GEOGRAFIJA VIII SRBIJA: POLOŽAJ, GRANICE, VELIČINA

POLOŽAJ: 1.MATEMATIČKI: 41 53` - 46 11` NGŠ 18 49` - 23 00` EGD (Matematički položaj je položaj neke teritorije u odnosu na ekvator - GŠ, i Grinič - GD. Matematički položaj određuju najsevernija i najjužnija paralela, i najzapadniji i najistočniji meridijan. Najsevernija tačka je 10km severno od Subotice. Najjužnija Rastelica na Šar-planini. Najzapadnija Bački Breg kod Sombora. Najistočnija Srebrna glava na Staroj planini. Središna tačka - matematički centar Srbije je 10km od Kragujevca, u ataru sela Drače, 44 NGŠ i 21 EGD.) 1 stepen= 111,1km 2. FIZIČKO-GEOGRAFSKI: (smeštena je u srednjem delu severnog umerenog toplotnog pojasa, u umerenoj klimatskoj zoni) 1)PODUNAVSKI: -588,5km -3505km (Kroz našu zemlju, i njenom granicom prema Rumuniji, protiče Dunav, dužinom od 588,5km, inače je dug 2880km. Pošto se u Srbiji nalazi oko 1/4 plovne dužine Dunava, ona je značajna podunavska zemlja. U našu zemlju Dunav utiše severno od Batine, a ističe E od Negotina. Na celoj dužini kroz Srbiju Dunav je plovan. Teče meridijanski do Fruške gore, a onda je zaobilazi zbog njenih čvrstih stena.Izvire u Nemačkoj u Švarcvaldu i protiče kroz 10 država, a povezuje 13. Prokopavanjem kanala od Regensburga na Dunavu do Nirnberga na Majni - dugačkog 171km, dobijena je magistrala tj.plovni put od Konstance i ušda Dunava na obali Crnog mora do Roterdama u Holandiji, najvede morsko-rečna luke na N. To je plovni put Dunav-Majna-Rajna, dugačak 3505km. Ovaj plovni put povezuje 13 država i ima značajnu ulogu u njihovoj trgovinskoj razmeni. Dunav povezuje Crno more i Atlantski okean, visoko razvijene i slabije razvijene zemlje. Između njih se obavlja velika trgovinska razmena, koju olakšava jeftin rečno-kanalski saobradaj, što ima izuzetno veliki značaj za sve te zemlje.) 2)SREDNJO-EVROPSKI: (Teritorija Srbije severno od 45. paralele nalazi se u Srednjoj Evropi, pa otuda i srednjoevropski položaj.) 3)BALKANSKI: - Istočno od Velike i Južne Morave, teritorija Srbije nalazi se na Balkanu. 3. SAOBRADAJNO-GEOGRAFSKI: (Panonskom nizijom, koja je otvorena i pogodna za saobradaj u svim pravcima, naša zemlja je povezana sa zemljama W, N i E Evrope. Glavne saobradajnice Panonske nizije spajaju se kod Beograda i produžavaju u puteve koji vode preko dela Balkanskog poluostrva, Moravsko-vardarskom i Nišavsko-maričkom udolinom. Zato možemo redi da je Beograd kapija srednje Evrope i Balkana, polazna tačka puteva ka N (zemlje Srednje i Severne Evrope), i W (zemlje W Evrope)na jednoj i ka jugu (za Grčku) i SE (za zemlje SW Azije) na drugoj strani. Glavni i najkradi put iz zemalja W i Srednje Evrope ka Bliskom Istoku i istočnom Sredozemlju vodi preko Beograda.

2 Bitan plovni put Dunav-Majna-Rajna. Planirana izgradnja Moravsko-vardarskog kanala omogudila bi povezivanje Srbije i podunavskih država sa Egejskim morem. Važnu ulogu u saobradajnoj povezanosti Srbije s okruženjem ima Jadransko more. Posredno, preko bivših jugoslovenskih republika, kopnenim saobradajnicama : Bgd- Zagreb-Ljubljana-Kopar Bgd-Zagreb-Rijeka Bgd-Sarajevo-Ploče Bgd-Podgorica-Bar privredni centri Srbije povezani su s vodedim jadranskim lukama. Uključivanje Srbije u međunarodni tranzitni vazdušni saobradaj počinje 1962.godine, posle izgradnje i modernizacije aerodroma u Beogradu. Saobradajno-geografski položaj povoljan. Značajna raskrsnica međunarodnih puteva u SE Evropi i prirodni most između visokorazvijenih zapadnoevropskihi srednjoevropskih zemalja i slabije razvijenogh, pretežno agrarnog i naftom bogatog prostora SW Azije i NE Afriike.) 4. VOJNO-STRATEGIJSKI POLOŽAJ: (Vojnostrategijski položaj je položaj koji jedna zemlja ima sa stanovišta njene odbrane. Veoma povoljan saobradajnogeografski položaj naše zemlje donosio je našim narodima osim mnogih prednosti i brojne nedade. Cilj raznih osvajača bio je da zagospodare balkanskim udolinama. Tim predelima su u prošlosti nadirali Rimljani, Turci, Austrijanci, Nemci i dr.) - GRANICE: -2339,5km=ukupna dužina svih granica (Srbija se graniči sa 8 država i to: Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Makedonijom, Albanijom i Crnom Gorom. Granice Srbije nisu etničke. One prolaze kroz etnički mešovite zone. U državama s kojima se graniči živi znatan broj Srba, a u Srbiji ima pripadnika naroda nama susednih država - Mađara, Rumuna, Bugara, Hrvata, Albanaca i dr. Granice prema Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Albaniji su utvrđene i međunarodno priznate posle Prvog svetskog rata. Postojede granice prema bivšim jugoslovenskim republikama slede međurepubličke granice utvrđene posle Drugog svetskog rata. Granica sa Makedonijom regulisana je Skopskim ugovorom iz 2001.godine. Prema Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori granice de biti utvrđene međunarodnim ugovorima u narednim godinama. Preko graničnih prelaza obavlja se izvoz i uvoz robe, carinski nadzor i kontrola, kao i promet i kontrola putnika u susednim državama. Važniji granični prelazi prema: -Mađarskoj: Horgoš, Kelebija i Bački breg -Rumuniji: Vatin(Vršac) i Kladovo -Bugarskoj: Gradina(Dimitrovgrad) i Vrška Čuka -Republici Makedoniji: Preševo i Đeneral Jankovid -Albaniji: Vrbnica, Dafa Prušit -Bosni i Hercegovini: Bajina Bašta, Ljubovija, Mali Zvornik, Sremska Rača, Loznica, Badovinci -Hrvatskoj: Bezdan, Bogojevo, Bačka Palanka, Batrovci, Debeli Brijeg. -Crnoj Gori:Mehov Krš, Brodarevo, Jabuka. -VELIČINA: -88.361km kvadratnih -Popis 2002.godine 9.398.001 stanovnik.

3 (Broj od 1.900.000 stanovnika na Kosovu i Metohiji je procena iz 2001. godine. Po površini i broju stanovnika Srbija se ubraja u srednje zemlje Evrope. Na teritoriji Republike Srbije nalaze se i dve autonomne pokrajine - AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija. Po završetku NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999.godine, AP Kosovo i Metohija je pod međunarodnom upravom. Po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ovaj deo Srbije je pod privremenom upravom administracije UN (UNMIK-a) i Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR-a) I pored njihovog decenijskog prisustva, južna srpska pokrajina je potencijalno krizno područje na Balkanu. Nisu uspeli da otklone viševekovno nasleđe srpsko-albanskog konflikta. Uz to, organi privremene samouprave su 17.02.2008. doneli jednostranu odluku o proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije. Srbija je odbacila ovu deklaraciju i ne želi da prizna otcepljenje svoje južne pokrajine.)

4 RELJEF: POSTANAK, ODLIKE, RAZVOJ, PODELA -RELJEF: -4,6 milijardi godina = prvi čvrsti oblici reljefa -TETIS= Sredozemno more (Priroda naše zemlje stvarana je tokom duge geološke prošlosti. Smatra se da je stvaranje Zemljine kore započelo pre 4,6 milijardi godina kada su nastali prvi čvrsti oblici reljefa. Današnju teritoriju Srbije, pre više od 520 miliona godina, prekrivao je Tetis - u Kajinoj knjizi piše da je to ogroman okean koji se prostirao od današnjeg Atlantskog okena, preko Evrope, Sredozemnog mora i N Afrike, do ostrva Sumatra na E.) -OROGENEZE U NASTAJANJU RELJEFA: 1. PRVA OROGENEZA PRE 250 MILIONA GODINA SRPSKO-MAKEDONSKA MASA= iz Sredozemnog mora -Tetisa pod uticajem bočnih pritisaka (pod uticajem endogenih sila) podigli su se morski sedimenti na prostoru današnjih: SW Bugarska, E Makedonija, N Grčka, širi sliv S Morave, uži sliv Velike Morave (=rodopsko kopno, najstarije kopno i najstarije venačne planine - Rodopske na današnjem Balkanskom poluostrvu),i panonsko kopno. E od ovih oblika reljefa nalazio se istočni zaliv Tetisa, a na W zapadni zaliv Tetisa. (U ovoj fazi razvoja Zemljine kore, biljni i životinjski svet bio je raznovrstan. Pojavile su se prve ptice i sisari, a posebno obeležje daju joj džinovski kopneni gmizavci, velike vodene životinje i veliki letedi gušteri. Tada se pojavljuju i listopadne biljke. Iz ovog doba su stene koje sadrže znatna rudna bogatstva. U E Srbiji u tim stenama su ležišta uglja. Ovo je iz knjige, nastavnica nije o tome govorila nema ni kod Kaje u svesci.) 2. DRUGA OROGENEZA PRE 60 MILIONA GODINA =(Alpska) (a) U E zalivu Tetisa pod uticajem bočnih sila izdigli su se morski talozi izgradivši Karpatsko-Balkanske planine i kotline. Istovremeno nabiranje je pratila vulkanizacija. b) U W zalivu Tetisa nastali su Dinaridi, Šar planina, Alpi, Pirineji Istovremeno sa nastajanjem mlađih venačnih planina na E i W Tetisa, reljefi prve orogeneze razlamali su se i spuštali duž raseda - geosinklinala. Pri tom su nastale i velike kotline kao što su Kosovska, Metohijska, Crnorečka i dr. Pod a) i b) je iz Kajine sveske. U ovom periodu spustilo se između velikih raseda staro panonsko kopno i tako je nastala velika panonska kotlina potolina. U nju je prodrla voda iz Tetisa, pa je tako nastalo Panonsko more. Kasnije je ovo more pretvoreno u jezero. Panonsko jezero prekrivalo je današnju Panonsku niziju i obodne predele do 900m nadmorske visine. U to vreme i kotline u Srbiji bile su pod jezerima. jezera u kotlinama koja sada pripadaju slivu Crnogh mora bila su povezana otokama s Panonskim jezerom, pa su njegovim oticanjem i ona isušena. Na prostorima nekadašnjih jezera ostale su debele naslage peska, šljunka, negde i uglja.) iz knjige - Pre 200.000 godina posledenje vode Panonskog jezera su su otekle preko Đerdapske jezerouzine prema E u more koje je bilo na mestu sadašnjeg Crnog mora. - Vulkanska aktivnost (Rasedanja i nabiranja Zemljine kore bila su ponegde pradena i snažnom vulkanskom aktivnošdu. Ali tu su vulkani davno ugašeni, a njihove kupe i krateri razoreni dejstvom spoljašnjih sila. Ostaci vulkanskih kupa i kratera nalaze se po obodu Kosovske kotline-Zvečan, u Šumadiji - Ostrovica kod Rudnika i u NE Srbiji oko Crnorečke kotline i Bora. Prateda pojava tadašnje vulkanske aktivnosti jesu ležišta raznih ruda metala.) Kod Kaje u svesci stoji da je matematički centar Srbije 11km NW od Kragujevca!!!

5 PLANINSKO-KOTLINSKA SRBIJA (Na N je omeđena S obodom Panonskog basena. Na E, S i W obeležena je državnim granicama prema Bugarskoj, Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i BIH.) -PLANINSKI RELJEF SRBIJE: -SLIČNOSTI PLANINA:- bogatstvo šuma - bogatstvo vode - biljni i životinjski svet -RAZLIKE PLANINA:-različita geološka građa - različita metalna i nemetalna dobra - vreme nastajanja - pravci pružanja (Planine obično nisu razdvojene jedne od drugih ved se javljaju u sistemima, vencima. Od neke visoke planine ili grupe planina po pravilu se pružaju njihovi ogranci u raznim pravcima. U Srbiji ima više planinskih grupa koji su delovi vedih sistema. Ovi sistemi pružaju se preko teritorije dve, tri, ili više susednih država.) -Važnost planina -90% pitke vode -(krečnjačke stene, u podnožju su vrela; jedina naša reka je Morava-izvire u našoj zemlji i ušde joj je u našoj zemlji) -bogatstvo drvne mase (dominira bukva-listopadno drvo) (Osim ovih prirodnih bogatstava, rečne doline u planinskim krajevima su najvažniji saobradajni pravci-protok robe, ljudi, kapitala i informacija. One su i glavne zone naseljavanja i privrednih aktivnosti stanovništva. U tom smislu poseban značaj imaju i planinski prevoji.)

SRPSKO-MAKEDONSKA MASA=RODOPSKE PLANINE I KOTLINE (Predstavlja najstariji deo kopna u Srbiji.Nastala je pre 250 miliona godina prvom orogenezom. Iz Sredozemnog moraTetisa pod uticajem bočnih pritisaka-endogenih sila podigli su se morski sedimenti na prostoru današnjih: SW Bugarske, E Makedonije, N Grčke, širi sliv S Morave, uži sliv Velike Morave. U drugoj orogenezi, pre 60 miliona godina reljefi prve orogeneze razlamali su se i spuštali duž raseda geosinklinala. Pri tom su nastale i velike kotline kao što su Kosovska, Metohijska, Crnorečka i dr. Srpsko-makedonsku masu čine gromadne? planine grupisane u planinsku masu, a ređe se javljaju usamljeno. Nemaju određeni pravac pružanja. Između ovih planina su kotline, međusobno povezane klisurama.Dna kotlina prekrivena su jezerskim i rečnim sedimentima.) Srpsko-makedonska masa obuhvata S i SE deo Srbije. -KRAJEVI: 1)DOLINA S MORAVE S Morava nastaje od Binačke Morave i Preševske Moravice u selu Radojevac? kod Bujanovca. Duga je 295km, a ušde joj je u selu Đunis kod Stalada, gde se spaja sa Zapadnom Moravom i čini Veliku Moravu.

u kojima ima i kadmijuma. U Vranjskoj banji su termalne vode. Povija predstavlja sniženo razvođe između 2 rečna sliva. srebra i bakra. Vode koje posle kiša i topljenja snega naglo nadolaze spiraju zemljište. Vlasotinačka.) 2)KRAJ E OD JUŽNE MORAVE Oblici reljefa su nastali u prvoj orogenezi kao mlađe venačne planine. 3)KRAJ W OD JUŽNE MORAVE Nalazi se između Kosovsko-metohijske kotline i Kopaonika na W. Stanovništvo se tu bavi zemljoradnjom. U njoj su smeštena 2 manja naselja Predejane i Grdelica. Naziv potiče od imena planine Dinare. duga 50km. DINARIDI: GEOGRAFSKI PREGLED (Zapadna zona venačnih planina) -POLOŽAJ I PROSTIRANJE (Dinaridi ili zapadna zona zahvata širok i dug pojas venačnih planina od Apla do Grčke. na E doline Južne Morave. Vidojevica. talože nanose u rečnom koritu i izdižu njegovo dno. U njoj se stiče pet reka : Južna Morava i njene pritoke Vlasina. Uzroci intenzivne erozije jesu planinski reljef.Najjužniji oblik reljefa je Preševska povija. Besna kobila. Planine: Kukavica. na granici BIH i Dalmacije. (Tu su još Pečenjevačko i Mezgrajsko suženje i Brestovačka kotlina. Veternica i Pusta reka. Najviša je Besna kobila. drugom orogenezom. Prema ušdu dolina se nastavlja kroz Niško-aleksinačku kotlinu. Rodopi se prostiru S od Zaplanske i Lužičke kotline. u ovom slučaju Crnomorski-S Morava i Egejski-Vardar. (One su najvedim delom pod šumarcima. prostiru se pašnjaci. Dukat. Jablanička u slivu gornjeg toka reke Jablanice. Prema severu je Grdelička klisura duga 30 i duboka 550m. Vardenik. Kotline: Toplička. To je srpski PENDŽAB. Jablanica. strme Grdeličke klisure. Ona se eksploatiše u rudniku "Blagodat". Na njima je kao i na susednoj planini Vardenik u prošlosti bilo na ispaši na desetine hiljada grla sitne i krupne stoke. Planina je bogata rudama olova i cinka. Pasjača. N od klisure nalazi se Leskovačka kotlina.Sokolovica?.sastoji se od kotlina koje su povezane klisurama.) Kotline: Bosilegradska. Sliv Južne Morave je područje Srbije sa najizraženijom erozijom. Najjužnija kotlina je Vranjska duga 30km a široka 6km. Planine: Doganica?. a u drugoj orogenezi ovaj reljef se razlomio i spustio duž geosinklinala gradedi Rodopske planine i kotline. Ona spada u najvede kotline u našoj zemlji. dugačak oko 700km. Goljak. između Skopske Crne gore i Rzjena. Preko niske (450-460m) i široke (5-6km) povije vode glavne saobradajnice ka Makedoniji i Sredozemlju. -GEOLOŠKA GRAĐA STENA:-krečnjak i dolomit 65% -peščar. što dovodi do čestih poplava. Pdinja je mali kraj koji se nalazi u gornjem toku istoimene reke sa centrom u Trgovištu. Stanovništvo se najviše bavi povrtarstvom. šumarstva.) -OROGENEZA: Nastali su pre 60 miliona godina. Strešer.Majdan. koja se prostire do ulaska Južne Morave u Staladku klisuru kod sela Đunisa. a široka 45km. šibljem i prilično bujnim pašnjacima. vulkanske stene 35% .6 Njena dolina je kompozitna . Radan. Veliki i Mali Jastrebac. Surdulička.Svojom bogatom prirodom pruža mnoštvo uslova za razvoj stočarstva. a na N dolina W Morave. Iznad gornje granice bukovih šuma koja je i do 1750m. seče šuma i obrađivanje strmih terena. a samo mestimično ima goleti. rudarstva i turizma. Čemernik i Ruj. najplodnije poljoprivredno područje u S Pomoravlju. kada su se u W zalivu Tetisa pod uticajem bočnih sila izdigli morski talozi.

prokletijski lanci se nastavljaju planinama Maglid. Na Prokletijama je u ledeno doba bilo najviše lednika. na E do Srpsko-makedonske mase. Najvedi deo Šar planine se nalazi u Makedoniji.Starovlaško-raška visija 5. Flišne planine (izgrađene od flišnih stena. Crmom Gorom i BIH. Žljeb i Mokra gora. brdovito. koje se sastoje od peska. To je "divlja" i teško pristupačna planina. Žuti kamen. Ona je smeštena . peščara.Dinarske planine 2. Na njihovim mestima su gornji tokovi Lima. karstna polja. Planine NW dela centralne Srbijenazivaju se rudne jer su bogate rudama: Gučevo. koja narod naziva "gorske oči". Prokletije su jedinstven park prirode.okružena je golim stenama i mnogobrojnim jezerima sa prekrasnom bojom vode koja se menja sa promenom položaja Sunca)i Bogidevica -drugi:Čakor. Njihova visina se smanjuje od S ka N. U podnožju Visitora je Plavsko jezero koje je formirao najduži lednik na Balkanu (dug oko 33km). uvale. a u ledničkim jezerima retke vrste riba i vodozemaca. Sokolske planine.. Šume su nastanjene najređim vrstama divljači -ris. Prokletije se u Srbiji prostiru do W i N ivice Metohijske kotline.Kopaonik sa dolinom Ibra 6.Kosovska i Metohijska kotlina 1. mekih i rastresitih. Crnu Goru i krajnji SW deo Srbije. Zeleni pojas čine Povlen. 3. Albanijom. Obrasle su šumama i pašnjacima. Hajla. laporca i gline): Cer i Vlašid. Na njima ima retkih alpskih vrsta cveda. koje pripadaju Dinaridima.PROKLETIJSKE PLANINE Predstavljaju najkrševitiju i najnepristupačniju planinsku grupu u Evropi.7 -KREČNJAK=KARSTNI OBLICI RELJEFA: škrape. Komovi i Visitor. Tu je nađen i runolist. brežuljkasto i ravničarsko zemljište S oboda Panonskog basena. Ibra.Šarske planine 4. U njemu dominiraju Šumadijske planine. Maljen i Suvobor predstavljaju nastavak rudnih planina Bosne. Račvaju se u dva venca: -prvi čine:Đeravica (najviši vrh Srbije. -NEPROPUSTLJIVE STENE=ŠUME I SUVATI -FORMIRANJE REČNIH DOLINA-reka Lim ima kompozitnu dolinu (smenjuju se kotline i klisure) U sastav Dinarida ulaze: 1. Na N postepeno prelaze u niskoplaninsko. Jablanik. Izgrađene su pretežno od krečnjaka i ispresecane uzanim rečnim dolinama strmih strana koje često imaju izgled kanjona. Iz jezera ističe reka lim. Maljen i Suvobor. u graničnom pojasu prema Albaniji i Makedoniji. Boranja. Medvednik. Pedke i Dečanske Bistrice. Njihov pravac pružanja je NW-SE.Prokletijske planine 3. a na S i W do granice sa Makedonijom. Njihovi venci se pružaju u različitim pravcima kroz N Albaniju. Jagodnja. a u višim delovima prava postlednička vegetacija. Obuhvataju Šar-planinu. 2.DINARSKE PLANINE Prostrana planinska grupa koja se na N prostire do S oboda Panonskog basena. Kroz Crnu Goru.ŠARSKE PLANINE Šarske planine su grupa visokih venačnih planina koje se samo manjim delom nalaze na teritoriji Srbije. Ima i dosta ledničkih jezera. vrtače. Paštrik i Koritnik koje delimično okružuju Kosovsku i Metohijsku kotlinu.

Ona je najvedim delom od krečnjaka. od granice sa Albanijom. manastiri Studenica. Prijepolje. Ali i pored toga oko 50% njene površine pokrivaju pašnjaci i livade (pa se stanovništvo bavi stočarstvom-kozarstvo i ovčarstvo). Pre svega zbog reljefa. Uvca. Bajina Bašta. Golija i u okuci Ibra je Rogozna. rekama raščlanjenih visoravni dižu se izolovane i prilično zaobljene planine visoke 1300-1800m: Tara. Tutinska. Prijepoljska i Ivanjička. Dugačak je 75km. a široko prosečno 15km. Murtenica.KOPAONIČKE PLANINE SA DOLINOM IBRA Kopaonička grupa planina smeštena je između doline Ibra na W. gornjeg Ibra. Na Šar-planini ima ledničkih jezera.8 između Kačaničke klisure. Zlatibor. Prostire se između Kopaonika. prostire se uglavnom između Drine i Lima na W i izvorišnih krakova Raške i Studenice na E. ima u srednjem delu. Kopaonik je jedna od najvedih planina u Srbiji. Posebnu prirodnu celinu i visoku kotlinu u N delu Starovlaško-raške visije predstavlja Dragačevo. Željin. Šarskom bilom. Doline ovih reka negde su klisure. Najvedi grad Novi Pazar. koji su ostavili cirkove. Čemerno. Njeno bilo (greben) dugačko je 95km. Raške i Studenice. 5. visoka 1100-1250m. Sada su Šarske planine nejvedim delom pokrivene pašnjacima i livadama i šumama. u slivu Uvca severno od Sjenice i slivu Moravice. tredim planinskim vrhom po visini u Srbiji. Vede kotline su: Novopazarska. Vrh je dobio naziv po Josifu Pančidu. Planine obiluju potocima i rečicama. Kopaonik obuhvata 2 dela:a)prostranu visoravan poznatu kao Ravni Kopaonik. Goč i Stolovi.Da bi se povedale pašnjačke površine. Mileševa. dok su im neki delovi širokih i blagih strana. valovske doline i morene. od kojih se neke u vedem delu godine pune otapanjem snežnika. Pašnjaci Šar-planine smatraju se najbogatijim pasištima u SE Evropi. U reljefu se ističu prostrane blago nagnute ili zatalasane visoravni ili površi visine od 800-1200m. a zimi prekriveno debelim snežnim pokrivačem. Pruža se u pravcu N-S. Sjenička. Rogozne. ali ima dosta i krečnjaka. Raška obuhvata sliv srednjeg Ibra i slivove njegovih levih pritoka Raške i Studenice. Golijske Moravice. Nova Varoš. visine oko 1700m. Priboj. Rzava. Značajno je i vodarstvo. Najviši vrh Šar-planine je Bistra 2651m. One su raščlanjene dubokim dolinama Lima. Ranije ime vrha . Dobila je ime po mnogobrojnim pedinama i jamama. Leti je obraslo bujnom travom i gustim ševarom. SW od Sjenice je Pešterska visoravan. Mučanj. mermera i antimona. Srpsko-makedonske mase na E i Kosovske kotline na S. ovde je nastao starovlaški ili potpuno razbijeni tip sela. od 40km. Kosovske i Metohijske kotline u Srbiji i Pološke i Skopske kotline u Makedoniji. botaničaru svetskog glasa.Sopodani Starovlaško-raška visija se najvedim delom sastoji od krečnjaka. Ravna planina. na visini vedoj od 2500m. a oko 35% obraslo je četinarskom i bukovom šumom koje se eksploatišu. Njoj pripadaju Kopaonik.Vodene snage reka. još iz srednjeg veka. Najvedu širinu. U građi Šarskih planina učestvuju stare nepropustljive stene i krečnjaci.. Za vreme ledenog doba na njima je bilo lednika. na Šari su u prošlosti iskrčeni veliki kompleksi šuma. Za Sjeničku kotlinu je karakteristična temperaturna inverzija = pojava da temperatura raste sa porastom nadmorske visine. Zapadne Morave na N.. Starovlaško-raška visija sastoji se uglavnom od nepropustljivih stena. 4. Travni (suvatski) pojas dugačak je oko 80km i širok 4-5km. STAROVLAŠKO-RAŠKA VISIJA Pripada Dinaridima.. olova i cinka. Na više mesta postoje nalazišta lignita. NE dela Crne Gore i SE Bosne. i glavno bilo s Pančidevim vrhom (2017m). njegov deo u Srbiji. a negde kanjoni. pa oskudeva u vodi. Granica se proteže preko nekoliko vrhova .Suvo rudište kao i naziv Kopaonik potiču od davnašnjeg rudarstva. Jelica. Stari Vlah. snažni severni vetrovi pa podseda na sibirske ravnice. Sa tih manjih. Peštersko polje je najviše karstno udubljenje u Srbiji. Crni vrh 2585m i Ljuboten 2498m. Mogu imati dužinu i 5-6km. . prolazi deo granice s Makedonijom. Javor.

Reljef podseda na Šumadiju."Dolina jorgovana" koje je u njoj zasadio Uroš I Nemanjid. Šume se nalaze do 1900m. Odatle prema N. dolina Ibra čini istočni produžetak Starovlaško-raške visije i granicu prema Kopaoničkim planinama. leve pritoke Belog Drima.. (Prostire se ka Metohiji. krečnjaci. SW od Kraljeva u kome je. cink. Veoma je bogat vodom zbog vododržljivih stena. olovo. Kopaonika.) -GEOLOŠKA GRAĐA: morske taložne stene.SIRINIDKA ŽUPA (KOTLINA)-obuhvata srednji i gornji tok reke Lepenac. Smeštena je na 1710m nadmorske visine. kobalt. Dno kotline je ispunjeno morenskim materijalom koje su taložili Šar-planinski lednici. a na površini nataloženi rečni nanosi. I ove planine su bogate izvorima i potocima.) Nalazi se na nadmorskoj visini od 510-570m. bakar. Biljni svet Kopaonika je bogat. . između Kraljeva i Raške. Na sve strane teku potoci i potočidi. Izvorišni deo ulazi u sastav crnogorskih planina. Čičevice. Bogutovačke.9 Kopaonik predstavlja najvedu vulkansku masu u Srbiji. Prostire se između Šar-planine.KOSOVSKO POMORAVLJE-obuhvata slivove E reka . 6...DRENICA=sastoji se iz srednje visokih planina razdvojenih kotlinicama. Po visini i reljefu deli se na Gornju i Donju Drenicu.Veliko Kosovo na S (Povezani su dolinom Laba.) -KRAJEVI: 1. Goljaka.Dužine 84km.. U ovom delu doline Ibra na više mesta ima kamenog uglja.)Na okolnim planinama.= 3. 4. Jošaničke. vulkanske stene.. grafit. zbog Mataruške. po obodu kotline. Ističu se Drenačke planine. Oivičena je Srpsko-makedonskom masom i Dinarskim planinama. "Dolina banja". magnezita i drugih ruda. Postvulkanske pojave=najvedi termalni izvori pretvoreni su u banje. Teritoriju Drenice presecaju važne saobradajnice. zatim manastira Žiče..Raznovrsno rudno bogatstvo: gvožđe. Dugačka je oko 40km. Ostataka vulkanskih kupa ima u okolini Kosovske Mitrovice. U građi Kopaoničkih planina učestvuju stene različite starosti i odlika: granit.KOSOVSKA I METOHIJSKA KOTLINA -KOSOVSKA KOTLINA: -POLOŽAJ:(meridijanskog je pravca pružanja. Skopske Crne gore. najviša banja u Srbiji. osim krečnjaka i škriljaca ima i vulkanskih stena. Na padini Kopaonika na 700m nadmorske visine leži Lukovska banja. Na Kopaoniku se nalazi najviša meteorološka stanica u Srbiji. (obuhvata Gnjilansku kotlinu i njene obodne krajeve. Goč i Stolovi. Žegovca. kod Zvečana i PrištineVeletin i Mrkonjski vis.orogenezom tektonskim spuštanjem duž raseda geosinklinala. magnezit. )Središte je Gnjilane. peščari. Najduži je Sirinidki lednik dug 7km.KOSOVO POLJE:-Malo Kosovo na N .pri nabiranju Dinarskih i Šarskih planina. 2. a u višim delovima su pašnjaci i livade. Jezerske i Žar-planine. Poznata je i pod nazivima "Dolina istorije" zbog srednjevekovnog grada Magliča. leve pritoke Sitnice. Pavlice. Crnoljeve.. a samo manji deo pašnjacima. a duboka 550m. Gradca. i Drenice. Od granice sa Crnom Gorom do Kosovske Mitrovice. U dolini Ibra ističe se Ibarska klisura. Studenice. Obuhvata gornje i srednje delove sliva Kline. Klisurom prolaze važne saobradajnice . kako se pretpostavlja. uglavnom su pokrivene šumom. Na Kopaonik se. prema NW nastavljaju planine srednje visine: Željin. Goleša. (Nastala je 2. preko kojih se nalaze jezerski sedimenti (posle stvaranja dugo su bile pod jezerima). Dolina Ibra ima znatno prostranstvo. boravila srpska vojska pre Kosovskog boja. azbest. a široka 10-15km. dolina Ibra pripada S delu Starovlaško-raške visije i najsevernijem delu Kosovske kotline.

Blago je nagnuta prema S. Sa ove planine voda otiče u 3 morska sliva: Nerodimkom u Crno i Egejsko more. Vardar. a Toplugom u Jadransko. do Metohije dopiru klimatski uticaji Jadranskog mora. Bifurkacija Nerodimke je na planini Crnoljevi. Gnjilane. Veliku Moravu.)Kroz nju prolazi pruga i drum koji povezuju Kosovo i Skoplje. nalazi se Jezerska planina koja predstavlja hidrografski čvor Srbije. sve druge reke su njegove pritoke. Mesto bifurkacije se naziva Drvanjska glava. Čičavica. zajedno sa Vojvodinom predstavlja najplodniji deo Srbije. Kosovska Mitrovica. ) Pedka Bistrica teče kroz Rugovsku klisuru. Beli Drim je jedini rečni sistem Metohije. saobradajno značajnija. Dolinom Drima.orogenezom tektonskim spuštanjem duž raseda geosinklinala. Goleš i Crnoljeva. Vedi gradovi:Priština. Njen severni krak storen je ljudskim radom 70ih godina 19. Pruža se uporedo sa Kosovskom. preko kojih se nalaze jezerski sedimenti (posle stvaranja dugo su bile pod jezerima). barita. Ibar. lignita i dr. a na površini nataloženi rečni nanosi. nalazi se Pedka patrijaršija. (U Metohijskoj kotlini na više mesta ima hroma. Metohijska je niža. koja je duga 23km a duboka 1km.)Ista kao i kod Kosovske kotline. Na dužini od 13km ima 12 vodopada. Nastaje iz karstnog vrela Radavačke pedine na planini Rusoliji. Desni krak teče u Lepenac. (Nastala je 2. Uroševac. između kojih se nalaze lako prohodni prevoji pa ove dve kotline čine jednu geografsku celinu. ) GEOLOŠKA GRAĐA: morske taložne stene. Dunav.) -METOHIJSKA KOTLINA : METOH= CRKVENO IMANJE na grčkom (Naziv kotline jer su mnoga sela Metohije u srednjem veku bili metosi-crkvena imanja brojnih manastira i crkava.) BIFURKACIJA= pojava račvanja reke i njeno oticanje u dva sliva. Reka Miruša s kanjonom i više vodopada i jezera naziva se "metohijske Plitvice". Preševska povija: ? razvođe između dva sliva. Najvedi grad je Ped. Manastir Gračanica.pri nabiranju Dinarskih i Šarskih planina. Levi krak teče u Sitnicu. od koje je niža. (Kosovska kotlina je bogatija rudama od Metohijske. krada. Crno more. KAČAK=odmetnik (reč turskog porekla. W Moravu. ali znatno šira. Metohijska kotlina je najveda kotlina u Srbiji. Kačanička klisura Lepenca duga 24km i do 1000m duboka. preko Albanije.) . nikla. Nju i Kosovsku kotlinu razdvajaju niske Dreničke planine. SW od Uroševca.10 (Na obodu Kosovske kotline. Egejski sliv. (Dno kotline leži na 350-450m nadmorske visine. Njena bifurkacija je veštačka. Ispred ulaska u Rugovsku klisuru. Od gradova još Prizren i Đakovica. usečena između Šare i Skopske Crne gore. Pedka i Dečanska Bistrica teku valovima koje su ranije usekli lednici.veka. Naziv je dobio po brojnim pedinama koje se nalaze na strani Prokletija pored grada. a u blizini grada je i manastir Dečani. Okružena je Šarskim i Prokletijskim planinama. veda i toplija. kobalta.

Dešava se da leti u celoj Crnorečkoj kotlini i podgorini Rtnja pada kiša. Kasnije su ovde u dubljem morskom basenu nataložene debele naslage krečnjaka. One su ogranci S Karpata. To je u celini masivni krečnjački greben. Prostire se između Dunava na N. kada su se pod uticajem bočnih pritisaka izdigli morski talozi. Kučaj. planine Ruj i Lužničke i Zaplanjske kotline na S. naročito podmorskih vulkana. Prostiru se prema S do linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina. uvale(su ređe) i pedine. Beljanica. Rtanj. Njihove najdeblje naslage su na Kučaju i Beljanici. Na W se prostiru do Velike Morave. Posebno je strma njegova E strana.) . kupasti vrh Šiljak-1560m. koji se prostiru u E Srbiji. nastavljajudi se iz Rumunije. koji se prostiru u E Srbiji. nastavljajudi se iz Rumunije.Nastanak magmatskih-vulkanskih stena vezan je za nekadašnje vulkanske aktivnosti. Iz Srbije se nastavljaju na planine u Bugarskoj.. Na početku i na kraju njegovog pružanja izdižu se kupasti vrhovi. Na E delu grebana je viši. Na krečnjačkim terenima česti su karstni oblici oblici reljefa: škrape. Rtanj omogudava prognozu vremena za okolni kraj. vrtače. srebra. Mrki i kameni ugalj. Nastale su pre 60 miliona godina drugom progenezom iz E zaliva Tetisa. u vidu luka preko Dunava. Na W se prostiru do Velike Morave. strmo izdignut između Crnorečke i Sokobanjske kotline.) -RELJEF: 1)PLANINE:-E venac -W venac ((Nalaze se u E delu Srbije. Srpsko-makedonske mase uz Južnu i Veliku Moravu na W. stvarajudi tako peščare. Tupižnica i druge.Od tvrdih peščara pravi se vodenično kamenje.) -NASTANAK I POLOŽAJ: (Nalaze se u E delu Srbije.11 KARPATSKE PLANINE I KOTLINE (Karpatsko-balkanske planine ili istočna zona venačnih planina nalazi se u E delu Srbije. S od Dunava .Planine sa šumama i pašnjacima. u vidu luka preko Dunava. Najupadljivija planina Karpatske i čitave E Srbije je usamljeni Rtanj. Karpatske i Balkanske planine nastale su pre 60 miliona godina drugom orognezom kada su se u E zalivu Tetisa pod uticajem bočnih pritisaka i endogenih sila izdigli morski sedimenti. Prostranstvom se ističe planina Kučaj. One su ogranci S Karpata. od kojih nijedna ne dostiže visinu od 1600m. a dalje ka S pružaju se Homoljske i Majdanpečke planine. Na njoj i Beljanici su najdeblje naslage krečnjaka. Kada se uz strane Rtnja penju gusti oblaci. Nabiranje je pratila vulkanizacija. Pošto se kupasti Šiljak izdiže visoko iznad okoline.) -GEOLOŠKA GRAĐA STENA: a)krečnjak b)peščar:-mek -tvrd c)vulkanske stene (U dalekoj prošlosti ovde su se u plitkom moru taložili rečni nanosi sa susednih delova kopna. S od Dunava . Između planina su kotline. to je pouzdani znak da de tog dana biti kiše. Karpatske planine pored Dunava su Miroč i Deli Jovan. To su niske i srednje planine. i Donjodunavske kotline: Ključ i Negotinsku krajinu. Unjemu izdvajamo planinsku regiju: Karpatsku i Balkansku. Prostiru se prema S do linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina. i granice prema Bugarskoj na E. a na E do granice sa Bugarskom. koji se dužinom od 7km pruža pravcem W-E. Za vulkanske stene vezana je pojava ruda bakra. a da istovremeno na Šiljku sija Sunce. gvožđa i nekih retkih metala.

Crnorečka.. Resava i dr. a prostire se između Kazana. Oivičena je istočnom podgorinom Miroča. Mlava. Vedina reka u E Srbiji su zlatonosne. Od Rama prema Radujevcu prostire se 20km duga Ramska peščara. sve do polovine 19. Knjaževačka. Bogovinska kod Boljevca. koji je u geološkoj prošlosti bio pod morem. Ceremošnja i Dubočka kod Kučeva. Najinteresantnije su: Resavska kod Despotovca. Predstavlja najnižu nadmorsku visinu u Srbiji od 18m. Vede kotline su: Zviška ili Kučevska. DONJODUNAVSKE KOTLINE: 1.godine. Čestobrodicom.) . u podnožju Rtnja je Boljevac..) 3)VULKANSKE KUPE:-Tilva Nagra -Tilva Roša . a na E u Donjem toku Dunava su Donjodunavske kotline Ključ i Negotinska krajina. pokretljivog peska. vodarstvom i vinogradarstvom.) BALKANSKE PLANINE I KOTLINE -(NASTANAK I POLOŽAJ): (Prostiru se S od linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina do planine Ruj i Zaplanjske i Lužničke kotline na S. Gradsko središte je Negotin. 1833. Ključ i Negotinslka krajina su pokriveni morskim i jezerskim talozima. u obliku je ključa.Kotline predstavljaju područja s intenzivnim ratarstvom. u dolini Timoka-Zaječar i Knjaževac.Tilva Bora . Negotinska krajina i Ključ čine W deo Vlaško-pontijskog basena. i Brze Palanke. Velikog grebena i Deli Jovana. na W do Srpsko-makedonske mase uz S Moravu. Kučevo i Žagubica. Prečka reka. preko kojih su nataloženi nanosi reka i vetrova. Klisure: Đerdapska-njome prolaze saobradajnice koje povezuju Panonsku i Vlašku niziju.KLJUČ 2. a sastoji se od živog. Posle oslobođenja od Turaka. Negotinska krajina je vinogradarski rejon. granicom prema Bugarskoj. Pont (Crno more) je zahvatalo Vlašku niziju i današnje Crno more i Kaspijsko i Aralsko jezero. u unutrašnjosti-Bor. One u sitnom pesku i šljunku nose mnogobrojna zrnca i listide zlata.12 2)KOTLINE: (Karpatske planine su raščlanjene kotlinama i klisurama. kao što su Miroč i Deli Jovan. Majdanpek. na E do granice sa Bugarskom. kada su se pod uticajem bočnih pritisaka izdigli morski talozi. Negotinska krajina se nalazi u NE delu centralne Srbije. Značajnije su Pek. Makedonije i s Kosova. Homoljska ili Žagubička.NEGOTINSKA KRAJINA (Ključ se širi iz okuku Dunava. počinje vedi priliv doseljenika iz Crne Gore. a zatim pod jezerom.veka bile su potpuno nenaseljene. Zlotska (Lazareva) kod Bora.Tilva Minja 4)PEDINE: (Pedine predstavljaju podzemni karstni oblik reljefa. U Ključu je to Kladovo. Između planina su kotline. Zaječarska. Ravanička kod Duprije. vodi put iz Pomoravlja ka dolini Timoka. Varošice: pored Dunava-Golubac i Donji Milanovac. najdubljeg i najužeg dela Đerdapske klisure. Timok. preko prevoja Stolice. Gamzigradska banja kod Zaječara) (Neke planine. Dunavom i Vratnjanskom rekom. Nastale su pre 60 miliona godina drugom progenezom iz E zaliva Tetisa.) -POSTVULKANSKE POJAVE=BANJE (Brestovačka banja kod Bora.

Najvede naselje u klisuri je Sidevo. Device i Ozrena. najvedim delom goli. U dolini Nišave je Pirot poznat po kačkavalju i dilimarstvu.. Izraziti kraj ovčarstva. Kao i druge Balkanske i Karpatske planine od davnina poznata po pašnjačkom ovčarstvu. Jedino karstno polje u Karpatsko-Balkanskom predelu. suvati=visokoplaninskim pašnjacima. a viši su pod pašnjacima. usekla Nišava. (Nju je u krečnjačkim stenama između Niške i Belopalanačke kotline. u knjizi piše 350m. Krečnjačke naslage na Suvoj planini su do 600m debljine. Svrljiške planine. . Pirotska i Belopalanačka-kao delovi kompozitne doline Nišave. Stara planina se pruža pravcem NW-SE i dugačka je 90km. -(PLANINE):(Stara planina. U SE ogranku ove planinena visini 1200-1300m NV je visokoplaninska POVRŠ VALOŽJA (dužine oko 90km)=obrasla travnim formacijama. N od Nišave-Tresibaba. Devica.Geološka građa peščar i krečnjak?. Lužnička. koja se sastoji od više lučnih venaca. -ODOROVSKO POLJE= E od Pirota. Najviši vrh je Midžor. koja se pruža u Bugaraskoj do reke Iskr. Zbog krečnjaka prisutni su kraški oblici reljefa-škrape. -SIDEVAČKA KLISURA=duga je oko 18km i duboka do 550m?. Kroz klisuru prolaze saobradajnice Niš-Pirot-Sofija. Svojom visinom i prostranstvom ističe se Stara planina. poznato po velikom vinarskom podrumu.Niži delovi obrasli su šumama.) (Poznatije banje u ovom kraju su Sokobanja. Niška i Zvonička. Naslage peščara debljine i do 1300m. Zaplanjska-između Suve planine i Babičke gore. Suva planina i dr.POVRŠ VALOŽJA: S od Nišave pružaju se krečnjački venci Suve planine. Ozren.13 -(GEOLOŠKA GRAĐA):-krečnjak i peščar-Na Staroj planini debljina peščara iznosi preko 1000m. -(KOTLINE):(Sokobanjska-između Rtnja. vrtače i uvale. Ona je krajnji W deo planine Balkan.) .

Zato vreme može biti: sunčano. doba dana i godine. a sporije travne površine. Temperatura vazduha zavisi od upadnog ugla Sunčevih zraka. 4. Dobijena vrednost se deli sa 4. Najbrže se zagreva golo stenovito i peskovito. i 21h. slana. kada voda ne bi oticala i ne bi isparavala. -TEMPERATURNA INVERZIJA predstavlja pojavu da sa porastom nadmorske visine i temperatura raste. a u planinskoj regiji 1900 sati godišnje.PADAVINE su svi oblici izlučene vodene pare koji dospevaju na Zemljinu površinu. Srednja dnevna temperatura vazduha izračunava se na bazi tih merenja i dvostruke vrednosti t vazduha za 21h.TEMPERATURA predstavlja toplotno stanje vazduha. Temperatura vazduha meri se termometrom.vetrovi:-stalni -periodični -povremeni 6. vetrovito itd. Neposredno na površini formiraju se rosa. Sve oblasti kopna ne zagrevaju se podjednako. sneg i grad. U meteorološkim stanicama obavlja se tri puta dnevno. Kišomer predstavlja aparat kojim se meri količina padavina izmerena u milimetrima.radijacija 3. Na osnovu tihmerenja izrađuju se karte izotermi.padavine:-visoke -niske 5. Linijama-izotermama povezuju se mesta s jednakim mesečnim ili godišnjim temperaturama.pritisak:-normalni -visok -nizak 7. Najniže temperature su pred izlazak Sunca.RADIJACIJA predstavlja količinu energije koju Zemlja otpusti u atmosferu. za Beograd =660mm vodenog taloga=660l/m kvadratni.oblačnost i magla (Vreme predstavlja trenutno stanje atmosferskih pojava na određenoj teritoriji. 14.- 14 KLIMA - -VREME VREMENSKI ELEMENTI: 1. -TERMIČKI GRADIJENT predstavlja ravnomerno opadanje temperature na svakih 100m nadmorske visine za 0. Istom količinom energije kopno se 2-3 puta brže zagreva od vode.Insolacija u Panonskoj niziji iznosi 2400 sati godišnje.INSOLACIJA predstavlja količinu enerije koju Zemlja prima od Sunca. Meteorologija predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem vremena. 2. a Sunce je jedini izvor toplote. inje i poledica.temperatura:-termički gradijent -temperaturna inverzija 4. snežno. Broj mm predstavlja dubinu sloja vode koja bi se na zemljinoj površini stvorila za određeno vreme (1 godina).insolacija 2.Duže od 3 dana nisu pozdane zbog čestih promena u kretanju vazdušnih masa. Ona zavisi od zagrevanja Zemljine površine.5 stepeni C. Tipovi vremena su određena kombinacija elemenata.Međunarodna meteorološka služba osnovana 1873. ali se brže i hladi. Npr. Najjužniji predeli Srbije topliji su od najsevernijih. a najviše oko 14h. u 17. Iz oblaka (visoke) padaju kiša. a najsporije predeli pod šumama. . kišovito. 3. 1. Vreme je složena pojava i sastoji se od više elemenata. a predviđanjem vremena se bavi meteorološka služba.Najpouzdanije jednodnevne prognoze i do 3 dana. kao i podnožja i niže planinske padine od viših. Vremenski element koji je u datom vremenu najizraženiji daje pečat vremena.

a leti sveže i lepo) Atlantski okean udaljen je od naše W granice oko 1800km. 0m NV i t=0 stepeni C iznosi 1013 milibara -Visok vazdušni pritisak je pritisak iznad 1013 milibara -Nizak vazdušni pritisak je ispod 1013 milibara U našoj zemlji mogu se izdvojiti tri velike oblasti s različitim vazdušnim pritiskom: a)oblasti koje imaju više od 1000mb . Košava je povremeni=lokalni vetar koji duva najčešde u E delu Panonske nizije. Na Zemljinu površinu donose stabilno vreme bez padavina. -Normalni vazdušni pritisak na 0 ili 45? stepeni GŠ.Ovaj vetar dopire do Subotice na N. Temperature mogu biti visoke i niske. Ako pređu preko Dinarskih planina. primaju iznad Sredozemnog mora veliku količinu vlage.VAZDUŠNI PRITISAK predstavlja svojom težinom pritisak vazduha na Zemljinu površinu. Zimi donosi hladno i vedro vreme. a najmanja u februaru i oktobru. one se izdižu. između 800 i 1200mm.planinski delovi imaju znatno niži pritisak. Najvedi deo Srbije prima manje od 800mm. pa otuda i naziv -polarni (istočni) duvaju u polarnim GŠ -pasati i antipasati duvaju od povratnika ka Ekvatoru Periodični vetrovi: -monsuni kišni i sušni Povremeni=lokalni vetrovi: -košava -vardarac -jugo (S i SE vetar. Prodirudi dalje na u unutrašnjost Balkanskog poluostrva. Samo planinski krajevi Srbije primaju više padavina.niži tereni u ostalim delovima Srbije. Stalni vetrovi: -zapadni duvaju između povratnika i polarnika na obe hemisfere. Zimi često prodiru hladne vazdušne mase (severni) iz Sibira i sa Arktika. Niša na S i Šida na W. niži tereni Peripanonske Srbije.VETROVI predstavljaju horizontalno kretanje vazdušnih masa. v)planinska oblast . dolaze sa W. . slapovit i jak vetar sličan košavi. Najveda je u maju i junu. s tim što se količina padavina idudi prema E smanjuje.. Ciklone (C) predstavljaju oblasti niskog vazdušnog pritiska. Vodena para koju oni nose najviše se kondenzuje i izlučuje iznad Dinarskih planina i Alpa. hlade i izlučuju padavine. Padavine našoj zemlji donose uglavnom W vetrovi sa Atlantskog okeana. donosedi hladno i suvo vreme. zimi. 5. Veliko Pomoravlje. izuzetno i 27 dana.15 U Srbiji je prosečna godišnja količina padavina oko 670mm. Kada naiđu iznad Dinarskih planina. Godišnja razlika u pritisku između najviših i najnižih delovas Srbije iznosi oko 270mb. dolina Velike i delom Južne Morave i Zaječarska kotlina i manje od 600mm. b)oblasti koje imaju manje od 1000mb .N nizijski delovi. Anticiklone (A) predstavljaju oblasti visokog vazdušnog pritiska. duva sa mora prema kopnu. Juničke planine 1417mm/m kvadratni. Ona duva u zimskom periodu godine i to na mahove 2-3 dana ili 2-3 sedmice. leti se retko javlja) -bura (duva sa Dinarskih planina prema moru više u zimskoj nego u letnjoj polovini godine. Na Zemlju donose vrlo nestabilno vreme i padavine. pa se i količina padavina idudi prema E smanjuje. donosi pretežno suvo vreme i ubrzava isparavanje. Košava je suv i hladan vetar. koji donose tople i vlažne vazdušne mase. iz oblasti visokog ka oblastima niskog vazdušnog pritiska. Tople i suve vazdušne mase koje struje iz Sahare prema N. obično po više dana. Sa njega stalno duvaju W vetrovi. a severni deo Bačke i Banata. Timočka i Negotinska Krajina. pri spuštanju se sve više zagrevaju i Panonskoj niziji donose manje padavina. ovi vetrovi donose sve manje vodene pare. gde ka SW vazdušni pritisak postepeno opada. 6. Najviše kod Prokletija.

Zbog toga je u podnožju planine toplije nego na njenom vrhu.46st 11` NGŠ. Ako nema oblaka. kada ona iznosi 2-8/10. a najvedu Tekija -6. a topli vazduh struji i zagreva kopno. a u podnožju planine cvetaju prve vodke. Planinska oblast ima veliku oblačnost-godišnje prosečno nebo je pokriveno oblacima blizu 6/10.GŠ 2.8%. na putu do naših S krajeva. 8. Tada se na planinskim vrhovima zadržava sneg. Da nije tih planina. a procenjuje se neinstrumentalnim osmatranjima ili odoka. Srbija se nalazi u severnom umerenom toplotnom pojasu na 41st 53` . Apsolutna vlažnost vazduha pokazuje koliko g vodene pare sadrži 1m kubni vazduha.RELJEF: -PRAVAC PRUŽANJA PLANINSKIH VENACA: Kretanje toplih vazdušnih masa sa Jadranskog i Egejskog mora prema unutrašnjosti zemlje umnogome sprečavaju planinski venci W i S od teritorije Srbije. a ako je više od 8/10 vreme je tmurno.OBLAČNOST I MAGLA-oblačnost se izražava u desetinama vidljivog neba. uslovljavaju klimu u pojedinim oblastima nazivamo klimatski faktori. Delovanjem kopna. 7. vreme je oblačno. u Metohijskoj kotlini se oseda uticaj Jadranskog mora. Tokom poslednjih decenija apsolutna vlažnost vazduha u Beogadu tokom jula iznosi 13g/m kubni.UDALJENOST KOPNA OD MORA: Srbija nema izlaz na more. oblačnost je 0 i tada je potpuno vedro vreme. i odvojena je planinskim vencima. Oslobađanjem toplote more zimi zagreva vazduh. Dinaridi sprečavaju prodor toplih vazdušnih masa sa Sredozemlja.5/10. Dolinom Drima. jadranskosredozemni uticaju su znatno izmenjeni. preko Albanije.klima postaje hladnija i oštrija a količina i učestalost padavina povedavaju se. Barometar predstavlja aparat za merenje vazdušnog pritiska. Najmanju godišnju oblačnost u Srbiji imaju Smederevo i Novi Pazar sa 4. Kada je oblačnost manja od 2/10 vreme je vedro.) 1. .Istovremeno preko Panonske nizije u našu zemlju zimi prodiru hladne vazdušne mase sa N i NE. ) -KLIMATSKI FAKTORI: (Geografski uslovi koji određuju tj. Sa porastom GŠ menjaju se svi vremenski elementi. Zato i postoje znatne razlike u klimi između predela na različitoj nadmorskoj visini. Relativna vlažnost vazduha pokazuje stepen zasidenosti vazduha vodenom parom i izražava se u %.VLAŽNOST VAZDUHA predstavlja količinu vodene pare u vazduhu.5 stepeni C. Na našim planinama to se najbolje vidi u prolede. unutrašnjost naše zemlje imala bi znatno topliju klimu. preko teritorije Makedonije prodire uticaj Egejskog mora. 2. Meri se higrometrom i može biti apsolutna i relativna.RELJEF:-PRAVAC PRUŽANJA PLANINA -NADMORSKA VISINA 3. more u toku leta akumulira. Zbog različitog zagrevanja kopna i mora. 3. a u toku zime odaje do 16 puta više toplote od iste površine kopna.16 Izobare predstavljaju zatvorene nepravilne krive linije koje povezuju mesta sa istim vazdušnim pritiskom.UDALJENOST ILI BLIZINA MORA (1.) -KLIMA: (Klima predstavlja prosečno stanje vremenskih elemenata u jednoj oblasti za vreme od 30-40 godina. Sa porastom GŠ klima postaje hladnija.4%. Najvedu ima Ljubovija-81. Tako t vazduha s porastom visine opada na svakih 100m za 0. U Panonskoj oblasti leti preovlađuje sunčano vreme.ali u krajnje S delove Srbije dolinom Vardara. -NADMORSKA VISINA: Sa porastom nadmorske visine temperatura opada.GŠ. od 0 do 10/10. a relativna godišnja 68.predstavlja najvažniji klimatski faktor.8/10 vidljivog neba.

Odlikuje se umereno toplim letima i umereno hladnim zimama sa dosta snega. Odlikuje se toplim i dugim letima.SUPTROPSKO-JADRANSKA (-KONTINENTALNA . pa zato Vojvodina trpi od čestih i dugih suša. . -ŽUPNA=KOTLINSKA . jer je Srbija udaljena i odvojena od mora planinskim vencima.a zime duge . oštre i s mnogo snega. a E 500-600mm. Debeo snežni pokrivač zadržava se više od 150 dana. Sirinidka župa. toplih leta i male količine padavina klima Bačke i Banata ima obeležje kontinetalno-stepske klime. a zemljište se sasuši i ispuca.DA LI JE POVRŠINA KAMENITA ILI POKRIVENA VEGETACIJOM . I jesen je kišovita. Zime su hladne zbog okolnih planina koje su pod snegom.UMERENO-KONTINENTALNA a)ŽUPNA ILI KOTLINSKA 3. U toku druge polovine leta vazduh se dosta zagreje i do 35 stepeni. dok smanjuju brzinu vetrova.) -TIPOVI KLIMA: 1. Prolede i jesen ne traju dugo. U njima dobro uspevaju vinova loza i vode. gde ima peščara.KONTINENTALNA 2. U E delu preko 800mm dobijaju samo neke planine. kao i trajanje snežnog pokrivača. Količina padavina je različita. Najviše padavina izluči se u maju i junu kad je to najpotrebnije usevima. u Metohijskoj kotlini. Vrudine su najvede u Bačkoj i Banatu. Ima godina kada se i u ovim mesecima izluči malo padavina.Goli tereni se u toku dana brže i više zagrevaju nego tereni obrasli šumom i travom. Godišnja doba se ravnomerno smenjuju. Uslovljena je položajem.SUPTROPSKO-JADRANSKA .je zastupljena iznad 800m nadmorske visine. Njene odlike su kratka i sveža leta. Iako su količine padavina male od 500700mm.Odlike klime: topla i suva leta i hladne i oštre zime sa jakim mrazevima. Prosečna količina padavina iznosi oko 1000mm.vlada u Panonskoj niziji i na njenom obodu do 600m NV. naročito orah. padavine iznose više od 800mm. -PLANINSKA KLIMA . To su obično kotline i delovi rečnih dolina .Dolinom Drima preko Albanije dolazi uticaj Jadranskog mora. Župni krajevi su topliji od okolnih krajeva. Šar planina 12001400mm vodenog taloga. Najviše padavina izluči se krajem proleda i početkom leta. Krajem zime.zastupljena je u Metohijskoj i S delu Kosovske kotline. kotline u dolini Lima itd. Prolede je hladnije od jeseni. Požeška i Metohijska kotlina. pa visokoplaninski prevoji budu neprohodni. U središnjim delovima nizije grad je retka pojava. Šume povedavaju isparavanje. posle jednog vetrovitog i kišovitog perioda sneg se naglo topi i ubrzo posle kratkog proleda dolazi leto.17 4. a kada pada obodnim delovima nanosi velike štete. Stara i Maljen oko 1000mm. Zbog oštrih zima.PLANINSKA 4. -UMERENO-KONTINENTALNA KLIMA .zastupljena je u krajevima nižih planinskih predela koji su dobro zaklonjeni od hladnih vetrova. godišnji raspored je povoljan. W od linije Šabac-Ped.je zastupljena u najvedem delu centralne Srbije do 800m NV.basen Župe između Kopaonika i Jastrepca. Prolede i jesen su jasno izraženi. Jesen je toplija od proleda zbog insolacije i radijacije? Najveda količina padavina u Srbiji izmerena je u Juniku kod Dečana. .

Njihova korita plitko su usečena. Tamo gde vododrživi sloj preseca zemljinu površinu dolazi do isticanja vode u vidu IZVORA na zemljinu površinu. -estuar (levkasti zalivi gde se reka uliva u more) STAV je ušde dve velike reke.) imaju vrlo male padove i široke doline blagih strana. Teče meridijanski do Fruške gore. U našu zemlju Dunav utiše severno od Batine.REČNA MREŽA predstavlja prostor svih vodenih tokova. i njenom granicom prema Rumuniji. -DUNAV: Najveda reka Crnomorskog sliva. strana i obale. On obuhvata 92. delimično Drina.Izvire u Nemačkoj u Švarcvaldu i protiče kroz 10 država. U tom pravcu formirane su naše najduže reke koje pripadaju CRNOMORSKOM SLIVU. Stalnim taloženjem novih nanosa delta se produžava a kopno se širi na račun vode). 7. a onda je zaobilazi zbog njenih čvrstih stena. zatim izvori. inače je dug 2880km. Vodno bogatstvo čine podzemne vode. Zbog malih padova sve one meandriraju i time znatno potkopavaju i ruše obale. koja se koristi za proizvodnju hidroenergije. a ističe E od Negotina. Na celoj dužini kroz Srbiju Dunav je plovan. nastale taloženjem rečnih nanosa po kojima se reka račva u mnoge rukavce. 5.PROTICAJ predstavlja količinu vode u metrima kubnim m koja protekne na bilo kom mestu rečnog korita za 1’’. Ušde predstavlja mesto – normalna (obična)gde se neka reka uliva u drugu reku . Izvorišna čelenka predstavlja prostor gde se nalaze svi izvorišni kraci jedne reke. 2. Rečni sistem predstavlja glavnu reku sa svojim pritokama. talože materijal koji nose i grade mnoge sprudove i rečna ostrva (ade). . Naša zemlja ima gustu rečnu mrežu. protiče Dunav. 3. U svojim gornjim tokovima velike reke dunavskog sliva teku kroz planinske predele (Drina. -588.VODOSTAJ predstavlja visinu ili nivo vode u rečnom koritu. jezera. Kolubara i dr. peska.REČNO RAZVOĐE predstavlja uzvišenje koje deli dva susedna sliva. okeane.IZDAN predstavlja sakupljenu vodu u gornjem sloju litosfere iznad vododržljivog sloja.PAD REKE predstavlja visinsko rastojanje između izvorišta i ušda ili bilo koja dva mesta u rečnoj dolini.jezero. 6.18 REKE CRNOMORSKOG SLIVA REKE predstavljaju masu vode koja teče od izvora prema ušdu udubljenjem=užebljenjem koje mi nazivamo rečno korito. Srbija obiluje vodama. reke i jezera. pa imaju velike količine šljunka. 4. Zbog malih padova u donjim delovima svojih tokova. a mestimično i napuštaju delove korita i usecaju nova.5km. i mulja. Pošto se u Srbiji nalazi oko 1/4 plovne dužine Dunava.more. Površina Crnomorskog sliva iznosi 81.5% teritorije Srbije. One izviru u planinskim predelima i bogate su vodom. ona je značajna podunavska zemlja. ELEMENTI REKE: 1. Reke koje teku Panonskom nizijom i one koje su obrazovale svoje doline u napuštenim zalivima Panonskog jezera (Velika Morava. Nju čine potoci i reke. pa su se za vreme visokih vodostaja često izlivale. 8. koje su njeno neprocenjivo prirodno i nacionalno bogatstvo. -delta (predastavlja ravnicu ispred ušda u more. Južna Morava i druge). u Panonskoj niziji i njenim obodnim predelima ove reke teku sporo. U svojim gornjim i srednjim tokovima su brze i imaju veliku vodnu snagu. Najvedi deo teritorije Srbije nagnut je prema Panonskoj niziji. Može biti:-određeno (u planinama) i neodređene (u nizijama). U njima se voda obnavlja samo za vreme izlivanja reka.703km kvadratnih. dužinom od 588. Rečno korito se sastoji od dna. Izvorište predstavlja mesto gde počinje vodni tok.kišnica i snežnica slivaju u rečni sistem.REČNI SLIV predstavlja teritoriju sa koje se atmosferske vode . Napuštene delove rečnih korita ispunjene vodom narod naziva mrtvaje. Može biti normalna i kompozitna (naizmenično poređane kotline povezane klisurama).REČNA DOLINA predstavlja najizrazitiji oblik rada rečne vode. potoci.5km -3505km (Kroz našu zemlju. a povezuje 13.okean.

Protiče kroz Zrenjanin. Ovaj plovni put povezuje 13 država i ima značajnu ulogu u njihovoj trgovinskoj razmeni. PRAČA. U donjem toku je regulisan i plovan. koju olakšava jeftin rečno-kanalski saobradaj. Zbog malog pada i ova reka je mnogo meandrirala i račvala se. U vreme Austro-Ugarske sačinjeno 25 planova za izgradnju 25 hidrocentrala. Njene PRITOKE: LjIG. dugačak 3505km. Širina Dunava iznosi 400-2000m. teče kroz Banat. U Dunav se uliva nasuprot Starom Slankamenu. mnogo meandrira i račva se u više rukavaca. po dužini toka. Ima nekoliko ušda. kod Uba. ušde 2 velike reke. najdublje i najlepše klisure u Evropi. U Đerdapskoj klisuri Dunav je. Od ulaska u Panonsku niziju do Đerdapske klisure Dunav je tiha ravničarska reka. Njegove pritoke su pretvorene u kanale. i Sava. Najkrade rastojanje između Đunisa i njenog ušda u Savu N severno od Požarevca je 120km. Stav=kada se velika reka uliva u veliku reku. Plovna je celom dužinom.dužine 164km. Najvede pritoke Dunava u našoj zemlji su Tisa i Tamiš sa leve. tj. JADAR. Samo jedna manji deo njenog toka i sliva pripada planinskom delu Srbije. najveda je pritoka Save. Morava i Timok sa desne strane. U Dunav se uliva kod Beograda. Na njoj su izgrađene tri brane i veštačka jezera pa i 3 hidrocentrale: Višegradska. U toku poslednjih decenija na pritokama Južne i Zapadne Morave izgrađeno je više jezera. -KARAŠ -DESNE PRITOKE DUNAVA: -SAVA-Nastaje u Sloveniji od Save Bohinjke i Save Dolinke. snabdevanje stanovništva. -VELIKA MORAVA-nastaje kod sela Đunis (kod Stalada). visoko razvijene i slabije razvijene zemlje. nastaje SPAJANJEM OBNICE i JABLANICE u Valjevskoj kotlini. -BEGEJ-utiče u našu zemlju iz Rumunije.19 Prokopavanjem kanala od Regensburga na Dunavu do Nirnberga na Majni . Ona se često izlivala. koje se sastaju kod Radovljice. pa je uporedo sa njenim prirodnim tokom prokopan kanal (Novi Begej). Dolina Dunava kroz Đerdapsku klisuru je kompozitna. Izgradnjom brane i stvaranjem veštačkog Đerdapskog jezera.dugačkog 171km. Njena PRITOKA JE DRINA. U Srbiju utiče kod sremskog sela Jamene (kod Kaje piše Sremska Rača). a glavno ušde je kod Pančeva. tako bi se ispravio tok Drine. koje je dugačko 140km i duboko do 130m. u našu zemlju ulazi kod sela Đale u N Banatu. čija je voda hladna. SPAJANJEM W i S MORAVE. Ušde Drine u Savu je kod Bosanske Rače. Najvede budude izvorište pitke vode. najvede morsko-rečna luke na N. protiče kroz Mađarsku. Veda od tih jezera su: Gazivode(na gornjem Ibru). Perudka i Zvornička. a jedino se u Đerdapu smanjuje do 132m. i dužinu 110km) i PIVE (nastaje kod Durmitora. koja u vreme topljenja snega i jakih kiša zadržavaju velike količine vode i sprečavaju brzo priticanje u Veliku Moravu. podignuta podzemna hidrocentrala). plavila velike prostore i nanosila ogromne štete stanovništvu. Njene PRITOKE SU:JANJA. Delije (na Rasini). Istočno od Obrenovca uliva se u Savu. Drina je poznata kao brza reka. Ono ima 10-tak ostrvaca (ada). -TAMIŠ-dužine 340km. Presecanjem brojnih meandara (40) dužina joj je smanjena za 60km. izmenjene su osobine Dunava u klisuri. LIM (izvire kao otoka Plavskog jezera). duga je 78km. Sastoji se od 4 klisure i tri kotline koje se smenjuju redom: Golubička klisura-Ljupkovska kotlina-klisura Gospođin vir-Donjemilanovačka kotlina-klisura Kazan-Oršavska kotlina-Sipska klisura.Đerdapska klisura dugačka je 100km i spada u najduže. Najstarije je Zvorničko jezero. tako da sada iznosi 185km. Njen tok je kroz Srbiju dugačak 207km.je dužinom od 27km granična reka prema Rumuniji. Ona je najbogatija vodnom snagom. do izgradnje brane i veštačkog jezera. Dunav povezuje Crno more i Atlantski okean.plovni put od Konstance i ušda Dunava na obali Crnog mora do Roterdama u Holandiji. DEHOTINA. To je plovni put Dunav-Majna-Rajna. -LEVE PRITOKE DUNAVA: -TISA. dužina joj je iznosila 245km. Ima 112 meandara-Kajina sveska. Pre radova na regulaciji. počev od Temišvara u Rumuniji. a uliva se u Tisu. Nastaje u Šdepan polju SPAJANJEM TARE (koja ima kanjonsku dolinu. Njena najveda pritoka je BEGEJ. Spada u nizijske reke. bistra i zelenkasta. dobijena je magistrala tj. -DRINA-dužine 346km. PEŠTAN i TAMNAVA. ribolov. Između njih se obavlja velika trgovinska razmena. utiče u našu zemlju iz Rumunije kod Jaše Tomida. Teče iz Karpata. Bovan (na . površini sliva i količini vode. dužine 114km. Osim saobradaja Dunav je važan za navodnjavanje. Jezero zarasta u šiblje i grmlje. -NERA. imao karakter planinske reke. izvire ispod Karpata u Ukrajini. -KOLUBARA-dužine 87km. turizam.

LEPENICA i JASENICA sa leve strane. Sava-206km.2%. Nastaje spajanjem BELOG i CRNOG TIMOKA kod Zaječara. izvire na planini Haili u Crnoj Gori. (Celom dužinom toka u našoj zemlji plovne reke su Dunav-588km. Radi isušivanja plavljenih i stalno močvarnih terena u Vojvodini su krajem XVIII veka. zatim N delom Kosovske kotline do Kosovske Mitrovice. POSTAJE OD BINAČKE MORAVE i PREŠEVSKE MORAVICE . teče kroz Dimitrovgradsku. Pod tim imenom teče od sela Radovnica. Pirotsku i Belopalanačku kotlinu i Sidevačku klisuru. JABLANICA i PUSTA REKA. koja se uliva u Lepenac kod Kačanika. VETERNICA. VRLA. NASTAJE kod Požege SPAJANJEM GOLIJSKE MORAVICE i ĐETINJE. a Beli Timok nastaje kod Knjaževca spajanjem Svrljiškog i Trgoviškog Timoka. i čine albansku reku Drim. LEPENAC izvire na N padinama Šar planine. Crni Timok izvire ispod Kučaja. Selova (na gornjoj Toplici. Pčinja protiče kroz Trgovište i kod manastira Prohor Pčinjski prelazi u Makedoniju. desetak kilometara severno od Pedi. EGEJSKI SLIV Zauzima najmanji deo teritorije Srbije. leva pritoka Vardara. Stvorena je podizanjem brane u rečnom koritu i prokopavanjem jaza kojim jedan deo njene vode otiče u Sitnicu. Njegova najveda PRITOKA JE NERODIMKA. leve pritoke Vardara. VELIKI BAČKI KANAL počinje kod Bezdana na Dunavu i završava se kod Starog Bečeja na Tisi-dug 123km i širok 16m. MALI BAČKI KANAL odvaja se od Velikog kanala kod Malog Stapara i ulazi u Dunav kod Novog Sada. Glavna reka ovog sliva je BELI DRIM. Kod vrela je vodopad visok 25m. IBAR je dužine 272km (bez pritoka 170km)?.Najvažnije PRITOKE IBRA su: SITNICA sa desne i RAŠKA i STUDENICA sa leve strane. Vede LEVE PRITOKE: TOPLICA. -ZAPADNA MORAVA. DRAGOVŠTICA postaje od Božičke i Ljubatske reke. VLASINA. posebne geografske celine u Planinskoj Srbiji. Obuhvata krajište. planinski kraj S od Vlasinskog jezera oko Bosilegrada.dužine 208km.i MORAVICA. Njen tok čini teritorijalno jezgro predela Krajište. na dužini od 13km lalazi se 12 vodopada i 13 malih jezera. protiče kroz Sirinidku župu i dalje teče SE obodom Kosovske kotline. spajaju se kod Bujanovca. 2. gde iz uporedničkog skrede u meridijanski pravac. obe s desne strane. a DESNE: NIŠAVA. RAVANICA i RESAVA i LEVE: LUGOMIR.3% teritorije Srbije. Ona je poznata po bifurkaciji koja je veštačka. Njene najvede PRITOKE su: IBAR i RASINA. koje se spajaju kod Bosilegrada. Begej-75km. Ovom slivu pripadaju samo 3 vede reke: DRAGOVŠTICA. pritoku Ibra. izvire na SW strani planine Dukat (u njihovoj knjizi piše na planini Doganici). prokopana 2 velika kanala. Tisa-186km. -TIMOK-je poslednja pritoka Dunava u Srbiji. U kanjonskoj dolini Miruše.20 Aleksinačkoj Moravici). Velika Morava-3km. Uliva se u Vardar. otiče u Bugarsku i ponovo utiče u Srbiju. planine u njenom obodu i deo Drenice. Pčinju. predeo u dolini istoimene reke u SE Srbiji i S deo Kosovske kotline s Kačaničkom klisurom. Pored toga u .protiče kroz 4 kotline i Ovčarsko-kablarsku klisuru. Zavoj (na Visočici kod Pirota). Njena dolina je kompozitna . On obuhvata Metohijsku kotlinu. pritoka Strume. Uliva se u W Moravu kod Kraljeva. Vede DESNE PRITOKE Velike Morave su: CRNICA. Tamiš-3km. Najvažnije PRITOKE BELOG DRIMA SU DESNE: PEDKA I DEČANSKA BISTRICA. Vruci (na Đetinji). valovom nekadašnjeg lednika. Izvire u Bugarskoj. PČINJA. a iznad vrela je otvor Radavičke pedine. Dužina plovnih kanala u sistemu Dunav-Tisa-Dunav je 664km. uzvodno od Kuršumlije). Postaje od jakog vrela ponornice. a pre toga se naziva Crna reka. JADRANSKI SLIV Jadranski sliv zauzima 5. -JUŽNA MORAVA-dužine 295km sa Binačkom Moravom. NIŠAVA duga 218km (u Srbiji 151km) je najduža pritoka. Pri ušdu Timok je dužinom od 16km granična reka između naše zemlje i Bugarske. Najvedi deo Lepenca je u Makedoniji.Gornjim tokom teče kroz klisuru i Rožajsku kotlinu. Beli Drim se kod Kukesa u Albaniji spaja sa Crnim Drimom koji je otoka Ohridskog jezera. BELICA. LEVE: MIRUŠA I PRIZRENSKA BISTRICA. u blizini Skoplja. PČINJA i LEPENAC. Njena LEVA PRITOKA JERMA izvire blizu Vlasinskog jezera.

Najvede i najlepše od njih je LIVADIČKO JEZERO.) -PREMA NASTANKU BASENA: 1. Ljubotensko-po Ljubotenu. Tise i Velike Morave nastala su rečna jezera. Između jezera i Tise prokopan je kanal kojim se stalno obnavlja ustajala jezerska voda. KRVAVO. pregrađenog 80m visokom čeonom morenom. Najvede jezero u Vojvodini je Palid . jedini. dubini. počev od 18. grč. Ono ima još tri imena: Štrbačko. Pznato je kao stecište ptica močvarica i selica i raznovrsne divljači. Čini je staro i napušteno rečno korito. Na Šar planini ima više od 40 ledničkih jezera. Ono leži u terminalnom basenu valova. a u cilju navodnjavanja više stotina km malih kanala. Glavna magistrala u hidrosistemu dugačka je 273km.MONOGENETSKA . grč. površini. koja su vedinim zbog zarašdivanja barskom vegetacijom pretvorena u močvare . po naselju Štrpce u dolini Lepenca.) . Mnoga od njih pretvorena su u bare i obrasle vegetacijom. SLANO. koje je napušteni meandar Tise. prokopano radi odvodnjavanja više od 15000km. genezis=postanak) 2. dok se manja i na vedim visinama nalaze u cirkovima. U našem delu Prokletija nalazi se više ledničkih jezera. Po površini. Ona su smeštena ispod planinskih vrhova. Ova bara je stecište ptica močvarica i poznato lovište. Do sada su prokopani magistralni kanali i mnogi manji kanali koji se od njih odvajaju. c)REČNA=STARAČE=MRTVAJE (mrtvi deo korita) (Pored vedih ravničarskih reka Dunava. Na vedim visinama.poli=više) -PO NASTANKU: 1)PRIRODNA a)EOLSKA=RAD VETRA : LUDOŠKO.(jezera čiji su baseni nastali radom jedne sile.mono=jedan. Pored Tise su i jezero OKANJ. Kod vedine ovih jezera voda se obnavlja za vreme izlivanja reka. Veda lednička jezera nalaze se u podnožjima planina. Ima oblik polumeseca. Predstavljaju delove napuštenih rečnih korita. Severni deo jezera naziva se Veliki Palid. Najviša su Malo Đeravičko jezero-2360m i Veliko Đeravičko jezero-2320m. BELO JEZERO-iskorišdeno za ribnjake Ečke. U jezerima u kojima se voda ne obnavlja. Ima slanu vodu. osobinama jezereske vode. visokom 2200m. na visinama od 2200 do 2360m. a dužina svih magistralnih kanala iznosi 930km.veka do sada. kod ušda Begeja u Tisu. Ime je dobilo po prostranom vrhu Livadice. značaju i dr.P=oko 6km kvadratnih. a voda im je bistra i zelena. Save. lednička jezera su mala i duboka.4 manja jezera su u fazi nestajanja. reka ili snežnika. U blizini Subotice ima 8 eolskih jezera. Veliki i Mali bački kanal sada su delovi velikog hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. iz izvora. OBEDSKA BARA se nalazi između sremskih sela Obreža i Kupinova. Voda ovog jezera je slanija od Svetskog mora-35%0. Ono je nastalo izduvavanjem peska i lesa i stvaranjem jednog ulegnuda koje se ispunilo vodom. čiji je salinitet 40-60%0. U narodu se ta jezera pored Morave nazivaju "moravišta". blizu Perleza. Voda u njima potiče od padavina. Takvo jezero je RUSANDA kod Melanaca. (Eolska jezera leže u udubljenjima ili u između dina nastalim radom vetrova. Među jezerima i barama pored Tise najpoznatija je CARSKA BARA.(jezera čiji su baseni nastali udruženim delovanjem dve ili više sila od kojih je jedna dominantna. uglavnom iznad 1500m. Obale jezera peskovite su i u nekim delovima pokrivene lekovitim blatom. Plavsko jezero je najvede jezero na Prokletijama.21 Vojvodini je.) JEZERA (Jezera Srbije se međusobno razlikuju po postanku. veda su od Šarskih.POLIGENETSKA . Narod ih zbog toga naziva "gorske oči". a uz Drinu "drinjače". Ona ispunjavaju izdubljene delove nekadašnjih valova. meandar Save. a W Mali Palid.) b)GLACIJALNA=LEDNIČKA: -CIRKNA -VALOVSKA (Ova jezera su uglavnom mala. ČENDANSKO kod Čente i ALIBUNARSKI RIT. PALIDKO. ona je poluslana i lekovita. najvišem vrhu Šar planine iznad Kačaničke klisure i Jezero.

Leži na visini od 1213m. Nalazi se u Đerdapskoj klisuri-98km. U planinskom delu Srbije klizišta su česta. Iza pregrađenog dela reke akumulacijom rečne vode formira se jezero. ĐERDAPSKO JEZERO-253km kvadratnih po površini je najvede u Srbiji. U dolini LIMA=POTPEDKO.energije. termalnih i termomineralnih voda. Važnija veštačka jezera za porebe vodosnabdevanja naselja i privrede su: GRAČANIČKO kod Prištine. Tada je otapanje snega i kliženje zemljišta na S padinama Stare planine prouzrokovalo pregrađivanje Visočice.BUKOVIČKA KISELA VODA 2. BORSKO kod Bora i PRVONEČKO kod Vranja. pa su se javila klizišta.) TERMOMINERALNE VODE BALNEOLOGIJA predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem mineralnih. 2)VEŠTAČKA (U Srbiji su brojnija od prirodnih. Na MORAVI kod Čačka su OVČARSOKABLARSKA i MEĐUVRŠJE. desne pritoke Nišave. S. tako da nastaju ova jezera.god.god. Mineralne vode su sve one koje u 1 litar vode imaju više od 1g rastvorenih minerala kao što su Fe. a široko 3. I. a prvi agregati pušteni su u rad 1970.god. Izgrađeno je radi proizvodnje el. kod Grdelice. Građena su posle II svetskog rata. Dugačko je 9km..Tada je bez kuda ostalo više od 100 domadinstava sela Jovca. Inače stanovništvo E predela Rodopskih planina. Stvaraju se radi zadovoljavanja različitih potreba privrede i stanovništva: -proizvodnja hidroenergije -vodosnabdevanje naselja i privrede -navodnjavanje i odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta -ribarstvo -turizam i sl. Radovi na izgradnji brane počeli su 1964. Jezero i HE izgradile su naša zemlja i Rumunija. formirana su 1977. u vreme ubrzanog razvoja industrije i to u rečnim dolinama i kotlinama. a njegovi meštani su preseljeni u novoformirano naselje Novi Zavoj kod Pirota.. od kojih su veda Donje. K. JOVAČKA JEZERA. Napasenjem ovaca krčili su niže planinske strane. Na UVCU su: SJENIČKO.ARANĐELOVAČKA 5. DELIJE kod Kruševca. VLASINSKO JEZERO je najviše veštačko jezero u Srbiji. ali ima i turistički značaj. GAZIVODE na Ibru kod Kosovske Mitrovice. BOVANSKO kod Aleksinca.Ovi izvori predstavljaju post-vulkanske pojave. GROŠNIČKO i GRUŽA kod Kragujevca.energije. na Balkanu i jedan od najvedih u Evropi.5km. Srednje i Gornje. ZLATARSKO i RADOINJSKO. Najmanju širinu jezero ima u klisuri Mali kazan-180m. Jezerska voda je potopila selo Zavoj. Naša zemlja sa oko 130 mineralnih i termalnih izvora spada u vrh mineralno bogatih zemalja u Evropi. Najpoznatija su ZAVOJSKO jezero kod Pirota i JOVAČKA jezera kod Vladičinog Hana. na granici prema Rumuniji. Tom prilikom se na E padinama vulkanskih planina Grota i Oblika pokrenulo vodom natopljeno zemljište i pregradilo Jovačku reku.VLASOTINAČKA 4. I PODELA VODA PO PO RASTVORENOM GASU: a)ALKALNE b)ALKALNOMURIATIČNE: 1. bavilo se ovčarstvom. Stvoreno je jezero površine 5. ZAVOJSKO JEZERO je nastalo 1963. Mg. U W delu Srbije ima više veštačkih jezera za proizvodnju el. Područje Đerdapa ima veliki turistički značaj.5km kvadratnih. na DRINI=PERUDKO i ZVORNIČKO-najstarije na Drini.PALANAČKA . JEZERO EČKA-više od 2150ha kod Zrenjanina je najvedi veštački ribnjak u Srbiji. U njegovoj blizini se nalazi veštačko LISINSKO JEZERO. a najvedu-2km u Donjomilanovačkoj kotlini.MLADENOVAČKA 3.22 d)URVINSKA JEZERA (KLIZIŠTE=URVINA) (Ova jezera nastaju klizanjem vodom natopljenog tla preko vododržljivog sloja i pregrađivanjem rečnih dolina.

II PODELA VODA PO TEMPERATURI: a)HOMEOTERME. rastvaraju minerale. VRANJSKA 2.VULKANSKE (MAGMATSKE) STENE: BUJANOVAČKA banja. NOVOSADSKA. VRANJSKA. S vode su u banjama: KOVILJAČA. pa zatim izbijaju na površinu kao mineralne vode. RADIOAKTIVNE vode su u banjama: NIŠKA. BUKOVIČKA. Fe vode su u banjama: BUKOVIČKA. KARSTNE MINERALNE VODE =površinske koje su najpre atmosferske. To su: GAMZIGRADSKA. VRANJSKA. KOVILJAČA. VRNJAČKA. KURŠUMLIJSKA. pa im je karakter nedefinisan. JOŠANIČKA i NOVOPAZARSKA imaju vrlo složen sastav stena. SELTERS (kod Mladenovca) 3. RIBARSKA 3. JODNA banja je NOVOSADSKA 5. VRNJAČKA. ZVONAČKA (kod Babušnice NE od Pirota 4. KOVILJAČA. SOKOBANJA 4.iznad 20 stepeni C b)HIPOTERME-ispod 20 C 23 - III PODELA VODA PO HEMIJSKOM SASTAVU 1. GORNJA TREPČA (kod Čačka) 2. . SLANKAMEN. MATARUŠKA. NOVOSADSKA. PRIBOJSKA. PANONSKE MINERALNE VODE (lake vode i blato): PALANAČKA banja. poniru. SLANA banja je SLANKAMEN i MELENCI IV SASTAV STENA U KOJIMA SE AKUMULIRA VODA 1. METAMORFNE MINERALNE VODE: SIJERINSKA. RUSANDA.

Obrazovane su u kotlinama i ravnim terenima koja su u geološkoj prošlosti bila pod jezerima i močvarama. Prokopavanjem kanala i odvodnjavanjem (K. a naročito suncokret. 2. doline Timoka. 3. usitnjavanjem stena i različitim biohemijskim procesima.CRVENICE=TERRA ROSSA . na kojima se gaje svi usevi 4.POVRŠINSKE I PODZEMNE VODE 6. Ako su zemljišta manje slana.sveska-spuštanjem izdana . Rasprostranjen je u najvedem delu Panonske nizije.SMONICE= SMOLASTA ZEMLJIŠTA= nalaze se u nižim delovima Šumadije.veoma su plodne.neplodne su b) DUBOKE CRVENICE . 6.niskim planinama N Srbije. Osrednje su plodnosti. Najbolje uspevaju biljke koje se okopavaju. duvan i kamilica.KLIMATSKI FAKTORI 5. Zemljište ili produktivno tlo nastaje dugim vremenskim procesima.VRSTE STENA 2.BILJNI I ŠIVOTINJSKI SVET -TIPOVI ZEMLJIŠTA: 1. Na njemu uspevaju sve kulturne biljke umerenih GŠ. uspevaju razne kulture. Prema plodnosti se dele na: a) PLITKE CRVENICE .se nalaze u srednjim i donjim delovima ravničarskih reka i rečica. a za vreme dužih suša mogu da ispucaju i do 1 m dubine. To su zbijena zemljišta crne boje u vlažnom stanju lepljiva. ali uz primenu agrotehničkih mera prevode se u plodno zemljište.GEOLOŠKI .. Osnovni sastojak je glina (crvenkaste boje) koja dolazi od primesa boksita (Al2O3). Nastaju taloženjem rečnih nanosa pri poplavama.5-2m). Stigu i delovima Mačve. Najbolje uspevaju povrde. Različite boje dolaze od različitih sirovina (crna i crvenkasta). Osrednje su plodnosti.su rasprostranjene po pobrđima. W i S Morave.GAJNJAČE . Obrazovane su u predelima gde je isparavanje vede od padavina. Nastaju rastvaranjem krečnjaka i predstavljaju njegov nerastvorljiv deo.. Najviše ima useva i crne je boje. krmno bilje (deteline i druge stočarske biljke).rasprostranjene su u krečnjačkim predelima E i W Srbije.24 PODELA ZEMLJIŠTA PEDOLOGIJA predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem različitih tipova zemljišta.VREME STAROSTI STENA 3.ČERNOZEM=STEPSKA CRNICA je najkvalitetniji tip zemljišta jer ima u svom sastavu rastvorene najraznovrsnije minerale. Mačve.RELJEF 4. krmno bilje i šljive.ALUVIJALNA ZEMLJIŠTA . Visokoj plodnosti doprinosi plitka izdan (1. kukuruz.rasprostranjena su u delovima Panonske nizije. Kosovskoj i Metohijskoj kotlini. pa se voda u kapilarima izdiže prema površini. 5. Osobine i sastav zemljišta zavisi od slededih faktora: 1.SLATINE=SLANA ZEMLJIŠTA . a kvalitet im se poboljšava gajenjem lucerke (deteline) i kalcijumovim đubrivom. u dolini (slivu) S Morave. topole i vrbe.

onda se slatine pretvaraju u veštačke ribnjake. 7. Ako i to ne uspe. -MERE POBOLJŠANJA KVALITETA ZEMLJIŠTA: 1.zemljišta u fazi formiranja.BLAGOVREMENA I PRAVILNA OBRADA ZEMLJE 2. hladne klime i obilnih padavina.25 - u niže slojeve ) pokušava se smanjiti slanost zemljišta. (K.PEPELJUŠE=PODZOLI . a ostaju peskoviti materijali. Voda rastvara i odnosi humus i glinu.Ečka.sveska Ako nema vegetacije onda se pojavljuju vododerine i klizišta.su rasprostranjene u višim planinskim predelima.PRAVILNA UPOTREBA ĐUBRIVA I PESTICIDA 3. npr..SKELETNA ZEMLJIŠTA . Ovo je zemljište šumske vegetacije.su rasprostranjena u planinskim predelima i to su nedovršena zemljišta tj.NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE 4.) 8.BORBA PROTIV EROZIJE .

Trebalo da ugrađuju filtere.hemijska . biljni i životinjski svet. doneta je deklaracija o geonasleđu Srbije. Olovna i cinkova prašina otrovne. Krute čestice iz fabričkih dimnjaka dolaze u troposferu i padaju na zemlju. Čvrste materije=smede 2.insekticidi -erozija (Geonasleđe Srbije obuhvata sve geološke.Cu-H2SO4= od gasova 2. ZAŠTITA ZEMLJIŠTA 1. Rugovska klisura. iz pustinja i od najfinijih kristala soli iz morske vode) i kosmičkog porekla (od raspadnutih meteora). 3. u Beogradu. Prirodne prašine su zemaljskog (potiču od vulkanskih erupcija. ispuštanje . ZAGAĐIVANJE LITOSFERE Kajina sveska ZAŠTITA ATMOSFERE=TROPOSFERE: 1. Prvi predlog za zaštitu geonasleđa u Srbiji datira iz 1924.fizička 2. porculana. 1995. HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE VAZDUHA nastaju pri sagorevanju fosilnih goriva. Pesticidi . -prerade=topljenje bakra . ali su kazne male pa to ne rade. Vazduh. Atomske centrale i oružje . FIZIČKI ZAGAĐIVAČI VAZDUHA su prirodna i undustrijska prašina i prah polena.prirodno . Radioaktivno zagađivanje .. ZAGAĐIVANJE VODA 3.razvoj nuklearnog oružja i centrala opasno.fungicidi (uništavanje biljnih bolesti) .veštačko . Deliblatska peščara. ZAGAĐIVANJE VAZDUHA a) prirodna b) veštačka . Industrijsku prašinu stvaraju topionice ruda i metala. Proces truljenja ZAŠTITA VODA . fabrike cementa... dolazede vode još zagađenije.herbicidi (uništavanje korova) . Resavska pedina. Danas se geonasleđem bavi Zavod za zaštitu prirode Srbije osnovan 1948.26 ZAŠTITA GEONASLEĐA Zemlja je dar prirode. Do danas zaštideno oko 80 objekata geonasleđa: Đavolja varoš. 1.Poplave Sve reke su zagađene. geomorfološke. voda.. Đerdapska klisura..oslobađanje radioaktivnih čestica iz zemlje nije opasno. pedološke i posebne arheološke vrednosti nastale tokom formiranja litosfere i ljudskog društva. zemljište. krečane. sprud na Kalemegdanu.

Problem hemijskog zagađivanja se rešava popstavljanjem filtera na fabričke dimnjake. kanal Dunav-Tisa-Dunav. Lepenica-nizvodno od Kragujevca.- 27 - industrijskih gasova . Mnoge reke i jezera imaju zagađenu vodu.gasifikacija kotlarnica. otklonjen mulj sa dna i postavljeni uređaji za prečišdavanje otpadnih voda koje se ispuštaju u jezero. Preradom nekih otpadnih gasova npr. Iz zagađenih reka zagađuju se i podzemne vode i izvori iz kojih se koristi voda za pide. koksare. Havarija černobiljske NE koja je imala velike posledice. Nju karakteriše izvesna ravnoteža između odnošenja i stvaranja . a do tada ti gasovi su ispuštani u atmosferu. azotni oksidi rastvaraju se u kišnici. I MEHANIČKO I HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE. Na pritokama nekih reka izgrađena su veštačka jezera koja zadržavaju višak vode. metali korodiraju. KONTINUIRANA EROZIJA je vekovni proces odnošenja zemljišta sa uzvišenja pod dejstvom vode. EROZIJA je proces pri kojem voda i vetar prenose zemljišni materijal sa jednog mesta na drugo. staklare. teške metale i njihove soli. Kozloduj u Bugarskoj. raspadaju se mermer i beton. vetra. Poplave su prirodne nepogode. suše vegetaciju.hlor. Ponovno punjenje jezera krajem 1975. Kosovska Mitrovica u okolini vedih termoelektrana. Poplavama je ugroženo oko 11000km kvadratnih naše teritorije i 500 vedih naselja. Štira. Javljaju se u svim delovima godine. pa se tako stvaraju ugljena. Nuklearne elektrane u našem okruženju (Krško u Sloveniji. RADIOAKTIVNO ZAGAĐIVANJE VAZDUHA može biti posledica rada nuklearnih elektrana. a takođe i vegetacija od koje se dobijaju namirnice za ishranu. Najzagađeniji vazduh u metalurškim centrima: Bor. One ugrožavaju i ljude i materijalna dobra. a zagađivanje voda je rezultat nemarnog odnosa čoveka prema prirodi. u slivovima mnogih reka. planskom izgradnjom prostranih bulevara koji omogudavaju provetravanje gradova kao i povedavanjem zelenih površina. Belica. Dolazi i do pomora ribe zbog prisustva organskih materija za čije je rastvaranje potrebna velika količina O2 . Zatim menjanjem izvora energije . što je izazvalo pomor biljnog i životinjskog sveta.. Tisa. ali se to retko primenjuje jer su male kazne. koje kao "kisele kiše" padaju na zemljište. Dunav. Ona često sadrži otrovne materije . Najvede štete pričinjavaju gde nisu urađeni odbrambeni bedemi. Baja u Mađarskoj) predstavljaju potencijalnu opasnost pa se stalno prati stanje radioaktivnosti. dejstva radioaktivnog otpada i isprobavanja atomskog oružja. Njena proizvodnja je počela 1960. Nišava-od Niša. prokopan je kanal Tisa-Palid. CO2 i SO2. u reke i jezera i izazivaju njihovu kiselost. Smederevo. Truju život u vodi. ZEMLJIŠTE UGROŽAVAJU EROZIJA.Ona se najčešde bet ikakvog prečišdavanja sliva u kanalizaciju i dalje u reke i jezera. u Boru se pri topljenju rude bakra proizvodi sumporna kiselina. Da bi se obezbedilo snabdevanje jezera vodom. Zbog velike potrošnje vode mnoge fabrike se grade u blizini reka. Pančevo je crna tačka Srbije. U vreme poplava nastaju velike materijalne štete. fabrike hemijske industrije. debele naslage mulja -2m.topionice metala. Sava i Begej utiču u našu zemlju ved zagađene. leda i Zemljine teže.. Naše najzagađenije reke i kanali: Borska. krečnjak pretvaraju u gips. Pri tom ona prima i rastvara deo materija sa kojima dolazi u dodir i tako se zagađuje. Svojevremeno je Palidko jezero bilo jako zagađeno. toplane. izduvni gasovi automobila.otpadne vode prehrambene i kožne industrije. čiju vodu koriste u procesu proizvodnje. POPLAVE I ZAGAĐIVANJE VODA su česta pojava u Srbiji.. Resavaod resavskih rudnika. sumporna i azotna kiselina. Isušeno je.

Ona zadržavaju velike količine vode koja zatim iz njih otiče polako u planiranim količinama. Prouzrokuju je ljudi kada na strmim stranama seku i uništavaju šume i razoravaju pašnjake. UBRZANA EROZIJA je proces pri kojem se zemljište odnosi znatno brže nego što se stvara novo.- 28 - novog zemljišta.) .. odnosi se i ceo sloj tla. Najefikasnije protiverozivne mere su: pošumljavanje. veštačkih jezera i rečnih dolina. Timoka. stvaranje horizontalnih ili kosih brazda za zadržavanje vode. Tako su se nagla slivanja u Moravu sprečila pošumljavanjem strmih ogolelih terena.pesticidi. HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA nastaje prekomernom i nestručnom upotrebom različitih hemijskih sredstava u poljoprivredi . lejasto zasejavanje kultura. zatravljivanje. Ubrzana erozija je planinskim predelima zahvatila velike prostore.. Kada je erozija više izražena. Herbicidi . MEHANIČKO ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA je nagomilavanje plastičnih. konturna obrada. Samo u središnjoj Srbiji ima više od 2000 bujica. izgradnjom terasa. pa tako doprinose da vetar i voda ubrzavaju odnošenje zemljišnog materijala. pa tako nestaje baza za poljoprivredu. izgradnjom veštačkih jezera (do sada 10 velikih od planiranih 18). Njih mikroorganizmi koji su učesnici u stvaranju produktivnog tla ne mogu da rastvaraju ili to čine u dugom vremenskom periodu. humus i mikeoorganizmi. Erozijom se iz zemljišta odnose njegovi najvažniji sastojci.za bolesti biljaka. insekticidi. koje svake godine odnose milion tona humusa i grubog materijala i njima zasipaju i izdišu dna ravničarskih reka. Najopasniji otrovi zadržavaju se u zemljištu i po 20 godina. Nestankom šuma mnogi planinski potoci pretvorili su se u bujice. fungicidi . Drine. staklenih i drugih materija-smeda. Erozija najviše ugrožava sliv S Morave.protiv korova.

Алмус . Ђердапску клисуру усекла је отока Панонског језера. Беочин. Тада је уз канал поред наше обале саграђена и железничка пруга. због изузетних природних лепота и појединих природних појава. Сремска Митровица. Ту се налази по-зна. У Доњомилановачкој котлини налазе се две велике аде . Врдник. дуга 9 кт.Сипска клисура. а има и понорница. Про стире се у правцу истокзапад од Старог Сланкамена до Шида. Ту су стране голе и скоро вертикалне.гућиле су да се Тара развије у познати туристички центар. Ириг. висине до 700 ш. Због потреба пловидбе кроз стеновиту преграду названу Гвоздена капија усечен је (по одлуци Берлинског конгреса) крајем XIX века Сипски канал.ње су Врдник и Стари Сланка. које се користи и као школа у природи. Нижи делови планине су под листопадним. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ФРУШКА ГОРА (25 393 ћа) захвата атаре општина Ириг. биљни и животињ.мама.су бро. Највиши врх је Црвени Чот (539 ш).дне лепоте. Простире се између Дрине. Клисура почиње од Голубачког града и завршава се низводно од села Сипа. дуг 2 200 т и ширине 73 т.благородна планина. здрава планинска клима. а њихово највеће насеље су Чортановци. У оквиру туристичких мотива налази се 18 манастира и мемо.Оршавска котлина . којом је оно отекло у Црно море.љани су је звали Монс . изгледало је као да вода ври . . Излетишта са Таре су Перућац (насеље и вештачко језеро на Дрини). бли. висок 1 544 т.. Бајина Башта и манастир Рача. Овде је пре изградње бране и вештачког језера било много вртлога.ница.Пореч и Острво.Љупковска котлина .29 - НАЦИОНАLНИ ПАРКОВИ Национални паркови су уже или шире територије које. Највиши врх је Збориште. а виши под четинарским шумама и ливадама.дове узводно идући кроз Сипску клисуру вукле локомотиве. Циљ је да се изградњом објеката и других радова природа не нарушава. Сада широм Фрушке горе има мно. Виши делови Фрушке горе прекривени су листопадним шу. Рим. Ту је дубина реке била 75 т. а то је била највећа речна дубина у Европи. државе посебним законима стављају под заштиту. Бугарској и североисточној Србији). Кладово и Мајданпек. виноградима и воћњацима.токе Дрине). Обухвата "ђердапску клисуру и појас Карпатских планина поред клисуре. У њима се природа не сме нарушавати. Због благе климе. Шид. Бачка Паланка. Од крашких облика реље. "ђердапска клисура није јединствена . вештачко језеро у селу Заовине. Најужи део "ђердапске клисуре је клисура Велики и Мали казан. широка 150-170 т. Ћетине и Рзава (десне при.састоји се од четири краће клисуре између којих се налазе котлине. Дунав је наследио усечену клисуру и наставио са њеним усецањем. у близини Кладова.фа има плитких вртача и увала. Сремска Каме. Сипска клисура била је пуна надводних и подводних стена преко којих је Дунав хучно отицао.мен. Постоји више хотела и много викендица.го викендица. Нови Сад. Богата је изворима и текућим водама. Ба.кључа. Зато је овај део Ђердапа и назван казан.Вели. и то: Голубачка клисура . Најважнија излетничка ме. а нижи су под њивама. па. Приро.зина Дрине и добре саобраћајне везе омо.ски свет су заштићени.ки и Мали казан .ријални парк Стражилово.то дечије одмаралиште Митровац. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ТАРА (22 000 ћа) је крашка висораван у атару општине Бајина Башта.клисура Госпођин Вир Доњомилановачка котлина . НАЦИОНАЛНИ ПАРК ЂЕРДАП (64 000 ћа) захвата атаре општина Гол убац. Беочин и Инђија.ста су Сремски Карловци са Стражиловом. а које је некада обухватало и данашњу Влашку низију (у Румунији. плодног земљишта и богатих шума Фрушка гора била је насељена од најстаријих времена.

Кладово и Голубац. изграђена у XIV веку. Dušanov grad. Зато сада Шара има мале површине шума и велике површине пашњака. Да би се повећале површине под пашњацима. Najviši vrh Šar-planine je Bistra 2651m. Crni vrh 2585m i Ljuboten 2498m. mnoštvo divljači . a široko prosečno 15km. a samo manji deo pašnjacima. Oko 2000 biljnih vrsta. Njeno bilo (greben) dugačko je 95km. sivi soko. u graničnom pojasu prema Albaniji i Makedoniji. дакле. Goč i Stolovi. visine oko 1700m. Obuhvataju Šar-planinu. a u višim delovima su pašnjaci i livade. делом припадају Србији. Качаник и Сува река. Sada su Šarske planine nejvedim delom pokrivene pašnjacima i livadama i šumama. I ove planine su bogate izvorima i potocima.. suri orao.najbogatije područje Evrope. листопадне и четинарске шуме. beloglavi sup. Živi svet raznovrstan i bogat. tredim planinskim vrhom po visini u Srbiji. Dugačak je 75km. Za vreme ledenog doba na njima je bilo lednika. medved.. od granice sa Albanijom. 200 vrsta ptica .ну од најлепших планина Србије и то је највећи планински туристички центар Србије и Црне Горе.ћевог врха (2 017 ш). Pašnjaci Šar-planine smatraju se najbogatijim pasištima u SE Evropi.ris.гова надморска ви. Pruža se u pravcu N-S.знатија туристичка места су Доњи Милановац. valovske doline i morene.ник представља јед. паш. Travni (suvatski) pojas dugačak je oko 80km i širok 4-5km.на Брус и Рашка.Suvo rudište kao i naziv Kopaonik potiču od davnašnjeg rudarstva. ima u srednjem delu.ко Бруса. Ње. Њени највиши врхови . od kojih se neke u vedem delu godine pune otapanjem snežnika. Познати туристички центар на Шари је Брезовица. na Šari su u prošlosti iskrčeni veliki kompleksi šuma. uglavnom su pokrivene šumom. НАЦИОНАЛНИ ПАРК КОПАОНИК (11810 ћа) налази се у атарима општи. jelen. Veoma je bogat vodom zbog vododržljivih stena. Biljni svet Kopaonika je bogat.30 - Изградњом бране и вештачког језера измењене су одлике Дунава у Т)ердапској клисури. U građi Šarskih planina učestvuju stare nepropustljive stene i krečnjaci. цветне ливаде.ри и потоци. Najvedu širinu. Na Kopaoniku se nalazi najviša meteorološka stanica u Srbiji. воћар. divlja svinja. Na Kopaonik se. На самој граници Србије и Македоније су Црни врх (2 585 ш) и Љуботен (2 498 т). Шара обилује речним токовима. Na sve strane teku potoci i potočidi. Најпо. divlja mačka.љорадњом. испод Панчи. Kopaonik predstavlja najvedu vulkansku masu u Srbiji. srna. а на већој висини сточарством. Шара је гранична планина између Србије и Црне Горе и Републике Маке. i glavno bilo s Pančidevim vrhom (2017m). prolazi deo granice s Makedonijom. vidra.ништво се у нижим крајевима бави зем. botaničaru svetskog glasa. До хотелског ком. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ШАР-ПЛАНИНА (39 000 ћа) простире се у атарима општина: Призрен. DOPUNA KOPAONIKA: Kopaonik je jedna od najvedih planina u Srbiji. .ством и сточарством.сина је између 640 и 2 017 т. prema NW nastavljaju planine srednje visine: Željin. još iz srednjeg veka. Пејзажи Ко. Šarskom bilom. Тако је осигурана мирна и безопасна пловидба бродова кроз клисуру.паоника су њиве и воћњацидооко 1 200 а ређе до 1 400 т. а надводне и подводне стене сада се налазе на већој дубини.. Станов.плекса у Сунчаној до.Титов врх и Турчин налазе се на страни планине која припада Македонији. Урошевац. у даљој прошлости искрченису велики комплекси углавном четинарских шума. Kulturno bogatstvo: 34 srednjovekovne crkve i manastira.мови са истока пре. Planine obiluju potocima i rečicama. Vrh je dobio naziv po Josifu Pančidu. од којих неки већим делом године добијају воду топљењем снежаника. Šume se nalaze do 1900m. Paštrik i Koritnik koje delimično okružuju Kosovsku i Metohijsku kotlinu. Granica se proteže preko nekoliko vrhova . od 40km.orao bradan.доније. Важније реке у Србији су Призренска Бистрица и горњи ток Лепенца. na visini vedoj od 2500m. Na Šar-planini ima ledničkih jezera. а са запада долином Ибра и преКО Јошаничке Бање.Da bi se povedale pašnjačke površine. воде савремени дру. 147 vrsta leptira . Kopaonik obuhvata 2 dela:a)prostranu visoravan poznatu kao Ravni Kopaonik.лини. Највеће дубине језера веће су од 100 ш. Знаменитости на нашој обали Дунава су Голубачки град-тврђава. који. Ranije ime vrha . Najvedi deo Šar planine se nalazi u Makedoniji. Smeštena je na 1710m nadmorske visine. Копао. Ona je smeštena između Kačaničke klisure.. Трајанова табла и археолошко налазиште ^ музеј Лепенски вир. мала села разбијеног типа. Kosovske i Metohijske kotline u Srbiji i Pološke i Skopske kotline u Makedoniji. Šarske planine su grupa visokih venačnih planina koje se samo manjim delom nalaze na teritoriji Srbije.њаци и многи изво. koji su ostavili cirkove.

Kod Donjeg Milanovca praistorijsko naselje Lepenski vir staro oko 6500 godina. Životinje: mrki medved. Kada su se izdigle Balkanske i Dinarske planine postala je ostrvo pre 50 000 000 godina..dnevni leptir.. Životinjske vrste . Ima 1500 biljnih vrsta (kopaonička čuvarkuda.. jazavci. živorodni gušter. krstokljun.. 1100 biljnih vrsta . Tara se ubraja u naše najbolje očuvane planine i najvrednija šumska područja Evrope. Planina je oivičena rasedima i okružena lesnim zaravnima.15km. planinska ševa. gde se nalazi najviši vrh. crna roda. Nacionalni park obuhvata i planinu Zvijezda u W Srbiji. Na Stražilovu grob Branka Radičevida. kune zlatice.Raznovrsno rudno bogatstvo: gvožđe. beloglavi sup. magnezit. sivih senica). Najveda širina je između Iriga i Sremske Kamenice . olovo. Simbol Pančideva omorika koje ima i oko srednjeg toka Drine. sa izgledom pravog planinskog bila. 18 manastira "srpska Sveta gora ". kobalt. Nastala je u I orogenezi kada se izdugla srpsko-makedonska masa.. .. najviša banja u Srbiji. 8 ostataka srednjevekovnih rudišta. vulkanske stene. Ostaci Trajanovog puta i mosta.). Ptice: suri orao. dinarske brvnare. DOPUNA TARE:P= 19200ha. Zbog svoje visine i položaja nazvan je "nebeska stolica Srbije".31 U građi Kopaoničkih planina učestvuju stene različite starosti i odlika: granit. kopaonička ljubičica. orao zmijar. 200 vrsta ptica proglašenih za prirodne retkosti (orlova krstaša. Na padini Kopaonika na 700m nadmorske visine leži Lukovska banja. DOPUNA FRUŠKE GORE: P=25 525ha. zatimN stranu.mnoge su ostaci biljnog sveta koji je iščezao tokom ledenog doba. azbest.suri orao. krečnjaci. Pančideva režuha. utvrđenje Karataš.. Pruža se neposredno uz desnuobalu Dunava. Srednjevekovni gradovi (tvrđave): Golubački grad. 100 vrsta ptica i 24 vrste sisara. Ptice: suri orao. raščlanjenu brojnim dolinama fruškogorskih potoka. i prostranu S stranu s mestimično veoma strmim i usečenim kratkim dolinama. orao belorepan. grafit. Karataš omladinski centar. sa izvorištima ispod najviših grebena. Više od 1400 biljnih vrsta. a široka oko 10km. DOPUNA ĐERDAPA: P=63 608ha. divokoza. bakar... 6 starih vodenica. Ram i Fetislam. peščari. Na Tari ima više od 1000 biljnih vrsta. Trajanova tabla. cink. Ostaci srednjevekovnog puta. sivi soko. Poreljefnim odlikama podeljena je na 3 dela: centralni. patuljastih orlova. retke divljači (divlje mačke. Zauzima 25% površine istoimene planine. ptice . Dugačka je 78km. srna.Srpski manastir Rača. sivi puh). Pančidev skakavac živi samo na Tari. 90% površine pokrivaju šume. Fruška gora ima uporednički pravac prostiranja. planinski šareni detlid.

Po proceni naših stručnjaka.značajna je za obnavljanje i priraštaj stanovništva.0 %o Demografska depopulacija u Timočkoj krajini poslednjih 100 godina iznosi -10 %o.god 4) 1953.god (Broj stanovnika Srbije u poslednjih 5.POPISI I BROJ STANOVNIKA: 1) 1921.9 miliona stanovnika Kosmet) 10) 2011. U Kneževini i Kraljevini Srbiji od 1833. bila u sastavu Austrougarske. Materijalni tragovi ljudskog šivota na teritoriji Srbije su brojni i dosežu do preistorije. Polna struktura .god 3) 1948.32 STANOVNIŠTVO SRBIJE (Stanovništvo je faktor društvenog napretka.odnos broja muškog i ženskog stanovništva .god 2) 1931.3 %o a) Kosmet = 11. . (Srbija spada u grupu zemalja s niskim prirodnim priraštajem. Stopa prirodnog priraštaja .god = 9. a) Vojvodina = 94 st/km kv b) Središnja Srbija = 104 st/km kv v) Kosmet = 183 st/km kv 3. Tokojm poslednjih decenija on se u Srbiji i pojedinim njenim delovima uglavnom smanjuje.GUSTINA NASELJENOSTI: 1) SRBIJA = 106 st/km kv. Iako s prosečno rodi više dečaka nego devojčic. obavljeno je 16 popisa.god 6) 1971. Prve pouzdane pisane podatke o stanovništvu i naseljima pojedinih delova Srbije nalazimo u srpskim srednjevekovnim izvorima i turskim popisima.. do danas: 1. od 1754-1910 obavljeno je 10 popisa stanovništva.6%o b) Vojvodina = -4. do početka razvoja ljudske civilizacije. U Vojvodini koja je do 1918. gde je običajno pravo nedeljivosti imanja ispred zakona države.7 %o v) Središnja Srbija = -3. koja je obuhvatala znatan deo današnje centralne Srbije osim S krajeva koji su bili u sastavu Turske.god 7) 1981. da nije bilo negativnog priraštaja Srbija bi danas imala 27 miliona stanovnika. A u Srbiji od 1918. do 1910.5 decenija povedan je za 2 870 000 stanovnika.%o . .PRIRODNI PRIRAŠTAJ 1) SRBIJA = 1.god 8) 1991.) 2. žena ima više jer duže žive.398.001 stanovnik ( 1.god 9) 2002.predstavlja razliku zmeđu broja rođenih i broja umrlih na 1000 lica. Osnovni izvori podataka o demografskom stanju i naseljima svake države su popisi stanovništva.god 5) 1961.

poljoprivreda. Tutinu i Prijepolju.8 % (Žive u centralnoj Srbiji. lov i ribolov sa šumarstvom-više od 580000. trgovina sa ugosti- . Nišui Vranju. Na Kosovu i Metohiji oko 1/3 stanovništva je mlađe od 15 godina.muškaraca 39.) a) Mlado izdržavano stanovništvo = 0-19 god b) Aktivno (radno) stanovništvo = 20-65 god (Lica koja obavljaju određenu vrstu poslova radi sticanja sredstava za život) v) Staro izdržavano stanovništvo iznad 65 god 5.2 godine.) 4. Senti. Etničke grupe su ostaci balkanskih plemena pre formiranja državne granice.8 % (Po popisu iz 2002. Nacionalne manjine imaju svoju državu ali žive u Srbiji. Svi imaju jednaka prava jer je Srbija država građana a ne naroda.2 % (Narod je konstitutivni element države. Najviše industrija sa rudarstvom -670000. a samo oko 6 % starije od 65 i više godina. Najviše u Novom Pazaru. Prosečna starost stanovništva centralne Srbije i Vojvodine 2002.3 godine .1 % 2) Radno stanovništvo = 57. Sjenici.7 % 2) Nacionalne manjine = MAĐARI = 3.3 % = RUSINI = 0.) 6.) 3) Etničke grupe = VLASI = 0.9 % (Žive u Vojvodini gde u ukupnom stanovništvu učestvuju sa 14%. zaposleno više od 2.NACIONALNA STRUKTURA STANOVNIŠTVA: 1) NAROD = SRBI = 82. zatim zbog ratova i saobradajnih nesreda.STAROSNA STRUKTURA a) Žene prosečno žive 76 godina b) Muškarci prosečno žive 71 godinu v) Urbano stanovništvo = 58% (Poslednjih decenija Srbija ubrzano demografski stari..5 godina. Prosečna starost 42. Polna i starosna struktura čine biološku strukturu.) = BOŠNJACI = 1.6 miliona stanovnika.4 % (Romi uglavnom žive u gradovima.9 godina. više od 1/2 mlađe od 25. Prosečna starost Roma je 27.godine. a žena 41. Leskovcu. Malom Iđošu i Čoki.- 33 - smrtnost muškaraca je veda posle 34. Prosečna starost 31.5 godina. Bačkoj Topoli. Vedina su u Kanjiži.) = ROMI = 1.8 % = BUNJEVCI = 0. Najviše ih ima u Beogradu. iznosila je 40. Adi.PROFESIONALNA STRUKTURA STANOVNIŠTVA: 1) Mlado izdržavano = 29.

) 8. 120000 ka Beogradu i 14000 iz grada prema okolnim naseljima i obratno. One predstavljaju preseljavanje ili promenu mesta stalnog boravka iz različitih razloga i zadovoljavanja različitih potreba. Bošnjaci u Tutinu. Uglavnom su na relaciji selo-grad. stanovništvo Srbije se preseljavalo u velikom broju. Nišu. Od davnina. Povremene dnevne migracije obavljaju se s vremena na vreme radi zadovoljavanja nekih potreba npr.1 % 7.prodaja poljoprivrednih proizvoda. učenika i studenata. Iz jednog u drugi deo grada.tokom setve.(u pograničnim delovima sa Hrvatskom. Stigu. Od gradova najvedi broj dnevnih migranata ima Beograd. kupovina neke robe i sl.) 3) Staro izdržavano = 13.OBRAZOVNA STRUKTURA: a) Do 10 godina = 3. Novom Sadu i Prištini.. žetve. Bile su prisutne na našim prostorima u prošlosti ali i danas. Crnogorci. ove migracije usmerene su ka Vojvodini. Bijelom Polju. Albanci na Kosovu) 9. Posle II svetskog rata poljoprivredno stanovništvo se ubrzano smanjuje.) 1) Migracije po vremenu trajanja = DNEVNE (stalne dnevne migracije imaju višegodišnje ili višedecenijsko trajanje.) = SEZONSKE (Ppredstavljaju privremeno preseljavanje stanovništva radi obavljanja sezonskih poslova u poljoprivredi i građevinarstvu. . Priboju.dnevnih migranata. Ostvaruju se uglavnom između nerazvijenihi razvijenih područja . deo albanskog stanovništva na Kosovu) v) Islam. Otuda je geografsko premeštanje i mešanje različitih nacionalnih zajednica imalo presudan uticaj na današnju etničku sliku. Prijepolju. Medveđi. Razvoj privrede i širenje mreže škola prouzrokovalo je pozitivne promene u kulturno-prosvetnom stanju našeg stanovništva. Ona počinje da se formira naseljavanjem Slovena. a obrazovni nivo stanovništva poboljšava. Od završetka II svetskog rata broj nepismenih se stalno smanjuje.( Albanci u Bujanovcu. Stalno podizanje nivoa opšteg i stručnog obrazovanja stanovništva jedan je od najvažnijih faktora razvitka privrede. Makedonci. Pomoravlju.Univerziteti postoje u Beogradu.MIGRACIJE (ili prostorna pokretljivost stanovništva u Srbiji veoma su izražene. Preševu. Novom Pazaru. ) b) Katolička crkva. Novoj Varoši. a od početka 90-tih godina 20. berbe grožđa i voda. Odvijaju se svakodnevno od domicila-stalno mesto stanovanja do mesta rada ili školovanja.5 % nepismenih b) 27 % odraslih nepismenih v) 7 % = sedmi stepen obrazovanja (Pismenost je osnovica obrazovanja. Braničevu. U centralnoj Srbiji i Vojvodini 2002. Bugari.veka broj zaposlenih u privatnom sektoru privrede postepeno raste. bilo je više od 1.1 milion radnika. Mađaraskom. učenika i studenata .34 teljstvom-više od 390000. Sjenici. Kragujevcu. Njih oko 317000 svakodnevno putuje iz jednog u drugi deo grada. Mačvi. prema Beogradu i iz njega ka drugim naseljima svakodnevno se krede oko 451000 radnika.VERSKA STRUKTURA: a) Pravoslavna crkva-(Srbi.

u sezonskim migracijama učestvuje i stanovništvo iz susednih zemalja . i iseljavanje Nemaca. Makedonije.veka.35 Negotinskoj krajini. Na teritorijama gde su se oni naseljavali ved je điveo deo srpskog stanovništva.(Obuhvatila je iseljenike iz Povardarja N od Demir Kapije. Tada su naseljenici iz planinskih i nerazvijenih predela Crne Gore. Grocke. W Makedonije.): SMER KRETANJA MIGRACIJA: 1-Dinarska struja (Obuhvadeno je preseljavanje stanovništva iz Crne Gore. visoke Hercegovine i SW Srbije uglavnom u Šumadiju. Kopaonik i Besna Kobila ranije je bilo dosta sezonaca kosača.) 3-Vardarsko-moravska. Mađarima.. Oni su se naselili do Beograda. Najmasovnija preseljavanja ove vrste su velike seobe pod patrijarsima 1690. Pologa i Srbe iz Albanije. iz planinskih u . Kosova i Metohije. E i W Srbiju.veku. ali i dalje prema E. Oni su se pretežno naselili pod turskom vlašdu krajem 18. U tim selidbama Srbi su se naselili N od Save i Dunava. okoline Skadra i krajeva oko Drima. do 19. pod Arsenijem IV Jovanovidem Šakabentom. Krajem II svetskog rata. Posle II svetskog rata postepeno gube raniji značaj. naročito iz sela u gradove. SE Srbije.) = STALNE 2) Migracije po mestu migriranja = UNUTRAŠNJE = VANJSKE = EMIGRACIJE = IMIGRACIJE (Od starih migracija najvedi značaj imaju one koje su nastale zbog turskih osvajanja od sredine 15. više od 300000 Nemaca vratilo se u svoju zemlju. Vlasinci.. političkih i ekonomskih razloga naseljena Nemcima.) (5-Savremene migracije . i 19 veku Vojvodina iz vojnih.Šar.. između Morave i Timoka) 2-Kosovska struja -(Obuhvatila je preseljavanje Srba s Kosova i Metohije i iz SE Srbije u N krajeve. do Budima i Sentandreje i još N. Bosilegrađani i majstori zidari iz Osata u Republici Srpskoj. Na našim vedim planinama .Najvede plansko naseljavanje obavljeno je u Vojvodini posle donošenja Zakona o agrarnoj reformi 1945. Hrvatske. Stihijske migracije. do mađarsko-slovačke granice.Rumunije i Bugarske.veka imaju veliki demografski obim. BiH. pa i van granica današnje Srbije. Smedereva i Velikog Gradišta. Česima. 4-Planska kolonizacija Austro-Ugarske -( Njome je u 18. U novije vreme. Najviše su se naseljavali u okolinu Niša.a iz nerazvijenih južnih krajeva. Raške oblasti i drugih krajeva dobili zemlju oduzetu od velikoposednika i napuštene nemačke kude i zemljište. pod vođstvom Arsnija III Čarnojevida i 1739. Slovacima i drugim etičkim pripadanicima.naročito od sredine 20. Najpoznatiji sezonski građevinski radnici širom Srbije su Crnotravci. i u 19. Šumadiju. Poseban uticaj na etničke prilike u S Pomoravlju i na Kosovu i Metohiji imalo je doseljavanje Albanaca iz podgorine Prokletija.

3) Migracije po načinu nastanka: a)EKONOMSKE b)PORODIČNE v)POLITIČKE g)SOCIJALNE 4) Migracije po načinu izvođenja: a)DOBROVOLJNE b)PRISILNE .- 36 - nizijske krajeve. posle II svetskog rata su dominantne.

privremeno turističko boravište.- 37 - NASELJA Naselja predstavljaju najvidljivije tvorevine ljudskog društva ili koncentraciju kuda i ljudi u određeno vreme na određenom prostoru.Ona se po funkcijama dele na seoska(ruralna). Najviše stalno naselje u Srbiji je Kopaonik. Po aktivnosti njihovog stanovništva. a u Negotinskoj krajini "pimnice". -konurbacija=srastanje naselja u velikim industrijskim oblastima. elektronska i telefonska. a druga nastaju: vikend naselja i kampovi . U Srbiji ima ukupno 6155 stalnih naselja. tokom sezone ispaše.). SEOSKA (RURALNA): a) ZBIJENI TIP b) RAZBIJENI TIP 2. stočarska. Isto tako.) Po TIPU NASTAJANJA naselja se dele na: 1.PRIVREMENA ( STALNA naselja su naseljena TOKOM cele godine više godina. a u Mačvi "kolebe". kanalizaciona. poznati turistički centar. mešovita i gradska(urbana). vinogradarska. broju stanovnika. "stanovi" itd. Vinogradarska naselja u Župi aleksandrovačkoj nazivaju se "poljane". -infrastruktura=zajednički naziv za mreže: saobradajna. decenija i vekova. kao što je to slučaj s vedinom ratarskih i stočarskih naselja. ribarska. letnji stanovi". sezonska stočarska naselja na planinama nazivaju se "katuni".) Po FUNKCIJI naselja se dele: 1. vikend naselja itd. funkcijama. Tako u Vojvodini i NE delu centralne Srbije ratarska privremena naselja nazivaju se "salaši". (Naselja Srbije se rarazlikuju po trajanju naseljenosti. MEŠOVITA 3. Ona su nastanjena u vreme obavljanja ratarskih i vinogradarskih poslova.STALNA 2. u turističkoj sezoni. "bačije". "trle". vodovodna. PRIVREMENA naselja se koriste samo u određenom delu godine. "pojate". izgledu. genezi i drugim odlikama. Ima ih u svim delovima Srbije i njihov broj se ni približno ne može odrediti. . Nalazi se na nadmorskoj visini od 1680 do 1770m. Mogu imati različita opšta imena. GRADSKA=URBANA -urbanizacija=nagli porast gradova podpomognut seoskom radnom snagom zaposlenom u sekundarnim i tercijarnim ljudskim delatnostima. mogu se podeliti na ratarska. Kroz istoriju razvoja ljudskog društva naselja su nastajala i nestajala. vikendom itd. Neka od njih vremenom iščezavaju. (Pod funkcijama naselja podrazumeva se uloga naselja u privrednim i vanprivrednim delatnostima na užoj ili široj teritoriji.

Takva su vojvođanska sela. Mnoga naselja na Kosovu i Metohiji u kojima su vekovima živeli Srbi nasilno su ili prinudno raseljena krajem 20.ova sela obuhvataju više međusobno odvojenih delova. trgovački. između kojih se nalaze oranice. Knid u Šumadiji. pašnjaci i šume. živinarnici. raspored poljoprivrednih površina i mogudnosti snabdevanja vodom (plitka izdan. Bujanovca i Preševa. kulturni. građevinski. Planinska sela su obično mala. stanicu milicije. od 1867. koje su ovde sprovodile kolonizaciju u XVIII i XIX veku. turističku. zaseoke). obavljaju se primarne ljudske delatnosti. Mnoga od njih su poslednjih decenija spontano raseljena. blizina izvora.veka. Sela u Šumadiji manje su razbijena. 2. sela u Mačvi. U Vojvodini su sela nastala u vreme Austrije i kasnije. Sela su geometrijskog oblika. reke). turistički.SELA su manja i slabije uređena stalna ruralna naselja koja imaju samo jednu funkciju . Pomoravlju. bolnice. i početkom 21. U njima su oko kuda vodnjaci. Mogu biti administrativni centri npr.. vodnjaci. tj.ravničarskih i planinskih.kude za stanovanje i objekti seoske ekonomije (štale.god Austro-Ugarske. škole za šire podrčje. građevine u neprekidnom nizu duž ulica.poljoprivrednu proizvodnju. pretežno naselja stočara. Postoje i sela koja su po broju stanovnika veda od mnogih gradova . skladišta agrarnih proizvoda gusto su koncentrisani-u blizini su. na gradski način planirane i prosečene ulice. livade i druge poljoprivredne površine. Imaju i druge funkcije: rudarsku. Kotlinsko dolinska su na stranama kotlina i dolina.. 66% od ukupnog broja ima samo do 500 stanovnika.MEŠOVITA NASELJA . Posle II svetskog rata ona uglavnom beleže negativan razvoj. Sečanj u Banatu. Česti su primeri da su pojedina sela međusobno srasla. Po popisu iz 2002. To su pre svega seoske varošice i mala nasrelja uz vede fabrike i poljoprivredna dobra.veka bez stalnih žitelja su ostala neka sela kod Bačke Topole.. 3. Kada selo dobije osmogodišnju školu. zdravstvenu i veterinarsku stanicu. vodovod. pijacu. Vedi gradovi su važni saobradajni. pa su podeljena u mahale (male. pašnjaci. Seoska naselja su najstarija i nabrojnija vrsta stalnih naselja u Srbiji. U strukturi sela znatno preovlađuju mala sela. Po izgledu. rasporedu kuda i njihovom prostiranju. školski. u Srbiji su izdvojena dva osnovna tipa sela: a)ZBIJENI TIP SELA . b)RAZBIJENI TIP SELA . ulice su široke.nastaju prerastanjem razvijenih sela u naselja vedeg društveno-ekonomskog značaja. sedište opštine. Sela razbijenog tipa uglavnom su rasprostranjena u brdskim i planinskiom predelima Srbije. Knjaževca. U nekim selima su ostala samo staračka domadinstva.Mešovita naselja su po izgledu. Na ravnim i blagim padinama su oranice.uređenosti i zanimanju stanovništva između sela i grada. prosvetnu i ostale. Sela u Mačvi su se razvila sa obe strane puta u nizu. Nastala su na dodiru različitih poljoprivrednih površina .. Trgovište u SE Srbiji i manja industrijska središta. Takvih sela ima u skoro svim delovima Srbije. a na stranama su vodnjaci. U gradovima živi vedi broj stanovnika (mada ima i sela sa vedim brojem stanovnika) i oni imaju dvostruki značaj:1-glavni su nosioci privrednog i kulturnog razvoja svake države. Kuršumlije. ustanove kulture itd. u kojima se više od polovine stanovništva bavi nepoljoprivrednim delatnostima i koja imaju gradske odlike. Niške Banje. šume. sela se prostiru preko nekolikop susednih bregova. kotlinsko dolinska i na ravničarska. Početkom 21.Azanja. Selevac. u centralnoj Srbiji i Vojvodini bilo je 104 sela sa 20 i manje stanovnika. prave i seku se pod pravim uglom. Sela nemaju infrastrukturu.Gradovi su po pravilu najveda i najznačajnija ljudska naselja. a između pojedinih kuda i vodnjaka vijugaju uski putevi Na položaj sela najviše su uticali reljef.i 2inicijatori su preobražaja vedih ili manjih teritorija i naselja u svojoj okolini. zanatske i radnje. sud.- 38 - (1. Ravničarska sela panonske nizije imaju razvijeno i ratarstvo i stočarstvo. političko- .GRADOVI predstavljaju obično stalna naselja koja imaju brojne funkcije. U Raškoj i Starom Vlahu. Sela se prema položaju dele na planinska.

Duprija *Evropski tip. nastala u vreme vladavine Miloša Obrenovida. stepenu razvijenosti i drugim obeležjima.PLANSKA.Najvedi broj naših naselja stihijski je nastao u različitim fazama razvoja ljudske civilizacije. U Srbiji ima 194 gradska naselja.razvio se iz vedih panonskih sela. voda i dr.nastao je po uzoru na gradove srednje Evrope . Najvedi gradovi u Srbiji su Beograd. bitne za život i rad stanovnika. Ped *Patrijarhalni tip.razvio se iz vedih sela . U njima su ulice široke i popločane.na Kosovu i Metohiji i Raškoj Prizren. čitluk ili čifluk je veliko tursko imanje na kome su radile čifčije. * Balkanski tip-očuvao se delom u krajevima koji su najduže ostali pod turskom vlašdu. U najvedem broju gradova vedina zaposlenih ljudi radi u sekundarnim i tercijarnim ljudskim delatnostima.plodno zemljište. Subotica. Tako. Po prestanku te vlasti ona su se dalje spontano razvijala. Njihov naziv je turskog porekla. Naselja Vojvodine su formirana kao planska u vreme austrijske kolonizacije. Tip grada našeg vremena su novi delovi svih naših gradova koji su podizani posle Drugog svetskog rata.39 – upravni i zdravstveno-bolnički centri. STIHIJSKA . Novi Sad. kao što su sela Čitluk kod Ljubovije. istog su postanka i čitlučka sela stvarana u mnogim delovima Srbije u vreme turske vladavine.Aleksinac. Izvestan broj naselja stvoren je određenim intervencijama vlasti u nekim istorijskim periodima.) .Beograd. Naši gradovi se razlikuju po broju stanovnika.Polazište razvoja planskih naselja predstavljaju određene vrste planova.Novi Sad. dok su im periferni delovi zadržali obeležja sela . Novi Sad i dr.STIHIJSKA (1.seoskih varošica . Presudan uticaj na njihovo formiranje imale su prirodne odlike terena . -urbanizacija -konurbacija -infrastruktura) Po POSTANKU .PLANSKA 2.. Novi Pazar. NAČINU FORMIRANJA naselja se dele na: 1. Niš i Kragujevac... Kruševca i Sokobanje. pogodan teren za izgradnju naselja. Ovoj grupi pripadaju ušorena sela u Mačvi i nekim delovima Velikog Pomoravlja. Priština. Sva gradska naselja u centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji imaju planski razvoj. gradskim naseljima pripada Bosilegrad sa 2700 stanovnika i Beograd sa 1 120 000. Tipovi gradova: * Panonski tip..

-1595. srednjei W Evrope vode prema E Sredozemlju. Novi Beograd od Save i Dunava prema Fruškoj gori. Grad i pod Rimljanima zadržava svoje ime. pronađena prilikom kopanja temelja za Bajlonijevu pivaru. prema sremskoj lesnoj zaravni) 3)PODUNAVSKI-(Karaburma i Višnjica na desnoj obali Dunava) 4)BANATSKI-(Borča. U Prvom svetskom ratu oslobođen je 1. a u Drugom svetskom ratu 20. Srbi doseljavaju Beograd -Početkom 15.veka postaje prestonica srpske države. vodenih i vazdušnih puteva. Ovča.) -1284. Beograd ima više spomenika i drugih .god po naredbi turskog paše mošti Svetog Save su iz manastira Mileševe prenete i na Vračaru spaljene. W priobalju Crnog mora i Aziji. Beograd se nalazi na slojevima različitih stena: krečnjačkih.MATEMATIČKI: 44step 49’ 14’’ NGŠ 20step 27’ 44’’ EGD 116. oktobra 1944. Poznat je kao N kapija Balkana i S kapija Panonskog basena. pa potom obnavljan. na dodiru Panonske nizije i S oboda Panonskog basena. (U II veku podignuta je tvrđava za smeštaj rimske vojske. SINGI od dačkog plemena Singi i keltske reči DUNUM= grad. Mađari. Tada je despot Stefan Lazarevid svoju prestonicu iz Kruševca u Beograd.) ISTORIJA GRADA: .- 40 - BEOGRAD POLOŽAJ: 1. On je odredio i gradsku slavu – Spasovdan. Nalazi se na raskrsnici kopnenih. Najstariji tragnaseljenosti predstavlja lobanja pračoveka. Jasniji tragovi stare civilizacije vezani su za neolit: kultura u Vinči. Od IX do XIII veka pored Vizantinaca. Žitija svetog Klimenta Ohridskog –(Pod današnjim imenom.75m/NV nizijski grad 2.oktobra 1918. na brežuljcima Šumadijske grede. osvajaju ga Bugari.god. prvi put se pominje u ovom žitiju. magmatskih i metafornih.) -Iz predslovenskog doba potiče njegovo ime SINGIDUNUM. Podignut je na stavama Save i Dunava. Krnjača) (Položaj Beograda je povoljan.5000godina=pronalazak ljudske lobanje (Istorija Beograda počinje pre više od 5000godina pre nove ere. za koje se veruje da potiče od belih tašmajdanskih krečnjačkih stena .) -Sloveni ga naseljavaju u VII veku. Uz tvrđavu se razvilo podgrađe ili Donji grad sa civilnim stanovništvom. -878. Austrijanci. nalazišta kod Obrenovca. god.U njemu se ukrštaju važnije kopnene saobradajnice koje iz N. Obrenovac. (Tokom istorije Beograd je 40 puta do temelja rušen i paljen.FIZIČKO GEOGRAFSKI: 1)ŠUMADIJSKI-(leži na šumadijskoj gredi koja se od Avale spušta ka Kalemegdanskom bregu i tvrđavi i obalama Save i Dunava) 2)SREMSKI=POSAVSKI-(Umka. Turci i Nemci. utvrđenje. u Žarkovu i Vrčinu.

Savski venac. knezu Mihailu.2 miliona stanovnika. Barajevo. Parkovi i izletišta: Ada Ciganlija. Palilula i Zemun – na periferijama ovih opština nalaze se seoska naselja sa poljoprivrednim stanovništvom. Beogradsko dramsko. Zvezdara teatar. Železnik. Spomenici: Spomenik oslobodiocima Beograda. Avala. Vukov i Dositejev. Vuku Karadžidu. Univerzitetski centar sa oko 90 000 studenata. Pionirski park. Goranci. Muzej grada Beograda. Atelje 212.. Romi.. Čukur česma. Zemun.. Sakralni objekti: hram Svetog Save... Čukarica. Tašmajdan. Nemanjina. Muslimani. Dedinje. crkva Ružica. Politički i administrativni centar. Obrenovac i Surčin. Saborna... Trgovi: Terazije. Kneza Miloša.g. Mladenovac.. zgrada Narodne banke. -U Beogradu živi 12% ukupnog stanovništva Srbije. 1. Kalemegdan. Lazarevac... crkva Svetog Marka. trgovini. Dordol. Sava i Topčiderska reka pripadaju Crnomorskom slivu. Botanička bašta.. industriji. Kralja Milana. Košutnjak. Cvijidev. -Beograd U UŽEM SMISLU čini 10 gradskih opština: -6 potpuno gradskih: Stari grad. Trg Nikole Pašida. Neimar... Reke: Dunav.. Ulice: Knez Mihailova. saobradaju. Crveni krst. Trg republike. Klima u Beogradu umereno-kontinentalna. Kralja Petra. -Beograd U ŠIREM SMISLU čini 10 gradskih opština i još 7 u njihovom okruženju: Grocka. -Beograd je najvedi i glavni grad Srbije. Ima 31 fakultet.. Novi Beograd.. Znatnom vedinom srpsko stanovništvo. Muzeji: Narodni.41 objekata koji svedoče o njegovoj zanimljivoj istoriji i bogatoj sadašnjosti. Stari i Novi dvor. Studentski trg. Jugoslovensko dramsko. crkva Svete Petke. Kapetan Mišino zdanje. Hrvati. Bulevar kralja Aleksandra. Dositeju Obradovidu. Terazije. Obuhvata više manjih celina: Skadarlija. Spomenik zahvalnosti Francuskoj. Kalenid. Makedonci. Spomenici građanske arhitekture:Konak kneginje Ljubice. Cerak. Zvezdara. Narodna skupština. Banovo brdo. spomenici Jovanu Cvijidu. Sopot. Karaburma. Vaznesenska. Glavna naučna ustanova SANU – Srpska akademija nauka i umetnosti. Pozorišta: Narodno. Zatim:Crnogorci. Topčider. Rakovica i Novi Beograd -4 gradske opštine s mešovitim gradskim i seoskim odlikama: Voždovac. Pedagoški. . zdravstvu. Vojni. sa izraženim godišnjim dobima. ZOO vrt. Vračar. Etnografski. državnoj administraciji i obrazovanju. Oko 400 000 radnika zaposleno je u građevinarstvu.. po popisu 2002.

stambena i komunalna delatnost) 4. (U knjizi piše da je ranija privatna svojina postala najpre državna (1945-1950). . 1950. prerađivačka. Raspadom SFRJ. obrazovanju radnika. U zemlji se. reljef. oduzeta je zemlja od veleposednika na osnovu zakona koji donosi država i deli se bezemljašima.. šumarstvo 6. primarne (poljoprivreda. (proizvodno) zanatstvo (kod Kaje u svesci piše da su razlišite privredne oblasti grupisane u privredne i vanprivredne delatnosti. 2. socijalistički preobražaj privrede. šume). -PRIVREDNE (RADNE) OBLASTI: 1. To znači počinju počeci razvoja industrije i kapitalizacije društvenog sistema..) 1950 Primat razvoja dat je industrijalizaciji. ova tranzicija je zaustavljena. Industrija se razvijala pod uticajem kapitala Francuske. poljoprivreda 2. proizvodnju sirovina za različite industrijske grane. tercijarne (saobradaj. Počinju promene u svim oblicima društvenog života. prirodni faktori: materijalna dobra (rude.Ekonomskom blokadom je zaustavljen privredni razvoj Srbije. Engleske i Nemačke. Drugi talas tranzicije počinje 2001. 3)PERIOD TRANZICIJE započinje u našoj zemlji 1989.godine. ulaganje u rudarstvo: Novo Brdo. a u industriji i drugim privrednim granama nacionalizacija (banje. uslužno zanatstvo. Trepča. ribolov. društveni uslovi ili faktori: 1-ekonomsko-politički predstavlja skup mera koje država preduzima u pravcu razvoja privrednih delatnosti 2-politički = promena političkih sistema 3-razvoj nauke. Bila je zastupljena ekstenzivna poljoprivreda tj. klima. trgovina. sitnoj sirotinji. građevinarstvo 4. šumarstvo) 2. kao faza razvoja povratka imovine oduzete za vreme socijalističke faze. čime je zemlja stigla na nivo razvoja srednje razvijene industrijsko-poljoprivredne zemlje. sve vrste sportova.? 2)SOCIJALISTIČKA FAZA razvoja privrede traje od kraja Drugog svetskog rata pa sve do poslednje decenije 20. rudnici). administrativno-političke delatnosti) -USLOVI (FAKTORI) RAZVOJA PRIVREDE: 1. ugostiteljstvo. turizam.god. područje Kopaonika i okoline Krupnja. sekundarne (ekstraktivna industrija. proizvodno zanatstvo) 3. prelazi se na tržišnu ekonomiju zasnovan na privatnoj svojini. industrija 3.) -VRSTE LJUDSKIH DELATNOSTIi: 1.- 42 - PRIVREDA Predstavlja eksploataciju prirodnih materijalnih dobara. kvartarne (obrazovanje. (Privredni razvoj se primenjivao po petogodišnjim planovima.godine privatna svojina je prevedena u društvenu (državnu) a potom u samoupravljanje. Prinosi sa jedinice obradive površine bili su veoma niski. saobradaj 5. elektrifikaciji. pošte.veka. zdravstvo. a potom društvena u vreme društvenog samoupravljanja od 1950. u svim granama poljoprivrede dominirao je živi rad čoveka potpomognut snagom životinja. građevinarstvo. lov. proizvodnju gotovih proizvoda i obavljanje usluga u cilju podmirenja različitih ljudskih potreba. Uvodi se socijalizam kao društveni poredak tj. Preovladavalo je privatno? vlasništvo. versko građanskim ratom i NATO bombardovanjem Srbije 1999. vode.) U poljoprivredi je izvršena agrarna reforma tj. Zemlja je bila tipično poljoprivredna. tehnike i tehnologije 4-stručna radna snaga -FAZE RAZVOJA PRIVREDE 1)PREDRATNA FAZA razvoja privrede traje period sve do kraja Drugog svetskog rata. turizam i ugostiteljstvo 7. energetski izvori. tipovi zemljišta.

agrarna politika ili poljoprivredna politika predstavlja skup različitih mera koje državni organi preduzimaju na planu razvoja i unapređenja poljoprivrede. voda. u mnogim delovima Kosova i Metohije.geološka građa stena 2. Teži se uređenju svih elemenata privrednog i društvenog razvoja po preporukama EU kao na primer stvaranje velikih kompanija. (Odlikuje se pretežno naturalnom proizvodnjom. pograničnom planinskom delu prema Bugraskoj. sa neznatnim tržišnim viškovima. 2)INTENZIVNA=NAPREDNA=MODERNA poljprivreda razvija se od 1950.društveno-geografski a)ukupno poljoprivredno stanovništvo b)poljoprivredna gustina naseljenosti v)prirodni priraštaj g)migracije iz sela u grad d)obrazovanost poljoprivrednog stanovništva đ)stručni kadar (agronomi. veterinari. gajenje stoke 2. zatim u dolinama . POLJOPRIVREDA POLJOPRIVREDA predstavlja granu privrede koja se bavi gajenjem i iskorištavanjem različitih biljnih i životinjskih vrsta. obezbeđivanjem sirovina za različite industrijske grane za proizvodnju gotovih proizvoda u cilju podmirenja različitih ljudskih potreba. plug) ili eventualno potpomognuti snagom životinja. intenzivnije posle 1963. veličine prinosa i obim proizvodnje.godine Ustavom zemlje ukinuta je društvena svojina i uvode se slededi svojinski odnosi: privatna. česte su godine sa sušnim letima. -TIPOVI PROIZVODNJE: 1)EKSTENZIVNA=PRIMITIVNA=ZAOSTALA poljoprivredna proizvodnja traje sve do Drugog svetskog rata. Ovaj tip proizvodnje i danas je zastupljen u nerazvijenim delovima Srbije: planinskim krajevima centralne Srbije.tipovi zemljišta Prirodni uslovi utiču na vrste. Srbija raspolaže sa velikim brojem povoljnih uslova u gajenju srednjoevropskih kultura a ponegde i suptropskih.god. USLOVI ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE: 1)PRIRODNI USLOVI: 1. Usitnjenost poljoprivrednih površina i iscepkanost sa nekvalitetnim semenima i rasama davali su niske prinose sa obradive površine. Bilo je zastupljeno privatno vlasništvo u svojinskim odnosima.klima 5.43 2006. Od svih ljudskih delatnosti poljoprivreda najviše zavisi od prirodnih odlika sredine. poljoprivredni tehničari) e)tržište=ponuda i tražnja ž)način obrade zemlje.vode 4. PRIMENI SAVREMENIH AGROTEHNIČKIH MERA: a)MELIORACIJA=navodnjavanje i isušivanje poljoprivrednih površina.reljef 3. U Vojvodini i Mačvi. Odlikuje se savremenim sredstvima obrade zemlje (traktori. kombajni).godine. Uglavnom se proizvodi za sopstvene potrebe. zadružna i javna tj državna). Vrši se i melioracija slatina-slanog zemljišta u Vojvodini. 2)DRUŠTVENI USLOVI=ANTROPOGENI: 1. gde su se poljoprivredni radovi obavljali ručno korišdenjem primitivnih sredstava za rad (motika. (Proces isušivanja močvarnih površina i gradnja kanala za navodnjavanje jer su u Vojvodini i središnjoj Srbiji-u Pomoravlju i dolini Timoka.

) -UČEŠDE OBRADIVOG ZEMLJIŠTA U SRBIJI: 1. svojim korenom soja unosi azot u zemljište i poboljšava njegovu plodnost.Najviše sistema za navodnjavanje u Vojvodini. Podrinju) -POVRTLARSKE KULTURE: Zahtevaju plodni šemljište. Stigu i na Kosovu i Metohiji) -tekstilne biljke: konoplja se gaji=okolina Odžaka. krompira. UVOZ PLEMENITIH RASA. Ti kombinati imaju zaokružen proces proizvodnje od proizvodnje agrarnih proizvoda do industrijske prerade. kukuruza.SRBIJA=54% POLJOPRIVREDNE GRANE 1)ZEMLJORADNJA 1. Najviše se gaje u planinskim predelima do 1500m/nv. ali je glavno područje Dragačevo). pasulj . ovas ili zob (za ishranu stoke). Pomoravlju. 1-hemijska đubriva-pošto nema dovoljno stajskog koristi se veštačka 2-pesticidi: -herbicidi predstavljaju grupe pesticida koji se koriste za uništavanje biljnih korova -fungicidi=pesticidi kojima se vrši uništavanje biljnih bolest -insekticidi=pesticidi kojima se vrši uništavanje insekata v)SELEKCIONIRANJE I UKRŠTANJE BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH VRSTA-stvorene nove sorte pšenice. u velikim poljoprivrednoindustrijskim kombinatima. a može da se koristi kao uljarica. dosta vlage i veliki utrošak radne snage. Najviše se proizvodi i najvede prinose daje u Vojvodini. Kosovskoj kotlini. duvan u S Pomoravlju. Mačvi i Kosovskoj kotlini b) kukuruz .uspeva do 900m/nv. Pomoravlju.INDUSTRIJSKE BILJKE:: -šederne biljke: šederna repa (u Vojvodini. specijalizacija i tržišni karakter proizvodnje.KOSOVO I METOHIJA=37% 4. Mačvi. gde su lošiji klimatski i pedološki uslovi . Krompir (u svim delovima.GAJENJE ŽITARICA.PANONSKA NIZIJA=87% 2. .) Intenzivnu poljoprivredu karakteriše još i visoki prinosi po hektaru i grlu stoke i mali utrošak žive radne snage. Niška i Leskovačka kotlina lan=Centralna Srbija -uljarice: suncokret (u Vojvodini. i na kosovu i Metohiji) uljana repica. gaji se u Vojvodini). (hmelj u Vojvodini. (Ona omogudava obavljanje poljoprivrednih radova na vreme i u najkradem mogudem roku. To je sistem Dunav-Tisa-Dunav. Zapadne i Južne Morave melioracijom brani od poplava. ječam (služi za proizvodnju piva. soja od njih se dobija ulje. suncokreta sa vedim % ulja. (Intenzivna poljoprivredna proizvodnja je zastupljena u Vojvodini. Pomoravlju. i to: a) pšenica . 60% površine Srbije zastupljeno je gajenje žitarica. Uglavnom se proizvodi u Vojvodini više od 55% ukupne proizvodnje (služi za ishranu ljudi i stoke. šederne repe sa vedim % šedera. STVARANJE VELIKIH POLJOPRIVREDNIH KOMBINATA g)MEHANIZACIJA predstavlja upotrebu različitih poljoprivrednih mašina.) b)HEMIZACIJA-(obuhvata poboljšavanje plodnosti zemljišta đubrenjem i zaštitu bilja od insekata i bolesti).uspeva do 800m/nv. Ratarstvo je najrasprostranjenija grana.- 44 - Velike. Veliki značaj za proizvodnju hibridnog kukuruza ima Institut za kukuruz u Zemunu.UŽA SRBIJA=47% 3.RATARSTVO je grana zemljoradnje koja se bavi gajenjem različitih kulturnih biljaka. za proizvodnju alkohola). Obuhvata: . v) raž. Mačvi. Pomoravlju. proizvodnjom i obezbeđenjem sirovina za neke industrijske grane.

živinarstvo. 2)STOČARSTVO: govedarstvo.. paprika (najviše u okolini Horgoša. Podrinje. industriju tekstila.Leskovac. Stočarstvo predstavlja poljoprivrednu granu koja se bavi uzgojom životinja za prehrambenu industriju. ovčarstvo. goveda. Prvi čokoti u našoj zemlji zasađeni u 4.Prelazne rase nastaju ukrštanjem grla plemenitih i primitivnih rasa. a tokom leta isteruje se i na pašnjake i livade.45 pretežno se gaji kao međuusev. Valjevska Podgorina. Do 700m/nv gaje se srednjo-evropske vrste voda. berkšir.) . Odabiranjem i ukrštanjem najboljih grla.-važne su i zbog poboljšanja plodnosti zemljišta-svojim korenom unose azot i kiseonik u zemljište. -svinjogojstvo-svinjarstvo: ranije rase mangulica i moravka zamenjene rasama koje daju vede prinose po grlujorkšir.Srbija je od davnina proizvođač i izvoznik voda i vodnih prerađevina. magarce. kruške. Vinogradarski krajevi: Župa aleksandro vačka. Fruška gora i Vršačke planine. Primitivne rase nastale su od divljih životinja bez posebnog čovekovog uticaja pa su niskoproduktivne.mulei mazge=kopitari. -konjarstvo . Smederevo. pobrđima i nižim visoravnima. gajenje pčela itd. karlovački i banatski rizling. Živinarske farme u okolini skoro svih naših gradova. gde je velika proizvodnja žita i krmnog bilja.. grašak. Ljubičevo uzgajaju se plemenite rase . prokupac. švedski landras.Više od 44 miliona rodnih stabala. -razvoj farmerskog živinarstva povedan pa i potrošnja mesa i jaja i industrijska prerada živinskog mesa i perja. Stoka boravi u stajama i hrani se pretežno krmnim biljem. Ime za konje.Najpovoljniji uslovi za razvoj stočarstva su u plodnim ratarskim krajevima. stočna repa. crno-belom holandskom govečetu.VODARSTVO: Reljef. ovce i koze=papkari. u Srbiji ima malo stoke. smederevka. klima i zemljište pružaju povoljne uslove.Krče se stari vinogradi.U Šumadiji. Znatno se smanjuje broj konja. Čačanskoj i Požeškoj kotlini. kožnu industriju i ishranu ljudi. svrljiška. belgijski i dr. stada se leti napasaju na planinama gde postoje stošarska naselja a zimi ih vradaju u sela na zimovanje i štalsko (intenzivno) u nizijama. posebnom negom i ishranom u naprednim stočarskim zemljama nastale su plemenite rase stoke visoke produktivnosti. Timočka i Negotinska krajina. grahorica. boranija. kajsije. 2. plemenite i prelazne. najpoznatiji gradištanac i trešnjar). Zobnatica. Leskovca i Aleksinca). U ukupnoj proizvodnji voda šljiva učestvuje sa oko 50%. Naša poznata vina: fruškogorski biser.. američki durok. U ergelama kao što su Karađorđevo. jer se isključuje konjska vuča u obavljanju poljoprivrednih i drugih radova. a podižu se moderne plantaže.Jagodina. višnje. sjenička. pešterska. vranjski kraj.opada mu značaj 70-tih godina 20. Ukupan stočni fond više od 25 miliona grla. konjarstvo. -govedarstvo: preovlađujude domade goveče buša postepeno ustupa mesto plemenitim rasama:simentalskom. Ona traže dobru negu i ishranu. breskve. svinjogojstvo.veka. Od rasnih najviše merino ovca.. cigaja.pešterska. Domade rase: pramenka. u kojima se zbog redova sa malim razmacima onemogudavaju upotreba mašina. Metohija. visoki prinosi. Stari način stočarenja (katunsko) zastupljeno je u planinskim predelima. Jabuke plantaža PK Smederevo.Trstenika. jabuke. šljive. 3.. Rase stoke: primitivne. Najrasprostranjenije su domade rase: posavski konj i bosanac (brdski konj).lipicaner..veku pre nove ere u okolini Smedereva i na Fruškoj gori.. stočni grašak.VINOGRADARSTVO-stara grana. i 3. Srazmerno poljoprivrednoj površini i broju stanovnika. engleski polukrvni. i visokih cena i izvoza konjskog mesa najviše u Italiju. Šljiva najrasprostranjenija.Plantaže višanja oko S Morave. -KRMNO BILJE=biljke koje se gaje radi uzgoja stoke: crvena i plava detelina. trešnje.. Zasadi malina oko Ivanjice i Arilja. Zastupljeno okudničko i plantažno vodarstvo. paradajz. -ovčarstvo :u planinskim predelima. niska stabla gusta sadnja.

zato se i zovu „zelena pluda“ u životu ljudi.8% (U E Srbiji najvedi kompleksi šuma nalaze se na Miroču. grmlja i šiblja. VRSTE ŠUMA: 1. živi pesak.ČETINARSKE ŠUME-bor.UŽA SRBIJA =75. kruške. unapređivanjem iskorišdavanjem i obnavljanjem šumskog fonda u zemlji. UNAPREĐENJE ŠUMA: -Godišnje se pošumi oko 6000ha sa oko 20 000 000 sadnica četinarskih.(Pošumljavaju se goli tereni i krš. slatine. (najniži sloj do 600m/nv zahvataju hrastove šume. smrča..2 miliona m kubnih -zalihe drvne mase oko 235 miliona m kubnih -oko 4 miliona m kubnih godišnja eksploatacija tj. Oko 60 000ha spada u domen negovanja šuma. Ima oko 200 vrsta različitog drveda.. rastu u planinskim predelima iznad 700-800m/nv. Povezati sa plantažama šuma) -ZNAČAJ ŠUMA: (šumski ekosistemi) 1-PROIZVODNJA KISEONIKA-proizvodnja kiseonika kao značajan faktor ekosistema.) 2. .. Na osojnim stranama zaklonjenim od Sunca bukve ima i ispod 500m/ nv pa čak i ispod 300m/ nv. Iznad pojasa hrastovih nastavljaju se bukove šume. negovanjem.KOSOVO I METOHIJA =17. Proizvodnja šumskog semena ima posebno mesto u razvoju šumarstva-Centar za šumsko seme u Požegi.VOJVODINA =6. 2-USISAVANJE RAZLIČITIH VRSTA ZAGAĐIVAČA (prašine iz dimnjaka) 3-UTIČE NA POVEDANU VLAŽNOST VAZDUHA 4-UTIČE NA SPREČAVANJE EROZIJE 5-ČINE STANIŠTA MNOGOBROJNIH ŽIVOTINJSKIH I PTIČIJIH VRSTA (Šume imaju značajan udeo kao element prirodne i životne sredine. Kopaonik.LISTOPADNE ŠUME čine oko 50% šumskog fonda od čega 25% dolazi na bukove šume.(29% Kaja) -godišnji prirast šuma= 6. erodirano i poljoprivredno zemljište. trešnje itd).6% 3. jela. listopadnih vrsta i vodkarica (divlje jabuke.6% 2.) -Oko 90% šumskog fonda nalazi se u vlasništvu države i njime gazduje JP „Srbija šume“. Kučaju i Homoljskim planinama. višnje. Bogate šumama su Jastrebac.godišnje se poseče šuma BOGATSTVO ŠUMA U SRBIJI PO REGIJAMA: 1. Deli Jovanu. -Srbija ima 2. i planine Starog Vlaha i Raške. pogotovo industrijskih gradova. pa su stoga značajne i za opstanak ljudi. U SE Srbiji šume su uglavnom slabe.4 miliona ha površina pod šumama. retko do 1000m/nv.46 ŠUMARSTVO Šumarstvo predstavlja granu poljoprivrede koja se bavi gajenjem. Na promeni strukture i kvaliteta naših šuma-šumarski fakulteti i insituti. 1ha površine šuma proizvede 800kg kiseonika za jedan dan.

Posle Drugog svetskog rata izgradnjom šumskih puteva omogudena je eksploatacija šuma i iz nekada nepristupačnih delova. tekstilnu industriju. Na plantažama se između redova drveda uzgajaju ratarske kulture. svrstavaju se u očuvane šumske sastojine. ---Povezati sa unapređenjem šuma) . Šume nekih naših planina – Golija i Tara.) -PLANTAŽE ŠUMA (Pored pošumljavanja. produžavaju vreme snežnog pokrivača. Ranije je seča drveta vršena samo na lako dostupnim mestima prvenstveno duž saobradajnica. a u teško pristupačnim mestima trunule su velike količine drvne mase. Sve biljke proizvode kiseonik a udišu ugljendioksid što znači biljni i životinjski svet i čovek nalaze se u međusobnoj zavisnosti.Kajina sveska. Šar planina i Kopaonik u visokoplaninske oblasti sa očuvanim ekosistemima. 1ha gradskog zelenila "uzme" iz vazduha 50-70 tona prašine smanjujudi njenu koncentraciju 30-40% u troposferi. a povedava proizvodnja rezane građe i industrijskog drveta. a četinara za 15-20 godina. a Prokletija. (Smanjuje se seča ogrevnog drveta. građevinsku. uglavnom kao hrana za goveda. šume smanjuju brzinu vetra smanjuju dnevno kolebanje temperatura. podižu se i plantaže šuma na terenima slabih šuma i na obradivom zemljištu. koje se uglavnom vrši na terenima prirodno predodređenim za šume. Na plantažama se sadi i gaji drvede manje vrednostikanadska topola i vredniji četinari.Plantaže topole stižu za 8-12 godina. dobijanje toplotne energije kao i fosilizaciju-ugljevi koji čine značajnu sirovinu u hemijskoj industriji.) ISKORIŠDAVANJE ŠUMA: -Drvna masa predstavlja sirovinu za drvnu.47 Npr.

3)LIGNIT – baseni: Kosovski. 2)MRKI UGALJ – baseni: Sokobanjski. obod Panonske nizije. Drmno i Kostolac (Kostolački basen) 2. . Vrška Čuka i Podvis (E Srbija). Kostolački. zbog vedih potreba razmatra se ponovno otvaranje više rudnika ovog basena).godine zbog eksplozije metana i pogibije preko 100 rudara. Kolubarski. -PODELA INDUSTRIJE PO PREDMETU RADA: 1)ENERGETIKA 2)EKSTRAKTIVNA INDUSTRIJA (RUDARSTVO) 3)PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA -PODELA INDUSTRIJE PREMA NAMENI DOBARA: 1)TEŠKA a)METALURGIJA -crna -obojena b)METALNA -metaloprerađivačka -mašinska -elektronska -brodogradnja -drvno-prerađivačka -teška hemijska 2)LAKA a)PREHRAMBENA b)TEKSTILNA v)INDUSTRIJA KOŽE I OBUDE g)INDUSTRIJA NAMEŠTAJA d)FARMACEUTSKA đ)LAKA HEMIJSKA TEŠKA INDUSTRIJA ENERGETIKA 1)KAMENI UGALJ: Jarando (dolina Ibra).TERMOELEKTRANE: 1. (u Crnoj Gori Beranski). Aleksinački (zatvoren je 1988. Resavski (kod Despotovca).- 48 - INDUSTRIJA Predstavlja glavnu privrednu delatnost koja se bavi proizvodnjom sredstava za proizvodnju (teška industrija) i proizvodnjom materijalnih dobara namenjenih širokoj potrošnji.(u Crnoj Gori Pljevljanski). Nikola Tesla A i B u Obrenovcu (Kolubarski basen) .

okolina Vrnjačke Banje. Kolubara u Velikim Crljanima (Kolubarski basen) 4.LIM=Potped i Bistrica 7.ZAPADNA MORAVA=Međuvršje i Ovčar 4. Timoka.2. Velika Greda. Kosovo A i B (Kosovski)-najkvalitetniji. Ceravo i Majdanpek. 2)Ni: Goleš. b)sekundarno=dolina Peka. .3 i 4 RUDNA NALAZIŠTA 1)Fe .UVAC=Kokin brod i Sjenica 6.gvožđe: nema ni jedan rudnik tehnički isplativ. Melenci i Elemir. Jermenovci. Rudnik (Gornji Milanovac). 3)Hrom Cr : Deva kod Đakovice 4)Cu: Bor. Janjevo. S od W Morave.zlato: a)primarno=eruptivne stene: NE Srbija.B: redak i skup metal. 4)NAFTA I ZEMNI GAS: okolina Kikinde. U prirodi se javlja u elementarnom stanju u vidu borne kiseline i drugih vrsta soli. Kižnica. HIDROELEKTRANE: 1. Bajina Bašta i Višegrad 3. a pri preradi Pb Zn (olovno-cinkane rude) 268 tona srebra.IBAR=Gazivode 5. Kriva Feja).antimon: Zajača i Krupanj (Podrinje). ugalj se nalazi na najmanjoj dibini. 9)Al2O3=boksit:a)crveni=Kosovskometohijska kotlina b)beli=okolina Nikšida -1990.DUNAV= Đerdap I i Đerdap II 2.49 3. na Besnoj kobili (okolina Vranja). Srbija 16% nafte proizvodi iz sopstvenih izvora a ostalo uvozi. Za železaru u Smederevu ruda se uvozi iz Ljubije i Omarske (Republika Srpska). Perua i Ukrajine. Morava u Svilajncu (Resavski basen) 5. -RAFINERIJE NAFTE:Novi Sad i Pančevo. 6)Sb . 5)Pb-Zn-Ag: Južne padine Kopaonika.god proizvedeno je 8173kg zlata. 6)VODNE SNAGE : Dunav i Drina imaju najvedu vodnu snagu u zemlji i pokrivaju 68% podmirenja potreba.DRINA=Zvornik. 5)ULJNI ŠKRILJCI=13% nafte (ulja) u stenama: Boljevačka i Aleksinačka kotlina. 7)Bor . Aleksinačka 8)Au .VLASINA=Vrla 1. obod Kosovske kotline (Trepča. Krivelj. Novo Brdo. Čilea. Ajvalija. Lece (okolina Lebana). Nalazišta: Boljevačka kotlina. Lokve. Topionica u Glogovcu. topionica Zajača).

"Milan Blagojevid" .Novi Pazar IV BRODOGRADILIŠNA: -REČNI BRODOVI: Beograd.Kruševac. Dečani. Fabrika kablova -Kraljevo 3)ŠPORETI NA ČVRSTA GORIVA: "Milan Blagojevid". Niš .Rakovica. ZASTAVA-IVEKO-FIAT .Bač. "Progres" -Zemun. brusilice. MI .Priboj. Kosjerid.Knjaževac 4)Industrija ŠINSKIH VOZILA: "Goša".Kikinda 2)Industrija MOTORNIH VOZILA: FAP Fabrika automobila . Mašinska industrija . Novi Pazar.Kraljevo II MAŠINSKA INDUSTRIJA 1)Industrija MAŠINA ALATLJIKA (strugovi. "Potisje". FAM Fabrika alatnih mašina -Novi Sad.Smederevo.Kikinda.Kraljevo 4)Industrija KERAMIKE: Pančevo.Rakovica.Aranđelovac.Smederevo.Požarevac. Zaječar.Subotica. Zlatibor VI TEŠKA HEMIJSKA INDUSTRIJA: 1)SUMPORNA KISELINA: Bor. "Ivo Lola Ribar" .- 50 - METALNA INDUSTRIJA I METALOPRERAĐIVAČKA 1)PROIZVODNJA BICIKLA: "Pionir" .Železnik.Niš.Kruševac. Zaječar 5)MERMER: "Venčac" .Novi Beograd. prese. "Elind".Ada. "Magnohrom" . "Cer".Subotica.Beograd.Pančevo 3)PLASTIČNE MASE: Petrohemija . Apatin i Zrenjanin V INDUSTRIJA GRAĐEVINSKIH MATERIJALA: 1)CIGLA i CREP: "Toza Markovid" .oktobar" . "Metaloprerada". MI . "Elektro lkablovi" . Alibunar. Mačvanska Mitrovica.Kraljevo.Zemun 2)MOSTOVNE ČELIČNE KONSTRUKCIJE: "Goša" . glodalice.Barič 4)Industrija GUME: "Tigar" .Smederevska Palanka. IPM . MIN . Ikarus .Pančevo.Pirot. Ruma.Kragujevac.Smederevska Palanka. Beočin.Niš.Čačak. Kanjiža 2)CEMENT: Popovac (kod Paradina). EI . Prokuplje. "Zmaj". Đeneral Jankovid 3)VATROSTALNI MATERIJALl: Partizani kod Aranđelovca. Kruševac. Kosovska Mitrovica 2)VEŠTAČKA ĐUBRIVA: a)SUPERFOSFATI: Prahovo b)AZOTNA ĐUBRIVA: Azotara . Aranđelovac. rendisaljke.Kruševac 6)Industrija RUDARSKE OPREME: "14. makaze): "Ivo Lola Ribar" -Železnik. IMR .Zrenjanin 5)Industruja GRAĐEVINSKIH MAŠINA: "14.Niš. Paradin. "Jastrebac"-Niš. "Proleter"-Leskovac. Mladenovac i EI . "Rekord" . "Sloboda" . "Zmaj". Subotica.Jagodina.oktobar" .Čačak. Kladovo. "Morava" .Zemun. "Trajal" .Zemun 3)Industrija POLJOPRIVREDNIH MAŠINA: IMT . "Nikola Tesla" i "Mihajlo Pupin" . Livnica železa i tempera. bušilice. Šabac. Lazarevac III ELEKTROINDUSTRIJA: "Sever" . "Prva iskra" .

Duprija. "Soko Štark".Šabac a)NOVINSKI PAPIR: Sremska Mitrovica.Pirot. PARFEMI.Novi Sad. "Javor" . "Hemofarm" .Požarevac. "Hemik" .Leskovac. "Leda" . Kula.Novi Pazar.maj" .Kikinda V FARMACEUTSKA INDUSTRIJA: "Galenika" .Kragujevac. Vrbas.Leskovac. Beograd. "Fruška gora" . "Zorka" .Kruševac. "Jugoremidija" . Sremska Mitrovica 2)Industrija ULJA: Uroševac. Zrenjanin. "Koštana" .51 LAKA INDUSTRIJA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA 1)Industrija ŠEDERA: Ped.Gornji Milanovac 4)MLEKO I MLEČNI PROIZVODI 5)MESO I MESNI PROIZVODI 6)MLINSKA I PEKARSKA INDUSTRIJA II TEKSTILNA INDUSTRIJA: 1)VUNENE TKANINE: Paradin.Sremska Mitrovica IV LAKA HEMIJSKA INDUSTRIJA: 1)SAPUNI.Zemun.Ivanjica.Leskovac 3)Industrija BOMBONA i ČOKOLADE: "Banat" .Zrenjanin. Kruševac. crvenka. "Merima" . "Dijana" . "Jumko" . Čačak b)AMBALAŽNI PAPIR: Kruševac .Vranje (?fabrika). "Nevena" . "Crvena zvezda" .Beograd. "Kraš". "Rudnik" . "Srbolek" .Vranje.Ruma.Beograd. Padinska Skela. "Jela" . Kovin.Zemun. Beograd. Zrenjanin. Senta. III INDUSTRIJA KOŽE I OBUDE: Industrija obude "Beograd". Požarevac. "Sport" . "Beko". "Albus" . "Ras" .Vršac. "Proleter" . "Sirogojno". Zrenjanin 2)IND. Šabac.Beograd.Beograd. "Takovo" . Pedinci. "Zdravlje" .KONFEKCIJE: "Kluz".Zemun. "Bambi" .Knjaževac. KOZMETIKA: "Dalija" .Vršac.Beograd.Vranje.Šabac VI INDUSTRIJA NAMEŠTAJA: "Simpo" .Gornji Milanovac. Šid -Maslinovo ulje: "Dobra" . Pirot. "1. "Jugodrvo" .

ograđen žicom. Beograd-Novi Sad-Horgoš. do državne granice sa Rumunijom. na određenim razdaljinama saobradajni znaci.pruga Beograd .U ovoj delatnosti je zaposleno 130 000 radnika.4km. a drugi dolinom S Morave za Skoplje i Atinu. Srbija je uz samostalnost dobila i obavezu da za tri godine na svojoj teritoriji izgradi prugu koja bi povezivala austrougarsku sa otomanskom železnicom.1995. asfalt i kocka. poštanski i telekomunikacioni. Osnovni problem našeg železničkog saobradaja je zastarelost pruga i znatnog broja vagona. -putevi 2. Izgradnja prvih železnica u Srbiji vezana je za interese Nemačke i Austrougarske i njihove politike prodora na istok. 1953. prednost brzina) (Do sada je izgrađen autoput Šid-Beograd-Niš-Leskovac.VRSTE SAOBRADAJA: 1)KOPNENI:(Značajni delovi panevropske saobradajne mrežu kroz našu zemlju su drumski i železnički Koridor 10.) (Savremen drumski saobradaj počinje da se razvija u Srbiji početkom 20. Potrebno je učiniti sve da međunarodni prevoz robe i putnika ide preko naše zemlje. -putevi 1.reda = autoput (najmoderniji najmanje 2 trake u jednom pravcu i treda zaustavna.6km) (Dvadesetak godina posle puštanja u rad prve železničke linije u svetu. Berlinskim kongresom 1878.- 52 SAOBRADAJ - Predstavlja privrednu delatnost koja se bavi prevozom putnika. Važan datum u razvoju modernog drumskog saobradaja u Srbiji 1903. poštanskih pošiljki i prenosom vesti iz jednog u drugo mesto pa se stoga deli na: putnički.god.) . teretni. pumpe. samo vozila koja mogu da razviju brzinu od 60km/h. . izgrađena je prva pruga na teritoriji Srbije -1875. a parne lokomotive svuda su zamenjene električnim ili dizel-lokomotivama. Beograd-Pančevo.) b) ŽELEZNIČKI: . 234 mosta u ukupnoj dužini 14.1975.glavnog pravca: ulazi u našu zemlju kod Horgoša N od Subotice-Novi Sad-Beograd (Šidgranica Hrvatske)-Niš-(Pirot-Dimitrovgrad-granica Bugarske)-Vranje-Preševo-granica Makedonije. Neophodna su veda ulaganja u modernizaciju i izgradnju saobradajnica. zemljani (najnesigurnija vrsta saobradaja) (putevi prvog i drugog reda=29000km) (nesiguran saobradaj.god.4031km . preko Banatskog Aranđelova i Kikinde. saobradajnih centara i saobradajne mreže. a) DRUMSKI (SUVOZEMNI) .Do tada prevozno sredstvo volovska kola i konjska zaprega u Mačvi i Požarevcu.Do 1995.god kad je provozan prvi automobil ulicama Beograda.približno 50 000km = 60% ima modernu podlogu tj.veka.reda = magistralni ( 1 saobradajna traka u jednom pravcu i druga u drugom. Mogude brzine na vedini naših pruga iznose .Bar = 475km (254 tunela u ukupnoj dužini 114. njima mogu da se kredu svi učesnici u saobradaju -putevi 3.god. U čitavom periodu posle Drugog svetskog rata rađeno je na modernizaciji železničkog saobradaja. medicinska ? služba.god elektrifikovano je 34% ukupne dužine svih pruga. u Kragujevcu počela proizvodnja domadeg putničkog automobila „Fide“.) (Glavna železnička magistrala kroz našu zemlju je pruga Horgoš-Subotica-Novi sad-Beograd-Niš. od državne granice s Mađarskom. matrijalnih dobara. (Veoma je važan za ukupan razvoj zemlje. gde se račva u dva kraka – jedan vodi preko Pirota i Dimitrovgrada za Sofiju i Istanbul.reda = makadam. .

Stalad. Na njega sledu i poledu avioni više od 20 svetskih kompanija. veštačko đubrivo. Ukupan transport robe rekama i kanalima je u stalnom i brzom porastu. Njima se vozovi kredu brzinom 150-300km na sat.nemamo b)rečno-kanalski (Brži razvoj našeg rečnog saobradaja počinje krajem 19. rude. a 900km u centralnoj Srbiji. Ovaj saobradaj je znatno jeftiniji za za transport velikih količina robe od drugih. Bide na relaciji Horgoš-Beograd-Niš-Dimitrovgrad i dalje Sofija-Istanbul. Zimi se kroz Srbiju dnevno transportuje više od 12 000 000 m kubnih gasa. Prvo se grade u Vojvodini. Inđija. Pre Drugog svetskog rata naša zemlja imala je najvedi plovni park na Dunavu. sigurnost. ved samo turistički.) (prednost velika vučna snaga.veka. drvo. Sombor. Nišu i Prištini.) 2) VODNI a)morski . ugalj. sve u ukupnoj dužini od 1760km. Železničke raskrsnice su mesta iz kojih polaze dve. U toku suradovi za povedanje njegovog kapaciteta. cigla. nedostaci-nema preživelih u udesu).53 do 60km. Novi Sad. najskuplji. nedostaci brzina. Sava-207km. tri ili više železničkih pruga u raznim pravcima.) 4) PTT SAOBRADAJ. Tisa-164km. (U našoj zemlji 3 civilna aerodroma: u Beogradu. prenos i isporuku obaveštenja. od toga 1900km u Vojvodini. Zbog sporosti se ne koristi za prevoz putnika. Obavlja se svim prevoznim sredstvima na kopnu. malim delom Tamiš i Velika Morava pri ušdu u Dunav. Najvažniji i najvedi „Nikola Tesla“ u Beogradu. Rekama i kanalima najviše se prevozi građevinski materijal (pesak. telefotografiju.( obuhvata prijem. podmiruje potrebe rečnog saobradaja u zemlji i znatnim delom je angažovana na prevozu robe drugih zemalja Dunavom. vazduhu. šederna repa. šljunak.god zato što su ukinute sve pruge uskog koloseka i nerentabilne) v) CEVOVODNI:(transportuje se zemni gas i nafta od Budimpešte do rafinerije Pančevo i Novi Sad. Subotica. Kosovo Polje.) Celim tokom kroz našu zemlju plovni su Dunav.) v)jezerski-nemamo 3) VAZDUŠNI:(najbrži. koje obuhvataju telefoniju. Ukupna dužina gasovoda u Srbiji iznosi 2800km. Nalazi se na raskrsnici najvedih vazdušnih puteva. a na magistralama najviše do 120km. Poslednjih decenija uzgrađeno je više rečno-morskih brodova koji saobradaju između naših luka na Dunavu i luka na obalama Crnog mora. U Banatskom Dvoru kod Žitišta nalazi se naše najvede podzemno skladište prirodnog gasa. radio i TV. Kraljevo. telegrafiju. Tada se Srbija pojavljuje na Dunavu sa svojim brodovima. kao i uređajima telekomunikacija. najsigurniji. Zatim Lapovo. 12 kanala dužine 664km u hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav. novčanih pošiljki i robe u ograničenim količinama (paketi). Najvede železničke raskrsnice na Balkanskom poluostrvu su Beograd i Niš. Naša avio kompanija JAT Airways. PTT saobradaj se u periodu posle Drugog svetskog rata brzo razvijao. Rečna flota je velika. nafta. Iz njih polazi po pet magistralnih pruga u raznim pravcima. ne trpi velike otpore kroz tunele?) (negde oko 1000km kradi železnički saobradaj u odnosu na 1955. zatim platni promet između građana i preduzeda i ustanova. Požega. cement). U Evropi su brze pruge. Mala Krsna. ali je sporiji pa se njome može transportovati samo roba koja ne iziskuje brzo prevoženje. . Izgradnja brze pruge u našoj zemlji je u toku. Begej-77km. brzina. Ima modernu poletno-sletnu stazu po međunarodnim standardima i opremljen je savremenom radio-navigacionom opremom.

TRGOVINSKI SALDO predstavlja odnos uvezenih i uzvezenih materijalnih dobara izraženih u novcu za godinu dana. Na njima se izlaže roba i zaključuju se ugovori o kupovini robe od proizvođača. Zato sve zemlje moraju da izvoze i uvoze raznu robu i da tako preko svetskog tržišta razmenjuju svoje proizvode. kukuruz.. poluproizvodima i robom.izvoz uvezenih materijalnih dobara . tehnike. Bora. (SUFICITARNA TRGOVINA=POZITIVNA više izvozi nego što uvozi. Industrijski proizvodi dolaze do potrošača preko razgranate mreže trgovinskih preduzeda na veliko i malo. Makedonijom.. Italijom. . prehrambena i obojena metalurgija. pirinač i vuna. automobila. Važnu ulogu u trgovini imaju i sajmovi.Razvija se trgovinska razmena i sa azijskim. Važnije promene u strukturi uvoza: porast uvoza investicione opreme i sirovina za domadu industriju.) a) IZVOZNA (EKSPORTNA) b) UVOZNA (IMPORTNA) v) TRANZITNA tj. Rusijom sa kojom imamo bescarinski ugovor. zanatlije i preduzeda. poljoprivrednim zadrugama. Važnije promene u strukturi izvoza: opadanje učešda izvoza poljoprivrednih proizvoda – najviše se izvoze vode. kupuje materijalna dobra različitog stepena obrade na jednoj strani i prodaje na dugoj strani u cilju podmirenja različitih potreba. Novom Sadu i Leskovcu. Zemljoradnici svoje proizvode prodaju potrošačima na pijacama.Međunarodno tržište. trgovcima i otkupnim stanicama. Na Beogradskom sajmu svake godine međunarodni sajmovi knjiga.. Iz Vojvodine prema ostalim delovima Srbije protok agrarnih proizvoda i njihovih prerađevina. afričkim i latinoameričkim državama. povrde. odede. Međunarodni sajmovi održavaju se u Beogradu. smanjivanje učešda u izvozu sirovina i poluproizvoda. prevoz materijalnih dobara različitog stepena obrade preko tuđe teritorije g) REEKSPORTNA . knjiga.) . stoka. zatim tekstilna. južno vode. DEFICITARNA TRGOVINA=NEGATIVNA više uvozi nego što izvozi) (Najvedi deo spoljnotrgovinske razmene obavlja se sa evropskim zemljama -75% i to sa Nemačkom. smanjivanje učešda u uvozu industrijske robe za široku potrošnju. kafa. Crna i obojena metalurgija Smedereva. Crnom Gorom.- 54 TRGOVINA - Predstavlja privrednu delatnost koja ima posredničku ulogu tj. Kosovske Mitrovice i Krupnja snabdeva naše ostale privredne i potrošačke centre različitim sirovinama. pšenica. Planinski delovi imaju zavidno šumsko bogatstvo čijom se sečom obezbeđuje sirovina za drvnu industriju. nameštaja. Francuskom. hemijska .) 2) SPOLJAŠNJI ili VANJSKI=SPOLJNA TRGOVINA (između prodavaca i kupaca iz raznih zemalja) . najviše saobradajna sredstva i mašine. porast uvoza poljoprivrednih proizvoda kojih nema kod nas – pamuk.(Zbog različitih prirodnih uslova nijedna zemlja u svetu nema sve sirovine i toliko razvijenu i raznovrsnu industriju koja bi mogla da podmiruje sve njene potrebe..SMER KRETANJA TRGOVINE: 1) UNUTRAŠNJI=UNUTRAŠNJA TRGOVINA (u okviru jedne zemlje) (U našoj zemlji robni proizvođači su poljoprivrednici. Republikom Srpskom.Između različitih delova naše zemlje su specijalizovani robni tokovi. porast učešda u izvozu finalnih industrijskih proizvoda visoke prerade – po izvozu na prvom mestu metalna industrija.

turizam. Aranđelovačka.TURISTIČKA MESTA: 1) PLANINE.Tržište uslovljava cenu nekog gotovog proizvoda.TRANZITNI – (Putovanje turista preko teritorija stranih zemalja.IZLETNIČKI – (na kradim rastojanjima od mesta stalnog boravka) . odnosno trgovinskih preduzeda.. ali se ulaže i u Staru planinu. u perspektivi je i turistički centar na Goliji. ekosela . a obuhvata trgovinski saldo. tranzit. Goč.(Kopaonik.SEOSKI. i lovni turizam – Obedska bara .TURISTIČKE OBLASTI: 1) PANONSKA – (Obuhvata teritorije i naselja u kojima je razvijen izletnički turizam: NP Fruška gora. saobradaj. lepih pejzaža) . lovište Karađorđevo i Biserno ostrvo na Tisi.VRSTE TURIZMA:(Prema izvođenju turističke destinacije) 1) (UNUTRAŠNJI=DOMADI) – Obuhvata turistička kretanja u granicama države . usluge naših radnika u inostranstvu. Mataruška. Sijerinska. zdrava planinska klima. turističke agencije. Nastaviti o planinama) . proizvodno zanatstvo – izrada suvenira. Vedi značaj ima u okolini Ivanjice i Čajetine.(sve popularniji. skijaški tereni i tereni za druge zimske sportove) 2) BANJE kao turistička mesta. a cene manjeg broja artikala su pod kontrolom nadležnih državnih organa..) 2) STRANI – (Turistička putovanja i boravak u inostranstvu. Niška. Jastrebac. Planine obrasle četinarskom i lišdarskom šumom.Divčibare.LOKALNI .) .. Cene najvedeg broja artikala formiraju se na osnovu slobodnih odluka proizvođača. Zlatibor.) . Sokobanja. Šar planina poznata po najkvalitetnijim skijaškim terenima. vedi panonski gradovi – Novi Sad. Tara. Palidko jezero. Petrovaradin. Maljen. Vranjska. Zlatar.TRŽIŠNA EKONOMIJA . uređene.(najposedenija Vrnjačka banja. a) SUFICITARAN = POZITIVAN b) DEFICITARAN = NEGATIVAN . Sremski Karlovci) 2) PLANINSKO-KOTLINSKA – (Naše planine ne zaostaju po prirodnim lepotama za Švajcarskim Alpima. Subotica. TURIZAM Predstavlja skup odnosa i pojava vezanih za kretanje i potrošnju izvan stalnog mesta boravka..Lekovite.) . (U procesu zadovoljavanja potreba domadih i stranih turista učestvuju brojne delatnosti: ugostiteljstvo.PLATNI BILANS ZEMLJE = predstavlja sveukupnost novčanih primanja i izdavanja za godinu dana izraženih u dolarima. kanjonske doline. a u cilju zadovoljenja različitih kulturnih i rekreativnih potreba. Deliblatska peščara i dr.Turizam stimulativno deluje na ove delatnosti. Koviljača. Predviđa se afirmacija ovog vida turizma stvaranjem etnosela. Pojedinačne planine i nacionalni parkovi. Sombor.- 55 - .

. Beograd se uvrstio u jedan od dvadesetak svetskih centara kongresnog turizma. Slovenije.kongresni turizam . Hrvatske. Grčke. Turske.(Širom zemlje nalaze se mnogi kulturnoistorijski spomenici iz različitih istorijskih perioda. smeštajni prostor (hoteli i dr.- 56 - 3)BEOGRAD – tranzitni .) 4) ANTROPOGENA TURISTIČKA MESTA . (Izgradnjom kongresnog centra. manastir Sopodani i Studenica koji su stavljeni pod zašitu UNESCA. Velike Britanije. koji govore o raznim fazama razvoja civilizacije na našem prostoru: Viminacijum. sportske. privredne.) -(Proizvodno zanatstvo-suveniri) . crkve. tradicionalne manifestacije – vašari. naselja u celini ili pojedini njihovi delovi.). muzeji. gradske i seoske slave.BAZA RAZVOJA TURIZMA: a)Hotelski kapaciteti b) Ugostiteljski objekti v) Saobradaj g) Stručna radna snaga (Najviše stranih turista dolazi iz Nemačke.. narodni sabori. Italije.) .) ( Antropogena turistička mesta: raznovrsno kulturno-spomeničko nasleđe.) (Turistički značaj nekom mestu daju slededi elementi: prirodni uslovi i položaj. galerije. kao i drugi manastiri. saobradajne veze. kulturno-istorijski spomenici i kulturno-zabavni život.. folklor. Gamzigrad. kulturnoumetničke. Francuske. Rusije."Sava" centar = kongresna dvorana.

Pečuju i Mohaču. SRBI U RUMUNIJI: U istorijskoj prošlosti E Banat bio je naseljen Srbima.000. a nezvanično 10. Vedinsko stanovništvo su u naseljima: Andrijevica. Autonomne srpske teritorije su severni delovi Dalmacije . Berane. a u Herceg Novom postoji konzulat Srbije. Tivat. Danas u Rumuniji živi 12.000? Srba. 2009. veka veliki broj porodica preselio se u slivu reke Donjec u Ukrajini. Aradu i dolini Dunava naspram Đerdapskoj klisuri. Posavinom 20. Segedinu. SRBI U CRNOJ GORI: Po popisu 2003.000 Srba. .000 Srba. Pančevo. U drugoj polovini 18. Pljevlja. Baji.god u Hrvatskoj je živelo 532. Subotica. gde su formirali svoju zajednicu pod nazivom "slavljeno Serbek"?. SRBI U ALBANIJI: Ima ih oko 30. ali se smatra da ih ima daleko više.000 Srba ili 32% ukupnog stanovništva. Najviše Srba živi u Budimpešti. čime su činili zajednicu od oko 100.5 miliona Srba i njihovih potomaka. Danas najviše Srba ima u Temišvaru.- 57 - SRBI U NEPOSREDNOM OKRUŽENJU U dijaspori (rasejanju) živi oko 3. godine bilo je 198. godine u našoj zemlji donesen je zakon o dijaspori. Početkom 18. Bijelo Polje. Arsenije Čarnojevid je doveo veliki broj srpskih porodica u Sent Andreju za vreme Austro-Ugarske. SRBI U MAKEDONIJI: U poslednjem popisu stanovništva u Makedoniji bilo je 40. Zemun. veka doselilo se još 2200 porodica. 60% stanovništva Crne Gore se izjašnjava da govori srpskim jezikom. Okupljeni su u oko 1300 različitih okruženja. ovaj deo Banata je dodeljen Rumuniji. Šavnik?.000.veka preseljeno je prinudno veliki broj Srba iz Rumunskog Banata u Borogonsku ? stepu ( delta Dunav).500 Srba a pre 10 godina bilo ih je 30. a posle raspada Austro-Ugarske. itd. Nazivi naselja su Beograd. Uglavnom žive u Skadru i okolini. Kumanovu i Staro Nagoričane u slivu Pčinje. Najzastupljeniji su u Skoplju. Vršac.000. SRBI U MAĐARSKOJ: Po zvaničnom izveštaju ima ih 3800. SRBI U HRVATSKOJ: Po popisu iz 1991.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful