GEOGRAFIJA VIII SRBIJA: POLOŽAJ, GRANICE, VELIČINA

POLOŽAJ: 1.MATEMATIČKI: 41 53` - 46 11` NGŠ 18 49` - 23 00` EGD (Matematički položaj je položaj neke teritorije u odnosu na ekvator - GŠ, i Grinič - GD. Matematički položaj određuju najsevernija i najjužnija paralela, i najzapadniji i najistočniji meridijan. Najsevernija tačka je 10km severno od Subotice. Najjužnija Rastelica na Šar-planini. Najzapadnija Bački Breg kod Sombora. Najistočnija Srebrna glava na Staroj planini. Središna tačka - matematički centar Srbije je 10km od Kragujevca, u ataru sela Drače, 44 NGŠ i 21 EGD.) 1 stepen= 111,1km 2. FIZIČKO-GEOGRAFSKI: (smeštena je u srednjem delu severnog umerenog toplotnog pojasa, u umerenoj klimatskoj zoni) 1)PODUNAVSKI: -588,5km -3505km (Kroz našu zemlju, i njenom granicom prema Rumuniji, protiče Dunav, dužinom od 588,5km, inače je dug 2880km. Pošto se u Srbiji nalazi oko 1/4 plovne dužine Dunava, ona je značajna podunavska zemlja. U našu zemlju Dunav utiše severno od Batine, a ističe E od Negotina. Na celoj dužini kroz Srbiju Dunav je plovan. Teče meridijanski do Fruške gore, a onda je zaobilazi zbog njenih čvrstih stena.Izvire u Nemačkoj u Švarcvaldu i protiče kroz 10 država, a povezuje 13. Prokopavanjem kanala od Regensburga na Dunavu do Nirnberga na Majni - dugačkog 171km, dobijena je magistrala tj.plovni put od Konstance i ušda Dunava na obali Crnog mora do Roterdama u Holandiji, najvede morsko-rečna luke na N. To je plovni put Dunav-Majna-Rajna, dugačak 3505km. Ovaj plovni put povezuje 13 država i ima značajnu ulogu u njihovoj trgovinskoj razmeni. Dunav povezuje Crno more i Atlantski okean, visoko razvijene i slabije razvijene zemlje. Između njih se obavlja velika trgovinska razmena, koju olakšava jeftin rečno-kanalski saobradaj, što ima izuzetno veliki značaj za sve te zemlje.) 2)SREDNJO-EVROPSKI: (Teritorija Srbije severno od 45. paralele nalazi se u Srednjoj Evropi, pa otuda i srednjoevropski položaj.) 3)BALKANSKI: - Istočno od Velike i Južne Morave, teritorija Srbije nalazi se na Balkanu. 3. SAOBRADAJNO-GEOGRAFSKI: (Panonskom nizijom, koja je otvorena i pogodna za saobradaj u svim pravcima, naša zemlja je povezana sa zemljama W, N i E Evrope. Glavne saobradajnice Panonske nizije spajaju se kod Beograda i produžavaju u puteve koji vode preko dela Balkanskog poluostrva, Moravsko-vardarskom i Nišavsko-maričkom udolinom. Zato možemo redi da je Beograd kapija srednje Evrope i Balkana, polazna tačka puteva ka N (zemlje Srednje i Severne Evrope), i W (zemlje W Evrope)na jednoj i ka jugu (za Grčku) i SE (za zemlje SW Azije) na drugoj strani. Glavni i najkradi put iz zemalja W i Srednje Evrope ka Bliskom Istoku i istočnom Sredozemlju vodi preko Beograda.

2 Bitan plovni put Dunav-Majna-Rajna. Planirana izgradnja Moravsko-vardarskog kanala omogudila bi povezivanje Srbije i podunavskih država sa Egejskim morem. Važnu ulogu u saobradajnoj povezanosti Srbije s okruženjem ima Jadransko more. Posredno, preko bivših jugoslovenskih republika, kopnenim saobradajnicama : Bgd- Zagreb-Ljubljana-Kopar Bgd-Zagreb-Rijeka Bgd-Sarajevo-Ploče Bgd-Podgorica-Bar privredni centri Srbije povezani su s vodedim jadranskim lukama. Uključivanje Srbije u međunarodni tranzitni vazdušni saobradaj počinje 1962.godine, posle izgradnje i modernizacije aerodroma u Beogradu. Saobradajno-geografski položaj povoljan. Značajna raskrsnica međunarodnih puteva u SE Evropi i prirodni most između visokorazvijenih zapadnoevropskihi srednjoevropskih zemalja i slabije razvijenogh, pretežno agrarnog i naftom bogatog prostora SW Azije i NE Afriike.) 4. VOJNO-STRATEGIJSKI POLOŽAJ: (Vojnostrategijski položaj je položaj koji jedna zemlja ima sa stanovišta njene odbrane. Veoma povoljan saobradajnogeografski položaj naše zemlje donosio je našim narodima osim mnogih prednosti i brojne nedade. Cilj raznih osvajača bio je da zagospodare balkanskim udolinama. Tim predelima su u prošlosti nadirali Rimljani, Turci, Austrijanci, Nemci i dr.) - GRANICE: -2339,5km=ukupna dužina svih granica (Srbija se graniči sa 8 država i to: Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Makedonijom, Albanijom i Crnom Gorom. Granice Srbije nisu etničke. One prolaze kroz etnički mešovite zone. U državama s kojima se graniči živi znatan broj Srba, a u Srbiji ima pripadnika naroda nama susednih država - Mađara, Rumuna, Bugara, Hrvata, Albanaca i dr. Granice prema Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Albaniji su utvrđene i međunarodno priznate posle Prvog svetskog rata. Postojede granice prema bivšim jugoslovenskim republikama slede međurepubličke granice utvrđene posle Drugog svetskog rata. Granica sa Makedonijom regulisana je Skopskim ugovorom iz 2001.godine. Prema Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori granice de biti utvrđene međunarodnim ugovorima u narednim godinama. Preko graničnih prelaza obavlja se izvoz i uvoz robe, carinski nadzor i kontrola, kao i promet i kontrola putnika u susednim državama. Važniji granični prelazi prema: -Mađarskoj: Horgoš, Kelebija i Bački breg -Rumuniji: Vatin(Vršac) i Kladovo -Bugarskoj: Gradina(Dimitrovgrad) i Vrška Čuka -Republici Makedoniji: Preševo i Đeneral Jankovid -Albaniji: Vrbnica, Dafa Prušit -Bosni i Hercegovini: Bajina Bašta, Ljubovija, Mali Zvornik, Sremska Rača, Loznica, Badovinci -Hrvatskoj: Bezdan, Bogojevo, Bačka Palanka, Batrovci, Debeli Brijeg. -Crnoj Gori:Mehov Krš, Brodarevo, Jabuka. -VELIČINA: -88.361km kvadratnih -Popis 2002.godine 9.398.001 stanovnik.

3 (Broj od 1.900.000 stanovnika na Kosovu i Metohiji je procena iz 2001. godine. Po površini i broju stanovnika Srbija se ubraja u srednje zemlje Evrope. Na teritoriji Republike Srbije nalaze se i dve autonomne pokrajine - AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija. Po završetku NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999.godine, AP Kosovo i Metohija je pod međunarodnom upravom. Po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ovaj deo Srbije je pod privremenom upravom administracije UN (UNMIK-a) i Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR-a) I pored njihovog decenijskog prisustva, južna srpska pokrajina je potencijalno krizno područje na Balkanu. Nisu uspeli da otklone viševekovno nasleđe srpsko-albanskog konflikta. Uz to, organi privremene samouprave su 17.02.2008. doneli jednostranu odluku o proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije. Srbija je odbacila ovu deklaraciju i ne želi da prizna otcepljenje svoje južne pokrajine.)

4 RELJEF: POSTANAK, ODLIKE, RAZVOJ, PODELA -RELJEF: -4,6 milijardi godina = prvi čvrsti oblici reljefa -TETIS= Sredozemno more (Priroda naše zemlje stvarana je tokom duge geološke prošlosti. Smatra se da je stvaranje Zemljine kore započelo pre 4,6 milijardi godina kada su nastali prvi čvrsti oblici reljefa. Današnju teritoriju Srbije, pre više od 520 miliona godina, prekrivao je Tetis - u Kajinoj knjizi piše da je to ogroman okean koji se prostirao od današnjeg Atlantskog okena, preko Evrope, Sredozemnog mora i N Afrike, do ostrva Sumatra na E.) -OROGENEZE U NASTAJANJU RELJEFA: 1. PRVA OROGENEZA PRE 250 MILIONA GODINA SRPSKO-MAKEDONSKA MASA= iz Sredozemnog mora -Tetisa pod uticajem bočnih pritisaka (pod uticajem endogenih sila) podigli su se morski sedimenti na prostoru današnjih: SW Bugarska, E Makedonija, N Grčka, širi sliv S Morave, uži sliv Velike Morave (=rodopsko kopno, najstarije kopno i najstarije venačne planine - Rodopske na današnjem Balkanskom poluostrvu),i panonsko kopno. E od ovih oblika reljefa nalazio se istočni zaliv Tetisa, a na W zapadni zaliv Tetisa. (U ovoj fazi razvoja Zemljine kore, biljni i životinjski svet bio je raznovrstan. Pojavile su se prve ptice i sisari, a posebno obeležje daju joj džinovski kopneni gmizavci, velike vodene životinje i veliki letedi gušteri. Tada se pojavljuju i listopadne biljke. Iz ovog doba su stene koje sadrže znatna rudna bogatstva. U E Srbiji u tim stenama su ležišta uglja. Ovo je iz knjige, nastavnica nije o tome govorila nema ni kod Kaje u svesci.) 2. DRUGA OROGENEZA PRE 60 MILIONA GODINA =(Alpska) (a) U E zalivu Tetisa pod uticajem bočnih sila izdigli su se morski talozi izgradivši Karpatsko-Balkanske planine i kotline. Istovremeno nabiranje je pratila vulkanizacija. b) U W zalivu Tetisa nastali su Dinaridi, Šar planina, Alpi, Pirineji Istovremeno sa nastajanjem mlađih venačnih planina na E i W Tetisa, reljefi prve orogeneze razlamali su se i spuštali duž raseda - geosinklinala. Pri tom su nastale i velike kotline kao što su Kosovska, Metohijska, Crnorečka i dr. Pod a) i b) je iz Kajine sveske. U ovom periodu spustilo se između velikih raseda staro panonsko kopno i tako je nastala velika panonska kotlina potolina. U nju je prodrla voda iz Tetisa, pa je tako nastalo Panonsko more. Kasnije je ovo more pretvoreno u jezero. Panonsko jezero prekrivalo je današnju Panonsku niziju i obodne predele do 900m nadmorske visine. U to vreme i kotline u Srbiji bile su pod jezerima. jezera u kotlinama koja sada pripadaju slivu Crnogh mora bila su povezana otokama s Panonskim jezerom, pa su njegovim oticanjem i ona isušena. Na prostorima nekadašnjih jezera ostale su debele naslage peska, šljunka, negde i uglja.) iz knjige - Pre 200.000 godina posledenje vode Panonskog jezera su su otekle preko Đerdapske jezerouzine prema E u more koje je bilo na mestu sadašnjeg Crnog mora. - Vulkanska aktivnost (Rasedanja i nabiranja Zemljine kore bila su ponegde pradena i snažnom vulkanskom aktivnošdu. Ali tu su vulkani davno ugašeni, a njihove kupe i krateri razoreni dejstvom spoljašnjih sila. Ostaci vulkanskih kupa i kratera nalaze se po obodu Kosovske kotline-Zvečan, u Šumadiji - Ostrovica kod Rudnika i u NE Srbiji oko Crnorečke kotline i Bora. Prateda pojava tadašnje vulkanske aktivnosti jesu ležišta raznih ruda metala.) Kod Kaje u svesci stoji da je matematički centar Srbije 11km NW od Kragujevca!!!

5 PLANINSKO-KOTLINSKA SRBIJA (Na N je omeđena S obodom Panonskog basena. Na E, S i W obeležena je državnim granicama prema Bugarskoj, Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i BIH.) -PLANINSKI RELJEF SRBIJE: -SLIČNOSTI PLANINA:- bogatstvo šuma - bogatstvo vode - biljni i životinjski svet -RAZLIKE PLANINA:-različita geološka građa - različita metalna i nemetalna dobra - vreme nastajanja - pravci pružanja (Planine obično nisu razdvojene jedne od drugih ved se javljaju u sistemima, vencima. Od neke visoke planine ili grupe planina po pravilu se pružaju njihovi ogranci u raznim pravcima. U Srbiji ima više planinskih grupa koji su delovi vedih sistema. Ovi sistemi pružaju se preko teritorije dve, tri, ili više susednih država.) -Važnost planina -90% pitke vode -(krečnjačke stene, u podnožju su vrela; jedina naša reka je Morava-izvire u našoj zemlji i ušde joj je u našoj zemlji) -bogatstvo drvne mase (dominira bukva-listopadno drvo) (Osim ovih prirodnih bogatstava, rečne doline u planinskim krajevima su najvažniji saobradajni pravci-protok robe, ljudi, kapitala i informacija. One su i glavne zone naseljavanja i privrednih aktivnosti stanovništva. U tom smislu poseban značaj imaju i planinski prevoji.)

SRPSKO-MAKEDONSKA MASA=RODOPSKE PLANINE I KOTLINE (Predstavlja najstariji deo kopna u Srbiji.Nastala je pre 250 miliona godina prvom orogenezom. Iz Sredozemnog moraTetisa pod uticajem bočnih pritisaka-endogenih sila podigli su se morski sedimenti na prostoru današnjih: SW Bugarske, E Makedonije, N Grčke, širi sliv S Morave, uži sliv Velike Morave. U drugoj orogenezi, pre 60 miliona godina reljefi prve orogeneze razlamali su se i spuštali duž raseda geosinklinala. Pri tom su nastale i velike kotline kao što su Kosovska, Metohijska, Crnorečka i dr. Srpsko-makedonsku masu čine gromadne? planine grupisane u planinsku masu, a ređe se javljaju usamljeno. Nemaju određeni pravac pružanja. Između ovih planina su kotline, međusobno povezane klisurama.Dna kotlina prekrivena su jezerskim i rečnim sedimentima.) Srpsko-makedonska masa obuhvata S i SE deo Srbije. -KRAJEVI: 1)DOLINA S MORAVE S Morava nastaje od Binačke Morave i Preševske Moravice u selu Radojevac? kod Bujanovca. Duga je 295km, a ušde joj je u selu Đunis kod Stalada, gde se spaja sa Zapadnom Moravom i čini Veliku Moravu.

To je srpski PENDŽAB. Radan. talože nanose u rečnom koritu i izdižu njegovo dno.Majdan. a na N dolina W Morave. a široka 45km. Veliki i Mali Jastrebac. Vlasotinačka. Surdulička.Najjužniji oblik reljefa je Preševska povija. Na njima je kao i na susednoj planini Vardenik u prošlosti bilo na ispaši na desetine hiljada grla sitne i krupne stoke. Pdinja je mali kraj koji se nalazi u gornjem toku istoimene reke sa centrom u Trgovištu. Planina je bogata rudama olova i cinka. između Skopske Crne gore i Rzjena. strme Grdeličke klisure. (Tu su još Pečenjevačko i Mezgrajsko suženje i Brestovačka kotlina. 3)KRAJ W OD JUŽNE MORAVE Nalazi se između Kosovsko-metohijske kotline i Kopaonika na W. Jablanica.Svojom bogatom prirodom pruža mnoštvo uslova za razvoj stočarstva. Rodopi se prostiru S od Zaplanske i Lužičke kotline.sastoji se od kotlina koje su povezane klisurama. kada su se u W zalivu Tetisa pod uticajem bočnih sila izdigli morski talozi. Dukat.Sokolovica?. šumarstva. dugačak oko 700km. Sliv Južne Morave je područje Srbije sa najizraženijom erozijom. Vardenik. Prema severu je Grdelička klisura duga 30 i duboka 550m. u ovom slučaju Crnomorski-S Morava i Egejski-Vardar. Stanovništvo se najviše bavi povrtarstvom.) Kotline: Bosilegradska. vulkanske stene 35% . srebra i bakra. Besna kobila. što dovodi do čestih poplava. Planine: Kukavica.) -OROGENEZA: Nastali su pre 60 miliona godina. u kojima ima i kadmijuma. a u drugoj orogenezi ovaj reljef se razlomio i spustio duž geosinklinala gradedi Rodopske planine i kotline. Veternica i Pusta reka. Pasjača. U Vranjskoj banji su termalne vode. prostiru se pašnjaci. rudarstva i turizma. Ona spada u najvede kotline u našoj zemlji. Vidojevica. (One su najvedim delom pod šumarcima. Prema ušdu dolina se nastavlja kroz Niško-aleksinačku kotlinu. Jablanička u slivu gornjeg toka reke Jablanice. U njoj su smeštena 2 manja naselja Predejane i Grdelica. N od klisure nalazi se Leskovačka kotlina. Uzroci intenzivne erozije jesu planinski reljef. Stanovništvo se tu bavi zemljoradnjom. drugom orogenezom. seče šuma i obrađivanje strmih terena. Strešer. na E doline Južne Morave.) 2)KRAJ E OD JUŽNE MORAVE Oblici reljefa su nastali u prvoj orogenezi kao mlađe venačne planine. Kotline: Toplička. duga 50km. DINARIDI: GEOGRAFSKI PREGLED (Zapadna zona venačnih planina) -POLOŽAJ I PROSTIRANJE (Dinaridi ili zapadna zona zahvata širok i dug pojas venačnih planina od Apla do Grčke. Čemernik i Ruj. Ona se eksploatiše u rudniku "Blagodat". koja se prostire do ulaska Južne Morave u Staladku klisuru kod sela Đunisa. a samo mestimično ima goleti. Preko niske (450-460m) i široke (5-6km) povije vode glavne saobradajnice ka Makedoniji i Sredozemlju. Najjužnija kotlina je Vranjska duga 30km a široka 6km. -GEOLOŠKA GRAĐA STENA:-krečnjak i dolomit 65% -peščar. U njoj se stiče pet reka : Južna Morava i njene pritoke Vlasina. Iznad gornje granice bukovih šuma koja je i do 1750m. Najviša je Besna kobila. najplodnije poljoprivredno područje u S Pomoravlju. Planine: Doganica?. šibljem i prilično bujnim pašnjacima. Povija predstavlja sniženo razvođe između 2 rečna sliva. na granici BIH i Dalmacije. Naziv potiče od imena planine Dinare.6 Njena dolina je kompozitna . Goljak. Vode koje posle kiša i topljenja snega naglo nadolaze spiraju zemljište.

Boranja. Maljen i Suvobor predstavljaju nastavak rudnih planina Bosne. Obuhvataju Šar-planinu. Hajla. Crmom Gorom i BIH. a u višim delovima prava postlednička vegetacija. Sokolske planine. Komovi i Visitor. Iz jezera ističe reka lim. Njihov pravac pružanja je NW-SE. Jablanik. laporca i gline): Cer i Vlašid. Kroz Crnu Goru. U podnožju Visitora je Plavsko jezero koje je formirao najduži lednik na Balkanu (dug oko 33km). Tu je nađen i runolist. Medvednik. vrtače. Jagodnja.Šarske planine 4. Albanijom. Ibra. Na njihovim mestima su gornji tokovi Lima.. Ona je smeštena . peščara. Račvaju se u dva venca: -prvi čine:Đeravica (najviši vrh Srbije.PROKLETIJSKE PLANINE Predstavljaju najkrševitiju i najnepristupačniju planinsku grupu u Evropi. a na S i W do granice sa Makedonijom.ŠARSKE PLANINE Šarske planine su grupa visokih venačnih planina koje se samo manjim delom nalaze na teritoriji Srbije. brežuljkasto i ravničarsko zemljište S oboda Panonskog basena. Žuti kamen.okružena je golim stenama i mnogobrojnim jezerima sa prekrasnom bojom vode koja se menja sa promenom položaja Sunca)i Bogidevica -drugi:Čakor. Crnu Goru i krajnji SW deo Srbije. uvale. Planine NW dela centralne Srbijenazivaju se rudne jer su bogate rudama: Gučevo.DINARSKE PLANINE Prostrana planinska grupa koja se na N prostire do S oboda Panonskog basena. Najvedi deo Šar planine se nalazi u Makedoniji. Na njima ima retkih alpskih vrsta cveda. koje pripadaju Dinaridima.Prokletijske planine 3. a u ledničkim jezerima retke vrste riba i vodozemaca. Zeleni pojas čine Povlen. -NEPROPUSTLJIVE STENE=ŠUME I SUVATI -FORMIRANJE REČNIH DOLINA-reka Lim ima kompozitnu dolinu (smenjuju se kotline i klisure) U sastav Dinarida ulaze: 1. Prokletije se u Srbiji prostiru do W i N ivice Metohijske kotline.Kopaonik sa dolinom Ibra 6. prokletijski lanci se nastavljaju planinama Maglid. U njemu dominiraju Šumadijske planine. u graničnom pojasu prema Albaniji i Makedoniji. Žljeb i Mokra gora. koja narod naziva "gorske oči".7 -KREČNJAK=KARSTNI OBLICI RELJEFA: škrape. Pedke i Dečanske Bistrice. Paštrik i Koritnik koje delimično okružuju Kosovsku i Metohijsku kotlinu. karstna polja. mekih i rastresitih. Šume su nastanjene najređim vrstama divljači -ris. 2. Izgrađene su pretežno od krečnjaka i ispresecane uzanim rečnim dolinama strmih strana koje često imaju izgled kanjona. Njihovi venci se pružaju u različitim pravcima kroz N Albaniju.Starovlaško-raška visija 5. brdovito. To je "divlja" i teško pristupačna planina. Prokletije su jedinstven park prirode. Maljen i Suvobor. koje se sastoje od peska. 3. Obrasle su šumama i pašnjacima. Na N postepeno prelaze u niskoplaninsko. na E do Srpsko-makedonske mase.Dinarske planine 2. Ima i dosta ledničkih jezera. Na Prokletijama je u ledeno doba bilo najviše lednika. Njihova visina se smanjuje od S ka N. Flišne planine (izgrađene od flišnih stena.Kosovska i Metohijska kotlina 1.

Sjenička. na visini vedoj od 2500m. Mučanj. Sada su Šarske planine nejvedim delom pokrivene pašnjacima i livadama i šumama. Raška obuhvata sliv srednjeg Ibra i slivove njegovih levih pritoka Raške i Studenice. U građi Šarskih planina učestvuju stare nepropustljive stene i krečnjaci. STAROVLAŠKO-RAŠKA VISIJA Pripada Dinaridima.Vodene snage reka.Sopodani Starovlaško-raška visija se najvedim delom sastoji od krečnjaka. Željin. ali ima dosta i krečnjaka. Bajina Bašta.. od kojih se neke u vedem delu godine pune otapanjem snežnika. Kopaonik je jedna od najvedih planina u Srbiji. rekama raščlanjenih visoravni dižu se izolovane i prilično zaobljene planine visoke 1300-1800m: Tara. Planine obiluju potocima i rečicama. Crni vrh 2585m i Ljuboten 2498m. pa oskudeva u vodi. Sa tih manjih. Njeno bilo (greben) dugačko je 95km. ima u srednjem delu. manastiri Studenica. Nova Varoš. Raške i Studenice. Vede kotline su: Novopazarska. u slivu Uvca severno od Sjenice i slivu Moravice. Kosovske i Metohijske kotline u Srbiji i Pološke i Skopske kotline u Makedoniji. Za vreme ledenog doba na njima je bilo lednika.. Prijepolje. prolazi deo granice s Makedonijom. Najvedu širinu. Prijepoljska i Ivanjička. Pruža se u pravcu N-S. a široko prosečno 15km. visine oko 1700m. Srpsko-makedonske mase na E i Kosovske kotline na S. Javor. Golijske Moravice. Murtenica. Granica se proteže preko nekoliko vrhova . i glavno bilo s Pančidevim vrhom (2017m). gornjeg Ibra. visoka 1100-1250m.KOPAONIČKE PLANINE SA DOLINOM IBRA Kopaonička grupa planina smeštena je između doline Ibra na W. Posebnu prirodnu celinu i visoku kotlinu u N delu Starovlaško-raške visije predstavlja Dragačevo. Dobila je ime po mnogobrojnim pedinama i jamama. Leti je obraslo bujnom travom i gustim ševarom. Goč i Stolovi. Dugačak je 75km. a zimi prekriveno debelim snežnim pokrivačem. snažni severni vetrovi pa podseda na sibirske ravnice. 4. One su raščlanjene dubokim dolinama Lima. a negde kanjoni. Na više mesta postoje nalazišta lignita. Mogu imati dužinu i 5-6km. na Šari su u prošlosti iskrčeni veliki kompleksi šuma. Stari Vlah. Najviši vrh Šar-planine je Bistra 2651m. Vrh je dobio naziv po Josifu Pančidu. U reljefu se ističu prostrane blago nagnute ili zatalasane visoravni ili površi visine od 800-1200m. tredim planinskim vrhom po visini u Srbiji. Čemerno.8 između Kačaničke klisure.Suvo rudište kao i naziv Kopaonik potiču od davnašnjeg rudarstva. Pašnjaci Šar-planine smatraju se najbogatijim pasištima u SE Evropi. Starovlaško-raška visija sastoji se uglavnom od nepropustljivih stena. Šarskom bilom. prostire se uglavnom između Drine i Lima na W i izvorišnih krakova Raške i Studenice na E. . NE dela Crne Gore i SE Bosne. Ona je najvedim delom od krečnjaka. botaničaru svetskog glasa. Kopaonik obuhvata 2 dela:a)prostranu visoravan poznatu kao Ravni Kopaonik. od 40km. Ravna planina. njegov deo u Srbiji. Ali i pored toga oko 50% njene površine pokrivaju pašnjaci i livade (pa se stanovništvo bavi stočarstvom-kozarstvo i ovčarstvo). mermera i antimona. još iz srednjeg veka. Tutinska. koji su ostavili cirkove. Zlatibor. Zapadne Morave na N. od granice sa Albanijom. Jelica. dok su im neki delovi širokih i blagih strana. ovde je nastao starovlaški ili potpuno razbijeni tip sela. Za Sjeničku kotlinu je karakteristična temperaturna inverzija = pojava da temperatura raste sa porastom nadmorske visine. a oko 35% obraslo je četinarskom i bukovom šumom koje se eksploatišu.. Rzava. Uvca. valovske doline i morene. Najvedi grad Novi Pazar. Ranije ime vrha . Peštersko polje je najviše karstno udubljenje u Srbiji. olova i cinka. Pre svega zbog reljefa. Njoj pripadaju Kopaonik. Golija i u okuci Ibra je Rogozna. SW od Sjenice je Pešterska visoravan. Doline ovih reka negde su klisure. 5. Travni (suvatski) pojas dugačak je oko 80km i širok 4-5km. Mileševa. Priboj. Prostire se između Kopaonika.Da bi se povedale pašnjačke površine. Rogozne. Značajno je i vodarstvo. Na Šar-planini ima ledničkih jezera.

vulkanske stene. SW od Kraljeva u kome je. Goleša. a u višim delovima su pašnjaci i livade. U ovom delu doline Ibra na više mesta ima kamenog uglja. prema NW nastavljaju planine srednje visine: Željin. Po visini i reljefu deli se na Gornju i Donju Drenicu.)Na okolnim planinama. dolina Ibra čini istočni produžetak Starovlaško-raške visije i granicu prema Kopaoničkim planinama. Oivičena je Srpsko-makedonskom masom i Dinarskim planinama. Skopske Crne gore. olovo. Pavlice. najviša banja u Srbiji. a samo manji deo pašnjacima. leve pritoke Sitnice. . 4.. Prostire se između Šar-planine. Šume se nalaze do 1900m. (obuhvata Gnjilansku kotlinu i njene obodne krajeve.KOSOVSKA I METOHIJSKA KOTLINA -KOSOVSKA KOTLINA: -POLOŽAJ:(meridijanskog je pravca pružanja. Studenice. zbog Mataruške. Teritoriju Drenice presecaju važne saobradajnice. Ostataka vulkanskih kupa ima u okolini Kosovske Mitrovice. Reljef podseda na Šumadiju. Crnoljeve..SIRINIDKA ŽUPA (KOTLINA)-obuhvata srednji i gornji tok reke Lepenac. Smeštena je na 1710m nadmorske visine. Na Kopaoniku se nalazi najviša meteorološka stanica u Srbiji. Goč i Stolovi.Raznovrsno rudno bogatstvo: gvožđe.. kod Zvečana i PrištineVeletin i Mrkonjski vis. Žegovca. zatim manastira Žiče. Jošaničke. Bogutovačke.Dužine 84km.. Od granice sa Crnom Gorom do Kosovske Mitrovice.) -GEOLOŠKA GRAĐA: morske taložne stene. a duboka 550m. i Drenice. U građi Kopaoničkih planina učestvuju stene različite starosti i odlika: granit. cink. Veoma je bogat vodom zbog vododržljivih stena. magnezit. kako se pretpostavlja. Odatle prema N. 2. Dno kotline je ispunjeno morenskim materijalom koje su taložili Šar-planinski lednici. Biljni svet Kopaonika je bogat. Izvorišni deo ulazi u sastav crnogorskih planina. boravila srpska vojska pre Kosovskog boja.DRENICA=sastoji se iz srednje visokih planina razdvojenih kotlinicama.Veliko Kosovo na S (Povezani su dolinom Laba. )Središte je Gnjilane. Dolina Ibra ima znatno prostranstvo. krečnjaci. Najduži je Sirinidki lednik dug 7km. između Kraljeva i Raške. I ove planine su bogate izvorima i potocima. "Dolina banja". dolina Ibra pripada S delu Starovlaško-raške visije i najsevernijem delu Kosovske kotline. Dugačka je oko 40km.KOSOVSKO POMORAVLJE-obuhvata slivove E reka .) -KRAJEVI: 1. osim krečnjaka i škriljaca ima i vulkanskih stena. preko kojih se nalaze jezerski sedimenti (posle stvaranja dugo su bile pod jezerima). (Nastala je 2.. azbest. Kopaonika. Na padini Kopaonika na 700m nadmorske visine leži Lukovska banja.) Nalazi se na nadmorskoj visini od 510-570m. Poznata je i pod nazivima "Dolina istorije" zbog srednjevekovnog grada Magliča. Obuhvata gornje i srednje delove sliva Kline. kobalt."Dolina jorgovana" koje je u njoj zasadio Uroš I Nemanjid. Gradca. po obodu kotline.= 3. Na Kopaonik se.. peščari. Postvulkanske pojave=najvedi termalni izvori pretvoreni su u banje. Jezerske i Žar-planine. Ističu se Drenačke planine.9 Kopaonik predstavlja najvedu vulkansku masu u Srbiji. Čičevice. Goljaka. U dolini Ibra ističe se Ibarska klisura.KOSOVO POLJE:-Malo Kosovo na N . bakar. leve pritoke Belog Drima. Na sve strane teku potoci i potočidi. magnezita i drugih ruda.pri nabiranju Dinarskih i Šarskih planina. grafit.orogenezom tektonskim spuštanjem duž raseda geosinklinala. (Prostire se ka Metohiji. a široka 10-15km. 6. a na površini nataloženi rečni nanosi. Klisurom prolaze važne saobradajnice .. uglavnom su pokrivene šumom.

Manastir Gračanica. nalazi se Pedka patrijaršija. Egejski sliv. Bifurkacija Nerodimke je na planini Crnoljevi. Uroševac. koja je duga 23km a duboka 1km.orogenezom tektonskim spuštanjem duž raseda geosinklinala. a u blizini grada je i manastir Dečani. Reka Miruša s kanjonom i više vodopada i jezera naziva se "metohijske Plitvice". nikla.)Ista kao i kod Kosovske kotline. do Metohije dopiru klimatski uticaji Jadranskog mora. kobalta. barita. Gnjilane.)Kroz nju prolazi pruga i drum koji povezuju Kosovo i Skoplje.pri nabiranju Dinarskih i Šarskih planina. Ibar. Dunav. nalazi se Jezerska planina koja predstavlja hidrografski čvor Srbije. Okružena je Šarskim i Prokletijskim planinama. Kačanička klisura Lepenca duga 24km i do 1000m duboka.Blago je nagnuta prema S. Od gradova još Prizren i Đakovica. Goleš i Crnoljeva. preko Albanije. preko kojih se nalaze jezerski sedimenti (posle stvaranja dugo su bile pod jezerima). Kosovska Mitrovica. Veliku Moravu. Beli Drim je jedini rečni sistem Metohije. (Dno kotline leži na 350-450m nadmorske visine.) . Desni krak teče u Lepenac. krada. Pedka i Dečanska Bistrica teku valovima koje su ranije usekli lednici. Nastaje iz karstnog vrela Radavačke pedine na planini Rusoliji. od koje je niža. Mesto bifurkacije se naziva Drvanjska glava. Najvedi grad je Ped. Na dužini od 13km ima 12 vodopada. Ispred ulaska u Rugovsku klisuru. SW od Uroševca. Crno more. usečena između Šare i Skopske Crne gore. Preševska povija: ? razvođe između dva sliva. Čičavica. zajedno sa Vojvodinom predstavlja najplodniji deo Srbije.) BIFURKACIJA= pojava račvanja reke i njeno oticanje u dva sliva. Njen severni krak storen je ljudskim radom 70ih godina 19. a Toplugom u Jadransko. Vedi gradovi:Priština. ) GEOLOŠKA GRAĐA: morske taložne stene. Sa ove planine voda otiče u 3 morska sliva: Nerodimkom u Crno i Egejsko more. Dolinom Drima. (Kosovska kotlina je bogatija rudama od Metohijske. sve druge reke su njegove pritoke. Pruža se uporedo sa Kosovskom. lignita i dr. Nju i Kosovsku kotlinu razdvajaju niske Dreničke planine. KAČAK=odmetnik (reč turskog porekla. Vardar. (Nastala je 2. W Moravu. veda i toplija. a na površini nataloženi rečni nanosi. Njena bifurkacija je veštačka. Levi krak teče u Sitnicu. Metohijska je niža. ali znatno šira. (U Metohijskoj kotlini na više mesta ima hroma. saobradajno značajnija.veka. između kojih se nalaze lako prohodni prevoji pa ove dve kotline čine jednu geografsku celinu.10 (Na obodu Kosovske kotline. Metohijska kotlina je najveda kotlina u Srbiji. ) Pedka Bistrica teče kroz Rugovsku klisuru. Naziv je dobio po brojnim pedinama koje se nalaze na strani Prokletija pored grada.) -METOHIJSKA KOTLINA : METOH= CRKVENO IMANJE na grčkom (Naziv kotline jer su mnoga sela Metohije u srednjem veku bili metosi-crkvena imanja brojnih manastira i crkava.

u vidu luka preko Dunava. kupasti vrh Šiljak-1560m. Karpatske i Balkanske planine nastale su pre 60 miliona godina drugom orognezom kada su se u E zalivu Tetisa pod uticajem bočnih pritisaka i endogenih sila izdigli morski sedimenti. od kojih nijedna ne dostiže visinu od 1600m. Tupižnica i druge.) -RELJEF: 1)PLANINE:-E venac -W venac ((Nalaze se u E delu Srbije. Prostranstvom se ističe planina Kučaj. Rtanj. nastavljajudi se iz Rumunije. Na E delu grebana je viši. S od Dunava . Na njoj i Beljanici su najdeblje naslage krečnjaka. Između planina su kotline. Kasnije su ovde u dubljem morskom basenu nataložene debele naslage krečnjaka. Dešava se da leti u celoj Crnorečkoj kotlini i podgorini Rtnja pada kiša. Nabiranje je pratila vulkanizacija. Kučaj. Za vulkanske stene vezana je pojava ruda bakra. srebra. Na W se prostiru do Velike Morave. Unjemu izdvajamo planinsku regiju: Karpatsku i Balkansku..) -NASTANAK I POLOŽAJ: (Nalaze se u E delu Srbije. Srpsko-makedonske mase uz Južnu i Veliku Moravu na W. Prostire se između Dunava na N.11 KARPATSKE PLANINE I KOTLINE (Karpatsko-balkanske planine ili istočna zona venačnih planina nalazi se u E delu Srbije. Kada se uz strane Rtnja penju gusti oblaci. a na E do granice sa Bugarskom. Na početku i na kraju njegovog pružanja izdižu se kupasti vrhovi. naročito podmorskih vulkana. vrtače. planine Ruj i Lužničke i Zaplanjske kotline na S. S od Dunava . stvarajudi tako peščare. Na krečnjačkim terenima česti su karstni oblici oblici reljefa: škrape.Planine sa šumama i pašnjacima. To je u celini masivni krečnjački greben. Na W se prostiru do Velike Morave. Iz Srbije se nastavljaju na planine u Bugarskoj. i granice prema Bugarskoj na E.Od tvrdih peščara pravi se vodenično kamenje. i Donjodunavske kotline: Ključ i Negotinsku krajinu. kada su se pod uticajem bočnih pritisaka izdigli morski talozi. u vidu luka preko Dunava. Karpatske planine pored Dunava su Miroč i Deli Jovan. koji se dužinom od 7km pruža pravcem W-E. Najupadljivija planina Karpatske i čitave E Srbije je usamljeni Rtanj. Nastale su pre 60 miliona godina drugom progenezom iz E zaliva Tetisa. a da istovremeno na Šiljku sija Sunce. Posebno je strma njegova E strana. strmo izdignut između Crnorečke i Sokobanjske kotline.) . gvožđa i nekih retkih metala.) -GEOLOŠKA GRAĐA STENA: a)krečnjak b)peščar:-mek -tvrd c)vulkanske stene (U dalekoj prošlosti ovde su se u plitkom moru taložili rečni nanosi sa susednih delova kopna. Pošto se kupasti Šiljak izdiže visoko iznad okoline. nastavljajudi se iz Rumunije. One su ogranci S Karpata. Rtanj omogudava prognozu vremena za okolni kraj. Njihove najdeblje naslage su na Kučaju i Beljanici. Prostiru se prema S do linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina. One su ogranci S Karpata. koji se prostiru u E Srbiji. a dalje ka S pružaju se Homoljske i Majdanpečke planine. to je pouzdani znak da de tog dana biti kiše.Nastanak magmatskih-vulkanskih stena vezan je za nekadašnje vulkanske aktivnosti. koji se prostiru u E Srbiji. Beljanica. To su niske i srednje planine. Prostiru se prema S do linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina. Mrki i kameni ugalj. uvale(su ređe) i pedine.

Gamzigradska banja kod Zaječara) (Neke planine.NEGOTINSKA KRAJINA (Ključ se širi iz okuku Dunava. Nastale su pre 60 miliona godina drugom progenezom iz E zaliva Tetisa. Negotinska krajina i Ključ čine W deo Vlaško-pontijskog basena. Oivičena je istočnom podgorinom Miroča. u podnožju Rtnja je Boljevac. počinje vedi priliv doseljenika iz Crne Gore. kada su se pod uticajem bočnih pritisaka izdigli morski talozi. Mlava. Bogovinska kod Boljevca. sve do polovine 19. a prostire se između Kazana.Tilva Bora . Knjaževačka. Makedonije i s Kosova. U Ključu je to Kladovo.) -POSTVULKANSKE POJAVE=BANJE (Brestovačka banja kod Bora. Predstavlja najnižu nadmorsku visinu u Srbiji od 18m. Posle oslobođenja od Turaka.KLJUČ 2. a sastoji se od živog. u obliku je ključa. Timok. preko kojih su nataloženi nanosi reka i vetrova. 1833. Pont (Crno more) je zahvatalo Vlašku niziju i današnje Crno more i Kaspijsko i Aralsko jezero. vodi put iz Pomoravlja ka dolini Timoka. Varošice: pored Dunava-Golubac i Donji Milanovac. preko prevoja Stolice. u unutrašnjosti-Bor.12 2)KOTLINE: (Karpatske planine su raščlanjene kotlinama i klisurama. Negotinska krajina je vinogradarski rejon. i Brze Palanke.Kotline predstavljaju područja s intenzivnim ratarstvom. Najinteresantnije su: Resavska kod Despotovca. Vede kotline su: Zviška ili Kučevska.. a na E u Donjem toku Dunava su Donjodunavske kotline Ključ i Negotinska krajina. Između planina su kotline. Majdanpek. Značajnije su Pek. Zlotska (Lazareva) kod Bora. Dunavom i Vratnjanskom rekom. Crnorečka. Prečka reka. Resava i dr. na W do Srpsko-makedonske mase uz S Moravu. pokretljivog peska. Zaječarska. Velikog grebena i Deli Jovana. One u sitnom pesku i šljunku nose mnogobrojna zrnca i listide zlata. Čestobrodicom. Ključ i Negotinslka krajina su pokriveni morskim i jezerskim talozima.) 3)VULKANSKE KUPE:-Tilva Nagra -Tilva Roša . Gradsko središte je Negotin. koji je u geološkoj prošlosti bio pod morem. Ceremošnja i Dubočka kod Kučeva. granicom prema Bugarskoj. DONJODUNAVSKE KOTLINE: 1.godine.. Kučevo i Žagubica. najdubljeg i najužeg dela Đerdapske klisure.) BALKANSKE PLANINE I KOTLINE -(NASTANAK I POLOŽAJ): (Prostiru se S od linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina do planine Ruj i Zaplanjske i Lužničke kotline na S.Tilva Minja 4)PEDINE: (Pedine predstavljaju podzemni karstni oblik reljefa. u dolini Timoka-Zaječar i Knjaževac.) . Klisure: Đerdapska-njome prolaze saobradajnice koje povezuju Panonsku i Vlašku niziju. a zatim pod jezerom. na E do granice sa Bugarskom. Vedina reka u E Srbiji su zlatonosne. Ravanička kod Duprije. Negotinska krajina se nalazi u NE delu centralne Srbije. kao što su Miroč i Deli Jovan. Od Rama prema Radujevcu prostire se 20km duga Ramska peščara.veka bile su potpuno nenaseljene. vodarstvom i vinogradarstvom. Homoljska ili Žagubička.

Najviši vrh je Midžor. Kroz klisuru prolaze saobradajnice Niš-Pirot-Sofija. Izraziti kraj ovčarstva. -ODOROVSKO POLJE= E od Pirota. Najvede naselje u klisuri je Sidevo. Krečnjačke naslage na Suvoj planini su do 600m debljine. Ona je krajnji W deo planine Balkan. U SE ogranku ove planinena visini 1200-1300m NV je visokoplaninska POVRŠ VALOŽJA (dužine oko 90km)=obrasla travnim formacijama.) . Lužnička. (Nju je u krečnjačkim stenama između Niške i Belopalanačke kotline. koja se sastoji od više lučnih venaca. Zbog krečnjaka prisutni su kraški oblici reljefa-škrape. poznato po velikom vinarskom podrumu. Device i Ozrena. -(PLANINE):(Stara planina. Naslage peščara debljine i do 1300m.Niži delovi obrasli su šumama. Jedino karstno polje u Karpatsko-Balkanskom predelu.. Pirotska i Belopalanačka-kao delovi kompozitne doline Nišave. -SIDEVAČKA KLISURA=duga je oko 18km i duboka do 550m?. usekla Nišava. -(KOTLINE):(Sokobanjska-između Rtnja. Stara planina se pruža pravcem NW-SE i dugačka je 90km. . Niška i Zvonička. Devica. Kao i druge Balkanske i Karpatske planine od davnina poznata po pašnjačkom ovčarstvu. najvedim delom goli. Svrljiške planine. a viši su pod pašnjacima. vrtače i uvale. Svojom visinom i prostranstvom ističe se Stara planina. Zaplanjska-između Suve planine i Babičke gore. N od Nišave-Tresibaba. U dolini Nišave je Pirot poznat po kačkavalju i dilimarstvu. Suva planina i dr. u knjizi piše 350m.) (Poznatije banje u ovom kraju su Sokobanja. koja se pruža u Bugaraskoj do reke Iskr.13 -(GEOLOŠKA GRAĐA):-krečnjak i peščar-Na Staroj planini debljina peščara iznosi preko 1000m. suvati=visokoplaninskim pašnjacima.Geološka građa peščar i krečnjak?. Ozren.POVRŠ VALOŽJA: S od Nišave pružaju se krečnjački venci Suve planine.

u 17. 2.TEMPERATURA predstavlja toplotno stanje vazduha.5 stepeni C.INSOLACIJA predstavlja količinu enerije koju Zemlja prima od Sunca. Kišomer predstavlja aparat kojim se meri količina padavina izmerena u milimetrima.vetrovi:-stalni -periodični -povremeni 6. -TEMPERATURNA INVERZIJA predstavlja pojavu da sa porastom nadmorske visine i temperatura raste. za Beograd =660mm vodenog taloga=660l/m kvadratni.radijacija 3.PADAVINE su svi oblici izlučene vodene pare koji dospevaju na Zemljinu površinu. Temperatura vazduha meri se termometrom. 4. Npr. U meteorološkim stanicama obavlja se tri puta dnevno. kada voda ne bi oticala i ne bi isparavala. Neposredno na površini formiraju se rosa.insolacija 2.temperatura:-termički gradijent -temperaturna inverzija 4. Vremenski element koji je u datom vremenu najizraženiji daje pečat vremena. inje i poledica. kao i podnožja i niže planinske padine od viših. Sve oblasti kopna ne zagrevaju se podjednako. a u planinskoj regiji 1900 sati godišnje. snežno.RADIJACIJA predstavlja količinu energije koju Zemlja otpusti u atmosferu. 3.Najpouzdanije jednodnevne prognoze i do 3 dana. a predviđanjem vremena se bavi meteorološka služba. Dobijena vrednost se deli sa 4. 1. i 21h. Zato vreme može biti: sunčano.- 14 KLIMA - -VREME VREMENSKI ELEMENTI: 1. sneg i grad.Međunarodna meteorološka služba osnovana 1873. kišovito. Temperatura vazduha zavisi od upadnog ugla Sunčevih zraka. Vreme je složena pojava i sastoji se od više elemenata. Broj mm predstavlja dubinu sloja vode koja bi se na zemljinoj površini stvorila za određeno vreme (1 godina). Na osnovu tihmerenja izrađuju se karte izotermi.oblačnost i magla (Vreme predstavlja trenutno stanje atmosferskih pojava na određenoj teritoriji. a Sunce je jedini izvor toplote. . doba dana i godine. slana. a sporije travne površine. Srednja dnevna temperatura vazduha izračunava se na bazi tih merenja i dvostruke vrednosti t vazduha za 21h.Duže od 3 dana nisu pozdane zbog čestih promena u kretanju vazdušnih masa. Ona zavisi od zagrevanja Zemljine površine. vetrovito itd. Najjužniji predeli Srbije topliji su od najsevernijih. ali se brže i hladi. Istom količinom energije kopno se 2-3 puta brže zagreva od vode.pritisak:-normalni -visok -nizak 7. Tipovi vremena su određena kombinacija elemenata. a najsporije predeli pod šumama.Insolacija u Panonskoj niziji iznosi 2400 sati godišnje. 14. a najviše oko 14h. Najniže temperature su pred izlazak Sunca. Iz oblaka (visoke) padaju kiša. Linijama-izotermama povezuju se mesta s jednakim mesečnim ili godišnjim temperaturama. -TERMIČKI GRADIJENT predstavlja ravnomerno opadanje temperature na svakih 100m nadmorske visine za 0. Meteorologija predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem vremena. Najbrže se zagreva golo stenovito i peskovito.padavine:-visoke -niske 5.

.VAZDUŠNI PRITISAK predstavlja svojom težinom pritisak vazduha na Zemljinu površinu. obično po više dana. izuzetno i 27 dana. Zimi često prodiru hladne vazdušne mase (severni) iz Sibira i sa Arktika. dolaze sa W. Stalni vetrovi: -zapadni duvaju između povratnika i polarnika na obe hemisfere. Anticiklone (A) predstavljaju oblasti visokog vazdušnog pritiska. a severni deo Bačke i Banata. hlade i izlučuju padavine. Godišnja razlika u pritisku između najviših i najnižih delovas Srbije iznosi oko 270mb. Najveda je u maju i junu. između 800 i 1200mm.N nizijski delovi.niži tereni u ostalim delovima Srbije. Sa njega stalno duvaju W vetrovi. Na Zemljinu površinu donose stabilno vreme bez padavina. Kada naiđu iznad Dinarskih planina. Najvedi deo Srbije prima manje od 800mm. s tim što se količina padavina idudi prema E smanjuje.. zimi. a najmanja u februaru i oktobru. one se izdižu. pa otuda i naziv -polarni (istočni) duvaju u polarnim GŠ -pasati i antipasati duvaju od povratnika ka Ekvatoru Periodični vetrovi: -monsuni kišni i sušni Povremeni=lokalni vetrovi: -košava -vardarac -jugo (S i SE vetar. Prodirudi dalje na u unutrašnjost Balkanskog poluostrva. niži tereni Peripanonske Srbije. a leti sveže i lepo) Atlantski okean udaljen je od naše W granice oko 1800km. donosedi hladno i suvo vreme. primaju iznad Sredozemnog mora veliku količinu vlage. Ciklone (C) predstavljaju oblasti niskog vazdušnog pritiska. b)oblasti koje imaju manje od 1000mb . iz oblasti visokog ka oblastima niskog vazdušnog pritiska. dolina Velike i delom Južne Morave i Zaječarska kotlina i manje od 600mm. Zimi donosi hladno i vedro vreme. Timočka i Negotinska Krajina.Ovaj vetar dopire do Subotice na N. -Normalni vazdušni pritisak na 0 ili 45? stepeni GŠ. gde ka SW vazdušni pritisak postepeno opada. Najviše kod Prokletija. v)planinska oblast . 0m NV i t=0 stepeni C iznosi 1013 milibara -Visok vazdušni pritisak je pritisak iznad 1013 milibara -Nizak vazdušni pritisak je ispod 1013 milibara U našoj zemlji mogu se izdvojiti tri velike oblasti s različitim vazdušnim pritiskom: a)oblasti koje imaju više od 1000mb . koji donose tople i vlažne vazdušne mase. Ona duva u zimskom periodu godine i to na mahove 2-3 dana ili 2-3 sedmice. Na Zemlju donose vrlo nestabilno vreme i padavine.planinski delovi imaju znatno niži pritisak. Temperature mogu biti visoke i niske. Padavine našoj zemlji donose uglavnom W vetrovi sa Atlantskog okeana. Košava je suv i hladan vetar. Tople i suve vazdušne mase koje struje iz Sahare prema N. donosi pretežno suvo vreme i ubrzava isparavanje. pri spuštanju se sve više zagrevaju i Panonskoj niziji donose manje padavina. Ako pređu preko Dinarskih planina. Niša na S i Šida na W. Vodena para koju oni nose najviše se kondenzuje i izlučuje iznad Dinarskih planina i Alpa. leti se retko javlja) -bura (duva sa Dinarskih planina prema moru više u zimskoj nego u letnjoj polovini godine.15 U Srbiji je prosečna godišnja količina padavina oko 670mm. Samo planinski krajevi Srbije primaju više padavina. Veliko Pomoravlje. Juničke planine 1417mm/m kvadratni. pa se i količina padavina idudi prema E smanjuje. slapovit i jak vetar sličan košavi.VETROVI predstavljaju horizontalno kretanje vazdušnih masa. Košava je povremeni=lokalni vetar koji duva najčešde u E delu Panonske nizije. ovi vetrovi donose sve manje vodene pare. 5. duva sa mora prema kopnu. 6.

klima postaje hladnija i oštrija a količina i učestalost padavina povedavaju se. Zbog različitog zagrevanja kopna i mora. a topli vazduh struji i zagreva kopno.GŠ. Tada se na planinskim vrhovima zadržava sneg. Zato i postoje znatne razlike u klimi između predela na različitoj nadmorskoj visini. 2. jadranskosredozemni uticaju su znatno izmenjeni.8/10 vidljivog neba. a najvedu Tekija -6. Sa porastom GŠ menjaju se svi vremenski elementi.4%. Ako nema oblaka.VLAŽNOST VAZDUHA predstavlja količinu vodene pare u vazduhu. Na našim planinama to se najbolje vidi u prolede.RELJEF: -PRAVAC PRUŽANJA PLANINSKIH VENACA: Kretanje toplih vazdušnih masa sa Jadranskog i Egejskog mora prema unutrašnjosti zemlje umnogome sprečavaju planinski venci W i S od teritorije Srbije. Tako t vazduha s porastom visine opada na svakih 100m za 0. Da nije tih planina. 8. a relativna godišnja 68. Najmanju godišnju oblačnost u Srbiji imaju Smederevo i Novi Pazar sa 4. preko teritorije Makedonije prodire uticaj Egejskog mora. od 0 do 10/10.GŠ 2.16 Izobare predstavljaju zatvorene nepravilne krive linije koje povezuju mesta sa istim vazdušnim pritiskom. na putu do naših S krajeva. uslovljavaju klimu u pojedinim oblastima nazivamo klimatski faktori. oblačnost je 0 i tada je potpuno vedro vreme.RELJEF:-PRAVAC PRUŽANJA PLANINA -NADMORSKA VISINA 3. i odvojena je planinskim vencima. Meri se higrometrom i može biti apsolutna i relativna. kada ona iznosi 2-8/10. Sa porastom GŠ klima postaje hladnija. u Metohijskoj kotlini se oseda uticaj Jadranskog mora. Dinaridi sprečavaju prodor toplih vazdušnih masa sa Sredozemlja. -NADMORSKA VISINA: Sa porastom nadmorske visine temperatura opada.ali u krajnje S delove Srbije dolinom Vardara. more u toku leta akumulira.Istovremeno preko Panonske nizije u našu zemlju zimi prodiru hladne vazdušne mase sa N i NE. Oslobađanjem toplote more zimi zagreva vazduh. 3. Kada je oblačnost manja od 2/10 vreme je vedro.) 1.UDALJENOST KOPNA OD MORA: Srbija nema izlaz na more. Relativna vlažnost vazduha pokazuje stepen zasidenosti vazduha vodenom parom i izražava se u %. 7. Planinska oblast ima veliku oblačnost-godišnje prosečno nebo je pokriveno oblacima blizu 6/10. U Panonskoj oblasti leti preovlađuje sunčano vreme. unutrašnjost naše zemlje imala bi znatno topliju klimu. Srbija se nalazi u severnom umerenom toplotnom pojasu na 41st 53` .predstavlja najvažniji klimatski faktor. preko Albanije. .OBLAČNOST I MAGLA-oblačnost se izražava u desetinama vidljivog neba. a ako je više od 8/10 vreme je tmurno. Tokom poslednjih decenija apsolutna vlažnost vazduha u Beogadu tokom jula iznosi 13g/m kubni.) -KLIMA: (Klima predstavlja prosečno stanje vremenskih elemenata u jednoj oblasti za vreme od 30-40 godina. Dolinom Drima. Zbog toga je u podnožju planine toplije nego na njenom vrhu. a u toku zime odaje do 16 puta više toplote od iste površine kopna.46st 11` NGŠ.5 stepeni C.5/10. Apsolutna vlažnost vazduha pokazuje koliko g vodene pare sadrži 1m kubni vazduha. a u podnožju planine cvetaju prve vodke. Delovanjem kopna. ) -KLIMATSKI FAKTORI: (Geografski uslovi koji određuju tj.8%. a procenjuje se neinstrumentalnim osmatranjima ili odoka.UDALJENOST ILI BLIZINA MORA (1. Barometar predstavlja aparat za merenje vazdušnog pritiska. vreme je oblačno. Najvedu ima Ljubovija-81.

W od linije Šabac-Ped. godišnji raspored je povoljan. Količina padavina je različita.17 4.a zime duge .vlada u Panonskoj niziji i na njenom obodu do 600m NV. jer je Srbija udaljena i odvojena od mora planinskim vencima. oštre i s mnogo snega.UMERENO-KONTINENTALNA a)ŽUPNA ILI KOTLINSKA 3. . To su obično kotline i delovi rečnih dolina . Prolede i jesen su jasno izraženi. Jesen je toplija od proleda zbog insolacije i radijacije? Najveda količina padavina u Srbiji izmerena je u Juniku kod Dečana.PLANINSKA 4. Vrudine su najvede u Bačkoj i Banatu.je zastupljena u najvedem delu centralne Srbije do 800m NV.Odlike klime: topla i suva leta i hladne i oštre zime sa jakim mrazevima.) -TIPOVI KLIMA: 1. kotline u dolini Lima itd.SUPTROPSKO-JADRANSKA . Odlikuje se umereno toplim letima i umereno hladnim zimama sa dosta snega. Sirinidka župa. Prolede i jesen ne traju dugo. a zemljište se sasuši i ispuca. Krajem zime. I jesen je kišovita. -PLANINSKA KLIMA . pa visokoplaninski prevoji budu neprohodni.KONTINENTALNA 2.Goli tereni se u toku dana brže i više zagrevaju nego tereni obrasli šumom i travom. gde ima peščara. Uslovljena je položajem. U njima dobro uspevaju vinova loza i vode. . Šume povedavaju isparavanje. pa zato Vojvodina trpi od čestih i dugih suša.Dolinom Drima preko Albanije dolazi uticaj Jadranskog mora. Zbog oštrih zima. Iako su količine padavina male od 500700mm.je zastupljena iznad 800m nadmorske visine. kao i trajanje snežnog pokrivača. -ŽUPNA=KOTLINSKA . Najviše padavina izluči se u maju i junu kad je to najpotrebnije usevima. Ima godina kada se i u ovim mesecima izluči malo padavina. a E 500-600mm. -UMERENO-KONTINENTALNA KLIMA . U toku druge polovine leta vazduh se dosta zagreje i do 35 stepeni. Odlikuje se toplim i dugim letima. Najviše padavina izluči se krajem proleda i početkom leta. naročito orah.DA LI JE POVRŠINA KAMENITA ILI POKRIVENA VEGETACIJOM . toplih leta i male količine padavina klima Bačke i Banata ima obeležje kontinetalno-stepske klime.SUPTROPSKO-JADRANSKA (-KONTINENTALNA . Župni krajevi su topliji od okolnih krajeva. Šar planina 12001400mm vodenog taloga. Zime su hladne zbog okolnih planina koje su pod snegom.zastupljena je u krajevima nižih planinskih predela koji su dobro zaklonjeni od hladnih vetrova. Godišnja doba se ravnomerno smenjuju. padavine iznose više od 800mm. Stara i Maljen oko 1000mm. u Metohijskoj kotlini.zastupljena je u Metohijskoj i S delu Kosovske kotline. posle jednog vetrovitog i kišovitog perioda sneg se naglo topi i ubrzo posle kratkog proleda dolazi leto. dok smanjuju brzinu vetrova. Požeška i Metohijska kotlina. Debeo snežni pokrivač zadržava se više od 150 dana.basen Župe između Kopaonika i Jastrepca. Prolede je hladnije od jeseni. a kada pada obodnim delovima nanosi velike štete. U središnjim delovima nizije grad je retka pojava. Njene odlike su kratka i sveža leta. Prosečna količina padavina iznosi oko 1000mm. U E delu preko 800mm dobijaju samo neke planine.

6. Izvorište predstavlja mesto gde počinje vodni tok. a ističe E od Negotina. Južna Morava i druge).5km. Rečno korito se sastoji od dna.VODOSTAJ predstavlja visinu ili nivo vode u rečnom koritu.5km -3505km (Kroz našu zemlju. Ušde predstavlja mesto – normalna (obična)gde se neka reka uliva u drugu reku . Zbog malih padova u donjim delovima svojih tokova. 4.REČNA DOLINA predstavlja najizrazitiji oblik rada rečne vode.REČNA MREŽA predstavlja prostor svih vodenih tokova. reke i jezera. One izviru u planinskim predelima i bogate su vodom. Reke koje teku Panonskom nizijom i one koje su obrazovale svoje doline u napuštenim zalivima Panonskog jezera (Velika Morava. Vodno bogatstvo čine podzemne vode. ona je značajna podunavska zemlja. Može biti normalna i kompozitna (naizmenično poređane kotline povezane klisurama).REČNO RAZVOĐE predstavlja uzvišenje koje deli dva susedna sliva.18 REKE CRNOMORSKOG SLIVA REKE predstavljaju masu vode koja teče od izvora prema ušdu udubljenjem=užebljenjem koje mi nazivamo rečno korito. inače je dug 2880km. Na celoj dužini kroz Srbiju Dunav je plovan. 2.703km kvadratnih. Površina Crnomorskog sliva iznosi 81. Tamo gde vododrživi sloj preseca zemljinu površinu dolazi do isticanja vode u vidu IZVORA na zemljinu površinu. talože materijal koji nose i grade mnoge sprudove i rečna ostrva (ade). Stalnim taloženjem novih nanosa delta se produžava a kopno se širi na račun vode). 3. protiče Dunav. 7. peska. i njenom granicom prema Rumuniji. Srbija obiluje vodama. u Panonskoj niziji i njenim obodnim predelima ove reke teku sporo. okeane. Najvedi deo teritorije Srbije nagnut je prema Panonskoj niziji.PAD REKE predstavlja visinsko rastojanje između izvorišta i ušda ili bilo koja dva mesta u rečnoj dolini. Zbog malih padova sve one meandriraju i time znatno potkopavaju i ruše obale. On obuhvata 92. delimično Drina. U našu zemlju Dunav utiše severno od Batine. U svojim gornjim tokovima velike reke dunavskog sliva teku kroz planinske predele (Drina. strana i obale.5% teritorije Srbije. Kolubara i dr.) imaju vrlo male padove i široke doline blagih strana. ELEMENTI REKE: 1. Može biti:-određeno (u planinama) i neodređene (u nizijama). U tom pravcu formirane su naše najduže reke koje pripadaju CRNOMORSKOM SLIVU. 8. jezera. -estuar (levkasti zalivi gde se reka uliva u more) STAV je ušde dve velike reke. dužinom od 588. -delta (predastavlja ravnicu ispred ušda u more. nastale taloženjem rečnih nanosa po kojima se reka račva u mnoge rukavce. Rečni sistem predstavlja glavnu reku sa svojim pritokama.kišnica i snežnica slivaju u rečni sistem.PROTICAJ predstavlja količinu vode u metrima kubnim m koja protekne na bilo kom mestu rečnog korita za 1’’. Izvorišna čelenka predstavlja prostor gde se nalaze svi izvorišni kraci jedne reke. Njihova korita plitko su usečena. zatim izvori. potoci.more.okean. Teče meridijanski do Fruške gore. U njima se voda obnavlja samo za vreme izlivanja reka. 5. . a onda je zaobilazi zbog njenih čvrstih stena. Pošto se u Srbiji nalazi oko 1/4 plovne dužine Dunava. -DUNAV: Najveda reka Crnomorskog sliva. Naša zemlja ima gustu rečnu mrežu. -588. pa su se za vreme visokih vodostaja često izlivale.Izvire u Nemačkoj u Švarcvaldu i protiče kroz 10 država.IZDAN predstavlja sakupljenu vodu u gornjem sloju litosfere iznad vododržljivog sloja. i mulja. a mestimično i napuštaju delove korita i usecaju nova. Nju čine potoci i reke. U svojim gornjim i srednjim tokovima su brze i imaju veliku vodnu snagu. koja se koristi za proizvodnju hidroenergije.jezero. koje su njeno neprocenjivo prirodno i nacionalno bogatstvo. Napuštene delove rečnih korita ispunjene vodom narod naziva mrtvaje. a povezuje 13.REČNI SLIV predstavlja teritoriju sa koje se atmosferske vode . pa imaju velike količine šljunka.

Ovaj plovni put povezuje 13 država i ima značajnu ulogu u njihovoj trgovinskoj razmeni. tako da sada iznosi 185km. Ona je najbogatija vodnom snagom. pa je uporedo sa njenim prirodnim tokom prokopan kanal (Novi Begej). -LEVE PRITOKE DUNAVA: -TISA. koje se sastaju kod Radovljice.plovni put od Konstance i ušda Dunava na obali Crnog mora do Roterdama u Holandiji. tako bi se ispravio tok Drine. utiče u našu zemlju iz Rumunije kod Jaše Tomida. Stav=kada se velika reka uliva u veliku reku. Veda od tih jezera su: Gazivode(na gornjem Ibru). Njene PRITOKE: LjIG. -NERA. Samo jedna manji deo njenog toka i sliva pripada planinskom delu Srbije. Ima 112 meandara-Kajina sveska. Najvede pritoke Dunava u našoj zemlji su Tisa i Tamiš sa leve. Njena najveda pritoka je BEGEJ. najdublje i najlepše klisure u Evropi.19 Prokopavanjem kanala od Regensburga na Dunavu do Nirnberga na Majni . i Sava. U Srbiju utiče kod sremskog sela Jamene (kod Kaje piše Sremska Rača). Ona se često izlivala. Ima nekoliko ušda. dobijena je magistrala tj.Đerdapska klisura dugačka je 100km i spada u najduže. Presecanjem brojnih meandara (40) dužina joj je smanjena za 60km. Njen tok je kroz Srbiju dugačak 207km. Jezero zarasta u šiblje i grmlje. PEŠTAN i TAMNAVA. Ono ima 10-tak ostrvaca (ada). a uliva se u Tisu. a jedino se u Đerdapu smanjuje do 132m.dužine 164km. najvede morsko-rečna luke na N. izvire ispod Karpata u Ukrajini. Najstarije je Zvorničko jezero. koja u vreme topljenja snega i jakih kiša zadržavaju velike količine vode i sprečavaju brzo priticanje u Veliku Moravu. -TAMIŠ-dužine 340km. površini sliva i količini vode. Osim saobradaja Dunav je važan za navodnjavanje. kod Uba. počev od Temišvara u Rumuniji. Dunav povezuje Crno more i Atlantski okean. ribolov. nastaje SPAJANJEM OBNICE i JABLANICE u Valjevskoj kotlini. Zbog malog pada i ova reka je mnogo meandrirala i račvala se. Protiče kroz Zrenjanin. Plovna je celom dužinom. Teče iz Karpata. Na njoj su izgrađene tri brane i veštačka jezera pa i 3 hidrocentrale: Višegradska. mnogo meandrira i račva se u više rukavaca. DEHOTINA. Pre radova na regulaciji. -DRINA-dužine 346km. LIM (izvire kao otoka Plavskog jezera). Najvede budude izvorište pitke vode. dužina joj je iznosila 245km. podignuta podzemna hidrocentrala). Njena PRITOKA JE DRINA. U vreme Austro-Ugarske sačinjeno 25 planova za izgradnju 25 hidrocentrala. -VELIKA MORAVA-nastaje kod sela Đunis (kod Stalada). dugačak 3505km. Širina Dunava iznosi 400-2000m. koju olakšava jeftin rečno-kanalski saobradaj. najveda je pritoka Save. ušde 2 velike reke. do izgradnje brane i veštačkog jezera. plavila velike prostore i nanosila ogromne štete stanovništvu. SPAJANJEM W i S MORAVE. U Dunav se uliva nasuprot Starom Slankamenu. Istočno od Obrenovca uliva se u Savu. U donjem toku je regulisan i plovan. bistra i zelenkasta. Spada u nizijske reke. Dolina Dunava kroz Đerdapsku klisuru je kompozitna. U toku poslednjih decenija na pritokama Južne i Zapadne Morave izgrađeno je više jezera. snabdevanje stanovništva. Sastoji se od 4 klisure i tri kotline koje se smenjuju redom: Golubička klisura-Ljupkovska kotlina-klisura Gospođin vir-Donjemilanovačka kotlina-klisura Kazan-Oršavska kotlina-Sipska klisura. PRAČA. čija je voda hladna. i dužinu 110km) i PIVE (nastaje kod Durmitora. Od ulaska u Panonsku niziju do Đerdapske klisure Dunav je tiha ravničarska reka. -KARAŠ -DESNE PRITOKE DUNAVA: -SAVA-Nastaje u Sloveniji od Save Bohinjke i Save Dolinke. visoko razvijene i slabije razvijene zemlje. a glavno ušde je kod Pančeva.dugačkog 171km. -KOLUBARA-dužine 87km. Njene PRITOKE SU:JANJA. u našu zemlju ulazi kod sela Đale u N Banatu. tj. po dužini toka. izmenjene su osobine Dunava u klisuri. -BEGEJ-utiče u našu zemlju iz Rumunije. JADAR. Bovan (na . Najkrade rastojanje između Đunisa i njenog ušda u Savu N severno od Požarevca je 120km. Izgradnjom brane i stvaranjem veštačkog Đerdapskog jezera. duga je 78km. koje je dugačko 140km i duboko do 130m. Nastaje u Šdepan polju SPAJANJEM TARE (koja ima kanjonsku dolinu. Drina je poznata kao brza reka. Morava i Timok sa desne strane.je dužinom od 27km granična reka prema Rumuniji. Njegove pritoke su pretvorene u kanale. protiče kroz Mađarsku. Ušde Drine u Savu je kod Bosanske Rače. turizam. U Đerdapskoj klisuri Dunav je. To je plovni put Dunav-Majna-Rajna. U Dunav se uliva kod Beograda. Delije (na Rasini). Perudka i Zvornička. imao karakter planinske reke. dužine 114km. teče kroz Banat. Između njih se obavlja velika trgovinska razmena.

20 Aleksinačkoj Moravici). Tamiš-3km.i MORAVICA. Izvire u Bugarskoj. Zavoj (na Visočici kod Pirota). u blizini Skoplja. RAVANICA i RESAVA i LEVE: LUGOMIR. uzvodno od Kuršumlije). Pčinju. DRAGOVŠTICA postaje od Božičke i Ljubatske reke. Uliva se u W Moravu kod Kraljeva. (Celom dužinom toka u našoj zemlji plovne reke su Dunav-588km. Njegova najveda PRITOKA JE NERODIMKA. Njen tok čini teritorijalno jezgro predela Krajište. Ona je poznata po bifurkaciji koja je veštačka. MALI BAČKI KANAL odvaja se od Velikog kanala kod Malog Stapara i ulazi u Dunav kod Novog Sada.dužine 208km. JABLANICA i PUSTA REKA. U kanjonskoj dolini Miruše. Ovom slivu pripadaju samo 3 vede reke: DRAGOVŠTICA. Njena LEVA PRITOKA JERMA izvire blizu Vlasinskog jezera. VETERNICA. On obuhvata Metohijsku kotlinu. POSTAJE OD BINAČKE MORAVE i PREŠEVSKE MORAVICE . Pored toga u . Glavna reka ovog sliva je BELI DRIM. NASTAJE kod Požege SPAJANJEM GOLIJSKE MORAVICE i ĐETINJE. izvire na SW strani planine Dukat (u njihovoj knjizi piše na planini Doganici). a pre toga se naziva Crna reka. koja se uliva u Lepenac kod Kačanika. Begej-75km. posebne geografske celine u Planinskoj Srbiji. Dužina plovnih kanala u sistemu Dunav-Tisa-Dunav je 664km.Gornjim tokom teče kroz klisuru i Rožajsku kotlinu. BELICA. teče kroz Dimitrovgradsku. Najvedi deo Lepenca je u Makedoniji. obe s desne strane. LEVE: MIRUŠA I PRIZRENSKA BISTRICA. -TIMOK-je poslednja pritoka Dunava u Srbiji. protiče kroz Sirinidku župu i dalje teče SE obodom Kosovske kotline. Uliva se u Vardar. Pod tim imenom teče od sela Radovnica. planinski kraj S od Vlasinskog jezera oko Bosilegrada. PČINJA.protiče kroz 4 kotline i Ovčarsko-kablarsku klisuru. Sava-206km. predeo u dolini istoimene reke u SE Srbiji i S deo Kosovske kotline s Kačaničkom klisurom. Najvažnije PRITOKE BELOG DRIMA SU DESNE: PEDKA I DEČANSKA BISTRICA. Vede DESNE PRITOKE Velike Morave su: CRNICA. pritoku Ibra. spajaju se kod Bujanovca.2%. VLASINA. IBAR je dužine 272km (bez pritoka 170km)?. Vede LEVE PRITOKE: TOPLICA. Pčinja protiče kroz Trgovište i kod manastira Prohor Pčinjski prelazi u Makedoniju. Pri ušdu Timok je dužinom od 16km granična reka između naše zemlje i Bugarske. a iznad vrela je otvor Radavičke pedine. planine u njenom obodu i deo Drenice. valovom nekadašnjeg lednika. a Beli Timok nastaje kod Knjaževca spajanjem Svrljiškog i Trgoviškog Timoka. Selova (na gornjoj Toplici. Radi isušivanja plavljenih i stalno močvarnih terena u Vojvodini su krajem XVIII veka. Postaje od jakog vrela ponornice. Stvorena je podizanjem brane u rečnom koritu i prokopavanjem jaza kojim jedan deo njene vode otiče u Sitnicu. koje se spajaju kod Bosilegrada. na dužini od 13km lalazi se 12 vodopada i 13 malih jezera. -ZAPADNA MORAVA. NIŠAVA duga 218km (u Srbiji 151km) je najduža pritoka. izvire na planini Haili u Crnoj Gori. leve pritoke Vardara.3% teritorije Srbije. Vruci (na Đetinji). JADRANSKI SLIV Jadranski sliv zauzima 5. Nastaje spajanjem BELOG i CRNOG TIMOKA kod Zaječara. desetak kilometara severno od Pedi. Tisa-186km. i čine albansku reku Drim. zatim N delom Kosovske kotline do Kosovske Mitrovice. a DESNE: NIŠAVA. pritoka Strume. Obuhvata krajište. gde iz uporedničkog skrede u meridijanski pravac. otiče u Bugarsku i ponovo utiče u Srbiju. VRLA. Crni Timok izvire ispod Kučaja. Pirotsku i Belopalanačku kotlinu i Sidevačku klisuru. LEPENAC izvire na N padinama Šar planine. Njene najvede PRITOKE su: IBAR i RASINA. VELIKI BAČKI KANAL počinje kod Bezdana na Dunavu i završava se kod Starog Bečeja na Tisi-dug 123km i širok 16m. EGEJSKI SLIV Zauzima najmanji deo teritorije Srbije. Velika Morava-3km. Beli Drim se kod Kukesa u Albaniji spaja sa Crnim Drimom koji je otoka Ohridskog jezera. leva pritoka Vardara. -JUŽNA MORAVA-dužine 295km sa Binačkom Moravom. 2. Kod vrela je vodopad visok 25m. Njena dolina je kompozitna .Najvažnije PRITOKE IBRA su: SITNICA sa desne i RAŠKA i STUDENICA sa leve strane. PČINJA i LEPENAC. LEPENICA i JASENICA sa leve strane. prokopana 2 velika kanala.

mono=jedan. OBEDSKA BARA se nalazi između sremskih sela Obreža i Kupinova. visokom 2200m. Save. grč. Ima oblik polumeseca. a W Mali Palid. Severni deo jezera naziva se Veliki Palid. genezis=postanak) 2. c)REČNA=STARAČE=MRTVAJE (mrtvi deo korita) (Pored vedih ravničarskih reka Dunava.poli=više) -PO NASTANKU: 1)PRIRODNA a)EOLSKA=RAD VETRA : LUDOŠKO. Pored Tise su i jezero OKANJ. Voda ovog jezera je slanija od Svetskog mora-35%0.POLIGENETSKA . U našem delu Prokletija nalazi se više ledničkih jezera. pregrađenog 80m visokom čeonom morenom. Voda u njima potiče od padavina. Među jezerima i barama pored Tise najpoznatija je CARSKA BARA. SLANO. blizu Perleza. a dužina svih magistralnih kanala iznosi 930km. Narod ih zbog toga naziva "gorske oči". značaju i dr. Pznato je kao stecište ptica močvarica i selica i raznovrsne divljači. koja su vedinim zbog zarašdivanja barskom vegetacijom pretvorena u močvare . Ime je dobilo po prostranom vrhu Livadice. Najviša su Malo Đeravičko jezero-2360m i Veliko Đeravičko jezero-2320m.(jezera čiji su baseni nastali udruženim delovanjem dve ili više sila od kojih je jedna dominantna. a voda im je bistra i zelena. Ono je nastalo izduvavanjem peska i lesa i stvaranjem jednog ulegnuda koje se ispunilo vodom. Veda lednička jezera nalaze se u podnožjima planina. Između jezera i Tise prokopan je kanal kojim se stalno obnavlja ustajala jezerska voda. Plavsko jezero je najvede jezero na Prokletijama. ČENDANSKO kod Čente i ALIBUNARSKI RIT. a u cilju navodnjavanja više stotina km malih kanala. Ova bara je stecište ptica močvarica i poznato lovište. Ljubotensko-po Ljubotenu. počev od 18.4 manja jezera su u fazi nestajanja. iz izvora. Ono ima još tri imena: Štrbačko.21 Vojvodini je. Glavna magistrala u hidrosistemu dugačka je 273km. veda su od Šarskih. Obale jezera peskovite su i u nekim delovima pokrivene lekovitim blatom. dubini. uglavnom iznad 1500m. Čini je staro i napušteno rečno korito. po naselju Štrpce u dolini Lepenca. površini. ona je poluslana i lekovita. U blizini Subotice ima 8 eolskih jezera. prokopano radi odvodnjavanja više od 15000km. koje je napušteni meandar Tise. Kod vedine ovih jezera voda se obnavlja za vreme izlivanja reka.veka do sada. U jezerima u kojima se voda ne obnavlja.) .) b)GLACIJALNA=LEDNIČKA: -CIRKNA -VALOVSKA (Ova jezera su uglavnom mala. a uz Drinu "drinjače". grč. dok se manja i na vedim visinama nalaze u cirkovima. Ona ispunjavaju izdubljene delove nekadašnjih valova.(jezera čiji su baseni nastali radom jedne sile. lednička jezera su mala i duboka.) -PREMA NASTANKU BASENA: 1. PALIDKO. čiji je salinitet 40-60%0. jedini. Na Šar planini ima više od 40 ledničkih jezera.P=oko 6km kvadratnih. KRVAVO. kod ušda Begeja u Tisu. Najvede i najlepše od njih je LIVADIČKO JEZERO. Do sada su prokopani magistralni kanali i mnogi manji kanali koji se od njih odvajaju. Ono leži u terminalnom basenu valova. Ima slanu vodu. Po površini. Na vedim visinama. na visinama od 2200 do 2360m. reka ili snežnika. meandar Save. Predstavljaju delove napuštenih rečnih korita. osobinama jezereske vode. BELO JEZERO-iskorišdeno za ribnjake Ečke.MONOGENETSKA .) JEZERA (Jezera Srbije se međusobno razlikuju po postanku. Najvede jezero u Vojvodini je Palid . Mnoga od njih pretvorena su u bare i obrasle vegetacijom. U narodu se ta jezera pored Morave nazivaju "moravišta". Takvo jezero je RUSANDA kod Melanaca. Tise i Velike Morave nastala su rečna jezera. Veliki i Mali bački kanal sada su delovi velikog hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Ona su smeštena ispod planinskih vrhova. najvišem vrhu Šar planine iznad Kačaničke klisure i Jezero. (Eolska jezera leže u udubljenjima ili u između dina nastalim radom vetrova.

Mg.god. Izgrađeno je radi proizvodnje el. Na UVCU su: SJENIČKO. Važnija veštačka jezera za porebe vodosnabdevanja naselja i privrede su: GRAČANIČKO kod Prištine. a široko 3. desne pritoke Nišave. Mineralne vode su sve one koje u 1 litar vode imaju više od 1g rastvorenih minerala kao što su Fe. Tada je otapanje snega i kliženje zemljišta na S padinama Stare planine prouzrokovalo pregrađivanje Visočice.5km kvadratnih. VLASINSKO JEZERO je najviše veštačko jezero u Srbiji. na granici prema Rumuniji.god. Leži na visini od 1213m. S. Područje Đerdapa ima veliki turistički značaj.22 d)URVINSKA JEZERA (KLIZIŠTE=URVINA) (Ova jezera nastaju klizanjem vodom natopljenog tla preko vododržljivog sloja i pregrađivanjem rečnih dolina. JOVAČKA JEZERA. ali ima i turistički značaj. bavilo se ovčarstvom. tako da nastaju ova jezera.VLASOTINAČKA 4. BOVANSKO kod Aleksinca. Srednje i Gornje.. U dolini LIMA=POTPEDKO. Radovi na izgradnji brane počeli su 1964. Napasenjem ovaca krčili su niže planinske strane. 2)VEŠTAČKA (U Srbiji su brojnija od prirodnih.god. Najmanju širinu jezero ima u klisuri Mali kazan-180m.energije. Dugačko je 9km.Tada je bez kuda ostalo više od 100 domadinstava sela Jovca.PALANAČKA . Najpoznatija su ZAVOJSKO jezero kod Pirota i JOVAČKA jezera kod Vladičinog Hana.energije. JEZERO EČKA-više od 2150ha kod Zrenjanina je najvedi veštački ribnjak u Srbiji.ARANĐELOVAČKA 5. a najvedu-2km u Donjomilanovačkoj kotlini.5km. DELIJE kod Kruševca. u vreme ubrzanog razvoja industrije i to u rečnim dolinama i kotlinama. Građena su posle II svetskog rata. Stvaraju se radi zadovoljavanja različitih potreba privrede i stanovništva: -proizvodnja hidroenergije -vodosnabdevanje naselja i privrede -navodnjavanje i odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta -ribarstvo -turizam i sl.BUKOVIČKA KISELA VODA 2. Jezerska voda je potopila selo Zavoj. GROŠNIČKO i GRUŽA kod Kragujevca. Inače stanovništvo E predela Rodopskih planina.MLADENOVAČKA 3. I PODELA VODA PO PO RASTVORENOM GASU: a)ALKALNE b)ALKALNOMURIATIČNE: 1.) TERMOMINERALNE VODE BALNEOLOGIJA predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem mineralnih. Na MORAVI kod Čačka su OVČARSOKABLARSKA i MEĐUVRŠJE. pa su se javila klizišta. na Balkanu i jedan od najvedih u Evropi. termalnih i termomineralnih voda.. I. na DRINI=PERUDKO i ZVORNIČKO-najstarije na Drini. U planinskom delu Srbije klizišta su česta. K.Ovi izvori predstavljaju post-vulkanske pojave. Tom prilikom se na E padinama vulkanskih planina Grota i Oblika pokrenulo vodom natopljeno zemljište i pregradilo Jovačku reku. GAZIVODE na Ibru kod Kosovske Mitrovice. ZAVOJSKO JEZERO je nastalo 1963. a njegovi meštani su preseljeni u novoformirano naselje Novi Zavoj kod Pirota. ĐERDAPSKO JEZERO-253km kvadratnih po površini je najvede u Srbiji. ZLATARSKO i RADOINJSKO. a prvi agregati pušteni su u rad 1970. Iza pregrađenog dela reke akumulacijom rečne vode formira se jezero. Stvoreno je jezero površine 5. BORSKO kod Bora i PRVONEČKO kod Vranja. U njegovoj blizini se nalazi veštačko LISINSKO JEZERO. od kojih su veda Donje. U W delu Srbije ima više veštačkih jezera za proizvodnju el. formirana su 1977. Naša zemlja sa oko 130 mineralnih i termalnih izvora spada u vrh mineralno bogatih zemalja u Evropi. Nalazi se u Đerdapskoj klisuri-98km. kod Grdelice. Jezero i HE izgradile su naša zemlja i Rumunija.

GORNJA TREPČA (kod Čačka) 2. Fe vode su u banjama: BUKOVIČKA. ZVONAČKA (kod Babušnice NE od Pirota 4. KOVILJAČA. JODNA banja je NOVOSADSKA 5.II PODELA VODA PO TEMPERATURI: a)HOMEOTERME. rastvaraju minerale. RIBARSKA 3. RUSANDA. VRNJAČKA. NOVOSADSKA. SLANKAMEN. poniru. KOVILJAČA. pa zatim izbijaju na površinu kao mineralne vode. PANONSKE MINERALNE VODE (lake vode i blato): PALANAČKA banja. pa im je karakter nedefinisan. SLANA banja je SLANKAMEN i MELENCI IV SASTAV STENA U KOJIMA SE AKUMULIRA VODA 1. SELTERS (kod Mladenovca) 3. METAMORFNE MINERALNE VODE: SIJERINSKA. . VRANJSKA 2. S vode su u banjama: KOVILJAČA. KURŠUMLIJSKA. VRANJSKA. VRANJSKA. MATARUŠKA. PRIBOJSKA. JOŠANIČKA i NOVOPAZARSKA imaju vrlo složen sastav stena. KARSTNE MINERALNE VODE =površinske koje su najpre atmosferske.iznad 20 stepeni C b)HIPOTERME-ispod 20 C 23 - III PODELA VODA PO HEMIJSKOM SASTAVU 1.VULKANSKE (MAGMATSKE) STENE: BUJANOVAČKA banja. SOKOBANJA 4. NOVOSADSKA. RADIOAKTIVNE vode su u banjama: NIŠKA. To su: GAMZIGRADSKA. VRNJAČKA. BUKOVIČKA.

a naročito suncokret. a kvalitet im se poboljšava gajenjem lucerke (deteline) i kalcijumovim đubrivom.RELJEF 4.rasprostranjene su u krečnjačkim predelima E i W Srbije.VREME STAROSTI STENA 3.se nalaze u srednjim i donjim delovima ravničarskih reka i rečica. krmno bilje (deteline i druge stočarske biljke).veoma su plodne. Najbolje uspevaju povrde. 3. Osrednje su plodnosti.sveska-spuštanjem izdana . Nastaju rastvaranjem krečnjaka i predstavljaju njegov nerastvorljiv deo. Stigu i delovima Mačve. topole i vrbe. Zemljište ili produktivno tlo nastaje dugim vremenskim procesima.su rasprostranjene po pobrđima. kukuruz.VRSTE STENA 2.. duvan i kamilica. Obrazovane su u kotlinama i ravnim terenima koja su u geološkoj prošlosti bila pod jezerima i močvarama.rasprostranjena su u delovima Panonske nizije.. Nastaju taloženjem rečnih nanosa pri poplavama. Različite boje dolaze od različitih sirovina (crna i crvenkasta).ALUVIJALNA ZEMLJIŠTA . Visokoj plodnosti doprinosi plitka izdan (1. Najbolje uspevaju biljke koje se okopavaju. Osrednje su plodnosti. Na njemu uspevaju sve kulturne biljke umerenih GŠ. ali uz primenu agrotehničkih mera prevode se u plodno zemljište. doline Timoka.ČERNOZEM=STEPSKA CRNICA je najkvalitetniji tip zemljišta jer ima u svom sastavu rastvorene najraznovrsnije minerale. 6.CRVENICE=TERRA ROSSA . pa se voda u kapilarima izdiže prema površini. Rasprostranjen je u najvedem delu Panonske nizije. Mačve. u dolini (slivu) S Morave.KLIMATSKI FAKTORI 5.5-2m). Osobine i sastav zemljišta zavisi od slededih faktora: 1. uspevaju razne kulture. a za vreme dužih suša mogu da ispucaju i do 1 m dubine. Obrazovane su u predelima gde je isparavanje vede od padavina.BILJNI I ŠIVOTINJSKI SVET -TIPOVI ZEMLJIŠTA: 1.GEOLOŠKI . 5. usitnjavanjem stena i različitim biohemijskim procesima. Prema plodnosti se dele na: a) PLITKE CRVENICE . To su zbijena zemljišta crne boje u vlažnom stanju lepljiva. Prokopavanjem kanala i odvodnjavanjem (K.24 PODELA ZEMLJIŠTA PEDOLOGIJA predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem različitih tipova zemljišta. Kosovskoj i Metohijskoj kotlini. Ako su zemljišta manje slana.SMONICE= SMOLASTA ZEMLJIŠTA= nalaze se u nižim delovima Šumadije.niskim planinama N Srbije.neplodne su b) DUBOKE CRVENICE . na kojima se gaje svi usevi 4. krmno bilje i šljive. Osnovni sastojak je glina (crvenkaste boje) koja dolazi od primesa boksita (Al2O3). 2.GAJNJAČE . W i S Morave.POVRŠINSKE I PODZEMNE VODE 6.SLATINE=SLANA ZEMLJIŠTA . Najviše ima useva i crne je boje.

Ako i to ne uspe.SKELETNA ZEMLJIŠTA . -MERE POBOLJŠANJA KVALITETA ZEMLJIŠTA: 1.zemljišta u fazi formiranja.NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE 4. hladne klime i obilnih padavina. (K. Voda rastvara i odnosi humus i glinu.sveska Ako nema vegetacije onda se pojavljuju vododerine i klizišta.Ečka.su rasprostranjena u planinskim predelima i to su nedovršena zemljišta tj. onda se slatine pretvaraju u veštačke ribnjake..su rasprostranjene u višim planinskim predelima. npr.BORBA PROTIV EROZIJE .25 - u niže slojeve ) pokušava se smanjiti slanost zemljišta. 7. a ostaju peskoviti materijali.PEPELJUŠE=PODZOLI .) 8. Ovo je zemljište šumske vegetacije.PRAVILNA UPOTREBA ĐUBRIVA I PESTICIDA 3.BLAGOVREMENA I PRAVILNA OBRADA ZEMLJE 2.

fabrike cementa.. porculana.oslobađanje radioaktivnih čestica iz zemlje nije opasno. Čvrste materije=smede 2. ispuštanje .26 ZAŠTITA GEONASLEĐA Zemlja je dar prirode. Resavska pedina.herbicidi (uništavanje korova) . Krute čestice iz fabričkih dimnjaka dolaze u troposferu i padaju na zemlju. Proces truljenja ZAŠTITA VODA .Poplave Sve reke su zagađene. zemljište. Prirodne prašine su zemaljskog (potiču od vulkanskih erupcija. 1.Cu-H2SO4= od gasova 2.prirodno . Prvi predlog za zaštitu geonasleđa u Srbiji datira iz 1924. krečane. voda.fizička 2. Radioaktivno zagađivanje . Deliblatska peščara.razvoj nuklearnog oružja i centrala opasno. Industrijsku prašinu stvaraju topionice ruda i metala.. Atomske centrale i oružje . doneta je deklaracija o geonasleđu Srbije.. Olovna i cinkova prašina otrovne. FIZIČKI ZAGAĐIVAČI VAZDUHA su prirodna i undustrijska prašina i prah polena. iz pustinja i od najfinijih kristala soli iz morske vode) i kosmičkog porekla (od raspadnutih meteora). Trebalo da ugrađuju filtere.. 1995.veštačko . Do danas zaštideno oko 80 objekata geonasleđa: Đavolja varoš. -prerade=topljenje bakra . u Beogradu. Pesticidi . Danas se geonasleđem bavi Zavod za zaštitu prirode Srbije osnovan 1948.hemijska . HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE VAZDUHA nastaju pri sagorevanju fosilnih goriva. ZAŠTITA ZEMLJIŠTA 1. Rugovska klisura. ZAGAĐIVANJE LITOSFERE Kajina sveska ZAŠTITA ATMOSFERE=TROPOSFERE: 1.insekticidi -erozija (Geonasleđe Srbije obuhvata sve geološke. geomorfološke.. Đerdapska klisura. ali su kazne male pa to ne rade. dolazede vode još zagađenije. biljni i životinjski svet. 3. pedološke i posebne arheološke vrednosti nastale tokom formiranja litosfere i ljudskog društva. sprud na Kalemegdanu.fungicidi (uništavanje biljnih bolesti) . ZAGAĐIVANJE VAZDUHA a) prirodna b) veštačka . Vazduh. ZAGAĐIVANJE VODA 3.

hlor. I MEHANIČKO I HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE.. a takođe i vegetacija od koje se dobijaju namirnice za ishranu. pa se tako stvaraju ugljena. Ona često sadrži otrovne materije . Iz zagađenih reka zagađuju se i podzemne vode i izvori iz kojih se koristi voda za pide.. Pri tom ona prima i rastvara deo materija sa kojima dolazi u dodir i tako se zagađuje. Lepenica-nizvodno od Kragujevca. POPLAVE I ZAGAĐIVANJE VODA su česta pojava u Srbiji. Isušeno je. Truju život u vodi. Najvede štete pričinjavaju gde nisu urađeni odbrambeni bedemi. Problem hemijskog zagađivanja se rešava popstavljanjem filtera na fabričke dimnjake. Dolazi i do pomora ribe zbog prisustva organskih materija za čije je rastvaranje potrebna velika količina O2 . Najzagađeniji vazduh u metalurškim centrima: Bor. koksare. staklare. vetra. leda i Zemljine teže. Kosovska Mitrovica u okolini vedih termoelektrana. fabrike hemijske industrije.gasifikacija kotlarnica. koje kao "kisele kiše" padaju na zemljište. Resavaod resavskih rudnika. Sava i Begej utiču u našu zemlju ved zagađene. azotni oksidi rastvaraju se u kišnici. Naše najzagađenije reke i kanali: Borska. Na pritokama nekih reka izgrađena su veštačka jezera koja zadržavaju višak vode. sumporna i azotna kiselina. Havarija černobiljske NE koja je imala velike posledice. u slivovima mnogih reka. toplane. čiju vodu koriste u procesu proizvodnje. Zbog velike potrošnje vode mnoge fabrike se grade u blizini reka. Zatim menjanjem izvora energije . u Boru se pri topljenju rude bakra proizvodi sumporna kiselina. One ugrožavaju i ljude i materijalna dobra. Poplavama je ugroženo oko 11000km kvadratnih naše teritorije i 500 vedih naselja. planskom izgradnjom prostranih bulevara koji omogudavaju provetravanje gradova kao i povedavanjem zelenih površina. Smederevo. ali se to retko primenjuje jer su male kazne.topionice metala. RADIOAKTIVNO ZAGAĐIVANJE VAZDUHA može biti posledica rada nuklearnih elektrana. izduvni gasovi automobila. Nišava-od Niša. Poplave su prirodne nepogode. Tisa.. a zagađivanje voda je rezultat nemarnog odnosa čoveka prema prirodi. Baja u Mađarskoj) predstavljaju potencijalnu opasnost pa se stalno prati stanje radioaktivnosti. metali korodiraju.Ona se najčešde bet ikakvog prečišdavanja sliva u kanalizaciju i dalje u reke i jezera. Njena proizvodnja je počela 1960. dejstva radioaktivnog otpada i isprobavanja atomskog oružja. Mnoge reke i jezera imaju zagađenu vodu. EROZIJA je proces pri kojem voda i vetar prenose zemljišni materijal sa jednog mesta na drugo.otpadne vode prehrambene i kožne industrije. kanal Dunav-Tisa-Dunav. Nuklearne elektrane u našem okruženju (Krško u Sloveniji. a do tada ti gasovi su ispuštani u atmosferu. ZEMLJIŠTE UGROŽAVAJU EROZIJA. prokopan je kanal Tisa-Palid. Nju karakteriše izvesna ravnoteža između odnošenja i stvaranja . Pančevo je crna tačka Srbije. u reke i jezera i izazivaju njihovu kiselost. Dunav. krečnjak pretvaraju u gips. što je izazvalo pomor biljnog i životinjskog sveta. Kozloduj u Bugarskoj. debele naslage mulja -2m. teške metale i njihove soli. KONTINUIRANA EROZIJA je vekovni proces odnošenja zemljišta sa uzvišenja pod dejstvom vode. CO2 i SO2. Belica. U vreme poplava nastaju velike materijalne štete. otklonjen mulj sa dna i postavljeni uređaji za prečišdavanje otpadnih voda koje se ispuštaju u jezero. Svojevremeno je Palidko jezero bilo jako zagađeno. Preradom nekih otpadnih gasova npr. Javljaju se u svim delovima godine. raspadaju se mermer i beton. Štira.- 27 - industrijskih gasova . Da bi se obezbedilo snabdevanje jezera vodom. suše vegetaciju. Ponovno punjenje jezera krajem 1975.

Kada je erozija više izražena. pa tako nestaje baza za poljoprivredu. Timoka. Njih mikroorganizmi koji su učesnici u stvaranju produktivnog tla ne mogu da rastvaraju ili to čine u dugom vremenskom periodu. Najefikasnije protiverozivne mere su: pošumljavanje.protiv korova. lejasto zasejavanje kultura. odnosi se i ceo sloj tla. Ubrzana erozija je planinskim predelima zahvatila velike prostore. humus i mikeoorganizmi. staklenih i drugih materija-smeda. Tako su se nagla slivanja u Moravu sprečila pošumljavanjem strmih ogolelih terena. izgradnjom veštačkih jezera (do sada 10 velikih od planiranih 18). MEHANIČKO ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA je nagomilavanje plastičnih. Herbicidi . UBRZANA EROZIJA je proces pri kojem se zemljište odnosi znatno brže nego što se stvara novo.) . Najopasniji otrovi zadržavaju se u zemljištu i po 20 godina.za bolesti biljaka. Prouzrokuju je ljudi kada na strmim stranama seku i uništavaju šume i razoravaju pašnjake. koje svake godine odnose milion tona humusa i grubog materijala i njima zasipaju i izdišu dna ravničarskih reka. Ona zadržavaju velike količine vode koja zatim iz njih otiče polako u planiranim količinama. fungicidi . Samo u središnjoj Srbiji ima više od 2000 bujica. Drine. Nestankom šuma mnogi planinski potoci pretvorili su se u bujice.- 28 - novog zemljišta. izgradnjom terasa. pa tako doprinose da vetar i voda ubrzavaju odnošenje zemljišnog materijala.pesticidi. Erozijom se iz zemljišta odnose njegovi najvažniji sastojci. zatravljivanje.. HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA nastaje prekomernom i nestručnom upotrebom različitih hemijskih sredstava u poljoprivredi . stvaranje horizontalnih ili kosih brazda za zadržavanje vode. Erozija najviše ugrožava sliv S Morave.. insekticidi. konturna obrada. veštačkih jezera i rečnih dolina.

Ту је дубина реке била 75 т. због изузетних природних лепота и појединих природних појава.ски свет су заштићени. плодног земљишта и богатих шума Фрушка гора била је насељена од најстаријих времена. Због потреба пловидбе кроз стеновиту преграду названу Гвоздена капија усечен је (по одлуци Берлинског конгреса) крајем XIX века Сипски канал. Клисура почиње од Голубачког града и завршава се низводно од села Сипа. којом је оно отекло у Црно море. висок 1 544 т. изгледало је као да вода ври .састоји се од четири краће клисуре између којих се налазе котлине.Сипска клисура. Рим. Кладово и Мајданпек.дне лепоте. па. Ба. које се користи и као школа у природи.гућиле су да се Тара развије у познати туристички центар. Сремска Каме. Ту се налази по-зна.Љупковска котлина . Сремска Митровица.фа има плитких вртача и увала. Због благе климе. Највиши врх је Збориште.токе Дрине).ријални парк Стражилово. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ТАРА (22 000 ћа) је крашка висораван у атару општине Бајина Башта. Сада широм Фрушке горе има мно. Сипска клисура била је пуна надводних и подводних стена преко којих је Дунав хучно отицао.зина Дрине и добре саобраћајне везе омо. Ђердапску клисуру усекла је отока Панонског језера. бли. Про стире се у правцу истокзапад од Старог Сланкамена до Шида. а то је била највећа речна дубина у Европи. и то: Голубачка клисура .клисура Госпођин Вир Доњомилановачка котлина . Бајина Башта и манастир Рача. широка 150-170 т. у близини Кладова.дове узводно идући кроз Сипску клисуру вукле локомотиве.благородна планина. вештачко језеро у селу Заовине.29 - НАЦИОНАLНИ ПАРКОВИ Национални паркови су уже или шире територије које. Највиши врх је Црвени Чот (539 ш). а нижи су под њивама. Обухвата "ђердапску клисуру и појас Карпатских планина поред клисуре. Богата је изворима и текућим водама. Нови Сад. Бугарској и североисточној Србији). . Тада је уз канал поред наше обале саграђена и железничка пруга. Ириг. здрава планинска клима.ста су Сремски Карловци са Стражиловом. Зато је овај део Ђердапа и назван казан. Простире се између Дрине.. државе посебним законима стављају под заштиту. У оквиру туристичких мотива налази се 18 манастира и мемо. У њима се природа не сме нарушавати. биљни и животињ. Приро. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ЂЕРДАП (64 000 ћа) захвата атаре општина Гол убац.мама. Циљ је да се изградњом објеката и других радова природа не нарушава.Пореч и Острво.љани су је звали Монс .су бро. Најважнија излетничка ме. Бачка Паланка.то дечије одмаралиште Митровац. дуга 9 кт.ки и Мали казан . а њихово највеће насеље су Чортановци. Дунав је наследио усечену клисуру и наставио са њеним усецањем. а које је некада обухватало и данашњу Влашку низију (у Румунији.Алмус . Виши делови Фрушке горе прекривени су листопадним шу.Оршавска котлина .ница. Излетишта са Таре су Перућац (насеље и вештачко језеро на Дрини). Ту су стране голе и скоро вертикалне. Шид. Постоји више хотела и много викендица. Нижи делови планине су под листопадним. виноградима и воћњацима. а има и понорница. Најужи део "ђердапске клисуре је клисура Велики и Мали казан.мен. Од крашких облика реље. Овде је пре изградње бране и вештачког језера било много вртлога. висине до 700 ш. дуг 2 200 т и ширине 73 т.кључа. Врдник.Вели. а виши под четинарским шумама и ливадама.го викендица. Беочин и Инђија. Ћетине и Рзава (десне при. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ФРУШКА ГОРА (25 393 ћа) захвата атаре општина Ириг. Беочин.ње су Врдник и Стари Сланка. "ђердапска клисура није јединствена . У Доњомилановачкој котлини налазе се две велике аде .

. а на већој висини сточарством. Na sve strane teku potoci i potočidi.њаци и многи изво.сина је између 640 и 2 017 т. tredim planinskim vrhom po visini u Srbiji. Станов. od granice sa Albanijom. sivi soko.Suvo rudište kao i naziv Kopaonik potiču od davnašnjeg rudarstva. Важније реке у Србији су Призренска Бистрица и горњи ток Лепенца. prolazi deo granice s Makedonijom. испод Панчи. prema NW nastavljaju planine srednje visine: Željin. листопадне и четинарске шуме. vidra. делом припадају Србији.orao bradan.ћевог врха (2 017 ш). Ona je smeštena između Kačaničke klisure.ко Бруса. Crni vrh 2585m i Ljuboten 2498m. До хотелског ком. Biljni svet Kopaonika je bogat. Na Kopaonik se. Najvedi deo Šar planine se nalazi u Makedoniji. Smeštena je na 1710m nadmorske visine. Sada su Šarske planine nejvedim delom pokrivene pašnjacima i livadama i šumama. jelen.лини.ник представља јед. koji su ostavili cirkove. valovske doline i morene. Najvedu širinu.доније. botaničaru svetskog glasa. divlja svinja. na Šari su u prošlosti iskrčeni veliki kompleksi šuma.мови са истока пре. Тако је осигурана мирна и безопасна пловидба бродова кроз клисуру. još iz srednjeg veka. Najviši vrh Šar-planine je Bistra 2651m. који. mnoštvo divljači . Pašnjaci Šar-planine smatraju se najbogatijim pasištima u SE Evropi.гова надморска ви. uglavnom su pokrivene šumom. Трајанова табла и археолошко налазиште ^ музеј Лепенски вир. DOPUNA KOPAONIKA: Kopaonik je jedna od najvedih planina u Srbiji.ством и сточарством. од којих неки већим делом године добијају воду топљењем снежаника. u graničnom pojasu prema Albaniji i Makedoniji. дакле. divlja mačka. suri orao. Na Šar-planini ima ledničkih jezera. Šarskom bilom. visine oko 1700m.ris. Највеће дубине језера веће су од 100 ш. na visini vedoj od 2500m.. . ima u srednjem delu. Njeno bilo (greben) dugačko je 95km. a samo manji deo pašnjacima. 200 vrsta ptica . Познати туристички центар на Шари је Брезовица. a široko prosečno 15km. Копао.љорадњом.Da bi se povedale pašnjačke površine. U građi Šarskih planina učestvuju stare nepropustljive stene i krečnjaci. 147 vrsta leptira . Kopaonik predstavlja najvedu vulkansku masu u Srbiji. мала села разбијеног типа. Veoma je bogat vodom zbog vododržljivih stena. Најпо. Oko 2000 biljnih vrsta. od kojih se neke u vedem delu godine pune otapanjem snežnika.. srna. у даљој прошлости искрченису велики комплекси углавном четинарских шума. а надводне и подводне стене сада се налазе на већој дубини. Za vreme ledenog doba na njima je bilo lednika. Obuhvataju Šar-planinu. Kosovske i Metohijske kotline u Srbiji i Pološke i Skopske kotline u Makedoniji. цветне ливаде.ништво се у нижим крајевима бави зем. Vrh je dobio naziv po Josifu Pančidu. Na Kopaoniku se nalazi najviša meteorološka stanica u Srbiji. Planine obiluju potocima i rečicama.плекса у Сунчаној до. Živi svet raznovrstan i bogat. Урошевац.на Брус и Рашка. Travni (suvatski) pojas dugačak je oko 80km i širok 4-5km. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ШАР-ПЛАНИНА (39 000 ћа) простире се у атарима општина: Призрен. Шара обилује речним токовима. i glavno bilo s Pančidevim vrhom (2017m). На самој граници Србије и Македоније су Црни врх (2 585 ш) и Љуботен (2 498 т). паш. Знаменитости на нашој обали Дунава су Голубачки град-тврђава. воћар. а са запада долином Ибра и преКО Јошаничке Бање. a u višim delovima su pašnjaci i livade. beloglavi sup. Качаник и Сува река. Зато сада Шара има мале површине шума и велике површине пашњака. Dušanov grad. medved.najbogatije područje Evrope.ри и потоци. Granica se proteže preko nekoliko vrhova . Paštrik i Koritnik koje delimično okružuju Kosovsku i Metohijsku kotlinu. Kopaonik obuhvata 2 dela:a)prostranu visoravan poznatu kao Ravni Kopaonik. Да би се повећале површине под пашњацима. I ove planine su bogate izvorima i potocima. Šarske planine su grupa visokih venačnih planina koje se samo manjim delom nalaze na teritoriji Srbije. Dugačak je 75km. Ње. Pruža se u pravcu N-S. Kulturno bogatstvo: 34 srednjovekovne crkve i manastira.знатија туристичка места су Доњи Милановац.30 - Изградњом бране и вештачког језера измењене су одлике Дунава у Т)ердапској клисури. od 40km.ну од најлепших планина Србије и то је највећи планински туристички центар Србије и Црне Горе. Goč i Stolovi.Титов врх и Турчин налазе се на страни планине која припада Македонији. Ranije ime vrha . НАЦИОНАЛНИ ПАРК КОПАОНИК (11810 ћа) налази се у атарима општи.. Шара је гранична планина између Србије и Црне Горе и Републике Маке. Кладово и Голубац. Šume se nalaze do 1900m.паоника су њиве и воћњацидооко 1 200 а ређе до 1 400 т. воде савремени дру. Пејзажи Ко. Њени највиши врхови . изграђена у XIV веку.

sivi puh). kune zlatice. krstokljun. Fruška gora ima uporednički pravac prostiranja. magnezit. Pančidev skakavac živi samo na Tari.15km. krečnjaci. Karataš omladinski centar. 6 starih vodenica. najviša banja u Srbiji.. sa izvorištima ispod najviših grebena. Više od 1400 biljnih vrsta. Ram i Fetislam. orao zmijar. i prostranu S stranu s mestimično veoma strmim i usečenim kratkim dolinama. Dugačka je 78km.suri orao.Raznovrsno rudno bogatstvo: gvožđe. Poreljefnim odlikama podeljena je na 3 dela: centralni. živorodni gušter. utvrđenje Karataš. Tara se ubraja u naše najbolje očuvane planine i najvrednija šumska područja Evrope. zatimN stranu. Na padini Kopaonika na 700m nadmorske visine leži Lukovska banja. Pančideva režuha. Srednjevekovni gradovi (tvrđave): Golubački grad. patuljastih orlova. retke divljači (divlje mačke. Trajanova tabla. Životinje: mrki medved. Na Stražilovu grob Branka Radičevida.dnevni leptir. kopaonička ljubičica. bakar.mnoge su ostaci biljnog sveta koji je iščezao tokom ledenog doba. jazavci... grafit. divokoza. Ostaci srednjevekovnog puta. Zauzima 25% površine istoimene planine. Na Tari ima više od 1000 biljnih vrsta. sivi soko. Zbog svoje visine i položaja nazvan je "nebeska stolica Srbije".. Kada su se izdigle Balkanske i Dinarske planine postala je ostrvo pre 50 000 000 godina. olovo. planinska ševa. 1100 biljnih vrsta .. Životinjske vrste . Ptice: suri orao. srna. beloglavi sup. cink.31 U građi Kopaoničkih planina učestvuju stene različite starosti i odlika: granit. 100 vrsta ptica i 24 vrste sisara. 18 manastira "srpska Sveta gora ". crna roda.. orao belorepan. ptice . . 8 ostataka srednjevekovnih rudišta. Nacionalni park obuhvata i planinu Zvijezda u W Srbiji. peščari. Ostaci Trajanovog puta i mosta. Ptice: suri orao. raščlanjenu brojnim dolinama fruškogorskih potoka. vulkanske stene. sivih senica)... 90% površine pokrivaju šume.). a široka oko 10km.. DOPUNA FRUŠKE GORE: P=25 525ha. sa izgledom pravog planinskog bila. DOPUNA ĐERDAPA: P=63 608ha. Najveda širina je između Iriga i Sremske Kamenice . 200 vrsta ptica proglašenih za prirodne retkosti (orlova krstaša. gde se nalazi najviši vrh. Nastala je u I orogenezi kada se izdugla srpsko-makedonska masa. planinski šareni detlid. dinarske brvnare. Simbol Pančideva omorika koje ima i oko srednjeg toka Drine.Kod Donjeg Milanovca praistorijsko naselje Lepenski vir staro oko 6500 godina.Srpski manastir Rača. Ima 1500 biljnih vrsta (kopaonička čuvarkuda. Pruža se neposredno uz desnuobalu Dunava. Planina je oivičena rasedima i okružena lesnim zaravnima. azbest. kobalt. DOPUNA TARE:P= 19200ha.

%o .398. Polna struktura . a) Vojvodina = 94 st/km kv b) Središnja Srbija = 104 st/km kv v) Kosmet = 183 st/km kv 3.značajna je za obnavljanje i priraštaj stanovništva.god 7) 1981.) 2. Iako s prosečno rodi više dečaka nego devojčic.32 STANOVNIŠTVO SRBIJE (Stanovništvo je faktor društvenog napretka.god 3) 1948. Materijalni tragovi ljudskog šivota na teritoriji Srbije su brojni i dosežu do preistorije.god 8) 1991.7 %o v) Središnja Srbija = -3.0 %o Demografska depopulacija u Timočkoj krajini poslednjih 100 godina iznosi -10 %o. do 1910.PRIRODNI PRIRAŠTAJ 1) SRBIJA = 1. U Kneževini i Kraljevini Srbiji od 1833. A u Srbiji od 1918. .god 2) 1931.god (Broj stanovnika Srbije u poslednjih 5.9 miliona stanovnika Kosmet) 10) 2011. gde je običajno pravo nedeljivosti imanja ispred zakona države.5 decenija povedan je za 2 870 000 stanovnika.3 %o a) Kosmet = 11.GUSTINA NASELJENOSTI: 1) SRBIJA = 106 st/km kv. .6%o b) Vojvodina = -4.odnos broja muškog i ženskog stanovništva . da nije bilo negativnog priraštaja Srbija bi danas imala 27 miliona stanovnika. žena ima više jer duže žive.god 4) 1953.POPISI I BROJ STANOVNIKA: 1) 1921.god = 9. U Vojvodini koja je do 1918.god 5) 1961. bila u sastavu Austrougarske. obavljeno je 16 popisa. (Srbija spada u grupu zemalja s niskim prirodnim priraštajem. do danas: 1.001 stanovnik ( 1. Tokojm poslednjih decenija on se u Srbiji i pojedinim njenim delovima uglavnom smanjuje.predstavlja razliku zmeđu broja rođenih i broja umrlih na 1000 lica. do početka razvoja ljudske civilizacije. Prve pouzdane pisane podatke o stanovništvu i naseljima pojedinih delova Srbije nalazimo u srpskim srednjevekovnim izvorima i turskim popisima.. Po proceni naših stručnjaka. koja je obuhvatala znatan deo današnje centralne Srbije osim S krajeva koji su bili u sastavu Turske.god 9) 2002. Osnovni izvori podataka o demografskom stanju i naseljima svake države su popisi stanovništva. od 1754-1910 obavljeno je 10 popisa stanovništva. Stopa prirodnog priraštaja .god 6) 1971.

Malom Iđošu i Čoki. Etničke grupe su ostaci balkanskih plemena pre formiranja državne granice.7 % 2) Nacionalne manjine = MAĐARI = 3. Polna i starosna struktura čine biološku strukturu.STAROSNA STRUKTURA a) Žene prosečno žive 76 godina b) Muškarci prosečno žive 71 godinu v) Urbano stanovništvo = 58% (Poslednjih decenija Srbija ubrzano demografski stari. a samo oko 6 % starije od 65 i više godina. Prosečna starost Roma je 27.) 3) Etničke grupe = VLASI = 0. Na Kosovu i Metohiji oko 1/3 stanovništva je mlađe od 15 godina. a žena 41.8 % = BUNJEVCI = 0. Leskovcu.9 % (Žive u Vojvodini gde u ukupnom stanovništvu učestvuju sa 14%.6 miliona stanovnika.8 % (Po popisu iz 2002.) = BOŠNJACI = 1.3 % = RUSINI = 0. Prosečna starost stanovništva centralne Srbije i Vojvodine 2002. Nišui Vranju. iznosila je 40.5 godina.3 godine .- 33 - smrtnost muškaraca je veda posle 34. Adi.NACIONALNA STRUKTURA STANOVNIŠTVA: 1) NAROD = SRBI = 82.godine. Prosečna starost 31.PROFESIONALNA STRUKTURA STANOVNIŠTVA: 1) Mlado izdržavano = 29. Najviše industrija sa rudarstvom -670000. Prosečna starost 42. Bačkoj Topoli.2 % (Narod je konstitutivni element države.4 % (Romi uglavnom žive u gradovima.) 6. trgovina sa ugosti- . Tutinu i Prijepolju.) 4. zatim zbog ratova i saobradajnih nesreda.1 % 2) Radno stanovništvo = 57. zaposleno više od 2. Nacionalne manjine imaju svoju državu ali žive u Srbiji. Najviše u Novom Pazaru. Vedina su u Kanjiži.5 godina.8 % (Žive u centralnoj Srbiji.2 godine. poljoprivreda.muškaraca 39. lov i ribolov sa šumarstvom-više od 580000. Najviše ih ima u Beogradu.) = ROMI = 1..) a) Mlado izdržavano stanovništvo = 0-19 god b) Aktivno (radno) stanovništvo = 20-65 god (Lica koja obavljaju određenu vrstu poslova radi sticanja sredstava za život) v) Staro izdržavano stanovništvo iznad 65 god 5.9 godina. Svi imaju jednaka prava jer je Srbija država građana a ne naroda. više od 1/2 mlađe od 25. Senti. Sjenici.

bilo je više od 1. Albanci na Kosovu) 9. Iz jednog u drugi deo grada.) = SEZONSKE (Ppredstavljaju privremeno preseljavanje stanovništva radi obavljanja sezonskih poslova u poljoprivredi i građevinarstvu. učenika i studenata . Bugari.VERSKA STRUKTURA: a) Pravoslavna crkva-(Srbi.tokom setve. Prijepolju.34 teljstvom-više od 390000. U centralnoj Srbiji i Vojvodini 2002. Priboju.dnevnih migranata. Pomoravlju. Odvijaju se svakodnevno od domicila-stalno mesto stanovanja do mesta rada ili školovanja.1 % 7. Ostvaruju se uglavnom između nerazvijenihi razvijenih područja . a obrazovni nivo stanovništva poboljšava. Stigu.(u pograničnim delovima sa Hrvatskom. Razvoj privrede i širenje mreže škola prouzrokovalo je pozitivne promene u kulturno-prosvetnom stanju našeg stanovništva. Mačvi.MIGRACIJE (ili prostorna pokretljivost stanovništva u Srbiji veoma su izražene. Ona počinje da se formira naseljavanjem Slovena. Sjenici. Makedonci. Njih oko 317000 svakodnevno putuje iz jednog u drugi deo grada.) 8.5 % nepismenih b) 27 % odraslih nepismenih v) 7 % = sedmi stepen obrazovanja (Pismenost je osnovica obrazovanja.prodaja poljoprivrednih proizvoda. One predstavljaju preseljavanje ili promenu mesta stalnog boravka iz različitih razloga i zadovoljavanja različitih potreba..veka broj zaposlenih u privatnom sektoru privrede postepeno raste. Novoj Varoši. Preševu.Univerziteti postoje u Beogradu. Od završetka II svetskog rata broj nepismenih se stalno smanjuje. stanovništvo Srbije se preseljavalo u velikom broju. a od početka 90-tih godina 20. Braničevu. Od davnina. Povremene dnevne migracije obavljaju se s vremena na vreme radi zadovoljavanja nekih potreba npr. Mađaraskom. Novom Pazaru. ) b) Katolička crkva. . kupovina neke robe i sl.( Albanci u Bujanovcu. Uglavnom su na relaciji selo-grad. prema Beogradu i iz njega ka drugim naseljima svakodnevno se krede oko 451000 radnika. Medveđi. žetve. 120000 ka Beogradu i 14000 iz grada prema okolnim naseljima i obratno.) 3) Staro izdržavano = 13. Od gradova najvedi broj dnevnih migranata ima Beograd. berbe grožđa i voda.1 milion radnika. Bile su prisutne na našim prostorima u prošlosti ali i danas. Posle II svetskog rata poljoprivredno stanovništvo se ubrzano smanjuje. Bošnjaci u Tutinu. Stalno podizanje nivoa opšteg i stručnog obrazovanja stanovništva jedan je od najvažnijih faktora razvitka privrede. ove migracije usmerene su ka Vojvodini.OBRAZOVNA STRUKTURA: a) Do 10 godina = 3. Crnogorci. Otuda je geografsko premeštanje i mešanje različitih nacionalnih zajednica imalo presudan uticaj na današnju etničku sliku.) 1) Migracije po vremenu trajanja = DNEVNE (stalne dnevne migracije imaju višegodišnje ili višedecenijsko trajanje. Nišu. učenika i studenata. Novom Sadu i Prištini. deo albanskog stanovništva na Kosovu) v) Islam. Bijelom Polju. Kragujevcu.

U novije vreme. do mađarsko-slovačke granice. i 19 veku Vojvodina iz vojnih. između Morave i Timoka) 2-Kosovska struja -(Obuhvatila je preseljavanje Srba s Kosova i Metohije i iz SE Srbije u N krajeve. visoke Hercegovine i SW Srbije uglavnom u Šumadiju.(Obuhvatila je iseljenike iz Povardarja N od Demir Kapije. Bosilegrađani i majstori zidari iz Osata u Republici Srpskoj.veka imaju veliki demografski obim. do 19. SE Srbije. Raške oblasti i drugih krajeva dobili zemlju oduzetu od velikoposednika i napuštene nemačke kude i zemljište. E i W Srbiju. Kopaonik i Besna Kobila ranije je bilo dosta sezonaca kosača. Posle II svetskog rata postepeno gube raniji značaj. u sezonskim migracijama učestvuje i stanovništvo iz susednih zemalja . BiH. Najviše su se naseljavali u okolinu Niša. Najmasovnija preseljavanja ove vrste su velike seobe pod patrijarsima 1690.. Poseban uticaj na etničke prilike u S Pomoravlju i na Kosovu i Metohiji imalo je doseljavanje Albanaca iz podgorine Prokletija.): SMER KRETANJA MIGRACIJA: 1-Dinarska struja (Obuhvadeno je preseljavanje stanovništva iz Crne Gore. i iseljavanje Nemaca. Tada su naseljenici iz planinskih i nerazvijenih predela Crne Gore. i u 19. Krajem II svetskog rata.. Pologa i Srbe iz Albanije. pod Arsenijem IV Jovanovidem Šakabentom. više od 300000 Nemaca vratilo se u svoju zemlju. Hrvatske.Šar. Na našim vedim planinama . pa i van granica današnje Srbije. Šumadiju. Vlasinci.Najvede plansko naseljavanje obavljeno je u Vojvodini posle donošenja Zakona o agrarnoj reformi 1945. do Budima i Sentandreje i još N. Stihijske migracije. Na teritorijama gde su se oni naseljavali ved je điveo deo srpskog stanovništva. okoline Skadra i krajeva oko Drima. Mađarima. Česima.) = STALNE 2) Migracije po mestu migriranja = UNUTRAŠNJE = VANJSKE = EMIGRACIJE = IMIGRACIJE (Od starih migracija najvedi značaj imaju one koje su nastale zbog turskih osvajanja od sredine 15. Najpoznatiji sezonski građevinski radnici širom Srbije su Crnotravci. Slovacima i drugim etičkim pripadanicima. Oni su se pretežno naselili pod turskom vlašdu krajem 18.veka.) 3-Vardarsko-moravska. U tim selidbama Srbi su se naselili N od Save i Dunava. pod vođstvom Arsnija III Čarnojevida i 1739. Grocke. W Makedonije. ali i dalje prema E.naročito od sredine 20. Makedonije. Oni su se naselili do Beograda. iz planinskih u .Rumunije i Bugarske. političkih i ekonomskih razloga naseljena Nemcima. naročito iz sela u gradove.a iz nerazvijenih južnih krajeva.. Smedereva i Velikog Gradišta. 4-Planska kolonizacija Austro-Ugarske -( Njome je u 18. Kosova i Metohije.veku.35 Negotinskoj krajini.) (5-Savremene migracije .

posle II svetskog rata su dominantne.- 36 - nizijske krajeve. 3) Migracije po načinu nastanka: a)EKONOMSKE b)PORODIČNE v)POLITIČKE g)SOCIJALNE 4) Migracije po načinu izvođenja: a)DOBROVOLJNE b)PRISILNE .

(Naselja Srbije se rarazlikuju po trajanju naseljenosti. decenija i vekova. Vinogradarska naselja u Župi aleksandrovačkoj nazivaju se "poljane". a druga nastaju: vikend naselja i kampovi . Ona su nastanjena u vreme obavljanja ratarskih i vinogradarskih poslova.privremeno turističko boravište. vinogradarska. poznati turistički centar. kanalizaciona. (Pod funkcijama naselja podrazumeva se uloga naselja u privrednim i vanprivrednim delatnostima na užoj ili široj teritoriji.) Po TIPU NASTAJANJA naselja se dele na: 1. SEOSKA (RURALNA): a) ZBIJENI TIP b) RAZBIJENI TIP 2.PRIVREMENA ( STALNA naselja su naseljena TOKOM cele godine više godina. "bačije". stočarska.) Po FUNKCIJI naselja se dele: 1. MEŠOVITA 3. Kroz istoriju razvoja ljudskog društva naselja su nastajala i nestajala. broju stanovnika. u turističkoj sezoni. PRIVREMENA naselja se koriste samo u određenom delu godine. Isto tako. vikendom itd. Neka od njih vremenom iščezavaju. sezonska stočarska naselja na planinama nazivaju se "katuni". Po aktivnosti njihovog stanovništva. Mogu imati različita opšta imena. -infrastruktura=zajednički naziv za mreže: saobradajna. mešovita i gradska(urbana). tokom sezone ispaše. vikend naselja itd. izgledu. funkcijama.STALNA 2. "trle".). -konurbacija=srastanje naselja u velikim industrijskim oblastima.Ona se po funkcijama dele na seoska(ruralna). "pojate". mogu se podeliti na ratarska. U Srbiji ima ukupno 6155 stalnih naselja. GRADSKA=URBANA -urbanizacija=nagli porast gradova podpomognut seoskom radnom snagom zaposlenom u sekundarnim i tercijarnim ljudskim delatnostima. a u Mačvi "kolebe". Tako u Vojvodini i NE delu centralne Srbije ratarska privremena naselja nazivaju se "salaši". elektronska i telefonska. ribarska. genezi i drugim odlikama. vodovodna. a u Negotinskoj krajini "pimnice". "stanovi" itd. kao što je to slučaj s vedinom ratarskih i stočarskih naselja. . Nalazi se na nadmorskoj visini od 1680 do 1770m.- 37 - NASELJA Naselja predstavljaju najvidljivije tvorevine ljudskog društva ili koncentraciju kuda i ljudi u određeno vreme na određenom prostoru. Najviše stalno naselje u Srbiji je Kopaonik. Ima ih u svim delovima Srbije i njihov broj se ni približno ne može odrediti. letnji stanovi".

Mnoga od njih su poslednjih decenija spontano raseljena. raspored poljoprivrednih površina i mogudnosti snabdevanja vodom (plitka izdan. između kojih se nalaze oranice. Selevac.i 2inicijatori su preobražaja vedih ili manjih teritorija i naselja u svojoj okolini. Sela se prema položaju dele na planinska. blizina izvora.nastaju prerastanjem razvijenih sela u naselja vedeg društveno-ekonomskog značaja.Mešovita naselja su po izgledu. U Vojvodini su sela nastala u vreme Austrije i kasnije.SELA su manja i slabije uređena stalna ruralna naselja koja imaju samo jednu funkciju .MEŠOVITA NASELJA . To su pre svega seoske varošice i mala nasrelja uz vede fabrike i poljoprivredna dobra.. bolnice. Takva su vojvođanska sela. Knjaževca. Knid u Šumadiji. Imaju i druge funkcije: rudarsku. Sela razbijenog tipa uglavnom su rasprostranjena u brdskim i planinskiom predelima Srbije. kulturni.god Austro-Ugarske. pa su podeljena u mahale (male. Na ravnim i blagim padinama su oranice. Takvih sela ima u skoro svim delovima Srbije.Azanja. 2.kude za stanovanje i objekti seoske ekonomije (štale. sud. U gradovima živi vedi broj stanovnika (mada ima i sela sa vedim brojem stanovnika) i oni imaju dvostruki značaj:1-glavni su nosioci privrednog i kulturnog razvoja svake države. sela u Mačvi. škole za šire podrčje. tj. školski. Pomoravlju. pašnjaci i šume.GRADOVI predstavljaju obično stalna naselja koja imaju brojne funkcije. ulice su široke. koje su ovde sprovodile kolonizaciju u XVIII i XIX veku. Mnoga naselja na Kosovu i Metohiji u kojima su vekovima živeli Srbi nasilno su ili prinudno raseljena krajem 20. Vedi gradovi su važni saobradajni.. zdravstvenu i veterinarsku stanicu. Ravničarska sela panonske nizije imaju razvijeno i ratarstvo i stočarstvo.ravničarskih i planinskih.poljoprivrednu proizvodnju. Kada selo dobije osmogodišnju školu. Niške Banje. Po popisu iz 2002.. Sela nemaju infrastrukturu. prosvetnu i ostale.- 38 - (1. vodovod. pretežno naselja stočara. i početkom 21. rasporedu kuda i njihovom prostiranju.ova sela obuhvataju više međusobno odvojenih delova.veka bez stalnih žitelja su ostala neka sela kod Bačke Topole. stanicu milicije. od 1867. političko- . prave i seku se pod pravim uglom. obavljaju se primarne ljudske delatnosti. zaseoke). U nekim selima su ostala samo staračka domadinstva. Postoje i sela koja su po broju stanovnika veda od mnogih gradova . turistički. Česti su primeri da su pojedina sela međusobno srasla. turističku. šume. Posle II svetskog rata ona uglavnom beleže negativan razvoj. građevine u neprekidnom nizu duž ulica. 66% od ukupnog broja ima samo do 500 stanovnika. pijacu. pašnjaci.uređenosti i zanimanju stanovništva između sela i grada. Mogu biti administrativni centri npr. ustanove kulture itd. Sečanj u Banatu. b)RAZBIJENI TIP SELA . Seoska naselja su najstarija i nabrojnija vrsta stalnih naselja u Srbiji. živinarnici. trgovački. Po izgledu. Nastala su na dodiru različitih poljoprivrednih površina . 3.. livade i druge poljoprivredne površine. Kuršumlije. U Raškoj i Starom Vlahu. vodnjaci. u Srbiji su izdvojena dva osnovna tipa sela: a)ZBIJENI TIP SELA . Bujanovca i Preševa. Početkom 21.Gradovi su po pravilu najveda i najznačajnija ljudska naselja. zanatske i radnje.veka. Sela u Mačvi su se razvila sa obe strane puta u nizu. a između pojedinih kuda i vodnjaka vijugaju uski putevi Na položaj sela najviše su uticali reljef. reke). na gradski način planirane i prosečene ulice. U strukturi sela znatno preovlađuju mala sela. Sela u Šumadiji manje su razbijena. kotlinsko dolinska i na ravničarska. građevinski. u kojima se više od polovine stanovništva bavi nepoljoprivrednim delatnostima i koja imaju gradske odlike. Kotlinsko dolinska su na stranama kotlina i dolina. Trgovište u SE Srbiji i manja industrijska središta. Planinska sela su obično mala. a na stranama su vodnjaci. sedište opštine. sela se prostiru preko nekolikop susednih bregova. Sela su geometrijskog oblika. U njima su oko kuda vodnjaci. u centralnoj Srbiji i Vojvodini bilo je 104 sela sa 20 i manje stanovnika. skladišta agrarnih proizvoda gusto su koncentrisani-u blizini su.

Novi Pazar.39 – upravni i zdravstveno-bolnički centri.PLANSKA 2. Ped *Patrijarhalni tip.seoskih varošica . Presudan uticaj na njihovo formiranje imale su prirodne odlike terena . U najvedem broju gradova vedina zaposlenih ljudi radi u sekundarnim i tercijarnim ljudskim delatnostima. stepenu razvijenosti i drugim obeležjima.Polazište razvoja planskih naselja predstavljaju određene vrste planova. Po prestanku te vlasti ona su se dalje spontano razvijala. voda i dr. Novi Sad i dr.na Kosovu i Metohiji i Raškoj Prizren. Njihov naziv je turskog porekla.Aleksinac. Priština. Najvedi gradovi u Srbiji su Beograd. Kruševca i Sokobanje.Beograd. Duprija *Evropski tip. pogodan teren za izgradnju naselja. nastala u vreme vladavine Miloša Obrenovida.. istog su postanka i čitlučka sela stvarana u mnogim delovima Srbije u vreme turske vladavine.STIHIJSKA (1. Tip grada našeg vremena su novi delovi svih naših gradova koji su podizani posle Drugog svetskog rata. Novi Sad. -urbanizacija -konurbacija -infrastruktura) Po POSTANKU . Naselja Vojvodine su formirana kao planska u vreme austrijske kolonizacije.. gradskim naseljima pripada Bosilegrad sa 2700 stanovnika i Beograd sa 1 120 000.Najvedi broj naših naselja stihijski je nastao u različitim fazama razvoja ljudske civilizacije. Sva gradska naselja u centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji imaju planski razvoj.razvio se iz vedih sela .plodno zemljište. NAČINU FORMIRANJA naselja se dele na: 1. Naši gradovi se razlikuju po broju stanovnika. čitluk ili čifluk je veliko tursko imanje na kome su radile čifčije. kao što su sela Čitluk kod Ljubovije.PLANSKA..nastao je po uzoru na gradove srednje Evrope . Subotica. dok su im periferni delovi zadržali obeležja sela . Tako. STIHIJSKA .Novi Sad. Izvestan broj naselja stvoren je određenim intervencijama vlasti u nekim istorijskim periodima. Ovoj grupi pripadaju ušorena sela u Mačvi i nekim delovima Velikog Pomoravlja. Niš i Kragujevac. U njima su ulice široke i popločane. U Srbiji ima 194 gradska naselja.razvio se iz vedih panonskih sela. bitne za život i rad stanovnika.. Tipovi gradova: * Panonski tip.) . * Balkanski tip-očuvao se delom u krajevima koji su najduže ostali pod turskom vlašdu.

osvajaju ga Bugari. SINGI od dačkog plemena Singi i keltske reči DUNUM= grad. (Tokom istorije Beograd je 40 puta do temelja rušen i paljen. U Prvom svetskom ratu oslobođen je 1. Podignut je na stavama Save i Dunava. -878.) -Iz predslovenskog doba potiče njegovo ime SINGIDUNUM. srednjei W Evrope vode prema E Sredozemlju. Beograd se nalazi na slojevima različitih stena: krečnjačkih.) ISTORIJA GRADA: .god po naredbi turskog paše mošti Svetog Save su iz manastira Mileševe prenete i na Vračaru spaljene.5000godina=pronalazak ljudske lobanje (Istorija Beograda počinje pre više od 5000godina pre nove ere. Tada je despot Stefan Lazarevid svoju prestonicu iz Kruševca u Beograd. Novi Beograd od Save i Dunava prema Fruškoj gori. Poznat je kao N kapija Balkana i S kapija Panonskog basena. u Žarkovu i Vrčinu. prvi put se pominje u ovom žitiju. (U II veku podignuta je tvrđava za smeštaj rimske vojske. prema sremskoj lesnoj zaravni) 3)PODUNAVSKI-(Karaburma i Višnjica na desnoj obali Dunava) 4)BANATSKI-(Borča. Najstariji tragnaseljenosti predstavlja lobanja pračoveka.MATEMATIČKI: 44step 49’ 14’’ NGŠ 20step 27’ 44’’ EGD 116. utvrđenje. a u Drugom svetskom ratu 20. oktobra 1944. god. Uz tvrđavu se razvilo podgrađe ili Donji grad sa civilnim stanovništvom.FIZIČKO GEOGRAFSKI: 1)ŠUMADIJSKI-(leži na šumadijskoj gredi koja se od Avale spušta ka Kalemegdanskom bregu i tvrđavi i obalama Save i Dunava) 2)SREMSKI=POSAVSKI-(Umka. Grad i pod Rimljanima zadržava svoje ime. Krnjača) (Položaj Beograda je povoljan. Od IX do XIII veka pored Vizantinaca.) -1284.- 40 - BEOGRAD POLOŽAJ: 1. pa potom obnavljan. -1595. Beograd ima više spomenika i drugih . magmatskih i metafornih. vodenih i vazdušnih puteva.veka postaje prestonica srpske države.) -Sloveni ga naseljavaju u VII veku. On je odredio i gradsku slavu – Spasovdan. Jasniji tragovi stare civilizacije vezani su za neolit: kultura u Vinči. Austrijanci. Turci i Nemci.U njemu se ukrštaju važnije kopnene saobradajnice koje iz N. W priobalju Crnog mora i Aziji. nalazišta kod Obrenovca. Srbi doseljavaju Beograd -Početkom 15. Obrenovac. za koje se veruje da potiče od belih tašmajdanskih krečnjačkih stena . Žitija svetog Klimenta Ohridskog –(Pod današnjim imenom.oktobra 1918. Nalazi se na raskrsnici kopnenih.75m/NV nizijski grad 2. na brežuljcima Šumadijske grede.god. pronađena prilikom kopanja temelja za Bajlonijevu pivaru. na dodiru Panonske nizije i S oboda Panonskog basena. Ovča. Mađari.

Vračar. -Beograd U UŽEM SMISLU čini 10 gradskih opština: -6 potpuno gradskih: Stari grad. Kralja Milana. Banovo brdo. Železnik. Goranci. trgovini.. 1. Vojni. Politički i administrativni centar. Parkovi i izletišta: Ada Ciganlija. Ima 31 fakultet. Klima u Beogradu umereno-kontinentalna. Bulevar kralja Aleksandra. Znatnom vedinom srpsko stanovništvo. Košutnjak. Trg republike. Cvijidev. Zemun. Kralja Petra. -Beograd je najvedi i glavni grad Srbije. zgrada Narodne banke. saobradaju. Sopot. Kneza Miloša.. Spomenici: Spomenik oslobodiocima Beograda. Crveni krst. Čukarica. Novi Beograd. Zvezdara teatar. Avala. Zvezdara..... Stari i Novi dvor. Sava i Topčiderska reka pripadaju Crnomorskom slivu. Spomenici građanske arhitekture:Konak kneginje Ljubice. Savski venac. knezu Mihailu. po popisu 2002. Dedinje. crkva Ružica. Botanička bašta. Dordol. Obrenovac i Surčin. Karaburma. Čukur česma. Univerzitetski centar sa oko 90 000 studenata. Jugoslovensko dramsko..41 objekata koji svedoče o njegovoj zanimljivoj istoriji i bogatoj sadašnjosti. Atelje 212. Pozorišta: Narodno. Muslimani.. Vuku Karadžidu.. Saborna. Zatim:Crnogorci. Muzej grada Beograda.. Pedagoški. Glavna naučna ustanova SANU – Srpska akademija nauka i umetnosti. Vukov i Dositejev. . Oko 400 000 radnika zaposleno je u građevinarstvu. zdravstvu.. Spomenik zahvalnosti Francuskoj. Romi. ZOO vrt. Barajevo. Trgovi: Terazije. Etnografski. Trg Nikole Pašida. Obuhvata više manjih celina: Skadarlija. Hrvati.. Topčider. Reke: Dunav. Lazarevac. Pionirski park. Sakralni objekti: hram Svetog Save. Narodna skupština. Rakovica i Novi Beograd -4 gradske opštine s mešovitim gradskim i seoskim odlikama: Voždovac.. Terazije. Tašmajdan.. crkva Svete Petke. državnoj administraciji i obrazovanju. Kalenid.. Neimar.. Kalemegdan.. Kapetan Mišino zdanje. Mladenovac. sa izraženim godišnjim dobima. Cerak.g. Ulice: Knez Mihailova. Palilula i Zemun – na periferijama ovih opština nalaze se seoska naselja sa poljoprivrednim stanovništvom. -Beograd U ŠIREM SMISLU čini 10 gradskih opština i još 7 u njihovom okruženju: Grocka. Vaznesenska. Muzeji: Narodni. Nemanjina.2 miliona stanovnika. industriji. Dositeju Obradovidu. -U Beogradu živi 12% ukupnog stanovništva Srbije. crkva Svetog Marka. Beogradsko dramsko. spomenici Jovanu Cvijidu. Makedonci. Studentski trg.

lov. elektrifikaciji. (Privredni razvoj se primenjivao po petogodišnjim planovima.? 2)SOCIJALISTIČKA FAZA razvoja privrede traje od kraja Drugog svetskog rata pa sve do poslednje decenije 20. društveni uslovi ili faktori: 1-ekonomsko-politički predstavlja skup mera koje država preduzima u pravcu razvoja privrednih delatnosti 2-politički = promena političkih sistema 3-razvoj nauke. tipovi zemljišta. Prinosi sa jedinice obradive površine bili su veoma niski. U zemlji se. Engleske i Nemačke. prelazi se na tržišnu ekonomiju zasnovan na privatnoj svojini.) -VRSTE LJUDSKIH DELATNOSTIi: 1. ulaganje u rudarstvo: Novo Brdo.) 1950 Primat razvoja dat je industrijalizaciji. socijalistički preobražaj privrede. šume). Trepča. građevinarstvo 4. a u industriji i drugim privrednim granama nacionalizacija (banje. 1950. Raspadom SFRJ. turizam i ugostiteljstvo 7. građevinarstvo. To znači počinju počeci razvoja industrije i kapitalizacije društvenog sistema.Ekonomskom blokadom je zaustavljen privredni razvoj Srbije. zdravstvo. Uvodi se socijalizam kao društveni poredak tj. administrativno-političke delatnosti) -USLOVI (FAKTORI) RAZVOJA PRIVREDE: 1. . poljoprivreda 2. kvartarne (obrazovanje. oduzeta je zemlja od veleposednika na osnovu zakona koji donosi država i deli se bezemljašima. primarne (poljoprivreda. Industrija se razvijala pod uticajem kapitala Francuske. prirodni faktori: materijalna dobra (rude. a potom društvena u vreme društvenog samoupravljanja od 1950.. ribolov. šumarstvo) 2. sekundarne (ekstraktivna industrija. Počinju promene u svim oblicima društvenog života. proizvodno zanatstvo) 3. trgovina.god. versko građanskim ratom i NATO bombardovanjem Srbije 1999. saobradaj 5. 2. Drugi talas tranzicije počinje 2001. ova tranzicija je zaustavljena. klima. vode. sitnoj sirotinji. Preovladavalo je privatno? vlasništvo. Bila je zastupljena ekstenzivna poljoprivreda tj. 3)PERIOD TRANZICIJE započinje u našoj zemlji 1989. kao faza razvoja povratka imovine oduzete za vreme socijalističke faze. proizvodnju gotovih proizvoda i obavljanje usluga u cilju podmirenja različitih ljudskih potreba. u svim granama poljoprivrede dominirao je živi rad čoveka potpomognut snagom životinja.godine. reljef.- 42 - PRIVREDA Predstavlja eksploataciju prirodnih materijalnih dobara. stambena i komunalna delatnost) 4. rudnici). tercijarne (saobradaj. industrija 3.veka. (proizvodno) zanatstvo (kod Kaje u svesci piše da su razlišite privredne oblasti grupisane u privredne i vanprivredne delatnosti. čime je zemlja stigla na nivo razvoja srednje razvijene industrijsko-poljoprivredne zemlje. obrazovanju radnika. turizam.) U poljoprivredi je izvršena agrarna reforma tj. uslužno zanatstvo.godine privatna svojina je prevedena u društvenu (državnu) a potom u samoupravljanje.. pošte. proizvodnju sirovina za različite industrijske grane. sve vrste sportova. područje Kopaonika i okoline Krupnja. prerađivačka. -PRIVREDNE (RADNE) OBLASTI: 1. tehnike i tehnologije 4-stručna radna snaga -FAZE RAZVOJA PRIVREDE 1)PREDRATNA FAZA razvoja privrede traje period sve do kraja Drugog svetskog rata. ugostiteljstvo. šumarstvo 6. Zemlja je bila tipično poljoprivredna. energetski izvori. (U knjizi piše da je ranija privatna svojina postala najpre državna (1945-1950).

gajenje stoke 2. zadružna i javna tj državna). gde su se poljoprivredni radovi obavljali ručno korišdenjem primitivnih sredstava za rad (motika.tipovi zemljišta Prirodni uslovi utiču na vrste.geološka građa stena 2. PRIMENI SAVREMENIH AGROTEHNIČKIH MERA: a)MELIORACIJA=navodnjavanje i isušivanje poljoprivrednih površina. u mnogim delovima Kosova i Metohije. Srbija raspolaže sa velikim brojem povoljnih uslova u gajenju srednjoevropskih kultura a ponegde i suptropskih. intenzivnije posle 1963. (Proces isušivanja močvarnih površina i gradnja kanala za navodnjavanje jer su u Vojvodini i središnjoj Srbiji-u Pomoravlju i dolini Timoka. Ovaj tip proizvodnje i danas je zastupljen u nerazvijenim delovima Srbije: planinskim krajevima centralne Srbije. zatim u dolinama . USLOVI ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE: 1)PRIRODNI USLOVI: 1. voda. obezbeđivanjem sirovina za različite industrijske grane za proizvodnju gotovih proizvoda u cilju podmirenja različitih ljudskih potreba.reljef 3. česte su godine sa sušnim letima. poljoprivredni tehničari) e)tržište=ponuda i tražnja ž)način obrade zemlje. (Odlikuje se pretežno naturalnom proizvodnjom. pograničnom planinskom delu prema Bugraskoj. Usitnjenost poljoprivrednih površina i iscepkanost sa nekvalitetnim semenima i rasama davali su niske prinose sa obradive površine. U Vojvodini i Mačvi. Bilo je zastupljeno privatno vlasništvo u svojinskim odnosima. -TIPOVI PROIZVODNJE: 1)EKSTENZIVNA=PRIMITIVNA=ZAOSTALA poljoprivredna proizvodnja traje sve do Drugog svetskog rata.43 2006. veterinari.klima 5. veličine prinosa i obim proizvodnje. sa neznatnim tržišnim viškovima. Teži se uređenju svih elemenata privrednog i društvenog razvoja po preporukama EU kao na primer stvaranje velikih kompanija.agrarna politika ili poljoprivredna politika predstavlja skup različitih mera koje državni organi preduzimaju na planu razvoja i unapređenja poljoprivrede. Odlikuje se savremenim sredstvima obrade zemlje (traktori. Od svih ljudskih delatnosti poljoprivreda najviše zavisi od prirodnih odlika sredine. 2)DRUŠTVENI USLOVI=ANTROPOGENI: 1. plug) ili eventualno potpomognuti snagom životinja. 2)INTENZIVNA=NAPREDNA=MODERNA poljprivreda razvija se od 1950.godine.društveno-geografski a)ukupno poljoprivredno stanovništvo b)poljoprivredna gustina naseljenosti v)prirodni priraštaj g)migracije iz sela u grad d)obrazovanost poljoprivrednog stanovništva đ)stručni kadar (agronomi. Vrši se i melioracija slatina-slanog zemljišta u Vojvodini. Uglavnom se proizvodi za sopstvene potrebe.god.vode 4.godine Ustavom zemlje ukinuta je društvena svojina i uvode se slededi svojinski odnosi: privatna. kombajni). POLJOPRIVREDA POLJOPRIVREDA predstavlja granu privrede koja se bavi gajenjem i iskorištavanjem različitih biljnih i životinjskih vrsta.

Ratarstvo je najrasprostranjenija grana. šederne repe sa vedim % šedera. ječam (služi za proizvodnju piva. gde su lošiji klimatski i pedološki uslovi . soja od njih se dobija ulje.KOSOVO I METOHIJA=37% 4. ovas ili zob (za ishranu stoke). duvan u S Pomoravlju.Najviše sistema za navodnjavanje u Vojvodini. v) raž. (Ona omogudava obavljanje poljoprivrednih radova na vreme i u najkradem mogudem roku. Pomoravlju. ali je glavno područje Dragačevo). i to: a) pšenica .) b)HEMIZACIJA-(obuhvata poboljšavanje plodnosti zemljišta đubrenjem i zaštitu bilja od insekata i bolesti). Mačvi i Kosovskoj kotlini b) kukuruz . Kosovskoj kotlini.uspeva do 800m/nv. Najviše se gaje u planinskim predelima do 1500m/nv. a može da se koristi kao uljarica.UŽA SRBIJA=47% 3. specijalizacija i tržišni karakter proizvodnje. UVOZ PLEMENITIH RASA.SRBIJA=54% POLJOPRIVREDNE GRANE 1)ZEMLJORADNJA 1. pasulj . Krompir (u svim delovima. svojim korenom soja unosi azot u zemljište i poboljšava njegovu plodnost. Pomoravlju. krompira. Pomoravlju.GAJENJE ŽITARICA. dosta vlage i veliki utrošak radne snage. 1-hemijska đubriva-pošto nema dovoljno stajskog koristi se veštačka 2-pesticidi: -herbicidi predstavljaju grupe pesticida koji se koriste za uništavanje biljnih korova -fungicidi=pesticidi kojima se vrši uništavanje biljnih bolest -insekticidi=pesticidi kojima se vrši uništavanje insekata v)SELEKCIONIRANJE I UKRŠTANJE BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH VRSTA-stvorene nove sorte pšenice.) -UČEŠDE OBRADIVOG ZEMLJIŠTA U SRBIJI: 1. Najviše se proizvodi i najvede prinose daje u Vojvodini. (hmelj u Vojvodini.) Intenzivnu poljoprivredu karakteriše još i visoki prinosi po hektaru i grlu stoke i mali utrošak žive radne snage.PANONSKA NIZIJA=87% 2. Pomoravlju. suncokreta sa vedim % ulja. Obuhvata: .RATARSTVO je grana zemljoradnje koja se bavi gajenjem različitih kulturnih biljaka. Ti kombinati imaju zaokružen proces proizvodnje od proizvodnje agrarnih proizvoda do industrijske prerade. 60% površine Srbije zastupljeno je gajenje žitarica. i na kosovu i Metohiji) uljana repica. Mačvi. Podrinju) -POVRTLARSKE KULTURE: Zahtevaju plodni šemljište. proizvodnjom i obezbeđenjem sirovina za neke industrijske grane. To je sistem Dunav-Tisa-Dunav. u velikim poljoprivrednoindustrijskim kombinatima. Mačvi. (Intenzivna poljoprivredna proizvodnja je zastupljena u Vojvodini.INDUSTRIJSKE BILJKE:: -šederne biljke: šederna repa (u Vojvodini.uspeva do 900m/nv. . za proizvodnju alkohola). Zapadne i Južne Morave melioracijom brani od poplava. Veliki značaj za proizvodnju hibridnog kukuruza ima Institut za kukuruz u Zemunu.- 44 - Velike. kukuruza. Niška i Leskovačka kotlina lan=Centralna Srbija -uljarice: suncokret (u Vojvodini. gaji se u Vojvodini). Stigu i na Kosovu i Metohiji) -tekstilne biljke: konoplja se gaji=okolina Odžaka. Uglavnom se proizvodi u Vojvodini više od 55% ukupne proizvodnje (služi za ishranu ljudi i stoke. STVARANJE VELIKIH POLJOPRIVREDNIH KOMBINATA g)MEHANIZACIJA predstavlja upotrebu različitih poljoprivrednih mašina.

Ime za konje..mulei mazge=kopitari. Smederevo.Trstenika.. američki durok. u Srbiji ima malo stoke. magarce.U Šumadiji. Zobnatica. jabuke.veku pre nove ere u okolini Smedereva i na Fruškoj gori. Zastupljeno okudničko i plantažno vodarstvo. Prvi čokoti u našoj zemlji zasađeni u 4. Rase stoke: primitivne. -razvoj farmerskog živinarstva povedan pa i potrošnja mesa i jaja i industrijska prerada živinskog mesa i perja. stočni grašak. crno-belom holandskom govečetu. Od rasnih najviše merino ovca.Više od 44 miliona rodnih stabala. Ljubičevo uzgajaju se plemenite rase .VINOGRADARSTVO-stara grana. Srazmerno poljoprivrednoj površini i broju stanovnika. Najrasprostranjenije su domade rase: posavski konj i bosanac (brdski konj). višnje.Jagodina. šljive. gde je velika proizvodnja žita i krmnog bilja. -govedarstvo: preovlađujude domade goveče buša postepeno ustupa mesto plemenitim rasama:simentalskom. Metohija. Stoka boravi u stajama i hrani se pretežno krmnim biljem.. kožnu industriju i ishranu ljudi. Živinarske farme u okolini skoro svih naših gradova. visoki prinosi.Leskovac. Znatno se smanjuje broj konja. Do 700m/nv gaje se srednjo-evropske vrste voda. industriju tekstila. najpoznatiji gradištanac i trešnjar). pešterska. grašak. 2)STOČARSTVO: govedarstvo. U ergelama kao što su Karađorđevo. -svinjogojstvo-svinjarstvo: ranije rase mangulica i moravka zamenjene rasama koje daju vede prinose po grlujorkšir. ovce i koze=papkari. engleski polukrvni. svinjogojstvo.veka. švedski landras. vranjski kraj.. Primitivne rase nastale su od divljih životinja bez posebnog čovekovog uticaja pa su niskoproduktivne.Prelazne rase nastaju ukrštanjem grla plemenitih i primitivnih rasa.Plantaže višanja oko S Morave. Čačanskoj i Požeškoj kotlini. 2. posebnom negom i ishranom u naprednim stočarskim zemljama nastale su plemenite rase stoke visoke produktivnosti.-važne su i zbog poboljšanja plodnosti zemljišta-svojim korenom unose azot i kiseonik u zemljište. prokupac. Ukupan stočni fond više od 25 miliona grla. paradajz. karlovački i banatski rizling. belgijski i dr. Stari način stočarenja (katunsko) zastupljeno je u planinskim predelima. konjarstvo. stada se leti napasaju na planinama gde postoje stošarska naselja a zimi ih vradaju u sela na zimovanje i štalsko (intenzivno) u nizijama.pešterska. breskve. cigaja.lipicaner. -konjarstvo . a tokom leta isteruje se i na pašnjake i livade. plemenite i prelazne. Naša poznata vina: fruškogorski biser.opada mu značaj 70-tih godina 20. smederevka. jer se isključuje konjska vuča u obavljanju poljoprivrednih i drugih radova. pobrđima i nižim visoravnima. Podrinje. Šljiva najrasprostranjenija. grahorica. Fruška gora i Vršačke planine. -ovčarstvo :u planinskim predelima. -KRMNO BILJE=biljke koje se gaje radi uzgoja stoke: crvena i plava detelina. kruške. stočna repa.. živinarstvo. trešnje.. niska stabla gusta sadnja. Leskovca i Aleksinca). sjenička. Jabuke plantaža PK Smederevo. klima i zemljište pružaju povoljne uslove.. paprika (najviše u okolini Horgoša. ovčarstvo. boranija. a podižu se moderne plantaže. 3.45 pretežno se gaji kao međuusev.) . Odabiranjem i ukrštanjem najboljih grla. kajsije. Zasadi malina oko Ivanjice i Arilja.Najpovoljniji uslovi za razvoj stočarstva su u plodnim ratarskim krajevima. Valjevska Podgorina. i 3. Ona traže dobru negu i ishranu. gajenje pčela itd. Domade rase: pramenka. u kojima se zbog redova sa malim razmacima onemogudavaju upotreba mašina. i visokih cena i izvoza konjskog mesa najviše u Italiju. Vinogradarski krajevi: Župa aleksandro vačka..Krče se stari vinogradi. U ukupnoj proizvodnji voda šljiva učestvuje sa oko 50%. berkšir. goveda. svrljiška. Stočarstvo predstavlja poljoprivrednu granu koja se bavi uzgojom životinja za prehrambenu industriju. Timočka i Negotinska krajina.VODARSTVO: Reljef.Srbija je od davnina proizvođač i izvoznik voda i vodnih prerađevina.

Na osojnim stranama zaklonjenim od Sunca bukve ima i ispod 500m/ nv pa čak i ispod 300m/ nv. Bogate šumama su Jastrebac.LISTOPADNE ŠUME čine oko 50% šumskog fonda od čega 25% dolazi na bukove šume.UŽA SRBIJA =75. slatine. Na promeni strukture i kvaliteta naših šuma-šumarski fakulteti i insituti. .) -Oko 90% šumskog fonda nalazi se u vlasništvu države i njime gazduje JP „Srbija šume“. retko do 1000m/nv. živi pesak. pa su stoga značajne i za opstanak ljudi. Ima oko 200 vrsta različitog drveda.(29% Kaja) -godišnji prirast šuma= 6. U SE Srbiji šume su uglavnom slabe. smrča.. 1ha površine šuma proizvede 800kg kiseonika za jedan dan.VOJVODINA =6. grmlja i šiblja. jela. unapređivanjem iskorišdavanjem i obnavljanjem šumskog fonda u zemlji.4 miliona ha površina pod šumama. rastu u planinskim predelima iznad 700-800m/nv. negovanjem. Kopaonik..godišnje se poseče šuma BOGATSTVO ŠUMA U SRBIJI PO REGIJAMA: 1.. kruške. VRSTE ŠUMA: 1. Deli Jovanu. pogotovo industrijskih gradova.46 ŠUMARSTVO Šumarstvo predstavlja granu poljoprivrede koja se bavi gajenjem.6% 3. trešnje itd). -Srbija ima 2. 2-USISAVANJE RAZLIČITIH VRSTA ZAGAĐIVAČA (prašine iz dimnjaka) 3-UTIČE NA POVEDANU VLAŽNOST VAZDUHA 4-UTIČE NA SPREČAVANJE EROZIJE 5-ČINE STANIŠTA MNOGOBROJNIH ŽIVOTINJSKIH I PTIČIJIH VRSTA (Šume imaju značajan udeo kao element prirodne i životne sredine. zato se i zovu „zelena pluda“ u životu ljudi. erodirano i poljoprivredno zemljište. Kučaju i Homoljskim planinama. listopadnih vrsta i vodkarica (divlje jabuke.(Pošumljavaju se goli tereni i krš. Oko 60 000ha spada u domen negovanja šuma.ČETINARSKE ŠUME-bor.) 2.8% (U E Srbiji najvedi kompleksi šuma nalaze se na Miroču. Iznad pojasa hrastovih nastavljaju se bukove šume. višnje.2 miliona m kubnih -zalihe drvne mase oko 235 miliona m kubnih -oko 4 miliona m kubnih godišnja eksploatacija tj.6% 2.KOSOVO I METOHIJA =17. Proizvodnja šumskog semena ima posebno mesto u razvoju šumarstva-Centar za šumsko seme u Požegi. (najniži sloj do 600m/nv zahvataju hrastove šume. i planine Starog Vlaha i Raške. Povezati sa plantažama šuma) -ZNAČAJ ŠUMA: (šumski ekosistemi) 1-PROIZVODNJA KISEONIKA-proizvodnja kiseonika kao značajan faktor ekosistema. UNAPREĐENJE ŠUMA: -Godišnje se pošumi oko 6000ha sa oko 20 000 000 sadnica četinarskih.

Plantaže topole stižu za 8-12 godina. Šume nekih naših planina – Golija i Tara. uglavnom kao hrana za goveda. šume smanjuju brzinu vetra smanjuju dnevno kolebanje temperatura. a Prokletija. Ranije je seča drveta vršena samo na lako dostupnim mestima prvenstveno duž saobradajnica. svrstavaju se u očuvane šumske sastojine. produžavaju vreme snežnog pokrivača. Na plantažama se između redova drveda uzgajaju ratarske kulture. a četinara za 15-20 godina. dobijanje toplotne energije kao i fosilizaciju-ugljevi koji čine značajnu sirovinu u hemijskoj industriji.) -PLANTAŽE ŠUMA (Pored pošumljavanja.) ISKORIŠDAVANJE ŠUMA: -Drvna masa predstavlja sirovinu za drvnu. tekstilnu industriju. (Smanjuje se seča ogrevnog drveta. Na plantažama se sadi i gaji drvede manje vrednostikanadska topola i vredniji četinari. koje se uglavnom vrši na terenima prirodno predodređenim za šume. 1ha gradskog zelenila "uzme" iz vazduha 50-70 tona prašine smanjujudi njenu koncentraciju 30-40% u troposferi. a u teško pristupačnim mestima trunule su velike količine drvne mase. Posle Drugog svetskog rata izgradnjom šumskih puteva omogudena je eksploatacija šuma i iz nekada nepristupačnih delova. a povedava proizvodnja rezane građe i industrijskog drveta. Šar planina i Kopaonik u visokoplaninske oblasti sa očuvanim ekosistemima.Kajina sveska. ---Povezati sa unapređenjem šuma) .47 Npr. podižu se i plantaže šuma na terenima slabih šuma i na obradivom zemljištu. građevinsku. Sve biljke proizvode kiseonik a udišu ugljendioksid što znači biljni i životinjski svet i čovek nalaze se u međusobnoj zavisnosti.

obod Panonske nizije. zbog vedih potreba razmatra se ponovno otvaranje više rudnika ovog basena). Kolubarski. Vrška Čuka i Podvis (E Srbija). -PODELA INDUSTRIJE PO PREDMETU RADA: 1)ENERGETIKA 2)EKSTRAKTIVNA INDUSTRIJA (RUDARSTVO) 3)PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA -PODELA INDUSTRIJE PREMA NAMENI DOBARA: 1)TEŠKA a)METALURGIJA -crna -obojena b)METALNA -metaloprerađivačka -mašinska -elektronska -brodogradnja -drvno-prerađivačka -teška hemijska 2)LAKA a)PREHRAMBENA b)TEKSTILNA v)INDUSTRIJA KOŽE I OBUDE g)INDUSTRIJA NAMEŠTAJA d)FARMACEUTSKA đ)LAKA HEMIJSKA TEŠKA INDUSTRIJA ENERGETIKA 1)KAMENI UGALJ: Jarando (dolina Ibra).(u Crnoj Gori Pljevljanski). Aleksinački (zatvoren je 1988. 2)MRKI UGALJ – baseni: Sokobanjski. Drmno i Kostolac (Kostolački basen) 2. (u Crnoj Gori Beranski).TERMOELEKTRANE: 1.godine zbog eksplozije metana i pogibije preko 100 rudara.- 48 - INDUSTRIJA Predstavlja glavnu privrednu delatnost koja se bavi proizvodnjom sredstava za proizvodnju (teška industrija) i proizvodnjom materijalnih dobara namenjenih širokoj potrošnji. Kostolački. Nikola Tesla A i B u Obrenovcu (Kolubarski basen) . Resavski (kod Despotovca). 3)LIGNIT – baseni: Kosovski. .

antimon: Zajača i Krupanj (Podrinje). .zlato: a)primarno=eruptivne stene: NE Srbija. 7)Bor . Morava u Svilajncu (Resavski basen) 5. 6)Sb .B: redak i skup metal. Janjevo.ZAPADNA MORAVA=Međuvršje i Ovčar 4. Kolubara u Velikim Crljanima (Kolubarski basen) 4. Kriva Feja). Velika Greda. Ajvalija. Novo Brdo. Ceravo i Majdanpek. 6)VODNE SNAGE : Dunav i Drina imaju najvedu vodnu snagu u zemlji i pokrivaju 68% podmirenja potreba.3 i 4 RUDNA NALAZIŠTA 1)Fe . a pri preradi Pb Zn (olovno-cinkane rude) 268 tona srebra.49 3.DRINA=Zvornik. Topionica u Glogovcu. 4)NAFTA I ZEMNI GAS: okolina Kikinde. Lokve. -RAFINERIJE NAFTE:Novi Sad i Pančevo. HIDROELEKTRANE: 1. ugalj se nalazi na najmanjoj dibini. Jermenovci. 5)ULJNI ŠKRILJCI=13% nafte (ulja) u stenama: Boljevačka i Aleksinačka kotlina. Timoka. Nalazišta: Boljevačka kotlina. Za železaru u Smederevu ruda se uvozi iz Ljubije i Omarske (Republika Srpska).IBAR=Gazivode 5.god proizvedeno je 8173kg zlata. 9)Al2O3=boksit:a)crveni=Kosovskometohijska kotlina b)beli=okolina Nikšida -1990. Aleksinačka 8)Au .UVAC=Kokin brod i Sjenica 6. 3)Hrom Cr : Deva kod Đakovice 4)Cu: Bor. U prirodi se javlja u elementarnom stanju u vidu borne kiseline i drugih vrsta soli. Rudnik (Gornji Milanovac).VLASINA=Vrla 1. Bajina Bašta i Višegrad 3. Krivelj. S od W Morave. okolina Vrnjačke Banje. na Besnoj kobili (okolina Vranja). Kosovo A i B (Kosovski)-najkvalitetniji. Srbija 16% nafte proizvodi iz sopstvenih izvora a ostalo uvozi.gvožđe: nema ni jedan rudnik tehnički isplativ. Kižnica. b)sekundarno=dolina Peka. Perua i Ukrajine. Lece (okolina Lebana). 2)Ni: Goleš. 5)Pb-Zn-Ag: Južne padine Kopaonika.DUNAV= Đerdap I i Đerdap II 2. obod Kosovske kotline (Trepča. topionica Zajača). Melenci i Elemir.2. Čilea.LIM=Potped i Bistrica 7.

Mačvanska Mitrovica. Šabac.Beograd. "Sloboda" .Kraljevo 4)Industrija KERAMIKE: Pančevo. Mladenovac i EI .Priboj.Aranđelovac.oktobar" . Livnica železa i tempera.Kraljevo. Mašinska industrija .Kraljevo II MAŠINSKA INDUSTRIJA 1)Industrija MAŠINA ALATLJIKA (strugovi.Čačak. Apatin i Zrenjanin V INDUSTRIJA GRAĐEVINSKIH MATERIJALA: 1)CIGLA i CREP: "Toza Markovid" . Ruma. makaze): "Ivo Lola Ribar" -Železnik. "Trajal" . "Zmaj".Novi Beograd. prese. Kosjerid. Đeneral Jankovid 3)VATROSTALNI MATERIJALl: Partizani kod Aranđelovca.Subotica.Čačak. Kanjiža 2)CEMENT: Popovac (kod Paradina). Prokuplje. IPM . FAM Fabrika alatnih mašina -Novi Sad.Pančevo.oktobar" .Pirot. "Proleter"-Leskovac.Kikinda.Kruševac. MI . Zaječar 5)MERMER: "Venčac" .Zemun. "Jastrebac"-Niš. "Ivo Lola Ribar" . Kruševac. Kosovska Mitrovica 2)VEŠTAČKA ĐUBRIVA: a)SUPERFOSFATI: Prahovo b)AZOTNA ĐUBRIVA: Azotara . "Potisje". "Rekord" . MIN . "Progres" -Zemun. Fabrika kablova -Kraljevo 3)ŠPORETI NA ČVRSTA GORIVA: "Milan Blagojevid". "Prva iskra" . Dečani. "Nikola Tesla" i "Mihajlo Pupin" .Zemun 2)MOSTOVNE ČELIČNE KONSTRUKCIJE: "Goša" .Subotica. "Metaloprerada". "Elektro lkablovi" .Rakovica. "Cer". EI . rendisaljke.Niš. Subotica.Smederevska Palanka. IMR . "Magnohrom" . "Elind".Smederevo. Lazarevac III ELEKTROINDUSTRIJA: "Sever" .Kruševac 6)Industrija RUDARSKE OPREME: "14.Barič 4)Industrija GUME: "Tigar" . Novi Pazar. Paradin. glodalice.Požarevac. bušilice.Zemun 3)Industrija POLJOPRIVREDNIH MAŠINA: IMT . ZASTAVA-IVEKO-FIAT .Kruševac.- 50 - METALNA INDUSTRIJA I METALOPRERAĐIVAČKA 1)PROIZVODNJA BICIKLA: "Pionir" . Kladovo.Niš.Novi Pazar IV BRODOGRADILIŠNA: -REČNI BRODOVI: Beograd.Rakovica.Pančevo 3)PLASTIČNE MASE: Petrohemija .Smederevska Palanka.Smederevo.Železnik. "Zmaj". Alibunar. "Milan Blagojevid" . Beočin.Niš. Aranđelovac. Ikarus .Kikinda 2)Industrija MOTORNIH VOZILA: FAP Fabrika automobila .Bač.Knjaževac 4)Industrija ŠINSKIH VOZILA: "Goša". Zlatibor VI TEŠKA HEMIJSKA INDUSTRIJA: 1)SUMPORNA KISELINA: Bor. MI . Niš .Jagodina. "Morava" .Zrenjanin 5)Industruja GRAĐEVINSKIH MAŠINA: "14. brusilice.Kragujevac. Zaječar.Ada.

Padinska Skela.Novi Sad. "Srbolek" .Beograd. Senta.Kragujevac.Gornji Milanovac.Zemun.Sremska Mitrovica IV LAKA HEMIJSKA INDUSTRIJA: 1)SAPUNI. "Proleter" .Beograd.Zrenjanin. Čačak b)AMBALAŽNI PAPIR: Kruševac . Pirot. "Hemofarm" . Zrenjanin. "Jugodrvo" . "Sirogojno".Pirot. "Albus" . Sremska Mitrovica 2)Industrija ULJA: Uroševac. "1. Beograd. III INDUSTRIJA KOŽE I OBUDE: Industrija obude "Beograd".Vranje. "Dijana" . "Jugoremidija" .Šabac a)NOVINSKI PAPIR: Sremska Mitrovica. "Soko Štark".Vranje. crvenka.Leskovac. "Hemik" .Zemun. "Bambi" . "Jumko" .Šabac VI INDUSTRIJA NAMEŠTAJA: "Simpo" . "Sport" .Zemun. Pedinci.51 LAKA INDUSTRIJA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA 1)Industrija ŠEDERA: Ped. "Beko". Kruševac.Ruma.Beograd.Leskovac. "Kraš".maj" . Duprija. Kula. Zrenjanin. "Nevena" .KONFEKCIJE: "Kluz".Beograd.Vršac. "Takovo" .Vršac. Beograd. KOZMETIKA: "Dalija" .Beograd. "Fruška gora" .Ivanjica.Novi Pazar.Kruševac. Šid -Maslinovo ulje: "Dobra" . Kovin. Šabac.Knjaževac.Gornji Milanovac 4)MLEKO I MLEČNI PROIZVODI 5)MESO I MESNI PROIZVODI 6)MLINSKA I PEKARSKA INDUSTRIJA II TEKSTILNA INDUSTRIJA: 1)VUNENE TKANINE: Paradin.Vranje (?fabrika). PARFEMI.Kikinda V FARMACEUTSKA INDUSTRIJA: "Galenika" . "Crvena zvezda" . "Zorka" . Vrbas. "Javor" . "Merima" .Leskovac 3)Industrija BOMBONA i ČOKOLADE: "Banat" . "Leda" .Požarevac. "Rudnik" . Požarevac. Zrenjanin 2)IND. "Koštana" . "Zdravlje" . "Jela" . "Ras" .

Srbija je uz samostalnost dobila i obavezu da za tri godine na svojoj teritoriji izgradi prugu koja bi povezivala austrougarsku sa otomanskom železnicom. Izgradnja prvih železnica u Srbiji vezana je za interese Nemačke i Austrougarske i njihove politike prodora na istok.6km) (Dvadesetak godina posle puštanja u rad prve železničke linije u svetu.približno 50 000km = 60% ima modernu podlogu tj. do državne granice sa Rumunijom. teretni. 234 mosta u ukupnoj dužini 14.VRSTE SAOBRADAJA: 1)KOPNENI:(Značajni delovi panevropske saobradajne mrežu kroz našu zemlju su drumski i železnički Koridor 10. U čitavom periodu posle Drugog svetskog rata rađeno je na modernizaciji železničkog saobradaja.) b) ŽELEZNIČKI: .god kad je provozan prvi automobil ulicama Beograda.U ovoj delatnosti je zaposleno 130 000 radnika. pumpe. njima mogu da se kredu svi učesnici u saobradaju -putevi 3.4031km . (Veoma je važan za ukupan razvoj zemlje. Potrebno je učiniti sve da međunarodni prevoz robe i putnika ide preko naše zemlje.god elektrifikovano je 34% ukupne dužine svih pruga.god. u Kragujevcu počela proizvodnja domadeg putničkog automobila „Fide“.Bar = 475km (254 tunela u ukupnoj dužini 114.1995. preko Banatskog Aranđelova i Kikinde.) (Glavna železnička magistrala kroz našu zemlju je pruga Horgoš-Subotica-Novi sad-Beograd-Niš. od državne granice s Mađarskom. gde se račva u dva kraka – jedan vodi preko Pirota i Dimitrovgrada za Sofiju i Istanbul.1975.veka.reda = magistralni ( 1 saobradajna traka u jednom pravcu i druga u drugom. Beograd-Novi Sad-Horgoš. Neophodna su veda ulaganja u modernizaciju i izgradnju saobradajnica. . medicinska ? služba. na određenim razdaljinama saobradajni znaci. a drugi dolinom S Morave za Skoplje i Atinu. asfalt i kocka. izgrađena je prva pruga na teritoriji Srbije -1875. -putevi 1. a) DRUMSKI (SUVOZEMNI) . Važan datum u razvoju modernog drumskog saobradaja u Srbiji 1903.reda = autoput (najmoderniji najmanje 2 trake u jednom pravcu i treda zaustavna.4km.pruga Beograd .god. Beograd-Pančevo. a parne lokomotive svuda su zamenjene električnim ili dizel-lokomotivama.) (Savremen drumski saobradaj počinje da se razvija u Srbiji početkom 20. prednost brzina) (Do sada je izgrađen autoput Šid-Beograd-Niš-Leskovac. 1953.god. -putevi 2. poštanski i telekomunikacioni. samo vozila koja mogu da razviju brzinu od 60km/h.- 52 SAOBRADAJ - Predstavlja privrednu delatnost koja se bavi prevozom putnika. Osnovni problem našeg železničkog saobradaja je zastarelost pruga i znatnog broja vagona. ograđen žicom.) . saobradajnih centara i saobradajne mreže. matrijalnih dobara. Mogude brzine na vedini naših pruga iznose .Do 1995.glavnog pravca: ulazi u našu zemlju kod Horgoša N od Subotice-Novi Sad-Beograd (Šidgranica Hrvatske)-Niš-(Pirot-Dimitrovgrad-granica Bugarske)-Vranje-Preševo-granica Makedonije.reda = makadam. zemljani (najnesigurnija vrsta saobradaja) (putevi prvog i drugog reda=29000km) (nesiguran saobradaj. poštanskih pošiljki i prenosom vesti iz jednog u drugo mesto pa se stoga deli na: putnički. Berlinskim kongresom 1878. .Do tada prevozno sredstvo volovska kola i konjska zaprega u Mačvi i Požarevcu.

ved samo turistički. brzina.veka. Poslednjih decenija uzgrađeno je više rečno-morskih brodova koji saobradaju između naših luka na Dunavu i luka na obalama Crnog mora. Rečna flota je velika. U Banatskom Dvoru kod Žitišta nalazi se naše najvede podzemno skladište prirodnog gasa. Na njega sledu i poledu avioni više od 20 svetskih kompanija. Zimi se kroz Srbiju dnevno transportuje više od 12 000 000 m kubnih gasa. Najvažniji i najvedi „Nikola Tesla“ u Beogradu.( obuhvata prijem. Nalazi se na raskrsnici najvedih vazdušnih puteva. (U našoj zemlji 3 civilna aerodroma: u Beogradu. prenos i isporuku obaveštenja. ugalj.god zato što su ukinute sve pruge uskog koloseka i nerentabilne) v) CEVOVODNI:(transportuje se zemni gas i nafta od Budimpešte do rafinerije Pančevo i Novi Sad. Nišu i Prištini. nedostaci brzina. Najvede železničke raskrsnice na Balkanskom poluostrvu su Beograd i Niš. Kraljevo. cement). . ne trpi velike otpore kroz tunele?) (negde oko 1000km kradi železnički saobradaj u odnosu na 1955. Tisa-164km. kao i uređajima telekomunikacija. šederna repa. Stalad. šljunak.) 4) PTT SAOBRADAJ. zatim platni promet između građana i preduzeda i ustanova. PTT saobradaj se u periodu posle Drugog svetskog rata brzo razvijao. Pre Drugog svetskog rata naša zemlja imala je najvedi plovni park na Dunavu. vazduhu.53 do 60km.) 2) VODNI a)morski . Rekama i kanalima najviše se prevozi građevinski materijal (pesak. Požega. Subotica. tri ili više železničkih pruga u raznim pravcima. telefotografiju. najskuplji. novčanih pošiljki i robe u ograničenim količinama (paketi). Zatim Lapovo. Železničke raskrsnice su mesta iz kojih polaze dve. Obavlja se svim prevoznim sredstvima na kopnu.) v)jezerski-nemamo 3) VAZDUŠNI:(najbrži. Prvo se grade u Vojvodini. podmiruje potrebe rečnog saobradaja u zemlji i znatnim delom je angažovana na prevozu robe drugih zemalja Dunavom. U toku suradovi za povedanje njegovog kapaciteta. nafta. nedostaci-nema preživelih u udesu). od toga 1900km u Vojvodini. Begej-77km. koje obuhvataju telefoniju. drvo. Ima modernu poletno-sletnu stazu po međunarodnim standardima i opremljen je savremenom radio-navigacionom opremom. Sombor. Naša avio kompanija JAT Airways. U Evropi su brze pruge. Ovaj saobradaj je znatno jeftiniji za za transport velikih količina robe od drugih. malim delom Tamiš i Velika Morava pri ušdu u Dunav. ali je sporiji pa se njome može transportovati samo roba koja ne iziskuje brzo prevoženje. Bide na relaciji Horgoš-Beograd-Niš-Dimitrovgrad i dalje Sofija-Istanbul. Sava-207km. najsigurniji. Njima se vozovi kredu brzinom 150-300km na sat. 12 kanala dužine 664km u hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav. a na magistralama najviše do 120km. Iz njih polazi po pet magistralnih pruga u raznim pravcima. Kosovo Polje. Tada se Srbija pojavljuje na Dunavu sa svojim brodovima. cigla. Ukupan transport robe rekama i kanalima je u stalnom i brzom porastu. rude. Izgradnja brze pruge u našoj zemlji je u toku. veštačko đubrivo. Zbog sporosti se ne koristi za prevoz putnika.) Celim tokom kroz našu zemlju plovni su Dunav. Inđija. sigurnost. a 900km u centralnoj Srbiji. telegrafiju.nemamo b)rečno-kanalski (Brži razvoj našeg rečnog saobradaja počinje krajem 19.) (prednost velika vučna snaga. Mala Krsna. Ukupna dužina gasovoda u Srbiji iznosi 2800km. radio i TV. sve u ukupnoj dužini od 1760km. Novi Sad.

Na Beogradskom sajmu svake godine međunarodni sajmovi knjiga. porast učešda u izvozu finalnih industrijskih proizvoda visoke prerade – po izvozu na prvom mestu metalna industrija. Novom Sadu i Leskovcu. poluproizvodima i robom. Bora... . automobila. zatim tekstilna. kukuruz.) a) IZVOZNA (EKSPORTNA) b) UVOZNA (IMPORTNA) v) TRANZITNA tj.) . povrde. smanjivanje učešda u uvozu industrijske robe za široku potrošnju. kafa. Iz Vojvodine prema ostalim delovima Srbije protok agrarnih proizvoda i njihovih prerađevina. afričkim i latinoameričkim državama. kupuje materijalna dobra različitog stepena obrade na jednoj strani i prodaje na dugoj strani u cilju podmirenja različitih potreba.(Zbog različitih prirodnih uslova nijedna zemlja u svetu nema sve sirovine i toliko razvijenu i raznovrsnu industriju koja bi mogla da podmiruje sve njene potrebe. Važnije promene u strukturi uvoza: porast uvoza investicione opreme i sirovina za domadu industriju.TRGOVINSKI SALDO predstavlja odnos uvezenih i uzvezenih materijalnih dobara izraženih u novcu za godinu dana. Makedonijom. Važnije promene u strukturi izvoza: opadanje učešda izvoza poljoprivrednih proizvoda – najviše se izvoze vode. pšenica. južno vode. prehrambena i obojena metalurgija.Međunarodno tržište. stoka. Planinski delovi imaju zavidno šumsko bogatstvo čijom se sečom obezbeđuje sirovina za drvnu industriju. Zemljoradnici svoje proizvode prodaju potrošačima na pijacama. prevoz materijalnih dobara različitog stepena obrade preko tuđe teritorije g) REEKSPORTNA . smanjivanje učešda u izvozu sirovina i poluproizvoda. zanatlije i preduzeda. pirinač i vuna. porast uvoza poljoprivrednih proizvoda kojih nema kod nas – pamuk.Razvija se trgovinska razmena i sa azijskim. poljoprivrednim zadrugama.. Kosovske Mitrovice i Krupnja snabdeva naše ostale privredne i potrošačke centre različitim sirovinama.Između različitih delova naše zemlje su specijalizovani robni tokovi. tehnike. Međunarodni sajmovi održavaju se u Beogradu. DEFICITARNA TRGOVINA=NEGATIVNA više uvozi nego što izvozi) (Najvedi deo spoljnotrgovinske razmene obavlja se sa evropskim zemljama -75% i to sa Nemačkom. trgovcima i otkupnim stanicama. nameštaja. Crna i obojena metalurgija Smedereva. (SUFICITARNA TRGOVINA=POZITIVNA više izvozi nego što uvozi. Važnu ulogu u trgovini imaju i sajmovi.izvoz uvezenih materijalnih dobara . Industrijski proizvodi dolaze do potrošača preko razgranate mreže trgovinskih preduzeda na veliko i malo.SMER KRETANJA TRGOVINE: 1) UNUTRAŠNJI=UNUTRAŠNJA TRGOVINA (u okviru jedne zemlje) (U našoj zemlji robni proizvođači su poljoprivrednici. hemijska . Italijom.. Francuskom. Crnom Gorom. Republikom Srpskom. Na njima se izlaže roba i zaključuju se ugovori o kupovini robe od proizvođača. knjiga. Zato sve zemlje moraju da izvoze i uvoze raznu robu i da tako preko svetskog tržišta razmenjuju svoje proizvode. odede.) 2) SPOLJAŠNJI ili VANJSKI=SPOLJNA TRGOVINA (između prodavaca i kupaca iz raznih zemalja) . najviše saobradajna sredstva i mašine.- 54 TRGOVINA - Predstavlja privrednu delatnost koja ima posredničku ulogu tj. Rusijom sa kojom imamo bescarinski ugovor.

Divčibare.(sve popularniji. turizam.SEOSKI. Planine obrasle četinarskom i lišdarskom šumom.. tranzit.PLATNI BILANS ZEMLJE = predstavlja sveukupnost novčanih primanja i izdavanja za godinu dana izraženih u dolarima. a u cilju zadovoljenja različitih kulturnih i rekreativnih potreba. lepih pejzaža) .) 2) STRANI – (Turistička putovanja i boravak u inostranstvu. usluge naših radnika u inostranstvu. a obuhvata trgovinski saldo.IZLETNIČKI – (na kradim rastojanjima od mesta stalnog boravka) . Jastrebac.Lekovite. proizvodno zanatstvo – izrada suvenira.TRANZITNI – (Putovanje turista preko teritorija stranih zemalja. Subotica. lovište Karađorđevo i Biserno ostrvo na Tisi. vedi panonski gradovi – Novi Sad. Cene najvedeg broja artikala formiraju se na osnovu slobodnih odluka proizvođača. kanjonske doline. Aranđelovačka.- 55 - .TURISTIČKE OBLASTI: 1) PANONSKA – (Obuhvata teritorije i naselja u kojima je razvijen izletnički turizam: NP Fruška gora. Predviđa se afirmacija ovog vida turizma stvaranjem etnosela. Goč. Palidko jezero. Sombor. Sremski Karlovci) 2) PLANINSKO-KOTLINSKA – (Naše planine ne zaostaju po prirodnim lepotama za Švajcarskim Alpima. i lovni turizam – Obedska bara . turističke agencije.Tržište uslovljava cenu nekog gotovog proizvoda.. uređene. Niška.TRŽIŠNA EKONOMIJA . Koviljača. odnosno trgovinskih preduzeda.TURISTIČKA MESTA: 1) PLANINE. u perspektivi je i turistički centar na Goliji. Zlatibor.(najposedenija Vrnjačka banja. Mataruška. Sijerinska. Tara. Vedi značaj ima u okolini Ivanjice i Čajetine. Sokobanja.) . Vranjska. TURIZAM Predstavlja skup odnosa i pojava vezanih za kretanje i potrošnju izvan stalnog mesta boravka.. a) SUFICITARAN = POZITIVAN b) DEFICITARAN = NEGATIVAN . Šar planina poznata po najkvalitetnijim skijaškim terenima.LOKALNI . ekosela . Nastaviti o planinama) . Pojedinačne planine i nacionalni parkovi.. ali se ulaže i u Staru planinu. a cene manjeg broja artikala su pod kontrolom nadležnih državnih organa. skijaški tereni i tereni za druge zimske sportove) 2) BANJE kao turistička mesta. zdrava planinska klima. (U procesu zadovoljavanja potreba domadih i stranih turista učestvuju brojne delatnosti: ugostiteljstvo. Zlatar.) . Maljen.(Kopaonik. Petrovaradin. saobradaj. Deliblatska peščara i dr.Turizam stimulativno deluje na ove delatnosti.VRSTE TURIZMA:(Prema izvođenju turističke destinacije) 1) (UNUTRAŠNJI=DOMADI) – Obuhvata turistička kretanja u granicama države .) .

Turske.(Širom zemlje nalaze se mnogi kulturnoistorijski spomenici iz različitih istorijskih perioda. kulturnoumetničke..- 56 - 3)BEOGRAD – tranzitni .) .). folklor. naselja u celini ili pojedini njihovi delovi."Sava" centar = kongresna dvorana. privredne. Francuske. Grčke. Velike Britanije. Italije. kao i drugi manastiri. muzeji. Hrvatske. smeštajni prostor (hoteli i dr.BAZA RAZVOJA TURIZMA: a)Hotelski kapaciteti b) Ugostiteljski objekti v) Saobradaj g) Stručna radna snaga (Najviše stranih turista dolazi iz Nemačke. manastir Sopodani i Studenica koji su stavljeni pod zašitu UNESCA.) (Turistički značaj nekom mestu daju slededi elementi: prirodni uslovi i položaj.) -(Proizvodno zanatstvo-suveniri) .. saobradajne veze. kulturno-istorijski spomenici i kulturno-zabavni život. Rusije. sportske. Slovenije. crkve..) 4) ANTROPOGENA TURISTIČKA MESTA . Beograd se uvrstio u jedan od dvadesetak svetskih centara kongresnog turizma. koji govore o raznim fazama razvoja civilizacije na našem prostoru: Viminacijum.kongresni turizam . galerije.) ( Antropogena turistička mesta: raznovrsno kulturno-spomeničko nasleđe. tradicionalne manifestacije – vašari. gradske i seoske slave. (Izgradnjom kongresnog centra. Gamzigrad. narodni sabori.

SRBI U HRVATSKOJ: Po popisu iz 1991. Autonomne srpske teritorije su severni delovi Dalmacije . Danas u Rumuniji živi 12.000 Srba ili 32% ukupnog stanovništva. Zemun. veka veliki broj porodica preselio se u slivu reke Donjec u Ukrajini.god u Hrvatskoj je živelo 532. Vršac. čime su činili zajednicu od oko 100. godine u našoj zemlji donesen je zakon o dijaspori. Okupljeni su u oko 1300 različitih okruženja.000 Srba.000. Pljevlja. Nazivi naselja su Beograd.000. a u Herceg Novom postoji konzulat Srbije.000? Srba. SRBI U MAKEDONIJI: U poslednjem popisu stanovništva u Makedoniji bilo je 40. Vedinsko stanovništvo su u naseljima: Andrijevica. SRBI U RUMUNIJI: U istorijskoj prošlosti E Banat bio je naseljen Srbima. itd. 60% stanovništva Crne Gore se izjašnjava da govori srpskim jezikom.veka preseljeno je prinudno veliki broj Srba iz Rumunskog Banata u Borogonsku ? stepu ( delta Dunav). Bijelo Polje. Tivat. Najviše Srba živi u Budimpešti. gde su formirali svoju zajednicu pod nazivom "slavljeno Serbek"?. Kumanovu i Staro Nagoričane u slivu Pčinje. Posavinom 20. veka doselilo se još 2200 porodica. ali se smatra da ih ima daleko više. Uglavnom žive u Skadru i okolini. SRBI U ALBANIJI: Ima ih oko 30. U drugoj polovini 18. Segedinu. Baji. SRBI U CRNOJ GORI: Po popisu 2003. Aradu i dolini Dunava naspram Đerdapskoj klisuri.- 57 - SRBI U NEPOSREDNOM OKRUŽENJU U dijaspori (rasejanju) živi oko 3. Početkom 18. Pančevo. ovaj deo Banata je dodeljen Rumuniji. a nezvanično 10. Šavnik?. SRBI U MAĐARSKOJ: Po zvaničnom izveštaju ima ih 3800. Berane.000 Srba. Najzastupljeniji su u Skoplju. a posle raspada Austro-Ugarske. .5 miliona Srba i njihovih potomaka. Subotica. godine bilo je 198. Danas najviše Srba ima u Temišvaru. Pečuju i Mohaču.000. Arsenije Čarnojevid je doveo veliki broj srpskih porodica u Sent Andreju za vreme Austro-Ugarske.500 Srba a pre 10 godina bilo ih je 30. 2009.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful