P. 1
Primer Za Konsolidovanje Kapitala- Pred 4

Primer Za Konsolidovanje Kapitala- Pred 4

|Views: 43|Likes:
Published by nenadovica7163

More info:

Published by: nenadovica7163 on Jun 27, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/27/2012

pdf

text

original

Primer za konsolidovanje kapitala Matično preduzeće stiče 100% učešće u kapitalu preduzeća B koje postaje zavisno plaćajući 1130

. Na dan sticanja bilansi matičnog i zavisnih preduzeća izgledaju: Pozicije Aktiva Zemljišta Mašine Učešća u povezanim pred. Zalihe Ostala obrtna imovina Pasiva Osnovni kapital Kapitalne rezerve Rezerve iz dobiti Bilansna dobit Rezervisanja Ostala pasiva Zbir Bilans matičnog preduzeća Aktiva Pasiva 400 1500 1330 800 1450 1500 300 1000 200 1000 1480 5480 Bilans zavisnog preduzeća Aktiva Pasiva 200 800 200 300 1350 400 100 350 50 500 1450 2850

5480

2850

Prvo konsolidovanje kapitala Metoda knjigovodstvene vrednosti Na dan sticanja 100% učešća u kapitalu preduzeća B aktiva preduzeća B je izgledala Pozicije Aktiva Zemljišta Mašine Učešća u povezanim pred. Zalihe Ostala obrtna imovina Knjigovodst. vrednost 200 800 200 300 1350 Dnevna vrednost 250 900 200 300 1350 Tihe rezerve 50 100 -

Pozicije

Bilans matičnog Bilans zavisnog preduzeća preduzeća Aktiva Pasiva Aktiva Pasiva 400 1500 1330 800 1450 5480 1500 300 1000 200 1000 1480 5480 200 800 200 300 1350 2850 400 100 350 50 500 1450 2850

Konsolidovanje Duguj e 2) 80 2) 50 2)100 Potraž.

Kons.b ilans

Poslovna vrednost Zemljišta Mašine Učešća u povezanim pred. Zalihe Ostala obrtna imovina Pozicije izravnanja iz kons. Zbir Pasiva Osnovni kapital Kapitalne rezerve Rezerve iz dobiti Bilansna dobit Rezervisanja Ostala pasiva Zbir Metoda ponovne procene

1)250

80 650 2400 1)1130 400 1100 2800 2)230 7430 1500 300 1000 200 1500 2930 7430

5480

2850

Bilans zavisnog preduzeća B nakon ponovne procene Knjigov. Vrednost 200 800 200 300 1350 2850 400 100 350 50 500 1450 2850 Korekturna knjiženja 1) 50 1) 100 Korigovani bilans 250 900 200 300 1350 3000 400 100 500 50 500 1450 3000

Zemljišta Mašine Učešća u povezanim pred. Zalihe Ostala obrtna imovina Pasiva Osnovni kapital Kapitalne rezerve Rezerve iz dobiti Bilansna dobit Rezervisanja Ostala pasiva Zbir

1) 150

Sprovodjenje konsolidovanja vrši se kroz sledeće korake: 1. U zbirni bilans unosi se ne knjigovodstvena već novoprocenjena vrednost imovine i obaveza zavisnog preduzeća (korigovani bilans) 2. Učešća matičnog predueća se saldiraju sa sopstvenim kapitalom preduzeća B.Ponovna procena je dovela do povećanja rezervi iz dobiti zavisnog preduzeća. Učešća u kapitalu

preduzeća A koja iznose 1130 saldiraju se sa sopstvenim kapitalom preduzeća B koji iznosi 400+100+500 +50= 1050. Razlika koj iznosi 80 predstavlja aktivnu razliku iz konsolidovanja kapitala. 3. Pošto su tihe rezerve otkrivene u okviru ponovne procene imovine zavisnog društva napred utvrdjena razlika predstavlja pozitivnu poslovnu vrednost. Bilans matično pred. A Poslovna vrednost Zemljišta Mašine Učešća u povezanim pred. Zalihe Ostala obrtna imovina Pozicije izravnanja iz kons. Zbir Pasiva Osnovni kapital Kapitalne rezerve Rezerve iz dobiti Bilansna dobit Rezervisanja Ostala pasiva Zbir 400 1500 1330 800 1450 5480 1500 300 1000 200 1000 1480 5480 Bilans Zbirni zavisnog bilans pred B korigovan 250 900 200 300 1350 3000 400 100 500 50 500 1450 3000 650 2400 1530 1100 2800 1)80 8480 1900 400 1500 250 1500 2930 8480 1) 400 1) 100 1) 500 1) 50 2) 80 7430 1500 300 1000 200 1500 2930 7430 Konsolidovanje Konsol. bilans 80 650 2400 400 1100 2800

2) 80 1)1130

4. Ako se uporede konsolidovani bilans dobijen nakon primene knjgovodstvene vrednosti i konsolidovani bilans dobijen nakon ponovnre procene onda se može zaključiti da razlika nema, oni su potpuno isti. Ovo je samo zbog toga što nema manjinskih akcionara. Konsolidovanja u narednim periodima Polazi se od sledećih premisa: 1. poslovna vrednost se otpisuje po stopi od 25% godišnje. 2. Preostali vek trajanja mašina je pet godina . Skrivene rezerve utvrdjene u vrednosti mašina se otpisuju počev od naredne godine. Bilansne vrednosti B ostvarena dobit u prošloj godini od 50 u celini je tezaurisana.Dalje biće iz godišnje dobiti tekuće godine u visini od 150 100 od B iznosi 50. U poredjenju sa prethodnom godinom na osnovu povećanja rezervi iz dobiti u visini od 150 rezultiralo je povećanje ostale obrtne imovine na strani aktive. Kod zavisnog drutšva iznosi dakle u 97 godini odstupanje u odnostu na predhodnu godinu na pozicijama rezerve iz dobiti i ostale obrtna imovina. Knjigovodstvena vrednost 1. Zbirni bilans se sastavlja na osnovu bilansa sastavljenih po osnovu istorijskog troška.

2. Pri konsolidovanju saldiraju se knjigovodstvena vrednost učešća sa knjigovodstvenom vrednošću sopstvenog kapitala zavisnog društva. Ovde treba istaći da vrednosti prvog konsoldiovanja su odlučujuće. Kod rezervi iz dovbiti stoga neće biti izvršno preračunavanje sa iznosom od 500 već sa iznosom ovih rezervi koje su postojale u trenutku sticanja većinskog učešća od 350. Rezerve iz dobiti nastale nakon uključenja u konsolidovanje zavisnog društva ne uključuju se u konsolidovanje. 3. Pri saldiranju nastaje razlika iz konsolidovanja od 230 tj. 1120 – 900 4. Knjiženjem 2. biće tihe rezerve od 50 u zemljištu i tihe rezerve od 100 u mašinama zaračunate ovim pozicijama. Preostala razlika predstavlja poslovnu vrednost. 5. Sva ova knjiženja su postojala i pri prvom konsolidovanju. Generalno važi pravilo: pri 100% učešću svako naredno konsolidovanje je jednako prvom konsolidovanju. 6. U knjiženju 3. vrši se otpisivanje poslovne vrednosti. 7. U knjiženju 4. preduzima se otpisivanje u poziciji mašine sadržanih skrivenih rezervi. Jer otkrivene tihe rezerve se otpisuju u zavisnosti od otpisivanja pozicije kojoj su dodeljene. Pošto je preostali vek trajanja mašina 5 godina ove rezerve će biti otpisane u ovom periodu. 8. Konsolidovanje kapitala dakle u tački 3 i 4 tangira uspeh ovde jednostavnosti radi bilansnu dobit. 9. Otkrivanje poslovne vrednosti i latentnih rezervi nije uticalo na uspeh, ali njihovo otpisivanje će voditi smanjenju rezultata.. Bilans Bilans Zbirni matičnog zavisnog bilans pred. A pred. B Poslovna vrednost Zemljišta Mašine Učešća u povezanim pred. Zalihe Ostala obrtna imovina Pozicije izravnanja iz kons. Zbir Pasiva Osnovni kapital Kapitalne rezerve Rezerve iz dobiti Bilansna dobit Pozicija za izravnanje Rezervisanja Ostala pasiva Zbir Metoda ponovne procene Ukoliko se koristi metoda ponovne procene u zbirni bilans se unosi korigovani novom procenom imovine dobijen bilans zavisnog društva B. Konkretno skrivene rezerve skrivene u 400 1500 1330 800 1450 5480 1500 300 200 200 800 200 300 1500 3000 400 100 500 50 600 2300 1530 1100 2950 8480 1900 400 1500 250 1) 400 1) 100 1) 350 1) 50 1) 20 1) 20 Konsolidodanje 2) 80 2) 50 2) 100 3) 20 4) 20 1) 1130 2) 230 7540 1500 300 1150 160 Konsolid. Bilans 60 650 2380 400 1100 2950

1) 230

1000 1480 5480

500 1450 3000

1500 2930 8480

1500 2930 7540

vrednosti mašina – biće otpisane saglasno preostalom veku trajanja. Ovde se takodje pokazuje da ovo otpisivanje deluje na uspeh i visinu bilansne dobiti smanjujući je. Bilans zavisnog bil. korigovani 200 800 200 300 1350 2850 400 100 350 50 500 1450 2850 Korekturna knjiženja 1) 50 1) 100 Korigovani bilans 250 880 200 300 1500 3130 400 100 650 30 500 1450 3130

Zemljišta Mašine Učešća u povezanim pred. Zalihe Ostala obrtna imovina Pasiva Osnovni kapital Kapitalne rezerve Rezerve iz dobiti Bilansna dobit Rezervisanja Ostala pasiva Zbir

2) 20

1) 150 2) 20

2.Knjiženje dato u narednom pregledu uzima preračunavanje učešća prema sopstvenom kapitalu zavisnog društva. Odlučujuće su i ovde odnosi u vrednosti u trenutku prvog konsolidovanja. Stoga ne mogu biti uzete u obzir rezerve dobiti u visini od 650 već isključivo u visini od 500 u procesu konsolidovanja kapitala. 3.Pri konsolidovanju javlja se razlika iz konsolidovanja kapitala u visini od 80, pošto su tihe rezerve u vrednosti zemljišta i mašina otkrivene pri ponovnoj proceni imovine zavisnog društva. Stoga razlika predstavlja poslovnu vrednost. 4. Poslovna vrednost je predstavljena u tački 2. u tački 5. Kod 100% učešća važi i kod metode ponovne procene, da naredna konsoldiovanja načelno pretpostavljaju knjiženja prvog konsolidovanja. 6. Kod sledećeg konsolidovanja korišćenju metode ponovne procene i metode knjigovodstvene vrednosti daje pri 100% učešću iste rezultate.

Bilans Bilans Zbirni matičnog zavisnog bilans pred. A pred. B Poslovna vrednost Zemljišta Mašine Učešća u povezanim pred. Zalihe Ostala obrtna imovina Pozicije izravnanja iz kons. Zbir Pasiva Osnovni kapital Kapitalne rezerve Rezerve iz dobiti Bilansna dobit Pozicija za izravnanje Rezervisanja Ostala pasiva Zbir 400 1500 1330 800 1450 5480 1500 300 200 250 880 200 300 1500 3000 400 100 500 50 650 2380 1530 1100 2950

Konsolidodanje 2) 80 3) 20 1) 1130 1) 80 2) 80

Konsolid. Bilans 60 650 2380 400 1100 2950 7540

8480 1900 400 1500 250 1) 400 1) 100 1) 350 1) 50 3 20

1500 300 1150 160

1000 1480 5480

500 1450 3000

1500 2930 8480

1500 2930 7540

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->