Geografija Viii

GEOGRAFIJA VIII SRBIJA: POLOŽAJ, GRANICE, VELIČINA

POLOŽAJ: 1.MATEMATIČKI: 41 53` - 46 11` NGŠ 18 49` - 23 00` EGD (Matematički položaj je položaj neke teritorije u odnosu na ekvator - GŠ, i Grinič - GD. Matematički položaj određuju najsevernija i najjužnija paralela, i najzapadniji i najistočniji meridijan. Najsevernija tačka je 10km severno od Subotice. Najjužnija Rastelica na Šar-planini. Najzapadnija Bački Breg kod Sombora. Najistočnija Srebrna glava na Staroj planini. Središna tačka - matematički centar Srbije je 10km od Kragujevca, u ataru sela Drače, 44 NGŠ i 21 EGD.) 1 stepen= 111,1km 2. FIZIČKO-GEOGRAFSKI: (smeštena je u srednjem delu severnog umerenog toplotnog pojasa, u umerenoj klimatskoj zoni) 1)PODUNAVSKI: -588,5km -3505km (Kroz našu zemlju, i njenom granicom prema Rumuniji, protiče Dunav, dužinom od 588,5km, inače je dug 2880km. Pošto se u Srbiji nalazi oko 1/4 plovne dužine Dunava, ona je značajna podunavska zemlja. U našu zemlju Dunav utiše severno od Batine, a ističe E od Negotina. Na celoj dužini kroz Srbiju Dunav je plovan. Teče meridijanski do Fruške gore, a onda je zaobilazi zbog njenih čvrstih stena.Izvire u Nemačkoj u Švarcvaldu i protiče kroz 10 država, a povezuje 13. Prokopavanjem kanala od Regensburga na Dunavu do Nirnberga na Majni - dugačkog 171km, dobijena je magistrala tj.plovni put od Konstance i ušda Dunava na obali Crnog mora do Roterdama u Holandiji, najvede morsko-rečna luke na N. To je plovni put Dunav-Majna-Rajna, dugačak 3505km. Ovaj plovni put povezuje 13 država i ima značajnu ulogu u njihovoj trgovinskoj razmeni. Dunav povezuje Crno more i Atlantski okean, visoko razvijene i slabije razvijene zemlje. Između njih se obavlja velika trgovinska razmena, koju olakšava jeftin rečno-kanalski saobradaj, što ima izuzetno veliki značaj za sve te zemlje.) 2)SREDNJO-EVROPSKI: (Teritorija Srbije severno od 45. paralele nalazi se u Srednjoj Evropi, pa otuda i srednjoevropski položaj.) 3)BALKANSKI: - Istočno od Velike i Južne Morave, teritorija Srbije nalazi se na Balkanu. 3. SAOBRADAJNO-GEOGRAFSKI: (Panonskom nizijom, koja je otvorena i pogodna za saobradaj u svim pravcima, naša zemlja je povezana sa zemljama W, N i E Evrope. Glavne saobradajnice Panonske nizije spajaju se kod Beograda i produžavaju u puteve koji vode preko dela Balkanskog poluostrva, Moravsko-vardarskom i Nišavsko-maričkom udolinom. Zato možemo redi da je Beograd kapija srednje Evrope i Balkana, polazna tačka puteva ka N (zemlje Srednje i Severne Evrope), i W (zemlje W Evrope)na jednoj i ka jugu (za Grčku) i SE (za zemlje SW Azije) na drugoj strani. Glavni i najkradi put iz zemalja W i Srednje Evrope ka Bliskom Istoku i istočnom Sredozemlju vodi preko Beograda.

2 Bitan plovni put Dunav-Majna-Rajna. Planirana izgradnja Moravsko-vardarskog kanala omogudila bi povezivanje Srbije i podunavskih država sa Egejskim morem. Važnu ulogu u saobradajnoj povezanosti Srbije s okruženjem ima Jadransko more. Posredno, preko bivših jugoslovenskih republika, kopnenim saobradajnicama : Bgd- Zagreb-Ljubljana-Kopar Bgd-Zagreb-Rijeka Bgd-Sarajevo-Ploče Bgd-Podgorica-Bar privredni centri Srbije povezani su s vodedim jadranskim lukama. Uključivanje Srbije u međunarodni tranzitni vazdušni saobradaj počinje 1962.godine, posle izgradnje i modernizacije aerodroma u Beogradu. Saobradajno-geografski položaj povoljan. Značajna raskrsnica međunarodnih puteva u SE Evropi i prirodni most između visokorazvijenih zapadnoevropskihi srednjoevropskih zemalja i slabije razvijenogh, pretežno agrarnog i naftom bogatog prostora SW Azije i NE Afriike.) 4. VOJNO-STRATEGIJSKI POLOŽAJ: (Vojnostrategijski položaj je položaj koji jedna zemlja ima sa stanovišta njene odbrane. Veoma povoljan saobradajnogeografski položaj naše zemlje donosio je našim narodima osim mnogih prednosti i brojne nedade. Cilj raznih osvajača bio je da zagospodare balkanskim udolinama. Tim predelima su u prošlosti nadirali Rimljani, Turci, Austrijanci, Nemci i dr.) - GRANICE: -2339,5km=ukupna dužina svih granica (Srbija se graniči sa 8 država i to: Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Makedonijom, Albanijom i Crnom Gorom. Granice Srbije nisu etničke. One prolaze kroz etnički mešovite zone. U državama s kojima se graniči živi znatan broj Srba, a u Srbiji ima pripadnika naroda nama susednih država - Mađara, Rumuna, Bugara, Hrvata, Albanaca i dr. Granice prema Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Albaniji su utvrđene i međunarodno priznate posle Prvog svetskog rata. Postojede granice prema bivšim jugoslovenskim republikama slede međurepubličke granice utvrđene posle Drugog svetskog rata. Granica sa Makedonijom regulisana je Skopskim ugovorom iz 2001.godine. Prema Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori granice de biti utvrđene međunarodnim ugovorima u narednim godinama. Preko graničnih prelaza obavlja se izvoz i uvoz robe, carinski nadzor i kontrola, kao i promet i kontrola putnika u susednim državama. Važniji granični prelazi prema: -Mađarskoj: Horgoš, Kelebija i Bački breg -Rumuniji: Vatin(Vršac) i Kladovo -Bugarskoj: Gradina(Dimitrovgrad) i Vrška Čuka -Republici Makedoniji: Preševo i Đeneral Jankovid -Albaniji: Vrbnica, Dafa Prušit -Bosni i Hercegovini: Bajina Bašta, Ljubovija, Mali Zvornik, Sremska Rača, Loznica, Badovinci -Hrvatskoj: Bezdan, Bogojevo, Bačka Palanka, Batrovci, Debeli Brijeg. -Crnoj Gori:Mehov Krš, Brodarevo, Jabuka. -VELIČINA: -88.361km kvadratnih -Popis 2002.godine 9.398.001 stanovnik.

3 (Broj od 1.900.000 stanovnika na Kosovu i Metohiji je procena iz 2001. godine. Po površini i broju stanovnika Srbija se ubraja u srednje zemlje Evrope. Na teritoriji Republike Srbije nalaze se i dve autonomne pokrajine - AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija. Po završetku NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999.godine, AP Kosovo i Metohija je pod međunarodnom upravom. Po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ovaj deo Srbije je pod privremenom upravom administracije UN (UNMIK-a) i Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR-a) I pored njihovog decenijskog prisustva, južna srpska pokrajina je potencijalno krizno područje na Balkanu. Nisu uspeli da otklone viševekovno nasleđe srpsko-albanskog konflikta. Uz to, organi privremene samouprave su 17.02.2008. doneli jednostranu odluku o proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije. Srbija je odbacila ovu deklaraciju i ne želi da prizna otcepljenje svoje južne pokrajine.)

4 RELJEF: POSTANAK, ODLIKE, RAZVOJ, PODELA -RELJEF: -4,6 milijardi godina = prvi čvrsti oblici reljefa -TETIS= Sredozemno more (Priroda naše zemlje stvarana je tokom duge geološke prošlosti. Smatra se da je stvaranje Zemljine kore započelo pre 4,6 milijardi godina kada su nastali prvi čvrsti oblici reljefa. Današnju teritoriju Srbije, pre više od 520 miliona godina, prekrivao je Tetis - u Kajinoj knjizi piše da je to ogroman okean koji se prostirao od današnjeg Atlantskog okena, preko Evrope, Sredozemnog mora i N Afrike, do ostrva Sumatra na E.) -OROGENEZE U NASTAJANJU RELJEFA: 1. PRVA OROGENEZA PRE 250 MILIONA GODINA SRPSKO-MAKEDONSKA MASA= iz Sredozemnog mora -Tetisa pod uticajem bočnih pritisaka (pod uticajem endogenih sila) podigli su se morski sedimenti na prostoru današnjih: SW Bugarska, E Makedonija, N Grčka, širi sliv S Morave, uži sliv Velike Morave (=rodopsko kopno, najstarije kopno i najstarije venačne planine - Rodopske na današnjem Balkanskom poluostrvu),i panonsko kopno. E od ovih oblika reljefa nalazio se istočni zaliv Tetisa, a na W zapadni zaliv Tetisa. (U ovoj fazi razvoja Zemljine kore, biljni i životinjski svet bio je raznovrstan. Pojavile su se prve ptice i sisari, a posebno obeležje daju joj džinovski kopneni gmizavci, velike vodene životinje i veliki letedi gušteri. Tada se pojavljuju i listopadne biljke. Iz ovog doba su stene koje sadrže znatna rudna bogatstva. U E Srbiji u tim stenama su ležišta uglja. Ovo je iz knjige, nastavnica nije o tome govorila nema ni kod Kaje u svesci.) 2. DRUGA OROGENEZA PRE 60 MILIONA GODINA =(Alpska) (a) U E zalivu Tetisa pod uticajem bočnih sila izdigli su se morski talozi izgradivši Karpatsko-Balkanske planine i kotline. Istovremeno nabiranje je pratila vulkanizacija. b) U W zalivu Tetisa nastali su Dinaridi, Šar planina, Alpi, Pirineji Istovremeno sa nastajanjem mlađih venačnih planina na E i W Tetisa, reljefi prve orogeneze razlamali su se i spuštali duž raseda - geosinklinala. Pri tom su nastale i velike kotline kao što su Kosovska, Metohijska, Crnorečka i dr. Pod a) i b) je iz Kajine sveske. U ovom periodu spustilo se između velikih raseda staro panonsko kopno i tako je nastala velika panonska kotlina potolina. U nju je prodrla voda iz Tetisa, pa je tako nastalo Panonsko more. Kasnije je ovo more pretvoreno u jezero. Panonsko jezero prekrivalo je današnju Panonsku niziju i obodne predele do 900m nadmorske visine. U to vreme i kotline u Srbiji bile su pod jezerima. jezera u kotlinama koja sada pripadaju slivu Crnogh mora bila su povezana otokama s Panonskim jezerom, pa su njegovim oticanjem i ona isušena. Na prostorima nekadašnjih jezera ostale su debele naslage peska, šljunka, negde i uglja.) iz knjige - Pre 200.000 godina posledenje vode Panonskog jezera su su otekle preko Đerdapske jezerouzine prema E u more koje je bilo na mestu sadašnjeg Crnog mora. - Vulkanska aktivnost (Rasedanja i nabiranja Zemljine kore bila su ponegde pradena i snažnom vulkanskom aktivnošdu. Ali tu su vulkani davno ugašeni, a njihove kupe i krateri razoreni dejstvom spoljašnjih sila. Ostaci vulkanskih kupa i kratera nalaze se po obodu Kosovske kotline-Zvečan, u Šumadiji - Ostrovica kod Rudnika i u NE Srbiji oko Crnorečke kotline i Bora. Prateda pojava tadašnje vulkanske aktivnosti jesu ležišta raznih ruda metala.) Kod Kaje u svesci stoji da je matematički centar Srbije 11km NW od Kragujevca!!!

5 PLANINSKO-KOTLINSKA SRBIJA (Na N je omeđena S obodom Panonskog basena. Na E, S i W obeležena je državnim granicama prema Bugarskoj, Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i BIH.) -PLANINSKI RELJEF SRBIJE: -SLIČNOSTI PLANINA:- bogatstvo šuma - bogatstvo vode - biljni i životinjski svet -RAZLIKE PLANINA:-različita geološka građa - različita metalna i nemetalna dobra - vreme nastajanja - pravci pružanja (Planine obično nisu razdvojene jedne od drugih ved se javljaju u sistemima, vencima. Od neke visoke planine ili grupe planina po pravilu se pružaju njihovi ogranci u raznim pravcima. U Srbiji ima više planinskih grupa koji su delovi vedih sistema. Ovi sistemi pružaju se preko teritorije dve, tri, ili više susednih država.) -Važnost planina -90% pitke vode -(krečnjačke stene, u podnožju su vrela; jedina naša reka je Morava-izvire u našoj zemlji i ušde joj je u našoj zemlji) -bogatstvo drvne mase (dominira bukva-listopadno drvo) (Osim ovih prirodnih bogatstava, rečne doline u planinskim krajevima su najvažniji saobradajni pravci-protok robe, ljudi, kapitala i informacija. One su i glavne zone naseljavanja i privrednih aktivnosti stanovništva. U tom smislu poseban značaj imaju i planinski prevoji.)

SRPSKO-MAKEDONSKA MASA=RODOPSKE PLANINE I KOTLINE (Predstavlja najstariji deo kopna u Srbiji.Nastala je pre 250 miliona godina prvom orogenezom. Iz Sredozemnog moraTetisa pod uticajem bočnih pritisaka-endogenih sila podigli su se morski sedimenti na prostoru današnjih: SW Bugarske, E Makedonije, N Grčke, širi sliv S Morave, uži sliv Velike Morave. U drugoj orogenezi, pre 60 miliona godina reljefi prve orogeneze razlamali su se i spuštali duž raseda geosinklinala. Pri tom su nastale i velike kotline kao što su Kosovska, Metohijska, Crnorečka i dr. Srpsko-makedonsku masu čine gromadne? planine grupisane u planinsku masu, a ređe se javljaju usamljeno. Nemaju određeni pravac pružanja. Između ovih planina su kotline, međusobno povezane klisurama.Dna kotlina prekrivena su jezerskim i rečnim sedimentima.) Srpsko-makedonska masa obuhvata S i SE deo Srbije. -KRAJEVI: 1)DOLINA S MORAVE S Morava nastaje od Binačke Morave i Preševske Moravice u selu Radojevac? kod Bujanovca. Duga je 295km, a ušde joj je u selu Đunis kod Stalada, gde se spaja sa Zapadnom Moravom i čini Veliku Moravu.

-GEOLOŠKA GRAĐA STENA:-krečnjak i dolomit 65% -peščar. Uzroci intenzivne erozije jesu planinski reljef.) 2)KRAJ E OD JUŽNE MORAVE Oblici reljefa su nastali u prvoj orogenezi kao mlađe venačne planine. što dovodi do čestih poplava.Najjužniji oblik reljefa je Preševska povija. Jablanička u slivu gornjeg toka reke Jablanice.) -OROGENEZA: Nastali su pre 60 miliona godina. Vlasotinačka. Kotline: Toplička. Strešer. dugačak oko 700km. Veternica i Pusta reka. koja se prostire do ulaska Južne Morave u Staladku klisuru kod sela Đunisa. Prema severu je Grdelička klisura duga 30 i duboka 550m. Surdulička. talože nanose u rečnom koritu i izdižu njegovo dno. drugom orogenezom. Besna kobila. Naziv potiče od imena planine Dinare. na granici BIH i Dalmacije. Rodopi se prostiru S od Zaplanske i Lužičke kotline. U njoj se stiče pet reka : Južna Morava i njene pritoke Vlasina. strme Grdeličke klisure. a široka 45km. na E doline Južne Morave.6 Njena dolina je kompozitna . Vardenik. Jablanica. prostiru se pašnjaci. Goljak. Preko niske (450-460m) i široke (5-6km) povije vode glavne saobradajnice ka Makedoniji i Sredozemlju. Najviša je Besna kobila. a samo mestimično ima goleti. između Skopske Crne gore i Rzjena.sastoji se od kotlina koje su povezane klisurama. Povija predstavlja sniženo razvođe između 2 rečna sliva. DINARIDI: GEOGRAFSKI PREGLED (Zapadna zona venačnih planina) -POLOŽAJ I PROSTIRANJE (Dinaridi ili zapadna zona zahvata širok i dug pojas venačnih planina od Apla do Grčke. Vidojevica. u kojima ima i kadmijuma. Planine: Doganica?. duga 50km. Stanovništvo se tu bavi zemljoradnjom. šumarstva. Čemernik i Ruj. Prema ušdu dolina se nastavlja kroz Niško-aleksinačku kotlinu. Stanovništvo se najviše bavi povrtarstvom.Majdan.Sokolovica?. Planina je bogata rudama olova i cinka. vulkanske stene 35% . 3)KRAJ W OD JUŽNE MORAVE Nalazi se između Kosovsko-metohijske kotline i Kopaonika na W. Pasjača. šibljem i prilično bujnim pašnjacima. Ona spada u najvede kotline u našoj zemlji. Na njima je kao i na susednoj planini Vardenik u prošlosti bilo na ispaši na desetine hiljada grla sitne i krupne stoke. Veliki i Mali Jastrebac. U njoj su smeštena 2 manja naselja Predejane i Grdelica. To je srpski PENDŽAB. a u drugoj orogenezi ovaj reljef se razlomio i spustio duž geosinklinala gradedi Rodopske planine i kotline. a na N dolina W Morave. u ovom slučaju Crnomorski-S Morava i Egejski-Vardar. Planine: Kukavica. Vode koje posle kiša i topljenja snega naglo nadolaze spiraju zemljište. seče šuma i obrađivanje strmih terena. Najjužnija kotlina je Vranjska duga 30km a široka 6km.Svojom bogatom prirodom pruža mnoštvo uslova za razvoj stočarstva. Ona se eksploatiše u rudniku "Blagodat". Sliv Južne Morave je područje Srbije sa najizraženijom erozijom. Radan. Pdinja je mali kraj koji se nalazi u gornjem toku istoimene reke sa centrom u Trgovištu. Dukat. srebra i bakra.) Kotline: Bosilegradska. N od klisure nalazi se Leskovačka kotlina. (One su najvedim delom pod šumarcima. (Tu su još Pečenjevačko i Mezgrajsko suženje i Brestovačka kotlina. U Vranjskoj banji su termalne vode. kada su se u W zalivu Tetisa pod uticajem bočnih sila izdigli morski talozi. rudarstva i turizma. najplodnije poljoprivredno područje u S Pomoravlju. Iznad gornje granice bukovih šuma koja je i do 1750m.

u graničnom pojasu prema Albaniji i Makedoniji. Iz jezera ističe reka lim. Komovi i Visitor. Račvaju se u dva venca: -prvi čine:Đeravica (najviši vrh Srbije. laporca i gline): Cer i Vlašid. Na Prokletijama je u ledeno doba bilo najviše lednika. Kroz Crnu Goru. Jablanik. a u višim delovima prava postlednička vegetacija.ŠARSKE PLANINE Šarske planine su grupa visokih venačnih planina koje se samo manjim delom nalaze na teritoriji Srbije. Boranja.PROKLETIJSKE PLANINE Predstavljaju najkrševitiju i najnepristupačniju planinsku grupu u Evropi.DINARSKE PLANINE Prostrana planinska grupa koja se na N prostire do S oboda Panonskog basena. Na njihovim mestima su gornji tokovi Lima. Ibra. Najvedi deo Šar planine se nalazi u Makedoniji. Tu je nađen i runolist. prokletijski lanci se nastavljaju planinama Maglid.. Medvednik. Albanijom.Prokletijske planine 3.Starovlaško-raška visija 5. Obuhvataju Šar-planinu. koja narod naziva "gorske oči".Kopaonik sa dolinom Ibra 6.Dinarske planine 2. Flišne planine (izgrađene od flišnih stena. Njihovi venci se pružaju u različitim pravcima kroz N Albaniju. 2. karstna polja. peščara. a u ledničkim jezerima retke vrste riba i vodozemaca. vrtače. U podnožju Visitora je Plavsko jezero koje je formirao najduži lednik na Balkanu (dug oko 33km). Njihova visina se smanjuje od S ka N. a na S i W do granice sa Makedonijom. Crmom Gorom i BIH. Izgrađene su pretežno od krečnjaka i ispresecane uzanim rečnim dolinama strmih strana koje često imaju izgled kanjona.7 -KREČNJAK=KARSTNI OBLICI RELJEFA: škrape. uvale. Šume su nastanjene najređim vrstama divljači -ris. Hajla.Kosovska i Metohijska kotlina 1. Maljen i Suvobor. -NEPROPUSTLJIVE STENE=ŠUME I SUVATI -FORMIRANJE REČNIH DOLINA-reka Lim ima kompozitnu dolinu (smenjuju se kotline i klisure) U sastav Dinarida ulaze: 1. mekih i rastresitih. Planine NW dela centralne Srbijenazivaju se rudne jer su bogate rudama: Gučevo. Prokletije su jedinstven park prirode. Njihov pravac pružanja je NW-SE. Maljen i Suvobor predstavljaju nastavak rudnih planina Bosne. brežuljkasto i ravničarsko zemljište S oboda Panonskog basena. Ona je smeštena . Ima i dosta ledničkih jezera.Šarske planine 4. Crnu Goru i krajnji SW deo Srbije. Sokolske planine. Na njima ima retkih alpskih vrsta cveda. 3. brdovito. Na N postepeno prelaze u niskoplaninsko. U njemu dominiraju Šumadijske planine.okružena je golim stenama i mnogobrojnim jezerima sa prekrasnom bojom vode koja se menja sa promenom položaja Sunca)i Bogidevica -drugi:Čakor. To je "divlja" i teško pristupačna planina. na E do Srpsko-makedonske mase. Prokletije se u Srbiji prostiru do W i N ivice Metohijske kotline. Obrasle su šumama i pašnjacima. Žljeb i Mokra gora. Pedke i Dečanske Bistrice. Zeleni pojas čine Povlen. Žuti kamen. koje pripadaju Dinaridima. Jagodnja. Paštrik i Koritnik koje delimično okružuju Kosovsku i Metohijsku kotlinu. koje se sastoje od peska.

Na Šar-planini ima ledničkih jezera. One su raščlanjene dubokim dolinama Lima. Sjenička. tredim planinskim vrhom po visini u Srbiji.8 između Kačaničke klisure. visoka 1100-1250m. Prostire se između Kopaonika. Golijske Moravice. Na više mesta postoje nalazišta lignita. Šarskom bilom. mermera i antimona. Raške i Studenice. Kopaonik je jedna od najvedih planina u Srbiji. ali ima dosta i krečnjaka. Željin. Granica se proteže preko nekoliko vrhova . Srpsko-makedonske mase na E i Kosovske kotline na S. a široko prosečno 15km. Bajina Bašta. valovske doline i morene. Vede kotline su: Novopazarska. 5. Starovlaško-raška visija sastoji se uglavnom od nepropustljivih stena. Golija i u okuci Ibra je Rogozna. Kopaonik obuhvata 2 dela:a)prostranu visoravan poznatu kao Ravni Kopaonik. Prijepoljska i Ivanjička. Raška obuhvata sliv srednjeg Ibra i slivove njegovih levih pritoka Raške i Studenice. Pre svega zbog reljefa. Peštersko polje je najviše karstno udubljenje u Srbiji. rekama raščlanjenih visoravni dižu se izolovane i prilično zaobljene planine visoke 1300-1800m: Tara. Goč i Stolovi. dok su im neki delovi širokih i blagih strana. Jelica. Leti je obraslo bujnom travom i gustim ševarom. Čemerno. Priboj. njegov deo u Srbiji. Rzava. Murtenica. a oko 35% obraslo je četinarskom i bukovom šumom koje se eksploatišu. Kosovske i Metohijske kotline u Srbiji i Pološke i Skopske kotline u Makedoniji. Ranije ime vrha . Mučanj. Za vreme ledenog doba na njima je bilo lednika. Mileševa. Za Sjeničku kotlinu je karakteristična temperaturna inverzija = pojava da temperatura raste sa porastom nadmorske visine. i glavno bilo s Pančidevim vrhom (2017m). Planine obiluju potocima i rečicama. Doline ovih reka negde su klisure. botaničaru svetskog glasa. a negde kanjoni. olova i cinka. 4. Travni (suvatski) pojas dugačak je oko 80km i širok 4-5km. od 40km. Nova Varoš. Zlatibor. gornjeg Ibra. u slivu Uvca severno od Sjenice i slivu Moravice.KOPAONIČKE PLANINE SA DOLINOM IBRA Kopaonička grupa planina smeštena je između doline Ibra na W. Najviši vrh Šar-planine je Bistra 2651m. Ali i pored toga oko 50% njene površine pokrivaju pašnjaci i livade (pa se stanovništvo bavi stočarstvom-kozarstvo i ovčarstvo). Dugačak je 75km. od granice sa Albanijom. Značajno je i vodarstvo. prolazi deo granice s Makedonijom. Crni vrh 2585m i Ljuboten 2498m.Suvo rudište kao i naziv Kopaonik potiču od davnašnjeg rudarstva.Vodene snage reka. STAROVLAŠKO-RAŠKA VISIJA Pripada Dinaridima. Tutinska. Zapadne Morave na N. od kojih se neke u vedem delu godine pune otapanjem snežnika. na Šari su u prošlosti iskrčeni veliki kompleksi šuma. Uvca. Posebnu prirodnu celinu i visoku kotlinu u N delu Starovlaško-raške visije predstavlja Dragačevo. ima u srednjem delu. manastiri Studenica. a zimi prekriveno debelim snežnim pokrivačem. U građi Šarskih planina učestvuju stare nepropustljive stene i krečnjaci.. ovde je nastao starovlaški ili potpuno razbijeni tip sela. Stari Vlah. Javor. NE dela Crne Gore i SE Bosne. U reljefu se ističu prostrane blago nagnute ili zatalasane visoravni ili površi visine od 800-1200m. Mogu imati dužinu i 5-6km. Sada su Šarske planine nejvedim delom pokrivene pašnjacima i livadama i šumama. Rogozne. prostire se uglavnom između Drine i Lima na W i izvorišnih krakova Raške i Studenice na E. SW od Sjenice je Pešterska visoravan. Sa tih manjih. Pruža se u pravcu N-S.Da bi se povedale pašnjačke površine.. Vrh je dobio naziv po Josifu Pančidu. visine oko 1700m. . još iz srednjeg veka. na visini vedoj od 2500m. Ona je najvedim delom od krečnjaka. Dobila je ime po mnogobrojnim pedinama i jamama. Prijepolje. Pašnjaci Šar-planine smatraju se najbogatijim pasištima u SE Evropi. koji su ostavili cirkove. Njeno bilo (greben) dugačko je 95km. Njoj pripadaju Kopaonik. snažni severni vetrovi pa podseda na sibirske ravnice. Ravna planina. Najvedi grad Novi Pazar. Najvedu širinu.. pa oskudeva u vodi.Sopodani Starovlaško-raška visija se najvedim delom sastoji od krečnjaka.

"Dolina banja".. Čičevice. Odatle prema N. SW od Kraljeva u kome je. a široka 10-15km. Pavlice. Gradca. Bogutovačke. a samo manji deo pašnjacima.) Nalazi se na nadmorskoj visini od 510-570m. magnezit. Obuhvata gornje i srednje delove sliva Kline.. Reljef podseda na Šumadiju. kako se pretpostavlja. (Prostire se ka Metohiji. 4. a duboka 550m. peščari.) -KRAJEVI: 1. Šume se nalaze do 1900m. Goljaka. bakar.) -GEOLOŠKA GRAĐA: morske taložne stene. I ove planine su bogate izvorima i potocima. zbog Mataruške. prema NW nastavljaju planine srednje visine: Željin. osim krečnjaka i škriljaca ima i vulkanskih stena. Jezerske i Žar-planine. (obuhvata Gnjilansku kotlinu i njene obodne krajeve.DRENICA=sastoji se iz srednje visokih planina razdvojenih kotlinicama. leve pritoke Belog Drima.pri nabiranju Dinarskih i Šarskih planina. cink. U ovom delu doline Ibra na više mesta ima kamenog uglja. Jošaničke. kobalt. Od granice sa Crnom Gorom do Kosovske Mitrovice.9 Kopaonik predstavlja najvedu vulkansku masu u Srbiji. vulkanske stene. boravila srpska vojska pre Kosovskog boja. Postvulkanske pojave=najvedi termalni izvori pretvoreni su u banje. između Kraljeva i Raške. Žegovca. leve pritoke Sitnice.)Na okolnim planinama. Ističu se Drenačke planine.Dužine 84km.Veliko Kosovo na S (Povezani su dolinom Laba. preko kojih se nalaze jezerski sedimenti (posle stvaranja dugo su bile pod jezerima). 2. Dno kotline je ispunjeno morenskim materijalom koje su taložili Šar-planinski lednici. )Središte je Gnjilane.KOSOVSKO POMORAVLJE-obuhvata slivove E reka . Izvorišni deo ulazi u sastav crnogorskih planina. a u višim delovima su pašnjaci i livade. dolina Ibra pripada S delu Starovlaško-raške visije i najsevernijem delu Kosovske kotline. uglavnom su pokrivene šumom.= 3."Dolina jorgovana" koje je u njoj zasadio Uroš I Nemanjid. Studenice. kod Zvečana i PrištineVeletin i Mrkonjski vis. Dolina Ibra ima znatno prostranstvo.KOSOVO POLJE:-Malo Kosovo na N . Ostataka vulkanskih kupa ima u okolini Kosovske Mitrovice. Dugačka je oko 40km. (Nastala je 2. Goleša. Kopaonika. Po visini i reljefu deli se na Gornju i Donju Drenicu.orogenezom tektonskim spuštanjem duž raseda geosinklinala.KOSOVSKA I METOHIJSKA KOTLINA -KOSOVSKA KOTLINA: -POLOŽAJ:(meridijanskog je pravca pružanja.. krečnjaci. Oivičena je Srpsko-makedonskom masom i Dinarskim planinama.Raznovrsno rudno bogatstvo: gvožđe. Veoma je bogat vodom zbog vododržljivih stena. olovo. Poznata je i pod nazivima "Dolina istorije" zbog srednjevekovnog grada Magliča. Smeštena je na 1710m nadmorske visine. Teritoriju Drenice presecaju važne saobradajnice. Na Kopaoniku se nalazi najviša meteorološka stanica u Srbiji. Najduži je Sirinidki lednik dug 7km. i Drenice. Skopske Crne gore. grafit.SIRINIDKA ŽUPA (KOTLINA)-obuhvata srednji i gornji tok reke Lepenac. azbest. dolina Ibra čini istočni produžetak Starovlaško-raške visije i granicu prema Kopaoničkim planinama. Prostire se između Šar-planine. Na padini Kopaonika na 700m nadmorske visine leži Lukovska banja. U građi Kopaoničkih planina učestvuju stene različite starosti i odlika: granit. 6. Klisurom prolaze važne saobradajnice . a na površini nataloženi rečni nanosi. Goč i Stolovi. po obodu kotline.. najviša banja u Srbiji. U dolini Ibra ističe se Ibarska klisura. Na Kopaonik se. magnezita i drugih ruda... .. Crnoljeve. Na sve strane teku potoci i potočidi. Biljni svet Kopaonika je bogat. zatim manastira Žiče.

Desni krak teče u Lepenac. nalazi se Jezerska planina koja predstavlja hidrografski čvor Srbije. Čičavica. između kojih se nalaze lako prohodni prevoji pa ove dve kotline čine jednu geografsku celinu. sve druge reke su njegove pritoke. Nastaje iz karstnog vrela Radavačke pedine na planini Rusoliji.) . Crno more. saobradajno značajnija. Kosovska Mitrovica. Vedi gradovi:Priština. Naziv je dobio po brojnim pedinama koje se nalaze na strani Prokletija pored grada. koja je duga 23km a duboka 1km. Dunav. Egejski sliv. a u blizini grada je i manastir Dečani.) -METOHIJSKA KOTLINA : METOH= CRKVENO IMANJE na grčkom (Naziv kotline jer su mnoga sela Metohije u srednjem veku bili metosi-crkvena imanja brojnih manastira i crkava. Okružena je Šarskim i Prokletijskim planinama. (U Metohijskoj kotlini na više mesta ima hroma. nikla. Njena bifurkacija je veštačka. Od gradova još Prizren i Đakovica. W Moravu. Ibar. kobalta. Vardar. Na dužini od 13km ima 12 vodopada. Sa ove planine voda otiče u 3 morska sliva: Nerodimkom u Crno i Egejsko more.) BIFURKACIJA= pojava račvanja reke i njeno oticanje u dva sliva. Metohijska kotlina je najveda kotlina u Srbiji. Uroševac. zajedno sa Vojvodinom predstavlja najplodniji deo Srbije. Gnjilane. Reka Miruša s kanjonom i više vodopada i jezera naziva se "metohijske Plitvice". Pedka i Dečanska Bistrica teku valovima koje su ranije usekli lednici. ali znatno šira. SW od Uroševca. (Kosovska kotlina je bogatija rudama od Metohijske.veka. a Toplugom u Jadransko.)Ista kao i kod Kosovske kotline. ) GEOLOŠKA GRAĐA: morske taložne stene.)Kroz nju prolazi pruga i drum koji povezuju Kosovo i Skoplje. veda i toplija.10 (Na obodu Kosovske kotline. KAČAK=odmetnik (reč turskog porekla. Bifurkacija Nerodimke je na planini Crnoljevi. Levi krak teče u Sitnicu. Goleš i Crnoljeva. (Dno kotline leži na 350-450m nadmorske visine. Pruža se uporedo sa Kosovskom. ) Pedka Bistrica teče kroz Rugovsku klisuru. Mesto bifurkacije se naziva Drvanjska glava.Blago je nagnuta prema S. lignita i dr. (Nastala je 2. do Metohije dopiru klimatski uticaji Jadranskog mora. usečena između Šare i Skopske Crne gore.orogenezom tektonskim spuštanjem duž raseda geosinklinala. Metohijska je niža. nalazi se Pedka patrijaršija. Najvedi grad je Ped. Njen severni krak storen je ljudskim radom 70ih godina 19. a na površini nataloženi rečni nanosi. preko kojih se nalaze jezerski sedimenti (posle stvaranja dugo su bile pod jezerima). Kačanička klisura Lepenca duga 24km i do 1000m duboka. barita. od koje je niža. Manastir Gračanica. Veliku Moravu. Ispred ulaska u Rugovsku klisuru. Preševska povija: ? razvođe između dva sliva. preko Albanije.pri nabiranju Dinarskih i Šarskih planina. Dolinom Drima. Nju i Kosovsku kotlinu razdvajaju niske Dreničke planine. Beli Drim je jedini rečni sistem Metohije. krada.

u vidu luka preko Dunava. planine Ruj i Lužničke i Zaplanjske kotline na S. Prostiru se prema S do linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina. Karpatske planine pored Dunava su Miroč i Deli Jovan. Na početku i na kraju njegovog pružanja izdižu se kupasti vrhovi. Na E delu grebana je viši. Na krečnjačkim terenima česti su karstni oblici oblici reljefa: škrape.Planine sa šumama i pašnjacima.11 KARPATSKE PLANINE I KOTLINE (Karpatsko-balkanske planine ili istočna zona venačnih planina nalazi se u E delu Srbije. Posebno je strma njegova E strana. Tupižnica i druge. koji se prostiru u E Srbiji. Na W se prostiru do Velike Morave. To su niske i srednje planine. One su ogranci S Karpata. Kučaj.. od kojih nijedna ne dostiže visinu od 1600m. Njihove najdeblje naslage su na Kučaju i Beljanici. S od Dunava . Unjemu izdvajamo planinsku regiju: Karpatsku i Balkansku.Nastanak magmatskih-vulkanskih stena vezan je za nekadašnje vulkanske aktivnosti. Nabiranje je pratila vulkanizacija. Beljanica. naročito podmorskih vulkana. to je pouzdani znak da de tog dana biti kiše. Između planina su kotline. vrtače. strmo izdignut između Crnorečke i Sokobanjske kotline. i Donjodunavske kotline: Ključ i Negotinsku krajinu. Dešava se da leti u celoj Crnorečkoj kotlini i podgorini Rtnja pada kiša. Prostire se između Dunava na N. koji se prostiru u E Srbiji. Mrki i kameni ugalj. koji se dužinom od 7km pruža pravcem W-E. gvožđa i nekih retkih metala. uvale(su ređe) i pedine. Na W se prostiru do Velike Morave.) -NASTANAK I POLOŽAJ: (Nalaze se u E delu Srbije. Rtanj.Od tvrdih peščara pravi se vodenično kamenje. kada su se pod uticajem bočnih pritisaka izdigli morski talozi. S od Dunava . One su ogranci S Karpata. nastavljajudi se iz Rumunije. Iz Srbije se nastavljaju na planine u Bugarskoj. Na njoj i Beljanici su najdeblje naslage krečnjaka. u vidu luka preko Dunava. Karpatske i Balkanske planine nastale su pre 60 miliona godina drugom orognezom kada su se u E zalivu Tetisa pod uticajem bočnih pritisaka i endogenih sila izdigli morski sedimenti. nastavljajudi se iz Rumunije.) . Rtanj omogudava prognozu vremena za okolni kraj.) -GEOLOŠKA GRAĐA STENA: a)krečnjak b)peščar:-mek -tvrd c)vulkanske stene (U dalekoj prošlosti ovde su se u plitkom moru taložili rečni nanosi sa susednih delova kopna. a na E do granice sa Bugarskom. a dalje ka S pružaju se Homoljske i Majdanpečke planine. srebra.) -RELJEF: 1)PLANINE:-E venac -W venac ((Nalaze se u E delu Srbije. Najupadljivija planina Karpatske i čitave E Srbije je usamljeni Rtanj. Srpsko-makedonske mase uz Južnu i Veliku Moravu na W. Kasnije su ovde u dubljem morskom basenu nataložene debele naslage krečnjaka. Nastale su pre 60 miliona godina drugom progenezom iz E zaliva Tetisa. Prostiru se prema S do linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina. Za vulkanske stene vezana je pojava ruda bakra. kupasti vrh Šiljak-1560m. To je u celini masivni krečnjački greben. Pošto se kupasti Šiljak izdiže visoko iznad okoline. a da istovremeno na Šiljku sija Sunce. Prostranstvom se ističe planina Kučaj. Kada se uz strane Rtnja penju gusti oblaci. i granice prema Bugarskoj na E. stvarajudi tako peščare.

i Brze Palanke. Negotinska krajina i Ključ čine W deo Vlaško-pontijskog basena. Između planina su kotline. Predstavlja najnižu nadmorsku visinu u Srbiji od 18m. vodarstvom i vinogradarstvom. 1833.) 3)VULKANSKE KUPE:-Tilva Nagra -Tilva Roša .KLJUČ 2. Oivičena je istočnom podgorinom Miroča. U Ključu je to Kladovo. Velikog grebena i Deli Jovana. kao što su Miroč i Deli Jovan. u obliku je ključa. granicom prema Bugarskoj. Ceremošnja i Dubočka kod Kučeva. Majdanpek. u podnožju Rtnja je Boljevac.Tilva Minja 4)PEDINE: (Pedine predstavljaju podzemni karstni oblik reljefa.) . a sastoji se od živog.) -POSTVULKANSKE POJAVE=BANJE (Brestovačka banja kod Bora. vodi put iz Pomoravlja ka dolini Timoka.12 2)KOTLINE: (Karpatske planine su raščlanjene kotlinama i klisurama. preko prevoja Stolice. u unutrašnjosti-Bor.godine. počinje vedi priliv doseljenika iz Crne Gore. One u sitnom pesku i šljunku nose mnogobrojna zrnca i listide zlata.Tilva Bora . Gamzigradska banja kod Zaječara) (Neke planine. Varošice: pored Dunava-Golubac i Donji Milanovac. Ključ i Negotinslka krajina su pokriveni morskim i jezerskim talozima. Negotinska krajina je vinogradarski rejon.Kotline predstavljaju područja s intenzivnim ratarstvom.veka bile su potpuno nenaseljene. Crnorečka. Pont (Crno more) je zahvatalo Vlašku niziju i današnje Crno more i Kaspijsko i Aralsko jezero.. Dunavom i Vratnjanskom rekom.. sve do polovine 19. DONJODUNAVSKE KOTLINE: 1. Negotinska krajina se nalazi u NE delu centralne Srbije. Prečka reka. Mlava. najdubljeg i najužeg dela Đerdapske klisure. kada su se pod uticajem bočnih pritisaka izdigli morski talozi. Nastale su pre 60 miliona godina drugom progenezom iz E zaliva Tetisa. Timok. Ravanička kod Duprije.) BALKANSKE PLANINE I KOTLINE -(NASTANAK I POLOŽAJ): (Prostiru se S od linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina do planine Ruj i Zaplanjske i Lužničke kotline na S. Najinteresantnije su: Resavska kod Despotovca. Kučevo i Žagubica. Klisure: Đerdapska-njome prolaze saobradajnice koje povezuju Panonsku i Vlašku niziju. Makedonije i s Kosova. preko kojih su nataloženi nanosi reka i vetrova. a prostire se između Kazana. na W do Srpsko-makedonske mase uz S Moravu. Vede kotline su: Zviška ili Kučevska. u dolini Timoka-Zaječar i Knjaževac. pokretljivog peska. Zaječarska. Vedina reka u E Srbiji su zlatonosne. Od Rama prema Radujevcu prostire se 20km duga Ramska peščara. Značajnije su Pek. Bogovinska kod Boljevca. na E do granice sa Bugarskom. Knjaževačka. Zlotska (Lazareva) kod Bora. Čestobrodicom. Posle oslobođenja od Turaka. koji je u geološkoj prošlosti bio pod morem. Resava i dr. Homoljska ili Žagubička.NEGOTINSKA KRAJINA (Ključ se širi iz okuku Dunava. Gradsko središte je Negotin. a zatim pod jezerom. a na E u Donjem toku Dunava su Donjodunavske kotline Ključ i Negotinska krajina.

Geološka građa peščar i krečnjak?. Svojom visinom i prostranstvom ističe se Stara planina. koja se sastoji od više lučnih venaca. Ona je krajnji W deo planine Balkan. a viši su pod pašnjacima.. . Device i Ozrena. Svrljiške planine. u knjizi piše 350m.13 -(GEOLOŠKA GRAĐA):-krečnjak i peščar-Na Staroj planini debljina peščara iznosi preko 1000m. Naslage peščara debljine i do 1300m. Zbog krečnjaka prisutni su kraški oblici reljefa-škrape. -SIDEVAČKA KLISURA=duga je oko 18km i duboka do 550m?. najvedim delom goli. -ODOROVSKO POLJE= E od Pirota. Najvede naselje u klisuri je Sidevo. U SE ogranku ove planinena visini 1200-1300m NV je visokoplaninska POVRŠ VALOŽJA (dužine oko 90km)=obrasla travnim formacijama. Niška i Zvonička. Kroz klisuru prolaze saobradajnice Niš-Pirot-Sofija. Ozren.) . Jedino karstno polje u Karpatsko-Balkanskom predelu. Zaplanjska-između Suve planine i Babičke gore. N od Nišave-Tresibaba. Najviši vrh je Midžor. suvati=visokoplaninskim pašnjacima. Lužnička. usekla Nišava. U dolini Nišave je Pirot poznat po kačkavalju i dilimarstvu. Izraziti kraj ovčarstva. vrtače i uvale. poznato po velikom vinarskom podrumu. Stara planina se pruža pravcem NW-SE i dugačka je 90km. -(PLANINE):(Stara planina. koja se pruža u Bugaraskoj do reke Iskr.Niži delovi obrasli su šumama. Kao i druge Balkanske i Karpatske planine od davnina poznata po pašnjačkom ovčarstvu. Krečnjačke naslage na Suvoj planini su do 600m debljine. -(KOTLINE):(Sokobanjska-između Rtnja. Devica. (Nju je u krečnjačkim stenama između Niške i Belopalanačke kotline.) (Poznatije banje u ovom kraju su Sokobanja. Pirotska i Belopalanačka-kao delovi kompozitne doline Nišave.POVRŠ VALOŽJA: S od Nišave pružaju se krečnjački venci Suve planine. Suva planina i dr.

Najpouzdanije jednodnevne prognoze i do 3 dana. u 17.Duže od 3 dana nisu pozdane zbog čestih promena u kretanju vazdušnih masa. 1. 14. snežno.RADIJACIJA predstavlja količinu energije koju Zemlja otpusti u atmosferu. Iz oblaka (visoke) padaju kiša. -TERMIČKI GRADIJENT predstavlja ravnomerno opadanje temperature na svakih 100m nadmorske visine za 0. Srednja dnevna temperatura vazduha izračunava se na bazi tih merenja i dvostruke vrednosti t vazduha za 21h.oblačnost i magla (Vreme predstavlja trenutno stanje atmosferskih pojava na određenoj teritoriji. a sporije travne površine.5 stepeni C. 4.Međunarodna meteorološka služba osnovana 1873. 3. vetrovito itd.INSOLACIJA predstavlja količinu enerije koju Zemlja prima od Sunca. Meteorologija predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem vremena. Vremenski element koji je u datom vremenu najizraženiji daje pečat vremena. kišovito. kada voda ne bi oticala i ne bi isparavala.insolacija 2.temperatura:-termički gradijent -temperaturna inverzija 4. a predviđanjem vremena se bavi meteorološka služba. inje i poledica.TEMPERATURA predstavlja toplotno stanje vazduha. a Sunce je jedini izvor toplote. Sve oblasti kopna ne zagrevaju se podjednako. Na osnovu tihmerenja izrađuju se karte izotermi. a u planinskoj regiji 1900 sati godišnje. Zato vreme može biti: sunčano. a najviše oko 14h. Ona zavisi od zagrevanja Zemljine površine. ali se brže i hladi. doba dana i godine. Najniže temperature su pred izlazak Sunca. Neposredno na površini formiraju se rosa.PADAVINE su svi oblici izlučene vodene pare koji dospevaju na Zemljinu površinu. Vreme je složena pojava i sastoji se od više elemenata. Najbrže se zagreva golo stenovito i peskovito. i 21h.padavine:-visoke -niske 5. Linijama-izotermama povezuju se mesta s jednakim mesečnim ili godišnjim temperaturama. Dobijena vrednost se deli sa 4.Insolacija u Panonskoj niziji iznosi 2400 sati godišnje. U meteorološkim stanicama obavlja se tri puta dnevno. Kišomer predstavlja aparat kojim se meri količina padavina izmerena u milimetrima. sneg i grad.- 14 KLIMA - -VREME VREMENSKI ELEMENTI: 1. . Broj mm predstavlja dubinu sloja vode koja bi se na zemljinoj površini stvorila za određeno vreme (1 godina). slana. Istom količinom energije kopno se 2-3 puta brže zagreva od vode.pritisak:-normalni -visok -nizak 7. Npr. Temperatura vazduha meri se termometrom.vetrovi:-stalni -periodični -povremeni 6. 2.radijacija 3. kao i podnožja i niže planinske padine od viših. Temperatura vazduha zavisi od upadnog ugla Sunčevih zraka. za Beograd =660mm vodenog taloga=660l/m kvadratni. -TEMPERATURNA INVERZIJA predstavlja pojavu da sa porastom nadmorske visine i temperatura raste. a najsporije predeli pod šumama. Tipovi vremena su određena kombinacija elemenata. Najjužniji predeli Srbije topliji su od najsevernijih.

pri spuštanju se sve više zagrevaju i Panonskoj niziji donose manje padavina. Kada naiđu iznad Dinarskih planina. Godišnja razlika u pritisku između najviših i najnižih delovas Srbije iznosi oko 270mb. donosedi hladno i suvo vreme. izuzetno i 27 dana. Ona duva u zimskom periodu godine i to na mahove 2-3 dana ili 2-3 sedmice. s tim što se količina padavina idudi prema E smanjuje. niži tereni Peripanonske Srbije. Temperature mogu biti visoke i niske. Na Zemljinu površinu donose stabilno vreme bez padavina. Tople i suve vazdušne mase koje struje iz Sahare prema N. Samo planinski krajevi Srbije primaju više padavina. donosi pretežno suvo vreme i ubrzava isparavanje. gde ka SW vazdušni pritisak postepeno opada. Padavine našoj zemlji donose uglavnom W vetrovi sa Atlantskog okeana. zimi. one se izdižu.. v)planinska oblast . hlade i izlučuju padavine. Na Zemlju donose vrlo nestabilno vreme i padavine. a severni deo Bačke i Banata. Prodirudi dalje na u unutrašnjost Balkanskog poluostrva. Košava je povremeni=lokalni vetar koji duva najčešde u E delu Panonske nizije. pa otuda i naziv -polarni (istočni) duvaju u polarnim GŠ -pasati i antipasati duvaju od povratnika ka Ekvatoru Periodični vetrovi: -monsuni kišni i sušni Povremeni=lokalni vetrovi: -košava -vardarac -jugo (S i SE vetar. Najveda je u maju i junu. 5. b)oblasti koje imaju manje od 1000mb . Zimi često prodiru hladne vazdušne mase (severni) iz Sibira i sa Arktika. . a leti sveže i lepo) Atlantski okean udaljen je od naše W granice oko 1800km. pa se i količina padavina idudi prema E smanjuje. slapovit i jak vetar sličan košavi. 0m NV i t=0 stepeni C iznosi 1013 milibara -Visok vazdušni pritisak je pritisak iznad 1013 milibara -Nizak vazdušni pritisak je ispod 1013 milibara U našoj zemlji mogu se izdvojiti tri velike oblasti s različitim vazdušnim pritiskom: a)oblasti koje imaju više od 1000mb .planinski delovi imaju znatno niži pritisak. primaju iznad Sredozemnog mora veliku količinu vlage. 6.niži tereni u ostalim delovima Srbije. dolina Velike i delom Južne Morave i Zaječarska kotlina i manje od 600mm.N nizijski delovi. Košava je suv i hladan vetar. Vodena para koju oni nose najviše se kondenzuje i izlučuje iznad Dinarskih planina i Alpa. Anticiklone (A) predstavljaju oblasti visokog vazdušnog pritiska.VETROVI predstavljaju horizontalno kretanje vazdušnih masa. ovi vetrovi donose sve manje vodene pare. duva sa mora prema kopnu. leti se retko javlja) -bura (duva sa Dinarskih planina prema moru više u zimskoj nego u letnjoj polovini godine. Ako pređu preko Dinarskih planina.Ovaj vetar dopire do Subotice na N. Juničke planine 1417mm/m kvadratni. Najvedi deo Srbije prima manje od 800mm. između 800 i 1200mm. Niša na S i Šida na W. a najmanja u februaru i oktobru. Sa njega stalno duvaju W vetrovi. Timočka i Negotinska Krajina. iz oblasti visokog ka oblastima niskog vazdušnog pritiska.VAZDUŠNI PRITISAK predstavlja svojom težinom pritisak vazduha na Zemljinu površinu. koji donose tople i vlažne vazdušne mase. Veliko Pomoravlje. Stalni vetrovi: -zapadni duvaju između povratnika i polarnika na obe hemisfere. Najviše kod Prokletija. dolaze sa W. -Normalni vazdušni pritisak na 0 ili 45? stepeni GŠ.15 U Srbiji je prosečna godišnja količina padavina oko 670mm. Zimi donosi hladno i vedro vreme. obično po više dana. Ciklone (C) predstavljaju oblasti niskog vazdušnog pritiska.

46st 11` NGŠ. a u toku zime odaje do 16 puta više toplote od iste površine kopna. Srbija se nalazi u severnom umerenom toplotnom pojasu na 41st 53` . .4%. od 0 do 10/10.RELJEF: -PRAVAC PRUŽANJA PLANINSKIH VENACA: Kretanje toplih vazdušnih masa sa Jadranskog i Egejskog mora prema unutrašnjosti zemlje umnogome sprečavaju planinski venci W i S od teritorije Srbije. Ako nema oblaka. preko teritorije Makedonije prodire uticaj Egejskog mora.8%. Sa porastom GŠ klima postaje hladnija.Istovremeno preko Panonske nizije u našu zemlju zimi prodiru hladne vazdušne mase sa N i NE. Tada se na planinskim vrhovima zadržava sneg.) -KLIMA: (Klima predstavlja prosečno stanje vremenskih elemenata u jednoj oblasti za vreme od 30-40 godina. preko Albanije. Apsolutna vlažnost vazduha pokazuje koliko g vodene pare sadrži 1m kubni vazduha. vreme je oblačno.VLAŽNOST VAZDUHA predstavlja količinu vodene pare u vazduhu.predstavlja najvažniji klimatski faktor. Sa porastom GŠ menjaju se svi vremenski elementi. Planinska oblast ima veliku oblačnost-godišnje prosečno nebo je pokriveno oblacima blizu 6/10. Tokom poslednjih decenija apsolutna vlažnost vazduha u Beogadu tokom jula iznosi 13g/m kubni. Zbog različitog zagrevanja kopna i mora. oblačnost je 0 i tada je potpuno vedro vreme. Meri se higrometrom i može biti apsolutna i relativna. 8.GŠ 2.GŠ. jadranskosredozemni uticaju su znatno izmenjeni. unutrašnjost naše zemlje imala bi znatno topliju klimu. Delovanjem kopna. ) -KLIMATSKI FAKTORI: (Geografski uslovi koji određuju tj. Dolinom Drima. Barometar predstavlja aparat za merenje vazdušnog pritiska. a u podnožju planine cvetaju prve vodke. Najmanju godišnju oblačnost u Srbiji imaju Smederevo i Novi Pazar sa 4. 7. na putu do naših S krajeva. Zbog toga je u podnožju planine toplije nego na njenom vrhu.ali u krajnje S delove Srbije dolinom Vardara. 2.RELJEF:-PRAVAC PRUŽANJA PLANINA -NADMORSKA VISINA 3. Oslobađanjem toplote more zimi zagreva vazduh.8/10 vidljivog neba. a relativna godišnja 68. 3.16 Izobare predstavljaju zatvorene nepravilne krive linije koje povezuju mesta sa istim vazdušnim pritiskom.5/10. Da nije tih planina. Zato i postoje znatne razlike u klimi između predela na različitoj nadmorskoj visini. Relativna vlažnost vazduha pokazuje stepen zasidenosti vazduha vodenom parom i izražava se u %. kada ona iznosi 2-8/10.5 stepeni C. a ako je više od 8/10 vreme je tmurno. Na našim planinama to se najbolje vidi u prolede. Kada je oblačnost manja od 2/10 vreme je vedro. uslovljavaju klimu u pojedinim oblastima nazivamo klimatski faktori. Najvedu ima Ljubovija-81. a procenjuje se neinstrumentalnim osmatranjima ili odoka.) 1.klima postaje hladnija i oštrija a količina i učestalost padavina povedavaju se. i odvojena je planinskim vencima. U Panonskoj oblasti leti preovlađuje sunčano vreme. -NADMORSKA VISINA: Sa porastom nadmorske visine temperatura opada. Dinaridi sprečavaju prodor toplih vazdušnih masa sa Sredozemlja. more u toku leta akumulira.OBLAČNOST I MAGLA-oblačnost se izražava u desetinama vidljivog neba. Tako t vazduha s porastom visine opada na svakih 100m za 0. u Metohijskoj kotlini se oseda uticaj Jadranskog mora.UDALJENOST ILI BLIZINA MORA (1.UDALJENOST KOPNA OD MORA: Srbija nema izlaz na more. a najvedu Tekija -6. a topli vazduh struji i zagreva kopno.

Župni krajevi su topliji od okolnih krajeva. dok smanjuju brzinu vetrova. pa zato Vojvodina trpi od čestih i dugih suša. a zemljište se sasuši i ispuca. -ŽUPNA=KOTLINSKA . u Metohijskoj kotlini. Ima godina kada se i u ovim mesecima izluči malo padavina. Sirinidka župa.Dolinom Drima preko Albanije dolazi uticaj Jadranskog mora. Zime su hladne zbog okolnih planina koje su pod snegom. Stara i Maljen oko 1000mm.UMERENO-KONTINENTALNA a)ŽUPNA ILI KOTLINSKA 3. godišnji raspored je povoljan. Prosečna količina padavina iznosi oko 1000mm.a zime duge .KONTINENTALNA 2. Prolede je hladnije od jeseni. Odlikuje se umereno toplim letima i umereno hladnim zimama sa dosta snega. U središnjim delovima nizije grad je retka pojava. Jesen je toplija od proleda zbog insolacije i radijacije? Najveda količina padavina u Srbiji izmerena je u Juniku kod Dečana. a kada pada obodnim delovima nanosi velike štete. Krajem zime.zastupljena je u krajevima nižih planinskih predela koji su dobro zaklonjeni od hladnih vetrova. Odlikuje se toplim i dugim letima. Najviše padavina izluči se krajem proleda i početkom leta. Iako su količine padavina male od 500700mm.) -TIPOVI KLIMA: 1. toplih leta i male količine padavina klima Bačke i Banata ima obeležje kontinetalno-stepske klime. Šar planina 12001400mm vodenog taloga. U toku druge polovine leta vazduh se dosta zagreje i do 35 stepeni. Godišnja doba se ravnomerno smenjuju. U njima dobro uspevaju vinova loza i vode. kao i trajanje snežnog pokrivača.DA LI JE POVRŠINA KAMENITA ILI POKRIVENA VEGETACIJOM .SUPTROPSKO-JADRANSKA . Prolede i jesen su jasno izraženi. Količina padavina je različita.Goli tereni se u toku dana brže i više zagrevaju nego tereni obrasli šumom i travom. kotline u dolini Lima itd. U E delu preko 800mm dobijaju samo neke planine. Požeška i Metohijska kotlina.Odlike klime: topla i suva leta i hladne i oštre zime sa jakim mrazevima.vlada u Panonskoj niziji i na njenom obodu do 600m NV.je zastupljena u najvedem delu centralne Srbije do 800m NV. padavine iznose više od 800mm. pa visokoplaninski prevoji budu neprohodni. Uslovljena je položajem. Najviše padavina izluči se u maju i junu kad je to najpotrebnije usevima. To su obično kotline i delovi rečnih dolina . W od linije Šabac-Ped. Prolede i jesen ne traju dugo.basen Župe između Kopaonika i Jastrepca. Vrudine su najvede u Bačkoj i Banatu. -PLANINSKA KLIMA . Debeo snežni pokrivač zadržava se više od 150 dana. naročito orah. oštre i s mnogo snega. . . Zbog oštrih zima. posle jednog vetrovitog i kišovitog perioda sneg se naglo topi i ubrzo posle kratkog proleda dolazi leto.SUPTROPSKO-JADRANSKA (-KONTINENTALNA .zastupljena je u Metohijskoj i S delu Kosovske kotline. a E 500-600mm.je zastupljena iznad 800m nadmorske visine. Njene odlike su kratka i sveža leta. gde ima peščara. I jesen je kišovita. Šume povedavaju isparavanje.PLANINSKA 4. -UMERENO-KONTINENTALNA KLIMA . jer je Srbija udaljena i odvojena od mora planinskim vencima.17 4.

U našu zemlju Dunav utiše severno od Batine. talože materijal koji nose i grade mnoge sprudove i rečna ostrva (ade).) imaju vrlo male padove i široke doline blagih strana. Izvorište predstavlja mesto gde počinje vodni tok. Pošto se u Srbiji nalazi oko 1/4 plovne dužine Dunava. a ističe E od Negotina. nastale taloženjem rečnih nanosa po kojima se reka račva u mnoge rukavce.PROTICAJ predstavlja količinu vode u metrima kubnim m koja protekne na bilo kom mestu rečnog korita za 1’’. ona je značajna podunavska zemlja. Zbog malih padova sve one meandriraju i time znatno potkopavaju i ruše obale. 3. On obuhvata 92. U tom pravcu formirane su naše najduže reke koje pripadaju CRNOMORSKOM SLIVU. Stalnim taloženjem novih nanosa delta se produžava a kopno se širi na račun vode). -588. pa su se za vreme visokih vodostaja često izlivale. okeane. delimično Drina. potoci. reke i jezera. koja se koristi za proizvodnju hidroenergije.okean. peska. One izviru u planinskim predelima i bogate su vodom.REČNA MREŽA predstavlja prostor svih vodenih tokova. -DUNAV: Najveda reka Crnomorskog sliva. strana i obale. Naša zemlja ima gustu rečnu mrežu. Njihova korita plitko su usečena. pa imaju velike količine šljunka. Nju čine potoci i reke. 8. a onda je zaobilazi zbog njenih čvrstih stena. -delta (predastavlja ravnicu ispred ušda u more.PAD REKE predstavlja visinsko rastojanje između izvorišta i ušda ili bilo koja dva mesta u rečnoj dolini. i mulja.kišnica i snežnica slivaju u rečni sistem.REČNO RAZVOĐE predstavlja uzvišenje koje deli dva susedna sliva. jezera. zatim izvori.jezero.5km. Na celoj dužini kroz Srbiju Dunav je plovan. Najvedi deo teritorije Srbije nagnut je prema Panonskoj niziji. Kolubara i dr. i njenom granicom prema Rumuniji.5% teritorije Srbije. Može biti:-određeno (u planinama) i neodređene (u nizijama). U svojim gornjim tokovima velike reke dunavskog sliva teku kroz planinske predele (Drina.more. Rečni sistem predstavlja glavnu reku sa svojim pritokama.IZDAN predstavlja sakupljenu vodu u gornjem sloju litosfere iznad vododržljivog sloja. protiče Dunav. -estuar (levkasti zalivi gde se reka uliva u more) STAV je ušde dve velike reke. Teče meridijanski do Fruške gore. Rečno korito se sastoji od dna. 2.703km kvadratnih. Ušde predstavlja mesto – normalna (obična)gde se neka reka uliva u drugu reku . ELEMENTI REKE: 1. koje su njeno neprocenjivo prirodno i nacionalno bogatstvo. 4. Srbija obiluje vodama. Južna Morava i druge). u Panonskoj niziji i njenim obodnim predelima ove reke teku sporo. 7. 6. Površina Crnomorskog sliva iznosi 81.REČNI SLIV predstavlja teritoriju sa koje se atmosferske vode . Može biti normalna i kompozitna (naizmenično poređane kotline povezane klisurama).Izvire u Nemačkoj u Švarcvaldu i protiče kroz 10 država. .REČNA DOLINA predstavlja najizrazitiji oblik rada rečne vode. a povezuje 13. U njima se voda obnavlja samo za vreme izlivanja reka. inače je dug 2880km. U svojim gornjim i srednjim tokovima su brze i imaju veliku vodnu snagu.VODOSTAJ predstavlja visinu ili nivo vode u rečnom koritu. Zbog malih padova u donjim delovima svojih tokova.18 REKE CRNOMORSKOG SLIVA REKE predstavljaju masu vode koja teče od izvora prema ušdu udubljenjem=užebljenjem koje mi nazivamo rečno korito. a mestimično i napuštaju delove korita i usecaju nova. Vodno bogatstvo čine podzemne vode. Tamo gde vododrživi sloj preseca zemljinu površinu dolazi do isticanja vode u vidu IZVORA na zemljinu površinu.5km -3505km (Kroz našu zemlju. 5. Napuštene delove rečnih korita ispunjene vodom narod naziva mrtvaje. Izvorišna čelenka predstavlja prostor gde se nalaze svi izvorišni kraci jedne reke. Reke koje teku Panonskom nizijom i one koje su obrazovale svoje doline u napuštenim zalivima Panonskog jezera (Velika Morava. dužinom od 588.

Ušde Drine u Savu je kod Bosanske Rače. -DRINA-dužine 346km. Najkrade rastojanje između Đunisa i njenog ušda u Savu N severno od Požarevca je 120km. Jezero zarasta u šiblje i grmlje. kod Uba. To je plovni put Dunav-Majna-Rajna. Veda od tih jezera su: Gazivode(na gornjem Ibru). Presecanjem brojnih meandara (40) dužina joj je smanjena za 60km. koje se sastaju kod Radovljice. a jedino se u Đerdapu smanjuje do 132m. a uliva se u Tisu. Pre radova na regulaciji.19 Prokopavanjem kanala od Regensburga na Dunavu do Nirnberga na Majni .plovni put od Konstance i ušda Dunava na obali Crnog mora do Roterdama u Holandiji. Njena PRITOKA JE DRINA.dugačkog 171km. i Sava. ribolov. Osim saobradaja Dunav je važan za navodnjavanje. Teče iz Karpata. Širina Dunava iznosi 400-2000m. DEHOTINA. plavila velike prostore i nanosila ogromne štete stanovništvu. Drina je poznata kao brza reka. po dužini toka. U toku poslednjih decenija na pritokama Južne i Zapadne Morave izgrađeno je više jezera. izmenjene su osobine Dunava u klisuri. PEŠTAN i TAMNAVA. JADAR. Morava i Timok sa desne strane. Protiče kroz Zrenjanin. LIM (izvire kao otoka Plavskog jezera). čija je voda hladna. duga je 78km. počev od Temišvara u Rumuniji. koje je dugačko 140km i duboko do 130m. Njene PRITOKE SU:JANJA. utiče u našu zemlju iz Rumunije kod Jaše Tomida. u našu zemlju ulazi kod sela Đale u N Banatu. Delije (na Rasini). bistra i zelenkasta. Ima 112 meandara-Kajina sveska. Stav=kada se velika reka uliva u veliku reku. Dolina Dunava kroz Đerdapsku klisuru je kompozitna. ušde 2 velike reke.Đerdapska klisura dugačka je 100km i spada u najduže. podignuta podzemna hidrocentrala). Njene PRITOKE: LjIG. -VELIKA MORAVA-nastaje kod sela Đunis (kod Stalada). pa je uporedo sa njenim prirodnim tokom prokopan kanal (Novi Begej). a glavno ušde je kod Pančeva. -NERA. Samo jedna manji deo njenog toka i sliva pripada planinskom delu Srbije. Sastoji se od 4 klisure i tri kotline koje se smenjuju redom: Golubička klisura-Ljupkovska kotlina-klisura Gospođin vir-Donjemilanovačka kotlina-klisura Kazan-Oršavska kotlina-Sipska klisura.je dužinom od 27km granična reka prema Rumuniji. Njen tok je kroz Srbiju dugačak 207km. dugačak 3505km. Ovaj plovni put povezuje 13 država i ima značajnu ulogu u njihovoj trgovinskoj razmeni. koju olakšava jeftin rečno-kanalski saobradaj. tako bi se ispravio tok Drine. Ima nekoliko ušda. dužine 114km. najvede morsko-rečna luke na N. površini sliva i količini vode. U Đerdapskoj klisuri Dunav je. Ona se često izlivala. Njena najveda pritoka je BEGEJ. Najvede pritoke Dunava u našoj zemlji su Tisa i Tamiš sa leve. Bovan (na . izvire ispod Karpata u Ukrajini. Istočno od Obrenovca uliva se u Savu. -TAMIŠ-dužine 340km. U donjem toku je regulisan i plovan. Najstarije je Zvorničko jezero. U vreme Austro-Ugarske sačinjeno 25 planova za izgradnju 25 hidrocentrala. koja u vreme topljenja snega i jakih kiša zadržavaju velike količine vode i sprečavaju brzo priticanje u Veliku Moravu. najveda je pritoka Save. do izgradnje brane i veštačkog jezera. Dunav povezuje Crno more i Atlantski okean. protiče kroz Mađarsku. Perudka i Zvornička. Zbog malog pada i ova reka je mnogo meandrirala i račvala se. U Dunav se uliva nasuprot Starom Slankamenu. dužina joj je iznosila 245km. Nastaje u Šdepan polju SPAJANJEM TARE (koja ima kanjonsku dolinu. -KOLUBARA-dužine 87km. Njegove pritoke su pretvorene u kanale. mnogo meandrira i račva se u više rukavaca. PRAČA. teče kroz Banat. turizam. -LEVE PRITOKE DUNAVA: -TISA. visoko razvijene i slabije razvijene zemlje. imao karakter planinske reke. najdublje i najlepše klisure u Evropi. tj. Ona je najbogatija vodnom snagom. Plovna je celom dužinom. Spada u nizijske reke. snabdevanje stanovništva. U Dunav se uliva kod Beograda. nastaje SPAJANJEM OBNICE i JABLANICE u Valjevskoj kotlini. Izgradnjom brane i stvaranjem veštačkog Đerdapskog jezera. SPAJANJEM W i S MORAVE. Od ulaska u Panonsku niziju do Đerdapske klisure Dunav je tiha ravničarska reka. Između njih se obavlja velika trgovinska razmena. dobijena je magistrala tj.dužine 164km. U Srbiju utiče kod sremskog sela Jamene (kod Kaje piše Sremska Rača). -KARAŠ -DESNE PRITOKE DUNAVA: -SAVA-Nastaje u Sloveniji od Save Bohinjke i Save Dolinke. -BEGEJ-utiče u našu zemlju iz Rumunije. tako da sada iznosi 185km. Ono ima 10-tak ostrvaca (ada). Na njoj su izgrađene tri brane i veštačka jezera pa i 3 hidrocentrale: Višegradska. i dužinu 110km) i PIVE (nastaje kod Durmitora. Najvede budude izvorište pitke vode.

JADRANSKI SLIV Jadranski sliv zauzima 5. desetak kilometara severno od Pedi. -JUŽNA MORAVA-dužine 295km sa Binačkom Moravom. Ovom slivu pripadaju samo 3 vede reke: DRAGOVŠTICA. Radi isušivanja plavljenih i stalno močvarnih terena u Vojvodini su krajem XVIII veka. PČINJA i LEPENAC. a iznad vrela je otvor Radavičke pedine. Najvedi deo Lepenca je u Makedoniji. Pčinja protiče kroz Trgovište i kod manastira Prohor Pčinjski prelazi u Makedoniju. Stvorena je podizanjem brane u rečnom koritu i prokopavanjem jaza kojim jedan deo njene vode otiče u Sitnicu. na dužini od 13km lalazi se 12 vodopada i 13 malih jezera. prokopana 2 velika kanala. NIŠAVA duga 218km (u Srbiji 151km) je najduža pritoka. a DESNE: NIŠAVA. VETERNICA. teče kroz Dimitrovgradsku. izvire na planini Haili u Crnoj Gori. LEVE: MIRUŠA I PRIZRENSKA BISTRICA. posebne geografske celine u Planinskoj Srbiji. Sava-206km. RAVANICA i RESAVA i LEVE: LUGOMIR. Kod vrela je vodopad visok 25m. LEPENICA i JASENICA sa leve strane. Izvire u Bugarskoj. i čine albansku reku Drim. Vede DESNE PRITOKE Velike Morave su: CRNICA. Vede LEVE PRITOKE: TOPLICA. -ZAPADNA MORAVA. uzvodno od Kuršumlije). Pčinju. Najvažnije PRITOKE BELOG DRIMA SU DESNE: PEDKA I DEČANSKA BISTRICA. VRLA. Pirotsku i Belopalanačku kotlinu i Sidevačku klisuru. Pored toga u .3% teritorije Srbije. VLASINA. Selova (na gornjoj Toplici. zatim N delom Kosovske kotline do Kosovske Mitrovice. Dužina plovnih kanala u sistemu Dunav-Tisa-Dunav je 664km. koja se uliva u Lepenac kod Kačanika. Nastaje spajanjem BELOG i CRNOG TIMOKA kod Zaječara. otiče u Bugarsku i ponovo utiče u Srbiju. DRAGOVŠTICA postaje od Božičke i Ljubatske reke.protiče kroz 4 kotline i Ovčarsko-kablarsku klisuru. valovom nekadašnjeg lednika. On obuhvata Metohijsku kotlinu.i MORAVICA. EGEJSKI SLIV Zauzima najmanji deo teritorije Srbije. leve pritoke Vardara. Pod tim imenom teče od sela Radovnica. spajaju se kod Bujanovca. Beli Drim se kod Kukesa u Albaniji spaja sa Crnim Drimom koji je otoka Ohridskog jezera. Njegova najveda PRITOKA JE NERODIMKA. Crni Timok izvire ispod Kučaja. Njena LEVA PRITOKA JERMA izvire blizu Vlasinskog jezera. planinski kraj S od Vlasinskog jezera oko Bosilegrada. planine u njenom obodu i deo Drenice. Vruci (na Đetinji). gde iz uporedničkog skrede u meridijanski pravac. a pre toga se naziva Crna reka. 2. IBAR je dužine 272km (bez pritoka 170km)?. koje se spajaju kod Bosilegrada. U kanjonskoj dolini Miruše. pritoku Ibra. PČINJA. leva pritoka Vardara. LEPENAC izvire na N padinama Šar planine. Glavna reka ovog sliva je BELI DRIM. predeo u dolini istoimene reke u SE Srbiji i S deo Kosovske kotline s Kačaničkom klisurom. pritoka Strume. Uliva se u Vardar. protiče kroz Sirinidku župu i dalje teče SE obodom Kosovske kotline. (Celom dužinom toka u našoj zemlji plovne reke su Dunav-588km.20 Aleksinačkoj Moravici). Njene najvede PRITOKE su: IBAR i RASINA. izvire na SW strani planine Dukat (u njihovoj knjizi piše na planini Doganici). Njena dolina je kompozitna . Zavoj (na Visočici kod Pirota). u blizini Skoplja. Begej-75km.dužine 208km. Tamiš-3km.Gornjim tokom teče kroz klisuru i Rožajsku kotlinu. Postaje od jakog vrela ponornice. obe s desne strane. NASTAJE kod Požege SPAJANJEM GOLIJSKE MORAVICE i ĐETINJE. Uliva se u W Moravu kod Kraljeva. POSTAJE OD BINAČKE MORAVE i PREŠEVSKE MORAVICE . Pri ušdu Timok je dužinom od 16km granična reka između naše zemlje i Bugarske. a Beli Timok nastaje kod Knjaževca spajanjem Svrljiškog i Trgoviškog Timoka. Njen tok čini teritorijalno jezgro predela Krajište. VELIKI BAČKI KANAL počinje kod Bezdana na Dunavu i završava se kod Starog Bečeja na Tisi-dug 123km i širok 16m. Obuhvata krajište. MALI BAČKI KANAL odvaja se od Velikog kanala kod Malog Stapara i ulazi u Dunav kod Novog Sada. -TIMOK-je poslednja pritoka Dunava u Srbiji.2%. JABLANICA i PUSTA REKA. BELICA. Ona je poznata po bifurkaciji koja je veštačka.Najvažnije PRITOKE IBRA su: SITNICA sa desne i RAŠKA i STUDENICA sa leve strane. Velika Morava-3km. Tisa-186km.

značaju i dr. koje je napušteni meandar Tise. U jezerima u kojima se voda ne obnavlja. grč. U blizini Subotice ima 8 eolskih jezera. Najvede jezero u Vojvodini je Palid . dubini.21 Vojvodini je. genezis=postanak) 2. osobinama jezereske vode. Ona ispunjavaju izdubljene delove nekadašnjih valova. veda su od Šarskih. uglavnom iznad 1500m. Čini je staro i napušteno rečno korito. Među jezerima i barama pored Tise najpoznatija je CARSKA BARA. Najviša su Malo Đeravičko jezero-2360m i Veliko Đeravičko jezero-2320m. Save. Ima oblik polumeseca. najvišem vrhu Šar planine iznad Kačaničke klisure i Jezero.) JEZERA (Jezera Srbije se međusobno razlikuju po postanku. a uz Drinu "drinjače". PALIDKO.POLIGENETSKA . pregrađenog 80m visokom čeonom morenom. Predstavljaju delove napuštenih rečnih korita. Severni deo jezera naziva se Veliki Palid. grč. iz izvora. Ono leži u terminalnom basenu valova. dok se manja i na vedim visinama nalaze u cirkovima.(jezera čiji su baseni nastali radom jedne sile. Kod vedine ovih jezera voda se obnavlja za vreme izlivanja reka. Između jezera i Tise prokopan je kanal kojim se stalno obnavlja ustajala jezerska voda. Ima slanu vodu. reka ili snežnika. Glavna magistrala u hidrosistemu dugačka je 273km. a dužina svih magistralnih kanala iznosi 930km. Ono je nastalo izduvavanjem peska i lesa i stvaranjem jednog ulegnuda koje se ispunilo vodom.) . c)REČNA=STARAČE=MRTVAJE (mrtvi deo korita) (Pored vedih ravničarskih reka Dunava. OBEDSKA BARA se nalazi između sremskih sela Obreža i Kupinova. Po površini. KRVAVO.mono=jedan. Plavsko jezero je najvede jezero na Prokletijama. a W Mali Palid. blizu Perleza. Ime je dobilo po prostranom vrhu Livadice. meandar Save. Veda lednička jezera nalaze se u podnožjima planina. Obale jezera peskovite su i u nekim delovima pokrivene lekovitim blatom. Na Šar planini ima više od 40 ledničkih jezera.(jezera čiji su baseni nastali udruženim delovanjem dve ili više sila od kojih je jedna dominantna.4 manja jezera su u fazi nestajanja. Do sada su prokopani magistralni kanali i mnogi manji kanali koji se od njih odvajaju. U narodu se ta jezera pored Morave nazivaju "moravišta".) b)GLACIJALNA=LEDNIČKA: -CIRKNA -VALOVSKA (Ova jezera su uglavnom mala. čiji je salinitet 40-60%0. Pznato je kao stecište ptica močvarica i selica i raznovrsne divljači. počev od 18. Ona su smeštena ispod planinskih vrhova. Tise i Velike Morave nastala su rečna jezera. BELO JEZERO-iskorišdeno za ribnjake Ečke.P=oko 6km kvadratnih. kod ušda Begeja u Tisu. Narod ih zbog toga naziva "gorske oči".poli=više) -PO NASTANKU: 1)PRIRODNA a)EOLSKA=RAD VETRA : LUDOŠKO. ČENDANSKO kod Čente i ALIBUNARSKI RIT. Voda u njima potiče od padavina.MONOGENETSKA . koja su vedinim zbog zarašdivanja barskom vegetacijom pretvorena u močvare . lednička jezera su mala i duboka. prokopano radi odvodnjavanja više od 15000km. a u cilju navodnjavanja više stotina km malih kanala. Pored Tise su i jezero OKANJ. Takvo jezero je RUSANDA kod Melanaca. (Eolska jezera leže u udubljenjima ili u između dina nastalim radom vetrova. Na vedim visinama.) -PREMA NASTANKU BASENA: 1. a voda im je bistra i zelena. jedini. površini. Ono ima još tri imena: Štrbačko. po naselju Štrpce u dolini Lepenca. ona je poluslana i lekovita. na visinama od 2200 do 2360m.veka do sada. Najvede i najlepše od njih je LIVADIČKO JEZERO. Voda ovog jezera je slanija od Svetskog mora-35%0. Mnoga od njih pretvorena su u bare i obrasle vegetacijom. Ova bara je stecište ptica močvarica i poznato lovište. U našem delu Prokletija nalazi se više ledničkih jezera. Ljubotensko-po Ljubotenu. Veliki i Mali bački kanal sada su delovi velikog hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. SLANO. visokom 2200m.

ali ima i turistički značaj.energije. a prvi agregati pušteni su u rad 1970. Jezerska voda je potopila selo Zavoj. BOVANSKO kod Aleksinca. 2)VEŠTAČKA (U Srbiji su brojnija od prirodnih. od kojih su veda Donje. I PODELA VODA PO PO RASTVORENOM GASU: a)ALKALNE b)ALKALNOMURIATIČNE: 1. u vreme ubrzanog razvoja industrije i to u rečnim dolinama i kotlinama. Tada je otapanje snega i kliženje zemljišta na S padinama Stare planine prouzrokovalo pregrađivanje Visočice. Napasenjem ovaca krčili su niže planinske strane. termalnih i termomineralnih voda. ZLATARSKO i RADOINJSKO. K.5km.Tada je bez kuda ostalo više od 100 domadinstava sela Jovca.22 d)URVINSKA JEZERA (KLIZIŠTE=URVINA) (Ova jezera nastaju klizanjem vodom natopljenog tla preko vododržljivog sloja i pregrađivanjem rečnih dolina. GAZIVODE na Ibru kod Kosovske Mitrovice. Inače stanovništvo E predela Rodopskih planina. Srednje i Gornje. Mineralne vode su sve one koje u 1 litar vode imaju više od 1g rastvorenih minerala kao što su Fe. GROŠNIČKO i GRUŽA kod Kragujevca. na granici prema Rumuniji. ZAVOJSKO JEZERO je nastalo 1963. Građena su posle II svetskog rata. Radovi na izgradnji brane počeli su 1964. BORSKO kod Bora i PRVONEČKO kod Vranja. kod Grdelice. formirana su 1977. S. Dugačko je 9km.god. U njegovoj blizini se nalazi veštačko LISINSKO JEZERO. na Balkanu i jedan od najvedih u Evropi.BUKOVIČKA KISELA VODA 2. Najmanju širinu jezero ima u klisuri Mali kazan-180m. Iza pregrađenog dela reke akumulacijom rečne vode formira se jezero. a široko 3.Ovi izvori predstavljaju post-vulkanske pojave.MLADENOVAČKA 3. ĐERDAPSKO JEZERO-253km kvadratnih po površini je najvede u Srbiji.god. U dolini LIMA=POTPEDKO.energije. Leži na visini od 1213m.ARANĐELOVAČKA 5. a njegovi meštani su preseljeni u novoformirano naselje Novi Zavoj kod Pirota. Naša zemlja sa oko 130 mineralnih i termalnih izvora spada u vrh mineralno bogatih zemalja u Evropi. Izgrađeno je radi proizvodnje el. VLASINSKO JEZERO je najviše veštačko jezero u Srbiji. Jezero i HE izgradile su naša zemlja i Rumunija. Područje Đerdapa ima veliki turistički značaj. desne pritoke Nišave. Važnija veštačka jezera za porebe vodosnabdevanja naselja i privrede su: GRAČANIČKO kod Prištine.) TERMOMINERALNE VODE BALNEOLOGIJA predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem mineralnih. pa su se javila klizišta.. JEZERO EČKA-više od 2150ha kod Zrenjanina je najvedi veštački ribnjak u Srbiji. Tom prilikom se na E padinama vulkanskih planina Grota i Oblika pokrenulo vodom natopljeno zemljište i pregradilo Jovačku reku. Na UVCU su: SJENIČKO.. a najvedu-2km u Donjomilanovačkoj kotlini. Stvoreno je jezero površine 5. Na MORAVI kod Čačka su OVČARSOKABLARSKA i MEĐUVRŠJE. DELIJE kod Kruševca. I. U planinskom delu Srbije klizišta su česta. Najpoznatija su ZAVOJSKO jezero kod Pirota i JOVAČKA jezera kod Vladičinog Hana. U W delu Srbije ima više veštačkih jezera za proizvodnju el.VLASOTINAČKA 4. Stvaraju se radi zadovoljavanja različitih potreba privrede i stanovništva: -proizvodnja hidroenergije -vodosnabdevanje naselja i privrede -navodnjavanje i odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta -ribarstvo -turizam i sl. Nalazi se u Đerdapskoj klisuri-98km.god. na DRINI=PERUDKO i ZVORNIČKO-najstarije na Drini. Mg.5km kvadratnih. tako da nastaju ova jezera. bavilo se ovčarstvom. JOVAČKA JEZERA.PALANAČKA .

VRANJSKA. JODNA banja je NOVOSADSKA 5. pa im je karakter nedefinisan. NOVOSADSKA. RADIOAKTIVNE vode su u banjama: NIŠKA.iznad 20 stepeni C b)HIPOTERME-ispod 20 C 23 - III PODELA VODA PO HEMIJSKOM SASTAVU 1. KURŠUMLIJSKA. pa zatim izbijaju na površinu kao mineralne vode. KARSTNE MINERALNE VODE =površinske koje su najpre atmosferske. KOVILJAČA. BUKOVIČKA. . Fe vode su u banjama: BUKOVIČKA. VRANJSKA 2. PRIBOJSKA.II PODELA VODA PO TEMPERATURI: a)HOMEOTERME. SLANKAMEN. GORNJA TREPČA (kod Čačka) 2. VRNJAČKA. RIBARSKA 3. SLANA banja je SLANKAMEN i MELENCI IV SASTAV STENA U KOJIMA SE AKUMULIRA VODA 1. MATARUŠKA. KOVILJAČA. RUSANDA. rastvaraju minerale. poniru. NOVOSADSKA. To su: GAMZIGRADSKA. VRANJSKA. METAMORFNE MINERALNE VODE: SIJERINSKA. S vode su u banjama: KOVILJAČA. SELTERS (kod Mladenovca) 3.VULKANSKE (MAGMATSKE) STENE: BUJANOVAČKA banja. PANONSKE MINERALNE VODE (lake vode i blato): PALANAČKA banja. VRNJAČKA. SOKOBANJA 4. ZVONAČKA (kod Babušnice NE od Pirota 4. JOŠANIČKA i NOVOPAZARSKA imaju vrlo složen sastav stena.

Osrednje su plodnosti.neplodne su b) DUBOKE CRVENICE . krmno bilje i šljive.su rasprostranjene po pobrđima. Osrednje su plodnosti. Najviše ima useva i crne je boje.CRVENICE=TERRA ROSSA .niskim planinama N Srbije. usitnjavanjem stena i različitim biohemijskim procesima. Različite boje dolaze od različitih sirovina (crna i crvenkasta). Prokopavanjem kanala i odvodnjavanjem (K.rasprostranjene su u krečnjačkim predelima E i W Srbije. Nastaju rastvaranjem krečnjaka i predstavljaju njegov nerastvorljiv deo. 5.GEOLOŠKI .se nalaze u srednjim i donjim delovima ravničarskih reka i rečica. na kojima se gaje svi usevi 4. Stigu i delovima Mačve. Rasprostranjen je u najvedem delu Panonske nizije. Osobine i sastav zemljišta zavisi od slededih faktora: 1. Obrazovane su u kotlinama i ravnim terenima koja su u geološkoj prošlosti bila pod jezerima i močvarama.5-2m). kukuruz.VREME STAROSTI STENA 3. W i S Morave.KLIMATSKI FAKTORI 5. Najbolje uspevaju povrde. To su zbijena zemljišta crne boje u vlažnom stanju lepljiva.SLATINE=SLANA ZEMLJIŠTA .GAJNJAČE . krmno bilje (deteline i druge stočarske biljke). Ako su zemljišta manje slana.RELJEF 4.SMONICE= SMOLASTA ZEMLJIŠTA= nalaze se u nižim delovima Šumadije. Mačve.VRSTE STENA 2. Nastaju taloženjem rečnih nanosa pri poplavama. ali uz primenu agrotehničkih mera prevode se u plodno zemljište.ALUVIJALNA ZEMLJIŠTA .. Najbolje uspevaju biljke koje se okopavaju. 2. 3.BILJNI I ŠIVOTINJSKI SVET -TIPOVI ZEMLJIŠTA: 1. 6. a kvalitet im se poboljšava gajenjem lucerke (deteline) i kalcijumovim đubrivom. Na njemu uspevaju sve kulturne biljke umerenih GŠ. Obrazovane su u predelima gde je isparavanje vede od padavina.POVRŠINSKE I PODZEMNE VODE 6. a za vreme dužih suša mogu da ispucaju i do 1 m dubine. pa se voda u kapilarima izdiže prema površini.. doline Timoka. Zemljište ili produktivno tlo nastaje dugim vremenskim procesima. topole i vrbe. Kosovskoj i Metohijskoj kotlini. Prema plodnosti se dele na: a) PLITKE CRVENICE . duvan i kamilica. a naročito suncokret.sveska-spuštanjem izdana . Osnovni sastojak je glina (crvenkaste boje) koja dolazi od primesa boksita (Al2O3).ČERNOZEM=STEPSKA CRNICA je najkvalitetniji tip zemljišta jer ima u svom sastavu rastvorene najraznovrsnije minerale. Visokoj plodnosti doprinosi plitka izdan (1.24 PODELA ZEMLJIŠTA PEDOLOGIJA predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem različitih tipova zemljišta.rasprostranjena su u delovima Panonske nizije. uspevaju razne kulture. u dolini (slivu) S Morave.veoma su plodne.

.) 8.BLAGOVREMENA I PRAVILNA OBRADA ZEMLJE 2.su rasprostranjene u višim planinskim predelima. hladne klime i obilnih padavina. Ako i to ne uspe. -MERE POBOLJŠANJA KVALITETA ZEMLJIŠTA: 1.sveska Ako nema vegetacije onda se pojavljuju vododerine i klizišta.NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE 4.SKELETNA ZEMLJIŠTA .BORBA PROTIV EROZIJE . Ovo je zemljište šumske vegetacije.su rasprostranjena u planinskim predelima i to su nedovršena zemljišta tj. a ostaju peskoviti materijali.25 - u niže slojeve ) pokušava se smanjiti slanost zemljišta.Ečka. npr. (K.PEPELJUŠE=PODZOLI .zemljišta u fazi formiranja. Voda rastvara i odnosi humus i glinu. 7.PRAVILNA UPOTREBA ĐUBRIVA I PESTICIDA 3. onda se slatine pretvaraju u veštačke ribnjake.

doneta je deklaracija o geonasleđu Srbije. Krute čestice iz fabričkih dimnjaka dolaze u troposferu i padaju na zemlju. voda.Cu-H2SO4= od gasova 2. ZAGAĐIVANJE VAZDUHA a) prirodna b) veštačka .26 ZAŠTITA GEONASLEĐA Zemlja je dar prirode. ZAGAĐIVANJE VODA 3. Vazduh. Prvi predlog za zaštitu geonasleđa u Srbiji datira iz 1924. dolazede vode još zagađenije. u Beogradu. Radioaktivno zagađivanje . 1.oslobađanje radioaktivnih čestica iz zemlje nije opasno. Atomske centrale i oružje .. 3. ZAŠTITA ZEMLJIŠTA 1. biljni i životinjski svet.Poplave Sve reke su zagađene. Industrijsku prašinu stvaraju topionice ruda i metala.herbicidi (uništavanje korova) . Trebalo da ugrađuju filtere. krečane. Danas se geonasleđem bavi Zavod za zaštitu prirode Srbije osnovan 1948. ali su kazne male pa to ne rade. porculana. -prerade=topljenje bakra .veštačko . Rugovska klisura. ispuštanje . geomorfološke. iz pustinja i od najfinijih kristala soli iz morske vode) i kosmičkog porekla (od raspadnutih meteora).fizička 2. Čvrste materije=smede 2. pedološke i posebne arheološke vrednosti nastale tokom formiranja litosfere i ljudskog društva. FIZIČKI ZAGAĐIVAČI VAZDUHA su prirodna i undustrijska prašina i prah polena. Prirodne prašine su zemaljskog (potiču od vulkanskih erupcija. sprud na Kalemegdanu.insekticidi -erozija (Geonasleđe Srbije obuhvata sve geološke. Resavska pedina.. fabrike cementa... 1995.prirodno . Do danas zaštideno oko 80 objekata geonasleđa: Đavolja varoš. Olovna i cinkova prašina otrovne.razvoj nuklearnog oružja i centrala opasno. zemljište.fungicidi (uništavanje biljnih bolesti) .. Đerdapska klisura. Deliblatska peščara.hemijska . Proces truljenja ZAŠTITA VODA . ZAGAĐIVANJE LITOSFERE Kajina sveska ZAŠTITA ATMOSFERE=TROPOSFERE: 1. Pesticidi . HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE VAZDUHA nastaju pri sagorevanju fosilnih goriva.

otpadne vode prehrambene i kožne industrije. POPLAVE I ZAGAĐIVANJE VODA su česta pojava u Srbiji. Ona često sadrži otrovne materije . Dolazi i do pomora ribe zbog prisustva organskih materija za čije je rastvaranje potrebna velika količina O2 . u reke i jezera i izazivaju njihovu kiselost. prokopan je kanal Tisa-Palid. Pančevo je crna tačka Srbije. RADIOAKTIVNO ZAGAĐIVANJE VAZDUHA može biti posledica rada nuklearnih elektrana. Baja u Mađarskoj) predstavljaju potencijalnu opasnost pa se stalno prati stanje radioaktivnosti. izduvni gasovi automobila. Isušeno je. Njena proizvodnja je počela 1960... što je izazvalo pomor biljnog i životinjskog sveta. otklonjen mulj sa dna i postavljeni uređaji za prečišdavanje otpadnih voda koje se ispuštaju u jezero.. pa se tako stvaraju ugljena. Na pritokama nekih reka izgrađena su veštačka jezera koja zadržavaju višak vode. Sava i Begej utiču u našu zemlju ved zagađene. dejstva radioaktivnog otpada i isprobavanja atomskog oružja. U vreme poplava nastaju velike materijalne štete. Iz zagađenih reka zagađuju se i podzemne vode i izvori iz kojih se koristi voda za pide. krečnjak pretvaraju u gips. CO2 i SO2.hlor. Truju život u vodi. Kozloduj u Bugarskoj. a zagađivanje voda je rezultat nemarnog odnosa čoveka prema prirodi. Zatim menjanjem izvora energije . Da bi se obezbedilo snabdevanje jezera vodom. u Boru se pri topljenju rude bakra proizvodi sumporna kiselina.- 27 - industrijskih gasova . ali se to retko primenjuje jer su male kazne. vetra.topionice metala. Svojevremeno je Palidko jezero bilo jako zagađeno. metali korodiraju. Nuklearne elektrane u našem okruženju (Krško u Sloveniji. Ponovno punjenje jezera krajem 1975. a do tada ti gasovi su ispuštani u atmosferu. azotni oksidi rastvaraju se u kišnici. ZEMLJIŠTE UGROŽAVAJU EROZIJA. planskom izgradnjom prostranih bulevara koji omogudavaju provetravanje gradova kao i povedavanjem zelenih površina. Mnoge reke i jezera imaju zagađenu vodu. Belica. leda i Zemljine teže. Najzagađeniji vazduh u metalurškim centrima: Bor. suše vegetaciju. Preradom nekih otpadnih gasova npr. Javljaju se u svim delovima godine. Poplavama je ugroženo oko 11000km kvadratnih naše teritorije i 500 vedih naselja.Ona se najčešde bet ikakvog prečišdavanja sliva u kanalizaciju i dalje u reke i jezera. Kosovska Mitrovica u okolini vedih termoelektrana. u slivovima mnogih reka. a takođe i vegetacija od koje se dobijaju namirnice za ishranu. kanal Dunav-Tisa-Dunav. čiju vodu koriste u procesu proizvodnje. Nišava-od Niša. Tisa. sumporna i azotna kiselina.gasifikacija kotlarnica. Smederevo. Resavaod resavskih rudnika. koksare. Poplave su prirodne nepogode. debele naslage mulja -2m. teške metale i njihove soli. KONTINUIRANA EROZIJA je vekovni proces odnošenja zemljišta sa uzvišenja pod dejstvom vode. Nju karakteriše izvesna ravnoteža između odnošenja i stvaranja . Naše najzagađenije reke i kanali: Borska. raspadaju se mermer i beton. Lepenica-nizvodno od Kragujevca. toplane. Zbog velike potrošnje vode mnoge fabrike se grade u blizini reka. Najvede štete pričinjavaju gde nisu urađeni odbrambeni bedemi. koje kao "kisele kiše" padaju na zemljište. Dunav. fabrike hemijske industrije. Pri tom ona prima i rastvara deo materija sa kojima dolazi u dodir i tako se zagađuje. Štira. Problem hemijskog zagađivanja se rešava popstavljanjem filtera na fabričke dimnjake. I MEHANIČKO I HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE. Havarija černobiljske NE koja je imala velike posledice. One ugrožavaju i ljude i materijalna dobra. staklare. EROZIJA je proces pri kojem voda i vetar prenose zemljišni materijal sa jednog mesta na drugo.

konturna obrada. HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA nastaje prekomernom i nestručnom upotrebom različitih hemijskih sredstava u poljoprivredi .pesticidi. Najopasniji otrovi zadržavaju se u zemljištu i po 20 godina. Tako su se nagla slivanja u Moravu sprečila pošumljavanjem strmih ogolelih terena. Ona zadržavaju velike količine vode koja zatim iz njih otiče polako u planiranim količinama. MEHANIČKO ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA je nagomilavanje plastičnih. Prouzrokuju je ljudi kada na strmim stranama seku i uništavaju šume i razoravaju pašnjake. veštačkih jezera i rečnih dolina. izgradnjom veštačkih jezera (do sada 10 velikih od planiranih 18). lejasto zasejavanje kultura. insekticidi. humus i mikeoorganizmi. izgradnjom terasa. fungicidi . Erozija najviše ugrožava sliv S Morave. koje svake godine odnose milion tona humusa i grubog materijala i njima zasipaju i izdišu dna ravničarskih reka. Ubrzana erozija je planinskim predelima zahvatila velike prostore.) . UBRZANA EROZIJA je proces pri kojem se zemljište odnosi znatno brže nego što se stvara novo. Timoka.. Najefikasnije protiverozivne mere su: pošumljavanje. zatravljivanje.- 28 - novog zemljišta. pa tako nestaje baza za poljoprivredu. Njih mikroorganizmi koji su učesnici u stvaranju produktivnog tla ne mogu da rastvaraju ili to čine u dugom vremenskom periodu. Erozijom se iz zemljišta odnose njegovi najvažniji sastojci.. Herbicidi . odnosi se i ceo sloj tla. Drine. stvaranje horizontalnih ili kosih brazda za zadržavanje vode. staklenih i drugih materija-smeda.protiv korova.za bolesti biljaka. pa tako doprinose da vetar i voda ubrzavaju odnošenje zemljišnog materijala. Nestankom šuma mnogi planinski potoci pretvorili su se u bujice. Kada je erozija više izražena. Samo u središnjoj Srbiji ima više od 2000 bujica.

а нижи су под њивама. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ТАРА (22 000 ћа) је крашка висораван у атару општине Бајина Башта. У оквиру туристичких мотива налази се 18 манастира и мемо.ријални парк Стражилово. којом је оно отекло у Црно море.ки и Мали казан .састоји се од четири краће клисуре између којих се налазе котлине. државе посебним законима стављају под заштиту. Шид. Од крашких облика реље. Тада је уз канал поред наше обале саграђена и железничка пруга. бли. Беочин и Инђија.кључа. висок 1 544 т.ски свет су заштићени. Ту је дубина реке била 75 т.дне лепоте.мен. а то је била највећа речна дубина у Европи.мама.љани су је звали Монс . Кладово и Мајданпек.гућиле су да се Тара развије у познати туристички центар. Про стире се у правцу истокзапад од Старог Сланкамена до Шида.зина Дрине и добре саобраћајне везе омо.го викендица.Пореч и Острво.. Најважнија излетничка ме. Сада широм Фрушке горе има мно. Ђердапску клисуру усекла је отока Панонског језера. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ЂЕРДАП (64 000 ћа) захвата атаре општина Гол убац. У њима се природа не сме нарушавати. Беочин. због изузетних природних лепота и појединих природних појава. Бачка Паланка. дуга 9 кт. Рим. Излетишта са Таре су Перућац (насеље и вештачко језеро на Дрини). Врдник.токе Дрине). Виши делови Фрушке горе прекривени су листопадним шу. плодног земљишта и богатих шума Фрушка гора била је насељена од најстаријих времена. висине до 700 ш. Сипска клисура била је пуна надводних и подводних стена преко којих је Дунав хучно отицао. дуг 2 200 т и ширине 73 т. Циљ је да се изградњом објеката и других радова природа не нарушава.су бро. Ту се налази по-зна. и то: Голубачка клисура .то дечије одмаралиште Митровац. Овде је пре изградње бране и вештачког језера било много вртлога. Бугарској и североисточној Србији). Сремска Каме. здрава планинска клима. Клисура почиње од Голубачког града и завршава се низводно од села Сипа. Богата је изворима и текућим водама. изгледало је као да вода ври .клисура Госпођин Вир Доњомилановачка котлина . Најужи део "ђердапске клисуре је клисура Велики и Мали казан.благородна планина. Због потреба пловидбе кроз стеновиту преграду названу Гвоздена капија усечен је (по одлуци Берлинског конгреса) крајем XIX века Сипски канал.ница. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ФРУШКА ГОРА (25 393 ћа) захвата атаре општина Ириг. Простире се између Дрине.Сипска клисура. које се користи и као школа у природи.29 - НАЦИОНАLНИ ПАРКОВИ Национални паркови су уже или шире територије које. Зато је овај део Ђердапа и назван казан. Дунав је наследио усечену клисуру и наставио са њеним усецањем. виноградима и воћњацима. Највиши врх је Црвени Чот (539 ш). Ту су стране голе и скоро вертикалне.фа има плитких вртача и увала.Вели.ста су Сремски Карловци са Стражиловом. Због благе климе. Највиши врх је Збориште. биљни и животињ. . Обухвата "ђердапску клисуру и појас Карпатских планина поред клисуре. а виши под четинарским шумама и ливадама. Ћетине и Рзава (десне при. а које је некада обухватало и данашњу Влашку низију (у Румунији. У Доњомилановачкој котлини налазе се две велике аде . у близини Кладова. Ириг. Нижи делови планине су под листопадним.ње су Врдник и Стари Сланка. Постоји више хотела и много викендица.Оршавска котлина .Љупковска котлина . па. широка 150-170 т. а њихово највеће насеље су Чортановци. "ђердапска клисура није јединствена . Сремска Митровица. а има и понорница.Алмус .дове узводно идући кроз Сипску клисуру вукле локомотиве. Ба. Приро. вештачко језеро у селу Заовине. Бајина Башта и манастир Рача. Нови Сад.

на Брус и Рашка. Највеће дубине језера веће су од 100 ш. od granice sa Albanijom. а са запада долином Ибра и преКО Јошаничке Бање. Шара обилује речним токовима.гова надморска ви. Smeštena je na 1710m nadmorske visine. Oko 2000 biljnih vrsta. НАЦИОНАЛНИ ПАРК КОПАОНИК (11810 ћа) налази се у атарима општи. Šarske planine su grupa visokih venačnih planina koje se samo manjim delom nalaze na teritoriji Srbije. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ШАР-ПЛАНИНА (39 000 ћа) простире се у атарима општина: Призрен. na Šari su u prošlosti iskrčeni veliki kompleksi šuma.Suvo rudište kao i naziv Kopaonik potiču od davnašnjeg rudarstva. uglavnom su pokrivene šumom. Na Šar-planini ima ledničkih jezera. који. Sada su Šarske planine nejvedim delom pokrivene pašnjacima i livadama i šumama. Dušanov grad. мала села разбијеног типа. Njeno bilo (greben) dugačko je 95km. Granica se proteže preko nekoliko vrhova .ник представља јед.сина је између 640 и 2 017 т. Kopaonik predstavlja najvedu vulkansku masu u Srbiji. Obuhvataju Šar-planinu. Зато сада Шара има мале површине шума и велике површине пашњака.ris. sivi soko. divlja svinja. Кладово и Голубац. Živi svet raznovrstan i bogat. još iz srednjeg veka. изграђена у XIV веку. prolazi deo granice s Makedonijom. а надводне и подводне стене сада се налазе на већој дубини. испод Панчи. Урошевац. листопадне и четинарске шуме. Najviši vrh Šar-planine je Bistra 2651m. Трајанова табла и археолошко налазиште ^ музеј Лепенски вир.паоника су њиве и воћњацидооко 1 200 а ређе до 1 400 т. jelen. vidra. Pašnjaci Šar-planine smatraju se najbogatijim pasištima u SE Evropi. a samo manji deo pašnjacima. Тако је осигурана мирна и безопасна пловидба бродова кроз клисуру. Kulturno bogatstvo: 34 srednjovekovne crkve i manastira.знатија туристичка места су Доњи Милановац. ima u srednjem delu. 200 vrsta ptica .љорадњом. Šume se nalaze do 1900m. Станов. prema NW nastavljaju planine srednje visine: Željin. Pruža se u pravcu N-S. a u višim delovima su pašnjaci i livade.ну од најлепших планина Србије и то је највећи планински туристички центар Србије и Црне Горе. DOPUNA KOPAONIKA: Kopaonik je jedna od najvedih planina u Srbiji. tredim planinskim vrhom po visini u Srbiji. Travni (suvatski) pojas dugačak je oko 80km i širok 4-5km. Na sve strane teku potoci i potočidi. Важније реке у Србији су Призренска Бистрица и горњи ток Лепенца. воћар. Kosovske i Metohijske kotline u Srbiji i Pološke i Skopske kotline u Makedoniji. U građi Šarskih planina učestvuju stare nepropustljive stene i krečnjaci. Да би се повећале површине под пашњацима. .Da bi se povedale pašnjačke površine. у даљој прошлости искрченису велики комплекси углавном четинарских шума.30 - Изградњом бране и вештачког језера измењене су одлике Дунава у Т)ердапској клисури. Најпо.Титов врх и Турчин налазе се на страни планине која припада Македонији. medved. Planine obiluju potocima i rečicama. Za vreme ledenog doba na njima je bilo lednika. Crni vrh 2585m i Ljuboten 2498m. Vrh je dobio naziv po Josifu Pančidu. od 40km. Šarskom bilom.ко Бруса. Goč i Stolovi. дакле. od kojih se neke u vedem delu godine pune otapanjem snežnika. Na Kopaoniku se nalazi najviša meteorološka stanica u Srbiji. Шара је гранична планина између Србије и Црне Горе и Републике Маке. srna. Ње. На самој граници Србије и Македоније су Црни врх (2 585 ш) и Љуботен (2 498 т). паш. Najvedi deo Šar planine se nalazi u Makedoniji. Dugačak je 75km. a široko prosečno 15km. Paštrik i Koritnik koje delimično okružuju Kosovsku i Metohijsku kotlinu.orao bradan. valovske doline i morene.. Ranije ime vrha .мови са истока пре. i glavno bilo s Pančidevim vrhom (2017m)... Veoma je bogat vodom zbog vododržljivih stena.њаци и многи изво. цветне ливаде. beloglavi sup. suri orao.. mnoštvo divljači . воде савремени дру. Biljni svet Kopaonika je bogat. koji su ostavili cirkove.ћевог врха (2 017 ш). 147 vrsta leptira . visine oko 1700m. од којих неки већим делом године добијају воду топљењем снежаника. u graničnom pojasu prema Albaniji i Makedoniji. na visini vedoj od 2500m. Na Kopaonik se.лини. divlja mačka.najbogatije područje Evrope. Пејзажи Ко. Њени највиши врхови .ством и сточарством. Познати туристички центар на Шари је Брезовица. botaničaru svetskog glasa.ништво се у нижим крајевима бави зем.плекса у Сунчаној до.доније. Знаменитости на нашој обали Дунава су Голубачки град-тврђава.ри и потоци. Najvedu širinu. Копао. Ona je smeštena između Kačaničke klisure. делом припадају Србији. Kopaonik obuhvata 2 dela:a)prostranu visoravan poznatu kao Ravni Kopaonik. Качаник и Сува река. I ove planine su bogate izvorima i potocima. а на већој висини сточарством. До хотелског ком.

Ostaci srednjevekovnog puta. Fruška gora ima uporednički pravac prostiranja.dnevni leptir. najviša banja u Srbiji. Ptice: suri orao. Više od 1400 biljnih vrsta. 90% površine pokrivaju šume. Najveda širina je između Iriga i Sremske Kamenice . zatimN stranu. Tara se ubraja u naše najbolje očuvane planine i najvrednija šumska područja Evrope.Kod Donjeg Milanovca praistorijsko naselje Lepenski vir staro oko 6500 godina. Zbog svoje visine i položaja nazvan je "nebeska stolica Srbije". 100 vrsta ptica i 24 vrste sisara... olovo.mnoge su ostaci biljnog sveta koji je iščezao tokom ledenog doba. krečnjaci.15km. crna roda. divokoza. sa izgledom pravog planinskog bila.Raznovrsno rudno bogatstvo: gvožđe... Srednjevekovni gradovi (tvrđave): Golubački grad. 18 manastira "srpska Sveta gora ". Na Tari ima više od 1000 biljnih vrsta. sivi puh). kune zlatice. DOPUNA ĐERDAPA: P=63 608ha. cink. Na padini Kopaonika na 700m nadmorske visine leži Lukovska banja.. . dinarske brvnare. i prostranu S stranu s mestimično veoma strmim i usečenim kratkim dolinama. planinski šareni detlid. orao belorepan. krstokljun. Karataš omladinski centar. kopaonička ljubičica. Zauzima 25% površine istoimene planine.). Poreljefnim odlikama podeljena je na 3 dela: centralni.suri orao.. patuljastih orlova. retke divljači (divlje mačke. Ostaci Trajanovog puta i mosta. živorodni gušter. Nastala je u I orogenezi kada se izdugla srpsko-makedonska masa. gde se nalazi najviši vrh. Ptice: suri orao. vulkanske stene. Na Stražilovu grob Branka Radičevida. peščari.. Ram i Fetislam.31 U građi Kopaoničkih planina učestvuju stene različite starosti i odlika: granit. DOPUNA TARE:P= 19200ha. Nacionalni park obuhvata i planinu Zvijezda u W Srbiji. Simbol Pančideva omorika koje ima i oko srednjeg toka Drine. Životinje: mrki medved. raščlanjenu brojnim dolinama fruškogorskih potoka.Srpski manastir Rača. Planina je oivičena rasedima i okružena lesnim zaravnima. Pruža se neposredno uz desnuobalu Dunava. Životinjske vrste . a široka oko 10km. magnezit. Dugačka je 78km. Kada su se izdigle Balkanske i Dinarske planine postala je ostrvo pre 50 000 000 godina. Trajanova tabla. 200 vrsta ptica proglašenih za prirodne retkosti (orlova krstaša. 8 ostataka srednjevekovnih rudišta. orao zmijar. Ima 1500 biljnih vrsta (kopaonička čuvarkuda. grafit. srna. azbest. jazavci. Pančideva režuha... 6 starih vodenica. planinska ševa. DOPUNA FRUŠKE GORE: P=25 525ha. kobalt. bakar. 1100 biljnih vrsta . sivih senica). Pančidev skakavac živi samo na Tari. ptice . beloglavi sup. utvrđenje Karataš. sa izvorištima ispod najviših grebena. sivi soko.

A u Srbiji od 1918. Osnovni izvori podataka o demografskom stanju i naseljima svake države su popisi stanovništva.6%o b) Vojvodina = -4. (Srbija spada u grupu zemalja s niskim prirodnim priraštajem.god = 9. Stopa prirodnog priraštaja . koja je obuhvatala znatan deo današnje centralne Srbije osim S krajeva koji su bili u sastavu Turske.001 stanovnik ( 1.god 5) 1961.predstavlja razliku zmeđu broja rođenih i broja umrlih na 1000 lica.%o .god 3) 1948.POPISI I BROJ STANOVNIKA: 1) 1921. Polna struktura . Po proceni naših stručnjaka. gde je običajno pravo nedeljivosti imanja ispred zakona države.32 STANOVNIŠTVO SRBIJE (Stanovništvo je faktor društvenog napretka.GUSTINA NASELJENOSTI: 1) SRBIJA = 106 st/km kv. do danas: 1.0 %o Demografska depopulacija u Timočkoj krajini poslednjih 100 godina iznosi -10 %o.398.god (Broj stanovnika Srbije u poslednjih 5.god 9) 2002.) 2.7 %o v) Središnja Srbija = -3. do početka razvoja ljudske civilizacije. da nije bilo negativnog priraštaja Srbija bi danas imala 27 miliona stanovnika. a) Vojvodina = 94 st/km kv b) Središnja Srbija = 104 st/km kv v) Kosmet = 183 st/km kv 3.god 4) 1953. . bila u sastavu Austrougarske.god 7) 1981.odnos broja muškog i ženskog stanovništva . Materijalni tragovi ljudskog šivota na teritoriji Srbije su brojni i dosežu do preistorije.PRIRODNI PRIRAŠTAJ 1) SRBIJA = 1.god 8) 1991. Prve pouzdane pisane podatke o stanovništvu i naseljima pojedinih delova Srbije nalazimo u srpskim srednjevekovnim izvorima i turskim popisima.god 2) 1931. od 1754-1910 obavljeno je 10 popisa stanovništva. do 1910. U Vojvodini koja je do 1918. žena ima više jer duže žive. obavljeno je 16 popisa.značajna je za obnavljanje i priraštaj stanovništva. Iako s prosečno rodi više dečaka nego devojčic.god 6) 1971. Tokojm poslednjih decenija on se u Srbiji i pojedinim njenim delovima uglavnom smanjuje.5 decenija povedan je za 2 870 000 stanovnika. U Kneževini i Kraljevini Srbiji od 1833.9 miliona stanovnika Kosmet) 10) 2011.. .3 %o a) Kosmet = 11.

9 godina.8 % (Žive u centralnoj Srbiji. Nišui Vranju. a samo oko 6 % starije od 65 i više godina.8 % (Po popisu iz 2002.muškaraca 39.) 4.STAROSNA STRUKTURA a) Žene prosečno žive 76 godina b) Muškarci prosečno žive 71 godinu v) Urbano stanovništvo = 58% (Poslednjih decenija Srbija ubrzano demografski stari.5 godina.- 33 - smrtnost muškaraca je veda posle 34. Prosečna starost stanovništva centralne Srbije i Vojvodine 2002. Najviše u Novom Pazaru.) 6.) 3) Etničke grupe = VLASI = 0.) a) Mlado izdržavano stanovništvo = 0-19 god b) Aktivno (radno) stanovništvo = 20-65 god (Lica koja obavljaju određenu vrstu poslova radi sticanja sredstava za život) v) Staro izdržavano stanovništvo iznad 65 god 5. Malom Iđošu i Čoki. Bačkoj Topoli.9 % (Žive u Vojvodini gde u ukupnom stanovništvu učestvuju sa 14%.) = ROMI = 1.7 % 2) Nacionalne manjine = MAĐARI = 3. Leskovcu. Najviše industrija sa rudarstvom -670000. Svi imaju jednaka prava jer je Srbija država građana a ne naroda.6 miliona stanovnika. Tutinu i Prijepolju. a žena 41. Prosečna starost 42. Adi. Vedina su u Kanjiži.. iznosila je 40. Najviše ih ima u Beogradu. Sjenici. Na Kosovu i Metohiji oko 1/3 stanovništva je mlađe od 15 godina. Prosečna starost 31. Senti. zatim zbog ratova i saobradajnih nesreda.1 % 2) Radno stanovništvo = 57. Prosečna starost Roma je 27.5 godina. više od 1/2 mlađe od 25. zaposleno više od 2.) = BOŠNJACI = 1. Polna i starosna struktura čine biološku strukturu. lov i ribolov sa šumarstvom-više od 580000.PROFESIONALNA STRUKTURA STANOVNIŠTVA: 1) Mlado izdržavano = 29. poljoprivreda.4 % (Romi uglavnom žive u gradovima.NACIONALNA STRUKTURA STANOVNIŠTVA: 1) NAROD = SRBI = 82. Nacionalne manjine imaju svoju državu ali žive u Srbiji. trgovina sa ugosti- .3 % = RUSINI = 0.2 godine.3 godine .godine.2 % (Narod je konstitutivni element države. Etničke grupe su ostaci balkanskih plemena pre formiranja državne granice.8 % = BUNJEVCI = 0.

Mačvi.OBRAZOVNA STRUKTURA: a) Do 10 godina = 3.VERSKA STRUKTURA: a) Pravoslavna crkva-(Srbi. Bošnjaci u Tutinu. Otuda je geografsko premeštanje i mešanje različitih nacionalnih zajednica imalo presudan uticaj na današnju etničku sliku.( Albanci u Bujanovcu.) = SEZONSKE (Ppredstavljaju privremeno preseljavanje stanovništva radi obavljanja sezonskih poslova u poljoprivredi i građevinarstvu. Mađaraskom. U centralnoj Srbiji i Vojvodini 2002. deo albanskog stanovništva na Kosovu) v) Islam. ove migracije usmerene su ka Vojvodini. One predstavljaju preseljavanje ili promenu mesta stalnog boravka iz različitih razloga i zadovoljavanja različitih potreba. Ostvaruju se uglavnom između nerazvijenihi razvijenih područja . Povremene dnevne migracije obavljaju se s vremena na vreme radi zadovoljavanja nekih potreba npr. Novom Pazaru. Novoj Varoši. Bile su prisutne na našim prostorima u prošlosti ali i danas. bilo je više od 1. Posle II svetskog rata poljoprivredno stanovništvo se ubrzano smanjuje. . Bijelom Polju. Od završetka II svetskog rata broj nepismenih se stalno smanjuje. Sjenici. Odvijaju se svakodnevno od domicila-stalno mesto stanovanja do mesta rada ili školovanja. berbe grožđa i voda. Kragujevcu.. Novom Sadu i Prištini. Priboju.34 teljstvom-više od 390000. Njih oko 317000 svakodnevno putuje iz jednog u drugi deo grada. ) b) Katolička crkva.prodaja poljoprivrednih proizvoda. stanovništvo Srbije se preseljavalo u velikom broju. Razvoj privrede i širenje mreže škola prouzrokovalo je pozitivne promene u kulturno-prosvetnom stanju našeg stanovništva. a od početka 90-tih godina 20. Braničevu. a obrazovni nivo stanovništva poboljšava.(u pograničnim delovima sa Hrvatskom. žetve. Prijepolju. Preševu. Ona počinje da se formira naseljavanjem Slovena. Medveđi.) 1) Migracije po vremenu trajanja = DNEVNE (stalne dnevne migracije imaju višegodišnje ili višedecenijsko trajanje. Od gradova najvedi broj dnevnih migranata ima Beograd. Od davnina.1 % 7.MIGRACIJE (ili prostorna pokretljivost stanovništva u Srbiji veoma su izražene.1 milion radnika. Albanci na Kosovu) 9. učenika i studenata . Pomoravlju. Nišu. Crnogorci.veka broj zaposlenih u privatnom sektoru privrede postepeno raste. Stigu.tokom setve.dnevnih migranata. 120000 ka Beogradu i 14000 iz grada prema okolnim naseljima i obratno.) 3) Staro izdržavano = 13. Stalno podizanje nivoa opšteg i stručnog obrazovanja stanovništva jedan je od najvažnijih faktora razvitka privrede. učenika i studenata.) 8.Univerziteti postoje u Beogradu. prema Beogradu i iz njega ka drugim naseljima svakodnevno se krede oko 451000 radnika. kupovina neke robe i sl. Iz jednog u drugi deo grada. Bugari.5 % nepismenih b) 27 % odraslih nepismenih v) 7 % = sedmi stepen obrazovanja (Pismenost je osnovica obrazovanja. Uglavnom su na relaciji selo-grad. Makedonci.

W Makedonije. Stihijske migracije. Smedereva i Velikog Gradišta. Šumadiju. Mađarima. Najmasovnija preseljavanja ove vrste su velike seobe pod patrijarsima 1690. do 19.a iz nerazvijenih južnih krajeva.35 Negotinskoj krajini. naročito iz sela u gradove. Na teritorijama gde su se oni naseljavali ved je điveo deo srpskog stanovništva.naročito od sredine 20.veka. U tim selidbama Srbi su se naselili N od Save i Dunava.. Slovacima i drugim etičkim pripadanicima. Najpoznatiji sezonski građevinski radnici širom Srbije su Crnotravci. okoline Skadra i krajeva oko Drima. ali i dalje prema E. u sezonskim migracijama učestvuje i stanovništvo iz susednih zemalja . iz planinskih u . Raške oblasti i drugih krajeva dobili zemlju oduzetu od velikoposednika i napuštene nemačke kude i zemljište. Hrvatske.Rumunije i Bugarske. Na našim vedim planinama . i u 19. više od 300000 Nemaca vratilo se u svoju zemlju.Šar. Oni su se pretežno naselili pod turskom vlašdu krajem 18. SE Srbije. U novije vreme.(Obuhvatila je iseljenike iz Povardarja N od Demir Kapije. Pologa i Srbe iz Albanije. i 19 veku Vojvodina iz vojnih.Najvede plansko naseljavanje obavljeno je u Vojvodini posle donošenja Zakona o agrarnoj reformi 1945.veku.. i iseljavanje Nemaca. Krajem II svetskog rata. BiH.) 3-Vardarsko-moravska. E i W Srbiju. između Morave i Timoka) 2-Kosovska struja -(Obuhvatila je preseljavanje Srba s Kosova i Metohije i iz SE Srbije u N krajeve. Kosova i Metohije. Bosilegrađani i majstori zidari iz Osata u Republici Srpskoj. pod Arsenijem IV Jovanovidem Šakabentom.. Grocke. pod vođstvom Arsnija III Čarnojevida i 1739. Tada su naseljenici iz planinskih i nerazvijenih predela Crne Gore. do Budima i Sentandreje i još N. Kopaonik i Besna Kobila ranije je bilo dosta sezonaca kosača. Česima. Vlasinci.): SMER KRETANJA MIGRACIJA: 1-Dinarska struja (Obuhvadeno je preseljavanje stanovništva iz Crne Gore. Posle II svetskog rata postepeno gube raniji značaj. 4-Planska kolonizacija Austro-Ugarske -( Njome je u 18.) = STALNE 2) Migracije po mestu migriranja = UNUTRAŠNJE = VANJSKE = EMIGRACIJE = IMIGRACIJE (Od starih migracija najvedi značaj imaju one koje su nastale zbog turskih osvajanja od sredine 15. Makedonije. Oni su se naselili do Beograda. do mađarsko-slovačke granice. Najviše su se naseljavali u okolinu Niša. političkih i ekonomskih razloga naseljena Nemcima.veka imaju veliki demografski obim. visoke Hercegovine i SW Srbije uglavnom u Šumadiju. Poseban uticaj na etničke prilike u S Pomoravlju i na Kosovu i Metohiji imalo je doseljavanje Albanaca iz podgorine Prokletija.) (5-Savremene migracije . pa i van granica današnje Srbije.

- 36 - nizijske krajeve. 3) Migracije po načinu nastanka: a)EKONOMSKE b)PORODIČNE v)POLITIČKE g)SOCIJALNE 4) Migracije po načinu izvođenja: a)DOBROVOLJNE b)PRISILNE . posle II svetskog rata su dominantne.

MEŠOVITA 3. Mogu imati različita opšta imena. a u Negotinskoj krajini "pimnice". Nalazi se na nadmorskoj visini od 1680 do 1770m. Po aktivnosti njihovog stanovništva. stočarska. vinogradarska. kao što je to slučaj s vedinom ratarskih i stočarskih naselja. U Srbiji ima ukupno 6155 stalnih naselja. (Pod funkcijama naselja podrazumeva se uloga naselja u privrednim i vanprivrednim delatnostima na užoj ili široj teritoriji. letnji stanovi".).privremeno turističko boravište. "bačije". a druga nastaju: vikend naselja i kampovi . sezonska stočarska naselja na planinama nazivaju se "katuni". funkcijama. kanalizaciona. -infrastruktura=zajednički naziv za mreže: saobradajna. poznati turistički centar. a u Mačvi "kolebe".Ona se po funkcijama dele na seoska(ruralna). "pojate". mešovita i gradska(urbana). "trle". mogu se podeliti na ratarska. "stanovi" itd. -konurbacija=srastanje naselja u velikim industrijskim oblastima. u turističkoj sezoni. . Ima ih u svim delovima Srbije i njihov broj se ni približno ne može odrediti. (Naselja Srbije se rarazlikuju po trajanju naseljenosti.STALNA 2.- 37 - NASELJA Naselja predstavljaju najvidljivije tvorevine ljudskog društva ili koncentraciju kuda i ljudi u određeno vreme na određenom prostoru. PRIVREMENA naselja se koriste samo u određenom delu godine. Neka od njih vremenom iščezavaju.PRIVREMENA ( STALNA naselja su naseljena TOKOM cele godine više godina. Tako u Vojvodini i NE delu centralne Srbije ratarska privremena naselja nazivaju se "salaši". Kroz istoriju razvoja ljudskog društva naselja su nastajala i nestajala. ribarska. Vinogradarska naselja u Župi aleksandrovačkoj nazivaju se "poljane". vodovodna. tokom sezone ispaše. decenija i vekova. Najviše stalno naselje u Srbiji je Kopaonik. broju stanovnika. vikend naselja itd. Isto tako. Ona su nastanjena u vreme obavljanja ratarskih i vinogradarskih poslova. GRADSKA=URBANA -urbanizacija=nagli porast gradova podpomognut seoskom radnom snagom zaposlenom u sekundarnim i tercijarnim ljudskim delatnostima.) Po TIPU NASTAJANJA naselja se dele na: 1. genezi i drugim odlikama. elektronska i telefonska. izgledu. SEOSKA (RURALNA): a) ZBIJENI TIP b) RAZBIJENI TIP 2.) Po FUNKCIJI naselja se dele: 1. vikendom itd.

Imaju i druge funkcije: rudarsku. Seoska naselja su najstarija i nabrojnija vrsta stalnih naselja u Srbiji. rasporedu kuda i njihovom prostiranju. Pomoravlju. reke).nastaju prerastanjem razvijenih sela u naselja vedeg društveno-ekonomskog značaja. b)RAZBIJENI TIP SELA . između kojih se nalaze oranice. raspored poljoprivrednih površina i mogudnosti snabdevanja vodom (plitka izdan. u kojima se više od polovine stanovništva bavi nepoljoprivrednim delatnostima i koja imaju gradske odlike. U gradovima živi vedi broj stanovnika (mada ima i sela sa vedim brojem stanovnika) i oni imaju dvostruki značaj:1-glavni su nosioci privrednog i kulturnog razvoja svake države. i početkom 21.ravničarskih i planinskih. Knjaževca. Takva su vojvođanska sela. Nastala su na dodiru različitih poljoprivrednih površina . U Vojvodini su sela nastala u vreme Austrije i kasnije. kulturni. zanatske i radnje. a na stranama su vodnjaci.Azanja. Mogu biti administrativni centri npr. šume. sela se prostiru preko nekolikop susednih bregova. zdravstvenu i veterinarsku stanicu. Sela razbijenog tipa uglavnom su rasprostranjena u brdskim i planinskiom predelima Srbije.. Posle II svetskog rata ona uglavnom beleže negativan razvoj. trgovački. Po izgledu. tj. 3. Vedi gradovi su važni saobradajni. Niške Banje. Knid u Šumadiji. pašnjaci..MEŠOVITA NASELJA . zaseoke). Ravničarska sela panonske nizije imaju razvijeno i ratarstvo i stočarstvo. od 1867. Početkom 21. Kotlinsko dolinska su na stranama kotlina i dolina.poljoprivrednu proizvodnju. kotlinsko dolinska i na ravničarska.. škole za šire podrčje. Česti su primeri da su pojedina sela međusobno srasla. u Srbiji su izdvojena dva osnovna tipa sela: a)ZBIJENI TIP SELA . sud. vodnjaci. Selevac. pa su podeljena u mahale (male.- 38 - (1.veka bez stalnih žitelja su ostala neka sela kod Bačke Topole. To su pre svega seoske varošice i mala nasrelja uz vede fabrike i poljoprivredna dobra.veka. U strukturi sela znatno preovlađuju mala sela.SELA su manja i slabije uređena stalna ruralna naselja koja imaju samo jednu funkciju .kude za stanovanje i objekti seoske ekonomije (štale. Sela se prema položaju dele na planinska. U njima su oko kuda vodnjaci. prosvetnu i ostale. a između pojedinih kuda i vodnjaka vijugaju uski putevi Na položaj sela najviše su uticali reljef. živinarnici. školski. Mnoga od njih su poslednjih decenija spontano raseljena. u centralnoj Srbiji i Vojvodini bilo je 104 sela sa 20 i manje stanovnika.Mešovita naselja su po izgledu.. političko- . turistički.uređenosti i zanimanju stanovništva između sela i grada.ova sela obuhvataju više međusobno odvojenih delova. pašnjaci i šume. Sečanj u Banatu. Na ravnim i blagim padinama su oranice. Sela u Mačvi su se razvila sa obe strane puta u nizu. U nekim selima su ostala samo staračka domadinstva. Postoje i sela koja su po broju stanovnika veda od mnogih gradova . Sela u Šumadiji manje su razbijena. na gradski način planirane i prosečene ulice. 2.i 2inicijatori su preobražaja vedih ili manjih teritorija i naselja u svojoj okolini. pretežno naselja stočara. Kuršumlije. stanicu milicije. Mnoga naselja na Kosovu i Metohiji u kojima su vekovima živeli Srbi nasilno su ili prinudno raseljena krajem 20. Takvih sela ima u skoro svim delovima Srbije. pijacu. koje su ovde sprovodile kolonizaciju u XVIII i XIX veku. turističku. Sela nemaju infrastrukturu. U Raškoj i Starom Vlahu. Sela su geometrijskog oblika.GRADOVI predstavljaju obično stalna naselja koja imaju brojne funkcije.Gradovi su po pravilu najveda i najznačajnija ljudska naselja. sedište opštine. Po popisu iz 2002. livade i druge poljoprivredne površine. sela u Mačvi. Kada selo dobije osmogodišnju školu. vodovod. Bujanovca i Preševa. ustanove kulture itd.god Austro-Ugarske. bolnice. Planinska sela su obično mala. prave i seku se pod pravim uglom. 66% od ukupnog broja ima samo do 500 stanovnika. ulice su široke. građevinski. blizina izvora. skladišta agrarnih proizvoda gusto su koncentrisani-u blizini su. građevine u neprekidnom nizu duž ulica. Trgovište u SE Srbiji i manja industrijska središta. obavljaju se primarne ljudske delatnosti.

nastala u vreme vladavine Miloša Obrenovida. -urbanizacija -konurbacija -infrastruktura) Po POSTANKU . Novi Sad i dr. Tako.nastao je po uzoru na gradove srednje Evrope . Tip grada našeg vremena su novi delovi svih naših gradova koji su podizani posle Drugog svetskog rata. U najvedem broju gradova vedina zaposlenih ljudi radi u sekundarnim i tercijarnim ljudskim delatnostima. Najvedi gradovi u Srbiji su Beograd. U Srbiji ima 194 gradska naselja. dok su im periferni delovi zadržali obeležja sela . Duprija *Evropski tip.) . Tipovi gradova: * Panonski tip. Novi Pazar. istog su postanka i čitlučka sela stvarana u mnogim delovima Srbije u vreme turske vladavine.PLANSKA. Njihov naziv je turskog porekla.Aleksinac.Najvedi broj naših naselja stihijski je nastao u različitim fazama razvoja ljudske civilizacije. Niš i Kragujevac. čitluk ili čifluk je veliko tursko imanje na kome su radile čifčije. voda i dr.PLANSKA 2. gradskim naseljima pripada Bosilegrad sa 2700 stanovnika i Beograd sa 1 120 000. stepenu razvijenosti i drugim obeležjima. bitne za život i rad stanovnika. Naši gradovi se razlikuju po broju stanovnika. NAČINU FORMIRANJA naselja se dele na: 1. STIHIJSKA .. Po prestanku te vlasti ona su se dalje spontano razvijala. Subotica.STIHIJSKA (1. Ped *Patrijarhalni tip..Beograd. Kruševca i Sokobanje. kao što su sela Čitluk kod Ljubovije. Novi Sad. Presudan uticaj na njihovo formiranje imale su prirodne odlike terena . Sva gradska naselja u centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji imaju planski razvoj. Naselja Vojvodine su formirana kao planska u vreme austrijske kolonizacije..Polazište razvoja planskih naselja predstavljaju određene vrste planova. * Balkanski tip-očuvao se delom u krajevima koji su najduže ostali pod turskom vlašdu.Novi Sad. pogodan teren za izgradnju naselja. Izvestan broj naselja stvoren je određenim intervencijama vlasti u nekim istorijskim periodima.. U njima su ulice široke i popločane.39 – upravni i zdravstveno-bolnički centri.razvio se iz vedih panonskih sela. Ovoj grupi pripadaju ušorena sela u Mačvi i nekim delovima Velikog Pomoravlja.seoskih varošica . Priština.na Kosovu i Metohiji i Raškoj Prizren.plodno zemljište.razvio se iz vedih sela .

SINGI od dačkog plemena Singi i keltske reči DUNUM= grad.- 40 - BEOGRAD POLOŽAJ: 1. magmatskih i metafornih. Beograd ima više spomenika i drugih . za koje se veruje da potiče od belih tašmajdanskih krečnjačkih stena . On je odredio i gradsku slavu – Spasovdan. pronađena prilikom kopanja temelja za Bajlonijevu pivaru. Podignut je na stavama Save i Dunava.) ISTORIJA GRADA: . Najstariji tragnaseljenosti predstavlja lobanja pračoveka. Beograd se nalazi na slojevima različitih stena: krečnjačkih.U njemu se ukrštaju važnije kopnene saobradajnice koje iz N.) -1284. Krnjača) (Položaj Beograda je povoljan.MATEMATIČKI: 44step 49’ 14’’ NGŠ 20step 27’ 44’’ EGD 116.veka postaje prestonica srpske države. na brežuljcima Šumadijske grede. Grad i pod Rimljanima zadržava svoje ime. Nalazi se na raskrsnici kopnenih.) -Sloveni ga naseljavaju u VII veku. Jasniji tragovi stare civilizacije vezani su za neolit: kultura u Vinči. Novi Beograd od Save i Dunava prema Fruškoj gori. Od IX do XIII veka pored Vizantinaca. Mađari. pa potom obnavljan.god.oktobra 1918.FIZIČKO GEOGRAFSKI: 1)ŠUMADIJSKI-(leži na šumadijskoj gredi koja se od Avale spušta ka Kalemegdanskom bregu i tvrđavi i obalama Save i Dunava) 2)SREMSKI=POSAVSKI-(Umka. Tada je despot Stefan Lazarevid svoju prestonicu iz Kruševca u Beograd. u Žarkovu i Vrčinu. osvajaju ga Bugari.) -Iz predslovenskog doba potiče njegovo ime SINGIDUNUM. -1595. Turci i Nemci. srednjei W Evrope vode prema E Sredozemlju. na dodiru Panonske nizije i S oboda Panonskog basena. utvrđenje. (U II veku podignuta je tvrđava za smeštaj rimske vojske. god. U Prvom svetskom ratu oslobođen je 1. Žitija svetog Klimenta Ohridskog –(Pod današnjim imenom. nalazišta kod Obrenovca. a u Drugom svetskom ratu 20.5000godina=pronalazak ljudske lobanje (Istorija Beograda počinje pre više od 5000godina pre nove ere.75m/NV nizijski grad 2. oktobra 1944. Poznat je kao N kapija Balkana i S kapija Panonskog basena. W priobalju Crnog mora i Aziji. -878. prema sremskoj lesnoj zaravni) 3)PODUNAVSKI-(Karaburma i Višnjica na desnoj obali Dunava) 4)BANATSKI-(Borča. Obrenovac. vodenih i vazdušnih puteva. Srbi doseljavaju Beograd -Početkom 15. prvi put se pominje u ovom žitiju. (Tokom istorije Beograd je 40 puta do temelja rušen i paljen. Ovča. Austrijanci. Uz tvrđavu se razvilo podgrađe ili Donji grad sa civilnim stanovništvom.god po naredbi turskog paše mošti Svetog Save su iz manastira Mileševe prenete i na Vračaru spaljene.

Sakralni objekti: hram Svetog Save.41 objekata koji svedoče o njegovoj zanimljivoj istoriji i bogatoj sadašnjosti. Neimar.. Zatim:Crnogorci. Stari i Novi dvor. Obrenovac i Surčin. Narodna skupština.. Kralja Petra. Trg Nikole Pašida. Parkovi i izletišta: Ada Ciganlija. po popisu 2002. Etnografski.2 miliona stanovnika. Zvezdara. Kralja Milana. Čukur česma. Oko 400 000 radnika zaposleno je u građevinarstvu.. Dositeju Obradovidu. trgovini. Dordol. Muzeji: Narodni. . Mladenovac.g. Avala. Botanička bašta. Barajevo. Vračar. Romi. Obuhvata više manjih celina: Skadarlija. Topčider. Pedagoški. Vaznesenska. Karaburma. Nemanjina. Muzej grada Beograda. crkva Svetog Marka. zgrada Narodne banke. Kneza Miloša. Politički i administrativni centar. industriji.. Studentski trg. Beogradsko dramsko. Ima 31 fakultet. Zvezdara teatar. spomenici Jovanu Cvijidu. Hrvati. Tašmajdan. Vuku Karadžidu.. Pozorišta: Narodno. Čukarica. Vukov i Dositejev.. Cvijidev. Jugoslovensko dramsko. Muslimani. Reke: Dunav. Savski venac. Znatnom vedinom srpsko stanovništvo. sa izraženim godišnjim dobima. Zemun. Crveni krst. Spomenici građanske arhitekture:Konak kneginje Ljubice. Spomenik zahvalnosti Francuskoj. knezu Mihailu. Atelje 212. Spomenici: Spomenik oslobodiocima Beograda.. Sava i Topčiderska reka pripadaju Crnomorskom slivu. Klima u Beogradu umereno-kontinentalna. crkva Svete Petke. Saborna.. Kalenid. saobradaju. Novi Beograd. Univerzitetski centar sa oko 90 000 studenata. -U Beogradu živi 12% ukupnog stanovništva Srbije. -Beograd je najvedi i glavni grad Srbije. Glavna naučna ustanova SANU – Srpska akademija nauka i umetnosti.. državnoj administraciji i obrazovanju. Makedonci. crkva Ružica. Košutnjak. Sopot. zdravstvu. Palilula i Zemun – na periferijama ovih opština nalaze se seoska naselja sa poljoprivrednim stanovništvom. 1. Terazije. Kalemegdan. Trg republike. Lazarevac.. Dedinje.. Pionirski park. Banovo brdo.. Železnik... Ulice: Knez Mihailova. Vojni.. Cerak.. Rakovica i Novi Beograd -4 gradske opštine s mešovitim gradskim i seoskim odlikama: Voždovac.. ZOO vrt. Trgovi: Terazije. -Beograd U ŠIREM SMISLU čini 10 gradskih opština i još 7 u njihovom okruženju: Grocka. -Beograd U UŽEM SMISLU čini 10 gradskih opština: -6 potpuno gradskih: Stari grad. Goranci. Bulevar kralja Aleksandra. Kapetan Mišino zdanje.

prirodni faktori: materijalna dobra (rude. elektrifikaciji. Raspadom SFRJ. Preovladavalo je privatno? vlasništvo. klima.god. pošte.. sitnoj sirotinji. Uvodi se socijalizam kao društveni poredak tj. tipovi zemljišta. stambena i komunalna delatnost) 4. područje Kopaonika i okoline Krupnja. Industrija se razvijala pod uticajem kapitala Francuske. ribolov. Počinju promene u svim oblicima društvenog života. administrativno-političke delatnosti) -USLOVI (FAKTORI) RAZVOJA PRIVREDE: 1. (U knjizi piše da je ranija privatna svojina postala najpre državna (1945-1950). tehnike i tehnologije 4-stručna radna snaga -FAZE RAZVOJA PRIVREDE 1)PREDRATNA FAZA razvoja privrede traje period sve do kraja Drugog svetskog rata. industrija 3. a potom društvena u vreme društvenog samoupravljanja od 1950. energetski izvori.Ekonomskom blokadom je zaustavljen privredni razvoj Srbije. saobradaj 5. turizam i ugostiteljstvo 7. vode.) U poljoprivredi je izvršena agrarna reforma tj. oduzeta je zemlja od veleposednika na osnovu zakona koji donosi država i deli se bezemljašima.- 42 - PRIVREDA Predstavlja eksploataciju prirodnih materijalnih dobara. primarne (poljoprivreda. socijalistički preobražaj privrede. 1950. obrazovanju radnika. Zemlja je bila tipično poljoprivredna. šumarstvo 6. društveni uslovi ili faktori: 1-ekonomsko-politički predstavlja skup mera koje država preduzima u pravcu razvoja privrednih delatnosti 2-politički = promena političkih sistema 3-razvoj nauke. lov.godine privatna svojina je prevedena u društvenu (državnu) a potom u samoupravljanje. (Privredni razvoj se primenjivao po petogodišnjim planovima.? 2)SOCIJALISTIČKA FAZA razvoja privrede traje od kraja Drugog svetskog rata pa sve do poslednje decenije 20. poljoprivreda 2. Trepča. rudnici). proizvodnju sirovina za različite industrijske grane. Engleske i Nemačke. šume). uslužno zanatstvo. Prinosi sa jedinice obradive površine bili su veoma niski. građevinarstvo. To znači počinju počeci razvoja industrije i kapitalizacije društvenog sistema. proizvodno zanatstvo) 3. čime je zemlja stigla na nivo razvoja srednje razvijene industrijsko-poljoprivredne zemlje. trgovina. šumarstvo) 2.veka. u svim granama poljoprivrede dominirao je živi rad čoveka potpomognut snagom životinja. Drugi talas tranzicije počinje 2001. 2. prelazi se na tržišnu ekonomiju zasnovan na privatnoj svojini. .godine. -PRIVREDNE (RADNE) OBLASTI: 1. proizvodnju gotovih proizvoda i obavljanje usluga u cilju podmirenja različitih ljudskih potreba. sekundarne (ekstraktivna industrija. U zemlji se. prerađivačka. a u industriji i drugim privrednim granama nacionalizacija (banje. ova tranzicija je zaustavljena. reljef. tercijarne (saobradaj.) -VRSTE LJUDSKIH DELATNOSTIi: 1. versko građanskim ratom i NATO bombardovanjem Srbije 1999.. kao faza razvoja povratka imovine oduzete za vreme socijalističke faze. 3)PERIOD TRANZICIJE započinje u našoj zemlji 1989. kvartarne (obrazovanje. Bila je zastupljena ekstenzivna poljoprivreda tj. zdravstvo. turizam. ugostiteljstvo. ulaganje u rudarstvo: Novo Brdo. građevinarstvo 4. sve vrste sportova. (proizvodno) zanatstvo (kod Kaje u svesci piše da su razlišite privredne oblasti grupisane u privredne i vanprivredne delatnosti.) 1950 Primat razvoja dat je industrijalizaciji.

reljef 3.god.društveno-geografski a)ukupno poljoprivredno stanovništvo b)poljoprivredna gustina naseljenosti v)prirodni priraštaj g)migracije iz sela u grad d)obrazovanost poljoprivrednog stanovništva đ)stručni kadar (agronomi. gde su se poljoprivredni radovi obavljali ručno korišdenjem primitivnih sredstava za rad (motika.godine. Usitnjenost poljoprivrednih površina i iscepkanost sa nekvalitetnim semenima i rasama davali su niske prinose sa obradive površine. zadružna i javna tj državna). voda. Ovaj tip proizvodnje i danas je zastupljen u nerazvijenim delovima Srbije: planinskim krajevima centralne Srbije.tipovi zemljišta Prirodni uslovi utiču na vrste. USLOVI ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE: 1)PRIRODNI USLOVI: 1. kombajni). U Vojvodini i Mačvi. veterinari. česte su godine sa sušnim letima. 2)INTENZIVNA=NAPREDNA=MODERNA poljprivreda razvija se od 1950. obezbeđivanjem sirovina za različite industrijske grane za proizvodnju gotovih proizvoda u cilju podmirenja različitih ljudskih potreba. pograničnom planinskom delu prema Bugraskoj.geološka građa stena 2. Uglavnom se proizvodi za sopstvene potrebe. plug) ili eventualno potpomognuti snagom životinja. intenzivnije posle 1963. veličine prinosa i obim proizvodnje. Od svih ljudskih delatnosti poljoprivreda najviše zavisi od prirodnih odlika sredine. (Proces isušivanja močvarnih površina i gradnja kanala za navodnjavanje jer su u Vojvodini i središnjoj Srbiji-u Pomoravlju i dolini Timoka.43 2006. Srbija raspolaže sa velikim brojem povoljnih uslova u gajenju srednjoevropskih kultura a ponegde i suptropskih.agrarna politika ili poljoprivredna politika predstavlja skup različitih mera koje državni organi preduzimaju na planu razvoja i unapređenja poljoprivrede.klima 5. Odlikuje se savremenim sredstvima obrade zemlje (traktori. sa neznatnim tržišnim viškovima. poljoprivredni tehničari) e)tržište=ponuda i tražnja ž)način obrade zemlje. -TIPOVI PROIZVODNJE: 1)EKSTENZIVNA=PRIMITIVNA=ZAOSTALA poljoprivredna proizvodnja traje sve do Drugog svetskog rata. (Odlikuje se pretežno naturalnom proizvodnjom. POLJOPRIVREDA POLJOPRIVREDA predstavlja granu privrede koja se bavi gajenjem i iskorištavanjem različitih biljnih i životinjskih vrsta.godine Ustavom zemlje ukinuta je društvena svojina i uvode se slededi svojinski odnosi: privatna. PRIMENI SAVREMENIH AGROTEHNIČKIH MERA: a)MELIORACIJA=navodnjavanje i isušivanje poljoprivrednih površina. Vrši se i melioracija slatina-slanog zemljišta u Vojvodini. Teži se uređenju svih elemenata privrednog i društvenog razvoja po preporukama EU kao na primer stvaranje velikih kompanija. u mnogim delovima Kosova i Metohije. zatim u dolinama . Bilo je zastupljeno privatno vlasništvo u svojinskim odnosima.vode 4. gajenje stoke 2. 2)DRUŠTVENI USLOVI=ANTROPOGENI: 1.

Obuhvata: . Stigu i na Kosovu i Metohiji) -tekstilne biljke: konoplja se gaji=okolina Odžaka. (Ona omogudava obavljanje poljoprivrednih radova na vreme i u najkradem mogudem roku. soja od njih se dobija ulje. Mačvi. Kosovskoj kotlini. Pomoravlju. To je sistem Dunav-Tisa-Dunav.Najviše sistema za navodnjavanje u Vojvodini. Veliki značaj za proizvodnju hibridnog kukuruza ima Institut za kukuruz u Zemunu. ali je glavno područje Dragačevo). pasulj . Mačvi. Ratarstvo je najrasprostranjenija grana. Zapadne i Južne Morave melioracijom brani od poplava. kukuruza.uspeva do 800m/nv.) Intenzivnu poljoprivredu karakteriše još i visoki prinosi po hektaru i grlu stoke i mali utrošak žive radne snage. svojim korenom soja unosi azot u zemljište i poboljšava njegovu plodnost. Pomoravlju. gde su lošiji klimatski i pedološki uslovi . šederne repe sa vedim % šedera. gaji se u Vojvodini). v) raž. suncokreta sa vedim % ulja. 60% površine Srbije zastupljeno je gajenje žitarica.PANONSKA NIZIJA=87% 2.INDUSTRIJSKE BILJKE:: -šederne biljke: šederna repa (u Vojvodini. duvan u S Pomoravlju. za proizvodnju alkohola).- 44 - Velike. Najviše se gaje u planinskim predelima do 1500m/nv. Niška i Leskovačka kotlina lan=Centralna Srbija -uljarice: suncokret (u Vojvodini. i na kosovu i Metohiji) uljana repica. dosta vlage i veliki utrošak radne snage.RATARSTVO je grana zemljoradnje koja se bavi gajenjem različitih kulturnih biljaka.SRBIJA=54% POLJOPRIVREDNE GRANE 1)ZEMLJORADNJA 1.KOSOVO I METOHIJA=37% 4. Pomoravlju. specijalizacija i tržišni karakter proizvodnje. ječam (služi za proizvodnju piva. (hmelj u Vojvodini. ovas ili zob (za ishranu stoke). u velikim poljoprivrednoindustrijskim kombinatima. i to: a) pšenica . .uspeva do 900m/nv. Pomoravlju.) -UČEŠDE OBRADIVOG ZEMLJIŠTA U SRBIJI: 1.) b)HEMIZACIJA-(obuhvata poboljšavanje plodnosti zemljišta đubrenjem i zaštitu bilja od insekata i bolesti).GAJENJE ŽITARICA.UŽA SRBIJA=47% 3. a može da se koristi kao uljarica. 1-hemijska đubriva-pošto nema dovoljno stajskog koristi se veštačka 2-pesticidi: -herbicidi predstavljaju grupe pesticida koji se koriste za uništavanje biljnih korova -fungicidi=pesticidi kojima se vrši uništavanje biljnih bolest -insekticidi=pesticidi kojima se vrši uništavanje insekata v)SELEKCIONIRANJE I UKRŠTANJE BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH VRSTA-stvorene nove sorte pšenice. Ti kombinati imaju zaokružen proces proizvodnje od proizvodnje agrarnih proizvoda do industrijske prerade. (Intenzivna poljoprivredna proizvodnja je zastupljena u Vojvodini. Krompir (u svim delovima. UVOZ PLEMENITIH RASA. STVARANJE VELIKIH POLJOPRIVREDNIH KOMBINATA g)MEHANIZACIJA predstavlja upotrebu različitih poljoprivrednih mašina. krompira. proizvodnjom i obezbeđenjem sirovina za neke industrijske grane. Mačvi i Kosovskoj kotlini b) kukuruz . Najviše se proizvodi i najvede prinose daje u Vojvodini. Podrinju) -POVRTLARSKE KULTURE: Zahtevaju plodni šemljište. Uglavnom se proizvodi u Vojvodini više od 55% ukupne proizvodnje (služi za ishranu ljudi i stoke.

Odabiranjem i ukrštanjem najboljih grla.pešterska. 2)STOČARSTVO: govedarstvo. konjarstvo. Podrinje. pobrđima i nižim visoravnima. Šljiva najrasprostranjenija.VINOGRADARSTVO-stara grana.45 pretežno se gaji kao međuusev. Ona traže dobru negu i ishranu..) .Prelazne rase nastaju ukrštanjem grla plemenitih i primitivnih rasa. jabuke.Leskovac. živinarstvo. Domade rase: pramenka. a podižu se moderne plantaže. gde je velika proizvodnja žita i krmnog bilja. stočna repa. industriju tekstila. Vinogradarski krajevi: Župa aleksandro vačka. Živinarske farme u okolini skoro svih naših gradova. američki durok. vranjski kraj. Primitivne rase nastale su od divljih životinja bez posebnog čovekovog uticaja pa su niskoproduktivne. svinjogojstvo. Od rasnih najviše merino ovca. niska stabla gusta sadnja. -ovčarstvo :u planinskim predelima. kožnu industriju i ishranu ljudi. breskve..Srbija je od davnina proizvođač i izvoznik voda i vodnih prerađevina.Krče se stari vinogradi. najpoznatiji gradištanac i trešnjar). goveda. Timočka i Negotinska krajina. Stari način stočarenja (katunsko) zastupljeno je u planinskim predelima. grahorica. Jabuke plantaža PK Smederevo. Srazmerno poljoprivrednoj površini i broju stanovnika. kruške.. klima i zemljište pružaju povoljne uslove. paradajz. Naša poznata vina: fruškogorski biser. Metohija. Do 700m/nv gaje se srednjo-evropske vrste voda. Zastupljeno okudničko i plantažno vodarstvo. švedski landras. trešnje. Prvi čokoti u našoj zemlji zasađeni u 4.veka. Najrasprostranjenije su domade rase: posavski konj i bosanac (brdski konj).lipicaner..Više od 44 miliona rodnih stabala.. prokupac. Zobnatica. Ukupan stočni fond više od 25 miliona grla. a tokom leta isteruje se i na pašnjake i livade. pešterska. -KRMNO BILJE=biljke koje se gaje radi uzgoja stoke: crvena i plava detelina. kajsije. karlovački i banatski rizling. smederevka.Plantaže višanja oko S Morave. ovce i koze=papkari. Fruška gora i Vršačke planine. sjenička.. U ergelama kao što su Karađorđevo. U ukupnoj proizvodnji voda šljiva učestvuje sa oko 50%. stada se leti napasaju na planinama gde postoje stošarska naselja a zimi ih vradaju u sela na zimovanje i štalsko (intenzivno) u nizijama. šljive. Stoka boravi u stajama i hrani se pretežno krmnim biljem. i visokih cena i izvoza konjskog mesa najviše u Italiju.-važne su i zbog poboljšanja plodnosti zemljišta-svojim korenom unose azot i kiseonik u zemljište. Stočarstvo predstavlja poljoprivrednu granu koja se bavi uzgojom životinja za prehrambenu industriju.Najpovoljniji uslovi za razvoj stočarstva su u plodnim ratarskim krajevima. -razvoj farmerskog živinarstva povedan pa i potrošnja mesa i jaja i industrijska prerada živinskog mesa i perja. -govedarstvo: preovlađujude domade goveče buša postepeno ustupa mesto plemenitim rasama:simentalskom. crno-belom holandskom govečetu. stočni grašak.mulei mazge=kopitari. magarce.opada mu značaj 70-tih godina 20. svrljiška. Rase stoke: primitivne.. cigaja. Ime za konje. Valjevska Podgorina. posebnom negom i ishranom u naprednim stočarskim zemljama nastale su plemenite rase stoke visoke produktivnosti.Trstenika. višnje. grašak. gajenje pčela itd. Znatno se smanjuje broj konja. visoki prinosi. -svinjogojstvo-svinjarstvo: ranije rase mangulica i moravka zamenjene rasama koje daju vede prinose po grlujorkšir. belgijski i dr. boranija. Leskovca i Aleksinca).U Šumadiji. i 3. ovčarstvo. u kojima se zbog redova sa malim razmacima onemogudavaju upotreba mašina. berkšir. paprika (najviše u okolini Horgoša. Čačanskoj i Požeškoj kotlini. Smederevo.. -konjarstvo .veku pre nove ere u okolini Smedereva i na Fruškoj gori. 2. u Srbiji ima malo stoke. 3. engleski polukrvni.Jagodina.VODARSTVO: Reljef. jer se isključuje konjska vuča u obavljanju poljoprivrednih i drugih radova. Zasadi malina oko Ivanjice i Arilja. Ljubičevo uzgajaju se plemenite rase . plemenite i prelazne.

.8% (U E Srbiji najvedi kompleksi šuma nalaze se na Miroču. U SE Srbiji šume su uglavnom slabe. i planine Starog Vlaha i Raške. 2-USISAVANJE RAZLIČITIH VRSTA ZAGAĐIVAČA (prašine iz dimnjaka) 3-UTIČE NA POVEDANU VLAŽNOST VAZDUHA 4-UTIČE NA SPREČAVANJE EROZIJE 5-ČINE STANIŠTA MNOGOBROJNIH ŽIVOTINJSKIH I PTIČIJIH VRSTA (Šume imaju značajan udeo kao element prirodne i životne sredine. kruške.godišnje se poseče šuma BOGATSTVO ŠUMA U SRBIJI PO REGIJAMA: 1..6% 3. VRSTE ŠUMA: 1. Kučaju i Homoljskim planinama. slatine. zato se i zovu „zelena pluda“ u životu ljudi. pa su stoga značajne i za opstanak ljudi.4 miliona ha površina pod šumama. Na osojnim stranama zaklonjenim od Sunca bukve ima i ispod 500m/ nv pa čak i ispod 300m/ nv. 1ha površine šuma proizvede 800kg kiseonika za jedan dan. Proizvodnja šumskog semena ima posebno mesto u razvoju šumarstva-Centar za šumsko seme u Požegi. negovanjem. jela. UNAPREĐENJE ŠUMA: -Godišnje se pošumi oko 6000ha sa oko 20 000 000 sadnica četinarskih. Oko 60 000ha spada u domen negovanja šuma. erodirano i poljoprivredno zemljište. Iznad pojasa hrastovih nastavljaju se bukove šume. Bogate šumama su Jastrebac.(29% Kaja) -godišnji prirast šuma= 6.2 miliona m kubnih -zalihe drvne mase oko 235 miliona m kubnih -oko 4 miliona m kubnih godišnja eksploatacija tj.ČETINARSKE ŠUME-bor. unapređivanjem iskorišdavanjem i obnavljanjem šumskog fonda u zemlji.(Pošumljavaju se goli tereni i krš. grmlja i šiblja. živi pesak. .6% 2.46 ŠUMARSTVO Šumarstvo predstavlja granu poljoprivrede koja se bavi gajenjem. višnje..) 2. (najniži sloj do 600m/nv zahvataju hrastove šume. trešnje itd). rastu u planinskim predelima iznad 700-800m/nv. Ima oko 200 vrsta različitog drveda.UŽA SRBIJA =75. -Srbija ima 2.) -Oko 90% šumskog fonda nalazi se u vlasništvu države i njime gazduje JP „Srbija šume“. listopadnih vrsta i vodkarica (divlje jabuke.VOJVODINA =6. Kopaonik. Povezati sa plantažama šuma) -ZNAČAJ ŠUMA: (šumski ekosistemi) 1-PROIZVODNJA KISEONIKA-proizvodnja kiseonika kao značajan faktor ekosistema.LISTOPADNE ŠUME čine oko 50% šumskog fonda od čega 25% dolazi na bukove šume. retko do 1000m/nv. pogotovo industrijskih gradova. Na promeni strukture i kvaliteta naših šuma-šumarski fakulteti i insituti. Deli Jovanu.KOSOVO I METOHIJA =17. smrča.

Ranije je seča drveta vršena samo na lako dostupnim mestima prvenstveno duž saobradajnica. građevinsku.Kajina sveska. šume smanjuju brzinu vetra smanjuju dnevno kolebanje temperatura. a četinara za 15-20 godina. ---Povezati sa unapređenjem šuma) .) ISKORIŠDAVANJE ŠUMA: -Drvna masa predstavlja sirovinu za drvnu. svrstavaju se u očuvane šumske sastojine. dobijanje toplotne energije kao i fosilizaciju-ugljevi koji čine značajnu sirovinu u hemijskoj industriji. Na plantažama se između redova drveda uzgajaju ratarske kulture. produžavaju vreme snežnog pokrivača. uglavnom kao hrana za goveda. Na plantažama se sadi i gaji drvede manje vrednostikanadska topola i vredniji četinari. a u teško pristupačnim mestima trunule su velike količine drvne mase.) -PLANTAŽE ŠUMA (Pored pošumljavanja. Šume nekih naših planina – Golija i Tara. a Prokletija. Posle Drugog svetskog rata izgradnjom šumskih puteva omogudena je eksploatacija šuma i iz nekada nepristupačnih delova. tekstilnu industriju. a povedava proizvodnja rezane građe i industrijskog drveta. podižu se i plantaže šuma na terenima slabih šuma i na obradivom zemljištu.47 Npr. Sve biljke proizvode kiseonik a udišu ugljendioksid što znači biljni i životinjski svet i čovek nalaze se u međusobnoj zavisnosti.Plantaže topole stižu za 8-12 godina. Šar planina i Kopaonik u visokoplaninske oblasti sa očuvanim ekosistemima. (Smanjuje se seča ogrevnog drveta. 1ha gradskog zelenila "uzme" iz vazduha 50-70 tona prašine smanjujudi njenu koncentraciju 30-40% u troposferi. koje se uglavnom vrši na terenima prirodno predodređenim za šume.

(u Crnoj Gori Beranski). Vrška Čuka i Podvis (E Srbija). .TERMOELEKTRANE: 1.godine zbog eksplozije metana i pogibije preko 100 rudara. Kolubarski. -PODELA INDUSTRIJE PO PREDMETU RADA: 1)ENERGETIKA 2)EKSTRAKTIVNA INDUSTRIJA (RUDARSTVO) 3)PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA -PODELA INDUSTRIJE PREMA NAMENI DOBARA: 1)TEŠKA a)METALURGIJA -crna -obojena b)METALNA -metaloprerađivačka -mašinska -elektronska -brodogradnja -drvno-prerađivačka -teška hemijska 2)LAKA a)PREHRAMBENA b)TEKSTILNA v)INDUSTRIJA KOŽE I OBUDE g)INDUSTRIJA NAMEŠTAJA d)FARMACEUTSKA đ)LAKA HEMIJSKA TEŠKA INDUSTRIJA ENERGETIKA 1)KAMENI UGALJ: Jarando (dolina Ibra). Resavski (kod Despotovca). Drmno i Kostolac (Kostolački basen) 2. Aleksinački (zatvoren je 1988. zbog vedih potreba razmatra se ponovno otvaranje više rudnika ovog basena).(u Crnoj Gori Pljevljanski). Kostolački.- 48 - INDUSTRIJA Predstavlja glavnu privrednu delatnost koja se bavi proizvodnjom sredstava za proizvodnju (teška industrija) i proizvodnjom materijalnih dobara namenjenih širokoj potrošnji. obod Panonske nizije. Nikola Tesla A i B u Obrenovcu (Kolubarski basen) . 2)MRKI UGALJ – baseni: Sokobanjski. 3)LIGNIT – baseni: Kosovski.

5)Pb-Zn-Ag: Južne padine Kopaonika.LIM=Potped i Bistrica 7. 9)Al2O3=boksit:a)crveni=Kosovskometohijska kotlina b)beli=okolina Nikšida -1990. Ajvalija. 6)Sb . Velika Greda. HIDROELEKTRANE: 1.3 i 4 RUDNA NALAZIŠTA 1)Fe . Perua i Ukrajine.VLASINA=Vrla 1. b)sekundarno=dolina Peka.god proizvedeno je 8173kg zlata. Kolubara u Velikim Crljanima (Kolubarski basen) 4. Kižnica.antimon: Zajača i Krupanj (Podrinje). Lece (okolina Lebana). Krivelj. 2)Ni: Goleš. a pri preradi Pb Zn (olovno-cinkane rude) 268 tona srebra.49 3.2. ugalj se nalazi na najmanjoj dibini. Topionica u Glogovcu. -RAFINERIJE NAFTE:Novi Sad i Pančevo.DUNAV= Đerdap I i Đerdap II 2. 3)Hrom Cr : Deva kod Đakovice 4)Cu: Bor. Morava u Svilajncu (Resavski basen) 5. Ceravo i Majdanpek. Aleksinačka 8)Au . obod Kosovske kotline (Trepča.DRINA=Zvornik. Janjevo. Melenci i Elemir.B: redak i skup metal. Kosovo A i B (Kosovski)-najkvalitetniji. 4)NAFTA I ZEMNI GAS: okolina Kikinde. Lokve. Rudnik (Gornji Milanovac). Čilea.zlato: a)primarno=eruptivne stene: NE Srbija. Kriva Feja). 6)VODNE SNAGE : Dunav i Drina imaju najvedu vodnu snagu u zemlji i pokrivaju 68% podmirenja potreba.ZAPADNA MORAVA=Međuvršje i Ovčar 4. Timoka. na Besnoj kobili (okolina Vranja). S od W Morave. 5)ULJNI ŠKRILJCI=13% nafte (ulja) u stenama: Boljevačka i Aleksinačka kotlina. topionica Zajača). okolina Vrnjačke Banje.IBAR=Gazivode 5. Novo Brdo. . Nalazišta: Boljevačka kotlina. 7)Bor .UVAC=Kokin brod i Sjenica 6. Srbija 16% nafte proizvodi iz sopstvenih izvora a ostalo uvozi. Jermenovci. Za železaru u Smederevu ruda se uvozi iz Ljubije i Omarske (Republika Srpska).gvožđe: nema ni jedan rudnik tehnički isplativ. Bajina Bašta i Višegrad 3. U prirodi se javlja u elementarnom stanju u vidu borne kiseline i drugih vrsta soli.

"Prva iskra" . bušilice. ZASTAVA-IVEKO-FIAT . Kosovska Mitrovica 2)VEŠTAČKA ĐUBRIVA: a)SUPERFOSFATI: Prahovo b)AZOTNA ĐUBRIVA: Azotara .Subotica. MIN .Smederevo. Apatin i Zrenjanin V INDUSTRIJA GRAĐEVINSKIH MATERIJALA: 1)CIGLA i CREP: "Toza Markovid" . "Elind".Rakovica. Mačvanska Mitrovica. IPM .Pirot. Prokuplje. MI . Kosjerid.Čačak.Kraljevo 4)Industrija KERAMIKE: Pančevo.Pančevo. "Cer". "Trajal" .Zemun 2)MOSTOVNE ČELIČNE KONSTRUKCIJE: "Goša" .Jagodina.Smederevska Palanka.Rakovica. Livnica železa i tempera.Zrenjanin 5)Industruja GRAĐEVINSKIH MAŠINA: "14.Kruševac. Ruma.Kragujevac. Paradin. Subotica.Barič 4)Industrija GUME: "Tigar" .Kraljevo.Kikinda 2)Industrija MOTORNIH VOZILA: FAP Fabrika automobila .- 50 - METALNA INDUSTRIJA I METALOPRERAĐIVAČKA 1)PROIZVODNJA BICIKLA: "Pionir" .Kikinda. Lazarevac III ELEKTROINDUSTRIJA: "Sever" . Kladovo. "Potisje". "Sloboda" . Zlatibor VI TEŠKA HEMIJSKA INDUSTRIJA: 1)SUMPORNA KISELINA: Bor. "Zmaj". Kruševac.Niš. rendisaljke. Mašinska industrija . "Ivo Lola Ribar" .Novi Beograd. "Magnohrom" . Aranđelovac. EI .Pančevo 3)PLASTIČNE MASE: Petrohemija .Beograd.Bač.Priboj.Čačak. "Proleter"-Leskovac. "Zmaj".Železnik.Subotica. Đeneral Jankovid 3)VATROSTALNI MATERIJALl: Partizani kod Aranđelovca. glodalice.Smederevska Palanka.Požarevac.Kruševac 6)Industrija RUDARSKE OPREME: "14. Zaječar 5)MERMER: "Venčac" .Knjaževac 4)Industrija ŠINSKIH VOZILA: "Goša".Zemun 3)Industrija POLJOPRIVREDNIH MAŠINA: IMT .oktobar" .oktobar" . Novi Pazar.Novi Pazar IV BRODOGRADILIŠNA: -REČNI BRODOVI: Beograd.Niš. Mladenovac i EI . brusilice. IMR .Kruševac. "Morava" . "Progres" -Zemun. prese.Aranđelovac. Šabac. "Milan Blagojevid" .Zemun. Kanjiža 2)CEMENT: Popovac (kod Paradina).Smederevo. "Nikola Tesla" i "Mihajlo Pupin" . "Elektro lkablovi" . "Rekord" . FAM Fabrika alatnih mašina -Novi Sad. Zaječar. Beočin. "Jastrebac"-Niš. "Metaloprerada". Niš . Fabrika kablova -Kraljevo 3)ŠPORETI NA ČVRSTA GORIVA: "Milan Blagojevid". makaze): "Ivo Lola Ribar" -Železnik.Kraljevo II MAŠINSKA INDUSTRIJA 1)Industrija MAŠINA ALATLJIKA (strugovi. Alibunar. MI . Dečani.Ada. Ikarus .Niš.

"Ras" . "Zorka" .Kikinda V FARMACEUTSKA INDUSTRIJA: "Galenika" . "Bambi" . Zrenjanin. "Soko Štark". Padinska Skela. KOZMETIKA: "Dalija" .Ivanjica.Leskovac 3)Industrija BOMBONA i ČOKOLADE: "Banat" .Gornji Milanovac.Šabac a)NOVINSKI PAPIR: Sremska Mitrovica. Šid -Maslinovo ulje: "Dobra" . "Fruška gora" . "Javor" . Šabac. "Jugodrvo" . "1. "Nevena" .KONFEKCIJE: "Kluz".Gornji Milanovac 4)MLEKO I MLEČNI PROIZVODI 5)MESO I MESNI PROIZVODI 6)MLINSKA I PEKARSKA INDUSTRIJA II TEKSTILNA INDUSTRIJA: 1)VUNENE TKANINE: Paradin.Beograd. "Proleter" . Senta. "Srbolek" .Beograd. "Jugoremidija" .Novi Sad.Zemun.Požarevac. Kula.Sremska Mitrovica IV LAKA HEMIJSKA INDUSTRIJA: 1)SAPUNI. Pedinci. "Koštana" . "Kraš". "Dijana" .Kruševac.maj" . Vrbas. PARFEMI. "Zdravlje" .Pirot.Zemun. Zrenjanin 2)IND. Sremska Mitrovica 2)Industrija ULJA: Uroševac. crvenka.Novi Pazar. Kovin. Beograd.Leskovac. "Beko". Požarevac. "Crvena zvezda" .Knjaževac.Vršac. "Jela" . Zrenjanin. "Rudnik" .51 LAKA INDUSTRIJA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA 1)Industrija ŠEDERA: Ped. "Hemofarm" . Pirot. "Merima" .Šabac VI INDUSTRIJA NAMEŠTAJA: "Simpo" . "Jumko" .Beograd. "Takovo" . "Leda" .Zemun. Čačak b)AMBALAŽNI PAPIR: Kruševac .Vranje (?fabrika).Ruma.Kragujevac.Vršac. "Sport" .Beograd. III INDUSTRIJA KOŽE I OBUDE: Industrija obude "Beograd". Duprija. Kruševac.Beograd.Zrenjanin. "Sirogojno". "Albus" . "Hemik" .Leskovac.Vranje. Beograd.Vranje.

) (Savremen drumski saobradaj počinje da se razvija u Srbiji početkom 20.reda = autoput (najmoderniji najmanje 2 trake u jednom pravcu i treda zaustavna.) b) ŽELEZNIČKI: . Beograd-Pančevo.god. -putevi 2.reda = makadam.- 52 SAOBRADAJ - Predstavlja privrednu delatnost koja se bavi prevozom putnika.U ovoj delatnosti je zaposleno 130 000 radnika. asfalt i kocka. . Potrebno je učiniti sve da međunarodni prevoz robe i putnika ide preko naše zemlje.) . izgrađena je prva pruga na teritoriji Srbije -1875.god. u Kragujevcu počela proizvodnja domadeg putničkog automobila „Fide“. od državne granice s Mađarskom. saobradajnih centara i saobradajne mreže. a) DRUMSKI (SUVOZEMNI) . matrijalnih dobara.veka. poštanskih pošiljki i prenosom vesti iz jednog u drugo mesto pa se stoga deli na: putnički.1995. do državne granice sa Rumunijom.god kad je provozan prvi automobil ulicama Beograda.6km) (Dvadesetak godina posle puštanja u rad prve železničke linije u svetu. Mogude brzine na vedini naših pruga iznose . Izgradnja prvih železnica u Srbiji vezana je za interese Nemačke i Austrougarske i njihove politike prodora na istok. U čitavom periodu posle Drugog svetskog rata rađeno je na modernizaciji železničkog saobradaja. Beograd-Novi Sad-Horgoš. ograđen žicom.pruga Beograd .VRSTE SAOBRADAJA: 1)KOPNENI:(Značajni delovi panevropske saobradajne mrežu kroz našu zemlju su drumski i železnički Koridor 10. gde se račva u dva kraka – jedan vodi preko Pirota i Dimitrovgrada za Sofiju i Istanbul. Osnovni problem našeg železničkog saobradaja je zastarelost pruga i znatnog broja vagona.) (Glavna železnička magistrala kroz našu zemlju je pruga Horgoš-Subotica-Novi sad-Beograd-Niš.god elektrifikovano je 34% ukupne dužine svih pruga. . Berlinskim kongresom 1878.reda = magistralni ( 1 saobradajna traka u jednom pravcu i druga u drugom. Neophodna su veda ulaganja u modernizaciju i izgradnju saobradajnica. prednost brzina) (Do sada je izgrađen autoput Šid-Beograd-Niš-Leskovac. zemljani (najnesigurnija vrsta saobradaja) (putevi prvog i drugog reda=29000km) (nesiguran saobradaj.glavnog pravca: ulazi u našu zemlju kod Horgoša N od Subotice-Novi Sad-Beograd (Šidgranica Hrvatske)-Niš-(Pirot-Dimitrovgrad-granica Bugarske)-Vranje-Preševo-granica Makedonije.god. 1953.4km. a parne lokomotive svuda su zamenjene električnim ili dizel-lokomotivama. -putevi 1. a drugi dolinom S Morave za Skoplje i Atinu.Bar = 475km (254 tunela u ukupnoj dužini 114.4031km . njima mogu da se kredu svi učesnici u saobradaju -putevi 3.Do tada prevozno sredstvo volovska kola i konjska zaprega u Mačvi i Požarevcu. samo vozila koja mogu da razviju brzinu od 60km/h. pumpe. Važan datum u razvoju modernog drumskog saobradaja u Srbiji 1903.približno 50 000km = 60% ima modernu podlogu tj. (Veoma je važan za ukupan razvoj zemlje. poštanski i telekomunikacioni. na određenim razdaljinama saobradajni znaci.Do 1995. medicinska ? služba. 234 mosta u ukupnoj dužini 14.1975. teretni. preko Banatskog Aranđelova i Kikinde. Srbija je uz samostalnost dobila i obavezu da za tri godine na svojoj teritoriji izgradi prugu koja bi povezivala austrougarsku sa otomanskom železnicom.

radio i TV. Stalad. Pre Drugog svetskog rata naša zemlja imala je najvedi plovni park na Dunavu. Najvede železničke raskrsnice na Balkanskom poluostrvu su Beograd i Niš. podmiruje potrebe rečnog saobradaja u zemlji i znatnim delom je angažovana na prevozu robe drugih zemalja Dunavom. Begej-77km. Zatim Lapovo. cement).) (prednost velika vučna snaga. U Banatskom Dvoru kod Žitišta nalazi se naše najvede podzemno skladište prirodnog gasa.53 do 60km. sve u ukupnoj dužini od 1760km. Mala Krsna.veka. Tada se Srbija pojavljuje na Dunavu sa svojim brodovima. Naša avio kompanija JAT Airways. (U našoj zemlji 3 civilna aerodroma: u Beogradu. a 900km u centralnoj Srbiji. novčanih pošiljki i robe u ograničenim količinama (paketi). kao i uređajima telekomunikacija. Tisa-164km. ved samo turistički. Rečna flota je velika. nedostaci brzina. Novi Sad. Železničke raskrsnice su mesta iz kojih polaze dve. Zbog sporosti se ne koristi za prevoz putnika.god zato što su ukinute sve pruge uskog koloseka i nerentabilne) v) CEVOVODNI:(transportuje se zemni gas i nafta od Budimpešte do rafinerije Pančevo i Novi Sad. Subotica. Ukupna dužina gasovoda u Srbiji iznosi 2800km. Poslednjih decenija uzgrađeno je više rečno-morskih brodova koji saobradaju između naših luka na Dunavu i luka na obalama Crnog mora.) 2) VODNI a)morski . malim delom Tamiš i Velika Morava pri ušdu u Dunav. Nalazi se na raskrsnici najvedih vazdušnih puteva. Obavlja se svim prevoznim sredstvima na kopnu. Rekama i kanalima najviše se prevozi građevinski materijal (pesak. Požega. Ima modernu poletno-sletnu stazu po međunarodnim standardima i opremljen je savremenom radio-navigacionom opremom. veštačko đubrivo. ne trpi velike otpore kroz tunele?) (negde oko 1000km kradi železnički saobradaj u odnosu na 1955. zatim platni promet između građana i preduzeda i ustanova. koje obuhvataju telefoniju. Sava-207km. brzina. Ovaj saobradaj je znatno jeftiniji za za transport velikih količina robe od drugih. šljunak. Na njega sledu i poledu avioni više od 20 svetskih kompanija. Prvo se grade u Vojvodini. Iz njih polazi po pet magistralnih pruga u raznim pravcima. Inđija. telefotografiju.( obuhvata prijem. tri ili više železničkih pruga u raznim pravcima. Nišu i Prištini. šederna repa.nemamo b)rečno-kanalski (Brži razvoj našeg rečnog saobradaja počinje krajem 19. Ukupan transport robe rekama i kanalima je u stalnom i brzom porastu. Zimi se kroz Srbiju dnevno transportuje više od 12 000 000 m kubnih gasa. nafta.) v)jezerski-nemamo 3) VAZDUŠNI:(najbrži. Sombor. nedostaci-nema preživelih u udesu). ali je sporiji pa se njome može transportovati samo roba koja ne iziskuje brzo prevoženje. PTT saobradaj se u periodu posle Drugog svetskog rata brzo razvijao. Njima se vozovi kredu brzinom 150-300km na sat. vazduhu. prenos i isporuku obaveštenja. najskuplji. najsigurniji. Kraljevo. od toga 1900km u Vojvodini. drvo. U toku suradovi za povedanje njegovog kapaciteta. U Evropi su brze pruge. ugalj.) Celim tokom kroz našu zemlju plovni su Dunav. 12 kanala dužine 664km u hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav. Izgradnja brze pruge u našoj zemlji je u toku. cigla. a na magistralama najviše do 120km. Bide na relaciji Horgoš-Beograd-Niš-Dimitrovgrad i dalje Sofija-Istanbul. Najvažniji i najvedi „Nikola Tesla“ u Beogradu. telegrafiju. Kosovo Polje. sigurnost. . rude.) 4) PTT SAOBRADAJ.

najviše saobradajna sredstva i mašine. Kosovske Mitrovice i Krupnja snabdeva naše ostale privredne i potrošačke centre različitim sirovinama. Planinski delovi imaju zavidno šumsko bogatstvo čijom se sečom obezbeđuje sirovina za drvnu industriju. knjiga. Crnom Gorom. kafa. Republikom Srpskom.) a) IZVOZNA (EKSPORTNA) b) UVOZNA (IMPORTNA) v) TRANZITNA tj.. Rusijom sa kojom imamo bescarinski ugovor. automobila. Italijom. Na njima se izlaže roba i zaključuju se ugovori o kupovini robe od proizvođača. Iz Vojvodine prema ostalim delovima Srbije protok agrarnih proizvoda i njihovih prerađevina. prehrambena i obojena metalurgija. Važnije promene u strukturi izvoza: opadanje učešda izvoza poljoprivrednih proizvoda – najviše se izvoze vode. Međunarodni sajmovi održavaju se u Beogradu.- 54 TRGOVINA - Predstavlja privrednu delatnost koja ima posredničku ulogu tj. Bora. tehnike.. stoka. Zato sve zemlje moraju da izvoze i uvoze raznu robu i da tako preko svetskog tržišta razmenjuju svoje proizvode. Crna i obojena metalurgija Smedereva. (SUFICITARNA TRGOVINA=POZITIVNA više izvozi nego što uvozi.) . južno vode. nameštaja.SMER KRETANJA TRGOVINE: 1) UNUTRAŠNJI=UNUTRAŠNJA TRGOVINA (u okviru jedne zemlje) (U našoj zemlji robni proizvođači su poljoprivrednici. hemijska . Francuskom. smanjivanje učešda u izvozu sirovina i poluproizvoda. Makedonijom. smanjivanje učešda u uvozu industrijske robe za široku potrošnju. afričkim i latinoameričkim državama.izvoz uvezenih materijalnih dobara . kupuje materijalna dobra različitog stepena obrade na jednoj strani i prodaje na dugoj strani u cilju podmirenja različitih potreba.Između različitih delova naše zemlje su specijalizovani robni tokovi.Međunarodno tržište. trgovcima i otkupnim stanicama. DEFICITARNA TRGOVINA=NEGATIVNA više uvozi nego što izvozi) (Najvedi deo spoljnotrgovinske razmene obavlja se sa evropskim zemljama -75% i to sa Nemačkom.. pšenica. Zemljoradnici svoje proizvode prodaju potrošačima na pijacama. Industrijski proizvodi dolaze do potrošača preko razgranate mreže trgovinskih preduzeda na veliko i malo. Na Beogradskom sajmu svake godine međunarodni sajmovi knjiga. kukuruz. . pirinač i vuna. prevoz materijalnih dobara različitog stepena obrade preko tuđe teritorije g) REEKSPORTNA . Novom Sadu i Leskovcu. Važnije promene u strukturi uvoza: porast uvoza investicione opreme i sirovina za domadu industriju. zatim tekstilna. Važnu ulogu u trgovini imaju i sajmovi.(Zbog različitih prirodnih uslova nijedna zemlja u svetu nema sve sirovine i toliko razvijenu i raznovrsnu industriju koja bi mogla da podmiruje sve njene potrebe. povrde. zanatlije i preduzeda. poluproizvodima i robom. poljoprivrednim zadrugama.TRGOVINSKI SALDO predstavlja odnos uvezenih i uzvezenih materijalnih dobara izraženih u novcu za godinu dana. porast učešda u izvozu finalnih industrijskih proizvoda visoke prerade – po izvozu na prvom mestu metalna industrija. porast uvoza poljoprivrednih proizvoda kojih nema kod nas – pamuk..) 2) SPOLJAŠNJI ili VANJSKI=SPOLJNA TRGOVINA (između prodavaca i kupaca iz raznih zemalja) . odede.Razvija se trgovinska razmena i sa azijskim.

u perspektivi je i turistički centar na Goliji.. Vedi značaj ima u okolini Ivanjice i Čajetine. ekosela .SEOSKI. uređene.Lekovite. proizvodno zanatstvo – izrada suvenira.IZLETNIČKI – (na kradim rastojanjima od mesta stalnog boravka) .VRSTE TURIZMA:(Prema izvođenju turističke destinacije) 1) (UNUTRAŠNJI=DOMADI) – Obuhvata turistička kretanja u granicama države .TURISTIČKE OBLASTI: 1) PANONSKA – (Obuhvata teritorije i naselja u kojima je razvijen izletnički turizam: NP Fruška gora.TURISTIČKA MESTA: 1) PLANINE. tranzit.(najposedenija Vrnjačka banja. Sokobanja. Šar planina poznata po najkvalitetnijim skijaškim terenima. Deliblatska peščara i dr. TURIZAM Predstavlja skup odnosa i pojava vezanih za kretanje i potrošnju izvan stalnog mesta boravka. kanjonske doline. Mataruška. skijaški tereni i tereni za druge zimske sportove) 2) BANJE kao turistička mesta. Koviljača. (U procesu zadovoljavanja potreba domadih i stranih turista učestvuju brojne delatnosti: ugostiteljstvo.Turizam stimulativno deluje na ove delatnosti. Sijerinska. Maljen.TRŽIŠNA EKONOMIJA . usluge naših radnika u inostranstvu. odnosno trgovinskih preduzeda. a obuhvata trgovinski saldo.. a u cilju zadovoljenja različitih kulturnih i rekreativnih potreba.) . Goč. Subotica. ali se ulaže i u Staru planinu. Niška. Tara. zdrava planinska klima. a cene manjeg broja artikala su pod kontrolom nadležnih državnih organa.- 55 - . Nastaviti o planinama) .TRANZITNI – (Putovanje turista preko teritorija stranih zemalja. Planine obrasle četinarskom i lišdarskom šumom. lepih pejzaža) . saobradaj. turizam.Divčibare. vedi panonski gradovi – Novi Sad. Vranjska. Predviđa se afirmacija ovog vida turizma stvaranjem etnosela.) . Zlatibor. Palidko jezero. i lovni turizam – Obedska bara .PLATNI BILANS ZEMLJE = predstavlja sveukupnost novčanih primanja i izdavanja za godinu dana izraženih u dolarima.LOKALNI . Jastrebac.Tržište uslovljava cenu nekog gotovog proizvoda. Sremski Karlovci) 2) PLANINSKO-KOTLINSKA – (Naše planine ne zaostaju po prirodnim lepotama za Švajcarskim Alpima.. Petrovaradin. turističke agencije.. Sombor. Cene najvedeg broja artikala formiraju se na osnovu slobodnih odluka proizvođača. Pojedinačne planine i nacionalni parkovi. a) SUFICITARAN = POZITIVAN b) DEFICITARAN = NEGATIVAN .(sve popularniji.(Kopaonik. Zlatar.) .) 2) STRANI – (Turistička putovanja i boravak u inostranstvu. lovište Karađorđevo i Biserno ostrvo na Tisi. Aranđelovačka.

(Izgradnjom kongresnog centra. narodni sabori. crkve. gradske i seoske slave. kulturnoumetničke.. Rusije. Italije. privredne. kulturno-istorijski spomenici i kulturno-zabavni život.(Širom zemlje nalaze se mnogi kulturnoistorijski spomenici iz različitih istorijskih perioda. muzeji. Velike Britanije. Gamzigrad. manastir Sopodani i Studenica koji su stavljeni pod zašitu UNESCA. folklor. Grčke.BAZA RAZVOJA TURIZMA: a)Hotelski kapaciteti b) Ugostiteljski objekti v) Saobradaj g) Stručna radna snaga (Najviše stranih turista dolazi iz Nemačke. kao i drugi manastiri.) -(Proizvodno zanatstvo-suveniri) . sportske. saobradajne veze.- 56 - 3)BEOGRAD – tranzitni . Beograd se uvrstio u jedan od dvadesetak svetskih centara kongresnog turizma.) (Turistički značaj nekom mestu daju slededi elementi: prirodni uslovi i položaj. Slovenije. Turske. tradicionalne manifestacije – vašari..) ( Antropogena turistička mesta: raznovrsno kulturno-spomeničko nasleđe.kongresni turizam .). koji govore o raznim fazama razvoja civilizacije na našem prostoru: Viminacijum. Francuske.) 4) ANTROPOGENA TURISTIČKA MESTA .. galerije.) . naselja u celini ili pojedini njihovi delovi. Hrvatske. smeštajni prostor (hoteli i dr."Sava" centar = kongresna dvorana.

Zemun.- 57 - SRBI U NEPOSREDNOM OKRUŽENJU U dijaspori (rasejanju) živi oko 3. Tivat. U drugoj polovini 18. Autonomne srpske teritorije su severni delovi Dalmacije .god u Hrvatskoj je živelo 532. Uglavnom žive u Skadru i okolini. Subotica. SRBI U ALBANIJI: Ima ih oko 30. Pančevo. Početkom 18. SRBI U MAĐARSKOJ: Po zvaničnom izveštaju ima ih 3800. Aradu i dolini Dunava naspram Đerdapskoj klisuri. Vršac.000 Srba ili 32% ukupnog stanovništva. Pljevlja.000. ali se smatra da ih ima daleko više. itd. gde su formirali svoju zajednicu pod nazivom "slavljeno Serbek"?. Bijelo Polje. SRBI U HRVATSKOJ: Po popisu iz 1991. SRBI U MAKEDONIJI: U poslednjem popisu stanovništva u Makedoniji bilo je 40. 2009.000. godine u našoj zemlji donesen je zakon o dijaspori.000? Srba. Baji. Berane. ovaj deo Banata je dodeljen Rumuniji. Vedinsko stanovništvo su u naseljima: Andrijevica.veka preseljeno je prinudno veliki broj Srba iz Rumunskog Banata u Borogonsku ? stepu ( delta Dunav). Danas u Rumuniji živi 12. Segedinu. Danas najviše Srba ima u Temišvaru.000 Srba. SRBI U RUMUNIJI: U istorijskoj prošlosti E Banat bio je naseljen Srbima. Najzastupljeniji su u Skoplju. Okupljeni su u oko 1300 različitih okruženja.500 Srba a pre 10 godina bilo ih je 30. SRBI U CRNOJ GORI: Po popisu 2003. a nezvanično 10. 60% stanovništva Crne Gore se izjašnjava da govori srpskim jezikom.000 Srba.5 miliona Srba i njihovih potomaka. veka doselilo se još 2200 porodica. veka veliki broj porodica preselio se u slivu reke Donjec u Ukrajini. Kumanovu i Staro Nagoričane u slivu Pčinje.000. Pečuju i Mohaču. Najviše Srba živi u Budimpešti. a posle raspada Austro-Ugarske. Šavnik?. Posavinom 20. . godine bilo je 198. Nazivi naselja su Beograd. čime su činili zajednicu od oko 100. Arsenije Čarnojevid je doveo veliki broj srpskih porodica u Sent Andreju za vreme Austro-Ugarske. a u Herceg Novom postoji konzulat Srbije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful