Decija Igra

:
 O retko kojoj psiholoskoj pojavi je pisano onoliko koliko o igri. Postoji dosta teorija decje igre, koji uzimaju u obzir samo jedan element igre, naglasavaju ga I postaju jednostrane teorije. Razvojem drustva I promenom drustvenih odnosa I nacina zivota igra je ostala sastavni deo zivota dedeta, menjao se samo njen sadrzaj I oblici. Po FROJDU period detinjstva je period stalnih trauma. Detinjstvo je period igre, jer je to prema njemu period neprekidnih trauma, a igra je jedino sredstvo da se putem ponavljanja savladaju oni teski dozivljaji koji sa sobom nose te traume. Za njega je igra terapeutsko sredstvo protiv mogucih neuroza. PIJAZE psihicki razvoj I decju igru objasnjava izolovano od spoljasnje sredine, process gde se u igri odrzava struktura misljenja, a sa druge strane, misljenje se formira kroz igru(Vigotski I Elkonjin). Nasuprot Pijazeovom shvatanju

tako da neke igre tradicionalno vaze kao zenske igre. standard ljudi u jednoj sredini uticu na izbor igara I nacin igre dece. istorijski dogadjaji. vojnici. Pored toga uticu I profesija roditelja. Tradicija je takodje factor koji utice na igru.) Poseban factor je inteligencija. dok seoska zbog udaljenosti kuca cesto nemaju drustva. Seoska deca zive u sred priorode I koriste prirodne objekte za igru(penjanje na brdo. prutice). Bistrija deca su aktivnija I snalazljivija u igri. Gradska deca se vise igraju masovnih igara. bistrina uma. vise citaju. sisarke.igre izgradjena je naucna teorija igre nazvana ‘’kognitivisticko-drustvenom teorijom decje igre’’  Faktori decje igre: Drusvena sredina I socijalni sastav te sredine. POL. To umnogome zavisi od razmena u kulturnom nasledju. preskakanje potoka). duhovna zrelost. vise uzivaju u .Tu razliku namecu odrasli. drugovi u igri pa I sam polozaj mesta. poslovi u domacinstvu) I muske igre(rat. ili igre za devojcice(lutke. a razne proizvode prirode koriste kao igracke (tikve. Velika razlika u igrama I igrackama su izmedju gradske I seoske dece.

 ZNACAJ IGRE: Igra se po svojim karakteristikama razlikuje od svih ostalih aktivnosti.plivanje. imaju svoje hobije. voznja biciklom… Na igru utice I celokupna licnost deteta-karakter koji je u toku stvaranja. igranje loptom. grudvanje. pesak. kuhinjski pribor. dok manje obdarena deca teze igrama sa pravilima. Leti. Stvari vidi onako kako ih dozivljava. skijanje. pa je I prirodno da je njen znacaj za dete tako dubok I mnogostran. Kocke. Godisnje doba vrsi odredjen uticaj na igranje. Zdravlje deteta I normalan razvoj kretanja je od osnovnog znacaja za detetov razvoj u igri. . Decji svet najprirodnije dolazi do izrazaja u igri. Dete ne vidi svet u kom zivi isto kao I odrasli. introvertna deca. plastelin podsticu stvaralacku igru.humoru. kreativne igre. vojnici usmeravaju dete u igru maste. zimisankanje. ekstravertna. Zdravo dete se vise igra od bolesnog. temperament. Na razvoj igara utice takodje vrsta igracaka sa kojima dete raspolaze. Igra je nesto licno. lutke. zanimaju ih stvaralacke.

Dok se igra dete je cesto u situaciji da se snalazi. odgovornost. . Tako se u detetu vec rano oblikuju pozitivne moralne osobine-savladjivanja samog sebe. samim tim razvija inteligenciju. jer mnoge igre zahtevaju rizikovanje. koje razvija razlicite socijalne igre(osecaj zajednice. postenje.Igra razvija organe. Deca se ne igraju da bi razvila svoje sopsobnosti. misice I celokupan organizam. zatim razvija decje funkcije I sposobnosti. obogacuje I produbljuje. duznosti). smisao za predredjivanje zajednici.ne slaze kockice da bi napravilo nesto od trajne vrednosti. U igri se vaspitava I hrabrost. Igra razvija mastu. Dete npr. igra se da bi zadovoljilo svoju unutrasnju potrebu za aktivnoscu koja je u igri usmerena ka nekom cilju. trazi nova resenja. kombinuje razne osobine I aktivnosti. a samo dete stice iskustvo na veoma karakteristican nacin. mada to u igri I postizu. Visoke lecne vrednosti su socijalna osecanja. simpatije. pomocu koje dete ucestvuje u zivotu odraslih. medjusobna zavisnost. postane snalazljivo. Razvija detetovu licnost kao celinu. socijani odnosi. samostalnost.

Завод за уџбенике и наставна средства 8. Делта прес 7. Sve ovo gore navedeno potrvdjuje da igra narocito u predskolsko doba ima nenadoknadivu ulogu u razvoj decje licnosti. Толичич. Завод за уџбенике и наставна средства 9. (1990): Психологија дечје игре. Горњи Милановац. Трој. В. Горњи Милановац. (2000): Развојна психологија. Нови Пазар. Радомировић. и Толичич. Дечје новине 16. Учитељски факултет 3. Завод за уџбенике и наставна средства 13. Универзитет у Новом Пазару 11. Београд. Л. Београд.. Београд. Смиљaнић. Е. (1979): Дечја игра. (1964): Дечји цртежи као израз душевног развоја детета. Каменов. (1966): Дечја психологија. Загреб. Д. Београд. Радомировић. (1987): Дијете и облик.Igra je veoma privlacna za dete. (1966): Дете упознајему игри. И. Ф. Б. други део. Митровић. ЛИТЕРАТУРА 1. (1986): Предшколска педагогија. И. Школска књига 2. Научна књига 15. Учитељски факултет 10. Београд. Potrebno je da odrasli imaju razumevanje za decju igru. (1997): Интелектуално васпитање кроз игру. Јагодина. Б. Београд. Београд. Завод за уџбенике и наставна средства 6. Толичич.. Б. С. Д. Нешић. А. jer ga opusta I smiruje. Погачник. Научна књига . (2000): Основе развојне психологије. a narocito kreativnost deteta u igri…. Рад 14. Б. Трнавац. Д. Београд. Жлебник. Брковић. Завод за уџбенике и наставна средства 4. (2003): Психологија. Б. Чоловић. Ељкоњин. Толичич. Д. da je podsticu. (1992): Дечја психологија. Дечје новине 5. В. (1981): Развојна психологија. Беламарић. Завод за уџбенике и наставна средства 12.. (1972): Психологија детета младих. Смиљанић. Група аутора (1983): Игра и играчке. Београд. Ђорђевић. Ужице. И. Београд. Н. (1968): Психологија детета.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful