P. 1
Industrijska logistika

Industrijska logistika

|Views: 536|Likes:
Published by Aleksandra Markovic

More info:

Published by: Aleksandra Markovic on Jun 10, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/16/2014

pdf

text

original

1.

UVOD
Industrijska logistika je integracija dve ili više aktivnosti u cilju planiranja,
implementacije i kontrolisanja efikasnosti tokova sirovina, procesnih zaliha i
gotovih roba od početne tačke do tačke potršnje. Ove aktivnosti mogu da uključe,
ali nisu ograničene na, usluge korisniku, predviđanje potrošnje, distribucione
komunikacije, upravljanje zalihama, rukovanje materijalom, obradu narudžbina,
delove i podršku servisu, izbor lokacije pogona I stovarišta, snabdevanje -
nabavku, pakovanje, rukovanje vraćenim robama, otpis otpada, saobraćaj i
transport i skladištenje i zalihe.
Možemo zaključiti da u okviru sistema postoje razne oblasti (podsistemi) koji se
mogu razmatrati sa različitih aspekata. Takođe mogu se vršiti različiti proračuni
operacija (na primer, proizvodnja, snabdevanje materijalom, distribucija i sl.),
posredstvom različitih metoda izračunavanja.
1
2. POJAM LOGISTIKE I NJEN ZNAČAJ U INDUSTRIJI
Logistika predstavlja celokupan proces planiranja, obezbeđenja, kontrole I
evidencije snabdevanja i zbrinjavanja materijalnim sredstvima, organizacije
transporta, hospitalizacije ljudstva, rada i održavanja postrojenja oružanih snaga
(vojna industrija, ratna privreda).
Aktuelna definicija logistike kao poslovne funkcije ističu u prvi plan
problematiku upravljanja materijalnim tokovima u preduzeću.
Kao nauka poslovna logistika predstavlja ekonomsku disciplinu koja proučava
tokove i transformacije ekonomskog sadržaja u okviru preduzeća. Ona time stvara
naučno uopštena rešenja (modele, metode i tehnike) za prevazilaženje prostorne i
vremenske dimenzije ciklusa reprodukcije. Na šemi 2.1. prikazana logistika i njena
zastupljenost u industriji.
Slika 2.1. : Logistika u industriji
2
3. OBEZBEĐENJE MATERIJALA

3.1. MATERIJAL KAO ULAZNI ELEMENT U TRANSFORMACIONI PROCES
Materijal predstavlja jedan od osnovnih ulaznih elemenata u transformacioni
process poslovnog sistema, jer obavljanje proizvodnih operacija na radnim
mestima nije moguće bez obezbeđenja materijala propisanog kvaliteta i kvantiteta
u predviđeno vreme. Potrebna količina materijala zavisi od godišnjeg programa
proizvodnje, čija dinamika obuhvata kraće vremenske periode. Količine materijala
neophodne za izvršavanje takvih podprograma predstavljaju porudžbine[1].
Za utvrđivanje optimalnih količina materijala u jednoj porudžbini, biće
interpetiran modelski pristup dat na slici 3.1, gde upotrebljena simbolika ima
sledeće značenje:
a. b. c. d. e.
Slika 3.1 : Optimalna količina materijala u jednoj porudžbini [1]
MOP – modeli za optimizaciju porudžbina
PK – potražnja konstantna
PS – potražnja stohastička
a. MODEL 1. – Hitne nabavke nisu dozvoljene
b. MODEL 2. – Hitne nabavke jesu dozvoljene
c. MODEL 3. – Početne zalihe ne postoje
d. MODEL 4. – Početne zalihe mogu postojati
e. MODEL 5. – Zalihe mogu biti dovoljne i ne moraju biti dovoljne u jednom istom
periodu
3
M O P
1 P K P S
3.2. IZVODI IZ TEORIJE
Ovaj model obrađuje one probleme kod kojih je potražnja stohastička sa
poznatim zakonom verovatnoće. To su, najčešće, problemi koji obrađuju zalihe
rezervnih delova ili drugih proizvoda koji se poručuju jednom na početku perioda.
Na primer, u proizvodnom procesu kvarovi mašina se pojavljuju nenadano pa je
potražnja za rezervnim delovima, radi njihovog otklanjanja, stohastička sa
diskretnom raspodelom verovatnoća [2].
U intervalu (O, A) koji se sastoji od samo jednog perioda postoje dve
mogućnosti:
1. U svakoj vremenskoj jedinici postoje zalihe u visini
(y-x)
2. Delovi nedostaju, pa nedovoljnu količinu od
(x-y)
treba obezbediti hitnom nabavkom.
Postojanje zaliha tokom čitavog perioda izaziva troškove u iznosu:
(3.1)
Dok nedostatak delova izaziva troškove usled hitne nabavke i to:
(3.2)
Postojanje zaliha, odnosno nedostatak delova odigravaće se prema zakonu
verovatnoće p(x). Na osnovu (3.1), (3.2) i p(x), prosečni troškovi u toku perioda (O,
A), biće:
Funkcija (3.3) se sastoji iz dva dela i to:
Prvi deo , predstavlja monotonu rastuću funkciju koja ima najnižu
vrednost u tački y=0, a drugi deo F
1
(y) , je monotono opadajuća funkcija i postiže
najnižu vrednost za . Na osnovu iskazanih osobina ovih delova može se
zaključiti da funkcija (3.3) poseduje minimum u tački , pa mora biti
zadovoljen uslov:
(3.4)
4
1
( ) T y x −
2
( ) T x y −
( ) ( ) ( ) ( )
1 2
0 1
( )
y
x x y
F y T y x p x T x y p x

· · +
· − + −
∑ ∑
( ) ( )
1 1 2 2
0 1
( ) ( ) ( ) ( )
y
x x y
F y T y x p x i F y T x y p x

· · +
· − · −
∑ ∑
1
( ) F y
y · ∞
0
y y ·
0 0
( 1) ( ) 0 F y F y − − >
0 0
( 1) ( ) 0 F y F y + − >
x 0 1 2 3 4 5 6 7
p 0,00 0,10 0,30 0,40 0,10 0,05 0,00 0,00
Budući da je funkcija (3.3) diskretna, to se do vrednosti dolazi posebnim
postupkom, odnosno uspostavljanjem veze između funkcija F(y-1), F(y+1) i F(y).
Navodi se konačan rezultat tog postupka izražen u obliku uslova:
(3.5)
Dvojna nejednačina (3.5) omogućava da se pronađe vrednost promenljive y
za koju funkcija (3.3) dobija minimum, pa se može označiti simbolo y
0
, jer
predstavlja optimalan nivo zaliha. Uvođenjem koeficijenta:

uslov (3.5) dobija sledeći oblik:
(3.6)
Dakle, radi utvrđivanja optimalnog rešenja potrebno je pronaći iz uslova
(3.6). Samo na taj način pronađen nivo zaliha obezbeđuje minimalne troškove koji
se dobijaju zamenom u jednačini (3.3).
3.3. PROBLEM ZALIHA
Količina materijala koja se nalazi u skladištu preduzeća u posmatranom
trnutku predstavlja zalihu. Postojanje zaliha materijala je potrebno radi
obezbeđenja neprekidnog odvijanja procesa proizvodnje. Ukoliko su zalihe
materijala veće, utoliko je veća verovatnoća da neće doći do prekida procesa
proizvodnje zbog nedostatka materijala.
Svako preduzeće koje planira efikasno poslovanje treba da utvrdi optimalnu
količinu materijala. Međutim, utvrđivanje optimalnih količina finalnih proizvoda
sopstvene proizvodnje koje će se držati na zalihi može biti od značaja za efikasno
poslovanje samo za manji broj preuzeća. Reč je o onim preduzećima koja su
unapred ugovorila prodaju svojih finalnih proizvoda, sama odeređuju rokove
isporuke i ugovorom prihvataju da plate penale u slučaju zakašnjenja sa
isporukom. Drugim rečima, utvrđivanje optimalne količine gotovih proizvoda na
zalihi rešava dilemu: da li je povoljnije da preduzeće plati penale u slučaju
kašnjenja sa isporukom ili proizvesti proizvode za zalihu [2].
Kada je u pitanju klasifikacija zaliha, onda, pored navedenog, valja istaći i
sledeće:
• postoji više osnova za razvrstavanje zaliha u pojedine kategorije,
• najčešće se zalihe klasifikuju prema prirodi tražnje,
• zalihe se mogu formirati ili na početku nekog vremenskog perioda ili na
njegovom kraju, pa i to može biti osnov za klasifikaciju,
• prema ispunjenju zahteva potrošača zalihe se dele na one kada je tražnja
ispunjena u potpunosti i kada tražnja nije zadovoljena.
5
2
0 1 0
1 2
( ) ( )
T
p x y p x y
T T

≤ < < ≤
+
2
1 2
T
k
T T
·
+
0 1 0
( ) ( ) p x y k p x y

≤ < < ≤
0
y
0
y y ·
x 0 1 2 3 4 5 6 7
p 0,00 0,10 0,30 0,40 0,10 0,05 0,00 0,00
x 0 1 2 3 4 5 6 7
0,00 0,10 0,40 0,80 0,90 0,95 1,00 1,00
Zs
a b c d e
slika 3.2. : Klasifikacija zaliha [2]
S obzirom da se u ovom tekstu zalihe odnose, pre svega, na obezbeđenje
materijala za proizvodni process u preduzeću, to se u nastavku navodi njihova
klasifikacija prema šematskom prikazu na slici 3.2, gde pojedini simboli imaju
značenje:
Zs – zalihe sirovina,
POK – potražnja je određena i konstantna,
Ps – potražnja je stohastočka,
a – hitne nabavke nisu dozvoljene,
b – dozvoljene su hitne nabavke,
c – početne zalihe ne postoje,
d – početne zalihe mogu postojati,
e – zalihe mogu biti dovoljne i ne moraju biti dovoljne u jednom istom
periodu.
1.15. primer:
Poslovni system za pružanje logističkih usluga poseduje, pored ostalih, i
radionicu za održavanje viljuškara. Na osnovu statističkih podataka iz minulog
perioda analizom je ztvrđeno da je jedan deo, funkcionalno veoma važan,
podložan habanju i teško ga je nabaviti, pa je neophodna određena zaliha.
Distribucija kvarova, ovog dela data je u tabeli 1.
Tabela 1.
Troškovi držanja ovog dela na zalihe iznose 30,00 n.j., dok nedostatak zaliha
izaziva troškove od 50,00 n.j.
a) Utvrditi nivo zaliha neophodan za minimum troškova.
b) Izračunati troškove za utvrđeni nivi zaliha.
c) Analizirati dobijene rezulate.
6
x 0 1 2 3 4 5 6 7
p 0,00 0,10 0,30 0,40 0,10 0,05 0,00 0,00
x 0 1 2 3 4 5 6 7
0,00 0,10 0,40 0,80 0,90 0,95 1,00 1,00
1 POK 2 PS
a)
pa su odgovarajuće kumulativne verovatnoće date u tabeli 2.
Tabela 2.
Traženi nivo zaliha dobija se primenom dvostruke nejednakosti
Zamenom poznatih vrednosti nejednakost postaje

Što, konačno, upućuje na zaključak da je
0
3 y ·
, tj. Na zalihi treba imati 3 komada
ovog važnog dela da bi se obezbedilo korišćenje viljuškara uz minimum troškova.
b) ( ) ( )
0
0
0 1 0 2 0
0 1
( ) ( ) ( )
y
x x y
F y T y x p x T x y p x

· · +
· − ⋅ + − ⋅
∑ ∑
( ) ( ) ( ) ( ) ]
( ) ( ) ( ) ( ) ]
( ) ( )
(3) 30 3 0 0 3 1 0,1 3 2 0, 3 3 3 0, 4
50 4 3 0,1 5 3 0, 05 6 3 0, 05 7 1 0
30 0 0, 2 0, 3 0 50 0,1 0,1 0,15 0 30 0, 5 0, 35 32, 5 . .
F
n j
· − ⋅ + − ⋅ + − ⋅ + − ⋅ +
¸
+ − ⋅ + − ⋅ + − + − ⋅ ·
¸
· + + + + + + + · ⋅ + ·
c)Proračunom je utvrđeno da nivo zaliha iznosi 3 kom. Ovog vitalnog dela da bi
se održavanje viljuškara obavljalo uz minimalne troškove. Kao dokaz
tačnosti ovog rezultata može da posluži izračunavanje troškova održavanja
uz držanje bilo većih, bilo manjih zaliha ovog elementa, odnosno:
( ) ( ) ( )
2
0 1 2
0 3
( 1) 2 2 ( ) 2 ( )
x x
F y F T x p x T x p x

· ·
− · · − + −
∑ ∑
7
2
1 2
50
0, 625
30 50
T
k
T T
· · ·
+ +
x 0 1 2 3 4 5 6 7
0,00 0,10 0,40 0,80 0,90 0,95 1,00 1,00
0 1 0
( ) ( ) p x y k p x y

≤ < < ≤
( 2) 0, 625 ( 3) p x p x ≤ < < ≤
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( )
( ) ( ) ( )
4
0 1 2
0 5
(2) 30 2 0 0 2 1 1 2 2 2
50 3 2 3 4 2 4 5 2 5 6 2 6 7 2 7
(2) 30 2 0 1 0,1 0 0, 3 50 1 0, 4 2 0,1 3 0, 05 4 0, 05 5 0
(2) 30 0,1 50 0, 95
(2) 50.5 . .
( 1) 4 4 ( ) 4 ( )
x x
F p p p
p p p p p
F
F
F n j
F y F T x p x T x p x
F

· ·
· − ⋅ + − ⋅ + − ⋅ + 1
¸ ]
+ − ⋅ + − ⋅ + − ⋅ + − ⋅ + − ⋅ 1
¸ ]
· ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅
· ⋅ + ⋅
·
+ · · − + −
∑ ∑
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
(4) 30 4 0 0 4 1 1 4 2 2 4 3 3 4 4 4
50 5 4 5 6 4 6 7 4 7
(4) 30 4 0 3 0,1 2 0, 3 1 0, 4 0, 01 50 1 0, 05 2 0, 05 3 0
(4) 30 0 0, 03 0, 6 0, 4 0 50 0, 05 0,1 0 30 1, 3 50 0,15 50, 5 . .
p p p p p
p p p
F
F n j
· − + − + − + − + − + 1
¸ ]
+ − + − + − 1
¸ ]
· ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + + ⋅ + ⋅ + ⋅
· ⋅ + + + + + ⋅ + + · ⋅ + ⋅ ·
Dakle, F(2)>F(3)<F(4)
4. MEĐUOPERACIJSKI TRANSPORT I TOK MATERIJALA
8
2.1. MEĐUOPERACIJSKI TRANSPORT
U proizvodnim pogonima, u toku proizvodnog procesa, predmet rada prelazi
izvestan put. Ako se pođe od toga da je tehnološki postupak poznat, onda oblik i
dužinu putanje predmeta rada diktira raspored radnih mesta na kojima se izvode
pojedine operacije. Sa logičkog aspekta poželjno je da pređeni put bude
pravolinijski i što je moguće kraći.
Problem se, dakle, svodi na utvrđivanje optimalnog rasporeda radnih mesta
pri čemu se za funkciju cilja odabira minimalni pređeni put materijala koji se
obrađuje [2].
U zavisnosti od načina raspoređivanja radnih mesta u okviru proizvodnih
radionica premenjuju se i različite metode.
a) Metoda karika
Pod karikom se podrazumeva veza između dve uzastopne operacije koje se
izvode na dva radna mesta(Slika 4.1).
slika 4.1. : prikaz karike [2]
I označavaju se na sledeći način:

b) Modifikovana metoda uslovnih nizova
Polazeći od predpostavke da svakoj vrsti operacije odgovara jedna vrsta
radnog mesta, u nastavku se navodi postupak primene ove metode u koracima od
1. do 7.
1. Formiraju se sledeći skupovi:
- - broj različitih proizvoda (elemenata) (2.2)
- } {
1, 2, 3,...,
i
O n ·
- broj vrsta operacija (2.3)
2. Na osnovu (2.2) i (2.3) utvrđuje se:
-ON:
i
RM
,
j
RM
,…,
n
RM
- opšti niz radnih mesta (2.4)
-
i
RO
:
1 2
...
n
O O O → → →
-redosled operacija za i-ti proizvod (2.5)
3. Koristeći (2.4) i (2.5) formira se uslovni niz radnih mesta za svaki proizvod
(element):
2
UN
- za proizvod -
1
P
9
i
O
i
R M
j
R M
1 i
O

1 i
O
+
i j
RM RM →
} {
1, 2, 3,...,
i
P m ·
2
UN
- za proizviod -
2
P
(2.6)
m
UN
- za proizvod -
m
P
4. Na osnovu (2.6) formira se tabela frekvencija u sledečem obliku (tabela 3)
Tabela 3.
Izračunavaju se modifikovane frekvencije uz primenu obrasaca:
(2.7)
5. Na k-tu poziciju raspoređuje se ono radon mesto kome odgovara najveća
modifikovana frekvencija za sva neraspoređena radna mesta. Kada više
neraspoređenih radnih mesta ima istu, najveću modifikovanu frekvenciju,
onda treba najpre rasporediti ono radon mesto čija je modifikovana
frekvencija za sledeću poziciju najmanja.
6. Raspoređena radna mesta isključiti iz daljeg razmatranja, a postupak
ponavljati do konačnog rešenja.
7. Šematski prikazati optimalni linijski raspored sa putanjama svih proizvoda
(elemenata), pa izračunati minimalnu vrednost funkcije cilja, koristeći
obrazac:
(2.8)
Gde je
i
L
- putanja i-tog proizvoda izražena u celini pozitivnim i
neimenovanim brojevima.
c) Metoda trouglova
10
i
RM
1
RM

11
f

12
f

13
f

1 j
f

1n
f
2
RM

21
f

22
f

23
f

2 j
f

2n
f
3
RM

31
f

32
f

33
f

3 j
f

3n
f
. .
. .
. .

i
RM

1 i
f

2 i
f

3 i
f

ii
f

in
f
.
.
.
n
RM

1 n
f

2 n
f

3 n
f

nj
f

n
f
ij
f
1 2
3
j
n ... ...
...
...
...
...
...
...
...
...
...
...
,
1
2 ( ) 1, ; 1,
n
ik ik ij
j
F f k j f i n k n
·
· + − ⋅ · ·

0
1
min
m
i
i
L L
·
·

Matematički model za utvrđivanje optimalne lokacije ima sledeći oblik:
gde su: (2.9)
r
A
- ciljna funkcija – minimizacija transportnog rada,
ij
Q
-intezitet transportnog toka između i-tog i j-tog radnog mesta,
ij
L
- rastojanje između i-te i j-te lokacije,
A – veličina stranice jednakostraničnog trougla.
Pri praktičnoj primeni postupak je sledeći:
- na osnovu poznatih transportnih putanja formira se matrica “od-do”,
- određuje se rang inteziteta veza između lokacija pojedinih radnih mesta,
- radna mesta se lociraju na temenima trouglaste mreže počinjići od radnog
mesta sa najvećim brojem veza, a zatim, oko njega, na ostalim čvornim
tačkama mreže lociraju se ostala radna mesta respektivno prema broju
veza.
4.2. TOK MATERIJALA
Količina materijala koja prolazi kroz proizvodni process u jedinici vremena
predstavlja tok materijala. Da bi se kvantitativno izrazio tok materijala potrebno je
da se utvrdi njegova količina koja se transportuje, dužina putanje i vremenska
jedinica. Za količinu materijala mogu se koristiti različite jedinice od kojih su
najčešće: kilogram, komad, kubni metar, transportna jedinica i dr. Koja će se
jedinica u konkretnom slučaju koristiti, zavisi od vrste materijala i vrste
transportnog sredstva. Kod međuoperacijskog transporta za jedinicu dužine
putanje najčešće se usvaja dužni metar. Za vremensku jedinicu, po pravilu se
koristi duži period vremena [1].
4.2.1. GRAFIČKI PRIKAZ TOKA MATERIJALA
Kada je potrebno grafički prikazati tok materijala važno je da se jasno
naznači:
- smer kretanja,
- količina protoka materijala za svaki smer.
Smer kretanja materijala označava se crtom, orjetisanom strelicom koja
pokazuje kretanje pojedinih vrsta materijala. Ako se želi prikazivanje i količine
materijala na određenom putu u određenom vremenskom intervalu, uz crtu toka
upisuje se taj podatak (npr. 240 t/god.). Moguć je i drugi način: debljina crte koja
prikazuje smer toka, srazmerna je količini materijala u posmatranom periodu.
11
1 1
min
m m
r ij ij
i j
ij
A Q L
L k a
· ·
· ⋅
· ⋅
∑∑
Grafički prikaz toka materijala može biti sasvim uopšten, kao na slici 4.2. gde
se material prati od odeljenja sa naznakama količine toka i dužine pojedinačnih
putanja. Kod ovakvog prikazivanja ne void se računa o razmeri i rasporedu
pojedinih odeljenja [1].
slika 4.2. : Tok materijala [1]
Pored ovako uopštenog, primenjuje se i grafički prikaz toka materijala u
stvarnom tlocrtu sa usvojenom razmerom. U potpunom prikazu layout-a, tj. u
tlocrtu zgrade proizvodnih pogona sa ucrtanim mašinama, stolovima, stalažama i
ostalom opremom, unose se tokovi materijala, pa se lako uočava opterećenost
transportnih puteva. Grafička ilustracija ovakvog načina data je na slici koja
predstavlja isti tok materijala sa slike 4.3.
12
slika 4.3. : Grafički prikaz toka materijala [1]
Osim kvatntitativnog izražavanja toka materijala potrebno je da se izvrši i
njegova indentifikacije, koja se uglavnom obavlja u dve etape. Najpre se utvrđuje
tok materijala između skladišta i proizvodnih pogona kao i između samih pogona.
Na taj način je obezbeđena podloga za projektovanje blok šeme sa
međuskladištima do finalizacije proizvoda ( šema na slici 4.4.).
Slika 4.4. : Blok šeme sa međuskladištima do finalizacije proizvoda [1]
13
SS - skladište sirovina
SGR - skladište gotove robe
SA - skladište ambalaže
P
1
, P
2
, P
3
- proizvodni pogoni
PM - pogon montaže
M
S
P
S
- međuskladište podsklopova
PM i PP - pogon montaže i pakovanje proizvoda
U poizvodnim pogonima, u toku proizvodnog procesa predmet rada (materijal
za obradu) prelazi izvestan put. Ako se pođe od toga da je tehnološki proces
poznat, onda oblik i dužinu putanje predmeta rada diktira raspored radnih mesta
na kojima se izvode pojedine operacije. Sa logističkog aspekta poželjno je da
pređeni put bude pravolinijski i što je moguće kraći. Porblem se dakle, svodi na
utvrđivanje optimalnog rasporeda radnih mesta pri čemu se za funkiciju cilja
odabira minimalni pređeni put materijala za obradu. Radna mesta u okviru
proizvodne radionice mogu biti raspeređena na jedan od sledećih načina:
• gupni,
• linijski,
• kombinovani.
2.4 primer:
Za proizvode P
1
, P
2
, P
3
, P
4
, prema tehnološkom postupku utvrđen je redosled
radnih mesta za obavljanje proizvodnih operacija i to:
1 1 2 3 4 5 6 7
2 2 3 1 6 7
3 2 4 5
4 3 2 1 5 6 4
P : RM RM RM RM RM RM RM
P : RM RM RM RM RM
P : RM RM RM
P : RM RM RM RM RM RM
→ → → → → →
→ → → →
→ →
→ → → → →
a) Odrediti optimalni linijski raspored radnih mesta za izradu proizvoda P
1
, P
2
,
P
3
, P
4
.
b) Šematski prikazati raspored radnih mesta utvrđen pod a), a zatim ucrtati
putanje svih proizvoda i izračunati vrednost funkcije cilja.
14
a) Prebrojavajući broj pojavljivanja radnih mesta (od RM
1
do RM
7
) u
redosledu radnih mesta za sva 1 proizvoda, dolazi se do tabelarnog
prikaza frekvencija:
Tabela 1.
Primenjujući obrazac izračunavamo modifikovanje frekvencije da bi se utvrdilo
radno mesto koje treba da zauzme prvu poziciju (k=1), pa će biti:
k=1
( )
7
il il ij
j 1
F f 2 1 j f ;

· + − ⋅
∑ i 1, 7 ·
Kada se pusti da (i) uzima svoje vrednosti dobijaju se sledeći rezultati za
modifikovane frekvencije:
11
F 7, · −

21
F 2 · −
,
31
F 5 · −
,
41
F 18 · −
,
51
F 18 · −
,
61
F 24 · −
,
71
F 20 · −
( ) ( )
il 11 21 31 41 51 61 71 21
max F max F , F , F , F , F , F , F max 7, 2, 5, 18, 18, 24, 20 2 F · · − − − − − − − · − ·
Možemo zaključiti da na prvu poziciju u liniji dolazi radno mesto RM
2
i ono se
isključuje iz konkurencije za drugu poziciju, a postupak se ponavlja za ostala
radna mesta.
K=2 ( )
7
i 2 i 2 ij
j 1
F f 2 1 j f ;

· + − ⋅

i 1, 3, 4, 5, 6, 7 ·

12
F 2, · −

32
F 1 ·
Lako je zaključiti da je
i 2
F 0 <
za
i 4, 5, 6, 7 ·
[ ] [ ]
i 2 12 32 32 3
i i
max F max F , F max 2,1 1 F RM · · − · · →
Na drugo mesto dolazi radno mesto RM
3
, pa se i ono isključuje iz daljeg rada.
15
K=3
( )
7
i3 i3 ij
j 1
F f 2 3 j f ;

· + − ⋅

i 1, 4, 5, 6, 7 ·

13
F 6; ·

43
F 6 · −
Očigledno da je
i3
F 0 <
za
j 5, 6, 7 ·
[ ]
13 13 1
i i
max F max 6, 6 6 F RM · − · · →
Treću poziciju zauzima RM
1
.
K=4
( )
7
i 4 i 4 ij
j 1
F f 2 4 j f ;

· + − ⋅

i 4, 5, 6, 7 ·

44
F 1, ·

54
F 1, ·

i 4
F 0 <
za
i 6, 7 ·

[ ]
i 4 44 54
i i
max F max 1,1, 0, 0 1 F F · · < < · · ·
S obzirom da se pozciju 4 na proizvodnoj liniji konkurišu dva radna mesta RM
4
i
RM
5
ravnopravno, potrebno je utvrditi modifikovanej frekvenicije za ova radna
mesta za poziciju 5 (k=5).
Za k=5 i i=4,5 biće:
45 55
F 6; F 7 · ·
( ) [ ]
45 55 45 4
i i
min F , F min 6, 7 6 F RM · · · →
Na četvrtu poziciju treba rasporediti radno mesto RM
4
i isključiti ga iz daljeg rada.
K=5
( )
7
i5 i5 ij
j 1
F f 2 5 j f ,

· + − ⋅

i 5, 6, 7 ·

55 65 75
F 7, F 1, F 3 · · · −

[ ] [ ]
i5 55 65 75 55 5
i i i
max F max F , F , F max 7,1, 3 7 F RM · · · − · · →
Na petoj poziciji treba da bude radno mesto RM
5
.
K=6 ( )
7
i6 i6 ij
j 1
F f 2 6 j f ,

· + − ⋅

i 6, 7 ·

66
F 7; ·

76
F 0 ·
.
[ ] [ ]
i 6 66 76 66 6
i i i
max F max F , F max 7, 0 7 F RM · · · · · →
Na šestoj poziciji naći će se radno mesto RM
6
, a na poslednoj, sedmoj, radno
mesto RM
7
, pa je konačno, optimalni raspored radnih mesta:
16
2 3 1 4 5 6 7
RM RM RM RM RM RM RM → → → → → →
b) Šematski prikaz rasporeda radnih mesta sa putanjama proizvoda (slika
5.5.)
slika 5.5. : Raspored radnih mesta [2]

L1=8, L2=6, L3=4, L4=8
4
0 i 1 2 3 4
i 1
min L L L L L L 8 6 4 8 26
·
· · + + + · + + + ·

5. DISTRIBUCIJA SIROVINA I FINALNIH PROIZVODA
17
Mnogi problemi, u kojima se radi o prevozu gotovih proizvoda i sirovina, mogu
na optimalan način da budu rešeni primenom trasportne metode. U
proceduralnom rešavanju problema primenom ove metode postoji viđe algoritama.
Kod nekih od njih je neophodno najpre formirati početno rešenje, pa zatim
njegovim poboljšavanjem doći do optimalnog. Kod drugih, nije neophodan polazak
od početnog rešenja. Praktični primeri sadržni u ovom odeljku biće rešavani
primenom samo dva algoritma: „Stepping stone“ i modifikovana medota. Oba
zahtevaju start sa početnim rešenjem [2].
Početno rešenje problema pri primeni „Stepping stone“ algoritma ili
modifikovane metode je pronaći na tri načina:
• Dijagonalni kriterijum ili „levi gornji ugao“,
• Najmanji (najveći) jedinični koeficijent,
• Najveća razlika između dva najmanja (najveća) koeficijenta.
Primena „Stepping stone“ algoritma zahteva utvrđivanje svih mogućih predloga
radi promene početnog ( kao i potonjih) rešenja, a zatim izbor onog koji je
najpovolniji. Optimalno rešenje je pronađeno nog momenta kada više ne postoji ni
jedan jedini predlog koji može poboljšati rešenje.
Do optimalnog rešenja po modifikovanoj metod i dolazi se na isti način kao i pri
primeni „Stepping stone“ algoritma, ali postoji jednostavniji način za utvrđivanje
predloga koji poboljšavaju posmatrano rešenje, uvođenjem dualnih promenjljivih.
5.1. UNUTRAŠNJI RASPORED FINALNIH PROIZVODA
Raspoređivanje finalnih proizvoda u skladištu valja vršiti tako da bi se
obezvedilo najpovoljnije korišćenje smeštajnog prostora, ali uz efikasno rukovanje
proizvodima i trasportnim sredstivima.
Važnost skladištenja finalnih proizvoda ćesto se potcenjuje, pa se koriste
nenamenske zgrade a roba se smešta direktno na pod. Pravo rešenje je da
projektovanje zgrada za skladištenje finalnih proizvoda mora biti bazirano na
dobro isplaniranom u nutrašnjem prostoru zasnovanom na naučnim principima.
Iste metode naučnog upravljanja proizvodinim procesom važe i za skladištenje i
otpremu dinalnih proizvoda, ako se želi da skladište radi efikasno [1].
3.4. primer:
Kompanija „CoY“ poseduje četiri fabrike (F
1
, F
2
, F
3
, F
4
) u kojima proizvodi, pored
ostalih, i proizvod P. Presednik kompanije je, uz saradnju sa komercijalnom
18
službom, potpisao ugovor o izvozu proizvoda P u četiri inostrae zemlje u sledećim
količinama:
- u zemlju I
1
– 5000 kom.
- u zemlju I
2
– 15000 kom.
- u zemlju I
3
– 25000 kom.
- u zemlju I
4
– 35000 kom.
Na sastanku sa direktorom fabrika dogovoreno je da svaka fabrika proizvede po
20000 kom. poizvoda P za izvoz. Moguća dobit po jedinici izvezenog proizvoda
data je tabelarnim prikazom (tabela 2).
Tabela 2.
Proizvođači
Inostrane zemlje
I I I I
F 6 8 4 3
F 5 10 8 6
F 9 8 6 2
F 5 6 4 3
a) Utvrditi plan raspodele izvoza koji kompaniji obezbeđuje maksimalnu dobit.
b) Izračunati ostvarene dobiti za svaku fabrikupri optimalnom rešenju.
c) Koje fabrike treba da izvezu svoje proizvode u zemlju I4 i u kojim
količinama, prema rešenju pod a).
a) Pošto se radi o maksimalnoj vrednosti funkcije cilja to se primenom kriterijuma –
najveći koeficijen dolazi do početnog rešenja prikazanog u tabeli 2.1.
Tabela 2.1.
Optimalno rešenje će se potražiti primenom modifikovane metode, pa se u tom
cilju određuju dualne promenljive. Vrednosti ovih promenljivih omogućavaju da se
na jednostavan način pronađui razlike dij za sve promenljive xij=0. Tako se dolazi
do rešenja prikazanog u tabeli 2.2.
19
Tabela 2.2.
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
11 11 1 1
12 12 1 2
13 13 1 3
21 21 2 1
24 24 2 4
32 32 3 2
34 34 3 4
41 41 4 1
42 42 4 2
d c r k 6 0 7 1
d c r k 8 0 6 2
d c r k 4 0 4 0
d c r k 5 4 7 6
d c r k 6 4 3 1
d c r k 8 2 6 0
d c r k 2 2 3 3
d c r k 5 0 7 2
d c r k 6 0 6 0
· − + · − + · −
· − + · − + · ←
· − + · − + ·
· − + · − + · −
· − + · − + · −
· − + · − + ·
· − + · − + · −
· − + · − + · −
· − + · − + ·
Optimalno rešenje nije pronađeno, pa se sprovodi procedura za nalaženje novog
rešenja koje je dato u tabeli 2.3.
Tabela 2.3.
20
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
11 11 1 1
13 13 1 3
21 21 2 3
21 21 2 1
24 24 2 4
32 32 3 2
34 34 3 4
41 41 4 1
42 42 4 2
43
d c r k 6 0 9 3
d c r k 4 0 6 2
d c r k 4 0 4 0
d c r k 5 2 9 6
d c r k 6 2 3 1
d c r k 8 2 6 0
d c r k 2 0 3 1
d c r k 5 0 9 4
d c r k 6 0 8 2
d
· − + · − + ·−
· − + · − + ·−
· − + · − + ·
· − + · − + ·−
· − + · − + ·− ←
· − + · − + ·
· − + · − + ·−
· − + · − + ·−
· − + · − + ·−
( ) ( )
43 4 3
c r k 4 0 6 2 · − + · − + ·−
Još uvek nije pronađeno optimalno rešenje, pa se u sledećoj iteraciji dobija još
povoljnije rešenje prikazano u tabeli 2.4.
Tabela 2.4.
Sprovodeći postupak za pronalaženje razlike dij i primenjujući, zatim, kriterijum na
dobijene vrednosti lako se zaključuje da je pronađeno optimalno rešenje jer je
svaka razlik dij<0. Isto tako se zaključuje da postoji samo jedno jedino rešenje jer
nema ni jedne razlike dij da je jednaka nuli.
Optimalno rešenje:
Fabrika F1, treba da izveze proizvod P:
- u zemlju I2 – 15000 kom.
- u zemlju I4 – 5000 kom.
Fabrika F2, treba da izveze proizvod P:
- u zemlju I3 – 10000 kom.
- U zemlju I4 -10000 kom.
21
Fabrika F3, treba da izveze proizvod P:
- u zemlju I1 – 5000 kom.
- U zemlju I3 – 15000 kom.
Ovako raspoređen izvoz obezbediće kompaniji maksimalnu dobit u iznosu:
max 12 12 14 14 23 23 24 24 31 31 33 33 34 34
max
6
max
d c x c x c x c x c x c x c x
d 8 15000 8 10000 6 10000 9 5000 6 15000 3 20000
d 470 10 n.j.
· ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅
· ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅
· ⋅
b)
1 1 12 12 14 14
2 2 23 23 24 24
3 3 31 31 33 33
4 4 12 44
F : d c x d x 8 15000 3 5000 12000 15000 135000n. j.
F : d c x d x 8 10000 6 10000 80000 60000 140000n. j.
F : d c x d x 9 5000 6 15000 45000 90000 135000n. j.
F : d c x 3 20000
· ⋅ + ⋅ · ⋅ + ⋅ · + ·
· ⋅ + ⋅ · ⋅ + ⋅ · + ·
· ⋅ + ⋅ · ⋅ + ⋅ · + ·
· ⋅ · ⋅ · 60000n. j.
c)
U zemlju I4 treba da izvezu: fabriku F1, fabrika F2, i to: f1 – 5000 kom., F2 –
10000 kom., F3 - 20000 kom. Na taj način biće podmirena tražnja zemlje I4 od
35000 kom. Proizvoda P.

22
6. INFORMACIONI SISTEM I AKTIVNOSTI LOGISTIČKOG
SISTAMA
6.1. TOK INFORMACIJE
Da bi se fizički tok materijala oživotvorio potrebno je razmotriti protok skupa
ulaznih, trasformacionih i izlaznih podataka i informacija, od trenutka nabavke
sirovina i njihovog skladištenja do trenutka isporuke finalnih proizvoda kupcu (slika
6.1. ).
slika 6.1. : Tok informacija i materijala
Treba istaći da između informaciong sistema i fizičkih objekata postoji niz
povratnih informacija. Jedan deo svake povratne informacije odnosi se na zahtev
za određenu aktivnost. Na primer, porudžbina materijala: od informacionog
sistema, preko nabavke (N
b
) do dobavljača. Drugi deo se odnosi na vraćanje u
informacioni sistem: od skladišta materijala (SM), preko nabavke (N
b
) do
informacionog sistema. Naravno, da u informacionom sistemu sledi kontrola
izvršenja aktivnosti koja se posmatra.
Kompjuterska obrada porudžbina odnosi se na utvrđivanje količine i roka
isporuke prema ugovor, kao i na kontrolu prosuđivanja da li se zahtevi porudžbina
nalaze u mogućnosti fabrikovanja proizvoda.
Pri porudžbini materijala u informacionom sistemu se izračunavaju
optimalne kolličine koje treba da se nabave u jednoj porudžbini (model bez hitnih
nabavki ili model uz hitne nabavke). Logistički aspekt se bazira na sledećim
osnovnim pitanjima:
• U kojim količinama će se materijal nabaviti i u kom intervalu,
• U koliko porudžbina treba nabaviti ukupnu količinu materijala i koliko iznosi
vreme od jedne porudžbine do naredne,
• Da li su dozvoljene hitne nabavke i pod kojim uslovima,
• Kojim prevoznim sredstvima će se izvršiti prevoz materijala,
• Koliko iznose maksimalne zalihe i koliki su minimalni troškovi pri tome.
23
Kada materijal i gotovi delovi koji ulaze u sastav finalnog porizvoda stignu u
gavriku izvrši se kvalitetni i kvantitetni prijem i sačini dokument o ulazu u skladište
sirovina (SM). Fizički, jedan deo materijala se prevozi direktno u fabriku a drugi
deo u skladište.
U fabrici se obavlja transformacioni proces materijala koji je stigao direktno od
dobavljača i materijala koji je istrbovan iz skladišta. Konačan rezultat
transformacionog procesa jeste izrada ugovorene količine kvalitetnih finalnih
proizvoda. Jedan deo finalnih proizvoda se transportuje do kupaca, dok se drugi
prevozi direktno u fabriku a drugi deo u skladište.
Pored toga ispituje se mogućnost izvršenja porudžbine iz postojećih zaliha
proizvoda na skladištu. Ako je stanje takvo da je moguće zadovoljiti potrebe
navedene u porudžbini, u informacionom sistemu se priprema dokumentacija za
isporuku, transport i naplatu prema ugovorenoj ceni i ažurira se novo stanje zaliha.
Ako je pak, stanje takvo da ne može da se udovolji porudžbini, daje se zahtev
fabrici za izradu finalnih proizvoda. Fabrika potrvrđuje da je prihvatila porudžbinu
(povratna informacija), a informacioni sistem preko prodaje (P
r
) obaveštava kupca.
6.2. IZVODI IZ TEORIJE
6.2.1. SISTEM SA JEDNOM STANICOM I NEOGRANIČENIM BROJEM
KLIJENATA – MO1
S =1, samo jedna stanica u sistemu
m =

, neograničen broj klijenata
• Dolazak klijenata – Poasonov (Poisson-ov) process
• Trajanje usluge – eksponencijlani zakon verovatnoće
λ
- intenzitet dolazaka klijenata u system. Koeficijent koji označava broj
klijenata koji mogu doći u sistem u toku posmatranog intervala vremena (0, t).
µ
- prosečan broj opsluživanja u jedinici vremena. Koeficijent koji označava
broj kllijenata koje stanica može da usluži u jedinici vremena.
; λ<µ

1
λ
ψ · <
µ
1.1. Verovatnoća da u sistemu neče biti klijenata
0
p 1 · −ψ (1.1.)
1.2. Verovatnoća da će u sistemu biti n klijenata
( )
n
n
p 1 · ψ − ψ (1.2.)
24
1.3. Maksimalna verovatnoća da će u sistemu biti n klijenata
( )
n
n
1 n
max p ,
n 1 n 1
¸ _
ψ ·

+ +
¸ ,
za
n 1 ≥
(1.3.)
1.4. Verovatnoća da u sistemu neće biti više od n klijenata
( )
n 1
p x n 1
+
≤ · − ψ (1.4.)
1.5. Prosečan broj klijenata u sistemu
n
1
ψ
·
−ψ
(1.5.)
1.6. Prosečan broj klijenata koji čekaju u redu
2
r
1
ψ
·
−ψ
(1.6.)
1.7. Prosečan broj slobodnih stanica

0
s p · (1.7.)
1.8. Prosečno vreme čekanja jednog klijenta u redu
n
1
t
1
ψ
· ⋅
µ − ψ
(1.8.)
r
r
t ·
λ
(1.8.’)
25
7. ZAKLJUČAK
Sistem obuhvata aktivnosti i zanimanja ljudskog bića u toku svih etapa
njegovog života. Fenomen sistema u užem smislu obuhvata specifičnosti
sadržane u oblasti društveno – ekonomskog i političkog života.
Opšte karakteristike sistema su: skup funkcionalno međuzavisnih jedinica
(podsistema), međuzavisnost jedinica u okviru posmatranog sistema ali I pozanost
sa jedinicama drugih sistema, mogućnost optimizacije, posmatrani sistem koji se
istražuje uvek je deo sistema višeg reda i drugo.
8. LITERATURA
[1] Pantelić T., Industrijska logistika, ICIM Kruševac, Kruševac, 2001
[2] Pantelić T., Industrijska logistika ( zbirka rešenih zadataka sa izvodima iz
teroije), ICIM Kruševac, Kruševac, 2005
26

2. POJAM LOGISTIKE I NJEN ZNAČAJ U INDUSTRIJI
Logistika predstavlja celokupan proces planiranja, obezbeđenja, kontrole I evidencije snabdevanja i zbrinjavanja materijalnim sredstvima, organizacije transporta, hospitalizacije ljudstva, rada i održavanja postrojenja oružanih snaga (vojna industrija, ratna privreda). Aktuelna definicija logistike kao poslovne funkcije ističu u prvi plan problematiku upravljanja materijalnim tokovima u preduzeću. Kao nauka poslovna logistika predstavlja ekonomsku disciplinu koja proučava tokove i transformacije ekonomskog sadržaja u okviru preduzeća. Ona time stvara naučno uopštena rešenja (modele, metode i tehnike) za prevazilaženje prostorne i vremenske dimenzije ciklusa reprodukcije. Na šemi 2.1. prikazana logistika i njena zastupljenost u industriji.

Slika 2.1. : Logistika u industriji

2

biće interpetiran modelski pristup dat na slici 3. – Zalihe mogu biti dovoljne i ne moraju biti dovoljne u jednom istom periodu 3 . MODEL 4. – Početne zalihe mogu postojati e. MATERIJAL KAO ULAZNI ELEMENT U TRANSFORMACIONI PROCES Materijal predstavlja jedan od osnovnih ulaznih elemenata u transformacioni process poslovnog sistema. Količine materijala neophodne za izvršavanje takvih podprograma predstavljaju porudžbine[1]. jer obavljanje proizvodnih operacija na radnim mestima nije moguće bez obezbeđenja materijala propisanog kvaliteta i kvantiteta u predviđeno vreme.3. OBEZBEĐENJE MATERIJALA 3. MODEL 2. – Početne zalihe ne postoje d. – Hitne nabavke jesu dozvoljene c. MODEL 1. – Hitne nabavke nisu dozvoljene b. MODEL 5. MODEL 3. d. Slika 3.1. čija dinamika obuhvata kraće vremenske periode. e.1 : Optimalna količina materijala u jednoj porudžbini [1] MOP – modeli za optimizaciju porudžbina PK – potražnja konstantna PS – potražnja stohastička a. Potrebna količina materijala zavisi od godišnjeg programa proizvodnje. gde upotrebljena simbolika ima sledeće značenje: MOP 1 PK a. Za utvrđivanje optimalnih količina materijala u jednoj porudžbini. b.1. PS c.

problemi koji obrađuju zalihe rezervnih delova ili drugih proizvoda koji se poručuju jednom na početku perioda.1) (3.3) se sastoji iz dva dela i to: F1 ( y ) = T1 ∑ ( y − x ) p ( x ) i F2 ( y ) = T2 x =0 y x =y + 1 ∑ ( x − y) ∞ p( x) Prvi deo F1 ( y ) . A) koji se sastoji od samo jednog perioda postoje dve mogućnosti: 1. radi njihovog otklanjanja. je monotono opadajuća funkcija i postiže najnižu vrednost za y = ∞ .3. A). biće: F ( y ) = T1 ∑ ( y − x ) p ( x ) + T2 x=0 y x =y + 1 ∑ ( x − y ) p ( x) ∞ Funkcija (3. U svakoj vremenskoj jedinici postoje zalihe u visini (y-x) 2. stohastička sa diskretnom raspodelom verovatnoća [2]. (3.1). pa mora biti 0 zadovoljen uslov: F ( y0 − 1) − F ( y0 ) > 0 F ( y0 + 1) − F ( y0 ) > 0 (3.3) poseduje minimum u tački y = y .2) i p(x). To su. u proizvodnom procesu kvarovi mašina se pojavljuju nenadano pa je potražnja za rezervnim delovima. Postojanje zaliha tokom čitavog perioda izaziva troškove u iznosu: T1 ( y − x) Dok nedostatak delova izaziva troškove usled hitne nabavke i to: (3. Delovi nedostaju. Na osnovu (3. odnosno nedostatak delova odigravaće se prema zakonu verovatnoće p(x). a drugi deo F1(y) . Na primer. predstavlja monotonu rastuću funkciju koja ima najnižu vrednost u tački y=0. prosečni troškovi u toku perioda (O.2) T2 ( x − y ) Postojanje zaliha.4) 4 . IZVODI IZ TEORIJE Ovaj model obrađuje one probleme kod kojih je potražnja stohastička sa poznatim zakonom verovatnoće. pa nedovoljnu količinu od (x-y) treba obezbediti hitnom nabavkom. najčešće.2. U intervalu (O. Na osnovu iskazanih osobina ovih delova može se zaključiti da funkcija (3.

F(y+1) i F(y). 5 . Postojanje zaliha materijala je potrebno radi obezbeđenja neprekidnog odvijanja procesa proizvodnje. utvrđivanje optimalnih količina finalnih proizvoda sopstvene proizvodnje koje će se držati na zalihi može biti od značaja za efikasno poslovanje samo za manji broj preuzeća. Uvođenjem koeficijenta: k= T2 T1 + T2 uslov (3. utvrđivanje optimalne količine gotovih proizvoda na zalihi rešava dilemu: da li je povoljnije da preduzeće plati penale u slučaju kašnjenja sa isporukom ili proizvesti proizvode za zalihu [2]. • zalihe se mogu formirati ili na početku nekog vremenskog perioda ili na njegovom kraju.Budući da je funkcija (3. Drugim rečima.3) dobija minimum. Svako preduzeće koje planira efikasno poslovanje treba da utvrdi optimalnu količinu materijala. Ukoliko su zalihe materijala veće. Kada je u pitanju klasifikacija zaliha. Samo na taj način pronađen nivo zaliha obezbeđuje minimalne troškove koji se dobijaju zamenom y = y0 u jednačini (3.3. sama odeređuju rokove isporuke i ugovorom prihvataju da plate penale u slučaju zakašnjenja sa isporukom. utoliko je veća verovatnoća da neće doći do prekida procesa proizvodnje zbog nedostatka materijala. 3. PROBLEM ZALIHA Količina materijala koja se nalazi u skladištu preduzeća u posmatranom trnutku predstavlja zalihu.6) Dakle. pored navedenog. odnosno uspostavljanjem veze između funkcija F(y-1). onda.3) diskretna. valja istaći i sledeće: • postoji više osnova za razvrstavanje zaliha u pojedine kategorije. pa se može označiti simbolo y0 . jer predstavlja optimalan nivo zaliha. Navodi se konačan rezultat tog postupka izražen u obliku uslova: p ( x ≤ y0−1 ) < T2 < p ( x ≤ y0 ) T1 + T2 (3.5) dobija sledeći oblik: p ( x ≤ y0−1 ) < k < p ( x ≤ y0 ) (3. to se do vrednosti dolazi posebnim postupkom. Međutim. pa i to može biti osnov za klasifikaciju.6). • prema ispunjenju zahteva potrošača zalihe se dele na one kada je tražnja ispunjena u potpunosti i kada tražnja nije zadovoljena.3).5) omogućava da se pronađe vrednost promenljive y za koju funkcija (3. radi utvrđivanja optimalnog rešenja potrebno je pronaći y0 iz uslova (3. • najčešće se zalihe klasifikuju prema prirodi tražnje.5) Dvojna nejednačina (3. Reč je o onim preduzećima koja su unapred ugovorila prodaju svojih finalnih proizvoda.

Tabela 1. pa je neophodna određena zaliha.00 7 0.2.10 2 0.00 1 0. 6 . b) Izračunati troškove za utvrđeni nivi zaliha.05 6 0.00 Troškovi držanja ovog dela na zalihe iznose 30. to se u nastavku navodi njihova klasifikacija prema šematskom prikazu na slici 3. gde pojedini simboli imaju značenje: Zs Ps a b c d – zalihe sirovina. pre svega.40 4 0. pored ostalih. POK – potražnja je određena i konstantna. i radionicu za održavanje viljuškara. ovog dela data je u tabeli 1. funkcionalno veoma važan. – dozvoljene su hitne nabavke. na obezbeđenje materijala za proizvodni process u preduzeću.10 5 0. e – zalihe mogu biti dovoljne i ne moraju biti dovoljne u jednom istom periodu. – početne zalihe mogu postojati. x p 0 0. 1.30 3 0. – hitne nabavke nisu dozvoljene. – početne zalihe ne postoje. Distribucija kvarova..2. a) Utvrditi nivo zaliha neophodan za minimum troškova. podložan habanju i teško ga je nabaviti. : Klasifikacija zaliha [2] 2 c PS d e S obzirom da se u ovom tekstu zalihe odnose.00 n.00 n. primer: Poslovni system za pružanje logističkih usluga poseduje. c) Analizirati dobijene rezulate. dok nedostatak zaliha izaziva troškove od 50.Zs 1 a POK b slika 3. – potražnja je stohastočka.15. Na osnovu statističkih podataka iz minulog perioda analizom je ztvrđeno da je jedan deo.j.j.

bilo manjih zaliha ovog elementa.15+ 0 ) = 30⋅ 0.a) k= T2 50 = = 0. tj. Ovog vitalnog dela da bi se održavanje viljuškara obavljalo uz minimalne troškove. 05+ ( 7 − 1) ⋅ 0] =  F (3) = 30 ( 3 − 0 ) ⋅ 0 + ( 3 − 1) ⋅ 0.5+ 0. j.1+ ( 3 − 2 ) ⋅ 0. Kao dokaz tačnosti ovog rezultata može da posluži izračunavanje troškova održavanja uz držanje bilo većih.3 + 0 ) + 50 ( 0. y0 ∞ b) F ( y0 ) = T1 ∑( y x =0 0 − x ) ⋅ p ( x) +T2 x= y0+ 1 ∑ ( x − y ) ⋅ p( x) 0 +50 ( 4 − 3) ⋅ 0. Na zalihi treba imati 3 komada ovog važnog dela da bi se obezbedilo korišćenje viljuškara uz minimum troškova.1+ 0.00 6 1.90 4 0. Tabela 2.5n.00 0 0.00 7 Traženi nivo zaliha dobija se primenom dvostruke nejednakosti p ( x ≤ y0−1 ) < k < p ( x ≤ y0 ) Zamenom poznatih vrednosti nejednakost postaje p( x ≤ 2) < 0. 625 < p ( x ≤ 3) Što. x 0. 4] +  = 30 ( 0 + 0.1+ 0. konačno.35= 32.40 2 0.80 3 0. 2 + 0. upućuje na zaključak da je y0 = 3 . odnosno: F ( y0 − 1) = F ( 2 ) = T1 ∑ ( 2 − x ) p ( x ) +T2 ∑ ( x − 2 ) p ( x ) x =0 x= 3 2 ∞ 7 .95 5 1. c)Proračunom je utvrđeno da nivo zaliha iznosi 3 kom.10 1 0. 05 + ( 6 − 3 ) 0.3+ ( 3− 3) ⋅ 0. 625 T1 + T2 30 + 50 pa su odgovarajuće kumulativne verovatnoće date u tabeli 2.1+ ( 5 − 3) ⋅ 0.

4 + 0.5n.3) + 50 ( 1⋅ 0.1 + 0) = 30 ⋅1. j. Dakle. 01) + 50( 1⋅ 0. 4 + 2 ⋅ 0.1 + 3 ⋅ 0.5 n.1 + 2 ⋅ 0.3 + 50 ⋅ 0. 05 + 3 ⋅ 0) F (4) = 30 ⋅ ( 0 + 0. F ( y0 + 1) = F ( 4 ) = T1 ∑ ( 4 − x ) p ( x) +T2∑ ( x − 4) p ( x ) x =0 x =5 4 ∞ F (4) = 30 ( 4 − 0) p ( 0) + ( 4 − 1) p ( 1) + ( 4 − 2) p ( 2) + ( 4 − 3) p ( 3) + ( 4 − 4) p( 4)  +   +50 ( 5 − 4 ) p ( 5) + ( 6 − 4) p ( 6) + ( 7 − 4) p ( 7)    F (4) = 30 ( 4 ⋅ 0 + 3 ⋅ 0.F (2) = 30 ( 2 − 0) ⋅ p ( 0) + ( 2 − 1) ⋅ p ( 1) + ( 2 − 2) ⋅ p ( 2)  +   +50 ( 3 − 2 ) ⋅ p ( 3) + ( 4 − 2) ⋅ p ( 4) + ( 5 − 2) ⋅ p ( 5) + ( 6 − 2) ⋅ p ( 6) + ( 7 − 2) ⋅ p( 7)    F (2) = 30 ( 2 ⋅ 0 + 1⋅ 0. 03 + 0.1 + 50 ⋅ 0. MEĐUOPERACIJSKI TRANSPORT I TOK MATERIJALA 8 .1 + 0 ⋅ 0.95 F (2) = 50. 05 + 0. 4 + 0) + 50 ⋅( 0. F(2)>F(3)<F(4) 4.3 + 1⋅ 0. 6 + 0. 05 + 4 ⋅ 0. j. 05 + 2 ⋅ 0. 05 + 5 ⋅ 0) F (2) = 30 ⋅ 0.15 = 50.

.3) utvrđuje se: -ON: RM i . U zavisnosti od načina raspoređivanja radnih mesta u okviru proizvodnih radionica premenjuju se i različite metode..3. Sa logičkog aspekta poželjno je da pređeni put bude pravolinijski i što je moguće kraći.broj različitih proizvoda (elemenata) . do 7. u toku proizvodnog procesa. RM n . Problem se. Na osnovu (2. MEĐUOPERACIJSKI TRANSPORT U proizvodnim pogonima.opšti niz radnih mesta .….. RM j ..3. dakle. Ako se pođe od toga da je tehnološki postupak poznat.4) (2.5) 3..Pi = { 1.1. : prikaz karike [2] R j I označavaju se na sledeći način: RM i → RM j b) Modifikovana metoda uslovnih nizova Polazeći od predpostavke da svakoj vrsti operacije odgovara jedna vrsta radnog mesta.broj vrsta operacija 2.4) i (2.5) formira se uslovni niz radnih mesta za svaki proizvod (element): UN 2 . 1..za proizvod .. a) Metoda karika Pod karikom se podrazumeva veza između dve uzastopne operacije koje se izvode na dva radna mesta(Slika 4..2. Koristeći (2.. 2.1.Oi = { 1. u nastavku se navodi postupak primene ove metode u koracima od 1. onda oblik i dužinu putanje predmeta rada diktira raspored radnih mesta na kojima se izvode pojedine operacije.2) i (2. m} .ROi : O1 → O2 → .3) (2. Oi −1 R iM Oi Oi +1 slika 4. n} . svodi na utvrđivanje optimalnog rasporeda radnih mesta pri čemu se za funkciju cilja odabira minimalni pređeni put materijala koji se obrađuje [2].1).. Formiraju se sledeći skupovi: .P 1 9 . predmet rada prelazi izvestan put. 2. → On -redosled operacija za i-ti proizvod (2.2) (2.

n j =1 n (2.. a postupak ponavljati do konačnog rešenja. onda treba najpre rasporediti ono radon mesto čija je modifikovana frekvencija za sledeću poziciju najmanja. .za proizvod ..... .. Na osnovu (2. .za proizviod . najveću modifikovanu frekvenciju. ... koristeći obrazac: min L0 = ∑ Li i =1 m (2. n ... . Kada više neraspoređenih radnih mesta ima istu. .... ...putanja i-tog proizvoda izražena u celini pozitivnim i neimenovanim brojevima.. i = 1.6) 4. k =1.6) formira se tabela frekvencija u sledečem obliku (tabela 3) Tabela 3. .7) 5. .. Na k-tu poziciju raspoređuje se ono radon mesto kome odgovara najveća modifikovana frekvencija za sva neraspoređena radna mesta. . ... 7.. j f1 j f2 j f3 j fii f nj ..UN 2 .. n f1n f 2n f 3n f in fn f i1 . 6..P2 UN m .. Šematski prikazati optimalni linijski raspored sa putanjama svih proizvoda (elemenata).Pm (2..8) Gde je Li . ... RM i RM 1 RM 2 RM 3 RM i RM n f ij 1 f11 f 21 f 31 2 f12 f 22 f 32 fi 2 fn2 3 f13 f 23 f 33 fi3 f n3 . . f n1 Izračunavaju se modifikovane frekvencije uz primenu obrasaca: Fik = fik + 2∑ ( k − j ) ⋅ fij. . . c) Metoda trouglova 10 . pa izračunati minimalnu vrednost funkcije cilja. Raspoređena radna mesta isključiti iz daljeg razmatranja.

Ako se želi prikazivanje i količine materijala na određenom putu u određenom vremenskom intervalu. određuje se rang inteziteta veza između lokacija pojedinih radnih mesta. Da bi se kvantitativno izrazio tok materijala potrebno je da se utvrdi njegova količina koja se transportuje.rastojanje između i-te i j-te lokacije. uz crtu toka upisuje se taj podatak (npr. 4. Koja će se jedinica u konkretnom slučaju koristiti. količina protoka materijala za svaki smer.Matematički model za utvrđivanje optimalne lokacije ima sledeći oblik: min Ar = ∑∑ Qij ⋅ Lij i =1 j =1 m m gde su: ij L = k ⋅a (2. 4.9) Ar . 240 t/god. Smer kretanja materijala označava se crtom.2. Moguć je i drugi način: debljina crte koja prikazuje smer toka. kubni metar. A – veličina stranice jednakostraničnog trougla. oko njega. orjetisanom strelicom koja pokazuje kretanje pojedinih vrsta materijala. Lij . Kod međuoperacijskog transporta za jedinicu dužine putanje najčešće se usvaja dužni metar. dužina putanje i vremenska jedinica. transportna jedinica i dr. a zatim. radna mesta se lociraju na temenima trouglaste mreže počinjići od radnog mesta sa najvećim brojem veza. na ostalim čvornim tačkama mreže lociraju se ostala radna mesta respektivno prema broju veza. zavisi od vrste materijala i vrste transportnog sredstva. srazmerna je količini materijala u posmatranom periodu.ciljna funkcija – minimizacija transportnog rada. Qij -intezitet transportnog toka između i-tog i j-tog radnog mesta. Za vremensku jedinicu. po pravilu se koristi duži period vremena [1]. Pri praktičnoj primeni postupak je sledeći: na osnovu poznatih transportnih putanja formira se matrica “od-do”. 11 . GRAFIČKI PRIKAZ TOKA MATERIJALA Kada je potrebno grafički prikazati tok materijala važno je da se jasno naznači: smer kretanja.2. komad.). Za količinu materijala mogu se koristiti različite jedinice od kojih su najčešće: kilogram.1. TOK MATERIJALA Količina materijala koja prolazi kroz proizvodni process u jedinici vremena predstavlja tok materijala.

12 . : Tok materijala [1] Pored ovako uopštenog. u tlocrtu zgrade proizvodnih pogona sa ucrtanim mašinama.2. slika 4. unose se tokovi materijala. kao na slici 4.Grafički prikaz toka materijala može biti sasvim uopšten. primenjuje se i grafički prikaz toka materijala u stvarnom tlocrtu sa usvojenom razmerom. stalažama i ostalom opremom.3. U potpunom prikazu layout-a. Kod ovakvog prikazivanja ne void se računa o razmeri i rasporedu pojedinih odeljenja [1].2. pa se lako uočava opterećenost transportnih puteva. tj. stolovima. Grafička ilustracija ovakvog načina data je na slici koja predstavlja isti tok materijala sa slike 4. gde se material prati od odeljenja sa naznakama količine toka i dužine pojedinačnih putanja.

3. koja se uglavnom obavlja u dve etape.slika 4.).4. : Blok šeme sa međuskladištima do finalizacije proizvoda [1] 13 . Najpre se utvrđuje tok materijala između skladišta i proizvodnih pogona kao i između samih pogona.4. Na taj način je obezbeđena podloga za projektovanje blok šeme sa međuskladištima do finalizacije proizvoda ( šema na slici 4. : Grafički prikaz toka materijala [1] Osim kvatntitativnog izražavanja toka materijala potrebno je da se izvrši i njegova indentifikacije. Slika 4.

Ako se pođe od toga da je tehnološki proces poznat. prema tehnološkom postupku utvrđen je redosled radnih mesta za obavljanje proizvodnih operacija i to: P1 : RM1 → RM2 → RM3 → RM4 → RM5 → RM6 → RM7 P2 : RM 2 → RM3 → RM1 → RM6 → RM7 P3 : RM 2 → RM 4 → RM5 P4 : RM3 → RM 2 → RM1 → RM5 → RM6 → RM4 a) Odrediti optimalni linijski raspored radnih mesta za izradu proizvoda P1.međuskladište podsklopova . 14 . P2. onda oblik i dužinu putanje predmeta rada diktira raspored radnih mesta na kojima se izvode pojedine operacije.proizvodni pogoni . linijski.skladište gotove robe . b) Šematski prikazati raspored radnih mesta utvrđen pod a). P3. P3 PM MSPS PM i PP . Sa logističkog aspekta poželjno je da pređeni put bude pravolinijski i što je moguće kraći. P4. u toku proizvodnog procesa predmet rada (materijal za obradu) prelazi izvestan put. P2. 2. P2. Porblem se dakle.pogon montaže i pakovanje proizvoda U poizvodnim pogonima. svodi na utvrđivanje optimalnog rasporeda radnih mesta pri čemu se za funkiciju cilja odabira minimalni pređeni put materijala za obradu. P4.4 primer: Za proizvode P1. kombinovani. P3.pogon montaže .SS SGR SA P1. Radna mesta u okviru proizvodne radionice mogu biti raspeređena na jedan od sledećih načina: • • • gupni.skladište sirovina . a zatim ucrtati putanje svih proizvoda i izračunati vrednost funkcije cilja.skladište ambalaže .

20 − F Možemo zaključiti da na prvu poziciju u liniji dolazi radno mesto RM 2 i ono se isključuje iz konkurencije za drugu poziciju. dolazi se do tabelarnog prikaza frekvencija: Tabela 1. 18. j−1 7 i = 1. 7 F12 = −2.5.3. 5. F32 = 1 Lako je zaključiti da je Fi2 < 0 za i = 4. F31 = −5 . 2. 18. F71 = −20 max Fil = max ( F11 . 24. F31 . F41 . pa će biti: k=1 Fil = f il + 2∑ ( 1 − j) ⋅ fij . 4. F71) = max ( − − − − − − − ) = 2 = 21 7. pa se i ono isključuje iz daljeg rada. F32 ] = max[ −2.7 Kada se pusti da (i) uzima svoje vrednosti dobijaju se sledeći rezultati za modifikovane frekvencije: F11 = −7. F61 = −24 . 6.5.1] = 1 = F32 → RM3 i i Na drugo mesto dolazi radno mesto RM3. F51 = −18 . F21 = −2 . F41 = −18 . 15 . 6. F21 . 7 max Fi2 = max [ F12 . a postupak se ponavlja za ostala radna mesta. K=2 Fi2 = fi2 + 2∑ ( 1 − j) ⋅ fij . F61. F51.a) Prebrojavajući broj pojavljivanja radnih mesta (od RM1 do RM7) u redosledu radnih mesta za sva 1 proizvoda. j−1 7 i = 1. Primenjujući obrazac izračunavamo modifikovanje frekvencije da bi se utvrdilo radno mesto koje treba da zauzme prvu poziciju (k=1).

F76 ] = max [ 7. F55 ) = min [6.7 ] = 6 = F 45 → RM 4 i i Na četvrtu poziciju treba rasporediti radno mesto RM4 i isključiti ga iz daljeg rada. − =7 =F55 →RM5 3 [ ] i5 i i i Na petoj poziciji treba da bude radno mesto RM5. 7 F13 = 6. 7 max F13 = max [ 6.1. F55 = 7 min ( F45. pa je konačno.5.5 biće: F45 = 6. < 0] = 1 = F44 = F54 i i S obzirom da se pozciju 4 na proizvodnoj liniji konkurišu dva radna mesta RM 4 i RM5 ravnopravno. sedmoj. j−1 7 i = 5. 7 max = Fi4 = max [ 1. F65 . 6. optimalni raspored radnih mesta: 16 . 7 F55 = 7. K=4 Fi4 = fi4 + 2∑ ( 4 − j) ⋅ fij . j−1 7 i = 6. 0] = 7 = F66 → RM 6 i i i F66 = 7. Na šestoj poziciji naći će se radno mesto RM6. K=6 Fi6 = fi6 + 2∑ ( 6 − j) ⋅ fij . j−1 7 i = 1.K=3 Fi3 = fi3 + 2∑ ( 3 − j) ⋅ fij . j−1 7 i = 4. F75] = max 7. 4. F65 = 1. 7 max = Fi6 = max [ F66 . 6. 7 F44 = 1. 6. F54 = 1. Fi4 < 0 za i = 6. < 0. radno mesto RM7. F76 = 0 . a na poslednoj.1. 6. K=5 Fi5 = fi5 + 2∑ ( 5 − j) ⋅ fij . −6] = 6 = F13 → RM1 i i Treću poziciju zauzima RM1. potrebno je utvrditi modifikovanej frekvenicije za ova radna mesta za poziciju 5 (k=5). F43 = −6 Očigledno da je Fi3 < 0 za j = 5.5. Za k=5 i i=4. F75 = −3 max = F = max[ F55 .

RM 2 → RM 3 → RM 1 → RM 4 → RM 5 → RM 6 → RM 7 b) Šematski prikaz rasporeda radnih mesta sa putanjama proizvoda (slika 5.5. 4 L3=4. L2=6.) slika 5. L4=8 min L 0 = ∑L i = L 1 + L 2 + L 3+ L 4= 8+ 6+ 4+ 8= 26 i =1 5. DISTRIBUCIJA SIROVINA I FINALNIH PROIZVODA 17 .5. : Raspored radnih mesta [2] L1=8.

Kod drugih. Kod nekih od njih je neophodno najpre formirati početno rešenje. Presednik kompanije je. F3. Oba zahtevaju start sa početnim rešenjem [2]. Važnost skladištenja finalnih proizvoda ćesto se potcenjuje. 3. F4) u kojima proizvodi. Početno rešenje problema pri primeni „Stepping stone“ algoritma ili modifikovane metode je pronaći na tri načina: • Dijagonalni kriterijum ili „levi gornji ugao“. F2. ali postoji jednostavniji način za utvrđivanje predloga koji poboljšavaju posmatrano rešenje. ali uz efikasno rukovanje proizvodima i trasportnim sredstivima.1. pa se koriste nenamenske zgrade a roba se smešta direktno na pod. mogu na optimalan način da budu rešeni primenom trasportne metode.4. pored ostalih. Praktični primeri sadržni u ovom odeljku biće rešavani primenom samo dva algoritma: „Stepping stone“ i modifikovana medota. ako se želi da skladište radi efikasno [1]. 5. uvođenjem dualnih promenjljivih. u kojima se radi o prevozu gotovih proizvoda i sirovina. U proceduralnom rešavanju problema primenom ove metode postoji viđe algoritama.Mnogi problemi. primer: Kompanija „CoY“ poseduje četiri fabrike (F1. pa zatim njegovim poboljšavanjem doći do optimalnog. UNUTRAŠNJI RASPORED FINALNIH PROIZVODA Raspoređivanje finalnih proizvoda u skladištu valja vršiti tako da bi se obezvedilo najpovoljnije korišćenje smeštajnog prostora. Primena „Stepping stone“ algoritma zahteva utvrđivanje svih mogućih predloga radi promene početnog ( kao i potonjih) rešenja. • Najmanji (najveći) jedinični koeficijent. Optimalno rešenje je pronađeno nog momenta kada više ne postoji ni jedan jedini predlog koji može poboljšati rešenje. a zatim izbor onog koji je najpovolniji. Pravo rešenje je da projektovanje zgrada za skladištenje finalnih proizvoda mora biti bazirano na dobro isplaniranom u nutrašnjem prostoru zasnovanom na naučnim principima. Do optimalnog rešenja po modifikovanoj metod i dolazi se na isti način kao i pri primeni „Stepping stone“ algoritma. i proizvod P. nije neophodan polazak od početnog rešenja. uz saradnju sa komercijalnom 18 . • Najveća razlika između dva najmanja (najveća) koeficijenta. Iste metode naučnog upravljanja proizvodinim procesom važe i za skladištenje i otpremu dinalnih proizvoda.

prema rešenju pod a). Optimalno rešenje će se potražiti primenom modifikovane metode. potpisao ugovor o izvozu proizvoda P u četiri inostrae zemlje u sledećim količinama: u zemlju I1 – 5000 kom. a) Pošto se radi o maksimalnoj vrednosti funkcije cilja to se primenom kriterijuma – najveći koeficijen dolazi do početnog rešenja prikazanog u tabeli 2. c) Koje fabrike treba da izvezu svoje proizvode u zemlju I4 i u kojim količinama. Proizvođači F F F F Inostrane zemlje I I 6 8 5 10 9 8 5 6 I 4 8 6 4 I 3 6 2 3 a) Utvrditi plan raspodele izvoza koji kompaniji obezbeđuje maksimalnu dobit. u zemlju I2 – 15000 kom.1. Tabela 2. 19 . Tabela 2. u zemlju I4 – 35000 kom. Tako se dolazi do rešenja prikazanog u tabeli 2.službom. Vrednosti ovih promenljivih omogućavaju da se na jednostavan način pronađui razlike dij za sve promenljive xij=0. pa se u tom cilju određuju dualne promenljive. Na sastanku sa direktorom fabrika dogovoreno je da svaka fabrika proizvede po 20000 kom. Moguća dobit po jedinici izvezenog proizvoda data je tabelarnim prikazom (tabela 2).1. u zemlju I3 – 25000 kom. b) Izračunati ostvarene dobiti za svaku fabrikupri optimalnom rešenju. poizvoda P za izvoz.2.

3. pa se sprovodi procedura za nalaženje novog rešenja koje je dato u tabeli 2. d11 = c11 − ( r1 + k 1 ) = 6 − ( 0 + 7 ) = −1 d13 = c13 − ( r1 + k 3 ) = 4 − ( 0 + 4 ) = 0 d12 = c12 − ( r1 + k 2 ) = 8 − ( 0 + 6 ) = 2 ← d 21 = c 21 − ( r2 + k 1 ) = 5 − ( 4 + 7 ) = −6 d 32 = c32 − ( r3 + k 2 ) = 8 − ( 2 + 6 ) = 0 d 24 = c 24 − ( r2 + k 4 ) = 6 − ( 4 + 3) = −1 d 34 = c34 − ( r3 + k 4 ) = 2 − ( 2 + 3) = −3 d 41 = c 41 − ( r4 + k 1 ) = 5 − ( 0 + 7 ) = −2 d 42 = c 42 − ( r4 + k 2 ) = 6 − ( 0 + 6 ) = 0 Optimalno rešenje nije pronađeno.Tabela 2. 20 .3.2. Tabela 2.

Tabela 2.u zemlju I2 – 15000 kom. treba da izveze proizvod P: .d11 =c11 − r1+ k1 =) 6 + ( 9 ) 3 − 0 =− ( d 21 =c 21 − r2+ k 3 =) 4 + ( 4 − 0 = ( 0 ) d13 =c13 − r1+ k 3 =) 4 + ( 6 ) 2 − 0 =− ( d 21 =c 21 − r2+ k1 =) 5 + ( 9 ) 6 − 2 =− ( d 32 =c32 − r3+ k 2 = ) 8 + ( 6 − 2 = ( 0 ) d 24 =c 24 − r2+ k 4 = ) 6 + ( 3 ← − 2 =− ) 1 ( d 34 =c34 − r3+ k 4 = ) 2 + ( 3 ) 1 − 0 =− ( d 41 =c 41 − r4+ k1 =) 5 + ( 9 ) 4 − 0 =− ( d 43 = c 43− (r4 k 3= ) − + ( =− + 4 0 6 d 42 =c 42 − r4+ k 2 = ) 6 + ( 8 ) 2 − 0 =− ( ) 2 Još uvek nije pronađeno optimalno rešenje. pa se u sledećoj iteraciji dobija još povoljnije rešenje prikazano u tabeli 2. treba da izveze proizvod P: . .4.u zemlju I3 – 10000 kom. Fabrika F2.U zemlju I4 -10000 kom.u zemlju I4 – 5000 kom. kriterijum na dobijene vrednosti lako se zaključuje da je pronađeno optimalno rešenje jer je svaka razlik dij<0. Optimalno rešenje: Fabrika F1.4. . 21 . Sprovodeći postupak za pronalaženje razlike dij i primenjujući. zatim. Isto tako se zaključuje da postoji samo jedno jedino rešenje jer nema ni jedne razlike dij da je jednaka nuli.

j. . 22 . b) F1 : d1 = c12 ⋅ x 12 + d 14 ⋅x 14 =8 15000 3 5000 12000 15000 135000n.20000 kom.u zemlju I1 – 5000 kom. Ovako raspoređen izvoz obezbediće kompaniji maksimalnu dobit u iznosu: d max = c12 ⋅ x 12 + c14 ⋅ x 14 + c 23 ⋅ x 23 + c 24 ⋅ x 24 + c 31 ⋅ x 31 + c 33 ⋅ x 33 + c 34 ⋅ x 34 d max = 8 ⋅15000 + 8 ⋅10000 + 6 ⋅10000 + 9 ⋅ 5000 + 6 ⋅15000 + 3 ⋅ 20000 d max = 470 ⋅106 n. F3 ..j. = 45000 90000 135000n. Na taj način biće podmirena tražnja zemlje I4 od 35000 kom. i to: f1 – 5000 kom. treba da izveze proizvod P: .U zemlju I3 – 15000 kom. F2 – 10000 kom.j. = + = c) U zemlju I4 treba da izvezu: fabriku F1.j..Fabrika F3. fabrika F2. ⋅ + ⋅ = + = F3 : d 3 = c31 ⋅ x 31 + d 33 ⋅x 33 =9 5000 6 15000 ⋅ + ⋅ F4 : d 4 = c12 ⋅ x 44 = 3 ⋅20000 60000n. ⋅ + ⋅ = + = F2 : d 2 = c 23 ⋅ x 23 + d 24 ⋅x 24 =8 10000 6 10000 80000 60000 140000n. Proizvoda P.j.

23 .6. da u informacionom sistemu sledi kontrola izvršenja aktivnosti koja se posmatra. Na primer. Logistički aspekt se bazira na sledećim osnovnim pitanjima: • U kojim količinama će se materijal nabaviti i u kom intervalu. • Koliko iznose maksimalne zalihe i koliki su minimalni troškovi pri tome. Naravno. slika 6.1. porudžbina materijala: od informacionog sistema. : Tok informacija i materijala Treba istaći da između informaciong sistema i fizičkih objekata postoji niz povratnih informacija. od trenutka nabavke sirovina i njihovog skladištenja do trenutka isporuke finalnih proizvoda kupcu (slika 6. kao i na kontrolu prosuđivanja da li se zahtevi porudžbina nalaze u mogućnosti fabrikovanja proizvoda. preko nabavke (Nb) do informacionog sistema. trasformacionih i izlaznih podataka i informacija.1.1. Jedan deo svake povratne informacije odnosi se na zahtev za određenu aktivnost. preko nabavke (Nb) do dobavljača. ). Drugi deo se odnosi na vraćanje u informacioni sistem: od skladišta materijala (SM). Pri porudžbini materijala u informacionom sistemu se izračunavaju optimalne kolličine koje treba da se nabave u jednoj porudžbini (model bez hitnih nabavki ili model uz hitne nabavke). • Kojim prevoznim sredstvima će se izvršiti prevoz materijala. Kompjuterska obrada porudžbina odnosi se na utvrđivanje količine i roka isporuke prema ugovor. • U koliko porudžbina treba nabaviti ukupnu količinu materijala i koliko iznosi vreme od jedne porudžbine do naredne. TOK INFORMACIJE SISTEM I AKTIVNOSTI LOGISTIČKOG Da bi se fizički tok materijala oživotvorio potrebno je razmotriti protok skupa ulaznih. • Da li su dozvoljene hitne nabavke i pod kojim uslovima. INFORMACIONI SISTAMA 6.

Kada materijal i gotovi delovi koji ulaze u sastav finalnog porizvoda stignu u gavriku izvrši se kvalitetni i kvantitetni prijem i sačini dokument o ulazu u skladište sirovina (SM). SISTEM SA JEDNOM STANICOM I NEOGRANIČENIM BROJEM KLIJENATA – MO1 S =1.2. samo jedna stanica u sistemu m = ∞ .1. .1. IZVODI IZ TEORIJE 6.) 1. a informacioni sistem preko prodaje (Pr) obaveštava kupca. Pored toga ispituje se mogućnost izvršenja porudžbine iz postojećih zaliha proizvoda na skladištu. Koeficijent koji označava broj kllijenata koje stanica može da usluži u jedinici vremena. ψ= λ <1 µ p0 = 1 − ψ Verovatnoća da u sistemu neče biti klijenata (1. 1. Konačan rezultat transformacionog procesa jeste izrada ugovorene količine kvalitetnih finalnih proizvoda.) 24 . 6. daje se zahtev fabrici za izradu finalnih proizvoda. u informacionom sistemu se priprema dokumentacija za isporuku. dok se drugi prevozi direktno u fabriku a drugi deo u skladište. jedan deo materijala se prevozi direktno u fabriku a drugi deo u skladište. Koeficijent koji označava broj klijenata koji mogu doći u sistem u toku posmatranog intervala vremena (0. Fabrika potrvrđuje da je prihvatila porudžbinu (povratna informacija). Ako je stanje takvo da je moguće zadovoljiti potrebe navedene u porudžbini. U fabrici se obavlja transformacioni proces materijala koji je stigao direktno od dobavljača i materijala koji je istrbovan iz skladišta. λ µ λ<µ . pn = ψ n ( 1 − ψ) Verovatnoća da će u sistemu biti n klijenata (1.2. Fizički.prosečan broj opsluživanja u jedinici vremena.2. transport i naplatu prema ugovorenoj ceni i ažurira se novo stanje zaliha. stanje takvo da ne može da se udovolji porudžbini. t).1. neograničen broj klijenata • Dolazak klijenata – Poasonov (Poisson-ov) process • Trajanje usluge – eksponencijlani zakon verovatnoće .intenzitet dolazaka klijenata u system. Ako je pak. Jedan deo finalnih proizvoda se transportuje do kupaca.2.

4. Prosečan broj klijenata u sistemu (1.) tr = r λ (1.7.) 1.3. Maksimalna verovatnoća da će u sistemu biti n klijenata n 1  n  max p n ( ψ ) =   .’) 25 .5.4. tn = 1 ψ ⋅ µ 1− ψ Prosečno vreme čekanja jednog klijenta u redu (1. s = p0 Prosečan broj slobodnih stanica (1.8.5. (1.7. za n ≥1 n +1  n + 1  1.1.) ψ2 r= 1− ψ 1.8.3. Prosečan broj klijenata koji čekaju u redu (1.) p ( x ≤ n ) = 1 − ψn +1 ψ 1− ψ Verovatnoća da u sistemu neće biti više od n klijenata (1.) n= 1.8.) 1.6.6.

mogućnost optimizacije. ZAKLJUČAK Sistem obuhvata aktivnosti i zanimanja ljudskog bića u toku svih etapa njegovog života.. međuzavisnost jedinica u okviru posmatranog sistema ali I pozanost sa jedinicama drugih sistema. 8. Industrijska logistika. Kruševac.7. ICIM Kruševac. Industrijska logistika ( zbirka rešenih zadataka sa izvodima iz teroije).. Kruševac. Fenomen sistema u užem smislu obuhvata specifičnosti sadržane u oblasti društveno – ekonomskog i političkog života. LITERATURA [1] Pantelić T. 2001 [2] Pantelić T. Opšte karakteristike sistema su: skup funkcionalno međuzavisnih jedinica (podsistema). ICIM Kruševac. 2005 26 . posmatrani sistem koji se istražuje uvek je deo sistema višeg reda i drugo.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->