P. 1
Geografija Viii

Geografija Viii

|Views: 5,385|Likes:
Published by Sava Мilutinovic

More info:

Published by: Sava Мilutinovic on Jun 04, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/17/2015

pdf

text

original

GEOGRAFIJA VIII SRBIJA: POLOŽAJ, GRANICE, VELIČINA

POLOŽAJ: 1.MATEMATIČKI: 41 53` - 46 11` NGŠ 18 49` - 23 00` EGD (Matematički položaj je položaj neke teritorije u odnosu na ekvator - GŠ, i Grinič - GD. Matematički položaj određuju najsevernija i najjužnija paralela, i najzapadniji i najistočniji meridijan. Najsevernija tačka je 10km severno od Subotice. Najjužnija Rastelica na Šar-planini. Najzapadnija Bački Breg kod Sombora. Najistočnija Srebrna glava na Staroj planini. Središna tačka - matematički centar Srbije je 10km od Kragujevca, u ataru sela Drače, 44 NGŠ i 21 EGD.) 1 stepen= 111,1km 2. FIZIČKO-GEOGRAFSKI: (smeštena je u srednjem delu severnog umerenog toplotnog pojasa, u umerenoj klimatskoj zoni) 1)PODUNAVSKI: -588,5km -3505km (Kroz našu zemlju, i njenom granicom prema Rumuniji, protiče Dunav, dužinom od 588,5km, inače je dug 2880km. Pošto se u Srbiji nalazi oko 1/4 plovne dužine Dunava, ona je značajna podunavska zemlja. U našu zemlju Dunav utiše severno od Batine, a ističe E od Negotina. Na celoj dužini kroz Srbiju Dunav je plovan. Teče meridijanski do Fruške gore, a onda je zaobilazi zbog njenih čvrstih stena.Izvire u Nemačkoj u Švarcvaldu i protiče kroz 10 država, a povezuje 13. Prokopavanjem kanala od Regensburga na Dunavu do Nirnberga na Majni - dugačkog 171km, dobijena je magistrala tj.plovni put od Konstance i ušda Dunava na obali Crnog mora do Roterdama u Holandiji, najvede morsko-rečna luke na N. To je plovni put Dunav-Majna-Rajna, dugačak 3505km. Ovaj plovni put povezuje 13 država i ima značajnu ulogu u njihovoj trgovinskoj razmeni. Dunav povezuje Crno more i Atlantski okean, visoko razvijene i slabije razvijene zemlje. Između njih se obavlja velika trgovinska razmena, koju olakšava jeftin rečno-kanalski saobradaj, što ima izuzetno veliki značaj za sve te zemlje.) 2)SREDNJO-EVROPSKI: (Teritorija Srbije severno od 45. paralele nalazi se u Srednjoj Evropi, pa otuda i srednjoevropski položaj.) 3)BALKANSKI: - Istočno od Velike i Južne Morave, teritorija Srbije nalazi se na Balkanu. 3. SAOBRADAJNO-GEOGRAFSKI: (Panonskom nizijom, koja je otvorena i pogodna za saobradaj u svim pravcima, naša zemlja je povezana sa zemljama W, N i E Evrope. Glavne saobradajnice Panonske nizije spajaju se kod Beograda i produžavaju u puteve koji vode preko dela Balkanskog poluostrva, Moravsko-vardarskom i Nišavsko-maričkom udolinom. Zato možemo redi da je Beograd kapija srednje Evrope i Balkana, polazna tačka puteva ka N (zemlje Srednje i Severne Evrope), i W (zemlje W Evrope)na jednoj i ka jugu (za Grčku) i SE (za zemlje SW Azije) na drugoj strani. Glavni i najkradi put iz zemalja W i Srednje Evrope ka Bliskom Istoku i istočnom Sredozemlju vodi preko Beograda.

2 Bitan plovni put Dunav-Majna-Rajna. Planirana izgradnja Moravsko-vardarskog kanala omogudila bi povezivanje Srbije i podunavskih država sa Egejskim morem. Važnu ulogu u saobradajnoj povezanosti Srbije s okruženjem ima Jadransko more. Posredno, preko bivših jugoslovenskih republika, kopnenim saobradajnicama : Bgd- Zagreb-Ljubljana-Kopar Bgd-Zagreb-Rijeka Bgd-Sarajevo-Ploče Bgd-Podgorica-Bar privredni centri Srbije povezani su s vodedim jadranskim lukama. Uključivanje Srbije u međunarodni tranzitni vazdušni saobradaj počinje 1962.godine, posle izgradnje i modernizacije aerodroma u Beogradu. Saobradajno-geografski položaj povoljan. Značajna raskrsnica međunarodnih puteva u SE Evropi i prirodni most između visokorazvijenih zapadnoevropskihi srednjoevropskih zemalja i slabije razvijenogh, pretežno agrarnog i naftom bogatog prostora SW Azije i NE Afriike.) 4. VOJNO-STRATEGIJSKI POLOŽAJ: (Vojnostrategijski položaj je položaj koji jedna zemlja ima sa stanovišta njene odbrane. Veoma povoljan saobradajnogeografski položaj naše zemlje donosio je našim narodima osim mnogih prednosti i brojne nedade. Cilj raznih osvajača bio je da zagospodare balkanskim udolinama. Tim predelima su u prošlosti nadirali Rimljani, Turci, Austrijanci, Nemci i dr.) - GRANICE: -2339,5km=ukupna dužina svih granica (Srbija se graniči sa 8 država i to: Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Makedonijom, Albanijom i Crnom Gorom. Granice Srbije nisu etničke. One prolaze kroz etnički mešovite zone. U državama s kojima se graniči živi znatan broj Srba, a u Srbiji ima pripadnika naroda nama susednih država - Mađara, Rumuna, Bugara, Hrvata, Albanaca i dr. Granice prema Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Albaniji su utvrđene i međunarodno priznate posle Prvog svetskog rata. Postojede granice prema bivšim jugoslovenskim republikama slede međurepubličke granice utvrđene posle Drugog svetskog rata. Granica sa Makedonijom regulisana je Skopskim ugovorom iz 2001.godine. Prema Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori granice de biti utvrđene međunarodnim ugovorima u narednim godinama. Preko graničnih prelaza obavlja se izvoz i uvoz robe, carinski nadzor i kontrola, kao i promet i kontrola putnika u susednim državama. Važniji granični prelazi prema: -Mađarskoj: Horgoš, Kelebija i Bački breg -Rumuniji: Vatin(Vršac) i Kladovo -Bugarskoj: Gradina(Dimitrovgrad) i Vrška Čuka -Republici Makedoniji: Preševo i Đeneral Jankovid -Albaniji: Vrbnica, Dafa Prušit -Bosni i Hercegovini: Bajina Bašta, Ljubovija, Mali Zvornik, Sremska Rača, Loznica, Badovinci -Hrvatskoj: Bezdan, Bogojevo, Bačka Palanka, Batrovci, Debeli Brijeg. -Crnoj Gori:Mehov Krš, Brodarevo, Jabuka. -VELIČINA: -88.361km kvadratnih -Popis 2002.godine 9.398.001 stanovnik.

3 (Broj od 1.900.000 stanovnika na Kosovu i Metohiji je procena iz 2001. godine. Po površini i broju stanovnika Srbija se ubraja u srednje zemlje Evrope. Na teritoriji Republike Srbije nalaze se i dve autonomne pokrajine - AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija. Po završetku NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999.godine, AP Kosovo i Metohija je pod međunarodnom upravom. Po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ovaj deo Srbije je pod privremenom upravom administracije UN (UNMIK-a) i Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR-a) I pored njihovog decenijskog prisustva, južna srpska pokrajina je potencijalno krizno područje na Balkanu. Nisu uspeli da otklone viševekovno nasleđe srpsko-albanskog konflikta. Uz to, organi privremene samouprave su 17.02.2008. doneli jednostranu odluku o proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije. Srbija je odbacila ovu deklaraciju i ne želi da prizna otcepljenje svoje južne pokrajine.)

4 RELJEF: POSTANAK, ODLIKE, RAZVOJ, PODELA -RELJEF: -4,6 milijardi godina = prvi čvrsti oblici reljefa -TETIS= Sredozemno more (Priroda naše zemlje stvarana je tokom duge geološke prošlosti. Smatra se da je stvaranje Zemljine kore započelo pre 4,6 milijardi godina kada su nastali prvi čvrsti oblici reljefa. Današnju teritoriju Srbije, pre više od 520 miliona godina, prekrivao je Tetis - u Kajinoj knjizi piše da je to ogroman okean koji se prostirao od današnjeg Atlantskog okena, preko Evrope, Sredozemnog mora i N Afrike, do ostrva Sumatra na E.) -OROGENEZE U NASTAJANJU RELJEFA: 1. PRVA OROGENEZA PRE 250 MILIONA GODINA SRPSKO-MAKEDONSKA MASA= iz Sredozemnog mora -Tetisa pod uticajem bočnih pritisaka (pod uticajem endogenih sila) podigli su se morski sedimenti na prostoru današnjih: SW Bugarska, E Makedonija, N Grčka, širi sliv S Morave, uži sliv Velike Morave (=rodopsko kopno, najstarije kopno i najstarije venačne planine - Rodopske na današnjem Balkanskom poluostrvu),i panonsko kopno. E od ovih oblika reljefa nalazio se istočni zaliv Tetisa, a na W zapadni zaliv Tetisa. (U ovoj fazi razvoja Zemljine kore, biljni i životinjski svet bio je raznovrstan. Pojavile su se prve ptice i sisari, a posebno obeležje daju joj džinovski kopneni gmizavci, velike vodene životinje i veliki letedi gušteri. Tada se pojavljuju i listopadne biljke. Iz ovog doba su stene koje sadrže znatna rudna bogatstva. U E Srbiji u tim stenama su ležišta uglja. Ovo je iz knjige, nastavnica nije o tome govorila nema ni kod Kaje u svesci.) 2. DRUGA OROGENEZA PRE 60 MILIONA GODINA =(Alpska) (a) U E zalivu Tetisa pod uticajem bočnih sila izdigli su se morski talozi izgradivši Karpatsko-Balkanske planine i kotline. Istovremeno nabiranje je pratila vulkanizacija. b) U W zalivu Tetisa nastali su Dinaridi, Šar planina, Alpi, Pirineji Istovremeno sa nastajanjem mlađih venačnih planina na E i W Tetisa, reljefi prve orogeneze razlamali su se i spuštali duž raseda - geosinklinala. Pri tom su nastale i velike kotline kao što su Kosovska, Metohijska, Crnorečka i dr. Pod a) i b) je iz Kajine sveske. U ovom periodu spustilo se između velikih raseda staro panonsko kopno i tako je nastala velika panonska kotlina potolina. U nju je prodrla voda iz Tetisa, pa je tako nastalo Panonsko more. Kasnije je ovo more pretvoreno u jezero. Panonsko jezero prekrivalo je današnju Panonsku niziju i obodne predele do 900m nadmorske visine. U to vreme i kotline u Srbiji bile su pod jezerima. jezera u kotlinama koja sada pripadaju slivu Crnogh mora bila su povezana otokama s Panonskim jezerom, pa su njegovim oticanjem i ona isušena. Na prostorima nekadašnjih jezera ostale su debele naslage peska, šljunka, negde i uglja.) iz knjige - Pre 200.000 godina posledenje vode Panonskog jezera su su otekle preko Đerdapske jezerouzine prema E u more koje je bilo na mestu sadašnjeg Crnog mora. - Vulkanska aktivnost (Rasedanja i nabiranja Zemljine kore bila su ponegde pradena i snažnom vulkanskom aktivnošdu. Ali tu su vulkani davno ugašeni, a njihove kupe i krateri razoreni dejstvom spoljašnjih sila. Ostaci vulkanskih kupa i kratera nalaze se po obodu Kosovske kotline-Zvečan, u Šumadiji - Ostrovica kod Rudnika i u NE Srbiji oko Crnorečke kotline i Bora. Prateda pojava tadašnje vulkanske aktivnosti jesu ležišta raznih ruda metala.) Kod Kaje u svesci stoji da je matematički centar Srbije 11km NW od Kragujevca!!!

5 PLANINSKO-KOTLINSKA SRBIJA (Na N je omeđena S obodom Panonskog basena. Na E, S i W obeležena je državnim granicama prema Bugarskoj, Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i BIH.) -PLANINSKI RELJEF SRBIJE: -SLIČNOSTI PLANINA:- bogatstvo šuma - bogatstvo vode - biljni i životinjski svet -RAZLIKE PLANINA:-različita geološka građa - različita metalna i nemetalna dobra - vreme nastajanja - pravci pružanja (Planine obično nisu razdvojene jedne od drugih ved se javljaju u sistemima, vencima. Od neke visoke planine ili grupe planina po pravilu se pružaju njihovi ogranci u raznim pravcima. U Srbiji ima više planinskih grupa koji su delovi vedih sistema. Ovi sistemi pružaju se preko teritorije dve, tri, ili više susednih država.) -Važnost planina -90% pitke vode -(krečnjačke stene, u podnožju su vrela; jedina naša reka je Morava-izvire u našoj zemlji i ušde joj je u našoj zemlji) -bogatstvo drvne mase (dominira bukva-listopadno drvo) (Osim ovih prirodnih bogatstava, rečne doline u planinskim krajevima su najvažniji saobradajni pravci-protok robe, ljudi, kapitala i informacija. One su i glavne zone naseljavanja i privrednih aktivnosti stanovništva. U tom smislu poseban značaj imaju i planinski prevoji.)

SRPSKO-MAKEDONSKA MASA=RODOPSKE PLANINE I KOTLINE (Predstavlja najstariji deo kopna u Srbiji.Nastala je pre 250 miliona godina prvom orogenezom. Iz Sredozemnog moraTetisa pod uticajem bočnih pritisaka-endogenih sila podigli su se morski sedimenti na prostoru današnjih: SW Bugarske, E Makedonije, N Grčke, širi sliv S Morave, uži sliv Velike Morave. U drugoj orogenezi, pre 60 miliona godina reljefi prve orogeneze razlamali su se i spuštali duž raseda geosinklinala. Pri tom su nastale i velike kotline kao što su Kosovska, Metohijska, Crnorečka i dr. Srpsko-makedonsku masu čine gromadne? planine grupisane u planinsku masu, a ređe se javljaju usamljeno. Nemaju određeni pravac pružanja. Između ovih planina su kotline, međusobno povezane klisurama.Dna kotlina prekrivena su jezerskim i rečnim sedimentima.) Srpsko-makedonska masa obuhvata S i SE deo Srbije. -KRAJEVI: 1)DOLINA S MORAVE S Morava nastaje od Binačke Morave i Preševske Moravice u selu Radojevac? kod Bujanovca. Duga je 295km, a ušde joj je u selu Đunis kod Stalada, gde se spaja sa Zapadnom Moravom i čini Veliku Moravu.

koja se prostire do ulaska Južne Morave u Staladku klisuru kod sela Đunisa. šumarstva. seče šuma i obrađivanje strmih terena. Veternica i Pusta reka. Surdulička.Majdan. Strešer. Vidojevica. na E doline Južne Morave.Sokolovica?. Goljak. Naziv potiče od imena planine Dinare. dugačak oko 700km. -GEOLOŠKA GRAĐA STENA:-krečnjak i dolomit 65% -peščar. talože nanose u rečnom koritu i izdižu njegovo dno. na granici BIH i Dalmacije. Preko niske (450-460m) i široke (5-6km) povije vode glavne saobradajnice ka Makedoniji i Sredozemlju. najplodnije poljoprivredno područje u S Pomoravlju. Jablanička u slivu gornjeg toka reke Jablanice. U njoj su smeštena 2 manja naselja Predejane i Grdelica.Najjužniji oblik reljefa je Preševska povija. N od klisure nalazi se Leskovačka kotlina. Vlasotinačka.) -OROGENEZA: Nastali su pre 60 miliona godina. vulkanske stene 35% .sastoji se od kotlina koje su povezane klisurama.6 Njena dolina je kompozitna . Veliki i Mali Jastrebac. Planine: Doganica?. Dukat. kada su se u W zalivu Tetisa pod uticajem bočnih sila izdigli morski talozi. a široka 45km. što dovodi do čestih poplava. Pdinja je mali kraj koji se nalazi u gornjem toku istoimene reke sa centrom u Trgovištu. prostiru se pašnjaci. u ovom slučaju Crnomorski-S Morava i Egejski-Vardar. srebra i bakra.Svojom bogatom prirodom pruža mnoštvo uslova za razvoj stočarstva. Povija predstavlja sniženo razvođe između 2 rečna sliva. a samo mestimično ima goleti. strme Grdeličke klisure. između Skopske Crne gore i Rzjena. Ona spada u najvede kotline u našoj zemlji. rudarstva i turizma.) 2)KRAJ E OD JUŽNE MORAVE Oblici reljefa su nastali u prvoj orogenezi kao mlađe venačne planine. Pasjača. Iznad gornje granice bukovih šuma koja je i do 1750m. duga 50km. Vode koje posle kiša i topljenja snega naglo nadolaze spiraju zemljište. Vardenik. Kotline: Toplička. Jablanica. U Vranjskoj banji su termalne vode. drugom orogenezom.) Kotline: Bosilegradska. Sliv Južne Morave je područje Srbije sa najizraženijom erozijom. Planine: Kukavica. šibljem i prilično bujnim pašnjacima. Planina je bogata rudama olova i cinka. Uzroci intenzivne erozije jesu planinski reljef. DINARIDI: GEOGRAFSKI PREGLED (Zapadna zona venačnih planina) -POLOŽAJ I PROSTIRANJE (Dinaridi ili zapadna zona zahvata širok i dug pojas venačnih planina od Apla do Grčke. a na N dolina W Morave. Najjužnija kotlina je Vranjska duga 30km a široka 6km. Stanovništvo se najviše bavi povrtarstvom. Besna kobila. u kojima ima i kadmijuma. Čemernik i Ruj. Prema severu je Grdelička klisura duga 30 i duboka 550m. (Tu su još Pečenjevačko i Mezgrajsko suženje i Brestovačka kotlina. Stanovništvo se tu bavi zemljoradnjom. Radan. (One su najvedim delom pod šumarcima. U njoj se stiče pet reka : Južna Morava i njene pritoke Vlasina. Ona se eksploatiše u rudniku "Blagodat". 3)KRAJ W OD JUŽNE MORAVE Nalazi se između Kosovsko-metohijske kotline i Kopaonika na W. Prema ušdu dolina se nastavlja kroz Niško-aleksinačku kotlinu. Rodopi se prostiru S od Zaplanske i Lužičke kotline. Najviša je Besna kobila. a u drugoj orogenezi ovaj reljef se razlomio i spustio duž geosinklinala gradedi Rodopske planine i kotline. Na njima je kao i na susednoj planini Vardenik u prošlosti bilo na ispaši na desetine hiljada grla sitne i krupne stoke. To je srpski PENDŽAB.

vrtače. a u ledničkim jezerima retke vrste riba i vodozemaca. -NEPROPUSTLJIVE STENE=ŠUME I SUVATI -FORMIRANJE REČNIH DOLINA-reka Lim ima kompozitnu dolinu (smenjuju se kotline i klisure) U sastav Dinarida ulaze: 1. brežuljkasto i ravničarsko zemljište S oboda Panonskog basena. Crnu Goru i krajnji SW deo Srbije. Na njihovim mestima su gornji tokovi Lima. Obuhvataju Šar-planinu. Maljen i Suvobor. Jablanik. Na Prokletijama je u ledeno doba bilo najviše lednika.Šarske planine 4. brdovito. Najvedi deo Šar planine se nalazi u Makedoniji. Ibra. Tu je nađen i runolist. a u višim delovima prava postlednička vegetacija. Njihova visina se smanjuje od S ka N. Komovi i Visitor. Prokletije su jedinstven park prirode. Šume su nastanjene najređim vrstama divljači -ris. Ona je smeštena . Jagodnja. Maljen i Suvobor predstavljaju nastavak rudnih planina Bosne. Medvednik. Crmom Gorom i BIH. Zeleni pojas čine Povlen. Račvaju se u dva venca: -prvi čine:Đeravica (najviši vrh Srbije. Žljeb i Mokra gora. Ima i dosta ledničkih jezera. 2. Flišne planine (izgrađene od flišnih stena. na E do Srpsko-makedonske mase. Boranja.PROKLETIJSKE PLANINE Predstavljaju najkrševitiju i najnepristupačniju planinsku grupu u Evropi. karstna polja. Njihov pravac pružanja je NW-SE.Dinarske planine 2. laporca i gline): Cer i Vlašid. prokletijski lanci se nastavljaju planinama Maglid.7 -KREČNJAK=KARSTNI OBLICI RELJEFA: škrape. Planine NW dela centralne Srbijenazivaju se rudne jer su bogate rudama: Gučevo. a na S i W do granice sa Makedonijom. mekih i rastresitih.Prokletijske planine 3. Albanijom.Starovlaško-raška visija 5. Pedke i Dečanske Bistrice. U njemu dominiraju Šumadijske planine. Žuti kamen.ŠARSKE PLANINE Šarske planine su grupa visokih venačnih planina koje se samo manjim delom nalaze na teritoriji Srbije. u graničnom pojasu prema Albaniji i Makedoniji. Sokolske planine. peščara. Iz jezera ističe reka lim. Obrasle su šumama i pašnjacima. koje se sastoje od peska. Kroz Crnu Goru.. Na njima ima retkih alpskih vrsta cveda. To je "divlja" i teško pristupačna planina. Na N postepeno prelaze u niskoplaninsko. koje pripadaju Dinaridima. uvale.DINARSKE PLANINE Prostrana planinska grupa koja se na N prostire do S oboda Panonskog basena.okružena je golim stenama i mnogobrojnim jezerima sa prekrasnom bojom vode koja se menja sa promenom položaja Sunca)i Bogidevica -drugi:Čakor.Kopaonik sa dolinom Ibra 6.Kosovska i Metohijska kotlina 1. Hajla. koja narod naziva "gorske oči". Prokletije se u Srbiji prostiru do W i N ivice Metohijske kotline. Izgrađene su pretežno od krečnjaka i ispresecane uzanim rečnim dolinama strmih strana koje često imaju izgled kanjona. Paštrik i Koritnik koje delimično okružuju Kosovsku i Metohijsku kotlinu. Njihovi venci se pružaju u različitim pravcima kroz N Albaniju. 3. U podnožju Visitora je Plavsko jezero koje je formirao najduži lednik na Balkanu (dug oko 33km).

KOPAONIČKE PLANINE SA DOLINOM IBRA Kopaonička grupa planina smeštena je između doline Ibra na W. Prijepolje. tredim planinskim vrhom po visini u Srbiji. ovde je nastao starovlaški ili potpuno razbijeni tip sela. Vrh je dobio naziv po Josifu Pančidu. Vede kotline su: Novopazarska. Sada su Šarske planine nejvedim delom pokrivene pašnjacima i livadama i šumama. a zimi prekriveno debelim snežnim pokrivačem. Sa tih manjih. Na Šar-planini ima ledničkih jezera. Dugačak je 75km. Za Sjeničku kotlinu je karakteristična temperaturna inverzija = pojava da temperatura raste sa porastom nadmorske visine. Starovlaško-raška visija sastoji se uglavnom od nepropustljivih stena.Da bi se povedale pašnjačke površine. Za vreme ledenog doba na njima je bilo lednika.Suvo rudište kao i naziv Kopaonik potiču od davnašnjeg rudarstva. Njeno bilo (greben) dugačko je 95km. Posebnu prirodnu celinu i visoku kotlinu u N delu Starovlaško-raške visije predstavlja Dragačevo. Jelica. Rzava. ali ima dosta i krečnjaka.Sopodani Starovlaško-raška visija se najvedim delom sastoji od krečnjaka. Granica se proteže preko nekoliko vrhova . Sjenička. Bajina Bašta. U građi Šarskih planina učestvuju stare nepropustljive stene i krečnjaci. Čemerno. manastiri Studenica. njegov deo u Srbiji. Raška obuhvata sliv srednjeg Ibra i slivove njegovih levih pritoka Raške i Studenice. Dobila je ime po mnogobrojnim pedinama i jamama. . Pruža se u pravcu N-S. 4. Kopaonik je jedna od najvedih planina u Srbiji. rekama raščlanjenih visoravni dižu se izolovane i prilično zaobljene planine visoke 1300-1800m: Tara. koji su ostavili cirkove. Najvedi grad Novi Pazar. ima u srednjem delu... Leti je obraslo bujnom travom i gustim ševarom. Prijepoljska i Ivanjička. a negde kanjoni. Tutinska. a široko prosečno 15km. Travni (suvatski) pojas dugačak je oko 80km i širok 4-5km. Šarskom bilom. od kojih se neke u vedem delu godine pune otapanjem snežnika. prolazi deo granice s Makedonijom. Najvedu širinu. Pašnjaci Šar-planine smatraju se najbogatijim pasištima u SE Evropi. olova i cinka. Crni vrh 2585m i Ljuboten 2498m. visoka 1100-1250m. Uvca. Golijske Moravice. Pre svega zbog reljefa. prostire se uglavnom između Drine i Lima na W i izvorišnih krakova Raške i Studenice na E. Doline ovih reka negde su klisure. botaničaru svetskog glasa. Ravna planina. Ona je najvedim delom od krečnjaka. gornjeg Ibra. Prostire se između Kopaonika. One su raščlanjene dubokim dolinama Lima. valovske doline i morene. Priboj. na Šari su u prošlosti iskrčeni veliki kompleksi šuma. NE dela Crne Gore i SE Bosne. a oko 35% obraslo je četinarskom i bukovom šumom koje se eksploatišu. snažni severni vetrovi pa podseda na sibirske ravnice. Ali i pored toga oko 50% njene površine pokrivaju pašnjaci i livade (pa se stanovništvo bavi stočarstvom-kozarstvo i ovčarstvo).. Srpsko-makedonske mase na E i Kosovske kotline na S. Murtenica.8 između Kačaničke klisure. 5. pa oskudeva u vodi. u slivu Uvca severno od Sjenice i slivu Moravice. Na više mesta postoje nalazišta lignita. još iz srednjeg veka. na visini vedoj od 2500m. SW od Sjenice je Pešterska visoravan. Kosovske i Metohijske kotline u Srbiji i Pološke i Skopske kotline u Makedoniji. Golija i u okuci Ibra je Rogozna. Kopaonik obuhvata 2 dela:a)prostranu visoravan poznatu kao Ravni Kopaonik. Ranije ime vrha . Stari Vlah. Goč i Stolovi. Značajno je i vodarstvo. Najviši vrh Šar-planine je Bistra 2651m. Rogozne. Peštersko polje je najviše karstno udubljenje u Srbiji. od granice sa Albanijom. Zapadne Morave na N. visine oko 1700m. U reljefu se ističu prostrane blago nagnute ili zatalasane visoravni ili površi visine od 800-1200m. Mogu imati dužinu i 5-6km. Mučanj. Javor. Raške i Studenice. Planine obiluju potocima i rečicama. STAROVLAŠKO-RAŠKA VISIJA Pripada Dinaridima. Njoj pripadaju Kopaonik. Željin.Vodene snage reka. Nova Varoš. Zlatibor. dok su im neki delovi širokih i blagih strana. mermera i antimona. od 40km. i glavno bilo s Pančidevim vrhom (2017m). Mileševa.

a u višim delovima su pašnjaci i livade. I ove planine su bogate izvorima i potocima.KOSOVO POLJE:-Malo Kosovo na N . "Dolina banja".pri nabiranju Dinarskih i Šarskih planina. Dno kotline je ispunjeno morenskim materijalom koje su taložili Šar-planinski lednici. zatim manastira Žiče. i Drenice.. Jezerske i Žar-planine. cink.Raznovrsno rudno bogatstvo: gvožđe. Bogutovačke. leve pritoke Sitnice. prema NW nastavljaju planine srednje visine: Željin. po obodu kotline. 4. Po visini i reljefu deli se na Gornju i Donju Drenicu.Veliko Kosovo na S (Povezani su dolinom Laba. SW od Kraljeva u kome je..9 Kopaonik predstavlja najvedu vulkansku masu u Srbiji. Oivičena je Srpsko-makedonskom masom i Dinarskim planinama. Najduži je Sirinidki lednik dug 7km. grafit. dolina Ibra pripada S delu Starovlaško-raške visije i najsevernijem delu Kosovske kotline. krečnjaci. Na sve strane teku potoci i potočidi. Goč i Stolovi.DRENICA=sastoji se iz srednje visokih planina razdvojenih kotlinicama. Jošaničke. (Nastala je 2. peščari. Studenice. azbest. U dolini Ibra ističe se Ibarska klisura.KOSOVSKO POMORAVLJE-obuhvata slivove E reka . Žegovca. magnezit. )Središte je Gnjilane. Goleša. Odatle prema N.. Crnoljeve. a duboka 550m. (obuhvata Gnjilansku kotlinu i njene obodne krajeve.) Nalazi se na nadmorskoj visini od 510-570m. Smeštena je na 1710m nadmorske visine. (Prostire se ka Metohiji. a samo manji deo pašnjacima. Obuhvata gornje i srednje delove sliva Kline. Dugačka je oko 40km. Poznata je i pod nazivima "Dolina istorije" zbog srednjevekovnog grada Magliča. Na Kopaoniku se nalazi najviša meteorološka stanica u Srbiji. 6.) -GEOLOŠKA GRAĐA: morske taložne stene. Kopaonika.orogenezom tektonskim spuštanjem duž raseda geosinklinala. olovo.)Na okolnim planinama. Izvorišni deo ulazi u sastav crnogorskih planina.) -KRAJEVI: 1. Ostataka vulkanskih kupa ima u okolini Kosovske Mitrovice. zbog Mataruške. preko kojih se nalaze jezerski sedimenti (posle stvaranja dugo su bile pod jezerima).= 3.. a na površini nataloženi rečni nanosi. Veoma je bogat vodom zbog vododržljivih stena. . vulkanske stene. Na Kopaonik se. Gradca. Pavlice. Goljaka.. U građi Kopaoničkih planina učestvuju stene različite starosti i odlika: granit. Šume se nalaze do 1900m. Čičevice. Prostire se između Šar-planine. Biljni svet Kopaonika je bogat. Dolina Ibra ima znatno prostranstvo.SIRINIDKA ŽUPA (KOTLINA)-obuhvata srednji i gornji tok reke Lepenac.. bakar. Od granice sa Crnom Gorom do Kosovske Mitrovice. leve pritoke Belog Drima. kako se pretpostavlja. magnezita i drugih ruda. osim krečnjaka i škriljaca ima i vulkanskih stena. uglavnom su pokrivene šumom."Dolina jorgovana" koje je u njoj zasadio Uroš I Nemanjid. Klisurom prolaze važne saobradajnice . Na padini Kopaonika na 700m nadmorske visine leži Lukovska banja. a široka 10-15km. Skopske Crne gore. U ovom delu doline Ibra na više mesta ima kamenog uglja. između Kraljeva i Raške. Ističu se Drenačke planine. dolina Ibra čini istočni produžetak Starovlaško-raške visije i granicu prema Kopaoničkim planinama. kobalt. 2.KOSOVSKA I METOHIJSKA KOTLINA -KOSOVSKA KOTLINA: -POLOŽAJ:(meridijanskog je pravca pružanja.Dužine 84km. Teritoriju Drenice presecaju važne saobradajnice.. boravila srpska vojska pre Kosovskog boja. Reljef podseda na Šumadiju. najviša banja u Srbiji. kod Zvečana i PrištineVeletin i Mrkonjski vis. Postvulkanske pojave=najvedi termalni izvori pretvoreni su u banje.

veka. lignita i dr. a na površini nataloženi rečni nanosi. Dolinom Drima. nalazi se Jezerska planina koja predstavlja hidrografski čvor Srbije. Reka Miruša s kanjonom i više vodopada i jezera naziva se "metohijske Plitvice". Beli Drim je jedini rečni sistem Metohije. Veliku Moravu. Dunav. a Toplugom u Jadransko. a u blizini grada je i manastir Dečani. sve druge reke su njegove pritoke.) -METOHIJSKA KOTLINA : METOH= CRKVENO IMANJE na grčkom (Naziv kotline jer su mnoga sela Metohije u srednjem veku bili metosi-crkvena imanja brojnih manastira i crkava. Vardar. Preševska povija: ? razvođe između dva sliva. ) Pedka Bistrica teče kroz Rugovsku klisuru. preko Albanije. SW od Uroševca. nalazi se Pedka patrijaršija. Sa ove planine voda otiče u 3 morska sliva: Nerodimkom u Crno i Egejsko more. ) GEOLOŠKA GRAĐA: morske taložne stene. Ispred ulaska u Rugovsku klisuru. zajedno sa Vojvodinom predstavlja najplodniji deo Srbije. koja je duga 23km a duboka 1km. Mesto bifurkacije se naziva Drvanjska glava.orogenezom tektonskim spuštanjem duž raseda geosinklinala.pri nabiranju Dinarskih i Šarskih planina. Vedi gradovi:Priština. Levi krak teče u Sitnicu. Okružena je Šarskim i Prokletijskim planinama. veda i toplija. Nastaje iz karstnog vrela Radavačke pedine na planini Rusoliji.10 (Na obodu Kosovske kotline. usečena između Šare i Skopske Crne gore. Pruža se uporedo sa Kosovskom. Naziv je dobio po brojnim pedinama koje se nalaze na strani Prokletija pored grada. KAČAK=odmetnik (reč turskog porekla. (Kosovska kotlina je bogatija rudama od Metohijske. Gnjilane. Goleš i Crnoljeva. Njen severni krak storen je ljudskim radom 70ih godina 19. Najvedi grad je Ped. Metohijska je niža. Od gradova još Prizren i Đakovica. (Dno kotline leži na 350-450m nadmorske visine. Manastir Gračanica. W Moravu. do Metohije dopiru klimatski uticaji Jadranskog mora. Ibar. između kojih se nalaze lako prohodni prevoji pa ove dve kotline čine jednu geografsku celinu. Bifurkacija Nerodimke je na planini Crnoljevi. (U Metohijskoj kotlini na više mesta ima hroma.) BIFURKACIJA= pojava račvanja reke i njeno oticanje u dva sliva. (Nastala je 2.)Ista kao i kod Kosovske kotline.) .)Kroz nju prolazi pruga i drum koji povezuju Kosovo i Skoplje. krada.Blago je nagnuta prema S. Čičavica. preko kojih se nalaze jezerski sedimenti (posle stvaranja dugo su bile pod jezerima). ali znatno šira. Njena bifurkacija je veštačka. Crno more. Nju i Kosovsku kotlinu razdvajaju niske Dreničke planine. barita. kobalta. Uroševac. Egejski sliv. od koje je niža. Metohijska kotlina je najveda kotlina u Srbiji. nikla. Na dužini od 13km ima 12 vodopada. Desni krak teče u Lepenac. Kosovska Mitrovica. Pedka i Dečanska Bistrica teku valovima koje su ranije usekli lednici. saobradajno značajnija. Kačanička klisura Lepenca duga 24km i do 1000m duboka.

Prostire se između Dunava na N. Mrki i kameni ugalj.11 KARPATSKE PLANINE I KOTLINE (Karpatsko-balkanske planine ili istočna zona venačnih planina nalazi se u E delu Srbije.) . Unjemu izdvajamo planinsku regiju: Karpatsku i Balkansku. u vidu luka preko Dunava. S od Dunava . Karpatske planine pored Dunava su Miroč i Deli Jovan. koji se prostiru u E Srbiji. Beljanica.Od tvrdih peščara pravi se vodenično kamenje. To je u celini masivni krečnjački greben. To su niske i srednje planine. Kučaj. Rtanj. Nastale su pre 60 miliona godina drugom progenezom iz E zaliva Tetisa. Za vulkanske stene vezana je pojava ruda bakra. Posebno je strma njegova E strana.Nastanak magmatskih-vulkanskih stena vezan je za nekadašnje vulkanske aktivnosti. uvale(su ređe) i pedine. vrtače. S od Dunava . nastavljajudi se iz Rumunije. kada su se pod uticajem bočnih pritisaka izdigli morski talozi. Tupižnica i druge. Pošto se kupasti Šiljak izdiže visoko iznad okoline. to je pouzdani znak da de tog dana biti kiše. One su ogranci S Karpata. od kojih nijedna ne dostiže visinu od 1600m. Na E delu grebana je viši. srebra. Na W se prostiru do Velike Morave. koji se prostiru u E Srbiji. Prostiru se prema S do linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina. Najupadljivija planina Karpatske i čitave E Srbije je usamljeni Rtanj. gvožđa i nekih retkih metala. Na krečnjačkim terenima česti su karstni oblici oblici reljefa: škrape. a na E do granice sa Bugarskom. Prostranstvom se ističe planina Kučaj. nastavljajudi se iz Rumunije. planine Ruj i Lužničke i Zaplanjske kotline na S. Njihove najdeblje naslage su na Kučaju i Beljanici. Na W se prostiru do Velike Morave. Između planina su kotline. stvarajudi tako peščare. Na njoj i Beljanici su najdeblje naslage krečnjaka. Iz Srbije se nastavljaju na planine u Bugarskoj. strmo izdignut između Crnorečke i Sokobanjske kotline. a da istovremeno na Šiljku sija Sunce. i granice prema Bugarskoj na E. Prostiru se prema S do linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina. kupasti vrh Šiljak-1560m..Planine sa šumama i pašnjacima.) -RELJEF: 1)PLANINE:-E venac -W venac ((Nalaze se u E delu Srbije. Nabiranje je pratila vulkanizacija. koji se dužinom od 7km pruža pravcem W-E. Kada se uz strane Rtnja penju gusti oblaci. Srpsko-makedonske mase uz Južnu i Veliku Moravu na W. i Donjodunavske kotline: Ključ i Negotinsku krajinu. One su ogranci S Karpata. Na početku i na kraju njegovog pružanja izdižu se kupasti vrhovi. Karpatske i Balkanske planine nastale su pre 60 miliona godina drugom orognezom kada su se u E zalivu Tetisa pod uticajem bočnih pritisaka i endogenih sila izdigli morski sedimenti. Kasnije su ovde u dubljem morskom basenu nataložene debele naslage krečnjaka.) -GEOLOŠKA GRAĐA STENA: a)krečnjak b)peščar:-mek -tvrd c)vulkanske stene (U dalekoj prošlosti ovde su se u plitkom moru taložili rečni nanosi sa susednih delova kopna. Rtanj omogudava prognozu vremena za okolni kraj. u vidu luka preko Dunava. a dalje ka S pružaju se Homoljske i Majdanpečke planine. naročito podmorskih vulkana.) -NASTANAK I POLOŽAJ: (Nalaze se u E delu Srbije. Dešava se da leti u celoj Crnorečkoj kotlini i podgorini Rtnja pada kiša.

Velikog grebena i Deli Jovana.KLJUČ 2.) 3)VULKANSKE KUPE:-Tilva Nagra -Tilva Roša . najdubljeg i najužeg dela Đerdapske klisure. i Brze Palanke. Čestobrodicom. Zaječarska. Resava i dr. Vede kotline su: Zviška ili Kučevska. Od Rama prema Radujevcu prostire se 20km duga Ramska peščara. Crnorečka.) -POSTVULKANSKE POJAVE=BANJE (Brestovačka banja kod Bora. sve do polovine 19. Timok. vodarstvom i vinogradarstvom. Vedina reka u E Srbiji su zlatonosne. preko kojih su nataloženi nanosi reka i vetrova.Tilva Minja 4)PEDINE: (Pedine predstavljaju podzemni karstni oblik reljefa. Ključ i Negotinslka krajina su pokriveni morskim i jezerskim talozima. Homoljska ili Žagubička. a zatim pod jezerom. Mlava. Gamzigradska banja kod Zaječara) (Neke planine. Negotinska krajina i Ključ čine W deo Vlaško-pontijskog basena. Varošice: pored Dunava-Golubac i Donji Milanovac. Negotinska krajina je vinogradarski rejon. Bogovinska kod Boljevca. Negotinska krajina se nalazi u NE delu centralne Srbije. granicom prema Bugarskoj.) . Između planina su kotline. Ravanička kod Duprije.. kada su se pod uticajem bočnih pritisaka izdigli morski talozi. Kučevo i Žagubica. kao što su Miroč i Deli Jovan. Zlotska (Lazareva) kod Bora. a prostire se između Kazana. u dolini Timoka-Zaječar i Knjaževac. U Ključu je to Kladovo. Pont (Crno more) je zahvatalo Vlašku niziju i današnje Crno more i Kaspijsko i Aralsko jezero.NEGOTINSKA KRAJINA (Ključ se širi iz okuku Dunava. počinje vedi priliv doseljenika iz Crne Gore. a sastoji se od živog.Kotline predstavljaju područja s intenzivnim ratarstvom. Prečka reka. a na E u Donjem toku Dunava su Donjodunavske kotline Ključ i Negotinska krajina.12 2)KOTLINE: (Karpatske planine su raščlanjene kotlinama i klisurama. Značajnije su Pek. Ceremošnja i Dubočka kod Kučeva.) BALKANSKE PLANINE I KOTLINE -(NASTANAK I POLOŽAJ): (Prostiru se S od linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina do planine Ruj i Zaplanjske i Lužničke kotline na S. u unutrašnjosti-Bor. Majdanpek.Tilva Bora . vodi put iz Pomoravlja ka dolini Timoka. na W do Srpsko-makedonske mase uz S Moravu. Posle oslobođenja od Turaka. Dunavom i Vratnjanskom rekom. Klisure: Đerdapska-njome prolaze saobradajnice koje povezuju Panonsku i Vlašku niziju. 1833. na E do granice sa Bugarskom. u podnožju Rtnja je Boljevac. u obliku je ključa. Nastale su pre 60 miliona godina drugom progenezom iz E zaliva Tetisa. Knjaževačka. preko prevoja Stolice. One u sitnom pesku i šljunku nose mnogobrojna zrnca i listide zlata. pokretljivog peska. Oivičena je istočnom podgorinom Miroča.godine. DONJODUNAVSKE KOTLINE: 1. Makedonije i s Kosova. Gradsko središte je Negotin.veka bile su potpuno nenaseljene. Predstavlja najnižu nadmorsku visinu u Srbiji od 18m. Najinteresantnije su: Resavska kod Despotovca.. koji je u geološkoj prošlosti bio pod morem.

Pirotska i Belopalanačka-kao delovi kompozitne doline Nišave. Najviši vrh je Midžor. Stara planina se pruža pravcem NW-SE i dugačka je 90km.POVRŠ VALOŽJA: S od Nišave pružaju se krečnjački venci Suve planine. (Nju je u krečnjačkim stenama između Niške i Belopalanačke kotline. Ona je krajnji W deo planine Balkan.13 -(GEOLOŠKA GRAĐA):-krečnjak i peščar-Na Staroj planini debljina peščara iznosi preko 1000m. N od Nišave-Tresibaba. najvedim delom goli. Kao i druge Balkanske i Karpatske planine od davnina poznata po pašnjačkom ovčarstvu. . Izraziti kraj ovčarstva. koja se sastoji od više lučnih venaca.. -SIDEVAČKA KLISURA=duga je oko 18km i duboka do 550m?. poznato po velikom vinarskom podrumu.) (Poznatije banje u ovom kraju su Sokobanja.Niži delovi obrasli su šumama. Naslage peščara debljine i do 1300m. usekla Nišava. U dolini Nišave je Pirot poznat po kačkavalju i dilimarstvu. Krečnjačke naslage na Suvoj planini su do 600m debljine. -(PLANINE):(Stara planina. Niška i Zvonička.) . -(KOTLINE):(Sokobanjska-između Rtnja.Geološka građa peščar i krečnjak?. koja se pruža u Bugaraskoj do reke Iskr. Najvede naselje u klisuri je Sidevo. suvati=visokoplaninskim pašnjacima. u knjizi piše 350m. Jedino karstno polje u Karpatsko-Balkanskom predelu. Zaplanjska-između Suve planine i Babičke gore. Svojom visinom i prostranstvom ističe se Stara planina. Devica. a viši su pod pašnjacima. -ODOROVSKO POLJE= E od Pirota. Device i Ozrena. Ozren. Kroz klisuru prolaze saobradajnice Niš-Pirot-Sofija. Suva planina i dr. Zbog krečnjaka prisutni su kraški oblici reljefa-škrape. Svrljiške planine. vrtače i uvale. U SE ogranku ove planinena visini 1200-1300m NV je visokoplaninska POVRŠ VALOŽJA (dužine oko 90km)=obrasla travnim formacijama. Lužnička.

oblačnost i magla (Vreme predstavlja trenutno stanje atmosferskih pojava na određenoj teritoriji.radijacija 3. 4. Neposredno na površini formiraju se rosa. inje i poledica. 1. ali se brže i hladi. 3. Vreme je složena pojava i sastoji se od više elemenata.Duže od 3 dana nisu pozdane zbog čestih promena u kretanju vazdušnih masa.pritisak:-normalni -visok -nizak 7. 14. kada voda ne bi oticala i ne bi isparavala. Najbrže se zagreva golo stenovito i peskovito.Najpouzdanije jednodnevne prognoze i do 3 dana. Najjužniji predeli Srbije topliji su od najsevernijih. Meteorologija predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem vremena.- 14 KLIMA - -VREME VREMENSKI ELEMENTI: 1. Zato vreme može biti: sunčano. a predviđanjem vremena se bavi meteorološka služba. -TERMIČKI GRADIJENT predstavlja ravnomerno opadanje temperature na svakih 100m nadmorske visine za 0.padavine:-visoke -niske 5. a u planinskoj regiji 1900 sati godišnje. . snežno. Istom količinom energije kopno se 2-3 puta brže zagreva od vode.INSOLACIJA predstavlja količinu enerije koju Zemlja prima od Sunca. za Beograd =660mm vodenog taloga=660l/m kvadratni.PADAVINE su svi oblici izlučene vodene pare koji dospevaju na Zemljinu površinu.vetrovi:-stalni -periodični -povremeni 6. Ona zavisi od zagrevanja Zemljine površine.TEMPERATURA predstavlja toplotno stanje vazduha. slana. kao i podnožja i niže planinske padine od viših. doba dana i godine.insolacija 2. Temperatura vazduha meri se termometrom. Tipovi vremena su određena kombinacija elemenata. Npr. Na osnovu tihmerenja izrađuju se karte izotermi. Linijama-izotermama povezuju se mesta s jednakim mesečnim ili godišnjim temperaturama. sneg i grad.Međunarodna meteorološka služba osnovana 1873. Temperatura vazduha zavisi od upadnog ugla Sunčevih zraka. -TEMPERATURNA INVERZIJA predstavlja pojavu da sa porastom nadmorske visine i temperatura raste. Vremenski element koji je u datom vremenu najizraženiji daje pečat vremena.Insolacija u Panonskoj niziji iznosi 2400 sati godišnje. a Sunce je jedini izvor toplote. Najniže temperature su pred izlazak Sunca. u 17. i 21h. a sporije travne površine.RADIJACIJA predstavlja količinu energije koju Zemlja otpusti u atmosferu. U meteorološkim stanicama obavlja se tri puta dnevno. Iz oblaka (visoke) padaju kiša.5 stepeni C. Broj mm predstavlja dubinu sloja vode koja bi se na zemljinoj površini stvorila za određeno vreme (1 godina). vetrovito itd. Dobijena vrednost se deli sa 4.temperatura:-termički gradijent -temperaturna inverzija 4. a najsporije predeli pod šumama. Sve oblasti kopna ne zagrevaju se podjednako. kišovito. a najviše oko 14h. Kišomer predstavlja aparat kojim se meri količina padavina izmerena u milimetrima. Srednja dnevna temperatura vazduha izračunava se na bazi tih merenja i dvostruke vrednosti t vazduha za 21h. 2.

izuzetno i 27 dana. obično po više dana. a najmanja u februaru i oktobru. između 800 i 1200mm. Ako pređu preko Dinarskih planina. duva sa mora prema kopnu.VAZDUŠNI PRITISAK predstavlja svojom težinom pritisak vazduha na Zemljinu površinu. zimi. Najvedi deo Srbije prima manje od 800mm. dolaze sa W. Stalni vetrovi: -zapadni duvaju između povratnika i polarnika na obe hemisfere..planinski delovi imaju znatno niži pritisak. slapovit i jak vetar sličan košavi. Sa njega stalno duvaju W vetrovi. Prodirudi dalje na u unutrašnjost Balkanskog poluostrva. Anticiklone (A) predstavljaju oblasti visokog vazdušnog pritiska. Najviše kod Prokletija.VETROVI predstavljaju horizontalno kretanje vazdušnih masa. leti se retko javlja) -bura (duva sa Dinarskih planina prema moru više u zimskoj nego u letnjoj polovini godine. pa se i količina padavina idudi prema E smanjuje.N nizijski delovi. Kada naiđu iznad Dinarskih planina. a leti sveže i lepo) Atlantski okean udaljen je od naše W granice oko 1800km. . Vodena para koju oni nose najviše se kondenzuje i izlučuje iznad Dinarskih planina i Alpa. 6. hlade i izlučuju padavine. Košava je suv i hladan vetar. Niša na S i Šida na W. pri spuštanju se sve više zagrevaju i Panonskoj niziji donose manje padavina. Tople i suve vazdušne mase koje struje iz Sahare prema N. a severni deo Bačke i Banata. Juničke planine 1417mm/m kvadratni. primaju iznad Sredozemnog mora veliku količinu vlage. pa otuda i naziv -polarni (istočni) duvaju u polarnim GŠ -pasati i antipasati duvaju od povratnika ka Ekvatoru Periodični vetrovi: -monsuni kišni i sušni Povremeni=lokalni vetrovi: -košava -vardarac -jugo (S i SE vetar. iz oblasti visokog ka oblastima niskog vazdušnog pritiska.Ovaj vetar dopire do Subotice na N. s tim što se količina padavina idudi prema E smanjuje. ovi vetrovi donose sve manje vodene pare. donosi pretežno suvo vreme i ubrzava isparavanje. b)oblasti koje imaju manje od 1000mb . one se izdižu. niži tereni Peripanonske Srbije. Ciklone (C) predstavljaju oblasti niskog vazdušnog pritiska. Na Zemlju donose vrlo nestabilno vreme i padavine. Na Zemljinu površinu donose stabilno vreme bez padavina. Samo planinski krajevi Srbije primaju više padavina.15 U Srbiji je prosečna godišnja količina padavina oko 670mm. Zimi donosi hladno i vedro vreme. Godišnja razlika u pritisku između najviših i najnižih delovas Srbije iznosi oko 270mb. Ona duva u zimskom periodu godine i to na mahove 2-3 dana ili 2-3 sedmice. 5. Timočka i Negotinska Krajina.niži tereni u ostalim delovima Srbije. gde ka SW vazdušni pritisak postepeno opada. Košava je povremeni=lokalni vetar koji duva najčešde u E delu Panonske nizije. 0m NV i t=0 stepeni C iznosi 1013 milibara -Visok vazdušni pritisak je pritisak iznad 1013 milibara -Nizak vazdušni pritisak je ispod 1013 milibara U našoj zemlji mogu se izdvojiti tri velike oblasti s različitim vazdušnim pritiskom: a)oblasti koje imaju više od 1000mb . koji donose tople i vlažne vazdušne mase. dolina Velike i delom Južne Morave i Zaječarska kotlina i manje od 600mm. donosedi hladno i suvo vreme. -Normalni vazdušni pritisak na 0 ili 45? stepeni GŠ. Temperature mogu biti visoke i niske. Padavine našoj zemlji donose uglavnom W vetrovi sa Atlantskog okeana. v)planinska oblast . Najveda je u maju i junu. Veliko Pomoravlje. Zimi često prodiru hladne vazdušne mase (severni) iz Sibira i sa Arktika.

3. Planinska oblast ima veliku oblačnost-godišnje prosečno nebo je pokriveno oblacima blizu 6/10. Zato i postoje znatne razlike u klimi između predela na različitoj nadmorskoj visini. more u toku leta akumulira. Meri se higrometrom i može biti apsolutna i relativna. Sa porastom GŠ menjaju se svi vremenski elementi.5 stepeni C. Delovanjem kopna. Sa porastom GŠ klima postaje hladnija. a topli vazduh struji i zagreva kopno. 8. . u Metohijskoj kotlini se oseda uticaj Jadranskog mora. Zbog različitog zagrevanja kopna i mora. a najvedu Tekija -6.) 1. ) -KLIMATSKI FAKTORI: (Geografski uslovi koji određuju tj.4%. -NADMORSKA VISINA: Sa porastom nadmorske visine temperatura opada.klima postaje hladnija i oštrija a količina i učestalost padavina povedavaju se.UDALJENOST KOPNA OD MORA: Srbija nema izlaz na more.OBLAČNOST I MAGLA-oblačnost se izražava u desetinama vidljivog neba. Zbog toga je u podnožju planine toplije nego na njenom vrhu. a relativna godišnja 68. Da nije tih planina. Relativna vlažnost vazduha pokazuje stepen zasidenosti vazduha vodenom parom i izražava se u %. i odvojena je planinskim vencima. preko teritorije Makedonije prodire uticaj Egejskog mora. Tokom poslednjih decenija apsolutna vlažnost vazduha u Beogadu tokom jula iznosi 13g/m kubni. Barometar predstavlja aparat za merenje vazdušnog pritiska. Srbija se nalazi u severnom umerenom toplotnom pojasu na 41st 53` . Tada se na planinskim vrhovima zadržava sneg. oblačnost je 0 i tada je potpuno vedro vreme.8%.predstavlja najvažniji klimatski faktor.RELJEF:-PRAVAC PRUŽANJA PLANINA -NADMORSKA VISINA 3. uslovljavaju klimu u pojedinim oblastima nazivamo klimatski faktori.GŠ 2. Na našim planinama to se najbolje vidi u prolede.16 Izobare predstavljaju zatvorene nepravilne krive linije koje povezuju mesta sa istim vazdušnim pritiskom. Tako t vazduha s porastom visine opada na svakih 100m za 0.46st 11` NGŠ. 7.Istovremeno preko Panonske nizije u našu zemlju zimi prodiru hladne vazdušne mase sa N i NE. Najmanju godišnju oblačnost u Srbiji imaju Smederevo i Novi Pazar sa 4.8/10 vidljivog neba. 2.ali u krajnje S delove Srbije dolinom Vardara. a procenjuje se neinstrumentalnim osmatranjima ili odoka. a ako je više od 8/10 vreme je tmurno.VLAŽNOST VAZDUHA predstavlja količinu vodene pare u vazduhu. Kada je oblačnost manja od 2/10 vreme je vedro.5/10. unutrašnjost naše zemlje imala bi znatno topliju klimu. vreme je oblačno.UDALJENOST ILI BLIZINA MORA (1. a u toku zime odaje do 16 puta više toplote od iste površine kopna. Dolinom Drima. Oslobađanjem toplote more zimi zagreva vazduh. preko Albanije. Dinaridi sprečavaju prodor toplih vazdušnih masa sa Sredozemlja. kada ona iznosi 2-8/10. Ako nema oblaka. Apsolutna vlažnost vazduha pokazuje koliko g vodene pare sadrži 1m kubni vazduha.GŠ. jadranskosredozemni uticaju su znatno izmenjeni. U Panonskoj oblasti leti preovlađuje sunčano vreme.RELJEF: -PRAVAC PRUŽANJA PLANINSKIH VENACA: Kretanje toplih vazdušnih masa sa Jadranskog i Egejskog mora prema unutrašnjosti zemlje umnogome sprečavaju planinski venci W i S od teritorije Srbije. na putu do naših S krajeva.) -KLIMA: (Klima predstavlja prosečno stanje vremenskih elemenata u jednoj oblasti za vreme od 30-40 godina. od 0 do 10/10. a u podnožju planine cvetaju prve vodke. Najvedu ima Ljubovija-81.

dok smanjuju brzinu vetrova. Prosečna količina padavina iznosi oko 1000mm. U središnjim delovima nizije grad je retka pojava. .) -TIPOVI KLIMA: 1. To su obično kotline i delovi rečnih dolina . -PLANINSKA KLIMA . Prolede i jesen su jasno izraženi.Goli tereni se u toku dana brže i više zagrevaju nego tereni obrasli šumom i travom. Najviše padavina izluči se krajem proleda i početkom leta.KONTINENTALNA 2. -UMERENO-KONTINENTALNA KLIMA .Dolinom Drima preko Albanije dolazi uticaj Jadranskog mora. Jesen je toplija od proleda zbog insolacije i radijacije? Najveda količina padavina u Srbiji izmerena je u Juniku kod Dečana. Sirinidka župa. Stara i Maljen oko 1000mm. U toku druge polovine leta vazduh se dosta zagreje i do 35 stepeni. a E 500-600mm. pa zato Vojvodina trpi od čestih i dugih suša.17 4.zastupljena je u Metohijskoj i S delu Kosovske kotline. Ima godina kada se i u ovim mesecima izluči malo padavina. jer je Srbija udaljena i odvojena od mora planinskim vencima. Župni krajevi su topliji od okolnih krajeva. kotline u dolini Lima itd.DA LI JE POVRŠINA KAMENITA ILI POKRIVENA VEGETACIJOM . Prolede je hladnije od jeseni. Njene odlike su kratka i sveža leta. Odlikuje se toplim i dugim letima. Krajem zime. gde ima peščara. Zbog oštrih zima. u Metohijskoj kotlini. naročito orah. Iako su količine padavina male od 500700mm. posle jednog vetrovitog i kišovitog perioda sneg se naglo topi i ubrzo posle kratkog proleda dolazi leto.SUPTROPSKO-JADRANSKA (-KONTINENTALNA . Šar planina 12001400mm vodenog taloga. Vrudine su najvede u Bačkoj i Banatu. Debeo snežni pokrivač zadržava se više od 150 dana.SUPTROPSKO-JADRANSKA . Prolede i jesen ne traju dugo.UMERENO-KONTINENTALNA a)ŽUPNA ILI KOTLINSKA 3. U njima dobro uspevaju vinova loza i vode. godišnji raspored je povoljan. Šume povedavaju isparavanje. Odlikuje se umereno toplim letima i umereno hladnim zimama sa dosta snega.je zastupljena iznad 800m nadmorske visine.PLANINSKA 4. padavine iznose više od 800mm. Požeška i Metohijska kotlina.Odlike klime: topla i suva leta i hladne i oštre zime sa jakim mrazevima. -ŽUPNA=KOTLINSKA . . Najviše padavina izluči se u maju i junu kad je to najpotrebnije usevima. toplih leta i male količine padavina klima Bačke i Banata ima obeležje kontinetalno-stepske klime. a kada pada obodnim delovima nanosi velike štete. oštre i s mnogo snega. Godišnja doba se ravnomerno smenjuju. U E delu preko 800mm dobijaju samo neke planine.je zastupljena u najvedem delu centralne Srbije do 800m NV. Količina padavina je različita.basen Župe između Kopaonika i Jastrepca.a zime duge .zastupljena je u krajevima nižih planinskih predela koji su dobro zaklonjeni od hladnih vetrova. Uslovljena je položajem.vlada u Panonskoj niziji i na njenom obodu do 600m NV. Zime su hladne zbog okolnih planina koje su pod snegom. I jesen je kišovita. W od linije Šabac-Ped. kao i trajanje snežnog pokrivača. a zemljište se sasuši i ispuca. pa visokoplaninski prevoji budu neprohodni.

ELEMENTI REKE: 1. protiče Dunav. Južna Morava i druge). Najvedi deo teritorije Srbije nagnut je prema Panonskoj niziji.REČNA DOLINA predstavlja najizrazitiji oblik rada rečne vode. Teče meridijanski do Fruške gore.kišnica i snežnica slivaju u rečni sistem. -588.18 REKE CRNOMORSKOG SLIVA REKE predstavljaju masu vode koja teče od izvora prema ušdu udubljenjem=užebljenjem koje mi nazivamo rečno korito.) imaju vrlo male padove i široke doline blagih strana. Na celoj dužini kroz Srbiju Dunav je plovan. i mulja. Tamo gde vododrživi sloj preseca zemljinu površinu dolazi do isticanja vode u vidu IZVORA na zemljinu površinu. a povezuje 13. pa su se za vreme visokih vodostaja često izlivale. koje su njeno neprocenjivo prirodno i nacionalno bogatstvo. zatim izvori. Nju čine potoci i reke. ona je značajna podunavska zemlja.okean. 8. inače je dug 2880km. Rečno korito se sastoji od dna.Izvire u Nemačkoj u Švarcvaldu i protiče kroz 10 država. i njenom granicom prema Rumuniji. 7. peska. a mestimično i napuštaju delove korita i usecaju nova. Kolubara i dr. -DUNAV: Najveda reka Crnomorskog sliva. potoci. nastale taloženjem rečnih nanosa po kojima se reka račva u mnoge rukavce. talože materijal koji nose i grade mnoge sprudove i rečna ostrva (ade).VODOSTAJ predstavlja visinu ili nivo vode u rečnom koritu.5km -3505km (Kroz našu zemlju. Izvorišna čelenka predstavlja prostor gde se nalaze svi izvorišni kraci jedne reke. a ističe E od Negotina. Površina Crnomorskog sliva iznosi 81. okeane. U našu zemlju Dunav utiše severno od Batine.REČNI SLIV predstavlja teritoriju sa koje se atmosferske vode . Pošto se u Srbiji nalazi oko 1/4 plovne dužine Dunava.5% teritorije Srbije. strana i obale. koja se koristi za proizvodnju hidroenergije. U svojim gornjim tokovima velike reke dunavskog sliva teku kroz planinske predele (Drina. Zbog malih padova sve one meandriraju i time znatno potkopavaju i ruše obale. -delta (predastavlja ravnicu ispred ušda u more. U njima se voda obnavlja samo za vreme izlivanja reka. pa imaju velike količine šljunka. Zbog malih padova u donjim delovima svojih tokova. u Panonskoj niziji i njenim obodnim predelima ove reke teku sporo. Vodno bogatstvo čine podzemne vode. 4. dužinom od 588.jezero.PAD REKE predstavlja visinsko rastojanje između izvorišta i ušda ili bilo koja dva mesta u rečnoj dolini. Može biti:-određeno (u planinama) i neodređene (u nizijama).REČNA MREŽA predstavlja prostor svih vodenih tokova.more.IZDAN predstavlja sakupljenu vodu u gornjem sloju litosfere iznad vododržljivog sloja. Reke koje teku Panonskom nizijom i one koje su obrazovale svoje doline u napuštenim zalivima Panonskog jezera (Velika Morava.5km. jezera. 3. Rečni sistem predstavlja glavnu reku sa svojim pritokama. a onda je zaobilazi zbog njenih čvrstih stena. Izvorište predstavlja mesto gde počinje vodni tok. Naša zemlja ima gustu rečnu mrežu. delimično Drina. Može biti normalna i kompozitna (naizmenično poređane kotline povezane klisurama). -estuar (levkasti zalivi gde se reka uliva u more) STAV je ušde dve velike reke.REČNO RAZVOĐE predstavlja uzvišenje koje deli dva susedna sliva.703km kvadratnih. Njihova korita plitko su usečena. reke i jezera. 6. One izviru u planinskim predelima i bogate su vodom.PROTICAJ predstavlja količinu vode u metrima kubnim m koja protekne na bilo kom mestu rečnog korita za 1’’. Stalnim taloženjem novih nanosa delta se produžava a kopno se širi na račun vode). Ušde predstavlja mesto – normalna (obična)gde se neka reka uliva u drugu reku . . 2. U tom pravcu formirane su naše najduže reke koje pripadaju CRNOMORSKOM SLIVU. On obuhvata 92. Napuštene delove rečnih korita ispunjene vodom narod naziva mrtvaje. U svojim gornjim i srednjim tokovima su brze i imaju veliku vodnu snagu. Srbija obiluje vodama. 5.

Ušde Drine u Savu je kod Bosanske Rače. Jezero zarasta u šiblje i grmlje. najvede morsko-rečna luke na N. nastaje SPAJANJEM OBNICE i JABLANICE u Valjevskoj kotlini. U donjem toku je regulisan i plovan.plovni put od Konstance i ušda Dunava na obali Crnog mora do Roterdama u Holandiji. tj. U Srbiju utiče kod sremskog sela Jamene (kod Kaje piše Sremska Rača).dužine 164km. površini sliva i količini vode. -KARAŠ -DESNE PRITOKE DUNAVA: -SAVA-Nastaje u Sloveniji od Save Bohinjke i Save Dolinke. izvire ispod Karpata u Ukrajini. U toku poslednjih decenija na pritokama Južne i Zapadne Morave izgrađeno je više jezera. i Sava. Ima nekoliko ušda. turizam. Spada u nizijske reke. -KOLUBARA-dužine 87km. Njene PRITOKE: LjIG. Ovaj plovni put povezuje 13 država i ima značajnu ulogu u njihovoj trgovinskoj razmeni. Perudka i Zvornička. Delije (na Rasini). Ona je najbogatija vodnom snagom. do izgradnje brane i veštačkog jezera. -DRINA-dužine 346km. Najstarije je Zvorničko jezero. Teče iz Karpata. Osim saobradaja Dunav je važan za navodnjavanje. po dužini toka.je dužinom od 27km granična reka prema Rumuniji. snabdevanje stanovništva. dužina joj je iznosila 245km. Protiče kroz Zrenjanin. Veda od tih jezera su: Gazivode(na gornjem Ibru). Najvede budude izvorište pitke vode. čija je voda hladna. tako da sada iznosi 185km. Ono ima 10-tak ostrvaca (ada). plavila velike prostore i nanosila ogromne štete stanovništvu. Njena najveda pritoka je BEGEJ. Izgradnjom brane i stvaranjem veštačkog Đerdapskog jezera. najveda je pritoka Save. SPAJANJEM W i S MORAVE. imao karakter planinske reke. Drina je poznata kao brza reka. Ima 112 meandara-Kajina sveska. podignuta podzemna hidrocentrala). visoko razvijene i slabije razvijene zemlje. -BEGEJ-utiče u našu zemlju iz Rumunije. a jedino se u Đerdapu smanjuje do 132m. počev od Temišvara u Rumuniji.19 Prokopavanjem kanala od Regensburga na Dunavu do Nirnberga na Majni . pa je uporedo sa njenim prirodnim tokom prokopan kanal (Novi Begej). a uliva se u Tisu. Sastoji se od 4 klisure i tri kotline koje se smenjuju redom: Golubička klisura-Ljupkovska kotlina-klisura Gospođin vir-Donjemilanovačka kotlina-klisura Kazan-Oršavska kotlina-Sipska klisura. Njen tok je kroz Srbiju dugačak 207km. Bovan (na . ušde 2 velike reke. teče kroz Banat. Pre radova na regulaciji. -NERA. Njene PRITOKE SU:JANJA. Ona se često izlivala. dužine 114km. U vreme Austro-Ugarske sačinjeno 25 planova za izgradnju 25 hidrocentrala. -VELIKA MORAVA-nastaje kod sela Đunis (kod Stalada). utiče u našu zemlju iz Rumunije kod Jaše Tomida. mnogo meandrira i račva se u više rukavaca. Morava i Timok sa desne strane. PEŠTAN i TAMNAVA.Đerdapska klisura dugačka je 100km i spada u najduže. Nastaje u Šdepan polju SPAJANJEM TARE (koja ima kanjonsku dolinu. Zbog malog pada i ova reka je mnogo meandrirala i račvala se. Njena PRITOKA JE DRINA. PRAČA. dugačak 3505km. Na njoj su izgrađene tri brane i veštačka jezera pa i 3 hidrocentrale: Višegradska. To je plovni put Dunav-Majna-Rajna. Između njih se obavlja velika trgovinska razmena. najdublje i najlepše klisure u Evropi. bistra i zelenkasta. ribolov. Stav=kada se velika reka uliva u veliku reku. Širina Dunava iznosi 400-2000m. Najkrade rastojanje između Đunisa i njenog ušda u Savu N severno od Požarevca je 120km. koja u vreme topljenja snega i jakih kiša zadržavaju velike količine vode i sprečavaju brzo priticanje u Veliku Moravu. -LEVE PRITOKE DUNAVA: -TISA. Njegove pritoke su pretvorene u kanale. kod Uba. koje je dugačko 140km i duboko do 130m. Samo jedna manji deo njenog toka i sliva pripada planinskom delu Srbije. duga je 78km. DEHOTINA. protiče kroz Mađarsku. izmenjene su osobine Dunava u klisuri. U Dunav se uliva kod Beograda. Presecanjem brojnih meandara (40) dužina joj je smanjena za 60km. dobijena je magistrala tj. a glavno ušde je kod Pančeva. koju olakšava jeftin rečno-kanalski saobradaj. Istočno od Obrenovca uliva se u Savu. Najvede pritoke Dunava u našoj zemlji su Tisa i Tamiš sa leve. LIM (izvire kao otoka Plavskog jezera). -TAMIŠ-dužine 340km. koje se sastaju kod Radovljice. Od ulaska u Panonsku niziju do Đerdapske klisure Dunav je tiha ravničarska reka.dugačkog 171km. Dolina Dunava kroz Đerdapsku klisuru je kompozitna. U Đerdapskoj klisuri Dunav je. Dunav povezuje Crno more i Atlantski okean. u našu zemlju ulazi kod sela Đale u N Banatu. U Dunav se uliva nasuprot Starom Slankamenu. tako bi se ispravio tok Drine. JADAR. i dužinu 110km) i PIVE (nastaje kod Durmitora. Plovna je celom dužinom.

koje se spajaju kod Bosilegrada. Najvažnije PRITOKE BELOG DRIMA SU DESNE: PEDKA I DEČANSKA BISTRICA. pritoka Strume. -ZAPADNA MORAVA. Zavoj (na Visočici kod Pirota). JABLANICA i PUSTA REKA. -JUŽNA MORAVA-dužine 295km sa Binačkom Moravom.20 Aleksinačkoj Moravici). a pre toga se naziva Crna reka. Beli Drim se kod Kukesa u Albaniji spaja sa Crnim Drimom koji je otoka Ohridskog jezera. izvire na SW strani planine Dukat (u njihovoj knjizi piše na planini Doganici).2%.i MORAVICA. Ona je poznata po bifurkaciji koja je veštačka. Radi isušivanja plavljenih i stalno močvarnih terena u Vojvodini su krajem XVIII veka. Vruci (na Đetinji). LEVE: MIRUŠA I PRIZRENSKA BISTRICA. posebne geografske celine u Planinskoj Srbiji. Uliva se u W Moravu kod Kraljeva. PČINJA i LEPENAC. Pirotsku i Belopalanačku kotlinu i Sidevačku klisuru. teče kroz Dimitrovgradsku. Nastaje spajanjem BELOG i CRNOG TIMOKA kod Zaječara. Njena dolina je kompozitna . Kod vrela je vodopad visok 25m. planine u njenom obodu i deo Drenice. Pod tim imenom teče od sela Radovnica. Pri ušdu Timok je dužinom od 16km granična reka između naše zemlje i Bugarske. EGEJSKI SLIV Zauzima najmanji deo teritorije Srbije. Stvorena je podizanjem brane u rečnom koritu i prokopavanjem jaza kojim jedan deo njene vode otiče u Sitnicu. (Celom dužinom toka u našoj zemlji plovne reke su Dunav-588km. Njen tok čini teritorijalno jezgro predela Krajište. Tamiš-3km.dužine 208km. Vede DESNE PRITOKE Velike Morave su: CRNICA. VELIKI BAČKI KANAL počinje kod Bezdana na Dunavu i završava se kod Starog Bečeja na Tisi-dug 123km i širok 16m. a DESNE: NIŠAVA. obe s desne strane. -TIMOK-je poslednja pritoka Dunava u Srbiji. VETERNICA.protiče kroz 4 kotline i Ovčarsko-kablarsku klisuru. Ovom slivu pripadaju samo 3 vede reke: DRAGOVŠTICA. On obuhvata Metohijsku kotlinu. VRLA. Pčinja protiče kroz Trgovište i kod manastira Prohor Pčinjski prelazi u Makedoniju. protiče kroz Sirinidku župu i dalje teče SE obodom Kosovske kotline. POSTAJE OD BINAČKE MORAVE i PREŠEVSKE MORAVICE . u blizini Skoplja. Glavna reka ovog sliva je BELI DRIM. uzvodno od Kuršumlije). Najvedi deo Lepenca je u Makedoniji. Selova (na gornjoj Toplici. 2. leve pritoke Vardara. Vede LEVE PRITOKE: TOPLICA. gde iz uporedničkog skrede u meridijanski pravac. i čine albansku reku Drim. izvire na planini Haili u Crnoj Gori. Uliva se u Vardar. BELICA. Postaje od jakog vrela ponornice. DRAGOVŠTICA postaje od Božičke i Ljubatske reke. IBAR je dužine 272km (bez pritoka 170km)?. Crni Timok izvire ispod Kučaja. PČINJA. JADRANSKI SLIV Jadranski sliv zauzima 5. na dužini od 13km lalazi se 12 vodopada i 13 malih jezera. leva pritoka Vardara.Najvažnije PRITOKE IBRA su: SITNICA sa desne i RAŠKA i STUDENICA sa leve strane. Obuhvata krajište. planinski kraj S od Vlasinskog jezera oko Bosilegrada. Tisa-186km. valovom nekadašnjeg lednika. NIŠAVA duga 218km (u Srbiji 151km) je najduža pritoka. pritoku Ibra. NASTAJE kod Požege SPAJANJEM GOLIJSKE MORAVICE i ĐETINJE. Pored toga u . otiče u Bugarsku i ponovo utiče u Srbiju. desetak kilometara severno od Pedi.Gornjim tokom teče kroz klisuru i Rožajsku kotlinu. U kanjonskoj dolini Miruše. Pčinju. MALI BAČKI KANAL odvaja se od Velikog kanala kod Malog Stapara i ulazi u Dunav kod Novog Sada. RAVANICA i RESAVA i LEVE: LUGOMIR. prokopana 2 velika kanala. LEPENAC izvire na N padinama Šar planine. Njegova najveda PRITOKA JE NERODIMKA.3% teritorije Srbije. Sava-206km. a iznad vrela je otvor Radavičke pedine. Begej-75km. a Beli Timok nastaje kod Knjaževca spajanjem Svrljiškog i Trgoviškog Timoka. VLASINA. Njena LEVA PRITOKA JERMA izvire blizu Vlasinskog jezera. koja se uliva u Lepenac kod Kačanika. Velika Morava-3km. Izvire u Bugarskoj. predeo u dolini istoimene reke u SE Srbiji i S deo Kosovske kotline s Kačaničkom klisurom. LEPENICA i JASENICA sa leve strane. Dužina plovnih kanala u sistemu Dunav-Tisa-Dunav je 664km. Njene najvede PRITOKE su: IBAR i RASINA. spajaju se kod Bujanovca. zatim N delom Kosovske kotline do Kosovske Mitrovice.

Na Šar planini ima više od 40 ledničkih jezera. Severni deo jezera naziva se Veliki Palid. Ona ispunjavaju izdubljene delove nekadašnjih valova. Plavsko jezero je najvede jezero na Prokletijama. Na vedim visinama.P=oko 6km kvadratnih. meandar Save. kod ušda Begeja u Tisu. prokopano radi odvodnjavanja više od 15000km. Između jezera i Tise prokopan je kanal kojim se stalno obnavlja ustajala jezerska voda. počev od 18.POLIGENETSKA . Najvede jezero u Vojvodini je Palid .) JEZERA (Jezera Srbije se međusobno razlikuju po postanku. Ova bara je stecište ptica močvarica i poznato lovište.21 Vojvodini je. a dužina svih magistralnih kanala iznosi 930km. pregrađenog 80m visokom čeonom morenom.(jezera čiji su baseni nastali radom jedne sile. Ono ima još tri imena: Štrbačko. Ljubotensko-po Ljubotenu. Save. Do sada su prokopani magistralni kanali i mnogi manji kanali koji se od njih odvajaju. Među jezerima i barama pored Tise najpoznatija je CARSKA BARA. Tise i Velike Morave nastala su rečna jezera. Narod ih zbog toga naziva "gorske oči". Ono je nastalo izduvavanjem peska i lesa i stvaranjem jednog ulegnuda koje se ispunilo vodom. koja su vedinim zbog zarašdivanja barskom vegetacijom pretvorena u močvare . KRVAVO. reka ili snežnika. BELO JEZERO-iskorišdeno za ribnjake Ečke. uglavnom iznad 1500m. Predstavljaju delove napuštenih rečnih korita. (Eolska jezera leže u udubljenjima ili u između dina nastalim radom vetrova. dubini. U blizini Subotice ima 8 eolskih jezera. Obale jezera peskovite su i u nekim delovima pokrivene lekovitim blatom. OBEDSKA BARA se nalazi između sremskih sela Obreža i Kupinova. Ima oblik polumeseca. Voda u njima potiče od padavina. Po površini. veda su od Šarskih.(jezera čiji su baseni nastali udruženim delovanjem dve ili više sila od kojih je jedna dominantna. čiji je salinitet 40-60%0. Kod vedine ovih jezera voda se obnavlja za vreme izlivanja reka. po naselju Štrpce u dolini Lepenca. Ono leži u terminalnom basenu valova. Pznato je kao stecište ptica močvarica i selica i raznovrsne divljači. a uz Drinu "drinjače". ČENDANSKO kod Čente i ALIBUNARSKI RIT. koje je napušteni meandar Tise.) .veka do sada. Veliki i Mali bački kanal sada su delovi velikog hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. blizu Perleza.MONOGENETSKA . visokom 2200m. osobinama jezereske vode. a W Mali Palid.) b)GLACIJALNA=LEDNIČKA: -CIRKNA -VALOVSKA (Ova jezera su uglavnom mala. a u cilju navodnjavanja više stotina km malih kanala. Ona su smeštena ispod planinskih vrhova. genezis=postanak) 2. Ime je dobilo po prostranom vrhu Livadice. površini.4 manja jezera su u fazi nestajanja. U jezerima u kojima se voda ne obnavlja. Takvo jezero je RUSANDA kod Melanaca. Najviša su Malo Đeravičko jezero-2360m i Veliko Đeravičko jezero-2320m. grč. jedini. Mnoga od njih pretvorena su u bare i obrasle vegetacijom. dok se manja i na vedim visinama nalaze u cirkovima. PALIDKO. ona je poluslana i lekovita. iz izvora. a voda im je bistra i zelena. Glavna magistrala u hidrosistemu dugačka je 273km. c)REČNA=STARAČE=MRTVAJE (mrtvi deo korita) (Pored vedih ravničarskih reka Dunava.mono=jedan.poli=više) -PO NASTANKU: 1)PRIRODNA a)EOLSKA=RAD VETRA : LUDOŠKO. značaju i dr. Voda ovog jezera je slanija od Svetskog mora-35%0. U narodu se ta jezera pored Morave nazivaju "moravišta". Najvede i najlepše od njih je LIVADIČKO JEZERO. SLANO. Ima slanu vodu. na visinama od 2200 do 2360m. najvišem vrhu Šar planine iznad Kačaničke klisure i Jezero. lednička jezera su mala i duboka.) -PREMA NASTANKU BASENA: 1. Pored Tise su i jezero OKANJ. grč. Čini je staro i napušteno rečno korito. Veda lednička jezera nalaze se u podnožjima planina. U našem delu Prokletija nalazi se više ledničkih jezera.

5km. ZLATARSKO i RADOINJSKO.god. Srednje i Gornje. Važnija veštačka jezera za porebe vodosnabdevanja naselja i privrede su: GRAČANIČKO kod Prištine. Mineralne vode su sve one koje u 1 litar vode imaju više od 1g rastvorenih minerala kao što su Fe. Dugačko je 9km.energije. Iza pregrađenog dela reke akumulacijom rečne vode formira se jezero. u vreme ubrzanog razvoja industrije i to u rečnim dolinama i kotlinama.5km kvadratnih. Stvaraju se radi zadovoljavanja različitih potreba privrede i stanovništva: -proizvodnja hidroenergije -vodosnabdevanje naselja i privrede -navodnjavanje i odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta -ribarstvo -turizam i sl. Jezerska voda je potopila selo Zavoj. Građena su posle II svetskog rata.22 d)URVINSKA JEZERA (KLIZIŠTE=URVINA) (Ova jezera nastaju klizanjem vodom natopljenog tla preko vododržljivog sloja i pregrađivanjem rečnih dolina. GAZIVODE na Ibru kod Kosovske Mitrovice. Leži na visini od 1213m.BUKOVIČKA KISELA VODA 2. ĐERDAPSKO JEZERO-253km kvadratnih po površini je najvede u Srbiji. S. Najpoznatija su ZAVOJSKO jezero kod Pirota i JOVAČKA jezera kod Vladičinog Hana. Na UVCU su: SJENIČKO. ali ima i turistički značaj. a široko 3. BOVANSKO kod Aleksinca.Tada je bez kuda ostalo više od 100 domadinstava sela Jovca. a njegovi meštani su preseljeni u novoformirano naselje Novi Zavoj kod Pirota. pa su se javila klizišta. Tada je otapanje snega i kliženje zemljišta na S padinama Stare planine prouzrokovalo pregrađivanje Visočice. 2)VEŠTAČKA (U Srbiji su brojnija od prirodnih. JEZERO EČKA-više od 2150ha kod Zrenjanina je najvedi veštački ribnjak u Srbiji. VLASINSKO JEZERO je najviše veštačko jezero u Srbiji.god. U planinskom delu Srbije klizišta su česta. Mg.MLADENOVAČKA 3. Izgrađeno je radi proizvodnje el.Ovi izvori predstavljaju post-vulkanske pojave. Na MORAVI kod Čačka su OVČARSOKABLARSKA i MEĐUVRŠJE.PALANAČKA .) TERMOMINERALNE VODE BALNEOLOGIJA predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem mineralnih. U njegovoj blizini se nalazi veštačko LISINSKO JEZERO. GROŠNIČKO i GRUŽA kod Kragujevca. Najmanju širinu jezero ima u klisuri Mali kazan-180m.god. ZAVOJSKO JEZERO je nastalo 1963. BORSKO kod Bora i PRVONEČKO kod Vranja. desne pritoke Nišave. Radovi na izgradnji brane počeli su 1964. tako da nastaju ova jezera. Stvoreno je jezero površine 5. termalnih i termomineralnih voda. Područje Đerdapa ima veliki turistički značaj.VLASOTINAČKA 4. Jezero i HE izgradile su naša zemlja i Rumunija.. U dolini LIMA=POTPEDKO. I. Nalazi se u Đerdapskoj klisuri-98km. Inače stanovništvo E predela Rodopskih planina. od kojih su veda Donje. a prvi agregati pušteni su u rad 1970. na DRINI=PERUDKO i ZVORNIČKO-najstarije na Drini. I PODELA VODA PO PO RASTVORENOM GASU: a)ALKALNE b)ALKALNOMURIATIČNE: 1. bavilo se ovčarstvom. Naša zemlja sa oko 130 mineralnih i termalnih izvora spada u vrh mineralno bogatih zemalja u Evropi. U W delu Srbije ima više veštačkih jezera za proizvodnju el. Tom prilikom se na E padinama vulkanskih planina Grota i Oblika pokrenulo vodom natopljeno zemljište i pregradilo Jovačku reku. DELIJE kod Kruševca.energije. kod Grdelice. K.ARANĐELOVAČKA 5. a najvedu-2km u Donjomilanovačkoj kotlini. na Balkanu i jedan od najvedih u Evropi. JOVAČKA JEZERA. Napasenjem ovaca krčili su niže planinske strane.. na granici prema Rumuniji. formirana su 1977.

RADIOAKTIVNE vode su u banjama: NIŠKA. METAMORFNE MINERALNE VODE: SIJERINSKA.VULKANSKE (MAGMATSKE) STENE: BUJANOVAČKA banja. Fe vode su u banjama: BUKOVIČKA. rastvaraju minerale. S vode su u banjama: KOVILJAČA. SOKOBANJA 4. KURŠUMLIJSKA. KOVILJAČA. RIBARSKA 3. SELTERS (kod Mladenovca) 3. VRNJAČKA. JOŠANIČKA i NOVOPAZARSKA imaju vrlo složen sastav stena. VRANJSKA 2. VRANJSKA. BUKOVIČKA. RUSANDA. pa im je karakter nedefinisan. ZVONAČKA (kod Babušnice NE od Pirota 4. NOVOSADSKA. VRNJAČKA.iznad 20 stepeni C b)HIPOTERME-ispod 20 C 23 - III PODELA VODA PO HEMIJSKOM SASTAVU 1. JODNA banja je NOVOSADSKA 5. SLANA banja je SLANKAMEN i MELENCI IV SASTAV STENA U KOJIMA SE AKUMULIRA VODA 1. NOVOSADSKA.II PODELA VODA PO TEMPERATURI: a)HOMEOTERME. KARSTNE MINERALNE VODE =površinske koje su najpre atmosferske. VRANJSKA. MATARUŠKA. . GORNJA TREPČA (kod Čačka) 2. KOVILJAČA. To su: GAMZIGRADSKA. PANONSKE MINERALNE VODE (lake vode i blato): PALANAČKA banja. PRIBOJSKA. pa zatim izbijaju na površinu kao mineralne vode. SLANKAMEN. poniru.

Mačve.rasprostranjena su u delovima Panonske nizije. krmno bilje (deteline i druge stočarske biljke). Najviše ima useva i crne je boje.rasprostranjene su u krečnjačkim predelima E i W Srbije. Na njemu uspevaju sve kulturne biljke umerenih GŠ.VRSTE STENA 2. Prema plodnosti se dele na: a) PLITKE CRVENICE . Različite boje dolaze od različitih sirovina (crna i crvenkasta). pa se voda u kapilarima izdiže prema površini. na kojima se gaje svi usevi 4.24 PODELA ZEMLJIŠTA PEDOLOGIJA predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem različitih tipova zemljišta. a kvalitet im se poboljšava gajenjem lucerke (deteline) i kalcijumovim đubrivom. To su zbijena zemljišta crne boje u vlažnom stanju lepljiva. Najbolje uspevaju povrde. uspevaju razne kulture. topole i vrbe. Visokoj plodnosti doprinosi plitka izdan (1. kukuruz. ali uz primenu agrotehničkih mera prevode se u plodno zemljište.sveska-spuštanjem izdana . Osrednje su plodnosti. u dolini (slivu) S Morave. Nastaju taloženjem rečnih nanosa pri poplavama. 3..su rasprostranjene po pobrđima. Ako su zemljišta manje slana.BILJNI I ŠIVOTINJSKI SVET -TIPOVI ZEMLJIŠTA: 1. a naročito suncokret. Najbolje uspevaju biljke koje se okopavaju. Osrednje su plodnosti. 5.RELJEF 4.5-2m). duvan i kamilica. Kosovskoj i Metohijskoj kotlini. Prokopavanjem kanala i odvodnjavanjem (K. Zemljište ili produktivno tlo nastaje dugim vremenskim procesima.CRVENICE=TERRA ROSSA .veoma su plodne. W i S Morave.niskim planinama N Srbije. doline Timoka.se nalaze u srednjim i donjim delovima ravničarskih reka i rečica.SLATINE=SLANA ZEMLJIŠTA .GAJNJAČE .SMONICE= SMOLASTA ZEMLJIŠTA= nalaze se u nižim delovima Šumadije.VREME STAROSTI STENA 3. Stigu i delovima Mačve.KLIMATSKI FAKTORI 5.ALUVIJALNA ZEMLJIŠTA .ČERNOZEM=STEPSKA CRNICA je najkvalitetniji tip zemljišta jer ima u svom sastavu rastvorene najraznovrsnije minerale.POVRŠINSKE I PODZEMNE VODE 6. krmno bilje i šljive. usitnjavanjem stena i različitim biohemijskim procesima. 2. a za vreme dužih suša mogu da ispucaju i do 1 m dubine. Nastaju rastvaranjem krečnjaka i predstavljaju njegov nerastvorljiv deo. Obrazovane su u kotlinama i ravnim terenima koja su u geološkoj prošlosti bila pod jezerima i močvarama. 6.GEOLOŠKI .. Osobine i sastav zemljišta zavisi od slededih faktora: 1. Osnovni sastojak je glina (crvenkaste boje) koja dolazi od primesa boksita (Al2O3).neplodne su b) DUBOKE CRVENICE . Obrazovane su u predelima gde je isparavanje vede od padavina. Rasprostranjen je u najvedem delu Panonske nizije.

a ostaju peskoviti materijali.zemljišta u fazi formiranja. Voda rastvara i odnosi humus i glinu. onda se slatine pretvaraju u veštačke ribnjake.su rasprostranjena u planinskim predelima i to su nedovršena zemljišta tj.BLAGOVREMENA I PRAVILNA OBRADA ZEMLJE 2.NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE 4.) 8.25 - u niže slojeve ) pokušava se smanjiti slanost zemljišta. -MERE POBOLJŠANJA KVALITETA ZEMLJIŠTA: 1.su rasprostranjene u višim planinskim predelima.SKELETNA ZEMLJIŠTA . Ako i to ne uspe. hladne klime i obilnih padavina.PEPELJUŠE=PODZOLI . npr. (K. 7. Ovo je zemljište šumske vegetacije..Ečka.BORBA PROTIV EROZIJE .PRAVILNA UPOTREBA ĐUBRIVA I PESTICIDA 3.sveska Ako nema vegetacije onda se pojavljuju vododerine i klizišta.

Danas se geonasleđem bavi Zavod za zaštitu prirode Srbije osnovan 1948.oslobađanje radioaktivnih čestica iz zemlje nije opasno. -prerade=topljenje bakra .prirodno . geomorfološke.Cu-H2SO4= od gasova 2. Rugovska klisura.Poplave Sve reke su zagađene. ispuštanje . ZAGAĐIVANJE VODA 3. Đerdapska klisura.. porculana. doneta je deklaracija o geonasleđu Srbije.herbicidi (uništavanje korova) . Olovna i cinkova prašina otrovne. Vazduh. Čvrste materije=smede 2. ZAGAĐIVANJE LITOSFERE Kajina sveska ZAŠTITA ATMOSFERE=TROPOSFERE: 1. dolazede vode još zagađenije.26 ZAŠTITA GEONASLEĐA Zemlja je dar prirode. Deliblatska peščara. Do danas zaštideno oko 80 objekata geonasleđa: Đavolja varoš.insekticidi -erozija (Geonasleđe Srbije obuhvata sve geološke. voda.. pedološke i posebne arheološke vrednosti nastale tokom formiranja litosfere i ljudskog društva. zemljište. Pesticidi . Industrijsku prašinu stvaraju topionice ruda i metala. Prvi predlog za zaštitu geonasleđa u Srbiji datira iz 1924. Resavska pedina.hemijska . FIZIČKI ZAGAĐIVAČI VAZDUHA su prirodna i undustrijska prašina i prah polena.fizička 2. ZAŠTITA ZEMLJIŠTA 1.veštačko . 1995.razvoj nuklearnog oružja i centrala opasno. u Beogradu.. ali su kazne male pa to ne rade. Prirodne prašine su zemaljskog (potiču od vulkanskih erupcija. Trebalo da ugrađuju filtere. Proces truljenja ZAŠTITA VODA . 1. sprud na Kalemegdanu. krečane. HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE VAZDUHA nastaju pri sagorevanju fosilnih goriva. Krute čestice iz fabričkih dimnjaka dolaze u troposferu i padaju na zemlju. ZAGAĐIVANJE VAZDUHA a) prirodna b) veštačka .fungicidi (uništavanje biljnih bolesti) . Radioaktivno zagađivanje . biljni i životinjski svet.. Atomske centrale i oružje . iz pustinja i od najfinijih kristala soli iz morske vode) i kosmičkog porekla (od raspadnutih meteora). 3.. fabrike cementa.

a do tada ti gasovi su ispuštani u atmosferu. metali korodiraju. U vreme poplava nastaju velike materijalne štete. Poplave su prirodne nepogode.. Pančevo je crna tačka Srbije.hlor. azotni oksidi rastvaraju se u kišnici. Naše najzagađenije reke i kanali: Borska. Mnoge reke i jezera imaju zagađenu vodu. Kozloduj u Bugarskoj. u reke i jezera i izazivaju njihovu kiselost. u Boru se pri topljenju rude bakra proizvodi sumporna kiselina. toplane. EROZIJA je proces pri kojem voda i vetar prenose zemljišni materijal sa jednog mesta na drugo. Smederevo. izduvni gasovi automobila. KONTINUIRANA EROZIJA je vekovni proces odnošenja zemljišta sa uzvišenja pod dejstvom vode. što je izazvalo pomor biljnog i životinjskog sveta. a takođe i vegetacija od koje se dobijaju namirnice za ishranu. Javljaju se u svim delovima godine. Zatim menjanjem izvora energije . Belica.otpadne vode prehrambene i kožne industrije.Ona se najčešde bet ikakvog prečišdavanja sliva u kanalizaciju i dalje u reke i jezera. ZEMLJIŠTE UGROŽAVAJU EROZIJA.- 27 - industrijskih gasova . POPLAVE I ZAGAĐIVANJE VODA su česta pojava u Srbiji. fabrike hemijske industrije. Havarija černobiljske NE koja je imala velike posledice. Truju život u vodi. Tisa. teške metale i njihove soli. I MEHANIČKO I HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE. planskom izgradnjom prostranih bulevara koji omogudavaju provetravanje gradova kao i povedavanjem zelenih površina. krečnjak pretvaraju u gips. Ponovno punjenje jezera krajem 1975. Preradom nekih otpadnih gasova npr. Resavaod resavskih rudnika. leda i Zemljine teže. Na pritokama nekih reka izgrađena su veštačka jezera koja zadržavaju višak vode. koje kao "kisele kiše" padaju na zemljište. pa se tako stvaraju ugljena. Najzagađeniji vazduh u metalurškim centrima: Bor. suše vegetaciju. CO2 i SO2. dejstva radioaktivnog otpada i isprobavanja atomskog oružja. čiju vodu koriste u procesu proizvodnje. Problem hemijskog zagađivanja se rešava popstavljanjem filtera na fabričke dimnjake. otklonjen mulj sa dna i postavljeni uređaji za prečišdavanje otpadnih voda koje se ispuštaju u jezero.. Dunav.topionice metala. One ugrožavaju i ljude i materijalna dobra. Iz zagađenih reka zagađuju se i podzemne vode i izvori iz kojih se koristi voda za pide. Nju karakteriše izvesna ravnoteža između odnošenja i stvaranja . vetra. RADIOAKTIVNO ZAGAĐIVANJE VAZDUHA može biti posledica rada nuklearnih elektrana. sumporna i azotna kiselina. Štira. ali se to retko primenjuje jer su male kazne. Najvede štete pričinjavaju gde nisu urađeni odbrambeni bedemi. debele naslage mulja -2m. raspadaju se mermer i beton. Pri tom ona prima i rastvara deo materija sa kojima dolazi u dodir i tako se zagađuje. Dolazi i do pomora ribe zbog prisustva organskih materija za čije je rastvaranje potrebna velika količina O2 .gasifikacija kotlarnica. Nišava-od Niša. Lepenica-nizvodno od Kragujevca. Da bi se obezbedilo snabdevanje jezera vodom. Kosovska Mitrovica u okolini vedih termoelektrana. staklare. Ona često sadrži otrovne materije . Sava i Begej utiču u našu zemlju ved zagađene. Baja u Mađarskoj) predstavljaju potencijalnu opasnost pa se stalno prati stanje radioaktivnosti. Nuklearne elektrane u našem okruženju (Krško u Sloveniji. kanal Dunav-Tisa-Dunav. Zbog velike potrošnje vode mnoge fabrike se grade u blizini reka. prokopan je kanal Tisa-Palid. koksare. a zagađivanje voda je rezultat nemarnog odnosa čoveka prema prirodi. Isušeno je. Svojevremeno je Palidko jezero bilo jako zagađeno. Poplavama je ugroženo oko 11000km kvadratnih naše teritorije i 500 vedih naselja.. u slivovima mnogih reka. Njena proizvodnja je počela 1960.

pa tako doprinose da vetar i voda ubrzavaju odnošenje zemljišnog materijala. Najopasniji otrovi zadržavaju se u zemljištu i po 20 godina. Nestankom šuma mnogi planinski potoci pretvorili su se u bujice. humus i mikeoorganizmi. zatravljivanje. Erozijom se iz zemljišta odnose njegovi najvažniji sastojci. Njih mikroorganizmi koji su učesnici u stvaranju produktivnog tla ne mogu da rastvaraju ili to čine u dugom vremenskom periodu. Herbicidi . Erozija najviše ugrožava sliv S Morave..- 28 - novog zemljišta. izgradnjom terasa.protiv korova.) . veštačkih jezera i rečnih dolina. izgradnjom veštačkih jezera (do sada 10 velikih od planiranih 18). koje svake godine odnose milion tona humusa i grubog materijala i njima zasipaju i izdišu dna ravničarskih reka. staklenih i drugih materija-smeda. Kada je erozija više izražena. UBRZANA EROZIJA je proces pri kojem se zemljište odnosi znatno brže nego što se stvara novo. odnosi se i ceo sloj tla. pa tako nestaje baza za poljoprivredu. Timoka.pesticidi. Tako su se nagla slivanja u Moravu sprečila pošumljavanjem strmih ogolelih terena. fungicidi . Ona zadržavaju velike količine vode koja zatim iz njih otiče polako u planiranim količinama. stvaranje horizontalnih ili kosih brazda za zadržavanje vode. Samo u središnjoj Srbiji ima više od 2000 bujica. Drine.. Prouzrokuju je ljudi kada na strmim stranama seku i uništavaju šume i razoravaju pašnjake. MEHANIČKO ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA je nagomilavanje plastičnih. HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA nastaje prekomernom i nestručnom upotrebom različitih hemijskih sredstava u poljoprivredi . lejasto zasejavanje kultura. Najefikasnije protiverozivne mere su: pošumljavanje.za bolesti biljaka. konturna obrada. Ubrzana erozija je planinskim predelima zahvatila velike prostore. insekticidi.

Сада широм Фрушке горе има мно. којом је оно отекло у Црно море. Ђердапску клисуру усекла је отока Панонског језера.кључа.Сипска клисура. државе посебним законима стављају под заштиту. висок 1 544 т. Нови Сад. Због благе климе. дуг 2 200 т и ширине 73 т. Кладово и Мајданпек. здрава планинска клима. које се користи и као школа у природи.зина Дрине и добре саобраћајне везе омо. У њима се природа не сме нарушавати. Виши делови Фрушке горе прекривени су листопадним шу.састоји се од четири краће клисуре између којих се налазе котлине. Врдник. плодног земљишта и богатих шума Фрушка гора била је насељена од најстаријих времена. због изузетних природних лепота и појединих природних појава. Шид.Пореч и Острво. Ћетине и Рзава (десне при. а има и понорница. Беочин. Циљ је да се изградњом објеката и других радова природа не нарушава.мен.фа има плитких вртача и увала. Простире се између Дрине.Љупковска котлина . Најважнија излетничка ме.то дечије одмаралиште Митровац. Овде је пре изградње бране и вештачког језера било много вртлога. дуга 9 кт. "ђердапска клисура није јединствена . Дунав је наследио усечену клисуру и наставио са њеним усецањем.дове узводно идући кроз Сипску клисуру вукле локомотиве. а њихово највеће насеље су Чортановци. Нижи делови планине су под листопадним. а нижи су под њивама. Обухвата "ђердапску клисуру и појас Карпатских планина поред клисуре. Сремска Митровица.. Од крашких облика реље. Највиши врх је Збориште. Ту су стране голе и скоро вертикалне. Постоји више хотела и много викендица.Оршавска котлина .љани су је звали Монс . НАЦИОНАЛНИ ПАРК ФРУШКА ГОРА (25 393 ћа) захвата атаре општина Ириг. Про стире се у правцу истокзапад од Старог Сланкамена до Шида. изгледало је као да вода ври . бли. Ту је дубина реке била 75 т.ста су Сремски Карловци са Стражиловом.ница. Бајина Башта и манастир Рача. Бугарској и североисточној Србији). Зато је овај део Ђердапа и назван казан.благородна планина. Сипска клисура била је пуна надводних и подводних стена преко којих је Дунав хучно отицао. и то: Голубачка клисура . Излетишта са Таре су Перућац (насеље и вештачко језеро на Дрини). широка 150-170 т. у близини Кладова. Ба.гућиле су да се Тара развије у познати туристички центар. .ње су Врдник и Стари Сланка. виноградима и воћњацима.ки и Мали казан .клисура Госпођин Вир Доњомилановачка котлина .су бро.мама. Приро. Најужи део "ђердапске клисуре је клисура Велики и Мали казан. У оквиру туристичких мотива налази се 18 манастира и мемо.токе Дрине). Беочин и Инђија. Највиши врх је Црвени Чот (539 ш). Рим. Сремска Каме.Алмус . а виши под четинарским шумама и ливадама. висине до 700 ш. Клисура почиње од Голубачког града и завршава се низводно од села Сипа.ски свет су заштићени. а које је некада обухватало и данашњу Влашку низију (у Румунији.29 - НАЦИОНАLНИ ПАРКОВИ Национални паркови су уже или шире територије које. биљни и животињ.Вели. а то је била највећа речна дубина у Европи. Богата је изворима и текућим водама. вештачко језеро у селу Заовине.го викендица. Ту се налази по-зна. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ЂЕРДАП (64 000 ћа) захвата атаре општина Гол убац. Бачка Паланка. Ириг. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ТАРА (22 000 ћа) је крашка висораван у атару општине Бајина Башта. Због потреба пловидбе кроз стеновиту преграду названу Гвоздена капија усечен је (по одлуци Берлинског конгреса) крајем XIX века Сипски канал.ријални парк Стражилово. па.дне лепоте. У Доњомилановачкој котлини налазе се две велике аде . Тада је уз канал поред наше обале саграђена и железничка пруга.

Crni vrh 2585m i Ljuboten 2498m. Станов.лини.. Ranije ime vrha . prema NW nastavljaju planine srednje visine: Željin. Pruža se u pravcu N-S. jelen. Goč i Stolovi. Na Kopaoniku se nalazi najviša meteorološka stanica u Srbiji. Важније реке у Србији су Призренска Бистрица и горњи ток Лепенца. Зато сада Шара има мале површине шума и велике површине пашњака.љорадњом. Шара обилује речним токовима. divlja mačka. a široko prosečno 15km. Тако је осигурана мирна и безопасна пловидба бродова кроз клисуру. делом припадају Србији. Planine obiluju potocima i rečicama.њаци и многи изво.знатија туристичка места су Доњи Милановац.ри и потоци. Познати туристички центар на Шари је Брезовица. DOPUNA KOPAONIKA: Kopaonik je jedna od najvedih planina u Srbiji. од којих неки већим делом године добијају воду топљењем снежаника.orao bradan. Kopaonik obuhvata 2 dela:a)prostranu visoravan poznatu kao Ravni Kopaonik. valovske doline i morene. 200 vrsta ptica . На самој граници Србије и Македоније су Црни врх (2 585 ш) и Љуботен (2 498 т). Шара је гранична планина између Србије и Црне Горе и Републике Маке.ништво се у нижим крајевима бави зем. НАЦИОНАЛНИ ПАРК КОПАОНИК (11810 ћа) налази се у атарима општи.ну од најлепших планина Србије и то је највећи планински туристички центар Србије и Црне Горе. Sada su Šarske planine nejvedim delom pokrivene pašnjacima i livadama i šumama. U građi Šarskih planina učestvuju stare nepropustljive stene i krečnjaci. Smeštena je na 1710m nadmorske visine. Највеће дубине језера веће су од 100 ш. Veoma je bogat vodom zbog vododržljivih stena. Dušanov grad. a samo manji deo pašnjacima. Najvedi deo Šar planine se nalazi u Makedoniji. botaničaru svetskog glasa. Kulturno bogatstvo: 34 srednjovekovne crkve i manastira. Na Kopaonik se.Suvo rudište kao i naziv Kopaonik potiču od davnašnjeg rudarstva. ima u srednjem delu. Да би се повећале површине под пашњацима. Урошевац. а на већој висини сточарством. паш. Paštrik i Koritnik koje delimično okružuju Kosovsku i Metohijsku kotlinu. Njeno bilo (greben) dugačko je 95km.сина је између 640 и 2 017 т. srna. Качаник и Сува река. .плекса у Сунчаној до. воде савремени дру. prolazi deo granice s Makedonijom. Најпо.паоника су њиве и воћњацидооко 1 200 а ређе до 1 400 т. i glavno bilo s Pančidevim vrhom (2017m). дакле. medved. Ona je smeštena između Kačaničke klisure. а са запада долином Ибра и преКО Јошаничке Бање. Dugačak je 75km.ник представља јед. Знаменитости на нашој обали Дунава су Голубачки град-тврђава. I ove planine su bogate izvorima i potocima.. u graničnom pojasu prema Albaniji i Makedoniji.ris.. Pašnjaci Šar-planine smatraju se najbogatijim pasištima u SE Evropi. Копао. divlja svinja. Šume se nalaze do 1900m. uglavnom su pokrivene šumom. Kosovske i Metohijske kotline u Srbiji i Pološke i Skopske kotline u Makedoniji. mnoštvo divljači . Vrh je dobio naziv po Josifu Pančidu. воћар. beloglavi sup. Ње. До хотелског ком.гова надморска ви. Obuhvataju Šar-planinu. Na Šar-planini ima ledničkih jezera.доније. Granica se proteže preko nekoliko vrhova . koji su ostavili cirkove. Za vreme ledenog doba na njima je bilo lednika. od granice sa Albanijom. Šarske planine su grupa visokih venačnih planina koje se samo manjim delom nalaze na teritoriji Srbije. у даљој прошлости искрченису велики комплекси углавном четинарских шума. Najvedu širinu. Пејзажи Ко. Travni (suvatski) pojas dugačak je oko 80km i širok 4-5km. који. od kojih se neke u vedem delu godine pune otapanjem snežnika. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ШАР-ПЛАНИНА (39 000 ћа) простире се у атарима општина: Призрен. suri orao.Титов врх и Турчин налазе се на страни планине која припада Македонији.najbogatije područje Evrope. Oko 2000 biljnih vrsta. листопадне и четинарске шуме. Њени највиши врхови .. tredim planinskim vrhom po visini u Srbiji. Najviši vrh Šar-planine je Bistra 2651m. od 40km. a u višim delovima su pašnjaci i livade. а надводне и подводне стене сада се налазе на већој дубини.30 - Изградњом бране и вештачког језера измењене су одлике Дунава у Т)ердапској клисури. sivi soko. Živi svet raznovrstan i bogat. Кладово и Голубац. Na sve strane teku potoci i potočidi. na visini vedoj od 2500m. vidra.ством и сточарством. još iz srednjeg veka. изграђена у XIV веку. 147 vrsta leptira . visine oko 1700m. Biljni svet Kopaonika je bogat. мала села разбијеног типа.ћевог врха (2 017 ш).ко Бруса. Kopaonik predstavlja najvedu vulkansku masu u Srbiji. испод Панчи.на Брус и Рашка. Šarskom bilom. цветне ливаде. Трајанова табла и археолошко налазиште ^ музеј Лепенски вир.мови са истока пре.Da bi se povedale pašnjačke površine. na Šari su u prošlosti iskrčeni veliki kompleksi šuma.

crna roda. Zauzima 25% površine istoimene planine. grafit. kobalt. Pruža se neposredno uz desnuobalu Dunava.. bakar. raščlanjenu brojnim dolinama fruškogorskih potoka. 6 starih vodenica.mnoge su ostaci biljnog sveta koji je iščezao tokom ledenog doba. patuljastih orlova. sa izvorištima ispod najviših grebena. Životinje: mrki medved.. Na Tari ima više od 1000 biljnih vrsta. .Srpski manastir Rača. kune zlatice. sa izgledom pravog planinskog bila. Zbog svoje visine i položaja nazvan je "nebeska stolica Srbije". olovo. krečnjaci. beloglavi sup.dnevni leptir.. DOPUNA TARE:P= 19200ha. Pančideva režuha. 100 vrsta ptica i 24 vrste sisara. Na padini Kopaonika na 700m nadmorske visine leži Lukovska banja. Pančidev skakavac živi samo na Tari. Ptice: suri orao. magnezit. živorodni gušter. a široka oko 10km. srna. utvrđenje Karataš. Nastala je u I orogenezi kada se izdugla srpsko-makedonska masa. retke divljači (divlje mačke. Fruška gora ima uporednički pravac prostiranja. orao zmijar. divokoza.. Ostaci Trajanovog puta i mosta. Tara se ubraja u naše najbolje očuvane planine i najvrednija šumska područja Evrope. kopaonička ljubičica. planinska ševa. orao belorepan. i prostranu S stranu s mestimično veoma strmim i usečenim kratkim dolinama. Ima 1500 biljnih vrsta (kopaonička čuvarkuda. Ram i Fetislam. dinarske brvnare. najviša banja u Srbiji. Trajanova tabla.31 U građi Kopaoničkih planina učestvuju stene različite starosti i odlika: granit.. cink. Ptice: suri orao.15km. vulkanske stene.Kod Donjeg Milanovca praistorijsko naselje Lepenski vir staro oko 6500 godina. planinski šareni detlid. sivih senica).. Simbol Pančideva omorika koje ima i oko srednjeg toka Drine. ptice . sivi puh)..). Na Stražilovu grob Branka Radičevida. DOPUNA FRUŠKE GORE: P=25 525ha. 200 vrsta ptica proglašenih za prirodne retkosti (orlova krstaša. DOPUNA ĐERDAPA: P=63 608ha. 90% površine pokrivaju šume. Više od 1400 biljnih vrsta. Ostaci srednjevekovnog puta. 18 manastira "srpska Sveta gora ". Kada su se izdigle Balkanske i Dinarske planine postala je ostrvo pre 50 000 000 godina. peščari. zatimN stranu. Nacionalni park obuhvata i planinu Zvijezda u W Srbiji.Raznovrsno rudno bogatstvo: gvožđe.suri orao. Karataš omladinski centar. Najveda širina je između Iriga i Sremske Kamenice . Planina je oivičena rasedima i okružena lesnim zaravnima. gde se nalazi najviši vrh. jazavci.. Poreljefnim odlikama podeljena je na 3 dela: centralni. Srednjevekovni gradovi (tvrđave): Golubački grad. 8 ostataka srednjevekovnih rudišta. Životinjske vrste . 1100 biljnih vrsta . sivi soko. azbest.. krstokljun. Dugačka je 78km.

god = 9.god 4) 1953.%o .. Materijalni tragovi ljudskog šivota na teritoriji Srbije su brojni i dosežu do preistorije.predstavlja razliku zmeđu broja rođenih i broja umrlih na 1000 lica.GUSTINA NASELJENOSTI: 1) SRBIJA = 106 st/km kv.5 decenija povedan je za 2 870 000 stanovnika.7 %o v) Središnja Srbija = -3.0 %o Demografska depopulacija u Timočkoj krajini poslednjih 100 godina iznosi -10 %o. Prve pouzdane pisane podatke o stanovništvu i naseljima pojedinih delova Srbije nalazimo u srpskim srednjevekovnim izvorima i turskim popisima. do danas: 1. Po proceni naših stručnjaka. Polna struktura . žena ima više jer duže žive.god 8) 1991. . U Kneževini i Kraljevini Srbiji od 1833.9 miliona stanovnika Kosmet) 10) 2011. obavljeno je 16 popisa.god (Broj stanovnika Srbije u poslednjih 5.god 9) 2002. a) Vojvodina = 94 st/km kv b) Središnja Srbija = 104 st/km kv v) Kosmet = 183 st/km kv 3.6%o b) Vojvodina = -4. U Vojvodini koja je do 1918.398. da nije bilo negativnog priraštaja Srbija bi danas imala 27 miliona stanovnika.god 6) 1971.32 STANOVNIŠTVO SRBIJE (Stanovništvo je faktor društvenog napretka.3 %o a) Kosmet = 11. . Stopa prirodnog priraštaja . bila u sastavu Austrougarske.001 stanovnik ( 1. Tokojm poslednjih decenija on se u Srbiji i pojedinim njenim delovima uglavnom smanjuje.god 5) 1961.POPISI I BROJ STANOVNIKA: 1) 1921.god 3) 1948. (Srbija spada u grupu zemalja s niskim prirodnim priraštajem. Osnovni izvori podataka o demografskom stanju i naseljima svake države su popisi stanovništva.god 7) 1981. gde je običajno pravo nedeljivosti imanja ispred zakona države. Iako s prosečno rodi više dečaka nego devojčic.značajna je za obnavljanje i priraštaj stanovništva. koja je obuhvatala znatan deo današnje centralne Srbije osim S krajeva koji su bili u sastavu Turske. do početka razvoja ljudske civilizacije.god 2) 1931. A u Srbiji od 1918. od 1754-1910 obavljeno je 10 popisa stanovništva. do 1910.) 2.PRIRODNI PRIRAŠTAJ 1) SRBIJA = 1.odnos broja muškog i ženskog stanovništva .

Prosečna starost Roma je 27. Sjenici.6 miliona stanovnika.- 33 - smrtnost muškaraca je veda posle 34.2 godine.8 % = BUNJEVCI = 0.) 4.PROFESIONALNA STRUKTURA STANOVNIŠTVA: 1) Mlado izdržavano = 29. Na Kosovu i Metohiji oko 1/3 stanovništva je mlađe od 15 godina. Malom Iđošu i Čoki. Adi. Vedina su u Kanjiži.7 % 2) Nacionalne manjine = MAĐARI = 3.4 % (Romi uglavnom žive u gradovima.) = ROMI = 1. Etničke grupe su ostaci balkanskih plemena pre formiranja državne granice.9 godina. Nišui Vranju.STAROSNA STRUKTURA a) Žene prosečno žive 76 godina b) Muškarci prosečno žive 71 godinu v) Urbano stanovništvo = 58% (Poslednjih decenija Srbija ubrzano demografski stari. Najviše industrija sa rudarstvom -670000. Nacionalne manjine imaju svoju državu ali žive u Srbiji. Najviše ih ima u Beogradu.) = BOŠNJACI = 1.) 6. zaposleno više od 2.2 % (Narod je konstitutivni element države. Bačkoj Topoli.8 % (Žive u centralnoj Srbiji.NACIONALNA STRUKTURA STANOVNIŠTVA: 1) NAROD = SRBI = 82. Prosečna starost 42.godine.) a) Mlado izdržavano stanovništvo = 0-19 god b) Aktivno (radno) stanovništvo = 20-65 god (Lica koja obavljaju određenu vrstu poslova radi sticanja sredstava za život) v) Staro izdržavano stanovništvo iznad 65 god 5.8 % (Po popisu iz 2002.5 godina. Senti.muškaraca 39.3 % = RUSINI = 0. a žena 41. više od 1/2 mlađe od 25. lov i ribolov sa šumarstvom-više od 580000. Polna i starosna struktura čine biološku strukturu. Leskovcu. Najviše u Novom Pazaru. trgovina sa ugosti- .1 % 2) Radno stanovništvo = 57. Prosečna starost stanovništva centralne Srbije i Vojvodine 2002.3 godine . zatim zbog ratova i saobradajnih nesreda..9 % (Žive u Vojvodini gde u ukupnom stanovništvu učestvuju sa 14%. Svi imaju jednaka prava jer je Srbija država građana a ne naroda. iznosila je 40. a samo oko 6 % starije od 65 i više godina.5 godina. Prosečna starost 31.) 3) Etničke grupe = VLASI = 0. Tutinu i Prijepolju. poljoprivreda.

Stigu. Novoj Varoši.VERSKA STRUKTURA: a) Pravoslavna crkva-(Srbi. Priboju. Bijelom Polju. Od davnina.34 teljstvom-više od 390000.) = SEZONSKE (Ppredstavljaju privremeno preseljavanje stanovništva radi obavljanja sezonskih poslova u poljoprivredi i građevinarstvu. Bile su prisutne na našim prostorima u prošlosti ali i danas. a obrazovni nivo stanovništva poboljšava. Medveđi. Novom Pazaru.( Albanci u Bujanovcu. Odvijaju se svakodnevno od domicila-stalno mesto stanovanja do mesta rada ili školovanja. Od završetka II svetskog rata broj nepismenih se stalno smanjuje. bilo je više od 1. Makedonci.Univerziteti postoje u Beogradu.5 % nepismenih b) 27 % odraslih nepismenih v) 7 % = sedmi stepen obrazovanja (Pismenost je osnovica obrazovanja. Uglavnom su na relaciji selo-grad. Pomoravlju. Stalno podizanje nivoa opšteg i stručnog obrazovanja stanovništva jedan je od najvažnijih faktora razvitka privrede. Nišu.) 8.) 1) Migracije po vremenu trajanja = DNEVNE (stalne dnevne migracije imaju višegodišnje ili višedecenijsko trajanje. One predstavljaju preseljavanje ili promenu mesta stalnog boravka iz različitih razloga i zadovoljavanja različitih potreba. Posle II svetskog rata poljoprivredno stanovništvo se ubrzano smanjuje. Iz jednog u drugi deo grada. Albanci na Kosovu) 9. učenika i studenata. Mađaraskom.. Crnogorci. .dnevnih migranata. Ona počinje da se formira naseljavanjem Slovena. U centralnoj Srbiji i Vojvodini 2002.) 3) Staro izdržavano = 13. Prijepolju. kupovina neke robe i sl. Bugari. prema Beogradu i iz njega ka drugim naseljima svakodnevno se krede oko 451000 radnika.OBRAZOVNA STRUKTURA: a) Do 10 godina = 3.veka broj zaposlenih u privatnom sektoru privrede postepeno raste. 120000 ka Beogradu i 14000 iz grada prema okolnim naseljima i obratno. žetve. Mačvi. Otuda je geografsko premeštanje i mešanje različitih nacionalnih zajednica imalo presudan uticaj na današnju etničku sliku. Povremene dnevne migracije obavljaju se s vremena na vreme radi zadovoljavanja nekih potreba npr. Novom Sadu i Prištini. Braničevu. deo albanskog stanovništva na Kosovu) v) Islam. berbe grožđa i voda. Sjenici.MIGRACIJE (ili prostorna pokretljivost stanovništva u Srbiji veoma su izražene. Njih oko 317000 svakodnevno putuje iz jednog u drugi deo grada. učenika i studenata . stanovništvo Srbije se preseljavalo u velikom broju. Kragujevcu.1 % 7.tokom setve.prodaja poljoprivrednih proizvoda. ) b) Katolička crkva. Ostvaruju se uglavnom između nerazvijenihi razvijenih područja . Od gradova najvedi broj dnevnih migranata ima Beograd.1 milion radnika. Bošnjaci u Tutinu.(u pograničnim delovima sa Hrvatskom. Razvoj privrede i širenje mreže škola prouzrokovalo je pozitivne promene u kulturno-prosvetnom stanju našeg stanovništva. ove migracije usmerene su ka Vojvodini. a od početka 90-tih godina 20. Preševu.

ali i dalje prema E. iz planinskih u . Šumadiju. Grocke. Kosova i Metohije. U novije vreme. i 19 veku Vojvodina iz vojnih. okoline Skadra i krajeva oko Drima. Mađarima. Kopaonik i Besna Kobila ranije je bilo dosta sezonaca kosača. između Morave i Timoka) 2-Kosovska struja -(Obuhvatila je preseljavanje Srba s Kosova i Metohije i iz SE Srbije u N krajeve. Na našim vedim planinama . do mađarsko-slovačke granice. 4-Planska kolonizacija Austro-Ugarske -( Njome je u 18.Najvede plansko naseljavanje obavljeno je u Vojvodini posle donošenja Zakona o agrarnoj reformi 1945.veku. i iseljavanje Nemaca. Slovacima i drugim etičkim pripadanicima..Šar. pa i van granica današnje Srbije. do 19. Krajem II svetskog rata. Poseban uticaj na etničke prilike u S Pomoravlju i na Kosovu i Metohiji imalo je doseljavanje Albanaca iz podgorine Prokletija.veka. Česima. naročito iz sela u gradove. do Budima i Sentandreje i još N. Oni su se pretežno naselili pod turskom vlašdu krajem 18. Oni su se naselili do Beograda. U tim selidbama Srbi su se naselili N od Save i Dunava.veka imaju veliki demografski obim. u sezonskim migracijama učestvuje i stanovništvo iz susednih zemalja . Raške oblasti i drugih krajeva dobili zemlju oduzetu od velikoposednika i napuštene nemačke kude i zemljište.. W Makedonije. SE Srbije.Rumunije i Bugarske. Bosilegrađani i majstori zidari iz Osata u Republici Srpskoj. visoke Hercegovine i SW Srbije uglavnom u Šumadiju. Najpoznatiji sezonski građevinski radnici širom Srbije su Crnotravci.) 3-Vardarsko-moravska. Na teritorijama gde su se oni naseljavali ved je điveo deo srpskog stanovništva. Najmasovnija preseljavanja ove vrste su velike seobe pod patrijarsima 1690. Smedereva i Velikog Gradišta. Makedonije. Najviše su se naseljavali u okolinu Niša.naročito od sredine 20. Tada su naseljenici iz planinskih i nerazvijenih predela Crne Gore. Posle II svetskog rata postepeno gube raniji značaj.a iz nerazvijenih južnih krajeva.35 Negotinskoj krajini. Hrvatske.): SMER KRETANJA MIGRACIJA: 1-Dinarska struja (Obuhvadeno je preseljavanje stanovništva iz Crne Gore.. pod vođstvom Arsnija III Čarnojevida i 1739. BiH.(Obuhvatila je iseljenike iz Povardarja N od Demir Kapije. političkih i ekonomskih razloga naseljena Nemcima. pod Arsenijem IV Jovanovidem Šakabentom. Vlasinci. i u 19. Pologa i Srbe iz Albanije. E i W Srbiju. Stihijske migracije. više od 300000 Nemaca vratilo se u svoju zemlju.) (5-Savremene migracije .) = STALNE 2) Migracije po mestu migriranja = UNUTRAŠNJE = VANJSKE = EMIGRACIJE = IMIGRACIJE (Od starih migracija najvedi značaj imaju one koje su nastale zbog turskih osvajanja od sredine 15.

3) Migracije po načinu nastanka: a)EKONOMSKE b)PORODIČNE v)POLITIČKE g)SOCIJALNE 4) Migracije po načinu izvođenja: a)DOBROVOLJNE b)PRISILNE .- 36 - nizijske krajeve. posle II svetskog rata su dominantne.

Ona se po funkcijama dele na seoska(ruralna). stočarska. (Naselja Srbije se rarazlikuju po trajanju naseljenosti. Ima ih u svim delovima Srbije i njihov broj se ni približno ne može odrediti. (Pod funkcijama naselja podrazumeva se uloga naselja u privrednim i vanprivrednim delatnostima na užoj ili široj teritoriji. elektronska i telefonska. "pojate". broju stanovnika. Kroz istoriju razvoja ljudskog društva naselja su nastajala i nestajala. Mogu imati različita opšta imena. vikend naselja itd. vodovodna. vikendom itd.).PRIVREMENA ( STALNA naselja su naseljena TOKOM cele godine više godina. "stanovi" itd. SEOSKA (RURALNA): a) ZBIJENI TIP b) RAZBIJENI TIP 2. mogu se podeliti na ratarska. Vinogradarska naselja u Župi aleksandrovačkoj nazivaju se "poljane". GRADSKA=URBANA -urbanizacija=nagli porast gradova podpomognut seoskom radnom snagom zaposlenom u sekundarnim i tercijarnim ljudskim delatnostima. U Srbiji ima ukupno 6155 stalnih naselja. letnji stanovi". Ona su nastanjena u vreme obavljanja ratarskih i vinogradarskih poslova. mešovita i gradska(urbana). Nalazi se na nadmorskoj visini od 1680 do 1770m.- 37 - NASELJA Naselja predstavljaju najvidljivije tvorevine ljudskog društva ili koncentraciju kuda i ljudi u određeno vreme na određenom prostoru. vinogradarska.) Po TIPU NASTAJANJA naselja se dele na: 1. "trle". kao što je to slučaj s vedinom ratarskih i stočarskih naselja. . a druga nastaju: vikend naselja i kampovi . PRIVREMENA naselja se koriste samo u određenom delu godine. kanalizaciona. Neka od njih vremenom iščezavaju. sezonska stočarska naselja na planinama nazivaju se "katuni". a u Mačvi "kolebe". -konurbacija=srastanje naselja u velikim industrijskim oblastima. -infrastruktura=zajednički naziv za mreže: saobradajna.STALNA 2. Tako u Vojvodini i NE delu centralne Srbije ratarska privremena naselja nazivaju se "salaši". u turističkoj sezoni. poznati turistički centar. izgledu.) Po FUNKCIJI naselja se dele: 1. a u Negotinskoj krajini "pimnice". genezi i drugim odlikama. Najviše stalno naselje u Srbiji je Kopaonik. Po aktivnosti njihovog stanovništva. funkcijama. tokom sezone ispaše. MEŠOVITA 3. "bačije".privremeno turističko boravište. Isto tako. decenija i vekova. ribarska.

živinarnici. raspored poljoprivrednih površina i mogudnosti snabdevanja vodom (plitka izdan. To su pre svega seoske varošice i mala nasrelja uz vede fabrike i poljoprivredna dobra. Trgovište u SE Srbiji i manja industrijska središta.. Sečanj u Banatu. škole za šire podrčje.kude za stanovanje i objekti seoske ekonomije (štale. koje su ovde sprovodile kolonizaciju u XVIII i XIX veku. vodovod. zanatske i radnje. Početkom 21. b)RAZBIJENI TIP SELA . reke). U nekim selima su ostala samo staračka domadinstva. sela u Mačvi. Knid u Šumadiji. Česti su primeri da su pojedina sela međusobno srasla. Sela se prema položaju dele na planinska. zdravstvenu i veterinarsku stanicu. kulturni. Sela su geometrijskog oblika.uređenosti i zanimanju stanovništva između sela i grada. sud. U gradovima živi vedi broj stanovnika (mada ima i sela sa vedim brojem stanovnika) i oni imaju dvostruki značaj:1-glavni su nosioci privrednog i kulturnog razvoja svake države. Sela u Šumadiji manje su razbijena. kotlinsko dolinska i na ravničarska. Po izgledu. obavljaju se primarne ljudske delatnosti. 66% od ukupnog broja ima samo do 500 stanovnika. Sela razbijenog tipa uglavnom su rasprostranjena u brdskim i planinskiom predelima Srbije. Kuršumlije. U Vojvodini su sela nastala u vreme Austrije i kasnije. Imaju i druge funkcije: rudarsku. rasporedu kuda i njihovom prostiranju. Postoje i sela koja su po broju stanovnika veda od mnogih gradova . vodnjaci. Sela nemaju infrastrukturu. prosvetnu i ostale. tj. Mogu biti administrativni centri npr. između kojih se nalaze oranice. Ravničarska sela panonske nizije imaju razvijeno i ratarstvo i stočarstvo.Gradovi su po pravilu najveda i najznačajnija ljudska naselja.i 2inicijatori su preobražaja vedih ili manjih teritorija i naselja u svojoj okolini. pašnjaci.Azanja. ustanove kulture itd.MEŠOVITA NASELJA . Kotlinsko dolinska su na stranama kotlina i dolina.SELA su manja i slabije uređena stalna ruralna naselja koja imaju samo jednu funkciju . U njima su oko kuda vodnjaci. Knjaževca. od 1867. Nastala su na dodiru različitih poljoprivrednih površina . Mnoga naselja na Kosovu i Metohiji u kojima su vekovima živeli Srbi nasilno su ili prinudno raseljena krajem 20. u Srbiji su izdvojena dva osnovna tipa sela: a)ZBIJENI TIP SELA . Selevac. Seoska naselja su najstarija i nabrojnija vrsta stalnih naselja u Srbiji. u centralnoj Srbiji i Vojvodini bilo je 104 sela sa 20 i manje stanovnika. na gradski način planirane i prosečene ulice. 3. turistički. prave i seku se pod pravim uglom. Bujanovca i Preševa. Niške Banje. i početkom 21. građevinski.nastaju prerastanjem razvijenih sela u naselja vedeg društveno-ekonomskog značaja. Sela u Mačvi su se razvila sa obe strane puta u nizu. sela se prostiru preko nekolikop susednih bregova. Planinska sela su obično mala. 2. pašnjaci i šume. ulice su široke.poljoprivrednu proizvodnju. političko- . pa su podeljena u mahale (male. šume. U Raškoj i Starom Vlahu. bolnice. sedište opštine. skladišta agrarnih proizvoda gusto su koncentrisani-u blizini su. U strukturi sela znatno preovlađuju mala sela. Takva su vojvođanska sela. pijacu.. Posle II svetskog rata ona uglavnom beleže negativan razvoj.god Austro-Ugarske. Vedi gradovi su važni saobradajni. građevine u neprekidnom nizu duž ulica. Po popisu iz 2002. a između pojedinih kuda i vodnjaka vijugaju uski putevi Na položaj sela najviše su uticali reljef. trgovački.ravničarskih i planinskih.GRADOVI predstavljaju obično stalna naselja koja imaju brojne funkcije. Pomoravlju. a na stranama su vodnjaci.veka.. turističku. Mnoga od njih su poslednjih decenija spontano raseljena. blizina izvora. Kada selo dobije osmogodišnju školu.. stanicu milicije.ova sela obuhvataju više međusobno odvojenih delova. zaseoke).veka bez stalnih žitelja su ostala neka sela kod Bačke Topole. u kojima se više od polovine stanovništva bavi nepoljoprivrednim delatnostima i koja imaju gradske odlike.Mešovita naselja su po izgledu. pretežno naselja stočara. školski.- 38 - (1. Na ravnim i blagim padinama su oranice. livade i druge poljoprivredne površine. Takvih sela ima u skoro svim delovima Srbije.

Sva gradska naselja u centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji imaju planski razvoj.. Subotica.STIHIJSKA (1.39 – upravni i zdravstveno-bolnički centri. NAČINU FORMIRANJA naselja se dele na: 1. STIHIJSKA . voda i dr. dok su im periferni delovi zadržali obeležja sela . stepenu razvijenosti i drugim obeležjima. Ped *Patrijarhalni tip. Naselja Vojvodine su formirana kao planska u vreme austrijske kolonizacije. Tipovi gradova: * Panonski tip. U najvedem broju gradova vedina zaposlenih ljudi radi u sekundarnim i tercijarnim ljudskim delatnostima. Novi Sad i dr. Novi Pazar. -urbanizacija -konurbacija -infrastruktura) Po POSTANKU . Kruševca i Sokobanje. Po prestanku te vlasti ona su se dalje spontano razvijala. Tako. nastala u vreme vladavine Miloša Obrenovida... Duprija *Evropski tip.Novi Sad. Njihov naziv je turskog porekla.razvio se iz vedih sela .PLANSKA. gradskim naseljima pripada Bosilegrad sa 2700 stanovnika i Beograd sa 1 120 000. Ovoj grupi pripadaju ušorena sela u Mačvi i nekim delovima Velikog Pomoravlja.PLANSKA 2. Izvestan broj naselja stvoren je određenim intervencijama vlasti u nekim istorijskim periodima.nastao je po uzoru na gradove srednje Evrope .razvio se iz vedih panonskih sela.) . bitne za život i rad stanovnika.Polazište razvoja planskih naselja predstavljaju određene vrste planova. Priština.plodno zemljište.Aleksinac.. čitluk ili čifluk je veliko tursko imanje na kome su radile čifčije. kao što su sela Čitluk kod Ljubovije.seoskih varošica . pogodan teren za izgradnju naselja. U njima su ulice široke i popločane. Naši gradovi se razlikuju po broju stanovnika. Niš i Kragujevac. U Srbiji ima 194 gradska naselja. istog su postanka i čitlučka sela stvarana u mnogim delovima Srbije u vreme turske vladavine. Najvedi gradovi u Srbiji su Beograd.na Kosovu i Metohiji i Raškoj Prizren. * Balkanski tip-očuvao se delom u krajevima koji su najduže ostali pod turskom vlašdu.Najvedi broj naših naselja stihijski je nastao u različitim fazama razvoja ljudske civilizacije.Beograd. Novi Sad. Tip grada našeg vremena su novi delovi svih naših gradova koji su podizani posle Drugog svetskog rata. Presudan uticaj na njihovo formiranje imale su prirodne odlike terena .

Nalazi se na raskrsnici kopnenih. -878. Beograd se nalazi na slojevima različitih stena: krečnjačkih.) -Sloveni ga naseljavaju u VII veku. Ovča. a u Drugom svetskom ratu 20.oktobra 1918. W priobalju Crnog mora i Aziji. On je odredio i gradsku slavu – Spasovdan. U Prvom svetskom ratu oslobođen je 1. Od IX do XIII veka pored Vizantinaca. -1595. prema sremskoj lesnoj zaravni) 3)PODUNAVSKI-(Karaburma i Višnjica na desnoj obali Dunava) 4)BANATSKI-(Borča. Obrenovac. utvrđenje.god po naredbi turskog paše mošti Svetog Save su iz manastira Mileševe prenete i na Vračaru spaljene.) ISTORIJA GRADA: . magmatskih i metafornih.- 40 - BEOGRAD POLOŽAJ: 1. god. Žitija svetog Klimenta Ohridskog –(Pod današnjim imenom.) -Iz predslovenskog doba potiče njegovo ime SINGIDUNUM. SINGI od dačkog plemena Singi i keltske reči DUNUM= grad. Turci i Nemci. Poznat je kao N kapija Balkana i S kapija Panonskog basena. Mađari.veka postaje prestonica srpske države. osvajaju ga Bugari. prvi put se pominje u ovom žitiju.god. Grad i pod Rimljanima zadržava svoje ime. Najstariji tragnaseljenosti predstavlja lobanja pračoveka. Jasniji tragovi stare civilizacije vezani su za neolit: kultura u Vinči. Srbi doseljavaju Beograd -Početkom 15.U njemu se ukrštaju važnije kopnene saobradajnice koje iz N. Podignut je na stavama Save i Dunava. Austrijanci. Krnjača) (Položaj Beograda je povoljan. nalazišta kod Obrenovca. Tada je despot Stefan Lazarevid svoju prestonicu iz Kruševca u Beograd. Uz tvrđavu se razvilo podgrađe ili Donji grad sa civilnim stanovništvom. pa potom obnavljan. Novi Beograd od Save i Dunava prema Fruškoj gori.5000godina=pronalazak ljudske lobanje (Istorija Beograda počinje pre više od 5000godina pre nove ere. (U II veku podignuta je tvrđava za smeštaj rimske vojske. pronađena prilikom kopanja temelja za Bajlonijevu pivaru.) -1284.75m/NV nizijski grad 2. u Žarkovu i Vrčinu. Beograd ima više spomenika i drugih .FIZIČKO GEOGRAFSKI: 1)ŠUMADIJSKI-(leži na šumadijskoj gredi koja se od Avale spušta ka Kalemegdanskom bregu i tvrđavi i obalama Save i Dunava) 2)SREMSKI=POSAVSKI-(Umka. srednjei W Evrope vode prema E Sredozemlju. vodenih i vazdušnih puteva. (Tokom istorije Beograd je 40 puta do temelja rušen i paljen. za koje se veruje da potiče od belih tašmajdanskih krečnjačkih stena . na dodiru Panonske nizije i S oboda Panonskog basena. oktobra 1944.MATEMATIČKI: 44step 49’ 14’’ NGŠ 20step 27’ 44’’ EGD 116. na brežuljcima Šumadijske grede.

g. Palilula i Zemun – na periferijama ovih opština nalaze se seoska naselja sa poljoprivrednim stanovništvom. Košutnjak. crkva Svetog Marka. Parkovi i izletišta: Ada Ciganlija. Zvezdara. Dedinje.. Kralja Milana.. Muzej grada Beograda. Vukov i Dositejev... Bulevar kralja Aleksandra. Karaburma. Muslimani. Neimar.. Muzeji: Narodni. Kapetan Mišino zdanje. Saborna.. crkva Ružica. Spomenici: Spomenik oslobodiocima Beograda. industriji. Mladenovac. Kalenid. Cerak. Avala. Glavna naučna ustanova SANU – Srpska akademija nauka i umetnosti. -Beograd je najvedi i glavni grad Srbije. ZOO vrt. -Beograd U UŽEM SMISLU čini 10 gradskih opština: -6 potpuno gradskih: Stari grad. Čukur česma. državnoj administraciji i obrazovanju. spomenici Jovanu Cvijidu. Kalemegdan. Zemun. Sopot. Hrvati. Trg Nikole Pašida. Studentski trg. Jugoslovensko dramsko. Klima u Beogradu umereno-kontinentalna. Trg republike. Crveni krst. Obuhvata više manjih celina: Skadarlija. Vojni. zgrada Narodne banke. Beogradsko dramsko. Politički i administrativni centar. po popisu 2002. sa izraženim godišnjim dobima. Topčider. Romi. knezu Mihailu. Vuku Karadžidu. Spomenici građanske arhitekture:Konak kneginje Ljubice. Tašmajdan.. trgovini. saobradaju. Univerzitetski centar sa oko 90 000 studenata. Cvijidev. Trgovi: Terazije. zdravstvu. Zatim:Crnogorci. Botanička bašta.. Lazarevac.. Terazije. Nemanjina. Stari i Novi dvor. Goranci. Etnografski. Savski venac. Narodna skupština. -U Beogradu živi 12% ukupnog stanovništva Srbije.. Znatnom vedinom srpsko stanovništvo. Sakralni objekti: hram Svetog Save.. Oko 400 000 radnika zaposleno je u građevinarstvu. Dordol. Pozorišta: Narodno. Čukarica. -Beograd U ŠIREM SMISLU čini 10 gradskih opština i još 7 u njihovom okruženju: Grocka. Novi Beograd.41 objekata koji svedoče o njegovoj zanimljivoj istoriji i bogatoj sadašnjosti.. Pionirski park. 1. Spomenik zahvalnosti Francuskoj.. Obrenovac i Surčin. Reke: Dunav. Atelje 212. Makedonci.. Železnik. Dositeju Obradovidu. Ulice: Knez Mihailova. Rakovica i Novi Beograd -4 gradske opštine s mešovitim gradskim i seoskim odlikama: Voždovac. Banovo brdo.2 miliona stanovnika... Vračar. Vaznesenska. . crkva Svete Petke. Ima 31 fakultet. Barajevo. Pedagoški.. Sava i Topčiderska reka pripadaju Crnomorskom slivu. Zvezdara teatar. Kralja Petra. Kneza Miloša.

šumarstvo) 2. proizvodnju sirovina za različite industrijske grane. lov. Bila je zastupljena ekstenzivna poljoprivreda tj. zdravstvo. Industrija se razvijala pod uticajem kapitala Francuske. kvartarne (obrazovanje. obrazovanju radnika.. pošte.veka. čime je zemlja stigla na nivo razvoja srednje razvijene industrijsko-poljoprivredne zemlje. socijalistički preobražaj privrede. društveni uslovi ili faktori: 1-ekonomsko-politički predstavlja skup mera koje država preduzima u pravcu razvoja privrednih delatnosti 2-politički = promena političkih sistema 3-razvoj nauke. turizam. Zemlja je bila tipično poljoprivredna. Uvodi se socijalizam kao društveni poredak tj. Preovladavalo je privatno? vlasništvo. industrija 3. ulaganje u rudarstvo: Novo Brdo. građevinarstvo.Ekonomskom blokadom je zaustavljen privredni razvoj Srbije.) -VRSTE LJUDSKIH DELATNOSTIi: 1. a potom društvena u vreme društvenog samoupravljanja od 1950. 3)PERIOD TRANZICIJE započinje u našoj zemlji 1989. saobradaj 5. uslužno zanatstvo. Raspadom SFRJ. Prinosi sa jedinice obradive površine bili su veoma niski. trgovina. građevinarstvo 4. u svim granama poljoprivrede dominirao je živi rad čoveka potpomognut snagom životinja. prerađivačka. -PRIVREDNE (RADNE) OBLASTI: 1. ova tranzicija je zaustavljena. energetski izvori. stambena i komunalna delatnost) 4. 1950. (Privredni razvoj se primenjivao po petogodišnjim planovima. područje Kopaonika i okoline Krupnja.. primarne (poljoprivreda.godine. administrativno-političke delatnosti) -USLOVI (FAKTORI) RAZVOJA PRIVREDE: 1. Drugi talas tranzicije počinje 2001.? 2)SOCIJALISTIČKA FAZA razvoja privrede traje od kraja Drugog svetskog rata pa sve do poslednje decenije 20. poljoprivreda 2.god. sve vrste sportova. proizvodno zanatstvo) 3. U zemlji se. To znači počinju počeci razvoja industrije i kapitalizacije društvenog sistema. šumarstvo 6. prirodni faktori: materijalna dobra (rude. rudnici). (proizvodno) zanatstvo (kod Kaje u svesci piše da su razlišite privredne oblasti grupisane u privredne i vanprivredne delatnosti. turizam i ugostiteljstvo 7. a u industriji i drugim privrednim granama nacionalizacija (banje. kao faza razvoja povratka imovine oduzete za vreme socijalističke faze. šume). versko građanskim ratom i NATO bombardovanjem Srbije 1999. reljef. Trepča. tehnike i tehnologije 4-stručna radna snaga -FAZE RAZVOJA PRIVREDE 1)PREDRATNA FAZA razvoja privrede traje period sve do kraja Drugog svetskog rata. Engleske i Nemačke. ugostiteljstvo. elektrifikaciji.) 1950 Primat razvoja dat je industrijalizaciji. vode. 2. (U knjizi piše da je ranija privatna svojina postala najpre državna (1945-1950). sitnoj sirotinji. ribolov. oduzeta je zemlja od veleposednika na osnovu zakona koji donosi država i deli se bezemljašima. Počinju promene u svim oblicima društvenog života.- 42 - PRIVREDA Predstavlja eksploataciju prirodnih materijalnih dobara. prelazi se na tržišnu ekonomiju zasnovan na privatnoj svojini. klima.godine privatna svojina je prevedena u društvenu (državnu) a potom u samoupravljanje. sekundarne (ekstraktivna industrija.) U poljoprivredi je izvršena agrarna reforma tj. tercijarne (saobradaj. tipovi zemljišta. proizvodnju gotovih proizvoda i obavljanje usluga u cilju podmirenja različitih ljudskih potreba. .

(Odlikuje se pretežno naturalnom proizvodnjom. POLJOPRIVREDA POLJOPRIVREDA predstavlja granu privrede koja se bavi gajenjem i iskorištavanjem različitih biljnih i životinjskih vrsta. 2)INTENZIVNA=NAPREDNA=MODERNA poljprivreda razvija se od 1950. zatim u dolinama .agrarna politika ili poljoprivredna politika predstavlja skup različitih mera koje državni organi preduzimaju na planu razvoja i unapređenja poljoprivrede. zadružna i javna tj državna).43 2006. Teži se uređenju svih elemenata privrednog i društvenog razvoja po preporukama EU kao na primer stvaranje velikih kompanija.god. (Proces isušivanja močvarnih površina i gradnja kanala za navodnjavanje jer su u Vojvodini i središnjoj Srbiji-u Pomoravlju i dolini Timoka. intenzivnije posle 1963. USLOVI ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE: 1)PRIRODNI USLOVI: 1.godine. Ovaj tip proizvodnje i danas je zastupljen u nerazvijenim delovima Srbije: planinskim krajevima centralne Srbije. U Vojvodini i Mačvi.reljef 3. veterinari. česte su godine sa sušnim letima. voda. Usitnjenost poljoprivrednih površina i iscepkanost sa nekvalitetnim semenima i rasama davali su niske prinose sa obradive površine.klima 5. Bilo je zastupljeno privatno vlasništvo u svojinskim odnosima.društveno-geografski a)ukupno poljoprivredno stanovništvo b)poljoprivredna gustina naseljenosti v)prirodni priraštaj g)migracije iz sela u grad d)obrazovanost poljoprivrednog stanovništva đ)stručni kadar (agronomi. poljoprivredni tehničari) e)tržište=ponuda i tražnja ž)način obrade zemlje.tipovi zemljišta Prirodni uslovi utiču na vrste.geološka građa stena 2.vode 4. sa neznatnim tržišnim viškovima. u mnogim delovima Kosova i Metohije. -TIPOVI PROIZVODNJE: 1)EKSTENZIVNA=PRIMITIVNA=ZAOSTALA poljoprivredna proizvodnja traje sve do Drugog svetskog rata. Srbija raspolaže sa velikim brojem povoljnih uslova u gajenju srednjoevropskih kultura a ponegde i suptropskih. kombajni). Od svih ljudskih delatnosti poljoprivreda najviše zavisi od prirodnih odlika sredine. Uglavnom se proizvodi za sopstvene potrebe.godine Ustavom zemlje ukinuta je društvena svojina i uvode se slededi svojinski odnosi: privatna. 2)DRUŠTVENI USLOVI=ANTROPOGENI: 1. PRIMENI SAVREMENIH AGROTEHNIČKIH MERA: a)MELIORACIJA=navodnjavanje i isušivanje poljoprivrednih površina. pograničnom planinskom delu prema Bugraskoj. Odlikuje se savremenim sredstvima obrade zemlje (traktori. gajenje stoke 2. obezbeđivanjem sirovina za različite industrijske grane za proizvodnju gotovih proizvoda u cilju podmirenja različitih ljudskih potreba. plug) ili eventualno potpomognuti snagom životinja. Vrši se i melioracija slatina-slanog zemljišta u Vojvodini. gde su se poljoprivredni radovi obavljali ručno korišdenjem primitivnih sredstava za rad (motika. veličine prinosa i obim proizvodnje.

Najviše sistema za navodnjavanje u Vojvodini. (hmelj u Vojvodini. Ratarstvo je najrasprostranjenija grana. Obuhvata: .SRBIJA=54% POLJOPRIVREDNE GRANE 1)ZEMLJORADNJA 1. ali je glavno područje Dragačevo). kukuruza. Krompir (u svim delovima. u velikim poljoprivrednoindustrijskim kombinatima. Veliki značaj za proizvodnju hibridnog kukuruza ima Institut za kukuruz u Zemunu. Mačvi. krompira. Zapadne i Južne Morave melioracijom brani od poplava. soja od njih se dobija ulje.INDUSTRIJSKE BILJKE:: -šederne biljke: šederna repa (u Vojvodini. 60% površine Srbije zastupljeno je gajenje žitarica. . v) raž. To je sistem Dunav-Tisa-Dunav. Niška i Leskovačka kotlina lan=Centralna Srbija -uljarice: suncokret (u Vojvodini.UŽA SRBIJA=47% 3. Ti kombinati imaju zaokružen proces proizvodnje od proizvodnje agrarnih proizvoda do industrijske prerade. ječam (služi za proizvodnju piva. Najviše se gaje u planinskim predelima do 1500m/nv. duvan u S Pomoravlju. ovas ili zob (za ishranu stoke). specijalizacija i tržišni karakter proizvodnje. Mačvi i Kosovskoj kotlini b) kukuruz . suncokreta sa vedim % ulja. Mačvi. Pomoravlju. i na kosovu i Metohiji) uljana repica.RATARSTVO je grana zemljoradnje koja se bavi gajenjem različitih kulturnih biljaka. Stigu i na Kosovu i Metohiji) -tekstilne biljke: konoplja se gaji=okolina Odžaka. Pomoravlju.KOSOVO I METOHIJA=37% 4.) b)HEMIZACIJA-(obuhvata poboljšavanje plodnosti zemljišta đubrenjem i zaštitu bilja od insekata i bolesti). (Intenzivna poljoprivredna proizvodnja je zastupljena u Vojvodini.GAJENJE ŽITARICA.) Intenzivnu poljoprivredu karakteriše još i visoki prinosi po hektaru i grlu stoke i mali utrošak žive radne snage. pasulj . a može da se koristi kao uljarica.- 44 - Velike. Kosovskoj kotlini. Najviše se proizvodi i najvede prinose daje u Vojvodini. za proizvodnju alkohola). 1-hemijska đubriva-pošto nema dovoljno stajskog koristi se veštačka 2-pesticidi: -herbicidi predstavljaju grupe pesticida koji se koriste za uništavanje biljnih korova -fungicidi=pesticidi kojima se vrši uništavanje biljnih bolest -insekticidi=pesticidi kojima se vrši uništavanje insekata v)SELEKCIONIRANJE I UKRŠTANJE BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH VRSTA-stvorene nove sorte pšenice.uspeva do 800m/nv. Pomoravlju. Podrinju) -POVRTLARSKE KULTURE: Zahtevaju plodni šemljište. šederne repe sa vedim % šedera. dosta vlage i veliki utrošak radne snage.PANONSKA NIZIJA=87% 2.) -UČEŠDE OBRADIVOG ZEMLJIŠTA U SRBIJI: 1. STVARANJE VELIKIH POLJOPRIVREDNIH KOMBINATA g)MEHANIZACIJA predstavlja upotrebu različitih poljoprivrednih mašina. UVOZ PLEMENITIH RASA.uspeva do 900m/nv. gaji se u Vojvodini). Pomoravlju. i to: a) pšenica . proizvodnjom i obezbeđenjem sirovina za neke industrijske grane. Uglavnom se proizvodi u Vojvodini više od 55% ukupne proizvodnje (služi za ishranu ljudi i stoke. (Ona omogudava obavljanje poljoprivrednih radova na vreme i u najkradem mogudem roku. gde su lošiji klimatski i pedološki uslovi . svojim korenom soja unosi azot u zemljište i poboljšava njegovu plodnost.

trešnje.Jagodina. svrljiška. kožnu industriju i ishranu ljudi. 3. a podižu se moderne plantaže.veku pre nove ere u okolini Smedereva i na Fruškoj gori. jer se isključuje konjska vuča u obavljanju poljoprivrednih i drugih radova. smederevka. Odabiranjem i ukrštanjem najboljih grla. Čačanskoj i Požeškoj kotlini. američki durok. U ukupnoj proizvodnji voda šljiva učestvuje sa oko 50%.Trstenika.VINOGRADARSTVO-stara grana. Zobnatica.Leskovac. -svinjogojstvo-svinjarstvo: ranije rase mangulica i moravka zamenjene rasama koje daju vede prinose po grlujorkšir. -konjarstvo . boranija. Stari način stočarenja (katunsko) zastupljeno je u planinskim predelima. klima i zemljište pružaju povoljne uslove. Rase stoke: primitivne. Od rasnih najviše merino ovca. Jabuke plantaža PK Smederevo. engleski polukrvni. gde je velika proizvodnja žita i krmnog bilja.-važne su i zbog poboljšanja plodnosti zemljišta-svojim korenom unose azot i kiseonik u zemljište. kruške.Krče se stari vinogradi. Zasadi malina oko Ivanjice i Arilja.. svinjogojstvo.U Šumadiji. Timočka i Negotinska krajina. pešterska. crno-belom holandskom govečetu.VODARSTVO: Reljef. Zastupljeno okudničko i plantažno vodarstvo. Stoka boravi u stajama i hrani se pretežno krmnim biljem. Do 700m/nv gaje se srednjo-evropske vrste voda. stočni grašak. breskve. Znatno se smanjuje broj konja. Ime za konje. grahorica. industriju tekstila. stočna repa. grašak. vranjski kraj. Fruška gora i Vršačke planine. -razvoj farmerskog živinarstva povedan pa i potrošnja mesa i jaja i industrijska prerada živinskog mesa i perja. kajsije. prokupac. pobrđima i nižim visoravnima. Metohija. 2.. Šljiva najrasprostranjenija. paradajz. najpoznatiji gradištanac i trešnjar). berkšir. gajenje pčela itd. i visokih cena i izvoza konjskog mesa najviše u Italiju.. -KRMNO BILJE=biljke koje se gaje radi uzgoja stoke: crvena i plava detelina. Leskovca i Aleksinca). višnje. goveda. posebnom negom i ishranom u naprednim stočarskim zemljama nastale su plemenite rase stoke visoke produktivnosti. konjarstvo. jabuke. šljive.) .. Stočarstvo predstavlja poljoprivrednu granu koja se bavi uzgojom životinja za prehrambenu industriju.Više od 44 miliona rodnih stabala.lipicaner. Ukupan stočni fond više od 25 miliona grla.. sjenička. U ergelama kao što su Karađorđevo.veka. paprika (najviše u okolini Horgoša. u Srbiji ima malo stoke.. stada se leti napasaju na planinama gde postoje stošarska naselja a zimi ih vradaju u sela na zimovanje i štalsko (intenzivno) u nizijama. karlovački i banatski rizling. a tokom leta isteruje se i na pašnjake i livade.45 pretežno se gaji kao međuusev. belgijski i dr. Podrinje. ovce i koze=papkari. Domade rase: pramenka. Najrasprostranjenije su domade rase: posavski konj i bosanac (brdski konj). Prvi čokoti u našoj zemlji zasađeni u 4.Najpovoljniji uslovi za razvoj stočarstva su u plodnim ratarskim krajevima. švedski landras..Prelazne rase nastaju ukrštanjem grla plemenitih i primitivnih rasa. cigaja. Primitivne rase nastale su od divljih životinja bez posebnog čovekovog uticaja pa su niskoproduktivne.mulei mazge=kopitari. Naša poznata vina: fruškogorski biser.pešterska. i 3. Srazmerno poljoprivrednoj površini i broju stanovnika. Valjevska Podgorina. Vinogradarski krajevi: Župa aleksandro vačka. visoki prinosi.Srbija je od davnina proizvođač i izvoznik voda i vodnih prerađevina.. u kojima se zbog redova sa malim razmacima onemogudavaju upotreba mašina. Ona traže dobru negu i ishranu. -ovčarstvo :u planinskim predelima.Plantaže višanja oko S Morave. plemenite i prelazne. 2)STOČARSTVO: govedarstvo. Ljubičevo uzgajaju se plemenite rase . niska stabla gusta sadnja. -govedarstvo: preovlađujude domade goveče buša postepeno ustupa mesto plemenitim rasama:simentalskom. magarce. ovčarstvo. živinarstvo. Živinarske farme u okolini skoro svih naših gradova.opada mu značaj 70-tih godina 20. Smederevo.

. pa su stoga značajne i za opstanak ljudi. živi pesak.6% 2.(29% Kaja) -godišnji prirast šuma= 6.6% 3. VRSTE ŠUMA: 1. pogotovo industrijskih gradova. U SE Srbiji šume su uglavnom slabe. -Srbija ima 2. Deli Jovanu.. erodirano i poljoprivredno zemljište.UŽA SRBIJA =75. trešnje itd). Bogate šumama su Jastrebac.ČETINARSKE ŠUME-bor. negovanjem.LISTOPADNE ŠUME čine oko 50% šumskog fonda od čega 25% dolazi na bukove šume. unapređivanjem iskorišdavanjem i obnavljanjem šumskog fonda u zemlji. (najniži sloj do 600m/nv zahvataju hrastove šume.) -Oko 90% šumskog fonda nalazi se u vlasništvu države i njime gazduje JP „Srbija šume“. slatine. Proizvodnja šumskog semena ima posebno mesto u razvoju šumarstva-Centar za šumsko seme u Požegi.godišnje se poseče šuma BOGATSTVO ŠUMA U SRBIJI PO REGIJAMA: 1. Kopaonik.KOSOVO I METOHIJA =17. kruške. jela. i planine Starog Vlaha i Raške.4 miliona ha površina pod šumama. zato se i zovu „zelena pluda“ u životu ljudi. UNAPREĐENJE ŠUMA: -Godišnje se pošumi oko 6000ha sa oko 20 000 000 sadnica četinarskih. Na promeni strukture i kvaliteta naših šuma-šumarski fakulteti i insituti. smrča. Kučaju i Homoljskim planinama.VOJVODINA =6. Povezati sa plantažama šuma) -ZNAČAJ ŠUMA: (šumski ekosistemi) 1-PROIZVODNJA KISEONIKA-proizvodnja kiseonika kao značajan faktor ekosistema. Na osojnim stranama zaklonjenim od Sunca bukve ima i ispod 500m/ nv pa čak i ispod 300m/ nv.46 ŠUMARSTVO Šumarstvo predstavlja granu poljoprivrede koja se bavi gajenjem. grmlja i šiblja. višnje. Ima oko 200 vrsta različitog drveda.. 1ha površine šuma proizvede 800kg kiseonika za jedan dan. Oko 60 000ha spada u domen negovanja šuma.8% (U E Srbiji najvedi kompleksi šuma nalaze se na Miroču. retko do 1000m/nv. listopadnih vrsta i vodkarica (divlje jabuke. Iznad pojasa hrastovih nastavljaju se bukove šume. 2-USISAVANJE RAZLIČITIH VRSTA ZAGAĐIVAČA (prašine iz dimnjaka) 3-UTIČE NA POVEDANU VLAŽNOST VAZDUHA 4-UTIČE NA SPREČAVANJE EROZIJE 5-ČINE STANIŠTA MNOGOBROJNIH ŽIVOTINJSKIH I PTIČIJIH VRSTA (Šume imaju značajan udeo kao element prirodne i životne sredine.2 miliona m kubnih -zalihe drvne mase oko 235 miliona m kubnih -oko 4 miliona m kubnih godišnja eksploatacija tj. rastu u planinskim predelima iznad 700-800m/nv.) 2. .(Pošumljavaju se goli tereni i krš.

) -PLANTAŽE ŠUMA (Pored pošumljavanja. a Prokletija. podižu se i plantaže šuma na terenima slabih šuma i na obradivom zemljištu. uglavnom kao hrana za goveda. šume smanjuju brzinu vetra smanjuju dnevno kolebanje temperatura.Kajina sveska. a četinara za 15-20 godina. a povedava proizvodnja rezane građe i industrijskog drveta. a u teško pristupačnim mestima trunule su velike količine drvne mase. Posle Drugog svetskog rata izgradnjom šumskih puteva omogudena je eksploatacija šuma i iz nekada nepristupačnih delova. Ranije je seča drveta vršena samo na lako dostupnim mestima prvenstveno duž saobradajnica. svrstavaju se u očuvane šumske sastojine.47 Npr. 1ha gradskog zelenila "uzme" iz vazduha 50-70 tona prašine smanjujudi njenu koncentraciju 30-40% u troposferi. građevinsku. Šume nekih naših planina – Golija i Tara. produžavaju vreme snežnog pokrivača. tekstilnu industriju. (Smanjuje se seča ogrevnog drveta. dobijanje toplotne energije kao i fosilizaciju-ugljevi koji čine značajnu sirovinu u hemijskoj industriji. Na plantažama se sadi i gaji drvede manje vrednostikanadska topola i vredniji četinari. koje se uglavnom vrši na terenima prirodno predodređenim za šume. ---Povezati sa unapređenjem šuma) .Plantaže topole stižu za 8-12 godina.) ISKORIŠDAVANJE ŠUMA: -Drvna masa predstavlja sirovinu za drvnu. Na plantažama se između redova drveda uzgajaju ratarske kulture. Šar planina i Kopaonik u visokoplaninske oblasti sa očuvanim ekosistemima. Sve biljke proizvode kiseonik a udišu ugljendioksid što znači biljni i životinjski svet i čovek nalaze se u međusobnoj zavisnosti.

TERMOELEKTRANE: 1. (u Crnoj Gori Beranski).godine zbog eksplozije metana i pogibije preko 100 rudara. Drmno i Kostolac (Kostolački basen) 2. . 2)MRKI UGALJ – baseni: Sokobanjski. Vrška Čuka i Podvis (E Srbija). Kostolački.(u Crnoj Gori Pljevljanski). zbog vedih potreba razmatra se ponovno otvaranje više rudnika ovog basena). 3)LIGNIT – baseni: Kosovski. Kolubarski. Resavski (kod Despotovca). Aleksinački (zatvoren je 1988. obod Panonske nizije.- 48 - INDUSTRIJA Predstavlja glavnu privrednu delatnost koja se bavi proizvodnjom sredstava za proizvodnju (teška industrija) i proizvodnjom materijalnih dobara namenjenih širokoj potrošnji. Nikola Tesla A i B u Obrenovcu (Kolubarski basen) . -PODELA INDUSTRIJE PO PREDMETU RADA: 1)ENERGETIKA 2)EKSTRAKTIVNA INDUSTRIJA (RUDARSTVO) 3)PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA -PODELA INDUSTRIJE PREMA NAMENI DOBARA: 1)TEŠKA a)METALURGIJA -crna -obojena b)METALNA -metaloprerađivačka -mašinska -elektronska -brodogradnja -drvno-prerađivačka -teška hemijska 2)LAKA a)PREHRAMBENA b)TEKSTILNA v)INDUSTRIJA KOŽE I OBUDE g)INDUSTRIJA NAMEŠTAJA d)FARMACEUTSKA đ)LAKA HEMIJSKA TEŠKA INDUSTRIJA ENERGETIKA 1)KAMENI UGALJ: Jarando (dolina Ibra).

Ajvalija. Novo Brdo. na Besnoj kobili (okolina Vranja).B: redak i skup metal. 2)Ni: Goleš.DUNAV= Đerdap I i Đerdap II 2. -RAFINERIJE NAFTE:Novi Sad i Pančevo. Topionica u Glogovcu. 7)Bor . Srbija 16% nafte proizvodi iz sopstvenih izvora a ostalo uvozi. Kosovo A i B (Kosovski)-najkvalitetniji. 5)ULJNI ŠKRILJCI=13% nafte (ulja) u stenama: Boljevačka i Aleksinačka kotlina.god proizvedeno je 8173kg zlata.gvožđe: nema ni jedan rudnik tehnički isplativ. Lokve.VLASINA=Vrla 1. topionica Zajača). Melenci i Elemir.49 3. a pri preradi Pb Zn (olovno-cinkane rude) 268 tona srebra. Čilea. Kolubara u Velikim Crljanima (Kolubarski basen) 4.2. Kriva Feja). Bajina Bašta i Višegrad 3. Timoka. b)sekundarno=dolina Peka.zlato: a)primarno=eruptivne stene: NE Srbija.UVAC=Kokin brod i Sjenica 6. HIDROELEKTRANE: 1. 6)Sb . Aleksinačka 8)Au . Nalazišta: Boljevačka kotlina. Velika Greda. Lece (okolina Lebana).IBAR=Gazivode 5.ZAPADNA MORAVA=Međuvršje i Ovčar 4.LIM=Potped i Bistrica 7. Krivelj. 9)Al2O3=boksit:a)crveni=Kosovskometohijska kotlina b)beli=okolina Nikšida -1990. Rudnik (Gornji Milanovac).antimon: Zajača i Krupanj (Podrinje). ugalj se nalazi na najmanjoj dibini. obod Kosovske kotline (Trepča. Jermenovci. Janjevo. 6)VODNE SNAGE : Dunav i Drina imaju najvedu vodnu snagu u zemlji i pokrivaju 68% podmirenja potreba. 3)Hrom Cr : Deva kod Đakovice 4)Cu: Bor. S od W Morave. Kižnica. 4)NAFTA I ZEMNI GAS: okolina Kikinde. Morava u Svilajncu (Resavski basen) 5. okolina Vrnjačke Banje. . Perua i Ukrajine.3 i 4 RUDNA NALAZIŠTA 1)Fe . U prirodi se javlja u elementarnom stanju u vidu borne kiseline i drugih vrsta soli. Za železaru u Smederevu ruda se uvozi iz Ljubije i Omarske (Republika Srpska). 5)Pb-Zn-Ag: Južne padine Kopaonika. Ceravo i Majdanpek.DRINA=Zvornik.

Zaječar.Pančevo.- 50 - METALNA INDUSTRIJA I METALOPRERAĐIVAČKA 1)PROIZVODNJA BICIKLA: "Pionir" .Kruševac 6)Industrija RUDARSKE OPREME: "14.Ada.Smederevo.Niš. Alibunar. Apatin i Zrenjanin V INDUSTRIJA GRAĐEVINSKIH MATERIJALA: 1)CIGLA i CREP: "Toza Markovid" .Kruševac. Fabrika kablova -Kraljevo 3)ŠPORETI NA ČVRSTA GORIVA: "Milan Blagojevid". Aranđelovac. Prokuplje. "Jastrebac"-Niš.Novi Beograd.Pančevo 3)PLASTIČNE MASE: Petrohemija .Priboj.Barič 4)Industrija GUME: "Tigar" . "Milan Blagojevid" . Beočin.Subotica. "Morava" .Požarevac. "Elektro lkablovi" .oktobar" .oktobar" . Subotica. "Ivo Lola Ribar" .Novi Pazar IV BRODOGRADILIŠNA: -REČNI BRODOVI: Beograd.Čačak. Mašinska industrija . Kruševac. "Trajal" . "Magnohrom" .Rakovica.Rakovica. "Cer".Aranđelovac. "Rekord" . "Metaloprerada". Kosovska Mitrovica 2)VEŠTAČKA ĐUBRIVA: a)SUPERFOSFATI: Prahovo b)AZOTNA ĐUBRIVA: Azotara . Niš . FAM Fabrika alatnih mašina -Novi Sad. "Zmaj". Mladenovac i EI .Subotica. Livnica železa i tempera.Kraljevo. Dečani. "Potisje". Paradin. glodalice. Zlatibor VI TEŠKA HEMIJSKA INDUSTRIJA: 1)SUMPORNA KISELINA: Bor. Ruma. brusilice.Kikinda.Jagodina. MIN . ZASTAVA-IVEKO-FIAT .Kikinda 2)Industrija MOTORNIH VOZILA: FAP Fabrika automobila .Zemun. IPM .Zrenjanin 5)Industruja GRAĐEVINSKIH MAŠINA: "14.Železnik.Kraljevo II MAŠINSKA INDUSTRIJA 1)Industrija MAŠINA ALATLJIKA (strugovi.Smederevo. "Zmaj".Bač. Novi Pazar. Ikarus .Zemun 3)Industrija POLJOPRIVREDNIH MAŠINA: IMT .Kraljevo 4)Industrija KERAMIKE: Pančevo. Zaječar 5)MERMER: "Venčac" . MI . MI . Kosjerid. bušilice.Knjaževac 4)Industrija ŠINSKIH VOZILA: "Goša". Kladovo. makaze): "Ivo Lola Ribar" -Železnik.Kragujevac. Kanjiža 2)CEMENT: Popovac (kod Paradina). IMR .Niš.Smederevska Palanka. "Sloboda" .Zemun 2)MOSTOVNE ČELIČNE KONSTRUKCIJE: "Goša" . "Prva iskra" . Šabac. Mačvanska Mitrovica. "Elind". "Proleter"-Leskovac. rendisaljke. "Nikola Tesla" i "Mihajlo Pupin" .Čačak.Pirot. "Progres" -Zemun.Beograd.Kruševac.Niš.Smederevska Palanka. EI . Đeneral Jankovid 3)VATROSTALNI MATERIJALl: Partizani kod Aranđelovca. prese. Lazarevac III ELEKTROINDUSTRIJA: "Sever" .

"Hemik" . "Leda" . "Srbolek" . "Takovo" .Gornji Milanovac.Zrenjanin.Vranje.Knjaževac. "Sirogojno". "Sport" .Pirot.Kikinda V FARMACEUTSKA INDUSTRIJA: "Galenika" . III INDUSTRIJA KOŽE I OBUDE: Industrija obude "Beograd". Kula. Pedinci.Beograd.Zemun. Šabac.Vranje (?fabrika).Zemun. "Merima" . "Jugodrvo" .Požarevac. Beograd. Kruševac.Vršac.Leskovac 3)Industrija BOMBONA i ČOKOLADE: "Banat" .Vranje. "Hemofarm" . Pirot.Sremska Mitrovica IV LAKA HEMIJSKA INDUSTRIJA: 1)SAPUNI.Šabac a)NOVINSKI PAPIR: Sremska Mitrovica. Šid -Maslinovo ulje: "Dobra" .Gornji Milanovac 4)MLEKO I MLEČNI PROIZVODI 5)MESO I MESNI PROIZVODI 6)MLINSKA I PEKARSKA INDUSTRIJA II TEKSTILNA INDUSTRIJA: 1)VUNENE TKANINE: Paradin. Padinska Skela. Zrenjanin. PARFEMI.Kragujevac.Kruševac. Duprija. Vrbas. "Ras" .Novi Pazar.KONFEKCIJE: "Kluz". "Koštana" . "Dijana" . crvenka. Sremska Mitrovica 2)Industrija ULJA: Uroševac. "Jela" .Leskovac. "Javor" . "Bambi" .Zemun.Leskovac. Čačak b)AMBALAŽNI PAPIR: Kruševac .51 LAKA INDUSTRIJA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA 1)Industrija ŠEDERA: Ped.Vršac. "Jugoremidija" .Šabac VI INDUSTRIJA NAMEŠTAJA: "Simpo" .Ivanjica. Zrenjanin 2)IND. "Kraš". Zrenjanin. "1. "Albus" .maj" .Beograd. "Rudnik" . "Soko Štark".Novi Sad.Beograd. "Crvena zvezda" . "Beko".Beograd. "Zorka" . "Nevena" . KOZMETIKA: "Dalija" . Senta. "Proleter" . Kovin.Ruma. Beograd. "Fruška gora" . "Jumko" .Beograd. "Zdravlje" . Požarevac.

saobradajnih centara i saobradajne mreže. -putevi 1.4031km .god.približno 50 000km = 60% ima modernu podlogu tj. zemljani (najnesigurnija vrsta saobradaja) (putevi prvog i drugog reda=29000km) (nesiguran saobradaj.1995.4km. . na određenim razdaljinama saobradajni znaci. -putevi 2.1975.pruga Beograd .glavnog pravca: ulazi u našu zemlju kod Horgoša N od Subotice-Novi Sad-Beograd (Šidgranica Hrvatske)-Niš-(Pirot-Dimitrovgrad-granica Bugarske)-Vranje-Preševo-granica Makedonije. prednost brzina) (Do sada je izgrađen autoput Šid-Beograd-Niš-Leskovac. Potrebno je učiniti sve da međunarodni prevoz robe i putnika ide preko naše zemlje. Beograd-Pančevo.reda = makadam. gde se račva u dva kraka – jedan vodi preko Pirota i Dimitrovgrada za Sofiju i Istanbul.veka. do državne granice sa Rumunijom. Mogude brzine na vedini naših pruga iznose .god.) (Savremen drumski saobradaj počinje da se razvija u Srbiji početkom 20. matrijalnih dobara.) b) ŽELEZNIČKI: .Do tada prevozno sredstvo volovska kola i konjska zaprega u Mačvi i Požarevcu. (Veoma je važan za ukupan razvoj zemlje. izgrađena je prva pruga na teritoriji Srbije -1875. 1953. asfalt i kocka.VRSTE SAOBRADAJA: 1)KOPNENI:(Značajni delovi panevropske saobradajne mrežu kroz našu zemlju su drumski i železnički Koridor 10. a parne lokomotive svuda su zamenjene električnim ili dizel-lokomotivama.Bar = 475km (254 tunela u ukupnoj dužini 114. Beograd-Novi Sad-Horgoš.) (Glavna železnička magistrala kroz našu zemlju je pruga Horgoš-Subotica-Novi sad-Beograd-Niš. Izgradnja prvih železnica u Srbiji vezana je za interese Nemačke i Austrougarske i njihove politike prodora na istok. U čitavom periodu posle Drugog svetskog rata rađeno je na modernizaciji železničkog saobradaja. 234 mosta u ukupnoj dužini 14.6km) (Dvadesetak godina posle puštanja u rad prve železničke linije u svetu. a drugi dolinom S Morave za Skoplje i Atinu.U ovoj delatnosti je zaposleno 130 000 radnika. poštanski i telekomunikacioni. samo vozila koja mogu da razviju brzinu od 60km/h. preko Banatskog Aranđelova i Kikinde. njima mogu da se kredu svi učesnici u saobradaju -putevi 3.god. u Kragujevcu počela proizvodnja domadeg putničkog automobila „Fide“. Važan datum u razvoju modernog drumskog saobradaja u Srbiji 1903.reda = autoput (najmoderniji najmanje 2 trake u jednom pravcu i treda zaustavna. ograđen žicom. Berlinskim kongresom 1878.) .Do 1995. medicinska ? služba. od državne granice s Mađarskom.god kad je provozan prvi automobil ulicama Beograda. . poštanskih pošiljki i prenosom vesti iz jednog u drugo mesto pa se stoga deli na: putnički.reda = magistralni ( 1 saobradajna traka u jednom pravcu i druga u drugom. Osnovni problem našeg železničkog saobradaja je zastarelost pruga i znatnog broja vagona. a) DRUMSKI (SUVOZEMNI) . pumpe. teretni.- 52 SAOBRADAJ - Predstavlja privrednu delatnost koja se bavi prevozom putnika. Srbija je uz samostalnost dobila i obavezu da za tri godine na svojoj teritoriji izgradi prugu koja bi povezivala austrougarsku sa otomanskom železnicom.god elektrifikovano je 34% ukupne dužine svih pruga. Neophodna su veda ulaganja u modernizaciju i izgradnju saobradajnica.

Na njega sledu i poledu avioni više od 20 svetskih kompanija. a 900km u centralnoj Srbiji. tri ili više železničkih pruga u raznim pravcima.) 4) PTT SAOBRADAJ. nafta. koje obuhvataju telefoniju. Inđija. Stalad.veka. malim delom Tamiš i Velika Morava pri ušdu u Dunav. Kraljevo. telegrafiju. Obavlja se svim prevoznim sredstvima na kopnu. Begej-77km. nedostaci brzina. U toku suradovi za povedanje njegovog kapaciteta. Železničke raskrsnice su mesta iz kojih polaze dve. Prvo se grade u Vojvodini.) Celim tokom kroz našu zemlju plovni su Dunav. podmiruje potrebe rečnog saobradaja u zemlji i znatnim delom je angažovana na prevozu robe drugih zemalja Dunavom. Novi Sad. veštačko đubrivo. ne trpi velike otpore kroz tunele?) (negde oko 1000km kradi železnički saobradaj u odnosu na 1955. Njima se vozovi kredu brzinom 150-300km na sat. prenos i isporuku obaveštenja. šederna repa. cigla. vazduhu. Tada se Srbija pojavljuje na Dunavu sa svojim brodovima. Zbog sporosti se ne koristi za prevoz putnika. Nišu i Prištini. Ukupna dužina gasovoda u Srbiji iznosi 2800km. PTT saobradaj se u periodu posle Drugog svetskog rata brzo razvijao. U Evropi su brze pruge. Zimi se kroz Srbiju dnevno transportuje više od 12 000 000 m kubnih gasa. Izgradnja brze pruge u našoj zemlji je u toku.( obuhvata prijem. nedostaci-nema preživelih u udesu). Najvažniji i najvedi „Nikola Tesla“ u Beogradu. a na magistralama najviše do 120km.) 2) VODNI a)morski . Najvede železničke raskrsnice na Balkanskom poluostrvu su Beograd i Niš.nemamo b)rečno-kanalski (Brži razvoj našeg rečnog saobradaja počinje krajem 19. najsigurniji. Ukupan transport robe rekama i kanalima je u stalnom i brzom porastu. najskuplji. drvo. rude. kao i uređajima telekomunikacija.53 do 60km. šljunak. od toga 1900km u Vojvodini.god zato što su ukinute sve pruge uskog koloseka i nerentabilne) v) CEVOVODNI:(transportuje se zemni gas i nafta od Budimpešte do rafinerije Pančevo i Novi Sad. Sava-207km. Poslednjih decenija uzgrađeno je više rečno-morskih brodova koji saobradaju između naših luka na Dunavu i luka na obalama Crnog mora. Ovaj saobradaj je znatno jeftiniji za za transport velikih količina robe od drugih. Nalazi se na raskrsnici najvedih vazdušnih puteva. Subotica. ugalj. radio i TV. 12 kanala dužine 664km u hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav. brzina. Mala Krsna. U Banatskom Dvoru kod Žitišta nalazi se naše najvede podzemno skladište prirodnog gasa. cement). ved samo turistički. Ima modernu poletno-sletnu stazu po međunarodnim standardima i opremljen je savremenom radio-navigacionom opremom. sigurnost. Tisa-164km.) v)jezerski-nemamo 3) VAZDUŠNI:(najbrži. Naša avio kompanija JAT Airways. Pre Drugog svetskog rata naša zemlja imala je najvedi plovni park na Dunavu. ali je sporiji pa se njome može transportovati samo roba koja ne iziskuje brzo prevoženje. Zatim Lapovo. Bide na relaciji Horgoš-Beograd-Niš-Dimitrovgrad i dalje Sofija-Istanbul. novčanih pošiljki i robe u ograničenim količinama (paketi). Rekama i kanalima najviše se prevozi građevinski materijal (pesak. . Rečna flota je velika. (U našoj zemlji 3 civilna aerodroma: u Beogradu. telefotografiju. Kosovo Polje. sve u ukupnoj dužini od 1760km. Sombor.) (prednost velika vučna snaga. zatim platni promet između građana i preduzeda i ustanova. Požega. Iz njih polazi po pet magistralnih pruga u raznim pravcima.

Važnije promene u strukturi uvoza: porast uvoza investicione opreme i sirovina za domadu industriju. Crna i obojena metalurgija Smedereva. porast uvoza poljoprivrednih proizvoda kojih nema kod nas – pamuk. zatim tekstilna. kafa. Zemljoradnici svoje proizvode prodaju potrošačima na pijacama. poluproizvodima i robom. poljoprivrednim zadrugama. Zato sve zemlje moraju da izvoze i uvoze raznu robu i da tako preko svetskog tržišta razmenjuju svoje proizvode. Rusijom sa kojom imamo bescarinski ugovor.- 54 TRGOVINA - Predstavlja privrednu delatnost koja ima posredničku ulogu tj.Razvija se trgovinska razmena i sa azijskim.) a) IZVOZNA (EKSPORTNA) b) UVOZNA (IMPORTNA) v) TRANZITNA tj.. Bora. stoka. prevoz materijalnih dobara različitog stepena obrade preko tuđe teritorije g) REEKSPORTNA . Kosovske Mitrovice i Krupnja snabdeva naše ostale privredne i potrošačke centre različitim sirovinama.TRGOVINSKI SALDO predstavlja odnos uvezenih i uzvezenih materijalnih dobara izraženih u novcu za godinu dana. smanjivanje učešda u izvozu sirovina i poluproizvoda. Važnije promene u strukturi izvoza: opadanje učešda izvoza poljoprivrednih proizvoda – najviše se izvoze vode. hemijska . južno vode. pšenica. Republikom Srpskom. knjiga.Između različitih delova naše zemlje su specijalizovani robni tokovi. trgovcima i otkupnim stanicama.) . Francuskom.Međunarodno tržište. kukuruz. povrde. nameštaja. tehnike... Na Beogradskom sajmu svake godine međunarodni sajmovi knjiga. Italijom. porast učešda u izvozu finalnih industrijskih proizvoda visoke prerade – po izvozu na prvom mestu metalna industrija. Na njima se izlaže roba i zaključuju se ugovori o kupovini robe od proizvođača. afričkim i latinoameričkim državama. Međunarodni sajmovi održavaju se u Beogradu. (SUFICITARNA TRGOVINA=POZITIVNA više izvozi nego što uvozi. . odede. zanatlije i preduzeda..(Zbog različitih prirodnih uslova nijedna zemlja u svetu nema sve sirovine i toliko razvijenu i raznovrsnu industriju koja bi mogla da podmiruje sve njene potrebe. Iz Vojvodine prema ostalim delovima Srbije protok agrarnih proizvoda i njihovih prerađevina. automobila. smanjivanje učešda u uvozu industrijske robe za široku potrošnju. Makedonijom. Planinski delovi imaju zavidno šumsko bogatstvo čijom se sečom obezbeđuje sirovina za drvnu industriju. Važnu ulogu u trgovini imaju i sajmovi. DEFICITARNA TRGOVINA=NEGATIVNA više uvozi nego što izvozi) (Najvedi deo spoljnotrgovinske razmene obavlja se sa evropskim zemljama -75% i to sa Nemačkom.) 2) SPOLJAŠNJI ili VANJSKI=SPOLJNA TRGOVINA (između prodavaca i kupaca iz raznih zemalja) .izvoz uvezenih materijalnih dobara . kupuje materijalna dobra različitog stepena obrade na jednoj strani i prodaje na dugoj strani u cilju podmirenja različitih potreba. prehrambena i obojena metalurgija. Novom Sadu i Leskovcu. Crnom Gorom.SMER KRETANJA TRGOVINE: 1) UNUTRAŠNJI=UNUTRAŠNJA TRGOVINA (u okviru jedne zemlje) (U našoj zemlji robni proizvođači su poljoprivrednici. pirinač i vuna. Industrijski proizvodi dolaze do potrošača preko razgranate mreže trgovinskih preduzeda na veliko i malo. najviše saobradajna sredstva i mašine.

) . Sombor.. lovište Karađorđevo i Biserno ostrvo na Tisi. proizvodno zanatstvo – izrada suvenira.. TURIZAM Predstavlja skup odnosa i pojava vezanih za kretanje i potrošnju izvan stalnog mesta boravka. Petrovaradin.SEOSKI. Subotica. Predviđa se afirmacija ovog vida turizma stvaranjem etnosela. tranzit. turističke agencije.) . Cene najvedeg broja artikala formiraju se na osnovu slobodnih odluka proizvođača. kanjonske doline. ali se ulaže i u Staru planinu.) . Deliblatska peščara i dr. a u cilju zadovoljenja različitih kulturnih i rekreativnih potreba. Vedi značaj ima u okolini Ivanjice i Čajetine. Nastaviti o planinama) . Sokobanja.IZLETNIČKI – (na kradim rastojanjima od mesta stalnog boravka) .(najposedenija Vrnjačka banja. vedi panonski gradovi – Novi Sad.(sve popularniji. Sijerinska. lepih pejzaža) . Planine obrasle četinarskom i lišdarskom šumom.Divčibare. Vranjska.- 55 - .) 2) STRANI – (Turistička putovanja i boravak u inostranstvu. i lovni turizam – Obedska bara .Tržište uslovljava cenu nekog gotovog proizvoda.TRŽIŠNA EKONOMIJA . a cene manjeg broja artikala su pod kontrolom nadležnih državnih organa. Pojedinačne planine i nacionalni parkovi. Sremski Karlovci) 2) PLANINSKO-KOTLINSKA – (Naše planine ne zaostaju po prirodnim lepotama za Švajcarskim Alpima. odnosno trgovinskih preduzeda. skijaški tereni i tereni za druge zimske sportove) 2) BANJE kao turistička mesta. ekosela .TRANZITNI – (Putovanje turista preko teritorija stranih zemalja.Lekovite. a obuhvata trgovinski saldo. usluge naših radnika u inostranstvu.LOKALNI . zdrava planinska klima. Zlatibor. Niška.. Maljen. Tara. Aranđelovačka. a) SUFICITARAN = POZITIVAN b) DEFICITARAN = NEGATIVAN . saobradaj.PLATNI BILANS ZEMLJE = predstavlja sveukupnost novčanih primanja i izdavanja za godinu dana izraženih u dolarima.VRSTE TURIZMA:(Prema izvođenju turističke destinacije) 1) (UNUTRAŠNJI=DOMADI) – Obuhvata turistička kretanja u granicama države . uređene. Zlatar. u perspektivi je i turistički centar na Goliji..TURISTIČKE OBLASTI: 1) PANONSKA – (Obuhvata teritorije i naselja u kojima je razvijen izletnički turizam: NP Fruška gora.TURISTIČKA MESTA: 1) PLANINE. turizam. (U procesu zadovoljavanja potreba domadih i stranih turista učestvuju brojne delatnosti: ugostiteljstvo. Goč.Turizam stimulativno deluje na ove delatnosti. Koviljača. Palidko jezero. Šar planina poznata po najkvalitetnijim skijaškim terenima.(Kopaonik. Jastrebac. Mataruška.

galerije. Velike Britanije.) 4) ANTROPOGENA TURISTIČKA MESTA . muzeji. manastir Sopodani i Studenica koji su stavljeni pod zašitu UNESCA. Grčke. sportske.- 56 - 3)BEOGRAD – tranzitni .) -(Proizvodno zanatstvo-suveniri) . Turske. kulturnoumetničke.. folklor. privredne.) (Turistički značaj nekom mestu daju slededi elementi: prirodni uslovi i položaj."Sava" centar = kongresna dvorana. smeštajni prostor (hoteli i dr. saobradajne veze.(Širom zemlje nalaze se mnogi kulturnoistorijski spomenici iz različitih istorijskih perioda..). Gamzigrad. Beograd se uvrstio u jedan od dvadesetak svetskih centara kongresnog turizma. (Izgradnjom kongresnog centra.. Italije. Slovenije. gradske i seoske slave. kao i drugi manastiri. crkve. tradicionalne manifestacije – vašari. Francuske.) ( Antropogena turistička mesta: raznovrsno kulturno-spomeničko nasleđe. koji govore o raznim fazama razvoja civilizacije na našem prostoru: Viminacijum. narodni sabori. naselja u celini ili pojedini njihovi delovi.kongresni turizam . Hrvatske.BAZA RAZVOJA TURIZMA: a)Hotelski kapaciteti b) Ugostiteljski objekti v) Saobradaj g) Stručna radna snaga (Najviše stranih turista dolazi iz Nemačke. Rusije.) . kulturno-istorijski spomenici i kulturno-zabavni život.

SRBI U CRNOJ GORI: Po popisu 2003. čime su činili zajednicu od oko 100. Zemun. SRBI U MAKEDONIJI: U poslednjem popisu stanovništva u Makedoniji bilo je 40. ovaj deo Banata je dodeljen Rumuniji. Okupljeni su u oko 1300 različitih okruženja. Pljevlja. Vršac. Nazivi naselja su Beograd. Najviše Srba živi u Budimpešti. Danas u Rumuniji živi 12. Aradu i dolini Dunava naspram Đerdapskoj klisuri. Najzastupljeniji su u Skoplju. Tivat.god u Hrvatskoj je živelo 532. Baji. Subotica.000 Srba ili 32% ukupnog stanovništva. godine u našoj zemlji donesen je zakon o dijaspori. Autonomne srpske teritorije su severni delovi Dalmacije .000 Srba. ali se smatra da ih ima daleko više. Vedinsko stanovništvo su u naseljima: Andrijevica. Uglavnom žive u Skadru i okolini. Kumanovu i Staro Nagoričane u slivu Pčinje. . Segedinu. godine bilo je 198. Pančevo. SRBI U RUMUNIJI: U istorijskoj prošlosti E Banat bio je naseljen Srbima. U drugoj polovini 18. Arsenije Čarnojevid je doveo veliki broj srpskih porodica u Sent Andreju za vreme Austro-Ugarske. SRBI U ALBANIJI: Ima ih oko 30. Danas najviše Srba ima u Temišvaru. 60% stanovništva Crne Gore se izjašnjava da govori srpskim jezikom. Berane. gde su formirali svoju zajednicu pod nazivom "slavljeno Serbek"?. a posle raspada Austro-Ugarske. itd. a nezvanično 10.5 miliona Srba i njihovih potomaka.000. SRBI U HRVATSKOJ: Po popisu iz 1991.000? Srba.000. a u Herceg Novom postoji konzulat Srbije. Posavinom 20.000. Bijelo Polje. veka doselilo se još 2200 porodica.000 Srba.veka preseljeno je prinudno veliki broj Srba iz Rumunskog Banata u Borogonsku ? stepu ( delta Dunav). Šavnik?. SRBI U MAĐARSKOJ: Po zvaničnom izveštaju ima ih 3800. Pečuju i Mohaču. Početkom 18. veka veliki broj porodica preselio se u slivu reke Donjec u Ukrajini.500 Srba a pre 10 godina bilo ih je 30.- 57 - SRBI U NEPOSREDNOM OKRUŽENJU U dijaspori (rasejanju) živi oko 3. 2009.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->