Decija Igra

:
 O retko kojoj psiholoskoj pojavi je pisano onoliko koliko o igri. Postoji dosta teorija decje igre, koji uzimaju u obzir samo jedan element igre, naglasavaju ga I postaju jednostrane teorije. Razvojem drustva I promenom drustvenih odnosa I nacina zivota igra je ostala sastavni deo zivota dedeta, menjao se samo njen sadrzaj I oblici. Po FROJDU period detinjstva je period stalnih trauma. Detinjstvo je period igre, jer je to prema njemu period neprekidnih trauma, a igra je jedino sredstvo da se putem ponavljanja savladaju oni teski dozivljaji koji sa sobom nose te traume. Za njega je igra terapeutsko sredstvo protiv mogucih neuroza. PIJAZE psihicki razvoj I decju igru objasnjava izolovano od spoljasnje sredine, process gde se u igri odrzava struktura misljenja, a sa druge strane, misljenje se formira kroz igru(Vigotski I Elkonjin). Nasuprot Pijazeovom shvatanju

Tradicija je takodje factor koji utice na igru. ili igre za devojcice(lutke. vise uzivaju u . Bistrija deca su aktivnija I snalazljivija u igri. bistrina uma. sisarke. To umnogome zavisi od razmena u kulturnom nasledju. vise citaju. POL. prutice). Seoska deca zive u sred priorode I koriste prirodne objekte za igru(penjanje na brdo. Velika razlika u igrama I igrackama su izmedju gradske I seoske dece.Tu razliku namecu odrasli.) Poseban factor je inteligencija. vojnici. a razne proizvode prirode koriste kao igracke (tikve. standard ljudi u jednoj sredini uticu na izbor igara I nacin igre dece. istorijski dogadjaji. Pored toga uticu I profesija roditelja. preskakanje potoka). Gradska deca se vise igraju masovnih igara. tako da neke igre tradicionalno vaze kao zenske igre. dok seoska zbog udaljenosti kuca cesto nemaju drustva.igre izgradjena je naucna teorija igre nazvana ‘’kognitivisticko-drustvenom teorijom decje igre’’  Faktori decje igre: Drusvena sredina I socijalni sastav te sredine. drugovi u igri pa I sam polozaj mesta. poslovi u domacinstvu) I muske igre(rat. duhovna zrelost.

Na razvoj igara utice takodje vrsta igracaka sa kojima dete raspolaze. Dete ne vidi svet u kom zivi isto kao I odrasli. zanimaju ih stvaralacke. igranje loptom. kuhinjski pribor. dok manje obdarena deca teze igrama sa pravilima. Zdravo dete se vise igra od bolesnog. pesak. plastelin podsticu stvaralacku igru. skijanje. kreativne igre. Leti. imaju svoje hobije. Igra je nesto licno. Decji svet najprirodnije dolazi do izrazaja u igri. vojnici usmeravaju dete u igru maste. ekstravertna. introvertna deca.plivanje. Zdravlje deteta I normalan razvoj kretanja je od osnovnog znacaja za detetov razvoj u igri. Godisnje doba vrsi odredjen uticaj na igranje.  ZNACAJ IGRE: Igra se po svojim karakteristikama razlikuje od svih ostalih aktivnosti.humoru. . voznja biciklom… Na igru utice I celokupna licnost deteta-karakter koji je u toku stvaranja. zimisankanje. Kocke. lutke. Stvari vidi onako kako ih dozivljava. temperament. grudvanje. pa je I prirodno da je njen znacaj za dete tako dubok I mnogostran.

odgovornost. Dok se igra dete je cesto u situaciji da se snalazi. medjusobna zavisnost. kombinuje razne osobine I aktivnosti. Dete npr. zatim razvija decje funkcije I sposobnosti. Visoke lecne vrednosti su socijalna osecanja. koje razvija razlicite socijalne igre(osecaj zajednice. postane snalazljivo. Igra razvija mastu. trazi nova resenja. socijani odnosi. . U igri se vaspitava I hrabrost. jer mnoge igre zahtevaju rizikovanje.ne slaze kockice da bi napravilo nesto od trajne vrednosti. misice I celokupan organizam. pomocu koje dete ucestvuje u zivotu odraslih. igra se da bi zadovoljilo svoju unutrasnju potrebu za aktivnoscu koja je u igri usmerena ka nekom cilju. Tako se u detetu vec rano oblikuju pozitivne moralne osobine-savladjivanja samog sebe. mada to u igri I postizu. samostalnost. simpatije. postenje. a samo dete stice iskustvo na veoma karakteristican nacin. Razvija detetovu licnost kao celinu. obogacuje I produbljuje. Deca se ne igraju da bi razvila svoje sopsobnosti. duznosti).Igra razvija organe. samim tim razvija inteligenciju. smisao za predredjivanje zajednici.

Б. Горњи Милановац. Д. Погачник. Смиљанић. (1986): Предшколска педагогија. С. Научна књига . В. Београд. Универзитет у Новом Пазару 11.Igra je veoma privlacna za dete. Д. da je podsticu. Е. Загреб. Београд. Завод за уџбенике и наставна средства 12. ЛИТЕРАТУРА 1. Л. (1966): Дечја психологија. (1972): Психологија детета младих. Б. Толичич. Беламарић. Sve ovo gore navedeno potrvdjuje da igra narocito u predskolsko doba ima nenadoknadivu ulogu u razvoj decje licnosti. Учитељски факултет 3. Трнавац. Толичич. Јагодина.. Група аутора (1983): Игра и играчке. Радомировић. и Толичич. Б. Брковић. Учитељски факултет 10. (1992): Дечја психологија. jer ga opusta I smiruje. Београд. (1987): Дијете и облик. Ужице. Н. Завод за уџбенике и наставна средства 13. Potrebno je da odrasli imaju razumevanje za decju igru. Ф. Научна књига 15. Д. Завод за уџбенике и наставна средства 8. Рад 14.. Београд. И. Каменов. И. Д. Завод за уџбенике и наставна средства 9. Школска књига 2. (1990): Психологија дечје игре. Делта прес 7. Нови Пазар. Београд. Дечје новине 16. Смиљaнић. (1979): Дечја игра.. Б. Чоловић. Београд. (2000): Основе развојне психологије. Дечје новине 5. (1997): Интелектуално васпитање кроз игру. (2003): Психологија. Горњи Милановац. Ељкоњин. Београд. Трој. (1981): Развојна психологија. В. (1968): Психологија детета. Београд. Нешић. Београд. Жлебник. (2000): Развојна психологија. Београд. А. Митровић. Завод за уџбенике и наставна средства 6. a narocito kreativnost deteta u igri…. Радомировић. Б. други део. И. Ђорђевић. Толичич. (1966): Дете упознајему игри. Завод за уџбенике и наставна средства 4. (1964): Дечји цртежи као израз душевног развоја детета.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful