Decija Igra

:
 O retko kojoj psiholoskoj pojavi je pisano onoliko koliko o igri. Postoji dosta teorija decje igre, koji uzimaju u obzir samo jedan element igre, naglasavaju ga I postaju jednostrane teorije. Razvojem drustva I promenom drustvenih odnosa I nacina zivota igra je ostala sastavni deo zivota dedeta, menjao se samo njen sadrzaj I oblici. Po FROJDU period detinjstva je period stalnih trauma. Detinjstvo je period igre, jer je to prema njemu period neprekidnih trauma, a igra je jedino sredstvo da se putem ponavljanja savladaju oni teski dozivljaji koji sa sobom nose te traume. Za njega je igra terapeutsko sredstvo protiv mogucih neuroza. PIJAZE psihicki razvoj I decju igru objasnjava izolovano od spoljasnje sredine, process gde se u igri odrzava struktura misljenja, a sa druge strane, misljenje se formira kroz igru(Vigotski I Elkonjin). Nasuprot Pijazeovom shvatanju

vise citaju. ili igre za devojcice(lutke. Velika razlika u igrama I igrackama su izmedju gradske I seoske dece. drugovi u igri pa I sam polozaj mesta. duhovna zrelost. To umnogome zavisi od razmena u kulturnom nasledju. tako da neke igre tradicionalno vaze kao zenske igre. POL. Seoska deca zive u sred priorode I koriste prirodne objekte za igru(penjanje na brdo. Bistrija deca su aktivnija I snalazljivija u igri. istorijski dogadjaji. dok seoska zbog udaljenosti kuca cesto nemaju drustva. preskakanje potoka). sisarke.Tu razliku namecu odrasli. poslovi u domacinstvu) I muske igre(rat.) Poseban factor je inteligencija. standard ljudi u jednoj sredini uticu na izbor igara I nacin igre dece. bistrina uma. prutice). vojnici. a razne proizvode prirode koriste kao igracke (tikve.igre izgradjena je naucna teorija igre nazvana ‘’kognitivisticko-drustvenom teorijom decje igre’’  Faktori decje igre: Drusvena sredina I socijalni sastav te sredine. Gradska deca se vise igraju masovnih igara. vise uzivaju u . Tradicija je takodje factor koji utice na igru. Pored toga uticu I profesija roditelja.

temperament. Dete ne vidi svet u kom zivi isto kao I odrasli. pesak. imaju svoje hobije. voznja biciklom… Na igru utice I celokupna licnost deteta-karakter koji je u toku stvaranja. igranje loptom. lutke. ekstravertna. vojnici usmeravaju dete u igru maste. Godisnje doba vrsi odredjen uticaj na igranje. . skijanje. Leti. Stvari vidi onako kako ih dozivljava.humoru. plastelin podsticu stvaralacku igru. Kocke. Igra je nesto licno. dok manje obdarena deca teze igrama sa pravilima. grudvanje.  ZNACAJ IGRE: Igra se po svojim karakteristikama razlikuje od svih ostalih aktivnosti. kreativne igre. Zdravo dete se vise igra od bolesnog. Zdravlje deteta I normalan razvoj kretanja je od osnovnog znacaja za detetov razvoj u igri. kuhinjski pribor.plivanje. Na razvoj igara utice takodje vrsta igracaka sa kojima dete raspolaze. pa je I prirodno da je njen znacaj za dete tako dubok I mnogostran. introvertna deca. zanimaju ih stvaralacke. zimisankanje. Decji svet najprirodnije dolazi do izrazaja u igri.

misice I celokupan organizam. jer mnoge igre zahtevaju rizikovanje. samim tim razvija inteligenciju. mada to u igri I postizu. socijani odnosi. postenje. Dete npr. Razvija detetovu licnost kao celinu. U igri se vaspitava I hrabrost. zatim razvija decje funkcije I sposobnosti. simpatije.ne slaze kockice da bi napravilo nesto od trajne vrednosti. Visoke lecne vrednosti su socijalna osecanja. samostalnost. Igra razvija mastu. medjusobna zavisnost. odgovornost. Tako se u detetu vec rano oblikuju pozitivne moralne osobine-savladjivanja samog sebe. trazi nova resenja. . igra se da bi zadovoljilo svoju unutrasnju potrebu za aktivnoscu koja je u igri usmerena ka nekom cilju. smisao za predredjivanje zajednici. Deca se ne igraju da bi razvila svoje sopsobnosti. koje razvija razlicite socijalne igre(osecaj zajednice. pomocu koje dete ucestvuje u zivotu odraslih. obogacuje I produbljuje. a samo dete stice iskustvo na veoma karakteristican nacin. kombinuje razne osobine I aktivnosti. postane snalazljivo.Igra razvija organe. duznosti). Dok se igra dete je cesto u situaciji da se snalazi.

Ф. Чоловић. (1964): Дечји цртежи као израз душевног развоја детета. Радомировић. Београд. a narocito kreativnost deteta u igri…. Београд. (2003): Психологија. da je podsticu. Каменов. А. Завод за уџбенике и наставна средства 9.. Толичич. Загреб. Трнавац. Смиљанић. Д. Смиљaнић. Н.Igra je veoma privlacna za dete. Група аутора (1983): Игра и играчке. (1979): Дечја игра. Радомировић. Београд. Ељкоњин. Завод за уџбенике и наставна средства 4. С. Дечје новине 16. Б. И. Београд. други део. Беламарић.. (1981): Развојна психологија. Sve ovo gore navedeno potrvdjuje da igra narocito u predskolsko doba ima nenadoknadivu ulogu u razvoj decje licnosti. Горњи Милановац. ЛИТЕРАТУРА 1. В. и Толичич. Толичич. (1966): Дете упознајему игри. (1997): Интелектуално васпитање кроз игру. Б. Научна књига 15. (1972): Психологија детета младих. Митровић. Е. Жлебник. Београд. (1986): Предшколска педагогија. (2000): Основе развојне психологије. Завод за уџбенике и наставна средства 13. Potrebno je da odrasli imaju razumevanje za decju igru. И. jer ga opusta I smiruje. Б. Школска књига 2. (1968): Психологија детета. Ужице. Нови Пазар. Београд. Делта прес 7. Горњи Милановац. В. Д. Београд.. Научна књига . (1992): Дечја психологија. Погачник. Завод за уџбенике и наставна средства 8. Брковић. (1987): Дијете и облик. Учитељски факултет 3. Трој. (1990): Психологија дечје игре. Учитељски факултет 10. Д. Завод за уџбенике и наставна средства 12. Београд. И. Нешић. Београд. Д. (2000): Развојна психологија. Дечје новине 5. Рад 14. Л. Београд. Завод за уџбенике и наставна средства 6. (1966): Дечја психологија. Универзитет у Новом Пазару 11. Толичич. Б. Јагодина. Ђорђевић. Б.