Radmila Grozdanic i Branislav Savic

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ

'

'

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ
Završni izveštaj istraţivanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetniĉka Srbija

Autori: Dr. Radmila Grozdanić i Branislav Savić

Izdavaĉ: SME Consulting Beograd, 2008.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Recenzent:
prof. dr Jasmina Omerbegović Bijelić, FON Beograd

Izdavač:
SME Consulting doo, Tadeuša Košćuška 86, Beograd Dizajn korica: BranDS, Trebinje

Godina izdanja: 2008.
Tiraž: elektronska publikacija ISBN: 978-86-87557-00-0 Predlog za citiranje: Grozdanić Radmila, Savić Branislav, (2008) Podsticaji

opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, poljoprivrede i ruralni razvoj,
SME Consulting, Beograd, dostupno na: http://www.undp.org.yu

Projekat je finansijski podržao PROGRAM UJEDINJENIH NACIJA ZA RAZVOJ Internacionalnih brigada 69, Beograd http://www.undp.org.yu

Stavovi autora koji su izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju zvanične stavove UNDP.

Strana 2 od 97

............................................................................49 Značaj lokalne biznis infrastrukture.................................................................................................... poljoprivrede i ruralni razvoj Sadrţaj REZIME .............46 Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja ............... 9 Svrha.........................................................................73 Podrška zanatstvu ......28 3....................................................................................................71 Etno centri i srodne aktivnosti ....................Podsticaji opština za razvoj MSPP....................................17 Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) .......................................................................74 Tranzicioni centar za viškove radnika ..................................................................................... Biznis inkubatori i industrijske zone .............................89 Prilog 4: Finansiranje opština....................45 Grant za samozapošljavanje .....................................48 4........................................................................... Reference ........................................................................................................................................................46 Olakšice u lokalnim dažbinama ................................................................................................................................................................................................................................. metodološki pristup i napomene ............................................................34 Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP................................................................58 5............................................................................................................23 Biznis obuke ...............................................................................................................................................................................................................................63 Neke dodatne opcije za intervenciju ......19 Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama ...................43 Subvencije kamata na kredite ...................30 Koncept finansijskih stimulacija ....................................................................................................15 Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške ..............................75 Partneri opština u ovim aktivnostima .... konsultantske usluge............................................................................................................................................................................................... tehnološki park ..........................................................................................................................................................................68 Podaci iz ankete ....................................................................69 Preduzetništvo u turizmu ....................................................15 Prezentacija ankete ..18 Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) ..........................87 Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu ..............33 Zbirni prikaz finansijskih stimulacija............................................................................................................76 6........................................82 8................................................ Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga ................................................................................................................................................... Ostali vidovi i sektori podrške ...........20 Ostale strukture ...................................................................42 Lokalni (regionalni) garantni fondovi .................................................. status i očekivane izmene...................................................................................83 Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ ........................................................................... Preporuke ..................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................75 Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika..............................................................................................................................................................................................................................78 Načelni komentari ..........45 Grant za ostala ulaganja ........ Finansijski podsticaji.................................................................................................................30 Prezentacija podataka ankete .......................................................................................................................57 Industrijske zone ............................................................................40 Kreditna šema za MSP .................................................... praćenje ...81 Bibliografija ................................40 Kreditna šema za poljoprivredu ..................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................28 Finansiranje savetovanja poljoprivrednika ................81 Internet sajtovi ...............................................................................78 7............................................................................................... PRILOZI ......................................91 Strana 3 od 97 ............................................................................................................................................................... 5 1: Uvod ................................................................ 9 Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) .....................................................................................10 2.................................................................................................83 Prilog 1: Anketni upitnik ................49 Podaci iz ankete ......................................................................................................................................................63 Pristup ostalim vidovima podrške ..........................................57 Biznis inkubator...................................................................................................................................................

..................................................... 19 Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER ......................................saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda ............... 73 Tabela 15: Podrška zanatstvu ................. 46 Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006..................................................................... ............... tehno parkovi i ind...................................................... 43 Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite ....................Podsticaji opština za razvoj MSPP....................... 34 Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi ................................................................................... 45 Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja ...................... 70 Ilustracija 8: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima............................................ 74 Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika ................................... 58 Ilustracija 7: Poljoprivredni klaster ............ 45 Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje ............................... 38 Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike ................................... 41 Tabela 5: Kreditne šeme za MSP .................................................................................... 28 Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika ............... 69 Spisak tabela Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima ........... 42 Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima .......67 Spisak grafikona Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER ........ ..... 72 Strana 4 od 97 ...................... 75 Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci ......... 29 Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu ..................................................................... zone ..................................................... 60 Tabela 12: Podrška sektorima.......................................................... 69 Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu ......................................................................................................................... 34 Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova ................ poljoprivrede i ruralni razvoj Mape Mapa 1: Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije. 18 Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007................... 21 Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER .................................... 48 Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 21 Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi .................................................................. 25 Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede ................ 46 Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama ....................... 76 Spisak ilustrativnih primera Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja ......................... klasterima..................................... 23 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka ........ Bugarska ...................... 23 Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP ........................................................................................ 20 Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP ........ 71 Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar ............................ 57 Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva.......................................................................................................................... 37 Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu ..... 40 Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške ..................... 58 Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona ................................. 75 Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika ............................................................................ 37 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi ............................................

a kako su mogućnosti za dodatnu komunikaciju bile izuzetno ograniĉene. ustanovljeno je da je više od ĉetvrtine od ukupno 102 anketirane opštine osnovalo kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER). uzelo u obzir usvajanje Strategije regionalnog razvoja od strane Vlade Srbije poĉetkom 2007. razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici odrţanoj 25. godine i planiranih za narednu godinu sprovedeno je putem ankete upućene na 167 adresa. U tome se . pa se situacija vrlo brzo moţe znatno promeniti na bolje. Kroz istraţivanje pisanih izvora konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. Opštine naravno snose odgovornost za taĉnost informacija o svojim aktivnostima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. odnosno da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti. kao i najave pripreme propisa koji bi regulisali rad mikrokreditnih organizacija i fondova.što ĉini veoma relevantan uzorak. aprila 2007. i 2006. Smederevu . imajući u vidu da će i lokalni i regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji u budućnosti. u Stalnoj konferenciji gradova i opština. poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou. Loznici. realnih zarada. naroĉito u Republici Srbiji. planirano usvajanje Zakona o regionalnom razvoju. između ostalog. ove kancelarije su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili Strana 5 od 97 . Doduše. a gotovo polovina planira da ih uspostavi. donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija datih u anketi povremeno su oteţavala punu analitiĉku uporedivost odgovora među opštinama. poljoprivrede i ruralni razvoj REZIME Cilj i metodi rada Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) preduzeo je ovo istraţivanje kao doprinos analitiĉkom uvidu u postojeće. odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada nekoliko lokalnih institucija ( konkretno u Kragujevcu. Nišu. vrednosti imovine. kao i obima i kvaliteta usluga opštinskih servisa. Lokalni ekonomski razvoj (navođen u tekstu kao LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice. a time i kreiranju efikasnijih mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). Razumevanje suštine nekih od pitanja nije uvek bilo dovoljno. formiranje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR). Korišćeni su takođe i metodi intervjuisanja. kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština. ukljuĉujući po svoj prilici i opštinske strukture ove vrste. sprovedenog od strane istog tima koje je dostupno u zasebnom izveštaju Saţeti rezultati U pogledu izgradnje operativnih struktura koje treba da pruţe nefinansijsku podršku novim poslovnim poduhvatima. Subotici) a primeri dobre prakse zasnovani su i na dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i regionalnih centara i agencija za podršku MSPP. godine. Empirijsko istraţivanje mera podrške primenjivanih tokom 2005. studijskim putovanjem u Bugarsku.tri petine . na koju se odazvalo 102 grada i opštine .

Ovim istraţivanjem ustanovljeno je da je više od polovine anketiranih opština izdvajalo sredstva za razvoj MSP. Najveći broj opština među njima (29) je iz lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralom razvoju. Finansiranje savetovanja poljoprivrednika je veoma prisutno – u 4/5 anketiranih opština. godine sprovodilo je oko trećine anketiranih opština. biznis centara i saveta za zapošljavanje. kao glavni razlog navode nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta 2005. uz velike varijacije u visini izdvajanja i modalitetima primene. a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja (u ovom trenutku nema definisane pravne osnove za rad kreditnih ili garantnih fondova iz sredstava budţeta odnosno u vlasništvu opština). strane donatore. Strana 6 od 97 . poljoprivrede. Ohrabrujuće je da gotovo dve trećine opština na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj MSPP ocenjuje saradnju sa njima kao odliĉnu. a gotovo isto toliko namerava da to uskoro zapoĉne. a više od trećine anketiranih (38 opština) planiraju uĉešće u njihovom osnivanju. ili za obe vrste delatnosti iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima. Privrednu komoru.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Oko ĉetvrtine anketiranih opština imaju Regionalnu agenciju ili centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. dok ostale planiraju da to otpoĉnu. i Kuća partnerstva u Knjaţevcu. Osim info. pa je kancelarija ĉesto praktiĉno svedena na kontakt osobu odnosno LER punkt. neadekvatna roĉnost kredita. za šta je dobar primer program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj. poljoprivrede i ruralni razvoj drugih odeljenja. dodatak standardnom Info desku u Ĉaĉku u vidu „bek ofisa“ za podršku koju pruţaju tamošnje najznaĉajnije istraţivaĉko-obrazovne institucije (Tehniĉki fakultet. Finansiranje biznis obuka. jer lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. Kao svoje partnere vide susedne opštine. odnosno administrativne kapacitete za upravljanje ovakvim podsticajima. udruţenja privatnih preduzetnika i poljoprivrednika. Finansijske stimulacije za razvoj MSPP iz opštinskog budţeta su mnogo manje. u pojedinim mestima primenjeni su inovativni koncepti kao "one stop shop" Sistem 48 u Inđiji (originalno CityStat razvijen u Baltimoru. ali velike oscilacije u kvalitetu saradnje oĉito postoje . Nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. visoka trţišna kamatna stopa. i 2006. Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo). teškoće sa obezbeđenjem garancije predstavljaju razloge zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. verovatno zbog nepoznavanja ĉinjenice da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima. legalnosti i efikasnosti takvih mehanizama finansijske stimulacije. Više od ĉetvrtine anketiranih opština neguje neku drugu formu centra ili punkta za razvoj MSPP. kompetentnosti. Republika Srbija nije dovoljno pomenuta. Opštine koje nisu finansijski podsticale razvoj iz budţeta ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja.12% anketiranih opština tvrdi da saradnja uopšte nije uspostavljena. finansijske institucije. a dve trećine ima vrlo mali broj zaposlenih. SAD). Otvaraju se međutim pitanja transparentnosti. Brojne opštine su izrazile potrebu i za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva sa drugim asocijacijama i institucijama.

Obzirom da i drţava iz Nacionalnog investicionog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu. većinom seoskog). Ustanovljeno da više od polovine anketiranih opština (58) ima industrijsku zonu ĉije površine se kreću u rasponu do jednog do preko 900Ha. zajedniĉki podsticaji će sigurno dati znaĉajne rezultate. Još uvek nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje domaćih i inostranih MSPP savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. U nekim opštinama vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ekonomski razvoj. Međutim. Lokalne vlasti imaju široke mogućnosti unapređenja ove strukture. navodi samo po desetak opština (ukljuĉujući i planiranu podršku ovog tipa). Prema anketi. osnivanja industrijskih zona i inkubator centara. kao i tranzicionih centara za viškove radnika. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture. mreţe. zatim kod naknada za građevinsko zemljište. subvencije kamata na kredite je primenjivalo samo 5 anketiranih opština. Zanimljivo je da ni deseti deo opština nema biznis inkubator ili tehnološki park. Olakšice u lokalnim zahvatanjima praktikovane su u oko 40 opština. i pored svih ograniĉenja.29). osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih i finansijskih Strana 7 od 97 . Broj i obim kreditnih linija za MSPP je nedovoljan. dok najveći broj preostalih opština planira da je naprave. Veoma mali broj opština je pomenuo virtuelno preduzeće i teledomove kao naĉin podrške ukupnom lokalnom a naroĉito ruralnom razvoju. lokalne vlasti imaju širok dijapazon podsticajnih mera od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti. a lokalne zajednice mogu da odigraju vaţnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga. najviše kod lokalnih taksi. etno radinosti (centri. poljoprivrede i ruralni razvoj Prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji). onemogućen je njegov promet. dotacije. i zanatstvu (23). niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. Međutim. Vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti u Srbiji za nove oblike udruţivanja MSPP i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama kao i za osnivanje biznis inkubatora. kao i za restruktuisanje poslovnog prostora. statusna trasformacija kasni. pa je postojeći sistem stoga neefikasan i netransparentan. sa malim kapacitetom. ali gotovo polovina namerava da ga osnuje . Građevinsko zemljište je najvredniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. u Srbiji je (uz Republiĉki i Garancijski fond AP Vojvodine) trenutno je u funkciji samo Regionalni garancijski fond za juţnu Srbiju. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju uvek urađene fizibiliti studije. do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija. a grantove za samozapošljavanje 13 opština. Kompleksnije vidove podrške kao formiranje sektorskih klastera kroz koje MSPP mogu znatno da unaprede svoju efikasnost. i zemalja u tranziciji. jer preovlađuje uverenje da su svi instrumenti u rukama vlade Srbije. a u pojedinaĉnim sluĉajevima navode se i smanjene tarife za isticanje firme i za korišćenje sajamskog izloţbenog prostora. izloţbe. prvenstveno na lokalnom nivou. u Srbiji je ono još u javnom vlasništvu. U pogledu ostalih vidova sektorske ili druge specificne podrške preduzetništvu anketirane opštine su najĉešće navodile podršku razvoja turizma (42. Međutim. davanje garancija i lokalni garantni fondovi doveli su do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou. edukacije .

temeljnije analiziranje i predviđanje troškova preduzetih mera. poljoprivrede i ruralni razvoj podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje i lokalni fondovi mikrokreditiranja (koji se doduše nalaze van legalnih okvira ali se u praksi ostvaruju).i time se stvaraju uslovi za pojaĉanu motivisanost opština za odrţanje i podsticanje razvoja. ostvaruje predvidljivost sistema i mogućnost donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti.Preporuke. poljoprivrede i ukupnog lokalnog ekonomskog razvoja potrebno je. između ostalog.porezi na nepokretnosti postaju sopstveni prihodi opština. Strana 8 od 97 . uspostavljanje jasnijih kriterijuma i procedura. više detaljnijih istraţivanja o merama koje se već preduzimaju. Preporuke U cilju efikasnijeg angaţovanja opština oko brţeg razvoja MSPP. Istraţivaĉi su dali i druge sugestije koje se nalaze u delu 6. Povoljna okolnost je da novim Zakonom o finansiranjem lokalne samouprave iz 2007.Podsticaji opština za razvoj MSPP. i aktivnije uĉešće opština u kreiranju i korišćenju usluga MSP RA. . veća razmena informacija i koordinacija zajedniĉkih akcija opština. utvrđuje se fiksna stopa uĉešća opština u porezu na zarade idr. izvorni prihodi opština jaĉaju .

a kako nije bilo mogućnosti za dodatnu komunikaciju. Strana 9 od 97 . Takođe su korišćeni metodi direktnog intervjuisanja jednog manjeg dela ciljne grupe. donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija u anketi povremeno su onemogućavala punu analitiĉku uporedivost među opštinama. aprila 2007. Primeri dobre prakse obezbeđeni su intervjuima sa opštinama i dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i Regionalnih centara i agencija za MSP . Kragujevac. poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou. kao i na stvarno ĉinjeniĉno stanje. i 2006. Znatnu podršku u ovom istraţivanju UNDP tim je imao od Stalne konferencije gradova i opština. Opštine snose odgovornost za potpunost i taĉnost informacija i podataka koje su obezbedile o svojim aktivnostima. Ĉaĉak. metodološki pristup i napomene Svrha istraţivanja je da pruţi doprinos kreiranju efikasnijeg mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). na ĉemu se zahvaljujemo. kod svih tabela i grafikona koji su zasnovani na ovoj anketi izostavljeno je navođenje izvora. razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici posvećenoj ovim pitanjima odrţanoj 25. U studiji su korišćeni metodi empirijskog i «desk» istraţivanja. kao što su sekretarijati za privredu i poljoprivredu. koje je od strane istog tima sprovedeno metodama anketiranja i intervjuisanja njihovih rukovodećih timova i razmene iskustva u toku radionice 24.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Iz razloga ekonomiĉnosti. aprila 2007. Niš. odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada lokalnih institucija za podršku MSPP. godine i planiranih za narednu godinu odazvalo se 102 grada i opštine (61% od ukupnog broja) što ĉini vrlo relevantan uzorak. Empirijsko istraţivanje opština i gradova kao ispitanika i njihovih stavova je sprovedeno kroz anketu upućenu poštom i emailom na 167 adresa opština i gradova dobijenih od Stalne konferncije gradova i opština (SKGO). u SKGO na kojoj su prisustvovali predstavnici većeg broja opština i drugih institucija. (za celinu videti poseban izveštaj). Loznica). Autori su napomenama u tekstu ili u fusnotama ukazali na uoĉeni deo takvih odgovora. kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština. LER kancelarije i info deskovi (Subotica. U pojedinim sluĉajevima razumevanje nekih pitanja bilo je nedovoljno. Kroz desk istraţivanje konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. studijskim putovanjem u Bugarsku. naroĉito u Republici Srbiji. U okviru te ciljne grupe anketiranju o merama podrške primenjivanih tokom 2005. poljoprivrede i ruralni razvoj 1: Uvod Svrha. Na nekim mestima delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni takođe i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. Smederevo.

u novim sektorima i sa novim tehnologijama. poljoprivrede i ruralni razvoj Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) Lokalni ekonomski razvoj (LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice. poreske olakšice. privatnog komercijalnog sektora i nevladinog sektora usmerenog na podsticanje investicija koje će obezbediti visok i dugoroĉan ekonomski rast lokalne zajednice.  Formulisanje strategije LER-a. na postojeća ili potencijalna trţišta. i stvaranje povoljnije investicione klime. Vladimirci. Arilje. pri ĉemu su glavni sektori lokalna vlast. Još skorije USAID CRDA partner IRD je u šest opština zapadne Srbije organizovao proces strateškog planiranja po metodologiji Svetske banke„Gradovi Promene“ (Uţice. U uţem smislu. što koristi svim potencijalnim investitorima. Bitan aspekt inicijalne organizacije. Ta podrška je obiĉno jednokratna. Ĉajetina. Moguća je i drugaĉija klasifikacija kao: podrška pojedinim preduzećima. Svaka strategija lokalnog ekonomskog razvoja neminovno se fokusira na komparativne prednosti lokalne zajednice. a kroz podsticaje koje lokalna vlast daje pojedinim firmama. koja je.1. opština u svakom trenutku 1 Jedan noviji talas aktivnosti podstakla je Evropska agencija za rekonstrukciju. Šabac). širokog spektra od nefinansijske.godine) je u toku USAID MEGA projekat koji se takođe bavi podrškom izradi i reviziji LER strategija (kao i podrškom LER kancelarijama). vrednosti liĉne imovine. i podsticanje lokalnih MSPP da razviju poslove i time ubrzaju ekonomski razvoj zajednice. Strana 10 od 97 . i na prevazilaţenje prepreka i slabosti lokalne zajednice. Trenutno (napomena: 2007. finansijske i mešovite. kao što su radna snaga i zemlja. pomogla rad na strategijama LER-a u petnaest opština u ovom delu zemlje. ali i kasnije aktivnosti na LER-u. obima i kvaliteta usluga opštine. Posebnu vaţnost za uspeh strategije lokalnog razvoja ima saradnja između svih aktera zainteresovanih za uspeh LER-a. Postoje dve glavne strategije podsticanja lokalnog razvoja: privlaĉenje stranih firmi da investiraju u opštini. jeste povezivanje LER-a sa drugim planovima i strategijama na lokalnom nivou. Naime. Krupanj.  Procena stanja lokalne ekonomije. ili kada se već angaţovani resursi poĉnu koristiti na produktivniji naĉin. U Srbiji se radilo na strategijama ekonomskog razvoja opština tokom poslednjih decenija. kao što su jeftino zemljište.Podsticaji opština za razvoj MSPP. realnih zarada. a time i da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti. sa manje ili više rezultata. kroz projekat: „Program podrške opštinama iz istočne Srbije”. Iskustvo u sprovođenju rada na strategiji lokalnog ekonomskog razvoja (LER-a) širom sveta iskristalisalo je petostepenu proceduru (prema metodologiji Svetske banke):  Organizovanje procesa strateškog planiranja.  Implementacija strategije. a kasnije lokalni biznis sam nastavlja proširenje sopstvenih poslova. privatni sektor i neprofitni sektor. Takav razvoj se događa kada se lokalni nezaposleni resursi.  Evaluacija i monitoring. lokalni ekonomski razvoj se shvata kao proces strateškog planiranja kroz partnerstvo lokalnih vlasti. bilo ’domaćim’ bilo ’stranim’. poĉnu koristiti.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

poseduje (formalne ili neformalne) planove i programe razvoja u raznim oblastima za koje je nadleţna lokalna vlast, kao što su oblasti upravljanja zemljištem, gradnje, saobraćaja, zaštite ţivotne sredine, komunalnih usluga, vanprivrednih delatnosti, socijalne zaštite i sliĉno. Povezivanjem strategije LER-a sa ovim i drugim srodnim programima i međusobna koordinacija izbegava se dupliranje napora, racionalnije koriste ograniĉeni resursi i povećava ukupan efekat lokalnih programa. Takođe rešavaju se konceptualne dileme: na primer, o odnosu ekonomskih i socijalnih ciljeva i metoda, pošto mogu biti u međusobnom konfliktu. Tema strateškog planiranja LER neće biti predmet dalje obrade. Ona je bila izostavljena iz ovog istraţivanja, s obzirom da se paralelno odvijala druga studija koju je finansirala Kancelarija potpredsednika vlade za strategiju suzbijanja siromaštva a koja se bavila mapiranjem raznih vrsta strategija na lokalnom nivou (videti rezultate na http://www.prsp.sr.gov.yu/istrazivanje/index.jsp ). Strukture: Operativna struktura je opštinska administracija, a ukoliko se za to stvore mogućnosti, LER kancelarija ili Razvojna Agencija opštine (videti opis funkcija u II poglavlju). U nekim opštinama u svetu formiran je i stalni komitet za razvojna pitanja, ne kao operativno već politiĉko telo ĉija je uloga opšte usmeravanje LER-a i nadzor nad radom organa lokalne vlasti u ovoj oblasti. Njegov jak sastav – saĉinjavaju ga u principu vodeći politiĉki ĉinioci u lokalnoj zajednici – doprinosi stvaranju i implementaciji strategije LER-a i pozitivnom javnom utisku. Instrumenti LER: Ima li, lokalna vlast dovoljan manevarski prostor za sopstvenu ulogu u ekonomskom razvoju? U nekim opštinama Srbije vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ili ĉak pokrene ekonomski razvoj. Kaţe se da su sve vaţne poluge, ukljuĉujući i novac, u rukama republiĉke vlade i da lokalna vlast ne moţe ništa bitnije da uĉini. Taj pesimizam je obiĉno povezan sa nedostatkom preduzetniĉkog ponašanja u pogledu inovacija u radu nosilaca funkcija u opštini. Lokalne vlasti međutim i pored svih ograniĉenja imaju širok dijapazon podsticajnih mera koji se kreće od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti (npr. kod urbanistiĉkog planiranja, korišćenja građevinskog zemljišta, građevinskih dozvola, kvaliteta komunalne infrastrukture, boljeg korišćenja naknada za korišćenje i unapređenje gradskog zemljišta i lokalnih komunalnih taksi), do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija, osnivanja industrijskih zona i inkubator centara, osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih (obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije) i finansijskih podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje kao i lokalni fondovi mikrokreditiranja.Najbolji odgovor skepticima u mogućnost lokalnih zajednica da utiĉu na sopstvenu sudbinu su uspesi nekih sredina u pokretanju lokalnog ekonomskog razvoja. Jedan od najdelotvornijih poteza koje opštine mogu da uĉine na planu poboljšanja uslova poslovanja, odnosno poslovnog okruţenja, jeste poboljšanje administrativnih postupaka i procedura koji se tiĉu poslovanja. U te postupke i procedure spadaju praktiĉno svi kontakti preduzetnika sa lokalnom administracijom (ili lokalnim ispostavama centralne administracije) pre zapoĉinjanja poslovnog projekta, tokom njegovog trajanja i pri njegovom završetku. To obuhvata registraciju novog preduzeća, sve poslove vezane za gradnju novog objekta (ukljuĉujući i dobijanje građevinske i urbanistiĉke dozvole), svakodnevno poslovanje

Strana 11 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

(inspekcijske sluţbe, ukljuĉujući trţišnu, sanitarnu i komunalnu inspekciju), poresku administraciju. Praksa je pokazala da poslovno okruţenje moţe da se znatno poboljša jednostavnim promenama kao pojednostavljenje urbanistiĉko-planske ili ekološke regulative, budući da su procedure koje proizlaze iz ove regulative veoma ĉesto komplikovane kontaktira se sa razliĉitim delovima lokalne administracije ili razliĉitim lokalnim podruţnicama drţavne administracije, a ispunjavanje procedura zahteva popriliĉno vremena i generiše znatne troškove. Shodno svemu navedenom, prirodan prvi korak analize lokalne ekonomije je analiza tih procedura, pravila i postupaka koji utiĉu na poslovno okruţenje, kao i analiza naĉina na koji se oni primenjuju u smislu delotvornosti i efikasnosti te primene, odnosno transparentnosti i polaganja raĉuna u pogledu aktivnosti lokalne administracije. Saradnja sa drugim nivoima vlasti: Saradnja sa drugim nivoima vlasti (drţavni, regionalni, pokrajinski itd.), bitna je kako bi se od njih dobila podrška lokalnim razvojnim naporima. Ova saradnja moţe da se odnosi praktiĉno na svaki aspekt nacionalne i lokalne politike: na usklađivanje republiĉkog i lokalnog plana razvoja infrastrukture, budţetske transfere od Republike ka opštini, regulaciju o zemljištu i svojini, prostorno planiranje, finansijska pitanja, zaštitu ţivotne sredine. Opštine mogu kontakte sa višim nivoima drţavne organizacije koristiti na najmanje tri naĉina: da iskoriste postojeće mehanizme i resurse viših nivoa, a u korist lokalnog razvoja; da prikupe informacije o planovima viših nivoa kako bi im se unapred prilagodile i tako najbolje iskoristile mogućnosti; te da lobiranjem ili na drugi naĉin pokušaju da utiĉu na planove viših nivoa, a u sopstvenu korist. Šta se moţe uĉiniti na nacionalnom nivou? Decentralizacija je nacionalna politika koja je veoma bitna za lokalni ekonomski razvoj - prenošenje nadleţnosti sa centralnih na lokalne vlasti. S jedne strane, decentralizacija stvara dodatne zahteve lokalnim vlastima u pogledu njihovih administrativnih kapaciteta, budući da upravo lokalne vlasti treba da formulišu i sprovode politike koje su do decentralizacije bile u nadleţnosti centralnih vlasti. S druge strane, decentralizacija lokalnoj zajednici, odnosno njenim vlastima, donosi dodatne poluge kojima se moţe delotvorno uticati na lokalni ekonomski razvoj. Ovde je vrlo vaţna fiskalna decentralizacija jer omogućava da lokalne vlasti samostalno odluĉuju o stopi poreza na imovinu koji će se naplaćivati na njihovoj teritoriji, a celokupan prihod ostvaren na toj osnovi predstavlja njihov izvorni prihod. Više stope poreza omogućavaju i više nivoa fiskalnih rashoda, što moţe da poboljša pogodnosti za investiranje i ekonomski razvoj kao i podsticaje MSP na lokalnom nivou, ali dovode i do povećanja poreskog opterećenja, što dovodi do pogoršanja tih uslova. Na lokalnim vlastima je da nađu pravu meru i da za tu meru polaţu raĉune svojim građanima na lokalnim izborima. Neki oblici decentralizacije javnih sluţbi su:  Dekoncentracija - podrazumeva prenošenje pojedinih aktivnosti i nadleţnosti sa ministarstava ili nacionalnih sluţbi. Ministarstva i nacionalne sluţbe na lokalnom nivou obrazuju svoje ogranke radi ekonomiĉnijeg i efikasnijeg obavljanja poslova. Dekoncentrisana vlast je, dakle, i dalje deo centralne vlasti, kako po pitanju funkcionisanja, tako i po pitanju rukovođenja, finansiranja,odgovornosti i kontrole nad njenim radom. Dekoncentracija ne doprinosi jaĉanju samostalnosti, nezavisnosti i odgovornosti lokalne samouprave.

Strana 12 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Delegiranje - oblik decentralizacije koji podrazumeva da se pojedine aktivnosti sa centralnog nivoa vlasti prenose lokalnim samoupravama (opštinama). Lokalna samouprava samostalno izvršava poverene poslove (ali ne donosi propise kojima se uređuje obavljanje ovih poslova). Drţavna uprava kontroliše njihovo izvršavanje. Devolucija predstavlja najviši nivo decentralizacije. Devolucijom se poslovi prenose sa drţavnog nivoa u izvornu nadleţnost i odgovornost lokalne samouprave. Na ovaj naĉin lokalna samouprava jaĉa u interesu građana. Odnosi drţavne uprave i lokalne samouprave se zasnivaju na principima saradnje, a ne subordinacije. Devolucijom se organima lokalne samouprave daje puna odgovornost u odluĉivanju, finansiranju, upravljanju i realizaciji donetih odluka. Deetatizacija predstavlja proces prenosa javnih ovlašćenja na privatni sektor.

U zavisnosti od ţeljenih ciljeva decentralizacija se moţe sprovesti promenom:  teritorijalne strukture uprave (niţe teritorijalne jedinice treba da budu toliko velike da mogu efikasno da obavljaju poverene zadatke);  funkcija (prenose se samo oni poslovi i ovlašćenja koji su odgovarajući za prenos);  organizacione strukture i naĉina upravljanja (prethodno treba organizacije i institucije niţih nivoa vlasti osposobiti za obavljanje prenetih poslova). U praksi se navedene promene kombinuju i istovremeno sprovode. Regionalizacija: U Srbiji je, verovatno usled preterane centralizacije, vrlo slabo razvijena saradnja među susednim opštinama, ĉak i ona informacione prirode. A ta saradnja moţe biti raznovrsna i veoma korisna kao naĉin objedinjavanja napora ili koordinacije aktivnosti u brojnim podruĉjima iz nadleţnosti opština,od zajedniĉkih komunalnih objekata do zajedniĉkog nastupa pred republiĉkim ili međunarodnim institucijama. Za oĉekivati je da će u budućnosti regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji, s obzirom na Strategiju regionalnog razvoja Srbije koju je usvojila Vlada Srbije poĉetkom 2007. godine kao i na formiranje novog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR) . Otvaranjem regionalnih agencija i centara za podršku malim i srednjim preduzećima uĉinjen je već znaĉajan korak u izgradnji institucionalne infrastrukture za razvoj MSPP ali u saradnji na regionalnom nivou. Saradnjom sa ovim agencijama, pomoći otvaranju njihovih potcentara i zajedniĉkim programima, lokalne vlasti mogu da pomognu ne samo otvaranje novih preduzeća već i rad postojećih. U budućnosti je planirano otvaranje oko 10 regionalnih razvojnih agencija (RRA) uz podršku EU IPA projekta regionalnog razvoja u Srbiji. Verovatno je da će deo ovih RRA nastati transformacijom sadašnjih MSP RA, koje se delom već i sada bave ovim poslovima. Zapravo tri agencije su i formalno registrovane kao regionalne razvojne agencije ili centri: u Zrenjaninu-Banatu, Kragujevcu, i jedna od dve postojeće u Leskovcu, a nedavno je lokalnom inicijativom formirana i ĉetvrta, u Zajeĉaru, paralelno uz postojeću MSP agenciju.2

2

Neki komentari koji se odnose na mogućnosti korišćenja instrumenata na regionalnom nivou dati su u poslednjem poglavlju (Preporuke).

Strana 13 od 97

odnosno lokalnoj zajednici otvoriti svoju novu podruţnicu ili preseliti već postojeću. odnosno kojim tempom i na koji naĉin će inostrani faktori uticati na lokalni ekonomski razvoj (pristupanje WTO. odnosno konkurencije tiĉe. što znaĉi da promene navedenih politika nisu. Svaka od navedenih politika ima uticaj na lokalni ekonomski razvoj i taj uticaj se razlikuje od jedne lokalne zajednice do druge. odnosno ne moraju da budu neutralne. spoljnotrgovinska politika. već i lokalne zajednice u veoma dalekim krajevima. restrukturiranje bankarskog sektora. ali i povećanih rizika. s obzirom da ne predstavljaju direktnu temu razmatranja ovog istraţivanja 3 Strana 14 od 97 . Ustav utvrđuje i nabraja osnovne nadleţnosti i poslove opštine. budući da puna liberalizacije spoljne trgovine predstavlja jednu od nacionalnih obaveza u procesu globalizacije. Za opštine u Srbiji su tim interesantniji globalni vlasnici kapitala koji odluku o tome gde će investirati svoj kapital donose iskljuĉivo na osnovu poređenja oĉekivanih prinosa. odnosno politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom. U pogledu povećanih šansi za lokalni razvoj. Drţavne (nacionalne) vlasti formulišu i sprovode ekonomske politike koje imaju direktan uticaj na lokalne zajednice i njihov ekonomski razvoj: makroekonomska politika. Što se povećanog rizika. godine) koja utvrđuje osnovne principe lokalne demokratije. samim tim i obezbeđivanje stvarnog uĉešća građana u odluĉivanju o onome što se tiĉe njihovog svakodnevnog ţivota. regionalnim ekonomskim integracijama i drugim sporazumima o trgovini i saradnji). monetarna i fiskalna politika. uz obezbeđenje odgovarajućih sredstava. pri donošenju odluke u kojoj će zemlji. a njen cilj je izgradnja standarda u uspostavljanju. Pravni okvir lokalne samouprave u Srbiji određen je Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi. relativnim u odnosu na neku drugu lokalnu zajednicu. konkurencije za lokalni ekonomski razvoj.3 Sadašnje stanje i planirana rešenja za finansiranje razvoja odnosno ukupnog budţeta opština prikazana su u prilogu br. Multinacionalne kompanije. privatizacija i restrukturiranje realnog sektora. što otvara malim i srednjim preduzećima u Srbiji nove mogućnosti plasmana njihovih proizvoda i usluga. odnosno za privlaĉenje investicija. Opština je definisana kao teritorijalna jedinice u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava. postoji još ĉitav niz elemenata te uloge. A konkurencija se uvećava i na trţištu proizvoda.5 . kapitala i ostalih resursa. Drţavna politika uslovljava u kojoj meri. globalizacija je dovela do povećanog interesovanja za investiranje u Srbiju i neku od njenih opština. koje imaju svoje podruţnice u mnogim zemljama sveta.reforma pravosuđa). Za savremene opštine u Srbiji je vaţna i Evropska povelja o lokalnoj samoupravi (usvojena od strane Saveta Evrope 1985. poljoprivrede i ruralni razvoj Proces globalizacije svakako predstavlja najznaĉajniji uticaj iz inostranog okruţenja na lokalne zajednice . Ustav garantuje opštini izvorne prihode za obavljanje njenih nadleţnosti koje su utvrđene zakonom. u nekoj dalekoj zemlji.rušenjem granica za protok svih resursa dovodi do povećanih šansi. razmišljaju samo o pogodnostima i troškovima. i nova trţišta. ĉime je utvrđena jednostepenost u strukturi lokalne samouprave. Pojedini poslovi koji su u nadleţnosti Republike mogu se poveriti opštini. kao i reforme pojedinih sektora (reforma javnih finansija.Podsticaji opština za razvoj MSPP. globalizacija je dovela do toga da jednoj lokalnoj zajednici u Srbiji ne konkurišu samo druge domaće lokalne zajednice. Pored uloge domaćeg okruţenja vezanog za inostrano. funkcionisanju i zaštiti onog nivoa vlasti koji je najbliţi građanima.

Ove agencije su se do sada finansirale iz sredstva donatora. Shodno tome. pa time omogući i ubrzavanje lokalnog ekonomskog razvoja. Problem se pojavljuje kod najmanje razvijenih lokalnih zajednica koje imaju mali budţet zbog toga što nisu razvijene. koje same direktno pruţaju usluge nefinansijske podrške onima kojima su one potrebne. Što se sadrţaja nefinansijske podrške tiĉe. kao i naravno samih obuhvaćenih funkcija (usluga). U pogledu naĉina pruţanja ove podrške postoji nekoliko opcija u pogledu struktura i naĉina podrške. Drugi modus je po projektnom principu. Uĉešće opštine u finansiranju moţe biti po principu potpunog ili delimiĉnog pokrića svih troškova funkcionisanja.Podsticaji opština za razvoj MSPP. U tu grupu spadaju pre svega mala i srednja preduzeća (ukljuĉujući i mikro preduzeća). Ova vrsta podrške nije potrebna svim preduzećima u istoj meri. što vaţi najpre kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER) i eventualno druge sliĉne strukture ĉiji bi opština bila jedini osnivaĉ ili vlasnik. naroĉito oni koji tek zapoĉinju sa poslom. ona pre svega ukljuĉuje veliki broj raznorodnih usluga koje dovode do poboljšanja u oblasti poslovnog upravljanja i organizacije poslovnih poduhvata. a upravo iz tog razloga imaju potrebu za ovom vrstom podrške. odgovarajuća nefinansijska podrška moţe da bude presudna da se neko odluĉi da okuša sreću kao preduzetnik. preko potcentara. pruţanjem usluga krajnjima klijentima. Jednu vrstu struktura ĉine agencije ili centri za mala i srednja preduzeća koji rade na regionalnom i. poljoprivrede i ruralni razvoj 2. U ovim sluĉajevima. odnosno da tek zapoĉeti poslovni poduhvat postane finansijski odrţiv i uđe u sledeću fazu svog razvoja. ukljuĉujući i pravno zastupanje. dok kod drugih moţe biti samo parcijalno ili kombinovano sa drugim principima. Zbog toga je potrebno da sa nacionalnog nivoa obezbede veća dodatna sredstva za pokrivanje troškova ovakve podrške. kriz izgradnju institucija koje treba da pruţe tu podršku ili plaćanje usluga postojećih organizacija (ukljuĉujući privatni sektor) u opštini ili bliţem okruţenju. sa kojima opština moţe da dogovara i programira ovu podršku. nefinansijska podrška je kljuĉna za one kojima je ona zaista potrebna. oblasti poslovnih finansija. odnosno kadrom potrebnim za rešavanje navedenih pitanja. na lokalnom nivou. Strana 15 od 97 . gde se takvoj instituciji plaća za izvršenje određenih zadatak iz projekta. Oni sami raspolaţu specifiĉnim znanjima. nemaju potrebu za znaĉajnom nefinansijskom podrškom. Treba oĉekivati da će ubuduće udeo sredstava opština rasti. Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške Ovo poglavlje odnosi se na pruţanje nefinansijske podrške poslovnim poduhvatima. a sliĉan je princip plaćanja za izvršene usluge ili subvencionisanja dela usluga pruţenih krajnjim klijentima. Naime. realizacijom projekata i sredstvima sa nacionalnog nivoa. A ukoliko i nemaju neka specifiĉna znanja. velika preduzeća. raĉunovodstva i pravne pomoći. budući da sami ne raspolaţu potrebnim znanjima i nemaju mogućnosti da komercijalno angaţuju konsultante. a priliĉno malo od opština (sem uĉešćem u zajedniĉkim projektima sa njima). krupni investitori koji investiraju na podruĉju određene lokalne zajednice. njima nije veliki problem da na komercijalnoj osnovi angaţuju konsultante za tu oblast.

Okupljanje lokalnih aktera u radu na formulisanju strategije LER-a. Ĉetvrtu grupu u ovoj uslovnoj kategorizaciji ĉine privatna lokalna konsultantska preduzeća (ĉešće pojedinci) i obrazovne ustanove koje deluju na lokalu. obrazovne podrške MSPP i šire. Treću ĉine razne druge donekle sliĉne institucije prvoj i drugoj kategoriji. kreditiranjem.4 Međutim. bila okvirom saradnje lokalnih interesnih grupa. Poseban praktiĉan problem predstavlja osnivanje same kancelarije i tima za operacionalizaciju LER-a. izvršni odbor. razvojne agencije. investitorima. Lokalne vlasti treba da potpomognu formiranje takve asocijacije. već su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili drugih odeljenja. poţeljno bi bilo i ustupanjem poslovnog prostora i finansijskim subvencijama. donatorima. bez obzira na naziv i formalni status razvojne agencije za LER imaju za cilj unapređenje ekonomskog razvoja kroz ovu instituciju kao pravno lice koja bi funkcionisala autonomno. preuzimajući i poslove koji se ne tiĉu samo MSP. Zapravo Zakon o javnim agencijama iz 2005 godine sem Republici i AP daje pravo i lokalnim samoupravama da formiraju javne agencije za obavljanje razvojnih. izbora tehnologije. takođe je zadatak ovih kancelarija Razvojnih agencija opštine. info desk-ovi kao u Ĉaĉku). analiza lokalnih MSPP i istraţivanje prioritetnih sektora i potencijalnih investitora. tehniĉke . ukoliko raspolaţu takvim kapacitetima. Drugu znaĉajnu grupu ĉine kancelarije za LER koje su u Srbiji podrţane naroĉito programima pomoći USAID (sada MEGA. a koje su osnovale opštine (npr. kao i nevladine organizacije. kao i SLGRP). 4 Strana 16 od 97 . koja su organizovana po uţim zadacima agencije. pošto po postojećim propisima oni nisu mogli da se formiraju kao zasebne opštinske jedinice. poljoprivrede i ruralni razvoj Ove agencije ili jedan njihov deo.Podsticaji opština za razvoj MSPP. davanjem podrške kod organizovanja proizvodnje. Posebno je karakteristiĉno prisustvo i znaĉaj udruţenja preduzetnika odnosno lokalnih poslovnih asocijacija. već sada 28% anketiranih opština ih ima a 48% planira da ih osnuje u narednih godinu dana. kao i pomoć u razvoju preduzetniĉkih inicijativa obezbeđenjem informacija o poslovnim mogućnostima. organizacija i grupa koji ţele da doprinesu ekonomskom i socijalnom razvoju grada. garancijama. koju saĉinjavaju predstavnici svih onih institucija. ranije IRD u okviru CRDA. Negde su te dve funkcije razdvojene. dok one mogu preuzeti deo potrebnih funkcija podrške. koji na profesionalan naĉin vodi poslove agencije. tehniĉka pomoć planiranja. a zatim postoje odeljenja. i pruţala usluge finansijske. kao na jugu Srbije gde postoje poseban Centar za razvoj Jablaniĉkog i Pĉinjskog Okruga u Leskovcu i dve MSP Agencije REEDA i VEEDA u Leskovcu i Vranju. Za sada nije poznato da je neka opština iskoristila ovu mogućnost. U opštinama u nekim drugim zemljama gde postoje razvijene agencije za lokalni razvoj unutrašnju organizaciju i upravljanje LER-om obiĉno ĉine: skupština agencije. Iako zvaniĉna nomenklatura strukture opštinske administracije ne poznaje ovu kategoriju. Neophodni su i programi promocije lokalnih MSPP i saradnja sa domaćim i internacionalnim finansijskim institucijama. kao što je već napomenuto evoluiraju ka regionalnim razvojnim agencijama (RRA). struĉnih i regulativnih poslova od interesa za opštinu. marketinga.

šta je sve potrebno da bi se neki proizvod izvezao na. poljoprivrede i ruralni razvoj Primera radi pomenućemo samo jednu od funkcija a to su poslovne informacije. veliki broj opština (80%) angaţovan je u finansiranju savetodavnih usluga poljoprivrednicima preko razliĉitih mehanizama. Prezentacija ankete U ovom delu su prikazani odgovori koji se odnose na sledeća dva dela upitnika: Strukture za podršku MSP i LER  Da li imate kancelariju za LER o Koliko zaposlenih ima o Projekti ili aktivnosti u 2006. odnosno naroĉito preduzeća u manje razvijenim lokalnim zajednicama. svodi na obuku za korišćenje raĉunara. U tom smislu. praktiĉno. To se odnosi i na informacije poput onih šta se i po kojoj ceni traţi na trţištu. o Planiranje kancelarije za LER  Da li u opštini postoji odeljenje RA/RC MSPP  Opštinsko finansiranje odeljenja RA MSP (regionalne agencije za MSP) o Planiranje otvaranja odeljenja RA/RC MSPP u opštini  Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER. na primer. U tom smislu lokalne vlasti u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja mogu da osnuju posebne MSP info punktove ili biznis informacione centre koji bi svim zainteresovanima pruţali odgovarajuće informacije. »Kol Centar« (Telefonski servis). odnosno korišćenje Interneta i promovisanje telefonskog broja kol centra.Podsticaji opština za razvoj MSPP. što se. njegov naziv i aktivnosti o Planiranje neke druge forme lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER  Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da uĉestvuje u osnivanju RA/ RC MSPP u opštini ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno podruĉje  Kvalitet i specifiĉnosti dosadašnje saradnje opština i sa RA/RC MSPP o Potrebe opštine za promenama u toj saradnji Biznis obuke . takođe preko dobro razvijenog Internet sajta (lokalne vlasti treba da obezbede njegovo postavljanje i aţurno odrţavanje. pristup tim informacijama za stvarne i potencijalne preduzetnike. Nedostatak informacija je jedna od najvećih prepreka poslovanju. trţište EU. moţe odvijati i telefonom («kol centri») i kako bi se izbeglo odgovaranje uţivo na ista ili velikim delom sliĉna pitanja. pruţanje odgovarajućih poslovnih informacija predstavlja vaţan deo nefinansijske podrške. Informacioni Punkt. gde i po kojoj ceni nudi na trţištu. Takođe. konsultantske usluge. naroĉito malih i srednjih preduzeća. npr. šta se. Deo poslova takvog centra se sem kroz direktni kontakt (prostorije u kojima će primati stranke). praćenje Strana 17 od 97 . odnosno funkcionisanje tima koji će da prikuplja i postavlja informacije na taj sajt.

Ivanjica. njih 35%. Majdanpek. Topola. Ćićevac. Vranje. Bujanovac. Ĉaĉak. Loznica. neka posebna grupa)  Ukupna suma uloţenih sredstava u 2006 i broj klijenata  Opis. Aleksinac. konsultantskih usluga ili mentoringa. savetovanja. postojeće MSP i radnje. sa dva zaposlena je 30%.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Crveni Krst-Niš. Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER Kancelarija za LER u opštinama Imaju LER kancelariju Nemaju. Kruševac. Zrenjanin i Alibunar. Ĉajetina. dok tri zaposlena ima u 15% opština koje imaju kancelarije za LER: a sa više od tri zaposlena je 20% osnovanih opštinskih kancelarija za LER. Svilajnac. Krupanj. Opštine koje su osnovale kancelarije za LER zapošljavaju po jednog zaposlenog. Odţaci. a planiraju LER kancelariju 28% 49% 28% Prema anketi. Crna Trava. Uţice. eventualni donatori (sufinansijeri i organizacija koja pruţa usluge/ implementacioni partner) finansiranje ili pruţanje ili pruţanje struĉnih saveta poljoprivrednicima kroz opštinsku strukturu Opis (šta i kako) U prikazivanju redosled je unekoliko promenjen u odnosu na upitnik radili logiĉnijeg grupisanja povezanih pitanja. Kovin. Subotica. Ţitorađa.Inđija. i to: Novi Beograd. U vezi sa tim postavlja se pitanje da li jedan zaposleni zaista moţe da ĉini LER kancelariju (moţda bi naziv kontakt osoba za LER. poljoprivrede i ruralni razvoj   Opštinsko sufinansiranje obuke. od ukupno 102 opštine njih 28% je osnovalo kancelarije za Lokalni ekonomski razvoj. Boljevac. šta i za koga. Priboj. ili LER punkt bio bolji) Strana 18 od 97 . kategorija klijenata (poĉetnici. Paraćin. Ćuprija.

5 Opštine koje su prema podacima datim u empirijskom istraţivanju. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007. Medveđa. Ţagubica. a za sada nema status Regionalnog MSP centra. Prijepolje. Negotin. Zrenjanin. Priboj. Poţarevac. dok Inđija u ovom trenutku nema takvu agenciju ili potcentar. Panĉevo. Po našim saznanjima potcentar u Vršcu kao ni Panĉevu nije aktivan. Arilje. Moguće je da je ovo pitanje shvaćeno u smislu da li je opština obuhvaćena aktivnostima MSP RA. Baĉka Palanka. Odţaci. Lazarevac. Ţitište. Beĉej. Merošina. Ivanjica. Niš. Crveni Krst-Niš. 5 Poređenjem sa stvarnim stanjem u spisku nedostaju Leskovac i Novi Pazar kao sedišta RC RA MSP. Šabac. u periodu od 2005/2006. Medveđa. Medveđa. Palilula. grad Beograd i opština Knić. Kruševac. mada je sa još jednom opštinom osnovala regionalnu razvojnu agenciju za Srem koja za sada ne funkcioniše. Uţice. Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) Poĉetkom 2007. Kraljevo. Subotica. Nedostaju i neki potcentri (Jagodina). tako da situacija relativno brzo moţe biti znatno promenjena. Kruševac. Zrenjanin. Sombor. Mladenovac. Panĉevo. Baĉki Petrovac. Broj zaposlenih u opštinskoj kancelariji za LER? 20% Više od 3 zaposlena 35% Tri zaposlena Jedan zaposlen 15% Dva zaposlena 30% U narednih godinu dana 48% opština planira da osnuje kancelariju za LER i to npr. Baĉki Petrovac. opštine: Smederevo. Strana 19 od 97 . Panĉevo. Surdulica. Velika Plana. Raška. Smederevska Palanka ne uĉestvuje u finansiranju RA MSP jer tamo nema takve institucije. Crna Trava. godine sledeće opštine su imale Regionalnu agenciju/centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva ili njeno odeljenje: Kragujevac. Kraljevo. Vršac. Lazarevac i Rakovica. Odţaci. Vršac. Smederevska Palanka. Paraćin. Baĉki Petrovac. Sombor. Ĉaĉak6. Beoĉin. Pećinci. Aleksandrovac. doduše postojala je Agencija za ekonomski razvoj Podunavskog okruga ali opština kao ni druge dve u okrugu nije izdvajala sredstva za njen rad kada je prestalo finansiranje od donatora što je glavni razlog za faktiĉki prestanak rada Agencije. Novi Sad. Sombor. Beograd. Valjevo. Rakovica. Negotin. radi se najverovatnije o lokalnom NVO. Subotica. Vranje. uĉestvovale u finansiranju regionalnih agencija/centara za razvoj MSPP i njihovih odeljenja su: Beograd. Ĉoka. Inđija.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Zajeĉar. Plandište. Prijepolje. a do dovršetka ankete registrovan je i RC u Šapcu. Ĉaĉak. 6 Ĉaĉak: Odnosi se na lokalni Info desk za razvoj MSPP /Biznis centar koji je formiran uz pomoć finansiranja iz projekta EDEP.

Šid. Srbobran. Loznica. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER Broj opština koje (ne)planiraju otvaranje centra za podršku MSP i LER Broj opština koje planiraju učešće u osnivanju Regionalne Agencije . Smederevska Palanka. Preševo. Bujanovac.centra za MSPP 15 planira planira 38 44 67 ne planira ne planira Opštine koje planiraju u 2007/2008. Beĉej. Svilajnac.. Smederevo. Krupanj. Velika Plana i opština Beoĉin. Bela Crkva. Komentar: Izgleda da nije (bar ne dovoljno) pomenuta Republika Srbija zbog nepoznavanja ĉinjenica da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima. Valjevo. Ĉaĉak. Kovin. Pirot. Savski venac. Kanjiţa. Udruţenje privatnih preduzetnika i poljoprivrednika.) 7 8 Strana 20 od 97 . Ćuprija. Boljevac. godine za podruĉje Maĉvanskog i Kolubarskog okruga. Majdanpek. Beĉej (Novi i Stari).. Tutin. Pirot. Ĉajetina. Baĉka Palanka. Šabac 7 i Inđija. Subotica. Surdulica. Blace. Valjevo. Majdanpek. Nova Varoš. opštine na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva su u gotovo dvotrećinskom većinom (64%) ocenile odliĉnom saradnju koju su imale sa ovim agencijama. Plandište. Ivanjica. Pored ovih opština u terenskom istraţivanju su sledeće opštine izrazile spremnost da uĉestvuju u osnivanju regionalne agencije/centra za MSPP sa drugim opštinama: Dimitrovgrad. Bojnik. finansijske institucije. Kladovo. Baĉka Palanka.8 Kao svoje partnere opštine koje planiraju otvaranje regionalnih agencije za MSPP u narednom periodu vide sledeće institucije i donatore: Susedne opštine. Raška. Malo Crniće. Pećinci. godini osnivanje regionalne agencije/centra za MSPP ili odeljenja postojećih agencija na svojoj teritoriji su: Obrenovac.). Preševo. U međuvremenu osnovana u junu 2007. Priboj. Privredna komora. Ţabari. Zvezdara.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Jedan broj opština nije razumeo ovo pitanje ili je nedovoljno informisan jer MSP regionalne agencije/ centri već pokrivaju njihovo podruĉje (primeri: Zvezdara. Odţaci. Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama U istraţivanom periodu od dve godine (2005-2006. strane donatore sa donacijama za razvoj MSP.

poljoprivrede i ruralni razvoj Njih 24% smatra da je saradnja bila nedovoljna.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Videti ranije komentare. Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP Stav opština o kvalitetu saradnje sa agencijama za MSPP nema saradnje 12% odlična 24% nedovoljna 64% Istovremeno su brojne opštine izrazile potrebu za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva. 9 Strana 21 od 97 . sklapanje ugovora sa MSPP RA Pirot Privrednici sa podruĉja Opštine nisu dovoljno informisani o mogućnostima unapređenja svog poslovanja. Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima Opština Potreba saradnje Uţice Otvaranjem kancelarije za LER saradnja sa MSPP RA treba da bude na višem nivou Vranje Neophodna je snaţnija pomoć drţave Regionalnoj agenciji MSPP Savski venac Saradnja sa MSPP RA na bazi konkretnih projekata Ţitorađa Postoji potreba osnivanja Centra za MSP na teritoriji Opštine Novi Sad Uspostavljanje ĉvršće saradnje sa MSPP RA putem uĉešća u izradi projekata neophodnih za razvoj MSP Kladovo Brţe sporazumevanje. iako su regionalne agencije pokrivale teritoriju i ovih opština. Ovo je detaljnije prikazano u narednoj tabeli. i institucijama. a 12% opština da uopšte nije uspostavljena. sa drugim asocijacijama. postoji potreba formiranja institucije i Centra koji bi se permanentno bavio ovom problematikom Crveni KrstBolja razmena podataka i obaveštenosti o aktivnostima Regionalne Agencije MSPP Niš u Nišu Kanjiţa Poboljšanje efikasnosti u radu MSPP RA Kovin Oĉekuju se konkretni rezultati saradnje sa MSPP RA Smederevo Izrada konkretnih projekata sa MSPP RA 9 Ţagubica Unapređenje uslova za razvoj MSP treba da bud osnov saradnje sa MSPP RA Baĉki Otvaranje kancelarije je u toku. Ugovor je potpisan sa Regionalnom agencijom Odnosi se na Agenciju za ekonomki razvoj Podunavskog okruga. osnovanu uz podršku UNOPS.

pomoći oko formiranja baze podataka privrede Opštine Potreban je veći broj aktivnosti u saradnji RA MSPP sa Opštinom Što veća informisanost. a prema strategiji razvoja opštine Medveđa. Strana 22 od 97 . a naroĉito uspostavljanje saradnje i timskog rada u kontinuitetu Aktivnije angaţovanje REEDA na projektima koji se već implementiraju na podruĉju opštine Medveđa . privrednika i poljoprivrednika Intenziviranje saradnje i rad MSPP RA na privlaĉenju investitora u Opštinu Formiranje ili posebne Agencije za privredni razvoj sa sedištem u Raškoj. SCOPES.prvenstveno na Biznis inkubatoru i projektu HELP-a. Aktivno traţenje donatora za projekte koji su prioritet razvoja Opštine i praćenje konkursa za uĉešće na grant šemama ĉiji su prioriteti socijalna pitanja i ekonomski razvoj. Opštine Arilje i Opšteg udruţenja preduzetnika Arilja na pravi naĉin sagledati potrebe za uslugama podrške RC MSPP Neophodno je više informacija o radu RA MSPP. Obnavljanje saradnje sa MSPP RA Potrebno je napraviti bazu podataka od strane MSPP RA svih MSP u opštini. kako bi imali mogućnosti za kontakte i potrebne informacije o predstojećim aktivnostima MSP Traţi bliţu saradnju sa MSPP RA na zajedniĉkoj pripremi projekata. kao i bolja i svestranija saradnja Agencije i Opštine Opština ţeli da uĉestvuje u otvaranju potcentra RA MSPP zbog velikih problema sektora MSP Neophodno je intenzivirati saradnju sa MSPP RA Jaĉanje struĉnog kadra u opštini Ćuprija koji direktno sarađuje sa MSPP RA i potcentrom. priprema. Ne vidi se mogućnost opstanka agencije u sadašnjim uslovima10 Potrebna je bolja komunikacija i koordinacija MSPP RA sa opštinom Aleksandrovac Opština oĉekuje da će se intenzivnijom saradnjom u trouglu: Regionalni centar za razvoj MSPP Zlatibor Uţice. tako i privrednika i veća povezanost kancelarije za podršku razvoja MSP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kako sluţbenika u Info centru za razvoj MSP. Realizacija aktivnosti REEDA. širenje usluga edukacije i finansiranja na veći broj korisnika u saradnji sa MSPP RA Postoji potreba za realizacijom više zajedniĉkih projekata sa MSPP RA Poštovanje osnivaĉkog akta. jaĉanju kapaciteta opštinskih sluţbenika i edukaciji nezaposlenih lica. poljoprivrede i ruralni razvoj Petrovac Sombor Niš Smederevska Palanka Aleksandrovac Arilje MSPP „Alma Mons” iz Novog Sada Kadrovsko ojaĉavanje MSP. ili otvaranje potcentra već postojeće Agencije za razvoj MSPP iz regiona Dosadašnju saradnju sa MSPP RA više konkretizovati zajedniĉkim projektima za Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin Surdulica Topola Ĉaĉak Negotin Raška Mladenovac 10 Isto kao prethodna fusnota. podnošenje. implementacija i monitoring projekata vezanih za socijalna pitanja i ekonomski razvoj Opštine. imati u vidu da nije bila definisana kao MSP agencija kao i da je faktiĉki ugašena .

realizacija projekta kulturnog nasleđa u opštini Baĉ i rešavanje problema nezaposlenosti) organizovanje jedinstvenog šaltera za proizvodne delatnosti “one stop shop”). Cilj programa je upoznavanje institucija i razliĉitih nivoa uprave u Srbiji sa metodologijom usaglašenog planiranja koja se u italijanskoj praksi već deceniju koristi kao uspešan model upravljanja regionalnim razvojem i podsticanje regionalne saradnje kroz kreiranje i realizovanje razliĉitih razvojnih projekata. Kampanja i Umbrija. Za detaljni opis funkcionisanja jedne regionalne razvojne agencije kod nas videti prilog br. Mateze. kao i tribinama o osnivanju i uspešnom poslovanju malih preduzeća Beĉej Više edukativnih prezentacija u saradnji sa MSPP RA u Opštini Sremski Organizovati ubuduće seminare edukacije za male i srednje privrednike. Izvršnim većem AP Vojvodine. Sangro Aventino i mreţe teritorijalnih paktova za zapošljavanje. Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER 11 Aleksinac i Loznica su i ovde naveli LER kancelariju. a organizovano od strane UNOPS-a i RA MSPP Alma Mons. Italijanski partneri su: DPS. Ministarstvom rada. pa se pojavljuje ista struktura 2 puta. posebno Karlovci start up u saradnji sa MSPP RA Izvor: Terensko istraživanje opština. godine sa Ministarstvom ekonomije i finansija Republike Italije. Projektne inicijative: izrada studije izvodljivosti za ustanovljavanje Instituta za kontrolu i unapređenje kvaliteta.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Zrenjanin). Strana 23 od 97 . Kao jedan primer specifiĉne moguće saradnje MSP RA i opština u ilustraciji se prikazuje program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj: Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja Osnov: Potpisan okvirni sporazum o “programiranju i sprovođenju aktivnosti u cilju regionalnog razvoja” 2005. regije – Basilicata. lokalne samouprave i institucije Juţnobaĉkog regiona. poljoprivrede i ruralni razvoj razvoj MSPP. UNDP 2007. teritorijalni paktovi za zapošljavanje . Friulu. Giulia. 2 u aneksu (RC Banat . severni Bareze Ofantino. prezentacija Vojvodine na sajmu u Kampobasu. Saradnja RA MSPP Alma Mons iz Novog Sada sa italijanskim opštinama na razvoju teritorijalnih paktova u teritorijalnom upravljanju Ostale strukture Oko 27 opština (od 102 anketirane)11 ima neku drugu formu centra ili punkta za razvoj malih i srednjih preduzeća i podsticaj razvoja preduzetništva. Venezia. zapošljavanja i socijalne politike RS i MIER-om.centralni Apenini. inicijativa Centralnih Apenina – prenos iskustava funkcionisanja komunalnih sluţbi.

programima podrške zapoĉetak posla (start up). savet opštine opštinski uslužni centar U tome na primer opština Vranje ima opštinski Info centar. Kladovo preduzima akcije kreiranja MSP susreta i prezentacija preko sekretarijata za privredu. pekara. Inđija ima najsavremeniji One stop shop za građane i MSP kao usluţni i informativni centar. Ţagubica ima Centar za razvoj poljoprivrede koji tretira i pitanja zanatstva i MSP i organizuje razne seminare.povremeno podrţava aktivnosti za razvoj MSP na svom podruĉju preko sekretarijata za privredu) u. Vršac Centar za razvoj MSP.Kancelariju za LER kroz koju vrši i edukacije. preduzetnika. Ţitište pruţa usluge preko kancelarije Opšteg udruţenje preduzetnika. Crveni Krst-Niš ima Usluţni centar koji radi i za udruţenja samostalnih zanatlija. Grad Niš pored Regionalne agencije za razvoj MSPP ima i Informaciono koordinacioni centar za razvoj privatnog preduzetništva koji radi u okviru Uprave za privredu. Aleksinac. Ţitorađa -u okviru sluţbe za ekonomski razvoj Opština je posebno zaposlila dva izvršioca koji se bave podsticajem preduzetništva i razvoja MSP. a koji se po potrebi angaţuje i na drugim pitanjima interesantnim za MSP. informacije i prezentacije za MSP i poĉetnike u biznisu.12 u opštini Tutin se kroz odsek za razvoj pri Odeljenju za privredu pruţa pomoć MSP u kontaktima sa Fondom za razvoj RS. Kraljevo ima pored odeljenja Regionalne agencije za razvoj MSPP iz Kruševca i Poslovni centar pri Nacionalnoj sluţbi zapošljavanja koji pruţa struĉnu pomoć i edukaciju ovom sektoru privrede. Baĉka Palanka pruţa usluge od interesa za MSP preko Opšteg udruţenja preduzetnika. Obrenovac . Kanjiţa ima Inkubacioni centar za razvoj i poslovni inkubator.Biznis info kroz koji pruţa struĉnu pomoć i informacije. Ĉajetina ima i potkancelariju MSP RC Uţice. u opštini Zvezdara je osnovan Kol centar opšte namene. poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine koje imaju/nemaju drugu formu podrške MSP i LER ukupno anketirane 102 opštine Im aju 32 70 Nem aju Kol centar inf o desk za razvoj MSPP telef onski servis ICT centar za transf er tehnologije one stop shop savetodavni centar opštine iknubacioni centar savetodavni servis u OUP Inf o centar NSZ kancelarija za razvoj MSP u odelenju za privredu socio-ek.Biznis info centar gde pruţa struĉnu pomoć. ali i kroz Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj takođe pruţa informacije i pomoć MSP (što je trebalo da se navede samo kod pitanja br. Obrenovac . pruţa pomoć pri izradi biznis planova. Senta vrši razne aktivnosti kao organizovanje seminara za MSP i preduzetnike preko odeljenja za privredu. u opštini Opovo se u okviru odeljenja za privredu pruţaju informacije o aktuelnim kreditnim linijama za MSP. Savski venac . Ćićevac ima kancelariju za razvoj MSP u okviru odeljenja za privredu i finansije preko Ovakvih poslovnih centara NSZ ima 26 ali pošto pripadaju NSZ a ne opštini kao takvoj druge opštine ih nisu navodile 12 Strana 24 od 97 .kroz LER kancelariju pruţa informacije za razvoj MSP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 1 a ne i ovde). Loznica .

Građani Inđije su. Preševo. Strana 25 od 97 . Plandište. Kruševac (LER). Kanjiţa. Odgovor dobijaju u roku od 48 sati. Poţega. kao i one kod kojih postoje centri. Smederevska Palanka. Raška preko novoformiranog Socijalnoekonomskog saveta organizuje edukativne seminare za MSP. Od ukupnog broja podnetih zahteva rešeno je 90%. Ţabari. Beĉej Novi i Stari. dovoljno je da se telefonskim pozivom po ceni lokalnog razgovora. Sombor. ĉime je u mnogome pooštrena kontrola njihovog rada. ukoliko dobijaju detaljne informacije koje im olakšavaju rešavanje problema. Mladenovac. Građani ne moraju da dolaze u opštinu da bi dobili informaciju ili prijavili problem. Subotica (LER). Uvođenjem ovog programa javna preduzeća su postala obavezna da dostavljaju meseĉne finansijske izveštaje koji ukljuĉuju strukturu cene usluga. su: PalilulaNiš. takođe ima i opštinski usluţni centar koji radi na pojednostavljenju procedure i postupka za izdavanje građevinskih dozvola preduzetnicima i MSP. Boljevac. Blace. On predstavlja sveobuhvatan sistem izveštavanja kojim se meri i ocenjuje radni uĉinak. Šid. Ćuprija ima Odeljenje za poljoprivredu i turizam preko kojih pruţa pomoć MSP. zahvaljujući Sistemu 48. Aleksandrovac. Ovaj program doprinosi dobrom upravljanju i odgovornosti i sluţi za otkrivanje problema u upravljanju lokalnom samoupravom. poljoprivrede i ruralni razvoj koje daje podršku postojećem biznis sektoru. Ivanjica. ostvareni stepen naplate i iskazani gubitak.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Raca. turizma i sl. Bujanovac. punktova. Valjevo (LER). Svi zahtevi građana idu preko Kol centra tako da ne mogu biti zagubljeni ili neobrađeni. Backi Petrovac. Pirot. Inđija je jedina evropska opština u kojoj se on sprovodi. Ĉaĉak ima novoformiran Info desk za razvoj MSPP. je SitiStat (CityStat). kao i brzoj reakciji. Ţitište. Velika Plana i Poţarevac Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP Opština Inđija: Program Sistem 48 U opštini Inđija funkcioniše program Sistem 48. Beograd je 2005. Rezultat funkcionisanja 13 Videti konkretnije informacije u delu o finansiranju konsaltinga. Raška. Savet za zapošljavanje i opštinski ekonomski savet preko koga vrši koordinaciju donatorske pomoći. koji je razvijen u Baltimoru (SAD). naglašavaju kljuĉni problemi uprave i predlaţu efikasne mere za poboljšanje pruţanja usluga. Vršac. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da su građani voljni da izvršavaju svoje obaveze. Panĉevo preko kancelarije Fonda za razvoj AP Vojvodine i Odeljenja za upravljanje projektima. podstiĉe razvoj MSPP. kao i Sekretarijata za privredu pruţa informacije i pomoć preduzetnicima i MSP. Izvorni naziv programa. Panĉevo. SMS porukom ili elektronskom poštom obrate Kol centru (Call Center). Krupanj. Pećinci. Bojnik. Surdulica. ima znaĉajnu ulogu u osnivanju lokalnih saveta (na nivou beogradskih opština. Srbobran. Sistem 48 je zasnovan na blagovremenom i taĉnom izveštavanju. i preko programa i projekata. u mogućnosti da u svakom trenutku kontaktiraju opštinu i dobiju informaciju o bilo kom komunalnom preduzeću ili javnoj sluţbi. Ljubovija. ĉime se indirektno utiĉe na formiranje centara. Paraćin. Golubac. Savski venac (LER). Crveni Krst-Niš. one kod kojih ne postoje. Opovo. godine formirao Savet za zapošljavanje koji daje podršku zapošljavanju kroz razne vrste inicijativa.13 Opštine koje planiraju da osnuju neku drugu formu podrške za razvoj MSP i lokalni ekonomski razvoj. Bela Crkva.

Na ovom projektu uvezuju se sve nefinansijske usluge na lokalnom nivou za MSP. Opština Ĉaĉak: info desk za razvoj MSPP U opštini Ĉaĉak se uz finansiranje EU i pomoć EAR-a u implementaciji. Predviđeno je da kroz ove obuke prođe 250 potencijalnih novih vlasnika malih preduzeća i radnji. U tom smislu se osmišljava info desk za preduzetnike koji ima dve kancelarije: «Front ofis» sa kancelarijom u poslovnom centru i «Bek ofis» na Tehniĉkom fakultetu Ĉaĉak. a objedinjuju se informacije o finansijskim uslugama. sprovodi specifiĉan projekat za razvoj MSPP. pored Tehniĉkog i Agronomski fakultet i Institut. kreditima. Osmišljene su obuke za poĉetnike: preduzetniĉka orijentacija.na Tehniĉkom fakultetu i Radniĉkom univerzitetu. te treba da rezultiraju novim radnim mestima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kao i da razvije softver za upravljanje celokupnim info deskom. projektima. istraţivanjem već stasalim izvoznicima u njihovim konkurentskim sposobnostima. kao i svim informacijama relevantnim za prostor. kreiraju se nove usluge po principu otvorenog inkubatora za poĉetnike. Sam projekat ima i volontere. usluge inovacija i istraţivanja. Naime. Njegova funkcija je da pomogne savetima. Druga linija podrške razvoju preduzetništva u okviru projekta obuhvata sadašnje i buduće izvoznike i jaĉanje njihovih konkurentskih i izvoznih kapaciteta. koji će dobiti najsavremenija korisna znanja i literaturu koja je u poĉetniĉkom paketu osmišljena u dve partnerske organizacije . biznis plan i set informatiĉkih obuka. divljih deponija. Za njih je osmišljen prvi klub izvoznika u Srbiji. utiĉe se na internacionalizaciju MSP. pristupu kapitalu. On je najsavremenije opremljen. inovacijama. U okviru projekta realizuje se nekoliko nivoa strateških zadataka. Izvoznici će imati svoj deo sajta i portala u Info desku. u kojoj obavezno uĉestvuju uspešni lokalni vlasnici i menadţeri privatnih firmi. taksama. za koja lokalni privrednici imaju najviše interesa da razviju saradnju. Zadatak «Front ofisa» jeste da bude prvi punkt za sva interesovanja onih koji ţele u vlastiti biznis.. porezima. koji radi takođe dvokratno. kao i novozaposlene mlade diplomirane inţenjere i menadţere u svojoj realizaciji. pravnom obliku preduzeća. na osnovu terenskog istraţivanja. Za poĉetnike je osmišljen «Networking» klub preko kojeg bi trebalo da dobiju dodatna znanja i poslovne kontakte i podršku odrţivosti novoosnovanog biznisa. konsultacijama. Ova nova institucionalna rešenja kao i programska su realizacija Strategije razvoja u ovom sektoru. saĉinjen je strateški okvir i akcioni plan za strateški i institucionalni razvoj preduzeća i preduzetništva. kao i ušteda od nekoliko miliona dinara u budţetu lokalne samouprave. Posle nepunih godinu dana primene Sistema 48 ostvareni su zapaţeni rezultati. većim brojem novih preduzeća. Iako ovaj sistem nije vezan samo za biznis korisnike oĉito je da stoji i njima na raspolaganju.. zemljište. komunalnu infrastrukturu i poreske i druge obaveze MSP. ili višim oblicima pomoći u poslovanju. smanjenjem Strana 26 od 97 . kao i strateških planova razvoja MSPP i Strategije Lokalnog razvoja koju je Opština usvojila pre dve godine. Prvi nivo jeste jaĉanje interesovanja za samozapošljavanje i zapoĉinjanje vlastitog biznisa. parkinga. preko kojeg će se organizovati dva "matchmaking" susreta po principu Europartnerijata sa po tri regiona. radi se dvokratno od 8-20 sati i moguće je dobiti poslovne informacije najšireg spektra. i funkcioniše kao one stop shop. odrţavanja sportskih i deĉijih igrališta. onih koji ţele da dobiju informacije o zemljištu. Rešeno je pitanje uliĉne rasvete. Novost koju daje ovaj projekat jeste i «Bek ofis» Info deska kojeg su formirale kroz savremeno opremljenu kancelariju na Tehniĉkom fakultetu partnerske organizacije. poljoprivrede i ruralni razvoj Sistema 48 je i uspostavljanje objedinjenog naĉina naplate komunalnih usluga. Ove aktivnosti će podrţati partnerske organizacije u projektu: Tehniĉki fakultet. projektom i razvojem preduzetništva u Opštini. Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

siromaštva i većom dodatom vrednošću izvezene robe i usluga i boljim trgovinskim bilansom regionalne privrede. Opština Knjaţevac: Kuća Partnerstva i Informativno promotivni centar Kuća Partnerstva omogućava prostor za rad više lokalnih organizacija i institucija.Svaka od njih dobila je prostor za kancelarije dok je zajedniĉki prostor biblioteka i sala za sastanke. Salu za sastanke mogu da koriste bez nadoknade sve institucije lokalne samouprave, i druga udruţenja gradjana, sindikati, i druge društvene organizacije sa teritorije opštine Knjaţevac. Projekat zajedniĉki realizuju Opština Knjaţevac – obezbedila prostor bez nadoknade i Udruţenje preduzetnika i Timoĉki klub koji su uz pomoć CHF renovirali i adaptirali prostor. U okviru Kuće Partnerstva radi: • Biznis savetovalište – vodi Udruţenje preduzetnika; • Projektno savetovalište – vodi Timoĉki klub; • Centar za odrţivi razvoj sela – okuplja par udruţenja poljoprivredenika; • Opštinska kancelarija za razvoj MSP – u saradnji sa Republiĉkom agencijom za MSP; • Kancelarija Regionalne agencije za MSP. Tako na primer usluge projektnog savetovališta su pruţanje informacija o konkursima za projekte, pomoć u pripremi predloga projekata, u pronalaţenju partnera za projekte u zemlji i inostranstvu, o potencijalnim donatorima, korišćenje struĉne biblioteke. Korisnici Projektnog savetovališta su opština, sve njene ustanove, institucije i javna preduzeća, druge institucije koje se finansiraju iz opštinskog budţeta i nevladine organizacije koje rade na teritoriji opštine. Radom rukovodi Timoĉki klub, a usluge se pruţaju bez nadoknade . Promotivno informativni centar Centar vrši objedinjavаnje sveobuhvatne ponude Knjaţevca kroz multimedijalnu prezеntaciju turistiĉke, kulturne, promоtivne i poslоvne ponude opštine. Realizujе sledеćе programe: Info, Promotivni, Turistiĉko poredovanje, Edukativni, Kulturni, Suvenir šop, Internet kafe, Galerija. Partneri su Opština Knjaţevac, CHF, Timoĉki klub, Gurgusovaĉka edukativna asocijacija GEA, opštinske organizacije i ustanove. Odrţivost je obezbeđena kroz prihode iz prodaje suvenira i slika u suvenir šopu, iznajmljivanje kafea, komercijalnog rentiranja prostora, prihoda od interneta; uskoro kreće i prodaja suvenira on-line. U Knjaţevcu je u toku formiranje Lokalne Agencije za Razvoj.14 Opština Surdulica i AIC Opština Surdulica je kao partner na Projektu RSEDP sufinansirala 4.944 eura (10% vrednosti) Uspostavljanje Agro-informativnog centra Surdulica i odrţivost AICS po završetku Projekta kao podršku razvoju poljoprivrede.

14

Izvor informacija: intervju -Vladan Jeremić, RARIS, Regionalna Agencija za razvoj istoĉne Srbije

Strana 27 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Biznis obuke , konsultantske usluge, praćenje
Finansiranje obuka, konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta su u periodu 20052006. vršile su sledeće opštine: Preševo, Vranje, Ljubovija, Vršac, Loznica, Luĉani, Novi Beograd, Savski venac, Krupanj, Kruševac, Srbobran, Pirot,Crveni Krst-Niš, Bela Crkva, Boljevac, Zvezdara, Baĉki Petrovac, Sombor, Niš, Bujanovac, Smederevska Palanka, Ĉajetina, Nova Varoš, Paraćin, Surdulica, Ĉaĉak, Svilajnac, Negotin, Panĉevo, Mladenovac, Beĉej, a Beograd planira finansiranje i biznis obuka u 2007. godini.15 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka
Opštinsko finansiranje obuke za preduzetnike i MSP

34 33 32 31 30 29
32 opštine planira ukupno anketirane 102 opštine 34 opštine sprovodi

Prema podacima iz ankete opština vidljivo je da u narednom periodu još sledeće opštine planiraju podsticaje razvoju MSP i start up kroz finansiranje obuka i konsaltinga za ovu ciljnu grupu. Te opštine su: Bela Palanka, Obrenovac, Ĉoka, Šid, Novi Beograd, Ţitorađa, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Senta, Opovo, Kladovo, Crveni Krst-Niš, Prijepolje, Kanjiţa, Bela Crkva, Raĉa, Zvezdara, Ţagubica, Mladenovac, Ţitište, Baĉki Petrovac, Plandište, Beoĉin, Poţarevac, Aleksandrovac, Arilje, Ćićevac, Ćuprija, Ivanjica, Paraćin, Pećinci, Negotin, Raška, Panĉevo.

Finansiranje savetovanja poljoprivrednika
Tokom 2005. i 2006. godine savete poljoprivrednicima finansirale su sledeće opštine: Dimitrovgrad, Novi Beĉej, Palilula- Niš, Majdanpek, Bojnik, Preševo, Vranje, Bela Palanka, Obrenovac, Ljubovija, Baĉ, Vršac, Šid, Loznica, Luĉani, Aleksinac, Krupanj, Mali Zvornik, Malo Crniće, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Raţanj, Srbobran, Ljig, Petrovac, Inđija, Senta, Opovo, Ţitište, Ţagubica, Golubac, Kladovo, Pirot, Kanjiţa, Bela Crkva, Kovin, Smederevo, Poţega, Boljevac, Raĉa, Sombor, Niš, Arilje, Bajina Bašta, Kraljevo, Smederevska Palanka, Plandište, Merošina, Aleksandrovac, Apatin, Baĉka Palanka, Ĉajetina, Ćićevac, Ćuprija,
15

U okviru tendera za projekte koji je raspisao Savet za zapošljavanje Beograda u proleće 2007 i koji je u fazi izvođenja planirano je da se 50 miliona dinara potroši za namene koje velikim delom spadaju u ovu kategoriju.

Strana 28 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Ivanjica, Medveđa, Nova Varoš, Odţaci, Raška, Valjevo, Zrenjanin, Paraćin, Šabac, Surdulica, Topola, Ĉaĉak, Svilajnac, Zajeĉar, Negotin, Panĉevo, Velika Plana, Sremski Karlovci, Beoĉin, Poţarevac, Priboj, Bojnik, Mladenovac, Alibunar (savete za registraciju gazdinstava, unos podataka za plasmane) i Beograd (saveti oko korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a povereni su određeni poslovi iz nadleţnosti Republike). Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika
Opštine koje finansiraju savete za poljoprivrednike

34 33 32 31 30 29

80 opština sprovodi

26 opština planira ukupno anketirane 102 opštine

Strana 29 od 97

Ĉetvrto. su prvenstveno nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. niti dovoljno poznaju tehnike poslovanja finansijskih institucija. Jedna opasnost potiĉe iz nepotizma. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. Ova mera moţe da dovede do poboljšanja dostupnosti zajmovnog kapitala poslovnim poduhvatima MSPP na podruĉju opštine. I ovde se MSPP mogu pomoći savetom i edukacijom o finansijskom planiranju. bilo kroz ponudu kredita. odnosno Strana 30 od 97 . grantovima ili ulaganjima u sopstveni kapital preduzeća. bankama. Razlozi zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. teškoće sa kolateral. neadekvatna roĉnost kredita. koji se lako pojavljuje na lokalnom (mada ne samo tom) nivou. odnosno lokalnih poreskih obveznika u smislu gubitka supstance (nepotpunog vraćanja sredstava). Lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. visoke kamatne stope na domaćem trţištu posledica su. takvi MSPP ne poseduju znaĉajniju imovinu koja bi im mogla posluţiti kao obezbeđenje niti imaju duţu istoriju sopstvenog poslovanja iz koje bi se mogao uoĉiti kvalitet menadţmenta. Finansijski podsticaji Koncept finansijskih stimulacija Jedna grupa aktivnosti koja pripada grupi nefinansijskih usluga. kao i subvencionisanje kamata na kredite pod uslovima povoljnijim od trţišnih znaĉi stvaranje povoljnijeg finansijskog ambijenta za osnivanje i razvoj preduzetništva na lokalnom nivou. kooperacija sa drugim akterima: npr. bez obzira da li se radi o zajmovima. idealno uz pomoć Republike. To je stvaranje garancijskog fonda i davanje garancija za vraćanje kredita. Jer. tehnologiji rada finansijskih institucija i tome sliĉno. Zato davanje finansijske podrške lokalnim MSPP i poljoprivrednicima. Zbog toga svakako treba imati u vidu znatan rizik po kapital uloţen od strane lokalne zajednice.Podsticaji opština za razvoj MSPP. je pruţanje saveta koji se odnose na finansiranje. u najvećoj meri. Verovatno je najbolja strategija. bilo kroz garancije bankama ili drugim finansijerima od strane lokalne zajednice. Šta je druga strana. visokog rizika plasmana. Ono što je prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji) i zemalja u tranziciji dovelo do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou jeste davanje garancija i lokalni garantni fondovi. garancijama. budući da je jedan od najteţih koraka za preduzetnike iz malih preduzeća ostvarenje pristupa na formalno finansijsko trţište. ali je povezana sa finansiranjem. odnosno koji su rizici i slabosti? Tu se postavljaju pitanja kompetentnosti. visoka trţišna kamatna stopa. asocijacijama preduzetnika i eventualno zajedniĉka (regionalna) akcija sa drugim opštinama. ukoliko se već ide putem finansijske podrške. Naime. Otvara se pitanje po kojim kriterijumima će se dodeljivati sredstva pod povlašćenim uslovima. odnosno administrativne kapacitete a za upravljanje ovakvim stimulacijama. transparentnosti i efikasnosti takvih mehanizama. legalnosti. ili još neke mehanizme. povlašćeno finansiranje i arbitrarne odluke drţavnih sluţbenika u pogledu takvog finansiranja otvaraju prostor za korupciju – svakako da se preduzetnicima isplati da podmićivanjem drţavnih sluţbenika dobiju finansijska sredstva pod povlašćenim uslovima. što problem vraća na neodgovarajuću selekciju poslovnih poduhvata koji će se finansirati.

potrebna sredstva za zapoĉinjanje posla obiĉno su skromna i njihovo obezbeđenje ne bi moralo da bude problem za finansijske i srodne institucije. Time se. Saradnja opština bi se mogla uspostaviti sem sa bankama i sa Republiĉkim Fondom za razvoj. poljoprivrede i ruralni razvoj rizika da duţnik neće vratiti glavnicu. izuzetno do 80%. Znaĉi.. što je i poţeljno. Davanje garancije da će duţnik vratiti glavnicu (što je povezano sa rezervisanjem. iskustvo italijanskih opština. konsolidovana kamatna stopa mnogo viša. Posebnog udela u ovoj aktivnosti imale su pojedine strane drţave koje su otvarale kreditne linije koje su trebalo da bar donekle kompenzuju velike slabosti ondašnjeg bankarskog sistema. praktiĉno. osnivaju sopstvene garancijske fondove. odnosno pospešuje davanje kredita i obara kamatnu stopu. Ukoliko bi uslovi iz opštinskih garancijskih fondova bili povoljniji od bankarskih ukupna cena (troškovi) bi bila manja. a moţe doći i do partnerstva javnog i privatnog sektora na ovom planu. One same mogu da pomognu iz budţeta. što nije dobro za brzinu ekonomskog razvoja i razvoja preduzetniĉke aktivnosti. U Srbiji se mikro kreditima obiĉno bave specijalizovane institucije. Bilo bi korisno izuĉiti sistem "konfidi" kolektivnih garancija. Problemi nastaju usled naĉina funkcionisanja Garancijskog fonda kome se za garancije obraćaju banke a ne krajnji klijenti. u kojima svoje osnivaĉke uloge obavezno imaju i opštine na ĉijoj teritoriji se formiraju. Podsticaji opština MSPP mogući su kroz obezbeđivanje poĉetnih finansija osnivanjem mikrokreditnih šema. Lokalne zajednice mogu da odigraju pozitivnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga za nova preduzeća na svojoj teritoriji. Strana 31 od 97 . Slika ni sada nije jako dobra. sredstva iz Fonda dodeljuju po trţišnim uslovima. kao i nekoliko mikrofinansijskih NVO koje su izuzetno dobile pravo ugovorom drţave i UNHCR vezano za probleme izbegliĉke populacije da se time bave. Prema postojećim zakonskim rešenjima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. godine imala 82% finansiranja iz unutrašnjih izvora. Što je najvaţnije. ali ĉesto preduzetnik ne raspolaţe kapitalom dovoljnim za pokretanje posla. Lokalne zajednice mogu takođe da ocene potrebe lokalnih preduzetnika za poĉetnim kreditima i da lobiraju i ohrabruju institucije koje se bave mikro kreditima u pravcu zadovoljenja tih potreba. odnosno lokalne vlasti izbore za promenu ovog rešenja i ukidanje svojevrsnog monopola koji sada postoji. tako da i je konaĉna. postoji preduzetnik. pri ĉemu se moţe povezati više lokalnih zajednica. kao i kroz povezivanje mikro kreditnih institucija i MSPP. budući da komercijalne banke same odluĉuju o tome kome će dodeliti bankarsku garanciju. a od ukupno pozajmljenih sredstava zajmova 84% su bili kratkoroĉni). umanjuje taj rizik. omogućava. Novo preduzeće se osniva onda kada budući preduzetnik proceni da postoji trţišna potreba za novim proizvodom ili uslugom. Time bi se otvorile mogućnosti da lokalne zajednice. takve garancije daje iskljuĉivo republiĉki Garancijski fond i to u iznosu najĉešće do 50% glavnice. a tu bankarsku garanciju (odnosno rezervisana sredstva) naplaćuju korisniku kredita. postoji potreba i postoji trţište. Potrebno je da se lokalne zajednice. Naime Fond daje kredite samo onim korisnicima koji uspeju da obezbede bankarsku garanciju ili hipoteku za celokupan iznos glavnice. pošto je broj i obim kreditnih linija nedovoljan i privatni preduzetnici i dalje znatan deo ulaganja vrše iz sopstvenih sredstava (MSP su 2006. odnosno deponovanjem odgovarajućih sredstava). odnosno plasiranih sredstava. kao što su neke banke i Fond za razvoji .

pa time ne mogu ni odluĉiti o smanjenju poreza ili povećanju olakšica. Poreski podsticaji. odnosno firmu. Jednostavno. to je i njeno unapređenje poţeljno. koja će imati posebno uoĉljive pozitivne posledice na lokalnu privredu i njene odluke u korist lokalne zajednice. osnovicama i oslobođenjima i olakšicama. U Srbiji praktiĉno ne postoje lokalni porezi. Budući da su porezi uvek vaţna stavka u poslovanju preduzeća. Iako su na lokalnom nivou lokalni porezi obiĉno niski. kao instrument uticaja na lokacione i druge poslovne odluke menadţera MSPP. Pet klasiĉnih argumenata se moţe navesti u prilog tvrdnji da je smanjenje poreza (i povećanje poreskih podsticaja) dobra politika: • smanjenje poreskog opterećenja ublaţava poresku presiju i vodi povećanju profita firmi. Sa druge strane. jer jednake stope plaćaju svi poreski obveznici. i postoji ĉvršća veza između lokalnih prihoda i lokalnih javnih usluga. veći dohoci i pojedinaca i firmi posle oporezivanja poslediĉno vode povećanju traţnje i stimulišu ekonomsku aktivnost. Obiĉno su vezani za tek poneku karakteristiku poreskih obveznika i zato su znatno pogodniji za selektivne politike nego same poreske stope.jer i druge lokalne zajednice smanjuju poreze kako bi privukle kapital i investitore. pa da vaţe samo za jednog obveznika. pa smanjenje poreskih prihoda kao mera usmerena na poboljšanje privrednih prilika i privlaĉenje preduzeća. kod lokalnih zajednica ta je veza daleko jaĉa. Strana 32 od 97 . preko kvaliteta lokalne administracije do odnošenja đubreta i vodosnabdevanja). izgleda bar na prvi pogled da nema sumnje u ispravnost navedene logike i da uverenje o potrebi smanjenja poreza i povećanom davanju poreskih podsticaja i na lokalnom nivou poseduje odliĉne temelje. onda je i pojedincima i firmama bolje i spremni su da rade više pošto im od jednog dinara (bruto) zarade ostaje više. Iz ovih razloga uvođenje politike smanjenja poreza.jer. pošto drţava moţe relativno lako da poveća rashode bez povećanja prihoda. mogu biti i vrlo specifikovani. traţi od lokalne samouprave da se istovremeno bavi preduzetniĉkim inovacijama u svom lokalnom budţetu. te svaka beneficija od strane opština znaĉi unapređenje ukupnog ambijenta za zapoĉinjanje i razvoj biznisa. Stoga se poreske olakšice povremeno koriste na lokalnom nivou kada se ţeli i kroz fiskalne beneficije podstaći neka firma da podigne pogon na teritoriji lokalne zajednice. ĉak. pošto su svi u nadleţnosti Republike: ona ih uvodi. pa je nuţno da to ĉini i ona u pitanju. odluĉuje o stopama. ali one nemaju nikakav uticaj na elemente oporezivanja. Na drţavnom nivou veza između javnih prihoda i javnih rashoda nije jako ĉvrsta. pa ih i naplaćuje preko republiĉke Poreske uprave. među kojima se oni poreski smatraju veoma vaţnim. Prihod nekih od njih Republika je ustupila lokalnim zajednicama. • podsticaj većem radu i preduzetništvu . dotle su poreski podsticaji daleko uţi po svojoj usmerenosti.jer. kada se smanje porezi. dohotka i poreskih prihoda. a radi povećanja zaposlenosti. a time i investicija i zaposlenosti. • poboljšanje poslovne klime . • povećanje tražnje .kako poreska politika predstavlja jedan od faktora poslovne klime. a kroz zaduţivanje kod emisione ustanove ili na trţištu novca. Dok su porezi opšti po svom karakteru. poljoprivrede i ruralni razvoj Porezi i poreske stimulacije: Lokalne vlasti imaju. • poreska konkurencija . Naime. neminovno dovodi u pitanje nivo lokalnih javnih usluga (od školstva i zdravstva. pošto to donosi uvećani profit za vlasnike. oni su znaĉajni za lokalna MSPP u ukupnim zahvatanjima. obiĉno se misli da firme migriraju ka nekim drugim podruĉjima kako bi smanjile troškove. razliĉite opcije.Podsticaji opština za razvoj MSPP. lokalne vlasti nemaju mogućnost da vode sopstvenu poresku politiku.

a time i na njihovo ponašanje. o daţbinama koje se kod nas uglavnom zovu lokalnim komunalnim taksama. Neke opštine u Srbiji već koriste takvu mogućnost. nešto drugo (navesti 2. precizirati za koga Kreditne garancije. razlog 1. lokalne vlasti nemaju kontrolu ni nad jednim porezom. naime. g.1. d. pa i tokom cenjkanja sa potencijalnim investitorima. ipak je jasno da se tu dobrim delom radi o zahvatanju gradske rente i da opština ima prava da smanji ili potpuno ukine rentu onda kada proceni da je to dobro. Radi se. bespovratna sredstva za ostala ulaganja. poreskim kreditima.1. nije ocenjeno za potrebno 3. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji takve mogućnosti za sada ne postoje. podsticajima. kod većine opština. Iako se ova naknada obiĉno definiše kao naknada za troškove koji su uĉinjeni na uređenju zemljišta. Tek po eventualnom prenošenju nadleţnosti za porez na imovinu sa Republike na lokalne vlasti pojaviće se mogućnost da one daju poreske olakšice iz razvojnih razloga.2. e. Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta je trajna po svom karakteru i za investitora moţe biti vrlo vaţno ili. bespovratna sredstva za samozapošljavanje Grant. odnosno sa eventualnim dogovorom sa investitorima. f. naknada za uređenje građevinskog zemljišta i. Vrsta finansijske podrške Opštine  Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata 2006) a. garantni fond Subvencije kamata na kredite Grant. pa samim tim ni nad olakšicama. Prezentacija podataka ankete U ovom poglavlju obuhvaćeni su odgovori na sledeća pitanja iz ankete: Finansijske stimulacije 2.Podsticaji opština za razvoj MSPP. pošto. oslobođenjima. c. Ukoliko kod poreza i poreskih olakšica i oslobođenja lokalne zajednice nemaju prilike da utiĉu na ekonomska kretanja.1 Da li Opština iz budţeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili MSP 2.  Kreditna šema za poljoprivredu Kreditna šema za MSP. navesti koja Olakšice u lokalnim zahvatanjima takse Strana 33 od 97 . b. ĉak.1. presudno kada dobije popust ili eventualno oprost cele naknade. Naknada za uređenje građevinskog zemljišta je ionako ugovorna obaveza i nju lokalna vlast moţe lako varirati u skladu sa potrebama. kirija za poslovni prostor koji je u drţavnom vlasništvu. kod mnogih drugih lokalnih daţbina situacija je znatno povoljnija i one mogu da utiĉu na troškove preduzeća a. nedostatak sredstava 2. Najvaţnije među njima su naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Ako je odgovor negativan.

Arilje 3. Uţice .3 miliona dinara. Mladenovac 2 miliona dinara. Aleksinac .8 miliona dinara. naknade za zemljište drugo Nešto drugo Zbirni prikaz finansijskih stimulacija Vidljivo je da su u 2006.9. Obrenovac 10 miliona dinara. Kovin 3. Loznica 18 miliona dinara. Crveni Krst Niš .milion dinara.3 miliona dinara.700 hiljada dinara. Ĉajetina 7 miliona dinara.5 miliona dinara.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Kragujevac oko 68 miliona dinara. Ţagubica 2.5 miliona dinara. Boljevac 1.1.6. Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu Opštine koje daju budžetsku finansijsku podršku poljoprivredi i MSP MSP Poljoprivreda i MSP Poljoprivreda 24 29 6 MSP ukupno anketirane 102 opštine Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi 1. Niš . Valjevo 1. Tako su ukupno izdvojile sledeća sredstva za stimulacije ova dva sektora opštine: Beograd ĉak oko 120 miliona dinara. Panĉevo 3. Mali Zvornik . godini opštine izdvajale sredstva za razvoj MSP i poljoprivrede iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima. Baĉka Palanka 2.7 miliona dinara.4 miliona dinara. Prijepolje . Ţabari 1.6. Inđija 2 miliona dinara.7 miliona dinara. Negotin 2 miliona dinara.5 miliona dinara. Ĉaĉak .7 miliona dinara.8 miliona dinara. Opština Opis finansijske podrške opštine 2. Krupanj . Dimitrovgrad Kredit Pro Credit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima Strana 34 od 97 .5 miliona dinara.5 miliona dinara. Sombor 3 miliona dinara. Svilajnac 4.3 miliona dinara. . Zrenjanin 5.3. Smederevska Palanka 400 hiljada dinara. Velika Plana 4.8. 5 miliona dinara. poljoprivrede i ruralni razvoj   h.6 miliona dinara. Vlasotince 720 hiljada dinara.5 miliona dinara.1 miliona dinara.3. Kruševac .

za formiranje potcentra RA MSPP 500 hiljada dinara Kreditiranje poljoprivrednih proizvođaĉa i MSP Plasman budţetskih sredstava za MSP i poljoprivredu preko opštinskog Fonda za razvoj Iz budţeta opštine dadi krediti za registrovanje poljoprivrednih gazdinstava Iz budţeta opštine finansirana izrada studije za otvaranje BIC-a Strana 35 od 97 . 10. Vlasotince Ţabari Blace Ljig Inđija Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Kovin Smederevo Boljevac Opštinski grant iz budţeta za razvoj koţarstva i prezentaciju MSP na sajmovima Sredstva iz budţeta. plaćanje osemenjavanja goveda u Opštini U budţetu za 2007. 15. 23. dinara ukupno za ove dve grupe klijenata. 13. 5.6 mil. 7. veštaĉko osemenjavanje krava (3500 puta). domaćinstva Iz budţeta opštine su davani krediti. 6. besplatna podela sadnica Za MSPP su davane olakšice u lokalnim taksama Budţetska sredstva za poljoprivredu.12. nabavku steonih junica Subvencije za poljoprivredu organizacija struĉnih skupova.5 mil. subvencije. 22. din Subvencija dela kamate na kredite za MSP 2000 premija za poljoprivrednike Podsticaji za poljoprivredu i MSP Iz budţeta Opštine izdvojena sredstva za stimulaciju poljoprivrednika Za razvoj poljoprivrede izdvojeno je oko 3. Palilula Niš Priboj Bojnik Preševo Uţice Vranje Obrenovac Ljubovija Loznica Aleksinac Krupanj Mali Zvornik Malo Crniće 16. 24. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. 20. edukacija MSP za izradu biznis planova Uĉešće u projektu razvoja MSP i polj u 2006. planirana su sredstva za razvoj poljoprivrede. 9. 27. finansiraju se određene aktivnosti u oblasti Poljoprivrede Budţetska sredstva za poljoprivredu. 11 . 25. od 1. savetovanja. 4. bespovratna sredstva Sredstva iz budţeta Kreditna podrška preko Fonda za razvoj opštine Postoji agrarni Fond opštine. od ĉega 300 hiljada za rad potcentra RA MSPP Osnovan Fond za razvoj stoĉarstva na teritoriji Opštine Finansirana je priprema dokumentacije i struĉna pomoć MSP i poljoprivrednicima Finansirano je iz budţeta za poljoprivredu. 8.8 mil. 14. 18. 26. 17. 28. dinara. 4. pozajmice za registrovana polj.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 19. turizma i preduzetništva Davane su budţetske pozajmice za preduzetnike poĉetnike. 21.

35. Zvezdara Ţagubica Sombor 32. kao i za sufinansiranje u projektima Beskamatni krediti zemljoradnicima i malim preduzećima Agrarni budţet-5 miliona dinara kao bespovratna sredstva Subvencije za kredite za poljoprivredu. 13 miliona dinara.zadrugarstvo Finansira iz budţeta opštine MSP i poljoprivredu kroz dva lokalna fonda: Fond za razvoj poljoprivrede i Fond za razvoj preduzetništva 7 miliona dinara u 2006. Ĉajetina Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin 45.mleka": 500 hiljada dinara Finansijska podrška poljoprivrednim proizvođaĉima Zapošljavanje novih radnika. 44. Sredstva budţeta u vidu depozita za razvoj MSP i industrijske zone Iz budţeta opštine se daju sredstva za subvencije kamata na kredite poljoprivrednicima Podrška projekata "Reka . 41. poljoprivrede i ruralni razvoj 29. 39. 51. Topola 46. posete poljoprivrednih proizvođaĉa sajmu poljoprivrede. 34. donacije Subvencije za kredite za poljoprivredu poljoprivredi Bespovratna sredstva za podršku projektima za razvoj poljoprivrede Strana 36 od 97 40. za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji Finansijska podrška seoskim MZ koje koriste kredite Fonda za razvoj i Ministarstva poljoprivrede Opština finansira razvoj poljoprivrede i MSPP kroz uĉešće u projektima koji se realizuju na njenom podruĉju Naknada štete u poljoprivredi (24 lica). 50. 30. osemenjavanje krava. obuka i podrška udruţenjima preduzetnika Finansiranje nabavke opreme za udruţenja poljoprivrednika. 49. Ĉaĉak Zajeĉar Negotin Raška Valjevo Panĉevo . 36. 42. besplatne savetodavne usluge registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima 2 miliona dinara sufinansiranje projekata za MSP i poljoprivredu Sredstva za razvoj poljoprivrede kroz afirmaciju udruţivanja poljoprivrednih proizvođaĉa. 37. tradicionalnog sajma privrede koji se godišnje odrţava u Opštini Sredstva opštinskog samodoprinosa namenjena za revitalizaciju sela opredeljena su za podršku registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za unapređenje stoĉarstva kroz poboljšanje rasnog sastava stoĉnih grla Sredstva iz budţeta za kredite MSP i poljoprivredi.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 43. obuka. 48. 47. 31. 33. Bajna Bašta Bujanovac Kraljevo Tutin Smederevska Palanka Aleksandrovac Baĉka Palanka Opština planira finansijsku pomoć za otvaranje centra za razvoj MSP i LER Agrarni budţet i podrška radu Centra za razvoj poljoprivrede Osnovan je Fond za razvoj poljoprivrede.

2 2% 3% 12 m 12 m 36 m 36 m Beskama 18 m 36-60 m tno Samo 25% sredstava se vraća Beskama tno Beskama tno 12 m 12 m 30 m 30 m Strana 37 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj 52. svake godine. privatnog preduzetništva Fond za razvoj poljop. UNDP 2007 U narednom boksu daje se detaljniji uporedni prikaz fondova u ĉetiri lokalne samouprave i izvod iz narativnog dela istraţivanja projekta USAID MEGA. % din opšt. budţ eta Mladenovac Kamatna stopa troškovi obraĉuna „Grace Period“ Trajanje kredita Subotica Subotica Kragujevac Kragujevac Loznica Loznica Fond za unapređ.27 0. Poţarevac Davanje kredita za razvoj poljoprivrede uz period otplate od 1 godine 56. Loznica. iako vrlo mali iznosi zbog malog budţeta 53. krediti za MSP Izvor: Terensko istraživanje opština.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Velika Plana Sredstva iz budţeta se daju kroz lokalni Fond za unapređenje i razvoj poljoprivrede Opštine 54.26 0. Beograd Krediti za poljoprivrednike i podsticajna sredstva. Fond za razvoj poljop. grant za zapošljavanje.5 0. 15 15 60 8 9 6 30 45 200 30 34 30 0. Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede Finansijski podsticaji opština Kragujevac. Subotica i Inđija Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi Opština Naziv fonda Ukup Broj Podrš na korisni ka suma ka kao u mil.3 0. Sredstva za pomoć razvoju poljoprivrede. programa MSPP za nezaposl. Zrenjanin Kreditiranje-udruţivanje agrarnog budţeta i sredstava za MSP sa bankom preko koje se plasiraju u okviru donetog programa 55.3 0. Program podrške preduzetništvu Fond za fin. Fond za razvoj poljop.

57 9% umanjen o do 4. The Urban Institute. Podrška poljoprivredi u 2006 140 119 120 U milionima dinara 100 80 60 40 20 0 15 0 Indjija 6 Loznica Subotica Kra guje va c Ukupna podrška poljoprivredi i preduzetništvu u KG 3. 2006. Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova Izvor: Istraživanje USAID.5% 0 60 m Izvor: Istraživanje USAID.5mil (2%) Program HELP 5mil (3%) Regionalna agencija za Ekon. poljoprivrede i ruralni razvoj Inđija Subvencionisanje kamatne stope za kredite MSP 1. 2006. Strana 38 od 97 . The Urban Institute.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Finansijska podrška pre duze tnicima 30 25 20 18 U m il dinara 15 10 9 5 0 Loznica Subotica Inđija Kraguje vac 6 6 4 15 15 10 5 30 2005 2006 2007 .5mil (1%) Promotivne aktivnosti 119mil (81%) Sredstva za poljoprivredu 20mil (13%) Regionalni garantni fond Izvor: Istraživanje USAID. 2006. razvoj 1.7 3 0. The Urban Institute.

Određeni komentari-primedbe :  Pitanje kontinuiteta – svi opštinski programi u ĉetiri analizirane opštine su nedavno ustanovljeni  Pitanje tumaĉenja zakona – Zakon o finansiranju opština  Kamata / troškovi obraĉuna kredita  Visok procenat odobrenih zahteva – LER + socijalni aspekt  Mali broj podnetih zahteva– potencijalni korisnici nedovoljno upoznati. ZBS. najĉešće kod subvencija. poljoprivrede i ruralni razvoj Kome se pruţa finansijska podrška kroz lokalne fondove: ili samo preduzetnicima. ili kao novoosnovano pravno lice . Institucionalni mehanizmi: U ove ĉetiri opštine fondovi podsticaja razvoja MSP i poljoprivrede su u 2006. u nekim sluĉajevima. ili je sledilo osnivanje u skladu sa ĉlanovima 44-47. a treći naĉin primene fonda je bilo kroz “obiĉnu” budţetsku liniju. Krediti nisu dovoljno atraktivni  Maksimalni iznos odobrenog kredita – ĉesto arbitrarno  Nema konsultacija sa predstavnicima privatnog sektora u procesu planiranja i dizajniranja programa  Analiza troškova i dobiti (CBA) se uglavnom ne radi  Indikatori za praćenje uspešnosti programa uglavnom nisu ustanovljeni (monitoring i evaluacija)  Mehanizam kontrole i namenskog trošenja sredstava-(nedovoljno jasna i/ili efikasan)  Visok procenat naplate dospelih kredita Strana 39 od 97 .uloga gradonaĉelnika/predsednika opštine i uloga skupštine. sredstva se mogu koristiti i za obezbeđenje uĉešća za kredite koje daje Republika/Pokrajina. jaĉanje preduzetništva i mikro i malih preduzeća. kao budţetski fond na primer subotiĉki Fond za finansiranje preduzetnika. Upravljanje: Kod izbora ĉlanova komisije koje donose kljuĉne odluke nema jasnih kriterijuma. Uloge uĉesnika u lokalnom odluĉivanju fonda nisu jasne . nezaposlenim licima sa evidencije NSZ Šta se finansijski podrţava: nabavka osnovnih sredstava (ĉiji je oĉekivani vek trajanja duţi od 3 godine). dok u Subotici imaju ograniĉenu.Fond za razvoj poljoprivrede u Subotici koji je registrovan po Zakonu o zaduţbinama. Nema primene Zakona o javnim nabavkama. nezaposlena lica (primer Loznica). ili i MSP i preduzetnicima. uloga poslovnih banaka i postupak odabira banke. a u Inđiji imaju veliku ulogu. posebno je nerešeno pitanje kriterijuma za izbor predstavnika privatnog sektora. registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. program za zapošljavanje mladih i IT istraţivaĉke i razvojne inicijative. godini bili registrovani kao: posebno pravno lice i to u Kragujevcu kroz Direkcija za robne rezerve.Podsticaji opština za razvoj MSPP. fondacijama i fondovima u pokrajinskom Sekretarijatu za kulturu. primer Subotica. U Loznici i Kragujevcu banke nemaju nikakvu ulogu.

Kraljevo.2006. Crveni KrstNiš. Uţice. Dimitrovgrad. Velika Plana. Kragujevac. godine 29 opština i gradova (od 102 anketirane) je iz sredstava lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralnom razvoju i to: Beograd. Opštinska kreditna šema za poljoprivredu 2. Podrška kroz kreditne garancije. Ljig. olakšice u lokalnim zahvatanjima Kreditna šema za poljoprivredu U periodu 2005 . Valjevo. Ţagubica. Aleksandrovac. Topola. Negotin. Smederevo. Strana 40 od 97 . Grant za samozapošljavanje 5. Bojnik. Paraćin. Panĉevo.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Bujanovac. Olakšice opštine  Lokalne takse  Naknade za gradsko građevinsko zemljište 7. Nešto drugo Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike Vrste finansijskih stimulacija opština za razvoj polj. Pirot. Malo Crniće. Bajna Bašta. Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 6. poljoprivrede i ruralni razvoj Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP Iz pregleda rezimea terenskog istraţivanja opština mogu se izdvojiti detaljnije sledeće vrste finansijskih podsticaja razvoja poljoprivrede i stimulacije ruralnog razvoja na lokalnom nivou: 1. Subvencije kamata na kredite 4. Ţabari. i MSP subvencije kamata kreditne garancije kreditna šema za MSP grant za samozapošljavanje 4 15 26 8 13 7 grant za ostala ulaganja 40 kreditna šema za polj. Obrenovac. Mladenovac. Prijepolje. Ćuprija. Poţarevac. Surdulica. Raška. garantni fond 3.

3% kamate. grejs period od 1 . rate 21.2 godine. Raška servisiranje kredita preko Komercijalne banke 23. Mali Zvornik 7. vraćanje u dve 12. krediti 15. grejs. Poţega Kreditna šema za poljoprivredu od 1 milion dinara 13. Bajna Bašta Beskamatni robni krediti 16. Ĉaĉak 15 miliona dinara je dato iz budţeta Opštine 22. Preko opštinskog Fonda za poljoprivredu u saradnji sa Aleksinac Niškom bankom 2. 400. Bez bankarskih sredstava . Finansirani programi iz oblasti primarne polj. 4 miliona kredita za poljoprivredu 4..123 korisnika 24. 3 godine period. Na osnovu konkursa dodeljuju se beskamatni krediti registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na period od 3 . proizvodnje . dugoroĉni krediti za Smederevo 80 gazdinstava 12. Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu Opštine Kreditna šema za poljoprivredu 1. Odţaci kredit za poljoprivredna gazdinstva 20.5 godina.sredstva iz budţeta 17. Baĉka Palanka Subvencije.to mes. U saradnji sa Banca Intesa se odobravaju poljop. Poţarevac Kategorija klijenata koja koristi kredite za razvoj poljoprivrede Strana 41 od 97 . Kruševac Poljoprivrednim proizvođaĉima u oblasti stoĉarstva i ratarstva 5. Ĉajetina 7 miliona dinara za poljoprivredna domaćinstva 19. Kladovo Kredit i za poljoprivredu od 1 milion dinara 8. Kratkoroĉni krediti za 120 gazdinstava.Podsticaji opština za razvoj MSPP. godini kredit u visini Ljig milion dinara 6. Kovin 331. 6 miliona . U 2006. Zrenjanin Kreditna šema za poljoprivredu od 5. Fond za razvoj poljoprivrede ima na raspolaganju 3 miliona Sombor dinara.290 dinara kredita za poljoprivredu 11. 8 Pirot miliona dinara kredita 9. kamate na odobrene bankarske kredite 18. Nabavka sadnica borovnice u 2007. Kraljevo krediti . poljoprivrede i ruralni razvoj Visina kreditne šeme za poljoprivredu iz opštinskog budţeta i/ili namena detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. godini ukupno za ruralni razvoj izdvojeno 5. Preko Sekretarijata za privredu i Vojvođanske banke je data Zvezdara kreditna šema za polj (odnosi se na grad Beograd) 14. Opovo Krediti za ĉlanove udruţenja odgajivaĉa svinja 7. 000 za jednog PP Kanjiţa za opremu 10. 1 g. stoĉarski kredit na 3 godine sa grejs Topola periodom od jedne godine. Krupanj 700 hiljada dinara kredita za poljoprivredu 3.

nazimila. U planu je odobravanje kredita radi povećanja agrarne proizvodnje u smederevskoj opštini. sa rokom otplate od godinu dana i kamatom od osam odsto. hladnjaĉe. podsticaj agraru Grad Kragujevac je u 2005 i 2006. godine izdvojeno 220 miliona dinara za poljoprivredne kredite. detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. krediti za investicije. savetovanja. Ukupno 58. edukacija privrednika za izradu biznis planova. subvencije 26. grad Beograd je kreditirao MSP i preduzetnike . robni Kragujevac kratkoroĉni krediti i 21 mln. Kredite od 2 . podaci govore o tome da je opština Vranje u periodu 2005-2006. te opreme za preradu mesa. opština Blace je finansirala organizaciju struĉnih skupova. UNDP 2007 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi Primer grada Kragujevca.kreditni aranţman sa Vojvođanskom bankom po kome je 2006. godine davala olakšice za MSP u vidu smanjenih lokalnih komunalnih taksi. Zvezdara namerava da predfinansira osnivanje Centra za razvoj MSP. izgradnju sistema navodnjavanja.5% god je uzelo 120 poljoprivrednika.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Poređenja radi u nastavku je primer jednog malog fonda (300 puta manja sredstva nego u Kragujevcu). Opštine koje su izdvajala sredstava iz budţeta kroz kreditnu šemu za MSP. odnosno u domašaju mogućnosti manjih opština Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za poljoprivredu Primer opštine Smederevo. Izvor: Terensko istraživanje opština. voća i povrća. Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za privredu Kreditna šema za MSP Finansijske stimulacije za razvoj MSP i preduzetništva iz opštinskog budţeta su mnogo manje nego što je to sluĉaj za poljoprivrednike. što je znatno češći primer.20. nerasta i prasadi. Inđija je subvencionisala deo kamate na kredite za MSP. poljoprivrede i ruralni razvoj su individualni poljoprivredni proizvođaĉi 25.7 mil. Strana 42 od 97 .sto hiljada dinara za kupovinu rasnih priplodnih junica. 29 mil.000 evra sa Beograd kamatom o 4. podsticaj agraru Krediti stoĉarima Opština Smederevo je preko opštinskog Fonda za razvoj poljoprivrede odobrila 650. Kreditiranje individualne poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Beograda . Boljevac je finansirala izradu studije za otvaranje Biznis inkubacionog centra.000 dinara na godinu dana kredita za povećanje stoĉnog fonda. u iznosu od šezdeset .kreditni aranţman sa bankom »Intesa«. Prema uvidu u rezultate terenskog ispitivanja. kao i njihova visina i namena. 84 miliona dinara za 113 korisnika. godine investirao ukupno 207 miliona dinara u agrarni sektor i razvoj sela. Najveći deo sredstava je dodeljen registrovanim domaćinstvima za nabavku poljoprivrednih mašina i opreme.

kamata 2. 16 17 Sluţbeni glasnik RS br. po klijentu Kovin Kreditna šema za MSP u visini od 1. 55/2003.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Saveta za zapošljavanje. osnivanje tzv. 2. Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o budţetskom sistemu su omogućavali da jedinice lokalne samouprave osnivaju fondove prema svojim potrebama za delatnosti koje su od znaĉaja za lokalnu zajednicu. 43/2004 i 61/2005 Sluţbeni list AP Vojvodine br. poljoprivrede i ruralni razvoj 1. U Srbiji postoje dva lokalna odnosno regionalna garancijska fonda (od kojih je samo jedan u funkciji).16 Osnivaĉ Fonda je Republika Srbija. Pirot Preko 100 klijenata MSP je dobilo bespovratna sredstva Kanjiţa Dugoroĉno kreditiranje MSP 400. 17/2003 Strana 43 od 97 . izmenama zakona o budţetskom sistemu iz jula 2005. Tabela 5: Kreditne šeme za MSP Opštine Kreditna šema za MSP Dimitrovgrad Kredit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima na osnovu ugovorenih uslova Loznica Za MSP 6 miliona dinara Mali Zvornik Kreditna šema za MSP od 2. budţetskih fondova nije dozvoljeno.7miliona dinara . 11. godine. grejs 1 god. Saveta opštine i Banke Intesa (zapravo je reč o gradu Beogradu) Sombor Putem Pro Credit Banke je Opština dala 10 miliona din kao deponovana sredstva. 3. sredstva 84 miliona dinara za 113 korisnika je 2006. 5 miliona dinara Zvezdara Preko sekretarijata za privredu. godine. Garancijski fond Republike osnovan je Zakonom o Garancijskom fondu 2003. godine izdvojena za kredite MSP do 10. 10.000 evra.49 korisnika Beograd Kreditna šema za MSP. 7. Međutim. 9 miliona dinara Kladovo Kreditna šema za MSP na 5 godina . a treći je u osnivanju. preko banke Intesa. Planira se izdvajanje 100 miliona dinara u 2007. Odlukom Skupštine AP Vojvodine17 iste godine osnovan je Garancijski fond Autonomne pokrajine Vojvodine. za kredite MSP do 30. a RA MSPP omogućila je preko banke 30 miliona za kreditnu šemu za MSP Baĉka Palanka Subvencije kamate na odobrene bankarske kredite MSP Zrenjanin Kreditna šema za MSP od 4. 6. 8. 9. 5. 12. i Garancijski fond AP Vojvodine.75% god.000 din. Lokalni (regionalni) garantni fondovi Na nivou Republike i APV postoje Garancijski fond sa sedištem u Beogradu (Republiĉki garancijski fond).000 evra. 4.

00 eura) obezbeđuje italijanska vlada.Podsticaji opština za razvoj MSPP. do 50%. Skupština opštine donosi odluku da promeni naziv fonda u Regionalni garancijski fonda za Jablaniĉki okrug. poljoprivredu. U svom poslovanju fond podrţava mala i srednja preduzeća i preduzetnike. Trenutno je neaktivan zbog okonĉanja projekta u kome je nastao i odlaska predstavnika donatora. a dodatni kapital za osnaţivanje fonda biće obezbeđen kroz donacije italijanskih banaka. a ostale opštine iz Regiona donose odluke o pristupanju Fondu. sa druge lokalna banka (sa vlastitom poslovnom politikom u pravcu ostvarivanja profita i odgovornosti prema akcionarima). Krediti i garancije se daju za nabavku osnovnih sredstava: mašina. potencijalni korisnici kredita mogu da koriste savetodavnu. Osnovan je Ugovorom koji su zakljuĉili donator (UNOPS u ime UNDP). zadruge. U junu 2004. Sa jedne strane je donator (sa sopstvenom misijom i ciljevima). razvojne agencije (sa posebnom ulogom tehniĉke podrške i prema donatoru i prema potencijalnim klijentima Garancijskog fonda). poljoprivrede i ruralni razvoj Lokalni garancijski fond "Alma Mons" u Novom Sadu Garancijski fond je zapoĉeo sa radom novembra 2004. što Fondu i daje regionalni karakter. Garancijski fond u agenciji "Alma Mons" u Novom Sadu je u suštini ugovorni odnos u kome se ostvaruje saradnje između razliĉitih partnera. Novi Sad) i Regionalna agencija za ekonomski razvoj malih i srednjih preduzeća “Alma Mons”. i na kraju. vlasnike novih radnji i preduzeća (koji posluju kraće od 12 meseci). opreme. Poĉetni kapital fonda je od UNDP u iznosu od 250. Poĉetni kapital za osnivanje fonda (oko 450. alata.00 eura). Jubanka. Fond je sklopio ugovor o poslovnoj saradnji sa sledećim poslovnim bankama: Agrobanka . a garancije obezbeđuje fond. koje dodeljuje poslovna banka. Koncept poslovanja garancijskog fonda ukazuje na kompleksnost primene ovakvih šema uz neophodnost saradnje između razliĉitih partnera. Ovaj fond se koristi za pokrivanje dela kredita. lica sa statusom izbeglica i interno raseljena lica i lica koja koriste usluge Centra za socijalni rad u Novom Sadu. godine osnovan je Opštinski garancijski fond. poslovna banka (Continental banka. poljoprivredni kombinati.000. nezaposlena lica koja ţele da osnuju radnju ili preduzeće (registrovana u Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje). zanatstvo i usluge. Partner u realizaciji ovog projekta je UNDP koji sprovodi program za oporavak i napredak opština na jugu Srbije. Projekte ocenjuju i banka i Agencija. preduzetnike i pripadnike ugroţenih društvenih grupa. delova za mašine i opremu. pravnu i tehniĉku pomoć koju će pruţiti sluţbenici Regionalnog Garancijskog Fonda i banke. kroz UNOPS. Krediti se odobravaju za proizvodnju. godine. 30 miliona dinara od opštine Leskovac.. individualne poljoprivredne proizvođaĉe. Korisnici kredita su registrovana mala i srednja preduzeća. Vojvođanska banka. Fond garantuje svojim sredstvima i uĉestvuje u odobravanju zajedno sa bankom. Korisnici kredita mogu biti preduzetnici poĉetnici i postojeća preduzeća bilo kakve vlasniĉke strukture koji nameravaju da ulaţu na podruĉju Jablaniĉkog i Pĉinjskog okruga. Opšti cilj projekta Garancijskog fonda je da se unaprede odnosno stvore uslovi za bolji pristup kreditima za mala i srednja preduzeća. Strana 44 od 97 .000 dolara. druga zemljoradniĉka udruţenja i radnje. 2 miliona od opštine Bujanovac i 1 milion od opštine Bojnik. Komercijalna banka. Sredstva za kreditiranje obezbeđuje banka iz sopstvenih sredstava (oko 900. kooperative. Regionalni Garancijski fond za juţnu Srbiju Odlukom Skupštine opštine Leskovac u oktobru 2003.000. Vrednost garancije koja se daje za startup ne moţe iznositi više od 10% vrednosti ukupno izdatih garancija U cilju uspešne realizacije projekta.

turizam . mehanizacija i rasna grla koza 4 miliona dinara -34 ĉlana 2 Preševo Za mali biznis 3 Ljubovija Poljoprivreda. muzilice. poljoprivrede i ruralni razvoj Garancije se ne odobravaju za finansiranje dugova. Niš Kroz projekat unapređivanja koţarstva registr. Oĉekuje se da će se on za poĉetak registrovati po modelu Konzorcijuma ĉiji bi vodeći ĉlan bila ova Agencija. udruţenja (12 ĉlanova) oprema.3000 grla godišnje 2 Aleksinac Primenjena 2004. za razvoj MSP preko NSZ kroz Strana 45 od 97 . zakup u kupovinu zemlje. finansiranje ekološki neprihvatljivih projekata i poslova koji nisu u sladu sa zakonom. Subvencije kamata na kredite Prednost ovog oblika je što ne zahteva prethodnu kapitalizaciju u obliku nekog fonda. otplata 36 meseci Grant za samozapošljavanje Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje Opštine Grant za samozapošljavanje 2006. 1 Palilula. rasnu stoku. za nabavku stonih junica 3 Mali Zvornik Kamate na god.sadnice 8 Prijepolje 12 projekata je finansirala Opština za samozapošljavanje 9 Paraćin Milion dinara 10 Ĉaĉak 4 miliona dinara. 2 miliona dinara 7 Crveni Krst-Niš Poljoprivrednicima za zasade. Garancijski Fond u osnivanju za Šumadijski i Pomoravski okrug Na inicijativu regionalne agencije za razvoj iz Kragujevca opštine ova dva okruga su u toku formiranja Garancijskog fonda Šumadijsko-pomoravskog regiona. nivou 2-4% 4 Inđija Realizovale 3 firme 5 Kraljevo Beskamatni kredit. Prema podacima iz ankete 5 opština primenjivale su ovaj oblik podsticaja. preduzetništvo 4 Aleksinac Na osnovu konkretnih projekata za registrovanje udruţenja poljoprivrednika 5 Kladovo Premije za poljoprivredu 6 Pirot 1. Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite Opština Namena subvencija 1 Vranje Za veštaĉko osemenjavanje krava .Podsticaji opština za razvoj MSPP. grejs period 1 god.

dok je Crveni Krst –Niš moţda trebalo da stavi svoj odgovor u rubrici finansiranje obuka. Olakšice u lokalnim daţbinama Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama Opštine Takse Nak. poljoprivrede i ruralni razvoj 11 Negotin 12 13 Panĉevo Beograd subvencionisanje samozapošljavanja / subvencije od 100300. efikasnosti i konkurentnosti postojećih MSP18 Grant za ostala ulaganja Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja Opštine Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 1 Vranje 100 korisnika po 1200 eura u opremi 3 Pirot za ovu namenu Opština izdvojila u 2006. rasta. Izgleda da neke od kategorija u pitanjima nisu bile dovoljno jasne onima koji su popunjavali ankete. otvaranje novih radnih mesta. godine za kupovinu opreme za razvoj poljoprivrede u ukupnom iznosu od 642 hiljada dinara 1. vrednost 50 mil dinara za nezaposlena lica. Projekti za podsticanje zapošljavanja na teritoriji grada planirani za 2007. Međutim u istraţivanju pomenut je pod rubrikom ostala nefinansijska podrška.800. 5 miliona dinara podrške Udruţenju zanatlija i ostalih preduzetnika Panĉeva (data podrška za 2 projekta). obuku i usavršavanje građana 7 Panĉevo 2 mil. 18 Strana 46 od 97 . pošto on u principu nije namenjen direktno firmama za radna mesta već za indirektnu podršku kroz obuke. centre za podršku i sliĉne neprofitne poduhvate. dinara iz budţeta opštine za podršku samozapošljavanja lica sa evidencije nezaposlenih (10 lica je ostvarilo finansijsku podršku Napomena: Vranje.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 1 Majdanpek X X 2 Priboj X za prvu godinu postojanja firme U anketi grad je svrstao ovde ovaj grant Fond.000 dinara 4 Crveni Krst-Niš Opština daje sredstva za prekvalifikaciju . 1. Panĉevo a moţda i Pirot su trebali da svrstaju ovo pod prethodnom rubrikom jer je reĉ direktno o grantu za nova radna mesta.000 dinara7 Bespovratna sredstva dodeljivana su u toku 2006.za drugo Opis zemlj. podrţavanje stvaranja većeg broja novih MSP.

godini poslovanja bez naplate. Prostora uređivanje izloţbe stoĉara opština oslobodila 600 hiljada taksu na prostor Strana 47 od 97 27 28 Panĉevo Velika Plana .Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj 3 4 Preševo Uţice X X X Za ulaganje u industrijsku zonu investitori su oslobođeni naknade za komunalno opremanje X 5 6 7 8 9 10 Vranje Obrenovac Ĉoka Loznica Luĉani Kruševac X X X X X Zakup zemljišta u industrijskoj zoni Olakšice za preduzetnike za prvih godinu dana u vrednosti od 50% ukupnog iznosa takse na firmu 11 12 13 14 Golubac Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Sombor Bujanovac Smederevska Palanka Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Ivanjica Topola Valjevo X X X X X X Finansiranje sportskih i kulturnih manifestacija (verovatno pogrešno svrstano) U toku je izrada sistema olakšica Smanjene tarife za isticanja firme MSP. sa malim poslovnim prostorom 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 X X X X X X X X X X X X X X 0 Oslobađanje firmarine MSP u prvoj godini rada Komunalne takse za preduzetnike u 1. Stari zanati oslobođeni svih lokalnih daţbina X X Smanjenje naknada za korišćenje i sajamskog izloţbenog polj.

prvenstveno je nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. ovlašćenja opštine Strana 48 od 97 . a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja.Podsticaji opština za razvoj MSPP.Republika vraća lokalnoj samoupravi. i MSP 100% 80% 60% 40% 20% 0% nedostatak sredstava pravne prepreke f in. Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške Razlozi za nes provođenje finans ijs ke podrške opš tine za polj. poljoprivrede i ruralni razvoj 29 30 Poţarevac Beograd X Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta . 40% od ukupnog iznosa naknade Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja Kao glavni razlog naveden od strane opština koje nisu finansijski podsticale razvoj lokalnih MSP i poljoprivrednih gazdinstava iz budţeta. ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja.

Ukoliko se na teritoriji opštine. pa se povećavaju i podsticaji za doseljavanje na to podruĉje.tako što navedena unapređenja infrastrukture poboljšavaju kvalitet ţivota stanovnika lokalne zajednice. Biznis inkubatori i industrijske zone Znaĉaj lokalne biznis infrastrukture Lokalna infrastruktura – osnovna. Znaĉaj osnovne infrastrukture je toliko veliki da se ponekad smatra da određeni nivo infrastrukture predstavlja preduslov bilo kakvog lokalnog ekonomskog razvoja. Budući da lokalne vlasti nemaju nikakvu ingerenciju nad ovom vrstom infrastrukture. infrastrukturne delatnosti. pravovremenim davanjem urbanistiĉkih uslova. odnosno kakvo mesto ima u strategiji razvoja preduzetništva i lokalnog ekonomskog razvoja? Postoji nekoliko naĉina na koji lokalne vlasti mogu da utiĉu na razvoj i ove vrste infrastrukture na sopstvenom podruĉju i dalje na razvoj MSPP po tom osnovu: 1.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno grada. Prvi je direktan . Drugi naĉin je indirektan . poljoprivrede i ruralni razvoj 4. Opštine mogu u okviru svojih ingerencija da pospeše razvoj ove vrste infrastrukture. ţeleznice. fiziĉka infrastruktura. povećava obim i kvalitet ponude radne snage. 2. kao i aerodromi i luke koji opsluţuju podruĉje lokalne zajednice. odnosno predstavlja integralni deo tog razvoja na dva naĉina. odnosno ponuda infrastrukturnih usluga te vrste. oni predstavljaju iskljuĉivo lokalni segment određenog nacionalnog infrastrukturnog sistema. nacionalna i regionalna mreţa puteva. Stanje ove infrastrukture. budući da ona ĉini jedan od kljuĉnih elemenata poslovne klime u svakoj lokalnoj zajednici. što predstavlja dodatni razlog investitorima da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju takve lokalne zajednice. kao i saobraćajna infrastruktura.tako što poboljšanje stanja infrastrukture. Opštine mogu da stupe u direktan kontakt i pregovore sa javnim preduzećima koja gazduju ovom infrastrukturom i pruţaju ove infrastrukturne usluge i da sa njima nađu rešenja u pogledu brţeg razvoja te infrastrukture koja bi bila zadovoljavajuća za obe strane. Strana 49 od 97 . odnosno urbanistiĉkih i građevinskih dozvola za infrastrukturne i poslovne objekte koji se nalaze na njihovom podruĉju. U gradovima Srbiji postoje dve vrste infrastrukture. izuzetno je bitna za lokalni ekonomski razvoj i razvoj MSPP. snabdevanje gasom visokog pritiska. nalaze infrastrukturni objekti ovih delatnosti. odnosno poboljšanje snabdevanja infrastrukturnim uslugama predstavlja pogodnost zbog koje se investitori odluĉuju da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju te lokalne zajednice. postavlja se pitanje da li uopšte postoji mogućnost uticaja na ovu vrstu infrastrukture. snabdevanje elektriĉnom energijom. utiĉe na razvoj MSPP. na primer. U infrastrukturu koja je deo nekog od nacionalnih sistema i nad kojom lokalne vlasti nemaju praktiĉno nikakvu ingerenciju spadaju telekomunikacije.

koje su i prirodni monopoli. Lokalna infrastruktura. odnosno komunalnih delatnosti. odnosno komunalne delatnosti. Bilo koja nova investicija je vezana za gradsko zemljište. kao mamcem za potencijalne investitore javila se i u Srbiji. mogu grupisati ili razvrstati na mnogo razliĉitih naĉina. ĉiji sastavni deo treba da ĉini strategija razvoja MSPP. Strana 50 od 97 . a koji ostalih faktora (poslovno rukovodstvo opštine. izvrši pritisak na zakonodavnu vlast kako bi se uvela regulatorna rešenja koja bi pospešila razvoj ovih infrastrukturnih delatnosti. kao i javni šinski i trolejbuski saobraćaj. prema vaţećim zakonskim rešenjima u Srbiji. odnosno građevinsko zemljište je najvredniji i najznaĉajniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. jeftinih uređenih lokacija.Podsticaji opština za razvoj MSPP. u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. koje su. blizina glavnog i velikih gradova. lokalne zajednice mogu da nađu raĉun da zainteresovanim investitorima ponude neke beneficije. daljinsko grejanje i distribucija gasa. trotoara i drugih javnih površina  odrţavanje javnog zelenila. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. Da bi stimulacije u oblasti osnovne infrastrukture bile operativne za MSPP. Ideja sa podsticajima za MSPP. Rezultati su odliĉni. opština Pećinci ima izuzetno dobre rezultate u svojoj industrijskoj zoni. kao i opština Titel. parkova i drvoreda  javna parkirališta (parkirališta sa slobodnim pristupom)  odrţavanje mostova i reĉnih korita u naseljenim mestima Iako se lokalni infrastrukturni sistemi. besplatnog ili jeftinog zemljišta. posebno je vaţno unaprediti upravljanje gradskim građevinskim zemljištem. domaćih i inostranih savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. Te beneficije u odnosu na osnovnu infrastrukturu mogu imati oblik niţih cena komunalnih usluga. zajedno sa drugim lokalnim zajednicama. pre svega u oblasti komunalnih infrastrukturnih sistema. dobre saobraćajne veze. i delatnosti koje u njih spadaju za savremen razvoj MSPP su posebno vaţne:  proizvodnja i distribucija vode (vodovod)  odvođenje i preĉišćavanje otpadnih voda (kanalizacija)  proizvodnja i distribucija toplotne energije (daljinsko grejanje)  distribucija i snabdevanje gasom (lokalna gasovodna mreţa niskog pritiska)  odrţavanje ĉistoće javnih površina  odnošenje smeća  trajno odlaganje (deponovanje) smeća  javni gradski i prigradski saobraćaj  odrţavanje ulica. odnosno povećala ponuda tih usluga. Prema vaţećem zakonu o komunalnim delatnostima. odnosno na osnovu mnogih kriterijuma. jedna od najznaĉajnijih podela jeste na one komunalne delatnosti koje spadaju mreţne delatnosti vodosnabdevanje i kanalizacija. druge vrline opštine). Gradsko-opštinsko. mada je pitanje koliki je tu udeo besplatnog zemljišta. Naime. Opština moţe da. je posebno interesantna za podsticaje razvoja MSPP. Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje interesa MSPP. Tako opština Inđija daje praktiĉno besplatno građevinsko zemljište onima koji investiraju u izgradnju pogona na njenoj teritoriji.

odvoze ponekad još kabastiji proizvodi. promet nekretnina neminovno obuhvata i promet svojinskih prava nad zemljištem na kome su podignute te nekretnine. teĉnim ili gasovitim Strana 51 od 97 . kao i njegovo brzo privođenje odgovarajućoj nameni. mada to trţište postoji implicitno (kao integralni deo trţišta nekretnina).Podsticaji opština za razvoj MSPP. onemogućen je njegov promet i nema trţišta gradskog zemljišta. ukratko reĉeno. Međutim. odnosno ustupa. poljoprivrede i ruralni razvoj Gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi dobru alokaciju tog zemljišta ekonomski efikasnim korisnicima. odnosno namene površina u gradovima. vibracije. Naime. Zakon o planiranju i izgradnji uvodi novu kategoriju javnog građevinskog zemljišta kojom (neuspešno) pokušava da izbegne ustavno ograniĉenje svojinskog reĉima gradskog zemljišta. zagađenje ĉvrstim. već administrativno određene naknade. radnjama opšteg tipa (trgovina na malo) i ugostiteljskim objektima i tome sliĉno. Drugu grupu ĉine sekundarne (industrijske) delatnosti koje su locirane na obodima grada. U Srbiji je gradsko zemljište još uvek iskljuĉivo u javnom vlasništvu. pored stanovanja. i U ovoj oblasti vlada (namerno izazvana) terminološka zbrka. ne postoji trţište neizgrađenog gradskog zemljišta. ali ne postoji slobodan promet. Sekundarne delatnosti veoma ĉesto emituju snaţne negativne eksterne efekte (buka. pristup teškim vozilima. Ustav Srbije poznaje gradsko građevinsko zemljište. smeđe lokacije). dobro gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi i efikasnu urbanu rekonstrukciju. ĉesto u specijalizovanim zonama. Pri definisanju strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba uoĉiti da. Reforma tog sistema treba da se zasniva na privatizaciji gradskog zemljišta (ukljuĉujući i denacionalizaciju. koja je prema tom Zakonu već trebalo da bude okonĉana (dve godine po usvajanju Zakona) nije ni zapoĉela. Sve bitne detalje naĉina na koji se gradsko zemljište dodeljuje. svode se na njegovu neefikasnost i netransparentnost – gazdovanje gradskim zemljištem ne daje dobre rezultate. što podrazumeva pravovremeno i efikasno pripremanje i opremanje zemljišta. Dugo vremena zakonska rešenja u Srbiji su poznavala kategoriju gradskog-građevinskog zemljišta (koja odgovara kategoriji gradskog zemljišta u ovom tekstu) i građevinsko zemljište koje se svodilo na nepoljoprivredno zemljište koje nije gradskograđevinsko. Statusna transformacija zemljišta. kao i program njegovog davanja u zakup uređuju lokalne vlasti. Naime. Ove delatnosti su infrastrukturno veoma zahtevne. potreban je. Pored brze i efikasne izgradnje objekata na novim lokacijama (tzv. Pri prenosu prava korišćenja ne plaća se trţišna cena (zakupnina). zelene lokacije). postoje dve osnovne grupe delatnosti. tj. Naĉelno posmatrano. odnosno restituciju). uspostavljanje ĉvrste zaštite privatnih svojinskih prava nad zemljištem (veoma ograniĉene mogućnosti eksproprijacije) i uvođenje njegovog trţišta. koje se dodeljuje na praktiĉno trajno. odnosno. Loši efekti postojećeg sistema su nesporni i. ove delatnosti su locirane u centru grada. Jednu grupu ĉine tercijarne (komercijalne) delatnosti. dugogodišnje korišćenje. na primer. odnosno ţeleznici – dovoze se kabaste sirovine. to su delatnosti koje se obavljaju u kancelarijskom prostoru. bez obzira na umešnost lokalnih vlasti. nemaju velike infrastrukturne zahteve i kompatibilne su sa stanovanjem. pa stoga lokalne vlasti vrše administrativnu raspodelu gradskog zemljišta kao resursa. one koje proizvode usluge. dobro podnose visoke gustine izgrađenosti (nije im potreban veliki slobodan prostor). Zbog toga je potrebno temeljito reformisati sistem korišćenja gradskog zemljišta. odnosno promenu namene površine i intenzitet izgrađenosti putem zamene nasleđenog građevinskog objekta novim (tzv. U fiziĉkom pogledu. koje mora biti u drţavnoj ili društvenoj svojini.

Još jedna funkcija lokalnih vlasti u ovom pogledu moţe da bude znaĉajna ukoliko se stvaranje ovakve industrijske zone zasniva na konverziji poljoprivrednog zemljišta u gradsko. odnosno urbanistiĉki parametri? Što više urbanistiĉkih parametara postoji. odnosno trţišnu cenu tog zemljišta pri njegovoj sadašnjoj nameni. Dilema. koliki je „obrtni kapital“ kojim se raspolaţe? Naime. ali u određenim situacijama. elektriĉna energija.). veća je mogućnost za definisanje programa pripremanja i opremanja zemljišta. odnosno grupisanje privrednih aktivnosti stvoriti pozitivne lokalne aglomeracione efekte i time privlaĉiti nove ulaske. a urbanistiĉke procedure. odnosno projekata specijalizovanih poslovnih zona.). odnosno magistralnih puteva i pruga. Drugo. predstavljaju samo jedan od specijalnih sluĉajeva stvaranja specijalizovanih poslovnih zona u kojima će grupisanje novih poslovnih objekata. odnosno da zone budu tako specijalizovane da se uvećaju pozitivni. dobro infrastrukturno opremljenih zona. Prvo. pripremanje i opremanje lokacije iziskuje Strana 52 od 97 . Ovakav potez moţe da bude kontroverzan (naroĉito sa stanovišta obezbeđivanja sredstava za isplatu praviĉne naknade pređašnjim vlasnicima). poljoprivrede i ruralni razvoj otpadnim materijama itd. Lokalne vlasti zadrţavaju vlasništvo nad gradskim zemljištem (bar do predstojeće reforme sistema gazdovanja ovim resursom). a time pospeši i lokalni ekonomski razvoj. a druga opcija u pogledu upravljanja moţe da bude i partnerstvo javnog i privatnog sektora. odnosno građevinsko. Pripremanje i opremanje zemljišta. u kojoj meri postoje urbanistiĉka ograniĉenja. obaraju vrednost ambijenta u kome se nalaze. u takvoj su veoma ublaţena urbanistiĉka ograniĉenja (dozvoljene su praktiĉno sve namene površine). odnosno projekti strategije lokalnog ekonomskog razvoja ili je sadrţaj stvaranje industrijskih parkova – specijalizovanih. Upravo je za drugu grupu delatnosti vezan program. poslovne zone u oblasti tercijarnih delatnosti. svakako je profitabilna delatnost i treba je prepustiti privatnom sektoru. tehnološki parkovi. opremljene su osnovnom komunalnom infrastrukturom dovoljnog kapaciteta (vodosnabdevanje i odvođenje otpadnih voda.. Naime.Podsticaji opština za razvoj MSPP. postoji u pogledu upravljanja takvom zonom posle osnovanja. naĉelno posmatrano. Svim ovim programima je zajedniĉko da okupljaju aktivnosti koje su kompatibilne i ĉije okupljanje generiše pozitivne aglomeracione efekte. tako da. odnosno poslovni centri.i u tom zonama postoji dovoljno prostora potrebnog za obavljanje industrijske delatnosti. i funkcije urbanistiĉke vlasti koje im pripadaju. tako da imaju lak pristup na te saobraćajnice. Pri realizaciji programa. odnosno vlasnika. Pri tome je bitno da namene površina budu kompatibilne. Konaĉno. a to je osnovna delatnost u stvaranju takve zone. nisu kompatibilne sa stanovanjem. gas itd. naroĉito ukoliko postoji veći broj parcela. poput dobijanja urbanistiĉke dozvole. odnosno odgovora na sledeća pitanja. moţe da pospeši realizaciju programa industrijskih parkova. Odgovor na ovo pitanje zavisi od nekoliko elemenata. Takva industrijska zona treba da bude stvorena odgovarajućom odlukom lokalnih vlasti. postoji zakonska osnova na osnovu koje lokalne vlasti mogu da eksproprišu to zemljište. međutim. Takve zone se nalaze blizu regionalnih. znatno su pojednostavljene. postavlja se pitanje u kojoj meri je potrebno pripremiti i opremiti gradsko zemljište unapred. odnosno industrijski parkovi. pod uslovom da vlasnicima plate praviĉnu naknadu. Ovakvi industrijski parkovi. namenjeni granama u oblasti visokih tehnologija itd. a minimizuju negativni aglomeracioni efekti. Jedna opcija je da njome upravlja posebno javno preduzeće koje bi osnovala lokalna zajednica. pre nego što je poznat investitor na konkretnoj lokaciji. U tom smislu postoje razliĉite vrste poslovnih zona: industrijske zone. telekomunikacije. prilagođenih potrebama MSPP.

i poboljšanje efikasnosti alokacije gradskog zemljišta kao resursa. Bez obzira na konkretne odgovore na navedena pitanja. izrada detaljnih urbanistiĉkih planova (planovi detaljne regulacije) i izdavanje odgovarajuće urbanistiĉke dozvole. odnosno njegove namene. treba da bude liberalni reţim urbanistiĉkog planiranja. Za efikasnost ovih podsticaja razvoju MSPP vrlo je vaţno da se prethodno uradi profilisanje ovih parkova. materijala. Osnovni podsticaj za investiranje u poslovne zone. Nauĉno tehnološki parkovi ukljuĉuju najaktivnije uĉešće opština u izgradnji komunalne infrastrukture. cenu zajmovnog kapitala i mogućnost davanja solidnih garancija za otplatu kredita. a sada napuštene. pogona. ili nedovoljno iskorišćenje. i. Što su manja ograniĉenja u pogledu fiziĉkih parametara objekata. inovacija i sistema upravljanja. optimalna strategija realizacije ovih programa moţe se zasnivati na podeli na primarno i sekundarno opremanje zemljišta. nekada upotrebljavane. univerziteta. Zbog toga nije ni ĉudno što se u svetu već odavno koristi mehanizam zone pojednostavljenog planiranja (Simplified planning zone).Podsticaji opština za razvoj MSPP. a proces izdavanja urbanistiĉke dozvole je maksimalno ubrzan. Posebne programe u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba da ĉine programi. odnosno nauĉno tehnološke parkove. tako da ovi projekti mogu da predstavljaju znaĉajnu uštedu u odnosu na „aktiviranje“ potpuno nove lokacije na obodu grada. odnosno projekat lokalnog ekonomskog razvoja unapred obezbedile primarno. Odgovor na ovo pitanje je vezan i za stepen uĉešća privatnog sektora u ovakvim poduhvatima. a sam investitor sekundarno pripremanje i opremanje zemljišta u samoj poslovnoj zoni. Iako su projekti urbane rekonstrukcije opterećeni troškovima rušenja zateĉenog objekta i odgovarajućeg pripremanja terena. veća je sloboda investitora da sam odluĉuje o svom objektu. Ponuda (primarno) već opremljenih lokacija skraćuje vreme potrebno za realizaciju investicije i pospešuje lokalni ekonomski razvoj. daleko od poslovnog centra grada itd. Unutar postojećih zakonskih rešenja. Strana 53 od 97 . konsultantskih i finansijskih institucija i fondova "Ventura" kapitala. Ono na šta treba posebno skrenuti paţnju jesu osnivanje i razvoj MSPP u nauĉno tehnološkim parkovima koji danas u svetu predstavljaju institucionalni okvir za najbrţi razvoj MSPP. tehnologija. znanja. ovakve lokacije su najĉešće infrastrukturno već opremljene. pa i njegova odluka da investira ili ne. centara za ispitivanje i istraţivanje. ukoliko je potrebno. posebno u oblasti novih proizvodnji. pre svega u sluĉaju napuštenih (najĉešće poslovnih. Najveća korist od urbane rekonstrukcije je upravo u ponovnom „aktiviranju“ atraktivnih lokacija. kao program. agencija za transfer tehnologije i intelektualne svojine. kao i bankarskog i privatnog sektora u izgradnji laboratorija. odnosno projekti urbane rekonstrukcije. eksproprijacija postojećeg napuštenog objekta. podruĉja grada u kome ili uopšte nema urbanistiĉkih ograniĉenja. odnosno industrijskih) objekata. pa urbanistiĉka dozvola uopšte nije ni potrebna. u to angaţovanje neminovno spada dodeljivanje gradskog zemljišta investitoru. studije izvodljivosti i partnerstva u njihovoj izgradnji. Tim pre što se urbanom rekonstrukcijom obiĉno „aktiviraju“ atraktivne lokacije. poljoprivrede i ruralni razvoj investicije koje se mogu povratiti tek kada se lokacija ustupi korisniku. budući da od tih odluka zavise i budući prihodi i budući troškovi tog investitora. ili su ona svedena na najmanju meru. pri ĉemu bi lokalne vlasti.

Sistem urbanistiĉkog planiranja definisan je Zakonom o planiranju i izgradnji i odredbe tog Zakona se primenjuju u svim lokalnim zajednicama u Srbiji. Naime. naroĉito lokalnih javnih dobara. odnosno industrijski objekti. odnosno mikro preduzeća koja imaju solidne poslovne programe. odnosno takvi planovi svakako da ne pogoduju lokalnom ekonomskom razvoju. Jedan od najznaĉajnijih mehanizama kojima lokalne vlasti raspolaţu u pogledu podsticanja MSPP u oblasti osnovne infrastrukture jeste urbanistiĉko planiranje i njegova primena. U tom smislu. neminovno. moţe da se sprovodi na bitno razliĉite naĉine. unifikovane su osnovne planerske procedure i sadrţaj planova. Bez obzira na to. U takvim situacijama moţe da se primeni zona unapređenog poslovanja («Business Improvement District». kroz mehanizam koji je na određeni naĉin sliĉan samodoprinosu. same lokalne zajednice. Naime. Takvo planiranje. onih koje usled dobro definisanih urbanistiĉkih rešenja mogu da investitorima ponude fleksibilne urbanistiĉke uslove. koju zakon propisuje. ali nemaju svoj poslovni prostor. i regulacionih planova. odnosno urbanistiĉkih uslova koji iz tog plana proizlaze. Javlja se veliki broj malih. tako da se izbegava proces davanja urbanistiĉke saglasnosti. Drugim reĉima. u kome mnoga preduzeća ne mogu da izbegnu steĉaj. Sve te radionice. Konaĉno. svi ti objekti već imaju urbanistiĉku. efikasno organizovanje odgovorne Strana 54 od 97 . o ĉemu je bilo reĉi u poglavlju o „mekoj“ infrastrukturi. niti mogućnosti da samostalno organizuju sve ono što im je potrebno za uspešno poslovanje. Sama procedura izdavanja urbanistiĉkih uslova. uvećavaju ili umanjuju troškovi investitora. U tom smislu. Sam plan određenog podruĉja. mogu iskoristiti za uspostavljanje poslovnih (biznis) inkubatora. moţe da bude veoma rigidan u pogledu zahteva i ograniĉenja investitoru. Međutim. odnosno lokalne vlasti neprikosnoveno donose odluke u pogledu konkretnih planerskih rešenja koje konkretan plan sadrţi. koja je nasledila veliki i ekonomski neefikasan socijalistiĉki industrijski sektor. odnosno građevinsku dozvolu. fiziĉki ambijent nije odgovarajući. poput generalnog urbanistiĉkog plana. obara vrednost nekretnina i umanjuje dolazak novih preduzeća. naroĉito regulacioni plan. Strategija lokalnog ekonomskog razvoja mora da raĉuna na ovakve objekte i na mogućnosti njihove ponovne upotrebe. Oni će da „oteraju“ investitore na podruĉja drugih lokalnih zajednica. pre svega troškovi njegovog vremena. poslovni korisnici određenog dela grada samostalno odluĉuju da li će plaćati namenski doprinos kome je cilj da poboljša ponudu lokalnih javnih dobara na njihovom podruĉju. a zajedniĉki mogu da koriste i neke druge poslovne usluge. pa samim tim efikasnije i manje efikasno. odnosno izdavanja urbanistiĉke i građevinske dozvola. odnosno preduzeća zajedniĉki koriste infrastrukturu. Zakon predviđa postojanje opštih urbanistiĉkih planova. odnosno urbanistiĉki uslovi koji iz tog plana proizlaze mogu da budu veoma restriktivni. nasleđeni prostor se podeli na niz manjih prostora koji sluţe za otvaranje radionica mikro i malih preduzeća. veoma ĉesto delovi grada u kojima treba da budu koncentrisani poslovni objekti u oblasti usluga (kancelarijski prostor i prodavnice) nemaju dovoljnu ponudu infrastrukture. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji. poput planova generalne i detaljne regulacije. Time se. BID).Podsticaji opština za razvoj MSPP. što umanjuje atraktivnost tog dela grada. biće jako mnogo mogućnosti za građevinsku rekonstrukciju objekata koji su pre steĉaja bili u vlasništvu tih socijalistiĉkih preduzeća. Tada se stari poslovni.

odnosno odrţivost unapređenja komunalne infrastrukture zavisi od prihoda komunalnih preduzeća. bez obzira na sve mogućnosti koje. Problem se posebno zaoštrava onda kada kreditiranje poĉetnih koraka kroz mikro kredite ne postoji ili je nedovoljno. pri formulisanju onih delova strategije lokalnog ekonomskog razvoja koji se odnose na komunalnu infrastrukturu. dodeljivanje franšize. Budući da lokalne zajednice u Srbiji raspolaţu sa poslovnim prostorom. odnosno od cena kojima se mogu pokriti svi troškovi komunalne infrastrukture. Mogućnost da se kroz unapređenje fiziĉkih pretpostavki biznisa unapredi atraktivnost poslovanja u datoj sredini i potpomogne zadrţavanje postojećih. razvijanje novih i dolazak stranih firmi. i naroĉito ne u manjim gradovima u Srbiji. ukljuĉujući i troškove kapitala. nudi partnerstvo javnog i privatnog sektora. On je ĉesto ili skup ili je. u doglednoj budućnosti ne moţe oĉekivati veliki priliv takvih investicija. Dosadašnja svetska iskustva. koncesija i slobodna konkurencija na trţištu. Ovim su razmotrene mogućnosti unapređenja komunalne infrastrukture u sluĉaju mreţnih komunalnih delatnosti o kojima treba da se izjasni strategija lokalnog ekonomskog razvoja. Takvu podršku mogu lako da obezbede oni gradovi u Srbiji koji poseduju sopstveni poslovni prostor. odnosno pospešuje lokalni ekonomski razvoj. bar u manjim sredinama. bez obzira na sve pogodnosti koje u Srbiji mogu da postoje za privatne investitore u komunalnu infrastrukturu. naroĉito ne stranih. tako i bilo kojim drugim preduzećima osposobljenim za obavljanje komunalnih delatnosti. Svakako.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ima blagotvorne efekte. oĉigledno je da ga mogu koristiti i za razvoj lokalnih firmi. a vaţeći Zakon o komunalnim delatnostima predviđa da lokalne vlasti. lokalna vlast je u pogodnoj poziciji da u partnerstvu sa privatnim sektorom podstakne izgradnju novih lokacija i poslovnog prostora i na taj naĉin stvori uslove za rast malih lokalnih firmi. Drugim reĉima. poljoprivrede i ruralni razvoj sluţbe. pokazala su da su relevantni sledeći modeli poveravanja posla: ugovaranje posla. potrebno je voditi raĉuna i o dva veoma bitna ograniĉenja. pre svega iskustva zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji. teško naći takav koji odgovara po strukturi i kvalitetu. Lokalne zajednice mogu da potpomognu razvoj lokalnih firmi unapređenjem lokacija i poslovnog prostora i njihovom kvalitetnijom ponudom MSPP. što je u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. u velikom broju sluĉajeva u doglednoj budućnosti u Srbiji poboljšanje infrastrukture će presudno zavisiti od javnih fondova koji se mogu alocirati u ovu namenu (što će je već uoĉeno i iz Nacionalnog investicionog plana predviđa znaĉajna sredstva za izgradnju nauĉno tehnoloških parkova. u tom sluĉaju. Većina komunalnih delatnosti ne spada u mreţne. moţe da se realizuje kao: Strana 55 od 97 . industrijskih zona i poslovnih inkubatora). Konaĉno. odrţivost razvoja komunalnih delatnosti. Prvo je da se. poveravaju posao kako javnim komunalnim preduzećima. Iskustvo je pokazalo da je obezbeđenje poslovnog i radnog prostora jedan od najefikasnijih metoda podrške firmama u nastanku. Jedna od prepreka sa kojom se suoĉavaju preduzetnici kada poĉinju da rade jeste problem poslovnog prostora. pa preduzetnik ne raspolaţe novcem potrebnim za zakup. ali i predviđajući potrebe i unapred ga (re)struktuirati. dok ostali mogu da uĉestvuju u poslovima privatnog sektora na iznajmljivanju istog. odnosno za avans kod zakupa. Postoji nekoliko modela poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti. Drugo. naĉelno posmatrano. prilagođavajući ga potrebama.

pošto se moţe pokazati da on nije isplativ. Drugim reĉima. Opremanje novih lokacija.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Strana 56 od 97 . nastao obiĉno iz nacionalizacije posle II svetskog rata. Drţavni poslovni prostor. rehabilitacija moţe zahtevati previše kapitala u odnosu na buduću vrednost lokacije (sanacija jedne ruinirane fabriĉke ili poslovne zgrade moţe koštati više nego izgradnja nove. lokalne zajednice mogu da ga koriste kao polugu za podsticanje ekonomskog razvoja i omogućavanje novih poslova i investicija. tj. ali i prodat zainteresovanim firmama. ali kalkulacija moţe pokazati da je program perspektivan i da ga treba preduzeti. lokalna zajednica ima mogućnost i po postojećim propisima da naruši tzv. Sa druge strane. Naime. odnosno do restrukturiranja privrede od industrije ka uslugama. Pretpostavka ovakvih poslovnih poduhvata je da je zemljište sada u vlasništvu lokalnih zajednica. kao što i sanacija postojeće loše ili zastarele infrastrukture moţe koštati više nego izgradnja nove). ali i izgradnjom tokom poslednjih decenija. Posebno je pogodno što je moguće koristiti taj drţavni poslovni prostor za podsticanje pojave novih ili jaĉanje postojećih lokalnih firmi obezbeđenjem prostora koji im je potreban i ĉiji zakup moţe biti obezbeđen pod povoljnim uslovima. postoji drţavni poslovni prostor. potrebno je prethodno zadovoljiti dve pretpostavke: ispitati finansijsku opravdanost posla. Taj prostor moţe biti zadrţan u drţavnoj svojini. saobraćajnu. jer je snaţan pritisak na njegovu denacionalizaciju. Adaptacija napuštenih zgrada. Takvih lokacija je više u zemljama u kojima je došlo do masovnije deindustrijalizacije. pa je pitanje da li će uspeti da nađu kupca tokom privatizacije i da opstanu u bilo kom obliku. Pri koncipiranju ambicioznog plana ekonomskog razvoja. Njegova posebna vrlina moţe se naći u mogućnosti da se dobijeni prostor fleksibilno uredi i koristi. odnosno kroz oduzimanje dela parcele jednog korisnika posle promene urbanistiĉkog plana i dodeljivanja tom delu zemljišta nove namene. U mnogim gradovima u Srbiji. zemljište je u drţavnoj svojini. U svakom gradu postoje napuštene industrijske lokacije koje su i zapuštene i za koje je potrebno uloţiti trud i novac kako bi im se vratila funkcionalnost. Korist od ovih lokacija je što već poseduju infrastrukturu. Stoga postoje. Lokalne zajednice to retko ĉine. Posebna mogućnost srodna ovim je pre-parcelizacija postojećih velikih površina datih na trajno korišćenje nekoj firmi. jer u drugom sluĉaju oni ne bi imali smisla. pa njihova revitalizacija moţe biti isplativ posao za lokalnu zajednicu. a biće ih sve više. s tim da se oduzeti deo efikasnije iskoristi nego do sada. ali legalna mogućnost postoji. pošto se ĉesto zemljište veoma neefikasno koristi. Najbolje je pripremu lokacija izvesti u partnerstvu sa privatnim sektorom. Da bi se ušlo u te poduhvate. poljoprivrede i ruralni razvoj     Rehabilitacija zapuštenih lokacija. Sudbina onog nacionalizovanog dela nije jasna. da se u njemu mogu smestiti firme sasvim razliĉitih potreba. To je program sliĉan prethodnom po mnogim osobinama. što bi bilo pravedno. Ta dodatna fleksibilnost svakako dodatno košta. U Srbiji ima dosta zapuštenih ili gotovo zapuštenih industrijskih lokacija. i prilike i potrebe da se rehabilituju pojedine stare industrijske lokacije. sve dok postoji drţavni poslovni prostor. mnoge firme nemaju dovoljne poslovne perspektive. a posebno u većim. Ali. i potrebno je pre ulaska u posao vratiti pravo raspolaganja zemljištem lokalnoj zajednici. ako je ikako moguće. pravo trajnog korišćenja zemljišta ako kroz preparcelizaciju. pošto se tako lakše podnose i troškovi i rizici za obe ukljuĉene strane. a nekako izgleda da će to potrajati. a sa ranijim i budućim gašenjem mnogih industrijskih kapaciteta. korisno je imati u rezervi pripremljene lokacije industrijskog ili komercijalnog tipa koje su opremljene osnovnom infrastrukturom i koje mogu brzo biti iskorišćene od strane privatnog sektora. a i ukoliko investicije dobro krenu. energetsku i drugu.

planira.1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove? Ima/ planira Sektor/ specijalizacija ako je relevantno. Knjaţevac i Beograd. Vranje. zone Opštine koje imaju/planiraju BI/Tehn. Biznis inkubatori 2. Vlasotince. Strana 57 od 97 . pomoć. tehnološki park Samo devet opština je navelo da imaju biznis inkubatore i to su: Zrenjanin. Beoĉin. partneri Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori. park ima Opštine koje imaju/planiraju industrijske zone 9 planira 39 ima 58 50 planira ukupno anketirano 102 opštine Biznis inkubator. poljoprivrede i ruralni razvoj Podaci iz ankete U ovom delu studije daje se pregled rezultati istraţivanja sprovedenog u 102 opštine o ukljuĉenosti i finansiranja opštine sledeće infrastrukture za razvoj ovih savremenih oblika organizovanja MSP: 1. Industrijske zone: 5. ili neki drugi podatak. Tehnološki parkovi Odnosno odgovori na sledeća pitanja iz dela ankete: Biznis inkubatori & tehnološki parkovi. ili su u postupku realizacije Sektor specijalizacije zone. Crveni Krst-Niš.2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već. Bojnik. Baĉka Palanka.Podsticaji opština za razvoj MSPP. partneri 5. pomoć. Subotica. Novi Sad. tehno parkovi i ind. Industrijske zone 3. Kanjiţa.

Šabac. Bela Crkva. Šid. Bujanovac. Surdulica. Uţice (poĉinje izgradnja BI od 2300 m2). Ţitorađa. Majdanpek. usluţne delatnosti). Boljevac.5 3 Vranje 3 15 4 Obrenovac 1 15 5 Ljubovija 6 Baĉ 1 7 Vršac 8 Šid 3 Industrija i zanatstvo 9 Loznica 10 Aleksinac 5 2000 11 Krupanj Strana 58 od 97 . Vlasotince. Crna Trava. Valjevo. Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima Francusko udruţenje direktora biznis inkubatora (ELAN) sarađuje sa Ministarstvom privrede. Standard je alat za obuku i trening. Smederevska Palanka. Poţarevac. Bajna Basta. Palilula i Beograd. Beĉej.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Novi Sad. Loznica. Raška. Palilula. Sremski Karlovci. osigurava najefikasniju moguću podršku malim preduzećima. Ljubovija. Medveđa (odobrena sredstva od NIP-a). Arilje. Apatin. Kladovo. Izvor: Organizacija ELAN Industrijske zone Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006. Vršac. Ţagubica.770 i NF 248/. Ivanjica. Inđija. Pećinci. Ćićevac (preko LER-a prikuplja dokumentaciju za BI). Priboj. Novi Beograd (IT tehnologije. Prijepolje. Plandište. Preševo. Mreţa inkubatora je uspostavila predkvalifikaciju u cilju da utvrdi potrebne sertifikacije svojih ĉlanica. poljoprivrede i ruralni razvoj Opština koje planiraju osnivanje Biznis inkubatora. finansija i industrije. Ĉaĉak (ICT inkubator). Savski venac. Senta (Poslovni inkubator). iniciralo je proces standardizacije (kroz Agenciju za standardizaciju AFNOR) i objavilo standard o funkcijama i uslugama inkubatora /NF X50. Kruševac. Ţabari. Zajeĉar (BI iz sredstava NIP-a). Niš. Golubac. ili tehno parka u narednom periodu je 50 i to su: Dimitrovgrad. Zona Zone (Ha) Specijalizacija zone 1 Bojnik 3 18 2 Uţice 1. Svilajnac. Paraćin. Pirot. Površina Opština br. Mladenovac.

metalostrugarska delatnost 1 2 350 921 1 5 1 150 16.Podsticaji opština za razvoj MSPP.5 Strana 59 od 97 . za proizvodnju malih i sr. Trgovina .5 55 5. tekstilna.34 100 40 17 328 27 Industrija . Saobraćaj i Skladišta Drvno-prerađivaĉka. poljoprivrede i ruralni razvoj 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 Kruševac Ţabari Novi Sad Srbobran Inđija Senta Opovo Kladovo Pirot Crveni Krst-Niš Kanjiţa Kovin Poţega Ţitište Baĉki Petrovac Sombor Niš Bujanovac Kraljevo Smederevska Palanka Plandište Arilje Baĉka Palanka Ćićevac Ćuprija Ivanjica Medveđa Odţaci Pećinci Šabac Surdulica Topola Ĉaĉak Svilajnac 2 4 1 3 2 1 3 1.398 60 480 24 17 Nije specijalizovana. proizvodnih pogona 6 2 1 3 37 33 166 480 Ĉista industrija I 2 1 2 2 3 3 2 43.

Strana 60 od 97 . proizvodnih pogona Reciklaţa komunalnog otpada. za proizvodnju malih i sr. uĉešće opštine je još 150.2 700 80 180 70 200 47 275 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 Proizvodnja Industrija metala i nemetala Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona Opština br.000. godine planirano unapređenje i zone sredstvima NIP-a od 850. Površina (Ha) zona 1 Novi Beĉej 2 Palilula. Pomoć SIEPA Nije specijalizovana.€. poljoprivrede i ruralni razvoj 46 Zajeĉar Negotin Raška Panĉevo Mladenovac Beĉej Velika Plana Zrenjanin Beoĉin Poţarevac Kragujevac Alibunar Beograd U toku 2007. zemljište 2 6 1 2 1 2 3 2 1 1 96. Niš 3 Majdanpek 4 Preševo 5 Uţice 2 70 6 Vranje 20 7 Bela Palanka 8 Obrenovac 2 150 9 Vršac 27 10 Ĉoka 11 Šid 12 Luĉani 2 5 13 Novi Beograd 1 230 14 Ţitorađa 1 10 15 Srbobran 1 Sektor 16 Ljig 10 Prehrambena ind.000€ kroz građ.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

metalna i tekstilna 1 2 1 1 2 1 65 35 14 156 27 330 50 30 Strana 61 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj Ino partner 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 Petrovac Opovo Golubac Kladovo Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Bela Crkva Kovin Smederevo Boljevac Raĉa Ţagubica Baĉki Petrovac Niš Kraljevo Tutin Aleksandrovac Apatin Arilje Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Paraćin Palilula Ĉaĉak Svilajnac Valjevo Panĉevo Mladenovac Beĉej Sremski Karlovci Knić 2 1 16 4.Podsticaji opština za razvoj MSPP.38 27 14 37 85 Ĉista industrija Sredstva i NIP-a I 2 3 7 94 Industrijska zona Industrija . Trgovina . 30 160 1 1 1 50 10 48 Drvno-prerađivaĉka industrija. Saobraćaj i skladiš.7 13 2 2.

kao i usluge socijalne zaštite za vreme rada roditelja u parku. poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine u Vojvodini su uz pomoć VIP Fonda zapoĉele sistematskiji prikaz svojih industrijskih zona. mada o tome nema dovoljno informacija. površini slobodnih parcela. Taj prikaz nalazi se na sajtu http://www.yu/. komunalnoj opremljenosti potencijalne lokacije i odlukama o građevinskom zemljištu. Donekle je sliĉna situacija i sa biznis inkubatorima (nedovoljna specijalizovanost i ne naroĉito izraţen tehnološki i inovativni karakter).arhiurb. i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama i tehnološkim parkovima. Obzirom da i drţava iz Nacionalnog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu. Strana 62 od 97 . servisnu. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture. informatiĉku. niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora.Podsticaji opština za razvoj MSPP. pored komunalne i nauĉno istraţivaĉku. a time i zemlje.vojvodina. Ovo bi mogao biti podsticaj izradi jednog sveobuhvatnog sajta raspoloţivosti poslovnih lokacija i u ostalim opštinama Srbije ili pri SKGO ili Ministarstvu za razvoj. gde bi eventualno opštine same mogle da aţuriraju podatke za svoje lokacije. te bi u tom smislu valjalo podsticati opštine i Republiku da u njih više ulaţu. Iz ovog pregleda i rezultata istraţivanja vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti za nove oblike udruţivanja MSPP. transfer "know how" i novih tehnologija.sr. prvenstveno na lokalnom nivou. kao i za osnivanje biznisa u biznis inkubatorima. zajedniĉki podsticaji će dati sigurno znaĉajne rezultate u uspešnosti lokalnih MSPP. laboratorijsku. Tako su dostupni detaljniji podaci o lokacijama u opštinama za izgradnju privrednih objekata.gov. U ovom trenutku utisak je da nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova koji ukljuĉuju svu infrastrukturu. Parkovi su izvor inovativnosti i stvaranja najveće dodate vrednosti. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju urađene fizibiliti studije.

potrebno je ukloniti prepreke razvoju sektora koji imaju komparativne prednosti. lokalni kamenolom svojom bukom ili prašinom ugrozi mogućnosti za razvoj planinskog turizma ukoliko se pokazalo da takav turizam predstavlja komparativnu prednost lokalne zajednice. putem urbanistiĉkog planiranja. šampiona i obrazovnih institucija za promociju ideje o klasterima i za te svrhe formira mali poĉetni fond sredstava. A to se moţe uĉiniti. Mala i srednja preduzeća i preduzetnici mogu da unaprede svoju efikasnost kroz klastere putem horizontalne kooperacije. kroz klastere se daje mogućnost grupi industrija u kljuĉnom sektoru da razvije svoje nove mogućnosti. Pred-pitanja za konkurentan lokalni razvoj vezana za klastere su sigurno i sledeća: koje su vodeće industrije u lokalnoj privredi? Gde su one udruţene i koncentrisane? Kako to pretvoriti u prednost industrije? Koje buduće prednosti mogu da se razviju da podstaknu brţi i kvalitetniji lokalni razvoj? Sistematski pristup klasterima Lokalni. Po klasterskom principu privrednog razvoja. gde zajedno zadovoljavaju potrebe velikog kupca.  aktivira lokalne centre za istraţivanje i razvoj i investiranje u projekte i razvoje saradnju sa centrima van opštine. poljoprivrede i ruralni razvoj 5.Podsticaji opština za razvoj MSPP. treba da uţivaju privilegije u odnosu na sve ostale sektore? Da li lokalne vlasti imaju dovoljno resursa i mogućnosti („poluga“) da sprovode takvu industrijsku politiku? Sve su ovo pitanja koja su od velikog znaĉaja za formulisanje i sprovođenje strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Ne treba dopustiti da. unapredi razmenu iskustava sa klasterima u regionu i zainteresovanim saradnicima i privredom u inostranstvu. vertikalne kooperacije i među-kompanijske kooperacije. odnosno preduzetnici koji su u lancu povezanih industrija i usluga i koji imaju određene zajedniĉke poslovne interese. a drugi destimulišu. Ovim se pokazuje kako kontrola negativnih eksternih efekata moţe da pospeši razvoj prioritetnih sektora. mala i srednja preduzeća i preduzetnici kroz klastere imaju mnogo više šanse da akumuliraju tehnološke sposobnosti i inovacije. strategijom lokalnog ekonomskog razvoja procenjeno da su prioriteti. podsticanja akumulacije znanja. odnosno potrebe. na primer. umesto da se radi na razvoju pojedinaĉnih preduzeća. građenja regionalnog razvoja stvaranjem mogućnosti prikupljanja kapitala. veština kroz zajedniĉku efikasnost. odnosno da u njima postoje komparativne prednosti lokalne zajednice. Jedna od komponenti sektorskog pristupa. Izvesno je da opštine u Srbiji nemaju dovoljno resursa i mogućnosti da sprovode industrijsku politiku. klastere koje formiraju preduzeća. regionalni nivo prvenstveno treba da  inicira okupljanje industrijskih lidera. Da li to znaĉi da oni sektori za koje je. Time ona utiĉu na efikasniji razvoj usled kolektivne efikasnosti malih industrija u klasteru. odnosno sektorskog podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja. kojom treba da se favorizuju pojedini privredni sektori. Strana 63 od 97 . Pre svega. vezana je za tzv. na primer. Ostali vidovi i sektori podrške Pristup ostalim vidovima podrške Da li je potreban sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoju? Šta uopšte znaĉi sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoja? Da li se tu radi o industrijskoj politici na lokalnom nivou.

savremenim proizvodnim procesima. kapital za investicije u novu opremu i obrtni kapital. Ovde je izuzetno bitno da se razviju sistemske podrške kroz:  Obrazovni sistem koji snabdeva klastere sa tehniĉkim. Treba da nastoji da poveća koristi od saradnje pruţajući najviši kvalitet usluga. alternativne dobavljaĉe za nedostajuće inpute. Vlada treba da formira neku vrstu brokerskog servisa da pomogne klasteru da pronađe šta mu treba. na koristima za lokalni razvoj od veza između firmi. inţenjerskim. i istovremeno ima koristi od razvoja klastera u povećanju prihoda od poreza.  dijagnosticira. liĉne sigurnosti građana. motivacije koju udaljeni konkurenti ne mogu postići Format klastera (uslovi za podršku njihovom formiranju) relativno je zahtevan stoga se predlaţe da se sledeće opcije saradnje razmotre ne samo za klastere već i za druge. transportom. vodi posebne aktivnosti lokalne vlade. unapređenje lokalnih mogućnosti dobrog sistema obrazovanja. izradi trţišne i fizibiliti studije potencijala domaćeg trţišta (niske cene veće potrošnje).  Pošto klasteri teţe većoj produktivnosti.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Vlada moţe da podstakne saradnju uticajem na propise. politici poslovnog prostora. da prethodno identifikuje podugovaraĉe klastera. informacijama  sistem infrastrukture da snabdeva telekomunikacijama. prostornog planiranja i građevinskog zemljišta. reĉnih nadleţnih organa. formira centar za eventualne subvencije za neke probleme klastera i ko-finansiranja.  Opštinska vlada je ĉlan klastera kao dobavljaĉ javnih roba i usluga.  Lokalna vlada u suštini treba da kreira stimulativan ambijent za privatni sektor uopšte.  analizira konkurenciju i trendove u snabdevanju. unapredi specifiĉne infrastrukturne investicije kao svoje predfinansiranje. postizanju viših nadnica. zaštitom okoline i prirodnih resursa. carine. jeftinijim procedurama. intelektualne svojine  viši kvalitet života. industrije i institucija podrške. uklanja uska grla. razvoj lokalne atraktivnosti za poslovanje  povećanje kompanijskih prednosti lokalnih firmi kroz povećanje prednosti lokacije. smanji daţbine. uklanjanjem industrijskog otpada  odgovarajući zakonodavni sistem. društveno efikasnom kontrolom. sudsku praksu. moguće labavije forme razliĉitih poslovnih mreţa: Strana 64 od 97 . uoĉi razvoj klastera kao prioritet u svojim finansijskim podsticajima. utiĉu na podizanje plata i van svojih granica. fondove za poĉetnike. sudskim rešenjima u najkraćem vremenu. transport. odnosa u lokalnoj zajednici. mikrolizing unutar lanca malih dobavljaĉa  Inovacioni sistem koji kreira nove tehnologije i omogućava pristup novim tehnologijama. veze sa dobavljaĉima.  pribavlja spoljne investicije.  fokus opštinske vlade treba da bude na klasterima.  Treba da promoviše klastere kao vidljivu razvojnu opciju. razliĉite mogućnosti zabave. mikrofinansiranje. organizacijom treninga profesionalaca za partnerstvo i kooperaciju. poljoprivrede i ruralni razvoj  analizira i unapređuje logistiku. kvalifikovanim kadrovima i mogućnošću kontinuiranih treninga i izgradnje veština  Finansijski sistem koji moţe da pomogne kroz zajedniĉka ulaganja.

mogu dobro uoĉiti i relativno efikasno zadovoljiti. pa makar i od strane lokalne vlasti.Podsticaji opština za razvoj MSPP. prostorno udaljenijih i manje razvijenih lokalnih zajednica. poljoprivrede i ruralni razvoj Međusobna komunikacija i informisanje: Kako bi se razvijali odnosi između poslovnih ljudi koji se bave lancem određene proizvodnje ili usluga. ali se i lokalna vlast. svakako je korisno sa stanovišta lokalne zajednice. i postojanje ili nepostojanje takvih radnika. tek se na nivou grupacije potrebe za radnicima. koje podrţavaju ili finansiraju zainteresovane firme. Mnogi zaposleni. Jer. ekonomska kriza tokom 1990-tih godina i tranzicija uĉinile su cele grupe zanimanja suvišnim. a posebno ispitivanje mogućnosti za zajedniĉki posao u interesu svih. treba prekvalifikovati u skladu sa tekućim trendovima i traţnjom za radnom snagom. Zajedniĉka edukacija radnika: Jedna grupacija na lokalnom nivou daleko lakše moţe da organizuje ili pokrene. oni će i sami najĉešće naći povod za kontakte. uĉešće u socio-ekonomskim savetima. ali inicijalni podsticaj stvaranju mreţe moţe ubrzati proces i ranije doneti dobre rezultate. sa jedne. kako bi se privukle dodatne investicije. tada je već moguće da se organizuju i zajedniĉki marketinški napori kako prema potrošaĉima na nivou Srbije. Dobar primer su brojna zanimanja iz metalske ili hemijske struke. Radnike sa zastarelim kvalifikacijama. a to se u nekim sluĉajevima. naroĉito manjih.privatni sektor koji se bavi pruţanjem obrazovnih usluga. Naime. Tako na primer opština Raška je navela da finansira troškove profesora koji rade u okviru programa „Junior achievement“ Srbija-program za obuku mladih budućih menadţera. Virtuelno preduzeće Ovo je program NSZ. za kojima ne postoji dovoljna traţnja. sa druge strane. zajedno sa privatnim sektorom koji je zainteresovan. odnosno nepotrebnim. centrima za prekvalifikaciju i pruţanju finansijske pomoći ovim programima u cilju ponovnog zapošljavanja. moţe postići i njihovom saradnjom. a što zapravo spada u programe preduzetniĉke obuke i odvija se i u mnogim drugim opštinama. Specifiĉan deo ove teme je prekvalifikacija. Eventualni pozitivni rezultati istraţivanja stvaraju osnovu za dugotrajnu saradnju cele grane. Strana 65 od 97 . poţeljni su podsticaji. Za posao unapređenja znanja i sposobnosti radnika uglavnom je nadleţna nacionalna sluţba zapošljavanja (NSZ). Dakle obuka radne snage moţe da se. delimiĉno ili potpuno finansira iz javnih izvora. a još više nezaposleni u Srbiji poseduju neadekvatne. posebno u gradovima u kojima je nezaposlenost visoka i u kojima NSZ ne funkcioniše kako treba. Naravno. a ljude koji ih poseduju teško zapošljivim. ali sama organizacija i izvođenje obuke treba da se prepusti postojećim obrazovnim sistemom. program edukacije za svoje radnike. Zajedniĉko istraţivanje: Jedna mogućnost okupljanja je zajedniĉko istraţivanje u okviru neke visoko školske ili istraţivaĉke organizacije. odnosno zajedniĉkim nastupom prema onima koji pruţaju obrazovne usluge ukljuĉujući . uz drţavnu pomoć. Naime. mora ukljuĉiti u proces. pa izgleda da opštine nisu u većoj meri ukljuĉene niti obaveštene o njemu. i kroz podršku osnivanju tranzicionih centara. njihova razmena mišljenja i informacija. odnosno zastarele formalne i neformalne kvalifikacije. tako i prema domaćim i stranim investitorima. Zajedniĉki marketing: Kada se već formira grupacija proizvođaĉa iz jednog sektora.

dok je u Bugarskoj vlada preko UNDP programa stvorila preko 100 telecentara. godine. ruralnih razvojnih centara i lokalnih asocijacija za razvoj nastalih uz pomoć USAID CRDA projekta i drugim sliĉnim. U okruţenju to se odnosi posebno na Mađarsku gde ima preko 500 teledomova i oko 2000 tzv. a posebno podršku preduzetnicima i poljoprivrednicima u ruralnim oblastima na više naĉina.19 19 Za više detalja o teledomovima videti Prilog 3 u aneksu.Podsticaji opština za razvoj MSPP.hu/ Funkcije teledomova su mnogobrojne .sem širenja informatiĉkog znanja i veština i omogućavanja pristupa ICT tehnologiji i internetu za stanovništvo koje ne raspolaţe odgovarajućim resursima. Neke druge zemlje u velikoj meri koriste ove strukture kao sredstvo za podršku ruralnom razvoju i razvoju informatiĉkog društva. Teledomovi u Srbiji. a sa nacionalnog nivoa ne postoji. stvoreni su kroz program DEMNET USAID na oko 40 lokacija u Srbiji u periodu 2000-2001. Strana 66 od 97 . Ipak. od tada su realizovali mnoge aktivnosti uspešno ali se zbog nedostatka podrške i razumevanja sreću sa velikim teškoćama u finansiranju i radu. treba ukazati na stanje i mogućnosti.euta. one su znatne u podršci ukupnom lokalnom razvoju malih sredina. E taĉaka (Teledom savez Mađarske je zvaniĉni partner vlade u ruralnom razvoju). IT centri. stvoren je u Vojvodini i istoĉnoj Srbiji znatan broj donekle sliĉnih struktura pod nazivom lokalni IT centri i sliĉno. kao i njihova Asocijacija. Kroz kasnije donatorske programe naroĉito USAID CRDA. Nešto je povoljniji poloţaj teledomova u delovima AP Vojvodine gde ţivi mađarska manjina jer oni uţivaju direktnu podršku za razliĉite projekte i programe iz Republike Mađarske. a u tome su moguće kombinacije i sa drugim lokalnim iskustvima u razvoju npr. poljoprivrede i ruralni razvoj Teledomovi. agro biznis klubova. Ĉinjenica je da je efektivna podrška lokalne zajednice veoma mala. koji uglavnom nisu povezani međusobno niti sa Teledom savezom. ali je veoma mali broj opština u anketi pomenuo podršku ovim strukturam. Moguće je ove strukture uĉiniti vema funkcionalnim i u pogledu razvoja lokalne ekonomije. ali raspolaţu znatnim koliĉinama kompjuterske opreme. Formirano je i međunarodno udruţenje EUTA ĉiji je Teledom Savez Srbije ĉlan. agro biznis centri Postavlja se pitanje kakve su strukture podrške ruralnom razvoju moguće na nivou ispod opštinskog? Jedno pitanje u anketi je izriĉito pominjalo teledomove kao jednu tipiĉnu strukturu te vrste. Razvoj lokalnih kooperativa i udruţenja proizvođaĉa je jedna od mogućih funkcija.Videti detalje na http://www.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj Mapa 1 Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije Strana 67 od 97 .

malim lokalnim firmama ne mogu se davati cenovne i sliĉne beneficije. a ni spoljnih firmi. laboratorija. (Primer tretmana javnih nabavki opština u SAD: godišnja obaveza opština je da minimalno 40% svih javnih nabavki usmere ka MSPP sa svoje teritorije. povećavajući nivo i kvalitet svih svojih usluga i time povećavati atraktivnost poslovanja u formalnoj ekonomiji. I lokalna zajednica ima vaţno mesto u toj strategiji podsticanja legalizacije sive ekonomije. da bi odrţale i inicirale zaposlenost i kapacitete malih i srednjih preduzeća i uticale na razvoj srednje klase svoje opštine). i to posebno ukoliko su redovne. pošto to ne dozvoljava Zakon o javnim nabavkama. ĉime bi se uticalo na unapređenje performansi lokalnih malih dobavljaĉa za ravnopravno uĉešće na lokalnim tenderima. ukoliko se Anketom neobuhvaćene Ovo se moţe (i sa povećanim intenzitetom) odnositi i na specifiĉne entitete kao što su preduzeća koja zapošljavaju radnike sa invaliditetom ili druge ranjive grupe 20 21 Strana 68 od 97 . svakako oteţavaju poslovanje i postavljaju granice zarade. ekologije. kako bi se poslovanje u sivoj ekonomiji uĉinilo skupljim. postoje naĉini da se pomogne malim lokalnim firmama a da to ne znaĉi diskriminaciju bilo koga. gubitak vremena i energije na skrivanje od poreskih i drugih drţavnih organa. nemogućnost zaštite interesa na sudu. gde je neophodno rešiti pravni status klastera malih dobavljaĉa. poljoprivrede i ruralni razvoj Neke dodatne opcije za intervenciju20 Politika nabavki Manjim lokalnim firmama moţe se veoma pomoći kroz narudţbine. ĉak i onda kada se znatno ’štedi’ na neplaćenim porezima. Pomoć pri legalizaciji poslova U Srbiji je obim sive ekonomije vrlo visok i jedan od zadataka. HACCP. onemogućen pristup finansijskom sistemu. moguće je prilagoditi obim nabavke mogućnostima lokalnih firmi. kako bi se poslovanje u formalnom sektoru uĉinilo atraktivnijom. ali ona ima svoja razvojna ograniĉenja i sa njom se ne moţe daleko stići. Moguće su razne politike usmerene na suzbijanje sive ekonomije kao na primer smanjenje poreza. omogućiti dobro informisanje lokalnih firmi o samoj narudţbini. sa skromnim zaradama. bilo od strane velikih lokalnih firmi.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ali i mogućih naĉina podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja od strane lokalne vlasti jeste podrška legalizaciji sive ekonomije. a to je povećanje obima usluga koga legalni privrednici dobijaju od drţave. Ona to moţe ĉiniti na generalni naĉin. na primer. ili pojaĉana represija. siva ekonomija svakako doprinosi odrţanju ekonomske aktivnosti i preţivljavanju stanovništva u vremenu krize. a nije ni u naĉelu prihvatljivo favorizovanje bilo koga novcem poreskih obveznika.21 Tim nabavkama mogu se otvoriti razvojne perspektive malih i srednjih preduzeća i pomoći im da prevaziđu kritiĉnu fazu rasta. Ili to isto moţe ĉiniti razvijajući usluge koje su baš onima u sivoj ekonomiji neophodne. Postoji i treći sistem. moguće je iz posebnih sredstava finansirati uvođenje standarda kvaliteta. Moguće je. Ipak. Na primer. ni domaćih. bez legalizacije sive ekonomije ljudi koji se njome bave ostaće dugoroĉno na margini. visoka neizvesnost i nesigurnost poslovanja. Jer. omogućiti ili podsticati zajedniĉki nastup lokalnih firmi na većim tenderima. Drugim reĉima. Naime. Svakako. bilo od strane lokalnih vlasti. geografskog porekla i sliĉnog.

U nekoj drugoj specifiĉnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: . Podaci iz ankete Ovaj deo zasniva se na sledećim pitanjima iz ankete: Drugi vidovi. zakup poslovnog prostora Strana 69 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj drţavni poslovni prostor u opštini moţe jeftino zakupiti. implementatori)) Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva Vidovi specifične podrške opština razvoju preduzetništva etno. partnere (donatori. klasterima Opština Klaster Priboj Prve godine ĉlanice klastera oslobođene kom. onda će to biti jak podsticaj (mamac) preduzetnicima iz sive ekonomije da se legalizuju. Seoskom turizmu ili nekoj drugoj turistiĉkoj aktivnosti 2.sektorska ili druga specifiĉna podrška preduzetništvu Podsticanje preduzetništva od strane Opštine u: 1. seoski klasteri teledom virtuelno preduzeće zanatstvo Izvor: NDP. 20007. Sajamski nastup vinara Savski venac Stari zanati kroz beneficije . radinost 29 12 tranzicioni centar 23 42 4 4 11 turizam. uĉestvovati na legalnom opštinskom tender. Nagradama za najboljeg preduzetnika. poslovni prostor posebno subvencionisati. Tranzicionom centru za viškove radnika 4. Virtuelnim preduzećima 7. takse za isticanje firme Vršac Turistiĉke manifestacije i rad u turizmu. ideju. (navesti detalje i naĉin podrške. Kroz razvoj Teledomova / telekolibe (lokalni IT centri uz druge dodatne funkcije ) 6. Etno centru / ruĉnim radovima 3. Tabela 12: Podrška sektorima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Zanatstvu 5. inovaciju 8. terensko istraživanje opština. smanjiti firmarine i druge opštinske daţbine.

svake godine. ugostiteljstvo Planira se formiranje klastera RPK izbor za najboljeg seoskog domaćina. prihvatanje savremenog pristupa vodjenju biznisa i inoviranje. postojeća MSP. Razliĉite konsultantske usluge će. metalskog sektora i obrade drveta Ilustracija 6: Poljoprivredni klaster . potencijalni MSP. planiranje i uticaj na kljuĉne stejkholdere. Kasnije se mogu prikljuĉiti i druga MSP i registrovana poljoprivredna gazdinstva. sprovodi EAR 2007. Osnov: plasteniĉka proizvodnja ranog povrća. konsultantska podrška MSP u oblasti preduzetništva i poljoprivredne proizvodnje (plastenici). proizvodnje hrane. turizam. stvaranje pretpostavki da MSP ukljuĉeni u klaster inoviraju prihvatanjem savremenih pristupa vođenju biznisa. Klaster cveća.godina Strana 70 od 97 . registrovana poljoprivredna gazdinstva. niţa cena i bolji kvalitet. veb portal za poslovanje ĉlanova klastera. saradnja izmedju MSPP. edukacija i savetovanje. veća produktivnost. kolektivna vizija.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Kancelarija klastera: Dva angaţovana lica. pored njih. Efekti: povećanje prodaje. brţi i lakši pristup novim trţištima. registracija MSPP i poljoprivrednih gazdinstava. razmena znanja i iskustva. Klaster nameštaja Klaster aleve paprike Planira se formiranje klastera u oblasti: ICT. Aktivnosti: uspostavljanje klastera. priprema MSP za uvođenje HACCP standarda. koristiti još 30 postojećih i 20 potencijalnih MSP sa teritorije opštine Rakovica. drugi projekti koje opština ima u oblasti poljoprivrede će biti komplementarni. Projekat finansiran od EU. prenos tehnologije i inovacije. povećanje konkurentnosti. poljoprivrede i ruralni razvoj Prijepolje Kanjiţa Ţitište Zemun Zajeĉar Valjevo Kragujevac Sombor Ĉaĉak Za poljoprivredu i turizam Planira se formiranje klastera Planira se formiranje klastera Sve oblasti privrede vezane za Dunav. Podrška klasteru: konsalting. Ĉlanovi klastera: na poĉetku 12 MSP ĉlanova klastera. Ciljne grupe: nezaposlena lica. smanjenje troškova transporta. Opština će pomoći da se obezbedi deo trţišta za proizvode na rakoviĉkim zelenim pijacama. smanjenje nezaposlenosti. promocije. zajedniĉka ulaganja i mogućnosti koje pruţa umreţavanje.saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda Ciljevi: razvoj preduzetništva i inovacija kroz uspostavljanje novih biznisa.

edukacija 2 Palilula. prihod od boravišne Ĉajetina takse ostaje tamo gde je ubran 24 Ćićevac U planu je formiranje centra za razvoj turizma 25 Kroz edukaciju seoskog stanovništva i uređenje ţivotne Ćuprija sredine. organizacija sajmova 26 Ivanjica Kroz rad turistiĉke organizacije 27 Medveđa Intenzivno se radi na razvoju turizma u Sijarinskoj Banji Strana 71 od 97 . Niš Aktivnosti oko osnivanja preduzeca 3 Priboj Formirana turistiĉka organizacija 4 Baĉ Kroz rad turistiĉke organizacije 5 Loznica Kroz rad turistiĉke organizacije 6 Luĉani Kroz manifestaciju 7 Malo Crniće Kroz rad turistiĉke organizacije 8 Kruševac Kroz rad turistiĉke organizacije 9 Ţabari Kroz rad turistiĉke organizacije 10 Blace Kroz rad turistiĉke organizacije 11 Novi Sad Promocija putem publikacije 12 Srbobran Manifestacije 13 Petrovac Kroz rad turistiĉke organizacije 14 Kladovo Etno festival 15 Pirot Kategorija seoskih domaćinstava 16 Crveni Krst-Niš Kroz rad turistiĉke organizacije 17 Prijepolje Opština vrši kategorizaciju soba 18 Poţega Kroz rad turistiĉke organizacije 19 Raĉa Kroz rad turistiĉke organizacije 20 Ţagubica Kroz rad turistiĉke organizacije 21 Zemun Kroz rad turistiĉke organizacije 22 Baĉka Palanka Kroz rad turistiĉke organizacije 23 Besplatna kategorizacija po selima. poljoprivrede i ruralni razvoj Preduzetništvo u turizmu Veliki broj opština podrţava lokalne TO a neke imaju i druge aktivnosti u ovom sektoru: Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu Opštine Opis 1 Dimitrovgrad Promocija.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

i posebna „Prodajna Strana 72 od 97 . sajmovi.bgcrafts. Dani evropske baštine Ilustracija 7: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima. marketing. U tom smislu biznis centri u Bugarskoj organizuju obuku i konsultacije zanatlija i umetnika u oblasti sticanja poslovnih veština. «Fijakerijada« u Crepaji.craftcenter. seminari za razvoj seoskog turizma i edukacija domaćina Finansijskom podrškom za odrţavanje privrednih manifestacija kao što su: »Slaninijada« u Kaĉarevu. Banatskom Novom Selu i u Gornjem gradu u Panĉevu» Kroz rad turistiĉke organizacije Organizovanje turistiĉkih manifestacija Kroz rad turistiĉke organizacije Gradska – turistiĉka organizacija. Bugarska Primer dobre prakse programa JOBS. Pruţaju podršku za uĉešće zanatlija i umetnika na sajmovima zanatstva u zemlji i inostranstvu. određivanja cena.Podsticaji opština za razvoj MSPP. »Štrudlijada« i »Vinarijada« u Dolovu. podršku direktnoj prodaji zanatskih proizvoda. kategorizacija seoskih domaćinstava i edukacija. promocije. dizajna i razvoja proizvoda. domaćoj radinosti i izradi suvenira: Podrška zanatlijama i umetnicima da razviju zanate u odrţive dohodovne delatnosti. iz Bugarske u zanatstvu. saradnja sa TOBom. Stoga su osnovane dve elektronske prodavnice suvenira i zanatskih proizvoda (www. »Paprikijada« u Banatskom Brestovcu. kao i u TC Kopaonik TOV (turistiĉka organizacija Valjevo). a preko JP Direkcije za izgradnju finansira izgradnju putne infrastrukture u ruralnim sredinama.org za međunarodnu prodaju i www. od strane opštine izvršena je kategorizacija smeštaja u seoskim domaćinstvima Preko Turistiĉko sportske organizacije (TSO-Raška) multimedijalna prezentacija. seoski turizam kategorizacija Projekti iz oblasti turizma.com za prodaju u Bugarskoj). poljoprivrede i ruralni razvoj 28 29 30 31 32 33 34 Nova Varoš Odţaci Surdulica Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 35 Raška 36 37 Valjevo 39 40 41 42 43 Panĉevo Mladenovac Sremski Karlovci Knić Kragujevac Beograd Preko Turistiĉke organizacije "Zlatar" Nova Varoš Osnovana Turistiĉka organizacija kao javno preduzeće Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije i plan za klaster turizma Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije Projektom PPOIS-a formirano je udruţenje za seoski turizam.

usluţno osoblje i nezaposlene. Rade i na razvoju novih turistiĉkih proizvoda i regionalnih paketa turistiĉkih usluga. iz Bugarske za razvoj i zapošljavanje u turizmu: Podrška mikro i malim porodiĉnim firmama i poĉetnicima preduzetnicima u oblasti turizma prvenstveno kroz pruţanje konsultacija i obuke i kontakata sa turoperaterima.MERCY CORPS) 13 Raĉa Etno izloţbe 14 Ţitište Izrada ruĉnih radova i prodaje preko turistiĉke organizacije 15 Zemun Planira osnivanje etno centra 16 organizacija i finansiranje svih događaja koji se dovijaju u Ĉajetina selima. Niš U toku je izrada projekta Etno centra 2 Bela Palanka Organizovanje izloţbi 3 Loznica Kroz etno izloţbe 4 Luĉani Sabor trubaĉa 5 Preko ustanove za turizam i sport ustanovljena je stalna Aleksinac prodajna izloţba ruĉnih radova 6 Krupanj Etno izloţbe 7 Kruševac Etno mreţa 8 Ljig Udruţenje "Zlatne ruke"-spremanje srpskih jela 9 Kladovo Izrada grnĉarije 10 Pirot dotacije udruţenjima 11 Crveni Krst-Niš Organizacija etno manifestacija 12 Uĉestvuje u finansiranju. Etno centri i srodne aktivnosti Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar OPŠTINA AKTIVNOSTI 1 Palilula. kolonija. zajedno sa donatorima( Prijepolje UNDP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Primer dobre prakse programa JOBS. poljoprivrede i ruralni razvoj zanatska kuća“ u blizini Nove Zagore. promociji u zemlji i inostranstvu. a zapoĉeo je odrţavanjem i godišnji prazniĉni sajam zanatstva pod nazivom „Najbolje iz Bugarske“. Biznis centri organizuju obuku za preduzetnike. Biznis centri takođe omogućavaju bolji pristup nabavci osnovnih sredstava za zapoĉinjanje biznisa u turizmu kroz pruţanje usluga lizinga za razvoj firmi i unapređenje kvaliteta usluga u turizmu. mini sajmova 17 ugovor sa Centrom za kreativno domaćinstvo iz Beograda radi Ćuprija zapošljavanja ţena u oblasti oĉuvanja etno stvaralaštva 18 Nova Varoš preko TO"Zlatar" i Aktiva ţena Strana 73 od 97 . Biznis centri su razvili kapacitete da mogu da obavljaju i poslove lokalnih turistiĉkih informativnih centara.

poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Odţaci Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 25 26 27 28 29 Raška Valjevo Beoĉin Poţarevac Alibunar Beograd Edukacija za seoski turizam Planira osnivanje 2 etno centra u Ĉaĉku i Ovĉar Banji Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra uz pomoć opštine formirana je zanatska zadruga u saradnji sa ADF-om preko TSO Raška organizuje manifestaciju republiĉkog karaktera Zlatne ruke. povezivanje sa partnerima 9 Golubac Izdvajanje sredstava iz budţeta 10 Kladovo Podrška zanatstvu 11 Pirot Dotacije udruţenjima 12 Crveni Krst-Niš Podrška zanatstvu 13 Kanjiţa Praćenje konkursa u okviru informacionog Centra za razvoj 14 Ţitište podsticanje zanatskih radnji za stare zanate 15 Zemun Podrška zanatstvu 16 Ćuprija Podrška zanatstvu 17 Medveđa Grantove za samozapošljavanje se popularizuje razvoj starih zanata 18 Ĉaĉak Obuke. izloţbe. sajmovi Podrška zanatstvu Tabela 15: Podrška zanatstvu 1 Opština Aktivnost 2 Palilula. Klub za poĉetnike. takođe finansiraju se aktivnosti nekoliko etno -KUD-ova Sa pojedincima za potrebe TOV-a Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra Izletište “Devojaĉki bunar”. Niš Prezentacija na sajmovima 3 Loznica Podrška zanatstvu 4 Krupanj Podrška zanatstvu 5 Vlasotince Podrška zanatstvu 6 Blace Podrška zanatstvu 7 Novi Sad Podrška zanatstvu 8 Inđija Pisanje biznis planova. izloţbe Strana 74 od 97 . Deliblatska pešĉara Edukacije.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

kredite Sajam preduzetništva "Inokop" Kroz preduzetništvo Sajmovi. u Valjevu. izloţbe Tranzicioni centar za viškove radnika Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika Opština Aktivnost 1 Majdanpek Uĉestvuje u radu tranzicionog centra pri rudniku bakra u Majdanpeku 2 Novi Sad Formiran lokalni savet za zapošljavanje 3 Pirot Ĉlanstvu u tranzitnom centru za obuku viškova radnika 4 Prijepolje Planirano je za nove biznise 5 Bajna Basta Planirano osnivanje tranzicionog centra 6 Medveđa U saradnji sa sluţbom za zapošljavanje bespovratnim sredstvima za samozapošljavanje 7 Ĉaĉak Planirano osnivanje tranzicionog centra 8 Svilajnac Planirano osnivanje tranzicionog centra 9 Negotin Finansiranje pripravnika u toku pripravniĉkog staţa od strane opštine 10 Raška Opština osnovala Savet za zapošljavanje 11 Valjevo Zavod za trţište rada. njihovih aktivnosti promocije koje one podstiĉu u medijskom i drugom smislu. Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika Opštine Nagrade 1 Palilula. Niš Opštinska nagrada Strana 75 od 97 . imidţ ili aktivnost. Sledi pregled nekih. posebno je vaţna za razvoj kulture preduzetništva i veće stope rasta kroz motivisanost lokalnih uĉesnika. u anketi dobijenih odgovora opština. sprovodi neke vidove obuke radi lakšeg zapošljavanja 12 Beograd Planira se preko projekata za podsticanje zapošljavanja Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika Promocija preduzetništva. njegovih prednosti i rezultata rada preduzetnika kroz lokalna takmiĉenja za najbolju tehnološku inovaciju.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Svilajnac Zajeĉar Velika Plana Zrenjanin Alibunar Beograd Podrška zanatstvu Podrška zanatstvu Kroz donaciju. preduzetniĉku ideju.

radnju Opštinska nagrada Takmiĉenje u izradi biznis planova i svake konkurs za najboljeg preduzetnika Jablaniĉkog okruga.razvoj jugozapadne Srbije. Opštinska nagrada Svake godine dodeljuje Novembarsku nagradu nekom od uspešnih predstavnika privatnog biznis sektora RPK (Regionalna privredna komora) za najboljeg preduzetnika 3 prve nagrade za dan grada za najbolje preduzetnike Nagrada Grada Partneri opština u ovim aktivnostima Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci Opština Partneri 1 Turistiĉka organizacija Dimitrovgrada kroz edukaciju i Dimitrovgrad organizovanje zainteresovanih uĉesnika 2 Sa Svetskom bankom uĉestvuje u radu tranzicionog centra i izradi Majdanpek strateškog plana opštine 3 UNDP(program PRO .CARE-Turizam 4 Loznica IRD. privatna agencija Malo Crniće pruţa struĉne i konsult. RPKS . Usluge 6 Pirot Opština podrţava projekte nevladinih organizacija 7 Crveni KrstNajviše sarađujemo sa firmama koje su ĉlanovi udruţenja Niš preduzetnika 8 Prijepolje UNDP. poljoprivrede i ruralni razvoj 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 Loznica Luĉani Ţabari Novi Sad Pirot Crveni Krst-Niš Poţega Tutin Zemun Arilje Medveđa Ĉaĉak Raška Valjevo Kragujevac Beograd Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrada za najbolju tehnološku inovaciju Preko fonda za poljoprivredu Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrade za najlepši izlog. opština Zvezdara finansirala obuku samozapošljavanja ţena Strana 76 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP.MEGA. Unicef-LPP. izrada strategije Priboj Odrţivog razvoja . USAID .Valjevo 5 Ekonomski fakultet izrađuje klaster planove . MERCY CORPS. FAO 9 Saradnja sa organizacijama za ţensko preduzetništvo. Reg-LPA.

Strana 77 od 97 . UNDP – MIR2 Programom. NSZ. saradnja sa institutima. talentima uvođenje HACCP sistema i standarda ISO 9001. EAR. kroz akcione planove i konkretne projekte. privrednicima Autori smatraju da postoji mesta da se veći broj opština ukljuĉi u ove aktivnosti s tim da se one mogu uĉiniti inovativnijim i raznovrsnijim. Institut za voćarstvo. ambasade. rad. organizacija seminara.Podsticaji opština za razvoj MSPP. sopstvenim sredstvima. Programom podrške opštinama istoĉne Srbije. radionica (. struĉnim kapacitetima Opštine i potrebama građana u saradnji sa Koordinacionim telom Srbije za 3 opštine. biti definisani Strategijom razvoja. sredstvima NIP-a.ADF) Za formiranje klastera . resornih ministarstva. Švajcarskom agencijom SDC. balkon.-upoznavanje sa LEED programom Sredstva i tehnike podsticaja preduzetništva će. donatorima i kroz partnerske odnose sa REEDA-e Podrška razvoju mlekarstva na teritoriji opštine Surdulica. ISO 14001. a prilagođeni prioritetnim potrebama biznis sektora. fakultetima. USAID USAID Mercy Corps. Podrška unapređenju pĉelarstva i proizvodnje meda Opština Crna Trava uspešno je realizovala nekoliko projekta sa CHF International Serbia. HACCAP. Danski savet za izbeglice. IMS i dr. Privatne firme. ambasadama. poljoprivrede i ruralni razvoj 10 11 12 13 14 Ţagubica Ţitište Zemun Ćuprija Ivanjica 15 Medveđa 16 17 Crna Trava Svilajnac Raška Panĉevo Velika Plana Ĉaĉak Surdulica 18 19 20 21 22 23 Beograd Uĉešće u projektima prema donatorima (EU. finansijska pomoć najboljim. Norveška Vlada. Evropskom Agencijom za Rekonstrukciju. kredite Partneri: fakulteti. uloga saveta za zapošljavanje na lokalnom nivou). jer se oĉekuje podrška od pokrajinskog sekretarijata za privredu Nagradama za najlepši izlog. podrška projektima saradnje javni-biznis sektor Opština je finansirala jednu privrednu izloţbu u Panĉevu u partnerstvu sa Regionalnom privrednom komorom Pospešivanje razvoja zanatstva kroz donacije. privrednim komorama. biznis inkubatori. donatori Finansiranje i sufinansiranje nastupa na izloţbama i sajmovima. nevladinim organizacijama.

Takse i naknade opština nesmeju da budu visoke. poljoprivrede i ruralni razvoj 6. njihovim aktivnostima i poslovima. 2. već treba da budu stabilne i predvidljive. Sistematsko prikazivanje ekonomske informacije na nivou opština (mapa resursa) ili na nivou regiona koje omogućavaju da se razume struktura. MSPP treba da osete da je aktivno uĉešće u Niz preporuka već je obuhvaćen u okviru ranijih delova teksta. Te informacije mogu se postaviti na veb portal unutar SKGO. koji su to osnovni problemi sa kojima se oni suoĉavaju u komunikaciji sa lokalnim vlastima. tako da neće sve biti ponovljene. Veća razmena informacija kao i koordinacija zajedniĉkih akcija opština u ĉemu SKGO moţe da ima vaţnu ulogu. odnosno registracija. Znatno bolji rezultati ekonomskog razvoja postići će se u lokalnoj zajednici u kojoj postoji povoljna poslovna klima. priroda i karakteristike lokalne ekonomije (Regionalna razvojna agencija za Šumadiju i Pomoravlje ima veoma dobro razvijenu takvu mapu ili bazu podataka o regionalnim resursima).pdf 8. Preporuke 1. kroz sistem „one stop shop“ opštine isl. Da opštine mnogo više nego do sada predviđaju i analiziraju troškove preduzetih mera u odnosu na rezultate i uspostave jasne kriterijume i procedure odobravanja stimulativnih mera. Ova aktivnost treba da obezbedi da se dobiju informacije o samim MSP. 3. naroĉito finansijskih kao što su krediti i subvencije. Unapređenje oblasti urbanistiĉkog planiranja svakako moţe bitno poboljšati i ubrzati investiranje i razvoj nekretnina u lokalnoj zajednici. naroĉito za manje opštine.Podsticaji opština za razvoj MSPP. pojednostavljenjem procedura za registraciju ili dobijanje dozvole. naklonost prema lokalnim MSPP i poslovnim ljudima. Pregledne informacije 7. naroĉito ne detaljno 22 Strana 78 od 97 . efikasnost administracije 5. Jedan primer efikasnog stavljanja na raspolaganje kljuĉnih informacija kreirala je opština Inđija kroz pravljenje pregledne mape resursa koja se moţe pronaći na sajtu: http://www. Za neke mere podrške lobiranje za stvaranje pravnog okvira koji sada nedostaje. Naĉelni komentari22 Više (detaljnijih) istraţivanja o merama koje opštine preduzimaju u cilju podsticanja lokalnog (ekonomskog) razvoja. S druge strane treba razmotriti mogućnost razvoja regionalnih (umesto lokalnih ili u kombinaciji sa njima) struktura i aktivnosti. brzim i kompletnim pregledom i manipulacijom bazom podataka. što bi olakšalo troškove i rešilo problem nedostajućih resursa. odnosno lokalnog ekonomskog razvoja. Fiskalni (daţbinski) sistem opština 6.net/upload/documents/Map%20of%20Resources.indjija. i to u saradnji sa Republikom i njenim institucijama. koje su osnovne potrebe i zahtevi MSPP u pogledu njihovog poslovanja. Unapređenje poslovne klime. ukljuĉujući jednostavnost postupaka i lako obavljanje poslova. Sistem registracija i dozvola moţe se unaprediti na više naĉina: kompjuterizacijom evidencija. Uvođenje sistema prikupljanja relevantnih informacija od MSPP kao glavnih aktera lokalnog ekonomskog razvoja. Posebne mogućnosti za unapređenje nalaze se kod naknada za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta. 4.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. Treba podstaći takmiĉenja za preduzetniĉke opštine prema unapred određenim kriterijumima u odnosu na ukupnu preduzetniĉku aktivnost i podsticaje. Povezivanje LER kancelarija i pomenutih struktura na regionalnom nivou. ali delimiĉno i finansiranju MSP RA i postojećih i budućih RRA. Treba uoĉiti da se funkcije delimiĉno poklapaju. koliko je poznato. kreditiranje itd. upravljanju i korišćenju usluga . Neophodno je odluke o tipu treninga ili edukacije donositi zajedno sa budućim korisnicima – privatnim sektorom i drugima. U kreiranju LER kancelarija proveriti mogućnost upotrebe pravnog modela Javne agencije što bi dalo šire mogućnosti za funkcije. 13. obuka i konsalting 10. Biznis inkubatori i industrijske zone 14. Treba izbegavati programe treninga bez unapred definisane traţnje. kao i potcentara ovih regionalnih struktura. mogu dovesti do situacije u kojoj je korist koju ima lokalna zajednica mala ili nepostojeća. ne bave pruţanjem individualnih usluga. naime preveliki podsticaji za investitore u industrijskim zonama. naprotiv mogu podrţati upravo ugroţene kategorije stanovništva za ukljuĉenje u samozapošljavanje i time dati doprinos ekonomskom i socijalnom razvoju i realizaciji strategije smanjenja siromaštva. Pravno definisati sistemski uređene naĉine kako i na nivou opština moţe da se legitimno odvija pruţanje finansijske podrške MSPP i poljoprivredi (garancije. 9. naroĉito na visoko inovativne i tehnološki orijentisane projekte nudi veću šansu za veću dodatnu vrednost i multiplikativne efekte. Kod biznis inkubatora potrebno je paţljivo definisati profil podrške i stanara kako bi se postigli maksimalni efekti. Specijalizacija na pojedine sektore koji se ţele podrţati u lokalnoj zajednici. s obzirom na visoku cenu ovog tipa podrške. poljoprivrede i ruralni razvoj prikupljanju informacija u njihovom interesu i da na taj naĉin uĉestvuju u procesu stvaranja novog poslovnog okruţenja. fleksibilnije upravljanje i kadrovsko ekipiranje ovih kancelarija. Treba napraviti balans koristi lokalne zajednice i investitora. tako da postoji potreba da se kroz potcentre MSP RA ili druge strukture (npr. zamenik direktora RAMSPP. Da opštine budu aktivniji uĉesnici u kreiranju. One su delimiĉno komplementarne: LER kancelarije se. 11. 12. Nefinansijske strukture za podršku . s obzirom da one ne uzimaju depozite i niĉim ne doprinose ekonomskoj nestabilnosti. To podrazumeva potrebu kreiranja (u koordinaciji sa Republikom) MSP RA ili Agencija za ekonomski razvoj i na delovima teritorije gde ih sada nema. Kod industrijskih zona poţeljno je paţljivo prethodno planiranje i određena specijalizacija. 23 Strana 79 od 97 . povezano sa naĉelnom preporukom br. 15. pa je u tom pogledu je potrebno ustanoviti racionalno povezivanje po nivou teritorijalne organizacije. Udruţenja preduzetnika) pruţaju i ove usluge na lokalnom nivou.23 Jedan nacrt takvog pravnog akta formulisan je u formi predloga ĉiji je autor Dejan Radulović. U okviru opštinskih web sajtova kao i portala na SKGO (moguće uz pomoć SIEPA) stalno aţuriranje podataka o LER aktivnostima opština a naroĉito raspoloţivim lokacijama i uslovima za gradnju i ostalim pogodnostima za privlaĉenje domaćeg i inostranog kapitala. 4) . Takođe treba se potruditi da u inkubacione aktivnosti bude ukljuĉeno i što više start ap firmi van fiziĉkih inkubatora kroz programe otvorene (virtualne) inkubacije. Istovremeno se moţe stvoriti legalni okvir za mikrofinansijske organizacije finansirane od donatora. sem informacija. Preporuke vezane za regionalne i lokalne finansijske sheme 16.

Centralna jednica za finansiranje start ap moţe biti kao sada Fond za razvoj Srbije. U većoj meri podrţavati strukture koje obrazuju samostalno lokalni preduzetnici na osnovu sopstvenih interesa: lokalne klastere i druge tipove biznis udruţenja i mreţa.regionalnim razvojnim agencijama (poţeljno onda kada bude definisana regionalizacija na nivou NUTS 2 ili i ranije. Pravni akt (Zakon) koji bi uspostavio pravnu osnovu za sve pomenute regionalne fondove bi mogao eventualno istovremeno regulisati i poloţaj Razvojnog i Garancijskog Fonda AP Vojvodine. 22. 26 Ovo bi bilo sliĉno sadašnjem modelu drţavnog kreditiranja lizing kuće Lipaks lizing i sliĉno naĉinu kako SBA u USA plasira sredstva (delom zapravo garancije) MSP klijentima preko dvostepenog sistema finansiranja. Kragujevcu. inicijativa i resursi. Kreirati uz to. kao i ostale kredite. U skladu sa realnim mogućnostima podrţati strukture i aktivnosti u seoskim i drugim malim naseljima. Što bi bila dopuna odnosno finansijski pandan RRA.24 Takve regionalne strukture bi mogle biti rešenje za profesionalno. 20. turistiĉke asocijacije. odvija na regionalnom/lokalnom nivou. 18. Ostali vidovi podrške 21. ili pozajmljena sredstva i od opština svog regiona. kako bi bilo efikasnije i sa odgovarajućim potpunim informacijama o aplikantu i projektu. Ovde se ne razmatraju moguće funkcije takvih fondova u finansiranju infrastrukture i drugih namena. domaća radinost. i regionalne garantne fondove (u vlasništvu opština. uz mogući doprinos sa centralnog nivoa) ili (alternativno) decentralizovati Garantni Fond Srbije. a u perspektivi i vlasniĉkih („equity“) ulaganja. Potrebno je razvijati modele multifunkcionalnih centara ruralnog razvoja u ĉemu iskustva teledomova (telecentara) mogu biti jedan od korisnih uzora (postoje i druge strukture stvorene aktivnostima NVO i donatora kao što su agro biznis klubovi. Ispitati mogućnost za kreiranje alternativno (1) više regionalnih razvojnih fondova ili (2) podruĉnih jedinica Fonda za razvoj Srbije. formirati regionalna odeljenja bar u Nišu . mikrolizing fondova. kooperative i u budućnosti socijalna preduzeća koja zapošljavaju riziĉne grupe i /ili obavljaju socijalne funkcije). 19. za šta opštine.26 Jedna funkcija ove promene je da se odluĉivanje o dodeli pojedinaĉnih kredita. efikasno i transparentno sprovođenje mikro finansijske podrške. Ovakvi regionalni fondovi bi mogli imati vezu i sa eksternim regionalnim („etnozaviĉajnim“) investicionim fondovima koji bi se eventualno u budućnosti formirali na osnovu ekonomskih interesa dijaspore (jedan od najupešnijih primera je Meksiko). 24 Strana 80 od 97 . Izvor finansiranja za start ap kredite. a potencijalno takodje.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 25 kao i drugih klijenata koji su za banke nepoţeljan partner (npr. ruralni razvojni centri. Takvi regionalni fondovi bi. a ne u Beogradu. na nivou NUTS 3. asocijacije za razvoj i sliĉno). kao što su zadruge. samostalno ili verovatnije kombinovano u okviru prethodno pomenutih regionalnih finansijskih institucija. etnocentri. poljoprivrede i ruralni razvoj 17. Oni bi dakle jednim delom trebalo da obavljaju funkciju start ap kreditnih. već samo vezane direktno za MSP. praćenje i sve ostalo. podsticati regionalne klastere ili druge prioritetne sektore za regione. mogli da dobiju na legitiman naĉin i trajna. ĉime bi njihova situacija postala jasnije i bolje pravno utemeljena. naroĉito male nemaju i realno ne mogu imati kapaciteta. mogli bi biti portfolio krediti dobijeni od Fonda za razvoj Srbije. ili se u budućnosti moţe formirati kao poseban Start ap fond. sem povlaĉenja (pozajmljivanja) sredstava iz centralnog fonda. ĉime bi se uspostavio dvostruki kapitalni oslonac i povezali interesi svih nivoa. Sem finansiranja start ap25 oni bi mogli baviti i poljoprivredom. Kraljevu i Uţicu i/ili Valjevu Cilj je da se otklone uzroci zbog kojih je broj izdatih garancija za MSP mali i uglavnom bio vezan samo za poljoprivredne kredite i ukljuĉe lokalna sredstva.

Strategija ekonomskog razvoja Srbije 2006-2012. UN Development Program. 25. С. Lovins. ISBN: 9789264104709. 15. Republički zavod za razvoj. London: Secker and Warburg Economics. Summer School “The Future Role of Cities in a Globalizing World: Challenges for new public strategies and innovative urban governance”. 89 . Oxford. 2005 9. 67-85 Sassen. et all (1972). A. Knorr-Sidow (ed).org/hdro/99.ka jednoj sociologiji okruzenja. Cifrić. New York: United Nations International Children‟s Fund (UNICEF) United Nations (1992). Limits to Growth. London. 26. (1973). 28. Pejić (eds. „Polarization reversal in Developing countries‟. M. LXIV.. Trento.). Agenda 21: Programme of action for sustainable development.MEGA projekat USAID. Castells.Local Economic and Employment Development (LEED) Programme 11. poljoprivrede i ruralni razvoj 7.104 Pušić. 2005 10.Podsticaji opština za razvoj MSPP. The Economics of Location. July 2002 Milutinovic S. Đukanović (2001). 31. 24. SMEs and Local Development.OECD Centre for Entrepreneurship. IDIZ. Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja. 2006 12.. Strategija regionalnog razvoja RS 2007-2012. Human Development Report 1999. The City in History. P. (1961). Princeton: Princeton University Press. W. The Rise of the Network Society. L. 22.. „The Case Study of Nis‟. The Global City: New York. D. et al.. januar 2007. Skills Upgrading . 8. u V.. London XE "London" : MacMillan Richardson. Урбана социологија. 21. (1980). „Uloga lokalnih vlasti u implementaciji održivog razvoja – primer grada Niša‟. 29.htm UNICEF XE "UNICEF" (1995).undp. M. OECD . Norway. SMEs and Local Development. A. Odrzivi grad . Managing Decentralisation: A New Role for Labour Market Policy. 2006. Papers of the Regional Science Association. Oslo. The Progress of Nations. New York: Universe Books Milutinovic.unhabitat. Reference Bibliografija 4. http://www. 7.New Policy Perspectives. S. W. Republički zavod za razvoj. Stockholm Conference (1972). 2005. Zagreb. 27. Šećerov. (1999). “Utilization of information and communication technology in the Republic of Serbia 2006” RSO. 13. Abstracts. Вујовић. 18. Lösh. Beograd: Slobodan Masic/Biblioteka Nova 175 Richardson. Natural Capitalism. Boston: Little. Budapest. ЗУНС. 14. 9-12 February 2002 Mumford. EuropeanCities21. LJ. New Haven: Yale University Press Meadows. Economic Growth Theory. Proceedings. 20.. M. (1996). Beograd: Asocijacija prostornih planera Srbije Milutinovic S. 6. More Than Just Jobs: Workforce Development in a Skills-Based Economy. OECD Centre for Entrepreneurship. I. (2002a). Београд. 2006 u 4 opštine u Srbiji 5. “LA 21 under difficult framework conditions – Case study of Nis”. S. OECD 2006. (2002). Петровић. (1991). Tokyo. H. 30. H.org/unchs/english/hagenda/ UNDP (1999). The Oslo Convention of European ICLEI Members. 23. (1954). М. (2001). New York: United Nations 19.. Local Governance and the Drivers of Growth. Only One Earth: An Introduction to the Politics of Survival. The HABITAT Agenda. in O. http://www. 16. 17. Strana 81 od 97 . UK: Blackwell Publishers Hawken. 2003. Istraţivanje The Urban Institute. London: Earth Island UNCHS (1996). Hungary. 45. Ruralni razvoj i modernizacija. Brown and Company.

World Urbanization Prospects. 3.un. Magna agenda. Beograd 2002.yu/ MERR.dr Mirko Pejanović. 4.sme. http://www.org Istraţivanje o strateškim dokumentima opština. poljoprivrede i ruralni razvoj 32. United Nations (2000) United Nations Millennium Declaration.sr.indjija. 2.arhiurb. 6.prsp. Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj: http://www.gov.g. Prof. Internet sajtovi 1.”Model participacije građana u lokalnoj samoupravi i mogućnost kreacije novih institucija za razvoj lokalne samouprave. United Nations (1998).yu/istrazivanje/index.gov.gov.gov.net/upload/documents/Map%20of%20Resources.sr. evropska unija teledom saveza http://www.yu Lokacije u opštinama Vojvodine za izgradnju privrednih objekata http://www. Stalna konferencija gradova i opština http://www.org/millennium/declaration/ares552e.euta. A/RES/55/2.skgo. kancelarija potpredsednika vlada za strategiju smanjenja siromaštva http://www.”Lokalna samouprava”Juni 2004 god.hu/ Strana 82 od 97 .yu/ Mapa resursa opštine Inđija http://www.vojvodina.pdf 34. 35.pdf Euta .merr. New York: U.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Uporedna iskustva lokalnih samouprava.sr. 7.jsp Republiĉka agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva http://www. Department of Economic and Social Affairs 33.sr. 5. N.

......... ..... koliko zaposlenih ima u Da li planirate kancelariju za lokalni ekonomski razvoj kancelariji: LER.........Datum.............. .................................da 2 – ne 2....... Strukture za podršku MSP (malih i srednjih preduzeća) i LER (lokalni ekonomski razvoj) 2..... funkcija..................da 2 .................lokalni ekonomski razvoj 1........... uključujući poljoprivredu Sprovodi UNDP Srbija u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština...da 2 –možda 3 -ne Da li planirate neku drugu formu lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER 1...ne Navedite projekte ili aktivnosti na kojima su radili u 2006: ...3 Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER..... Ime opštine/grada Ime.................................... ...................................................2 Da li u vašoj opštini postoji odeljenje regionalnog centra ili agencije za razvoj MSP 1...ne 2... poljoprivrede i ruralni razvoj 8.............da 2 – ne Da li učestvujete u finansiranju tog odeljenja Da li je planirano otvaranje odeljenja regionalnog centra ili agencije za MSP 1....... ............................................da 2 – ne Navedite naziv i aktivnosti ako postoji: ..... što treba shvatiti kao “opština ili grad” Strana 83 od 97 ....... npr Informacioni punkt. 2................ –možda 3........da 2 .... 1.ne 1... PRILOZI Prilog 1: Anketni upitnik Anketiranje opština i gradova u Srbiji o sadašnjem i planiranom učešću u podršci razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetništva... godine Anketni upitnik broj: __________ datum prijema _________(popunjava UNDP) 1.... Ministarstvom privrede RS i Republičkom agencijom za podršku razvoja MSPP 27 Period anketiranja: februar/mart 2007...Podsticaji opština za razvoj MSPP....... »kol centar« (telefonski servis) ? 1...........4 Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da učestvuje u osnivanju Regionalne Agencije (centra) za podršku MSP ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno područje (odgovor ako za sada ne postoji aktivna agencija na području vašeg okruga) 1 – da 2.......da 2 ...... 2................. kontakt telefon osobe odgovorne za anketu Pečat Adresa Potpis .......... ..........1 Da li imate kancelariju za LER Ako da.......................... -ne 27 Svuda dalje u upitniku upotrebljen je termin “opština”..................

..................................................... ............................................. Finansijske stimulacije (molimo da popunite ovaj segment sa posebnom pažnjom) 3................................................................................................. -ne 3................................................................................................................................................................................. nedostatak sredstava ..... ............................. poljoprivrede i ruralni razvoj Partneri u tome ............................da 4.................................. 3............... 3.............................................................................ako ih ima (ako je odgovor pod 1): ........................................ Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata): 1....................... 2.......................................................................... koju vrstu finansijske podrške ......... i broj klijenata koji su dobili podršku 2 – kreditna šema za MSP (precizirati za koga) 3 – kreditne garancije / garantni fond 4 – subvencije kamate za kredite 5 Grant (bespovratna sredstva) za samozapošljavanje Strana 84 od 97 ............................3 Ako da............... nešto drugo (navesti)................ 3................... ..............2 Ako je odgovor negativan......................................................................................................................................................... koji je razlog za to 1.......... postoje pravne prepreke...............................................................................................................................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP.................................................................................3 pre nego što odgovorite na ovo) sprovodi 1 – da 2....................................................kreditna šema za poljoprivredu Ukupna suma realizovana iz budžeta 2006 u 000 din......................................... Navesti dodatne detalje ispod (1 do 8) tamo gde je relevantno: Opisati preciznije kategoriju klijenata i partnere u šemi (ako postoje )npr banke ............................................ nije ocenjeno za potrebno...... 2........................................................................................1 Da li Opština iz budžeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili malih i srednjih preduzeća ili investicija u opštinu (pogledajte pitanje 3................ 2.....6 Kakve su vaše potrebe za promenama u toj saradnji –pravac potrebnih promena? ...........................................................................................................................5 Opisno izrazite kvalitet i specifičnosti dosadašnje saradnje koju opština ima sa Regionalnom Agencijom (centrom) za podršku MSP (odgovor samo ako već postoji na području vašeg okruga) ............... -ne planira 3 .....

.................. opišite 4...... Opis..... konsultantske usluge................. partneri ............................... Biznis obuke ................................... .................. -ne Ukupna suma uloženih sredstava u 2006 i broj klijenata.................................. navesti kome i za koju svrhu : 7 ...... -ne Sektor specijalizacije zone............................. 5... drugo 8.... postojeće MSP i radnje.. ili neki drugi podatak..... pomoć.....1 Da li opština (su)finansira obuke............................2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već 1 – da 2................ -ne 2...... -ne planira ili su u postupku realizacije 3 – da 4.................. -ne planira 3 – da 4............. savetovanje...............1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove ? ima 1 – da 2....................... poljoprivrede i ruralni razvoj 6 – Grant (bespovratna sredstva) za stimulaciju ostalih ulaganja.... 5........................ neka posebna grupa) sprovodi 1 – da 2........ konsultantske usluge ili mentoring (praćenje....... partneri Strana 85 od 97 .......................................................................................................................... praćenje 4................... Biznis inkubatori & tehnološki parkovi........................ -ne Sektor/ specijalizacija ako je relevantno.......................... šta i za koga.......................... Industrijske zone 5...... 4.............................olakšice u lokalnim zahvatanjima 1................... Nešto drugo.......... ......................................... -ne Opis (šta i kako): ............................................... pomoć.......................Podsticaji opština za razvoj MSPP........................... navesti eventualnog donatora / sufinansijera i organizaciju koja pruža usluge/ implementacionog partnera/: ....................... -ne planira 3 – da 4..................... savetovanje tokom dužeg perioda) i za koju kategoriju klijenata -preduzetnika (početnici.2 Da li opština pruža kroz svoje strukture ili finansijski podržava pružanje stručnih saveta poljoprivrednicima Sprovodi Planira 1 – da 1 – da 2. naknade za zemljište 3............................. ................................ takse 2........................ ........

............sektorska ili druga specifična podrška preduzetništvu Da li Opština podstiče preduzetništvo u (zaokružiti i dodati kratak opis): 1. 2............................. inovaciju.... 3..................................... 8................................... etno centru / ručnim radovima................................ ..................................................................... 5............................................................................................................................ Virtuelnim preduzećima.................................. .......................... Drugi vidovi........................................................................... broj : Orijentaciona površina: broj: Orijentaciona površina: .................................................................................................. poljoprivrede i ruralni razvoj .............................................................2 ako to nije slučaj..................................................................................... 6..................................................... Navedite detalje i način podrške i sa kojim partnerima sarađujete (donatori............................................................................................................ Kontakt osoba ili osobe u opštini za detaljnije informacije po ovim pitanjima : ime i prezime...........1 ukoliko je ista osoba kao pod 1................................................................................................ zanatstvu........................................................................ .......... .............................. telefon....................... Dodatne informacije koje želite da pružite : ........................................................ Kroz razvoj Teledomova / telekoliba (IT centri ) .......................................................................................... 4..................................................................................................................................................... 7....................................... u nekoj drugoj specifičnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: .................................................................................................................................................................................................................................................. zaokružiti/podvući tekst: isto kao u rubrici broj 1........................................... funkcija.............................. email adresa7............. Nagradama za najboljeg preduzetnika.......................................... ........ 8.......................................Podsticaji opština za razvoj MSPP... 7....................................................... tranzicionom centru za viškove radnika............................................ ....................................................................................... implementatori): .............................................................................. 6............................... 7......................................... seoskom turizmu ili nekoj drugoj turističkoj aktivnosti ................... Strana 86 od 97 ....................................................................................................... specificirati drugu osobu/e za sva ili pojedina pitanja: ......................... .......................... ........................... ideju........................................

nevladine organizacije. Dodatnu podršku aktivnostima timu VTC pruţiće Izvršno veće AP Vojvodine.  klaster inicijativa u tekstilnoj industriji. Glavni cilj projekta je da se pruţi dodatna podrška preduzećima sa teritorije AP Vojvodine koja su se našla u procesu privatizacije i restrukturiranja. U narednom periodu izvršiće se analiza potreba u preduzeću. Mesnim zajednicama i Kancelarijom za lokalno-ekonomski razvoj opštine Zrenjanin (o raspoloţivim proizvodnim. HIP Petrohemija iz Panĉeva. U saradnji sa sindikatima odabrani su “Udarnik” iz Zrenjanina i IMTFOP iz Novog Beĉeja. Savez Samostalnih Sindikata Srbije i filijale Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. u saradnji sa opštinom Zrenjanin. Izvršno veće AP Vojvodine.  monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede.Podsticaji opština za razvoj MSPP. udruţenje preduzetnika. Cilj projekta je bio da se doprinese izgradnji odrţivog kapaciteta društveno ekonomskog razvoja na teritoriji Banata kroz formiranje snaţnog partnerstva banatskih opština.d. svih 19 banatskih opština. odluĉila je da se ukljuĉi u ovaj projekat. U toku je ukljuĉivanje i drugih preduzeća sa teritorije Banata. regionalne privredne komore sa teritorije Banata. preko EAR. u cilju što bolje pripreme za predstojeću privatizaciju.  promocija mera i prioriteta vezanih za razvoj sektora MSPP u Vojvodini. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom. predstavljen je program za rešavanje viška radnika koji će usled organizacionih. Unija poslodavaca Vojvodine. HIP Petrohemija i „Mlekoprodukt“ a. tehniĉkih i kadrovskih promena ostati bez posla. Osnivaĉi su: Vlada Republike Srbije. Glavne aktivnosti:  sprovođenje projekata u okviru EDEP programa EAR “Vojvođanski tranzicioni centar” i “Centar za istraţivanje. koji je finansijski podrţala EU. U okviru projekta predviđeno je da RCR – Banat pruţi nefinansijsku podršku u prevazilaţenju problema u dva pilot preduzeća na teritoriji Banata koja su u procesu privatizacije. RC će napraviti bazu podataka koja bi se koristila u okviru zajedniĉke aktivne politike za privlaĉenje investicija. Vojvođanski tranzicioni centar (VTC) je projekat koji finansira EU. realizacijom projekta „Uspostavljanje Regionalnog centra za društveno ekonomski razvoj „Banat“ . poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ Osnovan: Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj Banat.  podrška Garancijskom fondu AP Vojvodine. Institucionalno rešenje ekonomskog udruţivanja ovih opština upravo se ogleda u formiranom RC. u organizaciji Regionalne privredne komore Panĉevo. godine. a njegovom realizacijom upravlja EAR. Zrenjanin / RCR Banat/ je nastao 2006.  mapiranje slobodnih resursa opštine Zrenjanin . u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privatizaciju. i ukljuĉiti adekvatne struĉnjake. i slobodnim resursima u mesnim zajednicama) i priprema mini kataloga za potencijalne investitore na teritoriji opštine Zrenjanin. preduzetništvo i MSP.mini katalog. VTC se realizuje u saradnji sa partnerima (RA MSPP. Program je Strana 87 od 97 . Sektori RC: 3 sektora za podršku opštinama. za mala i srednja preduzeća i treninge i informaciono dokumentacioni centar. skladišnim i drugim halama. razvoj i transfer tehnologije“. u saradnji sa “Banka Inteza” u realizaciji projekta podrške razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata. Alma Mons i RC MSPP Subotica) na teritoriji AP Vojvodine. Na inicijalnom sastanku.

Ovo podrazumeva pre svega monitoring i evaluaciju koju. u saradnji sa filijalom Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i Ekonomskom školom iz Zrenjanina.95%. i mogućnost odabira razliĉitih sredstava obezbeđenja. Ostvarena saradnja se ogleda u udruţivanju budţetskih sredstava opštine Zrenjanin sa sredstvima „Metals banke“ na osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji. ali i raspoloţivih finansijskih izvora. godini (15 miliona) i za dodelu sredstava.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kao i potencijalne klijente u regionu. u skladu sa njihovim interesovanjima. širenje geografske pokrivenosti dostupnosti kredita gde su bankarske institucije predstavile svoje kreditne linije. Posredstvom Interneta ove informacije se vrlo lako i brzo šire. u projekat se ukljuĉio i Centar za ruralni razvoj iz Novog Kneţevca. Takođe. radnicima IMT – FOP iz Novog Beĉeja će se pruţiti mogućnost da prošire znanja iz oblasti uvođenja inovacija u MSP. na osnovu potpisanog Ugovora o poslovnoj saradnji sa Opštinom radi RCR. uslove kreditiranja i postupak realizacije i naplate. o trenutno dostupnim donatorskim sredstvima i fondovima. izlazeći u susret radnicima u dva pilot preduzeća sa teritorije Banata. raspisana su dva konkursa za dodelu sredstava u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa MSPP na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. njime upravlja EAR. i 20 miliona dinara. Promocija: Putem štampanih brošura koje sadrţe objedinjenu ponudu i pregled mogućih nefinansijskih usluga koje daje RC. Monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. Jaĉajući partnerstvo između javnog i privatnog sektora. od kojih 73 zahteva za dodelu kredita za razvoj i unapređenje MSPP i 153 zahteva za registrovana individualna poljoprivredna gazdinstva sa teritorije opštine Zrenjanin. Projekat je zasnovan na partnerstvu i regionalnom pristupu te uspostavlja saradnju nauĉno istraţivaĉke institucije sa preduzećima i komercijalizaciju inovacija u regionu. a delatnost obavljaju manje tri godine. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom. kamatna stopa na godišnjem nivou je 6. godini (20 miliona). koji se raspisuju za institucije i organizacije. Takođe. partneri su RA MSPP Alma Mons i RCR – Banat. pruţaju informacije i pomoć pri izradi biznis planova. CIRTT je formiran od strane relevantnih institucija u Banatu jedan je od prioriteta regiona. namenjenih za nabavku opreme za obavljanje registrovane delatnosti u MSP ĉiji su osnivaĉi ţene sa teritorije Banata. kao i pri prikupljanju kompletne dokumentacije potrebne za realizaciju. ukljuĉujući 1 godinu grejs perioda. Cilj je bolje informisanje o postojećim kreditnim sredstvima za MSP. poljoprivrede i ruralni razvoj ocenjen kao izuzetno dobar. radi implementacije strateških razvojnih programa opštine Zrenjanin i podrške zapošljavanju. Potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa ovom institucijom. RCR – Banat u potpunosti prati efekte kreditnog aranţmana sa „Metals bankom“. Analiza je obuhvatila pregled 226 podnetih zahteva. razvoj i transfer tehnologija (CIRTT): Projekat finansijski podrţan od EU. Centar za istraţivanje. RCR – Banat je preuzeo ulogu da obaveštava osnivaĉe. tako da svaki Strana 88 od 97 . RCR – Banat promoviše ovaj program. u cilju podsticaja njegovog privrednog i ekonomskog razvoja u skladu sa Integrativnim planom društveno-ekonomskog razvoja Banata (20052007). tim RCR – Banat je dogovorio. da se zainteresovani radnici ukljuĉe u programe Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. kontaktirano je preko 65 potencijalnih korisnica ove kreditne linije. u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa u oblasti poljoprivrede na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. ADF/CRDA-E u saradnji sa USAID-om je organizovao jednodnevne opštinske kreditne sajmove. Pored ovih institucija. Garancijski fond APV– Podrška razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata: obuhvata samo teritoriju Banata. U saradnji sa “Banca Intesa” raspisana je kreditna linija: krediti se realizuju pod sledećim uslovima: rok otplate 5 godina. Vrednost je 30 miliona dinara za start –up za radno neaktivne ţene. i partneri su u realizaciji ove garancijske šeme.

Izrada Web strana i prezentacija  Informacije od opšteg interesa. za daljinsko obrazovanje)  Sluţba za zaštitu ţivotne sredine. godine zajedno sa Mađarskom i Srbijom osnovale EUTU – Evropsku Uniju Teledom Saveza ĉije sedište je u Budimpešti. elektronskog bankarstva. informativni centar  Kancelarijske usluge (npr. ili telekomunikaciona usluţna kuća zajednice. Danas je Teledom program postao međunarodni pokret. štampanje. analizirajući podatke dobijene od klijenata. gde je usvojen petogodišnji plan razvoja za osnivanje 600. Bosni i Hercegovini. slanje i primanje faksa.000 Teledomova..)  Korišćenje multimedija. Osnovne Teledom usluge  Usluţni centar civilnih organizacija  Pruţanje pomoći i saradnja u obavljanju sluţbenih poslova  Internet dostupnost. korišćenje kancelarija. u ĉemu im pomaţe RC. Estoniji. godine u Švedskoj kao odgovor zabaĉenih sredina za brţi razvoj. Elektronsko dopisivanje za građanstvo. stranih jezika. poljoprivrede i ruralni razvoj klijent moţe u veoma kratkom roku dobiti informacije. Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu Pojam: Teledom se opisuje kao višefunkcionalni informatiĉko-telekomunikacioni i usluţni centar. koriĉenje. Teledomovi postoje u Rusiji. Slovaĉkoj. a u Indiji ima oko 30. birotehniĉku. narezivanje CD-a.000 Telecentara. plastificiranje. te komunikaciju sa kljuĉnim institucijama društveno-ekonomskog razvoja. U datom prostoru i okruţenju stvoriće onu informatiĉku. godine poĉela realizacija Teledom programa. Usluge se postupno formiraju u funkciji zahteva i potreba i dostupne su svakome. te je u mogućnosti da svakom klijentu izađe u susret i zadovolji njihove zahteve. gde 2006 postoji 560 Teledomova i 3500 E-taĉki. organizacionu i javno komunikacionu osnovu koja će ekonomsko opravdano funkcionisati u sluţbi najrazliĉitijih mesnih. napravljen je i softver koji omogućava da. Uvedene su konsultacije 1:1. Sluţba za manifestacije  Raĉunarske igre  Obavljanje raĉunarskih poslova  Obrazovanje (škola raĉunara. mikrozajednica otvorenog profila.000 novih Teledomova. Evaluacija: RCR Banat uspostavio sopstveni sistem praćenja klijenata. društvenih i mikroprostornih zahteva. obrada teksta. U SAD postoji oko 10.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Bugarskoj. prouĉiti svu potrebnu dokumentaciju fonda i odluĉiti da li ţeli konkurisati sa predlogom projekta.. fotokopiranje. grupnih. RC pomogne razvoju i unapređenju delatnosti klijenta. RCR priprema svoju Strategiju komunikacija koja će sadrţati smernice za potrebe tima RCR – Banat. skeniranje. za zaštitu kulturnih dobara Strana 89 od 97 . Da bi što više unapredili kvalitet pruţanja informacija potencijalnim klijentima. koje su 2004. lokalni centar za informisanje  Mesni oglas. Teledomovi moraju pruţiti one usluge koje građani mogu neposredno koristiti. U Mađarskoj je 1994. Teledomovi i telekolibe su u sluţbi stvaranje jednakih šansi za dobrobit ljudi malih sredina Teledom program u svetu: Prvi Teledom osnovan je 1985. pojedinaĉnih.

zahteva. Operateri mobilne telefonije 062. godine obuĉeno je preko 10. obuke u obrazovanju -ECDL ispitni centar sa preko 1000 polaznika do 2007. Društvo za raĉunarsku nauku Janoš Nojman iz Mađarske. poljoprivrede i ruralni razvoj                Omladinska sluţba. Regionalni centar za obrazovanje Sehešfehervar iz Mađarske. molbi. autobiografija/ Prikupljanje informacija Centar lokalne kompetencije Sadrţaj aktivnosti Teledomova u Srbiji: TDS u Srbiji u saradnji sa Teledomovima i Telekolibama organizuje i vrši usluge u vezi obrazovanja i razvoja preduzetništva. kancelarijske usluge.000 lica za rad na raĉunaru i stranim jezicima Partneri: Nacionalna sluţba za zapošljavanje Srbije. Teledom savez Mađarske. EUTA – Evropska Unija Teledom Saveza. osiguranja. Osiguravajuća kuća UNIQA. izrada elektronskih prezentacija za preduzetnike. Volonterski centar Elektronski centar za posredovanje Centar lokalne trgovine i biznisa Turistiĉki biro Biro za unapređenje nerazvijenih sredina Elektronske usluge Centar za izradu konkursa Lokalni istorijski centar Mesto za izloţbe Razne usluge za nezaposlene Davanje saveta u vezi informatike Usluge stanovništvu(sastavljanje pisama. usluge interneta.sastavljanje poslovnih pisama. USAID.Podsticaji opština za razvoj MSPP. obuke za razvoj preduzetništva i samozapošljavanja. 064 i 065. Fondacija Rukohvat. edukacije lokalne MSP i stanovništva u poljoprivrednoj proizvodnji i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane. Fondacija Apacai. Rezultati: U Teledomovima i Telekolibama Srbije do 2007. a u toku su razgovori i dogovori i sa drugim relevantnim partnerima o saradnji u zemlji i inostranstvu Strana 90 od 97 . Donatori: Fondacija za razvoj demokratskih prava DemNet. Pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje i kulturu Vojvodine. mobilne telefonije. AGROMREŢA – Beograd.063. Fond za razvoj neprofitnog sektora Vojvodine. Internet provajder Eunet.

 prodaja imovine. Mogućnosti finansiranja LER-a su prvenstveno iz :  tekućih prihoda lokalnih vlasti. posebno (Svetska banka. prosvete.  sredstva komunalnih preduzeća. obiĉno su baš dugoroĉni investicioni projekti. ne postoje formalna ograniĉenja njegovom ukljuĉenju u finansiranje projekata od znaĉaja za lokalni ekonomski razvoj. Zaduživanje lokalnih vlasti je vaţan. Osnovna svrha zaduţivanja.  zaduživanje lokalne zajednice legitiman je naĉin obezbeđenja sredstava za finansiranje infrastrukturnih i sliĉnih dugoroĉnih projekata. on moţe posluţiti kao izvor uĉešća lokalne zajednice za finansiranje projekata kroz zajmove ili kredite MSPP i poljoprivrednicima. nagoveštaj promena . I pored toga. prihodi od privatizacije predstavlja konverziju postojeće u novi oblik imovine. koji su prvi. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 4: Finansiranje opština. omogućuje prenošenje na nabavke konkurentskim putem. one Strana 91 od 97 . na primer za edukacije ili socijalne potrebe. pa i na lokalnom nivou. jer se i prihodi ĉesto pokazuju manjim nego što je planirano. sa druge strane. već kao partner u razvojnim procesima kroz PPP. kako bi se popravio ţivotni standard stanovništva. obezbediti najniţe cene i tako smanjiti ukupne rashode projekta i. tj. a za velike projekte verovatno najvaţniji metod finansiranja. od strane opština slabo korišćena mogućnost. budţet je vaţan oslonac procesa strateškog planiranja LER-a. Osnovno ograniĉenje svake strategije razvoja je ono finansijsko. tenderom ili licitacijom u pogodnom sluĉaju.  fondacije.  donatori (pokloni i zajmovi) poslednjih godina bili su veoma znaĉajan izvor finansiranja u Srbiji. sa iscrpljivanjem komunalnih preduzeća kao posledicom. On je pogodan. Novi Zakon o javnom dugu. kako se to ĉini u mnogim drugim zemljama. je omogućuje izvođenje projekata koji bez zaduţivanja ne bi mogli da budu pokrenuti i. u mnogim lokalnim zajednicama to nije moguće. omogućava zaduţivanje opština kroz: zajmove kod banaka i drugih finansijskih institucija. moţe da finansira sve namene. status i oĉekivane izmene Najteţi deo procesa strateškog planiranja LER-a svakako je obezbeđenje finansiranja programa i projekata. Pored toga. i sam obim budţeta opština ĉesto nije dovoljan za finansiranje krupnijih projekata. USAID. mogu biti vrlo vaţan izvor finansiranja u oblastima socijalne zaštite. i to ne kao izvor budţetskih prihoda. kojima i jeste zadatak da iz sopstvenih izvora finansiraju sopstveni razvoj. Budžet lokalne zajednice.novi nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave u SKGO. uglavnom inostrane. posebno za veće komunalne i infrastrukturne projekte. konkurencija raznih potreba za finansiranjem iz budţeta je tako velika da se obiĉno najlakše smanjuju baš investicioni rashodi. iz njega se mogu finansirati brojni projekti koji ne zahtevaju velike sume novca. ali ne i najveći izvor. dok traje ovaj proces. sa jedne strane. otkloniti sumnju u korupciju. Jer. zdravstva. tako da se minimizacija rashoda uvek nameće kao prioritetan zadatak.  privatni sektor je vaţan izvor finansiranja lokalnih projekata. on ne moţe da bude osnovni izvor finansiranja. i kroz obveznice.  transferi od centralne vlasti. pošto se cene komunalnih usluga drţe niskima. koja je ĉesto prisutna kod javnih nabavki u Srbiji. po vaţećim propisima. prvenstveno zato što Republika ne sufinansira infrastrukturne i komunalne projekte na lokalnom nivou. ali je orijentacija na sopstvena sredstva prirodna i najsigurnija. koje bi lokalne zajednice emitovale i plasirale ih.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kako svetsko iskustvo pokazuje. Ipak. Naime. a i kao garancija njihovog redovnog vraćanja. Takav pristup će. EU).

DFID i druge drţavne agencije za podršku razvoju. Izvesna nada u promene ove koncepcije postoji. koja podrţava ekonomsku tranziciju i grane kao što su energetika. USAID. Evropska investiciona banka. samim tim. Zakon dozvoljava da dugovi budu i u domaćoj i u stranoj valuti. vaţan potencijalni izvor sredstava. telekomunikacije. u republiĉkom vlasništvu. nude mogućnost obezbeđenja novca za projekte o povoljnim. bilateralni donatori. i potrebno vreme za sticanje poverenja za veće poslove. ĉija je svrha baš pomoć ekonomskom razvoju u nekim opštinama Srbije. već je sva. po kome drţava ne pomaţe finansijski i na drugi naĉin investiranje u one namene koje pripadaju lokalnoj zajednici. ĉiji je suvlasnik. Tu su kao donatori ili koncesioni finansijeri: Evropska unija kao najvaţniji međunarodni oslonac u finansiranju. pojedinaĉne zemlje koje odobravaju Srbiji pomoć na osnovu dobro obrazloţenih projekata. sada se nalazimo pred startom projekat MEGA USAID-a. Dobru okolnost predstavlja što na strani pasivnog finansijskog izravnanja nije došlo do promena. saobraćaj i obezbeđuje kreditne linije za MSPP preko ProCredit banke. tako da je tokom Strana 92 od 97 . Evropska banka za obnovu i razvoj. sa najduţim rokom od 30 godina. Međunarodni izvori. Svetska banka. na domaće i/ili strano finansijsko trţište. godine karakteriše nepromenjeno uĉešće u zajedniĉkim prihodima sa Republikom. rudarstvo. tj. pošto se priprema nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave. tj. pored komercijalnih poslova. Tome obiĉno podsticaj daju poreske pogodnosti. ne mogu dati imovinu kao garanciju ili hipoteku na sopstvenu imovinu. jer kupci obveznica na prihode od njih ne plaćaju porez na dohodak (ukoliko su građani). s tim da su investicioni rashodi jedina dozvoljena namena. putevi. Svetsko trţište municipalnih obveznica. a one od znaĉaja za lokalne zajednice su: komunalije. a koja se iskljuĉivo bavi finansiranjem razvoja MSP. veoma je veliko. a ograniĉenje je i to što opštine u Srbiji ne poseduju sopstvenu imovinu. zatvoren je za projekte lokalnih zajednica. ĉak i kroz poklon. onaj drţavni. lokalne zajednice ne mogu imati dobro obezbeđenje duga. naše lokalne vlasti su potpuno nepoznati emitenti obveznica. sport.Podsticaji opština za razvoj MSPP. da se naprave u zemlji i inostranstvu. Po našem Zakonu o koncesijama u mnogim oblastima se koncesije mogu davati. prosveta. Problem koji oteţava finansiranje investicija na lokalnom nivou jeste koncept podele nadleţnosti između lokalnog i drţavnog nivoa. godine. Da bi se bolje razumele mogućnosti i ograniĉenja opština u podsticanju lokalnog preduzetništva vredno je navesti neke od sledećih njihovih pravnih okvira finansijskih ingerencija (prema materijalu SKGO): Reforme u oblasti finansiranja lokalne samouprave od 2001-2006. vodoprivreda. poljoprivrede i ruralni razvoj ili neko u njihovo ime. koji je potpuno razliĉit od preovlađujućeg u svetu. ili porez na dobit (ukoliko su preduzeća). a po Zakonu o svojini iz 1995. neprimenljiv za donošenje dugoroĉnih planova razvoja-odrţivi razvoj i razvoj MSPP. smeće. U Srbiji postoje prepreke širem korišćenju municipalnih obveznica kao izvora sredstava za finansiranje razvojnih projekata koje ĉine prvenstveno: nizak kreditni rejting na svetskom finansijskom trţištu. koje odobravaju pomoć. posebno u SAD. Na taj naĉin. obveznica lokalnih vlasti. koncesionalnim uslovima. ali i zdravstvo. koja se brine o strukturnim reformama u Srbiji i potpomaţe projekte koji su od znaĉaja za smanjenje siromaštva. koja se najvećim delom bavi povoljnim kreditiranjem saobraćajne infrastrukture. netransparentan mehanizam horizontalnog ujednaĉavanja finansijske snage opština/gradova. pa lokalne zajednice imaju još niţi. banje.

koja ne moţe da bude veća od stope propisane zakonom kojim se uređuje oporezivanje imovine. i da razviju nove oblike vlastitih prihoda prvenstveno razvojnih (primer opština iz Nemaĉke koje imaju vlastite prihode iz naknada za korišćenje javnih dobara). Ovoj grupi prihoda pridruţene su i naknade za korišćenje voda i prirodnog lekovitog faktora Strana 93 od 97 . zelene površine. c) drţanje motornih drumskih i prikljuĉnih vozila.bila je podrţavana rastom obima transfernih sredstava iz budţeta Republike i povećanim uĉešćem u prihodima od poreza na zarade. predvidljivosti sistema i mogućnosti donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti. opštine mogu i da vrše poslove poreskog administriranja izvornih prihoda. Pored “proširenja“ prava na njihovo uvođenje. donošenje Zakona o zaštiti ţivotne sredine prouzrokovalo je ukidanje naknade za investicije iz oblasti zaštite ţivotne sredine. Jednu od najvećih novina predstavlja “prevođenje“ poreza na imovinu (na nepokretnosti) u izvorne prihode opština. trotoari. a ne uvođenjem novih oblika njihovih vlastitih prihoda. Međutim. uz prethodno pribavljeno mišljenje Komisije za finansiranje lokalne samouprave (ĉiji je zadatak da zastupa interese lokalnih vlasti). kojim bi opštine mogle da stimulišu ili destimulišu neke investicije i da ih privlaĉe u svoj region (primeri opština iz Nemaĉke). Samodoprinos. delotvornije korišćenje međubudţetskih transfera. godine. kao specifiĉnost sistema finansiranja lokalne samouprave u Srbiji. s obzirom da i penzioneri uĉestvuju u donošenju odluke o njegovom uvođenju. a Zakon o turizmu uvođenje prava na ostvarivanje turistiĉke naknade. Ovo je posebno vaţno za realne ambicije opština da upravljaju ulaganjem domaćeg i inostranog kapitala na svojoj teritoriji. skupština opštine ima pravo da utvrđuje visinu stope. Visina lokalnih komunalnih taksi u ingerenciji opština je za tri oblika: a) isticanje firme na poslovnom prostoru. funkcionisanje budţeta i sistem eksterne/interne kontrole. isto vaţi i kada su u pitanju naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. odnosno na korišćenje nepokretnosti u drţavnoj svojini. godine. predviđa se da svih 16 oblika ostane u sistemu. s tim što su opštinske administrativne takse preimenovane u lokalne administrativne takse. kao i namenski karakter prihoda ostvarenih od davanja u zakup. Zakonom o finansiranju lokalne samouprave u pogledu utvrđivanja izvornih prihoda lokalne samouprave. “prevođenje” poreza na nepokretnosti u sopstvene prihode opština. ovim Zakonom ima za osnovicu i penzije ostvarene u zemlji i inostranstvu. bandere). Drugi period reformi vezan je za donošenje Zakona o finansiranju lokalne samouprave 2007. vertikalno i horizontalno finansijsko ujednaĉavanja jedinica lokalne samouprave. prenos poslova poreskog administriranja izvornih prihoda sa Republike na opštine. pravo na njihovo zaduţivanje. kroz porez na korišćenje javnih dobara. Nov Zakon treba da: ojaĉa izvorne prihode opština.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Zakonodavac preuzima sve oblike ustupljenih prihoda koji su bili utvrđeni Zakonom o finansiranju opština. tek nakon odrţavanja javne rasprave u postupku utvrđivanja budţeta opštine za narednu godinu. Odluka o uvođenju izvornih prihoda mora se doneti. b) isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju opštini (kolovozi. Regulisani su i prihodi od donacija. Vlada će utvrđivati njihove najviše iznose po osnovu predloga Ministarstva finansija. osim poljoprivrednih vozila i mašina. kao i uspostavljanje novih oblika finansiranja opština. poljoprivrede i ruralni razvoj posmatranog perioda realno rasla finansijska snaga opština u Srbiji . Poĉev od januara 2007.

koji se koristi finansiranje izdataka u okviru određene funkcije i b) namenskog transfera u uţem smislu. došlo je i do “razvijenije” upotrebe mehanizma međubudţetskih transfera. Sredstvima koja su “uzeta” od bogatijih opština. preciznije je regulisana procedura izraĉunavanja visine transfera opštine. na nje razvoj.3% prema površini teritorije opštine. U tom pravcu. odnosno vrstu izdatka za koju je dodeljen. uvećava se iznos opšteg transfera kod “siromašnijih” opština (ĉiji je proseĉan iznos ustupljenih poreza ispod gore utvrđenog limita).0% sredstava deli se prema broju stanovnika. Svaki od njih ima svoje podoblike i posebne funkcije u sistemu: Ukupni nenamenski transfer predstavlja zbir transfera sastavljen iz pojedinaĉnih oblika: a) transfera za ujednaĉavanje. tranzicioni i opšti transfer. Novinu u odnosu na prethodno rešenje predstavlja precizno određivanje uĉešća svakog od kriterijuma u “građenju” iznosa opšteg transfera: a) 65. vrši se umanjenje transfera onim opštine ĉiji je procenjeni iznos ustupljenih poreza po stanovniku (za godinu za koju se donosi budţet) veći za preko 50% u odnosu na prosek u Republici. b) opšteg. kao i na njene programske aktivnosti vezane za mogućnosti stvaranja nove zaposlenosti kroz MSP i privlaĉenje investicija. Opšti transfer se dodeljuje svim opštinama i gradovima i to po kriterijumima Zakona. Zakon poboljšava sistem horizontalnog ujednaĉavanja opština. Namenski transfer je transfer koji se koristi za finansiranje određenih funkcija i izdataka. Namera zakonodavca je da se izvrši smanjenje postojećih razlika u visini sredstava i poboljša poloţaj finansijski siromašnijih opština.5% prema broju objekata u srednjem obrazovanju.5% prema broju objekata u deĉijoj zaštiti. Ovim rešenjem trebalo bi da se izvrši smanjenje razlike između najbogatijih i najsiromašnijih opština u Republici. dodeljuje joj se tranzicioni transfer. Ukupni godišnji iznos nenamenskog transfera fiksiran je za udeo u BDP-u zemlje. a moţe biti ustanovljen u vidu: a) funkcionalnog transfera. Visina umanjenja iznosi 40% od iznosa iznad tog limita. h) 1. U okviru ukupnog nenamenskog transfera sadrţan je i deo transfera kojim se nadomeštaju gubici prihoda opština koji nastaju kao posledica promena u poreskom sistemu – ovaj oblik transfera definisan je kao kompenzacioni transfer.0% prema broju odeljenja u srednjem obrazovanju. c) kompenzacionog i d) tranzicionog transfera. Ovakvom preraspodelom transfera trebalo bi da se smanji horizontalna neujednaĉenost finansijske snage opština u Srbiji.14% prema broju objekata u osnovnom obrazovanju. f) 0. c) 4. Ukoliko se izmenom metodologije utvrđivanja transfera. Transfer za ujednačavanje dobijaju samo one opštine kod kojih je procenjeni iznos prihoda od ustupljenih poreza po stanovniku niţi od 90% proseka svih opština u Srbiji.0% prema broju dece obuhvaćene neposrednom deĉijom zaštitom. zatim kompenzacioni. Zakon o finansiranju lokalne samouprave utvrđuje fiksnu stopu uĉešća opštine u porezu na zarade. U okviru ukupnog nenamenskog transfera. ĉime se obezbeđuje predvidljivost visine transfernih sredstava (iznosi 1. Osnovni smisao funkcionalnih Strana 94 od 97 .56% prema broju odeljenja u osnovnom obrazovanju. Ovo je izuzetno vaţno zbog promene shvatanja same opštine o uticaju lokalne zaposlenosti na njene izvorne prihode budţeta. U daljem postupku obraĉuna transfera. prvo se opredeljuje transfer za ujednaĉavanje. e) 2. b) 19. g) 6. ĉime se napušta reţim njenog “godišnjeg” utvrđivanja. d) 1. a pojedinaĉni iznos nenamenskih sredstava za svaku opštinu i grad u Srbiji ĉiniće sastavni deo Memoranduma o budţetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici. Pored toga.7%). i to u visini koja je potrebna da se dostigne 90% navedenog proseka. Zakonodavac pravi razliku između nenamenskih i namenskih transfera.Podsticaji opština za razvoj MSPP. koji se koristi za taĉno određenu svrhu. iznos procenjenih prihoda opština umanji iznad propisanog limita. poljoprivrede i ruralni razvoj Da bi se obezbedila predvidljivost sistema.

davanja u zakup pokretnih stvari. To stvara uslove i za sâm razvoj ovog trţišta. osiguranja lica. opštine prema novom Zakonu imaju ustupljene prihode pomoću kojih im se dopušta uĉešće u celokupnom ili samo jednom delu ostvarenja prihoda koji su u potpunosti uređeni od strane republiĉkog nivoa vlasti. U tom procesu. godine. društva za osiguranje. poljoprivrede i ruralni razvoj transfera je omogućavanje prenosa poverenih poslova od strane Republike na lokalnu samoupravu. Karakter ustupljenih prihoda lokalnih vlasti u Republici Srbiji imaju i prihodi od koncesione naknade po osnovu koncesionih aranţmana za ĉiju realizaciju je iskljuĉivo nadleţna centralna vlast. Utvrđivanjem kategorije izvornih prihoda opštinama omogućeno je da. Ovoj grupi prihoda pripada i deo ostvarenja poreza na zarade. došlo je do razdvajanja u utvrđivanju visine ukupnog duga opština i dozvoljenog iznosa otplate anuiteta u jednoj budţetskoj godini. u zavisnosti od svoje finansijske snage. što je poseban razlog da opštine treba da podstiĉu novo Strana 95 od 97 . Bez obzira na “širok spektar” prihoda koji joj “trenutno”stoje na raspolaganju. trebalo bi da dobiju onoliko sredstava koliko je Republici bilo potrebno da finansira taj posao. Pored toga što je time uĉinjen znaĉajan korak napred u smislu stvaranja osnova za korišćenje više razliĉitih instrumenata u procesu javnog zaduţivanja. omogućeno je i aktivnije uĉešće opština na trţištu hartija od vrednosti Republike Srbije. opštine/gradovi u Srbiji imaju fiksnu stopu uĉešća u porezu na zarade – 40%. Ustupljeni prihodi: Imajući u vidu da izvorni prihodi nisu dovoljan izvor sredstava za finansiranje opština. Republika moţe da obezbedi i namenski transfer u užem smislu kome će se finansirati i neki drugi poslovi/programi/projekti opština. uzeti zajedno. Zaduţenja.: Donošenjem Zakona o javnom dugu 2005 godine opštine/gradovi u Srbiji mogu se zaduţivati tek po prethodno datoj saglasnosti ministarstva zaduţenog za finansije. ostale prihode u skladu sa zakonom.prihodi ĉije se ostvarenje u potpunosti ustupa opštinama pripadaju: porezi na imovinu. penzioni fondovi. odrţavanje i korišćenje lokalnih puteva i određeni oblici cedularnih poreza na prihode građana. ministar nadleţan za poslove finansija moţe predloţiti Vladi da se opštini uskrate transferna sredstva do iznosa nenamenski potrošenih sredstava. nepokretnosti. kao i statistiĉke podatke na osnovu koji su izraĉunati iznosi funkcionalnih transfera. iznose po pojedinim opštinama. naknada za izgradnju. naknade za zagađivanje ţivotne sredine. gde zaduţivanje za finansiranje deficita kratkoroĉne likvidnosti ne sme preći 5% ukupno ostvarenih prihoda budţeta opštine u prethodnoj godini. svi oni. opštine se mogu zaduţivati i emitovanjem hartija od vrednosti. Pored uzimanja kredita. brokersko-dilerska društva.. Ovo pravo dato je uslovom da te hartije mogu iskljuĉivo kupovati Republika Srbija i finansijske institucije. Prihodi ĉije se ostvarenje u samo jednom delu ustupa opštinama su: naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. odnosno fiskalnog kapaciteta.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kao i sredstva ostvarena prodajom kapitala u postupku privatizacije i to deo sredstava od uplata po osnovu prodatog kapitala prema sedištu subjekta privatizacije. S druge strane. investicioni fondovi i štedionice. Nadleţna ministarstva u obavezi su da Ministarstvu finansija dostave kriterijume i merila za raspodelu funkcionalnih i namenskih transfera. U sluĉaju nenamenskog trošenja sredstava. ali i ostvarivanjem ne-poreskih oblika javnih prihoda. “pune” oko ĉetvrtine budţeta proseĉne opštine. što moţe predstavljati vaţnu polugu ekonomskog progresa zemlje u budućnosti. Od 2007. Prvoj grupi . finansirati izvorni delokrug javnih poslova. Njih ĉine sledeće vrste poreskih oblika: porezi na prihode od poljoprivrede i šumarstva. mogu samostalnim uvođenjem poreskih. samostalnih delatnosti. pod koje u smislu ovog Zakona spadaju banke.

koji se donosi u formi zakona. a ne po prebivalištu pojedinaca. lokalnim zajmovima i komunalnim olakšicama. Nepoštovanje ovog principa moţe biti posebno zastupljeno u procesu obraĉunavanja poreza na zarade. poljoprivrede i ruralni razvoj zapošljavanje kao i opstanak postojećeg pristupom MSPP sa svog podruĉja javnim nabavkama. Njihovo sâmo postojanje. opštine su samostalne da izvrše alokaciju prihoda i primanja prilikom “kreiranja” rashodne strane svojih budţeta. jer se kod isplatioca prave zbirne liste zaposlenih na ĉije se ukupne prihode kalkuliše data poreska obaveza. umesto dotadašnjeg sistema ustupanja prihoda. Svi najvaţniji prihodi (prihodi od transfera. Za svaku budţetsku godinu. kao i sâm rad Komisije je javan. godine opštine se finansiraju i sredstvima od transfera iz budţeta Republike. kao i ustupljeni prihodi od poreza koje uvodi Republika) nemaju namenski karakter. transparentnije i efektivnije formule raspodele zajedniĉkih prihoda centralne i lokalnih vlasti u zemlji. nije bio iskorišćen za uvođenje pravednije. Pored sistema vlastitih prihoda. gradova i grada Beograda u porezu na zarade. koji se ostvaruju po “teritorijalnoj osnovi” i koji su bili “u reţimu ograniĉavanja” od strane Republike.kapitalni karakter. Donošenje zakona o budţetu prati “godišnji zakon” kojim se vrši raspodela transfernih sredstava i utvrđuje uĉešće opština. Problemi se mogu javiti kada se prihod ostvaruje van tog podruĉja. uplati prema sedištu firme. a usmeravaju se od strane centralnog nivoa vlasti. Kod alokacije sredstava koja imaju namenski . Proces dodele sredstava. Moţe se desiti da se konaĉna uplata poreza. primenjen je i sistem zajednice prihoda koji je ustanovljen u varijanti zajednice prihoda sa dotacijama. Redak izuzetak predstavlja naĉin alokacije sredstava koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću. Postojeći sistem omogućava direktnu distribuciju transfernih sredstava iz budţeta Republike ka opštinama. Njime se detaljno normira iznos transfera po svakoj opštini. ne postoji mehanizam kojim se obezbeđuje otvorenost. U principu. Ona bi trebalo da se potroše na namene utvrđene zakonima koji ih bliţe uređuju. Vaţan princip pri cedularnom oporezivanju je da prihod od poreza treba da bude uplaćen prema mestu prebivališta građanina. koji je obraĉunat na bruto primanja zaposlenih. U skladu sa odredbama Zakona o igrama na sreću.Podsticaji opština za razvoj MSPP. To je posledica neznanja i/ili nezainteresovanosti lica koja uĉestvuju u tom procesu. predvidivost i objektivnost prilikom sprovođenja tog procesa. Ministarstvo za drţavnu upravu i lokalnu samoupravu formira posebnu komisiju preko koje će se izvršiti njihova distribucija. Njihova realizacija “obezbeđena” je putem utvrđivanja aproprijacija na rashodnoj strani republiĉkog budţeta. Finansiranje lokalne samouprave upotrebom međubudţetskih transfera Od 2005. Izuzetak predstavljaju prihodi od naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. Uvođenje mehanizma međubudţetskih transfera. vrši se naknadna kontrola njihovog Strana 96 od 97 . Ona se utvrđuju po resornim ministarstvima i ne postoji mehanizam kojim bi se vršilo njihovo konsolidovanje i efikasnije/efektivnije upravljanje u distribuciji opštinama/gradovima. kombinovanim modelom finansijskog izravnanja. Uređivanje poreza na dohodak ostalo je pod punom ingerencijom centralnog nivoa vlasti. U ovom sluĉaju. nadleţni republiĉki organi (svaki za svoju oblast) donose planove njihovog korišćenja koji nisu svima poznati i na ĉije “rezultate” opštine ne mogu uticati. sredstva od privatizacije i koncesione naknade koja se deli sa Republikom. a kamoli naĉin korišćenja/raspodele nije predviđeno Zakonom o finansiranju opština.

u periodu od 2000. kada je sistem bio “postavljan na noge”. godini.47% u ukupnim prihodima opština u Srbiji.3% u 2000..000 stanovnika 98% povećanja prihoda po stanovniku. preko njih bi se teško mogla izraĉunati taĉna “cena koštanja” njihovog obavljanja. U posmatranom periodu nije došlo do ”nametanja” dodatnih obaveza opština od strane republiĉkog nivoa vlasti.6% u 1975. Strana 97 od 97 .8% u 2002. Efekti u sistemu obezbeđenja horizontalnog finansijskog izravnanja opština Efekti primene mehanizma horizontalnog izravnanja opština u periodu od 2001. a 2005.3%. Kriterijumi površine.. do 2006. S aspekta ove studije vrlo je bitan procesu prenosa/dobijanja novih nadleţnosti opština ili poverenih poslova sa centralnog nivoa vlasti sa razvojem ekonomskih i fiskalnih funkcija i ovlašćenja opština. godine znatno su se povoljnije odrazili na gradove i one opštine koje imaju izuzetno veliki broj stanovnika na svojoj teritoriji. smatramo da bi mogao odgovoriti samo u sluĉaju kada bi nametanje dodatnih troškova bilo u ĉvrsto uspostavljenoj kauzalnosti sa kriterijumima po osnovu kojih se izraĉunava njihova visina (mogli bi se upotrebiti u sluĉajevima poveravanja pojedinih poslova iz oblasti predškolskog.u procesu redovne “posete” republiĉkog budţetskog inspektora opštini/gradu. ĉinio je pribliţno 9% ukupnih prihoda opština u toj godini. Došlo je do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage. odnosno školskog obrazovanja.3% u 1985. Proseĉno uĉešće po ovom osnovu. U zemljama OECD-a sa federalnim drţavnim uređenjem. Proseĉan porast prihoda po glavi stanovnika kod opština do 100. godine 14.3% u 1975. Time se uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Srbije izdiglo iz proseka drţava OECD-a. Beograd je ostvario najviši iznos sredstava). do 7. a kod opština sa preko 100. i 12.5% u 2000. Efekti funkcionisanja postojećeg sistema finansiranja lokalne samouprave Uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Republike poraslo je sa 11.  najbogatije opštine imaju više od deset puta veći prihod po stanovniku od najsiromašnije.36%. do 2003. godini. Postojeći sistem njihovog finansiranja putem korišćenja mehanizma međubudţetskih transfera nije bio ozbiljno “testiran” na tu vrstu izazova. na primer). Međutim.7% u 2000. broja stanovnika i razvijenosti opštine/grada imaju opšti karakter. kod gradova zabeleţen je porast od 110. a ĉine 30. godini. Naime.  suficit budţeta gradova u 2004. godine. na 13. kretalo se od 12. poljoprivrede i ruralni razvoj korišćenja od strane Republike . godini (među njima. Mogli bi se iskoristiti kao “potpora” u tom procesu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. godini (kod zemalja sa unitarnim uređenjem). zaštite ţivotne sredine. Imajući u vidu njegove karakteristike. 12.70% stanovništva republike.000 stanovnika bio je niţi i iznosio je oko 80%:  gradovi (njih 4) uĉestvuju sa 57. ono je bilo nešto niţe i kretalo se od 10. a pet puta od proseka na nivou Republike  Moţe se konstatovati da je u posmatranom periodu došlo do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne “proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage.

Бранислав /аутор/ а) Предузећа-развојна политика b) Предузетништво c ) Локална самоуправа-Србија d) Регионална привреда-Србија COBISS. monografija-/elektronski izvor / : Završni izveštaj istraživanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetnička Srbija/ Radmila Grozdanić i Branislav Savić.11) (0. . tekst. Савић.2) 352.034.-Bibliografija ISBN 978-86-87557.034.07 (497.SR-ID 150324236 .2) 332. Београд 005. -Tiraž 80. -napomene i bibliografske reference uz tekst.11) (0.034. 12 cm Nasl.1 (497.Beograd: SME Consulting . poljoprivrede i ruralni razvoj. Радмила Podsticaji opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. sa naslovnog ekrana.-1 elektronski optički disk (CD-ROM): slika.51 (0.00-0 1.CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. 2008 (Beograd: SME Consulting).2) ГРОЗДАНИЋ.

Radmila Grozdanic i Branislav Savic PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA. POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ ' ' .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful