Radmila Grozdanic i Branislav Savic

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ

'

'

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ
Završni izveštaj istraţivanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetniĉka Srbija

Autori: Dr. Radmila Grozdanić i Branislav Savić

Izdavaĉ: SME Consulting Beograd, 2008.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Recenzent:
prof. dr Jasmina Omerbegović Bijelić, FON Beograd

Izdavač:
SME Consulting doo, Tadeuša Košćuška 86, Beograd Dizajn korica: BranDS, Trebinje

Godina izdanja: 2008.
Tiraž: elektronska publikacija ISBN: 978-86-87557-00-0 Predlog za citiranje: Grozdanić Radmila, Savić Branislav, (2008) Podsticaji

opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, poljoprivrede i ruralni razvoj,
SME Consulting, Beograd, dostupno na: http://www.undp.org.yu

Projekat je finansijski podržao PROGRAM UJEDINJENIH NACIJA ZA RAZVOJ Internacionalnih brigada 69, Beograd http://www.undp.org.yu

Stavovi autora koji su izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju zvanične stavove UNDP.

Strana 2 od 97

.................28 Finansiranje savetovanja poljoprivrednika ..................20 Ostale strukture ..............................................40 Kreditna šema za poljoprivredu .......................................................................................................................................................... Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga .............................................................................................19 Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama ..............................................................87 Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu ...................................................................................................................................................................................................................81 Internet sajtovi .........................................................................................43 Subvencije kamata na kredite .................................................................................................................................................................................................78 Načelni komentari .............................................................. praćenje ................................................................................................................................82 8................. konsultantske usluge..................................................................................................................................83 Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ ......................89 Prilog 4: Finansiranje opština............75 Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika.........................................................76 6...................... Ostali vidovi i sektori podrške ...............................................................46 Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja ...................................................................23 Biznis obuke ..................................................................33 Zbirni prikaz finansijskih stimulacija............................................................................................................ Preporuke .......................................................... Reference .....57 Biznis inkubator........75 Partneri opština u ovim aktivnostima ...................................................................68 Podaci iz ankete .............................40 Kreditna šema za MSP .......................................................63 Pristup ostalim vidovima podrške .....................................................................................................................58 5.........................15 Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške ..........74 Tranzicioni centar za viškove radnika ......................................................................................45 Grant za ostala ulaganja ........................................................................................................................................71 Etno centri i srodne aktivnosti .........................................................................................30 Prezentacija podataka ankete ...................................................................................................................................................81 Bibliografija ............46 Olakšice u lokalnim dažbinama .............................................................................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP....................... poljoprivrede i ruralni razvoj Sadrţaj REZIME ................................................................63 Neke dodatne opcije za intervenciju ............................................................................................................................................................................................... metodološki pristup i napomene .........................................................................................................................................................48 4................................................................................................................. 9 Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) ..........................57 Industrijske zone ....................................................................................... tehnološki park .......................15 Prezentacija ankete ............. Biznis inkubatori i industrijske zone .................................................................................................................10 2..................... 5 1: Uvod ............49 Podaci iz ankete ..........................................................................................34 Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP.................................................................................................................................. status i očekivane izmene.... Finansijski podsticaji.........................................................................................................30 Koncept finansijskih stimulacija ......................73 Podrška zanatstvu .............................................. 9 Svrha......... PRILOZI .........................................................42 Lokalni (regionalni) garantni fondovi ..........................................................................................................................................................45 Grant za samozapošljavanje ...................................................................................................................................................................................................................................................................................................17 Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) .............28 3............................................................................................................................................................................................................................................................................78 7.............................................................................................................................................................................83 Prilog 1: Anketni upitnik ............................18 Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) .............................................................................................................49 Značaj lokalne biznis infrastrukture...........................................................................................................................................................................................................................................69 Preduzetništvo u turizmu ............................................................................................................................................................................................................................................91 Strana 3 od 97 ..........................................

.................. 76 Spisak ilustrativnih primera Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja ................................. 21 Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER ............... 34 Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi .................................... 70 Ilustracija 8: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima.............. 48 Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori.......................... 60 Tabela 12: Podrška sektorima. Bugarska .................................................................... tehno parkovi i ind............................................................. 20 Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP ................... 19 Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER ......................................................... 71 Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar ..... 74 Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika ..............................................................saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda ............................................... 37 Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu ...................................................... 75 Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci .......................... 23 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka .................. 41 Tabela 5: Kreditne šeme za MSP ....... 21 Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi .............. 45 Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje ...... 42 Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima ......................................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP.......... 23 Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP ............................................................................................. 40 Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške ... klasterima..................................................................... 37 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi ........................................................... 25 Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede ......................................................... 46 Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama ............................................................................................. 43 Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite ...................................................................................................................................................... 57 Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva.......................................................................................................67 Spisak grafikona Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER ................................... 38 Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike ......................................................................................... 69 Spisak tabela Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima ...................... 73 Tabela 15: Podrška zanatstvu ....................................... 72 Strana 4 od 97 ............................................................................................................... 58 Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona ....... 45 Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja ......................... 46 Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006......... 58 Ilustracija 7: Poljoprivredni klaster ....................................................................................................................... 34 Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova ............................................ 69 Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu ............................. zone ........... 28 Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika .......................... .. 75 Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika ..................................................... 29 Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu ..................................................... ............ 18 Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007............................... poljoprivrede i ruralni razvoj Mape Mapa 1: Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije..

Loznici. na koju se odazvalo 102 grada i opštine . naroĉito u Republici Srbiji. Lokalni ekonomski razvoj (navođen u tekstu kao LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice. poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou. sprovedenog od strane istog tima koje je dostupno u zasebnom izveštaju Saţeti rezultati U pogledu izgradnje operativnih struktura koje treba da pruţe nefinansijsku podršku novim poslovnim poduhvatima. Razumevanje suštine nekih od pitanja nije uvek bilo dovoljno. Nišu. Smederevu . i 2006. Delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. formiranje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR). imajući u vidu da će i lokalni i regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji u budućnosti. aprila 2007. godine. Kroz istraţivanje pisanih izvora konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. uzelo u obzir usvajanje Strategije regionalnog razvoja od strane Vlade Srbije poĉetkom 2007. kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština. studijskim putovanjem u Bugarsku. a gotovo polovina planira da ih uspostavi. ove kancelarije su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili Strana 5 od 97 .tri petine . Doduše. Subotici) a primeri dobre prakse zasnovani su i na dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i regionalnih centara i agencija za podršku MSPP. Opštine naravno snose odgovornost za taĉnost informacija o svojim aktivnostima. ukljuĉujući po svoj prilici i opštinske strukture ove vrste. planirano usvajanje Zakona o regionalnom razvoju. pa se situacija vrlo brzo moţe znatno promeniti na bolje. kao i obima i kvaliteta usluga opštinskih servisa. Empirijsko istraţivanje mera podrške primenjivanih tokom 2005. Korišćeni su takođe i metodi intervjuisanja. kao i najave pripreme propisa koji bi regulisali rad mikrokreditnih organizacija i fondova. razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici odrţanoj 25.Podsticaji opština za razvoj MSPP. U tome se . donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija datih u anketi povremeno su oteţavala punu analitiĉku uporedivost odgovora među opštinama. godine i planiranih za narednu godinu sprovedeno je putem ankete upućene na 167 adresa.što ĉini veoma relevantan uzorak. a time i kreiranju efikasnijih mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). realnih zarada. odnosno da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti. poljoprivrede i ruralni razvoj REZIME Cilj i metodi rada Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) preduzeo je ovo istraţivanje kao doprinos analitiĉkom uvidu u postojeće. u Stalnoj konferenciji gradova i opština. odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada nekoliko lokalnih institucija ( konkretno u Kragujevcu. ustanovljeno je da je više od ĉetvrtine od ukupno 102 anketirane opštine osnovalo kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER). između ostalog. vrednosti imovine. a kako su mogućnosti za dodatnu komunikaciju bile izuzetno ograniĉene.

ili za obe vrste delatnosti iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima. dok ostale planiraju da to otpoĉnu. Otvaraju se međutim pitanja transparentnosti. Finansiranje savetovanja poljoprivrednika je veoma prisutno – u 4/5 anketiranih opština. konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta 2005. Strana 6 od 97 . Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo). a gotovo isto toliko namerava da to uskoro zapoĉne. a više od trećine anketiranih (38 opština) planiraju uĉešće u njihovom osnivanju. strane donatore. dodatak standardnom Info desku u Ĉaĉku u vidu „bek ofisa“ za podršku koju pruţaju tamošnje najznaĉajnije istraţivaĉko-obrazovne institucije (Tehniĉki fakultet. za šta je dobar primer program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj. jer lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. legalnosti i efikasnosti takvih mehanizama finansijske stimulacije. i 2006. a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja (u ovom trenutku nema definisane pravne osnove za rad kreditnih ili garantnih fondova iz sredstava budţeta odnosno u vlasništvu opština). a dve trećine ima vrlo mali broj zaposlenih. biznis centara i saveta za zapošljavanje. Finansijske stimulacije za razvoj MSPP iz opštinskog budţeta su mnogo manje. Nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. Privrednu komoru. Kao svoje partnere vide susedne opštine. poljoprivrede.12% anketiranih opština tvrdi da saradnja uopšte nije uspostavljena. Najveći broj opština među njima (29) je iz lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralom razvoju. visoka trţišna kamatna stopa. Ovim istraţivanjem ustanovljeno je da je više od polovine anketiranih opština izdvajalo sredstva za razvoj MSP. Oko ĉetvrtine anketiranih opština imaju Regionalnu agenciju ili centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Republika Srbija nije dovoljno pomenuta. odnosno administrativne kapacitete za upravljanje ovakvim podsticajima. neadekvatna roĉnost kredita. godine sprovodilo je oko trećine anketiranih opština. pa je kancelarija ĉesto praktiĉno svedena na kontakt osobu odnosno LER punkt. Osim info. ali velike oscilacije u kvalitetu saradnje oĉito postoje . uz velike varijacije u visini izdvajanja i modalitetima primene. verovatno zbog nepoznavanja ĉinjenice da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima. udruţenja privatnih preduzetnika i poljoprivrednika. teškoće sa obezbeđenjem garancije predstavljaju razloge zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. u pojedinim mestima primenjeni su inovativni koncepti kao "one stop shop" Sistem 48 u Inđiji (originalno CityStat razvijen u Baltimoru. finansijske institucije. poljoprivrede i ruralni razvoj drugih odeljenja. Finansiranje biznis obuka. kompetentnosti. Opštine koje nisu finansijski podsticale razvoj iz budţeta ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja. Ohrabrujuće je da gotovo dve trećine opština na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj MSPP ocenjuje saradnju sa njima kao odliĉnu. i Kuća partnerstva u Knjaţevcu. SAD). Više od ĉetvrtine anketiranih opština neguje neku drugu formu centra ili punkta za razvoj MSPP. kao glavni razlog navode nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. Brojne opštine su izrazile potrebu i za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva sa drugim asocijacijama i institucijama.

statusna trasformacija kasni. Još uvek nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova. većinom seoskog). osnivanja industrijskih zona i inkubator centara. Međutim. davanje garancija i lokalni garantni fondovi doveli su do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou. i zemalja u tranziciji. kao i tranzicionih centara za viškove radnika. lokalne vlasti imaju širok dijapazon podsticajnih mera od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti. subvencije kamata na kredite je primenjivalo samo 5 anketiranih opština. Zanimljivo je da ni deseti deo opština nema biznis inkubator ili tehnološki park. Lokalne vlasti imaju široke mogućnosti unapređenja ove strukture. zajedniĉki podsticaji će sigurno dati znaĉajne rezultate. Građevinsko zemljište je najvredniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. kao i za restruktuisanje poslovnog prostora. zatim kod naknada za građevinsko zemljište. a lokalne zajednice mogu da odigraju vaţnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga. izloţbe. jer preovlađuje uverenje da su svi instrumenti u rukama vlade Srbije. dok najveći broj preostalih opština planira da je naprave. u Srbiji je ono još u javnom vlasništvu. do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija. edukacije . U pogledu ostalih vidova sektorske ili druge specificne podrške preduzetništvu anketirane opštine su najĉešće navodile podršku razvoja turizma (42. i zanatstvu (23). navodi samo po desetak opština (ukljuĉujući i planiranu podršku ovog tipa). Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje domaćih i inostranih MSPP savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. Olakšice u lokalnim zahvatanjima praktikovane su u oko 40 opština. ali gotovo polovina namerava da ga osnuje . U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju uvek urađene fizibiliti studije. Veoma mali broj opština je pomenuo virtuelno preduzeće i teledomove kao naĉin podrške ukupnom lokalnom a naroĉito ruralnom razvoju. Vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti u Srbiji za nove oblike udruţivanja MSPP i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama kao i za osnivanje biznis inkubatora. osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih i finansijskih Strana 7 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. onemogućen je njegov promet. a u pojedinaĉnim sluĉajevima navode se i smanjene tarife za isticanje firme i za korišćenje sajamskog izloţbenog prostora. najviše kod lokalnih taksi. mreţe.29). Prema anketi. Međutim. a grantove za samozapošljavanje 13 opština. U nekim opštinama vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ekonomski razvoj. sa malim kapacitetom. Međutim. niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. i pored svih ograniĉenja. poljoprivrede i ruralni razvoj Prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji). u Srbiji je (uz Republiĉki i Garancijski fond AP Vojvodine) trenutno je u funkciji samo Regionalni garancijski fond za juţnu Srbiju. etno radinosti (centri. Ustanovljeno da više od polovine anketiranih opština (58) ima industrijsku zonu ĉije površine se kreću u rasponu do jednog do preko 900Ha. prvenstveno na lokalnom nivou. Obzirom da i drţava iz Nacionalnog investicionog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu. Kompleksnije vidove podrške kao formiranje sektorskih klastera kroz koje MSPP mogu znatno da unaprede svoju efikasnost. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture. Broj i obim kreditnih linija za MSPP je nedovoljan. pa je postojeći sistem stoga neefikasan i netransparentan. dotacije.

i time se stvaraju uslovi za pojaĉanu motivisanost opština za odrţanje i podsticanje razvoja.porezi na nepokretnosti postaju sopstveni prihodi opština. poljoprivrede i ruralni razvoj podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje i lokalni fondovi mikrokreditiranja (koji se doduše nalaze van legalnih okvira ali se u praksi ostvaruju). temeljnije analiziranje i predviđanje troškova preduzetih mera. utvrđuje se fiksna stopa uĉešća opština u porezu na zarade idr.Preporuke.Podsticaji opština za razvoj MSPP. . između ostalog. Preporuke U cilju efikasnijeg angaţovanja opština oko brţeg razvoja MSPP. više detaljnijih istraţivanja o merama koje se već preduzimaju. poljoprivrede i ukupnog lokalnog ekonomskog razvoja potrebno je. Strana 8 od 97 . uspostavljanje jasnijih kriterijuma i procedura. ostvaruje predvidljivost sistema i mogućnost donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti. Istraţivaĉi su dali i druge sugestije koje se nalaze u delu 6. veća razmena informacija i koordinacija zajedniĉkih akcija opština. Povoljna okolnost je da novim Zakonom o finansiranjem lokalne samouprave iz 2007. izvorni prihodi opština jaĉaju . i aktivnije uĉešće opština u kreiranju i korišćenju usluga MSP RA.

poljoprivrede i ruralni razvoj 1: Uvod Svrha. Strana 9 od 97 . godine i planiranih za narednu godinu odazvalo se 102 grada i opštine (61% od ukupnog broja) što ĉini vrlo relevantan uzorak. naroĉito u Republici Srbiji. Smederevo. Empirijsko istraţivanje opština i gradova kao ispitanika i njihovih stavova je sprovedeno kroz anketu upućenu poštom i emailom na 167 adresa opština i gradova dobijenih od Stalne konferncije gradova i opština (SKGO). razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici posvećenoj ovim pitanjima odrţanoj 25. donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija u anketi povremeno su onemogućavala punu analitiĉku uporedivost među opštinama. aprila 2007. kao što su sekretarijati za privredu i poljoprivredu. Loznica).Podsticaji opština za razvoj MSPP. Znatnu podršku u ovom istraţivanju UNDP tim je imao od Stalne konferencije gradova i opština. u SKGO na kojoj su prisustvovali predstavnici većeg broja opština i drugih institucija. U pojedinim sluĉajevima razumevanje nekih pitanja bilo je nedovoljno. na ĉemu se zahvaljujemo. LER kancelarije i info deskovi (Subotica. Iz razloga ekonomiĉnosti. Na nekim mestima delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni takođe i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. U okviru te ciljne grupe anketiranju o merama podrške primenjivanih tokom 2005. Niš. kod svih tabela i grafikona koji su zasnovani na ovoj anketi izostavljeno je navođenje izvora. Opštine snose odgovornost za potpunost i taĉnost informacija i podataka koje su obezbedile o svojim aktivnostima. i 2006. a kako nije bilo mogućnosti za dodatnu komunikaciju. kao i na stvarno ĉinjeniĉno stanje. Autori su napomenama u tekstu ili u fusnotama ukazali na uoĉeni deo takvih odgovora. koje je od strane istog tima sprovedeno metodama anketiranja i intervjuisanja njihovih rukovodećih timova i razmene iskustva u toku radionice 24. studijskim putovanjem u Bugarsku. Kragujevac. odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada lokalnih institucija za podršku MSPP. kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština. (za celinu videti poseban izveštaj). poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou. Takođe su korišćeni metodi direktnog intervjuisanja jednog manjeg dela ciljne grupe. metodološki pristup i napomene Svrha istraţivanja je da pruţi doprinos kreiranju efikasnijeg mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). aprila 2007. Primeri dobre prakse obezbeđeni su intervjuima sa opštinama i dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i Regionalnih centara i agencija za MSP . Ĉaĉak. U studiji su korišćeni metodi empirijskog i «desk» istraţivanja. Kroz desk istraţivanje konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti.

godine) je u toku USAID MEGA projekat koji se takođe bavi podrškom izradi i reviziji LER strategija (kao i podrškom LER kancelarijama).  Evaluacija i monitoring. Vladimirci. na postojeća ili potencijalna trţišta. i stvaranje povoljnije investicione klime. a kroz podsticaje koje lokalna vlast daje pojedinim firmama. Naime. U uţem smislu. poljoprivrede i ruralni razvoj Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) Lokalni ekonomski razvoj (LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice. lokalni ekonomski razvoj se shvata kao proces strateškog planiranja kroz partnerstvo lokalnih vlasti. realnih zarada. Ĉajetina. poreske olakšice. Strana 10 od 97 . Moguća je i drugaĉija klasifikacija kao: podrška pojedinim preduzećima. kroz projekat: „Program podrške opštinama iz istočne Srbije”. poĉnu koristiti. ali i kasnije aktivnosti na LER-u. pri ĉemu su glavni sektori lokalna vlast. finansijske i mešovite. Krupanj. Postoje dve glavne strategije podsticanja lokalnog razvoja: privlaĉenje stranih firmi da investiraju u opštini.  Formulisanje strategije LER-a.1. opština u svakom trenutku 1 Jedan noviji talas aktivnosti podstakla je Evropska agencija za rekonstrukciju. koja je. Takav razvoj se događa kada se lokalni nezaposleni resursi. Arilje. Bitan aspekt inicijalne organizacije. obima i kvaliteta usluga opštine. kao što su jeftino zemljište. Još skorije USAID CRDA partner IRD je u šest opština zapadne Srbije organizovao proces strateškog planiranja po metodologiji Svetske banke„Gradovi Promene“ (Uţice. Posebnu vaţnost za uspeh strategije lokalnog razvoja ima saradnja između svih aktera zainteresovanih za uspeh LER-a. sa manje ili više rezultata. Šabac). u novim sektorima i sa novim tehnologijama. privatnog komercijalnog sektora i nevladinog sektora usmerenog na podsticanje investicija koje će obezbediti visok i dugoroĉan ekonomski rast lokalne zajednice. a time i da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti. širokog spektra od nefinansijske. i podsticanje lokalnih MSPP da razviju poslove i time ubrzaju ekonomski razvoj zajednice. a kasnije lokalni biznis sam nastavlja proširenje sopstvenih poslova. što koristi svim potencijalnim investitorima. U Srbiji se radilo na strategijama ekonomskog razvoja opština tokom poslednjih decenija. kao što su radna snaga i zemlja. i na prevazilaţenje prepreka i slabosti lokalne zajednice.Podsticaji opština za razvoj MSPP. pomogla rad na strategijama LER-a u petnaest opština u ovom delu zemlje.  Implementacija strategije. jeste povezivanje LER-a sa drugim planovima i strategijama na lokalnom nivou. Iskustvo u sprovođenju rada na strategiji lokalnog ekonomskog razvoja (LER-a) širom sveta iskristalisalo je petostepenu proceduru (prema metodologiji Svetske banke):  Organizovanje procesa strateškog planiranja. bilo ’domaćim’ bilo ’stranim’. vrednosti liĉne imovine. Ta podrška je obiĉno jednokratna. privatni sektor i neprofitni sektor. ili kada se već angaţovani resursi poĉnu koristiti na produktivniji naĉin. Svaka strategija lokalnog ekonomskog razvoja neminovno se fokusira na komparativne prednosti lokalne zajednice. Trenutno (napomena: 2007.  Procena stanja lokalne ekonomije.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

poseduje (formalne ili neformalne) planove i programe razvoja u raznim oblastima za koje je nadleţna lokalna vlast, kao što su oblasti upravljanja zemljištem, gradnje, saobraćaja, zaštite ţivotne sredine, komunalnih usluga, vanprivrednih delatnosti, socijalne zaštite i sliĉno. Povezivanjem strategije LER-a sa ovim i drugim srodnim programima i međusobna koordinacija izbegava se dupliranje napora, racionalnije koriste ograniĉeni resursi i povećava ukupan efekat lokalnih programa. Takođe rešavaju se konceptualne dileme: na primer, o odnosu ekonomskih i socijalnih ciljeva i metoda, pošto mogu biti u međusobnom konfliktu. Tema strateškog planiranja LER neće biti predmet dalje obrade. Ona je bila izostavljena iz ovog istraţivanja, s obzirom da se paralelno odvijala druga studija koju je finansirala Kancelarija potpredsednika vlade za strategiju suzbijanja siromaštva a koja se bavila mapiranjem raznih vrsta strategija na lokalnom nivou (videti rezultate na http://www.prsp.sr.gov.yu/istrazivanje/index.jsp ). Strukture: Operativna struktura je opštinska administracija, a ukoliko se za to stvore mogućnosti, LER kancelarija ili Razvojna Agencija opštine (videti opis funkcija u II poglavlju). U nekim opštinama u svetu formiran je i stalni komitet za razvojna pitanja, ne kao operativno već politiĉko telo ĉija je uloga opšte usmeravanje LER-a i nadzor nad radom organa lokalne vlasti u ovoj oblasti. Njegov jak sastav – saĉinjavaju ga u principu vodeći politiĉki ĉinioci u lokalnoj zajednici – doprinosi stvaranju i implementaciji strategije LER-a i pozitivnom javnom utisku. Instrumenti LER: Ima li, lokalna vlast dovoljan manevarski prostor za sopstvenu ulogu u ekonomskom razvoju? U nekim opštinama Srbije vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ili ĉak pokrene ekonomski razvoj. Kaţe se da su sve vaţne poluge, ukljuĉujući i novac, u rukama republiĉke vlade i da lokalna vlast ne moţe ništa bitnije da uĉini. Taj pesimizam je obiĉno povezan sa nedostatkom preduzetniĉkog ponašanja u pogledu inovacija u radu nosilaca funkcija u opštini. Lokalne vlasti međutim i pored svih ograniĉenja imaju širok dijapazon podsticajnih mera koji se kreće od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti (npr. kod urbanistiĉkog planiranja, korišćenja građevinskog zemljišta, građevinskih dozvola, kvaliteta komunalne infrastrukture, boljeg korišćenja naknada za korišćenje i unapređenje gradskog zemljišta i lokalnih komunalnih taksi), do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija, osnivanja industrijskih zona i inkubator centara, osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih (obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije) i finansijskih podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje kao i lokalni fondovi mikrokreditiranja.Najbolji odgovor skepticima u mogućnost lokalnih zajednica da utiĉu na sopstvenu sudbinu su uspesi nekih sredina u pokretanju lokalnog ekonomskog razvoja. Jedan od najdelotvornijih poteza koje opštine mogu da uĉine na planu poboljšanja uslova poslovanja, odnosno poslovnog okruţenja, jeste poboljšanje administrativnih postupaka i procedura koji se tiĉu poslovanja. U te postupke i procedure spadaju praktiĉno svi kontakti preduzetnika sa lokalnom administracijom (ili lokalnim ispostavama centralne administracije) pre zapoĉinjanja poslovnog projekta, tokom njegovog trajanja i pri njegovom završetku. To obuhvata registraciju novog preduzeća, sve poslove vezane za gradnju novog objekta (ukljuĉujući i dobijanje građevinske i urbanistiĉke dozvole), svakodnevno poslovanje

Strana 11 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

(inspekcijske sluţbe, ukljuĉujući trţišnu, sanitarnu i komunalnu inspekciju), poresku administraciju. Praksa je pokazala da poslovno okruţenje moţe da se znatno poboljša jednostavnim promenama kao pojednostavljenje urbanistiĉko-planske ili ekološke regulative, budući da su procedure koje proizlaze iz ove regulative veoma ĉesto komplikovane kontaktira se sa razliĉitim delovima lokalne administracije ili razliĉitim lokalnim podruţnicama drţavne administracije, a ispunjavanje procedura zahteva popriliĉno vremena i generiše znatne troškove. Shodno svemu navedenom, prirodan prvi korak analize lokalne ekonomije je analiza tih procedura, pravila i postupaka koji utiĉu na poslovno okruţenje, kao i analiza naĉina na koji se oni primenjuju u smislu delotvornosti i efikasnosti te primene, odnosno transparentnosti i polaganja raĉuna u pogledu aktivnosti lokalne administracije. Saradnja sa drugim nivoima vlasti: Saradnja sa drugim nivoima vlasti (drţavni, regionalni, pokrajinski itd.), bitna je kako bi se od njih dobila podrška lokalnim razvojnim naporima. Ova saradnja moţe da se odnosi praktiĉno na svaki aspekt nacionalne i lokalne politike: na usklađivanje republiĉkog i lokalnog plana razvoja infrastrukture, budţetske transfere od Republike ka opštini, regulaciju o zemljištu i svojini, prostorno planiranje, finansijska pitanja, zaštitu ţivotne sredine. Opštine mogu kontakte sa višim nivoima drţavne organizacije koristiti na najmanje tri naĉina: da iskoriste postojeće mehanizme i resurse viših nivoa, a u korist lokalnog razvoja; da prikupe informacije o planovima viših nivoa kako bi im se unapred prilagodile i tako najbolje iskoristile mogućnosti; te da lobiranjem ili na drugi naĉin pokušaju da utiĉu na planove viših nivoa, a u sopstvenu korist. Šta se moţe uĉiniti na nacionalnom nivou? Decentralizacija je nacionalna politika koja je veoma bitna za lokalni ekonomski razvoj - prenošenje nadleţnosti sa centralnih na lokalne vlasti. S jedne strane, decentralizacija stvara dodatne zahteve lokalnim vlastima u pogledu njihovih administrativnih kapaciteta, budući da upravo lokalne vlasti treba da formulišu i sprovode politike koje su do decentralizacije bile u nadleţnosti centralnih vlasti. S druge strane, decentralizacija lokalnoj zajednici, odnosno njenim vlastima, donosi dodatne poluge kojima se moţe delotvorno uticati na lokalni ekonomski razvoj. Ovde je vrlo vaţna fiskalna decentralizacija jer omogućava da lokalne vlasti samostalno odluĉuju o stopi poreza na imovinu koji će se naplaćivati na njihovoj teritoriji, a celokupan prihod ostvaren na toj osnovi predstavlja njihov izvorni prihod. Više stope poreza omogućavaju i više nivoa fiskalnih rashoda, što moţe da poboljša pogodnosti za investiranje i ekonomski razvoj kao i podsticaje MSP na lokalnom nivou, ali dovode i do povećanja poreskog opterećenja, što dovodi do pogoršanja tih uslova. Na lokalnim vlastima je da nađu pravu meru i da za tu meru polaţu raĉune svojim građanima na lokalnim izborima. Neki oblici decentralizacije javnih sluţbi su:  Dekoncentracija - podrazumeva prenošenje pojedinih aktivnosti i nadleţnosti sa ministarstava ili nacionalnih sluţbi. Ministarstva i nacionalne sluţbe na lokalnom nivou obrazuju svoje ogranke radi ekonomiĉnijeg i efikasnijeg obavljanja poslova. Dekoncentrisana vlast je, dakle, i dalje deo centralne vlasti, kako po pitanju funkcionisanja, tako i po pitanju rukovođenja, finansiranja,odgovornosti i kontrole nad njenim radom. Dekoncentracija ne doprinosi jaĉanju samostalnosti, nezavisnosti i odgovornosti lokalne samouprave.

Strana 12 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Delegiranje - oblik decentralizacije koji podrazumeva da se pojedine aktivnosti sa centralnog nivoa vlasti prenose lokalnim samoupravama (opštinama). Lokalna samouprava samostalno izvršava poverene poslove (ali ne donosi propise kojima se uređuje obavljanje ovih poslova). Drţavna uprava kontroliše njihovo izvršavanje. Devolucija predstavlja najviši nivo decentralizacije. Devolucijom se poslovi prenose sa drţavnog nivoa u izvornu nadleţnost i odgovornost lokalne samouprave. Na ovaj naĉin lokalna samouprava jaĉa u interesu građana. Odnosi drţavne uprave i lokalne samouprave se zasnivaju na principima saradnje, a ne subordinacije. Devolucijom se organima lokalne samouprave daje puna odgovornost u odluĉivanju, finansiranju, upravljanju i realizaciji donetih odluka. Deetatizacija predstavlja proces prenosa javnih ovlašćenja na privatni sektor.

U zavisnosti od ţeljenih ciljeva decentralizacija se moţe sprovesti promenom:  teritorijalne strukture uprave (niţe teritorijalne jedinice treba da budu toliko velike da mogu efikasno da obavljaju poverene zadatke);  funkcija (prenose se samo oni poslovi i ovlašćenja koji su odgovarajući za prenos);  organizacione strukture i naĉina upravljanja (prethodno treba organizacije i institucije niţih nivoa vlasti osposobiti za obavljanje prenetih poslova). U praksi se navedene promene kombinuju i istovremeno sprovode. Regionalizacija: U Srbiji je, verovatno usled preterane centralizacije, vrlo slabo razvijena saradnja među susednim opštinama, ĉak i ona informacione prirode. A ta saradnja moţe biti raznovrsna i veoma korisna kao naĉin objedinjavanja napora ili koordinacije aktivnosti u brojnim podruĉjima iz nadleţnosti opština,od zajedniĉkih komunalnih objekata do zajedniĉkog nastupa pred republiĉkim ili međunarodnim institucijama. Za oĉekivati je da će u budućnosti regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji, s obzirom na Strategiju regionalnog razvoja Srbije koju je usvojila Vlada Srbije poĉetkom 2007. godine kao i na formiranje novog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR) . Otvaranjem regionalnih agencija i centara za podršku malim i srednjim preduzećima uĉinjen je već znaĉajan korak u izgradnji institucionalne infrastrukture za razvoj MSPP ali u saradnji na regionalnom nivou. Saradnjom sa ovim agencijama, pomoći otvaranju njihovih potcentara i zajedniĉkim programima, lokalne vlasti mogu da pomognu ne samo otvaranje novih preduzeća već i rad postojećih. U budućnosti je planirano otvaranje oko 10 regionalnih razvojnih agencija (RRA) uz podršku EU IPA projekta regionalnog razvoja u Srbiji. Verovatno je da će deo ovih RRA nastati transformacijom sadašnjih MSP RA, koje se delom već i sada bave ovim poslovima. Zapravo tri agencije su i formalno registrovane kao regionalne razvojne agencije ili centri: u Zrenjaninu-Banatu, Kragujevcu, i jedna od dve postojeće u Leskovcu, a nedavno je lokalnom inicijativom formirana i ĉetvrta, u Zajeĉaru, paralelno uz postojeću MSP agenciju.2

2

Neki komentari koji se odnose na mogućnosti korišćenja instrumenata na regionalnom nivou dati su u poslednjem poglavlju (Preporuke).

Strana 13 od 97

što znaĉi da promene navedenih politika nisu. odnosno kojim tempom i na koji naĉin će inostrani faktori uticati na lokalni ekonomski razvoj (pristupanje WTO. Ustav utvrđuje i nabraja osnovne nadleţnosti i poslove opštine. odnosno za privlaĉenje investicija. U pogledu povećanih šansi za lokalni razvoj. s obzirom da ne predstavljaju direktnu temu razmatranja ovog istraţivanja 3 Strana 14 od 97 . A konkurencija se uvećava i na trţištu proizvoda. Ustav garantuje opštini izvorne prihode za obavljanje njenih nadleţnosti koje su utvrđene zakonom. Svaka od navedenih politika ima uticaj na lokalni ekonomski razvoj i taj uticaj se razlikuje od jedne lokalne zajednice do druge. već i lokalne zajednice u veoma dalekim krajevima. odnosno lokalnoj zajednici otvoriti svoju novu podruţnicu ili preseliti već postojeću. ali i povećanih rizika. kapitala i ostalih resursa. relativnim u odnosu na neku drugu lokalnu zajednicu. Pojedini poslovi koji su u nadleţnosti Republike mogu se poveriti opštini. Što se povećanog rizika. što otvara malim i srednjim preduzećima u Srbiji nove mogućnosti plasmana njihovih proizvoda i usluga. razmišljaju samo o pogodnostima i troškovima. konkurencije za lokalni ekonomski razvoj. poljoprivrede i ruralni razvoj Proces globalizacije svakako predstavlja najznaĉajniji uticaj iz inostranog okruţenja na lokalne zajednice . Opština je definisana kao teritorijalna jedinice u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava.Podsticaji opština za razvoj MSPP. funkcionisanju i zaštiti onog nivoa vlasti koji je najbliţi građanima. u nekoj dalekoj zemlji. odnosno konkurencije tiĉe. postoji još ĉitav niz elemenata te uloge.rušenjem granica za protok svih resursa dovodi do povećanih šansi. Pravni okvir lokalne samouprave u Srbiji određen je Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi. Drţavne (nacionalne) vlasti formulišu i sprovode ekonomske politike koje imaju direktan uticaj na lokalne zajednice i njihov ekonomski razvoj: makroekonomska politika.reforma pravosuđa). globalizacija je dovela do povećanog interesovanja za investiranje u Srbiju i neku od njenih opština. Za savremene opštine u Srbiji je vaţna i Evropska povelja o lokalnoj samoupravi (usvojena od strane Saveta Evrope 1985. globalizacija je dovela do toga da jednoj lokalnoj zajednici u Srbiji ne konkurišu samo druge domaće lokalne zajednice. uz obezbeđenje odgovarajućih sredstava. a njen cilj je izgradnja standarda u uspostavljanju. Za opštine u Srbiji su tim interesantniji globalni vlasnici kapitala koji odluku o tome gde će investirati svoj kapital donose iskljuĉivo na osnovu poređenja oĉekivanih prinosa. odnosno ne moraju da budu neutralne. Drţavna politika uslovljava u kojoj meri. regionalnim ekonomskim integracijama i drugim sporazumima o trgovini i saradnji). spoljnotrgovinska politika. samim tim i obezbeđivanje stvarnog uĉešća građana u odluĉivanju o onome što se tiĉe njihovog svakodnevnog ţivota. Pored uloge domaćeg okruţenja vezanog za inostrano. ĉime je utvrđena jednostepenost u strukturi lokalne samouprave. privatizacija i restrukturiranje realnog sektora. koje imaju svoje podruţnice u mnogim zemljama sveta.3 Sadašnje stanje i planirana rešenja za finansiranje razvoja odnosno ukupnog budţeta opština prikazana su u prilogu br.5 . budući da puna liberalizacije spoljne trgovine predstavlja jednu od nacionalnih obaveza u procesu globalizacije. Multinacionalne kompanije. godine) koja utvrđuje osnovne principe lokalne demokratije. monetarna i fiskalna politika. i nova trţišta. odnosno politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom. restrukturiranje bankarskog sektora. pri donošenju odluke u kojoj će zemlji. kao i reforme pojedinih sektora (reforma javnih finansija.

Ova vrsta podrške nije potrebna svim preduzećima u istoj meri. a upravo iz tog razloga imaju potrebu za ovom vrstom podrške. U ovim sluĉajevima. Zbog toga je potrebno da sa nacionalnog nivoa obezbede veća dodatna sredstva za pokrivanje troškova ovakve podrške. pa time omogući i ubrzavanje lokalnog ekonomskog razvoja. Što se sadrţaja nefinansijske podrške tiĉe. Ove agencije su se do sada finansirale iz sredstva donatora. nemaju potrebu za znaĉajnom nefinansijskom podrškom. A ukoliko i nemaju neka specifiĉna znanja. odgovarajuća nefinansijska podrška moţe da bude presudna da se neko odluĉi da okuša sreću kao preduzetnik. ona pre svega ukljuĉuje veliki broj raznorodnih usluga koje dovode do poboljšanja u oblasti poslovnog upravljanja i organizacije poslovnih poduhvata. kriz izgradnju institucija koje treba da pruţe tu podršku ili plaćanje usluga postojećih organizacija (ukljuĉujući privatni sektor) u opštini ili bliţem okruţenju. Drugi modus je po projektnom principu. kao i naravno samih obuhvaćenih funkcija (usluga). na lokalnom nivou. preko potcentara. Uĉešće opštine u finansiranju moţe biti po principu potpunog ili delimiĉnog pokrića svih troškova funkcionisanja. što vaţi najpre kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER) i eventualno druge sliĉne strukture ĉiji bi opština bila jedini osnivaĉ ili vlasnik. raĉunovodstva i pravne pomoći. nefinansijska podrška je kljuĉna za one kojima je ona zaista potrebna. koje same direktno pruţaju usluge nefinansijske podrške onima kojima su one potrebne.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Problem se pojavljuje kod najmanje razvijenih lokalnih zajednica koje imaju mali budţet zbog toga što nisu razvijene. U tu grupu spadaju pre svega mala i srednja preduzeća (ukljuĉujući i mikro preduzeća). a sliĉan je princip plaćanja za izvršene usluge ili subvencionisanja dela usluga pruţenih krajnjim klijentima. Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške Ovo poglavlje odnosi se na pruţanje nefinansijske podrške poslovnim poduhvatima. odnosno da tek zapoĉeti poslovni poduhvat postane finansijski odrţiv i uđe u sledeću fazu svog razvoja. dok kod drugih moţe biti samo parcijalno ili kombinovano sa drugim principima. Shodno tome. Jednu vrstu struktura ĉine agencije ili centri za mala i srednja preduzeća koji rade na regionalnom i. Oni sami raspolaţu specifiĉnim znanjima. Naime. budući da sami ne raspolaţu potrebnim znanjima i nemaju mogućnosti da komercijalno angaţuju konsultante. odnosno kadrom potrebnim za rešavanje navedenih pitanja. pruţanjem usluga krajnjima klijentima. krupni investitori koji investiraju na podruĉju određene lokalne zajednice. Treba oĉekivati da će ubuduće udeo sredstava opština rasti. njima nije veliki problem da na komercijalnoj osnovi angaţuju konsultante za tu oblast. U pogledu naĉina pruţanja ove podrške postoji nekoliko opcija u pogledu struktura i naĉina podrške. ukljuĉujući i pravno zastupanje. poljoprivrede i ruralni razvoj 2. a priliĉno malo od opština (sem uĉešćem u zajedniĉkim projektima sa njima). Strana 15 od 97 . realizacijom projekata i sredstvima sa nacionalnog nivoa. velika preduzeća. sa kojima opština moţe da dogovara i programira ovu podršku. oblasti poslovnih finansija. naroĉito oni koji tek zapoĉinju sa poslom. gde se takvoj instituciji plaća za izvršenje određenih zadatak iz projekta.

analiza lokalnih MSPP i istraţivanje prioritetnih sektora i potencijalnih investitora. dok one mogu preuzeti deo potrebnih funkcija podrške. Treću ĉine razne druge donekle sliĉne institucije prvoj i drugoj kategoriji. a koje su osnovale opštine (npr. donatorima. Drugu znaĉajnu grupu ĉine kancelarije za LER koje su u Srbiji podrţane naroĉito programima pomoći USAID (sada MEGA. struĉnih i regulativnih poslova od interesa za opštinu. koja su organizovana po uţim zadacima agencije. davanjem podrške kod organizovanja proizvodnje. Poseban praktiĉan problem predstavlja osnivanje same kancelarije i tima za operacionalizaciju LER-a. tehniĉka pomoć planiranja. izbora tehnologije. već sada 28% anketiranih opština ih ima a 48% planira da ih osnuje u narednih godinu dana. Posebno je karakteristiĉno prisustvo i znaĉaj udruţenja preduzetnika odnosno lokalnih poslovnih asocijacija. 4 Strana 16 od 97 . Za sada nije poznato da je neka opština iskoristila ovu mogućnost. kao i nevladine organizacije. pošto po postojećim propisima oni nisu mogli da se formiraju kao zasebne opštinske jedinice. kao i SLGRP). tehniĉke . Neophodni su i programi promocije lokalnih MSPP i saradnja sa domaćim i internacionalnim finansijskim institucijama. Iako zvaniĉna nomenklatura strukture opštinske administracije ne poznaje ovu kategoriju. kreditiranjem. U opštinama u nekim drugim zemljama gde postoje razvijene agencije za lokalni razvoj unutrašnju organizaciju i upravljanje LER-om obiĉno ĉine: skupština agencije. Ĉetvrtu grupu u ovoj uslovnoj kategorizaciji ĉine privatna lokalna konsultantska preduzeća (ĉešće pojedinci) i obrazovne ustanove koje deluju na lokalu. ukoliko raspolaţu takvim kapacitetima.4 Međutim. investitorima. takođe je zadatak ovih kancelarija Razvojnih agencija opštine. koju saĉinjavaju predstavnici svih onih institucija. obrazovne podrške MSPP i šire. bez obzira na naziv i formalni status razvojne agencije za LER imaju za cilj unapređenje ekonomskog razvoja kroz ovu instituciju kao pravno lice koja bi funkcionisala autonomno. a zatim postoje odeljenja. info desk-ovi kao u Ĉaĉku). koji na profesionalan naĉin vodi poslove agencije. i pruţala usluge finansijske. poljoprivrede i ruralni razvoj Ove agencije ili jedan njihov deo. već su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili drugih odeljenja. bila okvirom saradnje lokalnih interesnih grupa. kao što je već napomenuto evoluiraju ka regionalnim razvojnim agencijama (RRA). Lokalne vlasti treba da potpomognu formiranje takve asocijacije.Podsticaji opština za razvoj MSPP. preuzimajući i poslove koji se ne tiĉu samo MSP. Zapravo Zakon o javnim agencijama iz 2005 godine sem Republici i AP daje pravo i lokalnim samoupravama da formiraju javne agencije za obavljanje razvojnih. izvršni odbor. ranije IRD u okviru CRDA. marketinga. garancijama. Okupljanje lokalnih aktera u radu na formulisanju strategije LER-a. kao i pomoć u razvoju preduzetniĉkih inicijativa obezbeđenjem informacija o poslovnim mogućnostima. organizacija i grupa koji ţele da doprinesu ekonomskom i socijalnom razvoju grada. kao na jugu Srbije gde postoje poseban Centar za razvoj Jablaniĉkog i Pĉinjskog Okruga u Leskovcu i dve MSP Agencije REEDA i VEEDA u Leskovcu i Vranju. razvojne agencije. Negde su te dve funkcije razdvojene. poţeljno bi bilo i ustupanjem poslovnog prostora i finansijskim subvencijama.

Prezentacija ankete U ovom delu su prikazani odgovori koji se odnose na sledeća dva dela upitnika: Strukture za podršku MSP i LER  Da li imate kancelariju za LER o Koliko zaposlenih ima o Projekti ili aktivnosti u 2006. naroĉito malih i srednjih preduzeća. što se. praktiĉno. »Kol Centar« (Telefonski servis). svodi na obuku za korišćenje raĉunara. Nedostatak informacija je jedna od najvećih prepreka poslovanju. Informacioni Punkt. To se odnosi i na informacije poput onih šta se i po kojoj ceni traţi na trţištu. Takođe. pruţanje odgovarajućih poslovnih informacija predstavlja vaţan deo nefinansijske podrške. npr. veliki broj opština (80%) angaţovan je u finansiranju savetodavnih usluga poljoprivrednicima preko razliĉitih mehanizama. praćenje Strana 17 od 97 . njegov naziv i aktivnosti o Planiranje neke druge forme lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER  Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da uĉestvuje u osnivanju RA/ RC MSPP u opštini ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno podruĉje  Kvalitet i specifiĉnosti dosadašnje saradnje opština i sa RA/RC MSPP o Potrebe opštine za promenama u toj saradnji Biznis obuke .Podsticaji opština za razvoj MSPP. na primer. Deo poslova takvog centra se sem kroz direktni kontakt (prostorije u kojima će primati stranke). U tom smislu. šta je sve potrebno da bi se neki proizvod izvezao na. o Planiranje kancelarije za LER  Da li u opštini postoji odeljenje RA/RC MSPP  Opštinsko finansiranje odeljenja RA MSP (regionalne agencije za MSP) o Planiranje otvaranja odeljenja RA/RC MSPP u opštini  Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER. odnosno naroĉito preduzeća u manje razvijenim lokalnim zajednicama. odnosno funkcionisanje tima koji će da prikuplja i postavlja informacije na taj sajt. pristup tim informacijama za stvarne i potencijalne preduzetnike. trţište EU. odnosno korišćenje Interneta i promovisanje telefonskog broja kol centra. takođe preko dobro razvijenog Internet sajta (lokalne vlasti treba da obezbede njegovo postavljanje i aţurno odrţavanje. konsultantske usluge. gde i po kojoj ceni nudi na trţištu. moţe odvijati i telefonom («kol centri») i kako bi se izbeglo odgovaranje uţivo na ista ili velikim delom sliĉna pitanja. šta se. poljoprivrede i ruralni razvoj Primera radi pomenućemo samo jednu od funkcija a to su poslovne informacije. U tom smislu lokalne vlasti u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja mogu da osnuju posebne MSP info punktove ili biznis informacione centre koji bi svim zainteresovanima pruţali odgovarajuće informacije.

Bujanovac. Priboj. Ćuprija. savetovanja. Boljevac. Opštine koje su osnovale kancelarije za LER zapošljavaju po jednog zaposlenog. Subotica. Ţitorađa.Inđija. U vezi sa tim postavlja se pitanje da li jedan zaposleni zaista moţe da ĉini LER kancelariju (moţda bi naziv kontakt osoba za LER. Aleksinac. postojeće MSP i radnje. Topola. sa dva zaposlena je 30%. Paraćin. Loznica. Ivanjica. Svilajnac. ili LER punkt bio bolji) Strana 18 od 97 . njih 35%. Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER Kancelarija za LER u opštinama Imaju LER kancelariju Nemaju. neka posebna grupa)  Ukupna suma uloţenih sredstava u 2006 i broj klijenata  Opis. Crna Trava. Kruševac. Krupanj. Ĉajetina. a planiraju LER kancelariju 28% 49% 28% Prema anketi.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Zrenjanin i Alibunar. i to: Novi Beograd. Crveni Krst-Niš. Ćićevac. eventualni donatori (sufinansijeri i organizacija koja pruţa usluge/ implementacioni partner) finansiranje ili pruţanje ili pruţanje struĉnih saveta poljoprivrednicima kroz opštinsku strukturu Opis (šta i kako) U prikazivanju redosled je unekoliko promenjen u odnosu na upitnik radili logiĉnijeg grupisanja povezanih pitanja. kategorija klijenata (poĉetnici. dok tri zaposlena ima u 15% opština koje imaju kancelarije za LER: a sa više od tri zaposlena je 20% osnovanih opštinskih kancelarija za LER. Uţice. konsultantskih usluga ili mentoringa. od ukupno 102 opštine njih 28% je osnovalo kancelarije za Lokalni ekonomski razvoj. Ĉaĉak. Odţaci. Majdanpek. Kovin. poljoprivrede i ruralni razvoj   Opštinsko sufinansiranje obuke. Vranje. šta i za koga.

Vranje. Kraljevo. Zrenjanin. 6 Ĉaĉak: Odnosi se na lokalni Info desk za razvoj MSPP /Biznis centar koji je formiran uz pomoć finansiranja iz projekta EDEP. Panĉevo. Beĉej. Plandište. Smederevska Palanka. Strana 19 od 97 . Vršac. godine sledeće opštine su imale Regionalnu agenciju/centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva ili njeno odeljenje: Kragujevac. Prijepolje. Medveđa. mada je sa još jednom opštinom osnovala regionalnu razvojnu agenciju za Srem koja za sada ne funkcioniše. Negotin. u periodu od 2005/2006. Mladenovac. Velika Plana. Lazarevac. Pećinci. Medveđa. Poţarevac. Sombor. Beograd. Broj zaposlenih u opštinskoj kancelariji za LER? 20% Više od 3 zaposlena 35% Tri zaposlena Jedan zaposlen 15% Dva zaposlena 30% U narednih godinu dana 48% opština planira da osnuje kancelariju za LER i to npr. dok Inđija u ovom trenutku nema takvu agenciju ili potcentar. radi se najverovatnije o lokalnom NVO. Ĉoka. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007. Baĉka Palanka. Subotica.5 Opštine koje su prema podacima datim u empirijskom istraţivanju. Crveni Krst-Niš. Aleksandrovac. Ivanjica. opštine: Smederevo. Inđija. Baĉki Petrovac. Odţaci. Priboj. Kruševac. Baĉki Petrovac. Paraćin. Zrenjanin. doduše postojala je Agencija za ekonomski razvoj Podunavskog okruga ali opština kao ni druge dve u okrugu nije izdvajala sredstva za njen rad kada je prestalo finansiranje od donatora što je glavni razlog za faktiĉki prestanak rada Agencije. Beoĉin. Valjevo. Negotin. Subotica. Medveđa. Novi Sad. a za sada nema status Regionalnog MSP centra. Ĉaĉak. uĉestvovale u finansiranju regionalnih agencija/centara za razvoj MSPP i njihovih odeljenja su: Beograd. Crna Trava. Ţitište. Nedostaju i neki potcentri (Jagodina). Zajeĉar. a do dovršetka ankete registrovan je i RC u Šapcu. Merošina. Arilje. Ĉaĉak6. Raška. grad Beograd i opština Knić. Vršac. Odţaci. Kraljevo. tako da situacija relativno brzo moţe biti znatno promenjena. Surdulica. Šabac. 5 Poređenjem sa stvarnim stanjem u spisku nedostaju Leskovac i Novi Pazar kao sedišta RC RA MSP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Kruševac. Uţice. Lazarevac i Rakovica. Prijepolje. Sombor. Moguće je da je ovo pitanje shvaćeno u smislu da li je opština obuhvaćena aktivnostima MSP RA. Rakovica. Po našim saznanjima potcentar u Vršcu kao ni Panĉevu nije aktivan. Baĉki Petrovac. Panĉevo. Ţagubica. Smederevska Palanka ne uĉestvuje u finansiranju RA MSP jer tamo nema takve institucije. Niš. Panĉevo. Sombor. Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) Poĉetkom 2007. Palilula.

Podsticaji opština za razvoj MSPP.8 Kao svoje partnere opštine koje planiraju otvaranje regionalnih agencije za MSPP u narednom periodu vide sledeće institucije i donatore: Susedne opštine. Šid. Baĉka Palanka. Pirot. Boljevac. Majdanpek. Ţabari. Svilajnac.) 7 8 Strana 20 od 97 . Kladovo. opštine na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva su u gotovo dvotrećinskom većinom (64%) ocenile odliĉnom saradnju koju su imale sa ovim agencijama. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER Broj opština koje (ne)planiraju otvaranje centra za podršku MSP i LER Broj opština koje planiraju učešće u osnivanju Regionalne Agencije . Subotica. Baĉka Palanka. Beĉej (Novi i Stari). strane donatore sa donacijama za razvoj MSP. U međuvremenu osnovana u junu 2007. Surdulica. Bojnik.. godini osnivanje regionalne agencije/centra za MSPP ili odeljenja postojećih agencija na svojoj teritoriji su: Obrenovac. Raška. Ĉajetina. Komentar: Izgleda da nije (bar ne dovoljno) pomenuta Republika Srbija zbog nepoznavanja ĉinjenica da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima. Bela Crkva. Nova Varoš. Pećinci. Smederevo. Pirot. finansijske institucije. Bujanovac. Krupanj. Jedan broj opština nije razumeo ovo pitanje ili je nedovoljno informisan jer MSP regionalne agencije/ centri već pokrivaju njihovo podruĉje (primeri: Zvezdara. Srbobran. Savski venac. Ĉaĉak. Valjevo. Majdanpek. Ivanjica. godine za podruĉje Maĉvanskog i Kolubarskog okruga. Smederevska Palanka. Kovin. Velika Plana i opština Beoĉin. Blace. Malo Crniće. Loznica.). Privredna komora. Kanjiţa. Odţaci. Preševo.centra za MSPP 15 planira planira 38 44 67 ne planira ne planira Opštine koje planiraju u 2007/2008. Pored ovih opština u terenskom istraţivanju su sledeće opštine izrazile spremnost da uĉestvuju u osnivanju regionalne agencije/centra za MSPP sa drugim opštinama: Dimitrovgrad. Beĉej. Tutin. Udruţenje privatnih preduzetnika i poljoprivrednika.. Ćuprija. Plandište. Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama U istraţivanom periodu od dve godine (2005-2006. Šabac 7 i Inđija. Valjevo. Preševo. Zvezdara. Priboj.

Ugovor je potpisan sa Regionalnom agencijom Odnosi se na Agenciju za ekonomki razvoj Podunavskog okruga. poljoprivrede i ruralni razvoj Njih 24% smatra da je saradnja bila nedovoljna. sa drugim asocijacijama.Podsticaji opština za razvoj MSPP. postoji potreba formiranja institucije i Centra koji bi se permanentno bavio ovom problematikom Crveni KrstBolja razmena podataka i obaveštenosti o aktivnostima Regionalne Agencije MSPP Niš u Nišu Kanjiţa Poboljšanje efikasnosti u radu MSPP RA Kovin Oĉekuju se konkretni rezultati saradnje sa MSPP RA Smederevo Izrada konkretnih projekata sa MSPP RA 9 Ţagubica Unapređenje uslova za razvoj MSP treba da bud osnov saradnje sa MSPP RA Baĉki Otvaranje kancelarije je u toku. Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima Opština Potreba saradnje Uţice Otvaranjem kancelarije za LER saradnja sa MSPP RA treba da bude na višem nivou Vranje Neophodna je snaţnija pomoć drţave Regionalnoj agenciji MSPP Savski venac Saradnja sa MSPP RA na bazi konkretnih projekata Ţitorađa Postoji potreba osnivanja Centra za MSP na teritoriji Opštine Novi Sad Uspostavljanje ĉvršće saradnje sa MSPP RA putem uĉešća u izradi projekata neophodnih za razvoj MSP Kladovo Brţe sporazumevanje. a 12% opština da uopšte nije uspostavljena. sklapanje ugovora sa MSPP RA Pirot Privrednici sa podruĉja Opštine nisu dovoljno informisani o mogućnostima unapređenja svog poslovanja. iako su regionalne agencije pokrivale teritoriju i ovih opština. Ovo je detaljnije prikazano u narednoj tabeli. Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP Stav opština o kvalitetu saradnje sa agencijama za MSPP nema saradnje 12% odlična 24% nedovoljna 64% Istovremeno su brojne opštine izrazile potrebu za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva. osnovanu uz podršku UNOPS. Videti ranije komentare. 9 Strana 21 od 97 . i institucijama.

SCOPES. ili otvaranje potcentra već postojeće Agencije za razvoj MSPP iz regiona Dosadašnju saradnju sa MSPP RA više konkretizovati zajedniĉkim projektima za Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin Surdulica Topola Ĉaĉak Negotin Raška Mladenovac 10 Isto kao prethodna fusnota. Strana 22 od 97 . kako bi imali mogućnosti za kontakte i potrebne informacije o predstojećim aktivnostima MSP Traţi bliţu saradnju sa MSPP RA na zajedniĉkoj pripremi projekata. Realizacija aktivnosti REEDA. pomoći oko formiranja baze podataka privrede Opštine Potreban je veći broj aktivnosti u saradnji RA MSPP sa Opštinom Što veća informisanost. Opštine Arilje i Opšteg udruţenja preduzetnika Arilja na pravi naĉin sagledati potrebe za uslugama podrške RC MSPP Neophodno je više informacija o radu RA MSPP. privrednika i poljoprivrednika Intenziviranje saradnje i rad MSPP RA na privlaĉenju investitora u Opštinu Formiranje ili posebne Agencije za privredni razvoj sa sedištem u Raškoj. kako sluţbenika u Info centru za razvoj MSP. implementacija i monitoring projekata vezanih za socijalna pitanja i ekonomski razvoj Opštine. jaĉanju kapaciteta opštinskih sluţbenika i edukaciji nezaposlenih lica. širenje usluga edukacije i finansiranja na veći broj korisnika u saradnji sa MSPP RA Postoji potreba za realizacijom više zajedniĉkih projekata sa MSPP RA Poštovanje osnivaĉkog akta. podnošenje. poljoprivrede i ruralni razvoj Petrovac Sombor Niš Smederevska Palanka Aleksandrovac Arilje MSPP „Alma Mons” iz Novog Sada Kadrovsko ojaĉavanje MSP. kao i bolja i svestranija saradnja Agencije i Opštine Opština ţeli da uĉestvuje u otvaranju potcentra RA MSPP zbog velikih problema sektora MSP Neophodno je intenzivirati saradnju sa MSPP RA Jaĉanje struĉnog kadra u opštini Ćuprija koji direktno sarađuje sa MSPP RA i potcentrom. tako i privrednika i veća povezanost kancelarije za podršku razvoja MSP. priprema. Ne vidi se mogućnost opstanka agencije u sadašnjim uslovima10 Potrebna je bolja komunikacija i koordinacija MSPP RA sa opštinom Aleksandrovac Opština oĉekuje da će se intenzivnijom saradnjom u trouglu: Regionalni centar za razvoj MSPP Zlatibor Uţice.prvenstveno na Biznis inkubatoru i projektu HELP-a.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Aktivno traţenje donatora za projekte koji su prioritet razvoja Opštine i praćenje konkursa za uĉešće na grant šemama ĉiji su prioriteti socijalna pitanja i ekonomski razvoj. Obnavljanje saradnje sa MSPP RA Potrebno je napraviti bazu podataka od strane MSPP RA svih MSP u opštini. a prema strategiji razvoja opštine Medveđa. a naroĉito uspostavljanje saradnje i timskog rada u kontinuitetu Aktivnije angaţovanje REEDA na projektima koji se već implementiraju na podruĉju opštine Medveđa . imati u vidu da nije bila definisana kao MSP agencija kao i da je faktiĉki ugašena .

Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER 11 Aleksinac i Loznica su i ovde naveli LER kancelariju. posebno Karlovci start up u saradnji sa MSPP RA Izvor: Terensko istraživanje opština. a organizovano od strane UNOPS-a i RA MSPP Alma Mons. regije – Basilicata. zapošljavanja i socijalne politike RS i MIER-om. godine sa Ministarstvom ekonomije i finansija Republike Italije. poljoprivrede i ruralni razvoj razvoj MSPP. Izvršnim većem AP Vojvodine. Kao jedan primer specifiĉne moguće saradnje MSP RA i opština u ilustraciji se prikazuje program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj: Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja Osnov: Potpisan okvirni sporazum o “programiranju i sprovođenju aktivnosti u cilju regionalnog razvoja” 2005. realizacija projekta kulturnog nasleđa u opštini Baĉ i rešavanje problema nezaposlenosti) organizovanje jedinstvenog šaltera za proizvodne delatnosti “one stop shop”). lokalne samouprave i institucije Juţnobaĉkog regiona. Saradnja RA MSPP Alma Mons iz Novog Sada sa italijanskim opštinama na razvoju teritorijalnih paktova u teritorijalnom upravljanju Ostale strukture Oko 27 opština (od 102 anketirane)11 ima neku drugu formu centra ili punkta za razvoj malih i srednjih preduzeća i podsticaj razvoja preduzetništva. teritorijalni paktovi za zapošljavanje .centralni Apenini. Strana 23 od 97 . Ministarstvom rada. 2 u aneksu (RC Banat . Zrenjanin). prezentacija Vojvodine na sajmu u Kampobasu. UNDP 2007. Italijanski partneri su: DPS. Cilj programa je upoznavanje institucija i razliĉitih nivoa uprave u Srbiji sa metodologijom usaglašenog planiranja koja se u italijanskoj praksi već deceniju koristi kao uspešan model upravljanja regionalnim razvojem i podsticanje regionalne saradnje kroz kreiranje i realizovanje razliĉitih razvojnih projekata. Sangro Aventino i mreţe teritorijalnih paktova za zapošljavanje. severni Bareze Ofantino. inicijativa Centralnih Apenina – prenos iskustava funkcionisanja komunalnih sluţbi. Za detaljni opis funkcionisanja jedne regionalne razvojne agencije kod nas videti prilog br. pa se pojavljuje ista struktura 2 puta. kao i tribinama o osnivanju i uspešnom poslovanju malih preduzeća Beĉej Više edukativnih prezentacija u saradnji sa MSPP RA u Opštini Sremski Organizovati ubuduće seminare edukacije za male i srednje privrednike. Projektne inicijative: izrada studije izvodljivosti za ustanovljavanje Instituta za kontrolu i unapređenje kvaliteta. Friulu. Mateze. Kampanja i Umbrija.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Giulia. Venezia.

Biznis info centar gde pruţa struĉnu pomoć. Ćićevac ima kancelariju za razvoj MSP u okviru odeljenja za privredu i finansije preko Ovakvih poslovnih centara NSZ ima 26 ali pošto pripadaju NSZ a ne opštini kao takvoj druge opštine ih nisu navodile 12 Strana 24 od 97 .Biznis info kroz koji pruţa struĉnu pomoć i informacije. Ĉajetina ima i potkancelariju MSP RC Uţice. programima podrške zapoĉetak posla (start up). 1 a ne i ovde). poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine koje imaju/nemaju drugu formu podrške MSP i LER ukupno anketirane 102 opštine Im aju 32 70 Nem aju Kol centar inf o desk za razvoj MSPP telef onski servis ICT centar za transf er tehnologije one stop shop savetodavni centar opštine iknubacioni centar savetodavni servis u OUP Inf o centar NSZ kancelarija za razvoj MSP u odelenju za privredu socio-ek. u opštini Opovo se u okviru odeljenja za privredu pruţaju informacije o aktuelnim kreditnim linijama za MSP. Obrenovac . savet opštine opštinski uslužni centar U tome na primer opština Vranje ima opštinski Info centar. u opštini Zvezdara je osnovan Kol centar opšte namene. Obrenovac . pekara. Kladovo preduzima akcije kreiranja MSP susreta i prezentacija preko sekretarijata za privredu. pruţa pomoć pri izradi biznis planova. preduzetnika. Inđija ima najsavremeniji One stop shop za građane i MSP kao usluţni i informativni centar. Aleksinac. ali i kroz Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj takođe pruţa informacije i pomoć MSP (što je trebalo da se navede samo kod pitanja br. Savski venac . informacije i prezentacije za MSP i poĉetnike u biznisu. Ţagubica ima Centar za razvoj poljoprivrede koji tretira i pitanja zanatstva i MSP i organizuje razne seminare.12 u opštini Tutin se kroz odsek za razvoj pri Odeljenju za privredu pruţa pomoć MSP u kontaktima sa Fondom za razvoj RS.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Grad Niš pored Regionalne agencije za razvoj MSPP ima i Informaciono koordinacioni centar za razvoj privatnog preduzetništva koji radi u okviru Uprave za privredu. Ţitorađa -u okviru sluţbe za ekonomski razvoj Opština je posebno zaposlila dva izvršioca koji se bave podsticajem preduzetništva i razvoja MSP.kroz LER kancelariju pruţa informacije za razvoj MSP.povremeno podrţava aktivnosti za razvoj MSP na svom podruĉju preko sekretarijata za privredu) u.Kancelariju za LER kroz koju vrši i edukacije. Kanjiţa ima Inkubacioni centar za razvoj i poslovni inkubator. Baĉka Palanka pruţa usluge od interesa za MSP preko Opšteg udruţenja preduzetnika. Ţitište pruţa usluge preko kancelarije Opšteg udruţenje preduzetnika. Senta vrši razne aktivnosti kao organizovanje seminara za MSP i preduzetnike preko odeljenja za privredu. Loznica . a koji se po potrebi angaţuje i na drugim pitanjima interesantnim za MSP. Crveni Krst-Niš ima Usluţni centar koji radi i za udruţenja samostalnih zanatlija. Kraljevo ima pored odeljenja Regionalne agencije za razvoj MSPP iz Kruševca i Poslovni centar pri Nacionalnoj sluţbi zapošljavanja koji pruţa struĉnu pomoć i edukaciju ovom sektoru privrede. Vršac Centar za razvoj MSP.

13 Opštine koje planiraju da osnuju neku drugu formu podrške za razvoj MSP i lokalni ekonomski razvoj. ĉime se indirektno utiĉe na formiranje centara. Srbobran. Ţabari. ima znaĉajnu ulogu u osnivanju lokalnih saveta (na nivou beogradskih opština. i preko programa i projekata. Šid. godine formirao Savet za zapošljavanje koji daje podršku zapošljavanju kroz razne vrste inicijativa. Pirot. Velika Plana i Poţarevac Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP Opština Inđija: Program Sistem 48 U opštini Inđija funkcioniše program Sistem 48. Mladenovac. Beograd je 2005. naglašavaju kljuĉni problemi uprave i predlaţu efikasne mere za poboljšanje pruţanja usluga. je SitiStat (CityStat). Raška preko novoformiranog Socijalnoekonomskog saveta organizuje edukativne seminare za MSP. su: PalilulaNiš. Sistem 48 je zasnovan na blagovremenom i taĉnom izveštavanju. Subotica (LER). Strana 25 od 97 . Opovo. Smederevska Palanka. Paraćin. zahvaljujući Sistemu 48. poljoprivrede i ruralni razvoj koje daje podršku postojećem biznis sektoru. u mogućnosti da u svakom trenutku kontaktiraju opštinu i dobiju informaciju o bilo kom komunalnom preduzeću ili javnoj sluţbi. takođe ima i opštinski usluţni centar koji radi na pojednostavljenju procedure i postupka za izdavanje građevinskih dozvola preduzetnicima i MSP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Boljevac. Beĉej Novi i Stari. ostvareni stepen naplate i iskazani gubitak. Valjevo (LER). Izvorni naziv programa. dovoljno je da se telefonskim pozivom po ceni lokalnog razgovora. Kruševac (LER). Odgovor dobijaju u roku od 48 sati. Panĉevo preko kancelarije Fonda za razvoj AP Vojvodine i Odeljenja za upravljanje projektima. Svi zahtevi građana idu preko Kol centra tako da ne mogu biti zagubljeni ili neobrađeni. Ljubovija. turizma i sl. podstiĉe razvoj MSPP. Savet za zapošljavanje i opštinski ekonomski savet preko koga vrši koordinaciju donatorske pomoći. Građani ne moraju da dolaze u opštinu da bi dobili informaciju ili prijavili problem. Backi Petrovac. kao i one kod kojih postoje centri. Preševo. Savski venac (LER). ĉime je u mnogome pooštrena kontrola njihovog rada. Rezultat funkcionisanja 13 Videti konkretnije informacije u delu o finansiranju konsaltinga. Uvođenjem ovog programa javna preduzeća su postala obavezna da dostavljaju meseĉne finansijske izveštaje koji ukljuĉuju strukturu cene usluga. Bela Crkva. Sombor. Kanjiţa. Ovaj program doprinosi dobrom upravljanju i odgovornosti i sluţi za otkrivanje problema u upravljanju lokalnom samoupravom. kao i Sekretarijata za privredu pruţa informacije i pomoć preduzetnicima i MSP. Plandište. On predstavlja sveobuhvatan sistem izveštavanja kojim se meri i ocenjuje radni uĉinak. Krupanj. Raca. Poţega. Golubac. Vršac. Ivanjica. Ćuprija ima Odeljenje za poljoprivredu i turizam preko kojih pruţa pomoć MSP. Bujanovac. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da su građani voljni da izvršavaju svoje obaveze. Raška. one kod kojih ne postoje. Crveni Krst-Niš. Od ukupnog broja podnetih zahteva rešeno je 90%. Građani Inđije su. Inđija je jedina evropska opština u kojoj se on sprovodi. Pećinci. kao i brzoj reakciji. SMS porukom ili elektronskom poštom obrate Kol centru (Call Center). punktova. koji je razvijen u Baltimoru (SAD). ukoliko dobijaju detaljne informacije koje im olakšavaju rešavanje problema. Blace. Aleksandrovac. Bojnik. Surdulica. Ĉaĉak ima novoformiran Info desk za razvoj MSPP. Panĉevo. Ţitište.

a objedinjuju se informacije o finansijskim uslugama. Novost koju daje ovaj projekat jeste i «Bek ofis» Info deska kojeg su formirale kroz savremeno opremljenu kancelariju na Tehniĉkom fakultetu partnerske organizacije. onih koji ţele da dobiju informacije o zemljištu. Rešeno je pitanje uliĉne rasvete.. On je najsavremenije opremljen. Osmišljene su obuke za poĉetnike: preduzetniĉka orijentacija. U okviru projekta realizuje se nekoliko nivoa strateških zadataka. projektom i razvojem preduzetništva u Opštini. koji radi takođe dvokratno. Sam projekat ima i volontere. Ova nova institucionalna rešenja kao i programska su realizacija Strategije razvoja u ovom sektoru. istraţivanjem već stasalim izvoznicima u njihovim konkurentskim sposobnostima. Iako ovaj sistem nije vezan samo za biznis korisnike oĉito je da stoji i njima na raspolaganju. pored Tehniĉkog i Agronomski fakultet i Institut. kao i ušteda od nekoliko miliona dinara u budţetu lokalne samouprave. Zadatak «Front ofisa» jeste da bude prvi punkt za sva interesovanja onih koji ţele u vlastiti biznis. za koja lokalni privrednici imaju najviše interesa da razviju saradnju. Opština Ĉaĉak: info desk za razvoj MSPP U opštini Ĉaĉak se uz finansiranje EU i pomoć EAR-a u implementaciji. usluge inovacija i istraţivanja. koji će dobiti najsavremenija korisna znanja i literaturu koja je u poĉetniĉkom paketu osmišljena u dve partnerske organizacije . Naime. inovacijama. poljoprivrede i ruralni razvoj Sistema 48 je i uspostavljanje objedinjenog naĉina naplate komunalnih usluga.na Tehniĉkom fakultetu i Radniĉkom univerzitetu. Njegova funkcija je da pomogne savetima. konsultacijama. kao i da razvije softver za upravljanje celokupnim info deskom. te treba da rezultiraju novim radnim mestima. odrţavanja sportskih i deĉijih igrališta. projektima. komunalnu infrastrukturu i poreske i druge obaveze MSP. Prvi nivo jeste jaĉanje interesovanja za samozapošljavanje i zapoĉinjanje vlastitog biznisa. Za njih je osmišljen prvi klub izvoznika u Srbiji. Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo. Za poĉetnike je osmišljen «Networking» klub preko kojeg bi trebalo da dobiju dodatna znanja i poslovne kontakte i podršku odrţivosti novoosnovanog biznisa. Posle nepunih godinu dana primene Sistema 48 ostvareni su zapaţeni rezultati. u kojoj obavezno uĉestvuju uspešni lokalni vlasnici i menadţeri privatnih firmi. preko kojeg će se organizovati dva "matchmaking" susreta po principu Europartnerijata sa po tri regiona.Podsticaji opština za razvoj MSPP. divljih deponija. kao i svim informacijama relevantnim za prostor.. saĉinjen je strateški okvir i akcioni plan za strateški i institucionalni razvoj preduzeća i preduzetništva. na osnovu terenskog istraţivanja. kreditima. zemljište. sprovodi specifiĉan projekat za razvoj MSPP. taksama. kao i strateških planova razvoja MSPP i Strategije Lokalnog razvoja koju je Opština usvojila pre dve godine. smanjenjem Strana 26 od 97 . ili višim oblicima pomoći u poslovanju. Ove aktivnosti će podrţati partnerske organizacije u projektu: Tehniĉki fakultet. utiĉe se na internacionalizaciju MSP. radi se dvokratno od 8-20 sati i moguće je dobiti poslovne informacije najšireg spektra. Izvoznici će imati svoj deo sajta i portala u Info desku. Predviđeno je da kroz ove obuke prođe 250 potencijalnih novih vlasnika malih preduzeća i radnji. Na ovom projektu uvezuju se sve nefinansijske usluge na lokalnom nivou za MSP. Druga linija podrške razvoju preduzetništva u okviru projekta obuhvata sadašnje i buduće izvoznike i jaĉanje njihovih konkurentskih i izvoznih kapaciteta. pristupu kapitalu. biznis plan i set informatiĉkih obuka. porezima. kreiraju se nove usluge po principu otvorenog inkubatora za poĉetnike. i funkcioniše kao one stop shop. parkinga. pravnom obliku preduzeća. većim brojem novih preduzeća. kao i novozaposlene mlade diplomirane inţenjere i menadţere u svojoj realizaciji. U tom smislu se osmišljava info desk za preduzetnike koji ima dve kancelarije: «Front ofis» sa kancelarijom u poslovnom centru i «Bek ofis» na Tehniĉkom fakultetu Ĉaĉak.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

siromaštva i većom dodatom vrednošću izvezene robe i usluga i boljim trgovinskim bilansom regionalne privrede. Opština Knjaţevac: Kuća Partnerstva i Informativno promotivni centar Kuća Partnerstva omogućava prostor za rad više lokalnih organizacija i institucija.Svaka od njih dobila je prostor za kancelarije dok je zajedniĉki prostor biblioteka i sala za sastanke. Salu za sastanke mogu da koriste bez nadoknade sve institucije lokalne samouprave, i druga udruţenja gradjana, sindikati, i druge društvene organizacije sa teritorije opštine Knjaţevac. Projekat zajedniĉki realizuju Opština Knjaţevac – obezbedila prostor bez nadoknade i Udruţenje preduzetnika i Timoĉki klub koji su uz pomoć CHF renovirali i adaptirali prostor. U okviru Kuće Partnerstva radi: • Biznis savetovalište – vodi Udruţenje preduzetnika; • Projektno savetovalište – vodi Timoĉki klub; • Centar za odrţivi razvoj sela – okuplja par udruţenja poljoprivredenika; • Opštinska kancelarija za razvoj MSP – u saradnji sa Republiĉkom agencijom za MSP; • Kancelarija Regionalne agencije za MSP. Tako na primer usluge projektnog savetovališta su pruţanje informacija o konkursima za projekte, pomoć u pripremi predloga projekata, u pronalaţenju partnera za projekte u zemlji i inostranstvu, o potencijalnim donatorima, korišćenje struĉne biblioteke. Korisnici Projektnog savetovališta su opština, sve njene ustanove, institucije i javna preduzeća, druge institucije koje se finansiraju iz opštinskog budţeta i nevladine organizacije koje rade na teritoriji opštine. Radom rukovodi Timoĉki klub, a usluge se pruţaju bez nadoknade . Promotivno informativni centar Centar vrši objedinjavаnje sveobuhvatne ponude Knjaţevca kroz multimedijalnu prezеntaciju turistiĉke, kulturne, promоtivne i poslоvne ponude opštine. Realizujе sledеćе programe: Info, Promotivni, Turistiĉko poredovanje, Edukativni, Kulturni, Suvenir šop, Internet kafe, Galerija. Partneri su Opština Knjaţevac, CHF, Timoĉki klub, Gurgusovaĉka edukativna asocijacija GEA, opštinske organizacije i ustanove. Odrţivost je obezbeđena kroz prihode iz prodaje suvenira i slika u suvenir šopu, iznajmljivanje kafea, komercijalnog rentiranja prostora, prihoda od interneta; uskoro kreće i prodaja suvenira on-line. U Knjaţevcu je u toku formiranje Lokalne Agencije za Razvoj.14 Opština Surdulica i AIC Opština Surdulica je kao partner na Projektu RSEDP sufinansirala 4.944 eura (10% vrednosti) Uspostavljanje Agro-informativnog centra Surdulica i odrţivost AICS po završetku Projekta kao podršku razvoju poljoprivrede.

14

Izvor informacija: intervju -Vladan Jeremić, RARIS, Regionalna Agencija za razvoj istoĉne Srbije

Strana 27 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Biznis obuke , konsultantske usluge, praćenje
Finansiranje obuka, konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta su u periodu 20052006. vršile su sledeće opštine: Preševo, Vranje, Ljubovija, Vršac, Loznica, Luĉani, Novi Beograd, Savski venac, Krupanj, Kruševac, Srbobran, Pirot,Crveni Krst-Niš, Bela Crkva, Boljevac, Zvezdara, Baĉki Petrovac, Sombor, Niš, Bujanovac, Smederevska Palanka, Ĉajetina, Nova Varoš, Paraćin, Surdulica, Ĉaĉak, Svilajnac, Negotin, Panĉevo, Mladenovac, Beĉej, a Beograd planira finansiranje i biznis obuka u 2007. godini.15 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka
Opštinsko finansiranje obuke za preduzetnike i MSP

34 33 32 31 30 29
32 opštine planira ukupno anketirane 102 opštine 34 opštine sprovodi

Prema podacima iz ankete opština vidljivo je da u narednom periodu još sledeće opštine planiraju podsticaje razvoju MSP i start up kroz finansiranje obuka i konsaltinga za ovu ciljnu grupu. Te opštine su: Bela Palanka, Obrenovac, Ĉoka, Šid, Novi Beograd, Ţitorađa, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Senta, Opovo, Kladovo, Crveni Krst-Niš, Prijepolje, Kanjiţa, Bela Crkva, Raĉa, Zvezdara, Ţagubica, Mladenovac, Ţitište, Baĉki Petrovac, Plandište, Beoĉin, Poţarevac, Aleksandrovac, Arilje, Ćićevac, Ćuprija, Ivanjica, Paraćin, Pećinci, Negotin, Raška, Panĉevo.

Finansiranje savetovanja poljoprivrednika
Tokom 2005. i 2006. godine savete poljoprivrednicima finansirale su sledeće opštine: Dimitrovgrad, Novi Beĉej, Palilula- Niš, Majdanpek, Bojnik, Preševo, Vranje, Bela Palanka, Obrenovac, Ljubovija, Baĉ, Vršac, Šid, Loznica, Luĉani, Aleksinac, Krupanj, Mali Zvornik, Malo Crniće, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Raţanj, Srbobran, Ljig, Petrovac, Inđija, Senta, Opovo, Ţitište, Ţagubica, Golubac, Kladovo, Pirot, Kanjiţa, Bela Crkva, Kovin, Smederevo, Poţega, Boljevac, Raĉa, Sombor, Niš, Arilje, Bajina Bašta, Kraljevo, Smederevska Palanka, Plandište, Merošina, Aleksandrovac, Apatin, Baĉka Palanka, Ĉajetina, Ćićevac, Ćuprija,
15

U okviru tendera za projekte koji je raspisao Savet za zapošljavanje Beograda u proleće 2007 i koji je u fazi izvođenja planirano je da se 50 miliona dinara potroši za namene koje velikim delom spadaju u ovu kategoriju.

Strana 28 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Ivanjica, Medveđa, Nova Varoš, Odţaci, Raška, Valjevo, Zrenjanin, Paraćin, Šabac, Surdulica, Topola, Ĉaĉak, Svilajnac, Zajeĉar, Negotin, Panĉevo, Velika Plana, Sremski Karlovci, Beoĉin, Poţarevac, Priboj, Bojnik, Mladenovac, Alibunar (savete za registraciju gazdinstava, unos podataka za plasmane) i Beograd (saveti oko korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a povereni su određeni poslovi iz nadleţnosti Republike). Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika
Opštine koje finansiraju savete za poljoprivrednike

34 33 32 31 30 29

80 opština sprovodi

26 opština planira ukupno anketirane 102 opštine

Strana 29 od 97

Verovatno je najbolja strategija. u najvećoj meri. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. ili još neke mehanizme. garancijama. Jer. Lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. Ĉetvrto. transparentnosti i efikasnosti takvih mehanizama. visoka trţišna kamatna stopa. ali je povezana sa finansiranjem. visoke kamatne stope na domaćem trţištu posledica su. Finansijski podsticaji Koncept finansijskih stimulacija Jedna grupa aktivnosti koja pripada grupi nefinansijskih usluga. odnosno Strana 30 od 97 . Otvara se pitanje po kojim kriterijumima će se dodeljivati sredstva pod povlašćenim uslovima. teškoće sa kolateral.Podsticaji opština za razvoj MSPP. neadekvatna roĉnost kredita. je pruţanje saveta koji se odnose na finansiranje. Zbog toga svakako treba imati u vidu znatan rizik po kapital uloţen od strane lokalne zajednice. legalnosti. bilo kroz garancije bankama ili drugim finansijerima od strane lokalne zajednice. odnosno administrativne kapacitete a za upravljanje ovakvim stimulacijama. Zato davanje finansijske podrške lokalnim MSPP i poljoprivrednicima. Jedna opasnost potiĉe iz nepotizma. Naime. odnosno koji su rizici i slabosti? Tu se postavljaju pitanja kompetentnosti. koji se lako pojavljuje na lokalnom (mada ne samo tom) nivou. idealno uz pomoć Republike. To je stvaranje garancijskog fonda i davanje garancija za vraćanje kredita. tehnologiji rada finansijskih institucija i tome sliĉno. bankama. bilo kroz ponudu kredita. Ono što je prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji) i zemalja u tranziciji dovelo do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou jeste davanje garancija i lokalni garantni fondovi. Šta je druga strana. Razlozi zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. što problem vraća na neodgovarajuću selekciju poslovnih poduhvata koji će se finansirati. ukoliko se već ide putem finansijske podrške. visokog rizika plasmana. Ova mera moţe da dovede do poboljšanja dostupnosti zajmovnog kapitala poslovnim poduhvatima MSPP na podruĉju opštine. odnosno lokalnih poreskih obveznika u smislu gubitka supstance (nepotpunog vraćanja sredstava). asocijacijama preduzetnika i eventualno zajedniĉka (regionalna) akcija sa drugim opštinama. kooperacija sa drugim akterima: npr. budući da je jedan od najteţih koraka za preduzetnike iz malih preduzeća ostvarenje pristupa na formalno finansijsko trţište. su prvenstveno nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. niti dovoljno poznaju tehnike poslovanja finansijskih institucija. takvi MSPP ne poseduju znaĉajniju imovinu koja bi im mogla posluţiti kao obezbeđenje niti imaju duţu istoriju sopstvenog poslovanja iz koje bi se mogao uoĉiti kvalitet menadţmenta. I ovde se MSPP mogu pomoći savetom i edukacijom o finansijskom planiranju. povlašćeno finansiranje i arbitrarne odluke drţavnih sluţbenika u pogledu takvog finansiranja otvaraju prostor za korupciju – svakako da se preduzetnicima isplati da podmićivanjem drţavnih sluţbenika dobiju finansijska sredstva pod povlašćenim uslovima. grantovima ili ulaganjima u sopstveni kapital preduzeća. bez obzira da li se radi o zajmovima. kao i subvencionisanje kamata na kredite pod uslovima povoljnijim od trţišnih znaĉi stvaranje povoljnijeg finansijskog ambijenta za osnivanje i razvoj preduzetništva na lokalnom nivou.

Prema postojećim zakonskim rešenjima. pošto je broj i obim kreditnih linija nedovoljan i privatni preduzetnici i dalje znatan deo ulaganja vrše iz sopstvenih sredstava (MSP su 2006. Slika ni sada nije jako dobra. praktiĉno. odnosno deponovanjem odgovarajućih sredstava). Naime Fond daje kredite samo onim korisnicima koji uspeju da obezbede bankarsku garanciju ili hipoteku za celokupan iznos glavnice. što nije dobro za brzinu ekonomskog razvoja i razvoja preduzetniĉke aktivnosti. Time bi se otvorile mogućnosti da lokalne zajednice. Ukoliko bi uslovi iz opštinskih garancijskih fondova bili povoljniji od bankarskih ukupna cena (troškovi) bi bila manja. Saradnja opština bi se mogla uspostaviti sem sa bankama i sa Republiĉkim Fondom za razvoj. Znaĉi. konsolidovana kamatna stopa mnogo viša. u kojima svoje osnivaĉke uloge obavezno imaju i opštine na ĉijoj teritoriji se formiraju. odnosno pospešuje davanje kredita i obara kamatnu stopu. Podsticaji opština MSPP mogući su kroz obezbeđivanje poĉetnih finansija osnivanjem mikrokreditnih šema. potrebna sredstva za zapoĉinjanje posla obiĉno su skromna i njihovo obezbeđenje ne bi moralo da bude problem za finansijske i srodne institucije. Lokalne zajednice mogu da odigraju pozitivnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga za nova preduzeća na svojoj teritoriji.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ali ĉesto preduzetnik ne raspolaţe kapitalom dovoljnim za pokretanje posla. iskustvo italijanskih opština. kao i kroz povezivanje mikro kreditnih institucija i MSPP. omogućava. sredstva iz Fonda dodeljuju po trţišnim uslovima. budući da komercijalne banke same odluĉuju o tome kome će dodeliti bankarsku garanciju. Time se. osnivaju sopstvene garancijske fondove. One same mogu da pomognu iz budţeta.. Novo preduzeće se osniva onda kada budući preduzetnik proceni da postoji trţišna potreba za novim proizvodom ili uslugom. Potrebno je da se lokalne zajednice. umanjuje taj rizik. kao što su neke banke i Fond za razvoji . Posebnog udela u ovoj aktivnosti imale su pojedine strane drţave koje su otvarale kreditne linije koje su trebalo da bar donekle kompenzuju velike slabosti ondašnjeg bankarskog sistema. Davanje garancije da će duţnik vratiti glavnicu (što je povezano sa rezervisanjem. Lokalne zajednice mogu takođe da ocene potrebe lokalnih preduzetnika za poĉetnim kreditima i da lobiraju i ohrabruju institucije koje se bave mikro kreditima u pravcu zadovoljenja tih potreba. Bilo bi korisno izuĉiti sistem "konfidi" kolektivnih garancija. izuzetno do 80%. pri ĉemu se moţe povezati više lokalnih zajednica. Strana 31 od 97 . odnosno plasiranih sredstava. a moţe doći i do partnerstva javnog i privatnog sektora na ovom planu. postoji preduzetnik. poljoprivrede i ruralni razvoj rizika da duţnik neće vratiti glavnicu. tako da i je konaĉna. Što je najvaţnije. kao i nekoliko mikrofinansijskih NVO koje su izuzetno dobile pravo ugovorom drţave i UNHCR vezano za probleme izbegliĉke populacije da se time bave. Problemi nastaju usled naĉina funkcionisanja Garancijskog fonda kome se za garancije obraćaju banke a ne krajnji klijenti. godine imala 82% finansiranja iz unutrašnjih izvora. a od ukupno pozajmljenih sredstava zajmova 84% su bili kratkoroĉni). takve garancije daje iskljuĉivo republiĉki Garancijski fond i to u iznosu najĉešće do 50% glavnice. U Srbiji se mikro kreditima obiĉno bave specijalizovane institucije. a tu bankarsku garanciju (odnosno rezervisana sredstva) naplaćuju korisniku kredita. što je i poţeljno. postoji potreba i postoji trţište. odnosno lokalne vlasti izbore za promenu ovog rešenja i ukidanje svojevrsnog monopola koji sada postoji.

jer. razliĉite opcije. lokalne vlasti nemaju mogućnost da vode sopstvenu poresku politiku. U Srbiji praktiĉno ne postoje lokalni porezi. ali one nemaju nikakav uticaj na elemente oporezivanja. odnosno firmu. Naime. • podsticaj većem radu i preduzetništvu .Podsticaji opština za razvoj MSPP. Stoga se poreske olakšice povremeno koriste na lokalnom nivou kada se ţeli i kroz fiskalne beneficije podstaći neka firma da podigne pogon na teritoriji lokalne zajednice. Sa druge strane. odluĉuje o stopama. pa smanjenje poreskih prihoda kao mera usmerena na poboljšanje privrednih prilika i privlaĉenje preduzeća.kako poreska politika predstavlja jedan od faktora poslovne klime. kada se smanje porezi. veći dohoci i pojedinaca i firmi posle oporezivanja poslediĉno vode povećanju traţnje i stimulišu ekonomsku aktivnost. Budući da su porezi uvek vaţna stavka u poslovanju preduzeća. a radi povećanja zaposlenosti. Strana 32 od 97 . Poreski podsticaji. i postoji ĉvršća veza između lokalnih prihoda i lokalnih javnih usluga. pošto to donosi uvećani profit za vlasnike. te svaka beneficija od strane opština znaĉi unapređenje ukupnog ambijenta za zapoĉinjanje i razvoj biznisa.jer i druge lokalne zajednice smanjuju poreze kako bi privukle kapital i investitore. Prihod nekih od njih Republika je ustupila lokalnim zajednicama. osnovicama i oslobođenjima i olakšicama. traţi od lokalne samouprave da se istovremeno bavi preduzetniĉkim inovacijama u svom lokalnom budţetu. dotle su poreski podsticaji daleko uţi po svojoj usmerenosti. jer jednake stope plaćaju svi poreski obveznici. oni su znaĉajni za lokalna MSPP u ukupnim zahvatanjima. Obiĉno su vezani za tek poneku karakteristiku poreskih obveznika i zato su znatno pogodniji za selektivne politike nego same poreske stope. Iako su na lokalnom nivou lokalni porezi obiĉno niski. među kojima se oni poreski smatraju veoma vaţnim. Pet klasiĉnih argumenata se moţe navesti u prilog tvrdnji da je smanjenje poreza (i povećanje poreskih podsticaja) dobra politika: • smanjenje poreskog opterećenja ublaţava poresku presiju i vodi povećanju profita firmi. neminovno dovodi u pitanje nivo lokalnih javnih usluga (od školstva i zdravstva. onda je i pojedincima i firmama bolje i spremni su da rade više pošto im od jednog dinara (bruto) zarade ostaje više. pošto su svi u nadleţnosti Republike: ona ih uvodi. kao instrument uticaja na lokacione i druge poslovne odluke menadţera MSPP. kod lokalnih zajednica ta je veza daleko jaĉa. obiĉno se misli da firme migriraju ka nekim drugim podruĉjima kako bi smanjile troškove. poljoprivrede i ruralni razvoj Porezi i poreske stimulacije: Lokalne vlasti imaju. pa ih i naplaćuje preko republiĉke Poreske uprave. • poreska konkurencija . Na drţavnom nivou veza između javnih prihoda i javnih rashoda nije jako ĉvrsta. preko kvaliteta lokalne administracije do odnošenja đubreta i vodosnabdevanja). a kroz zaduţivanje kod emisione ustanove ili na trţištu novca. koja će imati posebno uoĉljive pozitivne posledice na lokalnu privredu i njene odluke u korist lokalne zajednice. to je i njeno unapređenje poţeljno. a time i investicija i zaposlenosti. izgleda bar na prvi pogled da nema sumnje u ispravnost navedene logike i da uverenje o potrebi smanjenja poreza i povećanom davanju poreskih podsticaja i na lokalnom nivou poseduje odliĉne temelje. mogu biti i vrlo specifikovani. Jednostavno. ĉak. Iz ovih razloga uvođenje politike smanjenja poreza. pa da vaţe samo za jednog obveznika. pa time ne mogu ni odluĉiti o smanjenju poreza ili povećanju olakšica. • povećanje tražnje . dohotka i poreskih prihoda. pa je nuţno da to ĉini i ona u pitanju. pošto drţava moţe relativno lako da poveća rashode bez povećanja prihoda.jer. • poboljšanje poslovne klime . Dok su porezi opšti po svom karakteru.

poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji takve mogućnosti za sada ne postoje. poreskim kreditima. Vrsta finansijske podrške Opštine  Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata 2006) a. naime. ĉak. nije ocenjeno za potrebno 3. odnosno sa eventualnim dogovorom sa investitorima. kirija za poslovni prostor koji je u drţavnom vlasništvu. navesti koja Olakšice u lokalnim zahvatanjima takse Strana 33 od 97 .2. ipak je jasno da se tu dobrim delom radi o zahvatanju gradske rente i da opština ima prava da smanji ili potpuno ukine rentu onda kada proceni da je to dobro. nešto drugo (navesti 2. Prezentacija podataka ankete U ovom poglavlju obuhvaćeni su odgovori na sledeća pitanja iz ankete: Finansijske stimulacije 2. lokalne vlasti nemaju kontrolu ni nad jednim porezom. o daţbinama koje se kod nas uglavnom zovu lokalnim komunalnim taksama. Ako je odgovor negativan. oslobođenjima.  Kreditna šema za poljoprivredu Kreditna šema za MSP. nedostatak sredstava 2. kod mnogih drugih lokalnih daţbina situacija je znatno povoljnija i one mogu da utiĉu na troškove preduzeća a. razlog 1.1. kod većine opština. podsticajima. c.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Tek po eventualnom prenošenju nadleţnosti za porez na imovinu sa Republike na lokalne vlasti pojaviće se mogućnost da one daju poreske olakšice iz razvojnih razloga. Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta je trajna po svom karakteru i za investitora moţe biti vrlo vaţno ili. pošto. pa samim tim ni nad olakšicama. garantni fond Subvencije kamata na kredite Grant. e. g. precizirati za koga Kreditne garancije. Ukoliko kod poreza i poreskih olakšica i oslobođenja lokalne zajednice nemaju prilike da utiĉu na ekonomska kretanja. Najvaţnije među njima su naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. bespovratna sredstva za ostala ulaganja. bespovratna sredstva za samozapošljavanje Grant. pa i tokom cenjkanja sa potencijalnim investitorima.1. Neke opštine u Srbiji već koriste takvu mogućnost. a time i na njihovo ponašanje. f. d.1 Da li Opština iz budţeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili MSP 2.1. Iako se ova naknada obiĉno definiše kao naknada za troškove koji su uĉinjeni na uređenju zemljišta. Naknada za uređenje građevinskog zemljišta je ionako ugovorna obaveza i nju lokalna vlast moţe lako varirati u skladu sa potrebama. naknada za uređenje građevinskog zemljišta i. b. presudno kada dobije popust ili eventualno oprost cele naknade. Radi se.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. Obrenovac 10 miliona dinara.7 miliona dinara. Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu Opštine koje daju budžetsku finansijsku podršku poljoprivredi i MSP MSP Poljoprivreda i MSP Poljoprivreda 24 29 6 MSP ukupno anketirane 102 opštine Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi 1. Kragujevac oko 68 miliona dinara.7 miliona dinara. Dimitrovgrad Kredit Pro Credit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima Strana 34 od 97 . godini opštine izdvajale sredstva za razvoj MSP i poljoprivrede iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima. Ţabari 1. Zrenjanin 5. Aleksinac . Boljevac 1.5 miliona dinara. Panĉevo 3.8 miliona dinara.6.6 miliona dinara. Prijepolje . Svilajnac 4. Smederevska Palanka 400 hiljada dinara. Negotin 2 miliona dinara. Sombor 3 miliona dinara.5 miliona dinara.1 miliona dinara. Loznica 18 miliona dinara.700 hiljada dinara.4 miliona dinara. Mladenovac 2 miliona dinara. Arilje 3.3 miliona dinara. Vlasotince 720 hiljada dinara. Baĉka Palanka 2. . Ĉaĉak .3. Kovin 3.7 miliona dinara.3 miliona dinara.3 miliona dinara.1.9. Velika Plana 4. Krupanj .5 miliona dinara. Crveni Krst Niš . Mali Zvornik .5 miliona dinara.8 miliona dinara. Inđija 2 miliona dinara. Ĉajetina 7 miliona dinara.5 miliona dinara. Ţagubica 2. Niš . Valjevo 1.8.milion dinara. Kruševac . 5 miliona dinara. Tako su ukupno izdvojile sledeća sredstva za stimulacije ova dva sektora opštine: Beograd ĉak oko 120 miliona dinara.3. Uţice .5 miliona dinara. poljoprivrede i ruralni razvoj   h. Opština Opis finansijske podrške opštine 2.6. naknade za zemljište drugo Nešto drugo Zbirni prikaz finansijskih stimulacija Vidljivo je da su u 2006.

10.12. nabavku steonih junica Subvencije za poljoprivredu organizacija struĉnih skupova. besplatna podela sadnica Za MSPP su davane olakšice u lokalnim taksama Budţetska sredstva za poljoprivredu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 17. 4. 8. subvencije. bespovratna sredstva Sredstva iz budţeta Kreditna podrška preko Fonda za razvoj opštine Postoji agrarni Fond opštine. dinara. 18. 22.6 mil. 26. 24. od 1. 6. Palilula Niš Priboj Bojnik Preševo Uţice Vranje Obrenovac Ljubovija Loznica Aleksinac Krupanj Mali Zvornik Malo Crniće 16. 13. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. 7. 5. za formiranje potcentra RA MSPP 500 hiljada dinara Kreditiranje poljoprivrednih proizvođaĉa i MSP Plasman budţetskih sredstava za MSP i poljoprivredu preko opštinskog Fonda za razvoj Iz budţeta opštine dadi krediti za registrovanje poljoprivrednih gazdinstava Iz budţeta opštine finansirana izrada studije za otvaranje BIC-a Strana 35 od 97 . 21. din Subvencija dela kamate na kredite za MSP 2000 premija za poljoprivrednike Podsticaji za poljoprivredu i MSP Iz budţeta Opštine izdvojena sredstva za stimulaciju poljoprivrednika Za razvoj poljoprivrede izdvojeno je oko 3. planirana su sredstva za razvoj poljoprivrede. pozajmice za registrovana polj. 25. 20. dinara ukupno za ove dve grupe klijenata. plaćanje osemenjavanja goveda u Opštini U budţetu za 2007. 28. 19.5 mil.8 mil. 15. 23. 11 . domaćinstva Iz budţeta opštine su davani krediti. finansiraju se određene aktivnosti u oblasti Poljoprivrede Budţetska sredstva za poljoprivredu. savetovanja. turizma i preduzetništva Davane su budţetske pozajmice za preduzetnike poĉetnike. 9. od ĉega 300 hiljada za rad potcentra RA MSPP Osnovan Fond za razvoj stoĉarstva na teritoriji Opštine Finansirana je priprema dokumentacije i struĉna pomoć MSP i poljoprivrednicima Finansirano je iz budţeta za poljoprivredu. 27. veštaĉko osemenjavanje krava (3500 puta). 4. 14. edukacija MSP za izradu biznis planova Uĉešće u projektu razvoja MSP i polj u 2006. Vlasotince Ţabari Blace Ljig Inđija Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Kovin Smederevo Boljevac Opštinski grant iz budţeta za razvoj koţarstva i prezentaciju MSP na sajmovima Sredstva iz budţeta.

39. 51. 34. Zvezdara Ţagubica Sombor 32. tradicionalnog sajma privrede koji se godišnje odrţava u Opštini Sredstva opštinskog samodoprinosa namenjena za revitalizaciju sela opredeljena su za podršku registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za unapređenje stoĉarstva kroz poboljšanje rasnog sastava stoĉnih grla Sredstva iz budţeta za kredite MSP i poljoprivredi. 37. obuka. 36. donacije Subvencije za kredite za poljoprivredu poljoprivredi Bespovratna sredstva za podršku projektima za razvoj poljoprivrede Strana 36 od 97 40. besplatne savetodavne usluge registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima 2 miliona dinara sufinansiranje projekata za MSP i poljoprivredu Sredstva za razvoj poljoprivrede kroz afirmaciju udruţivanja poljoprivrednih proizvođaĉa. Bajna Bašta Bujanovac Kraljevo Tutin Smederevska Palanka Aleksandrovac Baĉka Palanka Opština planira finansijsku pomoć za otvaranje centra za razvoj MSP i LER Agrarni budţet i podrška radu Centra za razvoj poljoprivrede Osnovan je Fond za razvoj poljoprivrede. za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji Finansijska podrška seoskim MZ koje koriste kredite Fonda za razvoj i Ministarstva poljoprivrede Opština finansira razvoj poljoprivrede i MSPP kroz uĉešće u projektima koji se realizuju na njenom podruĉju Naknada štete u poljoprivredi (24 lica). osemenjavanje krava. 13 miliona dinara. 31. obuka i podrška udruţenjima preduzetnika Finansiranje nabavke opreme za udruţenja poljoprivrednika. 33. 35. 43. 50. poljoprivrede i ruralni razvoj 29. 41. posete poljoprivrednih proizvođaĉa sajmu poljoprivrede. 44.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 30.mleka": 500 hiljada dinara Finansijska podrška poljoprivrednim proizvođaĉima Zapošljavanje novih radnika. 42. 49. Topola 46. 47. Sredstva budţeta u vidu depozita za razvoj MSP i industrijske zone Iz budţeta opštine se daju sredstva za subvencije kamata na kredite poljoprivrednicima Podrška projekata "Reka . kao i za sufinansiranje u projektima Beskamatni krediti zemljoradnicima i malim preduzećima Agrarni budţet-5 miliona dinara kao bespovratna sredstva Subvencije za kredite za poljoprivredu. Ĉaĉak Zajeĉar Negotin Raška Valjevo Panĉevo . 48.zadrugarstvo Finansira iz budţeta opštine MSP i poljoprivredu kroz dva lokalna fonda: Fond za razvoj poljoprivrede i Fond za razvoj preduzetništva 7 miliona dinara u 2006. Ĉajetina Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin 45.

% din opšt. grant za zapošljavanje. Sredstva za pomoć razvoju poljoprivrede. Zrenjanin Kreditiranje-udruţivanje agrarnog budţeta i sredstava za MSP sa bankom preko koje se plasiraju u okviru donetog programa 55. Fond za razvoj poljop.26 0. Poţarevac Davanje kredita za razvoj poljoprivrede uz period otplate od 1 godine 56. Program podrške preduzetništvu Fond za fin. Beograd Krediti za poljoprivrednike i podsticajna sredstva. Velika Plana Sredstva iz budţeta se daju kroz lokalni Fond za unapređenje i razvoj poljoprivrede Opštine 54.3 0.3 0.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 15 15 60 8 9 6 30 45 200 30 34 30 0.2 2% 3% 12 m 12 m 36 m 36 m Beskama 18 m 36-60 m tno Samo 25% sredstava se vraća Beskama tno Beskama tno 12 m 12 m 30 m 30 m Strana 37 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj 52. iako vrlo mali iznosi zbog malog budţeta 53. UNDP 2007 U narednom boksu daje se detaljniji uporedni prikaz fondova u ĉetiri lokalne samouprave i izvod iz narativnog dela istraţivanja projekta USAID MEGA. Loznica.5 0. Fond za razvoj poljop. Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede Finansijski podsticaji opština Kragujevac. svake godine. privatnog preduzetništva Fond za razvoj poljop.27 0. krediti za MSP Izvor: Terensko istraživanje opština. budţ eta Mladenovac Kamatna stopa troškovi obraĉuna „Grace Period“ Trajanje kredita Subotica Subotica Kragujevac Kragujevac Loznica Loznica Fond za unapređ. programa MSPP za nezaposl. Subotica i Inđija Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi Opština Naziv fonda Ukup Broj Podrš na korisni ka suma ka kao u mil.

2006.5mil (1%) Promotivne aktivnosti 119mil (81%) Sredstva za poljoprivredu 20mil (13%) Regionalni garantni fond Izvor: Istraživanje USAID.5mil (2%) Program HELP 5mil (3%) Regionalna agencija za Ekon. razvoj 1.5% 0 60 m Izvor: Istraživanje USAID. poljoprivrede i ruralni razvoj Inđija Subvencionisanje kamatne stope za kredite MSP 1. Strana 38 od 97 . The Urban Institute.57 9% umanjen o do 4.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 2006. The Urban Institute. Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova Izvor: Istraživanje USAID. The Urban Institute.7 3 0. 2006. Podrška poljoprivredi u 2006 140 119 120 U milionima dinara 100 80 60 40 20 0 15 0 Indjija 6 Loznica Subotica Kra guje va c Ukupna podrška poljoprivredi i preduzetništvu u KG 3. Finansijska podrška pre duze tnicima 30 25 20 18 U m il dinara 15 10 9 5 0 Loznica Subotica Inđija Kraguje vac 6 6 4 15 15 10 5 30 2005 2006 2007 .

Institucionalni mehanizmi: U ove ĉetiri opštine fondovi podsticaja razvoja MSP i poljoprivrede su u 2006. dok u Subotici imaju ograniĉenu. Uloge uĉesnika u lokalnom odluĉivanju fonda nisu jasne . ili kao novoosnovano pravno lice . Određeni komentari-primedbe :  Pitanje kontinuiteta – svi opštinski programi u ĉetiri analizirane opštine su nedavno ustanovljeni  Pitanje tumaĉenja zakona – Zakon o finansiranju opština  Kamata / troškovi obraĉuna kredita  Visok procenat odobrenih zahteva – LER + socijalni aspekt  Mali broj podnetih zahteva– potencijalni korisnici nedovoljno upoznati.uloga gradonaĉelnika/predsednika opštine i uloga skupštine. posebno je nerešeno pitanje kriterijuma za izbor predstavnika privatnog sektora. ZBS. godini bili registrovani kao: posebno pravno lice i to u Kragujevcu kroz Direkcija za robne rezerve. ili je sledilo osnivanje u skladu sa ĉlanovima 44-47. U Loznici i Kragujevcu banke nemaju nikakvu ulogu. primer Subotica. ili i MSP i preduzetnicima. nezaposlena lica (primer Loznica). poljoprivrede i ruralni razvoj Kome se pruţa finansijska podrška kroz lokalne fondove: ili samo preduzetnicima. najĉešće kod subvencija. a u Inđiji imaju veliku ulogu. program za zapošljavanje mladih i IT istraţivaĉke i razvojne inicijative.Fond za razvoj poljoprivrede u Subotici koji je registrovan po Zakonu o zaduţbinama. registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. nezaposlenim licima sa evidencije NSZ Šta se finansijski podrţava: nabavka osnovnih sredstava (ĉiji je oĉekivani vek trajanja duţi od 3 godine). Nema primene Zakona o javnim nabavkama. sredstva se mogu koristiti i za obezbeđenje uĉešća za kredite koje daje Republika/Pokrajina. u nekim sluĉajevima. a treći naĉin primene fonda je bilo kroz “obiĉnu” budţetsku liniju. kao budţetski fond na primer subotiĉki Fond za finansiranje preduzetnika. uloga poslovnih banaka i postupak odabira banke. fondacijama i fondovima u pokrajinskom Sekretarijatu za kulturu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Upravljanje: Kod izbora ĉlanova komisije koje donose kljuĉne odluke nema jasnih kriterijuma. Krediti nisu dovoljno atraktivni  Maksimalni iznos odobrenog kredita – ĉesto arbitrarno  Nema konsultacija sa predstavnicima privatnog sektora u procesu planiranja i dizajniranja programa  Analiza troškova i dobiti (CBA) se uglavnom ne radi  Indikatori za praćenje uspešnosti programa uglavnom nisu ustanovljeni (monitoring i evaluacija)  Mehanizam kontrole i namenskog trošenja sredstava-(nedovoljno jasna i/ili efikasan)  Visok procenat naplate dospelih kredita Strana 39 od 97 . jaĉanje preduzetništva i mikro i malih preduzeća.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. Panĉevo. Strana 40 od 97 . Raška. Nešto drugo Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike Vrste finansijskih stimulacija opština za razvoj polj. poljoprivrede i ruralni razvoj Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP Iz pregleda rezimea terenskog istraţivanja opština mogu se izdvojiti detaljnije sledeće vrste finansijskih podsticaja razvoja poljoprivrede i stimulacije ruralnog razvoja na lokalnom nivou: 1. Aleksandrovac. olakšice u lokalnim zahvatanjima Kreditna šema za poljoprivredu U periodu 2005 . Ţagubica. garantni fond 3. Olakšice opštine  Lokalne takse  Naknade za gradsko građevinsko zemljište 7. Bajna Bašta. Ţabari. Topola. Opštinska kreditna šema za poljoprivredu 2. Obrenovac. Paraćin. Bujanovac.2006. Poţarevac. Prijepolje. Ljig. Kragujevac. Uţice. Mladenovac. godine 29 opština i gradova (od 102 anketirane) je iz sredstava lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralnom razvoju i to: Beograd. Grant za samozapošljavanje 5. Smederevo. i MSP subvencije kamata kreditne garancije kreditna šema za MSP grant za samozapošljavanje 4 15 26 8 13 7 grant za ostala ulaganja 40 kreditna šema za polj. Valjevo. Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 6. Dimitrovgrad. Velika Plana. Podrška kroz kreditne garancije. Kraljevo. Negotin. Surdulica. Bojnik. Crveni KrstNiš. Ćuprija. Malo Crniće. Subvencije kamata na kredite 4. Pirot.

Bez bankarskih sredstava . 3% kamate. Zrenjanin Kreditna šema za poljoprivredu od 5. grejs. proizvodnje . Na osnovu konkursa dodeljuju se beskamatni krediti registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na period od 3 . Poţega Kreditna šema za poljoprivredu od 1 milion dinara 13. 8 Pirot miliona dinara kredita 9. Preko opštinskog Fonda za poljoprivredu u saradnji sa Aleksinac Niškom bankom 2. Baĉka Palanka Subvencije. 1 g. vraćanje u dve 12. rate 21. 000 za jednog PP Kanjiţa za opremu 10. stoĉarski kredit na 3 godine sa grejs Topola periodom od jedne godine.. U saradnji sa Banca Intesa se odobravaju poljop. dugoroĉni krediti za Smederevo 80 gazdinstava 12. Nabavka sadnica borovnice u 2007. Kruševac Poljoprivrednim proizvođaĉima u oblasti stoĉarstva i ratarstva 5. godini kredit u visini Ljig milion dinara 6. 400. 6 miliona .2 godine.123 korisnika 24. Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu Opštine Kreditna šema za poljoprivredu 1. krediti 15.290 dinara kredita za poljoprivredu 11. Ĉajetina 7 miliona dinara za poljoprivredna domaćinstva 19. Fond za razvoj poljoprivrede ima na raspolaganju 3 miliona Sombor dinara.sredstva iz budţeta 17. Kratkoroĉni krediti za 120 gazdinstava. Kladovo Kredit i za poljoprivredu od 1 milion dinara 8.to mes. 4 miliona kredita za poljoprivredu 4. Poţarevac Kategorija klijenata koja koristi kredite za razvoj poljoprivrede Strana 41 od 97 . Raška servisiranje kredita preko Komercijalne banke 23. Mali Zvornik 7. godini ukupno za ruralni razvoj izdvojeno 5. Preko Sekretarijata za privredu i Vojvođanske banke je data Zvezdara kreditna šema za polj (odnosi se na grad Beograd) 14. poljoprivrede i ruralni razvoj Visina kreditne šeme za poljoprivredu iz opštinskog budţeta i/ili namena detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. 3 godine period. Finansirani programi iz oblasti primarne polj. kamate na odobrene bankarske kredite 18. Krupanj 700 hiljada dinara kredita za poljoprivredu 3. Opovo Krediti za ĉlanove udruţenja odgajivaĉa svinja 7. Ĉaĉak 15 miliona dinara je dato iz budţeta Opštine 22. U 2006. Bajna Bašta Beskamatni robni krediti 16.Podsticaji opština za razvoj MSPP.5 godina. Kovin 331. grejs period od 1 . Kraljevo krediti . Odţaci kredit za poljoprivredna gazdinstva 20.

Najveći deo sredstava je dodeljen registrovanim domaćinstvima za nabavku poljoprivrednih mašina i opreme. odnosno u domašaju mogućnosti manjih opština Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za poljoprivredu Primer opštine Smederevo. nerasta i prasadi. UNDP 2007 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi Primer grada Kragujevca. hladnjaĉe.kreditni aranţman sa Vojvođanskom bankom po kome je 2006. Kredite od 2 . subvencije 26. podsticaj agraru Grad Kragujevac je u 2005 i 2006. grad Beograd je kreditirao MSP i preduzetnike .sto hiljada dinara za kupovinu rasnih priplodnih junica. Izvor: Terensko istraživanje opština. godine izdvojeno 220 miliona dinara za poljoprivredne kredite. opština Blace je finansirala organizaciju struĉnih skupova. 84 miliona dinara za 113 korisnika. godine davala olakšice za MSP u vidu smanjenih lokalnih komunalnih taksi.000 evra sa Beograd kamatom o 4. Boljevac je finansirala izradu studije za otvaranje Biznis inkubacionog centra. detaljnije su prikazani u narednoj tabeli.Podsticaji opština za razvoj MSPP. robni Kragujevac kratkoroĉni krediti i 21 mln. Inđija je subvencionisala deo kamate na kredite za MSP. U planu je odobravanje kredita radi povećanja agrarne proizvodnje u smederevskoj opštini. podsticaj agraru Krediti stoĉarima Opština Smederevo je preko opštinskog Fonda za razvoj poljoprivrede odobrila 650.20. Kreditiranje individualne poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Beograda .000 dinara na godinu dana kredita za povećanje stoĉnog fonda.7 mil. izgradnju sistema navodnjavanja. Opštine koje su izdvajala sredstava iz budţeta kroz kreditnu šemu za MSP. krediti za investicije. Poređenja radi u nastavku je primer jednog malog fonda (300 puta manja sredstva nego u Kragujevcu). sa rokom otplate od godinu dana i kamatom od osam odsto.kreditni aranţman sa bankom »Intesa«.5% god je uzelo 120 poljoprivrednika. kao i njihova visina i namena. edukacija privrednika za izradu biznis planova. savetovanja. Strana 42 od 97 . u iznosu od šezdeset . podaci govore o tome da je opština Vranje u periodu 2005-2006. 29 mil. Ukupno 58. poljoprivrede i ruralni razvoj su individualni poljoprivredni proizvođaĉi 25. nazimila. što je znatno češći primer. Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za privredu Kreditna šema za MSP Finansijske stimulacije za razvoj MSP i preduzetništva iz opštinskog budţeta su mnogo manje nego što je to sluĉaj za poljoprivrednike. voća i povrća. te opreme za preradu mesa. Zvezdara namerava da predfinansira osnivanje Centra za razvoj MSP. godine investirao ukupno 207 miliona dinara u agrarni sektor i razvoj sela. Prema uvidu u rezultate terenskog ispitivanja.

za kredite MSP do 30. 16 17 Sluţbeni glasnik RS br. Garancijski fond Republike osnovan je Zakonom o Garancijskom fondu 2003. grejs 1 god. 6. osnivanje tzv. po klijentu Kovin Kreditna šema za MSP u visini od 1. 8. Saveta opštine i Banke Intesa (zapravo je reč o gradu Beogradu) Sombor Putem Pro Credit Banke je Opština dala 10 miliona din kao deponovana sredstva. 17/2003 Strana 43 od 97 . Planira se izdvajanje 100 miliona dinara u 2007. i Garancijski fond AP Vojvodine. U Srbiji postoje dva lokalna odnosno regionalna garancijska fonda (od kojih je samo jedan u funkciji). Lokalni (regionalni) garantni fondovi Na nivou Republike i APV postoje Garancijski fond sa sedištem u Beogradu (Republiĉki garancijski fond).Podsticaji opština za razvoj MSPP.000 din. preko banke Intesa. 7. godine. 5 miliona dinara Zvezdara Preko sekretarijata za privredu. 11. 3. 4. godine.7miliona dinara . 5. Pirot Preko 100 klijenata MSP je dobilo bespovratna sredstva Kanjiţa Dugoroĉno kreditiranje MSP 400. 10.75% god. budţetskih fondova nije dozvoljeno. Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o budţetskom sistemu su omogućavali da jedinice lokalne samouprave osnivaju fondove prema svojim potrebama za delatnosti koje su od znaĉaja za lokalnu zajednicu.16 Osnivaĉ Fonda je Republika Srbija. poljoprivrede i ruralni razvoj 1. kamata 2. 43/2004 i 61/2005 Sluţbeni list AP Vojvodine br. Odlukom Skupštine AP Vojvodine17 iste godine osnovan je Garancijski fond Autonomne pokrajine Vojvodine. izmenama zakona o budţetskom sistemu iz jula 2005. Saveta za zapošljavanje. Tabela 5: Kreditne šeme za MSP Opštine Kreditna šema za MSP Dimitrovgrad Kredit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima na osnovu ugovorenih uslova Loznica Za MSP 6 miliona dinara Mali Zvornik Kreditna šema za MSP od 2. 9. 2. 12.000 evra.49 korisnika Beograd Kreditna šema za MSP. sredstva 84 miliona dinara za 113 korisnika je 2006. godine izdvojena za kredite MSP do 10.000 evra. Međutim. 55/2003. 9 miliona dinara Kladovo Kreditna šema za MSP na 5 godina . a RA MSPP omogućila je preko banke 30 miliona za kreditnu šemu za MSP Baĉka Palanka Subvencije kamate na odobrene bankarske kredite MSP Zrenjanin Kreditna šema za MSP od 4. a treći je u osnivanju.

Sa jedne strane je donator (sa sopstvenom misijom i ciljevima). a dodatni kapital za osnaţivanje fonda biće obezbeđen kroz donacije italijanskih banaka. Jubanka.Podsticaji opština za razvoj MSPP. preduzetnike i pripadnike ugroţenih društvenih grupa. poljoprivrede i ruralni razvoj Lokalni garancijski fond "Alma Mons" u Novom Sadu Garancijski fond je zapoĉeo sa radom novembra 2004. Korisnici kredita su registrovana mala i srednja preduzeća. delova za mašine i opremu. Fond je sklopio ugovor o poslovnoj saradnji sa sledećim poslovnim bankama: Agrobanka . Korisnici kredita mogu biti preduzetnici poĉetnici i postojeća preduzeća bilo kakve vlasniĉke strukture koji nameravaju da ulaţu na podruĉju Jablaniĉkog i Pĉinjskog okruga. Komercijalna banka. lica sa statusom izbeglica i interno raseljena lica i lica koja koriste usluge Centra za socijalni rad u Novom Sadu. Projekte ocenjuju i banka i Agencija. godine. 2 miliona od opštine Bujanovac i 1 milion od opštine Bojnik. pravnu i tehniĉku pomoć koju će pruţiti sluţbenici Regionalnog Garancijskog Fonda i banke. a ostale opštine iz Regiona donose odluke o pristupanju Fondu. do 50%. Osnovan je Ugovorom koji su zakljuĉili donator (UNOPS u ime UNDP). zadruge. druga zemljoradniĉka udruţenja i radnje. alata. Ovaj fond se koristi za pokrivanje dela kredita. Novi Sad) i Regionalna agencija za ekonomski razvoj malih i srednjih preduzeća “Alma Mons”. zanatstvo i usluge. a garancije obezbeđuje fond.. Regionalni Garancijski fond za juţnu Srbiju Odlukom Skupštine opštine Leskovac u oktobru 2003. Poĉetni kapital za osnivanje fonda (oko 450. nezaposlena lica koja ţele da osnuju radnju ili preduzeće (registrovana u Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje).00 eura) obezbeđuje italijanska vlada.000 dolara. Sredstva za kreditiranje obezbeđuje banka iz sopstvenih sredstava (oko 900. što Fondu i daje regionalni karakter. U svom poslovanju fond podrţava mala i srednja preduzeća i preduzetnike. Skupština opštine donosi odluku da promeni naziv fonda u Regionalni garancijski fonda za Jablaniĉki okrug. individualne poljoprivredne proizvođaĉe. Partner u realizaciji ovog projekta je UNDP koji sprovodi program za oporavak i napredak opština na jugu Srbije. U junu 2004. poslovna banka (Continental banka. Fond garantuje svojim sredstvima i uĉestvuje u odobravanju zajedno sa bankom. sa druge lokalna banka (sa vlastitom poslovnom politikom u pravcu ostvarivanja profita i odgovornosti prema akcionarima).000.00 eura). kroz UNOPS. razvojne agencije (sa posebnom ulogom tehniĉke podrške i prema donatoru i prema potencijalnim klijentima Garancijskog fonda).000. i na kraju. Opšti cilj projekta Garancijskog fonda je da se unaprede odnosno stvore uslovi za bolji pristup kreditima za mala i srednja preduzeća. Garancijski fond u agenciji "Alma Mons" u Novom Sadu je u suštini ugovorni odnos u kome se ostvaruje saradnje između razliĉitih partnera. poljoprivredni kombinati. Strana 44 od 97 . Trenutno je neaktivan zbog okonĉanja projekta u kome je nastao i odlaska predstavnika donatora. opreme. poljoprivredu. vlasnike novih radnji i preduzeća (koji posluju kraće od 12 meseci). Krediti i garancije se daju za nabavku osnovnih sredstava: mašina. koje dodeljuje poslovna banka. godine osnovan je Opštinski garancijski fond. Vojvođanska banka. 30 miliona dinara od opštine Leskovac. Poĉetni kapital fonda je od UNDP u iznosu od 250. Krediti se odobravaju za proizvodnju. kooperative. Koncept poslovanja garancijskog fonda ukazuje na kompleksnost primene ovakvih šema uz neophodnost saradnje između razliĉitih partnera. Vrednost garancije koja se daje za startup ne moţe iznositi više od 10% vrednosti ukupno izdatih garancija U cilju uspešne realizacije projekta. potencijalni korisnici kredita mogu da koriste savetodavnu.

za razvoj MSP preko NSZ kroz Strana 45 od 97 .sadnice 8 Prijepolje 12 projekata je finansirala Opština za samozapošljavanje 9 Paraćin Milion dinara 10 Ĉaĉak 4 miliona dinara. udruţenja (12 ĉlanova) oprema. Niš Kroz projekat unapređivanja koţarstva registr. poljoprivrede i ruralni razvoj Garancije se ne odobravaju za finansiranje dugova. 2 miliona dinara 7 Crveni Krst-Niš Poljoprivrednicima za zasade. Prema podacima iz ankete 5 opština primenjivale su ovaj oblik podsticaja. otplata 36 meseci Grant za samozapošljavanje Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje Opštine Grant za samozapošljavanje 2006. Subvencije kamata na kredite Prednost ovog oblika je što ne zahteva prethodnu kapitalizaciju u obliku nekog fonda.Podsticaji opština za razvoj MSPP. turizam . za nabavku stonih junica 3 Mali Zvornik Kamate na god. 1 Palilula. grejs period 1 god. Oĉekuje se da će se on za poĉetak registrovati po modelu Konzorcijuma ĉiji bi vodeći ĉlan bila ova Agencija. preduzetništvo 4 Aleksinac Na osnovu konkretnih projekata za registrovanje udruţenja poljoprivrednika 5 Kladovo Premije za poljoprivredu 6 Pirot 1. zakup u kupovinu zemlje. muzilice. Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite Opština Namena subvencija 1 Vranje Za veštaĉko osemenjavanje krava . Garancijski Fond u osnivanju za Šumadijski i Pomoravski okrug Na inicijativu regionalne agencije za razvoj iz Kragujevca opštine ova dva okruga su u toku formiranja Garancijskog fonda Šumadijsko-pomoravskog regiona.3000 grla godišnje 2 Aleksinac Primenjena 2004. mehanizacija i rasna grla koza 4 miliona dinara -34 ĉlana 2 Preševo Za mali biznis 3 Ljubovija Poljoprivreda. nivou 2-4% 4 Inđija Realizovale 3 firme 5 Kraljevo Beskamatni kredit. rasnu stoku. finansiranje ekološki neprihvatljivih projekata i poslova koji nisu u sladu sa zakonom.

za drugo Opis zemlj. Projekti za podsticanje zapošljavanja na teritoriji grada planirani za 2007. 5 miliona dinara podrške Udruţenju zanatlija i ostalih preduzetnika Panĉeva (data podrška za 2 projekta). godine za kupovinu opreme za razvoj poljoprivrede u ukupnom iznosu od 642 hiljada dinara 1. dinara iz budţeta opštine za podršku samozapošljavanja lica sa evidencije nezaposlenih (10 lica je ostvarilo finansijsku podršku Napomena: Vranje. dok je Crveni Krst –Niš moţda trebalo da stavi svoj odgovor u rubrici finansiranje obuka.000 dinara 4 Crveni Krst-Niš Opština daje sredstva za prekvalifikaciju . Izgleda da neke od kategorija u pitanjima nisu bile dovoljno jasne onima koji su popunjavali ankete. efikasnosti i konkurentnosti postojećih MSP18 Grant za ostala ulaganja Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja Opštine Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 1 Vranje 100 korisnika po 1200 eura u opremi 3 Pirot za ovu namenu Opština izdvojila u 2006. obuku i usavršavanje građana 7 Panĉevo 2 mil. otvaranje novih radnih mesta. vrednost 50 mil dinara za nezaposlena lica. 1 Majdanpek X X 2 Priboj X za prvu godinu postojanja firme U anketi grad je svrstao ovde ovaj grant Fond. poljoprivrede i ruralni razvoj 11 Negotin 12 13 Panĉevo Beograd subvencionisanje samozapošljavanja / subvencije od 100300. pošto on u principu nije namenjen direktno firmama za radna mesta već za indirektnu podršku kroz obuke.800.Podsticaji opština za razvoj MSPP. podrţavanje stvaranja većeg broja novih MSP. Olakšice u lokalnim daţbinama Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama Opštine Takse Nak.000 dinara7 Bespovratna sredstva dodeljivana su u toku 2006. rasta. centre za podršku i sliĉne neprofitne poduhvate. Međutim u istraţivanju pomenut je pod rubrikom ostala nefinansijska podrška. 1. 18 Strana 46 od 97 . Panĉevo a moţda i Pirot su trebali da svrstaju ovo pod prethodnom rubrikom jer je reĉ direktno o grantu za nova radna mesta.

godini poslovanja bez naplate.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Prostora uređivanje izloţbe stoĉara opština oslobodila 600 hiljada taksu na prostor Strana 47 od 97 27 28 Panĉevo Velika Plana . sa malim poslovnim prostorom 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 X X X X X X X X X X X X X X 0 Oslobađanje firmarine MSP u prvoj godini rada Komunalne takse za preduzetnike u 1. poljoprivrede i ruralni razvoj 3 4 Preševo Uţice X X X Za ulaganje u industrijsku zonu investitori su oslobođeni naknade za komunalno opremanje X 5 6 7 8 9 10 Vranje Obrenovac Ĉoka Loznica Luĉani Kruševac X X X X X Zakup zemljišta u industrijskoj zoni Olakšice za preduzetnike za prvih godinu dana u vrednosti od 50% ukupnog iznosa takse na firmu 11 12 13 14 Golubac Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Sombor Bujanovac Smederevska Palanka Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Ivanjica Topola Valjevo X X X X X X Finansiranje sportskih i kulturnih manifestacija (verovatno pogrešno svrstano) U toku je izrada sistema olakšica Smanjene tarife za isticanja firme MSP. Stari zanati oslobođeni svih lokalnih daţbina X X Smanjenje naknada za korišćenje i sajamskog izloţbenog polj.

ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja. Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške Razlozi za nes provođenje finans ijs ke podrške opš tine za polj.Republika vraća lokalnoj samoupravi.Podsticaji opština za razvoj MSPP. a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja. prvenstveno je nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. ovlašćenja opštine Strana 48 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj 29 30 Poţarevac Beograd X Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta . 40% od ukupnog iznosa naknade Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja Kao glavni razlog naveden od strane opština koje nisu finansijski podsticale razvoj lokalnih MSP i poljoprivrednih gazdinstava iz budţeta. i MSP 100% 80% 60% 40% 20% 0% nedostatak sredstava pravne prepreke f in.

odnosno predstavlja integralni deo tog razvoja na dva naĉina. snabdevanje gasom visokog pritiska. utiĉe na razvoj MSPP. ţeleznice. izuzetno je bitna za lokalni ekonomski razvoj i razvoj MSPP. oni predstavljaju iskljuĉivo lokalni segment određenog nacionalnog infrastrukturnog sistema. U infrastrukturu koja je deo nekog od nacionalnih sistema i nad kojom lokalne vlasti nemaju praktiĉno nikakvu ingerenciju spadaju telekomunikacije. na primer. odnosno kakvo mesto ima u strategiji razvoja preduzetništva i lokalnog ekonomskog razvoja? Postoji nekoliko naĉina na koji lokalne vlasti mogu da utiĉu na razvoj i ove vrste infrastrukture na sopstvenom podruĉju i dalje na razvoj MSPP po tom osnovu: 1. odnosno ponuda infrastrukturnih usluga te vrste. nacionalna i regionalna mreţa puteva.tako što poboljšanje stanja infrastrukture. kao i aerodromi i luke koji opsluţuju podruĉje lokalne zajednice. fiziĉka infrastruktura. poljoprivrede i ruralni razvoj 4.Podsticaji opština za razvoj MSPP. pravovremenim davanjem urbanistiĉkih uslova. Znaĉaj osnovne infrastrukture je toliko veliki da se ponekad smatra da određeni nivo infrastrukture predstavlja preduslov bilo kakvog lokalnog ekonomskog razvoja. Drugi naĉin je indirektan . povećava obim i kvalitet ponude radne snage. postavlja se pitanje da li uopšte postoji mogućnost uticaja na ovu vrstu infrastrukture. Biznis inkubatori i industrijske zone Znaĉaj lokalne biznis infrastrukture Lokalna infrastruktura – osnovna. U gradovima Srbiji postoje dve vrste infrastrukture. Stanje ove infrastrukture. pa se povećavaju i podsticaji za doseljavanje na to podruĉje. snabdevanje elektriĉnom energijom. budući da ona ĉini jedan od kljuĉnih elemenata poslovne klime u svakoj lokalnoj zajednici. nalaze infrastrukturni objekti ovih delatnosti. odnosno poboljšanje snabdevanja infrastrukturnim uslugama predstavlja pogodnost zbog koje se investitori odluĉuju da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju te lokalne zajednice. što predstavlja dodatni razlog investitorima da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju takve lokalne zajednice. kao i saobraćajna infrastruktura. Prvi je direktan . Ukoliko se na teritoriji opštine. Budući da lokalne vlasti nemaju nikakvu ingerenciju nad ovom vrstom infrastrukture. odnosno grada.tako što navedena unapređenja infrastrukture poboljšavaju kvalitet ţivota stanovnika lokalne zajednice. Opštine mogu da stupe u direktan kontakt i pregovore sa javnim preduzećima koja gazduju ovom infrastrukturom i pruţaju ove infrastrukturne usluge i da sa njima nađu rešenja u pogledu brţeg razvoja te infrastrukture koja bi bila zadovoljavajuća za obe strane. 2. Strana 49 od 97 . infrastrukturne delatnosti. Opštine mogu u okviru svojih ingerencija da pospeše razvoj ove vrste infrastrukture. odnosno urbanistiĉkih i građevinskih dozvola za infrastrukturne i poslovne objekte koji se nalaze na njihovom podruĉju.

poljoprivrede i ruralni razvoj 3. opština Pećinci ima izuzetno dobre rezultate u svojoj industrijskoj zoni. Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje interesa MSPP. pre svega u oblasti komunalnih infrastrukturnih sistema. parkova i drvoreda  javna parkirališta (parkirališta sa slobodnim pristupom)  odrţavanje mostova i reĉnih korita u naseljenim mestima Iako se lokalni infrastrukturni sistemi. Prema vaţećem zakonu o komunalnim delatnostima. kao i javni šinski i trolejbuski saobraćaj. kao i opština Titel. trotoara i drugih javnih površina  odrţavanje javnog zelenila. daljinsko grejanje i distribucija gasa. odnosno komunalne delatnosti.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno povećala ponuda tih usluga. zajedno sa drugim lokalnim zajednicama. jedna od najznaĉajnijih podela jeste na one komunalne delatnosti koje spadaju mreţne delatnosti vodosnabdevanje i kanalizacija. druge vrline opštine). je posebno interesantna za podsticaje razvoja MSPP. lokalne zajednice mogu da nađu raĉun da zainteresovanim investitorima ponude neke beneficije. Strana 50 od 97 . izvrši pritisak na zakonodavnu vlast kako bi se uvela regulatorna rešenja koja bi pospešila razvoj ovih infrastrukturnih delatnosti. koje su. odnosno komunalnih delatnosti. ĉiji sastavni deo treba da ĉini strategija razvoja MSPP. Te beneficije u odnosu na osnovnu infrastrukturu mogu imati oblik niţih cena komunalnih usluga. a koji ostalih faktora (poslovno rukovodstvo opštine. jeftinih uređenih lokacija. Naime. Tako opština Inđija daje praktiĉno besplatno građevinsko zemljište onima koji investiraju u izgradnju pogona na njenoj teritoriji. blizina glavnog i velikih gradova. Opština moţe da. dobre saobraćajne veze. mogu grupisati ili razvrstati na mnogo razliĉitih naĉina. prema vaţećim zakonskim rešenjima u Srbiji. Da bi stimulacije u oblasti osnovne infrastrukture bile operativne za MSPP. odnosno građevinsko zemljište je najvredniji i najznaĉajniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Lokalna infrastruktura. posebno je vaţno unaprediti upravljanje gradskim građevinskim zemljištem. i delatnosti koje u njih spadaju za savremen razvoj MSPP su posebno vaţne:  proizvodnja i distribucija vode (vodovod)  odvođenje i preĉišćavanje otpadnih voda (kanalizacija)  proizvodnja i distribucija toplotne energije (daljinsko grejanje)  distribucija i snabdevanje gasom (lokalna gasovodna mreţa niskog pritiska)  odrţavanje ĉistoće javnih površina  odnošenje smeća  trajno odlaganje (deponovanje) smeća  javni gradski i prigradski saobraćaj  odrţavanje ulica. Ideja sa podsticajima za MSPP. Gradsko-opštinsko. kao mamcem za potencijalne investitore javila se i u Srbiji. Bilo koja nova investicija je vezana za gradsko zemljište. besplatnog ili jeftinog zemljišta. domaćih i inostranih savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. koje su i prirodni monopoli. mada je pitanje koliki je tu udeo besplatnog zemljišta. u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. Rezultati su odliĉni. odnosno na osnovu mnogih kriterijuma.

vibracije. pored stanovanja. odnosno ţeleznici – dovoze se kabaste sirovine. postoje dve osnovne grupe delatnosti. Ustav Srbije poznaje gradsko građevinsko zemljište. Pri definisanju strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba uoĉiti da. radnjama opšteg tipa (trgovina na malo) i ugostiteljskim objektima i tome sliĉno. Zakon o planiranju i izgradnji uvodi novu kategoriju javnog građevinskog zemljišta kojom (neuspešno) pokušava da izbegne ustavno ograniĉenje svojinskog reĉima gradskog zemljišta. odvoze ponekad još kabastiji proizvodi. odnosno promenu namene površine i intenzitet izgrađenosti putem zamene nasleđenog građevinskog objekta novim (tzv. Sve bitne detalje naĉina na koji se gradsko zemljište dodeljuje. zelene lokacije). ne postoji trţište neizgrađenog gradskog zemljišta. pa stoga lokalne vlasti vrše administrativnu raspodelu gradskog zemljišta kao resursa. svode se na njegovu neefikasnost i netransparentnost – gazdovanje gradskim zemljištem ne daje dobre rezultate. Reforma tog sistema treba da se zasniva na privatizaciji gradskog zemljišta (ukljuĉujući i denacionalizaciju. već administrativno određene naknade. Loši efekti postojećeg sistema su nesporni i. uspostavljanje ĉvrste zaštite privatnih svojinskih prava nad zemljištem (veoma ograniĉene mogućnosti eksproprijacije) i uvođenje njegovog trţišta. na primer. Međutim. i U ovoj oblasti vlada (namerno izazvana) terminološka zbrka. Dugo vremena zakonska rešenja u Srbiji su poznavala kategoriju gradskog-građevinskog zemljišta (koja odgovara kategoriji gradskog zemljišta u ovom tekstu) i građevinsko zemljište koje se svodilo na nepoljoprivredno zemljište koje nije gradskograđevinsko. zagađenje ĉvrstim. Pri prenosu prava korišćenja ne plaća se trţišna cena (zakupnina). što podrazumeva pravovremeno i efikasno pripremanje i opremanje zemljišta.Podsticaji opština za razvoj MSPP. koje mora biti u drţavnoj ili društvenoj svojini. Ove delatnosti su infrastrukturno veoma zahtevne. smeđe lokacije). dobro podnose visoke gustine izgrađenosti (nije im potreban veliki slobodan prostor). ali ne postoji slobodan promet. Zbog toga je potrebno temeljito reformisati sistem korišćenja gradskog zemljišta. Sekundarne delatnosti veoma ĉesto emituju snaţne negativne eksterne efekte (buka. odnosno ustupa. teĉnim ili gasovitim Strana 51 od 97 . ove delatnosti su locirane u centru grada. Jednu grupu ĉine tercijarne (komercijalne) delatnosti. ĉesto u specijalizovanim zonama. U Srbiji je gradsko zemljište još uvek iskljuĉivo u javnom vlasništvu. koja je prema tom Zakonu već trebalo da bude okonĉana (dve godine po usvajanju Zakona) nije ni zapoĉela. potreban je. one koje proizvode usluge. Naime. koje se dodeljuje na praktiĉno trajno. to su delatnosti koje se obavljaju u kancelarijskom prostoru. kao i program njegovog davanja u zakup uređuju lokalne vlasti. U fiziĉkom pogledu. bez obzira na umešnost lokalnih vlasti. poljoprivrede i ruralni razvoj Gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi dobru alokaciju tog zemljišta ekonomski efikasnim korisnicima. Naĉelno posmatrano. Statusna transformacija zemljišta. promet nekretnina neminovno obuhvata i promet svojinskih prava nad zemljištem na kome su podignute te nekretnine. odnosno restituciju). dobro gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi i efikasnu urbanu rekonstrukciju. mada to trţište postoji implicitno (kao integralni deo trţišta nekretnina). odnosno namene površina u gradovima. Naime. nemaju velike infrastrukturne zahteve i kompatibilne su sa stanovanjem. Pored brze i efikasne izgradnje objekata na novim lokacijama (tzv. Drugu grupu ĉine sekundarne (industrijske) delatnosti koje su locirane na obodima grada. dugogodišnje korišćenje. kao i njegovo brzo privođenje odgovarajućoj nameni. onemogućen je njegov promet i nema trţišta gradskog zemljišta. pristup teškim vozilima. ukratko reĉeno. tj. odnosno.

opremljene su osnovnom komunalnom infrastrukturom dovoljnog kapaciteta (vodosnabdevanje i odvođenje otpadnih voda. odnosno urbanistiĉki parametri? Što više urbanistiĉkih parametara postoji. znatno su pojednostavljene. koliki je „obrtni kapital“ kojim se raspolaţe? Naime. i funkcije urbanistiĉke vlasti koje im pripadaju. a minimizuju negativni aglomeracioni efekti. Svim ovim programima je zajedniĉko da okupljaju aktivnosti koje su kompatibilne i ĉije okupljanje generiše pozitivne aglomeracione efekte. postoji zakonska osnova na osnovu koje lokalne vlasti mogu da eksproprišu to zemljište. odnosno grupisanje privrednih aktivnosti stvoriti pozitivne lokalne aglomeracione efekte i time privlaĉiti nove ulaske. odnosno industrijski parkovi. odnosno vlasnika. odnosno građevinsko. telekomunikacije. tehnološki parkovi. postavlja se pitanje u kojoj meri je potrebno pripremiti i opremiti gradsko zemljište unapred. a urbanistiĉke procedure. dobro infrastrukturno opremljenih zona. odnosno projekata specijalizovanih poslovnih zona. a druga opcija u pogledu upravljanja moţe da bude i partnerstvo javnog i privatnog sektora. gas itd. Konaĉno. veća je mogućnost za definisanje programa pripremanja i opremanja zemljišta. Odgovor na ovo pitanje zavisi od nekoliko elemenata.i u tom zonama postoji dovoljno prostora potrebnog za obavljanje industrijske delatnosti. međutim. elektriĉna energija. poslovne zone u oblasti tercijarnih delatnosti. moţe da pospeši realizaciju programa industrijskih parkova. Jedna opcija je da njome upravlja posebno javno preduzeće koje bi osnovala lokalna zajednica. Takve zone se nalaze blizu regionalnih. pod uslovom da vlasnicima plate praviĉnu naknadu.). namenjeni granama u oblasti visokih tehnologija itd. u takvoj su veoma ublaţena urbanistiĉka ograniĉenja (dozvoljene su praktiĉno sve namene površine).. Pripremanje i opremanje zemljišta. Pri realizaciji programa. Lokalne vlasti zadrţavaju vlasništvo nad gradskim zemljištem (bar do predstojeće reforme sistema gazdovanja ovim resursom). pripremanje i opremanje lokacije iziskuje Strana 52 od 97 . Ovakav potez moţe da bude kontroverzan (naroĉito sa stanovišta obezbeđivanja sredstava za isplatu praviĉne naknade pređašnjim vlasnicima).Podsticaji opština za razvoj MSPP. naĉelno posmatrano. prilagođenih potrebama MSPP. Naime. tako da. naroĉito ukoliko postoji veći broj parcela. a to je osnovna delatnost u stvaranju takve zone. U tom smislu postoje razliĉite vrste poslovnih zona: industrijske zone. Ovakvi industrijski parkovi. postoji u pogledu upravljanja takvom zonom posle osnovanja. tako da imaju lak pristup na te saobraćajnice. svakako je profitabilna delatnost i treba je prepustiti privatnom sektoru. odnosno odgovora na sledeća pitanja. a time pospeši i lokalni ekonomski razvoj. poput dobijanja urbanistiĉke dozvole. ali u određenim situacijama. nisu kompatibilne sa stanovanjem. poljoprivrede i ruralni razvoj otpadnim materijama itd. odnosno poslovni centri. odnosno da zone budu tako specijalizovane da se uvećaju pozitivni. Još jedna funkcija lokalnih vlasti u ovom pogledu moţe da bude znaĉajna ukoliko se stvaranje ovakve industrijske zone zasniva na konverziji poljoprivrednog zemljišta u gradsko. odnosno magistralnih puteva i pruga. Dilema. Upravo je za drugu grupu delatnosti vezan program. Takva industrijska zona treba da bude stvorena odgovarajućom odlukom lokalnih vlasti. Pri tome je bitno da namene površina budu kompatibilne.). Drugo. pre nego što je poznat investitor na konkretnoj lokaciji. Prvo. obaraju vrednost ambijenta u kome se nalaze. odnosno trţišnu cenu tog zemljišta pri njegovoj sadašnjoj nameni. u kojoj meri postoje urbanistiĉka ograniĉenja. odnosno projekti strategije lokalnog ekonomskog razvoja ili je sadrţaj stvaranje industrijskih parkova – specijalizovanih. predstavljaju samo jedan od specijalnih sluĉajeva stvaranja specijalizovanih poslovnih zona u kojima će grupisanje novih poslovnih objekata.

ukoliko je potrebno. Bez obzira na konkretne odgovore na navedena pitanja. tako da ovi projekti mogu da predstavljaju znaĉajnu uštedu u odnosu na „aktiviranje“ potpuno nove lokacije na obodu grada. centara za ispitivanje i istraţivanje. Iako su projekti urbane rekonstrukcije opterećeni troškovima rušenja zateĉenog objekta i odgovarajućeg pripremanja terena. treba da bude liberalni reţim urbanistiĉkog planiranja. Osnovni podsticaj za investiranje u poslovne zone. poljoprivrede i ruralni razvoj investicije koje se mogu povratiti tek kada se lokacija ustupi korisniku. Unutar postojećih zakonskih rešenja. ili nedovoljno iskorišćenje. Zbog toga nije ni ĉudno što se u svetu već odavno koristi mehanizam zone pojednostavljenog planiranja (Simplified planning zone). odnosno projekti urbane rekonstrukcije. cenu zajmovnog kapitala i mogućnost davanja solidnih garancija za otplatu kredita. a proces izdavanja urbanistiĉke dozvole je maksimalno ubrzan. odnosno nauĉno tehnološke parkove. studije izvodljivosti i partnerstva u njihovoj izgradnji. pa i njegova odluka da investira ili ne. podruĉja grada u kome ili uopšte nema urbanistiĉkih ograniĉenja. pre svega u sluĉaju napuštenih (najĉešće poslovnih. kao i bankarskog i privatnog sektora u izgradnji laboratorija. tehnologija. u to angaţovanje neminovno spada dodeljivanje gradskog zemljišta investitoru. a sada napuštene. Što su manja ograniĉenja u pogledu fiziĉkih parametara objekata. materijala. optimalna strategija realizacije ovih programa moţe se zasnivati na podeli na primarno i sekundarno opremanje zemljišta. konsultantskih i finansijskih institucija i fondova "Ventura" kapitala. budući da od tih odluka zavise i budući prihodi i budući troškovi tog investitora. eksproprijacija postojećeg napuštenog objekta. posebno u oblasti novih proizvodnji. znanja. Tim pre što se urbanom rekonstrukcijom obiĉno „aktiviraju“ atraktivne lokacije. Najveća korist od urbane rekonstrukcije je upravo u ponovnom „aktiviranju“ atraktivnih lokacija. i poboljšanje efikasnosti alokacije gradskog zemljišta kao resursa. kao program. veća je sloboda investitora da sam odluĉuje o svom objektu. i. Strana 53 od 97 . univerziteta. daleko od poslovnog centra grada itd. agencija za transfer tehnologije i intelektualne svojine. a sam investitor sekundarno pripremanje i opremanje zemljišta u samoj poslovnoj zoni.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ovakve lokacije su najĉešće infrastrukturno već opremljene. inovacija i sistema upravljanja. Odgovor na ovo pitanje je vezan i za stepen uĉešća privatnog sektora u ovakvim poduhvatima. nekada upotrebljavane. izrada detaljnih urbanistiĉkih planova (planovi detaljne regulacije) i izdavanje odgovarajuće urbanistiĉke dozvole. Nauĉno tehnološki parkovi ukljuĉuju najaktivnije uĉešće opština u izgradnji komunalne infrastrukture. Ponuda (primarno) već opremljenih lokacija skraćuje vreme potrebno za realizaciju investicije i pospešuje lokalni ekonomski razvoj. odnosno njegove namene. Za efikasnost ovih podsticaja razvoju MSPP vrlo je vaţno da se prethodno uradi profilisanje ovih parkova. Posebne programe u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba da ĉine programi. odnosno industrijskih) objekata. pa urbanistiĉka dozvola uopšte nije ni potrebna. odnosno projekat lokalnog ekonomskog razvoja unapred obezbedile primarno. ili su ona svedena na najmanju meru. Ono na šta treba posebno skrenuti paţnju jesu osnivanje i razvoj MSPP u nauĉno tehnološkim parkovima koji danas u svetu predstavljaju institucionalni okvir za najbrţi razvoj MSPP. pri ĉemu bi lokalne vlasti. pogona.

odnosno izdavanja urbanistiĉke i građevinske dozvola. pa samim tim efikasnije i manje efikasno. ali nemaju svoj poslovni prostor. naroĉito lokalnih javnih dobara. niti mogućnosti da samostalno organizuju sve ono što im je potrebno za uspešno poslovanje. odnosno građevinsku dozvolu. onih koje usled dobro definisanih urbanistiĉkih rešenja mogu da investitorima ponude fleksibilne urbanistiĉke uslove. Konaĉno. naroĉito regulacioni plan. odnosno lokalne vlasti neprikosnoveno donose odluke u pogledu konkretnih planerskih rešenja koje konkretan plan sadrţi. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji. odnosno urbanistiĉki uslovi koji iz tog plana proizlaze mogu da budu veoma restriktivni. poput planova generalne i detaljne regulacije. Drugim reĉima. moţe da bude veoma rigidan u pogledu zahteva i ograniĉenja investitoru. Naime. efikasno organizovanje odgovorne Strana 54 od 97 . poslovni korisnici određenog dela grada samostalno odluĉuju da li će plaćati namenski doprinos kome je cilj da poboljša ponudu lokalnih javnih dobara na njihovom podruĉju. Time se. što umanjuje atraktivnost tog dela grada. tako da se izbegava proces davanja urbanistiĉke saglasnosti. neminovno. pre svega troškovi njegovog vremena. odnosno mikro preduzeća koja imaju solidne poslovne programe. U tom smislu. a zajedniĉki mogu da koriste i neke druge poslovne usluge. Zakon predviđa postojanje opštih urbanistiĉkih planova. U takvim situacijama moţe da se primeni zona unapređenog poslovanja («Business Improvement District». Bez obzira na to. kroz mehanizam koji je na određeni naĉin sliĉan samodoprinosu. biće jako mnogo mogućnosti za građevinsku rekonstrukciju objekata koji su pre steĉaja bili u vlasništvu tih socijalistiĉkih preduzeća. uvećavaju ili umanjuju troškovi investitora. i regulacionih planova. odnosno takvi planovi svakako da ne pogoduju lokalnom ekonomskom razvoju. Sam plan određenog podruĉja. Sama procedura izdavanja urbanistiĉkih uslova. Oni će da „oteraju“ investitore na podruĉja drugih lokalnih zajednica. Javlja se veliki broj malih. Naime. same lokalne zajednice. veoma ĉesto delovi grada u kojima treba da budu koncentrisani poslovni objekti u oblasti usluga (kancelarijski prostor i prodavnice) nemaju dovoljnu ponudu infrastrukture. odnosno urbanistiĉkih uslova koji iz tog plana proizlaze. koja je nasledila veliki i ekonomski neefikasan socijalistiĉki industrijski sektor. Sve te radionice. fiziĉki ambijent nije odgovarajući. nasleđeni prostor se podeli na niz manjih prostora koji sluţe za otvaranje radionica mikro i malih preduzeća. Tada se stari poslovni. Međutim. odnosno preduzeća zajedniĉki koriste infrastrukturu. svi ti objekti već imaju urbanistiĉku. o ĉemu je bilo reĉi u poglavlju o „mekoj“ infrastrukturi. koju zakon propisuje. moţe da se sprovodi na bitno razliĉite naĉine. BID). unifikovane su osnovne planerske procedure i sadrţaj planova. Jedan od najznaĉajnijih mehanizama kojima lokalne vlasti raspolaţu u pogledu podsticanja MSPP u oblasti osnovne infrastrukture jeste urbanistiĉko planiranje i njegova primena. u kome mnoga preduzeća ne mogu da izbegnu steĉaj. mogu iskoristiti za uspostavljanje poslovnih (biznis) inkubatora. U tom smislu. Strategija lokalnog ekonomskog razvoja mora da raĉuna na ovakve objekte i na mogućnosti njihove ponovne upotrebe. Takvo planiranje. Sistem urbanistiĉkog planiranja definisan je Zakonom o planiranju i izgradnji i odredbe tog Zakona se primenjuju u svim lokalnim zajednicama u Srbiji. odnosno industrijski objekti.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poput generalnog urbanistiĉkog plana. obara vrednost nekretnina i umanjuje dolazak novih preduzeća.

poljoprivrede i ruralni razvoj sluţbe. industrijskih zona i poslovnih inkubatora). dodeljivanje franšize. tako i bilo kojim drugim preduzećima osposobljenim za obavljanje komunalnih delatnosti. odnosno od cena kojima se mogu pokriti svi troškovi komunalne infrastrukture. Iskustvo je pokazalo da je obezbeđenje poslovnog i radnog prostora jedan od najefikasnijih metoda podrške firmama u nastanku. ukljuĉujući i troškove kapitala. Takvu podršku mogu lako da obezbede oni gradovi u Srbiji koji poseduju sopstveni poslovni prostor. Mogućnost da se kroz unapređenje fiziĉkih pretpostavki biznisa unapredi atraktivnost poslovanja u datoj sredini i potpomogne zadrţavanje postojećih. što je u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. Ovim su razmotrene mogućnosti unapređenja komunalne infrastrukture u sluĉaju mreţnih komunalnih delatnosti o kojima treba da se izjasni strategija lokalnog ekonomskog razvoja. teško naći takav koji odgovara po strukturi i kvalitetu. i naroĉito ne u manjim gradovima u Srbiji. pa preduzetnik ne raspolaţe novcem potrebnim za zakup. moţe da se realizuje kao: Strana 55 od 97 . Postoji nekoliko modela poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti. pri formulisanju onih delova strategije lokalnog ekonomskog razvoja koji se odnose na komunalnu infrastrukturu. Dosadašnja svetska iskustva. Većina komunalnih delatnosti ne spada u mreţne. pokazala su da su relevantni sledeći modeli poveravanja posla: ugovaranje posla. Problem se posebno zaoštrava onda kada kreditiranje poĉetnih koraka kroz mikro kredite ne postoji ili je nedovoljno. u velikom broju sluĉajeva u doglednoj budućnosti u Srbiji poboljšanje infrastrukture će presudno zavisiti od javnih fondova koji se mogu alocirati u ovu namenu (što će je već uoĉeno i iz Nacionalnog investicionog plana predviđa znaĉajna sredstva za izgradnju nauĉno tehnoloških parkova. odrţivost razvoja komunalnih delatnosti. prilagođavajući ga potrebama. Prvo je da se. dok ostali mogu da uĉestvuju u poslovima privatnog sektora na iznajmljivanju istog. Drugo. Jedna od prepreka sa kojom se suoĉavaju preduzetnici kada poĉinju da rade jeste problem poslovnog prostora. odnosno za avans kod zakupa. razvijanje novih i dolazak stranih firmi. odnosno odrţivost unapređenja komunalne infrastrukture zavisi od prihoda komunalnih preduzeća. On je ĉesto ili skup ili je. Drugim reĉima. Budući da lokalne zajednice u Srbiji raspolaţu sa poslovnim prostorom. naĉelno posmatrano. Lokalne zajednice mogu da potpomognu razvoj lokalnih firmi unapređenjem lokacija i poslovnog prostora i njihovom kvalitetnijom ponudom MSPP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. nudi partnerstvo javnog i privatnog sektora. ima blagotvorne efekte. koncesija i slobodna konkurencija na trţištu. potrebno je voditi raĉuna i o dva veoma bitna ograniĉenja. ali i predviđajući potrebe i unapred ga (re)struktuirati. bez obzira na sve mogućnosti koje. Svakako. odnosno pospešuje lokalni ekonomski razvoj. bez obzira na sve pogodnosti koje u Srbiji mogu da postoje za privatne investitore u komunalnu infrastrukturu. bar u manjim sredinama. u doglednoj budućnosti ne moţe oĉekivati veliki priliv takvih investicija. u tom sluĉaju. pre svega iskustva zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji. oĉigledno je da ga mogu koristiti i za razvoj lokalnih firmi. naroĉito ne stranih. Konaĉno. a vaţeći Zakon o komunalnim delatnostima predviđa da lokalne vlasti. lokalna vlast je u pogodnoj poziciji da u partnerstvu sa privatnim sektorom podstakne izgradnju novih lokacija i poslovnog prostora i na taj naĉin stvori uslove za rast malih lokalnih firmi. poveravaju posao kako javnim komunalnim preduzećima.

Adaptacija napuštenih zgrada. lokalne zajednice mogu da ga koriste kao polugu za podsticanje ekonomskog razvoja i omogućavanje novih poslova i investicija. Sa druge strane. zemljište je u drţavnoj svojini. U Srbiji ima dosta zapuštenih ili gotovo zapuštenih industrijskih lokacija. pošto se tako lakše podnose i troškovi i rizici za obe ukljuĉene strane. Takvih lokacija je više u zemljama u kojima je došlo do masovnije deindustrijalizacije. ali i prodat zainteresovanim firmama. saobraćajnu. U svakom gradu postoje napuštene industrijske lokacije koje su i zapuštene i za koje je potrebno uloţiti trud i novac kako bi im se vratila funkcionalnost. To je program sliĉan prethodnom po mnogim osobinama. odnosno do restrukturiranja privrede od industrije ka uslugama. Posebno je pogodno što je moguće koristiti taj drţavni poslovni prostor za podsticanje pojave novih ili jaĉanje postojećih lokalnih firmi obezbeđenjem prostora koji im je potreban i ĉiji zakup moţe biti obezbeđen pod povoljnim uslovima. Ta dodatna fleksibilnost svakako dodatno košta. rehabilitacija moţe zahtevati previše kapitala u odnosu na buduću vrednost lokacije (sanacija jedne ruinirane fabriĉke ili poslovne zgrade moţe koštati više nego izgradnja nove. jer u drugom sluĉaju oni ne bi imali smisla. tj. pošto se moţe pokazati da on nije isplativ. Drugim reĉima. kao što i sanacija postojeće loše ili zastarele infrastrukture moţe koštati više nego izgradnja nove). da se u njemu mogu smestiti firme sasvim razliĉitih potreba. Ali. pošto se ĉesto zemljište veoma neefikasno koristi. Njegova posebna vrlina moţe se naći u mogućnosti da se dobijeni prostor fleksibilno uredi i koristi. Lokalne zajednice to retko ĉine. a i ukoliko investicije dobro krenu. Pretpostavka ovakvih poslovnih poduhvata je da je zemljište sada u vlasništvu lokalnih zajednica. U mnogim gradovima u Srbiji. Strana 56 od 97 . a sa ranijim i budućim gašenjem mnogih industrijskih kapaciteta. mnoge firme nemaju dovoljne poslovne perspektive. i potrebno je pre ulaska u posao vratiti pravo raspolaganja zemljištem lokalnoj zajednici. Najbolje je pripremu lokacija izvesti u partnerstvu sa privatnim sektorom. odnosno kroz oduzimanje dela parcele jednog korisnika posle promene urbanistiĉkog plana i dodeljivanja tom delu zemljišta nove namene. Posebna mogućnost srodna ovim je pre-parcelizacija postojećih velikih površina datih na trajno korišćenje nekoj firmi. Opremanje novih lokacija. korisno je imati u rezervi pripremljene lokacije industrijskog ili komercijalnog tipa koje su opremljene osnovnom infrastrukturom i koje mogu brzo biti iskorišćene od strane privatnog sektora. ako je ikako moguće. Korist od ovih lokacija je što već poseduju infrastrukturu. lokalna zajednica ima mogućnost i po postojećim propisima da naruši tzv. energetsku i drugu. nastao obiĉno iz nacionalizacije posle II svetskog rata. pravo trajnog korišćenja zemljišta ako kroz preparcelizaciju. sve dok postoji drţavni poslovni prostor. Sudbina onog nacionalizovanog dela nije jasna. što bi bilo pravedno. i prilike i potrebe da se rehabilituju pojedine stare industrijske lokacije. a posebno u većim. pa je pitanje da li će uspeti da nađu kupca tokom privatizacije i da opstanu u bilo kom obliku. a nekako izgleda da će to potrajati. Drţavni poslovni prostor. potrebno je prethodno zadovoljiti dve pretpostavke: ispitati finansijsku opravdanost posla. Stoga postoje. jer je snaţan pritisak na njegovu denacionalizaciju.Podsticaji opština za razvoj MSPP. a biće ih sve više. Pri koncipiranju ambicioznog plana ekonomskog razvoja. postoji drţavni poslovni prostor. Da bi se ušlo u te poduhvate. Taj prostor moţe biti zadrţan u drţavnoj svojini. s tim da se oduzeti deo efikasnije iskoristi nego do sada. ali legalna mogućnost postoji. pa njihova revitalizacija moţe biti isplativ posao za lokalnu zajednicu. Naime. ali i izgradnjom tokom poslednjih decenija. ali kalkulacija moţe pokazati da je program perspektivan i da ga treba preduzeti. poljoprivrede i ruralni razvoj     Rehabilitacija zapuštenih lokacija.

Novi Sad. planira. Knjaţevac i Beograd. poljoprivrede i ruralni razvoj Podaci iz ankete U ovom delu studije daje se pregled rezultati istraţivanja sprovedenog u 102 opštine o ukljuĉenosti i finansiranja opštine sledeće infrastrukture za razvoj ovih savremenih oblika organizovanja MSP: 1. Beoĉin. Industrijske zone: 5. pomoć. partneri 5. Baĉka Palanka. Vranje. ili neki drugi podatak. zone Opštine koje imaju/planiraju BI/Tehn. pomoć. Industrijske zone 3. Subotica. Tehnološki parkovi Odnosno odgovori na sledeća pitanja iz dela ankete: Biznis inkubatori & tehnološki parkovi. Vlasotince. partneri Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori. Kanjiţa. park ima Opštine koje imaju/planiraju industrijske zone 9 planira 39 ima 58 50 planira ukupno anketirano 102 opštine Biznis inkubator. Biznis inkubatori 2.2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već. Bojnik. Strana 57 od 97 .1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove? Ima/ planira Sektor/ specijalizacija ako je relevantno. tehno parkovi i ind. ili su u postupku realizacije Sektor specijalizacije zone.Podsticaji opština za razvoj MSPP. tehnološki park Samo devet opština je navelo da imaju biznis inkubatore i to su: Zrenjanin. Crveni Krst-Niš.

Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima Francusko udruţenje direktora biznis inkubatora (ELAN) sarađuje sa Ministarstvom privrede. Izvor: Organizacija ELAN Industrijske zone Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006. Površina Opština br. Svilajnac.5 3 Vranje 3 15 4 Obrenovac 1 15 5 Ljubovija 6 Baĉ 1 7 Vršac 8 Šid 3 Industrija i zanatstvo 9 Loznica 10 Aleksinac 5 2000 11 Krupanj Strana 58 od 97 . Poţarevac. Palilula i Beograd. Senta (Poslovni inkubator). Inđija. iniciralo je proces standardizacije (kroz Agenciju za standardizaciju AFNOR) i objavilo standard o funkcijama i uslugama inkubatora /NF X50. Bujanovac. Savski venac. Palilula. Smederevska Palanka. Priboj. Vlasotince. Ljubovija. Kruševac. Valjevo. Uţice (poĉinje izgradnja BI od 2300 m2). Kladovo. Beĉej. Apatin. Ĉaĉak (ICT inkubator). Pećinci. Majdanpek. Mreţa inkubatora je uspostavila predkvalifikaciju u cilju da utvrdi potrebne sertifikacije svojih ĉlanica. ili tehno parka u narednom periodu je 50 i to su: Dimitrovgrad. Paraćin. Zona Zone (Ha) Specijalizacija zone 1 Bojnik 3 18 2 Uţice 1. Bajna Basta. Prijepolje. Ţabari. Medveđa (odobrena sredstva od NIP-a). Ţitorađa. finansija i industrije.770 i NF 248/. Pirot. Plandište. Surdulica. Sremski Karlovci. Niš. Loznica. Raška. Ţagubica. Novi Sad. Zajeĉar (BI iz sredstava NIP-a). Bela Crkva. Preševo. Vršac. Golubac.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ivanjica. Šid. Novi Beograd (IT tehnologije. poljoprivrede i ruralni razvoj Opština koje planiraju osnivanje Biznis inkubatora. Standard je alat za obuku i trening. usluţne delatnosti). Crna Trava. Arilje. Šabac. Mladenovac. Boljevac. osigurava najefikasniju moguću podršku malim preduzećima. Ćićevac (preko LER-a prikuplja dokumentaciju za BI).

Trgovina .5 Strana 59 od 97 .398 60 480 24 17 Nije specijalizovana.5 55 5. proizvodnih pogona 6 2 1 3 37 33 166 480 Ĉista industrija I 2 1 2 2 3 3 2 43. za proizvodnju malih i sr.34 100 40 17 328 27 Industrija . metalostrugarska delatnost 1 2 350 921 1 5 1 150 16.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Saobraćaj i Skladišta Drvno-prerađivaĉka. poljoprivrede i ruralni razvoj 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 Kruševac Ţabari Novi Sad Srbobran Inđija Senta Opovo Kladovo Pirot Crveni Krst-Niš Kanjiţa Kovin Poţega Ţitište Baĉki Petrovac Sombor Niš Bujanovac Kraljevo Smederevska Palanka Plandište Arilje Baĉka Palanka Ćićevac Ćuprija Ivanjica Medveđa Odţaci Pećinci Šabac Surdulica Topola Ĉaĉak Svilajnac 2 4 1 3 2 1 3 1. tekstilna.

Površina (Ha) zona 1 Novi Beĉej 2 Palilula. uĉešće opštine je još 150.2 700 80 180 70 200 47 275 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 Proizvodnja Industrija metala i nemetala Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona Opština br. Strana 60 od 97 . Niš 3 Majdanpek 4 Preševo 5 Uţice 2 70 6 Vranje 20 7 Bela Palanka 8 Obrenovac 2 150 9 Vršac 27 10 Ĉoka 11 Šid 12 Luĉani 2 5 13 Novi Beograd 1 230 14 Ţitorađa 1 10 15 Srbobran 1 Sektor 16 Ljig 10 Prehrambena ind. Pomoć SIEPA Nije specijalizovana.000€ kroz građ.Podsticaji opština za razvoj MSPP. zemljište 2 6 1 2 1 2 3 2 1 1 96.000. proizvodnih pogona Reciklaţa komunalnog otpada. poljoprivrede i ruralni razvoj 46 Zajeĉar Negotin Raška Panĉevo Mladenovac Beĉej Velika Plana Zrenjanin Beoĉin Poţarevac Kragujevac Alibunar Beograd U toku 2007.€. za proizvodnju malih i sr. godine planirano unapređenje i zone sredstvima NIP-a od 850.

Saobraćaj i skladiš.38 27 14 37 85 Ĉista industrija Sredstva i NIP-a I 2 3 7 94 Industrijska zona Industrija . poljoprivrede i ruralni razvoj Ino partner 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 Petrovac Opovo Golubac Kladovo Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Bela Crkva Kovin Smederevo Boljevac Raĉa Ţagubica Baĉki Petrovac Niš Kraljevo Tutin Aleksandrovac Apatin Arilje Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Paraćin Palilula Ĉaĉak Svilajnac Valjevo Panĉevo Mladenovac Beĉej Sremski Karlovci Knić 2 1 16 4. Trgovina .7 13 2 2. 30 160 1 1 1 50 10 48 Drvno-prerađivaĉka industrija.Podsticaji opština za razvoj MSPP. metalna i tekstilna 1 2 1 1 2 1 65 35 14 156 27 330 50 30 Strana 61 od 97 .

kao i usluge socijalne zaštite za vreme rada roditelja u parku. Ovo bi mogao biti podsticaj izradi jednog sveobuhvatnog sajta raspoloţivosti poslovnih lokacija i u ostalim opštinama Srbije ili pri SKGO ili Ministarstvu za razvoj. a time i zemlje. kao i za osnivanje biznisa u biznis inkubatorima. prvenstveno na lokalnom nivou. informatiĉku. zajedniĉki podsticaji će dati sigurno znaĉajne rezultate u uspešnosti lokalnih MSPP. Parkovi su izvor inovativnosti i stvaranja najveće dodate vrednosti. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju urađene fizibiliti studije. Obzirom da i drţava iz Nacionalnog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu. i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama i tehnološkim parkovima. Tako su dostupni detaljniji podaci o lokacijama u opštinama za izgradnju privrednih objekata. komunalnoj opremljenosti potencijalne lokacije i odlukama o građevinskom zemljištu.gov. poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine u Vojvodini su uz pomoć VIP Fonda zapoĉele sistematskiji prikaz svojih industrijskih zona. te bi u tom smislu valjalo podsticati opštine i Republiku da u njih više ulaţu.arhiurb. gde bi eventualno opštine same mogle da aţuriraju podatke za svoje lokacije. Strana 62 od 97 . niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. transfer "know how" i novih tehnologija. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture. servisnu. pored komunalne i nauĉno istraţivaĉku. Donekle je sliĉna situacija i sa biznis inkubatorima (nedovoljna specijalizovanost i ne naroĉito izraţen tehnološki i inovativni karakter).sr. Iz ovog pregleda i rezultata istraţivanja vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti za nove oblike udruţivanja MSPP. U ovom trenutku utisak je da nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova koji ukljuĉuju svu infrastrukturu. Taj prikaz nalazi se na sajtu http://www.vojvodina. mada o tome nema dovoljno informacija. laboratorijsku. površini slobodnih parcela.yu/.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

Mala i srednja preduzeća i preduzetnici mogu da unaprede svoju efikasnost kroz klastere putem horizontalne kooperacije. mala i srednja preduzeća i preduzetnici kroz klastere imaju mnogo više šanse da akumuliraju tehnološke sposobnosti i inovacije. šampiona i obrazovnih institucija za promociju ideje o klasterima i za te svrhe formira mali poĉetni fond sredstava. na primer. a drugi destimulišu. Strana 63 od 97 . Po klasterskom principu privrednog razvoja. potrebno je ukloniti prepreke razvoju sektora koji imaju komparativne prednosti. Ovim se pokazuje kako kontrola negativnih eksternih efekata moţe da pospeši razvoj prioritetnih sektora. Ostali vidovi i sektori podrške Pristup ostalim vidovima podrške Da li je potreban sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoju? Šta uopšte znaĉi sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoja? Da li se tu radi o industrijskoj politici na lokalnom nivou. gde zajedno zadovoljavaju potrebe velikog kupca. A to se moţe uĉiniti. Pre svega. odnosno sektorskog podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja. poljoprivrede i ruralni razvoj 5.Podsticaji opština za razvoj MSPP. treba da uţivaju privilegije u odnosu na sve ostale sektore? Da li lokalne vlasti imaju dovoljno resursa i mogućnosti („poluga“) da sprovode takvu industrijsku politiku? Sve su ovo pitanja koja su od velikog znaĉaja za formulisanje i sprovođenje strategije lokalnog ekonomskog razvoja. građenja regionalnog razvoja stvaranjem mogućnosti prikupljanja kapitala. putem urbanistiĉkog planiranja. odnosno preduzetnici koji su u lancu povezanih industrija i usluga i koji imaju određene zajedniĉke poslovne interese. odnosno potrebe. regionalni nivo prvenstveno treba da  inicira okupljanje industrijskih lidera. kojom treba da se favorizuju pojedini privredni sektori. lokalni kamenolom svojom bukom ili prašinom ugrozi mogućnosti za razvoj planinskog turizma ukoliko se pokazalo da takav turizam predstavlja komparativnu prednost lokalne zajednice. Ne treba dopustiti da. veština kroz zajedniĉku efikasnost. Pred-pitanja za konkurentan lokalni razvoj vezana za klastere su sigurno i sledeća: koje su vodeće industrije u lokalnoj privredi? Gde su one udruţene i koncentrisane? Kako to pretvoriti u prednost industrije? Koje buduće prednosti mogu da se razviju da podstaknu brţi i kvalitetniji lokalni razvoj? Sistematski pristup klasterima Lokalni. Da li to znaĉi da oni sektori za koje je. Izvesno je da opštine u Srbiji nemaju dovoljno resursa i mogućnosti da sprovode industrijsku politiku. Time ona utiĉu na efikasniji razvoj usled kolektivne efikasnosti malih industrija u klasteru. klastere koje formiraju preduzeća. unapredi razmenu iskustava sa klasterima u regionu i zainteresovanim saradnicima i privredom u inostranstvu. vertikalne kooperacije i među-kompanijske kooperacije.  aktivira lokalne centre za istraţivanje i razvoj i investiranje u projekte i razvoje saradnju sa centrima van opštine. na primer. kroz klastere se daje mogućnost grupi industrija u kljuĉnom sektoru da razvije svoje nove mogućnosti. Jedna od komponenti sektorskog pristupa. strategijom lokalnog ekonomskog razvoja procenjeno da su prioriteti. odnosno da u njima postoje komparativne prednosti lokalne zajednice. vezana je za tzv. podsticanja akumulacije znanja. umesto da se radi na razvoju pojedinaĉnih preduzeća.

Treba da nastoji da poveća koristi od saradnje pruţajući najviši kvalitet usluga. kvalifikovanim kadrovima i mogućnošću kontinuiranih treninga i izgradnje veština  Finansijski sistem koji moţe da pomogne kroz zajedniĉka ulaganja. transport. smanji daţbine. formira centar za eventualne subvencije za neke probleme klastera i ko-finansiranja. reĉnih nadleţnih organa. uklanjanjem industrijskog otpada  odgovarajući zakonodavni sistem. veze sa dobavljaĉima. unapredi specifiĉne infrastrukturne investicije kao svoje predfinansiranje.  dijagnosticira. transportom. alternativne dobavljaĉe za nedostajuće inpute. mikrolizing unutar lanca malih dobavljaĉa  Inovacioni sistem koji kreira nove tehnologije i omogućava pristup novim tehnologijama. organizacijom treninga profesionalaca za partnerstvo i kooperaciju. carine. odnosa u lokalnoj zajednici. poljoprivrede i ruralni razvoj  analizira i unapređuje logistiku.  Lokalna vlada u suštini treba da kreira stimulativan ambijent za privatni sektor uopšte. moguće labavije forme razliĉitih poslovnih mreţa: Strana 64 od 97 . jeftinijim procedurama. liĉne sigurnosti građana. Vlada moţe da podstakne saradnju uticajem na propise. fondove za poĉetnike. utiĉu na podizanje plata i van svojih granica. i istovremeno ima koristi od razvoja klastera u povećanju prihoda od poreza. sudskim rešenjima u najkraćem vremenu. postizanju viših nadnica.  Pošto klasteri teţe većoj produktivnosti. inţenjerskim. industrije i institucija podrške. izradi trţišne i fizibiliti studije potencijala domaćeg trţišta (niske cene veće potrošnje). uoĉi razvoj klastera kao prioritet u svojim finansijskim podsticajima.  fokus opštinske vlade treba da bude na klasterima. društveno efikasnom kontrolom. vodi posebne aktivnosti lokalne vlade. na koristima za lokalni razvoj od veza između firmi. Vlada treba da formira neku vrstu brokerskog servisa da pomogne klasteru da pronađe šta mu treba.  pribavlja spoljne investicije.  Opštinska vlada je ĉlan klastera kao dobavljaĉ javnih roba i usluga. da prethodno identifikuje podugovaraĉe klastera. zaštitom okoline i prirodnih resursa. politici poslovnog prostora. mikrofinansiranje.Podsticaji opština za razvoj MSPP. uklanja uska grla. intelektualne svojine  viši kvalitet života.  Treba da promoviše klastere kao vidljivu razvojnu opciju. kapital za investicije u novu opremu i obrtni kapital.  analizira konkurenciju i trendove u snabdevanju. savremenim proizvodnim procesima. motivacije koju udaljeni konkurenti ne mogu postići Format klastera (uslovi za podršku njihovom formiranju) relativno je zahtevan stoga se predlaţe da se sledeće opcije saradnje razmotre ne samo za klastere već i za druge. razvoj lokalne atraktivnosti za poslovanje  povećanje kompanijskih prednosti lokalnih firmi kroz povećanje prednosti lokacije. unapređenje lokalnih mogućnosti dobrog sistema obrazovanja. informacijama  sistem infrastrukture da snabdeva telekomunikacijama. Ovde je izuzetno bitno da se razviju sistemske podrške kroz:  Obrazovni sistem koji snabdeva klastere sa tehniĉkim. sudsku praksu. prostornog planiranja i građevinskog zemljišta. razliĉite mogućnosti zabave.

i kroz podršku osnivanju tranzicionih centara. sa druge strane. zajedno sa privatnim sektorom koji je zainteresovan. a ljude koji ih poseduju teško zapošljivim. Radnike sa zastarelim kvalifikacijama. Mnogi zaposleni. Strana 65 od 97 . moţe postići i njihovom saradnjom. odnosno nepotrebnim. mora ukljuĉiti u proces. Jer. ali se i lokalna vlast. Naime. tada je već moguće da se organizuju i zajedniĉki marketinški napori kako prema potrošaĉima na nivou Srbije. Zajedniĉki marketing: Kada se već formira grupacija proizvođaĉa iz jednog sektora. ekonomska kriza tokom 1990-tih godina i tranzicija uĉinile su cele grupe zanimanja suvišnim. naroĉito manjih.Podsticaji opština za razvoj MSPP. delimiĉno ili potpuno finansira iz javnih izvora. centrima za prekvalifikaciju i pruţanju finansijske pomoći ovim programima u cilju ponovnog zapošljavanja. za kojima ne postoji dovoljna traţnja. i postojanje ili nepostojanje takvih radnika. prostorno udaljenijih i manje razvijenih lokalnih zajednica. treba prekvalifikovati u skladu sa tekućim trendovima i traţnjom za radnom snagom. ali sama organizacija i izvođenje obuke treba da se prepusti postojećim obrazovnim sistemom. Virtuelno preduzeće Ovo je program NSZ. svakako je korisno sa stanovišta lokalne zajednice. ali inicijalni podsticaj stvaranju mreţe moţe ubrzati proces i ranije doneti dobre rezultate.privatni sektor koji se bavi pruţanjem obrazovnih usluga. njihova razmena mišljenja i informacija. oni će i sami najĉešće naći povod za kontakte. Specifiĉan deo ove teme je prekvalifikacija. a još više nezaposleni u Srbiji poseduju neadekvatne. odnosno zastarele formalne i neformalne kvalifikacije. a to se u nekim sluĉajevima. Zajedniĉka edukacija radnika: Jedna grupacija na lokalnom nivou daleko lakše moţe da organizuje ili pokrene. uz drţavnu pomoć. poljoprivrede i ruralni razvoj Međusobna komunikacija i informisanje: Kako bi se razvijali odnosi između poslovnih ljudi koji se bave lancem određene proizvodnje ili usluga. kako bi se privukle dodatne investicije. sa jedne. mogu dobro uoĉiti i relativno efikasno zadovoljiti. Naime. Dobar primer su brojna zanimanja iz metalske ili hemijske struke. Za posao unapređenja znanja i sposobnosti radnika uglavnom je nadleţna nacionalna sluţba zapošljavanja (NSZ). odnosno zajedniĉkim nastupom prema onima koji pruţaju obrazovne usluge ukljuĉujući . a posebno ispitivanje mogućnosti za zajedniĉki posao u interesu svih. pa makar i od strane lokalne vlasti. a što zapravo spada u programe preduzetniĉke obuke i odvija se i u mnogim drugim opštinama. tek se na nivou grupacije potrebe za radnicima. Zajedniĉko istraţivanje: Jedna mogućnost okupljanja je zajedniĉko istraţivanje u okviru neke visoko školske ili istraţivaĉke organizacije. program edukacije za svoje radnike. koje podrţavaju ili finansiraju zainteresovane firme. tako i prema domaćim i stranim investitorima. posebno u gradovima u kojima je nezaposlenost visoka i u kojima NSZ ne funkcioniše kako treba. pa izgleda da opštine nisu u većoj meri ukljuĉene niti obaveštene o njemu. Naravno. uĉešće u socio-ekonomskim savetima. poţeljni su podsticaji. Tako na primer opština Raška je navela da finansira troškove profesora koji rade u okviru programa „Junior achievement“ Srbija-program za obuku mladih budućih menadţera. Eventualni pozitivni rezultati istraţivanja stvaraju osnovu za dugotrajnu saradnju cele grane. Dakle obuka radne snage moţe da se.

stvoren je u Vojvodini i istoĉnoj Srbiji znatan broj donekle sliĉnih struktura pod nazivom lokalni IT centri i sliĉno. a posebno podršku preduzetnicima i poljoprivrednicima u ruralnim oblastima na više naĉina. Moguće je ove strukture uĉiniti vema funkcionalnim i u pogledu razvoja lokalne ekonomije.sem širenja informatiĉkog znanja i veština i omogućavanja pristupa ICT tehnologiji i internetu za stanovništvo koje ne raspolaţe odgovarajućim resursima. treba ukazati na stanje i mogućnosti. E taĉaka (Teledom savez Mađarske je zvaniĉni partner vlade u ruralnom razvoju). ali je veoma mali broj opština u anketi pomenuo podršku ovim strukturam. ruralnih razvojnih centara i lokalnih asocijacija za razvoj nastalih uz pomoć USAID CRDA projekta i drugim sliĉnim. stvoreni su kroz program DEMNET USAID na oko 40 lokacija u Srbiji u periodu 2000-2001.19 19 Za više detalja o teledomovima videti Prilog 3 u aneksu. Ipak. Nešto je povoljniji poloţaj teledomova u delovima AP Vojvodine gde ţivi mađarska manjina jer oni uţivaju direktnu podršku za razliĉite projekte i programe iz Republike Mađarske. Formirano je i međunarodno udruţenje EUTA ĉiji je Teledom Savez Srbije ĉlan. a u tome su moguće kombinacije i sa drugim lokalnim iskustvima u razvoju npr.hu/ Funkcije teledomova su mnogobrojne . ali raspolaţu znatnim koliĉinama kompjuterske opreme. kao i njihova Asocijacija. Razvoj lokalnih kooperativa i udruţenja proizvođaĉa je jedna od mogućih funkcija. Neke druge zemlje u velikoj meri koriste ove strukture kao sredstvo za podršku ruralnom razvoju i razvoju informatiĉkog društva. U okruţenju to se odnosi posebno na Mađarsku gde ima preko 500 teledomova i oko 2000 tzv.Videti detalje na http://www.euta. agro biznis centri Postavlja se pitanje kakve su strukture podrške ruralnom razvoju moguće na nivou ispod opštinskog? Jedno pitanje u anketi je izriĉito pominjalo teledomove kao jednu tipiĉnu strukturu te vrste. Ĉinjenica je da je efektivna podrška lokalne zajednice veoma mala. IT centri. koji uglavnom nisu povezani međusobno niti sa Teledom savezom. dok je u Bugarskoj vlada preko UNDP programa stvorila preko 100 telecentara. Kroz kasnije donatorske programe naroĉito USAID CRDA. Teledomovi u Srbiji. poljoprivrede i ruralni razvoj Teledomovi. godine. one su znatne u podršci ukupnom lokalnom razvoju malih sredina. a sa nacionalnog nivoa ne postoji. Strana 66 od 97 . agro biznis klubova. od tada su realizovali mnoge aktivnosti uspešno ali se zbog nedostatka podrške i razumevanja sreću sa velikim teškoćama u finansiranju i radu.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

poljoprivrede i ruralni razvoj Mapa 1 Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije Strana 67 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP.

Naime. geografskog porekla i sliĉnog. bilo od strane velikih lokalnih firmi. kako bi se poslovanje u sivoj ekonomiji uĉinilo skupljim. ali ona ima svoja razvojna ograniĉenja i sa njom se ne moţe daleko stići. bez legalizacije sive ekonomije ljudi koji se njome bave ostaće dugoroĉno na margini. Ili to isto moţe ĉiniti razvijajući usluge koje su baš onima u sivoj ekonomiji neophodne. pošto to ne dozvoljava Zakon o javnim nabavkama. siva ekonomija svakako doprinosi odrţanju ekonomske aktivnosti i preţivljavanju stanovništva u vremenu krize. Svakako. omogućiti dobro informisanje lokalnih firmi o samoj narudţbini. postoje naĉini da se pomogne malim lokalnim firmama a da to ne znaĉi diskriminaciju bilo koga. sa skromnim zaradama. na primer. kako bi se poslovanje u formalnom sektoru uĉinilo atraktivnijom. Jer. visoka neizvesnost i nesigurnost poslovanja. a to je povećanje obima usluga koga legalni privrednici dobijaju od drţave. da bi odrţale i inicirale zaposlenost i kapacitete malih i srednjih preduzeća i uticale na razvoj srednje klase svoje opštine). malim lokalnim firmama ne mogu se davati cenovne i sliĉne beneficije. onemogućen pristup finansijskom sistemu. Ona to moţe ĉiniti na generalni naĉin.21 Tim nabavkama mogu se otvoriti razvojne perspektive malih i srednjih preduzeća i pomoći im da prevaziđu kritiĉnu fazu rasta. a ni spoljnih firmi. laboratorija. ĉime bi se uticalo na unapređenje performansi lokalnih malih dobavljaĉa za ravnopravno uĉešće na lokalnim tenderima. (Primer tretmana javnih nabavki opština u SAD: godišnja obaveza opština je da minimalno 40% svih javnih nabavki usmere ka MSPP sa svoje teritorije. a nije ni u naĉelu prihvatljivo favorizovanje bilo koga novcem poreskih obveznika. omogućiti ili podsticati zajedniĉki nastup lokalnih firmi na većim tenderima. Pomoć pri legalizaciji poslova U Srbiji je obim sive ekonomije vrlo visok i jedan od zadataka. Postoji i treći sistem. gubitak vremena i energije na skrivanje od poreskih i drugih drţavnih organa. bilo od strane lokalnih vlasti. svakako oteţavaju poslovanje i postavljaju granice zarade. ekologije. i to posebno ukoliko su redovne.Podsticaji opština za razvoj MSPP. nemogućnost zaštite interesa na sudu. ili pojaĉana represija. Drugim reĉima. ni domaćih. I lokalna zajednica ima vaţno mesto u toj strategiji podsticanja legalizacije sive ekonomije. ĉak i onda kada se znatno ’štedi’ na neplaćenim porezima. poljoprivrede i ruralni razvoj Neke dodatne opcije za intervenciju20 Politika nabavki Manjim lokalnim firmama moţe se veoma pomoći kroz narudţbine. moguće je prilagoditi obim nabavke mogućnostima lokalnih firmi. moguće je iz posebnih sredstava finansirati uvođenje standarda kvaliteta. Ipak. ali i mogućih naĉina podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja od strane lokalne vlasti jeste podrška legalizaciji sive ekonomije. ukoliko se Anketom neobuhvaćene Ovo se moţe (i sa povećanim intenzitetom) odnositi i na specifiĉne entitete kao što su preduzeća koja zapošljavaju radnike sa invaliditetom ili druge ranjive grupe 20 21 Strana 68 od 97 . HACCP. gde je neophodno rešiti pravni status klastera malih dobavljaĉa. povećavajući nivo i kvalitet svih svojih usluga i time povećavati atraktivnost poslovanja u formalnoj ekonomiji. Moguće su razne politike usmerene na suzbijanje sive ekonomije kao na primer smanjenje poreza. Na primer. Moguće je.

U nekoj drugoj specifiĉnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: . (navesti detalje i naĉin podrške. Virtuelnim preduzećima 7. ideju. Tranzicionom centru za viškove radnika 4. uĉestvovati na legalnom opštinskom tender. Sajamski nastup vinara Savski venac Stari zanati kroz beneficije . Nagradama za najboljeg preduzetnika. inovaciju 8. zakup poslovnog prostora Strana 69 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj drţavni poslovni prostor u opštini moţe jeftino zakupiti. Seoskom turizmu ili nekoj drugoj turistiĉkoj aktivnosti 2. poslovni prostor posebno subvencionisati. 20007. onda će to biti jak podsticaj (mamac) preduzetnicima iz sive ekonomije da se legalizuju. partnere (donatori. radinost 29 12 tranzicioni centar 23 42 4 4 11 turizam. Etno centru / ruĉnim radovima 3. klasterima Opština Klaster Priboj Prve godine ĉlanice klastera oslobođene kom.sektorska ili druga specifiĉna podrška preduzetništvu Podsticanje preduzetništva od strane Opštine u: 1.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Tabela 12: Podrška sektorima. Podaci iz ankete Ovaj deo zasniva se na sledećim pitanjima iz ankete: Drugi vidovi. smanjiti firmarine i druge opštinske daţbine. Zanatstvu 5. seoski klasteri teledom virtuelno preduzeće zanatstvo Izvor: NDP. terensko istraživanje opština. Kroz razvoj Teledomova / telekolibe (lokalni IT centri uz druge dodatne funkcije ) 6. implementatori)) Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva Vidovi specifične podrške opština razvoju preduzetništva etno. takse za isticanje firme Vršac Turistiĉke manifestacije i rad u turizmu.

proizvodnje hrane. Razliĉite konsultantske usluge će. turizam. brţi i lakši pristup novim trţištima. stvaranje pretpostavki da MSP ukljuĉeni u klaster inoviraju prihvatanjem savremenih pristupa vođenju biznisa. kolektivna vizija. niţa cena i bolji kvalitet. povećanje konkurentnosti. Kasnije se mogu prikljuĉiti i druga MSP i registrovana poljoprivredna gazdinstva. razmena znanja i iskustva. veb portal za poslovanje ĉlanova klastera. registracija MSPP i poljoprivrednih gazdinstava. poljoprivrede i ruralni razvoj Prijepolje Kanjiţa Ţitište Zemun Zajeĉar Valjevo Kragujevac Sombor Ĉaĉak Za poljoprivredu i turizam Planira se formiranje klastera Planira se formiranje klastera Sve oblasti privrede vezane za Dunav. Klaster cveća. registrovana poljoprivredna gazdinstva. Klaster nameštaja Klaster aleve paprike Planira se formiranje klastera u oblasti: ICT. postojeća MSP. Projekat finansiran od EU. Podrška klasteru: konsalting.saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda Ciljevi: razvoj preduzetništva i inovacija kroz uspostavljanje novih biznisa. prenos tehnologije i inovacije. promocije. Aktivnosti: uspostavljanje klastera. edukacija i savetovanje. koristiti još 30 postojećih i 20 potencijalnih MSP sa teritorije opštine Rakovica. sprovodi EAR 2007. prihvatanje savremenog pristupa vodjenju biznisa i inoviranje. planiranje i uticaj na kljuĉne stejkholdere. Ciljne grupe: nezaposlena lica.godina Strana 70 od 97 . konsultantska podrška MSP u oblasti preduzetništva i poljoprivredne proizvodnje (plastenici). Kancelarija klastera: Dva angaţovana lica. Ĉlanovi klastera: na poĉetku 12 MSP ĉlanova klastera. svake godine. drugi projekti koje opština ima u oblasti poljoprivrede će biti komplementarni. pored njih. Efekti: povećanje prodaje. smanjenje troškova transporta. zajedniĉka ulaganja i mogućnosti koje pruţa umreţavanje. smanjenje nezaposlenosti.Podsticaji opština za razvoj MSPP. veća produktivnost. Osnov: plasteniĉka proizvodnja ranog povrća. potencijalni MSP. metalskog sektora i obrade drveta Ilustracija 6: Poljoprivredni klaster . saradnja izmedju MSPP. priprema MSP za uvođenje HACCP standarda. Opština će pomoći da se obezbedi deo trţišta za proizvode na rakoviĉkim zelenim pijacama. ugostiteljstvo Planira se formiranje klastera RPK izbor za najboljeg seoskog domaćina.

organizacija sajmova 26 Ivanjica Kroz rad turistiĉke organizacije 27 Medveđa Intenzivno se radi na razvoju turizma u Sijarinskoj Banji Strana 71 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj Preduzetništvo u turizmu Veliki broj opština podrţava lokalne TO a neke imaju i druge aktivnosti u ovom sektoru: Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu Opštine Opis 1 Dimitrovgrad Promocija. Niš Aktivnosti oko osnivanja preduzeca 3 Priboj Formirana turistiĉka organizacija 4 Baĉ Kroz rad turistiĉke organizacije 5 Loznica Kroz rad turistiĉke organizacije 6 Luĉani Kroz manifestaciju 7 Malo Crniće Kroz rad turistiĉke organizacije 8 Kruševac Kroz rad turistiĉke organizacije 9 Ţabari Kroz rad turistiĉke organizacije 10 Blace Kroz rad turistiĉke organizacije 11 Novi Sad Promocija putem publikacije 12 Srbobran Manifestacije 13 Petrovac Kroz rad turistiĉke organizacije 14 Kladovo Etno festival 15 Pirot Kategorija seoskih domaćinstava 16 Crveni Krst-Niš Kroz rad turistiĉke organizacije 17 Prijepolje Opština vrši kategorizaciju soba 18 Poţega Kroz rad turistiĉke organizacije 19 Raĉa Kroz rad turistiĉke organizacije 20 Ţagubica Kroz rad turistiĉke organizacije 21 Zemun Kroz rad turistiĉke organizacije 22 Baĉka Palanka Kroz rad turistiĉke organizacije 23 Besplatna kategorizacija po selima. prihod od boravišne Ĉajetina takse ostaje tamo gde je ubran 24 Ćićevac U planu je formiranje centra za razvoj turizma 25 Kroz edukaciju seoskog stanovništva i uređenje ţivotne Ćuprija sredine.edukacija 2 Palilula.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

iz Bugarske u zanatstvu. određivanja cena. «Fijakerijada« u Crepaji. seminari za razvoj seoskog turizma i edukacija domaćina Finansijskom podrškom za odrţavanje privrednih manifestacija kao što su: »Slaninijada« u Kaĉarevu. Stoga su osnovane dve elektronske prodavnice suvenira i zanatskih proizvoda (www. Pruţaju podršku za uĉešće zanatlija i umetnika na sajmovima zanatstva u zemlji i inostranstvu. saradnja sa TOBom.com za prodaju u Bugarskoj).bgcrafts. sajmovi. Banatskom Novom Selu i u Gornjem gradu u Panĉevu» Kroz rad turistiĉke organizacije Organizovanje turistiĉkih manifestacija Kroz rad turistiĉke organizacije Gradska – turistiĉka organizacija. U tom smislu biznis centri u Bugarskoj organizuju obuku i konsultacije zanatlija i umetnika u oblasti sticanja poslovnih veština.Podsticaji opština za razvoj MSPP. seoski turizam kategorizacija Projekti iz oblasti turizma. od strane opštine izvršena je kategorizacija smeštaja u seoskim domaćinstvima Preko Turistiĉko sportske organizacije (TSO-Raška) multimedijalna prezentacija. »Paprikijada« u Banatskom Brestovcu. dizajna i razvoja proizvoda. i posebna „Prodajna Strana 72 od 97 . promocije. podršku direktnoj prodaji zanatskih proizvoda.craftcenter. kao i u TC Kopaonik TOV (turistiĉka organizacija Valjevo). »Štrudlijada« i »Vinarijada« u Dolovu. poljoprivrede i ruralni razvoj 28 29 30 31 32 33 34 Nova Varoš Odţaci Surdulica Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 35 Raška 36 37 Valjevo 39 40 41 42 43 Panĉevo Mladenovac Sremski Karlovci Knić Kragujevac Beograd Preko Turistiĉke organizacije "Zlatar" Nova Varoš Osnovana Turistiĉka organizacija kao javno preduzeće Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije i plan za klaster turizma Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije Projektom PPOIS-a formirano je udruţenje za seoski turizam. domaćoj radinosti i izradi suvenira: Podrška zanatlijama i umetnicima da razviju zanate u odrţive dohodovne delatnosti.org za međunarodnu prodaju i www. Bugarska Primer dobre prakse programa JOBS. a preko JP Direkcije za izgradnju finansira izgradnju putne infrastrukture u ruralnim sredinama. Dani evropske baštine Ilustracija 7: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima. kategorizacija seoskih domaćinstava i edukacija. marketing.

Rade i na razvoju novih turistiĉkih proizvoda i regionalnih paketa turistiĉkih usluga. usluţno osoblje i nezaposlene. zajedno sa donatorima( Prijepolje UNDP. Primer dobre prakse programa JOBS.MERCY CORPS) 13 Raĉa Etno izloţbe 14 Ţitište Izrada ruĉnih radova i prodaje preko turistiĉke organizacije 15 Zemun Planira osnivanje etno centra 16 organizacija i finansiranje svih događaja koji se dovijaju u Ĉajetina selima. promociji u zemlji i inostranstvu. kolonija. Biznis centri organizuju obuku za preduzetnike. Biznis centri takođe omogućavaju bolji pristup nabavci osnovnih sredstava za zapoĉinjanje biznisa u turizmu kroz pruţanje usluga lizinga za razvoj firmi i unapređenje kvaliteta usluga u turizmu. Niš U toku je izrada projekta Etno centra 2 Bela Palanka Organizovanje izloţbi 3 Loznica Kroz etno izloţbe 4 Luĉani Sabor trubaĉa 5 Preko ustanove za turizam i sport ustanovljena je stalna Aleksinac prodajna izloţba ruĉnih radova 6 Krupanj Etno izloţbe 7 Kruševac Etno mreţa 8 Ljig Udruţenje "Zlatne ruke"-spremanje srpskih jela 9 Kladovo Izrada grnĉarije 10 Pirot dotacije udruţenjima 11 Crveni Krst-Niš Organizacija etno manifestacija 12 Uĉestvuje u finansiranju. a zapoĉeo je odrţavanjem i godišnji prazniĉni sajam zanatstva pod nazivom „Najbolje iz Bugarske“. Biznis centri su razvili kapacitete da mogu da obavljaju i poslove lokalnih turistiĉkih informativnih centara. poljoprivrede i ruralni razvoj zanatska kuća“ u blizini Nove Zagore. Etno centri i srodne aktivnosti Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar OPŠTINA AKTIVNOSTI 1 Palilula. mini sajmova 17 ugovor sa Centrom za kreativno domaćinstvo iz Beograda radi Ćuprija zapošljavanja ţena u oblasti oĉuvanja etno stvaralaštva 18 Nova Varoš preko TO"Zlatar" i Aktiva ţena Strana 73 od 97 . iz Bugarske za razvoj i zapošljavanje u turizmu: Podrška mikro i malim porodiĉnim firmama i poĉetnicima preduzetnicima u oblasti turizma prvenstveno kroz pruţanje konsultacija i obuke i kontakata sa turoperaterima.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

Klub za poĉetnike. izloţbe Strana 74 od 97 . povezivanje sa partnerima 9 Golubac Izdvajanje sredstava iz budţeta 10 Kladovo Podrška zanatstvu 11 Pirot Dotacije udruţenjima 12 Crveni Krst-Niš Podrška zanatstvu 13 Kanjiţa Praćenje konkursa u okviru informacionog Centra za razvoj 14 Ţitište podsticanje zanatskih radnji za stare zanate 15 Zemun Podrška zanatstvu 16 Ćuprija Podrška zanatstvu 17 Medveđa Grantove za samozapošljavanje se popularizuje razvoj starih zanata 18 Ĉaĉak Obuke. sajmovi Podrška zanatstvu Tabela 15: Podrška zanatstvu 1 Opština Aktivnost 2 Palilula.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Deliblatska pešĉara Edukacije. Niš Prezentacija na sajmovima 3 Loznica Podrška zanatstvu 4 Krupanj Podrška zanatstvu 5 Vlasotince Podrška zanatstvu 6 Blace Podrška zanatstvu 7 Novi Sad Podrška zanatstvu 8 Inđija Pisanje biznis planova. takođe finansiraju se aktivnosti nekoliko etno -KUD-ova Sa pojedincima za potrebe TOV-a Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra Izletište “Devojaĉki bunar”. izloţbe. poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Odţaci Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 25 26 27 28 29 Raška Valjevo Beoĉin Poţarevac Alibunar Beograd Edukacija za seoski turizam Planira osnivanje 2 etno centra u Ĉaĉku i Ovĉar Banji Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra uz pomoć opštine formirana je zanatska zadruga u saradnji sa ADF-om preko TSO Raška organizuje manifestaciju republiĉkog karaktera Zlatne ruke.

preduzetniĉku ideju. izloţbe Tranzicioni centar za viškove radnika Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika Opština Aktivnost 1 Majdanpek Uĉestvuje u radu tranzicionog centra pri rudniku bakra u Majdanpeku 2 Novi Sad Formiran lokalni savet za zapošljavanje 3 Pirot Ĉlanstvu u tranzitnom centru za obuku viškova radnika 4 Prijepolje Planirano je za nove biznise 5 Bajna Basta Planirano osnivanje tranzicionog centra 6 Medveđa U saradnji sa sluţbom za zapošljavanje bespovratnim sredstvima za samozapošljavanje 7 Ĉaĉak Planirano osnivanje tranzicionog centra 8 Svilajnac Planirano osnivanje tranzicionog centra 9 Negotin Finansiranje pripravnika u toku pripravniĉkog staţa od strane opštine 10 Raška Opština osnovala Savet za zapošljavanje 11 Valjevo Zavod za trţište rada. u anketi dobijenih odgovora opština. kredite Sajam preduzetništva "Inokop" Kroz preduzetništvo Sajmovi. Sledi pregled nekih.Podsticaji opština za razvoj MSPP. u Valjevu. njihovih aktivnosti promocije koje one podstiĉu u medijskom i drugom smislu. Niš Opštinska nagrada Strana 75 od 97 . imidţ ili aktivnost. njegovih prednosti i rezultata rada preduzetnika kroz lokalna takmiĉenja za najbolju tehnološku inovaciju. Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika Opštine Nagrade 1 Palilula. sprovodi neke vidove obuke radi lakšeg zapošljavanja 12 Beograd Planira se preko projekata za podsticanje zapošljavanja Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika Promocija preduzetništva. posebno je vaţna za razvoj kulture preduzetništva i veće stope rasta kroz motivisanost lokalnih uĉesnika. poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Svilajnac Zajeĉar Velika Plana Zrenjanin Alibunar Beograd Podrška zanatstvu Podrška zanatstvu Kroz donaciju.

opština Zvezdara finansirala obuku samozapošljavanja ţena Strana 76 od 97 . Reg-LPA. USAID . Usluge 6 Pirot Opština podrţava projekte nevladinih organizacija 7 Crveni KrstNajviše sarađujemo sa firmama koje su ĉlanovi udruţenja Niš preduzetnika 8 Prijepolje UNDP. FAO 9 Saradnja sa organizacijama za ţensko preduzetništvo.Podsticaji opština za razvoj MSPP. izrada strategije Priboj Odrţivog razvoja . privatna agencija Malo Crniće pruţa struĉne i konsult. Unicef-LPP. poljoprivrede i ruralni razvoj 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 Loznica Luĉani Ţabari Novi Sad Pirot Crveni Krst-Niš Poţega Tutin Zemun Arilje Medveđa Ĉaĉak Raška Valjevo Kragujevac Beograd Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrada za najbolju tehnološku inovaciju Preko fonda za poljoprivredu Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrade za najlepši izlog. MERCY CORPS. RPKS .MEGA. radnju Opštinska nagrada Takmiĉenje u izradi biznis planova i svake konkurs za najboljeg preduzetnika Jablaniĉkog okruga.CARE-Turizam 4 Loznica IRD.Valjevo 5 Ekonomski fakultet izrađuje klaster planove . Opštinska nagrada Svake godine dodeljuje Novembarsku nagradu nekom od uspešnih predstavnika privatnog biznis sektora RPK (Regionalna privredna komora) za najboljeg preduzetnika 3 prve nagrade za dan grada za najbolje preduzetnike Nagrada Grada Partneri opština u ovim aktivnostima Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci Opština Partneri 1 Turistiĉka organizacija Dimitrovgrada kroz edukaciju i Dimitrovgrad organizovanje zainteresovanih uĉesnika 2 Sa Svetskom bankom uĉestvuje u radu tranzicionog centra i izradi Majdanpek strateškog plana opštine 3 UNDP(program PRO .razvoj jugozapadne Srbije.

poljoprivrede i ruralni razvoj 10 11 12 13 14 Ţagubica Ţitište Zemun Ćuprija Ivanjica 15 Medveđa 16 17 Crna Trava Svilajnac Raška Panĉevo Velika Plana Ĉaĉak Surdulica 18 19 20 21 22 23 Beograd Uĉešće u projektima prema donatorima (EU. EAR. Privatne firme. Švajcarskom agencijom SDC. biti definisani Strategijom razvoja. kroz akcione planove i konkretne projekte. HACCAP. fakultetima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. sopstvenim sredstvima. biznis inkubatori. privrednicima Autori smatraju da postoji mesta da se veći broj opština ukljuĉi u ove aktivnosti s tim da se one mogu uĉiniti inovativnijim i raznovrsnijim. Institut za voćarstvo. ambasade. UNDP – MIR2 Programom. struĉnim kapacitetima Opštine i potrebama građana u saradnji sa Koordinacionim telom Srbije za 3 opštine. Evropskom Agencijom za Rekonstrukciju. Strana 77 od 97 .ADF) Za formiranje klastera .-upoznavanje sa LEED programom Sredstva i tehnike podsticaja preduzetništva će. donatori Finansiranje i sufinansiranje nastupa na izloţbama i sajmovima. rad. USAID USAID Mercy Corps. ISO 14001. ambasadama. saradnja sa institutima. privrednim komorama. jer se oĉekuje podrška od pokrajinskog sekretarijata za privredu Nagradama za najlepši izlog. NSZ. organizacija seminara. Norveška Vlada. sredstvima NIP-a. talentima uvođenje HACCP sistema i standarda ISO 9001. donatorima i kroz partnerske odnose sa REEDA-e Podrška razvoju mlekarstva na teritoriji opštine Surdulica. a prilagođeni prioritetnim potrebama biznis sektora. Podrška unapređenju pĉelarstva i proizvodnje meda Opština Crna Trava uspešno je realizovala nekoliko projekta sa CHF International Serbia. IMS i dr. nevladinim organizacijama. podrška projektima saradnje javni-biznis sektor Opština je finansirala jednu privrednu izloţbu u Panĉevu u partnerstvu sa Regionalnom privrednom komorom Pospešivanje razvoja zanatstva kroz donacije. radionica (. uloga saveta za zapošljavanje na lokalnom nivou). resornih ministarstva. Danski savet za izbeglice. kredite Partneri: fakulteti. balkon. finansijska pomoć najboljim. Programom podrške opštinama istoĉne Srbije.

Jedan primer efikasnog stavljanja na raspolaganje kljuĉnih informacija kreirala je opština Inđija kroz pravljenje pregledne mape resursa koja se moţe pronaći na sajtu: http://www. kroz sistem „one stop shop“ opštine isl. 4. Znatno bolji rezultati ekonomskog razvoja postići će se u lokalnoj zajednici u kojoj postoji povoljna poslovna klima. ukljuĉujući jednostavnost postupaka i lako obavljanje poslova.net/upload/documents/Map%20of%20Resources. efikasnost administracije 5. priroda i karakteristike lokalne ekonomije (Regionalna razvojna agencija za Šumadiju i Pomoravlje ima veoma dobro razvijenu takvu mapu ili bazu podataka o regionalnim resursima).pdf 8. naklonost prema lokalnim MSPP i poslovnim ljudima. S druge strane treba razmotriti mogućnost razvoja regionalnih (umesto lokalnih ili u kombinaciji sa njima) struktura i aktivnosti. njihovim aktivnostima i poslovima. Takse i naknade opština nesmeju da budu visoke. Za neke mere podrške lobiranje za stvaranje pravnog okvira koji sada nedostaje. odnosno registracija. Unapređenje oblasti urbanistiĉkog planiranja svakako moţe bitno poboljšati i ubrzati investiranje i razvoj nekretnina u lokalnoj zajednici. Naĉelni komentari22 Više (detaljnijih) istraţivanja o merama koje opštine preduzimaju u cilju podsticanja lokalnog (ekonomskog) razvoja. naroĉito ne detaljno 22 Strana 78 od 97 . 3. MSPP treba da osete da je aktivno uĉešće u Niz preporuka već je obuhvaćen u okviru ranijih delova teksta. Uvođenje sistema prikupljanja relevantnih informacija od MSPP kao glavnih aktera lokalnog ekonomskog razvoja. Te informacije mogu se postaviti na veb portal unutar SKGO. koji su to osnovni problemi sa kojima se oni suoĉavaju u komunikaciji sa lokalnim vlastima. Veća razmena informacija kao i koordinacija zajedniĉkih akcija opština u ĉemu SKGO moţe da ima vaţnu ulogu. Sistem registracija i dozvola moţe se unaprediti na više naĉina: kompjuterizacijom evidencija. koje su osnovne potrebe i zahtevi MSPP u pogledu njihovog poslovanja. Pregledne informacije 7. tako da neće sve biti ponovljene.Podsticaji opština za razvoj MSPP. brzim i kompletnim pregledom i manipulacijom bazom podataka. Posebne mogućnosti za unapređenje nalaze se kod naknada za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta. Fiskalni (daţbinski) sistem opština 6. 2.indjija. Sistematsko prikazivanje ekonomske informacije na nivou opština (mapa resursa) ili na nivou regiona koje omogućavaju da se razume struktura. pojednostavljenjem procedura za registraciju ili dobijanje dozvole. što bi olakšalo troškove i rešilo problem nedostajućih resursa. poljoprivrede i ruralni razvoj 6. Ova aktivnost treba da obezbedi da se dobiju informacije o samim MSP. naroĉito za manje opštine. odnosno lokalnog ekonomskog razvoja. i to u saradnji sa Republikom i njenim institucijama. Preporuke 1. već treba da budu stabilne i predvidljive. Da opštine mnogo više nego do sada predviđaju i analiziraju troškove preduzetih mera u odnosu na rezultate i uspostave jasne kriterijume i procedure odobravanja stimulativnih mera. naroĉito finansijskih kao što su krediti i subvencije. Unapređenje poslovne klime.

mogu dovesti do situacije u kojoj je korist koju ima lokalna zajednica mala ili nepostojeća. zamenik direktora RAMSPP. 11. naprotiv mogu podrţati upravo ugroţene kategorije stanovništva za ukljuĉenje u samozapošljavanje i time dati doprinos ekonomskom i socijalnom razvoju i realizaciji strategije smanjenja siromaštva. Treba napraviti balans koristi lokalne zajednice i investitora. upravljanju i korišćenju usluga . koliko je poznato. ne bave pruţanjem individualnih usluga. One su delimiĉno komplementarne: LER kancelarije se. Specijalizacija na pojedine sektore koji se ţele podrţati u lokalnoj zajednici. kao i potcentara ovih regionalnih struktura. Kod industrijskih zona poţeljno je paţljivo prethodno planiranje i određena specijalizacija. Takođe treba se potruditi da u inkubacione aktivnosti bude ukljuĉeno i što više start ap firmi van fiziĉkih inkubatora kroz programe otvorene (virtualne) inkubacije. U okviru opštinskih web sajtova kao i portala na SKGO (moguće uz pomoć SIEPA) stalno aţuriranje podataka o LER aktivnostima opština a naroĉito raspoloţivim lokacijama i uslovima za gradnju i ostalim pogodnostima za privlaĉenje domaćeg i inostranog kapitala. ali delimiĉno i finansiranju MSP RA i postojećih i budućih RRA. sem informacija. Biznis inkubatori i industrijske zone 14. Treba uoĉiti da se funkcije delimiĉno poklapaju. povezano sa naĉelnom preporukom br. Preporuke vezane za regionalne i lokalne finansijske sheme 16. Treba podstaći takmiĉenja za preduzetniĉke opštine prema unapred određenim kriterijumima u odnosu na ukupnu preduzetniĉku aktivnost i podsticaje. Treba izbegavati programe treninga bez unapred definisane traţnje. naime preveliki podsticaji za investitore u industrijskim zonama. naroĉito na visoko inovativne i tehnološki orijentisane projekte nudi veću šansu za veću dodatnu vrednost i multiplikativne efekte. Nefinansijske strukture za podršku . 4) .Podsticaji opština za razvoj MSPP. Da opštine budu aktivniji uĉesnici u kreiranju. s obzirom na visoku cenu ovog tipa podrške. 15. Istovremeno se moţe stvoriti legalni okvir za mikrofinansijske organizacije finansirane od donatora. tako da postoji potreba da se kroz potcentre MSP RA ili druge strukture (npr. Neophodno je odluke o tipu treninga ili edukacije donositi zajedno sa budućim korisnicima – privatnim sektorom i drugima. pa je u tom pogledu je potrebno ustanoviti racionalno povezivanje po nivou teritorijalne organizacije. 23 Strana 79 od 97 . 9. Kod biznis inkubatora potrebno je paţljivo definisati profil podrške i stanara kako bi se postigli maksimalni efekti. 13.23 Jedan nacrt takvog pravnog akta formulisan je u formi predloga ĉiji je autor Dejan Radulović. U kreiranju LER kancelarija proveriti mogućnost upotrebe pravnog modela Javne agencije što bi dalo šire mogućnosti za funkcije. 12. kreditiranje itd. To podrazumeva potrebu kreiranja (u koordinaciji sa Republikom) MSP RA ili Agencija za ekonomski razvoj i na delovima teritorije gde ih sada nema. fleksibilnije upravljanje i kadrovsko ekipiranje ovih kancelarija. obuka i konsalting 10. Udruţenja preduzetnika) pruţaju i ove usluge na lokalnom nivou. Pravno definisati sistemski uređene naĉine kako i na nivou opština moţe da se legitimno odvija pruţanje finansijske podrške MSPP i poljoprivredi (garancije. s obzirom da one ne uzimaju depozite i niĉim ne doprinose ekonomskoj nestabilnosti. Povezivanje LER kancelarija i pomenutih struktura na regionalnom nivou. poljoprivrede i ruralni razvoj prikupljanju informacija u njihovom interesu i da na taj naĉin uĉestvuju u procesu stvaranja novog poslovnog okruţenja.

U skladu sa realnim mogućnostima podrţati strukture i aktivnosti u seoskim i drugim malim naseljima. na nivou NUTS 3. i regionalne garantne fondove (u vlasništvu opština. Ostali vidovi podrške 21. naroĉito male nemaju i realno ne mogu imati kapaciteta. Potrebno je razvijati modele multifunkcionalnih centara ruralnog razvoja u ĉemu iskustva teledomova (telecentara) mogu biti jedan od korisnih uzora (postoje i druge strukture stvorene aktivnostima NVO i donatora kao što su agro biznis klubovi. za šta opštine. uz mogući doprinos sa centralnog nivoa) ili (alternativno) decentralizovati Garantni Fond Srbije. efikasno i transparentno sprovođenje mikro finansijske podrške. Oni bi dakle jednim delom trebalo da obavljaju funkciju start ap kreditnih. Takvi regionalni fondovi bi. samostalno ili verovatnije kombinovano u okviru prethodno pomenutih regionalnih finansijskih institucija. a potencijalno takodje. Centralna jednica za finansiranje start ap moţe biti kao sada Fond za razvoj Srbije. kao što su zadruge. mogli bi biti portfolio krediti dobijeni od Fonda za razvoj Srbije.24 Takve regionalne strukture bi mogle biti rešenje za profesionalno. kako bi bilo efikasnije i sa odgovarajućim potpunim informacijama o aplikantu i projektu. 25 kao i drugih klijenata koji su za banke nepoţeljan partner (npr. već samo vezane direktno za MSP. podsticati regionalne klastere ili druge prioritetne sektore za regione.Podsticaji opština za razvoj MSPP. praćenje i sve ostalo. etnocentri. 26 Ovo bi bilo sliĉno sadašnjem modelu drţavnog kreditiranja lizing kuće Lipaks lizing i sliĉno naĉinu kako SBA u USA plasira sredstva (delom zapravo garancije) MSP klijentima preko dvostepenog sistema finansiranja. asocijacije za razvoj i sliĉno). Ovde se ne razmatraju moguće funkcije takvih fondova u finansiranju infrastrukture i drugih namena. ĉime bi se uspostavio dvostruki kapitalni oslonac i povezali interesi svih nivoa. Kraljevu i Uţicu i/ili Valjevu Cilj je da se otklone uzroci zbog kojih je broj izdatih garancija za MSP mali i uglavnom bio vezan samo za poljoprivredne kredite i ukljuĉe lokalna sredstva. a ne u Beogradu. Ovakvi regionalni fondovi bi mogli imati vezu i sa eksternim regionalnim („etnozaviĉajnim“) investicionim fondovima koji bi se eventualno u budućnosti formirali na osnovu ekonomskih interesa dijaspore (jedan od najupešnijih primera je Meksiko). sem povlaĉenja (pozajmljivanja) sredstava iz centralnog fonda.26 Jedna funkcija ove promene je da se odluĉivanje o dodeli pojedinaĉnih kredita. Kreirati uz to. kao i ostale kredite. turistiĉke asocijacije. odvija na regionalnom/lokalnom nivou. ili se u budućnosti moţe formirati kao poseban Start ap fond. Izvor finansiranja za start ap kredite. inicijativa i resursi. ruralni razvojni centri. Sem finansiranja start ap25 oni bi mogli baviti i poljoprivredom. ili pozajmljena sredstva i od opština svog regiona. 18. Pravni akt (Zakon) koji bi uspostavio pravnu osnovu za sve pomenute regionalne fondove bi mogao eventualno istovremeno regulisati i poloţaj Razvojnog i Garancijskog Fonda AP Vojvodine. Kragujevcu. 20. formirati regionalna odeljenja bar u Nišu .regionalnim razvojnim agencijama (poţeljno onda kada bude definisana regionalizacija na nivou NUTS 2 ili i ranije. U većoj meri podrţavati strukture koje obrazuju samostalno lokalni preduzetnici na osnovu sopstvenih interesa: lokalne klastere i druge tipove biznis udruţenja i mreţa. domaća radinost. mogli da dobiju na legitiman naĉin i trajna. poljoprivrede i ruralni razvoj 17. Ispitati mogućnost za kreiranje alternativno (1) više regionalnih razvojnih fondova ili (2) podruĉnih jedinica Fonda za razvoj Srbije. kooperative i u budućnosti socijalna preduzeća koja zapošljavaju riziĉne grupe i /ili obavljaju socijalne funkcije). Što bi bila dopuna odnosno finansijski pandan RRA. 22. mikrolizing fondova. 24 Strana 80 od 97 . ĉime bi njihova situacija postala jasnije i bolje pravno utemeljena. 19. a u perspektivi i vlasniĉkih („equity“) ulaganja.

23.).. Odrzivi grad . 16. IDIZ. 17. Republički zavod za razvoj. Strana 81 od 97 . 20. (2001). Skills Upgrading . 8. UN Development Program. 2006. 2005. 31. Strategija ekonomskog razvoja Srbije 2006-2012. OECD Centre for Entrepreneurship. Proceedings.. OECD 2006. (1996). Pejić (eds. Local Governance and the Drivers of Growth. Istraţivanje The Urban Institute.. Budapest. Cifrić. 2006 12.. Norway. Strategija regionalnog razvoja RS 2007-2012. (2002). New Haven: Yale University Press Meadows. Beograd: Slobodan Masic/Biblioteka Nova 175 Richardson. London XE "London" : MacMillan Richardson. LXIV. 14. Oxford. poljoprivrede i ruralni razvoj 7. Limits to Growth. The City in History. LJ. 2006 u 4 opštine u Srbiji 5. Beograd: Asocijacija prostornih planera Srbije Milutinovic S. P. http://www. 2003.unhabitat. 67-85 Sassen. 27. 2005 9. EuropeanCities21. Boston: Little. 28.OECD Centre for Entrepreneurship. New York: United Nations International Children‟s Fund (UNICEF) United Nations (1992). S. D. 15. M.. New York: Universe Books Milutinovic. I. et al. Abstracts. London: Secker and Warburg Economics. Šećerov. (1973). Knorr-Sidow (ed). Lovins. 9-12 February 2002 Mumford. “LA 21 under difficult framework conditions – Case study of Nis”. in O. 30. The HABITAT Agenda. М. (1954). Hungary.New Policy Perspectives. Princeton: Princeton University Press. 45. Lösh.org/hdro/99. July 2002 Milutinovic S. ISBN: 9789264104709. (1961). L. London.Local Economic and Employment Development (LEED) Programme 11. The Economics of Location.htm UNICEF XE "UNICEF" (1995).ka jednoj sociologiji okruzenja. The Rise of the Network Society. Republički zavod za razvoj. ЗУНС. M. Human Development Report 1999. 7. (1980). Đukanović (2001). H. UK: Blackwell Publishers Hawken. London: Earth Island UNCHS (1996).. New York: United Nations 19. A. 22. OECD . Only One Earth: An Introduction to the Politics of Survival. Урбана социологија. Вујовић. M. Ruralni razvoj i modernizacija. „Uloga lokalnih vlasti u implementaciji održivog razvoja – primer grada Niša‟.org/unchs/english/hagenda/ UNDP (1999). Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja. The Global City: New York.MEGA projekat USAID. Managing Decentralisation: A New Role for Labour Market Policy. Петровић. W. Zagreb. Stockholm Conference (1972). „The Case Study of Nis‟. 2005 10. Papers of the Regional Science Association. Castells.undp. S. et all (1972). (1999). 29. Trento. SMEs and Local Development. 25. januar 2007. http://www. Oslo. Београд. Tokyo. Brown and Company. (1991). 21. „Polarization reversal in Developing countries‟. SMEs and Local Development. A.104 Pušić. W.. 89 . С. Reference Bibliografija 4. H. Economic Growth Theory. Agenda 21: Programme of action for sustainable development. “Utilization of information and communication technology in the Republic of Serbia 2006” RSO. More Than Just Jobs: Workforce Development in a Skills-Based Economy. The Progress of Nations.Podsticaji opština za razvoj MSPP. u V. 6. 13. 26. The Oslo Convention of European ICLEI Members. Natural Capitalism. Summer School “The Future Role of Cities in a Globalizing World: Challenges for new public strategies and innovative urban governance”. 24. (2002a). 18.

jsp Republiĉka agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva http://www.yu Lokacije u opštinama Vojvodine za izgradnju privrednih objekata http://www.org Istraţivanje o strateškim dokumentima opština.pdf Euta . http://www.sr.vojvodina.gov.gov. 2.euta.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Magna agenda. 7.yu/istrazivanje/index.”Lokalna samouprava”Juni 2004 god. World Urbanization Prospects. Internet sajtovi 1. 5. 6.indjija.sr.merr. Stalna konferencija gradova i opština http://www.sme. evropska unija teledom saveza http://www.pdf 34.g.sr.hu/ Strana 82 od 97 .dr Mirko Pejanović.yu/ Mapa resursa opštine Inđija http://www. Beograd 2002.gov. A/RES/55/2.sr. 35.arhiurb.yu/ MERR. United Nations (1998). Prof. 4.skgo. N.org/millennium/declaration/ares552e.un. Uporedna iskustva lokalnih samouprava. United Nations (2000) United Nations Millennium Declaration. New York: U. Department of Economic and Social Affairs 33. Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj: http://www. 3.prsp. poljoprivrede i ruralni razvoj 32.net/upload/documents/Map%20of%20Resources. kancelarija potpredsednika vlada za strategiju smanjenja siromaštva http://www.gov.”Model participacije građana u lokalnoj samoupravi i mogućnost kreacije novih institucija za razvoj lokalne samouprave.

..........da 2 – ne 2.................................da 2 ............. funkcija...... Ime opštine/grada Ime......................... . koliko zaposlenih ima u Da li planirate kancelariju za lokalni ekonomski razvoj kancelariji: LER.. što treba shvatiti kao “opština ili grad” Strana 83 od 97 .... uključujući poljoprivredu Sprovodi UNDP Srbija u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština..ne Navedite projekte ili aktivnosti na kojima su radili u 2006: .....ne 2............... npr Informacioni punkt...... kontakt telefon osobe odgovorne za anketu Pečat Adresa Potpis .. 2............... ................................................ –možda 3...2 Da li u vašoj opštini postoji odeljenje regionalnog centra ili agencije za razvoj MSP 1..........................................1 Da li imate kancelariju za LER Ako da.................. PRILOZI Prilog 1: Anketni upitnik Anketiranje opština i gradova u Srbiji o sadašnjem i planiranom učešću u podršci razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetništva........da 2 .....lokalni ekonomski razvoj 1...........3 Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER........ poljoprivrede i ruralni razvoj 8.. 1............ »kol centar« (telefonski servis) ? 1...............4 Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da učestvuje u osnivanju Regionalne Agencije (centra) za podršku MSP ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno područje (odgovor ako za sada ne postoji aktivna agencija na području vašeg okruga) 1 – da 2.... Strukture za podršku MSP (malih i srednjih preduzeća) i LER (lokalni ekonomski razvoj) 2.ne 1..............da 2 – ne Da li učestvujete u finansiranju tog odeljenja Da li je planirano otvaranje odeljenja regionalnog centra ili agencije za MSP 1........... ....da 2 ....... -ne 27 Svuda dalje u upitniku upotrebljen je termin “opština”........... ........... 2........................Podsticaji opština za razvoj MSPP..... .........da 2 –možda 3 -ne Da li planirate neku drugu formu lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER 1..................................Datum.. godine Anketni upitnik broj: __________ datum prijema _________(popunjava UNDP) 1...........da 2 – ne Navedite naziv i aktivnosti ako postoji: .... Ministarstvom privrede RS i Republičkom agencijom za podršku razvoja MSPP 27 Period anketiranja: februar/mart 2007...

........................................................................6 Kakve su vaše potrebe za promenama u toj saradnji –pravac potrebnih promena? .. 2..............................3 pre nego što odgovorite na ovo) sprovodi 1 – da 2.. Finansijske stimulacije (molimo da popunite ovaj segment sa posebnom pažnjom) 3... ........................................................................................................................................................................................ poljoprivrede i ruralni razvoj Partneri u tome ......................................................2 Ako je odgovor negativan.................. koji je razlog za to 1................................................................................................................................... nije ocenjeno za potrebno..... postoje pravne prepreke........ i broj klijenata koji su dobili podršku 2 – kreditna šema za MSP (precizirati za koga) 3 – kreditne garancije / garantni fond 4 – subvencije kamate za kredite 5 Grant (bespovratna sredstva) za samozapošljavanje Strana 84 od 97 ....................... .........................................................kreditna šema za poljoprivredu Ukupna suma realizovana iz budžeta 2006 u 000 din..........................................................ako ih ima (ako je odgovor pod 1): . koju vrstu finansijske podrške ......................................5 Opisno izrazite kvalitet i specifičnosti dosadašnje saradnje koju opština ima sa Regionalnom Agencijom (centrom) za podršku MSP (odgovor samo ako već postoji na području vašeg okruga) .......... .............................. -ne 3....................... -ne planira 3 .................... 3........................... 3........ nešto drugo (navesti).............................................................................. 3............................da 4.............................................................................................................. Navesti dodatne detalje ispod (1 do 8) tamo gde je relevantno: Opisati preciznije kategoriju klijenata i partnere u šemi (ako postoje )npr banke .................. Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata): 1................................................................................................................ 2................Podsticaji opština za razvoj MSPP................................................................................. nedostatak sredstava .................................................................................................1 Da li Opština iz budžeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili malih i srednjih preduzeća ili investicija u opštinu (pogledajte pitanje 3........ 2..................................................................................................................................................................3 Ako da..................................................................................

.................................... ........... opišite 4............... 5..2 Da li opština pruža kroz svoje strukture ili finansijski podržava pružanje stručnih saveta poljoprivrednicima Sprovodi Planira 1 – da 1 – da 2................ savetovanje............ praćenje 4.. naknade za zemljište 3............................................................. savetovanje tokom dužeg perioda) i za koju kategoriju klijenata -preduzetnika (početnici........... ....................... -ne Sektor/ specijalizacija ako je relevantno...........................1 Da li opština (su)finansira obuke....... ..... neka posebna grupa) sprovodi 1 – da 2................. Biznis inkubatori & tehnološki parkovi...... 5.................... -ne planira 3 – da 4.......... konsultantske usluge ili mentoring (praćenje.......................................................... -ne Ukupna suma uloženih sredstava u 2006 i broj klijenata................... -ne Sektor specijalizacije zone......................................... navesti kome i za koju svrhu : 7 ............................ šta i za koga................... ili neki drugi podatak.................. takse 2.............1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove ? ima 1 – da 2............. postojeće MSP i radnje..................... 4............. pomoć.................. -ne Opis (šta i kako): ........................ Opis..... partneri .........................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP..................................................................... .2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već 1 – da 2......................... navesti eventualnog donatora / sufinansijera i organizaciju koja pruža usluge/ implementacionog partnera/: ............ pomoć..................................... drugo 8..................... poljoprivrede i ruralni razvoj 6 – Grant (bespovratna sredstva) za stimulaciju ostalih ulaganja....olakšice u lokalnim zahvatanjima 1.............. konsultantske usluge... -ne planira ili su u postupku realizacije 3 – da 4.............. Industrijske zone 5................... partneri Strana 85 od 97 ..... -ne 2.................... Nešto drugo.... -ne planira 3 – da 4................ Biznis obuke ..............................................

.......... zanatstvu.............................. implementatori): .......................................................................................................................................... ............. 6................................................... Drugi vidovi.......... 4...................... 7................................................................. etno centru / ručnim radovima........................................................................................................................................ 3. specificirati drugu osobu/e za sva ili pojedina pitanja: .......................................................................................................................................................... funkcija...................... zaokružiti/podvući tekst: isto kao u rubrici broj 1........................... tranzicionom centru za viškove radnika...................... 7................................. 5..........................................................2 ako to nije slučaj........................................................................................ inovaciju................. seoskom turizmu ili nekoj drugoj turističkoj aktivnosti ........................................................................................................................................................ 7........................................... poljoprivrede i ruralni razvoj .............................................................................................................................. ............. u nekoj drugoj specifičnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: ........................................ email adresa7.......................................................................................................................................... ......................................................................................................................................... 2......... ............................................................................................ Navedite detalje i način podrške i sa kojim partnerima sarađujete (donatori...................1 ukoliko je ista osoba kao pod 1.......................... telefon..................................... Virtuelnim preduzećima... ...................................................... . ............................................................................................................................................................... 8............... Kontakt osoba ili osobe u opštini za detaljnije informacije po ovim pitanjima : ime i prezime................... Dodatne informacije koje želite da pružite : .sektorska ili druga specifična podrška preduzetništvu Da li Opština podstiče preduzetništvo u (zaokružiti i dodati kratak opis): 1............................... 8.... Nagradama za najboljeg preduzetnika..................................................................................... Strana 86 od 97 ............................................................................................. ideju........................................................ 6......................... ............................................................. Kroz razvoj Teledomova / telekoliba (IT centri ) ..................................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP.................. broj : Orijentaciona površina: broj: Orijentaciona površina: ...................................

Glavne aktivnosti:  sprovođenje projekata u okviru EDEP programa EAR “Vojvođanski tranzicioni centar” i “Centar za istraţivanje. U saradnji sa sindikatima odabrani su “Udarnik” iz Zrenjanina i IMTFOP iz Novog Beĉeja. Program je Strana 87 od 97 . u saradnji sa opštinom Zrenjanin. U okviru projekta predviđeno je da RCR – Banat pruţi nefinansijsku podršku u prevazilaţenju problema u dva pilot preduzeća na teritoriji Banata koja su u procesu privatizacije.mini katalog. predstavljen je program za rešavanje viška radnika koji će usled organizacionih. u organizaciji Regionalne privredne komore Panĉevo. HIP Petrohemija iz Panĉeva.  monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. Na inicijalnom sastanku. i slobodnim resursima u mesnim zajednicama) i priprema mini kataloga za potencijalne investitore na teritoriji opštine Zrenjanin. a njegovom realizacijom upravlja EAR. godine. VTC se realizuje u saradnji sa partnerima (RA MSPP. Institucionalno rešenje ekonomskog udruţivanja ovih opština upravo se ogleda u formiranom RC. Unija poslodavaca Vojvodine. Dodatnu podršku aktivnostima timu VTC pruţiće Izvršno veće AP Vojvodine. odluĉila je da se ukljuĉi u ovaj projekat.Podsticaji opština za razvoj MSPP.  promocija mera i prioriteta vezanih za razvoj sektora MSPP u Vojvodini. Izvršno veće AP Vojvodine. u cilju što bolje pripreme za predstojeću privatizaciju. nevladine organizacije. Osnivaĉi su: Vlada Republike Srbije. tehniĉkih i kadrovskih promena ostati bez posla. realizacijom projekta „Uspostavljanje Regionalnog centra za društveno ekonomski razvoj „Banat“ . Mesnim zajednicama i Kancelarijom za lokalno-ekonomski razvoj opštine Zrenjanin (o raspoloţivim proizvodnim. RC će napraviti bazu podataka koja bi se koristila u okviru zajedniĉke aktivne politike za privlaĉenje investicija.d. u saradnji sa “Banka Inteza” u realizaciji projekta podrške razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata. preko EAR. Zrenjanin / RCR Banat/ je nastao 2006.  mapiranje slobodnih resursa opštine Zrenjanin . U toku je ukljuĉivanje i drugih preduzeća sa teritorije Banata.  podrška Garancijskom fondu AP Vojvodine. u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privatizaciju. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ Osnovan: Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj Banat. i ukljuĉiti adekvatne struĉnjake. Vojvođanski tranzicioni centar (VTC) je projekat koji finansira EU. regionalne privredne komore sa teritorije Banata.  klaster inicijativa u tekstilnoj industriji. udruţenje preduzetnika. preduzetništvo i MSP. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom. svih 19 banatskih opština. HIP Petrohemija i „Mlekoprodukt“ a. U narednom periodu izvršiće se analiza potreba u preduzeću. za mala i srednja preduzeća i treninge i informaciono dokumentacioni centar. Sektori RC: 3 sektora za podršku opštinama. Glavni cilj projekta je da se pruţi dodatna podrška preduzećima sa teritorije AP Vojvodine koja su se našla u procesu privatizacije i restrukturiranja. Alma Mons i RC MSPP Subotica) na teritoriji AP Vojvodine. skladišnim i drugim halama. Savez Samostalnih Sindikata Srbije i filijale Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. razvoj i transfer tehnologije“. koji je finansijski podrţala EU. Cilj projekta je bio da se doprinese izgradnji odrţivog kapaciteta društveno ekonomskog razvoja na teritoriji Banata kroz formiranje snaţnog partnerstva banatskih opština.

raspisana su dva konkursa za dodelu sredstava u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa MSPP na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. kao i potencijalne klijente u regionu. Ovo podrazumeva pre svega monitoring i evaluaciju koju. Garancijski fond APV– Podrška razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata: obuhvata samo teritoriju Banata. kao i pri prikupljanju kompletne dokumentacije potrebne za realizaciju. u saradnji sa filijalom Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i Ekonomskom školom iz Zrenjanina. partneri su RA MSPP Alma Mons i RCR – Banat. Cilj je bolje informisanje o postojećim kreditnim sredstvima za MSP. u projekat se ukljuĉio i Centar za ruralni razvoj iz Novog Kneţevca. o trenutno dostupnim donatorskim sredstvima i fondovima. poljoprivrede i ruralni razvoj ocenjen kao izuzetno dobar. Vrednost je 30 miliona dinara za start –up za radno neaktivne ţene. na osnovu potpisanog Ugovora o poslovnoj saradnji sa Opštinom radi RCR. RCR – Banat promoviše ovaj program. Takođe. Projekat je zasnovan na partnerstvu i regionalnom pristupu te uspostavlja saradnju nauĉno istraţivaĉke institucije sa preduzećima i komercijalizaciju inovacija u regionu. koji se raspisuju za institucije i organizacije. i partneri su u realizaciji ove garancijske šeme. izlazeći u susret radnicima u dva pilot preduzeća sa teritorije Banata. radi implementacije strateških razvojnih programa opštine Zrenjanin i podrške zapošljavanju. Potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa ovom institucijom. Analiza je obuhvatila pregled 226 podnetih zahteva. ukljuĉujući 1 godinu grejs perioda. i 20 miliona dinara. tim RCR – Banat je dogovorio. RCR – Banat je preuzeo ulogu da obaveštava osnivaĉe. kamatna stopa na godišnjem nivou je 6. ali i raspoloţivih finansijskih izvora. od kojih 73 zahteva za dodelu kredita za razvoj i unapređenje MSPP i 153 zahteva za registrovana individualna poljoprivredna gazdinstva sa teritorije opštine Zrenjanin. ADF/CRDA-E u saradnji sa USAID-om je organizovao jednodnevne opštinske kreditne sajmove. širenje geografske pokrivenosti dostupnosti kredita gde su bankarske institucije predstavile svoje kreditne linije. pruţaju informacije i pomoć pri izradi biznis planova. razvoj i transfer tehnologija (CIRTT): Projekat finansijski podrţan od EU. Pored ovih institucija. a delatnost obavljaju manje tri godine. Promocija: Putem štampanih brošura koje sadrţe objedinjenu ponudu i pregled mogućih nefinansijskih usluga koje daje RC. U saradnji sa “Banca Intesa” raspisana je kreditna linija: krediti se realizuju pod sledećim uslovima: rok otplate 5 godina. njime upravlja EAR. Ostvarena saradnja se ogleda u udruţivanju budţetskih sredstava opštine Zrenjanin sa sredstvima „Metals banke“ na osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji. u skladu sa njihovim interesovanjima. kontaktirano je preko 65 potencijalnih korisnica ove kreditne linije. da se zainteresovani radnici ukljuĉe u programe Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. Centar za istraţivanje. i mogućnost odabira razliĉitih sredstava obezbeđenja. uslove kreditiranja i postupak realizacije i naplate. radnicima IMT – FOP iz Novog Beĉeja će se pruţiti mogućnost da prošire znanja iz oblasti uvođenja inovacija u MSP. Takođe. tako da svaki Strana 88 od 97 . Monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. u cilju podsticaja njegovog privrednog i ekonomskog razvoja u skladu sa Integrativnim planom društveno-ekonomskog razvoja Banata (20052007). namenjenih za nabavku opreme za obavljanje registrovane delatnosti u MSP ĉiji su osnivaĉi ţene sa teritorije Banata.95%. RCR – Banat u potpunosti prati efekte kreditnog aranţmana sa „Metals bankom“. Posredstvom Interneta ove informacije se vrlo lako i brzo šire. godini (20 miliona). Jaĉajući partnerstvo između javnog i privatnog sektora. godini (15 miliona) i za dodelu sredstava. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom. CIRTT je formiran od strane relevantnih institucija u Banatu jedan je od prioriteta regiona.Podsticaji opština za razvoj MSPP. u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa u oblasti poljoprivrede na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006.

plastificiranje. društvenih i mikroprostornih zahteva. Danas je Teledom program postao međunarodni pokret. lokalni centar za informisanje  Mesni oglas. Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu Pojam: Teledom se opisuje kao višefunkcionalni informatiĉko-telekomunikacioni i usluţni centar. gde je usvojen petogodišnji plan razvoja za osnivanje 600. skeniranje. Teledomovi moraju pruţiti one usluge koje građani mogu neposredno koristiti. obrada teksta. narezivanje CD-a. koriĉenje.. koje su 2004. prouĉiti svu potrebnu dokumentaciju fonda i odluĉiti da li ţeli konkurisati sa predlogom projekta. Bugarskoj. Sluţba za manifestacije  Raĉunarske igre  Obavljanje raĉunarskih poslova  Obrazovanje (škola raĉunara. godine poĉela realizacija Teledom programa. poljoprivrede i ruralni razvoj klijent moţe u veoma kratkom roku dobiti informacije. a u Indiji ima oko 30. U datom prostoru i okruţenju stvoriće onu informatiĉku. u ĉemu im pomaţe RC.Podsticaji opština za razvoj MSPP. fotokopiranje. Slovaĉkoj. godine zajedno sa Mađarskom i Srbijom osnovale EUTU – Evropsku Uniju Teledom Saveza ĉije sedište je u Budimpešti. U Mađarskoj je 1994. Uvedene su konsultacije 1:1. ili telekomunikaciona usluţna kuća zajednice. Elektronsko dopisivanje za građanstvo.)  Korišćenje multimedija. informativni centar  Kancelarijske usluge (npr. za zaštitu kulturnih dobara Strana 89 od 97 .000 novih Teledomova. Teledomovi i telekolibe su u sluţbi stvaranje jednakih šansi za dobrobit ljudi malih sredina Teledom program u svetu: Prvi Teledom osnovan je 1985. Usluge se postupno formiraju u funkciji zahteva i potreba i dostupne su svakome. slanje i primanje faksa. korišćenje kancelarija. elektronskog bankarstva. U SAD postoji oko 10. grupnih. Da bi što više unapredili kvalitet pruţanja informacija potencijalnim klijentima. analizirajući podatke dobijene od klijenata. organizacionu i javno komunikacionu osnovu koja će ekonomsko opravdano funkcionisati u sluţbi najrazliĉitijih mesnih. gde 2006 postoji 560 Teledomova i 3500 E-taĉki. za daljinsko obrazovanje)  Sluţba za zaštitu ţivotne sredine. napravljen je i softver koji omogućava da.000 Teledomova. te je u mogućnosti da svakom klijentu izađe u susret i zadovolji njihove zahteve. Osnovne Teledom usluge  Usluţni centar civilnih organizacija  Pruţanje pomoći i saradnja u obavljanju sluţbenih poslova  Internet dostupnost. birotehniĉku. Izrada Web strana i prezentacija  Informacije od opšteg interesa. mikrozajednica otvorenog profila. Bosni i Hercegovini. te komunikaciju sa kljuĉnim institucijama društveno-ekonomskog razvoja. Estoniji. RCR priprema svoju Strategiju komunikacija koja će sadrţati smernice za potrebe tima RCR – Banat. RC pomogne razvoju i unapređenju delatnosti klijenta. štampanje. godine u Švedskoj kao odgovor zabaĉenih sredina za brţi razvoj. Teledomovi postoje u Rusiji. pojedinaĉnih. stranih jezika.000 Telecentara. Evaluacija: RCR Banat uspostavio sopstveni sistem praćenja klijenata..

063. Donatori: Fondacija za razvoj demokratskih prava DemNet. kancelarijske usluge. Volonterski centar Elektronski centar za posredovanje Centar lokalne trgovine i biznisa Turistiĉki biro Biro za unapređenje nerazvijenih sredina Elektronske usluge Centar za izradu konkursa Lokalni istorijski centar Mesto za izloţbe Razne usluge za nezaposlene Davanje saveta u vezi informatike Usluge stanovništvu(sastavljanje pisama. AGROMREŢA – Beograd. Regionalni centar za obrazovanje Sehešfehervar iz Mađarske. molbi. usluge interneta. Društvo za raĉunarsku nauku Janoš Nojman iz Mađarske. EUTA – Evropska Unija Teledom Saveza. autobiografija/ Prikupljanje informacija Centar lokalne kompetencije Sadrţaj aktivnosti Teledomova u Srbiji: TDS u Srbiji u saradnji sa Teledomovima i Telekolibama organizuje i vrši usluge u vezi obrazovanja i razvoja preduzetništva. USAID.000 lica za rad na raĉunaru i stranim jezicima Partneri: Nacionalna sluţba za zapošljavanje Srbije. Rezultati: U Teledomovima i Telekolibama Srbije do 2007. godine obuĉeno je preko 10. mobilne telefonije.Podsticaji opština za razvoj MSPP. zahteva. Osiguravajuća kuća UNIQA. Pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje i kulturu Vojvodine. obuke za razvoj preduzetništva i samozapošljavanja. 064 i 065. a u toku su razgovori i dogovori i sa drugim relevantnim partnerima o saradnji u zemlji i inostranstvu Strana 90 od 97 . obuke u obrazovanju -ECDL ispitni centar sa preko 1000 polaznika do 2007. osiguranja. Fond za razvoj neprofitnog sektora Vojvodine. Teledom savez Mađarske. poljoprivrede i ruralni razvoj                Omladinska sluţba. Fondacija Apacai. Internet provajder Eunet.sastavljanje poslovnih pisama. Fondacija Rukohvat. edukacije lokalne MSP i stanovništva u poljoprivrednoj proizvodnji i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane. izrada elektronskih prezentacija za preduzetnike. Operateri mobilne telefonije 062.

 transferi od centralne vlasti.  prodaja imovine. prosvete. na primer za edukacije ili socijalne potrebe. kako bi se popravio ţivotni standard stanovništva. otkloniti sumnju u korupciju. Osnovno ograniĉenje svake strategije razvoja je ono finansijsko. Takav pristup će. kojima i jeste zadatak da iz sopstvenih izvora finansiraju sopstveni razvoj.  fondacije. on moţe posluţiti kao izvor uĉešća lokalne zajednice za finansiranje projekata kroz zajmove ili kredite MSPP i poljoprivrednicima. pa i na lokalnom nivou. omogućuje prenošenje na nabavke konkurentskim putem. Budžet lokalne zajednice. zdravstva.  sredstva komunalnih preduzeća.  zaduživanje lokalne zajednice legitiman je naĉin obezbeđenja sredstava za finansiranje infrastrukturnih i sliĉnih dugoroĉnih projekata. prihodi od privatizacije predstavlja konverziju postojeće u novi oblik imovine. a i kao garancija njihovog redovnog vraćanja. ali je orijentacija na sopstvena sredstva prirodna i najsigurnija. ne postoje formalna ograniĉenja njegovom ukljuĉenju u finansiranje projekata od znaĉaja za lokalni ekonomski razvoj. Zaduživanje lokalnih vlasti je vaţan. Novi Zakon o javnom dugu. i sam obim budţeta opština ĉesto nije dovoljan za finansiranje krupnijih projekata. obiĉno su baš dugoroĉni investicioni projekti. po vaţećim propisima.novi nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave u SKGO.  privatni sektor je vaţan izvor finansiranja lokalnih projekata. konkurencija raznih potreba za finansiranjem iz budţeta je tako velika da se obiĉno najlakše smanjuju baš investicioni rashodi. obezbediti najniţe cene i tako smanjiti ukupne rashode projekta i. tenderom ili licitacijom u pogodnom sluĉaju. Jer. u mnogim lokalnim zajednicama to nije moguće. omogućava zaduţivanje opština kroz: zajmove kod banaka i drugih finansijskih institucija. od strane opština slabo korišćena mogućnost. koje bi lokalne zajednice emitovale i plasirale ih. sa jedne strane. je omogućuje izvođenje projekata koji bez zaduţivanja ne bi mogli da budu pokrenuti i. prvenstveno zato što Republika ne sufinansira infrastrukturne i komunalne projekte na lokalnom nivou. koja je ĉesto prisutna kod javnih nabavki u Srbiji. iz njega se mogu finansirati brojni projekti koji ne zahtevaju velike sume novca. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 4: Finansiranje opština. posebno za veće komunalne i infrastrukturne projekte. posebno (Svetska banka. i kroz obveznice. jer se i prihodi ĉesto pokazuju manjim nego što je planirano.Podsticaji opština za razvoj MSPP. status i oĉekivane izmene Najteţi deo procesa strateškog planiranja LER-a svakako je obezbeđenje finansiranja programa i projekata. one Strana 91 od 97 . Osnovna svrha zaduţivanja. Mogućnosti finansiranja LER-a su prvenstveno iz :  tekućih prihoda lokalnih vlasti. Pored toga. a za velike projekte verovatno najvaţniji metod finansiranja. kako se to ĉini u mnogim drugim zemljama. i to ne kao izvor budţetskih prihoda. kako svetsko iskustvo pokazuje. pošto se cene komunalnih usluga drţe niskima. On je pogodan. I pored toga. budţet je vaţan oslonac procesa strateškog planiranja LER-a. USAID. ali ne i najveći izvor.  donatori (pokloni i zajmovi) poslednjih godina bili su veoma znaĉajan izvor finansiranja u Srbiji. Ipak. on ne moţe da bude osnovni izvor finansiranja. uglavnom inostrane. koji su prvi. sa iscrpljivanjem komunalnih preduzeća kao posledicom. EU). tako da se minimizacija rashoda uvek nameće kao prioritetan zadatak. dok traje ovaj proces. nagoveštaj promena . tj. već kao partner u razvojnim procesima kroz PPP. mogu biti vrlo vaţan izvor finansiranja u oblastima socijalne zaštite. Naime. sa druge strane. moţe da finansira sve namene.

sport. godine. Evropska investiciona banka. Dobru okolnost predstavlja što na strani pasivnog finansijskog izravnanja nije došlo do promena. veoma je veliko. naše lokalne vlasti su potpuno nepoznati emitenti obveznica. Zakon dozvoljava da dugovi budu i u domaćoj i u stranoj valuti. Svetsko trţište municipalnih obveznica. Evropska banka za obnovu i razvoj. Izvesna nada u promene ove koncepcije postoji. Svetska banka. u republiĉkom vlasništvu. godine karakteriše nepromenjeno uĉešće u zajedniĉkim prihodima sa Republikom. Na taj naĉin. ali i zdravstvo. koncesionalnim uslovima. bilateralni donatori. neprimenljiv za donošenje dugoroĉnih planova razvoja-odrţivi razvoj i razvoj MSPP. s tim da su investicioni rashodi jedina dozvoljena namena. pa lokalne zajednice imaju još niţi. pojedinaĉne zemlje koje odobravaju Srbiji pomoć na osnovu dobro obrazloţenih projekata. DFID i druge drţavne agencije za podršku razvoju. a ograniĉenje je i to što opštine u Srbiji ne poseduju sopstvenu imovinu. vodoprivreda. ĉiji je suvlasnik. već je sva. onaj drţavni. telekomunikacije. samim tim. koji je potpuno razliĉit od preovlađujućeg u svetu. ĉak i kroz poklon. vaţan potencijalni izvor sredstava. i potrebno vreme za sticanje poverenja za veće poslove. sa najduţim rokom od 30 godina. netransparentan mehanizam horizontalnog ujednaĉavanja finansijske snage opština/gradova. koja podrţava ekonomsku tranziciju i grane kao što su energetika. obveznica lokalnih vlasti. ili porez na dobit (ukoliko su preduzeća). a koja se iskljuĉivo bavi finansiranjem razvoja MSP. koja se najvećim delom bavi povoljnim kreditiranjem saobraćajne infrastrukture. Tome obiĉno podsticaj daju poreske pogodnosti. Po našem Zakonu o koncesijama u mnogim oblastima se koncesije mogu davati. koja se brine o strukturnim reformama u Srbiji i potpomaţe projekte koji su od znaĉaja za smanjenje siromaštva. tako da je tokom Strana 92 od 97 . putevi. nude mogućnost obezbeđenja novca za projekte o povoljnim. saobraćaj i obezbeđuje kreditne linije za MSPP preko ProCredit banke. a po Zakonu o svojini iz 1995. zatvoren je za projekte lokalnih zajednica. lokalne zajednice ne mogu imati dobro obezbeđenje duga. Međunarodni izvori. sada se nalazimo pred startom projekat MEGA USAID-a. prosveta. posebno u SAD. da se naprave u zemlji i inostranstvu. U Srbiji postoje prepreke širem korišćenju municipalnih obveznica kao izvora sredstava za finansiranje razvojnih projekata koje ĉine prvenstveno: nizak kreditni rejting na svetskom finansijskom trţištu. pored komercijalnih poslova. poljoprivrede i ruralni razvoj ili neko u njihovo ime. tj. ne mogu dati imovinu kao garanciju ili hipoteku na sopstvenu imovinu. Tu su kao donatori ili koncesioni finansijeri: Evropska unija kao najvaţniji međunarodni oslonac u finansiranju. jer kupci obveznica na prihode od njih ne plaćaju porez na dohodak (ukoliko su građani). Da bi se bolje razumele mogućnosti i ograniĉenja opština u podsticanju lokalnog preduzetništva vredno je navesti neke od sledećih njihovih pravnih okvira finansijskih ingerencija (prema materijalu SKGO): Reforme u oblasti finansiranja lokalne samouprave od 2001-2006. a one od znaĉaja za lokalne zajednice su: komunalije. banje. na domaće i/ili strano finansijsko trţište. rudarstvo. tj. koje odobravaju pomoć. ĉija je svrha baš pomoć ekonomskom razvoju u nekim opštinama Srbije. po kome drţava ne pomaţe finansijski i na drugi naĉin investiranje u one namene koje pripadaju lokalnoj zajednici.Podsticaji opština za razvoj MSPP. smeće. Problem koji oteţava finansiranje investicija na lokalnom nivou jeste koncept podele nadleţnosti između lokalnog i drţavnog nivoa. USAID. pošto se priprema nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave.

skupština opštine ima pravo da utvrđuje visinu stope. “prevođenje” poreza na nepokretnosti u sopstvene prihode opština. prenos poslova poreskog administriranja izvornih prihoda sa Republike na opštine. Pored “proširenja“ prava na njihovo uvođenje. Samodoprinos. i da razviju nove oblike vlastitih prihoda prvenstveno razvojnih (primer opština iz Nemaĉke koje imaju vlastite prihode iz naknada za korišćenje javnih dobara). kroz porez na korišćenje javnih dobara. godine. osim poljoprivrednih vozila i mašina. kojim bi opštine mogle da stimulišu ili destimulišu neke investicije i da ih privlaĉe u svoj region (primeri opština iz Nemaĉke).Podsticaji opština za razvoj MSPP. delotvornije korišćenje međubudţetskih transfera. odnosno na korišćenje nepokretnosti u drţavnoj svojini. opštine mogu i da vrše poslove poreskog administriranja izvornih prihoda. ovim Zakonom ima za osnovicu i penzije ostvarene u zemlji i inostranstvu. predvidljivosti sistema i mogućnosti donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti. isto vaţi i kada su u pitanju naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. a Zakon o turizmu uvođenje prava na ostvarivanje turistiĉke naknade. zelene površine. vertikalno i horizontalno finansijsko ujednaĉavanja jedinica lokalne samouprave. a ne uvođenjem novih oblika njihovih vlastitih prihoda. Odluka o uvođenju izvornih prihoda mora se doneti. donošenje Zakona o zaštiti ţivotne sredine prouzrokovalo je ukidanje naknade za investicije iz oblasti zaštite ţivotne sredine.bila je podrţavana rastom obima transfernih sredstava iz budţeta Republike i povećanim uĉešćem u prihodima od poreza na zarade. s obzirom da i penzioneri uĉestvuju u donošenju odluke o njegovom uvođenju. kao specifiĉnost sistema finansiranja lokalne samouprave u Srbiji. tek nakon odrţavanja javne rasprave u postupku utvrđivanja budţeta opštine za narednu godinu. trotoari. Međutim. kao i namenski karakter prihoda ostvarenih od davanja u zakup. Zakonodavac preuzima sve oblike ustupljenih prihoda koji su bili utvrđeni Zakonom o finansiranju opština. Vlada će utvrđivati njihove najviše iznose po osnovu predloga Ministarstva finansija. pravo na njihovo zaduţivanje. Visina lokalnih komunalnih taksi u ingerenciji opština je za tri oblika: a) isticanje firme na poslovnom prostoru. c) drţanje motornih drumskih i prikljuĉnih vozila. godine. Zakonom o finansiranju lokalne samouprave u pogledu utvrđivanja izvornih prihoda lokalne samouprave. Ovo je posebno vaţno za realne ambicije opština da upravljaju ulaganjem domaćeg i inostranog kapitala na svojoj teritoriji. Poĉev od januara 2007. predviđa se da svih 16 oblika ostane u sistemu. poljoprivrede i ruralni razvoj posmatranog perioda realno rasla finansijska snaga opština u Srbiji . Drugi period reformi vezan je za donošenje Zakona o finansiranju lokalne samouprave 2007. Regulisani su i prihodi od donacija. uz prethodno pribavljeno mišljenje Komisije za finansiranje lokalne samouprave (ĉiji je zadatak da zastupa interese lokalnih vlasti). b) isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju opštini (kolovozi. s tim što su opštinske administrativne takse preimenovane u lokalne administrativne takse. Ovoj grupi prihoda pridruţene su i naknade za korišćenje voda i prirodnog lekovitog faktora Strana 93 od 97 . Jednu od najvećih novina predstavlja “prevođenje“ poreza na imovinu (na nepokretnosti) u izvorne prihode opština. funkcionisanje budţeta i sistem eksterne/interne kontrole. kao i uspostavljanje novih oblika finansiranja opština. bandere). koja ne moţe da bude veća od stope propisane zakonom kojim se uređuje oporezivanje imovine. Nov Zakon treba da: ojaĉa izvorne prihode opština.

Namenski transfer je transfer koji se koristi za finansiranje određenih funkcija i izdataka. f) 0. preciznije je regulisana procedura izraĉunavanja visine transfera opštine. tranzicioni i opšti transfer. koji se koristi za taĉno određenu svrhu. ĉime se napušta reţim njenog “godišnjeg” utvrđivanja. b) opšteg. Ukupni godišnji iznos nenamenskog transfera fiksiran je za udeo u BDP-u zemlje. ĉime se obezbeđuje predvidljivost visine transfernih sredstava (iznosi 1. zatim kompenzacioni.14% prema broju objekata u osnovnom obrazovanju. Ovo je izuzetno vaţno zbog promene shvatanja same opštine o uticaju lokalne zaposlenosti na njene izvorne prihode budţeta. koji se koristi finansiranje izdataka u okviru određene funkcije i b) namenskog transfera u uţem smislu. g) 6. b) 19. i to u visini koja je potrebna da se dostigne 90% navedenog proseka. Osnovni smisao funkcionalnih Strana 94 od 97 . uvećava se iznos opšteg transfera kod “siromašnijih” opština (ĉiji je proseĉan iznos ustupljenih poreza ispod gore utvrđenog limita). h) 1. Opšti transfer se dodeljuje svim opštinama i gradovima i to po kriterijumima Zakona. došlo je i do “razvijenije” upotrebe mehanizma međubudţetskih transfera. kao i na njene programske aktivnosti vezane za mogućnosti stvaranja nove zaposlenosti kroz MSP i privlaĉenje investicija. Zakon poboljšava sistem horizontalnog ujednaĉavanja opština. a pojedinaĉni iznos nenamenskih sredstava za svaku opštinu i grad u Srbiji ĉiniće sastavni deo Memoranduma o budţetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici. c) 4. vrši se umanjenje transfera onim opštine ĉiji je procenjeni iznos ustupljenih poreza po stanovniku (za godinu za koju se donosi budţet) veći za preko 50% u odnosu na prosek u Republici.3% prema površini teritorije opštine.0% prema broju odeljenja u srednjem obrazovanju. Zakon o finansiranju lokalne samouprave utvrđuje fiksnu stopu uĉešća opštine u porezu na zarade.7%). na nje razvoj. Zakonodavac pravi razliku između nenamenskih i namenskih transfera. odnosno vrstu izdatka za koju je dodeljen. Pored toga.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj Da bi se obezbedila predvidljivost sistema. d) 1. Sredstvima koja su “uzeta” od bogatijih opština. Svaki od njih ima svoje podoblike i posebne funkcije u sistemu: Ukupni nenamenski transfer predstavlja zbir transfera sastavljen iz pojedinaĉnih oblika: a) transfera za ujednaĉavanje. Ukoliko se izmenom metodologije utvrđivanja transfera. Namera zakonodavca je da se izvrši smanjenje postojećih razlika u visini sredstava i poboljša poloţaj finansijski siromašnijih opština. c) kompenzacionog i d) tranzicionog transfera. Ovim rešenjem trebalo bi da se izvrši smanjenje razlike između najbogatijih i najsiromašnijih opština u Republici. U okviru ukupnog nenamenskog transfera sadrţan je i deo transfera kojim se nadomeštaju gubici prihoda opština koji nastaju kao posledica promena u poreskom sistemu – ovaj oblik transfera definisan je kao kompenzacioni transfer. e) 2. Visina umanjenja iznosi 40% od iznosa iznad tog limita. Transfer za ujednačavanje dobijaju samo one opštine kod kojih je procenjeni iznos prihoda od ustupljenih poreza po stanovniku niţi od 90% proseka svih opština u Srbiji. U tom pravcu. iznos procenjenih prihoda opština umanji iznad propisanog limita.5% prema broju objekata u srednjem obrazovanju.5% prema broju objekata u deĉijoj zaštiti. U okviru ukupnog nenamenskog transfera. a moţe biti ustanovljen u vidu: a) funkcionalnog transfera. U daljem postupku obraĉuna transfera. dodeljuje joj se tranzicioni transfer. prvo se opredeljuje transfer za ujednaĉavanje.0% sredstava deli se prema broju stanovnika.56% prema broju odeljenja u osnovnom obrazovanju. Novinu u odnosu na prethodno rešenje predstavlja precizno određivanje uĉešća svakog od kriterijuma u “građenju” iznosa opšteg transfera: a) 65. Ovakvom preraspodelom transfera trebalo bi da se smanji horizontalna neujednaĉenost finansijske snage opština u Srbiji.0% prema broju dece obuhvaćene neposrednom deĉijom zaštitom.

penzioni fondovi. Utvrđivanjem kategorije izvornih prihoda opštinama omogućeno je da. ali i ostvarivanjem ne-poreskih oblika javnih prihoda. Od 2007. Pored toga što je time uĉinjen znaĉajan korak napred u smislu stvaranja osnova za korišćenje više razliĉitih instrumenata u procesu javnog zaduţivanja. omogućeno je i aktivnije uĉešće opština na trţištu hartija od vrednosti Republike Srbije. “pune” oko ĉetvrtine budţeta proseĉne opštine. trebalo bi da dobiju onoliko sredstava koliko je Republici bilo potrebno da finansira taj posao. odrţavanje i korišćenje lokalnih puteva i određeni oblici cedularnih poreza na prihode građana. S druge strane. investicioni fondovi i štedionice. u zavisnosti od svoje finansijske snage. U sluĉaju nenamenskog trošenja sredstava. finansirati izvorni delokrug javnih poslova. Zaduţenja. poljoprivrede i ruralni razvoj transfera je omogućavanje prenosa poverenih poslova od strane Republike na lokalnu samoupravu. ministar nadleţan za poslove finansija moţe predloţiti Vladi da se opštini uskrate transferna sredstva do iznosa nenamenski potrošenih sredstava. društva za osiguranje. što je poseban razlog da opštine treba da podstiĉu novo Strana 95 od 97 . pod koje u smislu ovog Zakona spadaju banke. godine. Bez obzira na “širok spektar” prihoda koji joj “trenutno”stoje na raspolaganju. naknada za izgradnju.. opštine/gradovi u Srbiji imaju fiksnu stopu uĉešća u porezu na zarade – 40%. davanja u zakup pokretnih stvari. brokersko-dilerska društva. Ustupljeni prihodi: Imajući u vidu da izvorni prihodi nisu dovoljan izvor sredstava za finansiranje opština. opštine se mogu zaduţivati i emitovanjem hartija od vrednosti. uzeti zajedno.Podsticaji opština za razvoj MSPP. što moţe predstavljati vaţnu polugu ekonomskog progresa zemlje u budućnosti. mogu samostalnim uvođenjem poreskih. svi oni. To stvara uslove i za sâm razvoj ovog trţišta. opštine prema novom Zakonu imaju ustupljene prihode pomoću kojih im se dopušta uĉešće u celokupnom ili samo jednom delu ostvarenja prihoda koji su u potpunosti uređeni od strane republiĉkog nivoa vlasti. Ovo pravo dato je uslovom da te hartije mogu iskljuĉivo kupovati Republika Srbija i finansijske institucije. U tom procesu. osiguranja lica. ostale prihode u skladu sa zakonom. Republika moţe da obezbedi i namenski transfer u užem smislu kome će se finansirati i neki drugi poslovi/programi/projekti opština. iznose po pojedinim opštinama. kao i sredstva ostvarena prodajom kapitala u postupku privatizacije i to deo sredstava od uplata po osnovu prodatog kapitala prema sedištu subjekta privatizacije. Prvoj grupi . naknade za zagađivanje ţivotne sredine. Prihodi ĉije se ostvarenje u samo jednom delu ustupa opštinama su: naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa.: Donošenjem Zakona o javnom dugu 2005 godine opštine/gradovi u Srbiji mogu se zaduţivati tek po prethodno datoj saglasnosti ministarstva zaduţenog za finansije. Nadleţna ministarstva u obavezi su da Ministarstvu finansija dostave kriterijume i merila za raspodelu funkcionalnih i namenskih transfera. nepokretnosti. samostalnih delatnosti. odnosno fiskalnog kapaciteta. Pored uzimanja kredita. Ovoj grupi prihoda pripada i deo ostvarenja poreza na zarade. gde zaduţivanje za finansiranje deficita kratkoroĉne likvidnosti ne sme preći 5% ukupno ostvarenih prihoda budţeta opštine u prethodnoj godini. došlo je do razdvajanja u utvrđivanju visine ukupnog duga opština i dozvoljenog iznosa otplate anuiteta u jednoj budţetskoj godini.prihodi ĉije se ostvarenje u potpunosti ustupa opštinama pripadaju: porezi na imovinu. kao i statistiĉke podatke na osnovu koji su izraĉunati iznosi funkcionalnih transfera. Njih ĉine sledeće vrste poreskih oblika: porezi na prihode od poljoprivrede i šumarstva. Karakter ustupljenih prihoda lokalnih vlasti u Republici Srbiji imaju i prihodi od koncesione naknade po osnovu koncesionih aranţmana za ĉiju realizaciju je iskljuĉivo nadleţna centralna vlast.

Izuzetak predstavljaju prihodi od naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. Svi najvaţniji prihodi (prihodi od transfera. gradova i grada Beograda u porezu na zarade. uplati prema sedištu firme. To je posledica neznanja i/ili nezainteresovanosti lica koja uĉestvuju u tom procesu. Finansiranje lokalne samouprave upotrebom međubudţetskih transfera Od 2005. godine opštine se finansiraju i sredstvima od transfera iz budţeta Republike. Njihovo sâmo postojanje. predvidivost i objektivnost prilikom sprovođenja tog procesa.kapitalni karakter. Za svaku budţetsku godinu. Vaţan princip pri cedularnom oporezivanju je da prihod od poreza treba da bude uplaćen prema mestu prebivališta građanina. lokalnim zajmovima i komunalnim olakšicama. Moţe se desiti da se konaĉna uplata poreza. koji se donosi u formi zakona. Njihova realizacija “obezbeđena” je putem utvrđivanja aproprijacija na rashodnoj strani republiĉkog budţeta. opštine su samostalne da izvrše alokaciju prihoda i primanja prilikom “kreiranja” rashodne strane svojih budţeta. Ministarstvo za drţavnu upravu i lokalnu samoupravu formira posebnu komisiju preko koje će se izvršiti njihova distribucija. Postojeći sistem omogućava direktnu distribuciju transfernih sredstava iz budţeta Republike ka opštinama. jer se kod isplatioca prave zbirne liste zaposlenih na ĉije se ukupne prihode kalkuliše data poreska obaveza. nadleţni republiĉki organi (svaki za svoju oblast) donose planove njihovog korišćenja koji nisu svima poznati i na ĉije “rezultate” opštine ne mogu uticati. kao i ustupljeni prihodi od poreza koje uvodi Republika) nemaju namenski karakter. nije bio iskorišćen za uvođenje pravednije. U ovom sluĉaju. sredstva od privatizacije i koncesione naknade koja se deli sa Republikom. primenjen je i sistem zajednice prihoda koji je ustanovljen u varijanti zajednice prihoda sa dotacijama. vrši se naknadna kontrola njihovog Strana 96 od 97 . Ona se utvrđuju po resornim ministarstvima i ne postoji mehanizam kojim bi se vršilo njihovo konsolidovanje i efikasnije/efektivnije upravljanje u distribuciji opštinama/gradovima. U skladu sa odredbama Zakona o igrama na sreću. Nepoštovanje ovog principa moţe biti posebno zastupljeno u procesu obraĉunavanja poreza na zarade. a ne po prebivalištu pojedinaca. koji se ostvaruju po “teritorijalnoj osnovi” i koji su bili “u reţimu ograniĉavanja” od strane Republike. poljoprivrede i ruralni razvoj zapošljavanje kao i opstanak postojećeg pristupom MSPP sa svog podruĉja javnim nabavkama. Ona bi trebalo da se potroše na namene utvrđene zakonima koji ih bliţe uređuju. ne postoji mehanizam kojim se obezbeđuje otvorenost. Njime se detaljno normira iznos transfera po svakoj opštini. a usmeravaju se od strane centralnog nivoa vlasti. a kamoli naĉin korišćenja/raspodele nije predviđeno Zakonom o finansiranju opština. Kod alokacije sredstava koja imaju namenski . umesto dotadašnjeg sistema ustupanja prihoda. kao i sâm rad Komisije je javan. transparentnije i efektivnije formule raspodele zajedniĉkih prihoda centralne i lokalnih vlasti u zemlji. Problemi se mogu javiti kada se prihod ostvaruje van tog podruĉja. U principu. Donošenje zakona o budţetu prati “godišnji zakon” kojim se vrši raspodela transfernih sredstava i utvrđuje uĉešće opština. Uređivanje poreza na dohodak ostalo je pod punom ingerencijom centralnog nivoa vlasti. Proces dodele sredstava. kombinovanim modelom finansijskog izravnanja.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Pored sistema vlastitih prihoda. koji je obraĉunat na bruto primanja zaposlenih. Redak izuzetak predstavlja naĉin alokacije sredstava koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću. Uvođenje mehanizma međubudţetskih transfera.

6% u 1975.36%. godini.70% stanovništva republike. S aspekta ove studije vrlo je bitan procesu prenosa/dobijanja novih nadleţnosti opština ili poverenih poslova sa centralnog nivoa vlasti sa razvojem ekonomskih i fiskalnih funkcija i ovlašćenja opština.5% u 2000. U zemljama OECD-a sa federalnim drţavnim uređenjem. do 2006.7% u 2000. na 13. do 7. godini (kod zemalja sa unitarnim uređenjem). Proseĉno uĉešće po ovom osnovu. Međutim.000 stanovnika bio je niţi i iznosio je oko 80%:  gradovi (njih 4) uĉestvuju sa 57. godini (među njima.3% u 2000.  suficit budţeta gradova u 2004. a ĉine 30.. Došlo je do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage. smatramo da bi mogao odgovoriti samo u sluĉaju kada bi nametanje dodatnih troškova bilo u ĉvrsto uspostavljenoj kauzalnosti sa kriterijumima po osnovu kojih se izraĉunava njihova visina (mogli bi se upotrebiti u sluĉajevima poveravanja pojedinih poslova iz oblasti predškolskog. Beograd je ostvario najviši iznos sredstava). Imajući u vidu njegove karakteristike. ĉinio je pribliţno 9% ukupnih prihoda opština u toj godini. na primer). a pet puta od proseka na nivou Republike  Moţe se konstatovati da je u posmatranom periodu došlo do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne “proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage. godine. godini. broja stanovnika i razvijenosti opštine/grada imaju opšti karakter. 12. godine 14. godini.8% u 2002.3% u 1985. u periodu od 2000.  najbogatije opštine imaju više od deset puta veći prihod po stanovniku od najsiromašnije. U posmatranom periodu nije došlo do ”nametanja” dodatnih obaveza opština od strane republiĉkog nivoa vlasti. Efekti funkcionisanja postojećeg sistema finansiranja lokalne samouprave Uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Republike poraslo je sa 11. Kriterijumi površine.000 stanovnika 98% povećanja prihoda po stanovniku. kod gradova zabeleţen je porast od 110. Strana 97 od 97 . Postojeći sistem njihovog finansiranja putem korišćenja mehanizma međubudţetskih transfera nije bio ozbiljno “testiran” na tu vrstu izazova. godine znatno su se povoljnije odrazili na gradove i one opštine koje imaju izuzetno veliki broj stanovnika na svojoj teritoriji. zaštite ţivotne sredine.Podsticaji opština za razvoj MSPP. do 2003. odnosno školskog obrazovanja. poljoprivrede i ruralni razvoj korišćenja od strane Republike .. Time se uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Srbije izdiglo iz proseka drţava OECD-a. kretalo se od 12.47% u ukupnim prihodima opština u Srbiji. preko njih bi se teško mogla izraĉunati taĉna “cena koštanja” njihovog obavljanja. Mogli bi se iskoristiti kao “potpora” u tom procesu. ono je bilo nešto niţe i kretalo se od 10.3% u 1975. kada je sistem bio “postavljan na noge”. a 2005.3%. Efekti u sistemu obezbeđenja horizontalnog finansijskog izravnanja opština Efekti primene mehanizma horizontalnog izravnanja opština u periodu od 2001. Naime. Proseĉan porast prihoda po glavi stanovnika kod opština do 100. i 12. a kod opština sa preko 100.u procesu redovne “posete” republiĉkog budţetskog inspektora opštini/gradu.

11) (0. sa naslovnog ekrana.1 (497.034. tekst. poljoprivrede i ruralni razvoj. -Tiraž 80. -napomene i bibliografske reference uz tekst.034.51 (0. . Савић.2) 352.034. monografija-/elektronski izvor / : Završni izveštaj istraživanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetnička Srbija/ Radmila Grozdanić i Branislav Savić.2) ГРОЗДАНИЋ.00-0 1. Радмила Podsticaji opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.Beograd: SME Consulting .11) (0. 12 cm Nasl.07 (497.2) 332.-Bibliografija ISBN 978-86-87557. Бранислав /аутор/ а) Предузећа-развојна политика b) Предузетништво c ) Локална самоуправа-Србија d) Регионална привреда-Србија COBISS.SR-ID 150324236 .CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије.-1 elektronski optički disk (CD-ROM): slika. Београд 005. 2008 (Beograd: SME Consulting).

POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ ' ' .Radmila Grozdanic i Branislav Savic PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful