Decija Igra

:
 O retko kojoj psiholoskoj pojavi je pisano onoliko koliko o igri. Postoji dosta teorija decje igre, koji uzimaju u obzir samo jedan element igre, naglasavaju ga I postaju jednostrane teorije. Razvojem drustva I promenom drustvenih odnosa I nacina zivota igra je ostala sastavni deo zivota dedeta, menjao se samo njen sadrzaj I oblici. Po FROJDU period detinjstva je period stalnih trauma. Detinjstvo je period igre, jer je to prema njemu period neprekidnih trauma, a igra je jedino sredstvo da se putem ponavljanja savladaju oni teski dozivljaji koji sa sobom nose te traume. Za njega je igra terapeutsko sredstvo protiv mogucih neuroza. PIJAZE psihicki razvoj I decju igru objasnjava izolovano od spoljasnje sredine, process gde se u igri odrzava struktura misljenja, a sa druge strane, misljenje se formira kroz igru(Vigotski I Elkonjin). Nasuprot Pijazeovom shvatanju

tako da neke igre tradicionalno vaze kao zenske igre. istorijski dogadjaji. Gradska deca se vise igraju masovnih igara. vise citaju. Seoska deca zive u sred priorode I koriste prirodne objekte za igru(penjanje na brdo. Velika razlika u igrama I igrackama su izmedju gradske I seoske dece.) Poseban factor je inteligencija.igre izgradjena je naucna teorija igre nazvana ‘’kognitivisticko-drustvenom teorijom decje igre’’  Faktori decje igre: Drusvena sredina I socijalni sastav te sredine. preskakanje potoka). Bistrija deca su aktivnija I snalazljivija u igri. POL. Tradicija je takodje factor koji utice na igru. ili igre za devojcice(lutke. standard ljudi u jednoj sredini uticu na izbor igara I nacin igre dece. vojnici. drugovi u igri pa I sam polozaj mesta. Pored toga uticu I profesija roditelja. a razne proizvode prirode koriste kao igracke (tikve. sisarke.Tu razliku namecu odrasli. To umnogome zavisi od razmena u kulturnom nasledju. poslovi u domacinstvu) I muske igre(rat. dok seoska zbog udaljenosti kuca cesto nemaju drustva. vise uzivaju u . prutice). duhovna zrelost. bistrina uma.

vojnici usmeravaju dete u igru maste. Stvari vidi onako kako ih dozivljava. pa je I prirodno da je njen znacaj za dete tako dubok I mnogostran. zimisankanje. Decji svet najprirodnije dolazi do izrazaja u igri. kreativne igre. Zdravlje deteta I normalan razvoj kretanja je od osnovnog znacaja za detetov razvoj u igri. pesak. . temperament. voznja biciklom… Na igru utice I celokupna licnost deteta-karakter koji je u toku stvaranja. ekstravertna. kuhinjski pribor. Na razvoj igara utice takodje vrsta igracaka sa kojima dete raspolaze. introvertna deca. grudvanje. dok manje obdarena deca teze igrama sa pravilima.  ZNACAJ IGRE: Igra se po svojim karakteristikama razlikuje od svih ostalih aktivnosti. igranje loptom. Dete ne vidi svet u kom zivi isto kao I odrasli. Godisnje doba vrsi odredjen uticaj na igranje. Zdravo dete se vise igra od bolesnog.humoru. zanimaju ih stvaralacke. skijanje. Kocke.plivanje. imaju svoje hobije. plastelin podsticu stvaralacku igru. lutke. Leti. Igra je nesto licno.

socijani odnosi. misice I celokupan organizam.ne slaze kockice da bi napravilo nesto od trajne vrednosti. Deca se ne igraju da bi razvila svoje sopsobnosti. duznosti). Igra razvija mastu. trazi nova resenja.Igra razvija organe. samostalnost. koje razvija razlicite socijalne igre(osecaj zajednice. postenje. simpatije. samim tim razvija inteligenciju. kombinuje razne osobine I aktivnosti. Visoke lecne vrednosti su socijalna osecanja. smisao za predredjivanje zajednici. obogacuje I produbljuje. zatim razvija decje funkcije I sposobnosti. igra se da bi zadovoljilo svoju unutrasnju potrebu za aktivnoscu koja je u igri usmerena ka nekom cilju. odgovornost. medjusobna zavisnost. pomocu koje dete ucestvuje u zivotu odraslih. Tako se u detetu vec rano oblikuju pozitivne moralne osobine-savladjivanja samog sebe. postane snalazljivo. Dete npr. Razvija detetovu licnost kao celinu. Dok se igra dete je cesto u situaciji da se snalazi. mada to u igri I postizu. jer mnoge igre zahtevaju rizikovanje. a samo dete stice iskustvo na veoma karakteristican nacin. U igri se vaspitava I hrabrost. .

Толичич. Рад 14. Дечје новине 16. Научна књига 15. Горњи Милановац. (2000): Развојна психологија. Брковић. Учитељски факултет 3. Београд. (1990): Психологија дечје игре. (1992): Дечја психологија. Ђорђевић. Погачник. Београд. Б. Б. jer ga opusta I smiruje. Е. (1979): Дечја игра. Београд. Толичич. (1987): Дијете и облик. Митровић. С. Нешић. Трнавац. Дечје новине 5. Школска књига 2. И. Ужице. И. Радомировић. Завод за уџбенике и наставна средства 12. (2003): Психологија. (1968): Психологија детета. (1966): Дете упознајему игри. Чоловић. (1964): Дечји цртежи као израз душевног развоја детета. Завод за уџбенике и наставна средства 6. (1972): Психологија детета младих. Београд. Научна књига . Јагодина. Београд. Загреб. Беламарић. Учитељски факултет 10.. Завод за уџбенике и наставна средства 13. Sve ovo gore navedeno potrvdjuje da igra narocito u predskolsko doba ima nenadoknadivu ulogu u razvoj decje licnosti. Potrebno je da odrasli imaju razumevanje za decju igru. И. Горњи Милановац. Ф.. Ељкоњин. Завод за уџбенике и наставна средства 4. (1966): Дечја психологија. Нови Пазар. В. (2000): Основе развојне психологије. Жлебник. Каменов.Igra je veoma privlacna za dete. Група аутора (1983): Игра и играчке. Д. Б. Универзитет у Новом Пазару 11. Д. (1981): Развојна психологија. други део. Завод за уџбенике и наставна средства 8. Д. Београд. Београд.. Смиљанић. Л. А. Радомировић. (1997): Интелектуално васпитање кроз игру. Д. Трој. В. Београд. Смиљaнић. Завод за уџбенике и наставна средства 9. Београд. (1986): Предшколска педагогија. da je podsticu. Н. ЛИТЕРАТУРА 1. a narocito kreativnost deteta u igri…. и Толичич. Београд. Б. Делта прес 7. Б. Толичич.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful