GEOGRAFIJA VIII SRBIJA: POLOŽAJ, GRANICE, VELIČINA

POLOŽAJ: 1.MATEMATIČKI: 41 53` - 46 11` NGŠ 18 49` - 23 00` EGD (Matematički položaj je položaj neke teritorije u odnosu na ekvator - GŠ, i Grinič - GD. Matematički položaj određuju najsevernija i najjužnija paralela, i najzapadniji i najistočniji meridijan. Najsevernija tačka je 10km severno od Subotice. Najjužnija Rastelica na Šar-planini. Najzapadnija Bački Breg kod Sombora. Najistočnija Srebrna glava na Staroj planini. Središna tačka - matematički centar Srbije je 10km od Kragujevca, u ataru sela Drače, 44 NGŠ i 21 EGD.) 1 stepen= 111,1km 2. FIZIČKO-GEOGRAFSKI: (smeštena je u srednjem delu severnog umerenog toplotnog pojasa, u umerenoj klimatskoj zoni) 1)PODUNAVSKI: -588,5km -3505km (Kroz našu zemlju, i njenom granicom prema Rumuniji, protiče Dunav, dužinom od 588,5km, inače je dug 2880km. Pošto se u Srbiji nalazi oko 1/4 plovne dužine Dunava, ona je značajna podunavska zemlja. U našu zemlju Dunav utiše severno od Batine, a ističe E od Negotina. Na celoj dužini kroz Srbiju Dunav je plovan. Teče meridijanski do Fruške gore, a onda je zaobilazi zbog njenih čvrstih stena.Izvire u Nemačkoj u Švarcvaldu i protiče kroz 10 država, a povezuje 13. Prokopavanjem kanala od Regensburga na Dunavu do Nirnberga na Majni - dugačkog 171km, dobijena je magistrala tj.plovni put od Konstance i ušda Dunava na obali Crnog mora do Roterdama u Holandiji, najvede morsko-rečna luke na N. To je plovni put Dunav-Majna-Rajna, dugačak 3505km. Ovaj plovni put povezuje 13 država i ima značajnu ulogu u njihovoj trgovinskoj razmeni. Dunav povezuje Crno more i Atlantski okean, visoko razvijene i slabije razvijene zemlje. Između njih se obavlja velika trgovinska razmena, koju olakšava jeftin rečno-kanalski saobradaj, što ima izuzetno veliki značaj za sve te zemlje.) 2)SREDNJO-EVROPSKI: (Teritorija Srbije severno od 45. paralele nalazi se u Srednjoj Evropi, pa otuda i srednjoevropski položaj.) 3)BALKANSKI: - Istočno od Velike i Južne Morave, teritorija Srbije nalazi se na Balkanu. 3. SAOBRADAJNO-GEOGRAFSKI: (Panonskom nizijom, koja je otvorena i pogodna za saobradaj u svim pravcima, naša zemlja je povezana sa zemljama W, N i E Evrope. Glavne saobradajnice Panonske nizije spajaju se kod Beograda i produžavaju u puteve koji vode preko dela Balkanskog poluostrva, Moravsko-vardarskom i Nišavsko-maričkom udolinom. Zato možemo redi da je Beograd kapija srednje Evrope i Balkana, polazna tačka puteva ka N (zemlje Srednje i Severne Evrope), i W (zemlje W Evrope)na jednoj i ka jugu (za Grčku) i SE (za zemlje SW Azije) na drugoj strani. Glavni i najkradi put iz zemalja W i Srednje Evrope ka Bliskom Istoku i istočnom Sredozemlju vodi preko Beograda.

2 Bitan plovni put Dunav-Majna-Rajna. Planirana izgradnja Moravsko-vardarskog kanala omogudila bi povezivanje Srbije i podunavskih država sa Egejskim morem. Važnu ulogu u saobradajnoj povezanosti Srbije s okruženjem ima Jadransko more. Posredno, preko bivših jugoslovenskih republika, kopnenim saobradajnicama : Bgd- Zagreb-Ljubljana-Kopar Bgd-Zagreb-Rijeka Bgd-Sarajevo-Ploče Bgd-Podgorica-Bar privredni centri Srbije povezani su s vodedim jadranskim lukama. Uključivanje Srbije u međunarodni tranzitni vazdušni saobradaj počinje 1962.godine, posle izgradnje i modernizacije aerodroma u Beogradu. Saobradajno-geografski položaj povoljan. Značajna raskrsnica međunarodnih puteva u SE Evropi i prirodni most između visokorazvijenih zapadnoevropskihi srednjoevropskih zemalja i slabije razvijenogh, pretežno agrarnog i naftom bogatog prostora SW Azije i NE Afriike.) 4. VOJNO-STRATEGIJSKI POLOŽAJ: (Vojnostrategijski položaj je položaj koji jedna zemlja ima sa stanovišta njene odbrane. Veoma povoljan saobradajnogeografski položaj naše zemlje donosio je našim narodima osim mnogih prednosti i brojne nedade. Cilj raznih osvajača bio je da zagospodare balkanskim udolinama. Tim predelima su u prošlosti nadirali Rimljani, Turci, Austrijanci, Nemci i dr.) - GRANICE: -2339,5km=ukupna dužina svih granica (Srbija se graniči sa 8 država i to: Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Makedonijom, Albanijom i Crnom Gorom. Granice Srbije nisu etničke. One prolaze kroz etnički mešovite zone. U državama s kojima se graniči živi znatan broj Srba, a u Srbiji ima pripadnika naroda nama susednih država - Mađara, Rumuna, Bugara, Hrvata, Albanaca i dr. Granice prema Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Albaniji su utvrđene i međunarodno priznate posle Prvog svetskog rata. Postojede granice prema bivšim jugoslovenskim republikama slede međurepubličke granice utvrđene posle Drugog svetskog rata. Granica sa Makedonijom regulisana je Skopskim ugovorom iz 2001.godine. Prema Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori granice de biti utvrđene međunarodnim ugovorima u narednim godinama. Preko graničnih prelaza obavlja se izvoz i uvoz robe, carinski nadzor i kontrola, kao i promet i kontrola putnika u susednim državama. Važniji granični prelazi prema: -Mađarskoj: Horgoš, Kelebija i Bački breg -Rumuniji: Vatin(Vršac) i Kladovo -Bugarskoj: Gradina(Dimitrovgrad) i Vrška Čuka -Republici Makedoniji: Preševo i Đeneral Jankovid -Albaniji: Vrbnica, Dafa Prušit -Bosni i Hercegovini: Bajina Bašta, Ljubovija, Mali Zvornik, Sremska Rača, Loznica, Badovinci -Hrvatskoj: Bezdan, Bogojevo, Bačka Palanka, Batrovci, Debeli Brijeg. -Crnoj Gori:Mehov Krš, Brodarevo, Jabuka. -VELIČINA: -88.361km kvadratnih -Popis 2002.godine 9.398.001 stanovnik.

3 (Broj od 1.900.000 stanovnika na Kosovu i Metohiji je procena iz 2001. godine. Po površini i broju stanovnika Srbija se ubraja u srednje zemlje Evrope. Na teritoriji Republike Srbije nalaze se i dve autonomne pokrajine - AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija. Po završetku NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999.godine, AP Kosovo i Metohija je pod međunarodnom upravom. Po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ovaj deo Srbije je pod privremenom upravom administracije UN (UNMIK-a) i Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR-a) I pored njihovog decenijskog prisustva, južna srpska pokrajina je potencijalno krizno područje na Balkanu. Nisu uspeli da otklone viševekovno nasleđe srpsko-albanskog konflikta. Uz to, organi privremene samouprave su 17.02.2008. doneli jednostranu odluku o proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije. Srbija je odbacila ovu deklaraciju i ne želi da prizna otcepljenje svoje južne pokrajine.)

4 RELJEF: POSTANAK, ODLIKE, RAZVOJ, PODELA -RELJEF: -4,6 milijardi godina = prvi čvrsti oblici reljefa -TETIS= Sredozemno more (Priroda naše zemlje stvarana je tokom duge geološke prošlosti. Smatra se da je stvaranje Zemljine kore započelo pre 4,6 milijardi godina kada su nastali prvi čvrsti oblici reljefa. Današnju teritoriju Srbije, pre više od 520 miliona godina, prekrivao je Tetis - u Kajinoj knjizi piše da je to ogroman okean koji se prostirao od današnjeg Atlantskog okena, preko Evrope, Sredozemnog mora i N Afrike, do ostrva Sumatra na E.) -OROGENEZE U NASTAJANJU RELJEFA: 1. PRVA OROGENEZA PRE 250 MILIONA GODINA SRPSKO-MAKEDONSKA MASA= iz Sredozemnog mora -Tetisa pod uticajem bočnih pritisaka (pod uticajem endogenih sila) podigli su se morski sedimenti na prostoru današnjih: SW Bugarska, E Makedonija, N Grčka, širi sliv S Morave, uži sliv Velike Morave (=rodopsko kopno, najstarije kopno i najstarije venačne planine - Rodopske na današnjem Balkanskom poluostrvu),i panonsko kopno. E od ovih oblika reljefa nalazio se istočni zaliv Tetisa, a na W zapadni zaliv Tetisa. (U ovoj fazi razvoja Zemljine kore, biljni i životinjski svet bio je raznovrstan. Pojavile su se prve ptice i sisari, a posebno obeležje daju joj džinovski kopneni gmizavci, velike vodene životinje i veliki letedi gušteri. Tada se pojavljuju i listopadne biljke. Iz ovog doba su stene koje sadrže znatna rudna bogatstva. U E Srbiji u tim stenama su ležišta uglja. Ovo je iz knjige, nastavnica nije o tome govorila nema ni kod Kaje u svesci.) 2. DRUGA OROGENEZA PRE 60 MILIONA GODINA =(Alpska) (a) U E zalivu Tetisa pod uticajem bočnih sila izdigli su se morski talozi izgradivši Karpatsko-Balkanske planine i kotline. Istovremeno nabiranje je pratila vulkanizacija. b) U W zalivu Tetisa nastali su Dinaridi, Šar planina, Alpi, Pirineji Istovremeno sa nastajanjem mlađih venačnih planina na E i W Tetisa, reljefi prve orogeneze razlamali su se i spuštali duž raseda - geosinklinala. Pri tom su nastale i velike kotline kao što su Kosovska, Metohijska, Crnorečka i dr. Pod a) i b) je iz Kajine sveske. U ovom periodu spustilo se između velikih raseda staro panonsko kopno i tako je nastala velika panonska kotlina potolina. U nju je prodrla voda iz Tetisa, pa je tako nastalo Panonsko more. Kasnije je ovo more pretvoreno u jezero. Panonsko jezero prekrivalo je današnju Panonsku niziju i obodne predele do 900m nadmorske visine. U to vreme i kotline u Srbiji bile su pod jezerima. jezera u kotlinama koja sada pripadaju slivu Crnogh mora bila su povezana otokama s Panonskim jezerom, pa su njegovim oticanjem i ona isušena. Na prostorima nekadašnjih jezera ostale su debele naslage peska, šljunka, negde i uglja.) iz knjige - Pre 200.000 godina posledenje vode Panonskog jezera su su otekle preko Đerdapske jezerouzine prema E u more koje je bilo na mestu sadašnjeg Crnog mora. - Vulkanska aktivnost (Rasedanja i nabiranja Zemljine kore bila su ponegde pradena i snažnom vulkanskom aktivnošdu. Ali tu su vulkani davno ugašeni, a njihove kupe i krateri razoreni dejstvom spoljašnjih sila. Ostaci vulkanskih kupa i kratera nalaze se po obodu Kosovske kotline-Zvečan, u Šumadiji - Ostrovica kod Rudnika i u NE Srbiji oko Crnorečke kotline i Bora. Prateda pojava tadašnje vulkanske aktivnosti jesu ležišta raznih ruda metala.) Kod Kaje u svesci stoji da je matematički centar Srbije 11km NW od Kragujevca!!!

5 PLANINSKO-KOTLINSKA SRBIJA (Na N je omeđena S obodom Panonskog basena. Na E, S i W obeležena je državnim granicama prema Bugarskoj, Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i BIH.) -PLANINSKI RELJEF SRBIJE: -SLIČNOSTI PLANINA:- bogatstvo šuma - bogatstvo vode - biljni i životinjski svet -RAZLIKE PLANINA:-različita geološka građa - različita metalna i nemetalna dobra - vreme nastajanja - pravci pružanja (Planine obično nisu razdvojene jedne od drugih ved se javljaju u sistemima, vencima. Od neke visoke planine ili grupe planina po pravilu se pružaju njihovi ogranci u raznim pravcima. U Srbiji ima više planinskih grupa koji su delovi vedih sistema. Ovi sistemi pružaju se preko teritorije dve, tri, ili više susednih država.) -Važnost planina -90% pitke vode -(krečnjačke stene, u podnožju su vrela; jedina naša reka je Morava-izvire u našoj zemlji i ušde joj je u našoj zemlji) -bogatstvo drvne mase (dominira bukva-listopadno drvo) (Osim ovih prirodnih bogatstava, rečne doline u planinskim krajevima su najvažniji saobradajni pravci-protok robe, ljudi, kapitala i informacija. One su i glavne zone naseljavanja i privrednih aktivnosti stanovništva. U tom smislu poseban značaj imaju i planinski prevoji.)

SRPSKO-MAKEDONSKA MASA=RODOPSKE PLANINE I KOTLINE (Predstavlja najstariji deo kopna u Srbiji.Nastala je pre 250 miliona godina prvom orogenezom. Iz Sredozemnog moraTetisa pod uticajem bočnih pritisaka-endogenih sila podigli su se morski sedimenti na prostoru današnjih: SW Bugarske, E Makedonije, N Grčke, širi sliv S Morave, uži sliv Velike Morave. U drugoj orogenezi, pre 60 miliona godina reljefi prve orogeneze razlamali su se i spuštali duž raseda geosinklinala. Pri tom su nastale i velike kotline kao što su Kosovska, Metohijska, Crnorečka i dr. Srpsko-makedonsku masu čine gromadne? planine grupisane u planinsku masu, a ređe se javljaju usamljeno. Nemaju određeni pravac pružanja. Između ovih planina su kotline, međusobno povezane klisurama.Dna kotlina prekrivena su jezerskim i rečnim sedimentima.) Srpsko-makedonska masa obuhvata S i SE deo Srbije. -KRAJEVI: 1)DOLINA S MORAVE S Morava nastaje od Binačke Morave i Preševske Moravice u selu Radojevac? kod Bujanovca. Duga je 295km, a ušde joj je u selu Đunis kod Stalada, gde se spaja sa Zapadnom Moravom i čini Veliku Moravu.

a samo mestimično ima goleti. U njoj su smeštena 2 manja naselja Predejane i Grdelica. Sliv Južne Morave je područje Srbije sa najizraženijom erozijom. Stanovništvo se najviše bavi povrtarstvom. šumarstva. Planine: Kukavica. Čemernik i Ruj. Jablanička u slivu gornjeg toka reke Jablanice. Radan. Besna kobila. rudarstva i turizma. a u drugoj orogenezi ovaj reljef se razlomio i spustio duž geosinklinala gradedi Rodopske planine i kotline. Najjužnija kotlina je Vranjska duga 30km a široka 6km. kada su se u W zalivu Tetisa pod uticajem bočnih sila izdigli morski talozi. Na njima je kao i na susednoj planini Vardenik u prošlosti bilo na ispaši na desetine hiljada grla sitne i krupne stoke. najplodnije poljoprivredno područje u S Pomoravlju.Najjužniji oblik reljefa je Preševska povija.Majdan. Prema severu je Grdelička klisura duga 30 i duboka 550m. Povija predstavlja sniženo razvođe između 2 rečna sliva. Planina je bogata rudama olova i cinka. To je srpski PENDŽAB. između Skopske Crne gore i Rzjena. seče šuma i obrađivanje strmih terena. Vardenik. Preko niske (450-460m) i široke (5-6km) povije vode glavne saobradajnice ka Makedoniji i Sredozemlju. Pdinja je mali kraj koji se nalazi u gornjem toku istoimene reke sa centrom u Trgovištu.) Kotline: Bosilegradska. talože nanose u rečnom koritu i izdižu njegovo dno. DINARIDI: GEOGRAFSKI PREGLED (Zapadna zona venačnih planina) -POLOŽAJ I PROSTIRANJE (Dinaridi ili zapadna zona zahvata širok i dug pojas venačnih planina od Apla do Grčke. Planine: Doganica?. (One su najvedim delom pod šumarcima. Pasjača. Veliki i Mali Jastrebac.) -OROGENEZA: Nastali su pre 60 miliona godina. Vode koje posle kiša i topljenja snega naglo nadolaze spiraju zemljište. šibljem i prilično bujnim pašnjacima. Surdulička. Veternica i Pusta reka. Vlasotinačka.sastoji se od kotlina koje su povezane klisurama. Stanovništvo se tu bavi zemljoradnjom. Ona spada u najvede kotline u našoj zemlji.Sokolovica?. -GEOLOŠKA GRAĐA STENA:-krečnjak i dolomit 65% -peščar. u ovom slučaju Crnomorski-S Morava i Egejski-Vardar. 3)KRAJ W OD JUŽNE MORAVE Nalazi se između Kosovsko-metohijske kotline i Kopaonika na W. Naziv potiče od imena planine Dinare. Vidojevica. Rodopi se prostiru S od Zaplanske i Lužičke kotline. Prema ušdu dolina se nastavlja kroz Niško-aleksinačku kotlinu. Jablanica. Iznad gornje granice bukovih šuma koja je i do 1750m. (Tu su još Pečenjevačko i Mezgrajsko suženje i Brestovačka kotlina. Ona se eksploatiše u rudniku "Blagodat". vulkanske stene 35% . Uzroci intenzivne erozije jesu planinski reljef. srebra i bakra. U njoj se stiče pet reka : Južna Morava i njene pritoke Vlasina. a na N dolina W Morave. koja se prostire do ulaska Južne Morave u Staladku klisuru kod sela Đunisa. dugačak oko 700km. U Vranjskoj banji su termalne vode. Dukat. N od klisure nalazi se Leskovačka kotlina. u kojima ima i kadmijuma.6 Njena dolina je kompozitna . što dovodi do čestih poplava. drugom orogenezom. prostiru se pašnjaci. Goljak. Najviša je Besna kobila. Kotline: Toplička. duga 50km.) 2)KRAJ E OD JUŽNE MORAVE Oblici reljefa su nastali u prvoj orogenezi kao mlađe venačne planine. Strešer. a široka 45km. na E doline Južne Morave. na granici BIH i Dalmacije.Svojom bogatom prirodom pruža mnoštvo uslova za razvoj stočarstva. strme Grdeličke klisure.

7 -KREČNJAK=KARSTNI OBLICI RELJEFA: škrape. na E do Srpsko-makedonske mase. karstna polja. Planine NW dela centralne Srbijenazivaju se rudne jer su bogate rudama: Gučevo. a u višim delovima prava postlednička vegetacija. Prokletije su jedinstven park prirode. Prokletije se u Srbiji prostiru do W i N ivice Metohijske kotline. mekih i rastresitih. Iz jezera ističe reka lim.Dinarske planine 2. Maljen i Suvobor.Kopaonik sa dolinom Ibra 6. Njihov pravac pružanja je NW-SE. Ibra. Na njihovim mestima su gornji tokovi Lima. Šume su nastanjene najređim vrstama divljači -ris. Ima i dosta ledničkih jezera.Kosovska i Metohijska kotlina 1. peščara. Pedke i Dečanske Bistrice. Crnu Goru i krajnji SW deo Srbije. Tu je nađen i runolist. Obuhvataju Šar-planinu. a na S i W do granice sa Makedonijom. brdovito. Na njima ima retkih alpskih vrsta cveda. Obrasle su šumama i pašnjacima. u graničnom pojasu prema Albaniji i Makedoniji.DINARSKE PLANINE Prostrana planinska grupa koja se na N prostire do S oboda Panonskog basena. koje se sastoje od peska. brežuljkasto i ravničarsko zemljište S oboda Panonskog basena.okružena je golim stenama i mnogobrojnim jezerima sa prekrasnom bojom vode koja se menja sa promenom položaja Sunca)i Bogidevica -drugi:Čakor. Najvedi deo Šar planine se nalazi u Makedoniji. Njihova visina se smanjuje od S ka N. Albanijom. a u ledničkim jezerima retke vrste riba i vodozemaca. U njemu dominiraju Šumadijske planine. 3. koje pripadaju Dinaridima. Na N postepeno prelaze u niskoplaninsko.ŠARSKE PLANINE Šarske planine su grupa visokih venačnih planina koje se samo manjim delom nalaze na teritoriji Srbije. Komovi i Visitor. Žljeb i Mokra gora. Na Prokletijama je u ledeno doba bilo najviše lednika. Račvaju se u dva venca: -prvi čine:Đeravica (najviši vrh Srbije. 2. koja narod naziva "gorske oči". Jagodnja. Sokolske planine. Medvednik. Zeleni pojas čine Povlen. Maljen i Suvobor predstavljaju nastavak rudnih planina Bosne. Paštrik i Koritnik koje delimično okružuju Kosovsku i Metohijsku kotlinu. Žuti kamen. Crmom Gorom i BIH. U podnožju Visitora je Plavsko jezero koje je formirao najduži lednik na Balkanu (dug oko 33km).. Flišne planine (izgrađene od flišnih stena. Ona je smeštena . Boranja. Izgrađene su pretežno od krečnjaka i ispresecane uzanim rečnim dolinama strmih strana koje često imaju izgled kanjona. vrtače. Njihovi venci se pružaju u različitim pravcima kroz N Albaniju.Starovlaško-raška visija 5. uvale. -NEPROPUSTLJIVE STENE=ŠUME I SUVATI -FORMIRANJE REČNIH DOLINA-reka Lim ima kompozitnu dolinu (smenjuju se kotline i klisure) U sastav Dinarida ulaze: 1. To je "divlja" i teško pristupačna planina.PROKLETIJSKE PLANINE Predstavljaju najkrševitiju i najnepristupačniju planinsku grupu u Evropi. Jablanik.Prokletijske planine 3.Šarske planine 4. Hajla. Kroz Crnu Goru. laporca i gline): Cer i Vlašid. prokletijski lanci se nastavljaju planinama Maglid.

Raška obuhvata sliv srednjeg Ibra i slivove njegovih levih pritoka Raške i Studenice. Ravna planina. mermera i antimona. SW od Sjenice je Pešterska visoravan. . Crni vrh 2585m i Ljuboten 2498m. Sada su Šarske planine nejvedim delom pokrivene pašnjacima i livadama i šumama. a negde kanjoni. Golijske Moravice. njegov deo u Srbiji. Posebnu prirodnu celinu i visoku kotlinu u N delu Starovlaško-raške visije predstavlja Dragačevo. 4. Njoj pripadaju Kopaonik. tredim planinskim vrhom po visini u Srbiji. Murtenica. Leti je obraslo bujnom travom i gustim ševarom. Priboj. Tutinska. Njeno bilo (greben) dugačko je 95km. olova i cinka. Ranije ime vrha . Vede kotline su: Novopazarska. Mogu imati dužinu i 5-6km. Na Šar-planini ima ledničkih jezera. Starovlaško-raška visija sastoji se uglavnom od nepropustljivih stena. a zimi prekriveno debelim snežnim pokrivačem. Najvedu širinu. Zlatibor. Ona je najvedim delom od krečnjaka. gornjeg Ibra. Pruža se u pravcu N-S. Peštersko polje je najviše karstno udubljenje u Srbiji. Sjenička. Kopaonik je jedna od najvedih planina u Srbiji. Prijepolje. Značajno je i vodarstvo. dok su im neki delovi širokih i blagih strana. Rogozne. Za vreme ledenog doba na njima je bilo lednika. NE dela Crne Gore i SE Bosne. Čemerno. Sa tih manjih. u slivu Uvca severno od Sjenice i slivu Moravice. Granica se proteže preko nekoliko vrhova . Na više mesta postoje nalazišta lignita. botaničaru svetskog glasa. Prijepoljska i Ivanjička. Jelica. od granice sa Albanijom. 5. visine oko 1700m. valovske doline i morene. prolazi deo granice s Makedonijom. Planine obiluju potocima i rečicama.Da bi se povedale pašnjačke površine. i glavno bilo s Pančidevim vrhom (2017m). koji su ostavili cirkove. Pašnjaci Šar-planine smatraju se najbogatijim pasištima u SE Evropi. Rzava. Goč i Stolovi.. od 40km. Mileševa. Najvedi grad Novi Pazar. Kopaonik obuhvata 2 dela:a)prostranu visoravan poznatu kao Ravni Kopaonik. snažni severni vetrovi pa podseda na sibirske ravnice. One su raščlanjene dubokim dolinama Lima.Sopodani Starovlaško-raška visija se najvedim delom sastoji od krečnjaka.Suvo rudište kao i naziv Kopaonik potiču od davnašnjeg rudarstva. rekama raščlanjenih visoravni dižu se izolovane i prilično zaobljene planine visoke 1300-1800m: Tara. ovde je nastao starovlaški ili potpuno razbijeni tip sela. Željin.Vodene snage reka. Srpsko-makedonske mase na E i Kosovske kotline na S. Bajina Bašta. ali ima dosta i krečnjaka. Golija i u okuci Ibra je Rogozna. Javor. Zapadne Morave na N.. manastiri Studenica. Vrh je dobio naziv po Josifu Pančidu. Mučanj. na Šari su u prošlosti iskrčeni veliki kompleksi šuma. STAROVLAŠKO-RAŠKA VISIJA Pripada Dinaridima. U građi Šarskih planina učestvuju stare nepropustljive stene i krečnjaci. Nova Varoš. visoka 1100-1250m.8 između Kačaničke klisure. Pre svega zbog reljefa. Stari Vlah. ima u srednjem delu. Šarskom bilom. Travni (suvatski) pojas dugačak je oko 80km i širok 4-5km. Najviši vrh Šar-planine je Bistra 2651m. Dobila je ime po mnogobrojnim pedinama i jamama.. U reljefu se ističu prostrane blago nagnute ili zatalasane visoravni ili površi visine od 800-1200m.KOPAONIČKE PLANINE SA DOLINOM IBRA Kopaonička grupa planina smeštena je između doline Ibra na W. prostire se uglavnom između Drine i Lima na W i izvorišnih krakova Raške i Studenice na E. na visini vedoj od 2500m. Dugačak je 75km. Uvca. a široko prosečno 15km. Za Sjeničku kotlinu je karakteristična temperaturna inverzija = pojava da temperatura raste sa porastom nadmorske visine. Prostire se između Kopaonika. pa oskudeva u vodi. još iz srednjeg veka. od kojih se neke u vedem delu godine pune otapanjem snežnika. Kosovske i Metohijske kotline u Srbiji i Pološke i Skopske kotline u Makedoniji. Raške i Studenice. a oko 35% obraslo je četinarskom i bukovom šumom koje se eksploatišu. Ali i pored toga oko 50% njene površine pokrivaju pašnjaci i livade (pa se stanovništvo bavi stočarstvom-kozarstvo i ovčarstvo). Doline ovih reka negde su klisure.

. 2.Dužine 84km. uglavnom su pokrivene šumom. Goleša. bakar. prema NW nastavljaju planine srednje visine: Željin. Najduži je Sirinidki lednik dug 7km.. Šume se nalaze do 1900m. grafit. Pavlice. peščari.Veliko Kosovo na S (Povezani su dolinom Laba. a široka 10-15km. Ističu se Drenačke planine. Na sve strane teku potoci i potočidi. Poznata je i pod nazivima "Dolina istorije" zbog srednjevekovnog grada Magliča. boravila srpska vojska pre Kosovskog boja. Crnoljeve. cink. Jezerske i Žar-planine. Bogutovačke. kod Zvečana i PrištineVeletin i Mrkonjski vis. azbest. U ovom delu doline Ibra na više mesta ima kamenog uglja."Dolina jorgovana" koje je u njoj zasadio Uroš I Nemanjid. kobalt. Obuhvata gornje i srednje delove sliva Kline.KOSOVO POLJE:-Malo Kosovo na N .pri nabiranju Dinarskih i Šarskih planina. a u višim delovima su pašnjaci i livade. Dugačka je oko 40km.) -KRAJEVI: 1. Postvulkanske pojave=najvedi termalni izvori pretvoreni su u banje. osim krečnjaka i škriljaca ima i vulkanskih stena. Klisurom prolaze važne saobradajnice . Ostataka vulkanskih kupa ima u okolini Kosovske Mitrovice.) -GEOLOŠKA GRAĐA: morske taložne stene. (Nastala je 2. magnezita i drugih ruda.9 Kopaonik predstavlja najvedu vulkansku masu u Srbiji. Čičevice. U dolini Ibra ističe se Ibarska klisura. najviša banja u Srbiji. Žegovca.)Na okolnim planinama. (Prostire se ka Metohiji. Izvorišni deo ulazi u sastav crnogorskih planina.. Na padini Kopaonika na 700m nadmorske visine leži Lukovska banja. Na Kopaonik se. magnezit.DRENICA=sastoji se iz srednje visokih planina razdvojenih kotlinicama. leve pritoke Belog Drima. Na Kopaoniku se nalazi najviša meteorološka stanica u Srbiji. po obodu kotline. I ove planine su bogate izvorima i potocima.= 3. leve pritoke Sitnice. SW od Kraljeva u kome je. Goč i Stolovi. U građi Kopaoničkih planina učestvuju stene različite starosti i odlika: granit. Skopske Crne gore. a na površini nataloženi rečni nanosi. olovo. Po visini i reljefu deli se na Gornju i Donju Drenicu. zbog Mataruške. Biljni svet Kopaonika je bogat. 4. Jošaničke. a duboka 550m. Odatle prema N. Kopaonika..KOSOVSKO POMORAVLJE-obuhvata slivove E reka . Od granice sa Crnom Gorom do Kosovske Mitrovice. vulkanske stene. i Drenice. Veoma je bogat vodom zbog vododržljivih stena. )Središte je Gnjilane.. Reljef podseda na Šumadiju.Raznovrsno rudno bogatstvo: gvožđe. Dolina Ibra ima znatno prostranstvo. zatim manastira Žiče. Goljaka.. Dno kotline je ispunjeno morenskim materijalom koje su taložili Šar-planinski lednici.orogenezom tektonskim spuštanjem duž raseda geosinklinala. Teritoriju Drenice presecaju važne saobradajnice. Studenice. preko kojih se nalaze jezerski sedimenti (posle stvaranja dugo su bile pod jezerima). (obuhvata Gnjilansku kotlinu i njene obodne krajeve. "Dolina banja". kako se pretpostavlja.SIRINIDKA ŽUPA (KOTLINA)-obuhvata srednji i gornji tok reke Lepenac. 6. a samo manji deo pašnjacima. . Oivičena je Srpsko-makedonskom masom i Dinarskim planinama. Smeštena je na 1710m nadmorske visine. dolina Ibra pripada S delu Starovlaško-raške visije i najsevernijem delu Kosovske kotline. između Kraljeva i Raške. dolina Ibra čini istočni produžetak Starovlaško-raške visije i granicu prema Kopaoničkim planinama.) Nalazi se na nadmorskoj visini od 510-570m. Prostire se između Šar-planine.KOSOVSKA I METOHIJSKA KOTLINA -KOSOVSKA KOTLINA: -POLOŽAJ:(meridijanskog je pravca pružanja. krečnjaci.. Gradca.

Egejski sliv. a u blizini grada je i manastir Dečani. Sa ove planine voda otiče u 3 morska sliva: Nerodimkom u Crno i Egejsko more. Pedka i Dečanska Bistrica teku valovima koje su ranije usekli lednici. Dolinom Drima.pri nabiranju Dinarskih i Šarskih planina. (Kosovska kotlina je bogatija rudama od Metohijske. Gnjilane. Ispred ulaska u Rugovsku klisuru. Levi krak teče u Sitnicu. Kosovska Mitrovica. ) GEOLOŠKA GRAĐA: morske taložne stene. Ibar. a na površini nataloženi rečni nanosi. Najvedi grad je Ped. krada.) -METOHIJSKA KOTLINA : METOH= CRKVENO IMANJE na grčkom (Naziv kotline jer su mnoga sela Metohije u srednjem veku bili metosi-crkvena imanja brojnih manastira i crkava. Beli Drim je jedini rečni sistem Metohije. Pruža se uporedo sa Kosovskom. a Toplugom u Jadransko. Vedi gradovi:Priština. Naziv je dobio po brojnim pedinama koje se nalaze na strani Prokletija pored grada. sve druge reke su njegove pritoke. (Dno kotline leži na 350-450m nadmorske visine.Blago je nagnuta prema S. veda i toplija. nalazi se Jezerska planina koja predstavlja hidrografski čvor Srbije. nikla. SW od Uroševca. Nastaje iz karstnog vrela Radavačke pedine na planini Rusoliji.orogenezom tektonskim spuštanjem duž raseda geosinklinala. do Metohije dopiru klimatski uticaji Jadranskog mora. Vardar. Okružena je Šarskim i Prokletijskim planinama. Veliku Moravu. Desni krak teče u Lepenac. ) Pedka Bistrica teče kroz Rugovsku klisuru.) BIFURKACIJA= pojava račvanja reke i njeno oticanje u dva sliva. ali znatno šira. Nju i Kosovsku kotlinu razdvajaju niske Dreničke planine. Bifurkacija Nerodimke je na planini Crnoljevi. kobalta.10 (Na obodu Kosovske kotline. lignita i dr. Od gradova još Prizren i Đakovica. Metohijska kotlina je najveda kotlina u Srbiji. saobradajno značajnija. između kojih se nalaze lako prohodni prevoji pa ove dve kotline čine jednu geografsku celinu. Goleš i Crnoljeva.)Kroz nju prolazi pruga i drum koji povezuju Kosovo i Skoplje. od koje je niža. barita. zajedno sa Vojvodinom predstavlja najplodniji deo Srbije. Crno more. Kačanička klisura Lepenca duga 24km i do 1000m duboka. Njena bifurkacija je veštačka. (U Metohijskoj kotlini na više mesta ima hroma. Mesto bifurkacije se naziva Drvanjska glava.) . Preševska povija: ? razvođe između dva sliva. usečena između Šare i Skopske Crne gore. (Nastala je 2. Uroševac. Metohijska je niža. nalazi se Pedka patrijaršija. Dunav.)Ista kao i kod Kosovske kotline. Reka Miruša s kanjonom i više vodopada i jezera naziva se "metohijske Plitvice". preko Albanije. W Moravu. Čičavica. Manastir Gračanica. koja je duga 23km a duboka 1km.veka. KAČAK=odmetnik (reč turskog porekla. preko kojih se nalaze jezerski sedimenti (posle stvaranja dugo su bile pod jezerima). Na dužini od 13km ima 12 vodopada. Njen severni krak storen je ljudskim radom 70ih godina 19.

Beljanica. Na početku i na kraju njegovog pružanja izdižu se kupasti vrhovi. One su ogranci S Karpata. Mrki i kameni ugalj. koji se prostiru u E Srbiji.) -GEOLOŠKA GRAĐA STENA: a)krečnjak b)peščar:-mek -tvrd c)vulkanske stene (U dalekoj prošlosti ovde su se u plitkom moru taložili rečni nanosi sa susednih delova kopna.) -RELJEF: 1)PLANINE:-E venac -W venac ((Nalaze se u E delu Srbije. u vidu luka preko Dunava. Karpatske planine pored Dunava su Miroč i Deli Jovan. Na krečnjačkim terenima česti su karstni oblici oblici reljefa: škrape. Karpatske i Balkanske planine nastale su pre 60 miliona godina drugom orognezom kada su se u E zalivu Tetisa pod uticajem bočnih pritisaka i endogenih sila izdigli morski sedimenti. nastavljajudi se iz Rumunije. Kada se uz strane Rtnja penju gusti oblaci. Za vulkanske stene vezana je pojava ruda bakra.Od tvrdih peščara pravi se vodenično kamenje. uvale(su ređe) i pedine.11 KARPATSKE PLANINE I KOTLINE (Karpatsko-balkanske planine ili istočna zona venačnih planina nalazi se u E delu Srbije. Na W se prostiru do Velike Morave. Rtanj omogudava prognozu vremena za okolni kraj. a da istovremeno na Šiljku sija Sunce. S od Dunava . Tupižnica i druge. planine Ruj i Lužničke i Zaplanjske kotline na S. To je u celini masivni krečnjački greben.) . Prostire se između Dunava na N. S od Dunava .) -NASTANAK I POLOŽAJ: (Nalaze se u E delu Srbije. Između planina su kotline. koji se prostiru u E Srbiji. kupasti vrh Šiljak-1560m. Kasnije su ovde u dubljem morskom basenu nataložene debele naslage krečnjaka. koji se dužinom od 7km pruža pravcem W-E. To su niske i srednje planine.Nastanak magmatskih-vulkanskih stena vezan je za nekadašnje vulkanske aktivnosti. gvožđa i nekih retkih metala. od kojih nijedna ne dostiže visinu od 1600m. Najupadljivija planina Karpatske i čitave E Srbije je usamljeni Rtanj. naročito podmorskih vulkana. kada su se pod uticajem bočnih pritisaka izdigli morski talozi. Prostiru se prema S do linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina. i granice prema Bugarskoj na E. Na W se prostiru do Velike Morave. Na E delu grebana je viši. to je pouzdani znak da de tog dana biti kiše. Nabiranje je pratila vulkanizacija.. Prostranstvom se ističe planina Kučaj. Posebno je strma njegova E strana. a na E do granice sa Bugarskom. nastavljajudi se iz Rumunije. Prostiru se prema S do linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina. u vidu luka preko Dunava. Kučaj. Dešava se da leti u celoj Crnorečkoj kotlini i podgorini Rtnja pada kiša. Pošto se kupasti Šiljak izdiže visoko iznad okoline. srebra. i Donjodunavske kotline: Ključ i Negotinsku krajinu. Srpsko-makedonske mase uz Južnu i Veliku Moravu na W. One su ogranci S Karpata. a dalje ka S pružaju se Homoljske i Majdanpečke planine. Na njoj i Beljanici su najdeblje naslage krečnjaka. Njihove najdeblje naslage su na Kučaju i Beljanici. stvarajudi tako peščare.Planine sa šumama i pašnjacima. Rtanj. vrtače. strmo izdignut između Crnorečke i Sokobanjske kotline. Iz Srbije se nastavljaju na planine u Bugarskoj. Unjemu izdvajamo planinsku regiju: Karpatsku i Balkansku. Nastale su pre 60 miliona godina drugom progenezom iz E zaliva Tetisa.

Značajnije su Pek. Vede kotline su: Zviška ili Kučevska.) . Oivičena je istočnom podgorinom Miroča. Ključ i Negotinslka krajina su pokriveni morskim i jezerskim talozima. Velikog grebena i Deli Jovana. Timok. a sastoji se od živog. DONJODUNAVSKE KOTLINE: 1. Vedina reka u E Srbiji su zlatonosne. Čestobrodicom. preko kojih su nataloženi nanosi reka i vetrova. Bogovinska kod Boljevca.veka bile su potpuno nenaseljene. a na E u Donjem toku Dunava su Donjodunavske kotline Ključ i Negotinska krajina.. Knjaževačka.Tilva Bora . u dolini Timoka-Zaječar i Knjaževac. Makedonije i s Kosova.godine. u unutrašnjosti-Bor. na E do granice sa Bugarskom. koji je u geološkoj prošlosti bio pod morem. kao što su Miroč i Deli Jovan.Kotline predstavljaju područja s intenzivnim ratarstvom. vodi put iz Pomoravlja ka dolini Timoka. pokretljivog peska. Negotinska krajina i Ključ čine W deo Vlaško-pontijskog basena.12 2)KOTLINE: (Karpatske planine su raščlanjene kotlinama i klisurama. granicom prema Bugarskoj. Najinteresantnije su: Resavska kod Despotovca. Posle oslobođenja od Turaka.) 3)VULKANSKE KUPE:-Tilva Nagra -Tilva Roša . i Brze Palanke. Homoljska ili Žagubička. a zatim pod jezerom. u podnožju Rtnja je Boljevac. kada su se pod uticajem bočnih pritisaka izdigli morski talozi. Negotinska krajina je vinogradarski rejon. vodarstvom i vinogradarstvom. Mlava. Između planina su kotline. Nastale su pre 60 miliona godina drugom progenezom iz E zaliva Tetisa. Majdanpek.) -POSTVULKANSKE POJAVE=BANJE (Brestovačka banja kod Bora. Zlotska (Lazareva) kod Bora.KLJUČ 2. 1833. Kučevo i Žagubica. počinje vedi priliv doseljenika iz Crne Gore. na W do Srpsko-makedonske mase uz S Moravu. Ravanička kod Duprije. Predstavlja najnižu nadmorsku visinu u Srbiji od 18m. Negotinska krajina se nalazi u NE delu centralne Srbije. najdubljeg i najužeg dela Đerdapske klisure.NEGOTINSKA KRAJINA (Ključ se širi iz okuku Dunava. Ceremošnja i Dubočka kod Kučeva. Crnorečka. Pont (Crno more) je zahvatalo Vlašku niziju i današnje Crno more i Kaspijsko i Aralsko jezero. Klisure: Đerdapska-njome prolaze saobradajnice koje povezuju Panonsku i Vlašku niziju. Gamzigradska banja kod Zaječara) (Neke planine. u obliku je ključa. U Ključu je to Kladovo.) BALKANSKE PLANINE I KOTLINE -(NASTANAK I POLOŽAJ): (Prostiru se S od linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina do planine Ruj i Zaplanjske i Lužničke kotline na S. sve do polovine 19. Gradsko središte je Negotin. Dunavom i Vratnjanskom rekom.. Varošice: pored Dunava-Golubac i Donji Milanovac. Zaječarska. preko prevoja Stolice. Resava i dr.Tilva Minja 4)PEDINE: (Pedine predstavljaju podzemni karstni oblik reljefa. a prostire se između Kazana. One u sitnom pesku i šljunku nose mnogobrojna zrnca i listide zlata. Prečka reka. Od Rama prema Radujevcu prostire se 20km duga Ramska peščara.

U dolini Nišave je Pirot poznat po kačkavalju i dilimarstvu. Suva planina i dr. u knjizi piše 350m. N od Nišave-Tresibaba. suvati=visokoplaninskim pašnjacima. Niška i Zvonička.13 -(GEOLOŠKA GRAĐA):-krečnjak i peščar-Na Staroj planini debljina peščara iznosi preko 1000m. Ozren. .POVRŠ VALOŽJA: S od Nišave pružaju se krečnjački venci Suve planine. Kroz klisuru prolaze saobradajnice Niš-Pirot-Sofija. -ODOROVSKO POLJE= E od Pirota.Geološka građa peščar i krečnjak?. Device i Ozrena.) (Poznatije banje u ovom kraju su Sokobanja. Zaplanjska-između Suve planine i Babičke gore. Svrljiške planine. Najviši vrh je Midžor. -(PLANINE):(Stara planina. Stara planina se pruža pravcem NW-SE i dugačka je 90km. koja se sastoji od više lučnih venaca. Pirotska i Belopalanačka-kao delovi kompozitne doline Nišave. Naslage peščara debljine i do 1300m. -SIDEVAČKA KLISURA=duga je oko 18km i duboka do 550m?. Izraziti kraj ovčarstva. -(KOTLINE):(Sokobanjska-između Rtnja. (Nju je u krečnjačkim stenama između Niške i Belopalanačke kotline. vrtače i uvale. a viši su pod pašnjacima. Lužnička. Jedino karstno polje u Karpatsko-Balkanskom predelu.) . Devica. Ona je krajnji W deo planine Balkan. usekla Nišava. Zbog krečnjaka prisutni su kraški oblici reljefa-škrape. najvedim delom goli. poznato po velikom vinarskom podrumu. U SE ogranku ove planinena visini 1200-1300m NV je visokoplaninska POVRŠ VALOŽJA (dužine oko 90km)=obrasla travnim formacijama. Najvede naselje u klisuri je Sidevo.. Krečnjačke naslage na Suvoj planini su do 600m debljine.Niži delovi obrasli su šumama. Kao i druge Balkanske i Karpatske planine od davnina poznata po pašnjačkom ovčarstvu. koja se pruža u Bugaraskoj do reke Iskr. Svojom visinom i prostranstvom ističe se Stara planina.

Meteorologija predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem vremena. doba dana i godine. -TEMPERATURNA INVERZIJA predstavlja pojavu da sa porastom nadmorske visine i temperatura raste. Vremenski element koji je u datom vremenu najizraženiji daje pečat vremena.padavine:-visoke -niske 5. 3. 1. Neposredno na površini formiraju se rosa. Broj mm predstavlja dubinu sloja vode koja bi se na zemljinoj površini stvorila za određeno vreme (1 godina). Sve oblasti kopna ne zagrevaju se podjednako. kada voda ne bi oticala i ne bi isparavala.PADAVINE su svi oblici izlučene vodene pare koji dospevaju na Zemljinu površinu. a najviše oko 14h.Duže od 3 dana nisu pozdane zbog čestih promena u kretanju vazdušnih masa. Vreme je složena pojava i sastoji se od više elemenata. 2. inje i poledica.insolacija 2.Insolacija u Panonskoj niziji iznosi 2400 sati godišnje. Linijama-izotermama povezuju se mesta s jednakim mesečnim ili godišnjim temperaturama. Temperatura vazduha zavisi od upadnog ugla Sunčevih zraka.TEMPERATURA predstavlja toplotno stanje vazduha.radijacija 3. 4.temperatura:-termički gradijent -temperaturna inverzija 4. a Sunce je jedini izvor toplote. a sporije travne površine. Zato vreme može biti: sunčano.RADIJACIJA predstavlja količinu energije koju Zemlja otpusti u atmosferu. Srednja dnevna temperatura vazduha izračunava se na bazi tih merenja i dvostruke vrednosti t vazduha za 21h. 14.Međunarodna meteorološka služba osnovana 1873. za Beograd =660mm vodenog taloga=660l/m kvadratni. vetrovito itd. Dobijena vrednost se deli sa 4. a u planinskoj regiji 1900 sati godišnje.vetrovi:-stalni -periodični -povremeni 6. Iz oblaka (visoke) padaju kiša. Najjužniji predeli Srbije topliji su od najsevernijih.5 stepeni C. kišovito. Kišomer predstavlja aparat kojim se meri količina padavina izmerena u milimetrima. Temperatura vazduha meri se termometrom. a najsporije predeli pod šumama. slana. Ona zavisi od zagrevanja Zemljine površine. a predviđanjem vremena se bavi meteorološka služba. Tipovi vremena su određena kombinacija elemenata.- 14 KLIMA - -VREME VREMENSKI ELEMENTI: 1. i 21h. . ali se brže i hladi. kao i podnožja i niže planinske padine od viših.Najpouzdanije jednodnevne prognoze i do 3 dana. u 17.INSOLACIJA predstavlja količinu enerije koju Zemlja prima od Sunca.pritisak:-normalni -visok -nizak 7. Najbrže se zagreva golo stenovito i peskovito. -TERMIČKI GRADIJENT predstavlja ravnomerno opadanje temperature na svakih 100m nadmorske visine za 0. Na osnovu tihmerenja izrađuju se karte izotermi. Istom količinom energije kopno se 2-3 puta brže zagreva od vode.oblačnost i magla (Vreme predstavlja trenutno stanje atmosferskih pojava na određenoj teritoriji. Najniže temperature su pred izlazak Sunca. U meteorološkim stanicama obavlja se tri puta dnevno. Npr. sneg i grad. snežno.

Sa njega stalno duvaju W vetrovi. a leti sveže i lepo) Atlantski okean udaljen je od naše W granice oko 1800km. Kada naiđu iznad Dinarskih planina.N nizijski delovi. Samo planinski krajevi Srbije primaju više padavina. Temperature mogu biti visoke i niske. Juničke planine 1417mm/m kvadratni. b)oblasti koje imaju manje od 1000mb . Košava je suv i hladan vetar. Ako pređu preko Dinarskih planina. izuzetno i 27 dana. Najvedi deo Srbije prima manje od 800mm. Košava je povremeni=lokalni vetar koji duva najčešde u E delu Panonske nizije. Niša na S i Šida na W. hlade i izlučuju padavine. primaju iznad Sredozemnog mora veliku količinu vlage. iz oblasti visokog ka oblastima niskog vazdušnog pritiska. Timočka i Negotinska Krajina. Ciklone (C) predstavljaju oblasti niskog vazdušnog pritiska. obično po više dana. koji donose tople i vlažne vazdušne mase.VAZDUŠNI PRITISAK predstavlja svojom težinom pritisak vazduha na Zemljinu površinu. donosi pretežno suvo vreme i ubrzava isparavanje. Na Zemljinu površinu donose stabilno vreme bez padavina. Zimi često prodiru hladne vazdušne mase (severni) iz Sibira i sa Arktika. one se izdižu. zimi. 5. 0m NV i t=0 stepeni C iznosi 1013 milibara -Visok vazdušni pritisak je pritisak iznad 1013 milibara -Nizak vazdušni pritisak je ispod 1013 milibara U našoj zemlji mogu se izdvojiti tri velike oblasti s različitim vazdušnim pritiskom: a)oblasti koje imaju više od 1000mb .15 U Srbiji je prosečna godišnja količina padavina oko 670mm.. Padavine našoj zemlji donose uglavnom W vetrovi sa Atlantskog okeana. Anticiklone (A) predstavljaju oblasti visokog vazdušnog pritiska. Godišnja razlika u pritisku između najviših i najnižih delovas Srbije iznosi oko 270mb. dolina Velike i delom Južne Morave i Zaječarska kotlina i manje od 600mm.niži tereni u ostalim delovima Srbije. Najviše kod Prokletija. a najmanja u februaru i oktobru. Najveda je u maju i junu. Ona duva u zimskom periodu godine i to na mahove 2-3 dana ili 2-3 sedmice. Prodirudi dalje na u unutrašnjost Balkanskog poluostrva. s tim što se količina padavina idudi prema E smanjuje. v)planinska oblast . Vodena para koju oni nose najviše se kondenzuje i izlučuje iznad Dinarskih planina i Alpa. gde ka SW vazdušni pritisak postepeno opada.VETROVI predstavljaju horizontalno kretanje vazdušnih masa. a severni deo Bačke i Banata.Ovaj vetar dopire do Subotice na N. Na Zemlju donose vrlo nestabilno vreme i padavine. Stalni vetrovi: -zapadni duvaju između povratnika i polarnika na obe hemisfere. leti se retko javlja) -bura (duva sa Dinarskih planina prema moru više u zimskoj nego u letnjoj polovini godine. Veliko Pomoravlje. između 800 i 1200mm. donosedi hladno i suvo vreme. duva sa mora prema kopnu. pri spuštanju se sve više zagrevaju i Panonskoj niziji donose manje padavina. Tople i suve vazdušne mase koje struje iz Sahare prema N. pa se i količina padavina idudi prema E smanjuje. niži tereni Peripanonske Srbije. 6. .planinski delovi imaju znatno niži pritisak. dolaze sa W. pa otuda i naziv -polarni (istočni) duvaju u polarnim GŠ -pasati i antipasati duvaju od povratnika ka Ekvatoru Periodični vetrovi: -monsuni kišni i sušni Povremeni=lokalni vetrovi: -košava -vardarac -jugo (S i SE vetar. slapovit i jak vetar sličan košavi. Zimi donosi hladno i vedro vreme. ovi vetrovi donose sve manje vodene pare. -Normalni vazdušni pritisak na 0 ili 45? stepeni GŠ.

5 stepeni C. Planinska oblast ima veliku oblačnost-godišnje prosečno nebo je pokriveno oblacima blizu 6/10. Tako t vazduha s porastom visine opada na svakih 100m za 0. Oslobađanjem toplote more zimi zagreva vazduh. -NADMORSKA VISINA: Sa porastom nadmorske visine temperatura opada.Istovremeno preko Panonske nizije u našu zemlju zimi prodiru hladne vazdušne mase sa N i NE. vreme je oblačno. Na našim planinama to se najbolje vidi u prolede. a u podnožju planine cvetaju prve vodke. kada ona iznosi 2-8/10.5/10. 8. a najvedu Tekija -6.46st 11` NGŠ. . Meri se higrometrom i može biti apsolutna i relativna. preko Albanije.GŠ 2. Sa porastom GŠ menjaju se svi vremenski elementi.OBLAČNOST I MAGLA-oblačnost se izražava u desetinama vidljivog neba.UDALJENOST KOPNA OD MORA: Srbija nema izlaz na more. 2. unutrašnjost naše zemlje imala bi znatno topliju klimu.VLAŽNOST VAZDUHA predstavlja količinu vodene pare u vazduhu. a u toku zime odaje do 16 puta više toplote od iste površine kopna. Zbog toga je u podnožju planine toplije nego na njenom vrhu. a relativna godišnja 68. uslovljavaju klimu u pojedinim oblastima nazivamo klimatski faktori. Dolinom Drima. Kada je oblačnost manja od 2/10 vreme je vedro. na putu do naših S krajeva. Dinaridi sprečavaju prodor toplih vazdušnih masa sa Sredozemlja.4%. Da nije tih planina. od 0 do 10/10. Tokom poslednjih decenija apsolutna vlažnost vazduha u Beogadu tokom jula iznosi 13g/m kubni. 3.ali u krajnje S delove Srbije dolinom Vardara. jadranskosredozemni uticaju su znatno izmenjeni. more u toku leta akumulira. preko teritorije Makedonije prodire uticaj Egejskog mora. Apsolutna vlažnost vazduha pokazuje koliko g vodene pare sadrži 1m kubni vazduha. a ako je više od 8/10 vreme je tmurno. Tada se na planinskim vrhovima zadržava sneg. Delovanjem kopna.16 Izobare predstavljaju zatvorene nepravilne krive linije koje povezuju mesta sa istim vazdušnim pritiskom.RELJEF: -PRAVAC PRUŽANJA PLANINSKIH VENACA: Kretanje toplih vazdušnih masa sa Jadranskog i Egejskog mora prema unutrašnjosti zemlje umnogome sprečavaju planinski venci W i S od teritorije Srbije.8%. Barometar predstavlja aparat za merenje vazdušnog pritiska. 7. Zbog različitog zagrevanja kopna i mora. i odvojena je planinskim vencima.8/10 vidljivog neba.) 1. Srbija se nalazi u severnom umerenom toplotnom pojasu na 41st 53` . U Panonskoj oblasti leti preovlađuje sunčano vreme. Zato i postoje znatne razlike u klimi između predela na različitoj nadmorskoj visini.GŠ.UDALJENOST ILI BLIZINA MORA (1. ) -KLIMATSKI FAKTORI: (Geografski uslovi koji određuju tj.predstavlja najvažniji klimatski faktor. Najvedu ima Ljubovija-81.klima postaje hladnija i oštrija a količina i učestalost padavina povedavaju se. Ako nema oblaka. Sa porastom GŠ klima postaje hladnija.) -KLIMA: (Klima predstavlja prosečno stanje vremenskih elemenata u jednoj oblasti za vreme od 30-40 godina. a topli vazduh struji i zagreva kopno. Najmanju godišnju oblačnost u Srbiji imaju Smederevo i Novi Pazar sa 4. Relativna vlažnost vazduha pokazuje stepen zasidenosti vazduha vodenom parom i izražava se u %. a procenjuje se neinstrumentalnim osmatranjima ili odoka. oblačnost je 0 i tada je potpuno vedro vreme. u Metohijskoj kotlini se oseda uticaj Jadranskog mora.RELJEF:-PRAVAC PRUŽANJA PLANINA -NADMORSKA VISINA 3.

I jesen je kišovita. Godišnja doba se ravnomerno smenjuju. Prolede i jesen su jasno izraženi. u Metohijskoj kotlini.zastupljena je u krajevima nižih planinskih predela koji su dobro zaklonjeni od hladnih vetrova.vlada u Panonskoj niziji i na njenom obodu do 600m NV.KONTINENTALNA 2. Jesen je toplija od proleda zbog insolacije i radijacije? Najveda količina padavina u Srbiji izmerena je u Juniku kod Dečana.Goli tereni se u toku dana brže i više zagrevaju nego tereni obrasli šumom i travom. gde ima peščara.UMERENO-KONTINENTALNA a)ŽUPNA ILI KOTLINSKA 3. jer je Srbija udaljena i odvojena od mora planinskim vencima. Šar planina 12001400mm vodenog taloga. . oštre i s mnogo snega. Sirinidka župa. Ima godina kada se i u ovim mesecima izluči malo padavina.je zastupljena iznad 800m nadmorske visine. Stara i Maljen oko 1000mm. pa visokoplaninski prevoji budu neprohodni. Šume povedavaju isparavanje. naročito orah.PLANINSKA 4. Uslovljena je položajem. kao i trajanje snežnog pokrivača.a zime duge . Debeo snežni pokrivač zadržava se više od 150 dana. Župni krajevi su topliji od okolnih krajeva. Zime su hladne zbog okolnih planina koje su pod snegom.Dolinom Drima preko Albanije dolazi uticaj Jadranskog mora.SUPTROPSKO-JADRANSKA . W od linije Šabac-Ped. -UMERENO-KONTINENTALNA KLIMA . To su obično kotline i delovi rečnih dolina . padavine iznose više od 800mm. a kada pada obodnim delovima nanosi velike štete. Prosečna količina padavina iznosi oko 1000mm. U njima dobro uspevaju vinova loza i vode.je zastupljena u najvedem delu centralne Srbije do 800m NV.SUPTROPSKO-JADRANSKA (-KONTINENTALNA . U E delu preko 800mm dobijaju samo neke planine.zastupljena je u Metohijskoj i S delu Kosovske kotline.) -TIPOVI KLIMA: 1. Njene odlike su kratka i sveža leta. Vrudine su najvede u Bačkoj i Banatu.17 4. a zemljište se sasuši i ispuca. kotline u dolini Lima itd. posle jednog vetrovitog i kišovitog perioda sneg se naglo topi i ubrzo posle kratkog proleda dolazi leto. pa zato Vojvodina trpi od čestih i dugih suša. Prolede je hladnije od jeseni. Najviše padavina izluči se u maju i junu kad je to najpotrebnije usevima. dok smanjuju brzinu vetrova.basen Župe između Kopaonika i Jastrepca.DA LI JE POVRŠINA KAMENITA ILI POKRIVENA VEGETACIJOM . godišnji raspored je povoljan. -PLANINSKA KLIMA . Odlikuje se toplim i dugim letima. a E 500-600mm. U toku druge polovine leta vazduh se dosta zagreje i do 35 stepeni. Krajem zime. Najviše padavina izluči se krajem proleda i početkom leta. Zbog oštrih zima. Prolede i jesen ne traju dugo. . U središnjim delovima nizije grad je retka pojava. -ŽUPNA=KOTLINSKA . Iako su količine padavina male od 500700mm. Odlikuje se umereno toplim letima i umereno hladnim zimama sa dosta snega.Odlike klime: topla i suva leta i hladne i oštre zime sa jakim mrazevima. Količina padavina je različita. toplih leta i male količine padavina klima Bačke i Banata ima obeležje kontinetalno-stepske klime. Požeška i Metohijska kotlina.

Napuštene delove rečnih korita ispunjene vodom narod naziva mrtvaje. delimično Drina. Rečni sistem predstavlja glavnu reku sa svojim pritokama. i mulja.5km -3505km (Kroz našu zemlju. One izviru u planinskim predelima i bogate su vodom. nastale taloženjem rečnih nanosa po kojima se reka račva u mnoge rukavce. Reke koje teku Panonskom nizijom i one koje su obrazovale svoje doline u napuštenim zalivima Panonskog jezera (Velika Morava. pa su se za vreme visokih vodostaja često izlivale. 5. Naša zemlja ima gustu rečnu mrežu. Može biti normalna i kompozitna (naizmenično poređane kotline povezane klisurama). Vodno bogatstvo čine podzemne vode. dužinom od 588.okean. Površina Crnomorskog sliva iznosi 81. 4. jezera. strana i obale.jezero.REČNO RAZVOĐE predstavlja uzvišenje koje deli dva susedna sliva. Srbija obiluje vodama. ELEMENTI REKE: 1. Južna Morava i druge).18 REKE CRNOMORSKOG SLIVA REKE predstavljaju masu vode koja teče od izvora prema ušdu udubljenjem=užebljenjem koje mi nazivamo rečno korito. 2. Stalnim taloženjem novih nanosa delta se produžava a kopno se širi na račun vode). U svojim gornjim tokovima velike reke dunavskog sliva teku kroz planinske predele (Drina. Može biti:-određeno (u planinama) i neodređene (u nizijama). Rečno korito se sastoji od dna.PROTICAJ predstavlja količinu vode u metrima kubnim m koja protekne na bilo kom mestu rečnog korita za 1’’. U tom pravcu formirane su naše najduže reke koje pripadaju CRNOMORSKOM SLIVU.5% teritorije Srbije.) imaju vrlo male padove i široke doline blagih strana. a mestimično i napuštaju delove korita i usecaju nova. Izvorišna čelenka predstavlja prostor gde se nalaze svi izvorišni kraci jedne reke. i njenom granicom prema Rumuniji. Ušde predstavlja mesto – normalna (obična)gde se neka reka uliva u drugu reku .5km. Pošto se u Srbiji nalazi oko 1/4 plovne dužine Dunava. koje su njeno neprocenjivo prirodno i nacionalno bogatstvo.REČNI SLIV predstavlja teritoriju sa koje se atmosferske vode .Izvire u Nemačkoj u Švarcvaldu i protiče kroz 10 država. koja se koristi za proizvodnju hidroenergije. zatim izvori. a onda je zaobilazi zbog njenih čvrstih stena. potoci. ona je značajna podunavska zemlja. pa imaju velike količine šljunka. 3. reke i jezera.PAD REKE predstavlja visinsko rastojanje između izvorišta i ušda ili bilo koja dva mesta u rečnoj dolini.703km kvadratnih. On obuhvata 92. 8. 6. a ističe E od Negotina. u Panonskoj niziji i njenim obodnim predelima ove reke teku sporo.REČNA MREŽA predstavlja prostor svih vodenih tokova. Tamo gde vododrživi sloj preseca zemljinu površinu dolazi do isticanja vode u vidu IZVORA na zemljinu površinu. -delta (predastavlja ravnicu ispred ušda u more. okeane. Kolubara i dr.REČNA DOLINA predstavlja najizrazitiji oblik rada rečne vode. Na celoj dužini kroz Srbiju Dunav je plovan.kišnica i snežnica slivaju u rečni sistem. U našu zemlju Dunav utiše severno od Batine. -DUNAV: Najveda reka Crnomorskog sliva. Teče meridijanski do Fruške gore. 7. a povezuje 13. U njima se voda obnavlja samo za vreme izlivanja reka. U svojim gornjim i srednjim tokovima su brze i imaju veliku vodnu snagu. Najvedi deo teritorije Srbije nagnut je prema Panonskoj niziji. talože materijal koji nose i grade mnoge sprudove i rečna ostrva (ade). Izvorište predstavlja mesto gde počinje vodni tok.VODOSTAJ predstavlja visinu ili nivo vode u rečnom koritu. -estuar (levkasti zalivi gde se reka uliva u more) STAV je ušde dve velike reke. protiče Dunav. peska. Zbog malih padova u donjim delovima svojih tokova. .IZDAN predstavlja sakupljenu vodu u gornjem sloju litosfere iznad vododržljivog sloja.more. Zbog malih padova sve one meandriraju i time znatno potkopavaju i ruše obale. -588. Nju čine potoci i reke. Njihova korita plitko su usečena. inače je dug 2880km.

Drina je poznata kao brza reka. Plovna je celom dužinom. imao karakter planinske reke. kod Uba. visoko razvijene i slabije razvijene zemlje. PEŠTAN i TAMNAVA. Ovaj plovni put povezuje 13 država i ima značajnu ulogu u njihovoj trgovinskoj razmeni. Ušde Drine u Savu je kod Bosanske Rače. počev od Temišvara u Rumuniji. Ima 112 meandara-Kajina sveska. i Sava. Između njih se obavlja velika trgovinska razmena. dužine 114km. mnogo meandrira i račva se u više rukavaca. Najkrade rastojanje između Đunisa i njenog ušda u Savu N severno od Požarevca je 120km. Istočno od Obrenovca uliva se u Savu. plavila velike prostore i nanosila ogromne štete stanovništvu. -TAMIŠ-dužine 340km. koju olakšava jeftin rečno-kanalski saobradaj. Dolina Dunava kroz Đerdapsku klisuru je kompozitna. Najstarije je Zvorničko jezero. Ima nekoliko ušda. a jedino se u Đerdapu smanjuje do 132m. U Đerdapskoj klisuri Dunav je. čija je voda hladna. U Dunav se uliva nasuprot Starom Slankamenu. u našu zemlju ulazi kod sela Đale u N Banatu. To je plovni put Dunav-Majna-Rajna. Na njoj su izgrađene tri brane i veštačka jezera pa i 3 hidrocentrale: Višegradska. Nastaje u Šdepan polju SPAJANJEM TARE (koja ima kanjonsku dolinu. Presecanjem brojnih meandara (40) dužina joj je smanjena za 60km. Ono ima 10-tak ostrvaca (ada). najveda je pritoka Save.je dužinom od 27km granična reka prema Rumuniji. Jezero zarasta u šiblje i grmlje. LIM (izvire kao otoka Plavskog jezera). Spada u nizijske reke. Izgradnjom brane i stvaranjem veštačkog Đerdapskog jezera. Njena najveda pritoka je BEGEJ. Perudka i Zvornička. -VELIKA MORAVA-nastaje kod sela Đunis (kod Stalada). Ona se često izlivala. Delije (na Rasini). Njene PRITOKE SU:JANJA. po dužini toka. Veda od tih jezera su: Gazivode(na gornjem Ibru). do izgradnje brane i veštačkog jezera. -NERA. Njegove pritoke su pretvorene u kanale. Od ulaska u Panonsku niziju do Đerdapske klisure Dunav je tiha ravničarska reka. ušde 2 velike reke. JADAR. -KOLUBARA-dužine 87km. bistra i zelenkasta. koja u vreme topljenja snega i jakih kiša zadržavaju velike količine vode i sprečavaju brzo priticanje u Veliku Moravu. Sastoji se od 4 klisure i tri kotline koje se smenjuju redom: Golubička klisura-Ljupkovska kotlina-klisura Gospođin vir-Donjemilanovačka kotlina-klisura Kazan-Oršavska kotlina-Sipska klisura. U donjem toku je regulisan i plovan. Širina Dunava iznosi 400-2000m. Najvede pritoke Dunava u našoj zemlji su Tisa i Tamiš sa leve. Teče iz Karpata. dužina joj je iznosila 245km. Najvede budude izvorište pitke vode. DEHOTINA. SPAJANJEM W i S MORAVE. nastaje SPAJANJEM OBNICE i JABLANICE u Valjevskoj kotlini. najvede morsko-rečna luke na N. Pre radova na regulaciji. -LEVE PRITOKE DUNAVA: -TISA. izmenjene su osobine Dunava u klisuri. Morava i Timok sa desne strane. koje je dugačko 140km i duboko do 130m. Stav=kada se velika reka uliva u veliku reku. a glavno ušde je kod Pančeva. koje se sastaju kod Radovljice. Ona je najbogatija vodnom snagom. utiče u našu zemlju iz Rumunije kod Jaše Tomida. izvire ispod Karpata u Ukrajini. U vreme Austro-Ugarske sačinjeno 25 planova za izgradnju 25 hidrocentrala. U toku poslednjih decenija na pritokama Južne i Zapadne Morave izgrađeno je više jezera. tj. duga je 78km. Bovan (na .19 Prokopavanjem kanala od Regensburga na Dunavu do Nirnberga na Majni . Njena PRITOKA JE DRINA. U Srbiju utiče kod sremskog sela Jamene (kod Kaje piše Sremska Rača). snabdevanje stanovništva.dugačkog 171km.dužine 164km. površini sliva i količini vode. tako da sada iznosi 185km. Njene PRITOKE: LjIG. protiče kroz Mađarsku. Samo jedna manji deo njenog toka i sliva pripada planinskom delu Srbije. pa je uporedo sa njenim prirodnim tokom prokopan kanal (Novi Begej). dugačak 3505km. Dunav povezuje Crno more i Atlantski okean. -BEGEJ-utiče u našu zemlju iz Rumunije. dobijena je magistrala tj. Osim saobradaja Dunav je važan za navodnjavanje. Zbog malog pada i ova reka je mnogo meandrirala i račvala se. Njen tok je kroz Srbiju dugačak 207km. tako bi se ispravio tok Drine. -DRINA-dužine 346km. teče kroz Banat. najdublje i najlepše klisure u Evropi. Protiče kroz Zrenjanin.Đerdapska klisura dugačka je 100km i spada u najduže. i dužinu 110km) i PIVE (nastaje kod Durmitora. a uliva se u Tisu. ribolov. podignuta podzemna hidrocentrala). U Dunav se uliva kod Beograda.plovni put od Konstance i ušda Dunava na obali Crnog mora do Roterdama u Holandiji. -KARAŠ -DESNE PRITOKE DUNAVA: -SAVA-Nastaje u Sloveniji od Save Bohinjke i Save Dolinke. turizam. PRAČA.

Crni Timok izvire ispod Kučaja. BELICA. VRLA. Postaje od jakog vrela ponornice. Pčinja protiče kroz Trgovište i kod manastira Prohor Pčinjski prelazi u Makedoniju. MALI BAČKI KANAL odvaja se od Velikog kanala kod Malog Stapara i ulazi u Dunav kod Novog Sada.Gornjim tokom teče kroz klisuru i Rožajsku kotlinu.3% teritorije Srbije. izvire na planini Haili u Crnoj Gori. (Celom dužinom toka u našoj zemlji plovne reke su Dunav-588km. planinski kraj S od Vlasinskog jezera oko Bosilegrada. predeo u dolini istoimene reke u SE Srbiji i S deo Kosovske kotline s Kačaničkom klisurom. leve pritoke Vardara. Begej-75km. desetak kilometara severno od Pedi. Radi isušivanja plavljenih i stalno močvarnih terena u Vojvodini su krajem XVIII veka. Najvedi deo Lepenca je u Makedoniji. leva pritoka Vardara. LEPENICA i JASENICA sa leve strane. Nastaje spajanjem BELOG i CRNOG TIMOKA kod Zaječara. Uliva se u W Moravu kod Kraljeva. Vede DESNE PRITOKE Velike Morave su: CRNICA. Vede LEVE PRITOKE: TOPLICA. 2. u blizini Skoplja. Ovom slivu pripadaju samo 3 vede reke: DRAGOVŠTICA. otiče u Bugarsku i ponovo utiče u Srbiju. koje se spajaju kod Bosilegrada. spajaju se kod Bujanovca. Pri ušdu Timok je dužinom od 16km granična reka između naše zemlje i Bugarske.2%. NASTAJE kod Požege SPAJANJEM GOLIJSKE MORAVICE i ĐETINJE. -TIMOK-je poslednja pritoka Dunava u Srbiji. Kod vrela je vodopad visok 25m. Sava-206km.protiče kroz 4 kotline i Ovčarsko-kablarsku klisuru.i MORAVICA. Tisa-186km.20 Aleksinačkoj Moravici). Pod tim imenom teče od sela Radovnica. On obuhvata Metohijsku kotlinu. Velika Morava-3km. obe s desne strane. a Beli Timok nastaje kod Knjaževca spajanjem Svrljiškog i Trgoviškog Timoka. RAVANICA i RESAVA i LEVE: LUGOMIR. U kanjonskoj dolini Miruše. -JUŽNA MORAVA-dužine 295km sa Binačkom Moravom. i čine albansku reku Drim. Uliva se u Vardar. Ona je poznata po bifurkaciji koja je veštačka. pritoka Strume. Najvažnije PRITOKE BELOG DRIMA SU DESNE: PEDKA I DEČANSKA BISTRICA. IBAR je dužine 272km (bez pritoka 170km)?. PČINJA i LEPENAC. gde iz uporedničkog skrede u meridijanski pravac. Njene najvede PRITOKE su: IBAR i RASINA. na dužini od 13km lalazi se 12 vodopada i 13 malih jezera. valovom nekadašnjeg lednika. -ZAPADNA MORAVA. Njegova najveda PRITOKA JE NERODIMKA. planine u njenom obodu i deo Drenice.Najvažnije PRITOKE IBRA su: SITNICA sa desne i RAŠKA i STUDENICA sa leve strane. Beli Drim se kod Kukesa u Albaniji spaja sa Crnim Drimom koji je otoka Ohridskog jezera. Pored toga u . Njen tok čini teritorijalno jezgro predela Krajište. NIŠAVA duga 218km (u Srbiji 151km) je najduža pritoka. LEPENAC izvire na N padinama Šar planine. Njena dolina je kompozitna . Glavna reka ovog sliva je BELI DRIM. Vruci (na Đetinji). Pirotsku i Belopalanačku kotlinu i Sidevačku klisuru. JADRANSKI SLIV Jadranski sliv zauzima 5. koja se uliva u Lepenac kod Kačanika. Dužina plovnih kanala u sistemu Dunav-Tisa-Dunav je 664km. EGEJSKI SLIV Zauzima najmanji deo teritorije Srbije. POSTAJE OD BINAČKE MORAVE i PREŠEVSKE MORAVICE . teče kroz Dimitrovgradsku. JABLANICA i PUSTA REKA. a iznad vrela je otvor Radavičke pedine. izvire na SW strani planine Dukat (u njihovoj knjizi piše na planini Doganici). a pre toga se naziva Crna reka. DRAGOVŠTICA postaje od Božičke i Ljubatske reke. VELIKI BAČKI KANAL počinje kod Bezdana na Dunavu i završava se kod Starog Bečeja na Tisi-dug 123km i širok 16m. Stvorena je podizanjem brane u rečnom koritu i prokopavanjem jaza kojim jedan deo njene vode otiče u Sitnicu. LEVE: MIRUŠA I PRIZRENSKA BISTRICA. Obuhvata krajište. PČINJA. Pčinju. Zavoj (na Visočici kod Pirota). pritoku Ibra. zatim N delom Kosovske kotline do Kosovske Mitrovice. Tamiš-3km. posebne geografske celine u Planinskoj Srbiji. Selova (na gornjoj Toplici. prokopana 2 velika kanala. Njena LEVA PRITOKA JERMA izvire blizu Vlasinskog jezera. VLASINA. protiče kroz Sirinidku župu i dalje teče SE obodom Kosovske kotline. a DESNE: NIŠAVA. uzvodno od Kuršumlije). VETERNICA. Izvire u Bugarskoj.dužine 208km.

osobinama jezereske vode. U blizini Subotice ima 8 eolskih jezera. Među jezerima i barama pored Tise najpoznatija je CARSKA BARA. Ima oblik polumeseca. meandar Save. U narodu se ta jezera pored Morave nazivaju "moravišta".P=oko 6km kvadratnih.(jezera čiji su baseni nastali radom jedne sile. Između jezera i Tise prokopan je kanal kojim se stalno obnavlja ustajala jezerska voda. blizu Perleza. jedini. Veda lednička jezera nalaze se u podnožjima planina.mono=jedan.4 manja jezera su u fazi nestajanja. Save. Na vedim visinama. površini. c)REČNA=STARAČE=MRTVAJE (mrtvi deo korita) (Pored vedih ravničarskih reka Dunava. grč. Veliki i Mali bački kanal sada su delovi velikog hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. dok se manja i na vedim visinama nalaze u cirkovima. veda su od Šarskih. uglavnom iznad 1500m. Ono ima još tri imena: Štrbačko. na visinama od 2200 do 2360m. Narod ih zbog toga naziva "gorske oči". Čini je staro i napušteno rečno korito. a u cilju navodnjavanja više stotina km malih kanala. a dužina svih magistralnih kanala iznosi 930km.POLIGENETSKA .poli=više) -PO NASTANKU: 1)PRIRODNA a)EOLSKA=RAD VETRA : LUDOŠKO. a uz Drinu "drinjače". U našem delu Prokletija nalazi se više ledničkih jezera.veka do sada. Takvo jezero je RUSANDA kod Melanaca. Pznato je kao stecište ptica močvarica i selica i raznovrsne divljači. SLANO. Ime je dobilo po prostranom vrhu Livadice. KRVAVO. Glavna magistrala u hidrosistemu dugačka je 273km. Pored Tise su i jezero OKANJ. genezis=postanak) 2. počev od 18. čiji je salinitet 40-60%0. Ima slanu vodu. Voda ovog jezera je slanija od Svetskog mora-35%0. OBEDSKA BARA se nalazi između sremskih sela Obreža i Kupinova.) JEZERA (Jezera Srbije se međusobno razlikuju po postanku. BELO JEZERO-iskorišdeno za ribnjake Ečke. Ona ispunjavaju izdubljene delove nekadašnjih valova. iz izvora. koja su vedinim zbog zarašdivanja barskom vegetacijom pretvorena u močvare .) b)GLACIJALNA=LEDNIČKA: -CIRKNA -VALOVSKA (Ova jezera su uglavnom mala.MONOGENETSKA . koje je napušteni meandar Tise. Kod vedine ovih jezera voda se obnavlja za vreme izlivanja reka. Najvede i najlepše od njih je LIVADIČKO JEZERO. Plavsko jezero je najvede jezero na Prokletijama. Ova bara je stecište ptica močvarica i poznato lovište. kod ušda Begeja u Tisu.(jezera čiji su baseni nastali udruženim delovanjem dve ili više sila od kojih je jedna dominantna. a W Mali Palid. Do sada su prokopani magistralni kanali i mnogi manji kanali koji se od njih odvajaju. Predstavljaju delove napuštenih rečnih korita.21 Vojvodini je. Po površini. Mnoga od njih pretvorena su u bare i obrasle vegetacijom. a voda im je bistra i zelena. Ono leži u terminalnom basenu valova. najvišem vrhu Šar planine iznad Kačaničke klisure i Jezero. visokom 2200m. grč. Severni deo jezera naziva se Veliki Palid. lednička jezera su mala i duboka. Najviša su Malo Đeravičko jezero-2360m i Veliko Đeravičko jezero-2320m. Ono je nastalo izduvavanjem peska i lesa i stvaranjem jednog ulegnuda koje se ispunilo vodom. (Eolska jezera leže u udubljenjima ili u između dina nastalim radom vetrova. pregrađenog 80m visokom čeonom morenom. ČENDANSKO kod Čente i ALIBUNARSKI RIT.) -PREMA NASTANKU BASENA: 1. Tise i Velike Morave nastala su rečna jezera. dubini. Na Šar planini ima više od 40 ledničkih jezera. Obale jezera peskovite su i u nekim delovima pokrivene lekovitim blatom. reka ili snežnika. U jezerima u kojima se voda ne obnavlja.) . Ljubotensko-po Ljubotenu. značaju i dr. PALIDKO. prokopano radi odvodnjavanja više od 15000km. Voda u njima potiče od padavina. Najvede jezero u Vojvodini je Palid . po naselju Štrpce u dolini Lepenca. Ona su smeštena ispod planinskih vrhova. ona je poluslana i lekovita.

) TERMOMINERALNE VODE BALNEOLOGIJA predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem mineralnih. kod Grdelice. Izgrađeno je radi proizvodnje el. Stvaraju se radi zadovoljavanja različitih potreba privrede i stanovništva: -proizvodnja hidroenergije -vodosnabdevanje naselja i privrede -navodnjavanje i odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta -ribarstvo -turizam i sl. Leži na visini od 1213m.ARANĐELOVAČKA 5.5km kvadratnih. Tada je otapanje snega i kliženje zemljišta na S padinama Stare planine prouzrokovalo pregrađivanje Visočice. U njegovoj blizini se nalazi veštačko LISINSKO JEZERO. Tom prilikom se na E padinama vulkanskih planina Grota i Oblika pokrenulo vodom natopljeno zemljište i pregradilo Jovačku reku... a njegovi meštani su preseljeni u novoformirano naselje Novi Zavoj kod Pirota. na DRINI=PERUDKO i ZVORNIČKO-najstarije na Drini.Tada je bez kuda ostalo više od 100 domadinstava sela Jovca. Nalazi se u Đerdapskoj klisuri-98km. Radovi na izgradnji brane počeli su 1964. U W delu Srbije ima više veštačkih jezera za proizvodnju el. a najvedu-2km u Donjomilanovačkoj kotlini. ali ima i turistički značaj. ZAVOJSKO JEZERO je nastalo 1963. U dolini LIMA=POTPEDKO. Jezero i HE izgradile su naša zemlja i Rumunija. tako da nastaju ova jezera. Na UVCU su: SJENIČKO. pa su se javila klizišta. U planinskom delu Srbije klizišta su česta. u vreme ubrzanog razvoja industrije i to u rečnim dolinama i kotlinama.VLASOTINAČKA 4. Naša zemlja sa oko 130 mineralnih i termalnih izvora spada u vrh mineralno bogatih zemalja u Evropi. JEZERO EČKA-više od 2150ha kod Zrenjanina je najvedi veštački ribnjak u Srbiji. ZLATARSKO i RADOINJSKO. JOVAČKA JEZERA.Ovi izvori predstavljaju post-vulkanske pojave. na Balkanu i jedan od najvedih u Evropi. BOVANSKO kod Aleksinca. Stvoreno je jezero površine 5. Dugačko je 9km. Jezerska voda je potopila selo Zavoj.god.energije.energije. GROŠNIČKO i GRUŽA kod Kragujevca. DELIJE kod Kruševca. Važnija veštačka jezera za porebe vodosnabdevanja naselja i privrede su: GRAČANIČKO kod Prištine. ĐERDAPSKO JEZERO-253km kvadratnih po površini je najvede u Srbiji. termalnih i termomineralnih voda. I PODELA VODA PO PO RASTVORENOM GASU: a)ALKALNE b)ALKALNOMURIATIČNE: 1. Područje Đerdapa ima veliki turistički značaj. formirana su 1977. Napasenjem ovaca krčili su niže planinske strane. VLASINSKO JEZERO je najviše veštačko jezero u Srbiji.22 d)URVINSKA JEZERA (KLIZIŠTE=URVINA) (Ova jezera nastaju klizanjem vodom natopljenog tla preko vododržljivog sloja i pregrađivanjem rečnih dolina.PALANAČKA . I.god. a široko 3.god.5km. na granici prema Rumuniji. 2)VEŠTAČKA (U Srbiji su brojnija od prirodnih. Građena su posle II svetskog rata. Na MORAVI kod Čačka su OVČARSOKABLARSKA i MEĐUVRŠJE. Inače stanovništvo E predela Rodopskih planina. Iza pregrađenog dela reke akumulacijom rečne vode formira se jezero. desne pritoke Nišave. BORSKO kod Bora i PRVONEČKO kod Vranja.BUKOVIČKA KISELA VODA 2. Mineralne vode su sve one koje u 1 litar vode imaju više od 1g rastvorenih minerala kao što su Fe. Srednje i Gornje. a prvi agregati pušteni su u rad 1970. Najpoznatija su ZAVOJSKO jezero kod Pirota i JOVAČKA jezera kod Vladičinog Hana. bavilo se ovčarstvom. Najmanju širinu jezero ima u klisuri Mali kazan-180m. S.MLADENOVAČKA 3. od kojih su veda Donje. K. GAZIVODE na Ibru kod Kosovske Mitrovice. Mg.

SLANKAMEN.II PODELA VODA PO TEMPERATURI: a)HOMEOTERME. GORNJA TREPČA (kod Čačka) 2. SLANA banja je SLANKAMEN i MELENCI IV SASTAV STENA U KOJIMA SE AKUMULIRA VODA 1. pa im je karakter nedefinisan. SOKOBANJA 4.iznad 20 stepeni C b)HIPOTERME-ispod 20 C 23 - III PODELA VODA PO HEMIJSKOM SASTAVU 1. S vode su u banjama: KOVILJAČA. KURŠUMLIJSKA. SELTERS (kod Mladenovca) 3. PRIBOJSKA. KOVILJAČA. Fe vode su u banjama: BUKOVIČKA. RUSANDA. NOVOSADSKA. VRNJAČKA. NOVOSADSKA. rastvaraju minerale. VRANJSKA 2. KARSTNE MINERALNE VODE =površinske koje su najpre atmosferske. pa zatim izbijaju na površinu kao mineralne vode. JOŠANIČKA i NOVOPAZARSKA imaju vrlo složen sastav stena. RADIOAKTIVNE vode su u banjama: NIŠKA. VRNJAČKA. poniru. VRANJSKA. ZVONAČKA (kod Babušnice NE od Pirota 4. KOVILJAČA. PANONSKE MINERALNE VODE (lake vode i blato): PALANAČKA banja. METAMORFNE MINERALNE VODE: SIJERINSKA. To su: GAMZIGRADSKA. .VULKANSKE (MAGMATSKE) STENE: BUJANOVAČKA banja. VRANJSKA. RIBARSKA 3. JODNA banja je NOVOSADSKA 5. MATARUŠKA. BUKOVIČKA.

KLIMATSKI FAKTORI 5..RELJEF 4.niskim planinama N Srbije. Obrazovane su u kotlinama i ravnim terenima koja su u geološkoj prošlosti bila pod jezerima i močvarama. Na njemu uspevaju sve kulturne biljke umerenih GŠ. na kojima se gaje svi usevi 4. Nastaju rastvaranjem krečnjaka i predstavljaju njegov nerastvorljiv deo.ČERNOZEM=STEPSKA CRNICA je najkvalitetniji tip zemljišta jer ima u svom sastavu rastvorene najraznovrsnije minerale. Obrazovane su u predelima gde je isparavanje vede od padavina.SLATINE=SLANA ZEMLJIŠTA .SMONICE= SMOLASTA ZEMLJIŠTA= nalaze se u nižim delovima Šumadije. kukuruz. krmno bilje i šljive.veoma su plodne.. Prokopavanjem kanala i odvodnjavanjem (K. To su zbijena zemljišta crne boje u vlažnom stanju lepljiva. Prema plodnosti se dele na: a) PLITKE CRVENICE .rasprostranjene su u krečnjačkim predelima E i W Srbije. Rasprostranjen je u najvedem delu Panonske nizije.neplodne su b) DUBOKE CRVENICE . Stigu i delovima Mačve. doline Timoka. a za vreme dužih suša mogu da ispucaju i do 1 m dubine.su rasprostranjene po pobrđima. Najbolje uspevaju povrde. Visokoj plodnosti doprinosi plitka izdan (1. 6.CRVENICE=TERRA ROSSA . u dolini (slivu) S Morave.24 PODELA ZEMLJIŠTA PEDOLOGIJA predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem različitih tipova zemljišta. pa se voda u kapilarima izdiže prema površini. uspevaju razne kulture. topole i vrbe.GEOLOŠKI . Najbolje uspevaju biljke koje se okopavaju. Osobine i sastav zemljišta zavisi od slededih faktora: 1. Osrednje su plodnosti. 3.BILJNI I ŠIVOTINJSKI SVET -TIPOVI ZEMLJIŠTA: 1. Kosovskoj i Metohijskoj kotlini. Osnovni sastojak je glina (crvenkaste boje) koja dolazi od primesa boksita (Al2O3).se nalaze u srednjim i donjim delovima ravničarskih reka i rečica. Mačve. 5.VRSTE STENA 2.VREME STAROSTI STENA 3. Različite boje dolaze od različitih sirovina (crna i crvenkasta).sveska-spuštanjem izdana . usitnjavanjem stena i različitim biohemijskim procesima. a kvalitet im se poboljšava gajenjem lucerke (deteline) i kalcijumovim đubrivom. a naročito suncokret.5-2m). Ako su zemljišta manje slana.rasprostranjena su u delovima Panonske nizije. Nastaju taloženjem rečnih nanosa pri poplavama. duvan i kamilica.POVRŠINSKE I PODZEMNE VODE 6. Najviše ima useva i crne je boje. W i S Morave. krmno bilje (deteline i druge stočarske biljke). Zemljište ili produktivno tlo nastaje dugim vremenskim procesima. Osrednje su plodnosti.ALUVIJALNA ZEMLJIŠTA . 2.GAJNJAČE . ali uz primenu agrotehničkih mera prevode se u plodno zemljište.

SKELETNA ZEMLJIŠTA . Ovo je zemljište šumske vegetacije. -MERE POBOLJŠANJA KVALITETA ZEMLJIŠTA: 1. Ako i to ne uspe.. 7. hladne klime i obilnih padavina.zemljišta u fazi formiranja.) 8. Voda rastvara i odnosi humus i glinu. (K.BLAGOVREMENA I PRAVILNA OBRADA ZEMLJE 2. onda se slatine pretvaraju u veštačke ribnjake.PRAVILNA UPOTREBA ĐUBRIVA I PESTICIDA 3.BORBA PROTIV EROZIJE .su rasprostranjena u planinskim predelima i to su nedovršena zemljišta tj.sveska Ako nema vegetacije onda se pojavljuju vododerine i klizišta. a ostaju peskoviti materijali. npr.PEPELJUŠE=PODZOLI .Ečka.25 - u niže slojeve ) pokušava se smanjiti slanost zemljišta.su rasprostranjene u višim planinskim predelima.NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE 4.

ZAGAĐIVANJE VODA 3.Cu-H2SO4= od gasova 2. krečane.. Prvi predlog za zaštitu geonasleđa u Srbiji datira iz 1924. Trebalo da ugrađuju filtere. Atomske centrale i oružje . pedološke i posebne arheološke vrednosti nastale tokom formiranja litosfere i ljudskog društva.26 ZAŠTITA GEONASLEĐA Zemlja je dar prirode. ZAGAĐIVANJE VAZDUHA a) prirodna b) veštačka . ZAŠTITA ZEMLJIŠTA 1. Do danas zaštideno oko 80 objekata geonasleđa: Đavolja varoš. -prerade=topljenje bakra .Poplave Sve reke su zagađene. 1995.prirodno . ispuštanje .fungicidi (uništavanje biljnih bolesti) . ZAGAĐIVANJE LITOSFERE Kajina sveska ZAŠTITA ATMOSFERE=TROPOSFERE: 1. ali su kazne male pa to ne rade. Čvrste materije=smede 2.insekticidi -erozija (Geonasleđe Srbije obuhvata sve geološke. Industrijsku prašinu stvaraju topionice ruda i metala..herbicidi (uništavanje korova) . Olovna i cinkova prašina otrovne.hemijska . doneta je deklaracija o geonasleđu Srbije. 3. Radioaktivno zagađivanje .. Proces truljenja ZAŠTITA VODA . sprud na Kalemegdanu. fabrike cementa.veštačko . Danas se geonasleđem bavi Zavod za zaštitu prirode Srbije osnovan 1948.razvoj nuklearnog oružja i centrala opasno. biljni i životinjski svet. Krute čestice iz fabričkih dimnjaka dolaze u troposferu i padaju na zemlju. Pesticidi .fizička 2. Resavska pedina. geomorfološke. zemljište. Prirodne prašine su zemaljskog (potiču od vulkanskih erupcija. Vazduh. u Beogradu.. 1. FIZIČKI ZAGAĐIVAČI VAZDUHA su prirodna i undustrijska prašina i prah polena.oslobađanje radioaktivnih čestica iz zemlje nije opasno. Rugovska klisura. Đerdapska klisura. porculana. dolazede vode još zagađenije. Deliblatska peščara. HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE VAZDUHA nastaju pri sagorevanju fosilnih goriva. iz pustinja i od najfinijih kristala soli iz morske vode) i kosmičkog porekla (od raspadnutih meteora).. voda.

staklare. Zbog velike potrošnje vode mnoge fabrike se grade u blizini reka. Truju život u vodi. POPLAVE I ZAGAĐIVANJE VODA su česta pojava u Srbiji.hlor. ZEMLJIŠTE UGROŽAVAJU EROZIJA. RADIOAKTIVNO ZAGAĐIVANJE VAZDUHA može biti posledica rada nuklearnih elektrana. pa se tako stvaraju ugljena. Baja u Mađarskoj) predstavljaju potencijalnu opasnost pa se stalno prati stanje radioaktivnosti. što je izazvalo pomor biljnog i životinjskog sveta. Nišava-od Niša. CO2 i SO2. teške metale i njihove soli. Isušeno je. raspadaju se mermer i beton. kanal Dunav-Tisa-Dunav. Tisa. metali korodiraju. Ona često sadrži otrovne materije . Lepenica-nizvodno od Kragujevca.. Mnoge reke i jezera imaju zagađenu vodu. a zagađivanje voda je rezultat nemarnog odnosa čoveka prema prirodi. Preradom nekih otpadnih gasova npr. Havarija černobiljske NE koja je imala velike posledice. koksare. otklonjen mulj sa dna i postavljeni uređaji za prečišdavanje otpadnih voda koje se ispuštaju u jezero. Problem hemijskog zagađivanja se rešava popstavljanjem filtera na fabričke dimnjake. Kosovska Mitrovica u okolini vedih termoelektrana. Da bi se obezbedilo snabdevanje jezera vodom. dejstva radioaktivnog otpada i isprobavanja atomskog oružja. Pančevo je crna tačka Srbije. krečnjak pretvaraju u gips. sumporna i azotna kiselina. Nju karakteriše izvesna ravnoteža između odnošenja i stvaranja . EROZIJA je proces pri kojem voda i vetar prenose zemljišni materijal sa jednog mesta na drugo. planskom izgradnjom prostranih bulevara koji omogudavaju provetravanje gradova kao i povedavanjem zelenih površina. prokopan je kanal Tisa-Palid. vetra. U vreme poplava nastaju velike materijalne štete. suše vegetaciju. Najvede štete pričinjavaju gde nisu urađeni odbrambeni bedemi. Sava i Begej utiču u našu zemlju ved zagađene. Iz zagađenih reka zagađuju se i podzemne vode i izvori iz kojih se koristi voda za pide.gasifikacija kotlarnica.otpadne vode prehrambene i kožne industrije. leda i Zemljine teže. izduvni gasovi automobila. Smederevo.- 27 - industrijskih gasova . debele naslage mulja -2m. Resavaod resavskih rudnika. a takođe i vegetacija od koje se dobijaju namirnice za ishranu.Ona se najčešde bet ikakvog prečišdavanja sliva u kanalizaciju i dalje u reke i jezera. Poplave su prirodne nepogode. koje kao "kisele kiše" padaju na zemljište. Pri tom ona prima i rastvara deo materija sa kojima dolazi u dodir i tako se zagađuje. u reke i jezera i izazivaju njihovu kiselost. fabrike hemijske industrije. Dolazi i do pomora ribe zbog prisustva organskih materija za čije je rastvaranje potrebna velika količina O2 . ali se to retko primenjuje jer su male kazne. u slivovima mnogih reka. toplane.. Štira.topionice metala. KONTINUIRANA EROZIJA je vekovni proces odnošenja zemljišta sa uzvišenja pod dejstvom vode. Kozloduj u Bugarskoj. Nuklearne elektrane u našem okruženju (Krško u Sloveniji. Zatim menjanjem izvora energije . Poplavama je ugroženo oko 11000km kvadratnih naše teritorije i 500 vedih naselja. Dunav. Belica. čiju vodu koriste u procesu proizvodnje. Javljaju se u svim delovima godine. u Boru se pri topljenju rude bakra proizvodi sumporna kiselina. Naše najzagađenije reke i kanali: Borska. a do tada ti gasovi su ispuštani u atmosferu.. Na pritokama nekih reka izgrađena su veštačka jezera koja zadržavaju višak vode. azotni oksidi rastvaraju se u kišnici. Najzagađeniji vazduh u metalurškim centrima: Bor. I MEHANIČKO I HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE. One ugrožavaju i ljude i materijalna dobra. Njena proizvodnja je počela 1960. Ponovno punjenje jezera krajem 1975. Svojevremeno je Palidko jezero bilo jako zagađeno.

Nestankom šuma mnogi planinski potoci pretvorili su se u bujice. Samo u središnjoj Srbiji ima više od 2000 bujica. humus i mikeoorganizmi. stvaranje horizontalnih ili kosih brazda za zadržavanje vode. MEHANIČKO ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA je nagomilavanje plastičnih. Timoka. Kada je erozija više izražena. pa tako nestaje baza za poljoprivredu. Prouzrokuju je ljudi kada na strmim stranama seku i uništavaju šume i razoravaju pašnjake. pa tako doprinose da vetar i voda ubrzavaju odnošenje zemljišnog materijala. Njih mikroorganizmi koji su učesnici u stvaranju produktivnog tla ne mogu da rastvaraju ili to čine u dugom vremenskom periodu. Ubrzana erozija je planinskim predelima zahvatila velike prostore. HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA nastaje prekomernom i nestručnom upotrebom različitih hemijskih sredstava u poljoprivredi . insekticidi.za bolesti biljaka. zatravljivanje. fungicidi . Tako su se nagla slivanja u Moravu sprečila pošumljavanjem strmih ogolelih terena. koje svake godine odnose milion tona humusa i grubog materijala i njima zasipaju i izdišu dna ravničarskih reka. UBRZANA EROZIJA je proces pri kojem se zemljište odnosi znatno brže nego što se stvara novo. izgradnjom terasa.pesticidi. Erozija najviše ugrožava sliv S Morave. Ona zadržavaju velike količine vode koja zatim iz njih otiče polako u planiranim količinama. veštačkih jezera i rečnih dolina... Najopasniji otrovi zadržavaju se u zemljištu i po 20 godina. odnosi se i ceo sloj tla. staklenih i drugih materija-smeda. Drine. Najefikasnije protiverozivne mere su: pošumljavanje. konturna obrada. Herbicidi .protiv korova.) . Erozijom se iz zemljišta odnose njegovi najvažniji sastojci. izgradnjom veštačkih jezera (do sada 10 velikih od planiranih 18).- 28 - novog zemljišta. lejasto zasejavanje kultura.

изгледало је као да вода ври . бли.Сипска клисура.дове узводно идући кроз Сипску клисуру вукле локомотиве. Највиши врх је Збориште. здрава планинска клима. Шид.токе Дрине). Нови Сад.. Врдник.ста су Сремски Карловци са Стражиловом.Пореч и Острво. Постоји више хотела и много викендица. вештачко језеро у селу Заовине.мама. дуг 2 200 т и ширине 73 т. Ту су стране голе и скоро вертикалне. а које је некада обухватало и данашњу Влашку низију (у Румунији.го викендица. У Доњомилановачкој котлини налазе се две велике аде . Од крашких облика реље. а нижи су под њивама.ница. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ТАРА (22 000 ћа) је крашка висораван у атару општине Бајина Башта. које се користи и као школа у природи. плодног земљишта и богатих шума Фрушка гора била је насељена од најстаријих времена.фа има плитких вртача и увала. а виши под четинарским шумама и ливадама. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ЂЕРДАП (64 000 ћа) захвата атаре општина Гол убац. па. Ћетине и Рзава (десне при.кључа.клисура Госпођин Вир Доњомилановачка котлина . Сипска клисура била је пуна надводних и подводних стена преко којих је Дунав хучно отицао. Зато је овај део Ђердапа и назван казан.ски свет су заштићени.ријални парк Стражилово. широка 150-170 т. а то је била највећа речна дубина у Европи. биљни и животињ. виноградима и воћњацима.Љупковска котлина . Нижи делови планине су под листопадним. висине до 700 ш. Због потреба пловидбе кроз стеновиту преграду названу Гвоздена капија усечен је (по одлуци Берлинског конгреса) крајем XIX века Сипски канал. У њима се природа не сме нарушавати. Сада широм Фрушке горе има мно. Сремска Митровица.Оршавска котлина . Бачка Паланка.благородна планина. Простире се између Дрине. а има и понорница. којом је оно отекло у Црно море. Најважнија излетничка ме. Рим.29 - НАЦИОНАLНИ ПАРКОВИ Национални паркови су уже или шире територије које. дуга 9 кт.су бро. Про стире се у правцу истокзапад од Старог Сланкамена до Шида. Бугарској и североисточној Србији).гућиле су да се Тара развије у познати туристички центар. Клисура почиње од Голубачког града и завршава се низводно од села Сипа.дне лепоте. Ђердапску клисуру усекла је отока Панонског језера.ње су Врдник и Стари Сланка. Због благе климе. Приро. Циљ је да се изградњом објеката и других радова природа не нарушава. у близини Кладова. Обухвата "ђердапску клисуру и појас Карпатских планина поред клисуре. Овде је пре изградње бране и вештачког језера било много вртлога. Ириг.то дечије одмаралиште Митровац. Беочин. Виши делови Фрушке горе прекривени су листопадним шу. Тада је уз канал поред наше обале саграђена и железничка пруга.ки и Мали казан .мен.Алмус . НАЦИОНАЛНИ ПАРК ФРУШКА ГОРА (25 393 ћа) захвата атаре општина Ириг. Богата је изворима и текућим водама. Беочин и Инђија. "ђердапска клисура није јединствена .љани су је звали Монс . Кладово и Мајданпек. Ба. Бајина Башта и манастир Рача. а њихово највеће насеље су Чортановци. Излетишта са Таре су Перућац (насеље и вештачко језеро на Дрини). државе посебним законима стављају под заштиту. Ту је дубина реке била 75 т. висок 1 544 т. због изузетних природних лепота и појединих природних појава. и то: Голубачка клисура . Дунав је наследио усечену клисуру и наставио са њеним усецањем. Ту се налази по-зна.зина Дрине и добре саобраћајне везе омо. . Најужи део "ђердапске клисуре је клисура Велики и Мали казан. Сремска Каме. У оквиру туристичких мотива налази се 18 манастира и мемо.састоји се од четири краће клисуре између којих се налазе котлине. Највиши врх је Црвени Чот (539 ш).Вели.

на Брус и Рашка. mnoštvo divljači . i glavno bilo s Pančidevim vrhom (2017m). Veoma je bogat vodom zbog vododržljivih stena. Oko 2000 biljnih vrsta. НАЦИОНАЛНИ ПАРК КОПАОНИК (11810 ћа) налази се у атарима општи. Smeštena je na 1710m nadmorske visine. Kulturno bogatstvo: 34 srednjovekovne crkve i manastira. Vrh je dobio naziv po Josifu Pančidu. a samo manji deo pašnjacima. a u višim delovima su pašnjaci i livade. Важније реке у Србији су Призренска Бистрица и горњи ток Лепенца. Урошевац. Na sve strane teku potoci i potočidi. beloglavi sup. који. Pašnjaci Šar-planine smatraju se najbogatijim pasištima u SE Evropi. jelen. ima u srednjem delu. još iz srednjeg veka. od 40km.ри и потоци. Тако је осигурана мирна и безопасна пловидба бродова кроз клисуру.. а надводне и подводне стене сада се налазе на већој дубини.гова надморска ви. Kopaonik predstavlja najvedu vulkansku masu u Srbiji.ништво се у нижим крајевима бави зем.Suvo rudište kao i naziv Kopaonik potiču od davnašnjeg rudarstva. prolazi deo granice s Makedonijom. Na Kopaoniku se nalazi najviša meteorološka stanica u Srbiji. испод Панчи. Ona je smeštena između Kačaničke klisure. Њени највиши врхови .ris. делом припадају Србији. a široko prosečno 15km. Качаник и Сува река. Ranije ime vrha .њаци и многи изво. divlja mačka. Знаменитости на нашој обали Дунава су Голубачки град-тврђава. Ње. Зато сада Шара има мале површине шума и велике површине пашњака. изграђена у XIV веку.плекса у Сунчаној до. prema NW nastavljaju planine srednje visine: Željin.Титов врх и Турчин налазе се на страни планине која припада Македонији. od granice sa Albanijom. visine oko 1700m. tredim planinskim vrhom po visini u Srbiji. suri orao. u graničnom pojasu prema Albaniji i Makedoniji. botaničaru svetskog glasa. Станов. а са запада долином Ибра и преКО Јошаничке Бање.ством и сточарством. 200 vrsta ptica . Најпо. Šarskom bilom. I ove planine su bogate izvorima i potocima. Planine obiluju potocima i rečicama. Највеће дубине језера веће су од 100 ш.. .паоника су њиве и воћњацидооко 1 200 а ређе до 1 400 т. Za vreme ledenog doba na njima je bilo lednika. valovske doline i morene. vidra. DOPUNA KOPAONIKA: Kopaonik je jedna od najvedih planina u Srbiji. od kojih se neke u vedem delu godine pune otapanjem snežnika. листопадне и четинарске шуме. Na Šar-planini ima ledničkih jezera. Кладово и Голубац. Шара је гранична планина између Србије и Црне Горе и Републике Маке. а на већој висини сточарством.ћевог врха (2 017 ш). medved.лини.. Kopaonik obuhvata 2 dela:a)prostranu visoravan poznatu kao Ravni Kopaonik.доније.знатија туристичка места су Доњи Милановац. Šarske planine su grupa visokih venačnih planina koje se samo manjim delom nalaze na teritoriji Srbije.orao bradan. Dugačak je 75km. Goč i Stolovi. srna. Obuhvataju Šar-planinu. Biljni svet Kopaonika je bogat. koji su ostavili cirkove. divlja svinja. На самој граници Србије и Македоније су Црни врх (2 585 ш) и Љуботен (2 498 т). Najvedi deo Šar planine se nalazi u Makedoniji. Travni (suvatski) pojas dugačak je oko 80km i širok 4-5km.мови са истока пре. цветне ливаде.ну од најлепших планина Србије и то је највећи планински туристички центар Србије и Црне Горе. Šume se nalaze do 1900m. 147 vrsta leptira . Najvedu širinu. Kosovske i Metohijske kotline u Srbiji i Pološke i Skopske kotline u Makedoniji.30 - Изградњом бране и вештачког језера измењене су одлике Дунава у Т)ердапској клисури. дакле. Pruža se u pravcu N-S. Пејзажи Ко. паш. Трајанова табла и археолошко налазиште ^ музеј Лепенски вир. воде савремени дру. мала села разбијеног типа. sivi soko. Да би се повећале површине под пашњацима. од којих неки већим делом године добијају воду топљењем снежаника. Paštrik i Koritnik koje delimično okružuju Kosovsku i Metohijsku kotlinu. Crni vrh 2585m i Ljuboten 2498m.ник представља јед. Dušanov grad. Копао. Шара обилује речним токовима. Познати туристички центар на Шари је Брезовица. Najviši vrh Šar-planine je Bistra 2651m.najbogatije područje Evrope.ко Бруса. воћар. na Šari su u prošlosti iskrčeni veliki kompleksi šuma. Živi svet raznovrstan i bogat. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ШАР-ПЛАНИНА (39 000 ћа) простире се у атарима општина: Призрен. До хотелског ком.. Na Kopaonik se.Da bi se povedale pašnjačke površine. Njeno bilo (greben) dugačko je 95km. Granica se proteže preko nekoliko vrhova . у даљој прошлости искрченису велики комплекси углавном четинарских шума. uglavnom su pokrivene šumom. Sada su Šarske planine nejvedim delom pokrivene pašnjacima i livadama i šumama.сина је између 640 и 2 017 т. na visini vedoj od 2500m.љорадњом. U građi Šarskih planina učestvuju stare nepropustljive stene i krečnjaci.

i prostranu S stranu s mestimično veoma strmim i usečenim kratkim dolinama. Više od 1400 biljnih vrsta. planinska ševa. Dugačka je 78km..15km.. divokoza. dinarske brvnare. 100 vrsta ptica i 24 vrste sisara. Srednjevekovni gradovi (tvrđave): Golubački grad. kopaonička ljubičica. DOPUNA FRUŠKE GORE: P=25 525ha.dnevni leptir. ptice . sivih senica). Nastala je u I orogenezi kada se izdugla srpsko-makedonska masa.Raznovrsno rudno bogatstvo: gvožđe. 200 vrsta ptica proglašenih za prirodne retkosti (orlova krstaša. . krstokljun. azbest. DOPUNA ĐERDAPA: P=63 608ha. zatimN stranu. DOPUNA TARE:P= 19200ha. Ptice: suri orao. Zbog svoje visine i položaja nazvan je "nebeska stolica Srbije"..Srpski manastir Rača. a široka oko 10km..). Pančideva režuha. retke divljači (divlje mačke. Životinjske vrste . Kada su se izdigle Balkanske i Dinarske planine postala je ostrvo pre 50 000 000 godina.. Poreljefnim odlikama podeljena je na 3 dela: centralni.mnoge su ostaci biljnog sveta koji je iščezao tokom ledenog doba. cink. Nacionalni park obuhvata i planinu Zvijezda u W Srbiji. Pruža se neposredno uz desnuobalu Dunava. orao belorepan. 6 starih vodenica. Ostaci Trajanovog puta i mosta. živorodni gušter. Najveda širina je između Iriga i Sremske Kamenice . Simbol Pančideva omorika koje ima i oko srednjeg toka Drine. sivi soko. Ram i Fetislam. Životinje: mrki medved. 8 ostataka srednjevekovnih rudišta. kune zlatice. patuljastih orlova. Ostaci srednjevekovnog puta. Ptice: suri orao.. Ima 1500 biljnih vrsta (kopaonička čuvarkuda. magnezit. Tara se ubraja u naše najbolje očuvane planine i najvrednija šumska područja Evrope. najviša banja u Srbiji. Na Tari ima više od 1000 biljnih vrsta. Trajanova tabla.suri orao. raščlanjenu brojnim dolinama fruškogorskih potoka. 1100 biljnih vrsta . srna. Karataš omladinski centar. olovo. sa izgledom pravog planinskog bila. beloglavi sup. crna roda. Pančidev skakavac živi samo na Tari. utvrđenje Karataš. jazavci. gde se nalazi najviši vrh.31 U građi Kopaoničkih planina učestvuju stene različite starosti i odlika: granit. planinski šareni detlid. sa izvorištima ispod najviših grebena. orao zmijar. sivi puh).. 18 manastira "srpska Sveta gora ". 90% površine pokrivaju šume. krečnjaci. Na padini Kopaonika na 700m nadmorske visine leži Lukovska banja. Planina je oivičena rasedima i okružena lesnim zaravnima. peščari. Na Stražilovu grob Branka Radičevida. vulkanske stene. bakar.. Fruška gora ima uporednički pravac prostiranja. grafit. Zauzima 25% površine istoimene planine. kobalt.Kod Donjeg Milanovca praistorijsko naselje Lepenski vir staro oko 6500 godina..

PRIRODNI PRIRAŠTAJ 1) SRBIJA = 1.%o . obavljeno je 16 popisa.3 %o a) Kosmet = 11.god 8) 1991. a) Vojvodina = 94 st/km kv b) Središnja Srbija = 104 st/km kv v) Kosmet = 183 st/km kv 3. od 1754-1910 obavljeno je 10 popisa stanovništva. U Vojvodini koja je do 1918. da nije bilo negativnog priraštaja Srbija bi danas imala 27 miliona stanovnika.0 %o Demografska depopulacija u Timočkoj krajini poslednjih 100 godina iznosi -10 %o. bila u sastavu Austrougarske.god 2) 1931.POPISI I BROJ STANOVNIKA: 1) 1921. Prve pouzdane pisane podatke o stanovništvu i naseljima pojedinih delova Srbije nalazimo u srpskim srednjevekovnim izvorima i turskim popisima.god (Broj stanovnika Srbije u poslednjih 5. (Srbija spada u grupu zemalja s niskim prirodnim priraštajem.god 7) 1981.god 9) 2002..god 3) 1948.god 4) 1953. koja je obuhvatala znatan deo današnje centralne Srbije osim S krajeva koji su bili u sastavu Turske. do 1910.GUSTINA NASELJENOSTI: 1) SRBIJA = 106 st/km kv.) 2. gde je običajno pravo nedeljivosti imanja ispred zakona države. Osnovni izvori podataka o demografskom stanju i naseljima svake države su popisi stanovništva.god 6) 1971. A u Srbiji od 1918. U Kneževini i Kraljevini Srbiji od 1833. Materijalni tragovi ljudskog šivota na teritoriji Srbije su brojni i dosežu do preistorije.5 decenija povedan je za 2 870 000 stanovnika. do danas: 1. žena ima više jer duže žive.predstavlja razliku zmeđu broja rođenih i broja umrlih na 1000 lica. Polna struktura .7 %o v) Središnja Srbija = -3. do početka razvoja ljudske civilizacije.9 miliona stanovnika Kosmet) 10) 2011. Iako s prosečno rodi više dečaka nego devojčic. Tokojm poslednjih decenija on se u Srbiji i pojedinim njenim delovima uglavnom smanjuje.32 STANOVNIŠTVO SRBIJE (Stanovništvo je faktor društvenog napretka.god 5) 1961.001 stanovnik ( 1.značajna je za obnavljanje i priraštaj stanovništva. Po proceni naših stručnjaka.god = 9. .6%o b) Vojvodina = -4.odnos broja muškog i ženskog stanovništva . .398. Stopa prirodnog priraštaja .

muškaraca 39.NACIONALNA STRUKTURA STANOVNIŠTVA: 1) NAROD = SRBI = 82.) 6. Prosečna starost 42.) 3) Etničke grupe = VLASI = 0. a žena 41.5 godina. zatim zbog ratova i saobradajnih nesreda.2 godine.9 % (Žive u Vojvodini gde u ukupnom stanovništvu učestvuju sa 14%. Nišui Vranju.) = ROMI = 1.6 miliona stanovnika. Nacionalne manjine imaju svoju državu ali žive u Srbiji. Prosečna starost stanovništva centralne Srbije i Vojvodine 2002.2 % (Narod je konstitutivni element države. Leskovcu. iznosila je 40. Tutinu i Prijepolju.godine.PROFESIONALNA STRUKTURA STANOVNIŠTVA: 1) Mlado izdržavano = 29.3 godine . Prosečna starost 31. trgovina sa ugosti- . lov i ribolov sa šumarstvom-više od 580000. Polna i starosna struktura čine biološku strukturu. Svi imaju jednaka prava jer je Srbija država građana a ne naroda.- 33 - smrtnost muškaraca je veda posle 34.1 % 2) Radno stanovništvo = 57.8 % = BUNJEVCI = 0. poljoprivreda. Vedina su u Kanjiži.9 godina. a samo oko 6 % starije od 65 i više godina. zaposleno više od 2. Najviše ih ima u Beogradu. Na Kosovu i Metohiji oko 1/3 stanovništva je mlađe od 15 godina.) 4. Malom Iđošu i Čoki.4 % (Romi uglavnom žive u gradovima.STAROSNA STRUKTURA a) Žene prosečno žive 76 godina b) Muškarci prosečno žive 71 godinu v) Urbano stanovništvo = 58% (Poslednjih decenija Srbija ubrzano demografski stari.7 % 2) Nacionalne manjine = MAĐARI = 3. Bačkoj Topoli.3 % = RUSINI = 0. Etničke grupe su ostaci balkanskih plemena pre formiranja državne granice.) a) Mlado izdržavano stanovništvo = 0-19 god b) Aktivno (radno) stanovništvo = 20-65 god (Lica koja obavljaju određenu vrstu poslova radi sticanja sredstava za život) v) Staro izdržavano stanovništvo iznad 65 god 5. Senti. Najviše u Novom Pazaru. Najviše industrija sa rudarstvom -670000. Adi. Prosečna starost Roma je 27.8 % (Po popisu iz 2002..8 % (Žive u centralnoj Srbiji. Sjenici.) = BOŠNJACI = 1. više od 1/2 mlađe od 25.5 godina.

Iz jednog u drugi deo grada. . Stigu. a obrazovni nivo stanovništva poboljšava.MIGRACIJE (ili prostorna pokretljivost stanovništva u Srbiji veoma su izražene. Medveđi. Novom Sadu i Prištini. Bošnjaci u Tutinu.VERSKA STRUKTURA: a) Pravoslavna crkva-(Srbi. Odvijaju se svakodnevno od domicila-stalno mesto stanovanja do mesta rada ili školovanja. Ona počinje da se formira naseljavanjem Slovena.veka broj zaposlenih u privatnom sektoru privrede postepeno raste. Bugari. kupovina neke robe i sl. Bijelom Polju. Makedonci. Priboju. Od završetka II svetskog rata broj nepismenih se stalno smanjuje.dnevnih migranata.( Albanci u Bujanovcu. bilo je više od 1. U centralnoj Srbiji i Vojvodini 2002. Novoj Varoši.) = SEZONSKE (Ppredstavljaju privremeno preseljavanje stanovništva radi obavljanja sezonskih poslova u poljoprivredi i građevinarstvu.) 3) Staro izdržavano = 13. One predstavljaju preseljavanje ili promenu mesta stalnog boravka iz različitih razloga i zadovoljavanja različitih potreba.34 teljstvom-više od 390000.1 milion radnika. ) b) Katolička crkva. prema Beogradu i iz njega ka drugim naseljima svakodnevno se krede oko 451000 radnika.. Od gradova najvedi broj dnevnih migranata ima Beograd. a od početka 90-tih godina 20. Mačvi. Kragujevcu. Bile su prisutne na našim prostorima u prošlosti ali i danas. Od davnina. Stalno podizanje nivoa opšteg i stručnog obrazovanja stanovništva jedan je od najvažnijih faktora razvitka privrede.) 1) Migracije po vremenu trajanja = DNEVNE (stalne dnevne migracije imaju višegodišnje ili višedecenijsko trajanje. Preševu. Novom Pazaru. Ostvaruju se uglavnom između nerazvijenihi razvijenih područja . Prijepolju. Otuda je geografsko premeštanje i mešanje različitih nacionalnih zajednica imalo presudan uticaj na današnju etničku sliku. Povremene dnevne migracije obavljaju se s vremena na vreme radi zadovoljavanja nekih potreba npr. Crnogorci.tokom setve.(u pograničnim delovima sa Hrvatskom.5 % nepismenih b) 27 % odraslih nepismenih v) 7 % = sedmi stepen obrazovanja (Pismenost je osnovica obrazovanja. ove migracije usmerene su ka Vojvodini. deo albanskog stanovništva na Kosovu) v) Islam. Njih oko 317000 svakodnevno putuje iz jednog u drugi deo grada.1 % 7.prodaja poljoprivrednih proizvoda. stanovništvo Srbije se preseljavalo u velikom broju. Razvoj privrede i širenje mreže škola prouzrokovalo je pozitivne promene u kulturno-prosvetnom stanju našeg stanovništva. Posle II svetskog rata poljoprivredno stanovništvo se ubrzano smanjuje.OBRAZOVNA STRUKTURA: a) Do 10 godina = 3. žetve. Uglavnom su na relaciji selo-grad. Nišu. učenika i studenata. učenika i studenata . Pomoravlju. berbe grožđa i voda.) 8. 120000 ka Beogradu i 14000 iz grada prema okolnim naseljima i obratno. Sjenici. Braničevu.Univerziteti postoje u Beogradu. Mađaraskom. Albanci na Kosovu) 9.

Raške oblasti i drugih krajeva dobili zemlju oduzetu od velikoposednika i napuštene nemačke kude i zemljište.Rumunije i Bugarske. i iseljavanje Nemaca. između Morave i Timoka) 2-Kosovska struja -(Obuhvatila je preseljavanje Srba s Kosova i Metohije i iz SE Srbije u N krajeve..) 3-Vardarsko-moravska. i 19 veku Vojvodina iz vojnih.Najvede plansko naseljavanje obavljeno je u Vojvodini posle donošenja Zakona o agrarnoj reformi 1945. U tim selidbama Srbi su se naselili N od Save i Dunava. SE Srbije. Hrvatske.naročito od sredine 20. političkih i ekonomskih razloga naseljena Nemcima. Kosova i Metohije. Bosilegrađani i majstori zidari iz Osata u Republici Srpskoj. Pologa i Srbe iz Albanije. Kopaonik i Besna Kobila ranije je bilo dosta sezonaca kosača. Oni su se naselili do Beograda. W Makedonije.a iz nerazvijenih južnih krajeva.) = STALNE 2) Migracije po mestu migriranja = UNUTRAŠNJE = VANJSKE = EMIGRACIJE = IMIGRACIJE (Od starih migracija najvedi značaj imaju one koje su nastale zbog turskih osvajanja od sredine 15. Tada su naseljenici iz planinskih i nerazvijenih predela Crne Gore. Najviše su se naseljavali u okolinu Niša. okoline Skadra i krajeva oko Drima.Šar. Na teritorijama gde su se oni naseljavali ved je điveo deo srpskog stanovništva. Vlasinci. do Budima i Sentandreje i još N. Krajem II svetskog rata. ali i dalje prema E. više od 300000 Nemaca vratilo se u svoju zemlju.. pod Arsenijem IV Jovanovidem Šakabentom. Najmasovnija preseljavanja ove vrste su velike seobe pod patrijarsima 1690. Slovacima i drugim etičkim pripadanicima.veku. Česima.) (5-Savremene migracije . Posle II svetskog rata postepeno gube raniji značaj. Grocke.35 Negotinskoj krajini. Oni su se pretežno naselili pod turskom vlašdu krajem 18. Poseban uticaj na etničke prilike u S Pomoravlju i na Kosovu i Metohiji imalo je doseljavanje Albanaca iz podgorine Prokletija.. pa i van granica današnje Srbije.): SMER KRETANJA MIGRACIJA: 1-Dinarska struja (Obuhvadeno je preseljavanje stanovništva iz Crne Gore.(Obuhvatila je iseljenike iz Povardarja N od Demir Kapije. iz planinskih u .veka imaju veliki demografski obim. Smedereva i Velikog Gradišta. BiH. Najpoznatiji sezonski građevinski radnici širom Srbije su Crnotravci. Šumadiju. pod vođstvom Arsnija III Čarnojevida i 1739. do 19. Mađarima. Makedonije. visoke Hercegovine i SW Srbije uglavnom u Šumadiju. Na našim vedim planinama . Stihijske migracije. u sezonskim migracijama učestvuje i stanovništvo iz susednih zemalja . U novije vreme. i u 19. E i W Srbiju. 4-Planska kolonizacija Austro-Ugarske -( Njome je u 18. naročito iz sela u gradove. do mađarsko-slovačke granice.veka.

posle II svetskog rata su dominantne. 3) Migracije po načinu nastanka: a)EKONOMSKE b)PORODIČNE v)POLITIČKE g)SOCIJALNE 4) Migracije po načinu izvođenja: a)DOBROVOLJNE b)PRISILNE .- 36 - nizijske krajeve.

letnji stanovi". Tako u Vojvodini i NE delu centralne Srbije ratarska privremena naselja nazivaju se "salaši". funkcijama. poznati turistički centar.). "bačije". a druga nastaju: vikend naselja i kampovi . Isto tako. Ima ih u svim delovima Srbije i njihov broj se ni približno ne može odrediti. (Naselja Srbije se rarazlikuju po trajanju naseljenosti.STALNA 2. SEOSKA (RURALNA): a) ZBIJENI TIP b) RAZBIJENI TIP 2.privremeno turističko boravište. genezi i drugim odlikama. .Ona se po funkcijama dele na seoska(ruralna).- 37 - NASELJA Naselja predstavljaju najvidljivije tvorevine ljudskog društva ili koncentraciju kuda i ljudi u određeno vreme na određenom prostoru. (Pod funkcijama naselja podrazumeva se uloga naselja u privrednim i vanprivrednim delatnostima na užoj ili široj teritoriji. -konurbacija=srastanje naselja u velikim industrijskim oblastima. -infrastruktura=zajednički naziv za mreže: saobradajna. kanalizaciona. vikendom itd. Po aktivnosti njihovog stanovništva. a u Negotinskoj krajini "pimnice". Nalazi se na nadmorskoj visini od 1680 do 1770m. decenija i vekova. sezonska stočarska naselja na planinama nazivaju se "katuni". ribarska. stočarska. izgledu. u turističkoj sezoni. "pojate". a u Mačvi "kolebe".PRIVREMENA ( STALNA naselja su naseljena TOKOM cele godine više godina. vikend naselja itd. vinogradarska. mešovita i gradska(urbana). Vinogradarska naselja u Župi aleksandrovačkoj nazivaju se "poljane". "stanovi" itd. U Srbiji ima ukupno 6155 stalnih naselja. kao što je to slučaj s vedinom ratarskih i stočarskih naselja.) Po TIPU NASTAJANJA naselja se dele na: 1. MEŠOVITA 3. elektronska i telefonska. vodovodna. GRADSKA=URBANA -urbanizacija=nagli porast gradova podpomognut seoskom radnom snagom zaposlenom u sekundarnim i tercijarnim ljudskim delatnostima. mogu se podeliti na ratarska. Ona su nastanjena u vreme obavljanja ratarskih i vinogradarskih poslova. "trle". PRIVREMENA naselja se koriste samo u određenom delu godine. tokom sezone ispaše. Kroz istoriju razvoja ljudskog društva naselja su nastajala i nestajala. broju stanovnika.) Po FUNKCIJI naselja se dele: 1. Neka od njih vremenom iščezavaju. Najviše stalno naselje u Srbiji je Kopaonik. Mogu imati različita opšta imena.

GRADOVI predstavljaju obično stalna naselja koja imaju brojne funkcije. Ravničarska sela panonske nizije imaju razvijeno i ratarstvo i stočarstvo.. sedište opštine.Gradovi su po pravilu najveda i najznačajnija ljudska naselja. vodnjaci. a na stranama su vodnjaci. šume. turistički. rasporedu kuda i njihovom prostiranju. Sečanj u Banatu. Nastala su na dodiru različitih poljoprivrednih površina . blizina izvora. Takva su vojvođanska sela. Niške Banje. u kojima se više od polovine stanovništva bavi nepoljoprivrednim delatnostima i koja imaju gradske odlike. Sela u Šumadiji manje su razbijena. b)RAZBIJENI TIP SELA . prosvetnu i ostale.SELA su manja i slabije uređena stalna ruralna naselja koja imaju samo jednu funkciju . zanatske i radnje. Knid u Šumadiji. političko- . Mnoga od njih su poslednjih decenija spontano raseljena. U Raškoj i Starom Vlahu. ustanove kulture itd. Kotlinsko dolinska su na stranama kotlina i dolina.kude za stanovanje i objekti seoske ekonomije (štale. Na ravnim i blagim padinama su oranice. živinarnici. Posle II svetskog rata ona uglavnom beleže negativan razvoj. pašnjaci i šume. Sela nemaju infrastrukturu. livade i druge poljoprivredne površine.i 2inicijatori su preobražaja vedih ili manjih teritorija i naselja u svojoj okolini. Seoska naselja su najstarija i nabrojnija vrsta stalnih naselja u Srbiji. između kojih se nalaze oranice.veka bez stalnih žitelja su ostala neka sela kod Bačke Topole.Mešovita naselja su po izgledu.ravničarskih i planinskih. reke).ova sela obuhvataju više međusobno odvojenih delova.. zdravstvenu i veterinarsku stanicu. školski. Sela su geometrijskog oblika. kulturni. tj.Azanja. Planinska sela su obično mala. U nekim selima su ostala samo staračka domadinstva. U njima su oko kuda vodnjaci. Takvih sela ima u skoro svim delovima Srbije. raspored poljoprivrednih površina i mogudnosti snabdevanja vodom (plitka izdan. Pomoravlju.god Austro-Ugarske. 3. koje su ovde sprovodile kolonizaciju u XVIII i XIX veku. sela se prostiru preko nekolikop susednih bregova. a između pojedinih kuda i vodnjaka vijugaju uski putevi Na položaj sela najviše su uticali reljef. stanicu milicije. pašnjaci. u centralnoj Srbiji i Vojvodini bilo je 104 sela sa 20 i manje stanovnika. Sela se prema položaju dele na planinska. Kuršumlije. skladišta agrarnih proizvoda gusto su koncentrisani-u blizini su. od 1867. pijacu. građevine u neprekidnom nizu duž ulica. U strukturi sela znatno preovlađuju mala sela. škole za šire podrčje. sud. Početkom 21. Trgovište u SE Srbiji i manja industrijska središta. Sela razbijenog tipa uglavnom su rasprostranjena u brdskim i planinskiom predelima Srbije. U gradovima živi vedi broj stanovnika (mada ima i sela sa vedim brojem stanovnika) i oni imaju dvostruki značaj:1-glavni su nosioci privrednog i kulturnog razvoja svake države.uređenosti i zanimanju stanovništva između sela i grada. ulice su široke.nastaju prerastanjem razvijenih sela u naselja vedeg društveno-ekonomskog značaja. Vedi gradovi su važni saobradajni. zaseoke). Imaju i druge funkcije: rudarsku.. Po popisu iz 2002. Bujanovca i Preševa. turističku. Mogu biti administrativni centri npr. na gradski način planirane i prosečene ulice. pa su podeljena u mahale (male. Česti su primeri da su pojedina sela međusobno srasla. građevinski. Po izgledu. U Vojvodini su sela nastala u vreme Austrije i kasnije. To su pre svega seoske varošice i mala nasrelja uz vede fabrike i poljoprivredna dobra.veka.poljoprivrednu proizvodnju. 66% od ukupnog broja ima samo do 500 stanovnika. Knjaževca.MEŠOVITA NASELJA . Kada selo dobije osmogodišnju školu. Postoje i sela koja su po broju stanovnika veda od mnogih gradova . trgovački. vodovod. Mnoga naselja na Kosovu i Metohiji u kojima su vekovima živeli Srbi nasilno su ili prinudno raseljena krajem 20. Selevac. sela u Mačvi. 2. prave i seku se pod pravim uglom. kotlinsko dolinska i na ravničarska. u Srbiji su izdvojena dva osnovna tipa sela: a)ZBIJENI TIP SELA .- 38 - (1. i početkom 21. bolnice. obavljaju se primarne ljudske delatnosti. Sela u Mačvi su se razvila sa obe strane puta u nizu. pretežno naselja stočara..

-urbanizacija -konurbacija -infrastruktura) Po POSTANKU . Novi Sad.plodno zemljište. Najvedi gradovi u Srbiji su Beograd. Naši gradovi se razlikuju po broju stanovnika. Tako.39 – upravni i zdravstveno-bolnički centri.) . Ovoj grupi pripadaju ušorena sela u Mačvi i nekim delovima Velikog Pomoravlja.PLANSKA 2.. dok su im periferni delovi zadržali obeležja sela . Tipovi gradova: * Panonski tip.seoskih varošica . NAČINU FORMIRANJA naselja se dele na: 1. istog su postanka i čitlučka sela stvarana u mnogim delovima Srbije u vreme turske vladavine.. Tip grada našeg vremena su novi delovi svih naših gradova koji su podizani posle Drugog svetskog rata. Novi Sad i dr.Beograd. Novi Pazar. stepenu razvijenosti i drugim obeležjima.Najvedi broj naših naselja stihijski je nastao u različitim fazama razvoja ljudske civilizacije. Kruševca i Sokobanje. bitne za život i rad stanovnika. U njima su ulice široke i popločane.. kao što su sela Čitluk kod Ljubovije.Novi Sad.razvio se iz vedih panonskih sela. nastala u vreme vladavine Miloša Obrenovida. U najvedem broju gradova vedina zaposlenih ljudi radi u sekundarnim i tercijarnim ljudskim delatnostima. Njihov naziv je turskog porekla. Izvestan broj naselja stvoren je određenim intervencijama vlasti u nekim istorijskim periodima..STIHIJSKA (1.Polazište razvoja planskih naselja predstavljaju određene vrste planova. gradskim naseljima pripada Bosilegrad sa 2700 stanovnika i Beograd sa 1 120 000. Naselja Vojvodine su formirana kao planska u vreme austrijske kolonizacije. Presudan uticaj na njihovo formiranje imale su prirodne odlike terena . Sva gradska naselja u centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji imaju planski razvoj. voda i dr.PLANSKA. STIHIJSKA . U Srbiji ima 194 gradska naselja. pogodan teren za izgradnju naselja.na Kosovu i Metohiji i Raškoj Prizren. Priština. * Balkanski tip-očuvao se delom u krajevima koji su najduže ostali pod turskom vlašdu.nastao je po uzoru na gradove srednje Evrope . Duprija *Evropski tip.razvio se iz vedih sela . Subotica. Ped *Patrijarhalni tip.Aleksinac. Niš i Kragujevac. Po prestanku te vlasti ona su se dalje spontano razvijala. čitluk ili čifluk je veliko tursko imanje na kome su radile čifčije.

osvajaju ga Bugari. utvrđenje. Tada je despot Stefan Lazarevid svoju prestonicu iz Kruševca u Beograd. On je odredio i gradsku slavu – Spasovdan. -1595. Poznat je kao N kapija Balkana i S kapija Panonskog basena.5000godina=pronalazak ljudske lobanje (Istorija Beograda počinje pre više od 5000godina pre nove ere.) -Iz predslovenskog doba potiče njegovo ime SINGIDUNUM. (U II veku podignuta je tvrđava za smeštaj rimske vojske. nalazišta kod Obrenovca. Podignut je na stavama Save i Dunava.75m/NV nizijski grad 2. pa potom obnavljan.- 40 - BEOGRAD POLOŽAJ: 1. pronađena prilikom kopanja temelja za Bajlonijevu pivaru.U njemu se ukrštaju važnije kopnene saobradajnice koje iz N.MATEMATIČKI: 44step 49’ 14’’ NGŠ 20step 27’ 44’’ EGD 116. u Žarkovu i Vrčinu. Mađari.god po naredbi turskog paše mošti Svetog Save su iz manastira Mileševe prenete i na Vračaru spaljene. -878.) ISTORIJA GRADA: . za koje se veruje da potiče od belih tašmajdanskih krečnjačkih stena . Krnjača) (Položaj Beograda je povoljan.) -Sloveni ga naseljavaju u VII veku. Beograd ima više spomenika i drugih . Nalazi se na raskrsnici kopnenih. Srbi doseljavaju Beograd -Početkom 15.oktobra 1918.) -1284. na brežuljcima Šumadijske grede. oktobra 1944. god. W priobalju Crnog mora i Aziji. Austrijanci. magmatskih i metafornih. Od IX do XIII veka pored Vizantinaca. Uz tvrđavu se razvilo podgrađe ili Donji grad sa civilnim stanovništvom.FIZIČKO GEOGRAFSKI: 1)ŠUMADIJSKI-(leži na šumadijskoj gredi koja se od Avale spušta ka Kalemegdanskom bregu i tvrđavi i obalama Save i Dunava) 2)SREMSKI=POSAVSKI-(Umka. srednjei W Evrope vode prema E Sredozemlju. prema sremskoj lesnoj zaravni) 3)PODUNAVSKI-(Karaburma i Višnjica na desnoj obali Dunava) 4)BANATSKI-(Borča. SINGI od dačkog plemena Singi i keltske reči DUNUM= grad. Obrenovac. na dodiru Panonske nizije i S oboda Panonskog basena. Novi Beograd od Save i Dunava prema Fruškoj gori. U Prvom svetskom ratu oslobođen je 1. vodenih i vazdušnih puteva. prvi put se pominje u ovom žitiju. a u Drugom svetskom ratu 20. Turci i Nemci. Žitija svetog Klimenta Ohridskog –(Pod današnjim imenom. (Tokom istorije Beograd je 40 puta do temelja rušen i paljen.veka postaje prestonica srpske države. Jasniji tragovi stare civilizacije vezani su za neolit: kultura u Vinči. Najstariji tragnaseljenosti predstavlja lobanja pračoveka. Ovča.god. Grad i pod Rimljanima zadržava svoje ime. Beograd se nalazi na slojevima različitih stena: krečnjačkih.

Trgovi: Terazije.. Spomenici građanske arhitekture:Konak kneginje Ljubice. Politički i administrativni centar. Savski venac. Banovo brdo. Romi. po popisu 2002. Stari i Novi dvor. Atelje 212.41 objekata koji svedoče o njegovoj zanimljivoj istoriji i bogatoj sadašnjosti. Zemun. . Vukov i Dositejev.. Barajevo. spomenici Jovanu Cvijidu. Sava i Topčiderska reka pripadaju Crnomorskom slivu. Goranci. Obrenovac i Surčin. Muslimani.. Reke: Dunav. Sakralni objekti: hram Svetog Save. -U Beogradu živi 12% ukupnog stanovništva Srbije. Rakovica i Novi Beograd -4 gradske opštine s mešovitim gradskim i seoskim odlikama: Voždovac. Karaburma. Pozorišta: Narodno. državnoj administraciji i obrazovanju. Spomenik zahvalnosti Francuskoj. Trg republike. Kalemegdan. Zvezdara teatar. Pedagoški. Lazarevac. Sopot. Klima u Beogradu umereno-kontinentalna. Palilula i Zemun – na periferijama ovih opština nalaze se seoska naselja sa poljoprivrednim stanovništvom.. Bulevar kralja Aleksandra. Saborna. -Beograd U UŽEM SMISLU čini 10 gradskih opština: -6 potpuno gradskih: Stari grad.2 miliona stanovnika... Obuhvata više manjih celina: Skadarlija. Etnografski.. Vaznesenska. 1. saobradaju. crkva Svetog Marka. Čukur česma. -Beograd U ŠIREM SMISLU čini 10 gradskih opština i još 7 u njihovom okruženju: Grocka. zdravstvu. Spomenici: Spomenik oslobodiocima Beograda. Kalenid.. Vračar.. Ima 31 fakultet. Muzej grada Beograda.. Kralja Petra. Vojni. Univerzitetski centar sa oko 90 000 studenata. Kralja Milana. Beogradsko dramsko. Jugoslovensko dramsko. industriji. trgovini. Hrvati... Nemanjina. Dedinje. Makedonci. Kneza Miloša. Dordol. Topčider.. -Beograd je najvedi i glavni grad Srbije. Parkovi i izletišta: Ada Ciganlija. Železnik. Cvijidev. Novi Beograd. Znatnom vedinom srpsko stanovništvo. Pionirski park.. Botanička bašta. Zvezdara.. Košutnjak. Vuku Karadžidu. Zatim:Crnogorci. Narodna skupština. Cerak. knezu Mihailu. Dositeju Obradovidu. Glavna naučna ustanova SANU – Srpska akademija nauka i umetnosti. sa izraženim godišnjim dobima. Neimar. Studentski trg. Oko 400 000 radnika zaposleno je u građevinarstvu.. zgrada Narodne banke. ZOO vrt. Ulice: Knez Mihailova. Muzeji: Narodni. crkva Ružica. Terazije. Avala. Mladenovac. Crveni krst. Tašmajdan. Kapetan Mišino zdanje.g.. Čukarica. crkva Svete Petke. Trg Nikole Pašida.

ribolov. Bila je zastupljena ekstenzivna poljoprivreda tj. prirodni faktori: materijalna dobra (rude. U zemlji se.) 1950 Primat razvoja dat je industrijalizaciji. građevinarstvo. klima. 1950. društveni uslovi ili faktori: 1-ekonomsko-politički predstavlja skup mera koje država preduzima u pravcu razvoja privrednih delatnosti 2-politički = promena političkih sistema 3-razvoj nauke. kao faza razvoja povratka imovine oduzete za vreme socijalističke faze. tercijarne (saobradaj. (Privredni razvoj se primenjivao po petogodišnjim planovima. rudnici). poljoprivreda 2. Drugi talas tranzicije počinje 2001. socijalistički preobražaj privrede. turizam. područje Kopaonika i okoline Krupnja. zdravstvo. kvartarne (obrazovanje. To znači počinju počeci razvoja industrije i kapitalizacije društvenog sistema. Zemlja je bila tipično poljoprivredna. građevinarstvo 4. elektrifikaciji. saobradaj 5. Industrija se razvijala pod uticajem kapitala Francuske.Ekonomskom blokadom je zaustavljen privredni razvoj Srbije. Uvodi se socijalizam kao društveni poredak tj. sekundarne (ekstraktivna industrija.) -VRSTE LJUDSKIH DELATNOSTIi: 1. ugostiteljstvo. Počinju promene u svim oblicima društvenog života. -PRIVREDNE (RADNE) OBLASTI: 1. tipovi zemljišta. industrija 3. Prinosi sa jedinice obradive površine bili su veoma niski.? 2)SOCIJALISTIČKA FAZA razvoja privrede traje od kraja Drugog svetskog rata pa sve do poslednje decenije 20. energetski izvori. (proizvodno) zanatstvo (kod Kaje u svesci piše da su razlišite privredne oblasti grupisane u privredne i vanprivredne delatnosti. . (U knjizi piše da je ranija privatna svojina postala najpre državna (1945-1950). a potom društvena u vreme društvenog samoupravljanja od 1950. 2. a u industriji i drugim privrednim granama nacionalizacija (banje.god. Raspadom SFRJ. ova tranzicija je zaustavljena. uslužno zanatstvo. obrazovanju radnika. reljef. Preovladavalo je privatno? vlasništvo. trgovina.. primarne (poljoprivreda. vode..- 42 - PRIVREDA Predstavlja eksploataciju prirodnih materijalnih dobara.) U poljoprivredi je izvršena agrarna reforma tj. pošte. Engleske i Nemačke.godine privatna svojina je prevedena u društvenu (državnu) a potom u samoupravljanje. u svim granama poljoprivrede dominirao je živi rad čoveka potpomognut snagom životinja. oduzeta je zemlja od veleposednika na osnovu zakona koji donosi država i deli se bezemljašima. šumarstvo 6. šume).veka. proizvodnju sirovina za različite industrijske grane. stambena i komunalna delatnost) 4. prelazi se na tržišnu ekonomiju zasnovan na privatnoj svojini. administrativno-političke delatnosti) -USLOVI (FAKTORI) RAZVOJA PRIVREDE: 1. ulaganje u rudarstvo: Novo Brdo. versko građanskim ratom i NATO bombardovanjem Srbije 1999. tehnike i tehnologije 4-stručna radna snaga -FAZE RAZVOJA PRIVREDE 1)PREDRATNA FAZA razvoja privrede traje period sve do kraja Drugog svetskog rata. sve vrste sportova. turizam i ugostiteljstvo 7. 3)PERIOD TRANZICIJE započinje u našoj zemlji 1989. lov. prerađivačka. čime je zemlja stigla na nivo razvoja srednje razvijene industrijsko-poljoprivredne zemlje. Trepča.godine. šumarstvo) 2. sitnoj sirotinji. proizvodnju gotovih proizvoda i obavljanje usluga u cilju podmirenja različitih ljudskih potreba. proizvodno zanatstvo) 3.

Usitnjenost poljoprivrednih površina i iscepkanost sa nekvalitetnim semenima i rasama davali su niske prinose sa obradive površine.klima 5. veličine prinosa i obim proizvodnje. Uglavnom se proizvodi za sopstvene potrebe.43 2006. zatim u dolinama .godine.god.geološka građa stena 2. 2)DRUŠTVENI USLOVI=ANTROPOGENI: 1.vode 4.agrarna politika ili poljoprivredna politika predstavlja skup različitih mera koje državni organi preduzimaju na planu razvoja i unapređenja poljoprivrede. kombajni). plug) ili eventualno potpomognuti snagom životinja. Vrši se i melioracija slatina-slanog zemljišta u Vojvodini. voda.društveno-geografski a)ukupno poljoprivredno stanovništvo b)poljoprivredna gustina naseljenosti v)prirodni priraštaj g)migracije iz sela u grad d)obrazovanost poljoprivrednog stanovništva đ)stručni kadar (agronomi. pograničnom planinskom delu prema Bugraskoj. sa neznatnim tržišnim viškovima. U Vojvodini i Mačvi. POLJOPRIVREDA POLJOPRIVREDA predstavlja granu privrede koja se bavi gajenjem i iskorištavanjem različitih biljnih i životinjskih vrsta.reljef 3. -TIPOVI PROIZVODNJE: 1)EKSTENZIVNA=PRIMITIVNA=ZAOSTALA poljoprivredna proizvodnja traje sve do Drugog svetskog rata. gde su se poljoprivredni radovi obavljali ručno korišdenjem primitivnih sredstava za rad (motika. (Odlikuje se pretežno naturalnom proizvodnjom. Ovaj tip proizvodnje i danas je zastupljen u nerazvijenim delovima Srbije: planinskim krajevima centralne Srbije. 2)INTENZIVNA=NAPREDNA=MODERNA poljprivreda razvija se od 1950. gajenje stoke 2. Od svih ljudskih delatnosti poljoprivreda najviše zavisi od prirodnih odlika sredine. Srbija raspolaže sa velikim brojem povoljnih uslova u gajenju srednjoevropskih kultura a ponegde i suptropskih.tipovi zemljišta Prirodni uslovi utiču na vrste. zadružna i javna tj državna). poljoprivredni tehničari) e)tržište=ponuda i tražnja ž)način obrade zemlje.godine Ustavom zemlje ukinuta je društvena svojina i uvode se slededi svojinski odnosi: privatna. Teži se uređenju svih elemenata privrednog i društvenog razvoja po preporukama EU kao na primer stvaranje velikih kompanija. Bilo je zastupljeno privatno vlasništvo u svojinskim odnosima. Odlikuje se savremenim sredstvima obrade zemlje (traktori. PRIMENI SAVREMENIH AGROTEHNIČKIH MERA: a)MELIORACIJA=navodnjavanje i isušivanje poljoprivrednih površina. veterinari. obezbeđivanjem sirovina za različite industrijske grane za proizvodnju gotovih proizvoda u cilju podmirenja različitih ljudskih potreba. u mnogim delovima Kosova i Metohije. česte su godine sa sušnim letima. intenzivnije posle 1963. (Proces isušivanja močvarnih površina i gradnja kanala za navodnjavanje jer su u Vojvodini i središnjoj Srbiji-u Pomoravlju i dolini Timoka. USLOVI ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE: 1)PRIRODNI USLOVI: 1.

kukuruza. . Ratarstvo je najrasprostranjenija grana. (Ona omogudava obavljanje poljoprivrednih radova na vreme i u najkradem mogudem roku. Kosovskoj kotlini. pasulj . Veliki značaj za proizvodnju hibridnog kukuruza ima Institut za kukuruz u Zemunu. proizvodnjom i obezbeđenjem sirovina za neke industrijske grane.SRBIJA=54% POLJOPRIVREDNE GRANE 1)ZEMLJORADNJA 1. Pomoravlju. i na kosovu i Metohiji) uljana repica. Stigu i na Kosovu i Metohiji) -tekstilne biljke: konoplja se gaji=okolina Odžaka. a može da se koristi kao uljarica.Najviše sistema za navodnjavanje u Vojvodini. gde su lošiji klimatski i pedološki uslovi .) Intenzivnu poljoprivredu karakteriše još i visoki prinosi po hektaru i grlu stoke i mali utrošak žive radne snage.KOSOVO I METOHIJA=37% 4.uspeva do 900m/nv. Mačvi.PANONSKA NIZIJA=87% 2. Ti kombinati imaju zaokružen proces proizvodnje od proizvodnje agrarnih proizvoda do industrijske prerade. Pomoravlju. dosta vlage i veliki utrošak radne snage. Podrinju) -POVRTLARSKE KULTURE: Zahtevaju plodni šemljište. (Intenzivna poljoprivredna proizvodnja je zastupljena u Vojvodini. Zapadne i Južne Morave melioracijom brani od poplava.) -UČEŠDE OBRADIVOG ZEMLJIŠTA U SRBIJI: 1. specijalizacija i tržišni karakter proizvodnje. Mačvi. za proizvodnju alkohola).GAJENJE ŽITARICA. krompira. Pomoravlju. v) raž. gaji se u Vojvodini). ovas ili zob (za ishranu stoke). ali je glavno područje Dragačevo). Najviše se gaje u planinskim predelima do 1500m/nv. Uglavnom se proizvodi u Vojvodini više od 55% ukupne proizvodnje (služi za ishranu ljudi i stoke. Mačvi i Kosovskoj kotlini b) kukuruz . i to: a) pšenica . svojim korenom soja unosi azot u zemljište i poboljšava njegovu plodnost. Niška i Leskovačka kotlina lan=Centralna Srbija -uljarice: suncokret (u Vojvodini. 60% površine Srbije zastupljeno je gajenje žitarica. UVOZ PLEMENITIH RASA.INDUSTRIJSKE BILJKE:: -šederne biljke: šederna repa (u Vojvodini. šederne repe sa vedim % šedera. To je sistem Dunav-Tisa-Dunav. soja od njih se dobija ulje.RATARSTVO je grana zemljoradnje koja se bavi gajenjem različitih kulturnih biljaka. suncokreta sa vedim % ulja. Najviše se proizvodi i najvede prinose daje u Vojvodini. (hmelj u Vojvodini. duvan u S Pomoravlju.- 44 - Velike. ječam (služi za proizvodnju piva. Krompir (u svim delovima. u velikim poljoprivrednoindustrijskim kombinatima. STVARANJE VELIKIH POLJOPRIVREDNIH KOMBINATA g)MEHANIZACIJA predstavlja upotrebu različitih poljoprivrednih mašina. Obuhvata: .uspeva do 800m/nv. 1-hemijska đubriva-pošto nema dovoljno stajskog koristi se veštačka 2-pesticidi: -herbicidi predstavljaju grupe pesticida koji se koriste za uništavanje biljnih korova -fungicidi=pesticidi kojima se vrši uništavanje biljnih bolest -insekticidi=pesticidi kojima se vrši uništavanje insekata v)SELEKCIONIRANJE I UKRŠTANJE BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH VRSTA-stvorene nove sorte pšenice.UŽA SRBIJA=47% 3. Pomoravlju.) b)HEMIZACIJA-(obuhvata poboljšavanje plodnosti zemljišta đubrenjem i zaštitu bilja od insekata i bolesti).

pešterska. 3. gajenje pčela itd. Do 700m/nv gaje se srednjo-evropske vrste voda. u Srbiji ima malo stoke. kožnu industriju i ishranu ljudi. goveda. Domade rase: pramenka. Zastupljeno okudničko i plantažno vodarstvo. -svinjogojstvo-svinjarstvo: ranije rase mangulica i moravka zamenjene rasama koje daju vede prinose po grlujorkšir. Podrinje.lipicaner. a podižu se moderne plantaže. berkšir. niska stabla gusta sadnja. Odabiranjem i ukrštanjem najboljih grla. Najrasprostranjenije su domade rase: posavski konj i bosanac (brdski konj).Leskovac. u kojima se zbog redova sa malim razmacima onemogudavaju upotreba mašina. 2)STOČARSTVO: govedarstvo. smederevka. Valjevska Podgorina. američki durok.Više od 44 miliona rodnih stabala.45 pretežno se gaji kao međuusev. Vinogradarski krajevi: Župa aleksandro vačka.Najpovoljniji uslovi za razvoj stočarstva su u plodnim ratarskim krajevima.. pobrđima i nižim visoravnima. konjarstvo. paprika (najviše u okolini Horgoša. U ergelama kao što su Karađorđevo. jer se isključuje konjska vuča u obavljanju poljoprivrednih i drugih radova.U Šumadiji. -razvoj farmerskog živinarstva povedan pa i potrošnja mesa i jaja i industrijska prerada živinskog mesa i perja. Metohija. Ime za konje.Prelazne rase nastaju ukrštanjem grla plemenitih i primitivnih rasa. Rase stoke: primitivne.. višnje. trešnje. Fruška gora i Vršačke planine. Stočarstvo predstavlja poljoprivrednu granu koja se bavi uzgojom životinja za prehrambenu industriju.Trstenika.VODARSTVO: Reljef. Primitivne rase nastale su od divljih životinja bez posebnog čovekovog uticaja pa su niskoproduktivne. Prvi čokoti u našoj zemlji zasađeni u 4. Timočka i Negotinska krajina. ovčarstvo. boranija. Zasadi malina oko Ivanjice i Arilja. plemenite i prelazne. -konjarstvo . stočna repa. -govedarstvo: preovlađujude domade goveče buša postepeno ustupa mesto plemenitim rasama:simentalskom.Jagodina. engleski polukrvni. kajsije. stada se leti napasaju na planinama gde postoje stošarska naselja a zimi ih vradaju u sela na zimovanje i štalsko (intenzivno) u nizijama. breskve.. visoki prinosi. posebnom negom i ishranom u naprednim stočarskim zemljama nastale su plemenite rase stoke visoke produktivnosti. Stari način stočarenja (katunsko) zastupljeno je u planinskim predelima. sjenička. karlovački i banatski rizling. a tokom leta isteruje se i na pašnjake i livade. grašak.. Stoka boravi u stajama i hrani se pretežno krmnim biljem. kruške. Ona traže dobru negu i ishranu. Znatno se smanjuje broj konja.opada mu značaj 70-tih godina 20. Leskovca i Aleksinca). šljive. 2. industriju tekstila.) . najpoznatiji gradištanac i trešnjar).veku pre nove ere u okolini Smedereva i na Fruškoj gori. Čačanskoj i Požeškoj kotlini.Plantaže višanja oko S Morave. U ukupnoj proizvodnji voda šljiva učestvuje sa oko 50%. belgijski i dr.Srbija je od davnina proizvođač i izvoznik voda i vodnih prerađevina. grahorica. Zobnatica.pešterska. živinarstvo. Smederevo. i visokih cena i izvoza konjskog mesa najviše u Italiju. prokupac. Živinarske farme u okolini skoro svih naših gradova. cigaja. Jabuke plantaža PK Smederevo.. Ukupan stočni fond više od 25 miliona grla. paradajz. Ljubičevo uzgajaju se plemenite rase . gde je velika proizvodnja žita i krmnog bilja.VINOGRADARSTVO-stara grana. Šljiva najrasprostranjenija.Krče se stari vinogradi. Naša poznata vina: fruškogorski biser. -ovčarstvo :u planinskim predelima.. svrljiška. i 3. svinjogojstvo. stočni grašak.-važne su i zbog poboljšanja plodnosti zemljišta-svojim korenom unose azot i kiseonik u zemljište. jabuke. švedski landras. ovce i koze=papkari. Srazmerno poljoprivrednoj površini i broju stanovnika. -KRMNO BILJE=biljke koje se gaje radi uzgoja stoke: crvena i plava detelina.. crno-belom holandskom govečetu.veka..mulei mazge=kopitari. magarce. klima i zemljište pružaju povoljne uslove. vranjski kraj. Od rasnih najviše merino ovca.

Iznad pojasa hrastovih nastavljaju se bukove šume. trešnje itd).4 miliona ha površina pod šumama.(29% Kaja) -godišnji prirast šuma= 6. erodirano i poljoprivredno zemljište. kruške. UNAPREĐENJE ŠUMA: -Godišnje se pošumi oko 6000ha sa oko 20 000 000 sadnica četinarskih.) 2. -Srbija ima 2. negovanjem. (najniži sloj do 600m/nv zahvataju hrastove šume.. zato se i zovu „zelena pluda“ u životu ljudi. živi pesak. Proizvodnja šumskog semena ima posebno mesto u razvoju šumarstva-Centar za šumsko seme u Požegi.VOJVODINA =6. retko do 1000m/nv. 1ha površine šuma proizvede 800kg kiseonika za jedan dan. Oko 60 000ha spada u domen negovanja šuma. slatine.) -Oko 90% šumskog fonda nalazi se u vlasništvu države i njime gazduje JP „Srbija šume“... Povezati sa plantažama šuma) -ZNAČAJ ŠUMA: (šumski ekosistemi) 1-PROIZVODNJA KISEONIKA-proizvodnja kiseonika kao značajan faktor ekosistema. Bogate šumama su Jastrebac.KOSOVO I METOHIJA =17. unapređivanjem iskorišdavanjem i obnavljanjem šumskog fonda u zemlji. pogotovo industrijskih gradova.UŽA SRBIJA =75. . grmlja i šiblja. Kopaonik. smrča.46 ŠUMARSTVO Šumarstvo predstavlja granu poljoprivrede koja se bavi gajenjem. 2-USISAVANJE RAZLIČITIH VRSTA ZAGAĐIVAČA (prašine iz dimnjaka) 3-UTIČE NA POVEDANU VLAŽNOST VAZDUHA 4-UTIČE NA SPREČAVANJE EROZIJE 5-ČINE STANIŠTA MNOGOBROJNIH ŽIVOTINJSKIH I PTIČIJIH VRSTA (Šume imaju značajan udeo kao element prirodne i životne sredine. Na promeni strukture i kvaliteta naših šuma-šumarski fakulteti i insituti. listopadnih vrsta i vodkarica (divlje jabuke.2 miliona m kubnih -zalihe drvne mase oko 235 miliona m kubnih -oko 4 miliona m kubnih godišnja eksploatacija tj.ČETINARSKE ŠUME-bor. U SE Srbiji šume su uglavnom slabe. višnje.LISTOPADNE ŠUME čine oko 50% šumskog fonda od čega 25% dolazi na bukove šume. pa su stoga značajne i za opstanak ljudi. Na osojnim stranama zaklonjenim od Sunca bukve ima i ispod 500m/ nv pa čak i ispod 300m/ nv. Ima oko 200 vrsta različitog drveda.(Pošumljavaju se goli tereni i krš.6% 2. Kučaju i Homoljskim planinama. rastu u planinskim predelima iznad 700-800m/nv.8% (U E Srbiji najvedi kompleksi šuma nalaze se na Miroču.godišnje se poseče šuma BOGATSTVO ŠUMA U SRBIJI PO REGIJAMA: 1.6% 3. i planine Starog Vlaha i Raške. Deli Jovanu. VRSTE ŠUMA: 1. jela.

uglavnom kao hrana za goveda. šume smanjuju brzinu vetra smanjuju dnevno kolebanje temperatura. produžavaju vreme snežnog pokrivača.Kajina sveska. podižu se i plantaže šuma na terenima slabih šuma i na obradivom zemljištu. svrstavaju se u očuvane šumske sastojine. 1ha gradskog zelenila "uzme" iz vazduha 50-70 tona prašine smanjujudi njenu koncentraciju 30-40% u troposferi. Sve biljke proizvode kiseonik a udišu ugljendioksid što znači biljni i životinjski svet i čovek nalaze se u međusobnoj zavisnosti. ---Povezati sa unapređenjem šuma) .) ISKORIŠDAVANJE ŠUMA: -Drvna masa predstavlja sirovinu za drvnu. a u teško pristupačnim mestima trunule su velike količine drvne mase.Plantaže topole stižu za 8-12 godina. a četinara za 15-20 godina. Na plantažama se sadi i gaji drvede manje vrednostikanadska topola i vredniji četinari.) -PLANTAŽE ŠUMA (Pored pošumljavanja. a Prokletija. dobijanje toplotne energije kao i fosilizaciju-ugljevi koji čine značajnu sirovinu u hemijskoj industriji. Šar planina i Kopaonik u visokoplaninske oblasti sa očuvanim ekosistemima. građevinsku. Posle Drugog svetskog rata izgradnjom šumskih puteva omogudena je eksploatacija šuma i iz nekada nepristupačnih delova. (Smanjuje se seča ogrevnog drveta.47 Npr. Šume nekih naših planina – Golija i Tara. Ranije je seča drveta vršena samo na lako dostupnim mestima prvenstveno duž saobradajnica. koje se uglavnom vrši na terenima prirodno predodređenim za šume. Na plantažama se između redova drveda uzgajaju ratarske kulture. tekstilnu industriju. a povedava proizvodnja rezane građe i industrijskog drveta.

Vrška Čuka i Podvis (E Srbija).godine zbog eksplozije metana i pogibije preko 100 rudara.(u Crnoj Gori Pljevljanski). Resavski (kod Despotovca). 2)MRKI UGALJ – baseni: Sokobanjski. obod Panonske nizije. Kolubarski. . -PODELA INDUSTRIJE PO PREDMETU RADA: 1)ENERGETIKA 2)EKSTRAKTIVNA INDUSTRIJA (RUDARSTVO) 3)PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA -PODELA INDUSTRIJE PREMA NAMENI DOBARA: 1)TEŠKA a)METALURGIJA -crna -obojena b)METALNA -metaloprerađivačka -mašinska -elektronska -brodogradnja -drvno-prerađivačka -teška hemijska 2)LAKA a)PREHRAMBENA b)TEKSTILNA v)INDUSTRIJA KOŽE I OBUDE g)INDUSTRIJA NAMEŠTAJA d)FARMACEUTSKA đ)LAKA HEMIJSKA TEŠKA INDUSTRIJA ENERGETIKA 1)KAMENI UGALJ: Jarando (dolina Ibra).TERMOELEKTRANE: 1. zbog vedih potreba razmatra se ponovno otvaranje više rudnika ovog basena). Aleksinački (zatvoren je 1988. Drmno i Kostolac (Kostolački basen) 2. 3)LIGNIT – baseni: Kosovski. (u Crnoj Gori Beranski). Kostolački.- 48 - INDUSTRIJA Predstavlja glavnu privrednu delatnost koja se bavi proizvodnjom sredstava za proizvodnju (teška industrija) i proizvodnjom materijalnih dobara namenjenih širokoj potrošnji. Nikola Tesla A i B u Obrenovcu (Kolubarski basen) .

Melenci i Elemir. Lokve.IBAR=Gazivode 5. topionica Zajača). Janjevo. -RAFINERIJE NAFTE:Novi Sad i Pančevo. 6)Sb . Nalazišta: Boljevačka kotlina. 6)VODNE SNAGE : Dunav i Drina imaju najvedu vodnu snagu u zemlji i pokrivaju 68% podmirenja potreba. Srbija 16% nafte proizvodi iz sopstvenih izvora a ostalo uvozi. Čilea. Kriva Feja). S od W Morave. Timoka.UVAC=Kokin brod i Sjenica 6. Krivelj.VLASINA=Vrla 1. Rudnik (Gornji Milanovac). Kižnica.LIM=Potped i Bistrica 7. HIDROELEKTRANE: 1. Lece (okolina Lebana). Topionica u Glogovcu.B: redak i skup metal. Perua i Ukrajine.zlato: a)primarno=eruptivne stene: NE Srbija. Aleksinačka 8)Au .antimon: Zajača i Krupanj (Podrinje). Ceravo i Majdanpek. U prirodi se javlja u elementarnom stanju u vidu borne kiseline i drugih vrsta soli. Bajina Bašta i Višegrad 3. 5)ULJNI ŠKRILJCI=13% nafte (ulja) u stenama: Boljevačka i Aleksinačka kotlina.2. a pri preradi Pb Zn (olovno-cinkane rude) 268 tona srebra.49 3. 5)Pb-Zn-Ag: Južne padine Kopaonika.ZAPADNA MORAVA=Međuvršje i Ovčar 4. 3)Hrom Cr : Deva kod Đakovice 4)Cu: Bor. b)sekundarno=dolina Peka. Novo Brdo.3 i 4 RUDNA NALAZIŠTA 1)Fe . obod Kosovske kotline (Trepča. ugalj se nalazi na najmanjoj dibini. 2)Ni: Goleš. Kolubara u Velikim Crljanima (Kolubarski basen) 4. Velika Greda.god proizvedeno je 8173kg zlata. Kosovo A i B (Kosovski)-najkvalitetniji.DUNAV= Đerdap I i Đerdap II 2. 9)Al2O3=boksit:a)crveni=Kosovskometohijska kotlina b)beli=okolina Nikšida -1990. na Besnoj kobili (okolina Vranja).DRINA=Zvornik. Jermenovci. Ajvalija. 7)Bor .gvožđe: nema ni jedan rudnik tehnički isplativ. okolina Vrnjačke Banje. Za železaru u Smederevu ruda se uvozi iz Ljubije i Omarske (Republika Srpska). Morava u Svilajncu (Resavski basen) 5. 4)NAFTA I ZEMNI GAS: okolina Kikinde. .

"Elind".Knjaževac 4)Industrija ŠINSKIH VOZILA: "Goša". "Elektro lkablovi" .Rakovica. Đeneral Jankovid 3)VATROSTALNI MATERIJALl: Partizani kod Aranđelovca.oktobar" . "Zmaj". "Zmaj". brusilice.Subotica.Kruševac. MIN . Zaječar. FAM Fabrika alatnih mašina -Novi Sad. IPM .Subotica.Kruševac. Livnica železa i tempera.Niš. ZASTAVA-IVEKO-FIAT . MI . Fabrika kablova -Kraljevo 3)ŠPORETI NA ČVRSTA GORIVA: "Milan Blagojevid". Kruševac. Kosovska Mitrovica 2)VEŠTAČKA ĐUBRIVA: a)SUPERFOSFATI: Prahovo b)AZOTNA ĐUBRIVA: Azotara .Barič 4)Industrija GUME: "Tigar" .Zemun.Čačak. Apatin i Zrenjanin V INDUSTRIJA GRAĐEVINSKIH MATERIJALA: 1)CIGLA i CREP: "Toza Markovid" .Novi Beograd.Pančevo 3)PLASTIČNE MASE: Petrohemija . "Sloboda" .Zrenjanin 5)Industruja GRAĐEVINSKIH MAŠINA: "14.Kraljevo II MAŠINSKA INDUSTRIJA 1)Industrija MAŠINA ALATLJIKA (strugovi. Novi Pazar. Lazarevac III ELEKTROINDUSTRIJA: "Sever" .Niš.Aranđelovac. rendisaljke.Železnik. Zaječar 5)MERMER: "Venčac" . Zlatibor VI TEŠKA HEMIJSKA INDUSTRIJA: 1)SUMPORNA KISELINA: Bor.Pirot. Aranđelovac.Rakovica.Smederevska Palanka.Beograd.- 50 - METALNA INDUSTRIJA I METALOPRERAĐIVAČKA 1)PROIZVODNJA BICIKLA: "Pionir" . Kladovo.Pančevo.Smederevo.Smederevska Palanka.Kikinda 2)Industrija MOTORNIH VOZILA: FAP Fabrika automobila . "Morava" .Zemun 3)Industrija POLJOPRIVREDNIH MAŠINA: IMT .Kikinda. EI . Mašinska industrija . "Metaloprerada".Priboj.Kraljevo 4)Industrija KERAMIKE: Pančevo.Novi Pazar IV BRODOGRADILIŠNA: -REČNI BRODOVI: Beograd. "Progres" -Zemun. Mladenovac i EI .Niš. "Trajal" . prese.Kraljevo.Zemun 2)MOSTOVNE ČELIČNE KONSTRUKCIJE: "Goša" .oktobar" . Mačvanska Mitrovica. IMR . "Jastrebac"-Niš.Ada. glodalice. Kosjerid.Bač. Beočin. Kanjiža 2)CEMENT: Popovac (kod Paradina).Požarevac. makaze): "Ivo Lola Ribar" -Železnik. Ikarus .Kruševac 6)Industrija RUDARSKE OPREME: "14. Niš . Ruma. "Proleter"-Leskovac. "Ivo Lola Ribar" .Čačak. "Prva iskra" .Kragujevac. bušilice. Paradin. "Nikola Tesla" i "Mihajlo Pupin" .Jagodina. MI . "Milan Blagojevid" . Alibunar.Smederevo. Subotica. Dečani. Šabac. "Magnohrom" . "Potisje". "Rekord" . "Cer". Prokuplje.

"Zdravlje" . "Hemofarm" .Sremska Mitrovica IV LAKA HEMIJSKA INDUSTRIJA: 1)SAPUNI.Zemun. "Javor" . Pirot.Beograd. "Srbolek" . KOZMETIKA: "Dalija" .KONFEKCIJE: "Kluz". Beograd.Zrenjanin.Vranje (?fabrika). "Hemik" . Beograd. "Soko Štark". Šabac. "Albus" .Ivanjica.Leskovac. "Bambi" . Kruševac. Pedinci.Beograd.Gornji Milanovac. "Leda" . "Jumko" . PARFEMI.Vršac. "Merima" . "Proleter" . Kovin. III INDUSTRIJA KOŽE I OBUDE: Industrija obude "Beograd". "Kraš". Kula. "Takovo" .Leskovac.Novi Pazar. Sremska Mitrovica 2)Industrija ULJA: Uroševac.Vranje.Leskovac 3)Industrija BOMBONA i ČOKOLADE: "Banat" . "Dijana" .Zemun. "Fruška gora" .51 LAKA INDUSTRIJA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA 1)Industrija ŠEDERA: Ped. "Rudnik" . crvenka. "Ras" .Beograd.Ruma. Zrenjanin. "Koštana" .Knjaževac. Padinska Skela.Vranje.Pirot. Požarevac.Gornji Milanovac 4)MLEKO I MLEČNI PROIZVODI 5)MESO I MESNI PROIZVODI 6)MLINSKA I PEKARSKA INDUSTRIJA II TEKSTILNA INDUSTRIJA: 1)VUNENE TKANINE: Paradin. Čačak b)AMBALAŽNI PAPIR: Kruševac .Šabac a)NOVINSKI PAPIR: Sremska Mitrovica. "Beko". Senta. "Jela" .Kruševac. "Sport" . Zrenjanin.Kikinda V FARMACEUTSKA INDUSTRIJA: "Galenika" . Duprija. "Crvena zvezda" .Vršac. Zrenjanin 2)IND.Kragujevac.Beograd. Vrbas. "Nevena" .Beograd. Šid -Maslinovo ulje: "Dobra" .Šabac VI INDUSTRIJA NAMEŠTAJA: "Simpo" .Požarevac. "Sirogojno". "1.Zemun. "Jugodrvo" .Novi Sad. "Zorka" . "Jugoremidija" .maj" .

-putevi 2.pruga Beograd .4031km .glavnog pravca: ulazi u našu zemlju kod Horgoša N od Subotice-Novi Sad-Beograd (Šidgranica Hrvatske)-Niš-(Pirot-Dimitrovgrad-granica Bugarske)-Vranje-Preševo-granica Makedonije. Berlinskim kongresom 1878. Izgradnja prvih železnica u Srbiji vezana je za interese Nemačke i Austrougarske i njihove politike prodora na istok.- 52 SAOBRADAJ - Predstavlja privrednu delatnost koja se bavi prevozom putnika. zemljani (najnesigurnija vrsta saobradaja) (putevi prvog i drugog reda=29000km) (nesiguran saobradaj.Do 1995.) (Savremen drumski saobradaj počinje da se razvija u Srbiji početkom 20. od državne granice s Mađarskom. izgrađena je prva pruga na teritoriji Srbije -1875.god. medicinska ? služba. samo vozila koja mogu da razviju brzinu od 60km/h.god elektrifikovano je 34% ukupne dužine svih pruga.reda = autoput (najmoderniji najmanje 2 trake u jednom pravcu i treda zaustavna. matrijalnih dobara. prednost brzina) (Do sada je izgrađen autoput Šid-Beograd-Niš-Leskovac. poštanskih pošiljki i prenosom vesti iz jednog u drugo mesto pa se stoga deli na: putnički. gde se račva u dva kraka – jedan vodi preko Pirota i Dimitrovgrada za Sofiju i Istanbul. Potrebno je učiniti sve da međunarodni prevoz robe i putnika ide preko naše zemlje.god.god kad je provozan prvi automobil ulicama Beograda. Mogude brzine na vedini naših pruga iznose .) (Glavna železnička magistrala kroz našu zemlju je pruga Horgoš-Subotica-Novi sad-Beograd-Niš. poštanski i telekomunikacioni. (Veoma je važan za ukupan razvoj zemlje. saobradajnih centara i saobradajne mreže. teretni. 1953.) . Beograd-Pančevo. preko Banatskog Aranđelova i Kikinde. 234 mosta u ukupnoj dužini 14. a drugi dolinom S Morave za Skoplje i Atinu. a parne lokomotive svuda su zamenjene električnim ili dizel-lokomotivama.1975. .veka. asfalt i kocka. Beograd-Novi Sad-Horgoš.6km) (Dvadesetak godina posle puštanja u rad prve železničke linije u svetu. Neophodna su veda ulaganja u modernizaciju i izgradnju saobradajnica.reda = makadam. ograđen žicom.U ovoj delatnosti je zaposleno 130 000 radnika. -putevi 1.) b) ŽELEZNIČKI: . Osnovni problem našeg železničkog saobradaja je zastarelost pruga i znatnog broja vagona. do državne granice sa Rumunijom.1995. pumpe. a) DRUMSKI (SUVOZEMNI) .približno 50 000km = 60% ima modernu podlogu tj. njima mogu da se kredu svi učesnici u saobradaju -putevi 3. na određenim razdaljinama saobradajni znaci.reda = magistralni ( 1 saobradajna traka u jednom pravcu i druga u drugom.Do tada prevozno sredstvo volovska kola i konjska zaprega u Mačvi i Požarevcu. Važan datum u razvoju modernog drumskog saobradaja u Srbiji 1903. u Kragujevcu počela proizvodnja domadeg putničkog automobila „Fide“. . U čitavom periodu posle Drugog svetskog rata rađeno je na modernizaciji železničkog saobradaja.4km.god.VRSTE SAOBRADAJA: 1)KOPNENI:(Značajni delovi panevropske saobradajne mrežu kroz našu zemlju su drumski i železnički Koridor 10. Srbija je uz samostalnost dobila i obavezu da za tri godine na svojoj teritoriji izgradi prugu koja bi povezivala austrougarsku sa otomanskom železnicom.Bar = 475km (254 tunela u ukupnoj dužini 114.

Tada se Srbija pojavljuje na Dunavu sa svojim brodovima. novčanih pošiljki i robe u ograničenim količinama (paketi). ali je sporiji pa se njome može transportovati samo roba koja ne iziskuje brzo prevoženje. nedostaci-nema preživelih u udesu). Zatim Lapovo. Begej-77km. Iz njih polazi po pet magistralnih pruga u raznim pravcima. šederna repa. Železničke raskrsnice su mesta iz kojih polaze dve. cement). U toku suradovi za povedanje njegovog kapaciteta.veka. Obavlja se svim prevoznim sredstvima na kopnu. Pre Drugog svetskog rata naša zemlja imala je najvedi plovni park na Dunavu. radio i TV. podmiruje potrebe rečnog saobradaja u zemlji i znatnim delom je angažovana na prevozu robe drugih zemalja Dunavom. sigurnost. najsigurniji. šljunak.nemamo b)rečno-kanalski (Brži razvoj našeg rečnog saobradaja počinje krajem 19. a 900km u centralnoj Srbiji. vazduhu.) 2) VODNI a)morski . 12 kanala dužine 664km u hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav. Ovaj saobradaj je znatno jeftiniji za za transport velikih količina robe od drugih. najskuplji.53 do 60km. ved samo turistički. Njima se vozovi kredu brzinom 150-300km na sat. drvo. Nišu i Prištini. Rečna flota je velika. zatim platni promet između građana i preduzeda i ustanova. Ukupna dužina gasovoda u Srbiji iznosi 2800km. nedostaci brzina. U Banatskom Dvoru kod Žitišta nalazi se naše najvede podzemno skladište prirodnog gasa. Zbog sporosti se ne koristi za prevoz putnika. Inđija. U Evropi su brze pruge. cigla. nafta. koje obuhvataju telefoniju. Nalazi se na raskrsnici najvedih vazdušnih puteva. Rekama i kanalima najviše se prevozi građevinski materijal (pesak. telegrafiju. tri ili više železničkih pruga u raznim pravcima. Sombor. Subotica. Ukupan transport robe rekama i kanalima je u stalnom i brzom porastu. Izgradnja brze pruge u našoj zemlji je u toku.) v)jezerski-nemamo 3) VAZDUŠNI:(najbrži. a na magistralama najviše do 120km. Kosovo Polje. Prvo se grade u Vojvodini. Bide na relaciji Horgoš-Beograd-Niš-Dimitrovgrad i dalje Sofija-Istanbul. Na njega sledu i poledu avioni više od 20 svetskih kompanija. ne trpi velike otpore kroz tunele?) (negde oko 1000km kradi železnički saobradaj u odnosu na 1955. prenos i isporuku obaveštenja. Ima modernu poletno-sletnu stazu po međunarodnim standardima i opremljen je savremenom radio-navigacionom opremom. sve u ukupnoj dužini od 1760km. Požega. Naša avio kompanija JAT Airways. telefotografiju. veštačko đubrivo. Mala Krsna. (U našoj zemlji 3 civilna aerodroma: u Beogradu. Zimi se kroz Srbiju dnevno transportuje više od 12 000 000 m kubnih gasa. Poslednjih decenija uzgrađeno je više rečno-morskih brodova koji saobradaju između naših luka na Dunavu i luka na obalama Crnog mora. Kraljevo.) Celim tokom kroz našu zemlju plovni su Dunav. Novi Sad. od toga 1900km u Vojvodini. PTT saobradaj se u periodu posle Drugog svetskog rata brzo razvijao. malim delom Tamiš i Velika Morava pri ušdu u Dunav. rude. brzina. kao i uređajima telekomunikacija. Sava-207km. Najvažniji i najvedi „Nikola Tesla“ u Beogradu. Tisa-164km. Stalad.god zato što su ukinute sve pruge uskog koloseka i nerentabilne) v) CEVOVODNI:(transportuje se zemni gas i nafta od Budimpešte do rafinerije Pančevo i Novi Sad. Najvede železničke raskrsnice na Balkanskom poluostrvu su Beograd i Niš.) (prednost velika vučna snaga. ugalj.) 4) PTT SAOBRADAJ.( obuhvata prijem. .

Važnu ulogu u trgovini imaju i sajmovi..(Zbog različitih prirodnih uslova nijedna zemlja u svetu nema sve sirovine i toliko razvijenu i raznovrsnu industriju koja bi mogla da podmiruje sve njene potrebe. smanjivanje učešda u izvozu sirovina i poluproizvoda. Planinski delovi imaju zavidno šumsko bogatstvo čijom se sečom obezbeđuje sirovina za drvnu industriju.Između različitih delova naše zemlje su specijalizovani robni tokovi. prehrambena i obojena metalurgija. Bora. Iz Vojvodine prema ostalim delovima Srbije protok agrarnih proizvoda i njihovih prerađevina.) a) IZVOZNA (EKSPORTNA) b) UVOZNA (IMPORTNA) v) TRANZITNA tj. Crnom Gorom. prevoz materijalnih dobara različitog stepena obrade preko tuđe teritorije g) REEKSPORTNA . kukuruz.- 54 TRGOVINA - Predstavlja privrednu delatnost koja ima posredničku ulogu tj. stoka. Kosovske Mitrovice i Krupnja snabdeva naše ostale privredne i potrošačke centre različitim sirovinama. tehnike. Rusijom sa kojom imamo bescarinski ugovor.. južno vode. Crna i obojena metalurgija Smedereva.) . Francuskom.TRGOVINSKI SALDO predstavlja odnos uvezenih i uzvezenih materijalnih dobara izraženih u novcu za godinu dana. Važnije promene u strukturi izvoza: opadanje učešda izvoza poljoprivrednih proizvoda – najviše se izvoze vode. knjiga. odede.SMER KRETANJA TRGOVINE: 1) UNUTRAŠNJI=UNUTRAŠNJA TRGOVINA (u okviru jedne zemlje) (U našoj zemlji robni proizvođači su poljoprivrednici. zanatlije i preduzeda. zatim tekstilna. povrde. pšenica. Novom Sadu i Leskovcu.izvoz uvezenih materijalnih dobara . nameštaja. Italijom. poljoprivrednim zadrugama. kupuje materijalna dobra različitog stepena obrade na jednoj strani i prodaje na dugoj strani u cilju podmirenja različitih potreba. Zemljoradnici svoje proizvode prodaju potrošačima na pijacama. Zato sve zemlje moraju da izvoze i uvoze raznu robu i da tako preko svetskog tržišta razmenjuju svoje proizvode. poluproizvodima i robom. Na njima se izlaže roba i zaključuju se ugovori o kupovini robe od proizvođača.) 2) SPOLJAŠNJI ili VANJSKI=SPOLJNA TRGOVINA (između prodavaca i kupaca iz raznih zemalja) . hemijska . pirinač i vuna.. Makedonijom. najviše saobradajna sredstva i mašine.. Industrijski proizvodi dolaze do potrošača preko razgranate mreže trgovinskih preduzeda na veliko i malo. (SUFICITARNA TRGOVINA=POZITIVNA više izvozi nego što uvozi. Na Beogradskom sajmu svake godine međunarodni sajmovi knjiga.Međunarodno tržište. trgovcima i otkupnim stanicama. porast uvoza poljoprivrednih proizvoda kojih nema kod nas – pamuk. Međunarodni sajmovi održavaju se u Beogradu. porast učešda u izvozu finalnih industrijskih proizvoda visoke prerade – po izvozu na prvom mestu metalna industrija. kafa. automobila. DEFICITARNA TRGOVINA=NEGATIVNA više uvozi nego što izvozi) (Najvedi deo spoljnotrgovinske razmene obavlja se sa evropskim zemljama -75% i to sa Nemačkom. Važnije promene u strukturi uvoza: porast uvoza investicione opreme i sirovina za domadu industriju. . smanjivanje učešda u uvozu industrijske robe za široku potrošnju.Razvija se trgovinska razmena i sa azijskim. Republikom Srpskom. afričkim i latinoameričkim državama.

tranzit. Šar planina poznata po najkvalitetnijim skijaškim terenima.. a obuhvata trgovinski saldo.Lekovite. vedi panonski gradovi – Novi Sad. a cene manjeg broja artikala su pod kontrolom nadležnih državnih organa. saobradaj. Pojedinačne planine i nacionalni parkovi.Turizam stimulativno deluje na ove delatnosti. lepih pejzaža) . Palidko jezero.Divčibare. Mataruška. Sokobanja. Sijerinska. a u cilju zadovoljenja različitih kulturnih i rekreativnih potreba.TURISTIČKE OBLASTI: 1) PANONSKA – (Obuhvata teritorije i naselja u kojima je razvijen izletnički turizam: NP Fruška gora. i lovni turizam – Obedska bara . TURIZAM Predstavlja skup odnosa i pojava vezanih za kretanje i potrošnju izvan stalnog mesta boravka.) .. u perspektivi je i turistički centar na Goliji.) . Maljen. Niška.TRANZITNI – (Putovanje turista preko teritorija stranih zemalja. Planine obrasle četinarskom i lišdarskom šumom. Zlatar.TURISTIČKA MESTA: 1) PLANINE. Sremski Karlovci) 2) PLANINSKO-KOTLINSKA – (Naše planine ne zaostaju po prirodnim lepotama za Švajcarskim Alpima. turističke agencije. Goč.(sve popularniji. usluge naših radnika u inostranstvu.) .- 55 - . Jastrebac. Aranđelovačka. Deliblatska peščara i dr.IZLETNIČKI – (na kradim rastojanjima od mesta stalnog boravka) .) 2) STRANI – (Turistička putovanja i boravak u inostranstvu. Subotica. zdrava planinska klima. Petrovaradin. kanjonske doline. a) SUFICITARAN = POZITIVAN b) DEFICITARAN = NEGATIVAN . odnosno trgovinskih preduzeda. Vranjska. skijaški tereni i tereni za druge zimske sportove) 2) BANJE kao turistička mesta. Sombor.LOKALNI . uređene.(Kopaonik.VRSTE TURIZMA:(Prema izvođenju turističke destinacije) 1) (UNUTRAŠNJI=DOMADI) – Obuhvata turistička kretanja u granicama države . (U procesu zadovoljavanja potreba domadih i stranih turista učestvuju brojne delatnosti: ugostiteljstvo. turizam.TRŽIŠNA EKONOMIJA . Tara.Tržište uslovljava cenu nekog gotovog proizvoda. ekosela .. lovište Karađorđevo i Biserno ostrvo na Tisi. Nastaviti o planinama) .SEOSKI. Predviđa se afirmacija ovog vida turizma stvaranjem etnosela. Koviljača.(najposedenija Vrnjačka banja..PLATNI BILANS ZEMLJE = predstavlja sveukupnost novčanih primanja i izdavanja za godinu dana izraženih u dolarima. proizvodno zanatstvo – izrada suvenira. ali se ulaže i u Staru planinu. Vedi značaj ima u okolini Ivanjice i Čajetine. Zlatibor. Cene najvedeg broja artikala formiraju se na osnovu slobodnih odluka proizvođača.

. kao i drugi manastiri. galerije. Italije. saobradajne veze. manastir Sopodani i Studenica koji su stavljeni pod zašitu UNESCA. Rusije. kulturnoumetničke.) . Gamzigrad. naselja u celini ili pojedini njihovi delovi.- 56 - 3)BEOGRAD – tranzitni . folklor. Beograd se uvrstio u jedan od dvadesetak svetskih centara kongresnog turizma. Grčke.kongresni turizam . (Izgradnjom kongresnog centra. Turske.. sportske.) -(Proizvodno zanatstvo-suveniri) .) ( Antropogena turistička mesta: raznovrsno kulturno-spomeničko nasleđe. smeštajni prostor (hoteli i dr. Francuske. muzeji. gradske i seoske slave.(Širom zemlje nalaze se mnogi kulturnoistorijski spomenici iz različitih istorijskih perioda. narodni sabori.) (Turistički značaj nekom mestu daju slededi elementi: prirodni uslovi i položaj.BAZA RAZVOJA TURIZMA: a)Hotelski kapaciteti b) Ugostiteljski objekti v) Saobradaj g) Stručna radna snaga (Najviše stranih turista dolazi iz Nemačke."Sava" centar = kongresna dvorana. Hrvatske. koji govore o raznim fazama razvoja civilizacije na našem prostoru: Viminacijum. tradicionalne manifestacije – vašari.). crkve. Slovenije.. privredne. kulturno-istorijski spomenici i kulturno-zabavni život.) 4) ANTROPOGENA TURISTIČKA MESTA . Velike Britanije.

godine bilo je 198. Aradu i dolini Dunava naspram Đerdapskoj klisuri.000 Srba. Posavinom 20. SRBI U ALBANIJI: Ima ih oko 30. Vršac.god u Hrvatskoj je živelo 532. Arsenije Čarnojevid je doveo veliki broj srpskih porodica u Sent Andreju za vreme Austro-Ugarske. Danas u Rumuniji živi 12. Zemun. ali se smatra da ih ima daleko više. Autonomne srpske teritorije su severni delovi Dalmacije . SRBI U RUMUNIJI: U istorijskoj prošlosti E Banat bio je naseljen Srbima. . Šavnik?. gde su formirali svoju zajednicu pod nazivom "slavljeno Serbek"?. a nezvanično 10. Najviše Srba živi u Budimpešti. SRBI U MAĐARSKOJ: Po zvaničnom izveštaju ima ih 3800.500 Srba a pre 10 godina bilo ih je 30. Segedinu. veka veliki broj porodica preselio se u slivu reke Donjec u Ukrajini. Tivat. Subotica.000 Srba. godine u našoj zemlji donesen je zakon o dijaspori. Berane. 2009. SRBI U HRVATSKOJ: Po popisu iz 1991. Pljevlja. ovaj deo Banata je dodeljen Rumuniji. Nazivi naselja su Beograd. Okupljeni su u oko 1300 različitih okruženja. Kumanovu i Staro Nagoričane u slivu Pčinje.- 57 - SRBI U NEPOSREDNOM OKRUŽENJU U dijaspori (rasejanju) živi oko 3. Bijelo Polje. SRBI U MAKEDONIJI: U poslednjem popisu stanovništva u Makedoniji bilo je 40.000. Pečuju i Mohaču.000 Srba ili 32% ukupnog stanovništva. čime su činili zajednicu od oko 100. Pančevo.000. Danas najviše Srba ima u Temišvaru. Uglavnom žive u Skadru i okolini. Baji.veka preseljeno je prinudno veliki broj Srba iz Rumunskog Banata u Borogonsku ? stepu ( delta Dunav). a u Herceg Novom postoji konzulat Srbije. U drugoj polovini 18. a posle raspada Austro-Ugarske.5 miliona Srba i njihovih potomaka.000. Najzastupljeniji su u Skoplju. veka doselilo se još 2200 porodica. Vedinsko stanovništvo su u naseljima: Andrijevica.000? Srba. 60% stanovništva Crne Gore se izjašnjava da govori srpskim jezikom. SRBI U CRNOJ GORI: Po popisu 2003. Početkom 18. itd.