PRAVILNIK

O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU ZA PRVI I DRUGI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 10/2004, 20/2004, 1/2005, 3/2006, 15/2006, 2/2008 i 2/2010)
lan 1
Ovim pravilnikom utvruje se nastavni plan i program za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

lan 2
Nastavni plan i program za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja odtampani su uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo.

lan 3
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

Samostalni lanovi Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o nastavnom planu i programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 15/2006)

lan 3
Nastavni plan i program za izborni nastavni predmet ah primenjuje se poev od kolske 2007/2008. godine.

lan 4
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

Samostalni lanovi Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 2/2010)

lan 3
Nastavni program za obavezni nastavni predmet Svet oko nas primenjuje se poev od kolske 2010/2011. godine.

lan 4
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

NASTAVNI PLAN
Red. broj A. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Srpski jezik ________ jezik Srpski jezik (Strani jezik)** Matematika Svet oko nas Likovna kultura Muzika kultura Fiziko vaspitanje Zdravstveno vaspitanje*** UKUPNO: A
1 2

PRVI RAZRED DRUGI RAZRED ned. godinje ned. godinje 5 2 180 72 5 2 180 72

5 180 5 180 2 72 2 72 1 36 2 72 1 36 1 36 3 108 3 108 1 36 1 36 18-20* 648-720 19-21* 684-756

3

Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

B. IZBORNI NASTAVNI PREDMETI Verska nastava/ graansko vaspitanje Narodna tradicija Ruka u testu - Otkrivanje sveta uvari prirode Lepo pisanje Od igrake do raunara Maternji jezik/govor sa elementima nacionalne kulture ah UKUPNO: B UKUPNO: A+B
4

PRVI RAZRED DRUGI RAZRED ned. god. ned. god. 1 36 1 36 1 36 1 36 1 36 1 36 1 36 1 36 1 36 1 36 1 36 2 72 2 72 1 36 1 36 2-3* 72-108* 2-3* 72-108* 21-24* 756-864* 22-25* 792-900*

Naziv jezika nacionalne manjine kada se nastava realizuje u kolama na tom maternjem jeziku Realizuje se u kolama gde se nastava odrava na maternjem jeziku nacionalne manjine kola je duna da sa liste izbornih predmeta, pored obaveznih izbornih nastavnih predmeta, ponudi jo tri izborna, od kojih uenik bira jedan predmet prema svojim sklonostima. Uenik bira jedan od ponuenih obaveznih nastavnih predmeta i izuava ga do kraja prvog ciklusa. * Broj asova za uenike pripadnike nacionalnih manjina. ** Dopune Nastavnog plana Redakcija je uradila na osnovu sadraja programa za predmete koji su objavljeni u izmenama i dopunama ovog pravilnika. *** Nastavnik razredne nastave realizuje predloene teme iz oblasti zdravstvenog vaspitanja shodno uzrasnom i obrazovnom nivou uenika i integrisanim tematskim planiranjem kroz obavezne i izborne predmete - videti Preporuke za ostvarivanje programa zdravstvenog vaspitanja, koje su sastavni deo ovog pravilnika.
2 3 4

Oblici obrazovno-vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni i izborni nastavni predmeti Redovna i dopunska nastava

NASTAVNI PROGRAM OBRAZOVANJA I VASPITANJA ZA I I II RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA 1. SVRHA, CILJEVI I ZADACI PROGRAMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA
Svrha programa obrazovanja - Kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje omoguava sticanje jezike, matematike, naune, umetnike, kulturne, zdravstvene, ekoloke i informatike pismenosti, neophodne za ivot u savremenom i sloenom drutvu. - Razvijanje znanja, vetina, stavova i vrednosti koje osposobljavaju uenika da uspeno zadovoljava sopstvene potrebe i interese, razvija sopstvenu linost i potencijale, potuje druge osobe i njihov identitet, potrebe i interese, uz aktivno i odgovorno uee u ekonomskom, drutvenom i kulturnom ivotu i doprinos demokratskom, ekonomskom i kulturnom razvoju drutva. Ciljevi i zadaci programa obrazovanja su: - razvoj intelektualnih kapaciteta i znanja dece i uenika nunih za razumevanje prirode, drutva, sebe i sveta u kome ive, u skladu sa njihovim razvojnim potrebama, mogunostima i interesovanjima;

- podsticanje i razvoj fizikih i zdravstvenih sposobnosti dece i uenika; - osposobljavanje za rad, dalje obrazovanje i samostalno uenje, u skladu sa naelima stalnog usavravanja i naelima doivotnog uenja; - osposobljavanje za samostalno i odgovorno donoenje odluka koje se odnose na sopstveni razvoj i budui ivot; - razvijanje svesti o dravnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanje srpske tradicije i kulture, kao i tradicije i kulture nacionalnih manjina; - omoguavanje ukljuivanja u procese evropskog i meunarodnog povezivanja; - razvijanje svesti o znaaju zatite i ouvanja prirode i ivotne sredine; - usvajanje, razumevanje i razvoj osnovnih socijalnih i moralnih vrednosti demokratski ureenog, humanog i tolerantnog drutva; - uvaavanje pluralizma vrednosti i omoguavanje, podsticanje i izgradnja sopstvenog sistema vrednosti i vrednosnih stavova koji se temelje na naelima razliitosti i dobrobiti za sve; - razvijanje kod dece i uenika radoznalosti i otvorenosti za kulture tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i etnike i verske tolerancije, jaanje poverenja meu decom i uenicima i spreavanje ponaanja koja naruavaju ostvarivanje prava na razliitost; - potovanje prava dece, ljudskih i graanskih prava i osnovnih sloboda i razvijanje sposobnosti za ivot u demokratski ureenom drutvu; - razvijanje i negovanje drugarstva i prijateljstva, usvajanje vrednosti zajednikog ivota i podsticanje individualne odgovornosti.

2. OBAVEZNI I PREPORUENI SADRAJI OBAVEZNIH I IZBORNIH PREDMETA

OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI
SRPSKI JEZIK
Cilj i zadaci Cilj nastave srpskog jezika jeste da uenici ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog knjievnog jezika na kojem e se usmeno i pismeno pravilno izraavati, da upoznaju, doive i osposobe se da tumae odabrana knjievna dela, pozorina, filmska i druga umetnika ostvarenja iz srpske i svetske batine. Zadaci nastave srpskog jezika:

- razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku i potrebe da se on neguje i unapreuje; - osnovno opismenjavanje najmlaih uenika na temeljima ortoepskih i ortografskih standarda srpskog knjievnog jezika; - postupno i sistematino upoznavanje gramatike i pravopisa srpskog jezika; - upoznavanje jezikih pojava i pojmova, ovladavanje normativnom gramatikom i stilskim mogunostima srpskog jezika; - osposobljavanje za uspeno sluenje knjievnim jezikom u razliitim vidovima njegove usmene i pismene upotrebe i u razliitim komunikacionim situacijama (uloga govornika, sluaoca, sagovornika i itaoca); - razvijanje oseanja za autentine estetske vrednosti u knjievnoj umetnosti; - razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno, teno, ekonomino i uverljivo usmeno i pismeno izraavanje, bogaenje renika, jezikog i stilskog izraza; - uvebavanje i usavravanje glasnog itanja (pravilnog, logikog i izraajnog) i itanja u sebi (doivljajnog, usmerenog, istraivakog); - osposobljavanje za samostalno itanje, doivljavanje, razumevanje, svestrano tumaenje i vrednovanje knjievnoumetnikih dela raznih anrova; - upoznavanje, itanje i tumaenje popularnih i informativnih tekstova iz ilustrovanih enciklopedija i asopisa za decu; - postupno, sistematino i dosledno osposobljavanje uenika za logiko shvatanje i kritiko procenjivanje proitanog teksta; - razvijanje potrebe za knjigom, sposobnosti da se njome samostalno slue kao izvorom saznanja; navikavanje na samostalno korienje biblioteke (odeljenjske, kolske, mesne); postupno ovladavanje nainom voenja dnevnika o proitanim knjigama; - postupno i sistematino osposobljavanje uenika za doivljavanje i vrednovanje scenskih ostvarenja (pozorite, film); - usvajanje osnovnih teorijskih i funkcionalnih pojmova iz pozorine i filmske umetnosti; - upoznavanje, razvijanje, uvanje i potovanje vlastitog nacionalnog i kulturnog identiteta na delima srpske knjievnosti, pozorine i filmske umetnosti, kao i drugih umetnikih ostvarenja; - razvijanje potovanja prema kulturnoj batini i potrebe da se ona neguje i unapreuje; - navikavanje na redovno praenje i kritiko procenjivanje emisija za decu na radiju i televiziji;

- podsticanje uenika na samostalno jeziko, literarno i scensko stvaralatvo; - podsticanje, negovanje i vrednovanje uenikih vannastavnih aktivnosti (literarna, jezika, recitatorska, dramska, novinarska sekcija i dr.); - vaspitavanje uenika za ivot i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih moralnih vrednosti; - razvijanje patriotizma i vaspitavanje u duhu mira, kulturnih odnosa i saradnje meu ljudima.

Prvi razred
Operativni zadaci: - usvajanje pravilnog izgovaranja glasova, glasovnih skupova, rei i reenica; - savladavanje tehnike itanja i pisanja na irilikom pismu; - navikavanje na upotrebu knjievnog jezika u govoru i pisanju; - formiranje navike za itko, uredno i lepo pisanje; - postupno uvoenje u doivljavanje i razumevanje knjievnih tekstova; - uoavanje vrsta knjievnih dela prema zahtevima programa; - usvajanje osnovnih knjievnoteorijskih i funkcionalnih pojmova prema zahtevima programa; - osposobljavanje za usmeno i pismeno prepriavanje, prianje i opisivanje prema zahtevima programa.

Osnove itanja i pisanja

Prethodna ispitivanja Ispitivanje sposobnosti svakoga deteta za govorno optenje (sposobnost za reprodukovanje kraeg sadraja, umenost za slobodno govorno komuniciranje, bogatstvo renika, odstupanja od knjievnog jezika, govorni nedostaci); ispitivanje predznanja iz itanja i pisanja (poznavanje slova, itanje i pisanje); formiranje individualnih tabela sa rezultatima ispitivanja radi ujednaavanja odeljenja, izbora metoda i postupaka i praenja napredovanja uenika. Priprema za itanje i pisanje Vebe u posmatranju (vizuelne vebe) - zapaanje i odabiranje znaajnih pojedinosti; razvijanje analitikog posmatranja, tematski organizovano posmatranje predmeta,

biljaka, ivotinja, lica, slika, crtea, i ilustracija; zapaanje oblika, boja, poloaja predmeta i bia; uoavanje pokreta, dinamike kretanja, mimikih aktivnosti i gestikulacije. Vebe u sluanju (akustike vebe) - otkrivanje i razlikovanje zvukova, umova i tonova, razlikovanje govornih karakteristika (govora) nastavnika, druga, glumca i spikera. Negovanje paljivog sluanja govornika i sagovornika. Razvijanje kulture usmenog izraavanja: prianje na osnovu posmatranja i prianje na osnovu niza slika; prepriavanje teksta, lutkarske predstave, crtanog filma. Formiranje i usavravanje kulture praktinog komuniciranja: navikavanje na utivu frazeologiju i govorne konvencije; govorno snalaenje u raznim okolnostima. Usvajanje i razvijanje pojma reenice, rei i glasa. Razvijanje oseanja za osnovne govorne jedinice. Analitika, sintetika i analitiko-sintetika vebanja. Leksika i sintaksika vebanja: bogaenje renika, aktiviranje pasivnog renika, analiza glasovne strukture rei. Vebe artikulacije - ist, jasan i pravilan izgovor svih glasova. Motorike vebe: vebanje pokreta ruke, ake i prstiju, pisanje razliitih crta i linija kao osnovnih elemenata slova; jednostavno i spontano likovno izraavanje; usmereno i slobodno crtanje - u korelaciji sa zahtevima iz likovne kulture; spontanost, doslednost i funkcionalnost u zahtevima da se uenici umeno slue priborom za pisanje, crtanje i slikanje. Poetno itanje i pisanje Osnovni nastavni pristup uenju itanja i pisanja ostvaruje se primenom glasovne analitiko-sintetike metode. U njene strukturne delove (pristupne jezike aktivnosti, analitika i sintetika vebanja za usvajanje pojma glasa, pisanje slova, itanje odgovarajueg teksta i razgovor o njemu, pisanje rei i reenica i sl.) funkcionalno i osmiljeno integriu se posebni postupci: odvojeno, uporedno i kombinovano uenje itanja i pisanja, pojedinano i grupno usvajanje slova - prema slobodnom opredeljenju uitelja i u zavisnosti od datih nastavnih okolnosti. U okolnostima prethodnog strunog i organizovanog obezbeenja neophodnih udbenika i nastavnih sredstava, uitelj se moe opredeliti i za kompleksni postupak u uenju itanja i pisanja. Uvebavanje logikog itanja na odgovarajuim tekstovima iz bukvara: pravilan izgovor svih glasova, pravilno naglaavanje rei, teno povezivanje rei u reenici jainom i tempom prirodnoga govora. Osmiljeno i podsticajno vrednovanje itanja svakog uenika ponaosob. Razgovor o proitanom. Uvebavanje grafiki pravilnog i estetski valjanog (lepog) pisanja: pojedinanih slova, rei i reenica. Sistematino i dosledno ostvarivanje higijenskih, tehnikih i praktinih

navika vezanih za pisanje (pravilno sedenje i dranje tela, funkcionalna upotreba pribora za pisanje i sl.). Odmereno, primereno i podsticajno vrednovanje rukopisa svakog uenika ponaosob. Posebna metodika briga usmerava se na uenike koji ve imaju izvesna predznanja iz itanja i pisanja kao i na one uenike koji zaostaju u sticanju osnovne pismenosti. Usavravanje itanja i pisanja Posle usvajanja osnovne pismenosti (orijentaciono tokom prvog polugodita), nastavlja se uvebavanje i usavravanje itanja i pisanja i tokom drugog polugodita, do stepena automatizovanih radnji. Funkcionalnim, osmiljenim i primerenim povezivanjem steenih znanja i vetina, tokom usvajanja poetnog itanja i pisanja, sa odgovarajuim programskim sadrajima iz ostalih predmetnih podruja (gramatika i pravopis, lektira, jezika kultura) naelno se omoguuje ueniku da na svakom asu govori, ita i pie.

Jezik
Gramatika Reenica; re; glas i slovo - prepoznavanje. Uoavanje uloge glasa u razlikovanju znaenja rei. Razlikovanje reenice kao obavetenja, pitanja i zapovesti izgovorom (intonacijom) i prepoznavanjem u tekstu. Izgovor i pisanje glasova , , , d, h i r ako uenicima priinjavaju tekoe. Pravopis Upotreba velikog slova na poetku reenice, u pisanju linih imena i prezimena, imena naselja (jednolana). Pravilno potpisivanje (ime, pa prezime). Upotreba take na kraju reenice. Mesto i funkcija upitnika i uzvinika u reenici.

Knjievnost
Lektira Lirika Narodna pesma: Slavujak Narodna pesma: Boi tapom bata

Jovan Jovanovi Zmaj: Mati Desanka Maksimovi: Hvalisavi zeevi Grigor Vitez: Nema za make kole Momilo Tei: Slikovnica Mira Alekovi: Vetar seja Duan Radovi: Jesenja pesma Stevan Raikovi: Crtanka Vlada Stojiljkovi: Sa mnom ima neka greka Voja Cari: Prolee Ljubivoje Rumovi: Au, to je kola zgodna Vladimir Andri: Hleb Izbor iz poezije Jovana Jovanovia Zmaja, Momila Teia, Desanke Maksimovi i Grigora Viteza Izbor iz narodne lirike (uspavanke i aljive pesme) Epika Narodna pria: Sveti Sava i aci (Bukvar) Narodna pria: Golub i pela Dositej Obradovi: Dva jarca; Dve koze Desanka Maksimovi: Bajka o labudu Branko opi: Sunev peva Toma Slavkovi: Zec i vuk Boidar Timotijevi: Kad prolee doe, sve nabolje poe Dragan Luki: Jabuka (Bukvar) Ezop: Lav i mi

Lav Tolstoj: Dva druga Izbor iz narodne epike (aljive prie, poslovice, zagonetke, brzalice) Drama Duan Radovi: Tuibaba Laza Lazi: Car i skitnica Aleksandar Popovi: Nee uvek da bude prvi (Bukvar) Popularni i informativni tekstovi Izbor iz ilustrovanih enciklopedija i asopisa za decu itanje teksta Pravilno i teno itanje naglas rei, reenica i kratkih tekstova - provera razumevanja proitanog. Osposobljavanje uenika da u itanju uoavaju i znake interpunkcije (taka, upitnik, uzvinik). Postupno ovladavanje intonacijom obavetajnih, upitnih i uzvinih reenica. Prilagoavanje itanja tekstovnoj situaciji (glasno i tiho, brzo i sporo itanje). itanje dijalokog teksta - individualno i po ulogama. Sistematsko, dosledno i kritiko vrednovanje uenikog itanja. Uvoenje uenika u itanje u sebi reenica i kratkih tekstova (nakon savladavanja osnovnih elemenata tehnike itanja naglas). Aktivno sluanje umetnikog itanja teksta (zvuni i video zapisi). Navikavanje uenika na pravilno disanje; sticanje higijenskih navika pri itanju. Tumaenje teksta Tekstovi iz lektire koriste se za usavravanje itanja i pisanja i uvoenje uenika u osnovne pojmove o knjievnosti. Uoavanje naslova, imena autora, sadraja i ilustracija u knjizi. Uoavanje prostornih i vremenskih odnosa i bitnih pojedinosti u opisima bia i prirode. Uoavanje glavnih likova, njihovih osobina i postupaka. Zapaanje osnovnih emocionalnih stanja (radosno, tuno, smeno). Pojmovi dobro, zlo. Odgovori na pitanja o proitanom sadraju (reenice, odeljka, pesme, prie, basne, bajke, dramskog teksta). Uoavanje i razumevanje karakteristinih reenica u tekstu. Sistematino i postupno usvajanje knjievnih i funkcionalnih pojmova.

Knjievni pojmovi Lirika Pesma; stih i strofa; osnovno oseanje - na nivou prepoznavanja. Epika Pria; dogaaj; mesto i vreme zbivanja. Knjievni lik - izgled, osnovne etike osobine i postupci. Poslovica, zagonetka - prepoznavanje. Drama Dramska igra. Dramska radnja (na nivou prepoznavanja).

Jezika kultura
Osnovni oblici usmenog i pismenog izraavanja Prepriavanje - slobodno i usmereno: prepriavanje kraih i jednostavnijih tekstova iz bukvara, itanke, asopisa za decu, lutkarskih pozorinih predstava, crtanih filmova, radijskih i televizijskih emisija za decu. Prianje o dogaajima i doivljajima - slobodno i usmereno: teme koje se odnose na blie i ire okruenje (neposredna okolina, roditeljski dom, kola, igra, izleti; posete, susreti); prianje na osnovu stvaralake mate; prianje prema nizu slika - postupno otkrivanje slika, po loginom redosledu. Opisivanje predmeta - slobodno i podsticanjem: uoavanje i imenovanje izrazitih obeleja jednostavnih predmeta i omiljenih igraaka; opisivanje biljaka i ivotinja: opisivanje biljaka na osnovu zajednikog posmatranja; slobodno opisivanje ivotinje ljubimca i opisivanje ivotinja na osnovu zajednikog posmatranja. Opisivanje predmeta, biljaka i ivotinja na osnovu linog iskustva/seanja i znanja iz predmeta Svet oko nas. Usmena i pismena vebanja Ortoepske vebe: pravilan izgovor glasova, suglasnikih grupa, rei, onomatopeja, brzalica. Ortografske vebe: prepisivanje rei i kratkih reenica sa datim zadatkom; proveravanje i vrednovanje urednosti i itkosti pisanja. Diktat za primenu pravopisnih pravila. Autodiktat. Leksike vebe: graenje rei; sinonimi; antonimi; rei sa umanjenim i uveanim znaenjem i sl.

Sintaksike vebe: usmereno i samostalno sastavljanje reenica; reenice sa dopunjavanjem; reenice od zadatih rei i sl. Odgonetanje i reavanje rebusa. Kazivanje napamet nauenih tekstova (lirskih i epskih). Scensko improvizovanje dramskog/dramatizovanog teksta. Sluenje renikom i pisanje/stvaranje sopstvenog renika. Konvencionalni jeziki standardi u usmenom optenju (sa nepoznatom i odraslim sagovornikom - upotreba rei Vi iz potovanja i utivosti); pisanje estitke. Izrada domaih pismenih zadataka (do pet) i njihova analiza na asu - u drugom polugoditu.

Drugi razred
Operativni zadaci: - uoavanje i shvatanje reenice kao osnovne jezike kategorije; prepoznavanje i razumevanje glavnih reeninih delova; - upoznavanje sa fonetskim i morfolokim pojmovima prema zahtevima programa; - savladavanje novih programskih zahteva iz pravopisa; - ovladavanje tehnikom itanja i pisanja latinicom; - motivisanje, podsticanje i usmerenje na itanje lektire; - uvebavanje itanja naglas; usavravanje itanja u sebi u funkciji tumaenja teksta; - uoavanje i tumaenje bitnih inilaca teksta prema zahtevima programa; - simultano usvajanje knjievnih i funkcionalnih pojmova; - ovladavanje osnovnim oblicima jezikog izraavanja i dalja usavravanja i negovanje jezike kulture; - sistematsko i dosledno realizovanje programiranih i njima slinih vebanja u govoru i pisanju.

Jezik
Gramatika

Reenica - obavetenje, pitanje i zapovest. Uoavanje potvrdnih i odrinih reenica. Obeleja reenice u govoru (intonacija i pauza) i u tekstu (veliko poetno slovo i znaci interpunkcije: taka, upitnik, uzvinik). Prepoznavanje glavnih delova reenice (predikat, subjekat). Imenice i glagoli (uoavanje i prepoznavanje). Razlikovanje osnovnih glagolskih oblika za iskazivanje sadanjeg, prolog i budueg vremena; razlikovanje potvrdnih i odrinih glagolskih oblika. Razlikovanje roda i broja imenica. Glas i slog, samoglasnici i suglasnici; slogotvorno r. Podela rei na slogove u izgovoru (jednostavniji sluajevi). Pravopis Upotreba velikog slova u pisanju linih imena i prezimena, nadimaka uz lino ime, imena ivotinja, vielanih geografskih imena i ulica (jednostavnija reenja). Pisanje adrese. Rastavljanje rei na kraju reda (osnovna pravila). Pisanje rece li u upitnim reenicama i rece ne uz glagole u odrinim reenicama. Skraenice za mere (korelacija sa nastavom matematike). Taka. Upitnik. Uzvinik. Dve take i zapeta u nabrajanju. Usvajanje latinice - itanje i pisanje u drugom polugoditu.

Knjievnost
Lektira Lirika Narodna pesma: Majka Jova u rui rodila Narodna pesma: Smeno udo Porodine i aljive narodne lirske pesme - izbor Jovan Jovanovi Zmaj: Patak i abe Momilo Tei: Proleno jutro u umi Mira Alekovi: Pesma za mamine oi

Branko opi: Bolesnik na tri sprata Duan Radovi: Lepo je sve to je malo Stevan Raikovi: Kad pone kia da pada Dragan Luki: kola Miroslav Anti: Tajna Ljubivoje Rumovi: Jednoga dana Vladimir Andri: Daj mi krila jedan krug Dobrica Eri: uo sam Izbor iz poezije Ljubivoja Rumovia i Dobrice Eria Izbor iz Antologije srpske poezije za decu (priredio Duan Radovi) Epika Narodna pesma: Marko Kraljevi i orao Narodne pripovetke: Staro lijino lukavstvo; Sedam prutova Narodna pria: Sveti Sava, otac i sin Srpske narodne bajke - izbor Narodne basne: Konj i magarac; Lisica i gavran Dositej Obradovi: Pas i njegova senka Desanka Maksimovi: Slikarka zima Grozdana Oluji: arenorepa Branko opi: Doivljaji maka Toe (odlomci) Hans Kristijan Andersen: Bajke (izbor) Jakob i Vilhelm Grim: Tri brata Aleksandar Sergejevi Pukin: Bajka o ribaru i ribici Lav N. Tolstoj: Vrabac i laste

Feliks Salten: Bambi (odlomak) Izbor iz narodnog usmenog stvaralatva (aljive prie, poslovice) Drama Gvido Tartalja: Zna on unapred Dragan Luki: Stara slika na zidu Aleksandar Popovi: Dva pisma Popularni i informativni tekstovi Izbor iz enciklopedija i asopisa za decu itanje teksta Uvebavanje i usavravanje tehnike itanja naglas i u sebi s razumevanjem proitanog. Usklaivanje intonacije i tempa itanja sa prirodom teksta (pripovedanje, opis, dijalog). Postupno i dosledno uvoenje uenika u nain voenja dnevnika o proitanim knjigama; povremeno itanje i komentarisanje zapisa na posebnim asovima. itanje dijalokog teksta po ulogama. itanje naglas i u sebi sa ogranienim vremenom i unapred postavljenim zahtevima (usmereno itanje). itanje u sebi kao priprema za samostalno itanje i uenje. Tumaenje teksta Slobodno (samostalno) saoptavanje utisaka o proitanom tekstu. Razumevanje proitanog teksta. Uoavanje hronologije i povezanosti dogaaja u pripovedanju. Zapaanje karakteristinih detalja u opisivanju lika i ambijenta. Razumevanje namera i oseanja sadranih u tekstu. Zauzimanje vlastitih stavova prema postupcima likova. Otkrivanje i tumaenje poruka u tekstu. Shvatanje vanijih celina u tekstu (odeljak) i odreivanje podnaslova. Shvatanje odeljka u celini i u njegovim bitnim pojedinostima. Uoavanje razliitih znaenja rei u tekstu i tumaenje njihove izraajne funkcije. Sistematino usvajanje knjievnih i funkcionalnih pojmova. Knjievni pojmovi Lirika Pesma, oseanja; stih, strofa - na nivou prepoznavanja i imenovanja.

Epika Fabula - redosled dogaaja (prepoznavanje). Glavni i sporedni likovi, njihove osobine i postupci. Poruke. Epska pesma, bajka, basna - prepoznavanje. Drama Dramski junak, dramska radnja, dramski sukob, dijalog; pozornica, glumac - na nivou prepoznavanja.

Jezika kultura
Osnovni oblici usmenog i pismenog izraavanja Prepriavanje sadrine kraih tekstova, filmova, pozorinih predstava, radijskih i televizijskih emisija za decu - slobodno detaljno prepriavanje; detaljno prepriavanje po zajednikom planu; prepriavanje sadraja u celini i po delovima (slobodno i po zajednikom planu). Prianje o dogaajima i doivljajima - individualno i po zajednikom planu; predmetnost prianja: blie i dalje okruenje, stvarnost i mata, neposredno doivljavanje i seanje/ranije steeno iskustvo; prianje prema nizu slika izloenih u celini, koje predstavljaju celovit, zanimljiv i dinamian dogaaj. Opisivanje predmeta sa kojim se uenik prvi put sree; vlastiti izbor predmeta za opisivanje - slobodno ili po ranije utvrenom planu. Opisivanje biljaka i ivotinja na osnovu neposrednog posmatranja - osobine koje se najuoljivije nameu u trenutku posmatranja. Usvajanje osnovnih elemenata pristupa opisivanju - stvaranje zajednikog i individualnog plana opisa. Usmena i pismena vebanja Ortoepske vebe: pravilan izgovor rei, iskaza, kraih reenica i poslovica. Ortografske vebe: prepisivanje reenica i kraih odlomaka tekstova radi usavravanja tehnike i brzine pisanja; uvebavanje itkog i urednog rukopisa. Autodiktat i kontrolni diktat: provera tanosti zapamivanja i usvojenosti pravopisnih pravila. Leksike i semantike vebe: osnovno i preneseno/figurativno znaenje rei; graenje rei - formiranje porodica rei; sinonimi i homonimi; neknjievne rei i njihova zamena jezikim standardom i dr.

Sintaksike vebe: samostalno i podsticajno sastavljanje reenica, proirivanje zadatih reenica, prilagoavanje reda rei komunikativnim potrebama u kontekstu. Zagonetanje i odgonetanje, reavanje i sastavljanje rebusa i ukrtenih rei. Kazivanje napamet nauenih tekstova (lirskih, epskih i dramskih). Scensko prikazivanje dramskog/dramatizovanog teksta. Sluenje renikom i enciklopedijom za decu i pisanje sopstvenog renika. Sluanje i vrednovanje/kritiko procenjivanje govora/razgovora u emisijama za decu na radiju i televiziji. Negovanje kulture sluanja sagovornika; pisanje razglednice i kraeg pisma. Izrada domaih pismenih zadataka (do osam) i njihova analiza na asu.

Nain ostvarivanja programa

Osnove itanja i pisanja Priprema za poetno itanje i pisanje - Trajanje priprema za poetno itanje i pisanje zavisi od rezultata prethodnih ispitivanja predznanja uenika, odnosno od sastava svakog odeljenja. Polazei od tih rezultata, u svakom odeljenju organizuju se posebne vebe za grupe uenika i pojedince radi ujednaavanja predznanja i pripreme uenika za uspeno prelaenje na uenje itanja i pisanja. Uenicima koji znaju da itaju i piu treba davati diferencirane zadatke u skladu s njihovim mogunostima (itanje lakih tekstova u slikovnicama, pisanje odgovora na postavljena pitanja o proitanom tekstu, prepriavanje proitanog teksta, korienje nastavnih listia). U pripremnom periodu za itanje i pisanje treba organizovati sledea vebanja: - vebe u posmatranju (vizuelne vebe): zapaanje i odabiranje znaajnih pojedinosti; razvijanje analitikog posmatranja; tematski organizovano posmatranje predmeta, biljaka, ivotinja, lica, slika, crtea i ilustracija; zapaanje oblika, boja, poloaja predmeta i bia; uoavanje pokreta, dinamike kretanja, mimikih aktivnosti i gestikulacije; - vebe u sluanju (akustike vebe): otkrivanje i razlikovanje zvukova, umova i tonova, razlikovanje karakteristika govora nastavnika, druga, glumca, spikera; negovanje paljivog sluanja govornika i sagovornika; - razvijanje kulture usmenog izraavanja: prepriavanje teksta, pozorine predstave i filma; prianje na osnovu neposrednog posmatranja i stvaralake mate; prianje na osnovu niza slika; - razvijanje kulture usmenog izraavanja: prepriavanje teksta, pozorine predstave i filma; prianje na osnovu posmatranja i prianje na osnovu niza slika;

- formiranje i usavravanje kulture praktinog komuniciranja: navikavanje na utivu frazeologiju i govorne konvencije; govorno snalaenje u raznim okolnostima; - usvajanje i razvijanje pojma reenice, rei i glasa; razvijanje oseanja za osnovne govorne jedinice; - analitika, sintetika i analitiko-sintetika vebanja; - leksika i sintaksika vebanja: bogaenje renika, aktiviranje pasivnog renika, analiza glasovne strukture rei; - vebe artikulacije: ist, jasan i pravilan izgovor glasova; - motorike vebe: vebanje pokreta ruke, ake i prstiju, pisanje razliitih crta i linija kao osnovnih elemenata slova; jednostavno i spontano likovno izraavanje; usmereno i slobodno crtanje - u korelaciji sa zahtevima iz likovne kulture. Sve te vebe, kao i one koje su namenjene savladavanju osnovnih pojmova o jeziku, organizuju se neprekidno, kako u pripremnom periodu tako i u procesu uenja glasova i slova i njihovog povezivanja u rei i reenice. Poetno itanje i pisanje itanje - Na osnovu rezultata prethodnog ispitivanja znanja i umenja dece iz oblasti itanja i pisanja, kao i konkretnih uslova rada, nastavnik se opredeljuje za uporedni, odvojeni ili kombinovani raspored itanja i pisanja. Prema rezultatima prethodnog ispitivanja poznavanja slova i itanja i prema individualnom napredovanju uenika u odeljenju, nastavu poetnog itanja i pisanja treba izvoditi na vie nivoa, uz primenu principa individualizacije bez obzira na postupak (monografski, grupni, kompleksni) za koji se opredelio uitelj. Sa uenicima koji poznaju slova ili ve znaju da itaju, kao i sa onim koji bre napreduju, treba ostvariti sadraje i oblike rada koji odgovaraju njihovim mogunostima i potrebama, a uenicima koji tee savladavaju poetno itanje - pruiti stalnu i sistematsku pomo. Zbog razliitih optih sposobnosti uenika, nejednakog obrazovnog nivoa i socijalnih i drugih uslova, nastavu poetnog itanja i pisanja uitelj mora organizovati tako da uz upoznavanje svakog deteta omogui njegov lini najbri i najefikasniji napredak i razvoj. Prilikom izvoenja vebi u itanju i pisanju obraa se panja na razvijanje higijenskih navika. Udaljenost teksta od oiju treba da je oko 30 cm; po pravilu, svetlost treba da dolazi s leve strane, a ita se i pie pri sveem vazduhu i umerenoj temperaturi; potrebno je paziti na pravilnost disanja pri itanju. U procesu uenja itanja, pored udbenika uenik treba da to vie koristi ivotne situacije: itanje natpisa, naziva firmi, obavetenja, imena ulica, naslova i podnaslova u novinama i knjigama, potom itanje slikovnica i nastavnih listia, itd.

Tekstovi za itanje treba da su kratki (i po sadraju i po strukturi reenice), dinamini i interesantni. itanje je pojedinano. Svako dete ita svojim tempom, prema svojim sposobnostima. Vebama u itavanju i logikom itanju decu treba postepeno uvoditi u savladavanje tehnike itanja. U horu se mogu povremeno itati naslovi, podnaslovi, tee rei, pojedine reenice, izreke, zagonetke, poneki stih, pitalice, brojalice i slino - pre svega, u interesu podsticanja i ohrabrivanja onih uenika koji zaostaju u savladavanju itanja. Pisanju se deca ue povlaenjem linija (sve linije slova jednake debljine, a slova jednake visine i s podjednakom udaljenou), dobrom grafitnom olovkom, odnosno tupim perom. Elementi slova se ne piu odvojeno, ve se uvebavaju osmiljenim crteima. Pojedinano pisanje slova treba ograniiti na 1 do 2 reda, a posebnu panju posvetiti vebama analize pojedinih delova slova, redosledu pisanja elemenata i povezivanju slova. Dnevna optereenost uenika pisanjem ne treba da je dua od 15 do 25 minuta. Rukopis treba da je individualan, itak, grafiki pravilan i uredan. Levaci se ne smeju prisiljavati na pisanje desnom rukom. Pisanje se ui: prepisivanjem, diktatom, odgovaranjem na pitanja, dopunjavanjem reenica, sastavljanjem pria na osnovu slika, zajednikim prepriavanjem i prvim oblicima samostalnog pismenog izraavanja. Prema tome, nastava poetnog itanja i pisanja obuhvata i rad na knjievnom tekstu, artikulacione, govorne i pismene vebe, te savladavanje elementarnih pojmova iz gramatike i pravopisa. Usvajanje tampanih i pisanih slova naelno se ostvaruje do kraja prvog polugodita. Usavravanje itanja i pisanja Posle usvajanja osnovne pismenosti (orijentaciono tokom prvog polugodita), itanje i pisanje se uvebava i usavrava tokom drugog polugodita do stepena automatizovanih radnji. Funkcionalnim, osmiljenim i primerenim povezivanjem steenih znanja i vetina, tokom usvajanja poetnog itanja i pisanja, sa odgovarajuim programskim sadrajima iz ostalih predmetnih podruja (gramatika i pravopis, lektira, jezika kultura) omoguuje se ueniku da na svakom asu govori, ita i pie. Za usavravanje itanja i pisanja koriste se sistematska vebanja: glasno itanje protumaenog teksta iz itanke ili ire lektire, uz analitiku i kritiku procenu takvog itanja: tiho itanje teksta i neposredno pre razgovora o njemu; fleksibilno itanje vanitanakog teksta; itanje radi uvida u postignutu brzinu itanja i stepen razumevanja proitanog; itanje po ulogama.

Usavravanje pisanja postie se doslednim zahtevima koji se odnose na grafiku uzornost slova i njihovo valjano povezivanje u reima i rei u reenicama, a ostvaruje se sistematskim vebama: prepisivanjem, diktatom, autodiktatom, samostalnim pisanjem reenica i kraih sastava. Neophodno je primereno i podsticajno vrednovanje rukopisa svakog uenika ponaosob, a naroito prilikom pregledanja domaih pismenih zadataka. Povremeno organizovati posebne asove za lepo pisanje. I u ovom nastavnom periodu, prema potrebi, organizuju se aktivnosti i ostvaruju zahtevi najmanje na tri nivoa po njihovoj teini: za prosene uenike, za one sa natprosenim sposobnostima, kao i za one uenike koji imaju potekoa u ovladavanju znanjima, umenjima i navikama u itanju i pisanju. Uenje drugog pisma (latinice) Uenje drugog pisma, odnosno latinice, treba ostvariti u drugom polugoditu drugog razreda. Odvojeno uenje itanja i pisanja prua mogunosti da se drugo pismo kvalitetnije savlada. Poeljno je, dakle, da se prvo usvajaju tampana slova, pa potom pisana, jer takav metodiki pristup prua vie mogunosti za vebanje. Slova drugog pisma ne obrauju se monografski ve po grupama. Na osnovu savremenih psiholoko-didaktikih saznanja, slova drugog pisma, odnosno latinice, trebalo bi obraivati sledeim redosledom: - prvo se obrauju slova koja su potpuno ili priblino ista u irilici i latinici (Aa, Ee, Jj, Oo, Kk; priblino ista Mm i Tt); - zatim se obrauju slova koja su potpuno razliita u irilici i latinici; - i na kraju treba obraditi slova koja su istog oblika, a razliito se izgovaraju (Ss, Vv, Rr, Pp, Hh) u irilici i latinici. Takav redosled treba primeniti za obradu i tampanih i pisanih slova, to je u skladu sa didaktikim principom postupnosti - od lakeg ka teem. Poto su uenici ovladali izvesnim operacijama usvajajui prvo pismo, irilicu, lake e poimati oblike slova drugog pisma (latinice). Zbog toga nije potrebno ponavljati ceo postupak obrade slova kao prilikom usvajanja irilice, ve samo neke neophodne radnje: pokazivanje slova, komentarisanje njihove grafike strukture, nain pisanja, slinost i razlike s drugim slovima, itanje. Posebno treba posvetiti panju vebama usvajanja oblika slova, njihovom itanju i pisanju u reima i reenicama. Tekstove pisane irilicom i latinicom treba uporeivati tek kad uenici potpuno usvoje latinicu. Tada treba organizovati vebe prepisivanja tekstova sa irilice na latinicu, i sa

latinice na irilicu. Veoma je vano da se u nastavi ne prekida sa praksom naizmenine upotrebe irilikog i latinikog pisma. Jezik (gramatika i pravopis) U nastavi jezika uenici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju standardnim srpskim jezikom. Otuda zahtevi u ovom programu nisu usmereni samo na jezika pravila i gramatike norme ve i na njihovu funkciju. Na primer, reenica se ne upoznaje samo kao gramatika jedinica (sa stanovita njene strukture), ve i kao komunikativna jedinica (sa stanovita njene funkcije u komunikaciji). Osnovni programski zahtev u nastavi gramatike jeste da se uenicima jezik predstavi i tumai kao sistem. Nijedna jezika pojava ne bi trebalo da se izuava izolovano, van konteksta u kojem se ostvaruje njena funkcija. U I i II razredu u okviru vebi sluanja, govorenja, itanja i pisanja uenici zapaaju jezike pojave bez njihovog imenovanja, da bi se od III do VIII razreda u koncentrinim krugovima i kontinuiranim nizovima gramatiki sadraji izuavali postupno i selektivno u skladu sa uzrastom uenika. Postupnost se obezbeuje samim izborom i rasporedom nastavnih sadraja, a konkretizacija nivoa obrade, kao vrsta uputstva za nastavnu praksu u pojedinim razredima, naznaena je opisno formulisanim zahtevima: zapaanje, uoavanje, usvajanje, pojam, prepoznavanje, razlikovanje, informativno, upotreba, obnavljanje, sistematizacija i drugima. Ukazivanjem na nivo programskih zahteva nastavnicima se pomae u njihovim nastojanjima da uenike ne opterete obimom i dubinom obrade jezike grae. Selektivnost se ostvaruje izborom najosnovnijih jezikih zakonitosti i informacija o njima. Takvim pristupom jezikoj grai u programu nastavnici se usmeravaju da tumaenje gramatikih kategorija zasnivaju na njihovoj funkciji koju su uenici u prethodnim razredima uoili i njome, u manjoj ili veoj meri, ovladali u jezikoj praksi. Postupnost i selektivnost u programu gramatike najbolje se uoavaju na sadrajima iz sintakse i morfologije od I do VIII razreda. Isti principi su, meutim, dosledno sprovedeni i u ostalim oblastima jezika. Na primer, alternaciju suglasnik k, g, h, uenici e prvo zapaati u graenju rei i deklinaciji u V razredu, a vebama i jezikim igrama u tom i prethodnim razredima navikavati se na pravilnu upotrebu tih konsonanata u govoru i pisanju; elementarne informacije o palatalizaciji dobie u VI razredu, a usvojena znanja o bitnim glasovnim osobinama srpskog jezika obnoviti i sistematizovati u VIII razredu. Tim nainom e uenici stei osnovne informacije o glasovnim promenama i alternacijama, osposobie se za jeziku praksu, a nee biti optereeni uenjem opisa i istorije tih jezikih pojava. Elementarne informacije iz morfologije poinju se uenicima davati od II razreda i postupno se iz razreda u razred proiruju i produbljuju. Od samog poetka uenike treba navikavati da uoavaju osnovne morfoloke kategorije, na primer: u II razredu pored uoavanja rei koje imenuju predmete i bia, uvodi se i razlikovanje roda i broja kod tih rei a u III razredu razlikovanje lica kod glagola. Tim putem e se uenici postupno i logiki uvoditi ne samo u morfoloke ve i u sintaksine zakonitosti (razlikovanje lica kod glagola - lini glagolski oblici - predikat - reenica). Rei uvek treba uoavati i obraivati u okviru reenice, u kojoj se zapaaju njihove funkcije, znaenja i oblici.

Programske sadraje iz akcentologije ne treba obraivati kao posebne nastavne jedinice. Ne samo u nastavi jezika, ve i u nastavi itanja i jezike kulture, uenike treba u svakom razredu uvoditi u programom predviene standardne akcenatske norme a stalnim vebanjem, po mogustvu uz korienje audio snimaka, uenike treba navikavati da uju pravilno akcentovanu re a u krajevima gde se odstupa od akcenatske norme da razlikuju standardni akcenat od svoga akcenta. Pravopis se savlauje putem sistematskih vebanja elementarnih i sloenih koje se organizuju esto, raznovrsno i razliitim oblicima pismenih vebi. Pored toga, uenike vrlo rano treba upuivati na sluenje pravopisom i pravopisnim renikom (kolsko izdanje). Vebe za usvajanje i utvrivanje znanja iz gramatike do nivoa njegove praktine primene u novim govornim situacijama proistiu iz programskih zahteva, ali su u velikoj meri uslovljene konkretnom situacijom u odeljenju - govornim odstupanjima od knjievnog jezika, kolebanjima, grekama koje se javljaju u pismenom izraavanju uenika. Stoga se sadraj vebanja u nastavi jezika mora odreivati na osnovu sistematskog praenja govora i pisanja uenika. Tako e nastava jezika biti u funkciji osposobljavanja uenika za pravilno komuniciranje savremenim knjievnim srpskim jezikom. U nastavi gramatike treba primenjivati sledee postupke koji su se u praksi potvrdili svojom funkcionalnou: - podsticanje svesne aktivnosti i misaonog osamostaljivanja uenika; - suzbijanje misaone inercije i uenikovih imitatorskih sklonosti; - zasnivanje teita nastave na sutinskim vrednostima, odnosno na bitnim svojstvima i stilskim funkcijama jezikih pojava; - uvaavanje situacione uslovljenosti jezikih pojava; - povezivanje nastave jezika sa doivljavanjem umetnikog teksta; - otkrivanje stilske funkcije, odnosno izraajnosti jezikih pojava; - korienje umetnikih doivljaja kao podsticaja za uenje maternjeg jezika; - sistematska i osmiljena vebanja u govoru i pisanju; - to efikasnije prevazilaenje nivoa prepoznavanje jezikih pojava; - negovanje primenjenog znanja i umenja; - kontinuirano povezivanje znanja o jeziku sa neposrednom govornom praksom; - ostvarivanje kontinuiteta u sistemu pravopisnih i stilskih vebanja; - pobuivanje uenikovog jezikog izraza ivotnim situacijama;

- ukazivanje na gramatiku sainjenost stilskih izraajnih sredstava; - korienje prikladnih ilustracija odreenih jezikih pojava. U nastavi gramatike izrazito su funkcionalni oni postupci koji uspeno suzbijaju uenikovu misaonu inertnost, a razvijaju radoznalost i samostalnost uenika, to pojaava njihov istraivaki i stvaralaki odnos prema jeziku. Navedena usmerenja nastavnog rada podrazumevaju njegovu vrstu vezanost za ivotnu, jeziku i umetniku praksu, odnosno za odgovarajue tekstove i govorne situacije. Zbog toga je ukazivanje na odreenu jeziku pojavu na izolovanim reenicama, istrgnutim iz konteksta, oznaeno kao izrazito nepoeljan i nefunkcionalan postupak u nastavi gramatike. Usamljene reenice, liene konteksta, postaju mrtvi modeli, podobni da se formalno kopiraju, ue napamet i reprodukuju, a sve to spreava svesnu aktivnost uenika i stvara pogodnu osnovu za njihovu misaonu inertnost. Savremena metodika nastave gramatike zalae se da teite obrade odreenih jezikih pojava bude zasnovano na sutinskim osobenostima, a to znai na njihovim bitnim svojstvima i stilskim funkcijama, to podrazumeva zanemarivanje formalnih i sporednih obeleja prouavanih jezikih pojava. U nastavi jezika nuno je posmatrati jezike pojave u ivotnim i jezikim okolnostima koje su uslovile njihovo znaenje. Uenike valja uputiti na pogodne tekstove i govorne situacije u kojima se odreena jezika pojava prirodno javlja i ispoljava. Tekstovi bi trebalo da budu poznati uenicima, a ako pak nisu, treba ih proitati i o njima razgovarati sa uenicima. Nastavnik valja da ima na umu i to da upoznavanje sutine jezike pojave esto vodi preko doivljavanja i shvatanja umetnikog teksta, to e biti dovoljno jak podsticaj za nastavnika da to ee upuuje uenike da otkrivaju stilsku funkciju (izraajnost) jezikih pojava. To e doprineti razvijanju uenikove radoznalosti za jezik, jer umetnika doivljavanja ine gramatiko gradivo konkretnijim, lakim i primenljivijim. Kad uenicima postane pristupana stilska (izraajna, ekspresivna) funkcija jezike pojave, prihvataju je kao stvaralaki postupak, to je vrlo pogodan i podsticajan put da znanja o jeziku bre prelaze u umenja, da se na taj nain doprinosi boljem pismenom i usmenom izraavanju, ali i uspenijoj analizi knjievnih tekstova. Nuno je da nastavnik uvek ima na umu presudnu ulogu umesnih i sistematskih vebanja, odnosno da nastavno gradivo nije usvojeno dok se dobro ne uveba. To znai da vebanja moraju biti sastavni inilac obrade nastavnog gradiva, primene, obnavljanja i utvrivanja znanja. Metodika nastave jezika, teorijski i praktino, upuuje da u nastavi maternjeg jezika treba to pre prevazii nivoe prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno negovati vie oblike znanja i umenja - primenljivost i stvaralatvo. U nastojanjima da se u nastavnoj praksi udovolji takvim zahtevima, funkcionalno je u svakoj pogodnoj prilici znanja iz gramatike staviti u funkciju tumaenja teksta (umetnikog i popularnog), ime se ono uzdie od prepoznavanja i reprodukcije na nivoe umenja i praktine primene. Praktinost i primenljivost znanja o jeziku i njegovo prelaenje u umenje i navike posebno se postie negovanjem pravopisnih i stilskih vebi.

Uenike, takoe, kontinuirano treba podsticati da svoja znanja o jeziku povezuju sa komunikativnim govorom. Jedan od izrazito funkcionalnih postupaka u nastavi gramatike jesu vebanja zasnovana na korienju primera iz neposredne govorne prakse, to nastavu gramatike pribliava ivotnim potrebama u kojima se primenjeni jezik pojavljuje kao svestrano motivisana ljudska aktivnost. Nastava na taj nain postaje praktinija i zanimljivija, ime ueniku otvara raznovrsne mogunosti za njegova stvaralaka ispoljavanja. Situacije u kojima se ispoljavaju odreene jezike pojave moe i sam nastavnik da postavlja uenicima, da ih spretno podsea na njihova iskustva, a oni e kazivati ili pisati kako u izazovnim prilikama govorno reaguju. Celoviti saznajni krugovi u nastavi gramatike, koji zapoinju motivacijom, a zavravaju saznavanjem, rezimiranjem i primenom odreenog gradiva, u savremenom metodikom pristupu, pogotovu u problemski usmerenoj nastavi, otvaraju se i zatvaraju vie puta tokom nastavnog asa. Takav saznajni proces podrazumeva uestalo spajanje indukcije i dedukcije, analize i sinteze, konkretizacije i apstrakcije, teorijskih obavetenja i praktine obuke. Savremena metodika nastave istie niz saodnosnih metodikih radnji koje valja primeniti u nastavnoj obradi programskih jedinica iz jezika i koje omoguuju da svaki celovit saznajni put, poev od onog koji je uokviren kolskim asom, dobije svoju posebnu strukturu. Obrada novih nastavnih (programskih) jedinica podrazumeva primenu sledeih metodikih radnji: - Korienje pogodnog polaznog teksta (jezikog predloka) na kome se uvia i objanjava odgovarajua jezika pojava. Najee se koriste krai umetniki, naunopopularni i publicistiki tekstovi, a i primeri iz pismenih radova uenika. - Korienje iskaza (primera iz prigodnih, tekuih ili zapamenih) govornih situacija. - Podsticanje uenika da polazni tekst doive i shvate u celini i pojedinostima. - Utvrivanje i obnavljanje znanja o poznatim jezikim pojavama i pojmovima koji neposredno doprinose boljem i lakem shvatanju novog gradiva. (Obino se koriste primeri iz poznatog teksta.) - Upuivanje uenika da u tekstu, odnosno u zapisanim iskazima iz govorne prakse, uoavaju primere jezike pojave koja je predmet saznavanja. - Najavljivanje i beleenje nove nastavne jedinice i podsticanje uenika da zapaenu jeziku pojavu istraivaki sagledaju. - Saznavanje bitnih svojstava jezike pojave (oblika, znaenja, funkcije, promene, izraajnih mogunosti...).

- Sagledavanje jezikih injenica (primera) sa raznih stanovita, njihovo uporeivanje, opisivanje i klasifikovanje. - Ilustrovanje i grafiko predstavljanje jezikih pojmova i njihovih odnosa. - Definisanje jezikog pojma; isticanje svojstva jezike pojave i uoenih zakonitosti i pravilnosti. - Prepoznavanje, objanjavanje i primena saznatog gradiva u novim okolnostima i u primerima koje navode sami uenici (neposredna dedukcija i prvo vebanje). - Utvrivanje, obnavljanje i primena steenog znanja i umenja (dalja vebanja, u koli i kod kue). Navedene metodike radnje meusobno se dopunjuju i proimaju, a ostvaruju se u sukcesivnoj i sinhronoj postavci. Neke od njih mogu biti ostvarene pre nastavnog asa na kome se razmatra odreena jezika pojava, a neke i posle asa. Tako, na primer, dobro je da tekst na kome se usvaja gradivo iz gramatike bude ranije upoznat, a da pojedine jezike vebe budu predmet uenikih domaih zadataka. Ilustrovanje, na primer, ne mora biti obavezna etapa nastavnog rada, ve se primenjuje kad mu je funkcionalnost neosporna. Paralelno i zdrueno u navedenom saznajnom putu teku sve vane logike operacije: zapaanje, uporeivanje, zakljuivanje, dokazivanje, definisanje i navoenje novih primera. To znai da asovi na kojima se izuava gramatiko gradivo nemaju odeljene etape, odnosno jasno uoljive prelaze izmeu njih. Neto je vidljiviji prelaz izmeu induktivnog i deduktivnog naina rada, kao i izmeu saznavanja jezike pojave i uvebavanja. Knjievnost Uvoenje najmlaih uenika u svet knjievnosti ali i ostalih, tzv. neknjievnih tekstova (popularnih, informativnih) predstavlja izuzetno odgovoran nastavni zadatak. Upravo, na ovom stupnju kolovanja stiu se osnovna i ne malo znaajna znanja, umenja i navike od kojih e u dobroj meri zavisiti ne samo uenika knjievna kultura ve i njegova opta kultura na kojoj se temelji ukupno obrazovanje svakog kolovanog oveka. Lektira Tekstovi iz lektire predstavljaju programsku okosnicu. Uitelj ima naelnu mogunost da ponuene tekstove prilagoava konkretnim nastavnim potrebama, ali je obavezan i na slobodan izbor iz nae narodne usmene knjievnosti i tzv. neknjievnih tekstova - prema programskim zahtevima. Razlike u ukupnoj umetnikoj i informativnoj vrednosti pojedinih tekstova utiu na odgovarajua metodika reenja (prilagoavanje itanja vrsti teksta, opseg tumaenja teksta u zavisnosti od sloenosti njegove unutranje strukture, povezivanje i grupisanje sa odgovarajuim sadrajima iz drugih predmetnih podruja - gramatike, pravopisa i jezike kulture i sl.).

itanje i tumaenje teksta Osobenost i delikatnost ovog predmetnog segmenta nisu toliko u programiranim sadrajima koliko su u uzrasnim mogunostima najmlaih uenika da date sadraje valjano usvoje, te da se steenim znanjima i umenjima funkcionalno slue i u svim ostalim nastavnim okolnostima. Shodno tome, itanje i tumaenje teksta u mlaim razredima prevashodno je u funkciji daljeg usavravanja glasnog itanja, uz postepeno, sistematsko i dosledno uvoenje u tehniku itanja u sebi, kao i usvajanje osnovnih pojmova, odnosa i relacija koje sadri u sebi proitani tekst. itanje teksta, prema tome, na mlaem uzrasnom nivou ima sva obeleja prvog i temeljnog ovladavanja ovom vetinom kao znanjem, naroito u prvom razredu. Posebno je vano da uenici postupno i funkcionalno usvoje valjano itanje naglas koje u sebi sadri neke od vanijih inilaca logikog itanja (izgovor, jaina glasa, pauziranje, intonaciono prilagoavanje i dr.) i koje e prirodno teiti sve veoj izraajnosti tokom drugog razreda (naglaavanje, emocionalno podeavanje, tempo i sl.) ime se u dobroj meri olakava usvajanje tehnike izraajnog itanja (trei razred). Pritom, od osobite je vanosti da se svako itanje naglas i svakog uenika ponaosob (a naroito u prvom razredu) - osmiljeno, kritiki i dobronamerno vrednuje. Svaki uenik, naime, nakon to je proitao neki tekst naglas, treba od svojih drugova u razredu i uitelja da sazna ta je u tom itanju bilo dobro, a ta eventualno treba menjati da bi ono postalo jo bolje. Postupnost, sistematinost i doslednost posebno dolaze do izraaja u osposobljavanju uenika za itanje u sebi. Ovaj vid itanja u mlaim razredima predstavlja sloeniji nastavni zahtev, iako sa stanovita iskusnog, formiranog itaa to ne izgleda tako. itanje u sebi, naime, sadri niz sloenih misaonih radnji koje uenik treba simultano da savlada, a poseban problem predstavlja tzv. unutranji govor. Zato se kod veine uenika prvog razreda ovo itanje najpre ispoljava u vidu tihog itanja (tihi agor, mrmljanje), da bi kasnije, ali upornim vebanjem, dobilo svoja potrebna obeleja. Meu njima svakako valja istai razliite vidove motivisanja, podsticanja i usmerenja, ime se olakava doivljavanje i razumevanje teksta koji se ita, te tako itanje u sebi, sa stanovita metodike savremene nastave knjievnosti, postaje nezaobilazni uslov za valjano tumaenje teksta. Tumaenje teksta u mlaim razredima predstavlja izuzetno sloen i delikatan programski zahtev. Tekst je temeljni programski sadraj koji ima vodeu i integracionu nastavnu ulogu jer oko sebe okuplja i grupie odgovarajue sadraje i iz ostalih predmetnih podruja. Ali, zbog uzrasnih ogranienja u recepciji, tumaenju i usvajanju osnovnih strukturnih a naroito umetnikih inilaca teksta, potrebno je ispoljiti mnogo inventivnosti, sistematinosti i upornosti u osposobljavanju uenika za postepeno uoavanje, prepoznavanje, a zatim obrazlaganje i spontano usvajanje njegove osnovne predmetnosti. U prvom razredu tumaenje teksta ima izrazita obeleja spontanog i slobodnog razgovora sa uenicima o relevantnim pojedinostima - prostornim, vremenskim, akcionim - u cilju provere razumevanja proitanog, odnosno u funkciji aktivnog uvebavanja i valjanog usvajanja itanja naglas i u sebi. Inventivnim motivisanjima, podsticanjima i usmerenjima (ko, gde, kada, zato, kako, ime, zbog ega, ta je radosno, tuno, smeno, zanimljivo, neobino i sl.) - uenicima se omoguava da

uoavaju, zapaaju, otkrivaju, uporeuju, objanjavaju, obrazlau date pojavnosti koje ine predmetnost proitanog teksta. U drugom razredu pristup tumaenju teksta skoro je u svemu isti kao i u prethodnom razredu, samo to su zahtevi, po prirodi stvari, neto uveani a programski sadraji adekvatno dopunjeni (samostalno saoptavanje utisaka o proitanom tekstu, zauzimanje vlastitih stavova o vanijim pojavnostima iz teksta i reito obrazlaganje i odbrana takvih shvatanja, otkrivanje i shvatanje poruka u tekstu, prepoznavanje odeljka, uoavanje karakteristinih jezikih i stilskih pojmova i sl.). Uenike treba sistematski i na valjan nain podsticati na ukljuivanje u biblioteku (kolsku, mesnu), formiranje odeljenjske biblioteke, prireivanje tematskih izlobi knjiga, sluanje/gledanje zvunih/video zapisa sa umetnikim kazivanjima teksta, organizovanje susreta i razgovora sa piscima, literarnih igara i takmienja, voenje dnevnika o proitanim knjigama (naslov, pisac, utisci, glavni likovi, odabrane reenice, neobine i zanimljive rei i sl.), formiranje line biblioteke, cedeteke, videoteke i dr. Takvim i njemu slinim metodikim pristupom itanju i tumaenju teksta, pri emu posebnu panju valja posvetiti ulozi uenika kao znaajnog nastavnog inioca (njegovom to veem osamostaljivanju, slobodnom istraivanju i ispoljavanju, pruanju mogunosti za vlastito miljenje), ostvaruju se neka od temeljnih naela metodike savremene nastave i knjievnosti, meu kojima su svakako postupno i osmiljeno uvoenje uenika u sloeni svet knjievnoumetnikog dela i simultano ali i plansko bogaenje, usavravanje i negovanje njegove jezike kulture. Jezika kultura Operativni zadaci za realizaciju nastavnih sadraja ovog podruja jasno ukazuju da je kontinuitet u svakodnevnom radu na bogaenju uenike jezike kulture jedna od primarnih metodikih obaveza, poev od uoavanja sposobnosti svakog deteta za govorno komuniciranje u tzv. prethodnim ispitivanjima dece prilikom upisa u prvi razred, pa preko razliitih vebi u govoru i pisanju do uenikog samostalnog izlaganja misli i oseanja u toku nastave, ali i u svim ostalim ivotnim okolnostima u koli i van nje, gde je valjano jeziko komuniciranje uslov za potpuno sporazumevanje. Pravilna artikulacija svih glasova i grafiki uzorna upotreba pisma, naputanje lokalnog govora i navikavanje na standardni knjievni jezik u govoru, itanju i pisanju, osposobljavanje za slobodno prepriavanje, prianje i opisivanje, i uz funkcionalnu primenu usvojenih i pravopisnih pravila, raznovrsna usmena i pismena vebanja koja imaju za cilj bogaenje uenikog renika, sigurno ovladavanje reenicom kao osnovnom govornom kategorijom i ukazivanje na stilske vrednosti upotrebe jezika u govoru i pisanju i dr. - osnovni su nastavni zadaci u ostvarenju programskih sadraja iz jezike kulture. Ovo predmetno podruje neto je drugaije koncipirano u odnosu na prethodne programe. Najpre, ustanovljen je drugaiji, primereniji naziv koji je istovremeno i jednostavniji i sveobuhvatniji od ranije korienih termina. Isto tako, preureena je struktura programskih sadraja koji u novoj postavci deluju pregledno, sistematino i prepoznatljivo, bez nepotrebnih ponavljanja i konfuzije. Jer, na osnovu ukupne razredne nastave, postoje jeziki pojmovi koje uenik ovog uzrasta treba postupno, sistematino i valjano (a to znai - trajno) da usvoji, pa su i zamiljeni kao programski sadraji (zahtevi). A do njihovog trajnog i funkcionalnog usvajanja, skoro bez izuzetaka, put vodi

preko brojnih i raznovrsnih oblika usmenih i pismenih jezikih ispoljavanja uenika, a to su najee: jezike igre, vebe, zadaci, testovi i sl. Na primer, najmlaeg uenika valja, izmeu ostalog, osposobiti da samostalno, ubedljivo i dopadljivo opisuje one ivotne pojave koje jezikim opisom (deskripcijom) postaju najprepoznatljivije (predmeti, biljke, ivotinje, ljudi, pejza, enterijer i dr.). Zato se opisivanje kao programski zahtev (sadraj) javlja u sva etiri razreda. A ostvaruje se, usvaja kao znanje i umenje primenom onih oblika koji e efikasnim, ekonominim i funkcionalnim postupanjima u nastavnim okolnostima ueniku i jeziku kulturu uiniti pouzdanom i trajnom. A to su: govorne vebe, pismene vebe (ili osmiljeno kombinovanje govora i pisanja), pismeni radovi, izraajno kazivanje umetnikih opisnih tekstova, autodiktat i sl. A to vai, u manjoj ili veoj meri i za sve ostale vrste uenikog jezikog izraavanja. Osnovni oblici usmenog i pismenog izraavanja u mlaim razredima predstavljaju temeljne programske sadraje za sticanje, usavravanje i negovanje valjane i pouzdane jezike kulture najmlaeg uenika. Neki od tih oblika (prepriavanje, prianje) prisutni su i u prethodnim ispitivanjima dece za upis u kolu to znai da na njih valja gledati kao na jeziko iskustvo koje polaznici u izvesnoj meri ve poseduju. Otuda i potreba da se sa usavravanjem i negovanjem tih osnovnih oblika govornog komuniciranja otpone i pre formalnog opismenjavanja uenika. Prepriavanje raznovrsnih sadraja predstavlja najjednostavniji nain uenikog jezikog ispoljavanja u nastavnim okolnostima. I dok se u pomenutim prethodnim ispitivanjima kao i u pripremama za usvajanje poetnog itanja reprodukovanju odreenih sadraja pristupa slobodno, ve od kraja tzv. bukvarske nastave pa nadalje valja mu pristupiti planski, osmiljeno i kontanuirano. To znai, najpre, da se unapred zna (a to se definie u operativnim planovima rada uitelja) koje e sadraje uenik prepriavati u nastavnim okolnostima. Njihov izbor treba da obuhvati ne samo tekstove, i ne samo one iz itanki, ve i iz drugih medijskih oblasti (tampa, pozorite, film, radio, televizija i sl.). Potom, uenike valja blagovremeno motivisati, podsticati i usmeravati na ovaj vid jezikog izraavanja, a to znai - omoguiti im da se samostalno pripreme za prepriavanje ali u koje e istovremeno biti integrisani i odgovarajui programski zahtevi. Valja, zatim, voditi rauna o tome da se naelno prepriavaju samo oni sadraji koji su prethodno protumaeni/analizirani ili o kojima se sa uenicima vodio makar pristupni razgovor. Konano, i prepriavanje, kao i sve ostale vidove uenikog izraavanja, treba na odgovarajui nain vrednovati (najbolje u razredu i uz svestrano uestvovanje uenika i podrku uitelja). Prianje u odnosu na prepriavanje jeste sloeniji oblik jezikog izraavanja uenika, jer dok je prepriavanje uglavnom reprodukovanje proitanog, odsluanog ili vienog sadraja, prianje predstavlja osoben vid stvaralatva koje se oslanja na ono to je uenik doiveo ili proizveo u svojoj stvaralakoj mati. Zato prianje trai poseban intelektualni napor i jeziku izgraenost, te uenika svestrano angauje: u izboru tematske grae i njenih znaajnih pojedinosti, u komponovanju odabranih detalja i u nainu jezikog uobliavanja svih strukturnih elemenata prie. Metodiki pristup ovom znaajnom obliku usavravanja i negovanja uenike jezike kulture u osnovi je isti kao i kod prepriavanja (valjano funkcionalno lokalizovanje u planovima rada, osmiljeno povezivanje sa srodnim sadrajima iz ostalih predmetnih podruja, a naroito sa itanjem i tumaenjem teksta, osmiljeno i inventivno motivisanje, usmeravanje i podsticanje uenika da u prianju ostvare to svestraniju misaonu i jeziku perspektivu, umeno vrednovanje uenikih domaaja u prianju i dr. Posebno treba voditi rauna o

tome da prianje u funkciji itanja i tumaenja teksta (u tzv. uvodnom delu asa) ne preraste u shematizovano i povrno nabrajanje/imenovanje odreenih pojavnosti, a da se pritom zanemari individualni pristup uenika datoj predmetaosti, te da izostane stvaranje prie kao celovite mentalne predstave, dovoljno prepoznatljive i valjano misaono i jeziki uobliene. Tako, na primer, uvodni razgovori o domaim i divljim ivotinjama povodom basne koja se ita i tumai nee dati eljene rezultate na nivou uvodnih govornih aktivnosti ako se takve ivotinje samo klasifikuju po poznatoj pripadnosti, imenuju ili samo nabrajaju, kao to e slobodno prianje o nekim neobinim, zanimljivim, ali stvarnim i pojedinanim susretanjima uenika sa datim ivotinjama, u kojima su doivljeni radost, iznenaenje, oduevljenje, radoznalost, upitanost, strah i sl. stvoriti pravu istraivaku atmosferu na asu. Prianje, pak, kolikogod bilo izazovno u svim svojim segmentima za jeziko ispoljavanje najmlaih uenika - naelno valja realizovati kao deo ireg nastavnog konteksta u kome e se saodnosno i funkcionalno nai i drugi oblici jezikog izraavanja, a naroito opisivanje. Opisivanje jeste najsloeniji oblik jezikog izraavanja na nivou najmlaih razreda. Ono je manje ili vie zastupljeno u svakodnevnom govoru, jer je neophodno za jasno predstavljanje sutinskih odnosa izmeu predmeta, stvari, bia i drugih pojmova i pojava u svakoj ivotnoj situaciji. Jer, dok je za prepriavanje osnova odreeni sadraj, za prianje podsticaj neko dogaanje, doivljaj, dotle za opisivanje nisu neophodne neke posebne okolnosti, ve se ono koristi kad god se doe u dodir sa pojavnostima koje u svakodnevnom jezikom komuniciranju mogu skrenuti panju na sebe. No, zbog brojnih uzrasnih ogranienja u radu sa najmlaim uenicima, ovoj vrsti jezikoga komuniciranja valja pristupiti posebno odgovorno i uz naroito potovanje principa nastavne uslovnosti i postupnosti u zahtevima: osposobljavanje uenika da paljivo posmatraju, uoavaju, otkrivaju, zapaaju, uporeuju, pa tek onda datu predmetnost da misaono zaokrue i jeziki uoblie. Isto tako, uenike ovog uzrasnog nivoa valja podstacati i usmeravati da iz sloenog procesa opisivanja najpre usvoje nekolika opta mesta kojima se mogu sluiti sve dotle dok se ne osposobe za samostalni i individualni pristup ovom zahtevnom jezikom obliku. U tom smislu valja ih navikavati da lokalizuju ono to opisuju (vremenski, prostorno, uzrono), da uoe, izdvoje i zaokrue bitna svojstva/osobine (spoljanje i uslovno unutranje) i da se odrede prema posmatranoj predmetnosti (prvi pokuaji formiranja linog stava/odnosa prema datoj pojavi). Isto tako, neophodna je pouzdana procena planiranja vebi u opisivanju sa usmerenjima/podsticanjima u odnosu na ona vebanja u kojima moe doi do izraaja uenika samostalnost i individualnost. Kako se, pak, opisivanje vrlo esto dovodi u blisku vezu sa itanjem i tumaenjem teksta (naroito knjievnoumetnikog) to je potrebno stalno usmeravati ueniku panju na ona mesta u takvim tekstovima koja obiluju opisnim elementima, a posebno kada se opisuju predmeti, enterijer, biljke i ivotinje, knjievni likovi, pejza i sl., jer su to i najbolji obrasci za spontano usvajanje opisivanja kao trajne vetine u jezikom komuniciranju. Poto je za opisivanje potreban vei misaoni napor i due vreme za ostvarenje due zamisli valja prednost dati pismenoj formi opisivanja nad usmenom. Ostali opti metodiki pristupi ovom znaajnom obliku jezikog izraavanja isti su ili slini kao i kod prepriavanja i prianja (od planiranja, preko realizacije planiranih aktivnosti, do vrednovanja postignutog i funkcionalnog povezivanja sa srodnim sadrajima kakvi su i usmena i pismena vebanja za sticanje, usavravanje i negovanje jezike kulture uenika). Usmena i pismena vebanja, kako im i sam naziv kae, zamiljena su kao dopuna osnovnih oblika jezikog izraavanja, poev od najjednostavnijih (izgovor glasova i prepisivanje rei), preko sloenijih (leksike, semantike, sintaksike vebe, ostale

vebe za savladavanje uzornog govora i pisanja), do najsloenijih (domai pismeni zadaci i njihovo itanje i svestrano vrednovanje na asu). Svaka od programiranih vebi planira se i ostvaruje u onom nastavnom kontekstu u kome se javlja potreba za funkcionalnim usvajanjem date jezike pojave ili utvrivanja, obnavljanja ili sistematizovanja znanja i primene tih znanja u konkretnoj jezikoj situaciji. To znai da se, naelno, sve te ili njima sline vebe ne realizuju na posebnim nastavnim asovima ve se planiraju u sklopu osnovnih oblika jezikog izraavanja (prepriavanje, prianje, opisivanje) ili odgovarajuih programskih sadraja ostalih predmetnih podruja (itanje i tumaenje teksta, gramatika i pravopis, osnove itanja i pisanja). Upravo u osmiljenim sa odnosnim postavkama ta vebanja viestruko utiu na podizanje nivoa uenike jezike kulture. * Prirodno je da se planskim ostvarenjem programskih sadraja iz jezike kulture otpone tek u drugom polugoditu prvog razreda (poto se savlada elementarna tehnika itanja i pisanja). Meutim, jasno je da se mnogi od njih simultano ostvaruju ve u periodu priprema za itanje i pisanje, kao i u periodu uenja, usvajanja osnovne pismenosti. Jer, bez potrebne jezike razvijenosti (slobodan razgovor, prepriavanje kraih sadraja, analitiko-sintetike glasovne vebe i sl.) ne moe se uspostaviti neophodna govorna komunikacija, preko potrebna za usvajanje pojmova glasa i slova. Kasnije, ona postaje osnova za ostvarenje nastavnih sadraja i iz svih ostalih podruja ovog predmeta (kao i ukupne razredne nastave), ali se istovremeno i sama iri i produbljuje do nivoa jasnog, pravilnog, sadrajno i stilski primerenog jezikog optenja u usmenoj i pismenoj formi. Time jezika kultura u najveoj meri doprinosi jedinstvu celovitosti nastave srpskog jezika i ini da se ona realizuje u funkcionalnom povezivanju naizgled razliitih programskih sadraja ali koji se najbolje ostvaruju upravo u takvoj metodikoj sprezi.

MATERNJI JEZICI PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA ALBANSKI JEZIK

Napomena

BUGARSKI JEZIK
Napomena

MAARSKI JEZIK
Napomena

RUMUNSKI JEZIK
Napomena

RUSINSKI JEZIK
Napomena

SLOVAKI JEZIK
Napomena

HRVATSKI JEZIK
Cilj i zadae Cilj nastave hrvatskog jezika u prvom razredu jeste da uenik savlada tehniku itanja i pisanja na elementarnoj razini, kao i da potie koritenje jezinih kompetencija za organiziranje i proirivanje vlastitih znanja i izraavanja iskustava. Zadae nastave hrvatskog jezika: - razvijanje ljubavi prema materinjskom jeziku i potrebe da se on njeguje i unapreuje - osnovno opismenjavanje najmlaih uenika na temeljima ortoepskih i ortografskih standarda hrvatskog knjievnog jezika - postupno upoznavanje gramatike i pravopisa hrvatskog jezika - upoznavanje jezinih pojava i pojmova, ovladavanje normativnom gramatikom i stilskim mogunostima - osposobljavanje za uspjeno sluenje knjievnim jezikom u razliitim vidovima njegove usmene i pismene uporabe i u razliitim komunikacijskim situacijama - razvijanje osjeanja za autentine estetske vrijednosti u knjievnoj umjetnosti razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno, teno, ekonomino i uvjerljivo usmeno i pismeno izraavanje, bogaenje rjenika, jezinog i stilskog izraza - uvjebavanje i usavravanje glasnog itanja, pravilnog, smislenog i izraajnog i itanja u sebi, doivljajnog, usmjerenog, istraivakog - razvijanje ljubavi za itanje, tehnike itanja, razumijevanje proitanog - izdvajanje glavnih aktera, vrijemena i mjesta radnje i slijed dogaaja - razlikovanje pozitivnih od negativnih junaka, razlikovanje stvarnog od imaginarnog - postupno, sustavno osposobljavanje uenika za logino shvatanje i kritiko procjenjivanje proitanog teksta - doivljavanje i vrjednovanje scenskih ostvarenja - kazalite, film

- usvajanje osnovnih teorijskih i funkcionalnih pojmova kazaline i filmske umjetnosti - upoznavanje, razvijanje, uvanje i potivanje vlastitog nacionalnog i kulturnog identiteta na djelima hrvatske knjievnosti, kazaline i filmske umjetnosti, kao i drugih umjetnikih ostvarenja - razvijanje potivanja prema kulturnoj batini i potrebe da se ona njeguje i unapreuje - navikavanje na redovito praenje i kritiko procjenjivanje programa za djecu na radiju i televiziji - poticanje uenika na samostalno jeziko, literarno i kazalino stvaralatvo - poticanje, njegovanje i vrijednovanje uenikih izvan nastavnih aktivnosti - odgoj uenika za ivot i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih moralnih vrijednosti - razvijanje patriotizma i odgoja u duhu mira, kulturnih odnosa i suradnje meu ljudima

Prvi razred
Operativne zadae: - identificira reenice, rijei, slogove i glasove u hrvatskom jeziku - pravilno izgovaranje glasova, rijei i izraza i pravilno intoniranje reenica - vladanje tehnikom poetnog itanja: - vezivanje glasova za slova - vezivanje slova u rijei - itanje reenica kao cjeline - potivanje toke, zareza, upitnika, usklinika, dvije toke - oavanje cjelina i dijelova teksta (naslov i odlomak) - razumijevanje proitanog - itanje kratkih tekstova razliitih vrsta primjerenih uzrastu - navikavanje na uporabu standardnog jezika u govoru i pisanju - formiranje navika za itko, uredno i pravilno pisanje

- postupno uvoenje u doivljavanje knjievnih djela: bajke, basne, pjesme i prie - usvajanje prvih knjievnih pojmova

Osnove itanja i pisanja

Prethodna ispitivanja Ispitivanje govornih sposobnosti uenika, uenikog rjenika (bogatstvo rjenika, odstupanje od standardnog jezika, govorni nedostaci, ispravnost vida i sluha), ispitivanje poznavanja slova, itanja i pisanja; ispitivanje umjenosti uenika u rukovanju priborom za pisanje i crtanje; ispitivanje stupnja njegove socijaliziranosti i uoavanje njegove osobitosti koje valja prihvatiti ili mijenjati. Priprava za uenje itanja i pisanja Priprava za itanje i pisanje podrazumijeva vjebe u promatranju, zapaanju i opisivanju, pripovijedanje na temelju zapaanja; vjebe nakon kojih bi uenici trebali da razumiju jednostavne upute i reagiraju na njih na odgovarajui nain te da sluaju kratke tekstove razliitih vrsta primjerene uzrastu, prikupljajui informacije, bogatei znanja i rjenik; uoavaju vezu govora s neverbalnim oblicima komunikacije; vjebe pokreta ruke, ake i prstiju i njihova koordinacija. Uvjebavanje elemenata pisanih slova. Uvoenje u poetno uenje itanja i pisanja Osnovni nastavni pristup uenju itanja i pisanja ostvaruje se primjenom glasovne analitiko-sintetike metode. U njezine strukturne dijelove (prisutne jezine aktivnosti, analitika i sintetika vjebanja za usvajanje pojma glasa, pisanje slova, itanje odgovarajueg teksta i razgovor o njemu, pisanje rijei i reenica i sl.) funkcionalno i osmiljeno sjedinjuju se posebni postupci: odvojeno, uporedno i kombinirano uenje itanja i pisanja, pojedinano i grupno usvajanje slova prema slobodnom opredjeljenju uitelja i u zavisnosti od datih nastavnih okolnosti. U okolnostima prethodnog strunog i organiziranog osiguranja neophodnih udbenika i nastavnih sredstava, uitelj se moe opredijeliti i za kompleksni postupak u uenju itanja i pisanja. Uvjebavanje logikog itanja na odgovarajuom tekstovima: pravilan izgovor svih glasova, pravilno naglaavanje rijei, teno povezivanje rijei u reenici jainom i tempom prirodnoga govora. Osmiljeno i podsticajno vrijednovanje itanja svakog uenika ponaosob. Razgovor o proitanom. Uvjebavanje grafiki pravilnog i estetski valjanog (lijepog) pisanja: pojedinanih slova, rijei i reenica. Sustavno i doslijedno ostvarivanje higijenskih, tehnikih i praktinih navika vezanih za pisanje (pravilno sjedenje i dranje tijela, funkcionalna uporaba pribora za pisanje i sl.). Odmjereno, primjereno i podsticajno vrijednovanje rukopisa svakog uenika ponaosob.

Posebna metodika briga usmjerava se na uenike koji ve imaju izvjesna predznanja iz itanja i pisanja kao i na one uenike koji zaostaju u sticanju osnovne pismenosti. Usavravanje itanja i pisanja Pisanje tampanim i pisanim slovima na pismu hrvatskoga jezika; pravilno oblikovanje slova i njihovo povezivanje u rijei; odvajanje rijei prilikom pisanja; pravilna uporaba toke, upitnika, usklinika, zareza (pri nabrajanju); pisanje i itanje kratkih tekstova s razliitim namjenama na vlastitom iskustvu i svijetu mate.

Jezik
Pravogovor Reenica; rije; glas i slovo - prepoznavanje. Uoavanje uloge glasa u razlikovanju znaenja rijei. Razlikovanje izjavne, upitne i uskline reenice; uoavanje da neke rijei imaju isto znaenje: uoava rijei suprotnog znaenja. Pravopis Uporaba velikog slova na poetku reenice i u pisanju osobnih imena i imena naselja, imena kola; pravilno potpisivanje; pravilno izgovaranje i pisanje glasova , , , h i ; uporaba toke kao znaka na kraju reenice. Uoavanje mjesta i funkcije upitnika i usklinika u reenici. Uoavanje skupova ije i je.

Knjievnost
Domaa lektira Bauer, Vea, Tri medvjeda i gitara Horvat-Vukelja, eljka, Hrabrica Balog, Zvonimir, Male prie o velikim slovima Grim, J. I V., Snjeguljica uni-Bandov, J., Zmaj do zmaja u igrama bez kraja Horvat-Vukelja, . i Pribi, Slikoprie Femeni, S., Idi pa vidi kolska lektira

Pili, Sanja, Kia Marinovi, M., Jesen Femeni, S., Nakrivio kapu ir uni-Bandov, J., Jesenko Radi, M., Kruh Jakevac, S., Pria o kruhu uni-Bandov, J., Jesenska umska ala Bull, H. B., Ptiji oprotaj Vri, S., Mjesec prialo Kuec, M., Najbolji djeak na svijetu Horvat-Vukelja, ., Boina elja uni-Bandov, J., Zvjezdani razgovor Adami, S., Zima Adami, S., Snjene balerine uni-Bandov, J., Proljetni suncobran Zvrko, R., Igrajmo se Skok, J., Pria male ure Ivelji, N., Mm... m Hovat-Vukelja, ., Balon Kovaevi, M., Stanovi Radi, I., uma zimi uni-Bandov, J., Cvrak i bubamara Balog, Lj., Moja zvijezda Mihanovi, A., Hrvatska domovina

Dovjak-Matkovi, B., Neobine naoale Lupa, M., Tko e Grgi ispriati bajku krinjari, S., Proljee Sabadi, N., Proljetne sliice Vitez, G., Zelena kola Gavran, M., Sestra Gole, I., Zato pu nosi svoju kuicu Herceg, E., Jaglaci Krtali, M., to je Ijubav Tarita, M., Abeceda Horvat-Vukelja, ., Miko u cirkusu pani, P., Krpelj Kireta, S., arena lica uskrsnih pisanica Zemuni, V., Tulipan Balog, Z., Pravi tata Vitez, G., Kvoka vodi svoju djecu u etnju Kramer, M. N., Radost Zidar-Bogadi, N., eir krinjari, S., Tuga bijelog medvjeda Volkov, V., Jeevi u gostima Devide, V., Knjige Femeni, S., Neobino prijateljstvo Truhelka, A., Konji Plackovskij, M., Pouka iz prijateljstva

Garda, A., Svinja u trgovini Brechwa, J., Kvoka Balog, Z., to se od vode pravi Jakevac, S., Maslaak alje djecu u svijet Fale, R., More govori Balog, Lj., Kamen krinjari, S., Sunce itanje teksta Pravilno i teno itanje naglas rijei, reenica i kratkih tekstova-provjera razumijevanja proitanog. Osposobljavanje uenika da u itanju uoavaju i znake interpunkcije. Postupno ovladavanje intonacijom izjavnih, upitnih i usklinih reenica. Prilagoavanje itanja tekstovnoj situaciji (glasno i tiho, brzo i sporo itanje). itanje dijalokog teksta-individualno i po ulogama. Sustavno, doslijedno i kritiko vrijednovanje uenikog itanja. Uvoenje uenika u itanje u sebi reenica i kratkih tekstova. Aktivno sluanje umjetnikog itanja teksta (zvuni i video zapisi). Navikavanje uenika na pravilno disanje; sticanje higijenskih navika pri itanju. Tumaenje teksta Tekstovi iz lektire koriste se za usavravanje itanja i pisanja i uvoenje uenika u osnovne pojmove o knjievnosti. Uoavanje naslova, imena autora, sadraja i ilustracija u knjizi. Uoavanje prostornih i vremenskih odnosa i bitnih pojedinosti u opisima bia i prirode. Uoavanje glavnih likova, njihovih osobina i postupaka. Zapaanje osnovnih emocionalnih stanja (radosno, tuno, smijeno). Pojmovi dobra i zla. Odgovaranje na pitanja o proitanom sadraju (reenice, odjeljci, pjesme, prie, basne, bajke, dramski tekstovi). Uoavanje i razumijevanje karakteristinih reenica u tekstu. Sustavno i postupno usvajanje knjievnih i funkcionalnih pojmova. Knjievni pojmovi Lirika

Pjesma, stih i strofa, osnovno osjeanje - na nivou prepoznavanja. Epika Pria, dogaaj, mjesto i vrijeme zbivanja. Knjievni lik - izgled, osnovne etike osobine i postupci. Poslovica, zagonetka - prepoznavanje. Drama Dramska igra, dramska radnja (na nivou prepoznavanja).

Jezika kultura
Osnovni oblici usmenog i pismenog izraavanja Prepriavanje - slobodno i usmjereno: prepriavanje kratkih i jednostavnijih tekstova iz poetnice, asopisa za djecu, kazalinih predstava, crtanih filmova, radijskih i televizijskih emisija za djecu. Prianje o dogaajima i doivljajima - slobodno i usmjereno: teme koje se odnose na blie i ire okruenje, prianje na osnovu stvaralake mate, prianje prema nizu slika postupno otkrivanje slika po loginom redoslijedu. Opisivanje predmeta - slobodno i podsticanjem: uoavanje i imenovanje izrazitih obiljeja jednostavnih predmeta i omiljenih igraaka, opisivanje biljaka i ivotinja, slobodno opisivanje ivotinje ljubimca i opisivanje ivotinja na osnovu zajednikog promatranja. Opisivanje predmeta, biljaka i ivotinja na osnovu osobnog iskustva/sjeanja i znanja iz predmeta Svijet oko nas. Usmena i pismena vjebanja Ortoepske vjebe: pravilan izgovor glasova, suglasnikih grupa, rijei, onomatopeja, brzalica. Ortografske vjebe: prepisivanje rijei i kratkih reenica s datim zadatkom, provjeravanje i vrijednovanje urednosti i itkosti pisanja. Diktat za primjenu pravopisnih pravila. Autodiktat. Leksike vjebe: graenje rijei, sinonimi, antonimi, rijei s umanjenim i uveanim znaenjem i sl. Sintaksike vjebe: usmjereno i samostalno sastavljanje reenica, reenice s dopunjavanjem, reenice od zadatih rijei i sl. Odgonetanje i rjeavanje rebusa.

Kazivanje naizust nauenih tekstova (lirskih i epskih). Sluenje rjenikom i pisanje/stvaranje osobnog rjenika. Konvencionalni jezini standardi u usmenom openju (s nepoznatim i odraslim sugovornikom - uporaba Vi iz potivanja i utivosti), pisanje estitke. Izrada domaih pismenih zadaa i njihova analiza na asu - u drugom polugou.

Drugi razred
Operativne zadae: - itanje kratkih tekstova razliitih vrsta primjerene uzrastu - prikupljanje informacija radi bogaenja znanja, mate i rjenika - prianje o dogaajima potivajui kronologiju - pripremanje kraih priopenja o zadanoj temi pomou zajednikog plana - osposobljavanje za uoavanje i razumijevanje bitnog u tekstu (u cjelini i po dijelovima) - motivirati, poticati i usmjeravati na itanje lektire - uvjebavanje itanja naglas, usavravanje itanja u sebi radi tumaenja teksta - sustavno i dosljedno realiziranje programiranih i njima nalik vjebanja u govoru i pisanju

Jezik
Pravogovor Razlikovanje glasova i slova hrvatskog jezika, prepoznati, imenovati i razlikovati samoglasnike i suglasnike, uoavanje sloga kao artikulacione cjeline, vezujui ga za samoglasnik. Razlikovanje izjavne, upitne i uskline reenice. Razlikovanje jesne i nijene reenice. Uoavanje da neke rijei imaju isto znaenje, rijei suprotnog znaenja, rijei koje oznaavaju neto umanjeno/uveano. Prepoznavanje i razlikovanje imenica (ope i vlastite) i glagola. Prepoznavanje glavnih dijelova reenice.

Glas i slog, samoglasnici i suglasnici, slogotvorno r. Podjela rijei na slogove u izgovoru (jednostavniji sluajevi). Pravopis Uporaba velikog slova u imenima ulica, trgova, ustanova, poduzea, udruga, blagdana. Pisanje nijenice ne i estice li. Pisanje kratica. Rastavljanje rijei na slogove, spojnica; rastavljanje rijei na kraju retka. Uoavanje skupova ije i je.

Knjievnost
Domaa lektira Junakovi, S., Dome, slatki dome Prosenjak, B., Mi Peroci, E., Maca papuarica Anderson, H. K., Bajke Horvat-Vukelja, ., Reumatini kiobran Ivelji, N., Pronaeno blago Videk, N., Pismo iz Zelengrada Horvati, D., Stanari u slonu kolska lektira Kolumbi, T., Majine ruke i kruh Zidar-Bogadi, N., Domovina Marks, A., Kako je Ana kupila kruh Lambevska, N., Voni razgovor Paagi, B., Bjei, miiu, bjei Marinovi, M., Duni dan Poki, M., Sveti Nikola Jakevac, S., udno mjesto neko Katajev, V., arobni cvijet

Ivelji, N., udovite iz akih torba Zidar-Bogadi, N., Janina maka Vodanovi, J., I ja imam pravo na igru Peroci, E., Djeco, laku no Mudri, N., Dijete Grim, J. I V., Zvjezdani taliri Zidar-Bogadi, N., Svi Ivanini prijatelji Lovri, M., Runo pae Rodari, ., Poziv na ples uni-Badov, J., Zimski san Breht, B., Zima, ptice i djeca uni-Badov, J., Boina elja Polak, S., Veseli bori uni-Badov, J., Boini ukras Jui-Seunik, Z., Sunce Kievi, E., Moja mama Vitez, G., Kako ivi Antuntun Lovri, M., Putovanje plavog lonca Jurica, B., Tonek i voda Kolari-Kiur, Z., Dva Franceka Brli-Maurani, I., Mali patuljak Lupis, N., Dani karnevala Paagi, B., O mjesecu i zvijezdama Krili, Z., Vatrogasac

Balog, Z., Dimnjaar Krili, Z., Vicko Kovaevi, M., Rije ivot Krtali, M., to je ljubav Kuec, M., Pozdrav upai, A., Kad bi svi ljudi na svijetu Bela, L., Moja elja Lovri, M., Pola koka u duan Zidar-Bogadi, N., Proljee se ne da naslikati Parun, V., Jutro Marko, S., Nestani medo Videk, N., Pismo iz zelengrada Sabadi, N., Tvrdoglava braa jajoglava uni-Bandov, J., Zaboravljivi zeko Gete, J. V., Pjesma o umi Krili, Z., Iznenaenje za majin dan Paagi, B., Uspavanka Femeni, S., Plava pria uni-Bandov, J., Kini razgovor Vitez, G., Od ega su nainjene ljubice Gole, I., Zato pu nosi svoju kuicu Heuk, S., Pria o radoznalom medvjediu Krtali, M., Ba u ovo proljee Femeni, S., Maslaak alje djecu u svijet

Krklec, G., Praznik ljeta Zidar-Bogadi, N., Pismo s mora Izbor iz enciklopedija i asopisa za djecu itanje teksta Uvjebavanje i usavravanje tehnike itanja naglas i u sebi s razumijevanjem proitanog. Usklaivanje intonacije i tempa itanja s prirodom teksta (pripovijedanje, opis i dijalog). Uoavanje naslova, podnaslova imena autora i ulomaka. itanje i razumijevanje nelinearnih elemenata teksta. Pravilno intoniranje znaka interpunkcije pri itanju. Uoavanje nepoznatih rijei i pronalaenje objanjenja. Tumaenje teksta Slobodno priopavanje dojmova o proitanom tekstu. Razumijevanje proitanog teksta. Uoavanje kronologije i povezanosti dogaaja u pripovijedanju. Razumijevanje namjera i osjeanja sadranih u tekstu. Zauzimanje osobnih stavova prema postupcima likova. Sustavno usvajanje knjievnih i funkcionalnih pojmova. Knjievni pojmovi Lirika Pjesma, osjeanja, stih, strofa - na nivou prepoznavanja i imenovanja. Epika Fabula-redoslijed dogaaja (prepoznavanje). Glavni i sporedni likovi, njihove osobine i postupci. Poruke Epska pjesma, bajka, basna - prepoznavanje. Drama Dramski junak, dramska radnja, dramski sukob, dijalog, pozornica, glumac - na nivou prepoznavanja.

Jezina kultura
Osnovni oblici usmenog i pismenog izraavanja Prepriavanje sadrine kraih tekstova, filmova, kazalinih predstava, radijskih i televizijskih emisija za djecu - slobodno detaljno prepriavanje, detaljno prepriavanje po zajednikom planu, prepriavanje sadraja u cjelini i po dijelovima. Prianje o dogaajima i doivljajima - individualno i po zajednikom planu. Opisivanje predmeta s kojim se uenik po prvi puta susree, osobni izbor predmeta za opisivanje - slobodno ili po utvrenom planu. Opisivanje biljaka i ivotinja na osnovu neposrednog promatranja. Usmjena i pisana vjebanja Ortoepske vjebe: pravilan izgovor rijei, kraih reenica, poslovica. Ortografske vjebe: prepisivanje reenica i kraih ulomaka radi usavravanja tehnike i brzine pisanja, uvjebavanje itkog i urednog rukopisa. Autodiktat i kontrolni diktat: provjera tanosti zapamivanja i usvojenosti pravopisnih pravila. Leksike i semantike vjebe: osnovno i preneseno znaenje rijei, graenje rijei, sinonimi i homonimi, nestandardizovane rijei, njihova zamjena jezinim standardom i dr. Sintaksike vjebe: samostalno i podsticajno sastavljanje reenica, proirivanje zadatih reenica. Zagonetanje i odgonetanje, reavanje i sastavljanje rebusa i ukrtenih rijei. Kazivanje naizust nauenih tekstova. Scensko prikazivanje dramskog teksta. Sluenje rjenikom i enciklopedijom za djecu i pisanje sopstvenog rjenika. Sluanje i vrednovanje / kritino procjenjivanje govora u emisijama za djecu na radiju i televiziji. Njegovanje kulture sluanja sagovornika, pisanje razglednica i kraeg pisma. Izrada domaih pismenih zadataka (do osam) i njihova analiza na satu.

SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK

Cilj i zadaci Cilj nastave srpskog jezika jeste da uenici produktivno ovladaju srpskim jezikom u okviru predviene jezike i leksike grae, da upoznaju elemente kulture naroda koji govore tim jezikom i osposobe se za sporazumevanje, druenje i zbliavanje sa pripadnicima veinskog naroda i drugih nacionalnosti. Zadaci nastave srpskog jezika jesu da uenici: - produktivno ovladaju govornim jezikom u okviru osnovnih jezikih struktura i renika od oko 2000/3000/ frekventnih rei i izraza;
1

- razumeju sagovornika i usmena izlaganja o temama iz svakodnevnog ivota; - usvajaju pravilan izgovor i intonaciju pri usmenom izraavanju i itanju; - osposobljavaju se za razgovor o temama iz svakodnevnog ivota; - savladaju dva srpska pisma i osnove pravopisa radi korektnog pismenog izraavanja u granicama usvojenih jezikih struktura i leksike; - upoznaju elementarne zakonitosti srpskog jezika; - razumeju tekstove razliitog anra u okviru predviene tematike; - upoznaju se sa osnovnim karakteristikama kulture naroda iji jezik ue; - stiu navike samostalnog korienja renika i jezikih prirunika i osposobe se za informisanje, obrazovanje i samoobrazovanje na srpskom jeziku; - razviju interesovanja i motivaciju za uenje srpskog jezika i tako steknu veu komunikativnu kompetenciju i sposobnost razmiljanja na njemu. _____________ U kosim zagradama /.../ oznaeni su proireni programski sadraji za koje se opredeljuje vaspitno-obrazovna organizacija na predlog nastavnika u zavisnosti od nivoa znanja uenika, nacionalnog sastava sredine, bliskosti jezika uenika i nematernjeg jezika i dr.
1

Prvi razred
Operativni zadaci Uenici treba da: - usvoje pravilan izgovor (artikulacija glasova, akcenat - mesto, kvalitet i kvantitet akcenta; melodija i intonacija reenice u zavisnosti od komunikativnog cilja);

- usvoje predviene jezike strukture, najosnovnije oblike komunikacije i oko 250/350/ rei i izraza i aktivno ih upotrebljavaju u govoru, sa teitem na iskazivanju radnje prezentom; - razumeju, na sluh, imperativne iskaze, pitanja i est do deset reenica koje ine koherentnu celinu u okviru obraene tematike, kao i krae dijaloge; - steknu sposobnost da odgovaraju na pitanja i da postavljaju pitanja kako bi mogli voditi kratke dijaloge; - steknu sposobnost za krae samostalno izlaganje od etiri do osam reenica koje ine celinu /ili sa vie reenica/.

Tematika
kola: uionica, nametaj, osnovni kolski pribor; kolsko dvorite, kolska zgrada; personal kole, uenici; situacije za vreme nastave i za vreme odmora; prigodne sveanosti i praznici. Porodica i dom: igrake, najee deje igre; lanovi ue porodice, zanimanja lanova ue porodice; kua/stan (prostorije, nametaj), svakodnevne dunosti u kui. Najblia okolina: upoznavanje najvanijih objekata u mestu (prodavnica, pota, pijaca, stanica, ambulanta i dr.); prevozna sredstva. Domae ivotinje, voe, povre, cvee. Dani u nedelji. Brojanje do 20. Najosnovniji oblici komunikacije: kazivanje imena, adrese, pozdravljanje, predstavljanje, oslovljavanje druga, nastavnika; iskazivanje molbe, elje, zahvaljivanja; saglasnost, odbijanje, (osnovni oblici); traenje i davanje osnovnih podataka o sebi i drugima. Igre, pesme za pevanje i recitovanje sa tematikom bliskom ovom uzrastu.

Jezika materija
Imenovanje predmeta i bia U funkciji subjekta uvebavaju se: pokazne zamenice ovo, to, ono, imenice sva tri roda u oba broja i line zamenice sva tri lica u jednini i mnoini. U funkciji glagolskog dela predikata treba upotrebljavati enklitike oblike pomonog glagola jesam, a u funkciji imenskog dela predikata uvebavati imenice sva tri roda u oba broja. Obrasci: Ovo (to, ono) je kamion (stolica, zvono). To su deaci. Ovo je devojica (Marija). Ti si uenik (uenica).

Oni su uenici. Marija je uenica. Od imenica mukog roda koje u mnoini proiruju osnovu sa -ov, -ev, (drug-drugovi) i kod kojih se vri promena suglasnika (deak-deaci), upotrebljavaju se samo one koje se nameu u odreenoj govornoj situaciji. Iskazivanje radnje U funkciji subjekta treba uvebavati i nadalje imenice sva tri roda, zamenice sva tri lica u jednini i mnoini. U funkciji predikata uvebavati oblike prezenta sa iskazanim i neiskazanim subjektom. Treba obratiti panju na tree lice mnoine. Uvebavaju se i najei glagoli sa morfemom se (igrati se, oblaiti se, itd). Obrazac: Milan (on) tri Jelena (ona) sedi. Dete (ono) ita. Oni (one, ona) crtaju. Ja sedim. (Sedim.) Mi sedimo. (Sedimo.) Vera ide. Uenici idu. Ti se igra. Vi se igrate.

Iskazivanje osobina predmeta i bia U funkciji subjekta i dalje se upotrebljavaju imenice mukog, enskog /i srednjeg/ roda, line zamenice, a u funkciji imenskog dela predikata opisni pridevi. Obrasci: Lutka je velika. On je dobar. /Mleko je toplo. / Trenje su crvene. Klikeri su crveni.

Iskazivanje objekta Za iskazivanje objekta upotrebljavati imenice usvojene u prethodnim obrascima. Treba obratiti panju na dvojake oblike akuzativa imenica mukog roda (bie - predmet). Obrazac: Uenik nosi torbu. On crta kamion. Petar zove Ivana. Uenici imaju olovke. Mama ita pismo.

Iskazivanje prostornih odnosa Za iskazivanje prostornih odnosa treba uvebavati priloge za mesto (na pitanja gde): ovde, tu, blizu, daleko i dr, lokativ s predlozima u i na (na pitanje gde), kao i akuzativ s predlozima u i na (na pitanje kuda) u jednini. Obrasci: Marija sedi ovde. Sto je u sobi. Marija ita u uionici. aa je na stolu. Jelena uri na potu. Zoran tri u park. Milan ide u dvorite.

Iskazivanje molbe, zapovesti Oblik drugog lica imperativa koristiti samo kada to zahteva govorna situacija. Obrazac: Ustani! Ustanite! Otvori! Otvorite! Gledaj! Gledajte!

Govorne vebe
Sticanje i razvijanje jezikih vetina: sluanje sa razumevanjem i govor. Odgovori na pitanja, postavljanje pitanja: na osnovu datih upitnih rei, na vizuelni podsticaj, na date odgovore. Razumevanje, davanje naloga, izvravanje radnji. Vebe dijalokog karaktera u svakodnevnim govornim situacijama (nastavnik-uenik, uenik-uenik) uz usvajanje i pravilno korienje predvienih osnovnih oblika komunikacije; variranje date situacije. Krae samostalno izlaganje na osnovu slike ili niza slika (4-8 reenica koje ine celinu). Jednostavniji opisi predmeta i bia. Izvoenje lakih, podesnih igara za decu (grupne i didaktiko-jezike igre), uenje brojalica, pevanje i recitovanje pesama. Izvoenje malih scena iz svakodnevnih ivotnih situacija. Od prvog momenta u vebama panja se posveuje savlaivanju pravilnog izgovora: ista i jasna artikulacija glasova srpskog jezika (posebno uvebavanje pravilne artikulacije glasova kojih nema u jeziku uenika), pravilno akcentovanje, intonacija i melodija reenice.

Drugi razred
Operativni zadaci Uenici treba da: - usvoje predviene jezike strukture, oko 250/300/ novih rei i izraza i osnovne oblike komunikacije i da ih koriste u govoru za iskazivanje radnje u sadanjosti i prolosti; - savlauju pravilan izgovor novih leksikih jedinica, kao i ostalih elemenata izgovora vezanih za nove morfoloke kategorije; - razumeju na sluh poruke 8-15 reenica koje ine koherentnu celinu u okviru obraene tematike, kao i krae dijaloge; - steknu sposobnost da odgovaraju (da daju vie odgovora na jedno pitanje) i postavljaju pitanja kako bi mogli da vode kratke dijaloge; - steknu sposobnost za krae samostalno izlaganje u vezi sa obraenom tematikom; - /osposobe se za poetno itanje i pisanje prema interesovanju i mogunostima./

Tematika
kola: ivot u koli, situacije iz ivota u koli i za vreme nastave i za vreme odmora, dunosti uenika; odlazak u kolu; zimski i letnji raspust; kolski i sportski tereni. Porodica i dom: deje igre; radne obaveze /radna mesta/ i slobodno vreme lanova porodice, nedelja u porodici, kuni aparati. ovek: delovi tela; odravanje line higijene; odea, obua; ishrana, dnevni obroci, osnovne vrste jela, pribor za jelo. Blie i ire okruenje: prodavnice sa namirnicama i osnovnim artiklima; pekara; apoteka; poljoprivredno domainstvo, poljoprivredni poslovi i proizvodi. Meseci i godinja doba. Brojanje do 100, osnovne raunske operacije. Osnovni oblici komunikacije: meusobno upoznavanje, oslovljavanje poznate i nepoznate osobe, izvinjavanje, privlaenje panje, davanje i traenje podataka o sebi i drugima; odbijanje, saglasnost; traenje i davanje dozvole. Igre, pesme za pevanje i recitovanje u okviru predviene tematike.

Jezika materija

Imenovanje predmeta i bia Dalje uvebavanje obrazaca iz prethodnog razreda. U funkciji subjekta i imenskog dela predikata treba uvebavati i imenice koje u mnoini proiruju osnovu i kod kojih se javlja promena suglasnika. Uvoditi najfrekventnije imenice mukog roda na a u okviru predviene leksike. Uz imenicu u funkciji subjekta i imenskog dela predikata uvodi se atribut koji se sa imenicom slae u rodu, broju i padeu. U funkciji glagolskog dela predikata upotrebljavaju se i oblici perfekta pomonog glagola, ali samo u reenicama sa iskaznim subjsktom. Posebnu panju treba obratiti na slaganje subjekta i oblika perfekta pomonog glagola. Obrasci: Golubovi su ptice. To su uenici. Ono je deda. Milan je bio radnik. Marijana je bila uenica. Mlada devojka je dobra radnica. Ovo je bilo malo selo.

Iskazivanje radnje Dalje uvebavanje oblika prezenta novih glagola. Pored oblika prezenta uvebavati i oblike perfekta sva tri lica jednine i mnoine. Posebnu panju treba obratiti na slaganje subjekta (iskazanog imenicama i zamenicama sva tri roda) sa radnim glagolskim pridevom. Oblike perfekta uvebavati samo u reenicama sa iskazanim subjektom. Razvijati sposobnost za uoavanje glagolskog vida (itati-proitati; crtati-nacrtati). Uvebavanje najfrekventnijih pravih povratnih glagola (se-sebe). Obrasci: Aca pie. Oni skau. On je otputovao. Ja sam itao (itala). Dete je italo. Mi smo itali (itale). Otac je itao. Majka je proitala knjigu. Ja se umivam.

Iskazivanje osobine predmeta i bia i pripadanja

Uvebavanje obrasca iz prethodnog razreda. U funkciji subjekta upotrebljavati i imenice srednjeg roda. Uz imenicu u funkciji subjekta i imenskog dela predikata uvebavati atribute koji se sa njom slau u rodu, broju i padeu. Najpre uvoditi pokazne zamenice (taj, ta, to) u slubi atributa. U funkciji glagolskog dela predikata treba uvebavati i oblike perfekta pomonog glagola u reenicama sa iskazanim subjektom. U funkciji imenskog dela predikata treba uvebavati prisvojne pridevske zamenice koje oznaavaju pripadanje prvom, drugom i treem licu jednine. Obrasci: Haljina je ista. Ta kua je stara. Ono dete je veselo. Nova kola je velika. Taj kaput je bio moj. Olovke su moje. To mae je bilo moje.

Iskazivanje objekta Uvebavanje obrasca iz prethodnog razreda. U funkciji objekta treba uvebavati imenice predviene u prvom obrascu, kao i nenaglaene oblike linih zamenica u oba broja uz predikat u obliku prezenta. Obrasci: Milan voli kola. Milan voli druga. Pavle ima golubove. Mama ga (je) zove. Marija ih eka.

Iskazivanje namene U funkciji indirektnog objekta treba uvebavati imenice mukog i enskog roda u oba broja. Uz najfrekventnije glagole uvebavati dve dopune (u akuzativu i dativu). Obrasci: Uiteljica govori Ivanu. Ona pomae drugaricama. Milan pomae drugovima. Petar je dao knjigu drugarici.

Iskazivanje prostornih odnosa Uvebavanje obrasca iz prethodnog razreda uz nove priloge (na pitanje gde i kuda): napred, nazad, ovamo, onamo, desno, levo, pravo i dr. U funkciji odredbe za mesto uvebavati i mnoinske oblike imenica u lokativu i akuzativu.

Obrasci:

Deaci tre na igralite. Ivanka je u koli. Dragan sedi napred. Oni idu desno. Uenici sede na stolicama. Oni stavljaju sveske u klupe.

Iskazivanje molbe, zapovesti Uvebavanje oblika drugog lica jednine imperativa uz vokativ linih imena. Obrazac: Jelena, doi ovamo! Marko, molim te, nacrtaj cvet!

Iskazivanje vremenskih odnosa U funkciji odredbe za vreme treba uvebavati najfrekventnije priloge: danas, jue, sutra, rano, kasno, jutro, uvee, sada i imenice koje oznaavaju dane u sedmici u obliku akuzativa sa predlogom u. Obrasci: Tata putuje danas. Ja sada itam. Jue sam plivao. Ivan dolazi u subotu. Baka je stigla u petak.

Iskazivanje naina radnje. Za iskazivanje naina vrenja radnje uvebavaju se najfrekventniji prilozi: brzo, polako, lepo, dobro i dr. Obrasci: Petar ita brzo. Ona lepo pie.

Govorne vebe
Nastavljanje uvebavanja pravilnog izgovora novih leksikih jedinica i novih oblika. Korienje govornih vebi iz prethodnog razreda i uvoenje novih. Davanje vie reenica kao odgovor na jedno pitanje. Postavljanje pitanja intonacijom. Voenje dijaloga karakteristinih za svakodnevne govorne situacije (u skladu sa predvienom tematikom, jezikom i leksikom graom) uz usvajanje i pravilno korienje osnovnih oblika komunikacije; variranje dijaloga na vizuelni ili verbalni podsticaj.

Krae samostalno izlaganje u vezi sa obraenom temom na osnovu slike ili niza slika i u vezi sa spontanim situacijama koje se stvaraju u uionici.

itanje i pisanje
itanje i pisanje naslova i sasvim kratkih tekstova pisanih velikim tampanim slovima.

Nain ostvarivanja programa

Program sadri: cilj, vaspitno-obrazovne zadatke, operativne zadatke, tematiku sa osnovnim oblicima komunikacije, jeziku materiju, govorne vebe, itanje (od II razreda). Svi elementi programa su meusobno povezani i tako ih treba realizovati. Zadaci nastave sadre: opte zahteve koji se odnose na kvalitet znanja, posebne zahteve za razvijanje i sticanje jezikih umenja i vaspitne zadatke. Svi delovi programa su u skladu sa zadacima nastave i treba da doprinesu njihovoj realizaciji. Operativnim zadacima formulisani su zahtevi u pogledu obima programske grae koju uenici treba da savladaju u svakom razredu. Tematika je data po razredima sa temama i situacijama u kojima se usvaja jezik. Ona sadri nekoliko tematskih oblasti: kola, porodica i dom, blie i ire okruenje, priroda i drutvo, aktuelne teme, slobodno vreme uenika, iz ivota mladih i dr. Tematika je data okvirno da bi u izvesnoj meri usmeravala nastavnike i pisce udbenika prilikom izbora najfrekventnije leksike u okviru datih podruja. Uz tematiku su date forme ophoenja (pozdravljanje, obraanje, predstavljanje, molba, zahvaljivanje) poev od najjednostavnijih do sloenijih koje su potrebne za uenje autentinog jezika, odnosno ostvarivanje prirodne komunikacije. Jezika materija data je u vidu reeninih modela koji su konkretizovani. U njima je izdvojena ona jezika materija koja pokriva vei deo govornog jezika. Ona je kumulativna jer se nova graa uvek naslanja na prethodnu. Jeziki modeli se iz razreda u razred iskazuju drugim jezikim i leksikim sredstvima. Jednostavni iskazi postepeno se ire i meusobno kombinuju. U odeljku Gramatika izdvojena je jezika graa koja je u funkciji breg savladavanja jezika na produktivnom nivou. U gramatici se polo od sintakse, zatim morfologije da bi u zavrnim razredima (VII i VIII) dolo do sistematizacije znanja o jezikom sistemu. Pravopis sadri one pravopisne norme koje se, manje ili vie, razlikuju od onih u pravopisu maternjeg jezika uenika. U programu je dat i proireni deo koji se prevashodno tie sadraja u odeljku Jezika materija, a u zavisnosti od karakteristika pojedinih kategorija. Za njegovu realizaciju u celini ili fragmentarno, opredeljuju se kole na predlog predmetnog nastavnika. Obim realizacije ovog dela programa moe da varira od kole do kole, od generacije do generacije, od odeljenja u istoj koli, u zavisnosti od nivoa predznanja uenika na koji utie:

- nacionalni sastav sredine u kojoj uenici ive, - srodnost nematernjeg jezika i jezika uenika, - uslovi rada u koli i dr. Organizacija vaspitno-obrazovnog rada U nastavi srpskog kao nematernjeg jezika teite rada prenosi se na uenika: on aktivno uestvuje u radu, postaje subjekt nastave, a svojim zalaganjem i radom treba da stie i razvija jezika umenja, da usvaja jezik i usvojeno znanje primenjuje u komunikaciji. Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces (odabira sadrinu rada, leksiku, nastavne metode, oblike rada, tipove i broj vebi itd.), koordinira radom uenika da bi se to uspenije ostvarivali postavljeni zadaci. Nastava mora biti postavljena tako da se svakom ueniku omogue to ee verbalne aktivnosti jer se samo govorenjem moe produktivno ovladati jezikom. Neobino je vano da se potuje princip individualizacije u radu, s obzirom na to da je znanje jezika veoma heterogeno i meu uenicima jednog odeljenja. Program je jedinstven za sve nacionalnosti. To, meutim, ne znai da pri njegovom ostvarivanju nastavnik ne treba da vodi rauna o odnosu srpskog jezika i jezika uenika. Mada ne uvek, tekoe e biti vee ukoliko su i strukturne razlike izmeu dva jezika vee. Poeljno je da nastavnik poznaje strukturu jezika uenika, kako bi teite rada (intenzivnijim vebama) usmerio na one elemente koji ne postoje u jeziku uenika, a pri ijem usvajanju uenici najvie gree. Naime, pri uenju srpskog jezika javlja se interferencija maternjeg jezika jer formirani mehanizam maternjeg jezika uenika "tei da gotovo neprimetno naturi ablone akcenta, izgovora i reenine strukture svojstvene maternjem jeziku ukorenjene jo u najranijem detinjstvu". Da bi se uticaj maternjeg jezika iskljuio, nastava srpskog jezika organizuje se bez uea maternjeg jezika, direktnom metodom, to znai da je jezik komunikacije na asovima srpski. U realizaciji svih zadataka nastavnik treba maksimalno da motivie uenike koristei odgovarajua AV - nastavna sredstva, kompakt-diskove, magnetofonske trake i kasete, aplikacije za flanelograf, ilustracije u udbeniku, slajdove, dija-film, film, slike, fotografije, grafofolije, slojevite folije, TV - emisije i dr. Nastavnik mora podsticati uenike da se i oni angauju na prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se obrauje (razglednice, keirane slike, lanci iz dnevne i nedeljne tampe i sl.). Nastavu nematernjeg jezika treba povezivati sa nastavom jezika uenika, poznavanjem prirode i drutva, istorije, geografije, muzike i likovne kulture, tehnikog obrazovanja i drugih nastavnih predmeta. Uspostavljanje korelacije meu ovim predmetima neophodno je jer omoguuje ostvarivanje obostrano efikasnijih rezultata. Nastavnik, naravno, mora voditi rauna o tome da nove pojmove uenik najpre treba da usvoji u nastavi predmeta na svom maternjem jeziku. Nastavni program od I do VIII razreda ini celinu, ali se u njemu mogu izdvojiti tri etape: I-II, III-VI, VII-VIII razred. Svaka etapa ima svoje specifinosti.

I etapa (I i II razred) Pristup u nastavi ovog predmeta je u osnovi oralan. Uenici usvajaju osnovne fonetskofonoloke odlike jezika, artikulaciju novih glasova, akcenat - mesto, kvalitet i kvantitet akcenta, ritam i intonaciju izjavne, upitne i odrine reenice, osnovne reenine strukture i osnovni reenini fond od oko 500 do 600 (u zavisnosti od realizacije i proirenog dela programa) leksikih jedinica u okviru predviene tematike; osposobljavaju se da razumeju na sluh jednostavne iskaze, da korektno i osmiljeno reaguju na imperativne iskaze i pitanja, osposobljavaju se za korienje i variranje usvojenih struktura i leksike u kraim dijalozima vezanim za poznatu situaciju, za samostalno opisivanje slika i situacija na osnovu usvojenih elemenata i da usvoje i pravilno upotrebljavaju najosnovnije oblike komunikacije predviene programom. Nastavnik mora podsticati uenike da se spontano stvaraju to prirodnije situacije u uionici koje se tematski uklapaju u predviene sadraje, a koje e biti podsticajne za njihovo verbalno ukljuivanje. Uvebavanje jezikih modela. Da bi se uenici osposobili za pravilnu komunikaciju potrebno je da savladaju predviene jezike modele. Uenik treba da prepozna zvunu sliku predoenog iskaza koji ilustruje jeziki model, da ga razume, imitira, reprodukuje, da ga dugotrajnim raznovrsnim vebama sa razliitim sadrajem automatizuje. Nakon automatizacije jezikog modela, uenik e moi samostalno da sastavi sopstvene iskaze, odnosno u normalnom govornom tempu moi e da gradi analogne strukture sa novim konkretnim sadrajem, stei e komunikativnu kompetenciju, to je i cilj uenja jezika. Proces uvebavanja jezikih modela treba sprovoditi planski uz dosledno potovanje principa postupnosti. Jeziki modeli se najpre uvebavaju u istom obliku jer uenici treba da usvoje osnovne modele u okviru ogranienog vokabulara. Modeli se usvajaju na poznatoj leksici. U odreeni jeziki model unosi se samo jedan novi elemenat jer bi istovremeno unoenje dva nepoznata elementa (npr. futur glagola i namenu iskazanu dativom imenice i zamenice) stvaralo nepotrebne tekoe i usporilo bi usvajanje odreenog jezikog modela. Kasnije se jeziki modeli proiruju, kombinuju i uvode se u rad novi, sloeniji. Ilustrovaemo to na jezikom modelu imenovanje predmeta i bia. Na primer, u obrascu Petar je uenik, koji je jedan od konkretnih realizacija navedenog modela, moe se predikativ uenik zameniti drugom imenicom u nominativu - deak, mladi, fudbaler, stolar i sl., ve prema stvarnoj situaciji. U normalnom iskazu te vrste akcenat je na predikativu, jer se njime otkriva ono to je novo, njime se imenuje lice, a to znai da subjekt i glagolska kopula moraju biti poznati uenicima od ranije da bi shvatili ovu konstataciju, odnosno da bi shvatili informaciju u celini. U praktinom radu predikativ e se veoma esto menjati, jer se na poetnom stupnju uenja veoma esto vri imenovanje bia i predmeta kad god je potrebno savladati neku novu imenicu (npr. Ovo je stolica, ovo je knjiga, a to je olovka i sl.) Ako se u tom jezikom modelu eli savladati nova (leksiki i morfoloki) kopula, subjekt i predikativ treba da su poznati npr.: je bio,

e biti ... Petar eli postati uenik, mora biti. Subjekat je takoe promenljiv elemenat u obrascu. Mesto imena Petar moe se upotrebiti svako drugo ime ili zamenica u nominativu, ve prema objektivnoj situaciji. Ako subjekt u obrascu promeni rod, po pravilu menja rod i predikativ i zato ovaj obrazac moe posluiti ne samo za uvebavanje novih imenica, zamenica i pomonih glagola, nego i za uvebavanje slaganja rodova. Neposredni cilj uvebavanja ovog obrasca jeste usvajanje novih rei (imenica, pomoni glagol) i novih oblika (prezent, perfekt i futur pomonih glagola) i nekih glagolskih konstrukcija u slubi glagolske kopule (eli postati, mora biti, hoe da bude i sl.). Konani cilj uvebavanja ovog obrasca jeste da uenici steknu sposobnosti da u novoj govornoj situaciji od novih rei stvore iskaz analogan uvebanom obrascu. Kad god se pojavi potreba da se imenuje neko bie ili predmet, uenici e automatski aktivirati u svesti jeziki model imenovanja predmeta i bia, koji se moe izraziti formulom S = P, gde je P glagolska kopula + imenica dakle uslovnom formulom. S = P / = k + im. Subjekt, kopula i predikativ su obavezni elementi ovog jezikog modela. Oni moraju biti iskazani da bi iskaz bio potpun. Ali ovakav iskaz moe imati i neobavezne elemente, npr. atribut. Poto se u obrascu mogu javiti dve imenice, obe mogu imati atribut ili ak svaka i po vie atributa. Tako se poetni obrazac popunjava novim elementima kako bi iskaz bio potpuniji, precizniji. Atribut uz imenice u slubi predikativa ima tu osobinu da povlai na sebe logiki akcenat (npr. Petar je dobar uenik - u svesti i govornog lica i sagovornika ima u prvom redu kvalitativnu ocenu koju daje pridev dobar) i zato ne treba uriti sa dodavanjem atributa predikativu ako nije automatizovano iskazivane poetnog obrasca. U tome i jeste prednost ovakvog rada to se poetna struktura koja je sintaksikosemantiki i leksiko-morfoloki odreena, obeleena, posle automatizovanja navike graenja osnovnog obrasca "otvara" i prima "neobavezne" elemente, to se na taj nain proiruje, zasiuje se potrebnim semantikim kvantitetom i ulazi u govorni proces, zauzima mesto u mehanizmu jezika. Re je o najprostijoj reenikoj strukturi koja slui za imenovanje bia i predmeta, ali treba imati na umu da se njome ne savlauje samo sintaksika struktura S = P/ = k + p/, niti se njome savlauje samo nova leksika (imenice, pokazne i line zamenice, pomoni glagoli sa nepotpunim znaenjem), nego se savlauju i morfoloke kategorije (nominativ imenica i zamenica, tri osnovna glagolska vremena i imperativ, brojna konstrukcija u

slubi subjekta i predikata, kategorija roda i kategorija broja i neki izuzeci od optih morfolokih i sintaksikih pravila). Dakle, shematizovanje, uproavanje i ukalupljivanje izraza samo je prividno jer se obrazac u poetnom obliku javlja samo na poetku vebanja, dok se ne postigne automatizacija, a kasnije se popunjava drugim elementima, dok se ne postigne bogatstvo potpunog iskaza. Za usvajanje jezike materije koriste se raznovrsni tipovi vebi manipulativnog karaktera. Funkcija tih vebi je uvebavanje, uvrivanje i automatizacija jezikih modela da bi se uenici osposobljavali da ih samostalno koriste sa razliitim sadrajem u svakodnevnoj komunikaciji. Manipulativne vebe su strogo kontrolisane, to znai da pri uvebavanju pojedinih jezikih elemenata, nastavnik ispravlja uenika ako grei i ponovo uvebava nesavladanu jeziku materiju dok je uenik ne usvoji. U I etapi to su, na primer, vebe razumevanja na sluh, oralno ponavljanje, odgovori na pitanja, postavljanje pitanja, vebe supstitucije, vebe dopunjavanja, vebe transformacije reenica (vreme, lice, broj, rod), vebe sastavljanja reenica od datih elemenata i datih rei prema modelu, vebe povezivanja reenica i dr. Vebe odgovora na pitanja i postavljanja pitanja zauzimaju centralno mesto pri uvebavanju jezikog modela i doprinose sticanju komunikativne kompetencije. Od ovih vebi treba razlikovati pitanja i odgovore koji se koriste za proveru razumevanja teksta, razumevanja situacije i leksikih jedinica. Kod ovih prvih vebi svako pitanje i odgovor sadri obrazac jezikog modela koji se uvebava. Zbog toga odgovori uenika moraju biti potpuni, celoviti, to se pri proveri razumevanja teksta ne zahteva uvek. Koliko e se vremena posvetiti uvebavanju jednog jezikog modela zavisi, pre svega, od toga da li postoji velika razlika u odreenoj jezikoj konstrukciji u odnosu na maternji jezik. Onim jezikim modelima koji predstavljaju problem zbog interferencije maternjeg jezika, posveuje se vie panje i vie vremena da bi i oni preli u automatizovanu naviku. Neopravdano je prei na uvebavanje novog jezikog modela ako nije usvojen prethodni. Tematika i leksika. Svi delovi programa: tematika, jezika materija, govorne i pismene vebe i dr. ne ine poseban deo nastave, nego su sastavni delovi celokupnog rada kome je osnovni cilj formiranje i razvijanje govornih sposobnosti uenika. Jedinstvo ovih oblasti, koje su u programu izdvojene samo zbog preglednosti, ogleda se u tome to se odreena sintaksika konstrukcija - jeziki model uvebava na tematski najpogodnijoj materiji, a u radu se koriste oblici govornih i pismenih vebi. Prema tome, predviena tematika treba da obezbedi usvajanje, programom predviene, jezike modele, kao i usvajanje odreene leksike. Iste tematske oblasti javljaju se u vie razreda, ali se ostvaruju drugom sadrinom koja je primerena poznavanju jezika i interesovanju uenika. Tema o porodici, na primer, u I razredu moe se ograniiti na pet osnovnih jezikih struktura: imenovanje predmeta i bia, iskazivanje osobine, iskazivanje radnje, iskazivanje objekta i iskazivanje prostornih odnosa.

Zadatak sve tri etape jeste i savlaivanje odreenog fonda rei. Meutim, broj rei u poetnoj nastavi nije tako bitan. Minimalni produktivni fond mnogo e uspenije doprineti savlaivanju mehanizama na nematernjem jeziku, nego leksika rezerva u kojoj se uenik (i uitelj) na kraju izgubi, pa u kasnijim godinama zna samo rei, a ne zna da ih upotrebi. U prvoj etapi je osnovni cilj koristiti leksiki minimum koji e omoguiti da se savlauju bitni elementi jezika, a kada se oni savladaju, prirodno je i tako savladati potreban fond rei jer bogaenje renika ide uporedo sa optim razvojem, kao i sa razvojem izraavanja na maternjem jeziku. I rei svoga jezika ue se do kraja ivota, ali je mehanizam jezika savladan na poetku. U detinjstvu su automatizovane navike sklapanja reenica radi postizanja odreenog cilja u procesu komunikacije. Usvajanje leksikih jedinica obuhvata semantizaciju i asimilaciju rei. Semantizacija se vri korienjem predmeta, ili predmeta na slici, odnosno vizuelnih sredstava. Asimilacija rei vri se u kontekstu, u reenici i vezuje se za odreene govorne situacije. Pored produktivnog leksikog fonda uenici treba da savladaju i receptivno izvesne rei, reenice i izraze. Govorne vebe. Osnovni cilj u toku celokupne nastave od I do VIII razreda jeste da se izae izvan okvira receptivno-reproduktivne nastave i da se ostane na nerazvijenom, stenjenom i siromanom odgovaranju na pitanja, nego da uenici steknu sposobnost i razvijaju naviku dueg izlaganja povezanih misli, to je mogue samo ako misle na srpskom jeziku. Govorne sposobnosti se stiu i razvijaju govorenjem. Zbog toga treba odabrati metodike postupke koji e uenike staviti u situaciju da pitaju, odgovaraju, izraavaju neslaganje ili slaganje sa odreenom akcijom ili pojavom, kazuju mogunost ili nemogunost izvrenja odreene radnje, itd. Treba stvoriti situaciju koja stvarno odgovara realnoj govornoj komunikaciji. Da bi se uenici osposobili da produktivno usvoje predviene elemente govornog i pisanog jezika, pored navedenih manipulativnih vebi, koriste se i komunikativne vebe. Komunikativne (govorne) vebe obuhvataju one tipove vebi u kojima se jezik koristi samostalno, funkcionalno u odreenoj govornoj situaciji. U situacionim vebama uenici treba da usvajaju i pravilno koriste komunikativne funkcije koje su date uz tematiku. Orijentacioni raspored godinjeg broja asova U I i II razredu predviena su po 2 asa nedeljno (po 72 asa godinje). S obzirom na to da je u tim razredima oralni pristup nastavi jezika, nedeljni fond asova je celishodno rasporediti u etiri dana. Ovakav raspored asova omoguuje uenicima svakodnevni kontakt sa srpskim jezikom.

STRANI JEZIK Prvi razred

Cilj

Cilj nastave stranog jezika u prvom razredu jeste da osposobi uenika da na stranom jeziku komunicira na osnovnom nivou u usmenom obliku o temama iz svog neposrednog okruenja. U isto vreme, nastava stranih jezika treba da: - priblii uenicima ideju o postojanju drugih jezika kao sredstava komunikacije; - razvije pozitivna oseanja prema jeziku koji ui; - podstakne potrebu za uenjem stranih jezika; - podstakne razvijanje svesti o sopstvenom napredovanju radi jaanja motivacije za uenje jezika; - olaka razumevanje drugih i razliitih kultura i tradicija; - stimulie matu, kreativnost i radoznalost. Opti standardi Kroz nastavu stranih jezika uenik bogati sebe upoznajui drugog, stie svest o znaaju sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Uenik razvija radoznalost, istraivaki duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika. Posebni standardi Razumevanje govora Uenik razume i reaguje na krai usmeni tekst u vezi sa poznatim temama. Usmeno izraavanje Uenik usmeno izraava sadraje u vezi sa poznatim temama, samostalno ili uz pomo nastavnika. Interakcija Uenik ostvaruje komunikaciju i sa sagovornicima razmenjuje kratke informacije u vezi sa poznatim temama. Znanja o jeziku
1

Prepoznaje osnovne principe gramatike i sociolingvistike kompetencije uoavajui znaaj linog zalaganja u procesu uenja stranog jezika. ___________________________ Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost uenika da jezike strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji.
1

Zadaci na nivou jezikih vetina Razumevanje govora Uenik treba da: - razlikuje jezik koji ui od drugih jezika; - prepoznaje glasove (posebno one kojih nema u maternjem jeziku) u govornom lancu, akcenat, ritam i intonaciju; - razume verbalni sadraj uz pomo oblika neverbalne komunikacije; - razume kratke dijaloge, prie i pesme o poznatim temama, koje uje uivo, ili sa audiovizuelnih zapisa; - razume i reaguje na odgovarajui nain na kratke usmene poruke u vezi sa linim iskustvom i sa aktivnostima na asu (poziv na igru, zapovest, uputstvo itd.); - razvija sposobnost i naviku sluanja sa razumevanjem. Usmeno izraavanje Uenik treba da: - razgovetno izgovara glasove, nauene rei i izraze, akcentuje rei, potuje ritam i intonaciju; - daje osnovne informacije o sebi i svom okruenju, samostalno i uz nastavnikovu pomo; - opisuje kratkim i jednostavnim jezikim strukturama sebe i druge u poznatim situacijama; - imenuje stvari iz neposrednog okruenja u vezi sa temama koje se obrauju; - reprodukuje, sam ili u grupi, kratke recitacije i brojalice i peva poznate pesmice. Interakcija Uenik treba da: - reaguje verbalno i neverbalno na uputstva i postavljena pitanja o poznatim temama; - postavlja jednostavna pitanja; - izraava dopadanje i nedopadanje;

- uestvuje u igri i komunikaciji na asu (u paru, u grupi, itd.). Znanja o jeziku - prepoznaje ta je novo nauio; - prepoznaje, na elementarnom nivou, glasovnu strukturu jezika koji ui i uoava razliku u odnosu na maternji jezik; - koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme utivosti); - razume vezu izmeu sopstvenog zalaganja i postignua u jezikim aktivnostima.

Tematika
kola: kolski pribor i prostor (uionica) Ja i moji drugovi: drugovi i osobe iz neposrednog okruenja igre (na otvorenom i u zatvorenom prostoru) Porodica i blisko okruenje: ua porodica i prijatelji (izbegavati stereotipe) Praznici: Boi, Nova godina, roendan Moj dom: prostorije u domu i aktivnosti u njima Ishrana: obroci, izbor hrane i pia, voe i povre, navike i ukusi u vezi sa hranom Odea: delovi tela, odevni predmeti u odnosu na vremenske prilike Okruenje: gradska (ponaanje na ulici, u parku, u zoolokom vrtu) i seoska sredina (domae ivotinje i pejza) Ostalo: godinja doba, meseci i delovi dana.

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE Engleski jezik

Komunikacija Pozdravljanje. Predstavljanje sebe. Kazivanje linih imena. Leksika Hello /Hi, I'm... What's your name? Peter. / My name's Peter. Kognitivne i socijalne vetine Razumevanje drutvenih normi pri predstavljanju i pozdravljanju. Ponaanje u skladu sa normama. Aktivnosti (primeri) Sluanje i reagovanje na pitanja nastavnika i / ili uputstva sa audiozapisa.

Good morning / Predstavljanje This is... Razvijanje jednostavnih drugih. Who's this? dramskih vetina. Odgovori na Peter. / It's Peter. jednostavna pitanja o identitetu. Imenovanje predmeta (igrake, kolski pribor i sl.) Razumevanje jednostavnih pitanja i davanje kratkih odgovora. What's this? Razvijanje sposobnosti What's this in the uoavanja osobina bag? predmeta, povezivanje i A paintbrush. pamenje. It's a doll / a toy plane / a ruler. Is it a/an...? Yes. / No. Is this your book? Are these your crayons? Yes. / No.

Dramska igra: rad u parovima.

Crtanje i bojenje predmeta po datim uputstvima. Povezivanje taaka i linija da se dobije slika.

Reagovanje na say; draw; touch; zadate podsticaje. point to. Opisivanje predmeta Colour the door pomou boje. yellow. colours: red, blue, green... Is it red? Yes. / No. What colour is...? It's blue. /The crayon is blue.

Razlikovanje boja. Didaktike igre i pesme Uoavanje razlika izmeu vezane za boje. predmeta na osnovu Crtanje i bojenje veliine. predmeta. Razvijanje mate. Grupisanje predmeta po boji.

Opisivanje predmeta The ball is small. Zakljuivanje na osnovu na osnovu veliine. Is it big / small? datih informacija. Opisivanje predmeta Yes./ No. Razvijanje motorikih pomou boje i My bag is big and vetina. veliine. black. Reavanje problema. Imenovanje delova Where's...? It's... nametaja i On the wall. / In prostorija. the bag. / Under Opisivanje poloaja i the chair. mesta predmeta. The table's in the kitchen. House vocabulary: bed, fridge, bathroom, sitting room... Kazivanje brojeva. Utvrivanje poloaja predmeta. Razumevanje koncepta u, na, ispod. Identifikovanje poloaja na osnovu opisa. Reavanje problema.

Crtanje i isecanje predmeta. Pronalaenje skrivenih predmeta postavljanjem kratkih pitanja. Pravljenje postera. Razgovor o poloaju predmeta na slici / u uionici / stanu. Crtanje prostorija; pravljenje fle karti. Zadavanje problema.

numbers (1 - 10) Razlikovanje brojeva.

Didaktike igre i pesme

Traenje i davanje obavetenja o uzrastu.

count to... Zapamivanje redosleda What number is brojeva u nizu i u this? It's... kontekstu. Number four is Asocijacije vezane za green. boje i brojeve. How old are you? I'm seven. Have you got a / Povezivanje. an...? / (Do you have a / an...?) Yes. / No. Who's got a / an...? / (Who has a / an...?) I've got / (I have) a computer. He / She's got / (He / She has) a bicycle.

vezane za brojeve. Pisanje brojeva po nalogu (1, 2, 3...). Sluanje i memorisanje pesama.

Izraavanje posedovanja pomou glagola have got (have).

Igra pogaanja postavljanjem "da / ne" pitanja.

Imenovanje delova tela. Izraavanje pripadanja.

Put your finger on Uoavanje i povezivanje. Crtanje i bojenje. your nose. Pravljenje fle karti. Touch your eye. I've got two feet. Rover's ears are big. Body language: head, hair, eye, ear, mouth, hand, foot / feet Here's my mother. Who's this? It's my dad. My mum's got a small nose. My sister's eyes are blue. She's got blue eyes. My brother is tall. tall / short; thin / fat Razvijanje oseanja Crtanje lanova pripadnosti. porodice. Uoavanje osobina. Pravljenje porodinog Uoavanje razlika i stabla. slinosti. Postupanje po datom Razvijanje vetine zadatku. povezivanja na osnovu delimino datih podataka.

Imenovanje i opisivanje lanova porodice.

Imenovanje i The puppy's tail opisivanje kunih is short. ljubimaca / ivotinja. It's got / ( It has) four legs and big ears. Izraavanje Do you like...? Izraavanje

Crtanje omiljenih ivotinja. Reavanje zagonetki postavljanjem kratkih pitanja. Popunjavanje tabela za

dopadanja / nedopadanja. Izraavanje sposobnosti / nesposobnosti

Yes. / No. I like... / I don't like... Can the frog swim / fly? Yes. / No. What can you do? I can... Can I go out? * Yes. / No, you can't.

individualnosti i linog stava. Zakljuivanje.

izraavanje dopadanja / nedopadanja. Dramatizacija dijaloga. Popunjavanje tabela za izraavanje sposobnosti.

Traenje i davanje dozvole

Razumevanje i usvajanje Simulacija situacija. normi ponaanja u Dramatizacija dijaloga. svakodnevnim situacijama. Rad na grupnom projektu. Ukraavanje uionice. Pravljenje estitki i poklona. Sluanje i memorisanje pesama. Crtanje, bojenje i isecanje namirnica. Crtanje po datom uputstvu. Pravljenje liste za kupovinu.

estitanje i izraavanje lepih elja.

Happy birthday! Usvajanje normi lepog Happy New Year! ponaanja i uvaavanja Let's count the drugih. candles on the cake!

Imenovanje osnovnih namirnica. Traenje hrane. Zahvaljivanje.

Can I have an Razvijanje motorikih apple / a glass of vetina. water, please? Yes, of course. Here you are. Thank you. What's on your shopping list? Food vocabulary: milk, bread, egg... Let's sing! Let's play! Razvijanje kooperativnosti i potrebe za timskim radom. Razvijanje inicijative.

Podsticanje na zajedniku akciju.

* Colloquially CAN is used more than MAY. Jezik komunikacije na asu Hello/Hi. Good morning/ afternoon. Good night. Good bye / Bye, Ms..., See you tomorrow. Stand up everyone. Sit down, please. Who's absent / missing today? What do you say when you are late? Sorry. I'm sorry I'm late.

Let's start now. Has everybody got a book? Take out your work books. Open your books, please. Look at the picture on page... Page... Close your books/notebooks, please. Go to the board. Come out to the board, please. Stand up! Turn around! Touch your nose! Point to the ... Count the .../ Count to.../ Count from ... to... Draw a/an... Colour the (apple)... red. Is everything clear? Are you ready? Ready? Have you finished? Hands up/down. Listen carefully. Say it after me. Say that again, please. Watch my lips/my mouth. Will you repeat it, please. Close the door/window. Will you open the window, please. Come here. Go back to your place. Hurry up! Quick! Right. Good. Very good. Fine. That's better/much better now. That's not bad. Well done. Let's sing a song! Do you want to sing now? Once again, all together. Let's play a game! Don't do that! Be quiet, please! Quiet, please. Silence, please! Stop talking! Stop now! You are very noisy today. Can I have...? Have you got a/an...? Get into lines! Get into groups of four. Make groups of four, please. In pairs, please. Get into pairs. Work in twos. Work with your neighbour/partner. Have you got a partner? Who's your partner? Your turn now. Where is...? Do you like...? Who likes...? Here you are. Thank you./ Thanks. Can I go out, please? What have you learnt? What can you say? What can you do?

That's all for today, thank you. We'll finish this next time. Finish this off at home. See you on... Have a nice weekend.

Nemaki jezik
Funkcije 1. Predstavljanje sebe i drugih 2. Pozdravljanje Primeri 1. Ich bin/heie Maria. Das ist meine Freundin Claudia/mein Freun Bernd. 2. Hello! Gr dich! Guten Morgen! Guten Tag! Guten Abend! Auf Wiedersehen! Gute Nacht! Tschs.

3. Identifikacija i imenovanje osoba, 3. Das ist mein Bruder Christian. Er ist klein. objekata, delova tela, ivotinja, boja, brojeva Das ist die Nase. Das ist ein Hund. Der do 20, itd. (u vezi sa temama) Hund ist schwarz. Hier sind zehn Bleistifte. 4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi 5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja 6. Molbe i izrazi zahvalnosti 7. Primanje i davanje poziva za uee u igri/grupnoj aktivnosti 8. Izraavanje dopadanja/nedopadanja 9. Izraavanje fizikih senzacija i potreba 10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama) 4. Schreibe! Schreibt! Zeichne! Malt! Bemale! Schau mal! 5. Wo ist dein Heft? Es ist in meiner Schultasche. 6. Bitte! Danke (sehr)! Vielen Dank! 7. Komm, wir spielen/ singen/malen? Mchtest du/Mchtet ihr...? Gern! Ich mchte.... 8. Ich mag es. Ich mag es nicht. 9. Ich habe Hunger/Durst. Es ist mir kalt/hei. Mein Kopf tut (mir) weh... 10. Sprechen, schreiben, singen, tanzen, spielen,..

11. Iskazivanje prostornih odnosa i veliina 11. Ich gehe in/zu... Ich komme aus/von. (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, Nach rechts/links/oben/unten... dole...) 12. Davanje i traenje informacija o sebi i drugima 13. Opisivanje lica i predmeta 14. Izraavanje pripadanja i posedovanja 15. Skretanje panje 12. Ich gehe in die Schule. Ich wohne... Wo wohnst du? Sie ist Peters Schwester. 13. Michael ist gro und blond. Sein Ball ist blau. 14. Mein Buch. Dein Bruder. Die Tante von Maria. Ich habe einen Hund. 15. Vorsicht! Hr zu! Entschuldigung! Entschuldigen Sie!

Francuski jezik
Funkcije Primeri

1. Predstavljanje sebe i drugih 2. Pozdravljanje

1. Je m'appelle Juliette. C'est mon amie/ma copine Marie / mon copain Philippe. 2. Salut! Bonjour! Bonsoir! Bonne nuit! Au revoir! A demain. A bientt.

3. Identifikacija i imenovanje osoba, 3. C'est Marie. Ce sont les mains. C'est la objekata, delova tela, ivotinja, boja, brojeva tte. Ce sont des chats. do 20, itd. (u vezi sa temama) 4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi 5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja 6. Molbe i izrazi zahvalnosti 7. Primanje i davanje poziva za uee u igri/grupnoj aktivnosti 8. Izraavanje dopadanja/nedopadanja 9. Izraavanje fizikih senzacija i potreba 10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama) 4. Ecris! Ecrivez! Dessine! Dessinez! Regarde! Regardez! 5. O est ton cahier? Il est dans mon sac/cartable. 6. S'il te/vous plat... Merci. 7. On joue/dessine/chante? Tu veux.../ Vous voulez jouer? D'accord! 8. Je veux/on veut bien. a me plat. a ne me plat pas. 9. J'ai faim/soif/froid/sommeil. J'ai mal la tte... 10. Parler, crire, chanter, danser, jouer, etc.

11. Iskazivanje prostornih odnosa i veliina 11. Je viens de... Je vais ... A gauche, (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, droite, en haut, en bas... dole...) 12. Davanje i traenje informacija o sebi i drugima 13. Opisivanje lica i predmeta 14. Izraavanje pripadanja i posedovanja 15. Skretanje panje 12. Je suis lve de/en troisime (classe). J'habite ... Tu viens d'o? 13. Michel est grand et brun. La balle de Marie est bleue.. 14. Mon livre. Ton frre. Sa tante. J'ai un lapin/chien. 15. Attention! Ecoute! Pardon, Madame / Monsieur...

Italijanski jezik
Funkcije 1. Predstavljanje sebe i drugih 2. Pozdravljanje Primeri 1. Sono Maria/ Questa la mia amica Anna 2. Ciao! Buon giorno/ Buona sera/ Buona notte/ Arrivederci/ Salve

3. Identifikacija i imenovanje osoba, 3. Chi ?/ E' Maria/ Che cos'?/ E' la mano/ objekata, delova tela, ivotinja, boja, brojeva E' la testa/ E' il gatto/ Di che colore ?/ E' do 20, itd. (u vezi sa temama) bianco. 4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi 4. Scrivi/ Scrivete/ Apri/ Aprite/ Chiudi/ Chiudete...

5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja 6. Molbe i izrazi zahvalnosti 7. Primanje i davanje poziva za uee u igri/grupnoj aktivnosti 8. Izraavanje dopadanja/nedopadanja 9. Izraavanje fizikih senzacija i potreba 10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama)

5. Dove la penna?/ E' nel mio zaino. 6. Per favore/ Scusa/ Scusi/ Grazie/ Grazie mille 7. Andiamo a giocare/ scrivere/ cantare/ D'accordo/ Va bene 8. Mi piace/ Non mi piace... 9. Ho fame/ sete/ freddo/mal di gola/Mi fa male la pancia 10. parlare, scrivere, cantare, ballare, giocare

11. Iskazivanje prostornih odnosa i veliina 11. Vengo da... / Vado a... /A sinistra... / A (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, destra... /Su... /Gi.... dole...) 12. Davanje i traenje informacija o sebi i drugima 13. Opisivanje lica i predmeta 14. Izraavanje pripadanja i posedovanja 15. Skretanje panje 12. Sono scolaro/ Vivo a Belgrado/ Di dove sei? 13. Maria alta e bionda./La palla rossa. 14. Questo il mio libro/ il tuo quaderno/ la sua palla. 15. Attenzione! Scusi! Mi scusi! Scusate!

panski jezik
Funkcije 1. Predstavljanje sebe i drugih 2. Pozdravljanje Primeri 1. Soy Manuela/Ella es mi amiga Juana, etc. 2. Hola! Qu tal! Buenos das/Buenas tardes/Buenas noches/Hasta luego/ Adis, etc.

3. Identifikacija i imenovanje osoba, 3. Es Mara/Las manos/La cabeza/Los objekata, delova tela, ivotinja, boja, brojeva gatos, etc. do 20, itd. (u vezi sa temama) 4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi 5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja 6. Molbe i izrazi zahvalnosti 7. Primanje i davanje poziva za uee u igri/grupnoj aktivnosti 8. Izraavanje dopadanja/nedopadanja 9. Izraavanje fizikih senzacija i potreba 10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama) 4. Escribe/Escriban/Escribid/Sal/Salgan/Salid, etc. 5. Dnde est la carpeta?/ Est en mi bolsa. 6. Por favor/ perdn/gracias, etc. 7. Vamos a jugar/escribir/cantar.../Vale/De acuerdo, etc. 8. Me gusta/No me gusta... 9. Tengo hambre/sed/frio/sueo/Me duele la cabeza, etc. 10. hablar, escribir, cantar, bailar, jugar, etc.

11. Iskazivanje prostornih odnosa i veliina 11. Vengo de... Voy a... A la izquierda, a la (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, derecha, arriba, abajo... dole...) 12. Davanje i traenje informacija o sebi i drugima 13. Opisivanje lica i predmeta 14. Izraavanje pripadanja i posedovanja 15. Skretanje panje 12. Soy estudiante/Vivo en Belgrado/De dnde eres? 13. Miguel es alto y moreno./La pelota es roja. 14. Mi libro/Tu hermano/Su mochila 15. Atencin! Escucha! Cuidado!

Ruski jezik

Nain ostvarivanja programa

Komunikativna nastava smatra jezik sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovede i primenjuju sledei stavovi: - ciljni jezik upotrebljava se u uionici u dobro osmiljenim kontekstima od interesa za uenike; - govor nastavnika prilagoen je uzrastu i znanjima uenika; - uenici u poetku veinom sluaju i reaguju, a tek potom, poinju i da govore; - jezika graa je kumulativna i nadovezuje se na ve obraenu; - bitno je znaenje jezike poruke, a ne gramatika preciznost iskaza; - znanja uenika mere se jasno odreenim relativnim kriterijumima tanosti i zato uzor nije izvorni govornik; - sa ciljem da unapredi kvalitet i kvantitet jezikog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji (rad u uionici sprovodi se putem grupnog ili individualnog reavanja problema, potragom za informacijama i manje ili vie sloenim zadacima sa jasno odreenim kontekstom, postupkom i ciljem). Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika ukljuuje i sledee: - usvajanje jezikog sadraja kroz ciljano i osmiljeno uestvovanje u drutvenom inu; - poimanje nastavnog programa kao dinamine, zajedniki pripremljene i prilagoene liste zadataka i aktivnosti; - nastavnik je tu da omogui pristup i prihvatanje novih ideja; - uenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni uesnici u drutvenom inu; - udbenici postaju izvori aktivnosti; - uionica postaje prostor koji je mogue prilagoavati potrebama nastave iz dana u dan; - rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstie uenike na studiozni i istraivaki rad. Tehnike (aktivnosti) - Sluanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa audio zapisa (uglavnom fizike aktivnosti: ustani, sedi, hodaj, skoi, igraj, ali i aktivnosti u vezi sa radom u uionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.); - Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama itd.);

- Manualne aktivnosti (seckanje, bojenje, pravljenje predmeta od glinamola ili slanog testa; izrada postera za uionicu ili roditelje i sl.); - Vebe sluanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vebanki, dodati delove slike koji nedostaju, i sl.); - Igre; - Pevanje u grupi; - Klasiranje i uporeivanje (po koliini, obliku, boji, godinjim dobima, volim/ne volim, komparacije...); - Pogaanje predmeta ili lica; - Reavanje "tekuih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti; - Igra po ulogama (simulacija); - Crtanje po diktatu; - "Prevoenje" iskaza u gest i gesta u iskaz; - Povezivanje zvunog materijala sa ilustracijom; - Zajedniko pravljenje ilustrovanih materijala (album fotografija odeljenja, plan nedeljnih aktivnosti).

STRANI JEZIK Drugi razred

Cilj Cilj nastave stranog jezika na mlaem kolskom uzrastu je da osposobi uenika da na stranom jeziku komunicira na osnovnom nivou u usmenom i pisanom (od treeg razreda) obliku o temama iz njegovog neposrednog okruenja. U isto vreme, nastava stranih jezika treba da: - podstakne potrebu za uenjem stranih jezika; - podstakne razvijanje svesti o sopstvenom napredovanju rada jaanja motivacije za uenje jezika; - olaka razumevanje drugih i razliitih kultura i tradicija; - stimulie matu, kreativnost i radoznalost;

- podstie upotrebu stranog jezika u line svrhe i iz zadovoljstva. Opti standardi Kroz nastavu stranih jezika uenik bogati sebe upoznajui drugog, stie svest o znaaju sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Uenik razvija radoznalost, istraivaki duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika. Posebni standardi Razumevanje govora Uenik razume i reaguje na krai usmeni tekst u vezi sa poznatim temama. Usmeno izraavanje Uenik usmeno izraava sadraje u vezi sa poznatim temama samostalno ili uz pomo nastavnika. Interakcija Uenik ostvaruje komunikaciju i sa sagovornicima razmenjuje kratke informacije u vezi sa poznatim temama. Znanja o jeziku
1

Prepoznaje osnovne principe gramatike i sociolingvistike kompetencije uoavajui znaaj linog zalaganja u procesu uenja stranog jezika. ___________ Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost uenika da jezike strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji.
1

Zadaci na nivou jezikih vetina Razumevanje govora Uenik treba da: - prepoznaje glasove (posebno one kojih nema u maternjem jeziku) u govornom lancu, akcenat, ritam i intonaciju; - razume verbalni sadraj uz pomo oblika neverbalne komunikacije; - razume govor nastavnika, kratke dijaloge, prie i pesme o poznatim temama, koje uje uivo, ili sa audio-vizuelnih zapisa;

- razume i reaguje na odgovarajui nain na kratke usmene poruke u vezi sa linim iskustvom i sa aktivnostima na asu (poziv na igru, zapovest, uputstvo itd.). Usmeno izraavanje Uenik treba da: - razgovetno izgovara glasove, nauene rei i izraze, potuje ritam i intonaciju; - daje osnovne informacije o sebi i svom okruenju, samostalno i uz nastavnikovu pomo; - opisuje kratkim i jednostavnom jezikim strukturama sebe i druge u poznatim situacijama; - reprodukuje, sam ili u grupi, kratke recitacije i brojalice i peva poznate pesmice. Interakcija Uenik treba da: - reaguje verbalno i neverbalno na uputstva i postavljena pitanja; - postavlja jednostavna pitanja; - izraava dopadanje i nedopadanje; - uestvuje u komunikaciji (u paru, u grupi, itd.); - prepoznaje kad neto ne razume, postavlja pitanja i trai razjanjenja. Znanja o jeziku
2

- prepoznaje ta je novo nauio; - shvata znaaj poznavanja jezika, maternjeg i stranog u meuljudskoj komunikaciji. __________ Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost uenika da jezike strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji.
2

Tematika
kola: - kolski prostor i aktivnosti Ja i moji drugovi:

- novi drugovi i osobe - nove igre (u skladu sa godinjim dobima) Porodica i blisko okruenje: - ira porodica, susedi i prijatelji Praznici: - Uskrs i drugi vani praznici Moj dom: - prostorije i delovi nametaja Ishrana: - uina - izbor hrane i pia - voe i povre po godinjim dobima - navike u ishrani u zemlji/ama iji se jezik ui Odea: - odevni predmeti po godinjim dobima Okruenje: - mesto i ulica gde stanujem - vane ustanove u okruenju (bioskop, kola, pozorite, pota, muzej). Ostalo: - godinja doba, meseci, dani u nedelji i delovi dana

Komunikativne funkcije
1. Predstavljanje sebe i drugih 2. Pozdravljanje Ja sam... Zovem se... Kako se zove?... Kako se on/ona zove? On/ona je... To je... Zdravo.... ao... Dobro jutro/Dobar dan/Dobro vee Dovienja/Laku no

3. estitanje 4. Molba za uslugu 5. Izvinjenje 6. Izrazi zahvalnosti 7. Pozivanje na igru, prihvatanje, odbijanje 8. Izraavanje dopadanja i nedopadanja 9. Iskazivanje prostornih i veliina 10. Iskazivanje sposobnosti, vetina i nesposobnosti

estitam.... Sve najbolje.... Molim Vas/te.... Mogu li.... Izvini/Izvinite... hou... Hvala (lepo) Hajde... Doi... Vai. Hou. Neu. Ne hvala... Volim/ Ne volim. Dobro je/ lepo/ super Grozno je. Idem u....Dolazim iz.... Levo/ Desno/ Gore/ Dole/ Ovde/ Tamo Mogu.... Znam.... Ne znam/ mogu...

Nain ostvarivanja programa

Komunikativna nastava smatra jezik sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledei stavovi: - ciljni jezik upotrebljava se u uionici u dobro osmiljenim kontekstima od interesa za uenike; - govor nastavnika prilagoen je uzrastu i znanjima uenika; - uenici u poetku veinom sluaju i reaguju a tek potom poinju i da govore; - jezika graa je kumulativna i nadovezuje se na ve obraenu; - bitno je znaenje jezike poruke, a ne gramatika preciznost iskaza; - znanja uenika mere se jasno odreenim relativnim kriterijumima tanosti i zato uzor nije izvorni govornik; - sa ciljem da unapredi kvalitet i kvantitet jezikog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji (rad u uionici sprovodi se putem grupnog ili individualnog reavanja problema, potragom za informacijama i manje ili vie sloenim zadacima sa jasno odreenim kontekstom, postupkom i ciljem). Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika ukljuuje i sledee: - usvajanje jezikog sadraja kroz ciljano i osmiljeno uestvovanje u drutvenom inu; - poimanje nastavnog programa kao dinamine, zajedniki pripremljene i prilagoene liste zadataka i aktivnosti;

- nastavnik je tu da omogui pristup i prihvatanje novih ideja; - uenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni uesnici u drutvenom inu; - udbenici postaju izvori aktivnosti; - uionica postaje prostor koji je mogue prilagoavati potrebama nastave iz dana u dan; - rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstie uenike na studiozni i istraivaki rad. Tehnike (aktivnosti) - Sluanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa audio zapisa (uglavnom fizike aktivnosti: ustani, sedi, hodaj, skoi, igraj, ali i aktivnosti u vezi sa radom u uionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.); - Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama itd.); - Manualne aktivnosti (seckanje, bojenje, pravljenje predmeta od glinamola ili slanog testa; izrada postera za uionicu ili roditelje i sl.); - Vebe sluanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vebanki, dodati delove slike koji nedostaju, i sl.); - Igre; - Pevanje u grupi; - Klasiranje i uporeivanje (po koliini, obliku, boji, godinjim dobima, volim/ne volim, komparacije...); - Pogaanje predmeta ili lica; - Reavanje "tekuih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti; - Igra po ulogama (simulacija); - Crtanje po diktatu; - "Prevoenje" iskaza u gest i gesta u iskaz; - Povezivanje zvunog materijala sa ilustracijom; - Zajedniko pravljenje ilustrovanih materijala (album fotografija odeljenja, plan nedeljnih aktivnosti).

MATEMATIKA

Cilj i zadaci Cilj nastave matematike u osnovnoj koli jeste: da uenici usvoje elementarna matematika znanja koja su potrebna za shvatanje pojava i zavisnosti u ivotu i drutvu; da osposobi uenike za primenu usvojenih matematikih znanja u reavanju raznovrsnih zadataka iz ivotne prakse, za uspeno nastavljanje matematikog obrazovanja i za samoobrazovanje; kao i da doprinose razvijanju mentalnih sposobnosti, formiranju naunog pogleda na svet i svestranom razvitku linosti uenika. Zadaci nastave matematike jesu: - da uenici stiu znanja neophodna za razumevanje kvantitativnih i prostornih odnosa i zakonitosti u raznim pojavama u prirodi, drutvu i svakodnevnom ivotu; - da uenici stiu osnovnu matematiku kulturu potrebnu za otkrivanje uloge i primene matematike u razliitim podrujima ovekove delatnosti (matematiko modelovanje), za uspeno nastavljanje obrazovanja i ukljuivanje u rad; - da razvija uenikovu sposobnost posmatranja, opaanja i logikog, kritikog, stvaralakog i apstraktnog miljenja; - da razvija kulturne, radne, etike i estetske navike uenika, kao i matematiku radoznalost u posmatranju i izuavanju prirodnih pojava; - da uenici stiu sposobnost izraavanja matematikim jezikom, jasnost i preciznost izraavanja u pismenom i usmenom obliku; - da uenici usvoje osnovne injenice o skupovima, relacijama i preslikavanjima; - da uenici savladaju osnovne operacije s prirodnim, celim, racionalnim i realnim brojevima, kao i osnovne zakone tih operacija; - da uenici upoznaju najvanije ravne i prostorne geometrijske figure i njihove uzajamne odnose; - da osposobi uenike za preciznost u merenju, crtanju i geometrijskim konstrukcijama; - da uenicima omogui razumevanje odgovarajuih sadraja prirodnih nauka i doprinese radnom i politehnikom vaspitanju i obrazovanju; - da izgrauje pozitivne osobine uenikove linosti, kao to su: istinoljubivost, upornost, sistematinost, urednost, tanost, odgovornost, smisao za samostalni rad; - da interpretacijom matematikih sadraja i upoznavanjem osnovnih matematikih metoda doprinese formiranju pravilnog pogleda na svet i svestranom razvitku linosti uenika; - da uenici stiu naviku i obuavaju se u korienju raznovrsnih izvora znanja.

Prvi razred
Operativni zadaci Uenici treba da: - prepoznaju, razlikuju i ispravno imenuju oblike predmeta, povri i linija; - posmatranjem i crtanjem upoznaju taku i du i steknu umenost u rukovanju lenjirom; - na jednostavnijim, konkretnim primerima iz svoje okoline uoavaju odnose izmeu predmeta po obliku, boji i veliini; - uspeno odreuju poloaj predmeta prema sebi i predmeta prema predmetu; - uoavaju razne primere skupova, pripadanje elemenata skupu i koriste rei: "skup" i "element", usvajajui znaenje vezivanjem za primere iz prirodnog okruenja deteta; - naue da broje, itaju, zapisuju i uporeuju brojeve do 100, kao i da ispravno upotrebljavaju znake jednakosti i nejednakosti; - savladaju sabiranje i oduzimanje do 100 (bez prelaza preko desetice), razumeju postupke na kojima se zasnivaju ove operacije, shvate pojam nule i uoavaju njeno svojstvo u sabiranju i oduzimanju, upoznaju termine i znake sabiranja i oduzimanja; naue da pravilno koriste izraze "za toliko vei" i "za toliko manji"; - upoznaju (na primerima) komutativnost i asocijativnost sabiranja (bez upotrebe ovih naziva); - savladaju tablicu sabiranja i da do nivoa automatizacije usvoje tehniku usmenog sabiranja jednocifrenih brojeva i odgovarajue sluajeve oduzimanja; - odreuju nepoznati broj u odgovarajuim jednakostima iskljuivo putem "pogaanja"; - uspeno reavaju tekstualne zadatke (s jednom i dve operacije) u okviru sabiranja i oduzimanja do 100 (pomou sastavljanja izraza, kao i obratno, da na osnovu datog izraza umeju da sastavljaju odgovarajue zadatke); - upoznaju metar, dinar i paru.

Sadraji programa
Predmeti u prostoru i odnosi meu njima Posmatranje predmeta: poloaj i veliina predmeta. Relacije meu predmetima: vei, manji; levo, desno; ispred, iza: ispod, iznad; gore, dole, itd. Predmeti oblika kruga, pravougaonika i kvadrata.

Linija i oblast Kriva i prava linija. Zatvorena i otvorena linija. Unutranjost i spoljanjost, rei u, na i van. Spajanje taaka pravim i krivim linijama. Du. Upotreba lenjira. Klasifikacija predmeta prema svojstvima Uporeivanje predmeta po duini i boji. Prirodni brojevi do 100 (Desetica, brojevi 11-20, brojevi 21-100) Opis skupa navoenjem lanova ili svojstva. lan skupa. Prikazivanje skupova. Brojanje unapred i unazad i sa preskokom. Skupovi sa razliitim i skupovi sa istim brojem elemenata. Cifre, pisanje i itanje brojeva. Prikazivanje brojeva pomou taaka na brojevnoj pravoj. Uporeivanje brojeva. Znaci: <, >, =. Redni brojevi. Sabiranje i oduzimanje prirodnih brojeva: u prvoj desetici, u okviru 20 (sa prelazom preko desetice) i od 20 do 100 (bez prelaza preko desetice); znaci + i -; rei: sabirak, zbir, umanjenik, umanjilac, razlika, vei za, manji za. Svojstva sabiranja. Nula kao sabirak i rezultat oduzimanja. Odreivanje nepoznatog broja u najprostijim jednakostima u vezi sa sabiranjem i oduzimanjem pogaanjem. Prostiji zadaci s primenom sabiranja i oduzimanja. Merenje i mere Dinar i para. Metar.

Drugi razred
Operativni zadaci Uenici treba da: - savladaju sabiranje i oduzimanje do 100; - shvate mnoenje kao sabiranje jednakih sabiraka, upoznaju i koriste termine i znak mnoenja; - upoznaju operaciju deljenja, koriste termine i znak deljenja;

- upoznaju (na primerima) komutativnost i asocijativnost raunskih operacija (bez upotrebe ovih naziva); - uoavaju svojstva nule kao sabirka, inioca i deljenika, a jedinice kao inioca i delioca; - savladaju tablicu mnoenja jednocifrenih brojeva i odgovarajue sluajeve deljenja (do automatizma); - savladaju mnoenje i deljenje u okviru 100, upoznaju funkciju zagrade i redosled izvoenja raunskih operacija; - umeju da proitaju i zapiu pomou slova zbir, razliku, proizvod i kolinik, kao i da znaju da odrede vrednost izraza sa dve operacije; - upoznaju upotrebu slova kao oznaku za nepoznati broj (odnosno, kao zamenu za neki broj) u najjednostavnijim primerima sabiranja i oduzimanja; - umeju da reavaju tekstualne zadatke s jednom i dve raunske operacije, kao i jednaine s jednom operacijom (na osnovu veza izmeu komponenata operacije); - shvate pojam polovine; - uoavaju i stiu odreenu spretnost u crtanju prave i dui kao i raznih krivih i izlomljenih linija; - uoavaju i crtaju pravougaonik i kvadrat na kvadratnoj mrei; - upoznaju i primenjuju mere za duinu (m, dm, cm) i vreme (as, minut, dan, sedmica, mesec).

Sadraji programa
Prirodni brojevi do 100 Sabiranje i oduzimanje prirodnih brojeva do 100 (s prelazom preko desetice). Komutativnost i asocijativnost sabiranja. Mnoenje i deljenje prirodnih brojeva; znaci za mnoenje i deljenje (. , :); rei: inioci, proizvod, deljenik, delilac, kolinik. Nula i jedinica kao inioci; nula kao deljenik. Komutativnost i asocijativnost mnoenja. Izrazi (dve operacije); zagrade, redosled raunskih operacija. Slovo kao zamena za neki broj. Odreivanje nepoznatog broja u jednakostima tipa: x + 5 = 9; 7 x = 35; x : 5 = 3; 12 : x = 4. Pojam polovine.

Reavanje jednostavnijih zadataka (najvie dve operacije). Geometrijski oblici Predmeti oblika lopte, valjka, kvadra i kocke. Uporeivanje predmeta po obliku, irini, visini i debljini. Du, poluprava i prava. Crtanje raznih krivih i izlomljenih linija. Otvorena i zatvorena izlomljena linija. Uoavanje i crtanje pravougaonika i kvadrata na kvadratnoj mrei. Merenje i mere Merenje dui pomou metra, decimetra i centimetra. Mere za vreme: as, minut, dan, sedmica - nedelja, mesec. Odnos izmeu jedinica upoznatih mera.

Nain ostvarivanja programa

Zbog lakeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog asova po temama po modelu (ukupno asova za temu; asova za obradu, asova za ponavljanje i uvebavanje)

Prvi razred
Predmeti u prostoru i odnosi meu njima (10; 4 + 6) Linija i oblast (14; 5 + 9) Klasifikacija predmeta prema svojstvima (6; 2 + 4) Prirodni brojevi do 100 (144; 57 + 87) Merenje i mere (6; 2 + 4)

Drugi razred
Prirodni brojevi do 100 (145; 55 + 90) Geometrijska tela i figure (25; 8 + 17) Merenje i mere (10; 3 + 7) Glavna odlika programa matematike za mlae razrede jeste to su akcentovani opaajni pojmovi, koji se stvaraju kroz dobro planiranu aktivnost.

Skupovi. - Elementarni skupovni pojmovi u I razredu shvataju se kao didaktiki materijal (a ne kao logiko-pojmovna osnova) za nastavu o brojevima. Formiranje ovih pojmova zasniva se na igri i praktinoj aktivnosti uenika (preko konkretnih primera). Izdvajanjem grupa objekata, koji se posmatraju kao samostalne celine, planski se sistematizuje didaktiki materijal. Da bi imenovanje ovakvih raznovrsnih celina i njihovih objekata bilo jednoobraznije i da bi se time podsticala apstrakcija, predvia se aktivna upotreba rei skup i elemenat, bez pokuaja da se ideja skupa uini eksplicitnom. Pri izdvajanju skupova vodi se rauna o tome da je na neki detetu dostupan nain jasan klju po kojem je izvreno izdvajanje i tame u njegovoj svesti potpuno odreena realizacija pripadnosti. Dijagramske slike treba koristiti i u predstavljanju linija. Na podesan vizuelan nain ili kroz prigodan jezik treba isticati svojstva relacije, zahtevajui pri tome da ih uenici i sami uoavaju, ispravno predstavljaju i u tom smislu sa njima aktivno rade. Pri tome je izlino prerano insistiranje na terminima koji izraavaju svojstva relacija, kao i na odreivanju pojmova putem definicija. Brojevi. - Program matematike u razrednoj nastavi predvia da uenici postupno upoznaju brojeve prirodnog niza i broj nulu kako bi na kraju IV razreda u potpunosti savladali sistem prirodnih brojeva i njegova svojstva. Izdvajanjem, po prirodi elemenata i njihovom rasporedu, razliitih kolekcija objekata vri se prebrojavanje (oslonjeno na sposobnost deteta da mehaniki rea imena brojeva fiksiranim redom) i zapisivanje brojeva ciframa (do 10). Time se ui "aritmetika azbuka" i istie nezavisnost broja od prirode elemenata koji se broje i njihovog rasporeda. Pri brojanju uenici upoznaju ideju preslikavanja; uzastopno brojanje navodi ih na otkrivanje zakonitosti formiranja niza prirodnih brojeva. Ve prilikom izuavanja brojeva prve desetice otkriva se kako se formira svaki broj. Operacije s brojevima, u duhu ovog programa, treba shvatiti po sledeem planu: izdvajati pogodne prirodne i didaktiki pripremljene situacije koje daju znaenje operacijama i brojevima uz isticanje nepromenljivosti rezultata. U vezi sa poetnim blokovima brojeva (I i II razred) treba imati u vidu nekoliko metodolokih i metodikih napomena. Na tom nivou brojevi se vezuju za realne grupe objekata za koje se vezuju i rei iz prirodnog jezika (stado, jato, gomila itd.), a paralelno se asimiluje znaenje univerzalnije rei "skup" i relacijskog odnosa "lan skupa". Izlaganje te teme razbija se na didaktike blokove. Brojevi u okviru bloka do 10 piu se jednom cifrom (osim 10). Tu su znaajne vebe ruke za pravilno pisanje tih simbola. Ovde se uvode i osmiljavaju operacije sabiranja i oduzimanja, kao i relacijski znakovi =, >, <. Iz pedagokih razloga u poetku se preporuuje blok brojeva do 5, koji se zbirovima sa komponentama do 5 i vrednostima preko 5 iri na brojeve 6 do 10. Vrednost zbirova u tom najmanjem bloku odmah se vidi, pa je akcenat na vebama pravilnog zapisivanja izraza i relacija koje se tu javljaju. Blok brojeva do 20 je prirodna celina zatvorena za zbirove jednocifrenih brojeva. Akcenat se stavlja na metodu prelaza preko 10 pri sabiranju i oduzimanju, a cilj je spontano zapamivanje tablica sabiranja i oduzimanja.

Blok brojeva do 100 formira se kao zbirovi desetica i jedinica. Posle obrade operacija sabiranja i oduzimanja, uvode se operacije mnoenja i deljenja. Ovaj blok je takoe prirodna celina zatvorena za mnoenje jednocifrenih brojeva. Zakoni razmene inilaca, mnoenja zbira i razlike brojem, utemeljuju se i koriste za izgradnju tablice mnoenja s ciljem njenog spontanog zapamivanja. Program predvia prvo upoznavanje svojstava operacija, a zatim, na toj osnovi, objanjavanje naina raunanja. Time se poveava efikasnost nastave i uenicima znatno olakava usvajanje tablica sabiranja i mnoenja, kao i formiranje drugih raunskih umenja. Isto tako, blagovremeno izuavanje svojstava operacija i veza izmeu njih podie teorijski nivo celog rada iz matematike i potpunije otkriva smisao operacije. Usvajanje svakog svojstva operacije prolazi kroz nekoliko etapa: pripremna vebanja, odgovarajue operacije na odabranim primerima, formulisanje svojstva, primena svojstva u odreivanju vrednosti izraza i nainu raunanja, zapis svojstva pomou slova. Posebno je vano da se utvrdi kako promene komponenata raunskih operacija utiu na rezultat; kao i da se ukae na znaaj ovih injenica u praktinom raunanju. Tako, na primer, nije dovoljno da uenici samo znaju da proizvod dvaju brojeva ne menja vrednost ako se jedan od njih pomnoi nekim brojem, a drugi podeli tam istim brojem, ve to treba da umeju i da primene na konkretnim primerima. U I i II razredu operacije se vre usmeno, uz zapisivanje odgovarajuih izraza i jednakosti. Pri izuavanju operacija treba predvideti dovoljan broj vebanja ijim e obavljanjem uenici izgraivati sigurnost i spretnost usmenog i pismenog raunanja. Meutim, sama ta tehnika nije dovoljna. Tek razumevanjem ta koja raunska operacija predstavlja u konkretnim zadacima, odnosno svesno odluivanje a ne nagaanje kada koju operaciju treba primeniti, pretvara tu tehniku u stvarno a ne formalno znanje. Brojevne izraze treba obraivati uporedo sa uvebavanjem raunskih operacija. Treba insistirati na tome da uenici tekstualno zapisane zadatke prikazuju brojevnim izrazima i da reima iskazuju brojevne izraze, odnosno da ih itaju. Ovakvim nainom obraivanja brojevnih izraza uenici se sigurno snalaze u redosledu raunskih operacija i lako shvataju znaaj zagrada u zadacima. Poeci formiranja matematikog jezika. - Matematiki jezik ine osnovni simboli, izrazi i formule. To je jezik taan, jasan i istovremeno precizan. Slovo u svojstvu matematikog znaka pojavljuje se ve u II razredu. Njime se zamenjuju razni simboli za zapisivanje nepoznatog broja (taka, crtica, kvadrati), na primer pri reavanju zadataka oblika: "Ako zamiljenom broju dodamo 5, onda dobijemo 9. Koji je broj zamiljen." (Prevod glasi: x + 5 = 9). Kod uenika se postupno izgrauje predstava o promenljivoj, pri emu slovo nastupa u svojstvu simbola promenljive. Uenici najpre odreuju vrednosti najprostijih izraza (oblika: a + 3, b - 4, a + b, a - b) za razliite brojevne vrednosti slova koja u njima figuriu. Kasnije postepeno upoznaju sloenije izraze. Program predvia da se jednaine, kao specijalne formule, reavaju paralelno sa vrenjem odgovarajuih raunskih operacija. Reavanje jednaina u II razredu zasniva

se na poznavanju raunskih operacija i njihove meusobne povezanosti. Pri reavanju jednaina s nepoznatim elementom mnoenja i deljenja treba uzimati samo primere s celobrojnim reenjima. Jednaine pruaju velike mogunosti za jo potpunije sagledavanje svojstava raunskih operacija i funkcionalne zavisnosti rezultata operacije od njenih komponenata. Kada odreeni broj zadovoljava (ne zadovoljava) datu jednainu, onda to uenici treba da iskazuju i zapisuju reima "tano" ("netano") ili na neki drugi, krai nain. Prisutnost algebarske propedevtike u programu razredne nastave omoguuju da se dublje i na viem nivou izuavaju predvieni matematiki sadraji. Drugim reima, koristei se elementima matematikog jezika, uenici usvajaju znanja s veim stepenom uoptenosti. Ideja funkcije. - Ideja funkcije proima sve programske sadraje, poevi od formiranja pojma broja i operacije. Najvei znaaj na ovom planu pridaje se otkrivanju ideje preslikavanja (npr. svakoj dui, pri odreenoj jedinici merenja, odgovara jedan odreeni broj itd.). Izgraivanju pojma preslikavanja pomae uvoenje tablica i dijagrama. Tablice treba koristiti poev s I razredom. Na primer, u vidu tablice pregledno se moe zapisati reenje zadatka: "U dvema kutijama nalazi se ukupno 8 olovaka. Koliko olovaka moe biti u jednoj, a koliko u drugoj kutiji?" Pri tome uenici uoavaju sve odnose (u prvoj kutiji broj olovaka poveava se za 1, u drugoj se smanjuje za 1, a ukupan broj olovaka u obe kutije se ne menja). U procesu sistematskog rada s tablicama uenici ovladavaju samim nainom korienja tablica za utvrivanje odgovarajuih zavisnosti izmeu podataka (veliina) to je, samo po sebi, posebno vano. Otkrivanju ideje funkcije doprinose i raznovrsna vebanja s brojevnim nizovima. Na primer, moe se dati zadatak: "Produiti niz 10, 15, 20... Koji e broj biti u nizu na osmom (petnaestom) mestu? Da li je u datom nizu broj 45 (ili 44)? Na kojem e mestu u datom nizu biti broj 55 (ili 70)?" Tekstualni zadaci. - Tekstualni zadaci koriste se kao sadraji raznih vebanja, pri emu uenici u raznim ivotnim situacijama uoavaju odgovarajue matematike relacije, i obratno-matematike apstrakcije primenjuju u odgovarajuim ivotnim odnosima: oni predstavljaju sredstvo povezivanja nastave matematike sa ivotom. U procesu reavanja zadataka uenici izgrauju praktina umenja i navike koje su im neophodne u ivotu i upoznaju nau drutvenu stvarnost. Sam proces reavanja tekstualnih zadataka na najbolji nain doprinosi matematikom i optem razvitku uenika. Treba nastojati da se u procesu reavanja potpuno iskoriste sve mogunosti koje postoje u zadacima. Pri razmatranju svake nove operacije prvo se uvode prosti zadaci koji su usmereni na otkrivanje smisla te operacije (zadaci za odreivanje zbira, razlike, proizvoda, kolinika), a zatim se uvode zadaci pri ijem se reavanju otkriva novi smisao operacija (zadaci povezani s pojmovima razlike i kolinika); na kraju se razmatraju prosti zadaci koji se odnose na otkrivanje uzajamnih veza izmeu direktnih i obratnih operacija (zadaci za odreivanje nepoznate komponente). Sloene zadatke treba reavati postupno, prema njihovoj komplikovanosti: prvo zadatke s dve, pa zatim s tri i, na kraju, sa vie operacija.

Pri reavanju tekstualnih zadataka korisno je ve u I razredu navikavati uenike da reavanje zapisuju u vidu brojevnog izraza, s tim to se izostavlja imenovanje podataka (to daje mogunost da se prema jednom istom izrazu sastavljaju zadaci razliitog konkretnog sadraja i da tako uenici uviaju da se razliiti zadaci reavaju jednom istom operacijom). U II razredu reavaju se zadaci sa slovnim podacima, to jo vie pomae uenicima da shvate da se jednom istom operacijom mogu reiti zadaci s razliitim konkretnim sadrajem. Upotreba izraza predvia se i pri reavanju sloenih zadataka. Pri reavanju zadataka s prethodnim sastavljanjem izraza panja se usredsreuje na analizu uslova zadataka i sastavljanje plana njegovog reenja. U strukturi izraza prikazuje ceo tok reenja zadataka: operacije koje treba obaviti, brojevi nad kojima se obavljaju operacije i redosled kojim se izvravaju te operacije. Sastavljanje izraza predstavlja dobru pripremu za sastavljanje najprostijih jednaina prema uslovu zadatka. U svakoj konkretnoj situaciji zadatke treba reavati najracionalnijim nainom, uz upotrebu dijagrama, shema i drugih sredstava prikazivanja. Neophodno je takoe da uenik prethodno procenjuje rezultat i da proverava tanost samog rezultata. Proveri treba posveivati veliku panju; ukazati uenicima na njenu neophodnost, na razne naine proveravanja i navikavati ih da samostalno vre proveru rezultata. Nijedan zadatak ne treba smatrati zavrnim dok nije izvrena provera. Pri raunanju, koje se mora obavljati tano, treba razvijati brzinu, s tim da ona nikada ne ide na tetu tanosti koja je ipak glavna. Geometrijski sadraji. - Osnovna intencija programa u oblasti geometrije sastoji se u tome to se insistira i na geometriji oblika, kao i na geometriji merenja (merenje dui, povri, tela). Izuavanje geometrijskog gradiva povezuje se s drugim sadrajima poetne nastave matematike. Koriste se geometrijske figure u procesu formiranja pojma broja i operacija s brojevima; i obratno, koriste se brojevi za izuavanje svojstva geometrijskih figura. Na primer: komutativno svojstvo mnoenja prikazuje se na pravougaoniku koji je rastavljen na jednake kvadrate, zadaci o kretanju ilustruju se na duima itd. Uenici najpre propedevtiki upoznaju oblike geometrijskih tela, to im je pristupanije od osnovnih geometrijskih pojmova. Zatim upoznaju razliite najprostije geometrijske figure: linije, taku i du, a tek onda dobijaju prve predstave o pravougaoniku i kvadratu, uglu, trouglu, krugu, pravoj i ravni, kvadru, kocki i nekim njihovim svojstvima. Konkretizujui reeno, a u vezi sa prve tri teme u I razredu, valja imati u vidi nekoliko bitnih karakteristika tih sadraja. Poloaji su relacijski pojmovi, pa rei koje ih oznaavaju treba vezivati za okruujuu realnost ili njeno slikovno predstavljanje. Geometrijski pojmovi na ovom nivou su opaajni. Tako je oblik bitno svojstvo realnog sveta (ukljuujui i didaktiki materijal) i slika koje ih predstavljaju. Rei linija vezivati za tela ija su prostiranja u pravcu jedne dimenzije (ice, konopci itd.), figura - u dve dimenzije (modeli od papira, ploe itd.), a telo - u tri dimenzije. Poetna nastava geometrije mora biti eksperimentalna, tj. najprostije geometrijske figure i neka njihova svojstva upoznaju se praktinim radom, preko raznovrsnih modela figura u toku posmatranja, crtanja, rezanja, presavijanja, merenja, procenjivanja, uporeivanja, poklapanja itd. Pri tome uenici uoavaju najbitnija i najoptija svojstva odreenih figura

koja ne zavise od vremena, materijala, boje, teine i dr. Tako uenici stiu elementarne geometrijske predstave, apstrahujui nebitna konkretna svojstva materijalnih stvari. Iako osnovu nastave geometrije u mlaim razredima ine organizovano posmatranje i eksperiment, ipak je neophodno da se uenici navikavaju, u skladu sa uzrastom, ne samo da posmatraju i eksperimentiu ve da i sve vie rasuivanjem otkrivaju geometrijske injenice. Sistematski rad na razvijanju elementarnih prostornih predstava kod uenika u razrednoj nastavi treba da stvori dobru osnovu za ire i dublje izuavanje geometrijskih figura i njihovih svojstava u starijim razredima osnovne kole. Merenje i mere. - Za upoznavanje metarskog sistema mera treba koristiti oigledna sredstva i davati uenicima da mere predmete iz okoline (u uionici, kolskom dvoritu, kod kue itd.). Isto tako, neophodno je i da se uenici vebaju da procenjuju odoka (npr. razdaljinu izmeu dva predmeta, masu i sl.), pa da po zavrenom takvom merenju utvruju izraunavanjem koliku su greku uinili. Pretvaranje jedinica u manje i vee jedinice treba pokazivati i uvebavati na primerima, ali u zadacima ne treba preterivati s velikim brojem raznih jedinica. Blagovremenim uvoenjem metarskog sistema mera otpada potreba da se vieimeni brojevi izdvajaju u poseban odeljak, odnosno raunske operacije sa vieimenim brojevima treba izvoditi uporedo s raunanjem s prirodnim brojevima na taj nain to e se vieimeni brojevi pretvarati u jednoimene brojeve najniih jedinica. Posebnu panju treba obratiti domaim zadacima. Domai zadaci se planiraju navoenjem tipova zadataka, pri emu se vodi rauna o obrazovno-vaspitnim zadacima odgovarajueg gradiva (teme) i mogunostima uenika. U "pripremama" (konspektima) za asove konkretno se navode svi zadaci predvieni za domai rad. Pri sastavljanju, odnosno pripremanju zadataka za domai rad treba imati u vidu individualne sposobnosti uenika (obavezni zadaci, fakultativni zadaci). Domai zadaci imaju za cilj ne samo utvrivanje i ponavljanje preenog gradiva na asu, ve i dalje usavravanje matematikih znanja, umenja i navika uenika; stoga, osim zadataka sasvim analognih onima koji su reavani na asu, treba zadavati i druge obavezne zadatke (kako bi uenici koristili knjigu, ispoljili svoju inicijativu i druge sposobnosti, mobilisali svoje znanje). Naime, mesto i uloga domaih zadataka proizlaze iz injenice to su oni sastavni deo nastave, odnosno uenja i pogodna forma za aktiviranje uenika, osposobljavanje za samostalan rad i uvrivanje znanja. S tog stanovita ih treba davati, strukturirati, proveravati i vrednovati. Domai zadaci proveravaju se na razliite naine (koje treba varirati): usmenim ispitivanjem pojedinih uenika (izrada pojedinih zadataka iz domaeg rada), putem kraeg kontrolnog rada, planskom komentarisanom proverom (uz angaovanje uenika i povezivanjem s ponavljanjem preenog gradiva) a, pre svega, neposrednim brzim fragmentarnim uvidom u sveske uenika (frontalno) pri obilasku odeljenja u poetku asa ili detaljnim pregledom (van asa) izvesnog broja, po nekom planu, prikupljenih svezaka (uz komentarisanje uoenih greaka pri vraanju svezaka i ispravljanje greaka od strane

uenika). Domae zadatke treba na odreeni nain vrednovati - posredno uzimati u obzir pri formiranju ocene uenika iz matematike (ceniti redovitost rada, pravilnost reenja svih ili veine zadataka, kvalitet reenja, urednost).

Osnovni zahtevi u pogledu matematikih znanja i umenja uenika

Cilj i opti zadaci nastave matematike konkretizovani su operativnim zadacima za svaki razred. Polazei od njih i programskih sadraja matematike u osnovnoj koli. Kao osnovni zahtevi utvruju se sledea znanja (injenice, definicije, pravila, dokazi) i umenja (matematiko-logika, radno-tehnika) kojima uenici treba da vladaju na kraju svakog pojedinog razreda u osnovnoj koli i to na nivou prepoznavanja reprodukcije (obavezno), razumevanja (veim delom) ili primenom (izuzetno), to je posebno naglaeno u svakom konkretnom sluaju.

Prvi razred
Znati: - niz brojeva od 1 do 100 i mesto broja 0; - tablicu sabiranja jednocifrenih brojeva i odgovarajue sluajeve oduzimanja - merne jedinice: metar, dinar i paru. Umeti: - uoavati razne primere skupova; - itati, zapisivati i uporeivati brojeve od 0 do 100; - koristiti tablicu sabiranja jednocifrenih brojeva (do automatizma) - za sabiranje i oduzimanje; - odreivati zbir i razliku brojeva u okviru 20; - reavati najprostije zadatke sabiranja i oduzimanja; - uoavati poloaj predmeta u neposrednoj okolini; - razlikovati predmete po obliku i veliini; - uoavati, imenovati i crtati liniju, taku i du; - koristiti udbenik.

Drugi razred
Znati:

- tablicu mnoenja jednocifrenih brojeva i odgovarajue sluajeve deljenja; - jedinice: decimetar, centimetar, as, minut, dan, sedmica, mesec; - osnovna svojstva raunskih operacija. Umeti: - koristiti tablicu mnoenja jednocifrenih brojeva (do automatizma); - vriti etiri osnovne raunske operacije u okviru prve stotine; - vriti proveru obavljene raunske operacije; - izraunati vrednost brojevnog izraza sa dve operacije; - reavati jednaine (navedene u programu) na osnovu zavisnosti izmeu rezultata i komponenata operacije; - reavati jednostavnije zadatke sa 1-2 operacije; - meriti du u centimetrima, decimetrima i metrima; - crtati izlomljenu liniju, pravougaonik i kvadrat na kvadratnoj mrei; - odrediti polovinu datog broja; - koristiti udbenik.

SVET OKO NAS

Cilj i zadaci Osnovna svrha izuavanja integrisanog nastavnog predmeta svet oko nas jeste da usvajanjem znanja, umenja i vetina deca razvijaju svoje saznajne, fizike, socijalne i kreativne sposobnosti, a istovremeno spoznaju i grade stavove i vrednosti sredine u kojoj odrastaju kao i ire drutvene zajednice. Otkrivanjem sveta kod dece se razvijaju saznajne sposobnosti, formiraju se osnovni pojmovi i postepeno se grade osnove za sistem pojmova iz oblasti prirode, drutva i kulture. Istovremeno stiu se znanja, umenja i vetine koje im omoguavaju dalje uenje. Aktivnim upoznavanjem prirodnih i drutvenih pojava i procesa podstie se prirodna radoznalost dece. Najbolji rezultati postiu se ukoliko deca samostalno istrauju i iskustveno dolaze do saznanja - spoznaju svet oko sebe. Sistematizovanjem, dopunjavanjem i restrukturiranjem iskustvenih znanja uenika i njihovim dovoenjem u vezu sa naunim saznanjima, deija znanja se nadograuju, proveravaju i primenjuju. Kroz interaktivne socijalne aktivnosti oni upoznaju sebe, ispoljavaju svoju individualnost, uvaavajui razliitosti i prava drugih, ue se kako treba iveti zajedno. Usvajanjem elementarnih formi funkcionalne pismenosti omoguuje se sticanje i razmena informacija, komuniciranje u razliitim ivotnim situacijama i stvaraju se mogunosti za dalje uenje. Primena nauenog

podstie dalji razvoj deteta, doprinosi stvaranju odgovornog odnosa uenika prema sebi, drugima i svetu koji ga okruuje i omoguuje mu uspenu integraciju u savremene tokove ivota. Opti cilj integrisanog nastavnog predmeta svet oko nas jeste da deca upoznaju sebe, svoje okruenje i razviju sposobnosti za odgovoran ivot u njemu. Ostali ciljevi i zadaci ovog nastavnog predmeta su: - razvijanje sposobnosti zapaanja osnovnih svojstava objekata, pojava i procesa u okruenju i uoavanje njihove povezanosti; - razvijanje osnovnih pojmova o neposrednom prirodnom i drutvenom okruenju i povezivanje tih pojmova; - razvijanje osnovnih elemenata logikog miljenja; - ouvanje prirodne deje radoznalosti za pojave u okruenju i podsticanje interesovanja i sposobnosti za upoznavanje pojava kroz aktivne istraivake delatnosti; - osposobljavanje za samostalno uenje i pronalaenje informacija; - integrisanje iskustvenih i naunih saznanja u konture sistema pojmova iz oblasti prirode i drutva; - sticanje elementarne naune pismenosti i stvaranje osnova za dalje uenje; - usvajanje civilizacijskih tekovina i upoznavanje mogunosti njihovog uvanja i racionalnog korienja i dograivanja; - razvijanje svesti o potrebi i mogunostima linog uea i doprinosa u zatiti ivotne sredine i odrivog razvoja.

Prvi razred
(2 asa nedeljno, 72 asa godinje) Ciljevi i zadaci - formiranje elementarnih naunih pojmova iz prirodnih i drutvenih nauka; - ovladavanje poetnim tehnikama saznajnog procesa: posmatranje, uoavanje, uporeivanje, klasifikovanje, imenovanje; - podsticanje deijih interesovanja, pitanja, ideja i odgovora u vezi sa pojavama, procesima i situacijama u okruenju u skladu sa njihovim kognitivno-razvojnim sposobnostima;

- podsticanje i razvijanje istraivakih aktivnosti dece; - podsticanje uoavanja jednostavnih uzrono-posledinih veza, pojava i procesa, slobodnog iskazivanja svojih zapaanja i predvianja; - reavanje jednostavnih problem-situacija kroz oglede, samostalno i u timu; - razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i okruenju i uvaavanje drugih; - razumevanje injenice da je ovek deo prirode i da svojim postupcima utie na prirodu, kao i razvijanje sposobnosti prepoznavanja ovekovog uticaja na zdravlje i ivotnu sredinu.

Sadraji programa
JA I DRUGI (9 asova) Ja kao prirodno i drutveno bie. (1 as) Zadovoljavanje svojih potreba i oseanja uvaavajui potrebe i oseanja drugih. (1 as) Ambijent u kome ivim: dom, ulica, kola, naselje. (2 as) Grupacije ljudi u okruenju i moje mesto u njima: porodica, roaci, susedi, vrnjaci, sugraani... (3 asa) Praznici i obiaji. (1 as) Deja prava (uvaavanje razliitosti i prava drugih). (1 as) IVA I NEIVA PRIRODA (42 asa) ta ini prirodu - razlikovanje ive od neive prirode. (1 as) iva priroda (15 asova) Biljke i ivotinje razliitih stanita u neposrednoj okolini. (2 asa) Karakteristine biljke u okruenju (izgled, stanite, znaaj biljaka). (3 asa) Negovanje biljaka u koli, svom domu - aktivnost. Karakteristine ivotinje u okruenju (izgled, stanite, nain ivota). (3 asa) Briga o ivotinjama u neposrednoj okolini - aktivnost. Razlike i slinosti meu ivim biima na osnovu uoenih osobina. (1 as)

Razlike i slinosti meu biljkama na osnovu spoljanjeg izgleda. (3 asa) Razlike i slinosti meu ivotinjama na osnovu spoljanjeg izgleda. (3 asa) Neiva priroda - voda, vazduh, zemljite (16 asova) Osnovna svojstva vode: razliita stanja, ukus, miris, providnost... (3 asa) Voda kao rastvara. (1 as) Oblici pojavljivanja vode u prirodi: izvori, reke, potoci, bare, jezera ... (1 as) Osnovna svojstva vazduha: miris, providnost. (2 asa) Strujanje vazduha. (1 as) Osnovna svojstva zemljita: boja, rastresitost, vlanost. (1 as) Oblici reljefa lokalne sredine: brdo, ravnica... (1 as) Materijali, njihova svojstva (tvrdo - meko, providno - neprovidno, hrapavo - glatko) i ponaanje u vodi (pliva - tone, rastvorljivo - nerastvorljivo). (2 asa) Ponaanje materijala pod razliitim spoljanjim mehanikim i toplotnim uticajima: istezanje, sabijanje, savijanje, uvrtanje, promene pri zagrevanju i hlaenju. (2 asa) Promena agregatnog stanja vode pri zagrevanju i hlaenju. (2 asa) Veza ive i neive prirode (10 asova) Znaaj i uloga suneve svetlosti i toplote za ivi svet. (1 as) Svetlost i senka: oblik i veliina senke, obdanica i no. (2 asa) Uticaj prirodnih pojava na iva bia: smena obdanice i noi, smena godinjih doba, vremenske prilike i njihov uticaj na biljke, ivotinje i oveka. (3 asa) Znaaj vode, vazduha i zemljita za ivi svet i ljudske delatnosti. (1 as) Gajenje biljaka pod razliitim uslovima. (1 as) Uticaj ljudske aktivnosti na prirodu. (2 as) Uoavanje negativnih i pozitivnih uticaja oveka na neposrednu okolinu - aktivnost. ORIJENTACIJA U PROSTORU I VREMENU (10 asova)

Kretanje - promena poloaja u prostoru i vremenu, prostorne (napred, nazad, gore, dole, levo, desno) i vremenske (pre, sada, posle) odrednice. (1 as) Kretanje svuda oko nas. (1 as) Pokretanje i zaustavljanje predmeta: gura, vue, podie. (1 as) Kretanje u razliitim sredinama i po razliitim podlogama (brzina i pravac kretanja). (2 asa) Uticaj oblika predmeta na njegovo kretanje - klizanje i kotrljanje. (1 as) Orijentacija u prostoru u odnosu na karakteristine objekte u neposrednom okruenju. (1 as) Snalaenje u vremenu - kada je ta bilo: sada, pre, posle; dan, jue, danas, sutra; sedmica; prepoznavanje vremenskih kategorija mesec i godinje doba. (2 asa) Pratim, merim i beleim rastojanje i vreme. (1 as) KULTURA IVLJENJA (11 asova) Elementi kulture ivljenja: stanovanje, ishrana, odevanje, ouvanje zdravlja i ivotne sredine. (2 asa) Racionalno korienje vode, hrane, i energije. (1 as) Svojstva materijala odreuju njihovu upotrebu i unapreuju kulturu ivljenja (znaaj racionalne upotrebe, to ukljuuje i ambalau od plastike, stakla i metala). (2 asa) Opasne situacije po ivot, zdravlje i okolinu - prevencija i pravilno ponaanje (saobraaj, nepravilno korienje kunih aparata, alata i razliitih materijala, elementarne nepogode). (3 asa) Saobraaj i pravila bezbednog ponaanja. (3 asa)

Drugi razred
(2 asa nedeljno, 72 asa godinje) Ciljevi i zadaci - formiranje elementarnih naunih pojmova iz prirodnih i drutvenih nauka; - ovladavanje poetnim tehnikama saznajnog procesa i poetnim metodama i tehnikama uenja;

- podsticanje dejih interesovanja, pitanja, ideja i odgovora u vezi sa pojavama, procesima i situacijama u okruenju u skladu sa njihovim kognitivno-razvojnim sposobnostima; - podsticanje i razvijanje istraivakih aktivnosti dece; - podsticanje uoavanja uzrono-posledinih veza, pojava i procesa, na osnovu razliitih parametara; - opisivanje i simuliranje nekih pojava i modelovanje jednostavnih objekata u svom okruenju; - slobodno iskazivanje svojih zapaanja i predvianja i samostalno reavanje jednostavnih problem-situacija; - razvijanje razliitih socijalnih vetina i prihvatanje osnovnih ljudskih vrednosti za kriterijum ponaanja prema drugima; - razvijanje odgovornog odnosa prema okruenju, interesovanja i spremnosti za njegovo ouvanje.

Sadraji programa
IVA I NEIVA PRIRODA (27 asova) iva priroda (12 asova) Zajednike osobine ivih bia (disanje, ishrana, rast, ostavljanje potomstva). (4 asa) Raznovrsnost biljaka u mojoj okolini. (2 asa) Raznovrsnost ivotinja u mojoj okolini. (2 asa) Razlike meu ivim biima u zavisnosti od sredine u kojoj ive. (1 as) Uzajamna zavisnost biljaka, ivotinja i oveka. (2 asa) ovek kao deo ive prirode i njegova uloga u odrivosti prirodne ravnotee. (1 as) Neiva priroda (11 asova) Gde sve ima vode (oblici pojavljivanja i njihova svojstva). (1 as) Promenljivost oblika i slobodna povrina vode, uslovi toka. (2 asa) Vazduh svuda oko nas, vazduh - uslov ivota. (1 as) Kako prepoznati vazduh (kroz sopstveno kretanje i pokretanje tela). (2 asa)

Sunce - izvor svetlosti i toplote i uslov ivota. (1 as) Promene koje nastaju pri zagrevanju i hlaenju vode i vazduha (promena temperature, isparavanje i zamrzavanje vode, nastajanje oblaka, magla, padavine, vetar...). (3 asa) Zemljite - uslov za rast i razvoj biljaka. (1 as) Veza ive i neive prirode (4 asa) Bez ega ne mogu iva bia - neraskidiva veza ive i neive prirode. (1 as) Promene u prirodi i aktivnosti ljudi u zavisnosti od godinjih doba. (1 as) Zagaenost vode, vazduha i zemljita (naini zagaivanja i njihove posledice) i mogunost zatite. (2 asa) Uoavanje izvora zagaivanja vode, vazduha i zemljita u okolini i uee u raznim akcijama zatite - aktivnost. GDE OVEK IVI (15 asova) Reljef i povrinske vode u mestu i okolini. (1 as) Naselja (pojam i vrste naselja nekad i sad). (2 asa) ivimo u naselju (grupe ljudi, uloge pojedinaca i grupa). (2 asa) Pravila ponaanja u grupi (prava i odgovornosti pripadnika grupe, obiaji, tradicija i praznici nekad i sad). (4 asa) Snalaenje u naselju (ulica, broj, karakteristini objekti...). (2 asa) Saobraaj kao vid komunikacije (znaaj saobraaja u ivotu oveka, vrste saobraaja i saobraajna sredstva, osnovna pravila bezbednog ponaanja i kultura ponaanja u saobraaju...). (4 asa) LJUDSKA DELATNOST (18 asova) ovek stvara (uslovi za ivot i rad, potrebe ljudi, proizvodi ljudskog rada). (1 as) Isti materijal - razliiti proizvodi, razliiti materijali za isti proizvod. (1 as) Raznovrsnost materijala (drvo, kamen, metal, staklo, razne vrste plastike, guma, papir, karton, plastelin ...). (1 as) Osnovna svojstva materijala (tvrdoa, elastinost, plastinost...) i njihov znaaj za ljudsku delatnost. (2 asa) Ponaanje materijala pod mehanikim uticajima. (2 asa)

Uticaj toplote na tela (promena temperature, irenje i skupljanje, topljenje i ovravanje, sagorevanje ...). (3 asa) Toplotna provodljivost materijala. (2 asa) Mogunost naelektrisavanja tela i osobine koje tada ispoljavaju. (2 asa) Elektrina provodljivost materijala (provera pomou strujnog kola sa baterijom i malom sijalicom). (2 asa) Kombinovanje materijala i pravljenje novih celina. (1 as) Pojam i znaaj reciklae. (1 as) Sakupljanje i razdvajanje otpada za reciklau (papir, plastika...) - aktivnost. KRETANJE U PROSTORU I VREMENU (12 asova) Dan, odreivanje doba dana prema poloaju Sunca, trajanje dana. (1 as) Kretanje u prostoru i vremenu (promena poloaja u toku vremena). (1 as) ta sve utie na brzinu kretanja tela (oblik i veliina tela, materijal od koga je nainjeno, podloga, sredina, jaina delovanja). (4 asa) Brzina kretanja organizama u zavisnosti od oblika tela i sredine u kojoj ive. (1 as) Merenje vremena (pojam sata i korienje asovnika). (2 asa) Vremenske odrednice: dan, sedmica, mesec, godina. (1 as) Delovi godine - godinja doba (trajanje). (1 as) Snalaenje na vremenskoj lenti. (1 as)

Nain ostvarivanja programa

Uputstvo je sastavni deo nastavnog programa. Odnosi se na nain realizacije programa radi ostvarivanja ciljeva i zadataka predmeta svet oko nas, kao i ciljeva i zadataka razraenih po razredima. Uitelj je duan da se upozna sa ciljevima i zadacima, koncepcijom, svrhom i strukturom programa predmeta i da ih uz navode date u uputstvu dosledno primenjuje u neposrednom vaspitno-obrazovnom radu sa uenicima. Nastavni program predmeta svet oko nas za prvi i drugi razred nadovezuje se na saznanja koja su uenici stekli o sebi i prirodnom i drutvenom okruenju u toku pohaanja pripremnog predkolskog programa, ali potuje i nesistematizovana iskustva koja su uenici samostalno stekli zadovoljavajui svoju prirodnu potrebu da razumeju svet u kome ive i svoje mesto u njemu.

Program predmeta svet oko nas zadrao je postojei okvir, nastavni plan od 72 asa godinje ili dva asa nedeljno po razredu, kao i dosadanji princip zaviajne nastave, znatno obogaen sadrajima prirodnih nauka. U strukturi programa uz sadraje naveden je i fond asova. Ponueni fond asova je orijentacioni vodi kroz realizaciju navedenih sadraja programa u procesu nastave. Njegovo uvaavanje, uz izbor adekvatnih aktivnosti uenika, omoguuje uspenu realizaciju ciljeva i zadataka programa, posebno onih koji se odnose na sadraje prirodnih nauka. Podrazumeva se izvesna fleksibilnost u samom procesu nastave koja je uslovljena dinamikom realizacije i zavisi od raznovrsnosti situacija uenja koje osmiljava sam uitelj. U nastavnom procesu polazi se od nesistematizovanih iskustvenih saznanja deteta i ide se ka optim, nauno zasnovanim, sistematizovanim znanjima iz oblasti prirode, drutva i kulture. Pri izboru programske grae primenjena je koncepcija spiralnih krugova u cilju formiranja elementarnih pojmova i postavljanja mree za sistem pojmova iz navedenih oblasti, u skladu sa uzrasnim karakteristikama uenika. Osnovna intencija nastave predmeta svet oko nas nije samo na usvajanju programskih sadraja ve na podsticanju razvojnih potencijala deteta. Navedeni sadraji su usmereni na razvoj intelektualnih, psihofizikih, kognitivno-konativnih i socijalno-afektivnih sfera linosti deteta, to se oitava u navedenim ciljevima. Kroz ceo program predmeta svet oko nas ciljevi su dati dvojako: eksplicite - kao ideje vodilje u praktinoj realizaciji programa implicite - dati i sadrani u izboru, strukturiranju i nainu realizacije programskih sadraja Ciljevi programa su postavljeni tako da eksplicite i implicite utiu na razvoj uenika, paralelno izgraujui njihove intelektualne sposobnosti, praktine vetine, stavove i vrednosti. Eksplicite ciljevi jasno su navedeni u programskim sadrajima. Implicite ciljevi su "prikriveni" i naglaavaju vaspitnu komponentu obrazovanja. Oni se realizuju i sprovode preko odabranih sadraja i aktivnosti, koji prevazilaze okvire predmeta i razreda, zalaze u sve oblasti koje se obrauju u okviru prvog ciklusa obrazovanja i nadalje. Konkretizuju se kroz odreene operativne zadatke i aktivnosti, a odnose se na sferu sticanja umenja i navika, razvijanja vetina, kao i formiranja stavova iz sledeih oblasti: ekologija, demokratinost, zdravlje i tehnologija. Sa ekologijom su se uenici susreli u pripremnom predkolskom programu ali je u prvom ciklusu potrebno ta saznanja proiriti i stvoriti preduslove za razumevanje koncepta odrivog razvoja. Uenici prvog i drugog razreda se oslanjaju na konkretno miljenje i jo uvek imaju tekoe da razumeju kauzalne odnose i sagledaju posledice u budunosti. Zato je potrebno kontinuirano koristiti oigledne primere kako bi se uenicima pribliili sutinski principi odrivog razvoja. Takoe, u realizaciji nastave ovog predmeta, potrebno je podsticati uenike na aktivno uee u planiranim aktivnostima koje iniciraju ponaanje u skladu sa konceptom odrivog razvoja. Puno razumevanje ovog koncepta bie mogue kasnije ali se ono trasira ve na ovom uzrastu.

Obe grupe ciljeva (eksplicite i implicite) realizuju se izborom sadraja iz oblasti prirode, drutva i kulture. U procesu uenja/nastave uenik e preistiti predstave, graditi pojmove i postaviti osnove za formiranje sistema pojmova, nauiti kako se uoava razlika izmeu pretpostavke - tvrdnje - injenice i sticati uvid u strukture i spletove uzajamnih veza u svetu kome pripada. Program predmeta svet oko nas rastereen je faktografije i ponavljanja. Ovakvom koncepcijom programa, odnosno ostvarivanjem ciljeva i zadataka preko spiralnih krugova, izbegava se ponavljanje, a usvajanjem sadraja programa, omoguuje nadograivanje znanja, umenja, vetina i stavova, izgradnja pojmova iz oblasti prirode i drutva. Koncepcija predmeta podrazumeva osposobljavanje uenika za korienje razliitih izvora znanja, grafikih i elektronskih medija, s namerom da se kod uenika razvije funkcionalna pismenost kao podloga za dalje uenje. Programom su odreeni samo opti ciljevi i zadaci predmeta svet oko nas u celini i po razredima, a dalja operativna razrada ciljeva i zadataka preputena je uiteljima kao svojevrsni vid slobode u kreiranju nastavnog procesa. Svet oko nas u I razredu odnosi se samo na neposredno okruenje - Moja okolina, a u II razredu - Moje mesto, naselje sa okolinom. Na ovaj nain je zastupljena koncepcija zaviajnog principa. Od uitelja se oekuje da ostvari integrisani pristup u formiranju pojmova. Ima mogunosti da koristi sadraje unutar predmeta, kao i one na nivou razreda, i na osnovu njih da primenjuje multidisciplinarni pristup pri izgraivanju pojmova. Pri tome treba potovati odrednice principa korelacije na svim nivoima (predmetnom, razrednom, meurazrednom i meupredmetnom), uvaavajui sve nastavne i vannastavne oblike rada i aktivnosti u koli i izvan nje. Svet oko nas kao nastavni predmet ima mogunosti za korelaciju sa znatnim brojem izbornih predmeta u prvom i drugom razredu (uvari prirode, ruka u testu, narodna tradicija, graansko vaspitanje...) jer su sadraji ovih programa i sveta oko nas meusobno kompatibilni. Isti sadraji se mogu razmatrati sa vie aspekata i na taj nain se ostvaruju razliiti ciljevi i zadaci predmeta. Istovremeno, isti ciljevi i zadaci mogu se ostvarivati kroz razliite sadraje (unutar i izvan predmeta), to zavisi od izbora i naina strukturiranja sadraja i aktivnosti u okviru teme. Realizovanje ciljeva i zadataka preko ponuenih sadraja programa sveta oko nas zajednika su obaveza za sve uesnike nastavnog procesa. Aktivnosti uenika Pri ostvarivanju ciljeva i zadataka predmeta svet oko nas mora se imati u vidu da su sadraji i aktivnosti neodvojivi u nastavnom procesu. Vano je odabrati aktivnosti koje angauju kako pojedina ula tako i vie ula paralelno. Sinhronizacija ulnih utisaka daje celovitu sliku objekata, procesa, pojava i njihovu integraciju u kompleksnu sliku sveta, a uvaava razliitosti u sklonostima dece pri upoznavanju sveta i procesu uenja. Dobra integracija ulnih utisaka je uslov za pravilno iskustveno saznanje i otvoren put za transformaciju predstava i opaajno - praktinog miljenja u pojmovno. Kad god je to mogue, u procesu uenja treba omoguiti uenicima izbor razliitih aktivnosti i sadraja, shodno njihovim subjektivnim sklonostima, radi postizanja eljenih

ciljeva. Aktivnosti treba osmisliti tako da (uz oprez) dete isprobava svoje mogunosti. Neophodno je pruiti mu priliku da kroz aktivnosti pokae svoju osposobljenost u praktinoj primeni usvojenih znanja. Za izuavanje prirodnih pojava vrlo je znaajno problemsko strukturiranje sadraja kao podsticaj radoznalosti i intelektualne aktivnosti dece. U prvom i drugom razredu prednost imaju istraivake aktivnosti zasnovane na ulnom saznanju, steene praktikovanjem kroz eksperimente u osmiljenoj obrazovnoj aktivnosti, kao i u svakodnevnom ivotu i spontanoj igri. Poeljne su aktivnosti koje omoguuju interakciju sa fizikom i socijalnom sredinom, jer doprinose spoznavanju sveta oko nas, tako to se otkrivaju odnosi i upoznaju svojstva i karakteristike predmeta, bia, pojava i procesa i stiu se socijalne vetine. Znaajne aktivnosti uenika u okviru predmeta svet oko nas jesu: - Posmatranje sa usmerenom i koncentrisanom panjom radi jasnog zapaanja i uoavanja sveta u okruenju (uoavanje vidnih karakteristika); - Opisivanje - verbalno ili likovno izraavanje spoljanjih i unutranjih zapaanja; - Procenjivanje - samostalno odmeravanje; - Grupisanje - uoavanje slinosti i razliitosti radi klasifikovanja; - Praenje - kontinuirano posmatranje radi zapaanja promena; - Beleenje - zapisivanje grafiko, simboliko, elektronsko beleenje opaanja; - Praktikovanje - u nastavi, svakodnevnom ivotu i spontanoj igri i radu; - Eksperimentisanje - namerno modifikovane aktivnosti, ogledi koje izvodi sam uenik; - Istraivanje - ispitivanje svojstava i osobina, veza i uzrono-posledinih odnosa; - Sakupljanje - pravljenje kolekcija, zbirki, albuma iz prirodnog i drutvenog okruenja; - Stvaranje - kreativna produkcija; - Igranje - didaktike, edukativne i spontane igre; - Aktivnosti u okviru mini-projekta - osmiljavanje i realizacija. Veina ciljeva i zadataka ovog predmeta postie se kroz neposrednu istraivaku aktivnost dece i nenametljiv podsticaj i podrku nastavnika. Nastavne metode i aktivnosti Najefikasnije metode uenja u nastavi predmeta svet oko nas jesu one metode koje uenika stavljaju u adekvatnu aktivnu poziciju u procesu sticanja znanja. Potrebno je stvaranje situacija uenja u kojima e doi do izraaja razliite aktivnosti uenika koje omoguavaju razliite naine uenja. Pogodne su razliite metode uenja - nastave:

Participativne metode uenja pored sticanja znanja omoguuju razvoj sposobnosti i vetina, a posebno doprinose razvoju kognitivnih procesa, zahvaljujui delanju praktikovanju odreenih radnji. Reavanje problem-situacija koje dovode do kognitivnog konflikta, pogoduju razvoju misaonih sposobnosti. Kooperativne metode uenja omoguuju socijalne aktivnosti na zajednikim zadacima, veliki stepen linog angaovanja i snalaenje u socijalnom kontekstu. Interaktivne metode, od rada u paru do timskog rada, omoguuju razne oblike socijalne participacije i obogaivanje sopstvenog iskustva kroz razmenu sa drugima. Ambijentalno uenje omoguuje najadekvatniji prostor za upoznavanje sveta oko nas. Promenljivost ambijenta obezbeuje sagledavanje iste stvari sa razliitih aspekata u razliitim okolnostima i razliitim pojavnim formama. Igra kao najivotnija situacija, i deci na ovom uzrastu najprimerenija aktivnost, izuzetno je pogodna, nenametljiva forma uenja. Postavljeni ciljevi i zadaci realizuju se pre svega kroz nastavni proces u koli, obogaen ostalim oblicima aktivnosti u okviru kolskog programa. Za potrebe ovog predmeta posebno su pogodni: organizovane posete, etnje, izleti, nastava u prirodi, osmiljene ekskurzije, zimovanja i letovanja uenika. Pored korienja zvanino odobrenih udbenikih kompleta za prvi i drugi razred, u realizaciji programa za predmet svet oko nas preporuuje se i korienje ire literature i ostalih izvora informacija: tampanih, audio-vizuelnih i elektronskih medija; posebno autentinih prirodnih i drutvenih izvora, kao najverodostojnijih pokazatelja stvarnosti, pojava i procesa u svetu u kome ivimo. Praenje i vrednovanje treba obavljati kontinuirano, uvaavajui interesovanja i aktivnosti uenika u procesu uenja, a u skladu sa individualnim razvojnim sposobnostima. Obaveza uitelja je da organizovanjem nastave - uenja, utie motivaciono i podsticajno na razvoj sposobnosti uenika - uz maksimalno korienje diferenciranih zahteva i interesantnih naina rada - u cilju potovanja prava na razliitost, kako u nivou predznanja uenika, tako i dinamike razvoja njihovih potencijalnih sposobnosti. Pri procesu praenja ostvarivanja postavljenih ciljeva i zadataka, kao i postizanju postavljenih standarda, poeljno je to manje koristiti klasine pismene provere znanja - kontrolne i pismene vebe. Pored motivacionog znaaja, ocena bi trebalo da predstavlja i odraz kvaliteta ispunjenosti postavljenih standarda (znanja, umenja, stavova i vrednosti) u okviru predmeta.

LIKOVNA KULTURA
Cilj i zadaci

Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da se podstie i razvija uenikovo stvaralako miljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem drutva i karakterom ovog nastavnog predmeta. Zadaci: - nastava likovne kulture ima zadatak da razvija sposobnost uenika za opaanje oblika, veliina, svetlina, boja, poloaja oblika u prirodi; - da razvija pamenje, povezivanje opaenih informacija, to ini osnovu za uvoenje u vizuelno miljenje; - stvaranje uslova za razumevanje prirodnih zakonitosti i drutvenih pojava; - stvarati uslove da uenici na svakom asu u procesu realizacije sadraja koriste tehnike i sredstva likovno-vizuelnog izraavanja; - razvijanje sposobnosti za prepoznavanje tradicionalne, moderne, savremene umetnosti; - razvijati uenikove potencijale u oblasti likovnosti i vizuelnosti, te mu pomagati u samostalnom izraavanju korienjem primerenih tehnika i sredstava; - razvijati ljubav prema vrednostima izraenim u delima svih oblika umetnosti; - da stvara interesovanje i potrebu za poseivanjem izlobi, galerija, muzeja i uvanje kulturnih dobara; - da osetljivost za likovne i vizuelne vrednosti koju stiu u nastavi, primenjuju u radu i ivotu; - razvijati senzibilitet za lepo pisanje; - razvijati motorike sposobnosti uenika.

Prvi razred
Operativni zadaci U prvom razredu treba: - osposobljavati uenika da se slui sredstvima i tehnikama likovno - vizuelnog izraavanja koji su dostupni njegovom uzrastu; - stvarati uslove za kreativno opaanje i tumaenje predvienih sadraja u prvom razredu (oblike i njihove kvalitete, odnose u vidnom polju, svetlo i senku, taktilnost, crtani film i strip, razlikovanje pojedinih sredina, dizajn, performans, preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem);

- motivisati uenika da se slobodno likovno-vizuelno izraava, svojstveno uzrastu i individualnoj sposobnosti i da matovito predstavlja svet oko sebe.

Sadraji programa
OBLICI I NJIHOVI KVALITETI Celo-deo, veliko-malo, visoko-nisko, usko-iroko, svetlo-tamno, obojeno-bezbojno, meko-tvrdo, glatko-hrapavo, oblo-rogljasto. Pojmovi: oblik. ODNOSI U VIDNOM POLJU Levo-desno, gore-dole, ispred-iza, vie-nie, izmeu, us-pravno-poloeno, koso, ispod, u, na, duboko-plitko, puno-prazno, otvoreno-zatvoreno. Pojmovi: orijentacija. VREMENSKI I PROSTORNI NIZOVI (CRTANI FILM I STRIP) Asocijacije u nizu, crtei u nizu, slike u nizu, pokretni crtei, mrlje, oblici... Pojmovi: film, strip. SVETLO I SENKA Uglovi osvetljavanja, daljina i blizina svetlosnog izvora, utvrivanje promenljivosti oblika i senke zavisno od ugla i daljine osvetljavanja. Pojmovi: svetlo, senka. TAKTILNOST Razvijanje osetljivosti za razne materijale putem dodira. Pojmovi: dodir. IZGLED UPOTREBNIH PREDMETA (DIZAJN) Predmeti koji su prilagoeni uenikom uzrastu i uporeivanje predmeta koji nisu prilagoeni uenikom uzrastu. Pojmovi: dizajn. ODREENI PREDMET KAO PODSTICAJ ZA RAD - PERFORMANS

Akcija, radnja, doivljaj, re, zabeleka, muzika vinjeta... Pojmovi: performans. PREOBLIKOVANJE MATERIJALA ILI PREDMETA NJIHOVIM SPAJANJEM Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem. Pojmovi: spajanje.

Drugi razred
Operativni zadaci Uenici treba da: - shvate likovno-vizuelni rad kao izraz individualnog oseanja, doivljaja i stvaralake imaginacije; - opaaju, seaju se, objanjavaju i rekonstruiu pojave ili situacije; - steknu iskustva o: oplemenjivanju ivotnog i radnog prostora, kontrastu oblika, karakteru oblika, korienju materijala za rad, vizuelnim znakovima, opaanjima oblika u kretanju, komponovanju, rekomponovanju, dejstvu svetlosti na karakter oblika; - razviju naviku lepog pisanja; - razviju osetljivost za lepo pisanje (irilika i latinika paleografija).

Sadraji programa
KRETANJE OBLIKA U PROSTORU Kretanje vie oblika u prostoru, kretanje jednog oblika u prostoru. Pojmovi: kretanje, prostor. DEJSTVO SVETLOSTI NA KARAKTER OBLIKA (SVETLOST) Prirodna i vetaka svetlost, silueta, senka (sopstvena i baena), figura i pozadina, svetlo i senka u figuri. Pojmovi: svetlost, silueta. AMBIJENT - SCENSKI PROSTOR Izrada maski, kostima i scene.

Pojmovi: ambijent, scena. LEPO PISANJE SA KALIGRAFIJOM Pisanje latinikih slova uporedo sa irilikim slovima. Pisanje latinikih i irilikih slova u skladu sa kaligrafskim principima. Pojmovi: latinica i irilica. KONTRAST (KAO MOTIVACIJA ZA OPAANJE OBLIKA) Prirodni i vetaki oblici, slaganje - razlaganje, razlaganje - slaganje, jednobojan viebojan, obraen - neobraen, prav - kriv, jednostavan - sloen, ispupen - udubljen. Pojmovi: kontrast. RAZNE VRSTE ZNAKOVA I SIMBOLA Peat, grb, simboli, slovni i notni znaci. Pojmovi: heraldika. JEDNOBOJNA KOMPOZICIJA UPOTREBNIH PREDMETA (KLUA) Jednobojna kompozicija upotrebnih predmeta. Pojmovi: klua, jednobojan. ZAMILJANJA Verbalni opis, tekst, fotografija... Pojmovi: fotografija. PREOBLIKOVANJE MATERIJALA ILI PREDMETA NJIHOVIM SPAJANJEM (VEZIVANJE) Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem. Pojmovi: vezivanje. Orijentacioni izbor likovnih dela i spomenika kulture prema sadrajima programa.

Nain ostvarivanja programa

Program likovne kulture daje svakom nastavniku slobodu, mogunosti da ispolji kreativnost, da pronalazi odgovarajue oblike, metode i sredstva za realizaciju. Uputstvo

e mu pomoi u procesu stvaranja sopstvenih ideja, nikako, dakle, ablona, odnosno oekuje se da i sam nastavnik bude kreativan u svom radu. To znai da je potrebno da za svaki zadatak i sam nastavnik naini vizuelnu pripremu (likovni rad) kako bi uoio karakter zadatka i naine rada u realizaciji takvog zadatka, to e biti neka vrsta opomene ili samokontrole u procesu postavljanja zahteva upuenog uenicima. Najvanije je izvriti identifikaciju sadraja, polazei od opaanja okoline (prirode i vetakog ovekovog okruenja - objekti koje je ovek nainio). Najbolje je uenje od prirode, posmatranje, opaanje i uoavanje neponovljivosti prirode, iz ega e proizai i potreba za ouvanjem prirode, a potom simbolian izraz karakteristinih elemenata koji e oznaiti i prirodu uenika. To e biti prilika da se odredi pojam u sadraju dva do tri podpojma i nekoliko informacija to e imati obrazovno znaenje. Treba voditi rauna da zahtev bude sveden i prilagoen uzrasnim mogunostima uenika (njegovim psihofizikim karakteristikama), ime e biti zadovoljen elementarni zahtev da za predvieno vreme od jednog, do dva asa, uenik zavri svoj rad. Neprimereno je da uenik zavrava svoje radove kod kue, da bi ga potom nastavnik naknadno ocenio. Uenik treba da zna kakav mu je zadatak postavljen, sam treba da pronalazi reenja zadatka, po logici neposrednog estetskog doivljaja. Pored vizuelne pripreme nastavnik treba da ima i pismenu pripremu (pisanu) koja se oslanja na globalno i operativno planiranje za svaku godinu posebno i za svaki as ponaosob. Nastavnik treba da prie reavanju zadatka samostalno. Ukoliko se desi da trenutno nema neku svoju ideju, ova kratka obrazloenja celina programa treba da mu poslue kao motivacija za pronalaenje svojih ideja. Nije preporuljivo da nastavnik nudi teme uenicima. Nastavnik treba da vodi razgovor sa uenicima kako bi svaki uenik pre poetka rada doao do svoje ideje, a na osnovu ponuenog likovnog sadraja. Prilikom planiranja treba voditi rauna da se predvidi oko 60% obrade novog gradiva prema 40% vebanja. Pod pojmom obrade novog gradiva podrazumeva se prvi rad predvienog sadraja u nekoj od predvienih tehnika i korienja materijala. Vebanjem su predvieni isti sadraji (ali realizovani u drugim tehnikama i drugim materijalima u odnosu na prvi rad). Svaki nastavnik bi trebalo da saini po tim principima godinji plan rada iz koga e kasnije sainiti operativne planove rada za svaki mesec posebno. U procesu izrade godinjih i operativnih planova rada, nastavnik treba da vodi rauna o identifikaciji sadraja, a najbolje bi bilo kada bi i sam nacrtao, naslikao i izvajao neki od predvienih nastavnih jedinica - sadraja programa, kako bi mu bile jasne predstave koliko je vremena potrebno za izradu jednog takvog rada. Isto je tako bitno da utvrdi nivo zahteva za uenike, jer ukoliko nastavnik nije u mogunosti da realizuje takav zadatak, neprimereno je da tako neto trai i od uenika. U procesu motivisanja uenika za rad, nastavnik e voditi razgovor o predvienim sadrajima (likovni sadraji), ime e stvoriti uslove, a oslanjajui se na znanja uenika steena u drugim oblastima, da svaki uenik pronae svoju temu za rad. Nastavnik nikad ne treba da kae koju e temu uenici crtati, slikati ili vajati! Uenik sam treba da doe do svoje teme, to naglaavamo prema planiranom sadraju, kako se ne bi desilo da na svakom asu nastavnik kae "danas ete crtati ili slikati slobodnu temu". Uenik treba da izvri izbor teme na osnovu dobro voenog razgovora o opaanju prirode i ovekovih tvorevina koje ine njegovo okruenje. Dobro bi bilo kada se uenici ne bi drali standardizovanih blokova za crtanje. Dobro bi bilo kada bi mogli i sami da izvre izbor oblika i boje papira ili neke druge podloge za crtanje i slikanje. To su najee vrlo jeftini papiri, kao to je natron papir, pak papir, ak i novinska hartija moe da poslui kao podloga za slikanje. Treba vrlo esto menjati format papira, ili podloge na kojoj se neto radi, da li je to podloga za kola, dekola ili asambla. Takve podloge mogu i da se prepariraju sa razblaenim branom i vodom, ili razblaenim lepkom za drvo, ili moda nekim drugim materijalom sa

nekim drugim vezivom, to moe i sam nastavnik da uini. Na taj nain e poeti neka vrsta istraivakog rada u ovoj oblasti. To e ujedno biti prilika da nastavnik uoava da li su neki uenici uli u manir koristei odreeni materijal za rad. Ako se to desi kod nekih uenika, a deava se da postaju "veti", treba mu ponuditi da radi sa drugim materijalom, koji e mu pruiti "otpor", a on e se truditi da rei problem te e samim tim biti doveden u situaciju da ulaui "napor" bude i kreativan. Za nastavnika bi bilo povoljno da svake godine sainjava novi godinji i operativne planove rada, ime e dokazati i svoju kreativnost u stvaranju uslova za ueniku kreativnost, jer svake godine sainjava planove na osnovu prologodinjeg iskustva, to e njegovu praksu kontinuirano unapreivati. Priprema za as Postoje dve vrste pripreme u nastavi likovne kulture. Prva priprema je vizuelna ili likovna priprema. Za svaku nastavnu jedinicu (svaki as obrade novog gradiva), nastavnik treba da uradi likovni rad na nivou zahteva programa i pretpostavljenih zahteva prema uenicima, u skladu sa obrazovnim standardima i uzrasnim mogunostima uenika. Kao to nastavnik treba da bude pripremljen za druge oblasti (zna matematiku), tako treba da bude pripremljen i za nastavu likovne kulture, jer je neprimereno da nastavnik od uenika trai neto to ni sam ne moe da uradi. Deca na tom uzrastu, po svojoj prirodi imaju potrebu za imitacijom, a nastavnik treba da zna da njihove psihofizike i motorike sposobnosti nisu na tom nivou, da bi ih podsticao na imitaciju (mimezis). To znai da im nee nuditi tehnike i materijale neprimerene njihovim mogunostima i vremenu koje imaju na raspolaganju. Na taj nain e stvoriti uslove da kod uenika gradi iskustvo na iskustvo, po principu oekivanja neoekivanog. U ovoj oblasti treba predvideti oko 50% znanja i oko 50% oseaja, vodei rauna o neposrednom estetskom doivljaju uenika u procesu rada i u procesu gledanja umetnikih dela koja odgovaraju planiranoj celini programa. Isto tako, na kraju svakog asa treba izloiti sve uenike radove na flanelografu. Voditi razgovor o uspenosti rada u celini, kada e se uoiti razlike u likovnom izrazu kod uenika. Neki uenici nee biti uspeni u jednom radu, ali e biti uspeniji u nekom drugom radu, to znai da bi do kraja kolske godine svi uenici trebalo da budu uspeni zavisno od njihove individualnosti. Nastavnik bi trebalo da zabelei uspenost njihovog rada u svojoj svesci koju interno vodi, a ocene treba da daje na kraju zavrene celine programa. Na kraju i sam nastavnik e osetiti smisao svog likovnog rada koga je na poetku asa sainio za poetak ovog asa, a u skladu sa planiranim sadrajem. Pismena priprema Pismenom pripremom emo predvideti osnovne vrednosti nekog predvienog sadraja. Na primer, kretanje oblika u prostoru. Tu emo se odrediti prema jednom pojmu. U ovom sluaju to moe da bude kretanje. To bi bio osnovni pojam o kome emo voditi razgovor sa uenicima opaajui prirodu, na primer, kretanje lia na drveu, kretanje uenika na asovima fizikog vaspitanja, i slino. Potpojmovi e tada biti oblici i prostor. To znai da su oni (podpojmovi) u funkciji shvatanja osnovnog pojma. Uenicima tog uzrasta treba ponuditi onoliko informacija, koliko ih to nee opteretiti, to znai oko 5 do 10 informacija. Informacija moe da bude re, reenica, neki mali kontekst. Iz toga izvlaimo cilj. Cilj treba da ima obrazovno znaenje, koje ukljuuje i neposredni estetski doivljaj. Iz cilja proizlaze zadaci estetikog karaktera, u ovom sluaju oslonci mogu da

se trae u kinetikoj umetnosti, zatim, zadaci obrazovnog karaktera, to znai oslanjamo se na dostupne informacije vezane za kretanje koje uenici spoznaju kroz druge oblasti, ali i oblast moderne umetnosti. Kada govorimo o vaspitnim zadacima, tu pre svega mislimo na socijalizaciju i emancipaciju uenika. Stvaraemo uslove za oblikovanje kolektiva po linim, kreativnim mogunostima uenika pojedinano. Kolektiv treba da bude grupa kreativnih pojedinaca, ime elimo da izbegnemo formiranje kolektiva po obrascu nastavnika. Osveivanjem uenika o sadrajima koje savladava, ne optereujui ga kroz igru, stvaramo uslove i za njegovu emancipaciju. Planiranjem treba da predvidimo i praktine zadatke, u situaciji kada treba da uenike nauimo da praktino koriste sredstva i tehnike, kako bi to uspenije realizovao svoje ideje. U procesu planiranja treba da brinemo o korelaciji sa drugim nastavnim oblastima, to znai da se oslanjamo na njihova znanja iz drugih oblasti, to e olakati kreativni pristup i u likovnom radu. Ne treba da zapostavimo i korelaciju sadraja likovne kulture u vertikali. Tu mislimo na oslanjanje uenika na prethodna iskustva iz ove oblasti sa pretpostavkom rada na narednim asovima. Iz toga e proizai saznanje da vodimo rauna da ne opteretimo uenike zahtevima na jednom asu. Reju, treba smanjivati zahteve usmerene prema uenicima, kako bi razvijali svoja saznanja u toku cele godine. Za sve to vreme treba razmiljati i o didaktikim principima, odnosno prilagoavanju zahteva uzrasnim mogunostima uenika, nastavnom vremenu koje je na raspolaganju, ali isto tako i o minimalnim sredstvima sa kojim uenici treba da realizuju zadatak (nastavnik e to sam najbolje uoiti u toku svog rada na vizuelnoj pripremi). To moemo tumaiti i na drugaiji nain u ovoj oblasti, kada treba da nainimo kompoziciju asa, jer sve celine programa su razliitog karaktera, pa je potreban i drugaiji redosled zahteva u toku jednog asa. Ako je kretanje oblika u prostoru postavljeni zahtev, onda sve vreme treba da pratimo i da uestvujemo u svim fazama rada zajedno sa uenicima, kako bismo pomogli u tehnikom smislu uspenu realizaciju zadatka. Kako smo uenicima ve na prethodnom asu saoptili koje materijale treba da donesu, uputiemo ih u naine korienja tog materijala po etapama. Da li je to, kako je to u ovom uputstvu navedeno, konstrukcija nekog starog kiobrana, na kome e se kaiti neki oblici, ili su to tapii, ueniku treba pomoi da se to u odreenom prostoru postavi. Zatim, u nekoj sledeoj fazi treba im pokazati kako da koriste kanap, kako da dolaze do svojih originalnih reenja za sainjavanje oblika, kako im pomoi da takve oblike, po svom nahoenju postavljaju u odreeni prostor. A isto tako je korisno da, kada zavre takav rad, uenici na nekom papiriu piu o emu razmiljaju dok gledaju svoj zavren rad, to je prilika da pored obrazovnog znaenja (mislimo na objekte fizikog karaktera), uoimo i, eventualni, njihov neposredni estetski doivljaj. U ovom sluaju to e biti kombinovana tehnika, a uz to ako je crtao ili slikao oblike koje je sainjavao na istom asu, imaemo vie tehnika. Na taj nain racionalizujemo vreme i ne izdvajamo posebno crtake, slikarske ili vajarske tehnike, ali treba nastojati da do kraja kolske godine svi uenici prou kroz sve likovne tehnike koristei sve predviene materijale. Iz ovoga se vidi da je mogue predvideti i frontalni i grupni rad uenika, ali ne smeta da se planira rad u parovima, kao i individualni rad uenika. Nastavnik e sam uoiti, prema preferencijama uenika, a i njegovom pedagokom odnosu prema uenicima, kako e formirati grupe i kojim e uenicima omoguiti individualni rad. Metode rada bie u skladu sa karakterom zadatka i nastavnikovom kreativnou, to znai da nastavnik treba da bude kreativan u stvaranju uslova za te aktivnosti uenika. Tok asa: Uvodni deo asa moe da traje od 8 do 15 minuta, zavisno od pripremljenosti uenika. Da bismo ostvarili planirani sadraj, misli se na znanja koja su uenici stekli i u drugim oblastima. Razume se, takav zadatak reavae iz aspekta likovne kulture. Glavni

deo asa podrazumeva strunost nastavnika, odnosno njegovu sposobnost da napie neku vrstu malog eseja o predvienom zadatku, kroz koji e provui sve faze rada sa uenicima, kao i svoje eventualne intervencije u individualnom radu sa grupama ili pojedincima. To e ujedno biti prilika, da za uenike koji pokazuju pojaano interesovanje za oblast likovne kulture, pojaava zahteve, a kada je re o uenicima koji su manje zainteresovani za reenje tog zadatka, da pronalaze odgovarajue naine za motivacione sadraje, kako bi i oni bili ukljueni u reavanje postavljenog zadatka. Iz ovog proizlazi da je planirani sadraj namenjen ukupnoj uenikoj populaciji. Obavezno treba predvideti desetak minuta pri kraju asa, za razgovor o uspenosti rada. Obrazovni standardi U ovoj oblasti su predviene etiri dimenzije obrazovnih standarda. Prva dimenzija je opaanje. Na primer opaanje kretanja oblika u prostoru. Druga dimenzija je primanje, to znai, treba opredmetiti opaaj kretanja, jer nam se vrlo esto deava da prolazimo godinama pored neke zgrade, i ako bi nas neko pitao kako izgleda fasada takve zgrade, teko bismo mogli opisati pomenutu fasadu. Zato je potrebno da vodimo razgovor o karakteristikama opaenih vrednosti, da bismo to upamtili. Trea dimenzija je razumevanje opaene i primljene vizuelne informacije. Da bismo razumeli neto to smo opaali i primili kao informaciju, obino se vodi razgovor o strukturiranju karaktera takve informacije. etvrta dimenzija je postupanje prema opaenoj i primljenoj informaciji, a uz sve to smo je i razumeli, onda postupanje moe da bude u formi rei, reenica, pisanog konteksta, a u naoj oblasti je vano da tako shvaen na individualan nain, uenici postupaju preko medijuma i primerenih materijala. Govorei o opaajima, mislimo na sve opaaje koji se mogu opisati, ili likovnim - vizuelnim jezikom izraziti. Tako emo doi u situaciju da koreliramo opaaje (auditivne, vizuelne, taktilne...) Prilikom ocenjivanja, treba da imamo u vidu obrazovne standarde, ali i znanje protkano oseajima ili oseaje obogaene znanjem pretpostavljene neposrednim estetskim doivljajem uenika. Uvek treba imati na umu postavljeni cilj i zadatke. U kojoj meri je realizovan cilj i kako su ostvareni zadaci, tam pre to sebe uvek treba da preispitujemo kako bi uenik, ako nije bio uspean u nekoj tehnici, reio postavljeni problem, kako bi ga reio u nekoj drugoj tehnici sa drugim materijalima. Na tome treba da insistiramo i u procesima vebanja, jer se u praksi takve situacije vrlo esto deavaju, da uenik bude uspeniji u nekoj drugoj tehnici. Prilikom ocenjivanja, treba se osloboditi nagraivanja uenika za mimetika reavanja (imitacije, kopiranja, oponaanja prirode i ovekovih tvorevina), to zbog toga to je ve reeno da uenici osnovnokolskog uzrasta ne mogu reavati takve zahteve. Ako uenici po svojoj prirodi imaju potrebu da imitiraju, to im ne treba sporiti, ali mi od njih nemamo pravo da traimo imitaciju. Ukoliko smo uoili da je on uao u manir, pa je samim tam postao i vet u kopiranju samog sebe, treba ga podsticati nainom ocenjivanja da se oslobodi manira. Preporuke za ostvarivanje programa Na prvim asovima likovne kulture od uenika treba traiti da crtaju i slikaju razliitim materijalima, kako bi nastavnik uoio situaciju, odnosno sa kojom vrstom iskustva deca dolaze u osnovnu kolu. Neka deca su u vrtiima ve prihvatila pojedine sheme i ablone koje su stekli kao naviku kroz likovne aktivnosti. Neka deca su u svojim porodicama samostalno crtala elei u svojoj prirodi da komuniciraju sa svojom sredinom. I u jednoj i u drugoj situaciji, dobijali su pohvale za svoje crtee, na osnovu "kriterijuma" koji su rezultat socio-kulturnog miljea iz kog deca dolaze. Nastavnik bi

trebalo da ima obimniju svesku u koju e upisati imena uenika, a uz njihova imena i svoja opaanja o karakteristikama i navikama uenika da crtaju istim materijalima (flomasteri, olovke u boji, grafitne olovke), shematski prikaz predmeta i objekata njegove okoline, to proizlazi iz likovnih tipova dece. Prve intervencije nastavnika na tim asovima bie da insistira kod uenika, koji su navikli da crtaju istim materijalom, da menjaju materijal kojim e crtati i slikati, kako bismo ih oslobodili steenih navika. U svesci to sve treba da bude zabeleeno, a bilo bi dobro kada bi nastavnik imao svesku ili sveske, da prati razvojnu liniju uenika sve do 4. razreda. Time e ujedno imati uvid u uspenost svog rada. To e mu dati istovremeno i priliku da izvri intervencije u nainima svog rada, reju, to mu je prilika i za lino usavravanje. Treba napomenuti da u toku etvorogodinjeg rada poeljno je da nastavnik alje uenike radove na kolektivne konkurse, to je jo jedna prilika za njihovo vrednovanje. Preporuke za ostvarivanje programa u prvom razredu I Oblici i njihovi kvaliteti (6 asova - 4+2) Celo-deo, veliko-malo, visoko-nisko, usko-iroko, svetlo-tamno, obojeno-bezbojno, meko-tvrdo, glatko-hrapavo, oblo-rogljasto. Pojmovi: oblik. 1. Podsticati uenike da gledaju i uoavaju prirodu, ali i urbanu okolinu oko sebe, kako bi samostalno doli do saznanja ta je celo, a ta deo neeg, nekog predmeta, ta je visoko, a ta nisko, ta je svetlo ili tamno, dodirom meko-tvrdo, glatko-hrapavo i sl. Znaajno je da uenici objasne svoj vizuelni i taktilni opaaj. Iz toga e svako za sebe pronalaziti temu za rad, to znai da koliko je uenika, toliko e biti i tema, a reavaju isti sadraj. Nastavnik treba da bude samo voditelj takvog procesa, da se oslanja na uenikova saznanja neposrednim gledanjem i uenjem o predmetima i pojavama iz drugih nastavnih oblasti (svet oko nas, matematika). 2. Poto su uoili za njih znaajne celine ili detalje iz prirode i neposredne okoline, uenici e za svoje zadatke koristiti tehnike crtanja grafitnim olovkama, ili tehniku tempere, akvarela i votanog pastela. 3. Papiri razliitog formata, (netipinih, razliitih oblika i boja), olovke sa mekim grafitnim ulokom votani pastel, tempera boje, glina, plastelin, plastine folije... II Odnosi u vidnom polju (10 asova - 6+4) Levo-desno, gore-dole, ispred-iza, vie-nie, izmeu, uspravno-poloeno, koso, ispod, u, na, duboko-plitko, puno-prazno, otvoreno-zatvoreno. Pojmovi: orijentacija. 1. Razgovarati sa uenicima o prostoru, ta je levo ta je desno, gore, dole, na primer, ptice su gore, mi se nalazimo dole. ta vidimo da se nalazi gore kada smo u zatvorenom prostoru. ta vidimo gore i dole kada smo na ulici, autobuskoj stanici, ta je levo, a ta desno, i da li bismo to to vidimo mogli i da nacrtamo, naslikamo ili da uradimo glinom, ili

moda nekim drugim materijalom. Nastavnik e se verovatno setiti i nekih drugih ideja, oslanjajui se na oblasti koje upoznaje u okviru drugih nastavnih predmeta. 2. I ovaj zadatak moe da se rei u crtakim, slikarskim i vajarskim tehnikama. 3. Papiri razliitog formata, (netipinih, razliitih oblika i boja), olovke sa mekim grafitnim ulokom (u daljem tekstu meke olovke) sa oznakom "B", votani pastel, tempera boje, glina, plastelin, plastine folije... III Vremenski i prostorni nizovi (crtani film i strip) (4 asa - 2+2) Asocijacije u nizu, crtei u nizu, slike u nizu, pokretni crtei, mrlje, oblici... Pojmovi: film, strip. 1. S obzirom na to da uenici stasavaju i rastu uz saznanje da postoji crtani film, a povremeno dolaze u kontakt i sa stripom, smatra se naom obavezom da im neto kaemo o crtanom filmu i stripu, kako bi se razvijao i kritiki odnos prema crtanom filmu, jer nisu svi crtani filmovi koje deca gledaju za decu. esto se deci nude crtani filmovi u kojima ima mnogo sadraja neprimerenih za njihov uzrast, i nisu u funkciji pravilnog razvoja, pa je korisnije voditi razgovore sa decom o sadrajima crtanog filma, uz elementarno objanjavanje tehnika crtanja (oko 25 crtea u sekundi crtanog filma i stripa). Treba im predloiti da sami, na povrini papira, slobodnom rukom izvuku pravougaonike i da u tam pravougaonicima, u nizu, crteom ispriaju neki svoj sadraj priu vezanu za lini doivljaj. 2. Crtake, slikarske tehnike, a mogu se koristiti i vajarske tehnike u smislu sainjavanja nekih figura kojima e uenici saoptiti neku animaciju. To mogu biti crtei u nizu, uenici mogu da sainjavaju i mrlje u nizu, koje mogu nastati sasvim spontano u deijem radu. S jedne strane, moe se poi od teksta, i sa druge strane, moe se krenuti od mrlja koje bi nainili na nekom veem formatu papira, pa ih kasnije sei, kolairati u nizu. Gledajui u mrlje koje se nalaze u nizu, mogu sainiti neku svoju novu priu. 3. Papiri razliitog formata, (netipinih, razliitih oblika i boja), olovke sa mekim grafitnim ulokom (u daljem tekstu meke olovke) sa oznakom "B", votani pastel, tempera boje, glina, plastelin, plastine folije... IV Svetlo i senka (6 asova - 4+2) Uglovi osvetljavanja, daljina i blizina svetlosnog izvora, utvrivanje promenljivosti oblika i senke, zavisno od ugla i daljine osvetljavanja. Pojmovi: svetlo, senka. 1. Oslanjajui se na ve postojea saznanja po prirodnoj i vetakoj svetlosti, uenike treba uvoditi u procese opaanja izvora svetlosti i uslovljavanja nastanka senke. U odnosu na izvor svetlosti i veliinu predmeta, koja se nalazi ispred izvora svetlosti, pojavie se senka. Na primer, sunani dan, oblik i duina senke nekog predmeta pa i samog deteta koje je osvetljeno prirodnom svetlou. Ako bismo, ipak upotrebili

vetaku svetlost, kao to je grafoskop, usmerenu prema grupi uenika, uz u pozadini postavljen natron papir ili pak-papir, pojavie se senke koje mogu biti opcrtane, preklopljene, pa kasnije od strane uenika pastelnim bojama popunjene. Postoje i druge igre sa svetlosnim izvorima koje e nastavnik, zavisno od uslova u kojim se nalazi, reavati na svoj kreativan nain. Cilj je da se opredmeti senka koja je nastala izvorom svetlosti. Ovakav rad moe da se radi sa celim odeljenjem, moe sa grupom, ali i svaki uenik moe da ga ostvari za sebe, pojedinano. Na fotokopijama ili reprodukcijama graevinskih objekata ili spomenika kulture, uenici mogu da opcrtavaju osvetljene delove objekata, a i one delove koji su u senci. Na taj nain uenicima postupno dovodimo do svesti kulturnoumetniko naslee. Na primer, ako se opcrtavaju osvetljeni delovi manastira Sopoani, uvodimo ih u pojmove kulturnog naslea. 2. Kombinovana tehnika, crtake tehnike, slikarske i vajarske tehnike. 3. Za ovakav rad, pored pomenutih sadraja i tehnika, i sam nastavnik e uoiti ta mu je potrebno od materijala za realizaciju osnovnog sadraja. Pored ve pomenutih materijala za tehnike izraavanja, mogu se koristiti i odgovarajua didaktika sredstva (pomenuti grafoskop, reprodukcije umetnikih dela ili fotokopije nekih objekata). V Taktilnost (4 asa - 2+2) Razvijanje osetljivosti za razne materijale putem dodira. Pojmovi: dodir. 1. Do sada je bilo rei samo o vizuelnim opaajima, koje uenici treba da prime i razumeju, a od njih se trai da prema shvaenom sadraju i postupaju u likovnokreativnom radu. U ovom zadatku ih treba navoditi na taktilni opaaj, na opaaj putem dodira. Radi se o pobuivanju asocijacije uenika po principu, o emu razmilja dok dodiruje jedan predmet, kako bismo na taj nain doli do svojih tema. U praksi se pokazalo da je neprimereno traiti prepoznavanje predmeta koje uenici dodiruju. Skoro redovno, takvi radovi budu neuspeni. U procesima rada treba uenicima pokazivati reprodukcije umetnikih dela, ali i predmete koje e dodirivati da bi osetili glatkohrapavo, oblo-rogljasto i sl. Na osnovu takvih iskustava, ueniku e kasnije biti dovoljno da vizuelno prepoznaje karakteristike predmeta. 2. Crtake, slikarske, vajarske i kombinovane tehnike. 3. Torbe, dakovi, papirne kese, neprovidna ambalaa i razni prirodni i vetaki materijali. VI Izgled upotrebnih predmeta (dizajn) (4 asa 2+2) Predmeti koji su prilagoeni uenikom uzrastu i uporeivanje predmeta koji nisu prilagoeni uenikom uzrastu. Pojmovi: dizajn.

1. S obzirom na to da su deca svakodnevno okruena predmetima koji su oblikovani po ergonomskim, principima za odrasle, sem u vrtiima, gde se nalaze pojedini predmeti prilagoeni deijem uzrastu. Smatra se da nam je obaveza da deci dovodimo do svesti da su sve te predmete koje upotrebljavamo sainili neki ljudi koji se bave dizajnom. Da dizajn pored likovnih vrednosti, sobom nosi i saznanja o korisnosti i prilagoenosti tih predmeta za njihovo to bolje i lake korienje. U praksi se pokazalo da i uenici sa zadovoljstvom mogu da saine neke predmete. Na primer, na belim majicama mogu votanim pastelima da crtaju crtee po svojoj elji, koje kasnije sa veseljem mogu da obuku, jer su i sami neto sainili. Na kouljama mogu da lepe, po principu kolaa, komadie krpica i u konanom ishodu, sami su se pojavili kao projektanti upotrebnih predmeta. Takvi asovi su redovno bili uspeni u procesu proveravanja ovog programa. 2. Crtake, slikarske tehnike, tehnike kolaa i kombinovane tehnike. 3. Crtaki materijali, slikarski materijali, stare pamune jednobojne majice, stare koulje, suknje ili jakne, plastine kese. VII Odreeni predmet kao podsticaj za rad (performans) (2 asa - 1+1) Akcija, radnja, doivljaj, re, zabeleka, muzika vinjeta... Pojmovi: performans. 1. Svaki predmet ili grupa predmeta u grupnom radu moe da ima karakter performansa, ali kada sa tim predmetima budemo u nekoj akciji, a akcija podrazumeva i neki doivljaj. Takvih akcija u radnji imamo svakodnevno u koli, na asovima fizikog vaspitanja, u vreme odmora, kada se naini, spontani zaplet izmeu uenika oko bilo koje situacije koja se desila na prethodnom asu, kao to su nestaluci, dodirivanja, aputanja, ili kad je bilo koji predmet razlog za komunikaciju uenika. U koli se moe i negativna energija usmeriti u pozitivno znaenje, reju, preusmeravati njeno znaenje u linu i kolektivnu kreativnost. Svaki predmet, koji moemo da uzmemo, moe da bude povod za neku priu, ili razgovor, na primer, gde je kupljen, ko ga je napravio, kako se pravi, kako se prodaje taj predmet u nekoj prodavnici, ili pak, demper na detetu, ko ga je ispleo i slino. Mama, baka, suknja, dugme, zaivanje dugmeta, haljina, sve u neposrednoj okolini uenika moe da podrazumeva motivaciju za radnju i doivljaj. Grupa uenika, svako na svoj nain, moe da imitira sainjavanje odreenog predmeta, a posle svega, ili u procesu rada, moe da se saini fotografija ili video zapis, i napokon, ni to ne mora da bude. Bitno je uvesti uenike u neko novo iskustvo, a to iskustvo po iskustvo, kad se zna da iskustvo ima karakter uenja, u konanom ishodu podrazumeva i kontakt sa savremenim tendencijama u oblasti stvaranja. 2. Kombinovana tehnika. 3. Ve je reeno da svaki materijal koji se nalazi u neposrednoj okolini moe da bude povod za stvaranje nekog sadraja (olovka, pernica, torba, knjiga...). VIII Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem (2 asa - 1+1) Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem.

Pojmovi: spajanje. 1. Pojam spajanje ili vezivanje je vrlo sadrajan iz aspekta traganja za svim oblicima vezivanja koje ovek koristi u neposrednoj okolini. Zakopavanje kao vezivanje, to je simbol manufakture, rajferlus, kao vezivanje to je simbol industrije, zidanje kao vezivanje, lepljenje kao vezivanje, zakivanje kao vezivanje, varenje kao vezivanje, tkanje kao vezivanje, ivenje kao vezivanje... Sve ta ovek ini, ima karakter vezivanja. U prirodi je to raenje, na primer list na grani nije vezan, on je izrastao itd. Bitno je navoditi uenike da opaaju takve pojave u neposrednoj okolini, a ono to treba da uine, na primer, pronirati dva oblika svee gline, vezivati glinu sargijom, kanapom i tome slino. 2. Vajarske i kombinovane tehnike. 3. Glina, kanap, tkanina, meka ica, tapii obraeni i neobraeni, i sl. Preporuke za ostvarivanje programa u drugom razredu I Kretanje oblika u prostoru (6 asova - 4+2) Kretanje vie oblika u prostoru, kretanje jednog oblika u prostoru. Pojmovi: kretanje, prostor. 1. U ovoj celini programa imamo tri pojma: kretanje, oblik i prostor. Ni o jednom pojmu ne treba uenicima saoptavati informacije u smislu teorije forme imajui u vidu uzrasne mogunosti uenika, a posebno njihovu percepciju. Izvui emo pojam kretanja. U tom sluaju e pojam oblika i pojam prostora imati karakter podpojmova. Kako su deca po svojoj prirodi sve vreme u pokretu, uvereni smo da im je mogue objanjavati ne samo njihovo kretanje, ve i kretanje oblika u prirodi. Na primer, opaanje kretanja lia na drveu (breza, platan, ljiva, hrast i sve to ini njihovo okruenje u prirodi). Kao suprotnost kretanju, treba ih navoditi da opaaju statine oblike u prirodi, na primer kuu, kolu, autobusku stanicu... A kad pomenemo autobusku stanicu, treba imati u vidu i autobuse koji se kreu i razne druge predmete koje je ovek sainio, a koji se takoe kreu. Ukoliko su to sadraji, ostaje pitanje ta je to ta e uenici raditi na asu. Ako bismo im rekli da crtaju list breze, platana ili nekog drugog drveta, njihov crte e biti statian. Prema tome, ta je to to oni mogu da ine na asu? Naveemo neke primere. Ako bismo povezali, u smislu korelacije ovaj zadatak sa sadrajima matematike, mogli bismo uenicima da kaemo da nacrtaju na papirima neke od geometrijskih modela koje ue (trougao, kvadrat, krug, pravougaonik...). Poto nacrtaju geometrijske modele, treba da ih iseku, da ih naniu na kanap, pa kada sve to okae na neki poloeni tap u prostoru, desie se neko kretanje. Kretanje je uslovljeno strujanjem vazduha, slino kao to se kree lie na drveu, ali kretanje moe da bude uslovljeno i raspredanjem kanapa ili konca. Ako bismo uenike podelili u grupe, jedna grupa moe da reava zadatak sa geometrijskim modelima, druga grupa moe da reava zadatak sa slobodno iscepanim oblicima na slian nain. Trea grupa moe da koristi tapie razliitih veliina (od 10 do 70 cm) ukoliko bi se u prostoru postavio dui tapi (do 1 m), na ijem kraju bi bio vezan kanap, potom na sredinu novog tapia od 50 cm, na ijim krajevima se takoe mogu vezivati manji tapii, ujedno tragajui za ravnoteom, pa na krajevima tih tapia vezivati jo manje tapie, vodei rauna o ravnotei, ime se

dobija neka vrsta "grozda" od veeg broja tapia koji e se kretati u prostoru. Na taj nain se dobija i fizika i vizuelna ravnotea i kretanje oblika u prostoru. U procesu rada sa uenicima, moe se govoriti i o jednainama u matematici. O ravnotei leve i desne strane kompozicije. Iz toga mogu proizai mnoge prie koje e kreativan nastavnik da osmiljava u procesu rada sa uenicima. 2. Kombinovana tehnika, crtake i slikarske tehnike. 3. Papir, makaze, drveni tapii, lepak, kanap, konac, konstrukcija starih kiobrana... II Dejstvo svetlosti na karakter oblika (svetlost) (4 asa -2+2) Prirodna i vetaka svetlost, silueta, senka (sopstvena i baena), figura i pozadina, svetlo i senka u figuri. Pojmovi: svetlost, silueta. 1. U cilju kontinuiteta saznanje o pojmu svetlosti treba nastaviti sa igrama svetla i senke oslanjajui se na sadraje koje su uenici uili u prvom razredu. To je uinjeno zbog obilja mogunosti kreativnog traganja i uenika i nastavnika s jedne strane, a s druge, utemeljivanja znanja o znaaju svetlosti u prirodi kao jednog od znaajnih uslova ivota. 2. Kombinovana tehnika, crtake tehnike, slikarske i vajarske tehnike. 3. Za ovakav rad, pored pomenutih sadraja i tehnika, i sam nastavnik e uoiti ta mu je potrebno od materijala za realizaciju osnovnog sadraja. Pored ve pomenutih materijala, za tehnike izraavanja mogu se koristiti i odgovarajua didaktika sredstva (pomenuti grafoskop, reprodukcije umetnikih dela ili fotokopije nekih objekata). III Ambijent - scenski prostor (6 asova - 4+2) Izrada maski, kostima i scene. Pojmovi: ambijent, scena. 1. Smisao uvoenja ove celine u sadraje programa likovne kulture jeste da se sa uenicima vode razgovori o opaanju i prepoznavanju karakteristika raznih ambijenata. Po emu prepoznajemo ambijent uionice, autobuske stanice, ulice, porodine kue, muzeja, nastavnik e u svojoj sredini nai jo mnogo primera. Razgovor treba voditi tako da uenici saopte to vie svojih opaanja. Samim tim, doprinosi se valjanom sticanju uvida u uenikovo iskustvo. Iz toga e proizai i planovi nastavnika za izvoenje rekreativne nastave, ali i neposrednog rada uenika u raznim tehnikama. Bitan je i aspekt sa koga e nastavnik prii reavanju ovakvog zadatka. Jedan aspekt moe da bude scenski prostor. I u uionici moe da se naini scena nekog ambijenta, i to onog ambijenta za koji se uenici opredele u razgovoru sa nastavnikom. Kako je re o celini programa koja nudi povezivanje sadraja sa knjievnou, fizikim vaspitanjem, svetom oko nas, drugim reima, svi sadraji koji se savladavaju na ovom uzrastu mogu da budu uvedeni u realizaciju ovakvog zadatka.

2. Crtake, slikarske, vajarske, kombinovane tehnike. 3. Meke olovke, tempera boje, glina, plastelin, papir, karton, razni drugi materijali, zavisno od scenarija koji e sainiti nastavnik. IV Lepo pisanje sa kaligrafijom (16 asova - 10+6) Pisanje latinikih slova, uporedo sa uenjem latinice na asovima maternjeg jezika. Pisanje irilikih slova. Pojmovi: irilica, latinica. 1. Povlaenje uskih, krivih linija, povlaenje irokih, pravih i krivih linija. Pisanje irilikih i latinikih slova. Povezivanje slova u rei. 2. Povlaenje uskih, kosih, pravih i poloenih linija; povlaenje irokih, kosih, pravih i poloenih linija; povlaenje otvorenih i zatvorenih linija; pisanje slova uporedo sa uenjem abecede. 3. Materijali - lepo zaotrene stolarske olovke (pljosnate); obine grafitne olovke sa oznakom "B" pljosnato zaotrene; tapii od sladoleda takoe pljosnato zaotreni; votani pastel, takoe pljosnato zaotren, metalno pero i tu ili penkalo. V Kontrast (12 asova - 8+4) Prirodni i vetaki oblici, slaganje - razlaganje, razlaganje - slaganje, jednobojan viebojan, obraen - neobraen, prav - kriv, jednostavan - sloen, ispupen - udubljen. Pojmovi: kontrast. 1. Svugde u naoj okolini moemo uoiti kontrast. Na primer, prirodni i vetaki oblici. No, dan, jednobojan, viebojan, obraen, neobraen, prav, kriv, svetlo, senka i sl. Sve to mogu biti povodi za likovno izraavanje u svim tehnikama. To treba da uzmemo kao likovni sadraj, a imajui u vidu velike mogunosti za izbor tema, motivacione sadraje, sam nastavnik moe da pronalazi, po jednostavnoj logici - koliko je nastavnika, toliko moe biti i naina za motivaciju, a koliko je uenika, toliko moe da bude i tema za realizaciju ovog zadatka. 2. Crtake, slikarske, vajarske, kombinovane tehnike. 3. Meke olovke, tempera boje, glina, i svi materijali koji se u odreenom trenutku mogu koristiti za realizaciju neke uenikove ideje. VI Individualno korienje razliitih materijala za rad (pakovanje) (6 asova - 4+2) Oblikovanje neobinih objekata. Pojmovi: pakovanje.

1. I u mnogim dosadanjim zadacima uvodimo uenike u opaanje prirode. U tom procesu, ne zapostavljamo njihove individualnosti i posebnosti u procesu opaanja i tumaenja prirode. Nastavnik nikad nee insistirati da uenik kopira prirodu, ve e voditi rauna da on na svoj simbolian nain saoptava detalje prirode, po logici da od prirode uzme onoliko koliko on smatra da treba da uzme (ne sve), pa da u svom radu, kao prirodno bie, dodaje opet po svojoj volji ta proceni da je potrebno dodati. Tako bi trebalo da izgleda jedan individualni kreativni rad uenika. U ovom zadatku moemo i sebe preispitivati - koliko smo uveli uenike u konvencije odraslih, imajui u vidu agresivnost spoljnog sveta, to bi trebalo da uinimo na vrlo jednostavan nain. A to znai da ve neke ustaljene konvencionalne vrednosti prekrivamo kako bismo doli do novog psihikog izazova kod uenika. Poznata je detetova, ili ovekova, radoznalost ili neizvesnost u posmatranju zapakovanog oblika (uredno - neuredno). Obina prazna kutija, koja je zapakovana na ustaljen, konvencionalan nain, izaziva radoznalost i potrebu za raspakivanjem. Moda ne treba ni pominjati koliko loe skupocene igrake poklonjene detetu, ubrzo budu unitene. Zbog ega? 2. Crtake, slikarske, vajarske i kombinovane tehnike. 3. Potroni materijal prilagoen uzrastu uenika. Kanap, vosak, meke olovke, tempera boje, glina. VII Znaci i simboli (4 asa - 2+2) Peat, grb, simboli, slovni i notni znaci. Pojmovi: heraldika. 1. Imajui u vidu znaaj heraldike i uopte znaaj simbola i znakova u savremenoj sociokulturnoj sredini, a posebno kada je re o raunarima, odei i obui ("markirana obua i odea"), postavlja se pitanje kako dovoditi do svesti uenicima kriterijume vezane za reklamu i opte prisustvo znakovnosti u naem okruenju. Razume se da je problem vrlo sloen, ali ovo moe da bude jedan mali doprinos razgovoru sa uenicima o tim nama nametnutim vrednostima. I sami oni neto mogu da uine, s tam to e nastavnik voditi rauna o meri, sredstvima i psihofizikim mogunostima uenika. Praksa je pokazala da je pogreno na poetku asa pokazivati znake bilo koje vrste, jer uenici imaju vizuelno pamenje kad ele da imitiraju ve viene znake. Za nastavnika ostaje veliki problem, da pored nuenja kriterijuma o znacima i simbolima, od uenika dobije neka njihova idejna reenja. Problem je i literature, na koju bi se mogli osloniti za tumaenje pomenutih vrednosti, pogotovu kad se ima u vidu brzo napredovanje spoljne kulture, koja nije svojstvena mentalitetu naih ljudi. Ponudiemo jedan od naina za uenikovo kreativno stvaranje, kada moe prvo da na svom papiru naslika nekoliko mrlja, pa tek onda, u nekoj od narednih faza, da traimo povezivanje tih mrlja u neki njegov znak, kada on moe imati svoje tumaenje neega, samo njemu svojstvenog. Ne moraju to samo da budu mrlje, to mogu biti take, linije i neki drugi oblici, od bilo kog materijala, od kojih se moe poi u svet promiljanja sa oznakom samosvojne uenikove kreativnosti. 2. Crtanje, slikanje, vajanje, kombinovane tehnike. 3. Meke olovke, tempera boje, stare fotografije, kolai, hartija, kartoni..

VIII Jednobojna kompozicija upotrebnih predmeta (klua) (6 asova - 4+2) Pojmovi: klua, jednobojan. 1. U ovom zadatku uenici treba da prikupe otpadnu ambalau, da po svojoj volji naine kompoziciju lepljenjem na neku kartonsku podlogu i kada sve to zavre, da bismo se oslobodili sugeriranja dosadanje funkcije tih predmeta, takva kompozicija treba da bude premazana belom bojom. Jo jedan od naina jeste da se preko tako organizovane kompozicije postavi gaza, preko koje se takoe, pree belim akrilikom. Posle suenja, dobijaju se novi oblici, nove svetlinske vrednosti, koje daju nove anse za dalja dograivanja crtanja ili slikanja prema uenikovoj elji. Obliku smo promenili znaenje. Ovo to je predloeno nije jedino reenje. Nastavnik e nai moda i bolja. 2. Kombinovane tehnike, slikarske, crtake i vajarske tehnike. 3. Sitna ambalaa, kartoni, razni papiri, tempera boje, olovke, akrilna bela boja... IX Zamiljanja (6 asova - 4+2) Verbalni opis, tekst, fotografija... Pojmovi: fotografija. 1. U ovom zadatku treba tragati za asocijacijama uenika. Jedna re moe da bude povod. Uitelj moe pitati uenika: "O emu razmilja kada kaemo drvo?" Svaki uenik e imati svoju priu o tom pojmu. Ili, na primer, ako naemo neku staru fotografiju, moemo pitati: "O emu razmilja dok gleda u ovu fotografiju? Moe li nam neto rei o njoj?" Ako proitamo neki tekst, primeren uzrasnim mogunostima uenika, koji, takoe, moe da bude povod za razgovor, i pojedinana tumaenja i reenja uenika u likovnom radu, ve smo neto uspeli. ta je to to smo uspeli? Uspeli smo, prvo u razliitostima tema, a zadraemo i dalje na zahtev, da pored traganja za dobrim procesima rada, imamo i primerene rezultate u svim likovnim tehnikama. Nastavnik e zahvaljujui svojoj inventivnosti, pronai prave naine motivisanja uenika za ovu vrstu slobodnijeg rada, ali ne slobodnih tema, kad e ponavljati neka svoja prethodna iskustva u vidu shema i ablona. 2. Crtake, slikarske, vajarske, kombinovane tehnike. 3. Meke olovke, papiri razliitih oblika i boja, tempera boje, glina, plastelin i drugi materijali ukoliko se desi da uenici imaju potrebu za njim. X Preoblikovanje materijala ili predmeta (6 asova - 4+2) njihovim spajanjem (vezivanje) Pojmovi: vezivanje. 1. Kako je re o pojmu vezivanja koji je izuzetno znaajan u ivotu oveka, njegovom delovanju, meuljudskim odnosima. Pored ve pomenutog vezivanja u materijalnom smislu, moemo govoriti i o duhovnoj vezi ovek-Bog, ovek prema oveku, ljubavnoj vezi. Mislimo, dakle, na sve ono to oveka ini ovekom u antropolokom, psiholokom

i sociolokom smislu. I u drugom razredu je predvieno nekoliko sadraja tog karaktera, koji treba da se oslone na sline sadraje iz prvog razreda. Pojam spajanje ili vezivanje vrlo je sadrajan iz aspekta traganja za svim oblicima vezivanja koje ovek koristi u neposrednoj okolini. Zakopavanje kao vezivanje, to je simbol manufakture, rajferlus, kao vezivanje, to je simbol industrije, zidanje kao vezivanje, lepljenje kao vezivanje, zakivanje kao vezivanje, varenje kao vezivanje, tkanje kao vezivanje, ivenje kao vezivanje... Sve ta ovek ini, ima karakter vezivanja. U prirodi je to raenje, na primer list na grani nije vezan, on je izrastao itd. Bitno je navoditi uenike da opaaju takve vrednosti u neposrednoj okolini, a ono ta treba da uine, neemo traiti mimezis, jer im to ne dozvoljavaju njihove psihofizike mogunosti, ve emo nainiti neto suprotno, na primer, pronirati dva oblika svee gline, vezivati glinu sargijom, kanapom i tome slino. 2. Vajarske i kombinovane tehnike. 3. Glina, kanap, tkanina, meka ica, tapii obraeni i neobraeni, i sl.

MUZIKA KULTURA
Cilj i zadaci Cilj - razvijanje interesovanja, muzike osetljivosti i kreativnosti; - osposobljavanje za razumevanje mogunosti muzikog izraavanja; - razvijanje osetljivosti za muzike vrednosti upoznavanjem umetnike tradicije i kulture svoga i drugih naroda. Zadaci - negovanje sposobnosti izvoenja muzike (pevanje/sviranje); - sticanje navike sluanja muzike, podsticanje doivljaja i osposobljavanje za razumevanje muzikih poruka; - podsticanje stvaralakog angaovanja u svim muzikim aktivnostima (izvoenje, sluanje, istraivanje i stvaranje zvuka); - upoznavanje tradicionalne i umetnike muzike svoga i drugih naroda; - razvijanje kritikog miljenja (iskazivanje oseanja o muzici koja se izvodi i slua); - upoznavanje osnova muzike pismenosti i izraajnih sredstava muzike umetnosti. Sadraje muzike kulture ine sledee aktivnosti: izvoenje (pevanje/sviranje), sluanje i stvaranje muzike.

Prvi razred
Operativni zadaci Uenici treba da: - pevaju po sluhu; - sluaju vredna dela umetnike i narodne muzike; - izvode muzike igre; - sviraju na dejim muzikim instrumentima.

Sadraji programa
Izvoenje muzike a) Pevanje: - Pevanje pesama (uenje po sluhu) razliitog sadraja i raspoloenja, tradicionalne i umetnike muzike koje su primerene glasovnim mogunostima i uzrastu uenika. Poeljno je povezivanje sadraja pesama sa sadrajima ostalih nastavnih predmeta ukoliko je mogue (uenici i kola, godinja doba, praznici i obiaji, zaviaj i domovina, priroda i okolina, ivotinje...). - Pevanje i izvoenje muzikih igara (igre uz pokret, didaktike igre). - Pevanje jednostavnih modela i namenskih pesama kao zvune pripreme za postavku muzike pismenosti. b) Sviranje: - Postupno upoznavanje muzikih ritmikih dejih instrumenata i naina sviranja na njima (tapii, bubanj, zveke, triangl, ineli, daire). - Pravljenje dejih instrumenata. - Auditavno razlikovanje dejih instrumenata po boji zvuka. - Razvijanje ritmikog pulsa i ritma sviranjem pratnje za brojalice i pesme na razliitim izvorima zvuka (telo, predmeti, ritmiki deji instrumenti). Na osnovu iskustva u izvoenju muzike, prepoznati: zvuke koje stvara glas (govorpevanje), stepene jaine zvuka (glasno-tiho), razliita tempa (brz-spor), trajanje (kratakdug), pesmu na osnovu karakteristinog odlomka melodije, naine na koje pesma uestvuje u porodinom ivotu (porodina slavlja i praznici).

Sluanje muzike - Sluanje vokalno-instrumentalnih kompozicija za decu i kratkih instrumentalnih kompozicija razliitog sadraja i raspoloenja, kao i muzikih pria. - Sluanje narodnih pesama i igara. U sluanim delima razlikovati: specifine zvuke iz okruenja, ljudske glasove (enski, muki, deji), muzike instrumente, stepene jaine zvuka (glasno-tiho), razliita tempa (brz-spor), trajanje (kratak-dug). Osposobljavati uenike da prepoznaju kompoziciju koju su ranije sluali, na osnovu karakteristinog odlomka. Stvaranje muzike - Oponaanje zvukova iz neposredne okoline, spontanom ili dogovorenom improvizacijom (zvuci u kui, zvuci grada, zvuci u prirodi...); - Ritmikim i zvunim efektima kreirati jednostavne pratnje za brojalice, pesme, prie, stihove, muzike igre, koristei pri tom razliite izvore zvuka (glas, telo, deji ritmiki instrumenti). - Smiljanje malih ritmikih celina pomou razliitih izvora zvuka (govorom, izgovaranjem grupa glasova, razliitim predmetima, dejim instrumentima). - Sastavljanje malih muzikih igara uz pokret.

Drugi razred
Operativni zadaci Uenici treba da: - pevaju pesme po sluhu; - sluaju vredna dela umetnike i narodne muzike; - sviraju na dejim muzikim instrumentima; - izvode deje, narodne i umetnike muzike igre.

Sadraji programa
Izvoenje muzike a) Pevanje: - Pevanje pesama (uenje po sluhu) razliitog sadraja i raspoloenja, tradicionalne i umetnike muzike koje su primerene glasovnim mogunostima i uzrastu uenika.

Poeljno je povezivanje sadraja pesama sa sadrajima ostalih nastavnih predmeta ukoliko je mogue (uenici i kola, godinja doba, praznici i obiaji, zaviaj i domovina, priroda i okolina, ivotinje...); - Pevanje i izvoenje muzikih igara (igre uz pokret, didaktike igre). - Pevanje jednostavnih modela i namenskih pesama kao zvune pripreme za postavku muzike pismenosti. b) Sviranje: - Sviranje pratnje za brojalice, pesme, igre na razliitim izvorima zvuka (telo, predmeti, ritmiki deji instrumenti). Na osnovu iskustva u izvoenju muzike, prepoznati: tempo (brzo - sporo), dinamike razlike (glasno - tiho, postepeno pojaavanje i utiavanje), razliita raspoloenja (veselo, aljivo, tuno, neno, odluno...) na osnovu izraajnih elemenata (dinamika, tempo, ritam, melodija), poznatu pesmu na osnovu karakteristinog odlomka melodije. Sluanje muzike - Sluanje vokalno-instrumentalnih kompozicija za decu i kratkih instrumentalnih kompozicija razliitog sadraja i raspoloenja, kao i muzikih pria. - Sluanje narodnih pesama i igara. U sluanim primerima prepoznati: razliite tonske boje (glasove i instrumente), razliita tempa, dinamike razlike, razliita raspoloenja na osnovu izraajnih elemenata, kao i kompoziciju koju su sluali, a na osnovu karakteristinog odlomka. Osposobljavati uenike da navedu primere prisustva muzike u svakodnevnom ivotu. Stvaranje muzike - Oponaanje zvukova iz neposredne okoline, spontanom ili dogovorenom improvizacijom (zvuci u kui, zvuci grada, zvuci u prirodi...). - Ritmikim i zvunim efektima kreirati jednostavne pratnje za brojalice, pesme, prie, stihove, muzike igre, koristei pri tom razliite izvore zvuka (glas, telo, deji ritmiki instrumenti). - Kreiranje pokreta uz muziku koju pevaju ili sluaju uenici. - Smiljanje malih ritmikih celina pomou razliitih izvora zvuka (govor, izgovaranje grupe glasova, razliitim predmetima, deji instrumenti). - Improvizovanje ritmikog dijaloga na razliitim izvorima zvuka.

Nain ostvarivanja programa

Nastava muzike kulture u osnovnoj koli, svojim sadrajima i aktivnostima znaajno doprinosi celokupnom razvoju uenika. Kod uenika se razvija ljubav prema muzikoj umetnosti i smisao za lepo i uzvieno, potpomae njegov svestrani razvoj, oplemenjuje ga i ulepava mu ivot. Tokom nastave, u vidu osmiljenih aktivnosti, omoguuje se razvijanje sposobnosti izraavanja zvunim sredstvima (glasom ili instrumentom), upoznavanje vrednih dela muzike umetnosti i sticanje potrebe za samostalnim upoznavanjem muzikih dela iz oblasti narodnog i umetnikog stvaralatva. Savladavanjem muzike pismenosti i razvijanjem ukusa, osposobljavamo uenike da aktivno uestvuju u muzikom ivotu svoje okoline. Nastava muzike kulture ostvaruje se meusobnim proimanjem sledeih muzikih aktivnosti: - pevanje i sviranje, uz postupno upoznavanje i usvajanje ritmikih struktura, muzikog pisma i intonacije; - sluanje muzike i usvajanje osnovnih pojmova iz opte muzike kulture; - aktivnosti u muzikom stvaralatvu. U razrednoj nastavi pevanje i sviranje ostvaruje se po sluhu, oponaanjem demonstracije uitelja, ili uz pomo razliitih zvunih i vizuelnih pomagala (crtea, odnosno nekih dogovorenih znakova s uenicima). Upoznavanje muzikog pisma zapoinje u treem razredu i protee se do kraja osnovnog kolovanja. Usvajanje najosnovnije vetine itanja nota omoguava uenicima lake i tanije pevanje jednostavnih melodija, kao i aktivno sticanje informacija o sviranju pojedinih instrumenata. Poeljno je povezivanje muzikih sadraja sa sadrajima ostalih nastavnih predmeta ukoliko je to mogue ostvariti. Zadaci nastave muzike kulture u osnovnoj koli jesu: - postupnost u usvajanju narodnih i umetnikih kompozicija razliitih sadraja; - razvijanje izvoakih vetina uenika i njihov stvaralaki pristup pevanju/sviranju; - razvijanje intelektualnih i motorikih sposobnosti uenika; - razvijanje i podsticanje stvaralakih mogunosti muzikog izraavanja uenika; - upoznavanje osnovne muzike pismenosti i izraajnih sredstava muzike umetnosti. Preporuke za ostvarivanje programa u prvom razredu Sluanje muzike Sluanjem muzike ostvaruju se sledei zadaci:

- sticanje iskustva u slunom razlikovanju zvunih boja (ljudski glasovi, neki instrumenti, zvuci iz ivotnog okruenja); - razvijanje memorije uenika; - navikavanje uenika na paljivo sluanje muzike (to je uslov za kvalitetno doivljavanje muzikih dela); - upoznavanje muzikih dela umetnikog i narodnog stvaralatva. Pevanje pesama po sluhu i uvoenje u osnove muzike pismenosti - Brojalice; - Deje pesme; - Igre s pevanjem. Usvajanje muzikog renika u vezi sa pevanjem (suprotnosti): - dubok ton i visok ton; - dui i krai ton; - glasno i tiho; - brzo i sporo. Sviranje - Postupno upoznavanje muzikih dejih instrumenata i nain sviranja pojedinog instrumenta (tapii, triangl, inele, bubanj, daire, zveke, metalofon, ksilofon). - Pravljenje vlastitih dejih instrumenata. - Razlikovanje pojedinih instrumenata sluhom po boji zvuka i njihovo razliito kombinovanje prema izboru uenika. - Izvoenje ritma pojedinih brojalica pomou dejih instrumenata. - Utvrivanje doivljaja ritmikog pulsa odgovarajuom instrumentalnom pratnjom ostvarenom pomou dejih instrumenata. - Usvajanje muzikog renika u vezi sa sviranjem (suprotnosti): - pevanje - sviranje; - hor - jedan peva;

- orkestar - jedan svira; - klavir - klavirista; - violina - violinist; - truba - truba; - harmonika - harmonika; - bubanj - bubnjar Muziko stvaralatvo - Podsticanje uenika na izraajno pevanje. - Obeleavanje pojedinih rei ili fraza tokom izvoenja melodije zvukom nekih instrumenata, prema izboru uenika. - Oponaanje zvuka iz neposredne okoline spontanom ili dogovorenom improvizacijom (zvuci u kui, zvuci grada, zvuci u prirodi). - Smiljanje malih ritmikih celina ostvarenih govorom ili spontano izgovorenih grupa glasova. - Potpuno slobodna zvuna improvizacija ostvarena rukama ili nogama, odnosno dejim instrumentima. - Slobodan, improvizovan zvuni razgovor ostvaren jednim od prethodno navedenih naina. - Male, dogovorom sastavljene muzike igre uz pokret. Preporuke za ostvarivanje programa u drugom razredu Deje pesme i igre s pevanjem (Uenici i kola; jesen; Boi i Nova godina; zima; prolee; majka i uspavanka; kua, zaviaj i domovina; deja igra; priroda, ivotinje i okolina; obiaji; ostalo). Usvajanje muzikog renika u vezi sa pevanjem: tonovi uzlaze - tonovi silaze; glasno srednje; glasno - tiho; brzo - umereno; brzo - sporo; neno - tuno; neno - radosno. (Navedeni izrazi se upoznaju putem iskustva, bez postavljanja definicije). Sviranje - Pevanje dopuniti obeleavanjem svakog taktovnog dela udarcem o instrument u skladu sa tempom izvoenja;

- pomou udaraljki izvesti neki ritam nauene melodije uz istovremeno ritmiko recitovanje ili pevanje; - izvoenje ritma poznate melodije pljeskanjem ili ritmikim instrumentom uz istovremeno zamiljanje melodije u sebi; - ponavljanje kraeg zadatog ritmikog motiva (veba pamenja i brzog snalaenja); - sviranje ritma pojedinih govornih rei s razliitim brojem slogova ili kraih reenica. Sluanje muzike Usvajanje muzikog renika u vezi sa sluanjem: - orkestar, duvaki orkestar; - flauta - flautist; - gitara - gitarist; - deji, enski i muki glas. Svi izrazi se upoznaju na liniji razumevanja znaenja rei i prepoznavanja zvuka. Muziko stvaralatvo - Stalno podsticanje uenika na to izraajnije pevanje nauenih pesmica; - oponaanje zvukova iz okoline, spontanom ili dogovorenom improvizacijom (zvuci u kui, gradu, prirodi - razgovor ivotinja, razgovor stabala utanjem lia); - izmiljanje malih ritmikih celina ostvarenih spontano izgovorenim ili otpevanim grupama glasova (izmiljanje grupe sastavljene samo od samoglasnika ili samo od suglasnika), ko e due, ko e zanimljivije, razigrane grupe glasova; - improvizacija ostvarena rukama ili nogama, odnosno dejim instrumentima (uz stajanje na jednom mestu ili kretanjem kroz prostor); - slobodno improvizovani dijalozi pomou dejih instrumenata (deca biraju iste ili razliite instrumente); - improvizacija deje melodije na vlastit ili od uitelja predloen stih; - slobodno izmiljanje pokreta uz muziku (npr. za neko kolo uz nauenu novu melodiju). Didaktiko - metodika uputstva Nastavni predmet Muzika kultura treba kod uenika da razvije estetski doivljaj, matu, vetine, navike i stvaralaki impuls.

U osnovnoj koli nastava muzike kulture, zajedno sa drugim nastavnim predmetima, utie na svestrani razvoj linosti deteta i predstavlja jednu od vanih disciplina. Obavezni i preporueni sadraji ovog nastavnog predmeta treba da prue znanja i informacije uenicima kako bi mogli da s razumevanjem i radou prate, razlikuju, doivljavaju i procenjuju muzike vrednosti. Da bi bili realizovani ciljevi prvog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja, kao i zadaci programa obrazovanja i vaspitanja, potrebno je obezbediti nastavna sredstva u skladu sa vaeim normativima. Saznajni proces u nastavi muzike kulture zasniva se na doivljavanju muzike kroz pesmu i sluanje muzike. Uenicima se prenose neophodni elementi, koji ine osnovu muzike pismenosti i znanja, a u funkciji su boljeg razumevanja muzike. Osnovni princip u ostvarivanju ciljeva i zadataka treba da bude aktivno uee uenika na asu, a as muzike kulture treba da bude doivljaj za uenike. Usvajanje znanja uenika zavisi od dobre organizacije asa, koji mora biti dobro planiran, osmiljen i zanimljiv. Nastava treba da se odvija u vedroj i radnoj atmosferi. Raznim oblicima rada, tehnikama i oiglednim sredstvima uenicima se prenose znanja i kombinuju razne metode u nastavi. Prema svojim sadrajima nastavni program se realizuje u nekoliko etapa. U prvoj etapi nastava se svodi na forme rada koje najvie odgovaraju psihofizikom razvoju uenika. To su: brojalice, pesme, muzike igre, sluanje muzike i sviranje na dejim ritmikim instrumentima. Domae pismene zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate ne treba zadavati u okviru ovog predmeta ni u jednom razredu. Nastavu treba uvek povezivati sa muzikim ivotom drutvene sredine uz uestvovanje na takmienjima i muzikim priredbama. Sadraj Muzike kulture ine aktivnosti: - izvoenje muzike (pevanje/sviranje), - sluanje muzike, - stvaranje muzike, - horsko i orkestarsko muziciranje.

Zahtevi programa po aktivnostima

Izvoenje muzike Pevanje u razrednoj nastavi je pevanje po sluhu. Uenici treba izraajno da pevaju odreen broj asova i to u I razredu 20, a u II razredu 25 asova.

U I i II razredu postavljaju se zvuni slojevi tako to se pevanjem odgovarajuih pesama po sluhu stie predstava o tonovima. Zvuk koji uenici pamte u raznim pesmama i igrama (igre opaanja, prepoznavanje tonova i ritmikih kretanja) kasnije povezuju sa notnim pismom. Tako se postupno uvode u tajne pevanja iz notnog teksta. Pevanje dejih pesama u osnovnoj koli treba da bude osnovni sadraj rada u nastavi muzike kulture. Nastava nema zadatak da stvara umetnike, ve kod uenika razvija ljubav prema muzikoj umetnosti i smisao za lepo i uzvieno, potpomae njihov svestrani razvoj, oplemenjuje ga i ulepava mu ivot. Ovo se moe postii samo praktinom nastavom (pevanjem/sviranjem), a manje teoretisanjem. Izborom kompozicija prua se mogunost i proirivanja znanja iz drugih oblasti. Uenjem pesama deca mogu lake da savladaju pravilnu dikciju, kako naeg tako i stranog jezika. Prilikom izbora kompozicija nastavnik ima slobodu, ali mora paziti da budu zastupljene deje, narodne, prigodne pesme drugih naroda, kao i pesme savremenog muzikog stvaralatva za decu. Nastavnik treba, radi aktualizacije programa, da naui decu i neku pesmu koja nije navedena u preporuenom izboru za pevanje, ako to odgovara cilju i zadacima programa i ako zadovoljava kriterijume vaspitne i umetnike vrednosti. Pre obrade pesme poeljno je da se ispria pria iji je sadraj u vezi sa tekstom, kako bi se probudilo interesovanje za pesmu, a samim tim i razvila uenikova mata. Stvaranje pogodne atmosfere za uenje nove pesme potrebno je da bi dete svaku pesmu maksimalno pozitivno doivelo, da u sebi stvori one potrebne emocije koje su podstakle kompozitora i nadahnule ga da stvori pesmu. Nastavnik treba da peva iz srca, izraajno. Potrebno je takoe da vodi rauna i ispravlja nepravilno disanje uenika pri pevanju ili loe dranje tela prilikom sedenja. Za pravilan izbor pesama neophodno je primeniti i didaktike principe. To se posebno odnosi na princip postupnosti i dostupnosti. U okviru principa postupnosti treba imati u vidu tri pravila: - od poznatog ka nepoznatom; - od lakeg ka teem; - od blieg ka daljem. U muzikoj nastavi za trajno usvajanje znanja veoma je znaajan princip doivljaja. Kada je pesma usvojena i, ukoliko to zadovoljava tekst nauenu pesmu treba: - dramatizovati; - slobodno improvizovati pokretima; - likovno izraziti; - pratiti ritmikim instrumentima. Na poetku godine trebalo bi davati lake primere za obradu, a na kraju tee, kako bi uenici lake shvatili i usvojili nove kompozicije, a samim tim postali sigurni u svoje

mogunosti. S principom postupnosti usko je povezan princip dostupnosti, jer samo dostupan program omoguava postepeno i uspeno razvijanje muzikih sposobnosti uenika. Dostupan program ne bi trebalo meati sa lakim, jer lakim izborom ne stvara se vee interesovanje za savladavanje programa, kao ni mogunost za uspeno muziko razvijanje. Neeljeni efekti se javljaju i kod pretekog programa. U trenucima kada uenici pokazuju zamor i dekoncentraciju na bilo kom asu, nekoliko minuta pevanja veselih dejih pesama, uz pokret, razvedrie premorena lica i omoguiti im da ponovo krenu na usvajanje novih znanja iz razliitih predmeta. Svaki kolski dan poeljno je poeti i zavriti pevanjem pesama. Sviranje Sviranje je dogradnja pevanju i postoje opravdani razlozi za postojanje te aktivnosti. U svakom odeljenju postoji jedan broj uenika koji ima vee ili manje potekoe u pevanju. Da dete ne bi postalo maloduno, izbegavalo uestvovanje u muzici, pruati mu i druge mogunosti afirmacije na muzikom podruju, a to je upravo sviranje. U I i II razredu uenici sviraju na dejim ritmikim instrumentima (bubanj, zveke, tapii, triangl, ineli). Njih mogu napraviti i sami od najrazliitijih materijala (praznih kartonskih, drvenih ili plastinih kutija, kanapa, ice, drveta, cevi, kukuruza, iarke, kestena i dr. kao npr. svirale od zove ili vrbe, bubnjii od drveta i koe, tikve, itd.). U II razredu postepeno uvoditi melodijske instrumente (metalofon) i upuivati uenike da sviraju po sluhu jednostavne melodije. Osnovni oblici sviranja na dejim ritmikim instrumentima: I razred: - sviranje takta, - sviranje ritma. II razred: - sviranje takta, - sviranje ritma, - sviranje melodije, - sviranje pauza. Sviranje u I i II razredu, gde zapoinje ostvarivanje ove oblasti rada, vokalnoinstrumentalni aranman je jednostavan i sastoji se od dve do tri grupe instrumenata. Prva grupa instrumanata donosi osnovni ritam, druga grupa svira naglaen deo takta, a trea nenaglaeni deo takta. Sviranje aranmana u I i II razredu se izvodi po sluhu, a postupak rada moe biti podeljen u nekoliko etapa:

- uenike podeliti u grupe i dati im instrumente, a zatim pevanjem obnoviti staru ili nauiti novu pesmu; - savladati ritam pesme pljeskanjem, i istovremeno pevati pesmu; - uenici uzimaju svoje instrumente i sviraju naueni ritam (svaka grupa instrumenata svira ritam koji je savladala pljeskanjem i istovremeno pevaju pesmu); - uz upornost i ozbiljnost u radu prevazilaze se tekoe koje mogu nastati u zajednikom sviranju (npr. prelazak na sviranje deonice neke druge grupe). Muzike igre Najspontaniji nain na koji dete izraava svoje muzike sposobnosti (oseanje za ritam i doivljavanje melodije i teksta) jeste muzika igra. U niim razredima planirano je izvoenje igara laganog tempa da bi se razvila vetina pokreta. U situacijama kada su pravila igre sloenija i zahtevaju vei napor dece nastavnik ih moe podeliti u dve grupe, od kojih jedna peva, a druga izvodi pokret. Jednostavne rei pesama proiruju deje poznavanje okoline u kojoj ive, prirode... i podstiu ih na pantomimiko izraavanje. Igre se izvode, uglavnom, kolektivno sa razliitim rasporedom uloga. Posle stvorene atmosfere za novu igru, igra se ui prvo sa manjom grupom sposobnijih uenika, kako bi ostali od njih mogli da naue. Igra se savlauje u celini, a pevanje mora da pone tanim intoniranjem poetnog tona. Nove pokrete treba uvebati pre savlaivanja itave igre. Muzike igre mogu da budu: didaktike, igre sa pevanjem, igre uz instrumentalnu pratnju, male muzike dramatizacije. One omoguuju uenicima da nesvesno savladaju razne ritmiko-melodijske pojave koje e kasnije svesno obraditi u momentu opismenjavanja. Osnovni zadatak brojalica je razvijanje ritmikog oseanja i pomo onima sa labilnijim ritmom. Za razvijanje sluha mogu se izvoditi brojalice na zadatom tonu. Pri izvoenju brojalica treba da se stvori atmosfera igre, jer pored toga to u igri najbolje ue, uenici doivljavaju nastavu kao neto to relaksira i zabavlja. U poetnom radu na obradi brojalica panju treba posvetiti ravnomernom i razgovetnom ritmikom izgovaranju slogova i rei brojalica u tempu. Treba ih takoe izgovarati umerenom jainom i slobodnom intonacijom. Kasnije se moe traiti da ih izgovaraju na odreenoj tonskoj visini. Poeti sa radom brojalica koje su u 2/4 ili 4/4 taktu (jer je lake za poetak), a kasnije uiti i brojalice u 3/4 taktu. Zainteresovati uenike da sami sastavljaju nove brojalice, razbrajalice i sl. koristei dvoslone, troslone i etvoroslone rei. Pevane brojalice su zahtevnije za rad, jer, pored teksta i rei, dodaje se uenje melodije. Ritam brojalica se moe izvoditi na vie naina istovremeno: jedna grupa uenika izvodi ritam na udarakim instrumentima, druga hoda, trea udara rukama. Sluanje muzike Organizacija asa sluanja muzike treba da bude sasvim jasna, sa pripremljenim oiglednim nastavnim sredstvima. Od prvog dana dete treba da bude u kontaktu sa dobrom muzikom koja odgovara njegovom uzrastu. Budui da muzika do njih dolazi auditivnim putem uenike treba psihiki pripremiti kako bi svu svoju panju mogli usmeriti samo na muziki doivljaj.

Uzrastu I i II razreda odgovaraju najvie vokalno-instrumentalne kompozicije, koje po svom sadraju moraju da im budu vrlo bliske Prilikom sluanja uenicima se moe dozvoliti sloboda emotivnog izraza (crteom, mimikom, pokretom, tekstom itd.). U I i II razredu treba vie organizovati globalno sluanje muzike i inspirisati uenike da opaaju i uoavaju sve vanije elemente sluane kompozicije. Poeljno je da uenici sami objanjavaju svoja oseanja i zapaanja posle odsluane kompozicije, a da nastavnik usmerava i sreuje njihove utiske. Kroz razliit doivljaj umetnikog dela, uenici e razvijati svoju kritinost, individualan odnos prema umetnosti, to je od posebnog znaaja za njihova dalja iskustva. Svoj doivljaj muzikog dela uenici mogu izraziti pantomimom. Oni e spontano doarati sviranje na instrumentu koji su prepoznali, a sam karakter sluane kompozicije podstaknue ih na odreene pokrete. Sluanje muzike prie je vrlo omiljen oblik kod mlaih uenika. Zbog duine trajanja ovog knjievno-muzikog oblika sluanje treba ralaniti na dve do tri manje celine. Dobro je posle svake takve celine prekinuti sluanje i proveriti da li su uenici shvatili sadraj prie do tog trenutka. Sluanje samostalnih muzikih celina iz prie moe se ponoviti i drugom prilikom, kao podseanje na priu. Svako novo sluanje e dovesti do novih saznanja. Sluanje nekih kompozicija iz prethodnog razreda moe se ponoviti i u sledeem razredu. Deje stvaralatvo Kroz slobodu izraavanja razvijaju se stvaralake sposobnosti, fantazija, intuicija i individualnost. Nastava muzike treba ueniku da prui to vie prilika za oslobaanje i razvijanje njegovog muzikog izraavanja. Stvaralaki rad podstie uenika da pronae onaj nain izraavanja koji mu najvie odgovara. Prvi stvaralaki izraz deteta je igra. Dete u igri kroz pokret odmerava ritam, kroz dozivanje melodijski izraz i ta igra je znaajna u muzikom izraavanju deteta. Najjednostavniji oblici stvaralatva koji se mogu ostvarivati u I i II razredu jesu: - improvizacija pokreta (uenici pokretima izraavaju tekst nauene pesme ili sluane kompozicije); - ilustracija nauene pesme (korelacija sa likovnom kulturom gde uenici "preslikavaju" tekst ili sadraj neke kompozicije); - ilustracija nepoznate kompozicije (uenici individualno doivljavaju sluano delo, pa e prikaz odsluanog biti vrlo razliit); - prepoznavanje kompozicija preko ponuenih ilustracija (uenici se opredeljuju za jednu od slika za koju smatraju da je inspirisala kompozitora); - odreivanje ritma za zadati tekst; - improvizacija melodije na dati tekst (ovaj nain stvaralatva primenjivati od drugog razreda).

Razni pokuaji stvaralatva, uz primenu dejih instrumenata, kod uenika izaziva posebno interesovanje, jer se kod njih, u ulozi "izvoaa", vie razvija mata i inspiracija za oblikovanje ritma i melodije. Ovakvim radom upuuju se na kasnije stvaralatvo koje e doi do veeg izraaja. Praenje i vrednovanje rada uenika U I razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjivanje je opisno, a u II razredu brojano. Ono je u funkciji praenja napredovanja uenika. Poznato je da dete roenjem nosi u sebi klicu raznih muzikih sposobnosti (oseaj za ritam, intonaciju, izraajnost u dinamici i tempu, oseaj za realizaciju muzikih misli pokretom, grupno sviranje, itd.). Da bi se pratilo napredovanje uenika vano je da nastavnik upozna muzike sposobnosti svakog uenika. Nekada se muzike sposobnosti pojedinca mogu uoiti vrlo rano, ili je polagani rast nekih sposobnosti takav da ih esto smatramo potpunim izostankom. Kroz nastavu muzike kulture postavlja se zahtev da se kod uenika razvija estetski doivljaj, mata, vetine, navike i stvaralaki impuls. Svakom ueniku treba omoguiti najbolji mogu razvoj u okviru vaspitno-obrazovnog rada, bez pogrenih reagovanja tipa: Ti nema sluha. Osnovni zadatak nastavnika jeste da hrabri i podstie uenika. Ocenjivanje je sastavni deo procesa uenja i nastave, a treba da podri uenje i doprinese njegovoj uspenosti. Ono zahteva maksimalno realne i objektivne kriterijume u ocenjivanju svakog uenika pojedinano. Procene o tome koliko je koji uenik lepo i muzikalno interpretirao pesmu vie su u domenu estetskog procenjivanja. Nastavnik razredne nastave treba da sagleda opte angaovanje i rad uenika i prema tome da donese adekvatnu i realnu ocenu. Celokupno gradivo ostvaruje se samo u koli.

Preporuene kompozicije za pevanje u prvom razredu

Himne 1. Svetosavska himna 2. kolska himna Narodne pesme 1. Na kraj sela uta kua 2. Je 3. Jedan mi je bilbil 4. Sitna kia padala

5. Pod onom 6. Ja posejah lan 7. Zetsko kolo 8. Pesma u kolu 9. Bela ovca 10. Imam kuu od ivova prua 11. Kia pada 12. Oj, Badnjae, Badnjae 13. Pomozi nam Vinji Boe Deje pesme 1. ika Mrak - R. Anelkovi 2. Zec kolo vodi - St. Korunovi 3. Raunanje - Vl. R. orevi 4. Roendanska pesma 5. Saobraajac - N. Hiba 6. Lepa Anka kolo vodi 7. Pada sneak- St. Korunovi 8. Zeii - St. Korunovi 9. Visibaba 10. Prvi sneg - B. Stani 11. Jeeva uspavanka - N. Vukomanovi 12. Dete peva - P. Ramov 13. Brate Ivo - nepoznati autor 14. Avanture maloga Juju - P. Bergamo

15. Spavaj sine san te prevario 16. Prestaj, prestaj kiice 17. D. Mladenovi - Zima Didaktike igre 1. Tomerlin - Ribar 2. Berem, berem groe 3. Jana eta 4. . Parmakovski - Vozot ide 5. Dve ruice - zapis prema pevanju dece 10. Zec i repa - Z. Vasiljevi 11. Ide maca pored tebe - Z. Vasiljevi 12. M. Petrov - Oho-ho - Mali ples - Vrabac 13. Ko pre do mene - Z. Vasiljevi 13. Pliva patka preko Save Brojalice 1. Maka 2. Io meda u duan 3. Bumbari 4. Lastavica 5. Leptir i cvet 6. Dva se petla pobie 7. Ko ko ko ko da

8. Deak i ptica Sviranje na dejim instrumentima 1. St. Korunovi- Bubanj zove 2. En ten tini 3. Io meda u duan 4. Pliva patka preko Save 5. Piem, piem petnaest Modeli 1. Do, do ta je to? 2. Konj ima et'ri noge 3. Sol mi daj 4. Mi je u sredini 5. Mi idemo preko polja Pesme koje su stvarala deca 1. Radni mravi - Darko ivkovi, Gadin han 2. Ljubavna pesma - Marko Backovi, Despotovac 3. O slonetu - Gordana Jovanovi, Glogonj 4. Drugarstvo - Vera Koji, Novi Sad 5. Zvezda - Marija Jakovljevi, Gornji Milanovac

Preporuene kompozicije za sluanje u prvom razredu

Himne 1. Dravna himna 2. Svetosavska himna 3. kolska himna

Narodna muzika 1. Kad te vidim na sokaku 2. Kopa cura vinograd 3. Sino kad je pao mrak 4. Sremsko kolo 5. Vlajna kolo 6. Napolitanska pesma Santa Luija 7. Tupan mi tupa 8. Oj Ovare 11. Bearac 14. B. Dugi - arobna frula (izbor) 15. Na Boi 16. Narodna iz Belgije - Nek svud ljubav sja Pesme za decu 1. Autor nepoznat - Roendanska 2. S. Bari - Straan lav 3. M. Ili Beli - Na slovo, na slovo, - Iza sedam brda, - Uspavanka za Aima, - Januarske zvezde, - Pesma na slovo M, - Dvanaest meseci, - Zdravica, - Sve je polo naopake.

4. A. Kora - Najlepa mama na svetu, - Ivin voz, - Al je lep ovaj svet, - Radost Evrope. 5. S. Rajii - Paii 6. B. Kovai - Pahulja 7. Deca mogu nemogue - N. Radulovi 8. Ruska narodna pesma - Evo jelke 9. Mocart - O, maju dragi doi! Domai kompozitori 1. L. Dimitrijevi - Medvedova enidba (deja opera) 2. M. Milojevi - Muha i komarac 3. K. Stankovi - srpska nacionalna pesma (varijacije na temu "to se bore misli moje") 4. M. Tajevi - Balkanska igra br. 2 5. M. Topalovi - Svjati muenici (pesme za rezanje kolaa) Strani kompozitori 1. . Batist Lili - Dok mesec sja 2. J. Brams - Uspavanka 3. ajkovski - Mar drvenih vojnika iz zbirke Deji album, - Igra svirala, - Kineski ples. 4. K. S. Sans - Karneval ivotinja (Kokoke i petlovi, Magarci) 5. Mocart - Abeceda, 6. K. Orf - Skercando

7. F. Sor - Andantino in Re 8. uman - Sanjarenje 9. Vivaldi - iroka melodija 10. Betoven - Pesmica, 11. J. S. Bah - Menuet 12. J. Sibelijus -Intermeco iz svite "Karelija" 13. open - Valcer Des dur 14. Fahri Beiri - Po vijne krushljit (Dolaze svatovi) 15. Grupa Ekrips- Okean Filmska muzika 1. Muzika iz filma Pod morem - Mala sirena

Preporuene kompozicije za pevanje u drugom razredu

Himne 1. Dravna himna 2. Svetosavska himna 3. kolska himna Narodne pesme 1. Hajd na levo 2. Dunje ranke 3. Ja posejah lubenice 4. Zeleni se jagodo 5. Kolariu Paniu 6. Proleno kolo 7. Razgranala grana jorgovana

8. Guske, patke 9. Lepa Anka 10. Deija poskoica 11. Mitku noge zabolee 12. Vinjiica rod rodila 13. Boina pesma 14. Oj, Badnjae, Badnjae 15. Pomozi nam Vinji Boe Deije pesme 1. Patak - J. Bitnec 2. Ala veje, veje - St. Korunovi 3. Mamino kolo - L. Prelaz 4. Koka snela jaje - J. Gorenjek 5. Jesen - St. Korunovi 6. Konji - D. Despi 7. Gjumi - F. Begiri 8. Dok mesec sja - . Batist Lili 9. Prolena pesma - St. Korunovi 10. Ribar - Tomerlin 11. Blistaj - Mocart 12. Nestani deaci - J. Marinkovi 13. Bukvarci - B. Stani 14. O guski - M. Tajevi 15. Petli - E. Glavnik

16. Susret - D. Mladenovi Didaktike igre 1. Imaju li karte svi - Tomerlin 2. vorak - N. Vukomanovi 3. Leptir - N. Hiba 4. Telegram - Tomerlin 5. Tetka Metka - Tomerlin 6. Zagonetka - M. Petrov 7. Zeije uho - M. Petrov Brojalice 1. Kia i mrav 2. Trenjica 3. Dva se petla pobie 4. Eci peci pec 5. Elem, belem, belbei 6. Gusen, gusenica 7. Jedna vrana gakala Sviranje na dejim instrumentima 1. St. Korunovi - Konji 1. Eci peci pec 2. Tramvaj juri ulicom 3. I, i, i, ja sam mali mi 4. Bumbari se sastali Modeli

1. Resavo vodo ladna 2. S one strane Dunava 3. Redom, redom 4. Fabrike bombona 5. Lazara majka karala 6. Sino je kuca lajala Pesme koje su stvarala deca 1. Daj mi krila jedan krug - Stanko Backovi, Despotovac 2. Kravica Cica - Marina Vesi, Kruevac 3. Pesma bratu - Branislava Popov, Zrenjanin 4. Sad je ve velika - Mirela Popovi, Glogonj Preporuene kompozicije za rad horova 1. M. Bajanski - Oj, javore, zelen bore 2. D. Despi - Skice iz Zoo vrta - Pada kia 3. J. Marinkovi - aci dobre volje 4. Narodna -Razgranala grana jorgovana 5. Oj, Badnjae, Badnjae 6. Pomozi nam vinji Boe 7. V. Ili -Kolariu paniu 8. Mokranjac - Vivak 9. K. Babi - Za svako udo - Konjski rep - Vrabac

13. M. ouc - Sanjalica Maca - Jesen 14. P. Ozgijan - Svitac 15. Pesma iz Austrije - Hajde da igramo 16. M. ivkovi -Goro, goro, brljanova 17. Dravna himna 18. Himna sv. Save 19. Z. Vauda - Dejoj Ambasadi u Meaima - Ptiji koncert 20. Nepoznat autor - Roendanska

Preporuene kompozicije za sluanje u drugom razredu

Himne 1. Dravna himna 2. Svetosavska himna 3. kolska himna Narodne pesme 1. arda 2. Oj Moravo 3. Kolo iz Stiga 4. Banatsko kolo 5. ikino kolo 6. Divna, Divna 7. Ajde Kato 8. Na Boi

9. Nek svud ljubav sja Pesme za decu 1. Roendanska - autor nepoznat 2. Pahuljice - Z. Vauda 3. Kad ne bude krava - M. Ili Beli 4. Maioniar - M. Ili Beli 5. Stajau na jednoj nozi - M. Ili Beli 6. Pesma o odjeku - M. Ili Beli 7. Molimo za finu tiinu - A. Kora 8. Radost Evrope 9. Drugarstvo - M. Subota 10. aputanje - N. Hercigonja 11. Zakleo se bumbar - M. ouc 12. Moja uspavanka - N. Radulovi 13. Klepee mlin - nemaka deija pesma 14. Prolena pesma - narodna iz Poljske Domai kompozitori 1. Jeeva kua - Z. Vauda 2. Deja soba - M. ivkovi 3. Narodne zagonetke (Dato mi ti dato) - V. Ili 4. Bakine prie (ciklus deijih kompozicija) - N. Petin 5. Molitva - J. Marinkovi 6. Svjati muenici (pesme za rezanje kolaa) - M. Topalovi Strani kompozitori

1. K. S. Sans - Karneval ivotinja (Kukavica i ptice) 2. Mocart - Trei stav iz sonate C-dur - Turski mar 3. uman - Divlji jaha 4. Betoven - Za Elizu 5. . F. Ramo - Koko 6. . Masne - Meditacija 7. T. Susato - Igra 8. A. Ponkieli - Igra asovnika iz opere "okonda" 9. J. traus - Anina polka 10. N. Paganini - Kaprio br. 9 11. Grupa "Ekrips" - Kia i grmljavina - Jesenja simfonija Filmska muzika 1. Muzika iz filma H. Mancini - tema iz filma "Pink Panter"

FIZIKO VASPITANJE
Cilj i zadaci Cilj fizikog vaspitanja je da raznovrsnim i sistematskim motorikim aktivnostima, u povezanosti sa ostalim vaspitno-obrazovnim podrujima, doprinese integralnom razvoju linosti uenika (kognitivnom, afektivnom, motorikom), razvoju motorikih sposobnosti, sticanju, usavravanju i primeni motorikih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifinim uslovima ivota i rada. Zadaci nastave fizikog vaspitanja jesu: - podsticanje rasta, razvoja i uticanje na pravilno dranje tela; - razvoj i usavravanje motorikih sposobnosti;

- sticanje motorikih umenja koja su, kao sadraji, utvreni programom fizikog vaspitanja i sticanje teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje; - usvajanje znanja radi razumevanja znaaja i sutine fizikog vaspitanja definisanog ciljem ovog vaspitno-obrazovnog podruja; - formiranje moralno-voljnih kvaliteta linosti; - osposobljavanje uenika da steena umenja, znanja i navike koriste u svakodnevnim uslovima ivota i rada; - sticanje i razvijanje svesti o potrebi zdravlja, uvanja zdravlja i zatiti prirode i ovekove sredine.

Prvi razred
Operativni zadaci: - zadovoljavanje osnovnih dejih potreba za kretanjem i igrom; - razvijanje koordinacije, gipkosti, ravnotee i eksplozivne snage; - sticanje motorikih umenja u svim prirodnim (filogenetskim) oblicima kretanja u razliitim uslovima: elementarnim igrama, ritmici, plesnim vebama i vebama na tlu; upoznavanje sa kretnim mogunostima i ogranienjima sopstvenog tela; - stvaranje pretpostavki za pravilno dranje tela, jaanje zdravlja i razvijanje higijenskih navika; - formiranje i ovladavanje elementarnim oblicima kretanja - "motoriko opismenjavanje"; - stvaranje uslova za socijalno prilagoavanje uenika na kolektivan ivot i rad.

Sadraji programa
Ovladati prirodnim i izvedenim, elementarnim (pravilnim) kretanjima, u razliitim uslovima izvoenja. Hodanje i tranje Hodanje u mestu sa opruanjem kolena stajne noge uz pravilno dranje tela i sa radom ruku; u kretanju kratkim i dugim koracima, u razliitom ritmu/, uz pravilno postavljanje stopala (koristiti obeleene linije na sportskim terenima); na prstima, uz uzruenje/ sa istezanjem tela. Tranje uz pravilno postavljanje stopala i pravilan rad ruku, sa podizanjem kolena (koristiti prepreke - palice i vijae poreane na jednom delu sale ili spoljnih terena), sa

zabacivanjem potkolenice; sa ukrtanjem nogu i unazad; brzo tranje do 20 metara sa polaskom iz stajanja, leanja, upora ueeg i drugim nainima polaska. Organizovati igre sa korienjem nauenih oblika hodanja i tranja. Skakanja i preskakanja Poskoci u mestu: sunonim odskokom i sunonim doskokom sa opruanjem tela, levodesno, napred-nazad, u doskok raznono i ponovo sunono; sa vijaom (sa meuposkokom i bez meuposkoka); jednononim odskokom i doskokom na jednu nogu, sa opruanjem tela, levo-desno, napred-nazad. Skok sunonim odskokom pruenim telom sa okretom za 90 i sunonim doskokom. Sunonim odskokom doskok na povienu povrinu (do visine vedske klupe), na naslagane strunjae ili gornju povrinu vedskog sanduka. Sunoni doskok sa iste povrine, uz pravilan zamah rukama, amortizaciju i zavrni poloaj. Sunoni poskoci na odskonoj dasci (jedan uenik je na tlu, licem prema drugom i za vreme poskoka dri za ruke uenika koji radi poskoke). Poskoci u kretanju: posle nekoliko koraka, jednononi poskok jednom, posle nekoliko koraka, jednononi poskok drugom nogom i naizmenino; posle nekoliko koraka jednononi odskok i meki sunoni doskok do pounja ("da se ne uje"). Ponoviti isto posle nekoliko treih koraka. Jednononi naskok na povienu povrinu eonim i bonim zaletom (dva okvira vedskog sanduka, niska greda, kocka) i sunoni doskok na meku povrinu. Skakanje preko poredanih vijaa jednononim i sunonim odskokom. kolica, igra "lastia". Skok udalj: povezati zalet od nekoliko treih koraka sa jednononim odskokom sa obeleenog prostora (ira povrina, ili linije) i doskok na meku povrinu (strunjaa, pesak). Skok uvis: iz zaleta pravo jednononim odskokom preskoiti kratku vijau koju dre dva uenika, noge pogriti i meki sunoni doskok (u grupi od tri do etiri uenika); preskoiti lasti (postavljen po irini) sa istovremenim polaskom dva do tri uenika. Preskakanje duge vijae koja se okree: pojedinano iz mesta, sa ulaskom i izlaskom prema mogunostima uenika. Organizovati igre uz korienje razliitih oblika skakanja i preskakanja. Bacanja i hvatanja Bacanje loptice (jaom i slabijom rukom) iz mesta i u cilj (okvir od vedskog sanduka, obeleeni cilj na zidu, kvadrati od vijaa na rukometnom golu...). Bacanje lopte uvis i posle njenog odbijanja od tla, hvatanje obema rukama: uz ceo okret, posle pljeska rukama, zatvaranja oiju, unja, seda...; zakotrljati lotu po tlu i hvatanjem je podii obema rukama. Voenje lopte u mestu i hodanju.

Dodavanje lopte u parovima, u mestu, sa grudi i iznad glave. Organizovati igre sa voenjem i dodavanjem lopte i gaanjem u cilj. Vienja, upori i penjanja Penjanje: uz ribstol, uz mornarske ljestve, eono, naizmeninim prehvatanjem, penjanje i provlaenje kroz okna, penjanje i sputanje na i sa razliitih sprava. Na dohvatnom vratilu: u visu leeem opruenim telom, pomicanje ulevo i udesno, vis zavesom o potkolena, pomicanje levo i desno. Vis aktivni na svim spravama na kojima se vis moe izvesti. Upor aktivni na svim spravama, na kojima se upor moe izvesti. Za naprednije uenike njih uz pomo. Vebe na tlu Klek, usprav bez pomoi ruku; klek sunoni na strunjae, klek jednononi, usprav; etvoronono kretanje u uporu ueem i uporu sklonjeno, licem i leima ka tlu; iz unja, malim odrazom doskok prvo na ruke, a zatim na stopala u upor uei ("ablji poskoci"). Klek, uzruenje, zaklon. Povaljka na leima. Stav na lopaticama ("svea"), grenjem i obuhvatom kolena povaljka niz kosu povrinu. Kolut napred, iz unja u uanj, niz kosu povrinu (na ripstolu okaene vedske klupe i prekrivene strunjaama). Kolut napred, iz unja u uanj, i iz unja do stava uspravno i uzruenja. Povaljka na stomaku (leanje na trbuhu, obuhvatiti rukama skone zglobove - povaljka). Kombinaciju na tlu od sledeih vebi: najmanje etiri takta vebi oblikovanja, kolut napred do stava uspravno, okret u usponu na obe noge za 180, uanj, stav na lopaticama, stav uspravno i dva deja poskoka. Za naprednije uenike: kolut nazad iz unja u uanj, niz kosu povrinu. Organizovati male poligone igre sa vebama na tlu i odeljenjsko takmienje sa zadatom kombinacijom vebi. Vebe (skakanja i preskakanja) uporom rukama Bokom pored vedske klupe, upor i sunonim odskokom naskok u upor uei, isto, preskoiti klupu. Vebe ravnotee (rade uenici i uenice) Hodanje po liniji napred sa pravilnim postavljanjem stopala (gimnastikim korakom), i unazad sa opruenom upornom nogom, kraim koracima, koracima u usponu i sa razliitim poloajem ruku (o bok, odruenje, uzruenje). Hodanje po irokom delu vedske klupe: napred - odruenje; unazad sa opruanjem uporne noge uzruenje; ustranu: iz stava spetnog, ruke o bok, hodanje koracima sa

privlaenjem do stava spetnog i uzruenja, zibom pounjem, korak ustranu - odruiti, stav spetni, uzruiti. Lagano tranje na prednjem delu stopala sa pravilnim dranjem tela, rukama o bok ili u odruenju (vedska klupa ili niska greda). Nauiti kombinaciju: iz stava spetnog na poetku vedske klupe, tranje do polovine klupe, odruiti; stav: jedna noga iza druge, uzruiti, odruiti; hodanje do kraja klupe, odruiti, stav: jedna noga iza druge uzruiti; hodanje unazad do polovine klupe, jedna noga iza druge, ruke o bok; okret za 90 hodanje ustranu koracima sa privlaenjem zibom pounjem, odruiti; na kraju grede stav spetni, uzruiti, saskok, predruiti, stav spetni, priruiti, zavriti leima prema klupi. Ako kola nema klupu, kombinaciju nauiti na tlu, na liniji. Organizovati takmienje sa zadatom kombinacijom. Vebe rekvizitima Vebe rekvizitima koristiti prilikom savladavanja sledeih sadraja: - Vebe oblikovanja - palica, obru i vijaa: u uzruenju, suruni hvat - otkloni i zasuci trupom; palica: u uzruenju palica iza vrata i ispred nadlaktica, vodoravni pretklon, oslanjajui se na ribstol; iz leanja, noge zakaiti za ribstol ili sa partnerom, palica iza vrata suruni pothvat, podizati se do seda: iz seda suruni hvat u predruenju, provlaenje jedne pa druge noge i sunoni provlak; iz visa leeeg nadhvatom za palicu, koju za krajeve pridravaju dva uenika, zgib; kocke: iz stava raznonog vodoravni pretklon i zib oslanjajui sa na kocki; na dve spojene kocke iz leanja na leima, jedan uenik pridrava noge partneru, koji se podie do seda; vijaa: pretkloni, otkloni i kruenje telom surunim hvatom vijae u uzruenju. - Tranja, poskoci i skokovi - vijae, palice i obrui poreani na kraem i duem odstojanju: preskakanje kratke i duge vijae; ritmike vebe; kocke: penjanje i silaenje sa kocke nagaznim korakom i sunonim doskokom u uanj i pouanj; sunoni naskok na kocku i doskok u uanj i pouanj; unjevi i obrui: vijugavo tranje. - Dizanje i noenje: kocke na razliite naine; postavljanje i skupljanje unjeva. - Elementarne igre sa korienjem palica, vijaa, obrua kocki i unjeva. Ritmike vebe i narodni plesovi Ritmiko hodanje i tranje sa promenom ritma, tempa i dinamike uz pljesak i odgovarajuu muziku pratnju. Osnovni poloaji pokreta ruku, trupa i nogu. Galop napred i strance. Deji poskok. Sainiti kompoziciju sa muzikom pratnjom od nauenih elemenata. Vijaa: njihanje i kruenje vijaom u bonoj i eonoj ravni; sunoni skokovi kroz vijau sa obrtanjem napred i nazad. Povezati ova dva elementa kao obavezni sastav. Plesovi: "Ja posejah lan". Jedno kolo po izboru.

Minimalni obrazovni zahtevi Tranje na 20 m preko poreanih palica ili vijaa do 10 m sa polaskom iz unja. Iz zaleta jednononim odrazom meki sunoni doskok u pesak ili na strunjau. U paru povezati voenje lopte u mestu, levom i desnom rukom, dodavanje sa dve ruke. Kombinacija na tlu. Kombinacija na vedskoj klupi - liniji (ili niskoj gredi). Veba sa vijaom - obavezni sastav.

Drugi razred
Operativni zadaci Isti kao u prvom razredu uz usavravanje kretanja i vebi iz prvog razreda, njihova kombinacija i primena u sloenijim uslovima izvoenja.

Sadraji programa
Hodanje i tranje Ponoviti vebe iz prvog razreda i kombinovati ih sa hodanjem u kretanju, opruanjem kolena stajne noge, prednono pogrenom zamajnom (sa zgrenim prednoenjem) i pravilnim radom ruku. Hodanje, i na znak, promena pravca. Poreati palice (obrue, vijae) na uzdunu liniju sportskih terena: tranje preko prepreka sa postavljanjem prednjeg dela stopala na uzdunu liniju. Brzo tranje do 10 metara i prelazak u sporije tranje sa mekim i postepenim zaustavljanjem (bez topota stopalima). Tranje sa promenom pravca, brzo-sporije; brzo tranje do 30 metara. Organizovati igre sa razliitim oblicima hodanja i tranja. Skakanje i preskakanje Ponoviti vebe iz prvog razreda. Preskakanje vijaa i palica poreanih na tlu, jednononim i sunonim odskokom, kombinacije: (skokovi sa jedne na drugu nogu) jednononi skokovi naizmeninom nogom preko poreanih vijaa ili palica; po dve vijae ili palice sukcesivno poreane kao "kanali": jednononim odrazom ispred vijae preskoiti "kanal" doskoiti sunono i na isti nain sledei (tri do etiri "kanala" u jednom redu - formirati vie grupa); sunonim odskokom preskoiti sukcesivno poreana tri do etiri "kanala". Vebe (skakanja i preskakanja) uporom rukama Ponoviti vebu iz prvog razreda, sa malo izraenijim osloncem na ruke. Bokom pored vedske klupe (niske grede), upor i odskokom jedne noge preskoiti klupu, doskoiti na drugu nogu. Isto, sa makazicama iznad klupe. Skok udalj i uvis: ponoviti i usavravati vebe iz prvog razreda; uvebavati doskoke sa poviene povrine, kombinovati uvinutim telom, zgrenim nogama i sa okretom sa 90 i 180.

Preskakanje kratke vijae u mestu sa meuposkokom i kombinovati sa skokovima bez meuposkoka; preskakanje vijae s noge na nogu; preskakanje duge vijae sa ulaskom i izlaskom (odrediti broj skokova u mestu), kombinovati sa sukcesivnim ulaskom tako da se vijaa ne okree u "prazno": ulazak u parovima; protravanje. Organizovati igre od nauenih vebi. Pripremna veba za preskok Sunoni skokovi sa odskone daske i spojeno doskok na strunjau. Iz malog zaleta odrazom sa jedne noge naskok na odskonu dasku ili obeleenu povrinu na tlu, odskok uvis i doskok na tlo. Bacanja i hvatanja Ponoviti bacanje loptice iz mesta u odgovarajui cilj; kombinovati vebu iz hodanja. Vebe rukovanja loptom ponoviti i kombinovati na sledei nain: baciti loptu uvis, okrenuti se za 360, ili pljesnuti rukama, loptu uhvatiti posle odskoka od tla; loptu uhvatiti i voditi u mestu jednom pa drugom rukom; isto, ali loptu posle hvatanja i voenja u mestu, dodati paru sa jednom rukom ako je lopta manjeg obima i sa dve ruke loptu ako je lopta veeg obima. Voenje lopte u hodanju i tranju. Dodavanje sa dve ruke u paru u hodanju. Gaati loptom u improvizovani ko ili gol (jednom i sa obe ruke). Organizovati igru sa korinjem vebi hvatanja i dodavanja, voenja i gaanja. Vienja i penjanja Dohvatno vratilo: pomicanje ulevo i udesno pogrenim nogama u visu prednjem; pomicanje ulevo i udesno, u visu prednjem sa okretom 180 ukrtenim hvatom. Uzmak koracima uz kosu povrinu, naglasiti pravilan zavrni poloaj - upor. Njihanje uz pomo. Penjanje: uz lestve - ponoviti iz prethodnog razreda i kombinovati sa penjanjem bono, sa naizmeninim prehvatanjem i opiranjem istovremeno sa obe noge. Vebe na tlu Upor uei, pomeranjem ruku napred, upor leei za rukama; pomeranjem ruku nazad, upor leei pred rukama. Dva povezana koluta napred; kolut napred i spojeno skok pruenim telom; kolut napred iz upora stojeeg opruenih nogu (posle kolutova obavezno uraditi nekoliko vebi za jaanje miia lea). Iz upora za rukama (lopta - medicinka na tlu iza aka), oslanjanjem nogu na pritku ripstola, gredu ili kocku, tako da su noge u zglobu kuka savijene za 90: opruanjem nogu i odgurivanjem kolut preko lopte; iz pounja na kraju poviene povrine (dva okvira poklopca od sanduka, dve naslagane strunjae), opruanjem u zglobovima kolena i malim odskokom, kolut napred preko medecinke. Kombinovati dva spojena koluta napred: jedan iz unja u uanj, a drugi povezati opruanjem nogu preko lopte, do stava uspravno, skok uvito. Kolut nazad, iz unja u uanj. Dalje uvebavati

kombinaciju iz prvog razreda i dodati dva povezana koluta napred i kolut nazad. Organizovati male poligone i odeljenjsko takmienje u obaveznoj vebi. Vebe ravnotee Na tlu i gredi: upor kleei na jednoj nozi, zanoiti drugom "mala vaga" Niska greda, klupa: ponoviti hodanja iz prvog razreda; hodanje sa privlaenjem na celom stopalu i u usponu: istom nogom celom duinom klupe, istom nogom sa nekoliko koraka, naizmenino, jednom pa drugom; hodanje na celom stopalu, opruene stajne i sa prednoenjem druge noge (visina prednoenja prema mogunostima). Naskok: korakom, levom ili desnom nogom na poetak grede (bono) do stava zanono drugom nogom. Na kraju grede, kod svake vebe uanj opruanjem potiljanog zgloba i kimenog stuba, okret u unju za 180, stav uspravno. Kombinaciju iz prvog razreda dopuniti sa: umesto hodanja, hodanje sa prednoenjem i, posle hodanja unazad dodati uanj i okret u unju za 90. Organizovati odeljenjsko takmienje u obaveznom sastavu. Vebe rekvizitima Rekvizite (palice, vijae, obrui, kocke i obrui) koristiti prilikom vebi oblikovanja, obuavanja i uvebavanja pojedinih sadraja, kako je navedeno u programu za prvi razred. Ritmike vebe i narodni plesovi Ponoviti elemente hodanja i tranja iz prvog razreda. Deji poskok sa dokorakom. Vijaa: ponoviti elemente iz programa za prvi razred i povezati ih u kompoziciju: njihanje u bonoj ravni nazad-napred, kruenje, otvoriti je u predruenju, dva sunona poskoka sa meuposkokom, dva sunona poskoka bez meuposkoka sa okretanjem vijae napred, njihanje i kruenje u bonoj ravni na suprotnoj strani, isti skokovi, ali sa okretanjem vijae nazad, zaustaviti vijau u predruenju i nastaviti etiri poskoka s noge na nogu obrtanjem vijae napred, stav spetni, predruenje. Plesovi: Mi smo deca vesela. Jedno kolo po izboru. Minimalni obrazovni zahtevi Tranje na 30 metara, sa polaskom iz uspravnog stava: prvih 20 metara tri se po linijama i preko prepreka, a iza cilja lagano zaustavlja, bez topota stopalima. Zaletom i sa jednononim odskokom naskok na povienu povrinu, odskok, hitrim savijanjem nogu, obuhvatanjem kolena i hitrim opruanjem (zgreni poloaj), meko doskoiti na strunjau ili pesak. Skokovi u dubinu sa sanduka, kozlia i grede: iz uspravnog stava, stava spetnog i uzruenja sputanjem u mali pouanj, zaruenje, zamahom ruku napred i gore, skok u dubinu pruenim telom, meki doskok, predruenje ili uzruenje.

Bacanje loptice u cilj posle nekoliko koraka. Obavezna veba na gredi i veba na tlu. Obavezni sastav sa vijaom. Voenje lopte levom i desnom rukom u hodanju.

Nain ostvarivanja programa

Osnovne karakteristike programa 1. Programska koncepcija fizikog vaspitanja u osnovnoj koli zasniva se na jedinstvu nastavnih, vanasovnih i vankolskih organizacionih oblika rada, kao osnovne pretpostavke za ostvarivanje cilja fizikog vaspitanja. 2. Program fizikog vaspitanja pretpostavlja da se kroz razvijanje fizikih sposobnosti i sticanje mnotva raznovrsnih znanja i umenja, uenici osposobljavaju za zadovoljavanje individualnih potreba i sklonosti, u krajnjem, za korienje fizikog vebanja u svakodnevnom ivotu. Iz tih razloga, u programu su precizirani operativni zadaci s obzirom na pol i uzrast uenika, a program se ostvaruje kroz sledee etape: utvrivanje stanja; odreivanje radnih zadataka za pojedince i grupe uenika; utvrivanje sredstava i metoda za ostvarivanje radnih zadataka; ostvarivanje vaspitnih zadataka; praenje i vrednovanje efekata rada; ocenjivanje. 3. Programski zadaci ostvaruju se, osim na redovnim asovima, i kroz vanasovne i vankolske organizacione oblike rada, kao to su izlet, kros, logorovanje, zimovanje, kursni oblici, slobodne aktivnosti, takmienja, korektivno-pedagoki rad, dani sporta, priredbe i javni nastupi. 4. Da bi fiziko vaspitanje bilo primereno individualnim razlikama uenika, koji se uzimaju kao kriterij u diferenciranom pristupu, nastavnik e svakog uenika usmeravati na one programske sadraje u asovnoj, vanasovnoj i vankolskoj organizaciji rada koji odgovaraju njegovim individualnim interesovanjima i mogunostima. 5. Program polazi od injenice da se cilj fizikog vaspitanja ne moe ostvariti bez aktivnog i svesnog uea uenika u nastavnim i drugim oblicima rada, te se predvia sticanje odreenih teorijskih znanja, koja omoguavaju ueniku da shvati zakonitosti procesa na kojima se zasniva fiziko vebanje. Teorijsko obrazovanje treba da bude usklaeno sa nivoom intelektualne zrelosti i znanjima koje su uenici stekli u drugim nastavnim predmetima. Za obradu pojedinih tema ne predviaju se posebni asovi, ve se koriste razne mogunosti da se u toku vebanja uenicima pruaju potrebne informacije u vezi sa konkretnim zadatkom. 6. Uenicima, koji usled oslabljenog zdravlja, smanjenih fizikih ili funkcionalnih sposobnosti, loeg dranja tela i telesnih deformiteta ne mogu da prate obavezni program, obezbeen je korektivno-pedagoki rad, koji se realizuje u saradnji sa odgovarajuom zdravstvenom ustanovom. 7. Programski sadraji odnose se na one vebe i motorike aktivnosti koje ine osnov za sticanje trajnih navika za vebanje i za koje kola ima najvie uslova da ih realizuje (prirodni oblici kretanja, vebe oblikovanja, atletika, vebe na tlu i spravama, ritmika gimnastika, igre). Kako su za ostvarivanje postavljenog cilja pogodne i one motorne aktivnosti koje nisu obuhvaene obaveznim programom, predviaju se kursni oblici

nastave. To su skijanje, plivanje, klizanje, veslanje, kao i one aktivnosti za koje je zainteresovana sredina u kojoj kola ivi i radi. 8. Radi ostvarivanja postavljenih programskih zadataka, odreenim zakonskim regulativima, precizira se obaveza kole da obezbedi sve prostorne i materijalne uslove rada za uspeno ostvarivanje vrlo sloenih drutvenih interesu kolskom fizikom vaspitanju. Organizacija obrazovno-vaspitnog rada Proces fizikog vaspitanja usmeren je na: - razvijanje fizikih sposobnosti, - usvajanje motorikih znanja, umenja i navika, - teorijsko obrazovanje. Ove komponente ine jedinstven i veoma sloen proces fizikog vaspitanja, a u praksi svi ti zadaci proimaju se i povezuju sa situacijama koje nastaju u toku rada. 1. U cilju razvijanja fizikih sposobnosti - snage, brzine, izdrljivosti, preciznosti, gibljivosti i pokretljivosti, na svim asovima, vanasovnim i vankolskim oblicima rada, sprovodi se niz postupaka (metoda) i oblika rada putem kojih se postiu optimalne vrednosti ovih sposobnosti, kao osnov za uspeno sticanje motorikih znanja, umenja, navika i formiranja pravilnog dranja tela. Program za razvijanje fizikih sposobnosti sainjava nastavnik. Ovaj program se izvodi u pripremnom delu asa, kao vebe oblikovanja, frontalno, sa svim uenicima istovremeno, koje utiu na optu fizioloku i emocionalnu pripremu za vebanje i, pre svega, na svojstvo pokretljivosti, kao jedne od funkcionalnih svojstava aparata za kretanje. U toku rada, nastavnik treba da postepeno usmerava uenike na samostalno izvoenje ovih vebi kao nauenih, kako bi njegova panja bila usmerena na ispravljanje greaka u izvoenju tih zadataka i kako bi ih uspenije pripremao da vebanje koriste i u slobodno vreme. Takoe, u ovom delu asa mogu se koristiti i vebe, koje kao delovi biomehanike strukture glavnog zadatka, slue za obuku i uvebavanje konkretnog programskog zadatka. Uenicima, koji iz zdravstvenih razloga imaju specifine vebe, potrebno je obezbediti posebno mesto za vebanje u ovom dela asa. Zatim, u viim razredima program treba da bude u funkciji razvijanja, pre svega, snage, brzine i izdrljivosti i u tom cilju primenjuju se odgovarajue metode. Kao najpogodnije metode za kolsko fiziko vaspitanje, prilagoene iz sportskog treninga, jesu za tranja (optereenje u submaksimalnom itenzitetu) metod trajnog rada; za tehnike discipline iz atletike i sportsku gimnastiku metod intervalno intenzivnog i ekstenzivnog rada; za sportske igre kombinacija prethodno navedenih. Rad se organizuje frontalno ("kruni rad" sa velikim - dugim - krugom) ili grupno uz glavni zadatak ("kruni rad" kao "kratki krug") sa individualnim doziranjem. Pri izradi programa, koji sadri do 10 vebi, treba voditi rauna da u redosledu vebi ne budu neposredno jedna za drugom dve istorodne vebe, odnosno vebe koje angauju iste miine grupe. Za svakog uenika nastavnik ispunjava radni karton koji sadri sledee elemente: ime i prezime uenika, kolska godina (od petog do osmog razreda) i tabelu sa vebama, nacrtanim kao skice u deset

pravougaonika po vertikali. Pored svake vebe nalazi se rubrika za maksimalnu vrednost izmerenu za 30-sekundno izvoenje konkretne vebe (MV), a zatim se, na osnovu dobijene MV odredi polovina te vrednosti (50%) i upie kao doziranje za prvu nedelju i izvodi se u jednoj seriji, u drugoj nedelji u dve serije i u treoj nedelji u tri serije. Pauza izmeu svakog radnog mesta je do 30 sekundi ako se primenjuje metod ekstenzivnog i intenzivnog intervalnog rada. Ukoliko se vebe u "krunom radu" izvode u jednoj seriji sa 50% MV, onda se one mogu primeniti u uvodnom delu asa. Sa dve serije vebe se izvode, uglavnom, frontalno ako se i glavni zadatak izvodi frontalno, kao to su tranja i vebe na tlu, a sa tri serije izvodi se grupno, paralelno sa glavnim zadatkom. Kada se rad u glavnom delu asa organizuje u grupama sa razliitim zadacima (npr, kod vebi na spravama, ili atletici u tehnikim disciplinama), onda se pojedine vebe ih programa (najvie tri vebe) situiraju uz glavnu vebu i to tako da one budu u funkciji razvijanja one sposobnosti koja je relevantna za izvoenje glavnog zadatka. Na taj nain je svako radno mesto, po sadraju, konzistentno u odnosu na postavljeni zadatak. Nakon tri nedelje, ponovo se meri MV i odredi 50% te vrednosti, plus jedno izvoenje u prvoj nedelji, dva u drugoj i tri u treoj nedelji. Ukoliko se primenjuje metoda trajnog rada, uenici se kreu sa jednog na drugo mesto bez pauze i izvode vebe sa radne liste u umerenom tempu u trajanju od 5 minuta u prvoj nedelji do 15 minuta u treoj nedelji. Radni kartoni su obavezan didaktiki materijal kojeg koristi nastavnik. Nastavnik moe da koristi i druge metode koje su poznate u teoriji i praksi. 2. Programski sadraji dati su po razredima, a gde je to potrebno, odvojeno i prema polu. Akcenat se stavlja na one motorike aktivnosti kojima se najuspenije moe suprotstaviti posledicama svakodnevne hipokinezije i na one koji su u naoj sredini najrazvijeniji i za koje ima interesovanja u pojedinim sredinama. 2. 1. U I i II razredu, programski sadraji se odnose na kretanja lokomotornog karaktera (hodanja, tranja, skakanja, penjanja, puzanja i vienja), zatim manipulativnog karaktera (hvatanja, noenja i dodavanja predmeta i rekvizita) i dinamiku i statiku ravnoteu. Veina ovih sadraja, kao prirodni oblici kretanja, ine osnov za izvedena, po biomehanikoj strukturi konvencionalnog karaktera i, prilikom njihove realizacije, mora se voditi rauna o izboru specifinih metodskih postupaka obuavanja, kako bi se uenici, usvajanjem ovih osnovnih kretanja, pripremili za savladavanje sloenijih programskih zadataka. Programski sadraji za prva dva razreda dati su detaljno, tako da predstavljaju i programski maksimum i realizuju se u osnovnom delu asa. Za decu u prva dva razreda programski zadaci za ovo podruje su takve prirode da mogu da se realizuju u svim kolama i ne zahtevaju posebne uslove. Preteno, mogu da se realizuju u sali za fiziko vebanje, na livadi, u kolskom dvoritu, na otvorenom sportskom poligonu, a u najgorem sluaju i u kolskom hodniku, ili uionici. U ova dva razreda plivanje izvodi predmetni nastavnik ili instruktor. Predmetna nastava organizuje se u treem i etvrtom razredu. Ukoliko nije mogue da se nastava fizikog vaspitanja u ova dva razreda izvodi kao predmetna, obezbeuje se struno-instruktivan rad za ciklus iz vebi na tlu i spravama i plivanja. U starijem razredu u programu su dati samo kljuni programski sadraji, ali ne i vei izbor vebi pomou kojih one treba da se ostvare. To je uinjeno radi toga da bi

nastavnik fizikog vaspitanja, mogao slobodno i kreativno da iznalazi efikasna reenja i bira vebe pomou kojih e tok fizikog vebanja da prilagoava specifinostima uenikih mogunosti (diferencirani pristup), prostornim i materijalnim uslovima rada. Sportska aktivnost organizuje se od I do VIII razreda sa jednim asom nedeljno. Uenici se opredeljuju na poetku kolske godine za jednu sportsku granu, prema obaveznom programu koji se realizuje tokom kolske godine. Programom se predvia najmanje jedan kurs za obuku plivanja od prvog do etvrtog razreda, jedan kurs skijanja u estom razredu i aktivnosti koja je od interesa za sredinu kojoj kola ivi i radi (stoni tenis, veslanje, borilaki sportovi). Program kursnih oblika smatra se integralnim delom obaveznog nastavnog programa i, s obzirom na to da se za njegovu realizaciju trae specifini materijalni uslovi, to e se ova nastava organizovati na poseban nain: na asovima u rasporedu redovne nastave (stoni tenis, borilaki sportovi...) u drugim objektima u suprotnoj smeni od redovne nastave (plivanje) i na drugim objektima, a u za to planirane dane (skijanje). 2. 2. Od organizacionih oblika rada koji treba da doprinesu usvajanju onih umenja i navika koji su od znaaja za svakodnevni ivot, program se realizuje u vanasovnoj i vankolskoj organizaciji rada i predvia: - upuivanje uenika na samostalno vebanje; - korektivno-pedagoki rad; - izleti; - krosevi; - logorovanje i zimovanje; - takmienja; - dani sporta; - slobodne aktivnosti. Razredni uitelj i nastavnik treba da upuuju uenike da u slobodno vreme samostalno vebaju, jer se sadraji u najveoj meri savladavaju samo na asu fizikog vaspitanja. Zbog toga bi se ova uputstva prvenstveno odnosila na one uenike ije fizike i motorike sposobnosti ne zadovoljavaju, ali i na ostale, kako bi stekli trajnu naviku za vebanje. U tom smislu tokom asova fizikog vaspitanja razredni uitelj i nastavnik treba da uenicima prikae i objasni vebe, koje za odreeno vreme oni treba kod svojih kua, samostalno, ili uz pomo drugih, da savladaju. Posle izvesnog perioda, razredni uitelj ili nastavnik, na redovnim asovima kontrolisae ta je uenik od postavljenih zadataka ostvario.

Korektivno-pedagoki rad organizuje se sa uenicima smanjenih fizikih sposobnosti, oslabljenog zdravlja, sa telesnim deformitetima i loim dranjem tela i to: - sa uenicima smanjenih fizikih sposobnosti radi se na savladavanju programskih sadraja, koje uenici nisu uspeli da savladaju na redovnoj nastavi, kao i na razvijanju fizikih sposobnosti, uglavnom, snage, brzine i izdrljivosti; - sa uenicima oslabljenog zdravlja rad se organizuje u saradnji sa lekaromspecijalistom, koji odreuje vrstu vebe i stepen optereenja; - sa uenicima koji imaju loe dranje tela, ili deformitete, rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom ili fizijatrom koji utvruje vrstu i stepen deformiteta i, s tim u vezi, vebe koje treba primeniti. Tei sluajevi telesnih deformiteta tretiraju se u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama. Svi uenici, koji se upuuju i na korektivno-pedagoki rad, uz ogranienja, vebaju na redovnim asovima i najmanje jednom nedeljno na asovima korektavno-pedagokog rada. Program sainjavaju nastavnik i lekar specijalista, i on treba da je primeren zdravstvenom stanju uenika. Na taj nain, praktino nema uenika koji su osloboeni nastave fizikog vaspitanja, ve se njihovo vebanje prilagoava individualnim mogunostima. Izleti se mogu organizovati po odeljenjima, ili sa vie odeljenja, a njihove operativne zadatke, kao i lokaciju, utvruju zajedno struni aktivi nastavnika fizikog vaspitanja, uz saradnju sa svim drugim aktivima koji kroz izlet treba da realizuju svoje zadatke. Izleti se organizuju u radne dane, ili subotom, kao poludnevni. Krosevi se odravaju dva puta godinje za sve uenike. Organizacija ovog zadatka zbog velikog broja uesnika, osim to pripada nastavniku fizikog vaspitanja, zadatak je i svih nastavnika kole. Odravanje kroseva pretpostavlja blagovremene i dobre pripreme uenika. Kros se odrava u okviru radnih dana, planiranih za ovu aktivnost. Aktiv nastavnika utvruje mesto odravanja i duinu staze, kao i celokupnu organizaciju. Takmienja uenika ine integralnu komponentnu procesa fizikog vaspitanja na kojima uenik proverava rezultat svoga rada. kola je obavezna da stvori materijalne, organizacione i druge uslove kako bi kolska takmienja bila dostupna svim uenicima. Aktiv nastavnika na poetku kolske godine sainjava plan takmienja (propozicije, vreme...), koja se organizuju posle redovne nastave, radnom subotom ili na Dan sporta. Obavezna su meuodeljenjska, ili meurazredna takmienja iz atletike, vebi na tlu i spravama i jedne timske igre. Uenici uestvuju i na onim takmienjima koja su u sistemu republikih takmienja za kolsku populaciju. Logorovanje i zimovanje organizuje se u trajanju od najmanje sedam dana. U okviru ovih oblika rada organizuju se one aktivnosti koje se ne mogu ostvariti za vreme redovnih asova (obuka plivanja, veslanja, kajakarenja, vebe orijentacije u prirodi, skijanje, klizanje), a koje doprinose aktivnom odmoru i jaanju zdravlja i navikavanju na kolektivni ivot. Aktiv nastavnika sainjava konkretan plan i program aktivnosti, koji se sprovodi na zimovanju i logorovanju. Svaki uenik za vreme osnovne kole treba da po jednom boravi na logorovanju i po jednom na zimovanju.

Dani sporta, dva u toku kolske godine, planiraju se godinjim programom rada kole u okviru obaveznih radnih dana i mogu se koristiti za kros, finalna kolska takmienja, prijateljske sportske susrete i kolske priredbe i nastupi sa programom iz fizikog vaspitanja (javni as). Slobodne aktivnosti organizuju se najmanje jednom nedeljno prema planu rada kojeg sainjava nastavnik fizikog vaspitanja. Na poetku kolske godine, uenici se opredeljuju za jednu od aktivnosti za koje kola ima uslova da ih organizuje. Ukoliko u koli nastavu fizikog vaspitanja izvodi samo jedan nastavnik, on moe da u toku kolske godine organizuje asove slobodnih aktivnosti za vie sportskih grana, tako to e za odreeni vremenski period planirati i odreenu sportsku granu (npr. u jesenjem, za atletiku, u zimskom, za koarku itd.). Na taj nain zadovoljila bi se interesovanja uenika za razliite sportske aktivnosti. Zahtev da se cilj fizikog vaspitanja ostvaruje i preko onih organizacionih oblika rada koji se ostvaruju u vanasovno i vankolsko vreme, podrazumeva i prilagoavanje celokupne organizacije i reima rada kole, te e se u koncipiranju godinjeg programa rada vaspitno-obrazovno delovanje proiriti i na ove organizacione oblike rada i za njihovu realizaciju obezbediti potreban broj dana i neophodni materijalni uslovi za rad. Na taj nain, itav proces fizikog vaspitanja u asovnoj, vanasovnoj i vankolskoj organizaciji rada bie jedinstven i pod kontrolnom ulogom kole, kao najodgovornijeg i najstrunijeg drutveno-vaspitnog faktora, kako bi se sauvala osnovna programska koncepcija nastave fizikog vaspitanja. 3. Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje odreenih znanja putem kojih e uenici upoznati sutinu vebaonog procesa i zakonitosti razvoja mladog organizma, kao i sticanje higijenskih navika, kako bi shvatili krajnji cilj koji fizikim vaspitanjem treba da se ostvari. Sadraji se realizuju na redovnim asovima, na vanasovnim i vankolskim aktivnostima, uz praktian rad i za to se ne predviaju posebni asovi. Nastavnik odreuje teme shodno uzrasnom i obrazovnom nivou uenika. asovi fizikog vaspitanja - organizacija i osnovni didaktiko-metodiki elementi Osnovne karakteristike asova fizikog vaspitanja treba da budu: jasnoa nastavnog sadraja; optimalno korienje raspoloivog prostora, sprava i rekvizita; izbor racionalnih oblika i metoda rada; izbor vebi optimalne obrazovne vrednosti; funkcionalna povezanost svih delova asa - unutar jednog i vie uzastopnih asova jedne nastavne teme; puna vedrina i aktivnost uenika tokom asa - motorika i misaona; vizualizacija pomou savremenih tehnikih sredstava. U I i II razredu asovi se moraju dobro organizovati, kako u pogledu jasnih i preciznih oblika i metoda rada, tako i u pogledu stvaranja radne i vedre atmosfere. U didaktikoj etvorodelnoj podeli treba da preovladaju igre, ali i sadraji koji zahtevaju preciznost izvoenja, a kojima prethode tana uputstva uitelja. Zatim, uitelj treba da prati tok rada i ukazuje na greke, kako bi sadraji, preteno prirodnog karaktera, dali dobru osnovu za usvajanje sadraja sa konvencionalno sloenijom biomehanikom strukturom, koji se planiraju za naredne razrede. Od metoda preovladava metod ive rei, praktini prikazi zadatka od strane uitelja ili uenika starijih razreda, kao i prikazi prigodnih sadraja putem slika, skica i video-tehnike. Na kraju asa, uitelj prigodnim reima treba da da ocenu rada tokom proteklog asa i uenike upozna sa narednim sadrajem. Nikako ne

treba da se dogodi situacija da deci nije jasno koje sadraje su uvebavali i u kojoj meri su iz savladali. U tom cilju e i pedagoke mere, kao to su pohvale i isticanje dobrih primera izvoenja, uticati na efikasniju saznajnu funkciju i motivisanost za usvajanje odreenih znanja i sticanje navika, poto deca u ovom uzrastu imaju velike potrebe za takmienjem, to samo treba pozitivno usmeriti. Prilikom izbora oblika rada, nastavnik treba da uzme u obzir prostorne uslove rada, broj uenika na asu, koliinu sprava i rekvizita, dinamiku obuavanja i uvebavanja nastavnog zadatka, to znai da prednost ima onaj oblik rada (frontalni, grupni, individualni) koji se pravovremeno primenjuje. Frontalni rad se obino primenjuje u poetnoj fazi obuavanja i kada je obezbeen dovoljan prostor i koliina rekvizita u odnosu na broj uenika (tranja, vebe na tlu, elementi timskih igara); grupni rad sa razliitim zadacima primenjuje se u fazi uvebavanja i to tako da su grupe stalne za jednu tematsku oblast, sastavljene prema individualnim sposobnostima uenika (homogenizirane), a koje i ine osnov u diferenciranom pristupu izboru sadraja, u odnosu na te individualne sposobnosti, radna mesta u grupnom radu, osim glavnog zadatka, treba da sadre i pomone sprave za uvebavanje delova biomehanike strukture glavne vebe (predvebe), kao i one vebe koje se odnose na razvijanje one sposobnosti koja je relevantna za izvoenje glavne vebe (najvie tri vebe iz radnog kartona). Na taj nain radno mesto je po sadraju konzistentno u odnosu na glavni zadatak, to je u skladu sa principima intenzivno organizovane nastave. Individualan rad se, uglavnom, primenjuje za uenike manjih sposobnosti, kao i za uenike natprosenih sposobnosti. Prilikom izbora metodskih postupaka obuavanja i uvebavanje motorikih zadataka, nastavnik treba da odabere vebe takve obrazovne vrednosti koje e za raspoloiv broj asova obezbediti optimalno usvajanje tog zadatka. Demonstracija zadatka mora da bude jasna i precizna to podrazumeva korienje savremenih tehnikih mogunosti (konturogrami i video-tehnika), kako bi nastavnik efikasnije upuivao uenike na zakonitosti koje vladaju kretanjem, ime se, tokom vebanja, ostvaruje njihova motorna i misaona aktivnost. Planiranje obrazovno-vaspitnog rada Nastava fizikog vaspitanja organizuje se sa po 3 asa nedeljno. Nastavnik treba da izradi: - opti globalni plan rada, koji sadri sve organizacione oblike rada u asovnoj, vanasovnoj i vankolskoj organizaciji rada sa operativnim elementima za konkretnu kolu. - opti globalni plan po razredima, koji sadri organizacione oblike rada koji su predvieni za konkretan razred i njihovu distribuciju po ciklusima. Zatim, ovaj plan rada sadri distribuciju nastavnog sadraja i broj asova po ciklusima i slui kao osnova za izradu operatavnog plana rada po ciklusima. - plan rada po ciklusima sadri obrazovno-vaspitne zadatke, sve organizacione oblike rada koji se realizuju u konkretnom ciklusu, raspored nastavnog sadraja sa

vremenskom artikulacijom (mesec, broj asova i redni broj asova) i metodske napomene. Nastavno gradivo podeljeno je u tri ciklusa ili etiri ukoliko se za taj razred predvia kursni oblik. To su: - jedan ciklus za atletiku - jedan ciklus za vebe na tlu i spravama - jedan ciklus za timsku igru - jedan ciklus za kursni oblik (ukoliko je planiran za odreeni razred u asovnoj organizaciji rada). Broj asova po ciklusima razliiti su po razredima. Ukoliko se organizuje kursni oblik za aktivnost u asovnoj organizaciji rada, onda se planira etvrti ciklus, tako to se po etiri asa oduzima od prva tri ciklusa. Nastavno gradivo po ciklusima moe da se ostvaruje u kontinuitetu za jedan vremenski period (npr. atletika u jesenjem, vebe na tlu i spravama u zimskom i timska igra u prolenom), ili u dva perioda (npr. tranja i skokovi iz atletike u jesenjem, a bacanja u prolenom periodu). Praenje i vrednovanje rada uenika Praenje napretka uenika obavlja se sukcesivno u toku cele kolske godine, na osnovu jedinstvene metodologije koja predvia sledee tematske celine: 1. Stanje motorikih sposobnosti; 2. Stanje zdravlja i higijenskih navika; 3. Dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika; 4. Odnos prema radu. 1. Praenje i vrednovanje motorikih sposobnosti u prva dva razreda vri se na osnovu savladanosti programskog sadraja kojim se podstie razvoj onih fizikih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritian period zbog njihove transformacije pod uticajem fizikih aktivnosti - koordinacija, gipkost, ravnotea i eksplozivna snaga. 2. Stanje zdravlja i higijenskih navika, prati se na osnovu utvrivanja nivoa pravilnog dranja tela i odravanja line i kolektivne higijene. 3. Stepen savladanosti motornih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, koji je utvren na kraju navoenja programskih sadraja.

4. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog uestvovanja u nastavnom procesu, takmienjima i vankolskim aktivnostima. U prvom razredu ocenjivanje se vri opisno, a u drugom brojano, na osnovu ostvarivanja ciljeva operativnih zadataka. Opisni kvalifikativni rasporeuju se u tri nivoa, kojim se odreuje stepen ukupnog psihofizikog statusa uenika. To su: Prvi nivo 1. Uenik ima visok stepen razvijenosti motorikih sposobnosti na osnovu ocene: a) koordinacije - manipulativne, oseaj ponaanja tela u prostoru, u ciklinim kretanjima i u povezivanju jednostavnih pokreta u celinu - ako je savladao da pravilno izvodi kompleks od osam vebi oblikovanja bez rekvizita, etiri na ripstolu i dve sa palicom u prvom razradu i po jednu do dve vie u drugom razredu; ako lako i bre od veine uenika u odeljenju savladava vebu na tlu; lako i u jednakom ritmu savladava tranje preko poreanih prepreka u prvom razredu i preko "kanala" u drugom razredu; bez prekida, nekoliko puta ponovi voenje lopte u mestu sa dodavanjem jednom ili obema rukama, u prvom razredu i u kretanju u drugom razredu; b) gipkosti - ramenog pojasa, kime i zgloba kuka i nogu - ako pokrete trupa, ruku i nogu izvodi meko uz optimalnu pruivost i amplituda (zakloni, vodoravni i duboki pretklon, visoka zanoenja, prednoenja i odnoenja...); v) ravnotee - ako na suenim povrinama (linijama, vedskoj klupi, niskoj gredi ili stavovima na jednoj nozi) pokrete izvode bez poremeaja teita tela; g) eksplozivne snage - ako poskoke, skokove i preskakanja izvodi sa optimalnim opruanjem u svim zglobovima nogu i pri tom postie veu visinu leta. 2. Uenik ima pravilan rast, ne pokazuje vidljive znake umora prilikom vebanja, nema telesne deformitete, ima urednu opremu za vebanje i dobro usvojene higijenske navike - ako je telesni razvoj u skladu sa uzrastom, ako je dranje tela pravilno i kime bez deformiteta i normalno razvijen svod stopala u odnosu na prototipe prikazane na posterima i pedoskopu i ako je urednog opteg izgleda. 3. Uenik prevazilazi postavljene minimalne obrazovne zahteve - ako je prema programskim sadrajima uspeno savladao i druga kretanja svih ovih zahteva, a koja su predviena Planom i programom za prvi i drugi razreda, ili je savladao i druge sadraje iz programa u slobodnim aktivnostima, koja nisu predviena za redovne asove fizikog vaspitanja. 5. Uenik ima pozitivan aktivan odnos prema radu - ako je redovan i aktivan na asovima i ako se angauje u slobodnim aktivnostima i takmienjima. Drugi nivo

1. Uenik ima zadovoljavajui stepen razvijenosti fizikih sposobnosti - ako od navedenih kriterija znaajno ne odstupa. 2. Uenik ima manje nedostatke u rastu, ili funkcionalnim sposobnostima ili u pravilnom poloaju kimenog stupa, ili u urednoj opremi za vebanje i ostalim higijenskim navikama. 3. Uenik je savladao sve minimalne obrazovne zadatke, uz potekoe kod izvoenja (navesti sadraj). 4. Uenik ima pozitivan odnos prema radu - ako je redovan i aktivan na svim, ili na veini asova. Trei nivo 1. Uenik delimino ili potpuno, ne zadovoljava nivo razvijenosti fizikih sposobnosti ako pokazuje znaajna odstupanja od navedenih kriterija. 2. Uenik ima vee nedostatke ili u rastu, ili u funkcionalnim sposobnostima, ili u pravilnom poloaju kimenog stuba, ili u radnoj opremi za vebanje i ostalim higijenskim navikama. 3. Uenik nije savladao veinu sadraja predvienih minimalnim programskom zahtevima - ima potekoa prilikom savladavanja (navesti kojih). 4. Uenik nije zainteresovan za vebanje, izostaje i ne pokazuje napredak - ako su ove karakteristike izraene. Vrednovanje i ocenjivanje postignutih rezultata i dostignua uenika vri se tokom cele godine, u toku i nakon savladavanja planiranog programskog sadraja, a prema navedenim elementima za etari tematske celine. Nastavnik paljivo prati uenika i ocenjuje tako da se dobija potpuna slika o psihofizikom statusu svakog uenika. Nastavnik moe da unese i jo neka svoja zapaanja koja nisu predviena ovim tematskim celinama, ako je to u interesu uenika. U celini, potreban je i pedagoki pristup vrednovanju dostignua uenika, kako bi ocena, bilo da je opisna ili brojana, delovala stimulativno i ukazivala na napredak uenika, pogotovu to je za ovaj uzrast karakteristina velika zainteresovanost za pokret i igru. U toku praenja i ocenjivanja, treba uenike upoznavati sa ciljem postignua, putem slika, postera i drugih oiglednih materijala i sredstava, kako bi oni postali aktivni uesnici u procesu nastave i osposobljavali se za samostalno vebanje u slobodno vreme. Na kraju svake ocene, uitelj treba da navede koje su mogue preporuke za dalji napredak i ukljui roditelje, pogotovu ako je psihofiziko stanje uenika nezadovoljavajue.

ZDRAVSTVENO VASPITANJE
Cilj i zadaci Cilj nastave zdravstvenog vaspitanja jeste da uenici ovladaju osnovnim znanjima, vetinama, stavovima i vrednostima iz oblasti zdravstvenog vaspitanja, kroz uenje zasnovano na iskustvu. Uenje sadraja zdravstvenog vaspitanja podrazumeva prevoenje onoga to znamo o zdravlju u eljeni nain ponaanja, uz prepoznavanje pravih ivotnih vrednosti i podsticanje optimalnog razvoja linosti. Zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja su: - razvijanje psihiki i fiziki zdrave linosti, odgovorne prema sopstvenom zdravlju; - stvaranje pozitivnog odnosa i motivacije za zdrav nain ivljenja; - vaspitavanje uenika za rad i ivot u zdravoj sredini; - sticanje znanja, umenja, stavova i vrednosti u cilju ouvanja i unapreivanja zdravlja; - promovisanje pozitivnih socijalnih interakcija u cilju ouvanja zdravlja, - podsticanje saznanja o sebi, svom telu i sopstvenim sposobnostima; - razvijanje psihikih i motornih sposobnosti u skladu sa individualnim karakteristikama; - motivisanje i osposobljavanje uenika da budu aktivni uesnici u ouvanju svog zdravlja; - razvijanje navika kod uenika za ouvanje i negovanje svoje okoline; - razvijanje istraivakih sposobnosti, kritikog miljenja i kreativnosti; - proirivanje znanja o jedinstvu i sveoptoj povezanosti procesa u prirodi; - razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i drugima; - ukljuivanje porodice na planu promovisanja zdravlja i usvajanja zdravog naina ivota; - razvijanje meusobnog potovanja, poverenja, iskrenosti, uvaavanja linosti, jednakosti i otvorene komunikacije; - usvajanje i prihvatanje pozitivnih i suzbijanje negativnih oblika ponaanja znaajnih za ouvanje zdravlja; - upoznavanje sa najosnovnijim elementima zdravog naina ivota;

- upoznavanje sa protektivnim faktorima za zdravlje, kao to su: fizika aktivnost i boravak u prirodi.

Prvi razred
Operativni zadaci: - usvajanje osnovnih informacija o zdravlju; - formiranje u ueniku elje da upozna svoje telo; - usvajanje osnovnih znanja o ulozi i znaaju fizike aktivnosti; - upoznavanje sa potrebom usklaivanja vremena za igru, rad i odmor; - upoznavanje sa najeim situacijama u kojima dete moe da se povredi; - sticanje znanja i vetina iz oblasti odravanja line i kolektivne higijene; - upoznavanje sa osnovnim pojmovima pravilne ishrane; - upoznavanje sa tetnim efektima pojedinih supstanci, sa akcentom na tetne efekte duvana i alkohola; - prihvatanje onih koje se od mene razlikuju; - sticanje osnovnih pojmova o nainu samozatite i zatite.

Sadraji programa
I Tema - Ovo sam ja (8 asova) 1. Upoznaj svoje telo - dijalokom metodom pruiti mogunost svim uenicima da imenuju i pokau delove svoga tela. Korienjem slika ovejeg tela, uitelj e pokazati sve delove tela u zavisnosti od njihovog interesovanja. Angaovati uenike i podstai ih da kroz pokret pokau ta sve mogu svojim telom, kako bi shvatili motoriku aktivnost i elastinost organizma. Naglasiti znaaj fizike aktivnosti i fizikog vaspitanja kao predmeta. 2. I ja rastem - kroz priu o biljkama i ivotinjama podstai uenike da razmiljaju i iznose svoje interpretacije na temu rastem i razvijam se. Kroz razliite aktivnosti upoznati ih sa faktorima od kojih zavise rast i razvoj (naslee, ishrana, higijena, fizika aktivnost). 3. Vidim, ujem, oseam - obraditi ula na nivou informisanosti uenika. - Oko - obraditi kroz vebu posmatranja i zapaanja znaajnih pojedinosti na odreenim predmetima. itanjem teksta ukazati uenicima na potrebu da se tekst udalji od oiju i

da prirodna i vetaka svetlost treba da dolaze sa leve strane. Naglasiti neophodnost noenja naoara u situaciji kada je to potrebno. - Uho - moe se realizovati na vie naina: sluanjem muzike, umova, razlikovanjem zvukova i razliitih tonova. Podstai uenike da paljivo sluaju sagovornika. - Oseam - kroz istraivake aktivnosti, eksperimentisanje i igru sa predmetima i biljkama upoznati uenike sa osnovnim informacijama o ulu mirisa, ukusa i dodira. Podsticati uenike da svoja znanja praktino primene (procena ispravnosti namirnica). Nastavu uiniti zanimljivom kroz osmiljene raznovrsne aktivnosti i stvaralake ideje uenika (miris - cvee, sapun; ukus - okolada, limun; dodir - meko, tvrdo, toplo, hladno). 4. Kako sam doao na svet - Za realizaciju ovih sadraja iz zdravstvenog vaspitanja ukljuiti roditelje. Osmiljeno kroz razgovor sa uenicima napraviti poreenje sa kunim ljubimcima i domaim ivotinjama. Postupno, u skladu sa uzrastom uenika, pojedinano i grupno ispriati osnovne pojmove o raanju, polu i polnim razlikama. II Tema - ta znam o zdravlju (8 asova) 1. Moje zdravlje - da bi razumeli pojam "zdravlje", uenike treba podstai da razmiljaju i priaju o svom vienju na temu - ta znai biti zdrav, kada se oseaju "zdravo", ta sve mogu kada su zdravi, a ta ne mogu kad nisu zdravi. 2. Ko sve brine o mom zdravlju - Sagledavanje ko sve i na koji nain brine o njihovom zdravlju (roditelji, staratelji, baka, deka, doktor, zubar, uitelj...). 3. ta se radi u domu zdravlja i bolnici - dijalokom metodom i igrom "doktora" pribliiti uenicima vanost i znaaj: - sistematskih pregleda (merenje telesne teine i visine, dranje tela, kima, stopala, praenje razvoja); - vakcinacije (prevencija dejih zaraznih bolesti); - stomatoloki pregled (nicanje zuba, higijena zuba, redovne kontrole, ishrana, proteze); - intervencije u hitnim sluajevima. 4. Traim pomo - na osnovu steenih znanja o zdravlju, kroz razgovor sa uenicima i prikaz njihovih ivotnih situacija utvrditi u kojim okolnostima, kada (visoka temperatura, bolovi, proliv, povraanje, slabost, strah, krvarenje) i od koga (drug, uitelj, doktor, komija, roditelji...) treba traiti pomo. Pri realizaciji ovih sadraja, imati u vidu razliitost socijalnih uslova. III Tema - Dnevni ritam (4 asa)

1. Jedan moj dan - podstai uenike da kroz verbalnu komunikaciju opiu dnevne aktivnosti, pri emu su dozvoljene sugestije nastavnika. Na ovaj nain afirmiemo svesnu misaonu aktivnost i uenje kroz iskustvo - ivotne situacije. 2. Organizacija dana - izradom kola postera, gde e svi uenici uzeti aktivno uee, isplanirati dnevni ritam uenja, odmora, spavanja, oblaenja, fizike aktivnosti, igre, zabave. U zavisnosti od mogunosti, i potreba uenika, principom postupnosti odrediti obim i dubinu sadraja, imajui u vidu sredinu u kojoj dete ivi. IV Tema - Higijena (10 asova) 1. Lina higijena - kroz analizu ivotnih situacija sa uenicima, voditi diskusiju o linoj higijeni na zabavan i interesantan nain: - pranje ruku (prenoenje bolesti prljavim rukama, higijena noktiju); - higijena usne duplje, sa teitem na pranju zuba; - kupanje i znaaj kupanja za zdravlje (u kadi, pod tuem, bazen, otvorene vode); - nega tela (koa, kosa, gimnastike vebe); - sredstva i pribor za odravanje line higijene (sapun, ampon, ealj, etkice za zube, konac za zube, pasta za zube, makaze). Dijalokom metodom i metodom demonstracije steena znanja pravilno pretoiti u osnovne navike odravanja line higijene. Uenike tokom kolske godine redovno podsticati na praktinu primenu usvojenih znanja. 2. Higijena prostora - sa uenicima uraditi analizu ivotnih situacija na temu - Higijena prostora. - Higijena uionice (ista, provetrena, svetla, korpa za otpatke); - kolski nametaj (klupe i stolice odgovaraju uzrastu, higijenski iste i od odgovarajueg materijala); - higijena dvorita, ulice, igralita i zelenih povrina. 3. Moj kutak - moja soba. Najbolji put da saznanja o higijeni stanovanja jeste nain da uenici priaju o svom kutku (gde i kako uvam svoju obuu, odeu, svoje stvari, kako odravam higijenu svoje sobe). Sintezu steenih znanja pretoiti u praktinu primenu izradom kolaa i postera. V Tema - Ishrana i njen znaaj za zdrav ivot (6 asova)

1. Pravilna ishrana - upoznavanje uenika sa osnovnim principima pravilne ishrane to podrazumeva zastupljenost svih hranljivih materija u dovoljnim koliinama (kvalitativno i kvantitativno, raznovrsno i planirano. 2. ivotne namirnice - uenici iznose svoja ivotna iskustva i uz pomo uitelja koji ih motivie, prave postere ivotnih namirnica. Slatkii, okolada, grickalice i brza hrana (kako i kad). 3. Zajedno za stolom - dijalokom metodom kod uenika formirati stav o potrebi redovnog unoenja hrane i kulture obedovanja (porodini ruak, toplo, hladno, vakati hranu - zbog lakeg varenja i razvoja vilice i zuba).

Drugi razred
Operativni zadaci: - usvajanje informacija i formiranje predstave o zdravlju i najvanijim faktorima koji doprinose ouvanju i unapreivanju zdravlja; - formiranje kulture obedovanja i upoznavanje sa posledicama nepravilne ishrane; - usvojena znanja odravanja line higijene pretoiti u praktina umenja, stalno primenljiva; - formiranje stavova o znaaju fizike aktivnosti i boravka u prirodi; - razvijanje svesti o potrebi da ima usklaen dnevni ritam: odmora, spavanja, uenja i igre primeren uzrastu uz asistenciju odraslih; - uoavanje situacije u kojima moe da se povredi i izbegavanje istih; - razvijanje samopotovanja i samopouzdanja u cilju lakeg prilagoavanja i snalaenja u nepoznatim situacijama; - formiranje elje i spremnosti da pomognu vrnjacima u svakoj situaciji; - prepoznavanje znakova umora i zamora i potreba za njihovim otklanjanjem; - prevencija upotrebe psihoaktivnih supstanci: duvana i alkohola.

Sadraji programa
I Tema - ta se dogaa u mom telu (6 asova) 1. Rastem i to se vidi - podstai misaonu aktivnost uenika i napraviti poreenje prethodnog i sadanjeg stanja (mogao sam da obuem, a sada ne mogu, male cipele, mala majica, porastao sam, tei sam).

2. Razvijam se - na primerima ta su sve nauili, ta sve znaju i umeju uenici e shvatiti kako se zajedno sa rastom i razvijaju, postaju stariji - zreliji. 3. Put hrane - kroz razmenu misli, iskustva i znanja shvatie osnovne pojmove o kretanju hrane u organizmu (unosimo, vaemo, vari se u elucu, izbacujemo). 4. Put vode - veoma je bitno da uenici shvate znaaj unoenja vode. Objasniti ulogu vode u organizmu i razvijati naviku redovnog unoenja vode. Adekvatnom organizacijom rada u koli omoguiti uenicima obavljanje fiziolokih potreba - hou u toalet, bez oseaja stida. 5. I zubi se menjaju - saznanja o zubima dopuniti novim informacijama o nicanju zuba, higijeni i bolestima zuba. II Tema - Ja i moje zdravlje (10 asova) 1. Kako sauvati zdravlje - Integrisanjem nauenog gradiva u prvom razredu i linog iskustva uenika, podstai ih da dou do osnovnih faktora neophodnih za ouvanje zdravlja (ishrana, lina higijena, higijena sredine, naslee, fizika aktivnost. 2. ta moe da narui moje zdravlje - kroz priu i odreene aktivnosti upoznati uenike sa faktorima koji mogu da narue zdravlje. - U kui, na ulici, u prirodi (upoznavanje sa oznakama i simbolima opasnih materija, struja, voda, sunanica, ivotinje - krpelj, pela, komarac, muva, opasne ivotinje, temperatura, saobraaj, hrana...). - Situacije u kojima se mogu povrediti (upotreba kunih aparata, kupanje, neprimerene fizike aktivnosti...). - Predmeti koji me mogu povrediti (otri predmeti, orua, oruja...). 3. uvam se - primerima i priom iz ivota i iskustva uenika, doi do zakljuka ta sve oni mogu initi da bi sauvali svoje zdravlje. III Tema - Dnevni ritam (4 asa) 1. Leti i zimi - napraviti poreenje dnevnih aktivnosti u odnosu na godinja doba. Uoiti razlike dnevnog ritma u zavisnosti od godinjih doba. Napraviti poreenje sa domaim ivotinjama u cilju boljeg razumevanja. 2. Kako prepoznati umor - upoznati uenike sa osnovnim simptomima umora i znaajem smenjivanja dinamikih i mirnih aktivnosti u danu. Sve psihike i fizike aktivnosti tokom dana uskladiti sa potrebama i mogunostima. 3. kola i zdravlje - zato je potreban raspust (zbog odmora, vremenskih prilika - zima, leto). IV Tema - Lina higijena (4 asa)

Uenicima je potrebno postaviti kao imperativ svakodnevno obraanje panje na elemente line higijene kroz povezivanje sa sadrajima drugih predmeta. Sadraje line higijene obraditi kroz igru, kolae, postere, pozoritance i razgovor u skladu sa mogunostima uenika. V Tema - Ishrana (6 asova) 1. Moj kuvar - kroz zajedniku praktinu aktivnost izrade jelovnika proveriti usvojenost znanja i umenja iz oblasti zdrave ishrane. Proiriti i sistematizovati znanja i iskustva uenika steena u prvom razredu. 2. Nepravilna ishrana - poremeaji koji nastaju usled ne pravilne ishrane: zaostajanje u rastu i razvoju, poremeaj telesne teine, bolesti zuba, kimenog stuba i grudnog koa. VI Tema - Prevencija zloupotrebe alkohola i duvana (4 asa) 1. Ja i moje odeljenje u borbi protiv puenja i konzumiranja alkohola - uvod u aktivnost su osnovne informacije o alkoholu i duvanu i igra - "korisno/tetno". Angaovati sve uenike da kroz pravljenje izlobe, plakata, postera i likovnih radova daju svoj doprinos borbi protiv puenja i konzumiranja alkohola. VII Tema - Zanemarivanje i zlostavljanje dece (2 asa) Ovu temu zbog njene specifinosti realizovati u saradnji sa strunjakom-profesionalcem za pitanja zanemarivanja i zlostavljanja dece (razgovor sa uenicima, roditeljima, nastavnicima...).

Nain ostvarivanja programa

Preporuene aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu Predloeni programski sadraji predstavljaju polaznu osnovu za kontinuiran rad i realizaciju zadatih ciljeva. Unutranju strukturu planiranih sadraja fleksibilno prilagoditi postavljenim ciljevima obrazovanja i uslovima rada u koli. Efikasnim i podsticajnim metodama rada sa uenicima doi do naina koji omoguava usvajanje generativnih, transfernih i funkcionalnih osnovnih znanja i vetina, koja predstavljaju osnovu za usvajanje pojmova i znanja u narednim fazama kolovanja. Programski sadraji se realizuju po redosledu nastavnih jedinica sa fondom asova koji je fleksibilan. Nivo obrade nastavnih sadraja, u zavisnosti od mogunosti i interesovanja uenika, uitelj moe organizovati tako da se svaki uenik upozna sa osnovnim pojmovima o zdravlju i postupno uvodi u zdrav nain ivljenja. Primenom principa postupnosti - od lakeg ka teem, u drugom razredu se proiruju znanja kako po obimu, tako i po sloenosti sadraja. Podsticanjem misaone aktivnosti i primenom metoda analize i sinteze, postie se logian nain razmiljanja i vii saznajni nivo. U realizaciji programa pratiti razvojni put uenika vodei rauna o individualnim karakteristikama svakog ponaosob, kao i o socijalnom miljeu u kom uenik ivi.

Podrka uitelja, kao i celog odeljenja, tokom rada bitan je preduslov uspene realizacije programa. Primeniti niz metodikih radnji tokom svakog asa obrade sadraja. Pored teorijskih informacija i njihove praktine primene u cilju sagledavanja celovitosti materije, potrebno je dijalokom metodom to vie podsticajno aktivirati uenike u radu, koristei pri tom ivotno iskustvo, odnosno situacije u kojima su se nekada nali. Za uspenu realizaciju pojedinih nastavnih jedinica potrebno je angaovati roditelje jer su oni neophodan partner nastavnicima i istovremeno izvor ideja, aktivnosti i dobre volje, voeni iskrenom eljom za stvaranje to humanijih i zdravijih uslova za kolovanje svoje dece. Oblici saradnje sa roditeljima mogu biti razliiti: preko dece, individualno, roditeljski sastanci, tribine, neposredno uee roditelja u realizaciji nastavnih tema. Deci je neophodno pribliiti injenicu da je zdravlje pojedinca, ne samo lino, ve i opte dobro. Ono se u velikoj meri ui te svako moe znaajno uticati na kvalitet svoga zdravlja ako prihvati zdrave stilove ivota. Deca moraju dobiti blagovremenu i kvalitetnu informaciju koju e umeti da usvoje i ugrade u svakodnevno ponaanje. Postoje brojne mogunosti kako se svaka tema moe pribliiti uenicima. To sigurno ne treba da bude jednostavno iznoenje injenica ve raznovrsne aktivnosti koje svestrano ukljuuju uenike kroz radionice, edukativne igre, imitacije... Neophodno je ostvariti interaktivno i dinamino uenje u odeljenju kako bi uenici sa lakoom prihvatili i usvojili znanja, a da pri tome nemaju utisak napornog rada. Stvoriti dinamiku i promenljivu sredinu za uenje sa osmiljeno organizovanim materijalom koji odgovara razvojnom nivou i individualnim interesovanjima uenika. Graenje tolerantne komunikacije kljuno je da bi se svi uenici oseali prijatno i da bi aktivno i otvoreno uestvovali u zajednikom radu. Izuzetno je vano da uitelj vodi i usmerava rad. Neophodno je da svi uenici govore jedan po jedan, a ostali sluaju. Sluanje drugih moe proiriti ili promeniti neije stavove, pomoi da se razmene ideje, razjasne stavovi, vrednosti i ponaanje. Uitelji podstiu diskusiju pitanjima imajui u vidu individualne karakteristike uenika. Isticanje vanosti sagledavanja problema iz razliitih uglova omoguava i razvijanje kritikog miljenja, jedne od osnovnih ivotnih vetina. Na kraju diskusije, izvodi se zakljuak u kome je poeljno izneti pozitivne komentare koje su uenici koristili tokom asa. Nastavne aktivnosti potrebno je usmeriti na ivotnu praksu i time znanja i umenja staviti u funkciju primenljivosti. U radu sa uenicima neophodno je podsticati radoznalost, samostalnost i stvaralake ideje, sa uvaavanjem razvojnih i individualnih karakteristika. Za uspenu realizaciju programa, pored korienja odgovarajueg udbenika, prirunog materijala i literature neophodna je obuka uitelja na seminarima, koje e drati struni timovi (lekar, pedagog, psiholog, uitelj). Uspeh uenika u prvom i drugom razredu ocenjuje se opisno. Potrebno je da uitelj kontanuirano, na adekvatan nain, prati napredovanje uenika imajui u vidu njegove individualne sposobnosti da razume i prihvati ponuene sadraje. Kako uenici, tako i uitelj, poseduje sopstvenu individualnost koja se ogleda u radu sa uenicima, pri emu ima i profesionalnu obavezu da obezbedi kvalitetno obrazovanje za svu decu.

Vrednovanje postignua uenika u ovoj oblasti podrazumeva zainteresovanost, aktivno uee u radu, formiranje pozitivnih stavova o zdravlju, usvajanje i praktinu primenu steenog znanja tokom kolske godine. Vrednovanje postignua uenika usaglasiti sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slubeni glasnik RS", br. 58/2004 i 62/2004) i Pravilnikom o ocenjivanju uenika osnovne kole. Postojei standardi postignua uenika iz ove oblasti bie razraeni u okviru ostalih standarda u prvom ciklusu vaspitno-obrazovnog rada.

IZBORNI NASTAVNI PREDMETI

VERSKA NASTAVA
Cilj i zadaci Ciljevi verske nastave jesu da se njome posvedoe sadraj vere i duhovno iskustvo tradicionalnih crkava i religijskih zajednica koje ive i deluju na naem ivotnom prostoru, da se uenicima prui celovit religijski pogled na svet i ivot i da im se omogui slobodno usvajanje duhovnih i ivotnih vrednosti Crkve ili zajednice kojoj istorijski pripadaju, odnosno uvanje i negovanje sopstvenog verskog i kulturnog identiteta. Upoznavanje uenika sa verom i duhovnim iskustvima sopstvene, istorijski date Crkve ili verske zajednice treba da se ostvaruje u otvorenom i tolerantnom dijalogu, uz uvaavanje drugih religijskih iskustava i filozofskih pogleda, kao i naunih saznanja i svih pozitivnih iskustava i dostignua oveanstva. Zadaci verske nastave jesu da kod uenika: - razvija otvorenost i odnos prema Bogu, drugaijem i savrenom u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugim linostima, prema ljudima kao blinjima, a time se budi i razvija svest o zajednici sa Bogom i sa ljudima i posredno se suzbija ekstremni individualizam i egocentrizam; - razvija sposobnost za postavljanje pitanja o celini i konanom smislu postojanja oveka i sveta, o ljudskoj slobodi, o ivotu u zajednici, o fenomenu smrti, o odnosu sa prirodom koja nas okruuje, kao i o sopstvenoj odgovornosti za druge, za svet kao tvorevinu Boju i za sebe; - razvija tenju ka odgovornom oblikovanju zajednikog ivota sa drugim ljudima iz sopstvenog naroda i sopstvene Crkve ili verske zajednice, kao i sa ljudima, narodima, verskim zajednicama i kulturama drugaijim od sopstvene, ka iznalaenju ravnotee izmeu zajednice i vlastite linosti i ka ostvarivanju susreta sa svetom, sa prirodom i pre i posle svega sa Bogom; - izgradi sposobnost za dublje razumevanje i vrednovanje kulture i civilizacije u kojoj ive, istorije oveanstva i ljudskog stvaralatva u nauci i drugim oblastima;

- izgradi svest i uverenje da svet i ivot imaju veni smisao, kao i sposobnost za razumevanje i preispitivanje sopstvenog odnosa prema Bogu, ljudima i prirodi.

PRAVOSLAVNI KATIHIZIS (VERONAUKA)

Cilj i zadaci Cilj nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jeste da prui celovit pravoslavni pogled na svet i ivot, uvaavajui dve dimenzije: istorijski hrianski ivot (istorijsku realnost crkve) i eshatoloki (budui) ivot (dimenziju idealnog). To znai da uenici sistematski upoznaju pravoslavnu veru u njenoj doktriniranoj, liturgijskoj, socijalnoj i misionarskoj dimenziji, pri emu se izlaganje hrianskog vienja ivota i postojanja sveta obavlja u veoma otvorenom, tolerantnom dijalogu sa ostalim naukama i teorijama o svetu, kojim se nastoji pokazati da hriansko vienje (liturgijsko, kao i podviniko iskustvo Pravoslavne Crkve) obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i versko obrazovanje. Sve ovo sprovodi se kako na informativno-saznajnom tako i na doivljajnom i na delatnom planu, uz nastojanje da se doktrinirane postavke sprovedu u svim segmentima ivota (odnos sa Bogom, sa svetom, sa drugim ljudima i sa sobom). Zadaci pravoslavnog katihizisa (veronauke) jesu da kod uenika: - razvije otvorenost i odnos prema Bogu kao drugoj i druga ijoj linosti u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugom oveku kao ikoni Boijoj, linosti, takoe, drugaijoj u odnosu na nas, te da se izmeu ove dve relacije ostvari uzajamno zavisna veza (svest o zajednici); - razvije sposobnost za postavljanje pitanja o celini i najdubljem smislu postojanja oveka i sveta, ljudskoj slobodi, ivotu u zajednici, fenomenu smrti, odnosu sa prirodom koja nas okruuje i drugo, kao i odgovaranje na ova pitanja u svetlu pravoslavne hrianske vere i iskustva Crkve; - izgrade sposobnosti dubljeg razumevanja i vrednovanja kulture i civilizacije u kojoj ive, uspona i padova u istoriji oveanstva, kao i dostignua u raznim oblastima stvaralatva (pri emu se ostvaruje komplementarnost sa drugim naukama); - pomogne u odgovornom oblikovanju zajednikog ivota sa drugima, u iznalaenju ravnotee izmeu vlastite linosti i zajednice, u ostvarenju susreta sa svetom (sa ljudima razliitih kultura, religija i pogleda na svet, sa drutvom, sa prirodom) i sa Bogom; - izgradi uverenje da svet i sve to je u njemu stvoreni su za venost, da su svi stvoreni da budu priasnici venog ivota, te da iz te perspektive kod uenika razvije sposobnost razumevanja, preispitivanja i vrednovanja sopstvenog odnosa prema drugom oveku kao neponovljivom biu i prema tvorevini Boijoj i izgradi spremnost na pokajanje. Sadraji nastave pravoslavnog katihizisa rasporeeni su po linearno-koncentrinom (simbiotikom, spiralnom) principu. To znai da se u svakom razredu izabiraju odreeni ranije uvedeni sadraji, a zatim se u okviru svake teme, koje e se tokom date godine kolovanja nizati u sukcesivnom sledu, vri se aktivizacija prethodno steenih znanja i

formiranih umenja. Naravno, u svakom razredu uvode se i potpuno nove teme, koje e posluiti kao oslonac za nadograivanje znanja u narednim razredima. Sled tema je u niim razredima silazni (descendentni), odnosno bazira se na izlaganju materije prema psiholokoj pristupanosti, dok je u viim razredima osnovne kole uzlazni (ascendentni), dakle temelji se na naelima teoloke naune sistematike.

Prvi razred
Cilj nastave pravoslavnog katihizisa u ovom razredu jeste prihvatanje da je postojanje izraz zajednitva linosti, a da linost postoji samo u zajednici slobode sa drugom linou. Operativni zadaci Uenici treba da: - uoe da se kroz slobodni odnos ljubavi prema nekome ili neemu taj neko ili neto konkretizuje, odnosno da postaje za nas jedinstveno i neponovljivo; - uoe da ljubav oveka prema drugim ljudima i prirodi njima daje neponovljivu vrednost i postojanje; - uoe da od onoga koga zavolimo zavisi i nae postojanje; - naue da je ovek ikona Boija upravo zbog toga to moe da druga bia ini neponovljivim.

Sadraji programa
- ovek je ikona Boija (ovek ima svojstvo da ljubavlju ini neto da postoji, slino kao to to moe Bog). - Bog je zajednica linosti Oca i Sina i Svetog Duha (bie kao zajednica, kao ljubav). - ovek kao bie zajednice. - Bog je iz ljubavi stvorio svet zajedno sa Sinom i Duhom. - Isus Hristos je posrednik izmeu Boga i stvorene prirode. - Crkva je zajednica svih ljudi i cele prirode kroz Hrista sa Bogom. - Pravoslavna ikonografija pokazuje svet i oveka u zajednici s Bogom.

Nain ostvarivanja programa

Nastava pravoslavnog katihizisa u I i II razredu osnovne kole treba da bude priprema uenika da prihvate da je postojanje izraz zajednice, odnosno da je linost zajednica sa

drugom linou. Zato u nastavi treba koristiti ona deja iskustva koja na to ukazuju. To se moe ostvariti kroz prie, crtee koje e deca sama crtati i na kojima e uvek biti predstavljena bia u odnosu, tj. celina onoga to se crta (npr. roditelji, braa, sestre, kua, dvorite sve zajedno; more i lae na moru sa pticama i suncem itd. preko druenja i organizovanja takvih vrsta igara koje e ukazivati na zajednicu sa drugim kao osnovu postojanja). Da bi pri tom bila izbegnuta opasnost od shvatanja da svaka vrsta zajednice moe biti osnov istinskog postojanja, treba uvek imati na umu i isticati liturgijsko iskustvo zajednice i liturgijsku strukturu koja je utemeljena na slobodi, a ne na prirodnim nagonima. Pojmove kao to su: Bog, linost, sloboda, ljubav, treba takoe, uvek tumaiti na osnovu iskustva zajednitva sa drugim ovekom, odnosno liturgijskog iskustva zajednitva. Kad govorimo o Bogu, sve treba tumaiti u okviru Liturgije, njene strukture i radnji koje se tamo odvijaju. Na taj nain e se izbei apstraktnost koja je strana deci ovog uzrasta i postii to da se Bog susree i vidi kroz ive i konkretne lanove Liturgije u jednom dogaaju, to je sutina hrianskog uenja o ovaploenju Boga Sina, o tome da je linost zajednica sa Bogom kao sa drugom linou i da je sloboda ljubav prema drugoj linosti. Konkretno u I razredu treba naglaavati: - iskustvo ljubavi koje ini da svet koji nas okruuje ne bude masa, ve da ga ine konkretna i neponovljiva bia. Primer za ovo dat je u prii Ljubav u udbeniku: Episkop Ignjatije, Crkveni slovar, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 2002. Slini primeri mogu se nai u knjizi Mali princ, Egziperija i u drugim slinim knjigama, kao i u okviru neposrednih ljudskih iskustava; - da bie sa kojim smo u zajednici ljubavi postaje izvor i naeg postojanja kao konkretne linosti. Primer za ovo dat je u prii Izvor naeg ivota u navedenom udbeniku. Teme: ovek je ikona Boija i Bog je stvorio svet iz ljubavi treba objasniti na primeru iz prie Ljubav u navedenom udbeniku. Uenicima treba pokazati da kad ovek nekog zavoli, odnosno kad ostvari zajednicu sa nekim, tada on za njega stvarno i postoji, odnosno kao da ga ovek svojom ljubavlju stvara i to kao konkretno i neponovljivo bie. Tu mo jedino imaju Bog i ljudi, s tom razlikom da jedino Bog moe da stvara neto iz nebia. Teme: Hristos je posrednik izmeu Boga i sveta i Crkva je zajednica prirode i ljudi kroz Hrista s Bogom treba, takoe, objasniti na osnovu iskustva ljubavi prema drugom biu. Kada ovek voli jedno bie, onda u njemu gleda i sva ostala. Bog Otac najvie voli svoga Sina, Isusa Hrista, i u njemu vidi sve ljude kao svoje sinove. Sve to bude postalo deo ove zajednice Boga Oca i Sina, Isusa Hrista, postae drago i Bogu i postojae veno. (Videti primer iz prie Darovanje u udbeniku. To treba povezati sa dogaajem krtenja kojim ulazimo u Crkvu kao zajednicu Hrista sa Bogom Ocem, odnosno da se krtenjem konstituie Crkva, zajednica sa Hristom, u kojoj postajemo sinovi Boiji i zato braa meu sobom).

Opte napomene

Ono to je najvanije i to je osnovni cilj katihizisa jeste to da uenici postanu lanovi Liturgijske zajednice. Jer, Liturgija, kao ivo prisustvo Hrista i kao ikona venog postojanja prirode i oveka, treba da da ipostas, odnosno da ocrkveni i da da smisao naem istorijskom ivljenju. Zato treba, kad god je to mogue, uenike dovoditi, ili upuivati na Liturgijska sabranja. U toku svake godine, konkretno pre svih nailazeih velikih praznika, kako Gospodnjih, tako i Bogorodiinih i svetiteljskih, treba upoznati uenike sa istorijom nastanka praznika i sadrinom dogaaja koji se slavi. Kad je re o svetiteljskim praznicima posebnu panju treba obratiti Srbima svetiteljima: Sv. Savi, Sv. Simeonu, na praznik Vidovdan itd. Uenici bi trebalo da se upoznaju i s linostima svetitelja koje slave kao Krsnu slavu. (U tu svrhu treba pre svega koristiti itija tih svetitelja koja se mogu nai i u: Justin Popovi, itija svetih, elije, Valjevo, a zatim i ostalu prigodnu literaturu). Takoe, pre poetka Vaskrnjeg posta, treba upoznati uenike s njegovom sadrinom i ciljem, kao i sa bogoslovskom podlogom posta, i njegovom vanou za oveka. (Najpogodnija literatura za to jeste: A. meman, Veliki post, Kragujevac, poslednje izdanje.)

Drugi razred
Cilj nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) u drugom razredu osnovne kole jeste prihvatanje da je postojanje izraz zajednitva linosti, a da linost postoji samo u zajednici slobode sa drugom linou. Operativni zadaci nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) u drugom razredu osnovne kole jesu da uenik: - uoi da Liturgija nije obian dogaaj; - uoi da se na Liturgiji pojavljuje Bog kao zajednica linosti: Oca, Sina - Hrista i Svetog Duha; - upozna strukturu Liturgije; - razlikuje radnje na Liturgiji; - uoi da je Isus Hristos, iako fiziki odsutan, prisutan na Liturgiji kao plod nae ljubavi prema njemu.

Sadraj programa
- Bog je zajednica linosti Oca, Sina i Svetog Duha (bie kao zajednica, kao ljubav). - Liturgija kao ikona budueg veka, Carstva bojeg. - Liturgija - otkrivanje Boga (liturgijsko iskustvo Boga, linosti, slobode, ljubavi. Bog kao bie zajednice).

- Struktura Liturgije - crkve (episkop, svetenici, akoni i narod). - Liturgija je i prisustvo Hristovo i iekivanje dolaska Hristovog (ljubavlju prema Hristu inimo da je On prisutan meu nama na Liturgiji iako je fiziki odsutan). - Pravoslavna ikonografija pokazuje stanje sveta i oveka u buduem veku.

Nain ostvarivanja programa

Nastava pravoslavnog katihizisa u I i II razredu osnovne kole treba da bude priprema uenika da prihvate da je postojanje izraz zajednice, odnosno da je linost zajednica sa drugom linou. Zato u nastavi treba koristiti ona deja iskustva koja na ovo ukazuju. To se moe ostvariti kroz prie, crtee koje e deca sama crtati i na kojima e uvek biti predstavljena bia u odnosu, tj. celina onoga to se crta: npr. roditelji, braa, sestre, kua, dvorite, sve zajedno; more i lae na moru s pticama i suncem itd. preko druenja i organizovanja takvih vrsta igara koje e ukazivati na zajednicu sa drugim kao osnovu postojanja. Da bi se pri tom izbegla opasnost od shvatanja da svaka vrsta zajednice moe biti osnov istinskog postojanja, treba uvek imati na umu i isticati liturgijsku zajednicu kao jedinu istinitu jer se u njoj ostvaruje zajednica s Bogom u Hristu, kao i liturgijsko iskustvo zajednice i liturgijsku strukturu koja je utemeljena na slobodi a ne na prirodnim nagonima. Pojmove kao to su: Bog, linost, sloboda, ljubav treba, takoe, uvek tumaiti na osnovu iskustva zajednitva sa drugim ovekom, odnosno liturgijskog iskustva zajednitva. Kad govorimo o Bogu, sve treba tumaiti u okviru Liturgije, njene strukture i radnji koje se tamo odvijaju. Na taj nain e biti izbegnuta apstraktnost koja je strana deci ovog uzrasta i postii e se to da se Bog susree i vidi kroz ive i konkretne lanove Liturgije u jednom dogaaju, to je sutina hrianskog uenja o ovaploenju Boga Sina, o tome da je linost zajednica s Bogom u Hristu kao s drugom linou i da je sloboda ljubav prema drugoj linosti. Konkretno u II razredu treba naglaavati: - da je Bog zajednica konkretnih linosti: Oca, Sina i Sv. Duha; - da Bog nije ideja i apstraktan pojam, ve iva linost koja je postala ovek i zato se sree preko oveka u Liturgiji; - da bogoljublje istovremeno znai ovekoljublje. S druge strane, u ovom razredu treba uenicima odmah ukazivati na razliku izmeu stanja u budunosti i stanja u sadanjosti istorije, odnosno budueg i sadanjeg stanja crkve, preko dejih iskustava napredovanja na osnovu ostvarenja postavljenih ciljeva, kao i na osnovu liturgijskog iskustva. To znai da sadanje postojanje i istinu sveta treba utemeljiti na budunosti. Naglasak, dakle, treba staviti na to da je istinska budunost sveta i oveka u buduem Carstvu bojem i da je na osnovu strukture toga carstva utemeljena i struktura Liturgije (episkop okruen svetenicima i narodom, odnosno Hristos okruen apostolima i narodom).

Taj cilj se moe postii, pre svega, opisom Liturgije kao ikone budueg Carstva Bojeg, ali i preko dejih igara koje treba da budu tako organizovana da odslikavaju budue Carstvo Boje, kao i preko deijih crtea. Teme: Liturgija kao ikona Carstva Bojeg i Liturgija - otkrivanje Boga treba realizovati preko objanjenja Liturgije. Da bismo pokazali da je Liturgija ikona budueg Carstva, treba ukazati na one elemente po kojima se Liturgija razlikuje od sadanjeg svakodnevnog ivota (v. priu: Prvi put na Liturgiji, u: Ignjatije (Midi), Pravoslavni katihizis za drugi razred osnovne kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003. ili sline opise liturgije). Opisom strukture Liturgije, kao i radnji koje se u njoj zbivaju, treba pokazati da su Sv. Trojica prisutna preko Liturgije. Onaj koji prinosi darove i stoji na elu liturgijskog sabranja, odnosno episkop, jeste ikona Hristova. Duh Sveti nas povezuje sa Hristom, odnosno sa episkopom, krtenjem, a sama evharistija je preko Hrista upravljena ka Bogu Ocu. Jedino Sin Boji je postao ovek, Isus Hristos, i zato se on i vidi kao ovek, episkop, dok su Otac i Duh nevidljivi, ali zato na njih ukazuje sama Liturgija, koja bez tog ukazivanja ne moe da postoji. (Na primer, ne postoji Liturgija bez sabranja naroda oko episkopa koje se ostvaruje krtenjem i rukopoloenjem, to ukazuje na prisustvo Duha, kao ni bez prinosa darova i molbi, koje su upuene Bogu Ocu). Takoe, u kontekstu liturgijskog iskustva treba pokazati da su linost, sloboda ostvarljivi jedino kao izrazi ljubavi prema drugim ljudima. (U tu svrhu treba koristiti prie koje su date u navedenom udbeniku, ili njima sline). Temom Liturgija kao prisustvo i iekivanje Hrista treba da se objasni dijalektiki odnos izmeu sadanjeg i budueg veka u Liturgiji, odnosno istovremenost prisutnosti i odsutnosti Hrista. Da bi bila izbegnuta opasnost od imitacije kao naina na koji je Hristos prisutan u Liturgiji, iako je fiziki odsutan, treba istai iskustvo linosti, odnosno iskustvo zajednice slobode, ljubavi sa drugom linou. Hristos kao linost moe biti prisutan meu nama iako je fiziki odsutan, ako smo vezani za njega, ako ga volimo iznad svega (primer je dat u prii ekajui Nikolu u navedenom udbeniku za II razred osnovne kole). Pravoslavna ikonografija, arhitektura, knjievnost (itija svetih), naa epska poezija (posebno pesme o Kosovskom boju) takoe ukazuju na budunost koja je prisutna u sadanjosti, odnosno na to da vera u budunost opredeljuje zbivanja u sadanjosti. Ikone slikaju budue stanje ljudi i prirode u Carstvu Bojem. Isto je sadrano i u itijima svetih. Pravoslavni hram arhitektonski odslikava Carstvo Boje i njegovu strukturu. Za ovaj uzrast dovoljno je ukazati na prisutnost celine onoga to se slika, da bi se pokazala razlika izmeu sadanjeg veka i budueg (na primer, u sceni Hristovog krtenja na reci Jordanu u vodi se vide i ribice, to u prirodnoj stvarnosti nije sluaj, a to ukazuje i na to da e u Carstvu Bojem i priroda biti prisutan. Treba ukazati, takoe, na personifikaciju prirode prisutne u pravoslavnoj ikonografiji. Takav je, na primer, prikaz sveta kao oveka u sceni silaska Sv. Duha na apostole, reke Jordana i mora u sceni krtenja Hristovog, to je blisko deci ovog uzrasta).

Opte napomene
Ono to je najvanije i to je osnovni cilj katihizisa jeste to da uenici postanu lanovi liturgijske zajednice. Jer, Liturgija, kao ivo prisustvo Hrista i kao ikona venog

postojanja prirode i oveka, treba da da ipostas, odnosno da ocrkveni i da da smisao naem istorijskom ivljenju. Zato treba, kad god je to mogue, uenike dovoditi, ili upuivati na liturgijska sabranja. U toku svake godine, konkretno pre svih nailazeih velikih praznika, kako Gospodnjih, tako i Bogorodiinih i svetiteljskih, treba upoznati uenike sa istorijom nastanka praznika i sadrinom dogaaja koji se slavi. Kad je re o svetiteljskim praznicima, posebnu panju treba obratiti Srbima svetiteljima: sv. Savi, sv. Simeonu, na praznik Vidovdan itd. Uenici bi trebalo da se upoznaju i s linostima svetitelja koje slave kao krsnu slavu. (U tu svrhu treba pre svega koristiti itija tih svetitelja koja se mogu nai u: Justin Popovi, itija svetih, elije, Valjevo, a zatim i ostalu prigodnu literaturu). Takoe, pre poetka Vaskrnjeg posta, treba upoznati uenike s njegovom sadrinom i ciljem, kao i sa bogoslovskom podlogom posta, i njegovom vanou za oveka. (Najpogodnija literatura za to jeste: A. meman, Veliki post, Kragujevac, poslednje izdanje.)

ISLAMSKA VJERONAUKA (ILMUDIN)

Cilj i zadaci Cilj nastave islamske vjeronauke (ilmudin) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jeste da prui ueniku osnovni vjerniki pogled na svijet, sa posebnim naglaskom na vjerniki praktini ivot, a takoe i budui vjeni ivot. To znai da djeca, na nain primjeren njihovom uzrastu, upoznaju vlastitu vjeru u njenoj duhovnoj, moralnoj, socijalnoj, misionarskoj i drugim dimenzijama. Izlaganje vjerskog vienja i postojanja svijeta obavlja se u otvorenom i tolerantnom dijalogu sa ostalim naukama i teorijama. Nain pristupa je islamsko vienje koje obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i vjersko obrazovanje. Upoznavanje je istovremeno informativnosaznajno i doivljajno-djelatno, s nastojanjem da se osnovne postavke sprovedu u svim segmentima ivota: odnos prema Bogu, prema svijetu, prema drugim ljudima i odnos prema samom sebi. Zadaci nastave islamskog vjeronauka su da se kod uenika: - razvije svijest o Bogu kao Stvoritelju i odnos prema ljudima kao najsavrenijim boijim stvorenjima; - izgrauje sposobnost (na nain primjeren uzrastu uenika) za postavljanje pitanja o cjelini i najdubljem smislu postojanja oveka i svijeta, o ljudskoj slobodi, ivotu u zajednici, smrti, odnosu sa prirodom koja nas okruuje, kao i sa razmiljanjima o tim pitanjima u svijetlu vjere islama; - razvije i izgradi sposobnost dubljeg razumjevanja i vrijednovanja kulture i civilizacije u kojoj ive, uspona i padova u istoriji ovjeanstva, kao i dostignua u raznim oblastima naunog djelovanja;

- pomogne u odgovornom oblikovanju zajednikog ivota s drugim, u iznalaenju ravnotee izmeu vlastite linosti i zajednice, u ostvarivanju susreta sa svijetom (sa ljudima razliitih kultura, religija i pogleda na svijet, s drutvom, s prirodom) i s Bogom; - izgradi uvjerenje da je njegov ivot na ovom svijetu samo priprema za vjenost, da su svi stvoreni da budu sudionici vjenog ivota, da se iz te perspektive kod uenika razvija sposobnost razumjevanja, preispitivanja i vrjednovanja vlastitog odnosa prema drugom ovjeku kao Boijem stvorenju i izgradi spremnost za pokajanje.

Prvi razred
Ciljevi nastave islamskog vjeronauka u ovom razredu su: - prepoznavanje osnovnih naela vjere; - upoznavanje sa najznaajnijim datumima kod muslimana; - upoznavanje sa vanou svakodnevnog uenja Kurana. Operativni zadaci Uenici treba da se: - osposobe da otponu svaki svoj posao, onako kako propisi vjere nalau i sa uspjehom ga okonaju; - osposobe da prepoznaju osnovna naela svoje vjere i da znaju cijeniti svoju veru i potovati drugaije od sebe; - upoznaju sa datumima roenja i smrti Boijeg Poslanika, Njegovim ivotom i Njegovim odnosom prema djeci; - upoznaju sa najznaajnijim datumima koji se kod muslimana praznino obiljeavaju; - upoznaju sa injenicom da je Allah d. ., Uzvieni Gospodar, svim narodima slao Poslanike koji su ih opominjali i podsticali da ine dobra; - upoznaju sa brojem Kuranskih sura i vanou svakodnevnog uenja Kurana.

Sadraj programa
UVOD (meusobno upoznavanje uenika i vjerouitelja, upoznavanje sa sadrajima programa Islamske vjeronauke - Ilmudin) RABBI JESIR, IKRE, SELAM - uenje kratke dove (molitve) Rabbi jesir za uspean poetak;

- upoznavanje uenika sa prvim rijeima objavljenim u Kur'anu (Ikre - ui); - islamski pozdrav - selam KO SAM - TA SAM I MOJI PRIJATELJI - naziv nae vjere; - izgled barjaka; - aktivnost drugova. JELO I PIE - ta je muslimanu dozvoljeno a ta zabranjeno od hrane i pia PORODICA - lanovi porodice, njihove aktivnosti i dunosti jednih prema drugima KOLA I DECA - obraditi kroz pesmicu "Azra ide u kolu" i "Aja i ptice" BISMILA - uenje bismile i osnovnih postulata vjere islama kroz pitanja "zapamti" i "pronai" POZDRAV MIRA - uenje islamskog pozdrava - selama i njegovo znaenje KELIME - I - EHADET - upoznavanje sa prvim stubom islama kojim se svjedoi i oituje jednoa Stvoritelja i potvruje poslanstvo Muhameda a. s. DESNA STRANA - kroz pjesmicu "Meho ljevatan" ukazati na prednost desne strane u ivotu vjernika MUSLIMANI I KNJIGA - kroz priu "Knjiga pod jastukom" naglasiti poruku obaveznosti druenja sa knjigom MUSLIMANSKI MUBAREK DANI - prikazati Bajram kroz pesmicu i Bajramska ilahija

NA ULICI - kroz ilustraciju prikazati lijepu ulicu kao ogledalo njenih stanovnika i uz obradu pjesme "Uljudno se ponaaj" EZAN - upoznavanje uenika sa istorijatom ezana (poziv na molitvu) i njegovim tekstom EL - FATIHA - uenje prve sure u Kur'anu i njenog znaenja ROENJE VEROVESNIKA MUHAMEDA A. S. - upoznavanje uenika sa domovinom, porodicom i vremenom roenja posljednjeg Boijeg poslanika Muhameda a. s. SALAVATI I DOVA - uenje salavata i dove za spas na ovom i buduem svijetu SURA EN - NAS - uenje poslednje sure u Kur'anu i njeno znaenje BOIJI POSLANIK A. S. I UNUCI - upoznavanje uenika sa odnosom Muhameda a. s. prema djeci KRAA I LA - ukazivanje na poroke kojih se vjernik mora uvati, kroz obradu prie "Ne uzimaj tue" i "La" ALAH - SVEMOGUI STVORITELJ - objasniti uenicima kroz priu "Sve je stvorio Alah" da je on Stvoritelj svega postojeeg, vidljivog i nevidljivog SUBHANEKE - uenje kratke dove sa kojom zapoinje svaki namaz (molitva) SURA EL - IHLAS - uenje kratke sure koja potvruje jedinstvo Stvoritelja

IBRAHIM A. S. - upoznavanje uenika sa kratkim istorijatom jednog od odabranih Bojih poslanika SURA EL - FELEK - uenje sure u kojoj se od Alaha d. . trai zatita i utoite od ejtana i njegovih sljedbenika JUNUS A. S. - obrada prie o jednom od Bojih poslanika koja ukazuje na potrebu strpljivosti u tekim momentima BUDUNOST ZNA SAMO ALAHA d. . - upoznavanje uenika kroz priu "Ako Bog da" da svaki ishod posla, pored uloenog truda, zavisi od volje Boije ZDRAVLJE JE BOGATSTVO - kroz priu "ta je najvanije" i pesmicu "Zdrava djeca" ukazati na vanost zdravlja i njegovog uvanja ABDEST - higijena kao sastavni deo vjere i naina obavljanja abdesta (vjerskog pranja) pre namaza SURA LEHEB - uenje jedne od poslednjih kur'anskih sura i njeno znaenje.

Nain ostvarivanja programa

Vjerska nastava je zajedniko djelo vjerouitelja i uenika. Polazite je konkretna stvarnost. Iz doivljenih iskustava prelazi se na istine iz kojih se potom vraa na svakodnevnu njihovu primjenu. Ovakav nain saznanja ima svoj red: upoznavanje (obrada novih sadraja), ponavljanje i provjeravanje, sreivanje (sistematizacija) To je makrostruktura ovakvog naina saznanja. Meutim, i ovi dijelovi imaju svoju mikrostrukturu. Tako, na primjer, nain saznanja posjeduje sljedee stupnjeve: postavljanje cilja, motivisanje, obrada novih nastavnih sadraja, uenje. Treba imati pred oima fizionomiju grupe i pojedinca, a takoe u okviru asa na kojem se obrauju novi sadraji, vri se primjena i obnavljanje obraenog gradiva. Imajui na umu gore istaknuto, as vjeronauke trebalo bi da izgleda ovako: kratko ponavljanje sadraja sa prethodnog asa i posebno osvjetljavanje onoga to e posluiti kao temelj za aktuelni as. Nakon postavljanja cilja, prelazi se na obradu novih nastavnih sadraja, gde se zapravo objanjava ueniku ta to znai da smo "Boija

stvorenja", istiui kada se to i kako dogodilo. Nakon ovoga se ve poznati sadraji produbljuju, ue, tj. razgovara se o namazu - molitvi (zato i kako). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora nai svoju primjenu u ivotu uenika. Razgovara se zato i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, brau i prijatelje. Ovakva saznanja i djeije iskustvo oslanjaju se na slovo Kur'ana i na ueniki vlastiti doivljaj.

Drugi razred
Ciljevi nastave islamskog vjeronauka (ilmudina) u ovom razredu jesu da upozna uenika sa: - osnovnim vrijednostima koje treba cijeniti i kojima se treba okititi u svome ivotu; - osnovnim postulatima vjere islama; - nainom obavljanja i sastavnim dijelovima namaza (dnevne molitve); - znaenjem posta i njegovim vrijednostima; - znaenjem hada (hodoaa Kabe), to jest petog islamskog arta; - najvanijim vjerskim ustanovama u naoj zemlji i odabranim danima koje muslimani praznino obiljeavaju; Operativni zadaci nastave islamskog vjeronauka (ilmudina) u drugom razredu osnovne kole su da uenik: - uoi vrijednost zajednice i slonog zajednikog ivljenja; - uoi vrijednost vjerovanja u jednog Boga, Stvoritelja ljudi i Njegove poslanike, koje je slao ljudima da im ukau na pravi put; - uoi vanost zekata (materijalnog davanja kojim bogati muslimani trebaju pomoi siromane); - uoi vrijednost posta (uzdravanja od unoenja hrane i pia od zore pa do zalaska sunca); - shvati ta je post i koja je njegova vrijednost; - naui koji su sastavni dijelovi posta; - shvati ta je had (hodoae Kabe); - shvati ta je Kaba, koja je njena vanost i ta ona predstavlja; - upozna nain islamskog obiljeavanja praznika;

- upozna najvanije ustanove i institucije muslimana na ovim prostorima i njihov znaaj; - upozna najznaajnije datume (praznike) koje muslimani obiljeavaju. - Uvod: (upoznavanje uenika sa sadrajima ovog razreda, sa udbenikom i nainom rada). - Jedinstvo meu muslimanima (upoznavanje sa vrijednostima jedinstva i sloge meu ljudima koji su neophodni za prosperitet cijelog ovjeanstva). - Rad je ibadet (rad je Bogu drago djelo koje On cijeni i nagrauje onoga ko iskreno radi, ne zakidajui ostale oko sebe). - Boiji poslanik A. S. uzor svim muslimanima (upoznavanje sa vrlinama Boijeg Poslanika koje trebaju biti i nae vrline). - Kako sam doao na ovaj svijet (razjanjenje dileme oko ovjekovog dolaska na svijet). - Kako i koliko vjerujem (nain preispitivanja naeg vjerovanja i vrstine ubjeenja Uzvienog Gospodara u kojeg vjerujemo). - Shvatanje prednosti Allahu d. . (upoznavanje kroz priu sa znaenjem i vjerovanjem u predanost Bogu). - ovjek Allahovo d. . najljepe stvorenje (obrada prie koja ukazuje da je ovjek najljepe Allahovo stvorenje). - uvanje od grijeha (upoznavanje kroz priu "Hodin ulahg" sa obaveznou uvanja od grijeenja i pokuenou grijeenja). - Jedino Allah zna skriveno (obrada prie koja ukazuje na to da je samo Allah d. . Sveznajui i da niko drugi ne poznaje ono to je skriveno u ovjeku). - Ponosi li se svojim imenom (upoznavanje uenika sa znaenjima i vrijednostima njihovih islamskih imena). - istoa u kui i van nje (obrada prie koja ukazuje na vanost istoe kod ovjeka kao i njegovom okruenju). - Islamski arti (obrada islamskih artova - uvjeta da bi neko mogao biti musliman). - Namaski arti (ta je potrebno izvriti da bi namaz molitva bio ispravan). - Uzimanje abdesta (upoznavanje sa nainom uzimanja abdesta - vjerskog pranja prije namaza). - Okretanje prema kibli (znaenje kible i vanost okretanja prema njoj u namazu).

- Sastavni dijelovi namaza (upoznavanje sa sastavnim dijelovima namaza kao i namazima koje musliman mora obavljati). - Postite biete zdravi (znaenje i vrijednosti posta u mjesecu Ramazanu). - Had (upoznavanje sa sastavnim dijelovima hada - hodoaa Mekke - i njegovom vanou uz obradu kuranskog poglavlja EL -KEVSER). - Islamski Mubarek dani (koje je to dane musliman duan svjeano obiljeiti u toku jedne godine, obrada kuranskog poglavlja EL -KAFIRUN). - Islam u naoj zemlji (upoznavanje sa islamskim dragocjenostima u naoj zemlji i drugim vjersko-prosvjetnim ustanovama u njoj).

Nain ostvarivanja programa

Vjerska nastava je zajedniko djelo vjerouitelja i uenika. Polazite je konkretna stvarnost. Iz doivljenih iskustava prelazi se na istine iz kojih se potom vraa na svakodnevnu njihovu primjenu. Ovakav nain saznanja ima svoj red: upoznavanje (obrada novih sadraja), ponavljanje, primjena i provjeravanje, sreivanje (sistematizacija). To je makrostruktura ovakvog naina saznanja. Meutim, i ovi dijelovi imaju svoju mikrostrukturu. Tako, na primjer: nain saznanja poseduje sljedee stupnjeve: postavljanje cilja, motivisanje, obrada novih nastavnih sadraja, uenje. Treba imati pred oima fizionomiju grupe i pojedinca, a takoe u okviru asa na kojem se obrauju novi sadraji, vri se primjena i obnavljanje obraenog gradiva. Imajui na umu gore istaknuto, as vjeronauke bi trebalo izgledati ovako: kratko ponavljanje sadraja sa prethodnog asa i posebno osvjetljavanje onoga to e posluiti kao temelj za aktuelni as. Nakon postavljanja cilja, prelazi se na obradu novih nastavnih sadraja, gde se zapravo objanjava ueniku ta to znai da smo "Boja stvorenja", istiui kada se to i kako dogodilo. Nakon ovoga se ve poznati sadraji produbljuju, ue, tj. razgovara se o namazu - molitvi (zato i kako). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora nai svoju primjenu u ivotu uenika. Razgovara se zato i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, brau i prijatelje. Ovakva saznanja i djeje iskustvo se oslanjaju na slovo Kur'ana i na ueniki vlastiti doivljaj.

Opte napomene
Potrebni prostor za realizaciju navedenog gradiva jeste standardni uioniki prostor koji je, inae, potreban za realizaciju gradiva iz drugih predmeta, npr. nastave maternjeg jezika, matematike i sl. Za realizaciju navedenog gradiva islamske vjeronauke nisu potrebna nikakva neuobiajena posebna sredstva. U tu svrhu se mogu koristiti sveske ili blokovi koji se inae koriste u nastavi. Literatura: Vjeronauni udbenik za drugi razred autora Hazeme Nitovi.

KATOLIKI VJERONAUK

Cilj i zadaci Cilj nastave katolikog vjeronauka u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jeste da prui cjeloviti vjerniki pogled na svet i ivot s posebnim naglaskom na dvije dimenzije: istorijska realnost crkve - vjerniki praktini ivot i eshatoloka dimenzija, odnosno vjeni ivot. To znai da djeca, na nain primjeren njihovom uzrastu, upoznavaju vlastitu vjeru u doktriniranoj, liturgijskoj, socijalnoj i misionarskoj dimenziji, pri emu se izlaganje vjerskoga vienja i postojanja sveta obavlja u veoma otvorenom i tolerantnom dijalogu s ostalim naukama i teorijama. Nain pristupa je kransko vienje (liturgijsko kao osobito doivljavanje vjere) koja obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i vjersko obrazovanje. Upoznavanje je istovremeno informativnosaznajno i doivljajno-djelatno s nastojanjem da se doktrinirane postavke sprovedu u svim segmentima ivota: odnos s Bogom, sa svijetom, s drugim ljudima i sa sobom. Znai cilj je vjeronauka informativno-formativni pristup vjeri i izgradnja pogleda na svijet kroz prizmu vlastitog vjerovanja maksimalno potujui i sve navedene datosti. Zadaci katolikog vjeronauka su da se kod uenika: - razvije otvorenost i odnos prema Bogu kao drugoj i drugaijoj Osobi u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugom ovjeku kao slici Bojoj, osobi takoe drugaijoj u odnosu na nas, kao i da se izmeu ove dve relacije ostvari uzajamno zavisna veza (saznavanje zajednice); - razvije sposobnost (na uzrastu uenika primeren nain) za postavljanje pitanja o cjelini i najdubljem smislu postojanja ovjeka i svijeta, o ljudskoj slobodi, ivotu u zajednici, fenomenu smrti, odnosu sa prirodom koja nas okruuje i dr., kao i za razmiljanje o tim pitanjima u svjetlu vjere, a na temelju iskustva Crkve; - izgradi i razvije sposobnost dubljeg razumijevanja i vrjednovanja kulture i civilizacije u kojoj ive, uspona i padova u istoriji ovjeanstva, kao i dostignua u raznim oblastima stvaralatva (pri emu se ostvaruje komplementarnost s drugim naukama); - razvije sposobnost za odgovorno oblikovanje zajednikog ivota s drugim, u iznalaenju ravnotee izmeu vlastite osobe i zajednice, u ostvarivanju susreta sa svijetom (sa ljudima razliitih kultura, religija i pogleda na svijet, s drutvom i s prirodom) i s Bogom; - izgradi uvjerenje da je svijet i sve to je u njemu, stvoren za vjenost, da su svi stvoreni da budu sudionici vjenog ivota, te da se iz te perspektive kod uenika razvije sposobnost razumjevanja, preispitivanja i vrednovanja vlastitog odnosa prema drugom oveku kao neponovljivom biu, prema stvorenju Bojem, i izgradi spremnost za pokajanje.

Prvi razred
Cilj nastave katolikog vjeronauka u prvom razredu je da dijete upozna Boga Oca, njegovu ljubav, da se, roditelj i ovaj divni svijet shvati kao Boiji dar, a zatim da upozna Isusa Hrista, onoga koga nam je Otac poslao kao znak svoje najvee ljubavi. Polazimo od slike oca koji voli, koji je brian, koji puno zna, koji "sve moe", da bismo ukazali na

Nebeskoga oca, koji nas jo vie voli, koji je jo briniji, koji zaista sve zna i koji uistinu sve moe. On se brine o nama. Od njega je ovaj veliki svijet, koji je dobar i mi smo njegovi. Za te nastavne jedinice misao vodilja vjeronauka: radost. On nam je poslao kao najvei dokaz svoje ljubavi Sina, koji nam je postao brat. Ljubimo njegovu majku i kroz ovu godinu upoznajemo ivot Gospodina Isusa. Strogo sledimo liturgijsku crkvenu godinu (Doae, Boi, Korizma, Uskrs, Duhovi), a imamo na umu konkretan hrianski ivot. Zato govorimo o Duhu Svetom, o Isusovoj prisutnosti meu nama, o molitvi i svetoj misi. Cilj nam je da ueniku pobudimo radost i da ga navedemo na to da radosno uzvraa Oevu ljubav. Operativni zadaci Uenici treba da : - razumiju i prihvate stav da smo djeca Boja i da nas Otac nebeski voli; - razumiju i prihvate stav da nas Bog tako ljubi da je Isus Krist postao na brat; - razumiju i prihvate potrebe i elje da bismo bili Isusova braa moramo se meusobno voljeti i tako slijediti njegovu nauku; - razumiju uzajamnu ljubav koja zahtjeva da se nauimo odricati i initi dobro drugima; - razviju osjeaje da su molitve i bogosluje naini susretanja s onim to smo uili o Bogu i da izgrade potrebu za tim; - spoznaju da njihovi drugovi su pripadnici drugih crkava, vjera, da ima onih koji ne vjeruju, i da naue da je vano potivati i voljeti sve svoje drugove kao brau.

Sadraj programa
UVOD - Meusobno upoznavanje uenika i vjerouitelja i upoznavanje sa sadrajima programa katolikog vjeronauka; MI SMO DJECA BOIJA I OTAC NEBESKI NAS VOLI - Dar smo nebeskog Oca (hvala za roditelje, brau i prijatelje); - Nebeski nas Otac voli (hvala to me voli); - Nebeski Otac je dobar (razvijanje ljubavi prema Ocu Nebeskom jer je prema meni dobar); - Nebeski Otac sve zna (razvijanje osjeanja divljenja jer Nebeski Otac sve zna); - Nebeski Otac sve moe (razvijanje osjeanja radosti jer Nebeski Otac sve moe);

- Nebeski Otac je stvorio i nevidljivi svijet (negovanje osjeanja kako nam je dobro to je Nebeski Otac najbogatiji); - Nebeski Otac se brine za svijet (razvijanje zahvalnosti prema Bogu to se brine za nas); - Svi su ljudi djeca Boija i zato su braa (upoznati djecu sa injenicom da su svi ljudi djeca Boija i zato su braa, razvijati svjest o vanosti suivota i tolerancije). BOG NAS TAKO LJUBI DA JE ISUS KRIST POSTAO NA BRAT - Nebeski Otac nam je poslao svoga sina (razvijanje radosti to mi je Isus brat); - Iekivani Boji Sin (razvijanje ljubavi prema Mariji jer je Isusova majka); Isusovo roenje - slavimo zajedno svi krani (razvijanje zahvalnosti Bogu za tu ljubav, to je postao nama slian); - Isusovi prvi gosti (razvijanje osjeanja svjesti da u i ja biti Isusov gost, pohod pastira i mudraca); - Svetkujemo Boi (upoznati vlastiti nain slavljenja kao i naine drugih, Bog nas je darivao i mi emo jedni druge). DA BISMO BILI ISUSOVA BRAA MORAMO SE VOLJETI MEUSOBNO I SLIJEDITI NJEGOVU NAUKU - Isus nas ui: ljubimo jedni druge u kui (navikavanje na pomaganje roditeljima); - Isus nas ui: ljubimo svoje blinje (pomagau drugovima u koli); - Isus nas ui: ljubimo jedni druge (pomoi u svojim sudrugovima); - Upoznati Isusa onako kako ga prihvataju i svi ostali ljudi (Isus je osoba znaajna za ovjeanstvo, ta Kuran asni govori o Isusu); - Isus nas ui da se u ljubavi nalazimo (razvijanje navike pjevanja u crkvi). UZAJAMNA LJUBAV ZAHTIJEVA DA SE NAUIMO ODRICATI I INITI DOBRO DRUGIMA - ISUS JE OTKUPITELJ - Isus je ljubav trpio (razvijanje vrstine - ako me neto boli, neu se odmah tuiti); - Isus prikazuje svoje trpljenje Ocu (razvijanje vrstine svoje trpljenje u sjediniti s Isusovim); - Otac je uskrisio Isusa (razvijanje vjere da Otac daje ivot i smrt); - Isus je iv (razvijanje vjere u ivoga Isusa);

- Proslavljeni Isus (razvijanje vjere u Boje proslavljeno kraljevstvo); - Meu nama je Duh Sveti (razvijanje osjeanja radosti to mi Duh pomae doi k Ocu); - Isus meu nama ivi (razvijanje pouzdanja u Isusa, Isus i djeca). MOLITVA I BOGOSLUENJE JE NAIN SUSRETANJA S ONIM TO SMO UILI O BOGU - S Isusom zajedno razgovaram s Ocem (razvijanje osjeanja zadovoljstva to mogu razgovarati s Nebeskim Ocem); - U gostima kod Isusa (razvijanje navike redovnog pohaanja svete mise); - Molitva kod drugih crkava i vjera (razvijanje svjesti da svaki ovek moli po svojoj savjesti pravilno, zajednika molitva Oenaa, molitva Islama).

Nain ostvarivanja programa

Nastavni sadraj slijedi liturgijsku - crkvenu godinu. Kroz pripremu i slavlje velikih crkvenih blagdana upoznaje se i njihov sadraj i njihova poruka. Tako se na najlaki i djeci pristupaan nain prenosi sadraj i ivot jedne kranske zajednice iji lan postaje uenik. Dakle, misao vodilja nastave vjeronauka prvog razreda osnovne kole su one verske istine koje se kroz jednu liturgijsku godinu slave i dogaaju. Vjerska nastava je zajedniko djelo katehete (vjerouitelja) i katehizanata (vjerouenika). Polazite je konkretna stvarnost. Iz doivljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraa na svakodnevnu njihovu primjenu. Ovakav nain saznanja ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadraja), ponavljanje i provjeravanje, sreivanje (sistematizacija). To je makrostruktura ovakvog naina saznanja. Meutim, i ovi dijelovi imaju svoju strukturu. Tako, na primjer: nain saznanja poseduje slijedee stupnjeve: postavljanje cilja, motiviranje, obrada novih nastavnih sadraja, uenje, induktivni i deduktivni zakljuci, tani i netani dokazi, formulisanje zapamenih injenica... Ili sadraj primjene ima ove dijelove: problem, postavljanje cilja, rjeavanje problema, zadataka, upoznavanje prilika i uvjebavanje. Kod saznavanja treba imati pred oima fizionomiju grupe i pojedinca, no u okviru asa na kojem se obrauju novi nastavni sadraji, vri se primjena, ponavljanje i vrjednovanje obraenog gradiva. Imajui na umu gore istaknuto, as vjeronauka bi trebalo izgledati ovako: kratko ponavljanje sadraja sa prethodnog asa i posebno osvjetljavanje onoga to e posluiti kao temelj za aktuelni as. Nakon postavljanja cilja, (ta? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadraja (npr. prvi razred, prvi as), gde se objanjava ueniku, ta to znai da "smo darovi Nebeskoga Oca", istiui kada se to i kako dogodilo. Zakljuci se mogu istai na tabli. Posle ovoga se ve poznati sadraji produbljuju, ue, tj. razgovara se o krtenju(ta/ kako? i zato?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora nai svoju primjenu u ivotu uenika. Razgovara se zato i kako treba zahvaliti

Bogu za roditelje, brau i prijatelje. Ovakva saznanja i djeje iskustvo oslanjaju se na njegov doivljaj i tekst Svetog Pisma.

Drugi razred
Cilj nastave vjeronauka u ovom razredu jeste da dijete upozna vrlo obzirno moralni svijet u sebi. Operativni zadaci nastave vjeronauka u drugom razredu osnovne kole jesu da uenik: - razumje i prihvatiti da moralni zakon koji je njemu jo stran ipak postaje polako normativ njegovoga oblikovanja savjesti; - razumje i prihvatiti da je to ponuen Oev glas koji je preko Isusa prijatelja poprimio topli prijateljski ton; - razumje i prihvatiti polako tijekom cjelogodinje nastave cijeli dekalog; - razumje i prihvatiti pozitivno i pojedinu zapovijed kao ponudu koja pomae ostvariti prijateljstvo sa Isusom Kristom. Uvod - Upoznavanje uenika sa sadrajima programa katolikog vjeronauka za II razred. Upoznajmo Boju dobrotu - Put k nebeskom Ocu (Dobro je to imamo saobraajne znake u ivotu); - Isus nam daje primjer (Radostan sam to mi je Isus uzor); - Ekumenska tema (Svi smo braa makar meu nama ima i razlika). tovanje dobroga Boga - Molitva Isusovih prijatelja (Molit u svaki dan); - Potivanje Bojega imena (Upozorit u nepristojne i psovae da ute); - Svetkujemo s Isusom (Radostan idem na svetu misu). Bog nam se darovao po ljudima - Isus u obitelji (Kako je lijepo u nazaretskoj obitelji); - Najvei Boji dar: ivot i zdravlje (Pazit u na svoje zdravlje); - Isusa ljubimo u svakom ovjeku (Pomagat u drugovima);

- Boi - blagdan ljubavi (Isus k nama dolazi da nam pomogne da budemo dobri). Znakovi Boje ljubavi po naem tijelu - Bog nas je stvorio razliitima (Isusovi prijatelji su djeaci i djevojice); - Obitelj - Boji plan (Potovat u svoje roditelje). Bog nam daruje sva zemaljska dobra - Moja materijalna dobra (Bit u uredan); - Potivanje prirode i tuih dobara (Neu krasti - uvat u prirodu). Bog nam je darovao duhovna dobra - Isusov prijatelj govori istinu (I kod kue i u koli govorit u istinu); - Odgovornost za duhovna dobra (Bit u marljiv i cijenit u rad drugih). alosna mogunost izdaje prijateljstva s Bogom - Nevjerni prijatelj (Neu biti takav); - Isusova smrt i uskrsnue - nae pomirenje (Isuse, hvala ti to nam oprata grijehe). Mir s Bogom - mir s braom - Pomirenje s Isusom - Osloboenje od grijeha (Bit u iskren prema Bogu); - U savezu s Bogom (Dobri Isus svakom oprata).

Nain ostvarivanja programa

Vjerska pouka je zajedniko djelo katehete (vjerouitelja) i katehizanata (vjerouenika). Polazite je konkretna stvarnost. Iz doivljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraa na svakodnevnu njihovu primjenu. Ovakav nain spoznaje ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadraja), sreivanje (sistematizacija), ponavljanje, primjena i provjeravanje. To je makrostruktura ovakvog naina spoznaje. Meutim, i ovi dijelovi imaju svoju mikrostrukturu. Tako na primjer: nain spoznaje posjeduje slijedee stupnjeve: postavljanje cilja, motiviranje, obrada novih nastavnih sadraja, uenje, induktivni i deduktivni zakljuci, izravni i neizravni dokazi, formuliranje zapamenih injenica... Ili, sadraj primjene ima ove dijelove: problem, postavljanje cilja, rjeavanje problema, zadaa, upoznavanje prilika i uvjebavanje. Kod spoznavanja treba imati pred oima fizionomiju grupe i pojedinaca, no u okviru sata pod kojim se obrauju novi nastavni sadraji vri se primjena, ponavljanje i vrednovanje obraenoga gradiva. Imajui na umu gore istaknuto, pojedini sat vjeronauka bi trebao izgledati ovako: kratko ponavljanje sadraja prethodnog sata, i posebno osvjetljavanje onoga to e posluiti

kao temelj za aktualni sat. Nakon postavljanja cilja (to? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadraja (npr. drugi razred, prvi sat), gdje se zapravo objanjava ueniku to to znai da "smo djeca Boja", istiui to to znai za nas i za ljude oko nas. Zakljuci se mogu istai na ploi. Nakon ovoga se ve poznati sadraji produbljuju, ue, tj. razgovara se o pomirenju (to?, kako? i zato?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa odgojnim ciljem, mora nai svoju primjenu u ivotu uenika. Razgovara se zato i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, brau i prijatelje. Ovakva spoznaja i djeje iskustvo se oslanjaju na njegov doivljaj i na tekst Svetog pisma. Prozivku i domau zadau obavimo u prikladno vrijeme.

EVANGELIKO - LUTERANSKI VJERONAUK SLOVAKE EVANGELIKE CRKVE A.V.

Cilj i zadaci Cilj nastave vjeronauka u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jeste da prui celoviti verniki pogled na svet i ivot s posebnim naglaskom na dve dimenzije: istorijska realnost crkve - verniki praktini ivot i eshatoloka dimenzija, odnosno veni ivot. To znai da deca, na nain primeren njihovom uzrastu, upoznavaju vlastitu veru u doktriniranoj, liturgijskoj, socijalnoj i misionarskoj dimenziji pri emu se izlaganje verskog vienja i postojanja sveta obavlja u veoma otvorenom i tolerantnom dijalogu s ostalim naukama i teorijama. Nain pristupa je hriansko vienje (liturgijsko kao osobito doivljavanje vere) koja obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i versko obrazovanje. Upoznavanje je istovremeno informativnosaznajno i doivljajno-delatno s nastojanjem da se doktrinirane postavke sprovedu u svim segmentima ivota: odnos s Bogom, sa svetom, s drugim ljudima i sa sobom. Znai cilj je vjeronauka informativno-formativni pristup veri i izgradnja pogleda na svet kroz prizmu vlastitog verovanja maksimalno potujui i sve navedene datosti. Zadaci evangeliko-luteranskog vjeronauka Slovake evangelike crkve a. v. su da se kod uenika: - razvije otvorenost i odnos prema Bogu kao drugoj i drugaijoj Osobi u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugom oveku kao slici Bojoj, osobi takoe drugaijoj u odnosu na nas, kao i da se izmeu ove dve relacije ostvari uzajamno zavisna veza (saznavanje zajednice); - razvije sposobnost (na uzrastu uenika primeren nain) za postavljanje pitanja o celini i najdubljem smislu postojanja oveka i sveta, o ljudskoj slobodi, ivotu u zajednici, fenomenu smrti, odnosu sa prirodom koja nas okruuje i dr., kao i za razmiljanje o tim pitanjima u svetlu vere a na temelju iskustva Crkve; - izgradi i razvije sposobnost dubljeg razumevanja i vrednovanja kulture i civilizacije u kojoj ive, uspona i padova u istoriji oveanstva, kao i dostignua u raznim oblastima stvaralatva (pri emu se ostvaruje komplementarnost s drugim naukama); - razvije sposobnost za odgovorno oblikovanje zajednikog ivota s drugim, u iznalaenju ravnotee izmeu vlastite osobe i zajednice, u ostvarivanju susreta sa

svetom (sa ljudima i razliitih kultura, religija i pogleda na svet, s drutvom i s prirodom) i s Bogom; - izgradi uverenje da je svet i sve to je u njemu, stvoren za venost, da su svi stvoreni da budu sudionici venog ivota, te da se iz te perspektive kod uenika razvije sposobnost razumevanja, preispitivanja i vrednovanja vlastitog odnosa prema drugom oveku kao neponovljivom biu prema stvorenju Bojem i izgradi spremnost za pokajanje.

Prvi razred
Cilj nastave vjeronauka u ovom razredu je da prenese deci radosnu vest Boje rei i Boje istine kao i razvijanje pozitivnih stavova prema pripadnicima drugih verskih ispovesti, njihovoj tradiciji i kulturi. Operativni zadaci Uenici treba da saznaju da: - je Bog veliki i svemoan; - je na poetku svega bio Bog; - je dobro sve to je Bog stvorio; - je na ivot poklon od Boga; - nam je Bog poverio da brinemo o naoj planeti; - se greh raa u ljudskom srcu i ima tendenciju da raste; - greh ne predstavljaju samo nai postupci, ve i misli; - Bog voli ljude, ali kanjava greh; - Bog ispunjava svoja obeanja; - je Bogu svaki ovek znaajan; - je Isus doao za svakoga; - je Isus i njegov prijatelj; - mogu imati poverenja u Isusa; - istinski simbol Uskrsa je Isusov krst; - vera u Isusa spaja ljude.

Sadraj programa
UVOD - Meusobno upoznavanje uenika i verouitelja i upoznavanje sa sadrajima programa ovoga razreda; KO JE BOG? GOSPOD KOJI JE SVE STVORIO - Bog je stvorio ceo svet - Bog je stvorio i nas PORODICA JE BOIJI POKLON - Moji roditelji - Moja porodica BIBLIJA - Biblija - susret sa Bogom - Biblija - sveto pismo - Boja re - Biblija nas vodi MOLITVA - ta je to molitva, kako se molimo - Kada i gde se molimo - Zata i za koga se molimo KO JE ISUS KRIST - Boi - praznik Boje ljubavi - Boje javljanje Mariji, roenje Isusovo - Tri kralja - Isusa donose roditelji u hram. ISUS MOJ PRIJATELj - Isus - prijatelj dece

- Isus - gospodar prirode na moru - Isus - brine o nama, Isus titi narod - Isus i gospodar nad boleu, Isus gospodar nad smru ISUS JE SPASITELJ - Zato slavimo Uskrs - Isus se rastaje od uenika - Raspee - Isus ivi - odlazak kod svog Oca ISUS ALJE POMONIKA - Duh Sveti - na Uitelj i Pomonik - Prvi hriani - i ja sam hrianin BOG TVORAC - Greh dolazi na svet - Adam i Eva u raju - Smrt dolazi na svet - Kajin i Avelj BOG SUDI NOVI POETAK - Potop - poslunost Noja - Duga - znak novog poetka - Vavilonski toranj - Bog kanjava POSLUNOST - PREVARA - POKAJANJE - Bog zove Avrama - Avramova poslunost - Bog ispunjava svoje obeanje - roenje Izava - Avramova vera - Jakov prevari oca Izava - Jakov odlazi od kue - teak ivot, bogatstvo, pokajanje

- Povratak i pomirenje sa bratom

Nain ostvarivanja programa

Verska nastava je zajedniko delo katehete (verouitelja) i katehizanata (verouenika). Polazite je konkretna stvarnost. Iz doivljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraa na svakodnevnu njihovu primenu. Ovakav nain saznanja ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadraja), ponavljanje i proveravanje, sreivanje (sistematizacija). To je makrostruktura ovakvog naina saznanja. Meutim, i ovi dijelovi imaju svoju strukturu. Tako, na primer: nain saznanja poseduje sledee stupnjeve: postavljanje cilja, motivisanje, obrada novih nastavnih sadraja, uenje, induktivni i deduktivni zakljuci, tani i netani dokazi, formulisanje zapamenih injenica... Ili sadraj primene ima ove delove: problem, postavljanje cilja, reavanje problema, zadataka, upoznavanje prilika i uvebavanje. Kod saznavanja treba imati pred oima fizionomiju grupe i pojedinca, no u okviru asa na kojem se obrauju novi nastavni sadraji, vri se primena, ponavljanje i vrednovanje obraenog gradiva. Imajui na umu gore istaknuto, as veronauka bi trebalo izgledati ovako: kratko ponavljanje sadraja sa prethodnog asa i posebno osvetljavanje onoga to e posluiti kao temelj za aktuelni as. Nakon postavljanja cilja, (ta? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadraja, (npr. prvi razred, prvi as), gde se objanjava ueniku, ta to znai da "smo darovi Nebeskoga Oca", istiui kada se to i kako dogodilo. Zakljuci se mogu istai na tabli. Posle ovoga se ve poznati sadraji produbljuju, ue, tj. razgovara se o krtenju(ta/ kako? i zato?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora nai svoju primenu u ivotu uenika. Razgovara se zato i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, brau i prijatelje. Ovakva saznanja i deje iskustvo se oslanjaju na njegov doivljaj i tekst Svetog pisma.

Drugi razred
Cilj nastave evangeliko-luteranskog vjeronauka slovake evangelike crkve a. v. jeste da kod uenika produbi verska oseanja, naroito ljubav i potovanje prema Bogu kao linosti koja je sve stvorila i koja sve odrava, zatim ljubav prema porodici, prijateljima i svim ljudima. Operativni zadaci nastave evangeliko-luteranskog vjeronauka slovake evangelike crkve a. v. u drugom razredu osnovne kole su da uenik: - upozna Isusa Hrista, njegovo uenje i delo i da neguje ljubav i odanost prema Isusu; - razvija poverenje u Boga; - uoi zato je biblijska norma ponaanja najbolja; - uoi kroz biblijske dogaaje i likove razliite aspekte odnosa prema Bogu; - neguje meusobnu saradnju i meusobno uvaavanje; - naui kako da se snalazi u Bibliji.

Uvod - Upoznavanje nastavnika i uenika kao i uvoenje u celogodinji plan rada, dakle o emu e sve uiti u toku kolske godine. Ko je Bog? - uvrstiti svoju veru u Boga kao Tvorca i u Njegovu svemo - prepoznati da Bog brine o nama kroz roditelje i porodicu, - prepoznati ljubav prema Njemu lino, kroz lik Isusa Hrista. Greh - shvatiti da Bog prata, ali posledice greha sam snosi, - shvatiti da Bog ureuje naruene odnose meu ljudima. Moja porodica - shvatiti da je Bog tvorac i uvar porodice, - Bog ustanovio odreenu ulogu svakom lanu porodice. Biblija - Biblija nije obina knjiga, - Biblija dolazi od Boga, - Biblija pokazuje pravilan put u ivot. Molitva - molitvom se izraava odnos oveka prema Bogu, - molitva je razgovor sa Bogom, - Bog reaguje na molitvu. Isus ini uda - obogatiti svoja znanja o Isusu Hristu, - shvatiti da je Isus uvek gospodar situacije, - shvatiti da nije vano udo koje Isus ini nego sam Isus.

Biblijski likovi Starog zaveta - biblijski likovi mogu posluiti kao uzor za na odnos prema Bogu i veri.

Nain ostvarivanja programa

Verska nastava je zajedniko djelo katehete (vjerouitelja) i katehizanata (vjerouenika). Polazite je konkretna stvarnost. Iz doivljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraa na svakodnevnu njihovu primenu. Ovakav nain saznanja ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadraja), ponavljanje, primena i proveravanje, sreivanje (sistematizacija). To je makrostruktura ovakvog naina saznanja. Meutim, i ovi delovi imaju svoju strukturu. Tako na primer: nain saznanja posjeduje slijedee stupnjeve: postavljanje cilja, motivisanje, obrada novih nastavnih sadraja, uenje, induktivni i deduktivni zakljuci, tani i netani dokazi, formulisanje zapamenih injenica... Ili, sadraj primene ima ove delove: problem, postavljanje cilja, reavanje problema, zadataka, upoznavanje prilika i uvebavanje. Kod saznavanja treba imati pred oima fizionomiju grupe i pojedinaca, no u okviru asa na kome se obrauju novi nastavni sadraji vri se primena, ponavljanje i vrednovanje obraenoga gradiva. Imajui na umu gore istaknuto, as vjeronauka bi trebao izgledati ovako: kratko ponavljanje sadraja prethodnog asa, i posebno osvetljavanje onoga to e posluiti kao temelj za aktualni as. Nakon postavljanja cilja (to? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadraja (npr. drugi razred, prvi as), gde se objanjava ueniku, to to znai da "smo darovi Nebeskoga Oca", istiui kada se to dogodilo i kako. Zakljuci se mogu istai na tabli. Posle ovoga se ve poznati sadraji produbljuju, ue, tj. razgovara se o krtenju (to?, kako? i zato?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora nai svoju primenu u ivotu uenika. Razgovara se zato i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, brau i prijatelje. Ovakva saznanja i deje iskustvo se oslanjaju na njegov doivljaj i na tekst Svetog pisma.

VERSKO VASPITANJE REFORMATSKE HRIANSKE CRKVE

Cilj i zadaci Cilj nastave vjeronauka u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jeste da prui celoviti verniki pogled na svet i ivot s posebnim naglaskom na dve dimenzije: istorijska realnost crkve - verniki praktini ivot i eshatoloka dimenzija, odnosno veni ivot. To znai da deca, na nain primeren njihovom uzrastu, upoznavaju vlastitu veru u doktriniranoj, liturgijskoj, socijalnoj i misionarskoj dimenziji pri emu se izlaganje verskog vienja i postojanja sveta obavlja u veoma otvorenom i tolerantnom dijalogu s ostalim naukama i teorijama. Nain pristupa je hriansko vienje (liturgijsko kao osobito doivljavanje vere) koja obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i versko obrazovanje. Upoznavanje je istovremeno informativnosaznajno i doivljajno-delatno s nastojanjem da se doktrinirane postavke sprovedu u svim segmentima ivota: odnos s Bogom, sa svetom, s drugim ljudima i sa sobom. Znai cilj je vjeronauka informativno-formativni pristup veri i izgradnja pogleda na svet kroz prizmu vlastitog verovanja maksimalno potujui i sve navedene datosti. Zadaci verskog vaspitanja Reformatske hrianske crkve su da se kod uenika:

- razvije otvorenost i odnos prema Bogu kao drugoj i drugaijoj Osobi u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugom oveku kao slici Bojoj, osobi takoe drugaijoj u odnosu na nas, kao i da se izmeu ove dve relacije ostvari uzajamno zavisna veza (saznavanje zajednice); - razvije sposobnost (na uzrastu uenika primeren nain) za postavljanje pitanja o celini i najdubljem smislu postojanja oveka i sveta, o ljudskoj slobodi, ivotu u zajednici, fenomenu smrti, odnosu sa prirodom koja nas okruuje i dr., kao i za razmiljanje o tim pitanjima u svetlu vere a na temelju iskustva Crkve; - izgradi i razvije sposobnost dubljeg razumevanja i vrednovanja kulture i civilizacije u kojoj ive, uspona i padova u istoriji oveanstva, kao i dostignua u raznim oblastima stvaralatva (pri emu se ostvaruje komplementarnost s drugim naukama); - razvije sposobnost za odgovorno oblikovanje zajednikog ivota s drugim, u iznalaenju ravnotee izmeu vlastite osobe i zajednice, u ostvarivanju susreta sa svetom (sa ljudima i razliitih kultura, religija i pogleda na svet, s drutvom i s prirodom) i s Bogom; - izgradi uverenje da je svet i sve to je u njemu, stvoren za venost, da su svi stvoreni da budu sudionici venog ivota, te da se iz te perspektive kod uenika razvije sposobnost razumevanja, preispitivanja i vrednovanja vlastitog odnosa prema drugom oveku kao neponovljivom biu prema stvorenju Bojem i izgradi spremnost za pokajanje.

Prvi razred
Cilj nastave verskog vaspitanja je da prenese deci radosnu vest Boje rei i Boje istine kao i razvijanje pozitivnih stavova prema pripadnicima drugih verskih ispovesti, njihovoj tradiciji i kulturi. Operativni zadaci Uenici treba da: - steknu predstavu o Bogu na osnovu biblijskog teksta; - prepoznaju Boje delo u svemu to je stvoreno; - prepoznaju Boju brigu i ljubav prema svakom stvorenju, oveku; - shvate da postoje vrednosti koje su dostupne ne samo preko intelekta, nego i preko verovanja; - shvate da je Biblija najvanija knjiga za sve hriane i da je najvaniji izvor odgovora za sva ivotna pitanja; - prepoznaju istinu kroz veru u Boga: ivee pod Njegovom venom zatitom;

- prepoznaju ljubav Boju prema njima lino u liku Isusa Hrista.

Sadraj programa
UVOD - Meusobno upoznavanje uenika i verouitelja i upoznavanje sa sadrajima rada u prvom razredu. KO JE BOG? GOSPOD KOJI JE SVE STVORIO - Bog je stvorio ceo svet - Bog je stvorio i nas PORODICA JE BOIJI POKLON - Moji roditelji - Moja porodica BIBLIJA - Biblija - susret sa Bogom - Biblija - sveto pismo - Boja re - Biblija nas vodi MOLITVA - ta je to molitva, kako se molimo - Kada i gde se molimo - Zata i za koga se molimo KO JE ISUS KRIST - Boi - praznik Boje ljubavi - Boje javljanje Mariji, roenje Isusovo - Tri kralja - Isusa donose roditelji u hram. ISUS MOJ PRIJATELJ

- Isus - prijatelj dece - Isus - gospodar prirode na moru - Isus - brine o nama, Isus titi narod - Isus i gospodar nad boleu, Isus gospodar nad smru ISUS JE SPASITELJ - Zato slavimo Uskrs - Isus se rastaje od uenika - Raspee - Isus ivi - odlazak kod svog Oca ISUS ALJE POMONIKA - Duh Sveti - na Uitelj i Pomonik - Prvi hriani - i ja sam hrianin BOG TVORAC - Greh dolazi na svet - Adam i Eva u raju - Smrt dolazi na svet - Kajin i Avelj BOG SUDI NOVI POETAK - Potop - poslunost Noja - Duga - znak novog poetka - Vavilonski toranj - Bog kanjava POSLUNOST - PREVARA - POKAJANJE - Bog zove Avrama - Avramova poslunost - Bog ispunjava svoje obeanje - roenje Izava - Avramova vera - Jakov prevari oca Izava

- Jakov odlazi od kue - teak ivot, bogatstvo, pokajanje - Povratak i pomirenje sa bratom

Nain ostvarivanja programa

Verska nastava je zajedniko djelo katehete (vjerouitelja) i katehizanata (vjerouenika). Polazite je konkretna stvarnost. Iz doivljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraa na svakodnevnu njihovu primenu. Ovakav nain saznanja ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadraja), ponavljanje i provjeravanje, sreivanje (sistematizacija). To je makrostruktura ovakvog naina saznanja. Meutim, i ovi dijelovi imaju svoju strukturu. Tako, na primjer: nain saznanja poseduje sledee stupnjeve: postavljanje cilja, motivisanje, obrada novih nastavnih sadraja, uenje, induktivni i deduktivni zakljuci, tani i netani dokazi, formulisanje zapamenih injenica... Ili sadraj primene ima ove delove: problem, postavljanje cilja, reavanje problema, zadataka, upoznavanje prilika i uvebavanje. Kod saznavanja treba imati pred oima fizionomiju grupe i pojedinca, no u okviru asa na kojem se obrauju novi nastavni sadraji, vri se primena, ponavljanje i vrednovanje obraenog gradiva. Imajui na umu gore istaknuto, as vjeronauka bi trebalo izgledati ovako: kratko ponavljanje sadraja sa prethodnog asa i posebno osvetljavanje onoga to e posluiti kao temelj za aktuelni as. Nakon postavljanja cilja, (ta? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadraja, (npr. prvi razred, prvi as), gde se objanjava ueniku, ta to znai da "smo darovi Nebeskoga Oca", istiui kada se to i kako dogodilo. Zakljuci se mogu istai na tabli. Posle ovoga se ve poznati sadraji produbljuju, ue, tj. razgovara se o krtenju (ta/ kako? i zato?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora nai svoju primenu u ivotu uenika. Razgovara se zato i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, brau i prijatelje. Ovakva saznanja i deje iskustvo se oslanjaju na njegov doivljaj i tekst Svetog Pisma.

Drugi razred
Ciljevi nastave verskog vaspitanja reformatske hrianske crkve u ovom razredu su: - sticanje znanja o Bogu na osnovu biblijskog sadraja, - upoznavanje biblijskih pria (potop i spasenje Noja i njegove porodice...), - shvatanje da postoje vrednosti koje su dostupne iskljuivo preko verovanja, - sticanje predstava o grehu, kazni i o milosti Bojoj, - sticanje znanja o Isusu Hristu, - razumevanje da je slanje Izbavitelja od strane Boga potvrda njegove ljubavi prema oveku. Operativni zadaci nastave verskog vaspitanja reformatske hrianske crkve u ovom razredu su da uenik:

- stekne predstavu o Bogu i da prepozna Boje delo u svemu to je stvoreno, kao i Boju ljubav prema svom stvorenju, oveku, - shvati da je Biblija najvanija knjiga za sve hriane, da je izvor odgovora za sva ivotna pitanja, - prepozna istinu kroz veru u Boga. Noje i potop: - Potop Dogaaji posle potopa (1. Moj. 7, 1; Bog uva svoje voljene od propasti). Graenje kule u Vavilonu: - Pokuaj izgradnje - Posledice (1. Moj. 1, 8; nezadovoljstvo tadanjih ljudi i Boji odgovor - kazna). ta znai ime hrianin? Avramovo pozivanje: - Avramovo pozivanje - Prvo obeanje - Drugo obeanje (1. Moj. 12, 2; posluan ovek istraje pored Boga svoga). Avramova poslunost: - Spremnost da rtvuje sina jedinca - Avramova vera (1. Moj. 22, 18; Bog voli svoje i brine o svojima, pa ih blagoslovi). Isav i Jakov: - Isakova porodica

- Isav - Jakov (1. Moj. 25, 27; molitva pobonog oveka je usliena kod Boga). Jakova prevara: - Isakova molba - Rebekin greh - Oduzimanje blagoslova (1. Moj. 27, 40; pitanje bratoljublja i zavidnosti). Jakov san: - Jakov sanja - Znaenje Jakovog sna (1. Moj. 28, 14;). Mudraci sa istoka: - Molba kralja Irodija - Opomena za mudrake - Povratak mudraka (Matija, 2, 2-; Bog uvek brine o svojima). Dvanaestogodinji Isus u crkvi u Jerusalimu: - Sveanost u Jerusalimu - Isus meu mudracima - Briga Isusovih roditelja (limu Luka 2, 52-; Isus se priprema na svoju misiju). Isusovo krtenje: - Jovan krstitelj

- Isusovo krtenje (Marko 1, 11-; Isus daje primer nama u svemu). Svadba u Kani: - Svadba - udotvorenje (Jovan, 2, 11; Isusovo prvo udotvorenje i njegovo znaenje). Utiavanje oluje na moru: - Oluje - Strah i briga Isusovih uenika - Utiavanje oluje (Marko, 4, 41-; Isus je gospodar prirode i ljudske prirode). Lazarevo vaskrsenje: - Isusovo prijateljstvo - Smrt Lazarova - Lazarovo vaskrsenje (Jovan, 11, 25-; kod Boga je sve mogue). Pria o milostivom Samarianu: - Isus i poznavaoci zakona - Isusovi pouni primeri (Luka, 10, 37-; koji je tvoj blinji). Neverni Toma: - Isusova prva pojava - Isusova druga pojava - Toma postaje vernik

(Jovan, 20, 29-; pitanje vere i nevere). Prie o Josifu 1. : - Josifovi sinovi - Josif u jami - Prodaja u Misiru (1. Moj. 50-; neki Boji putevi su bolni ali korisni). Prie o Josifu 2. : - Josifovo sluenje kod Petefrija - Josif u zatvoru (korisna iskuenja). Prie o Josifu 3. : - Faraonovi snovi - Put sinova Jakovljevih u Misir (putokazi Boji za podizanje svog izabranika). Prie o Josifu 4. : - Iskuenje Jakovljevih braca (prava bratska ljubav, kao instrument).

Nain ostvarivanja programa

Verska nastava je zajedniko djelo katehete (vjerouitelja) i katehizanata (vjerouenika). Polazite je konkretna stvarnost. Iz doivljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraa na svakodnevnu njihovu primenu. Ovakav nain saznanja ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadraja), ponavljanje, primena i proveravanje, sreivanje (sistematizacija). To je makrostruktura ovakvog naina saznanja. Meutim, i ovi delovi imaju svoju strukturu. Tako, na primer: nain saznanja posjeduje slijedee stupnjeve: postavljanje cilja, motivisanje, obrada novih nastavnih sadraja, uenje, induktivni i deduktivni zakljuci, tani i netani dokazi, formulisanje zapamenih injenica... Ili, sadraj primene ima ove delove: problem, postavljanje cilja, reavanje problema, zadataka, upoznavanje prilika i uvebavanje. Kod saznavanja treba imati pred oima fizionomiju grupe i pojedinaca, no u okviru asa na kome se obrauju novi nastavni sadraji vri se primena, ponavljanje i vrednovanje obraenoga gradiva.

Imajui na umu gore istaknuto, as vjeronauka bi trebao izgledati ovako: kratko ponavljanje sadraja prethodnog asa, i posebno osvetljavanje onoga to e posluiti kao temelj za aktualni as. Nakon postavljanja cilja (to? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadraja (npr. drugi razred, prvi as), gde se objanjava ueniku, to to znai da "smo darovi Nebeskoga Oca", istiui kada se to dogodilo i kako. Zakljuci se mogu istai na tabli. Posle ovoga se ve poznati sadraji produbljuju, ue, tj. razgovara se o krtenju (to?, kako? i zato?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora nai svoju primenu u ivotu uenika. Razgovara se zato i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, brau i prijatelje. Ovakva saznanja i deje iskustvo se oslanjaju na njegov doivljaj i na tekst Svetog pisma.

VERONAUKA EVANGELIKE HRIANSKE CRKVE

Cilj i zadaci Cilj veronauke je upoznati decu sa Bogom ija je sutina ljubav. Nauiti ih da na osnovu vere uvide svoj poloaj u svetu, u svojoj sredini, u crkvi, u porodici; da nalaze odgovore na svoja pitanja koja se tiu postojanja. Odakle smo, kuda idemo? Nauiti ih kako da se ponaaju sa drugim ljudima, da prihvataju raznolikosti i da daruju svoju unutranju vrednost kroz ljubav. Zadaci veronauka evangelike hrianske crkve a. v. su da se kod uenika: - razvije vera i ljubav prema svim ljudima; - razvije briga za blinje, druge i bolesne; - razvoj potreba da postanu vredni ljudi naeg drutva koji nose unutranje blago u svojoj veri i ljubavi prema svim ljudima; - da uenike upozna: *sa osnovama hrianskog uenja: *da je u duhu reformacije crkvi stalno potrebna reforma.

Prvi razred
Cilj nastave vjeronauka u ovom razredu je upoznati decu sa osnovnim pitanjima o Bogu, Isusu Hristu, o grehu, veri, pokajanju, crkvi, o dva najvea praznika. Nauiti ih da se mole i dati im osnovu da postanu vredni ljudi naeg drutva. Operativni zadaci Uenici treba da: - se upoznaju sa Bogom-Stvoriteljem;

- upoznaju Bibliju (Sveto pismo); - prepoznaju veru kao jedini put spasenja; - prepoznaju Isusa Hrista kao Izbavitelja; - koriste molitvu kao razgovor s Bogom; - razumeju post - telesni i duhovni; - razumeju Uskrs; - prihvate Crkvu kao Boju kuu; - razviju odgovoran odnos prema sebi i okruenju; - osposobe se da razumeju versku tematiku, da se samostalno snalaze u toj oblasti i da iskazuju steena znanja.

Sadraj programa
UVOD - Meusobno upoznavanje uenika i verouitelja, upoznavanje sa sadrajima rada u prvom razredu. O BOGU - O Bogu (prikazati Boga kao Stvoritelja. ovek i lepa priroda su njegovi); - Bog je Stvoritelj (stvorio je mene, voli me, brine se o meni); - Kako moemo upoznati Boga? (iz Njegovih rei - Sveto Pismo, iz raznih dogaaja, iz savesti, primeri iz ivota); - Prvi greh (ta je greh? ko je grean? ta o tome kae Bog); - Kazna (za zmiju, enu, oveka, za sve ljude); - Noje i potop (vera je put za spasenje). IZBAVITELJ ISUS HRISTOS - Ko je Ivan Krstitelj (Bog je poslao Izbavitelja za sve nas); - Pokajanje (ta je pokajanje); - Nain pokajanja (rei i traiti oprotaj - od Boga - od ljudi);

- Roenje Isusa (gde, kada, zato?); - Prvi uesnici Boine radosti (ko su bili); - Mudraci od Istoka (dolazak, pokloni, zato ba takvi pokloni). MOLITVA - ta je molitva; - Kako i kad se molimo; - Jutarnja molitva; - Veernja molitva. VERA - Abram (ta je vera); - Bog iskuava veru (prava vera se poznaje iskuavanjem); - Poverenje u Boga (ko veruje ivee). POST - ta je post? - ta je post u jelu i piu? - ta je post u smislu duhovnom? USKRS - Isus dolazi u Jerusalim i umire (zato je umro); - Vaskrsenje Isusa Hrista (ta je vaskrsenje). MAJKA - Majka - ljubav - Bog (na primeru majke pokazati Boju ljubav). CRKVA - ta je crkva, izgled, zato ima toranj, oltar? - Kad idemo u crkvu i zato?

- Kako se ponaati u crkvi?

Nain ostvarivanja programa

Veronauka ima tri segmenta i kroz njih deci treba prikazati ovaj predmet. 1. Poruka o Bogu Ocu - slika roditelja; 2. Isus na prijatelj i pomonik - dete zavisi od pomoi i ljubavi; 3. Vera u stvorenje - okolina je Boja. *Dete kao Boje stvorenje treba potovati i prihvatiti njegove sposobnosti, mogunosti i nemogunosti. Na asu treba potovati linost deteta. ta as treba da sadri: - Na poetku asa napraviti most izmeu svakodnevnice deteta i sveta biblijskih pripovedaka; - Cilj asa mora da bude jasan, teoloki i pedagoki ispravan i istinit; - Biblijske pripovetke prikazati na jednostavan nain, primenjujui princip oiglednosti; - Jezik mora da bude jednostavan i prilagoen uzrastu uenika. - as treba zavriti pesmicom, kao odgovor za ono to se na asu radilo.

Drugi razred
Cilj nastave hrianske etike evangelike hrianske crkve a. v., u ovom razredu, jeste da uenici steknu osnovna znanja o Bogu, koji poziva oveka da ga sledi. Operativni zadaci nastave hrianske etike evangelike hrianske crkve a. v. u ovom razredu su da uenik: - uoi da Bog dri svoja obeanja i da ih nikada ne ostavlja same i da za svoju vernost dobijaju ispunjenje svih Bojih obeanja, - sazna da se Spasitelj - Izbavitelj rodio iz Boje ljubavi kako bi izbavio iz grehova i darivao veno spasenje, - upozna porodicu (pria o Josifovoj porodici), probleme i da je reavanje problema uvek mogue, upozna najznaajniji praznik - Uskrs. Uvod: (upoznavanje sa sadrajima rada, sa udbenikom i drugom prirunom literaturom)

- Crkvena godina - Odazivanje Avrama (1. Moj. 12, 1-9; Bog vodi korak po korak: zato treba bezuslovno poverenje. Bog je zato izabrao Avrama jer je eleo da mu poveri veliki zadatak. Imamo vernog Gospoda, ijim obeanjima i mi se moemo poveriti - Avram i Lot (1. Moj. 13, 1-18; Blaeni mirotvorci. Svaa, prepirka je loa stvar. Pokuajmo je izbei. Kako je to mogue?) - Bog daje Avramu obeanje (1. Moj. 18, 1-15; razgovor o gostoljublju. Bog esto puta pusti da ekamo. Za Gospodina je sve mogue. Nemojmo izgubiti nadu!) - Sodom i Gomor (1. Moj. 18, 16-19, 29; smemo za druge da se molimo i u beznadenim situacijama. Opaanje Avramovog ponaanja) - Bog kua veru Avrama (1. Moj. 22, 1-19; Bog iznova iskuava veru onoga, kojeg je izabrao da bi ostvario Njegove planove. Vernost blagosilja. Opaanje situacije "rtvovanje") - Isav i Jakov (1. Moj. 25, 24-34, 27; Bog eli da nas blagosilja, ali sa svojim ljudskim vetinama sve moemo da pokvarimo) - Jakovljev san (1. Moj. 28, 10-22, 29; Bog nas ne ostavlja same u nevolji. Boja ljubav je slina ljubavi naih roditelja. Ako i uinimo loe, ne ljute se, ali nas mogu kazniti. Bog nas ne ostavlja same u nevolji) - Jakovljev povratak kui (1. Moj. 32, 33; ivot ne treba da ureujemo samo sa ljudima nego i sa Bogom, treba nam njegov oprotaj. Bog odrava svoja obeanja) - Roenje Isusovo (Lk. 2, 1-20; na Boi se seamo Isusovog roenja, kad nas je Bog darovao olienjem svoje vene ljubavi. Nek ne stoji u centru darivanja. Poznavanje porodinih obiaja na Boi) - Magi sa Istoka kod Isusa (Mt. 2, 1-12; Bog je spremio mnogo puteva da bi ovek naao Izbavitelja. Bog je spasao Isusov ivot od razoravajue moi zla. Poseta kod novoroeneta) - Josifa prodaju braa (1. Moj. 37; Bog moe svakoga da upotrebi za izvrenje svojih planova. Treba stvoriti takvu situaciju iz koje se vidi veza lanova porodice. Na kraju Josifove povesti, oivimo opet kakve su bile zapetosti meu lanovima porodice kad je Bog zapoeo da radi) - Josif u Egiptu u domu Petefrijevom (1. Moj. 39; uvodni rad sa Reju to emo nauiti moe biti polazite za decu, da bi znali, na ta treba obratiti panju za vreme sluanja povesti. Bog je sa nama u naem svakodnevnom ivotu. Budimo Mi verni u radu, porodinom ivotu.) - Josif u tamnici - faraonov san (1. Moj. 40-41; upoznati osnovnu situaciju. Bog nas ne zaboravlja ni u beznadenim situacijama. Primetimo tugu, nevolje drugih)

- Prvo putovanje brae u Egipat (1. Moj. 42. ; razlog putovanja brae, upoznavanje situacije gladi. Pazimo na glas savesti) - Drugo putovanje brae u Egipat (1. Moj. 43-44. ; deca treba da budu svesna toga, da kraj jedne prepirke je onda kad se vie ne ljute. Treba da se promenimo! Odgovorni smo jedni za druge!) - Isus na krstu (Mk. 15, 22-41; mobilizacija prethodnog znanja. Isus podnosi lane optube, podrugivanje, smrt na krstu. Tako nas je oslobodio grehova a moemo doi u Njegovo kraljevstvo.) - Uskresenije Isusovo i uznesenije u nebo (Lk. 24, 1-11, 36-43, 50-51; Mt. 28, 18-20; Dela A,. 1, 9. ; obrada dogaaja. Isus je uskrsnuo! Pobedio je smrt. ivi Isus je sa nama, pobeuje nae nedoumice i poveruje nam zadatak) - Pozivanje uenika - Petrov ribolov (Lk. 5, 1-11; pripremanje ribarskih mrea, upoznavanje naina ivota ribara. Isus poziva slediti Ga. Biti Isusovim sledbenikom znai: jedna ivotna zajednica sa Isusom i svedoenje o Njemu) - Pozivanje Mateja (Mt. 9, 9-13; Isus prima zajednitvo i sa grenicima) - Isus utiuje more (Mk. 4, 35-41; Ne boj se! Isus je sa tobom u vreme tvojih bojazni i za vreme ivotnih borbi) - Centurion iz Kapernauma (Mt. 8, 5-13; Uzdajmo se u rei Isusove) - Isceljenje uzetog (Mk. 2, 1-12; "Vlast ima Sin oveiji na zemlji opratati grehe") - Deset gubavaca (Lk. 17, 11-19; kakav je osjeaj, biti zavisan? Ne zaboravi, tvoj Gospod koliko dobra je uinio sa tobom, budi zahvalan!) - Uskresenija sina Nainske udovice (Lk. 7, 11-17; razgovor o smrti. Isus Hristos je pobednik nad smrti. Ko veruje u Njega, imae ivot veni. On tei u alosti) - Mnoenje hlebova (Mt. 14, 13-21, Jn. 6, 1-15; Treba postii da deca postanu svesna da je hleb naa osnovna hrana. Isus se brine za nae svakodnevne potrebe. ovek ne ivi samo sa hlebom!) - Isceljenje bolesnika u ribnjaku (Jn. 5, 1-15; predoiti oseanje bolesti i zavisnosti. Isus je gospod nad bolesti. Za Isusa je najvaniji zakon ljubavi) - Isceljenje slepog Vartimeja (Mk. 10, 46-52; protumaiti razlog izdrljive vike Vartimeja. Isus ima oi i srce da bi primetio oveka u nevolji i da bi uo njegovu viku).

Nain ostvarivanja programa

- Veronauka ima tri segmenta i kroz njih deci treba prikazati ovaj predmet. 1. Poruka o Bogu Ocu - slika roditelja

2. Isus na prijatelj i pomonik - dete zavisi od pomoi i ljubavi 3. Vera u stvorenje - okolina je Boja - Dete kao Boje stvorenje treba potovati i prihvatiti njegove sposobnosti, mogunosti i nemogunosti. Na asu treba potovati linost deteta. - ta as treba da sadri: - Na poetku asa napraviti most izmeu svakodnevnice deteta i sveta biblijskih pripovedaka; - Cilj asa mora da bude jasan, teoloki i pedagoki ispravan i istinit; - Biblijske pripovetke prikazati na jednostavan nain, primenjujui princip oiglednosti; - Jezik mora da bude jednostavan i prilagoen uzrastu uenika; - as treba zavriti pesmicom, kao odgovor za ono to se na asu radilo.

VERONAUKA - JUDAIZAM
Cilj i zadaci Cilj nastave veronauka - judaizam je da jevrejska zajednica u Srbiji i Crnoj Gori ouva i ostvari kontinuitet bogatog, tri hiljade godina starog istorijskog, kulturolokog, tradicionalnog i verskog naslea. U cilju ostvarivanja kontinuiteta, buenja i jaanja jevrejskog identiteta, pored saznanja o osnovnim principima Judaizma, deci treba preneti i saznanje o bogatoj ali i traginoj istoriji naroda kome pripadaju. Zadaci nastave veronauka - judaizam su da se uenici: - upoznaju sa osnovnim principima i zakonima Tore, verskim ritualima, etikim i socijalnim propisima judaizma i njihovom primenom u svakodnevnom ivotu; - upoznati sa osnovnim elementima judaizma, naslea i tradicije i uputiti ih kako najvanije postavke judaizma treba da sprovedu u svim segmentima ivota, u odnosu sa Bogom, sa svetom, sa drugim ljudima i sa sobom; - vaspitavaju na principima tolerancije i uvaavanja drugih religija; - uenici upoznaju sa liturgijskim elementima judaizma.

Prvi razred
Ciljevi nastave veronauka - judaizam u prvom razredu su: - sticanje osnovnih znanja o jevrejskoj kalendarskoj godini;

- upoznavanje sa najvanijim jevrejskim praznicima u kalendarskoj godini; - upoznavanje sa reima Tvorca kao vrednostima koje su deo njihove svakodnevice (ljubav, potenje, pomo, hrabrost, portvovanje); - sticanje osnovnih pojmova o poreklu kalendara i praznika kod drugih naroda i verskih zajednica. Operativni zadaci Uenici treba da: - steknu predstavu o Stvoritelju; - prepoznaju Boga i njegovo delo u prirodi i ljudima, tj. u njima samima; - razumeju vremenski pojam o danu, mesecu i godini; - prepoznaju lepotu i vrednosti pojedinanog praznika i Bojeg blagoslova; - saznaju o prisustvu Boga u svakodnevnim situacijama i primerima iz ivota; - prepoznaju Boju brigu za oveka; - uoe potrebu da i oni o nekome brinu; - uoe na osnovu nauenog i svoj poloaj u svetu, u zajednici, porodici; - izgrade se u veri kroz odnos dobrih dela i blagoslova; - izgrade se u veri kroz greh i kaznu; - upoznaju se sa osnovnim vrednostima tradicije u obeleavanju praznika svojim aktivnim uenjem; - upoznaju praznine obiaje svojih vrnjaka.

Sadraji programa
UVOD - Upoznavanje uenika i verouitelja; upoznavanje sa sadrajima rada u ovom razredu. JEVREJSTVO (temu obraditi kroz pojmove i prve rei na hebrejskom) - Uitelj - rabin

- ovek (Adam), porodica (mispaha), (otac-Aba, majka-ima, brat-ah, sestra-ahot, dedasaba, baka-safta) - ira zajednica - jevrejska optina (kehila) - Narod jevrejski - am jehudi, zemlja Izrael - Erec Izrael JEVREJSTVO (temu obraditi kroz priu o simbolima u kui i oko nas) - Davidova zvezda - Magen David - Menora - sedmokraki svenjak - Hanukija- devetokraki svenjak - Kipu - kapica JEVREJSTVO (temu obraditi kroz priu o dobrobiti due) - Kibud Av Em - potovanje roditelja - Salom bait - harmonija u kui - Pomo blinjem - Briga o starim i bolesnima - Cedaka - pomo siromanima JEVREJSTVO (temu obraditi kroz priu o radu i odmoru) - Nastanak sveta od Tvorca do dananjeg dana - Pojam uenja - rada, rezultata, uspeha i nagrade - Dan odmora - abat JEVREJSTVO (temu obraditi kroz priu o sinagogi) - Beit ha kneset - kua uenja / dom okupljanja

- Sidur - molitvenik - Sefer Tora - Svici petoknjija - Mezuza - Talit - molitveni sal - Tfilin - molitveni kaievi

Nain ostvarivanja programa

Sadraje programa treba realizovati kroz formu razgovora izmeu uenika i verouitelja. Verouitelj svoj nain izlaganja treba da prilagodi uzrastu uenika. asove organizovati kao asove obrade sadraja, asove utvrivanja, asove primene steenog znanja i asove sistematizacije. Radi boljeg usvajanja sadraja poeljno je primenjivanje principa oiglednosti.

Drugi razred
Cilj nastave veronauka-judaizam u ovom razredu jeste upoznavanje uenika sa Mojsijevim petoknjijem na nivou prie. Operativni zadaci nastave veronauka-judaizam u drugom razredu osnovne kole su da uenici: - steknu predstavu o Stvoritelju; - prepoznaju Boje delo u prirodi i ljudima, tj. i u sebi samima; - saznaju o prisustvu Boga u svakodnevnim situacijama i primerima iz ivota; - prepoznaju Boju brigu za oveka; - uoe potrebu da i oni o nekome brinu; - izgrauju sebe u veri kroz odnos dobrih dela i blagoslova; - upoznaju osnovne vrednosti tradicije u obeleavanju praznika svojim aktivnim ueem; - upoznaju praznine obiaje svojih vrnjaka. - Tora - Boji zakon - Nastanak Tore (uvodni as) (Mojsije i Sinaj, pismo i jezik Tore, znaaj Boijih zakona, zakoni Tore, moralna etika i knjievna vrednost Tore, nedeljno itanje Tore (paraa).

- Paraat avua "Vajeleh" abat teuva, "Potom doe Mojsije", (V knj. Mojsijeva gl. 31). - Aftara "uva Jisrael", prorok Oea, 14:2). - Paraat avua "Aazinu", "Sluaj", (V knj. Mojsijeva gl. 32.). - Aftara "Ko amar Adonaj", prorok Jehezkel, 17. - Paraat avua "Bereit", "U poetku", I knj. Mojsijeva gl. 1-6:8. - Aftara "Ko amar Adonaj", prorok Jeajau, 42. - Paraat avua "Noah" "noje", I knj. Mojsijeva gl. 9:9-11. - Aftara "Roni Akara", prorok Jeajau, 54. - Paraat avua "Leh Leha" "Idi iz zemlje", I knj. Mojsijeva gl. 12-17. - Aftara "Lama tomar", prorok Jeajau, 40. - Paraat avua "Vajera", "Posle mu se javi Gospod", I knj. Moj. gl. 18-22. - Aftara "Veia ahat", Kraljevi, II, 4. - Paraat avua "Haje Sarag", "Poivje Sarag", I knj. Mojs. gl. 23-25:18. - Aftara "Veameleh David zaken", Melahim, 1:1. - Paraat avua "Toledotg", "A ovo je pleme", I knj. Mojs. gl. 25:19-28. 9. - Aftara "Maa devar Adonajg", Kraljevi, I. - Paraat avua "Vajeceg", "I Jakov otideg", I knjiga Mojs. gl. 28:10-32:3. - Aftara "Veami teluimg", prorok Oea, 12-13. - Paraat avua "Vejilahg", "A Jakov posla", I knj. Mojs. gl. 32:4-36. - Aftara "Hazon Ovaag", prorok Ovadija, 1. - Paraat avua "Vejeevg", "a Jakov ivljaeg", I knj. Mojs. gl. 37-40. - Aftara "Ko amar Adonajg", Amos, 2. - Paraat avua "Mikecg", "A posle dve godine", I knj. Mojs. gl. 41-44:17. - Aftara "Roni Vesimhig", Zeharja, 2.

- Paraat avua "Vajigav", "Ali Juda pristupig", I knj. Mojs. gl. 44:18-47:27. - Aftara "Vajai devar Adonaj... Veata veng", Jezehkel 37:16. - Paraat avua "Vajehig", "I Jakov poivjeg", I knjiga Mojs. gl. 47:28-50. - Aftara "Vejikrevu jeme Davidg", Kraljevi, 1:2. - Paraat avua "emot" "Imenag", II knj. Mojs. gl. 1-6:1. - Aftara "Divre Jirmejaug", Jirmejau 1:1. - Paraat avua "Vaerag" "I javio sam se Avramug", II knj. Mojs. gl. 6:2-9. - Aftara "Bekabecig", Jehezkel, gl. 28. - Paraat avua "Bog", "Idi k faraonug", II knj. Mojs. gl. 10-13:16. - Aftara "Adavar aer diberg", Jirmejau, 46. - Paraat avua "Bealahg", "I kad Faraon pusti narodg", II knj. Mojs. gl. 13:17-17. - Aftara "Vetesar Devorag", ofetim, 5. - Paraat avua "Jitrog", "Jotorg", II knj. Mojs. gl. 18-20. - Aftara "Binat mot amelehg", Jeajau, 6:1. - Paraat avua "Mpatimg", "A ovo su zakonig", II knj. Mojs. gl. 21-24. - Aftara "Vajihrot Jeojadag", Melahim 2:11. - Paraat avua "Terumag" "Prilogg", II knj. Mojs. gl. 25-27:19. - Aftara "Vadonaj natan hohmag", Melehim, 1:5. - Paraat avua "Tecaveg", "I naini oltarg", II knj. Mojs. gl. 27:20-30:10. - Aftara "Vojomer emuelg", emuel, 1:15, 15-34. - Paraat avua "Ki tisag", "Jote nainig", II knj. Mojs. gl. 30:11-34. - Aftara "Vaji devar Adonaj lemorg", Jehezkel, 36:15. - Paraat avua "Vajkel - Pekudeg", "Potom sabra Mojsijeg", II knj. Mojs. gl. 35-38:20. - Aftara "Kol am aarecg", Jehezkel, 45-46, 46:18.

- Paraat avua "Vajikrag", "I viknu Gospod Mojsijag", III knj. Mojs. gl. 1-5. - Aftara "Kol am aarecg", Jehezkel, 45. - Paraat avua "Cavg" - abat agadol, "Zapovedig", III knj. Mojs. gl. 6-8. - Aftara "Veareva ladonajg", Malahi, 3:4. - Paraat avua "eminig", "A u osmi dang", III knj. Mojs. gl. 9-11. - Aftara "Vaji devar Adonajg", Jehezkel 37:16. - Paraat avua "Tazriag" - Mecora, "Kad ena zatrudnig", III knj. Mojs. gl. 12-13, 14-15. - Aftara "Ko amar Adonajg", Jesajau, 66.

Nain ostvarivanja programa

Bogato naslee jevrejske vere, liturgija, obiaji i tradicija prenee se uenicima na nain koji je primeren njihovom uzrastu i kroz odgovarajue programe. U ostvarivanju zadatih elemenata programa koristie se primeri iz ivota, putem iskustva, doivljaja, do odreene situacije u porodici, koli, u sredini u kojoj dete ivi. Glavna misao je otkriti vrednosti etikih i moralnih principa, prihvatiti iste, uvati, potovati i tako izgraditi poverenje prema drugima.

GRAANSKO VASPITANJE - SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA

Cilj i zadaci Cilj nastave "Graansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima" jeste podsticanje razvoja linosti i socijalnog saznanja kod uenika osnovne kole. Ovaj nastavni predmet treba da prui mogunost uenicima da postanu aktivni uesnici u procesu obrazovanja i vaspitanja, i da izgrade saznanja, umenja, sposobnosti i vrednosti neophodne za formiranje autonomne, komponentne, odgovorne i kreativne linosti, otvorene za dogovor i saradnju, koja potuje sebe i druge.

Prvi razred
Zadaci nastave "Graansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima" su: - olakavanje procesa adaptacije na kolsku sredinu i podsticanje socijalne integracije uspostavljanje i razvijanje odnosa drugarstva i saradnje sa vrnjacima i odraslima; - podsticanje razvoja saznanja o sebi, sopstvenim oseanjima i potrebama, svesti o linom identitetu i osobenosti, samopotovanja i samopouzdanja;

- proirivanje znanja i umenja za reavanje individualnih problema, uenje tehnika za prevladavanje neprijatnih emocionalnih stanja; uenje vidova samopotvrivanja bez agresivnosti i uz uvaavanje drugih; - podsticanje socijalnog saznanja, razumevanja i prihvatanja meusobnih razlika; - podsticanje grupnog rada, sporazumevanja i saradnje; - razvijanje komunikativne sposobnosti i konstruktivnog razreavanja sukoba sa vrnjacima i odraslima; - razvijanje kreativnog izraavanja; - upoznavanje uenika sa dejim pravima; - podsticanje i osposobljavanje za aktivnu participaciju u ivotu kole pri emu je bitno da sve to uenici rade, rade iz unutranje, pozitivne motivacije, a ne zbog prinude i poslunosti zasnovane na strahu.

Sadraji programa
I Tema - Olakavanje procesa adaptacije na kolsku sredinu i podsticanje socijalne integracije. - Susret roditelja, nastavnika i uenika. Razmena o uzajamnim oekivanjima, potrebama, zahtevima, tekoama vezanim za promenu sredine odrastanja; - Upoznavanje uenika sa sadrajem predmeta i nainom rada. II Tema - Podsticanje razvoja saznanja o sebi, o sopstvenim oseanjima i potrebama, svesti o linom identitetu i osobenosti, samopotovanja i samopouzdanja. - Svest o sebi I. Kroz razmenu o tome ta vole da rade i crtanje svojih autoportreta i oseanja uenici otkrivaju svoje osobenosti, meusobne razlike i slinosti; - Svest o sebi II. Kroz igru preobraaja, razmenu o sopstvenim sposobnostima i vrednostima, crtanje sopstvenog znaka uenici upoznaju sebe i druge; - Vremeplov. Kroz evociranje i crtanje prijatnih i neprijatnih uspomena, uenici integriu prola iskustva. Kroz igru poverenja ue da se uzajamno podravaju; - Snovi (Neprijatni snovi). Kroz evociranje i crtanje snova i igru mate, uenici ue da izraze i kontroliu svoja privatna iskustva; - Snovi (Prijatni snovi). Kroz evociranje, crtanje i odigravanje snova, uenici ue da izraze i kontroliu svoja privatna iskustva; - Moje elje. Kroz crtanje i igru mate uenici ue da artikuliu svoje elje i zahteve;

- Ja kad porastem. Kroz crtanje i razmenu uenici ue da ostvare svoje pravo na razvoj; - Ja i kako me vidi drugi. Kroz crtanje i razmenu uenici sagledavaju sebe iz razliitih perspektiva. III Tema - Izraavanje i komunikacija oseanja; proirivanje znanja i umenja za reavanje individualnih problema, uenje tehnika za prevladavanje neprijatnih emocionalnih stanja. - ta me brine. Kroz crtanje i razmenu uenici artikuliu svoje probleme i ue da koriste matu i kreativnost, a fizike vebe da se oslobode tenzije; - Moje mesto za oputanje. Kroz vebu oputanja i voene fantazije uenici ue kako mogu da postignu smirenost; - Izraavanje oseanja. Kroz vebe kretanja, neverbalnog izraavanja i crtanja oseanja podstie se opaanje i izraavanje oseanja. - Komunikacija oseanja. Uenici ue da prepoznaju oseanja izraena pokretima i izrazima lica; - Moj bes I. Kroz igru asocijacija, crtanje unutranjeg doivljaja i simbolikog prikaza besa prua im se mogunost da izraze bes, i da razviju strategije za prevazilaenje umesto potiskivanje besa; - Moj bes II. Kroz crtanje, simboliki prikaz besa, prua im se mogunost da izraze bes, i da razviju strategije za prevazilaenje umesto da potiskuju bes; - Strahovi I. Kroz igru asocijacija, crtanje unutranjeg doivljaja straha i razmenu o strategijama rasplaivanja, daje im se mogunost da izraze i podele strahove i da razviju nove strategije za prevazilaenje straha; - Strahovi II. Kroz evociranje izvora straha i pravljenje tita od straha, daje im se mogunost da izraze i podele strahove i da razviju nove strategije za prevazilaenje straha; - Tuga. Kroz razmenu izvora tuge, crtanje unutranjeg doivljaja tuge, razmenu i igru modeliranja, daje im se mogunost da izraze i podele tugu, dobiju dozvolu za plakanje i razviju strategije za prevazilaenje tuge; - Ljubav. Kroz igru asocijacija, neverbalno izraavanje, crtanje unutranjeg doivljaja ljubavi i razmenu o znacima ljubavi, daje im se mogunost da diferenciraju doivljaj i ekspresiju ljubavi. IV Tema - Podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje. - Saradnja I. Kroz pravljenje zajednikog crtea u malim grupama uenici se ue da se dogovaraju;

- Saradnja II. Kroz crtanje i igru slagalice deca se ue da sarauju. V Tema - Podsticanje socijalnog saznanja, razumevanje i prihvatanje meusobnih razlika; uenje vidova samopotvrivanja bez agresivnosti i uz uvaavanje drugih. - Uvredljivi nadimci. Kroz igru uloga, uenici se ue da prepoznaju oseanja i potrebe, i "rtve" i "nasilnika", i da nau konstruktivan nain da prevaziu ovo ponaanje; - Prijateljstvo. Kroz razmenu, uenici ue da artikuliu pojam prijateljstva; - Tajni prijatelj. Kroz igru, uenici se podstiu da smisle kako e da obraduju jedni druge. VI Tema - Razvijanje komunikativne sposobnosti, konstruktivnog razreavanja sukoba sa vrnjacima i odraslima. - Komunikacija i nesporazumi I. Uenicima se demonstriraju efekti razlika u gledanju i primanju poruka kao izvor nesporazuma i ukazuje na vanost stavljanja u poziciju drugog, kao i proveravanja kako je poruka primljena za meusobno razumevanje; - Komunikacija i nesporazumi II. Uenicima se demonstriraju efekti nejasno izraenih poruka i ukazuje na znaaj preciznosti i jasnoe u izraavanju za meusobno razumevanje; - Nesporazumi sa roditeljima. Uenicima se demonstriraju efekti negativnih poruka i ukazuje na vanost jasnog izraavanja svojih potreba za meusobno razumevanje; - Tuakanje. Uenici evociraju razliite situacije tuakanja, i zadatak im je da se stave u poziciju onog koji tuaka i onog ko je objekt tuakanja, da sagledaju njihove potrebe i oseanja, i da nau reenje koje e zadovoljiti obe strane bez tuakanja; - Konflikti. Kroz igru mate i odigravanje situacija iz vlastitog ivota uenici se upoznaju sa dinamikom konflikta i njegovim moguim ishodima. VII Tema - Upoznavanje uenika sa dejim pravima i podsticanje i osposobljavanje uenika za aktivnu participaciju u ivotu kole. - Prava dece. Kroz razmenu, deca se upoznaju sa osnovnim dejim pravima; - kola kakvu elim. Kroz vebu voene fantazije i crtanje, uenici izraavaju svoje vizije kole po meri dece; - Da kaem slobodno. Uenici ue kako da ostvare pravo na slobodu miljenja i javnog izraavanja slobode miljenja; - Pravo na igru. Razmena o tome kako koriste slobodno vreme i ega vole da se igraju. VIII Tema - Evaluacija.

- Ja pre, ja posle. Uenici se podstiu da sami procene program koji su proli i sopstveno napredovanje; - Prezentacija rezultata rada roditeljima.

Drugi razred
Zadaci nastave "Graansko vaspitanje-Saznanje o sebi i drugima" su: - podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje sa vrnjacima i odraslima; - podsticanje samosvesti, samopotovanja i uvaavanja drugih; - osposobljavanje uenika da prepoznaju i razumeju sopstvena oseanja i potrebe i njihovu meusobnu povezanost, da tite i ostvaruju svoje potrebe na nain koji ne ugroava druge; - razvijanje komunikativne sposobnosti, neverbalne i verbalne komunikacije, vetina nenasilne komunikacije; - osposobljavanje uenika za primenu vetina nenasilne komunikacije u reavanju sukoba i vrnjakom posredovanju; - razvijanje kreativnog izraavanja; - osposobljavanje uenika da upoznaju neposredno drutveno okruenje i sopstveno mesto u njemu i da aktivno doprinose razvoju kole po meri deteta; - osposobljavanje uenika da upoznaju i uvaavaju deja prava i da budu sposobni da aktivno uestvuju u njihovom ostvarivanju; - razvijanje i negovanje osnovnih ljudskih vrednosti.

Sadraji programa
I Tema - Podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje sa vrnjacima i odraslima. - Susret roditelja, nastavnika i uenika. Razmena o uzajamnim oekivanjima, potrebama, zahtevima, tekoama vezanim za ostvarivanje programa graanskog vaspitanja; - Upoznavanje uenika sa sadrajem predmeta i nainom rada. II Tema - Podsticanje razvoja samosvesti, samopotovanja i uvaavanja drugih. - Reporteri. Kroz igru intervjuisanja, upoznaju kvalitete kojima se odlikuju, njihovi drugovi i ue da o njima govore sa uvaavanjem;

- Ponosim se to. Uenici saoptavaju o sopstvenom postupku kojim su uinili dobro nekom kome je to bilo potrebno (roditeljima, drugovima, bratu/sestri, roacima, nastavnicima..); - Izraavanje zahvalnosti drugome. Uenici ue kako da izraze zahvalnost za neki postupak drugih prema njima koji im je prijao. III Tema - Osposobljavanje uenika da prepoznaju i razumeju sopstvena oseanja i potrebe, i njihovu meusobnu povezanost i da tite i ostvaruju svoje potrebe na nain koji ne ugroava druge. - Renik oseanja. Uenici ue da prepoznaju i imenuju razliita oseanja koja se javljaju kada su im potrebe zadovoljene/nezadovoljene; - Kako se ko osea. Kroz igru uloga u zadatim situacijama, uenici sagledavaju efekte optuujuih poruka i ue da prepoznaju i izraze kako se uesnici razmene oseaju u toj situaciji i ta im treba; - O stidu i sramoti. Kroz crtanje i razmenu uenici otkrivaju zatitnu ulogu stida, i naine da prevaziu oseanje stida; - Ljubomora. Uenici ue da prepoznaju oseanja i potrebe koje su u osnovi ljubomore i da ih izraze na konstruktivniji nain; - Krivica. Uenici ue da prevedu osude o sebi u pozitivni program - kako mogu drugaije da postupe; - Ja i ljubav. Uenici ue da se oslobode da priaju o doivljaju i izraavanju ljubavi i da diferenciraju doivljaj i ekspresiju ljubavi; - Moje potrebe. Kroz razgovor i crtanje uenici uoavaju razliite naine za zadovoljavanje potreba i elja i postaju svesni mogunosti izbora. IV Tema - Razvijanje komunikativne sposobnosti, neverbalne i verbalne komunikacije, vetina nenasilne komunikacije. - Kako da kaem. Kroz igru i razmenu uenici upoznaju razlike izmeu nasilnog i nenasilnog izraavanja; - Sluanje i nesluanje. Uenici prolaze kroz iskustvo neuspene komunikacije izazvane nesluanjem i upoznaju se sa tehnikom aktivnog sluanja kao nainom na koji se moe poboljati uzajamna komunikacija i tu tehniku isprobavaju u kraim simulacijama; - Da li se ujemo. Uenici se upoznaju sa razliitim nainima na koje moemo sluati i uti sebe i druge i razliitim ishodima u zavisnosti od izbora saoseajnog i nesaoseajnog sluanja; - ujem ti srce. Uenici ue da primene irafine ui (saoseajno sluanje) u situacijama kada se sagovornik izraava nasilno.

V Tema - Osposobljavanje uenika za primenu vetina nenasilne komunikacije u reavanju sukoba i vrnjakom posredovanju. - Kad ja neu. Uenici ue da prepoznaju zato govore neu" i da umesto "neu" govore ta je to to ele a to ih spreava da prihvate zahtev odraslog; - Posredovanje u sukobu izmeu deaka i devojica. Na primerima tipinih deijih sukoba u koli, uenici se ue da razlue fakte, oseanja i potrebe sukobljenih strana i da posreduju u nalaenju konstruktivnog reenja; - Posredovanje u sukobu izmeu uenika istog pola. Na primerima tipinih dejih sukoba u koli, uenici se ue da razlue fakte, oseanja i potrebe sukobljenih strana i da posreduju u nalaenju konstruktivnog reenja; - Posredovanje u sukobu izmeu roditelja i dece. Kroz igru uloga, uenici se ue da razlue fakte, oseanja i potrebe sukobljenih strana i da posreduju u nalaenju konstruktivnog reenja. VI Tema - Osposobljavanje uenika da upoznaju neposredno drutveno okruenje i sopstveno mesto u njemu, i da aktivno doprinose razvoju kole po meri deteta. - Porodino stablo. Kroz crtanje i razmenu o tome deca ue o rodbinskim vezama i vidovima ponaanja koji mogu da ih ojaaju ili oslabe; - irafe u uionici. Kroz razmenu i dramatizaciju uenici se upoznaju sa efektima naredbi i zahteva, i razlikama u oseanjima kada neto rade iz pozitivne odnosno negativne motivacije; - ta se kome dopada. Uenici se ue da artikuliu jasne zahteve u vezi sa onim to bi voleli da promene u koli; - ta moemo da uradimo. Kroz igru uenici razmatraju razliite akcije koje bi mogli sami da preduzmu da ivot u koli uine lepim i sebi i drugima. VII Tema - Osposobljavanje uenika da upoznaju i uvaavaju deja prava i da budu sposobni da aktivno uestvuju u njihovom ostvarivanju. - Deja prava. Uenici se upoznaju sa Konvencijom o dejim pravima i biraju i rangiraju prava po vanosti za njih; - Moja odgovornost. Uenici ue da prepoznaju vezu izmeu prava i odgovornosti i kroz razmenu artikuliu za ta su deca odgovorna u porodici i u koli; - Kad deca kre deja prava. Uenici evociraju razliite situacije zlostavljanja, ruganja, nasilja meu decom, ue da razumeju zato se to deava, i naine kako da se zatite; - Kad roditelji kre deja prava. Uenici evociraju razliite situacije zlostavljanja, nasilja roditelja prema deci, ue da razumeju zato se to deava, i naine kako da se zatite;

- Kad odrasli u koli kre deja prava. Uenici evociraju razliite situacije zlostavljanja, nasilja odraslih koji rade u koli prema deci, ue da razumeju zato se to deava, i naine kako da se zatite; - Razliiti smo ali su nam prava ista. Uenici ue da prepoznaju negativne stereotipe, situacije u kojima su neka deca neprihvaena u grupi jer dolaze iz razliitih socijalnih, etnikih i kulturnih grupa, ue da razumeju kako je onima kojima se to deava, i naine kako da se to sprei. VIII Tema - Razvijanje i negovanje osnovnih ljudskih vrednosti. - Ja to ve umem. Uenicima se izloi lista vrednosti i vrlina, i trai se da navedu sopstveni postupak u kome se vidi da su usvojili tu vrednost ili vrlinu, i podstiu da nau nove postupke kojim bi mogli da ih izraze; - ta kad se to desi. Uenicima se predoe situacije u kojima deca kre neke od osnovnih vrednosti (kraa, la, ogovaranje), ue da izraze potrebe koje decu navode na to, i da otkriju naine na koje se te potrebe mogu zadovoljiti a da se ne prekre vrednosti; - Moj omiljeni junak iz prie/bajke/filma. Uenici razmenjuju o tome koje vrednosti izraava njihov omiljeni lik; - Saradnja. Uenici ue da sagledaju vanost saradnje i uzajamnog podravanja. IX Tema - Evaluacija - Ja pre, ja posle. Uenici se podstiu da sami procene program koji su proli i sopstveno napredovanje; - Prezentacija rezultata rada roditeljima.

Nain ostvarivanja programa

Teorijski predmet, Graansko vaspitanje-Saznanje o sebi i drugima, utemeljen je na interakcionistikoj teoriji psihikog razvoja po kojoj je socijalna interakcija osnovni konstruktivni inilac razvoja uenika. Metodsku okosnicu predmeta ine interaktivne radionice sa fokusom na simbolikom izraavanju i razmeni u krug jer daju mogunost uenicima da postanu svesni svojih unutranjih doivljaja. Bitne odrednice obrazovnovaspitnog rada su: - Iskustveno uenje, tj. uobliavanje i poimanje linih, autentinih doivljaja uenika kroz razmenu u grupi, a ne prenoenje gotovih znanja, tuih uvida. Nastavnik treba da naglasi da nema poeljnih, oekivanih ili tanih odgovora, da je naglasak na procesu otkrivanja i saznavanja o sebi i drugima kroz razmenu. - Igrovni kontekst koji pomae uenicima da se opuste i oslobode da probaju razliite vidove izraavanja i simbolizacije unutranjih iskustava, i da kroz igru istrauju raznovrsna, divergentna reenja za probleme sa kojima se suoavaju.

Pri pravljenju pripreme za realizaciju vaspitnog rada sa grupom, vano je voditi rauna o nekoliko inilaca koji su od sutinskog znaaja za kvalitetnu i razvojno-podsticajnu razmenu: 1. Jasno artikulisanje cilja aktivnosti i dogovor o pravilima kojih treba da se pridravaju svi uesnici razmene. Budui da se radi o uenju kroz razmenu, kljuan inilac uspenosti razmene je kvalitet uzajamnog sluanja. Svaki uenik saoptavanjem drugima stie vie uvida u svoj unutranji doivljaj, ali zapravo, sluanjem tuih iskustava ima priliku da sagleda svoj doivljaj u novom svetlu, da ga dogradi i obogati. 2. Raspored sedenja (po mogustvu u krug) koji omoguuje svim uesnicima razmene da vide jedni druge, okrenuti licem u lice. 3. Sled aktivnosti koji je tako koncipiran da podstie i odrava interesovanje i saznajnu motivaciju uenika. To se postie dinaminom smenom razliitih vidova ekspresije (igre uloga, crtanje, pantomima, verbalni iskaz, igre pokreta, itd.) i smenom igrovnih aktivnosti i razmene. 4. Optimalan broj uenika je od 10 do 15. Moe se raditi i sa grupom do dvadesetoro uenika ali onda dolazi do slabljenja panje i motivisanosti za razmenu. 5. Nastava se izvodi po redosledu nastavnih jedinica (radionica) onako kako su date u prirunicima Saznanje o sebi i drugima 1 i Saznanje o sebi i drugima 2. Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima nastave, uenici se ne ocenjuju klasinim kolskim ocenama niti porede. Problem moe biti to to uenici ele da znaju koliko su dobri u odreenoj aktivnosti, pokuavajui da pogode ta odrasli oekuju od njih. Zadatak nastavnika je da im jasno stavi do znanja da je svaka lina ekspresija podjednako dragocena, da istakne pozitivne potencijale u svakom od uesnika, dajui lini, konkretni podsticaj svakom ueniku. Najvaniji zadatak odraslog u procesu vaspitanja je da pomogne uenicima da formiraju pozitivnu sliku o sebi, da steknu samopouzdanje, i da osete da kroz proces razmene sa drugima obogauju svoju linost. S tim u vezi, ovaj predmet trai da nastavnik bude spreman da podri uenike kada im je teko da se izraze ili sluaju, i otvoren da uje i ono to nije u skladu sa njegovim vrednostima, bez kritikovanja i procenjivanja. Preduslov za rad na ovom predmetu je sposobnost nepristrasnog sluanja i uivljavanja (empatije) u ono to uenik osea i eli bez uplitanja sopstvenih sudova, dijagnoza, analiza i saveta. Izraavanje empatije ueniku u upitnoj formi "Da li ti sad osea to i to zato to eli to i to?" ima razvojni efekat jer pomae ueniku da i sam postane svestan svojih oseanja i potreba i ini ga otvorenijim za kontakt sa nastavnikom pa time i za vrednosti koje on eli da prenese uenicima. Poto je uenje po modelu vaan oblik uenja socijalnog ponaanja, bitno je da nastavnik svojim ponaanjem, nainom rada i odnosom prema deci demonstrira vrednosti koje eli da njegovi uenici usvoje.

NARODNA TRADICIJA

Cilj i zadaci predmeta Jedan od presudnih razloga za formiranje nastavnog predmeta Narodna tradicija jesu alarmantni izvetaji istraivaa (etnolingvista, etnologa, folklorista, etnomuzikologa) koji upozoravaju na ubrzano odumiranje mnogih vanih elemenata tradicijske kulture i njihov nestanak iz prakse, opticaja i - najzad - iz ivota samog. Direktno uvoenje najmlaih narataja kroz odgovarajuu nastavu usmerenu na revitalizaciju tradicije, jedan je od naina da se to sprei ili makar odloi. Pravilnim, odmerenim i pravovremenim plasiranjem informacija o narodnoj tradiciji postiu se i mnoga druga dobra, kao to su sticanje svesti o sebi samom i svom mestu u svetu slinih i razliitih, formiranje predstave o kontinuitetu i ukorenjenosti i sl. Koncepcija nastave ovog izbornog predmeta poseban naglasak stavlja na lokalnu narodnu tradiciju, ime se u multinacionalnoj i multikonfesionalnoj sredini, kakva pretee u Srbiji, uvaju prava i osobenosti manjina i njihov identitet. Namera je da se ueniku ovaj izborni predmet ponudi od prvog razreda, ali se otvara mogunost i za opredeljenje poetkom narednog ciklusa sve do kraja opteg obrazovanja. Cilj: Ostvariti direktno uvoenje uenika u aktivnosti revitalizacije tradicije kroz neposredno upoznavanje materijalne i duhovne tradicijske kulture svog naroda i naroda u uem i irem okruenju. Zadaci: Usvajanje elementarnih znanja o: razlici izmeu folklornog i aktuelnog okruenja, i to kroz: - upoznavanje sa osnovnim folklornim tekstovima (bajke, legende, prie, pesme, poslovice); - upoznavanje sa dejim folklorom (igre i kratke tekstualne forme kao to su zagonetke, uspavanke, razbrajalice itd.); - usvajanje elementarnih znanja o noseim nastavnim motivima (razliiti za svaki razred u prvom ciklusu); godinjem ciklusu, i to kroz poznavanje: - osnovnih razlika izmeu gradskog i seoskog naina ivota, - osnovnih sezonskih radova, - osnovnih obiajno-obrednih radnji vezanih za te radove,

- osnovnih i optih praznika, - obiajno-obrednih radnji vezanih za te praznike.

Prvi razred
Cilj i zadaci: - upoznavanje osnovnih elemenata dejeg folklora (igre i kratke tekstualne forme); - ovladavanje dekorativnim elementima glavnih (najoptijih) folklornih praznika (verskih i sezonskih) vezanih za godinji ciklus; - sticanje elementarnih znanja o noseim nastavnim motivima (hleb i biljke).

Preporueni sadraji i aktivnosti

Izbor sadraja u prvom razredu u najveoj meri se preputa uitelju, a preporuuju se postojei opisi folklornih igara i tampane zbirke tekstova dejeg folklora. Sadraji za ovaj izborni predmet mogu se obuhvatiti kroz sledee teme: Tema: Pitaj svoju baku... Ova tema moe podstai aktivnosti od kapitalnog znaaja u svakom ambijentu. Kako terenski rad pokazuje da su stare ene najbolji informatori i glavni nosioci narodne tradicije, ono to bi bake mogle da kau deci samo po sebi bi obezbedilo komparativni materijal za ceo niz nastavnih aktivnosti. Deca mogu da istrauju i saznaju ta bake kau o: - igrama kojih su se igrale kad su bile male - pesmama koje su se pevale u to vreme - priama koje su njima njihove bake priale - obiajima u kojima su uestvovale (slava, povorke, badnjak, Boi, nova godina, bogojavljenje, urevdan, biljoberi...) - runim radovima koje su radile kao devojice - odei, obui, frizurama i ukrasima iz njihove mladosti itd. Tako skupljena obavetenja mogu da budu dragocena i kao podaci nezavisno od nastave, pa bi kola mogla da formira sopstvenu datoteku od prikupljenog materijala i kontinuirano je dopunjava i obogauje. Pored toga, negovanje prakse Pitaj svoju baku... moe pozitivno da utie na revalorizaciju i poboljanje poloaja starih u porodici (o kojem socioloka istraivanja takoe pruaju obeshrabrujue podatke).

Tema: Radovi i praznici U okviru praktine nastave, za prvi razred se predvia razvijanje motorikih vetina kroz izradu predmeta prema postojeem modelu meu materijalnim spomenicima tradicijske kulture. To praktino znai da je poeljno iskoristiti svaku priliku da se neto pravi rukama, a da pri tom bude vezano za neku zanimljivu priu ili dogaaj. Na primer, u jesen (kad kola poinje) zavravaju se poslednje etve i berbe, to moe biti odlian povod da se prave: - "bogu brada" (od poslednjeg snopa bilo kojeg ita, a u septembru se anju jo samo stona ita), ili da se insceniraju: - "muke blaenog Grozdija" (put koji groe proe dok ne postane vino) zavisno od toga gde se kola nalazi. Oboje se, naravno, moe raditi u svakoj koli, ali se nastava znatno obogauje mogunou direktnog uvida u proces (vinogradarski kraj) ili u originalni predmet (poljoprivredni kraj sa "bojim bradama" na njivama posle etve). Podrazumeva se da konopljarski i lanarski krajevi umesto "Grozdija" mogu prikazivati konopljine/lanove muke i slino. Folklorni tekstovi koji obrauju ove "muke" postoje i lako su dostupni. Ovde dolaze i pratee (uglavnom dekorativne) radnje uz velike, opte praznike kao to su Boi i Uskrs. Tu se naroito misli na: - zasejavanje ita na sv. Varvaru (uoi Boia), - vertep (tamo gde postoji kao tradicija, a tamo gde ga nema, moe se svejedno praviti mesto Hristovog roenja, ne kao deo tradicije nego kao prigodna aktivnost), - farbanje uskrnjih jaja. Kao pratee objanjenje uz sve ove aktivnosti najbolje mogu posluiti odgovarajue legende i folklorne prie ili predanja, koji na ovom uzrastu vrlo dobro zamenjuju teoriju. Uz svaku od navedenih aktivnosti moe se pronai adekvatna igra, pratea pesma ili ples (kostimiran ili ne). Poeljno je kombinovati ih sve zajedno, kako se najee i odvijaju u originalnom okruenju. Tema: Zimski hlebovi i proleno bilje (nosei motiv za prvi razred) Radnje i predmeti uz radove i praznike imaju prigodni karakter, ali neki motivi mogu da poslue kao izvor stalnog interesovanja i obrade. Za zimski period (prvo polugodite) to moe biti: - Hleb: od savlaivanja samog procesa meenja hleba, pa do njegove mnogostruke namene, svaki segment moe biti podjednako zanimljiv i pouan na ovom uzrastu. Tu dolaze i posebni hlebovi koji se mese za zdravlje stoke (okrugli sa rupom, kao evreci), za pele, za zdravlje ukuana i slini, sve do slavskog kolaa koji je pria za sebe. Posebno moe da se obrauje aranje slavskog kolaa kakvo jeste i kakvo bi moglo biti

kad se deci objasni da se preko figura na kolau ostvaruju elje tokom sledeih godinu dana (o folklornim hlebovima postoji i bogata struna literatura). Zavisno od ambijenta, moe se otii u pekaru da se vidi kako to stvarno izgleda, ili kod domaice koja ima nave - prema mogunostima. Neki elementi obreda koji prate meenje hleba dostupni su i na ovom uzrastu, na primer kratki tekstovi ("Kisni, ne misli, stiglo me do vrata") koji se, u pravoj upotrebi, govore kao deo basme za dizanje testa, ali se u pripovednom kontekstu mogu nai kao anegdote, ritmizovana proza i sl. U prolee, sve do Uskrsa, glavna okosnica nastave u ovom predmetu morale bi biti: - Biljke: od urevdanskih do ivanjskih venia, svaki je prilika da se izae na otvoreno, da se beru biljke i ui o njihovim lekovitim i drugim svojstvima, da se uju prie ili pesme o njima, i da se deci prenese neophodnost potovanja i uvanja ivog sveta. Upoznavanje sa biljkama, drukije ovde nego u botanici i nastavi iz oblasti umetnosti, mora poeti u ovom ranom uzrastu da bi se stvorila osnova za kasniju nadgradnju. Biljke u narodnoj tradiciji imaju neobino znaajnu ulogu, od verovanja u njihove magine moi (koje se mogu i zloupotrebiti), pa sve do konkretne recepture za leenje mnogih bolesti. Za to postoje mnogi gotovi prirunici, kao i - ak tri - renika narodne religije o biljkama.

Drugi razred
Cilj i zadaci: Usvajanje znanja o folklornim praznicima, biljkama i hlebovima (to su bili nosei nastavni motivi u prvom razredu), kroz sledee: - poznavanje razlike izmeu otvorenog i zatvorenog prostora (livada - kua); - poznavanje razlike izmeu nastanjivog i nenastanjivog prostora (ta je najmanji uslov da se neto smatra domom); - poznavanje razliitih oblika stanovanja (peina, kua, selo, varo, grad); - elementarno poznavanje strukture tradicionalne kue. Teite je, zapravo, na produbljivanju, proirivanju i sistematizovanju znanja koja su uenici poneli od kue. Ni u drugom razredu nije predvieno dodavanje potpuno novih i nepoznatih, metodoloki teko savladivih ili nejasnih nastavnih jedinica.

Preporueni sadraji i vrste aktivnosti

Izbor sadraja u drugom razredu takoe se preputa uitelju uz preporuku da se i dalje koriste postojei opisi folklornih igara i tampane zbirke tekstova dejeg folklora. Sadraji za ovaj izborni predmet mogu se obuhvatiti kroz sledee teme: Tema: Biljke Kako je posebnost ovog predmeta u kontinuitetu i razvojnosti nastave, ono to je zapoeto u prvom razredu - rad sa hlebovima i biljkama - nastavlja se i u drugom, s tim to moe dobiti za nijansu sloenije sadraje. Na primer: ako su se u prvom razredu

sakupljale biljke da bi se od njih pravili venii, u drugom razredu od sakupljenog bilja mogu se praviti herbarijumi. Poto su deca u drugoj godini uenja ve pismena, knjiga sa biljkama i kratkim tekstovima ispod svakog uzorka za njih moe imati viestruki znaaj, naroito ako budu ohrabrena da uz posebne biljke zapiu i kratke prie o njima, npr. o raskovniku (Vukov renik), o danu-i-noi (predanje o mauhicama), o rui (bajka "Trnova Ruica"), o drenu (predanje o medvedu i drenu), o belom luku (predanje o semenu belog luka od kojeg vile ostaju besmrtne), o paprati (predanje o nevidljivosti njenog semena), itd. Uz taj Herbarijum arobnog bilja jednako je vano praviti i Herbarijum lekovitih trava za koji se uputstva mogu nai u Reniku narodnih verovanja o biljkama Veselina ajkanovia ili u Sofrievom reniku sline namene. Znanja koja se steknu u tim ranim danima uenja mogu posluiti kao baza za kasnije korisno poznavanje osnovnih lekovitih trava kao to su nana, kamilica, majina duica, rtanjski aj, alfija, sena, vranilova trava, kantarion, pelen itd. to se tie hlebova (koji su proizvod obrade odreenog bilja), oni i dalje ostaju izvor najraznovrsnijih sadraja za zimski period bez vegetacije, odnosno za vreme koje se mora provoditi u uionici. Tema: Kua Treba iskoristiti sve prednosti komparativnog metoda (grad - selo, nekad - sad, staro novo. . .), a i posebnu panju obratiti na sledee: - ognjite - kao centar nekadanje kue i poetak svakog poreta, mikrotalasne rerne i slinog; ono je uz to i centar okupljanja porodice i centar porodinog kulta i kulta predaka, to e kao teorijska nastava doi na red u sledeem ciklusu; upoznavanje ognjita u drugom razredu treba da poslui kao osnova za buduu nastavu; - vodu - koja nekad nije bila u kui ve se u nju donosila; analogno tome, u kui nije bilo ni toaleta ni kupatila, a ni mesta na kome se pere ve; ako je mogue, treba u originalnom ambijentu pokazati kako svaka od tih stvari izgleda (pogotovu pranje vea na potoku/reci, donoenje vode za pie, potapanje vune/konoplje i sl.); nasuprot tome, svaka kua je imala posebno mesto na kome stoji voda za pie koja se naroito pokriva i sl. - osvetljenje - koje nekad nije bilo na struju; ak je i svea veliki luksuz iz novijeg doba, te treba pokazati lu i druge biljke za osvetljavanje, uz obavezno ognjite i njegovu vatru kao osvetljenje. Jedan od naina da se sve ovo objedini bila bi integrativna tema pre struje (vodovoda i kanalizacije) koja bi decu motivisala da razmiljaju o mogunostima ivota bitno drukijeg od onog na koji su navikla. Za te potrebe mogue je organizovati jednodnevnu oiglednu nastavu u nekoj etno-kui (kakva postoji, na primer, u selu Jazak nedaleko od Beograda), na imanju u blizini kole (pod uslovom da zadovoljava potrebe takve nastave), ili na nekom drugom za to pogodnom mestu (zavisno od nastavnog ambijenta). Kua prua praktino neogranieni izvor motiva za kreativnu i zanimljivu nastavu, pogotovu kada joj se dodaju i ekonomske zgrade u dvoritu seoskog domainstva (tala, senik, drvara, ostave, punica, kokoinjac...) i posebna mesta kao to su bata, bunjite itd.

Ona takoe moe posluiti kao podloga za: - razlikovanje mukih i enskih radova u ivotu na selu (u poreenju sa gradom), pa i za eventualne budue enske studije, ako se za tim ukae potreba. U tom smislu, nastava na terenu se moe iskoristiti za praktino isprobavanje takvih mogunosti (recimo zamenom teza - deaci rade enske, devojice muke poslove, i sl.). - upoznavanje ivog sveta vezanog za oveka: domae ivotinje (ivina, stoka) nasuprot divljim ivotinjama, bilo da su opasne (vuk, medved, divlji vepar...), bezopasne (jelen, srnda, veverica, tvor...) ili prosto tetoine (lisica, lasica, jazavac, zec...). To je takoe i dobra prilika za prvi pomen ambivalentnih ivotinja kao to su zmija (uvarkua i otrovnica), vidra, mungos i sl. Naroito je vano upoznati strukturu kue (gde su ivotinje, a gde ljudi, ta je gore, a ta dole itd.), posebno njen kulturni horizont (nivo svakodnevnih poslova, prema kome se odreuju gore/ikona i dole/krevet u kui), da bi se obezbedila osnova za budua znanja o obiajno-obrednoj praksi vezanoj za ivotni ciklus (od drugog obrazovnog ciklusa nadalje).

Nain ostvarivanja programa

Kako god da se osmisli nastava ovog izbornog predmeta, komparativni metod ostaje nezaobilazan zbog stalne potrebe da se tradicija sopstvenog naroda stavlja u ui ili iri kontekst. Na mlaim uzrastima to su poreenja u rudimentarnim formama (primer: grad selo, iz radnje - iz bate, leto - zima...) da bi se kasnije sve vie artikulisalo i kao takvo ostalo nezamenljivo u starijim razredima kada moe da pone teorijska nastava o tipovima kulture i njihovim glavnim osobinama. Ovaj izborni predmet moe se - i treba - shvatiti kao interdisciplinarno sredstvo za lake savlaivanje novih i nepoznatih injenica (uz pomo bliskih i poznatih). Kroz savladavanje dekorativnih elemenata obiaja i obreda vezanih za verske i sezonske folklorne praznike, preporuuje se pristup koji u okviru umetnikih predmeta ima razraenu metodologiju za takav rad. Kako je ovaj izborni predmet novina u naem kolstvu, vrlo je vano drati se (bar u poetku) preporuka i uputstava predstavljenih u ovom dokumentu. Prvo i najvanije takvo uputstvo je izostanak teorijske nastave na mlaem uzrastu, u ta spadaju i svi pokuaji potpune ili delimine rekonstrukcije lokalnih ili optih obiaja i obreda. Takvi zahvati se predviaju tek u starijim razredima. Druga vana preporuka tie se sistema nastave u ovom predmetu. Oekuje se od nastavnika da se i sami usavravaju tokom rada. Tako uenje postaje dvosmerno budui da i nastavnik angauje na istraivakom radu sa koncepcijom koja podrazumeva i treu komponentu - aktivno ukljuivanje i stalnu povratnu informaciju od strane porodice, odnosno njihovu reakciju na gradivo i nain njegovog usvajanja.

Druga pitanja od znaaja za ostvarivanje programa

Da bi se obezbedila kvalitetna nastava u okviru predmeta Narodna tradicija, neophodno je voditi rauna o tri grupe osnovnih parametara, od kojih su prvi vezani za predmet, drugi za nastavu, a trei za nastavni ambijent. Predmetni parametri - Ono to se u okviru ovog predmeta prouava, zapravo je tradicijska kultura. U naelu, ovim izrazom definie se kultura koja se odrava na tradiciji, usmenom prenoenju znanja i podataka sa kolena na koleno. - U najoptijem vidu, tradicijsku (kao i svaku drugu) kulturu ine spomenici duhovne i materijalne prirode, te se analogno tome moe govoriti o materijalnoj i duhovnoj tradicijskoj kulturi. Nastavni parametri - U saglasnosti sa predmetom u okviru kojeg se odvija, nastava takoe mora imati dva osnovna vida: praktini i teorijski. - Praktini vid nastave u ovom predmetu podrazumeva aktivan dodir sa objektima koji ine materijalnu komponentu tradicijske kulture, bilo da se oni izrauju prema postojeem modelu, bilo da se sa njima upoznaje u autentinom ambijentu. - Teorijska nastava daje tumaenje odreene obiajno-obredne prakse, postavlja je u jasno definisan kontekst i prikazuje njen istorijski razvoj (tamo gde je to mogue). - Na mlaim uzrastima teorijska nastava se zamenjuje folklornim tekstovima koji na odgovarajui nain prate sticanje prvih, elementarnih znanja o tradiciji i kulturi. Ambijentalni parametri - Pitanje od najveeg znaaja je gde se kola nalazi (u kom ambijentu), te od njega zavisi i kakav e program biti ponuen. - Ovim se otvara mogunost najboljeg i najpotpunijeg plasiranja lokalnih prednosti i resursa.

RUKA U TESTU - OTKRIVANJE SVETA

Cilj i zadaci Naziv predmeta Ruka u testu - otkrivanje sveta upuuje na neposrednu aktivnost dece pri izuavanju pojava u prirodi i otkrivanju sveta koji ih okruuje. Osnovna ideja uvoenja ovog izbornog predmeta je negovanje, podsticanje i razvijanje prirodne deje radoznalosti i traenje odgovora na pitanja TA, KAKO i ZATO. Razmatranje pitanja o prirodi na ranom kolskom uzrastu pomae detetu u njegovom razvoju i uspostavljanju odnosa sa materijalnim svetom u okruenju. Dete otkriva da je materijalni svet pogodan za istraivanje i postavljanje brojnih pitanja. Ono razvija svoju

linost, inteligenciju, kritiki duh i formira stav prema realnom svetu. Na taj nain se menja njegova uloga, od pasivnog posmatraa ono postaje istraiva. U okviru ovog izbornog predmeta predloeni su ogledi koji ne zahtevaju sloenu i skupu opremu. Dovoljni su predmeti i materijali iz svakodnevnog ivota. Ogledi su jednostavni i moe ih izvoditi svako dete. Neki ciljevi i zadaci predmeta Ruka u testu - otkrivanje sveta oslanjaju se na ciljeve i zadatke predmeta Svet oko nas, ime se omoguuje kompleksnije dodatno razumevanje pojava u prirodi i razvijanje aktivnog istraivakog odnosa prema okruenju. Polazei od saznanja steenih u okviru predmeta Svet oko nas, uenik e razvijati intelektualnu aktivnost i vetine u kontekstu prirodnih nauka. Cilj i zadaci ovog izbornog predmeta su: - razvijanje osnovnih pojmova iz prirodnih nauka i njihovo povezivanje; - razvijanje radoznalosti i istraivakih sposobnosti; - razvijanje osnovnih elemenata logikog i kritikog miljenja; - podsticanje usmenog i pismenog izraavanja kroz diskusije i zapise o izvedenim ogledima.

Prvi razred
Ciljevi i zadaci: - formiranje elementarnih naunih pojmova iz prirodnih nauka; - uoavanje vanih osobina objekata ili pojava koje se ispituju; - prepoznavanje nekih kriterijuma za klasifikaciju objekata i ivih bia na osnovu uoenih osobina; - zadovoljenje sopstvene radoznalosti traganjem za odgovorima na razliite naine (postavljanjem pitanja, hipoteza, isprobavanjem...); - postavljanje hipoteza, odnosno iskazivanje pretpostavki za reavanje problema; - izvoenje jednostavnih ogleda; - podsticanje istrajnosti i saradnje u pokuajima zajednikog postavljanja i reavanja problema; - uoavanje uzrono-posledinih veza izmeu pojava i procesa u okruenju i izvedenim ogledima;

- reavanje jednostavnih problem-situacija, samostalno i u timu; - razvijanje kritikog odnosa prema informacijama koje se dobijaju ulima.

Sadraji programa
Razliite vrste kretanja i njihove karakteristike Kotrljanje i klizanje Klati se, ljulja, talasa... Sve to stoji - htelo bi da stoji, sve to ide - htelo bi da ide Baloni visoko lete, "pokreu" brodove i rakete Svea koja gori u vodi Vodeni peani sat Slatki model vulkana Pravim oblak, kiu i led Tela (vrsta, tena i gasovita) zauzimaju odreeni prostor i na odreeni nain ga popunjavaju Koliko nas ula varaju Da li u korpi punoj jabuka ima jo mesta U svetu merenja (osnovne predstave o merenju i meri) Poreenje i merenje duine, mase i zapremine U svetu elektriciteta Mogunosti naelektrisavanja tela i njihova svojstva Svetlost i senka Moe li stii svoju senku Boje duge Vidim da rastem are koje ivot znae

Drugi razred
Ciljevi i zadaci - formiranje elementarnih naunih pojmova iz prirodnih nauka; - podsticanje deijih interesovanja i intelektualne aktivnosti; - podsticanje deijih pitanja, istraivanja i diskusije; - prepoznavanje nekih kriterijuma za klasifikaciju materijala i njihovo korienje; - postavljanje hipoteza i iskazivanje pretpostavki za reavanje problema; - predlaganje, samostalno postavljanje i izvoenje jednostavnih ogleda na osnovu uputstva; - razvijanje kritikog promiljanja kroz posmatranje i eksperiment; - uoavanje uzrono-posledinih veza izmeu pojava i procesa u okruenju i izvedenim ogledima; - reavanje jednostavnih problem-situacija, samostalno i u timu; - razvijanje kritikog odnosa prema informacijama koje se dobijaju ulima; - prepoznavanje opasnosti i uslova za bezbedan rad.

Sadraji programa
Razliiti oblici kretanja u okruenju Kretanje u zabavnom parku Kako izazvati talase u vodi Brzo, bre, najbre - od ega to zavisi Materijali i njihova elektrina provodljivost Kada e sijalica da svetli Drvo ili metal - gde se koriste i zato Merim - znai uporeujem (merenje duine, mase, vremena i temperature) Dnevna temperatura vazduha

Kako nastaju razliiti zvuci Svojstva zvuka (jaina, boja i visina) Zvuci u ici i svirali Visoko C Biljke trae svoje tlo

Nain ostvarivanja programa

U okviru predmeta Ruka u testu - otkrivanje sveta uenicima treba pruiti priliku da: - promiljaju i razvijaju intelektualnu aktivnost i vetine u procesu upoznavanja i razumevanja pojava u prirodi; - zadovolje svoju radoznalost na razliite naine: posmatranjem, istraivanjem, kroz samostalnu aktivnost i dobro osmiljen postupak, razmiljanjem, unoenjem malih promena i proveravanjem njihovih efekata. Ovaj pristup karakterie: - partnerski odnos nastavnik - uenik, koji podrazumeva zajedniko formulisanje problema i pitanja; - voenje akcija od strane uenika i predvianje njihovog ishoda, tj. postavljanje hipoteza; - objanjavanje i kontinuirano beleenje svojih zapaanja u eksperimentalnu svesku. Opisani pristup predstavlja karakteristine korake naunog metoda a nastavnik vodi i usmerava uenike u radu. On ih ohrabruje da postavljaju pitanja, istrauju i diskutuju. Treba posebno imati u vidu da se ciljevi i zadaci ovog predmeta postiu kroz neposrednu istraivaku aktivnost dece i nenametljiv podsticaj i podrku nastavnika. Aktivnosti uenika Za ostvarivanje ciljeva i zadataka ovog predmeta vano je da se omogue nastavne situacije u kojima e aktivnosti uenika biti raznovrsne: posmatranje, sakupljanje materijala i podataka, uporeivanje, klasifikovanje, beleenje, zamiljanje i postavljanje ogleda (eksperimenata), objanjavanje, korienje podataka, predstavljanje onog to je vieno i uraeno, postavljanje jednostavnih modela, diskutovanje rezultata i davanje predloga novih eksperimenata, samostalno i grupno istraivanje. Aktivnosti nastavnika

Nastavnik vodi i usmerava uenike u svim etapama "istraivakog" rada: prilikom postavljanja pitanja i hipoteza, predlaganja ogleda, njihovog izvoenja i predstavljanja rezultata rada. Priprema nastavnika za ovakve asove obuhvata razmatranje vanih pitanja o temi asa, izboru sadraja, aktivnosti, ambijentu za realizaciju, korienjem razliitih izvora informacija (udbenici, popularna i struna literatura, Internet...). Pored toga, na asove se mogu pozvati razni gosti - strunjaci (nastavnici predmeta prirodnih nauka, naunici istraivai...) koji mogu preneti svoja iskustva deci i dati im uputstva kako da unaprede svoj nain rada.

UVARI PRIRODE Prvi razred

Cilj i zadaci Cilj Razvijanje svesti o potrebi i mogunostima linog angaovanja u zatiti ivotne sredine, usvajanje i primena principa odrivosti, etinosti i prava buduih generacija na ouvanu ivotnu sredinu. Zadaci: - upoznavanje pojma i osnovnih elemenata ivotne sredine; - uoavanje i opisivanje osnovnih pojava i promena u ivotnoj sredini; - uoavanje i opisivanje pojava koje ugroavaju ivotnu sredinu; - razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i prema ivotnoj sredini; - razvijanje navika za racionalno korienje prirodnih bogatstava; - razvijanje radoznalosti, kreativnosti i istraivakih sposobnosti; - razvijanje osnovnih elemenata loginog i kritikog miljenja.

Sadraj programa
IVOTNA SREDINA - Voda, vazduh, zemljite (uslovi ivota), biljke i ivotinje; - tvorevine ljudskog rada. PRIRODNE POJAVE I PROMENE U IVOTNOJ SREDINI

- Sezonske promene na biljkama i ivotinjama u toku godine (cvetanje, listanje, opadanje lia, seoba ptica,...); - odnosi ishrane u ivotnoj sredini - najblioj okolini (ko je kome hrana); - najee ugroene biljne i ivotinjske vrste. ZAGAIVANJE IVOTNE SREDINE - Zagaivanje vode i posledice; - zagaivanje vazduha i posledice; - zagaivanje zemljita i posledice; - buka - tetne posledice. ZATITA IVOTNE SREDINE I ZATITA ZDRAVLJA - Briga o biljkama i ivotinjama u neposrednoj okolini; - najee ugroene biljne i ivotinjske vrste u neposrednoj okolini i njihova zatita; - racionalno korienje prirodnih bogatstava (razdvajanje otpada za reciklau); - razgradive i nerazgradive materije; - pravilan odnos prema sebi (prednost zdrave hrane za rast i razvoj, rizino ponaanje koje moe ugroziti zdravlje).

Drugi razred
Cilj Razvijanje svesti o potrebi i mogunostima linog angaovanja u zatiti ivotne sredine, usvajanje i primena principa odrivosti, etinosti i prava buduih generacija na ouvanu ivotnu sredinu. Zadaci: - znati pojam ivotna sredina i njene elemente; - prepoznavanje i opisivanje najuoljivijih pojava i promena u ivotnoj sredini; - sticanje znanja o pojavama koje ugroavaju ivotnu sredinu; - formiranje navika i razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i ivotnoj sredini;

- razvijanje radoznalosti, kreativnosti i istraivakih sposobnosti; - razvijanje osnovnih elemenata loginog i kritinog miljenja.

Sadraj programa
IVOTNA SREDINA - Voda, vazduh, zemljite (uslovi ivota), biljke i ivotinje; - tvorevine ljudskog rada. PRIRODNE POJAVE I PROMENE U IVOTNOJ SREDINI - Sezonske promene na biljkama i ivotinjama (u spoljanjem izgledu i ponaanju u zavisnosti od godinjih doba, seoba, prezimljavanje,...); - odnosi ishrane - lanci ishrane. ZAGAIVANJE IVOTNE SREDINE - Izvori zagaivanja vode; - izvori zagaivanja vazduha; - izvori zagaivanja zemljita; - posledice zagaivanja ivotne sredine; - zagaujue materije u domainstvu (hemikalije, oznake za opasne materije na ambalai); - ponaanja koja naruavaju izgled tvorevina ljudskog rada (kola, zgrada, spomenika kulture...). ZATITA IVOTNE SREDINE I ZATITA ZDRAVLJA - Briga o biljkama i ivotinjama u neposrednoj okolini (pravljenje hranilica, pojilica i kuica za ptice, gajenje i zalivanje biljaka...); - najee ugroene biljne i ivotinjske vrste iz neposredne okoline i njihova zatita; - lekovita svojstva nekih biljaka (nana, kamilica, alfija,...); - racionalno korienje prirodnih bogatstava: tednja vode, energije; - reciklaa (papir, staklo, plastika, metal...);

- pravljenje komposta; - pravila ponaanja koja doprinose ouvanju zdravlja.

Nain ostvarivanja programa

Svrha izbornog predmeta uvari prirode je upoznavanje i razumevanje pojma ivotne sredine, interdisciplinarnog pristupa u zatiti sa tenjom za njenim ouvanjem i unapreivanjem za sadanje i budue generacije. Cilj i zadaci ovog predmeta oslanjaju se i razvijaju, ali i meusobno dopunjavaju sa ve steenim znanjem iz obaveznog predmeta - Svet oko nas. Za ostvarivanje cilja i zadataka ovog izbornog predmeta nastavnik e da koristi Prirunik za nastavnike za I i II razred, a uenici e koristiti Prirunik za uenike "uvari prirode" za I i II razred osnovne kole, odobrenih od strane Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije. Predloene aktivnosti u Priruniku za uenike nisu strogo definisane pa uenici mogu sami da tragaju (struna literatura, popularne knjige, internet, zapaanje u okruenju, prie koje su uli) prema sopstvenim interesovanjima i mogunostima. Aktivnosti su kreativne, istraivakog tipa i razvijaju radoznalost sa elementima kritikog i logikog miljenja. Sadraj programa nije strogo definisan, ve uenici sami tragaju. Sadraje i aktivnosti ovog predmeta, nastavnik zajedno sa uenicima moe da realizuje i van uionice u neposrednoj okolini. Uloga nastavnika je da uz primenu razliitih metoda rada, podstie i usmerava interesovanje i kreativnost uenika u pokuaju da samostalno objasne uzrok i posledice ovekovog dejstva na prirodu. Nastavnik ima slobodu da realizaciju nastavnih sadraja ne vezuje za asovni sistem pa as (vremenski) moe da bude u funkciji programskih sadraja, a sadraji u funkciji mesta izvoenja nastave izbornog predmeta - uvari prirode.

LEPO PISANJE Prvi razred

Cilj i zadaci Cilj Osposobljavanje uenika za lepo pisanje i razvoj senzibiliteta za prepoznavanje pisma uporedo sa razvojem motorikih sposobnosti, kao i usvajanje itkog i urednog pisanja.

Zadaci: - usvajanje pravilnog povlaenja uskih i irokih, kosih, uspravnih i poloenih linija; - razvijanje sposobnosti za objedinjavanje linija u slova; - razvijanje sposobnosti povezivanja slova u rei i reenice; - upuivanje uenika u korienje razliitih materijala i podloga za pisanje; - osposobljavanje uenika za pripremanje materijala za pisanje; - razvijanje motorikih sposobnosti u procesu lepog pisanja.

Sadraji programa
PISANJE 1. Pisanje irilikih slova prema kaligrafskim pravilima u procesu kompletnog savladavanja azbuke. Pojmovi: pismo, irilica. 2. Kaligrafija. 3. Meke olovke sa oznakom B pripremljene na brusnom papiru, sveske sa uim i irim razmacima linija, namenjenim za lepo pisanje u proporciji 1:61 (zlatni presek). OBLICI I NJIHOVI KVALITETI 1. Celo-deo, veliko-malo, visoko-nisko, usko-iroko, svetlo-tamno, oblo-rogljasto. 2. Svi medijumi 3. Olovke sa mekim grafitnim ulokom, krede, votani pastel... ODNOSI U VIDNOM POLJU 1. Levo-desno, gore-dole, ispred-iza, vie-nie, izmeu, uspravno-poloeno-koso, punoprazno, otvoreno-zatvoreno... 2. Svi medijumi zavisno od postavljenog zadatka 3. Meke olovke, etke razliitih irina i veliina. KONTRAST 1. Ispupen-udubljen, prav-kriv, jednostavan-sloen...

2. Svi medijumi primereni uslovima i uzrastu uenika 3. Odabrati materijale prema medijumu u duhu predviene oblasti. RAZNE VRSTE ZNAKOVA I SIMBOLA 1. Slovni znaci (tampana slova, pisana slova), brojevi... 2. Kombinovani medijumi 3. Meke olovke, tuevi u boji, papiri razliitog formata.

Nain ostvarivanja programa

Za ostvarivanje programa lepog pisanja nastavnik treba da koristi uputstva data za ostvarivanje programa srpskog jezika koja se odnose na uenje i usavravanje pisanja, kao i programa likovne kulture.

OD IGRAKE DO RAUNARA Prvi razred

Cilj i zadaci - Razvijanje motorikih sposobnosti uz korienje materijala, pribora, alata, aparata, ureaja i raunara; - razvijanje kreativnosti, logikog miljenja i sposobnosti kombinovanja; - upoznavanje i rukovanje igrakama i kunim aparatima i ureajima; - upoznavanje sa raunarom i njegovim delovima; - razvijanje umenja i vetina za korienje materijala, pribora, alata, aparata, ureaja i raunara.

Sadraji programa
- Upotreba pojedinih vrsta materijala. - Izbor i upotreba jednostavnog pribora i alata. - Klasifikacija materijala i predmeta prema odreenim parametrima. - Pravljenje celine od delova (na primer, slagalice). - Sklapanje modela od datih elemenata (kockice, dati delovi neke celine...).

- Upoznavanje uloga pojedinih upravljakih delova (prekidai, klizai i tasteri) kunih aparata i ureaja. - Rukovanje pojedinim kunim aparatima i ureajima. - Pravilno postavljanje baterije u igrake, baterijske lampe, daljinske upravljae... - Sastavni delovi raunara (kuite, monitor, zvunici, tampa, tastatura, mi) i njihova namena. - Radnje miem. - Pravilno ukljuivanje raunara, pokretanje programa i iskljuivanje raunara. - Elementi grafikog radnog okruenja (prozor, ikona, dugme...). - Rukovanje prozorima i ikonama. - Pokretanje programa sa CD-a. Gotovi programi (za zabavu i uenje). - Program za crtanje. - Tastatura. - tampanje.

Drugi razred
Cilj i zadaci - Razvijanje motorikih sposobnosti uz korienje materijala, pribora, alata, aparata, ureaja i raunara; - razvijanje konstruktorskih vetina; - razvijanje kreativnosti, logikog miljenja i sposobnosti kombinovanja; - upoznavanje sa raunarom i njegovim delovima; - sticanje znanja i razvijanje vetina za rad na raunaru; - sticanje znanja o mogunostima primene steenih vetina u daljem uenju, igri i svakodnevnom ivotu. - razvijanje umenja i vetina za korienje materijala, pribora, alata, aparata, ureaja i raunara.

Sadraji programa

- Upotreba pojedinih vrsta materijala i gotovih elemenata. - Izbor i upotreba jednostavnog pribora i alata. - Klasifikacija materijala i predmeta prema odreenim parametrima. - Upotreba materijala i predmeta i pravljenje jednostavnih delova i celina. - Rukovanje jednostavnim fotoaparatom. - Sastavni delovi raunara. - Mi. - Gotovi programi (za zabavu, raunanje i uenje). - Upotreba tastature. - Program za crtanje. - uvanje crtea (dati ime i odrediti mesto). - Pronalaenje sauvanog dokumenta. - Program za obradu teksta - unos teksta. - tampanje. - Skeniranje. - Rukovanje digitalnim fotoaparatom. - Obrada slika. Foto album. - Korienje gotovih programa i pripremljenih ablona za izradu pisma, estitke, kalendara, diplome...

Nain ostvarivanja programa (uputstvo)

Izborni predmet Od igrake do raunara koncipiran je tako da obuhvata tehnikotehnoloke elemente kao i raunarske sadraje primerene uzrastu i iskustvu dece. Obuhvata sadraje orijentisane ka primeni u praksi. Osposobljava uenike za sticanje funkcionalnih znanja, a bitno doprinosi i razvojnim znanjima. Jedan od glavnih globalnih ciljeva ovog predmeta jeste priprema dece za lako snalaenje u svetu tehnike, tehnologije i raunarstva kako u svakodnevnom ivotu, tako i u daljim procesima uenja.

Osnovni cilj predmeta jeste da se kroz igru uvode elementi tehnikog i tehnolokog obrazovanja i vaspitanja. Samostalno oblikujui delove za buduu konstrukciju uenik se susree sa elementima tehnologije. Igrajui se konstruktorskim elementima stie se odreeno tehniko iskustvo, a slaganjem slike i teksta stie raunarsku pismenost. Nastavni programi za prvi i drugi razred povezani su i meusobno odravaju kontinuitet, uz sloenije sadraje i raznovrsnije aktivnosti u drugom razredu. Za ostvarivanje ciljeva i zadataka ovog izbornog predmeta vano je da se osmisle nastavne situacije uenja u kojima e aktivnosti uenika biti raznovrsne. Primenjivati manuelne aktivnosti koje se odnose na manipulisanje predmetima, pravilno korienje adekvatnog pribora i alata, izrada predmeta i njihovo korienje u svakodnevnom ivotu. Navedeni sadraji najpogodnije se realizuju kroz razliito tematsko povezivanje u igri ili funkcionalnoj aktivnosti koja zadovoljava interesovanje i potrebe deteta na mlaem kolskom uzrastu. Preporuuju se kreativne i konstruktivne aktivnosti koje razvijaju deiju radoznalost sa elementima logikog i kritikog miljenja. Sadraji programa nisu strogo definisani ve ga uitelji tematski vezuju u logiki organizovane celine koje vode ka realizaciji navedenih ciljeva i zadataka predmeta. Nastavnik ima slobodu da dinamiku realizacije nastavnih sadraja primeri aktivnostima pridravajui se ukupnog godinjeg fonda asova (36) kao osnovne orijentacije i okvira u svom radu. Predloene aktivnosti i sadraji donekle su preporuene u udbenikoj i prirunoj literaturi namenjenoj za ovaj nastavni predmet za prvi i drugi razred. Na ovom uzrastu nastavni predmet moe se realizovati i bez udbenike literature. U svakodnevnoj nastavnoj praksi mogu se koristiti razliita nastavna sredstva konstruktorske prirode, kao i razliiti pogodni materijali iz neposrednog okruenja u skladu sa potrebama, interesovanjima i izraajnim mogunostima uenika. Istovremeno, mogu se koristiti i drugi izvori informacija kako u pisanoj, tako i u audiovizuelnoj i elektronskoj formi.

MAARSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

Napomena

ROMSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

Cilj i zadaci Cilj nastave romskog jezika je da uenici savladaju osnovne zakonitosti romskog, kao maternjeg jezika, da na njemu komuniciraju, da upoznaju knjievnost svog naroda, drugih naroda i nacionalnih manjina u Srbiji i Crnoj Gori; da upoznaju svetsku knjievnost, izgradjuju svest o drutveno-istorijskoj i kulturnoj ulozi jezika i knjievnosti u povezivanju naroda i nacionalnih manjina i njihovih kultura; da se upoznaju sa varijantnim osobenostima romskog jezika i razvijaju jezike tolerancije prema drugim jezicima.

Nastava romskog jezika, takodje, ima za cilj da osposobi uenike za: - sluanje i razumevanje govora; - usmeno izraavanje; - itanje i razumevanje teksta; - pismeno izraavanje na osnovu odredjene tematike. Zadaci nastave romskog jezika jesu da: - osposobi uenike za kompetentno komuniciranje i izraavanje na romskom jeziku; - osposobi uenike u poetnoj fazi da usvajaju osnovne karakteristike fonolokog sistema jezika, izgovora glasova, ritam i karakteristinu intonaciju; - da osposobi uenike da usvajaju osnovne zakonitosti romskog jezika; - da uenici usvajaju grafiki sistem i osnovne znakove iz pravopisa u okviru usvojenog gradiva; - da se uenici vaspitavaju u duhu tolerancije prema varijantama i karakteristikama romskog jezika; - da se upoznaju sa elementima tradicije, istorije i kulture Roma; - da razvijaju i neguju pozitivan stav prema jezicima i kulturnoj batini naroda i nacionalnim manjinama u Srbiji i Crnoj Gori i jaaju svest o potrebi saradnje i zajednikog ivota; - da se osposobe za samostalno itanje i pisanje; - da razvijaju potrebu za knjigom i da samostalno razvijaju sposobnost pisanih sastava; - da se navikavaju da redovno i kritiki prate tampu, radio i televiziju, elektronsku potu i internet.

Prvi razred
Operativni zadaci: - da uenici usvoje leksiki fond od 150 do 200 rei koje su neophodne za razumevanje nastavnih jedinica; - da uenici razumeju u usmenom govoru pet do est reenica; - razumevanje dijaloga na relacijama: nastavnik - uenik; uenik - uenik;

- postavljanje pitanje i davanje odgovora na postavljena pitanja; - izlaganje nastavnih sadraja uz pomo nastavnika (prepriavanje); - izlaganje nastavnog sadraja na oba jezika (srpski i romski) uz pomo nastavnika;

Kultura usmenog izraavanja

U okviru kulture usmenog izraavanja postoje teme i oblici usmenog izraavanja. Teme: Linost uenika - predstavljanje, kazivanje o sebi. Porodica - lanovi porodice, rodbina, nazivi rodbinskih odnosa, ua i ira porodica. Prijatelji - lini, porodini, predstavljanje. Kua (stan) - mesto, poloaj, opis, delovi, stvari u kui. kola - uenik, nastavnik, drugi uenici, drugovi, uionica i stvari u njoj, kolski pribor. Ulica - objekti, saobraaj, ljudi, opis puta od kue do kole, mesta za igru, opasnosti, snalaenje na ulici. Priroda - ivotinjski i biljni svet okoline; ivot prirode prema godinjim dobima, uvanje prirode. Nazivi drvea, voa, povra, cvea iz neposredne blizine, domae ivotinje. Vreme i brojevi - iskazivanje prolog, sadanjeg i budueg, tano i orijentaciono vreme, naziv dana, meseci i godinja doba, brojanje od 1 do 100. Oblici: Pitanja i odgovori - postavljanje pitanja upotrebom upitnih rei intonacijom. Vebe - postavljanja pitanja. Potvrdan i odrian govor u kraoj i duoj formi, intonacija pitanja i intonacija odgovora. Prianje - o doivljenom, konkretnom, sluanom, vidjenom. Opisivanje - okoline i ljudi prema glavnim odrednicama: ko, ta, kada, kako, gde. Izraavanje punom reenicom. Dijalog - izmedju uenika o poznatom, zajedniki doivljenom. Prepriavanje - kratkih pripovedanja, basni, bajki, linih doivljaja.

Razgovor o osnovnim znaenjima jednostavnih i prema tematici narodnih poslovica, odgonetanje zagonetki, pevanje pesama. Konstrukcije za normalan izgovor. Stalna panja usmerena na pravilan izgovor glasova, rei i oblika, intonaciju reenice, red rei u reenici, zamenu rei iz drugih jezika reima iz maternjeg. Bogaenje renika, imenovanje ljudi, stvari i pojava i sadanjem, prolom i buduem vremenu.

Literatura
Kratke, narodne umotvorine na romskom jeziku. Prevedene pesme, recitacije i igre koje se ue u prvom razredu. Sva tematika predvidjena programom treba da se realizuje pomou pogodnih slikovnica. Udbenici: Romska pismenica Tradicionalna romska knjievnost Slikovnice Radna sveska Orijentacioni raspored godinjeg fonda asova (72 asa godinje) 1. Rad na slikovnici (govorne vebe) - 10 2. Rad na "Pismenici" - 38 3. Slobodno izraavanje - 10 4. Uenje pesama, pria igara... - 8 5. Uenje tradicionalnih pesama - 4 6. Sistematizacija - 2

Drugi razred
Operativni zadaci: - da uenici usvoje predvidjenu jeziku strukturu kao i 250 do 300 novih rei i izraza;

- da savladaju pravilan izgovor novih leksikih jedinica kao i ostalih elemenata izgovora vezanih za nove morfoloke kategorije; - da uenici vode dijalog, da odgovaraju na postavljena pitanja i da sami postavljaju pitanja.

Kultura izraavanja
Tematika Porodica: porodina kua ili stan, prostorije, nametaj, aparati za domainstvo, pribor, odravanje istoe i stana okunice, stana i prostorije, uloga pojedinih lanova porodice u tome. kola: predmeti, ekskurzije, polugodinji i godinji raspust. Neposredna okolina: dom kulture, bioskopska sala, pozorite, pota, dom zdravlja, bolnica, robna kua, muzej, itd. i njihova namena. Norme ponaanja na javnim mestima. Priroda: reke, jezera, reljef neposredne okoline. Izlet u prirodu. etnja po parku. Vreme: godina, mesec, dan, sat, minut, sekund. Brojevi: od sto do hiljadu. Materija iz jezika: Pravilno izgovaranje glasova romskog jezika. Pravilno izgovaranje rei, grupa rei i reenica; naglasak i intonacija. Aspekte navedene u programu za I razred vebati i u II razredu, te dopunjavati sadanjim, prolim i buduim glagolskim vremenom i raznim oblicima pomonih glagola. Upoznavanje uenika sa linim zamenicama. Usvajanje obavetajnih, zapovednih i upitnih reenica putem intonacije. Govorne vebe (govorne forme) Kontinuirani rad na Slikovnici i Pismenici. Usvajanje novog leksikog materijala, nove forme iz upotrebe govornih vebi iz prvog razreda. Traiti vie odgovora na jedno pitanje. Raditi na intonaciji.

Korienje dijaloga o svim temama. Samostalno izraavanje na date teme, od 6 do 10 reenica.

Literatura
Pisana knjievnost na romskom jeziku za ovaj uzrast (proza, poezija), tradicionalna i umetnika. Prevodjenje na romski jezik potrebne literature (knjievnost) koju su deca uila u ovom razredu, naroito pesme, prie, deije igre. Udbenici: Pismenica Tradicionalna knjievnost Radne sveske itanka Orijentacioni raspored godinjeg fonda asova (72 asa godinje) 1. Rad na slikovnici - 6 2. Rad na pismenici - 20 3. Govorne vebe - 20 4. Jezike vebe - 10 5. Deije igre - 4 6. Recitacije i prie - 6 7. Upoznavanje istorije romskog jezika - 4 8. Sistematizacija - 2

Nain ostvarivanja programa

Ovaj nastavni plan za negovanje maternjeg romskog jezika pripremljen je za one uenike osnovnih kola, iji je maternji jezik romski, a pohadjaju odeljenja sa srpskim nastavnim jezikom ili jezikom drugih nacionalnih manjina. Zadaci obrazovanja iz maternjeg jezika su ovde, prirodno identini sa zadacima obrazovanja iz srpskog kao

maternjeg jezika u nastavi, sa specifinim karakteristikama romskog jezika. Zvanino pismo romskog jezika je latinino. Metodoloki postupci negovanja srpskog jezika kao maternjeg i romskog jezika bitnije se ne razlikuju od metoda koji se primenjuje u redovnoj nastavi u prvom i drugom razredu. Sadraj u ovim razredima ostvaruje se na osnovu slikovnice i romske pismenice koje e omoguiti paralelno uenje romskog i srpskog latininog pisma. Cilj programa rada je negovanje maternjeg jezika i osposobaljavanje uenika da piu, itaju i pravilno govore maternji jezik. Pored toga, cilj je da se uenici upoznaju sa osnovnim pravilima svog maternjeg jezika, da ih naue i usvoje. Istovremeno treba da obogauju svoj renik, razvijaju oseaj prema lepom i da se upoznaju sa kulturom i istorijom Roma. Upravo zbog toga, cilj negovanja maternjeg jezika jeste osposobljavanje uenika, kojima je maternji jezik romski, a pohadjaju kolu na srpskom jeziku, da svoja znanja, misli i oseanja izraavaju (usmeno i pismeno) na romskom jeziku. Program rada na negovanju maternjeg jezika u nekim segmentima prati program rada i srpskog jezika (gramatika, knjievnost, teorija). Sve sadraje uiti komparativno na oba jezika. Pripremni period Pripremni period realizuje se na isti nain kao i za uenje srpskog jezika u redovnoj nastavi. Obuhvata govorne vebe i provere govornih sposobnosti. U ovom periodu sa prvim razredom treba raditi samo sa slikovnicama, a kada se zapone sa uenjem grafije (latininog pisma) u predmetu srpski jezik poeti sa uenjem romskog pisma. Slova uiti po istoj metodici kao i u redovnoj nastavi. Ukazati na znaaj romskog jezika (funkcija razvijanja svesti o nacionalnoj i multietnikoj pripadnosti romske zajednice). Elementi kulture Roma Upoznavanje elemenata kulture, istorije i tradicije Roma, u niim razredima uglavnom se ostvaruje upoznavanjem i pribliavanjem dela tradicionalne knjievnosti. Uenici ue napamet pesme, pitalice, brojalice, poslovice. Igraju i pevaju. Razvijanje sposobnosti govornog izraavanja Sposobnost govora kod uenika treba dosledno razvijati od prvog do osmog razreda. U prvom razredu uenici govore o doivljajima, priaju krae prie, dogadjaje, razgovaraju o predmetima, slikama. Ove vebe govora primenjivati i u drugom razredu. Ve od prvog razreda treba posvetiti posebnu panju prikladnom izgovoru glasova, intonaciji i obogaivanju fonda rei.

U okviru tematskih jedinica navedenih u nastavnom planu obratiti panju na sastavljanje reenica i pravilan izgovor glasova i rei. Na postavljena pitanja uenici treba da odgovaraju celim reenicama. Treba sa uenicima uvebavati lepo kazivanje i dramatizaciju tekstova.

ROMANI HIB E ELEMENTJENCA NACIONALNO KULTURAKE

Napomena

RUMUNSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

Napomena

RUSINSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

Napomena

SLOVAKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

Napomena

NASTAVNI PLAN I PROGRAM HRVATSKOG JEZIKA SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE Prvi razred
Cilj nastave hrvatskog jezika sa elementima nacionalne kulture u prvom razredu jeste da uenik potie koritenje jezinih kompetencija za organiziranje i proirivanje vlastitih znanja i izraavanja iskustava. Operativni zadaci - slua kratke tekstove razliitih vrsta primjerene uzrastu, prikupljajui informacije, bogatei znanja, matu i rjenik - navikavaju se uporabu knjievnog jezika u govoru - upoznavanje i njegovanje hrvatske kulturne batine - razvijanje pravilnog usmenog izraavaja Nastavni predmet Hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture obuhvaa sljedea nastavna podruja:

1. Hrvatski jezik 2. Knjievnost 3. Jeziko izraavanje 4. Elementi nacionalne kulture

1. Hrvatski jezik
1.1. SLOVNICA uoavanje rijei kao posebne cjeline, uoavanje reenice kao cjeline; razlikovanje izjavne, upitne i uskline reenice; razlikovanje jesne i nijene reenice; uoavanje da neke rijei imaju isto znaenje: uoava rijei suprotnog znaenja. 1.2. PRAVOGOVOR Pravilno izgovaranje i pisanje glasova , , , h, ; Uoavanje mjesta i funkcije upitnika i usklinika u reenici. Uoavanje skupova ije i je.

2. Knjievnost
Razlikovanje osnovnih vrsta knjievnog izraavanja (stih i proza, pjesma i pria) POEZIJA Prepoznati pjesmu, stih kiticu. PROZA Prepoznati i imenovati priu, uoiti redoslijed glavnih dogaaja LEKTIRA Bauer, Vea, Tri medvjeda i gitara Horvat-Vukelja, eljka, Hrabrica Grim, J. I V., Snjeguljica uni-Bandov, J., Zmaj do zmaja u igrama bez kraja Femeni, S., Idi pa vidi Pili, Sanja, Kia Marinovi, M., Jesen

Femeni, S., Nakrivio kapu ir uni-Bandov, J., Jesenko Radi, M., Kruh Jakevac, S., Pria o kruhu uni-Bandov, J., Jesenska umska ala Bull, H. B., Ptiji oprotaj Vri, S., Mjesec prialo Kuec, M., Najbolji djeak na svijetu Horvat-Vukelja, ., Boina elja uni-Bandov, J., Zvjezdani razgovor Adami, S., Zima Adami, S., Snjene balerine uni-Bandov, J., Proljetni suncobran Zvrko, R., Igrajmo se Skok, J., Pria male ure Ivelji, N., Mm...m Hovat-Vukelja, ., Balon Kovaevi, M., Stanovi Radi, I., uma zimi uni-Bandov, J., Cvrak i bubamara Balog, Lj., Moja zvijezda Mihanovi, A., Hrvatska domovina Dovjak-Matkovi, B., Neobine naoale Lupa, M., Tko e Grgi ispriati bajku

krinjari, S., Proljee Sabadi, N., Proljetne sliice Vitez, G., Zelena kola Gavran, M., Sestra Gole, I., Zato pu nosi svoju kuicu Herceg, E., Jaglaci Krtali, M., to je Ijubav Tarita, M., Abeceda Horvat-Vukelja, ., Miko u cirkusu pani, P., Krpelj Kireta, S., arena lica uskrsnih pisanica

3. Jezino izraavanje
3.1. GOVORENJE Jednostavno i jasno formuliranje iskaza; saopavanje informacija, davanje jednostavnih objanjenja i uputa; prianje o dogaaju iz osobnog iskustva; izraavanje misli, ideja, osjeanja i stavova o raznim temama iz neposrednog okruenja i svijeta mate. Recitiranje, govorenje po ulogama. Preoblikovanje i prenoenje sadraja kraih tekstova uz pomo verbalnih i neverbalnih sredstava. Izraavanje vlastitog utiska /miljenja/ stava o proitanom. 3.2. ITANJE Upoznavanje sa hrvatskom knjievnou mogu se uenici upoznavati na irilinom pismu. 3.3. SLUANJE Razumijevanje jednostavnih uputa i reagiranje na njih na odgovarajui nain. Sluanje kratkih tekstova razliitih vrsta primjerene uzrastu, prikupljajui informacije, bogatei znanja i rjenik. Uoavanje veze govora s neverbalnim oblicima komunikacije.

3.4. KOMUNIKACIJSKI POSTUPCI Prianje doivljaja, opisivanje

4. Elementi nacionalne kulture

Blagdani, obiaji i znaajni dogaaji iz ivota Hrvata. Narodna knjievnost: bajke, prie, brzalice, zagonetke,..

Drugi razred
Cilj nastave hrvatskog jezika u drugom razredu jeste da uenik koristi osnovne tehnike itanja i pisanja na latinici, kao i da potie koritenje jezinih kompetencija za organiziranje i proirivanje osobnih znanja i izraavanja iskustava. Operativni zadaci Po zavretku prvog razreda uenik bi trebao da: - ita kratke tekstove razliitih vrsta primjerene uzrastu, prikupljajui informacije, bogatei znanja, matu i rjenik - pria o dogaaju potivajui kronologiju - priprema krae priopenje o zadanoj temi pomou zajednikog plana - osposobe se za uoavanje i razumijevanje bitnog u tekstu (u cjelini i po dijelovima) - navikavaju se uporabu knjievnog jezika u govoru i pisanju - upoznavanje i njegovanje hrvatske kulturne batine - razvijanje pravilnog usmenog izraavaja Nastavni predmet Hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture obuhvaa sljedea nastavna podruja: 1. Hrvatski jezik 2. Knjievnost 3. Jeziko izraavanje 4. Elementi nacionalne kulture

1. Hrvatski jezik

1.1. SLOVNICA Razlikovanje glasova i slova hrvatskog jezika; prepoznati, imenovati i razlikovati samoglasnike i suglasnike; uoavanje sloga kao artikulacione cjeline, vezujui ga za samoglasnik; razlikovanje izjavne, upitne i uskline reenice; razlikovanje jesne i nijene reenice; uoavanje da neke rijei imaju isto znaenje; rijei suprotnog znaenja; rijei koje oznauju neto umanjeno/uveano. Prepoznavanje i razlikovanje imenica (ope i vlastite), glagola i pridjeva (opisni; prepoznavanje) . 1.2. PRAVOPIS I PRAVOGOVOR Uporaba velikog slova u imenima ulica, trgova, ustanova, poduzea, udruga, blagdana. Pisanje nijenice ne i estice li. Pisanje kratica. Rastavljanje rijei na slogove, spojnica; rastavljanje rijei na kraju retka. Uoavanje mjesta i funkcije upitnika i usklinika u reenici. Uoavanje skupova ije i je. Pisanje brojeva rijeima.

2. Knjievnost
Razlikovanje osnovnih vrsta knjievnog izraavanja (stih i proza, pjesma i pria). Poznavanje jednostavnih knjievnojezikih formi (bajka, basna, aljiva pria, pria o ivotinjama, vic ili dosjetka, poslovica, zagonetka, razbrajalica). 2.1. KNJIEVNOTEORIJSKO NAZIVLJE 2.1.1. POEZIJA 2.1.2. PROZA 2.2. LEKTIRA Knjievnost Junakovi, S., Dome, slatki dome Prosenjak, B., Mi Peroci, E., Maca papuarica Anderson, H. K., Bajke Horvat-Vukelja, ., Reumatini kiobran Ivelji, N., Pronaeno blago Videk, N., Pismo iz Zelengrada

Horvati, D., Stanari u slonu Kolumbi, T., Majine ruke i kruh Zidar-Bogadi, N., Domovina Marks, A., Kako je Ana kupila kruh Lambevska, N., Voni razgovor Paagi, B., Bjei, miiu, bjei Marinovi, M., Duni dan Poki, M., Sveti Nikola Jakevac, S., udno mjesto neko Katajev, V., arobni cvijet Ivelji, N., udovite iz akih torba Zidar-Bogadi, N., Janina maka Vodanovi, J., I ja imam pravo na igru Peroci, E., Djeco, laku no Mudri, N., Dijete Grim, J. I V., Zvjezdani taliri Zidar-Bogadi, N., Svi Ivanini prijatelji Lovri, M., Runo pae Rodari, ., Poziv na ples uni-Badov, J., Zimski san Breht, B., Zima, ptice i djeca uni-Badov, J., Boina elja Polak, S., Veseli bori uni-Badov, J., Boini ukras

Jui-Seunik, Z., Sunce Kievi, E., Moja mama Vitez, G., Kako ivi Antuntun Lovri, M., Putovanje plavog lonca Jurica, B., Tonek i voda Kolari-Kiur, Z., Dva Franceka Brli-Maurani, I., Mali patuljak Lupis, N., Dani karnevala Paagi, B., O mjesecu i zvijezdama Krili, Z., Vatrogasac Balog, Z., Dimnjaar Krili, Z., Vicko Kovaevi, M., Rije ivot Krtali, M., to je ljubav Kuec, M., Pozdrav upai, A., Kad bi svi ljudi na svijetu Bela, L., Moja elja Lovri, M., Pola koka u duan Zidar-Bogadi, N., Proljee se ne da naslikati Parun, V., Jutro Marko, S., Nestani medo Videk, N., Pismo iz zelengrada Sabadi, N., Tvrdoglava braa jajoglava uni-Bandov, J., Zaboravljivi zeko

Gete, J. V., Pjesma o umi Krili, Z., Iznenaenje za majin dan Paagi, B., Uspavanka Femeni, S., Plava pria uni-Bandov, J., Kini razgovor Vitez, G., Od ega su nainjene ljubice Gole, I., Zato pu nosi svoju kuicu Heuk, S., Pria o radoznalom medvjediu Krtali, M., Ba u ovo proljee Femeni, S., Maslaak alje djecu u svijet Krklec, G., Praznik ljeta Zidar-Bogadi, N., Pismo s mora Izbor iz enciklopedija i asopisa za djecu

3. Jezino izraavanje
3.1. GOVORENJE Pravilno intoniranje reenice, govorenje primjerenom jainom i tempom, sa odgovarajuim pauzama. Izraavanje misli, ideja, osjeanja i stavova o raznim temama iz neposrednog okruja rabei iskustvo i matu, na jednostavan i jasan nain. Napamet govorenje kratkih tekstova. 3.2. ITANJE Teno itanje latinice. Uoavanje naslova, podnaslova, imena autora i ulomaka. itanje i razumijevanje nelinearnih elemente teksta (ilustracije, legende, tablice). Pravilno intoniranje znaka interpunkcije pri itanju. Uoavanje nepoznatih rijei i pronai objanjenje.

3.3. PISANJE Pie tiskanim i pisanim slovima na pismu hrvatskoga jezika. Pravilna uporaba toke, upitnika, usklinika, zareza (pri nabrajanju), dvije toke (pri nabrajanju) i oznaka navoda. Pisanje kratkih tekstova razliitih formi i namjena: prepriavanje sadrine teksta prema postavljenim pitanjima, prepriavanje kolektivnih doivljajaja prema postavljenim pitanjima, pisanje kratkih tekstova na osnovu datih rijei/slike, pisanje kratkog teksta o pojavama/stvarima iz neposrednog okruja zasnovane na osnovu iskustva ili mate. 3.4. KOMUNIKACIJSKI POSTUPCI Prianje doivljaja, opisivanje.

4. Elementi nacionalne kulture

Blagdani, obiaji i znaajni dogaaji iz ivota Hrvata. Narodna knjievnost: bajke, prie, brzalice, zagonetke,...

BOSANSKI (BONJAKI) JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE Prvi razred

Cilj i zadaci Cilj nastave bosanskog jezika sa elementima nacionalne kulture jeste da uenik aktivira postojea jezika znanja i iskustva kao osnove za sticanje novih znanja i novih iskustava. Operativni zadaci uenika jesu da: - slua kratke tekstove razliitih vrsta primjerene uzrastu, prepoznaje i usvaja informacije, bogatei znanja, matu i rjenik; - razvija naviku za upotrebu knjievnog jezika u govoru; - razvija pravilno usmeno izraavanje; - upoznaje i njeguje bonjaku kulturnu batinu. Nastavni predmet bosanski jezik sa elementima nacionalne kulture obuhvata sljedea nastavna podruja:

BOSANSKI JEZIK KNJIEVNOST JEZIKO IZRAAVANJE ELEMENTE NACIONALNE KULTURE

Bosanski jezik
Gramatika Uoavanje rijei kao posebne (morfoloke i semantike) cjeline, uoavanje reenice kao cjeline; razlikovanje izjavne, upitne i uzvine reenice; razlikovanje potvrdne i odrine reenice; uoavanje da neke rijei imaju isto ili blisko znaenje (sinonimi); uoavanje rijei suprotnog znaenja (antonimi).

Pravopis
Pravilno izgovaranje i pisanje glasova h, r, , , d, . Uoavanje mjesta i funkcije upitnika i uzvinika u reenici. Ovladavanje upotrebom skupova ije i je (ijekavski izgovor).

Knjievost
Razlikovanje osnovnih vrsta knjievnog izraavanja (stih i proza, pjesma i pria). Poezija Prepoznavanje pjesme, stiha, strofe. Proza Prepoznavanje i imenovanje prie, uoavanje redoslijeda glavnih dogaaja. Lektira Denisa Turkovi: Bolnica za igrake Hadem Hajdarevi: Bajramske cipele Nasiha Kapidi Hadi: Sjeanje na grnara Zehra Hubijar: Zeko i djeca Omer Turkovi: Hor hraka

Ibrahim Kajan: Igra murke Omer Turkovi: umin um Zehnija Buli: ik Denisa Turkovi: Mija stvar Bela Dogovi: Maslaak Narodna pria: Nasrudin i car Mehmed-beg Kapetanovi Ljubuak: Narodno blago (izbor iz bonjake narodne knjievnosti) Mirsad Beirbai: Imam uiteljicu za istu peticu Azra Alii: Kia ili dad Alija Duboanin: arko Bela Dogovi: eftelija Nasiha Kapidi Hadi: Breze na sletu Halil Kadri: Prije prvog kolskog sata (igrokaz) Zejir Hasi: 999 dukata (dramatizacija aljive narodne prie)

Jeziko izraavanje
Govor Jednostavno i jasno formulisanje iskaza; saoptavanje informacija, davanje jednostavnih objanjenja i uputstava; prianje o dogaaju iz sopstvenog iskustva; izraavanje misli, ideja, osjeanja i stavova o raznim temema iz neposrednog okruenja i svijeta mate. Recitovanje, govorenje po ulogama. Prepriavanje sadraja kraih tekstova uz pomo verbalnih i neverbalnih sredstava (mimika, gestikulacija). Izraavanje vlastitog utiska (miljenja) stava o proitanom. itanje Osnovno pismo bosanskog jezika je latinica. U prvom razredu uenici e bonjaku knjievnost i njen jezik upoznavati na irilinom pismu, s obzirom na to da e kroz nastavu srpskog jezika uiti irilicu.

Sluanje Razumijevanje jednostavnih uputstava i reagovanje na njih na odgovarajui nain. Sluanje kratkih tekstova razliitih vrsta primjerenih uzrastu, uoavanje i isticanje informacije koju oni nose, uoavanje, isticanje i usvajanje novih rijei, pojmova i pojava. Uoavanje veze govora s neverbalnim oblicima komunikacije (gestikulacija, mimika, pokret). Komunikacijski postupci Prianje doivljaja, opisivanje, razgovor.

Elementi nacionalne kulture

Upoznavanje sa obiajima, praznicima i znaajnim dogaajima iz ivota Bonjaka. Narodna knjievnost: bajke, prie, brzalice, zagonetke...

Drugi razred
Cilj i zadaci Cilj nastave bosanskog jezika u drugom razredu jeste da uenik koristi osnovne tehnike itanja i pisanja na latinici, kao i da aktivira postojea jezika znanja i iskustva kao osnove za sticanje novih znanja i novih iskustava. Operativni zadaci U toku drugog razreda uenik treba da: - ita kratke tekstove razliitih vrsta primjerene uzrastu, prepoznaje i usvaja informacije, bogatei znanje, matu i rjenik, - pria o zbivanjima po redoslijedu dogaanja, - priprema kraa saoptenja na zadatu temu na osnovu zajednikog plana, - osposobljava se za uoavanje i razumijevanje bitnog u tekstu (u cjelini i po dijelovima), - navikava se da upotrebljava knjievni jezik u govoru i pisanju, - proiruje znanja o sopstvenoj kulturnoj batini, ui se da potuje i njeguje bonjaku kulturnu batinu. Nastavni predmet bosanski jezik sa elementima nacionalne kulture obuhvata sljedea nastavna podruja:

BOSANSKI JEZIK KNJIEVNOST JEZIKA KULTURA ELEMENTE NACIONALNE KULTURE.

Bosanski jezik
Gramatika Razlikovanje glasova i slova i uoavanje relacije glas - slovo; prepoznavanje, imenovanje i razlikovanje samoglasnika i suglasnika; uoavanje sloga kao artikulacione cjeline, uz vezivanje za samoglasnik; razlikovanje izjavne, upitne i uzvine reenice; razlikovanje potvrdne i odrine reenice; uoavanje da neke rijei imaju isto ili blisko znaenje (sinonimi), a neke rijei suprotno znaenje (antonimi). Prepoznavanje i razlikovanje imenica (zajednike i vlastite), zamjenica (line) glagola i pridjeva (opisni; prepoznavanje). Pravopis Upotreba velikog slova na poetku reenice, u pisanju vlastitih imena, ulica, trgova, ustanova, preduzea, udruenja, geografskih pojmova, praznika i dr. Pisanje negacije ne i rjece li. Pisanje skraenica, dijeljenje rijei na slogove i prenoenje u novi red; uoavanje mjesta i funkcije upitnika i uzvinika u reenici. Uoavanje skupova ije i je. Pisanje brojeva rijeima.

Knjievnost
Razlikovanje osnovnih vrsta knjievnog izraavanja (stih i proza, pjesma i pria). Upoznavanje sa jednostavnim knjievnim formama (bajka, basna, aljiva pria, pria o ivotinjama, vic ili dosjetka, poslovica, zagonetka, brzalica i razbrajalica). Upoznavanje sa dramom (na nivou prepoznavanja). KNJIEVNOTEORIJSKI POJMOVI POEZIJA PROZA DRAMA Lektira

Ahmet Hromadi: Djeak i ptica Ferida Durakovi: Mikijeva abeceda i Amilina abeceda Nasiha Kapidi Hadi: Vezeni most (odlomci) Zehnija Buli: Zima Omer Turkovi: Ko to svira Nasiha Kapidi Hadi: Mija Ijubav Bela Dogovi: Imena stara Narodna basna: Koza i pastir Narodna pria: Golub i pela Narodna pjesma: Nahod Huso i Nahod Radovan (odlomak iz epske pjesme) ukrija Pando: Prislukivanje Mirsad Beirbai: kola baleta Narodna pria: Nadmudrio Hoda razbojnika Nura Bazdulj Hubijar: Dua i cvijet Selma Ferovi: Bajka o Konjiu Grbiu (igrokaz) Zejir Hasi: erzelez Alija spaava carevu er Mirsad Beirbai: Bajka o Ijiljanu Nasiha Kapidi Hadi: Cvijee Fikreta Kenovi Salihovi: Sutra stie pahuljica jato Denisa Turkovi: Susedov orah Denisa Turkovi: Drugarstvo Halil Kadri: Prije prvog kolskog sata (igrokaz)

Jeziko izraavanje
Govor

Pravilno intoniranje reenice, govorenje primjerenom jainom i tempom, sa odgovarajuim pauzama. Izraavanje misli, ideja, osjeanja i stavova o raznim temama iz neposrednog okruenja na jednostavan i jasan nain, uz korienje iskustva i mate. Govorenje kratkih tekstova napamet. itanje Teno itanje latinice. Uoavanje naslova, podnaslova, imena autora i odlomaka. itanje i razumijevanje nelinearnih elemenata teksta (ilustracije, legende, tablice). Pravilno intoniranje znaka interpunkcije pri itanju. Uoavanje nepoznatih rijei i pronalaenje objanjenja. Pisanje Pisanje tampanim i pisanim slovima na latinici koja se koristi u bosanskom jeziku. Pravilna upotreba take, upitnika, uzvinika, zareza, dvije take i navodnika. Pisanje kratkih tekstova razliitih formi i namjena: prepriavanje sadrine teksta prema postavljenim pitanjima, prepriavanje kolektivnih doivljaja prema postavljenim pitanjima, pisanje kratkih tekstova na osnovu datih rijei/slika, pisanje kratkog teksta o pojavama/stvarima iz neposrednog okruenja, zasnovanim na iskustvu ili mati. Komunikacijski postupci Prianje doivljaja, opisivanje.

Elementi nacionalne kulture

Upoznavanje sa obiajima, praznicima i znaajnim dogaajima iz ivota Bonjaka. Narodna knjievnost: bajke, prie, brzalice, zagonetke...

Nain ostvarivanja programa

Osnove itanja i pisanja Priprema za poetno itanje i pisanje. - Trajanje pripreme za poetno itanje i pisanje zavisi od rezultata ispitivanja predznanja uenika, odnosno od sastava odjeljenja. Polazei od tih rezultata, u svakom odjeljenju organizuju se posebne vjebe za grupe uenika i pojedince radi ujednaavanja predznanja i pripreme uenika za uspjeno

prelaenje na uenje itanja i pisanja. Uenicima koji znaju da itaju i piu treba davati diferencirane zadatke u skladu s njihovim mogunostima. U pripremnom periodu za itanje i pisanje treba organizovati vjebanja: - vjebe u posmatranju (upoznavati ivot i rad u koli), - vjebe u sluanju (priati i razgovarati, govoriti i sluati sagovornika), - razvijanje kulture usmenog izraavanja, - formiranje i usavravanje kulture praktinog komuniciranja, - usvajanje i razvijanje pojmova reenica, rije i glas, - analitiko-sintetiko vjebanje, - leksika i sintetika vjebanja, - vjebe artikulacije, - motorike vjebe. Sve te vjebe, kao i one koje su namijenjene savladavanju osnovnih pojmova o jeziku, organizuju se neprekidno, kako u pripremnom periodu tako i u procesu uenja morfolokih osnova - glasova i sloga i njihovog povezivanja u rijei i reenice. Poetno itanje i pisanje itanje. - Na osnovu rezultata prethodnog ispitivanja znanja i umijenja djece iz oblasti itanja i pisanja, kao i konkretnih uslova rada, nastavnik se opredjeljuje za uporedni, odvojeni ili kombinovani raspored itanja i pisanja. Prema rezultatima poznavanja slova, itanja i pisanja i prema individualnom napredovanju uenika u odjeljenju, nastavu poetnog itanja i pisanja treba izvoditi na vie nivoa, uz primjenu principa individualizacije, bez obzira na postupak za koji se opredijelio uitelj. Pisanje. - Razvijati vjetinu pisanja slobodnim crtanjem i crtanjem zadatih elemenata. Pisanje se ui: prepisivanjem, diktatom, odgovaranjem na pitanja, dopunjavanjem reenica, sastavljanjem prie na osnovu slika, zajednikim prepisivanjem i prvim oblicima samostalnog pismenog izraavanja. Usvajanje tampanih i pisanih slova naelno se ostvaruje krajem prvog polugodita. Usavravanje itanja i pisanja Nakon usvajanja osnovne pismenosti, itanje i pisanje se uvjebavaju i usavravaju tokom drugog polugodita do stepena automatizovanih radnji.

Neophodno je primjereno i podsticajno vrednovanje rukopisa svakog uenika ponaosob, a naroito prilikom pregledanja domaih pismenih zadataka. Povremeno organizovati posebne asove za lijepo pisanje. Jezik (gramatika i pravopis) U nastavi jezika uenici se osposobljuju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju bonjakim jezikim standardom. U okviru vjebi sluanja, govorenja, itanja i pisanja, uenici zapaaju jezike pojave bez njihovog imenovanja. Postupnost se obezbjeuje samim izborom i rasporedom nastavnih sadraja, a konkretizacija stepena obrade naznaena je opisno formulisanim zahtjevima: zapaanje, uoavanje, usvajanje, pojam, prepoznavanje i dr. Selektivnost se ostvaruje izborom najosnovnijih jezikih zakonitosti i informacija o njima. Takvim pristupom jezikoj grai u programu, nastavnici se usmjeravaju da tumaenje gramatikih kategorija zasnivaju na njihovoj funkciji koju su uenici u prethodnom razredu uoili i njome ovladali u jezikoj praksi. Postupnost i selektivnost u programu gramatike najbolje se uoavaju na sadrajima sintakse i morfologije od prvog do osmog razreda. Isti principi su dosljedno sprovedeni i u ostalim oblastima jezika. Elementarne informacije iz morfologije poinju se uenicima davati od poetka i postupno se iz razreda u razred proiruju i produbljuju. Od samog poetka uenike treba navikavati da uoavaju osnovne morfoloke kategorije. Programske sadraje iz akcentologije ne treba obraivati kao posebne nastavne jedinice, a stalnim vjebanjem uenike treba navikavati da uju i izgovaraju pravilno akcentovane rijei. Pravopis se savlauje putem sistematskih vjebanja, raznovrsno i u razliitim oblicima pismenih vjebi. Pored toga uenike vrlo rano treba upuivati na sluenje pravopisnim rjenikom. U nastavi gramatike treba primjenjivati postupke: - podsticanje svjesne aktivnosti i misaonog osamostaljivanja uenika; - suzbijanje misaone inercije i uenikih imitatorskih sklonosti; - zasnivanje teita nastave na sutinskim vrijednostima; - uvaavanje situacione uslovljenosti jezikih pojava; - otkrivanje stilske funkcije, odnosno izraajnosti jezikih pojava; - sistematska i osmiljena vjebanja u govoru i pisanju;

- njegovanje primjerenog znanja i umijenja; - korienje prikladnih ilustracija odreenih jezikih pojava. U nastavi jezika nuno je promatrati jezike pojave u ivotnim jezikim okolnostima koje su uslovile njihovo znaenje. Uenike treba uputiti na pogodne tekstove i govorne situacije u kojima se odreena jezika pojava prirodno javlja i ispoljava. Tekstovi bi trebalo da budu poznati uenicima, treba ih proitati i o njima razgovarati sa uenicima. Nuno je da nastavnik uvijek ima na umu presudnu ulogu vjebanja, tj. da nastavno gradivo nije usvojeno dok se dobro ne uvjeba. Metodika nastave jezika upuuje da u nastavi maternjeg jezika treba to prije prevazii nivoe prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno njegovati vie oblike znanja i umijenja - primjenjivost stvaralatva u nastojanjima da se u nastavnoj praksi udovolji takvim zahtjevima. Preporuljivo je u svakoj pogodnoj prilici znanje iz gramatike staviti u funkciju tumaenja teksta, ime se ono uzdie od prepoznavanja i reprodukcije na nivo umijenja i praktine primjene. Uenike kontinuirano treba podsticati da svoja znanja o jeziku povezuju sa komunikativnim jezikom. Jedan od izrazito funkcionalnih postupaka u nastavi gramatike jesu vjebanja zasnovana na korienju primjera iz neposredne govorne prakse, to nastavu u gramatici pribliava ivotnim potrebama u kojima se primjenjeni jezik pojavljuje kao svestrano motivisana Ijudska aktivnost. Situacije u kojima se ispoljavaju odreene jezike pojave moe i sam nastavnik da postavlja uenicima, da ih spretno podsjea na njihovo iskustvo, a oni e kazivati ili pisati kako u izazovnim prilikama govorno reaguju. Obrada novih nastavnih jedinica podrazumijeva primjenu sljedeih metodikih radnji: - korienje pogodnog polaznog teksta na kome se uvia i objanjava odgovarajua jezika pojava; - korienje iskaza govornih situacija; - podsticanje uenika da polazni tekst doive i shvate u cjelini i u pojedinostima; - utvrivanje i obnavljanje znanja o poznatim jezikim pojavama i pojmovima koji neposredno doprinose boljem i lakem shvatanju novog gradiva; - upuivanje uenika da u tekstu uoavaju primjere jezike pojave koja je predmet spoznaje; - spoznaja bitnih svojstava jezike pojave; - sagledavanje jezikih injenica sa raznih stanovita;

- ilustrovanje i grafiko predstavljanje jezikih pojava i njihovih odnosa; - definisanje jezikog pojma; - prepoznavanje, objanjavanje i primjena nauenog gradiva u novim okolnostima; - utvrivanje, obnavljanje i primjena steenih znanja i umijenja; Navedene metodike radnje meusobno se dopunjuju i proimaju, a ostvaruju se sukcesivno i sinhronizovano. Knjievnost Uvoenje najmlaih uenika u svijet knjievnosti predstavlja izuzetno odgovoran nastavni zadatak. Upravo na ovom stepenu kolovanja stiu se osnovna i ne malo znaajna znanja, umijenja i navike od kojih e u dobroj mjeri zavisiti ne samo uenika knjievna kultura ve i njegova opta kultura, na kojoj se temelji ukupno obrazovanje svakog kolovanog ovjeka. Lektira Jedna od znaajnih novina u programiranju nastave knjievnosti jeste u tome to svi tekstovi predvieni za itanje i tumaenje imaju u osnovi isti nastavni tretman. Tekstovi iz lektire predstavljaju programsku okosnicu. Uitelj ima naelnu mogunost da ponuene tekstove prilagoava nastavnim potrebama u svom razredu. itanje i tumaenje teksta itanje teksta na mlaem uzrasnom nivou ima sva obiljeja prvog i temeljnog ovladavanja ovom vjetinom kao znanjem, naroito u prvom razredu. Posebno je vano da uenici postupno i funkcionalno usvajaju valjano itanje naglas koje u sebi sadri neke od vanih inilaca loginog itanja i koje e prirodno teiti sve veoj izraajnosti tokom drugog razreda. Tumaenje teksta u mlaim razredima predstavlja izuzetno sloen i delikatan programski zahtjev. Tekst je temeljni programski sadraj koji ima vodeu i integracionu nastavnu ulogu, jer oko sebe okuplja i grupie odgovarajue sadraje i iz ostalih predmetnih podruja. U prvom razredu tumaenje teksta ima izrazita obiljeja spontanog i slobodnog razgovora sa uenicima o relevantnim pojedinostima - prostornim, vremenskim, akcionim - u cilju provjere razumijevanja proitanog. U drugom razredu pristup tumaenju teksta skoro je u svemu isti kao i u prethodnom razredu, samo to su zahtjevi, po prirodi stvari, neto uveani, a programski sadraji adekvatno dopunjeni. Jezika kultura

Jedna od primarnih metodikih obaveza je rad na bogaenju uenike jezike kulture. Neophodna je pravilna artikulacija svih glasova i grafiki uzorna upotreba pisma, navikavanje na knjievni i standardni jezik u govoru, itanju i pisanju, osposobljavanje za slobodno prepriavanje, prianje i opisivanje. Takoe je neophodna primjena pravopisnih pravila i bogaenje uenikog rjenika. Osnovni oblici usmenog i pismenog izraavanja u mlaim razredima predstavljaju temeljne programske sadraje za sticanje, usavravanje i unapreivanje valjane i pouzdane jezike kulture najmlaeg uenika. Prepriavanje raznovrsnih sadraja predstavlja najjednostavniji nain uenikog jezikog ispoljavanja u nastavnim okolnostima. Potrebno je da se zna koje e sadraje uenik prepriavati. Prianje u odnosu na prepriavanje jeste sloeniji oblik jezikog izraavanja uenika, jer je prepriavanje reprodukovanje proitanog, a prianje predstavlja poseban vid stvaralatva koji se oslanja na ono to je uenik doiveo ili proizveo u svojoj stvaralakoj mati. Zato prianje trai poseban intelektualni napor i jeziku izgraenost to uenika svestrano angauje. Opisivanje jeste najsloeniji oblik jezikog izraavanja na nivou najmlaih razreda. Ono je manje ili vie zastupljeno u svakodnevnom govoru, jer je neophodno za jasno predstavljanje sutinskih odnosa izmeu predmeta, bia i drugih pojmova i pojava u svakoj ivotnoj situaciji. Dok je za prepriavanje osnova odreeni sadraj, za prianje je podsticaj neko dogaanje, doivljaj, dotle za opisivanje nisu neophodne neke posebne okolnosti, ve se i njemu pribjegava kad god se doe u dodir sa pojavama koje u svakodnevnom jezikom komuniciranju mogu skrenuti panju na sebe. Usmena i pismena vjebanja, kako im i sam naziv kae, zamiljena su kao dopuna osnovnih oblika jezikog izraavanja, poev od najjednostavnijih preko sloenijih, do najsloenijih. Svaka od programiranih vjebi planira se i ostvaruje u onom nastavnom kontekstu u kome se javlja potreba za funkcionalnim usvajanjem date jezike pojave ili utvrivanja, obnavljanja ili sistematizovanja znanja i primjene tih znanja u konkretnoj jezikoj situaciji. Prirodno je da s planskim ostvarivanjem programskih sadraja iz jezike kulture otpone tek u drugom polugoditu prvog razreda. Meutim, jasno je da se mnogi od njih simultano ostvaruju ve u periodu priprema za itanje i pisanje, kao i u periodu uenja i usvajanja osnove pismenosti. Bez potrebne jezike razvijenosti ne moe se uspostaviti neophodna govorna komunikacija prijeko potrebna za usvajanje pojmova glas i slovo. Kasnije ona postaje osnova za ostvarivanje nastavnih sadraja iz svih ostalih podruja ovog predmeta, ali se istovremeno i sama iri i produbljuje do nivoa jasnog, pravilnog, sadrajno i stilski primjerenog jezikog sporazumijevanja u usmenoj i pismenoj formi. Time jezika kultura u najveoj mjeri doprinosi jedinstvu, cjelovitosti nastave bosanskog jezika i ini da se ona realizuje u funkcionalnom povezivanju naizgled razliitih programskih sadraja, koji se najbolje ostvaruju upravo u takvoj metodikoj sprezi.

BUNJEVAKI GOVOR SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE Prvi razred

Cilj nastave bunjevakog govora sa elementima nacionalne kulture je da putem usmenog izraavanja bogate, usavravaju i neguju specifinosti bunjevakog govora; da upoznaju tekovine nacionalne kulture Bunjevaca. Operativni zadaci - Upoznavanje i negovanje tekovina bunjevake nacionalne kulture, obiaja i tradicije; - Sistematsko bogaenje renika bunjevakog govora novim reima i izrazima; - Upoznavanje knjievnih pojmova; - Osposobljavanje uenika da uspeno primenjuju bunjevaki govor u razliitim komunikacijskim situacijama; - Razvijanje sposobnosti uenika da svoja znanja, misli i oseanja izraavaju (usmeno) bunjevakim govorom; - Upoznavanjem bunjevake narodne i umetnike knjievnosti.

1. Bunjevaki govor (10 asova)

- Shvatanje znaaja, vrednosti i specifinosti bunjevakog govora; - Sluanje tekstova razliitih vrsta primerenih uzrastu; - Osposobljavanje uenika da samostalno izraavaju misli, oseanja i stavove o raznim temama; - Uoavanje reenice kao celine; - Razlikovanje izjavne, upitne i uzvine reenice; - Razlikovanje potvrdne i odrine reenice; - Uoavanje rei suprotnog znaenja.

2. Knjievnost (25 asova)

Lektira - Tai, tai (narodna pesma)

- A - BE - CE (narodna pesma) - Jedan, dva, tri (narodna pesma) - Sidi dida (narodna pesma) - Lisica i je (narodna pripovetka) - Mliko (Bunjevaka i okaka itanka, 1939) - Moja majica (Bunjevaka i okaka itanka, 1939) - Naa kua (Bunjevaka i okaka itanka, 1939) - Za astalom (Bunjevaka i okaka itanka, 1939) - Jutro (Lj. Loti, Bukvar za bunjevake i okake osnovne kole i za nepismene, 1919) - Dida i ripa (narodna pripovitka) - Materice (narodna pesma) - Oce (narodna pesma) - Gabrijela Dikli: Sianje na Uskrs - Nikola Kujundi: Pisma kasinska - Narodne umotvorine: poslovice, zagonetke - Hans K. Andersen: Bajke

3. Kultura izraavanja (20 asova)

Usmeno izraavanje - Prepriavanje kraih tekstova; - Prianje o dogaajima i doivljajima iz svog ivota; - Opisivanje ljudi, predmeta, omiljenih igraaka, biljaka i ivotinja; - Recitovanje nauenih tekstova, izraavanje po ulogama; - Izraavanje sopstvenog utiska o proitanom; - Usmeno obraanje nepoznatim i odraslim osobama, upotreba "Vi" iz potovanja i utivosti.

Napomena: U prvom razredu nastave bunjevakog govora sa elementima nacionalne kulture nije zastupljeno pismeno izraavanje jer bunjevaki narataj pohaa nastavu na srpskom jeziku i prvo usvaja irilino pismo. Nakon obrade latininog pisma u drugom razredu poinje se sa pismenim izraavanjem.

4. Elementi nacionalne kulture (17 asova)

- Praznici, narodni obiaji (Korizma, Uskrs, Duijanca, Kraljice, zimski obiaji, Materice, Oce, Boi), znaajni dogaaji iz ivota Bunjevaca i nacionalni praznici; - Uenje narodnih igara i upoznavanje bunjevakih narodnih instrumenata; - Upoznavanje bunjevake narodne nonje; - Elementi tradicionalne narodne kuhinje; - Upoznavanje elemenata folklornog enterijera; - Upoznavanje starih zanata (papuarskog, korparskog, tradicionalnog tkanja i veza, grnarskog); - Domaa radinost; - Upoznavanje sa tradicijom izrade predmeta od slame kod Bunjevaca.

Drugi razred
Cilj nastave bunjevakog govora sa elementima nacionalne kulture jeste negovanje usmenog i pisanog bunjevakog govora kao i negovanje tekovina nacionalne kulture Bunjevaca, obiaja i tradicije. Operativni zadaci - Razvijanje usmenog i pismenog izraavanja; - itanje kraih tekstova pisanih latinicom primerenih uzrastu; - Bogaenje i usavravanje renika bunjevakog govora; - Prianje o dogaaju hronolokim redom; - Osposobljavanje za uoavanje bitnog u tekstu; - Motivisanje, podsticanje i usmeravanje na itanje lektire; - Upoznavanje i negovanje kulturne batine Bunjevaca.

1. Bunjevaki govor (10 asova)

- Shvatanje reenice kao obavetenja, pitanja i zapovesti; - Razlikovanje potvrdne i odrine reenice; - Uoavanje rei istog i suprotnog znaenja; - Uoavanje rei koje oznaavaju neto umanjeno/uveano; - Prepoznavanje i znaenje imenica (zajednike i vlastite), glagola i prideva; - Prepoznavanje glavnih delova reenice; - Uoavanje porekla, izgovora i pisanje slova i, ritma i karakteristine intonacije bunjevakog govora; - Upotreba velikog slova, take, zareza, uzvinika i upitnika u reenici.

2. Knjievnost (25 asova)

Lektira - Naa kula (Lj. Loti, Bukvar za bunjevake i okake osnovne kole i za nepismene, 1919) - Bratu i sestri (kraljika narodna pesma) - Kada iu po kii (Koledarska narodna pesma) - Oj, Ivane (Korizmena narodna pesma) - Nezafalan sin (narodna pripovetka) - Nikola se na raj naslonio (narodna pesma) - Stania Neori: estitka - Hans K. Andersen: Princeza na zrnu graka - Suzana K. Ostoji: Njukinca - Sveti Nikola-Mikula (tekst iz itanke u pripremi) - Materice (tekst iz itanke u pripremi) - Oce (tekst iz itanke u pripremi) - Nikola Kujundi: Prva pisma (Kolo igra tamburica svira)

- Duijanca (tekst iz itanke u pripremi) - Gabrijela Dikli: Put do novog kruva - Kata Pri: Savit rodu mome.

3. Kultura izraavanja (20 asova)

Usmeno izraavanje - Prepriavanje sadraja proitanih tekstova, pozorinih predstava, radio i televizijskih emisija za decu; - Prianje o dogaajima i doivljajima - individualno i po zajednikom planu; - Izraavanje misli, ideja, oseanja i stavova o raznim temama iz neposrednog okruenja; - Recitovanje napamet nauenih kratkih tekstova; - Negovanje kulture sluanja sagovornika. Pismeno izraavanje - Prepisivanje reenica i kraih odlomaka, proveravanje i vrednovanje urednosti i jasnosti pisanja; - Pismeno prepriavanje sadrine teksta prema postavljenim pitanjima; - Pisanje kraih sastava na osnovu datih rei/slika; - Diktat sa dopunjavanjem; - Pisanje estitki i kraih pisama.

4. Elementi nacionalne kulture (17 asova)

- Praznici, narodni obiaji (Korizma, Uskrs, Duijanca, Kraljice, zimski obiaji, Materice, Oce, Boi), znaajni dogaaji iz ivota Bunjevaca i nacionalni praznici; - Uenje narodnih igara i upoznavanje bunjevakih narodnih instrumenata; - Upoznavanje bunjevake narodne nonje; - Elementi tradicionalne narodne kuhinje; - Upoznavanje elemenata folklornog enterijera;

- Upoznavanje starih zanata (papuarskog, korparskog, tradicionalnog tkanja i veza, grnarskog); - Domaa radinost; - Upoznavanje sa tradicijom izrade predmeta od slame kod Bunjevaca.

Nain ostvarivanja programa u prvom i drugom razredu osnovne kole

Uenje bunjevakog govora sa elementima nacionalne kulture u prvom i drugom razredu treba da se odvija kroz igru i da detetu predstavlja zadovoljstvo a ne obavezu jer su deca na ovom uzrastu sposobna da verno reprodukuju ono to uju. Imaginativne i dramske sposobnosti kao i mogunost uenja kroz igru olakavaju im memorisanje i prirodno usvajanje znanja. U treem i etvrtom razredu teite rada se prenosi na uenika: on aktivno uestvuje u radu, postaje subjekat nastave, a svojim zalaganjem i radom treba da stie, usvaja i razvija znanje i usvojeno znanje primenjuje u komunikaciji. Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces (odabira sadrinu rada, nastavne metode, oblike rada, tipove i broj vebi), koordinira rad uenika da bi se to uspenije ostvarili postavljeni zadaci. Nastava mora biti postavljena takva da se svakom ueniku omogue to ee verbalne aktivnosti, jer se samo na taj nain moe produktivno ovladati govorom. U realizaciji ovih zadataka nastavnik treba maksimalno da motivie uenike koristei odgovarajue audio-vizuelna nastavna sredstva, kompakt diskove i kasete, ilustracije, film, slike, fotografije, slojevite folije, TV emisije. Nastavnik mora podsticati uenike da se i oni angauju na prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se obrauje (razglednice, slikovnice). Upoznavanje elemenata nacionalne kulture Bunjevaca uglavnom se ostvaruje upoznavanjem i pribliavanjem dela tradicionalne knjievnosti, obiaja i tradicije. Pri obradi elemenata nacionalne kulture treba potovati princip postupnosti kako bi se uenicima olakalo usvajanje znanja i informacija. Teme su iste u sva etiri razreda s tim da se obim gradiva poveava iz razreda u razred. Neophodno je da nastavnik uvek ima na umu presudnu ulogu sistematskog vebanja (usmenog i pismenog), odnosno da nastavno gradivo nije usvojeno dok se prethodno ne uveba. Takoe, posebnu panju treba posvetiti razvijanju kreativnosti uenika u sticanju znanja, razvijanju istraivakih i stvaralakih sposobnosti uenika, kritikog miljenja i umetnikog ukusa. Pri tome je od posebne vanosti da se svako angaovanje uenika ponaosob osmiljeno i dobronamerno vrednuje.

Neophodna je i korelacija ovog predmeta sa svim ostalim predmetima jer omoguava ostvarivanje veoma uspenih rezultata rada. Pored preporuene literature nastavnik sam bira literaturu kojom e pre svega da ispuni ciljeve i zadatke predviene ovim programom. PREPORUENA LITERATURA 1. Ambrozije arevi: Tolma izvornih knjievnih zemljopisnih jugoslavenskih rii na korist prijatelja bunjevako-okake knjievnosti (1870) 2. Marko Pei, Grgo Balija: Renik bakih Bunjevaca (1990) 3. Ambrozije arevi: Zbirka mudrih i pounih izrekah na korist bunjevakog puka (1869) 4. Mijo Mandi: Nebesko janjece ili molitvenik za bunjevaki i okaki narataj (1885) 5. Neven, zabavno pouni misenik od 1884. do 1914. 6. Danica, bunjevako-okaki kalendar od 1884. do 1946. 7. Jovan Erdeljanovi: Poreklo Bunjevaca (1930) 8. Milivoje V. Kneevi: O Bunjevcima (I deo-1927, II deo-1930) 9. Mara orevi-Malagurski: Stara bunjevaka narodna nonja i vez (1940) 10. Mijo Mandi: Prirodopis, prirodoslovlje i slovnica za bunjevaki i okaku dicu (1880) 11. Ivan Mihalovi: Poetnica za katolike puke uione (1889) 12. Ljubomir Loti: Bukvar za bunjevake i okake osnovne kole i za nepismene (1919) 13. Bunjevaka i okaka itanka za I, II, III razred osnovnih kola (1939) 14. Milivoje V. Kneevi: Bunjevaka narodna itanka (1931) 15. Lazar Malagurski: Pisme i igre u narodnim obiajima bakih Bunjevaca (1997) 16. Mr. M. Stevanovi: Metodiki prirunik za nastavu srpskohrvatskog jezika i knjievnosti u osnovnoj koli (1982) 17. Prof. dr V. Cvetanovi: Samostalni stvaralaki rad u nastavi srpskog jezika (1996) 18. I. Ivi, A. Peikan, S. Anti: Aktivno uenje 2 (2001)

19. Mirjana Savanov, Nevenka Bai Palkovi: Bunjevaka itanka (u pripremi) 20. Mr. Suzana Kujundi Ostoji, Jadranka Tikvicki: Gramatiki prirunik govora Bunjevaca sa pravopisom (u pripremi) 21. www.bunjevci.org.yu

AH Prvi razred
(1 as nedeljno, 36 asova godinje)

Sadraji programa
Cilj i zadaci Cilj nastave aha jeste da uenici ovladaju osnovnim zakonitostima i principima ahovske igre radi formiranja njihovih radnih sposobnosti, savesnosti, istrajnosti, upornosti, urednosti, radoznalosti, kreativnosti, originalnosti i spremnosti na saradnju uz uvaavanje tueg miljenja i naela lepog ponaanja, da kod uenika izgradi kulturu rada, da se rad obavlja u odreeno vreme u predvienom radnom prostoru, kao i da se razvija svesna potreba da se zapoeti posao dovri do kraja. Zadaci nastave aha su: - razvijanje interesovanja za ahovsku igru kod uenika; - saznanje da uenje moe da se realizuje kroz igru; - stimulisanje mate, kreativnosti i radoznalosti tokom uenja aha; - sticanje osnovnih znanja o ahu i uoavanje slinosti sa ivotom; - osposobljavanje uenika za logiko shvatanje ahovske igre; - razvijanje potrebe za samostalnim donoenjem odluka kroz igranje aha; - razvijanje svesti o sopstvenom napredovanju i jaanje motivacije za dalje uenje aha. I tema: Uvodni as (1) 1. Uvodni as - upoznavanje sa nastavnim predmetom, udbenikom i nainom rada. II tema: Osnove aha (5) 1. ahovska tabla, naziv ahovskih figura i njihovo postavljanje u poetni poloaj.

2. ahovska polja i njihovo obeleavanje. 3. Geometrija ahovske table. 4. ahovski sat i njegova uloga. 5. Pravila ponaanja u prostorijama u kojima se igra ah. III tema: ahovske figure, njihovo kretanje i vrednost (12) KRETANJE AHOVSKIH FIGURA 1. Top: - osnovno kretanje topa; - koncept uzimanja protivnike figure. 2. Lovac: - osnovno kretanje lovca. 3. Dama: - osnovno kretanje dame. 4. Skaka: - osnovno kretanje skakaa i njegove posebnosti. 5. Peak: - osnovno kretanje peaka (kretanje unapred za jedno ili dva polja u prvom potezu); - kretanje peaka prilikom uzimanja protivnike figure (koso kretanje); - uzimanje protivnike figure u prolazu ("an pasan"); - pretvaranje peaka u drugu figuru prilikom dolaska na poslednji red ("promocija"). 6. Kralj: - posebnost i znaaj kralja; - osnovno kretanje kralja; - istovremeno kretanje kralja i topa (mala i velika rokada, pravilno izvoenje).

VREDNOST AHOVSKIH FIGURA - Peak kao jedinica mere. - Uobiajeno vrednovanje figura (P=1, S=L=3, T=5, D=9 ili 10). - Lake i teke figure. IV tema: ahovska igra i njena pravila (11) 1. ahovski potez: - pravilno odigravanje i kompletiranje poteza; - pravilo "taknuto - maknuto". 2. ah kralju: - koncept aha kralju: napadanje kralja protivnikim figurama osim kralja; - nemogunost nalaenja protivnikih kraljeva na susednim poljima; - odbrana od aha: sklanjanje kralja, zaklanjanje od aha, uzimanje figure koja daje ah; - otkriveni ah; - dvostruki ah. 3. ahovski lavirint - pravila "ahovskog lavirinta"; - primeri "ahovskog lavirinta" sa zadatkom da se d ah protivnikom kralju. 4. Uslovi pod kojima se moe izvoditi rokada: - Kralj i rokadni top se nisu pomerali sa svojih poetnih poloaja; - Izmeu kralja i rokadnog topa ne nalaze se ni svoje ni protivnike figure; - Kralj nije u ahu, ne prelazi preko polja napadnutog od strane protivnikih figura i nije u ahu po zavretku poteza. 5. Pobeda jednog od igraa (odluena partija): - mat kralju; - predaja partije.

6. Nereen ishod partije (remi): - nemogunost davanja mata figurama koje su preostale na tabli; - pat; - veiti ah; - trostruko ponavljanje pozicije; - pravilo 50 poteza; - ponuda i prihvatanje remija. 7. Primeri zavretka partije: - mat u jednom potezu; - mat kraljem i damom protiv kralja; - mat pomou kralja i dva topa protiv kralja; - mat kraljem i topom protiv kralja. 8. Kralj i peak protiv kralja (K+P:K): - promocija kao nain dobitka partije; - pravilo kvadrata; - pravilo jednostavne opozicije; - korienje pravila opozicije da bi se remizirala ili dobila zavrnica K+P:K; - ivini peak kao poseban sluaj. V tema: Obeleavanje i zapisivanje poteza (3) - Oznaavanje ahovskih figura; - Zapisivanje ahovskih poteza u punom i skraenom obliku ("notacija"); - Obrazac za zapisivanje ahovske partije ("formular") i nain njegovog korienja. VI tema: Odigravanje partije (4) - Pravila ponaanja prilikom igranja ahovske partije;

- Osnovne smernice za poetak partije (centar, razvoj, rokada, materijal, itd.); - Primeri nekih ahovskih partija: "uster-mat", Kostieva zamka; - Samostalno odigravanje ahovskih partija meu uenicima.

Drugi razred
(1 as nedeljno, 36 asova godinje)

Sadraji programa
I tema: Uvodni as (1) 1. Uvodni as - upoznavanje sa ciljevima i zadacima programa i nainom rada. II tema: Osnove igre u otvaranju (4) 1. Otvaranje kao poetni deo igre. Ciljevi igre u otvaranju. 2. Osnovna pravila igre u otvaranju: - opta pravila igre u otvaranju; - pravila igre u otvaranju za beloga; - pravila igre u otvaranju za crnoga. III tema: Sredinjica (13) 1. Odreenje sredinjice i njen znaaj. 2. Osnovni naini miljenja u sredinjici: - strateko razmiljanje; - taktiko razmiljanje. 3. Taktika u igri i njen znaaj: - rtvovanje figura; - pojam kombinacije. 4. Kombinatorni motivi: - dvostruki napad;

- vezivanje i odvezivanje figura - otkrivanje linija, redova i dijagonala - otkriveni i dvostruki ah; - odvlaenje; - usmeravanje ("dirigovanje"); - ugueni mat. IV tema: Zavrnica (6) 1. Kralj i dve lake figure protiv usamljenog kralja: - matiranje usamljenog kralja pomou dva lovca; - nemogunost matiranja usamljenog kralja pomou dva skakaa. 2. Uznapredovao slobodan peak u zavrnici: - nemogunost dobitka sa "krivouglim" lovcem i ivinim peakom; - dobitak damom protiv peaka na pretposlednjem redu (opti sluaj); - ivini peak na pretposlednjem redu protiv dame (pat kao motiv za remi); - lovev peak na pretposlednjem redu protiv dame (pat kao motiv za remi). V tema: Teorija otvaranja (9) Podela otvaranja: - otvorene igre; - poluotvorene igre; - zatvorene igre. OTVORENE IGRE Italijanska partija - primeri dobre igre (mirna i otra igra); - najee greke i zamke;

- kratke partije (minijature); - praktina igra. panska partija - primeri dobre igre (varijanta izmene i klasina igra); - najee greke i zamke; - kratke partije (minijature); - praktina igra. Ruska partija - primeri dobre igre; - najee greke i zamke (opasnosti simetrine igre); - kratke partije (minijature); - praktina igra. POLUOTVORENE IGRE Sicilijanska odbrana - primeri dobre igre (otvorena i zatvorena varijanta); - najee greke i zamke; - kratke partije (minijature); - praktina igra. ZATVORENE IGRE Podela zatvorenih igara: - centralni sistemi; - sistemi sa krilnim razvojem crnog kraljevog lovca ("fijanketni" sistemi); - sistemi sa odloenim peakim kontaktom u centru ("elastini" sistemi). Damin gambit

- primeri dobre igre (pojam i smisao gambitne igre); - najee greke i zamke; - kratke partije (minijature); - praktina igra. VI tema: Odigravanje partija (3) 1. Turnir uenika (2 kolska asa) 2. Simultanka predmetnog nastavnika protiv uenika.

Nain ostvarivanja programa

Da bi se organizovala kvalitetna nastava, primerena potrebama i mogunostima uenika od prvog do etvrtog razreda osnovne kole, neophodno je voditi rauna o tri grupe osnovnih parametara: I. Predmetni parametri Sadraji koji se prouavaju u okviru ovog predmeta deo su opte ahovske kulture, koja afirmie ovu drevnu igru kao drutveno prihvatljiv model za sagledavanje ivotnih zakonitosti kroz simboliku ahovskog nadmetanja dveju suprotstavljenih strana. Trinaesti svetski prvak i moda i najvei ampion svih vremena Gari Kasparov govorio je o tome da su "kreativnost, imaginacija i intuicija nezamenljivi, ba kao i vrst karakter; ali, pobeda dolazi samo kroz borbu." Na taj nain pregnue i voljni momenat izbijaju u prvi plan, pruajui oslonac mladoj osobi koja se nalazi u delikatnoj ivotnoj fazi, u kojoj se od nje oekuje da odgovori zahtevima koje pred njega/nju postavlja kolski sistem. Kako se sedmogodinjaci nalaze u ranoj fazi kognitivnog razvoja, u kojoj tek stiu osnovne predstave o nizovima, poretku i klasifikaciji, to izmeu ostalog ini osnov za sveobuhvatno razumevanje pojma broja, ah im prirodno pomae u usvajanju, a zatim i konsolidaciji ovih znanja. Na ovaj nain deca se pripremaju za narednu fazu (oko 910 godina ivota) koju, prema Pijaeovoj klasifikaciji, karakteriu "konkretne logike operacije", kao npr. obuhvatnije razumevanje matematikih operacija. Kroz savladavanje ahovske notacije daje se znaajan podsticaj razvoju vetina itanja i pisanja, ali se postie i napredak u razumevanju prostorne organizacije, pre svega kroz koncepte horizontalnosti i vertikalnosti, kao pretea koordinatnih sistema. Prouavanje aha trebalo bi da podstakne napredak logikog miljenja i sposobnosti generalizacije, a posebno je dragocena pouka legendarnog svetskog ampiona Emanuela Laskera, doktora filozofskih nauka, koji je naglaavao da putem aha treba "poduavati o nezavisnom razmiljanju i prosuivanju". II. Nastavni parametri Teorijska nastava iz aha prua minimalan skup fundamentalnih znanja koja su neophodna da bi se ovladalo svim pravilima i optom kulturom ahovske igre. Na ovom

aspektu nastave treba insistirati u onolikoj meri koliko je potrebno da se uenicima prue najosnovnije informacije na osnovu kojih bi, pre svega kroz mnogobrojne praktine primere i ivotne analogije, mogli da samostalno otkrivaju ogromno bogatstvo sveta aha. Stoga, kad god je to mogue, predmetni nastavnik u ulozi moderatora treba da izdvoji dovoljno vremena za praktinu nastavu u vidu reavanja primera na demonstracionoj tabli i kroz testove, ali i kroz proigravanje u parovima. ah se moe shvatiti kao permanentno didaktiko sredstvo za lake savlaivanje dragocenih ivotnih lekcija, pri emu se simbolizam ahovske igre kao paradigme samog ivota stavlja u ui i iri kontekst. Kao primer moemo da navedemo situaciju u kojoj se uenik nalazi na peakom prelazu, a na semaforu za peake je crveno svetlo. Za malog ahistu sve je jasno: na potezu je protivnik (u ovom sluaju, to su automobili), tako da treba biti strpljiv i saekati svoj potez. Kada se pojavi zeleno svetlo za peake, to je kao da je protivnik zavrio svoj potez i pritisnuo sat, tako da je sada red na njega da u predvienom vremenu pree ulicu, to jest "odigra svoj potez". Tokom prve godine uenja, kroz upoznavanje kvadratne crno-bele table kao poprita ove igre savrenog sklada, uenici usvajaju prostorne relacije kroz koncepte polja, linija, redova i dijagonala. Druenje sa ahovskim figurama i njihovim kretanjem pribliava ih znanjima iz geometrije, dok kroz odnos relativnih vrednosti figura (peak = 1, skaka i lovac = 3, top = 5, dama = 9 ili 10) stiu i osnove iz aritmetike, ali i pouke o voenju brige o vrednostima koje su im poverene na uvanje. Postavljanje figura na poetna polja primer je za organizaciju i urednost, ime se neuporedivo lake usvajaju i neki "nepopularni" svakodnevni zahtevi, kao to je odlaganje stvari (npr. kolskog pribora, odevnih predmeta, igraaka, itd.) na odgovarajua mesta. Upoznavanje sa ahovskom notacijom, gde se kao prelazni model koristi popularna igra "podmornica", i koncept zapisivanja poteza podsticajno deluje na usavravanje vetina itanja i pisanja, sa kojima se sreu u okviru ostalih predmeta. III. Parametri okruenja i ostali parametri U zavisnosti od neposrednog okruenja u kojem se nalazi kola, poeljno je koristiti prednosti lokalnih resursa i negovati kontakte sa oblinjim ahovskim klubovima. Ukoliko postoje mogunosti, prirodno je najmotivisanije ukljuiti u rad ahovske sekcije, organizovati gostovanja nekog od takmiarski aktivnih ahista iz neposrednog okruenja, uz mogunost odigravanja simultanke protiv zainteresovanih uenika. Preporuka je da se na kraju kolske godine, kao mogunost da se sistematizuje i rekapitulira usvojeno znanje u ovom izbornom predmetu, organizuje takmienje meu uenicima istog razreda, gde bi oni u uslovima odigravanja ahovskih partija, uz potovanje turnirskih pravila, pokazali koja su znanja stekli tokom nastavnog ciklusa.

A) KOLSKI PROSTOR
Specijalizovana uionica za izborni nastavni predmet ah Veliina uionice: 100 m
2

B) KOLSKA OPREMA

Red. br. 1. kolska tabla

Vrste i naziv nastavnog sredstva

Jedinica Koliina mere 1 1 1 1 16 16

2. Demonstraciona ahovska tabla 3. Radni sto za nastavnika 4. Stolica za nastavnika sa naslonom 5. Stolovi za uenike 6. Stolice za uenike PRIBOR I MATERIJAL ZA RAD 1. ahovska garnitura (tabla* + figure) 2. ahovski sat 3. Listii za zapisivanje partije VIZUELNA SREDSTVA 1. Zidne slike svetskih ahista PREPORUENA LITERATURA ZA NASTAVNIKA I UENIKA 1. ahovska kola u 30 lekcija (knjiga i kompakt-disk), Aleksandar Matanovi, ahovski informator, Beograd, 2002. 2. ah - Igra miliona (nii i vii kurs), Dragoslav Andri, 6. izdanje, Sportska knjiga, Beograd, 1991. 3. kola aha I-IV, Borislav Ivkov, Centar za unapreivanje aha, Beograd, 1975-1978. 4. Metod poetka ahovske partije, Zoran J. Petrovi, ahovski informator, Beograd, 2006. 5. ahovski udbenik, Budimir B. Lakievi, ITP Zmaj, Novi Sad, 2003. 5 komplet

16 8 500

1 1 1 1 1

________ *Minimalna propisana dimenzija polja ahovske table je 45 x 45 mm (odgovarajua dimenzija cele table je 400 x 400 mm). Odnos izmeu figura i dimenzija ahovske table je takav da je mogue smestiti etiri peaka na povrinu jednog ahovskog polja. Grupa uenika za realizaciju sadraja programa nastavnog predmeta ah broji od 10 do 16 uenika. Obrazovno-vaspitni rad za sadraje nastavnog programa ah moe da izvodi nastavnik ili struni saradnik: - profesor razredne nastave; - nastavnik razredne nastave; - profesor predmetne nastave u osnovnoj koli; - nastavnik predmetne nastave u osnovnoj koli,

koji je stekao najmanje I (prvu) kategoriju ili titulu enskog majstorskog kandidata.** __________ **Provera strune ahovske kvalifikacije vri se uvidom u takmiarsku knjiicu predmetnog nastavnika, na osnovu koje se ustanovljava da li je zahtevani nivo registrovan i overen od strane nadlenog ahovskog saveza.

3. PREPORUENE VRSTE AKTIVNOSTI U OBRAZOVNOVASPITNOM RADU

Preporuene vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu date su uz obavezne i preporuene sadraje svakog obaveznog i izbornog nastavnog predmeta, u odeljku Nain ostvarivanja programa.

4. NAIN PRILAGOAVANJA PROGRAMA

4.1 Nain prilagoavanja programa za muziko i baletsko obrazovanje i vaspitanje Muzike i baletske kole donose svoje kolske programe u skladu sa Nastavnim planom i programom, a specifinosti se iskazuju posebnim nastavnim planovima i programima za ovu delatnost. 4.2. Nain prilagoavanja programa za obrazovanje odraslih Prilagoavanje programa za obrazovanje odraslih vri se u pogledu organizacije, trajanja, ciljeva, zadataka i ocenjivanja, saglasno potrebama i mogunostima odraslih u skladu sa zakonom. 4.3. Nain prilagoavanja programa za obrazovanje i vaspitanje uenika sa smetnjama u razvoju kolski programi donose se na osnovu Nastavnog plana i programa za I i II razred osnovne kole, a specifinosti se iskazuju posebnim programima u zavisnosti od vrste i stepena ometenosti. 4.4. Nain prilagoavanja programa za obrazovanje i vaspitanje uenika sa posebnim sposobnostima Prilagoavanje programa za uenike sa posebnim sposobnostima vri se: - individualizacijom nastavnih aktivnosti i prilagoavanjem nastavnih metoda i tehnika; - izborom odgovarajuih nastavnih sredstava; - formiranjem manjih grupa u okviru odeljenja za intenzivniji nastavni rad sa ovim uenicima, a u skladu sa potrebama; - procenjivanjem napredovanja i uspeha standardima naprednih postignua;

- ponudom odgovarajuih izbornih predmeta; - ponudom fakultativnih nastavnih predmeta i slobodnih aktivnosti u fakultativnom delu kolskog programa; - ukljuivanjem strunih saradnika u pripremu individualizovanih nastavnih aktivnosti za ove uenike, kao i za procenjivanje i praenje njihove efikasnosti i uspenosti. 4.5. Nain prilagoavanja programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine Prilagoavanje programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine vri se tako to: - maternji jezik nacionalne manjine ima status obaveznog nastavnog predmeta; - nastava srpskog jezika, kao nematernjeg jezika, izvodi se kao nastava obaveznog predmeta; - fond asova za nastavu obaveznih predmeta srpski jezik ili srpski jezik kao nematernji jezik i maternjeg jezika odreuje se nastavnim planom; - nastava maternjeg jezika prilagoava se potrebama, interesima i mogunostima kole, uenika, roditelja i lokalne sredine, u skladu sa zakonom i nastavnim planom i programom; - za pripadnike nacionalnih manjina program nastave prilagoava se u pogledu sadraja koji se odnose na istoriju, umetnost i kulturu nacionalne manjine.

5. OPTI I POSEBNI STANDARDI ZNANJA

Standardi obrazovanja odreuju nivo razvijenosti oekivanih znanja, sposobnosti i vetina na optem i posebnom nivou. Oekivana znanja, sposobnosti, vetine identifikuju se u rezultatima pedagokog procesa, ija su polazita odreena ciljevima i zadacima obrazovanja i vaspitanja. Posebni standardi odreuju nivo razvijenosti znanja, sposobnosti i vetina koje uenik ostvaruje na kraju svakog razreda, nivoa obrazovanja i vaspitanja u okviru svakog nastavnog predmeta. Posebni standardi su dati u programima za pojedine nastavne predmete. Standardi znanja su referentna osnova za prikupljanje pouzdanih i valjanih podataka o stepenu ostvarenosti oekivanih postignua i, posredno, ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja. Na osnovu rezultata nacionalnih ispitivanja i oekivanog, odnosno poeljnog nivoa postignua - nacionalnih standarda, formulie se republiki plan razvoja kvaliteta obrazovanja. Ovim planom odreuju se realistika oekivanja u okviru definisanih

postignua za pojedine nastavne oblasti i nastavne predmete za odreeni vremenski period - za celu zemlju, na nacionalnom nivou. Standardi ostvarenosti zadataka, odnosno postignua propisanih na kolskom nivou, odreuje se takoe na osnovu: - rezultata kolskih ispitivanja i - oekivanog i poeljnog nivoa postignua - kolskog standarda. Na osnovu rezultata ispitivanja i oekivanog i poeljnog nivoa postignua formulie se kolski plan razvoja kvaliteta obrazovanja, kojim se odreuje stepen ostvarenosti postignua koji se oekuje u odreenom vremenskom periodu. Standardi ostvarenosti zadataka, odnosno postignua, odreuju se tako da budu u odreenoj meri iznad nivoa koji se u datom trenutku moe utvrditi na osnovu ispitivanja uenika, kako bi se na taj nain uticalo na razvoj kvaliteta obrazovanja. Na osnovu ispitivanja postignutog, standardi se menjaju i pomeraju na vie.

UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE NASTAVE U PRIRODI I EKSKURZIJE U PRVOM CIKLUSU OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA
Nastava u prirodi je oblik obrazovno-vaspitnog rada kojim se ostvaruju obavezni i izborni nastavni predmeti i vannastavne aktivnosti iz nastavnog plana i programa za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja - u klimatski pogodnom mestu iz zdravstvenorekreativnih, obrazovno-vaspitnih i socijalnih razloga. Za ukupan razvoj linosti uenika nastava u prirodi ima viestruki znaaj - zdravstveni, pedagoki i socijalni. Uz poveani obim fizike aktivnosti, u zdravoj ivotnoj sredini, ovaj oblik obrazovno-vaspitnog rada doprinosi ouvanju i unapreivanju ukupnog zdravlja uenika. Obrazovna-vaspitna vrednost nastave u prirodi je u tome to se neposrednim opaanjem prirodne i drutvene sredine i potpunim doivljajem stvarnosti, koju treba prouavati, omoguuje utvrivanje i proirivanje postojeih i sticanje potpunijih, dubljih i trajnijih znanja. Direktan kontakt i interakcija sa prirodnim okruenjem doprinosi boljem uoavanju zakonitosti koje vae u prirodi i shvatanju znaaja njene zatite i ouvanja. Boravak uenika u prirodi doprinosi i njihovoj socijalizaciji jer se kroz celodnevne zajednike aktivnosti meusobno bolje upoznaju, sarauju i zbliavaju. Podstie se, takoe, njihova odgovornost i samostalnost u obavljanju line higijene i brige o sebi. Pri organizaciji nastave u prirodi potrebno je pridraviti se strunih pedagokopsiholokih i didaktiko-metodikih uputstava kako bi se u to veoj meri ostvarili postavljeni ciljevi. Nastava u prirodi organizuje se za uenike od prvog do etvrtog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja, u trajanju od 7 do 10 dana, uz pismenu saglasnost roditelja, za najmanje 80% uenika odeljenja.

Za uenike koji ne odlaze na nastavu u prirodi kola je duna da organizuje nastavu. Nastava u prirodi moe se izvoditi u objektima koji ispunjavaju uslove za izvoenje predvienih nastavnih i vannastavnih sadraja. Pre polaska na nastavu u prirodi organizuje se lekarski pregled svih uenika. Ciljevi nastave u prirodi su: - ouvanje, podsticanje i unapreivanje ukupnog zdravstvenog stanja uenika, njihovog pravilnog psihofizikog i socijalnog razvoja; - stvaranje osnova za usvajanje aktivnog, zdravog i kreativnog naina ivota i organizovanja i korienja slobodnog vremena; - proirivanje postojeih i sticanje novih znanja i iskustava o neposrednom prirodnom i drutvenom okruenju; - razvijanje ekoloke svesti i podsticanje uenika na lini i kolektivni angaman u zatiti prirode; - socijalizacija uenika i sticanje iskustava u kolektivnom ivotu, uz razvijanje tolerancije i odgovornog odnosa prema sebi, drugima, okruenju i kulturnom nasleu; - razvijanje pozitivnih odnosa prema nacionalnim, kulturnim i estetskim vrednostima. Zadaci i sadraji nastave u prirodi ostvaruju se na osnovu nastavnog plana i programa obrazovno-vaspitnog rada i kolskog programa i sastavni su deo godinjeg programa rada kole. Zadaci koji se ostvaruju realizacijom programa nastave u prirodi su: - poboljanje zdravlja i razvijanje fizikih i motorikih sposobnosti uenika; - zadovoljavanje osnovnih deijih potreba za kretanjem i igrom; - ouvanje prirodne deije radoznalosti za pojave u prirodi i podsticanje interesovanja i sposobnosti za njihovo upoznavanje kroz odgovarajue aktivnosti; - razvijanje sposobnosti zapaanja osnovnih svojstava objekata, pojava i procesa u okruenju i uoavanje njihove povezanosti u konkretnim prirodnim i drutvenim uslovima; - podsticanje samostalnosti u procesu sticanja znanja kroz neposredne istraivake zadatke; - razvijanje svesti o potrebi zatite, negovanja, uvanja i unapreivanja prirodne i ivotne sredine i izgraivanje ekolokih navika;

- upoznavanje prirodno-geografskih, kulturno-istorijskih znamenitosti i lepote mesta i okoline; - upoznavanje sa nainom ivota i rada ljudi pojedinih krajeva; - upoznavanje raznovrsnosti biljnog i ivotinjskog sveta pojedinih krajeva, uoavanje njihove povezanosti i promenljivosti; - upoznavanje sa karakteristikama godinjih doba u prirodi i smenjivanje vremenskih prilika; - razvijanje sposobnosti snalaenja tj. orijentisanja u prostoru i vremenu; - osposobljavanje uenika za bezbedan i pravilan boravak u prirodi; - razvijanje pravilnih higijensko-zdravstvenih navika i podsticanje samostalnosti u obavljanju line higijene i brige o sebi; - podsticanje i stvaranje navike za negovanje redovne fizike aktivnosti i za to ei boravak u prirodi; - formiranje navika redovne i pravilne ishrane; - navikavanje na pravilno smenjivanje rada, odmora i sna; - razumevanje i uvaavanje razliitosti meu pojedincima; - podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje sa vrnjacima i odraslima kroz odgovarajue aktivnosti. Nastava u prirodi prua mogunosti interdisciplinarnog povezivanja sadraja razliitih nastavnih predmeta i drugih vannastavnih aktivnosti. Planiranje sadraja ovog oblika rada vri se na osnovu nastavnih programa obaveznih i izbornih nastavnih predmeta iz kojih se izdvajaju oni sadraji koji su pogodni za ostvarivanje ciljeva i zadataka nastave u prirodi, a odgovaraju uslovima u kojima se ona realizuje. U samim nastavnim programima za pojedine predmete mogu se nai sadraji koji eksplicitno ili implicitno upuuju na pogodnost ovog oblika obrazovno-vaspitnog rada (svet oko nas, priroda i drutvo, fiziko vaspitanje, likovna kultura, muzika kultura, uvari prirode, narodna tradicija, graansko vaspitanje...). Jedan od bitnih uslova uspene realizacije ovog oblika obrazovno-vaspitnog rada jeste priprema uenika, roditelja i nastavnika. Odvajanje uenika od porodice u duem vremenskom periodu i boravak u novim uslovima predstavlja ozbiljan zahtev za uenike tog uzrasta i zato je vano da budu dobro pripremljeni za ono to ih oekuje na nastavi u prirodi. Priprema podrazumeva da se uenici unapred upoznaju sa mestom u koje odlaze, uslovima ivota u kojima se organizuje nastava u prirodi, oblicima i sadrajima rada, nainom prevoza i ponaanjem u toku puta, potrebnim knjigama, priboru, odei, obui, pojedinim sportsko-rekreativnim

aktivnostima koje e se tamo realizovati. Uenicima treba pruiti priliku da pitaju i dobiju odgovor o svemu to ih zanima, a nastavnik treba da uje i uvai, u meri u kojoj je to mogue, njihove potrebe, elje i interesovanja. Posebnu panju treba posvetiti delu pripreme u kome se nastavnik sa uenicima dogovora oko pravila ponaanja tokom izvoenja nastave u prirodi - uz razumevanje zato je vano njihovo potovanje. Priprema roditelja podrazumeva organizovanje roditeljskih sastanaka i pruanje informacija o osnovnim geografskim karakteristikama i klimatskim uslovima kraja u kome se organizuje nastava u prirodi, vremenu odlaska, duini boravka, ceni, dokumentaciji koju treba pripremiti, uslovima smetaja, ishrane, zdravstvene zatite, uslovima ivota i rada uenika, mogunostima komunikacije sa decom i sl. Istovremeno se roditeljima daju detaljna uputstva o pripremi dece, sa spiskom neophodnog pribora za linu higijenu, pisanje, potrebnom garderobom... Radi prikupljanja vanih informacija vezanih za zdravstveni i psihofiziki status dece, njihove osobenosti, specifine navike i interesovanja, organizuju se sa roditeljima posebni razgovori. Priprema nastavnika obuhvata individualnu i zajedniku pripremu. Zajednika priprema se odvija putem kraih sastanaka na nivou kole. Na njima se razmatraju najvanija organizaciona pitanja o mestu i uslovima boravka, ceni i sl. Individualna priprema obuhvata dobro informisanje nastavnika o geografskim i geolokim karakteristikama kraja, o flori i fauni, istorijskim podacima, znaajnim kulturnim, privrednim i drugim objektima koji se mogu posetiti, obiajima i etnografskim karakteristikama podruja i mesta na kome e se odvijati nastava u prirodi. Na osnovu prikupljenih podataka i postavljenih ciljeva i zadataka nastave u prirodi, nastavnik sastavlja program koji e se realizovati (pored sadraja nastave program poseduje i sportsko-rekreativne i kulturne aktivnosti, drutvene igre, tipske veernje programe...), odabira metode i oblike rada, odreuje dinamiku aktivnosti i priprema sve to e mu obezbediti efikasan i uspean rad. Dobar program nastave u prirodi poseduje vrstu strukturu, koja pre svega ukazuje ta treba postii. Kako je nemogue predvideti sve faktore koji su od uticaja na njenu realizaciju neophodni su i operativni planovi koji poseduju fleksibilnost, odnosno prilagodljivost datim okolnostima npr. loim vremenskim uslovima. Realizacija postavljenih ciljeva nastave u prirodi u velikoj meri zavisi od sposobnosti nastavnika da sa uenicima uspeno radi i van uionice. Njegova uloga je sada sloenija i zahtevnija jer, osim to organizuje i realizuje redovnu nastavu i predviene aktivnosti, brine i o bezbednosti uenika. U svom radu on treba da uvaava individualne karakteristike uenika, razlike u njihovim potrebama i mogunostima, da podstie saradnju i timski rad, samostalnost i linu odgovornost. Prilikom ostvarivanja programa nastave u prirodi treba to vie nastavnih i vannastavnih aktivnosti realizovati u prirodnom okruenju - uz smenjivanje redovne nastave, samostalnih aktivnosti uenika, sportsko-rekreativnih i kulturnih aktivnosti, igre i zabave, pasivnog i aktivnog odmora. Po povratku sa nastave u prirodi, steena znanja i iskustva treba to vie integrisati u nastavni proces i omoguiti uenicima da iskau svoje utiske i oseanja o onome to su doiveli. Cilj i zadaci

Cilj ekskurzije, kao oblika obrazovno-vaspitnog rada, jeste da se doprinese ostvarivanju svrhe, ciljeva i zadataka obrazovanja, kao i ciljeva i zadataka nastavnih predmeta; da uenici napreduju ka realizaciji odgovarajuih Standarda obrazovnih postignua; da se osposobe da reavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama; da razviju motivisanost za uenje i zainteresovanost za nastavne sadraje, kao i neposredno upoznavanje s pojavama i odnosima u prirodnoj i drutvenoj sredini, upoznavanje s kulturnim, istorijskim i duhovnim nasleem i privrednim dostignuima. Zadaci ekskurzije su: - produbljivanje, proirivanje i obogaivanje znanja i iskustava uenika, osposobljavanje za reavanje problema, povezivanje i primenjivanje znanja i umenja, - razvijanje ljubavi prema otadbini, njenoj istoriji, kulturi i prirodnim lepotama, - negovanje pozitivnog odnosa prema nacionalnim, kulturnim, etikim i estetskim vrednostima, sportskim potrebama i navikama, - uvaavanje pluralizma vrednosti i rodne ravnopravnosti, - negovanje solidarnosti, humanizma, drugarstva i oseaja zajednitva, - uspostavljanje neposrednijih odnosa izmeu nastavnika i uenika i uenika meusobno, - podsticanje potovanja ljudskih i graanskih prava i sloboda, - razvoj i praktikovanje zdravih stilova ivota, - razvijanje svesti o znaaju odrivog razvoja i izgraivanje ekolokih navika i navika zatite ivotinja, - razvijanje sposobnosti pronalaenja, analiziranja i saoptavanja informacija iz razliitih izvora, - osnaivanje uenika u profesionalnom razvoju, - podsticanje samostalnosti uenika i odgovornosti za sopstveno ponaanje, - prouavanje objekata i fenomena u prirodi, - uoavanje uzrono-posledinih odnosa u konkretnim prirodnim i drutvenim uslovima, - upoznavanje s nainom ivota i rada ljudi pojedinih krajeva, - razvijanje sposobnosti orijentacije u prostoru.

SADRAJI PROGRAMA

U skladu s nastavnim programom, na ekskurzijama se mogu realizovati sledei programski sadraji: Uoavanje oblika reljefa i povrinskih voda u okolini i prirodno-geografskih odlika Srbije. Posmatranje karakteristinih biljaka i ivotinja (obilazak stanita biljaka i ivotinja u okolini i Srbiji). Poseta ugroenim i zatienim podrujima (nacionalni parkovi, rezervati, spomenici prirode...). Razvijanje sposobnosti orijentacije u prostoru i vremenu. Obilazak raznih tipova poljoprivrednih povrina i stoarskih farmi (upoznavanje s proizvodnjom zdrave hrane). Obilazak privrednih preduzea (prerada prirodnih sirovina, upoznavanje s razliitim delatnostima ljudi, zatita ivotne sredine...). Upoznavanje s prolou i kulturnom batinom zaviaja i otadbine (obilazak muzeja, kulturno-istorijskih spomenika, etno-sela, spomen-kua znamenitih ljudi - naunika, knjievnika, umetnika, vojskovoa, dravnika...).

UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE EKSKURZIJA

Mnoga znanja, umenja i stavove uenici najcelishodnije stiu i razvijaju kroz aktivnosti koje se odvijaju van uionice. Ekskurzije su zato vaan oblik rada sa uenicima koji prua velike mogunosti za ostvarivanje brojnih zadataka obrazovanja i vaspitanja. Navedene zadatke ekskurzije, koji su brojni i raznovrsni, treba posmatrati kroz injenicu da se ekskurzije realizuju tokom celokupnog osnovnog obrazovanja i vaspitanja i da postoji kumulitivni efekat tog oblika rada, koji najee nije mogue odmah u celosti sagledati. Puni smisao i opravdanost postojanja ekskurzije je upravo u njenoj transfernoj vrednosti na dalji razvoj uenikove linosti. U izboru programskih sadraja i marruta ekskurzija, kao i njihovog trajanja, potrebno je uzeti u obzir zahteve nastavnih programa svih predmeta koje uenici izuavaju u toj kolskoj godini, ciljeve i zadatke ekskurzije, uzrast uenika i njihove psihofizike sposobnosti. U strunoj pripremi uestvuju svi nastavnici vodei rauna da se kroz ekskurziju to vie poveu obrazovno-vaspitni zahtevi razliitih nastavnih predmeta. U strunim i pedagoko-metodikim pripremama, imajui u vidu cilj i zadatke svake ekskurzije, nastavnici treba paljivo da se upoznaju sa marrutom i mogunostima koje ona prua, kako za sticanje novih, tako i za produbljivanje i sistematizaciju ve usvojenih znanja. Nastavniko vee moe da odredi jednog nastavnika za strunog vou puta, koji e na sebe preuzeti obavezu strune pripreme ekskurzije. On e, konsultujui predmetne nastavnike i dostupnu literaturu (prirunike, monografije mesta, prospekte, turistike vodie, putopise...), sainiti operativni plan rada za svaki dan na ekskurziji, sa precizno

odreenim objektima i mestima koji e biti poseeni i aktivnostima koje treba realizovati. Operativni plan ekskurzije bie saopten uenicima, a predmetni nastavnici mogu da formiraju uenike grupe koje e dobiti zaduenje da, na osnovu preporuene literature, sastave kratke referate koji e biti proitani prilikom posete odreenim objektima ili tokom putovanja kroz pojedine krajeve. Pomo u pripremi ekskurzije mogu pruiti i roditelji koji poseduju znanja i iskustva relevantna za njenu organizaciju i realizaciju. Na ekskurziji treba voditi rauna o fizikom i psihikom kapacitetu uenika odreenog uzrasta, posebno o pravilnoj raspodeli aktivnosti i perioda odmaranja. Zbog obilja utisaka i specifinih okolnosti u kojima se odvija ekskurzija teko je dui vremenski period odravati panju uenika. Treba izbegavati opirna predavanja, objanjenja sa velikim brojem podataka i aktivnosti koje su dugotrajne i zamarajue. Deo vremena moe se posvetiti organizovanju takmienja u raznim disciplinama: fudbalu, tranju, skakanju, pevanju, recitovanju i sl. Pre razgledanja nekog objekta bilo bi korisno odrati kratak sastanak sa tamonjim strunjacima (kustosima, vodiima, inenjerima...), upoznati ih s ciljem posete i zamoliti ih da njihovo izlaganje bude prilagoeno uenicima. Ako izlaganje strunog vodia prevazilazi mogunosti uenika da ga razumeju, nastavnik treba da intervenie i prui pojanjenja koja odgovaraju predznanju uenika, njihovom uzrastu i interesovanjima. Podrazumeva se da sva izlaganja na ekskurziji kojima se objanjavaju razliite pojave u prirodi i drutvu moraju biti na potrebnom nauno-strunom nivou. Posete privrednim preduzeima treba iskoristiti za potpunije informisanje uenika o pojedinim zanimanjima kako bi se po zavretku osnovnog obrazovanja i vaspitanja lake opredelili za odreeni poziv. Realizacija postavljenog cilja ekskurzije u velikoj meri zavisi od sposobnosti nastavnika da sa uenicima uspeno radi i van uionice. Njegova uloga je sada sloenija i zahtevnija, jer osim to organizuje i realizuje predviene aktivnosti, brine i o bezbednosti uenika koji su tokom ekskurzije odvojeni od svojih porodica. U svom radu nastavnik treba da uvaava uzrasne karakteristike uenika, razlike u njihovim potrebama i mogunostima, da podstie saradnju i timski rad, samostalnost i linu odgovornost. Po povratku sa ekskurzije, steena znanja i iskustva treba to vie integrisati u nastavni proces. Poeljno je sa uenicima razmeniti utiske, izvriti sistematizaciju i obradu podataka dobijenih tokom ekskurzije, a od prikupljenog materijala (crtei i fotografije muzejskih eksponata, biljnog i ivotinjskog sveta, kulturno-istorijskih spomenika, ustanova kulture, prirodnih lepota...) prirediti izlobu, kao prigodan nain da se realizovana ekskurzija predstavi na nivou kole.

6. DRUGA PITANJA OD ZNAAJA ZA OSTVARIVANJE NASTAVNIH PROGRAMA PRAENJE NAPREDOVANJA I VREDNOVANJE POSTIGNUA UENIKA
U prvom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjivanje i zakljuna ocena su opisni. U drugom razredu ocenjivanje je u toku kolske godine brojano i zakljuna

ocena je brojana. Ono moe biti i opisno za predmete koje odredi ministar. Ocenjivanje je blie ureeno Pravilnikom o nainu ocenjivanja uenika osnovne kole. Ocenjivanjem se procenjuje postignutost propisanih zadataka u savlaivanju nastavnog programa. Opisno ocenjivanje doprinosi obezbeivanju uslova da ocenjivanje bude to individualnije, odnosno podrazumeva uiteljevo intenzivno praenje i usmeravanje razvoja svakog pojedinog uenika. Orijentacija uitelju za takvo praenje i usmeravanje uenika jesu opti ciljevi i zadaci, posebno operativni zadaci za svaki razred, kao i oekivana uenikova postignua u okviru ostvarivanja propisanih zadataka i programskih sadraja. U prvom razredu opisno ocenjivanje je u funkciji praenja, napredovanja uenika to je usvojio, ta nije ili nije u potpunosti, na koji nain mu treba pomoi da ostvari oekivana postignua. Takav vid praenja napredovanja uenika osnova je za plan narednih aktivnosti u radu sa uenikom. Nuno je, dakle, uvaavati osobenosti individualnog toka razvoja i napretka pojedinog uenika u savlaivanju nastavnog, odnosno kolskog programa. Nastavnik treba da kontinuirano i na adekvatan nain ukazuje ueniku na kvalitet njegovih postignua u domenima znanja i aktivnosti koje propisuje nastavni plan i program. Svrsishodnost takvih nastavnikovih postupanja ogleda se i u tome to je to put do osposobljavanja uenika da samostalno prati i ocenjuje kvalitet svog rada i da u tome postaje sve objektivniji. Na taj nain postupno se uvruju temelji uenikovom osposobljavanju da sve uspenije i organizovanije rukovodi svojim uenjem, razvojem i obrazovanjem. Principi opisnog ocenjivanja jesu sledei: - informacije koje sadri opisna ocena treba da su jasne i saoptene na nain koji je razumljiv uenicima, roditeljima i drugim nastavnicima; - u opisnoj oceni prvo treba navesti ono to je uenik postigao; ak i kad je to postignue skromno, treba iznai naine da izvetaj bude za uenika podsticajan; - opisne ocene treba povezati sa postizanjem definisanih operativnih zadataka ili napretkom ka standardima; - opisne ocene treba jasno da specifikuju sledee korake i razvojne potrebe; - opisne ocene mogu ukljuivati i pozitivne komentare o ponaanju i zalaganju jer jaaju motivaciju i samopotovanje uenika; - posebno je vano naglasiti potrebu da nastavnici esto koriste usmeno opisno ocenjivanje. Opisno ocenjivanje moe biti samostalan vid ocenjivanja ili pratea komponenta tradicionalnog i testovnog ocenjivanja.

Opisno ocenjivanje je samostalan vid ocenjivanja kada se ueniku u formi razgovora ili kratke pisane beleke saoptava niz povratnih informacija koje se odnose na njegov rad, na ono to je predmet ocenjivanja. Opisno ocenjivanje je komponenta tradicionalnog ili testovnog ocenjivanja kada uz numeriku i slovnu ocenu, nastavnik doda i "komentar" koji se sastoji od informacija koje saeto, u usmenom obliku pokazuju u kojim je elementima uenik bio uspean i u kojem stepenu. Opisno ocenjivanje rezultira u opisne ocene koje mogu biti saoptene u usmenoj ili pisanoj formi. U veini situacija nastavnik saoptava opisnu ocenu usmeno, kroz razgovor sa uenikom ili roditeljem. Kad se opisne ocene odnose na rezultate koje je uenik postigao tokom rada na jednoj veoj programskoj celini (na primer, tokom tromeseja ili polugodita) potrebno je ocenu i zabeleiti. Dobro je sainiti obrazac, u kome e biti navedeni oekivani rezultati, a pored njih ostaviti prazan prostor za upisivanje onoga to je uenik stvarno postigao i na emu treba da radi u narednom periodu. Tako oblikovana opisna ocena jeste pouzdana informacija za roditelja i uenika to je u naznaenom periodu uenja trebalo postii, ta je postignuto, ta i kako treba uiti u sledeem periodu. Posle tog perioda, a na osnovu praenja uenja uenika, sledi novo miljenje o uenikovom napredovanju.

KOLSKI PROGRAM
kolski program sadri obavezni, izborni i fakultativni deo. Obavezni deo kolskog programa sadri nastavne predmete i sadraje koji su obavezni za sve uenike odreenog nivoa i vrste obrazovanja. Izborni deo kolskog programa obuhvata izborne nastavne predmete i sadraje programa po nivoima i vrstama obrazovanja od kojih uenik obavezno bira jedan ili vie nastavnih predmeta prema svojim sklonostima. Jedan od obaveznih izbornih predmeta jeste verska nastava ili graansko vaspitanje. Uenik se obavezno opredeljuje za versku nastavu ili graansko vaspitanje, i izabrani nastavni predmet zadrava do kraja zapoetog ciklusa osnovnog obrazovanja. kola je duna da u prvom i drugom razredu uenicima ponudi, pored obaveznih izbornih nastavnih predmeta, verske nastave i graanskog vaspitanja, jo tri izborna predmeta, od kojih uenik bira jedan ili vie predmeta. Fakultativni deo kolskog programa obuhvata nastavne predmete kojima se zadovoljavaju interesi uenika u skladu sa mogunostima kole, kao to je, na primer, strani jezik, kao i sadraje i oblike slobodnih aktivnosti (hor, orkestar, ekskurzije, sekcije, kulturne i druge aktivnosti. . .).

Uenik razredne nastave ima do 20 asova nedeljno, odnosno 23 asa ako obrazovanje stie na jeziku nacionalne manjine. Navedeni broj asova moe se uveati do 5 asova ostalim aktivnostima (asovi izbornih i fakultativnih nastavnih predmeta, slobodne aktivnosti).

Preporuke za ostvarivanje programa stranog jezika kao fakultativnog nastavnog predmeta

Uenje stranog jezika u prvom i drugom razredu treba da se odvija kroz igru i da detetu predstavlja zadovoljstvo, a ne obavezu. Uenje je preteno receptivno, a jezik se usvaja spontano. Na ovom uzrastu deca su sposobna da verno reprodukuju ono to uju, a imaginativne i dramske sposobnosti, kao i mogunost uenja kroz igru, olakavaju im memorisanje i prirodno usvajanje jezika. Uenike treba, posebno kad posustanu, ohrabrivati i podsticati da aktivno uestvuju u svim fazama asa, ali ih nikad ne treba na to prisiljavati. Nekim uenicima je potrebno vie vremena da se aktivno ukljue u rad na asu. utanje ne znai da ne znaju, da ne ue, jer neka deca u toku usvajanja gradiva prolaze kroz, naizgled pasivan period, stoga im treba dopustiti da se ukljue u nastavni proces kada su oni za to spremni. Ako se suvie insistira, a uenik se osea nesigurno, efekat moe da bude suprotan oekivanom. Vano je da se na asu stvori prijatna atmosfera, da se aktivnosti prilagode interesovanjima uenika. Poto je njihova panja kratkog daha, aktivnosti treba menjati im se primeti da je motivacija na asu opala - da se uvede ivlja aktivnost ako interesovanje poinje da poputa, a mirnija, crtanje ili bojenje, na primer, ako disciplina izmie kontroli. Nastavnik treba da uvaava razlike u stilovima uenja, jer svi uenici ne ue na isti nain i istim tempom, i da pomogne uenicima da pronau onu strategiju uenja koja najvie odgovara individualnom kognitivnom stilu svakog uenika. Treba, stoga, nastavu prilagoditi uzrasnim sposobnostima uenika, njihovom interesovanju i potrebama i birati one metodske postupke koji e uvaavati individualne osobine uenika. Kod dece treba razvijati oseaj da razumeju ono to im se kae na stranom jeziku, da mogu da urade zadatke koje im nastavnik postavi, jer to pomae stvaranju samopouzdanja i olakava uenje. Jezik nije samo govor, to je i izraz lica, pokret. Na asu treba da se koristi strani jezik kadgod je to mogue, gotovo uvek za ustaljena uputstva na asu, jer su to jedine situacije u uionici kada se strani jezik koristi prirodno i spontano. Deca ne moraju da razumeju svaku re koja se izgovori, ako je dat kontekst u okviru koga znaenje rei moe da se nasluti. Meutim, ne treba zanemariti ni injenicu da je upotreba maternjeg jezika u nekim situacijama opravdana. U okviru tzv. warm-up aktivnosti moe se, kroz pesmu, igru ili pokret, obnoviti ono to je na prethodnom asu raeno. Ove aktivnosti motiviu, oputaju i kod uenika podstiu samopouzdanje i svest da mogu, samostalno ili uz pomo nastavnika, da koriste ono to su na prethodnom asu uili. Ove aktivnosti ne treba da traju due od 10 minuta.

Crtanje je jo jedna znaajna aktivnost u nastavi stranog jezika na mlaem kolskom uzrastu. Ono prua ne samo oseaj zadovoljstva i relaksacije, ve se koristi i kao pomoni metodski postupak za usvajanje i utvrivanje leksike i morfosintaksikih struktura. Crtanju se prilazi tek poto su uenici usvojili datu leksiku. Deo asa u kome se uvodi nova leksika treba da traje onoliko dugo koliko je potrebno da se uenici upoznaju sa novim reima i novim strukturama. Na ovom nivou uenici ne usvajaju gramatike strukture svesno. U poetnoj fazi uenja stranog jezika akcenat je na govoru i razumevanju govora, jer je to prirodan nain optenja meu decom, te stoga ne treba insistirati na punim odgovorima, odnosno celim reenicama. Pre nego to uenik pone da koristi strani jezik za komunikaciju, treba ga podsticati da imitira i reprodukuje glasove stranog jezika koji ui, prirodno i nenametljivo, kroz pesmu, brojalice i jednostavne akcione igre. I sama injenica da govori na stranom jeziku, iako se ne radi o pravoj komunikaciji, veoma je podsticajna za decu. Ona e sa ponosom otii kui i ispriati ta su na asu nauili da kau, otpevaju ili recituju. Deca usvajaju jezik svim ulima; ona vole da vide, uju, dodirnu, osete. Uspeh u usvajanju stranog jezika u velikoj meri zavisi od tipa memorije uenika. Uenici sa naglaenom vizuelnom memorijom sporije usvajaju verbalna uputstva, dok su uenici koji poseduju auditivni tip memorije uspeniji u govornim aktivnostima. Vrlo malo panje poklanja se uenicima sa motornom memorijom. Stoga nastavni as treba koncipirati u skladu sa psihofiziolokim osobinama uenika, a nastavno gradivo i zadatke primeriti mogunostima uenika. Treba imati na umu da deca brzo zaboravljaju i stoga je neophodno da se naueno stalno obnavlja i uvebava. Uenje pesama napamet, horsko i individualno ponavljanje, odlau proces zaboravljanja. Didaktike igre zauzimaju znaajno mesto u nastavi stranog jezika, posebno na ovom uzrasnom nivou. One oslobaaju decu nesigurnosti, motiviu i doprinose veem interesovanju za uenje stranog jezika te ih treba upranjavati kadgod se kod uenika osete umor ili dosada. Osim toga, one simuliraju svakodnevne govorne situacije i stvaraju utisak spontane, prirodne komunikacije. One mogu da budu igre upamivanja, igre pogaanja, uz korienje kratkih pitanja ili opisa, igre uloga, igre dramatizacije. Bilo bi dobro da se i roditelji, kadgod je to mogue i koliko mogu, ukljue u rad dece - da pomognu, na primer, u prikupljanju slika, iseaka iz asopisa, pravljenju postera, odnosno u kreiranju mini didaktikog materijala. Nastavnik treba dobro da upozna svoje uenike, da prati njihov rad i o tome vodi posebne beleke. Pored jezikih znanja i vetina koje je uenik savladao ili sa kojima ima tekoe, u tim belekama trebalo bi da se nau i opta zapaanja o ueniku. Naveemo neka: - zainteresovan za uenje jezika; - poseduje ve neko predznanje jezika; - trudi se; poseduje radne navike; ume da uoava i povezuje;

- kooperativan je; voli da uestvuje u raznim aktivnostima na asu (da crta, peva, glumi i sl.); - uvaava druge (ne smeje se grekama drugih, spreman je da pomogne); - pamti ono to moe da vidi; pamti ono to moe da uje; pamti ono to moe sam da uradi, opipa; - stidljiv, introvertan; - ometa druge na asu; - ima tekoa u zapamivanju verbalnih uputstava, usvajanju gradiva itd. Radi boljeg praenja i razumevanja uenika potrebno je da nastavnik stranog jezika ostvari i saradnju sa nastavnikom razredne nastave koji ima potpuniji uvid u rad i mogunosti svakog uenika kao i uslove u kojima taj uenik odrasta. U ovom uputstvu date su samo osnovne preporuke koje mogu da doprinesu boljoj realizaciji nastavnog asa. Detaljna razrada svakog segmenta asa daje se u priruniku za nastavnika koji ini sastavni deo svakog udbenikog kompleta. Udbeniki komplet i pomoni nastavni materijal Slikovnica Radna sveska Audio materijal (pratea kaseta uz udbenik i kasete sa prigodnim deijim pesmama) Vizuelni materijal: - posteri (gotovi posteri i posteri koje uenici prave sami ili u saradnji sa nastavnikom); - flekarte (mogu ih praviti i sami uenici); - crtei, ilustracije, slike, iseci iz asopisa; - video trake. Predmeti iz svakodnevnog ivota (igrake, kolski pribor i sl.) Predmeti koje sami uenici prave (od plastelina, bojenog papira i sl.) Tehnika sredstva: kasetofon, video. Cilj nastave stranog jezika na mlaem kolskom uzrastu jeste razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti uenika, sticanje pozitivnog odnosa prema jeziku koji nije

njihov maternji jezik, odnosno uvaavanje razliitosti, upoznavanje fonolokog sistema stranog jezika i osnovnih komunikativnih vetina u usmenom optenju. Zadaci oralne nastave: - razvijanje sposobnosti korektnog izgovora, akcentovanja rei i intoniranja iskaza; - razvijanje sposobnosti i navika sluanja sa razumevanjem; - razvijanje sposobnosti kreiranja osnovnih modela reenica u vezanom govoru; - usvajanje rei i osnovnih reeninih modela kroz njihovu upotrebu u razliitim kontekstima; - usvajanje jezika kroz prirodnu i spontanu komunikaciju; - stvaranje osnovnog vokabulara za dalje uenje stranog jezika. Zadaci na nivou jezikih vetina a) Razumevanje govora Uenici treba da: - raspoznaju glasove, posebno one kojih nema u maternjem jeziku, kao i osnovnu melodijsku shemu karakteristinu za dati strani jezik; - razumeju brojalice, kratke deije pesme i recitacije u okviru obraene leksike; - razumeju, u okviru usvojene leksike i struktura, imperativne iskaze i kratke, jednostavne iskaze injenine prirode i na osnovu toga vre identifikaciju lica, predmeta i sl.; - razumeju kratka pitanja, uputstva i komande i na njih korektno reaguju. b) Usmeno izraavanje Uenici treba da: - korektno i uz odgovarajuu intonaciju, izgovaraju glasove u kratkim smisaonim celinama; - reprodukuju kratke pesme, recitacije i brojalice; - koriste formalne i neformalne pozdrave; - korektno odgovaraju na postavljena pitanja u vezi sa poznatom tematikom;

- izraavaju potrebe, interesovanja, dopadanja / nedopadanja; - izraavaju sposobnost i mogunost da se neto uradi; - estitaju roendan i prigodne praznike; - daju kratak opis predmeta, lica, drugih ivih bia, neposrednog okruenja i sl. - daju osnovne podatke o sebi i lanovima svoje porodice; - postavljaju kratka jednostavna pitanja ("da / ne" pitanja); - osposobe se za komunikaciju u okviru usvojene leksike uz korienje najjednostavnijih reeninih modela i ustaljenih izraza.

Prvi razred
Tematika Teme za period oralne nastave treba da budu bliske i interesantne ueniku, vezane za njegovo neposredno okruenje: lanovi porodice, drugovi, omiljene igrake, dom, kola, kolski pribor, delovi tela, odea, svakodnevna hrana, ivotinje / kuni ljubimci. Oekivana postignua na kraju prvog razreda: Uenik treba da: - razume govor nastavnika, zapis sa audio kasete, pesme, recitacije, brojalice; - razume jednostavna uputstva, zapovesti i na njih adekvatno reaguje; - shvati opti smisao kratkih jednostavnih iskaza u kontekstu; - reprodukuje kratke iskaze uz korektan izgovor i intonaciju; - uoava vezu govora sa neverbalnim oblicima komunikacije; - koristi jednostavne formalne i neformalne pozdrave; - daje kratke iskaze prema datom modelu; - izraava svoje potrebe, dopadanja / nedopadanja; - izraava lepe elje; - zna da predstavi sebe i lanove svoje porodice;

- govori o osobama i predmetima iz svog okrueni koristei najjednostavnije jezike strukture i leksiku; - uestvuje u aktivnostima na asu. Od uenika se oekuje da ume da kae, sam ili uz pomo nastavnika, jednu do dve kratke reenice, uz korektan izgovor i intonaciju i da postavlja jednostavna pitanja, tzv. "da/ne" pitanja.

Drugi razred
Tematika U drugom razredu teme se nadovezuju na ve obraene teme u prvom razredu, proiruju i dodaju nove koje se odnose na blisko okruenje (susedi, prijatelji, mesto stanovanja), godinja doba, proslave roendana, praznika, orijentisanje u prostoru i vremenu. Oekivana postignua na kraju drugog razreda: Uenik treba da: - razume govor nastavnika i zapise sa audio i video kaseta; - razume jednostavna uputstva, zahteve, molbe i na njih adekvatno reaguje; - shvati opti smisao kratkih jednostavnih iskaza u kontekstu; - slui se neverbalnim oblicima komunikacije; - koristi jednostavne formalne i neformalne pozdrave; - daje kratke iskaze prema datom modelu; - opisuje sam ili uz pomo nastavnika, sliku i situacije na slici; - zna da predstavi lanove svoje porodice i osobe iz neposrednog okruenja; - izraava svoje potrebe, dopadanja/nedopadanja, sposobnost da se neto uradi; - izraava lepe elje; - ume da se orijentie u prostoru i kazuje vreme na satu (puni sati); - koristi najjednostavnije jezike strukture i leksiku da govori o sebi, svom kunom ljubimcu ili ljubimcu svog druga, predmetima iz neposrednog okruenja, svojim interesovanjima.

Od uenika se oekuje da ume da kae, sam ili uz pomo nastavnika, dve do tri kratke reenice, uz korektan izgovor i intonaciju i postavlja jednostavna pitanja ("da/ne" pitanja, pitanja o identitetu, mestu/poloaju gde se lice ili predmet nalaze). Nastavu stranog jezika kao fakultativnog nastavnog predmeta treba realizovati sa dva asa nedeljno u prvom i drugom razredu.

Preporuke za ostvarivanje programa slobodnih aktivnosti (hor i orkestar)

Hor Ueem u horu mlada linost se socijalizira i sagledava vrednosti zajednikog uestvovanja u postizanju odreenog umetnikog izraza. Hor je najmasovniji vid kolektivnog muziciranja u osnovnoj koli i od njegovog rada zavisi i ugled kole. Jedino se kod hora trai jedinstven (pevani) odgovor od svih uenika. Horsko pevanje moe biti: - odeljenjsko horsko pevanje, - razredno horsko pevanje, - horsko pevanje mlaih razreda. Pevanje u odeljenjskom horu ima obrazovni i vaspitni cilj. Obrazovni cilj obuhvata razvijanje sluha i ritma, irenje glasovnih mogunosti, uvrivanje intonacije. Vaspitni cilj obuhvata razvijanje oseanja pripadnosti kolektivu, razvijanje estetskih oseanja, upoznavane novih rei, odnosa u prirodi i meu ljudima i sl. Razredni hor obuhvata sva odeljenja istog uzrasta u koli. Hor uenika mlaih razreda obuhvata uzrast uenika od I do IV razreda, sa nedeljnim fondom od 3 asa. asovi hora ulaze u fond asova neposrednog rada sa uenicima. Na repertoaru hora mlaih uenika treba da se nau jednoglasne i dvoglasne kompozicije u izvoenu a capella ili uz instrumentalnu pratnju. Repertoar hora obuhvata dela domaih i stranih kompozitora. U toku kolske godine potrebno je sa horom uraditi osam do deset kompozicija i nastupati na smotrama, takmienjima i drugim muzikim manifestacijama. Orkestar Orkestar koji najbolje odgovara mogunostima i interesovanju uenika osnovne kole jeste Orfov instrumentarij. Kako se na ovim instrumentima lako savladava tehnika

sviranja i svira od prvog razreda, velika je mogunost da se odaberu najbolje uvebani uenici za ovaj sastav. Na poetku rada sviranje na Orfovim instrumentima svodi se na praenje ritma pevane pesme, brojalice ili muzike igre. Sviranje na melodijskim instrumentima uvodi se kasnije kada se uenici priviknu na zajedniko sviranje. U koli se moe formirati orkestar sastavljen i od neke druge kombinacije instrumenata (npr. harmonike, mandoline, tambure, blok flaute). asovi orkestra (3 asa sedmino) ulaze u fond asova neposrednog rada sa uenicima. U toku kolske godine potrebno je sa orkestrom uraditi najmanje pet kompozicija i nastupati na smotrama, takmienjima i drugim muzikim manifestacijama.

Preporuke za ostvarivanje programa zdravstvenog vaspitanja

Zdravstveno vaspitanje je proces koji se planski i kontinuirano odvija. Nastavnik razredne nastave realizuje predloene teme iz oblasti zdravstvenog vaspitanja shodno uzrasnom i obrazovnom nivou uenika i integrisanim tematskim planiranjem kroz obavezne i izborne predmete. Nauna istraivanja su pokazala da 52% svih moguih uticaja na zdravlje se odnose na svakodnevno ponaanje pojedinca. Veliki broj patolokih stanja mogao bi se izbei pravilnim odnosom prema zdravlju i ivotu. Zdrav nain ivota se ui u porodici, koli i iroj drutvenoj zajednici, te kola treba kod uenika da pokrene: pozitivne emocije, formiranje pravilnih stavova, sprovodi pozitivnu akciju za zdravlje, ugradi znanja u obliku navika u karakter uenika i trasira put ka vetinama zdravog ivljenja. Za zdrav razvoj linosti uenicima je neophodno pomoi da sigurnost trae u sopstvenoj moi poimanja sveta, intelektualno, emocionalno i estetski. Zdravo ponaanje je neposredno povezano sa zdravljem i predstavlja svaku aktivnost preduzetu u cilju unapreivanja, ouvanja i odravanja zdravlja. Suprotno ovom, "rizino ponaanje" je definisano kao specifian oblik ponaanja koji poveava osetljivost za specifine poremeaje zdravlja. Same informacije nisu dovoljne da uenici prihvate zdravo ponaanje. To je samo poetna faza, odnosno azbuka vaspitnog procesa, koja se mora dopuniti savremenim zdravstveno-vaspitnim strategijama, sa dobro planiranim i kontrolisanim intervencijama koje utiu na postepeno dobrovoljno prihvatanje ponaanja koje vodi zdravlju. Prilikom donoenja kolskog programa, kola na nivou aktiva i nastavnikog vea, u skladu sa potrebama lokalne zajednice, usaglaava, planira i realizuje tematska podruja iz oblasti zdravstvenog vaspitanja. Na asu odeljenjskog stareine neophodno je obraditi nastavne sadraje koji nisu nali svoje mesto u programskim sadrajima obaveznih, izbornih predmeta i ostalih organizacionih formi rada na nivou kole. Struni aktivi nastavnika planiraju programske sadraje koji se realizuju u nastavi. Rad na realizaciji programa odvija se u okviru:

- redovne nastave, tj. integracije zdravstveno-vaspitnih sadraja u programe drugih predmeta, - vannastavnih aktivnosti - sportskih sekcija klubova zdravlja, akcija za unapreivanje kolskog prostora, kao i prostora oko kole, akcija posveenih zdravoj ishrani i svim ostalim aktivnostima planiranim kalendarom zdravlja, - vankolskih aktivnosti na ureivanju zelenih povrina, saradnje sa zajednicom na organizovanju kulturnih aktivnosti i drugih sadraja za kreativno i rekreativno korienje slobodnog vremena. Za odreene teme neophodno je angaovati zdravstvene radnike koji se bave tom problematikom (bolesti zavisnosti, HIV-infekcije, zlostavljanje i zanemarivanje dece, ishrana, oralna higijena, roditelje, drutveno-humanitarne, sportske, rekreativne, kulturne i druge organizacije i udruenja). Predloeni programski sadraji predstavljaju polaznu osnovu za kontinuiran rad i realizaciju zadatih ciljeva. Unutranju strukturu planiranih sadraja fleksibilno prilagoditi postavljenim ciljevima obrazovanja i uslovima rada u koli. Efikasnim i podsticajnim metodama rada sa uenicima, doi do naina koji omoguava usvajanje generativnih, transfernih i funkcionalnih osnovnih znanja i vetina, koja predstavljaju osnovu za usvajanje pojmova i znanja u narednim fazama kolovanja. Nivo obrade nastavnih sadraja, u zavisnosti od mogunosti i interesovanja uenika, uitelj moe organizovati tako da se svaki uenik upozna sa osnovnim pojmovima o zdravlju i postupno uvodi u zdrav nain ivljenja. Primenom principa postupnosti - od lakeg ka teem, u drugom i treem razredu proiruju se znanja, kako po obimu, tako i po sloenosti sadraja. Podsticanjem misaone aktivnosti i primenom metoda analize i sinteze, postie se logian nain razmiljanja i vii saznajni nivo. U realizaciji programa pratiti razvojni put uenika vodei rauna o individualnim karakteristikama svakog ponaosob, kao i o socijalnom miljeu u kom uenik ivi. Podrka uitelja kao i celog odeljenja tokom rada bitan je uslov uspene realizacije programa. Potrebno je primeniti i niz metodikih radnji tokom svakog asa obrade sadraja. Pored teorijskih informacija i njihove praktine primene, u cilju sagledavanja celovitosti materije potrebno je dijalokom metodom to vie podsticajno aktivirati uenike u radu koristei pri tom ivotno iskustvo, odnosno situacije u kojima su se nekada nali. Za uspenu realizaciju pojedinih nastavnih jedinica potrebno je angaovati roditelje, jer su oni neophodan partner nastavnicima i istovremeno izvor ideja aktivnosti i dobre volje, voeni iskrenom eljom za stvaranje to humanijih i zdravijih uslova za kolovanje svoje dece. Oblici saradnje sa roditeljima mogu biti razliiti: preko dece, individualno, roditeljski sastanci, tribine, neposredno uee roditelja u realizaciji nastavnih tema. Deci je neophodno pribliiti injenicu da je zdravlje pojedinca, ne samo lino, ve i opte dobro. Ono se u velikoj meri ui, te svako moe znaajno uticati na kvalitet svoga zdravlja ako prihvati zdrave stilove ivota. Deca moraju dobiti blagovremenu i kvalitetnu informaciju koju e umeti da usvoje i ugrade u svakodnevno ponaanje. Postoje brojne mogunosti kako se svaka tema moe pribliiti uenicima. To sigurno ne

treba da bude jednostavno iznoenje injenica, ve raznovrsne aktivnosti koje svestrano ukljuuju uenike kroz radionice, edukativne igre, imitacije... Neophodno je ostvariti interaktivno i dinamino uenje u odeljenju, kako bi uenici sa lakoom prihvatili i usvojili znanja, a da pri tome nemaju utisak napornog rada. Potrebno je stvoriti dinamiku i promenljivu sredinu za uenje, sa osmiljeno organizovanim materijalom koji odgovara razvojnom nivou i individualnim interesovanjima uenika. Graenje tolerantne komunikacije kljuno je da bi se svi uenici oseali prijatno i da bi aktivno i otvoreno uestvovali u zajednikom radu. Izuzetno je vano da uitelj vodi i usmerava rad. Neophodno je da svi uenici govore jedan po jedan, a ostali sluaju. Sluanje drugih moe proiriti ili promeniti neije stavove, pomoi da se razmene ideje, razjasne stavovi, vrednosti i ponaanje. Nastavnik razredne nastave podstie diskusiju pitanjima imajui u vidu individualne karakteristike uenika. Isticanje vanosti sagledavanja problema iz razliitih uglova, omoguava i razvijanje kritikog miljenja, jedne od osnovnih ivotnih vetina. Na kraju diskusije, izvodi se zakljuak u kom je poeljno izneti pozitivne komentare koje su uenici koristili tokom asa. Nastavne aktivnosti potrebno je usmeriti na ivotnu praksu i time znanja i umenja staviti u funkciju primenljivosti. U radu sa uenicima neophodno je podsticati radoznalost, samostalnost i stvaralake ideje, sa uvaavanjem razvojnih i individualnih karakteristika. Za uspenu realizaciju programa izuzetno je znaajna podrka u vidu obuke nastavnika, sa prirunikom kao prateom literaturom i osnovnim osloncem u realizaciji programa zdravstvenog vaspitanja. Uenici kao izvor informacija koriste postojee udbenike i raspoloivu literaturu iz ostalih nastavnih predmeta na nivou uzrasta. kao i ostale izvore informacija (tampane, audiovizuelne, elektronske...). Opti cilj zdravstvenog vaspitanja jeste da uenici ovladaju osnovnim znanjima, vetinama, stavovima i vrednostima iz oblasti zdravstvenog vaspitanja, kroz uenje zasnovano na iskustvu. Uenje sadraja zdravstvenog vaspitanja podrazumeva prevoenje onoga to znamo o zdravlju u eljeni nain ponaanja, uz prepoznavanje pravih ivotnih vrednosti i podsticanje optimalnog razvoja linosti. Ostali ciljevi i zadaci zdravstvenog vaspitanja su: - razvijanje psihiki i fiziki zdrave linosti, odgovorne prema sopstvenom zdravlju, - stvaranje pozitivnog odnosa i motivacije za zdrav nain ivljenja, - vaspitavanje uenika za rad i ivot u zdravoj sredini, - sticanje znanja, umenja, stavova i vrednosti u cilju ouvanja i unapreivanja zdravlja, - promovisanje pozitivnih socijalnih interakcija u cilju ouvanja zdravlja,

- podsticanje saznanja o sebi, svom telu i sopstvenim sposobnostima, - razvijanje psihikih i motornih sposobnosti u skladu sa individualnim karakteristikama, - motivisanje i osposobljavanje uenika da budu aktivni uesnici u ouvanju svog zdravlja, - razvijanje navika kod uenika za ouvanje i negovanje svoje okoline, - razvijanje istraivakih sposobnosti, kritikog miljenja i kreativnosti. - proirivanje znanja o jedinstvu i sveoptoj povezanosti procesa u prirodi, - razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i drugima, - ukljuivanje porodice na planu promovisanja zdravlja i usvajanja zdravog naina ivota, - razvijanje meusobnog potovanja, poverenja, iskrenosti, uvaavanja linosti, jednakosti i otvorene komunikacije, - usvajanje i prihvatanje pozitivnih i suzbijanje negativnih oblika ponaanja znaajnih za ouvanje zdravlja, - upoznavanje sa najosnovnijim elementima zdravog naina ivota, - upoznavanje sa protektivnim faktorima za zdravlje, kao to su: fizika aktivnost i boravak u prirodi.

Prvi razred Sadraji programa

I Tema - Ovo sam ja 1. Upoznaj svoje telo - dijalokom metodom pruiti mogunost svim uenicima da imenuju i pokau delove svoga tela. Korienjem slika ovejeg tela uitelj e pokazati sve delove tela u zavisnosti od njihovog interesovanja. Angaovati uenike i podstai ih da kroz pokret pokau ta sve mogu svojim telom, kako bi shvatili motoriku aktivnost i elastinost organizma. Naglasiti znaaj fizike aktivnosti i fizikog vaspitanja kao predmeta. 2. I ja rastem - kroz priu o biljkama i ivotinjama podstai uenike da razmiljaju i iznose svoje interpretacije na temu rastem i razvijam se. Kroz razliite aktivnosti upoznati ih sa faktorima od kojih zavisi rast i razvoj (naslee, ishrana, higijena, fizika aktivnost). 3. Vidim, ujem, oseam - obraditi ula na nivou informisanosti uenika.

- Oko - obraditi kroz vebu posmatranja i zapaanja znaajnih pojedinosti na odreenim predmetima. itanjem teksta ukazati uenicima na potrebu da se tekst udalji od oiju i da prirodna i vetaka svetlost treba da dolazi sa leve strane. Naglasiti neophodnost noenja naoara u situaciji kada je to potrebno. - Uho - moe se realizovati na vie naina: sluanjem muzike, umova, razlikovanjem zvukova i razliitih tonova. Podstai uenike da paljivo sluaju sagovornika. - Oseam - kroz istraivake aktivnosti, eksperimentisanje i igru sa predmetima i biljkama upoznati uenike sa osnovnim informacijama o ulu mirisa, ukusa i dodira. Podsticati uenike da svoja znanja praktino primene (procena ispravnosti namirnica). Nastavu uiniti zanimljivom kroz osmiljene raznovrsne aktivnosti i stvaralake ideje uenika (miris - cvee, sapun; ukus - okolada, limun; dodir - meko, tvrdo, toplo, hladno). 4. Kako sam doao na svet - Za realizaciju ovih sadraja iz zdravstvenog vaspitanja ukljuiti roditelje. Osmiljeno, kroz razgovor sa uenicima, napraviti poreenje sa kunim ljubimcima i domaim ivotinjama. Postupno u skladu sa uzrastom uenika pojedinano i grupno ispriati osnovne pojmove o raanju, polu i polnim razlikama. II Tema - ta znam o zdravlju 1. Moje zdravlje - da bi razumeli pojam "zdravlje", uenike treba podstai da razmiljaju i priaju o svom vienju na temu - ta znai biti zdrav, kada se oseaju "zdravo", ta sve mogu kada su zdravi, a ta ne mogu kad nisu zdravi. 2. Ko sve brine o mom zdravlju - Sagledavanje ko sve i na koji nain brine o njihovom zdravlju (roditelji, staratelji, baka, deka, doktor, zubar, uitelj...). 3. ta se radi u domu zdravlja i bolnici - dijalokom metodom i igrom "doktora" pribliiti uenicima vanost i znaaj: - sistematskih pregleda (merenje telesne teine i visine, dranje tela, kima, stopala, praenje razvoja); - vakcinacije (prevencija dejih zaraznih bolesti); - stomatoloki pregled (nicanje zuba, higijena zuba, redovne kontrole, ishrana, proteze). - Intervencije u hitnim sluajevima. 4. Traim pomo - na osnovu steenih znanja o zdravlju, kroz razgovor sa uenicima i prikaza njihovih ivotnih situacija, utvrditi u kojim okolnostima, kada (visoka temperatura, bolovi, proliv, povraanje, slabost, strah, krvarenje) i od koga (drug, uitelj, doktor, komija, roditelji...) treba traiti pomo. Pri realizaciji ovih sadraja, imati u vidu razliitost socijalnih uslova. III Tema - Dnevni ritam

1. Jedan moj dan - podstai uenike da kroz verbalnu komunikaciju opiu dnevne aktivnosti pri emu su dozvoljene sugestije nastavnika. Na ovaj nain afirmiemo svesnu misaonu aktivnost i uenje kroz iskustvo - ivotne situacije. 2. Organizacija dana - izradom kola postera, gde e svi uenici uzeti aktivno uee, isplanirati dnevni ritam uenja, odmora, spavanja, oblaenja, fizike aktivnosti, igre, zabave. U zavisnosti od mogunosti i potreba uenika, principom postupnosti, odrediti obim i dubinu sadraja, imajui u vidu sredinu u kojoj dete ivi. IV Tema - Higijena 1. Lina higijena - preko analize ivotnih situacija, sa uenicima razgovarati o linoj higijeni na zabavan i interesantan nain: - pranje ruku (prenoenje bolesti prljavim rukama, higijena noktiju); - higijena usne duplje sa teitem na pranju zuba; - kupanje i znaaj kupanja za zdravlje (u kadi, pod tuem, bazen, otvorene vode); - nega tela (koa, kosa, gimnastike vebe); - sredstva i pribor za odravanje line higijene (sapun, ampon, ealj, etkice za zube, konac za zube, pasta za zube, makaze). Dijalokom metodom i metodom demonstracije steena znanja pravilno pretoiti u osnovne navike odravanja line higijene. Uenike tokom kolske godine redovno podsticati na praktinu primenu usvojenih znanja. 2. Higijena prostora - sa uenicima uraditi analizu ivotnih situacija na temu - Higijena prostora. - Higijena uionice (ista, provetrena, svetla, korpa za otpatke); - kolski nametaj (klupe i stolice odgovaraju uzrastu, higijenski iste i od odgovarajueg materijala); - Higijena dvorita, ulice, igralita i zelenih povrina. 3. Moj kutak - moja soba. Najbolji put da saznanja o higijeni stanovanja je nain da uenici priaju o svom kutku (gde i kako uvam svoju obuu, odeu, svoje stvari, kako odravam higijenu svoje sobe). Sintezu steenih znanja pretoiti u praktinu primenu izradom kolaa i postera. V Tema - Ishrana i njen znaaj za zdrav ivot

1. Pravilna ishrana - upoznavanje uenika sa osnovnim principima pravilne ishrane, to podrazumeva zastupljenost svih hranljivih materija u dovoljnim koliinama (kvalitativno i kvantitativno, raznovrsno i planirano). 2. ivotne namirnice - uenici iznose svoja ivotna iskustva i uz pomo uitelja koji ih motivie, prave postere ivotnih namirnica. Slatkii, okolada, grickalice i brza hrana (kako i kad). 3. Zajedno za stolom - dijalokom metodom, kod uenika formirati stav o potrebi redovnog unoenja hrane i kulture obedovanja (porodini ruak, toplo, hladno, vakati hranu - zbog lakeg varenja i razvoja vilice i zuba).

Preporuke za ostvarivanje programa zdravstvenog vaspitanja

Zdravstveno vaspitanje je proces koji se planski i kontinuirano odvija. Nastavnik razredne nastave realizuje predloene teme iz oblasti zdravstvenog vaspitanja shodno uzrasnom i obrazovnom nivou uenika i integrisanim tematskim planiranjem kroz obavezne i izborne predmete. Nauna istraivanja su pokazala da se 52 odsto svih moguih uticaja na zdravlje odnose na svakodnevno ponaanje pojedinca. Veliki broj patolokih stanja mogao bi se izbei pravilnim odnosom prema zdravlju i ivotu. Zdrav nain ivota se ui u porodici, koli i iroj drutvenoj zajednici, te kola treba kod uenika da pokrene: pozitivne emocije, formiranje pravilnih stavova, sprovodi pozitivnu akciju za zdravlje, ugradi znanja u obliku navika u karakter uenika i trasira put ka vetinama zdravog ivljenja. Za zdrav razvoj linosti uenicima je neophodno pomoi da sigurnost trae u sopstvenoj moi poimanja sveta, intelektualno, emocionalno i estetski. Zdravo ponaanje je neposredno povezano sa zdravljem i predstavlja svaku aktivnost preduzetu radi unapreenja, ouvanja i odravanja zdravlja. Suprotno tome "rizino ponaanje" je definisano kao specifian oblik ponaanja koji poveava osetljivost za specifine poremeaje zdravlja. Same informacije nisu dovoljne da uenici prihvate zdravo ponaanje. To je samo poetna faza, odnosno azbuka vaspitnog procesa koja se mora dopuniti savremenim zdravstveno-vaspitnim strategijama, sa dobro planiranim i kontrolisanim intervencijama koje utiu na postepeno dobrovoljno prihvatanje ponaanja koje vodi zdravlju. Sadraji zdravstvenog vaspitanja predstavljaju kontinuitet sadraja realizovanih u prvom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Postupno razvijanje znanja na nivou koncentrinih krugova u skladu sa uzrasnim karakteristikama uenika. Na asu odeljenjskog stareine neophodno je obraditi nastavne sadraje koji nisu nali svoje mesto u programskim sadrajima obaveznih, izbornih predmeta i ostalih organizacionih formi rada na nivou kole. Struni aktivi nastavnika planiraju programske sadraje koji se realizuju u nastavi. Rad na realizaciji programa odvija se u okviru: - redovne nastave, tj. integracije zdravstveno-vaspitnih sadraja u programe drugih predmeta; - vannastavnih aktivnosti - sportskih sekcija klubova zdravlja, akcija za unapreenje kolskog prostora, kao i prostora oko kole, akcija posveenih zdravoj ishrani i svim ostalim aktivnostima planiranih kalendarom zdravlja,

- vankolskih aktivnosti na ureivanju zelenih povrina, saradnje sa zajednicom, na organizovanju kulturnih aktivnosti i drugih sadraja za kreativno i rekreativno korienje slobodnog vremena. Za odreene teme neophodno je angaovati zdravstvene radnike koji se bave tom problematikom (bolesti zavisnosti, zlostavljanje i zanemarivanje dece, ishrana, oralna higijena), roditelje, drutveno-humanitarne, sportske, rekreativne, kulturne i druge organizacije i udruenja. Predloeni programski sadraji predstavljaju polaznu osnovu za kontinuiran rad i realizaciju zadatih ciljeva. Unutranju strukturu planiranih sadraja fleksibilno prilagoditi postavljenim ciljevima obrazovanja i uslovima rada u koli. Efikasnim i podsticajnim metodama rada sa uenicima doi do naina koji omoguava usvajanje generativnih, transfernih i funkcionalnih osnovnih znanja i vetina, koja predstavljaju osnovu za usvajanje pojmova i znanja u narednim fazama kolovanja. Nivo obrade nastavnih sadraja u zavisnosti od mogunosti i interesovanja uenika uitelj moe organizovati tako da svaki uenik upozna osnovne pojmove o zdravlju i postupno uvodi u zdrav nain ivljenja. Primenom principa postupnosti - od lakeg ka teem, u drugom razredu se proiruju znanja kako po obimu, tako i po sloenosti sadraja. Podsticanjem misaone aktivnosti i primenom metoda analize i sinteze postie se logian nain razmiljanja i vii saznajni nivo. U realizaciji programa pratiti razvojni put uenika vodei rauna o individualnim karakteristikama svakog ponaosob, kao i o socijalnom miljeu u kom uenik ivi. Podrka uitelja kao i celog odeljenja tokom rada bitan je preduslov uspene realizacije programa. Potrebno je primeniti niz metodikih radnji tokom svakog asa obrade sadraja. Pored teorijskih informacija i njihove praktine primene radi sagledavanja celovitosti materije, potrebno je dijalokom metodom to vie podsticajno aktivirati uenike u radu koristei pri tom ivotno iskustvo, odnosno situacije u kojima su se nekada nali. Za uspenu realizaciju pojedinih nastavnih jedinica potrebno je angaovati roditelje, ali na dobrovoljnoj osnovi, jer su oni neophodan partner nastavnicima i istovremeno izvor ideja aktivnosti i dobre volje, voeni iskrenom eljom za stvaranjem to humanijih i zdravijih uslova za kolovanje svoje dece. Oblici saradnje sa roditeljima mogu biti razliiti: preko dece, individualno, roditeljski sastanci, tribine, neposredno uee roditelja u realizaciji nastavnih tema. Deci je neophodno pribliiti injenicu da je zdravlje pojedinca ne samo lino, ve i opte dobro. Ono se u velikoj meri ui te svako moe znaajno uticati na kvalitet svoga zdravlja ako prihvati zdrav stil ivota. Deca moraju dobiti blagovremenu i kvalitetnu informaciju koju e umeti da usvoje i ugrade u svakodnevno ponaanje. Postoje brojne mogunosti kako se svaka tema moe pribliiti uenicima. To sigurno ne treba da bude jednostavno iznoenje injenica, ve raznovrsne aktivnosti koje svestrano ukljuuju uenike kroz radionice, edukativne igre, imitacije... Neophodno je ostvariti interaktivno i dinamino uenje u odeljenju kako bi uenici s lakoom prihvatili i usvojili znanja, a da pri tome nemaju utisak napornog rada. Stvoriti dinamiku i promenljivu sredinu za uenje, sa osmiljeno organizovanim materijalom koji odgovara razvojnom nivou i individualnim interesovanjima uenika.

Graenje tolerantne komunikacije je kljuno da bi se svi uenici oseali prijatno i da bi aktivno i otvoreno uestvovali u zajednikom radu. Izuzetno je vano da uitelj vodi i usmerava rad. Neophodno je da svi uenici govore jedan po jedan, a ostali sluaju. Sluanje drugih moe proiriti ili promeniti neije stavove, pomoi da se razmene ideje, razjasne stavovi, vrednosti i ponaanje. Nastavnik razredne nastave podstie diskusiju pitanjima imajui u vidu individualne karakteristike uenika. Isticanje vanosti sagledavanja problema iz razliitih uglova omoguava i razvijanje kritikog miljenja, jedne od osnovnih ivotnih vetina. Na kraju diskusije izvodi se zakljuak u kom je poeljno izneti pozitivne komentare koje su uenici koristili tokom asa. Nastavne aktivnosti potrebno je usmeriti na ivotnu praksu i time znanja i umenja staviti u funkciju primenljivosti. U radu sa uenicima neophodno je podsticati radoznalost, samostalnost i stvaralake ideje, sa uvaavanjem razvojnih i individualnih karakteristika. Za uspenu realizaciju programa izuzetno je znaajna podrka u vidu obuke nastavnika sa prirunikom kao prateom literaturom i osnovnim osloncem u realizaciji programa zdravstvenog vaspitanja. Uenici kao izvor informacija koriste postojee udbenike i raspoloivu literaturu iz ostalih nastavnih predmeta na nivou uzrasta, kao i ostale izvore informacija (tampane, audiovizuelne, elektronske...). Opti cilj integrisanih sadraja zdravstvenog vaspitanja jeste da uenici ovladaju osnovnim znanjima, vetinama, stavovima i vrednostima iz oblasti zdravstvenog vaspitanja, kroz uenje zasnovano na iskustvu, da upoznaju sebe, svoje okruenje i razviju sposobnosti za zdrav ivot. Ostali ciljevi i zadaci zdravstvenog vaspitanja su: - razvijanje loginog miljenja i osposobljavanje za samostalno uenje i aktivno pronalaenje informacija; - razvijanje radoznalosti i ekoloke svesti; - sticanje znanja, formiranje stavova i ponaanja uenika u vezi sa zdravljem i zdravim nainom ivota i razvojem humanizacije meu ljudima; - unapreivanje higijenskih i radnih uslova u koli i eliminisanje uticaja koji tetno deluju na zdravlje; - ostvarivanje aktivnog odnosa i uzajamne saradnje kole, porodice i zajednice na razvoju, zatiti i unapreenju zdravlja; - podsticanje roditelja na aktivnosti za unapreenje zdravlja dece; - razvijanje motivacije uenika u odnosu na zdravlje i zdrav stil ivota;

- podsticanje vannastavnih aktivnosti osmiljenim akcijama za unapreivanje zdravlja na nivou lokalne zajednice; - motivisanje uenika za ponaanje koje uva zdravlje; porast nivoa svesti o rizinom ponaanju kao "uzroniku" niza zdravstvenih problema.

Drugi razred Sadraji programa

I Tema ta se dogaa u mom telu 1. Rastem i razvijam se - to se vidi. Put hrane od ulaska u organizam do izluivanja i izbacivanja nevarenih sastojaka. Put vode u organizmu i znaaj unoenja dovoljnih koliina, kao i pravilno izluivanje iz organizma. I zubi se menjaju - zamena mlenih zuba stalnim zubima, uvanje zdravlja zuba, redovne kontrole kod zubara i prevencija karijesa. II Tema - Ja i moje zdravlje 1. Kako sauvati zdravlje leti i zimi, kao i tokom godine. ta moe da narui moje zdravlje. uvam se - znaaj zatite od buke. Pravilna primena prirodne i vetake svetlosti. Uticaj zagaene sredine na organizam - vode i vazduha. III Tema - Dnevni ritam 1. Leti i zimi. 2. Kako prepoznati umor i zamor. Znaaj odmora i normalnog ritma rada i odmora. Uticaj umora i premora na zdravlje. Znaaj treninga. 3. kola i zdravlje. Uticaj loe kolske higijene i neadekvatnog nametaja na zdravlje i razvoj uenika. IV Tema - Lina higijena 1. Znaaj line higijene za ouvanje zdravlja. Kupanje u bazenima i otvorenim vodama. Higijena koe i njenih produkata - kosa i nokti. Higijena odee i obue. V Tema - Ishrana 1. Moj kuvar. Znaaj unoenja svih ivotnih namirnica. Termika obrada namirnica i praktine vebe na temu pripreme obroka u koli. 2. Nepravilna ishrana, sa osvrtom na unoenje slatkia i sokova u obilnim koliinama. VI Tema - Prevencija zloupotrebe alkohola i duvana

1. Osobine alkohola i nikotina. tetno dejstvo na organizam. Bolesti koje nastaju kao posledica unoenja alkohola i nikotina. VII Tema - Zanemarivanje i zlostavljanje dece 1. Socijalno ugroena deca. Znaaj rada slubi za hitne sluajeve i njihovi brojevi telefona. Odnos prema deci sa posebnim potrebama. Odnos prema starim licima.