Decija Igra

:
 O retko kojoj psiholoskoj pojavi je pisano onoliko koliko o igri. Postoji dosta teorija decje igre, koji uzimaju u obzir samo jedan element igre, naglasavaju ga I postaju jednostrane teorije. Razvojem drustva I promenom drustvenih odnosa I nacina zivota igra je ostala sastavni deo zivota dedeta, menjao se samo njen sadrzaj I oblici. Po FROJDU period detinjstva je period stalnih trauma. Detinjstvo je period igre, jer je to prema njemu period neprekidnih trauma, a igra je jedino sredstvo da se putem ponavljanja savladaju oni teski dozivljaji koji sa sobom nose te traume. Za njega je igra terapeutsko sredstvo protiv mogucih neuroza. PIJAZE psihicki razvoj I decju igru objasnjava izolovano od spoljasnje sredine, process gde se u igri odrzava struktura misljenja, a sa druge strane, misljenje se formira kroz igru(Vigotski I Elkonjin). Nasuprot Pijazeovom shvatanju

drugovi u igri pa I sam polozaj mesta. preskakanje potoka). istorijski dogadjaji. vise citaju. Tradicija je takodje factor koji utice na igru. dok seoska zbog udaljenosti kuca cesto nemaju drustva. Pored toga uticu I profesija roditelja. Velika razlika u igrama I igrackama su izmedju gradske I seoske dece. vojnici. bistrina uma. Bistrija deca su aktivnija I snalazljivija u igri. ili igre za devojcice(lutke. To umnogome zavisi od razmena u kulturnom nasledju. POL. Seoska deca zive u sred priorode I koriste prirodne objekte za igru(penjanje na brdo. poslovi u domacinstvu) I muske igre(rat. sisarke.) Poseban factor je inteligencija.igre izgradjena je naucna teorija igre nazvana ‘’kognitivisticko-drustvenom teorijom decje igre’’  Faktori decje igre: Drusvena sredina I socijalni sastav te sredine. prutice). standard ljudi u jednoj sredini uticu na izbor igara I nacin igre dece.Tu razliku namecu odrasli. Gradska deca se vise igraju masovnih igara. duhovna zrelost. a razne proizvode prirode koriste kao igracke (tikve. vise uzivaju u . tako da neke igre tradicionalno vaze kao zenske igre.

pesak. imaju svoje hobije.  ZNACAJ IGRE: Igra se po svojim karakteristikama razlikuje od svih ostalih aktivnosti. kreativne igre. Na razvoj igara utice takodje vrsta igracaka sa kojima dete raspolaze. zanimaju ih stvaralacke. pa je I prirodno da je njen znacaj za dete tako dubok I mnogostran. vojnici usmeravaju dete u igru maste. kuhinjski pribor. zimisankanje. Godisnje doba vrsi odredjen uticaj na igranje.humoru. introvertna deca.plivanje. Leti. Zdravlje deteta I normalan razvoj kretanja je od osnovnog znacaja za detetov razvoj u igri. . Decji svet najprirodnije dolazi do izrazaja u igri. Dete ne vidi svet u kom zivi isto kao I odrasli. igranje loptom. voznja biciklom… Na igru utice I celokupna licnost deteta-karakter koji je u toku stvaranja. Igra je nesto licno. temperament. ekstravertna. Zdravo dete se vise igra od bolesnog. skijanje. Kocke. grudvanje. Stvari vidi onako kako ih dozivljava. plastelin podsticu stvaralacku igru. lutke. dok manje obdarena deca teze igrama sa pravilima.

samim tim razvija inteligenciju. Deca se ne igraju da bi razvila svoje sopsobnosti. Dete npr. Igra razvija mastu. a samo dete stice iskustvo na veoma karakteristican nacin. postane snalazljivo.ne slaze kockice da bi napravilo nesto od trajne vrednosti. zatim razvija decje funkcije I sposobnosti. pomocu koje dete ucestvuje u zivotu odraslih. obogacuje I produbljuje. socijani odnosi. postenje. duznosti). igra se da bi zadovoljilo svoju unutrasnju potrebu za aktivnoscu koja je u igri usmerena ka nekom cilju. kombinuje razne osobine I aktivnosti. misice I celokupan organizam. Dok se igra dete je cesto u situaciji da se snalazi. mada to u igri I postizu. samostalnost. U igri se vaspitava I hrabrost. jer mnoge igre zahtevaju rizikovanje. Visoke lecne vrednosti su socijalna osecanja. trazi nova resenja. Tako se u detetu vec rano oblikuju pozitivne moralne osobine-savladjivanja samog sebe. koje razvija razlicite socijalne igre(osecaj zajednice. Razvija detetovu licnost kao celinu.Igra razvija organe. smisao za predredjivanje zajednici. medjusobna zavisnost. simpatije. odgovornost. .

Београд. И. Београд. (1990): Психологија дечје игре. (1979): Дечја игра. Учитељски факултет 3. Завод за уџбенике и наставна средства 9.. Д. Брковић. Јагодина. Митровић. Д. А. (2000): Основе развојне психологије. Смиљaнић. Београд. (1966): Дете упознајему игри. Нешић.. Завод за уџбенике и наставна средства 12. Б. Дечје новине 16. Sve ovo gore navedeno potrvdjuje da igra narocito u predskolsko doba ima nenadoknadivu ulogu u razvoj decje licnosti. Толичич. Делта прес 7. Ф. (1972): Психологија детета младих. Школска књига 2. Б. jer ga opusta I smiruje. Ђорђевић. Д.Igra je veoma privlacna za dete. Чоловић. Загреб. Б. Толичич. (1981): Развојна психологија. Ељкоњин.. Рад 14. Погачник. Дечје новине 5. Група аутора (1983): Игра и играчке. Жлебник. Potrebno je da odrasli imaju razumevanje za decju igru. Б. Београд. Смиљанић. Београд. (1986): Предшколска педагогија. други део. Трнавац. a narocito kreativnost deteta u igri…. Учитељски факултет 10. Толичич. (1997): Интелектуално васпитање кроз игру. Београд. (1987): Дијете и облик. В. Научна књига . Завод за уџбенике и наставна средства 4. (1964): Дечји цртежи као израз душевног развоја детета. Радомировић. da je podsticu. Радомировић. и Толичич. Нови Пазар. (2000): Развојна психологија. Б. Београд. Н. И. Завод за уџбенике и наставна средства 8. (2003): Психологија. И. (1992): Дечја психологија. Д. (1966): Дечја психологија. В. Трој. Горњи Милановац. Ужице. Каменов. Завод за уџбенике и наставна средства 6. Беламарић. Универзитет у Новом Пазару 11. Л. Београд. Горњи Милановац. Завод за уџбенике и наставна средства 13. Београд. ЛИТЕРАТУРА 1. (1968): Психологија детета. Научна књига 15. Београд. Е. С.