GEOGRAFIJA VIII SRBIJA: POLOŽAJ, GRANICE, VELIČINA

POLOŽAJ: 1.MATEMATIČKI: 41 53` - 46 11` NGŠ 18 49` - 23 00` EGD (Matematički položaj je položaj neke teritorije u odnosu na ekvator - GŠ, i Grinič - GD. Matematički položaj određuju najsevernija i najjužnija paralela, i najzapadniji i najistočniji meridijan. Najsevernija tačka je 10km severno od Subotice. Najjužnija Rastelica na Šar-planini. Najzapadnija Bački Breg kod Sombora. Najistočnija Srebrna glava na Staroj planini. Središna tačka - matematički centar Srbije je 10km od Kragujevca, u ataru sela Drače, 44 NGŠ i 21 EGD.) 1 stepen= 111,1km 2. FIZIČKO-GEOGRAFSKI: (smeštena je u srednjem delu severnog umerenog toplotnog pojasa, u umerenoj klimatskoj zoni) 1)PODUNAVSKI: -588,5km -3505km (Kroz našu zemlju, i njenom granicom prema Rumuniji, protiče Dunav, dužinom od 588,5km, inače je dug 2880km. Pošto se u Srbiji nalazi oko 1/4 plovne dužine Dunava, ona je značajna podunavska zemlja. U našu zemlju Dunav utiše severno od Batine, a ističe E od Negotina. Na celoj dužini kroz Srbiju Dunav je plovan. Teče meridijanski do Fruške gore, a onda je zaobilazi zbog njenih čvrstih stena.Izvire u Nemačkoj u Švarcvaldu i protiče kroz 10 država, a povezuje 13. Prokopavanjem kanala od Regensburga na Dunavu do Nirnberga na Majni - dugačkog 171km, dobijena je magistrala tj.plovni put od Konstance i ušda Dunava na obali Crnog mora do Roterdama u Holandiji, najvede morsko-rečna luke na N. To je plovni put Dunav-Majna-Rajna, dugačak 3505km. Ovaj plovni put povezuje 13 država i ima značajnu ulogu u njihovoj trgovinskoj razmeni. Dunav povezuje Crno more i Atlantski okean, visoko razvijene i slabije razvijene zemlje. Između njih se obavlja velika trgovinska razmena, koju olakšava jeftin rečno-kanalski saobradaj, što ima izuzetno veliki značaj za sve te zemlje.) 2)SREDNJO-EVROPSKI: (Teritorija Srbije severno od 45. paralele nalazi se u Srednjoj Evropi, pa otuda i srednjoevropski položaj.) 3)BALKANSKI: - Istočno od Velike i Južne Morave, teritorija Srbije nalazi se na Balkanu. 3. SAOBRADAJNO-GEOGRAFSKI: (Panonskom nizijom, koja je otvorena i pogodna za saobradaj u svim pravcima, naša zemlja je povezana sa zemljama W, N i E Evrope. Glavne saobradajnice Panonske nizije spajaju se kod Beograda i produžavaju u puteve koji vode preko dela Balkanskog poluostrva, Moravsko-vardarskom i Nišavsko-maričkom udolinom. Zato možemo redi da je Beograd kapija srednje Evrope i Balkana, polazna tačka puteva ka N (zemlje Srednje i Severne Evrope), i W (zemlje W Evrope)na jednoj i ka jugu (za Grčku) i SE (za zemlje SW Azije) na drugoj strani. Glavni i najkradi put iz zemalja W i Srednje Evrope ka Bliskom Istoku i istočnom Sredozemlju vodi preko Beograda.

2 Bitan plovni put Dunav-Majna-Rajna. Planirana izgradnja Moravsko-vardarskog kanala omogudila bi povezivanje Srbije i podunavskih država sa Egejskim morem. Važnu ulogu u saobradajnoj povezanosti Srbije s okruženjem ima Jadransko more. Posredno, preko bivših jugoslovenskih republika, kopnenim saobradajnicama : Bgd- Zagreb-Ljubljana-Kopar Bgd-Zagreb-Rijeka Bgd-Sarajevo-Ploče Bgd-Podgorica-Bar privredni centri Srbije povezani su s vodedim jadranskim lukama. Uključivanje Srbije u međunarodni tranzitni vazdušni saobradaj počinje 1962.godine, posle izgradnje i modernizacije aerodroma u Beogradu. Saobradajno-geografski položaj povoljan. Značajna raskrsnica međunarodnih puteva u SE Evropi i prirodni most između visokorazvijenih zapadnoevropskihi srednjoevropskih zemalja i slabije razvijenogh, pretežno agrarnog i naftom bogatog prostora SW Azije i NE Afriike.) 4. VOJNO-STRATEGIJSKI POLOŽAJ: (Vojnostrategijski položaj je položaj koji jedna zemlja ima sa stanovišta njene odbrane. Veoma povoljan saobradajnogeografski položaj naše zemlje donosio je našim narodima osim mnogih prednosti i brojne nedade. Cilj raznih osvajača bio je da zagospodare balkanskim udolinama. Tim predelima su u prošlosti nadirali Rimljani, Turci, Austrijanci, Nemci i dr.) - GRANICE: -2339,5km=ukupna dužina svih granica (Srbija se graniči sa 8 država i to: Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Makedonijom, Albanijom i Crnom Gorom. Granice Srbije nisu etničke. One prolaze kroz etnički mešovite zone. U državama s kojima se graniči živi znatan broj Srba, a u Srbiji ima pripadnika naroda nama susednih država - Mađara, Rumuna, Bugara, Hrvata, Albanaca i dr. Granice prema Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Albaniji su utvrđene i međunarodno priznate posle Prvog svetskog rata. Postojede granice prema bivšim jugoslovenskim republikama slede međurepubličke granice utvrđene posle Drugog svetskog rata. Granica sa Makedonijom regulisana je Skopskim ugovorom iz 2001.godine. Prema Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori granice de biti utvrđene međunarodnim ugovorima u narednim godinama. Preko graničnih prelaza obavlja se izvoz i uvoz robe, carinski nadzor i kontrola, kao i promet i kontrola putnika u susednim državama. Važniji granični prelazi prema: -Mađarskoj: Horgoš, Kelebija i Bački breg -Rumuniji: Vatin(Vršac) i Kladovo -Bugarskoj: Gradina(Dimitrovgrad) i Vrška Čuka -Republici Makedoniji: Preševo i Đeneral Jankovid -Albaniji: Vrbnica, Dafa Prušit -Bosni i Hercegovini: Bajina Bašta, Ljubovija, Mali Zvornik, Sremska Rača, Loznica, Badovinci -Hrvatskoj: Bezdan, Bogojevo, Bačka Palanka, Batrovci, Debeli Brijeg. -Crnoj Gori:Mehov Krš, Brodarevo, Jabuka. -VELIČINA: -88.361km kvadratnih -Popis 2002.godine 9.398.001 stanovnik.

3 (Broj od 1.900.000 stanovnika na Kosovu i Metohiji je procena iz 2001. godine. Po površini i broju stanovnika Srbija se ubraja u srednje zemlje Evrope. Na teritoriji Republike Srbije nalaze se i dve autonomne pokrajine - AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija. Po završetku NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999.godine, AP Kosovo i Metohija je pod međunarodnom upravom. Po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ovaj deo Srbije je pod privremenom upravom administracije UN (UNMIK-a) i Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR-a) I pored njihovog decenijskog prisustva, južna srpska pokrajina je potencijalno krizno područje na Balkanu. Nisu uspeli da otklone viševekovno nasleđe srpsko-albanskog konflikta. Uz to, organi privremene samouprave su 17.02.2008. doneli jednostranu odluku o proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije. Srbija je odbacila ovu deklaraciju i ne želi da prizna otcepljenje svoje južne pokrajine.)

4 RELJEF: POSTANAK, ODLIKE, RAZVOJ, PODELA -RELJEF: -4,6 milijardi godina = prvi čvrsti oblici reljefa -TETIS= Sredozemno more (Priroda naše zemlje stvarana je tokom duge geološke prošlosti. Smatra se da je stvaranje Zemljine kore započelo pre 4,6 milijardi godina kada su nastali prvi čvrsti oblici reljefa. Današnju teritoriju Srbije, pre više od 520 miliona godina, prekrivao je Tetis - u Kajinoj knjizi piše da je to ogroman okean koji se prostirao od današnjeg Atlantskog okena, preko Evrope, Sredozemnog mora i N Afrike, do ostrva Sumatra na E.) -OROGENEZE U NASTAJANJU RELJEFA: 1. PRVA OROGENEZA PRE 250 MILIONA GODINA SRPSKO-MAKEDONSKA MASA= iz Sredozemnog mora -Tetisa pod uticajem bočnih pritisaka (pod uticajem endogenih sila) podigli su se morski sedimenti na prostoru današnjih: SW Bugarska, E Makedonija, N Grčka, širi sliv S Morave, uži sliv Velike Morave (=rodopsko kopno, najstarije kopno i najstarije venačne planine - Rodopske na današnjem Balkanskom poluostrvu),i panonsko kopno. E od ovih oblika reljefa nalazio se istočni zaliv Tetisa, a na W zapadni zaliv Tetisa. (U ovoj fazi razvoja Zemljine kore, biljni i životinjski svet bio je raznovrstan. Pojavile su se prve ptice i sisari, a posebno obeležje daju joj džinovski kopneni gmizavci, velike vodene životinje i veliki letedi gušteri. Tada se pojavljuju i listopadne biljke. Iz ovog doba su stene koje sadrže znatna rudna bogatstva. U E Srbiji u tim stenama su ležišta uglja. Ovo je iz knjige, nastavnica nije o tome govorila nema ni kod Kaje u svesci.) 2. DRUGA OROGENEZA PRE 60 MILIONA GODINA =(Alpska) (a) U E zalivu Tetisa pod uticajem bočnih sila izdigli su se morski talozi izgradivši Karpatsko-Balkanske planine i kotline. Istovremeno nabiranje je pratila vulkanizacija. b) U W zalivu Tetisa nastali su Dinaridi, Šar planina, Alpi, Pirineji Istovremeno sa nastajanjem mlađih venačnih planina na E i W Tetisa, reljefi prve orogeneze razlamali su se i spuštali duž raseda - geosinklinala. Pri tom su nastale i velike kotline kao što su Kosovska, Metohijska, Crnorečka i dr. Pod a) i b) je iz Kajine sveske. U ovom periodu spustilo se između velikih raseda staro panonsko kopno i tako je nastala velika panonska kotlina potolina. U nju je prodrla voda iz Tetisa, pa je tako nastalo Panonsko more. Kasnije je ovo more pretvoreno u jezero. Panonsko jezero prekrivalo je današnju Panonsku niziju i obodne predele do 900m nadmorske visine. U to vreme i kotline u Srbiji bile su pod jezerima. jezera u kotlinama koja sada pripadaju slivu Crnogh mora bila su povezana otokama s Panonskim jezerom, pa su njegovim oticanjem i ona isušena. Na prostorima nekadašnjih jezera ostale su debele naslage peska, šljunka, negde i uglja.) iz knjige - Pre 200.000 godina posledenje vode Panonskog jezera su su otekle preko Đerdapske jezerouzine prema E u more koje je bilo na mestu sadašnjeg Crnog mora. - Vulkanska aktivnost (Rasedanja i nabiranja Zemljine kore bila su ponegde pradena i snažnom vulkanskom aktivnošdu. Ali tu su vulkani davno ugašeni, a njihove kupe i krateri razoreni dejstvom spoljašnjih sila. Ostaci vulkanskih kupa i kratera nalaze se po obodu Kosovske kotline-Zvečan, u Šumadiji - Ostrovica kod Rudnika i u NE Srbiji oko Crnorečke kotline i Bora. Prateda pojava tadašnje vulkanske aktivnosti jesu ležišta raznih ruda metala.) Kod Kaje u svesci stoji da je matematički centar Srbije 11km NW od Kragujevca!!!

5 PLANINSKO-KOTLINSKA SRBIJA (Na N je omeđena S obodom Panonskog basena. Na E, S i W obeležena je državnim granicama prema Bugarskoj, Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i BIH.) -PLANINSKI RELJEF SRBIJE: -SLIČNOSTI PLANINA:- bogatstvo šuma - bogatstvo vode - biljni i životinjski svet -RAZLIKE PLANINA:-različita geološka građa - različita metalna i nemetalna dobra - vreme nastajanja - pravci pružanja (Planine obično nisu razdvojene jedne od drugih ved se javljaju u sistemima, vencima. Od neke visoke planine ili grupe planina po pravilu se pružaju njihovi ogranci u raznim pravcima. U Srbiji ima više planinskih grupa koji su delovi vedih sistema. Ovi sistemi pružaju se preko teritorije dve, tri, ili više susednih država.) -Važnost planina -90% pitke vode -(krečnjačke stene, u podnožju su vrela; jedina naša reka je Morava-izvire u našoj zemlji i ušde joj je u našoj zemlji) -bogatstvo drvne mase (dominira bukva-listopadno drvo) (Osim ovih prirodnih bogatstava, rečne doline u planinskim krajevima su najvažniji saobradajni pravci-protok robe, ljudi, kapitala i informacija. One su i glavne zone naseljavanja i privrednih aktivnosti stanovništva. U tom smislu poseban značaj imaju i planinski prevoji.)

SRPSKO-MAKEDONSKA MASA=RODOPSKE PLANINE I KOTLINE (Predstavlja najstariji deo kopna u Srbiji.Nastala je pre 250 miliona godina prvom orogenezom. Iz Sredozemnog moraTetisa pod uticajem bočnih pritisaka-endogenih sila podigli su se morski sedimenti na prostoru današnjih: SW Bugarske, E Makedonije, N Grčke, širi sliv S Morave, uži sliv Velike Morave. U drugoj orogenezi, pre 60 miliona godina reljefi prve orogeneze razlamali su se i spuštali duž raseda geosinklinala. Pri tom su nastale i velike kotline kao što su Kosovska, Metohijska, Crnorečka i dr. Srpsko-makedonsku masu čine gromadne? planine grupisane u planinsku masu, a ređe se javljaju usamljeno. Nemaju određeni pravac pružanja. Između ovih planina su kotline, međusobno povezane klisurama.Dna kotlina prekrivena su jezerskim i rečnim sedimentima.) Srpsko-makedonska masa obuhvata S i SE deo Srbije. -KRAJEVI: 1)DOLINA S MORAVE S Morava nastaje od Binačke Morave i Preševske Moravice u selu Radojevac? kod Bujanovca. Duga je 295km, a ušde joj je u selu Đunis kod Stalada, gde se spaja sa Zapadnom Moravom i čini Veliku Moravu.

a u drugoj orogenezi ovaj reljef se razlomio i spustio duž geosinklinala gradedi Rodopske planine i kotline. Surdulička. u kojima ima i kadmijuma. Besna kobila. 3)KRAJ W OD JUŽNE MORAVE Nalazi se između Kosovsko-metohijske kotline i Kopaonika na W. srebra i bakra. Naziv potiče od imena planine Dinare.Svojom bogatom prirodom pruža mnoštvo uslova za razvoj stočarstva. Vardenik. kada su se u W zalivu Tetisa pod uticajem bočnih sila izdigli morski talozi. Najviša je Besna kobila. Veliki i Mali Jastrebac. šumarstva.6 Njena dolina je kompozitna .sastoji se od kotlina koje su povezane klisurama.Majdan. Na njima je kao i na susednoj planini Vardenik u prošlosti bilo na ispaši na desetine hiljada grla sitne i krupne stoke. na granici BIH i Dalmacije.Sokolovica?.) -OROGENEZA: Nastali su pre 60 miliona godina. Ona se eksploatiše u rudniku "Blagodat". Rodopi se prostiru S od Zaplanske i Lužičke kotline. Vode koje posle kiša i topljenja snega naglo nadolaze spiraju zemljište. duga 50km. -GEOLOŠKA GRAĐA STENA:-krečnjak i dolomit 65% -peščar. vulkanske stene 35% . Strešer. To je srpski PENDŽAB. Jablanica. a samo mestimično ima goleti. a na N dolina W Morave. Stanovništvo se najviše bavi povrtarstvom. strme Grdeličke klisure. Dukat. Najjužnija kotlina je Vranjska duga 30km a široka 6km. šibljem i prilično bujnim pašnjacima.) Kotline: Bosilegradska. N od klisure nalazi se Leskovačka kotlina. (One su najvedim delom pod šumarcima. Uzroci intenzivne erozije jesu planinski reljef. Povija predstavlja sniženo razvođe između 2 rečna sliva. Veternica i Pusta reka. Ona spada u najvede kotline u našoj zemlji. Pdinja je mali kraj koji se nalazi u gornjem toku istoimene reke sa centrom u Trgovištu. Stanovništvo se tu bavi zemljoradnjom. U njoj su smeštena 2 manja naselja Predejane i Grdelica. u ovom slučaju Crnomorski-S Morava i Egejski-Vardar. U njoj se stiče pet reka : Južna Morava i njene pritoke Vlasina. između Skopske Crne gore i Rzjena. talože nanose u rečnom koritu i izdižu njegovo dno. seče šuma i obrađivanje strmih terena. Iznad gornje granice bukovih šuma koja je i do 1750m. Prema ušdu dolina se nastavlja kroz Niško-aleksinačku kotlinu. (Tu su još Pečenjevačko i Mezgrajsko suženje i Brestovačka kotlina. Kotline: Toplička. Goljak. Jablanička u slivu gornjeg toka reke Jablanice.) 2)KRAJ E OD JUŽNE MORAVE Oblici reljefa su nastali u prvoj orogenezi kao mlađe venačne planine. dugačak oko 700km. Planine: Kukavica. Pasjača. DINARIDI: GEOGRAFSKI PREGLED (Zapadna zona venačnih planina) -POLOŽAJ I PROSTIRANJE (Dinaridi ili zapadna zona zahvata širok i dug pojas venačnih planina od Apla do Grčke. Preko niske (450-460m) i široke (5-6km) povije vode glavne saobradajnice ka Makedoniji i Sredozemlju. prostiru se pašnjaci. što dovodi do čestih poplava. Planina je bogata rudama olova i cinka. koja se prostire do ulaska Južne Morave u Staladku klisuru kod sela Đunisa.Najjužniji oblik reljefa je Preševska povija. Vlasotinačka. a široka 45km. Prema severu je Grdelička klisura duga 30 i duboka 550m. na E doline Južne Morave. Vidojevica. rudarstva i turizma. drugom orogenezom. U Vranjskoj banji su termalne vode. Čemernik i Ruj. najplodnije poljoprivredno područje u S Pomoravlju. Sliv Južne Morave je područje Srbije sa najizraženijom erozijom. Planine: Doganica?. Radan.

Paštrik i Koritnik koje delimično okružuju Kosovsku i Metohijsku kotlinu. Planine NW dela centralne Srbijenazivaju se rudne jer su bogate rudama: Gučevo. koje pripadaju Dinaridima. na E do Srpsko-makedonske mase. -NEPROPUSTLJIVE STENE=ŠUME I SUVATI -FORMIRANJE REČNIH DOLINA-reka Lim ima kompozitnu dolinu (smenjuju se kotline i klisure) U sastav Dinarida ulaze: 1.7 -KREČNJAK=KARSTNI OBLICI RELJEFA: škrape. Na njihovim mestima su gornji tokovi Lima. Na N postepeno prelaze u niskoplaninsko.Dinarske planine 2. Na njima ima retkih alpskih vrsta cveda. Maljen i Suvobor. Na Prokletijama je u ledeno doba bilo najviše lednika. koja narod naziva "gorske oči". Žuti kamen.Prokletijske planine 3. vrtače. uvale. brdovito. Flišne planine (izgrađene od flišnih stena. Jablanik. laporca i gline): Cer i Vlašid. Boranja. Žljeb i Mokra gora. Crmom Gorom i BIH. Račvaju se u dva venca: -prvi čine:Đeravica (najviši vrh Srbije.Kosovska i Metohijska kotlina 1. Iz jezera ističe reka lim. prokletijski lanci se nastavljaju planinama Maglid. Komovi i Visitor. Prokletije su jedinstven park prirode. Maljen i Suvobor predstavljaju nastavak rudnih planina Bosne.Starovlaško-raška visija 5.Kopaonik sa dolinom Ibra 6.PROKLETIJSKE PLANINE Predstavljaju najkrševitiju i najnepristupačniju planinsku grupu u Evropi. Albanijom. u graničnom pojasu prema Albaniji i Makedoniji. Zeleni pojas čine Povlen.DINARSKE PLANINE Prostrana planinska grupa koja se na N prostire do S oboda Panonskog basena. 2. mekih i rastresitih. 3. Crnu Goru i krajnji SW deo Srbije. peščara. Ona je smeštena . Pedke i Dečanske Bistrice. Tu je nađen i runolist.okružena je golim stenama i mnogobrojnim jezerima sa prekrasnom bojom vode koja se menja sa promenom položaja Sunca)i Bogidevica -drugi:Čakor. U njemu dominiraju Šumadijske planine. a na S i W do granice sa Makedonijom. U podnožju Visitora je Plavsko jezero koje je formirao najduži lednik na Balkanu (dug oko 33km). Izgrađene su pretežno od krečnjaka i ispresecane uzanim rečnim dolinama strmih strana koje često imaju izgled kanjona. To je "divlja" i teško pristupačna planina. Najvedi deo Šar planine se nalazi u Makedoniji. Ibra. karstna polja. a u višim delovima prava postlednička vegetacija.. Obuhvataju Šar-planinu. Prokletije se u Srbiji prostiru do W i N ivice Metohijske kotline. Hajla. Medvednik. Kroz Crnu Goru.Šarske planine 4. Ima i dosta ledničkih jezera. koje se sastoje od peska. Jagodnja. Šume su nastanjene najređim vrstama divljači -ris. Njihova visina se smanjuje od S ka N.ŠARSKE PLANINE Šarske planine su grupa visokih venačnih planina koje se samo manjim delom nalaze na teritoriji Srbije. Njihovi venci se pružaju u različitim pravcima kroz N Albaniju. Obrasle su šumama i pašnjacima. brežuljkasto i ravničarsko zemljište S oboda Panonskog basena. a u ledničkim jezerima retke vrste riba i vodozemaca. Njihov pravac pružanja je NW-SE. Sokolske planine.

. rekama raščlanjenih visoravni dižu se izolovane i prilično zaobljene planine visoke 1300-1800m: Tara. Mileševa. olova i cinka. Crni vrh 2585m i Ljuboten 2498m. Ona je najvedim delom od krečnjaka. Javor. dok su im neki delovi širokih i blagih strana. od kojih se neke u vedem delu godine pune otapanjem snežnika. Prijepoljska i Ivanjička. Rogozne.. Srpsko-makedonske mase na E i Kosovske kotline na S.KOPAONIČKE PLANINE SA DOLINOM IBRA Kopaonička grupa planina smeštena je između doline Ibra na W. Peštersko polje je najviše karstno udubljenje u Srbiji. U građi Šarskih planina učestvuju stare nepropustljive stene i krečnjaci.Suvo rudište kao i naziv Kopaonik potiču od davnašnjeg rudarstva. Sjenička. . Sada su Šarske planine nejvedim delom pokrivene pašnjacima i livadama i šumama. Pašnjaci Šar-planine smatraju se najbogatijim pasištima u SE Evropi. a negde kanjoni. Raška obuhvata sliv srednjeg Ibra i slivove njegovih levih pritoka Raške i Studenice. Rzava. Nova Varoš. Kosovske i Metohijske kotline u Srbiji i Pološke i Skopske kotline u Makedoniji. U reljefu se ističu prostrane blago nagnute ili zatalasane visoravni ili površi visine od 800-1200m. manastiri Studenica. Za vreme ledenog doba na njima je bilo lednika.Da bi se povedale pašnjačke površine. visine oko 1700m. mermera i antimona. Travni (suvatski) pojas dugačak je oko 80km i širok 4-5km. 4. Uvca. prostire se uglavnom između Drine i Lima na W i izvorišnih krakova Raške i Studenice na E. Planine obiluju potocima i rečicama. njegov deo u Srbiji. na visini vedoj od 2500m. Posebnu prirodnu celinu i visoku kotlinu u N delu Starovlaško-raške visije predstavlja Dragačevo. Dobila je ime po mnogobrojnim pedinama i jamama.Sopodani Starovlaško-raška visija se najvedim delom sastoji od krečnjaka. a široko prosečno 15km. Njeno bilo (greben) dugačko je 95km. Njoj pripadaju Kopaonik. Granica se proteže preko nekoliko vrhova . Murtenica. Značajno je i vodarstvo. Vrh je dobio naziv po Josifu Pančidu. Prijepolje. Pruža se u pravcu N-S. NE dela Crne Gore i SE Bosne. snažni severni vetrovi pa podseda na sibirske ravnice. a oko 35% obraslo je četinarskom i bukovom šumom koje se eksploatišu. koji su ostavili cirkove. Prostire se između Kopaonika. Sa tih manjih. Najvedi grad Novi Pazar. botaničaru svetskog glasa. Željin. SW od Sjenice je Pešterska visoravan. a zimi prekriveno debelim snežnim pokrivačem. pa oskudeva u vodi.. Mogu imati dužinu i 5-6km. na Šari su u prošlosti iskrčeni veliki kompleksi šuma. Priboj. Tutinska. Vede kotline su: Novopazarska. Najviši vrh Šar-planine je Bistra 2651m. Doline ovih reka negde su klisure.Vodene snage reka. ali ima dosta i krečnjaka. Starovlaško-raška visija sastoji se uglavnom od nepropustljivih stena. Kopaonik je jedna od najvedih planina u Srbiji. Goč i Stolovi. ima u srednjem delu.8 između Kačaničke klisure. Dugačak je 75km. 5. Šarskom bilom. Za Sjeničku kotlinu je karakteristična temperaturna inverzija = pojava da temperatura raste sa porastom nadmorske visine. STAROVLAŠKO-RAŠKA VISIJA Pripada Dinaridima. Ranije ime vrha . Pre svega zbog reljefa. Ali i pored toga oko 50% njene površine pokrivaju pašnjaci i livade (pa se stanovništvo bavi stočarstvom-kozarstvo i ovčarstvo). prolazi deo granice s Makedonijom. Zlatibor. Najvedu širinu. Čemerno. Na više mesta postoje nalazišta lignita. Leti je obraslo bujnom travom i gustim ševarom. Stari Vlah. valovske doline i morene. Ravna planina. Golijske Moravice. tredim planinskim vrhom po visini u Srbiji. od 40km. One su raščlanjene dubokim dolinama Lima. Kopaonik obuhvata 2 dela:a)prostranu visoravan poznatu kao Ravni Kopaonik. u slivu Uvca severno od Sjenice i slivu Moravice. visoka 1100-1250m. i glavno bilo s Pančidevim vrhom (2017m). Bajina Bašta. Mučanj. Zapadne Morave na N. Raške i Studenice. Golija i u okuci Ibra je Rogozna. ovde je nastao starovlaški ili potpuno razbijeni tip sela. gornjeg Ibra. Na Šar-planini ima ledničkih jezera. još iz srednjeg veka. od granice sa Albanijom. Jelica.

)Na okolnim planinama. prema NW nastavljaju planine srednje visine: Željin. dolina Ibra čini istočni produžetak Starovlaško-raške visije i granicu prema Kopaoničkim planinama. Biljni svet Kopaonika je bogat. Jošaničke. Odatle prema N. olovo.Veliko Kosovo na S (Povezani su dolinom Laba. .. 4. Studenice.. (Nastala je 2.. I ove planine su bogate izvorima i potocima. Prostire se između Šar-planine. (obuhvata Gnjilansku kotlinu i njene obodne krajeve.KOSOVSKO POMORAVLJE-obuhvata slivove E reka . (Prostire se ka Metohiji. Žegovca. Goleša. Od granice sa Crnom Gorom do Kosovske Mitrovice.DRENICA=sastoji se iz srednje visokih planina razdvojenih kotlinicama. Goč i Stolovi.KOSOVO POLJE:-Malo Kosovo na N . Dno kotline je ispunjeno morenskim materijalom koje su taložili Šar-planinski lednici. a na površini nataloženi rečni nanosi. uglavnom su pokrivene šumom. Smeštena je na 1710m nadmorske visine. Jezerske i Žar-planine.SIRINIDKA ŽUPA (KOTLINA)-obuhvata srednji i gornji tok reke Lepenac. U ovom delu doline Ibra na više mesta ima kamenog uglja.orogenezom tektonskim spuštanjem duž raseda geosinklinala. Poznata je i pod nazivima "Dolina istorije" zbog srednjevekovnog grada Magliča.pri nabiranju Dinarskih i Šarskih planina. najviša banja u Srbiji. Skopske Crne gore. Ostataka vulkanskih kupa ima u okolini Kosovske Mitrovice. SW od Kraljeva u kome je.) -GEOLOŠKA GRAĐA: morske taložne stene. Šume se nalaze do 1900m. Veoma je bogat vodom zbog vododržljivih stena. a široka 10-15km.KOSOVSKA I METOHIJSKA KOTLINA -KOSOVSKA KOTLINA: -POLOŽAJ:(meridijanskog je pravca pružanja. U dolini Ibra ističe se Ibarska klisura. Po visini i reljefu deli se na Gornju i Donju Drenicu. kako se pretpostavlja. osim krečnjaka i škriljaca ima i vulkanskih stena. Postvulkanske pojave=najvedi termalni izvori pretvoreni su u banje. Dolina Ibra ima znatno prostranstvo. dolina Ibra pripada S delu Starovlaško-raške visije i najsevernijem delu Kosovske kotline. Oivičena je Srpsko-makedonskom masom i Dinarskim planinama. magnezit. a duboka 550m.. Najduži je Sirinidki lednik dug 7km. zbog Mataruške. zatim manastira Žiče. leve pritoke Belog Drima. U građi Kopaoničkih planina učestvuju stene različite starosti i odlika: granit.. između Kraljeva i Raške. azbest.Dužine 84km. peščari. bakar. a samo manji deo pašnjacima. 6. Na Kopaonik se. "Dolina banja"..) Nalazi se na nadmorskoj visini od 510-570m. Gradca. magnezita i drugih ruda. Kopaonika. Goljaka.Raznovrsno rudno bogatstvo: gvožđe. krečnjaci. Crnoljeve. Čičevice. po obodu kotline. vulkanske stene. grafit. Reljef podseda na Šumadiju. Teritoriju Drenice presecaju važne saobradajnice. Bogutovačke. leve pritoke Sitnice. Ističu se Drenačke planine. Pavlice. kod Zvečana i PrištineVeletin i Mrkonjski vis."Dolina jorgovana" koje je u njoj zasadio Uroš I Nemanjid. a u višim delovima su pašnjaci i livade. Na Kopaoniku se nalazi najviša meteorološka stanica u Srbiji. Obuhvata gornje i srednje delove sliva Kline. cink. )Središte je Gnjilane. i Drenice. Klisurom prolaze važne saobradajnice .= 3. Na sve strane teku potoci i potočidi. Izvorišni deo ulazi u sastav crnogorskih planina.. Dugačka je oko 40km.) -KRAJEVI: 1. preko kojih se nalaze jezerski sedimenti (posle stvaranja dugo su bile pod jezerima). boravila srpska vojska pre Kosovskog boja. Na padini Kopaonika na 700m nadmorske visine leži Lukovska banja.9 Kopaonik predstavlja najvedu vulkansku masu u Srbiji. 2. kobalt.

od koje je niža. Njen severni krak storen je ljudskim radom 70ih godina 19. Na dužini od 13km ima 12 vodopada. Njena bifurkacija je veštačka. (U Metohijskoj kotlini na više mesta ima hroma. Čičavica. Bifurkacija Nerodimke je na planini Crnoljevi. kobalta.)Ista kao i kod Kosovske kotline. između kojih se nalaze lako prohodni prevoji pa ove dve kotline čine jednu geografsku celinu. Beli Drim je jedini rečni sistem Metohije.veka. (Nastala je 2. a na površini nataloženi rečni nanosi.) -METOHIJSKA KOTLINA : METOH= CRKVENO IMANJE na grčkom (Naziv kotline jer su mnoga sela Metohije u srednjem veku bili metosi-crkvena imanja brojnih manastira i crkava. nalazi se Pedka patrijaršija. Uroševac. nikla.Blago je nagnuta prema S. ) GEOLOŠKA GRAĐA: morske taložne stene. W Moravu. a Toplugom u Jadransko. Kosovska Mitrovica. nalazi se Jezerska planina koja predstavlja hidrografski čvor Srbije. Naziv je dobio po brojnim pedinama koje se nalaze na strani Prokletija pored grada. Ibar. preko kojih se nalaze jezerski sedimenti (posle stvaranja dugo su bile pod jezerima). Goleš i Crnoljeva. Od gradova još Prizren i Đakovica. barita. Veliku Moravu. Egejski sliv. krada. Okružena je Šarskim i Prokletijskim planinama. Metohijska kotlina je najveda kotlina u Srbiji. saobradajno značajnija. lignita i dr. (Dno kotline leži na 350-450m nadmorske visine. Pedka i Dečanska Bistrica teku valovima koje su ranije usekli lednici.) BIFURKACIJA= pojava račvanja reke i njeno oticanje u dva sliva. Sa ove planine voda otiče u 3 morska sliva: Nerodimkom u Crno i Egejsko more. Kačanička klisura Lepenca duga 24km i do 1000m duboka. KAČAK=odmetnik (reč turskog porekla. veda i toplija. Manastir Gračanica. Ispred ulaska u Rugovsku klisuru. preko Albanije. Vedi gradovi:Priština. Reka Miruša s kanjonom i više vodopada i jezera naziva se "metohijske Plitvice". ) Pedka Bistrica teče kroz Rugovsku klisuru. ali znatno šira. SW od Uroševca. Gnjilane. koja je duga 23km a duboka 1km.10 (Na obodu Kosovske kotline. Levi krak teče u Sitnicu. a u blizini grada je i manastir Dečani.)Kroz nju prolazi pruga i drum koji povezuju Kosovo i Skoplje. Pruža se uporedo sa Kosovskom. do Metohije dopiru klimatski uticaji Jadranskog mora. Vardar.) . Desni krak teče u Lepenac.orogenezom tektonskim spuštanjem duž raseda geosinklinala. Crno more. Preševska povija: ? razvođe između dva sliva. sve druge reke su njegove pritoke. usečena između Šare i Skopske Crne gore. zajedno sa Vojvodinom predstavlja najplodniji deo Srbije. Nastaje iz karstnog vrela Radavačke pedine na planini Rusoliji. Dunav. Najvedi grad je Ped. Nju i Kosovsku kotlinu razdvajaju niske Dreničke planine. Mesto bifurkacije se naziva Drvanjska glava. (Kosovska kotlina je bogatija rudama od Metohijske.pri nabiranju Dinarskih i Šarskih planina. Metohijska je niža. Dolinom Drima.

stvarajudi tako peščare. Tupižnica i druge. strmo izdignut između Crnorečke i Sokobanjske kotline. Prostire se između Dunava na N.Planine sa šumama i pašnjacima.) -NASTANAK I POLOŽAJ: (Nalaze se u E delu Srbije. Srpsko-makedonske mase uz Južnu i Veliku Moravu na W. Na krečnjačkim terenima česti su karstni oblici oblici reljefa: škrape. Rtanj. Pošto se kupasti Šiljak izdiže visoko iznad okoline. To su niske i srednje planine.) -RELJEF: 1)PLANINE:-E venac -W venac ((Nalaze se u E delu Srbije. Mrki i kameni ugalj.11 KARPATSKE PLANINE I KOTLINE (Karpatsko-balkanske planine ili istočna zona venačnih planina nalazi se u E delu Srbije. Njihove najdeblje naslage su na Kučaju i Beljanici. nastavljajudi se iz Rumunije. Kada se uz strane Rtnja penju gusti oblaci. od kojih nijedna ne dostiže visinu od 1600m.Od tvrdih peščara pravi se vodenično kamenje. vrtače. koji se dužinom od 7km pruža pravcem W-E. Prostiru se prema S do linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina. Kasnije su ovde u dubljem morskom basenu nataložene debele naslage krečnjaka. S od Dunava . Za vulkanske stene vezana je pojava ruda bakra. Karpatske planine pored Dunava su Miroč i Deli Jovan. Između planina su kotline. Na W se prostiru do Velike Morave. gvožđa i nekih retkih metala. planine Ruj i Lužničke i Zaplanjske kotline na S.Nastanak magmatskih-vulkanskih stena vezan je za nekadašnje vulkanske aktivnosti. Na W se prostiru do Velike Morave. srebra. u vidu luka preko Dunava. Na E delu grebana je viši. Prostranstvom se ističe planina Kučaj.) . Rtanj omogudava prognozu vremena za okolni kraj. to je pouzdani znak da de tog dana biti kiše. Na njoj i Beljanici su najdeblje naslage krečnjaka. Iz Srbije se nastavljaju na planine u Bugarskoj. Nastale su pre 60 miliona godina drugom progenezom iz E zaliva Tetisa. kada su se pod uticajem bočnih pritisaka izdigli morski talozi. Beljanica. nastavljajudi se iz Rumunije. Unjemu izdvajamo planinsku regiju: Karpatsku i Balkansku. koji se prostiru u E Srbiji. Prostiru se prema S do linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina. a dalje ka S pružaju se Homoljske i Majdanpečke planine. a na E do granice sa Bugarskom. naročito podmorskih vulkana. i Donjodunavske kotline: Ključ i Negotinsku krajinu. Kučaj. One su ogranci S Karpata. Nabiranje je pratila vulkanizacija. Najupadljivija planina Karpatske i čitave E Srbije je usamljeni Rtanj. kupasti vrh Šiljak-1560m. Posebno je strma njegova E strana. i granice prema Bugarskoj na E. u vidu luka preko Dunava. Karpatske i Balkanske planine nastale su pre 60 miliona godina drugom orognezom kada su se u E zalivu Tetisa pod uticajem bočnih pritisaka i endogenih sila izdigli morski sedimenti. To je u celini masivni krečnjački greben. Na početku i na kraju njegovog pružanja izdižu se kupasti vrhovi.. a da istovremeno na Šiljku sija Sunce. S od Dunava .) -GEOLOŠKA GRAĐA STENA: a)krečnjak b)peščar:-mek -tvrd c)vulkanske stene (U dalekoj prošlosti ovde su se u plitkom moru taložili rečni nanosi sa susednih delova kopna. Dešava se da leti u celoj Crnorečkoj kotlini i podgorini Rtnja pada kiša. uvale(su ređe) i pedine. One su ogranci S Karpata. koji se prostiru u E Srbiji.

Bogovinska kod Boljevca.) . a prostire se između Kazana. Negotinska krajina i Ključ čine W deo Vlaško-pontijskog basena. Knjaževačka. Negotinska krajina je vinogradarski rejon. a sastoji se od živog. Ravanička kod Duprije. Značajnije su Pek.Tilva Minja 4)PEDINE: (Pedine predstavljaju podzemni karstni oblik reljefa. pokretljivog peska. kada su se pod uticajem bočnih pritisaka izdigli morski talozi. Majdanpek. Ceremošnja i Dubočka kod Kučeva. Kučevo i Žagubica. Crnorečka. najdubljeg i najužeg dela Đerdapske klisure. Nastale su pre 60 miliona godina drugom progenezom iz E zaliva Tetisa. 1833. a zatim pod jezerom. u dolini Timoka-Zaječar i Knjaževac.Kotline predstavljaju područja s intenzivnim ratarstvom. Od Rama prema Radujevcu prostire se 20km duga Ramska peščara. granicom prema Bugarskoj. Vedina reka u E Srbiji su zlatonosne.veka bile su potpuno nenaseljene. na W do Srpsko-makedonske mase uz S Moravu. Ključ i Negotinslka krajina su pokriveni morskim i jezerskim talozima. DONJODUNAVSKE KOTLINE: 1. Velikog grebena i Deli Jovana.. Gamzigradska banja kod Zaječara) (Neke planine.12 2)KOTLINE: (Karpatske planine su raščlanjene kotlinama i klisurama. u unutrašnjosti-Bor. Mlava. počinje vedi priliv doseljenika iz Crne Gore. Prečka reka. Vede kotline su: Zviška ili Kučevska. preko prevoja Stolice.. Čestobrodicom. i Brze Palanke. Resava i dr. u podnožju Rtnja je Boljevac. Posle oslobođenja od Turaka. preko kojih su nataloženi nanosi reka i vetrova. u obliku je ključa. Negotinska krajina se nalazi u NE delu centralne Srbije. sve do polovine 19. Makedonije i s Kosova. U Ključu je to Kladovo. Gradsko središte je Negotin. Zlotska (Lazareva) kod Bora.) BALKANSKE PLANINE I KOTLINE -(NASTANAK I POLOŽAJ): (Prostiru se S od linije Ražanj (kod Stalada)-Rtanj-Tupižnica-Stara planina do planine Ruj i Zaplanjske i Lužničke kotline na S. Pont (Crno more) je zahvatalo Vlašku niziju i današnje Crno more i Kaspijsko i Aralsko jezero. a na E u Donjem toku Dunava su Donjodunavske kotline Ključ i Negotinska krajina. Timok. One u sitnom pesku i šljunku nose mnogobrojna zrnca i listide zlata.Tilva Bora .NEGOTINSKA KRAJINA (Ključ se širi iz okuku Dunava.KLJUČ 2. Klisure: Đerdapska-njome prolaze saobradajnice koje povezuju Panonsku i Vlašku niziju. Homoljska ili Žagubička.) 3)VULKANSKE KUPE:-Tilva Nagra -Tilva Roša . Zaječarska. Dunavom i Vratnjanskom rekom.) -POSTVULKANSKE POJAVE=BANJE (Brestovačka banja kod Bora. Između planina su kotline. na E do granice sa Bugarskom. Najinteresantnije su: Resavska kod Despotovca.godine. Predstavlja najnižu nadmorsku visinu u Srbiji od 18m. Varošice: pored Dunava-Golubac i Donji Milanovac. vodarstvom i vinogradarstvom. vodi put iz Pomoravlja ka dolini Timoka. kao što su Miroč i Deli Jovan. Oivičena je istočnom podgorinom Miroča. koji je u geološkoj prošlosti bio pod morem.

(Nju je u krečnjačkim stenama između Niške i Belopalanačke kotline.Geološka građa peščar i krečnjak?.Niži delovi obrasli su šumama. U SE ogranku ove planinena visini 1200-1300m NV je visokoplaninska POVRŠ VALOŽJA (dužine oko 90km)=obrasla travnim formacijama. Svojom visinom i prostranstvom ističe se Stara planina. U dolini Nišave je Pirot poznat po kačkavalju i dilimarstvu. Niška i Zvonička. Device i Ozrena.) (Poznatije banje u ovom kraju su Sokobanja. usekla Nišava. Kao i druge Balkanske i Karpatske planine od davnina poznata po pašnjačkom ovčarstvu. -SIDEVAČKA KLISURA=duga je oko 18km i duboka do 550m?. Ozren.POVRŠ VALOŽJA: S od Nišave pružaju se krečnjački venci Suve planine.) .13 -(GEOLOŠKA GRAĐA):-krečnjak i peščar-Na Staroj planini debljina peščara iznosi preko 1000m. Najvede naselje u klisuri je Sidevo. Devica. Naslage peščara debljine i do 1300m. poznato po velikom vinarskom podrumu. najvedim delom goli.. Jedino karstno polje u Karpatsko-Balkanskom predelu. N od Nišave-Tresibaba. Zaplanjska-između Suve planine i Babičke gore. vrtače i uvale. Izraziti kraj ovčarstva. -(KOTLINE):(Sokobanjska-između Rtnja. koja se sastoji od više lučnih venaca. Stara planina se pruža pravcem NW-SE i dugačka je 90km. . Suva planina i dr. Zbog krečnjaka prisutni su kraški oblici reljefa-škrape. -ODOROVSKO POLJE= E od Pirota. a viši su pod pašnjacima. Ona je krajnji W deo planine Balkan. suvati=visokoplaninskim pašnjacima. Krečnjačke naslage na Suvoj planini su do 600m debljine. koja se pruža u Bugaraskoj do reke Iskr. -(PLANINE):(Stara planina. u knjizi piše 350m. Kroz klisuru prolaze saobradajnice Niš-Pirot-Sofija. Pirotska i Belopalanačka-kao delovi kompozitne doline Nišave. Najviši vrh je Midžor. Lužnička. Svrljiške planine.

Istom količinom energije kopno se 2-3 puta brže zagreva od vode. a najviše oko 14h. kada voda ne bi oticala i ne bi isparavala.temperatura:-termički gradijent -temperaturna inverzija 4.radijacija 3. Temperatura vazduha zavisi od upadnog ugla Sunčevih zraka. Linijama-izotermama povezuju se mesta s jednakim mesečnim ili godišnjim temperaturama. za Beograd =660mm vodenog taloga=660l/m kvadratni.pritisak:-normalni -visok -nizak 7. Najniže temperature su pred izlazak Sunca. ali se brže i hladi. Srednja dnevna temperatura vazduha izračunava se na bazi tih merenja i dvostruke vrednosti t vazduha za 21h. Zato vreme može biti: sunčano. Iz oblaka (visoke) padaju kiša. -TEMPERATURNA INVERZIJA predstavlja pojavu da sa porastom nadmorske visine i temperatura raste. a najsporije predeli pod šumama. Ona zavisi od zagrevanja Zemljine površine. doba dana i godine. Najbrže se zagreva golo stenovito i peskovito. 4. 1.padavine:-visoke -niske 5. kišovito.Međunarodna meteorološka služba osnovana 1873. Vremenski element koji je u datom vremenu najizraženiji daje pečat vremena. 14. u 17.TEMPERATURA predstavlja toplotno stanje vazduha. Sve oblasti kopna ne zagrevaju se podjednako.Najpouzdanije jednodnevne prognoze i do 3 dana. Neposredno na površini formiraju se rosa. -TERMIČKI GRADIJENT predstavlja ravnomerno opadanje temperature na svakih 100m nadmorske visine za 0. kao i podnožja i niže planinske padine od viših. vetrovito itd. Vreme je složena pojava i sastoji se od više elemenata. a predviđanjem vremena se bavi meteorološka služba.Duže od 3 dana nisu pozdane zbog čestih promena u kretanju vazdušnih masa.- 14 KLIMA - -VREME VREMENSKI ELEMENTI: 1.insolacija 2. U meteorološkim stanicama obavlja se tri puta dnevno. snežno. Tipovi vremena su određena kombinacija elemenata. Na osnovu tihmerenja izrađuju se karte izotermi. i 21h. 3. Broj mm predstavlja dubinu sloja vode koja bi se na zemljinoj površini stvorila za određeno vreme (1 godina). a u planinskoj regiji 1900 sati godišnje. slana.RADIJACIJA predstavlja količinu energije koju Zemlja otpusti u atmosferu.PADAVINE su svi oblici izlučene vodene pare koji dospevaju na Zemljinu površinu. Najjužniji predeli Srbije topliji su od najsevernijih. 2.INSOLACIJA predstavlja količinu enerije koju Zemlja prima od Sunca. . a Sunce je jedini izvor toplote. inje i poledica.5 stepeni C. Temperatura vazduha meri se termometrom. sneg i grad. a sporije travne površine. Kišomer predstavlja aparat kojim se meri količina padavina izmerena u milimetrima.oblačnost i magla (Vreme predstavlja trenutno stanje atmosferskih pojava na određenoj teritoriji. Npr. Meteorologija predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem vremena.Insolacija u Panonskoj niziji iznosi 2400 sati godišnje. Dobijena vrednost se deli sa 4.vetrovi:-stalni -periodični -povremeni 6.

v)planinska oblast . Timočka i Negotinska Krajina. Veliko Pomoravlje. Najviše kod Prokletija.Ovaj vetar dopire do Subotice na N. Ciklone (C) predstavljaju oblasti niskog vazdušnog pritiska.VAZDUŠNI PRITISAK predstavlja svojom težinom pritisak vazduha na Zemljinu površinu. a leti sveže i lepo) Atlantski okean udaljen je od naše W granice oko 1800km. -Normalni vazdušni pritisak na 0 ili 45? stepeni GŠ. Kada naiđu iznad Dinarskih planina.N nizijski delovi. Na Zemljinu površinu donose stabilno vreme bez padavina. Godišnja razlika u pritisku između najviših i najnižih delovas Srbije iznosi oko 270mb. s tim što se količina padavina idudi prema E smanjuje. koji donose tople i vlažne vazdušne mase. leti se retko javlja) -bura (duva sa Dinarskih planina prema moru više u zimskoj nego u letnjoj polovini godine. 5. primaju iznad Sredozemnog mora veliku količinu vlage. izuzetno i 27 dana. . obično po više dana.VETROVI predstavljaju horizontalno kretanje vazdušnih masa. niži tereni Peripanonske Srbije. zimi.niži tereni u ostalim delovima Srbije. donosi pretežno suvo vreme i ubrzava isparavanje. Zimi često prodiru hladne vazdušne mase (severni) iz Sibira i sa Arktika. Vodena para koju oni nose najviše se kondenzuje i izlučuje iznad Dinarskih planina i Alpa. one se izdižu. Košava je povremeni=lokalni vetar koji duva najčešde u E delu Panonske nizije. Padavine našoj zemlji donose uglavnom W vetrovi sa Atlantskog okeana.planinski delovi imaju znatno niži pritisak. ovi vetrovi donose sve manje vodene pare. Juničke planine 1417mm/m kvadratni. hlade i izlučuju padavine. Zimi donosi hladno i vedro vreme. između 800 i 1200mm. Samo planinski krajevi Srbije primaju više padavina. Ako pređu preko Dinarskih planina. duva sa mora prema kopnu. pa se i količina padavina idudi prema E smanjuje. gde ka SW vazdušni pritisak postepeno opada. dolaze sa W. Stalni vetrovi: -zapadni duvaju između povratnika i polarnika na obe hemisfere. a severni deo Bačke i Banata. 0m NV i t=0 stepeni C iznosi 1013 milibara -Visok vazdušni pritisak je pritisak iznad 1013 milibara -Nizak vazdušni pritisak je ispod 1013 milibara U našoj zemlji mogu se izdvojiti tri velike oblasti s različitim vazdušnim pritiskom: a)oblasti koje imaju više od 1000mb . Najveda je u maju i junu. dolina Velike i delom Južne Morave i Zaječarska kotlina i manje od 600mm. b)oblasti koje imaju manje od 1000mb .15 U Srbiji je prosečna godišnja količina padavina oko 670mm. Niša na S i Šida na W. pri spuštanju se sve više zagrevaju i Panonskoj niziji donose manje padavina. slapovit i jak vetar sličan košavi. donosedi hladno i suvo vreme. Anticiklone (A) predstavljaju oblasti visokog vazdušnog pritiska. Najvedi deo Srbije prima manje od 800mm.. a najmanja u februaru i oktobru. Tople i suve vazdušne mase koje struje iz Sahare prema N. 6. Košava je suv i hladan vetar. iz oblasti visokog ka oblastima niskog vazdušnog pritiska. Na Zemlju donose vrlo nestabilno vreme i padavine. Sa njega stalno duvaju W vetrovi. pa otuda i naziv -polarni (istočni) duvaju u polarnim GŠ -pasati i antipasati duvaju od povratnika ka Ekvatoru Periodični vetrovi: -monsuni kišni i sušni Povremeni=lokalni vetrovi: -košava -vardarac -jugo (S i SE vetar. Prodirudi dalje na u unutrašnjost Balkanskog poluostrva. Temperature mogu biti visoke i niske. Ona duva u zimskom periodu godine i to na mahove 2-3 dana ili 2-3 sedmice.

Ako nema oblaka. Planinska oblast ima veliku oblačnost-godišnje prosečno nebo je pokriveno oblacima blizu 6/10.UDALJENOST KOPNA OD MORA: Srbija nema izlaz na more. a u toku zime odaje do 16 puta više toplote od iste površine kopna.GŠ. jadranskosredozemni uticaju su znatno izmenjeni.) -KLIMA: (Klima predstavlja prosečno stanje vremenskih elemenata u jednoj oblasti za vreme od 30-40 godina.OBLAČNOST I MAGLA-oblačnost se izražava u desetinama vidljivog neba. od 0 do 10/10. Tako t vazduha s porastom visine opada na svakih 100m za 0. Barometar predstavlja aparat za merenje vazdušnog pritiska.GŠ 2. Srbija se nalazi u severnom umerenom toplotnom pojasu na 41st 53` .46st 11` NGŠ.RELJEF: -PRAVAC PRUŽANJA PLANINSKIH VENACA: Kretanje toplih vazdušnih masa sa Jadranskog i Egejskog mora prema unutrašnjosti zemlje umnogome sprečavaju planinski venci W i S od teritorije Srbije. Relativna vlažnost vazduha pokazuje stepen zasidenosti vazduha vodenom parom i izražava se u %. uslovljavaju klimu u pojedinim oblastima nazivamo klimatski faktori. u Metohijskoj kotlini se oseda uticaj Jadranskog mora.VLAŽNOST VAZDUHA predstavlja količinu vodene pare u vazduhu. Oslobađanjem toplote more zimi zagreva vazduh. Najmanju godišnju oblačnost u Srbiji imaju Smederevo i Novi Pazar sa 4. oblačnost je 0 i tada je potpuno vedro vreme. i odvojena je planinskim vencima. Zbog toga je u podnožju planine toplije nego na njenom vrhu. a procenjuje se neinstrumentalnim osmatranjima ili odoka. unutrašnjost naše zemlje imala bi znatno topliju klimu.8/10 vidljivog neba. na putu do naših S krajeva. U Panonskoj oblasti leti preovlađuje sunčano vreme. Apsolutna vlažnost vazduha pokazuje koliko g vodene pare sadrži 1m kubni vazduha. Najvedu ima Ljubovija-81. 7. a topli vazduh struji i zagreva kopno. Sa porastom GŠ menjaju se svi vremenski elementi.RELJEF:-PRAVAC PRUŽANJA PLANINA -NADMORSKA VISINA 3. Da nije tih planina.5 stepeni C. Tokom poslednjih decenija apsolutna vlažnost vazduha u Beogadu tokom jula iznosi 13g/m kubni. Meri se higrometrom i može biti apsolutna i relativna. Kada je oblačnost manja od 2/10 vreme je vedro. vreme je oblačno.8%. a relativna godišnja 68.4%.Istovremeno preko Panonske nizije u našu zemlju zimi prodiru hladne vazdušne mase sa N i NE. Zato i postoje znatne razlike u klimi između predela na različitoj nadmorskoj visini. Zbog različitog zagrevanja kopna i mora.ali u krajnje S delove Srbije dolinom Vardara. more u toku leta akumulira. Sa porastom GŠ klima postaje hladnija.predstavlja najvažniji klimatski faktor. 3.UDALJENOST ILI BLIZINA MORA (1. ) -KLIMATSKI FAKTORI: (Geografski uslovi koji određuju tj. preko teritorije Makedonije prodire uticaj Egejskog mora.klima postaje hladnija i oštrija a količina i učestalost padavina povedavaju se. a u podnožju planine cvetaju prve vodke. -NADMORSKA VISINA: Sa porastom nadmorske visine temperatura opada.) 1. a najvedu Tekija -6. . a ako je više od 8/10 vreme je tmurno.5/10.16 Izobare predstavljaju zatvorene nepravilne krive linije koje povezuju mesta sa istim vazdušnim pritiskom. Dinaridi sprečavaju prodor toplih vazdušnih masa sa Sredozemlja. preko Albanije. Tada se na planinskim vrhovima zadržava sneg. Na našim planinama to se najbolje vidi u prolede. Dolinom Drima. 8. Delovanjem kopna. kada ona iznosi 2-8/10. 2.

Najviše padavina izluči se krajem proleda i početkom leta.UMERENO-KONTINENTALNA a)ŽUPNA ILI KOTLINSKA 3. Iako su količine padavina male od 500700mm.vlada u Panonskoj niziji i na njenom obodu do 600m NV.basen Župe između Kopaonika i Jastrepca. Šar planina 12001400mm vodenog taloga. W od linije Šabac-Ped.zastupljena je u krajevima nižih planinskih predela koji su dobro zaklonjeni od hladnih vetrova. Zime su hladne zbog okolnih planina koje su pod snegom. Prolede i jesen su jasno izraženi. naročito orah. Krajem zime. Debeo snežni pokrivač zadržava se više od 150 dana. a zemljište se sasuši i ispuca. dok smanjuju brzinu vetrova. Najviše padavina izluči se u maju i junu kad je to najpotrebnije usevima. oštre i s mnogo snega. kotline u dolini Lima itd.) -TIPOVI KLIMA: 1. Ima godina kada se i u ovim mesecima izluči malo padavina. u Metohijskoj kotlini. Godišnja doba se ravnomerno smenjuju. pa zato Vojvodina trpi od čestih i dugih suša.SUPTROPSKO-JADRANSKA (-KONTINENTALNA .17 4.Odlike klime: topla i suva leta i hladne i oštre zime sa jakim mrazevima. -PLANINSKA KLIMA . Prolede je hladnije od jeseni. Župni krajevi su topliji od okolnih krajeva.a zime duge . Jesen je toplija od proleda zbog insolacije i radijacije? Najveda količina padavina u Srbiji izmerena je u Juniku kod Dečana. Vrudine su najvede u Bačkoj i Banatu. kao i trajanje snežnog pokrivača. -UMERENO-KONTINENTALNA KLIMA . Stara i Maljen oko 1000mm. Požeška i Metohijska kotlina.DA LI JE POVRŠINA KAMENITA ILI POKRIVENA VEGETACIJOM . padavine iznose više od 800mm. a kada pada obodnim delovima nanosi velike štete. U E delu preko 800mm dobijaju samo neke planine. Šume povedavaju isparavanje. toplih leta i male količine padavina klima Bačke i Banata ima obeležje kontinetalno-stepske klime. pa visokoplaninski prevoji budu neprohodni.Goli tereni se u toku dana brže i više zagrevaju nego tereni obrasli šumom i travom.PLANINSKA 4. I jesen je kišovita. Odlikuje se toplim i dugim letima. jer je Srbija udaljena i odvojena od mora planinskim vencima. U središnjim delovima nizije grad je retka pojava. Odlikuje se umereno toplim letima i umereno hladnim zimama sa dosta snega.KONTINENTALNA 2. godišnji raspored je povoljan. Uslovljena je položajem. U njima dobro uspevaju vinova loza i vode. To su obično kotline i delovi rečnih dolina . Sirinidka župa. U toku druge polovine leta vazduh se dosta zagreje i do 35 stepeni. . a E 500-600mm. Zbog oštrih zima.je zastupljena iznad 800m nadmorske visine. Prolede i jesen ne traju dugo.zastupljena je u Metohijskoj i S delu Kosovske kotline. Prosečna količina padavina iznosi oko 1000mm. .SUPTROPSKO-JADRANSKA . gde ima peščara. Njene odlike su kratka i sveža leta. posle jednog vetrovitog i kišovitog perioda sneg se naglo topi i ubrzo posle kratkog proleda dolazi leto.je zastupljena u najvedem delu centralne Srbije do 800m NV. Količina padavina je različita.Dolinom Drima preko Albanije dolazi uticaj Jadranskog mora. -ŽUPNA=KOTLINSKA .

zatim izvori. Kolubara i dr. 3. ELEMENTI REKE: 1.PAD REKE predstavlja visinsko rastojanje između izvorišta i ušda ili bilo koja dva mesta u rečnoj dolini.703km kvadratnih. Površina Crnomorskog sliva iznosi 81. U njima se voda obnavlja samo za vreme izlivanja reka. u Panonskoj niziji i njenim obodnim predelima ove reke teku sporo. Na celoj dužini kroz Srbiju Dunav je plovan.5km -3505km (Kroz našu zemlju. koja se koristi za proizvodnju hidroenergije. Zbog malih padova u donjim delovima svojih tokova. U svojim gornjim tokovima velike reke dunavskog sliva teku kroz planinske predele (Drina. Izvorište predstavlja mesto gde počinje vodni tok. a ističe E od Negotina. Tamo gde vododrživi sloj preseca zemljinu površinu dolazi do isticanja vode u vidu IZVORA na zemljinu površinu. Rečni sistem predstavlja glavnu reku sa svojim pritokama. dužinom od 588. U svojim gornjim i srednjim tokovima su brze i imaju veliku vodnu snagu. Pošto se u Srbiji nalazi oko 1/4 plovne dužine Dunava. i mulja. 5. -DUNAV: Najveda reka Crnomorskog sliva. U tom pravcu formirane su naše najduže reke koje pripadaju CRNOMORSKOM SLIVU. Izvorišna čelenka predstavlja prostor gde se nalaze svi izvorišni kraci jedne reke. Vodno bogatstvo čine podzemne vode. pa imaju velike količine šljunka. Južna Morava i druge).more. potoci. okeane. peska. koje su njeno neprocenjivo prirodno i nacionalno bogatstvo. pa su se za vreme visokih vodostaja često izlivale. Zbog malih padova sve one meandriraju i time znatno potkopavaju i ruše obale. On obuhvata 92.REČNO RAZVOĐE predstavlja uzvišenje koje deli dva susedna sliva.jezero. .kišnica i snežnica slivaju u rečni sistem. U našu zemlju Dunav utiše severno od Batine.IZDAN predstavlja sakupljenu vodu u gornjem sloju litosfere iznad vododržljivog sloja. protiče Dunav.5km. inače je dug 2880km. reke i jezera. Naša zemlja ima gustu rečnu mrežu.REČNA DOLINA predstavlja najizrazitiji oblik rada rečne vode.okean. Teče meridijanski do Fruške gore. 8.5% teritorije Srbije. -588. Ušde predstavlja mesto – normalna (obična)gde se neka reka uliva u drugu reku . delimično Drina.Izvire u Nemačkoj u Švarcvaldu i protiče kroz 10 država. -delta (predastavlja ravnicu ispred ušda u more. 6. 2. One izviru u planinskim predelima i bogate su vodom. -estuar (levkasti zalivi gde se reka uliva u more) STAV je ušde dve velike reke. Može biti normalna i kompozitna (naizmenično poređane kotline povezane klisurama).VODOSTAJ predstavlja visinu ili nivo vode u rečnom koritu. 7. a mestimično i napuštaju delove korita i usecaju nova. a povezuje 13. Njihova korita plitko su usečena.REČNI SLIV predstavlja teritoriju sa koje se atmosferske vode . jezera. Najvedi deo teritorije Srbije nagnut je prema Panonskoj niziji. ona je značajna podunavska zemlja. Nju čine potoci i reke. talože materijal koji nose i grade mnoge sprudove i rečna ostrva (ade). i njenom granicom prema Rumuniji. a onda je zaobilazi zbog njenih čvrstih stena. Rečno korito se sastoji od dna.PROTICAJ predstavlja količinu vode u metrima kubnim m koja protekne na bilo kom mestu rečnog korita za 1’’. strana i obale.REČNA MREŽA predstavlja prostor svih vodenih tokova.) imaju vrlo male padove i široke doline blagih strana. nastale taloženjem rečnih nanosa po kojima se reka račva u mnoge rukavce. Reke koje teku Panonskom nizijom i one koje su obrazovale svoje doline u napuštenim zalivima Panonskog jezera (Velika Morava. Može biti:-određeno (u planinama) i neodređene (u nizijama). 4.18 REKE CRNOMORSKOG SLIVA REKE predstavljaju masu vode koja teče od izvora prema ušdu udubljenjem=užebljenjem koje mi nazivamo rečno korito. Napuštene delove rečnih korita ispunjene vodom narod naziva mrtvaje. Srbija obiluje vodama. Stalnim taloženjem novih nanosa delta se produžava a kopno se širi na račun vode).

Bovan (na . do izgradnje brane i veštačkog jezera. kod Uba. U Srbiju utiče kod sremskog sela Jamene (kod Kaje piše Sremska Rača). Ovaj plovni put povezuje 13 država i ima značajnu ulogu u njihovoj trgovinskoj razmeni. bistra i zelenkasta. dužine 114km.dužine 164km. Njene PRITOKE SU:JANJA. Dolina Dunava kroz Đerdapsku klisuru je kompozitna. Njene PRITOKE: LjIG. SPAJANJEM W i S MORAVE. Pre radova na regulaciji. LIM (izvire kao otoka Plavskog jezera). Ona je najbogatija vodnom snagom. površini sliva i količini vode. Protiče kroz Zrenjanin. izmenjene su osobine Dunava u klisuri. Perudka i Zvornička. po dužini toka. utiče u našu zemlju iz Rumunije kod Jaše Tomida. Ona se često izlivala. dužina joj je iznosila 245km. a glavno ušde je kod Pančeva. PRAČA. Spada u nizijske reke. podignuta podzemna hidrocentrala). Plovna je celom dužinom. Stav=kada se velika reka uliva u veliku reku. Ima nekoliko ušda. ribolov. U Đerdapskoj klisuri Dunav je. koje je dugačko 140km i duboko do 130m. u našu zemlju ulazi kod sela Đale u N Banatu. Ima 112 meandara-Kajina sveska. U donjem toku je regulisan i plovan. DEHOTINA. mnogo meandrira i račva se u više rukavaca. -DRINA-dužine 346km. tako bi se ispravio tok Drine. U Dunav se uliva kod Beograda. tako da sada iznosi 185km. Sastoji se od 4 klisure i tri kotline koje se smenjuju redom: Golubička klisura-Ljupkovska kotlina-klisura Gospođin vir-Donjemilanovačka kotlina-klisura Kazan-Oršavska kotlina-Sipska klisura. nastaje SPAJANJEM OBNICE i JABLANICE u Valjevskoj kotlini. U toku poslednjih decenija na pritokama Južne i Zapadne Morave izgrađeno je više jezera. koju olakšava jeftin rečno-kanalski saobradaj. protiče kroz Mađarsku. Njegove pritoke su pretvorene u kanale. Zbog malog pada i ova reka je mnogo meandrirala i račvala se. Izgradnjom brane i stvaranjem veštačkog Đerdapskog jezera.dugačkog 171km. Veda od tih jezera su: Gazivode(na gornjem Ibru). -VELIKA MORAVA-nastaje kod sela Đunis (kod Stalada). najvede morsko-rečna luke na N. Jezero zarasta u šiblje i grmlje. -BEGEJ-utiče u našu zemlju iz Rumunije. a jedino se u Đerdapu smanjuje do 132m. duga je 78km. turizam. koje se sastaju kod Radovljice. visoko razvijene i slabije razvijene zemlje. čija je voda hladna. -KOLUBARA-dužine 87km. počev od Temišvara u Rumuniji. Njen tok je kroz Srbiju dugačak 207km. dugačak 3505km. dobijena je magistrala tj. ušde 2 velike reke. Njena PRITOKA JE DRINA. Presecanjem brojnih meandara (40) dužina joj je smanjena za 60km. Dunav povezuje Crno more i Atlantski okean.19 Prokopavanjem kanala od Regensburga na Dunavu do Nirnberga na Majni . izvire ispod Karpata u Ukrajini. Drina je poznata kao brza reka. Najvede pritoke Dunava u našoj zemlji su Tisa i Tamiš sa leve. Od ulaska u Panonsku niziju do Đerdapske klisure Dunav je tiha ravničarska reka. snabdevanje stanovništva. -NERA. PEŠTAN i TAMNAVA. Nastaje u Šdepan polju SPAJANJEM TARE (koja ima kanjonsku dolinu. Ušde Drine u Savu je kod Bosanske Rače. najdublje i najlepše klisure u Evropi. a uliva se u Tisu. imao karakter planinske reke. Osim saobradaja Dunav je važan za navodnjavanje. teče kroz Banat. Najstarije je Zvorničko jezero. Samo jedna manji deo njenog toka i sliva pripada planinskom delu Srbije. plavila velike prostore i nanosila ogromne štete stanovništvu. i dužinu 110km) i PIVE (nastaje kod Durmitora. U Dunav se uliva nasuprot Starom Slankamenu. Istočno od Obrenovca uliva se u Savu. Najkrade rastojanje između Đunisa i njenog ušda u Savu N severno od Požarevca je 120km.Đerdapska klisura dugačka je 100km i spada u najduže. To je plovni put Dunav-Majna-Rajna. Delije (na Rasini). Teče iz Karpata. -LEVE PRITOKE DUNAVA: -TISA. Morava i Timok sa desne strane. koja u vreme topljenja snega i jakih kiša zadržavaju velike količine vode i sprečavaju brzo priticanje u Veliku Moravu. tj. -TAMIŠ-dužine 340km. Ono ima 10-tak ostrvaca (ada). Najvede budude izvorište pitke vode.je dužinom od 27km granična reka prema Rumuniji. najveda je pritoka Save. U vreme Austro-Ugarske sačinjeno 25 planova za izgradnju 25 hidrocentrala. Širina Dunava iznosi 400-2000m.plovni put od Konstance i ušda Dunava na obali Crnog mora do Roterdama u Holandiji. JADAR. i Sava. -KARAŠ -DESNE PRITOKE DUNAVA: -SAVA-Nastaje u Sloveniji od Save Bohinjke i Save Dolinke. Njena najveda pritoka je BEGEJ. pa je uporedo sa njenim prirodnim tokom prokopan kanal (Novi Begej). Na njoj su izgrađene tri brane i veštačka jezera pa i 3 hidrocentrale: Višegradska. Između njih se obavlja velika trgovinska razmena.

Najvažnije PRITOKE BELOG DRIMA SU DESNE: PEDKA I DEČANSKA BISTRICA. predeo u dolini istoimene reke u SE Srbiji i S deo Kosovske kotline s Kačaničkom klisurom. spajaju se kod Bujanovca. Pirotsku i Belopalanačku kotlinu i Sidevačku klisuru. Njen tok čini teritorijalno jezgro predela Krajište. koje se spajaju kod Bosilegrada. Njena dolina je kompozitna . VELIKI BAČKI KANAL počinje kod Bezdana na Dunavu i završava se kod Starog Bečeja na Tisi-dug 123km i širok 16m. u blizini Skoplja. PČINJA. valovom nekadašnjeg lednika. Pod tim imenom teče od sela Radovnica. a pre toga se naziva Crna reka. Zavoj (na Visočici kod Pirota).protiče kroz 4 kotline i Ovčarsko-kablarsku klisuru. Dužina plovnih kanala u sistemu Dunav-Tisa-Dunav je 664km.Najvažnije PRITOKE IBRA su: SITNICA sa desne i RAŠKA i STUDENICA sa leve strane.i MORAVICA. LEPENICA i JASENICA sa leve strane. Nastaje spajanjem BELOG i CRNOG TIMOKA kod Zaječara. izvire na SW strani planine Dukat (u njihovoj knjizi piše na planini Doganici). 2. planinski kraj S od Vlasinskog jezera oko Bosilegrada. Glavna reka ovog sliva je BELI DRIM. Pri ušdu Timok je dužinom od 16km granična reka između naše zemlje i Bugarske. Vede LEVE PRITOKE: TOPLICA. POSTAJE OD BINAČKE MORAVE i PREŠEVSKE MORAVICE . Pčinju. -ZAPADNA MORAVA. JABLANICA i PUSTA REKA. (Celom dužinom toka u našoj zemlji plovne reke su Dunav-588km. RAVANICA i RESAVA i LEVE: LUGOMIR. LEVE: MIRUŠA I PRIZRENSKA BISTRICA. Najvedi deo Lepenca je u Makedoniji. desetak kilometara severno od Pedi. U kanjonskoj dolini Miruše. Njena LEVA PRITOKA JERMA izvire blizu Vlasinskog jezera. MALI BAČKI KANAL odvaja se od Velikog kanala kod Malog Stapara i ulazi u Dunav kod Novog Sada. a Beli Timok nastaje kod Knjaževca spajanjem Svrljiškog i Trgoviškog Timoka.2%. Begej-75km. pritoku Ibra. planine u njenom obodu i deo Drenice. Obuhvata krajište. Postaje od jakog vrela ponornice. Crni Timok izvire ispod Kučaja. NASTAJE kod Požege SPAJANJEM GOLIJSKE MORAVICE i ĐETINJE. VLASINA. Velika Morava-3km. Selova (na gornjoj Toplici. IBAR je dužine 272km (bez pritoka 170km)?. zatim N delom Kosovske kotline do Kosovske Mitrovice. Uliva se u Vardar. leva pritoka Vardara. teče kroz Dimitrovgradsku. Stvorena je podizanjem brane u rečnom koritu i prokopavanjem jaza kojim jedan deo njene vode otiče u Sitnicu. Ovom slivu pripadaju samo 3 vede reke: DRAGOVŠTICA. DRAGOVŠTICA postaje od Božičke i Ljubatske reke. Sava-206km. Tamiš-3km. Ona je poznata po bifurkaciji koja je veštačka. prokopana 2 velika kanala. Vede DESNE PRITOKE Velike Morave su: CRNICA. na dužini od 13km lalazi se 12 vodopada i 13 malih jezera.20 Aleksinačkoj Moravici). -JUŽNA MORAVA-dužine 295km sa Binačkom Moravom. EGEJSKI SLIV Zauzima najmanji deo teritorije Srbije. Kod vrela je vodopad visok 25m. gde iz uporedničkog skrede u meridijanski pravac. Njegova najveda PRITOKA JE NERODIMKA. protiče kroz Sirinidku župu i dalje teče SE obodom Kosovske kotline. Pored toga u . Radi isušivanja plavljenih i stalno močvarnih terena u Vojvodini su krajem XVIII veka. a iznad vrela je otvor Radavičke pedine. uzvodno od Kuršumlije).Gornjim tokom teče kroz klisuru i Rožajsku kotlinu. i čine albansku reku Drim. Pčinja protiče kroz Trgovište i kod manastira Prohor Pčinjski prelazi u Makedoniju. Tisa-186km. Njene najvede PRITOKE su: IBAR i RASINA. JADRANSKI SLIV Jadranski sliv zauzima 5. izvire na planini Haili u Crnoj Gori. posebne geografske celine u Planinskoj Srbiji. obe s desne strane. PČINJA i LEPENAC. leve pritoke Vardara. VETERNICA. BELICA. Vruci (na Đetinji). VRLA. NIŠAVA duga 218km (u Srbiji 151km) je najduža pritoka. Izvire u Bugarskoj.3% teritorije Srbije. a DESNE: NIŠAVA. Beli Drim se kod Kukesa u Albaniji spaja sa Crnim Drimom koji je otoka Ohridskog jezera. koja se uliva u Lepenac kod Kačanika. -TIMOK-je poslednja pritoka Dunava u Srbiji. LEPENAC izvire na N padinama Šar planine. On obuhvata Metohijsku kotlinu. otiče u Bugarsku i ponovo utiče u Srbiju. Uliva se u W Moravu kod Kraljeva.dužine 208km. pritoka Strume.

Takvo jezero je RUSANDA kod Melanaca. U našem delu Prokletija nalazi se više ledničkih jezera. PALIDKO. Ima oblik polumeseca. Između jezera i Tise prokopan je kanal kojim se stalno obnavlja ustajala jezerska voda. Mnoga od njih pretvorena su u bare i obrasle vegetacijom. grč.veka do sada. Ona ispunjavaju izdubljene delove nekadašnjih valova.poli=više) -PO NASTANKU: 1)PRIRODNA a)EOLSKA=RAD VETRA : LUDOŠKO. dubini.4 manja jezera su u fazi nestajanja. grč. veda su od Šarskih.(jezera čiji su baseni nastali udruženim delovanjem dve ili više sila od kojih je jedna dominantna. Obale jezera peskovite su i u nekim delovima pokrivene lekovitim blatom. a voda im je bistra i zelena. jedini. Veliki i Mali bački kanal sada su delovi velikog hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. a u cilju navodnjavanja više stotina km malih kanala. a dužina svih magistralnih kanala iznosi 930km. čiji je salinitet 40-60%0. Glavna magistrala u hidrosistemu dugačka je 273km.(jezera čiji su baseni nastali radom jedne sile. prokopano radi odvodnjavanja više od 15000km. na visinama od 2200 do 2360m. a uz Drinu "drinjače".) -PREMA NASTANKU BASENA: 1.) b)GLACIJALNA=LEDNIČKA: -CIRKNA -VALOVSKA (Ova jezera su uglavnom mala.) . Na vedim visinama. Save. Voda ovog jezera je slanija od Svetskog mora-35%0. pregrađenog 80m visokom čeonom morenom. počev od 18. Na Šar planini ima više od 40 ledničkih jezera. U blizini Subotice ima 8 eolskih jezera. Veda lednička jezera nalaze se u podnožjima planina. osobinama jezereske vode. U jezerima u kojima se voda ne obnavlja. c)REČNA=STARAČE=MRTVAJE (mrtvi deo korita) (Pored vedih ravničarskih reka Dunava. Tise i Velike Morave nastala su rečna jezera. Najvede jezero u Vojvodini je Palid . koja su vedinim zbog zarašdivanja barskom vegetacijom pretvorena u močvare . reka ili snežnika. značaju i dr. Ljubotensko-po Ljubotenu. Najviša su Malo Đeravičko jezero-2360m i Veliko Đeravičko jezero-2320m.21 Vojvodini je.P=oko 6km kvadratnih. Predstavljaju delove napuštenih rečnih korita. Kod vedine ovih jezera voda se obnavlja za vreme izlivanja reka. Do sada su prokopani magistralni kanali i mnogi manji kanali koji se od njih odvajaju. dok se manja i na vedim visinama nalaze u cirkovima. Ova bara je stecište ptica močvarica i poznato lovište. a W Mali Palid. Ono leži u terminalnom basenu valova.mono=jedan. kod ušda Begeja u Tisu. koje je napušteni meandar Tise. U narodu se ta jezera pored Morave nazivaju "moravišta". iz izvora. Plavsko jezero je najvede jezero na Prokletijama. Narod ih zbog toga naziva "gorske oči". Pznato je kao stecište ptica močvarica i selica i raznovrsne divljači. ona je poluslana i lekovita. genezis=postanak) 2. Ono je nastalo izduvavanjem peska i lesa i stvaranjem jednog ulegnuda koje se ispunilo vodom. Severni deo jezera naziva se Veliki Palid.) JEZERA (Jezera Srbije se međusobno razlikuju po postanku. površini. Po površini. blizu Perleza. Ime je dobilo po prostranom vrhu Livadice. (Eolska jezera leže u udubljenjima ili u između dina nastalim radom vetrova. meandar Save. po naselju Štrpce u dolini Lepenca. SLANO. lednička jezera su mala i duboka. Ima slanu vodu. Ona su smeštena ispod planinskih vrhova. uglavnom iznad 1500m. visokom 2200m. Među jezerima i barama pored Tise najpoznatija je CARSKA BARA. ČENDANSKO kod Čente i ALIBUNARSKI RIT. Pored Tise su i jezero OKANJ.MONOGENETSKA . KRVAVO. najvišem vrhu Šar planine iznad Kačaničke klisure i Jezero. Ono ima još tri imena: Štrbačko. Najvede i najlepše od njih je LIVADIČKO JEZERO. BELO JEZERO-iskorišdeno za ribnjake Ečke.POLIGENETSKA . Voda u njima potiče od padavina. Čini je staro i napušteno rečno korito. OBEDSKA BARA se nalazi između sremskih sela Obreža i Kupinova.

Najpoznatija su ZAVOJSKO jezero kod Pirota i JOVAČKA jezera kod Vladičinog Hana. Srednje i Gornje. JOVAČKA JEZERA. Radovi na izgradnji brane počeli su 1964.ARANĐELOVAČKA 5.5km kvadratnih.energije. U W delu Srbije ima više veštačkih jezera za proizvodnju el.22 d)URVINSKA JEZERA (KLIZIŠTE=URVINA) (Ova jezera nastaju klizanjem vodom natopljenog tla preko vododržljivog sloja i pregrađivanjem rečnih dolina. ZAVOJSKO JEZERO je nastalo 1963.) TERMOMINERALNE VODE BALNEOLOGIJA predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem mineralnih. bavilo se ovčarstvom.5km.Ovi izvori predstavljaju post-vulkanske pojave.god. u vreme ubrzanog razvoja industrije i to u rečnim dolinama i kotlinama. I PODELA VODA PO PO RASTVORENOM GASU: a)ALKALNE b)ALKALNOMURIATIČNE: 1. Naša zemlja sa oko 130 mineralnih i termalnih izvora spada u vrh mineralno bogatih zemalja u Evropi.energije. kod Grdelice. od kojih su veda Donje.god.god. Najmanju širinu jezero ima u klisuri Mali kazan-180m. Građena su posle II svetskog rata. JEZERO EČKA-više od 2150ha kod Zrenjanina je najvedi veštački ribnjak u Srbiji. ZLATARSKO i RADOINJSKO. Dugačko je 9km. Napasenjem ovaca krčili su niže planinske strane. Inače stanovništvo E predela Rodopskih planina. Leži na visini od 1213m. Važnija veštačka jezera za porebe vodosnabdevanja naselja i privrede su: GRAČANIČKO kod Prištine. Jezerska voda je potopila selo Zavoj. Tom prilikom se na E padinama vulkanskih planina Grota i Oblika pokrenulo vodom natopljeno zemljište i pregradilo Jovačku reku. Područje Đerdapa ima veliki turistički značaj.VLASOTINAČKA 4. pa su se javila klizišta. ali ima i turistički značaj. Mg. termalnih i termomineralnih voda.PALANAČKA . desne pritoke Nišave. BORSKO kod Bora i PRVONEČKO kod Vranja. Nalazi se u Đerdapskoj klisuri-98km. na granici prema Rumuniji. VLASINSKO JEZERO je najviše veštačko jezero u Srbiji. GROŠNIČKO i GRUŽA kod Kragujevca. na DRINI=PERUDKO i ZVORNIČKO-najstarije na Drini. DELIJE kod Kruševca. 2)VEŠTAČKA (U Srbiji su brojnija od prirodnih. Na UVCU su: SJENIČKO. Izgrađeno je radi proizvodnje el. tako da nastaju ova jezera. Stvaraju se radi zadovoljavanja različitih potreba privrede i stanovništva: -proizvodnja hidroenergije -vodosnabdevanje naselja i privrede -navodnjavanje i odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta -ribarstvo -turizam i sl.Tada je bez kuda ostalo više od 100 domadinstava sela Jovca. Stvoreno je jezero površine 5. a prvi agregati pušteni su u rad 1970. GAZIVODE na Ibru kod Kosovske Mitrovice. Iza pregrađenog dela reke akumulacijom rečne vode formira se jezero..MLADENOVAČKA 3. K. U njegovoj blizini se nalazi veštačko LISINSKO JEZERO. BOVANSKO kod Aleksinca. Jezero i HE izgradile su naša zemlja i Rumunija. a njegovi meštani su preseljeni u novoformirano naselje Novi Zavoj kod Pirota. I. a najvedu-2km u Donjomilanovačkoj kotlini. na Balkanu i jedan od najvedih u Evropi.. S. Tada je otapanje snega i kliženje zemljišta na S padinama Stare planine prouzrokovalo pregrađivanje Visočice. Na MORAVI kod Čačka su OVČARSOKABLARSKA i MEĐUVRŠJE. formirana su 1977. Mineralne vode su sve one koje u 1 litar vode imaju više od 1g rastvorenih minerala kao što su Fe.BUKOVIČKA KISELA VODA 2. a široko 3. U dolini LIMA=POTPEDKO. ĐERDAPSKO JEZERO-253km kvadratnih po površini je najvede u Srbiji. U planinskom delu Srbije klizišta su česta.

VRANJSKA 2.II PODELA VODA PO TEMPERATURI: a)HOMEOTERME. . NOVOSADSKA. VRANJSKA. SOKOBANJA 4. PRIBOJSKA. KARSTNE MINERALNE VODE =površinske koje su najpre atmosferske. ZVONAČKA (kod Babušnice NE od Pirota 4. VRNJAČKA. rastvaraju minerale. SLANKAMEN.VULKANSKE (MAGMATSKE) STENE: BUJANOVAČKA banja. KOVILJAČA. SELTERS (kod Mladenovca) 3. JODNA banja je NOVOSADSKA 5. pa im je karakter nedefinisan. RADIOAKTIVNE vode su u banjama: NIŠKA. pa zatim izbijaju na površinu kao mineralne vode. VRANJSKA. MATARUŠKA. S vode su u banjama: KOVILJAČA. KOVILJAČA. KURŠUMLIJSKA. METAMORFNE MINERALNE VODE: SIJERINSKA. PANONSKE MINERALNE VODE (lake vode i blato): PALANAČKA banja. GORNJA TREPČA (kod Čačka) 2. To su: GAMZIGRADSKA. poniru. NOVOSADSKA. SLANA banja je SLANKAMEN i MELENCI IV SASTAV STENA U KOJIMA SE AKUMULIRA VODA 1. RIBARSKA 3.iznad 20 stepeni C b)HIPOTERME-ispod 20 C 23 - III PODELA VODA PO HEMIJSKOM SASTAVU 1. JOŠANIČKA i NOVOPAZARSKA imaju vrlo složen sastav stena. VRNJAČKA. BUKOVIČKA. Fe vode su u banjama: BUKOVIČKA. RUSANDA.

niskim planinama N Srbije..5-2m).RELJEF 4. Na njemu uspevaju sve kulturne biljke umerenih GŠ. Nastaju rastvaranjem krečnjaka i predstavljaju njegov nerastvorljiv deo.ČERNOZEM=STEPSKA CRNICA je najkvalitetniji tip zemljišta jer ima u svom sastavu rastvorene najraznovrsnije minerale. W i S Morave. Obrazovane su u predelima gde je isparavanje vede od padavina. a naročito suncokret.KLIMATSKI FAKTORI 5. Ako su zemljišta manje slana.GAJNJAČE . Obrazovane su u kotlinama i ravnim terenima koja su u geološkoj prošlosti bila pod jezerima i močvarama. doline Timoka. topole i vrbe. Prema plodnosti se dele na: a) PLITKE CRVENICE . 3. a za vreme dužih suša mogu da ispucaju i do 1 m dubine.SMONICE= SMOLASTA ZEMLJIŠTA= nalaze se u nižim delovima Šumadije. Osobine i sastav zemljišta zavisi od slededih faktora: 1. Najbolje uspevaju biljke koje se okopavaju.SLATINE=SLANA ZEMLJIŠTA . 2.24 PODELA ZEMLJIŠTA PEDOLOGIJA predstavlja nauku koja se bavi proučavanjem različitih tipova zemljišta. 5. Kosovskoj i Metohijskoj kotlini. a kvalitet im se poboljšava gajenjem lucerke (deteline) i kalcijumovim đubrivom. Stigu i delovima Mačve. duvan i kamilica.rasprostranjene su u krečnjačkim predelima E i W Srbije.rasprostranjena su u delovima Panonske nizije. Najviše ima useva i crne je boje.veoma su plodne. ali uz primenu agrotehničkih mera prevode se u plodno zemljište.BILJNI I ŠIVOTINJSKI SVET -TIPOVI ZEMLJIŠTA: 1.ALUVIJALNA ZEMLJIŠTA . Osnovni sastojak je glina (crvenkaste boje) koja dolazi od primesa boksita (Al2O3). Nastaju taloženjem rečnih nanosa pri poplavama.neplodne su b) DUBOKE CRVENICE . Osrednje su plodnosti. Zemljište ili produktivno tlo nastaje dugim vremenskim procesima. Rasprostranjen je u najvedem delu Panonske nizije. 6. Različite boje dolaze od različitih sirovina (crna i crvenkasta).su rasprostranjene po pobrđima.VRSTE STENA 2. krmno bilje i šljive.sveska-spuštanjem izdana . Mačve. u dolini (slivu) S Morave.CRVENICE=TERRA ROSSA . To su zbijena zemljišta crne boje u vlažnom stanju lepljiva.POVRŠINSKE I PODZEMNE VODE 6. Najbolje uspevaju povrde. na kojima se gaje svi usevi 4.se nalaze u srednjim i donjim delovima ravničarskih reka i rečica. Osrednje su plodnosti. uspevaju razne kulture. Visokoj plodnosti doprinosi plitka izdan (1.GEOLOŠKI . Prokopavanjem kanala i odvodnjavanjem (K. usitnjavanjem stena i različitim biohemijskim procesima.VREME STAROSTI STENA 3. krmno bilje (deteline i druge stočarske biljke). kukuruz.. pa se voda u kapilarima izdiže prema površini.

onda se slatine pretvaraju u veštačke ribnjake.su rasprostranjena u planinskim predelima i to su nedovršena zemljišta tj.su rasprostranjene u višim planinskim predelima.NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE 4. hladne klime i obilnih padavina.sveska Ako nema vegetacije onda se pojavljuju vododerine i klizišta.) 8. Voda rastvara i odnosi humus i glinu.BORBA PROTIV EROZIJE .. npr. -MERE POBOLJŠANJA KVALITETA ZEMLJIŠTA: 1. 7.BLAGOVREMENA I PRAVILNA OBRADA ZEMLJE 2. a ostaju peskoviti materijali.25 - u niže slojeve ) pokušava se smanjiti slanost zemljišta.PEPELJUŠE=PODZOLI . Ovo je zemljište šumske vegetacije.SKELETNA ZEMLJIŠTA . Ako i to ne uspe.zemljišta u fazi formiranja.Ečka. (K.PRAVILNA UPOTREBA ĐUBRIVA I PESTICIDA 3.

oslobađanje radioaktivnih čestica iz zemlje nije opasno. Danas se geonasleđem bavi Zavod za zaštitu prirode Srbije osnovan 1948.prirodno . Radioaktivno zagađivanje . Pesticidi . -prerade=topljenje bakra . Čvrste materije=smede 2. krečane. Proces truljenja ZAŠTITA VODA ..razvoj nuklearnog oružja i centrala opasno.veštačko . sprud na Kalemegdanu. dolazede vode još zagađenije. ZAGAĐIVANJE VODA 3. iz pustinja i od najfinijih kristala soli iz morske vode) i kosmičkog porekla (od raspadnutih meteora).26 ZAŠTITA GEONASLEĐA Zemlja je dar prirode. Deliblatska peščara. doneta je deklaracija o geonasleđu Srbije. ZAGAĐIVANJE VAZDUHA a) prirodna b) veštačka .. Do danas zaštideno oko 80 objekata geonasleđa: Đavolja varoš. Krute čestice iz fabričkih dimnjaka dolaze u troposferu i padaju na zemlju.. 1. ZAŠTITA ZEMLJIŠTA 1. ali su kazne male pa to ne rade. Trebalo da ugrađuju filtere. Olovna i cinkova prašina otrovne. ispuštanje .herbicidi (uništavanje korova) . Rugovska klisura. HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE VAZDUHA nastaju pri sagorevanju fosilnih goriva.hemijska .fizička 2. 3.fungicidi (uništavanje biljnih bolesti) . Prvi predlog za zaštitu geonasleđa u Srbiji datira iz 1924. Prirodne prašine su zemaljskog (potiču od vulkanskih erupcija.. pedološke i posebne arheološke vrednosti nastale tokom formiranja litosfere i ljudskog društva. 1995. biljni i životinjski svet.insekticidi -erozija (Geonasleđe Srbije obuhvata sve geološke.Poplave Sve reke su zagađene. porculana. zemljište. Vazduh. ZAGAĐIVANJE LITOSFERE Kajina sveska ZAŠTITA ATMOSFERE=TROPOSFERE: 1. FIZIČKI ZAGAĐIVAČI VAZDUHA su prirodna i undustrijska prašina i prah polena. fabrike cementa. Đerdapska klisura.Cu-H2SO4= od gasova 2. Atomske centrale i oružje . Industrijsku prašinu stvaraju topionice ruda i metala. geomorfološke.. u Beogradu. voda. Resavska pedina.

planskom izgradnjom prostranih bulevara koji omogudavaju provetravanje gradova kao i povedavanjem zelenih površina. krečnjak pretvaraju u gips. RADIOAKTIVNO ZAGAĐIVANJE VAZDUHA može biti posledica rada nuklearnih elektrana. Javljaju se u svim delovima godine. Truju život u vodi. u reke i jezera i izazivaju njihovu kiselost.. Svojevremeno je Palidko jezero bilo jako zagađeno. Najzagađeniji vazduh u metalurškim centrima: Bor. Pančevo je crna tačka Srbije..topionice metala.Ona se najčešde bet ikakvog prečišdavanja sliva u kanalizaciju i dalje u reke i jezera.otpadne vode prehrambene i kožne industrije. Kosovska Mitrovica u okolini vedih termoelektrana. otklonjen mulj sa dna i postavljeni uređaji za prečišdavanje otpadnih voda koje se ispuštaju u jezero. Sava i Begej utiču u našu zemlju ved zagađene. I MEHANIČKO I HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE. prokopan je kanal Tisa-Palid. debele naslage mulja -2m. POPLAVE I ZAGAĐIVANJE VODA su česta pojava u Srbiji. Ona često sadrži otrovne materije . vetra. Iz zagađenih reka zagađuju se i podzemne vode i izvori iz kojih se koristi voda za pide. Belica. Njena proizvodnja je počela 1960.. Štira. sumporna i azotna kiselina. Da bi se obezbedilo snabdevanje jezera vodom. Smederevo. Problem hemijskog zagađivanja se rešava popstavljanjem filtera na fabričke dimnjake. Dolazi i do pomora ribe zbog prisustva organskih materija za čije je rastvaranje potrebna velika količina O2 . EROZIJA je proces pri kojem voda i vetar prenose zemljišni materijal sa jednog mesta na drugo. što je izazvalo pomor biljnog i životinjskog sveta. Zbog velike potrošnje vode mnoge fabrike se grade u blizini reka. Dunav. izduvni gasovi automobila. suše vegetaciju. Resavaod resavskih rudnika. a do tada ti gasovi su ispuštani u atmosferu. a zagađivanje voda je rezultat nemarnog odnosa čoveka prema prirodi. Tisa. u slivovima mnogih reka. metali korodiraju. dejstva radioaktivnog otpada i isprobavanja atomskog oružja. One ugrožavaju i ljude i materijalna dobra. Isušeno je.hlor. koksare. toplane.- 27 - industrijskih gasova . Najvede štete pričinjavaju gde nisu urađeni odbrambeni bedemi. a takođe i vegetacija od koje se dobijaju namirnice za ishranu. ZEMLJIŠTE UGROŽAVAJU EROZIJA. raspadaju se mermer i beton. kanal Dunav-Tisa-Dunav. u Boru se pri topljenju rude bakra proizvodi sumporna kiselina. U vreme poplava nastaju velike materijalne štete. Lepenica-nizvodno od Kragujevca. Pri tom ona prima i rastvara deo materija sa kojima dolazi u dodir i tako se zagađuje.gasifikacija kotlarnica. Poplavama je ugroženo oko 11000km kvadratnih naše teritorije i 500 vedih naselja. pa se tako stvaraju ugljena. Nju karakteriše izvesna ravnoteža između odnošenja i stvaranja . Ponovno punjenje jezera krajem 1975. Poplave su prirodne nepogode. KONTINUIRANA EROZIJA je vekovni proces odnošenja zemljišta sa uzvišenja pod dejstvom vode. čiju vodu koriste u procesu proizvodnje. Mnoge reke i jezera imaju zagađenu vodu. staklare. Havarija černobiljske NE koja je imala velike posledice. koje kao "kisele kiše" padaju na zemljište. Zatim menjanjem izvora energije . Preradom nekih otpadnih gasova npr. teške metale i njihove soli. Baja u Mađarskoj) predstavljaju potencijalnu opasnost pa se stalno prati stanje radioaktivnosti. Kozloduj u Bugarskoj. ali se to retko primenjuje jer su male kazne. CO2 i SO2. Nišava-od Niša. Naše najzagađenije reke i kanali: Borska. leda i Zemljine teže. Nuklearne elektrane u našem okruženju (Krško u Sloveniji. Na pritokama nekih reka izgrađena su veštačka jezera koja zadržavaju višak vode. fabrike hemijske industrije. azotni oksidi rastvaraju se u kišnici.

pa tako nestaje baza za poljoprivredu. humus i mikeoorganizmi.. Prouzrokuju je ljudi kada na strmim stranama seku i uništavaju šume i razoravaju pašnjake. Ubrzana erozija je planinskim predelima zahvatila velike prostore. Njih mikroorganizmi koji su učesnici u stvaranju produktivnog tla ne mogu da rastvaraju ili to čine u dugom vremenskom periodu. Tako su se nagla slivanja u Moravu sprečila pošumljavanjem strmih ogolelih terena. Kada je erozija više izražena. insekticidi. Najefikasnije protiverozivne mere su: pošumljavanje. Erozijom se iz zemljišta odnose njegovi najvažniji sastojci. konturna obrada. Herbicidi . HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA nastaje prekomernom i nestručnom upotrebom različitih hemijskih sredstava u poljoprivredi .za bolesti biljaka. Timoka.. Erozija najviše ugrožava sliv S Morave. UBRZANA EROZIJA je proces pri kojem se zemljište odnosi znatno brže nego što se stvara novo. koje svake godine odnose milion tona humusa i grubog materijala i njima zasipaju i izdišu dna ravničarskih reka. Najopasniji otrovi zadržavaju se u zemljištu i po 20 godina. lejasto zasejavanje kultura.protiv korova. Ona zadržavaju velike količine vode koja zatim iz njih otiče polako u planiranim količinama. izgradnjom terasa.- 28 - novog zemljišta. staklenih i drugih materija-smeda. zatravljivanje. izgradnjom veštačkih jezera (do sada 10 velikih od planiranih 18). Samo u središnjoj Srbiji ima više od 2000 bujica.) . Drine. odnosi se i ceo sloj tla.pesticidi. pa tako doprinose da vetar i voda ubrzavaju odnošenje zemljišnog materijala. Nestankom šuma mnogi planinski potoci pretvorili su se u bujice. MEHANIČKO ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA je nagomilavanje plastičnih. veštačkih jezera i rečnih dolina. fungicidi . stvaranje horizontalnih ili kosih brazda za zadržavanje vode.

Нови Сад. Највиши врх је Црвени Чот (539 ш). државе посебним законима стављају под заштиту. Сипска клисура била је пуна надводних и подводних стена преко којих је Дунав хучно отицао.ски свет су заштићени.дне лепоте. Ба.Сипска клисура.љани су је звали Монс . и то: Голубачка клисура . Клисура почиње од Голубачког града и завршава се низводно од села Сипа. Рим.29 - НАЦИОНАLНИ ПАРКОВИ Национални паркови су уже или шире територије које. Кладово и Мајданпек.го викендица.гућиле су да се Тара развије у познати туристички центар. Због благе климе. Ту је дубина реке била 75 т. Ту су стране голе и скоро вертикалне. плодног земљишта и богатих шума Фрушка гора била је насељена од најстаријих времена. Простире се између Дрине. Бачка Паланка. Беочин и Инђија. Богата је изворима и текућим водама.ње су Врдник и Стари Сланка. Про стире се у правцу истокзапад од Старог Сланкамена до Шида.Пореч и Острво.кључа. а има и понорница. дуга 9 кт.Алмус . Сада широм Фрушке горе има мно. биљни и животињ. Дунав је наследио усечену клисуру и наставио са њеним усецањем. а које је некада обухватало и данашњу Влашку низију (у Румунији. а виши под четинарским шумама и ливадама. У Доњомилановачкој котлини налазе се две велике аде .састоји се од четири краће клисуре између којих се налазе котлине.то дечије одмаралиште Митровац. висине до 700 ш. Ириг. "ђердапска клисура није јединствена .фа има плитких вртача и увала. здрава планинска клима. Ћетине и Рзава (десне при. Од крашких облика реље. Овде је пре изградње бране и вештачког језера било много вртлога. Најважнија излетничка ме. па. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ЂЕРДАП (64 000 ћа) захвата атаре општина Гол убац.су бро. Бугарској и североисточној Србији). Најужи део "ђердапске клисуре је клисура Велики и Мали казан.. бли. Постоји више хотела и много викендица. Ту се налази по-зна. У њима се природа не сме нарушавати.ријални парк Стражилово. Тада је уз канал поред наше обале саграђена и железничка пруга. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ТАРА (22 000 ћа) је крашка висораван у атару општине Бајина Башта. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ФРУШКА ГОРА (25 393 ћа) захвата атаре општина Ириг. Шид.ста су Сремски Карловци са Стражиловом. а њихово највеће насеље су Чортановци. Зато је овај део Ђердапа и назван казан. широка 150-170 т.ница. . Сремска Каме. Излетишта са Таре су Перућац (насеље и вештачко језеро на Дрини).токе Дрине). Због потреба пловидбе кроз стеновиту преграду названу Гвоздена капија усечен је (по одлуци Берлинског конгреса) крајем XIX века Сипски канал. Врдник.клисура Госпођин Вир Доњомилановачка котлина . којом је оно отекло у Црно море. Ђердапску клисуру усекла је отока Панонског језера. које се користи и као школа у природи. Нижи делови планине су под листопадним. Највиши врх је Збориште. због изузетних природних лепота и појединих природних појава. Циљ је да се изградњом објеката и других радова природа не нарушава. У оквиру туристичких мотива налази се 18 манастира и мемо.ки и Мали казан .мама.Оршавска котлина . виноградима и воћњацима. вештачко језеро у селу Заовине. Беочин. а то је била највећа речна дубина у Европи. висок 1 544 т.благородна планина.Љупковска котлина . Бајина Башта и манастир Рача. а нижи су под њивама. у близини Кладова. Обухвата "ђердапску клисуру и појас Карпатских планина поред клисуре. изгледало је као да вода ври .Вели. дуг 2 200 т и ширине 73 т. Сремска Митровица.дове узводно идући кроз Сипску клисуру вукле локомотиве.мен. Виши делови Фрушке горе прекривени су листопадним шу.зина Дрине и добре саобраћајне везе омо. Приро.

tredim planinskim vrhom po visini u Srbiji. Најпо. Šarske planine su grupa visokih venačnih planina koje se samo manjim delom nalaze na teritoriji Srbije. i glavno bilo s Pančidevim vrhom (2017m). na visini vedoj od 2500m. Dugačak je 75km. Na Kopaonik se. Crni vrh 2585m i Ljuboten 2498m. Pašnjaci Šar-planine smatraju se najbogatijim pasištima u SE Evropi. suri orao. od kojih se neke u vedem delu godine pune otapanjem snežnika. koji su ostavili cirkove. Копао. beloglavi sup.лини.. U građi Šarskih planina učestvuju stare nepropustljive stene i krečnjaci. Na sve strane teku potoci i potočidi. a samo manji deo pašnjacima. Kopaonik predstavlja najvedu vulkansku masu u Srbiji. цветне ливаде. Smeštena je na 1710m nadmorske visine. Dušanov grad. Урошевац. valovske doline i morene.љорадњом. Зато сада Шара има мале површине шума и велике површине пашњака. vidra. medved. Sada su Šarske planine nejvedim delom pokrivene pašnjacima i livadama i šumama. мала села разбијеног типа. Biljni svet Kopaonika je bogat. a široko prosečno 15km. дакле. Pruža se u pravcu N-S. који. sivi soko. Ona je smeštena između Kačaničke klisure.ри и потоци. srna.Suvo rudište kao i naziv Kopaonik potiču od davnašnjeg rudarstva. u graničnom pojasu prema Albaniji i Makedoniji. Najvedi deo Šar planine se nalazi u Makedoniji. od granice sa Albanijom. Познати туристички центар на Шари је Брезовица.њаци и многи изво. воћар. jelen. изграђена у XIV веку. od 40km. Њени највиши врхови . Шара је гранична планина између Србије и Црне Горе и Републике Маке.najbogatije područje Evrope. Živi svet raznovrstan i bogat. Šarskom bilom. Ње.на Брус и Рашка. листопадне и четинарске шуме. Да би се повећале површине под пашњацима. Paštrik i Koritnik koje delimično okružuju Kosovsku i Metohijsku kotlinu. Na Šar-planini ima ledničkih jezera. Njeno bilo (greben) dugačko je 95km. Šume se nalaze do 1900m.ством и сточарством. I ove planine su bogate izvorima i potocima. На самој граници Србије и Македоније су Црни врх (2 585 ш) и Љуботен (2 498 т). ima u srednjem delu. Oko 2000 biljnih vrsta. Najvedu širinu. botaničaru svetskog glasa. prolazi deo granice s Makedonijom. 200 vrsta ptica . na Šari su u prošlosti iskrčeni veliki kompleksi šuma. Kulturno bogatstvo: 34 srednjovekovne crkve i manastira. Obuhvataju Šar-planinu. Пејзажи Ко. prema NW nastavljaju planine srednje visine: Željin.доније. divlja mačka.гова надморска ви.сина је између 640 и 2 017 т.ништво се у нижим крајевима бави зем.30 - Изградњом бране и вештачког језера измењене су одлике Дунава у Т)ердапској клисури.паоника су њиве и воћњацидооко 1 200 а ређе до 1 400 т. a u višim delovima su pašnjaci i livade. divlja svinja. паш. Знаменитости на нашој обали Дунава су Голубачки град-тврђава. а на већој висини сточарством.. Важније реке у Србији су Призренска Бистрица и горњи ток Лепенца. DOPUNA KOPAONIKA: Kopaonik je jedna od najvedih planina u Srbiji. Тако је осигурана мирна и безопасна пловидба бродова кроз клисуру. .ко Бруса. Vrh je dobio naziv po Josifu Pančidu. 147 vrsta leptira .ris. Na Kopaoniku se nalazi najviša meteorološka stanica u Srbiji. Za vreme ledenog doba na njima je bilo lednika.плекса у Сунчаној до. Највеће дубине језера веће су од 100 ш. Качаник и Сува река.Титов врх и Турчин налазе се на страни планине која припада Македонији. Kosovske i Metohijske kotline u Srbiji i Pološke i Skopske kotline u Makedoniji. Шара обилује речним токовима. Travni (suvatski) pojas dugačak je oko 80km i širok 4-5km. uglavnom su pokrivene šumom. Goč i Stolovi. mnoštvo divljači . Трајанова табла и археолошко налазиште ^ музеј Лепенски вир. у даљој прошлости искрченису велики комплекси углавном четинарских шума.ћевог врха (2 017 ш). НАЦИОНАЛНИ ПАРК КОПАОНИК (11810 ћа) налази се у атарима општи.Da bi se povedale pašnjačke površine. Ranije ime vrha .orao bradan. а надводне и подводне стене сада се налазе на већој дубини. Кладово и Голубац. а са запада долином Ибра и преКО Јошаничке Бање. До хотелског ком.. воде савремени дру. visine oko 1700m.знатија туристичка места су Доњи Милановац. испод Панчи. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ШАР-ПЛАНИНА (39 000 ћа) простире се у атарима општина: Призрен. Granica se proteže preko nekoliko vrhova . Najviši vrh Šar-planine je Bistra 2651m.ник представља јед. Planine obiluju potocima i rečicama.ну од најлепших планина Србије и то је највећи планински туристички центар Србије и Црне Горе. Станов. Kopaonik obuhvata 2 dela:a)prostranu visoravan poznatu kao Ravni Kopaonik.мови са истока пре. Veoma je bogat vodom zbog vododržljivih stena.. од којих неки већим делом године добијају воду топљењем снежаника. još iz srednjeg veka. делом припадају Србији.

cink. Planina je oivičena rasedima i okružena lesnim zaravnima. Poreljefnim odlikama podeljena je na 3 dela: centralni. Više od 1400 biljnih vrsta. Nastala je u I orogenezi kada se izdugla srpsko-makedonska masa. Ptice: suri orao.Srpski manastir Rača. Kada su se izdigle Balkanske i Dinarske planine postala je ostrvo pre 50 000 000 godina. azbest. najviša banja u Srbiji.dnevni leptir. peščari.suri orao. Fruška gora ima uporednički pravac prostiranja. Ima 1500 biljnih vrsta (kopaonička čuvarkuda. Na Stražilovu grob Branka Radičevida. Pančideva režuha. grafit. sa izvorištima ispod najviših grebena.. Životinjske vrste . planinski šareni detlid. beloglavi sup. kobalt.. Zbog svoje visine i položaja nazvan je "nebeska stolica Srbije".mnoge su ostaci biljnog sveta koji je iščezao tokom ledenog doba.. 6 starih vodenica. DOPUNA FRUŠKE GORE: P=25 525ha. jazavci. utvrđenje Karataš. DOPUNA ĐERDAPA: P=63 608ha. Pruža se neposredno uz desnuobalu Dunava. Zauzima 25% površine istoimene planine. retke divljači (divlje mačke. Srednjevekovni gradovi (tvrđave): Golubački grad. zatimN stranu. Ram i Fetislam. Trajanova tabla. krečnjaci. raščlanjenu brojnim dolinama fruškogorskih potoka. 90% površine pokrivaju šume.Kod Donjeg Milanovca praistorijsko naselje Lepenski vir staro oko 6500 godina. Ptice: suri orao. Tara se ubraja u naše najbolje očuvane planine i najvrednija šumska područja Evrope. živorodni gušter. Simbol Pančideva omorika koje ima i oko srednjeg toka Drine. Ostaci Trajanovog puta i mosta. 18 manastira "srpska Sveta gora ".Raznovrsno rudno bogatstvo: gvožđe. crna roda. 8 ostataka srednjevekovnih rudišta. 200 vrsta ptica proglašenih za prirodne retkosti (orlova krstaša.. gde se nalazi najviši vrh. krstokljun. Životinje: mrki medved. ptice . kopaonička ljubičica. orao zmijar. planinska ševa. .. sivih senica).15km. Pančidev skakavac živi samo na Tari. a široka oko 10km. DOPUNA TARE:P= 19200ha.31 U građi Kopaoničkih planina učestvuju stene različite starosti i odlika: granit. Karataš omladinski centar. i prostranu S stranu s mestimično veoma strmim i usečenim kratkim dolinama. sa izgledom pravog planinskog bila. Ostaci srednjevekovnog puta. kune zlatice. 100 vrsta ptica i 24 vrste sisara. vulkanske stene.. Dugačka je 78km. divokoza. patuljastih orlova. Nacionalni park obuhvata i planinu Zvijezda u W Srbiji. orao belorepan. dinarske brvnare. 1100 biljnih vrsta . magnezit. sivi soko. Na Tari ima više od 1000 biljnih vrsta. Najveda širina je između Iriga i Sremske Kamenice . olovo.. srna. Na padini Kopaonika na 700m nadmorske visine leži Lukovska banja..).. sivi puh). bakar.

god 4) 1953. do danas: 1. . Materijalni tragovi ljudskog šivota na teritoriji Srbije su brojni i dosežu do preistorije. Prve pouzdane pisane podatke o stanovništvu i naseljima pojedinih delova Srbije nalazimo u srpskim srednjevekovnim izvorima i turskim popisima.značajna je za obnavljanje i priraštaj stanovništva. obavljeno je 16 popisa.god 2) 1931.) 2.001 stanovnik ( 1.%o .god 3) 1948. Osnovni izvori podataka o demografskom stanju i naseljima svake države su popisi stanovništva.PRIRODNI PRIRAŠTAJ 1) SRBIJA = 1.god 5) 1961.god (Broj stanovnika Srbije u poslednjih 5.32 STANOVNIŠTVO SRBIJE (Stanovništvo je faktor društvenog napretka.GUSTINA NASELJENOSTI: 1) SRBIJA = 106 st/km kv.god = 9. A u Srbiji od 1918.9 miliona stanovnika Kosmet) 10) 2011. do 1910.predstavlja razliku zmeđu broja rođenih i broja umrlih na 1000 lica.odnos broja muškog i ženskog stanovništva . do početka razvoja ljudske civilizacije.398. gde je običajno pravo nedeljivosti imanja ispred zakona države. a) Vojvodina = 94 st/km kv b) Središnja Srbija = 104 st/km kv v) Kosmet = 183 st/km kv 3. U Vojvodini koja je do 1918. U Kneževini i Kraljevini Srbiji od 1833.7 %o v) Središnja Srbija = -3. Tokojm poslednjih decenija on se u Srbiji i pojedinim njenim delovima uglavnom smanjuje. žena ima više jer duže žive.. da nije bilo negativnog priraštaja Srbija bi danas imala 27 miliona stanovnika.POPISI I BROJ STANOVNIKA: 1) 1921.0 %o Demografska depopulacija u Timočkoj krajini poslednjih 100 godina iznosi -10 %o. Stopa prirodnog priraštaja .god 6) 1971. od 1754-1910 obavljeno je 10 popisa stanovništva. . (Srbija spada u grupu zemalja s niskim prirodnim priraštajem.6%o b) Vojvodina = -4. Polna struktura .god 8) 1991. bila u sastavu Austrougarske.god 7) 1981. Po proceni naših stručnjaka. Iako s prosečno rodi više dečaka nego devojčic.5 decenija povedan je za 2 870 000 stanovnika.god 9) 2002. koja je obuhvatala znatan deo današnje centralne Srbije osim S krajeva koji su bili u sastavu Turske.3 %o a) Kosmet = 11.

9 godina.muškaraca 39.6 miliona stanovnika. Nišui Vranju.2 godine. Senti. Malom Iđošu i Čoki.3 % = RUSINI = 0.godine.STAROSNA STRUKTURA a) Žene prosečno žive 76 godina b) Muškarci prosečno žive 71 godinu v) Urbano stanovništvo = 58% (Poslednjih decenija Srbija ubrzano demografski stari. Prosečna starost 31. više od 1/2 mlađe od 25. Prosečna starost 42.7 % 2) Nacionalne manjine = MAĐARI = 3. a žena 41. lov i ribolov sa šumarstvom-više od 580000.) 4.8 % (Žive u centralnoj Srbiji.. Tutinu i Prijepolju. Adi. Prosečna starost Roma je 27. zatim zbog ratova i saobradajnih nesreda.) a) Mlado izdržavano stanovništvo = 0-19 god b) Aktivno (radno) stanovništvo = 20-65 god (Lica koja obavljaju određenu vrstu poslova radi sticanja sredstava za život) v) Staro izdržavano stanovništvo iznad 65 god 5. Na Kosovu i Metohiji oko 1/3 stanovništva je mlađe od 15 godina. Leskovcu. zaposleno više od 2. Svi imaju jednaka prava jer je Srbija država građana a ne naroda.2 % (Narod je konstitutivni element države. Najviše u Novom Pazaru. Sjenici. trgovina sa ugosti- .NACIONALNA STRUKTURA STANOVNIŠTVA: 1) NAROD = SRBI = 82.) 6.5 godina. poljoprivreda.1 % 2) Radno stanovništvo = 57. iznosila je 40. Najviše ih ima u Beogradu. Bačkoj Topoli.) = BOŠNJACI = 1.) 3) Etničke grupe = VLASI = 0.) = ROMI = 1.PROFESIONALNA STRUKTURA STANOVNIŠTVA: 1) Mlado izdržavano = 29.4 % (Romi uglavnom žive u gradovima. a samo oko 6 % starije od 65 i više godina. Prosečna starost stanovništva centralne Srbije i Vojvodine 2002. Polna i starosna struktura čine biološku strukturu.5 godina.9 % (Žive u Vojvodini gde u ukupnom stanovništvu učestvuju sa 14%.8 % (Po popisu iz 2002.- 33 - smrtnost muškaraca je veda posle 34. Vedina su u Kanjiži. Najviše industrija sa rudarstvom -670000.8 % = BUNJEVCI = 0. Nacionalne manjine imaju svoju državu ali žive u Srbiji.3 godine . Etničke grupe su ostaci balkanskih plemena pre formiranja državne granice.

Preševu. učenika i studenata . Ona počinje da se formira naseljavanjem Slovena.Univerziteti postoje u Beogradu. Povremene dnevne migracije obavljaju se s vremena na vreme radi zadovoljavanja nekih potreba npr. Makedonci. Novoj Varoši.MIGRACIJE (ili prostorna pokretljivost stanovništva u Srbiji veoma su izražene. Pomoravlju. Priboju. Od završetka II svetskog rata broj nepismenih se stalno smanjuje.(u pograničnim delovima sa Hrvatskom. Braničevu. berbe grožđa i voda. Nišu. Bijelom Polju.prodaja poljoprivrednih proizvoda.veka broj zaposlenih u privatnom sektoru privrede postepeno raste.dnevnih migranata. deo albanskog stanovništva na Kosovu) v) Islam. Njih oko 317000 svakodnevno putuje iz jednog u drugi deo grada. Od gradova najvedi broj dnevnih migranata ima Beograd. Bugari. ove migracije usmerene su ka Vojvodini. Odvijaju se svakodnevno od domicila-stalno mesto stanovanja do mesta rada ili školovanja. Posle II svetskog rata poljoprivredno stanovništvo se ubrzano smanjuje.34 teljstvom-više od 390000.( Albanci u Bujanovcu.tokom setve.5 % nepismenih b) 27 % odraslih nepismenih v) 7 % = sedmi stepen obrazovanja (Pismenost je osnovica obrazovanja.) = SEZONSKE (Ppredstavljaju privremeno preseljavanje stanovništva radi obavljanja sezonskih poslova u poljoprivredi i građevinarstvu.VERSKA STRUKTURA: a) Pravoslavna crkva-(Srbi. Otuda je geografsko premeštanje i mešanje različitih nacionalnih zajednica imalo presudan uticaj na današnju etničku sliku.) 1) Migracije po vremenu trajanja = DNEVNE (stalne dnevne migracije imaju višegodišnje ili višedecenijsko trajanje. U centralnoj Srbiji i Vojvodini 2002. Novom Pazaru.1 milion radnika. Medveđi. Kragujevcu. Crnogorci. prema Beogradu i iz njega ka drugim naseljima svakodnevno se krede oko 451000 radnika. a od početka 90-tih godina 20. žetve.) 8.. učenika i studenata. Prijepolju. Sjenici. Iz jednog u drugi deo grada.OBRAZOVNA STRUKTURA: a) Do 10 godina = 3. Bile su prisutne na našim prostorima u prošlosti ali i danas. stanovništvo Srbije se preseljavalo u velikom broju. Mačvi. Novom Sadu i Prištini. a obrazovni nivo stanovništva poboljšava. Razvoj privrede i širenje mreže škola prouzrokovalo je pozitivne promene u kulturno-prosvetnom stanju našeg stanovništva. Bošnjaci u Tutinu. 120000 ka Beogradu i 14000 iz grada prema okolnim naseljima i obratno. Od davnina. One predstavljaju preseljavanje ili promenu mesta stalnog boravka iz različitih razloga i zadovoljavanja različitih potreba. . ) b) Katolička crkva. kupovina neke robe i sl. Ostvaruju se uglavnom između nerazvijenihi razvijenih područja . Uglavnom su na relaciji selo-grad. Stigu. Stalno podizanje nivoa opšteg i stručnog obrazovanja stanovništva jedan je od najvažnijih faktora razvitka privrede. Albanci na Kosovu) 9. Mađaraskom.1 % 7. bilo je više od 1.) 3) Staro izdržavano = 13.

Mađarima.Najvede plansko naseljavanje obavljeno je u Vojvodini posle donošenja Zakona o agrarnoj reformi 1945.) = STALNE 2) Migracije po mestu migriranja = UNUTRAŠNJE = VANJSKE = EMIGRACIJE = IMIGRACIJE (Od starih migracija najvedi značaj imaju one koje su nastale zbog turskih osvajanja od sredine 15. Kopaonik i Besna Kobila ranije je bilo dosta sezonaca kosača.naročito od sredine 20. Krajem II svetskog rata. pa i van granica današnje Srbije. Najpoznatiji sezonski građevinski radnici širom Srbije su Crnotravci.veka. Posle II svetskog rata postepeno gube raniji značaj. do mađarsko-slovačke granice. Grocke. Najviše su se naseljavali u okolinu Niša. do 19. Oni su se pretežno naselili pod turskom vlašdu krajem 18..Rumunije i Bugarske. Raške oblasti i drugih krajeva dobili zemlju oduzetu od velikoposednika i napuštene nemačke kude i zemljište. Poseban uticaj na etničke prilike u S Pomoravlju i na Kosovu i Metohiji imalo je doseljavanje Albanaca iz podgorine Prokletija. Pologa i Srbe iz Albanije. i iseljavanje Nemaca. pod Arsenijem IV Jovanovidem Šakabentom.Šar. Bosilegrađani i majstori zidari iz Osata u Republici Srpskoj. W Makedonije. iz planinskih u . U novije vreme. E i W Srbiju.a iz nerazvijenih južnih krajeva. pod vođstvom Arsnija III Čarnojevida i 1739. Smedereva i Velikog Gradišta. i u 19.veka imaju veliki demografski obim. više od 300000 Nemaca vratilo se u svoju zemlju. Na teritorijama gde su se oni naseljavali ved je điveo deo srpskog stanovništva. Najmasovnija preseljavanja ove vrste su velike seobe pod patrijarsima 1690. u sezonskim migracijama učestvuje i stanovništvo iz susednih zemalja . naročito iz sela u gradove. U tim selidbama Srbi su se naselili N od Save i Dunava.) (5-Savremene migracije . političkih i ekonomskih razloga naseljena Nemcima.) 3-Vardarsko-moravska..): SMER KRETANJA MIGRACIJA: 1-Dinarska struja (Obuhvadeno je preseljavanje stanovništva iz Crne Gore. Makedonije. Tada su naseljenici iz planinskih i nerazvijenih predela Crne Gore. Oni su se naselili do Beograda. Na našim vedim planinama .(Obuhvatila je iseljenike iz Povardarja N od Demir Kapije. i 19 veku Vojvodina iz vojnih. do Budima i Sentandreje i još N. BiH.veku. Kosova i Metohije. Česima. 4-Planska kolonizacija Austro-Ugarske -( Njome je u 18. Hrvatske. između Morave i Timoka) 2-Kosovska struja -(Obuhvatila je preseljavanje Srba s Kosova i Metohije i iz SE Srbije u N krajeve. Slovacima i drugim etičkim pripadanicima.. ali i dalje prema E. Stihijske migracije. Vlasinci. SE Srbije. visoke Hercegovine i SW Srbije uglavnom u Šumadiju. Šumadiju.35 Negotinskoj krajini. okoline Skadra i krajeva oko Drima.

posle II svetskog rata su dominantne. 3) Migracije po načinu nastanka: a)EKONOMSKE b)PORODIČNE v)POLITIČKE g)SOCIJALNE 4) Migracije po načinu izvođenja: a)DOBROVOLJNE b)PRISILNE .- 36 - nizijske krajeve.

Ima ih u svim delovima Srbije i njihov broj se ni približno ne može odrediti. sezonska stočarska naselja na planinama nazivaju se "katuni". izgledu. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1680 do 1770m. Najviše stalno naselje u Srbiji je Kopaonik. (Pod funkcijama naselja podrazumeva se uloga naselja u privrednim i vanprivrednim delatnostima na užoj ili široj teritoriji. vodovodna. GRADSKA=URBANA -urbanizacija=nagli porast gradova podpomognut seoskom radnom snagom zaposlenom u sekundarnim i tercijarnim ljudskim delatnostima. poznati turistički centar.PRIVREMENA ( STALNA naselja su naseljena TOKOM cele godine više godina. "stanovi" itd. Ona su nastanjena u vreme obavljanja ratarskih i vinogradarskih poslova. vinogradarska.privremeno turističko boravište. "pojate". Po aktivnosti njihovog stanovništva. -infrastruktura=zajednički naziv za mreže: saobradajna. mogu se podeliti na ratarska. decenija i vekova.) Po FUNKCIJI naselja se dele: 1. kao što je to slučaj s vedinom ratarskih i stočarskih naselja.- 37 - NASELJA Naselja predstavljaju najvidljivije tvorevine ljudskog društva ili koncentraciju kuda i ljudi u određeno vreme na određenom prostoru. elektronska i telefonska. Vinogradarska naselja u Župi aleksandrovačkoj nazivaju se "poljane". kanalizaciona. PRIVREMENA naselja se koriste samo u određenom delu godine. ribarska. stočarska. "bačije". Neka od njih vremenom iščezavaju. MEŠOVITA 3. a druga nastaju: vikend naselja i kampovi . broju stanovnika. a u Negotinskoj krajini "pimnice".) Po TIPU NASTAJANJA naselja se dele na: 1.). mešovita i gradska(urbana). letnji stanovi". (Naselja Srbije se rarazlikuju po trajanju naseljenosti. vikend naselja itd. vikendom itd. U Srbiji ima ukupno 6155 stalnih naselja. Kroz istoriju razvoja ljudskog društva naselja su nastajala i nestajala. a u Mačvi "kolebe". u turističkoj sezoni. Mogu imati različita opšta imena.Ona se po funkcijama dele na seoska(ruralna). Isto tako.STALNA 2. Tako u Vojvodini i NE delu centralne Srbije ratarska privremena naselja nazivaju se "salaši". -konurbacija=srastanje naselja u velikim industrijskim oblastima. SEOSKA (RURALNA): a) ZBIJENI TIP b) RAZBIJENI TIP 2. funkcijama. genezi i drugim odlikama. "trle". tokom sezone ispaše. .

građevine u neprekidnom nizu duž ulica. trgovački. stanicu milicije. tj. Knjaževca.uređenosti i zanimanju stanovništva između sela i grada. Nastala su na dodiru različitih poljoprivrednih površina . reke). Kotlinsko dolinska su na stranama kotlina i dolina. od 1867. Sela u Mačvi su se razvila sa obe strane puta u nizu. To su pre svega seoske varošice i mala nasrelja uz vede fabrike i poljoprivredna dobra. Po popisu iz 2002. sela u Mačvi. sedište opštine. Takva su vojvođanska sela. u centralnoj Srbiji i Vojvodini bilo je 104 sela sa 20 i manje stanovnika. Knid u Šumadiji. Selevac.SELA su manja i slabije uređena stalna ruralna naselja koja imaju samo jednu funkciju . školski. između kojih se nalaze oranice. Imaju i druge funkcije: rudarsku. Na ravnim i blagim padinama su oranice. zdravstvenu i veterinarsku stanicu. građevinski. kotlinsko dolinska i na ravničarska.Azanja. Sela razbijenog tipa uglavnom su rasprostranjena u brdskim i planinskiom predelima Srbije.nastaju prerastanjem razvijenih sela u naselja vedeg društveno-ekonomskog značaja. skladišta agrarnih proizvoda gusto su koncentrisani-u blizini su. pašnjaci. pa su podeljena u mahale (male. Početkom 21. Česti su primeri da su pojedina sela međusobno srasla. u Srbiji su izdvojena dva osnovna tipa sela: a)ZBIJENI TIP SELA . Planinska sela su obično mala. pijacu. Seoska naselja su najstarija i nabrojnija vrsta stalnih naselja u Srbiji. Sela nemaju infrastrukturu.ravničarskih i planinskih. Sela su geometrijskog oblika. Po izgledu. političko- . Vedi gradovi su važni saobradajni.Mešovita naselja su po izgledu. turistički. kulturni.. Trgovište u SE Srbiji i manja industrijska središta. ulice su široke. na gradski način planirane i prosečene ulice. šume. i početkom 21.i 2inicijatori su preobražaja vedih ili manjih teritorija i naselja u svojoj okolini. blizina izvora. Sečanj u Banatu. 2. vodovod. Mogu biti administrativni centri npr. Bujanovca i Preševa.. a na stranama su vodnjaci.god Austro-Ugarske. raspored poljoprivrednih površina i mogudnosti snabdevanja vodom (plitka izdan.. pašnjaci i šume. b)RAZBIJENI TIP SELA . Ravničarska sela panonske nizije imaju razvijeno i ratarstvo i stočarstvo. Takvih sela ima u skoro svim delovima Srbije. Niške Banje. Sela u Šumadiji manje su razbijena. rasporedu kuda i njihovom prostiranju. livade i druge poljoprivredne površine. pretežno naselja stočara. prave i seku se pod pravim uglom. U strukturi sela znatno preovlađuju mala sela. živinarnici. Sela se prema položaju dele na planinska.poljoprivrednu proizvodnju. bolnice.- 38 - (1.veka bez stalnih žitelja su ostala neka sela kod Bačke Topole. u kojima se više od polovine stanovništva bavi nepoljoprivrednim delatnostima i koja imaju gradske odlike.. koje su ovde sprovodile kolonizaciju u XVIII i XIX veku.GRADOVI predstavljaju obično stalna naselja koja imaju brojne funkcije.kude za stanovanje i objekti seoske ekonomije (štale. Kuršumlije. škole za šire podrčje. U gradovima živi vedi broj stanovnika (mada ima i sela sa vedim brojem stanovnika) i oni imaju dvostruki značaj:1-glavni su nosioci privrednog i kulturnog razvoja svake države. 3. Postoje i sela koja su po broju stanovnika veda od mnogih gradova . prosvetnu i ostale. turističku. obavljaju se primarne ljudske delatnosti.MEŠOVITA NASELJA .veka.ova sela obuhvataju više međusobno odvojenih delova. ustanove kulture itd.Gradovi su po pravilu najveda i najznačajnija ljudska naselja. Kada selo dobije osmogodišnju školu. Mnoga od njih su poslednjih decenija spontano raseljena. U nekim selima su ostala samo staračka domadinstva. U Vojvodini su sela nastala u vreme Austrije i kasnije. Pomoravlju. sud. a između pojedinih kuda i vodnjaka vijugaju uski putevi Na položaj sela najviše su uticali reljef. 66% od ukupnog broja ima samo do 500 stanovnika. Mnoga naselja na Kosovu i Metohiji u kojima su vekovima živeli Srbi nasilno su ili prinudno raseljena krajem 20. zaseoke). zanatske i radnje. U njima su oko kuda vodnjaci. Posle II svetskog rata ona uglavnom beleže negativan razvoj. vodnjaci. sela se prostiru preko nekolikop susednih bregova. U Raškoj i Starom Vlahu.

Duprija *Evropski tip. Po prestanku te vlasti ona su se dalje spontano razvijala. Ped *Patrijarhalni tip. pogodan teren za izgradnju naselja. Izvestan broj naselja stvoren je određenim intervencijama vlasti u nekim istorijskim periodima.razvio se iz vedih sela . gradskim naseljima pripada Bosilegrad sa 2700 stanovnika i Beograd sa 1 120 000.. Niš i Kragujevac. Presudan uticaj na njihovo formiranje imale su prirodne odlike terena . voda i dr. nastala u vreme vladavine Miloša Obrenovida.Najvedi broj naših naselja stihijski je nastao u različitim fazama razvoja ljudske civilizacije.plodno zemljište.Aleksinac. Ovoj grupi pripadaju ušorena sela u Mačvi i nekim delovima Velikog Pomoravlja. Tipovi gradova: * Panonski tip. kao što su sela Čitluk kod Ljubovije..PLANSKA.PLANSKA 2. U Srbiji ima 194 gradska naselja.na Kosovu i Metohiji i Raškoj Prizren. Najvedi gradovi u Srbiji su Beograd. Novi Sad i dr..Novi Sad. * Balkanski tip-očuvao se delom u krajevima koji su najduže ostali pod turskom vlašdu. istog su postanka i čitlučka sela stvarana u mnogim delovima Srbije u vreme turske vladavine. bitne za život i rad stanovnika. stepenu razvijenosti i drugim obeležjima. Subotica. Tip grada našeg vremena su novi delovi svih naših gradova koji su podizani posle Drugog svetskog rata. Njihov naziv je turskog porekla. Kruševca i Sokobanje.Beograd. U najvedem broju gradova vedina zaposlenih ljudi radi u sekundarnim i tercijarnim ljudskim delatnostima.nastao je po uzoru na gradove srednje Evrope . STIHIJSKA .Polazište razvoja planskih naselja predstavljaju određene vrste planova.. NAČINU FORMIRANJA naselja se dele na: 1. Naši gradovi se razlikuju po broju stanovnika. čitluk ili čifluk je veliko tursko imanje na kome su radile čifčije. Naselja Vojvodine su formirana kao planska u vreme austrijske kolonizacije.razvio se iz vedih panonskih sela. dok su im periferni delovi zadržali obeležja sela .STIHIJSKA (1.seoskih varošica . Sva gradska naselja u centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji imaju planski razvoj.) . -urbanizacija -konurbacija -infrastruktura) Po POSTANKU .39 – upravni i zdravstveno-bolnički centri. Novi Sad. Novi Pazar. Tako. Priština. U njima su ulice široke i popločane.

Krnjača) (Položaj Beograda je povoljan. Austrijanci. na dodiru Panonske nizije i S oboda Panonskog basena. Beograd ima više spomenika i drugih . oktobra 1944. Uz tvrđavu se razvilo podgrađe ili Donji grad sa civilnim stanovništvom. U Prvom svetskom ratu oslobođen je 1. Mađari. Od IX do XIII veka pored Vizantinaca. Poznat je kao N kapija Balkana i S kapija Panonskog basena. pa potom obnavljan. On je odredio i gradsku slavu – Spasovdan.) ISTORIJA GRADA: . -878. vodenih i vazdušnih puteva. magmatskih i metafornih.) -1284. Tada je despot Stefan Lazarevid svoju prestonicu iz Kruševca u Beograd. pronađena prilikom kopanja temelja za Bajlonijevu pivaru. Beograd se nalazi na slojevima različitih stena: krečnjačkih.MATEMATIČKI: 44step 49’ 14’’ NGŠ 20step 27’ 44’’ EGD 116. Najstariji tragnaseljenosti predstavlja lobanja pračoveka. a u Drugom svetskom ratu 20. nalazišta kod Obrenovca. Ovča.5000godina=pronalazak ljudske lobanje (Istorija Beograda počinje pre više od 5000godina pre nove ere. Jasniji tragovi stare civilizacije vezani su za neolit: kultura u Vinči.god po naredbi turskog paše mošti Svetog Save su iz manastira Mileševe prenete i na Vračaru spaljene. Nalazi se na raskrsnici kopnenih. W priobalju Crnog mora i Aziji.veka postaje prestonica srpske države.oktobra 1918.75m/NV nizijski grad 2. srednjei W Evrope vode prema E Sredozemlju. Srbi doseljavaju Beograd -Početkom 15. na brežuljcima Šumadijske grede. Podignut je na stavama Save i Dunava.U njemu se ukrštaju važnije kopnene saobradajnice koje iz N. god. prvi put se pominje u ovom žitiju. Obrenovac.) -Iz predslovenskog doba potiče njegovo ime SINGIDUNUM. Grad i pod Rimljanima zadržava svoje ime. -1595. SINGI od dačkog plemena Singi i keltske reči DUNUM= grad. Žitija svetog Klimenta Ohridskog –(Pod današnjim imenom. za koje se veruje da potiče od belih tašmajdanskih krečnjačkih stena .FIZIČKO GEOGRAFSKI: 1)ŠUMADIJSKI-(leži na šumadijskoj gredi koja se od Avale spušta ka Kalemegdanskom bregu i tvrđavi i obalama Save i Dunava) 2)SREMSKI=POSAVSKI-(Umka. (U II veku podignuta je tvrđava za smeštaj rimske vojske. prema sremskoj lesnoj zaravni) 3)PODUNAVSKI-(Karaburma i Višnjica na desnoj obali Dunava) 4)BANATSKI-(Borča. u Žarkovu i Vrčinu. utvrđenje. (Tokom istorije Beograd je 40 puta do temelja rušen i paljen. osvajaju ga Bugari.) -Sloveni ga naseljavaju u VII veku.- 40 - BEOGRAD POLOŽAJ: 1. Novi Beograd od Save i Dunava prema Fruškoj gori.god. Turci i Nemci.

Sopot. Politički i administrativni centar. trgovini. državnoj administraciji i obrazovanju. Stari i Novi dvor. Narodna skupština. po popisu 2002. Goranci. Hrvati. Čukur česma. crkva Svetog Marka. sa izraženim godišnjim dobima. Klima u Beogradu umereno-kontinentalna. Parkovi i izletišta: Ada Ciganlija. Karaburma. Zatim:Crnogorci. Kralja Milana.. Čukarica. Obuhvata više manjih celina: Skadarlija. Pionirski park. Atelje 212. zdravstvu. Nemanjina.. Avala. Pedagoški. saobradaju. Vuku Karadžidu. Saborna.. Reke: Dunav. Trg republike... Etnografski. Lazarevac. Železnik.. Zvezdara teatar. Pozorišta: Narodno.. Jugoslovensko dramsko. Cerak. Trg Nikole Pašida.41 objekata koji svedoče o njegovoj zanimljivoj istoriji i bogatoj sadašnjosti. Spomenik zahvalnosti Francuskoj. Kalenid.. Rakovica i Novi Beograd -4 gradske opštine s mešovitim gradskim i seoskim odlikama: Voždovac. Makedonci.. Terazije. Dositeju Obradovidu. Botanička bašta. Glavna naučna ustanova SANU – Srpska akademija nauka i umetnosti. knezu Mihailu. Palilula i Zemun – na periferijama ovih opština nalaze se seoska naselja sa poljoprivrednim stanovništvom. -U Beogradu živi 12% ukupnog stanovništva Srbije. Spomenici građanske arhitekture:Konak kneginje Ljubice. Studentski trg.. Novi Beograd. Ima 31 fakultet. Kalemegdan. Ulice: Knez Mihailova. -Beograd U ŠIREM SMISLU čini 10 gradskih opština i još 7 u njihovom okruženju: Grocka. Banovo brdo. Mladenovac. Muslimani. Zemun. crkva Ružica. Savski venac.. Neimar. Spomenici: Spomenik oslobodiocima Beograda. Kapetan Mišino zdanje.. crkva Svete Petke. Sava i Topčiderska reka pripadaju Crnomorskom slivu.. Univerzitetski centar sa oko 90 000 studenata. Topčider. Sakralni objekti: hram Svetog Save. Kralja Petra.2 miliona stanovnika. Trgovi: Terazije. . 1. Znatnom vedinom srpsko stanovništvo. Beogradsko dramsko. Tašmajdan. Crveni krst. Muzeji: Narodni.. industriji. Vračar. Oko 400 000 radnika zaposleno je u građevinarstvu. -Beograd je najvedi i glavni grad Srbije. Košutnjak. Dedinje. Barajevo. Vojni. Cvijidev. spomenici Jovanu Cvijidu... Dordol. ZOO vrt. Zvezdara. Vaznesenska. Bulevar kralja Aleksandra.. Vukov i Dositejev. Muzej grada Beograda. Obrenovac i Surčin. zgrada Narodne banke. -Beograd U UŽEM SMISLU čini 10 gradskih opština: -6 potpuno gradskih: Stari grad. Kneza Miloša. Romi.g.

kvartarne (obrazovanje. sekundarne (ekstraktivna industrija. poljoprivreda 2. 1950. Počinju promene u svim oblicima društvenog života. trgovina. šumarstvo 6. obrazovanju radnika. ugostiteljstvo. (proizvodno) zanatstvo (kod Kaje u svesci piše da su razlišite privredne oblasti grupisane u privredne i vanprivredne delatnosti. Bila je zastupljena ekstenzivna poljoprivreda tj. kao faza razvoja povratka imovine oduzete za vreme socijalističke faze. tipovi zemljišta. rudnici). lov. u svim granama poljoprivrede dominirao je živi rad čoveka potpomognut snagom životinja.godine. . građevinarstvo 4. proizvodno zanatstvo) 3.- 42 - PRIVREDA Predstavlja eksploataciju prirodnih materijalnih dobara. 2. vode. turizam. (U knjizi piše da je ranija privatna svojina postala najpre državna (1945-1950). reljef. administrativno-političke delatnosti) -USLOVI (FAKTORI) RAZVOJA PRIVREDE: 1. područje Kopaonika i okoline Krupnja. To znači počinju počeci razvoja industrije i kapitalizacije društvenog sistema. versko građanskim ratom i NATO bombardovanjem Srbije 1999. šume). društveni uslovi ili faktori: 1-ekonomsko-politički predstavlja skup mera koje država preduzima u pravcu razvoja privrednih delatnosti 2-politički = promena političkih sistema 3-razvoj nauke. prirodni faktori: materijalna dobra (rude. industrija 3. Zemlja je bila tipično poljoprivredna.god. građevinarstvo. turizam i ugostiteljstvo 7.veka. klima. Prinosi sa jedinice obradive površine bili su veoma niski. -PRIVREDNE (RADNE) OBLASTI: 1.. sve vrste sportova. ulaganje u rudarstvo: Novo Brdo. elektrifikaciji. uslužno zanatstvo. Uvodi se socijalizam kao društveni poredak tj. Drugi talas tranzicije počinje 2001. čime je zemlja stigla na nivo razvoja srednje razvijene industrijsko-poljoprivredne zemlje. prelazi se na tržišnu ekonomiju zasnovan na privatnoj svojini. Trepča.. U zemlji se. tehnike i tehnologije 4-stručna radna snaga -FAZE RAZVOJA PRIVREDE 1)PREDRATNA FAZA razvoja privrede traje period sve do kraja Drugog svetskog rata. pošte. energetski izvori. Engleske i Nemačke.? 2)SOCIJALISTIČKA FAZA razvoja privrede traje od kraja Drugog svetskog rata pa sve do poslednje decenije 20. proizvodnju sirovina za različite industrijske grane. a u industriji i drugim privrednim granama nacionalizacija (banje. Preovladavalo je privatno? vlasništvo. oduzeta je zemlja od veleposednika na osnovu zakona koji donosi država i deli se bezemljašima. socijalistički preobražaj privrede.) U poljoprivredi je izvršena agrarna reforma tj. ribolov. zdravstvo.) 1950 Primat razvoja dat je industrijalizaciji. ova tranzicija je zaustavljena. a potom društvena u vreme društvenog samoupravljanja od 1950. primarne (poljoprivreda.) -VRSTE LJUDSKIH DELATNOSTIi: 1. prerađivačka. Raspadom SFRJ. stambena i komunalna delatnost) 4. šumarstvo) 2.Ekonomskom blokadom je zaustavljen privredni razvoj Srbije. Industrija se razvijala pod uticajem kapitala Francuske. saobradaj 5.godine privatna svojina je prevedena u društvenu (državnu) a potom u samoupravljanje. tercijarne (saobradaj. sitnoj sirotinji. (Privredni razvoj se primenjivao po petogodišnjim planovima. 3)PERIOD TRANZICIJE započinje u našoj zemlji 1989. proizvodnju gotovih proizvoda i obavljanje usluga u cilju podmirenja različitih ljudskih potreba.

Vrši se i melioracija slatina-slanog zemljišta u Vojvodini.društveno-geografski a)ukupno poljoprivredno stanovništvo b)poljoprivredna gustina naseljenosti v)prirodni priraštaj g)migracije iz sela u grad d)obrazovanost poljoprivrednog stanovništva đ)stručni kadar (agronomi. U Vojvodini i Mačvi.godine. veličine prinosa i obim proizvodnje. kombajni).43 2006. zatim u dolinama . 2)INTENZIVNA=NAPREDNA=MODERNA poljprivreda razvija se od 1950. POLJOPRIVREDA POLJOPRIVREDA predstavlja granu privrede koja se bavi gajenjem i iskorištavanjem različitih biljnih i životinjskih vrsta. voda. česte su godine sa sušnim letima. intenzivnije posle 1963. Srbija raspolaže sa velikim brojem povoljnih uslova u gajenju srednjoevropskih kultura a ponegde i suptropskih. (Odlikuje se pretežno naturalnom proizvodnjom.godine Ustavom zemlje ukinuta je društvena svojina i uvode se slededi svojinski odnosi: privatna. Uglavnom se proizvodi za sopstvene potrebe.klima 5. veterinari. gajenje stoke 2. pograničnom planinskom delu prema Bugraskoj. PRIMENI SAVREMENIH AGROTEHNIČKIH MERA: a)MELIORACIJA=navodnjavanje i isušivanje poljoprivrednih površina. gde su se poljoprivredni radovi obavljali ručno korišdenjem primitivnih sredstava za rad (motika. zadružna i javna tj državna).geološka građa stena 2. obezbeđivanjem sirovina za različite industrijske grane za proizvodnju gotovih proizvoda u cilju podmirenja različitih ljudskih potreba. Ovaj tip proizvodnje i danas je zastupljen u nerazvijenim delovima Srbije: planinskim krajevima centralne Srbije. sa neznatnim tržišnim viškovima.god. Odlikuje se savremenim sredstvima obrade zemlje (traktori. USLOVI ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE: 1)PRIRODNI USLOVI: 1. Od svih ljudskih delatnosti poljoprivreda najviše zavisi od prirodnih odlika sredine.tipovi zemljišta Prirodni uslovi utiču na vrste. u mnogim delovima Kosova i Metohije. Bilo je zastupljeno privatno vlasništvo u svojinskim odnosima. 2)DRUŠTVENI USLOVI=ANTROPOGENI: 1. Teži se uređenju svih elemenata privrednog i društvenog razvoja po preporukama EU kao na primer stvaranje velikih kompanija. -TIPOVI PROIZVODNJE: 1)EKSTENZIVNA=PRIMITIVNA=ZAOSTALA poljoprivredna proizvodnja traje sve do Drugog svetskog rata. poljoprivredni tehničari) e)tržište=ponuda i tražnja ž)način obrade zemlje.vode 4.reljef 3. Usitnjenost poljoprivrednih površina i iscepkanost sa nekvalitetnim semenima i rasama davali su niske prinose sa obradive površine. (Proces isušivanja močvarnih površina i gradnja kanala za navodnjavanje jer su u Vojvodini i središnjoj Srbiji-u Pomoravlju i dolini Timoka.agrarna politika ili poljoprivredna politika predstavlja skup različitih mera koje državni organi preduzimaju na planu razvoja i unapređenja poljoprivrede. plug) ili eventualno potpomognuti snagom životinja.

60% površine Srbije zastupljeno je gajenje žitarica. UVOZ PLEMENITIH RASA. Mačvi. Podrinju) -POVRTLARSKE KULTURE: Zahtevaju plodni šemljište. specijalizacija i tržišni karakter proizvodnje. (hmelj u Vojvodini. Zapadne i Južne Morave melioracijom brani od poplava. Kosovskoj kotlini. v) raž.) -UČEŠDE OBRADIVOG ZEMLJIŠTA U SRBIJI: 1. kukuruza. Krompir (u svim delovima. Pomoravlju.KOSOVO I METOHIJA=37% 4. gde su lošiji klimatski i pedološki uslovi .RATARSTVO je grana zemljoradnje koja se bavi gajenjem različitih kulturnih biljaka. za proizvodnju alkohola). pasulj . gaji se u Vojvodini). To je sistem Dunav-Tisa-Dunav. Najviše se gaje u planinskim predelima do 1500m/nv. Ti kombinati imaju zaokružen proces proizvodnje od proizvodnje agrarnih proizvoda do industrijske prerade. STVARANJE VELIKIH POLJOPRIVREDNIH KOMBINATA g)MEHANIZACIJA predstavlja upotrebu različitih poljoprivrednih mašina.UŽA SRBIJA=47% 3. Mačvi i Kosovskoj kotlini b) kukuruz .Najviše sistema za navodnjavanje u Vojvodini. 1-hemijska đubriva-pošto nema dovoljno stajskog koristi se veštačka 2-pesticidi: -herbicidi predstavljaju grupe pesticida koji se koriste za uništavanje biljnih korova -fungicidi=pesticidi kojima se vrši uništavanje biljnih bolest -insekticidi=pesticidi kojima se vrši uništavanje insekata v)SELEKCIONIRANJE I UKRŠTANJE BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH VRSTA-stvorene nove sorte pšenice.) Intenzivnu poljoprivredu karakteriše još i visoki prinosi po hektaru i grlu stoke i mali utrošak žive radne snage. (Intenzivna poljoprivredna proizvodnja je zastupljena u Vojvodini. soja od njih se dobija ulje. Uglavnom se proizvodi u Vojvodini više od 55% ukupne proizvodnje (služi za ishranu ljudi i stoke. dosta vlage i veliki utrošak radne snage. Veliki značaj za proizvodnju hibridnog kukuruza ima Institut za kukuruz u Zemunu.GAJENJE ŽITARICA. Pomoravlju. Ratarstvo je najrasprostranjenija grana. Niška i Leskovačka kotlina lan=Centralna Srbija -uljarice: suncokret (u Vojvodini. Mačvi. ovas ili zob (za ishranu stoke). šederne repe sa vedim % šedera. proizvodnjom i obezbeđenjem sirovina za neke industrijske grane. suncokreta sa vedim % ulja. i na kosovu i Metohiji) uljana repica. ali je glavno područje Dragačevo). (Ona omogudava obavljanje poljoprivrednih radova na vreme i u najkradem mogudem roku.PANONSKA NIZIJA=87% 2. u velikim poljoprivrednoindustrijskim kombinatima. ječam (služi za proizvodnju piva. Stigu i na Kosovu i Metohiji) -tekstilne biljke: konoplja se gaji=okolina Odžaka.SRBIJA=54% POLJOPRIVREDNE GRANE 1)ZEMLJORADNJA 1. a može da se koristi kao uljarica. . Najviše se proizvodi i najvede prinose daje u Vojvodini. Pomoravlju.uspeva do 800m/nv. krompira. Obuhvata: . Pomoravlju. duvan u S Pomoravlju.) b)HEMIZACIJA-(obuhvata poboljšavanje plodnosti zemljišta đubrenjem i zaštitu bilja od insekata i bolesti). i to: a) pšenica .INDUSTRIJSKE BILJKE:: -šederne biljke: šederna repa (u Vojvodini.- 44 - Velike. svojim korenom soja unosi azot u zemljište i poboljšava njegovu plodnost.uspeva do 900m/nv.

jer se isključuje konjska vuča u obavljanju poljoprivrednih i drugih radova. boranija. Zastupljeno okudničko i plantažno vodarstvo. gajenje pčela itd. Najrasprostranjenije su domade rase: posavski konj i bosanac (brdski konj). stada se leti napasaju na planinama gde postoje stošarska naselja a zimi ih vradaju u sela na zimovanje i štalsko (intenzivno) u nizijama. najpoznatiji gradištanac i trešnjar).. Valjevska Podgorina. Leskovca i Aleksinca). i 3.Leskovac. Metohija.lipicaner. Srazmerno poljoprivrednoj površini i broju stanovnika. Naša poznata vina: fruškogorski biser. Rase stoke: primitivne. grahorica.veku pre nove ere u okolini Smedereva i na Fruškoj gori. -govedarstvo: preovlađujude domade goveče buša postepeno ustupa mesto plemenitim rasama:simentalskom. Domade rase: pramenka. berkšir. plemenite i prelazne.Jagodina. klima i zemljište pružaju povoljne uslove. U ukupnoj proizvodnji voda šljiva učestvuje sa oko 50%.45 pretežno se gaji kao međuusev. u kojima se zbog redova sa malim razmacima onemogudavaju upotreba mašina. kruške. niska stabla gusta sadnja. Ime za konje.) . Stari način stočarenja (katunsko) zastupljeno je u planinskim predelima.VINOGRADARSTVO-stara grana.Najpovoljniji uslovi za razvoj stočarstva su u plodnim ratarskim krajevima. jabuke.. Timočka i Negotinska krajina. -konjarstvo . posebnom negom i ishranom u naprednim stočarskim zemljama nastale su plemenite rase stoke visoke produktivnosti.-važne su i zbog poboljšanja plodnosti zemljišta-svojim korenom unose azot i kiseonik u zemljište. prokupac. Ona traže dobru negu i ishranu. pobrđima i nižim visoravnima. magarce... Stoka boravi u stajama i hrani se pretežno krmnim biljem. cigaja. -ovčarstvo :u planinskim predelima. u Srbiji ima malo stoke.opada mu značaj 70-tih godina 20. vranjski kraj. 2. crno-belom holandskom govečetu. konjarstvo. Prvi čokoti u našoj zemlji zasađeni u 4. karlovački i banatski rizling. Stočarstvo predstavlja poljoprivrednu granu koja se bavi uzgojom životinja za prehrambenu industriju. svinjogojstvo. breskve. visoki prinosi. a tokom leta isteruje se i na pašnjake i livade.pešterska. Zobnatica. 3. -KRMNO BILJE=biljke koje se gaje radi uzgoja stoke: crvena i plava detelina. višnje. švedski landras. pešterska.Više od 44 miliona rodnih stabala. i visokih cena i izvoza konjskog mesa najviše u Italiju..Trstenika.VODARSTVO: Reljef. Od rasnih najviše merino ovca. paprika (najviše u okolini Horgoša. stočni grašak. U ergelama kao što su Karađorđevo. Zasadi malina oko Ivanjice i Arilja.. grašak. kajsije. Živinarske farme u okolini skoro svih naših gradova.Prelazne rase nastaju ukrštanjem grla plemenitih i primitivnih rasa. Do 700m/nv gaje se srednjo-evropske vrste voda. ovce i koze=papkari... belgijski i dr. Podrinje. paradajz. Ljubičevo uzgajaju se plemenite rase . kožnu industriju i ishranu ljudi. -svinjogojstvo-svinjarstvo: ranije rase mangulica i moravka zamenjene rasama koje daju vede prinose po grlujorkšir. stočna repa.Srbija je od davnina proizvođač i izvoznik voda i vodnih prerađevina. trešnje. industriju tekstila.mulei mazge=kopitari.Plantaže višanja oko S Morave. ovčarstvo. šljive. smederevka. engleski polukrvni.Krče se stari vinogradi. Primitivne rase nastale su od divljih životinja bez posebnog čovekovog uticaja pa su niskoproduktivne. Fruška gora i Vršačke planine. živinarstvo. -razvoj farmerskog živinarstva povedan pa i potrošnja mesa i jaja i industrijska prerada živinskog mesa i perja. Ukupan stočni fond više od 25 miliona grla. Smederevo. a podižu se moderne plantaže. američki durok. Šljiva najrasprostranjenija. Vinogradarski krajevi: Župa aleksandro vačka. gde je velika proizvodnja žita i krmnog bilja. svrljiška. Jabuke plantaža PK Smederevo. 2)STOČARSTVO: govedarstvo. Odabiranjem i ukrštanjem najboljih grla. Čačanskoj i Požeškoj kotlini. sjenička.U Šumadiji. Znatno se smanjuje broj konja. goveda.veka.

1ha površine šuma proizvede 800kg kiseonika za jedan dan. unapređivanjem iskorišdavanjem i obnavljanjem šumskog fonda u zemlji. negovanjem. i planine Starog Vlaha i Raške. pa su stoga značajne i za opstanak ljudi.UŽA SRBIJA =75.6% 3. rastu u planinskim predelima iznad 700-800m/nv. Na osojnim stranama zaklonjenim od Sunca bukve ima i ispod 500m/ nv pa čak i ispod 300m/ nv. Kučaju i Homoljskim planinama. Deli Jovanu. listopadnih vrsta i vodkarica (divlje jabuke. Na promeni strukture i kvaliteta naših šuma-šumarski fakulteti i insituti.. smrča. Proizvodnja šumskog semena ima posebno mesto u razvoju šumarstva-Centar za šumsko seme u Požegi.godišnje se poseče šuma BOGATSTVO ŠUMA U SRBIJI PO REGIJAMA: 1.(29% Kaja) -godišnji prirast šuma= 6. Ima oko 200 vrsta različitog drveda.8% (U E Srbiji najvedi kompleksi šuma nalaze se na Miroču. Oko 60 000ha spada u domen negovanja šuma.(Pošumljavaju se goli tereni i krš.VOJVODINA =6.LISTOPADNE ŠUME čine oko 50% šumskog fonda od čega 25% dolazi na bukove šume.) 2. -Srbija ima 2. trešnje itd). živi pesak.ČETINARSKE ŠUME-bor. U SE Srbiji šume su uglavnom slabe. .4 miliona ha površina pod šumama. višnje. slatine. UNAPREĐENJE ŠUMA: -Godišnje se pošumi oko 6000ha sa oko 20 000 000 sadnica četinarskih. Kopaonik. Povezati sa plantažama šuma) -ZNAČAJ ŠUMA: (šumski ekosistemi) 1-PROIZVODNJA KISEONIKA-proizvodnja kiseonika kao značajan faktor ekosistema. grmlja i šiblja.) -Oko 90% šumskog fonda nalazi se u vlasništvu države i njime gazduje JP „Srbija šume“. 2-USISAVANJE RAZLIČITIH VRSTA ZAGAĐIVAČA (prašine iz dimnjaka) 3-UTIČE NA POVEDANU VLAŽNOST VAZDUHA 4-UTIČE NA SPREČAVANJE EROZIJE 5-ČINE STANIŠTA MNOGOBROJNIH ŽIVOTINJSKIH I PTIČIJIH VRSTA (Šume imaju značajan udeo kao element prirodne i životne sredine. pogotovo industrijskih gradova. kruške. zato se i zovu „zelena pluda“ u životu ljudi. Iznad pojasa hrastovih nastavljaju se bukove šume.KOSOVO I METOHIJA =17.. VRSTE ŠUMA: 1.6% 2..46 ŠUMARSTVO Šumarstvo predstavlja granu poljoprivrede koja se bavi gajenjem. jela. erodirano i poljoprivredno zemljište. Bogate šumama su Jastrebac. retko do 1000m/nv.2 miliona m kubnih -zalihe drvne mase oko 235 miliona m kubnih -oko 4 miliona m kubnih godišnja eksploatacija tj. (najniži sloj do 600m/nv zahvataju hrastove šume.

Plantaže topole stižu za 8-12 godina. a u teško pristupačnim mestima trunule su velike količine drvne mase. a četinara za 15-20 godina. svrstavaju se u očuvane šumske sastojine. Ranije je seča drveta vršena samo na lako dostupnim mestima prvenstveno duž saobradajnica. Sve biljke proizvode kiseonik a udišu ugljendioksid što znači biljni i životinjski svet i čovek nalaze se u međusobnoj zavisnosti.) -PLANTAŽE ŠUMA (Pored pošumljavanja. Šar planina i Kopaonik u visokoplaninske oblasti sa očuvanim ekosistemima. uglavnom kao hrana za goveda. dobijanje toplotne energije kao i fosilizaciju-ugljevi koji čine značajnu sirovinu u hemijskoj industriji. građevinsku.Kajina sveska. a Prokletija. Šume nekih naših planina – Golija i Tara.47 Npr. ---Povezati sa unapređenjem šuma) . Na plantažama se sadi i gaji drvede manje vrednostikanadska topola i vredniji četinari. šume smanjuju brzinu vetra smanjuju dnevno kolebanje temperatura. Na plantažama se između redova drveda uzgajaju ratarske kulture. produžavaju vreme snežnog pokrivača. podižu se i plantaže šuma na terenima slabih šuma i na obradivom zemljištu. koje se uglavnom vrši na terenima prirodno predodređenim za šume.) ISKORIŠDAVANJE ŠUMA: -Drvna masa predstavlja sirovinu za drvnu. 1ha gradskog zelenila "uzme" iz vazduha 50-70 tona prašine smanjujudi njenu koncentraciju 30-40% u troposferi. a povedava proizvodnja rezane građe i industrijskog drveta. Posle Drugog svetskog rata izgradnjom šumskih puteva omogudena je eksploatacija šuma i iz nekada nepristupačnih delova. (Smanjuje se seča ogrevnog drveta. tekstilnu industriju.

Resavski (kod Despotovca). . obod Panonske nizije. zbog vedih potreba razmatra se ponovno otvaranje više rudnika ovog basena).(u Crnoj Gori Pljevljanski). Drmno i Kostolac (Kostolački basen) 2. Vrška Čuka i Podvis (E Srbija).- 48 - INDUSTRIJA Predstavlja glavnu privrednu delatnost koja se bavi proizvodnjom sredstava za proizvodnju (teška industrija) i proizvodnjom materijalnih dobara namenjenih širokoj potrošnji. -PODELA INDUSTRIJE PO PREDMETU RADA: 1)ENERGETIKA 2)EKSTRAKTIVNA INDUSTRIJA (RUDARSTVO) 3)PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA -PODELA INDUSTRIJE PREMA NAMENI DOBARA: 1)TEŠKA a)METALURGIJA -crna -obojena b)METALNA -metaloprerađivačka -mašinska -elektronska -brodogradnja -drvno-prerađivačka -teška hemijska 2)LAKA a)PREHRAMBENA b)TEKSTILNA v)INDUSTRIJA KOŽE I OBUDE g)INDUSTRIJA NAMEŠTAJA d)FARMACEUTSKA đ)LAKA HEMIJSKA TEŠKA INDUSTRIJA ENERGETIKA 1)KAMENI UGALJ: Jarando (dolina Ibra). Aleksinački (zatvoren je 1988. Kolubarski. 3)LIGNIT – baseni: Kosovski. (u Crnoj Gori Beranski).TERMOELEKTRANE: 1. 2)MRKI UGALJ – baseni: Sokobanjski. Kostolački.godine zbog eksplozije metana i pogibije preko 100 rudara. Nikola Tesla A i B u Obrenovcu (Kolubarski basen) .

b)sekundarno=dolina Peka. Melenci i Elemir. ugalj se nalazi na najmanjoj dibini. Kolubara u Velikim Crljanima (Kolubarski basen) 4. 3)Hrom Cr : Deva kod Đakovice 4)Cu: Bor. Nalazišta: Boljevačka kotlina. Kižnica. Srbija 16% nafte proizvodi iz sopstvenih izvora a ostalo uvozi. Janjevo. 6)VODNE SNAGE : Dunav i Drina imaju najvedu vodnu snagu u zemlji i pokrivaju 68% podmirenja potreba. -RAFINERIJE NAFTE:Novi Sad i Pančevo. na Besnoj kobili (okolina Vranja). S od W Morave. Ceravo i Majdanpek. 9)Al2O3=boksit:a)crveni=Kosovskometohijska kotlina b)beli=okolina Nikšida -1990. Krivelj. Lokve. Ajvalija.DRINA=Zvornik. Novo Brdo.DUNAV= Đerdap I i Đerdap II 2. Kosovo A i B (Kosovski)-najkvalitetniji. Velika Greda. 5)ULJNI ŠKRILJCI=13% nafte (ulja) u stenama: Boljevačka i Aleksinačka kotlina. Perua i Ukrajine. Čilea. 7)Bor .3 i 4 RUDNA NALAZIŠTA 1)Fe .VLASINA=Vrla 1. 4)NAFTA I ZEMNI GAS: okolina Kikinde.ZAPADNA MORAVA=Međuvršje i Ovčar 4.2. Morava u Svilajncu (Resavski basen) 5. Rudnik (Gornji Milanovac).49 3. okolina Vrnjačke Banje. 5)Pb-Zn-Ag: Južne padine Kopaonika. 2)Ni: Goleš. topionica Zajača).gvožđe: nema ni jedan rudnik tehnički isplativ.IBAR=Gazivode 5.B: redak i skup metal. . Kriva Feja).god proizvedeno je 8173kg zlata.antimon: Zajača i Krupanj (Podrinje). Lece (okolina Lebana).UVAC=Kokin brod i Sjenica 6. 6)Sb . Aleksinačka 8)Au . a pri preradi Pb Zn (olovno-cinkane rude) 268 tona srebra. Timoka. Jermenovci. Topionica u Glogovcu. Za železaru u Smederevu ruda se uvozi iz Ljubije i Omarske (Republika Srpska).LIM=Potped i Bistrica 7. U prirodi se javlja u elementarnom stanju u vidu borne kiseline i drugih vrsta soli.zlato: a)primarno=eruptivne stene: NE Srbija. obod Kosovske kotline (Trepča. HIDROELEKTRANE: 1. Bajina Bašta i Višegrad 3.

Novi Pazar.Rakovica. Zlatibor VI TEŠKA HEMIJSKA INDUSTRIJA: 1)SUMPORNA KISELINA: Bor. "Progres" -Zemun. Lazarevac III ELEKTROINDUSTRIJA: "Sever" .Beograd.Kragujevac. Kruševac.Jagodina. "Proleter"-Leskovac.Kruševac. "Magnohrom" .Požarevac. Zaječar.Knjaževac 4)Industrija ŠINSKIH VOZILA: "Goša".Aranđelovac.Priboj. IMR . "Trajal" . IPM .Niš. "Elind". Mašinska industrija . Mladenovac i EI . prese.Čačak.Pančevo 3)PLASTIČNE MASE: Petrohemija . Alibunar. Dečani. Niš . Mačvanska Mitrovica. Aranđelovac. brusilice. bušilice. "Sloboda" .Kraljevo II MAŠINSKA INDUSTRIJA 1)Industrija MAŠINA ALATLJIKA (strugovi. FAM Fabrika alatnih mašina -Novi Sad.Zemun 3)Industrija POLJOPRIVREDNIH MAŠINA: IMT . makaze): "Ivo Lola Ribar" -Železnik.Novi Pazar IV BRODOGRADILIŠNA: -REČNI BRODOVI: Beograd. Ruma.Smederevo. "Cer".Smederevska Palanka.Zemun 2)MOSTOVNE ČELIČNE KONSTRUKCIJE: "Goša" .Subotica.Pančevo. "Metaloprerada".Ada.Rakovica.Zrenjanin 5)Industruja GRAĐEVINSKIH MAŠINA: "14. Šabac.Subotica.Kruševac. EI .Kikinda.Zemun. Kosjerid. "Jastrebac"-Niš.Pirot.Bač. "Prva iskra" . Ikarus . Đeneral Jankovid 3)VATROSTALNI MATERIJALl: Partizani kod Aranđelovca. Subotica.Čačak.Smederevska Palanka. rendisaljke.Niš. MI . Fabrika kablova -Kraljevo 3)ŠPORETI NA ČVRSTA GORIVA: "Milan Blagojevid". "Potisje".Kikinda 2)Industrija MOTORNIH VOZILA: FAP Fabrika automobila .Niš. "Milan Blagojevid" . Kanjiža 2)CEMENT: Popovac (kod Paradina).Kruševac 6)Industrija RUDARSKE OPREME: "14. Kosovska Mitrovica 2)VEŠTAČKA ĐUBRIVA: a)SUPERFOSFATI: Prahovo b)AZOTNA ĐUBRIVA: Azotara .Kraljevo 4)Industrija KERAMIKE: Pančevo.oktobar" . Prokuplje. ZASTAVA-IVEKO-FIAT . glodalice. "Rekord" . Apatin i Zrenjanin V INDUSTRIJA GRAĐEVINSKIH MATERIJALA: 1)CIGLA i CREP: "Toza Markovid" . Paradin.- 50 - METALNA INDUSTRIJA I METALOPRERAĐIVAČKA 1)PROIZVODNJA BICIKLA: "Pionir" . "Elektro lkablovi" .Kraljevo. Beočin. "Ivo Lola Ribar" .oktobar" . "Zmaj".Barič 4)Industrija GUME: "Tigar" . Kladovo. Livnica železa i tempera. MI .Smederevo. Zaječar 5)MERMER: "Venčac" . "Nikola Tesla" i "Mihajlo Pupin" . MIN . "Morava" .Novi Beograd. "Zmaj".Železnik.

"Jugoremidija" . Pedinci. Zrenjanin 2)IND.maj" . Pirot.Vranje. Šid -Maslinovo ulje: "Dobra" .Leskovac. Vrbas.Sremska Mitrovica IV LAKA HEMIJSKA INDUSTRIJA: 1)SAPUNI.Knjaževac.Gornji Milanovac 4)MLEKO I MLEČNI PROIZVODI 5)MESO I MESNI PROIZVODI 6)MLINSKA I PEKARSKA INDUSTRIJA II TEKSTILNA INDUSTRIJA: 1)VUNENE TKANINE: Paradin. Padinska Skela. "Kraš".Kruševac.Beograd. "Soko Štark". "Crvena zvezda" . Kovin. Zrenjanin.Beograd. KOZMETIKA: "Dalija" . "Proleter" .KONFEKCIJE: "Kluz". "Jela" .Ruma. "Albus" . "Merima" . Senta.Novi Pazar. III INDUSTRIJA KOŽE I OBUDE: Industrija obude "Beograd".Šabac a)NOVINSKI PAPIR: Sremska Mitrovica. "Jugodrvo" . "Nevena" .Vršac. "Rudnik" .Zemun.Gornji Milanovac. "Koštana" . Kruševac. "Zdravlje" .Kikinda V FARMACEUTSKA INDUSTRIJA: "Galenika" . "Ras" . Požarevac.Pirot. Čačak b)AMBALAŽNI PAPIR: Kruševac . "Takovo" . "Srbolek" . "Beko". Beograd.Šabac VI INDUSTRIJA NAMEŠTAJA: "Simpo" .51 LAKA INDUSTRIJA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA 1)Industrija ŠEDERA: Ped. "1.Vranje (?fabrika). crvenka.Ivanjica. Šabac. "Fruška gora" .Beograd. "Bambi" .Požarevac. "Hemofarm" . "Dijana" . PARFEMI.Vranje. Kula. Zrenjanin. "Hemik" .Vršac.Zemun. "Jumko" . "Zorka" .Zemun. Sremska Mitrovica 2)Industrija ULJA: Uroševac. "Leda" . "Javor" . "Sirogojno".Beograd. Beograd.Beograd.Leskovac.Novi Sad.Leskovac 3)Industrija BOMBONA i ČOKOLADE: "Banat" . "Sport" .Kragujevac.Zrenjanin. Duprija.

4031km .) . 1953. od državne granice s Mađarskom.reda = magistralni ( 1 saobradajna traka u jednom pravcu i druga u drugom. Neophodna su veda ulaganja u modernizaciju i izgradnju saobradajnica.- 52 SAOBRADAJ - Predstavlja privrednu delatnost koja se bavi prevozom putnika. a parne lokomotive svuda su zamenjene električnim ili dizel-lokomotivama.god elektrifikovano je 34% ukupne dužine svih pruga. poštanski i telekomunikacioni. a) DRUMSKI (SUVOZEMNI) . . pumpe. saobradajnih centara i saobradajne mreže. . Srbija je uz samostalnost dobila i obavezu da za tri godine na svojoj teritoriji izgradi prugu koja bi povezivala austrougarsku sa otomanskom železnicom.VRSTE SAOBRADAJA: 1)KOPNENI:(Značajni delovi panevropske saobradajne mrežu kroz našu zemlju su drumski i železnički Koridor 10. a drugi dolinom S Morave za Skoplje i Atinu. teretni.glavnog pravca: ulazi u našu zemlju kod Horgoša N od Subotice-Novi Sad-Beograd (Šidgranica Hrvatske)-Niš-(Pirot-Dimitrovgrad-granica Bugarske)-Vranje-Preševo-granica Makedonije. Mogude brzine na vedini naših pruga iznose . ograđen žicom. na određenim razdaljinama saobradajni znaci.Bar = 475km (254 tunela u ukupnoj dužini 114. U čitavom periodu posle Drugog svetskog rata rađeno je na modernizaciji železničkog saobradaja.god.god kad je provozan prvi automobil ulicama Beograda.god. Berlinskim kongresom 1878.U ovoj delatnosti je zaposleno 130 000 radnika.1975.reda = autoput (najmoderniji najmanje 2 trake u jednom pravcu i treda zaustavna. Važan datum u razvoju modernog drumskog saobradaja u Srbiji 1903. Izgradnja prvih železnica u Srbiji vezana je za interese Nemačke i Austrougarske i njihove politike prodora na istok.Do tada prevozno sredstvo volovska kola i konjska zaprega u Mačvi i Požarevcu.god. Osnovni problem našeg železničkog saobradaja je zastarelost pruga i znatnog broja vagona.) (Savremen drumski saobradaj počinje da se razvija u Srbiji početkom 20. samo vozila koja mogu da razviju brzinu od 60km/h. matrijalnih dobara.reda = makadam. do državne granice sa Rumunijom. u Kragujevcu počela proizvodnja domadeg putničkog automobila „Fide“.) (Glavna železnička magistrala kroz našu zemlju je pruga Horgoš-Subotica-Novi sad-Beograd-Niš. Beograd-Pančevo. zemljani (najnesigurnija vrsta saobradaja) (putevi prvog i drugog reda=29000km) (nesiguran saobradaj.približno 50 000km = 60% ima modernu podlogu tj. -putevi 1. preko Banatskog Aranđelova i Kikinde.pruga Beograd .6km) (Dvadesetak godina posle puštanja u rad prve železničke linije u svetu. prednost brzina) (Do sada je izgrađen autoput Šid-Beograd-Niš-Leskovac. 234 mosta u ukupnoj dužini 14. medicinska ? služba. gde se račva u dva kraka – jedan vodi preko Pirota i Dimitrovgrada za Sofiju i Istanbul. asfalt i kocka. -putevi 2. (Veoma je važan za ukupan razvoj zemlje.1995. njima mogu da se kredu svi učesnici u saobradaju -putevi 3. poštanskih pošiljki i prenosom vesti iz jednog u drugo mesto pa se stoga deli na: putnički. Potrebno je učiniti sve da međunarodni prevoz robe i putnika ide preko naše zemlje.4km.Do 1995. Beograd-Novi Sad-Horgoš. izgrađena je prva pruga na teritoriji Srbije -1875.veka.) b) ŽELEZNIČKI: .

Poslednjih decenija uzgrađeno je više rečno-morskih brodova koji saobradaju između naših luka na Dunavu i luka na obalama Crnog mora. Pre Drugog svetskog rata naša zemlja imala je najvedi plovni park na Dunavu. Zatim Lapovo. Tada se Srbija pojavljuje na Dunavu sa svojim brodovima. Bide na relaciji Horgoš-Beograd-Niš-Dimitrovgrad i dalje Sofija-Istanbul. Najvažniji i najvedi „Nikola Tesla“ u Beogradu. PTT saobradaj se u periodu posle Drugog svetskog rata brzo razvijao. rude. Železničke raskrsnice su mesta iz kojih polaze dve. nedostaci-nema preživelih u udesu). U Banatskom Dvoru kod Žitišta nalazi se naše najvede podzemno skladište prirodnog gasa. Mala Krsna. nafta.) Celim tokom kroz našu zemlju plovni su Dunav.( obuhvata prijem. Nišu i Prištini.god zato što su ukinute sve pruge uskog koloseka i nerentabilne) v) CEVOVODNI:(transportuje se zemni gas i nafta od Budimpešte do rafinerije Pančevo i Novi Sad. novčanih pošiljki i robe u ograničenim količinama (paketi). sigurnost. Novi Sad. Požega. Kosovo Polje. zatim platni promet između građana i preduzeda i ustanova.nemamo b)rečno-kanalski (Brži razvoj našeg rečnog saobradaja počinje krajem 19. brzina. nedostaci brzina. Tisa-164km. a na magistralama najviše do 120km. Ukupna dužina gasovoda u Srbiji iznosi 2800km. Zimi se kroz Srbiju dnevno transportuje više od 12 000 000 m kubnih gasa. Begej-77km. sve u ukupnoj dužini od 1760km. cement). kao i uređajima telekomunikacija. Njima se vozovi kredu brzinom 150-300km na sat. Naša avio kompanija JAT Airways. Stalad. Zbog sporosti se ne koristi za prevoz putnika. Kraljevo. cigla. vazduhu. Najvede železničke raskrsnice na Balkanskom poluostrvu su Beograd i Niš. Rečna flota je velika. šederna repa. U toku suradovi za povedanje njegovog kapaciteta. Subotica. Iz njih polazi po pet magistralnih pruga u raznim pravcima.) 2) VODNI a)morski . Rekama i kanalima najviše se prevozi građevinski materijal (pesak. telegrafiju. malim delom Tamiš i Velika Morava pri ušdu u Dunav. ali je sporiji pa se njome može transportovati samo roba koja ne iziskuje brzo prevoženje. radio i TV. koje obuhvataju telefoniju. podmiruje potrebe rečnog saobradaja u zemlji i znatnim delom je angažovana na prevozu robe drugih zemalja Dunavom. od toga 1900km u Vojvodini. prenos i isporuku obaveštenja. Sombor. najsigurniji. šljunak. Ima modernu poletno-sletnu stazu po međunarodnim standardima i opremljen je savremenom radio-navigacionom opremom.) v)jezerski-nemamo 3) VAZDUŠNI:(najbrži.) (prednost velika vučna snaga. Obavlja se svim prevoznim sredstvima na kopnu. Sava-207km.53 do 60km.veka. Ukupan transport robe rekama i kanalima je u stalnom i brzom porastu. veštačko đubrivo. . najskuplji. a 900km u centralnoj Srbiji. drvo. ugalj. (U našoj zemlji 3 civilna aerodroma: u Beogradu. Na njega sledu i poledu avioni više od 20 svetskih kompanija. telefotografiju. U Evropi su brze pruge. Inđija. Prvo se grade u Vojvodini. 12 kanala dužine 664km u hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav. Ovaj saobradaj je znatno jeftiniji za za transport velikih količina robe od drugih. ne trpi velike otpore kroz tunele?) (negde oko 1000km kradi železnički saobradaj u odnosu na 1955. Izgradnja brze pruge u našoj zemlji je u toku.) 4) PTT SAOBRADAJ. Nalazi se na raskrsnici najvedih vazdušnih puteva. tri ili više železničkih pruga u raznim pravcima. ved samo turistički.

prevoz materijalnih dobara različitog stepena obrade preko tuđe teritorije g) REEKSPORTNA .) .Razvija se trgovinska razmena i sa azijskim. tehnike. kupuje materijalna dobra različitog stepena obrade na jednoj strani i prodaje na dugoj strani u cilju podmirenja različitih potreba. Rusijom sa kojom imamo bescarinski ugovor. zatim tekstilna. Zemljoradnici svoje proizvode prodaju potrošačima na pijacama.(Zbog različitih prirodnih uslova nijedna zemlja u svetu nema sve sirovine i toliko razvijenu i raznovrsnu industriju koja bi mogla da podmiruje sve njene potrebe. automobila. Republikom Srpskom. trgovcima i otkupnim stanicama. Francuskom. Kosovske Mitrovice i Krupnja snabdeva naše ostale privredne i potrošačke centre različitim sirovinama.. Važnije promene u strukturi uvoza: porast uvoza investicione opreme i sirovina za domadu industriju. Makedonijom. poluproizvodima i robom. Važnije promene u strukturi izvoza: opadanje učešda izvoza poljoprivrednih proizvoda – najviše se izvoze vode.- 54 TRGOVINA - Predstavlja privrednu delatnost koja ima posredničku ulogu tj. smanjivanje učešda u izvozu sirovina i poluproizvoda. Međunarodni sajmovi održavaju se u Beogradu.. prehrambena i obojena metalurgija. Zato sve zemlje moraju da izvoze i uvoze raznu robu i da tako preko svetskog tržišta razmenjuju svoje proizvode. kafa. Novom Sadu i Leskovcu. južno vode. Industrijski proizvodi dolaze do potrošača preko razgranate mreže trgovinskih preduzeda na veliko i malo. povrde.) a) IZVOZNA (EKSPORTNA) b) UVOZNA (IMPORTNA) v) TRANZITNA tj. hemijska . nameštaja. Crnom Gorom. Italijom. DEFICITARNA TRGOVINA=NEGATIVNA više uvozi nego što izvozi) (Najvedi deo spoljnotrgovinske razmene obavlja se sa evropskim zemljama -75% i to sa Nemačkom. stoka. Planinski delovi imaju zavidno šumsko bogatstvo čijom se sečom obezbeđuje sirovina za drvnu industriju. zanatlije i preduzeda. . pirinač i vuna.. poljoprivrednim zadrugama. kukuruz.izvoz uvezenih materijalnih dobara . najviše saobradajna sredstva i mašine.Međunarodno tržište. Na njima se izlaže roba i zaključuju se ugovori o kupovini robe od proizvođača.) 2) SPOLJAŠNJI ili VANJSKI=SPOLJNA TRGOVINA (između prodavaca i kupaca iz raznih zemalja) . porast uvoza poljoprivrednih proizvoda kojih nema kod nas – pamuk.SMER KRETANJA TRGOVINE: 1) UNUTRAŠNJI=UNUTRAŠNJA TRGOVINA (u okviru jedne zemlje) (U našoj zemlji robni proizvođači su poljoprivrednici. pšenica. odede. (SUFICITARNA TRGOVINA=POZITIVNA više izvozi nego što uvozi..Između različitih delova naše zemlje su specijalizovani robni tokovi. porast učešda u izvozu finalnih industrijskih proizvoda visoke prerade – po izvozu na prvom mestu metalna industrija.TRGOVINSKI SALDO predstavlja odnos uvezenih i uzvezenih materijalnih dobara izraženih u novcu za godinu dana. Važnu ulogu u trgovini imaju i sajmovi. Bora. Na Beogradskom sajmu svake godine međunarodni sajmovi knjiga. afričkim i latinoameričkim državama. smanjivanje učešda u uvozu industrijske robe za široku potrošnju. Iz Vojvodine prema ostalim delovima Srbije protok agrarnih proizvoda i njihovih prerađevina. Crna i obojena metalurgija Smedereva. knjiga.

zdrava planinska klima. Koviljača. u perspektivi je i turistički centar na Goliji. Predviđa se afirmacija ovog vida turizma stvaranjem etnosela. Subotica. a cene manjeg broja artikala su pod kontrolom nadležnih državnih organa. lovište Karađorđevo i Biserno ostrvo na Tisi. Sijerinska. a u cilju zadovoljenja različitih kulturnih i rekreativnih potreba. Aranđelovačka. Vranjska. kanjonske doline. Šar planina poznata po najkvalitetnijim skijaškim terenima. Jastrebac. vedi panonski gradovi – Novi Sad.Tržište uslovljava cenu nekog gotovog proizvoda. a) SUFICITARAN = POZITIVAN b) DEFICITARAN = NEGATIVAN .TURISTIČKE OBLASTI: 1) PANONSKA – (Obuhvata teritorije i naselja u kojima je razvijen izletnički turizam: NP Fruška gora. Sokobanja. usluge naših radnika u inostranstvu. skijaški tereni i tereni za druge zimske sportove) 2) BANJE kao turistička mesta.(Kopaonik. Maljen. Cene najvedeg broja artikala formiraju se na osnovu slobodnih odluka proizvođača.) . Zlatar. i lovni turizam – Obedska bara .. Planine obrasle četinarskom i lišdarskom šumom. Sremski Karlovci) 2) PLANINSKO-KOTLINSKA – (Naše planine ne zaostaju po prirodnim lepotama za Švajcarskim Alpima. Tara.) 2) STRANI – (Turistička putovanja i boravak u inostranstvu. uređene. odnosno trgovinskih preduzeda.TRANZITNI – (Putovanje turista preko teritorija stranih zemalja.IZLETNIČKI – (na kradim rastojanjima od mesta stalnog boravka) .Turizam stimulativno deluje na ove delatnosti. Niška. ali se ulaže i u Staru planinu. ekosela .- 55 - . a obuhvata trgovinski saldo.Lekovite. proizvodno zanatstvo – izrada suvenira.TRŽIŠNA EKONOMIJA .) . Nastaviti o planinama) . Petrovaradin..Divčibare. Zlatibor. (U procesu zadovoljavanja potreba domadih i stranih turista učestvuju brojne delatnosti: ugostiteljstvo.PLATNI BILANS ZEMLJE = predstavlja sveukupnost novčanih primanja i izdavanja za godinu dana izraženih u dolarima. Vedi značaj ima u okolini Ivanjice i Čajetine. Sombor.(najposedenija Vrnjačka banja. Palidko jezero.SEOSKI. turizam.LOKALNI . saobradaj.. Deliblatska peščara i dr. Mataruška. tranzit. lepih pejzaža) . Pojedinačne planine i nacionalni parkovi.TURISTIČKA MESTA: 1) PLANINE..VRSTE TURIZMA:(Prema izvođenju turističke destinacije) 1) (UNUTRAŠNJI=DOMADI) – Obuhvata turistička kretanja u granicama države .) .(sve popularniji. Goč. turističke agencije. TURIZAM Predstavlja skup odnosa i pojava vezanih za kretanje i potrošnju izvan stalnog mesta boravka.

) 4) ANTROPOGENA TURISTIČKA MESTA .) .BAZA RAZVOJA TURIZMA: a)Hotelski kapaciteti b) Ugostiteljski objekti v) Saobradaj g) Stručna radna snaga (Najviše stranih turista dolazi iz Nemačke.). manastir Sopodani i Studenica koji su stavljeni pod zašitu UNESCA.(Širom zemlje nalaze se mnogi kulturnoistorijski spomenici iz različitih istorijskih perioda.kongresni turizam . galerije. Velike Britanije.."Sava" centar = kongresna dvorana.) (Turistički značaj nekom mestu daju slededi elementi: prirodni uslovi i položaj. Hrvatske.) ( Antropogena turistička mesta: raznovrsno kulturno-spomeničko nasleđe. naselja u celini ili pojedini njihovi delovi. gradske i seoske slave.. tradicionalne manifestacije – vašari. kao i drugi manastiri. Grčke. Italije. Gamzigrad. narodni sabori. kulturnoumetničke. (Izgradnjom kongresnog centra. muzeji. sportske. saobradajne veze. kulturno-istorijski spomenici i kulturno-zabavni život.. folklor. Turske. Slovenije. privredne. Rusije. koji govore o raznim fazama razvoja civilizacije na našem prostoru: Viminacijum. Beograd se uvrstio u jedan od dvadesetak svetskih centara kongresnog turizma.- 56 - 3)BEOGRAD – tranzitni . Francuske. smeštajni prostor (hoteli i dr. crkve.) -(Proizvodno zanatstvo-suveniri) .

60% stanovništva Crne Gore se izjašnjava da govori srpskim jezikom. Pečuju i Mohaču.000? Srba. Vedinsko stanovništvo su u naseljima: Andrijevica. SRBI U CRNOJ GORI: Po popisu 2003. Pančevo. itd.- 57 - SRBI U NEPOSREDNOM OKRUŽENJU U dijaspori (rasejanju) živi oko 3. Zemun. Šavnik?. Segedinu. Uglavnom žive u Skadru i okolini. čime su činili zajednicu od oko 100.000.veka preseljeno je prinudno veliki broj Srba iz Rumunskog Banata u Borogonsku ? stepu ( delta Dunav). .5 miliona Srba i njihovih potomaka. Okupljeni su u oko 1300 različitih okruženja. 2009. a nezvanično 10. a u Herceg Novom postoji konzulat Srbije. gde su formirali svoju zajednicu pod nazivom "slavljeno Serbek"?.000. Bijelo Polje.god u Hrvatskoj je živelo 532. SRBI U MAĐARSKOJ: Po zvaničnom izveštaju ima ih 3800. SRBI U ALBANIJI: Ima ih oko 30. veka doselilo se još 2200 porodica. U drugoj polovini 18. Baji. Subotica. Posavinom 20. Danas najviše Srba ima u Temišvaru. Najviše Srba živi u Budimpešti. SRBI U RUMUNIJI: U istorijskoj prošlosti E Banat bio je naseljen Srbima. Početkom 18. Najzastupljeniji su u Skoplju. Aradu i dolini Dunava naspram Đerdapskoj klisuri.000 Srba ili 32% ukupnog stanovništva. godine u našoj zemlji donesen je zakon o dijaspori.000. Kumanovu i Staro Nagoričane u slivu Pčinje. Arsenije Čarnojevid je doveo veliki broj srpskih porodica u Sent Andreju za vreme Austro-Ugarske.000 Srba. Berane. a posle raspada Austro-Ugarske. SRBI U MAKEDONIJI: U poslednjem popisu stanovništva u Makedoniji bilo je 40.000 Srba. godine bilo je 198. Pljevlja. SRBI U HRVATSKOJ: Po popisu iz 1991. Vršac. Tivat. ali se smatra da ih ima daleko više. Autonomne srpske teritorije su severni delovi Dalmacije . Danas u Rumuniji živi 12. veka veliki broj porodica preselio se u slivu reke Donjec u Ukrajini. ovaj deo Banata je dodeljen Rumuniji.500 Srba a pre 10 godina bilo ih je 30. Nazivi naselja su Beograd.