GEOGRAFIJA VIII SRBIJA: POLOŽAJ, GRANICE, VELIČINA

POLOŽAJ: 1.MATEMATIČKI: 41 53` - 46 11` NGŠ 18 49` - 23 00` EGD (Matematički položaj je položaj neke teritorije u odnosu na ekvator - GŠ, i Grinič - GD. Matematički položaj određuju najsevernija i najjužnija paralela, i najzapadniji i najistočniji meridijan. Najsevernija tačka je 10km severno od Subotice. Najjužnija Rastelica na Šar-planini. Najzapadnija Bački Breg kod Sombora. Najistočnija Srebrna glava na Staroj planini. Središna tačka - matematički centar Srbije je 10km od Kragujevca, u ataru sela Drače, 44 NGŠ i 21 EGD.) 1 stepen= 111,1km 2. FIZIČKO-GEOGRAFSKI: (smeštena je u srednjem delu severnog umerenog toplotnog pojasa, u umerenoj klimatskoj zoni) 1)PODUNAVSKI: -588,5km -3505km (Kroz našu zemlju, i njenom granicom prema Rumuniji, protiče Dunav, dužinom od 588,5km, inače je dug 2880km. Pošto se u Srbiji nalazi oko 1/4 plovne dužine Dunava, ona je značajna podunavska zemlja. U našu zemlju Dunav utiše severno od Batine, a ističe E od Negotina. Na celoj dužini kroz Srbiju Dunav je plovan. Teče meridijanski do Fruške gore, a onda je zaobilazi zbog njenih čvrstih stena.Izvire u Nemačkoj u Švarcvaldu i protiče kroz 10 država, a povezuje 13. Prokopavanjem kanala od Regensburga na Dunavu do Nirnberga na Majni - dugačkog 171km, dobijena je magistrala tj.plovni put od Konstance i ušda Dunava na obali Crnog mora do Roterdama u Holandiji, najvede morsko-rečna luke na N. To je plovni put Dunav-Majna-Rajna, dugačak 3505km. Ovaj plovni put povezuje 13 država i ima značajnu ulogu u njihovoj trgovinskoj razmeni. Dunav povezuje Crno more i Atlantski okean, visoko razvijene i slabije razvijene zemlje. Između njih se obavlja velika trgovinska razmena, koju olakšava jeftin rečno-kanalski saobradaj, što ima izuzetno veliki značaj za sve te zemlje.) 2)SREDNJO-EVROPSKI: (Teritorija Srbije severno od 45. paralele nalazi se u Srednjoj Evropi, pa otuda i srednjoevropski položaj.) 3)BALKANSKI: - Istočno od Velike i Južne Morave, teritorija Srbije nalazi se na Balkanu. 3. SAOBRADAJNO-GEOGRAFSKI: (Panonskom nizijom, koja je otvorena i pogodna za saobradaj u svim pravcima, naša zemlja je povezana sa zemljama W, N i E Evrope. Glavne saobradajnice Panonske nizije spajaju se kod Beograda i produžavaju u puteve koji vode preko dela Balkanskog poluostrva, Moravsko-vardarskom i Nišavsko-maričkom udolinom. Zato možemo redi da je Beograd kapija srednje Evrope i Balkana, polazna tačka puteva ka N (zemlje Srednje i Severne Evrope), i W (zemlje W Evrope)na jednoj i ka jugu (za Grčku) i SE (za zemlje SW Azije) na drugoj strani. Glavni i najkradi put iz zemalja W i Srednje Evrope ka Bliskom Istoku i istočnom Sredozemlju vodi preko Beograda.

2 Bitan plovni put Dunav-Majna-Rajna. Planirana izgradnja Moravsko-vardarskog kanala omogudila bi povezivanje Srbije i podunavskih država sa Egejskim morem. Važnu ulogu u saobradajnoj povezanosti Srbije s okruženjem ima Jadransko more. Posredno, preko bivših jugoslovenskih republika, kopnenim saobradajnicama : Bgd- Zagreb-Ljubljana-Kopar Bgd-Zagreb-Rijeka Bgd-Sarajevo-Ploče Bgd-Podgorica-Bar privredni centri Srbije povezani su s vodedim jadranskim lukama. Uključivanje Srbije u međunarodni tranzitni vazdušni saobradaj počinje 1962.godine, posle izgradnje i modernizacije aerodroma u Beogradu. Saobradajno-geografski položaj povoljan. Značajna raskrsnica međunarodnih puteva u SE Evropi i prirodni most između visokorazvijenih zapadnoevropskihi srednjoevropskih zemalja i slabije razvijenogh, pretežno agrarnog i naftom bogatog prostora SW Azije i NE Afriike.) 4. VOJNO-STRATEGIJSKI POLOŽAJ: (Vojnostrategijski položaj je položaj koji jedna zemlja ima sa stanovišta njene odbrane. Veoma povoljan saobradajnogeografski položaj naše zemlje donosio je našim narodima osim mnogih prednosti i brojne nedade. Cilj raznih osvajača bio je da zagospodare balkanskim udolinama. Tim predelima su u prošlosti nadirali Rimljani, Turci, Austrijanci, Nemci i dr.) - GRANICE: -2339,5km=ukupna dužina svih granica (Srbija se graniči sa 8 država i to: Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Makedonijom, Albanijom i Crnom Gorom. Granice Srbije nisu etničke. One prolaze kroz etnički mešovite zone. U državama s kojima se graniči živi znatan broj Srba, a u Srbiji ima pripadnika naroda nama susednih država - Mađara, Rumuna, Bugara, Hrvata, Albanaca i dr. Granice prema Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Albaniji su utvrđene i međunarodno priznate posle Prvog svetskog rata. Postojede granice prema bivšim jugoslovenskim republikama slede međurepubličke granice utvrđene posle Drugog svetskog rata. Granica sa Makedonijom regulisana je Skopskim ugovorom iz 2001.godine. Prema Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori granice de biti utvrđene međunarodnim ugovorima u narednim godinama. Preko graničnih prelaza obavlja se izvoz i uvoz robe, carinski nadzor i kontrola, kao i promet i kontrola putnika u susednim državama. Važniji granični prelazi prema: -Mađarskoj: Horgoš, Kelebija i Bački breg -Rumuniji: Vatin(Vršac) i Kladovo -Bugarskoj: Gradina(Dimitrovgrad) i Vrška Čuka -Republici Makedoniji: Preševo i Đeneral Jankovid -Albaniji: Vrbnica, Dafa Prušit -Bosni i Hercegovini: Bajina Bašta, Ljubovija, Mali Zvornik, Sremska Rača, Loznica, Badovinci -Hrvatskoj: Bezdan, Bogojevo, Bačka Palanka, Batrovci, Debeli Brijeg. -Crnoj Gori:Mehov Krš, Brodarevo, Jabuka. -VELIČINA: -88.361km kvadratnih -Popis 2002.godine 9.398.001 stanovnik.

3 (Broj od 1.900.000 stanovnika na Kosovu i Metohiji je procena iz 2001. godine. Po površini i broju stanovnika Srbija se ubraja u srednje zemlje Evrope. Na teritoriji Republike Srbije nalaze se i dve autonomne pokrajine - AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija. Po završetku NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999.godine, AP Kosovo i Metohija je pod međunarodnom upravom. Po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ovaj deo Srbije je pod privremenom upravom administracije UN (UNMIK-a) i Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR-a) I pored njihovog decenijskog prisustva, južna srpska pokrajina je potencijalno krizno područje na Balkanu. Nisu uspeli da otklone viševekovno nasleđe srpsko-albanskog konflikta. Uz to, organi privremene samouprave su 17.02.2008. doneli jednostranu odluku o proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije. Srbija je odbacila ovu deklaraciju i ne želi da prizna otcepljenje svoje južne pokrajine.)

4 RELJEF: POSTANAK, ODLIKE, RAZVOJ, PODELA -RELJEF: -4,6 milijardi godina = prvi čvrsti oblici reljefa -TETIS= Sredozemno more (Priroda naše zemlje stvarana je tokom duge geološke prošlosti. Smatra se da je stvaranje Zemljine kore započelo pre 4,6 milijardi godina kada su nastali prvi čvrsti oblici reljefa. Današnju teritoriju Srbije, pre više od 520 miliona godina, prekrivao je Tetis - u Kajinoj knjizi piše da je to ogroman okean koji se prostirao od današnjeg Atlantskog okena, preko Evrope, Sredozemnog mora i N Afrike, do ostrva Sumatra na E.) -OROGENEZE U NASTAJANJU RELJEFA: 1. PRVA OROGENEZA PRE 250 MILIONA GODINA SRPSKO-MAKEDONSKA MASA= iz Sredozemnog mora -Tetisa pod uticajem bočnih pritisaka (pod uticajem endogenih sila) podigli su se morski sedimenti na prostoru današnjih: SW Bugarska, E Makedonija, N Grčka, širi sliv S Morave, uži sliv Velike Morave (=rodopsko kopno, najstarije kopno i najstarije venačne planine - Rodopske na današnjem Balkanskom poluostrvu),i panonsko kopno. E od ovih oblika reljefa nalazio se istočni zaliv Tetisa, a na W zapadni zaliv Tetisa. (U ovoj fazi razvoja Zemljine kore, biljni i životinjski svet bio je raznovrstan. Pojavile su se prve ptice i sisari, a posebno obeležje daju joj džinovski kopneni gmizavci, velike vodene životinje i veliki letedi gušteri. Tada se pojavljuju i listopadne biljke. Iz ovog doba su stene koje sadrže znatna rudna bogatstva. U E Srbiji u tim stenama su ležišta uglja. Ovo je iz knjige, nastavnica nije o tome govorila nema ni kod Kaje u svesci.) 2. DRUGA OROGENEZA PRE 60 MILIONA GODINA =(Alpska) (a) U E zalivu Tetisa pod uticajem bočnih sila izdigli su se morski talozi izgradivši Karpatsko-Balkanske planine i kotline. Istovremeno nabiranje je pratila vulkanizacija. b) U W zalivu Tetisa nastali su Dinaridi, Šar planina, Alpi, Pirineji Istovremeno sa nastajanjem mlađih venačnih planina na E i W Tetisa, reljefi prve orogeneze razlamali su se i spuštali duž raseda - geosinklinala. Pri tom su nastale i velike kotline kao što su Kosovska, Metohijska, Crnorečka i dr. Pod a) i b) je iz Kajine sveske. U ovom periodu spustilo se između velikih raseda staro panonsko kopno i tako je nastala velika panonska kotlina potolina. U nju je prodrla voda iz Tetisa, pa je tako nastalo Panonsko more. Kasnije je ovo more pretvoreno u jezero. Panonsko jezero prekrivalo je današnju Panonsku niziju i obodne predele do 900m nadmorske visine. U to vreme i kotline u Srbiji bile su pod jezerima. jezera u kotlinama koja sada pripadaju slivu Crnogh mora bila su povezana otokama s Panonskim jezerom, pa su njegovim oticanjem i ona isušena. Na prostorima nekadašnjih jezera ostale su debele naslage peska, šljunka, negde i uglja.) iz knjige - Pre 200.000 godina posledenje vode Panonskog jezera su su otekle preko Đerdapske jezerouzine prema E u more koje je bilo na mestu sadašnjeg Crnog mora. - Vulkanska aktivnost (Rasedanja i nabiranja Zemljine kore bila su ponegde pradena i snažnom vulkanskom aktivnošdu. Ali tu su vulkani davno ugašeni, a njihove kupe i krateri razoreni dejstvom spoljašnjih sila. Ostaci vulkanskih kupa i kratera nalaze se po obodu Kosovske kotline-Zvečan, u Šumadiji - Ostrovica kod Rudnika i u NE Srbiji oko Crnorečke kotline i Bora. Prateda pojava tadašnje vulkanske aktivnosti jesu ležišta raznih ruda metala.) Kod Kaje u svesci stoji da je matematički centar Srbije 11km NW od Kragujevca!!!

5 PLANINSKO-KOTLINSKA SRBIJA (Na N je omeđena S obodom Panonskog basena. Na E, S i W obeležena je državnim granicama prema Bugarskoj, Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i BIH.) -PLANINSKI RELJEF SRBIJE: -SLIČNOSTI PLANINA:- bogatstvo šuma - bogatstvo vode - biljni i životinjski svet -RAZLIKE PLANINA:-različita geološka građa - različita metalna i nemetalna dobra - vreme nastajanja - pravci pružanja (Planine obično nisu razdvojene jedne od drugih ved se javljaju u sistemima, vencima. Od neke visoke planine ili grupe planina po pravilu se pružaju njihovi ogranci u raznim pravcima. U Srbiji ima više planinskih grupa koji su delovi vedih sistema. Ovi sistemi pružaju se preko teritorije dve, tri, ili više susednih država.) -Važnost planina -90% pitke vode -(krečnjačke stene, u podnožju su vrela; jedina naša reka je Morava-izvire u našoj zemlji i ušde joj je u našoj zemlji) -bogatstvo drvne mase (dominira bukva-listopadno drvo) (Osim ovih prirodnih bogatstava, rečne doline u planinskim krajevima su najvažniji saobradajni pravci-protok robe, ljudi, kapitala i informacija. One su i glavne zone naseljavanja i privrednih aktivnosti stanovništva. U tom smislu poseban značaj imaju i planinski prevoji.)

SRPSKO-MAKEDONSKA MASA=RODOPSKE PLANINE I KOTLINE (Predstavlja najstariji deo kopna u Srbiji.Nastala je pre 250 miliona godina prvom orogenezom. Iz Sredozemnog moraTetisa pod uticajem bočnih pritisaka-endogenih sila podigli su se morski sedimenti na prostoru današnjih: SW Bugarske, E Makedonije, N Grčke, širi sliv S Morave, uži sliv Velike Morave. U drugoj orogenezi, pre 60 miliona godina reljefi prve orogeneze razlamali su se i spuštali duž raseda geosinklinala. Pri tom su nastale i velike kotline kao što su Kosovska, Metohijska, Crnorečka i dr. Srpsko-makedonsku masu čine gromadne? planine grupisane u planinsku masu, a ređe se javljaju usamljeno. Nemaju određeni pravac pružanja. Između ovih planina su kotline, međusobno povezane klisurama.Dna kotlina prekrivena su jezerskim i rečnim sedimentima.) Srpsko-makedonska masa obuhvata S i SE deo Srbije. -KRAJEVI: 1)DOLINA S MORAVE S Morava nastaje od Binačke Morave i Preševske Moravice u selu Radojevac? kod Bujanovca. Duga je 295km, a ušde joj je u selu Đunis kod Stalada, gde se spaja sa Zapadnom Moravom i čini Veliku Moravu.

Kotline: Toplička. Besna kobila.) -OROGENEZA: Nastali su pre 60 miliona godina. Na njima je kao i na susednoj planini Vardenik u prošlosti bilo na ispaši na desetine hiljada grla sitne i krupne stoke. Ona se eksploatiše u rudniku "Blagodat".Sokolovica?. Veternica i Pusta reka. Najjužnija kotlina je Vranjska duga 30km a široka 6km. u ovom slučaju Crnomorski-S Morava i Egejski-Vardar. a na N dolina W Morave. Vode koje posle kiša i topljenja snega naglo nadolaze spiraju zemljište. Planina je bogata rudama olova i cinka. DINARIDI: GEOGRAFSKI PREGLED (Zapadna zona venačnih planina) -POLOŽAJ I PROSTIRANJE (Dinaridi ili zapadna zona zahvata širok i dug pojas venačnih planina od Apla do Grčke. (Tu su još Pečenjevačko i Mezgrajsko suženje i Brestovačka kotlina. To je srpski PENDŽAB. Jablanička u slivu gornjeg toka reke Jablanice. Planine: Kukavica. koja se prostire do ulaska Južne Morave u Staladku klisuru kod sela Đunisa. u kojima ima i kadmijuma. Čemernik i Ruj. na granici BIH i Dalmacije. Stanovništvo se tu bavi zemljoradnjom. a u drugoj orogenezi ovaj reljef se razlomio i spustio duž geosinklinala gradedi Rodopske planine i kotline. vulkanske stene 35% . Sliv Južne Morave je područje Srbije sa najizraženijom erozijom.Majdan. Uzroci intenzivne erozije jesu planinski reljef. talože nanose u rečnom koritu i izdižu njegovo dno. U Vranjskoj banji su termalne vode. duga 50km. Veliki i Mali Jastrebac.Najjužniji oblik reljefa je Preševska povija. Vlasotinačka. Pasjača. kada su se u W zalivu Tetisa pod uticajem bočnih sila izdigli morski talozi. Jablanica. -GEOLOŠKA GRAĐA STENA:-krečnjak i dolomit 65% -peščar.) Kotline: Bosilegradska. Vardenik. između Skopske Crne gore i Rzjena. seče šuma i obrađivanje strmih terena. U njoj se stiče pet reka : Južna Morava i njene pritoke Vlasina. Radan. Povija predstavlja sniženo razvođe između 2 rečna sliva. rudarstva i turizma. (One su najvedim delom pod šumarcima. a samo mestimično ima goleti. N od klisure nalazi se Leskovačka kotlina. Prema severu je Grdelička klisura duga 30 i duboka 550m. Preko niske (450-460m) i široke (5-6km) povije vode glavne saobradajnice ka Makedoniji i Sredozemlju. Naziv potiče od imena planine Dinare. drugom orogenezom. Planine: Doganica?. a široka 45km. prostiru se pašnjaci. srebra i bakra. što dovodi do čestih poplava. Pdinja je mali kraj koji se nalazi u gornjem toku istoimene reke sa centrom u Trgovištu.sastoji se od kotlina koje su povezane klisurama. U njoj su smeštena 2 manja naselja Predejane i Grdelica. Vidojevica. najplodnije poljoprivredno područje u S Pomoravlju.6 Njena dolina je kompozitna . dugačak oko 700km. 3)KRAJ W OD JUŽNE MORAVE Nalazi se između Kosovsko-metohijske kotline i Kopaonika na W. Surdulička. strme Grdeličke klisure. Goljak. Prema ušdu dolina se nastavlja kroz Niško-aleksinačku kotlinu. Strešer. šumarstva. Stanovništvo se najviše bavi povrtarstvom. Rodopi se prostiru S od Zaplanske i Lužičke kotline. Najviša je Besna kobila. na E doline Južne Morave. Ona spada u najvede kotline u našoj zemlji.) 2)KRAJ E OD JUŽNE MORAVE Oblici reljefa su nastali u prvoj orogenezi kao mlađe venačne planine. šibljem i prilično bujnim pašnjacima.Svojom bogatom prirodom pruža mnoštvo uslova za razvoj stočarstva. Iznad gornje granice bukovih šuma koja je i do 1750m. Dukat.

laporca i gline): Cer i Vlašid. Račvaju se u dva venca: -prvi čine:Đeravica (najviši vrh Srbije. Izgrađene su pretežno od krečnjaka i ispresecane uzanim rečnim dolinama strmih strana koje često imaju izgled kanjona.okružena je golim stenama i mnogobrojnim jezerima sa prekrasnom bojom vode koja se menja sa promenom položaja Sunca)i Bogidevica -drugi:Čakor. Prokletije su jedinstven park prirode.Starovlaško-raška visija 5. Jagodnja. koje se sastoje od peska. Jablanik. Albanijom. Najvedi deo Šar planine se nalazi u Makedoniji. Iz jezera ističe reka lim. Zeleni pojas čine Povlen. Maljen i Suvobor predstavljaju nastavak rudnih planina Bosne. Crmom Gorom i BIH. 3. uvale. Na N postepeno prelaze u niskoplaninsko. Crnu Goru i krajnji SW deo Srbije. na E do Srpsko-makedonske mase. mekih i rastresitih. Na njihovim mestima su gornji tokovi Lima. a na S i W do granice sa Makedonijom.PROKLETIJSKE PLANINE Predstavljaju najkrševitiju i najnepristupačniju planinsku grupu u Evropi. Njihovi venci se pružaju u različitim pravcima kroz N Albaniju.ŠARSKE PLANINE Šarske planine su grupa visokih venačnih planina koje se samo manjim delom nalaze na teritoriji Srbije. Maljen i Suvobor.DINARSKE PLANINE Prostrana planinska grupa koja se na N prostire do S oboda Panonskog basena. Kroz Crnu Goru. Flišne planine (izgrađene od flišnih stena. Medvednik.Prokletijske planine 3. Žuti kamen.Kosovska i Metohijska kotlina 1.. Tu je nađen i runolist. Sokolske planine. U njemu dominiraju Šumadijske planine. U podnožju Visitora je Plavsko jezero koje je formirao najduži lednik na Balkanu (dug oko 33km). a u višim delovima prava postlednička vegetacija.7 -KREČNJAK=KARSTNI OBLICI RELJEFA: škrape. koje pripadaju Dinaridima. brdovito.Dinarske planine 2. 2.Šarske planine 4. a u ledničkim jezerima retke vrste riba i vodozemaca. Ima i dosta ledničkih jezera. Prokletije se u Srbiji prostiru do W i N ivice Metohijske kotline. Obuhvataju Šar-planinu. Boranja. Njihova visina se smanjuje od S ka N. Njihov pravac pružanja je NW-SE. Planine NW dela centralne Srbijenazivaju se rudne jer su bogate rudama: Gučevo. koja narod naziva "gorske oči". -NEPROPUSTLJIVE STENE=ŠUME I SUVATI -FORMIRANJE REČNIH DOLINA-reka Lim ima kompozitnu dolinu (smenjuju se kotline i klisure) U sastav Dinarida ulaze: 1. Hajla. vrtače. Ibra. To je "divlja" i teško pristupačna planina. brežuljkasto i ravničarsko zemljište S oboda Panonskog basena. u graničnom pojasu prema Albaniji i Makedoniji. Obrasle su šumama i pašnjacima. Na njima ima retkih alpskih vrsta cveda. Paštrik i Koritnik koje delimično okružuju Kosovsku i Metohijsku kotlinu. Na Prokletijama je u ledeno doba bilo najviše lednika. Šume su nastanjene najređim vrstama divljači -ris. Komovi i Visitor. prokletijski lanci se nastavljaju planinama Maglid. Ona je smeštena . Žljeb i Mokra gora. peščara. karstna polja.Kopaonik sa dolinom Ibra 6. Pedke i Dečanske Bistrice.

Kopaonik obuhvata 2 dela:a)prostranu visoravan poznatu kao Ravni Kopaonik. u slivu Uvca severno od Sjenice i slivu Moravice. Sjenička. ima u srednjem delu. Vede kotline su: Novopazarska. Jelica. a oko 35% obraslo je četinarskom i bukovom šumom koje se eksploatišu. Javor. Ravna planina.. Golija i u okuci Ibra je Rogozna. Rogozne. olova i cinka. Šarskom bilom. Posebnu prirodnu celinu i visoku kotlinu u N delu Starovlaško-raške visije predstavlja Dragačevo. Najvedu širinu. Zapadne Morave na N. valovske doline i morene. Mogu imati dužinu i 5-6km. Za vreme ledenog doba na njima je bilo lednika. od granice sa Albanijom.KOPAONIČKE PLANINE SA DOLINOM IBRA Kopaonička grupa planina smeštena je između doline Ibra na W. Peštersko polje je najviše karstno udubljenje u Srbiji. Pašnjaci Šar-planine smatraju se najbogatijim pasištima u SE Evropi. Leti je obraslo bujnom travom i gustim ševarom. U reljefu se ističu prostrane blago nagnute ili zatalasane visoravni ili površi visine od 800-1200m. još iz srednjeg veka. 4. Za Sjeničku kotlinu je karakteristična temperaturna inverzija = pojava da temperatura raste sa porastom nadmorske visine. Bajina Bašta. na visini vedoj od 2500m. Značajno je i vodarstvo. Rzava. Kopaonik je jedna od najvedih planina u Srbiji. gornjeg Ibra. Pruža se u pravcu N-S. Goč i Stolovi. Travni (suvatski) pojas dugačak je oko 80km i širok 4-5km. na Šari su u prošlosti iskrčeni veliki kompleksi šuma. koji su ostavili cirkove. Planine obiluju potocima i rečicama.Sopodani Starovlaško-raška visija se najvedim delom sastoji od krečnjaka. Prijepoljska i Ivanjička. Mučanj.8 između Kačaničke klisure. Ali i pored toga oko 50% njene površine pokrivaju pašnjaci i livade (pa se stanovništvo bavi stočarstvom-kozarstvo i ovčarstvo). botaničaru svetskog glasa. Murtenica. Nova Varoš.. Starovlaško-raška visija sastoji se uglavnom od nepropustljivih stena. Dugačak je 75km. One su raščlanjene dubokim dolinama Lima. Čemerno. SW od Sjenice je Pešterska visoravan. Željin. rekama raščlanjenih visoravni dižu se izolovane i prilično zaobljene planine visoke 1300-1800m: Tara. Njeno bilo (greben) dugačko je 95km. Uvca. Sa tih manjih. Zlatibor. dok su im neki delovi širokih i blagih strana. Granica se proteže preko nekoliko vrhova . Vrh je dobio naziv po Josifu Pančidu. a široko prosečno 15km. ali ima dosta i krečnjaka. Dobila je ime po mnogobrojnim pedinama i jamama. a negde kanjoni. Prostire se između Kopaonika. Ranije ime vrha . Njoj pripadaju Kopaonik. Mileševa. mermera i antimona. od kojih se neke u vedem delu godine pune otapanjem snežnika. Srpsko-makedonske mase na E i Kosovske kotline na S. Na Šar-planini ima ledničkih jezera. Najviši vrh Šar-planine je Bistra 2651m. pa oskudeva u vodi.Vodene snage reka.Da bi se povedale pašnjačke površine. visine oko 1700m. manastiri Studenica. i glavno bilo s Pančidevim vrhom (2017m).Suvo rudište kao i naziv Kopaonik potiču od davnašnjeg rudarstva. Doline ovih reka negde su klisure. U građi Šarskih planina učestvuju stare nepropustljive stene i krečnjaci. tredim planinskim vrhom po visini u Srbiji. 5. Pre svega zbog reljefa. Crni vrh 2585m i Ljuboten 2498m. prolazi deo granice s Makedonijom. Raške i Studenice. njegov deo u Srbiji. Kosovske i Metohijske kotline u Srbiji i Pološke i Skopske kotline u Makedoniji. Najvedi grad Novi Pazar. prostire se uglavnom između Drine i Lima na W i izvorišnih krakova Raške i Studenice na E. Raška obuhvata sliv srednjeg Ibra i slivove njegovih levih pritoka Raške i Studenice. STAROVLAŠKO-RAŠKA VISIJA Pripada Dinaridima.. Stari Vlah. . od 40km. Tutinska. NE dela Crne Gore i SE Bosne. Sada su Šarske planine nejvedim delom pokrivene pašnjacima i livadama i šumama. Ona je najvedim delom od krečnjaka. Priboj. Golijske Moravice. Prijepolje. Na više mesta postoje nalazišta lignita. snažni severni vetrovi pa podseda na sibirske ravnice. visoka 1100-1250m. a zimi prekriveno debelim snežnim pokrivačem. ovde je nastao starovlaški ili potpuno razbijeni tip sela.

U ovom delu doline Ibra na više mesta ima kamenog uglja.KOSOVSKA I METOHIJSKA KOTLINA -KOSOVSKA KOTLINA: -POLOŽAJ:(meridijanskog je pravca pružanja. Dolina Ibra ima znatno prostranstvo.Dužine 84km. Oivičena je Srpsko-makedonskom masom i Dinarskim planinama. po obodu kotline. Klisurom prolaze važne saobradajnice .9 Kopaonik predstavlja najvedu vulkansku masu u Srbiji.. U dolini Ibra ističe se Ibarska klisura. Crnoljeve. zbog Mataruške. Odatle prema N. leve pritoke Belog Drima.SIRINIDKA ŽUPA (KOTLINA)-obuhvata srednji i gornji tok reke Lepenac. (Nastala je 2. Poznata je i pod nazivima "Dolina istorije" zbog srednjevekovnog grada Magliča.. Ostataka vulkanskih kupa ima u okolini Kosovske Mitrovice. Čičevice. 6. magnezit."Dolina jorgovana" koje je u njoj zasadio Uroš I Nemanjid. Najduži je Sirinidki lednik dug 7km. )Središte je Gnjilane. a u višim delovima su pašnjaci i livade. Smeštena je na 1710m nadmorske visine. 4. Ističu se Drenačke planine.KOSOVSKO POMORAVLJE-obuhvata slivove E reka . boravila srpska vojska pre Kosovskog boja. kako se pretpostavlja.) -KRAJEVI: 1. I ove planine su bogate izvorima i potocima. a samo manji deo pašnjacima. Na padini Kopaonika na 700m nadmorske visine leži Lukovska banja. Dugačka je oko 40km. Od granice sa Crnom Gorom do Kosovske Mitrovice.DRENICA=sastoji se iz srednje visokih planina razdvojenih kotlinicama. krečnjaci. grafit. Gradca. Obuhvata gornje i srednje delove sliva Kline. Jezerske i Žar-planine. Studenice.) Nalazi se na nadmorskoj visini od 510-570m. Teritoriju Drenice presecaju važne saobradajnice. Izvorišni deo ulazi u sastav crnogorskih planina. kobalt. a na površini nataloženi rečni nanosi. preko kojih se nalaze jezerski sedimenti (posle stvaranja dugo su bile pod jezerima). dolina Ibra pripada S delu Starovlaško-raške visije i najsevernijem delu Kosovske kotline. bakar. a duboka 550m. magnezita i drugih ruda. Jošaničke.KOSOVO POLJE:-Malo Kosovo na N . Kopaonika. kod Zvečana i PrištineVeletin i Mrkonjski vis. Dno kotline je ispunjeno morenskim materijalom koje su taložili Šar-planinski lednici. Reljef podseda na Šumadiju.) -GEOLOŠKA GRAĐA: morske taložne stene. cink. Veoma je bogat vodom zbog vododržljivih stena.. Na Kopaonik se. (Prostire se ka Metohiji. 2. Pavlice. U građi Kopaoničkih planina učestvuju stene različite starosti i odlika: granit. SW od Kraljeva u kome je. a široka 10-15km.= 3. i Drenice. Prostire se između Šar-planine.orogenezom tektonskim spuštanjem duž raseda geosinklinala. prema NW nastavljaju planine srednje visine: Željin. . Šume se nalaze do 1900m. "Dolina banja".. Bogutovačke. azbest. uglavnom su pokrivene šumom. peščari.Raznovrsno rudno bogatstvo: gvožđe. Biljni svet Kopaonika je bogat. Postvulkanske pojave=najvedi termalni izvori pretvoreni su u banje. Skopske Crne gore. zatim manastira Žiče. leve pritoke Sitnice..Veliko Kosovo na S (Povezani su dolinom Laba. Goleša. dolina Ibra čini istočni produžetak Starovlaško-raške visije i granicu prema Kopaoničkim planinama. olovo.. osim krečnjaka i škriljaca ima i vulkanskih stena.)Na okolnim planinama. Žegovca. Goljaka. Po visini i reljefu deli se na Gornju i Donju Drenicu. vulkanske stene.. (obuhvata Gnjilansku kotlinu i njene obodne krajeve.pri nabiranju Dinarskih i Šarskih planina. Goč i Stolovi. Na Kopaoniku se nalazi najviša meteorološka stanica u Srbiji. između Kraljeva i Raške. najviša banja u Srbiji. Na sve strane teku potoci i potočidi.

Nju i Kosovsku kotlinu razdvajaju niske Dreničke planine. a u blizini grada je i manastir Dečani. Ispred ulaska u Rugovsku klisuru. Preševska povija: ? razvođe između dva sliva. usečena između Šare i Skopske Crne gore. W Moravu. Na dužini od 13km ima 12 vodopada. lignita i dr.) BIFURKACIJA= pojava račvanja reke i njeno oticanje u dva sliva. Dunav. Veliku Moravu. preko kojih se nalaze jezerski sedimenti (posle stvaranja dugo su bile pod jezerima). Vedi gradovi:Priština. nikla. nalazi se Jezerska planina koja predstavlja hidrografski čvor Srbije.orogenezom tektonskim spuštanjem duž raseda geosinklinala.)Kroz nju prolazi pruga i drum koji povezuju Kosovo i Skoplje. Kačanička klisura Lepenca duga 24km i do 1000m duboka. Manastir Gračanica. Čičavica. krada. Egejski sliv.) -METOHIJSKA KOTLINA : METOH= CRKVENO IMANJE na grčkom (Naziv kotline jer su mnoga sela Metohije u srednjem veku bili metosi-crkvena imanja brojnih manastira i crkava. od koje je niža. zajedno sa Vojvodinom predstavlja najplodniji deo Srbije. Desni krak teče u Lepenac. Bifurkacija Nerodimke je na planini Crnoljevi. a Toplugom u Jadransko. Od gradova još Prizren i Đakovica. Metohijska kotlina je najveda kotlina u Srbiji.pri nabiranju Dinarskih i Šarskih planina. Nastaje iz karstnog vrela Radavačke pedine na planini Rusoliji. Najvedi grad je Ped. preko Albanije. KAČAK=odmetnik (reč turskog porekla. Mesto bifurkacije se naziva Drvanjska glava. Njen severni krak storen je ljudskim radom 70ih godina 19. Levi krak teče u Sitnicu. do Metohije dopiru klimatski uticaji Jadranskog mora. Okružena je Šarskim i Prokletijskim planinama. Vardar.)Ista kao i kod Kosovske kotline. (Nastala je 2. Metohijska je niža. Reka Miruša s kanjonom i više vodopada i jezera naziva se "metohijske Plitvice". veda i toplija. Pruža se uporedo sa Kosovskom. nalazi se Pedka patrijaršija.Blago je nagnuta prema S. a na površini nataloženi rečni nanosi. Uroševac. Crno more. (U Metohijskoj kotlini na više mesta ima hroma. Beli Drim je jedini rečni sistem Metohije. između kojih se nalaze lako prohodni prevoji pa ove dve kotline čine jednu geografsku celinu. Pedka i Dečanska Bistrica teku valovima koje su ranije usekli lednici.veka.10 (Na obodu Kosovske kotline. saobradajno značajnija. SW od Uroševca. Dolinom Drima. (Kosovska kotlina je bogatija rudama od Metohijske. ) GEOLOŠKA GRAĐA: morske taložne stene. ali znatno šira. barita. Goleš i Crnoljeva. Ibar. Gnjilane. Kosovska Mitrovica. sve druge reke su njegove pritoke. Njena bifurkacija je veštačka. (Dno kotline leži na 350-450m nadmorske visine. kobalta. ) Pedka Bistrica teče kroz Rugovsku klisuru. Sa ove planine voda otiče u 3 morska sliva: Nerodimkom u Crno i Egejsko more.) . Naziv je dobio po brojnim pedinama koje se nalaze na strani Prokletija pored grada. koja je duga 23km a duboka 1km.

kada su se pod uticajem bočnih pritisaka izdigli morski talozi. uvale(su ređe) i pedine. vrtače. Na W se prostiru do Velike Morave.Planine sa šumama i pašnjacima. Njihove najdeblje naslage su na Kučaju i Beljanici. planine Ruj i Lužničke i Zaplanjske kotline na S. One su ogranci S Karpata. Beljanica. i Donjodunavske kotline: Ključ i Negotinsku krajinu. Rtanj omogudava prognozu vremena za okolni kraj. S od Dunava . u vidu luka preko Dunava. Prostranstvom se ističe planina Kučaj. kupasti vrh Šiljak-1560m. koji se prostiru u E Srbiji. Kasnije su ovde u dubljem morskom basenu nataložene debele naslage krečnjaka. u vidu luka preko Dunava. Prostiru se prema S do linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina. Na E delu grebana je viši. gvožđa i nekih retkih metala. One su ogranci S Karpata. Srpsko-makedonske mase uz Južnu i Veliku Moravu na W. To je u celini masivni krečnjački greben. a na E do granice sa Bugarskom. Između planina su kotline. Pošto se kupasti Šiljak izdiže visoko iznad okoline. stvarajudi tako peščare.Od tvrdih peščara pravi se vodenično kamenje. Karpatske planine pored Dunava su Miroč i Deli Jovan. Prostiru se prema S do linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina.11 KARPATSKE PLANINE I KOTLINE (Karpatsko-balkanske planine ili istočna zona venačnih planina nalazi se u E delu Srbije. Na njoj i Beljanici su najdeblje naslage krečnjaka. Nabiranje je pratila vulkanizacija. nastavljajudi se iz Rumunije.Nastanak magmatskih-vulkanskih stena vezan je za nekadašnje vulkanske aktivnosti. Karpatske i Balkanske planine nastale su pre 60 miliona godina drugom orognezom kada su se u E zalivu Tetisa pod uticajem bočnih pritisaka i endogenih sila izdigli morski sedimenti. strmo izdignut između Crnorečke i Sokobanjske kotline. Dešava se da leti u celoj Crnorečkoj kotlini i podgorini Rtnja pada kiša.) . to je pouzdani znak da de tog dana biti kiše.) -GEOLOŠKA GRAĐA STENA: a)krečnjak b)peščar:-mek -tvrd c)vulkanske stene (U dalekoj prošlosti ovde su se u plitkom moru taložili rečni nanosi sa susednih delova kopna. srebra. koji se prostiru u E Srbiji. i granice prema Bugarskoj na E. od kojih nijedna ne dostiže visinu od 1600m. Najupadljivija planina Karpatske i čitave E Srbije je usamljeni Rtanj. Rtanj. Iz Srbije se nastavljaju na planine u Bugarskoj. Na W se prostiru do Velike Morave. Tupižnica i druge. nastavljajudi se iz Rumunije. Nastale su pre 60 miliona godina drugom progenezom iz E zaliva Tetisa. Za vulkanske stene vezana je pojava ruda bakra. Unjemu izdvajamo planinsku regiju: Karpatsku i Balkansku. Kučaj. a da istovremeno na Šiljku sija Sunce. S od Dunava .) -NASTANAK I POLOŽAJ: (Nalaze se u E delu Srbije. naročito podmorskih vulkana. Na početku i na kraju njegovog pružanja izdižu se kupasti vrhovi.) -RELJEF: 1)PLANINE:-E venac -W venac ((Nalaze se u E delu Srbije. To su niske i srednje planine. Mrki i kameni ugalj.. Na krečnjačkim terenima česti su karstni oblici oblici reljefa: škrape. Prostire se između Dunava na N. Posebno je strma njegova E strana. Kada se uz strane Rtnja penju gusti oblaci. koji se dužinom od 7km pruža pravcem W-E. a dalje ka S pružaju se Homoljske i Majdanpečke planine.

Ravanička kod Duprije. granicom prema Bugarskoj. pokretljivog peska. 1833. Gamzigradska banja kod Zaječara) (Neke planine.godine. Posle oslobođenja od Turaka. u obliku je ključa. u unutrašnjosti-Bor. DONJODUNAVSKE KOTLINE: 1.. Vede kotline su: Zviška ili Kučevska.Tilva Bora . Najinteresantnije su: Resavska kod Despotovca. Dunavom i Vratnjanskom rekom. One u sitnom pesku i šljunku nose mnogobrojna zrnca i listide zlata. Predstavlja najnižu nadmorsku visinu u Srbiji od 18m. na W do Srpsko-makedonske mase uz S Moravu. Negotinska krajina je vinogradarski rejon. najdubljeg i najužeg dela Đerdapske klisure. vodarstvom i vinogradarstvom.. Između planina su kotline. Značajnije su Pek. Knjaževačka. kao što su Miroč i Deli Jovan. Zlotska (Lazareva) kod Bora. Od Rama prema Radujevcu prostire se 20km duga Ramska peščara. Kučevo i Žagubica.12 2)KOTLINE: (Karpatske planine su raščlanjene kotlinama i klisurama.KLJUČ 2. Negotinska krajina i Ključ čine W deo Vlaško-pontijskog basena.) -POSTVULKANSKE POJAVE=BANJE (Brestovačka banja kod Bora. a sastoji se od živog. Čestobrodicom.Kotline predstavljaju područja s intenzivnim ratarstvom. preko kojih su nataloženi nanosi reka i vetrova. Homoljska ili Žagubička. Makedonije i s Kosova. Mlava. kada su se pod uticajem bočnih pritisaka izdigli morski talozi. U Ključu je to Kladovo. Vedina reka u E Srbiji su zlatonosne. Zaječarska. Majdanpek. sve do polovine 19.) BALKANSKE PLANINE I KOTLINE -(NASTANAK I POLOŽAJ): (Prostiru se S od linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina do planine Ruj i Zaplanjske i Lužničke kotline na S. preko prevoja Stolice. Ključ i Negotinslka krajina su pokriveni morskim i jezerskim talozima.NEGOTINSKA KRAJINA (Ključ se širi iz okuku Dunava. počinje vedi priliv doseljenika iz Crne Gore. Gradsko središte je Negotin. na E do granice sa Bugarskom. u podnožju Rtnja je Boljevac. Negotinska krajina se nalazi u NE delu centralne Srbije. a prostire se između Kazana. Bogovinska kod Boljevca. Prečka reka. Velikog grebena i Deli Jovana. i Brze Palanke. a zatim pod jezerom. koji je u geološkoj prošlosti bio pod morem. Crnorečka. Resava i dr. Nastale su pre 60 miliona godina drugom progenezom iz E zaliva Tetisa. Klisure: Đerdapska-njome prolaze saobradajnice koje povezuju Panonsku i Vlašku niziju. a na E u Donjem toku Dunava su Donjodunavske kotline Ključ i Negotinska krajina.) . Timok. Oivičena je istočnom podgorinom Miroča. Ceremošnja i Dubočka kod Kučeva.) 3)VULKANSKE KUPE:-Tilva Nagra -Tilva Roša . Varošice: pored Dunava-Golubac i Donji Milanovac. u dolini Timoka-Zaječar i Knjaževac. vodi put iz Pomoravlja ka dolini Timoka.veka bile su potpuno nenaseljene.Tilva Minja 4)PEDINE: (Pedine predstavljaju podzemni karstni oblik reljefa. Pont (Crno more) je zahvatalo Vlašku niziju i današnje Crno more i Kaspijsko i Aralsko jezero.

Ozren. U dolini Nišave je Pirot poznat po kačkavalju i dilimarstvu. Lužnička.Geološka građa peščar i krečnjak?. usekla Nišava. N od Nišave-Tresibaba. Kroz klisuru prolaze saobradajnice Niš-Pirot-Sofija. Device i Ozrena.Niži delovi obrasli su šumama. Kao i druge Balkanske i Karpatske planine od davnina poznata po pašnjačkom ovčarstvu. a viši su pod pašnjacima. koja se pruža u Bugaraskoj do reke Iskr. -(KOTLINE):(Sokobanjska-između Rtnja. Svrljiške planine. Niška i Zvonička. .. najvedim delom goli. U SE ogranku ove planinena visini 1200-1300m NV je visokoplaninska POVRŠ VALOŽJA (dužine oko 90km)=obrasla travnim formacijama. Najviši vrh je Midžor. koja se sastoji od više lučnih venaca. vrtače i uvale. Suva planina i dr. Izraziti kraj ovčarstva. Krečnjačke naslage na Suvoj planini su do 600m debljine. -ODOROVSKO POLJE= E od Pirota.POVRŠ VALOŽJA: S od Nišave pružaju se krečnjački venci Suve planine. suvati=visokoplaninskim pašnjacima. Pirotska i Belopalanačka-kao delovi kompozitne doline Nišave. Ona je krajnji W deo planine Balkan.13 -(GEOLOŠKA GRAĐA):-krečnjak i peščar-Na Staroj planini debljina peščara iznosi preko 1000m. poznato po velikom vinarskom podrumu. Devica. Zbog krečnjaka prisutni su kraški oblici reljefa-škrape. (Nju je u krečnjačkim stenama između Niške i Belopalanačke kotline. u knjizi piše 350m. Jedino karstno polje u Karpatsko-Balkanskom predelu. Stara planina se pruža pravcem NW-SE i dugačka je 90km.) (Poznatije banje u ovom kraju su Sokobanja. Naslage peščara debljine i do 1300m. -(PLANINE):(Stara planina. Zaplanjska-između Suve planine i Babičke gore. Najvede naselje u klisuri je Sidevo.) . -SIDEVAČKA KLISURA=duga je oko 18km i duboka do 550m?. Svojom visinom i prostranstvom ističe se Stara planina.

Broj mm predstavlja dubinu sloja vode koja bi se na zemljinoj površini stvorila za određeno vreme (1 godina).oblačnost i magla (Vreme predstavlja trenutno stanje atmosferskih pojava na određenoj teritoriji. U meteorološkim stanicama obavlja se tri puta dnevno. 14.Duže od 3 dana nisu pozdane zbog čestih promena u kretanju vazdušnih masa. kada voda ne bi oticala i ne bi isparavala. Najbrže se zagreva golo stenovito i peskovito. Sve oblasti kopna ne zagrevaju se podjednako. doba dana i godine. kišovito. Vreme je složena pojava i sastoji se od više elemenata. a Sunce je jedini izvor toplote. 2. snežno. Tipovi vremena su određena kombinacija elemenata. ali se brže i hladi. Ona zavisi od zagrevanja Zemljine površine.PADAVINE su svi oblici izlučene vodene pare koji dospevaju na Zemljinu površinu. Najniže temperature su pred izlazak Sunca. -TERMIČKI GRADIJENT predstavlja ravnomerno opadanje temperature na svakih 100m nadmorske visine za 0. Dobijena vrednost se deli sa 4.5 stepeni C. i 21h.temperatura:-termički gradijent -temperaturna inverzija 4.TEMPERATURA predstavlja toplotno stanje vazduha. 1. Neposredno na površini formiraju se rosa. 4.insolacija 2. Temperatura vazduha meri se termometrom. Istom količinom energije kopno se 2-3 puta brže zagreva od vode. Iz oblaka (visoke) padaju kiša.padavine:-visoke -niske 5. Temperatura vazduha zavisi od upadnog ugla Sunčevih zraka. inje i poledica. a u planinskoj regiji 1900 sati godišnje.Najpouzdanije jednodnevne prognoze i do 3 dana. a najviše oko 14h. . Vremenski element koji je u datom vremenu najizraženiji daje pečat vremena.INSOLACIJA predstavlja količinu enerije koju Zemlja prima od Sunca. Npr. slana. Meteorologija predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem vremena.radijacija 3. a predviđanjem vremena se bavi meteorološka služba. za Beograd =660mm vodenog taloga=660l/m kvadratni.vetrovi:-stalni -periodični -povremeni 6. a sporije travne površine. Linijama-izotermama povezuju se mesta s jednakim mesečnim ili godišnjim temperaturama.RADIJACIJA predstavlja količinu energije koju Zemlja otpusti u atmosferu.pritisak:-normalni -visok -nizak 7. 3. sneg i grad. vetrovito itd.- 14 KLIMA - -VREME VREMENSKI ELEMENTI: 1.Insolacija u Panonskoj niziji iznosi 2400 sati godišnje. kao i podnožja i niže planinske padine od viših.Međunarodna meteorološka služba osnovana 1873. Zato vreme može biti: sunčano. Srednja dnevna temperatura vazduha izračunava se na bazi tih merenja i dvostruke vrednosti t vazduha za 21h. u 17. -TEMPERATURNA INVERZIJA predstavlja pojavu da sa porastom nadmorske visine i temperatura raste. Na osnovu tihmerenja izrađuju se karte izotermi. a najsporije predeli pod šumama. Najjužniji predeli Srbije topliji su od najsevernijih. Kišomer predstavlja aparat kojim se meri količina padavina izmerena u milimetrima.

Najveda je u maju i junu. hlade i izlučuju padavine. zimi. koji donose tople i vlažne vazdušne mase. pa se i količina padavina idudi prema E smanjuje. one se izdižu. Niša na S i Šida na W. Godišnja razlika u pritisku između najviših i najnižih delovas Srbije iznosi oko 270mb. a leti sveže i lepo) Atlantski okean udaljen je od naše W granice oko 1800km. Na Zemljinu površinu donose stabilno vreme bez padavina. između 800 i 1200mm. Najviše kod Prokletija. Kada naiđu iznad Dinarskih planina.VAZDUŠNI PRITISAK predstavlja svojom težinom pritisak vazduha na Zemljinu površinu.Ovaj vetar dopire do Subotice na N. Stalni vetrovi: -zapadni duvaju između povratnika i polarnika na obe hemisfere. Veliko Pomoravlje. Najvedi deo Srbije prima manje od 800mm. Padavine našoj zemlji donose uglavnom W vetrovi sa Atlantskog okeana. Juničke planine 1417mm/m kvadratni. obično po više dana. Temperature mogu biti visoke i niske. dolaze sa W. Sa njega stalno duvaju W vetrovi.15 U Srbiji je prosečna godišnja količina padavina oko 670mm. donosedi hladno i suvo vreme. niži tereni Peripanonske Srbije. gde ka SW vazdušni pritisak postepeno opada. 5.VETROVI predstavljaju horizontalno kretanje vazdušnih masa. izuzetno i 27 dana. leti se retko javlja) -bura (duva sa Dinarskih planina prema moru više u zimskoj nego u letnjoj polovini godine. donosi pretežno suvo vreme i ubrzava isparavanje. pa otuda i naziv -polarni (istočni) duvaju u polarnim GŠ -pasati i antipasati duvaju od povratnika ka Ekvatoru Periodični vetrovi: -monsuni kišni i sušni Povremeni=lokalni vetrovi: -košava -vardarac -jugo (S i SE vetar.niži tereni u ostalim delovima Srbije. Zimi donosi hladno i vedro vreme. ovi vetrovi donose sve manje vodene pare. Ona duva u zimskom periodu godine i to na mahove 2-3 dana ili 2-3 sedmice. dolina Velike i delom Južne Morave i Zaječarska kotlina i manje od 600mm. Ako pređu preko Dinarskih planina. Zimi često prodiru hladne vazdušne mase (severni) iz Sibira i sa Arktika. Anticiklone (A) predstavljaju oblasti visokog vazdušnog pritiska. 6. Vodena para koju oni nose najviše se kondenzuje i izlučuje iznad Dinarskih planina i Alpa. Tople i suve vazdušne mase koje struje iz Sahare prema N. Košava je povremeni=lokalni vetar koji duva najčešde u E delu Panonske nizije. s tim što se količina padavina idudi prema E smanjuje. Samo planinski krajevi Srbije primaju više padavina. a severni deo Bačke i Banata. primaju iznad Sredozemnog mora veliku količinu vlage.planinski delovi imaju znatno niži pritisak. slapovit i jak vetar sličan košavi. b)oblasti koje imaju manje od 1000mb . 0m NV i t=0 stepeni C iznosi 1013 milibara -Visok vazdušni pritisak je pritisak iznad 1013 milibara -Nizak vazdušni pritisak je ispod 1013 milibara U našoj zemlji mogu se izdvojiti tri velike oblasti s različitim vazdušnim pritiskom: a)oblasti koje imaju više od 1000mb . duva sa mora prema kopnu.. Košava je suv i hladan vetar. iz oblasti visokog ka oblastima niskog vazdušnog pritiska. pri spuštanju se sve više zagrevaju i Panonskoj niziji donose manje padavina. Na Zemlju donose vrlo nestabilno vreme i padavine.N nizijski delovi. -Normalni vazdušni pritisak na 0 ili 45? stepeni GŠ. Timočka i Negotinska Krajina. Prodirudi dalje na u unutrašnjost Balkanskog poluostrva. v)planinska oblast . . Ciklone (C) predstavljaju oblasti niskog vazdušnog pritiska. a najmanja u februaru i oktobru.

RELJEF: -PRAVAC PRUŽANJA PLANINSKIH VENACA: Kretanje toplih vazdušnih masa sa Jadranskog i Egejskog mora prema unutrašnjosti zemlje umnogome sprečavaju planinski venci W i S od teritorije Srbije. Delovanjem kopna. Zato i postoje znatne razlike u klimi između predela na različitoj nadmorskoj visini.GŠ 2. Tada se na planinskim vrhovima zadržava sneg. a u podnožju planine cvetaju prve vodke. Ako nema oblaka.46st 11` NGŠ. Da nije tih planina. Sa porastom GŠ klima postaje hladnija. od 0 do 10/10. U Panonskoj oblasti leti preovlađuje sunčano vreme. Kada je oblačnost manja od 2/10 vreme je vedro. . Meri se higrometrom i može biti apsolutna i relativna. 7. u Metohijskoj kotlini se oseda uticaj Jadranskog mora. a najvedu Tekija -6.OBLAČNOST I MAGLA-oblačnost se izražava u desetinama vidljivog neba.klima postaje hladnija i oštrija a količina i učestalost padavina povedavaju se.5 stepeni C.8/10 vidljivog neba.UDALJENOST KOPNA OD MORA: Srbija nema izlaz na more. Tokom poslednjih decenija apsolutna vlažnost vazduha u Beogadu tokom jula iznosi 13g/m kubni.VLAŽNOST VAZDUHA predstavlja količinu vodene pare u vazduhu. preko teritorije Makedonije prodire uticaj Egejskog mora. a topli vazduh struji i zagreva kopno. Apsolutna vlažnost vazduha pokazuje koliko g vodene pare sadrži 1m kubni vazduha. more u toku leta akumulira.GŠ. oblačnost je 0 i tada je potpuno vedro vreme.) -KLIMA: (Klima predstavlja prosečno stanje vremenskih elemenata u jednoj oblasti za vreme od 30-40 godina. a procenjuje se neinstrumentalnim osmatranjima ili odoka. a relativna godišnja 68. Najmanju godišnju oblačnost u Srbiji imaju Smederevo i Novi Pazar sa 4. a ako je više od 8/10 vreme je tmurno. na putu do naših S krajeva.Istovremeno preko Panonske nizije u našu zemlju zimi prodiru hladne vazdušne mase sa N i NE.predstavlja najvažniji klimatski faktor. Dinaridi sprečavaju prodor toplih vazdušnih masa sa Sredozemlja.8%. jadranskosredozemni uticaju su znatno izmenjeni. uslovljavaju klimu u pojedinim oblastima nazivamo klimatski faktori. 8. Srbija se nalazi u severnom umerenom toplotnom pojasu na 41st 53` . unutrašnjost naše zemlje imala bi znatno topliju klimu. Zbog različitog zagrevanja kopna i mora.RELJEF:-PRAVAC PRUŽANJA PLANINA -NADMORSKA VISINA 3. Dolinom Drima.16 Izobare predstavljaju zatvorene nepravilne krive linije koje povezuju mesta sa istim vazdušnim pritiskom. Na našim planinama to se najbolje vidi u prolede.) 1.ali u krajnje S delove Srbije dolinom Vardara. Planinska oblast ima veliku oblačnost-godišnje prosečno nebo je pokriveno oblacima blizu 6/10. Barometar predstavlja aparat za merenje vazdušnog pritiska. Oslobađanjem toplote more zimi zagreva vazduh. 3. ) -KLIMATSKI FAKTORI: (Geografski uslovi koji određuju tj. preko Albanije. Najvedu ima Ljubovija-81. a u toku zime odaje do 16 puta više toplote od iste površine kopna. i odvojena je planinskim vencima.5/10. kada ona iznosi 2-8/10. Sa porastom GŠ menjaju se svi vremenski elementi. Tako t vazduha s porastom visine opada na svakih 100m za 0. -NADMORSKA VISINA: Sa porastom nadmorske visine temperatura opada.UDALJENOST ILI BLIZINA MORA (1. Zbog toga je u podnožju planine toplije nego na njenom vrhu. 2. vreme je oblačno. Relativna vlažnost vazduha pokazuje stepen zasidenosti vazduha vodenom parom i izražava se u %.4%.

UMERENO-KONTINENTALNA a)ŽUPNA ILI KOTLINSKA 3. Prolede i jesen su jasno izraženi. W od linije Šabac-Ped. Najviše padavina izluči se u maju i junu kad je to najpotrebnije usevima. oštre i s mnogo snega. Ima godina kada se i u ovim mesecima izluči malo padavina.je zastupljena u najvedem delu centralne Srbije do 800m NV.17 4. Krajem zime. Šar planina 12001400mm vodenog taloga.a zime duge . U E delu preko 800mm dobijaju samo neke planine. Najviše padavina izluči se krajem proleda i početkom leta. kao i trajanje snežnog pokrivača. U središnjim delovima nizije grad je retka pojava. Odlikuje se umereno toplim letima i umereno hladnim zimama sa dosta snega.zastupljena je u krajevima nižih planinskih predela koji su dobro zaklonjeni od hladnih vetrova. Uslovljena je položajem. Prolede i jesen ne traju dugo. Godišnja doba se ravnomerno smenjuju. Stara i Maljen oko 1000mm. naročito orah. dok smanjuju brzinu vetrova. Zbog oštrih zima.Goli tereni se u toku dana brže i više zagrevaju nego tereni obrasli šumom i travom. gde ima peščara. -PLANINSKA KLIMA . pa visokoplaninski prevoji budu neprohodni. Vrudine su najvede u Bačkoj i Banatu. Debeo snežni pokrivač zadržava se više od 150 dana. a zemljište se sasuši i ispuca. u Metohijskoj kotlini. Župni krajevi su topliji od okolnih krajeva. To su obično kotline i delovi rečnih dolina . Prosečna količina padavina iznosi oko 1000mm.basen Župe između Kopaonika i Jastrepca. . U njima dobro uspevaju vinova loza i vode.) -TIPOVI KLIMA: 1.Odlike klime: topla i suva leta i hladne i oštre zime sa jakim mrazevima.SUPTROPSKO-JADRANSKA (-KONTINENTALNA . pa zato Vojvodina trpi od čestih i dugih suša.DA LI JE POVRŠINA KAMENITA ILI POKRIVENA VEGETACIJOM . Iako su količine padavina male od 500700mm. Jesen je toplija od proleda zbog insolacije i radijacije? Najveda količina padavina u Srbiji izmerena je u Juniku kod Dečana.zastupljena je u Metohijskoj i S delu Kosovske kotline. Njene odlike su kratka i sveža leta. U toku druge polovine leta vazduh se dosta zagreje i do 35 stepeni.Dolinom Drima preko Albanije dolazi uticaj Jadranskog mora.je zastupljena iznad 800m nadmorske visine. Količina padavina je različita. toplih leta i male količine padavina klima Bačke i Banata ima obeležje kontinetalno-stepske klime.SUPTROPSKO-JADRANSKA . posle jednog vetrovitog i kišovitog perioda sneg se naglo topi i ubrzo posle kratkog proleda dolazi leto. -UMERENO-KONTINENTALNA KLIMA .PLANINSKA 4. padavine iznose više od 800mm.KONTINENTALNA 2. I jesen je kišovita. Zime su hladne zbog okolnih planina koje su pod snegom. Odlikuje se toplim i dugim letima. godišnji raspored je povoljan. Požeška i Metohijska kotlina. Prolede je hladnije od jeseni. a kada pada obodnim delovima nanosi velike štete. Sirinidka župa.vlada u Panonskoj niziji i na njenom obodu do 600m NV. . Šume povedavaju isparavanje. kotline u dolini Lima itd. a E 500-600mm. -ŽUPNA=KOTLINSKA . jer je Srbija udaljena i odvojena od mora planinskim vencima.

VODOSTAJ predstavlja visinu ili nivo vode u rečnom koritu.PAD REKE predstavlja visinsko rastojanje između izvorišta i ušda ili bilo koja dva mesta u rečnoj dolini. Napuštene delove rečnih korita ispunjene vodom narod naziva mrtvaje. Pošto se u Srbiji nalazi oko 1/4 plovne dužine Dunava. Zbog malih padova u donjim delovima svojih tokova. 2.5km -3505km (Kroz našu zemlju. Ušde predstavlja mesto – normalna (obična)gde se neka reka uliva u drugu reku . 3. -DUNAV: Najveda reka Crnomorskog sliva. U našu zemlju Dunav utiše severno od Batine. 4. potoci. On obuhvata 92. U tom pravcu formirane su naše najduže reke koje pripadaju CRNOMORSKOM SLIVU.IZDAN predstavlja sakupljenu vodu u gornjem sloju litosfere iznad vododržljivog sloja.703km kvadratnih. a ističe E od Negotina. Zbog malih padova sve one meandriraju i time znatno potkopavaju i ruše obale.REČNA MREŽA predstavlja prostor svih vodenih tokova. a onda je zaobilazi zbog njenih čvrstih stena. U njima se voda obnavlja samo za vreme izlivanja reka. 5. inače je dug 2880km. U svojim gornjim i srednjim tokovima su brze i imaju veliku vodnu snagu. Naša zemlja ima gustu rečnu mrežu. i njenom granicom prema Rumuniji. koja se koristi za proizvodnju hidroenergije. Na celoj dužini kroz Srbiju Dunav je plovan. reke i jezera. Reke koje teku Panonskom nizijom i one koje su obrazovale svoje doline u napuštenim zalivima Panonskog jezera (Velika Morava. Izvorišna čelenka predstavlja prostor gde se nalaze svi izvorišni kraci jedne reke. delimično Drina. Kolubara i dr.5km.REČNO RAZVOĐE predstavlja uzvišenje koje deli dva susedna sliva. Može biti normalna i kompozitna (naizmenično poređane kotline povezane klisurama).Izvire u Nemačkoj u Švarcvaldu i protiče kroz 10 država. -588.REČNA DOLINA predstavlja najizrazitiji oblik rada rečne vode.) imaju vrlo male padove i široke doline blagih strana. Tamo gde vododrživi sloj preseca zemljinu površinu dolazi do isticanja vode u vidu IZVORA na zemljinu površinu. Površina Crnomorskog sliva iznosi 81. Njihova korita plitko su usečena. koje su njeno neprocenjivo prirodno i nacionalno bogatstvo.18 REKE CRNOMORSKOG SLIVA REKE predstavljaju masu vode koja teče od izvora prema ušdu udubljenjem=užebljenjem koje mi nazivamo rečno korito.jezero. pa imaju velike količine šljunka. Vodno bogatstvo čine podzemne vode. a mestimično i napuštaju delove korita i usecaju nova. talože materijal koji nose i grade mnoge sprudove i rečna ostrva (ade). Teče meridijanski do Fruške gore. ELEMENTI REKE: 1. nastale taloženjem rečnih nanosa po kojima se reka račva u mnoge rukavce. a povezuje 13. 7. zatim izvori. 8. Južna Morava i druge). Može biti:-određeno (u planinama) i neodređene (u nizijama). u Panonskoj niziji i njenim obodnim predelima ove reke teku sporo. ona je značajna podunavska zemlja. Stalnim taloženjem novih nanosa delta se produžava a kopno se širi na račun vode). -estuar (levkasti zalivi gde se reka uliva u more) STAV je ušde dve velike reke. dužinom od 588. Rečno korito se sastoji od dna. . Najvedi deo teritorije Srbije nagnut je prema Panonskoj niziji.5% teritorije Srbije.okean.PROTICAJ predstavlja količinu vode u metrima kubnim m koja protekne na bilo kom mestu rečnog korita za 1’’.kišnica i snežnica slivaju u rečni sistem. Srbija obiluje vodama. Izvorište predstavlja mesto gde počinje vodni tok. Rečni sistem predstavlja glavnu reku sa svojim pritokama.REČNI SLIV predstavlja teritoriju sa koje se atmosferske vode . pa su se za vreme visokih vodostaja često izlivale. -delta (predastavlja ravnicu ispred ušda u more. 6. okeane. One izviru u planinskim predelima i bogate su vodom. Nju čine potoci i reke. i mulja. protiče Dunav. strana i obale. peska. jezera.more. U svojim gornjim tokovima velike reke dunavskog sliva teku kroz planinske predele (Drina.

Stav=kada se velika reka uliva u veliku reku. Ima nekoliko ušda. duga je 78km. Plovna je celom dužinom. Širina Dunava iznosi 400-2000m. Ovaj plovni put povezuje 13 država i ima značajnu ulogu u njihovoj trgovinskoj razmeni. visoko razvijene i slabije razvijene zemlje.je dužinom od 27km granična reka prema Rumuniji. Najkrade rastojanje između Đunisa i njenog ušda u Savu N severno od Požarevca je 120km. a uliva se u Tisu. Od ulaska u Panonsku niziju do Đerdapske klisure Dunav je tiha ravničarska reka. najveda je pritoka Save. Njene PRITOKE: LjIG. U Dunav se uliva nasuprot Starom Slankamenu.dužine 164km. Na njoj su izgrađene tri brane i veštačka jezera pa i 3 hidrocentrale: Višegradska. U Đerdapskoj klisuri Dunav je. snabdevanje stanovništva. Ono ima 10-tak ostrvaca (ada). Dolina Dunava kroz Đerdapsku klisuru je kompozitna. Dunav povezuje Crno more i Atlantski okean. počev od Temišvara u Rumuniji. tako bi se ispravio tok Drine. nastaje SPAJANJEM OBNICE i JABLANICE u Valjevskoj kotlini.dugačkog 171km. podignuta podzemna hidrocentrala). Njegove pritoke su pretvorene u kanale. SPAJANJEM W i S MORAVE. koje se sastaju kod Radovljice. Nastaje u Šdepan polju SPAJANJEM TARE (koja ima kanjonsku dolinu. Najvede pritoke Dunava u našoj zemlji su Tisa i Tamiš sa leve. i Sava. Ima 112 meandara-Kajina sveska. do izgradnje brane i veštačkog jezera. koju olakšava jeftin rečno-kanalski saobradaj. Spada u nizijske reke. u našu zemlju ulazi kod sela Đale u N Banatu. izmenjene su osobine Dunava u klisuri. Njene PRITOKE SU:JANJA. Teče iz Karpata. pa je uporedo sa njenim prirodnim tokom prokopan kanal (Novi Begej). Ona se često izlivala. dugačak 3505km. -TAMIŠ-dužine 340km. -KARAŠ -DESNE PRITOKE DUNAVA: -SAVA-Nastaje u Sloveniji od Save Bohinjke i Save Dolinke. Njena najveda pritoka je BEGEJ. Presecanjem brojnih meandara (40) dužina joj je smanjena za 60km. izvire ispod Karpata u Ukrajini. turizam. -LEVE PRITOKE DUNAVA: -TISA. Delije (na Rasini). i dužinu 110km) i PIVE (nastaje kod Durmitora. kod Uba. mnogo meandrira i račva se u više rukavaca. protiče kroz Mađarsku. Njena PRITOKA JE DRINA. Njen tok je kroz Srbiju dugačak 207km. -NERA. -KOLUBARA-dužine 87km. tj. po dužini toka. Osim saobradaja Dunav je važan za navodnjavanje. U Dunav se uliva kod Beograda. PRAČA. -DRINA-dužine 346km. Perudka i Zvornička. U Srbiju utiče kod sremskog sela Jamene (kod Kaje piše Sremska Rača).19 Prokopavanjem kanala od Regensburga na Dunavu do Nirnberga na Majni . Ušde Drine u Savu je kod Bosanske Rače. Istočno od Obrenovca uliva se u Savu. najvede morsko-rečna luke na N. najdublje i najlepše klisure u Evropi. To je plovni put Dunav-Majna-Rajna. LIM (izvire kao otoka Plavskog jezera). Između njih se obavlja velika trgovinska razmena.plovni put od Konstance i ušda Dunava na obali Crnog mora do Roterdama u Holandiji. Drina je poznata kao brza reka. Sastoji se od 4 klisure i tri kotline koje se smenjuju redom: Golubička klisura-Ljupkovska kotlina-klisura Gospođin vir-Donjemilanovačka kotlina-klisura Kazan-Oršavska kotlina-Sipska klisura. Pre radova na regulaciji. U donjem toku je regulisan i plovan. a jedino se u Đerdapu smanjuje do 132m. U vreme Austro-Ugarske sačinjeno 25 planova za izgradnju 25 hidrocentrala. ribolov. ušde 2 velike reke. Izgradnjom brane i stvaranjem veštačkog Đerdapskog jezera. dužina joj je iznosila 245km. tako da sada iznosi 185km. Morava i Timok sa desne strane. čija je voda hladna. -BEGEJ-utiče u našu zemlju iz Rumunije. koje je dugačko 140km i duboko do 130m. Ona je najbogatija vodnom snagom. Jezero zarasta u šiblje i grmlje. Bovan (na . Protiče kroz Zrenjanin. DEHOTINA. dužine 114km. Veda od tih jezera su: Gazivode(na gornjem Ibru). bistra i zelenkasta. koja u vreme topljenja snega i jakih kiša zadržavaju velike količine vode i sprečavaju brzo priticanje u Veliku Moravu. U toku poslednjih decenija na pritokama Južne i Zapadne Morave izgrađeno je više jezera. Najstarije je Zvorničko jezero. Samo jedna manji deo njenog toka i sliva pripada planinskom delu Srbije. utiče u našu zemlju iz Rumunije kod Jaše Tomida. plavila velike prostore i nanosila ogromne štete stanovništvu. a glavno ušde je kod Pančeva. JADAR. dobijena je magistrala tj.Đerdapska klisura dugačka je 100km i spada u najduže. imao karakter planinske reke. -VELIKA MORAVA-nastaje kod sela Đunis (kod Stalada). Najvede budude izvorište pitke vode. površini sliva i količini vode. PEŠTAN i TAMNAVA. Zbog malog pada i ova reka je mnogo meandrirala i račvala se. teče kroz Banat.

Postaje od jakog vrela ponornice. On obuhvata Metohijsku kotlinu. Glavna reka ovog sliva je BELI DRIM. Ovom slivu pripadaju samo 3 vede reke: DRAGOVŠTICA. Njegova najveda PRITOKA JE NERODIMKA. POSTAJE OD BINAČKE MORAVE i PREŠEVSKE MORAVICE . a iznad vrela je otvor Radavičke pedine.dužine 208km.2%. Uliva se u W Moravu kod Kraljeva. Pčinja protiče kroz Trgovište i kod manastira Prohor Pčinjski prelazi u Makedoniju. Stvorena je podizanjem brane u rečnom koritu i prokopavanjem jaza kojim jedan deo njene vode otiče u Sitnicu. Njena LEVA PRITOKA JERMA izvire blizu Vlasinskog jezera. Begej-75km. Dužina plovnih kanala u sistemu Dunav-Tisa-Dunav je 664km. leve pritoke Vardara. Vede LEVE PRITOKE: TOPLICA. VETERNICA. (Celom dužinom toka u našoj zemlji plovne reke su Dunav-588km. VELIKI BAČKI KANAL počinje kod Bezdana na Dunavu i završava se kod Starog Bečeja na Tisi-dug 123km i širok 16m. EGEJSKI SLIV Zauzima najmanji deo teritorije Srbije. JADRANSKI SLIV Jadranski sliv zauzima 5. na dužini od 13km lalazi se 12 vodopada i 13 malih jezera. Ona je poznata po bifurkaciji koja je veštačka. Tisa-186km. 2. Njene najvede PRITOKE su: IBAR i RASINA. Nastaje spajanjem BELOG i CRNOG TIMOKA kod Zaječara. i čine albansku reku Drim.Najvažnije PRITOKE IBRA su: SITNICA sa desne i RAŠKA i STUDENICA sa leve strane. Tamiš-3km. Velika Morava-3km. MALI BAČKI KANAL odvaja se od Velikog kanala kod Malog Stapara i ulazi u Dunav kod Novog Sada. izvire na SW strani planine Dukat (u njihovoj knjizi piše na planini Doganici). NIŠAVA duga 218km (u Srbiji 151km) je najduža pritoka. Pod tim imenom teče od sela Radovnica. PČINJA. Kod vrela je vodopad visok 25m. Obuhvata krajište. -JUŽNA MORAVA-dužine 295km sa Binačkom Moravom. Pri ušdu Timok je dužinom od 16km granična reka između naše zemlje i Bugarske. PČINJA i LEPENAC. LEVE: MIRUŠA I PRIZRENSKA BISTRICA. Pored toga u . planinski kraj S od Vlasinskog jezera oko Bosilegrada. desetak kilometara severno od Pedi. Zavoj (na Visočici kod Pirota). a pre toga se naziva Crna reka. Izvire u Bugarskoj. obe s desne strane. Vede DESNE PRITOKE Velike Morave su: CRNICA. spajaju se kod Bujanovca. Sava-206km. Pirotsku i Belopalanačku kotlinu i Sidevačku klisuru. predeo u dolini istoimene reke u SE Srbiji i S deo Kosovske kotline s Kačaničkom klisurom. RAVANICA i RESAVA i LEVE: LUGOMIR. uzvodno od Kuršumlije). prokopana 2 velika kanala. Beli Drim se kod Kukesa u Albaniji spaja sa Crnim Drimom koji je otoka Ohridskog jezera. Njena dolina je kompozitna . NASTAJE kod Požege SPAJANJEM GOLIJSKE MORAVICE i ĐETINJE. -TIMOK-je poslednja pritoka Dunava u Srbiji. gde iz uporedničkog skrede u meridijanski pravac. koja se uliva u Lepenac kod Kačanika. izvire na planini Haili u Crnoj Gori. Radi isušivanja plavljenih i stalno močvarnih terena u Vojvodini su krajem XVIII veka. LEPENAC izvire na N padinama Šar planine. valovom nekadašnjeg lednika. protiče kroz Sirinidku župu i dalje teče SE obodom Kosovske kotline. Vruci (na Đetinji). IBAR je dužine 272km (bez pritoka 170km)?. U kanjonskoj dolini Miruše.i MORAVICA. pritoka Strume. JABLANICA i PUSTA REKA. DRAGOVŠTICA postaje od Božičke i Ljubatske reke. koje se spajaju kod Bosilegrada. -ZAPADNA MORAVA. Pčinju. Selova (na gornjoj Toplici. leva pritoka Vardara. VLASINA. pritoku Ibra.3% teritorije Srbije.protiče kroz 4 kotline i Ovčarsko-kablarsku klisuru. u blizini Skoplja. Njen tok čini teritorijalno jezgro predela Krajište. Najvedi deo Lepenca je u Makedoniji.Gornjim tokom teče kroz klisuru i Rožajsku kotlinu. Uliva se u Vardar. a Beli Timok nastaje kod Knjaževca spajanjem Svrljiškog i Trgoviškog Timoka. otiče u Bugarsku i ponovo utiče u Srbiju. BELICA. teče kroz Dimitrovgradsku. Najvažnije PRITOKE BELOG DRIMA SU DESNE: PEDKA I DEČANSKA BISTRICA. planine u njenom obodu i deo Drenice. a DESNE: NIŠAVA. Crni Timok izvire ispod Kučaja. VRLA. posebne geografske celine u Planinskoj Srbiji.20 Aleksinačkoj Moravici). zatim N delom Kosovske kotline do Kosovske Mitrovice. LEPENICA i JASENICA sa leve strane.

a uz Drinu "drinjače". BELO JEZERO-iskorišdeno za ribnjake Ečke. U blizini Subotice ima 8 eolskih jezera. Tise i Velike Morave nastala su rečna jezera. Čini je staro i napušteno rečno korito. jedini. OBEDSKA BARA se nalazi između sremskih sela Obreža i Kupinova. Pznato je kao stecište ptica močvarica i selica i raznovrsne divljači. najvišem vrhu Šar planine iznad Kačaničke klisure i Jezero. površini. blizu Perleza. Na Šar planini ima više od 40 ledničkih jezera.mono=jedan. Veliki i Mali bački kanal sada su delovi velikog hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. koje je napušteni meandar Tise. Ono ima još tri imena: Štrbačko. KRVAVO. Severni deo jezera naziva se Veliki Palid. pregrađenog 80m visokom čeonom morenom. U našem delu Prokletija nalazi se više ledničkih jezera. c)REČNA=STARAČE=MRTVAJE (mrtvi deo korita) (Pored vedih ravničarskih reka Dunava. Glavna magistrala u hidrosistemu dugačka je 273km. dubini. a dužina svih magistralnih kanala iznosi 930km. Voda u njima potiče od padavina. Mnoga od njih pretvorena su u bare i obrasle vegetacijom. Ime je dobilo po prostranom vrhu Livadice. osobinama jezereske vode. Ova bara je stecište ptica močvarica i poznato lovište.(jezera čiji su baseni nastali radom jedne sile. uglavnom iznad 1500m. kod ušda Begeja u Tisu. a W Mali Palid.) -PREMA NASTANKU BASENA: 1. Plavsko jezero je najvede jezero na Prokletijama. Ona su smeštena ispod planinskih vrhova. Među jezerima i barama pored Tise najpoznatija je CARSKA BARA. Najviša su Malo Đeravičko jezero-2360m i Veliko Đeravičko jezero-2320m. Narod ih zbog toga naziva "gorske oči".veka do sada.POLIGENETSKA . Ono je nastalo izduvavanjem peska i lesa i stvaranjem jednog ulegnuda koje se ispunilo vodom. na visinama od 2200 do 2360m.P=oko 6km kvadratnih. Najvede i najlepše od njih je LIVADIČKO JEZERO. Ono leži u terminalnom basenu valova. a u cilju navodnjavanja više stotina km malih kanala.21 Vojvodini je. Po površini. (Eolska jezera leže u udubljenjima ili u između dina nastalim radom vetrova. a voda im je bistra i zelena. Ljubotensko-po Ljubotenu. grč. Obale jezera peskovite su i u nekim delovima pokrivene lekovitim blatom.(jezera čiji su baseni nastali udruženim delovanjem dve ili više sila od kojih je jedna dominantna. Pored Tise su i jezero OKANJ. reka ili snežnika. Voda ovog jezera je slanija od Svetskog mora-35%0. PALIDKO.poli=više) -PO NASTANKU: 1)PRIRODNA a)EOLSKA=RAD VETRA : LUDOŠKO. Ima oblik polumeseca. genezis=postanak) 2. koja su vedinim zbog zarašdivanja barskom vegetacijom pretvorena u močvare . značaju i dr. Na vedim visinama. iz izvora.MONOGENETSKA . Ona ispunjavaju izdubljene delove nekadašnjih valova.) . visokom 2200m. Najvede jezero u Vojvodini je Palid . U jezerima u kojima se voda ne obnavlja.) b)GLACIJALNA=LEDNIČKA: -CIRKNA -VALOVSKA (Ova jezera su uglavnom mala. ona je poluslana i lekovita.) JEZERA (Jezera Srbije se međusobno razlikuju po postanku. Save. ČENDANSKO kod Čente i ALIBUNARSKI RIT. Kod vedine ovih jezera voda se obnavlja za vreme izlivanja reka. dok se manja i na vedim visinama nalaze u cirkovima. Takvo jezero je RUSANDA kod Melanaca. Veda lednička jezera nalaze se u podnožjima planina. po naselju Štrpce u dolini Lepenca. U narodu se ta jezera pored Morave nazivaju "moravišta". čiji je salinitet 40-60%0. grč. Do sada su prokopani magistralni kanali i mnogi manji kanali koji se od njih odvajaju. meandar Save. počev od 18. prokopano radi odvodnjavanja više od 15000km. SLANO. lednička jezera su mala i duboka.4 manja jezera su u fazi nestajanja. veda su od Šarskih. Ima slanu vodu. Predstavljaju delove napuštenih rečnih korita. Između jezera i Tise prokopan je kanal kojim se stalno obnavlja ustajala jezerska voda.

termalnih i termomineralnih voda. Jezero i HE izgradile su naša zemlja i Rumunija. VLASINSKO JEZERO je najviše veštačko jezero u Srbiji. I. DELIJE kod Kruševca. u vreme ubrzanog razvoja industrije i to u rečnim dolinama i kotlinama. na Balkanu i jedan od najvedih u Evropi. 2)VEŠTAČKA (U Srbiji su brojnija od prirodnih.MLADENOVAČKA 3. Naša zemlja sa oko 130 mineralnih i termalnih izvora spada u vrh mineralno bogatih zemalja u Evropi. Područje Đerdapa ima veliki turistički značaj. BORSKO kod Bora i PRVONEČKO kod Vranja. BOVANSKO kod Aleksinca.Tada je bez kuda ostalo više od 100 domadinstava sela Jovca. na granici prema Rumuniji. Na UVCU su: SJENIČKO. ali ima i turistički značaj. GAZIVODE na Ibru kod Kosovske Mitrovice. ZLATARSKO i RADOINJSKO. Tada je otapanje snega i kliženje zemljišta na S padinama Stare planine prouzrokovalo pregrađivanje Visočice. U njegovoj blizini se nalazi veštačko LISINSKO JEZERO. ĐERDAPSKO JEZERO-253km kvadratnih po površini je najvede u Srbiji.Ovi izvori predstavljaju post-vulkanske pojave. I PODELA VODA PO PO RASTVORENOM GASU: a)ALKALNE b)ALKALNOMURIATIČNE: 1. tako da nastaju ova jezera. kod Grdelice. pa su se javila klizišta. JEZERO EČKA-više od 2150ha kod Zrenjanina je najvedi veštački ribnjak u Srbiji.. Važnija veštačka jezera za porebe vodosnabdevanja naselja i privrede su: GRAČANIČKO kod Prištine. Dugačko je 9km. a prvi agregati pušteni su u rad 1970.PALANAČKA . a široko 3.5km. Građena su posle II svetskog rata.) TERMOMINERALNE VODE BALNEOLOGIJA predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem mineralnih. Jezerska voda je potopila selo Zavoj. Na MORAVI kod Čačka su OVČARSOKABLARSKA i MEĐUVRŠJE. U planinskom delu Srbije klizišta su česta. Mg. GROŠNIČKO i GRUŽA kod Kragujevca.god. a njegovi meštani su preseljeni u novoformirano naselje Novi Zavoj kod Pirota. Iza pregrađenog dela reke akumulacijom rečne vode formira se jezero. Stvaraju se radi zadovoljavanja različitih potreba privrede i stanovništva: -proizvodnja hidroenergije -vodosnabdevanje naselja i privrede -navodnjavanje i odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta -ribarstvo -turizam i sl. Mineralne vode su sve one koje u 1 litar vode imaju više od 1g rastvorenih minerala kao što su Fe. S. Leži na visini od 1213m. Inače stanovništvo E predela Rodopskih planina. K. Tom prilikom se na E padinama vulkanskih planina Grota i Oblika pokrenulo vodom natopljeno zemljište i pregradilo Jovačku reku. a najvedu-2km u Donjomilanovačkoj kotlini. ZAVOJSKO JEZERO je nastalo 1963.22 d)URVINSKA JEZERA (KLIZIŠTE=URVINA) (Ova jezera nastaju klizanjem vodom natopljenog tla preko vododržljivog sloja i pregrađivanjem rečnih dolina.. Najpoznatija su ZAVOJSKO jezero kod Pirota i JOVAČKA jezera kod Vladičinog Hana. Nalazi se u Đerdapskoj klisuri-98km. Napasenjem ovaca krčili su niže planinske strane. na DRINI=PERUDKO i ZVORNIČKO-najstarije na Drini. Izgrađeno je radi proizvodnje el. Radovi na izgradnji brane počeli su 1964. bavilo se ovčarstvom. formirana su 1977. od kojih su veda Donje. Srednje i Gornje.god. desne pritoke Nišave.god. U dolini LIMA=POTPEDKO.ARANĐELOVAČKA 5. U W delu Srbije ima više veštačkih jezera za proizvodnju el.BUKOVIČKA KISELA VODA 2. Stvoreno je jezero površine 5.VLASOTINAČKA 4.energije. JOVAČKA JEZERA.5km kvadratnih. Najmanju širinu jezero ima u klisuri Mali kazan-180m.energije.

SELTERS (kod Mladenovca) 3. . JODNA banja je NOVOSADSKA 5. GORNJA TREPČA (kod Čačka) 2. JOŠANIČKA i NOVOPAZARSKA imaju vrlo složen sastav stena. VRANJSKA 2. MATARUŠKA.II PODELA VODA PO TEMPERATURI: a)HOMEOTERME. poniru. SOKOBANJA 4. ZVONAČKA (kod Babušnice NE od Pirota 4. METAMORFNE MINERALNE VODE: SIJERINSKA. NOVOSADSKA. KOVILJAČA. S vode su u banjama: KOVILJAČA. KARSTNE MINERALNE VODE =površinske koje su najpre atmosferske. RUSANDA. VRNJAČKA. NOVOSADSKA. KOVILJAČA. VRANJSKA. rastvaraju minerale. To su: GAMZIGRADSKA. pa zatim izbijaju na površinu kao mineralne vode. PRIBOJSKA.iznad 20 stepeni C b)HIPOTERME-ispod 20 C 23 - III PODELA VODA PO HEMIJSKOM SASTAVU 1. pa im je karakter nedefinisan. PANONSKE MINERALNE VODE (lake vode i blato): PALANAČKA banja. KURŠUMLIJSKA.VULKANSKE (MAGMATSKE) STENE: BUJANOVAČKA banja. SLANKAMEN. Fe vode su u banjama: BUKOVIČKA. RIBARSKA 3. BUKOVIČKA. RADIOAKTIVNE vode su u banjama: NIŠKA. VRNJAČKA. VRANJSKA. SLANA banja je SLANKAMEN i MELENCI IV SASTAV STENA U KOJIMA SE AKUMULIRA VODA 1.

usitnjavanjem stena i različitim biohemijskim procesima. Osrednje su plodnosti. Zemljište ili produktivno tlo nastaje dugim vremenskim procesima. Nastaju rastvaranjem krečnjaka i predstavljaju njegov nerastvorljiv deo.veoma su plodne. krmno bilje (deteline i druge stočarske biljke).niskim planinama N Srbije. Rasprostranjen je u najvedem delu Panonske nizije. a naročito suncokret. u dolini (slivu) S Morave. Prema plodnosti se dele na: a) PLITKE CRVENICE . Na njemu uspevaju sve kulturne biljke umerenih GŠ.rasprostranjene su u krečnjačkim predelima E i W Srbije.ALUVIJALNA ZEMLJIŠTA . Osnovni sastojak je glina (crvenkaste boje) koja dolazi od primesa boksita (Al2O3). doline Timoka.su rasprostranjene po pobrđima.CRVENICE=TERRA ROSSA .ČERNOZEM=STEPSKA CRNICA je najkvalitetniji tip zemljišta jer ima u svom sastavu rastvorene najraznovrsnije minerale. ali uz primenu agrotehničkih mera prevode se u plodno zemljište. Mačve. Obrazovane su u kotlinama i ravnim terenima koja su u geološkoj prošlosti bila pod jezerima i močvarama. Ako su zemljišta manje slana. Osobine i sastav zemljišta zavisi od slededih faktora: 1. uspevaju razne kulture.SMONICE= SMOLASTA ZEMLJIŠTA= nalaze se u nižim delovima Šumadije. topole i vrbe.. Obrazovane su u predelima gde je isparavanje vede od padavina.RELJEF 4. 2. Nastaju taloženjem rečnih nanosa pri poplavama. Kosovskoj i Metohijskoj kotlini. 6.VRSTE STENA 2.GEOLOŠKI .24 PODELA ZEMLJIŠTA PEDOLOGIJA predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem različitih tipova zemljišta.rasprostranjena su u delovima Panonske nizije.SLATINE=SLANA ZEMLJIŠTA . Prokopavanjem kanala i odvodnjavanjem (K. Najviše ima useva i crne je boje. na kojima se gaje svi usevi 4. duvan i kamilica.sveska-spuštanjem izdana .GAJNJAČE . Osrednje su plodnosti. Najbolje uspevaju biljke koje se okopavaju. 3. To su zbijena zemljišta crne boje u vlažnom stanju lepljiva.VREME STAROSTI STENA 3. a kvalitet im se poboljšava gajenjem lucerke (deteline) i kalcijumovim đubrivom. Stigu i delovima Mačve. Različite boje dolaze od različitih sirovina (crna i crvenkasta). pa se voda u kapilarima izdiže prema površini.KLIMATSKI FAKTORI 5.neplodne su b) DUBOKE CRVENICE .5-2m). Visokoj plodnosti doprinosi plitka izdan (1.POVRŠINSKE I PODZEMNE VODE 6.BILJNI I ŠIVOTINJSKI SVET -TIPOVI ZEMLJIŠTA: 1.. 5. W i S Morave. krmno bilje i šljive. Najbolje uspevaju povrde. a za vreme dužih suša mogu da ispucaju i do 1 m dubine.se nalaze u srednjim i donjim delovima ravničarskih reka i rečica. kukuruz.

SKELETNA ZEMLJIŠTA ..su rasprostranjena u planinskim predelima i to su nedovršena zemljišta tj.su rasprostranjene u višim planinskim predelima. (K. onda se slatine pretvaraju u veštačke ribnjake.PRAVILNA UPOTREBA ĐUBRIVA I PESTICIDA 3. Ovo je zemljište šumske vegetacije.BLAGOVREMENA I PRAVILNA OBRADA ZEMLJE 2.) 8.Ečka. -MERE POBOLJŠANJA KVALITETA ZEMLJIŠTA: 1.PEPELJUŠE=PODZOLI .BORBA PROTIV EROZIJE . a ostaju peskoviti materijali. Ako i to ne uspe. npr. Voda rastvara i odnosi humus i glinu. 7.zemljišta u fazi formiranja.sveska Ako nema vegetacije onda se pojavljuju vododerine i klizišta. hladne klime i obilnih padavina.NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE 4.25 - u niže slojeve ) pokušava se smanjiti slanost zemljišta.

Trebalo da ugrađuju filtere. biljni i životinjski svet. Đerdapska klisura. -prerade=topljenje bakra . ZAŠTITA ZEMLJIŠTA 1. Resavska pedina.26 ZAŠTITA GEONASLEĐA Zemlja je dar prirode.insekticidi -erozija (Geonasleđe Srbije obuhvata sve geološke. FIZIČKI ZAGAĐIVAČI VAZDUHA su prirodna i undustrijska prašina i prah polena. voda. Krute čestice iz fabričkih dimnjaka dolaze u troposferu i padaju na zemlju. ZAGAĐIVANJE VAZDUHA a) prirodna b) veštačka . ZAGAĐIVANJE VODA 3. Olovna i cinkova prašina otrovne. ZAGAĐIVANJE LITOSFERE Kajina sveska ZAŠTITA ATMOSFERE=TROPOSFERE: 1. dolazede vode još zagađenije.razvoj nuklearnog oružja i centrala opasno. krečane. 1. Proces truljenja ZAŠTITA VODA .herbicidi (uništavanje korova) .Cu-H2SO4= od gasova 2. Deliblatska peščara. Prvi predlog za zaštitu geonasleđa u Srbiji datira iz 1924. Danas se geonasleđem bavi Zavod za zaštitu prirode Srbije osnovan 1948. Do danas zaštideno oko 80 objekata geonasleđa: Đavolja varoš. ispuštanje .oslobađanje radioaktivnih čestica iz zemlje nije opasno.fungicidi (uništavanje biljnih bolesti) . doneta je deklaracija o geonasleđu Srbije... iz pustinja i od najfinijih kristala soli iz morske vode) i kosmičkog porekla (od raspadnutih meteora). Radioaktivno zagađivanje .fizička 2. zemljište. Pesticidi .. 1995. sprud na Kalemegdanu. Industrijsku prašinu stvaraju topionice ruda i metala. Atomske centrale i oružje . u Beogradu. HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE VAZDUHA nastaju pri sagorevanju fosilnih goriva. Rugovska klisura. geomorfološke. 3.prirodno . Prirodne prašine su zemaljskog (potiču od vulkanskih erupcija. ali su kazne male pa to ne rade. fabrike cementa. Vazduh.Poplave Sve reke su zagađene. Čvrste materije=smede 2... pedološke i posebne arheološke vrednosti nastale tokom formiranja litosfere i ljudskog društva.veštačko . porculana.hemijska .

pa se tako stvaraju ugljena. planskom izgradnjom prostranih bulevara koji omogudavaju provetravanje gradova kao i povedavanjem zelenih površina. Iz zagađenih reka zagađuju se i podzemne vode i izvori iz kojih se koristi voda za pide. Problem hemijskog zagađivanja se rešava popstavljanjem filtera na fabričke dimnjake. I MEHANIČKO I HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE. Havarija černobiljske NE koja je imala velike posledice. teške metale i njihove soli. POPLAVE I ZAGAĐIVANJE VODA su česta pojava u Srbiji.- 27 - industrijskih gasova . Isušeno je. Lepenica-nizvodno od Kragujevca. krečnjak pretvaraju u gips. raspadaju se mermer i beton. Dolazi i do pomora ribe zbog prisustva organskih materija za čije je rastvaranje potrebna velika količina O2 . Štira. Naše najzagađenije reke i kanali: Borska. Da bi se obezbedilo snabdevanje jezera vodom. kanal Dunav-Tisa-Dunav. debele naslage mulja -2m. čiju vodu koriste u procesu proizvodnje. sumporna i azotna kiselina. Pančevo je crna tačka Srbije.gasifikacija kotlarnica. u slivovima mnogih reka. suše vegetaciju. Poplave su prirodne nepogode. otklonjen mulj sa dna i postavljeni uređaji za prečišdavanje otpadnih voda koje se ispuštaju u jezero. Kozloduj u Bugarskoj. Njena proizvodnja je počela 1960. toplane. One ugrožavaju i ljude i materijalna dobra. Nuklearne elektrane u našem okruženju (Krško u Sloveniji. fabrike hemijske industrije. Truju život u vodi. U vreme poplava nastaju velike materijalne štete.hlor.. a zagađivanje voda je rezultat nemarnog odnosa čoveka prema prirodi. što je izazvalo pomor biljnog i životinjskog sveta. u reke i jezera i izazivaju njihovu kiselost. KONTINUIRANA EROZIJA je vekovni proces odnošenja zemljišta sa uzvišenja pod dejstvom vode. Poplavama je ugroženo oko 11000km kvadratnih naše teritorije i 500 vedih naselja. Preradom nekih otpadnih gasova npr. Mnoge reke i jezera imaju zagađenu vodu. Kosovska Mitrovica u okolini vedih termoelektrana. Ponovno punjenje jezera krajem 1975. dejstva radioaktivnog otpada i isprobavanja atomskog oružja. leda i Zemljine teže. Zatim menjanjem izvora energije . prokopan je kanal Tisa-Palid.otpadne vode prehrambene i kožne industrije. Belica. Resavaod resavskih rudnika.. koksare. RADIOAKTIVNO ZAGAĐIVANJE VAZDUHA može biti posledica rada nuklearnih elektrana. Svojevremeno je Palidko jezero bilo jako zagađeno.. CO2 i SO2. ali se to retko primenjuje jer su male kazne. u Boru se pri topljenju rude bakra proizvodi sumporna kiselina. Najzagađeniji vazduh u metalurškim centrima: Bor. koje kao "kisele kiše" padaju na zemljište. izduvni gasovi automobila. metali korodiraju. Baja u Mađarskoj) predstavljaju potencijalnu opasnost pa se stalno prati stanje radioaktivnosti. Nišava-od Niša.topionice metala. Na pritokama nekih reka izgrađena su veštačka jezera koja zadržavaju višak vode. Smederevo. ZEMLJIŠTE UGROŽAVAJU EROZIJA. Ona često sadrži otrovne materije . Dunav. a takođe i vegetacija od koje se dobijaju namirnice za ishranu. Najvede štete pričinjavaju gde nisu urađeni odbrambeni bedemi. Sava i Begej utiču u našu zemlju ved zagađene. azotni oksidi rastvaraju se u kišnici.Ona se najčešde bet ikakvog prečišdavanja sliva u kanalizaciju i dalje u reke i jezera. Tisa. Javljaju se u svim delovima godine. staklare. Zbog velike potrošnje vode mnoge fabrike se grade u blizini reka. Pri tom ona prima i rastvara deo materija sa kojima dolazi u dodir i tako se zagađuje. Nju karakteriše izvesna ravnoteža između odnošenja i stvaranja . a do tada ti gasovi su ispuštani u atmosferu. vetra. EROZIJA je proces pri kojem voda i vetar prenose zemljišni materijal sa jednog mesta na drugo.

Samo u središnjoj Srbiji ima više od 2000 bujica. pa tako nestaje baza za poljoprivredu. Ona zadržavaju velike količine vode koja zatim iz njih otiče polako u planiranim količinama. Timoka. humus i mikeoorganizmi. insekticidi. MEHANIČKO ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA je nagomilavanje plastičnih.- 28 - novog zemljišta. Erozijom se iz zemljišta odnose njegovi najvažniji sastojci. stvaranje horizontalnih ili kosih brazda za zadržavanje vode.. Najefikasnije protiverozivne mere su: pošumljavanje. Erozija najviše ugrožava sliv S Morave. Najopasniji otrovi zadržavaju se u zemljištu i po 20 godina. izgradnjom veštačkih jezera (do sada 10 velikih od planiranih 18). izgradnjom terasa. Prouzrokuju je ljudi kada na strmim stranama seku i uništavaju šume i razoravaju pašnjake. Tako su se nagla slivanja u Moravu sprečila pošumljavanjem strmih ogolelih terena. odnosi se i ceo sloj tla. zatravljivanje. Nestankom šuma mnogi planinski potoci pretvorili su se u bujice. Ubrzana erozija je planinskim predelima zahvatila velike prostore. pa tako doprinose da vetar i voda ubrzavaju odnošenje zemljišnog materijala. konturna obrada. UBRZANA EROZIJA je proces pri kojem se zemljište odnosi znatno brže nego što se stvara novo.) . Drine. fungicidi .. HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA nastaje prekomernom i nestručnom upotrebom različitih hemijskih sredstava u poljoprivredi . Njih mikroorganizmi koji su učesnici u stvaranju produktivnog tla ne mogu da rastvaraju ili to čine u dugom vremenskom periodu.protiv korova. lejasto zasejavanje kultura.za bolesti biljaka. staklenih i drugih materija-smeda. koje svake godine odnose milion tona humusa i grubog materijala i njima zasipaju i izdišu dna ravničarskih reka. veštačkih jezera i rečnih dolina. Kada je erozija više izražena. Herbicidi .pesticidi.

Пореч и Острво. Највиши врх је Црвени Чот (539 ш).су бро. којом је оно отекло у Црно море.то дечије одмаралиште Митровац. које се користи и као школа у природи.. Постоји више хотела и много викендица. "ђердапска клисура није јединствена . Врдник.љани су је звали Монс . а то је била највећа речна дубина у Европи. Ћетине и Рзава (десне при.мен. висок 1 544 т. . дуга 9 кт. Сремска Каме. вештачко језеро у селу Заовине. Сада широм Фрушке горе има мно. биљни и животињ. а нижи су под њивама.ски свет су заштићени. а има и понорница. Про стире се у правцу истокзапад од Старог Сланкамена до Шида. Беочин.го викендица. Богата је изворима и текућим водама. Нови Сад. Клисура почиње од Голубачког града и завршава се низводно од села Сипа. Ириг. У оквиру туристичких мотива налази се 18 манастира и мемо. виноградима и воћњацима. Простире се између Дрине. Овде је пре изградње бране и вештачког језера било много вртлога. Приро. Због потреба пловидбе кроз стеновиту преграду названу Гвоздена капија усечен је (по одлуци Берлинског конгреса) крајем XIX века Сипски канал.мама. Циљ је да се изградњом објеката и других радова природа не нарушава. Бајина Башта и манастир Рача. па.Оршавска котлина . Ту су стране голе и скоро вертикалне. У Доњомилановачкој котлини налазе се две велике аде .састоји се од четири краће клисуре између којих се налазе котлине. Сремска Митровица. Ту је дубина реке била 75 т. државе посебним законима стављају под заштиту. Сипска клисура била је пуна надводних и подводних стена преко којих је Дунав хучно отицао.ста су Сремски Карловци са Стражиловом. бли.ница.дове узводно идући кроз Сипску клисуру вукле локомотиве. висине до 700 ш. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ФРУШКА ГОРА (25 393 ћа) захвата атаре општина Ириг.ки и Мали казан . Излетишта са Таре су Перућац (насеље и вештачко језеро на Дрини). Зато је овај део Ђердапа и назван казан. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ЂЕРДАП (64 000 ћа) захвата атаре општина Гол убац.клисура Госпођин Вир Доњомилановачка котлина . Тада је уз канал поред наше обале саграђена и железничка пруга.Алмус .токе Дрине).благородна планина. Најважнија излетничка ме.ње су Врдник и Стари Сланка.Сипска клисура. и то: Голубачка клисура . плодног земљишта и богатих шума Фрушка гора била је насељена од најстаријих времена. Најужи део "ђердапске клисуре је клисура Велики и Мали казан. Кладово и Мајданпек. а које је некада обухватало и данашњу Влашку низију (у Румунији.фа има плитких вртача и увала. а њихово највеће насеље су Чортановци. Ту се налази по-зна. Бугарској и североисточној Србији).гућиле су да се Тара развије у познати туристички центар. Највиши врх је Збориште. здрава планинска клима. Рим. изгледало је као да вода ври . Беочин и Инђија.кључа.Љупковска котлина . Ђердапску клисуру усекла је отока Панонског језера.дне лепоте.29 - НАЦИОНАLНИ ПАРКОВИ Национални паркови су уже или шире територије које. Због благе климе. Бачка Паланка. Од крашких облика реље. а виши под четинарским шумама и ливадама. дуг 2 200 т и ширине 73 т.зина Дрине и добре саобраћајне везе омо. Обухвата "ђердапску клисуру и појас Карпатских планина поред клисуре.ријални парк Стражилово. широка 150-170 т. Нижи делови планине су под листопадним.Вели. Ба. У њима се природа не сме нарушавати. Шид. у близини Кладова. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ТАРА (22 000 ћа) је крашка висораван у атару општине Бајина Башта. Виши делови Фрушке горе прекривени су листопадним шу. због изузетних природних лепота и појединих природних појава. Дунав је наследио усечену клисуру и наставио са њеним усецањем.

а са запада долином Ибра и преКО Јошаничке Бање. Na Kopaonik se.orao bradan. na Šari su u prošlosti iskrčeni veliki kompleksi šuma. suri orao. испод Панчи. Ње. . Živi svet raznovrstan i bogat.паоника су њиве и воћњацидооко 1 200 а ређе до 1 400 т.ством и сточарством. 147 vrsta leptira . Важније реке у Србији су Призренска Бистрица и горњи ток Лепенца.ник представља јед. Dušanov grad. a samo manji deo pašnjacima. Najviši vrh Šar-planine je Bistra 2651m. Paštrik i Koritnik koje delimično okružuju Kosovsku i Metohijsku kotlinu. Кладово и Голубац. Да би се повећале површине под пашњацима. Njeno bilo (greben) dugačko je 95km. Ona je smeštena između Kačaničke klisure. Biljni svet Kopaonika je bogat. vidra. Goč i Stolovi. ima u srednjem delu. воћар.. а на већој висини сточарством. Трајанова табла и археолошко налазиште ^ музеј Лепенски вир. od kojih se neke u vedem delu godine pune otapanjem snežnika. prolazi deo granice s Makedonijom. Станов. цветне ливаде. а надводне и подводне стене сада се налазе на већој дубини. Granica se proteže preko nekoliko vrhova ..доније. još iz srednjeg veka. Шара обилује речним токовима. Kopaonik predstavlja najvedu vulkansku masu u Srbiji. U građi Šarskih planina učestvuju stare nepropustljive stene i krečnjaci.ris. Pruža se u pravcu N-S.гова надморска ви. Na sve strane teku potoci i potočidi. divlja svinja. I ove planine su bogate izvorima i potocima. Најпо. Pašnjaci Šar-planine smatraju se najbogatijim pasištima u SE Evropi. у даљој прошлости искрченису велики комплекси углавном четинарских шума. Za vreme ledenog doba na njima je bilo lednika. НАЦИОНАЛНИ ПАРК КОПАОНИК (11810 ћа) налази се у атарима општи. i glavno bilo s Pančidevim vrhom (2017m). Качаник и Сува река. od granice sa Albanijom. Ranije ime vrha .ко Бруса. 200 vrsta ptica . од којих неки већим делом године добијају воду топљењем снежаника. a široko prosečno 15km.30 - Изградњом бране и вештачког језера измењене су одлике Дунава у Т)ердапској клисури. На самој граници Србије и Македоније су Црни врх (2 585 ш) и Љуботен (2 498 т). od 40km. Њени највиши врхови .Титов врх и Турчин налазе се на страни планине која припада Македонији. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ШАР-ПЛАНИНА (39 000 ћа) простире се у атарима општина: Призрен. који. beloglavi sup.. a u višim delovima su pašnjaci i livade. Obuhvataju Šar-planinu. Тако је осигурана мирна и безопасна пловидба бродова кроз клисуру.знатија туристичка места су Доњи Милановац.љорадњом. дакле. изграђена у XIV веку.сина је између 640 и 2 017 т. jelen. srna.. botaničaru svetskog glasa. листопадне и четинарске шуме. mnoštvo divljači . Oko 2000 biljnih vrsta. Šarske planine su grupa visokih venačnih planina koje se samo manjim delom nalaze na teritoriji Srbije. valovske doline i morene. uglavnom su pokrivene šumom. Na Kopaoniku se nalazi najviša meteorološka stanica u Srbiji. divlja mačka. Najvedu širinu. мала села разбијеног типа.мови са истока пре. Travni (suvatski) pojas dugačak je oko 80km i širok 4-5km.Suvo rudište kao i naziv Kopaonik potiču od davnašnjeg rudarstva. Sada su Šarske planine nejvedim delom pokrivene pašnjacima i livadama i šumama. prema NW nastavljaju planine srednje visine: Željin.њаци и многи изво. visine oko 1700m. паш. Smeštena je na 1710m nadmorske visine. sivi soko. Kosovske i Metohijske kotline u Srbiji i Pološke i Skopske kotline u Makedoniji. Урошевац.ри и потоци.ћевог врха (2 017 ш). До хотелског ком.ну од најлепших планина Србије и то је највећи планински туристички центар Србије и Црне Горе. Познати туристички центар на Шари је Брезовица.ништво се у нижим крајевима бави зем. na visini vedoj od 2500m.на Брус и Рашка. Dugačak je 75km. medved. Шара је гранична планина између Србије и Црне Горе и Републике Маке. делом припадају Србији. Šarskom bilom. Знаменитости на нашој обали Дунава су Голубачки град-тврђава.плекса у Сунчаној до. воде савремени дру. tredim planinskim vrhom po visini u Srbiji. Najvedi deo Šar planine se nalazi u Makedoniji. Копао. u graničnom pojasu prema Albaniji i Makedoniji. Највеће дубине језера веће су од 100 ш. Пејзажи Ко. Зато сада Шара има мале површине шума и велике површине пашњака.лини. Planine obiluju potocima i rečicama. Kopaonik obuhvata 2 dela:a)prostranu visoravan poznatu kao Ravni Kopaonik. Vrh je dobio naziv po Josifu Pančidu. Kulturno bogatstvo: 34 srednjovekovne crkve i manastira.Da bi se povedale pašnjačke površine. Crni vrh 2585m i Ljuboten 2498m. Veoma je bogat vodom zbog vododržljivih stena. DOPUNA KOPAONIKA: Kopaonik je jedna od najvedih planina u Srbiji. koji su ostavili cirkove. Na Šar-planini ima ledničkih jezera. Šume se nalaze do 1900m.najbogatije područje Evrope.

srna.Raznovrsno rudno bogatstvo: gvožđe. azbest.suri orao. Ptice: suri orao. Pančidev skakavac živi samo na Tari. 8 ostataka srednjevekovnih rudišta. DOPUNA TARE:P= 19200ha. jazavci. Na padini Kopaonika na 700m nadmorske visine leži Lukovska banja.31 U građi Kopaoničkih planina učestvuju stene različite starosti i odlika: granit. divokoza. DOPUNA FRUŠKE GORE: P=25 525ha. orao zmijar. 200 vrsta ptica proglašenih za prirodne retkosti (orlova krstaša. Poreljefnim odlikama podeljena je na 3 dela: centralni. Više od 1400 biljnih vrsta. grafit.). cink. Tara se ubraja u naše najbolje očuvane planine i najvrednija šumska područja Evrope. Životinjske vrste ... Zauzima 25% površine istoimene planine. Simbol Pančideva omorika koje ima i oko srednjeg toka Drine.15km.Srpski manastir Rača. 100 vrsta ptica i 24 vrste sisara. Trajanova tabla. sa izvorištima ispod najviših grebena. Pruža se neposredno uz desnuobalu Dunava. . kune zlatice.Kod Donjeg Milanovca praistorijsko naselje Lepenski vir staro oko 6500 godina.. Nacionalni park obuhvata i planinu Zvijezda u W Srbiji.dnevni leptir. Ptice: suri orao. Kada su se izdigle Balkanske i Dinarske planine postala je ostrvo pre 50 000 000 godina. retke divljači (divlje mačke. orao belorepan.. beloglavi sup.. krstokljun. patuljastih orlova. sivi puh). crna roda. vulkanske stene. kobalt. Ram i Fetislam. olovo. Nastala je u I orogenezi kada se izdugla srpsko-makedonska masa. bakar. živorodni gušter. peščari.. 6 starih vodenica. ptice .. najviša banja u Srbiji. Pančideva režuha. Na Stražilovu grob Branka Radičevida. i prostranu S stranu s mestimično veoma strmim i usečenim kratkim dolinama.mnoge su ostaci biljnog sveta koji je iščezao tokom ledenog doba. gde se nalazi najviši vrh. krečnjaci. Fruška gora ima uporednički pravac prostiranja. Zbog svoje visine i položaja nazvan je "nebeska stolica Srbije". magnezit. utvrđenje Karataš. 18 manastira "srpska Sveta gora ". zatimN stranu.. sivi soko. Dugačka je 78km. kopaonička ljubičica. Ostaci srednjevekovnog puta. sivih senica). dinarske brvnare. Srednjevekovni gradovi (tvrđave): Golubački grad. Na Tari ima više od 1000 biljnih vrsta. Životinje: mrki medved. Najveda širina je između Iriga i Sremske Kamenice . planinska ševa. planinski šareni detlid. 90% površine pokrivaju šume. DOPUNA ĐERDAPA: P=63 608ha. a široka oko 10km.. sa izgledom pravog planinskog bila. raščlanjenu brojnim dolinama fruškogorskih potoka. 1100 biljnih vrsta . Ostaci Trajanovog puta i mosta. Karataš omladinski centar. Planina je oivičena rasedima i okružena lesnim zaravnima. Ima 1500 biljnih vrsta (kopaonička čuvarkuda.

PRIRODNI PRIRAŠTAJ 1) SRBIJA = 1. .GUSTINA NASELJENOSTI: 1) SRBIJA = 106 st/km kv. od 1754-1910 obavljeno je 10 popisa stanovništva.398. do 1910.god 6) 1971. A u Srbiji od 1918. žena ima više jer duže žive. Stopa prirodnog priraštaja . Tokojm poslednjih decenija on se u Srbiji i pojedinim njenim delovima uglavnom smanjuje. Polna struktura .god 7) 1981. do početka razvoja ljudske civilizacije. bila u sastavu Austrougarske.god 8) 1991. da nije bilo negativnog priraštaja Srbija bi danas imala 27 miliona stanovnika.7 %o v) Središnja Srbija = -3.god 5) 1961.god = 9. (Srbija spada u grupu zemalja s niskim prirodnim priraštajem. Materijalni tragovi ljudskog šivota na teritoriji Srbije su brojni i dosežu do preistorije.god 2) 1931.god (Broj stanovnika Srbije u poslednjih 5. obavljeno je 16 popisa. U Kneževini i Kraljevini Srbiji od 1833.9 miliona stanovnika Kosmet) 10) 2011. do danas: 1.POPISI I BROJ STANOVNIKA: 1) 1921. Prve pouzdane pisane podatke o stanovništvu i naseljima pojedinih delova Srbije nalazimo u srpskim srednjevekovnim izvorima i turskim popisima. U Vojvodini koja je do 1918.6%o b) Vojvodina = -4.001 stanovnik ( 1. Osnovni izvori podataka o demografskom stanju i naseljima svake države su popisi stanovništva. gde je običajno pravo nedeljivosti imanja ispred zakona države.odnos broja muškog i ženskog stanovništva . Iako s prosečno rodi više dečaka nego devojčic.0 %o Demografska depopulacija u Timočkoj krajini poslednjih 100 godina iznosi -10 %o.3 %o a) Kosmet = 11..%o . Po proceni naših stručnjaka.god 9) 2002.god 3) 1948.značajna je za obnavljanje i priraštaj stanovništva.god 4) 1953. a) Vojvodina = 94 st/km kv b) Središnja Srbija = 104 st/km kv v) Kosmet = 183 st/km kv 3. .) 2.32 STANOVNIŠTVO SRBIJE (Stanovništvo je faktor društvenog napretka.predstavlja razliku zmeđu broja rođenih i broja umrlih na 1000 lica. koja je obuhvatala znatan deo današnje centralne Srbije osim S krajeva koji su bili u sastavu Turske.5 decenija povedan je za 2 870 000 stanovnika.

zatim zbog ratova i saobradajnih nesreda. više od 1/2 mlađe od 25. Najviše ih ima u Beogradu. zaposleno više od 2. Tutinu i Prijepolju. Etničke grupe su ostaci balkanskih plemena pre formiranja državne granice.6 miliona stanovnika.8 % = BUNJEVCI = 0.. Nišui Vranju.5 godina.) 6. a žena 41. Sjenici. Najviše u Novom Pazaru.) a) Mlado izdržavano stanovništvo = 0-19 god b) Aktivno (radno) stanovništvo = 20-65 god (Lica koja obavljaju određenu vrstu poslova radi sticanja sredstava za život) v) Staro izdržavano stanovništvo iznad 65 god 5.2 % (Narod je konstitutivni element države. Adi. Polna i starosna struktura čine biološku strukturu.) 4. Bačkoj Topoli. Senti. Najviše industrija sa rudarstvom -670000. trgovina sa ugosti- .5 godina.8 % (Po popisu iz 2002. a samo oko 6 % starije od 65 i više godina.9 godina. Prosečna starost stanovništva centralne Srbije i Vojvodine 2002. Prosečna starost 31. Nacionalne manjine imaju svoju državu ali žive u Srbiji. Svi imaju jednaka prava jer je Srbija država građana a ne naroda.4 % (Romi uglavnom žive u gradovima.NACIONALNA STRUKTURA STANOVNIŠTVA: 1) NAROD = SRBI = 82.) = BOŠNJACI = 1.PROFESIONALNA STRUKTURA STANOVNIŠTVA: 1) Mlado izdržavano = 29.7 % 2) Nacionalne manjine = MAĐARI = 3.2 godine.9 % (Žive u Vojvodini gde u ukupnom stanovništvu učestvuju sa 14%.muškaraca 39.STAROSNA STRUKTURA a) Žene prosečno žive 76 godina b) Muškarci prosečno žive 71 godinu v) Urbano stanovništvo = 58% (Poslednjih decenija Srbija ubrzano demografski stari. Prosečna starost Roma je 27.8 % (Žive u centralnoj Srbiji. Prosečna starost 42.3 godine . Malom Iđošu i Čoki. Vedina su u Kanjiži. iznosila je 40. Na Kosovu i Metohiji oko 1/3 stanovništva je mlađe od 15 godina.1 % 2) Radno stanovništvo = 57. poljoprivreda.- 33 - smrtnost muškaraca je veda posle 34.) 3) Etničke grupe = VLASI = 0.) = ROMI = 1.godine. Leskovcu.3 % = RUSINI = 0. lov i ribolov sa šumarstvom-više od 580000.

kupovina neke robe i sl.1 % 7.Univerziteti postoje u Beogradu. Mađaraskom. žetve. Kragujevcu. Stalno podizanje nivoa opšteg i stručnog obrazovanja stanovništva jedan je od najvažnijih faktora razvitka privrede. učenika i studenata .prodaja poljoprivrednih proizvoda.OBRAZOVNA STRUKTURA: a) Do 10 godina = 3.) 1) Migracije po vremenu trajanja = DNEVNE (stalne dnevne migracije imaju višegodišnje ili višedecenijsko trajanje. 120000 ka Beogradu i 14000 iz grada prema okolnim naseljima i obratno. Ona počinje da se formira naseljavanjem Slovena. Od gradova najvedi broj dnevnih migranata ima Beograd. Bošnjaci u Tutinu.5 % nepismenih b) 27 % odraslih nepismenih v) 7 % = sedmi stepen obrazovanja (Pismenost je osnovica obrazovanja. Njih oko 317000 svakodnevno putuje iz jednog u drugi deo grada. Nišu. učenika i studenata. Novoj Varoši. Odvijaju se svakodnevno od domicila-stalno mesto stanovanja do mesta rada ili školovanja.. Preševu.34 teljstvom-više od 390000. Albanci na Kosovu) 9.MIGRACIJE (ili prostorna pokretljivost stanovništva u Srbiji veoma su izražene. Pomoravlju. Od davnina.dnevnih migranata. bilo je više od 1. prema Beogradu i iz njega ka drugim naseljima svakodnevno se krede oko 451000 radnika. Medveđi. Posle II svetskog rata poljoprivredno stanovništvo se ubrzano smanjuje. ) b) Katolička crkva. Crnogorci. ove migracije usmerene su ka Vojvodini.) 3) Staro izdržavano = 13. Otuda je geografsko premeštanje i mešanje različitih nacionalnih zajednica imalo presudan uticaj na današnju etničku sliku.) = SEZONSKE (Ppredstavljaju privremeno preseljavanje stanovništva radi obavljanja sezonskih poslova u poljoprivredi i građevinarstvu. Bile su prisutne na našim prostorima u prošlosti ali i danas. Makedonci. Prijepolju. Priboju.) 8. Braničevu.(u pograničnim delovima sa Hrvatskom. Razvoj privrede i širenje mreže škola prouzrokovalo je pozitivne promene u kulturno-prosvetnom stanju našeg stanovništva. Uglavnom su na relaciji selo-grad. Od završetka II svetskog rata broj nepismenih se stalno smanjuje. . a obrazovni nivo stanovništva poboljšava. Ostvaruju se uglavnom između nerazvijenihi razvijenih područja . Iz jednog u drugi deo grada.VERSKA STRUKTURA: a) Pravoslavna crkva-(Srbi. Bugari. Mačvi. a od početka 90-tih godina 20. Stigu. berbe grožđa i voda. One predstavljaju preseljavanje ili promenu mesta stalnog boravka iz različitih razloga i zadovoljavanja različitih potreba.( Albanci u Bujanovcu. deo albanskog stanovništva na Kosovu) v) Islam. Novom Sadu i Prištini.veka broj zaposlenih u privatnom sektoru privrede postepeno raste. U centralnoj Srbiji i Vojvodini 2002.tokom setve. Bijelom Polju. Povremene dnevne migracije obavljaju se s vremena na vreme radi zadovoljavanja nekih potreba npr. Novom Pazaru. Sjenici. stanovništvo Srbije se preseljavalo u velikom broju.1 milion radnika.

Šar. Makedonije. U tim selidbama Srbi su se naselili N od Save i Dunava. i 19 veku Vojvodina iz vojnih.) (5-Savremene migracije . Hrvatske. između Morave i Timoka) 2-Kosovska struja -(Obuhvatila je preseljavanje Srba s Kosova i Metohije i iz SE Srbije u N krajeve. političkih i ekonomskih razloga naseljena Nemcima.Rumunije i Bugarske. Smedereva i Velikog Gradišta. Pologa i Srbe iz Albanije. Oni su se naselili do Beograda. pod vođstvom Arsnija III Čarnojevida i 1739. okoline Skadra i krajeva oko Drima. Na našim vedim planinama . W Makedonije.veku. pa i van granica današnje Srbije. SE Srbije. naročito iz sela u gradove. E i W Srbiju. Kosova i Metohije. i u 19. Najpoznatiji sezonski građevinski radnici širom Srbije su Crnotravci.35 Negotinskoj krajini. do mađarsko-slovačke granice. Kopaonik i Besna Kobila ranije je bilo dosta sezonaca kosača. iz planinskih u ..naročito od sredine 20. Raške oblasti i drugih krajeva dobili zemlju oduzetu od velikoposednika i napuštene nemačke kude i zemljište. Krajem II svetskog rata.veka imaju veliki demografski obim.. Vlasinci. Oni su se pretežno naselili pod turskom vlašdu krajem 18.) 3-Vardarsko-moravska. i iseljavanje Nemaca. Grocke.(Obuhvatila je iseljenike iz Povardarja N od Demir Kapije.. Šumadiju. Posle II svetskog rata postepeno gube raniji značaj. Najviše su se naseljavali u okolinu Niša. Česima. Bosilegrađani i majstori zidari iz Osata u Republici Srpskoj.veka. do 19. BiH.) = STALNE 2) Migracije po mestu migriranja = UNUTRAŠNJE = VANJSKE = EMIGRACIJE = IMIGRACIJE (Od starih migracija najvedi značaj imaju one koje su nastale zbog turskih osvajanja od sredine 15. visoke Hercegovine i SW Srbije uglavnom u Šumadiju.Najvede plansko naseljavanje obavljeno je u Vojvodini posle donošenja Zakona o agrarnoj reformi 1945. ali i dalje prema E. više od 300000 Nemaca vratilo se u svoju zemlju. Slovacima i drugim etičkim pripadanicima. pod Arsenijem IV Jovanovidem Šakabentom. 4-Planska kolonizacija Austro-Ugarske -( Njome je u 18. do Budima i Sentandreje i još N. u sezonskim migracijama učestvuje i stanovništvo iz susednih zemalja . Najmasovnija preseljavanja ove vrste su velike seobe pod patrijarsima 1690. Na teritorijama gde su se oni naseljavali ved je điveo deo srpskog stanovništva. Poseban uticaj na etničke prilike u S Pomoravlju i na Kosovu i Metohiji imalo je doseljavanje Albanaca iz podgorine Prokletija. Stihijske migracije.): SMER KRETANJA MIGRACIJA: 1-Dinarska struja (Obuhvadeno je preseljavanje stanovništva iz Crne Gore. Mađarima. Tada su naseljenici iz planinskih i nerazvijenih predela Crne Gore.a iz nerazvijenih južnih krajeva. U novije vreme.

posle II svetskog rata su dominantne.- 36 - nizijske krajeve. 3) Migracije po načinu nastanka: a)EKONOMSKE b)PORODIČNE v)POLITIČKE g)SOCIJALNE 4) Migracije po načinu izvođenja: a)DOBROVOLJNE b)PRISILNE .

Mogu imati različita opšta imena. sezonska stočarska naselja na planinama nazivaju se "katuni". a druga nastaju: vikend naselja i kampovi .PRIVREMENA ( STALNA naselja su naseljena TOKOM cele godine više godina. izgledu. Najviše stalno naselje u Srbiji je Kopaonik. U Srbiji ima ukupno 6155 stalnih naselja. Tako u Vojvodini i NE delu centralne Srbije ratarska privremena naselja nazivaju se "salaši". funkcijama. Ona su nastanjena u vreme obavljanja ratarskih i vinogradarskih poslova. poznati turistički centar. vodovodna. vikendom itd. Vinogradarska naselja u Župi aleksandrovačkoj nazivaju se "poljane". (Pod funkcijama naselja podrazumeva se uloga naselja u privrednim i vanprivrednim delatnostima na užoj ili široj teritoriji. Ima ih u svim delovima Srbije i njihov broj se ni približno ne može odrediti. . Nalazi se na nadmorskoj visini od 1680 do 1770m.- 37 - NASELJA Naselja predstavljaju najvidljivije tvorevine ljudskog društva ili koncentraciju kuda i ljudi u određeno vreme na određenom prostoru.STALNA 2. mogu se podeliti na ratarska. MEŠOVITA 3. PRIVREMENA naselja se koriste samo u određenom delu godine. "trle".privremeno turističko boravište.) Po FUNKCIJI naselja se dele: 1. vinogradarska. genezi i drugim odlikama. Isto tako. letnji stanovi".) Po TIPU NASTAJANJA naselja se dele na: 1. GRADSKA=URBANA -urbanizacija=nagli porast gradova podpomognut seoskom radnom snagom zaposlenom u sekundarnim i tercijarnim ljudskim delatnostima. mešovita i gradska(urbana). ribarska. -infrastruktura=zajednički naziv za mreže: saobradajna. vikend naselja itd. a u Negotinskoj krajini "pimnice". decenija i vekova. stočarska. kanalizaciona. kao što je to slučaj s vedinom ratarskih i stočarskih naselja. Neka od njih vremenom iščezavaju. Kroz istoriju razvoja ljudskog društva naselja su nastajala i nestajala. "bačije". tokom sezone ispaše. elektronska i telefonska. Po aktivnosti njihovog stanovništva. "stanovi" itd. u turističkoj sezoni. "pojate". (Naselja Srbije se rarazlikuju po trajanju naseljenosti.Ona se po funkcijama dele na seoska(ruralna). -konurbacija=srastanje naselja u velikim industrijskim oblastima. SEOSKA (RURALNA): a) ZBIJENI TIP b) RAZBIJENI TIP 2. a u Mačvi "kolebe". broju stanovnika.).

šume. Početkom 21. zanatske i radnje. bolnice.poljoprivrednu proizvodnju. turistički. Kuršumlije.uređenosti i zanimanju stanovništva između sela i grada.veka.kude za stanovanje i objekti seoske ekonomije (štale. Postoje i sela koja su po broju stanovnika veda od mnogih gradova . tj. Pomoravlju. Česti su primeri da su pojedina sela međusobno srasla. građevinski. blizina izvora. zdravstvenu i veterinarsku stanicu. Trgovište u SE Srbiji i manja industrijska središta. U njima su oko kuda vodnjaci.Gradovi su po pravilu najveda i najznačajnija ljudska naselja. skladišta agrarnih proizvoda gusto su koncentrisani-u blizini su. na gradski način planirane i prosečene ulice. Sečanj u Banatu.. koje su ovde sprovodile kolonizaciju u XVIII i XIX veku. Sela nemaju infrastrukturu. livade i druge poljoprivredne površine.veka bez stalnih žitelja su ostala neka sela kod Bačke Topole. u Srbiji su izdvojena dva osnovna tipa sela: a)ZBIJENI TIP SELA . Sela u Šumadiji manje su razbijena. pa su podeljena u mahale (male. stanicu milicije. Mnoga naselja na Kosovu i Metohiji u kojima su vekovima živeli Srbi nasilno su ili prinudno raseljena krajem 20. u centralnoj Srbiji i Vojvodini bilo je 104 sela sa 20 i manje stanovnika. Seoska naselja su najstarija i nabrojnija vrsta stalnih naselja u Srbiji. Mnoga od njih su poslednjih decenija spontano raseljena.ravničarskih i planinskih. Po izgledu. Kotlinsko dolinska su na stranama kotlina i dolina. Takvih sela ima u skoro svim delovima Srbije. kotlinsko dolinska i na ravničarska. Mogu biti administrativni centri npr. sela se prostiru preko nekolikop susednih bregova. Imaju i druge funkcije: rudarsku. ustanove kulture itd. od 1867. i početkom 21.. škole za šire podrčje.MEŠOVITA NASELJA .Mešovita naselja su po izgledu. Sela razbijenog tipa uglavnom su rasprostranjena u brdskim i planinskiom predelima Srbije. zaseoke). pašnjaci. rasporedu kuda i njihovom prostiranju. Selevac. vodnjaci. Ravničarska sela panonske nizije imaju razvijeno i ratarstvo i stočarstvo. turističku. trgovački. Sela se prema položaju dele na planinska.god Austro-Ugarske. raspored poljoprivrednih površina i mogudnosti snabdevanja vodom (plitka izdan. Sela u Mačvi su se razvila sa obe strane puta u nizu. Kada selo dobije osmogodišnju školu.ova sela obuhvataju više međusobno odvojenih delova.. sedište opštine. Bujanovca i Preševa. sela u Mačvi. političko- . a između pojedinih kuda i vodnjaka vijugaju uski putevi Na položaj sela najviše su uticali reljef. vodovod. reke).i 2inicijatori su preobražaja vedih ili manjih teritorija i naselja u svojoj okolini. Niške Banje. U nekim selima su ostala samo staračka domadinstva. između kojih se nalaze oranice. kulturni. Po popisu iz 2002. U gradovima živi vedi broj stanovnika (mada ima i sela sa vedim brojem stanovnika) i oni imaju dvostruki značaj:1-glavni su nosioci privrednog i kulturnog razvoja svake države. Takva su vojvođanska sela. U Raškoj i Starom Vlahu. školski.GRADOVI predstavljaju obično stalna naselja koja imaju brojne funkcije. Knjaževca. Vedi gradovi su važni saobradajni. pijacu. prave i seku se pod pravim uglom.- 38 - (1. sud. U Vojvodini su sela nastala u vreme Austrije i kasnije. 2. Planinska sela su obično mala. a na stranama su vodnjaci. Na ravnim i blagim padinama su oranice. živinarnici.SELA su manja i slabije uređena stalna ruralna naselja koja imaju samo jednu funkciju . pretežno naselja stočara. pašnjaci i šume. ulice su široke.Azanja. 3.nastaju prerastanjem razvijenih sela u naselja vedeg društveno-ekonomskog značaja. 66% od ukupnog broja ima samo do 500 stanovnika. Posle II svetskog rata ona uglavnom beleže negativan razvoj. obavljaju se primarne ljudske delatnosti. građevine u neprekidnom nizu duž ulica. u kojima se više od polovine stanovništva bavi nepoljoprivrednim delatnostima i koja imaju gradske odlike. Nastala su na dodiru različitih poljoprivrednih površina . prosvetnu i ostale. b)RAZBIJENI TIP SELA . To su pre svega seoske varošice i mala nasrelja uz vede fabrike i poljoprivredna dobra. Knid u Šumadiji. U strukturi sela znatno preovlađuju mala sela. Sela su geometrijskog oblika..

-urbanizacija -konurbacija -infrastruktura) Po POSTANKU . U Srbiji ima 194 gradska naselja. dok su im periferni delovi zadržali obeležja sela . Naši gradovi se razlikuju po broju stanovnika.. Presudan uticaj na njihovo formiranje imale su prirodne odlike terena . Duprija *Evropski tip.razvio se iz vedih panonskih sela. Novi Pazar. istog su postanka i čitlučka sela stvarana u mnogim delovima Srbije u vreme turske vladavine. Niš i Kragujevac. Priština.PLANSKA. Novi Sad i dr. kao što su sela Čitluk kod Ljubovije.Aleksinac. Najvedi gradovi u Srbiji su Beograd. Tip grada našeg vremena su novi delovi svih naših gradova koji su podizani posle Drugog svetskog rata. Tako.seoskih varošica . Njihov naziv je turskog porekla. voda i dr.Novi Sad. stepenu razvijenosti i drugim obeležjima. Novi Sad. STIHIJSKA . Ovoj grupi pripadaju ušorena sela u Mačvi i nekim delovima Velikog Pomoravlja.razvio se iz vedih sela . Sva gradska naselja u centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji imaju planski razvoj.PLANSKA 2. U najvedem broju gradova vedina zaposlenih ljudi radi u sekundarnim i tercijarnim ljudskim delatnostima.STIHIJSKA (1.Polazište razvoja planskih naselja predstavljaju određene vrste planova. Izvestan broj naselja stvoren je određenim intervencijama vlasti u nekim istorijskim periodima. * Balkanski tip-očuvao se delom u krajevima koji su najduže ostali pod turskom vlašdu. gradskim naseljima pripada Bosilegrad sa 2700 stanovnika i Beograd sa 1 120 000. NAČINU FORMIRANJA naselja se dele na: 1.) ..na Kosovu i Metohiji i Raškoj Prizren. Ped *Patrijarhalni tip.39 – upravni i zdravstveno-bolnički centri. bitne za život i rad stanovnika.Najvedi broj naših naselja stihijski je nastao u različitim fazama razvoja ljudske civilizacije. U njima su ulice široke i popločane. Tipovi gradova: * Panonski tip.nastao je po uzoru na gradove srednje Evrope . čitluk ili čifluk je veliko tursko imanje na kome su radile čifčije..plodno zemljište. Naselja Vojvodine su formirana kao planska u vreme austrijske kolonizacije. pogodan teren za izgradnju naselja.. Kruševca i Sokobanje.Beograd. Po prestanku te vlasti ona su se dalje spontano razvijala. Subotica. nastala u vreme vladavine Miloša Obrenovida.

W priobalju Crnog mora i Aziji.) ISTORIJA GRADA: . pa potom obnavljan. Austrijanci. Novi Beograd od Save i Dunava prema Fruškoj gori. Tada je despot Stefan Lazarevid svoju prestonicu iz Kruševca u Beograd.oktobra 1918. -1595.75m/NV nizijski grad 2. Mađari. prvi put se pominje u ovom žitiju. Nalazi se na raskrsnici kopnenih. Beograd ima više spomenika i drugih . na brežuljcima Šumadijske grede. utvrđenje. Turci i Nemci. Beograd se nalazi na slojevima različitih stena: krečnjačkih.) -Iz predslovenskog doba potiče njegovo ime SINGIDUNUM.) -Sloveni ga naseljavaju u VII veku. nalazišta kod Obrenovca.) -1284. U Prvom svetskom ratu oslobođen je 1. Grad i pod Rimljanima zadržava svoje ime. prema sremskoj lesnoj zaravni) 3)PODUNAVSKI-(Karaburma i Višnjica na desnoj obali Dunava) 4)BANATSKI-(Borča.U njemu se ukrštaju važnije kopnene saobradajnice koje iz N.5000godina=pronalazak ljudske lobanje (Istorija Beograda počinje pre više od 5000godina pre nove ere. (Tokom istorije Beograd je 40 puta do temelja rušen i paljen. a u Drugom svetskom ratu 20.veka postaje prestonica srpske države. On je odredio i gradsku slavu – Spasovdan. Krnjača) (Položaj Beograda je povoljan. Od IX do XIII veka pored Vizantinaca. na dodiru Panonske nizije i S oboda Panonskog basena. srednjei W Evrope vode prema E Sredozemlju. SINGI od dačkog plemena Singi i keltske reči DUNUM= grad. Obrenovac.FIZIČKO GEOGRAFSKI: 1)ŠUMADIJSKI-(leži na šumadijskoj gredi koja se od Avale spušta ka Kalemegdanskom bregu i tvrđavi i obalama Save i Dunava) 2)SREMSKI=POSAVSKI-(Umka.god po naredbi turskog paše mošti Svetog Save su iz manastira Mileševe prenete i na Vračaru spaljene. Uz tvrđavu se razvilo podgrađe ili Donji grad sa civilnim stanovništvom. Podignut je na stavama Save i Dunava. oktobra 1944. vodenih i vazdušnih puteva. pronađena prilikom kopanja temelja za Bajlonijevu pivaru.god. Jasniji tragovi stare civilizacije vezani su za neolit: kultura u Vinči. za koje se veruje da potiče od belih tašmajdanskih krečnjačkih stena . Najstariji tragnaseljenosti predstavlja lobanja pračoveka. Srbi doseljavaju Beograd -Početkom 15. (U II veku podignuta je tvrđava za smeštaj rimske vojske. Žitija svetog Klimenta Ohridskog –(Pod današnjim imenom. magmatskih i metafornih. -878. u Žarkovu i Vrčinu. Ovča.- 40 - BEOGRAD POLOŽAJ: 1. Poznat je kao N kapija Balkana i S kapija Panonskog basena. osvajaju ga Bugari.MATEMATIČKI: 44step 49’ 14’’ NGŠ 20step 27’ 44’’ EGD 116. god.

. Vračar... Muzej grada Beograda. Hrvati. Lazarevac. Obuhvata više manjih celina: Skadarlija. Bulevar kralja Aleksandra. Trg republike. Sopot. Rakovica i Novi Beograd -4 gradske opštine s mešovitim gradskim i seoskim odlikama: Voždovac. Nemanjina. Terazije. državnoj administraciji i obrazovanju. Botanička bašta. Romi. Košutnjak. Palilula i Zemun – na periferijama ovih opština nalaze se seoska naselja sa poljoprivrednim stanovništvom. Jugoslovensko dramsko. Trg Nikole Pašida. Pionirski park. Savski venac. . Vojni. Makedonci. Pedagoški. Oko 400 000 radnika zaposleno je u građevinarstvu. saobradaju. Reke: Dunav. Znatnom vedinom srpsko stanovništvo. zdravstvu. Zemun. Vaznesenska. Sava i Topčiderska reka pripadaju Crnomorskom slivu. Cerak. Kralja Petra. Crveni krst. crkva Svetog Marka. Spomenici: Spomenik oslobodiocima Beograda. Cvijidev. zgrada Narodne banke. Čukarica. Kneza Miloša. knezu Mihailu.41 objekata koji svedoče o njegovoj zanimljivoj istoriji i bogatoj sadašnjosti. Železnik. Kapetan Mišino zdanje. -U Beogradu živi 12% ukupnog stanovništva Srbije. -Beograd U UŽEM SMISLU čini 10 gradskih opština: -6 potpuno gradskih: Stari grad. po popisu 2002.... Saborna.. Trgovi: Terazije. Banovo brdo. Spomenik zahvalnosti Francuskoj. Čukur česma.. Barajevo. Ima 31 fakultet. Novi Beograd. Tašmajdan. Vuku Karadžidu... Glavna naučna ustanova SANU – Srpska akademija nauka i umetnosti. Neimar.. crkva Svete Petke. industriji. Kalenid. Kalemegdan. Dositeju Obradovidu.. Muzeji: Narodni.g. ZOO vrt. Zvezdara teatar. Mladenovac... Topčider. Vukov i Dositejev. Parkovi i izletišta: Ada Ciganlija. Stari i Novi dvor.. Pozorišta: Narodno. Zatim:Crnogorci. Goranci. Studentski trg.. spomenici Jovanu Cvijidu. Obrenovac i Surčin. Muslimani. Beogradsko dramsko. crkva Ružica. -Beograd U ŠIREM SMISLU čini 10 gradskih opština i još 7 u njihovom okruženju: Grocka. trgovini. Politički i administrativni centar. Atelje 212. Karaburma. sa izraženim godišnjim dobima. 1. Etnografski. Dedinje.2 miliona stanovnika. Sakralni objekti: hram Svetog Save. Avala. -Beograd je najvedi i glavni grad Srbije. Zvezdara. Dordol. Ulice: Knez Mihailova. Spomenici građanske arhitekture:Konak kneginje Ljubice. Kralja Milana. Univerzitetski centar sa oko 90 000 studenata. Klima u Beogradu umereno-kontinentalna.. Narodna skupština.

sekundarne (ekstraktivna industrija. lov. a potom društvena u vreme društvenog samoupravljanja od 1950. (proizvodno) zanatstvo (kod Kaje u svesci piše da su razlišite privredne oblasti grupisane u privredne i vanprivredne delatnosti. elektrifikaciji.. sitnoj sirotinji.? 2)SOCIJALISTIČKA FAZA razvoja privrede traje od kraja Drugog svetskog rata pa sve do poslednje decenije 20. administrativno-političke delatnosti) -USLOVI (FAKTORI) RAZVOJA PRIVREDE: 1. Preovladavalo je privatno? vlasništvo. tipovi zemljišta. . a u industriji i drugim privrednim granama nacionalizacija (banje. kvartarne (obrazovanje.godine privatna svojina je prevedena u društvenu (državnu) a potom u samoupravljanje. građevinarstvo 4. proizvodnju sirovina za različite industrijske grane. rudnici). socijalistički preobražaj privrede.godine. 2.) 1950 Primat razvoja dat je industrijalizaciji. Engleske i Nemačke. ulaganje u rudarstvo: Novo Brdo. stambena i komunalna delatnost) 4. saobradaj 5. industrija 3. ugostiteljstvo. (U knjizi piše da je ranija privatna svojina postala najpre državna (1945-1950). proizvodno zanatstvo) 3.) -VRSTE LJUDSKIH DELATNOSTIi: 1. sve vrste sportova. oduzeta je zemlja od veleposednika na osnovu zakona koji donosi država i deli se bezemljašima.veka. zdravstvo. To znači počinju počeci razvoja industrije i kapitalizacije društvenog sistema. tercijarne (saobradaj. -PRIVREDNE (RADNE) OBLASTI: 1. 1950. energetski izvori. šumarstvo 6. u svim granama poljoprivrede dominirao je živi rad čoveka potpomognut snagom životinja. (Privredni razvoj se primenjivao po petogodišnjim planovima. čime je zemlja stigla na nivo razvoja srednje razvijene industrijsko-poljoprivredne zemlje. versko građanskim ratom i NATO bombardovanjem Srbije 1999.- 42 - PRIVREDA Predstavlja eksploataciju prirodnih materijalnih dobara. obrazovanju radnika. trgovina.god. Industrija se razvijala pod uticajem kapitala Francuske. građevinarstvo. prelazi se na tržišnu ekonomiju zasnovan na privatnoj svojini. turizam. šume). Bila je zastupljena ekstenzivna poljoprivreda tj. Drugi talas tranzicije počinje 2001. primarne (poljoprivreda.. turizam i ugostiteljstvo 7. U zemlji se. šumarstvo) 2. poljoprivreda 2. Počinju promene u svim oblicima društvenog života. vode. Zemlja je bila tipično poljoprivredna. prirodni faktori: materijalna dobra (rude. 3)PERIOD TRANZICIJE započinje u našoj zemlji 1989. uslužno zanatstvo. Uvodi se socijalizam kao društveni poredak tj. Raspadom SFRJ. Prinosi sa jedinice obradive površine bili su veoma niski.Ekonomskom blokadom je zaustavljen privredni razvoj Srbije. ribolov. tehnike i tehnologije 4-stručna radna snaga -FAZE RAZVOJA PRIVREDE 1)PREDRATNA FAZA razvoja privrede traje period sve do kraja Drugog svetskog rata. Trepča. društveni uslovi ili faktori: 1-ekonomsko-politički predstavlja skup mera koje država preduzima u pravcu razvoja privrednih delatnosti 2-politički = promena političkih sistema 3-razvoj nauke. pošte. područje Kopaonika i okoline Krupnja. prerađivačka. kao faza razvoja povratka imovine oduzete za vreme socijalističke faze. proizvodnju gotovih proizvoda i obavljanje usluga u cilju podmirenja različitih ljudskih potreba. klima.) U poljoprivredi je izvršena agrarna reforma tj. reljef. ova tranzicija je zaustavljena.

obezbeđivanjem sirovina za različite industrijske grane za proizvodnju gotovih proizvoda u cilju podmirenja različitih ljudskih potreba. veterinari. 2)INTENZIVNA=NAPREDNA=MODERNA poljprivreda razvija se od 1950. (Proces isušivanja močvarnih površina i gradnja kanala za navodnjavanje jer su u Vojvodini i središnjoj Srbiji-u Pomoravlju i dolini Timoka.društveno-geografski a)ukupno poljoprivredno stanovništvo b)poljoprivredna gustina naseljenosti v)prirodni priraštaj g)migracije iz sela u grad d)obrazovanost poljoprivrednog stanovništva đ)stručni kadar (agronomi. voda.klima 5.agrarna politika ili poljoprivredna politika predstavlja skup različitih mera koje državni organi preduzimaju na planu razvoja i unapređenja poljoprivrede. POLJOPRIVREDA POLJOPRIVREDA predstavlja granu privrede koja se bavi gajenjem i iskorištavanjem različitih biljnih i životinjskih vrsta. 2)DRUŠTVENI USLOVI=ANTROPOGENI: 1.tipovi zemljišta Prirodni uslovi utiču na vrste. USLOVI ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE: 1)PRIRODNI USLOVI: 1. intenzivnije posle 1963. Teži se uređenju svih elemenata privrednog i društvenog razvoja po preporukama EU kao na primer stvaranje velikih kompanija. Odlikuje se savremenim sredstvima obrade zemlje (traktori.vode 4. PRIMENI SAVREMENIH AGROTEHNIČKIH MERA: a)MELIORACIJA=navodnjavanje i isušivanje poljoprivrednih površina. Vrši se i melioracija slatina-slanog zemljišta u Vojvodini. česte su godine sa sušnim letima. plug) ili eventualno potpomognuti snagom životinja. Srbija raspolaže sa velikim brojem povoljnih uslova u gajenju srednjoevropskih kultura a ponegde i suptropskih. zatim u dolinama . pograničnom planinskom delu prema Bugraskoj. Uglavnom se proizvodi za sopstvene potrebe. u mnogim delovima Kosova i Metohije. gajenje stoke 2. -TIPOVI PROIZVODNJE: 1)EKSTENZIVNA=PRIMITIVNA=ZAOSTALA poljoprivredna proizvodnja traje sve do Drugog svetskog rata. sa neznatnim tržišnim viškovima. Usitnjenost poljoprivrednih površina i iscepkanost sa nekvalitetnim semenima i rasama davali su niske prinose sa obradive površine. Bilo je zastupljeno privatno vlasništvo u svojinskim odnosima. Od svih ljudskih delatnosti poljoprivreda najviše zavisi od prirodnih odlika sredine.godine Ustavom zemlje ukinuta je društvena svojina i uvode se slededi svojinski odnosi: privatna.godine. (Odlikuje se pretežno naturalnom proizvodnjom.reljef 3. Ovaj tip proizvodnje i danas je zastupljen u nerazvijenim delovima Srbije: planinskim krajevima centralne Srbije. zadružna i javna tj državna).geološka građa stena 2. kombajni). U Vojvodini i Mačvi. poljoprivredni tehničari) e)tržište=ponuda i tražnja ž)način obrade zemlje. gde su se poljoprivredni radovi obavljali ručno korišdenjem primitivnih sredstava za rad (motika.god.43 2006. veličine prinosa i obim proizvodnje.

Najviše sistema za navodnjavanje u Vojvodini. Uglavnom se proizvodi u Vojvodini više od 55% ukupne proizvodnje (služi za ishranu ljudi i stoke.- 44 - Velike. v) raž. UVOZ PLEMENITIH RASA. ječam (služi za proizvodnju piva.uspeva do 800m/nv. Najviše se proizvodi i najvede prinose daje u Vojvodini. (hmelj u Vojvodini. Mačvi i Kosovskoj kotlini b) kukuruz . Pomoravlju.GAJENJE ŽITARICA. Veliki značaj za proizvodnju hibridnog kukuruza ima Institut za kukuruz u Zemunu. ali je glavno područje Dragačevo). . duvan u S Pomoravlju. svojim korenom soja unosi azot u zemljište i poboljšava njegovu plodnost. (Intenzivna poljoprivredna proizvodnja je zastupljena u Vojvodini. u velikim poljoprivrednoindustrijskim kombinatima.UŽA SRBIJA=47% 3. STVARANJE VELIKIH POLJOPRIVREDNIH KOMBINATA g)MEHANIZACIJA predstavlja upotrebu različitih poljoprivrednih mašina. dosta vlage i veliki utrošak radne snage.KOSOVO I METOHIJA=37% 4. suncokreta sa vedim % ulja. kukuruza. Zapadne i Južne Morave melioracijom brani od poplava. Najviše se gaje u planinskim predelima do 1500m/nv. specijalizacija i tržišni karakter proizvodnje. krompira. To je sistem Dunav-Tisa-Dunav. proizvodnjom i obezbeđenjem sirovina za neke industrijske grane.) Intenzivnu poljoprivredu karakteriše još i visoki prinosi po hektaru i grlu stoke i mali utrošak žive radne snage. (Ona omogudava obavljanje poljoprivrednih radova na vreme i u najkradem mogudem roku. Pomoravlju.RATARSTVO je grana zemljoradnje koja se bavi gajenjem različitih kulturnih biljaka.) b)HEMIZACIJA-(obuhvata poboljšavanje plodnosti zemljišta đubrenjem i zaštitu bilja od insekata i bolesti). pasulj . Podrinju) -POVRTLARSKE KULTURE: Zahtevaju plodni šemljište. Pomoravlju.) -UČEŠDE OBRADIVOG ZEMLJIŠTA U SRBIJI: 1.INDUSTRIJSKE BILJKE:: -šederne biljke: šederna repa (u Vojvodini.PANONSKA NIZIJA=87% 2. soja od njih se dobija ulje. Obuhvata: . 1-hemijska đubriva-pošto nema dovoljno stajskog koristi se veštačka 2-pesticidi: -herbicidi predstavljaju grupe pesticida koji se koriste za uništavanje biljnih korova -fungicidi=pesticidi kojima se vrši uništavanje biljnih bolest -insekticidi=pesticidi kojima se vrši uništavanje insekata v)SELEKCIONIRANJE I UKRŠTANJE BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH VRSTA-stvorene nove sorte pšenice. Mačvi.uspeva do 900m/nv. 60% površine Srbije zastupljeno je gajenje žitarica. a može da se koristi kao uljarica. Kosovskoj kotlini. za proizvodnju alkohola). Stigu i na Kosovu i Metohiji) -tekstilne biljke: konoplja se gaji=okolina Odžaka. gde su lošiji klimatski i pedološki uslovi . Mačvi. Krompir (u svim delovima. Pomoravlju. Ti kombinati imaju zaokružen proces proizvodnje od proizvodnje agrarnih proizvoda do industrijske prerade. ovas ili zob (za ishranu stoke).SRBIJA=54% POLJOPRIVREDNE GRANE 1)ZEMLJORADNJA 1. Ratarstvo je najrasprostranjenija grana. Niška i Leskovačka kotlina lan=Centralna Srbija -uljarice: suncokret (u Vojvodini. i na kosovu i Metohiji) uljana repica. šederne repe sa vedim % šedera. gaji se u Vojvodini). i to: a) pšenica .

opada mu značaj 70-tih godina 20. smederevka.. sjenička. a podižu se moderne plantaže. -razvoj farmerskog živinarstva povedan pa i potrošnja mesa i jaja i industrijska prerada živinskog mesa i perja. 2)STOČARSTVO: govedarstvo.veku pre nove ere u okolini Smedereva i na Fruškoj gori. Zastupljeno okudničko i plantažno vodarstvo.pešterska. belgijski i dr. Valjevska Podgorina.. pešterska. -ovčarstvo :u planinskim predelima. Živinarske farme u okolini skoro svih naših gradova. grašak.. pobrđima i nižim visoravnima. crno-belom holandskom govečetu. Odabiranjem i ukrštanjem najboljih grla. i visokih cena i izvoza konjskog mesa najviše u Italiju. gde je velika proizvodnja žita i krmnog bilja. industriju tekstila. goveda. boranija... Ime za konje. karlovački i banatski rizling. svrljiška. živinarstvo. konjarstvo. 2. američki durok. Jabuke plantaža PK Smederevo.Plantaže višanja oko S Morave. berkšir. gajenje pčela itd.Trstenika. Leskovca i Aleksinca). niska stabla gusta sadnja.VINOGRADARSTVO-stara grana. Zobnatica. najpoznatiji gradištanac i trešnjar). švedski landras. u Srbiji ima malo stoke. Ona traže dobru negu i ishranu. cigaja. ovčarstvo. paradajz. Rase stoke: primitivne. a tokom leta isteruje se i na pašnjake i livade. U ukupnoj proizvodnji voda šljiva učestvuje sa oko 50%. Šljiva najrasprostranjenija.. -govedarstvo: preovlađujude domade goveče buša postepeno ustupa mesto plemenitim rasama:simentalskom. Do 700m/nv gaje se srednjo-evropske vrste voda. Ljubičevo uzgajaju se plemenite rase . u kojima se zbog redova sa malim razmacima onemogudavaju upotreba mašina. Podrinje.VODARSTVO: Reljef. Smederevo. i 3. paprika (najviše u okolini Horgoša.U Šumadiji. Najrasprostranjenije su domade rase: posavski konj i bosanac (brdski konj). ovce i koze=papkari. visoki prinosi. Zasadi malina oko Ivanjice i Arilja. engleski polukrvni.lipicaner. Prvi čokoti u našoj zemlji zasađeni u 4. breskve. Metohija. U ergelama kao što su Karađorđevo. grahorica. Domade rase: pramenka. Znatno se smanjuje broj konja. jabuke.) . Vinogradarski krajevi: Župa aleksandro vačka. -konjarstvo . prokupac.Krče se stari vinogradi. trešnje. Od rasnih najviše merino ovca. -KRMNO BILJE=biljke koje se gaje radi uzgoja stoke: crvena i plava detelina. vranjski kraj. -svinjogojstvo-svinjarstvo: ranije rase mangulica i moravka zamenjene rasama koje daju vede prinose po grlujorkšir. Ukupan stočni fond više od 25 miliona grla.Više od 44 miliona rodnih stabala.Srbija je od davnina proizvođač i izvoznik voda i vodnih prerađevina. 3.-važne su i zbog poboljšanja plodnosti zemljišta-svojim korenom unose azot i kiseonik u zemljište. Timočka i Negotinska krajina. jer se isključuje konjska vuča u obavljanju poljoprivrednih i drugih radova.. kožnu industriju i ishranu ljudi. posebnom negom i ishranom u naprednim stočarskim zemljama nastale su plemenite rase stoke visoke produktivnosti. Čačanskoj i Požeškoj kotlini. šljive.Najpovoljniji uslovi za razvoj stočarstva su u plodnim ratarskim krajevima. kruške.Leskovac. Naša poznata vina: fruškogorski biser.45 pretežno se gaji kao međuusev.mulei mazge=kopitari. stada se leti napasaju na planinama gde postoje stošarska naselja a zimi ih vradaju u sela na zimovanje i štalsko (intenzivno) u nizijama. Stočarstvo predstavlja poljoprivrednu granu koja se bavi uzgojom životinja za prehrambenu industriju.Prelazne rase nastaju ukrštanjem grla plemenitih i primitivnih rasa. Fruška gora i Vršačke planine. magarce. višnje. svinjogojstvo. kajsije.Jagodina. stočna repa. Stoka boravi u stajama i hrani se pretežno krmnim biljem. Stari način stočarenja (katunsko) zastupljeno je u planinskim predelima.. Primitivne rase nastale su od divljih životinja bez posebnog čovekovog uticaja pa su niskoproduktivne. stočni grašak.veka. klima i zemljište pružaju povoljne uslove. Srazmerno poljoprivrednoj površini i broju stanovnika. plemenite i prelazne.

Deli Jovanu.6% 3. erodirano i poljoprivredno zemljište.LISTOPADNE ŠUME čine oko 50% šumskog fonda od čega 25% dolazi na bukove šume. pa su stoga značajne i za opstanak ljudi.(Pošumljavaju se goli tereni i krš. UNAPREĐENJE ŠUMA: -Godišnje se pošumi oko 6000ha sa oko 20 000 000 sadnica četinarskih. višnje. Na promeni strukture i kvaliteta naših šuma-šumarski fakulteti i insituti. 2-USISAVANJE RAZLIČITIH VRSTA ZAGAĐIVAČA (prašine iz dimnjaka) 3-UTIČE NA POVEDANU VLAŽNOST VAZDUHA 4-UTIČE NA SPREČAVANJE EROZIJE 5-ČINE STANIŠTA MNOGOBROJNIH ŽIVOTINJSKIH I PTIČIJIH VRSTA (Šume imaju značajan udeo kao element prirodne i životne sredine. živi pesak. kruške. unapređivanjem iskorišdavanjem i obnavljanjem šumskog fonda u zemlji. grmlja i šiblja. ..6% 2. VRSTE ŠUMA: 1. 1ha površine šuma proizvede 800kg kiseonika za jedan dan.) 2.46 ŠUMARSTVO Šumarstvo predstavlja granu poljoprivrede koja se bavi gajenjem.UŽA SRBIJA =75. slatine. -Srbija ima 2.(29% Kaja) -godišnji prirast šuma= 6.) -Oko 90% šumskog fonda nalazi se u vlasništvu države i njime gazduje JP „Srbija šume“. U SE Srbiji šume su uglavnom slabe.4 miliona ha površina pod šumama.VOJVODINA =6.. zato se i zovu „zelena pluda“ u životu ljudi. (najniži sloj do 600m/nv zahvataju hrastove šume. Povezati sa plantažama šuma) -ZNAČAJ ŠUMA: (šumski ekosistemi) 1-PROIZVODNJA KISEONIKA-proizvodnja kiseonika kao značajan faktor ekosistema.ČETINARSKE ŠUME-bor. Bogate šumama su Jastrebac. smrča. Oko 60 000ha spada u domen negovanja šuma. listopadnih vrsta i vodkarica (divlje jabuke. Kopaonik. Proizvodnja šumskog semena ima posebno mesto u razvoju šumarstva-Centar za šumsko seme u Požegi.godišnje se poseče šuma BOGATSTVO ŠUMA U SRBIJI PO REGIJAMA: 1. trešnje itd).8% (U E Srbiji najvedi kompleksi šuma nalaze se na Miroču. i planine Starog Vlaha i Raške..2 miliona m kubnih -zalihe drvne mase oko 235 miliona m kubnih -oko 4 miliona m kubnih godišnja eksploatacija tj.KOSOVO I METOHIJA =17. Kučaju i Homoljskim planinama. Na osojnim stranama zaklonjenim od Sunca bukve ima i ispod 500m/ nv pa čak i ispod 300m/ nv. negovanjem. rastu u planinskim predelima iznad 700-800m/nv. jela. Ima oko 200 vrsta različitog drveda. pogotovo industrijskih gradova. retko do 1000m/nv. Iznad pojasa hrastovih nastavljaju se bukove šume.

građevinsku. Šume nekih naših planina – Golija i Tara. uglavnom kao hrana za goveda. Šar planina i Kopaonik u visokoplaninske oblasti sa očuvanim ekosistemima.Kajina sveska. a četinara za 15-20 godina. koje se uglavnom vrši na terenima prirodno predodređenim za šume. ---Povezati sa unapređenjem šuma) .) -PLANTAŽE ŠUMA (Pored pošumljavanja. produžavaju vreme snežnog pokrivača. (Smanjuje se seča ogrevnog drveta. Sve biljke proizvode kiseonik a udišu ugljendioksid što znači biljni i životinjski svet i čovek nalaze se u međusobnoj zavisnosti. šume smanjuju brzinu vetra smanjuju dnevno kolebanje temperatura. 1ha gradskog zelenila "uzme" iz vazduha 50-70 tona prašine smanjujudi njenu koncentraciju 30-40% u troposferi.Plantaže topole stižu za 8-12 godina.47 Npr. a povedava proizvodnja rezane građe i industrijskog drveta. Ranije je seča drveta vršena samo na lako dostupnim mestima prvenstveno duž saobradajnica. Na plantažama se sadi i gaji drvede manje vrednostikanadska topola i vredniji četinari. tekstilnu industriju. a u teško pristupačnim mestima trunule su velike količine drvne mase. dobijanje toplotne energije kao i fosilizaciju-ugljevi koji čine značajnu sirovinu u hemijskoj industriji. svrstavaju se u očuvane šumske sastojine. Posle Drugog svetskog rata izgradnjom šumskih puteva omogudena je eksploatacija šuma i iz nekada nepristupačnih delova. a Prokletija.) ISKORIŠDAVANJE ŠUMA: -Drvna masa predstavlja sirovinu za drvnu. podižu se i plantaže šuma na terenima slabih šuma i na obradivom zemljištu. Na plantažama se između redova drveda uzgajaju ratarske kulture.

Kostolački. .(u Crnoj Gori Pljevljanski).godine zbog eksplozije metana i pogibije preko 100 rudara. Aleksinački (zatvoren je 1988. 2)MRKI UGALJ – baseni: Sokobanjski. 3)LIGNIT – baseni: Kosovski. (u Crnoj Gori Beranski). Nikola Tesla A i B u Obrenovcu (Kolubarski basen) . Vrška Čuka i Podvis (E Srbija).TERMOELEKTRANE: 1. Resavski (kod Despotovca). -PODELA INDUSTRIJE PO PREDMETU RADA: 1)ENERGETIKA 2)EKSTRAKTIVNA INDUSTRIJA (RUDARSTVO) 3)PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA -PODELA INDUSTRIJE PREMA NAMENI DOBARA: 1)TEŠKA a)METALURGIJA -crna -obojena b)METALNA -metaloprerađivačka -mašinska -elektronska -brodogradnja -drvno-prerađivačka -teška hemijska 2)LAKA a)PREHRAMBENA b)TEKSTILNA v)INDUSTRIJA KOŽE I OBUDE g)INDUSTRIJA NAMEŠTAJA d)FARMACEUTSKA đ)LAKA HEMIJSKA TEŠKA INDUSTRIJA ENERGETIKA 1)KAMENI UGALJ: Jarando (dolina Ibra). Drmno i Kostolac (Kostolački basen) 2. obod Panonske nizije. zbog vedih potreba razmatra se ponovno otvaranje više rudnika ovog basena). Kolubarski.- 48 - INDUSTRIJA Predstavlja glavnu privrednu delatnost koja se bavi proizvodnjom sredstava za proizvodnju (teška industrija) i proizvodnjom materijalnih dobara namenjenih širokoj potrošnji.

7)Bor . Lece (okolina Lebana). topionica Zajača). Čilea. 6)Sb .3 i 4 RUDNA NALAZIŠTA 1)Fe . ugalj se nalazi na najmanjoj dibini.2. Kosovo A i B (Kosovski)-najkvalitetniji.gvožđe: nema ni jedan rudnik tehnički isplativ. Perua i Ukrajine. Janjevo. Kižnica. Kriva Feja). Bajina Bašta i Višegrad 3. 6)VODNE SNAGE : Dunav i Drina imaju najvedu vodnu snagu u zemlji i pokrivaju 68% podmirenja potreba.49 3. Melenci i Elemir. HIDROELEKTRANE: 1. Morava u Svilajncu (Resavski basen) 5. b)sekundarno=dolina Peka. Nalazišta: Boljevačka kotlina.LIM=Potped i Bistrica 7. okolina Vrnjačke Banje. Kolubara u Velikim Crljanima (Kolubarski basen) 4.DUNAV= Đerdap I i Đerdap II 2. Timoka.VLASINA=Vrla 1. Novo Brdo.IBAR=Gazivode 5. obod Kosovske kotline (Trepča. 2)Ni: Goleš. Ajvalija. Jermenovci. S od W Morave. Srbija 16% nafte proizvodi iz sopstvenih izvora a ostalo uvozi.zlato: a)primarno=eruptivne stene: NE Srbija. 5)Pb-Zn-Ag: Južne padine Kopaonika. 5)ULJNI ŠKRILJCI=13% nafte (ulja) u stenama: Boljevačka i Aleksinačka kotlina.antimon: Zajača i Krupanj (Podrinje).B: redak i skup metal. U prirodi se javlja u elementarnom stanju u vidu borne kiseline i drugih vrsta soli.ZAPADNA MORAVA=Međuvršje i Ovčar 4. Ceravo i Majdanpek. na Besnoj kobili (okolina Vranja).DRINA=Zvornik. Lokve. Aleksinačka 8)Au . Velika Greda.UVAC=Kokin brod i Sjenica 6. Rudnik (Gornji Milanovac). Za železaru u Smederevu ruda se uvozi iz Ljubije i Omarske (Republika Srpska). 9)Al2O3=boksit:a)crveni=Kosovskometohijska kotlina b)beli=okolina Nikšida -1990. 4)NAFTA I ZEMNI GAS: okolina Kikinde. Krivelj. Topionica u Glogovcu. -RAFINERIJE NAFTE:Novi Sad i Pančevo. 3)Hrom Cr : Deva kod Đakovice 4)Cu: Bor. a pri preradi Pb Zn (olovno-cinkane rude) 268 tona srebra.god proizvedeno je 8173kg zlata. .

Bač. "Trajal" .Zemun 3)Industrija POLJOPRIVREDNIH MAŠINA: IMT . "Zmaj".Beograd.Kruševac 6)Industrija RUDARSKE OPREME: "14. Alibunar.Rakovica.Kraljevo II MAŠINSKA INDUSTRIJA 1)Industrija MAŠINA ALATLJIKA (strugovi.- 50 - METALNA INDUSTRIJA I METALOPRERAĐIVAČKA 1)PROIZVODNJA BICIKLA: "Pionir" . prese. Lazarevac III ELEKTROINDUSTRIJA: "Sever" . brusilice. "Sloboda" . "Ivo Lola Ribar" . "Potisje". Mašinska industrija . "Milan Blagojevid" . "Elektro lkablovi" . glodalice. IPM .Subotica.Niš. Mladenovac i EI . Aranđelovac.Kragujevac. "Rekord" .Čačak.Zemun 2)MOSTOVNE ČELIČNE KONSTRUKCIJE: "Goša" .oktobar" . EI .Ada. Ruma.Čačak. makaze): "Ivo Lola Ribar" -Železnik. ZASTAVA-IVEKO-FIAT . Zlatibor VI TEŠKA HEMIJSKA INDUSTRIJA: 1)SUMPORNA KISELINA: Bor.Aranđelovac. Ikarus . MI . IMR .Pančevo. Zaječar 5)MERMER: "Venčac" .Novi Pazar IV BRODOGRADILIŠNA: -REČNI BRODOVI: Beograd.Smederevo. MI . "Prva iskra" .Pančevo 3)PLASTIČNE MASE: Petrohemija .Niš. Zaječar. Apatin i Zrenjanin V INDUSTRIJA GRAĐEVINSKIH MATERIJALA: 1)CIGLA i CREP: "Toza Markovid" .Priboj.Požarevac. Niš . "Morava" .oktobar" . bušilice. Fabrika kablova -Kraljevo 3)ŠPORETI NA ČVRSTA GORIVA: "Milan Blagojevid". Livnica železa i tempera.Novi Beograd. Subotica.Smederevska Palanka. FAM Fabrika alatnih mašina -Novi Sad. "Metaloprerada".Kruševac. Šabac. "Nikola Tesla" i "Mihajlo Pupin" . Kosjerid. "Progres" -Zemun. Prokuplje. "Cer". "Proleter"-Leskovac. Kanjiža 2)CEMENT: Popovac (kod Paradina). Beočin. Dečani. Kruševac.Niš. rendisaljke. Kladovo.Kikinda.Železnik. Paradin. MIN . Kosovska Mitrovica 2)VEŠTAČKA ĐUBRIVA: a)SUPERFOSFATI: Prahovo b)AZOTNA ĐUBRIVA: Azotara . "Zmaj". Đeneral Jankovid 3)VATROSTALNI MATERIJALl: Partizani kod Aranđelovca.Jagodina.Smederevska Palanka.Zemun.Barič 4)Industrija GUME: "Tigar" .Smederevo.Knjaževac 4)Industrija ŠINSKIH VOZILA: "Goša". Mačvanska Mitrovica.Rakovica.Pirot.Kruševac. "Jastrebac"-Niš. "Magnohrom" .Subotica. Novi Pazar.Zrenjanin 5)Industruja GRAĐEVINSKIH MAŠINA: "14.Kraljevo.Kraljevo 4)Industrija KERAMIKE: Pančevo. "Elind".Kikinda 2)Industrija MOTORNIH VOZILA: FAP Fabrika automobila .

Požarevac. "Sport" .Pirot. Šabac.Beograd.Šabac VI INDUSTRIJA NAMEŠTAJA: "Simpo" .Beograd.Zrenjanin. "Jugodrvo" . "1. "Merima" .Gornji Milanovac 4)MLEKO I MLEČNI PROIZVODI 5)MESO I MESNI PROIZVODI 6)MLINSKA I PEKARSKA INDUSTRIJA II TEKSTILNA INDUSTRIJA: 1)VUNENE TKANINE: Paradin. "Bambi" .Leskovac 3)Industrija BOMBONA i ČOKOLADE: "Banat" . Kruševac.Kragujevac. "Beko". Zrenjanin. "Jugoremidija" . Duprija. "Crvena zvezda" .maj" . "Koštana" . Kovin. "Ras" . Padinska Skela.Leskovac. "Kraš".Kruševac.Sremska Mitrovica IV LAKA HEMIJSKA INDUSTRIJA: 1)SAPUNI. Sremska Mitrovica 2)Industrija ULJA: Uroševac. Beograd.KONFEKCIJE: "Kluz".Knjaževac. Senta.Beograd. Pirot. "Takovo" .Gornji Milanovac.Vršac.Vršac.Novi Sad.Ivanjica. "Proleter" . "Hemik" . Zrenjanin. "Sirogojno". "Hemofarm" . crvenka. "Leda" . III INDUSTRIJA KOŽE I OBUDE: Industrija obude "Beograd".Zemun. "Dijana" .Ruma.Beograd. PARFEMI. Šid -Maslinovo ulje: "Dobra" . "Zdravlje" .Beograd.51 LAKA INDUSTRIJA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA 1)Industrija ŠEDERA: Ped.Kikinda V FARMACEUTSKA INDUSTRIJA: "Galenika" . "Zorka" . "Fruška gora" . "Srbolek" . Zrenjanin 2)IND. KOZMETIKA: "Dalija" .Vranje (?fabrika). "Nevena" . "Jela" . "Jumko" .Požarevac. "Rudnik" . Kula.Leskovac.Novi Pazar. Pedinci.Vranje. Vrbas.Vranje. Beograd. Čačak b)AMBALAŽNI PAPIR: Kruševac .Šabac a)NOVINSKI PAPIR: Sremska Mitrovica.Zemun. "Albus" . "Soko Štark".Zemun. "Javor" .

) (Savremen drumski saobradaj počinje da se razvija u Srbiji početkom 20.VRSTE SAOBRADAJA: 1)KOPNENI:(Značajni delovi panevropske saobradajne mrežu kroz našu zemlju su drumski i železnički Koridor 10.veka. matrijalnih dobara.4km.približno 50 000km = 60% ima modernu podlogu tj. a parne lokomotive svuda su zamenjene električnim ili dizel-lokomotivama. Izgradnja prvih železnica u Srbiji vezana je za interese Nemačke i Austrougarske i njihove politike prodora na istok.god. saobradajnih centara i saobradajne mreže. od državne granice s Mađarskom. Neophodna su veda ulaganja u modernizaciju i izgradnju saobradajnica.Do 1995. -putevi 2.god. samo vozila koja mogu da razviju brzinu od 60km/h. teretni. a drugi dolinom S Morave za Skoplje i Atinu. Važan datum u razvoju modernog drumskog saobradaja u Srbiji 1903. Beograd-Novi Sad-Horgoš.god kad je provozan prvi automobil ulicama Beograda. poštanski i telekomunikacioni.god elektrifikovano je 34% ukupne dužine svih pruga.Bar = 475km (254 tunela u ukupnoj dužini 114.) (Glavna železnička magistrala kroz našu zemlju je pruga Horgoš-Subotica-Novi sad-Beograd-Niš. 234 mosta u ukupnoj dužini 14. prednost brzina) (Do sada je izgrađen autoput Šid-Beograd-Niš-Leskovac. (Veoma je važan za ukupan razvoj zemlje. izgrađena je prva pruga na teritoriji Srbije -1875.4031km .) . asfalt i kocka.Do tada prevozno sredstvo volovska kola i konjska zaprega u Mačvi i Požarevcu. -putevi 1.- 52 SAOBRADAJ - Predstavlja privrednu delatnost koja se bavi prevozom putnika. . ograđen žicom. pumpe. u Kragujevcu počela proizvodnja domadeg putničkog automobila „Fide“. Osnovni problem našeg železničkog saobradaja je zastarelost pruga i znatnog broja vagona. 1953. Srbija je uz samostalnost dobila i obavezu da za tri godine na svojoj teritoriji izgradi prugu koja bi povezivala austrougarsku sa otomanskom železnicom. na određenim razdaljinama saobradajni znaci.) b) ŽELEZNIČKI: .pruga Beograd .god.U ovoj delatnosti je zaposleno 130 000 radnika. Beograd-Pančevo.glavnog pravca: ulazi u našu zemlju kod Horgoša N od Subotice-Novi Sad-Beograd (Šidgranica Hrvatske)-Niš-(Pirot-Dimitrovgrad-granica Bugarske)-Vranje-Preševo-granica Makedonije. poštanskih pošiljki i prenosom vesti iz jednog u drugo mesto pa se stoga deli na: putnički. a) DRUMSKI (SUVOZEMNI) . Mogude brzine na vedini naših pruga iznose . medicinska ? služba.reda = autoput (najmoderniji najmanje 2 trake u jednom pravcu i treda zaustavna.reda = magistralni ( 1 saobradajna traka u jednom pravcu i druga u drugom.6km) (Dvadesetak godina posle puštanja u rad prve železničke linije u svetu. U čitavom periodu posle Drugog svetskog rata rađeno je na modernizaciji železničkog saobradaja. zemljani (najnesigurnija vrsta saobradaja) (putevi prvog i drugog reda=29000km) (nesiguran saobradaj. njima mogu da se kredu svi učesnici u saobradaju -putevi 3.1995.reda = makadam. . gde se račva u dva kraka – jedan vodi preko Pirota i Dimitrovgrada za Sofiju i Istanbul. Potrebno je učiniti sve da međunarodni prevoz robe i putnika ide preko naše zemlje.1975. preko Banatskog Aranđelova i Kikinde. do državne granice sa Rumunijom. Berlinskim kongresom 1878.

Bide na relaciji Horgoš-Beograd-Niš-Dimitrovgrad i dalje Sofija-Istanbul.) Celim tokom kroz našu zemlju plovni su Dunav.god zato što su ukinute sve pruge uskog koloseka i nerentabilne) v) CEVOVODNI:(transportuje se zemni gas i nafta od Budimpešte do rafinerije Pančevo i Novi Sad. Mala Krsna.53 do 60km. najskuplji. ne trpi velike otpore kroz tunele?) (negde oko 1000km kradi železnički saobradaj u odnosu na 1955. ali je sporiji pa se njome može transportovati samo roba koja ne iziskuje brzo prevoženje. ved samo turistički. vazduhu. Prvo se grade u Vojvodini. podmiruje potrebe rečnog saobradaja u zemlji i znatnim delom je angažovana na prevozu robe drugih zemalja Dunavom. nedostaci-nema preživelih u udesu). Tisa-164km. Ima modernu poletno-sletnu stazu po međunarodnim standardima i opremljen je savremenom radio-navigacionom opremom. Nišu i Prištini.) 4) PTT SAOBRADAJ. Železničke raskrsnice su mesta iz kojih polaze dve. Rekama i kanalima najviše se prevozi građevinski materijal (pesak. Zimi se kroz Srbiju dnevno transportuje više od 12 000 000 m kubnih gasa. Njima se vozovi kredu brzinom 150-300km na sat.( obuhvata prijem.) v)jezerski-nemamo 3) VAZDUŠNI:(najbrži. Ovaj saobradaj je znatno jeftiniji za za transport velikih količina robe od drugih. Kosovo Polje. Zatim Lapovo. Najvede železničke raskrsnice na Balkanskom poluostrvu su Beograd i Niš. Subotica.) (prednost velika vučna snaga. PTT saobradaj se u periodu posle Drugog svetskog rata brzo razvijao. Begej-77km. 12 kanala dužine 664km u hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav. (U našoj zemlji 3 civilna aerodroma: u Beogradu. U Evropi su brze pruge. prenos i isporuku obaveštenja. tri ili više železničkih pruga u raznim pravcima.veka. Stalad. Zbog sporosti se ne koristi za prevoz putnika. Ukupan transport robe rekama i kanalima je u stalnom i brzom porastu. telefotografiju. šederna repa. Obavlja se svim prevoznim sredstvima na kopnu. Najvažniji i najvedi „Nikola Tesla“ u Beogradu. Tada se Srbija pojavljuje na Dunavu sa svojim brodovima. Požega. Sombor. Izgradnja brze pruge u našoj zemlji je u toku. rude. a na magistralama najviše do 120km. Pre Drugog svetskog rata naša zemlja imala je najvedi plovni park na Dunavu. a 900km u centralnoj Srbiji. novčanih pošiljki i robe u ograničenim količinama (paketi). koje obuhvataju telefoniju. najsigurniji. brzina. Nalazi se na raskrsnici najvedih vazdušnih puteva.nemamo b)rečno-kanalski (Brži razvoj našeg rečnog saobradaja počinje krajem 19. Rečna flota je velika. Iz njih polazi po pet magistralnih pruga u raznim pravcima. drvo. Naša avio kompanija JAT Airways. . kao i uređajima telekomunikacija. ugalj. sigurnost. cement). radio i TV. cigla. U Banatskom Dvoru kod Žitišta nalazi se naše najvede podzemno skladište prirodnog gasa. Novi Sad. Sava-207km. Na njega sledu i poledu avioni više od 20 svetskih kompanija. nafta. Kraljevo. nedostaci brzina. Inđija. telegrafiju. Poslednjih decenija uzgrađeno je više rečno-morskih brodova koji saobradaju između naših luka na Dunavu i luka na obalama Crnog mora.) 2) VODNI a)morski . zatim platni promet između građana i preduzeda i ustanova. Ukupna dužina gasovoda u Srbiji iznosi 2800km. U toku suradovi za povedanje njegovog kapaciteta. sve u ukupnoj dužini od 1760km. od toga 1900km u Vojvodini. šljunak. malim delom Tamiš i Velika Morava pri ušdu u Dunav. veštačko đubrivo.

poluproizvodima i robom. kukuruz. prevoz materijalnih dobara različitog stepena obrade preko tuđe teritorije g) REEKSPORTNA .Razvija se trgovinska razmena i sa azijskim. južno vode. pirinač i vuna. Zato sve zemlje moraju da izvoze i uvoze raznu robu i da tako preko svetskog tržišta razmenjuju svoje proizvode. zanatlije i preduzeda. smanjivanje učešda u izvozu sirovina i poluproizvoda. automobila. nameštaja. Bora. prehrambena i obojena metalurgija.. Važnije promene u strukturi izvoza: opadanje učešda izvoza poljoprivrednih proizvoda – najviše se izvoze vode. DEFICITARNA TRGOVINA=NEGATIVNA više uvozi nego što izvozi) (Najvedi deo spoljnotrgovinske razmene obavlja se sa evropskim zemljama -75% i to sa Nemačkom..izvoz uvezenih materijalnih dobara . poljoprivrednim zadrugama.. Makedonijom.) a) IZVOZNA (EKSPORTNA) b) UVOZNA (IMPORTNA) v) TRANZITNA tj. Na njima se izlaže roba i zaključuju se ugovori o kupovini robe od proizvođača. Novom Sadu i Leskovcu.(Zbog različitih prirodnih uslova nijedna zemlja u svetu nema sve sirovine i toliko razvijenu i raznovrsnu industriju koja bi mogla da podmiruje sve njene potrebe. Republikom Srpskom. trgovcima i otkupnim stanicama.. afričkim i latinoameričkim državama.TRGOVINSKI SALDO predstavlja odnos uvezenih i uzvezenih materijalnih dobara izraženih u novcu za godinu dana. knjiga. hemijska . stoka.) 2) SPOLJAŠNJI ili VANJSKI=SPOLJNA TRGOVINA (između prodavaca i kupaca iz raznih zemalja) . Crna i obojena metalurgija Smedereva. Međunarodni sajmovi održavaju se u Beogradu. odede. . povrde. tehnike. najviše saobradajna sredstva i mašine.) . Važnije promene u strukturi uvoza: porast uvoza investicione opreme i sirovina za domadu industriju. Na Beogradskom sajmu svake godine međunarodni sajmovi knjiga. Rusijom sa kojom imamo bescarinski ugovor. Iz Vojvodine prema ostalim delovima Srbije protok agrarnih proizvoda i njihovih prerađevina.Između različitih delova naše zemlje su specijalizovani robni tokovi. smanjivanje učešda u uvozu industrijske robe za široku potrošnju. kupuje materijalna dobra različitog stepena obrade na jednoj strani i prodaje na dugoj strani u cilju podmirenja različitih potreba.- 54 TRGOVINA - Predstavlja privrednu delatnost koja ima posredničku ulogu tj. Industrijski proizvodi dolaze do potrošača preko razgranate mreže trgovinskih preduzeda na veliko i malo. Zemljoradnici svoje proizvode prodaju potrošačima na pijacama. Planinski delovi imaju zavidno šumsko bogatstvo čijom se sečom obezbeđuje sirovina za drvnu industriju.SMER KRETANJA TRGOVINE: 1) UNUTRAŠNJI=UNUTRAŠNJA TRGOVINA (u okviru jedne zemlje) (U našoj zemlji robni proizvođači su poljoprivrednici. Francuskom. porast učešda u izvozu finalnih industrijskih proizvoda visoke prerade – po izvozu na prvom mestu metalna industrija. Crnom Gorom. Italijom. zatim tekstilna.Međunarodno tržište. Kosovske Mitrovice i Krupnja snabdeva naše ostale privredne i potrošačke centre različitim sirovinama. Važnu ulogu u trgovini imaju i sajmovi. pšenica. porast uvoza poljoprivrednih proizvoda kojih nema kod nas – pamuk. (SUFICITARNA TRGOVINA=POZITIVNA više izvozi nego što uvozi. kafa.

TURIZAM Predstavlja skup odnosa i pojava vezanih za kretanje i potrošnju izvan stalnog mesta boravka. lovište Karađorđevo i Biserno ostrvo na Tisi.IZLETNIČKI – (na kradim rastojanjima od mesta stalnog boravka) .Tržište uslovljava cenu nekog gotovog proizvoda. Cene najvedeg broja artikala formiraju se na osnovu slobodnih odluka proizvođača.Lekovite.LOKALNI . a) SUFICITARAN = POZITIVAN b) DEFICITARAN = NEGATIVAN . a cene manjeg broja artikala su pod kontrolom nadležnih državnih organa. Vedi značaj ima u okolini Ivanjice i Čajetine. Pojedinačne planine i nacionalni parkovi. proizvodno zanatstvo – izrada suvenira. Planine obrasle četinarskom i lišdarskom šumom. turizam.) .- 55 - . Maljen. Aranđelovačka. Sokobanja. tranzit. Goč. lepih pejzaža) .TRŽIŠNA EKONOMIJA . Sijerinska. u perspektivi je i turistički centar na Goliji.SEOSKI. vedi panonski gradovi – Novi Sad. Niška.PLATNI BILANS ZEMLJE = predstavlja sveukupnost novčanih primanja i izdavanja za godinu dana izraženih u dolarima. Jastrebac. a obuhvata trgovinski saldo. Palidko jezero.TURISTIČKE OBLASTI: 1) PANONSKA – (Obuhvata teritorije i naselja u kojima je razvijen izletnički turizam: NP Fruška gora. (U procesu zadovoljavanja potreba domadih i stranih turista učestvuju brojne delatnosti: ugostiteljstvo. kanjonske doline.) . saobradaj. Zlatibor. Sombor.TRANZITNI – (Putovanje turista preko teritorija stranih zemalja. Vranjska.(najposedenija Vrnjačka banja. Petrovaradin.. ali se ulaže i u Staru planinu.) . Subotica. Mataruška. turističke agencije. odnosno trgovinskih preduzeda. Zlatar.. a u cilju zadovoljenja različitih kulturnih i rekreativnih potreba. i lovni turizam – Obedska bara .Turizam stimulativno deluje na ove delatnosti.VRSTE TURIZMA:(Prema izvođenju turističke destinacije) 1) (UNUTRAŠNJI=DOMADI) – Obuhvata turistička kretanja u granicama države .Divčibare.. Koviljača. Sremski Karlovci) 2) PLANINSKO-KOTLINSKA – (Naše planine ne zaostaju po prirodnim lepotama za Švajcarskim Alpima. uređene. Predviđa se afirmacija ovog vida turizma stvaranjem etnosela. zdrava planinska klima. Deliblatska peščara i dr. Nastaviti o planinama) . usluge naših radnika u inostranstvu.(Kopaonik.. Tara. skijaški tereni i tereni za druge zimske sportove) 2) BANJE kao turistička mesta. Šar planina poznata po najkvalitetnijim skijaškim terenima.) 2) STRANI – (Turistička putovanja i boravak u inostranstvu.(sve popularniji. ekosela .TURISTIČKA MESTA: 1) PLANINE.

kongresni turizam . galerije. Gamzigrad. Velike Britanije. smeštajni prostor (hoteli i dr. Francuske.BAZA RAZVOJA TURIZMA: a)Hotelski kapaciteti b) Ugostiteljski objekti v) Saobradaj g) Stručna radna snaga (Najviše stranih turista dolazi iz Nemačke. gradske i seoske slave.) . narodni sabori. manastir Sopodani i Studenica koji su stavljeni pod zašitu UNESCA. muzeji. folklor. Slovenije.) (Turistički značaj nekom mestu daju slededi elementi: prirodni uslovi i položaj. tradicionalne manifestacije – vašari. crkve. kulturno-istorijski spomenici i kulturno-zabavni život."Sava" centar = kongresna dvorana. Grčke.). Italije. Rusije. kulturnoumetničke.) ( Antropogena turistička mesta: raznovrsno kulturno-spomeničko nasleđe. Hrvatske. privredne.. naselja u celini ili pojedini njihovi delovi. koji govore o raznim fazama razvoja civilizacije na našem prostoru: Viminacijum.) -(Proizvodno zanatstvo-suveniri) .(Širom zemlje nalaze se mnogi kulturnoistorijski spomenici iz različitih istorijskih perioda.. Beograd se uvrstio u jedan od dvadesetak svetskih centara kongresnog turizma.. saobradajne veze.) 4) ANTROPOGENA TURISTIČKA MESTA .- 56 - 3)BEOGRAD – tranzitni . (Izgradnjom kongresnog centra. sportske. kao i drugi manastiri. Turske.

Pančevo.000 Srba. Baji. SRBI U RUMUNIJI: U istorijskoj prošlosti E Banat bio je naseljen Srbima. Tivat.000 Srba ili 32% ukupnog stanovništva. Okupljeni su u oko 1300 različitih okruženja. ovaj deo Banata je dodeljen Rumuniji. Najviše Srba živi u Budimpešti. U drugoj polovini 18. Pljevlja. veka veliki broj porodica preselio se u slivu reke Donjec u Ukrajini. veka doselilo se još 2200 porodica.000? Srba.god u Hrvatskoj je živelo 532. Subotica. Zemun. Berane.- 57 - SRBI U NEPOSREDNOM OKRUŽENJU U dijaspori (rasejanju) živi oko 3.veka preseljeno je prinudno veliki broj Srba iz Rumunskog Banata u Borogonsku ? stepu ( delta Dunav). ali se smatra da ih ima daleko više. Danas najviše Srba ima u Temišvaru.000. 60% stanovništva Crne Gore se izjašnjava da govori srpskim jezikom. SRBI U HRVATSKOJ: Po popisu iz 1991. čime su činili zajednicu od oko 100.000 Srba. Arsenije Čarnojevid je doveo veliki broj srpskih porodica u Sent Andreju za vreme Austro-Ugarske. . Aradu i dolini Dunava naspram Đerdapskoj klisuri. Posavinom 20. Uglavnom žive u Skadru i okolini.500 Srba a pre 10 godina bilo ih je 30. godine bilo je 198. gde su formirali svoju zajednicu pod nazivom "slavljeno Serbek"?. a nezvanično 10. SRBI U CRNOJ GORI: Po popisu 2003. Autonomne srpske teritorije su severni delovi Dalmacije .5 miliona Srba i njihovih potomaka. SRBI U MAĐARSKOJ: Po zvaničnom izveštaju ima ih 3800. Pečuju i Mohaču. itd.000. Šavnik?. Segedinu. Vedinsko stanovništvo su u naseljima: Andrijevica. Danas u Rumuniji živi 12. godine u našoj zemlji donesen je zakon o dijaspori. Najzastupljeniji su u Skoplju. Bijelo Polje. Početkom 18. Kumanovu i Staro Nagoričane u slivu Pčinje. SRBI U ALBANIJI: Ima ih oko 30. SRBI U MAKEDONIJI: U poslednjem popisu stanovništva u Makedoniji bilo je 40. Vršac. Nazivi naselja su Beograd. a u Herceg Novom postoji konzulat Srbije. a posle raspada Austro-Ugarske. 2009.000.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful