Radmila Grozdanic i Branislav Savic

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ

'

'

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ
Završni izveštaj istraţivanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetniĉka Srbija

Autori: Dr. Radmila Grozdanić i Branislav Savić

Izdavaĉ: SME Consulting Beograd, 2008.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Recenzent:
prof. dr Jasmina Omerbegović Bijelić, FON Beograd

Izdavač:
SME Consulting doo, Tadeuša Košćuška 86, Beograd Dizajn korica: BranDS, Trebinje

Godina izdanja: 2008.
Tiraž: elektronska publikacija ISBN: 978-86-87557-00-0 Predlog za citiranje: Grozdanić Radmila, Savić Branislav, (2008) Podsticaji

opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, poljoprivrede i ruralni razvoj,
SME Consulting, Beograd, dostupno na: http://www.undp.org.yu

Projekat je finansijski podržao PROGRAM UJEDINJENIH NACIJA ZA RAZVOJ Internacionalnih brigada 69, Beograd http://www.undp.org.yu

Stavovi autora koji su izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju zvanične stavove UNDP.

Strana 2 od 97

..................................................................................................................................................................................................................... 5 1: Uvod ..............................................................................57 Biznis inkubator....................................................... Biznis inkubatori i industrijske zone ................................................................................................................................................81 Internet sajtovi ...................................57 Industrijske zone ....................................................................................................................................... Finansijski podsticaji...................45 Grant za ostala ulaganja ..75 Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika..................................................... metodološki pristup i napomene ..............................................................................69 Preduzetništvo u turizmu ............................................................................................................................................................89 Prilog 4: Finansiranje opština............................................ Preporuke .............................................. poljoprivrede i ruralni razvoj Sadrţaj REZIME ... Reference .....15 Prezentacija ankete ..43 Subvencije kamata na kredite .............................................................91 Strana 3 od 97 ..............................................................................................................................10 2................................................................................................................78 Načelni komentari . PRILOZI ................................................................................................................................................................................................................................76 6.......................................................................................................................................................................................................... Ostali vidovi i sektori podrške .....................48 4................................................................................63 Pristup ostalim vidovima podrške ..............45 Grant za samozapošljavanje ..........................................................................................40 Kreditna šema za poljoprivredu .......20 Ostale strukture .....................................................................................................83 Prilog 1: Anketni upitnik ...................73 Podrška zanatstvu ..................................18 Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) ..............................87 Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu .................... praćenje ......................................................................................28 Finansiranje savetovanja poljoprivrednika .............49 Podaci iz ankete ......................................................................................................................................................................................................................................................81 Bibliografija ...............................................................................................68 Podaci iz ankete .............................................................. status i očekivane izmene................................................................................................30 Prezentacija podataka ankete ..........................................................................................................................................................................................................................................................15 Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške ....................................................................83 Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ ...................78 7.........82 8..........................................................30 Koncept finansijskih stimulacija ..........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................63 Neke dodatne opcije za intervenciju .......................................................................................71 Etno centri i srodne aktivnosti ..............34 Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP........................................................................................................................................................................................ 9 Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) ................................................................................................................74 Tranzicioni centar za viškove radnika ................46 Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja ................................................................................... konsultantske usluge................................................................................................................................................................23 Biznis obuke .........49 Značaj lokalne biznis infrastrukture...................................................................................................................................................................33 Zbirni prikaz finansijskih stimulacija.............................40 Kreditna šema za MSP ..58 5................Podsticaji opština za razvoj MSPP.........75 Partneri opština u ovim aktivnostima ...........................................................................................................................................................................................................................................................................17 Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) .......................................................................................................................................... 9 Svrha......................................................................................................28 3.................19 Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama ........................................................................................... tehnološki park ............................................................................................................................................. Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga ......................................................................................................................................................................................42 Lokalni (regionalni) garantni fondovi ...............................46 Olakšice u lokalnim dažbinama ..............................................................

.......... 46 Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama ...... 46 Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006............... 48 Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori...... 58 Ilustracija 7: Poljoprivredni klaster ......... 73 Tabela 15: Podrška zanatstvu ............................................ tehno parkovi i ind...................................... Bugarska ............................................................. poljoprivrede i ruralni razvoj Mape Mapa 1: Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije.................... 43 Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite .......... 37 Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu ............................................................. 21 Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER ............................................................................................. 74 Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika ....................... 57 Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva....................................................... 23 Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP .................................................................................. 29 Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu ............................................................................... 19 Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER ..................................................... 60 Tabela 12: Podrška sektorima........................................................ 25 Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede .. 34 Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi ..................................... 45 Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje ................... 42 Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima ............................... 21 Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi ....... 20 Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP .............. 69 Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu ...................... 58 Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona ...................67 Spisak grafikona Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER .......................................... ................................................................................... 38 Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike ............................. 69 Spisak tabela Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima ..... 72 Strana 4 od 97 ............................................... 28 Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika ...................... 37 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi ....................................................................................................................................................................................................... 70 Ilustracija 8: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima................................... 34 Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova ........................... zone .................................................... 75 Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci .......................... 18 Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007..........................................Podsticaji opština za razvoj MSPP....... 71 Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar ............................................. 76 Spisak ilustrativnih primera Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja ........... 40 Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške ............................................................................................................................................... 75 Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika .................................. 45 Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja ........................................saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda .................................................................. klasterima.......................... 41 Tabela 5: Kreditne šeme za MSP ..... ....... 23 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka ....................................................................................................................................................

Opštine naravno snose odgovornost za taĉnost informacija o svojim aktivnostima. pa se situacija vrlo brzo moţe znatno promeniti na bolje. a time i kreiranju efikasnijih mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). Smederevu . realnih zarada. ove kancelarije su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili Strana 5 od 97 . studijskim putovanjem u Bugarsku. Nišu. Razumevanje suštine nekih od pitanja nije uvek bilo dovoljno. U tome se .tri petine . kao i najave pripreme propisa koji bi regulisali rad mikrokreditnih organizacija i fondova. poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou. ustanovljeno je da je više od ĉetvrtine od ukupno 102 anketirane opštine osnovalo kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER). sprovedenog od strane istog tima koje je dostupno u zasebnom izveštaju Saţeti rezultati U pogledu izgradnje operativnih struktura koje treba da pruţe nefinansijsku podršku novim poslovnim poduhvatima. poljoprivrede i ruralni razvoj REZIME Cilj i metodi rada Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) preduzeo je ovo istraţivanje kao doprinos analitiĉkom uvidu u postojeće. vrednosti imovine. između ostalog. kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština. kao i obima i kvaliteta usluga opštinskih servisa. na koju se odazvalo 102 grada i opštine . Loznici. godine. razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici odrţanoj 25. naroĉito u Republici Srbiji. Subotici) a primeri dobre prakse zasnovani su i na dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i regionalnih centara i agencija za podršku MSPP. Empirijsko istraţivanje mera podrške primenjivanih tokom 2005. donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija datih u anketi povremeno su oteţavala punu analitiĉku uporedivost odgovora među opštinama. imajući u vidu da će i lokalni i regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji u budućnosti. uzelo u obzir usvajanje Strategije regionalnog razvoja od strane Vlade Srbije poĉetkom 2007. Lokalni ekonomski razvoj (navođen u tekstu kao LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice. ukljuĉujući po svoj prilici i opštinske strukture ove vrste. odnosno da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti. Kroz istraţivanje pisanih izvora konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. Korišćeni su takođe i metodi intervjuisanja. u Stalnoj konferenciji gradova i opština.Podsticaji opština za razvoj MSPP. i 2006.što ĉini veoma relevantan uzorak. godine i planiranih za narednu godinu sprovedeno je putem ankete upućene na 167 adresa. odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada nekoliko lokalnih institucija ( konkretno u Kragujevcu. a kako su mogućnosti za dodatnu komunikaciju bile izuzetno ograniĉene. a gotovo polovina planira da ih uspostavi. aprila 2007. Delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. formiranje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR). planirano usvajanje Zakona o regionalnom razvoju. Doduše.

Strana 6 od 97 . kompetentnosti. SAD). pa je kancelarija ĉesto praktiĉno svedena na kontakt osobu odnosno LER punkt. biznis centara i saveta za zapošljavanje. u pojedinim mestima primenjeni su inovativni koncepti kao "one stop shop" Sistem 48 u Inđiji (originalno CityStat razvijen u Baltimoru. legalnosti i efikasnosti takvih mehanizama finansijske stimulacije. strane donatore.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Republika Srbija nije dovoljno pomenuta. dodatak standardnom Info desku u Ĉaĉku u vidu „bek ofisa“ za podršku koju pruţaju tamošnje najznaĉajnije istraţivaĉko-obrazovne institucije (Tehniĉki fakultet. neadekvatna roĉnost kredita. Brojne opštine su izrazile potrebu i za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva sa drugim asocijacijama i institucijama. konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta 2005. verovatno zbog nepoznavanja ĉinjenice da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima. ili za obe vrste delatnosti iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima. jer lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. Ohrabrujuće je da gotovo dve trećine opština na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj MSPP ocenjuje saradnju sa njima kao odliĉnu. Nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo). kao glavni razlog navode nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. poljoprivrede. Kao svoje partnere vide susedne opštine. Osim info. Ovim istraţivanjem ustanovljeno je da je više od polovine anketiranih opština izdvajalo sredstva za razvoj MSP. a gotovo isto toliko namerava da to uskoro zapoĉne. teškoće sa obezbeđenjem garancije predstavljaju razloge zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. Privrednu komoru. Opštine koje nisu finansijski podsticale razvoj iz budţeta ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja. i 2006. Finansiranje biznis obuka. ali velike oscilacije u kvalitetu saradnje oĉito postoje . a više od trećine anketiranih (38 opština) planiraju uĉešće u njihovom osnivanju. poljoprivrede i ruralni razvoj drugih odeljenja. Finansijske stimulacije za razvoj MSPP iz opštinskog budţeta su mnogo manje.12% anketiranih opština tvrdi da saradnja uopšte nije uspostavljena. Finansiranje savetovanja poljoprivrednika je veoma prisutno – u 4/5 anketiranih opština. Najveći broj opština među njima (29) je iz lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralom razvoju. odnosno administrativne kapacitete za upravljanje ovakvim podsticajima. finansijske institucije. Više od ĉetvrtine anketiranih opština neguje neku drugu formu centra ili punkta za razvoj MSPP. udruţenja privatnih preduzetnika i poljoprivrednika. uz velike varijacije u visini izdvajanja i modalitetima primene. za šta je dobar primer program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj. Oko ĉetvrtine anketiranih opština imaju Regionalnu agenciju ili centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. godine sprovodilo je oko trećine anketiranih opština. Otvaraju se međutim pitanja transparentnosti. a dve trećine ima vrlo mali broj zaposlenih. visoka trţišna kamatna stopa. a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja (u ovom trenutku nema definisane pravne osnove za rad kreditnih ili garantnih fondova iz sredstava budţeta odnosno u vlasništvu opština). i Kuća partnerstva u Knjaţevcu. dok ostale planiraju da to otpoĉnu.

29). jer preovlađuje uverenje da su svi instrumenti u rukama vlade Srbije. kao i za restruktuisanje poslovnog prostora. Još uvek nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova. poljoprivrede i ruralni razvoj Prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji). Međutim. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture. dotacije. navodi samo po desetak opština (ukljuĉujući i planiranu podršku ovog tipa). a lokalne zajednice mogu da odigraju vaţnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga. i zemalja u tranziciji. Broj i obim kreditnih linija za MSPP je nedovoljan. pa je postojeći sistem stoga neefikasan i netransparentan. a grantove za samozapošljavanje 13 opština. dok najveći broj preostalih opština planira da je naprave. Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje domaćih i inostranih MSPP savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. statusna trasformacija kasni. najviše kod lokalnih taksi. do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija. ali gotovo polovina namerava da ga osnuje . davanje garancija i lokalni garantni fondovi doveli su do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou. zatim kod naknada za građevinsko zemljište. etno radinosti (centri. mreţe. U nekim opštinama vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ekonomski razvoj. Obzirom da i drţava iz Nacionalnog investicionog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. onemogućen je njegov promet. Građevinsko zemljište je najvredniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. i zanatstvu (23). sa malim kapacitetom. Ustanovljeno da više od polovine anketiranih opština (58) ima industrijsku zonu ĉije površine se kreću u rasponu do jednog do preko 900Ha. niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. u Srbiji je (uz Republiĉki i Garancijski fond AP Vojvodine) trenutno je u funkciji samo Regionalni garancijski fond za juţnu Srbiju. a u pojedinaĉnim sluĉajevima navode se i smanjene tarife za isticanje firme i za korišćenje sajamskog izloţbenog prostora. kao i tranzicionih centara za viškove radnika. lokalne vlasti imaju širok dijapazon podsticajnih mera od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti. Vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti u Srbiji za nove oblike udruţivanja MSPP i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama kao i za osnivanje biznis inkubatora. prvenstveno na lokalnom nivou. Kompleksnije vidove podrške kao formiranje sektorskih klastera kroz koje MSPP mogu znatno da unaprede svoju efikasnost. U pogledu ostalih vidova sektorske ili druge specificne podrške preduzetništvu anketirane opštine su najĉešće navodile podršku razvoja turizma (42. većinom seoskog). osnivanja industrijskih zona i inkubator centara. Veoma mali broj opština je pomenuo virtuelno preduzeće i teledomove kao naĉin podrške ukupnom lokalnom a naroĉito ruralnom razvoju. u Srbiji je ono još u javnom vlasništvu. osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih i finansijskih Strana 7 od 97 . Lokalne vlasti imaju široke mogućnosti unapređenja ove strukture. Olakšice u lokalnim zahvatanjima praktikovane su u oko 40 opština. edukacije . i pored svih ograniĉenja. Zanimljivo je da ni deseti deo opština nema biznis inkubator ili tehnološki park. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju uvek urađene fizibiliti studije. Prema anketi. Međutim. zajedniĉki podsticaji će sigurno dati znaĉajne rezultate. subvencije kamata na kredite je primenjivalo samo 5 anketiranih opština. Međutim. izloţbe.

. između ostalog. Istraţivaĉi su dali i druge sugestije koje se nalaze u delu 6. izvorni prihodi opština jaĉaju . i aktivnije uĉešće opština u kreiranju i korišćenju usluga MSP RA.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ostvaruje predvidljivost sistema i mogućnost donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti. poljoprivrede i ukupnog lokalnog ekonomskog razvoja potrebno je.i time se stvaraju uslovi za pojaĉanu motivisanost opština za odrţanje i podsticanje razvoja. utvrđuje se fiksna stopa uĉešća opština u porezu na zarade idr. uspostavljanje jasnijih kriterijuma i procedura.Preporuke. Povoljna okolnost je da novim Zakonom o finansiranjem lokalne samouprave iz 2007. poljoprivrede i ruralni razvoj podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje i lokalni fondovi mikrokreditiranja (koji se doduše nalaze van legalnih okvira ali se u praksi ostvaruju).porezi na nepokretnosti postaju sopstveni prihodi opština. više detaljnijih istraţivanja o merama koje se već preduzimaju. veća razmena informacija i koordinacija zajedniĉkih akcija opština. temeljnije analiziranje i predviđanje troškova preduzetih mera. Preporuke U cilju efikasnijeg angaţovanja opština oko brţeg razvoja MSPP. Strana 8 od 97 .

koje je od strane istog tima sprovedeno metodama anketiranja i intervjuisanja njihovih rukovodećih timova i razmene iskustva u toku radionice 24.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada lokalnih institucija za podršku MSPP. donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija u anketi povremeno su onemogućavala punu analitiĉku uporedivost među opštinama. Strana 9 od 97 . U studiji su korišćeni metodi empirijskog i «desk» istraţivanja. poljoprivrede i ruralni razvoj 1: Uvod Svrha. u SKGO na kojoj su prisustvovali predstavnici većeg broja opština i drugih institucija. razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici posvećenoj ovim pitanjima odrţanoj 25. Primeri dobre prakse obezbeđeni su intervjuima sa opštinama i dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i Regionalnih centara i agencija za MSP . metodološki pristup i napomene Svrha istraţivanja je da pruţi doprinos kreiranju efikasnijeg mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). Autori su napomenama u tekstu ili u fusnotama ukazali na uoĉeni deo takvih odgovora. Opštine snose odgovornost za potpunost i taĉnost informacija i podataka koje su obezbedile o svojim aktivnostima. U pojedinim sluĉajevima razumevanje nekih pitanja bilo je nedovoljno. Loznica). godine i planiranih za narednu godinu odazvalo se 102 grada i opštine (61% od ukupnog broja) što ĉini vrlo relevantan uzorak. studijskim putovanjem u Bugarsku. Kragujevac. poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou. Niš. Na nekim mestima delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni takođe i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. (za celinu videti poseban izveštaj). Takođe su korišćeni metodi direktnog intervjuisanja jednog manjeg dela ciljne grupe. a kako nije bilo mogućnosti za dodatnu komunikaciju. Kroz desk istraţivanje konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. na ĉemu se zahvaljujemo. kod svih tabela i grafikona koji su zasnovani na ovoj anketi izostavljeno je navođenje izvora. kao i na stvarno ĉinjeniĉno stanje. i 2006. naroĉito u Republici Srbiji. Iz razloga ekonomiĉnosti. aprila 2007. Ĉaĉak. LER kancelarije i info deskovi (Subotica. kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština. Znatnu podršku u ovom istraţivanju UNDP tim je imao od Stalne konferencije gradova i opština. kao što su sekretarijati za privredu i poljoprivredu. Empirijsko istraţivanje opština i gradova kao ispitanika i njihovih stavova je sprovedeno kroz anketu upućenu poštom i emailom na 167 adresa opština i gradova dobijenih od Stalne konferncije gradova i opština (SKGO). aprila 2007. Smederevo. U okviru te ciljne grupe anketiranju o merama podrške primenjivanih tokom 2005.

pri ĉemu su glavni sektori lokalna vlast.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ili kada se već angaţovani resursi poĉnu koristiti na produktivniji naĉin. na postojeća ili potencijalna trţišta. Arilje. Strana 10 od 97 . što koristi svim potencijalnim investitorima.  Implementacija strategije. bilo ’domaćim’ bilo ’stranim’.  Evaluacija i monitoring. kao što su jeftino zemljište. a time i da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti. Šabac). Moguća je i drugaĉija klasifikacija kao: podrška pojedinim preduzećima. Postoje dve glavne strategije podsticanja lokalnog razvoja: privlaĉenje stranih firmi da investiraju u opštini.  Formulisanje strategije LER-a. U Srbiji se radilo na strategijama ekonomskog razvoja opština tokom poslednjih decenija. kao što su radna snaga i zemlja. Bitan aspekt inicijalne organizacije. ali i kasnije aktivnosti na LER-u. poĉnu koristiti. obima i kvaliteta usluga opštine. Ta podrška je obiĉno jednokratna. širokog spektra od nefinansijske. realnih zarada. finansijske i mešovite. privatni sektor i neprofitni sektor. Naime. vrednosti liĉne imovine. Krupanj. privatnog komercijalnog sektora i nevladinog sektora usmerenog na podsticanje investicija koje će obezbediti visok i dugoroĉan ekonomski rast lokalne zajednice. koja je. Iskustvo u sprovođenju rada na strategiji lokalnog ekonomskog razvoja (LER-a) širom sveta iskristalisalo je petostepenu proceduru (prema metodologiji Svetske banke):  Organizovanje procesa strateškog planiranja. Još skorije USAID CRDA partner IRD je u šest opština zapadne Srbije organizovao proces strateškog planiranja po metodologiji Svetske banke„Gradovi Promene“ (Uţice. poljoprivrede i ruralni razvoj Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) Lokalni ekonomski razvoj (LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice. Ĉajetina. kroz projekat: „Program podrške opštinama iz istočne Srbije”.godine) je u toku USAID MEGA projekat koji se takođe bavi podrškom izradi i reviziji LER strategija (kao i podrškom LER kancelarijama). Svaka strategija lokalnog ekonomskog razvoja neminovno se fokusira na komparativne prednosti lokalne zajednice. sa manje ili više rezultata. opština u svakom trenutku 1 Jedan noviji talas aktivnosti podstakla je Evropska agencija za rekonstrukciju.1. a kroz podsticaje koje lokalna vlast daje pojedinim firmama. i stvaranje povoljnije investicione klime. i podsticanje lokalnih MSPP da razviju poslove i time ubrzaju ekonomski razvoj zajednice.  Procena stanja lokalne ekonomije. pomogla rad na strategijama LER-a u petnaest opština u ovom delu zemlje. i na prevazilaţenje prepreka i slabosti lokalne zajednice. a kasnije lokalni biznis sam nastavlja proširenje sopstvenih poslova. Trenutno (napomena: 2007. Vladimirci. lokalni ekonomski razvoj se shvata kao proces strateškog planiranja kroz partnerstvo lokalnih vlasti. poreske olakšice. U uţem smislu. Posebnu vaţnost za uspeh strategije lokalnog razvoja ima saradnja između svih aktera zainteresovanih za uspeh LER-a. jeste povezivanje LER-a sa drugim planovima i strategijama na lokalnom nivou. Takav razvoj se događa kada se lokalni nezaposleni resursi. u novim sektorima i sa novim tehnologijama.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

poseduje (formalne ili neformalne) planove i programe razvoja u raznim oblastima za koje je nadleţna lokalna vlast, kao što su oblasti upravljanja zemljištem, gradnje, saobraćaja, zaštite ţivotne sredine, komunalnih usluga, vanprivrednih delatnosti, socijalne zaštite i sliĉno. Povezivanjem strategije LER-a sa ovim i drugim srodnim programima i međusobna koordinacija izbegava se dupliranje napora, racionalnije koriste ograniĉeni resursi i povećava ukupan efekat lokalnih programa. Takođe rešavaju se konceptualne dileme: na primer, o odnosu ekonomskih i socijalnih ciljeva i metoda, pošto mogu biti u međusobnom konfliktu. Tema strateškog planiranja LER neće biti predmet dalje obrade. Ona je bila izostavljena iz ovog istraţivanja, s obzirom da se paralelno odvijala druga studija koju je finansirala Kancelarija potpredsednika vlade za strategiju suzbijanja siromaštva a koja se bavila mapiranjem raznih vrsta strategija na lokalnom nivou (videti rezultate na http://www.prsp.sr.gov.yu/istrazivanje/index.jsp ). Strukture: Operativna struktura je opštinska administracija, a ukoliko se za to stvore mogućnosti, LER kancelarija ili Razvojna Agencija opštine (videti opis funkcija u II poglavlju). U nekim opštinama u svetu formiran je i stalni komitet za razvojna pitanja, ne kao operativno već politiĉko telo ĉija je uloga opšte usmeravanje LER-a i nadzor nad radom organa lokalne vlasti u ovoj oblasti. Njegov jak sastav – saĉinjavaju ga u principu vodeći politiĉki ĉinioci u lokalnoj zajednici – doprinosi stvaranju i implementaciji strategije LER-a i pozitivnom javnom utisku. Instrumenti LER: Ima li, lokalna vlast dovoljan manevarski prostor za sopstvenu ulogu u ekonomskom razvoju? U nekim opštinama Srbije vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ili ĉak pokrene ekonomski razvoj. Kaţe se da su sve vaţne poluge, ukljuĉujući i novac, u rukama republiĉke vlade i da lokalna vlast ne moţe ništa bitnije da uĉini. Taj pesimizam je obiĉno povezan sa nedostatkom preduzetniĉkog ponašanja u pogledu inovacija u radu nosilaca funkcija u opštini. Lokalne vlasti međutim i pored svih ograniĉenja imaju širok dijapazon podsticajnih mera koji se kreće od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti (npr. kod urbanistiĉkog planiranja, korišćenja građevinskog zemljišta, građevinskih dozvola, kvaliteta komunalne infrastrukture, boljeg korišćenja naknada za korišćenje i unapređenje gradskog zemljišta i lokalnih komunalnih taksi), do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija, osnivanja industrijskih zona i inkubator centara, osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih (obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije) i finansijskih podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje kao i lokalni fondovi mikrokreditiranja.Najbolji odgovor skepticima u mogućnost lokalnih zajednica da utiĉu na sopstvenu sudbinu su uspesi nekih sredina u pokretanju lokalnog ekonomskog razvoja. Jedan od najdelotvornijih poteza koje opštine mogu da uĉine na planu poboljšanja uslova poslovanja, odnosno poslovnog okruţenja, jeste poboljšanje administrativnih postupaka i procedura koji se tiĉu poslovanja. U te postupke i procedure spadaju praktiĉno svi kontakti preduzetnika sa lokalnom administracijom (ili lokalnim ispostavama centralne administracije) pre zapoĉinjanja poslovnog projekta, tokom njegovog trajanja i pri njegovom završetku. To obuhvata registraciju novog preduzeća, sve poslove vezane za gradnju novog objekta (ukljuĉujući i dobijanje građevinske i urbanistiĉke dozvole), svakodnevno poslovanje

Strana 11 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

(inspekcijske sluţbe, ukljuĉujući trţišnu, sanitarnu i komunalnu inspekciju), poresku administraciju. Praksa je pokazala da poslovno okruţenje moţe da se znatno poboljša jednostavnim promenama kao pojednostavljenje urbanistiĉko-planske ili ekološke regulative, budući da su procedure koje proizlaze iz ove regulative veoma ĉesto komplikovane kontaktira se sa razliĉitim delovima lokalne administracije ili razliĉitim lokalnim podruţnicama drţavne administracije, a ispunjavanje procedura zahteva popriliĉno vremena i generiše znatne troškove. Shodno svemu navedenom, prirodan prvi korak analize lokalne ekonomije je analiza tih procedura, pravila i postupaka koji utiĉu na poslovno okruţenje, kao i analiza naĉina na koji se oni primenjuju u smislu delotvornosti i efikasnosti te primene, odnosno transparentnosti i polaganja raĉuna u pogledu aktivnosti lokalne administracije. Saradnja sa drugim nivoima vlasti: Saradnja sa drugim nivoima vlasti (drţavni, regionalni, pokrajinski itd.), bitna je kako bi se od njih dobila podrška lokalnim razvojnim naporima. Ova saradnja moţe da se odnosi praktiĉno na svaki aspekt nacionalne i lokalne politike: na usklađivanje republiĉkog i lokalnog plana razvoja infrastrukture, budţetske transfere od Republike ka opštini, regulaciju o zemljištu i svojini, prostorno planiranje, finansijska pitanja, zaštitu ţivotne sredine. Opštine mogu kontakte sa višim nivoima drţavne organizacije koristiti na najmanje tri naĉina: da iskoriste postojeće mehanizme i resurse viših nivoa, a u korist lokalnog razvoja; da prikupe informacije o planovima viših nivoa kako bi im se unapred prilagodile i tako najbolje iskoristile mogućnosti; te da lobiranjem ili na drugi naĉin pokušaju da utiĉu na planove viših nivoa, a u sopstvenu korist. Šta se moţe uĉiniti na nacionalnom nivou? Decentralizacija je nacionalna politika koja je veoma bitna za lokalni ekonomski razvoj - prenošenje nadleţnosti sa centralnih na lokalne vlasti. S jedne strane, decentralizacija stvara dodatne zahteve lokalnim vlastima u pogledu njihovih administrativnih kapaciteta, budući da upravo lokalne vlasti treba da formulišu i sprovode politike koje su do decentralizacije bile u nadleţnosti centralnih vlasti. S druge strane, decentralizacija lokalnoj zajednici, odnosno njenim vlastima, donosi dodatne poluge kojima se moţe delotvorno uticati na lokalni ekonomski razvoj. Ovde je vrlo vaţna fiskalna decentralizacija jer omogućava da lokalne vlasti samostalno odluĉuju o stopi poreza na imovinu koji će se naplaćivati na njihovoj teritoriji, a celokupan prihod ostvaren na toj osnovi predstavlja njihov izvorni prihod. Više stope poreza omogućavaju i više nivoa fiskalnih rashoda, što moţe da poboljša pogodnosti za investiranje i ekonomski razvoj kao i podsticaje MSP na lokalnom nivou, ali dovode i do povećanja poreskog opterećenja, što dovodi do pogoršanja tih uslova. Na lokalnim vlastima je da nađu pravu meru i da za tu meru polaţu raĉune svojim građanima na lokalnim izborima. Neki oblici decentralizacije javnih sluţbi su:  Dekoncentracija - podrazumeva prenošenje pojedinih aktivnosti i nadleţnosti sa ministarstava ili nacionalnih sluţbi. Ministarstva i nacionalne sluţbe na lokalnom nivou obrazuju svoje ogranke radi ekonomiĉnijeg i efikasnijeg obavljanja poslova. Dekoncentrisana vlast je, dakle, i dalje deo centralne vlasti, kako po pitanju funkcionisanja, tako i po pitanju rukovođenja, finansiranja,odgovornosti i kontrole nad njenim radom. Dekoncentracija ne doprinosi jaĉanju samostalnosti, nezavisnosti i odgovornosti lokalne samouprave.

Strana 12 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Delegiranje - oblik decentralizacije koji podrazumeva da se pojedine aktivnosti sa centralnog nivoa vlasti prenose lokalnim samoupravama (opštinama). Lokalna samouprava samostalno izvršava poverene poslove (ali ne donosi propise kojima se uređuje obavljanje ovih poslova). Drţavna uprava kontroliše njihovo izvršavanje. Devolucija predstavlja najviši nivo decentralizacije. Devolucijom se poslovi prenose sa drţavnog nivoa u izvornu nadleţnost i odgovornost lokalne samouprave. Na ovaj naĉin lokalna samouprava jaĉa u interesu građana. Odnosi drţavne uprave i lokalne samouprave se zasnivaju na principima saradnje, a ne subordinacije. Devolucijom se organima lokalne samouprave daje puna odgovornost u odluĉivanju, finansiranju, upravljanju i realizaciji donetih odluka. Deetatizacija predstavlja proces prenosa javnih ovlašćenja na privatni sektor.

U zavisnosti od ţeljenih ciljeva decentralizacija se moţe sprovesti promenom:  teritorijalne strukture uprave (niţe teritorijalne jedinice treba da budu toliko velike da mogu efikasno da obavljaju poverene zadatke);  funkcija (prenose se samo oni poslovi i ovlašćenja koji su odgovarajući za prenos);  organizacione strukture i naĉina upravljanja (prethodno treba organizacije i institucije niţih nivoa vlasti osposobiti za obavljanje prenetih poslova). U praksi se navedene promene kombinuju i istovremeno sprovode. Regionalizacija: U Srbiji je, verovatno usled preterane centralizacije, vrlo slabo razvijena saradnja među susednim opštinama, ĉak i ona informacione prirode. A ta saradnja moţe biti raznovrsna i veoma korisna kao naĉin objedinjavanja napora ili koordinacije aktivnosti u brojnim podruĉjima iz nadleţnosti opština,od zajedniĉkih komunalnih objekata do zajedniĉkog nastupa pred republiĉkim ili međunarodnim institucijama. Za oĉekivati je da će u budućnosti regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji, s obzirom na Strategiju regionalnog razvoja Srbije koju je usvojila Vlada Srbije poĉetkom 2007. godine kao i na formiranje novog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR) . Otvaranjem regionalnih agencija i centara za podršku malim i srednjim preduzećima uĉinjen je već znaĉajan korak u izgradnji institucionalne infrastrukture za razvoj MSPP ali u saradnji na regionalnom nivou. Saradnjom sa ovim agencijama, pomoći otvaranju njihovih potcentara i zajedniĉkim programima, lokalne vlasti mogu da pomognu ne samo otvaranje novih preduzeća već i rad postojećih. U budućnosti je planirano otvaranje oko 10 regionalnih razvojnih agencija (RRA) uz podršku EU IPA projekta regionalnog razvoja u Srbiji. Verovatno je da će deo ovih RRA nastati transformacijom sadašnjih MSP RA, koje se delom već i sada bave ovim poslovima. Zapravo tri agencije su i formalno registrovane kao regionalne razvojne agencije ili centri: u Zrenjaninu-Banatu, Kragujevcu, i jedna od dve postojeće u Leskovcu, a nedavno je lokalnom inicijativom formirana i ĉetvrta, u Zajeĉaru, paralelno uz postojeću MSP agenciju.2

2

Neki komentari koji se odnose na mogućnosti korišćenja instrumenata na regionalnom nivou dati su u poslednjem poglavlju (Preporuke).

Strana 13 od 97

samim tim i obezbeđivanje stvarnog uĉešća građana u odluĉivanju o onome što se tiĉe njihovog svakodnevnog ţivota. godine) koja utvrđuje osnovne principe lokalne demokratije. relativnim u odnosu na neku drugu lokalnu zajednicu. odnosno lokalnoj zajednici otvoriti svoju novu podruţnicu ili preseliti već postojeću. uz obezbeđenje odgovarajućih sredstava. Multinacionalne kompanije. restrukturiranje bankarskog sektora. koje imaju svoje podruţnice u mnogim zemljama sveta. odnosno kojim tempom i na koji naĉin će inostrani faktori uticati na lokalni ekonomski razvoj (pristupanje WTO. globalizacija je dovela do toga da jednoj lokalnoj zajednici u Srbiji ne konkurišu samo druge domaće lokalne zajednice. što znaĉi da promene navedenih politika nisu. Ustav utvrđuje i nabraja osnovne nadleţnosti i poslove opštine. kao i reforme pojedinih sektora (reforma javnih finansija. Pravni okvir lokalne samouprave u Srbiji određen je Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi. funkcionisanju i zaštiti onog nivoa vlasti koji je najbliţi građanima. i nova trţišta. Što se povećanog rizika. razmišljaju samo o pogodnostima i troškovima. odnosno politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom. postoji još ĉitav niz elemenata te uloge.rušenjem granica za protok svih resursa dovodi do povećanih šansi. odnosno konkurencije tiĉe. poljoprivrede i ruralni razvoj Proces globalizacije svakako predstavlja najznaĉajniji uticaj iz inostranog okruţenja na lokalne zajednice . Za savremene opštine u Srbiji je vaţna i Evropska povelja o lokalnoj samoupravi (usvojena od strane Saveta Evrope 1985. regionalnim ekonomskim integracijama i drugim sporazumima o trgovini i saradnji).Podsticaji opština za razvoj MSPP. ĉime je utvrđena jednostepenost u strukturi lokalne samouprave. s obzirom da ne predstavljaju direktnu temu razmatranja ovog istraţivanja 3 Strana 14 od 97 . Drţavna politika uslovljava u kojoj meri. ali i povećanih rizika. Za opštine u Srbiji su tim interesantniji globalni vlasnici kapitala koji odluku o tome gde će investirati svoj kapital donose iskljuĉivo na osnovu poređenja oĉekivanih prinosa. Pojedini poslovi koji su u nadleţnosti Republike mogu se poveriti opštini. odnosno za privlaĉenje investicija. Drţavne (nacionalne) vlasti formulišu i sprovode ekonomske politike koje imaju direktan uticaj na lokalne zajednice i njihov ekonomski razvoj: makroekonomska politika. Ustav garantuje opštini izvorne prihode za obavljanje njenih nadleţnosti koje su utvrđene zakonom.5 . privatizacija i restrukturiranje realnog sektora. A konkurencija se uvećava i na trţištu proizvoda. pri donošenju odluke u kojoj će zemlji.reforma pravosuđa). kapitala i ostalih resursa. spoljnotrgovinska politika.3 Sadašnje stanje i planirana rešenja za finansiranje razvoja odnosno ukupnog budţeta opština prikazana su u prilogu br. u nekoj dalekoj zemlji. Opština je definisana kao teritorijalna jedinice u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava. Pored uloge domaćeg okruţenja vezanog za inostrano. već i lokalne zajednice u veoma dalekim krajevima. monetarna i fiskalna politika. konkurencije za lokalni ekonomski razvoj. odnosno ne moraju da budu neutralne. budući da puna liberalizacije spoljne trgovine predstavlja jednu od nacionalnih obaveza u procesu globalizacije. što otvara malim i srednjim preduzećima u Srbiji nove mogućnosti plasmana njihovih proizvoda i usluga. U pogledu povećanih šansi za lokalni razvoj. globalizacija je dovela do povećanog interesovanja za investiranje u Srbiju i neku od njenih opština. a njen cilj je izgradnja standarda u uspostavljanju. Svaka od navedenih politika ima uticaj na lokalni ekonomski razvoj i taj uticaj se razlikuje od jedne lokalne zajednice do druge.

Naime. kriz izgradnju institucija koje treba da pruţe tu podršku ili plaćanje usluga postojećih organizacija (ukljuĉujući privatni sektor) u opštini ili bliţem okruţenju. koje same direktno pruţaju usluge nefinansijske podrške onima kojima su one potrebne. a upravo iz tog razloga imaju potrebu za ovom vrstom podrške. Uĉešće opštine u finansiranju moţe biti po principu potpunog ili delimiĉnog pokrića svih troškova funkcionisanja. njima nije veliki problem da na komercijalnoj osnovi angaţuju konsultante za tu oblast. odnosno da tek zapoĉeti poslovni poduhvat postane finansijski odrţiv i uđe u sledeću fazu svog razvoja. raĉunovodstva i pravne pomoći. ona pre svega ukljuĉuje veliki broj raznorodnih usluga koje dovode do poboljšanja u oblasti poslovnog upravljanja i organizacije poslovnih poduhvata. oblasti poslovnih finansija. Treba oĉekivati da će ubuduće udeo sredstava opština rasti. Drugi modus je po projektnom principu. sa kojima opština moţe da dogovara i programira ovu podršku. U tu grupu spadaju pre svega mala i srednja preduzeća (ukljuĉujući i mikro preduzeća). Zbog toga je potrebno da sa nacionalnog nivoa obezbede veća dodatna sredstva za pokrivanje troškova ovakve podrške. a sliĉan je princip plaćanja za izvršene usluge ili subvencionisanja dela usluga pruţenih krajnjim klijentima. gde se takvoj instituciji plaća za izvršenje određenih zadatak iz projekta. nefinansijska podrška je kljuĉna za one kojima je ona zaista potrebna. velika preduzeća. krupni investitori koji investiraju na podruĉju određene lokalne zajednice. odnosno kadrom potrebnim za rešavanje navedenih pitanja. pruţanjem usluga krajnjima klijentima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ukljuĉujući i pravno zastupanje. dok kod drugih moţe biti samo parcijalno ili kombinovano sa drugim principima. Oni sami raspolaţu specifiĉnim znanjima. U ovim sluĉajevima. na lokalnom nivou. odgovarajuća nefinansijska podrška moţe da bude presudna da se neko odluĉi da okuša sreću kao preduzetnik. budući da sami ne raspolaţu potrebnim znanjima i nemaju mogućnosti da komercijalno angaţuju konsultante. Problem se pojavljuje kod najmanje razvijenih lokalnih zajednica koje imaju mali budţet zbog toga što nisu razvijene. pa time omogući i ubrzavanje lokalnog ekonomskog razvoja. nemaju potrebu za znaĉajnom nefinansijskom podrškom. naroĉito oni koji tek zapoĉinju sa poslom. A ukoliko i nemaju neka specifiĉna znanja. U pogledu naĉina pruţanja ove podrške postoji nekoliko opcija u pogledu struktura i naĉina podrške. Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške Ovo poglavlje odnosi se na pruţanje nefinansijske podrške poslovnim poduhvatima. preko potcentara. Što se sadrţaja nefinansijske podrške tiĉe. kao i naravno samih obuhvaćenih funkcija (usluga). Ova vrsta podrške nije potrebna svim preduzećima u istoj meri. realizacijom projekata i sredstvima sa nacionalnog nivoa. što vaţi najpre kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER) i eventualno druge sliĉne strukture ĉiji bi opština bila jedini osnivaĉ ili vlasnik. Jednu vrstu struktura ĉine agencije ili centri za mala i srednja preduzeća koji rade na regionalnom i. Shodno tome. Ove agencije su se do sada finansirale iz sredstva donatora. Strana 15 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj 2. a priliĉno malo od opština (sem uĉešćem u zajedniĉkim projektima sa njima).

izbora tehnologije. kreditiranjem. investitorima. ranije IRD u okviru CRDA. analiza lokalnih MSPP i istraţivanje prioritetnih sektora i potencijalnih investitora. marketinga. već su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili drugih odeljenja. dok one mogu preuzeti deo potrebnih funkcija podrške. davanjem podrške kod organizovanja proizvodnje. tehniĉka pomoć planiranja. kao i nevladine organizacije. ukoliko raspolaţu takvim kapacitetima. preuzimajući i poslove koji se ne tiĉu samo MSP. kao što je već napomenuto evoluiraju ka regionalnim razvojnim agencijama (RRA). poţeljno bi bilo i ustupanjem poslovnog prostora i finansijskim subvencijama. donatorima. struĉnih i regulativnih poslova od interesa za opštinu. Ĉetvrtu grupu u ovoj uslovnoj kategorizaciji ĉine privatna lokalna konsultantska preduzeća (ĉešće pojedinci) i obrazovne ustanove koje deluju na lokalu. razvojne agencije. kao i pomoć u razvoju preduzetniĉkih inicijativa obezbeđenjem informacija o poslovnim mogućnostima. a zatim postoje odeljenja. Poseban praktiĉan problem predstavlja osnivanje same kancelarije i tima za operacionalizaciju LER-a. U opštinama u nekim drugim zemljama gde postoje razvijene agencije za lokalni razvoj unutrašnju organizaciju i upravljanje LER-om obiĉno ĉine: skupština agencije. Lokalne vlasti treba da potpomognu formiranje takve asocijacije. Negde su te dve funkcije razdvojene. Zapravo Zakon o javnim agencijama iz 2005 godine sem Republici i AP daje pravo i lokalnim samoupravama da formiraju javne agencije za obavljanje razvojnih. tehniĉke .Podsticaji opština za razvoj MSPP. bila okvirom saradnje lokalnih interesnih grupa. Iako zvaniĉna nomenklatura strukture opštinske administracije ne poznaje ovu kategoriju. garancijama. organizacija i grupa koji ţele da doprinesu ekonomskom i socijalnom razvoju grada. koja su organizovana po uţim zadacima agencije. i pruţala usluge finansijske. koju saĉinjavaju predstavnici svih onih institucija. Za sada nije poznato da je neka opština iskoristila ovu mogućnost. poljoprivrede i ruralni razvoj Ove agencije ili jedan njihov deo. bez obzira na naziv i formalni status razvojne agencije za LER imaju za cilj unapređenje ekonomskog razvoja kroz ovu instituciju kao pravno lice koja bi funkcionisala autonomno. već sada 28% anketiranih opština ih ima a 48% planira da ih osnuje u narednih godinu dana. kao na jugu Srbije gde postoje poseban Centar za razvoj Jablaniĉkog i Pĉinjskog Okruga u Leskovcu i dve MSP Agencije REEDA i VEEDA u Leskovcu i Vranju. takođe je zadatak ovih kancelarija Razvojnih agencija opštine. Drugu znaĉajnu grupu ĉine kancelarije za LER koje su u Srbiji podrţane naroĉito programima pomoći USAID (sada MEGA.4 Međutim. izvršni odbor. obrazovne podrške MSPP i šire. a koje su osnovale opštine (npr. Neophodni su i programi promocije lokalnih MSPP i saradnja sa domaćim i internacionalnim finansijskim institucijama. Posebno je karakteristiĉno prisustvo i znaĉaj udruţenja preduzetnika odnosno lokalnih poslovnih asocijacija. Treću ĉine razne druge donekle sliĉne institucije prvoj i drugoj kategoriji. kao i SLGRP). Okupljanje lokalnih aktera u radu na formulisanju strategije LER-a. 4 Strana 16 od 97 . koji na profesionalan naĉin vodi poslove agencije. pošto po postojećim propisima oni nisu mogli da se formiraju kao zasebne opštinske jedinice. info desk-ovi kao u Ĉaĉku).

poljoprivrede i ruralni razvoj Primera radi pomenućemo samo jednu od funkcija a to su poslovne informacije. veliki broj opština (80%) angaţovan je u finansiranju savetodavnih usluga poljoprivrednicima preko razliĉitih mehanizama. o Planiranje kancelarije za LER  Da li u opštini postoji odeljenje RA/RC MSPP  Opštinsko finansiranje odeljenja RA MSP (regionalne agencije za MSP) o Planiranje otvaranja odeljenja RA/RC MSPP u opštini  Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER. npr. moţe odvijati i telefonom («kol centri») i kako bi se izbeglo odgovaranje uţivo na ista ili velikim delom sliĉna pitanja. praćenje Strana 17 od 97 . naroĉito malih i srednjih preduzeća. pristup tim informacijama za stvarne i potencijalne preduzetnike. »Kol Centar« (Telefonski servis). gde i po kojoj ceni nudi na trţištu. Takođe. pruţanje odgovarajućih poslovnih informacija predstavlja vaţan deo nefinansijske podrške. Prezentacija ankete U ovom delu su prikazani odgovori koji se odnose na sledeća dva dela upitnika: Strukture za podršku MSP i LER  Da li imate kancelariju za LER o Koliko zaposlenih ima o Projekti ili aktivnosti u 2006. Informacioni Punkt. Deo poslova takvog centra se sem kroz direktni kontakt (prostorije u kojima će primati stranke). šta je sve potrebno da bi se neki proizvod izvezao na. takođe preko dobro razvijenog Internet sajta (lokalne vlasti treba da obezbede njegovo postavljanje i aţurno odrţavanje. njegov naziv i aktivnosti o Planiranje neke druge forme lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER  Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da uĉestvuje u osnivanju RA/ RC MSPP u opštini ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno podruĉje  Kvalitet i specifiĉnosti dosadašnje saradnje opština i sa RA/RC MSPP o Potrebe opštine za promenama u toj saradnji Biznis obuke . šta se. U tom smislu lokalne vlasti u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja mogu da osnuju posebne MSP info punktove ili biznis informacione centre koji bi svim zainteresovanima pruţali odgovarajuće informacije. odnosno funkcionisanje tima koji će da prikuplja i postavlja informacije na taj sajt. trţište EU. konsultantske usluge. na primer. svodi na obuku za korišćenje raĉunara. što se. U tom smislu. odnosno naroĉito preduzeća u manje razvijenim lokalnim zajednicama. Nedostatak informacija je jedna od najvećih prepreka poslovanju. To se odnosi i na informacije poput onih šta se i po kojoj ceni traţi na trţištu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. praktiĉno. odnosno korišćenje Interneta i promovisanje telefonskog broja kol centra.

Kruševac. Boljevac. Ćuprija. Uţice. dok tri zaposlena ima u 15% opština koje imaju kancelarije za LER: a sa više od tri zaposlena je 20% osnovanih opštinskih kancelarija za LER. Kovin. Priboj. njih 35%. a planiraju LER kancelariju 28% 49% 28% Prema anketi. Svilajnac. Aleksinac. Zrenjanin i Alibunar. Ţitorađa. sa dva zaposlena je 30%. Krupanj. savetovanja. Ćićevac. šta i za koga. Odţaci. ili LER punkt bio bolji) Strana 18 od 97 .Inđija. Crna Trava. neka posebna grupa)  Ukupna suma uloţenih sredstava u 2006 i broj klijenata  Opis. Topola. Ĉajetina. od ukupno 102 opštine njih 28% je osnovalo kancelarije za Lokalni ekonomski razvoj. Majdanpek. Ĉaĉak. postojeće MSP i radnje. Loznica. Subotica. kategorija klijenata (poĉetnici. Vranje. Bujanovac. eventualni donatori (sufinansijeri i organizacija koja pruţa usluge/ implementacioni partner) finansiranje ili pruţanje ili pruţanje struĉnih saveta poljoprivrednicima kroz opštinsku strukturu Opis (šta i kako) U prikazivanju redosled je unekoliko promenjen u odnosu na upitnik radili logiĉnijeg grupisanja povezanih pitanja. konsultantskih usluga ili mentoringa. Opštine koje su osnovale kancelarije za LER zapošljavaju po jednog zaposlenog. Ivanjica. i to: Novi Beograd. Crveni Krst-Niš. Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER Kancelarija za LER u opštinama Imaju LER kancelariju Nemaju. U vezi sa tim postavlja se pitanje da li jedan zaposleni zaista moţe da ĉini LER kancelariju (moţda bi naziv kontakt osoba za LER. poljoprivrede i ruralni razvoj   Opštinsko sufinansiranje obuke. Paraćin.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) Poĉetkom 2007. Po našim saznanjima potcentar u Vršcu kao ni Panĉevu nije aktivan. Medveđa. Zajeĉar. a za sada nema status Regionalnog MSP centra. Palilula. dok Inđija u ovom trenutku nema takvu agenciju ili potcentar. Smederevska Palanka. Vršac. Šabac. Inđija. Kruševac. Sombor. Baĉka Palanka. Panĉevo. Ĉaĉak. Ţagubica. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007. Moguće je da je ovo pitanje shvaćeno u smislu da li je opština obuhvaćena aktivnostima MSP RA. Merošina. Nedostaju i neki potcentri (Jagodina). Subotica. Velika Plana. Odţaci. Baĉki Petrovac. Ivanjica. Kraljevo. Paraćin.5 Opštine koje su prema podacima datim u empirijskom istraţivanju. Lazarevac. Ĉaĉak6. Medveđa. Smederevska Palanka ne uĉestvuje u finansiranju RA MSP jer tamo nema takve institucije. Baĉki Petrovac. 6 Ĉaĉak: Odnosi se na lokalni Info desk za razvoj MSPP /Biznis centar koji je formiran uz pomoć finansiranja iz projekta EDEP. Zrenjanin. grad Beograd i opština Knić. Poţarevac. Vršac. tako da situacija relativno brzo moţe biti znatno promenjena. uĉestvovale u finansiranju regionalnih agencija/centara za razvoj MSPP i njihovih odeljenja su: Beograd. Negotin. Arilje. 5 Poređenjem sa stvarnim stanjem u spisku nedostaju Leskovac i Novi Pazar kao sedišta RC RA MSP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Rakovica. Medveđa. Ĉoka. Sombor. a do dovršetka ankete registrovan je i RC u Šapcu. Ţitište. Zrenjanin. Lazarevac i Rakovica. Vranje. Niš. Baĉki Petrovac. Kruševac. Beoĉin. Aleksandrovac. Sombor. Kraljevo. Beĉej. Plandište. doduše postojala je Agencija za ekonomski razvoj Podunavskog okruga ali opština kao ni druge dve u okrugu nije izdvajala sredstva za njen rad kada je prestalo finansiranje od donatora što je glavni razlog za faktiĉki prestanak rada Agencije. Crna Trava. Pećinci. Subotica. Crveni Krst-Niš. Mladenovac. radi se najverovatnije o lokalnom NVO. Uţice. Raška. Panĉevo. mada je sa još jednom opštinom osnovala regionalnu razvojnu agenciju za Srem koja za sada ne funkcioniše. Odţaci. Broj zaposlenih u opštinskoj kancelariji za LER? 20% Više od 3 zaposlena 35% Tri zaposlena Jedan zaposlen 15% Dva zaposlena 30% U narednih godinu dana 48% opština planira da osnuje kancelariju za LER i to npr. Negotin. Prijepolje. opštine: Smederevo. Valjevo. Priboj. u periodu od 2005/2006. godine sledeće opštine su imale Regionalnu agenciju/centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva ili njeno odeljenje: Kragujevac. Panĉevo. Strana 19 od 97 . Surdulica. Prijepolje. Beograd. Novi Sad.

Ivanjica. strane donatore sa donacijama za razvoj MSP. Ĉaĉak. Komentar: Izgleda da nije (bar ne dovoljno) pomenuta Republika Srbija zbog nepoznavanja ĉinjenica da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima. Boljevac. Malo Crniće. Jedan broj opština nije razumeo ovo pitanje ili je nedovoljno informisan jer MSP regionalne agencije/ centri već pokrivaju njihovo podruĉje (primeri: Zvezdara. Smederevo. Beĉej.). Bujanovac. Valjevo. Šabac 7 i Inđija. Loznica. Tutin. Bela Crkva. godine za podruĉje Maĉvanskog i Kolubarskog okruga. Surdulica. Bojnik. Krupanj. finansijske institucije. Beĉej (Novi i Stari). Kovin. Kanjiţa.. Šid.8 Kao svoje partnere opštine koje planiraju otvaranje regionalnih agencije za MSPP u narednom periodu vide sledeće institucije i donatore: Susedne opštine. Udruţenje privatnih preduzetnika i poljoprivrednika.) 7 8 Strana 20 od 97 . Plandište. Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama U istraţivanom periodu od dve godine (2005-2006. Odţaci. Zvezdara. Ćuprija.. Baĉka Palanka. Srbobran.centra za MSPP 15 planira planira 38 44 67 ne planira ne planira Opštine koje planiraju u 2007/2008. opštine na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva su u gotovo dvotrećinskom većinom (64%) ocenile odliĉnom saradnju koju su imale sa ovim agencijama. Majdanpek. Kladovo. Savski venac. U međuvremenu osnovana u junu 2007. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER Broj opština koje (ne)planiraju otvaranje centra za podršku MSP i LER Broj opština koje planiraju učešće u osnivanju Regionalne Agencije . Priboj. Privredna komora. Ĉajetina.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Nova Varoš. Pored ovih opština u terenskom istraţivanju su sledeće opštine izrazile spremnost da uĉestvuju u osnivanju regionalne agencije/centra za MSPP sa drugim opštinama: Dimitrovgrad. Majdanpek. Ţabari. godini osnivanje regionalne agencije/centra za MSPP ili odeljenja postojećih agencija na svojoj teritoriji su: Obrenovac. Preševo. Pirot. Valjevo. Pećinci. Svilajnac. Smederevska Palanka. Baĉka Palanka. Blace. Velika Plana i opština Beoĉin. Preševo. Subotica. Pirot. Raška.

sklapanje ugovora sa MSPP RA Pirot Privrednici sa podruĉja Opštine nisu dovoljno informisani o mogućnostima unapređenja svog poslovanja. poljoprivrede i ruralni razvoj Njih 24% smatra da je saradnja bila nedovoljna. Ugovor je potpisan sa Regionalnom agencijom Odnosi se na Agenciju za ekonomki razvoj Podunavskog okruga. 9 Strana 21 od 97 . sa drugim asocijacijama. a 12% opština da uopšte nije uspostavljena. Ovo je detaljnije prikazano u narednoj tabeli. osnovanu uz podršku UNOPS. Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP Stav opština o kvalitetu saradnje sa agencijama za MSPP nema saradnje 12% odlična 24% nedovoljna 64% Istovremeno su brojne opštine izrazile potrebu za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva.Podsticaji opština za razvoj MSPP. i institucijama. postoji potreba formiranja institucije i Centra koji bi se permanentno bavio ovom problematikom Crveni KrstBolja razmena podataka i obaveštenosti o aktivnostima Regionalne Agencije MSPP Niš u Nišu Kanjiţa Poboljšanje efikasnosti u radu MSPP RA Kovin Oĉekuju se konkretni rezultati saradnje sa MSPP RA Smederevo Izrada konkretnih projekata sa MSPP RA 9 Ţagubica Unapređenje uslova za razvoj MSP treba da bud osnov saradnje sa MSPP RA Baĉki Otvaranje kancelarije je u toku. iako su regionalne agencije pokrivale teritoriju i ovih opština. Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima Opština Potreba saradnje Uţice Otvaranjem kancelarije za LER saradnja sa MSPP RA treba da bude na višem nivou Vranje Neophodna je snaţnija pomoć drţave Regionalnoj agenciji MSPP Savski venac Saradnja sa MSPP RA na bazi konkretnih projekata Ţitorađa Postoji potreba osnivanja Centra za MSP na teritoriji Opštine Novi Sad Uspostavljanje ĉvršće saradnje sa MSPP RA putem uĉešća u izradi projekata neophodnih za razvoj MSP Kladovo Brţe sporazumevanje. Videti ranije komentare.

prvenstveno na Biznis inkubatoru i projektu HELP-a. privrednika i poljoprivrednika Intenziviranje saradnje i rad MSPP RA na privlaĉenju investitora u Opštinu Formiranje ili posebne Agencije za privredni razvoj sa sedištem u Raškoj. a prema strategiji razvoja opštine Medveđa. a naroĉito uspostavljanje saradnje i timskog rada u kontinuitetu Aktivnije angaţovanje REEDA na projektima koji se već implementiraju na podruĉju opštine Medveđa . Obnavljanje saradnje sa MSPP RA Potrebno je napraviti bazu podataka od strane MSPP RA svih MSP u opštini. implementacija i monitoring projekata vezanih za socijalna pitanja i ekonomski razvoj Opštine. kao i bolja i svestranija saradnja Agencije i Opštine Opština ţeli da uĉestvuje u otvaranju potcentra RA MSPP zbog velikih problema sektora MSP Neophodno je intenzivirati saradnju sa MSPP RA Jaĉanje struĉnog kadra u opštini Ćuprija koji direktno sarađuje sa MSPP RA i potcentrom. SCOPES. tako i privrednika i veća povezanost kancelarije za podršku razvoja MSP. jaĉanju kapaciteta opštinskih sluţbenika i edukaciji nezaposlenih lica. poljoprivrede i ruralni razvoj Petrovac Sombor Niš Smederevska Palanka Aleksandrovac Arilje MSPP „Alma Mons” iz Novog Sada Kadrovsko ojaĉavanje MSP. pomoći oko formiranja baze podataka privrede Opštine Potreban je veći broj aktivnosti u saradnji RA MSPP sa Opštinom Što veća informisanost. podnošenje. priprema. širenje usluga edukacije i finansiranja na veći broj korisnika u saradnji sa MSPP RA Postoji potreba za realizacijom više zajedniĉkih projekata sa MSPP RA Poštovanje osnivaĉkog akta. kako sluţbenika u Info centru za razvoj MSP. Realizacija aktivnosti REEDA. imati u vidu da nije bila definisana kao MSP agencija kao i da je faktiĉki ugašena . kako bi imali mogućnosti za kontakte i potrebne informacije o predstojećim aktivnostima MSP Traţi bliţu saradnju sa MSPP RA na zajedniĉkoj pripremi projekata. Opštine Arilje i Opšteg udruţenja preduzetnika Arilja na pravi naĉin sagledati potrebe za uslugama podrške RC MSPP Neophodno je više informacija o radu RA MSPP. Ne vidi se mogućnost opstanka agencije u sadašnjim uslovima10 Potrebna je bolja komunikacija i koordinacija MSPP RA sa opštinom Aleksandrovac Opština oĉekuje da će se intenzivnijom saradnjom u trouglu: Regionalni centar za razvoj MSPP Zlatibor Uţice. Strana 22 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. Aktivno traţenje donatora za projekte koji su prioritet razvoja Opštine i praćenje konkursa za uĉešće na grant šemama ĉiji su prioriteti socijalna pitanja i ekonomski razvoj. ili otvaranje potcentra već postojeće Agencije za razvoj MSPP iz regiona Dosadašnju saradnju sa MSPP RA više konkretizovati zajedniĉkim projektima za Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin Surdulica Topola Ĉaĉak Negotin Raška Mladenovac 10 Isto kao prethodna fusnota.

zapošljavanja i socijalne politike RS i MIER-om. Giulia. Saradnja RA MSPP Alma Mons iz Novog Sada sa italijanskim opštinama na razvoju teritorijalnih paktova u teritorijalnom upravljanju Ostale strukture Oko 27 opština (od 102 anketirane)11 ima neku drugu formu centra ili punkta za razvoj malih i srednjih preduzeća i podsticaj razvoja preduzetništva. Kampanja i Umbrija. Italijanski partneri su: DPS. posebno Karlovci start up u saradnji sa MSPP RA Izvor: Terensko istraživanje opština. poljoprivrede i ruralni razvoj razvoj MSPP. UNDP 2007. Venezia. 2 u aneksu (RC Banat . regije – Basilicata. teritorijalni paktovi za zapošljavanje . prezentacija Vojvodine na sajmu u Kampobasu. Zrenjanin). a organizovano od strane UNOPS-a i RA MSPP Alma Mons. Friulu. inicijativa Centralnih Apenina – prenos iskustava funkcionisanja komunalnih sluţbi. realizacija projekta kulturnog nasleđa u opštini Baĉ i rešavanje problema nezaposlenosti) organizovanje jedinstvenog šaltera za proizvodne delatnosti “one stop shop”). pa se pojavljuje ista struktura 2 puta. godine sa Ministarstvom ekonomije i finansija Republike Italije. lokalne samouprave i institucije Juţnobaĉkog regiona. severni Bareze Ofantino. Mateze.centralni Apenini. Za detaljni opis funkcionisanja jedne regionalne razvojne agencije kod nas videti prilog br. Kao jedan primer specifiĉne moguće saradnje MSP RA i opština u ilustraciji se prikazuje program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj: Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja Osnov: Potpisan okvirni sporazum o “programiranju i sprovođenju aktivnosti u cilju regionalnog razvoja” 2005. Ministarstvom rada. Projektne inicijative: izrada studije izvodljivosti za ustanovljavanje Instituta za kontrolu i unapređenje kvaliteta. Cilj programa je upoznavanje institucija i razliĉitih nivoa uprave u Srbiji sa metodologijom usaglašenog planiranja koja se u italijanskoj praksi već deceniju koristi kao uspešan model upravljanja regionalnim razvojem i podsticanje regionalne saradnje kroz kreiranje i realizovanje razliĉitih razvojnih projekata. Strana 23 od 97 . Sangro Aventino i mreţe teritorijalnih paktova za zapošljavanje. Izvršnim većem AP Vojvodine.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kao i tribinama o osnivanju i uspešnom poslovanju malih preduzeća Beĉej Više edukativnih prezentacija u saradnji sa MSPP RA u Opštini Sremski Organizovati ubuduće seminare edukacije za male i srednje privrednike. Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER 11 Aleksinac i Loznica su i ovde naveli LER kancelariju.

Ĉajetina ima i potkancelariju MSP RC Uţice. Kanjiţa ima Inkubacioni centar za razvoj i poslovni inkubator. Crveni Krst-Niš ima Usluţni centar koji radi i za udruţenja samostalnih zanatlija. u opštini Opovo se u okviru odeljenja za privredu pruţaju informacije o aktuelnim kreditnim linijama za MSP.povremeno podrţava aktivnosti za razvoj MSP na svom podruĉju preko sekretarijata za privredu) u.12 u opštini Tutin se kroz odsek za razvoj pri Odeljenju za privredu pruţa pomoć MSP u kontaktima sa Fondom za razvoj RS. Ćićevac ima kancelariju za razvoj MSP u okviru odeljenja za privredu i finansije preko Ovakvih poslovnih centara NSZ ima 26 ali pošto pripadaju NSZ a ne opštini kao takvoj druge opštine ih nisu navodile 12 Strana 24 od 97 . informacije i prezentacije za MSP i poĉetnike u biznisu. Obrenovac . preduzetnika.kroz LER kancelariju pruţa informacije za razvoj MSP. pekara. Kladovo preduzima akcije kreiranja MSP susreta i prezentacija preko sekretarijata za privredu.Kancelariju za LER kroz koju vrši i edukacije. a koji se po potrebi angaţuje i na drugim pitanjima interesantnim za MSP. Aleksinac. 1 a ne i ovde). pruţa pomoć pri izradi biznis planova. Loznica . poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine koje imaju/nemaju drugu formu podrške MSP i LER ukupno anketirane 102 opštine Im aju 32 70 Nem aju Kol centar inf o desk za razvoj MSPP telef onski servis ICT centar za transf er tehnologije one stop shop savetodavni centar opštine iknubacioni centar savetodavni servis u OUP Inf o centar NSZ kancelarija za razvoj MSP u odelenju za privredu socio-ek. Inđija ima najsavremeniji One stop shop za građane i MSP kao usluţni i informativni centar. Obrenovac .Podsticaji opština za razvoj MSPP. savet opštine opštinski uslužni centar U tome na primer opština Vranje ima opštinski Info centar. Senta vrši razne aktivnosti kao organizovanje seminara za MSP i preduzetnike preko odeljenja za privredu. Kraljevo ima pored odeljenja Regionalne agencije za razvoj MSPP iz Kruševca i Poslovni centar pri Nacionalnoj sluţbi zapošljavanja koji pruţa struĉnu pomoć i edukaciju ovom sektoru privrede. Ţitište pruţa usluge preko kancelarije Opšteg udruţenje preduzetnika. Ţagubica ima Centar za razvoj poljoprivrede koji tretira i pitanja zanatstva i MSP i organizuje razne seminare. Ţitorađa -u okviru sluţbe za ekonomski razvoj Opština je posebno zaposlila dva izvršioca koji se bave podsticajem preduzetništva i razvoja MSP. programima podrške zapoĉetak posla (start up).Biznis info kroz koji pruţa struĉnu pomoć i informacije. Savski venac . Grad Niš pored Regionalne agencije za razvoj MSPP ima i Informaciono koordinacioni centar za razvoj privatnog preduzetništva koji radi u okviru Uprave za privredu. u opštini Zvezdara je osnovan Kol centar opšte namene. ali i kroz Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj takođe pruţa informacije i pomoć MSP (što je trebalo da se navede samo kod pitanja br. Vršac Centar za razvoj MSP.Biznis info centar gde pruţa struĉnu pomoć. Baĉka Palanka pruţa usluge od interesa za MSP preko Opšteg udruţenja preduzetnika.

13 Opštine koje planiraju da osnuju neku drugu formu podrške za razvoj MSP i lokalni ekonomski razvoj. poljoprivrede i ruralni razvoj koje daje podršku postojećem biznis sektoru. je SitiStat (CityStat). Bujanovac. Plandište. Ţabari. Inđija je jedina evropska opština u kojoj se on sprovodi. Poţega. Ţitište. ĉime se indirektno utiĉe na formiranje centara. Backi Petrovac. podstiĉe razvoj MSPP. kao i Sekretarijata za privredu pruţa informacije i pomoć preduzetnicima i MSP. Velika Plana i Poţarevac Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP Opština Inđija: Program Sistem 48 U opštini Inđija funkcioniše program Sistem 48. Raca. Strana 25 od 97 . Mladenovac. takođe ima i opštinski usluţni centar koji radi na pojednostavljenju procedure i postupka za izdavanje građevinskih dozvola preduzetnicima i MSP. Panĉevo preko kancelarije Fonda za razvoj AP Vojvodine i Odeljenja za upravljanje projektima. ukoliko dobijaju detaljne informacije koje im olakšavaju rešavanje problema. ima znaĉajnu ulogu u osnivanju lokalnih saveta (na nivou beogradskih opština. godine formirao Savet za zapošljavanje koji daje podršku zapošljavanju kroz razne vrste inicijativa. Smederevska Palanka. Paraćin. Pećinci. Svi zahtevi građana idu preko Kol centra tako da ne mogu biti zagubljeni ili neobrađeni. Ĉaĉak ima novoformiran Info desk za razvoj MSPP. Ovaj program doprinosi dobrom upravljanju i odgovornosti i sluţi za otkrivanje problema u upravljanju lokalnom samoupravom. Kruševac (LER). Crveni Krst-Niš. Beĉej Novi i Stari. naglašavaju kljuĉni problemi uprave i predlaţu efikasne mere za poboljšanje pruţanja usluga. Uvođenjem ovog programa javna preduzeća su postala obavezna da dostavljaju meseĉne finansijske izveštaje koji ukljuĉuju strukturu cene usluga. On predstavlja sveobuhvatan sistem izveštavanja kojim se meri i ocenjuje radni uĉinak. Pirot. punktova. Krupanj. Boljevac. Raška. Golubac. kao i brzoj reakciji. Surdulica. Savski venac (LER). Valjevo (LER). su: PalilulaNiš. Sombor. Opovo. Subotica (LER). kao i one kod kojih postoje centri. Panĉevo. u mogućnosti da u svakom trenutku kontaktiraju opštinu i dobiju informaciju o bilo kom komunalnom preduzeću ili javnoj sluţbi. koji je razvijen u Baltimoru (SAD). zahvaljujući Sistemu 48. Izvorni naziv programa. Sistem 48 je zasnovan na blagovremenom i taĉnom izveštavanju. Ivanjica. Aleksandrovac. i preko programa i projekata.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ostvareni stepen naplate i iskazani gubitak. Bela Crkva. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da su građani voljni da izvršavaju svoje obaveze. Rezultat funkcionisanja 13 Videti konkretnije informacije u delu o finansiranju konsaltinga. Kanjiţa. Blace. Građani ne moraju da dolaze u opštinu da bi dobili informaciju ili prijavili problem. Savet za zapošljavanje i opštinski ekonomski savet preko koga vrši koordinaciju donatorske pomoći. Beograd je 2005. ĉime je u mnogome pooštrena kontrola njihovog rada. Odgovor dobijaju u roku od 48 sati. Šid. dovoljno je da se telefonskim pozivom po ceni lokalnog razgovora. Vršac. Građani Inđije su. turizma i sl. Preševo. Bojnik. Od ukupnog broja podnetih zahteva rešeno je 90%. one kod kojih ne postoje. Srbobran. Ćuprija ima Odeljenje za poljoprivredu i turizam preko kojih pruţa pomoć MSP. Raška preko novoformiranog Socijalnoekonomskog saveta organizuje edukativne seminare za MSP. Ljubovija. SMS porukom ili elektronskom poštom obrate Kol centru (Call Center).

Iako ovaj sistem nije vezan samo za biznis korisnike oĉito je da stoji i njima na raspolaganju. kreditima. radi se dvokratno od 8-20 sati i moguće je dobiti poslovne informacije najšireg spektra. taksama. kao i ušteda od nekoliko miliona dinara u budţetu lokalne samouprave. i funkcioniše kao one stop shop.. Za poĉetnike je osmišljen «Networking» klub preko kojeg bi trebalo da dobiju dodatna znanja i poslovne kontakte i podršku odrţivosti novoosnovanog biznisa. na osnovu terenskog istraţivanja. Izvoznici će imati svoj deo sajta i portala u Info desku. saĉinjen je strateški okvir i akcioni plan za strateški i institucionalni razvoj preduzeća i preduzetništva. kao i novozaposlene mlade diplomirane inţenjere i menadţere u svojoj realizaciji. smanjenjem Strana 26 od 97 . Rešeno je pitanje uliĉne rasvete.Podsticaji opština za razvoj MSPP. istraţivanjem već stasalim izvoznicima u njihovim konkurentskim sposobnostima. Naime. Zadatak «Front ofisa» jeste da bude prvi punkt za sva interesovanja onih koji ţele u vlastiti biznis. U okviru projekta realizuje se nekoliko nivoa strateških zadataka. preko kojeg će se organizovati dva "matchmaking" susreta po principu Europartnerijata sa po tri regiona. Prvi nivo jeste jaĉanje interesovanja za samozapošljavanje i zapoĉinjanje vlastitog biznisa. U tom smislu se osmišljava info desk za preduzetnike koji ima dve kancelarije: «Front ofis» sa kancelarijom u poslovnom centru i «Bek ofis» na Tehniĉkom fakultetu Ĉaĉak. usluge inovacija i istraţivanja. Sam projekat ima i volontere. utiĉe se na internacionalizaciju MSP. projektom i razvojem preduzetništva u Opštini. te treba da rezultiraju novim radnim mestima. Osmišljene su obuke za poĉetnike: preduzetniĉka orijentacija. On je najsavremenije opremljen. Njegova funkcija je da pomogne savetima. Opština Ĉaĉak: info desk za razvoj MSPP U opštini Ĉaĉak se uz finansiranje EU i pomoć EAR-a u implementaciji. Druga linija podrške razvoju preduzetništva u okviru projekta obuhvata sadašnje i buduće izvoznike i jaĉanje njihovih konkurentskih i izvoznih kapaciteta. projektima. ili višim oblicima pomoći u poslovanju. Novost koju daje ovaj projekat jeste i «Bek ofis» Info deska kojeg su formirale kroz savremeno opremljenu kancelariju na Tehniĉkom fakultetu partnerske organizacije. u kojoj obavezno uĉestvuju uspešni lokalni vlasnici i menadţeri privatnih firmi. koji će dobiti najsavremenija korisna znanja i literaturu koja je u poĉetniĉkom paketu osmišljena u dve partnerske organizacije . komunalnu infrastrukturu i poreske i druge obaveze MSP. porezima. Za njih je osmišljen prvi klub izvoznika u Srbiji. za koja lokalni privrednici imaju najviše interesa da razviju saradnju. poljoprivrede i ruralni razvoj Sistema 48 je i uspostavljanje objedinjenog naĉina naplate komunalnih usluga.na Tehniĉkom fakultetu i Radniĉkom univerzitetu. kao i svim informacijama relevantnim za prostor. koji radi takođe dvokratno. sprovodi specifiĉan projekat za razvoj MSPP. odrţavanja sportskih i deĉijih igrališta. Ove aktivnosti će podrţati partnerske organizacije u projektu: Tehniĉki fakultet. pored Tehniĉkog i Agronomski fakultet i Institut. Posle nepunih godinu dana primene Sistema 48 ostvareni su zapaţeni rezultati. Ova nova institucionalna rešenja kao i programska su realizacija Strategije razvoja u ovom sektoru. onih koji ţele da dobiju informacije o zemljištu. Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo. Na ovom projektu uvezuju se sve nefinansijske usluge na lokalnom nivou za MSP. pravnom obliku preduzeća. inovacijama. parkinga. većim brojem novih preduzeća.. divljih deponija. kao i strateških planova razvoja MSPP i Strategije Lokalnog razvoja koju je Opština usvojila pre dve godine. kreiraju se nove usluge po principu otvorenog inkubatora za poĉetnike. zemljište. pristupu kapitalu. konsultacijama. a objedinjuju se informacije o finansijskim uslugama. biznis plan i set informatiĉkih obuka. kao i da razvije softver za upravljanje celokupnim info deskom. Predviđeno je da kroz ove obuke prođe 250 potencijalnih novih vlasnika malih preduzeća i radnji.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

siromaštva i većom dodatom vrednošću izvezene robe i usluga i boljim trgovinskim bilansom regionalne privrede. Opština Knjaţevac: Kuća Partnerstva i Informativno promotivni centar Kuća Partnerstva omogućava prostor za rad više lokalnih organizacija i institucija.Svaka od njih dobila je prostor za kancelarije dok je zajedniĉki prostor biblioteka i sala za sastanke. Salu za sastanke mogu da koriste bez nadoknade sve institucije lokalne samouprave, i druga udruţenja gradjana, sindikati, i druge društvene organizacije sa teritorije opštine Knjaţevac. Projekat zajedniĉki realizuju Opština Knjaţevac – obezbedila prostor bez nadoknade i Udruţenje preduzetnika i Timoĉki klub koji su uz pomoć CHF renovirali i adaptirali prostor. U okviru Kuće Partnerstva radi: • Biznis savetovalište – vodi Udruţenje preduzetnika; • Projektno savetovalište – vodi Timoĉki klub; • Centar za odrţivi razvoj sela – okuplja par udruţenja poljoprivredenika; • Opštinska kancelarija za razvoj MSP – u saradnji sa Republiĉkom agencijom za MSP; • Kancelarija Regionalne agencije za MSP. Tako na primer usluge projektnog savetovališta su pruţanje informacija o konkursima za projekte, pomoć u pripremi predloga projekata, u pronalaţenju partnera za projekte u zemlji i inostranstvu, o potencijalnim donatorima, korišćenje struĉne biblioteke. Korisnici Projektnog savetovališta su opština, sve njene ustanove, institucije i javna preduzeća, druge institucije koje se finansiraju iz opštinskog budţeta i nevladine organizacije koje rade na teritoriji opštine. Radom rukovodi Timoĉki klub, a usluge se pruţaju bez nadoknade . Promotivno informativni centar Centar vrši objedinjavаnje sveobuhvatne ponude Knjaţevca kroz multimedijalnu prezеntaciju turistiĉke, kulturne, promоtivne i poslоvne ponude opštine. Realizujе sledеćе programe: Info, Promotivni, Turistiĉko poredovanje, Edukativni, Kulturni, Suvenir šop, Internet kafe, Galerija. Partneri su Opština Knjaţevac, CHF, Timoĉki klub, Gurgusovaĉka edukativna asocijacija GEA, opštinske organizacije i ustanove. Odrţivost je obezbeđena kroz prihode iz prodaje suvenira i slika u suvenir šopu, iznajmljivanje kafea, komercijalnog rentiranja prostora, prihoda od interneta; uskoro kreće i prodaja suvenira on-line. U Knjaţevcu je u toku formiranje Lokalne Agencije za Razvoj.14 Opština Surdulica i AIC Opština Surdulica je kao partner na Projektu RSEDP sufinansirala 4.944 eura (10% vrednosti) Uspostavljanje Agro-informativnog centra Surdulica i odrţivost AICS po završetku Projekta kao podršku razvoju poljoprivrede.

14

Izvor informacija: intervju -Vladan Jeremić, RARIS, Regionalna Agencija za razvoj istoĉne Srbije

Strana 27 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Biznis obuke , konsultantske usluge, praćenje
Finansiranje obuka, konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta su u periodu 20052006. vršile su sledeće opštine: Preševo, Vranje, Ljubovija, Vršac, Loznica, Luĉani, Novi Beograd, Savski venac, Krupanj, Kruševac, Srbobran, Pirot,Crveni Krst-Niš, Bela Crkva, Boljevac, Zvezdara, Baĉki Petrovac, Sombor, Niš, Bujanovac, Smederevska Palanka, Ĉajetina, Nova Varoš, Paraćin, Surdulica, Ĉaĉak, Svilajnac, Negotin, Panĉevo, Mladenovac, Beĉej, a Beograd planira finansiranje i biznis obuka u 2007. godini.15 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka
Opštinsko finansiranje obuke za preduzetnike i MSP

34 33 32 31 30 29
32 opštine planira ukupno anketirane 102 opštine 34 opštine sprovodi

Prema podacima iz ankete opština vidljivo je da u narednom periodu još sledeće opštine planiraju podsticaje razvoju MSP i start up kroz finansiranje obuka i konsaltinga za ovu ciljnu grupu. Te opštine su: Bela Palanka, Obrenovac, Ĉoka, Šid, Novi Beograd, Ţitorađa, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Senta, Opovo, Kladovo, Crveni Krst-Niš, Prijepolje, Kanjiţa, Bela Crkva, Raĉa, Zvezdara, Ţagubica, Mladenovac, Ţitište, Baĉki Petrovac, Plandište, Beoĉin, Poţarevac, Aleksandrovac, Arilje, Ćićevac, Ćuprija, Ivanjica, Paraćin, Pećinci, Negotin, Raška, Panĉevo.

Finansiranje savetovanja poljoprivrednika
Tokom 2005. i 2006. godine savete poljoprivrednicima finansirale su sledeće opštine: Dimitrovgrad, Novi Beĉej, Palilula- Niš, Majdanpek, Bojnik, Preševo, Vranje, Bela Palanka, Obrenovac, Ljubovija, Baĉ, Vršac, Šid, Loznica, Luĉani, Aleksinac, Krupanj, Mali Zvornik, Malo Crniće, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Raţanj, Srbobran, Ljig, Petrovac, Inđija, Senta, Opovo, Ţitište, Ţagubica, Golubac, Kladovo, Pirot, Kanjiţa, Bela Crkva, Kovin, Smederevo, Poţega, Boljevac, Raĉa, Sombor, Niš, Arilje, Bajina Bašta, Kraljevo, Smederevska Palanka, Plandište, Merošina, Aleksandrovac, Apatin, Baĉka Palanka, Ĉajetina, Ćićevac, Ćuprija,
15

U okviru tendera za projekte koji je raspisao Savet za zapošljavanje Beograda u proleće 2007 i koji je u fazi izvođenja planirano je da se 50 miliona dinara potroši za namene koje velikim delom spadaju u ovu kategoriju.

Strana 28 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Ivanjica, Medveđa, Nova Varoš, Odţaci, Raška, Valjevo, Zrenjanin, Paraćin, Šabac, Surdulica, Topola, Ĉaĉak, Svilajnac, Zajeĉar, Negotin, Panĉevo, Velika Plana, Sremski Karlovci, Beoĉin, Poţarevac, Priboj, Bojnik, Mladenovac, Alibunar (savete za registraciju gazdinstava, unos podataka za plasmane) i Beograd (saveti oko korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a povereni su određeni poslovi iz nadleţnosti Republike). Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika
Opštine koje finansiraju savete za poljoprivrednike

34 33 32 31 30 29

80 opština sprovodi

26 opština planira ukupno anketirane 102 opštine

Strana 29 od 97

visoke kamatne stope na domaćem trţištu posledica su. Lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. odnosno administrativne kapacitete a za upravljanje ovakvim stimulacijama. Zato davanje finansijske podrške lokalnim MSPP i poljoprivrednicima. asocijacijama preduzetnika i eventualno zajedniĉka (regionalna) akcija sa drugim opštinama. tehnologiji rada finansijskih institucija i tome sliĉno. su prvenstveno nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. Finansijski podsticaji Koncept finansijskih stimulacija Jedna grupa aktivnosti koja pripada grupi nefinansijskih usluga. takvi MSPP ne poseduju znaĉajniju imovinu koja bi im mogla posluţiti kao obezbeđenje niti imaju duţu istoriju sopstvenog poslovanja iz koje bi se mogao uoĉiti kvalitet menadţmenta. Ono što je prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji) i zemalja u tranziciji dovelo do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou jeste davanje garancija i lokalni garantni fondovi. legalnosti. bankama. ali je povezana sa finansiranjem. Ĉetvrto. kooperacija sa drugim akterima: npr. ukoliko se već ide putem finansijske podrške. Zbog toga svakako treba imati u vidu znatan rizik po kapital uloţen od strane lokalne zajednice. budući da je jedan od najteţih koraka za preduzetnike iz malih preduzeća ostvarenje pristupa na formalno finansijsko trţište. visoka trţišna kamatna stopa. To je stvaranje garancijskog fonda i davanje garancija za vraćanje kredita. I ovde se MSPP mogu pomoći savetom i edukacijom o finansijskom planiranju. niti dovoljno poznaju tehnike poslovanja finansijskih institucija. teškoće sa kolateral. Ova mera moţe da dovede do poboljšanja dostupnosti zajmovnog kapitala poslovnim poduhvatima MSPP na podruĉju opštine. u najvećoj meri. odnosno lokalnih poreskih obveznika u smislu gubitka supstance (nepotpunog vraćanja sredstava). visokog rizika plasmana. Jer. je pruţanje saveta koji se odnose na finansiranje. Razlozi zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. ili još neke mehanizme. Naime.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Otvara se pitanje po kojim kriterijumima će se dodeljivati sredstva pod povlašćenim uslovima. Verovatno je najbolja strategija. Jedna opasnost potiĉe iz nepotizma. odnosno Strana 30 od 97 . povlašćeno finansiranje i arbitrarne odluke drţavnih sluţbenika u pogledu takvog finansiranja otvaraju prostor za korupciju – svakako da se preduzetnicima isplati da podmićivanjem drţavnih sluţbenika dobiju finansijska sredstva pod povlašćenim uslovima. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. bilo kroz garancije bankama ili drugim finansijerima od strane lokalne zajednice. neadekvatna roĉnost kredita. koji se lako pojavljuje na lokalnom (mada ne samo tom) nivou. garancijama. kao i subvencionisanje kamata na kredite pod uslovima povoljnijim od trţišnih znaĉi stvaranje povoljnijeg finansijskog ambijenta za osnivanje i razvoj preduzetništva na lokalnom nivou. što problem vraća na neodgovarajuću selekciju poslovnih poduhvata koji će se finansirati. bez obzira da li se radi o zajmovima. idealno uz pomoć Republike. bilo kroz ponudu kredita. transparentnosti i efikasnosti takvih mehanizama. odnosno koji su rizici i slabosti? Tu se postavljaju pitanja kompetentnosti. Šta je druga strana. grantovima ili ulaganjima u sopstveni kapital preduzeća.

Lokalne zajednice mogu da odigraju pozitivnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga za nova preduzeća na svojoj teritoriji. Saradnja opština bi se mogla uspostaviti sem sa bankama i sa Republiĉkim Fondom za razvoj. Što je najvaţnije. Znaĉi. praktiĉno. Lokalne zajednice mogu takođe da ocene potrebe lokalnih preduzetnika za poĉetnim kreditima i da lobiraju i ohrabruju institucije koje se bave mikro kreditima u pravcu zadovoljenja tih potreba. Posebnog udela u ovoj aktivnosti imale su pojedine strane drţave koje su otvarale kreditne linije koje su trebalo da bar donekle kompenzuju velike slabosti ondašnjeg bankarskog sistema. Novo preduzeće se osniva onda kada budući preduzetnik proceni da postoji trţišna potreba za novim proizvodom ili uslugom. a tu bankarsku garanciju (odnosno rezervisana sredstva) naplaćuju korisniku kredita. a od ukupno pozajmljenih sredstava zajmova 84% su bili kratkoroĉni). Problemi nastaju usled naĉina funkcionisanja Garancijskog fonda kome se za garancije obraćaju banke a ne krajnji klijenti. kao i kroz povezivanje mikro kreditnih institucija i MSPP. iskustvo italijanskih opština. poljoprivrede i ruralni razvoj rizika da duţnik neće vratiti glavnicu. konsolidovana kamatna stopa mnogo viša. Potrebno je da se lokalne zajednice. ali ĉesto preduzetnik ne raspolaţe kapitalom dovoljnim za pokretanje posla. budući da komercijalne banke same odluĉuju o tome kome će dodeliti bankarsku garanciju. a moţe doći i do partnerstva javnog i privatnog sektora na ovom planu. omogućava. kao što su neke banke i Fond za razvoji . potrebna sredstva za zapoĉinjanje posla obiĉno su skromna i njihovo obezbeđenje ne bi moralo da bude problem za finansijske i srodne institucije. postoji potreba i postoji trţište. sredstva iz Fonda dodeljuju po trţišnim uslovima. tako da i je konaĉna. U Srbiji se mikro kreditima obiĉno bave specijalizovane institucije. što je i poţeljno. osnivaju sopstvene garancijske fondove. pošto je broj i obim kreditnih linija nedovoljan i privatni preduzetnici i dalje znatan deo ulaganja vrše iz sopstvenih sredstava (MSP su 2006. što nije dobro za brzinu ekonomskog razvoja i razvoja preduzetniĉke aktivnosti. godine imala 82% finansiranja iz unutrašnjih izvora. u kojima svoje osnivaĉke uloge obavezno imaju i opštine na ĉijoj teritoriji se formiraju.. Slika ni sada nije jako dobra. One same mogu da pomognu iz budţeta. kao i nekoliko mikrofinansijskih NVO koje su izuzetno dobile pravo ugovorom drţave i UNHCR vezano za probleme izbegliĉke populacije da se time bave.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Bilo bi korisno izuĉiti sistem "konfidi" kolektivnih garancija. izuzetno do 80%. Strana 31 od 97 . Podsticaji opština MSPP mogući su kroz obezbeđivanje poĉetnih finansija osnivanjem mikrokreditnih šema. Davanje garancije da će duţnik vratiti glavnicu (što je povezano sa rezervisanjem. odnosno lokalne vlasti izbore za promenu ovog rešenja i ukidanje svojevrsnog monopola koji sada postoji. Time se. Prema postojećim zakonskim rešenjima. Time bi se otvorile mogućnosti da lokalne zajednice. postoji preduzetnik. pri ĉemu se moţe povezati više lokalnih zajednica. odnosno deponovanjem odgovarajućih sredstava). takve garancije daje iskljuĉivo republiĉki Garancijski fond i to u iznosu najĉešće do 50% glavnice. Naime Fond daje kredite samo onim korisnicima koji uspeju da obezbede bankarsku garanciju ili hipoteku za celokupan iznos glavnice. odnosno plasiranih sredstava. umanjuje taj rizik. odnosno pospešuje davanje kredita i obara kamatnu stopu. Ukoliko bi uslovi iz opštinskih garancijskih fondova bili povoljniji od bankarskih ukupna cena (troškovi) bi bila manja.

te svaka beneficija od strane opština znaĉi unapređenje ukupnog ambijenta za zapoĉinjanje i razvoj biznisa. Sa druge strane. odluĉuje o stopama. • podsticaj većem radu i preduzetništvu . traţi od lokalne samouprave da se istovremeno bavi preduzetniĉkim inovacijama u svom lokalnom budţetu. Iz ovih razloga uvođenje politike smanjenja poreza.jer i druge lokalne zajednice smanjuju poreze kako bi privukle kapital i investitore. Pet klasiĉnih argumenata se moţe navesti u prilog tvrdnji da je smanjenje poreza (i povećanje poreskih podsticaja) dobra politika: • smanjenje poreskog opterećenja ublaţava poresku presiju i vodi povećanju profita firmi. onda je i pojedincima i firmama bolje i spremni su da rade više pošto im od jednog dinara (bruto) zarade ostaje više. Iako su na lokalnom nivou lokalni porezi obiĉno niski. pa da vaţe samo za jednog obveznika. pošto su svi u nadleţnosti Republike: ona ih uvodi. i postoji ĉvršća veza između lokalnih prihoda i lokalnih javnih usluga.kako poreska politika predstavlja jedan od faktora poslovne klime. kod lokalnih zajednica ta je veza daleko jaĉa. to je i njeno unapređenje poţeljno. a time i investicija i zaposlenosti. Obiĉno su vezani za tek poneku karakteristiku poreskih obveznika i zato su znatno pogodniji za selektivne politike nego same poreske stope. • povećanje tražnje . • poreska konkurencija . veći dohoci i pojedinaca i firmi posle oporezivanja poslediĉno vode povećanju traţnje i stimulišu ekonomsku aktivnost. oni su znaĉajni za lokalna MSPP u ukupnim zahvatanjima. ĉak. kada se smanje porezi. pa time ne mogu ni odluĉiti o smanjenju poreza ili povećanju olakšica. Na drţavnom nivou veza između javnih prihoda i javnih rashoda nije jako ĉvrsta. ali one nemaju nikakav uticaj na elemente oporezivanja. U Srbiji praktiĉno ne postoje lokalni porezi. kao instrument uticaja na lokacione i druge poslovne odluke menadţera MSPP. pa ih i naplaćuje preko republiĉke Poreske uprave. osnovicama i oslobođenjima i olakšicama. neminovno dovodi u pitanje nivo lokalnih javnih usluga (od školstva i zdravstva. razliĉite opcije. mogu biti i vrlo specifikovani. Strana 32 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. a kroz zaduţivanje kod emisione ustanove ili na trţištu novca. poljoprivrede i ruralni razvoj Porezi i poreske stimulacije: Lokalne vlasti imaju. a radi povećanja zaposlenosti. pošto drţava moţe relativno lako da poveća rashode bez povećanja prihoda.jer. obiĉno se misli da firme migriraju ka nekim drugim podruĉjima kako bi smanjile troškove. pošto to donosi uvećani profit za vlasnike. Dok su porezi opšti po svom karakteru. Poreski podsticaji. među kojima se oni poreski smatraju veoma vaţnim. pa smanjenje poreskih prihoda kao mera usmerena na poboljšanje privrednih prilika i privlaĉenje preduzeća. pa je nuţno da to ĉini i ona u pitanju. Prihod nekih od njih Republika je ustupila lokalnim zajednicama. dotle su poreski podsticaji daleko uţi po svojoj usmerenosti. Budući da su porezi uvek vaţna stavka u poslovanju preduzeća. koja će imati posebno uoĉljive pozitivne posledice na lokalnu privredu i njene odluke u korist lokalne zajednice. dohotka i poreskih prihoda.jer. Naime. Jednostavno. izgleda bar na prvi pogled da nema sumnje u ispravnost navedene logike i da uverenje o potrebi smanjenja poreza i povećanom davanju poreskih podsticaja i na lokalnom nivou poseduje odliĉne temelje. jer jednake stope plaćaju svi poreski obveznici. • poboljšanje poslovne klime . odnosno firmu. lokalne vlasti nemaju mogućnost da vode sopstvenu poresku politiku. Stoga se poreske olakšice povremeno koriste na lokalnom nivou kada se ţeli i kroz fiskalne beneficije podstaći neka firma da podigne pogon na teritoriji lokalne zajednice. preko kvaliteta lokalne administracije do odnošenja đubreta i vodosnabdevanja).

d.Podsticaji opština za razvoj MSPP. bespovratna sredstva za ostala ulaganja. Iako se ova naknada obiĉno definiše kao naknada za troškove koji su uĉinjeni na uređenju zemljišta. bespovratna sredstva za samozapošljavanje Grant. ipak je jasno da se tu dobrim delom radi o zahvatanju gradske rente i da opština ima prava da smanji ili potpuno ukine rentu onda kada proceni da je to dobro. e. o daţbinama koje se kod nas uglavnom zovu lokalnim komunalnim taksama. naknada za uređenje građevinskog zemljišta i. lokalne vlasti nemaju kontrolu ni nad jednim porezom. kod većine opština. Neke opštine u Srbiji već koriste takvu mogućnost. Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta je trajna po svom karakteru i za investitora moţe biti vrlo vaţno ili. ĉak. poreskim kreditima. podsticajima. odnosno sa eventualnim dogovorom sa investitorima. Najvaţnije među njima su naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Radi se. Tek po eventualnom prenošenju nadleţnosti za porez na imovinu sa Republike na lokalne vlasti pojaviće se mogućnost da one daju poreske olakšice iz razvojnih razloga.1. presudno kada dobije popust ili eventualno oprost cele naknade. garantni fond Subvencije kamata na kredite Grant.  Kreditna šema za poljoprivredu Kreditna šema za MSP. c. pa samim tim ni nad olakšicama.1. navesti koja Olakšice u lokalnim zahvatanjima takse Strana 33 od 97 . f. Vrsta finansijske podrške Opštine  Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata 2006) a. Ukoliko kod poreza i poreskih olakšica i oslobođenja lokalne zajednice nemaju prilike da utiĉu na ekonomska kretanja. kod mnogih drugih lokalnih daţbina situacija je znatno povoljnija i one mogu da utiĉu na troškove preduzeća a. g. nedostatak sredstava 2.1. naime.1 Da li Opština iz budţeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili MSP 2. Naknada za uređenje građevinskog zemljišta je ionako ugovorna obaveza i nju lokalna vlast moţe lako varirati u skladu sa potrebama.2. pa i tokom cenjkanja sa potencijalnim investitorima. oslobođenjima. kirija za poslovni prostor koji je u drţavnom vlasništvu. b. nije ocenjeno za potrebno 3. razlog 1. Ako je odgovor negativan. precizirati za koga Kreditne garancije. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji takve mogućnosti za sada ne postoje. Prezentacija podataka ankete U ovom poglavlju obuhvaćeni su odgovori na sledeća pitanja iz ankete: Finansijske stimulacije 2. nešto drugo (navesti 2. a time i na njihovo ponašanje. pošto.

Negotin 2 miliona dinara.5 miliona dinara. poljoprivrede i ruralni razvoj   h. Niš .3 miliona dinara. Kovin 3. Valjevo 1. Boljevac 1. 5 miliona dinara.5 miliona dinara.8 miliona dinara. Kragujevac oko 68 miliona dinara.3 miliona dinara.5 miliona dinara.3 miliona dinara. naknade za zemljište drugo Nešto drugo Zbirni prikaz finansijskih stimulacija Vidljivo je da su u 2006. Krupanj . . Ţagubica 2. Ĉaĉak . Inđija 2 miliona dinara. Sombor 3 miliona dinara. Loznica 18 miliona dinara.5 miliona dinara. Vlasotince 720 hiljada dinara. Obrenovac 10 miliona dinara. Tako su ukupno izdvojile sledeća sredstva za stimulacije ova dva sektora opštine: Beograd ĉak oko 120 miliona dinara.7 miliona dinara.5 miliona dinara. Svilajnac 4. Mladenovac 2 miliona dinara.1.5 miliona dinara. Panĉevo 3. Smederevska Palanka 400 hiljada dinara. Dimitrovgrad Kredit Pro Credit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima Strana 34 od 97 . Crveni Krst Niš .7 miliona dinara. Opština Opis finansijske podrške opštine 2. Uţice . Zrenjanin 5. Velika Plana 4. Kruševac .4 miliona dinara.1 miliona dinara.8.6.700 hiljada dinara. Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu Opštine koje daju budžetsku finansijsku podršku poljoprivredi i MSP MSP Poljoprivreda i MSP Poljoprivreda 24 29 6 MSP ukupno anketirane 102 opštine Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi 1.milion dinara.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Arilje 3. godini opštine izdvajale sredstva za razvoj MSP i poljoprivrede iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima.6 miliona dinara.3. Prijepolje .7 miliona dinara. Ĉajetina 7 miliona dinara.9. Aleksinac .8 miliona dinara. Ţabari 1.3.6. Baĉka Palanka 2. Mali Zvornik .

12. planirana su sredstva za razvoj poljoprivrede.Podsticaji opština za razvoj MSPP. pozajmice za registrovana polj. 14. 22. 25. 9. edukacija MSP za izradu biznis planova Uĉešće u projektu razvoja MSP i polj u 2006. 18. od 1. 13. 8. turizma i preduzetništva Davane su budţetske pozajmice za preduzetnike poĉetnike. 10. subvencije. 5. bespovratna sredstva Sredstva iz budţeta Kreditna podrška preko Fonda za razvoj opštine Postoji agrarni Fond opštine. 27. plaćanje osemenjavanja goveda u Opštini U budţetu za 2007. 26. domaćinstva Iz budţeta opštine su davani krediti. 4. 15. za formiranje potcentra RA MSPP 500 hiljada dinara Kreditiranje poljoprivrednih proizvođaĉa i MSP Plasman budţetskih sredstava za MSP i poljoprivredu preko opštinskog Fonda za razvoj Iz budţeta opštine dadi krediti za registrovanje poljoprivrednih gazdinstava Iz budţeta opštine finansirana izrada studije za otvaranje BIC-a Strana 35 od 97 . savetovanja. finansiraju se određene aktivnosti u oblasti Poljoprivrede Budţetska sredstva za poljoprivredu. 6. nabavku steonih junica Subvencije za poljoprivredu organizacija struĉnih skupova. din Subvencija dela kamate na kredite za MSP 2000 premija za poljoprivrednike Podsticaji za poljoprivredu i MSP Iz budţeta Opštine izdvojena sredstva za stimulaciju poljoprivrednika Za razvoj poljoprivrede izdvojeno je oko 3. 21. dinara. 11 . 4. 28. dinara ukupno za ove dve grupe klijenata. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. 7. 20. 19. Palilula Niš Priboj Bojnik Preševo Uţice Vranje Obrenovac Ljubovija Loznica Aleksinac Krupanj Mali Zvornik Malo Crniće 16.5 mil. 24. Vlasotince Ţabari Blace Ljig Inđija Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Kovin Smederevo Boljevac Opštinski grant iz budţeta za razvoj koţarstva i prezentaciju MSP na sajmovima Sredstva iz budţeta. 23. 17. veštaĉko osemenjavanje krava (3500 puta). od ĉega 300 hiljada za rad potcentra RA MSPP Osnovan Fond za razvoj stoĉarstva na teritoriji Opštine Finansirana je priprema dokumentacije i struĉna pomoć MSP i poljoprivrednicima Finansirano je iz budţeta za poljoprivredu.8 mil. besplatna podela sadnica Za MSPP su davane olakšice u lokalnim taksama Budţetska sredstva za poljoprivredu.6 mil.

Sredstva budţeta u vidu depozita za razvoj MSP i industrijske zone Iz budţeta opštine se daju sredstva za subvencije kamata na kredite poljoprivrednicima Podrška projekata "Reka . Ĉaĉak Zajeĉar Negotin Raška Valjevo Panĉevo . 44. za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji Finansijska podrška seoskim MZ koje koriste kredite Fonda za razvoj i Ministarstva poljoprivrede Opština finansira razvoj poljoprivrede i MSPP kroz uĉešće u projektima koji se realizuju na njenom podruĉju Naknada štete u poljoprivredi (24 lica). 39. 13 miliona dinara. Bajna Bašta Bujanovac Kraljevo Tutin Smederevska Palanka Aleksandrovac Baĉka Palanka Opština planira finansijsku pomoć za otvaranje centra za razvoj MSP i LER Agrarni budţet i podrška radu Centra za razvoj poljoprivrede Osnovan je Fond za razvoj poljoprivrede. 34. donacije Subvencije za kredite za poljoprivredu poljoprivredi Bespovratna sredstva za podršku projektima za razvoj poljoprivrede Strana 36 od 97 40. 50. 35. besplatne savetodavne usluge registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima 2 miliona dinara sufinansiranje projekata za MSP i poljoprivredu Sredstva za razvoj poljoprivrede kroz afirmaciju udruţivanja poljoprivrednih proizvođaĉa. Topola 46. 43. 30. 49. kao i za sufinansiranje u projektima Beskamatni krediti zemljoradnicima i malim preduzećima Agrarni budţet-5 miliona dinara kao bespovratna sredstva Subvencije za kredite za poljoprivredu. 47. obuka i podrška udruţenjima preduzetnika Finansiranje nabavke opreme za udruţenja poljoprivrednika. 33. posete poljoprivrednih proizvođaĉa sajmu poljoprivrede.Podsticaji opština za razvoj MSPP.mleka": 500 hiljada dinara Finansijska podrška poljoprivrednim proizvođaĉima Zapošljavanje novih radnika. Ĉajetina Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin 45. obuka. 31. 48. poljoprivrede i ruralni razvoj 29. 42. osemenjavanje krava. 36. Zvezdara Ţagubica Sombor 32. 41.zadrugarstvo Finansira iz budţeta opštine MSP i poljoprivredu kroz dva lokalna fonda: Fond za razvoj poljoprivrede i Fond za razvoj preduzetništva 7 miliona dinara u 2006. 51. 37. tradicionalnog sajma privrede koji se godišnje odrţava u Opštini Sredstva opštinskog samodoprinosa namenjena za revitalizaciju sela opredeljena su za podršku registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za unapređenje stoĉarstva kroz poboljšanje rasnog sastava stoĉnih grla Sredstva iz budţeta za kredite MSP i poljoprivredi.

programa MSPP za nezaposl. Loznica.5 0. Sredstva za pomoć razvoju poljoprivrede. svake godine.26 0. Program podrške preduzetništvu Fond za fin.2 2% 3% 12 m 12 m 36 m 36 m Beskama 18 m 36-60 m tno Samo 25% sredstava se vraća Beskama tno Beskama tno 12 m 12 m 30 m 30 m Strana 37 od 97 . Zrenjanin Kreditiranje-udruţivanje agrarnog budţeta i sredstava za MSP sa bankom preko koje se plasiraju u okviru donetog programa 55.Podsticaji opština za razvoj MSPP.3 0. poljoprivrede i ruralni razvoj 52. Fond za razvoj poljop. Beograd Krediti za poljoprivrednike i podsticajna sredstva. budţ eta Mladenovac Kamatna stopa troškovi obraĉuna „Grace Period“ Trajanje kredita Subotica Subotica Kragujevac Kragujevac Loznica Loznica Fond za unapređ. 15 15 60 8 9 6 30 45 200 30 34 30 0. iako vrlo mali iznosi zbog malog budţeta 53. krediti za MSP Izvor: Terensko istraživanje opština. Velika Plana Sredstva iz budţeta se daju kroz lokalni Fond za unapređenje i razvoj poljoprivrede Opštine 54. Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede Finansijski podsticaji opština Kragujevac. UNDP 2007 U narednom boksu daje se detaljniji uporedni prikaz fondova u ĉetiri lokalne samouprave i izvod iz narativnog dela istraţivanja projekta USAID MEGA. grant za zapošljavanje. privatnog preduzetništva Fond za razvoj poljop.3 0.27 0. Subotica i Inđija Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi Opština Naziv fonda Ukup Broj Podrš na korisni ka suma ka kao u mil. Fond za razvoj poljop. % din opšt. Poţarevac Davanje kredita za razvoj poljoprivrede uz period otplate od 1 godine 56.

Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova Izvor: Istraživanje USAID. The Urban Institute.57 9% umanjen o do 4. Strana 38 od 97 . 2006. Finansijska podrška pre duze tnicima 30 25 20 18 U m il dinara 15 10 9 5 0 Loznica Subotica Inđija Kraguje vac 6 6 4 15 15 10 5 30 2005 2006 2007 . poljoprivrede i ruralni razvoj Inđija Subvencionisanje kamatne stope za kredite MSP 1. 2006.5% 0 60 m Izvor: Istraživanje USAID. Podrška poljoprivredi u 2006 140 119 120 U milionima dinara 100 80 60 40 20 0 15 0 Indjija 6 Loznica Subotica Kra guje va c Ukupna podrška poljoprivredi i preduzetništvu u KG 3.Podsticaji opština za razvoj MSPP. The Urban Institute.7 3 0.5mil (2%) Program HELP 5mil (3%) Regionalna agencija za Ekon. razvoj 1. 2006. The Urban Institute.5mil (1%) Promotivne aktivnosti 119mil (81%) Sredstva za poljoprivredu 20mil (13%) Regionalni garantni fond Izvor: Istraživanje USAID.

u nekim sluĉajevima. ili i MSP i preduzetnicima. ili kao novoosnovano pravno lice . Institucionalni mehanizmi: U ove ĉetiri opštine fondovi podsticaja razvoja MSP i poljoprivrede su u 2006.Fond za razvoj poljoprivrede u Subotici koji je registrovan po Zakonu o zaduţbinama.uloga gradonaĉelnika/predsednika opštine i uloga skupštine. ili je sledilo osnivanje u skladu sa ĉlanovima 44-47. uloga poslovnih banaka i postupak odabira banke. dok u Subotici imaju ograniĉenu. jaĉanje preduzetništva i mikro i malih preduzeća. registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. najĉešće kod subvencija. Krediti nisu dovoljno atraktivni  Maksimalni iznos odobrenog kredita – ĉesto arbitrarno  Nema konsultacija sa predstavnicima privatnog sektora u procesu planiranja i dizajniranja programa  Analiza troškova i dobiti (CBA) se uglavnom ne radi  Indikatori za praćenje uspešnosti programa uglavnom nisu ustanovljeni (monitoring i evaluacija)  Mehanizam kontrole i namenskog trošenja sredstava-(nedovoljno jasna i/ili efikasan)  Visok procenat naplate dospelih kredita Strana 39 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. godini bili registrovani kao: posebno pravno lice i to u Kragujevcu kroz Direkcija za robne rezerve. Upravljanje: Kod izbora ĉlanova komisije koje donose kljuĉne odluke nema jasnih kriterijuma. primer Subotica. poljoprivrede i ruralni razvoj Kome se pruţa finansijska podrška kroz lokalne fondove: ili samo preduzetnicima. posebno je nerešeno pitanje kriterijuma za izbor predstavnika privatnog sektora. Nema primene Zakona o javnim nabavkama. U Loznici i Kragujevcu banke nemaju nikakvu ulogu. nezaposlenim licima sa evidencije NSZ Šta se finansijski podrţava: nabavka osnovnih sredstava (ĉiji je oĉekivani vek trajanja duţi od 3 godine). ZBS. a treći naĉin primene fonda je bilo kroz “obiĉnu” budţetsku liniju. kao budţetski fond na primer subotiĉki Fond za finansiranje preduzetnika. program za zapošljavanje mladih i IT istraţivaĉke i razvojne inicijative. sredstva se mogu koristiti i za obezbeđenje uĉešća za kredite koje daje Republika/Pokrajina. fondacijama i fondovima u pokrajinskom Sekretarijatu za kulturu. Određeni komentari-primedbe :  Pitanje kontinuiteta – svi opštinski programi u ĉetiri analizirane opštine su nedavno ustanovljeni  Pitanje tumaĉenja zakona – Zakon o finansiranju opština  Kamata / troškovi obraĉuna kredita  Visok procenat odobrenih zahteva – LER + socijalni aspekt  Mali broj podnetih zahteva– potencijalni korisnici nedovoljno upoznati. nezaposlena lica (primer Loznica). a u Inđiji imaju veliku ulogu. Uloge uĉesnika u lokalnom odluĉivanju fonda nisu jasne .

Smederevo. Kraljevo. Obrenovac. Ljig. Kragujevac. Topola. Subvencije kamata na kredite 4. Aleksandrovac. Podrška kroz kreditne garancije. Ţabari. Prijepolje. Dimitrovgrad. Negotin. godine 29 opština i gradova (od 102 anketirane) je iz sredstava lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralnom razvoju i to: Beograd. Paraćin. Poţarevac. Pirot. Ţagubica. Bujanovac. Bajna Bašta. Strana 40 od 97 . Uţice. Olakšice opštine  Lokalne takse  Naknade za gradsko građevinsko zemljište 7. olakšice u lokalnim zahvatanjima Kreditna šema za poljoprivredu U periodu 2005 . Mladenovac. Velika Plana. i MSP subvencije kamata kreditne garancije kreditna šema za MSP grant za samozapošljavanje 4 15 26 8 13 7 grant za ostala ulaganja 40 kreditna šema za polj. Valjevo. Raška. Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 6. Surdulica. Opštinska kreditna šema za poljoprivredu 2. Grant za samozapošljavanje 5. Ćuprija. Bojnik. garantni fond 3. Crveni KrstNiš.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Malo Crniće. Panĉevo. poljoprivrede i ruralni razvoj Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP Iz pregleda rezimea terenskog istraţivanja opština mogu se izdvojiti detaljnije sledeće vrste finansijskih podsticaja razvoja poljoprivrede i stimulacije ruralnog razvoja na lokalnom nivou: 1. Nešto drugo Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike Vrste finansijskih stimulacija opština za razvoj polj.2006.

290 dinara kredita za poljoprivredu 11. Poţega Kreditna šema za poljoprivredu od 1 milion dinara 13. Raška servisiranje kredita preko Komercijalne banke 23. proizvodnje . U 2006. Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu Opštine Kreditna šema za poljoprivredu 1. Finansirani programi iz oblasti primarne polj. godini ukupno za ruralni razvoj izdvojeno 5. Mali Zvornik 7. vraćanje u dve 12.2 godine. poljoprivrede i ruralni razvoj Visina kreditne šeme za poljoprivredu iz opštinskog budţeta i/ili namena detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. Preko opštinskog Fonda za poljoprivredu u saradnji sa Aleksinac Niškom bankom 2. Nabavka sadnica borovnice u 2007. 1 g. 6 miliona .123 korisnika 24. rate 21. Kraljevo krediti . Ĉaĉak 15 miliona dinara je dato iz budţeta Opštine 22. stoĉarski kredit na 3 godine sa grejs Topola periodom od jedne godine. grejs period od 1 .to mes. 3 godine period.. 8 Pirot miliona dinara kredita 9. 4 miliona kredita za poljoprivredu 4. Poţarevac Kategorija klijenata koja koristi kredite za razvoj poljoprivrede Strana 41 od 97 . Ĉajetina 7 miliona dinara za poljoprivredna domaćinstva 19. Odţaci kredit za poljoprivredna gazdinstva 20.5 godina. Bez bankarskih sredstava . Kruševac Poljoprivrednim proizvođaĉima u oblasti stoĉarstva i ratarstva 5. Zrenjanin Kreditna šema za poljoprivredu od 5. Opovo Krediti za ĉlanove udruţenja odgajivaĉa svinja 7. Baĉka Palanka Subvencije. godini kredit u visini Ljig milion dinara 6. grejs.sredstva iz budţeta 17. Kladovo Kredit i za poljoprivredu od 1 milion dinara 8. 3% kamate. Kovin 331. kamate na odobrene bankarske kredite 18. 400. U saradnji sa Banca Intesa se odobravaju poljop. Bajna Bašta Beskamatni robni krediti 16. krediti 15. Kratkoroĉni krediti za 120 gazdinstava. Na osnovu konkursa dodeljuju se beskamatni krediti registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na period od 3 . Preko Sekretarijata za privredu i Vojvođanske banke je data Zvezdara kreditna šema za polj (odnosi se na grad Beograd) 14. Fond za razvoj poljoprivrede ima na raspolaganju 3 miliona Sombor dinara. Krupanj 700 hiljada dinara kredita za poljoprivredu 3. 000 za jednog PP Kanjiţa za opremu 10. dugoroĉni krediti za Smederevo 80 gazdinstava 12.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

podsticaj agraru Grad Kragujevac je u 2005 i 2006. Inđija je subvencionisala deo kamate na kredite za MSP. Strana 42 od 97 . podaci govore o tome da je opština Vranje u periodu 2005-2006. te opreme za preradu mesa. nazimila. u iznosu od šezdeset . U planu je odobravanje kredita radi povećanja agrarne proizvodnje u smederevskoj opštini.7 mil. Prema uvidu u rezultate terenskog ispitivanja. detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. 29 mil.000 evra sa Beograd kamatom o 4. sa rokom otplate od godinu dana i kamatom od osam odsto. Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za privredu Kreditna šema za MSP Finansijske stimulacije za razvoj MSP i preduzetništva iz opštinskog budţeta su mnogo manje nego što je to sluĉaj za poljoprivrednike. Poređenja radi u nastavku je primer jednog malog fonda (300 puta manja sredstva nego u Kragujevcu). edukacija privrednika za izradu biznis planova.20. Opštine koje su izdvajala sredstava iz budţeta kroz kreditnu šemu za MSP. 84 miliona dinara za 113 korisnika. krediti za investicije. robni Kragujevac kratkoroĉni krediti i 21 mln. grad Beograd je kreditirao MSP i preduzetnike .kreditni aranţman sa bankom »Intesa«. godine davala olakšice za MSP u vidu smanjenih lokalnih komunalnih taksi. nerasta i prasadi. izgradnju sistema navodnjavanja. Boljevac je finansirala izradu studije za otvaranje Biznis inkubacionog centra. Ukupno 58.kreditni aranţman sa Vojvođanskom bankom po kome je 2006. godine izdvojeno 220 miliona dinara za poljoprivredne kredite.5% god je uzelo 120 poljoprivrednika. što je znatno češći primer. odnosno u domašaju mogućnosti manjih opština Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za poljoprivredu Primer opštine Smederevo. Najveći deo sredstava je dodeljen registrovanim domaćinstvima za nabavku poljoprivrednih mašina i opreme. podsticaj agraru Krediti stoĉarima Opština Smederevo je preko opštinskog Fonda za razvoj poljoprivrede odobrila 650. voća i povrća. Kredite od 2 . opština Blace je finansirala organizaciju struĉnih skupova.000 dinara na godinu dana kredita za povećanje stoĉnog fonda. Zvezdara namerava da predfinansira osnivanje Centra za razvoj MSP. UNDP 2007 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi Primer grada Kragujevca. poljoprivrede i ruralni razvoj su individualni poljoprivredni proizvođaĉi 25. savetovanja. Izvor: Terensko istraživanje opština. subvencije 26. Kreditiranje individualne poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Beograda . kao i njihova visina i namena. hladnjaĉe. godine investirao ukupno 207 miliona dinara u agrarni sektor i razvoj sela.sto hiljada dinara za kupovinu rasnih priplodnih junica.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

16 17 Sluţbeni glasnik RS br. godine izdvojena za kredite MSP do 10. Tabela 5: Kreditne šeme za MSP Opštine Kreditna šema za MSP Dimitrovgrad Kredit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima na osnovu ugovorenih uslova Loznica Za MSP 6 miliona dinara Mali Zvornik Kreditna šema za MSP od 2. Pirot Preko 100 klijenata MSP je dobilo bespovratna sredstva Kanjiţa Dugoroĉno kreditiranje MSP 400. 3. Garancijski fond Republike osnovan je Zakonom o Garancijskom fondu 2003. Saveta za zapošljavanje. 12. godine. i Garancijski fond AP Vojvodine. budţetskih fondova nije dozvoljeno. 4.49 korisnika Beograd Kreditna šema za MSP.000 evra. godine. 5. Odlukom Skupštine AP Vojvodine17 iste godine osnovan je Garancijski fond Autonomne pokrajine Vojvodine. 10. a RA MSPP omogućila je preko banke 30 miliona za kreditnu šemu za MSP Baĉka Palanka Subvencije kamate na odobrene bankarske kredite MSP Zrenjanin Kreditna šema za MSP od 4.7miliona dinara .Podsticaji opština za razvoj MSPP. 9.75% god.000 din. preko banke Intesa. Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o budţetskom sistemu su omogućavali da jedinice lokalne samouprave osnivaju fondove prema svojim potrebama za delatnosti koje su od znaĉaja za lokalnu zajednicu. izmenama zakona o budţetskom sistemu iz jula 2005. 11. U Srbiji postoje dva lokalna odnosno regionalna garancijska fonda (od kojih je samo jedan u funkciji). 5 miliona dinara Zvezdara Preko sekretarijata za privredu. Međutim. Planira se izdvajanje 100 miliona dinara u 2007. a treći je u osnivanju. poljoprivrede i ruralni razvoj 1. 17/2003 Strana 43 od 97 . Saveta opštine i Banke Intesa (zapravo je reč o gradu Beogradu) Sombor Putem Pro Credit Banke je Opština dala 10 miliona din kao deponovana sredstva. 7. Lokalni (regionalni) garantni fondovi Na nivou Republike i APV postoje Garancijski fond sa sedištem u Beogradu (Republiĉki garancijski fond).000 evra. po klijentu Kovin Kreditna šema za MSP u visini od 1. 43/2004 i 61/2005 Sluţbeni list AP Vojvodine br. 2. 55/2003. 9 miliona dinara Kladovo Kreditna šema za MSP na 5 godina .16 Osnivaĉ Fonda je Republika Srbija. 8. grejs 1 god. sredstva 84 miliona dinara za 113 korisnika je 2006. osnivanje tzv. za kredite MSP do 30. 6. kamata 2.

godine osnovan je Opštinski garancijski fond. zanatstvo i usluge. Ovaj fond se koristi za pokrivanje dela kredita. kroz UNOPS. Korisnici kredita su registrovana mala i srednja preduzeća. godine.00 eura) obezbeđuje italijanska vlada.000 dolara. Novi Sad) i Regionalna agencija za ekonomski razvoj malih i srednjih preduzeća “Alma Mons”. Vojvođanska banka. što Fondu i daje regionalni karakter.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Projekte ocenjuju i banka i Agencija. poljoprivredni kombinati. delova za mašine i opremu. individualne poljoprivredne proizvođaĉe. 2 miliona od opštine Bujanovac i 1 milion od opštine Bojnik. a dodatni kapital za osnaţivanje fonda biće obezbeđen kroz donacije italijanskih banaka.00 eura). potencijalni korisnici kredita mogu da koriste savetodavnu. kooperative. i na kraju. poljoprivrede i ruralni razvoj Lokalni garancijski fond "Alma Mons" u Novom Sadu Garancijski fond je zapoĉeo sa radom novembra 2004. a garancije obezbeđuje fond. Trenutno je neaktivan zbog okonĉanja projekta u kome je nastao i odlaska predstavnika donatora. nezaposlena lica koja ţele da osnuju radnju ili preduzeće (registrovana u Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje). Krediti se odobravaju za proizvodnju. a ostale opštine iz Regiona donose odluke o pristupanju Fondu. lica sa statusom izbeglica i interno raseljena lica i lica koja koriste usluge Centra za socijalni rad u Novom Sadu. Fond je sklopio ugovor o poslovnoj saradnji sa sledećim poslovnim bankama: Agrobanka . U junu 2004. opreme. poljoprivredu. Komercijalna banka.000. Vrednost garancije koja se daje za startup ne moţe iznositi više od 10% vrednosti ukupno izdatih garancija U cilju uspešne realizacije projekta. Sa jedne strane je donator (sa sopstvenom misijom i ciljevima). do 50%. sa druge lokalna banka (sa vlastitom poslovnom politikom u pravcu ostvarivanja profita i odgovornosti prema akcionarima). preduzetnike i pripadnike ugroţenih društvenih grupa. Krediti i garancije se daju za nabavku osnovnih sredstava: mašina. pravnu i tehniĉku pomoć koju će pruţiti sluţbenici Regionalnog Garancijskog Fonda i banke. Strana 44 od 97 . Opšti cilj projekta Garancijskog fonda je da se unaprede odnosno stvore uslovi za bolji pristup kreditima za mala i srednja preduzeća. Skupština opštine donosi odluku da promeni naziv fonda u Regionalni garancijski fonda za Jablaniĉki okrug. vlasnike novih radnji i preduzeća (koji posluju kraće od 12 meseci). Garancijski fond u agenciji "Alma Mons" u Novom Sadu je u suštini ugovorni odnos u kome se ostvaruje saradnje između razliĉitih partnera. poslovna banka (Continental banka. Korisnici kredita mogu biti preduzetnici poĉetnici i postojeća preduzeća bilo kakve vlasniĉke strukture koji nameravaju da ulaţu na podruĉju Jablaniĉkog i Pĉinjskog okruga. 30 miliona dinara od opštine Leskovac. Jubanka. Osnovan je Ugovorom koji su zakljuĉili donator (UNOPS u ime UNDP). Poĉetni kapital za osnivanje fonda (oko 450. Regionalni Garancijski fond za juţnu Srbiju Odlukom Skupštine opštine Leskovac u oktobru 2003. Partner u realizaciji ovog projekta je UNDP koji sprovodi program za oporavak i napredak opština na jugu Srbije. druga zemljoradniĉka udruţenja i radnje. koje dodeljuje poslovna banka. Fond garantuje svojim sredstvima i uĉestvuje u odobravanju zajedno sa bankom. razvojne agencije (sa posebnom ulogom tehniĉke podrške i prema donatoru i prema potencijalnim klijentima Garancijskog fonda). Koncept poslovanja garancijskog fonda ukazuje na kompleksnost primene ovakvih šema uz neophodnost saradnje između razliĉitih partnera. Poĉetni kapital fonda je od UNDP u iznosu od 250. alata. Sredstva za kreditiranje obezbeđuje banka iz sopstvenih sredstava (oko 900. U svom poslovanju fond podrţava mala i srednja preduzeća i preduzetnike. zadruge.000..

turizam . za nabavku stonih junica 3 Mali Zvornik Kamate na god.sadnice 8 Prijepolje 12 projekata je finansirala Opština za samozapošljavanje 9 Paraćin Milion dinara 10 Ĉaĉak 4 miliona dinara. poljoprivrede i ruralni razvoj Garancije se ne odobravaju za finansiranje dugova.3000 grla godišnje 2 Aleksinac Primenjena 2004. udruţenja (12 ĉlanova) oprema. Subvencije kamata na kredite Prednost ovog oblika je što ne zahteva prethodnu kapitalizaciju u obliku nekog fonda. Garancijski Fond u osnivanju za Šumadijski i Pomoravski okrug Na inicijativu regionalne agencije za razvoj iz Kragujevca opštine ova dva okruga su u toku formiranja Garancijskog fonda Šumadijsko-pomoravskog regiona. finansiranje ekološki neprihvatljivih projekata i poslova koji nisu u sladu sa zakonom. Prema podacima iz ankete 5 opština primenjivale su ovaj oblik podsticaja. grejs period 1 god. Oĉekuje se da će se on za poĉetak registrovati po modelu Konzorcijuma ĉiji bi vodeći ĉlan bila ova Agencija. preduzetništvo 4 Aleksinac Na osnovu konkretnih projekata za registrovanje udruţenja poljoprivrednika 5 Kladovo Premije za poljoprivredu 6 Pirot 1. Niš Kroz projekat unapređivanja koţarstva registr. Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite Opština Namena subvencija 1 Vranje Za veštaĉko osemenjavanje krava . otplata 36 meseci Grant za samozapošljavanje Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje Opštine Grant za samozapošljavanje 2006. mehanizacija i rasna grla koza 4 miliona dinara -34 ĉlana 2 Preševo Za mali biznis 3 Ljubovija Poljoprivreda. rasnu stoku. muzilice. nivou 2-4% 4 Inđija Realizovale 3 firme 5 Kraljevo Beskamatni kredit. 2 miliona dinara 7 Crveni Krst-Niš Poljoprivrednicima za zasade. za razvoj MSP preko NSZ kroz Strana 45 od 97 . 1 Palilula. zakup u kupovinu zemlje.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

Olakšice u lokalnim daţbinama Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama Opštine Takse Nak. dinara iz budţeta opštine za podršku samozapošljavanja lica sa evidencije nezaposlenih (10 lica je ostvarilo finansijsku podršku Napomena: Vranje. otvaranje novih radnih mesta.Podsticaji opština za razvoj MSPP. podrţavanje stvaranja većeg broja novih MSP. Izgleda da neke od kategorija u pitanjima nisu bile dovoljno jasne onima koji su popunjavali ankete. 18 Strana 46 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj 11 Negotin 12 13 Panĉevo Beograd subvencionisanje samozapošljavanja / subvencije od 100300. 5 miliona dinara podrške Udruţenju zanatlija i ostalih preduzetnika Panĉeva (data podrška za 2 projekta).800.000 dinara7 Bespovratna sredstva dodeljivana su u toku 2006. dok je Crveni Krst –Niš moţda trebalo da stavi svoj odgovor u rubrici finansiranje obuka. centre za podršku i sliĉne neprofitne poduhvate. Projekti za podsticanje zapošljavanja na teritoriji grada planirani za 2007. 1. obuku i usavršavanje građana 7 Panĉevo 2 mil. vrednost 50 mil dinara za nezaposlena lica. Panĉevo a moţda i Pirot su trebali da svrstaju ovo pod prethodnom rubrikom jer je reĉ direktno o grantu za nova radna mesta. rasta. 1 Majdanpek X X 2 Priboj X za prvu godinu postojanja firme U anketi grad je svrstao ovde ovaj grant Fond.000 dinara 4 Crveni Krst-Niš Opština daje sredstva za prekvalifikaciju . Međutim u istraţivanju pomenut je pod rubrikom ostala nefinansijska podrška. pošto on u principu nije namenjen direktno firmama za radna mesta već za indirektnu podršku kroz obuke. efikasnosti i konkurentnosti postojećih MSP18 Grant za ostala ulaganja Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja Opštine Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 1 Vranje 100 korisnika po 1200 eura u opremi 3 Pirot za ovu namenu Opština izdvojila u 2006. godine za kupovinu opreme za razvoj poljoprivrede u ukupnom iznosu od 642 hiljada dinara 1.za drugo Opis zemlj.

godini poslovanja bez naplate. poljoprivrede i ruralni razvoj 3 4 Preševo Uţice X X X Za ulaganje u industrijsku zonu investitori su oslobođeni naknade za komunalno opremanje X 5 6 7 8 9 10 Vranje Obrenovac Ĉoka Loznica Luĉani Kruševac X X X X X Zakup zemljišta u industrijskoj zoni Olakšice za preduzetnike za prvih godinu dana u vrednosti od 50% ukupnog iznosa takse na firmu 11 12 13 14 Golubac Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Sombor Bujanovac Smederevska Palanka Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Ivanjica Topola Valjevo X X X X X X Finansiranje sportskih i kulturnih manifestacija (verovatno pogrešno svrstano) U toku je izrada sistema olakšica Smanjene tarife za isticanja firme MSP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. sa malim poslovnim prostorom 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 X X X X X X X X X X X X X X 0 Oslobađanje firmarine MSP u prvoj godini rada Komunalne takse za preduzetnike u 1. Prostora uređivanje izloţbe stoĉara opština oslobodila 600 hiljada taksu na prostor Strana 47 od 97 27 28 Panĉevo Velika Plana . Stari zanati oslobođeni svih lokalnih daţbina X X Smanjenje naknada za korišćenje i sajamskog izloţbenog polj.

a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja. 40% od ukupnog iznosa naknade Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja Kao glavni razlog naveden od strane opština koje nisu finansijski podsticale razvoj lokalnih MSP i poljoprivrednih gazdinstava iz budţeta.Republika vraća lokalnoj samoupravi. ovlašćenja opštine Strana 48 od 97 . prvenstveno je nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške Razlozi za nes provođenje finans ijs ke podrške opš tine za polj.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj 29 30 Poţarevac Beograd X Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta . ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja. i MSP 100% 80% 60% 40% 20% 0% nedostatak sredstava pravne prepreke f in.

Opštine mogu u okviru svojih ingerencija da pospeše razvoj ove vrste infrastrukture. ţeleznice. pa se povećavaju i podsticaji za doseljavanje na to podruĉje. odnosno predstavlja integralni deo tog razvoja na dva naĉina. Prvi je direktan . U gradovima Srbiji postoje dve vrste infrastrukture. odnosno kakvo mesto ima u strategiji razvoja preduzetništva i lokalnog ekonomskog razvoja? Postoji nekoliko naĉina na koji lokalne vlasti mogu da utiĉu na razvoj i ove vrste infrastrukture na sopstvenom podruĉju i dalje na razvoj MSPP po tom osnovu: 1. fiziĉka infrastruktura. Opštine mogu da stupe u direktan kontakt i pregovore sa javnim preduzećima koja gazduju ovom infrastrukturom i pruţaju ove infrastrukturne usluge i da sa njima nađu rešenja u pogledu brţeg razvoja te infrastrukture koja bi bila zadovoljavajuća za obe strane. snabdevanje elektriĉnom energijom. što predstavlja dodatni razlog investitorima da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju takve lokalne zajednice. budući da ona ĉini jedan od kljuĉnih elemenata poslovne klime u svakoj lokalnoj zajednici. kao i saobraćajna infrastruktura. nacionalna i regionalna mreţa puteva. izuzetno je bitna za lokalni ekonomski razvoj i razvoj MSPP. nalaze infrastrukturni objekti ovih delatnosti.tako što navedena unapređenja infrastrukture poboljšavaju kvalitet ţivota stanovnika lokalne zajednice. Biznis inkubatori i industrijske zone Znaĉaj lokalne biznis infrastrukture Lokalna infrastruktura – osnovna. snabdevanje gasom visokog pritiska. Znaĉaj osnovne infrastrukture je toliko veliki da se ponekad smatra da određeni nivo infrastrukture predstavlja preduslov bilo kakvog lokalnog ekonomskog razvoja. odnosno urbanistiĉkih i građevinskih dozvola za infrastrukturne i poslovne objekte koji se nalaze na njihovom podruĉju.tako što poboljšanje stanja infrastrukture. kao i aerodromi i luke koji opsluţuju podruĉje lokalne zajednice. poljoprivrede i ruralni razvoj 4. infrastrukturne delatnosti. Strana 49 od 97 . odnosno grada. Drugi naĉin je indirektan .Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno poboljšanje snabdevanja infrastrukturnim uslugama predstavlja pogodnost zbog koje se investitori odluĉuju da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju te lokalne zajednice. povećava obim i kvalitet ponude radne snage. oni predstavljaju iskljuĉivo lokalni segment određenog nacionalnog infrastrukturnog sistema. 2. utiĉe na razvoj MSPP. U infrastrukturu koja je deo nekog od nacionalnih sistema i nad kojom lokalne vlasti nemaju praktiĉno nikakvu ingerenciju spadaju telekomunikacije. Ukoliko se na teritoriji opštine. na primer. postavlja se pitanje da li uopšte postoji mogućnost uticaja na ovu vrstu infrastrukture. odnosno ponuda infrastrukturnih usluga te vrste. Stanje ove infrastrukture. Budući da lokalne vlasti nemaju nikakvu ingerenciju nad ovom vrstom infrastrukture. pravovremenim davanjem urbanistiĉkih uslova.

i delatnosti koje u njih spadaju za savremen razvoj MSPP su posebno vaţne:  proizvodnja i distribucija vode (vodovod)  odvođenje i preĉišćavanje otpadnih voda (kanalizacija)  proizvodnja i distribucija toplotne energije (daljinsko grejanje)  distribucija i snabdevanje gasom (lokalna gasovodna mreţa niskog pritiska)  odrţavanje ĉistoće javnih površina  odnošenje smeća  trajno odlaganje (deponovanje) smeća  javni gradski i prigradski saobraćaj  odrţavanje ulica. dobre saobraćajne veze. odnosno povećala ponuda tih usluga. daljinsko grejanje i distribucija gasa. Naime. posebno je vaţno unaprediti upravljanje gradskim građevinskim zemljištem. parkova i drvoreda  javna parkirališta (parkirališta sa slobodnim pristupom)  odrţavanje mostova i reĉnih korita u naseljenim mestima Iako se lokalni infrastrukturni sistemi. jedna od najznaĉajnijih podela jeste na one komunalne delatnosti koje spadaju mreţne delatnosti vodosnabdevanje i kanalizacija. a koji ostalih faktora (poslovno rukovodstvo opštine. lokalne zajednice mogu da nađu raĉun da zainteresovanim investitorima ponude neke beneficije. koje su i prirodni monopoli. Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje interesa MSPP. opština Pećinci ima izuzetno dobre rezultate u svojoj industrijskoj zoni. odnosno komunalnih delatnosti. Prema vaţećem zakonu o komunalnim delatnostima. Lokalna infrastruktura. besplatnog ili jeftinog zemljišta. Te beneficije u odnosu na osnovnu infrastrukturu mogu imati oblik niţih cena komunalnih usluga. Tako opština Inđija daje praktiĉno besplatno građevinsko zemljište onima koji investiraju u izgradnju pogona na njenoj teritoriji. Strana 50 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. druge vrline opštine). ĉiji sastavni deo treba da ĉini strategija razvoja MSPP. Da bi stimulacije u oblasti osnovne infrastrukture bile operativne za MSPP. Ideja sa podsticajima za MSPP. domaćih i inostranih savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. odnosno na osnovu mnogih kriterijuma. Rezultati su odliĉni. zajedno sa drugim lokalnim zajednicama. odnosno građevinsko zemljište je najvredniji i najznaĉajniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Opština moţe da. trotoara i drugih javnih površina  odrţavanje javnog zelenila. je posebno interesantna za podsticaje razvoja MSPP. blizina glavnog i velikih gradova. Gradsko-opštinsko. odnosno komunalne delatnosti. kao mamcem za potencijalne investitore javila se i u Srbiji. mada je pitanje koliki je tu udeo besplatnog zemljišta. Bilo koja nova investicija je vezana za gradsko zemljište. izvrši pritisak na zakonodavnu vlast kako bi se uvela regulatorna rešenja koja bi pospešila razvoj ovih infrastrukturnih delatnosti. kao i opština Titel. mogu grupisati ili razvrstati na mnogo razliĉitih naĉina. u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. prema vaţećim zakonskim rešenjima u Srbiji. pre svega u oblasti komunalnih infrastrukturnih sistema. koje su. jeftinih uređenih lokacija. kao i javni šinski i trolejbuski saobraćaj.

onemogućen je njegov promet i nema trţišta gradskog zemljišta. zagađenje ĉvrstim. nemaju velike infrastrukturne zahteve i kompatibilne su sa stanovanjem. dobro podnose visoke gustine izgrađenosti (nije im potreban veliki slobodan prostor). kao i program njegovog davanja u zakup uređuju lokalne vlasti. ove delatnosti su locirane u centru grada. tj. radnjama opšteg tipa (trgovina na malo) i ugostiteljskim objektima i tome sliĉno. koje se dodeljuje na praktiĉno trajno. Reforma tog sistema treba da se zasniva na privatizaciji gradskog zemljišta (ukljuĉujući i denacionalizaciju. Jednu grupu ĉine tercijarne (komercijalne) delatnosti.Podsticaji opština za razvoj MSPP. već administrativno određene naknade. Međutim. U Srbiji je gradsko zemljište još uvek iskljuĉivo u javnom vlasništvu. Zakon o planiranju i izgradnji uvodi novu kategoriju javnog građevinskog zemljišta kojom (neuspešno) pokušava da izbegne ustavno ograniĉenje svojinskog reĉima gradskog zemljišta. odnosno. pa stoga lokalne vlasti vrše administrativnu raspodelu gradskog zemljišta kao resursa. poljoprivrede i ruralni razvoj Gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi dobru alokaciju tog zemljišta ekonomski efikasnim korisnicima. mada to trţište postoji implicitno (kao integralni deo trţišta nekretnina). dobro gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi i efikasnu urbanu rekonstrukciju. odnosno restituciju). Naĉelno posmatrano. pored stanovanja. smeđe lokacije). one koje proizvode usluge. i U ovoj oblasti vlada (namerno izazvana) terminološka zbrka. ne postoji trţište neizgrađenog gradskog zemljišta. dugogodišnje korišćenje. ali ne postoji slobodan promet. promet nekretnina neminovno obuhvata i promet svojinskih prava nad zemljištem na kome su podignute te nekretnine. odnosno ustupa. kao i njegovo brzo privođenje odgovarajućoj nameni. koja je prema tom Zakonu već trebalo da bude okonĉana (dve godine po usvajanju Zakona) nije ni zapoĉela. Ustav Srbije poznaje gradsko građevinsko zemljište. to su delatnosti koje se obavljaju u kancelarijskom prostoru. U fiziĉkom pogledu. Loši efekti postojećeg sistema su nesporni i. ukratko reĉeno. potreban je. ĉesto u specijalizovanim zonama. što podrazumeva pravovremeno i efikasno pripremanje i opremanje zemljišta. pristup teškim vozilima. koje mora biti u drţavnoj ili društvenoj svojini. Sekundarne delatnosti veoma ĉesto emituju snaţne negativne eksterne efekte (buka. Pored brze i efikasne izgradnje objekata na novim lokacijama (tzv. teĉnim ili gasovitim Strana 51 od 97 . Ove delatnosti su infrastrukturno veoma zahtevne. Pri definisanju strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba uoĉiti da. vibracije. Drugu grupu ĉine sekundarne (industrijske) delatnosti koje su locirane na obodima grada. Pri prenosu prava korišćenja ne plaća se trţišna cena (zakupnina). Zbog toga je potrebno temeljito reformisati sistem korišćenja gradskog zemljišta. Dugo vremena zakonska rešenja u Srbiji su poznavala kategoriju gradskog-građevinskog zemljišta (koja odgovara kategoriji gradskog zemljišta u ovom tekstu) i građevinsko zemljište koje se svodilo na nepoljoprivredno zemljište koje nije gradskograđevinsko. Statusna transformacija zemljišta. Naime. postoje dve osnovne grupe delatnosti. na primer. Sve bitne detalje naĉina na koji se gradsko zemljište dodeljuje. zelene lokacije). Naime. odnosno ţeleznici – dovoze se kabaste sirovine. odnosno promenu namene površine i intenzitet izgrađenosti putem zamene nasleđenog građevinskog objekta novim (tzv. bez obzira na umešnost lokalnih vlasti. odnosno namene površina u gradovima. uspostavljanje ĉvrste zaštite privatnih svojinskih prava nad zemljištem (veoma ograniĉene mogućnosti eksproprijacije) i uvođenje njegovog trţišta. odvoze ponekad još kabastiji proizvodi. svode se na njegovu neefikasnost i netransparentnost – gazdovanje gradskim zemljištem ne daje dobre rezultate.

telekomunikacije. moţe da pospeši realizaciju programa industrijskih parkova. odnosno da zone budu tako specijalizovane da se uvećaju pozitivni. predstavljaju samo jedan od specijalnih sluĉajeva stvaranja specijalizovanih poslovnih zona u kojima će grupisanje novih poslovnih objekata. obaraju vrednost ambijenta u kome se nalaze. ali u određenim situacijama. odnosno magistralnih puteva i pruga. Dilema. naroĉito ukoliko postoji veći broj parcela. Pripremanje i opremanje zemljišta. tako da. opremljene su osnovnom komunalnom infrastrukturom dovoljnog kapaciteta (vodosnabdevanje i odvođenje otpadnih voda. Prvo. znatno su pojednostavljene. naĉelno posmatrano. pod uslovom da vlasnicima plate praviĉnu naknadu. u kojoj meri postoje urbanistiĉka ograniĉenja.i u tom zonama postoji dovoljno prostora potrebnog za obavljanje industrijske delatnosti. Pri tome je bitno da namene površina budu kompatibilne. Lokalne vlasti zadrţavaju vlasništvo nad gradskim zemljištem (bar do predstojeće reforme sistema gazdovanja ovim resursom). tehnološki parkovi. elektriĉna energija. poslovne zone u oblasti tercijarnih delatnosti. gas itd. dobro infrastrukturno opremljenih zona. a druga opcija u pogledu upravljanja moţe da bude i partnerstvo javnog i privatnog sektora. poljoprivrede i ruralni razvoj otpadnim materijama itd. tako da imaju lak pristup na te saobraćajnice. međutim.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno grupisanje privrednih aktivnosti stvoriti pozitivne lokalne aglomeracione efekte i time privlaĉiti nove ulaske. prilagođenih potrebama MSPP. Konaĉno. postavlja se pitanje u kojoj meri je potrebno pripremiti i opremiti gradsko zemljište unapred. i funkcije urbanistiĉke vlasti koje im pripadaju. Odgovor na ovo pitanje zavisi od nekoliko elemenata. pripremanje i opremanje lokacije iziskuje Strana 52 od 97 . a minimizuju negativni aglomeracioni efekti.. a time pospeši i lokalni ekonomski razvoj. nisu kompatibilne sa stanovanjem. Pri realizaciji programa. odnosno projekata specijalizovanih poslovnih zona. Naime. odnosno urbanistiĉki parametri? Što više urbanistiĉkih parametara postoji.). veća je mogućnost za definisanje programa pripremanja i opremanja zemljišta. a to je osnovna delatnost u stvaranju takve zone. namenjeni granama u oblasti visokih tehnologija itd. u takvoj su veoma ublaţena urbanistiĉka ograniĉenja (dozvoljene su praktiĉno sve namene površine). Jedna opcija je da njome upravlja posebno javno preduzeće koje bi osnovala lokalna zajednica. Još jedna funkcija lokalnih vlasti u ovom pogledu moţe da bude znaĉajna ukoliko se stvaranje ovakve industrijske zone zasniva na konverziji poljoprivrednog zemljišta u gradsko. odnosno trţišnu cenu tog zemljišta pri njegovoj sadašnjoj nameni. Takve zone se nalaze blizu regionalnih. odnosno građevinsko. odnosno vlasnika. Svim ovim programima je zajedniĉko da okupljaju aktivnosti koje su kompatibilne i ĉije okupljanje generiše pozitivne aglomeracione efekte. odnosno projekti strategije lokalnog ekonomskog razvoja ili je sadrţaj stvaranje industrijskih parkova – specijalizovanih. U tom smislu postoje razliĉite vrste poslovnih zona: industrijske zone. a urbanistiĉke procedure. Takva industrijska zona treba da bude stvorena odgovarajućom odlukom lokalnih vlasti. odnosno odgovora na sledeća pitanja. postoji u pogledu upravljanja takvom zonom posle osnovanja.). Ovakav potez moţe da bude kontroverzan (naroĉito sa stanovišta obezbeđivanja sredstava za isplatu praviĉne naknade pređašnjim vlasnicima). poput dobijanja urbanistiĉke dozvole. odnosno industrijski parkovi. svakako je profitabilna delatnost i treba je prepustiti privatnom sektoru. Upravo je za drugu grupu delatnosti vezan program. postoji zakonska osnova na osnovu koje lokalne vlasti mogu da eksproprišu to zemljište. pre nego što je poznat investitor na konkretnoj lokaciji. Drugo. odnosno poslovni centri. koliki je „obrtni kapital“ kojim se raspolaţe? Naime. Ovakvi industrijski parkovi.

a sam investitor sekundarno pripremanje i opremanje zemljišta u samoj poslovnoj zoni. a sada napuštene. Odgovor na ovo pitanje je vezan i za stepen uĉešća privatnog sektora u ovakvim poduhvatima. pa i njegova odluka da investira ili ne. Nauĉno tehnološki parkovi ukljuĉuju najaktivnije uĉešće opština u izgradnji komunalne infrastrukture. daleko od poslovnog centra grada itd. Posebne programe u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba da ĉine programi. nekada upotrebljavane. agencija za transfer tehnologije i intelektualne svojine. budući da od tih odluka zavise i budući prihodi i budući troškovi tog investitora. odnosno industrijskih) objekata. pa urbanistiĉka dozvola uopšte nije ni potrebna. pri ĉemu bi lokalne vlasti. pre svega u sluĉaju napuštenih (najĉešće poslovnih. Strana 53 od 97 . studije izvodljivosti i partnerstva u njihovoj izgradnji. Unutar postojećih zakonskih rešenja. Bez obzira na konkretne odgovore na navedena pitanja. ili su ona svedena na najmanju meru. cenu zajmovnog kapitala i mogućnost davanja solidnih garancija za otplatu kredita. poljoprivrede i ruralni razvoj investicije koje se mogu povratiti tek kada se lokacija ustupi korisniku. Osnovni podsticaj za investiranje u poslovne zone. centara za ispitivanje i istraţivanje.Podsticaji opština za razvoj MSPP. treba da bude liberalni reţim urbanistiĉkog planiranja. odnosno njegove namene. odnosno nauĉno tehnološke parkove. materijala. Što su manja ograniĉenja u pogledu fiziĉkih parametara objekata. veća je sloboda investitora da sam odluĉuje o svom objektu. konsultantskih i finansijskih institucija i fondova "Ventura" kapitala. ovakve lokacije su najĉešće infrastrukturno već opremljene. posebno u oblasti novih proizvodnji. a proces izdavanja urbanistiĉke dozvole je maksimalno ubrzan. eksproprijacija postojećeg napuštenog objekta. u to angaţovanje neminovno spada dodeljivanje gradskog zemljišta investitoru. optimalna strategija realizacije ovih programa moţe se zasnivati na podeli na primarno i sekundarno opremanje zemljišta. ukoliko je potrebno. pogona. kao program. Iako su projekti urbane rekonstrukcije opterećeni troškovima rušenja zateĉenog objekta i odgovarajućeg pripremanja terena. tehnologija. i. odnosno projekat lokalnog ekonomskog razvoja unapred obezbedile primarno. odnosno projekti urbane rekonstrukcije. Ono na šta treba posebno skrenuti paţnju jesu osnivanje i razvoj MSPP u nauĉno tehnološkim parkovima koji danas u svetu predstavljaju institucionalni okvir za najbrţi razvoj MSPP. ili nedovoljno iskorišćenje. Zbog toga nije ni ĉudno što se u svetu već odavno koristi mehanizam zone pojednostavljenog planiranja (Simplified planning zone). Tim pre što se urbanom rekonstrukcijom obiĉno „aktiviraju“ atraktivne lokacije. univerziteta. tako da ovi projekti mogu da predstavljaju znaĉajnu uštedu u odnosu na „aktiviranje“ potpuno nove lokacije na obodu grada. kao i bankarskog i privatnog sektora u izgradnji laboratorija. Za efikasnost ovih podsticaja razvoju MSPP vrlo je vaţno da se prethodno uradi profilisanje ovih parkova. izrada detaljnih urbanistiĉkih planova (planovi detaljne regulacije) i izdavanje odgovarajuće urbanistiĉke dozvole. inovacija i sistema upravljanja. i poboljšanje efikasnosti alokacije gradskog zemljišta kao resursa. podruĉja grada u kome ili uopšte nema urbanistiĉkih ograniĉenja. Najveća korist od urbane rekonstrukcije je upravo u ponovnom „aktiviranju“ atraktivnih lokacija. Ponuda (primarno) već opremljenih lokacija skraćuje vreme potrebno za realizaciju investicije i pospešuje lokalni ekonomski razvoj. znanja.

Takvo planiranje. Drugim reĉima. i regulacionih planova. veoma ĉesto delovi grada u kojima treba da budu koncentrisani poslovni objekti u oblasti usluga (kancelarijski prostor i prodavnice) nemaju dovoljnu ponudu infrastrukture. Zakon predviđa postojanje opštih urbanistiĉkih planova. Oni će da „oteraju“ investitore na podruĉja drugih lokalnih zajednica. unifikovane su osnovne planerske procedure i sadrţaj planova. koju zakon propisuje. odnosno urbanistiĉkih uslova koji iz tog plana proizlaze. Sve te radionice. Bez obzira na to. efikasno organizovanje odgovorne Strana 54 od 97 . odnosno lokalne vlasti neprikosnoveno donose odluke u pogledu konkretnih planerskih rešenja koje konkretan plan sadrţi. moţe da se sprovodi na bitno razliĉite naĉine. pa samim tim efikasnije i manje efikasno. Konaĉno. koja je nasledila veliki i ekonomski neefikasan socijalistiĉki industrijski sektor. BID). odnosno industrijski objekti. odnosno urbanistiĉki uslovi koji iz tog plana proizlaze mogu da budu veoma restriktivni. Time se. što umanjuje atraktivnost tog dela grada. odnosno takvi planovi svakako da ne pogoduju lokalnom ekonomskom razvoju. u kome mnoga preduzeća ne mogu da izbegnu steĉaj. biće jako mnogo mogućnosti za građevinsku rekonstrukciju objekata koji su pre steĉaja bili u vlasništvu tih socijalistiĉkih preduzeća. obara vrednost nekretnina i umanjuje dolazak novih preduzeća. Sam plan određenog podruĉja. Javlja se veliki broj malih. odnosno mikro preduzeća koja imaju solidne poslovne programe. nasleđeni prostor se podeli na niz manjih prostora koji sluţe za otvaranje radionica mikro i malih preduzeća. Sistem urbanistiĉkog planiranja definisan je Zakonom o planiranju i izgradnji i odredbe tog Zakona se primenjuju u svim lokalnim zajednicama u Srbiji. niti mogućnosti da samostalno organizuju sve ono što im je potrebno za uspešno poslovanje.Podsticaji opština za razvoj MSPP. o ĉemu je bilo reĉi u poglavlju o „mekoj“ infrastrukturi. Naime. kroz mehanizam koji je na određeni naĉin sliĉan samodoprinosu. ali nemaju svoj poslovni prostor. Naime. poput planova generalne i detaljne regulacije. tako da se izbegava proces davanja urbanistiĉke saglasnosti. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji. moţe da bude veoma rigidan u pogledu zahteva i ograniĉenja investitoru. uvećavaju ili umanjuju troškovi investitora. a zajedniĉki mogu da koriste i neke druge poslovne usluge. onih koje usled dobro definisanih urbanistiĉkih rešenja mogu da investitorima ponude fleksibilne urbanistiĉke uslove. odnosno izdavanja urbanistiĉke i građevinske dozvola. U tom smislu. odnosno preduzeća zajedniĉki koriste infrastrukturu. svi ti objekti već imaju urbanistiĉku. poslovni korisnici određenog dela grada samostalno odluĉuju da li će plaćati namenski doprinos kome je cilj da poboljša ponudu lokalnih javnih dobara na njihovom podruĉju. fiziĉki ambijent nije odgovarajući. odnosno građevinsku dozvolu. Međutim. U tom smislu. neminovno. poput generalnog urbanistiĉkog plana. pre svega troškovi njegovog vremena. U takvim situacijama moţe da se primeni zona unapređenog poslovanja («Business Improvement District». Sama procedura izdavanja urbanistiĉkih uslova. Strategija lokalnog ekonomskog razvoja mora da raĉuna na ovakve objekte i na mogućnosti njihove ponovne upotrebe. same lokalne zajednice. mogu iskoristiti za uspostavljanje poslovnih (biznis) inkubatora. naroĉito lokalnih javnih dobara. naroĉito regulacioni plan. Jedan od najznaĉajnijih mehanizama kojima lokalne vlasti raspolaţu u pogledu podsticanja MSPP u oblasti osnovne infrastrukture jeste urbanistiĉko planiranje i njegova primena. Tada se stari poslovni.

odnosno od cena kojima se mogu pokriti svi troškovi komunalne infrastrukture. Ovim su razmotrene mogućnosti unapređenja komunalne infrastrukture u sluĉaju mreţnih komunalnih delatnosti o kojima treba da se izjasni strategija lokalnog ekonomskog razvoja. poljoprivrede i ruralni razvoj sluţbe. teško naći takav koji odgovara po strukturi i kvalitetu. odnosno za avans kod zakupa. Prvo je da se. moţe da se realizuje kao: Strana 55 od 97 . Lokalne zajednice mogu da potpomognu razvoj lokalnih firmi unapređenjem lokacija i poslovnog prostora i njihovom kvalitetnijom ponudom MSPP. odnosno odrţivost unapređenja komunalne infrastrukture zavisi od prihoda komunalnih preduzeća. dok ostali mogu da uĉestvuju u poslovima privatnog sektora na iznajmljivanju istog. Jedna od prepreka sa kojom se suoĉavaju preduzetnici kada poĉinju da rade jeste problem poslovnog prostora. Takvu podršku mogu lako da obezbede oni gradovi u Srbiji koji poseduju sopstveni poslovni prostor. odnosno pospešuje lokalni ekonomski razvoj. tako i bilo kojim drugim preduzećima osposobljenim za obavljanje komunalnih delatnosti. Drugim reĉima. i naroĉito ne u manjim gradovima u Srbiji. pa preduzetnik ne raspolaţe novcem potrebnim za zakup. Iskustvo je pokazalo da je obezbeđenje poslovnog i radnog prostora jedan od najefikasnijih metoda podrške firmama u nastanku. potrebno je voditi raĉuna i o dva veoma bitna ograniĉenja. Postoji nekoliko modela poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti. odrţivost razvoja komunalnih delatnosti. naĉelno posmatrano. ima blagotvorne efekte. ukljuĉujući i troškove kapitala. u tom sluĉaju. Problem se posebno zaoštrava onda kada kreditiranje poĉetnih koraka kroz mikro kredite ne postoji ili je nedovoljno. nudi partnerstvo javnog i privatnog sektora. Većina komunalnih delatnosti ne spada u mreţne. ali i predviđajući potrebe i unapred ga (re)struktuirati. dodeljivanje franšize. lokalna vlast je u pogodnoj poziciji da u partnerstvu sa privatnim sektorom podstakne izgradnju novih lokacija i poslovnog prostora i na taj naĉin stvori uslove za rast malih lokalnih firmi. Svakako. što je u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. bez obzira na sve mogućnosti koje. Drugo. On je ĉesto ili skup ili je. oĉigledno je da ga mogu koristiti i za razvoj lokalnih firmi. pokazala su da su relevantni sledeći modeli poveravanja posla: ugovaranje posla. industrijskih zona i poslovnih inkubatora). prilagođavajući ga potrebama. poveravaju posao kako javnim komunalnim preduzećima. Mogućnost da se kroz unapređenje fiziĉkih pretpostavki biznisa unapredi atraktivnost poslovanja u datoj sredini i potpomogne zadrţavanje postojećih. a vaţeći Zakon o komunalnim delatnostima predviđa da lokalne vlasti.Podsticaji opština za razvoj MSPP. bar u manjim sredinama. koncesija i slobodna konkurencija na trţištu. Dosadašnja svetska iskustva. razvijanje novih i dolazak stranih firmi. pri formulisanju onih delova strategije lokalnog ekonomskog razvoja koji se odnose na komunalnu infrastrukturu. naroĉito ne stranih. u doglednoj budućnosti ne moţe oĉekivati veliki priliv takvih investicija. bez obzira na sve pogodnosti koje u Srbiji mogu da postoje za privatne investitore u komunalnu infrastrukturu. Konaĉno. Budući da lokalne zajednice u Srbiji raspolaţu sa poslovnim prostorom. pre svega iskustva zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji. u velikom broju sluĉajeva u doglednoj budućnosti u Srbiji poboljšanje infrastrukture će presudno zavisiti od javnih fondova koji se mogu alocirati u ovu namenu (što će je već uoĉeno i iz Nacionalnog investicionog plana predviđa znaĉajna sredstva za izgradnju nauĉno tehnoloških parkova.

Da bi se ušlo u te poduhvate. Posebno je pogodno što je moguće koristiti taj drţavni poslovni prostor za podsticanje pojave novih ili jaĉanje postojećih lokalnih firmi obezbeđenjem prostora koji im je potreban i ĉiji zakup moţe biti obezbeđen pod povoljnim uslovima. Taj prostor moţe biti zadrţan u drţavnoj svojini. s tim da se oduzeti deo efikasnije iskoristi nego do sada. ali i izgradnjom tokom poslednjih decenija. Naime. i potrebno je pre ulaska u posao vratiti pravo raspolaganja zemljištem lokalnoj zajednici. rehabilitacija moţe zahtevati previše kapitala u odnosu na buduću vrednost lokacije (sanacija jedne ruinirane fabriĉke ili poslovne zgrade moţe koštati više nego izgradnja nove. jer u drugom sluĉaju oni ne bi imali smisla. korisno je imati u rezervi pripremljene lokacije industrijskog ili komercijalnog tipa koje su opremljene osnovnom infrastrukturom i koje mogu brzo biti iskorišćene od strane privatnog sektora. Lokalne zajednice to retko ĉine. lokalne zajednice mogu da ga koriste kao polugu za podsticanje ekonomskog razvoja i omogućavanje novih poslova i investicija. pravo trajnog korišćenja zemljišta ako kroz preparcelizaciju. odnosno kroz oduzimanje dela parcele jednog korisnika posle promene urbanistiĉkog plana i dodeljivanja tom delu zemljišta nove namene. pa njihova revitalizacija moţe biti isplativ posao za lokalnu zajednicu. Drţavni poslovni prostor. Njegova posebna vrlina moţe se naći u mogućnosti da se dobijeni prostor fleksibilno uredi i koristi. U Srbiji ima dosta zapuštenih ili gotovo zapuštenih industrijskih lokacija. ali i prodat zainteresovanim firmama. da se u njemu mogu smestiti firme sasvim razliĉitih potreba. kao što i sanacija postojeće loše ili zastarele infrastrukture moţe koštati više nego izgradnja nove). odnosno do restrukturiranja privrede od industrije ka uslugama. a sa ranijim i budućim gašenjem mnogih industrijskih kapaciteta. Najbolje je pripremu lokacija izvesti u partnerstvu sa privatnim sektorom. U mnogim gradovima u Srbiji. tj. Sa druge strane. a biće ih sve više. Pri koncipiranju ambicioznog plana ekonomskog razvoja. što bi bilo pravedno. Drugim reĉima. ali kalkulacija moţe pokazati da je program perspektivan i da ga treba preduzeti. pošto se moţe pokazati da on nije isplativ. ako je ikako moguće. postoji drţavni poslovni prostor. Sudbina onog nacionalizovanog dela nije jasna. ali legalna mogućnost postoji. Ta dodatna fleksibilnost svakako dodatno košta. Strana 56 od 97 . pošto se ĉesto zemljište veoma neefikasno koristi. sve dok postoji drţavni poslovni prostor. mnoge firme nemaju dovoljne poslovne perspektive. a posebno u većim. i prilike i potrebe da se rehabilituju pojedine stare industrijske lokacije. potrebno je prethodno zadovoljiti dve pretpostavke: ispitati finansijsku opravdanost posla.Podsticaji opština za razvoj MSPP. To je program sliĉan prethodnom po mnogim osobinama. a nekako izgleda da će to potrajati. Posebna mogućnost srodna ovim je pre-parcelizacija postojećih velikih površina datih na trajno korišćenje nekoj firmi. Korist od ovih lokacija je što već poseduju infrastrukturu. Pretpostavka ovakvih poslovnih poduhvata je da je zemljište sada u vlasništvu lokalnih zajednica. zemljište je u drţavnoj svojini. Opremanje novih lokacija. nastao obiĉno iz nacionalizacije posle II svetskog rata. saobraćajnu. Ali. pa je pitanje da li će uspeti da nađu kupca tokom privatizacije i da opstanu u bilo kom obliku. pošto se tako lakše podnose i troškovi i rizici za obe ukljuĉene strane. Adaptacija napuštenih zgrada. energetsku i drugu. jer je snaţan pritisak na njegovu denacionalizaciju. lokalna zajednica ima mogućnost i po postojećim propisima da naruši tzv. a i ukoliko investicije dobro krenu. poljoprivrede i ruralni razvoj     Rehabilitacija zapuštenih lokacija. Takvih lokacija je više u zemljama u kojima je došlo do masovnije deindustrijalizacije. U svakom gradu postoje napuštene industrijske lokacije koje su i zapuštene i za koje je potrebno uloţiti trud i novac kako bi im se vratila funkcionalnost. Stoga postoje.

zone Opštine koje imaju/planiraju BI/Tehn.2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već. pomoć. Crveni Krst-Niš. partneri Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Industrijske zone 3. tehno parkovi i ind. planira. Novi Sad. Subotica. partneri 5. Kanjiţa. poljoprivrede i ruralni razvoj Podaci iz ankete U ovom delu studije daje se pregled rezultati istraţivanja sprovedenog u 102 opštine o ukljuĉenosti i finansiranja opštine sledeće infrastrukture za razvoj ovih savremenih oblika organizovanja MSP: 1. tehnološki park Samo devet opština je navelo da imaju biznis inkubatore i to su: Zrenjanin. Vlasotince. Bojnik. Beoĉin. Vranje. Tehnološki parkovi Odnosno odgovori na sledeća pitanja iz dela ankete: Biznis inkubatori & tehnološki parkovi. Knjaţevac i Beograd.1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove? Ima/ planira Sektor/ specijalizacija ako je relevantno. Baĉka Palanka. ili su u postupku realizacije Sektor specijalizacije zone. pomoć. Strana 57 od 97 . park ima Opštine koje imaju/planiraju industrijske zone 9 planira 39 ima 58 50 planira ukupno anketirano 102 opštine Biznis inkubator. Industrijske zone: 5. ili neki drugi podatak. Biznis inkubatori 2.

Vršac. Beĉej. Kladovo. Bujanovac. Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima Francusko udruţenje direktora biznis inkubatora (ELAN) sarađuje sa Ministarstvom privrede. Ĉaĉak (ICT inkubator). Bela Crkva. ili tehno parka u narednom periodu je 50 i to su: Dimitrovgrad.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Golubac. finansija i industrije. Ljubovija. Zona Zone (Ha) Specijalizacija zone 1 Bojnik 3 18 2 Uţice 1. Poţarevac. poljoprivrede i ruralni razvoj Opština koje planiraju osnivanje Biznis inkubatora. Boljevac. Savski venac. usluţne delatnosti). Novi Sad. Pećinci. Površina Opština br. Ţabari. Novi Beograd (IT tehnologije. Izvor: Organizacija ELAN Industrijske zone Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006. Ţitorađa. Pirot. Kruševac. Šid. Vlasotince. Crna Trava. Raška. Smederevska Palanka. Mreţa inkubatora je uspostavila predkvalifikaciju u cilju da utvrdi potrebne sertifikacije svojih ĉlanica. Inđija. iniciralo je proces standardizacije (kroz Agenciju za standardizaciju AFNOR) i objavilo standard o funkcijama i uslugama inkubatora /NF X50. Sremski Karlovci. Zajeĉar (BI iz sredstava NIP-a). Šabac. Prijepolje. Arilje. Majdanpek.770 i NF 248/. Palilula i Beograd. Loznica. Bajna Basta. Ivanjica. Palilula. Svilajnac. Paraćin. Senta (Poslovni inkubator). Standard je alat za obuku i trening. Apatin. Uţice (poĉinje izgradnja BI od 2300 m2). Preševo. Surdulica. Plandište. Valjevo. Priboj. Medveđa (odobrena sredstva od NIP-a). Mladenovac. Ţagubica. Niš. Ćićevac (preko LER-a prikuplja dokumentaciju za BI).5 3 Vranje 3 15 4 Obrenovac 1 15 5 Ljubovija 6 Baĉ 1 7 Vršac 8 Šid 3 Industrija i zanatstvo 9 Loznica 10 Aleksinac 5 2000 11 Krupanj Strana 58 od 97 . osigurava najefikasniju moguću podršku malim preduzećima.

Podsticaji opština za razvoj MSPP.5 Strana 59 od 97 .398 60 480 24 17 Nije specijalizovana. poljoprivrede i ruralni razvoj 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 Kruševac Ţabari Novi Sad Srbobran Inđija Senta Opovo Kladovo Pirot Crveni Krst-Niš Kanjiţa Kovin Poţega Ţitište Baĉki Petrovac Sombor Niš Bujanovac Kraljevo Smederevska Palanka Plandište Arilje Baĉka Palanka Ćićevac Ćuprija Ivanjica Medveđa Odţaci Pećinci Šabac Surdulica Topola Ĉaĉak Svilajnac 2 4 1 3 2 1 3 1. za proizvodnju malih i sr.5 55 5. metalostrugarska delatnost 1 2 350 921 1 5 1 150 16. Trgovina . proizvodnih pogona 6 2 1 3 37 33 166 480 Ĉista industrija I 2 1 2 2 3 3 2 43. Saobraćaj i Skladišta Drvno-prerađivaĉka.34 100 40 17 328 27 Industrija . tekstilna.

Strana 60 od 97 . uĉešće opštine je još 150.Podsticaji opština za razvoj MSPP.000. Niš 3 Majdanpek 4 Preševo 5 Uţice 2 70 6 Vranje 20 7 Bela Palanka 8 Obrenovac 2 150 9 Vršac 27 10 Ĉoka 11 Šid 12 Luĉani 2 5 13 Novi Beograd 1 230 14 Ţitorađa 1 10 15 Srbobran 1 Sektor 16 Ljig 10 Prehrambena ind.2 700 80 180 70 200 47 275 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 Proizvodnja Industrija metala i nemetala Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona Opština br. zemljište 2 6 1 2 1 2 3 2 1 1 96.000€ kroz građ. godine planirano unapređenje i zone sredstvima NIP-a od 850. poljoprivrede i ruralni razvoj 46 Zajeĉar Negotin Raška Panĉevo Mladenovac Beĉej Velika Plana Zrenjanin Beoĉin Poţarevac Kragujevac Alibunar Beograd U toku 2007. za proizvodnju malih i sr. proizvodnih pogona Reciklaţa komunalnog otpada. Pomoć SIEPA Nije specijalizovana. Površina (Ha) zona 1 Novi Beĉej 2 Palilula.€.

poljoprivrede i ruralni razvoj Ino partner 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 Petrovac Opovo Golubac Kladovo Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Bela Crkva Kovin Smederevo Boljevac Raĉa Ţagubica Baĉki Petrovac Niš Kraljevo Tutin Aleksandrovac Apatin Arilje Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Paraćin Palilula Ĉaĉak Svilajnac Valjevo Panĉevo Mladenovac Beĉej Sremski Karlovci Knić 2 1 16 4. Trgovina . Saobraćaj i skladiš.Podsticaji opština za razvoj MSPP. metalna i tekstilna 1 2 1 1 2 1 65 35 14 156 27 330 50 30 Strana 61 od 97 . 30 160 1 1 1 50 10 48 Drvno-prerađivaĉka industrija.38 27 14 37 85 Ĉista industrija Sredstva i NIP-a I 2 3 7 94 Industrijska zona Industrija .7 13 2 2.

gde bi eventualno opštine same mogle da aţuriraju podatke za svoje lokacije. zajedniĉki podsticaji će dati sigurno znaĉajne rezultate u uspešnosti lokalnih MSPP.gov. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju urađene fizibiliti studije.sr. pored komunalne i nauĉno istraţivaĉku.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Tako su dostupni detaljniji podaci o lokacijama u opštinama za izgradnju privrednih objekata. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture. kao i za osnivanje biznisa u biznis inkubatorima. Parkovi su izvor inovativnosti i stvaranja najveće dodate vrednosti. informatiĉku. transfer "know how" i novih tehnologija.vojvodina. površini slobodnih parcela. Ovo bi mogao biti podsticaj izradi jednog sveobuhvatnog sajta raspoloţivosti poslovnih lokacija i u ostalim opštinama Srbije ili pri SKGO ili Ministarstvu za razvoj. servisnu. Iz ovog pregleda i rezultata istraţivanja vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti za nove oblike udruţivanja MSPP. mada o tome nema dovoljno informacija.arhiurb. a time i zemlje. Strana 62 od 97 . Taj prikaz nalazi se na sajtu http://www. kao i usluge socijalne zaštite za vreme rada roditelja u parku. poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine u Vojvodini su uz pomoć VIP Fonda zapoĉele sistematskiji prikaz svojih industrijskih zona. komunalnoj opremljenosti potencijalne lokacije i odlukama o građevinskom zemljištu. U ovom trenutku utisak je da nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova koji ukljuĉuju svu infrastrukturu. Donekle je sliĉna situacija i sa biznis inkubatorima (nedovoljna specijalizovanost i ne naroĉito izraţen tehnološki i inovativni karakter). niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. laboratorijsku. Obzirom da i drţava iz Nacionalnog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu. te bi u tom smislu valjalo podsticati opštine i Republiku da u njih više ulaţu.yu/. i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama i tehnološkim parkovima. prvenstveno na lokalnom nivou.

regionalni nivo prvenstveno treba da  inicira okupljanje industrijskih lidera. Time ona utiĉu na efikasniji razvoj usled kolektivne efikasnosti malih industrija u klasteru. odnosno preduzetnici koji su u lancu povezanih industrija i usluga i koji imaju određene zajedniĉke poslovne interese. lokalni kamenolom svojom bukom ili prašinom ugrozi mogućnosti za razvoj planinskog turizma ukoliko se pokazalo da takav turizam predstavlja komparativnu prednost lokalne zajednice. Pred-pitanja za konkurentan lokalni razvoj vezana za klastere su sigurno i sledeća: koje su vodeće industrije u lokalnoj privredi? Gde su one udruţene i koncentrisane? Kako to pretvoriti u prednost industrije? Koje buduće prednosti mogu da se razviju da podstaknu brţi i kvalitetniji lokalni razvoj? Sistematski pristup klasterima Lokalni. a drugi destimulišu. vezana je za tzv. na primer. putem urbanistiĉkog planiranja. Izvesno je da opštine u Srbiji nemaju dovoljno resursa i mogućnosti da sprovode industrijsku politiku. strategijom lokalnog ekonomskog razvoja procenjeno da su prioriteti. umesto da se radi na razvoju pojedinaĉnih preduzeća. na primer. Pre svega. Jedna od komponenti sektorskog pristupa.  aktivira lokalne centre za istraţivanje i razvoj i investiranje u projekte i razvoje saradnju sa centrima van opštine. Da li to znaĉi da oni sektori za koje je. građenja regionalnog razvoja stvaranjem mogućnosti prikupljanja kapitala. A to se moţe uĉiniti. Po klasterskom principu privrednog razvoja.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj 5. Ostali vidovi i sektori podrške Pristup ostalim vidovima podrške Da li je potreban sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoju? Šta uopšte znaĉi sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoja? Da li se tu radi o industrijskoj politici na lokalnom nivou. gde zajedno zadovoljavaju potrebe velikog kupca. vertikalne kooperacije i među-kompanijske kooperacije. potrebno je ukloniti prepreke razvoju sektora koji imaju komparativne prednosti. odnosno potrebe. treba da uţivaju privilegije u odnosu na sve ostale sektore? Da li lokalne vlasti imaju dovoljno resursa i mogućnosti („poluga“) da sprovode takvu industrijsku politiku? Sve su ovo pitanja koja su od velikog znaĉaja za formulisanje i sprovođenje strategije lokalnog ekonomskog razvoja. podsticanja akumulacije znanja. Strana 63 od 97 . Mala i srednja preduzeća i preduzetnici mogu da unaprede svoju efikasnost kroz klastere putem horizontalne kooperacije. Ne treba dopustiti da. odnosno da u njima postoje komparativne prednosti lokalne zajednice. mala i srednja preduzeća i preduzetnici kroz klastere imaju mnogo više šanse da akumuliraju tehnološke sposobnosti i inovacije. odnosno sektorskog podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja. veština kroz zajedniĉku efikasnost. šampiona i obrazovnih institucija za promociju ideje o klasterima i za te svrhe formira mali poĉetni fond sredstava. Ovim se pokazuje kako kontrola negativnih eksternih efekata moţe da pospeši razvoj prioritetnih sektora. unapredi razmenu iskustava sa klasterima u regionu i zainteresovanim saradnicima i privredom u inostranstvu. klastere koje formiraju preduzeća. kroz klastere se daje mogućnost grupi industrija u kljuĉnom sektoru da razvije svoje nove mogućnosti. kojom treba da se favorizuju pojedini privredni sektori.

 analizira konkurenciju i trendove u snabdevanju.Podsticaji opština za razvoj MSPP. sudsku praksu. informacijama  sistem infrastrukture da snabdeva telekomunikacijama. unapredi specifiĉne infrastrukturne investicije kao svoje predfinansiranje. zaštitom okoline i prirodnih resursa. vodi posebne aktivnosti lokalne vlade. na koristima za lokalni razvoj od veza između firmi. kapital za investicije u novu opremu i obrtni kapital. inţenjerskim. organizacijom treninga profesionalaca za partnerstvo i kooperaciju. transportom. mikrofinansiranje. uklanjanjem industrijskog otpada  odgovarajući zakonodavni sistem. reĉnih nadleţnih organa. Vlada moţe da podstakne saradnju uticajem na propise. jeftinijim procedurama. uoĉi razvoj klastera kao prioritet u svojim finansijskim podsticajima. društveno efikasnom kontrolom. kvalifikovanim kadrovima i mogućnošću kontinuiranih treninga i izgradnje veština  Finansijski sistem koji moţe da pomogne kroz zajedniĉka ulaganja.  Pošto klasteri teţe većoj produktivnosti. liĉne sigurnosti građana. motivacije koju udaljeni konkurenti ne mogu postići Format klastera (uslovi za podršku njihovom formiranju) relativno je zahtevan stoga se predlaţe da se sledeće opcije saradnje razmotre ne samo za klastere već i za druge.  dijagnosticira. mikrolizing unutar lanca malih dobavljaĉa  Inovacioni sistem koji kreira nove tehnologije i omogućava pristup novim tehnologijama. industrije i institucija podrške.  fokus opštinske vlade treba da bude na klasterima. sudskim rešenjima u najkraćem vremenu.  Lokalna vlada u suštini treba da kreira stimulativan ambijent za privatni sektor uopšte. savremenim proizvodnim procesima. Vlada treba da formira neku vrstu brokerskog servisa da pomogne klasteru da pronađe šta mu treba. fondove za poĉetnike.  Opštinska vlada je ĉlan klastera kao dobavljaĉ javnih roba i usluga. da prethodno identifikuje podugovaraĉe klastera. smanji daţbine. odnosa u lokalnoj zajednici. utiĉu na podizanje plata i van svojih granica.  pribavlja spoljne investicije.  Treba da promoviše klastere kao vidljivu razvojnu opciju. carine. moguće labavije forme razliĉitih poslovnih mreţa: Strana 64 od 97 . transport. Ovde je izuzetno bitno da se razviju sistemske podrške kroz:  Obrazovni sistem koji snabdeva klastere sa tehniĉkim. uklanja uska grla. postizanju viših nadnica. politici poslovnog prostora. razvoj lokalne atraktivnosti za poslovanje  povećanje kompanijskih prednosti lokalnih firmi kroz povećanje prednosti lokacije. unapređenje lokalnih mogućnosti dobrog sistema obrazovanja. prostornog planiranja i građevinskog zemljišta. razliĉite mogućnosti zabave. intelektualne svojine  viši kvalitet života. formira centar za eventualne subvencije za neke probleme klastera i ko-finansiranja. alternativne dobavljaĉe za nedostajuće inpute. veze sa dobavljaĉima. i istovremeno ima koristi od razvoja klastera u povećanju prihoda od poreza. Treba da nastoji da poveća koristi od saradnje pruţajući najviši kvalitet usluga. poljoprivrede i ruralni razvoj  analizira i unapređuje logistiku. izradi trţišne i fizibiliti studije potencijala domaćeg trţišta (niske cene veće potrošnje).

Eventualni pozitivni rezultati istraţivanja stvaraju osnovu za dugotrajnu saradnju cele grane. poţeljni su podsticaji. odnosno zastarele formalne i neformalne kvalifikacije.Podsticaji opština za razvoj MSPP. a to se u nekim sluĉajevima. uĉešće u socio-ekonomskim savetima. naroĉito manjih. za kojima ne postoji dovoljna traţnja. Naime. pa izgleda da opštine nisu u većoj meri ukljuĉene niti obaveštene o njemu. Specifiĉan deo ove teme je prekvalifikacija. a posebno ispitivanje mogućnosti za zajedniĉki posao u interesu svih. Naime. Jer. posebno u gradovima u kojima je nezaposlenost visoka i u kojima NSZ ne funkcioniše kako treba. a još više nezaposleni u Srbiji poseduju neadekvatne. Dobar primer su brojna zanimanja iz metalske ili hemijske struke. Naravno. poljoprivrede i ruralni razvoj Međusobna komunikacija i informisanje: Kako bi se razvijali odnosi između poslovnih ljudi koji se bave lancem određene proizvodnje ili usluga. Zajedniĉki marketing: Kada se već formira grupacija proizvođaĉa iz jednog sektora. pa makar i od strane lokalne vlasti. oni će i sami najĉešće naći povod za kontakte. sa druge strane. odnosno nepotrebnim. uz drţavnu pomoć. mogu dobro uoĉiti i relativno efikasno zadovoljiti. njihova razmena mišljenja i informacija. Virtuelno preduzeće Ovo je program NSZ. a ljude koji ih poseduju teško zapošljivim. i postojanje ili nepostojanje takvih radnika. ali se i lokalna vlast. delimiĉno ili potpuno finansira iz javnih izvora.privatni sektor koji se bavi pruţanjem obrazovnih usluga. Strana 65 od 97 . Zajedniĉka edukacija radnika: Jedna grupacija na lokalnom nivou daleko lakše moţe da organizuje ili pokrene. odnosno zajedniĉkim nastupom prema onima koji pruţaju obrazovne usluge ukljuĉujući . moţe postići i njihovom saradnjom. sa jedne. i kroz podršku osnivanju tranzicionih centara. ali inicijalni podsticaj stvaranju mreţe moţe ubrzati proces i ranije doneti dobre rezultate. centrima za prekvalifikaciju i pruţanju finansijske pomoći ovim programima u cilju ponovnog zapošljavanja. svakako je korisno sa stanovišta lokalne zajednice. zajedno sa privatnim sektorom koji je zainteresovan. tako i prema domaćim i stranim investitorima. Radnike sa zastarelim kvalifikacijama. treba prekvalifikovati u skladu sa tekućim trendovima i traţnjom za radnom snagom. prostorno udaljenijih i manje razvijenih lokalnih zajednica. tada je već moguće da se organizuju i zajedniĉki marketinški napori kako prema potrošaĉima na nivou Srbije. Tako na primer opština Raška je navela da finansira troškove profesora koji rade u okviru programa „Junior achievement“ Srbija-program za obuku mladih budućih menadţera. Zajedniĉko istraţivanje: Jedna mogućnost okupljanja je zajedniĉko istraţivanje u okviru neke visoko školske ili istraţivaĉke organizacije. program edukacije za svoje radnike. tek se na nivou grupacije potrebe za radnicima. ekonomska kriza tokom 1990-tih godina i tranzicija uĉinile su cele grupe zanimanja suvišnim. Dakle obuka radne snage moţe da se. a što zapravo spada u programe preduzetniĉke obuke i odvija se i u mnogim drugim opštinama. Za posao unapređenja znanja i sposobnosti radnika uglavnom je nadleţna nacionalna sluţba zapošljavanja (NSZ). mora ukljuĉiti u proces. ali sama organizacija i izvođenje obuke treba da se prepusti postojećim obrazovnim sistemom. kako bi se privukle dodatne investicije. Mnogi zaposleni. koje podrţavaju ili finansiraju zainteresovane firme.

Nešto je povoljniji poloţaj teledomova u delovima AP Vojvodine gde ţivi mađarska manjina jer oni uţivaju direktnu podršku za razliĉite projekte i programe iz Republike Mađarske. agro biznis klubova. Teledomovi u Srbiji.sem širenja informatiĉkog znanja i veština i omogućavanja pristupa ICT tehnologiji i internetu za stanovništvo koje ne raspolaţe odgovarajućim resursima. a posebno podršku preduzetnicima i poljoprivrednicima u ruralnim oblastima na više naĉina. ruralnih razvojnih centara i lokalnih asocijacija za razvoj nastalih uz pomoć USAID CRDA projekta i drugim sliĉnim.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj Teledomovi. a sa nacionalnog nivoa ne postoji. agro biznis centri Postavlja se pitanje kakve su strukture podrške ruralnom razvoju moguće na nivou ispod opštinskog? Jedno pitanje u anketi je izriĉito pominjalo teledomove kao jednu tipiĉnu strukturu te vrste. Ĉinjenica je da je efektivna podrška lokalne zajednice veoma mala. ali raspolaţu znatnim koliĉinama kompjuterske opreme. stvoren je u Vojvodini i istoĉnoj Srbiji znatan broj donekle sliĉnih struktura pod nazivom lokalni IT centri i sliĉno. Neke druge zemlje u velikoj meri koriste ove strukture kao sredstvo za podršku ruralnom razvoju i razvoju informatiĉkog društva. koji uglavnom nisu povezani međusobno niti sa Teledom savezom.euta.19 19 Za više detalja o teledomovima videti Prilog 3 u aneksu. IT centri. Strana 66 od 97 . Razvoj lokalnih kooperativa i udruţenja proizvođaĉa je jedna od mogućih funkcija. stvoreni su kroz program DEMNET USAID na oko 40 lokacija u Srbiji u periodu 2000-2001. U okruţenju to se odnosi posebno na Mađarsku gde ima preko 500 teledomova i oko 2000 tzv.hu/ Funkcije teledomova su mnogobrojne .Videti detalje na http://www. a u tome su moguće kombinacije i sa drugim lokalnim iskustvima u razvoju npr. Moguće je ove strukture uĉiniti vema funkcionalnim i u pogledu razvoja lokalne ekonomije. Formirano je i međunarodno udruţenje EUTA ĉiji je Teledom Savez Srbije ĉlan. treba ukazati na stanje i mogućnosti. E taĉaka (Teledom savez Mađarske je zvaniĉni partner vlade u ruralnom razvoju). ali je veoma mali broj opština u anketi pomenuo podršku ovim strukturam. Ipak. Kroz kasnije donatorske programe naroĉito USAID CRDA. dok je u Bugarskoj vlada preko UNDP programa stvorila preko 100 telecentara. godine. od tada su realizovali mnoge aktivnosti uspešno ali se zbog nedostatka podrške i razumevanja sreću sa velikim teškoćama u finansiranju i radu. one su znatne u podršci ukupnom lokalnom razvoju malih sredina. kao i njihova Asocijacija.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj Mapa 1 Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije Strana 67 od 97 .

postoje naĉini da se pomogne malim lokalnim firmama a da to ne znaĉi diskriminaciju bilo koga. na primer. visoka neizvesnost i nesigurnost poslovanja. ni domaćih. ekologije. nemogućnost zaštite interesa na sudu.21 Tim nabavkama mogu se otvoriti razvojne perspektive malih i srednjih preduzeća i pomoći im da prevaziđu kritiĉnu fazu rasta. povećavajući nivo i kvalitet svih svojih usluga i time povećavati atraktivnost poslovanja u formalnoj ekonomiji. sa skromnim zaradama. i to posebno ukoliko su redovne. poljoprivrede i ruralni razvoj Neke dodatne opcije za intervenciju20 Politika nabavki Manjim lokalnim firmama moţe se veoma pomoći kroz narudţbine. malim lokalnim firmama ne mogu se davati cenovne i sliĉne beneficije. omogućiti dobro informisanje lokalnih firmi o samoj narudţbini. moguće je iz posebnih sredstava finansirati uvođenje standarda kvaliteta. Ona to moţe ĉiniti na generalni naĉin. ukoliko se Anketom neobuhvaćene Ovo se moţe (i sa povećanim intenzitetom) odnositi i na specifiĉne entitete kao što su preduzeća koja zapošljavaju radnike sa invaliditetom ili druge ranjive grupe 20 21 Strana 68 od 97 . svakako oteţavaju poslovanje i postavljaju granice zarade. ĉak i onda kada se znatno ’štedi’ na neplaćenim porezima. Svakako. Postoji i treći sistem. Drugim reĉima. omogućiti ili podsticati zajedniĉki nastup lokalnih firmi na većim tenderima. Moguće je. moguće je prilagoditi obim nabavke mogućnostima lokalnih firmi. Ipak. ĉime bi se uticalo na unapređenje performansi lokalnih malih dobavljaĉa za ravnopravno uĉešće na lokalnim tenderima. siva ekonomija svakako doprinosi odrţanju ekonomske aktivnosti i preţivljavanju stanovništva u vremenu krize. I lokalna zajednica ima vaţno mesto u toj strategiji podsticanja legalizacije sive ekonomije. Moguće su razne politike usmerene na suzbijanje sive ekonomije kao na primer smanjenje poreza. da bi odrţale i inicirale zaposlenost i kapacitete malih i srednjih preduzeća i uticale na razvoj srednje klase svoje opštine). a to je povećanje obima usluga koga legalni privrednici dobijaju od drţave. onemogućen pristup finansijskom sistemu. gde je neophodno rešiti pravni status klastera malih dobavljaĉa. (Primer tretmana javnih nabavki opština u SAD: godišnja obaveza opština je da minimalno 40% svih javnih nabavki usmere ka MSPP sa svoje teritorije. bilo od strane velikih lokalnih firmi. pošto to ne dozvoljava Zakon o javnim nabavkama.Podsticaji opština za razvoj MSPP. bez legalizacije sive ekonomije ljudi koji se njome bave ostaće dugoroĉno na margini. bilo od strane lokalnih vlasti. Jer. a ni spoljnih firmi. Na primer. Pomoć pri legalizaciji poslova U Srbiji je obim sive ekonomije vrlo visok i jedan od zadataka. ali ona ima svoja razvojna ograniĉenja i sa njom se ne moţe daleko stići. ali i mogućih naĉina podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja od strane lokalne vlasti jeste podrška legalizaciji sive ekonomije. gubitak vremena i energije na skrivanje od poreskih i drugih drţavnih organa. HACCP. a nije ni u naĉelu prihvatljivo favorizovanje bilo koga novcem poreskih obveznika. kako bi se poslovanje u formalnom sektoru uĉinilo atraktivnijom. ili pojaĉana represija. laboratorija. Naime. Ili to isto moţe ĉiniti razvijajući usluge koje su baš onima u sivoj ekonomiji neophodne. geografskog porekla i sliĉnog. kako bi se poslovanje u sivoj ekonomiji uĉinilo skupljim.

radinost 29 12 tranzicioni centar 23 42 4 4 11 turizam. Kroz razvoj Teledomova / telekolibe (lokalni IT centri uz druge dodatne funkcije ) 6.sektorska ili druga specifiĉna podrška preduzetništvu Podsticanje preduzetništva od strane Opštine u: 1.Podsticaji opština za razvoj MSPP. implementatori)) Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva Vidovi specifične podrške opština razvoju preduzetništva etno. klasterima Opština Klaster Priboj Prve godine ĉlanice klastera oslobođene kom. poljoprivrede i ruralni razvoj drţavni poslovni prostor u opštini moţe jeftino zakupiti. Zanatstvu 5. terensko istraživanje opština. takse za isticanje firme Vršac Turistiĉke manifestacije i rad u turizmu. ideju. Tranzicionom centru za viškove radnika 4. inovaciju 8. Etno centru / ruĉnim radovima 3. poslovni prostor posebno subvencionisati. uĉestvovati na legalnom opštinskom tender. (navesti detalje i naĉin podrške. seoski klasteri teledom virtuelno preduzeće zanatstvo Izvor: NDP. 20007. smanjiti firmarine i druge opštinske daţbine. Podaci iz ankete Ovaj deo zasniva se na sledećim pitanjima iz ankete: Drugi vidovi. Virtuelnim preduzećima 7. Sajamski nastup vinara Savski venac Stari zanati kroz beneficije . U nekoj drugoj specifiĉnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: . Seoskom turizmu ili nekoj drugoj turistiĉkoj aktivnosti 2. onda će to biti jak podsticaj (mamac) preduzetnicima iz sive ekonomije da se legalizuju. Nagradama za najboljeg preduzetnika. zakup poslovnog prostora Strana 69 od 97 . Tabela 12: Podrška sektorima. partnere (donatori.

brţi i lakši pristup novim trţištima. Ciljne grupe: nezaposlena lica. proizvodnje hrane. zajedniĉka ulaganja i mogućnosti koje pruţa umreţavanje. potencijalni MSP. drugi projekti koje opština ima u oblasti poljoprivrede će biti komplementarni. povećanje konkurentnosti. Klaster cveća. saradnja izmedju MSPP. turizam. Kancelarija klastera: Dva angaţovana lica. smanjenje troškova transporta. poljoprivrede i ruralni razvoj Prijepolje Kanjiţa Ţitište Zemun Zajeĉar Valjevo Kragujevac Sombor Ĉaĉak Za poljoprivredu i turizam Planira se formiranje klastera Planira se formiranje klastera Sve oblasti privrede vezane za Dunav.godina Strana 70 od 97 . registracija MSPP i poljoprivrednih gazdinstava. razmena znanja i iskustva. veb portal za poslovanje ĉlanova klastera. stvaranje pretpostavki da MSP ukljuĉeni u klaster inoviraju prihvatanjem savremenih pristupa vođenju biznisa. Kasnije se mogu prikljuĉiti i druga MSP i registrovana poljoprivredna gazdinstva. metalskog sektora i obrade drveta Ilustracija 6: Poljoprivredni klaster . Razliĉite konsultantske usluge će. svake godine. Klaster nameštaja Klaster aleve paprike Planira se formiranje klastera u oblasti: ICT. Osnov: plasteniĉka proizvodnja ranog povrća. Podrška klasteru: konsalting.Podsticaji opština za razvoj MSPP. konsultantska podrška MSP u oblasti preduzetništva i poljoprivredne proizvodnje (plastenici). priprema MSP za uvođenje HACCP standarda. edukacija i savetovanje. Ĉlanovi klastera: na poĉetku 12 MSP ĉlanova klastera. Aktivnosti: uspostavljanje klastera. smanjenje nezaposlenosti. postojeća MSP. kolektivna vizija. promocije. Projekat finansiran od EU. Opština će pomoći da se obezbedi deo trţišta za proizvode na rakoviĉkim zelenim pijacama. planiranje i uticaj na kljuĉne stejkholdere. prihvatanje savremenog pristupa vodjenju biznisa i inoviranje. koristiti još 30 postojećih i 20 potencijalnih MSP sa teritorije opštine Rakovica. Efekti: povećanje prodaje. veća produktivnost. registrovana poljoprivredna gazdinstva. pored njih. ugostiteljstvo Planira se formiranje klastera RPK izbor za najboljeg seoskog domaćina. niţa cena i bolji kvalitet. sprovodi EAR 2007.saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda Ciljevi: razvoj preduzetništva i inovacija kroz uspostavljanje novih biznisa. prenos tehnologije i inovacije.

prihod od boravišne Ĉajetina takse ostaje tamo gde je ubran 24 Ćićevac U planu je formiranje centra za razvoj turizma 25 Kroz edukaciju seoskog stanovništva i uređenje ţivotne Ćuprija sredine. organizacija sajmova 26 Ivanjica Kroz rad turistiĉke organizacije 27 Medveđa Intenzivno se radi na razvoju turizma u Sijarinskoj Banji Strana 71 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj Preduzetništvo u turizmu Veliki broj opština podrţava lokalne TO a neke imaju i druge aktivnosti u ovom sektoru: Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu Opštine Opis 1 Dimitrovgrad Promocija. Niš Aktivnosti oko osnivanja preduzeca 3 Priboj Formirana turistiĉka organizacija 4 Baĉ Kroz rad turistiĉke organizacije 5 Loznica Kroz rad turistiĉke organizacije 6 Luĉani Kroz manifestaciju 7 Malo Crniće Kroz rad turistiĉke organizacije 8 Kruševac Kroz rad turistiĉke organizacije 9 Ţabari Kroz rad turistiĉke organizacije 10 Blace Kroz rad turistiĉke organizacije 11 Novi Sad Promocija putem publikacije 12 Srbobran Manifestacije 13 Petrovac Kroz rad turistiĉke organizacije 14 Kladovo Etno festival 15 Pirot Kategorija seoskih domaćinstava 16 Crveni Krst-Niš Kroz rad turistiĉke organizacije 17 Prijepolje Opština vrši kategorizaciju soba 18 Poţega Kroz rad turistiĉke organizacije 19 Raĉa Kroz rad turistiĉke organizacije 20 Ţagubica Kroz rad turistiĉke organizacije 21 Zemun Kroz rad turistiĉke organizacije 22 Baĉka Palanka Kroz rad turistiĉke organizacije 23 Besplatna kategorizacija po selima.edukacija 2 Palilula.

sajmovi. »Štrudlijada« i »Vinarijada« u Dolovu. U tom smislu biznis centri u Bugarskoj organizuju obuku i konsultacije zanatlija i umetnika u oblasti sticanja poslovnih veština. Pruţaju podršku za uĉešće zanatlija i umetnika na sajmovima zanatstva u zemlji i inostranstvu. a preko JP Direkcije za izgradnju finansira izgradnju putne infrastrukture u ruralnim sredinama. promocije. Dani evropske baštine Ilustracija 7: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima.bgcrafts. iz Bugarske u zanatstvu. seminari za razvoj seoskog turizma i edukacija domaćina Finansijskom podrškom za odrţavanje privrednih manifestacija kao što su: »Slaninijada« u Kaĉarevu. marketing. «Fijakerijada« u Crepaji. seoski turizam kategorizacija Projekti iz oblasti turizma. Bugarska Primer dobre prakse programa JOBS.craftcenter. Banatskom Novom Selu i u Gornjem gradu u Panĉevu» Kroz rad turistiĉke organizacije Organizovanje turistiĉkih manifestacija Kroz rad turistiĉke organizacije Gradska – turistiĉka organizacija.Podsticaji opština za razvoj MSPP.com za prodaju u Bugarskoj).org za međunarodnu prodaju i www. kategorizacija seoskih domaćinstava i edukacija. saradnja sa TOBom. Stoga su osnovane dve elektronske prodavnice suvenira i zanatskih proizvoda (www. poljoprivrede i ruralni razvoj 28 29 30 31 32 33 34 Nova Varoš Odţaci Surdulica Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 35 Raška 36 37 Valjevo 39 40 41 42 43 Panĉevo Mladenovac Sremski Karlovci Knić Kragujevac Beograd Preko Turistiĉke organizacije "Zlatar" Nova Varoš Osnovana Turistiĉka organizacija kao javno preduzeće Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije i plan za klaster turizma Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije Projektom PPOIS-a formirano je udruţenje za seoski turizam. od strane opštine izvršena je kategorizacija smeštaja u seoskim domaćinstvima Preko Turistiĉko sportske organizacije (TSO-Raška) multimedijalna prezentacija. kao i u TC Kopaonik TOV (turistiĉka organizacija Valjevo). i posebna „Prodajna Strana 72 od 97 . dizajna i razvoja proizvoda. određivanja cena. »Paprikijada« u Banatskom Brestovcu. podršku direktnoj prodaji zanatskih proizvoda. domaćoj radinosti i izradi suvenira: Podrška zanatlijama i umetnicima da razviju zanate u odrţive dohodovne delatnosti.

Biznis centri organizuju obuku za preduzetnike. Niš U toku je izrada projekta Etno centra 2 Bela Palanka Organizovanje izloţbi 3 Loznica Kroz etno izloţbe 4 Luĉani Sabor trubaĉa 5 Preko ustanove za turizam i sport ustanovljena je stalna Aleksinac prodajna izloţba ruĉnih radova 6 Krupanj Etno izloţbe 7 Kruševac Etno mreţa 8 Ljig Udruţenje "Zlatne ruke"-spremanje srpskih jela 9 Kladovo Izrada grnĉarije 10 Pirot dotacije udruţenjima 11 Crveni Krst-Niš Organizacija etno manifestacija 12 Uĉestvuje u finansiranju. a zapoĉeo je odrţavanjem i godišnji prazniĉni sajam zanatstva pod nazivom „Najbolje iz Bugarske“. Primer dobre prakse programa JOBS. Rade i na razvoju novih turistiĉkih proizvoda i regionalnih paketa turistiĉkih usluga. Biznis centri su razvili kapacitete da mogu da obavljaju i poslove lokalnih turistiĉkih informativnih centara. Biznis centri takođe omogućavaju bolji pristup nabavci osnovnih sredstava za zapoĉinjanje biznisa u turizmu kroz pruţanje usluga lizinga za razvoj firmi i unapređenje kvaliteta usluga u turizmu. Etno centri i srodne aktivnosti Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar OPŠTINA AKTIVNOSTI 1 Palilula.Podsticaji opština za razvoj MSPP.MERCY CORPS) 13 Raĉa Etno izloţbe 14 Ţitište Izrada ruĉnih radova i prodaje preko turistiĉke organizacije 15 Zemun Planira osnivanje etno centra 16 organizacija i finansiranje svih događaja koji se dovijaju u Ĉajetina selima. kolonija. zajedno sa donatorima( Prijepolje UNDP. iz Bugarske za razvoj i zapošljavanje u turizmu: Podrška mikro i malim porodiĉnim firmama i poĉetnicima preduzetnicima u oblasti turizma prvenstveno kroz pruţanje konsultacija i obuke i kontakata sa turoperaterima. promociji u zemlji i inostranstvu. poljoprivrede i ruralni razvoj zanatska kuća“ u blizini Nove Zagore. usluţno osoblje i nezaposlene. mini sajmova 17 ugovor sa Centrom za kreativno domaćinstvo iz Beograda radi Ćuprija zapošljavanja ţena u oblasti oĉuvanja etno stvaralaštva 18 Nova Varoš preko TO"Zlatar" i Aktiva ţena Strana 73 od 97 .

sajmovi Podrška zanatstvu Tabela 15: Podrška zanatstvu 1 Opština Aktivnost 2 Palilula. poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Odţaci Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 25 26 27 28 29 Raška Valjevo Beoĉin Poţarevac Alibunar Beograd Edukacija za seoski turizam Planira osnivanje 2 etno centra u Ĉaĉku i Ovĉar Banji Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra uz pomoć opštine formirana je zanatska zadruga u saradnji sa ADF-om preko TSO Raška organizuje manifestaciju republiĉkog karaktera Zlatne ruke. Deliblatska pešĉara Edukacije. povezivanje sa partnerima 9 Golubac Izdvajanje sredstava iz budţeta 10 Kladovo Podrška zanatstvu 11 Pirot Dotacije udruţenjima 12 Crveni Krst-Niš Podrška zanatstvu 13 Kanjiţa Praćenje konkursa u okviru informacionog Centra za razvoj 14 Ţitište podsticanje zanatskih radnji za stare zanate 15 Zemun Podrška zanatstvu 16 Ćuprija Podrška zanatstvu 17 Medveđa Grantove za samozapošljavanje se popularizuje razvoj starih zanata 18 Ĉaĉak Obuke.Podsticaji opština za razvoj MSPP. izloţbe Strana 74 od 97 . takođe finansiraju se aktivnosti nekoliko etno -KUD-ova Sa pojedincima za potrebe TOV-a Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra Izletište “Devojaĉki bunar”. Niš Prezentacija na sajmovima 3 Loznica Podrška zanatstvu 4 Krupanj Podrška zanatstvu 5 Vlasotince Podrška zanatstvu 6 Blace Podrška zanatstvu 7 Novi Sad Podrška zanatstvu 8 Inđija Pisanje biznis planova. Klub za poĉetnike. izloţbe.

u Valjevu. poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Svilajnac Zajeĉar Velika Plana Zrenjanin Alibunar Beograd Podrška zanatstvu Podrška zanatstvu Kroz donaciju. sprovodi neke vidove obuke radi lakšeg zapošljavanja 12 Beograd Planira se preko projekata za podsticanje zapošljavanja Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika Promocija preduzetništva. preduzetniĉku ideju. kredite Sajam preduzetništva "Inokop" Kroz preduzetništvo Sajmovi. njihovih aktivnosti promocije koje one podstiĉu u medijskom i drugom smislu. Niš Opštinska nagrada Strana 75 od 97 . posebno je vaţna za razvoj kulture preduzetništva i veće stope rasta kroz motivisanost lokalnih uĉesnika.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Sledi pregled nekih. izloţbe Tranzicioni centar za viškove radnika Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika Opština Aktivnost 1 Majdanpek Uĉestvuje u radu tranzicionog centra pri rudniku bakra u Majdanpeku 2 Novi Sad Formiran lokalni savet za zapošljavanje 3 Pirot Ĉlanstvu u tranzitnom centru za obuku viškova radnika 4 Prijepolje Planirano je za nove biznise 5 Bajna Basta Planirano osnivanje tranzicionog centra 6 Medveđa U saradnji sa sluţbom za zapošljavanje bespovratnim sredstvima za samozapošljavanje 7 Ĉaĉak Planirano osnivanje tranzicionog centra 8 Svilajnac Planirano osnivanje tranzicionog centra 9 Negotin Finansiranje pripravnika u toku pripravniĉkog staţa od strane opštine 10 Raška Opština osnovala Savet za zapošljavanje 11 Valjevo Zavod za trţište rada. njegovih prednosti i rezultata rada preduzetnika kroz lokalna takmiĉenja za najbolju tehnološku inovaciju. imidţ ili aktivnost. Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika Opštine Nagrade 1 Palilula. u anketi dobijenih odgovora opština.

Reg-LPA. izrada strategije Priboj Odrţivog razvoja . privatna agencija Malo Crniće pruţa struĉne i konsult. FAO 9 Saradnja sa organizacijama za ţensko preduzetništvo. MERCY CORPS. Usluge 6 Pirot Opština podrţava projekte nevladinih organizacija 7 Crveni KrstNajviše sarađujemo sa firmama koje su ĉlanovi udruţenja Niš preduzetnika 8 Prijepolje UNDP. USAID .MEGA. Unicef-LPP.razvoj jugozapadne Srbije. RPKS .Podsticaji opština za razvoj MSPP.CARE-Turizam 4 Loznica IRD. radnju Opštinska nagrada Takmiĉenje u izradi biznis planova i svake konkurs za najboljeg preduzetnika Jablaniĉkog okruga. poljoprivrede i ruralni razvoj 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 Loznica Luĉani Ţabari Novi Sad Pirot Crveni Krst-Niš Poţega Tutin Zemun Arilje Medveđa Ĉaĉak Raška Valjevo Kragujevac Beograd Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrada za najbolju tehnološku inovaciju Preko fonda za poljoprivredu Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrade za najlepši izlog. Opštinska nagrada Svake godine dodeljuje Novembarsku nagradu nekom od uspešnih predstavnika privatnog biznis sektora RPK (Regionalna privredna komora) za najboljeg preduzetnika 3 prve nagrade za dan grada za najbolje preduzetnike Nagrada Grada Partneri opština u ovim aktivnostima Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci Opština Partneri 1 Turistiĉka organizacija Dimitrovgrada kroz edukaciju i Dimitrovgrad organizovanje zainteresovanih uĉesnika 2 Sa Svetskom bankom uĉestvuje u radu tranzicionog centra i izradi Majdanpek strateškog plana opštine 3 UNDP(program PRO .Valjevo 5 Ekonomski fakultet izrađuje klaster planove . opština Zvezdara finansirala obuku samozapošljavanja ţena Strana 76 od 97 .

rad. balkon. privrednim komorama. sopstvenim sredstvima. resornih ministarstva.-upoznavanje sa LEED programom Sredstva i tehnike podsticaja preduzetništva će. kredite Partneri: fakulteti. ISO 14001. Švajcarskom agencijom SDC. organizacija seminara. Norveška Vlada. HACCAP. EAR. uloga saveta za zapošljavanje na lokalnom nivou). jer se oĉekuje podrška od pokrajinskog sekretarijata za privredu Nagradama za najlepši izlog. USAID USAID Mercy Corps. Podrška unapređenju pĉelarstva i proizvodnje meda Opština Crna Trava uspešno je realizovala nekoliko projekta sa CHF International Serbia. fakultetima. finansijska pomoć najboljim. podrška projektima saradnje javni-biznis sektor Opština je finansirala jednu privrednu izloţbu u Panĉevu u partnerstvu sa Regionalnom privrednom komorom Pospešivanje razvoja zanatstva kroz donacije. biti definisani Strategijom razvoja. IMS i dr. ambasadama. Privatne firme. talentima uvođenje HACCP sistema i standarda ISO 9001. Institut za voćarstvo. Strana 77 od 97 . struĉnim kapacitetima Opštine i potrebama građana u saradnji sa Koordinacionim telom Srbije za 3 opštine. NSZ. donatorima i kroz partnerske odnose sa REEDA-e Podrška razvoju mlekarstva na teritoriji opštine Surdulica. sredstvima NIP-a. radionica (. biznis inkubatori. Programom podrške opštinama istoĉne Srbije. Danski savet za izbeglice. UNDP – MIR2 Programom. privrednicima Autori smatraju da postoji mesta da se veći broj opština ukljuĉi u ove aktivnosti s tim da se one mogu uĉiniti inovativnijim i raznovrsnijim. a prilagođeni prioritetnim potrebama biznis sektora. Evropskom Agencijom za Rekonstrukciju. ambasade.ADF) Za formiranje klastera . saradnja sa institutima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kroz akcione planove i konkretne projekte. poljoprivrede i ruralni razvoj 10 11 12 13 14 Ţagubica Ţitište Zemun Ćuprija Ivanjica 15 Medveđa 16 17 Crna Trava Svilajnac Raška Panĉevo Velika Plana Ĉaĉak Surdulica 18 19 20 21 22 23 Beograd Uĉešće u projektima prema donatorima (EU. donatori Finansiranje i sufinansiranje nastupa na izloţbama i sajmovima. nevladinim organizacijama.

Pregledne informacije 7. priroda i karakteristike lokalne ekonomije (Regionalna razvojna agencija za Šumadiju i Pomoravlje ima veoma dobro razvijenu takvu mapu ili bazu podataka o regionalnim resursima). Ova aktivnost treba da obezbedi da se dobiju informacije o samim MSP. Te informacije mogu se postaviti na veb portal unutar SKGO. Posebne mogućnosti za unapređenje nalaze se kod naknada za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta. poljoprivrede i ruralni razvoj 6.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Naĉelni komentari22 Više (detaljnijih) istraţivanja o merama koje opštine preduzimaju u cilju podsticanja lokalnog (ekonomskog) razvoja. već treba da budu stabilne i predvidljive. 4. Unapređenje oblasti urbanistiĉkog planiranja svakako moţe bitno poboljšati i ubrzati investiranje i razvoj nekretnina u lokalnoj zajednici.indjija. Znatno bolji rezultati ekonomskog razvoja postići će se u lokalnoj zajednici u kojoj postoji povoljna poslovna klima. što bi olakšalo troškove i rešilo problem nedostajućih resursa. Za neke mere podrške lobiranje za stvaranje pravnog okvira koji sada nedostaje. Preporuke 1. Da opštine mnogo više nego do sada predviđaju i analiziraju troškove preduzetih mera u odnosu na rezultate i uspostave jasne kriterijume i procedure odobravanja stimulativnih mera. odnosno registracija. efikasnost administracije 5.net/upload/documents/Map%20of%20Resources. naroĉito za manje opštine. Sistem registracija i dozvola moţe se unaprediti na više naĉina: kompjuterizacijom evidencija. Sistematsko prikazivanje ekonomske informacije na nivou opština (mapa resursa) ili na nivou regiona koje omogućavaju da se razume struktura. Takse i naknade opština nesmeju da budu visoke. MSPP treba da osete da je aktivno uĉešće u Niz preporuka već je obuhvaćen u okviru ranijih delova teksta. njihovim aktivnostima i poslovima. tako da neće sve biti ponovljene. naroĉito finansijskih kao što su krediti i subvencije. brzim i kompletnim pregledom i manipulacijom bazom podataka. pojednostavljenjem procedura za registraciju ili dobijanje dozvole. koji su to osnovni problemi sa kojima se oni suoĉavaju u komunikaciji sa lokalnim vlastima. 3. kroz sistem „one stop shop“ opštine isl. ukljuĉujući jednostavnost postupaka i lako obavljanje poslova. 2. Unapređenje poslovne klime. S druge strane treba razmotriti mogućnost razvoja regionalnih (umesto lokalnih ili u kombinaciji sa njima) struktura i aktivnosti. Jedan primer efikasnog stavljanja na raspolaganje kljuĉnih informacija kreirala je opština Inđija kroz pravljenje pregledne mape resursa koja se moţe pronaći na sajtu: http://www. naklonost prema lokalnim MSPP i poslovnim ljudima. Veća razmena informacija kao i koordinacija zajedniĉkih akcija opština u ĉemu SKGO moţe da ima vaţnu ulogu. i to u saradnji sa Republikom i njenim institucijama.pdf 8. odnosno lokalnog ekonomskog razvoja. Uvođenje sistema prikupljanja relevantnih informacija od MSPP kao glavnih aktera lokalnog ekonomskog razvoja. naroĉito ne detaljno 22 Strana 78 od 97 . koje su osnovne potrebe i zahtevi MSPP u pogledu njihovog poslovanja. Fiskalni (daţbinski) sistem opština 6.

13. Povezivanje LER kancelarija i pomenutih struktura na regionalnom nivou. fleksibilnije upravljanje i kadrovsko ekipiranje ovih kancelarija. Pravno definisati sistemski uređene naĉine kako i na nivou opština moţe da se legitimno odvija pruţanje finansijske podrške MSPP i poljoprivredi (garancije. ne bave pruţanjem individualnih usluga. kreditiranje itd. s obzirom na visoku cenu ovog tipa podrške. Nefinansijske strukture za podršku . 23 Strana 79 od 97 . 4) . Preporuke vezane za regionalne i lokalne finansijske sheme 16. Kod biznis inkubatora potrebno je paţljivo definisati profil podrške i stanara kako bi se postigli maksimalni efekti. kao i potcentara ovih regionalnih struktura. U okviru opštinskih web sajtova kao i portala na SKGO (moguće uz pomoć SIEPA) stalno aţuriranje podataka o LER aktivnostima opština a naroĉito raspoloţivim lokacijama i uslovima za gradnju i ostalim pogodnostima za privlaĉenje domaćeg i inostranog kapitala. koliko je poznato. naime preveliki podsticaji za investitore u industrijskim zonama. U kreiranju LER kancelarija proveriti mogućnost upotrebe pravnog modela Javne agencije što bi dalo šire mogućnosti za funkcije. Istovremeno se moţe stvoriti legalni okvir za mikrofinansijske organizacije finansirane od donatora. Treba podstaći takmiĉenja za preduzetniĉke opštine prema unapred određenim kriterijumima u odnosu na ukupnu preduzetniĉku aktivnost i podsticaje. naprotiv mogu podrţati upravo ugroţene kategorije stanovništva za ukljuĉenje u samozapošljavanje i time dati doprinos ekonomskom i socijalnom razvoju i realizaciji strategije smanjenja siromaštva. tako da postoji potreba da se kroz potcentre MSP RA ili druge strukture (npr. One su delimiĉno komplementarne: LER kancelarije se. Neophodno je odluke o tipu treninga ili edukacije donositi zajedno sa budućim korisnicima – privatnim sektorom i drugima. s obzirom da one ne uzimaju depozite i niĉim ne doprinose ekonomskoj nestabilnosti. zamenik direktora RAMSPP. 9. poljoprivrede i ruralni razvoj prikupljanju informacija u njihovom interesu i da na taj naĉin uĉestvuju u procesu stvaranja novog poslovnog okruţenja. Biznis inkubatori i industrijske zone 14. 11. Treba napraviti balans koristi lokalne zajednice i investitora.Podsticaji opština za razvoj MSPP. povezano sa naĉelnom preporukom br. Treba izbegavati programe treninga bez unapred definisane traţnje. 12. ali delimiĉno i finansiranju MSP RA i postojećih i budućih RRA. sem informacija. Udruţenja preduzetnika) pruţaju i ove usluge na lokalnom nivou. Da opštine budu aktivniji uĉesnici u kreiranju. mogu dovesti do situacije u kojoj je korist koju ima lokalna zajednica mala ili nepostojeća. upravljanju i korišćenju usluga . obuka i konsalting 10. Kod industrijskih zona poţeljno je paţljivo prethodno planiranje i određena specijalizacija. Treba uoĉiti da se funkcije delimiĉno poklapaju. To podrazumeva potrebu kreiranja (u koordinaciji sa Republikom) MSP RA ili Agencija za ekonomski razvoj i na delovima teritorije gde ih sada nema. 15.23 Jedan nacrt takvog pravnog akta formulisan je u formi predloga ĉiji je autor Dejan Radulović. Takođe treba se potruditi da u inkubacione aktivnosti bude ukljuĉeno i što više start ap firmi van fiziĉkih inkubatora kroz programe otvorene (virtualne) inkubacije. naroĉito na visoko inovativne i tehnološki orijentisane projekte nudi veću šansu za veću dodatnu vrednost i multiplikativne efekte. Specijalizacija na pojedine sektore koji se ţele podrţati u lokalnoj zajednici. pa je u tom pogledu je potrebno ustanoviti racionalno povezivanje po nivou teritorijalne organizacije.

asocijacije za razvoj i sliĉno). 25 kao i drugih klijenata koji su za banke nepoţeljan partner (npr. kao što su zadruge. Što bi bila dopuna odnosno finansijski pandan RRA. Kreirati uz to. naroĉito male nemaju i realno ne mogu imati kapaciteta. odvija na regionalnom/lokalnom nivou. 26 Ovo bi bilo sliĉno sadašnjem modelu drţavnog kreditiranja lizing kuće Lipaks lizing i sliĉno naĉinu kako SBA u USA plasira sredstva (delom zapravo garancije) MSP klijentima preko dvostepenog sistema finansiranja. ĉime bi se uspostavio dvostruki kapitalni oslonac i povezali interesi svih nivoa. 24 Strana 80 od 97 . a ne u Beogradu. Ovakvi regionalni fondovi bi mogli imati vezu i sa eksternim regionalnim („etnozaviĉajnim“) investicionim fondovima koji bi se eventualno u budućnosti formirali na osnovu ekonomskih interesa dijaspore (jedan od najupešnijih primera je Meksiko). već samo vezane direktno za MSP. podsticati regionalne klastere ili druge prioritetne sektore za regione. Ostali vidovi podrške 21. turistiĉke asocijacije. samostalno ili verovatnije kombinovano u okviru prethodno pomenutih regionalnih finansijskih institucija. Kragujevcu. Ispitati mogućnost za kreiranje alternativno (1) više regionalnih razvojnih fondova ili (2) podruĉnih jedinica Fonda za razvoj Srbije. praćenje i sve ostalo. 18. 20.26 Jedna funkcija ove promene je da se odluĉivanje o dodeli pojedinaĉnih kredita. Kraljevu i Uţicu i/ili Valjevu Cilj je da se otklone uzroci zbog kojih je broj izdatih garancija za MSP mali i uglavnom bio vezan samo za poljoprivredne kredite i ukljuĉe lokalna sredstva. 22. 19. za šta opštine.regionalnim razvojnim agencijama (poţeljno onda kada bude definisana regionalizacija na nivou NUTS 2 ili i ranije. a potencijalno takodje. kako bi bilo efikasnije i sa odgovarajućim potpunim informacijama o aplikantu i projektu. ruralni razvojni centri. Centralna jednica za finansiranje start ap moţe biti kao sada Fond za razvoj Srbije. Takvi regionalni fondovi bi. domaća radinost. Potrebno je razvijati modele multifunkcionalnih centara ruralnog razvoja u ĉemu iskustva teledomova (telecentara) mogu biti jedan od korisnih uzora (postoje i druge strukture stvorene aktivnostima NVO i donatora kao što su agro biznis klubovi. Izvor finansiranja za start ap kredite. mogli bi biti portfolio krediti dobijeni od Fonda za razvoj Srbije. efikasno i transparentno sprovođenje mikro finansijske podrške. Sem finansiranja start ap25 oni bi mogli baviti i poljoprivredom. formirati regionalna odeljenja bar u Nišu . Pravni akt (Zakon) koji bi uspostavio pravnu osnovu za sve pomenute regionalne fondove bi mogao eventualno istovremeno regulisati i poloţaj Razvojnog i Garancijskog Fonda AP Vojvodine. na nivou NUTS 3. Oni bi dakle jednim delom trebalo da obavljaju funkciju start ap kreditnih. inicijativa i resursi.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kao i ostale kredite.24 Takve regionalne strukture bi mogle biti rešenje za profesionalno. etnocentri. uz mogući doprinos sa centralnog nivoa) ili (alternativno) decentralizovati Garantni Fond Srbije. mogli da dobiju na legitiman naĉin i trajna. kooperative i u budućnosti socijalna preduzeća koja zapošljavaju riziĉne grupe i /ili obavljaju socijalne funkcije). ili se u budućnosti moţe formirati kao poseban Start ap fond. Ovde se ne razmatraju moguće funkcije takvih fondova u finansiranju infrastrukture i drugih namena. U skladu sa realnim mogućnostima podrţati strukture i aktivnosti u seoskim i drugim malim naseljima. poljoprivrede i ruralni razvoj 17. ili pozajmljena sredstva i od opština svog regiona. mikrolizing fondova. U većoj meri podrţavati strukture koje obrazuju samostalno lokalni preduzetnici na osnovu sopstvenih interesa: lokalne klastere i druge tipove biznis udruţenja i mreţa. i regionalne garantne fondove (u vlasništvu opština. a u perspektivi i vlasniĉkih („equity“) ulaganja. ĉime bi njihova situacija postala jasnije i bolje pravno utemeljena. sem povlaĉenja (pozajmljivanja) sredstava iz centralnog fonda.

15. Zagreb. Republički zavod za razvoj. С.OECD Centre for Entrepreneurship.htm UNICEF XE "UNICEF" (1995). Castells. 2003. Strategija ekonomskog razvoja Srbije 2006-2012. New York: United Nations 19. Limits to Growth. M. IDIZ. Boston: Little. 2005. S. januar 2007. 18. Abstracts. H. 23.. UN Development Program. A.. 67-85 Sassen. 9-12 February 2002 Mumford. Norway. (1980). The Rise of the Network Society.MEGA projekat USAID. W.. 27. I. Odrzivi grad . The Progress of Nations. Proceedings.Local Economic and Employment Development (LEED) Programme 11. D. Istraţivanje The Urban Institute. W. SMEs and Local Development. Đukanović (2001). Lösh. P. Lovins. Brown and Company. New York: United Nations International Children‟s Fund (UNICEF) United Nations (1992). The Global City: New York.ka jednoj sociologiji okruzenja. 26. Stockholm Conference (1972). Beograd: Asocijacija prostornih planera Srbije Milutinovic S. (1996). 8. Šećerov. (1991). “LA 21 under difficult framework conditions – Case study of Nis”. A. (1961). 6. Economic Growth Theory. 2006. Tokyo. (2001). London: Earth Island UNCHS (1996). 17.undp. Princeton: Princeton University Press. (1954). Agenda 21: Programme of action for sustainable development. „The Case Study of Nis‟. OECD Centre for Entrepreneurship. M. „Uloga lokalnih vlasti u implementaciji održivog razvoja – primer grada Niša‟. 2006 12. 2005 10. Reference Bibliografija 4. UK: Blackwell Publishers Hawken. SMEs and Local Development. The HABITAT Agenda. „Polarization reversal in Developing countries‟. 2005 9. L. The City in History. LJ. (2002a). 22. Вујовић.. Oslo. in O. u V. Republički zavod za razvoj. New York: Universe Books Milutinovic. (1973). poljoprivrede i ruralni razvoj 7. 13. New Haven: Yale University Press Meadows. Pejić (eds. OECD .Podsticaji opština za razvoj MSPP.New Policy Perspectives. Strana 81 od 97 . Skills Upgrading . 31. 16. Oxford. Урбана социологија. The Oslo Convention of European ICLEI Members. (1999). 30. 45.104 Pušić. London: Secker and Warburg Economics. et al. 24.org/unchs/english/hagenda/ UNDP (1999)..org/hdro/99. ЗУНС. 2006 u 4 opštine u Srbiji 5. Hungary. Beograd: Slobodan Masic/Biblioteka Nova 175 Richardson. 14. 89 . 25. London. The Economics of Location. М. LXIV. H. “Utilization of information and communication technology in the Republic of Serbia 2006” RSO. Strategija regionalnog razvoja RS 2007-2012. M. et all (1972). Ruralni razvoj i modernizacija. 7. Cifrić.. Human Development Report 1999. Knorr-Sidow (ed). Summer School “The Future Role of Cities in a Globalizing World: Challenges for new public strategies and innovative urban governance”. 20. EuropeanCities21. Natural Capitalism. Београд. 28. Managing Decentralisation: A New Role for Labour Market Policy. Papers of the Regional Science Association.. Петровић.). London XE "London" : MacMillan Richardson. OECD 2006. July 2002 Milutinovic S. Budapest. http://www. Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja.unhabitat. More Than Just Jobs: Workforce Development in a Skills-Based Economy. S. Only One Earth: An Introduction to the Politics of Survival. http://www. Trento. Local Governance and the Drivers of Growth. 29. 21. ISBN: 9789264104709. (2002).

kancelarija potpredsednika vlada za strategiju smanjenja siromaštva http://www.vojvodina.yu/ MERR.Podsticaji opština za razvoj MSPP.un.sme.gov. Prof. 7.prsp. New York: U.pdf 34.yu/istrazivanje/index.gov.yu Lokacije u opštinama Vojvodine za izgradnju privrednih objekata http://www. 5. 35.”Model participacije građana u lokalnoj samoupravi i mogućnost kreacije novih institucija za razvoj lokalne samouprave.”Lokalna samouprava”Juni 2004 god.org Istraţivanje o strateškim dokumentima opština.gov.pdf Euta . 4. 2. United Nations (2000) United Nations Millennium Declaration. United Nations (1998). Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj: http://www.net/upload/documents/Map%20of%20Resources.dr Mirko Pejanović. evropska unija teledom saveza http://www.g. 6.arhiurb. 3.euta.gov. Stalna konferencija gradova i opština http://www.sr.merr. N. A/RES/55/2.sr.org/millennium/declaration/ares552e.sr. Beograd 2002.yu/ Mapa resursa opštine Inđija http://www. Uporedna iskustva lokalnih samouprava. poljoprivrede i ruralni razvoj 32.jsp Republiĉka agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva http://www. http://www.sr. World Urbanization Prospects. Department of Economic and Social Affairs 33.hu/ Strana 82 od 97 .indjija.skgo. Internet sajtovi 1. Magna agenda.

............. ...........da 2 – ne Navedite naziv i aktivnosti ako postoji: . ...... ........................ godine Anketni upitnik broj: __________ datum prijema _________(popunjava UNDP) 1...lokalni ekonomski razvoj 1.... Ministarstvom privrede RS i Republičkom agencijom za podršku razvoja MSPP 27 Period anketiranja: februar/mart 2007..da 2 ...................4 Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da učestvuje u osnivanju Regionalne Agencije (centra) za podršku MSP ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno područje (odgovor ako za sada ne postoji aktivna agencija na području vašeg okruga) 1 – da 2........................ PRILOZI Prilog 1: Anketni upitnik Anketiranje opština i gradova u Srbiji o sadašnjem i planiranom učešću u podršci razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetništva............. 1........ –možda 3...3 Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER................ 2...............2 Da li u vašoj opštini postoji odeljenje regionalnog centra ili agencije za razvoj MSP 1..........Podsticaji opština za razvoj MSPP...ne Navedite projekte ili aktivnosti na kojima su radili u 2006: ....... koliko zaposlenih ima u Da li planirate kancelariju za lokalni ekonomski razvoj kancelariji: LER...................da 2 –možda 3 -ne Da li planirate neku drugu formu lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER 1.... uključujući poljoprivredu Sprovodi UNDP Srbija u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština....................... -ne 27 Svuda dalje u upitniku upotrebljen je termin “opština”............ što treba shvatiti kao “opština ili grad” Strana 83 od 97 ................... .......1 Da li imate kancelariju za LER Ako da.da 2 ............ npr Informacioni punkt.............da 2 – ne 2............ 2........ poljoprivrede i ruralni razvoj 8...................ne 1... funkcija.............................ne 2...da 2 ................Datum... Ime opštine/grada Ime.............da 2 – ne Da li učestvujete u finansiranju tog odeljenja Da li je planirano otvaranje odeljenja regionalnog centra ili agencije za MSP 1...... Strukture za podršku MSP (malih i srednjih preduzeća) i LER (lokalni ekonomski razvoj) 2.......... »kol centar« (telefonski servis) ? 1.................................. kontakt telefon osobe odgovorne za anketu Pečat Adresa Potpis . .................

................................................................... postoje pravne prepreke..........................................................................................................1 Da li Opština iz budžeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili malih i srednjih preduzeća ili investicija u opštinu (pogledajte pitanje 3.................................................................. Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata): 1. 2......... 2......kreditna šema za poljoprivredu Ukupna suma realizovana iz budžeta 2006 u 000 din............... 3..................... ................... koji je razlog za to 1............................................... Navesti dodatne detalje ispod (1 do 8) tamo gde je relevantno: Opisati preciznije kategoriju klijenata i partnere u šemi (ako postoje )npr banke ................................6 Kakve su vaše potrebe za promenama u toj saradnji –pravac potrebnih promena? ... koju vrstu finansijske podrške ................................................... i broj klijenata koji su dobili podršku 2 – kreditna šema za MSP (precizirati za koga) 3 – kreditne garancije / garantni fond 4 – subvencije kamate za kredite 5 Grant (bespovratna sredstva) za samozapošljavanje Strana 84 od 97 ...............................................Podsticaji opština za razvoj MSPP................................................................................................................................................................................................................da 4............................................3 pre nego što odgovorite na ovo) sprovodi 1 – da 2................................................................................................... 3.................................. poljoprivrede i ruralni razvoj Partneri u tome .... ..........................................................2 Ako je odgovor negativan..............................ako ih ima (ako je odgovor pod 1): ........................................................ 3.. -ne planira 3 ........3 Ako da.......................................................................... 2.... nije ocenjeno za potrebno..................................... -ne 3..........................................5 Opisno izrazite kvalitet i specifičnosti dosadašnje saradnje koju opština ima sa Regionalnom Agencijom (centrom) za podršku MSP (odgovor samo ako već postoji na području vašeg okruga) ................................................. nešto drugo (navesti).................................................................................. Finansijske stimulacije (molimo da popunite ovaj segment sa posebnom pažnjom) 3........................................................................................................................................... nedostatak sredstava ........................................ ................................................................................................

......................... 4.... ..................................... ............. Opis. -ne Opis (šta i kako): ..... Industrijske zone 5........................... navesti kome i za koju svrhu : 7 ............... navesti eventualnog donatora / sufinansijera i organizaciju koja pruža usluge/ implementacionog partnera/: .................................... savetovanje................. .... 5................2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već 1 – da 2........... šta i za koga....................................... neka posebna grupa) sprovodi 1 – da 2.....................olakšice u lokalnim zahvatanjima 1..... takse 2..... pomoć............................................... ili neki drugi podatak............ -ne Sektor specijalizacije zone.......2 Da li opština pruža kroz svoje strukture ili finansijski podržava pružanje stručnih saveta poljoprivrednicima Sprovodi Planira 1 – da 1 – da 2....... -ne planira 3 – da 4............... drugo 8.......... pomoć..... partneri ....... partneri Strana 85 od 97 ...Podsticaji opština za razvoj MSPP.............................................................................................................................................................................1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove ? ima 1 – da 2..................................................... praćenje 4..... opišite 4.............. -ne planira ili su u postupku realizacije 3 – da 4.......... 5........................................................ Nešto drugo.. konsultantske usluge............. -ne 2..........1 Da li opština (su)finansira obuke...................................................... Biznis inkubatori & tehnološki parkovi. -ne Sektor/ specijalizacija ako je relevantno........... poljoprivrede i ruralni razvoj 6 – Grant (bespovratna sredstva) za stimulaciju ostalih ulaganja................ konsultantske usluge ili mentoring (praćenje..................................... naknade za zemljište 3............ Biznis obuke .. postojeće MSP i radnje.................. ........ -ne Ukupna suma uloženih sredstava u 2006 i broj klijenata.................................... savetovanje tokom dužeg perioda) i za koju kategoriju klijenata -preduzetnika (početnici....... -ne planira 3 – da 4......

................................................ email adresa7....................... 7............................................................................. ........................................... ideju........................................................... .......................... ........................................... broj : Orijentaciona površina: broj: Orijentaciona površina: .. implementatori): ....................... 7.. .............................. inovaciju.........................................sektorska ili druga specifična podrška preduzetništvu Da li Opština podstiče preduzetništvo u (zaokružiti i dodati kratak opis): 1..................................................................................................................... 2.........................................................................................................................................................................2 ako to nije slučaj. Virtuelnim preduzećima.................................................... Strana 86 od 97 .................................................................................................... etno centru / ručnim radovima........ specificirati drugu osobu/e za sva ili pojedina pitanja: ..Podsticaji opština za razvoj MSPP................................................. ....................................................... u nekoj drugoj specifičnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: ... Drugi vidovi.................................. 6.............................................................................................................................................................. zaokružiti/podvući tekst: isto kao u rubrici broj 1................................................................................................................................................................................................................... funkcija.................................................. 5...................... zanatstvu............................................................................................................... poljoprivrede i ruralni razvoj ..... Dodatne informacije koje želite da pružite : .............................................................................................. 4.............................. Navedite detalje i način podrške i sa kojim partnerima sarađujete (donatori........ 3............................................................ ........... Kontakt osoba ili osobe u opštini za detaljnije informacije po ovim pitanjima : ime i prezime.................................................................... ......................................................................................................................................... telefon............ 8............................................................................................................................................................................... 7......... .......................................................1 ukoliko je ista osoba kao pod 1....... 6............................................................... Nagradama za najboljeg preduzetnika................................................. Kroz razvoj Teledomova / telekoliba (IT centri ) ........................................................ seoskom turizmu ili nekoj drugoj turističkoj aktivnosti ........ 8........... tranzicionom centru za viškove radnika......................................

Cilj projekta je bio da se doprinese izgradnji odrţivog kapaciteta društveno ekonomskog razvoja na teritoriji Banata kroz formiranje snaţnog partnerstva banatskih opština. Mesnim zajednicama i Kancelarijom za lokalno-ekonomski razvoj opštine Zrenjanin (o raspoloţivim proizvodnim. Na inicijalnom sastanku. i ukljuĉiti adekvatne struĉnjake. Unija poslodavaca Vojvodine. U narednom periodu izvršiće se analiza potreba u preduzeću. udruţenje preduzetnika. Program je Strana 87 od 97 . tehniĉkih i kadrovskih promena ostati bez posla. Zrenjanin / RCR Banat/ je nastao 2006. za mala i srednja preduzeća i treninge i informaciono dokumentacioni centar. razvoj i transfer tehnologije“. u organizaciji Regionalne privredne komore Panĉevo. Osnivaĉi su: Vlada Republike Srbije. Dodatnu podršku aktivnostima timu VTC pruţiće Izvršno veće AP Vojvodine. regionalne privredne komore sa teritorije Banata. predstavljen je program za rešavanje viška radnika koji će usled organizacionih. koji je finansijski podrţala EU. U toku je ukljuĉivanje i drugih preduzeća sa teritorije Banata.  promocija mera i prioriteta vezanih za razvoj sektora MSPP u Vojvodini. VTC se realizuje u saradnji sa partnerima (RA MSPP. HIP Petrohemija i „Mlekoprodukt“ a. preko EAR. Savez Samostalnih Sindikata Srbije i filijale Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ Osnovan: Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj Banat. nevladine organizacije. Vojvođanski tranzicioni centar (VTC) je projekat koji finansira EU. U okviru projekta predviđeno je da RCR – Banat pruţi nefinansijsku podršku u prevazilaţenju problema u dva pilot preduzeća na teritoriji Banata koja su u procesu privatizacije. Sektori RC: 3 sektora za podršku opštinama. Glavne aktivnosti:  sprovođenje projekata u okviru EDEP programa EAR “Vojvođanski tranzicioni centar” i “Centar za istraţivanje. u saradnji sa “Banka Inteza” u realizaciji projekta podrške razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata. Institucionalno rešenje ekonomskog udruţivanja ovih opština upravo se ogleda u formiranom RC.  klaster inicijativa u tekstilnoj industriji. Izvršno veće AP Vojvodine. i slobodnim resursima u mesnim zajednicama) i priprema mini kataloga za potencijalne investitore na teritoriji opštine Zrenjanin.Podsticaji opština za razvoj MSPP.d. preduzetništvo i MSP. svih 19 banatskih opština. U saradnji sa sindikatima odabrani su “Udarnik” iz Zrenjanina i IMTFOP iz Novog Beĉeja. a njegovom realizacijom upravlja EAR. Glavni cilj projekta je da se pruţi dodatna podrška preduzećima sa teritorije AP Vojvodine koja su se našla u procesu privatizacije i restrukturiranja. odluĉila je da se ukljuĉi u ovaj projekat. HIP Petrohemija iz Panĉeva. godine.mini katalog.  podrška Garancijskom fondu AP Vojvodine. u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privatizaciju.  monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. u cilju što bolje pripreme za predstojeću privatizaciju. Alma Mons i RC MSPP Subotica) na teritoriji AP Vojvodine. u saradnji sa opštinom Zrenjanin.  mapiranje slobodnih resursa opštine Zrenjanin . skladišnim i drugim halama. realizacijom projekta „Uspostavljanje Regionalnog centra za društveno ekonomski razvoj „Banat“ . RC će napraviti bazu podataka koja bi se koristila u okviru zajedniĉke aktivne politike za privlaĉenje investicija.

Ostvarena saradnja se ogleda u udruţivanju budţetskih sredstava opštine Zrenjanin sa sredstvima „Metals banke“ na osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji. Vrednost je 30 miliona dinara za start –up za radno neaktivne ţene. RCR – Banat u potpunosti prati efekte kreditnog aranţmana sa „Metals bankom“. tim RCR – Banat je dogovorio. Jaĉajući partnerstvo između javnog i privatnog sektora. godini (20 miliona). partneri su RA MSPP Alma Mons i RCR – Banat. kao i pri prikupljanju kompletne dokumentacije potrebne za realizaciju. Takođe. u cilju podsticaja njegovog privrednog i ekonomskog razvoja u skladu sa Integrativnim planom društveno-ekonomskog razvoja Banata (20052007). koji se raspisuju za institucije i organizacije. Takođe. namenjenih za nabavku opreme za obavljanje registrovane delatnosti u MSP ĉiji su osnivaĉi ţene sa teritorije Banata. ali i raspoloţivih finansijskih izvora. Potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa ovom institucijom. RCR – Banat je preuzeo ulogu da obaveštava osnivaĉe. Promocija: Putem štampanih brošura koje sadrţe objedinjenu ponudu i pregled mogućih nefinansijskih usluga koje daje RC. tako da svaki Strana 88 od 97 . kao i potencijalne klijente u regionu. U saradnji sa “Banca Intesa” raspisana je kreditna linija: krediti se realizuju pod sledećim uslovima: rok otplate 5 godina. godini (15 miliona) i za dodelu sredstava. i mogućnost odabira razliĉitih sredstava obezbeđenja. Projekat je zasnovan na partnerstvu i regionalnom pristupu te uspostavlja saradnju nauĉno istraţivaĉke institucije sa preduzećima i komercijalizaciju inovacija u regionu. radnicima IMT – FOP iz Novog Beĉeja će se pruţiti mogućnost da prošire znanja iz oblasti uvođenja inovacija u MSP. a delatnost obavljaju manje tri godine. u saradnji sa filijalom Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i Ekonomskom školom iz Zrenjanina. od kojih 73 zahteva za dodelu kredita za razvoj i unapređenje MSPP i 153 zahteva za registrovana individualna poljoprivredna gazdinstva sa teritorije opštine Zrenjanin. poljoprivrede i ruralni razvoj ocenjen kao izuzetno dobar. ukljuĉujući 1 godinu grejs perioda. kontaktirano je preko 65 potencijalnih korisnica ove kreditne linije. izlazeći u susret radnicima u dva pilot preduzeća sa teritorije Banata. kamatna stopa na godišnjem nivou je 6. Centar za istraţivanje. i 20 miliona dinara. RCR – Banat promoviše ovaj program. uslove kreditiranja i postupak realizacije i naplate. razvoj i transfer tehnologija (CIRTT): Projekat finansijski podrţan od EU. njime upravlja EAR. u projekat se ukljuĉio i Centar za ruralni razvoj iz Novog Kneţevca. CIRTT je formiran od strane relevantnih institucija u Banatu jedan je od prioriteta regiona. raspisana su dva konkursa za dodelu sredstava u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa MSPP na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. Cilj je bolje informisanje o postojećim kreditnim sredstvima za MSP.95%. na osnovu potpisanog Ugovora o poslovnoj saradnji sa Opštinom radi RCR. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom. da se zainteresovani radnici ukljuĉe u programe Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa u oblasti poljoprivrede na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. Analiza je obuhvatila pregled 226 podnetih zahteva. širenje geografske pokrivenosti dostupnosti kredita gde su bankarske institucije predstavile svoje kreditne linije. ADF/CRDA-E u saradnji sa USAID-om je organizovao jednodnevne opštinske kreditne sajmove. radi implementacije strateških razvojnih programa opštine Zrenjanin i podrške zapošljavanju. Garancijski fond APV– Podrška razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata: obuhvata samo teritoriju Banata. u skladu sa njihovim interesovanjima. i partneri su u realizaciji ove garancijske šeme. Pored ovih institucija. Ovo podrazumeva pre svega monitoring i evaluaciju koju. Posredstvom Interneta ove informacije se vrlo lako i brzo šire. Monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. pruţaju informacije i pomoć pri izradi biznis planova.Podsticaji opština za razvoj MSPP. o trenutno dostupnim donatorskim sredstvima i fondovima.

za zaštitu kulturnih dobara Strana 89 od 97 . U SAD postoji oko 10. Uvedene su konsultacije 1:1. Evaluacija: RCR Banat uspostavio sopstveni sistem praćenja klijenata. Usluge se postupno formiraju u funkciji zahteva i potreba i dostupne su svakome. Sluţba za manifestacije  Raĉunarske igre  Obavljanje raĉunarskih poslova  Obrazovanje (škola raĉunara. Danas je Teledom program postao međunarodni pokret.)  Korišćenje multimedija. poljoprivrede i ruralni razvoj klijent moţe u veoma kratkom roku dobiti informacije. grupnih.000 Teledomova. lokalni centar za informisanje  Mesni oglas. Teledomovi i telekolibe su u sluţbi stvaranje jednakih šansi za dobrobit ljudi malih sredina Teledom program u svetu: Prvi Teledom osnovan je 1985. štampanje. informativni centar  Kancelarijske usluge (npr. Osnovne Teledom usluge  Usluţni centar civilnih organizacija  Pruţanje pomoći i saradnja u obavljanju sluţbenih poslova  Internet dostupnost. korišćenje kancelarija. ili telekomunikaciona usluţna kuća zajednice. Elektronsko dopisivanje za građanstvo.000 Telecentara. koje su 2004..Podsticaji opština za razvoj MSPP. prouĉiti svu potrebnu dokumentaciju fonda i odluĉiti da li ţeli konkurisati sa predlogom projekta. godine u Švedskoj kao odgovor zabaĉenih sredina za brţi razvoj. gde je usvojen petogodišnji plan razvoja za osnivanje 600. plastificiranje. Estoniji. elektronskog bankarstva. Bugarskoj. narezivanje CD-a. analizirajući podatke dobijene od klijenata. U Mađarskoj je 1994. stranih jezika. u ĉemu im pomaţe RC. U datom prostoru i okruţenju stvoriće onu informatiĉku. organizacionu i javno komunikacionu osnovu koja će ekonomsko opravdano funkcionisati u sluţbi najrazliĉitijih mesnih. Teledomovi postoje u Rusiji. društvenih i mikroprostornih zahteva. godine zajedno sa Mađarskom i Srbijom osnovale EUTU – Evropsku Uniju Teledom Saveza ĉije sedište je u Budimpešti.000 novih Teledomova. RC pomogne razvoju i unapređenju delatnosti klijenta. slanje i primanje faksa. Izrada Web strana i prezentacija  Informacije od opšteg interesa. RCR priprema svoju Strategiju komunikacija koja će sadrţati smernice za potrebe tima RCR – Banat. birotehniĉku. Da bi što više unapredili kvalitet pruţanja informacija potencijalnim klijentima. Teledomovi moraju pruţiti one usluge koje građani mogu neposredno koristiti. Slovaĉkoj. fotokopiranje. skeniranje. te komunikaciju sa kljuĉnim institucijama društveno-ekonomskog razvoja. koriĉenje. obrada teksta. a u Indiji ima oko 30. gde 2006 postoji 560 Teledomova i 3500 E-taĉki. godine poĉela realizacija Teledom programa. Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu Pojam: Teledom se opisuje kao višefunkcionalni informatiĉko-telekomunikacioni i usluţni centar.. pojedinaĉnih. Bosni i Hercegovini. napravljen je i softver koji omogućava da. te je u mogućnosti da svakom klijentu izađe u susret i zadovolji njihove zahteve. za daljinsko obrazovanje)  Sluţba za zaštitu ţivotne sredine. mikrozajednica otvorenog profila.

osiguranja. Internet provajder Eunet. autobiografija/ Prikupljanje informacija Centar lokalne kompetencije Sadrţaj aktivnosti Teledomova u Srbiji: TDS u Srbiji u saradnji sa Teledomovima i Telekolibama organizuje i vrši usluge u vezi obrazovanja i razvoja preduzetništva. a u toku su razgovori i dogovori i sa drugim relevantnim partnerima o saradnji u zemlji i inostranstvu Strana 90 od 97 . Operateri mobilne telefonije 062. molbi.sastavljanje poslovnih pisama. edukacije lokalne MSP i stanovništva u poljoprivrednoj proizvodnji i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane. AGROMREŢA – Beograd.063. Volonterski centar Elektronski centar za posredovanje Centar lokalne trgovine i biznisa Turistiĉki biro Biro za unapređenje nerazvijenih sredina Elektronske usluge Centar za izradu konkursa Lokalni istorijski centar Mesto za izloţbe Razne usluge za nezaposlene Davanje saveta u vezi informatike Usluge stanovništvu(sastavljanje pisama. Regionalni centar za obrazovanje Sehešfehervar iz Mađarske. Teledom savez Mađarske. Donatori: Fondacija za razvoj demokratskih prava DemNet. USAID. obuke u obrazovanju -ECDL ispitni centar sa preko 1000 polaznika do 2007. Fondacija Rukohvat. Društvo za raĉunarsku nauku Janoš Nojman iz Mađarske.000 lica za rad na raĉunaru i stranim jezicima Partneri: Nacionalna sluţba za zapošljavanje Srbije. EUTA – Evropska Unija Teledom Saveza. Fondacija Apacai. obuke za razvoj preduzetništva i samozapošljavanja. Osiguravajuća kuća UNIQA. poljoprivrede i ruralni razvoj                Omladinska sluţba. 064 i 065. mobilne telefonije. Fond za razvoj neprofitnog sektora Vojvodine. zahteva. Rezultati: U Teledomovima i Telekolibama Srbije do 2007. godine obuĉeno je preko 10. usluge interneta. kancelarijske usluge. Pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje i kulturu Vojvodine. izrada elektronskih prezentacija za preduzetnike.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

jer se i prihodi ĉesto pokazuju manjim nego što je planirano. moţe da finansira sve namene. posebno (Svetska banka. omogućava zaduţivanje opština kroz: zajmove kod banaka i drugih finansijskih institucija. one Strana 91 od 97 . on ne moţe da bude osnovni izvor finansiranja. omogućuje prenošenje na nabavke konkurentskim putem. tako da se minimizacija rashoda uvek nameće kao prioritetan zadatak. i kroz obveznice. I pored toga.  prodaja imovine. tenderom ili licitacijom u pogodnom sluĉaju. na primer za edukacije ili socijalne potrebe. uglavnom inostrane. ali ne i najveći izvor. prosvete. Budžet lokalne zajednice. pošto se cene komunalnih usluga drţe niskima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. u mnogim lokalnim zajednicama to nije moguće. ne postoje formalna ograniĉenja njegovom ukljuĉenju u finansiranje projekata od znaĉaja za lokalni ekonomski razvoj. posebno za veće komunalne i infrastrukturne projekte. pa i na lokalnom nivou. USAID. EU).  donatori (pokloni i zajmovi) poslednjih godina bili su veoma znaĉajan izvor finansiranja u Srbiji. Pored toga. Jer. Novi Zakon o javnom dugu. Osnovna svrha zaduţivanja. zdravstva. obiĉno su baš dugoroĉni investicioni projekti. je omogućuje izvođenje projekata koji bez zaduţivanja ne bi mogli da budu pokrenuti i. Mogućnosti finansiranja LER-a su prvenstveno iz :  tekućih prihoda lokalnih vlasti. koja je ĉesto prisutna kod javnih nabavki u Srbiji. Zaduživanje lokalnih vlasti je vaţan. već kao partner u razvojnim procesima kroz PPP.  zaduživanje lokalne zajednice legitiman je naĉin obezbeđenja sredstava za finansiranje infrastrukturnih i sliĉnih dugoroĉnih projekata. ali je orijentacija na sopstvena sredstva prirodna i najsigurnija. prvenstveno zato što Republika ne sufinansira infrastrukturne i komunalne projekte na lokalnom nivou. kako bi se popravio ţivotni standard stanovništva.  transferi od centralne vlasti.  sredstva komunalnih preduzeća. On je pogodan. kako se to ĉini u mnogim drugim zemljama. a za velike projekte verovatno najvaţniji metod finansiranja. Ipak. sa jedne strane. Takav pristup će.  fondacije. nagoveštaj promena . i to ne kao izvor budţetskih prihoda. koje bi lokalne zajednice emitovale i plasirale ih. tj.  privatni sektor je vaţan izvor finansiranja lokalnih projekata. po vaţećim propisima. sa druge strane. kojima i jeste zadatak da iz sopstvenih izvora finansiraju sopstveni razvoj. status i oĉekivane izmene Najteţi deo procesa strateškog planiranja LER-a svakako je obezbeđenje finansiranja programa i projekata. dok traje ovaj proces. a i kao garancija njihovog redovnog vraćanja. Naime. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 4: Finansiranje opština. i sam obim budţeta opština ĉesto nije dovoljan za finansiranje krupnijih projekata. Osnovno ograniĉenje svake strategije razvoja je ono finansijsko. on moţe posluţiti kao izvor uĉešća lokalne zajednice za finansiranje projekata kroz zajmove ili kredite MSPP i poljoprivrednicima. budţet je vaţan oslonac procesa strateškog planiranja LER-a. od strane opština slabo korišćena mogućnost. kako svetsko iskustvo pokazuje. obezbediti najniţe cene i tako smanjiti ukupne rashode projekta i. otkloniti sumnju u korupciju. koji su prvi. konkurencija raznih potreba za finansiranjem iz budţeta je tako velika da se obiĉno najlakše smanjuju baš investicioni rashodi. sa iscrpljivanjem komunalnih preduzeća kao posledicom.novi nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave u SKGO. mogu biti vrlo vaţan izvor finansiranja u oblastima socijalne zaštite. iz njega se mogu finansirati brojni projekti koji ne zahtevaju velike sume novca. prihodi od privatizacije predstavlja konverziju postojeće u novi oblik imovine.

po kome drţava ne pomaţe finansijski i na drugi naĉin investiranje u one namene koje pripadaju lokalnoj zajednici. Evropska investiciona banka. u republiĉkom vlasništvu. Po našem Zakonu o koncesijama u mnogim oblastima se koncesije mogu davati. a one od znaĉaja za lokalne zajednice su: komunalije. banje. Međunarodni izvori. a koja se iskljuĉivo bavi finansiranjem razvoja MSP. Dobru okolnost predstavlja što na strani pasivnog finansijskog izravnanja nije došlo do promena. tako da je tokom Strana 92 od 97 . godine. ali i zdravstvo. onaj drţavni. smeće. Problem koji oteţava finansiranje investicija na lokalnom nivou jeste koncept podele nadleţnosti između lokalnog i drţavnog nivoa. koja se najvećim delom bavi povoljnim kreditiranjem saobraćajne infrastrukture. nude mogućnost obezbeđenja novca za projekte o povoljnim. Zakon dozvoljava da dugovi budu i u domaćoj i u stranoj valuti. Svetsko trţište municipalnih obveznica. vodoprivreda. s tim da su investicioni rashodi jedina dozvoljena namena. prosveta. Na taj naĉin. ĉija je svrha baš pomoć ekonomskom razvoju u nekim opštinama Srbije. U Srbiji postoje prepreke širem korišćenju municipalnih obveznica kao izvora sredstava za finansiranje razvojnih projekata koje ĉine prvenstveno: nizak kreditni rejting na svetskom finansijskom trţištu. USAID. vaţan potencijalni izvor sredstava. tj. već je sva. telekomunikacije. Izvesna nada u promene ove koncepcije postoji. samim tim. koja se brine o strukturnim reformama u Srbiji i potpomaţe projekte koji su od znaĉaja za smanjenje siromaštva. koje odobravaju pomoć. obveznica lokalnih vlasti. pošto se priprema nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave. da se naprave u zemlji i inostranstvu. ĉiji je suvlasnik. pa lokalne zajednice imaju još niţi. tj. jer kupci obveznica na prihode od njih ne plaćaju porez na dohodak (ukoliko su građani). koncesionalnim uslovima. ne mogu dati imovinu kao garanciju ili hipoteku na sopstvenu imovinu. rudarstvo. posebno u SAD. neprimenljiv za donošenje dugoroĉnih planova razvoja-odrţivi razvoj i razvoj MSPP. a po Zakonu o svojini iz 1995. na domaće i/ili strano finansijsko trţište. i potrebno vreme za sticanje poverenja za veće poslove. DFID i druge drţavne agencije za podršku razvoju. saobraćaj i obezbeđuje kreditne linije za MSPP preko ProCredit banke. sada se nalazimo pred startom projekat MEGA USAID-a. putevi. Evropska banka za obnovu i razvoj. koja podrţava ekonomsku tranziciju i grane kao što su energetika. pored komercijalnih poslova. sport. naše lokalne vlasti su potpuno nepoznati emitenti obveznica. Svetska banka. pojedinaĉne zemlje koje odobravaju Srbiji pomoć na osnovu dobro obrazloţenih projekata. poljoprivrede i ruralni razvoj ili neko u njihovo ime. netransparentan mehanizam horizontalnog ujednaĉavanja finansijske snage opština/gradova. a ograniĉenje je i to što opštine u Srbiji ne poseduju sopstvenu imovinu. godine karakteriše nepromenjeno uĉešće u zajedniĉkim prihodima sa Republikom.Podsticaji opština za razvoj MSPP. lokalne zajednice ne mogu imati dobro obezbeđenje duga. veoma je veliko. ĉak i kroz poklon. Da bi se bolje razumele mogućnosti i ograniĉenja opština u podsticanju lokalnog preduzetništva vredno je navesti neke od sledećih njihovih pravnih okvira finansijskih ingerencija (prema materijalu SKGO): Reforme u oblasti finansiranja lokalne samouprave od 2001-2006. ili porez na dobit (ukoliko su preduzeća). Tome obiĉno podsticaj daju poreske pogodnosti. koji je potpuno razliĉit od preovlađujućeg u svetu. sa najduţim rokom od 30 godina. bilateralni donatori. zatvoren je za projekte lokalnih zajednica. Tu su kao donatori ili koncesioni finansijeri: Evropska unija kao najvaţniji međunarodni oslonac u finansiranju.

Ovo je posebno vaţno za realne ambicije opština da upravljaju ulaganjem domaćeg i inostranog kapitala na svojoj teritoriji. Nov Zakon treba da: ojaĉa izvorne prihode opština. predvidljivosti sistema i mogućnosti donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti. Odluka o uvođenju izvornih prihoda mora se doneti. Visina lokalnih komunalnih taksi u ingerenciji opština je za tri oblika: a) isticanje firme na poslovnom prostoru.bila je podrţavana rastom obima transfernih sredstava iz budţeta Republike i povećanim uĉešćem u prihodima od poreza na zarade. funkcionisanje budţeta i sistem eksterne/interne kontrole. poljoprivrede i ruralni razvoj posmatranog perioda realno rasla finansijska snaga opština u Srbiji . i da razviju nove oblike vlastitih prihoda prvenstveno razvojnih (primer opština iz Nemaĉke koje imaju vlastite prihode iz naknada za korišćenje javnih dobara). Međutim. zelene površine. vertikalno i horizontalno finansijsko ujednaĉavanja jedinica lokalne samouprave. Poĉev od januara 2007. Zakonom o finansiranju lokalne samouprave u pogledu utvrđivanja izvornih prihoda lokalne samouprave. kao specifiĉnost sistema finansiranja lokalne samouprave u Srbiji. a ne uvođenjem novih oblika njihovih vlastitih prihoda.Podsticaji opština za razvoj MSPP. bandere). b) isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju opštini (kolovozi. kao i namenski karakter prihoda ostvarenih od davanja u zakup. opštine mogu i da vrše poslove poreskog administriranja izvornih prihoda. Zakonodavac preuzima sve oblike ustupljenih prihoda koji su bili utvrđeni Zakonom o finansiranju opština. delotvornije korišćenje međubudţetskih transfera. tek nakon odrţavanja javne rasprave u postupku utvrđivanja budţeta opštine za narednu godinu. s obzirom da i penzioneri uĉestvuju u donošenju odluke o njegovom uvođenju. “prevođenje” poreza na nepokretnosti u sopstvene prihode opština. pravo na njihovo zaduţivanje. kojim bi opštine mogle da stimulišu ili destimulišu neke investicije i da ih privlaĉe u svoj region (primeri opština iz Nemaĉke). osim poljoprivrednih vozila i mašina. ovim Zakonom ima za osnovicu i penzije ostvarene u zemlji i inostranstvu. a Zakon o turizmu uvođenje prava na ostvarivanje turistiĉke naknade. Jednu od najvećih novina predstavlja “prevođenje“ poreza na imovinu (na nepokretnosti) u izvorne prihode opština. odnosno na korišćenje nepokretnosti u drţavnoj svojini. isto vaţi i kada su u pitanju naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. predviđa se da svih 16 oblika ostane u sistemu. Samodoprinos. s tim što su opštinske administrativne takse preimenovane u lokalne administrativne takse. kao i uspostavljanje novih oblika finansiranja opština. koja ne moţe da bude veća od stope propisane zakonom kojim se uređuje oporezivanje imovine. Ovoj grupi prihoda pridruţene su i naknade za korišćenje voda i prirodnog lekovitog faktora Strana 93 od 97 . donošenje Zakona o zaštiti ţivotne sredine prouzrokovalo je ukidanje naknade za investicije iz oblasti zaštite ţivotne sredine. uz prethodno pribavljeno mišljenje Komisije za finansiranje lokalne samouprave (ĉiji je zadatak da zastupa interese lokalnih vlasti). Drugi period reformi vezan je za donošenje Zakona o finansiranju lokalne samouprave 2007. c) drţanje motornih drumskih i prikljuĉnih vozila. Regulisani su i prihodi od donacija. kroz porez na korišćenje javnih dobara. trotoari. Pored “proširenja“ prava na njihovo uvođenje. godine. prenos poslova poreskog administriranja izvornih prihoda sa Republike na opštine. godine. Vlada će utvrđivati njihove najviše iznose po osnovu predloga Ministarstva finansija. skupština opštine ima pravo da utvrđuje visinu stope.

U okviru ukupnog nenamenskog transfera. prvo se opredeljuje transfer za ujednaĉavanje.0% sredstava deli se prema broju stanovnika. odnosno vrstu izdatka za koju je dodeljen. došlo je i do “razvijenije” upotrebe mehanizma međubudţetskih transfera. c) 4. Visina umanjenja iznosi 40% od iznosa iznad tog limita. ĉime se napušta reţim njenog “godišnjeg” utvrđivanja. Zakon o finansiranju lokalne samouprave utvrđuje fiksnu stopu uĉešća opštine u porezu na zarade. na nje razvoj. Novinu u odnosu na prethodno rešenje predstavlja precizno određivanje uĉešća svakog od kriterijuma u “građenju” iznosa opšteg transfera: a) 65. e) 2. koji se koristi finansiranje izdataka u okviru određene funkcije i b) namenskog transfera u uţem smislu. Zakon poboljšava sistem horizontalnog ujednaĉavanja opština. koji se koristi za taĉno određenu svrhu. U tom pravcu. U daljem postupku obraĉuna transfera.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Svaki od njih ima svoje podoblike i posebne funkcije u sistemu: Ukupni nenamenski transfer predstavlja zbir transfera sastavljen iz pojedinaĉnih oblika: a) transfera za ujednaĉavanje. zatim kompenzacioni.56% prema broju odeljenja u osnovnom obrazovanju.0% prema broju odeljenja u srednjem obrazovanju.5% prema broju objekata u deĉijoj zaštiti. preciznije je regulisana procedura izraĉunavanja visine transfera opštine. f) 0. h) 1. vrši se umanjenje transfera onim opštine ĉiji je procenjeni iznos ustupljenih poreza po stanovniku (za godinu za koju se donosi budţet) veći za preko 50% u odnosu na prosek u Republici. uvećava se iznos opšteg transfera kod “siromašnijih” opština (ĉiji je proseĉan iznos ustupljenih poreza ispod gore utvrđenog limita). b) opšteg. Ovakvom preraspodelom transfera trebalo bi da se smanji horizontalna neujednaĉenost finansijske snage opština u Srbiji.5% prema broju objekata u srednjem obrazovanju. iznos procenjenih prihoda opština umanji iznad propisanog limita. poljoprivrede i ruralni razvoj Da bi se obezbedila predvidljivost sistema. Ukoliko se izmenom metodologije utvrđivanja transfera. Transfer za ujednačavanje dobijaju samo one opštine kod kojih je procenjeni iznos prihoda od ustupljenih poreza po stanovniku niţi od 90% proseka svih opština u Srbiji. b) 19. a pojedinaĉni iznos nenamenskih sredstava za svaku opštinu i grad u Srbiji ĉiniće sastavni deo Memoranduma o budţetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici. Opšti transfer se dodeljuje svim opštinama i gradovima i to po kriterijumima Zakona. Ovim rešenjem trebalo bi da se izvrši smanjenje razlike između najbogatijih i najsiromašnijih opština u Republici.3% prema površini teritorije opštine. Namera zakonodavca je da se izvrši smanjenje postojećih razlika u visini sredstava i poboljša poloţaj finansijski siromašnijih opština. Zakonodavac pravi razliku između nenamenskih i namenskih transfera. kao i na njene programske aktivnosti vezane za mogućnosti stvaranja nove zaposlenosti kroz MSP i privlaĉenje investicija. a moţe biti ustanovljen u vidu: a) funkcionalnog transfera.7%). Pored toga. tranzicioni i opšti transfer. c) kompenzacionog i d) tranzicionog transfera. i to u visini koja je potrebna da se dostigne 90% navedenog proseka. Ovo je izuzetno vaţno zbog promene shvatanja same opštine o uticaju lokalne zaposlenosti na njene izvorne prihode budţeta. d) 1. dodeljuje joj se tranzicioni transfer. Sredstvima koja su “uzeta” od bogatijih opština.0% prema broju dece obuhvaćene neposrednom deĉijom zaštitom. Ukupni godišnji iznos nenamenskog transfera fiksiran je za udeo u BDP-u zemlje. ĉime se obezbeđuje predvidljivost visine transfernih sredstava (iznosi 1. g) 6. U okviru ukupnog nenamenskog transfera sadrţan je i deo transfera kojim se nadomeštaju gubici prihoda opština koji nastaju kao posledica promena u poreskom sistemu – ovaj oblik transfera definisan je kao kompenzacioni transfer. Osnovni smisao funkcionalnih Strana 94 od 97 .14% prema broju objekata u osnovnom obrazovanju. Namenski transfer je transfer koji se koristi za finansiranje određenih funkcija i izdataka.

kao i statistiĉke podatke na osnovu koji su izraĉunati iznosi funkcionalnih transfera. Nadleţna ministarstva u obavezi su da Ministarstvu finansija dostave kriterijume i merila za raspodelu funkcionalnih i namenskih transfera. Karakter ustupljenih prihoda lokalnih vlasti u Republici Srbiji imaju i prihodi od koncesione naknade po osnovu koncesionih aranţmana za ĉiju realizaciju je iskljuĉivo nadleţna centralna vlast. Ovo pravo dato je uslovom da te hartije mogu iskljuĉivo kupovati Republika Srbija i finansijske institucije. uzeti zajedno. “pune” oko ĉetvrtine budţeta proseĉne opštine. kao i sredstva ostvarena prodajom kapitala u postupku privatizacije i to deo sredstava od uplata po osnovu prodatog kapitala prema sedištu subjekta privatizacije. S druge strane.prihodi ĉije se ostvarenje u potpunosti ustupa opštinama pripadaju: porezi na imovinu. opštine/gradovi u Srbiji imaju fiksnu stopu uĉešća u porezu na zarade – 40%. U tom procesu. Bez obzira na “širok spektar” prihoda koji joj “trenutno”stoje na raspolaganju. svi oni. pod koje u smislu ovog Zakona spadaju banke. Pored toga što je time uĉinjen znaĉajan korak napred u smislu stvaranja osnova za korišćenje više razliĉitih instrumenata u procesu javnog zaduţivanja. samostalnih delatnosti. investicioni fondovi i štedionice. davanja u zakup pokretnih stvari. odnosno fiskalnog kapaciteta. mogu samostalnim uvođenjem poreskih. u zavisnosti od svoje finansijske snage. naknada za izgradnju. Pored uzimanja kredita. odrţavanje i korišćenje lokalnih puteva i određeni oblici cedularnih poreza na prihode građana. Prihodi ĉije se ostvarenje u samo jednom delu ustupa opštinama su: naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. što je poseban razlog da opštine treba da podstiĉu novo Strana 95 od 97 . opštine prema novom Zakonu imaju ustupljene prihode pomoću kojih im se dopušta uĉešće u celokupnom ili samo jednom delu ostvarenja prihoda koji su u potpunosti uređeni od strane republiĉkog nivoa vlasti. naknade za zagađivanje ţivotne sredine. Utvrđivanjem kategorije izvornih prihoda opštinama omogućeno je da. omogućeno je i aktivnije uĉešće opština na trţištu hartija od vrednosti Republike Srbije. gde zaduţivanje za finansiranje deficita kratkoroĉne likvidnosti ne sme preći 5% ukupno ostvarenih prihoda budţeta opštine u prethodnoj godini.. ministar nadleţan za poslove finansija moţe predloţiti Vladi da se opštini uskrate transferna sredstva do iznosa nenamenski potrošenih sredstava. što moţe predstavljati vaţnu polugu ekonomskog progresa zemlje u budućnosti. finansirati izvorni delokrug javnih poslova. osiguranja lica. društva za osiguranje. penzioni fondovi. iznose po pojedinim opštinama. Zaduţenja. Od 2007. brokersko-dilerska društva. trebalo bi da dobiju onoliko sredstava koliko je Republici bilo potrebno da finansira taj posao. Prvoj grupi . To stvara uslove i za sâm razvoj ovog trţišta. Ovoj grupi prihoda pripada i deo ostvarenja poreza na zarade. ali i ostvarivanjem ne-poreskih oblika javnih prihoda. došlo je do razdvajanja u utvrđivanju visine ukupnog duga opština i dozvoljenog iznosa otplate anuiteta u jednoj budţetskoj godini. nepokretnosti. U sluĉaju nenamenskog trošenja sredstava. Ustupljeni prihodi: Imajući u vidu da izvorni prihodi nisu dovoljan izvor sredstava za finansiranje opština. ostale prihode u skladu sa zakonom. opštine se mogu zaduţivati i emitovanjem hartija od vrednosti. godine. poljoprivrede i ruralni razvoj transfera je omogućavanje prenosa poverenih poslova od strane Republike na lokalnu samoupravu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Njih ĉine sledeće vrste poreskih oblika: porezi na prihode od poljoprivrede i šumarstva.: Donošenjem Zakona o javnom dugu 2005 godine opštine/gradovi u Srbiji mogu se zaduţivati tek po prethodno datoj saglasnosti ministarstva zaduţenog za finansije. Republika moţe da obezbedi i namenski transfer u užem smislu kome će se finansirati i neki drugi poslovi/programi/projekti opština.

To je posledica neznanja i/ili nezainteresovanosti lica koja uĉestvuju u tom procesu. kao i ustupljeni prihodi od poreza koje uvodi Republika) nemaju namenski karakter. Moţe se desiti da se konaĉna uplata poreza. kao i sâm rad Komisije je javan. vrši se naknadna kontrola njihovog Strana 96 od 97 . Njihova realizacija “obezbeđena” je putem utvrđivanja aproprijacija na rashodnoj strani republiĉkog budţeta. Svi najvaţniji prihodi (prihodi od transfera. predvidivost i objektivnost prilikom sprovođenja tog procesa. Proces dodele sredstava. U skladu sa odredbama Zakona o igrama na sreću. poljoprivrede i ruralni razvoj zapošljavanje kao i opstanak postojećeg pristupom MSPP sa svog podruĉja javnim nabavkama. transparentnije i efektivnije formule raspodele zajedniĉkih prihoda centralne i lokalnih vlasti u zemlji. Redak izuzetak predstavlja naĉin alokacije sredstava koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću. ne postoji mehanizam kojim se obezbeđuje otvorenost. umesto dotadašnjeg sistema ustupanja prihoda. koji se ostvaruju po “teritorijalnoj osnovi” i koji su bili “u reţimu ograniĉavanja” od strane Republike. Izuzetak predstavljaju prihodi od naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. sredstva od privatizacije i koncesione naknade koja se deli sa Republikom. nadleţni republiĉki organi (svaki za svoju oblast) donose planove njihovog korišćenja koji nisu svima poznati i na ĉije “rezultate” opštine ne mogu uticati. gradova i grada Beograda u porezu na zarade. Njihovo sâmo postojanje. Ona bi trebalo da se potroše na namene utvrđene zakonima koji ih bliţe uređuju. nije bio iskorišćen za uvođenje pravednije. Ona se utvrđuju po resornim ministarstvima i ne postoji mehanizam kojim bi se vršilo njihovo konsolidovanje i efikasnije/efektivnije upravljanje u distribuciji opštinama/gradovima. Problemi se mogu javiti kada se prihod ostvaruje van tog podruĉja.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Nepoštovanje ovog principa moţe biti posebno zastupljeno u procesu obraĉunavanja poreza na zarade. lokalnim zajmovima i komunalnim olakšicama.kapitalni karakter. opštine su samostalne da izvrše alokaciju prihoda i primanja prilikom “kreiranja” rashodne strane svojih budţeta. Vaţan princip pri cedularnom oporezivanju je da prihod od poreza treba da bude uplaćen prema mestu prebivališta građanina. Za svaku budţetsku godinu. Uređivanje poreza na dohodak ostalo je pod punom ingerencijom centralnog nivoa vlasti. uplati prema sedištu firme. Finansiranje lokalne samouprave upotrebom međubudţetskih transfera Od 2005. koji se donosi u formi zakona. godine opštine se finansiraju i sredstvima od transfera iz budţeta Republike. Pored sistema vlastitih prihoda. jer se kod isplatioca prave zbirne liste zaposlenih na ĉije se ukupne prihode kalkuliše data poreska obaveza. a ne po prebivalištu pojedinaca. Njime se detaljno normira iznos transfera po svakoj opštini. U ovom sluĉaju. Postojeći sistem omogućava direktnu distribuciju transfernih sredstava iz budţeta Republike ka opštinama. kombinovanim modelom finansijskog izravnanja. a kamoli naĉin korišćenja/raspodele nije predviđeno Zakonom o finansiranju opština. Kod alokacije sredstava koja imaju namenski . Ministarstvo za drţavnu upravu i lokalnu samoupravu formira posebnu komisiju preko koje će se izvršiti njihova distribucija. Uvođenje mehanizma međubudţetskih transfera. koji je obraĉunat na bruto primanja zaposlenih. primenjen je i sistem zajednice prihoda koji je ustanovljen u varijanti zajednice prihoda sa dotacijama. a usmeravaju se od strane centralnog nivoa vlasti. Donošenje zakona o budţetu prati “godišnji zakon” kojim se vrši raspodela transfernih sredstava i utvrđuje uĉešće opština. U principu.

3% u 2000. kod gradova zabeleţen je porast od 110. i 12.6% u 1975. broja stanovnika i razvijenosti opštine/grada imaju opšti karakter. godini.3%. Postojeći sistem njihovog finansiranja putem korišćenja mehanizma međubudţetskih transfera nije bio ozbiljno “testiran” na tu vrstu izazova.3% u 1975. do 2006. a pet puta od proseka na nivou Republike  Moţe se konstatovati da je u posmatranom periodu došlo do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne “proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage. odnosno školskog obrazovanja. U posmatranom periodu nije došlo do ”nametanja” dodatnih obaveza opština od strane republiĉkog nivoa vlasti. godine znatno su se povoljnije odrazili na gradove i one opštine koje imaju izuzetno veliki broj stanovnika na svojoj teritoriji. Proseĉan porast prihoda po glavi stanovnika kod opština do 100.  suficit budţeta gradova u 2004. ĉinio je pribliţno 9% ukupnih prihoda opština u toj godini. a kod opština sa preko 100. Strana 97 od 97 . smatramo da bi mogao odgovoriti samo u sluĉaju kada bi nametanje dodatnih troškova bilo u ĉvrsto uspostavljenoj kauzalnosti sa kriterijumima po osnovu kojih se izraĉunava njihova visina (mogli bi se upotrebiti u sluĉajevima poveravanja pojedinih poslova iz oblasti predškolskog.3% u 1985. Došlo je do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage. 12. Beograd je ostvario najviši iznos sredstava)..47% u ukupnim prihodima opština u Srbiji. kada je sistem bio “postavljan na noge”. a 2005.u procesu redovne “posete” republiĉkog budţetskog inspektora opštini/gradu. Međutim. a ĉine 30. godini.5% u 2000. zaštite ţivotne sredine. Time se uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Srbije izdiglo iz proseka drţava OECD-a. Mogli bi se iskoristiti kao “potpora” u tom procesu.. U zemljama OECD-a sa federalnim drţavnim uređenjem. Efekti funkcionisanja postojećeg sistema finansiranja lokalne samouprave Uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Republike poraslo je sa 11.Podsticaji opština za razvoj MSPP. preko njih bi se teško mogla izraĉunati taĉna “cena koštanja” njihovog obavljanja. na 13. S aspekta ove studije vrlo je bitan procesu prenosa/dobijanja novih nadleţnosti opština ili poverenih poslova sa centralnog nivoa vlasti sa razvojem ekonomskih i fiskalnih funkcija i ovlašćenja opština. Proseĉno uĉešće po ovom osnovu. u periodu od 2000. poljoprivrede i ruralni razvoj korišćenja od strane Republike . godine 14.8% u 2002. ono je bilo nešto niţe i kretalo se od 10.000 stanovnika 98% povećanja prihoda po stanovniku.70% stanovništva republike.36%.000 stanovnika bio je niţi i iznosio je oko 80%:  gradovi (njih 4) uĉestvuju sa 57.7% u 2000. na primer). do 7. Kriterijumi površine.  najbogatije opštine imaju više od deset puta veći prihod po stanovniku od najsiromašnije. kretalo se od 12. Imajući u vidu njegove karakteristike. Efekti u sistemu obezbeđenja horizontalnog finansijskog izravnanja opština Efekti primene mehanizma horizontalnog izravnanja opština u periodu od 2001. godini. godine. godini (među njima. do 2003. godini (kod zemalja sa unitarnim uređenjem). Naime.

.034. -napomene i bibliografske reference uz tekst.11) (0.-1 elektronski optički disk (CD-ROM): slika. monografija-/elektronski izvor / : Završni izveštaj istraživanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetnička Srbija/ Radmila Grozdanić i Branislav Savić.07 (497. Београд 005.-Bibliografija ISBN 978-86-87557.CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. poljoprivrede i ruralni razvoj. Радмила Podsticaji opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.034.2) 352.00-0 1.11) (0.2) ГРОЗДАНИЋ. -Tiraž 80. 12 cm Nasl.SR-ID 150324236 . 2008 (Beograd: SME Consulting). Бранислав /аутор/ а) Предузећа-развојна политика b) Предузетништво c ) Локална самоуправа-Србија d) Регионална привреда-Србија COBISS.2) 332.034.51 (0.1 (497. Савић. sa naslovnog ekrana. tekst.Beograd: SME Consulting .

POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ ' ' .Radmila Grozdanic i Branislav Savic PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful