GEOGRAFIJA VIII SRBIJA: POLOŽAJ, GRANICE, VELIČINA

POLOŽAJ: 1.MATEMATIČKI: 41 53` - 46 11` NGŠ 18 49` - 23 00` EGD (Matematički položaj je položaj neke teritorije u odnosu na ekvator - GŠ, i Grinič - GD. Matematički položaj određuju najsevernija i najjužnija paralela, i najzapadniji i najistočniji meridijan. Najsevernija tačka je 10km severno od Subotice. Najjužnija Rastelica na Šar-planini. Najzapadnija Bački Breg kod Sombora. Najistočnija Srebrna glava na Staroj planini. Središna tačka - matematički centar Srbije je 10km od Kragujevca, u ataru sela Drače, 44 NGŠ i 21 EGD.) 1 stepen= 111,1km 2. FIZIČKO-GEOGRAFSKI: (smeštena je u srednjem delu severnog umerenog toplotnog pojasa, u umerenoj klimatskoj zoni) 1)PODUNAVSKI: -588,5km -3505km (Kroz našu zemlju, i njenom granicom prema Rumuniji, protiče Dunav, dužinom od 588,5km, inače je dug 2880km. Pošto se u Srbiji nalazi oko 1/4 plovne dužine Dunava, ona je značajna podunavska zemlja. U našu zemlju Dunav utiše severno od Batine, a ističe E od Negotina. Na celoj dužini kroz Srbiju Dunav je plovan. Teče meridijanski do Fruške gore, a onda je zaobilazi zbog njenih čvrstih stena.Izvire u Nemačkoj u Švarcvaldu i protiče kroz 10 država, a povezuje 13. Prokopavanjem kanala od Regensburga na Dunavu do Nirnberga na Majni - dugačkog 171km, dobijena je magistrala tj.plovni put od Konstance i ušda Dunava na obali Crnog mora do Roterdama u Holandiji, najvede morsko-rečna luke na N. To je plovni put Dunav-Majna-Rajna, dugačak 3505km. Ovaj plovni put povezuje 13 država i ima značajnu ulogu u njihovoj trgovinskoj razmeni. Dunav povezuje Crno more i Atlantski okean, visoko razvijene i slabije razvijene zemlje. Između njih se obavlja velika trgovinska razmena, koju olakšava jeftin rečno-kanalski saobradaj, što ima izuzetno veliki značaj za sve te zemlje.) 2)SREDNJO-EVROPSKI: (Teritorija Srbije severno od 45. paralele nalazi se u Srednjoj Evropi, pa otuda i srednjoevropski položaj.) 3)BALKANSKI: - Istočno od Velike i Južne Morave, teritorija Srbije nalazi se na Balkanu. 3. SAOBRADAJNO-GEOGRAFSKI: (Panonskom nizijom, koja je otvorena i pogodna za saobradaj u svim pravcima, naša zemlja je povezana sa zemljama W, N i E Evrope. Glavne saobradajnice Panonske nizije spajaju se kod Beograda i produžavaju u puteve koji vode preko dela Balkanskog poluostrva, Moravsko-vardarskom i Nišavsko-maričkom udolinom. Zato možemo redi da je Beograd kapija srednje Evrope i Balkana, polazna tačka puteva ka N (zemlje Srednje i Severne Evrope), i W (zemlje W Evrope)na jednoj i ka jugu (za Grčku) i SE (za zemlje SW Azije) na drugoj strani. Glavni i najkradi put iz zemalja W i Srednje Evrope ka Bliskom Istoku i istočnom Sredozemlju vodi preko Beograda.

2 Bitan plovni put Dunav-Majna-Rajna. Planirana izgradnja Moravsko-vardarskog kanala omogudila bi povezivanje Srbije i podunavskih država sa Egejskim morem. Važnu ulogu u saobradajnoj povezanosti Srbije s okruženjem ima Jadransko more. Posredno, preko bivših jugoslovenskih republika, kopnenim saobradajnicama : Bgd- Zagreb-Ljubljana-Kopar Bgd-Zagreb-Rijeka Bgd-Sarajevo-Ploče Bgd-Podgorica-Bar privredni centri Srbije povezani su s vodedim jadranskim lukama. Uključivanje Srbije u međunarodni tranzitni vazdušni saobradaj počinje 1962.godine, posle izgradnje i modernizacije aerodroma u Beogradu. Saobradajno-geografski položaj povoljan. Značajna raskrsnica međunarodnih puteva u SE Evropi i prirodni most između visokorazvijenih zapadnoevropskihi srednjoevropskih zemalja i slabije razvijenogh, pretežno agrarnog i naftom bogatog prostora SW Azije i NE Afriike.) 4. VOJNO-STRATEGIJSKI POLOŽAJ: (Vojnostrategijski položaj je položaj koji jedna zemlja ima sa stanovišta njene odbrane. Veoma povoljan saobradajnogeografski položaj naše zemlje donosio je našim narodima osim mnogih prednosti i brojne nedade. Cilj raznih osvajača bio je da zagospodare balkanskim udolinama. Tim predelima su u prošlosti nadirali Rimljani, Turci, Austrijanci, Nemci i dr.) - GRANICE: -2339,5km=ukupna dužina svih granica (Srbija se graniči sa 8 država i to: Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Makedonijom, Albanijom i Crnom Gorom. Granice Srbije nisu etničke. One prolaze kroz etnički mešovite zone. U državama s kojima se graniči živi znatan broj Srba, a u Srbiji ima pripadnika naroda nama susednih država - Mađara, Rumuna, Bugara, Hrvata, Albanaca i dr. Granice prema Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Albaniji su utvrđene i međunarodno priznate posle Prvog svetskog rata. Postojede granice prema bivšim jugoslovenskim republikama slede međurepubličke granice utvrđene posle Drugog svetskog rata. Granica sa Makedonijom regulisana je Skopskim ugovorom iz 2001.godine. Prema Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori granice de biti utvrđene međunarodnim ugovorima u narednim godinama. Preko graničnih prelaza obavlja se izvoz i uvoz robe, carinski nadzor i kontrola, kao i promet i kontrola putnika u susednim državama. Važniji granični prelazi prema: -Mađarskoj: Horgoš, Kelebija i Bački breg -Rumuniji: Vatin(Vršac) i Kladovo -Bugarskoj: Gradina(Dimitrovgrad) i Vrška Čuka -Republici Makedoniji: Preševo i Đeneral Jankovid -Albaniji: Vrbnica, Dafa Prušit -Bosni i Hercegovini: Bajina Bašta, Ljubovija, Mali Zvornik, Sremska Rača, Loznica, Badovinci -Hrvatskoj: Bezdan, Bogojevo, Bačka Palanka, Batrovci, Debeli Brijeg. -Crnoj Gori:Mehov Krš, Brodarevo, Jabuka. -VELIČINA: -88.361km kvadratnih -Popis 2002.godine 9.398.001 stanovnik.

3 (Broj od 1.900.000 stanovnika na Kosovu i Metohiji je procena iz 2001. godine. Po površini i broju stanovnika Srbija se ubraja u srednje zemlje Evrope. Na teritoriji Republike Srbije nalaze se i dve autonomne pokrajine - AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija. Po završetku NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999.godine, AP Kosovo i Metohija je pod međunarodnom upravom. Po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ovaj deo Srbije je pod privremenom upravom administracije UN (UNMIK-a) i Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR-a) I pored njihovog decenijskog prisustva, južna srpska pokrajina je potencijalno krizno područje na Balkanu. Nisu uspeli da otklone viševekovno nasleđe srpsko-albanskog konflikta. Uz to, organi privremene samouprave su 17.02.2008. doneli jednostranu odluku o proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije. Srbija je odbacila ovu deklaraciju i ne želi da prizna otcepljenje svoje južne pokrajine.)

4 RELJEF: POSTANAK, ODLIKE, RAZVOJ, PODELA -RELJEF: -4,6 milijardi godina = prvi čvrsti oblici reljefa -TETIS= Sredozemno more (Priroda naše zemlje stvarana je tokom duge geološke prošlosti. Smatra se da je stvaranje Zemljine kore započelo pre 4,6 milijardi godina kada su nastali prvi čvrsti oblici reljefa. Današnju teritoriju Srbije, pre više od 520 miliona godina, prekrivao je Tetis - u Kajinoj knjizi piše da je to ogroman okean koji se prostirao od današnjeg Atlantskog okena, preko Evrope, Sredozemnog mora i N Afrike, do ostrva Sumatra na E.) -OROGENEZE U NASTAJANJU RELJEFA: 1. PRVA OROGENEZA PRE 250 MILIONA GODINA SRPSKO-MAKEDONSKA MASA= iz Sredozemnog mora -Tetisa pod uticajem bočnih pritisaka (pod uticajem endogenih sila) podigli su se morski sedimenti na prostoru današnjih: SW Bugarska, E Makedonija, N Grčka, širi sliv S Morave, uži sliv Velike Morave (=rodopsko kopno, najstarije kopno i najstarije venačne planine - Rodopske na današnjem Balkanskom poluostrvu),i panonsko kopno. E od ovih oblika reljefa nalazio se istočni zaliv Tetisa, a na W zapadni zaliv Tetisa. (U ovoj fazi razvoja Zemljine kore, biljni i životinjski svet bio je raznovrstan. Pojavile su se prve ptice i sisari, a posebno obeležje daju joj džinovski kopneni gmizavci, velike vodene životinje i veliki letedi gušteri. Tada se pojavljuju i listopadne biljke. Iz ovog doba su stene koje sadrže znatna rudna bogatstva. U E Srbiji u tim stenama su ležišta uglja. Ovo je iz knjige, nastavnica nije o tome govorila nema ni kod Kaje u svesci.) 2. DRUGA OROGENEZA PRE 60 MILIONA GODINA =(Alpska) (a) U E zalivu Tetisa pod uticajem bočnih sila izdigli su se morski talozi izgradivši Karpatsko-Balkanske planine i kotline. Istovremeno nabiranje je pratila vulkanizacija. b) U W zalivu Tetisa nastali su Dinaridi, Šar planina, Alpi, Pirineji Istovremeno sa nastajanjem mlađih venačnih planina na E i W Tetisa, reljefi prve orogeneze razlamali su se i spuštali duž raseda - geosinklinala. Pri tom su nastale i velike kotline kao što su Kosovska, Metohijska, Crnorečka i dr. Pod a) i b) je iz Kajine sveske. U ovom periodu spustilo se između velikih raseda staro panonsko kopno i tako je nastala velika panonska kotlina potolina. U nju je prodrla voda iz Tetisa, pa je tako nastalo Panonsko more. Kasnije je ovo more pretvoreno u jezero. Panonsko jezero prekrivalo je današnju Panonsku niziju i obodne predele do 900m nadmorske visine. U to vreme i kotline u Srbiji bile su pod jezerima. jezera u kotlinama koja sada pripadaju slivu Crnogh mora bila su povezana otokama s Panonskim jezerom, pa su njegovim oticanjem i ona isušena. Na prostorima nekadašnjih jezera ostale su debele naslage peska, šljunka, negde i uglja.) iz knjige - Pre 200.000 godina posledenje vode Panonskog jezera su su otekle preko Đerdapske jezerouzine prema E u more koje je bilo na mestu sadašnjeg Crnog mora. - Vulkanska aktivnost (Rasedanja i nabiranja Zemljine kore bila su ponegde pradena i snažnom vulkanskom aktivnošdu. Ali tu su vulkani davno ugašeni, a njihove kupe i krateri razoreni dejstvom spoljašnjih sila. Ostaci vulkanskih kupa i kratera nalaze se po obodu Kosovske kotline-Zvečan, u Šumadiji - Ostrovica kod Rudnika i u NE Srbiji oko Crnorečke kotline i Bora. Prateda pojava tadašnje vulkanske aktivnosti jesu ležišta raznih ruda metala.) Kod Kaje u svesci stoji da je matematički centar Srbije 11km NW od Kragujevca!!!

5 PLANINSKO-KOTLINSKA SRBIJA (Na N je omeđena S obodom Panonskog basena. Na E, S i W obeležena je državnim granicama prema Bugarskoj, Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i BIH.) -PLANINSKI RELJEF SRBIJE: -SLIČNOSTI PLANINA:- bogatstvo šuma - bogatstvo vode - biljni i životinjski svet -RAZLIKE PLANINA:-različita geološka građa - različita metalna i nemetalna dobra - vreme nastajanja - pravci pružanja (Planine obično nisu razdvojene jedne od drugih ved se javljaju u sistemima, vencima. Od neke visoke planine ili grupe planina po pravilu se pružaju njihovi ogranci u raznim pravcima. U Srbiji ima više planinskih grupa koji su delovi vedih sistema. Ovi sistemi pružaju se preko teritorije dve, tri, ili više susednih država.) -Važnost planina -90% pitke vode -(krečnjačke stene, u podnožju su vrela; jedina naša reka je Morava-izvire u našoj zemlji i ušde joj je u našoj zemlji) -bogatstvo drvne mase (dominira bukva-listopadno drvo) (Osim ovih prirodnih bogatstava, rečne doline u planinskim krajevima su najvažniji saobradajni pravci-protok robe, ljudi, kapitala i informacija. One su i glavne zone naseljavanja i privrednih aktivnosti stanovništva. U tom smislu poseban značaj imaju i planinski prevoji.)

SRPSKO-MAKEDONSKA MASA=RODOPSKE PLANINE I KOTLINE (Predstavlja najstariji deo kopna u Srbiji.Nastala je pre 250 miliona godina prvom orogenezom. Iz Sredozemnog moraTetisa pod uticajem bočnih pritisaka-endogenih sila podigli su se morski sedimenti na prostoru današnjih: SW Bugarske, E Makedonije, N Grčke, širi sliv S Morave, uži sliv Velike Morave. U drugoj orogenezi, pre 60 miliona godina reljefi prve orogeneze razlamali su se i spuštali duž raseda geosinklinala. Pri tom su nastale i velike kotline kao što su Kosovska, Metohijska, Crnorečka i dr. Srpsko-makedonsku masu čine gromadne? planine grupisane u planinsku masu, a ređe se javljaju usamljeno. Nemaju određeni pravac pružanja. Između ovih planina su kotline, međusobno povezane klisurama.Dna kotlina prekrivena su jezerskim i rečnim sedimentima.) Srpsko-makedonska masa obuhvata S i SE deo Srbije. -KRAJEVI: 1)DOLINA S MORAVE S Morava nastaje od Binačke Morave i Preševske Moravice u selu Radojevac? kod Bujanovca. Duga je 295km, a ušde joj je u selu Đunis kod Stalada, gde se spaja sa Zapadnom Moravom i čini Veliku Moravu.

Čemernik i Ruj. U Vranjskoj banji su termalne vode. N od klisure nalazi se Leskovačka kotlina. Vidojevica.) Kotline: Bosilegradska.Najjužniji oblik reljefa je Preševska povija. što dovodi do čestih poplava. Na njima je kao i na susednoj planini Vardenik u prošlosti bilo na ispaši na desetine hiljada grla sitne i krupne stoke. na E doline Južne Morave.Sokolovica?. Ona spada u najvede kotline u našoj zemlji.) 2)KRAJ E OD JUŽNE MORAVE Oblici reljefa su nastali u prvoj orogenezi kao mlađe venačne planine.Majdan. Dukat. 3)KRAJ W OD JUŽNE MORAVE Nalazi se između Kosovsko-metohijske kotline i Kopaonika na W. To je srpski PENDŽAB. koja se prostire do ulaska Južne Morave u Staladku klisuru kod sela Đunisa. Povija predstavlja sniženo razvođe između 2 rečna sliva. Vode koje posle kiša i topljenja snega naglo nadolaze spiraju zemljište. vulkanske stene 35% . U njoj se stiče pet reka : Južna Morava i njene pritoke Vlasina. Sliv Južne Morave je područje Srbije sa najizraženijom erozijom. Jablanička u slivu gornjeg toka reke Jablanice. (Tu su još Pečenjevačko i Mezgrajsko suženje i Brestovačka kotlina. Pdinja je mali kraj koji se nalazi u gornjem toku istoimene reke sa centrom u Trgovištu. drugom orogenezom. Planina je bogata rudama olova i cinka. Vlasotinačka.Svojom bogatom prirodom pruža mnoštvo uslova za razvoj stočarstva. Najviša je Besna kobila. strme Grdeličke klisure. talože nanose u rečnom koritu i izdižu njegovo dno. a na N dolina W Morave. rudarstva i turizma. Prema ušdu dolina se nastavlja kroz Niško-aleksinačku kotlinu.6 Njena dolina je kompozitna . Kotline: Toplička. Vardenik. duga 50km. Iznad gornje granice bukovih šuma koja je i do 1750m. Rodopi se prostiru S od Zaplanske i Lužičke kotline. Strešer. (One su najvedim delom pod šumarcima. Veternica i Pusta reka. Preko niske (450-460m) i široke (5-6km) povije vode glavne saobradajnice ka Makedoniji i Sredozemlju. u kojima ima i kadmijuma. između Skopske Crne gore i Rzjena. Uzroci intenzivne erozije jesu planinski reljef. Jablanica. Radan. a samo mestimično ima goleti. Surdulička. Veliki i Mali Jastrebac. šumarstva. dugačak oko 700km. a u drugoj orogenezi ovaj reljef se razlomio i spustio duž geosinklinala gradedi Rodopske planine i kotline. prostiru se pašnjaci.) -OROGENEZA: Nastali su pre 60 miliona godina. srebra i bakra. u ovom slučaju Crnomorski-S Morava i Egejski-Vardar.sastoji se od kotlina koje su povezane klisurama. na granici BIH i Dalmacije. Pasjača. Planine: Kukavica. Najjužnija kotlina je Vranjska duga 30km a široka 6km. kada su se u W zalivu Tetisa pod uticajem bočnih sila izdigli morski talozi. šibljem i prilično bujnim pašnjacima. a široka 45km. Besna kobila. Naziv potiče od imena planine Dinare. Stanovništvo se tu bavi zemljoradnjom. najplodnije poljoprivredno područje u S Pomoravlju. Planine: Doganica?. Goljak. Stanovništvo se najviše bavi povrtarstvom. U njoj su smeštena 2 manja naselja Predejane i Grdelica. seče šuma i obrađivanje strmih terena. -GEOLOŠKA GRAĐA STENA:-krečnjak i dolomit 65% -peščar. Ona se eksploatiše u rudniku "Blagodat". DINARIDI: GEOGRAFSKI PREGLED (Zapadna zona venačnih planina) -POLOŽAJ I PROSTIRANJE (Dinaridi ili zapadna zona zahvata širok i dug pojas venačnih planina od Apla do Grčke. Prema severu je Grdelička klisura duga 30 i duboka 550m.

Medvednik.PROKLETIJSKE PLANINE Predstavljaju najkrševitiju i najnepristupačniju planinsku grupu u Evropi.Starovlaško-raška visija 5.7 -KREČNJAK=KARSTNI OBLICI RELJEFA: škrape. na E do Srpsko-makedonske mase. Crmom Gorom i BIH. Ima i dosta ledničkih jezera. -NEPROPUSTLJIVE STENE=ŠUME I SUVATI -FORMIRANJE REČNIH DOLINA-reka Lim ima kompozitnu dolinu (smenjuju se kotline i klisure) U sastav Dinarida ulaze: 1. Žuti kamen. a u višim delovima prava postlednička vegetacija. Maljen i Suvobor predstavljaju nastavak rudnih planina Bosne. Zeleni pojas čine Povlen. Jagodnja. Crnu Goru i krajnji SW deo Srbije. Obuhvataju Šar-planinu. Iz jezera ističe reka lim.okružena je golim stenama i mnogobrojnim jezerima sa prekrasnom bojom vode koja se menja sa promenom položaja Sunca)i Bogidevica -drugi:Čakor. Maljen i Suvobor. Albanijom. Na Prokletijama je u ledeno doba bilo najviše lednika. 2.Dinarske planine 2.. a na S i W do granice sa Makedonijom. Komovi i Visitor. Šume su nastanjene najređim vrstama divljači -ris. Ona je smeštena . Obrasle su šumama i pašnjacima. Na N postepeno prelaze u niskoplaninsko. Najvedi deo Šar planine se nalazi u Makedoniji. Izgrađene su pretežno od krečnjaka i ispresecane uzanim rečnim dolinama strmih strana koje često imaju izgled kanjona.ŠARSKE PLANINE Šarske planine su grupa visokih venačnih planina koje se samo manjim delom nalaze na teritoriji Srbije. prokletijski lanci se nastavljaju planinama Maglid. vrtače. Tu je nađen i runolist. a u ledničkim jezerima retke vrste riba i vodozemaca. koje se sastoje od peska. Prokletije se u Srbiji prostiru do W i N ivice Metohijske kotline. Jablanik. Ibra.Šarske planine 4. koja narod naziva "gorske oči". laporca i gline): Cer i Vlašid. Planine NW dela centralne Srbijenazivaju se rudne jer su bogate rudama: Gučevo. 3.Kosovska i Metohijska kotlina 1.DINARSKE PLANINE Prostrana planinska grupa koja se na N prostire do S oboda Panonskog basena.Prokletijske planine 3. Flišne planine (izgrađene od flišnih stena. U podnožju Visitora je Plavsko jezero koje je formirao najduži lednik na Balkanu (dug oko 33km). Boranja. brdovito. u graničnom pojasu prema Albaniji i Makedoniji. Sokolske planine.Kopaonik sa dolinom Ibra 6. karstna polja. koje pripadaju Dinaridima. U njemu dominiraju Šumadijske planine. Njihovi venci se pružaju u različitim pravcima kroz N Albaniju. brežuljkasto i ravničarsko zemljište S oboda Panonskog basena. To je "divlja" i teško pristupačna planina. mekih i rastresitih. Njihov pravac pružanja je NW-SE. Kroz Crnu Goru. peščara. Njihova visina se smanjuje od S ka N. Prokletije su jedinstven park prirode. Hajla. uvale. Žljeb i Mokra gora. Račvaju se u dva venca: -prvi čine:Đeravica (najviši vrh Srbije. Pedke i Dečanske Bistrice. Na njihovim mestima su gornji tokovi Lima. Na njima ima retkih alpskih vrsta cveda. Paštrik i Koritnik koje delimično okružuju Kosovsku i Metohijsku kotlinu.

Ravna planina. U reljefu se ističu prostrane blago nagnute ili zatalasane visoravni ili površi visine od 800-1200m. njegov deo u Srbiji. . Starovlaško-raška visija sastoji se uglavnom od nepropustljivih stena. a oko 35% obraslo je četinarskom i bukovom šumom koje se eksploatišu. Za vreme ledenog doba na njima je bilo lednika. gornjeg Ibra. One su raščlanjene dubokim dolinama Lima... Značajno je i vodarstvo. Granica se proteže preko nekoliko vrhova . Mučanj. Sjenička. NE dela Crne Gore i SE Bosne. Stari Vlah. još iz srednjeg veka. Na više mesta postoje nalazišta lignita. Kopaonik obuhvata 2 dela:a)prostranu visoravan poznatu kao Ravni Kopaonik. prolazi deo granice s Makedonijom. ovde je nastao starovlaški ili potpuno razbijeni tip sela. a široko prosečno 15km. STAROVLAŠKO-RAŠKA VISIJA Pripada Dinaridima. Bajina Bašta. Jelica. 4. od granice sa Albanijom. tredim planinskim vrhom po visini u Srbiji. mermera i antimona. Prostire se između Kopaonika. Na Šar-planini ima ledničkih jezera. Vrh je dobio naziv po Josifu Pančidu. u slivu Uvca severno od Sjenice i slivu Moravice. visoka 1100-1250m. SW od Sjenice je Pešterska visoravan. Šarskom bilom. Ali i pored toga oko 50% njene površine pokrivaju pašnjaci i livade (pa se stanovništvo bavi stočarstvom-kozarstvo i ovčarstvo). ali ima dosta i krečnjaka. Ranije ime vrha . Nova Varoš. Rzava. 5. manastiri Studenica. Golija i u okuci Ibra je Rogozna.8 između Kačaničke klisure. olova i cinka. na visini vedoj od 2500m. Crni vrh 2585m i Ljuboten 2498m.Vodene snage reka. Prijepoljska i Ivanjička.Sopodani Starovlaško-raška visija se najvedim delom sastoji od krečnjaka. Vede kotline su: Novopazarska.Da bi se povedale pašnjačke površine. Čemerno. botaničaru svetskog glasa. Najvedi grad Novi Pazar. Rogozne. Kopaonik je jedna od najvedih planina u Srbiji. Goč i Stolovi. Raške i Studenice. na Šari su u prošlosti iskrčeni veliki kompleksi šuma. Mogu imati dužinu i 5-6km. Ona je najvedim delom od krečnjaka. i glavno bilo s Pančidevim vrhom (2017m). Njoj pripadaju Kopaonik. ima u srednjem delu. Najvedu širinu. koji su ostavili cirkove. Priboj. Travni (suvatski) pojas dugačak je oko 80km i širok 4-5km. Sa tih manjih. Doline ovih reka negde su klisure. dok su im neki delovi širokih i blagih strana. Njeno bilo (greben) dugačko je 95km. Posebnu prirodnu celinu i visoku kotlinu u N delu Starovlaško-raške visije predstavlja Dragačevo. Golijske Moravice. Pre svega zbog reljefa. od kojih se neke u vedem delu godine pune otapanjem snežnika. Raška obuhvata sliv srednjeg Ibra i slivove njegovih levih pritoka Raške i Studenice. Kosovske i Metohijske kotline u Srbiji i Pološke i Skopske kotline u Makedoniji.Suvo rudište kao i naziv Kopaonik potiču od davnašnjeg rudarstva. Za Sjeničku kotlinu je karakteristična temperaturna inverzija = pojava da temperatura raste sa porastom nadmorske visine. Prijepolje. Murtenica. valovske doline i morene.. prostire se uglavnom između Drine i Lima na W i izvorišnih krakova Raške i Studenice na E. snažni severni vetrovi pa podseda na sibirske ravnice. visine oko 1700m. Dobila je ime po mnogobrojnim pedinama i jamama. Leti je obraslo bujnom travom i gustim ševarom. Sada su Šarske planine nejvedim delom pokrivene pašnjacima i livadama i šumama. Javor. Željin. Tutinska. U građi Šarskih planina učestvuju stare nepropustljive stene i krečnjaci. od 40km. Mileševa. a negde kanjoni. Srpsko-makedonske mase na E i Kosovske kotline na S.KOPAONIČKE PLANINE SA DOLINOM IBRA Kopaonička grupa planina smeštena je između doline Ibra na W. Planine obiluju potocima i rečicama. pa oskudeva u vodi. Najviši vrh Šar-planine je Bistra 2651m. Uvca. Zapadne Morave na N. Pruža se u pravcu N-S. rekama raščlanjenih visoravni dižu se izolovane i prilično zaobljene planine visoke 1300-1800m: Tara. Peštersko polje je najviše karstno udubljenje u Srbiji. Zlatibor. Dugačak je 75km. a zimi prekriveno debelim snežnim pokrivačem. Pašnjaci Šar-planine smatraju se najbogatijim pasištima u SE Evropi.

Odatle prema N.SIRINIDKA ŽUPA (KOTLINA)-obuhvata srednji i gornji tok reke Lepenac. prema NW nastavljaju planine srednje visine: Željin. Na padini Kopaonika na 700m nadmorske visine leži Lukovska banja. olovo. boravila srpska vojska pre Kosovskog boja. Na Kopaoniku se nalazi najviša meteorološka stanica u Srbiji. (Nastala je 2. Obuhvata gornje i srednje delove sliva Kline.= 3. Šume se nalaze do 1900m. Postvulkanske pojave=najvedi termalni izvori pretvoreni su u banje. Reljef podseda na Šumadiju. leve pritoke Sitnice.DRENICA=sastoji se iz srednje visokih planina razdvojenih kotlinicama. Jezerske i Žar-planine. 2. Skopske Crne gore.9 Kopaonik predstavlja najvedu vulkansku masu u Srbiji. (Prostire se ka Metohiji. Oivičena je Srpsko-makedonskom masom i Dinarskim planinama.. azbest. 6.Veliko Kosovo na S (Povezani su dolinom Laba. Ostataka vulkanskih kupa ima u okolini Kosovske Mitrovice.pri nabiranju Dinarskih i Šarskih planina. I ove planine su bogate izvorima i potocima. U dolini Ibra ističe se Ibarska klisura. Na sve strane teku potoci i potočidi. Poznata je i pod nazivima "Dolina istorije" zbog srednjevekovnog grada Magliča. Gradca. zbog Mataruške.. Najduži je Sirinidki lednik dug 7km. krečnjaci. Kopaonika..orogenezom tektonskim spuštanjem duž raseda geosinklinala. Po visini i reljefu deli se na Gornju i Donju Drenicu. Klisurom prolaze važne saobradajnice . Čičevice. magnezita i drugih ruda.KOSOVSKO POMORAVLJE-obuhvata slivove E reka .KOSOVSKA I METOHIJSKA KOTLINA -KOSOVSKA KOTLINA: -POLOŽAJ:(meridijanskog je pravca pružanja. SW od Kraljeva u kome je. . Smeštena je na 1710m nadmorske visine. zatim manastira Žiče. Jošaničke.) -KRAJEVI: 1. Bogutovačke. "Dolina banja". magnezit. grafit.. a u višim delovima su pašnjaci i livade. Biljni svet Kopaonika je bogat. Crnoljeve. U ovom delu doline Ibra na više mesta ima kamenog uglja. Izvorišni deo ulazi u sastav crnogorskih planina. vulkanske stene. Goljaka. dolina Ibra pripada S delu Starovlaško-raške visije i najsevernijem delu Kosovske kotline. peščari. bakar. Studenice. preko kojih se nalaze jezerski sedimenti (posle stvaranja dugo su bile pod jezerima). osim krečnjaka i škriljaca ima i vulkanskih stena. Pavlice. (obuhvata Gnjilansku kotlinu i njene obodne krajeve.)Na okolnim planinama. kod Zvečana i PrištineVeletin i Mrkonjski vis. Od granice sa Crnom Gorom do Kosovske Mitrovice. po obodu kotline.) Nalazi se na nadmorskoj visini od 510-570m. leve pritoke Belog Drima. a široka 10-15km. uglavnom su pokrivene šumom. cink. Goč i Stolovi.Raznovrsno rudno bogatstvo: gvožđe. Veoma je bogat vodom zbog vododržljivih stena. Teritoriju Drenice presecaju važne saobradajnice.Dužine 84km. a samo manji deo pašnjacima.. kako se pretpostavlja..) -GEOLOŠKA GRAĐA: morske taložne stene.. najviša banja u Srbiji. a na površini nataloženi rečni nanosi. Dugačka je oko 40km. Dolina Ibra ima znatno prostranstvo. Ističu se Drenačke planine.KOSOVO POLJE:-Malo Kosovo na N . a duboka 550m. 4."Dolina jorgovana" koje je u njoj zasadio Uroš I Nemanjid. i Drenice. dolina Ibra čini istočni produžetak Starovlaško-raške visije i granicu prema Kopaoničkim planinama. U građi Kopaoničkih planina učestvuju stene različite starosti i odlika: granit. između Kraljeva i Raške. Goleša. Prostire se između Šar-planine. Na Kopaonik se. Žegovca. Dno kotline je ispunjeno morenskim materijalom koje su taložili Šar-planinski lednici. )Središte je Gnjilane. kobalt.

od koje je niža.veka. Nju i Kosovsku kotlinu razdvajaju niske Dreničke planine. Od gradova još Prizren i Đakovica. W Moravu. nalazi se Jezerska planina koja predstavlja hidrografski čvor Srbije. Mesto bifurkacije se naziva Drvanjska glava. preko kojih se nalaze jezerski sedimenti (posle stvaranja dugo su bile pod jezerima). ali znatno šira. Egejski sliv. nalazi se Pedka patrijaršija. a u blizini grada je i manastir Dečani. Njena bifurkacija je veštačka. zajedno sa Vojvodinom predstavlja najplodniji deo Srbije.) -METOHIJSKA KOTLINA : METOH= CRKVENO IMANJE na grčkom (Naziv kotline jer su mnoga sela Metohije u srednjem veku bili metosi-crkvena imanja brojnih manastira i crkava. Pedka i Dečanska Bistrica teku valovima koje su ranije usekli lednici. (Dno kotline leži na 350-450m nadmorske visine. do Metohije dopiru klimatski uticaji Jadranskog mora. Okružena je Šarskim i Prokletijskim planinama. Desni krak teče u Lepenac. saobradajno značajnija. Gnjilane. Goleš i Crnoljeva. Reka Miruša s kanjonom i više vodopada i jezera naziva se "metohijske Plitvice". a na površini nataloženi rečni nanosi. između kojih se nalaze lako prohodni prevoji pa ove dve kotline čine jednu geografsku celinu. Najvedi grad je Ped. kobalta.pri nabiranju Dinarskih i Šarskih planina.)Ista kao i kod Kosovske kotline. Crno more. lignita i dr. Kačanička klisura Lepenca duga 24km i do 1000m duboka. preko Albanije. Naziv je dobio po brojnim pedinama koje se nalaze na strani Prokletija pored grada. Kosovska Mitrovica.) . Na dužini od 13km ima 12 vodopada. ) Pedka Bistrica teče kroz Rugovsku klisuru. (Kosovska kotlina je bogatija rudama od Metohijske. Metohijska kotlina je najveda kotlina u Srbiji. veda i toplija. Veliku Moravu. Levi krak teče u Sitnicu. barita.10 (Na obodu Kosovske kotline. nikla. Njen severni krak storen je ljudskim radom 70ih godina 19. Ispred ulaska u Rugovsku klisuru. Manastir Gračanica. Bifurkacija Nerodimke je na planini Crnoljevi. a Toplugom u Jadransko. Dolinom Drima. Čičavica.orogenezom tektonskim spuštanjem duž raseda geosinklinala. Ibar. Vardar. koja je duga 23km a duboka 1km.) BIFURKACIJA= pojava račvanja reke i njeno oticanje u dva sliva. SW od Uroševca. ) GEOLOŠKA GRAĐA: morske taložne stene. Preševska povija: ? razvođe između dva sliva. Beli Drim je jedini rečni sistem Metohije. Dunav. Pruža se uporedo sa Kosovskom. KAČAK=odmetnik (reč turskog porekla. krada. Vedi gradovi:Priština. (U Metohijskoj kotlini na više mesta ima hroma. Sa ove planine voda otiče u 3 morska sliva: Nerodimkom u Crno i Egejsko more. (Nastala je 2. Uroševac. Metohijska je niža.)Kroz nju prolazi pruga i drum koji povezuju Kosovo i Skoplje. sve druge reke su njegove pritoke. Nastaje iz karstnog vrela Radavačke pedine na planini Rusoliji.Blago je nagnuta prema S. usečena između Šare i Skopske Crne gore.

Njihove najdeblje naslage su na Kučaju i Beljanici. kupasti vrh Šiljak-1560m. Unjemu izdvajamo planinsku regiju: Karpatsku i Balkansku. koji se dužinom od 7km pruža pravcem W-E. od kojih nijedna ne dostiže visinu od 1600m. Karpatske planine pored Dunava su Miroč i Deli Jovan. Za vulkanske stene vezana je pojava ruda bakra. to je pouzdani znak da de tog dana biti kiše. One su ogranci S Karpata. Na krečnjačkim terenima česti su karstni oblici oblici reljefa: škrape. Tupižnica i druge. Najupadljivija planina Karpatske i čitave E Srbije je usamljeni Rtanj. strmo izdignut između Crnorečke i Sokobanjske kotline. Nastale su pre 60 miliona godina drugom progenezom iz E zaliva Tetisa. Kada se uz strane Rtnja penju gusti oblaci. Kasnije su ovde u dubljem morskom basenu nataložene debele naslage krečnjaka. gvožđa i nekih retkih metala. koji se prostiru u E Srbiji. To je u celini masivni krečnjački greben. Dešava se da leti u celoj Crnorečkoj kotlini i podgorini Rtnja pada kiša. Rtanj omogudava prognozu vremena za okolni kraj. naročito podmorskih vulkana. Na početku i na kraju njegovog pružanja izdižu se kupasti vrhovi. koji se prostiru u E Srbiji. uvale(su ređe) i pedine. Na W se prostiru do Velike Morave. u vidu luka preko Dunava. Beljanica. srebra. Rtanj. Između planina su kotline. nastavljajudi se iz Rumunije. a da istovremeno na Šiljku sija Sunce. Pošto se kupasti Šiljak izdiže visoko iznad okoline. i Donjodunavske kotline: Ključ i Negotinsku krajinu. Na njoj i Beljanici su najdeblje naslage krečnjaka. Prostire se između Dunava na N. One su ogranci S Karpata. planine Ruj i Lužničke i Zaplanjske kotline na S. Posebno je strma njegova E strana.) -NASTANAK I POLOŽAJ: (Nalaze se u E delu Srbije.Nastanak magmatskih-vulkanskih stena vezan je za nekadašnje vulkanske aktivnosti. S od Dunava . To su niske i srednje planine. Karpatske i Balkanske planine nastale su pre 60 miliona godina drugom orognezom kada su se u E zalivu Tetisa pod uticajem bočnih pritisaka i endogenih sila izdigli morski sedimenti. Prostiru se prema S do linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina. u vidu luka preko Dunava. Nabiranje je pratila vulkanizacija. Srpsko-makedonske mase uz Južnu i Veliku Moravu na W. Na W se prostiru do Velike Morave. kada su se pod uticajem bočnih pritisaka izdigli morski talozi. a dalje ka S pružaju se Homoljske i Majdanpečke planine.Od tvrdih peščara pravi se vodenično kamenje.11 KARPATSKE PLANINE I KOTLINE (Karpatsko-balkanske planine ili istočna zona venačnih planina nalazi se u E delu Srbije.) -RELJEF: 1)PLANINE:-E venac -W venac ((Nalaze se u E delu Srbije. vrtače. Prostranstvom se ističe planina Kučaj. stvarajudi tako peščare. Prostiru se prema S do linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina.) . Mrki i kameni ugalj. i granice prema Bugarskoj na E.. Na E delu grebana je viši. Iz Srbije se nastavljaju na planine u Bugarskoj. Kučaj. S od Dunava .) -GEOLOŠKA GRAĐA STENA: a)krečnjak b)peščar:-mek -tvrd c)vulkanske stene (U dalekoj prošlosti ovde su se u plitkom moru taložili rečni nanosi sa susednih delova kopna. a na E do granice sa Bugarskom.Planine sa šumama i pašnjacima. nastavljajudi se iz Rumunije.

Vede kotline su: Zviška ili Kučevska. Mlava. Negotinska krajina je vinogradarski rejon. u dolini Timoka-Zaječar i Knjaževac. Gamzigradska banja kod Zaječara) (Neke planine.) . Klisure: Đerdapska-njome prolaze saobradajnice koje povezuju Panonsku i Vlašku niziju. Negotinska krajina se nalazi u NE delu centralne Srbije. Zaječarska.veka bile su potpuno nenaseljene.KLJUČ 2. Resava i dr. kao što su Miroč i Deli Jovan.) 3)VULKANSKE KUPE:-Tilva Nagra -Tilva Roša . vodarstvom i vinogradarstvom. Vedina reka u E Srbiji su zlatonosne. Predstavlja najnižu nadmorsku visinu u Srbiji od 18m. U Ključu je to Kladovo. Najinteresantnije su: Resavska kod Despotovca. u obliku je ključa. Posle oslobođenja od Turaka. 1833. Zlotska (Lazareva) kod Bora.Kotline predstavljaju područja s intenzivnim ratarstvom. Pont (Crno more) je zahvatalo Vlašku niziju i današnje Crno more i Kaspijsko i Aralsko jezero.) BALKANSKE PLANINE I KOTLINE -(NASTANAK I POLOŽAJ): (Prostiru se S od linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina do planine Ruj i Zaplanjske i Lužničke kotline na S. koji je u geološkoj prošlosti bio pod morem.NEGOTINSKA KRAJINA (Ključ se širi iz okuku Dunava. Velikog grebena i Deli Jovana. na W do Srpsko-makedonske mase uz S Moravu. Nastale su pre 60 miliona godina drugom progenezom iz E zaliva Tetisa. a sastoji se od živog. Dunavom i Vratnjanskom rekom. najdubljeg i najužeg dela Đerdapske klisure. One u sitnom pesku i šljunku nose mnogobrojna zrnca i listide zlata.Tilva Minja 4)PEDINE: (Pedine predstavljaju podzemni karstni oblik reljefa. Negotinska krajina i Ključ čine W deo Vlaško-pontijskog basena. preko prevoja Stolice. u podnožju Rtnja je Boljevac. Između planina su kotline.) -POSTVULKANSKE POJAVE=BANJE (Brestovačka banja kod Bora. Varošice: pored Dunava-Golubac i Donji Milanovac. Od Rama prema Radujevcu prostire se 20km duga Ramska peščara.Tilva Bora . Makedonije i s Kosova. Bogovinska kod Boljevca. Ravanička kod Duprije. Crnorečka. vodi put iz Pomoravlja ka dolini Timoka. Majdanpek. počinje vedi priliv doseljenika iz Crne Gore.godine.. Značajnije su Pek. Čestobrodicom. sve do polovine 19. Knjaževačka. Prečka reka. Homoljska ili Žagubička. u unutrašnjosti-Bor. a zatim pod jezerom. granicom prema Bugarskoj. Ceremošnja i Dubočka kod Kučeva. DONJODUNAVSKE KOTLINE: 1. pokretljivog peska.12 2)KOTLINE: (Karpatske planine su raščlanjene kotlinama i klisurama. Gradsko središte je Negotin. kada su se pod uticajem bočnih pritisaka izdigli morski talozi. Kučevo i Žagubica. i Brze Palanke. a prostire se između Kazana. Timok. na E do granice sa Bugarskom. Oivičena je istočnom podgorinom Miroča. a na E u Donjem toku Dunava su Donjodunavske kotline Ključ i Negotinska krajina.. Ključ i Negotinslka krajina su pokriveni morskim i jezerskim talozima. preko kojih su nataloženi nanosi reka i vetrova.

Kroz klisuru prolaze saobradajnice Niš-Pirot-Sofija. Lužnička. Zbog krečnjaka prisutni su kraški oblici reljefa-škrape. a viši su pod pašnjacima.13 -(GEOLOŠKA GRAĐA):-krečnjak i peščar-Na Staroj planini debljina peščara iznosi preko 1000m. u knjizi piše 350m.Niži delovi obrasli su šumama.) . Ona je krajnji W deo planine Balkan. Niška i Zvonička. Devica. usekla Nišava. Svrljiške planine. U SE ogranku ove planinena visini 1200-1300m NV je visokoplaninska POVRŠ VALOŽJA (dužine oko 90km)=obrasla travnim formacijama. -(PLANINE):(Stara planina. Izraziti kraj ovčarstva. najvedim delom goli. -ODOROVSKO POLJE= E od Pirota. Device i Ozrena. koja se pruža u Bugaraskoj do reke Iskr. Najvede naselje u klisuri je Sidevo. Kao i druge Balkanske i Karpatske planine od davnina poznata po pašnjačkom ovčarstvu. -SIDEVAČKA KLISURA=duga je oko 18km i duboka do 550m?. .) (Poznatije banje u ovom kraju su Sokobanja. poznato po velikom vinarskom podrumu. Ozren. Suva planina i dr. -(KOTLINE):(Sokobanjska-između Rtnja. Pirotska i Belopalanačka-kao delovi kompozitne doline Nišave.POVRŠ VALOŽJA: S od Nišave pružaju se krečnjački venci Suve planine. Naslage peščara debljine i do 1300m. Zaplanjska-između Suve planine i Babičke gore. U dolini Nišave je Pirot poznat po kačkavalju i dilimarstvu. suvati=visokoplaninskim pašnjacima. Krečnjačke naslage na Suvoj planini su do 600m debljine.Geološka građa peščar i krečnjak?. Stara planina se pruža pravcem NW-SE i dugačka je 90km. Svojom visinom i prostranstvom ističe se Stara planina. N od Nišave-Tresibaba. (Nju je u krečnjačkim stenama između Niške i Belopalanačke kotline. vrtače i uvale.. Najviši vrh je Midžor. Jedino karstno polje u Karpatsko-Balkanskom predelu. koja se sastoji od više lučnih venaca.

3. ali se brže i hladi. Iz oblaka (visoke) padaju kiša. Na osnovu tihmerenja izrađuju se karte izotermi. Istom količinom energije kopno se 2-3 puta brže zagreva od vode. sneg i grad. 2. kada voda ne bi oticala i ne bi isparavala.oblačnost i magla (Vreme predstavlja trenutno stanje atmosferskih pojava na određenoj teritoriji.insolacija 2. Linijama-izotermama povezuju se mesta s jednakim mesečnim ili godišnjim temperaturama. 14. a Sunce je jedini izvor toplote. Meteorologija predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem vremena. Vreme je složena pojava i sastoji se od više elemenata.Međunarodna meteorološka služba osnovana 1873. za Beograd =660mm vodenog taloga=660l/m kvadratni.- 14 KLIMA - -VREME VREMENSKI ELEMENTI: 1. kao i podnožja i niže planinske padine od viših. .RADIJACIJA predstavlja količinu energije koju Zemlja otpusti u atmosferu. u 17.padavine:-visoke -niske 5. Najjužniji predeli Srbije topliji su od najsevernijih. U meteorološkim stanicama obavlja se tri puta dnevno.INSOLACIJA predstavlja količinu enerije koju Zemlja prima od Sunca. slana. Npr.Duže od 3 dana nisu pozdane zbog čestih promena u kretanju vazdušnih masa.PADAVINE su svi oblici izlučene vodene pare koji dospevaju na Zemljinu površinu. 4. Najniže temperature su pred izlazak Sunca.5 stepeni C. Temperatura vazduha zavisi od upadnog ugla Sunčevih zraka. Najbrže se zagreva golo stenovito i peskovito. i 21h.Najpouzdanije jednodnevne prognoze i do 3 dana. -TEMPERATURNA INVERZIJA predstavlja pojavu da sa porastom nadmorske visine i temperatura raste. Srednja dnevna temperatura vazduha izračunava se na bazi tih merenja i dvostruke vrednosti t vazduha za 21h.vetrovi:-stalni -periodični -povremeni 6. Sve oblasti kopna ne zagrevaju se podjednako. Broj mm predstavlja dubinu sloja vode koja bi se na zemljinoj površini stvorila za određeno vreme (1 godina). Vremenski element koji je u datom vremenu najizraženiji daje pečat vremena.Insolacija u Panonskoj niziji iznosi 2400 sati godišnje. Kišomer predstavlja aparat kojim se meri količina padavina izmerena u milimetrima. a predviđanjem vremena se bavi meteorološka služba.temperatura:-termički gradijent -temperaturna inverzija 4. Dobijena vrednost se deli sa 4. a sporije travne površine. a najviše oko 14h. -TERMIČKI GRADIJENT predstavlja ravnomerno opadanje temperature na svakih 100m nadmorske visine za 0. Neposredno na površini formiraju se rosa. Temperatura vazduha meri se termometrom. vetrovito itd. Ona zavisi od zagrevanja Zemljine površine. a najsporije predeli pod šumama. kišovito. Tipovi vremena su određena kombinacija elemenata.radijacija 3. doba dana i godine. snežno. Zato vreme može biti: sunčano.TEMPERATURA predstavlja toplotno stanje vazduha.pritisak:-normalni -visok -nizak 7. inje i poledica. a u planinskoj regiji 1900 sati godišnje. 1.

v)planinska oblast . 6. Vodena para koju oni nose najviše se kondenzuje i izlučuje iznad Dinarskih planina i Alpa. iz oblasti visokog ka oblastima niskog vazdušnog pritiska. Ako pređu preko Dinarskih planina. dolina Velike i delom Južne Morave i Zaječarska kotlina i manje od 600mm. pa se i količina padavina idudi prema E smanjuje. b)oblasti koje imaju manje od 1000mb .VETROVI predstavljaju horizontalno kretanje vazdušnih masa.15 U Srbiji je prosečna godišnja količina padavina oko 670mm. Zimi donosi hladno i vedro vreme. koji donose tople i vlažne vazdušne mase. 5. a severni deo Bačke i Banata. a najmanja u februaru i oktobru. pa otuda i naziv -polarni (istočni) duvaju u polarnim GŠ -pasati i antipasati duvaju od povratnika ka Ekvatoru Periodični vetrovi: -monsuni kišni i sušni Povremeni=lokalni vetrovi: -košava -vardarac -jugo (S i SE vetar. -Normalni vazdušni pritisak na 0 ili 45? stepeni GŠ. Padavine našoj zemlji donose uglavnom W vetrovi sa Atlantskog okeana. Tople i suve vazdušne mase koje struje iz Sahare prema N. zimi. Niša na S i Šida na W.niži tereni u ostalim delovima Srbije. između 800 i 1200mm. Juničke planine 1417mm/m kvadratni. a leti sveže i lepo) Atlantski okean udaljen je od naše W granice oko 1800km. Sa njega stalno duvaju W vetrovi. . gde ka SW vazdušni pritisak postepeno opada. 0m NV i t=0 stepeni C iznosi 1013 milibara -Visok vazdušni pritisak je pritisak iznad 1013 milibara -Nizak vazdušni pritisak je ispod 1013 milibara U našoj zemlji mogu se izdvojiti tri velike oblasti s različitim vazdušnim pritiskom: a)oblasti koje imaju više od 1000mb . slapovit i jak vetar sličan košavi. Samo planinski krajevi Srbije primaju više padavina. Kada naiđu iznad Dinarskih planina. Godišnja razlika u pritisku između najviših i najnižih delovas Srbije iznosi oko 270mb. pri spuštanju se sve više zagrevaju i Panonskoj niziji donose manje padavina. Zimi često prodiru hladne vazdušne mase (severni) iz Sibira i sa Arktika. Prodirudi dalje na u unutrašnjost Balkanskog poluostrva.VAZDUŠNI PRITISAK predstavlja svojom težinom pritisak vazduha na Zemljinu površinu. Najviše kod Prokletija. hlade i izlučuju padavine. obično po više dana. Ciklone (C) predstavljaju oblasti niskog vazdušnog pritiska. Na Zemljinu površinu donose stabilno vreme bez padavina. Stalni vetrovi: -zapadni duvaju između povratnika i polarnika na obe hemisfere. Najveda je u maju i junu. Na Zemlju donose vrlo nestabilno vreme i padavine. niži tereni Peripanonske Srbije. izuzetno i 27 dana. dolaze sa W. s tim što se količina padavina idudi prema E smanjuje.Ovaj vetar dopire do Subotice na N.planinski delovi imaju znatno niži pritisak. leti se retko javlja) -bura (duva sa Dinarskih planina prema moru više u zimskoj nego u letnjoj polovini godine. donosedi hladno i suvo vreme. duva sa mora prema kopnu. Ona duva u zimskom periodu godine i to na mahove 2-3 dana ili 2-3 sedmice. Temperature mogu biti visoke i niske. Najvedi deo Srbije prima manje od 800mm. Veliko Pomoravlje. Košava je suv i hladan vetar. primaju iznad Sredozemnog mora veliku količinu vlage. donosi pretežno suvo vreme i ubrzava isparavanje. one se izdižu.. Košava je povremeni=lokalni vetar koji duva najčešde u E delu Panonske nizije.N nizijski delovi. ovi vetrovi donose sve manje vodene pare. Timočka i Negotinska Krajina. Anticiklone (A) predstavljaju oblasti visokog vazdušnog pritiska.

7. a u toku zime odaje do 16 puta više toplote od iste površine kopna. ) -KLIMATSKI FAKTORI: (Geografski uslovi koji određuju tj. u Metohijskoj kotlini se oseda uticaj Jadranskog mora. Najmanju godišnju oblačnost u Srbiji imaju Smederevo i Novi Pazar sa 4. a ako je više od 8/10 vreme je tmurno. Srbija se nalazi u severnom umerenom toplotnom pojasu na 41st 53` . Da nije tih planina. oblačnost je 0 i tada je potpuno vedro vreme. jadranskosredozemni uticaju su znatno izmenjeni. 2. Kada je oblačnost manja od 2/10 vreme je vedro. preko teritorije Makedonije prodire uticaj Egejskog mora.ali u krajnje S delove Srbije dolinom Vardara.5/10. Tako t vazduha s porastom visine opada na svakih 100m za 0. a najvedu Tekija -6. Barometar predstavlja aparat za merenje vazdušnog pritiska. -NADMORSKA VISINA: Sa porastom nadmorske visine temperatura opada. unutrašnjost naše zemlje imala bi znatno topliju klimu. Najvedu ima Ljubovija-81. Sa porastom GŠ menjaju se svi vremenski elementi.Istovremeno preko Panonske nizije u našu zemlju zimi prodiru hladne vazdušne mase sa N i NE. od 0 do 10/10. Oslobađanjem toplote more zimi zagreva vazduh.klima postaje hladnija i oštrija a količina i učestalost padavina povedavaju se. Tada se na planinskim vrhovima zadržava sneg. Sa porastom GŠ klima postaje hladnija.) -KLIMA: (Klima predstavlja prosečno stanje vremenskih elemenata u jednoj oblasti za vreme od 30-40 godina.OBLAČNOST I MAGLA-oblačnost se izražava u desetinama vidljivog neba.4%. 3. Delovanjem kopna.) 1. Tokom poslednjih decenija apsolutna vlažnost vazduha u Beogadu tokom jula iznosi 13g/m kubni. U Panonskoj oblasti leti preovlađuje sunčano vreme. kada ona iznosi 2-8/10. Dinaridi sprečavaju prodor toplih vazdušnih masa sa Sredozemlja. Relativna vlažnost vazduha pokazuje stepen zasidenosti vazduha vodenom parom i izražava se u %. Apsolutna vlažnost vazduha pokazuje koliko g vodene pare sadrži 1m kubni vazduha. i odvojena je planinskim vencima.UDALJENOST KOPNA OD MORA: Srbija nema izlaz na more.RELJEF: -PRAVAC PRUŽANJA PLANINSKIH VENACA: Kretanje toplih vazdušnih masa sa Jadranskog i Egejskog mora prema unutrašnjosti zemlje umnogome sprečavaju planinski venci W i S od teritorije Srbije. more u toku leta akumulira. na putu do naših S krajeva.UDALJENOST ILI BLIZINA MORA (1.8/10 vidljivog neba. a procenjuje se neinstrumentalnim osmatranjima ili odoka. Planinska oblast ima veliku oblačnost-godišnje prosečno nebo je pokriveno oblacima blizu 6/10.RELJEF:-PRAVAC PRUŽANJA PLANINA -NADMORSKA VISINA 3.predstavlja najvažniji klimatski faktor. .46st 11` NGŠ. a relativna godišnja 68. a u podnožju planine cvetaju prve vodke. Ako nema oblaka. Zbog toga je u podnožju planine toplije nego na njenom vrhu. vreme je oblačno. 8.8%.5 stepeni C. Na našim planinama to se najbolje vidi u prolede. Dolinom Drima. Meri se higrometrom i može biti apsolutna i relativna.16 Izobare predstavljaju zatvorene nepravilne krive linije koje povezuju mesta sa istim vazdušnim pritiskom. uslovljavaju klimu u pojedinim oblastima nazivamo klimatski faktori.GŠ 2. Zbog različitog zagrevanja kopna i mora.VLAŽNOST VAZDUHA predstavlja količinu vodene pare u vazduhu.GŠ. preko Albanije. Zato i postoje znatne razlike u klimi između predela na različitoj nadmorskoj visini. a topli vazduh struji i zagreva kopno.

-PLANINSKA KLIMA . Šar planina 12001400mm vodenog taloga. oštre i s mnogo snega. W od linije Šabac-Ped. -ŽUPNA=KOTLINSKA . Vrudine su najvede u Bačkoj i Banatu. -UMERENO-KONTINENTALNA KLIMA .je zastupljena iznad 800m nadmorske visine. kotline u dolini Lima itd. Prolede je hladnije od jeseni. Najviše padavina izluči se u maju i junu kad je to najpotrebnije usevima. Sirinidka župa.DA LI JE POVRŠINA KAMENITA ILI POKRIVENA VEGETACIJOM .UMERENO-KONTINENTALNA a)ŽUPNA ILI KOTLINSKA 3. .Dolinom Drima preko Albanije dolazi uticaj Jadranskog mora. a kada pada obodnim delovima nanosi velike štete.basen Župe između Kopaonika i Jastrepca. Godišnja doba se ravnomerno smenjuju. Najviše padavina izluči se krajem proleda i početkom leta.Goli tereni se u toku dana brže i više zagrevaju nego tereni obrasli šumom i travom. toplih leta i male količine padavina klima Bačke i Banata ima obeležje kontinetalno-stepske klime. Količina padavina je različita.je zastupljena u najvedem delu centralne Srbije do 800m NV. Njene odlike su kratka i sveža leta. a E 500-600mm.zastupljena je u krajevima nižih planinskih predela koji su dobro zaklonjeni od hladnih vetrova. Debeo snežni pokrivač zadržava se više od 150 dana. U njima dobro uspevaju vinova loza i vode. Požeška i Metohijska kotlina. Prolede i jesen su jasno izraženi. U središnjim delovima nizije grad je retka pojava. gde ima peščara. . Jesen je toplija od proleda zbog insolacije i radijacije? Najveda količina padavina u Srbiji izmerena je u Juniku kod Dečana. kao i trajanje snežnog pokrivača. Krajem zime. Prolede i jesen ne traju dugo. u Metohijskoj kotlini. I jesen je kišovita.a zime duge .SUPTROPSKO-JADRANSKA . Prosečna količina padavina iznosi oko 1000mm. Župni krajevi su topliji od okolnih krajeva.zastupljena je u Metohijskoj i S delu Kosovske kotline. Ima godina kada se i u ovim mesecima izluči malo padavina. Odlikuje se umereno toplim letima i umereno hladnim zimama sa dosta snega.PLANINSKA 4. Šume povedavaju isparavanje. Stara i Maljen oko 1000mm. U toku druge polovine leta vazduh se dosta zagreje i do 35 stepeni. padavine iznose više od 800mm. Uslovljena je položajem. jer je Srbija udaljena i odvojena od mora planinskim vencima. posle jednog vetrovitog i kišovitog perioda sneg se naglo topi i ubrzo posle kratkog proleda dolazi leto. a zemljište se sasuši i ispuca.) -TIPOVI KLIMA: 1. dok smanjuju brzinu vetrova. To su obično kotline i delovi rečnih dolina . U E delu preko 800mm dobijaju samo neke planine.SUPTROPSKO-JADRANSKA (-KONTINENTALNA . godišnji raspored je povoljan. naročito orah. Iako su količine padavina male od 500700mm. Zime su hladne zbog okolnih planina koje su pod snegom.vlada u Panonskoj niziji i na njenom obodu do 600m NV.KONTINENTALNA 2. Odlikuje se toplim i dugim letima.17 4.Odlike klime: topla i suva leta i hladne i oštre zime sa jakim mrazevima. pa zato Vojvodina trpi od čestih i dugih suša. Zbog oštrih zima. pa visokoplaninski prevoji budu neprohodni.

Nju čine potoci i reke. a mestimično i napuštaju delove korita i usecaju nova. U tom pravcu formirane su naše najduže reke koje pripadaju CRNOMORSKOM SLIVU.kišnica i snežnica slivaju u rečni sistem. 8. i njenom granicom prema Rumuniji.5% teritorije Srbije. Napuštene delove rečnih korita ispunjene vodom narod naziva mrtvaje. Južna Morava i druge). U svojim gornjim tokovima velike reke dunavskog sliva teku kroz planinske predele (Drina. reke i jezera.5km -3505km (Kroz našu zemlju. Može biti normalna i kompozitna (naizmenično poređane kotline povezane klisurama). Naša zemlja ima gustu rečnu mrežu. -DUNAV: Najveda reka Crnomorskog sliva. Izvorište predstavlja mesto gde počinje vodni tok. Vodno bogatstvo čine podzemne vode. ELEMENTI REKE: 1. U našu zemlju Dunav utiše severno od Batine. On obuhvata 92. 7. okeane. jezera. Izvorišna čelenka predstavlja prostor gde se nalaze svi izvorišni kraci jedne reke. Zbog malih padova sve one meandriraju i time znatno potkopavaju i ruše obale. Teče meridijanski do Fruške gore.REČNA DOLINA predstavlja najizrazitiji oblik rada rečne vode. Reke koje teku Panonskom nizijom i one koje su obrazovale svoje doline u napuštenim zalivima Panonskog jezera (Velika Morava.18 REKE CRNOMORSKOG SLIVA REKE predstavljaju masu vode koja teče od izvora prema ušdu udubljenjem=užebljenjem koje mi nazivamo rečno korito. Površina Crnomorskog sliva iznosi 81. u Panonskoj niziji i njenim obodnim predelima ove reke teku sporo.jezero.REČNA MREŽA predstavlja prostor svih vodenih tokova. Može biti:-određeno (u planinama) i neodređene (u nizijama). Zbog malih padova u donjim delovima svojih tokova. 6. 5. strana i obale.okean. -estuar (levkasti zalivi gde se reka uliva u more) STAV je ušde dve velike reke. Ušde predstavlja mesto – normalna (obična)gde se neka reka uliva u drugu reku . pa imaju velike količine šljunka. delimično Drina. Kolubara i dr. 2. potoci.REČNI SLIV predstavlja teritoriju sa koje se atmosferske vode . Na celoj dužini kroz Srbiju Dunav je plovan. koje su njeno neprocenjivo prirodno i nacionalno bogatstvo. peska. talože materijal koji nose i grade mnoge sprudove i rečna ostrva (ade). a ističe E od Negotina. . protiče Dunav.VODOSTAJ predstavlja visinu ili nivo vode u rečnom koritu. ona je značajna podunavska zemlja. Najvedi deo teritorije Srbije nagnut je prema Panonskoj niziji. nastale taloženjem rečnih nanosa po kojima se reka račva u mnoge rukavce.PAD REKE predstavlja visinsko rastojanje između izvorišta i ušda ili bilo koja dva mesta u rečnoj dolini.PROTICAJ predstavlja količinu vode u metrima kubnim m koja protekne na bilo kom mestu rečnog korita za 1’’. 3.) imaju vrlo male padove i široke doline blagih strana. dužinom od 588. a onda je zaobilazi zbog njenih čvrstih stena. Rečno korito se sastoji od dna. U njima se voda obnavlja samo za vreme izlivanja reka.REČNO RAZVOĐE predstavlja uzvišenje koje deli dva susedna sliva. One izviru u planinskim predelima i bogate su vodom. -588.Izvire u Nemačkoj u Švarcvaldu i protiče kroz 10 država.703km kvadratnih. i mulja.IZDAN predstavlja sakupljenu vodu u gornjem sloju litosfere iznad vododržljivog sloja. -delta (predastavlja ravnicu ispred ušda u more. Tamo gde vododrživi sloj preseca zemljinu površinu dolazi do isticanja vode u vidu IZVORA na zemljinu površinu. U svojim gornjim i srednjim tokovima su brze i imaju veliku vodnu snagu.more. pa su se za vreme visokih vodostaja često izlivale.5km. Njihova korita plitko su usečena. Srbija obiluje vodama. koja se koristi za proizvodnju hidroenergije. Pošto se u Srbiji nalazi oko 1/4 plovne dužine Dunava. a povezuje 13. zatim izvori. inače je dug 2880km. Rečni sistem predstavlja glavnu reku sa svojim pritokama. Stalnim taloženjem novih nanosa delta se produžava a kopno se širi na račun vode). 4.

Ona je najbogatija vodnom snagom. Njen tok je kroz Srbiju dugačak 207km. tako da sada iznosi 185km. Jezero zarasta u šiblje i grmlje. utiče u našu zemlju iz Rumunije kod Jaše Tomida. visoko razvijene i slabije razvijene zemlje. protiče kroz Mađarsku. i Sava. podignuta podzemna hidrocentrala). Teče iz Karpata. Morava i Timok sa desne strane. Protiče kroz Zrenjanin. PRAČA. Samo jedna manji deo njenog toka i sliva pripada planinskom delu Srbije. čija je voda hladna. Ovaj plovni put povezuje 13 država i ima značajnu ulogu u njihovoj trgovinskoj razmeni. Stav=kada se velika reka uliva u veliku reku. Najkrade rastojanje između Đunisa i njenog ušda u Savu N severno od Požarevca je 120km. najdublje i najlepše klisure u Evropi. DEHOTINA. Njena PRITOKA JE DRINA. ribolov. Između njih se obavlja velika trgovinska razmena. po dužini toka. koju olakšava jeftin rečno-kanalski saobradaj.Đerdapska klisura dugačka je 100km i spada u najduže. dužine 114km. Ona se često izlivala. a uliva se u Tisu.dugačkog 171km. Nastaje u Šdepan polju SPAJANJEM TARE (koja ima kanjonsku dolinu. snabdevanje stanovništva. LIM (izvire kao otoka Plavskog jezera).plovni put od Konstance i ušda Dunava na obali Crnog mora do Roterdama u Holandiji. -TAMIŠ-dužine 340km. površini sliva i količini vode. i dužinu 110km) i PIVE (nastaje kod Durmitora. Njena najveda pritoka je BEGEJ. Veda od tih jezera su: Gazivode(na gornjem Ibru). U donjem toku je regulisan i plovan. do izgradnje brane i veštačkog jezera. pa je uporedo sa njenim prirodnim tokom prokopan kanal (Novi Begej). nastaje SPAJANJEM OBNICE i JABLANICE u Valjevskoj kotlini. koja u vreme topljenja snega i jakih kiša zadržavaju velike količine vode i sprečavaju brzo priticanje u Veliku Moravu. teče kroz Banat. a jedino se u Đerdapu smanjuje do 132m. U vreme Austro-Ugarske sačinjeno 25 planova za izgradnju 25 hidrocentrala. Pre radova na regulaciji. Najstarije je Zvorničko jezero. Presecanjem brojnih meandara (40) dužina joj je smanjena za 60km. Dunav povezuje Crno more i Atlantski okean. -KARAŠ -DESNE PRITOKE DUNAVA: -SAVA-Nastaje u Sloveniji od Save Bohinjke i Save Dolinke. duga je 78km. Delije (na Rasini). Plovna je celom dužinom. Izgradnjom brane i stvaranjem veštačkog Đerdapskog jezera. najveda je pritoka Save. a glavno ušde je kod Pančeva. bistra i zelenkasta. Istočno od Obrenovca uliva se u Savu. -BEGEJ-utiče u našu zemlju iz Rumunije. izmenjene su osobine Dunava u klisuri. dugačak 3505km. dobijena je magistrala tj. -NERA. -LEVE PRITOKE DUNAVA: -TISA. Dolina Dunava kroz Đerdapsku klisuru je kompozitna. -KOLUBARA-dužine 87km. koje se sastaju kod Radovljice. kod Uba. -DRINA-dužine 346km. U Srbiju utiče kod sremskog sela Jamene (kod Kaje piše Sremska Rača). SPAJANJEM W i S MORAVE. Od ulaska u Panonsku niziju do Đerdapske klisure Dunav je tiha ravničarska reka. Najvede budude izvorište pitke vode. Njene PRITOKE: LjIG. izvire ispod Karpata u Ukrajini. turizam. Na njoj su izgrađene tri brane i veštačka jezera pa i 3 hidrocentrale: Višegradska. PEŠTAN i TAMNAVA. počev od Temišvara u Rumuniji.je dužinom od 27km granična reka prema Rumuniji. U Dunav se uliva nasuprot Starom Slankamenu. To je plovni put Dunav-Majna-Rajna. Njegove pritoke su pretvorene u kanale. Ono ima 10-tak ostrvaca (ada). Bovan (na . plavila velike prostore i nanosila ogromne štete stanovništvu. dužina joj je iznosila 245km. Najvede pritoke Dunava u našoj zemlji su Tisa i Tamiš sa leve. U toku poslednjih decenija na pritokama Južne i Zapadne Morave izgrađeno je više jezera. Ušde Drine u Savu je kod Bosanske Rače. imao karakter planinske reke. U Đerdapskoj klisuri Dunav je. ušde 2 velike reke. U Dunav se uliva kod Beograda. Ima nekoliko ušda. Njene PRITOKE SU:JANJA. Perudka i Zvornička.dužine 164km. Drina je poznata kao brza reka. -VELIKA MORAVA-nastaje kod sela Đunis (kod Stalada). mnogo meandrira i račva se u više rukavaca. Spada u nizijske reke. tako bi se ispravio tok Drine. Osim saobradaja Dunav je važan za navodnjavanje. Ima 112 meandara-Kajina sveska. Širina Dunava iznosi 400-2000m. Zbog malog pada i ova reka je mnogo meandrirala i račvala se. Sastoji se od 4 klisure i tri kotline koje se smenjuju redom: Golubička klisura-Ljupkovska kotlina-klisura Gospođin vir-Donjemilanovačka kotlina-klisura Kazan-Oršavska kotlina-Sipska klisura. najvede morsko-rečna luke na N. u našu zemlju ulazi kod sela Đale u N Banatu.19 Prokopavanjem kanala od Regensburga na Dunavu do Nirnberga na Majni . tj. koje je dugačko 140km i duboko do 130m. JADAR.

3% teritorije Srbije. EGEJSKI SLIV Zauzima najmanji deo teritorije Srbije. izvire na planini Haili u Crnoj Gori. valovom nekadašnjeg lednika.Gornjim tokom teče kroz klisuru i Rožajsku kotlinu. VRLA. DRAGOVŠTICA postaje od Božičke i Ljubatske reke. Najvažnije PRITOKE BELOG DRIMA SU DESNE: PEDKA I DEČANSKA BISTRICA. On obuhvata Metohijsku kotlinu. Pčinja protiče kroz Trgovište i kod manastira Prohor Pčinjski prelazi u Makedoniju. Glavna reka ovog sliva je BELI DRIM. U kanjonskoj dolini Miruše. desetak kilometara severno od Pedi. VLASINA.i MORAVICA. Begej-75km. VELIKI BAČKI KANAL počinje kod Bezdana na Dunavu i završava se kod Starog Bečeja na Tisi-dug 123km i širok 16m. leva pritoka Vardara. zatim N delom Kosovske kotline do Kosovske Mitrovice. LEVE: MIRUŠA I PRIZRENSKA BISTRICA. prokopana 2 velika kanala. LEPENICA i JASENICA sa leve strane. Postaje od jakog vrela ponornice. (Celom dužinom toka u našoj zemlji plovne reke su Dunav-588km. a pre toga se naziva Crna reka.20 Aleksinačkoj Moravici). teče kroz Dimitrovgradsku. na dužini od 13km lalazi se 12 vodopada i 13 malih jezera. Njegova najveda PRITOKA JE NERODIMKA. MALI BAČKI KANAL odvaja se od Velikog kanala kod Malog Stapara i ulazi u Dunav kod Novog Sada. a DESNE: NIŠAVA. Pored toga u . RAVANICA i RESAVA i LEVE: LUGOMIR. 2. planine u njenom obodu i deo Drenice. Vede LEVE PRITOKE: TOPLICA. koja se uliva u Lepenac kod Kačanika. Kod vrela je vodopad visok 25m. a Beli Timok nastaje kod Knjaževca spajanjem Svrljiškog i Trgoviškog Timoka. Njena dolina je kompozitna . Sava-206km. BELICA. -ZAPADNA MORAVA. otiče u Bugarsku i ponovo utiče u Srbiju. NIŠAVA duga 218km (u Srbiji 151km) je najduža pritoka. Selova (na gornjoj Toplici. Ona je poznata po bifurkaciji koja je veštačka.2%. Velika Morava-3km. Izvire u Bugarskoj. predeo u dolini istoimene reke u SE Srbiji i S deo Kosovske kotline s Kačaničkom klisurom. PČINJA i LEPENAC. Zavoj (na Visočici kod Pirota). Pčinju. Njena LEVA PRITOKA JERMA izvire blizu Vlasinskog jezera. Pod tim imenom teče od sela Radovnica. Dužina plovnih kanala u sistemu Dunav-Tisa-Dunav je 664km. i čine albansku reku Drim. Pri ušdu Timok je dužinom od 16km granična reka između naše zemlje i Bugarske. IBAR je dužine 272km (bez pritoka 170km)?.protiče kroz 4 kotline i Ovčarsko-kablarsku klisuru. Uliva se u W Moravu kod Kraljeva. planinski kraj S od Vlasinskog jezera oko Bosilegrada. Vede DESNE PRITOKE Velike Morave su: CRNICA. leve pritoke Vardara. -JUŽNA MORAVA-dužine 295km sa Binačkom Moravom. PČINJA. Obuhvata krajište. pritoku Ibra. Pirotsku i Belopalanačku kotlinu i Sidevačku klisuru. -TIMOK-je poslednja pritoka Dunava u Srbiji. Beli Drim se kod Kukesa u Albaniji spaja sa Crnim Drimom koji je otoka Ohridskog jezera. Nastaje spajanjem BELOG i CRNOG TIMOKA kod Zaječara. uzvodno od Kuršumlije). a iznad vrela je otvor Radavičke pedine. JADRANSKI SLIV Jadranski sliv zauzima 5. JABLANICA i PUSTA REKA. Njene najvede PRITOKE su: IBAR i RASINA. posebne geografske celine u Planinskoj Srbiji. Njen tok čini teritorijalno jezgro predela Krajište. obe s desne strane. gde iz uporedničkog skrede u meridijanski pravac. pritoka Strume. Crni Timok izvire ispod Kučaja. Stvorena je podizanjem brane u rečnom koritu i prokopavanjem jaza kojim jedan deo njene vode otiče u Sitnicu. Uliva se u Vardar. POSTAJE OD BINAČKE MORAVE i PREŠEVSKE MORAVICE . spajaju se kod Bujanovca. Najvedi deo Lepenca je u Makedoniji. VETERNICA. NASTAJE kod Požege SPAJANJEM GOLIJSKE MORAVICE i ĐETINJE. u blizini Skoplja. Vruci (na Đetinji). LEPENAC izvire na N padinama Šar planine. Radi isušivanja plavljenih i stalno močvarnih terena u Vojvodini su krajem XVIII veka. Ovom slivu pripadaju samo 3 vede reke: DRAGOVŠTICA. izvire na SW strani planine Dukat (u njihovoj knjizi piše na planini Doganici). Tisa-186km. Tamiš-3km.Najvažnije PRITOKE IBRA su: SITNICA sa desne i RAŠKA i STUDENICA sa leve strane.dužine 208km. protiče kroz Sirinidku župu i dalje teče SE obodom Kosovske kotline. koje se spajaju kod Bosilegrada.

visokom 2200m. a uz Drinu "drinjače". Save. Do sada su prokopani magistralni kanali i mnogi manji kanali koji se od njih odvajaju. Takvo jezero je RUSANDA kod Melanaca.veka do sada. PALIDKO. KRVAVO. Veda lednička jezera nalaze se u podnožjima planina. SLANO.(jezera čiji su baseni nastali radom jedne sile. Čini je staro i napušteno rečno korito. počev od 18. koja su vedinim zbog zarašdivanja barskom vegetacijom pretvorena u močvare . Najviša su Malo Đeravičko jezero-2360m i Veliko Đeravičko jezero-2320m. ČENDANSKO kod Čente i ALIBUNARSKI RIT. ona je poluslana i lekovita.POLIGENETSKA . Ime je dobilo po prostranom vrhu Livadice. osobinama jezereske vode. a voda im je bistra i zelena. Severni deo jezera naziva se Veliki Palid. Ima slanu vodu. kod ušda Begeja u Tisu. U jezerima u kojima se voda ne obnavlja. U našem delu Prokletija nalazi se više ledničkih jezera.mono=jedan.) b)GLACIJALNA=LEDNIČKA: -CIRKNA -VALOVSKA (Ova jezera su uglavnom mala. pregrađenog 80m visokom čeonom morenom. Kod vedine ovih jezera voda se obnavlja za vreme izlivanja reka.MONOGENETSKA . grč. Ono je nastalo izduvavanjem peska i lesa i stvaranjem jednog ulegnuda koje se ispunilo vodom. Na vedim visinama. Glavna magistrala u hidrosistemu dugačka je 273km. prokopano radi odvodnjavanja više od 15000km. blizu Perleza. uglavnom iznad 1500m.21 Vojvodini je. U narodu se ta jezera pored Morave nazivaju "moravišta". meandar Save. grč. Između jezera i Tise prokopan je kanal kojim se stalno obnavlja ustajala jezerska voda. dubini. Na Šar planini ima više od 40 ledničkih jezera.) . površini. genezis=postanak) 2. Predstavljaju delove napuštenih rečnih korita.poli=više) -PO NASTANKU: 1)PRIRODNA a)EOLSKA=RAD VETRA : LUDOŠKO. reka ili snežnika.P=oko 6km kvadratnih. a dužina svih magistralnih kanala iznosi 930km. Ono leži u terminalnom basenu valova. Ono ima još tri imena: Štrbačko. Obale jezera peskovite su i u nekim delovima pokrivene lekovitim blatom. jedini. Najvede i najlepše od njih je LIVADIČKO JEZERO. Pored Tise su i jezero OKANJ. Pznato je kao stecište ptica močvarica i selica i raznovrsne divljači.(jezera čiji su baseni nastali udruženim delovanjem dve ili više sila od kojih je jedna dominantna.4 manja jezera su u fazi nestajanja. c)REČNA=STARAČE=MRTVAJE (mrtvi deo korita) (Pored vedih ravničarskih reka Dunava. Tise i Velike Morave nastala su rečna jezera. na visinama od 2200 do 2360m. Voda ovog jezera je slanija od Svetskog mora-35%0. čiji je salinitet 40-60%0. Ona su smeštena ispod planinskih vrhova.) -PREMA NASTANKU BASENA: 1. a u cilju navodnjavanja više stotina km malih kanala. Među jezerima i barama pored Tise najpoznatija je CARSKA BARA. najvišem vrhu Šar planine iznad Kačaničke klisure i Jezero. lednička jezera su mala i duboka. Plavsko jezero je najvede jezero na Prokletijama. Veliki i Mali bački kanal sada su delovi velikog hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Ova bara je stecište ptica močvarica i poznato lovište. po naselju Štrpce u dolini Lepenca.) JEZERA (Jezera Srbije se međusobno razlikuju po postanku. koje je napušteni meandar Tise. Voda u njima potiče od padavina. Ima oblik polumeseca. Po površini. Najvede jezero u Vojvodini je Palid . značaju i dr. iz izvora. veda su od Šarskih. Ljubotensko-po Ljubotenu. Mnoga od njih pretvorena su u bare i obrasle vegetacijom. Ona ispunjavaju izdubljene delove nekadašnjih valova. Narod ih zbog toga naziva "gorske oči". BELO JEZERO-iskorišdeno za ribnjake Ečke. U blizini Subotice ima 8 eolskih jezera. dok se manja i na vedim visinama nalaze u cirkovima. (Eolska jezera leže u udubljenjima ili u između dina nastalim radom vetrova. OBEDSKA BARA se nalazi između sremskih sela Obreža i Kupinova. a W Mali Palid.

Inače stanovništvo E predela Rodopskih planina. K.god. GROŠNIČKO i GRUŽA kod Kragujevca.VLASOTINAČKA 4.5km.22 d)URVINSKA JEZERA (KLIZIŠTE=URVINA) (Ova jezera nastaju klizanjem vodom natopljenog tla preko vododržljivog sloja i pregrađivanjem rečnih dolina.Tada je bez kuda ostalo više od 100 domadinstava sela Jovca. Na MORAVI kod Čačka su OVČARSOKABLARSKA i MEĐUVRŠJE. I PODELA VODA PO PO RASTVORENOM GASU: a)ALKALNE b)ALKALNOMURIATIČNE: 1. ZAVOJSKO JEZERO je nastalo 1963. Izgrađeno je radi proizvodnje el. Građena su posle II svetskog rata. na Balkanu i jedan od najvedih u Evropi. Naša zemlja sa oko 130 mineralnih i termalnih izvora spada u vrh mineralno bogatih zemalja u Evropi. ĐERDAPSKO JEZERO-253km kvadratnih po površini je najvede u Srbiji. Na UVCU su: SJENIČKO. Tom prilikom se na E padinama vulkanskih planina Grota i Oblika pokrenulo vodom natopljeno zemljište i pregradilo Jovačku reku. U dolini LIMA=POTPEDKO. termalnih i termomineralnih voda. bavilo se ovčarstvom. BORSKO kod Bora i PRVONEČKO kod Vranja. kod Grdelice.. Tada je otapanje snega i kliženje zemljišta na S padinama Stare planine prouzrokovalo pregrađivanje Visočice. ZLATARSKO i RADOINJSKO.energije. Stvaraju se radi zadovoljavanja različitih potreba privrede i stanovništva: -proizvodnja hidroenergije -vodosnabdevanje naselja i privrede -navodnjavanje i odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta -ribarstvo -turizam i sl. U planinskom delu Srbije klizišta su česta.ARANĐELOVAČKA 5. Dugačko je 9km. Jezerska voda je potopila selo Zavoj. od kojih su veda Donje.PALANAČKA . Stvoreno je jezero površine 5. Iza pregrađenog dela reke akumulacijom rečne vode formira se jezero. a široko 3. Najmanju širinu jezero ima u klisuri Mali kazan-180m. VLASINSKO JEZERO je najviše veštačko jezero u Srbiji. desne pritoke Nišave. I. Najpoznatija su ZAVOJSKO jezero kod Pirota i JOVAČKA jezera kod Vladičinog Hana.Ovi izvori predstavljaju post-vulkanske pojave. Nalazi se u Đerdapskoj klisuri-98km. formirana su 1977. 2)VEŠTAČKA (U Srbiji su brojnija od prirodnih. ali ima i turistički značaj. Mg. U njegovoj blizini se nalazi veštačko LISINSKO JEZERO. Radovi na izgradnji brane počeli su 1964. Jezero i HE izgradile su naša zemlja i Rumunija.5km kvadratnih.god.energije. U W delu Srbije ima više veštačkih jezera za proizvodnju el.. GAZIVODE na Ibru kod Kosovske Mitrovice.) TERMOMINERALNE VODE BALNEOLOGIJA predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem mineralnih.BUKOVIČKA KISELA VODA 2. S. tako da nastaju ova jezera. na DRINI=PERUDKO i ZVORNIČKO-najstarije na Drini. Mineralne vode su sve one koje u 1 litar vode imaju više od 1g rastvorenih minerala kao što su Fe. a najvedu-2km u Donjomilanovačkoj kotlini. Leži na visini od 1213m. u vreme ubrzanog razvoja industrije i to u rečnim dolinama i kotlinama. DELIJE kod Kruševca. na granici prema Rumuniji. JOVAČKA JEZERA. pa su se javila klizišta.MLADENOVAČKA 3. JEZERO EČKA-više od 2150ha kod Zrenjanina je najvedi veštački ribnjak u Srbiji. a njegovi meštani su preseljeni u novoformirano naselje Novi Zavoj kod Pirota. Područje Đerdapa ima veliki turistički značaj. BOVANSKO kod Aleksinca. Važnija veštačka jezera za porebe vodosnabdevanja naselja i privrede su: GRAČANIČKO kod Prištine. Napasenjem ovaca krčili su niže planinske strane. a prvi agregati pušteni su u rad 1970. Srednje i Gornje.god.

GORNJA TREPČA (kod Čačka) 2. SLANKAMEN. RADIOAKTIVNE vode su u banjama: NIŠKA. . MATARUŠKA.VULKANSKE (MAGMATSKE) STENE: BUJANOVAČKA banja. pa im je karakter nedefinisan.iznad 20 stepeni C b)HIPOTERME-ispod 20 C 23 - III PODELA VODA PO HEMIJSKOM SASTAVU 1. poniru. JODNA banja je NOVOSADSKA 5. METAMORFNE MINERALNE VODE: SIJERINSKA. pa zatim izbijaju na površinu kao mineralne vode. NOVOSADSKA. S vode su u banjama: KOVILJAČA. JOŠANIČKA i NOVOPAZARSKA imaju vrlo složen sastav stena. RUSANDA. BUKOVIČKA. PANONSKE MINERALNE VODE (lake vode i blato): PALANAČKA banja. KOVILJAČA. SLANA banja je SLANKAMEN i MELENCI IV SASTAV STENA U KOJIMA SE AKUMULIRA VODA 1. SOKOBANJA 4. VRNJAČKA. VRANJSKA. SELTERS (kod Mladenovca) 3. NOVOSADSKA. VRANJSKA 2. PRIBOJSKA. To su: GAMZIGRADSKA. ZVONAČKA (kod Babušnice NE od Pirota 4. Fe vode su u banjama: BUKOVIČKA. VRNJAČKA. RIBARSKA 3. VRANJSKA. KOVILJAČA. KURŠUMLIJSKA. rastvaraju minerale.II PODELA VODA PO TEMPERATURI: a)HOMEOTERME. KARSTNE MINERALNE VODE =površinske koje su najpre atmosferske.

Najbolje uspevaju povrde. Osnovni sastojak je glina (crvenkaste boje) koja dolazi od primesa boksita (Al2O3). Prokopavanjem kanala i odvodnjavanjem (K. Zemljište ili produktivno tlo nastaje dugim vremenskim procesima. Nastaju rastvaranjem krečnjaka i predstavljaju njegov nerastvorljiv deo. Stigu i delovima Mačve.RELJEF 4.CRVENICE=TERRA ROSSA .veoma su plodne.niskim planinama N Srbije. Prema plodnosti se dele na: a) PLITKE CRVENICE .KLIMATSKI FAKTORI 5. u dolini (slivu) S Morave. Na njemu uspevaju sve kulturne biljke umerenih GŠ.neplodne su b) DUBOKE CRVENICE .ČERNOZEM=STEPSKA CRNICA je najkvalitetniji tip zemljišta jer ima u svom sastavu rastvorene najraznovrsnije minerale.rasprostranjena su u delovima Panonske nizije.rasprostranjene su u krečnjačkim predelima E i W Srbije. Obrazovane su u kotlinama i ravnim terenima koja su u geološkoj prošlosti bila pod jezerima i močvarama. Osrednje su plodnosti. Ako su zemljišta manje slana..se nalaze u srednjim i donjim delovima ravničarskih reka i rečica. a kvalitet im se poboljšava gajenjem lucerke (deteline) i kalcijumovim đubrivom..24 PODELA ZEMLJIŠTA PEDOLOGIJA predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem različitih tipova zemljišta. Kosovskoj i Metohijskoj kotlini. Najviše ima useva i crne je boje. Osobine i sastav zemljišta zavisi od slededih faktora: 1. ali uz primenu agrotehničkih mera prevode se u plodno zemljište.GEOLOŠKI . uspevaju razne kulture. na kojima se gaje svi usevi 4.sveska-spuštanjem izdana .BILJNI I ŠIVOTINJSKI SVET -TIPOVI ZEMLJIŠTA: 1. W i S Morave.VREME STAROSTI STENA 3.su rasprostranjene po pobrđima. Obrazovane su u predelima gde je isparavanje vede od padavina.5-2m). 3. 2. Rasprostranjen je u najvedem delu Panonske nizije. doline Timoka. Osrednje su plodnosti. duvan i kamilica.VRSTE STENA 2. usitnjavanjem stena i različitim biohemijskim procesima. a naročito suncokret. krmno bilje (deteline i druge stočarske biljke).POVRŠINSKE I PODZEMNE VODE 6. pa se voda u kapilarima izdiže prema površini. Različite boje dolaze od različitih sirovina (crna i crvenkasta). 5. a za vreme dužih suša mogu da ispucaju i do 1 m dubine. kukuruz. To su zbijena zemljišta crne boje u vlažnom stanju lepljiva. krmno bilje i šljive. Nastaju taloženjem rečnih nanosa pri poplavama.ALUVIJALNA ZEMLJIŠTA . topole i vrbe. Visokoj plodnosti doprinosi plitka izdan (1.SLATINE=SLANA ZEMLJIŠTA . Najbolje uspevaju biljke koje se okopavaju. 6.GAJNJAČE . Mačve.SMONICE= SMOLASTA ZEMLJIŠTA= nalaze se u nižim delovima Šumadije.

su rasprostranjene u višim planinskim predelima.25 - u niže slojeve ) pokušava se smanjiti slanost zemljišta. npr. a ostaju peskoviti materijali.. hladne klime i obilnih padavina. (K.sveska Ako nema vegetacije onda se pojavljuju vododerine i klizišta.PRAVILNA UPOTREBA ĐUBRIVA I PESTICIDA 3.PEPELJUŠE=PODZOLI . -MERE POBOLJŠANJA KVALITETA ZEMLJIŠTA: 1. Voda rastvara i odnosi humus i glinu. Ako i to ne uspe.zemljišta u fazi formiranja. onda se slatine pretvaraju u veštačke ribnjake.su rasprostranjena u planinskim predelima i to su nedovršena zemljišta tj.NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE 4.) 8. 7.Ečka.BORBA PROTIV EROZIJE .SKELETNA ZEMLJIŠTA . Ovo je zemljište šumske vegetacije.BLAGOVREMENA I PRAVILNA OBRADA ZEMLJE 2.

biljni i životinjski svet.insekticidi -erozija (Geonasleđe Srbije obuhvata sve geološke.. Proces truljenja ZAŠTITA VODA . Čvrste materije=smede 2. -prerade=topljenje bakra . Đerdapska klisura. Trebalo da ugrađuju filtere.oslobađanje radioaktivnih čestica iz zemlje nije opasno.prirodno . Vazduh. 1.fizička 2. Prirodne prašine su zemaljskog (potiču od vulkanskih erupcija. ZAŠTITA ZEMLJIŠTA 1. 3. zemljište. Industrijsku prašinu stvaraju topionice ruda i metala.razvoj nuklearnog oružja i centrala opasno.fungicidi (uništavanje biljnih bolesti) . porculana. 1995. Atomske centrale i oružje . FIZIČKI ZAGAĐIVAČI VAZDUHA su prirodna i undustrijska prašina i prah polena. Pesticidi ... HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE VAZDUHA nastaju pri sagorevanju fosilnih goriva. fabrike cementa.. u Beogradu.. Deliblatska peščara. Krute čestice iz fabričkih dimnjaka dolaze u troposferu i padaju na zemlju. Danas se geonasleđem bavi Zavod za zaštitu prirode Srbije osnovan 1948. krečane. sprud na Kalemegdanu. doneta je deklaracija o geonasleđu Srbije. Rugovska klisura. geomorfološke. dolazede vode još zagađenije.26 ZAŠTITA GEONASLEĐA Zemlja je dar prirode.veštačko .Cu-H2SO4= od gasova 2. Radioaktivno zagađivanje . Olovna i cinkova prašina otrovne. ali su kazne male pa to ne rade. ispuštanje .Poplave Sve reke su zagađene. pedološke i posebne arheološke vrednosti nastale tokom formiranja litosfere i ljudskog društva. Do danas zaštideno oko 80 objekata geonasleđa: Đavolja varoš. Prvi predlog za zaštitu geonasleđa u Srbiji datira iz 1924.hemijska . ZAGAĐIVANJE VAZDUHA a) prirodna b) veštačka .herbicidi (uništavanje korova) . iz pustinja i od najfinijih kristala soli iz morske vode) i kosmičkog porekla (od raspadnutih meteora). voda. ZAGAĐIVANJE LITOSFERE Kajina sveska ZAŠTITA ATMOSFERE=TROPOSFERE: 1. Resavska pedina. ZAGAĐIVANJE VODA 3.

u reke i jezera i izazivaju njihovu kiselost. otklonjen mulj sa dna i postavljeni uređaji za prečišdavanje otpadnih voda koje se ispuštaju u jezero.. Isušeno je. Dunav. Pančevo je crna tačka Srbije. planskom izgradnjom prostranih bulevara koji omogudavaju provetravanje gradova kao i povedavanjem zelenih površina. I MEHANIČKO I HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE. Njena proizvodnja je počela 1960. Poplave su prirodne nepogode. pa se tako stvaraju ugljena. Najzagađeniji vazduh u metalurškim centrima: Bor. Naše najzagađenije reke i kanali: Borska. izduvni gasovi automobila.topionice metala.. a takođe i vegetacija od koje se dobijaju namirnice za ishranu. Najvede štete pričinjavaju gde nisu urađeni odbrambeni bedemi. azotni oksidi rastvaraju se u kišnici. Štira. Resavaod resavskih rudnika.otpadne vode prehrambene i kožne industrije. prokopan je kanal Tisa-Palid. EROZIJA je proces pri kojem voda i vetar prenose zemljišni materijal sa jednog mesta na drugo. Nuklearne elektrane u našem okruženju (Krško u Sloveniji. Baja u Mađarskoj) predstavljaju potencijalnu opasnost pa se stalno prati stanje radioaktivnosti. ali se to retko primenjuje jer su male kazne. Na pritokama nekih reka izgrađena su veštačka jezera koja zadržavaju višak vode. Ponovno punjenje jezera krajem 1975. Kosovska Mitrovica u okolini vedih termoelektrana. POPLAVE I ZAGAĐIVANJE VODA su česta pojava u Srbiji. krečnjak pretvaraju u gips. sumporna i azotna kiselina. u Boru se pri topljenju rude bakra proizvodi sumporna kiselina. Preradom nekih otpadnih gasova npr. U vreme poplava nastaju velike materijalne štete.gasifikacija kotlarnica. raspadaju se mermer i beton. što je izazvalo pomor biljnog i životinjskog sveta. Iz zagađenih reka zagađuju se i podzemne vode i izvori iz kojih se koristi voda za pide. koksare. Problem hemijskog zagađivanja se rešava popstavljanjem filtera na fabričke dimnjake.. Nju karakteriše izvesna ravnoteža između odnošenja i stvaranja . teške metale i njihove soli. fabrike hemijske industrije. koje kao "kisele kiše" padaju na zemljište. staklare. Svojevremeno je Palidko jezero bilo jako zagađeno. Poplavama je ugroženo oko 11000km kvadratnih naše teritorije i 500 vedih naselja.Ona se najčešde bet ikakvog prečišdavanja sliva u kanalizaciju i dalje u reke i jezera. ZEMLJIŠTE UGROŽAVAJU EROZIJA. KONTINUIRANA EROZIJA je vekovni proces odnošenja zemljišta sa uzvišenja pod dejstvom vode. leda i Zemljine teže. Truju život u vodi. Zbog velike potrošnje vode mnoge fabrike se grade u blizini reka. CO2 i SO2. Smederevo. metali korodiraju. Lepenica-nizvodno od Kragujevca. dejstva radioaktivnog otpada i isprobavanja atomskog oružja. Kozloduj u Bugarskoj. Da bi se obezbedilo snabdevanje jezera vodom. Pri tom ona prima i rastvara deo materija sa kojima dolazi u dodir i tako se zagađuje. suše vegetaciju. u slivovima mnogih reka. Mnoge reke i jezera imaju zagađenu vodu. Nišava-od Niša. RADIOAKTIVNO ZAGAĐIVANJE VAZDUHA može biti posledica rada nuklearnih elektrana. a do tada ti gasovi su ispuštani u atmosferu. a zagađivanje voda je rezultat nemarnog odnosa čoveka prema prirodi. debele naslage mulja -2m. Ona često sadrži otrovne materije . Javljaju se u svim delovima godine.hlor. toplane. vetra.- 27 - industrijskih gasova . Zatim menjanjem izvora energije . One ugrožavaju i ljude i materijalna dobra. Tisa. Sava i Begej utiču u našu zemlju ved zagađene. Dolazi i do pomora ribe zbog prisustva organskih materija za čije je rastvaranje potrebna velika količina O2 . Belica. kanal Dunav-Tisa-Dunav. Havarija černobiljske NE koja je imala velike posledice. čiju vodu koriste u procesu proizvodnje.

konturna obrada. Herbicidi .za bolesti biljaka. odnosi se i ceo sloj tla. izgradnjom veštačkih jezera (do sada 10 velikih od planiranih 18). Njih mikroorganizmi koji su učesnici u stvaranju produktivnog tla ne mogu da rastvaraju ili to čine u dugom vremenskom periodu. stvaranje horizontalnih ili kosih brazda za zadržavanje vode.pesticidi. Samo u središnjoj Srbiji ima više od 2000 bujica. insekticidi.) . Najopasniji otrovi zadržavaju se u zemljištu i po 20 godina.. UBRZANA EROZIJA je proces pri kojem se zemljište odnosi znatno brže nego što se stvara novo. Ona zadržavaju velike količine vode koja zatim iz njih otiče polako u planiranim količinama. Nestankom šuma mnogi planinski potoci pretvorili su se u bujice. veštačkih jezera i rečnih dolina. pa tako doprinose da vetar i voda ubrzavaju odnošenje zemljišnog materijala. Erozijom se iz zemljišta odnose njegovi najvažniji sastojci. koje svake godine odnose milion tona humusa i grubog materijala i njima zasipaju i izdišu dna ravničarskih reka. Kada je erozija više izražena. Erozija najviše ugrožava sliv S Morave.protiv korova. pa tako nestaje baza za poljoprivredu. MEHANIČKO ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA je nagomilavanje plastičnih.- 28 - novog zemljišta. Ubrzana erozija je planinskim predelima zahvatila velike prostore. zatravljivanje. Najefikasnije protiverozivne mere su: pošumljavanje. staklenih i drugih materija-smeda. Tako su se nagla slivanja u Moravu sprečila pošumljavanjem strmih ogolelih terena. HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA nastaje prekomernom i nestručnom upotrebom različitih hemijskih sredstava u poljoprivredi . Drine. fungicidi . izgradnjom terasa.. Timoka. lejasto zasejavanje kultura. humus i mikeoorganizmi. Prouzrokuju je ljudi kada na strmim stranama seku i uništavaju šume i razoravaju pašnjake.

бли. Сремска Митровица.ње су Врдник и Стари Сланка. које се користи и као школа у природи. па. Ту су стране голе и скоро вертикалне. "ђердапска клисура није јединствена . Нижи делови планине су под листопадним. Најужи део "ђердапске клисуре је клисура Велики и Мали казан. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ЂЕРДАП (64 000 ћа) захвата атаре општина Гол убац.гућиле су да се Тара развије у познати туристички центар.29 - НАЦИОНАLНИ ПАРКОВИ Национални паркови су уже или шире територије које. Због благе климе. у близини Кладова. Постоји више хотела и много викендица.фа има плитких вртача и увала. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ФРУШКА ГОРА (25 393 ћа) захвата атаре општина Ириг. Излетишта са Таре су Перућац (насеље и вештачко језеро на Дрини). Врдник.Сипска клисура. Сада широм Фрушке горе има мно. због изузетних природних лепота и појединих природних појава. Ириг.су бро. здрава планинска клима. Због потреба пловидбе кроз стеновиту преграду названу Гвоздена капија усечен је (по одлуци Берлинског конгреса) крајем XIX века Сипски канал. Виши делови Фрушке горе прекривени су листопадним шу. У Доњомилановачкој котлини налазе се две велике аде . а њихово највеће насеље су Чортановци.то дечије одмаралиште Митровац. Од крашких облика реље. Највиши врх је Црвени Чот (539 ш). висине до 700 ш. Ба.го викендица. Ђердапску клисуру усекла је отока Панонског језера.. Рим.мама.састоји се од четири краће клисуре између којих се налазе котлине. Бачка Паланка. Нови Сад. Кладово и Мајданпек. Зато је овај део Ђердапа и назван казан. којом је оно отекло у Црно море.дове узводно идући кроз Сипску клисуру вукле локомотиве. Простире се између Дрине.ница.дне лепоте. вештачко језеро у селу Заовине. У њима се природа не сме нарушавати. Сипска клисура била је пуна надводних и подводних стена преко којих је Дунав хучно отицао. Беочин и Инђија. дуга 9 кт. Шид.Вели. изгледало је као да вода ври . Ћетине и Рзава (десне при. а има и понорница. Приро. Клисура почиње од Голубачког града и завршава се низводно од села Сипа.ријални парк Стражилово. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ТАРА (22 000 ћа) је крашка висораван у атару општине Бајина Башта. Беочин. Ту се налази по-зна. а виши под четинарским шумама и ливадама. дуг 2 200 т и ширине 73 т.Љупковска котлина . Сремска Каме.Оршавска котлина .ки и Мали казан . биљни и животињ.благородна планина.мен.зина Дрине и добре саобраћајне везе омо. Највиши врх је Збориште.ски свет су заштићени. Ту је дубина реке била 75 т.кључа. широка 150-170 т.љани су је звали Монс .токе Дрине). . а које је некада обухватало и данашњу Влашку низију (у Румунији. а нижи су под њивама. плодног земљишта и богатих шума Фрушка гора била је насељена од најстаријих времена. Овде је пре изградње бране и вештачког језера било много вртлога. Дунав је наследио усечену клисуру и наставио са њеним усецањем.клисура Госпођин Вир Доњомилановачка котлина . У оквиру туристичких мотива налази се 18 манастира и мемо. Про стире се у правцу истокзапад од Старог Сланкамена до Шида. висок 1 544 т.Алмус . Бајина Башта и манастир Рача. државе посебним законима стављају под заштиту. Богата је изворима и текућим водама.ста су Сремски Карловци са Стражиловом. а то је била највећа речна дубина у Европи. Тада је уз канал поред наше обале саграђена и железничка пруга. Најважнија излетничка ме. Обухвата "ђердапску клисуру и појас Карпатских планина поред клисуре.Пореч и Острво. виноградима и воћњацима. Циљ је да се изградњом објеката и других радова природа не нарушава. Бугарској и североисточној Србији). и то: Голубачка клисура .

divlja mačka. na visini vedoj od 2500m. Crni vrh 2585m i Ljuboten 2498m.ћевог врха (2 017 ш).њаци и многи изво. Vrh je dobio naziv po Josifu Pančidu. prolazi deo granice s Makedonijom. I ove planine su bogate izvorima i potocima. Кладово и Голубац. Biljni svet Kopaonika je bogat.orao bradan. suri orao. а са запада долином Ибра и преКО Јошаничке Бање. Najvedi deo Šar planine se nalazi u Makedoniji.ник представља јед. дакле. Ona je smeštena između Kačaničke klisure. испод Панчи. воћар. prema NW nastavljaju planine srednje visine: Željin. srna. Na Kopaoniku se nalazi najviša meteorološka stanica u Srbiji. Шара обилује речним токовима. Њени највиши врхови .30 - Изградњом бране и вештачког језера измењене су одлике Дунава у Т)ердапској клисури.Титов врх и Турчин налазе се на страни планине која припада Македонији.знатија туристичка места су Доњи Милановац. jelen.najbogatije područje Evrope.доније. Најпо. od kojih se neke u vedem delu godine pune otapanjem snežnika.ништво се у нижим крајевима бави зем. листопадне и четинарске шуме.паоника су њиве и воћњацидооко 1 200 а ређе до 1 400 т. Najviši vrh Šar-planine je Bistra 2651m. botaničaru svetskog glasa. паш. . Sada su Šarske planine nejvedim delom pokrivene pašnjacima i livadama i šumama.на Брус и Рашка. Зато сада Шара има мале површине шума и велике површине пашњака. На самој граници Србије и Македоније су Црни врх (2 585 ш) и Љуботен (2 498 т). medved. Smeštena je na 1710m nadmorske visine. DOPUNA KOPAONIKA: Kopaonik je jedna od najvedih planina u Srbiji. Kopaonik obuhvata 2 dela:a)prostranu visoravan poznatu kao Ravni Kopaonik. a samo manji deo pašnjacima. НАЦИОНАЛНИ ПАРК КОПАОНИК (11810 ћа) налази се у атарима општи..сина је између 640 и 2 017 т. Пејзажи Ко. Na Šar-planini ima ledničkih jezera. U građi Šarskih planina učestvuju stare nepropustljive stene i krečnjaci. Paštrik i Koritnik koje delimično okružuju Kosovsku i Metohijsku kotlinu. Obuhvataju Šar-planinu.. Goč i Stolovi. a široko prosečno 15km. Dugačak je 75km. Ranije ime vrha . Да би се повећале површине под пашњацима. Урошевац.гова надморска ви. Kulturno bogatstvo: 34 srednjovekovne crkve i manastira. od granice sa Albanijom. visine oko 1700m. Познати туристички центар на Шари је Брезовица. Dušanov grad. Највеће дубине језера веће су од 100 ш. u graničnom pojasu prema Albaniji i Makedoniji. Travni (suvatski) pojas dugačak je oko 80km i širok 4-5km. од којих неки већим делом године добијају воду топљењем снежаника.Suvo rudište kao i naziv Kopaonik potiču od davnašnjeg rudarstva. Pruža se u pravcu N-S.. До хотелског ком. изграђена у XIV веку. Za vreme ledenog doba na njima je bilo lednika. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ШАР-ПЛАНИНА (39 000 ћа) простире се у атарима општина: Призрен. Знаменитости на нашој обали Дунава су Голубачки град-тврђава. Granica se proteže preko nekoliko vrhova . valovske doline i morene. Станов. а на већој висини сточарством. цветне ливаде. делом припадају Србији. Ње. sivi soko. Šarske planine su grupa visokih venačnih planina koje se samo manjim delom nalaze na teritoriji Srbije. ima u srednjem delu. a u višim delovima su pašnjaci i livade. Важније реке у Србији су Призренска Бистрица и горњи ток Лепенца. Šarskom bilom. 147 vrsta leptira . у даљој прошлости искрченису велики комплекси углавном четинарских шума. воде савремени дру. od 40km. Тако је осигурана мирна и безопасна пловидба бродова кроз клисуру. Kosovske i Metohijske kotline u Srbiji i Pološke i Skopske kotline u Makedoniji. uglavnom su pokrivene šumom. Šume se nalaze do 1900m. Veoma je bogat vodom zbog vododržljivih stena.ну од најлепших планина Србије и то је највећи планински туристички центар Србије и Црне Горе.ством и сточарством. Živi svet raznovrstan i bogat.ко Бруса. tredim planinskim vrhom po visini u Srbiji. Копао. 200 vrsta ptica . Na sve strane teku potoci i potočidi. Качаник и Сува река. Na Kopaonik se. beloglavi sup. Oko 2000 biljnih vrsta. Njeno bilo (greben) dugačko je 95km.ris.љорадњом. Pašnjaci Šar-planine smatraju se najbogatijim pasištima u SE Evropi. који. Planine obiluju potocima i rečicama.ри и потоци. Najvedu širinu. i glavno bilo s Pančidevim vrhom (2017m). na Šari su u prošlosti iskrčeni veliki kompleksi šuma. divlja svinja. još iz srednjeg veka.мови са истока пре. koji su ostavili cirkove. Трајанова табла и археолошко налазиште ^ музеј Лепенски вир. mnoštvo divljači .плекса у Сунчаној до. Kopaonik predstavlja najvedu vulkansku masu u Srbiji.Da bi se povedale pašnjačke površine. а надводне и подводне стене сада се налазе на већој дубини. мала села разбијеног типа.лини.. Шара је гранична планина између Србије и Црне Горе и Републике Маке. vidra.

orao belorepan. planinska ševa. vulkanske stene. sa izvorištima ispod najviših grebena. Karataš omladinski centar. krstokljun. Na Stražilovu grob Branka Radičevida. Na padini Kopaonika na 700m nadmorske visine leži Lukovska banja.). bakar. 18 manastira "srpska Sveta gora ". DOPUNA FRUŠKE GORE: P=25 525ha. Fruška gora ima uporednički pravac prostiranja. Simbol Pančideva omorika koje ima i oko srednjeg toka Drine. kune zlatice.. Ram i Fetislam. utvrđenje Karataš.. crna roda. Pančideva režuha. .15km. Najveda širina je između Iriga i Sremske Kamenice . jazavci. cink. a široka oko 10km. grafit. Ostaci srednjevekovnog puta. kobalt. Ima 1500 biljnih vrsta (kopaonička čuvarkuda. Pančidev skakavac živi samo na Tari. retke divljači (divlje mačke. DOPUNA ĐERDAPA: P=63 608ha. Nastala je u I orogenezi kada se izdugla srpsko-makedonska masa. beloglavi sup. 1100 biljnih vrsta . Trajanova tabla. planinski šareni detlid. Kada su se izdigle Balkanske i Dinarske planine postala je ostrvo pre 50 000 000 godina. patuljastih orlova. dinarske brvnare. Ptice: suri orao.Kod Donjeg Milanovca praistorijsko naselje Lepenski vir staro oko 6500 godina.Srpski manastir Rača. sivih senica). peščari.. Nacionalni park obuhvata i planinu Zvijezda u W Srbiji. orao zmijar. 90% površine pokrivaju šume. 8 ostataka srednjevekovnih rudišta. DOPUNA TARE:P= 19200ha. 6 starih vodenica. Tara se ubraja u naše najbolje očuvane planine i najvrednija šumska područja Evrope. Poreljefnim odlikama podeljena je na 3 dela: centralni. krečnjaci. živorodni gušter. kopaonička ljubičica. 200 vrsta ptica proglašenih za prirodne retkosti (orlova krstaša.. divokoza. Zbog svoje visine i položaja nazvan je "nebeska stolica Srbije". zatimN stranu. magnezit.31 U građi Kopaoničkih planina učestvuju stene različite starosti i odlika: granit. Planina je oivičena rasedima i okružena lesnim zaravnima. Ptice: suri orao. olovo.. raščlanjenu brojnim dolinama fruškogorskih potoka. sivi puh). Ostaci Trajanovog puta i mosta.. Na Tari ima više od 1000 biljnih vrsta. Životinje: mrki medved.Raznovrsno rudno bogatstvo: gvožđe. azbest. Dugačka je 78km. i prostranu S stranu s mestimično veoma strmim i usečenim kratkim dolinama. ptice . Više od 1400 biljnih vrsta. srna. Zauzima 25% površine istoimene planine. Životinjske vrste ..mnoge su ostaci biljnog sveta koji je iščezao tokom ledenog doba. sa izgledom pravog planinskog bila.suri orao. najviša banja u Srbiji. Pruža se neposredno uz desnuobalu Dunava.. Srednjevekovni gradovi (tvrđave): Golubački grad. gde se nalazi najviši vrh.dnevni leptir.. 100 vrsta ptica i 24 vrste sisara. sivi soko.

Prve pouzdane pisane podatke o stanovništvu i naseljima pojedinih delova Srbije nalazimo u srpskim srednjevekovnim izvorima i turskim popisima.god (Broj stanovnika Srbije u poslednjih 5.god 4) 1953.god 8) 1991. Polna struktura .3 %o a) Kosmet = 11.god = 9. A u Srbiji od 1918.9 miliona stanovnika Kosmet) 10) 2011. do 1910. .god 5) 1961. gde je običajno pravo nedeljivosti imanja ispred zakona države. da nije bilo negativnog priraštaja Srbija bi danas imala 27 miliona stanovnika. bila u sastavu Austrougarske. žena ima više jer duže žive. (Srbija spada u grupu zemalja s niskim prirodnim priraštajem. a) Vojvodina = 94 st/km kv b) Središnja Srbija = 104 st/km kv v) Kosmet = 183 st/km kv 3. Osnovni izvori podataka o demografskom stanju i naseljima svake države su popisi stanovništva.god 2) 1931.predstavlja razliku zmeđu broja rođenih i broja umrlih na 1000 lica. Iako s prosečno rodi više dečaka nego devojčic.398.) 2.7 %o v) Središnja Srbija = -3.značajna je za obnavljanje i priraštaj stanovništva.32 STANOVNIŠTVO SRBIJE (Stanovništvo je faktor društvenog napretka. Tokojm poslednjih decenija on se u Srbiji i pojedinim njenim delovima uglavnom smanjuje.POPISI I BROJ STANOVNIKA: 1) 1921.god 3) 1948.0 %o Demografska depopulacija u Timočkoj krajini poslednjih 100 godina iznosi -10 %o. od 1754-1910 obavljeno je 10 popisa stanovništva.god 6) 1971.. Po proceni naših stručnjaka.6%o b) Vojvodina = -4. Materijalni tragovi ljudskog šivota na teritoriji Srbije su brojni i dosežu do preistorije. Stopa prirodnog priraštaja .GUSTINA NASELJENOSTI: 1) SRBIJA = 106 st/km kv.001 stanovnik ( 1. obavljeno je 16 popisa. do početka razvoja ljudske civilizacije. .god 9) 2002.odnos broja muškog i ženskog stanovništva . do danas: 1.PRIRODNI PRIRAŠTAJ 1) SRBIJA = 1.5 decenija povedan je za 2 870 000 stanovnika.god 7) 1981. U Kneževini i Kraljevini Srbiji od 1833.%o . U Vojvodini koja je do 1918. koja je obuhvatala znatan deo današnje centralne Srbije osim S krajeva koji su bili u sastavu Turske.

Na Kosovu i Metohiji oko 1/3 stanovništva je mlađe od 15 godina. iznosila je 40. Etničke grupe su ostaci balkanskih plemena pre formiranja državne granice.5 godina.muškaraca 39. Prosečna starost Roma je 27.8 % (Po popisu iz 2002.4 % (Romi uglavnom žive u gradovima.9 % (Žive u Vojvodini gde u ukupnom stanovništvu učestvuju sa 14%. lov i ribolov sa šumarstvom-više od 580000. Tutinu i Prijepolju. Najviše u Novom Pazaru.9 godina.) 4. a žena 41. Prosečna starost 42.) = BOŠNJACI = 1. Nišui Vranju.1 % 2) Radno stanovništvo = 57. Svi imaju jednaka prava jer je Srbija država građana a ne naroda. Najviše industrija sa rudarstvom -670000. a samo oko 6 % starije od 65 i više godina. Adi.) = ROMI = 1. poljoprivreda. Najviše ih ima u Beogradu.STAROSNA STRUKTURA a) Žene prosečno žive 76 godina b) Muškarci prosečno žive 71 godinu v) Urbano stanovništvo = 58% (Poslednjih decenija Srbija ubrzano demografski stari. Senti.godine. Nacionalne manjine imaju svoju državu ali žive u Srbiji.PROFESIONALNA STRUKTURA STANOVNIŠTVA: 1) Mlado izdržavano = 29. Sjenici. zaposleno više od 2. zatim zbog ratova i saobradajnih nesreda.3 godine .NACIONALNA STRUKTURA STANOVNIŠTVA: 1) NAROD = SRBI = 82.2 % (Narod je konstitutivni element države.) a) Mlado izdržavano stanovništvo = 0-19 god b) Aktivno (radno) stanovništvo = 20-65 god (Lica koja obavljaju određenu vrstu poslova radi sticanja sredstava za život) v) Staro izdržavano stanovništvo iznad 65 god 5. Vedina su u Kanjiži.8 % = BUNJEVCI = 0. Polna i starosna struktura čine biološku strukturu.8 % (Žive u centralnoj Srbiji.5 godina. Prosečna starost stanovništva centralne Srbije i Vojvodine 2002. Leskovcu. trgovina sa ugosti- .7 % 2) Nacionalne manjine = MAĐARI = 3.. Prosečna starost 31.) 3) Etničke grupe = VLASI = 0. Malom Iđošu i Čoki.6 miliona stanovnika.- 33 - smrtnost muškaraca je veda posle 34.2 godine.) 6. Bačkoj Topoli.3 % = RUSINI = 0. više od 1/2 mlađe od 25.

Uglavnom su na relaciji selo-grad. žetve. Stigu. Albanci na Kosovu) 9. Novoj Varoši.(u pograničnim delovima sa Hrvatskom. deo albanskog stanovništva na Kosovu) v) Islam. Medveđi. prema Beogradu i iz njega ka drugim naseljima svakodnevno se krede oko 451000 radnika.5 % nepismenih b) 27 % odraslih nepismenih v) 7 % = sedmi stepen obrazovanja (Pismenost je osnovica obrazovanja. .veka broj zaposlenih u privatnom sektoru privrede postepeno raste. Mađaraskom. Odvijaju se svakodnevno od domicila-stalno mesto stanovanja do mesta rada ili školovanja.) = SEZONSKE (Ppredstavljaju privremeno preseljavanje stanovništva radi obavljanja sezonskih poslova u poljoprivredi i građevinarstvu. Kragujevcu. a obrazovni nivo stanovništva poboljšava. kupovina neke robe i sl.( Albanci u Bujanovcu. One predstavljaju preseljavanje ili promenu mesta stalnog boravka iz različitih razloga i zadovoljavanja različitih potreba. Preševu. Razvoj privrede i širenje mreže škola prouzrokovalo je pozitivne promene u kulturno-prosvetnom stanju našeg stanovništva. Novom Pazaru.. Prijepolju. Bile su prisutne na našim prostorima u prošlosti ali i danas. Iz jednog u drugi deo grada. Povremene dnevne migracije obavljaju se s vremena na vreme radi zadovoljavanja nekih potreba npr. Od završetka II svetskog rata broj nepismenih se stalno smanjuje.) 8.34 teljstvom-više od 390000. Priboju. Bošnjaci u Tutinu. ) b) Katolička crkva. bilo je više od 1. stanovništvo Srbije se preseljavalo u velikom broju. Novom Sadu i Prištini. Njih oko 317000 svakodnevno putuje iz jednog u drugi deo grada. Bugari. Nišu. U centralnoj Srbiji i Vojvodini 2002. Pomoravlju.tokom setve. ove migracije usmerene su ka Vojvodini. učenika i studenata . Sjenici. Braničevu. a od početka 90-tih godina 20.Univerziteti postoje u Beogradu. Mačvi. Od davnina. Stalno podizanje nivoa opšteg i stručnog obrazovanja stanovništva jedan je od najvažnijih faktora razvitka privrede. 120000 ka Beogradu i 14000 iz grada prema okolnim naseljima i obratno.1 % 7.) 3) Staro izdržavano = 13. Otuda je geografsko premeštanje i mešanje različitih nacionalnih zajednica imalo presudan uticaj na današnju etničku sliku.MIGRACIJE (ili prostorna pokretljivost stanovništva u Srbiji veoma su izražene.prodaja poljoprivrednih proizvoda.1 milion radnika. učenika i studenata.) 1) Migracije po vremenu trajanja = DNEVNE (stalne dnevne migracije imaju višegodišnje ili višedecenijsko trajanje.dnevnih migranata. Posle II svetskog rata poljoprivredno stanovništvo se ubrzano smanjuje. Ona počinje da se formira naseljavanjem Slovena. Crnogorci.OBRAZOVNA STRUKTURA: a) Do 10 godina = 3. Makedonci. berbe grožđa i voda.VERSKA STRUKTURA: a) Pravoslavna crkva-(Srbi. Ostvaruju se uglavnom između nerazvijenihi razvijenih područja . Od gradova najvedi broj dnevnih migranata ima Beograd. Bijelom Polju.

Krajem II svetskog rata. pod vođstvom Arsnija III Čarnojevida i 1739. Oni su se pretežno naselili pod turskom vlašdu krajem 18. 4-Planska kolonizacija Austro-Ugarske -( Njome je u 18. W Makedonije.35 Negotinskoj krajini. pod Arsenijem IV Jovanovidem Šakabentom. Na teritorijama gde su se oni naseljavali ved je điveo deo srpskog stanovništva. političkih i ekonomskih razloga naseljena Nemcima.) (5-Savremene migracije . Pologa i Srbe iz Albanije.) 3-Vardarsko-moravska. Hrvatske.naročito od sredine 20. Mađarima. Na našim vedim planinama . Šumadiju. i 19 veku Vojvodina iz vojnih. Kopaonik i Besna Kobila ranije je bilo dosta sezonaca kosača.(Obuhvatila je iseljenike iz Povardarja N od Demir Kapije. visoke Hercegovine i SW Srbije uglavnom u Šumadiju. E i W Srbiju. Tada su naseljenici iz planinskih i nerazvijenih predela Crne Gore. SE Srbije. ali i dalje prema E.veka imaju veliki demografski obim. Kosova i Metohije.): SMER KRETANJA MIGRACIJA: 1-Dinarska struja (Obuhvadeno je preseljavanje stanovništva iz Crne Gore. pa i van granica današnje Srbije. do mađarsko-slovačke granice. U novije vreme.. Makedonije.a iz nerazvijenih južnih krajeva. Česima. Slovacima i drugim etičkim pripadanicima. Stihijske migracije. BiH.veka. okoline Skadra i krajeva oko Drima. do 19. U tim selidbama Srbi su se naselili N od Save i Dunava. Posle II svetskog rata postepeno gube raniji značaj.. između Morave i Timoka) 2-Kosovska struja -(Obuhvatila je preseljavanje Srba s Kosova i Metohije i iz SE Srbije u N krajeve.Najvede plansko naseljavanje obavljeno je u Vojvodini posle donošenja Zakona o agrarnoj reformi 1945.Rumunije i Bugarske.. Vlasinci.veku. do Budima i Sentandreje i još N. više od 300000 Nemaca vratilo se u svoju zemlju. Smedereva i Velikog Gradišta. Grocke. Raške oblasti i drugih krajeva dobili zemlju oduzetu od velikoposednika i napuštene nemačke kude i zemljište. Bosilegrađani i majstori zidari iz Osata u Republici Srpskoj. naročito iz sela u gradove. Najpoznatiji sezonski građevinski radnici širom Srbije su Crnotravci. Najmasovnija preseljavanja ove vrste su velike seobe pod patrijarsima 1690. Najviše su se naseljavali u okolinu Niša. Poseban uticaj na etničke prilike u S Pomoravlju i na Kosovu i Metohiji imalo je doseljavanje Albanaca iz podgorine Prokletija. i u 19. u sezonskim migracijama učestvuje i stanovništvo iz susednih zemalja . iz planinskih u .) = STALNE 2) Migracije po mestu migriranja = UNUTRAŠNJE = VANJSKE = EMIGRACIJE = IMIGRACIJE (Od starih migracija najvedi značaj imaju one koje su nastale zbog turskih osvajanja od sredine 15. i iseljavanje Nemaca. Oni su se naselili do Beograda.Šar.

3) Migracije po načinu nastanka: a)EKONOMSKE b)PORODIČNE v)POLITIČKE g)SOCIJALNE 4) Migracije po načinu izvođenja: a)DOBROVOLJNE b)PRISILNE . posle II svetskog rata su dominantne.- 36 - nizijske krajeve.

mogu se podeliti na ratarska. a u Negotinskoj krajini "pimnice". "trle". -konurbacija=srastanje naselja u velikim industrijskim oblastima. Vinogradarska naselja u Župi aleksandrovačkoj nazivaju se "poljane". sezonska stočarska naselja na planinama nazivaju se "katuni". vikend naselja itd. PRIVREMENA naselja se koriste samo u određenom delu godine. tokom sezone ispaše. GRADSKA=URBANA -urbanizacija=nagli porast gradova podpomognut seoskom radnom snagom zaposlenom u sekundarnim i tercijarnim ljudskim delatnostima. ribarska. (Pod funkcijama naselja podrazumeva se uloga naselja u privrednim i vanprivrednim delatnostima na užoj ili široj teritoriji. vinogradarska. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1680 do 1770m.privremeno turističko boravište. broju stanovnika. genezi i drugim odlikama. Isto tako. Ona su nastanjena u vreme obavljanja ratarskih i vinogradarskih poslova. kanalizaciona. Neka od njih vremenom iščezavaju. stočarska.STALNA 2. MEŠOVITA 3.) Po TIPU NASTAJANJA naselja se dele na: 1.- 37 - NASELJA Naselja predstavljaju najvidljivije tvorevine ljudskog društva ili koncentraciju kuda i ljudi u određeno vreme na određenom prostoru. decenija i vekova. funkcijama. a druga nastaju: vikend naselja i kampovi . u turističkoj sezoni. (Naselja Srbije se rarazlikuju po trajanju naseljenosti. poznati turistički centar. "pojate". elektronska i telefonska. izgledu. SEOSKA (RURALNA): a) ZBIJENI TIP b) RAZBIJENI TIP 2. Mogu imati različita opšta imena.).) Po FUNKCIJI naselja se dele: 1. letnji stanovi". Kroz istoriju razvoja ljudskog društva naselja su nastajala i nestajala. a u Mačvi "kolebe".PRIVREMENA ( STALNA naselja su naseljena TOKOM cele godine više godina. "bačije". vikendom itd. . Tako u Vojvodini i NE delu centralne Srbije ratarska privremena naselja nazivaju se "salaši". kao što je to slučaj s vedinom ratarskih i stočarskih naselja. Najviše stalno naselje u Srbiji je Kopaonik. "stanovi" itd.Ona se po funkcijama dele na seoska(ruralna). -infrastruktura=zajednički naziv za mreže: saobradajna. Ima ih u svim delovima Srbije i njihov broj se ni približno ne može odrediti. Po aktivnosti njihovog stanovništva. U Srbiji ima ukupno 6155 stalnih naselja. vodovodna. mešovita i gradska(urbana).

Planinska sela su obično mala. obavljaju se primarne ljudske delatnosti. Posle II svetskog rata ona uglavnom beleže negativan razvoj. livade i druge poljoprivredne površine. trgovački. U nekim selima su ostala samo staračka domadinstva. U Raškoj i Starom Vlahu. U Vojvodini su sela nastala u vreme Austrije i kasnije. To su pre svega seoske varošice i mala nasrelja uz vede fabrike i poljoprivredna dobra. Niške Banje. turistički.GRADOVI predstavljaju obično stalna naselja koja imaju brojne funkcije.Gradovi su po pravilu najveda i najznačajnija ljudska naselja. Mnoga naselja na Kosovu i Metohiji u kojima su vekovima živeli Srbi nasilno su ili prinudno raseljena krajem 20. školski. pašnjaci i šume. između kojih se nalaze oranice. Selevac. Takvih sela ima u skoro svim delovima Srbije. Sela u Šumadiji manje su razbijena. i početkom 21. sedište opštine. tj.. zdravstvenu i veterinarsku stanicu. Postoje i sela koja su po broju stanovnika veda od mnogih gradova . Kuršumlije. u centralnoj Srbiji i Vojvodini bilo je 104 sela sa 20 i manje stanovnika. skladišta agrarnih proizvoda gusto su koncentrisani-u blizini su.MEŠOVITA NASELJA . živinarnici.veka bez stalnih žitelja su ostala neka sela kod Bačke Topole. u Srbiji su izdvojena dva osnovna tipa sela: a)ZBIJENI TIP SELA . Mnoga od njih su poslednjih decenija spontano raseljena. sela se prostiru preko nekolikop susednih bregova. Knid u Šumadiji.- 38 - (1. Mogu biti administrativni centri npr. a između pojedinih kuda i vodnjaka vijugaju uski putevi Na položaj sela najviše su uticali reljef. građevine u neprekidnom nizu duž ulica.Mešovita naselja su po izgledu. sela u Mačvi. Nastala su na dodiru različitih poljoprivrednih površina . političko- . kotlinsko dolinska i na ravničarska. Imaju i druge funkcije: rudarsku.Azanja. ustanove kulture itd. šume. bolnice. stanicu milicije. Početkom 21.nastaju prerastanjem razvijenih sela u naselja vedeg društveno-ekonomskog značaja. ulice su široke. na gradski način planirane i prosečene ulice. Na ravnim i blagim padinama su oranice. raspored poljoprivrednih površina i mogudnosti snabdevanja vodom (plitka izdan. pretežno naselja stočara. pijacu. Sečanj u Banatu. pašnjaci. pa su podeljena u mahale (male.. 2. Bujanovca i Preševa.uređenosti i zanimanju stanovništva između sela i grada. b)RAZBIJENI TIP SELA . zaseoke). Po popisu iz 2002. Knjaževca.poljoprivrednu proizvodnju. vodovod. U njima su oko kuda vodnjaci. U strukturi sela znatno preovlađuju mala sela.. Sela razbijenog tipa uglavnom su rasprostranjena u brdskim i planinskiom predelima Srbije. prave i seku se pod pravim uglom. Sela u Mačvi su se razvila sa obe strane puta u nizu. 66% od ukupnog broja ima samo do 500 stanovnika.SELA su manja i slabije uređena stalna ruralna naselja koja imaju samo jednu funkciju . vodnjaci.veka. Ravničarska sela panonske nizije imaju razvijeno i ratarstvo i stočarstvo.god Austro-Ugarske. Vedi gradovi su važni saobradajni. škole za šire podrčje. rasporedu kuda i njihovom prostiranju. Seoska naselja su najstarija i nabrojnija vrsta stalnih naselja u Srbiji.. zanatske i radnje. Česti su primeri da su pojedina sela međusobno srasla. Kada selo dobije osmogodišnju školu.ravničarskih i planinskih.ova sela obuhvataju više međusobno odvojenih delova. reke). u kojima se više od polovine stanovništva bavi nepoljoprivrednim delatnostima i koja imaju gradske odlike. Sela se prema položaju dele na planinska. Sela nemaju infrastrukturu. 3. U gradovima živi vedi broj stanovnika (mada ima i sela sa vedim brojem stanovnika) i oni imaju dvostruki značaj:1-glavni su nosioci privrednog i kulturnog razvoja svake države. blizina izvora. Po izgledu. Sela su geometrijskog oblika. sud. Pomoravlju. turističku. prosvetnu i ostale. Kotlinsko dolinska su na stranama kotlina i dolina.kude za stanovanje i objekti seoske ekonomije (štale. od 1867. Takva su vojvođanska sela. Trgovište u SE Srbiji i manja industrijska središta. kulturni. koje su ovde sprovodile kolonizaciju u XVIII i XIX veku. građevinski.i 2inicijatori su preobražaja vedih ili manjih teritorija i naselja u svojoj okolini. a na stranama su vodnjaci.

Subotica. stepenu razvijenosti i drugim obeležjima.Aleksinac.STIHIJSKA (1. Njihov naziv je turskog porekla. Najvedi gradovi u Srbiji su Beograd. Kruševca i Sokobanje. čitluk ili čifluk je veliko tursko imanje na kome su radile čifčije. U njima su ulice široke i popločane. U najvedem broju gradova vedina zaposlenih ljudi radi u sekundarnim i tercijarnim ljudskim delatnostima. gradskim naseljima pripada Bosilegrad sa 2700 stanovnika i Beograd sa 1 120 000.nastao je po uzoru na gradove srednje Evrope . voda i dr. Novi Pazar.Polazište razvoja planskih naselja predstavljaju određene vrste planova. STIHIJSKA .. istog su postanka i čitlučka sela stvarana u mnogim delovima Srbije u vreme turske vladavine. Tako. Duprija *Evropski tip.Najvedi broj naših naselja stihijski je nastao u različitim fazama razvoja ljudske civilizacije.Novi Sad. Sva gradska naselja u centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji imaju planski razvoj. Tip grada našeg vremena su novi delovi svih naših gradova koji su podizani posle Drugog svetskog rata.) . Niš i Kragujevac. Novi Sad i dr.na Kosovu i Metohiji i Raškoj Prizren.. Po prestanku te vlasti ona su se dalje spontano razvijala.razvio se iz vedih panonskih sela. Novi Sad. Ovoj grupi pripadaju ušorena sela u Mačvi i nekim delovima Velikog Pomoravlja.PLANSKA 2. U Srbiji ima 194 gradska naselja. Tipovi gradova: * Panonski tip. bitne za život i rad stanovnika. dok su im periferni delovi zadržali obeležja sela . Presudan uticaj na njihovo formiranje imale su prirodne odlike terena . Ped *Patrijarhalni tip..39 – upravni i zdravstveno-bolnički centri. Naselja Vojvodine su formirana kao planska u vreme austrijske kolonizacije.plodno zemljište. Izvestan broj naselja stvoren je određenim intervencijama vlasti u nekim istorijskim periodima.. * Balkanski tip-očuvao se delom u krajevima koji su najduže ostali pod turskom vlašdu.Beograd. pogodan teren za izgradnju naselja. kao što su sela Čitluk kod Ljubovije.razvio se iz vedih sela . -urbanizacija -konurbacija -infrastruktura) Po POSTANKU . Priština. nastala u vreme vladavine Miloša Obrenovida.seoskih varošica .PLANSKA. Naši gradovi se razlikuju po broju stanovnika. NAČINU FORMIRANJA naselja se dele na: 1.

Grad i pod Rimljanima zadržava svoje ime. pronađena prilikom kopanja temelja za Bajlonijevu pivaru. prvi put se pominje u ovom žitiju.god po naredbi turskog paše mošti Svetog Save su iz manastira Mileševe prenete i na Vračaru spaljene. za koje se veruje da potiče od belih tašmajdanskih krečnjačkih stena . Turci i Nemci. Austrijanci. Poznat je kao N kapija Balkana i S kapija Panonskog basena. Novi Beograd od Save i Dunava prema Fruškoj gori. magmatskih i metafornih.75m/NV nizijski grad 2. Obrenovac.veka postaje prestonica srpske države. vodenih i vazdušnih puteva. na brežuljcima Šumadijske grede. Uz tvrđavu se razvilo podgrađe ili Donji grad sa civilnim stanovništvom. -878. Od IX do XIII veka pored Vizantinaca. pa potom obnavljan. W priobalju Crnog mora i Aziji. god. prema sremskoj lesnoj zaravni) 3)PODUNAVSKI-(Karaburma i Višnjica na desnoj obali Dunava) 4)BANATSKI-(Borča.) ISTORIJA GRADA: . Krnjača) (Položaj Beograda je povoljan.5000godina=pronalazak ljudske lobanje (Istorija Beograda počinje pre više od 5000godina pre nove ere. na dodiru Panonske nizije i S oboda Panonskog basena. osvajaju ga Bugari. (U II veku podignuta je tvrđava za smeštaj rimske vojske. srednjei W Evrope vode prema E Sredozemlju.) -Iz predslovenskog doba potiče njegovo ime SINGIDUNUM. Mađari. Srbi doseljavaju Beograd -Početkom 15. Žitija svetog Klimenta Ohridskog –(Pod današnjim imenom. Nalazi se na raskrsnici kopnenih.oktobra 1918. Tada je despot Stefan Lazarevid svoju prestonicu iz Kruševca u Beograd. Jasniji tragovi stare civilizacije vezani su za neolit: kultura u Vinči. utvrđenje. Najstariji tragnaseljenosti predstavlja lobanja pračoveka.MATEMATIČKI: 44step 49’ 14’’ NGŠ 20step 27’ 44’’ EGD 116. nalazišta kod Obrenovca. Beograd ima više spomenika i drugih . Beograd se nalazi na slojevima različitih stena: krečnjačkih. oktobra 1944.) -Sloveni ga naseljavaju u VII veku. (Tokom istorije Beograd je 40 puta do temelja rušen i paljen. -1595.- 40 - BEOGRAD POLOŽAJ: 1. Podignut je na stavama Save i Dunava. U Prvom svetskom ratu oslobođen je 1. Ovča.FIZIČKO GEOGRAFSKI: 1)ŠUMADIJSKI-(leži na šumadijskoj gredi koja se od Avale spušta ka Kalemegdanskom bregu i tvrđavi i obalama Save i Dunava) 2)SREMSKI=POSAVSKI-(Umka. On je odredio i gradsku slavu – Spasovdan. u Žarkovu i Vrčinu. a u Drugom svetskom ratu 20.god.) -1284.U njemu se ukrštaju važnije kopnene saobradajnice koje iz N. SINGI od dačkog plemena Singi i keltske reči DUNUM= grad.

Cerak. Vuku Karadžidu. državnoj administraciji i obrazovanju. Vračar. Dositeju Obradovidu. Kneza Miloša. Terazije. Kalenid. Vaznesenska. -Beograd U ŠIREM SMISLU čini 10 gradskih opština i još 7 u njihovom okruženju: Grocka. Makedonci. -U Beogradu živi 12% ukupnog stanovništva Srbije. po popisu 2002. Muzej grada Beograda. Stari i Novi dvor. Atelje 212. Etnografski... zdravstvu. Saborna. crkva Ružica. Čukarica. Crveni krst. Dordol. Železnik. -Beograd je najvedi i glavni grad Srbije. . Hrvati. 1. Muzeji: Narodni. Bulevar kralja Aleksandra.. Pozorišta: Narodno. Trg Nikole Pašida. Banovo brdo. Glavna naučna ustanova SANU – Srpska akademija nauka i umetnosti. Botanička bašta. ZOO vrt. sa izraženim godišnjim dobima. Spomenik zahvalnosti Francuskoj.. Kralja Petra. Avala. Zvezdara teatar. crkva Svetog Marka. Dedinje. Vojni. Karaburma.. Cvijidev. Oko 400 000 radnika zaposleno je u građevinarstvu. Kapetan Mišino zdanje. knezu Mihailu.g. Znatnom vedinom srpsko stanovništvo. crkva Svete Petke. Palilula i Zemun – na periferijama ovih opština nalaze se seoska naselja sa poljoprivrednim stanovništvom. Pedagoški... Klima u Beogradu umereno-kontinentalna. Sava i Topčiderska reka pripadaju Crnomorskom slivu. trgovini. Novi Beograd. Studentski trg. Obuhvata više manjih celina: Skadarlija.2 miliona stanovnika. Goranci. Ulice: Knez Mihailova. Beogradsko dramsko.. Tašmajdan.. Zatim:Crnogorci. Kalemegdan. Vukov i Dositejev. Romi. Sopot. Neimar. Lazarevac. Narodna skupština.. Trg republike. Zemun. Čukur česma. Ima 31 fakultet. Spomenici: Spomenik oslobodiocima Beograda. Pionirski park. Košutnjak. Muslimani. Rakovica i Novi Beograd -4 gradske opštine s mešovitim gradskim i seoskim odlikama: Voždovac. saobradaju. -Beograd U UŽEM SMISLU čini 10 gradskih opština: -6 potpuno gradskih: Stari grad. Mladenovac. Trgovi: Terazije. Kralja Milana. Jugoslovensko dramsko. zgrada Narodne banke.41 objekata koji svedoče o njegovoj zanimljivoj istoriji i bogatoj sadašnjosti. Topčider. Politički i administrativni centar.. Reke: Dunav. Parkovi i izletišta: Ada Ciganlija. Sakralni objekti: hram Svetog Save. spomenici Jovanu Cvijidu. Nemanjina. Spomenici građanske arhitekture:Konak kneginje Ljubice... Obrenovac i Surčin.. Savski venac. Barajevo. industriji.... Zvezdara. Univerzitetski centar sa oko 90 000 studenata.

čime je zemlja stigla na nivo razvoja srednje razvijene industrijsko-poljoprivredne zemlje. administrativno-političke delatnosti) -USLOVI (FAKTORI) RAZVOJA PRIVREDE: 1. (proizvodno) zanatstvo (kod Kaje u svesci piše da su razlišite privredne oblasti grupisane u privredne i vanprivredne delatnosti. proizvodno zanatstvo) 3.godine. elektrifikaciji. prerađivačka. u svim granama poljoprivrede dominirao je živi rad čoveka potpomognut snagom životinja. oduzeta je zemlja od veleposednika na osnovu zakona koji donosi država i deli se bezemljašima. ribolov. 1950. obrazovanju radnika.god. društveni uslovi ili faktori: 1-ekonomsko-politički predstavlja skup mera koje država preduzima u pravcu razvoja privrednih delatnosti 2-politički = promena političkih sistema 3-razvoj nauke. sitnoj sirotinji. (Privredni razvoj se primenjivao po petogodišnjim planovima. vode.) 1950 Primat razvoja dat je industrijalizaciji. sve vrste sportova. -PRIVREDNE (RADNE) OBLASTI: 1. prelazi se na tržišnu ekonomiju zasnovan na privatnoj svojini. saobradaj 5. ova tranzicija je zaustavljena. (U knjizi piše da je ranija privatna svojina postala najpre državna (1945-1950). socijalistički preobražaj privrede. tehnike i tehnologije 4-stručna radna snaga -FAZE RAZVOJA PRIVREDE 1)PREDRATNA FAZA razvoja privrede traje period sve do kraja Drugog svetskog rata. Engleske i Nemačke. 3)PERIOD TRANZICIJE započinje u našoj zemlji 1989. područje Kopaonika i okoline Krupnja. šumarstvo 6. šume). energetski izvori. zdravstvo. proizvodnju gotovih proizvoda i obavljanje usluga u cilju podmirenja različitih ljudskih potreba. trgovina. tercijarne (saobradaj. reljef. primarne (poljoprivreda. a u industriji i drugim privrednim granama nacionalizacija (banje. industrija 3. versko građanskim ratom i NATO bombardovanjem Srbije 1999. Raspadom SFRJ. Počinju promene u svim oblicima društvenog života. 2. poljoprivreda 2. rudnici).. ulaganje u rudarstvo: Novo Brdo. građevinarstvo 4. Industrija se razvijala pod uticajem kapitala Francuske. Uvodi se socijalizam kao društveni poredak tj..godine privatna svojina je prevedena u društvenu (državnu) a potom u samoupravljanje. klima. turizam.Ekonomskom blokadom je zaustavljen privredni razvoj Srbije. kvartarne (obrazovanje. Trepča. šumarstvo) 2. sekundarne (ekstraktivna industrija. U zemlji se. a potom društvena u vreme društvenog samoupravljanja od 1950.? 2)SOCIJALISTIČKA FAZA razvoja privrede traje od kraja Drugog svetskog rata pa sve do poslednje decenije 20.- 42 - PRIVREDA Predstavlja eksploataciju prirodnih materijalnih dobara. tipovi zemljišta. ugostiteljstvo. . Drugi talas tranzicije počinje 2001. uslužno zanatstvo. prirodni faktori: materijalna dobra (rude.) U poljoprivredi je izvršena agrarna reforma tj. proizvodnju sirovina za različite industrijske grane. stambena i komunalna delatnost) 4. kao faza razvoja povratka imovine oduzete za vreme socijalističke faze. Preovladavalo je privatno? vlasništvo.veka. građevinarstvo. lov. Prinosi sa jedinice obradive površine bili su veoma niski. Zemlja je bila tipično poljoprivredna. Bila je zastupljena ekstenzivna poljoprivreda tj.) -VRSTE LJUDSKIH DELATNOSTIi: 1. To znači počinju počeci razvoja industrije i kapitalizacije društvenog sistema. pošte. turizam i ugostiteljstvo 7.

Usitnjenost poljoprivrednih površina i iscepkanost sa nekvalitetnim semenima i rasama davali su niske prinose sa obradive površine. intenzivnije posle 1963. Odlikuje se savremenim sredstvima obrade zemlje (traktori. gde su se poljoprivredni radovi obavljali ručno korišdenjem primitivnih sredstava za rad (motika.god. voda.reljef 3.klima 5. (Proces isušivanja močvarnih površina i gradnja kanala za navodnjavanje jer su u Vojvodini i središnjoj Srbiji-u Pomoravlju i dolini Timoka. -TIPOVI PROIZVODNJE: 1)EKSTENZIVNA=PRIMITIVNA=ZAOSTALA poljoprivredna proizvodnja traje sve do Drugog svetskog rata. 2)DRUŠTVENI USLOVI=ANTROPOGENI: 1. veličine prinosa i obim proizvodnje.godine. Teži se uređenju svih elemenata privrednog i društvenog razvoja po preporukama EU kao na primer stvaranje velikih kompanija.godine Ustavom zemlje ukinuta je društvena svojina i uvode se slededi svojinski odnosi: privatna. poljoprivredni tehničari) e)tržište=ponuda i tražnja ž)način obrade zemlje. Bilo je zastupljeno privatno vlasništvo u svojinskim odnosima. plug) ili eventualno potpomognuti snagom životinja. (Odlikuje se pretežno naturalnom proizvodnjom.geološka građa stena 2. zadružna i javna tj državna). veterinari. zatim u dolinama . Uglavnom se proizvodi za sopstvene potrebe.agrarna politika ili poljoprivredna politika predstavlja skup različitih mera koje državni organi preduzimaju na planu razvoja i unapređenja poljoprivrede. obezbeđivanjem sirovina za različite industrijske grane za proizvodnju gotovih proizvoda u cilju podmirenja različitih ljudskih potreba. U Vojvodini i Mačvi. POLJOPRIVREDA POLJOPRIVREDA predstavlja granu privrede koja se bavi gajenjem i iskorištavanjem različitih biljnih i životinjskih vrsta. Ovaj tip proizvodnje i danas je zastupljen u nerazvijenim delovima Srbije: planinskim krajevima centralne Srbije.društveno-geografski a)ukupno poljoprivredno stanovništvo b)poljoprivredna gustina naseljenosti v)prirodni priraštaj g)migracije iz sela u grad d)obrazovanost poljoprivrednog stanovništva đ)stručni kadar (agronomi.43 2006.tipovi zemljišta Prirodni uslovi utiču na vrste.vode 4. česte su godine sa sušnim letima. gajenje stoke 2. Od svih ljudskih delatnosti poljoprivreda najviše zavisi od prirodnih odlika sredine. sa neznatnim tržišnim viškovima. Srbija raspolaže sa velikim brojem povoljnih uslova u gajenju srednjoevropskih kultura a ponegde i suptropskih. USLOVI ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE: 1)PRIRODNI USLOVI: 1. PRIMENI SAVREMENIH AGROTEHNIČKIH MERA: a)MELIORACIJA=navodnjavanje i isušivanje poljoprivrednih površina. pograničnom planinskom delu prema Bugraskoj. u mnogim delovima Kosova i Metohije. Vrši se i melioracija slatina-slanog zemljišta u Vojvodini. 2)INTENZIVNA=NAPREDNA=MODERNA poljprivreda razvija se od 1950. kombajni).

. ovas ili zob (za ishranu stoke). gaji se u Vojvodini). UVOZ PLEMENITIH RASA. Mačvi.RATARSTVO je grana zemljoradnje koja se bavi gajenjem različitih kulturnih biljaka. svojim korenom soja unosi azot u zemljište i poboljšava njegovu plodnost. u velikim poljoprivrednoindustrijskim kombinatima. gde su lošiji klimatski i pedološki uslovi . ječam (služi za proizvodnju piva. Krompir (u svim delovima. specijalizacija i tržišni karakter proizvodnje. Pomoravlju. duvan u S Pomoravlju. To je sistem Dunav-Tisa-Dunav. proizvodnjom i obezbeđenjem sirovina za neke industrijske grane. Veliki značaj za proizvodnju hibridnog kukuruza ima Institut za kukuruz u Zemunu. Kosovskoj kotlini. Ti kombinati imaju zaokružen proces proizvodnje od proizvodnje agrarnih proizvoda do industrijske prerade. i na kosovu i Metohiji) uljana repica.Najviše sistema za navodnjavanje u Vojvodini.GAJENJE ŽITARICA. STVARANJE VELIKIH POLJOPRIVREDNIH KOMBINATA g)MEHANIZACIJA predstavlja upotrebu različitih poljoprivrednih mašina.) -UČEŠDE OBRADIVOG ZEMLJIŠTA U SRBIJI: 1. Mačvi i Kosovskoj kotlini b) kukuruz . (hmelj u Vojvodini. za proizvodnju alkohola). Stigu i na Kosovu i Metohiji) -tekstilne biljke: konoplja se gaji=okolina Odžaka. 60% površine Srbije zastupljeno je gajenje žitarica. Niška i Leskovačka kotlina lan=Centralna Srbija -uljarice: suncokret (u Vojvodini.uspeva do 900m/nv. krompira. (Ona omogudava obavljanje poljoprivrednih radova na vreme i u najkradem mogudem roku.SRBIJA=54% POLJOPRIVREDNE GRANE 1)ZEMLJORADNJA 1. pasulj .uspeva do 800m/nv. kukuruza.PANONSKA NIZIJA=87% 2. Mačvi. ali je glavno područje Dragačevo). Podrinju) -POVRTLARSKE KULTURE: Zahtevaju plodni šemljište. šederne repe sa vedim % šedera.) Intenzivnu poljoprivredu karakteriše još i visoki prinosi po hektaru i grlu stoke i mali utrošak žive radne snage. 1-hemijska đubriva-pošto nema dovoljno stajskog koristi se veštačka 2-pesticidi: -herbicidi predstavljaju grupe pesticida koji se koriste za uništavanje biljnih korova -fungicidi=pesticidi kojima se vrši uništavanje biljnih bolest -insekticidi=pesticidi kojima se vrši uništavanje insekata v)SELEKCIONIRANJE I UKRŠTANJE BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH VRSTA-stvorene nove sorte pšenice. Pomoravlju.KOSOVO I METOHIJA=37% 4. Zapadne i Južne Morave melioracijom brani od poplava. v) raž.- 44 - Velike. Najviše se gaje u planinskim predelima do 1500m/nv.) b)HEMIZACIJA-(obuhvata poboljšavanje plodnosti zemljišta đubrenjem i zaštitu bilja od insekata i bolesti). Pomoravlju. soja od njih se dobija ulje. Obuhvata: . dosta vlage i veliki utrošak radne snage.INDUSTRIJSKE BILJKE:: -šederne biljke: šederna repa (u Vojvodini. i to: a) pšenica . Uglavnom se proizvodi u Vojvodini više od 55% ukupne proizvodnje (služi za ishranu ljudi i stoke. suncokreta sa vedim % ulja. Ratarstvo je najrasprostranjenija grana. (Intenzivna poljoprivredna proizvodnja je zastupljena u Vojvodini. Pomoravlju. a može da se koristi kao uljarica. Najviše se proizvodi i najvede prinose daje u Vojvodini.UŽA SRBIJA=47% 3.

U ukupnoj proizvodnji voda šljiva učestvuje sa oko 50%.veka. stočni grašak. niska stabla gusta sadnja. grahorica.VODARSTVO: Reljef. industriju tekstila. -konjarstvo . Srazmerno poljoprivrednoj površini i broju stanovnika. berkšir.mulei mazge=kopitari.. -KRMNO BILJE=biljke koje se gaje radi uzgoja stoke: crvena i plava detelina. Najrasprostranjenije su domade rase: posavski konj i bosanac (brdski konj). prokupac.-važne su i zbog poboljšanja plodnosti zemljišta-svojim korenom unose azot i kiseonik u zemljište.lipicaner. kajsije. klima i zemljište pružaju povoljne uslove.VINOGRADARSTVO-stara grana. kruške. Jabuke plantaža PK Smederevo. magarce. Zobnatica. -ovčarstvo :u planinskim predelima. svinjogojstvo.. Čačanskoj i Požeškoj kotlini. jer se isključuje konjska vuča u obavljanju poljoprivrednih i drugih radova. Prvi čokoti u našoj zemlji zasađeni u 4. boranija..Više od 44 miliona rodnih stabala. Valjevska Podgorina. živinarstvo. Do 700m/nv gaje se srednjo-evropske vrste voda. -razvoj farmerskog živinarstva povedan pa i potrošnja mesa i jaja i industrijska prerada živinskog mesa i perja. gde je velika proizvodnja žita i krmnog bilja. crno-belom holandskom govečetu. Od rasnih najviše merino ovca. U ergelama kao što su Karađorđevo. Rase stoke: primitivne.opada mu značaj 70-tih godina 20. Metohija. Podrinje. Znatno se smanjuje broj konja. plemenite i prelazne.veku pre nove ere u okolini Smedereva i na Fruškoj gori. a podižu se moderne plantaže. -svinjogojstvo-svinjarstvo: ranije rase mangulica i moravka zamenjene rasama koje daju vede prinose po grlujorkšir.Prelazne rase nastaju ukrštanjem grla plemenitih i primitivnih rasa. sjenička.Srbija je od davnina proizvođač i izvoznik voda i vodnih prerađevina. gajenje pčela itd.Trstenika. engleski polukrvni. Zastupljeno okudničko i plantažno vodarstvo. Šljiva najrasprostranjenija. višnje. Smederevo. paradajz.45 pretežno se gaji kao međuusev. trešnje. Ljubičevo uzgajaju se plemenite rase . Primitivne rase nastale su od divljih životinja bez posebnog čovekovog uticaja pa su niskoproduktivne. stočna repa. konjarstvo. cigaja. svrljiška. posebnom negom i ishranom u naprednim stočarskim zemljama nastale su plemenite rase stoke visoke produktivnosti. Domade rase: pramenka. kožnu industriju i ishranu ljudi. Odabiranjem i ukrštanjem najboljih grla.Jagodina. pešterska. a tokom leta isteruje se i na pašnjake i livade. grašak. i 3. ovce i koze=papkari. belgijski i dr. stada se leti napasaju na planinama gde postoje stošarska naselja a zimi ih vradaju u sela na zimovanje i štalsko (intenzivno) u nizijama. -govedarstvo: preovlađujude domade goveče buša postepeno ustupa mesto plemenitim rasama:simentalskom. Fruška gora i Vršačke planine.. vranjski kraj. Ime za konje. Stoka boravi u stajama i hrani se pretežno krmnim biljem. paprika (najviše u okolini Horgoša. 2.pešterska. Naša poznata vina: fruškogorski biser. 2)STOČARSTVO: govedarstvo. Ona traže dobru negu i ishranu.. jabuke.Najpovoljniji uslovi za razvoj stočarstva su u plodnim ratarskim krajevima. švedski landras. Ukupan stočni fond više od 25 miliona grla. breskve. Stočarstvo predstavlja poljoprivrednu granu koja se bavi uzgojom životinja za prehrambenu industriju. ovčarstvo. Zasadi malina oko Ivanjice i Arilja.) . 3. karlovački i banatski rizling. američki durok. u kojima se zbog redova sa malim razmacima onemogudavaju upotreba mašina. i visokih cena i izvoza konjskog mesa najviše u Italiju.Leskovac. šljive. pobrđima i nižim visoravnima.. Leskovca i Aleksinca). smederevka.Krče se stari vinogradi. Živinarske farme u okolini skoro svih naših gradova. goveda.U Šumadiji. u Srbiji ima malo stoke. Stari način stočarenja (katunsko) zastupljeno je u planinskim predelima. Vinogradarski krajevi: Župa aleksandro vačka. Timočka i Negotinska krajina. visoki prinosi.Plantaže višanja oko S Morave. najpoznatiji gradištanac i trešnjar)...

jela. slatine.46 ŠUMARSTVO Šumarstvo predstavlja granu poljoprivrede koja se bavi gajenjem.godišnje se poseče šuma BOGATSTVO ŠUMA U SRBIJI PO REGIJAMA: 1. i planine Starog Vlaha i Raške.. kruške. živi pesak. U SE Srbiji šume su uglavnom slabe. Na promeni strukture i kvaliteta naših šuma-šumarski fakulteti i insituti. . trešnje itd). rastu u planinskim predelima iznad 700-800m/nv.6% 3.2 miliona m kubnih -zalihe drvne mase oko 235 miliona m kubnih -oko 4 miliona m kubnih godišnja eksploatacija tj. Oko 60 000ha spada u domen negovanja šuma. Iznad pojasa hrastovih nastavljaju se bukove šume. retko do 1000m/nv. erodirano i poljoprivredno zemljište.ČETINARSKE ŠUME-bor. Kučaju i Homoljskim planinama.VOJVODINA =6. smrča. Povezati sa plantažama šuma) -ZNAČAJ ŠUMA: (šumski ekosistemi) 1-PROIZVODNJA KISEONIKA-proizvodnja kiseonika kao značajan faktor ekosistema. zato se i zovu „zelena pluda“ u životu ljudi. Ima oko 200 vrsta različitog drveda..4 miliona ha površina pod šumama.LISTOPADNE ŠUME čine oko 50% šumskog fonda od čega 25% dolazi na bukove šume.. višnje. Bogate šumama su Jastrebac.8% (U E Srbiji najvedi kompleksi šuma nalaze se na Miroču. grmlja i šiblja.6% 2.) -Oko 90% šumskog fonda nalazi se u vlasništvu države i njime gazduje JP „Srbija šume“. pa su stoga značajne i za opstanak ljudi. VRSTE ŠUMA: 1. unapređivanjem iskorišdavanjem i obnavljanjem šumskog fonda u zemlji. -Srbija ima 2. Deli Jovanu.(29% Kaja) -godišnji prirast šuma= 6. listopadnih vrsta i vodkarica (divlje jabuke.KOSOVO I METOHIJA =17.UŽA SRBIJA =75. (najniži sloj do 600m/nv zahvataju hrastove šume. 2-USISAVANJE RAZLIČITIH VRSTA ZAGAĐIVAČA (prašine iz dimnjaka) 3-UTIČE NA POVEDANU VLAŽNOST VAZDUHA 4-UTIČE NA SPREČAVANJE EROZIJE 5-ČINE STANIŠTA MNOGOBROJNIH ŽIVOTINJSKIH I PTIČIJIH VRSTA (Šume imaju značajan udeo kao element prirodne i životne sredine. UNAPREĐENJE ŠUMA: -Godišnje se pošumi oko 6000ha sa oko 20 000 000 sadnica četinarskih.) 2. Kopaonik. 1ha površine šuma proizvede 800kg kiseonika za jedan dan. negovanjem. pogotovo industrijskih gradova. Proizvodnja šumskog semena ima posebno mesto u razvoju šumarstva-Centar za šumsko seme u Požegi.(Pošumljavaju se goli tereni i krš. Na osojnim stranama zaklonjenim od Sunca bukve ima i ispod 500m/ nv pa čak i ispod 300m/ nv.

Šar planina i Kopaonik u visokoplaninske oblasti sa očuvanim ekosistemima. koje se uglavnom vrši na terenima prirodno predodređenim za šume. Na plantažama se sadi i gaji drvede manje vrednostikanadska topola i vredniji četinari. a u teško pristupačnim mestima trunule su velike količine drvne mase. podižu se i plantaže šuma na terenima slabih šuma i na obradivom zemljištu. Sve biljke proizvode kiseonik a udišu ugljendioksid što znači biljni i životinjski svet i čovek nalaze se u međusobnoj zavisnosti.) -PLANTAŽE ŠUMA (Pored pošumljavanja.) ISKORIŠDAVANJE ŠUMA: -Drvna masa predstavlja sirovinu za drvnu. Na plantažama se između redova drveda uzgajaju ratarske kulture. Ranije je seča drveta vršena samo na lako dostupnim mestima prvenstveno duž saobradajnica. a povedava proizvodnja rezane građe i industrijskog drveta. Posle Drugog svetskog rata izgradnjom šumskih puteva omogudena je eksploatacija šuma i iz nekada nepristupačnih delova. uglavnom kao hrana za goveda. ---Povezati sa unapređenjem šuma) . produžavaju vreme snežnog pokrivača. dobijanje toplotne energije kao i fosilizaciju-ugljevi koji čine značajnu sirovinu u hemijskoj industriji.Kajina sveska. šume smanjuju brzinu vetra smanjuju dnevno kolebanje temperatura.Plantaže topole stižu za 8-12 godina. a četinara za 15-20 godina. a Prokletija.47 Npr. 1ha gradskog zelenila "uzme" iz vazduha 50-70 tona prašine smanjujudi njenu koncentraciju 30-40% u troposferi. tekstilnu industriju. svrstavaju se u očuvane šumske sastojine. građevinsku. (Smanjuje se seča ogrevnog drveta. Šume nekih naših planina – Golija i Tara.

Nikola Tesla A i B u Obrenovcu (Kolubarski basen) . Resavski (kod Despotovca). 3)LIGNIT – baseni: Kosovski.godine zbog eksplozije metana i pogibije preko 100 rudara. Drmno i Kostolac (Kostolački basen) 2. Vrška Čuka i Podvis (E Srbija). (u Crnoj Gori Beranski). Aleksinački (zatvoren je 1988. zbog vedih potreba razmatra se ponovno otvaranje više rudnika ovog basena). Kostolački. obod Panonske nizije. -PODELA INDUSTRIJE PO PREDMETU RADA: 1)ENERGETIKA 2)EKSTRAKTIVNA INDUSTRIJA (RUDARSTVO) 3)PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA -PODELA INDUSTRIJE PREMA NAMENI DOBARA: 1)TEŠKA a)METALURGIJA -crna -obojena b)METALNA -metaloprerađivačka -mašinska -elektronska -brodogradnja -drvno-prerađivačka -teška hemijska 2)LAKA a)PREHRAMBENA b)TEKSTILNA v)INDUSTRIJA KOŽE I OBUDE g)INDUSTRIJA NAMEŠTAJA d)FARMACEUTSKA đ)LAKA HEMIJSKA TEŠKA INDUSTRIJA ENERGETIKA 1)KAMENI UGALJ: Jarando (dolina Ibra).TERMOELEKTRANE: 1.(u Crnoj Gori Pljevljanski). . Kolubarski.- 48 - INDUSTRIJA Predstavlja glavnu privrednu delatnost koja se bavi proizvodnjom sredstava za proizvodnju (teška industrija) i proizvodnjom materijalnih dobara namenjenih širokoj potrošnji. 2)MRKI UGALJ – baseni: Sokobanjski.

Srbija 16% nafte proizvodi iz sopstvenih izvora a ostalo uvozi.zlato: a)primarno=eruptivne stene: NE Srbija. S od W Morave. 9)Al2O3=boksit:a)crveni=Kosovskometohijska kotlina b)beli=okolina Nikšida -1990. Velika Greda. a pri preradi Pb Zn (olovno-cinkane rude) 268 tona srebra.IBAR=Gazivode 5.UVAC=Kokin brod i Sjenica 6.49 3. Ajvalija. 3)Hrom Cr : Deva kod Đakovice 4)Cu: Bor. Novo Brdo.3 i 4 RUDNA NALAZIŠTA 1)Fe . 5)ULJNI ŠKRILJCI=13% nafte (ulja) u stenama: Boljevačka i Aleksinačka kotlina. Topionica u Glogovcu. Kižnica.antimon: Zajača i Krupanj (Podrinje). Lece (okolina Lebana). 7)Bor .ZAPADNA MORAVA=Međuvršje i Ovčar 4. Timoka. Kriva Feja). na Besnoj kobili (okolina Vranja). Kolubara u Velikim Crljanima (Kolubarski basen) 4. Ceravo i Majdanpek. Jermenovci. 6)Sb .god proizvedeno je 8173kg zlata. Janjevo. obod Kosovske kotline (Trepča. Kosovo A i B (Kosovski)-najkvalitetniji. okolina Vrnjačke Banje.LIM=Potped i Bistrica 7. Melenci i Elemir.2. Za železaru u Smederevu ruda se uvozi iz Ljubije i Omarske (Republika Srpska). ugalj se nalazi na najmanjoj dibini. U prirodi se javlja u elementarnom stanju u vidu borne kiseline i drugih vrsta soli. 4)NAFTA I ZEMNI GAS: okolina Kikinde. .VLASINA=Vrla 1. Aleksinačka 8)Au . Krivelj. topionica Zajača). Perua i Ukrajine. Nalazišta: Boljevačka kotlina.DRINA=Zvornik. 2)Ni: Goleš. Čilea.B: redak i skup metal. 6)VODNE SNAGE : Dunav i Drina imaju najvedu vodnu snagu u zemlji i pokrivaju 68% podmirenja potreba.DUNAV= Đerdap I i Đerdap II 2. 5)Pb-Zn-Ag: Južne padine Kopaonika. Rudnik (Gornji Milanovac). Bajina Bašta i Višegrad 3. b)sekundarno=dolina Peka. Morava u Svilajncu (Resavski basen) 5. -RAFINERIJE NAFTE:Novi Sad i Pančevo. HIDROELEKTRANE: 1. Lokve.gvožđe: nema ni jedan rudnik tehnički isplativ.

"Elind".Čačak. "Magnohrom" . "Prva iskra" . Đeneral Jankovid 3)VATROSTALNI MATERIJALl: Partizani kod Aranđelovca.Niš. EI . Beočin. Ruma.Zemun 2)MOSTOVNE ČELIČNE KONSTRUKCIJE: "Goša" .Kragujevac.Jagodina.oktobar" .Beograd. Zaječar 5)MERMER: "Venčac" . Mladenovac i EI .Rakovica.Požarevac.Čačak. MIN . MI . Novi Pazar. Subotica. Zlatibor VI TEŠKA HEMIJSKA INDUSTRIJA: 1)SUMPORNA KISELINA: Bor. prese.Smederevo. Niš .Barič 4)Industrija GUME: "Tigar" . "Progres" -Zemun. "Potisje". MI . Paradin.Kraljevo.Pirot.Kruševac. Livnica železa i tempera. "Zmaj".Kruševac 6)Industrija RUDARSKE OPREME: "14.Zemun. Kladovo. Kruševac.Rakovica. "Cer".Priboj.Kraljevo II MAŠINSKA INDUSTRIJA 1)Industrija MAŠINA ALATLJIKA (strugovi. glodalice.Niš.Železnik. Kosovska Mitrovica 2)VEŠTAČKA ĐUBRIVA: a)SUPERFOSFATI: Prahovo b)AZOTNA ĐUBRIVA: Azotara . "Zmaj".- 50 - METALNA INDUSTRIJA I METALOPRERAĐIVAČKA 1)PROIZVODNJA BICIKLA: "Pionir" .Pančevo 3)PLASTIČNE MASE: Petrohemija . "Elektro lkablovi" . rendisaljke.Niš. "Rekord" . Kanjiža 2)CEMENT: Popovac (kod Paradina).Kraljevo 4)Industrija KERAMIKE: Pančevo.Pančevo.Novi Beograd. Lazarevac III ELEKTROINDUSTRIJA: "Sever" . IPM . "Proleter"-Leskovac.Subotica.Kikinda 2)Industrija MOTORNIH VOZILA: FAP Fabrika automobila . "Sloboda" .Kikinda. Alibunar. Mačvanska Mitrovica.Subotica. "Trajal" . "Metaloprerada". Prokuplje.Smederevo. brusilice. "Ivo Lola Ribar" .Smederevska Palanka. Dečani.Smederevska Palanka.oktobar" . Mašinska industrija . Apatin i Zrenjanin V INDUSTRIJA GRAĐEVINSKIH MATERIJALA: 1)CIGLA i CREP: "Toza Markovid" .Zrenjanin 5)Industruja GRAĐEVINSKIH MAŠINA: "14. Fabrika kablova -Kraljevo 3)ŠPORETI NA ČVRSTA GORIVA: "Milan Blagojevid". IMR .Knjaževac 4)Industrija ŠINSKIH VOZILA: "Goša". "Morava" . Kosjerid. "Milan Blagojevid" .Kruševac.Bač. "Jastrebac"-Niš. bušilice. Aranđelovac. "Nikola Tesla" i "Mihajlo Pupin" . FAM Fabrika alatnih mašina -Novi Sad. Ikarus . makaze): "Ivo Lola Ribar" -Železnik.Ada. Šabac.Zemun 3)Industrija POLJOPRIVREDNIH MAŠINA: IMT .Novi Pazar IV BRODOGRADILIŠNA: -REČNI BRODOVI: Beograd. ZASTAVA-IVEKO-FIAT . Zaječar.Aranđelovac.

Čačak b)AMBALAŽNI PAPIR: Kruševac .Zemun. "Proleter" .Šabac a)NOVINSKI PAPIR: Sremska Mitrovica. Zrenjanin 2)IND. crvenka.Sremska Mitrovica IV LAKA HEMIJSKA INDUSTRIJA: 1)SAPUNI. Pedinci.Leskovac. Senta. "Crvena zvezda" . "Rudnik" . Zrenjanin.Kragujevac. "Zdravlje" . "Zorka" . Šid -Maslinovo ulje: "Dobra" .Vranje. "Jugodrvo" . "Jugoremidija" . "Jumko" .Kruševac. "1. Zrenjanin. KOZMETIKA: "Dalija" . Kula.Zrenjanin. "Soko Štark". Pirot. "Takovo" . "Javor" .Vršac. "Leda" .Vranje.Beograd.Pirot.Gornji Milanovac.Šabac VI INDUSTRIJA NAMEŠTAJA: "Simpo" .Leskovac. "Bambi" .Beograd. III INDUSTRIJA KOŽE I OBUDE: Industrija obude "Beograd". Sremska Mitrovica 2)Industrija ULJA: Uroševac. "Fruška gora" .Beograd.Kikinda V FARMACEUTSKA INDUSTRIJA: "Galenika" . "Beko". Kovin.Beograd. "Koštana" . "Hemik" . "Sport" .51 LAKA INDUSTRIJA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA 1)Industrija ŠEDERA: Ped.Ruma.Beograd.Vranje (?fabrika).Vršac.Knjaževac.Leskovac 3)Industrija BOMBONA i ČOKOLADE: "Banat" . "Dijana" . Padinska Skela.Gornji Milanovac 4)MLEKO I MLEČNI PROIZVODI 5)MESO I MESNI PROIZVODI 6)MLINSKA I PEKARSKA INDUSTRIJA II TEKSTILNA INDUSTRIJA: 1)VUNENE TKANINE: Paradin.Zemun. "Ras" .Novi Pazar. "Nevena" .KONFEKCIJE: "Kluz". Šabac.Zemun. "Sirogojno". Kruševac. "Srbolek" . Duprija. Beograd. "Merima" . PARFEMI.maj" .Ivanjica. Požarevac.Požarevac. "Kraš". "Hemofarm" . "Albus" . Vrbas.Novi Sad. "Jela" . Beograd.

-putevi 2. a drugi dolinom S Morave za Skoplje i Atinu.4031km . matrijalnih dobara.- 52 SAOBRADAJ - Predstavlja privrednu delatnost koja se bavi prevozom putnika. Beograd-Pančevo. .reda = magistralni ( 1 saobradajna traka u jednom pravcu i druga u drugom.Bar = 475km (254 tunela u ukupnoj dužini 114.1975.pruga Beograd . Srbija je uz samostalnost dobila i obavezu da za tri godine na svojoj teritoriji izgradi prugu koja bi povezivala austrougarsku sa otomanskom železnicom.veka. teretni.god.god. Izgradnja prvih železnica u Srbiji vezana je za interese Nemačke i Austrougarske i njihove politike prodora na istok.god.1995.reda = autoput (najmoderniji najmanje 2 trake u jednom pravcu i treda zaustavna. poštanskih pošiljki i prenosom vesti iz jednog u drugo mesto pa se stoga deli na: putnički. prednost brzina) (Do sada je izgrađen autoput Šid-Beograd-Niš-Leskovac. -putevi 1. 234 mosta u ukupnoj dužini 14. Važan datum u razvoju modernog drumskog saobradaja u Srbiji 1903. a) DRUMSKI (SUVOZEMNI) .6km) (Dvadesetak godina posle puštanja u rad prve železničke linije u svetu. (Veoma je važan za ukupan razvoj zemlje.VRSTE SAOBRADAJA: 1)KOPNENI:(Značajni delovi panevropske saobradajne mrežu kroz našu zemlju su drumski i železnički Koridor 10. Mogude brzine na vedini naših pruga iznose . gde se račva u dva kraka – jedan vodi preko Pirota i Dimitrovgrada za Sofiju i Istanbul. a parne lokomotive svuda su zamenjene električnim ili dizel-lokomotivama. U čitavom periodu posle Drugog svetskog rata rađeno je na modernizaciji železničkog saobradaja. ograđen žicom.reda = makadam. medicinska ? služba. Osnovni problem našeg železničkog saobradaja je zastarelost pruga i znatnog broja vagona.) (Glavna železnička magistrala kroz našu zemlju je pruga Horgoš-Subotica-Novi sad-Beograd-Niš. od državne granice s Mađarskom. 1953.god elektrifikovano je 34% ukupne dužine svih pruga. do državne granice sa Rumunijom. preko Banatskog Aranđelova i Kikinde.Do tada prevozno sredstvo volovska kola i konjska zaprega u Mačvi i Požarevcu. Berlinskim kongresom 1878. njima mogu da se kredu svi učesnici u saobradaju -putevi 3. Potrebno je učiniti sve da međunarodni prevoz robe i putnika ide preko naše zemlje. u Kragujevcu počela proizvodnja domadeg putničkog automobila „Fide“. pumpe. izgrađena je prva pruga na teritoriji Srbije -1875.) . saobradajnih centara i saobradajne mreže. samo vozila koja mogu da razviju brzinu od 60km/h. poštanski i telekomunikacioni. .god kad je provozan prvi automobil ulicama Beograda.glavnog pravca: ulazi u našu zemlju kod Horgoša N od Subotice-Novi Sad-Beograd (Šidgranica Hrvatske)-Niš-(Pirot-Dimitrovgrad-granica Bugarske)-Vranje-Preševo-granica Makedonije.) (Savremen drumski saobradaj počinje da se razvija u Srbiji početkom 20. zemljani (najnesigurnija vrsta saobradaja) (putevi prvog i drugog reda=29000km) (nesiguran saobradaj. Beograd-Novi Sad-Horgoš. na određenim razdaljinama saobradajni znaci.) b) ŽELEZNIČKI: .U ovoj delatnosti je zaposleno 130 000 radnika. asfalt i kocka.Do 1995. Neophodna su veda ulaganja u modernizaciju i izgradnju saobradajnica.približno 50 000km = 60% ima modernu podlogu tj.4km.

rude. radio i TV. od toga 1900km u Vojvodini. Novi Sad. . Tada se Srbija pojavljuje na Dunavu sa svojim brodovima. Kraljevo. najsigurniji.53 do 60km. Bide na relaciji Horgoš-Beograd-Niš-Dimitrovgrad i dalje Sofija-Istanbul. Zbog sporosti se ne koristi za prevoz putnika. Subotica. Najvede železničke raskrsnice na Balkanskom poluostrvu su Beograd i Niš. koje obuhvataju telefoniju. Na njega sledu i poledu avioni više od 20 svetskih kompanija. Nalazi se na raskrsnici najvedih vazdušnih puteva. U Evropi su brze pruge. Begej-77km. Poslednjih decenija uzgrađeno je više rečno-morskih brodova koji saobradaju između naših luka na Dunavu i luka na obalama Crnog mora. najskuplji. cigla. brzina. tri ili više železničkih pruga u raznim pravcima. Ovaj saobradaj je znatno jeftiniji za za transport velikih količina robe od drugih. Rečna flota je velika. šederna repa. nafta.) (prednost velika vučna snaga. Inđija. Zimi se kroz Srbiju dnevno transportuje više od 12 000 000 m kubnih gasa. Železničke raskrsnice su mesta iz kojih polaze dve. ali je sporiji pa se njome može transportovati samo roba koja ne iziskuje brzo prevoženje.) 2) VODNI a)morski . Izgradnja brze pruge u našoj zemlji je u toku.) 4) PTT SAOBRADAJ. sigurnost. Ukupna dužina gasovoda u Srbiji iznosi 2800km. ved samo turistički. Iz njih polazi po pet magistralnih pruga u raznim pravcima. Ima modernu poletno-sletnu stazu po međunarodnim standardima i opremljen je savremenom radio-navigacionom opremom.nemamo b)rečno-kanalski (Brži razvoj našeg rečnog saobradaja počinje krajem 19. sve u ukupnoj dužini od 1760km. Sava-207km. (U našoj zemlji 3 civilna aerodroma: u Beogradu. Zatim Lapovo. Rekama i kanalima najviše se prevozi građevinski materijal (pesak. drvo. Obavlja se svim prevoznim sredstvima na kopnu. Njima se vozovi kredu brzinom 150-300km na sat. Prvo se grade u Vojvodini. a 900km u centralnoj Srbiji. Požega. PTT saobradaj se u periodu posle Drugog svetskog rata brzo razvijao. ugalj. veštačko đubrivo. 12 kanala dužine 664km u hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav. prenos i isporuku obaveštenja. U Banatskom Dvoru kod Žitišta nalazi se naše najvede podzemno skladište prirodnog gasa. a na magistralama najviše do 120km. Najvažniji i najvedi „Nikola Tesla“ u Beogradu. nedostaci-nema preživelih u udesu).veka. cement). Kosovo Polje. Ukupan transport robe rekama i kanalima je u stalnom i brzom porastu. telefotografiju. Sombor. malim delom Tamiš i Velika Morava pri ušdu u Dunav. šljunak. Tisa-164km. ne trpi velike otpore kroz tunele?) (negde oko 1000km kradi železnički saobradaj u odnosu na 1955. Naša avio kompanija JAT Airways. Stalad. Mala Krsna.) Celim tokom kroz našu zemlju plovni su Dunav. nedostaci brzina. novčanih pošiljki i robe u ograničenim količinama (paketi).( obuhvata prijem. vazduhu. kao i uređajima telekomunikacija. podmiruje potrebe rečnog saobradaja u zemlji i znatnim delom je angažovana na prevozu robe drugih zemalja Dunavom.god zato što su ukinute sve pruge uskog koloseka i nerentabilne) v) CEVOVODNI:(transportuje se zemni gas i nafta od Budimpešte do rafinerije Pančevo i Novi Sad.) v)jezerski-nemamo 3) VAZDUŠNI:(najbrži. Nišu i Prištini. U toku suradovi za povedanje njegovog kapaciteta. zatim platni promet između građana i preduzeda i ustanova. telegrafiju. Pre Drugog svetskog rata naša zemlja imala je najvedi plovni park na Dunavu.

Na njima se izlaže roba i zaključuju se ugovori o kupovini robe od proizvođača. Iz Vojvodine prema ostalim delovima Srbije protok agrarnih proizvoda i njihovih prerađevina.TRGOVINSKI SALDO predstavlja odnos uvezenih i uzvezenih materijalnih dobara izraženih u novcu za godinu dana. Rusijom sa kojom imamo bescarinski ugovor.Međunarodno tržište.) . smanjivanje učešda u izvozu sirovina i poluproizvoda.Između različitih delova naše zemlje su specijalizovani robni tokovi. nameštaja. porast učešda u izvozu finalnih industrijskih proizvoda visoke prerade – po izvozu na prvom mestu metalna industrija.) 2) SPOLJAŠNJI ili VANJSKI=SPOLJNA TRGOVINA (između prodavaca i kupaca iz raznih zemalja) .) a) IZVOZNA (EKSPORTNA) b) UVOZNA (IMPORTNA) v) TRANZITNA tj. Industrijski proizvodi dolaze do potrošača preko razgranate mreže trgovinskih preduzeda na veliko i malo. poluproizvodima i robom. Na Beogradskom sajmu svake godine međunarodni sajmovi knjiga.. automobila. porast uvoza poljoprivrednih proizvoda kojih nema kod nas – pamuk. Italijom. smanjivanje učešda u uvozu industrijske robe za široku potrošnju. kupuje materijalna dobra različitog stepena obrade na jednoj strani i prodaje na dugoj strani u cilju podmirenja različitih potreba. stoka. . (SUFICITARNA TRGOVINA=POZITIVNA više izvozi nego što uvozi. Kosovske Mitrovice i Krupnja snabdeva naše ostale privredne i potrošačke centre različitim sirovinama. Planinski delovi imaju zavidno šumsko bogatstvo čijom se sečom obezbeđuje sirovina za drvnu industriju. kafa. Crna i obojena metalurgija Smedereva.. zatim tekstilna. poljoprivrednim zadrugama. DEFICITARNA TRGOVINA=NEGATIVNA više uvozi nego što izvozi) (Najvedi deo spoljnotrgovinske razmene obavlja se sa evropskim zemljama -75% i to sa Nemačkom.. kukuruz. Međunarodni sajmovi održavaju se u Beogradu. prevoz materijalnih dobara različitog stepena obrade preko tuđe teritorije g) REEKSPORTNA . zanatlije i preduzeda. Makedonijom. Važnije promene u strukturi uvoza: porast uvoza investicione opreme i sirovina za domadu industriju. južno vode.izvoz uvezenih materijalnih dobara . Zemljoradnici svoje proizvode prodaju potrošačima na pijacama. Francuskom.. tehnike. trgovcima i otkupnim stanicama. Republikom Srpskom. Bora. najviše saobradajna sredstva i mašine.(Zbog različitih prirodnih uslova nijedna zemlja u svetu nema sve sirovine i toliko razvijenu i raznovrsnu industriju koja bi mogla da podmiruje sve njene potrebe. afričkim i latinoameričkim državama. pirinač i vuna.SMER KRETANJA TRGOVINE: 1) UNUTRAŠNJI=UNUTRAŠNJA TRGOVINA (u okviru jedne zemlje) (U našoj zemlji robni proizvođači su poljoprivrednici. Novom Sadu i Leskovcu. knjiga. povrde. odede. hemijska . pšenica. Važnije promene u strukturi izvoza: opadanje učešda izvoza poljoprivrednih proizvoda – najviše se izvoze vode. Crnom Gorom.- 54 TRGOVINA - Predstavlja privrednu delatnost koja ima posredničku ulogu tj. prehrambena i obojena metalurgija. Važnu ulogu u trgovini imaju i sajmovi.Razvija se trgovinska razmena i sa azijskim. Zato sve zemlje moraju da izvoze i uvoze raznu robu i da tako preko svetskog tržišta razmenjuju svoje proizvode.

(Kopaonik. a obuhvata trgovinski saldo. Goč. zdrava planinska klima. (U procesu zadovoljavanja potreba domadih i stranih turista učestvuju brojne delatnosti: ugostiteljstvo. vedi panonski gradovi – Novi Sad. Mataruška. Sombor.) 2) STRANI – (Turistička putovanja i boravak u inostranstvu. tranzit.- 55 - . turističke agencije.TRŽIŠNA EKONOMIJA . uređene.IZLETNIČKI – (na kradim rastojanjima od mesta stalnog boravka) . Sijerinska. u perspektivi je i turistički centar na Goliji.) .. Nastaviti o planinama) . Niška.SEOSKI. Aranđelovačka. a cene manjeg broja artikala su pod kontrolom nadležnih državnih organa. a u cilju zadovoljenja različitih kulturnih i rekreativnih potreba. Koviljača. Planine obrasle četinarskom i lišdarskom šumom.TRANZITNI – (Putovanje turista preko teritorija stranih zemalja.Divčibare.) . Sremski Karlovci) 2) PLANINSKO-KOTLINSKA – (Naše planine ne zaostaju po prirodnim lepotama za Švajcarskim Alpima..(najposedenija Vrnjačka banja. Vranjska. Predviđa se afirmacija ovog vida turizma stvaranjem etnosela. Sokobanja. kanjonske doline.Tržište uslovljava cenu nekog gotovog proizvoda. Pojedinačne planine i nacionalni parkovi.) .. Vedi značaj ima u okolini Ivanjice i Čajetine. Subotica. Jastrebac. Palidko jezero. skijaški tereni i tereni za druge zimske sportove) 2) BANJE kao turistička mesta.. Petrovaradin.Lekovite. Tara.(sve popularniji. a) SUFICITARAN = POZITIVAN b) DEFICITARAN = NEGATIVAN .TURISTIČKE OBLASTI: 1) PANONSKA – (Obuhvata teritorije i naselja u kojima je razvijen izletnički turizam: NP Fruška gora. Zlatar.VRSTE TURIZMA:(Prema izvođenju turističke destinacije) 1) (UNUTRAŠNJI=DOMADI) – Obuhvata turistička kretanja u granicama države .Turizam stimulativno deluje na ove delatnosti. Cene najvedeg broja artikala formiraju se na osnovu slobodnih odluka proizvođača. lepih pejzaža) . ekosela .LOKALNI . TURIZAM Predstavlja skup odnosa i pojava vezanih za kretanje i potrošnju izvan stalnog mesta boravka. lovište Karađorđevo i Biserno ostrvo na Tisi. usluge naših radnika u inostranstvu. Zlatibor. turizam. saobradaj. Maljen. i lovni turizam – Obedska bara . Šar planina poznata po najkvalitetnijim skijaškim terenima. ali se ulaže i u Staru planinu.TURISTIČKA MESTA: 1) PLANINE. odnosno trgovinskih preduzeda. proizvodno zanatstvo – izrada suvenira.PLATNI BILANS ZEMLJE = predstavlja sveukupnost novčanih primanja i izdavanja za godinu dana izraženih u dolarima. Deliblatska peščara i dr.

- 56 - 3)BEOGRAD – tranzitni . Turske. gradske i seoske slave.) 4) ANTROPOGENA TURISTIČKA MESTA ..) ( Antropogena turistička mesta: raznovrsno kulturno-spomeničko nasleđe. Italije. Beograd se uvrstio u jedan od dvadesetak svetskih centara kongresnog turizma. narodni sabori.) . Francuske.). Velike Britanije. (Izgradnjom kongresnog centra.. crkve. sportske. smeštajni prostor (hoteli i dr. Grčke. folklor..) -(Proizvodno zanatstvo-suveniri) . koji govore o raznim fazama razvoja civilizacije na našem prostoru: Viminacijum. kulturnoumetničke. Hrvatske. naselja u celini ili pojedini njihovi delovi. manastir Sopodani i Studenica koji su stavljeni pod zašitu UNESCA. galerije.(Širom zemlje nalaze se mnogi kulturnoistorijski spomenici iz različitih istorijskih perioda. kulturno-istorijski spomenici i kulturno-zabavni život. Rusije. tradicionalne manifestacije – vašari. Slovenije. privredne. Gamzigrad."Sava" centar = kongresna dvorana.) (Turistički značaj nekom mestu daju slededi elementi: prirodni uslovi i položaj. muzeji. saobradajne veze.kongresni turizam . kao i drugi manastiri.BAZA RAZVOJA TURIZMA: a)Hotelski kapaciteti b) Ugostiteljski objekti v) Saobradaj g) Stručna radna snaga (Najviše stranih turista dolazi iz Nemačke.

Danas najviše Srba ima u Temišvaru. SRBI U ALBANIJI: Ima ih oko 30. ali se smatra da ih ima daleko više. Okupljeni su u oko 1300 različitih okruženja. Arsenije Čarnojevid je doveo veliki broj srpskih porodica u Sent Andreju za vreme Austro-Ugarske. Najzastupljeniji su u Skoplju. U drugoj polovini 18.000.000 Srba. Šavnik?. gde su formirali svoju zajednicu pod nazivom "slavljeno Serbek"?.000. a posle raspada Austro-Ugarske. itd. Bijelo Polje.000 Srba. SRBI U MAKEDONIJI: U poslednjem popisu stanovništva u Makedoniji bilo je 40. Aradu i dolini Dunava naspram Đerdapskoj klisuri.- 57 - SRBI U NEPOSREDNOM OKRUŽENJU U dijaspori (rasejanju) živi oko 3. Subotica. Berane.5 miliona Srba i njihovih potomaka.500 Srba a pre 10 godina bilo ih je 30. SRBI U HRVATSKOJ: Po popisu iz 1991. a u Herceg Novom postoji konzulat Srbije. Vedinsko stanovništvo su u naseljima: Andrijevica. Baji. Pljevlja.000? Srba. Tivat. veka doselilo se još 2200 porodica. Danas u Rumuniji živi 12. SRBI U CRNOJ GORI: Po popisu 2003.veka preseljeno je prinudno veliki broj Srba iz Rumunskog Banata u Borogonsku ? stepu ( delta Dunav). Kumanovu i Staro Nagoričane u slivu Pčinje. a nezvanično 10. Zemun. Pančevo. 60% stanovništva Crne Gore se izjašnjava da govori srpskim jezikom. čime su činili zajednicu od oko 100. Autonomne srpske teritorije su severni delovi Dalmacije . SRBI U MAĐARSKOJ: Po zvaničnom izveštaju ima ih 3800. Nazivi naselja su Beograd.god u Hrvatskoj je živelo 532. Pečuju i Mohaču. Segedinu. godine u našoj zemlji donesen je zakon o dijaspori.000 Srba ili 32% ukupnog stanovništva. Najviše Srba živi u Budimpešti. Posavinom 20. . 2009. Uglavnom žive u Skadru i okolini. Početkom 18. veka veliki broj porodica preselio se u slivu reke Donjec u Ukrajini. Vršac. godine bilo je 198.000. SRBI U RUMUNIJI: U istorijskoj prošlosti E Banat bio je naseljen Srbima. ovaj deo Banata je dodeljen Rumuniji.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful