Decija Igra

:
 O retko kojoj psiholoskoj pojavi je pisano onoliko koliko o igri. Postoji dosta teorija decje igre, koji uzimaju u obzir samo jedan element igre, naglasavaju ga I postaju jednostrane teorije. Razvojem drustva I promenom drustvenih odnosa I nacina zivota igra je ostala sastavni deo zivota dedeta, menjao se samo njen sadrzaj I oblici. Po FROJDU period detinjstva je period stalnih trauma. Detinjstvo je period igre, jer je to prema njemu period neprekidnih trauma, a igra je jedino sredstvo da se putem ponavljanja savladaju oni teski dozivljaji koji sa sobom nose te traume. Za njega je igra terapeutsko sredstvo protiv mogucih neuroza. PIJAZE psihicki razvoj I decju igru objasnjava izolovano od spoljasnje sredine, process gde se u igri odrzava struktura misljenja, a sa druge strane, misljenje se formira kroz igru(Vigotski I Elkonjin). Nasuprot Pijazeovom shvatanju

To umnogome zavisi od razmena u kulturnom nasledju. Velika razlika u igrama I igrackama su izmedju gradske I seoske dece. drugovi u igri pa I sam polozaj mesta. Seoska deca zive u sred priorode I koriste prirodne objekte za igru(penjanje na brdo. a razne proizvode prirode koriste kao igracke (tikve. preskakanje potoka). vojnici.igre izgradjena je naucna teorija igre nazvana ‘’kognitivisticko-drustvenom teorijom decje igre’’  Faktori decje igre: Drusvena sredina I socijalni sastav te sredine. ili igre za devojcice(lutke. poslovi u domacinstvu) I muske igre(rat. dok seoska zbog udaljenosti kuca cesto nemaju drustva. standard ljudi u jednoj sredini uticu na izbor igara I nacin igre dece. Bistrija deca su aktivnija I snalazljivija u igri. istorijski dogadjaji. prutice). Gradska deca se vise igraju masovnih igara. Pored toga uticu I profesija roditelja.Tu razliku namecu odrasli. tako da neke igre tradicionalno vaze kao zenske igre. duhovna zrelost. bistrina uma. vise uzivaju u . POL.) Poseban factor je inteligencija. sisarke. Tradicija je takodje factor koji utice na igru. vise citaju.

Stvari vidi onako kako ih dozivljava. skijanje. ekstravertna. Leti.plivanje. kuhinjski pribor. Decji svet najprirodnije dolazi do izrazaja u igri. igranje loptom. introvertna deca.  ZNACAJ IGRE: Igra se po svojim karakteristikama razlikuje od svih ostalih aktivnosti. voznja biciklom… Na igru utice I celokupna licnost deteta-karakter koji je u toku stvaranja. Godisnje doba vrsi odredjen uticaj na igranje. lutke. vojnici usmeravaju dete u igru maste. Kocke. . pa je I prirodno da je njen znacaj za dete tako dubok I mnogostran. temperament. Igra je nesto licno. zanimaju ih stvaralacke. pesak. grudvanje. kreativne igre. Zdravlje deteta I normalan razvoj kretanja je od osnovnog znacaja za detetov razvoj u igri. zimisankanje. Zdravo dete se vise igra od bolesnog.humoru. dok manje obdarena deca teze igrama sa pravilima. Dete ne vidi svet u kom zivi isto kao I odrasli. imaju svoje hobije. Na razvoj igara utice takodje vrsta igracaka sa kojima dete raspolaze. plastelin podsticu stvaralacku igru.

mada to u igri I postizu. koje razvija razlicite socijalne igre(osecaj zajednice.Igra razvija organe. Razvija detetovu licnost kao celinu. simpatije. pomocu koje dete ucestvuje u zivotu odraslih. obogacuje I produbljuje. odgovornost. U igri se vaspitava I hrabrost. postenje. Dok se igra dete je cesto u situaciji da se snalazi. trazi nova resenja. Visoke lecne vrednosti su socijalna osecanja. duznosti). Tako se u detetu vec rano oblikuju pozitivne moralne osobine-savladjivanja samog sebe. misice I celokupan organizam. smisao za predredjivanje zajednici. jer mnoge igre zahtevaju rizikovanje.ne slaze kockice da bi napravilo nesto od trajne vrednosti. medjusobna zavisnost. Dete npr. Deca se ne igraju da bi razvila svoje sopsobnosti. socijani odnosi. zatim razvija decje funkcije I sposobnosti. a samo dete stice iskustvo na veoma karakteristican nacin. samostalnost. samim tim razvija inteligenciju. igra se da bi zadovoljilo svoju unutrasnju potrebu za aktivnoscu koja je u igri usmerena ka nekom cilju. Igra razvija mastu. . postane snalazljivo. kombinuje razne osobine I aktivnosti.

Учитељски факултет 10. a narocito kreativnost deteta u igri….. Београд. А. Јагодина. Горњи Милановац. Д. Завод за уџбенике и наставна средства 4. И. ЛИТЕРАТУРА 1. (2000): Развојна психологија. Д. Б. Толичич. Београд. Горњи Милановац. и Толичич. Нови Пазар. (1964): Дечји цртежи као израз душевног развоја детета. Смиљaнић. (1990): Психологија дечје игре. Чоловић. Универзитет у Новом Пазару 11. (1966): Дечја психологија. Б. други део. (1997): Интелектуално васпитање кроз игру. Ужице. (1992): Дечја психологија. Београд. Дечје новине 16. (1986): Предшколска педагогија. Београд. Нешић. Д. Погачник. Ф. (1966): Дете упознајему игри. Ељкоњин. (1987): Дијете и облик. Школска књига 2. Радомировић. jer ga opusta I smiruje.Igra je veoma privlacna za dete. Толичич.. Е. И. Брковић. Београд.. Београд. Sve ovo gore navedeno potrvdjuje da igra narocito u predskolsko doba ima nenadoknadivu ulogu u razvoj decje licnosti. В. Толичич. (1972): Психологија детета младих. Д. Б. Београд. Каменов. Б. Београд. (1981): Развојна психологија. С. Л. Жлебник. Завод за уџбенике и наставна средства 8. Београд. Завод за уџбенике и наставна средства 12. Група аутора (1983): Игра и играчке. Рад 14. Завод за уџбенике и наставна средства 13. (2000): Основе развојне психологије. Ђорђевић. Potrebno je da odrasli imaju razumevanje za decju igru. Радомировић. В. (2003): Психологија. da je podsticu. Дечје новине 5. Учитељски факултет 3. Научна књига . Б. Београд. Завод за уџбенике и наставна средства 6. (1968): Психологија детета. Беламарић. Н. Завод за уџбенике и наставна средства 9. И. Митровић. Трнавац. Научна књига 15. (1979): Дечја игра. Загреб. Трој. Смиљанић. Делта прес 7.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful