UREDBA

O GRANINIM VREDNOSTIMA EMISIJA ZAGAUJUIH MATERIJA U VAZDUH

("Sl. glasnik RS", br. 71/2010 i 6/2011 - ispr.)

I OSNOVNE ODREDBE
Predmet ureivanja lan 1
Ovom uredbom propisuju se: 1) granine vrednosti emisije zagaujuih materija u vazduh iz stacionarnih izvora; 2) nain, postupak, uestalost i metodologija merenja emisije zagaujuih materija; 3) kriterijumi za uspostavljanje mernih mesta za merenje emisije; 4) postupak vrednovanja rezultata merenja emisije i usklaenost sa propisanim normativima; 5) sadraj izvetaja o izvrenim merenjima emisije i bilansu emisije; 6) nain dostavljanja podataka o emisijama za potrebe informacionog sistema i rokove dostavljanja podataka; 7) dozvoljena prekoraenja graninih vrednosti emisija zagaujuih materija za odreeni period; 8) postupanje u ispunjavanju obaveza koje proizilaze iz utvrenih nacionalnih emisija. Odredbe ove uredbe ne primenjuju se na emisije nastale iz procesa termikog tretmana otpada.

lan 2
Emisija zagaujuih materija u vazduh iz stacionarnog izvora utvruje se merenjem ili izraunavanjem emisionih parametara na osnovu rezultata merenja. Merenje emisije zagaujuih materija vri se mernim ureajima, na mernim mestima, primenom propisanih metoda merenja. Rezultati merenja emisije porede se sa graninim vrednostima emisije jedino onda kad su merenja izvrena i rezultati iskazani u skladu sa ovom uredbom. O izvrenom merenju emisije izrauje se izvetaj.

Granine vrednosti zagaujuih materija po pojedinanom ispustu, koje se primenjuju na pojedinane stacionarne izvore date su u: Prilogu I Granine vrednosti emisija za velika postrojenja za sagorevanje, Prilogu II Granine vrednosti emisija za mala postrojenja za sagorevanje, Prilogu III Granine vrednosti emisija za srednja postrojenja za sagorevanje i Prilogu V Granine vrednosti emisija za odreene vrste postrojenja, koji su odtampani uz ovu uredbu i ine njen sastavni deo. Ukoliko za pojedinani stacionarni izvor ovom uredbom nisu propisane posebne granine vrednosti emisija, na predmetnom ispustu mere se zagaujue materije koje se oekuju u emisiji (na osnovu tehnolokog procesa) i primenjuju se granine vrednosti date u Prilogu IV Opte granine vrednosti emisija, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo. Granine vrednosti emisija zagaujuih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagaivanja u smislu ove uredbe su: 1) ukupnih prakastih materija; 2) prakastih neorganskih materija; 3) neorganskih gasovitih materija; 4) organskih materija; 5) kancerogenih materija.

Znaenje izraza lan 3

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledee znaenje: 1) otpadni gasovi su gasovi isputeni u vazduh koji sadre zagaujue materije u vrstom, tenom ili gasovitom stanju. Zapreminski protok otpadnog gasa izraava se u m /h pri temperaturi (273,15 K) i na pritisku (101,3 kPa) u suvom gasu (nakon korekcije za sadraj vodene pare na 0%) u daljem tekstu (normalni m /h);
3 3

2) granina vrednost emisije (GVE) je najvea dozvoljena koliina materije sadrana u otpadnim gasovima koja moe biti emitovana u vazduh iz postrojenja u odreenom periodu. Izraava se kao masa zagaujue materije (masena koncentracija) koja se nalazi u 1 m otpadnih gasova, izraena u mg/normalni m , pod propisanim zapreminskim udelom kiseonika u otpadnom gasu;
3 3

3) takasti izvor (emiter) je izvor zagaivanja kod koga se zagaujue materije isputaju u vazduh kroz za to posebno definisane ispuste (dimnjak, kanal, cev) ili iz nekoliko ispusta povezanih na zajedniki ispust. Emisija u vazduh iz takastog izvora iskazuje se emisionim parametrima: masenim protokom i/ili masenom koncentracijom i emisionim faktorom; 4) difuzni izvor (emiter) je izvor zagaivanja kod koga se zagaujue materije isputaju u vazduh iz nedefinisanih ispusta, tj. bez odreenog ispusta/dimnjaka (ureaji, povrine i druga mesta);

5) ispust (izvor) je mesto isputanja zagaujuih materija u vazduh iz stacionarnog izvora; 6) parametri stanja otpadnih gasova su temperatura, pritisak, sastav otpadnih gasova kao i druge fizike veliine relevantne za emisiju u vazduh; 7) uslovi rada stacionarnog izvora od znaaja za emisiju u vazduh su vrsta, nain i reim rada, optereenje, snaga odnosno kapacitet postrojenja ili ureaja, vrsta, koliina i kvalitet ulaznih materijala (sirovine, goriva i drugi dodaci) kao i nain rada ureaja za preiavanje otpadnih gasova; 8) uzorak otpadnih gasova je deo toka otpadnih gasova koji se analizira na odreenom mernom mestu, u odreenom vremenskom intervalu, na odreen nain i za njega vai da je relevantan za otpadne gasove stacionarnog izvora; 9) uobiajeni rad stacionarnog izvora su svi periodi rada ili obavljanja aktivnosti osim ukljuivanja i iskljuivanja i odravanja opreme; 10) ukljuivanje i iskljuivanje je postupak kojim se neka aktivnost, oprema ili ureaj pokree ili zaustavlja, odnosno dovodi u stanje rada ili mirovanja. Promenljivi uslovi rada u pojedinim fazama rada postrojenja ne smatraju se ukljuivanjem ili iskljuivanjem; 11) ekstraktivna analiza otpadnih gasova je uzimanje uzorka otpadnih gasova iz ispusta i analiza gasova izvan ispusta; 12) neekstraktivna analiza otpadnih gasova je analiza gasova koja se izvodi direktno u ispustu; 13) stepen odsumporavanja je odnos koliine sumpora koja se ne emituje u vazduh iz postrojenja za sagorevanje u odreenom periodu i koliine sumpora sadranog u gorivu, koja je uneta u postrojenje za sagorevanje, u istom posmatranom periodu; 14) biomasa su proizvodi koji se u celini ili delimino sastoje od biljne materije iz poljoprivrede ili umarstva, koji se mogu koristiti kao gorivo u cilju dobijanja energije i sledee vrste otpada koje se koriste kao gorivo: - biljni otpad iz poljoprivrede i umarstva; - biljni otpad iz prehrambene industrije, ako se koristi dobijena toplota; - vlaknasti biljni otpad iz proizvodnje celuloze i papira iz celuloze, ako se vri ko-insineracija na mestu proizvodnje i ako se koristi dobijena toplota; - otpad od plute; - drvni otpad, osim drvnog otpada koji moe da sadri halogenovana organska jedinjenja ili teke metale koji nastaju upotrebom proizvoda za zatitu drveta ili premaza, i koji naroito ukljuuje drvni otpad koji potie od graevinskog otpada ili otpada nastalog ruenjem; 15) postrojenje na vie vrsta goriva je postrojenje za sagorevanje koje moe istovremeno ili naizmenino da koristi dve ili vie vrsta goriva;

16) postrojenje je postrojenje koje je puteno u rad posle dana stupanja na snagu ove uredbe; 17) postojee postrojenje je postrojenje koje je puteno u rad do dana stupanja na snagu ove uredbe; 18) gasna turbina je rotaciona maina koja pretvara toplotnu energiju u mehaniki rad, sastavljena uglavnom od kompresora, toplotnog ureaja u kojem se gorivo oksiduje u cilju grejanja radnog fluida i turbine; 19) gorivo je vrsti, teni ili gasoviti materijal koji se koristi za sagorevanje, iskljuujui otpad; 20) postrojenje za sagorevanje je tehniki sistem u kome se gorivo oksiduje u cilju korienja na taj nain proizvedene toplote. Pod postrojenjem za sagorevanje u smislu ove uredbe podrazumevaju se samo postrojenja za proizvodnju energije sa izuzetkom onih koja direktno koriste produkte sagorevanja u proizvodnim procesima. Pod postrojenjem za sagorevanje u smislu ove uredbe ne podrazumevaju se sledea postrojenja: - postrojenja u kojima se produkti sagorevanja koriste za direktno grejanje, suenje ili neki drugi tretman predmeta ili materijala (na primer za pei za ponovno zagrevanje ili pei za termiku obradu); - postrojenja za naknadno sagorevanje, odnosno bilo koji tehniki ureaj namenjen za preiavanje otpadnih gasova sagorevanjem, koji ne radi kao posebno postrojenje za sagorevanje; - postrojenja za regeneraciju katalizatora iz procesa katalitikog krekinga (ili krekovanja); - postrojenja za konverziju vodonik sulfida u sumpor; - reaktori koji se koriste u hemijskoj industriji; - baterije koksnih pei; - kauperi; - bilo koji tehniki ureaj koji slui za pogon vozila, broda ili aviona; - gasne turbine; - postrojenja koja pokreu dizel, benzinski ili gasni motori; - postrojenja za peenje ili sinterovanje gvozdene rude (aglomeracije). Ako su dva ili vie postrojenja za sagorevanje, uzimajui u obzir tehnike i ekonomske faktore, konstruisana tako da se njihovi otpadni gasovi isputaju kroz zajedniki dimnjak, takva postrojenja smatraju se jednim postrojenjem za sagorevanje;

21) toplotna snaga postrojenja za sagorevanje (MWth) je maksimalna toplota sagorelog goriva u jedinici vremena odreena prema donjoj toplotnoj moi goriva, na temperaturi 0C (273,15 K) i pritisku 101,3 kPa; 22) toplotni gubitak otpadnog gasa je %-tni udeo toplotne snage postrojenja za sagorevanje koji se kao toplota gubi isputanjem otpadnih gasova u vazduh, a izraunava se prema jednoj od sledeih jednaina: u odnosu na %-tni zapreminski udeo O u suvom otpadnom gasu:
2

Q = (t - t ) (
dp dp z

A + B), 21 - O
2 2 2

- ili u odnosu na %-tni zapreminski udeo CO u suvom otpadnom gasu: Q = (t - t ) (

dp dp z

A + B) 21 - CO
2 2

gde je: Q - toplotni gubici u otpadnim gasovima u %;

dp

t - temperatura otpadnog gasa u C;

dp

t - temperatura vazduha u okolini postrojenja u C;

z

O - izmereni zapreminski udeo O u suvom otpadnom gasu u %;

2 2

CO - izmereni zapreminski udeo CO u suvom otpadnom gasu u %.

2 2

Vrednosti konstanti A , A i V date su u tabeli 1.

1 2

Tabela 1. Drvo A A
1

lo ulje 0,5 0,68 0,007

Prirodni gas 0,37 0,66 0,009

koksni gas 0,29 0,60 0,011

teni naftni gas, smea gasa i vazduha 0,42 0,63 0,008

0,5 0,65

V 0,008

23) dimni broj je stepen zatamnjenja povrine filter papira koji izazivaju otpadni gasovi. Dimni broj se izraava pomou skale od 10 polja (od 0 do 9) razliitog intenziteta zatamnjenja (Baharahova skala) pri emu se odreuje kom stepenu sa skale je zatamnjenje najblie. Pomou dimnog broja ocenjuje se zatamnjenje otpadnih gasova iz postrojenja koja koriste tena i gasovita goriva;

24) AOT 40 (izraena u g/m x sati) je suma razlike izmeu jednoasovnih koncentracija prizemnog ozona veih od 80 g/m (= 40 ppb - delova u milijardi) i 80 g/m u toku odreenog vremenskog perioda izraunata na osnovu jednoasovnih vrednosti merenih izmeu 8.00 i 20.00 asova po centralnoevropskom vremenu svakog dana;
3 3 3

25) AOT 60 je suma razlike izmeu jednoasovnih koncentracija prizemnog ozona veih od 120 g/m (= 60 ppb - delova u milijardi) i 120 g/m , raunata u toku godine;
3 3

26) kritini nivo je koncentracija zagaujuih materija u vazduhu iznad koje se, prema postojeim saznanjima, mogu javiti direktni tetni uticaji na receptore kao to su ljudi, biljke, ekosistemi ili materijali; 27) kritino optereenje je kvantitativna procena izloenosti jednoj ili vie zagaujuih materija ispod koje se, prema postojeim saznanjima, ne javljaju znaajni tetni uticaji na odreene osetljive elemente ivotne sredine; 28) prostorna mrea (grid cell) je mrea kvadrata 150 km x 150 km koja se koristi pri mapiranju kritinih optereenja na evropskom nivou i pri praenju emisija i taloenja zagaujuih materija iz vazduha u skladu sa Programom saradnje za praenje i procenu prekograninog prenosa zagaujuih materija u vazduhu na velike udaljenosti u Evropi (Cooperative Programme for Monitoring and Evaluation of the long-range Transmission of Air Pollutants in Europe - EMEP); 29) isparljiva organska jedinjenja za koja se odreuju maksimalne nacionalne emisije (NonMethane Volatile Organic Compounds-NMVOC) su sva organska jedinjenja koja potiu od ljudskih aktivnosti, osim metana, koja mogu da proizvode fotohemijske oksidante, reagujui sa oksidima azota u prisustvu suneve svetlosti; 30) klasa tetnosti je klasa tetnosti odreena na osnovu fiziko-hemijskih i toksikolokih karakteristika zagaujuih materija; 31) metoda merenja je skup postupaka opisanih prema vrsti koji se upotrebljavaju za izvravanje pojedinih merenja u skladu sa odreenom metodom; 32) merno mesto je mesto na ispustu namenjeno za bezbedno merenje emisije, uzimanje uzoraka i smetaj merne opreme; 33) merni ureaj je ureaj namenjen za merenje sam ili u sklopu sa drugim ureajima; 34) automatska metoda merenja emisije je merenje uz neprekidnu ekstraktivnu ili neekstraktivnu analizu uzorka, oitavanja izmerenih vrednosti u kratkim vremenskim intervalima (nekoliko sekundi) i uvanje izmerenih vrednosti. Tako izmerene vrednosti predstavljaju trenutne vrednosti emisije; 35) manualna (runa) metoda merenja emisije je uzimanje uzoraka otpadnih gasova u odreenoj zapremini i odreenom vremenu uz naknadnu ekstraktivnu analizu otpadnih gasova. Tako dobijene vrednosti su jednake srednjim vrednostima emisije u vremenu uzimanja uzorka; 36) rezultat merenja je rezultat ekstraktivne ili neekstraktivne analize pojedinanog uzorka otpadnog gasa putem propisanih automatskih ili manualnih metoda merenja;

37) ukupni oksidi azota izraeni kao NO su ukupni oksidi azota a izvode se raunski na osnovu izmerenih koncentracija NO i NO prema sledeoj jednaini:
2 2

NO ukupni = NO + (
2 2

N M ( )) O M
NO2 NO

gde je: NO - ukupni oksidi azota izraeni kao NO

2 2

NO2

- molarna masa NO

M - molarna masa NO
NO

38) emisioni parametri su masena koncentracija, maseni protok, emisioni faktor i stepen emitovanja: - masena koncentracija (mg/normalni m ) je masa emitovanih zagaujuih materija u odnosu na jedinicu zapremine u suvom otpadnom gasu na temperaturi 0C (273,15 K) i pritisku 101,3 kPa pod propisanim zapreminskim udelom kiseonika u otpadnom gasu;
3

- maseni protok (kg/h) je masa emitovanih zagaujuih materija u jedinici vremena; - emisioni faktor (kg/t) je masa emitovanih zagaujuih materija u odnosu na masu proizvedenog produkta, tj. masa emitovane zagaujue materije po jedinici delatnosti (iskazane koliinom proizvoda, koliinom potroenog energenta ili sirovine ili veliinom obavljenog posla); - stepen emitovanja (%) je odnos emitovane koliine i koliine iste zagaujue materije koja ulazi u proces. 39) nadleni organ je Ministarstvo ili nadleni organ za poslove zatite ivotne sredine autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u skladu sa zakonom.

Merenje emisije lan 4

Merenje emisije zagaujuih materija vri se kao: 1) pojedinano merenje je jednokratno merenje emisije koje podrazumeva sukcesivnu analizu dovoljnog broja uzoraka otpadnog gasa pri odreenim uslovima rada stacionarnog izvora; 2) kontinualno merenje je neprekidno merenje emisije tokom perioda rada stacionarnog izvora. Pojedinano merenje emisije obavlja se kao: 1) garancijsko merenje je merenje nakon izgradnje ili rekonstrukcije objekta, radi dobijanja dozvole za rad;

2) povremeno (periodino) merenje je merenje radi povremenih kontrola vrednosti emisija ili kontrola mernih ureaja za kontinualno merenje; 3) kontrolno merenje je merenje koje se obavlja ukoliko rezultati merenja garancijskog, povremenog ili posebnog merenja prelaze granine vrednosti emisija, a obavlja se nakon preduzimanja tehniko - tehnolokih mera u cilju smanjenja emisije u vazduh; 4) posebno merenje je merenje radi provere podataka o vrednostima emisija koje se obavlja u skladu sa lanom 5. ove uredbe. Operater koji samostalno vri kontinualno merenje emisije duan je da vri i povremeno merenje emisije u cilju kontrole mernih ureaja za kontinualno merenje jednom godinje. Operater koji ne vri samostalno kontinualno merenje emisije duan je da vri povremeno merenje emisije dva puta godinje. Pojedinana merenja emisije vre ovlaena pravna lica za merenje emisije putem propisanih manualnih ili automatskih metoda a kontinualno merenje vri se iskljuivo putem automatskih metoda. Pojedinano merenje emisije, kod stacionarnog izvora kod kojeg se oekuje preteno ista vrednost emisije u vazduh u toku vremena, podrazumeva sukcesivnu analizu tri uzorka otpadnog gasa pri uobiajenom radu predmetnog stacionarnog izvora. Preteno ista vrednost emisije u vazduh u toku vremena oekuje se kod stacionarnog izvora sa preteno nepromenljivim uslovima rada. Pod stacionarnim izvorom emisije sa preteno nepromenljivim uslovima rada, podrazumeva se stacionarni izvor koji radi sa preteno istim kapacitetom, koji koristi preteno istu vrstu i koliinu sirovine, goriva i slino, tokom perioda rada. Pojedinano merenje emisije, kod stacionarnog izvora kod kojeg se oekuje preteno promenljiva vrednost emisije u vazduh u toku vremena podrazumeva sukcesivnu analizu est uzoraka otpadnog gasa pri radnim uslovima koji mogu izazvati maksimalnu emisiju u vazduh. Preteno promenljiva vrednost emisije u vazduh u toku vremena oekuje se kod stacionarnog izvora sa preteno promenljivim uslovima rada. Pod stacionarnim izvorom emisije sa preteno promenljivim uslovima rada, podrazumeva se stacionarni izvor koji radi sa preteno promenljivim kapacitetom, koji koristi preteno razliitu vrstu i koliinu sirovine, goriva i slino, tokom perioda rada. Merenje za odreivanje emisije sprovodi se na takav nain da rezultati emisija iz postrojenja budu reprezentativni i uporedivi sa slinim postrojenjima i uslovima rada. U posebnim sluajevima (npr. u sluaju arnih operacija ili male masene koncentracije sadrane u otpadnom gasu) periodi merenja odreuju se u zavisnosti od datih uslova.

Kod materija koje se javljaju u razliitim agregatnim stanjima moraju se preduzeti posebne mere u procesu merenja da bi se prikupili svi srazmerni odnosi. Pojedinana i kontinualna merenja emisije obezbeuje i finansira pravno i fiziko lice, vlasnik ili operater stacionarnog izvora.

Posebno merenje lan 5

U sluaju kada postoji osnovana sumnja da je dolo do prekomernog isputanja zagaujuih materija u vazduh iz pojedinog postrojenja, odnosno sumnja u ispravnost mernih ureaja, uslova pod kojima su merenja izvrena i tanost dobijenih rezultata, obavljaju se posebna merenja emisija, kontrola mernih ureaja i provera tanosti dobijenih podataka. Osnovana sumnja iz stava 1. ovog lana postoji kada: 1) je registrovana visoka koncentracija zagaujuih materija u vazduhu; 2) postoje uoljive nepravilnosti u radu postrojenja; 3) operater ne vodi evidenciju o radu, odravanju, ispravnosti i kontroli mernih ureaja; 4) izvetaj o izvrenom merenju emisije nije usklaen sa ovom uredbom; 5) su dobijeni rezultati merenja ekstremno niski. Posebna merenja iz stava 1. ovog lana nalae inspektor zatite ivotne sredine. Trokove posebnih merenja emisija zagaujuih materija, kontrole ispravnosti mernih ureaja i tanosti dobijenih podataka, snosi operater.

lan 6
Operater, u rokovima za izvetavanje u skladu sa Zakonom o zatiti vazduha ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) (u daljem tekstu: Zakon), informie nadleni organ o: 1) kontinualnim merenjima emisija, izmeu ostalog i putem on-line komunikacije; 2) proveri mernih ureaja, u skladu sa Prilogom VI Postupak ocenjivanja rezultata merenja emisije, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo; 3) povremenim merenjima; 4) drugim merenjima u cilju primene ove uredbe.

Plan merenja emisije

lan 7
Plan merenja emisije izrauje operater ili ovlaeno pravno lice za merenje emisije u saradnji sa operaterom. Plan merenja emisije sadri identifikaciju: 1) svih stacionarnih izvora emisije u vazduh koje poseduje operater; 2) svih ispusta (emitera) po stacionarnim izvorima; 3) svih zagaujuih materija i parametara stanja otpadnog gasa koji se meri po svakom pojedinanom ispustu sa obrazloenjem izbora u odnosu na tehnoloki proces; 4) procesnih parametara i uslova rada stacionarnog izvora relevantnih za emisiju u vazduh; 5) broj sukcesivnih analiza uzoraka otpadnog gasa po svakom predmetnom ispustu, za svaku od zagaujuih materija u zavisnosti od uslova rada stacionarnog izvora; 6) kriterijuma za uspostavljanje mernih mesta za merenje emisije, ukoliko merna mesta ne postoje ili postojea nisu reprezentativna; 7) metoda merenja emisije; 8) graninih vrednosti emisija; 9) uestalosti merenja emisije na godinjem nivou na svakom pojedinanom ispustu prema odredbama ove uredbe; 10) obaveza operatera i ovlaenog pravnog lica za merenje emisije kao i orijentacionih rokova za zavretak pripremnih radnji, izvrenje merenja kao i izradu i dostavljanje izvetaja. U postupku vrenja inspekcijskog nadzora inspektor nadlean za poslove zatite ivotne sredine utvruje da li je plan merenja emisije pripremljen u skladu sa odredbama iz stava 2. ovog lana.

Svoenje rezultata merenja emisije lan 8

U cilju poreenja sa graninim vrednostima emisija, rezultati merenja izraeni kao masena koncentracija zagaujuih materija u otpadnom gasu, preraunavaju se na jedinicu zapremine suvih ili vlanih otpadnih gasova, normalne uslove (273,15 K i 101,3 kPa) i referentni udeo kiseonika u otpadnom gasu, osim ukoliko odredbama ove uredbe nije drugaije propisano. Svoenje rezultata merenja izraenih kao masena koncentracija moe vriti automatski merni ureaj pri samom merenju (automatska metoda) ili se svoenje vri nakon merenja emisije. Maseni protok zagaujue materije izraunava se na osnovu rezultata merenja.

Svoenje rezultata merenja i izraunavanje masenog protoka vri se na osnovu sledeih jednaina: 1) Preraunavanje na suv otpadni gas Preraunavanje masenih koncentracija zagaujuih materija u vlanim otpadnim gasovima na suve vri se prema sledeoj jednaini: C =C
s

100 100 - %H O
2

gde je: C - masena koncentracija u suvim otpadnim gasovima u mg/normalni m ;

s 3

S - masena koncentracija u vlanim otpadnim gasovima u mg/normalni m ;

v 3

%H O - sadraj vlage u otpadnim gasovima u %.

2

2) Preraunavanje na normalne uslove Preraunavanje masenih koncentracija na normalne uslove vri se prema sledeoj jednaini: 101,3 C =C
n izm

T 273,1 5

gde je: C - masena koncentracija pri normalnim uslovima u mg/normalni m ;

n 3

C - masena koncentracija pri realnim uslovima u emiteru u mg/m ;

izm 3

P - apsolutni pritisak u emiteru u kPa; T - apsolutna temperatura u emiteru u K. 3) Preraunavanje na referentni udeo kiseonika Preraunavanje masenih koncentracija na referentni udeo kiseonika u otpadnim gasovima vri se prema sledeoj jednaini: C =
ref

21 O 21 - O

2ref 2izm

izm

gde je:

C - masena koncentracija svedena na referentni udeo kiseonika u mg/normalni m ;

m 3

C - izmerena masena koncentracija u mg/normalni m ;

izm 3

2izm

- izmereni udeo kiseonika u %;

O - referentni udeo kiseonika u otpadnom gasu u %.

2ref

Kod ureaja za smanjenje emisije svoenje izmerenih koncentracija na referentni udeo kiseonika vri se samo za zagaujue materije za koje je ureaj za smanjenje emisije instaliran i to samo ukoliko izmereni udeo kiseonika u otpadnom gasu prelazi referentni. Ako referentni udeo kiseonika u otpadnom gasu na koji se svodi masena koncentracija zagaujuih materija nije propisan, za procese sagorevanja i termike tehnoloke procese referentni udeo kiseonika iznosi 5% kada se dimni gasovi indirektno koriste u proizvodnom procesu i 17% kod postrojenja kod kojih se produkti sagorevanja direktno koriste u proizvodnom procesu, a za druge tehnoloke procese referentni udeo kiseonika predstavlja izmeren udeo kiseonika. 4) Konvertovanje koncentracije iz (ppm) u (mg/m )
3

Konvertovanje izmerenih vrednosti iz (ppm) u (mg/normali m ) vri se prema sledeoj jednaini:

3

Cm = C
v

M V

gde je: C - masena koncentracija u mg/normalni m ;

m 3

C - izmeren zapreminski udeo u ppm;

v

M - molarna masa u g/mol V = 22,4 dm /mol - molarna zapremina koja predstavlja zapreminu koju zauzima 1 mol idealnog gasa pri normalnim uslovima (na temperaturi od 273,15 K = 0C i pod pritiskom od 101,3 kPa).
0 3

5) Izraunavanje masenog protoka Izraunavanje masenog protoka zagaujue materije u cilju poreenja sa graninom vrednou emisije propisanom u obliku masenog protoka, vri se prema sledeoj jednaini: Q=Cq gde je: Q - maseni protok zagaujue materije u kg/h;

C - masena koncentracija zagaujue materije svedena na normalne uslove, suv gas i referentni kiseonik u kg/normalni m ;
3

q - zapreminski protok otpadnog gasa sveden na normalne uslove, suv gas i referentni kiseonik u normalni m /h.
3

Rezultati merenja emisije, svedeni na suv otpadni gas, normalne uslove i referentni udeo kiseonika, porede se sa graninim vrednostima emisija u skladu sa Prilogom VI. Kod pojedinanog merenja, vreme uzimanja uzorka otpadnog gasa mora odgovarati propisanoj metodi. Rezultate merenja emisije izraene kao masena koncentracija neophodno je prikazivati u obliku "izmerena vrednost merna nesigurnost" sa navoenjem granice kvantitacije, odnosno detekcije. Ukoliko tokom pojedinanog merenja emisije doe do gubitka jednog uzorka otpadnog gasa usled nepredvienih situacija (otkazivanje stacionarnog izvora ili mernog ureaja), vie sile (meteoroloki uslovi) i slino, na osnovu saglasnosti nadlenog organa, ocena usklaenosti sa zahtevima propisanim ovom uredbom, moe se izvriti i bez analize predmetnog uzorka otpadnog gasa.

lan 9
Garancijsko merenje zagaujuih materija nakon izgradnje ili znaajne izmene mora se obaviti pri neometanom radu postrojenja, u periodu izmeu treeg i estog meseca od poetka rada. Nije dozvoljeno bilo kakvo razblaenje u cilju smanjenja koncentracije zagaujuih materija u otpadnom gasu.

lan 10
Emisije iz stacionarnih izvora prate se kontinualnim merenjem ako su maseni protoci iz lana 13. stav 1. ove uredbe prekoraeni i pojedine granine vrednosti utvrene. Ako se moe oekivati da e postrojenje vie puta prekoraiti masene koncentracije propisane ovom uredbom kontinualno merenje emisije moe se zahtevati za nie masene protoke od masenih protoka iz lana 13. ove uredbe. Za postrojenja kod kojih ureaj za kontrolu emisije mora vie puta da se iskljui tokom neometanog rada zbog bezbednosnih razloga ili mu je efikasnost znaajno smanjena, koriste se maseni protoci koji proistiu iz preostalih kapaciteta. Kontinualno merenje emisije ne obavlja se ukoliko izvor emisije radi manje od 500 sati u jednoj godini ili emituje manje od 10% ukupne godinje emisije postrojenja. Kontinualno merenje moe biti ogranieno na glavnu materiju ako postoji stalna veza izmeu zagaujuih materija u otpadnom gasu.

lan 11
Ukoliko se iz tehnolokog procesa oekuje emisija gasova neprijatnih mirisa, vrednost emisije treba proveriti obavljanjem olfaktometrijskih merenja.

lan 12
Kod postrojenja i ureaja sa masenim protokom emisija prakastih materija od 1 do 3 kg/h, merno mesto na izvoru emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno prate funkcionisanje postrojenja za preiavanje otpadnih gasova i utvrenih granica emisije (kvalitativni merni instrumenti). Kod postrojenja i ureaja sa masenim protokom emisija prakastih materija iznad 3 kg/h, merno mesto na izvoru emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno odreuju masenu koncentraciju prakastih materija. Kontinualno merenje emisije moe se zahtevati za nie masene protoke od masenih protoka iz stava 1. ovog lana, ako se moe oekivati da e postrojenje vie puta prekoraiti masene koncentracije propisane ovom uredbom. Kod postrojenja i ureaja sa emisijama prakastih materija, za prakaste neorganske materije, organske materije I i II klase tetnosti ili kancerogene materije iz Priloga IV, merno mesto na izvoru emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno mere masenu koncentraciju ukupnih prakastih materija, ako maseni protok prekorauje petostruku graninu vrednost masenog protoka datu u Prilogu IV.

lan 13
Operater moe da u periodu od 60 dana izvri dva dodatna merenja radi potvrivanja postojanja prekoraenja masenih protoka pod istim operativnim uslovima rada i pri korienju istog goriva kod postrojenja i ureaja ije emisije gasovitih jedinjenja prilikom povremenog merenja prekorauju sledee masene protoke: 1) sumpor dioksid 2) oksidi azota izraeni kao NO 3) ugljen monoksid, u postupku sagorevanja 4) ugljen monoksid, u svim ostalim sluajevima 5) fluor i gasovita neorganska jedinjenja fluora izraena kao fluorovodonik-HF 6) gasovita neorganska jedinjenja hlora izraena kao hlorovodonik-HCl 7) hlor 8) vodonik sulfid
2

30 kg/h (30000 g/h) 30 kg/h (30000 g/h) 5 kg/h (5000 g/h) 100 kg/h (100000 g/h) 0,3 kg/h (300 g/h) 1,5 kg/h (1500 g/h) 0,3 kg/h (300 g/h) 0,3 kg/h (300 g/h)

Ukoliko se merenjima emisije iz stava 1. ovog lana potvrdi prekoraenje masenih protoka, operater je u obavezi da merno mesto na izvoru emisije opremi mernim ureajima koji kontinualno mere masenu koncentraciju navedenih jedinjenja za koja su utvrena prekoraenja masenog protoka.

Ako su masene koncentracije sumpor dioksida merene kontinualno, masene koncentracije sumpor trioksida odreuju se tokom etaloniranja i ukljuene su u izraunavanje. Ukoliko pojedinana merenja pokazuju da je udeo azot dioksida u emisijama oksida azota manji od 10%, treba zanemariti kontinualna merenja i njegov udeo treba izraunati. Kod postrojenja i ureaja ije emisije organskih jedinjenja, izraene kao ukupni ugljenik, imaju vee masene protoke od masenih protoka za: - organska jedinjenja I klase tetnosti - organska jedinjenja I i II klase tetnosti 1000 g/h 2500 g/h,

merno mesto na izvoru emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno mere sadraj ukupnog ugljenika. Postrojenja sa masenim protokom ive i njenih jedinjenja iznad 2,5 g/h, izraene kao Hg, treba da budu opremljena mernim ureajima na relevantnim izvorima na kojima se kontinualno odreuju masene koncentracije ive, osim ukoliko nije pouzdano dokazano da su masene koncentracije manje od 20% masene koncentracije za neorganske prakaste materije I klase tetnosti.

lan 14
Kod postrojenja i ureaja kod kojih se kontinualno mere masene koncentracije emisija, merno mesto na izvoru emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno odreuju sve neophodne procesne parametre (npr. temperaturu otpadnog gasa, zapreminski protok otpadnog gasa, vlanost, pritisak, sadraj kiseonika), radi vrednovanja i ocene kontinualnog merenja.

Izbor ureaja za odreivanje emisije lan 15

Kontinualno merenje vri se pomou ureaja koji su usaglaeni sa zahtevima metoda merenja u skladu sa Prilogom VI.

lan 16
Izmerene vrednosti koriste se za formiranje polusatnih srednjih vrednosti. Ako je potrebno, polusatne srednje vrednosti konvertuju se u odgovarajue referentne jedinice. Za svaki kalendarski dan, dnevna srednja vrednost, u vezi sa dnevnim vremenom rada, bie formirana od polusatnih srednjih vrednosti.

lan 17
Za postrojenja koja emituju prakaste neorganske materije, organske materije I klase tetnosti ili kancerogene materije, zahteva se dnevno odreivanje masene koncentracije ovih materija u

otpadnom gasu, kao dnevna srednja vrednost u odnosu na dnevno vreme rada ako su maseni protoci dati u Prilogu IV prekoraeni vie od deset puta. U sluaju dnevnih srednjih vrednosti, utvrenih na osnovu kontinualnih merenja, kod kojih postoje male razlike u periodu od najkrae tri meseca, moe se vriti odreivanje nedeljne, mesene ili godinje srednje vrednosti masene koncentracije materija iz stava 1. ovog lana u otpadnom gasu.

lan 18
Merni ureaji kojima se vri merenje emisije etaloniraju se i ispituju u odnosu na polusatnu srednju vrednost najmanje jednom godinje, a njihovo etaloniranje i ispitivanje vre laboratorije akreditovane za poslove etaloniranja i ispitivanja od strane akreditacionog tela u skladu sa zahtevima standarda SRPS ISO/IEC 17025. Etaloniranje i ispitivanje mernih ureaja kojima se vri merenje emisije ponavlja se posle svake znaajnije izmene (popravka ili prepravka merila). Ovlaeno pravno lice za merenje emisije duno je da obezbedi redovno odravanje i ispravnost mernih ureaja za merenje emisije i da vodi evidenciju o tome. Uverenje o etaloniranju i izvetaj o rezultatima etaloniranja i ispitivanja ispravnosti podnosi se nadlenom organu u roku od 60 dana. Ispravnost ureaja za kontinualno merenje emisija obezbeuje se ispunjavanjem zahteva standarda SRPS EN 14181 i ispitivanjima definisanim ovim standardom. Ispitivanje ispravnosti ureaja za kontinualno odreivanje emisija ponavlja se posle svake znaajnije izmene (popravka ili prepravka merila, premetanje), inae svake godine. Operater je duan da obezbedi redovno odravanje i ispravnost kontinualnih mernih ureaja i da vodi evidenciju o tome. Uverenje o ispravnosti i izvetaj o rezultatima ispitivanja ispravnosti podnosi se nadlenom organu u roku od 60 dana.

II GRANINE VREDNOSTI EMISIJA IZ POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE

1. Postrojenja za sagorevanje lan 19
Velika postrojenja za sagorevanje su postrojenja za sagorevanje koja se koriste za proizvodnju energije ija je toplotna snaga jednaka 50 MWth ili vea (u daljem tekstu: velika postrojenja), nezavisno od vrste goriva koja se koriste (vrsta, tena ili gasovita).

Postrojenja za sagorevanje toplotne snage manje od 50 MWth, prema vrsti goriva koje koriste i projektovanoj toplotnoj snazi dele sa na mala i srednja postrojenja za sagorevanje. Mala postrojenja za sagorevanje su ona ija toplotna snaga nije vea od: 1) 1 MWth pri korienju vrstog goriva, i to: biomase i ostataka iz prerade biomase, uglja i briketa iz uglja i koksa sa sadrajem sumpora manjim od 0,5 g/MJ; 2) 5 MWth pri korienju tenog goriva: ulje za loenje lako i ekstra lako u skladu sa propisom kojim se ureuju fiziko-hemijske karakteristike tenih goriva; 3) 10 MWth pri korienju prirodnog gasa ili tenog naftnog gasa. Pod malim postrojenjima za sagorevanje podrazumevaju se i postrojenja koja se koriste za kogenerisanje toplote i elektrine energije, pri emu se tako dobijena toplota koristi za grejanje domainstava, pod uslovom da njihova toplotna mo ne prelazi vrednosti iz stava 3. ovog lana. Srednja postrojenja za sagorevanje su postrojenja za sagorevanje u kojima se proizvedena toplotna energija koristi za obavljanje tehnolokih procesa, posredno suenje ili druge postupke prerade predmeta ili materijala, proizvodnju elektrine energije ili zagrevanje domainstava ija je toplotna snaga, u zavisnosti od primenjenog goriva nalazi u opsegu: 1) od 1 MWth do 50 MWth, pri korienju vrstog goriva, i to: biomase i ostataka iz prerade biomase, uglja i briketa iz uglja i koksa sa sadrajem sumpora manjim od 0,5 g/MJ; 2) od 5 MWth do 50 MWth, pri korienju tenog goriva: ulje za loenje lako i ekstra lako u skladu sa propisom kojim se ureuju fiziko-hemijske karakteristike tenih goriva; 3) od 10 MWth do 50 MWth, pri korienju prirodnog gasa ili tenog naftnog gasa. U srednjim postrojenjima za sagorevanje, osim goriva iz stava 5. ovog lana, koriste se i: 1) vrsta goriva, i to: prirodno drvo (koje nije tretirano nikakvim hemijskim preparatima) u svim svojim oblicima i drvni ostaci iz obrade prirodnog drveta; gorivo iz biomase, ugalj, briketi iz uglja sa maksimalnim sadrajem sumpora od 0,5 g/MJ, i pod uslovom da je postrojenje opremljeno ureajem za preiavanje gasova; 2) tena goriva: metanol, etanol, sirova biljna ulja, metilestar iz biljnih ulja; 3) gasovita goriva: koksni gas, gas iz visokih pei, rafinerijski gas, sintetski gas, biogas, deponijski gas i gas iz tretmana otpadnih voda. Pod srednjim postrojenjima za sagorevanje podrazumevaju se i postrojenja toplotne snage vee od 1 MWth, koja koriste tena goriva: prirodni bitumen i teka tena goriva u skladu sa propisom kojim se ureuju fiziko-hemijske karakteristike tenih goriva.

lan 20

Dva ili vie srednjih postrojenja za sagorevanje ukupne toplotne snage vee od 50 MWth, svrstavaju se u velika postrojenja za sagorevanje, ako nadleni organ u postupku izdavanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja i izdavanja integrisane dozvole oceni da je tehniki opravdano isputati dimne gasove kroz zajedniki dimnjak i da takva isputanja nee dvostruko poveati cenu isputanja kroz pojedinane dimnjake. Ako se veliko postrojenje za sagorevanje proiruje za najmanje 50 MWth toplotne snage, granine vrednosti emisija date u Poglavlju I primenjuju se za taj novi deo postrojenja, a odreuju se prema toplotnom kapacitetu celog postrojenja. Odredba iz stava 2. ovog lana ne primenjuje se na velika postrojenja za sagorevanje iz l. 24. i 25. ove uredbe. Kod planiranja izgradnje velikog postrojenja za sagorevanje i proirenja postrojenja iz stava 2. ovog lana, mora se razmotriti tehnika i ekonomska izvodljivost postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine energije. Ako su dva ili vie postrojenja za sagorevanje, uzimajui u obzir tehnike i ekonomske faktore, konstruisana tako da se njihovi otpadni gasovi isputaju kroz zajedniki dimnjak, takva postrojenja smatraju se jednim postrojenjem za sagorevanje.

lan 21
Otpadni gasovi iz postrojenja za sagorevanje isputaju se na kontrolisan nain kroz dimnjak. Saglasnou na studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu i integrisanom dozvolom za rad postrojenja za sagorevanje odreuju se uslovi isputanja otpadnih gasova. Nadleni organ u obavezi je da obezbedi da visina dimnjaka postrojenja za sagorevanje bude izraunata na nain da se zatiti zdravlje ljudi i ivotna sredina.

2. Granina vrednost emisije lan 22

Na emisije sumpor dioksida, oksida azota, prakastih materija i ugljen monoksida iz postojeih velikih postrojenja za sagorevanje primenjuju se granine vrednosti emisija iz Priloga I pod A) Granine vrednosti emisija za sumpor dioksid (SO ), okside azota (NO ), prakaste materije i ugljen monoksid (CO) za postojea velika postrojenja.
2 x

Na emisije zagaujuih materija iz stava 1. ovog lana iz velikih postrojenja za sagorevanje primenjuju se granine vrednosti emisija iz Priloga I pod B) Granine vrednosti emisija za sumpor dioksid (SO ), okside azota (NO ), prakaste materije i ugljen monoksid (CO) za velika postrojenja.
2 x

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog lana nadleni organ moe utvrditi stroije granine vrednosti emisija i rokove za njihovo postizanje u postupku izdavanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu i u postupku izdavanja integrisane dozvole.

U postupku izdavanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu i u postupku izdavanja integrisane dozvole, nadleni organ moe utvrditi granine vrednosti emisija i za druge zagaujue materije i rokove za njihovo postizanje, od datih u Prilogu I i utvrditi dodatne zahteve ili izmene na velikom postrojenju u skladu sa tehnikim razvojem. Granine vrednosti emisija za mala postrojenja za sagorevanje za razliite vrste goriva date su u Prilogu II. Granine vrednosti emisija za srednja postrojenja za sagorevanje za razliite vrste goriva date su u Prilogu III.

3. Preraunavanje na referentni udeo kiseonika lan 23

Koncentracije zagaujuih materija u otpadnom gasu izraavaju se kao koncentracije u suvom otpadnom gasu i svode se na referentni udeo kiseonika propisan u prilozima I, II i III.

4. Postrojenja koja koriste dve ili vie vrsta goriva lan 24

Pri davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja i izdavanju integrisane dozvole za rad velikih postrojenja koja istovremeno koriste dva ili vie razliitih goriva, nadleni organ utvruje granine vrednosti emisija na sledei nain: 1) prvo, uzimajui u obzir granine vrednosti emisija za svaku pojedinanu vrstu goriva i za svaku zagaujuu materiju koja odgovara odreenoj toplotnoj snazi velikog postrojenja za sagorevanje, u skladu sa Prilogom I; 2) drugo, odreivanjem graninih vrednosti emisija za svako gorivo koje se koristi, koje se izraunavaju tako to se pomnoi pojedinana granina vrednost iz take 1) ovog lana sa toplotnom snagom koja se dobija sagorevanjem odreenog goriva, pa se tako dobijen proizvod podeli ukupnom toplotnom snagom koja se dobija sagorevanjem svih korienih goriva; 3) tree, sabiranjem svih vrednosti dobijenih na nain utvren takom 2) ovog lana. U velikim postrojenjima u kojima se istovremeno koristi vie goriva, od kojih su neka ostaci iz procesa destilacije ili procesa prerade sirove nafte, za sopstvenu potronju, samostalno ili u smei sa drugim gorivim, primenjuju se odredbe propisane za gorivo sa najveim graninim vrednostima emisija (odreujue gorivo), nezavisno od odredbe iz stava 1. ovog lana, u sluaju da u toku rada tog postrojenja, udeo toplotne snage odreujueg goriva, u zbiru toplotnih snaga dobijenih iz svih goriva, iznosi najmanje 50%.

lan 25
Kada je udeo odreujueg goriva manji od 50% granina vrednost emisija se izraunava na osnovu doprinosa toplotnoj snazi svih pojedinanih goriva u odnosu na zbir toplotnih snaga dobijen sagorevanjem svih pojedinanih goriva, na sledei nain:

1) prvo, odreivanjem graninih vrednosti emisija za svaku pojedinanu vrstu goriva i za svaku zagaujuu materiju koja odgovara odreenoj toplotnoj snazi velikog postrojenja za sagorevanje, skladu sa Prilogom I; 2) drugo, raunanjem graninih vrednosti emisija odreujueg goriva (goriva sa najveom graninom vrednou emisija u skladu sa Prilogom I, a u sluaju da dva goriva imaju iste granine vrednosti emisija, onog koje ima veu toplotnu snagu). Ova vrednost se dobija mnoenjem granine vrednosti emisije iz Priloga I za to gorivo sa faktorom 2 i oduzimanjem granine vrednosti emisije goriva sa najmanjom graninom vrednou emisije od dobijenog proizvoda mnoenja; 3) tree, odreivanjem graninih vrednosti emisija za svako gorivo koje se koristi, koja se izraunava tako to se pomnoi granina vrednost emisije za odreujue gorivo, izraunata u skladu sa takom 2) ovog lana, i granine vrednosti emisije za ostala goriva u smei, odreena u skladu sa takom 1) ovog lana, sa toplotnom snagom koja se dobija sagorevanjem odreenog goriva, pa se tako dobijen proizvod podeli ukupnom toplotnom snagom koja se dobija zbirom vrednosti dobijenih sagorevanjem svih korienih goriva; 4) etvrto, sabiranjem svih vrednosti dobijenih u skladu sa takom 3) ovog lana.

lan 26
Umesto postupaka utvrivanja graninih vrednosti emisija iz l. 24. i 25. ove uredbe mogu se koristiti sledee prosene granine vrednosti emisije za sumpor dioksid (nezavisno od kombinacije goriva koja se koristi): 1) za postojea velika postrojenja granina vrednost emisije od 1000 mg/normalni m uproseena za sva takva postrojenja u rafineriji;
3 3

2) za velika postrojenja granina vrednost emisije od 600 mg/normalni m , uproseena za sva takva postrojenja u rafineriji, izuzimajui gasne turbine. Prosene granine vrednosti iz stava 1. ovog lana mogu se primeniti samo u sluaju da se time ne poveaju emisije iz postojeih postrojenja. U velikim postrojenjima koja alternativno koriste dve ili vie vrsta goriva, u postupku davanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu i izdavanja integrisane dozvole, primenjuju se granine vrednosti emisije iz Priloga I za svako pojedinano gorivo koje se koristi.

lan 27
Za mala i srednja postrojenja za sagorevanje u kojima istovremeno sagoreva dve ili vie vrsta goriva, pri proraunavanju graninih vrednosti emisija koristi se postupak propisan u l. 24. i 25. ove uredbe. U malim i srednjim postrojenjima koja alternativno koriste dve ili vie vrsta goriva primenjuju se granine vrednosti emisija iz Priloga II i III za svako pojedinano gorivo koje se koristi.

Pri prelazu sa vrstog na teno ili gasovito gorivo, granine vrednosti emisija za vrsto gorivo iz Priloga II deo I i Priloga III deo I primenjuju se jo naredna etiri sata, od momenta zamene korienog goriva. Za mala i srednja postrojenja za sagorevanje na vrsta goriva u fluidizovanom sloju primenjuju se maksimalne propisane granine vrednosti za vrsta goriva iz Priloga II i III u sluaju kada se alternativno ili istovremeno koriste dve ili vie vrsta goriva.

5. Prestanak rada ureaja za smanjenje emisije lan 28

Saglasnost na studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu i integrisana dozvola za velika postrojenja za sagorevanje moraju sadrati zahteve kojima se ureuje postupanje u sluaju kvara ili prekida u radu ureaja za smanjenje emisija. U sluaju prekida rada ureaja za smanjenje emisija nadleni organ naloie operateru da smanji ili zaustavi rad postrojenja ako se vraanje ureaja u normalan rad ne postigne u toku 24 asa ili da koristi gorivo koje u manjem stepenu zagauje vazduh. O sluaju iz stava 2. ovog lana operater mora obavestiti nadleni organ najkasnije u roku od 12 asova. Postrojenje iz stava 1. ovog lana ne sme raditi bez rada ureaja za smanjenje emisija u otpadnom gasu vie od 24 asa neprekidno, odnosno 120 asa sa prekidima u jednoj kalendarskoj godini. Prekid rada ureaja za smanjenje emisija u otpadnom gasu kod velikih postrojenja za sagorevanje i prekid isporuke goriva sa niskim sadrajem sumpora i gasa mora se odmah po isteku roka iz stava 2. ovog lana prijaviti nadlenom organu.

lan 29
Izuzetno od lana 28. stav 4. ove uredbe nadleni organ moe dozvoliti odstupanje u sluajevima kad: 1) postoji prioritetna potreba za odravanjem snabdevanja energijom; 2) postrojenje sa prekidom u radu ureaja za smanjenje emisija moe biti zamenjeno u odreenom periodu drugim postrojenjem koje moe izazvati ukupno poveanje emisija.

lan 30
U cilju osiguranja snabdevanja energijom i u sluaju ako zamenjeno veliko postrojenje za sagorevanje prouzrokuje vee zagaenje vazduha od velikog postrojenja za sagorevanje kod kojeg je ureaj za smanjenje emisija u kvaru mogu se produiti rokovi iz lana 28. st. 2. i 4. ove uredbe.

Dozvoljeno je prekoraenje graninih vrednosti emisije za sumpor dioksid za veliko postrojenje za sagorevanje koje obino koristi gorivo sa niskim sadrajem sumpora od propisanih graninih vrednosti emisije koje su odreene ovom uredbom, ako doe do prekida snabdevanja tog goriva, najdue na est meseci. Velikom postrojenju za sagorevanje u kojem se koristi iskljuivo gasovito gorivo dozvoljeno je najdue 10 dana da koristi drugo gorivo zbog iznenadnog prekida u snabdevanju gasom ako postoji potreba za odravanjem snabdevanja energijom. Odluku o produenju rokova iz lana 28. st. 2. i 4. ove uredbe i stava 3. ovog lana i dozvoljenim graninim vrednostima emisija iz stava 2. ovog lana kod ureaja za proizvodnju energije ili za kombinovanu proizvodnju toplote i energije, donosi ministarstvo nadleno za poslove energetike, uz saglasnost ministarstva nadlenog za poslove zatite ivotne sredine, a kod ureaja koji proizvode samo toplotnu energiju, odluku o produenju rokova donosi nadleni organ.

lan 31
Mala i srednja postrojenja za sagorevanje koja imaju ugraene ureaje za smanjenje emisija mogu raditi bez rada tih ureaja najvie 240 radnih asova godinje, od ega najvie 72 asa neprekidno. U sluaju iz stava 1. ovog lana operater je duan da obavesti nadleni organ najkasnije u roku od 24 asa.

6. Monitoring emisije lan 32

Monitoring emisija i svih ostalih vrednosti iz postrojenja za sagorevanje odreenih saglasnou na studiju o proceni uticaja i integrisanom dozvolom vri se u skladu sa Prilogom VI. Osim obavezujuih materija iz Priloga VI kontinualno merenje emisije iz velikih postrojenja za sagorevanje obavlja se i u skladu sa lanom 13. ove uredbe. Kod postrojenja toplotne snage do 100 MWth i za materije koje nisu date u Prilogu VI obavlja se kontinualno merenje emisije u skladu sa lanom 13. ove uredbe. Trokove monitoringa iz stava 1. ovog lana snosi operater.

lan 33
U sluaju kontinualnih merenja emisija iz postojeih postrojenja za sagorevanje, smatra se da je usklaenost sa graninim vrednostima emisija utvrenih, u skladu sa Prilogom I postignuta ako rezultati merenja za radne asove u toku jedne kalendarske godine pokau da: 1) nijedna srednja mesena vrednost ne prelazi granine vrednosti emisija;

2) 97% od svih 48-asovnih srednjih vrednosti ne prelazi 110% granine vrednosti za sumpor dioksid i prakaste materije; 3) 95% od svih 48-asovnih srednjih vrednosti ne prelazi 110% granine vrednosti za azot dioksid. U sluajevima iz stava 1. ovog lana periodi pokretanja i zaustavljanja postrojenja ne uzimaju se u obzir.

lan 34
U sluaju pojedinanih merenja, smatra se da je usklaenost sa graninim vrednostima emisija iz Priloga I postignuta ako dobijeni rezultati sukcesivne analize tri uzorka otpadnog gasa ne prelaze utvrene granine vrednosti. U sluaju kontinualnih merenja kod postrojenja za sagorevanje, smatra se da je usklaenost sa graninim vrednostima emisija postignuta ako rezultati merenja za radne asove u toku jedne kalendarske godine pokau da: 1) nijedna srednja dnevna vrednost ne prelazi vrednosti utvrene za postrojenja iz Priloga I; 2) 95% svih srednjih satnih vrednosti u toku godine ne prelaze dvostruke vrednosti date u Prilogu I. Srednje vrednosti iz stava 2. ovog lana utvruju se u skladu sa Prilogom VI. U sluajevima iz stava 2. ovog lana periodi pokretanja i zaustavljanja postrojenja ne uzimaju se u obzir.

lan 35
Merenja u toku probnog rada i pojedinana merenja emisija zagaujuih materija vre se na malim i srednjim postrojenjima za sagorevanje. Merenja u toku probnog rada i pojedinana merenja emisija zagaujuih materija ne vre se na malim postrojenjima za sagorevanje toplotne snage manje i jednake 8 kW, koja koriste tena i gasovita goriva, odnosno manje ili jednake 50 kW za postrojenja na vrsta goriva. Pojedinana merenja se ne vre u sluaju kada su mala ili srednja postrojenja za sagorevanje opremljena ureajem za kontinualno merenje emisije. Postrojenja na sve vrste vrstih goriva toplotne snage vee od 5 MWth a manja ili jednaka 25 MWth, moraju biti opremljena ureajima kojima se kontinualno prate emisije. Za srednja postrojenja za sagorevanje, u zavisnosti od vrste goriva i ulazne toplotne moi, obavezna su kontinualna merenja sledeih zagaujuih materija: 1) prakastih materija za postrojenja na vrsto gorivo, toplotne snage vee od 25 MWth;

2) prakastih materija za postrojenja na teno gorivo, toplotne snage vee od 20 MWth, osim za ona koja upotrebljavaju ulje za loenje lako i ekstra lako, metanol, nepreraeno biljno ulje ili metilestar iz biljnog ulja; 3) dimnog broja za postrojenja na teno gorivo, toplotne snage vee od 20 MWth, koja upotrebljavaju ulje za loenje lako i ekstra lako, metanol, nepreraeno biljno ulje ili metilestar iz biljnog ulja; 4) ugljen monoksida za postrojenja na vrsto gorivo, i to: - toplotne snage vee od 2,5 MWth; - na vrsto gorivo iz otpada, toplotne snage vee od 1 MWth; 5) ugljen monoksida za postrojenja na teno gorivo, i to: - ulje za loenje lako i ekstra lako, metanol, nepreraeno biljno ulje ili metilestar iz biljnog ulja, toplotne snage vee od 20 MWth; - na teno gorivo iz otpada, toplotne snage vee od 1 MWth; - na druga tena goriva, toplotne snage vee od 10 MWth; 6) oksida sumpora za postrojenja na ugalj, brikete od uglja i koks sa sadrajem ukupnog sumpora veeg od 0,5 g/MJ; 7) oksida sumpora za postrojenja na emulgovani prirodni bitumen i teko teno gorivo (ulje za loenje teko).

Ukupne godinje emisije lan 36

Ukupne godinje emisije sumpor dioksida, oksida azota i prakastih materija iz postrojenja za sagorevanje odreuju se u skladu sa Prilogom VIII Odreivanje ukupnih godinjih emisija zagaujuih materija iz postrojenja za sagorevanje, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo. Registar emisija sumpor dioksida, oksida azota i prakastih materija iz svih postrojenja za sagorevanje sa toplotnom snagom od 50 MWth ili vie, pri emu registar emisija obuhvata podatke o emisijama sumpor dioksida, oksida azota i prakastih materija za 2011. godinu i dalje uspostavlja Agencija za zatitu ivotne sredine. Sastavni deo registra je i registar izvora emisija sumpor dioksida (SO ), oksida azota (NO ) i prakastih materija za svako postrojenje kapaciteta iznad 300 MWth i ukupno za sva velika postrojenja za sagorevanje i rafinerije, na koja se ova uredba odnosi.
2 x

7. Nacionalni plan za smanjenje emisija

lan 37
U cilju donoenja Nacionalnog plana za smanjenje emisija iz postojeih postrojenja za sagorevanje utvruju se nivoi emisija zagaujuih materija, za sumpor dioksid (SO ), okside azota (NO ) i prakaste materije, iz postojeih velikih postrojenja za 1990. godinu, kao referentnu, procenat smanjenja i rokovi za postizanje utvrenih procenata smanjenja.
2 x

Sprovoenjem Nacionalnog plana za smanjenje emisija iz postojeih postrojenja za sagorevanje pojedinano umanjie se ukupne godinje emisije sumpor dioksida, oksida azota i prakastih materija na nivoe za koje se oekuje da e biti postignuti primenom graninih vrednosti emisija utvrenih u skladu sa ovom uredbom. Umanjenje iz stava 2. ovog lana odreuje se na osnovu godinjih planova rada postrojenja za sagorevanje, korienog goriva i toplotne snage, uproseene za poslednjih pet godina rada poevi od 1. januara 2007. godine. Zatvaranje postrojenja ukljuenog u Nacionalni plan za smanjenje emisija iz postojeih postrojenja za sagorevanje ne sme dovesti do poveanja ukupnih godinjih emisija iz ostalih postrojenja obuhvaenih planom. Nacionalnim planom za smanjenje emisija iz postojeih postrojenja za sagorevanje pojedina postrojenja ne mogu se izuzeti od primene propisa o zatiti ivotne sredine, a posebno od primene propisa o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine.

III GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA ODREENE VRSTE POSTROJENJA

lan 38
Prilogom V utvrene su granine vrednosti emisija zagaujuih materija iz postrojenja: 1) za preradu uglja; 2) za preradu mineralnih sirovina; 3) crne metalurgije; 4) obojene metalurgije; 5) za povrinsku obradu metala; 6) za proizvodnju titanijum dioksida; 7) za proizvodnju olovnih akumulatora; 8) hemijske industrije; 9) postrojenja za tretman otpada i drugih materijala, izuzev termikog tretmana;

10) postrojenja za preradu otpadnih voda; 11) ostalih aktivnosti. Otpadni gasovi iz postrojenja isputaju se na kontrolisan nain kroz izvor (ispust).

IV KRITERIJUMI ZA USPOSTAVLJANJE MERNIH MESTA

Merna mesta lan 39
Kontinualna i pojedinana merenja emisija zagaujuih materija vre se na takastom izvoru stacionarnog izvora zagaivanja, na reprezentativnim mernim mestima. Odreivanje poloaja i opremljenosti reprezentativnih mernih mesta za merenje emisije vri ovlaeno pravno lice za merenje emisije, na osnovu zahteva propisanih metoda merenja, u zavisnosti od zagaujuih materija koje se mere na predmetnom ispustu. Merno mesto se uspostavlja tako da bude dovoljno veliko, lako dostupno i opremljeno tako da je merenje mogue vriti na propisan nain i bez opasnosti za izvoaa merenja i da su izvrena merenja reprezentativna za emisije iz datog postrojenja i u odnosu na metroloke uslove. Kod merenja emisije potrebno je obezbediti da se na mernom mestu ne meaju otpadni gasovi iz predmetnog stacionarnog izvora sa otpadnim gasovima iz drugih stacionarnih izvora, ako ovom uredbom nije drugaije propisano.

V VREDNOVANJE REZULTATA MERENJA EMISIJA, SADRAJ IZVETAJA I BILANSA EMISIJA I IZVETAVANJE O IZVRENIM MERENJIMA
Vrednovanje rezultata merenja emisija lan 40
Vrednovanje rezultata merenja emisija je postupak poreenja rezultata merenja sa propisanim graninim vrednostima, na nain dat u Prilogu VI.

Sadraj izvetaja o izvrenim merenjima lan 41

Izvetaj o merenju emisija zagaujuih materija u vazduh sadri sledee elemente: 1) podatke o ovlaenoj strunoj organizaciji koja vri merenja; 2) podatke o operateru i postrojenju u kome se vri merenje;

3) opis makrolokacije i mikrolokacije na kojoj se postrojenje nalazi; 4) opis postrojenja u kojem se vri merenje; 5) podatke o poloaju mernih mesta; 6) plan, mesto i vreme merenja; 7) podatke o primenjenim standardima, mernim postupcima i vrstama mernih ureaja; 8) opis uslova u toku merenja; 9) rezultate merenja; 10) zakljuak; 11) priloge. Sadraj elemenata iz stava 1. ovog lana dat je u Prilogu VII Sadraj elemenata izvetaja o merenjima emisija zagaujuih materija u vazduh, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo. Izvetaj o godinjem bilansu emisija dostavlja se Agenciji za zatitu ivotne sredine na obrascu datom u Prilogu VII na sledei nain: 1) jedan elektronski popunjen komplet obrazaca (Excell fajlovi) na e-mejl adresu Agencije za zatitu ivotne sredine ili na kompakt disku, bez potpisa i overe; 2) odtampan elektronski popunjeni komplet obrazaca u papirnoj formi ukorien u jedinstven dokument, propisno potpisan i overen od strane odgovornog lica na potansku adresu Agencije za zatitu ivotne sredine.

VI NACIONALNE EMISIJE
Odreivanje nacionalnih emisija lan 42
U cilju odreivanja nacionalnih emisija acidifikujuih i eutrofikujuih zagaujuih materija i prekursora prizemnog ozona, i to sumpor dioksida (SO ), oksida azota (NO ), isparljivih organskih jedinjenja (VOC) i amonijaka (NH ) izraenih u kilotonama, utvruju se:
2 x 3

1) nivoi emisija zagaujuih materija iz stava 1. ovog lana primenom metodologija, prostorne mree i vremenskog rasporeda, utvrenih od strane EMEP; 2) nivoi emisija zagaujuih materija iz stava 1. ovog lana u 1990. godini, kao referentnoj, primenom metodologija, prostorne mree i vremenskog rasporeda, utvrenih od strane EMEP;

3) procene buduih emisija. Po utvrivanju nacionalnih emisija zagaujuih materija iz stava 1. ovog lana donosi se Nacionalni program za postepeno smanjivanje godinjih maksimalnih emisija zagaujuih materija i, po potrebi utvruju se posebne okolnosti zbog kojih je opravdano odstupanje od utvrenih nacionalnih emisija.

Smanjivanje emisija lan 43

Nacionalnim programom za postepeno smanjivanje godinjih emisija zagaujuih materija iz lana 42. stav 1. ove uredbe obezbeuju se uslovi i utvruju rokovi za postizanje privremenih ciljeva smanjenja nacionalnih emisija na osnovu kritinih optereenja i kritinih nivoa, i to: 1) U odnosu na smanjenje nivoa acidifikacije: U podrujima gde su kritina optereenja prekoraena, nacionalne maksimalne emisije moraju se smanjiti za najmanje 50% u odnosu na nivo u referentnoj 1990. godini, u svakom kvadrantu prostorne mree; 2) U odnosu na izloenost prizemnom ozonu iznad nivoa kritinog po zdravlje ljudi: U podrujima gde su kritina optereenja prizemnim ozonom iznad nivoa kritinog po ljudsko zdravlje (AOT60=0), nacionalne emisije moraju se smanjiti za 2/3 u odnosu na nivo u referentnoj 1990. godini, u svakom kvadrantu prostorne mree. Dodatno, optereenje prizemnim ozonom ne sme prei apsolutnu granicu od 2,9 ppmh u svakom kvadrantu prostorne mree; 3) U odnosu na izloenost prizemnom ozonu iznad nivoa kritinog po vegetaciju: U podrujima gde su kritina optereenja prizemnim ozonom iznad nivoa kritinog za useve i viegodinje zasade (AOT40=3 ppmh), nacionalne emisije moraju se smanjiti za 1/3 u odnosu na nivo u referentnoj 1990. godini, u svakom kvadrantu prostorne mree. Dodatno, optereenje prizemnim ozonom ne sme prei apsolutnu granicu od 10 ppmh izraenu kao prekoraenje kritinog nivoa od 3 ppmh u svakom kvadrantu prostorne mree.

VII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 44
Preduzea, druga pravna lica i preduzetnici koji imaju izvore zagaivanja vazduha obezbedie pojedinano merenje emisije, najkasnije u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe, a odreivanje mernog mesta za kontinualna merenja emisije i ugraivanje ureaja za kontinualna merenja emisije najkasnije do 31. decembra 2011. godine.

lan 45

Postojea postrojenja uskladie svoje emisije sa graninim vrednostima emisija zagaujuih materija propisanih ovom uredbom najkasnije do 31. decembra 2011. godine osim ako odredbama ove uredbe nije drugaije propisano. Do isteka rokova iz stava 1. ovog lana primenjivae se granine vrednosti emisija zagaujuih materija propisane Pravilnikom o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka ("Slubeni glasnik RS", br. 30/97 i 35/97 - ispravka).

lan 46
Odredbe ove uredbe ne primenjuju se na postrojenja koja e prestati sa radom najkasnije do 31. decembra 2015. godine, osim ako odredbama ove uredbe nije drugaije propisano. Operater postrojenja iz stava 1. ovog lana u obavezi je da najkasnije do 31. decembra 2010. godine podnese ministarstvu nadlenom za poslove zatite ivotne sredine odluku o prestanku rada postrojenja. Do prestanka rada postrojenja iz stava 1. ovog lana primenjivae se granine vrednosti emisija zagaujuih materija iz Pravilnika o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka ("Slubeni glasnik RS", br. 30/97 i 35/97 - ispravka).

lan 47
Postojee veliko postrojenje za sagorevanje moe biti izuzeto od primene graninih vrednosti emisija iz lana 22. ove uredbe i obaveza utvrenih Nacionalnim planom za smanjenje emisija iz postojeih postrojenja za sagorevanje pod sledeim uslovima: 1) da operater najkasnije do 31. decembra 2010. godine nadlenom organu dostavi pisanu izjavu da postrojenje u periodu od 1. januara 2011. godine do 31. decembra 2018. godine nee raditi vie od ukupno 20.000 radnih sati i da e prestati sa radom 1. januara 2019. godine; 2) da operater svake godine, najkasnije do 31. januara, dostavi nadlenom organu izvetaj o utroenom broju radnih sati u prethodnoj godini. Do prestanka rada postrojenja iz stava 1. ovog lana primenjivae se granine vrednosti emisija zagaujuih materija iz Pravilnika o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka ("Slubeni glasnik RS", br. 30/97 i 35/97 - ispravka).

lan 48
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Prilog I GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA VELIKA POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE

A) GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA SUMPOR DIOKSID (SO ), OKSIDE AZOTA (NO ), PRAKASTE MATERIJE I UGLJEN MONOKSID (CO) ZA POSTOJEA VELIKA POSTROJENJA
2 x

U skladu sa lanom 22. stav 1. ove uredbe granine vrednosti emisija za sumpor dioksid (SO ), okside azota (NO ), prakaste materije i ugljen monoksid (CO) za postojea velika postrojenja odreuju se na sledei nain:
2 x

Deo I GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA SUMPOR DIOKSID (SO )

2

1. vrsta goriva Granine vrednosti emisija za sumpor dioksid izraene u mg/normalni m (udeo O 6%) primenjuje se na postojea postrojenja,
3 2

odnosno za postrojenja toplotne snage od 100 - 500 MWth prema jednaini: y = - 4x + 2400 gde su: x - toplotna snaga postrojenja (MWth)

y - granina vrednost emisije SO (mg SO /normalni m )

2 2 3

Napomena: Ako se napred navedene granine vrednosti emisija ne mogu postii zbog karakteristika goriva, stepen odsumporavanja mora se postii najmanje u visini od 60% u postrojenjima sa toplotnom snagom od 100 MWth ili manjom, 75% za postrojenja sa toplotnom snagom veom 100 MWth i manjom ili jednakom 300 MWth i 90% za postrojenja sa toplotnom snagom veom od 300 MWth. Za postrojenja sa toplotnom snagom veom od 500 MWth mora se postii stepen odsumporavanja od najmanje 94%. 2. Tena goriva Granine vrednosti emisija za sumpor dioksid izraene u mg/normalni m (udeo O 3%) primenjuju se na postojea postrojenja,
3 2

odnosno za postrojenja toplotne snage od 300 - 500 MWth prema jednaini: y = - 6,5x + 3650 gde su: x - toplotna snaga postrojenja (MWth) y - granina vrednost emisije SO (mg SO /normalni m )
2 2 3

3. Gasovita goriva

Granine vrednosti emisija za sumpor dioksid izraene u mg/normalni m (udeo O 3%) primenjuju se na postojea postrojenja:
3 2

Vrsta goriva gasovita goriva generalno teni naftni gas gasovi niske toplotne moi iz procesa gasifikacije rafinerijskih ostataka, gas iz koksnih pei, gas iz visokih pei gas iz procesa gasifikacije uglja ____________ vrednost e biti naknadno utvrena
(1)

Granina vrednost emisije (mg/normalni m )

3

35 5 800 ()
1

Deo II VREDNOSTI EMISIJA ZA OKSIDE AZOTA (NO ) IZRAENE KAO NO

x 2

Granine vrednosti emisija za okside azota izraene u mg/normalni m (udeo O 6% za vrsta goriva, 3% za tena i gasovita goriva) primenjuju se na postojea postrojenja:
3 2

Vrsta goriva vrsta goriva

(1), (2):

Granina vrednost emisije (mg/normalni m )

3

50 do 500 MWth > 500 MWth Od 1. januara 2016. godine 50 do 500 MWth > 500 MWth Tena goriva 50 do 500 MWth > 500 MWth Gasovita goriva 50 do 500 MWth > 500 MWth

600 500 600 200 450 400 300 200

____________ Za postrojenja sa toplotnom snagom veom od 500 MWth koja od dana stupanja na snagu ove uredbe ne rade vie od 2000 sati godinje u petogodinjem proseku do 31. decembra 2015. godine granina vrednost emisije je 600 mg/normalni m i osnov je za odreivanje njihovog doprinosa Nacionalnom planu za smanjenje emisija iz postojeih postrojenja za sagorevanje. Od 1. januara 2016. godine, za postrojenja koja nee raditi vie od 1500 sati godinje u petogodinjem proseku, granina vrednost emisije je 450 mg/normalni m .
(1) 3 3

Do 1. januara 2018. godine za postrojenja koja su u 12-mesenom periodu, do 31. decembra 2009. godine radila i nastavljaju da rade na vrsta goriva iji je isparljivi sadraj manji od 10%, granina vrednost emisije je 1200 mg/normalni m .
(2) 3

Deo III VREDNOSTI EMISIJA ZA PRAKASTE MATERIJE

Granine vrednosti emisija za prakaste materije izraene u mg/normalni m (udeo O 6% za vrsta goriva, 3% za tena i gasovita goriva) primenjuju se na postojea postrojenja:
3 2

Vrsta goriva vrsto Teno

(1)

Toplotna snaga (MWth) 500 < 500 Sva postrojenja Sva postrojenja

Granina vrednost emisije (mg/normalni m )

3

50 100 50

(2)

Gasovito

5 (po pravilu) 10 (za gas iz visoke pei) 50 (za gas nastao pri proizvodnji elika a koji se moe koristiti na drugom mestu)

______________ Granina vrednost emisije od 100 mg/normalni m moe se primeniti na postrojenja za sagorevanje toplotne snage manje od 500 MWth ako koriste teno gorivo sa udelom pepela veim od 0,06%. Granina vrednost emisije od 100 mg/normalni m moe se primeniti na postrojenja za sagorevanje toplotne snage vee ili jednake 500 MWth koja sagorevaju vrsto gorivo toplotne snage manje od 5800 kJ/kg sa masenim udelom vlage veim od 45 masenih %, ukupnim masenim udelom vlage i pepela veim od 60% i udelom kalcijum oksida (CaO) veim od 10%.
(1) 3 (2) 3

Deo IV GRANINA VREDNOST EMISIJE ZA UGLJEN MONOKSID (CO)

Granina vrednost emisije za ugljen monoksid za postojea postrojenja koja koriste vrsta goriva i goriva iz biomase je 250 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije za ugljen monoksid za postojea postrojenja koja koriste tena goriva je 175 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije za ugljen monoksid za postojea postrojenja koja koriste gasovita goriva je 100 mg/normalni m .
3

B) GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA SUMPOR DIOKSID (SO ), OKSIDE AZOTA (NO ), PRAKASTE MATERIJE I UGLJEN MONOKSID (SO) ZA VELIKA POSTROJENJA
2 x

U skladu sa lanom 22. stav 2. ove uredbe granine vrednosti emisija za sumpor dioksid (SO ), okside azota (NO ), prakaste materije i ugljen monoksid (CO) za velika postrojenja odreuju se na sledei nain:
2 x

Deo I GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA SUMPOR DIOKSID (SO )

2

1. vrsta goriva Granine vrednosti emisija za sumpor dioksid izraene u mg/normalni m (udeo O 6%) primenjuju se na postrojenja, sa izuzetkom gasnih turbina:
3 2

Vrsta goriva biomasa sva druga

50 to 100 MWth 200 850

100 to 300 MWth 200 200

> 300 MWth 200 200

Napomena: Ako se napred navedene granine vrednosti emisija ne mogu postii zbog karakteristika goriva, granina vrednost emisije za sumpor dioksid (SO ) iznosi 300 mg/normalni m , ili stepen odsumporavanja od najmanje 92% mora se postii za postrojenja sa toplotnom snagom manjom ili jednakom 300 MWth, a u sluaju postrojenja sa toplotnom snagom veom od 300 MWth granina vrednost emisije za sumpor dioksid (SO ) iznosi 400 mg/normalni m uz stepen odsumporavanja od najmanje 95%.
2 3 2 3

2. Tena goriva Granine vrednosti emisija za sumpor dioksid izraene u mg/normalni m (udeo O 3%) primenjuju se na sledea postrojenja, sa izuzetkom gasnih turbina:
3 2

50 to 100 MWth 850

100 to 300 MWth 400-200 (linearno smanjenje) 3. Gasovita goriva

> 300 MWth 200

Granine vrednosti emisija za sumpor dioksid izraene u mg/normalni m (udeo O 3%) primenjuju se na postrojenja:
3 2

Vrsta goriva gasovita goriva generalno teni naftni gas gasovi niske toplotne moi iz koksnih pei gasovi niske toplotne moi iz visokih pei

Granina vrednost emisije (mg/normalni m )

3

35 5 400 200

Deo II

VREDNOSTI EMISIJA ZA OKSIDE AZOTA (NO ) IZRAENE KAO NO

x 2

Granine vrednosti emisija za okside azota izraene u mg/normalni m primenjuju se na postrojenja, sa izuzetkom gasnih turbina:
3

1. vrsta goriva (udeo O 6%)

2

Vrsta goriva biomasa sva druga

50 do 100 MWth 400 400

100 do 300 MWth 300 200

2

> 300 MWth 200 200

2. Tena goriva (udeo O 3%) 50 do 100 MWth 400 100 do 300 MWth 200 3. Gasovita goriva (udeo O 3%)
2

> 300 MWth 200

50 do 300 MWth prirodni gas drugi gasovi 150 200 4. Gasne turbine (udeo O 15%)
2

> 300 MWth 100 200

>50 MWth (toplotna snaga po uslovima utvrenim odgovarajuim srpskim standardom) prirodni gas (Napomena 1) tena goriva (Napomena 3) gasovita goriva (osim prirodnog gasa) 50 (Napomena 2) 120 120

Navedene granine vrednosti ne primenjuju se na gasne turbine za hitne sluajeve, koje rade manje od 500 radnih sati godinje. Operater ovakvog postrojenja duan je da svake godine dostavi nadlenom organu izvetaj o broju radnih sati u toku godine. Napomena 1: Prirodni gas je smea gasovitih ugljovodonika od kojih je nazastupljeniji metan koji sadri najvie 20 % (zapreminskih) inertnih i drugih sastojaka Napomena 2: Granina vrednost emisije iznosi 75 mg/normalni m u sluajevima kada je efikasnost utvrena u skladu sa uslovima optereenja prema utvrenom odgovarajuem srpskom standardu:
3

1) kod gasnih turbina koje se koriste u kombinovanim sistemima za grejanje i proizvodnju elektrine energije i ija je ukupna efikasnost vea od 75%; 2) kod gasnih turbina koje se koriste u kombinovanom ciklusu proizvodnje ija je ukupna efikasnost vea od 55%; 3) kod gasnih turbina za mehanike pogone. Kod gasnih turbina sa jednim ciklusom koje nisu navedene ni u jednoj prethodnoj kategoriji, ali imaju efikasnost veu od 35% - utvrenu u skladu sa uslovima optereenja prema utvrenom odgovarajuem srpskom standardu - granina vrednost emisije rauna se kao , gde je efikasnost gasne turbine izraena u procentima u skladu sa uslovima optereenja prema utvrenom odgovarajuem srpskom standardu. Napomena 3: Granina vrednost emisije primenjuje se samo za gasne turbine u kojima sagorevaju samo laki i srednji destilati.

Deo III VREDNOSTI EMISIJA ZA PRAKASTE MATERIJE

Granine vrednosti emisija za prakaste materije izraene u mg/normalni m primenjuje se na postrojenja, sa izuzetkom gasnih turbina:
3

1. vrsta goriva (udeo O 6 %)

2

50 to 100 MWth 50 2. Tena goriva (udeo O 3 %)

2

> 100 MWth 30

50 to 100 MWth 50 3. Gasovita goriva (udeo O 3 %)

2

> 100 MWth 30

po pravilu za gas iz visoke pei za gasove nastale pri proizvodnji elika koji se mogu koristiti na drugom mestu

5 10 30

Deo IV GRANINA VREDNOST EMISIJE ZA UGLJEN MONOKSID (CO)

Granina vrednost emisije za ugljen monoksid za postrojenja koja koriste vrsta goriva i goriva iz biomase je 250 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije za ugljen monoksid za postrojenja koja koriste tena goriva je 175 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije za ugljen monoksid za postrojenja koja koriste gasovita goriva je 100 mg/normalni m .
3

Prilog II GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA MALA POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE

U skladu sa lanom 22. stav 5. ove uredbe utvruju se granine vrednosti emisija za dimni broj, ugljen monoksid (CO), okside azota (NO ) za mala postrojenja za sagorevanje, u zavisnosti od vrste goriva koja se koristi.
x

Deo I GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA VRSTA GORIVA

Granine vrednosti emisije pri korienju vrstog goriva za mala postrojenja za sagorevanje su: 1) dimni broj 1; 2) za ugljen monoksid: - za postrojenja toplotne snage vee od 50 kW i manje od 150 kW - za postrojenja toplotne snage vee od 150 kW i manje od 500 kW - za postrojenja toplotne snage vee od 500 kW i manje od 1 MWth 3) za okside azota izraene kao NO za postrojenja snage vee od 100 kW do 1 MWth
2

4000 mg/normalni m ; 2000 mg/normalni m ; 1000 mg/normalni m ;

3 3 3

250 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije za mala postrojenja za sagorevanje na vrsta goriva, i to na ugalj, brikete od uglja i koks, odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 7%, a za postrojenja na ostala vrsta goriva granina vrednost emisije odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 13%. Dozvoljeni gubici toplote u dimnim gasova za mala postrojenja za sagorevanje su: 1) za postrojenja toplotne snage vee od 8 kW i manje od 25 kW 2) za postrojenja toplotne snage vee od 25 kW i manje od 50 kW 3) za postrojenja toplotne snage vee od 50 kW i manje od 1 MWth 19%; 8%; 12%.

Deo II GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA TENA GORIVA

Granine vrednosti emisije pri korienju tenih goriva za mala postrojenja za sagorevanje su:

1) dimni broj: - za postrojenja toplotne snage manje od 11 kW - za postrojenja toplotne snage vee od 11 kW i manje od 5 MWth 2) za ugljen monoksid: - za postrojenja toplotne snage manje od 400 kW - za postrojenja toplotne snage vee od 400 kW i manje od 2,5M Wth - za postrojenja toplotne snage vee od 2,5 MWth i manje od 5 MWth 3) za okside azota izraene kao NO : - za postrojenja kod kojih je temperatura vode u kotlu nia od 110C a nadpritisak ne vei od 0,05 MPa - za postrojenja kod kojih je temperatura vode u kotlu vie od 110C a nia od 210C a nadpritisak vei od 0,05 MPa a manji od 1,8 MPa - za postrojenja kod kojih je temperatura vode u kotlu via od 210C, a nadpritisak vei od 1,8 MPa
2

2 1 175 mg/normalni m ; 120 mg/normalni m ; 80 mg/normalni m ;

3 3 3

100 mg/normalni m ;
3

200 mg/normalni m ;
3

250 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije za mala postrojenja za sagorevanje na tena goriva odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 3%.

Deo III GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA GASOVITA GORIVA

Granine vrednosti emisije pri korienju gasovitih goriva za mala postrojenja za sagorevanje su: 1) za ugljen monoksid: - za postrojenja toplotne snage manje od 400 kW - za postrojenja toplotne snage vee od 400 kW i manje od 10 MWth 2) za okside azota izraene kao NO : - za postrojenja na prirodni gas kod kojih je temperatura vode u kotlu nia od 110C a nadpritisak manji od 0,05 MPa - za postrojenja na prirodni gas kod kojih je temperatura vode u kotlu via od 110C a nia od 210C a nadpritisak vei od 0,05 MPa a manji od 1,8 MPa - za postrojenja na prirodni gas kod kojih je temperatura vode u kotlu via od 210C a nadpritisak vei od 1,8 MPa - za postrojenja na teni naftni gas
2

100 mg/normalni m ; 80 mg/normalni m ;

3 3

100 mg/normalni m ;
3

110 mg/normalni m ;
3

150 mg/normalni m ;
3

200 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije za mala postrojenja za sagorevanje na gasovita goriva odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 3%. Za mala postrojenja za sagorevanje za tena i gasovita goriva toplotne snage izmeu 4 i 400 kW toplotni gubici se odreuju na osnovu propisa koji ureuje zahteve kvaliteta i ispitivanja karakteristika novih toplovodnih kotlova na tena i gasovitih goriva.

Deo IV

GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA POSTOJEA MALA POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE I PRELAZNE ODREDBE

Postojea mala postrojenja za sagorevanje uskladie vrednosti emisija sa odredbama ove uredbe najkasnije 60 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe, ako je malo postrojenje za sagorevanje na teno ili gasovito gorivo bilo u radu na dan stupanja na snagu ove uredbe vie od 15 godina. Do trenutka (momenta) usklaivanja vrednosti emisija iz stava 1. ovog lana sa odredbama ove uredbe, koriste se granine vrednosti emisija iz dela I, II i III ovog Priloga, osim u sluajevima za koja vae granine vrednosti emisija, i to: 1) ugljen monoksid - pri korienju vrstih goriva za sva postrojenja toplotne snage vee od 500 kW za koje je granina vrednost emisije - pri korienju tenih goriva za koje je granina vrednost emisije - pri korienju gasovitih goriva za koje je granina vrednost emisije 2) okside azota - pri korienju tenih goriva za koje je granina vrednost emisije - pri korienju gasovitih goriva za koje je granina vrednost emisije - pri korienju tenog naftnog gasa za koje je granina vrednost emisije

1000 mg/normalni m ;
3

175 mg/normalni m ; 100 mg/normalni m ;

3 3

280 mg/normalni m ; 200 mg/normalni m ; 300 mg/normalni m .

3 3 3

Prilog III GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA SREDNJA POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE

U skladu sa lanom 22. stav 6. ove uredbe utvruju se granine vrednosti emisije za prakaste materije, ugljen monoksid (CO), okside azota (NO ), sumpor dioksid (SO ) i organske materije za srednja postrojenja za sagorevanje, u zavisnosti od vrste goriva koja se koristi.
x 2

Deo I GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA VRSTA GORIVA

Granine vrednosti emisije za vrsta goriva (ugalj, briketiran ugalj i koks, tresetni briket i drvo), za srednja postrojenja za sagorevanje su: 1) za prakaste materije: - za postrojenja toplotne snage 5 MWth ili vie - za postrojenja toplotne snage manje od 5 MWth - za postrojenja toplotne snage manje od 2,5 MWth koja iskljuivo koriste netretirano drvo 2) za ugljen monoksid 3) za okside azota izraene kao NO : - pri upotrebi drva - pri upotrebi drugih goriva
2

20 mg/normalni m ; 50 mg/normalni m ;
3 3

100 mg/normalni m

150 mg/normalni m ;
3

250 mg/normalni m ;
3

- sa fluidizovanim slojem - za ostale pei u postrojenjima toplotne snage 10 MWth ili vie - manje od 10 MWth

300 mg/normalni m ; 400 mg/normalni m ; 500 mg/normalni m .

3 3 3

Za pei sa fluidizovanim slojem koje koriste ugalj granina vrednost emisije za azot suboksid, N O u otpadnom gasu iznosi 150 mg/normalni m .
2 3

4) za okside sumpora izraene kao SO : - sa fluidizovanim slojem - za ostale pei pri korienju kamenog uglja - pri korienju drugih goriva 5) za organske materije izraene kao ukupni ugljenik
2

350 mg/normalni m ; 1300 mg/normalni m ; 1000 mg/normalni m ; 10 mg/normalni m .

3 3 3 3

Granina vrednost emisije za postrojenja na ugalj, briket i koks odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 7% a za postrojenja na tresetni briket i drvo granina vrednost emisije odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 11%.

Deo II GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA TENA GORIVA

Granine vrednosti emisije pri korienju tenih goriva, za srednja postrojenja za sagorevanje su: 1) dimni broj 1 (postrojenja koja koriste ulje za loenje lako i ekstra lako, metanol, etanol, sirova biljna ulja, metilestar iz biljnih ulja); 2) za prakaste materije 50 mg/normalni m (osim za postrojenja koja koriste ulje za loenje lako i ekstra lako, metanol, etanol, sirova biljna ulja, metilestar iz biljnih ulja kod kojih se ne odreuje emisija prakastih materija); 3) za ugljen monoksid 80 mg/normalni m ; 4) za okside azota izraene kao NO : - za postrojenja koja koriste ulje za loenje lako i ekstra lako kod kojih je temperatura vode u kotlu nia od 110C a nadpritisak ne vei od 0,05 180 mg/normalni m ; MPa - za postrojenja koja koriste ulje za loenje lako i ekstra lako kod kojih je temperatura vode u kotlu via od C i nia od 210C a nadpritisak vei od 200 mg/normalni m ; 0,05 MPa a manji od 1,8 MPa - za postrojenja koja koriste ulje za loenje lako i ekstra lako kod kojih je 250 mg/normalni m ; temperatura vode u kotlu via od 210C a nadpritisak vei od 1,8 Mpa - za postrojenja koja koriste druga tena goriva 350 mg/normalni m ; 5) za okside sumpora izraene kao SO : - za postrojenja koja koriste teka ulja 1300 mg/normalni m ; - za postrojenja koja koriste druga tena goriva 850 mg/normalni m .
3 3 2 3 3 3 3 2 3 3

Granina vrednost emisije za postrojenja koja koriste tena goriva odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 3%.

Deo III

GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA GASOVITA GORIVA

Granine vrednosti emisije pri korienju gasovitih goriva, za srednja postrojenja za sagorevanje su: 1) za prakaste materije: - pri upotrebi prirodnog gasa, tenog naftnog gasa, rafinerijskog gasa, deponijskog gasa, biogasa - pri upotrebi drugih gasovitih goriva 2) za ugljen monoksid 3) za okside azota izraene kao NO : - za postrojenja na prirodni gas kod kojih je temperatura vode u kotlu nia od 110C a nadpritisak manji od 0,05 MPa - za postrojenja na prirodni gas kod kojih je temperatura vode u kotlu vie od 110C a nia od 210C a nadpritisak vei od 0,05 MPa a manji od 1,8 MPa - za postrojenja na prirodni gas kod kojih je temperatura vode u kotlu via od 210C a nadpritisak vei od 1,8 MPa - za postrojenja za ostala gasovita goriva 4) za okside sumpora izraene kao SO : - za teni naftni gas - za prirodni gas - za rafinerijski ili gas iz visokih pei - za druga gasovita goriva
2 2

5 mg/normalni m ;
3

10 mg/normalni m ; 80 mg/normalni m ;
3 3

100 mg/normalni m ;
3

110 mg/normalni m ;
3

150 mg/normalni m ;
3

200 mg/normalni m ;
3

5 mg/normalni m ; 10 mg/normalni m ; 50 mg/normalni m ; 350 mg/normalni m ;

3 3 3 3

Granina vrednost emisije za postrojenja koja koriste gasovita goriva odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 3%.

Deo IV GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA POSTOJEA SREDNJA POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE I PRELAZNE ODREDBE
Postojea srednja postrojenja za sagorevanje uskladie vrednosti emisija sa odredbama ove uredbe najkasnije 90 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe, ako je srednje postrojenje za sagorevanje na teno ili gasovito gorivo bilo u radu na dan stupanja na snagu ove uredbe vie od 20 godina. Do trenutka (momenta) usklaivanja vrednosti emisija iz stava 1. ovog lana sa odredbama ove uredbe, koriste se granine vrednosti emisija iz dela I, II i III ovog Priloga, osim u sluajevima za koja vae granine vrednosti emisija, i to: 1) ugljen monoksid - pri korienju vrstih goriva za koje je granina vrednost emisije - pri korienju tenih goriva za koje je granina vrednost emisije - pri korienju gasovitih goriva za koje je granina vrednost emisije 2) okside azota

250 mg/normalni m ; 170 mg/normalni m ; 100 mg/normalni m ;

3 3 3

- pri korienju vrstih goriva za koje je granina vrednost emisije - pri korienju ulja za loenje lako i ekstra lako za koje je granina vrednost emisije - pri korienju tekih tenih goriva za koje je granina vrednost emisije - pri korienju gasovitih goriva za koje je granina vrednost emisije 3) sumpor dioksid - pri korienju vrstih goriva za koje je granina vrednost emisije - pri korienju ulja za loenje lako i ekstra lako za koje je granina vrednost emisije - pri korienju gasovitih goriva za koje je granina vrednost emisije

650 mg/normalni m ;
3

250 mg/normalni m ;
3

350 mg/normalni m ; 200 mg/normalni m ,

3 3

1700 mg/normalni m ;
3

1700 mg/normalni m ;
3

35 mg/normalni m .
3

Bez obzira na stavove 1. i 2. ovog dela Priloga III uredbe, postojea srednja postrojenja za sagorevanje uskladie vrednosti emisija sa graninim vrednostima emisija iz dela I, II i III ovog Priloga najkasnije za 36 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe ako se kao gorivo upotrebljava koksni gas, visokopeni gas, rafinerijski gas, deponijski gas, biogas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda.

Prilog IV OPTE GRANINE VREDNOSTI EMISIJA

Opte granine vrednosti emisija iz ovog Priloga primenjuju se ako u Prilogu V ove uredbe za pojedinani stacionarni izvor, odnosno pojedinanu zagaujuu materiju u otpadnom gasu iz stacionarnog izvora, nije propisana drugaija granina vrednost emisije. Granine vrednosti emisije za ukupne prakaste materije Granine vrednosti emisije za ukupne prakaste materije u otpadnom gasu iznose: - 20 mg/normalni m za maseni protok vei ili jednak 200 g/h
3

- 150 mg/normalni m za maseni protok manji od 200 g/h

3

Granine vrednosti emisije za prakaste neorganske materije Granine vrednosti emisije za prakaste neorganske materije u otpadnom gasu, razvrstane u klase tetnosti od I do III, iznose: 1) za I klasu tetnosti: - iva i njena jedinjenja izraena kao Hg - talijum i njegova jedinjenja izraena kao Tl 0,05 mg/normalni m za maseni protok od 0,25 g/h i vei.
3

2) za II klasu tetnosti:

- olovo i njegova jedinjenja izraeni kao Pb - kobalt i njegova jedinjenja izraena kao Co - nikl i njegova jedinjenja izraena kao Ni - selen i njegova jedinjenja izraena kao Se - telur i njegova jedinjenja izraena kao Te 0,5 mg/normalni m za maseni protok od 2,5 g/h i vei.
3

3) za III klasu tetnosti: - antimon i njegova jedinjenja izraeni kao Sb - hrom i njegova jedinjenja izraeni kao Cr - cijanidi lako rastvorljivi (npr. NaCn) izraeni kao CN - fluoridi lako rastvorljivi (npr. NaF) izraeni kao F - bakar i njegova jedinjenja izraeni kao Cu - mangan i njegova jedinjenja izraeni kao Mn - vanadijum i njegova jedinjenja izraeni kao V - kalaj i njegova jedinjenja izraeni kao Sn 1 mg/normalni m za maseni protok od 5 g/h i vei.
3

Ako se u otpadnom gasu nalazi vie prakastih neorganskih materija iz razliitih klasa tetnosti, za svaku materiju primenjuje se granina vrednost emisije propisana ovim Prilogom, a ukupna granina vrednost emisije iznosi: - 0,5 mg/normalni m za materije klase I i II i za maseni protok 2,5 g/h i vei;
3

- 1 mg/normalni m za materije klase I i III i za maseni protok 5 g/h i vei,

3

- 1 mg/normalni m za materije klase II i III i za maseni protok 5 g/h i vei,

3

Ako se otpadni gas nalazi pod fizikim uslovima (pritisak, temperatura) pod kojim materije mogu biti u tenom ili gasovitom stanju, granine vrednosti emisije ili maseni protoci iz stava 1. ovog lana posmatrae se u odnosu na ukupni iznos vrstih, tenih i gasovitih emisija.

Prakaste neorganske materije koje nisu navedene pod imenima za koje postoji dobar razlog da se veruje da imaju potencijala da budu kancerogene, mutagene ili toksine za reprodukciju bie dodate u III klasu tetnosti. Granine vrednosti emisije za neorganske gasovite materije Granine vrednosti emisije za neorganske gasovite materije u otpadnom gasu, razvrstane u klase tetnosti od I do IV, iznose: 1) za I klasu tetnosti: - arsin (arsen hidrid-AsH )
3

- hlorcijanid-CNCl - fozgen-COCl
2

- fosfin (fosfor hidrid-PH )

3

0,5 mg/normalni m za maseni protok od 2,5 g/h i vei.

3

2) za II klasu tetnosti: - brom i njegova jedinjenja izraeni kao bromovodonik-HBr - hlor-Cl

2

- cijanovodonina kiselina-HCN - fluor i njegova jedinjenja izraeni kao fluorovodonik-HF - vodonik sulfid-H S
2

3 mg/normalni m za maseni protok od 15 g/h i vei.

3

3) za III klasu tetnosti: - amonijak-NH

3

- jedinjenja hlora, ukoliko nisu u klasi I ili II izraeni kao hlorovodonik-HCl 30 mg/normalni m za maseni protok od 150 g/h i vei.
3

4) za IV klasu tetnosti: - oksidi sumpora (sumpor dioksid i sumpor trioksid) izraeni kao sumpor dioksid-SO - oksidi azota (azot monoksid i azot dioksid) izraeni kao azot dioksid-NO
2 2

350 mg/normalni m za maseni protok od 1800 g/h i vei.

3

U otpadnim gasovima koji su nastali iz postrojenja za toplotno ili katalitiko naknadno sagorevanje, granine vrednosti emisije za azot monoksid i azot dioksid, izraeni kao azot dioksid, iznose 200 mg/normalni m . Granina vrednost emisije za ugljen monoksid iznosi 100 mg/normalni m .
3 3

Ukoliko gasovi u sistemu za naknadno sagorevanje sadre visoke koncentracije oksida azota ili drugih jedinjenja azota, granine vrednosti emisija za azot monoksid i azot dioksid, izraeni kao azot dioksid, iznose 350 mg/normalni m pri masenom protoku od 1800 g/h.
3

Granine vrednosti emisije za organske materije Granina vrednost emisije za organske materije u otpadnom gasu, izuzev prakastih organskih materija, izraene kao ukupni ugljenik, iznosi 50 mg/normalni m za maseni protok od 500 g/h i vei.
3

Kod postojeih postrojenja za sagorevanje sa godinjim masenim protokom organskih materija manjim od 1,5 t/godini, izraene kao ukupni ugljenik, granina vrednost emisije organskih materija sadranih u otpadnom gasu, izraene kao ukupni ugljenik, iznosi 1500 g/h za maseni protok. Iznos sati rada tokom kojih su maseni protoci, izraeni kao ukupni ugljenik, u rasponu od 500 g/h do 1500 g/h ne sme biti vei od 8 sati rada dnevno. Granine vrednosti emisije organskih materija u otpadnom gasu, razvrstane u klasu tetnosti I, iznose 20 mg/normalni m za maseni protok 100 g/h i vei.
3

Organske materije u otpadnom gasu, razvrstane u I klasu tetnosti, date su u tabeli 2. Tabela 2: Organske materije I klase tetnosti Organska materija 1,1,2,2-tetrabromoetan 1,2,3-propantriol, trinitrat (nitroglicerin) 1,2,4-benzentrikarboksilna kiselina 1,2-benzendiol (pirokatehin) 1,2-etandiamin, N-(2-aminoetil)1,2-etandiol, dinitrat (etilen glikol) 1,2-propandiol, dinitrat (propilen glikol) 1,1,2,3,4,4-heksahloro-1,3-butadien 1,3-propandiamin 1,4-dioksan 1,5-naftalendiamin 1,6-heksametilendiizocijanat Formula C H Br
2 2 3 5 3 4

CAS broj 79-27-6 55-63-0 528-44-9 120-80-9 111-40-0 628-96-6 6423-43-4 87-68-3 105-83-9 123-91-1 2243-62-1
2

CHNO CHO
9 6 6

CHO
6 6 4 13

CH N CHO
2 6

CHO
3 8

C Cl
4 7

CH N
19

CHO
4 8 10 10

C H N
8 12

CH NO
2

822-06-0

1,6-heksandiamin 1-butanamin 1-butanetiol (butil merkaptan) 1-naftalenamin 3-hloro-2-metilpropen 2,4,7-trinitrofluorenon 2,5-furandion 2-butenal (kroton aldehid) 2-butin-1,4-diol 2-hloro-1,3-butadien (hloropren) 3,5,5-trimetil-2-cikloheksan-1-on 2-etoksietil acetat 2-furankarboksi aldehid (furfural) 2-furanmetanamin 2-heksanon (butil metil keton) 2-imidazolidinetion 2-metil-m-fenilendiamin 2-naftil fenil amin 2-nitro-p-fenilendiamin,2 2-metil-2-propanamin (terc-butilamin) 2-propenal (akrolein, akril aldehid) butil ester 2-propionske kiseline (butil ester akrilne kiseline, butil akrilat) etil ester 2-propionske kiseline (etil ester akrilne kiseline, etil akrilat) metil ester 2-propionske kiseline (metil ester akrilne kiseline, metil akrilat) 2-propin-1-ol 3,3-diaminobenzidin 4,4'-metilenbis(2-metilcikloheksilam) 4-amino-2-nitrofenol 4-metil-3-oksa-1-pentanol (etilen glikol izopropil etar) 4-terc-butiltoluen acetaldehid (etanal) acetamid (amid siretne kiseline) N-fenilacetamid anhidrid siretne kiseline etenil ester siretne kiseline (vinil acetat) hlorosiretna kiselina

CH N
6 16

124-09-4 109-73-9 109-79-5 134-32-7 563-47-3 129-79-3 108-31-6 123-73-9 110-65-6 126-99-8 78-59-1 111-15-9 98-01-1 617-89-0 591-78-6 96-45-7 823-40-5 135-88-6
2

CH N
4 11

CH S
4 10

C HN
10 9

C H Cl
4 7

C HNO
13 5 3

CHO
4 2

CHO
4 6

CHO
4 6 4 5

C H Cl CH O
9 14

CH O
6 12

CHO
5 4 5 7

C H NO CH O
6 12

CHNS
3 6 2

CH N
7 10 16 13

C H N CHNO
6 7 3

5307-14-2 75-64-9 107-02-8

CH N
4 11

CHO
3 4

CH O
7 12

141-32-2 140-88-5 96-33-3 107-19-7

CHO
5 8

CHO
4 6

CHO
3 4

C H N
12 14

91-95-2 6864-37-5
3

C H N
15 30 6 6 2

CHNO CH O
5 12 2

119-34-6 109-59-1 98-51-1 75-07-0 60-35-5 103-84-4 108-24-7 108-05-4 79-11-8

C H
11 2

16

CHO
4

C H NO
2 5

C H NO
8 9

CHO
4 6

CHO
4 6 2 3

C H ClO

metil ester hlorosiretne kiseline (metil hloroacetat) metoksi siretna kiselina trihlorosiretna kiselina akrilna kiselina alkil olovna jedinjenja anilin N-metilanilin 2,4-dimetilbenzenamin 2-metil-5-nitrobenzenamin 4-metoksi benzenamin 5-hloro-2-metil benzenamin N,N-dimetil benzenamin (dihlorometil) benzen 1,1'-metilenbis[4-izocijanatobenzen 1,2,4,5-tetrahlorobenzen 1-hloro-2-nitrobenzen 1-hloro-4-nitrobenzen 1-metil-3-nitrobenzen (3-nitrotoluen) 1-metil-4-nitrobenzen (4-nitrotoluen) 2,4-dihloro-1-metilbenzen (2,4-dihlorotoluen) nitrobenzen benzensulfonil hlorid benzoil hlorid benzoil peroksid bifenil (difenil) bis(2-etilheksil)ftalat izobutilamin kamfor kaprolaktam dietilkarbamil hlorid ugljen tetrahlorid karbonil sulfid izopropil ester hlorosiretne kiseline hloroform (trihlorometan) hlorometan (metil hlorid) hloropikrin (trihloronitrometan) diaminoetan (etilendiamin) dihlorofenoli (2,5-dihlorofenol)

C H ClO
3 5

96-34-4 625-45-6 76-03-9 79-10-7 62-53-3 100-61-8 95-68-1 99-55-8 104-94-9 95-79-4 121-69-7 98-87-3
2

CHO
3 6 2 2

C HO Cl CHO
3 4 2

CHN
6 7

CHN
7 9

CH N
8 11

CHNO
7 8 2

C H NO
7 9

C H ClN
7 8

CH N
8 11

C H CI
7 6 15 10

C H NO
2

101-68-8 95-94-3
2

C H Cl
6 2 6 4

C H ClNO C H ClNO
6 4

88-73-3 100-00-5 99-08-1 99-99-0 95-73-8 98-95-3 98-09-9 98-88-4 94-36-0 92-52-4 117-81-7 78-81-9 76-22-2 105-60-2 88-10-8 56-23-5 463-58-1 105-48-6 67-66-3 74-87-3 76-06-2 107-15-3

C H NO
7 7

C H NO
7 7

C H Cl
7 6 6 5

C H NO
6 5

C H SO Cl
2

C H ClO
7 5

C H O
14 10

C H
12 24

10

C H O
38

CH N
4 11

C H O
10 16

C H NO
6 11

C H ClNO
5 10

CCl

COS C H ClO
5 9 2

CHCl
3

CH Cl Cl CNO
3 2

CHN
2 8 6 6

C H CI O
2

diglicidil eter 2,6-diizocijanatotoluol di-n-butiltindihlorid dinitronaftalen (svi izomeri) difenil eter difenilamin difenilmetan-2,4-diizocijanat N-etil etanamin 1,1,2,2-tetrahloroetan 1,1,2-trihloroetan 1,1-dihloro-1-nitroetan heksahloroetan pentahloroetan etandial (glioksal) etantiol (etil merkaptan) 2-hloroetanol etanolamin 1,1-dihloroeten 1,1-difluoroeten (genetron 1132a) etilhlorid (hloroetan) etil hloroacetat etilamin etilen (eten) formaldehid (metanal) formamid (metanamid) mravlja kiselina glutaral anhidrid heksahidroftalne kiseline 2-etilheksan kiselina fenil hidrazin hidrokinon (1,4-benzendiol) izoforon diizocijanat keten krezol olovoacetat (monobazni) mekrilat N-metil metanamin

CH O
6 10 9 6 2

2238-07-5
2

CHNO
8 18 2

91-08-7 683-18-1 27478-348 101-84-8 122-39-4

2

C H Cl Sn C HNO
10 6 2 4

C H O
12 10

C H N
12 11

C H NO
15 10 2

5873-54-1 109-89-7 79-34-5 79-00-5

2

CH N
4 11

C H Cl
2 2

C H Cl
2 3 2 3

C H Cl NO
2

594-72-9 67-72-1 76-01-7 107-22-2 75-08-1 107-07-3 141-43-5 75-35-4 75-38-7 75-00-3 105-39-5 75-04-7 74-85-1 50-00-0 75-12-7 64-18-6 111-30-8 85-42-7 149-57-5 100-63-0

C Cl
2 2

C HCl CHP
2 2 2 5

C H SH C H ClO
2 5

C H NO
2 7

C H Cl
2 2

CHF
2 2 2 5

C H Cl C H ClO
4 7 2

CHN
2 7

CH
2

CH O
2

CONH CH O
2 5 8 2

CHO
8 10

CH O CH O
8 16 6 5 2

CHNH
6 4

C H (OH) C H NO
12 18 2

123-31-9 4098-71-9 463-51-4 1319-77-3

CHO
2 2

CHO
7 8

Pb(C H O ) x 2Pb(OH)
2 3 2 2 2

1335-32-6 137-05-3 124-40-3

C H NO
5 5

CHN
2 7

izocijanatometan tribromometan (bromoform) metantiol (metil merkaptan) metil bromid (bromometan) metil hlorid metil jodid metilamin metilen hlorid m-nitroanilin voskovi montanske kiseline, Zn-soli morfolin N,N,N,N",N"-pentametildietilentriamin 1,5-diizocijanatonaftalen nitrokrezoli nitrofenoli nitropireni nitrotoluen (svi izomeri) N-metil-N,2,4,6-tetranitroanilin (tetril) N-vinilpirolidon o-nitroanilin oksalna kiselina p-benzokinon pentahlorornaftalen fenol 2,4,5-trihlorofenol p-terc-butilfenol 1-fenil-1-(p-tolil)-3-dimetilaminopropan anhidrid ftalne kiseline ftalonitril piperazin p-nitroanilin 1,2-dihloropropan 1-bromopropan 2,2-dihloropropionska kiselina p-toluidin piridin natrijum hloroacetat, natrijumove soli

C H NO
2 3

624-83-9 75-25-2 74-93-1 74-83-9 107-05-1 74-88-4 74-89-5 75-09-2

2

CHBr CH S
4

CH Br
3

CH Cl
3

CH I
3

CH N
5

CH Cl
2 6 6

CHNO
2

99-09-2 73138-495

C H NO
4 9

110-91-8 3030-47-5
2

CH N
9 23 12 6

C HNO
2

3173-72-6

C H NO
7 7

C H NO
6 5 16 9

C H NO C H NO
7 7 7 5 5

5522-43-0 1321-12-6 479-45-8 88-12-0 88-74-4 144-62-7 106-51-4 1321-64-8 108-95-2 95-95-4 98-54-4 5632-44-0 85-44-9 91-15-6 110-85-0

CHNO C H NO
6 9

CHNO
6 6 2

HCO
2 2

CHO
6 4 10 3

C H Cl CHO
6 6

C H Cl O
6 3 3

C H O
10 14

CHO
8 4

CHN
8 4 4 10

CH N
6 6

CHNO
2

100-01-6 78-87-5 106-94-5

2

C H Cl
3 6 3 7

C H Br C H Cl NaO
3 3 2

75-99-0 106-49-0 110-86-1 3926-62-3

CHN
7 9

CHN
5 5

ClCH COONa
2

natrijum trihloroacetat tetrahloroetilen tioalkoholi tioetri tiourea (tiokarbamid) 2,6-toluendiizocijanat trihloroaftalen trihlorobenzen (svi izomeri) trihloroetilen trihlorofenoli trikrezil fosfat (ooo,oom,oop,omm,omp,opp) trietilamin anhidrid trimelitne kiseline tri-n-butilfosfat trinitrotoluen (TNT) ksilenoli (osim za 2,4-ksilenol) toluen ksilen olefinski ugljovodonici (izuzev 1,3-butadiena) parafinski ugljovodonici (izuzev metana)

C Cl NaO
2 3

650-51-1 127-18-4

C Cl
2

CH N S
4 2

62-56-6
2

CHNO
9 6 2

584-84-9 1321-65-9 12002-481 79-01-6

C H Cl
6 3

C HCl
2 6 3

C H Cl O
3

C H OP
21 21 4

78-30-8 121-44-8 552-30-7 126-73-8 118-96-7 1300-71-6 108-88-3

CH N
6 15

CHO
9 4 12 27

C H OP
4

CHNO
7 5 3

CH O
8 10

CH
7

CH
8

10

Organske materije ili njihovi sekundarni proizvodi koje nisu navedene u tabeli iznad, i to: 1) materije za koje se sumnja da izazivaju kancerogeno ili mutageno dejstvo; 2) materije za koje se sumnja da izazivaju toksino dejstvo na reprodukciju, uzimajui u obzir njihove efikasnu jainu; 3) materije koje su toksine ili vrlo toksine; 4) materije koje mogu da izazovu nepovratnu tetu ili oteenja; 5) materije koje mogu da izazovu osetljivost pri udisanju; 6) materije koje imaju veoma intenzivan miris; 7) materije koje su sporo razgradive i visoko akumulativne; i koje se ureuju u skladu sa propisima o hemikalijama svrstavaju se u I klasu tetnosti organskih materija.

Granine vrednosti emisije organskih materija u otpadnom gasu, razvrstane u II klasu tetnosti, iznose 100 mg/normalni m za maseni protok 500 g/h i vei.
3

Organske materije u otpadnom gasu, razvrstane u II klasu tetnosti su: - 1-bromo-3-hloropropan - 1,1-dihloroetan - 1,2-dihloroetilen, cis i trans - etanska kiselina (siretna kiselina) - metil formijat - nitroetan - nitrometan - oktametilciklotetrasiloksan - 1,1,1-trihloroetan - 1,3,5-trioksan. Granine vrednosti emisije za kancerogene materije Granine vrednosti emisije za kancerogene materije u otpadnom gasu, razvrstane u klase tetnosti od I do III, iznose: 1) za I klasu tetnosti: - arsen i njegova jedinjenja, osim arsina, izraeni kao As - policiklini aromatini ugljovodonici izraeni kao benzo[a]piren - kadmijum i njegova jedinjenja, izraeni kao Cd - jedinjenja kobalta rastvorljiva u vodi, izraeni kao Co - jedinjenja hroma (VI) (osim barijum hromata i olovo hromata), izraeni kao Cr, 0,05 mg/normalni m za maseni protok 0,15 g/h i vei.
3

2) za II klasu tetnosti - akrilamid

- akrilonitril - dinitrotoluen - etilen oksid - nikl i njegova jedinjenja (osim metalnog nikla, legura nikla, nikl karbonata, nikl hidroksida, nikl tetrakarbonila), izraeni kao Ni - 4-vinil-1,2-cikloheksandiepoksi, 0,5 mg/normalni m za maseni protok 1,5 g/h i vei.
3

3) za III klasu tetnosti: - benzen - bromoetan - 1,3-butadien - 1,2-dihloroetan - 1,2-propilen oksid (1,2-epoksi propan) - stiren oksid - o-toluidin - trihloroeten - vinil hlorid, 1 mg/normalni m za maseni protok od 2,5 g/h i vei.
3

Ako se u otpadnom gasu nalazi vie kancerogenih materija koje pripadaju razliitim klasama tetnosti, granine vrednosti emisije za II klasu ne smeju da budu prekoraene ako se materije I i II klase javljaju istovremeno u otpadnom gasu. Granine vrednosti emisije za III klasu ne smeju da budu prekoraene, ako se materije I i III klase, II i III klase ili materije od I do III klase javljaju istovremeno u otpadnom gasu.

Prilog V GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA ODREENE VRSTE POSTROJENJA

Odredbe ovog Priloga propisuju granine vrednosti emisija zagaujuih materija u otpadnom gasu za odreene vrste postrojenja.

Deo I PROIZVODNJA I PRERADA UGLJA

1. Postrojenja za briketiranje kamenog uglja i lignita Granina vrednost emisije za prakaste materije kod postrojenja za briketiranje kamenog uglja iznosi 75 mg/normalni m u vlanom gasu.
3

Granina vrednost emisije za prakaste materije kod postrojenja za briketiranje lignita u otpadnim gasovima posle ureaja za vlaenje ili mokro preiavanje iznosi 75 mg/normalni m u vlanom gasu. Granina vrednost emisije za prakaste materije kod postojeih postrojenja za briketiranje lignita u otpadnim gasovima posle otpraivanja iznosi 75 mg/normalni m ako je korieno mokro preiavanje gasova.
3

2. Postrojenja za suvu destilaciju kamenog uglja (koksare) Granina vrednost emisije kod postrojenja za suvu destilaciju kamenog uglja (koksare) u otpadnom gasu sa 5% zapreminskog udela kiseonika je: 1) za prakaste materije 2) za okside azota izraene kao NO 3) za jedinjenja sumpora izraena kao S u gorivu
2

10 mg/normalni m ; 500 mg/normalni m ; 800 mg/normalni m .

3 3 3

Deo II PRERADA MINERALNIH SIROVINA

1. Postrojenja za proizvodnju cementnog klinkera u rotacionim peima Granina vrednost emisije kod postrojenja za proizvodnju cementnog klinkera u rotacionim peima, sa zapreminskim udelom kiseonika 10% je: 1) za okside azota izraene kao NO 2) za okside sumpora izraene kao SO 3) za benzen 4) za prakaste materije pri masenom protoku iznad 0,5 kg/h 5) za prakaste materije pri masenom protoku jednakim ili ispod 0,5 kg/h
2 2

500 mg/normalni m ; 350 mg/normalni m ; 5 mg/normalni m ; 20 mg/normalni m ; 150 mg/normalni m .

3 3 3 3 3

Granina vrednost emisije za neorganske gasovite materije date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuje se za amonijak. Granine vrednosti emisije za organske materije date u u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se. Granina vrednost emisije kod postojeih postrojenja za proizvodnju cementnog klinkera u rotacionim peima, sa zapreminskim udelom kiseonika 10% je:

1) za okside azota izraene kao NO 2) za okside sumpora izraene kao SO 3) za benzen 4) za prakaste materije pri masenom protoku iznad 0,5 kg/h 5) za prakaste materije pri masenom protoku jednakim ili ispod 0,5 kg/h
2 2

1300 mg/normalni m ; 400 mg/normalni m ; 5 mg/normalni m ; 50 mg/normalni m ; 150 mg/normalni m .

3 3 3 3 3

2. Postrojenja za peenje boksita, dolomita, magnezita, krenjaka, gipsa, dijatomejske zemlje, kvarcita ili amota Kod postrojenja za proizvodnju hidrantnog krenjaka ili hidrantnog dolomita granine vrednosti emisije odnose se na vlani otpadni gas. Granina vrednost emisije kod postrojenja za peenje boksita, dolomita, magnezita, vapnenca, gipsa, diatomejske zemlje, kvarcita ili amota, sa zapreminskim udelom kiseonika 10% je: 1) za prakaste materije 2) za okside azota izraene kao NO 3) za okside azota izraene kao NO kod proizvodnje krenjaka ili sinterovanja dolomita u rotacionim peima
2 2

50 mg/normalni m ; 500 mg/normalni m ;

3 3

1500 mg/normalni m .
3

Kod rotacionih pei za peenje gipsa, masenu koncentraciju oksida sumpora, izraenih kao SO , i oksida azota, izraenih kao NO , odreena za rad sa recikliranim otpadnim gasom treba preraunati na zapreminski protok bez recikliranog otpadnog gasa.
2 2

Granina vrednost emisije kod postojeih pei za krenjak sa meanim gorivima za vodonik sulfid (H S) iznosi 3000 mg/normalni m .
2 3

3. Postrojenja za tretiranje perlita, kriljaca i gline Granina vrednost emisije kod postrojenja za tretiranje perlita, kriljaca i gline u vlanom otpadnom gasu uz zadati zapreminski udeo kiseonika od 14% je: 1) za okside sumpora izraene kao SO 2) za kancerogene materije III klase tetnosti
2

750 mg/m ; 3 mg/m .

3 3

4. Postrojenja za proizvodnju stakla i staklenih vlakana Granine vrednosti emisije iskazane su kao masene koncentracije zagaujuih materija u otpadnom gasu kod pei za topljenje stakla zagrevanih plamenom za zadati zapreminski udeo kiseonika 8%, odnosno za kadne i dnevne pei za zadati zapreminski udeo kiseonika 13%. Granina vrednost emisije kod postrojenja za dobijanje stakla i staklenih vlakana je: 1) za gasovita neorganska jedinjenja fluora izraena kao fluorovodonik-HF 2) za okside azota izraene kao NO 3) za arsen pri masenom protoku 1,8 g/h ili veem 4) za kadmijum pri masenom protoku 0,5 g/h ili veem 5) za olovo u proizvodnji ambalanog stakla
2

5 mg/normalni m ; 500 mg/normalni m ; 0,7 mg/normalni m ; 0,2 mg/normalni m ; 0,8 mg/normalni m ;

3 3 3 3 3

6) za prakaste materije 7) za kancerogene materije I klase tetnosti

30 mg/normalni m ; 0,5 mg/normalni m .

3 3

Ako je prisutno nekoliko materija iz II klase prakastih neorganskih materija, granina vrednost emisije materija iz ove klase iznosi ukupno 1,3 mg/normalni m . Ako su prisutne materije iz razliitih klasa tetnosti, granina vrednost emisije za klasu II i III i I i III iznosi 2,3 mg/normalni m.
3 3

Granina vrednost emisije za okside sumpora izraene kao SO data je u tabeli 3.

2

Tabela 3. Granina vrednost emisije za okside sumpora izraene kao SO Postrojenja za proizvodnju stakla Ambalano staklo ili ravno staklo Ambalano staklo

Gasovito gorivo (mg/normalni m )

3

Teno gorivo (mg/normalni m )

3

Radni uslovi

400

800 Rad pri priblino stehiometrijskim uslovima za primarno smanjenje NO , recirkulacija prakastih materija izdvojenih na filtru, izdvajanje sulfata, kao i korienje vie od 40% sekundarnog stakla.
X

800

1500

Ravno staklo Staklo za posude Staklo za posude Staklena vlakna Staklena vlakna Staklena vuna Staklena vuna

800

1500

Rad pri priblino stehiometrijskim uslovima za primarno smanjenje NO , recirkulacija prakastih materija izdvojenih na filtru i udeo sulfata neophodan za proizvodnju stakla vei od 0,40%
X

200

500 Rad pri priblino stehiometrijskim uslovima za primarno smanjenje NO , recirkulacija prakastih materija izdvojenih na filtru i udeo sulfata neophodan za proizvodnju stakla vei od 0,45%
X

500

1400

200

800 Potpuna recirkulacija prakastih materija izdvojenih na filtru i udeo sulfata neophodan za proizvodnju stakla vei od 0,40%

800

1400

5 100

800 1400 Korienje vie od 40% sekundarnog stakla

Posebna vrsta stakla Posebna vrsta stakla Vodeno staklo Frite

200 400 200 200

500 1000 1200 500 Potpuna recirkulacija prakastih materija izdvojenih na filtru

Ako se zbog kvaliteta stakla koriste olovo ili selen, primenjuju se granine vrednosti emisije za prakaste neorganske materije date u Prilogu IV ove uredbe. Granina vrednost emisije za neorganske prakaste materije II klase tetnosti iznosi 3 mg/normalni m . Ukoliko su prisutne zagaujue materije iz vie klasa tetnosti, granina vrednost emisije za klasu II i III i I i III iznosi 4 mg/normalni m .
3 3

U postupku nitratnog preiavanja granina vrednost emisije za azot monoksid i azot dioksid u otpadnom gasu, izraene kao NO , kod postrojenja, iznosi 1000 mg/normalni m .
2 3

Granina vrednost emisije kod postojeih postrojenja je: 1) za prakaste materije 2) za okside azota izraene kao NO 30 mg/normalni m ; 800 mg/normalni m .
3 3

U postupku nitratnog preiavanja granina vrednost emisije za azot monoksid i azot dioksid u otpadnom gasu, izraene kao NO , kod postojeih postrojenja je:
2

- za otpadni gas zapreminskog protoka 5000 normalni m /h ili vei - za otpadni gas zapreminskog protoka manji od 5000 normalni m /h
3 3

1000 mg/normalni m ; 1200 mg/normalni m .

3 3

5. Postrojenja za topljenje mineralnih materija i proizvodnju mineralnih vlakana Granina vrednost emisije kod postrojenja za topljenje mineralnih materija sa zapreminskim udelom kiseonika 8% u otpadnom gasu je: 1) za gasovita neorganska jedinjenja fluora izraena kao fluorovodonikHF 2) za okside azota izraene kao NO 3) za okside sumpora izraene kao SO u proizvodnji kamene vune: - iskljuivo za korienje prirodnog kamena ili meavine - za korienje manje od 45 masenih % mineralno kombinovanih cigli, to se odnosi na meavine - za korienje 45 masenih % ili vie mineralno kombinovanih cigli, to se odnosi na meavine, i uz punu recirkulaciju filtera za prakaste materije
2 2

5 mg/normalni m ;
3

500 mg/normalni m ;
3

600 mg/normalni m ;
3

1100 mg/normalni m ;
3

1500 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije kod postojeih postrojenja je: 1) za prakaste materije 2) za okside azota izraene kao NO 30 mg/normalni m ; 800 mg/normalni m .
3 3

U postupku nitratnog preiavanja granina vrednost emisije za azot monoksid i azot dioksid u otpadnom gasu, izraene kao NO , kod postojeih postrojenja je:
2

- za otpadni gas zapreminskog protoka 5000 normalni m /h ili vei - za otpadni gas zapreminskog protoka manji od 5000 normalni m /h
3 3

1000 mg/normalni m ; 1200 mg/normalni m .

3 3

6. Postrojenja za proizvodnju keramikih proizvoda peenjem Granina vrednost emisije za postrojenja za peenje keramikih proizvoda na bazi gline u otpadnom gasu sa zapreminskim udelom kiseonika 17% je: 1) za prakaste materije 2) za olovo 0,5 mg/normalni m pri masenom protoku od 2,5 g/h i veem, odnosno 3 mg/normalni m za maseni protok manji od 2,5 g/h; 3) za gasovita neorganska jedinjenja fluora izraena kao fluorovodonik-HF 4) za okside sumpora izraene kao SO 5) za okside azota izraene kao NO 6) za organske materije izraene kao ukupni ugljenik 7) za benzen
3 3 2 2

40 mg/normalni m ;
3

5 mg/normalni m ; 500 mg/normalni m ; 500 mg/normalni m ; 20 mg/normalni m ; 3 mg/normalni m .

3 3 3 3 3

Granina vrednost emisije kod postojeih postrojenja je: 1) za okside sumpora izraene kao SO pri udelu sumpora u sirovini do 12% 500 mg/normalni m i pri udelu sumpora u sirovini od 12% i vie 2) za okside azota izraene kao NO 3) za fluor i jedinjenja fluora izraena kao fluorovodonik-HF 4) za hlor i jedinjenja hlora izraena kao hlorovodonik-HCl 5) za organske materije: - benzen - fenol - stiren - metanol 6) za organske materije izraene kao ukupni ugljenik 7) za prakaste materije
2 3 2

1500 mg/normalni m ; 500 mg/normalni m ; 5 mg/normalni m ; 30 mg/normalni m ;

3 3 3 3

5 mg/normalni m ; 20 mg/normalni m ; 100 mg/normalni m ; 20 mg/normalni m , 50 mg/normalni m ; 40 mg/normalni m .

3 3 3 3 3 3

Deo III CRNA METALURGIJA

1. Postrojenja za peenje ili sinterovanje gvozdene rude Granina vrednost emisije kod postrojenja za peenje ili sinterovanje gvozdene rude je: 1) za okside sumpora izraene kao SO 2) za okside azota izraene kao NO 3) za organske materije izraene kao ukupni ugljenik
2 2

500 mg/normalni m ; 400 mg/normalni m ; 75 mg/normalni m ;

3 3 3

4) za dioksine i furane

0,1 ng/normalni m .
3

Za prakaste neorganske materije primenjuju se granine vrednosti emisije date u Prilogu IV ove uredbe, obezbeujui da je granina vrednost emisije olova u otpadnom gasu procesa sinterovanja 1 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije kod postojeih postrojenja je: 1) za prakaste materije 2) za olovo 3) za dioksine i furane 50 mg/normalni m ; 2 mg/normalni m ; 0,5 ng/normalni m .
3 3 3

Opte granine vrednosti emisija date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se na postojea postrojenja. 2. Livnice sivog liva, legure gvoa i elika Granina vrednost emisije za livnice sivog gvoa, legure gvoa i elika je: 1) za prakaste materije: - kod kupolnih pei sa odisavanjem gasa pri vrhu - kod kupolnih pei sa odisavanjem gasa pri dnu - kod indukcionih pei - kod elektrinih pei - kod konvertora - kod drugih pei - kod postrojenja za pripremu sirovina, obradu, hlaenje i prerada sirovina (drobilice, mlinovi, sita, transportna postrojenja) - kod pripreme i regeneracije jezgra - kod postrojenja za nodulizaciju 2) za dioksine i furane - kod kupolnih pei, elektrinih pei, indukcionih pei, rotacionih pei i konvertora 3) za prakaste neorganske materije I klase tetnosti 4) za prakaste neorganske materije II klase tetnosti 5) za prakaste neorganske materije III klase tetnosti 6) za kancerogene materije II klase tetnosti 20 mg/normalni m; 20 mg/normalni m; 20 mg/normalni m; 20 mg/normalni m; 20 mg/normalni m; 20 mg/normalni m; 10 mg/normalni m; 10 mg/normalni m; 10 mg/normalni m;
3 3 3 3 3 3 3 3 3

0,1 ng/normalni m; 0,05 mg/normalni m; 0,5 mg/normalni m; 1 mg/normalni m; 0,5 mg/normalni

3 3 3 3

7) za neorganske gasovite materije: fluor i njegova jedinjenja izraena kao fluorovodonik-HF 8) za ugljen monoksid - kod elektrinih pei - kod kupolnih pei na vru vazduh - kod rotacionih pei 9) za okside sumpora izraene kao SO - kod kupolnih pei na topli vazduh - kod kupolnih pei na hladan vazduh - kod rotacionih pei - kod regeneracije jezgra 10) za okside azota izraene kao NO - kod kupolnih pei na topli vazduh - kod kupolnih pei na hladan vazduh - kod kupolnih pei bez upotrebe koksa - kod elektrinih pei - kod rotacionih pei - kod regeneracije jezgra 11) za amine kod pripreme i oblikovanja jezgra za maseni protok 25 g/h ili vei 12) za benzen kod pripreme i oblikovanja jezgra za maseni protok 5 g/h ili vei
2 2

m; 1 mg/normalni m;
3 3

20 mg/normalni m; 150 mg/normalni m; 30 mg/normalni m;

3 3 3

100 mg/normalni m; 400 mg/normalni m; 130 mg/normalni m; 150 mg/normalni m;

3 3 3 3

200 mg/normalni m; 70 mg/normalni m; 400 mg/normalni m; 50 mg/normalni m; 250 mg/normalni m; 150 mg/normalni m 5 mg/normalni m; 5 mg/normalni m.
3 3 3 3 3 3 3 3

Granina vrednost emisije za postojeih livnica sivog gvoa, legure gvoa i elika je: 1) za prakaste materije: - kod kupolnih pei sa odisavanjem gasa pri vrhu - kod kupolnih pei sa odisavanjem gasa pri dnu - kod indukcionih pei - kod elektrinih pei - kod konvertora - kod drugih pei - kod postrojenja za finalizaciju proizvoda sirovina (drobilice, mlinovi, sita,

20 mg/normalni m ; 50 mg/normalni m ; 20 mg/normalni m ; 20 mg/normalni m ; 50 mg/normalni m ; 50 mg/normalni m ; 50 mg/normalni m ;

3 3 3 3 3 3 3

transportna postrojenja) 2) za prakaste neorganske materije I klase tetnosti 3) za prakaste neorganske materije II klase tetnosti 4) za prakaste neorganske materije III klase tetnosti 5) za kancerogene materije II klase tetnosti 6) za neorganske gasovite materije: - fluor i njegova jedinjenja izraena kao fluorovodonik-HF - okside sumpora izraene kao SO - okside azota izraene kao NO 7) za ugljen monoksid samo za kupolne pei na topli vazduh sa rekuperatorom na drva 8) za dioksine i furane
2 2

0,2 mg/normalni m ; 1 mg/normalni m ; 5 mg/normalni m ; 1 mg/normalni m ;

3 3 3 3

5 mg/normalni m ; 500 mg/normalni m ; 500 mg/normalni m ;

3 3 3

1000 mg/normalni m ;
3

0,5 ng/normalni m .
3

3. Postrojenja za dobijanje sirovog gvoa ili elika Granina vrednost emisije za postrojenja za dobijanje sirovog gvoa ili elika sa zapreminskim udelom kiseonika 3% u otpadnom gasu u kauperu (gasnom konvertoru), odnosno iz visokih pei, za prakaste materije iznosi 10 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije kod postojeih postrojenja za dobijanje sirovog gvoa ili elika u konvertorima, odnosno iz visokih pei, za prakaste materije iznosi 50 mg/normalni m .
3

4. Postrojenja za dobijanje sirovog gvoa ili elika kontinualnim livenjem Granina vrednost emisije za prakaste materije u proizvodnji elika u elektrolunim peima iznosi 5 mg/normalni m a u postojeim postrojenjima iznosi 10 mg/normalni m .
3 3

Granina vrednost emisije za gasovita neorganska jedinjenja fluora izraena kao fluorovodonik za postrojenja za elektroluno topljenje pod ljakom iznosi 1 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije u elektrolunim peima za dioksine i furane iznosi 0,2 ng/normalni m.
3

5. Postrojenja za valjanje elika, pei za zagrevanje i termiku obradu Granina vrednost emisije kod postojeih postrojenja za valjanje elika, pei za zagrevanje i termiku obradu, za prakaste materije iznosi 50 mg/normalni m a za okside azota, izraene kao NO , iznosi 500 mg/normalni m .
3 2 3

Deo IV OBOJENA METALURGIJA

1. Postrojenja za dobijanje olova i legura iz sekundarnih sirovina Granina vrednost emisije kod postrojenja za dobijanje olova i legura iz sekundarnih sirovina za zadati zapreminski udeo kiseonika od 3% je:

1) za prakaste materije 2) za prakaste neorganske materije II klase tetnosti 3) za prakaste neorganske materije III klase tetnosti 4) za arsen, izraen kao As, osim arsina, iznosi 0,15 mg/normalni m ; pri masenom protoku arsena jednakim ili manjim od 0,4 g/h 5) za sumpor dioksid, izraen kao SO 6) za sumpor trioksid, izraen kao SO 7) za dioksine i furane
3 2 2 _____________ 1

5 mg/normalni m ; 2 mg/normalni m ; 2 mg/normalni m ;

3 3 3

0,4 mg/normalni m ;
3

450 mg/normalni m ; 60 mg/normalni m ; 0,4 ng/normalni m .

3 3

3 1

Odnosi se na korienje mazuta u skladu sa propisima koji ureuju fiziko-hemijske karakteristike tenih goriva Granina vrednost emisije kod postojeih postrojenja za dobijanje olova i legura iz sekundarnih sirovina je: 1) za prakaste materije 2) za prakaste neorganske materije II klase tetnosti 3) za prakaste neorganske materije III klase tetnosti 4) za arsen, izraen kao As, osim arsina iznosi 0,15 mg/normalni m ; pri masenom protoku arsena jednakim ili manjim od 0,4 g/h 5) za dioksine i furane 6) za okside sumpora izraene kao SO
3 2

10 mg/normalni m ; 5 mg/normalni m ; 5 mg/normalni m ;

3 3 3

0,4 mg/normalni m ;
3

0,4 ng/normalni m ; 800 mg/normalni m .

3 3

2. Postrojenja za dobijanje ferolegura Granina vrednost emisije za postrojenja za dobijanje ferolegura u elektrotermikim ili metalotermikim procesima za prakaste materije iznosi 5 mg/normalni m .
3

3. Postrojenja za dobijanje aluminijuma elektrolitikim procesima Granina vrednost emisije za postrojenja za dobijanje aluminijuma elektrolitikim procesima je: 1) za prakaste materije pri emisionom faktoru pri emisionom faktoru 2 kg/t Al 2) za gasovita neorganska jedinjenja fluora izraena kao F pri emisionom faktoru 0,5 kg/t Al 3) okside sumpora izraene kao SO pri emisionom faktoru 13,6 kg/t Al 4) za ugljen monoksid pri emisionom faktoru 200 kg/t Al
2

5 mg/normalni m ;
3

1 mg/normalni m ;
3

130 mg/normalni m ; 2 g/normalni m .

3 3

Granina vrednost emisije za proizvodnju ureaja za anode je: 1) za prakaste materije: - pri skladitenju i transportu sirovine - pri sejanju, mlevenju, meanju i oblikovanju anodne mase - pri peenju anode 2) za gasovita neorganska jedinjenja fluora izraena kao F pri peenju

5 mg/normalni 5 mg/normalni 5 mg/normalni 1 mg/normalni

m; m; m; m;
3 3 3 3

anode 3) za ugljenik izraen kao ukupni ugljenik: - pri skladitenju katranske smole - pri meanju i oblikovanju anodne mase - pri peenju anode 4) za okside sumpora izraene kao SO pri peenju anode 5) za NO pri peenju anode 6) za benzen pri peenju anode 7) PAH III (1) pri peenju anode 8) PAH II (2) pri oblikovanju i meanju anodne mase 9) PAH I (3) pri oblikovanju i meanju anodne mase
2 x

50 mg/normalni m ; 50 mg/normalni m ; 50 mg/normalni m ; 350 mg/normalni m ; 350 mg/normalni m ; 3 mg/normalni m ; 500 g/normalni m ; 100 g/normalni m ; 10 g/normalni m .
3 3 3 3 3 3 3 3 3

Oznake PAH III (1), PAH II (2) i PAH I (3) imaju sledee znaenje: (1) PAH III je grupa policiklinih aromatinih ugljovodonika: piren, benzo (a) piren, dibenzo (a, h) antracen, benzo (a) antracen, benzo (b) fluoranten, benzo (k) fluoranten, krizen, indeno (1,2,3cd) piren, benzo (ghi) perilen, naftalen, acenaftilen, acenaften, fluoren, fenantren, antracen, fluoranten; (2) PAH II je grupa policiklinih aromatinih ugljovodonika benzo (a) piren, dibenzo (a, h) antracen, dibenzo (a) antracen, benzo (b) fluoranten, benzo (j) fluoranten, benzo (k) fluoranten, krizen, indeno (1,2,3-cd) piren, benzo (b) nafto (2,1-d) tiofen; (3) PAH I je grupa policiklinih aromatinih ugljovodonika: benzo (a) piren, dibenzo (a, h) antracen. Granina vrednost emisije za proizvodnju postojeih ureaja za anode je: 1) za prakaste materije: - pri skladitenju i transportu sirovine - pri sejanju, mlevenju, meanju i oblikovanju anodne mase - pri peenju anode 2) za gasovita neorganska jedinjenja fluora izraena kao F pri peenju anode 3) za ugljenik izraen kao ukupni ugljenik: - pri skladitenju katranske smole - pri meanju i oblikovanju anodne mase - pri peenju anode 4) za okside sumpora izraene kao SO pri peenju anode 5) za NO pri peenju anode 6) za benzen pri peenju anode 7) PAH III (1) pri peenju anode 8) PAH II (2) pri oblikovanju i meanju anodne mase 9) PAH I (3) pri oblikovanju i meanju anodne mase
2 x

20 mg/normalni m ; 20 mg/normalni m ; 20 mg/normalni m ;

3 3 3

1 mg/normalni m ;
3

200 mg/normalni m ; 200 mg/normalni m ; 200 mg/normalni m ; 350 mg/normalni m ; 350 mg/normalni m ; 3 mg/normalni m ; 500 g/normalni m ; 100 g/normalni m ; 10 g/normalni m .
3 3 3 3 3 3 3 3 3

Oznake PAH III (1), PAH II (2) i PAH I (3) imaju sledee znaenje:

(1) PAH III je grupa policiklinih aromatinih ugljovodonika: piren, benzo (a) piren, dibenzo (a, h) antracen, benzo (a) antracen, benzo (b) fluoranten, benzo (k) fluoranten, krizen, indeno (1,2,3cd) piren, benzo (ghi) perilen, naftalen, acenaftilen, acenaften, fluoren, fenantren, antracen, fluoranten; (2) PAH II je grupa policiklinih aromatinih ugljovodonika benzo (a) piren, dibenzo (a, h) antracen, dibenzo (a) antracen, benzo (b) fluoranten, benzo (j) fluoranten, benzo (k) fluoranten, krizen, indeno (1,2,3-cd) piren, benzo (b) nafto (2,1-d) tiofen; (3) PAH I je grupa policiklinih aromatinih ugljovodonika: benzo (a) piren, dibenzo (a, h) antracen. 4. Postrojenja za dobijanje aluminijuma iz sekundarnih sirovina Granina vrednost emisije za postrojenja za dobijanje aluminijuma iz sekundarnih sirovina je: 1) za prakaste materije 10 mg/normalni m ; 2) za okside azota izraene kao NO u otpadnom gasu rotacionih pei koje 500 mg/normalni m ; koriste isti kiseonik za sagorevanje 3) za dioksine i furane 0,1 ng/normalni m .
3 2 3 3

Granina vrednost emisije za dioksine i furane kod postojeih postrojenja iznosi 0,5 ng/normalni m.
3

U procesu je zabranjena upotreba heksahloretana. 5. Postrojenja za livenje aluminijuma i magnezijuma Granina vrednost emisije za livnice odlivaka je: 1) za prakaste materije: - u trajnim kalupima za livenje i preradu proizvoda - u peima 2) za ukupni ugljenik: - za ahtnu pe - za pei sa otvorenim loitem ili plamenom - za livenje u trajne kalupe 3) za ugljen monoksid: - za ahtnu pe - za pei sa otvorenim loitem ili plamenom 4) za sumpor dioksid, SO : - za ahtnu pe - za pei sa otvorenim loitem ili plamenom 5) za okside azota, NO : - za ahtnu pe - za pei sa otvorenim loitem ili plamenom 6) za amine pri pripremi i oblikovanju jezgra pri masenom protoku 25 g/h ili
2 x

20 mg/normalni m ; 20 mg/normalni m ;
3 3

150 mg/normalni m ; 5 mg/normalni m ; 10 mg/normalni m ;

3 3 3

150 mg/normalni m ; 5 mg/normalni m ;

3 3

50 mg/normalni m ; 15 mg/normalni m ;
3 3

120 mg/normalni m ; 50 mg/normalni m ; 5 mg/normalni m .

3 3 3

veem Granina vrednost emisije za postojee livnice odlivaka je: 1) za prakaste materije: - u ureajima za topljenje i livenje sa filter otpraivaima pri masenom 20 mg/normalni m ; protoku 0,5 kg/h ili veem - u ureajima za topljenje i livenje bez filter ureaja za finalizaciju proizvoda 50 mg/normalni m ; pri masenom protoku 0,5 kg/h ili veem 2) za sumpor dioksid, SO : - za ahtnu pe 500 mg/normalni m ; - za pei sa otvorenim loitem ili plamenom 500 mg/normalni m ; 3) za okside azota, NO : - za ahtnu pe 500 mg/normalni m ; - za pei sa otvorenim loitem ili plamenom 500 mg/normalni m ; 4) za amine pri pripremi i oblikovanju jezgra pri masenom protoku 25 g/h ili 5 mg/normalni m . veem
3 3 2 3 3 x 3 3 3

Granina vrednost emisije za livnice legura je: 1) za prakaste materije: - u postrojenjima za toplotni predtretman i peima za topljenje 5 mg/normalni m ; 2) za hlor (u sluaju rasplinjavanja sa hlorom): - u postrojenjima za toplotni predtretman i peima za topljenje 5 mg/normalni m ; 3) za fluor i njegova jedinjenja izraena kao HF: - u postrojenjima za toplotni predtretman i peima za topljenje 1 mg/normalni m ; 4) za okside azota, NO : - u postrojenjima za toplotni predtretman i peima za topljenje 300 mg/normalni m ; 5) za dioksine i furane: - u postrojenjima za toplotni predtretman i peima za topljenje 0,1 ng/normalni m ; 6) za ukupni ugljenik: - u postrojenjima za toplotni predtretman i peima za topljenje 50 mg/normalni m ; 7) za amine pri pripremi i oblikovanju jezgra pri masenom protoku 25 g/h ili veem 5 mg/normalni m .
3 3 3 x 3 3 3 3

Granina vrednost emisije za postojee livnice legura je: 1) za prakaste materije: - u ureajima za topljenje i livenje sa filter otpraivaima pri masenom 20 mg/normalni m ; protoku 0,5 kg/h ili veem - u ureajima za topljenje i livenje bez filter ureaja za finalizaciju proizvoda 50 mg/normalni m ; pri masenom protoku 0,5 kg/h ili veem 2) za hlor (u sluaju rasplinjavanja sa hlorom): - u postrojenjima za toplotni predtretman i peima za topljenje 30 mg/normalni m ; 3) za fluor i njegova jedinjenja izraena kao HF: - u postrojenjima za toplotni predtretman i peima za topljenje 5 mg/normalni m ;
3 3 3 3

4) za okside azota, NO : - u postrojenjima za toplotni predtretman i peima za topljenje 500 mg/normalni m ; 5) za dioksine i furane: - u postrojenjima za toplotni predtretman i peima za topljenje 0,5 ng/normalni m ; 6) za amine pri pripremi i oblikovanju jezgra pri masenom protoku 25 g/h ili veem 5 mg/normalni m .
x 3 3 3

Granine vrednosti emisije za organske materije izraene kao ukupni ugljenik iz stava 1. Priloga IV ove uredbe ne primenjuju se. 6. Postrojenja za valjanje obojenih metala, pei za zagrevanje i termiku obradu Granina vrednost emisije kod postrojenja za valjanje obojenih metala, pei za zagrevanje i termiku obradu sa zapreminskim udelom kiseonika 5% u otpadnom gasu za okside azota izraene kao NO iznosi 500 mg/normalni m .
2 3

Granina vrednost emisije kod postojeih postrojenja za valjanje obojenih metala, pei za zagrevanje i termiku obradu za prakaste materije iznosi 50 mg/normalni m a za okside azota, izraene kao NO , iznosi 500 mg/normalni m .
3 2 3

7. Postrojenja za topljenje, livenje ili rafinaciju obojenih metala osim aluminijuma i magnezijuma Granina vrednost emisije za postrojenja za topljenje, livenje ili rafinaciju obojenih metala osim aluminijuma i magnezijuma je: 1) za ugljen monoksid 2) za okside sumpora SO i SO izraene kao SO 3) za amine pri masenom protoku 25 g/h ili veem 4) za prakaste materije 5) za neorganske prakaste materije primenjuju se granine vrednosti emisije iz Priloga IV ove uredbe, obezbeujui da granine vrednosti emisija za neorganske prakaste materije II klase tetnosti u otpadnom gasu iz postrojenja za rafinaciju olova iznosi ukupno 6) za dioksine i furane
2 3 2

150 mg/normalni m ; 500 mg/normalni m ; 5 mg/normalni m ; 5 mg/normalni m ;

3 3 3 3

1 mg/normalni m ;
3

0,4 ng/normalni m .
3

U procesu je zabranjena upotreba heksahloretana. 8. Postrojenja za proizvodnju obojenih metala iz ruda, koncentrata ili sekundarnih sirovina u metalurkim, hemijskim ili elektrolitikim postupcima, izuzev aluminijuma i ferolegura, kao i olova i njegovih legura iz sekundarnih sirovina Granina vrednost emisije za postrojenja za dobijanje obojenih metala izuzev aluminijuma i ferolegura za zadati zapreminski udeo kiseonika od 3% je: 1) za prakaste materije 2) za prakaste neorganske materije II klase tetnosti 3) za prakaste neorganske materije III klase tetnosti 5 mg/normalni m ; 1 mg/normalni m ; 2 mg/normalni m ;
3 3 3

4) pri topljenju olova, za prakaste neorganske materije II klase tetnosti 5) za arsen (osim arsina) maseni protok 0,4 g/h ili 0,15 mg/normalni m pri emu je u otpadnom gasu iz anodne pei masena koncentracija arsena 6) za sumpor dioksid, izraen kao SO 7) za sumpor trioksid, izraen kao SO 8) za dioksine i furane
3 2 3

2 mg/normalni m ;
3

0,4 mg/normalni m ;
3

350 mg/normalni m ; 60 mg/normalni m ; 0,4 ng/normalni m .

3 3 3

Granina vrednost emisije za okside sumpora, sumpor dioksid i sumpor trioksid, izraene kao SO , kod postojeih postrojenja iznosi 500 mg/normalni m .
2 3

Za topionice bakra iz sekundarnih sirovina za postrojenja, granina vrednost emisije za dioksine i furane iznosi 0,1 ng/normalni m a za postojea postrojenja iznosi 0,5 ng/normalni m .
3 3

9. Postrojenja za toplo cinkovanje Granina vrednost emisije za postrojenja za toplo cinkovanje je: 1) za prakaste materije kod kada za toplo cinkovanje 2) za gasovita neorganska jedinjenja hlora izraena kao HCl kod kada za toplo cinkovanje Granina vrednost emisije za postojea postrojenja za toplo cinkovanje je: 1) za prakaste materije kod kada za toplo cinkovanje 2) za gasovita neorganska jedinjenja hlora izraena kao HCl kod kada za toplo cinkovanje 10 mg/normalni m ;
3

5 mg/normalni m ;
3

10 mg/normalni m .
3

20 mg/normalni m .
3

Deo V POVRINSKA OBRADA METALA

Granina vrednost emisije za postrojenja i postojea postrojenja za povrinsku obradu metala uz upotrebu azotne kiseline za okside azota, izraene kao NO , pri kontinualnom nagrizanju azotnom kiselinom iznosi 700 mg/normalni m .
2 3

Deo VI POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU TITANIJUM DIOKSIDA

Granina vrednost emisije kod procesa proizvodnje titanijum dioksida (TiO ) za postupak isputanja usled digestije i kalcinacije u proizvodnji TiO , za okside sumpora izraene kao SO , iznosi 10 kg/t proizvedenog TiO .
2 2 2 2

Deo VII POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU OLOVNIH AKUMULATORA

Granina vrednost emisije za sumpornu kiselinu i njena isparenja za postrojenja za proizvodnju olovnih akumulatora iznosi 1 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije za prakaste materije iznosi 1 mg/normalni m za masenu koncentraciju i 5 g/h za maseni protok.
3

Deo VIII HEMIJSKA INDUSTRIJA

1. Postrojenja za proizvodnju hemijskih proizvoda, farmaceutskih proizvoda i rafinerijska postrojenja Primenjuju se granine vrednosti emisije za ukupne prakaste materije iz Priloga IV ove uredbe. Granina vrednost emisije za prakaste materije kod postojeih postrojenja za proizvodnju supstanci ili grupe supstanci hemijskom transformacijom iznosi: - za arni ili polukontinualni rad 0,20 kg/h (200 g/h); - za kontinualni rad 50 mg/normalni m .
3

2. Postrojenja za proizvodnju azotne kiseline Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju azotne kiseline je: 1) za okside azota izraene kao NO 2) za N O
2 2

200 mg/normalni m ; 800 mg/normalni m .

3 3

3. Postrojenja za proizvodnju sumpor dioksida, sumpor trioksida, sumporne kiseline i oleuma Granina vrednost emisije kod postrojenja za proizvodnju sumpor dioksida, sumpor trioksida, sumporne kiseline i oleuma za sumpor trioksid iznosi 60 mg/normalni m .
3

4. Postrojenja za proizvodnju natrijum karbonata Granina vrednost emisije za amonijak kod postojeih postrojenja za proizvodnju natrijum karbonata iznosi 50 mg/normalni m .
3

5. Postrojenja za proizvodnju sumpora Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju sumpora (Klausovo postrojenje) je: 1) za sumpor za Klausovo postrojenje kapaciteta: stepen emitovanja sumpora - do najvie 20 t sumpora po danu - od 20 do 50 t sumpora po danu - vie od 50 t sumpora po danu 2) za vodonik sulfid, H S u Klausovom postrojenju za preradu prirodnog
2

3% 2% 0,2% 10 mg/normalni m .
3

gasa Granine vrednosti emisije za neorganske gasovite materije date u Prilogu IV ove uredbe za okside sumpora ne primenjuju se. Ukupne granine vrednosti emisije za ugljen oksisulfid (COS) i ugljen disulfid (CS ) u otpadnom gasu izraeni kao sumpor iznosi 3 mg/normalni m .
2 3

6. Postrojenja za proizvodnju hlora Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju hlora je: 1) za hlor 2) za hlor u postrojenju za proizvodnju hlora s potpunim utenjenjem 1 mg/normalni m ; 3 mg/normalni m .
3 3

U elektrolizi alkalnih hlorida amalgamskim postupkom, emisija ive moe iznositi najvie 1 g/t proizvedenog hlora (godinji prosek), odnosno 0,01 g/t proizvedenog hlora (godinji prosek) za postrojenja. 7. Postrojenja za proizvodnju vetakih ubriva Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju vetakih ubriva je: 1) za prakaste materije u procesu granulacije i suenja 2) za amonijak kod postojeeg postrojenja u procesu granulacije i suenja 3) za amonijak kod postojeeg postrojenja u procesu priliranih granula 8. Postrojenja za proizvodnju polivinil-hlorida (PVC) Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju polivinil-hlorida (PVC) na mestu prelaza iz zatvorenog u otvoreni sistem (obrada i suenje) je: 1) za vinil-hlorid kod suspenzije PVC 2) za vinil-hlorid kod emulzije PVC i mikrosuspenzije PVC 9. Postrojenja za oksidaciju cikloheksana Granina vrednost emisije benzena u otpadnom gasu kod postrojenja za oksidaciju cikloheksana iznosi 3 mg/normalni m .
3

50 mg/normalni m ; 50 mg/normalni m ; 60 mg/normalni m .

3 3 3

80 mg/kg PVC; 500 mg/kg PVC.

10. Postrojenja za proizvodnju akrilonitrila Granina vrednost emisije akrilonitrila kod postrojenja za proizvodnju akrilonitrila iznosi 0,2 mg/normalni m .
3

11. Postrojenja za proizvodnju kaprolaktama

Granina vrednost emisije kaprolaktama kod postrojenja za proizvodnju kaprolaktama iznosi 100 mg/normalni m .
3

12. Postrojenja za proizvodnju poliakrilonitrilnih vlakana Granina vrednost emisije kod postrojenja za proizvodnju poliakrilonitrilnih vlakana je: 1) za akrilonitril u otpadnom gasu suare 2) za akrilonitril u otpadnom gasu adsorbera 3) za akrilonitril u otpadnom gasu iz ureaja za pranje 13. Postrojenja za proizvodnju polietilena Granina vrednost emisije za postrojenja i postojea postrojenja za proizvodnju polietilena polimerizacijom pod visokim pritiskom za organske materije u otpadnom gasu izraene kao ukupni ugljenik iznosi 80 mg/normalni m .
3

15 mg/normalni m ; 5 mg/normalni m ; 5 mg/normalni m .

3 3 3

Granine vrednosti emisije za organske materije I i II klase tetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se. 14. Postrojenja za proizvodnju i preradu viskoze Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju i preradu viskoze je: 1) kod proizvodnje vetakih creva i sunerastih krpa: - za vodonik sulfid - za ugljen disulfid 2) kod proizvodnje tekstilne viskoze: - za vodonik sulfid - za ugljen disulfid

50 mg/normalni m ; 400 mg/normalni m ;

3 3

50 mg/normalni m ; 150 mg/normalni m .

3 3

Kod procesa iz stava 1. ovog lana otpadni gasovi se moraju odvoditi u ureaj za preiavanje otpadnih gasova. 15. Postrojenja za proizvodnju biocida i pesticida Granina vrednost emisije za prakaste materije pri masenom protoku od 5 g/h ili veem iznosi 2 mg/normalni m za postrojenja za proizvodnju biocida i pesticida.
3

Kod postrojenja za mlevenje, meanje i pakovanje insekticida granine vrednosti emisije za prakaste materije pri masenom protoku od 5 g/h ili veem iznosi 5 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije za prakaste materije koje sadre 10% ili vie opasnih materija iznosi 2 mg/normalni m .
3

16. Postrojenja za proces katalitikog krekinga Granina vrednost emisije za proces katalitikog krekinga u rafineriji nafte je:

1) za prakaste materije 2) za okside sumpora izraene kao SO 3) za okside azota izraene kao NO
2

50 mg/normalni m ; 1200 mg/normalni m ; 700 mg/normalni m .

3 3 3

Otpadni gasovi iz ureaja za odsumporavanje i/ili iz drugih rafinerijskih procesa sa zapreminskim udelom vodonik sulfida veim od 0,4% i sa masenim protokom vodonik sulfida veim od 2 t/dan moraju se podvrgnuti daljem tretmanu. Otpadni gasovi koji se ne podvrgnu daljem tretmanu moraju se spaljivati. Vodom koja sadri vodonik sulfid mora se rukovati na nain da se sprei emisija u atmosferu. Granina vrednost emisije za prakaste materije u otpadnom gasu iz postrojenja za kalcinaciju iznosi 30 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije za prakaste materije kod postrojenja i postojeih postrojenja za katalitiki kreking iznosi 40 mg/normalni m tokom perioda regeneracije katalizatora.
3

Granina vrednosti emisije za prakaste materije u otpadnom gasu iz postojeih postrojenja za kalcinaciju iznosi 40 mg/normalni m .
3

Deo IX POSTROJENJA ZA TRETMAN OTPADA I DRUGIH MATERIJALA, IZUZEV TERMIKOG TRETMANA

Postrojenja za odlaganje ili obradu vrstog i tenog otpada, gasovitog otpada sakupljenog u rezervoarima ili deponijskog gasa sa sagorljivim materijama termikim procesima 1. Postrojenja za odlaganje ili reciklau deponijskog gasa sa sagorljivim materijama termikim procesima Kada se u postrojenjima za sagorevanje koristi deponijski gas, za biogas ili gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda primenjuju se granine vrednosti emisija za srednja postrojenja za sagorevanje pri korienju gasovitih goriva, date u Prilogu III ove uredbe. 2. Postrojenja za spaljivanje deponijskog gasa ili drugih zapaljivih gasovitih materija iz postrojenja za tretman otpada Granine vrednosti emisije za organske materije date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se. Radi praenja procesa sagorevanja, postrojenja treba da budu opremljena mernim ureajima koji kontinualno mere i registruju temperaturu u prostoru za sagorevanje pri emu merne take treba da budu postavljene na vrhu plamena. Temperatura otpadnog gasa na vrhu plamena mora da bude najmanje 1000C a vreme zadravanja vruih otpadnih gasova u prostoru za sagorevanje, mereno od vrha plamena, mora da bude najmanje 0,3 sekunde.

3. Postrojenja za gasovite materije sagorele na baklji koje nisu nastale iz postrojenja za tretman otpada Granine vrednosti emisije za okside sumpora, okside azota i ugljen monoksid date u Prilogu IV ove uredbe koje se odnose na granine vrednosti emisije za neorganske gasovite materije ne primenjuju se. Granine vrednosti emisije za organske materije date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se. Granina vrednost emisije za organske materije izraene kao ukupni ugljenik iznosi 20 mg/normalni m , osim za postojea postrojenja na koja se ova odredba ne primenjuje.
3

Minimalna temperatura u plamenu baklje treba da iznosi 850C. Halogenovane sagorljive organske materije ne spaljuju se na baklji. Postrojenja za sagorevanje koja koriste a) obojeno, lakirano ili premazano drvo kao i sve ostatke koji su nastali iz takvog procesa ako nisu koriena sredstva za zatitu drveta i ako zbog tretiranja nisu prisutni premazi koji se sastoje od halogenovanih organskih jedinjenja b) perploe, iverice, vlakna ili drugo lepljeno drvo kao i sve ostatke koji su nastali iz takvog procesa ako nisu koriena sredstva za zatitu drveta i ako zbog tretiranja nisu prisutni premazi koji se sastoje od halogenovanih organskih jedinjenja Za postrojenja koja koriste netretirano drvo, primenjuju se granine vrednosti emisija za srednja postrojenja za sagorevanje pri korienju vrstih goriva, date u Prilogu III, sa sledeim izuzecima: Granina vrednost emisije prakastih materija u otpadnom gasu za postrojenja ija je toplotna snaga manja od 2,5 MW iznosi 50 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije azot monoksida i azot dioksida u otpadnom gasu, izraeni kao azot dioksid, iznosi 400 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije azot monoksida i azot dioksida u otpadnom gasu, izraeni kao azot dioksid, iznosi 500 mg/normalni m kod postojeih postrojenja.
3

Postrojenja u kojima se tretiraju materijali sadrani u otpadu iz domainstava ili slinih otpada Granina vrednost emisije prakastih materija u otpadnom gasu iznosi 10 mg/normalni m .
3

Postrojenja za proizvodnju komposta iz organskog otpada Granina vrednost emisije prakastih materija u otpadnom gasu iznosi 10 mg/normalni m .
3

Postrojenja za bioloki tretman otpada

1. Postrojenja za fermentaciju otpada Granina vrednost emisije prakastih materija u otpadnom gasu iznosi 10 mg/normalni m .
3

2. Postrojenja za sortiranje meovitog komunalnog otpada Granina vrednost emisije prakastih materija u otpadnom gasu iznosi 10 mg/normalni m .
3

Postrojenja za fiziko-hemijski tretman otpada 1. Postrojenja za suenje otpada Granina vrednost emisije prakastih materija u otpadnom gasu iznosi 10 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije za amonijak u otpadnom gasu ne sme da prekorai maseni protok od 100 g/h i masenu koncentraciju od 20 mg/normalni m .
3

Emisije neorganskih gasovitih jedinjenja hlora III klase tetnosti date u Prilogu IV ove uredbe, izraene kao hlorovodonik, ne smeju da prekorae maseni protok u otpadnom gasu od 100 g/h i masenu koncentraciju od 20 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije organskih materija u otpadnom gasu, izraene kao ukupni ugljenik, iznosi 20 mg/normalni m .
3

Granine vrednosti emisije organskih materija I i II klase tetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se. 2. Postrojenja za suenje mulja Granina vrednost emisije prakastih materija u otpadnom gasu iznosi 10 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije za amonijak u otpadnom gasu ne sme da prekorai maseni protok od 100 g/h i masenu koncentraciju od 20 mg/normalni m .
3

Emisije neorganskih gasovitih jedinjenja hlora III klase tetnosti date u Prilogu IV ove uredbe, izraene kao hlorovodonik, ne smeju da prekorae maseni protok u otpadnom gasu od 100 g/h i masenu koncentraciju od 20 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije organskih materija u otpadnom gasu, izraene kao ukupni ugljenik, iznosi 20 mg/normalni m .
3

Granine vrednosti emisije organskih materija I i II klase tetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se. Postrojenja za druge tretmane otpada 1. Postrojenja za mehaniki tretman meovitog komunalnog otpada i otpada slinog sastava Granina vrednost emisije prakastih materija u otpadnom gasu iznosi 10 mg/normalni m .
3

Emisije neorganskih gasovitih jedinjenja hlora III klase tetnosti date u Prilogu IV ove uredbe, izraene kao hlorovodonik, ne smeju da prekorae maseni protok u otpadnom gasu od 100 g/h i masenu koncentraciju od 20 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije organskih materija u otpadnom gasu, izraene kao ukupni ugljenik, iznosi 20 mg/normalni m .
3

Granine vrednosti emisije organskih materija I i II klase tetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se. 2. Postrojenja za druge tretmane otpada Granina vrednost emisije prakastih materija u otpadnom gasu iznosi 10 mg/normalni m .
3

Granina vrednost emisije organskih materija u otpadnom gasu, izraene kao ukupni ugljenik, iznosi 20 mg/normalni m .
3

Granine vrednosti emisije organskih materija I i II klase tetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se. Postrojenja za odlaganje rashladnih ureaja koji sadre hlorofluorougljenike (CFC) Emisije CFC u otpadnom gasu prilikom obrade ne smeju da prekorae maseni protok od 10 g/h i masenu koncentraciju od 20 mg/normalni m .
3

Kod postojeih postrojenja, emisije CFC u otpadnom gasu prilikom obrade ne smeju da prekorae maseni protok od 25 g/h i masenu koncentraciju od 50 mg/normalni m .
3

Deo X POSTROJENJA ZA TRETMAN OTPADNIH VODA

Kod postrojenja za tretman otpadnih voda, za izraunavanje masenog protoka neorganskih gasovitih materija, organskih materija i kancerogenih materija iz Priloga IV ove uredbe, ne uzimajui u obzir masene koncentracije ovih zagaujuih materija, primenjuje se model Amerike agencije za zatitu ivotne sredine (EPA-453/R-94-080- air emissions models for waste and wastewater). Model iz stava 1. ovog lana primenjuje se za izraunavanje masenog protoka u vremenskom intervalu od 1 sata.

Deo XI OSTALE AKTIVNOSTI

1. Postrojenja za impregnaciju ili premazivanje materijala i predmeta katranom, katranskim uljem ili vruim bitumenom

Granine vrednosti emisije organskih materija, izraene kao ukupni ugljenik, iznosi 20 mg/normalni m kod postrojenja za impregnaciju ili premazivanje materijala i predmeta katranom, katranskim uljem ili vruim bitumenom.
3

Granine vrednosti emisija za organske materije I i II klase tetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se. 2. Postrojenja za preradu tenih, nezasienih poliester smola sa stirenom kao aditivom ili tenih epoksi smola sa aminima Kod ovih postrojenja primenjuju se granine vrednosti emisije organskih materija date u Prilogu IV ove uredbe pod uslovom da emisije organskih materija u otpadnom gasu, izraene kao ukupni ugljenik, ne prekorae masenu koncentraciju 85 mg/normalni m .
3

3. Postrojenja za proizvodnju predmeta pri korienju aminosmola ili fenolnih smola kao to su furan, urea, fenol, ili ksilen smole pomou termike obrade Granina vrednost emisije amonijaka u otpadnom gasu iznosi 50 mg/normalni m .
3

4. Postrojenja za proizvodnju poliuretanskih pena Granine vrednosti emisije za organske materije date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se za postrojenja za proizvodnju termiki izolacionih poliuretanskih pena koja koriste iste ugljovodonike (na primer pentan) kao propelant. 5. Postrojenja za pripremanje bitumeniziranih materijala za izgradnju puteva Granina vrednost emisije za postrojenja za pripremanje bitumeniziranih materijala za izgradnju puteva (asfaltne baze) u otpadnom gasu sa zapreminskim udelom kiseonika 17% je: 1) za ugljen monoksid 500 mg/normalni m kada se koristi gasovito ili teno gorivo; kada se koristi vrsto gorivo, granina vrednost emisije za ugljen monoksid iznosi 1000 mg/normalni m ; 2) za kancerogene materije III klase tetnosti 5 mg/normalni m ; 3) za prakaste materije 20 mg/normalni m .
3 3 3 3

Granina vrednost emisije kod postojeih postrojenja je: 1) za ugljen monoksid 500 mg/normalni m kada se koristi gasovito ili teno gorivo; kada se koristi vrsto gorivo, granina vrednost emisije za ugljen monoksid iznosi 1000 mg/normalni m ; 2) za kancerogene materije III klase tetnosti 5 mg/normalni m ; 3) za prakaste materije 20 mg/normalni m ; 4) za organske materije izraene kao ukupni ugljenik 100 mg/normalni m .
3 3 3 3 3

Ako se za zagrevanje smee mineralnih sirovina sa bitumenom upotrebljava termiko ulje, granina vrednost emisije gasova iz procesa sagorevanja termikog ulja odnosi se na zapreminski udeo kiseonika od 3%. 6. Postrojenja za proizvodnju grafita ili elektrografita arenjem

Granina vrednost emisije za postojea postrojenja za proizvodnju grafita ili elektrografita arenjem je: 1) za organska jedinjenja izraena kao ukupni ugljenik u krunim peima 2) za benzen 150 mg/normalni m ; 3 mg/normalni m .
3 3

7. Postrojenja za proizvodnju boja i tamparskih mastila Granina vrednost emisije kod postrojenja za proizvodnju boja i tamparskih mastila za prakaste materije u otpadnom gasu iznosi 10 mg/normalni m .
3

8. Postrojenja za obradu povrine materijala ako se koriste organski rastvarai Granina vrednost emisije kod postrojenja za obradu povrine materijala ako se koriste organski rastvarai za prakaste materije u otpadnom gasu iznosi 3 mg/normalni m za masenu koncentraciju i 15 g/h za maseni protok.
3

9. Postrojenja za natapanje staklenih ili mineralnih vlakana vetakim smolama Granina vrednost emisije za natapanje staklenih ili mineralnih vlakana vetakim smolama kod postojeih postrojenja je: 1) za prakaste materije 2) za organske materije I klase tetnosti 80 mg/normalni m ; 30 mg/normalni m .
3 3

Granina vrednost emisije za natapanje staklenih ili mineralnih vlakana vetakim smolama kod postrojenja i postojeih postrojenja je: 1) za amonijak pri impregnaciji i suenju staklene ili kamene vune 2) za amonijak pri premazivanju staklenih ili mineralnih vlakana 3) za okside azota izraenih kao NO
2

65 mg/normalni m ; 80 mg/normalni m ; 350 mg/normalni m .

3 3 3

Ako su emisije organskih materija smanjene termikim dogorevanjem, granina vrednost emisije za amonijak u otpadnom gasu iznosi 100 mg/normalni m .
3

10. Postrojenja za proizvodnju papira ili kartona Pri direktnom zagrevanju drveta i proizvoda od drveta izmerene koncentracije u otpadnim gasovima ne preraunavaju se na sadraj kiseonika. Granine vrednosti emisija za organske materije u postrojenjima za proizvodnju celuloze hemijsko-termiko-mehanikim postupkom ne primenjuju se. 11. Postrojenja za proizvodnju drvenih vlaknastih i vezanih ploa Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju drvenih vlaknastih i vezanih ploa (lesonita, perploe, iverice, laminata i slino) je:

1) za prakaste materije u otpadnom vlanom gasu: - u postrojenjima za bruenje - u suarama 2) za organska jedinjenja izraena kao ukupni ugljenik 12. Postrojenja za proizvodnju kvasca

5 mg/normalni m ; 15 mg/normalni m ; 300 mg/normalni m .

3 3 3

Granina vrednost emisije kod postrojenja za proizvodnju kvasca za organske materije u otpadnom gasu, izraene kao ukupni ugljenik, iznosi 80 mg/normalni m .
3

13. Postrojenja za proizvodnju ulja i masti iz sirovog biljnog materijala Granina vrednost emisije kod postrojenja za proizvodnju ulja i masti iz sirovog biljnog materijala za vodonik sulfid u otpadnom gasu data u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuje se. 14. Postrojenja za proizvodnju i rafinaciju eera Granina vrednost organskih materija u otpadnom gasu, izraene kao ukupni ugljenik, iznosi 650 g/h za maseni protok. Granine vrednosti emisija organskih materija iz I i II klase tetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se. Granina vrednost emisije za postojea postrojenja za proizvodnju i rafinaciju eera je: 1) za prakaste materije u vlanom otpadnom gasu 2) za oksida sumpora izraene kao SO 3) za okside azota izraene kao NO
2 3

60 mg/normalni m ; 850 mg/normalni m ; 400 mg/normalni m .

3 3 3

Granina vrednosti emisije za organske materije, izraene kao ukupni ugljenik, iznosi 80 g/t obraene eerne repe. Ova vrednost se odnosi na organske materije, izraene kao ukupan ugljenik, koje mogu biti detektovane pomou adsorpcije sa silika gelom. Ako se merenje vri primenom plameno jonizacionog detektora mora se izvriti odgovarajua konverzija 15. Postrojenja za suenje zelenih delova biljaka Granina vrednost emisije za prakaste materije u vlanom otpadnom gasu iznosi 75 mg/normalni m kod postrojenja za suenje zelenih delova biljaka.
3

Granina vrednost emisije za organske materije, izraene kao ukupni ugljenik, iznosi 250 g ukupnog ugljenika po 1 toni vodene pare u izduvnim gasovima. Granina vrednost emisije formaldehida, acetaldehida, akroleina i furfurala iz I klase tetnosti organskiih materija iznosi 100 g ukupnog ugljenika po 1 toni vodene pare u izduvnim gasovima. 16. Postrojenja za prenje kafe, zamene za kafu, ita i kakaoa

Granina vrednost oksida azota, izraenih kao NO , iznosi 1800 g/h za maseni protok i 350 mg/normalni m za masenu koncentraciju kod postrojenja za prenje kafe, zamene za kafu, ita i kakaoa.
2 3

Zahtevi za postrojenja za ograniavanje emisije oksida azota ne primenjuju se na postojea postrojenja sa kapacitetom proizvodnje manjim od 250 kg prene kafe po asu. Granina vrednost emisije oksida azota, izraenih kao NO , koja vai za postrojenja primenjuje se i na postojea postrojenja sa kapacitetom proizvodnje 1500 kg prene kafe po danu.
2

17. Postrojenja za vulkanizaciju prirodnog ili sintetikog kauuka Granina vrednost emisije za organske materije, izraene kao ukupni ugljenik, iznosi 80 mg/normalni m .
3

18. Postrojenja za proizvodnju sredstava za zatitu objekata, sredstava za ienje ili zatitu drveta kao i postrojenja za proizvodnju lepkova Kod proizvodnje sredstava za zatitu objekata, sredstava za ienje ili zatitu drveta, granina vrednost emisije prakastih materija u otpadnom gasu iznosi 5 mg/normalni m .
3

Kod proizvodnje lepkova, granina vrednost emisije prakastih materija u otpadnom gasu iznosi 10 mg/normalni m .
3

19. Postrojenja za ienje alata, ureaja ili metalnih predmeta termikim postupcima Zapreminski udeo kiseonika u otpadnim gasovima je 11%, osim za postrojenja za katalitiko naknadno sagorevanje. Granina vrednost za organske materije, izraene kao ukupni ugljenik, iznosi 100 g/h za maseni protok i 20 mg/normalni m za masenu koncentraciju.
3

Granine vrednosti emisije za organske materije I i II klase tetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se. 20. Postrojenja za ienje unutranjosti eleznikih vagona-cisterni, kamiona, tenkova, tankera ili posuda-rezervoara Granina vrednost za organske materije, izraene kao ukupni ugljenik, iznosi 100 g/h za maseni protok i 20 mg/normalni m za masenu koncentraciju.
3

Granine vrednosti emisije za organske materije I i II klase tetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se. 21. Postrojenja za automatsko ienje buradi ili slinih kontejnera (na primer rezervoari na paletama) ukljuujui i postrojenja za obradu Granina vrednost emisije kod postrojenja na kojima se iste burad ili kontejneri kontaminirani organskim materijama I klase tetnosti ili kancerogenim, mutagenim ili materijama toksinim za

reprodukciju, za organske materije date u Prilogu IV ove uredbe, izraene kao ukupni ugljenik, iznosi 100 g/h za ukupni maseni protok i 20 mg/normalni m za ukupnu masenu koncentraciju.
3

Granina vrednost emisije kod postrojenja na kojima se iste burad ili kontejneri koji nisu kontaminirani organskim materijama I klase tetnosti ili kancerogenim, mutagenim ili materijama toksinim za reprodukciju, za organske materije date u Prilogu IV ove uredbe, izraene kao ukupni ugljenik, iznosi 75 mg/normalni m za ukupnu masenu koncentraciju.
3

Granine vrednosti emisije za organske materije I i II klase tetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se. 22. Postrojenja za obradu tekstila termofiksiranjem, termoizoliranjem, premazivanjem, impregnacijom ili doradom, ukljuujui i postrojenja za suenje Granina vrednost emisije za organske materije u otpadnom gasu, izraene kao ukupni ugljenik, iznosi 800 g/h za maseni protok i 40 mg/normalni m za masenu koncentraciju.
3

Dozvoljena je dodatna masena koncentracija za organske materije ne vie od 20 mg/normalni m , izraene kao ukupni ugljenik, koje mogu da se emituju iz ostataka preparata.
3

Ako se iz procesno-tehnikih razloga, jedna ili vie faza preiavanja izvode na istom ureaju za obradu, ukupna masena koncentracija za organske materije u otpadnom gasu, izraene kao ukupni ugljenik, iznosi 40 mg/normalni m . Kod ureaja kod kojeg se istovremeno obavlja premazivanje i tampanje, masena koncentracija za organske materije u otpadnom gasu, izraene kao ukupni ugljenik, iznosi 40 mg/normalni m .
3 3

Granine vrednosti emisije za organske materije I i II klase tetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se.

Prilog VI POSTUPAK OCENJIVANJA REZULTATA MERENJA EMISIJE

Prilikom poreenja izmerenih vrednosti sa graninim vrednostima emisija smatra se da je: I. Stacionarni izvor zagaivanja vazduha usklaen sa zahtevima propisanim ovom uredbom u pogledu emisije pojedine zagaujue materije: 1) ako je najvea vrednost rezultata merenja emisije zagaujue materije (E ) jednaka ili manja od propisane granine vrednosti (GVE), bez obzira na iskazanu mernu nesigurnost, tj.
M

E GVE
M

ako se propisana granina vrednost (GVE) nalazi u opsegu najvee vrednosti rezultata merenja emisije zagaujue materije (E ) umanjene za mernu nesigurnost i najvee vrednosti rezultata merenja emisije uveane za mernu nesigurnost, tj.
M

E - GVE E +
M M

gde je: - apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagaujue materije II. Stacionarni izvor zagaivanja vazduha nije usklaen sa zahtevima propisanim ovom uredbom u pogledu emisije pojedine zagaujue materije ako je najvea vrednost rezultata merenja emisije zagaujue materije uveana za mernu nesigurnost vea od propisane granine vrednosti, tj. E + > GVE
M

gde je: - apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagaujue materije Vrednost merne nesigurnosti zavisi od primenjenih metoda merenja i karakteristika mernih instrumenata, a utvruje se prema korienoj metodi. Referentne metode Referentne metode za merenje emisije zagaujuih materija i odreivanje uslova merenja utvrene su standardima koji su dati u tabeli 4. Osim referentnih metoda, mogu se koristiti i druge metode merenja ako se moe dokazati njihova ekvivalentnost. Tabela 4. Referentne metode za merenje emisije zagaujuih materija i odreivanje uslova merenja utvrene su standardima Zagaujue materije i uslovi merenja standard

Emisije iz stacionarnih izvora - Merenje brzine i zapreminskog protoka struje SRPS ISO 10780 gasova u kanalima Emisije iz stacionarnih izvora - Odreivanje zapreminske koncentracije kiseonika (O ) - Referentna metoda - Paramagnetizam
2

SRPS EN 14789

Emisije iz stacionarnih izvora - Manuelno odreivanje masene koncentracije prakastih materija SRPS ISO 9096 Emisije iz stacionarnih izvora - Odreivanje praine u opsegu niskih masenih SRPS EN 13284-1 koncentracija - Deo 1: Manuelna gravimetrijska metoda Emisije iz stacionarnih izvora - Automatizovani monitoring masenih koncentracija estica - Karakteristike performansi, metode ispitivanja i specifikacije Emisije iz stacionarnih izvora - Odreivanje praine u opsegu niskih koncentracija - Deo 2: Automatizovani merni sistemi Metode ispitivanja proizvoda od nafte - Odreivanje dimnog broja pri sagorevanju ulja za loenje Emisije iz stacionarnih izvora - Odreivanje masene koncentracije sumpor dioksida - Metoda sa vodonik-peroksidom, barijum-perhloratom i torinom Emisije iz stacionarnih izvora - Odreivanje masene koncentracije sumpor dioksida - Metoda sa vodonik-peroksidom, barijum-perhloratom i torinom SRPS ISO 10155 SRPS EN 13284-2

SRPS B.H8.270 SRPS ISO 7934 SRPS ISO 7934/1

Izmene i dopune 1 Emisije iz stacionarnih izvora - Odreivanje masene koncentracije sumpor dioksida - Referentna metoda Emisije iz stacionarnih izvora - Odreivanje masene koncentracije sumpor dioksida - Karakteristike performansi automatizovanih metoda merenja SRPS EN 14791 SRPS ISO 7935

Emisije iz stacionarnih izvora - Uzorkovanje za automatizovano odreivanje SRPS ISO 10396 koncentracije emitovanih gasova za trajno instalirane sisteme monitoringa Kvalitet vazduha - Definisanje i odreivanje karakteristika performansi automatizovanih mernih sistema Emisije iz stacionarnih izvora - Odreivanje ukupne emisije As, Cd, Cr, Co, Cu, Mn, Ni, Pb, Sb, Tl i V SRPS ISO 9169 SRPS EN 14385

Emisije iz stacionarnih izvora - Manuelna metoda za odreivanje HCl - Deo SRPS EN 1911-1 1: Uzimanje uzoraka gasova Emisije iz stacionarnih izvora - Manuelna metoda za odreivanje HCl - Deo SRPS EN 1911-2 2: Apsorpcija gasovitih jedinjenja Emisije iz stacionarnih izvora - Manuelna metoda za odreivanje HCl - Deo SRPS EN 1911-3 3: Analiza apsorpcionih rastvora i izraunavanje Emisije iz stacionarnih izvora - Odreivanje masene koncentracije azotnih oksida - Karakteristike performansi automatizovanih mernih sistema Emisije iz stacionarnih izvora - Odreivanje masene koncentracije oksida azota (NO ) - Referentna metoda: hemiluminiscencija
x

SRPS ISO 10849 SRPS EN 14792

Emisije iz stacionarnih izvora - Odreivanje masene koncentracije ukupnog gasovitog organskog ugljenika u protonom gasu pri niskim koncentracijama SRPS EN 12619 - Metoda kontinualne plameno - jonizacione detekcije Emisije iz stacionarnih izvora - Odreivanje masenih koncentracija ukupnog gasovitog organskog ugljenika u dimnom gasu iz procesa sa rastvaraima - SRPS EN 13526 Metoda kontinualne plameno - jonizacione detekcije Emisije iz stacionarnih izvora - Odreivanje masene koncentracije pojedinanih gasovitih organskih jedinjenja - Metoda sa aktivnim ugljem i desorpcijom rastvaraa Kvalitet vazduha - Emisije iz stacionarnih izvora - Manuelna metoda za odreivanje koncentracije ukupne ive Emisije iz stacionarnih izvora - Odreivanje masene koncentracije PCDDa/PCDF-a i PCB-a slinih dioksinima - Deo 1: Uzimanje uzoraka PCDD-a i PCDF-a Emisije iz stacionarnih izvora - Odreivanje masene koncentracije PCDDa/PCDF-a i PCB-a slinih dioksinima - Deo 2: Ekstrakcija i ienje PCDDa/PCDF-a Emisije iz stacionarnih izvora - Odreivanje masene koncentracije PCDDa/PCDF-a i PCB-a slinih dioksinima - Deo 3: Identifikacija i kvantifikacija PCDD-a/PCDF-a Emisije iz stacionarnih izvora - Obezbeenje kvaliteta automatizovanih mernih sistema Emisije iz stacionarnih izvora - Odreivanje masene koncentracije ugljenSRPS EN 13649 SRPS EN 13211 SRPS EN 1948-1

SRPS EN 1948-2

SRPS EN 1948-3 SRPS EN 14181 SRPS EN 15058

monoksida (CO) - Referentna metoda: nedisperzivna infracrvena spektrometrija Emisije iz stacionarnih izvora - Odreivanje gasovite i vrste faze policiklinih aromatinih ugljovodonika - Deo 1: Uzimanje uzoraka Emisije iz stacionarnih izvora - Odreivanje gasovite i vrste faze policiklinih aromatinih ugljovodonika - Deo 2: Priprema uzoraka, preiavanje i odreivanje SRPS ISO 11338-1 SRPS ISO 11338-2

Kvalitet vazduha - Odreivanje koncentracije neprijatnih mirisa dinamikom SRPS EN 13725 olfaktometrijom Kvalitet vazduha - Merenje emisije iz stacionarnih izvora - Zahtevi za merne SRPS EN 15259 preseke i ravni i za ciljeve merenja, planiranje i izvetavanje POSTUPCI MERENJA I VREDNOVANJA REZULTATA MERENJA EMISIJA IZ POSTROJENJA ZA SAGOREVANJA U skladu sa lanom 32. ove uredbe utvruju se postupci merenja i vrednovanja rezultata merenja emisija zagaujuih materija iz postrojenja za sagorevanje, kako sledi: 1) Za postrojenja sa toplotnom snagom veom od 300 MWth Koncentracije sumpor dioksida, oksida azota i prakastih materija mere se kontinualno za sva postrojenja sa toplotnom snagom veom od 300 MWth. 2) Za postrojenja sa toplotnom snagom od 100 do 300 MWth Koncentracije sumpor dioksida, oksida azota i prakastih materija mere se kontinualno za sva postrojenja sa toplotnom snagom od 100 do 300 MWth. Ova kontinualna merenja ne moraju se zahtevati u sledeim sluajevima: - za postrojenja za sagorevanje sa ivotnim vekom manjim od 10.000 radnih asova; - za sumpor dioksid i prakaste materije iz kotlova na prirodni gas ili iz gasnih turbina koje koriste prirodni gas; - za sumpor dioksid iz gasnih turbina ili kotlova koji koriste tena goriva sa poznatim sadrajem sumpora, u sluaju kada ne postoji ureaj za odsumporavanje; - za sumpor dioksid iz kotlova koji koriste biomasu ako njihov operater moe dokazati da emisija sumpor dioksida ni pod kojim uslovima nee biti vea od utvrenih graninih vrednosti emisija. U sluajevima kada se ne zahtevaju kontinualna merenja, povremena merenja se moraju vriti najmanje jednom u svakih est meseci. Kao alternativa, mogu se koristiti odgovarajui postupci odreivanja koncentracija sumpor dioksida, oksida azota i prakastih materija u emisijama, koji moraju biti odobreni od nadlenog organa. Takvi postupci moraju se primenjivati na nain da se obezbede podaci jednakog kvaliteta. Operater postrojenja za sagorevanje duan je da obavesti nadleni organ o bitnoj promeni vrste goriva koje se koristi i naina rada postrojenja. Po prijemu takvog obavetenja, nadleni organ

razmotrie adekvatnost zahteva za monitoring utvrenih ovim Prilogom i odluiti o potrebi prilagoavanja tih zahteva novoj situaciji. 3) Kontinualna merenja koja se vre u skladu sa ovim prilogom obavezno obuhvataju sledee procesne parametre: - udeo kiseonika; - temperaturu; - pritisak; i - sadraj vodene pare. Kontinualno merenje sadraja vodene pare u otpadnim gasovima nije potrebno vriti u sluaju kad se iz uzorka otpadnih gasova vodena para odstrani, pre analiziranja emisije. Reprezentativna merenja, tj. uzimanje uzoraka i analiza relevantnih zagaujuih materija i procesnih parametara, i referentnih metoda merenja u cilju etaloniranja automatskih mernih sistema, moraju obezbediti podatke jednakog kvaliteta. Ako su primenjeni odgovarajui srpski standardi kojima su utvrene referentne metode smatra se da su obezbeeni podaci jednakog kvaliteta. Kontrola mernih sistema za kontinualna merenja vri se paralelnim merenjima referentnim metodama najmanje jednom godinje. Vrednost 95%-nog intervala poverenja pojedinanog merenja ne sme prei sledee procente graninih vrednosti emisija: - za sumpor dioksid - za okside azota - za prakaste materije 20%; 20%; 30%.

Validovane satne i dnevne prosene vrednosti odreivae se iz izmerenih validovanih prosenih satnih vrednosti posle umanjenja za vrednost intervala poverenja utvrenog ovim Prilogom. Svaki dan za koji vie od tri prosene satne vrednosti nisu validovane zbog kvara ili odravanja sistema za kontinualno merenje nee se uzimati u obzir. Ako uproseeni podaci za vie od deset dana tokom godine nisu validovani iz tih razloga, nadleni organ zahtevae od operatera da preduzme odgovarajue mere u cilju unapreenja pouzdanosti sistema kontinualnog monitoringa. 4) Primena postupaka za merenja i vrednovanja rezultata merenja Postupci merenja i vrednovanja rezultata merenja emisija utvreni ovim Prilogom primenjuju se na sva postrojenja za sagorevanje od dana stupanja na snagu ove uredbe. Postupci kontinualnih merenja i vrednovanja rezultata merenja emisija utvreni ovim Prilogom primenjivae se na sva postojea postrojenja za sagorevanje od 1. januara 2012. godine.

Prilog VII SADRAJ ELEMENATA IZVETAJA O MERENJIMA EMISIJA ZAGAUJUIH MATERIJA U VAZDUH
Elementi Izvetaja o merenjima emisija zagaujuih materija u vazduh, u skladu sa lanom 41. ove uredbe sadre: 1) Opte podatke o ovlaenoj strunoj organizaciji koja vri merenja Naziv, sedite, adresa, broj telefona/faksa, E-mail i lice za kontakt. 2) Opte podatke o operateru i postrojenju u kome se vre merenja Naziv, sedite, adresa, broj telefona/faksa, E-mail, registarski broj i datum registracije, lice i podaci za kontakt. 3) Opis makrolokacije i mikrolokacije o postrojenju - Prikaz makrolokacije postrojenja - lokacija kompleksa - makroplan naselja u kojem ili u blizini kojeg se nalazi kompleks, udaljenost kompleksa od naselja, granice i povrinu kompleksa; - Prikaz mikrolokacije postrojenja - lokacija postrojenja u kojem se vri merenje - situacioni plan kompleksa sa poloajem postrojenja - opis poloaja postrojenja unutar kompleksa i slino. 4) Opis postrojenja u kojem se vri merenje - Opis industrijskog kompleksa (osnovna delatnost, proizvodni program, kapaciteti, proizvodni pogoni, skladita i slino); - Tehnike podatke o postrojenju u kojem se vri merenje (proizvoa, tip, kapacitet, podaci o sirovinama i pomonom materijalu, vrste otpada, podaci o energentima - vrsta i poreklo goriva, udeo neistoa, da li se koriste aditivi i slino, toplotna snaga, dimenzije i slino); - Opis tehnolokog procesa postrojenja u kojem se vri merenje; - Podaci o postrojenju, odnosno ureajima za smanjenje emisija (opis postrojenja i/ili ureaja za smanjenje emisije, proizvoa, tehniki podaci i slino). 5) Podatke o poloaju mernih mesta Precizan poloaj i opis mernih mesta; osnovne podatke o emiterima (oblik, dimenzije, visina, geografska duina i irina mernog mesta (ili Gauss-Kriger-ove koordinate mernog mesta) i slino); fotografiju ili skicu poloaja i fotografije mernih mesta. 6) Plan, mesto i vreme merenja Precizne osnovne podatke o izvrenim merenjima - osnov za merenje emisija; zagaujue materije koje se mere; datum, vreme i mesto merenja.

7) Podatke o primenjenim standardima za merenja, mernim postupcima i vrstama mernih ureaja - Primenjene standarde i metode za uzimanje uzoraka i analizu zagaujuih materija, utvrene obimom akreditacije, uslove i nain sakupljanja uzorka, opis ravni uzimanja uzoraka i poloaj taaka za uzimanje uzoraka; - Opis naina odreivanja koncentracije zagaujuih materija; - Naziv mernog ureaja, serijski broj, tehnike karakteristike ureaja, prateu opremu ureaja; fotografije aparata kojima se vri uzimanje uzoraka i/ili merenje, odnosno analiza; - Podatke o relevantnim zagaujuim materijama za postrojenje u kojem se vri merenja (ukljuujui i one koje se ne mere), i vrste i karakteristike zagaujuih materija koje se mere; - Navesti sve devijacije pri merenju. Objanjenje zato neka propisana materija ili materije nisu merene; objanjenje zato merenje nije obavljeno u skladu sa metodom merenja kao i sva druga odstupanja relevantna za rezultate merenja. 8) Opis uslova u toku merenja - Opis uslova rada postrojenja u toku merenja - kapacitet, tekstualni opis naina rada kontinualan ili diskontinualan rad i slino; podatke o sirovinama i gorivu u toku merenja i stanju postrojenja i/ili ureaja za smanjenje emisija u toku merenja. 9) Rezultate merenja - Tabelaran prikaz izmerene i izraunate vrednosti procesnih parametara i koncentracija zagaujuih materija i graninih vrednosti emisija (GVE) za izmerene emisije zagaujuih materija u vazduh u skladu sa uredbom; - Prikaz rezultata kao "izmerena vrednost merna nesigurnost", navesti vrednosti granice kvantitacije, odnosno granice detekcije; - Tabelarno poreenje koncentracija zagaujuih materija u odnosu na granine vrednosti emisije (u sluaju oscilacije rezultata merenja, objanjenje uzroka zavisno od uslova rada postrojenja i vrsta i karakteristika zagaujuih materija). 10) Zakljuak - Konstatacija da li su izmerene koncentracije zagaujuih materija u dozvoljenim granicama emisije; - Preporuke za unapreenje stanja ako su izmerene vrednosti vee od dozvoljenih. 11) Priloge - Laboratorijski izvetaj o izvrenim merenjima (ako nije sastavni deo Izvetaja o merenju emisija);

- Uverenje o etaloniranju ureaja za uzimanje uzoraka, odnosno analizu na zahtev nadlenog organa ili naruioca merenja; - Reenje ministarstva nadlenog za poslove zatite ivotne sredine kojim je struna organizacija ovlaena da vri merenje emisija svih merenih zagaujuih materija; - Reenje o akreditaciji laboratorije za ispitivanje, sa spiskom metoda za merenje emisije zagaujuih materija, utvrenih obimom akreditacije, na zahtev nadlenog organa ili naruioca merenja.

IZVETAJ O GODINJEM BILANSU EMISIJA ZAGAUJUIH MATERIJA U VAZDUH

PODACI O PREDUZEU Poreski identifikacioni broj (PIB) Matini broj preduzea Pun naziv preduzea Mesto ifra mesta Potanski broj Adresa Ulica i broj Telefon Telefaks Email Optina ifra optine ifra pretene delatnosti PODACI O ODGOVORNOM LICU Ime i prezime Funkcija Telefon PODACI O LICU U PREDUZEU ODGOVORNOM ZA MERENJE EMISIJA Ime i prezime Funkcija Telefon

Email GODINA ZA KOJU SE DOSTAVLJAJU PODACI Izvetajna godina PODACI O POSTROJENJU Naziv postrojenja Mesto Adresa
1

ifra mesta Potanski broj Ulica i broj

1

Optina

ifra optine

____________ Podaci se unose ukoliko se razlikuju od podataka o preduzeu.

1

PODACI O MERNOM MESTU Broj i naziv mernog mesta Vrsta izvora Broj Naziv Energetski Industrijski N Geografska duina i irina E
2

, ,

' '

" "

N E

Nadmorska visina (mnv) Instalisana toplotna snaga na ulazu (MWth) Godinja iskorienost kapaciteta (%) Visina ispusta (m) Unutranji prenik ispusta na vrhu (m) Srednja godinja temperatura izlaznih gasova (C) Srednja godinja brzina izlaznih gasova (m/s) Srednji godinji izlazni protok (normalni m /h)
3 1

Reim rada ispusta

Kontinualan Diskontinualan

____________ Samo za energetske izvore. Popunjava se jedan od prikazanih naina oznaavanja geografske irine i duine.
1 2

PODACI O RADU Broj radnih dana ispusta godinje Broj radnih sati ispusta na dan Ukupni broj radnih sati godinje Zima (Dec, Jan, Feb) Raspodela Prolee (Mar, Apr, Maj) godinjih emisija po sezonama (%) Leto (Jun, Jul, Avg) Jesen (Sep, Okt, Nov) 2. PODACI O KORIENOM GORIVU Gorivo Naziv goriva Ukupna godinja potronja (t) Donja toplotna mo goriva (kJ/kg) S Sastav goriva (mas. %) N Cl
1

Gorivo 1

Gorivo 2

Gorivo 3

Gorivo 4

___________ Samo za energetske izvore

1

GODINJI BILANS EMISIJA ZAGAUJUIH MATERIJA PODACI O BILANSU EMISIJA ZAGAUJUIH MATERIJA Srednja godinja izmerena vrednost Naziv zagaujue materije mg/ normalni m
3

Emitovane koliine g/h

Metoda odreivanja
2

kg/god

____________ Emitovane koliine se dobijaju mnoenjem srednje godinje izmerene vrednosti sa srednjim
1

godinjim izlaznim protokom i ukupnim brojem radnih sati godinje. Vrednosti se zaokruuju na jednu decimalu. Decimala se razdvaja takom.
2

NAPOMENE:

OBRAZAC POPUNIO Datum popunjavanja itko ime i prezime Potpis

Prilog VIII ODREIVANJE UKUPNIH GODINJIH EMISIJA ZAGAUJUIH MATERIJA IZ POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE (bilans)
U skladu sa lanom 36. uredbe, do 1. januara 2012. godine ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine pribavie podatke za ukupne godinje emisije sumpor dioksida, oksida azota i prakastih materija za postojea postrojenja za sagorevanje. Kada se vre kontinualna merenja, operater postrojenja za sagorevanje e dodati podatke o dnevnoj koliini svih pojedinanih zagaujuih materija, na osnovu zapreminskog protoka otpadnih gasova. Kada se ne primenjuju kontinualna merenja operater e izvriti procenu ukupnih godinjih emisija u skladu sa Prilogom VII ove uredbe i zahtevima ministarstva nadlenog za poslove zatite ivotne sredine. Do 31. decembra 2012. godine Agencija za zatitu ivotne sredine duna je da uspostavi registar emisija sumpor dioksida, oksida azota i prakastih materija iz svih postrojenja za sagorevanje sa toplotnom snagom od 50 MWth ili vie, pri emu registar emisija obuhvata podatke o emisijama sumpor dioksida, oksida azota i prakastih materija za 2011. godinu i dalje. Za svako postrojenje koje radi pod kontrolom jednog operatera na datoj lokaciji, registar mora da sadri izmeu ostalog i sledee podatke: 1) ukupne godinje emisije sumpor dioksida, oksida azota i prakastih materija (kao ukupne suspendovane estice); 2) ukupnu godinju koliinu ulazne energije, koja je utroena za dobijanje neto kalorijske vrednosti, posebno iskazanu u pet kategorija goriva: - biomasa; - druga vrsta goriva; - tena goriva; - prirodni gas;

- drugi gasovi. U registru se posebno iskazuju emisije iz svakog rafinerijskog postrojenja.