Primer za konsolidovanje kapitala Matino preduzee stie 100% uee u kapitalu preduzea B koje postaje zavisno plaajui 1130.

Na dan sticanja bilansi matinog i zavisnih preduzea izgledaju: Pozicije Aktiva Zemljita Maine Uea u povezanim pred. Zalihe Ostala obrtna imovina Pasiva Osnovni kapital Kapitalne rezerve Rezerve iz dobiti Bilansna dobit Rezervisanja Ostala pasiva Zbir Bilans matinog preduzea Aktiva Pasiva 400 1500 1330 800 1450 1500 300 1000 200 1000 1480 5480 Bilans zavisnog preduzea Aktiva Pasiva 200 800 200 300 1350 400 100 350 50 500 1450 2850

5480

2850

Prvo konsolidovanje kapitala Metoda knjigovodstvene vrednosti Na dan sticanja 100% uea u kapitalu preduzea B aktiva preduzea B je izgledala Pozicije Aktiva Zemljita Maine Uea u povezanim pred. Zalihe Ostala obrtna imovina Knjigovodst. vrednost 200 800 200 300 1350 Dnevna vrednost 250 900 200 300 1350 Tihe rezerve 50 100 -

Pozicije

Bilans matinog Bilans zavisnog preduzea preduzea Aktiva Pasiva Aktiva Pasiva 400 1500 1330 800 1450 5480 1500 300 1000 200 1000 1480 5480 200 800 200 300 1350 2850 400 100 350 50 500 1450 2850

Konsolidovanje Duguj e 2) 80 2) 50 2)100 Potra.

Kons.b ilans

Poslovna vrednost Zemljita Maine Uea u povezanim pred. Zalihe Ostala obrtna imovina Pozicije izravnanja iz kons. Zbir Pasiva Osnovni kapital Kapitalne rezerve Rezerve iz dobiti Bilansna dobit Rezervisanja Ostala pasiva Zbir Metoda ponovne procene

1)250

80 650 2400 1)1130 400 1100 2800 2)230 7430 1500 300 1000 200 1500 2930 7430

5480

2850

Bilans zavisnog preduzea B nakon ponovne procene Knjigov. Vrednost 200 800 200 300 1350 2850 400 100 350 50 500 1450 2850 Korekturna knjienja 1) 50 1) 100 Korigovani bilans 250 900 200 300 1350 3000 400 100 500 50 500 1450 3000

Zemljita Maine Uea u povezanim pred. Zalihe Ostala obrtna imovina Pasiva Osnovni kapital Kapitalne rezerve Rezerve iz dobiti Bilansna dobit Rezervisanja Ostala pasiva Zbir

1) 150

Sprovodjenje konsolidovanja vri se kroz sledee korake: 1. U zbirni bilans unosi se ne knjigovodstvena ve novoprocenjena vrednost imovine i obaveza zavisnog preduzea (korigovani bilans) 2. Uea matinog preduea se saldiraju sa sopstvenim kapitalom preduzea B.Ponovna procena je dovela do poveanja rezervi iz dobiti zavisnog preduzea. Uea u kapitalu

preduzea A koja iznose 1130 saldiraju se sa sopstvenim kapitalom preduzea B koji iznosi 400+100+500 +50= 1050. Razlika koj iznosi 80 predstavlja aktivnu razliku iz konsolidovanja kapitala. 3. Poto su tihe rezerve otkrivene u okviru ponovne procene imovine zavisnog drutva napred utvrdjena razlika predstavlja pozitivnu poslovnu vrednost. Bilans matino pred. A Poslovna vrednost Zemljita Maine Uea u povezanim pred. Zalihe Ostala obrtna imovina Pozicije izravnanja iz kons. Zbir Pasiva Osnovni kapital Kapitalne rezerve Rezerve iz dobiti Bilansna dobit Rezervisanja Ostala pasiva Zbir 400 1500 1330 800 1450 5480 1500 300 1000 200 1000 1480 5480 Bilans Zbirni zavisnog bilans pred B korigovan 250 900 200 300 1350 3000 400 100 500 50 500 1450 3000 650 2400 1530 1100 2800 1)80 8480 1900 400 1500 250 1500 2930 8480 1) 400 1) 100 1) 500 1) 50 2) 80 7430 1500 300 1000 200 1500 2930 7430 Konsolidovanje Konsol. bilans 80 650 2400 400 1100 2800

2) 80 1)1130

4. Ako se uporede konsolidovani bilans dobijen nakon primene knjgovodstvene vrednosti i konsolidovani bilans dobijen nakon ponovnre procene onda se moe zakljuiti da razlika nema, oni su potpuno isti. Ovo je samo zbog toga to nema manjinskih akcionara. Konsolidovanja u narednim periodima Polazi se od sledeih premisa: 1. poslovna vrednost se otpisuje po stopi od 25% godinje. 2. Preostali vek trajanja maina je pet godina . Skrivene rezerve utvrdjene u vrednosti maina se otpisuju poev od naredne godine. Bilansne vrednosti B ostvarena dobit u proloj godini od 50 u celini je tezaurisana.Dalje bie iz godinje dobiti tekue godine u visini od 150 100 od B iznosi 50. U poredjenju sa prethodnom godinom na osnovu poveanja rezervi iz dobiti u visini od 150 rezultiralo je poveanje ostale obrtne imovine na strani aktive. Kod zavisnog drutva iznosi dakle u 97 godini odstupanje u odnostu na predhodnu godinu na pozicijama rezerve iz dobiti i ostale obrtna imovina. Knjigovodstvena vrednost 1. Zbirni bilans se sastavlja na osnovu bilansa sastavljenih po osnovu istorijskog troka.

2. Pri konsolidovanju saldiraju se knjigovodstvena vrednost uea sa knjigovodstvenom vrednou sopstvenog kapitala zavisnog drutva. Ovde treba istai da vrednosti prvog konsoldiovanja su odluujue. Kod rezervi iz dovbiti stoga nee biti izvrno preraunavanje sa iznosom od 500 ve sa iznosom ovih rezervi koje su postojale u trenutku sticanja veinskog uea od 350. Rezerve iz dobiti nastale nakon ukljuenja u konsolidovanje zavisnog drutva ne ukljuuju se u konsolidovanje. 3. Pri saldiranju nastaje razlika iz konsolidovanja od 230 tj. 1120 900 4. Knjienjem 2. bie tihe rezerve od 50 u zemljitu i tihe rezerve od 100 u mainama zaraunate ovim pozicijama. Preostala razlika predstavlja poslovnu vrednost. 5. Sva ova knjienja su postojala i pri prvom konsolidovanju. Generalno vai pravilo: pri 100% ueu svako naredno konsolidovanje je jednako prvom konsolidovanju. 6. U knjienju 3. vri se otpisivanje poslovne vrednosti. 7. U knjienju 4. preduzima se otpisivanje u poziciji maine sadranih skrivenih rezervi. Jer otkrivene tihe rezerve se otpisuju u zavisnosti od otpisivanja pozicije kojoj su dodeljene. Poto je preostali vek trajanja maina 5 godina ove rezerve e biti otpisane u ovom periodu. 8. Konsolidovanje kapitala dakle u taki 3 i 4 tangira uspeh ovde jednostavnosti radi bilansnu dobit. 9. Otkrivanje poslovne vrednosti i latentnih rezervi nije uticalo na uspeh, ali njihovo otpisivanje e voditi smanjenju rezultata.. Bilans Bilans Zbirni matinog zavisnog bilans pred. A pred. B Poslovna vrednost Zemljita Maine Uea u povezanim pred. Zalihe Ostala obrtna imovina Pozicije izravnanja iz kons. Zbir Pasiva Osnovni kapital Kapitalne rezerve Rezerve iz dobiti Bilansna dobit Pozicija za izravnanje Rezervisanja Ostala pasiva Zbir Metoda ponovne procene Ukoliko se koristi metoda ponovne procene u zbirni bilans se unosi korigovani novom procenom imovine dobijen bilans zavisnog drutva B. Konkretno skrivene rezerve skrivene u 400 1500 1330 800 1450 5480 1500 300 200 200 800 200 300 1500 3000 400 100 500 50 600 2300 1530 1100 2950 8480 1900 400 1500 250 1) 400 1) 100 1) 350 1) 50 1) 20 1) 20 Konsolidodanje 2) 80 2) 50 2) 100 3) 20 4) 20 1) 1130 2) 230 7540 1500 300 1150 160 Konsolid. Bilans 60 650 2380 400 1100 2950

1) 230

1000 1480 5480

500 1450 3000

1500 2930 8480

1500 2930 7540

vrednosti maina bie otpisane saglasno preostalom veku trajanja. Ovde se takodje pokazuje da ovo otpisivanje deluje na uspeh i visinu bilansne dobiti smanjujui je. Bilans zavisnog bil. korigovani 200 800 200 300 1350 2850 400 100 350 50 500 1450 2850 Korekturna knjienja 1) 50 1) 100 Korigovani bilans 250 880 200 300 1500 3130 400 100 650 30 500 1450 3130

Zemljita Maine Uea u povezanim pred. Zalihe Ostala obrtna imovina Pasiva Osnovni kapital Kapitalne rezerve Rezerve iz dobiti Bilansna dobit Rezervisanja Ostala pasiva Zbir

2) 20

1) 150 2) 20

2.Knjienje dato u narednom pregledu uzima preraunavanje uea prema sopstvenom kapitalu zavisnog drutva. Odluujue su i ovde odnosi u vrednosti u trenutku prvog konsolidovanja. Stoga ne mogu biti uzete u obzir rezerve dobiti u visini od 650 ve iskljuivo u visini od 500 u procesu konsolidovanja kapitala. 3.Pri konsolidovanju javlja se razlika iz konsolidovanja kapitala u visini od 80, poto su tihe rezerve u vrednosti zemljita i maina otkrivene pri ponovnoj proceni imovine zavisnog drutva. Stoga razlika predstavlja poslovnu vrednost. 4. Poslovna vrednost je predstavljena u taki 2. u taki 5. Kod 100% uea vai i kod metode ponovne procene, da naredna konsoldiovanja naelno pretpostavljaju knjienja prvog konsolidovanja. 6. Kod sledeeg konsolidovanja korienju metode ponovne procene i metode knjigovodstvene vrednosti daje pri 100% ueu iste rezultate.

Bilans Bilans Zbirni matinog zavisnog bilans pred. A pred. B Poslovna vrednost Zemljita Maine Uea u povezanim pred. Zalihe Ostala obrtna imovina Pozicije izravnanja iz kons. Zbir Pasiva Osnovni kapital Kapitalne rezerve Rezerve iz dobiti Bilansna dobit Pozicija za izravnanje Rezervisanja Ostala pasiva Zbir 400 1500 1330 800 1450 5480 1500 300 200 250 880 200 300 1500 3000 400 100 500 50 650 2380 1530 1100 2950

Konsolidodanje 2) 80 3) 20 1) 1130 1) 80 2) 80

Konsolid. Bilans 60 650 2380 400 1100 2950 7540

8480 1900 400 1500 250 1) 400 1) 100 1) 350 1) 50 3 20

1500 300 1150 160

1000 1480 5480

500 1450 3000

1500 2930 8480

1500 2930 7540