Radmila Grozdanic i Branislav Savic

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ

'

'

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ
Završni izveštaj istraţivanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetniĉka Srbija

Autori: Dr. Radmila Grozdanić i Branislav Savić

Izdavaĉ: SME Consulting Beograd, 2008.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Recenzent:
prof. dr Jasmina Omerbegović Bijelić, FON Beograd

Izdavač:
SME Consulting doo, Tadeuša Košćuška 86, Beograd Dizajn korica: BranDS, Trebinje

Godina izdanja: 2008.
Tiraž: elektronska publikacija ISBN: 978-86-87557-00-0 Predlog za citiranje: Grozdanić Radmila, Savić Branislav, (2008) Podsticaji

opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, poljoprivrede i ruralni razvoj,
SME Consulting, Beograd, dostupno na: http://www.undp.org.yu

Projekat je finansijski podržao PROGRAM UJEDINJENIH NACIJA ZA RAZVOJ Internacionalnih brigada 69, Beograd http://www.undp.org.yu

Stavovi autora koji su izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju zvanične stavove UNDP.

Strana 2 od 97

.......................74 Tranzicioni centar za viškove radnika ......81 Bibliografija ...........................................................................................................................................................................................................................75 Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika........................40 Kreditna šema za MSP ............................................................................................................................................................................................................................................................................................ Finansijski podsticaji...................................................................................................................................................................63 Neke dodatne opcije za intervenciju ............................................................................................................................................91 Strana 3 od 97 .................................................................................................................................................................................................................................................... status i očekivane izmene.....................................................................................49 Značaj lokalne biznis infrastrukture.............................................................28 Finansiranje savetovanja poljoprivrednika ...............45 Grant za ostala ulaganja .............................81 Internet sajtovi .............................63 Pristup ostalim vidovima podrške ................................................................................................48 4.............................................. praćenje ............................ Biznis inkubatori i industrijske zone ...................................................................................................................73 Podrška zanatstvu ............................................................................................................................28 3............................................................................40 Kreditna šema za poljoprivredu ...................................................................... 5 1: Uvod ......................................................................................................75 Partneri opština u ovim aktivnostima ........................................................................15 Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške .............71 Etno centri i srodne aktivnosti ...................................................................33 Zbirni prikaz finansijskih stimulacija...................Podsticaji opština za razvoj MSPP...........................................................43 Subvencije kamata na kredite .... 9 Svrha............................................................................................................................................................................................76 6.........................................................................................................................................................................................................................................23 Biznis obuke .................... tehnološki park ........................... Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga ................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................57 Industrijske zone .......................................18 Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) ................................................................................................................................30 Prezentacija podataka ankete ........................................................................................58 5........................................................................................................................78 7...................15 Prezentacija ankete ...............87 Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu ........................83 Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ ................................................................................45 Grant za samozapošljavanje ..........................19 Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama .............................................................................42 Lokalni (regionalni) garantni fondovi .................57 Biznis inkubator......................................................................................................................................................................................................10 2.................82 8........................................................17 Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) ........................................................... konsultantske usluge...................................................................................................................................................................................68 Podaci iz ankete ....20 Ostale strukture ........................................ poljoprivrede i ruralni razvoj Sadrţaj REZIME .......................................................................................................30 Koncept finansijskih stimulacija ......................................................................................................................................................................................................................... Ostali vidovi i sektori podrške ............................................ 9 Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) ..................................46 Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja .46 Olakšice u lokalnim dažbinama .......................................................................................49 Podaci iz ankete .................................................... Reference ................78 Načelni komentari ................................................................................................................................................ PRILOZI ..........................................................................................83 Prilog 1: Anketni upitnik ........................ metodološki pristup i napomene ......................................................................................................69 Preduzetništvo u turizmu ........................................................................ Preporuke ..........................................................89 Prilog 4: Finansiranje opština....................34 Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP..............................................................................................

...................... 45 Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja ......67 Spisak grafikona Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER ........................................................................................... 58 Ilustracija 7: Poljoprivredni klaster . poljoprivrede i ruralni razvoj Mape Mapa 1: Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije...................... 40 Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške ... 71 Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar . ................................................................... 43 Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite .. 34 Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova .................................................................................................................saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda .............................................................. 46 Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006............ 20 Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP ..... tehno parkovi i ind.......................................................................................................................... 75 Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci . 23 Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP ..................... 70 Ilustracija 8: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima........................................................................................................................ 18 Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007.................................................................... 34 Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi ..........................................................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP.......................... 60 Tabela 12: Podrška sektorima................................................................................ 42 Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima ......................... 37 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi ...... 69 Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu ............................................................. 58 Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona ........ 37 Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu ................................. 74 Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika ........................................... 72 Strana 4 od 97 ........................................................................ klasterima................................................ ................................................................................. 19 Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER .............................................. 69 Spisak tabela Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima ................................. 76 Spisak ilustrativnih primera Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja . 29 Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu ............. 46 Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama ........................................... 75 Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika ....................... 23 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka .............................. 45 Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje .... 28 Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika ................................................... Bugarska ...................... 48 Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori.................................................... 38 Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike ......................................................................... 41 Tabela 5: Kreditne šeme za MSP ................................................................. 21 Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi ..... 73 Tabela 15: Podrška zanatstvu .............................................................................................. 21 Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER ......................................... zone ....................................... 57 Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva..... 25 Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede .............................................................

kao i najave pripreme propisa koji bi regulisali rad mikrokreditnih organizacija i fondova. naroĉito u Republici Srbiji. Doduše. Empirijsko istraţivanje mera podrške primenjivanih tokom 2005. aprila 2007. pa se situacija vrlo brzo moţe znatno promeniti na bolje. a kako su mogućnosti za dodatnu komunikaciju bile izuzetno ograniĉene. studijskim putovanjem u Bugarsku. godine i planiranih za narednu godinu sprovedeno je putem ankete upućene na 167 adresa. sprovedenog od strane istog tima koje je dostupno u zasebnom izveštaju Saţeti rezultati U pogledu izgradnje operativnih struktura koje treba da pruţe nefinansijsku podršku novim poslovnim poduhvatima. a time i kreiranju efikasnijih mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). Opštine naravno snose odgovornost za taĉnost informacija o svojim aktivnostima. realnih zarada. Korišćeni su takođe i metodi intervjuisanja. poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou. formiranje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR). i 2006. u Stalnoj konferenciji gradova i opština. razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici odrţanoj 25. kao i obima i kvaliteta usluga opštinskih servisa. Loznici.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Nišu. kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština. godine. imajući u vidu da će i lokalni i regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji u budućnosti. uzelo u obzir usvajanje Strategije regionalnog razvoja od strane Vlade Srbije poĉetkom 2007. poljoprivrede i ruralni razvoj REZIME Cilj i metodi rada Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) preduzeo je ovo istraţivanje kao doprinos analitiĉkom uvidu u postojeće. a gotovo polovina planira da ih uspostavi.tri petine . Delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. Razumevanje suštine nekih od pitanja nije uvek bilo dovoljno. planirano usvajanje Zakona o regionalnom razvoju. Lokalni ekonomski razvoj (navođen u tekstu kao LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice. Smederevu . odnosno da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti. ove kancelarije su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili Strana 5 od 97 . donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija datih u anketi povremeno su oteţavala punu analitiĉku uporedivost odgovora među opštinama. U tome se . odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada nekoliko lokalnih institucija ( konkretno u Kragujevcu. Subotici) a primeri dobre prakse zasnovani su i na dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i regionalnih centara i agencija za podršku MSPP. ustanovljeno je da je više od ĉetvrtine od ukupno 102 anketirane opštine osnovalo kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER). između ostalog. ukljuĉujući po svoj prilici i opštinske strukture ove vrste. vrednosti imovine. na koju se odazvalo 102 grada i opštine . Kroz istraţivanje pisanih izvora konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti.što ĉini veoma relevantan uzorak.

Finansiranje biznis obuka. Otvaraju se međutim pitanja transparentnosti. dok ostale planiraju da to otpoĉnu. Oko ĉetvrtine anketiranih opština imaju Regionalnu agenciju ili centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Brojne opštine su izrazile potrebu i za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva sa drugim asocijacijama i institucijama. finansijske institucije. konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta 2005. za šta je dobar primer program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj. Kao svoje partnere vide susedne opštine. strane donatore. a gotovo isto toliko namerava da to uskoro zapoĉne. neadekvatna roĉnost kredita.12% anketiranih opština tvrdi da saradnja uopšte nije uspostavljena. i 2006. u pojedinim mestima primenjeni su inovativni koncepti kao "one stop shop" Sistem 48 u Inđiji (originalno CityStat razvijen u Baltimoru. SAD). Finansiranje savetovanja poljoprivrednika je veoma prisutno – u 4/5 anketiranih opština. legalnosti i efikasnosti takvih mehanizama finansijske stimulacije. Nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. Osim info. Ohrabrujuće je da gotovo dve trećine opština na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj MSPP ocenjuje saradnju sa njima kao odliĉnu. verovatno zbog nepoznavanja ĉinjenice da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima. ali velike oscilacije u kvalitetu saradnje oĉito postoje . odnosno administrativne kapacitete za upravljanje ovakvim podsticajima. Opštine koje nisu finansijski podsticale razvoj iz budţeta ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja. godine sprovodilo je oko trećine anketiranih opština. Ovim istraţivanjem ustanovljeno je da je više od polovine anketiranih opština izdvajalo sredstva za razvoj MSP. teškoće sa obezbeđenjem garancije predstavljaju razloge zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. visoka trţišna kamatna stopa. ili za obe vrste delatnosti iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima. Više od ĉetvrtine anketiranih opština neguje neku drugu formu centra ili punkta za razvoj MSPP. Republika Srbija nije dovoljno pomenuta. udruţenja privatnih preduzetnika i poljoprivrednika. dodatak standardnom Info desku u Ĉaĉku u vidu „bek ofisa“ za podršku koju pruţaju tamošnje najznaĉajnije istraţivaĉko-obrazovne institucije (Tehniĉki fakultet. pa je kancelarija ĉesto praktiĉno svedena na kontakt osobu odnosno LER punkt. a dve trećine ima vrlo mali broj zaposlenih. jer lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kompetentnosti. poljoprivrede. i Kuća partnerstva u Knjaţevcu. biznis centara i saveta za zapošljavanje. Najveći broj opština među njima (29) je iz lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralom razvoju. Strana 6 od 97 . kao glavni razlog navode nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. a više od trećine anketiranih (38 opština) planiraju uĉešće u njihovom osnivanju. Finansijske stimulacije za razvoj MSPP iz opštinskog budţeta su mnogo manje. Privrednu komoru. Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo). uz velike varijacije u visini izdvajanja i modalitetima primene. a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja (u ovom trenutku nema definisane pravne osnove za rad kreditnih ili garantnih fondova iz sredstava budţeta odnosno u vlasništvu opština). poljoprivrede i ruralni razvoj drugih odeljenja.

Lokalne vlasti imaju široke mogućnosti unapređenja ove strukture. sa malim kapacitetom. izloţbe. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju uvek urađene fizibiliti studije. ali gotovo polovina namerava da ga osnuje . pa je postojeći sistem stoga neefikasan i netransparentan. statusna trasformacija kasni. većinom seoskog). osnivanja industrijskih zona i inkubator centara. U nekim opštinama vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ekonomski razvoj. Građevinsko zemljište je najvredniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture. Međutim. mreţe. Olakšice u lokalnim zahvatanjima praktikovane su u oko 40 opština. i zanatstvu (23). Kompleksnije vidove podrške kao formiranje sektorskih klastera kroz koje MSPP mogu znatno da unaprede svoju efikasnost. U pogledu ostalih vidova sektorske ili druge specificne podrške preduzetništvu anketirane opštine su najĉešće navodile podršku razvoja turizma (42. Prema anketi. Veoma mali broj opština je pomenuo virtuelno preduzeće i teledomove kao naĉin podrške ukupnom lokalnom a naroĉito ruralnom razvoju. dok najveći broj preostalih opština planira da je naprave. Još uvek nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova. Međutim. zajedniĉki podsticaji će sigurno dati znaĉajne rezultate. davanje garancija i lokalni garantni fondovi doveli su do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou. kao i tranzicionih centara za viškove radnika. Obzirom da i drţava iz Nacionalnog investicionog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu. i pored svih ograniĉenja. Ustanovljeno da više od polovine anketiranih opština (58) ima industrijsku zonu ĉije površine se kreću u rasponu do jednog do preko 900Ha. Zanimljivo je da ni deseti deo opština nema biznis inkubator ili tehnološki park. a grantove za samozapošljavanje 13 opština. dotacije. do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija. onemogućen je njegov promet. niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. Broj i obim kreditnih linija za MSPP je nedovoljan. Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje domaćih i inostranih MSPP savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama.Podsticaji opština za razvoj MSPP. i zemalja u tranziciji. u Srbiji je ono još u javnom vlasništvu. edukacije . prvenstveno na lokalnom nivou. zatim kod naknada za građevinsko zemljište. navodi samo po desetak opština (ukljuĉujući i planiranu podršku ovog tipa). osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih i finansijskih Strana 7 od 97 . jer preovlađuje uverenje da su svi instrumenti u rukama vlade Srbije.29). u Srbiji je (uz Republiĉki i Garancijski fond AP Vojvodine) trenutno je u funkciji samo Regionalni garancijski fond za juţnu Srbiju. subvencije kamata na kredite je primenjivalo samo 5 anketiranih opština. lokalne vlasti imaju širok dijapazon podsticajnih mera od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti. najviše kod lokalnih taksi. Vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti u Srbiji za nove oblike udruţivanja MSPP i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama kao i za osnivanje biznis inkubatora. etno radinosti (centri. kao i za restruktuisanje poslovnog prostora. a u pojedinaĉnim sluĉajevima navode se i smanjene tarife za isticanje firme i za korišćenje sajamskog izloţbenog prostora. Međutim. poljoprivrede i ruralni razvoj Prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji). a lokalne zajednice mogu da odigraju vaţnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga.

Strana 8 od 97 . poljoprivrede i ukupnog lokalnog ekonomskog razvoja potrebno je.i time se stvaraju uslovi za pojaĉanu motivisanost opština za odrţanje i podsticanje razvoja. između ostalog. veća razmena informacija i koordinacija zajedniĉkih akcija opština. uspostavljanje jasnijih kriterijuma i procedura. više detaljnijih istraţivanja o merama koje se već preduzimaju. temeljnije analiziranje i predviđanje troškova preduzetih mera. ostvaruje predvidljivost sistema i mogućnost donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti. poljoprivrede i ruralni razvoj podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje i lokalni fondovi mikrokreditiranja (koji se doduše nalaze van legalnih okvira ali se u praksi ostvaruju). Preporuke U cilju efikasnijeg angaţovanja opština oko brţeg razvoja MSPP. .Preporuke. utvrđuje se fiksna stopa uĉešća opština u porezu na zarade idr.porezi na nepokretnosti postaju sopstveni prihodi opština. i aktivnije uĉešće opština u kreiranju i korišćenju usluga MSP RA. Povoljna okolnost je da novim Zakonom o finansiranjem lokalne samouprave iz 2007. Istraţivaĉi su dali i druge sugestije koje se nalaze u delu 6. izvorni prihodi opština jaĉaju .Podsticaji opština za razvoj MSPP.

Iz razloga ekonomiĉnosti. Znatnu podršku u ovom istraţivanju UNDP tim je imao od Stalne konferencije gradova i opština. metodološki pristup i napomene Svrha istraţivanja je da pruţi doprinos kreiranju efikasnijeg mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). Opštine snose odgovornost za potpunost i taĉnost informacija i podataka koje su obezbedile o svojim aktivnostima. U pojedinim sluĉajevima razumevanje nekih pitanja bilo je nedovoljno. Kroz desk istraţivanje konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou. kod svih tabela i grafikona koji su zasnovani na ovoj anketi izostavljeno je navođenje izvora. poljoprivrede i ruralni razvoj 1: Uvod Svrha. Takođe su korišćeni metodi direktnog intervjuisanja jednog manjeg dela ciljne grupe. godine i planiranih za narednu godinu odazvalo se 102 grada i opštine (61% od ukupnog broja) što ĉini vrlo relevantan uzorak. Smederevo. aprila 2007. Na nekim mestima delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni takođe i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. studijskim putovanjem u Bugarsku. (za celinu videti poseban izveštaj). Ĉaĉak. U okviru te ciljne grupe anketiranju o merama podrške primenjivanih tokom 2005. Niš. Loznica). aprila 2007. naroĉito u Republici Srbiji. razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici posvećenoj ovim pitanjima odrţanoj 25. u SKGO na kojoj su prisustvovali predstavnici većeg broja opština i drugih institucija. U studiji su korišćeni metodi empirijskog i «desk» istraţivanja. koje je od strane istog tima sprovedeno metodama anketiranja i intervjuisanja njihovih rukovodećih timova i razmene iskustva u toku radionice 24. a kako nije bilo mogućnosti za dodatnu komunikaciju. na ĉemu se zahvaljujemo. Autori su napomenama u tekstu ili u fusnotama ukazali na uoĉeni deo takvih odgovora. i 2006. odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada lokalnih institucija za podršku MSPP. Kragujevac. Strana 9 od 97 . kao i na stvarno ĉinjeniĉno stanje.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Primeri dobre prakse obezbeđeni su intervjuima sa opštinama i dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i Regionalnih centara i agencija za MSP . LER kancelarije i info deskovi (Subotica. kao što su sekretarijati za privredu i poljoprivredu. donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija u anketi povremeno su onemogućavala punu analitiĉku uporedivost među opštinama. kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština. Empirijsko istraţivanje opština i gradova kao ispitanika i njihovih stavova je sprovedeno kroz anketu upućenu poštom i emailom na 167 adresa opština i gradova dobijenih od Stalne konferncije gradova i opština (SKGO).

kroz projekat: „Program podrške opštinama iz istočne Srbije”. Takav razvoj se događa kada se lokalni nezaposleni resursi. a time i da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti. opština u svakom trenutku 1 Jedan noviji talas aktivnosti podstakla je Evropska agencija za rekonstrukciju. Još skorije USAID CRDA partner IRD je u šest opština zapadne Srbije organizovao proces strateškog planiranja po metodologiji Svetske banke„Gradovi Promene“ (Uţice. lokalni ekonomski razvoj se shvata kao proces strateškog planiranja kroz partnerstvo lokalnih vlasti. poĉnu koristiti. i na prevazilaţenje prepreka i slabosti lokalne zajednice. privatnog komercijalnog sektora i nevladinog sektora usmerenog na podsticanje investicija koje će obezbediti visok i dugoroĉan ekonomski rast lokalne zajednice. pri ĉemu su glavni sektori lokalna vlast. Šabac). pomogla rad na strategijama LER-a u petnaest opština u ovom delu zemlje. bilo ’domaćim’ bilo ’stranim’. koja je. Strana 10 od 97 . Naime. obima i kvaliteta usluga opštine. a kroz podsticaje koje lokalna vlast daje pojedinim firmama. jeste povezivanje LER-a sa drugim planovima i strategijama na lokalnom nivou. širokog spektra od nefinansijske. na postojeća ili potencijalna trţišta. sa manje ili više rezultata. Iskustvo u sprovođenju rada na strategiji lokalnog ekonomskog razvoja (LER-a) širom sveta iskristalisalo je petostepenu proceduru (prema metodologiji Svetske banke):  Organizovanje procesa strateškog planiranja. Vladimirci. poreske olakšice. realnih zarada. Posebnu vaţnost za uspeh strategije lokalnog razvoja ima saradnja između svih aktera zainteresovanih za uspeh LER-a. i podsticanje lokalnih MSPP da razviju poslove i time ubrzaju ekonomski razvoj zajednice. ili kada se već angaţovani resursi poĉnu koristiti na produktivniji naĉin. Ta podrška je obiĉno jednokratna. Krupanj. što koristi svim potencijalnim investitorima. ali i kasnije aktivnosti na LER-u. Arilje. Trenutno (napomena: 2007. Ĉajetina. vrednosti liĉne imovine. poljoprivrede i ruralni razvoj Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) Lokalni ekonomski razvoj (LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice. u novim sektorima i sa novim tehnologijama. Bitan aspekt inicijalne organizacije. Moguća je i drugaĉija klasifikacija kao: podrška pojedinim preduzećima. i stvaranje povoljnije investicione klime.1.godine) je u toku USAID MEGA projekat koji se takođe bavi podrškom izradi i reviziji LER strategija (kao i podrškom LER kancelarijama). U Srbiji se radilo na strategijama ekonomskog razvoja opština tokom poslednjih decenija. U uţem smislu.  Implementacija strategije. kao što su radna snaga i zemlja.  Procena stanja lokalne ekonomije. Svaka strategija lokalnog ekonomskog razvoja neminovno se fokusira na komparativne prednosti lokalne zajednice. finansijske i mešovite. privatni sektor i neprofitni sektor.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Postoje dve glavne strategije podsticanja lokalnog razvoja: privlaĉenje stranih firmi da investiraju u opštini. kao što su jeftino zemljište. a kasnije lokalni biznis sam nastavlja proširenje sopstvenih poslova.  Evaluacija i monitoring.  Formulisanje strategije LER-a.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

poseduje (formalne ili neformalne) planove i programe razvoja u raznim oblastima za koje je nadleţna lokalna vlast, kao što su oblasti upravljanja zemljištem, gradnje, saobraćaja, zaštite ţivotne sredine, komunalnih usluga, vanprivrednih delatnosti, socijalne zaštite i sliĉno. Povezivanjem strategije LER-a sa ovim i drugim srodnim programima i međusobna koordinacija izbegava se dupliranje napora, racionalnije koriste ograniĉeni resursi i povećava ukupan efekat lokalnih programa. Takođe rešavaju se konceptualne dileme: na primer, o odnosu ekonomskih i socijalnih ciljeva i metoda, pošto mogu biti u međusobnom konfliktu. Tema strateškog planiranja LER neće biti predmet dalje obrade. Ona je bila izostavljena iz ovog istraţivanja, s obzirom da se paralelno odvijala druga studija koju je finansirala Kancelarija potpredsednika vlade za strategiju suzbijanja siromaštva a koja se bavila mapiranjem raznih vrsta strategija na lokalnom nivou (videti rezultate na http://www.prsp.sr.gov.yu/istrazivanje/index.jsp ). Strukture: Operativna struktura je opštinska administracija, a ukoliko se za to stvore mogućnosti, LER kancelarija ili Razvojna Agencija opštine (videti opis funkcija u II poglavlju). U nekim opštinama u svetu formiran je i stalni komitet za razvojna pitanja, ne kao operativno već politiĉko telo ĉija je uloga opšte usmeravanje LER-a i nadzor nad radom organa lokalne vlasti u ovoj oblasti. Njegov jak sastav – saĉinjavaju ga u principu vodeći politiĉki ĉinioci u lokalnoj zajednici – doprinosi stvaranju i implementaciji strategije LER-a i pozitivnom javnom utisku. Instrumenti LER: Ima li, lokalna vlast dovoljan manevarski prostor za sopstvenu ulogu u ekonomskom razvoju? U nekim opštinama Srbije vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ili ĉak pokrene ekonomski razvoj. Kaţe se da su sve vaţne poluge, ukljuĉujući i novac, u rukama republiĉke vlade i da lokalna vlast ne moţe ništa bitnije da uĉini. Taj pesimizam je obiĉno povezan sa nedostatkom preduzetniĉkog ponašanja u pogledu inovacija u radu nosilaca funkcija u opštini. Lokalne vlasti međutim i pored svih ograniĉenja imaju širok dijapazon podsticajnih mera koji se kreće od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti (npr. kod urbanistiĉkog planiranja, korišćenja građevinskog zemljišta, građevinskih dozvola, kvaliteta komunalne infrastrukture, boljeg korišćenja naknada za korišćenje i unapređenje gradskog zemljišta i lokalnih komunalnih taksi), do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija, osnivanja industrijskih zona i inkubator centara, osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih (obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije) i finansijskih podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje kao i lokalni fondovi mikrokreditiranja.Najbolji odgovor skepticima u mogućnost lokalnih zajednica da utiĉu na sopstvenu sudbinu su uspesi nekih sredina u pokretanju lokalnog ekonomskog razvoja. Jedan od najdelotvornijih poteza koje opštine mogu da uĉine na planu poboljšanja uslova poslovanja, odnosno poslovnog okruţenja, jeste poboljšanje administrativnih postupaka i procedura koji se tiĉu poslovanja. U te postupke i procedure spadaju praktiĉno svi kontakti preduzetnika sa lokalnom administracijom (ili lokalnim ispostavama centralne administracije) pre zapoĉinjanja poslovnog projekta, tokom njegovog trajanja i pri njegovom završetku. To obuhvata registraciju novog preduzeća, sve poslove vezane za gradnju novog objekta (ukljuĉujući i dobijanje građevinske i urbanistiĉke dozvole), svakodnevno poslovanje

Strana 11 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

(inspekcijske sluţbe, ukljuĉujući trţišnu, sanitarnu i komunalnu inspekciju), poresku administraciju. Praksa je pokazala da poslovno okruţenje moţe da se znatno poboljša jednostavnim promenama kao pojednostavljenje urbanistiĉko-planske ili ekološke regulative, budući da su procedure koje proizlaze iz ove regulative veoma ĉesto komplikovane kontaktira se sa razliĉitim delovima lokalne administracije ili razliĉitim lokalnim podruţnicama drţavne administracije, a ispunjavanje procedura zahteva popriliĉno vremena i generiše znatne troškove. Shodno svemu navedenom, prirodan prvi korak analize lokalne ekonomije je analiza tih procedura, pravila i postupaka koji utiĉu na poslovno okruţenje, kao i analiza naĉina na koji se oni primenjuju u smislu delotvornosti i efikasnosti te primene, odnosno transparentnosti i polaganja raĉuna u pogledu aktivnosti lokalne administracije. Saradnja sa drugim nivoima vlasti: Saradnja sa drugim nivoima vlasti (drţavni, regionalni, pokrajinski itd.), bitna je kako bi se od njih dobila podrška lokalnim razvojnim naporima. Ova saradnja moţe da se odnosi praktiĉno na svaki aspekt nacionalne i lokalne politike: na usklađivanje republiĉkog i lokalnog plana razvoja infrastrukture, budţetske transfere od Republike ka opštini, regulaciju o zemljištu i svojini, prostorno planiranje, finansijska pitanja, zaštitu ţivotne sredine. Opštine mogu kontakte sa višim nivoima drţavne organizacije koristiti na najmanje tri naĉina: da iskoriste postojeće mehanizme i resurse viših nivoa, a u korist lokalnog razvoja; da prikupe informacije o planovima viših nivoa kako bi im se unapred prilagodile i tako najbolje iskoristile mogućnosti; te da lobiranjem ili na drugi naĉin pokušaju da utiĉu na planove viših nivoa, a u sopstvenu korist. Šta se moţe uĉiniti na nacionalnom nivou? Decentralizacija je nacionalna politika koja je veoma bitna za lokalni ekonomski razvoj - prenošenje nadleţnosti sa centralnih na lokalne vlasti. S jedne strane, decentralizacija stvara dodatne zahteve lokalnim vlastima u pogledu njihovih administrativnih kapaciteta, budući da upravo lokalne vlasti treba da formulišu i sprovode politike koje su do decentralizacije bile u nadleţnosti centralnih vlasti. S druge strane, decentralizacija lokalnoj zajednici, odnosno njenim vlastima, donosi dodatne poluge kojima se moţe delotvorno uticati na lokalni ekonomski razvoj. Ovde je vrlo vaţna fiskalna decentralizacija jer omogućava da lokalne vlasti samostalno odluĉuju o stopi poreza na imovinu koji će se naplaćivati na njihovoj teritoriji, a celokupan prihod ostvaren na toj osnovi predstavlja njihov izvorni prihod. Više stope poreza omogućavaju i više nivoa fiskalnih rashoda, što moţe da poboljša pogodnosti za investiranje i ekonomski razvoj kao i podsticaje MSP na lokalnom nivou, ali dovode i do povećanja poreskog opterećenja, što dovodi do pogoršanja tih uslova. Na lokalnim vlastima je da nađu pravu meru i da za tu meru polaţu raĉune svojim građanima na lokalnim izborima. Neki oblici decentralizacije javnih sluţbi su:  Dekoncentracija - podrazumeva prenošenje pojedinih aktivnosti i nadleţnosti sa ministarstava ili nacionalnih sluţbi. Ministarstva i nacionalne sluţbe na lokalnom nivou obrazuju svoje ogranke radi ekonomiĉnijeg i efikasnijeg obavljanja poslova. Dekoncentrisana vlast je, dakle, i dalje deo centralne vlasti, kako po pitanju funkcionisanja, tako i po pitanju rukovođenja, finansiranja,odgovornosti i kontrole nad njenim radom. Dekoncentracija ne doprinosi jaĉanju samostalnosti, nezavisnosti i odgovornosti lokalne samouprave.

Strana 12 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Delegiranje - oblik decentralizacije koji podrazumeva da se pojedine aktivnosti sa centralnog nivoa vlasti prenose lokalnim samoupravama (opštinama). Lokalna samouprava samostalno izvršava poverene poslove (ali ne donosi propise kojima se uređuje obavljanje ovih poslova). Drţavna uprava kontroliše njihovo izvršavanje. Devolucija predstavlja najviši nivo decentralizacije. Devolucijom se poslovi prenose sa drţavnog nivoa u izvornu nadleţnost i odgovornost lokalne samouprave. Na ovaj naĉin lokalna samouprava jaĉa u interesu građana. Odnosi drţavne uprave i lokalne samouprave se zasnivaju na principima saradnje, a ne subordinacije. Devolucijom se organima lokalne samouprave daje puna odgovornost u odluĉivanju, finansiranju, upravljanju i realizaciji donetih odluka. Deetatizacija predstavlja proces prenosa javnih ovlašćenja na privatni sektor.

U zavisnosti od ţeljenih ciljeva decentralizacija se moţe sprovesti promenom:  teritorijalne strukture uprave (niţe teritorijalne jedinice treba da budu toliko velike da mogu efikasno da obavljaju poverene zadatke);  funkcija (prenose se samo oni poslovi i ovlašćenja koji su odgovarajući za prenos);  organizacione strukture i naĉina upravljanja (prethodno treba organizacije i institucije niţih nivoa vlasti osposobiti za obavljanje prenetih poslova). U praksi se navedene promene kombinuju i istovremeno sprovode. Regionalizacija: U Srbiji je, verovatno usled preterane centralizacije, vrlo slabo razvijena saradnja među susednim opštinama, ĉak i ona informacione prirode. A ta saradnja moţe biti raznovrsna i veoma korisna kao naĉin objedinjavanja napora ili koordinacije aktivnosti u brojnim podruĉjima iz nadleţnosti opština,od zajedniĉkih komunalnih objekata do zajedniĉkog nastupa pred republiĉkim ili međunarodnim institucijama. Za oĉekivati je da će u budućnosti regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji, s obzirom na Strategiju regionalnog razvoja Srbije koju je usvojila Vlada Srbije poĉetkom 2007. godine kao i na formiranje novog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR) . Otvaranjem regionalnih agencija i centara za podršku malim i srednjim preduzećima uĉinjen je već znaĉajan korak u izgradnji institucionalne infrastrukture za razvoj MSPP ali u saradnji na regionalnom nivou. Saradnjom sa ovim agencijama, pomoći otvaranju njihovih potcentara i zajedniĉkim programima, lokalne vlasti mogu da pomognu ne samo otvaranje novih preduzeća već i rad postojećih. U budućnosti je planirano otvaranje oko 10 regionalnih razvojnih agencija (RRA) uz podršku EU IPA projekta regionalnog razvoja u Srbiji. Verovatno je da će deo ovih RRA nastati transformacijom sadašnjih MSP RA, koje se delom već i sada bave ovim poslovima. Zapravo tri agencije su i formalno registrovane kao regionalne razvojne agencije ili centri: u Zrenjaninu-Banatu, Kragujevcu, i jedna od dve postojeće u Leskovcu, a nedavno je lokalnom inicijativom formirana i ĉetvrta, u Zajeĉaru, paralelno uz postojeću MSP agenciju.2

2

Neki komentari koji se odnose na mogućnosti korišćenja instrumenata na regionalnom nivou dati su u poslednjem poglavlju (Preporuke).

Strana 13 od 97

koje imaju svoje podruţnice u mnogim zemljama sveta. Drţavne (nacionalne) vlasti formulišu i sprovode ekonomske politike koje imaju direktan uticaj na lokalne zajednice i njihov ekonomski razvoj: makroekonomska politika. pri donošenju odluke u kojoj će zemlji. budući da puna liberalizacije spoljne trgovine predstavlja jednu od nacionalnih obaveza u procesu globalizacije. Pored uloge domaćeg okruţenja vezanog za inostrano. globalizacija je dovela do povećanog interesovanja za investiranje u Srbiju i neku od njenih opština. i nova trţišta. monetarna i fiskalna politika. restrukturiranje bankarskog sektora. samim tim i obezbeđivanje stvarnog uĉešća građana u odluĉivanju o onome što se tiĉe njihovog svakodnevnog ţivota. Svaka od navedenih politika ima uticaj na lokalni ekonomski razvoj i taj uticaj se razlikuje od jedne lokalne zajednice do druge. odnosno za privlaĉenje investicija. s obzirom da ne predstavljaju direktnu temu razmatranja ovog istraţivanja 3 Strana 14 od 97 . funkcionisanju i zaštiti onog nivoa vlasti koji je najbliţi građanima. što znaĉi da promene navedenih politika nisu. Pravni okvir lokalne samouprave u Srbiji određen je Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi. Ustav utvrđuje i nabraja osnovne nadleţnosti i poslove opštine.reforma pravosuđa). A konkurencija se uvećava i na trţištu proizvoda. što otvara malim i srednjim preduzećima u Srbiji nove mogućnosti plasmana njihovih proizvoda i usluga. odnosno konkurencije tiĉe. konkurencije za lokalni ekonomski razvoj. privatizacija i restrukturiranje realnog sektora. razmišljaju samo o pogodnostima i troškovima. Za opštine u Srbiji su tim interesantniji globalni vlasnici kapitala koji odluku o tome gde će investirati svoj kapital donose iskljuĉivo na osnovu poređenja oĉekivanih prinosa. kapitala i ostalih resursa. postoji još ĉitav niz elemenata te uloge. Opština je definisana kao teritorijalna jedinice u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava. Pojedini poslovi koji su u nadleţnosti Republike mogu se poveriti opštini. U pogledu povećanih šansi za lokalni razvoj. odnosno lokalnoj zajednici otvoriti svoju novu podruţnicu ili preseliti već postojeću. relativnim u odnosu na neku drugu lokalnu zajednicu. ĉime je utvrđena jednostepenost u strukturi lokalne samouprave. Za savremene opštine u Srbiji je vaţna i Evropska povelja o lokalnoj samoupravi (usvojena od strane Saveta Evrope 1985. odnosno politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom.5 . Drţavna politika uslovljava u kojoj meri. u nekoj dalekoj zemlji. a njen cilj je izgradnja standarda u uspostavljanju.3 Sadašnje stanje i planirana rešenja za finansiranje razvoja odnosno ukupnog budţeta opština prikazana su u prilogu br. Multinacionalne kompanije. Što se povećanog rizika. regionalnim ekonomskim integracijama i drugim sporazumima o trgovini i saradnji).Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno ne moraju da budu neutralne.rušenjem granica za protok svih resursa dovodi do povećanih šansi. godine) koja utvrđuje osnovne principe lokalne demokratije. spoljnotrgovinska politika. poljoprivrede i ruralni razvoj Proces globalizacije svakako predstavlja najznaĉajniji uticaj iz inostranog okruţenja na lokalne zajednice . ali i povećanih rizika. odnosno kojim tempom i na koji naĉin će inostrani faktori uticati na lokalni ekonomski razvoj (pristupanje WTO. uz obezbeđenje odgovarajućih sredstava. već i lokalne zajednice u veoma dalekim krajevima. Ustav garantuje opštini izvorne prihode za obavljanje njenih nadleţnosti koje su utvrđene zakonom. kao i reforme pojedinih sektora (reforma javnih finansija. globalizacija je dovela do toga da jednoj lokalnoj zajednici u Srbiji ne konkurišu samo druge domaće lokalne zajednice.

a sliĉan je princip plaćanja za izvršene usluge ili subvencionisanja dela usluga pruţenih krajnjim klijentima. oblasti poslovnih finansija. Ova vrsta podrške nije potrebna svim preduzećima u istoj meri. dok kod drugih moţe biti samo parcijalno ili kombinovano sa drugim principima. Uĉešće opštine u finansiranju moţe biti po principu potpunog ili delimiĉnog pokrića svih troškova funkcionisanja. Problem se pojavljuje kod najmanje razvijenih lokalnih zajednica koje imaju mali budţet zbog toga što nisu razvijene. a upravo iz tog razloga imaju potrebu za ovom vrstom podrške. kao i naravno samih obuhvaćenih funkcija (usluga). Oni sami raspolaţu specifiĉnim znanjima. odgovarajuća nefinansijska podrška moţe da bude presudna da se neko odluĉi da okuša sreću kao preduzetnik. ukljuĉujući i pravno zastupanje. nemaju potrebu za znaĉajnom nefinansijskom podrškom. U tu grupu spadaju pre svega mala i srednja preduzeća (ukljuĉujući i mikro preduzeća). raĉunovodstva i pravne pomoći. velika preduzeća. kriz izgradnju institucija koje treba da pruţe tu podršku ili plaćanje usluga postojećih organizacija (ukljuĉujući privatni sektor) u opštini ili bliţem okruţenju. pruţanjem usluga krajnjima klijentima. što vaţi najpre kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER) i eventualno druge sliĉne strukture ĉiji bi opština bila jedini osnivaĉ ili vlasnik. njima nije veliki problem da na komercijalnoj osnovi angaţuju konsultante za tu oblast. preko potcentara. Shodno tome. krupni investitori koji investiraju na podruĉju određene lokalne zajednice. na lokalnom nivou. odnosno da tek zapoĉeti poslovni poduhvat postane finansijski odrţiv i uđe u sledeću fazu svog razvoja. Drugi modus je po projektnom principu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno kadrom potrebnim za rešavanje navedenih pitanja. Naime. a priliĉno malo od opština (sem uĉešćem u zajedniĉkim projektima sa njima). Jednu vrstu struktura ĉine agencije ili centri za mala i srednja preduzeća koji rade na regionalnom i. pa time omogući i ubrzavanje lokalnog ekonomskog razvoja. A ukoliko i nemaju neka specifiĉna znanja. Zbog toga je potrebno da sa nacionalnog nivoa obezbede veća dodatna sredstva za pokrivanje troškova ovakve podrške. Ove agencije su se do sada finansirale iz sredstva donatora. koje same direktno pruţaju usluge nefinansijske podrške onima kojima su one potrebne. budući da sami ne raspolaţu potrebnim znanjima i nemaju mogućnosti da komercijalno angaţuju konsultante. gde se takvoj instituciji plaća za izvršenje određenih zadatak iz projekta. U ovim sluĉajevima. Treba oĉekivati da će ubuduće udeo sredstava opština rasti. poljoprivrede i ruralni razvoj 2. realizacijom projekata i sredstvima sa nacionalnog nivoa. Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške Ovo poglavlje odnosi se na pruţanje nefinansijske podrške poslovnim poduhvatima. naroĉito oni koji tek zapoĉinju sa poslom. Što se sadrţaja nefinansijske podrške tiĉe. ona pre svega ukljuĉuje veliki broj raznorodnih usluga koje dovode do poboljšanja u oblasti poslovnog upravljanja i organizacije poslovnih poduhvata. Strana 15 od 97 . sa kojima opština moţe da dogovara i programira ovu podršku. U pogledu naĉina pruţanja ove podrške postoji nekoliko opcija u pogledu struktura i naĉina podrške. nefinansijska podrška je kljuĉna za one kojima je ona zaista potrebna.

razvojne agencije. izvršni odbor. takođe je zadatak ovih kancelarija Razvojnih agencija opštine. Za sada nije poznato da je neka opština iskoristila ovu mogućnost. dok one mogu preuzeti deo potrebnih funkcija podrške. kao što je već napomenuto evoluiraju ka regionalnim razvojnim agencijama (RRA). Okupljanje lokalnih aktera u radu na formulisanju strategije LER-a. a koje su osnovale opštine (npr. koju saĉinjavaju predstavnici svih onih institucija. kao i pomoć u razvoju preduzetniĉkih inicijativa obezbeđenjem informacija o poslovnim mogućnostima. kreditiranjem. kao i SLGRP). kao na jugu Srbije gde postoje poseban Centar za razvoj Jablaniĉkog i Pĉinjskog Okruga u Leskovcu i dve MSP Agencije REEDA i VEEDA u Leskovcu i Vranju. već sada 28% anketiranih opština ih ima a 48% planira da ih osnuje u narednih godinu dana. organizacija i grupa koji ţele da doprinesu ekonomskom i socijalnom razvoju grada. a zatim postoje odeljenja. Neophodni su i programi promocije lokalnih MSPP i saradnja sa domaćim i internacionalnim finansijskim institucijama. Treću ĉine razne druge donekle sliĉne institucije prvoj i drugoj kategoriji. investitorima. Lokalne vlasti treba da potpomognu formiranje takve asocijacije. već su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili drugih odeljenja. Zapravo Zakon o javnim agencijama iz 2005 godine sem Republici i AP daje pravo i lokalnim samoupravama da formiraju javne agencije za obavljanje razvojnih. koji na profesionalan naĉin vodi poslove agencije. Negde su te dve funkcije razdvojene. Iako zvaniĉna nomenklatura strukture opštinske administracije ne poznaje ovu kategoriju. marketinga. garancijama. ranije IRD u okviru CRDA. bez obzira na naziv i formalni status razvojne agencije za LER imaju za cilj unapređenje ekonomskog razvoja kroz ovu instituciju kao pravno lice koja bi funkcionisala autonomno. Ĉetvrtu grupu u ovoj uslovnoj kategorizaciji ĉine privatna lokalna konsultantska preduzeća (ĉešće pojedinci) i obrazovne ustanove koje deluju na lokalu. donatorima. bila okvirom saradnje lokalnih interesnih grupa. Posebno je karakteristiĉno prisustvo i znaĉaj udruţenja preduzetnika odnosno lokalnih poslovnih asocijacija. obrazovne podrške MSPP i šire. preuzimajući i poslove koji se ne tiĉu samo MSP. koja su organizovana po uţim zadacima agencije.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 4 Strana 16 od 97 . Drugu znaĉajnu grupu ĉine kancelarije za LER koje su u Srbiji podrţane naroĉito programima pomoći USAID (sada MEGA. U opštinama u nekim drugim zemljama gde postoje razvijene agencije za lokalni razvoj unutrašnju organizaciju i upravljanje LER-om obiĉno ĉine: skupština agencije. struĉnih i regulativnih poslova od interesa za opštinu. analiza lokalnih MSPP i istraţivanje prioritetnih sektora i potencijalnih investitora. ukoliko raspolaţu takvim kapacitetima.4 Međutim. poljoprivrede i ruralni razvoj Ove agencije ili jedan njihov deo. tehniĉke . Poseban praktiĉan problem predstavlja osnivanje same kancelarije i tima za operacionalizaciju LER-a. poţeljno bi bilo i ustupanjem poslovnog prostora i finansijskim subvencijama. info desk-ovi kao u Ĉaĉku). tehniĉka pomoć planiranja. davanjem podrške kod organizovanja proizvodnje. kao i nevladine organizacije. i pruţala usluge finansijske. izbora tehnologije. pošto po postojećim propisima oni nisu mogli da se formiraju kao zasebne opštinske jedinice.

pruţanje odgovarajućih poslovnih informacija predstavlja vaţan deo nefinansijske podrške. Informacioni Punkt. U tom smislu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. takođe preko dobro razvijenog Internet sajta (lokalne vlasti treba da obezbede njegovo postavljanje i aţurno odrţavanje. gde i po kojoj ceni nudi na trţištu. moţe odvijati i telefonom («kol centri») i kako bi se izbeglo odgovaranje uţivo na ista ili velikim delom sliĉna pitanja. Nedostatak informacija je jedna od najvećih prepreka poslovanju. praktiĉno. Prezentacija ankete U ovom delu su prikazani odgovori koji se odnose na sledeća dva dela upitnika: Strukture za podršku MSP i LER  Da li imate kancelariju za LER o Koliko zaposlenih ima o Projekti ili aktivnosti u 2006. To se odnosi i na informacije poput onih šta se i po kojoj ceni traţi na trţištu. naroĉito malih i srednjih preduzeća. »Kol Centar« (Telefonski servis). svodi na obuku za korišćenje raĉunara. pristup tim informacijama za stvarne i potencijalne preduzetnike. što se. poljoprivrede i ruralni razvoj Primera radi pomenućemo samo jednu od funkcija a to su poslovne informacije. šta se. njegov naziv i aktivnosti o Planiranje neke druge forme lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER  Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da uĉestvuje u osnivanju RA/ RC MSPP u opštini ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno podruĉje  Kvalitet i specifiĉnosti dosadašnje saradnje opština i sa RA/RC MSPP o Potrebe opštine za promenama u toj saradnji Biznis obuke . U tom smislu lokalne vlasti u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja mogu da osnuju posebne MSP info punktove ili biznis informacione centre koji bi svim zainteresovanima pruţali odgovarajuće informacije. trţište EU. npr. konsultantske usluge. odnosno funkcionisanje tima koji će da prikuplja i postavlja informacije na taj sajt. Deo poslova takvog centra se sem kroz direktni kontakt (prostorije u kojima će primati stranke). odnosno korišćenje Interneta i promovisanje telefonskog broja kol centra. veliki broj opština (80%) angaţovan je u finansiranju savetodavnih usluga poljoprivrednicima preko razliĉitih mehanizama. šta je sve potrebno da bi se neki proizvod izvezao na. na primer. odnosno naroĉito preduzeća u manje razvijenim lokalnim zajednicama. praćenje Strana 17 od 97 . o Planiranje kancelarije za LER  Da li u opštini postoji odeljenje RA/RC MSPP  Opštinsko finansiranje odeljenja RA MSP (regionalne agencije za MSP) o Planiranje otvaranja odeljenja RA/RC MSPP u opštini  Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER. Takođe.

Ćićevac. sa dva zaposlena je 30%. Ţitorađa. Aleksinac. Uţice. Odţaci. Subotica. od ukupno 102 opštine njih 28% je osnovalo kancelarije za Lokalni ekonomski razvoj. konsultantskih usluga ili mentoringa. Crna Trava. Topola. Majdanpek. Opštine koje su osnovale kancelarije za LER zapošljavaju po jednog zaposlenog.Inđija. Zrenjanin i Alibunar. Krupanj. neka posebna grupa)  Ukupna suma uloţenih sredstava u 2006 i broj klijenata  Opis. Crveni Krst-Niš. Ĉajetina. savetovanja. postojeće MSP i radnje. U vezi sa tim postavlja se pitanje da li jedan zaposleni zaista moţe da ĉini LER kancelariju (moţda bi naziv kontakt osoba za LER. Ivanjica. Ćuprija. dok tri zaposlena ima u 15% opština koje imaju kancelarije za LER: a sa više od tri zaposlena je 20% osnovanih opštinskih kancelarija za LER. eventualni donatori (sufinansijeri i organizacija koja pruţa usluge/ implementacioni partner) finansiranje ili pruţanje ili pruţanje struĉnih saveta poljoprivrednicima kroz opštinsku strukturu Opis (šta i kako) U prikazivanju redosled je unekoliko promenjen u odnosu na upitnik radili logiĉnijeg grupisanja povezanih pitanja. Paraćin. poljoprivrede i ruralni razvoj   Opštinsko sufinansiranje obuke.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kategorija klijenata (poĉetnici. Vranje. Priboj. Svilajnac. Kruševac. Boljevac. njih 35%. Loznica. Bujanovac. Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER Kancelarija za LER u opštinama Imaju LER kancelariju Nemaju. ili LER punkt bio bolji) Strana 18 od 97 . i to: Novi Beograd. a planiraju LER kancelariju 28% 49% 28% Prema anketi. Ĉaĉak. šta i za koga. Kovin.

Kraljevo. Broj zaposlenih u opštinskoj kancelariji za LER? 20% Više od 3 zaposlena 35% Tri zaposlena Jedan zaposlen 15% Dva zaposlena 30% U narednih godinu dana 48% opština planira da osnuje kancelariju za LER i to npr. a za sada nema status Regionalnog MSP centra. Valjevo. Zrenjanin. uĉestvovale u finansiranju regionalnih agencija/centara za razvoj MSPP i njihovih odeljenja su: Beograd. Smederevska Palanka. Velika Plana. Nedostaju i neki potcentri (Jagodina). Arilje. Plandište. doduše postojala je Agencija za ekonomski razvoj Podunavskog okruga ali opština kao ni druge dve u okrugu nije izdvajala sredstva za njen rad kada je prestalo finansiranje od donatora što je glavni razlog za faktiĉki prestanak rada Agencije. Zrenjanin. Vranje. Baĉki Petrovac. Pećinci. Ivanjica. a do dovršetka ankete registrovan je i RC u Šapcu. Palilula. Paraćin. Beĉej. Odţaci. Novi Sad. Poţarevac. Raška. Beoĉin.5 Opštine koje su prema podacima datim u empirijskom istraţivanju.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Odţaci. Medveđa. Vršac. Sombor. Sombor. Ţitište. Kraljevo. Moguće je da je ovo pitanje shvaćeno u smislu da li je opština obuhvaćena aktivnostima MSP RA. Medveđa. Merošina. Negotin. Negotin. Šabac. Subotica. Uţice. Smederevska Palanka ne uĉestvuje u finansiranju RA MSP jer tamo nema takve institucije. Strana 19 od 97 . Vršac. Panĉevo. Priboj. Crveni Krst-Niš. Kruševac. Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) Poĉetkom 2007. Baĉka Palanka. Lazarevac i Rakovica. 5 Poređenjem sa stvarnim stanjem u spisku nedostaju Leskovac i Novi Pazar kao sedišta RC RA MSP. Inđija. mada je sa još jednom opštinom osnovala regionalnu razvojnu agenciju za Srem koja za sada ne funkcioniše. Ţagubica. tako da situacija relativno brzo moţe biti znatno promenjena. radi se najverovatnije o lokalnom NVO. Ĉaĉak6. Mladenovac. godine sledeće opštine su imale Regionalnu agenciju/centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva ili njeno odeljenje: Kragujevac. Baĉki Petrovac. Baĉki Petrovac. Kruševac. Medveđa. u periodu od 2005/2006. opštine: Smederevo. Beograd. Zajeĉar. grad Beograd i opština Knić. Panĉevo. Ĉaĉak. dok Inđija u ovom trenutku nema takvu agenciju ili potcentar. Surdulica. Prijepolje. Aleksandrovac. Rakovica. 6 Ĉaĉak: Odnosi se na lokalni Info desk za razvoj MSPP /Biznis centar koji je formiran uz pomoć finansiranja iz projekta EDEP. Crna Trava. Niš. Prijepolje. Ĉoka. Panĉevo. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007. Subotica. Po našim saznanjima potcentar u Vršcu kao ni Panĉevu nije aktivan. Sombor. Lazarevac.

Majdanpek. Surdulica. Beĉej (Novi i Stari). Pirot.. Pirot.) 7 8 Strana 20 od 97 . Odţaci.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Smederevska Palanka. Malo Crniće. Srbobran. Velika Plana i opština Beoĉin. Priboj. Blace. Savski venac. Majdanpek. Preševo. opštine na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva su u gotovo dvotrećinskom većinom (64%) ocenile odliĉnom saradnju koju su imale sa ovim agencijama. Valjevo. Nova Varoš. Subotica. godini osnivanje regionalne agencije/centra za MSPP ili odeljenja postojećih agencija na svojoj teritoriji su: Obrenovac. Bela Crkva. godine za podruĉje Maĉvanskog i Kolubarskog okruga. Zvezdara.). Ţabari. Ćuprija. Kanjiţa. Valjevo. Bujanovac. Baĉka Palanka. Ivanjica. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER Broj opština koje (ne)planiraju otvaranje centra za podršku MSP i LER Broj opština koje planiraju učešće u osnivanju Regionalne Agencije . Smederevo. Ĉajetina. Beĉej.centra za MSPP 15 planira planira 38 44 67 ne planira ne planira Opštine koje planiraju u 2007/2008. Krupanj. U međuvremenu osnovana u junu 2007.. Raška. Komentar: Izgleda da nije (bar ne dovoljno) pomenuta Republika Srbija zbog nepoznavanja ĉinjenica da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima. Preševo. Baĉka Palanka. Pećinci.8 Kao svoje partnere opštine koje planiraju otvaranje regionalnih agencije za MSPP u narednom periodu vide sledeće institucije i donatore: Susedne opštine. Šid. Kovin. Privredna komora. Svilajnac. Tutin. Šabac 7 i Inđija. Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama U istraţivanom periodu od dve godine (2005-2006. Jedan broj opština nije razumeo ovo pitanje ili je nedovoljno informisan jer MSP regionalne agencije/ centri već pokrivaju njihovo podruĉje (primeri: Zvezdara. Ĉaĉak. Udruţenje privatnih preduzetnika i poljoprivrednika. Kladovo. Plandište. Pored ovih opština u terenskom istraţivanju su sledeće opštine izrazile spremnost da uĉestvuju u osnivanju regionalne agencije/centra za MSPP sa drugim opštinama: Dimitrovgrad. Boljevac. finansijske institucije. strane donatore sa donacijama za razvoj MSP. Bojnik. Loznica.

postoji potreba formiranja institucije i Centra koji bi se permanentno bavio ovom problematikom Crveni KrstBolja razmena podataka i obaveštenosti o aktivnostima Regionalne Agencije MSPP Niš u Nišu Kanjiţa Poboljšanje efikasnosti u radu MSPP RA Kovin Oĉekuju se konkretni rezultati saradnje sa MSPP RA Smederevo Izrada konkretnih projekata sa MSPP RA 9 Ţagubica Unapređenje uslova za razvoj MSP treba da bud osnov saradnje sa MSPP RA Baĉki Otvaranje kancelarije je u toku. iako su regionalne agencije pokrivale teritoriju i ovih opština. Videti ranije komentare. a 12% opština da uopšte nije uspostavljena. 9 Strana 21 od 97 . Ovo je detaljnije prikazano u narednoj tabeli. Ugovor je potpisan sa Regionalnom agencijom Odnosi se na Agenciju za ekonomki razvoj Podunavskog okruga. sklapanje ugovora sa MSPP RA Pirot Privrednici sa podruĉja Opštine nisu dovoljno informisani o mogućnostima unapređenja svog poslovanja. i institucijama. sa drugim asocijacijama. Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP Stav opština o kvalitetu saradnje sa agencijama za MSPP nema saradnje 12% odlična 24% nedovoljna 64% Istovremeno su brojne opštine izrazile potrebu za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva. Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima Opština Potreba saradnje Uţice Otvaranjem kancelarije za LER saradnja sa MSPP RA treba da bude na višem nivou Vranje Neophodna je snaţnija pomoć drţave Regionalnoj agenciji MSPP Savski venac Saradnja sa MSPP RA na bazi konkretnih projekata Ţitorađa Postoji potreba osnivanja Centra za MSP na teritoriji Opštine Novi Sad Uspostavljanje ĉvršće saradnje sa MSPP RA putem uĉešća u izradi projekata neophodnih za razvoj MSP Kladovo Brţe sporazumevanje. osnovanu uz podršku UNOPS. poljoprivrede i ruralni razvoj Njih 24% smatra da je saradnja bila nedovoljna.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

Strana 22 od 97 . podnošenje.prvenstveno na Biznis inkubatoru i projektu HELP-a. pomoći oko formiranja baze podataka privrede Opštine Potreban je veći broj aktivnosti u saradnji RA MSPP sa Opštinom Što veća informisanost. priprema. Ne vidi se mogućnost opstanka agencije u sadašnjim uslovima10 Potrebna je bolja komunikacija i koordinacija MSPP RA sa opštinom Aleksandrovac Opština oĉekuje da će se intenzivnijom saradnjom u trouglu: Regionalni centar za razvoj MSPP Zlatibor Uţice. implementacija i monitoring projekata vezanih za socijalna pitanja i ekonomski razvoj Opštine. tako i privrednika i veća povezanost kancelarije za podršku razvoja MSP. kao i bolja i svestranija saradnja Agencije i Opštine Opština ţeli da uĉestvuje u otvaranju potcentra RA MSPP zbog velikih problema sektora MSP Neophodno je intenzivirati saradnju sa MSPP RA Jaĉanje struĉnog kadra u opštini Ćuprija koji direktno sarađuje sa MSPP RA i potcentrom. Opštine Arilje i Opšteg udruţenja preduzetnika Arilja na pravi naĉin sagledati potrebe za uslugama podrške RC MSPP Neophodno je više informacija o radu RA MSPP. a prema strategiji razvoja opštine Medveđa. Aktivno traţenje donatora za projekte koji su prioritet razvoja Opštine i praćenje konkursa za uĉešće na grant šemama ĉiji su prioriteti socijalna pitanja i ekonomski razvoj. Obnavljanje saradnje sa MSPP RA Potrebno je napraviti bazu podataka od strane MSPP RA svih MSP u opštini. kako bi imali mogućnosti za kontakte i potrebne informacije o predstojećim aktivnostima MSP Traţi bliţu saradnju sa MSPP RA na zajedniĉkoj pripremi projekata. SCOPES.Podsticaji opština za razvoj MSPP. jaĉanju kapaciteta opštinskih sluţbenika i edukaciji nezaposlenih lica. privrednika i poljoprivrednika Intenziviranje saradnje i rad MSPP RA na privlaĉenju investitora u Opštinu Formiranje ili posebne Agencije za privredni razvoj sa sedištem u Raškoj. imati u vidu da nije bila definisana kao MSP agencija kao i da je faktiĉki ugašena . Realizacija aktivnosti REEDA. ili otvaranje potcentra već postojeće Agencije za razvoj MSPP iz regiona Dosadašnju saradnju sa MSPP RA više konkretizovati zajedniĉkim projektima za Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin Surdulica Topola Ĉaĉak Negotin Raška Mladenovac 10 Isto kao prethodna fusnota. širenje usluga edukacije i finansiranja na veći broj korisnika u saradnji sa MSPP RA Postoji potreba za realizacijom više zajedniĉkih projekata sa MSPP RA Poštovanje osnivaĉkog akta. kako sluţbenika u Info centru za razvoj MSP. poljoprivrede i ruralni razvoj Petrovac Sombor Niš Smederevska Palanka Aleksandrovac Arilje MSPP „Alma Mons” iz Novog Sada Kadrovsko ojaĉavanje MSP. a naroĉito uspostavljanje saradnje i timskog rada u kontinuitetu Aktivnije angaţovanje REEDA na projektima koji se već implementiraju na podruĉju opštine Medveđa .

Kampanja i Umbrija. Kao jedan primer specifiĉne moguće saradnje MSP RA i opština u ilustraciji se prikazuje program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj: Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja Osnov: Potpisan okvirni sporazum o “programiranju i sprovođenju aktivnosti u cilju regionalnog razvoja” 2005. Saradnja RA MSPP Alma Mons iz Novog Sada sa italijanskim opštinama na razvoju teritorijalnih paktova u teritorijalnom upravljanju Ostale strukture Oko 27 opština (od 102 anketirane)11 ima neku drugu formu centra ili punkta za razvoj malih i srednjih preduzeća i podsticaj razvoja preduzetništva. Strana 23 od 97 . kao i tribinama o osnivanju i uspešnom poslovanju malih preduzeća Beĉej Više edukativnih prezentacija u saradnji sa MSPP RA u Opštini Sremski Organizovati ubuduće seminare edukacije za male i srednje privrednike. poljoprivrede i ruralni razvoj razvoj MSPP. godine sa Ministarstvom ekonomije i finansija Republike Italije. Giulia. zapošljavanja i socijalne politike RS i MIER-om. UNDP 2007. 2 u aneksu (RC Banat . Zrenjanin). Mateze. a organizovano od strane UNOPS-a i RA MSPP Alma Mons. lokalne samouprave i institucije Juţnobaĉkog regiona. Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER 11 Aleksinac i Loznica su i ovde naveli LER kancelariju. Projektne inicijative: izrada studije izvodljivosti za ustanovljavanje Instituta za kontrolu i unapređenje kvaliteta. Friulu. Italijanski partneri su: DPS.Podsticaji opština za razvoj MSPP. posebno Karlovci start up u saradnji sa MSPP RA Izvor: Terensko istraživanje opština. Cilj programa je upoznavanje institucija i razliĉitih nivoa uprave u Srbiji sa metodologijom usaglašenog planiranja koja se u italijanskoj praksi već deceniju koristi kao uspešan model upravljanja regionalnim razvojem i podsticanje regionalne saradnje kroz kreiranje i realizovanje razliĉitih razvojnih projekata. Izvršnim većem AP Vojvodine. prezentacija Vojvodine na sajmu u Kampobasu. Venezia. Sangro Aventino i mreţe teritorijalnih paktova za zapošljavanje. pa se pojavljuje ista struktura 2 puta. realizacija projekta kulturnog nasleđa u opštini Baĉ i rešavanje problema nezaposlenosti) organizovanje jedinstvenog šaltera za proizvodne delatnosti “one stop shop”). teritorijalni paktovi za zapošljavanje . severni Bareze Ofantino. Za detaljni opis funkcionisanja jedne regionalne razvojne agencije kod nas videti prilog br.centralni Apenini. inicijativa Centralnih Apenina – prenos iskustava funkcionisanja komunalnih sluţbi. regije – Basilicata. Ministarstvom rada.

Kraljevo ima pored odeljenja Regionalne agencije za razvoj MSPP iz Kruševca i Poslovni centar pri Nacionalnoj sluţbi zapošljavanja koji pruţa struĉnu pomoć i edukaciju ovom sektoru privrede. Ţagubica ima Centar za razvoj poljoprivrede koji tretira i pitanja zanatstva i MSP i organizuje razne seminare. informacije i prezentacije za MSP i poĉetnike u biznisu.povremeno podrţava aktivnosti za razvoj MSP na svom podruĉju preko sekretarijata za privredu) u.Biznis info centar gde pruţa struĉnu pomoć. Kladovo preduzima akcije kreiranja MSP susreta i prezentacija preko sekretarijata za privredu. Inđija ima najsavremeniji One stop shop za građane i MSP kao usluţni i informativni centar. pekara. pruţa pomoć pri izradi biznis planova. Ĉajetina ima i potkancelariju MSP RC Uţice. Kanjiţa ima Inkubacioni centar za razvoj i poslovni inkubator. Obrenovac .Biznis info kroz koji pruţa struĉnu pomoć i informacije. Loznica . Aleksinac. poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine koje imaju/nemaju drugu formu podrške MSP i LER ukupno anketirane 102 opštine Im aju 32 70 Nem aju Kol centar inf o desk za razvoj MSPP telef onski servis ICT centar za transf er tehnologije one stop shop savetodavni centar opštine iknubacioni centar savetodavni servis u OUP Inf o centar NSZ kancelarija za razvoj MSP u odelenju za privredu socio-ek. ali i kroz Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj takođe pruţa informacije i pomoć MSP (što je trebalo da se navede samo kod pitanja br. a koji se po potrebi angaţuje i na drugim pitanjima interesantnim za MSP. Ţitište pruţa usluge preko kancelarije Opšteg udruţenje preduzetnika. Ćićevac ima kancelariju za razvoj MSP u okviru odeljenja za privredu i finansije preko Ovakvih poslovnih centara NSZ ima 26 ali pošto pripadaju NSZ a ne opštini kao takvoj druge opštine ih nisu navodile 12 Strana 24 od 97 . preduzetnika.12 u opštini Tutin se kroz odsek za razvoj pri Odeljenju za privredu pruţa pomoć MSP u kontaktima sa Fondom za razvoj RS. Baĉka Palanka pruţa usluge od interesa za MSP preko Opšteg udruţenja preduzetnika. savet opštine opštinski uslužni centar U tome na primer opština Vranje ima opštinski Info centar. Ţitorađa -u okviru sluţbe za ekonomski razvoj Opština je posebno zaposlila dva izvršioca koji se bave podsticajem preduzetništva i razvoja MSP.Kancelariju za LER kroz koju vrši i edukacije. u opštini Zvezdara je osnovan Kol centar opšte namene. Savski venac . 1 a ne i ovde). Crveni Krst-Niš ima Usluţni centar koji radi i za udruţenja samostalnih zanatlija.Podsticaji opština za razvoj MSPP. u opštini Opovo se u okviru odeljenja za privredu pruţaju informacije o aktuelnim kreditnim linijama za MSP.kroz LER kancelariju pruţa informacije za razvoj MSP. Grad Niš pored Regionalne agencije za razvoj MSPP ima i Informaciono koordinacioni centar za razvoj privatnog preduzetništva koji radi u okviru Uprave za privredu. programima podrške zapoĉetak posla (start up). Obrenovac . Vršac Centar za razvoj MSP. Senta vrši razne aktivnosti kao organizovanje seminara za MSP i preduzetnike preko odeljenja za privredu.

zahvaljujući Sistemu 48. Ĉaĉak ima novoformiran Info desk za razvoj MSPP. Strana 25 od 97 . Ljubovija. Kruševac (LER). kao i brzoj reakciji. Od ukupnog broja podnetih zahteva rešeno je 90%. Plandište. Inđija je jedina evropska opština u kojoj se on sprovodi. u mogućnosti da u svakom trenutku kontaktiraju opštinu i dobiju informaciju o bilo kom komunalnom preduzeću ili javnoj sluţbi. Svi zahtevi građana idu preko Kol centra tako da ne mogu biti zagubljeni ili neobrađeni. dovoljno je da se telefonskim pozivom po ceni lokalnog razgovora. Preševo. punktova. turizma i sl. Ivanjica. Surdulica.13 Opštine koje planiraju da osnuju neku drugu formu podrške za razvoj MSP i lokalni ekonomski razvoj. ukoliko dobijaju detaljne informacije koje im olakšavaju rešavanje problema. podstiĉe razvoj MSPP. ima znaĉajnu ulogu u osnivanju lokalnih saveta (na nivou beogradskih opština. Smederevska Palanka. one kod kojih ne postoje. Ţitište. Savet za zapošljavanje i opštinski ekonomski savet preko koga vrši koordinaciju donatorske pomoći. Valjevo (LER). Raška. su: PalilulaNiš. Pećinci. Ovaj program doprinosi dobrom upravljanju i odgovornosti i sluţi za otkrivanje problema u upravljanju lokalnom samoupravom. ostvareni stepen naplate i iskazani gubitak. kao i Sekretarijata za privredu pruţa informacije i pomoć preduzetnicima i MSP. Građani ne moraju da dolaze u opštinu da bi dobili informaciju ili prijavili problem. i preko programa i projekata. Subotica (LER). Beĉej Novi i Stari. Velika Plana i Poţarevac Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP Opština Inđija: Program Sistem 48 U opštini Inđija funkcioniše program Sistem 48. Paraćin. Odgovor dobijaju u roku od 48 sati. Sombor. Panĉevo preko kancelarije Fonda za razvoj AP Vojvodine i Odeljenja za upravljanje projektima. Srbobran. ĉime je u mnogome pooštrena kontrola njihovog rada. SMS porukom ili elektronskom poštom obrate Kol centru (Call Center). Beograd je 2005. Mladenovac.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ćuprija ima Odeljenje za poljoprivredu i turizam preko kojih pruţa pomoć MSP. Backi Petrovac. Građani Inđije su. Crveni Krst-Niš. Kanjiţa. Panĉevo. Boljevac. Bela Crkva. naglašavaju kljuĉni problemi uprave i predlaţu efikasne mere za poboljšanje pruţanja usluga. poljoprivrede i ruralni razvoj koje daje podršku postojećem biznis sektoru. Sistem 48 je zasnovan na blagovremenom i taĉnom izveštavanju. kao i one kod kojih postoje centri. Šid. Ţabari. Opovo. Bujanovac. koji je razvijen u Baltimoru (SAD). Dosadašnje iskustvo je pokazalo da su građani voljni da izvršavaju svoje obaveze. Poţega. Raška preko novoformiranog Socijalnoekonomskog saveta organizuje edukativne seminare za MSP. je SitiStat (CityStat). Krupanj. godine formirao Savet za zapošljavanje koji daje podršku zapošljavanju kroz razne vrste inicijativa. Izvorni naziv programa. Golubac. On predstavlja sveobuhvatan sistem izveštavanja kojim se meri i ocenjuje radni uĉinak. ĉime se indirektno utiĉe na formiranje centara. Rezultat funkcionisanja 13 Videti konkretnije informacije u delu o finansiranju konsaltinga. Savski venac (LER). takođe ima i opštinski usluţni centar koji radi na pojednostavljenju procedure i postupka za izdavanje građevinskih dozvola preduzetnicima i MSP. Bojnik. Blace. Raca. Aleksandrovac. Uvođenjem ovog programa javna preduzeća su postala obavezna da dostavljaju meseĉne finansijske izveštaje koji ukljuĉuju strukturu cene usluga. Pirot. Vršac.

parkinga. utiĉe se na internacionalizaciju MSP. Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo. taksama. istraţivanjem već stasalim izvoznicima u njihovim konkurentskim sposobnostima. projektima. divljih deponija. Izvoznici će imati svoj deo sajta i portala u Info desku. većim brojem novih preduzeća. odrţavanja sportskih i deĉijih igrališta. Za poĉetnike je osmišljen «Networking» klub preko kojeg bi trebalo da dobiju dodatna znanja i poslovne kontakte i podršku odrţivosti novoosnovanog biznisa. radi se dvokratno od 8-20 sati i moguće je dobiti poslovne informacije najšireg spektra. kao i ušteda od nekoliko miliona dinara u budţetu lokalne samouprave. Opština Ĉaĉak: info desk za razvoj MSPP U opštini Ĉaĉak se uz finansiranje EU i pomoć EAR-a u implementaciji. Na ovom projektu uvezuju se sve nefinansijske usluge na lokalnom nivou za MSP. u kojoj obavezno uĉestvuju uspešni lokalni vlasnici i menadţeri privatnih firmi. saĉinjen je strateški okvir i akcioni plan za strateški i institucionalni razvoj preduzeća i preduzetništva. za koja lokalni privrednici imaju najviše interesa da razviju saradnju. komunalnu infrastrukturu i poreske i druge obaveze MSP. U tom smislu se osmišljava info desk za preduzetnike koji ima dve kancelarije: «Front ofis» sa kancelarijom u poslovnom centru i «Bek ofis» na Tehniĉkom fakultetu Ĉaĉak. U okviru projekta realizuje se nekoliko nivoa strateških zadataka. koji će dobiti najsavremenija korisna znanja i literaturu koja je u poĉetniĉkom paketu osmišljena u dve partnerske organizacije . sprovodi specifiĉan projekat za razvoj MSPP. projektom i razvojem preduzetništva u Opštini. Prvi nivo jeste jaĉanje interesovanja za samozapošljavanje i zapoĉinjanje vlastitog biznisa. porezima. Sam projekat ima i volontere. Zadatak «Front ofisa» jeste da bude prvi punkt za sva interesovanja onih koji ţele u vlastiti biznis. kao i da razvije softver za upravljanje celokupnim info deskom. zemljište. preko kojeg će se organizovati dva "matchmaking" susreta po principu Europartnerijata sa po tri regiona.. pravnom obliku preduzeća. Predviđeno je da kroz ove obuke prođe 250 potencijalnih novih vlasnika malih preduzeća i radnji. kao i strateških planova razvoja MSPP i Strategije Lokalnog razvoja koju je Opština usvojila pre dve godine. Druga linija podrške razvoju preduzetništva u okviru projekta obuhvata sadašnje i buduće izvoznike i jaĉanje njihovih konkurentskih i izvoznih kapaciteta. Osmišljene su obuke za poĉetnike: preduzetniĉka orijentacija. na osnovu terenskog istraţivanja. i funkcioniše kao one stop shop. kreiraju se nove usluge po principu otvorenog inkubatora za poĉetnike. te treba da rezultiraju novim radnim mestima. Naime. Ove aktivnosti će podrţati partnerske organizacije u projektu: Tehniĉki fakultet. ili višim oblicima pomoći u poslovanju. koji radi takođe dvokratno.. On je najsavremenije opremljen. pored Tehniĉkog i Agronomski fakultet i Institut. poljoprivrede i ruralni razvoj Sistema 48 je i uspostavljanje objedinjenog naĉina naplate komunalnih usluga. Ova nova institucionalna rešenja kao i programska su realizacija Strategije razvoja u ovom sektoru. Rešeno je pitanje uliĉne rasvete. pristupu kapitalu. onih koji ţele da dobiju informacije o zemljištu. usluge inovacija i istraţivanja. kao i svim informacijama relevantnim za prostor. a objedinjuju se informacije o finansijskim uslugama. kao i novozaposlene mlade diplomirane inţenjere i menadţere u svojoj realizaciji. biznis plan i set informatiĉkih obuka. inovacijama.na Tehniĉkom fakultetu i Radniĉkom univerzitetu. Njegova funkcija je da pomogne savetima. Posle nepunih godinu dana primene Sistema 48 ostvareni su zapaţeni rezultati.Podsticaji opština za razvoj MSPP. smanjenjem Strana 26 od 97 . Iako ovaj sistem nije vezan samo za biznis korisnike oĉito je da stoji i njima na raspolaganju. konsultacijama. kreditima. Za njih je osmišljen prvi klub izvoznika u Srbiji. Novost koju daje ovaj projekat jeste i «Bek ofis» Info deska kojeg su formirale kroz savremeno opremljenu kancelariju na Tehniĉkom fakultetu partnerske organizacije.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

siromaštva i većom dodatom vrednošću izvezene robe i usluga i boljim trgovinskim bilansom regionalne privrede. Opština Knjaţevac: Kuća Partnerstva i Informativno promotivni centar Kuća Partnerstva omogućava prostor za rad više lokalnih organizacija i institucija.Svaka od njih dobila je prostor za kancelarije dok je zajedniĉki prostor biblioteka i sala za sastanke. Salu za sastanke mogu da koriste bez nadoknade sve institucije lokalne samouprave, i druga udruţenja gradjana, sindikati, i druge društvene organizacije sa teritorije opštine Knjaţevac. Projekat zajedniĉki realizuju Opština Knjaţevac – obezbedila prostor bez nadoknade i Udruţenje preduzetnika i Timoĉki klub koji su uz pomoć CHF renovirali i adaptirali prostor. U okviru Kuće Partnerstva radi: • Biznis savetovalište – vodi Udruţenje preduzetnika; • Projektno savetovalište – vodi Timoĉki klub; • Centar za odrţivi razvoj sela – okuplja par udruţenja poljoprivredenika; • Opštinska kancelarija za razvoj MSP – u saradnji sa Republiĉkom agencijom za MSP; • Kancelarija Regionalne agencije za MSP. Tako na primer usluge projektnog savetovališta su pruţanje informacija o konkursima za projekte, pomoć u pripremi predloga projekata, u pronalaţenju partnera za projekte u zemlji i inostranstvu, o potencijalnim donatorima, korišćenje struĉne biblioteke. Korisnici Projektnog savetovališta su opština, sve njene ustanove, institucije i javna preduzeća, druge institucije koje se finansiraju iz opštinskog budţeta i nevladine organizacije koje rade na teritoriji opštine. Radom rukovodi Timoĉki klub, a usluge se pruţaju bez nadoknade . Promotivno informativni centar Centar vrši objedinjavаnje sveobuhvatne ponude Knjaţevca kroz multimedijalnu prezеntaciju turistiĉke, kulturne, promоtivne i poslоvne ponude opštine. Realizujе sledеćе programe: Info, Promotivni, Turistiĉko poredovanje, Edukativni, Kulturni, Suvenir šop, Internet kafe, Galerija. Partneri su Opština Knjaţevac, CHF, Timoĉki klub, Gurgusovaĉka edukativna asocijacija GEA, opštinske organizacije i ustanove. Odrţivost je obezbeđena kroz prihode iz prodaje suvenira i slika u suvenir šopu, iznajmljivanje kafea, komercijalnog rentiranja prostora, prihoda od interneta; uskoro kreće i prodaja suvenira on-line. U Knjaţevcu je u toku formiranje Lokalne Agencije za Razvoj.14 Opština Surdulica i AIC Opština Surdulica je kao partner na Projektu RSEDP sufinansirala 4.944 eura (10% vrednosti) Uspostavljanje Agro-informativnog centra Surdulica i odrţivost AICS po završetku Projekta kao podršku razvoju poljoprivrede.

14

Izvor informacija: intervju -Vladan Jeremić, RARIS, Regionalna Agencija za razvoj istoĉne Srbije

Strana 27 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Biznis obuke , konsultantske usluge, praćenje
Finansiranje obuka, konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta su u periodu 20052006. vršile su sledeće opštine: Preševo, Vranje, Ljubovija, Vršac, Loznica, Luĉani, Novi Beograd, Savski venac, Krupanj, Kruševac, Srbobran, Pirot,Crveni Krst-Niš, Bela Crkva, Boljevac, Zvezdara, Baĉki Petrovac, Sombor, Niš, Bujanovac, Smederevska Palanka, Ĉajetina, Nova Varoš, Paraćin, Surdulica, Ĉaĉak, Svilajnac, Negotin, Panĉevo, Mladenovac, Beĉej, a Beograd planira finansiranje i biznis obuka u 2007. godini.15 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka
Opštinsko finansiranje obuke za preduzetnike i MSP

34 33 32 31 30 29
32 opštine planira ukupno anketirane 102 opštine 34 opštine sprovodi

Prema podacima iz ankete opština vidljivo je da u narednom periodu još sledeće opštine planiraju podsticaje razvoju MSP i start up kroz finansiranje obuka i konsaltinga za ovu ciljnu grupu. Te opštine su: Bela Palanka, Obrenovac, Ĉoka, Šid, Novi Beograd, Ţitorađa, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Senta, Opovo, Kladovo, Crveni Krst-Niš, Prijepolje, Kanjiţa, Bela Crkva, Raĉa, Zvezdara, Ţagubica, Mladenovac, Ţitište, Baĉki Petrovac, Plandište, Beoĉin, Poţarevac, Aleksandrovac, Arilje, Ćićevac, Ćuprija, Ivanjica, Paraćin, Pećinci, Negotin, Raška, Panĉevo.

Finansiranje savetovanja poljoprivrednika
Tokom 2005. i 2006. godine savete poljoprivrednicima finansirale su sledeće opštine: Dimitrovgrad, Novi Beĉej, Palilula- Niš, Majdanpek, Bojnik, Preševo, Vranje, Bela Palanka, Obrenovac, Ljubovija, Baĉ, Vršac, Šid, Loznica, Luĉani, Aleksinac, Krupanj, Mali Zvornik, Malo Crniće, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Raţanj, Srbobran, Ljig, Petrovac, Inđija, Senta, Opovo, Ţitište, Ţagubica, Golubac, Kladovo, Pirot, Kanjiţa, Bela Crkva, Kovin, Smederevo, Poţega, Boljevac, Raĉa, Sombor, Niš, Arilje, Bajina Bašta, Kraljevo, Smederevska Palanka, Plandište, Merošina, Aleksandrovac, Apatin, Baĉka Palanka, Ĉajetina, Ćićevac, Ćuprija,
15

U okviru tendera za projekte koji je raspisao Savet za zapošljavanje Beograda u proleće 2007 i koji je u fazi izvođenja planirano je da se 50 miliona dinara potroši za namene koje velikim delom spadaju u ovu kategoriju.

Strana 28 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Ivanjica, Medveđa, Nova Varoš, Odţaci, Raška, Valjevo, Zrenjanin, Paraćin, Šabac, Surdulica, Topola, Ĉaĉak, Svilajnac, Zajeĉar, Negotin, Panĉevo, Velika Plana, Sremski Karlovci, Beoĉin, Poţarevac, Priboj, Bojnik, Mladenovac, Alibunar (savete za registraciju gazdinstava, unos podataka za plasmane) i Beograd (saveti oko korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a povereni su određeni poslovi iz nadleţnosti Republike). Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika
Opštine koje finansiraju savete za poljoprivrednike

34 33 32 31 30 29

80 opština sprovodi

26 opština planira ukupno anketirane 102 opštine

Strana 29 od 97

poljoprivrede i ruralni razvoj 3. I ovde se MSPP mogu pomoći savetom i edukacijom o finansijskom planiranju. neadekvatna roĉnost kredita. idealno uz pomoć Republike. kao i subvencionisanje kamata na kredite pod uslovima povoljnijim od trţišnih znaĉi stvaranje povoljnijeg finansijskog ambijenta za osnivanje i razvoj preduzetništva na lokalnom nivou. Šta je druga strana. visoke kamatne stope na domaćem trţištu posledica su. takvi MSPP ne poseduju znaĉajniju imovinu koja bi im mogla posluţiti kao obezbeđenje niti imaju duţu istoriju sopstvenog poslovanja iz koje bi se mogao uoĉiti kvalitet menadţmenta. legalnosti. Jer. Otvara se pitanje po kojim kriterijumima će se dodeljivati sredstva pod povlašćenim uslovima. Zato davanje finansijske podrške lokalnim MSPP i poljoprivrednicima. Lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. asocijacijama preduzetnika i eventualno zajedniĉka (regionalna) akcija sa drugim opštinama. Verovatno je najbolja strategija. visoka trţišna kamatna stopa. Finansijski podsticaji Koncept finansijskih stimulacija Jedna grupa aktivnosti koja pripada grupi nefinansijskih usluga. Zbog toga svakako treba imati u vidu znatan rizik po kapital uloţen od strane lokalne zajednice. su prvenstveno nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. je pruţanje saveta koji se odnose na finansiranje. transparentnosti i efikasnosti takvih mehanizama. u najvećoj meri. tehnologiji rada finansijskih institucija i tome sliĉno. Razlozi zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. bilo kroz ponudu kredita. Naime.Podsticaji opština za razvoj MSPP. bez obzira da li se radi o zajmovima. budući da je jedan od najteţih koraka za preduzetnike iz malih preduzeća ostvarenje pristupa na formalno finansijsko trţište. povlašćeno finansiranje i arbitrarne odluke drţavnih sluţbenika u pogledu takvog finansiranja otvaraju prostor za korupciju – svakako da se preduzetnicima isplati da podmićivanjem drţavnih sluţbenika dobiju finansijska sredstva pod povlašćenim uslovima. ali je povezana sa finansiranjem. niti dovoljno poznaju tehnike poslovanja finansijskih institucija. ili još neke mehanizme. Ono što je prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji) i zemalja u tranziciji dovelo do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou jeste davanje garancija i lokalni garantni fondovi. Jedna opasnost potiĉe iz nepotizma. visokog rizika plasmana. bilo kroz garancije bankama ili drugim finansijerima od strane lokalne zajednice. To je stvaranje garancijskog fonda i davanje garancija za vraćanje kredita. grantovima ili ulaganjima u sopstveni kapital preduzeća. što problem vraća na neodgovarajuću selekciju poslovnih poduhvata koji će se finansirati. Ĉetvrto. odnosno administrativne kapacitete a za upravljanje ovakvim stimulacijama. koji se lako pojavljuje na lokalnom (mada ne samo tom) nivou. bankama. Ova mera moţe da dovede do poboljšanja dostupnosti zajmovnog kapitala poslovnim poduhvatima MSPP na podruĉju opštine. odnosno lokalnih poreskih obveznika u smislu gubitka supstance (nepotpunog vraćanja sredstava). ukoliko se već ide putem finansijske podrške. odnosno koji su rizici i slabosti? Tu se postavljaju pitanja kompetentnosti. garancijama. teškoće sa kolateral. kooperacija sa drugim akterima: npr. odnosno Strana 30 od 97 .

sredstva iz Fonda dodeljuju po trţišnim uslovima. Potrebno je da se lokalne zajednice. a tu bankarsku garanciju (odnosno rezervisana sredstva) naplaćuju korisniku kredita. kao i nekoliko mikrofinansijskih NVO koje su izuzetno dobile pravo ugovorom drţave i UNHCR vezano za probleme izbegliĉke populacije da se time bave. što nije dobro za brzinu ekonomskog razvoja i razvoja preduzetniĉke aktivnosti. One same mogu da pomognu iz budţeta. Lokalne zajednice mogu da odigraju pozitivnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga za nova preduzeća na svojoj teritoriji. U Srbiji se mikro kreditima obiĉno bave specijalizovane institucije. Bilo bi korisno izuĉiti sistem "konfidi" kolektivnih garancija.Podsticaji opština za razvoj MSPP. postoji potreba i postoji trţište. potrebna sredstva za zapoĉinjanje posla obiĉno su skromna i njihovo obezbeđenje ne bi moralo da bude problem za finansijske i srodne institucije. odnosno plasiranih sredstava. budući da komercijalne banke same odluĉuju o tome kome će dodeliti bankarsku garanciju. ali ĉesto preduzetnik ne raspolaţe kapitalom dovoljnim za pokretanje posla. Davanje garancije da će duţnik vratiti glavnicu (što je povezano sa rezervisanjem. omogućava.. a moţe doći i do partnerstva javnog i privatnog sektora na ovom planu. Podsticaji opština MSPP mogući su kroz obezbeđivanje poĉetnih finansija osnivanjem mikrokreditnih šema. a od ukupno pozajmljenih sredstava zajmova 84% su bili kratkoroĉni). Što je najvaţnije. odnosno deponovanjem odgovarajućih sredstava). kao što su neke banke i Fond za razvoji . u kojima svoje osnivaĉke uloge obavezno imaju i opštine na ĉijoj teritoriji se formiraju. Naime Fond daje kredite samo onim korisnicima koji uspeju da obezbede bankarsku garanciju ili hipoteku za celokupan iznos glavnice. odnosno lokalne vlasti izbore za promenu ovog rešenja i ukidanje svojevrsnog monopola koji sada postoji. iskustvo italijanskih opština. kao i kroz povezivanje mikro kreditnih institucija i MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj rizika da duţnik neće vratiti glavnicu. tako da i je konaĉna. godine imala 82% finansiranja iz unutrašnjih izvora. osnivaju sopstvene garancijske fondove. postoji preduzetnik. Time se. Ukoliko bi uslovi iz opštinskih garancijskih fondova bili povoljniji od bankarskih ukupna cena (troškovi) bi bila manja. izuzetno do 80%. Strana 31 od 97 . praktiĉno. Prema postojećim zakonskim rešenjima. Posebnog udela u ovoj aktivnosti imale su pojedine strane drţave koje su otvarale kreditne linije koje su trebalo da bar donekle kompenzuju velike slabosti ondašnjeg bankarskog sistema. Problemi nastaju usled naĉina funkcionisanja Garancijskog fonda kome se za garancije obraćaju banke a ne krajnji klijenti. Saradnja opština bi se mogla uspostaviti sem sa bankama i sa Republiĉkim Fondom za razvoj. takve garancije daje iskljuĉivo republiĉki Garancijski fond i to u iznosu najĉešće do 50% glavnice. pri ĉemu se moţe povezati više lokalnih zajednica. Slika ni sada nije jako dobra. umanjuje taj rizik. Time bi se otvorile mogućnosti da lokalne zajednice. odnosno pospešuje davanje kredita i obara kamatnu stopu. Novo preduzeće se osniva onda kada budući preduzetnik proceni da postoji trţišna potreba za novim proizvodom ili uslugom. konsolidovana kamatna stopa mnogo viša. što je i poţeljno. pošto je broj i obim kreditnih linija nedovoljan i privatni preduzetnici i dalje znatan deo ulaganja vrše iz sopstvenih sredstava (MSP su 2006. Lokalne zajednice mogu takođe da ocene potrebe lokalnih preduzetnika za poĉetnim kreditima i da lobiraju i ohrabruju institucije koje se bave mikro kreditima u pravcu zadovoljenja tih potreba. Znaĉi.

obiĉno se misli da firme migriraju ka nekim drugim podruĉjima kako bi smanjile troškove. pošto su svi u nadleţnosti Republike: ona ih uvodi. • poboljšanje poslovne klime . Na drţavnom nivou veza između javnih prihoda i javnih rashoda nije jako ĉvrsta.jer i druge lokalne zajednice smanjuju poreze kako bi privukle kapital i investitore. mogu biti i vrlo specifikovani.Podsticaji opština za razvoj MSPP.jer. Strana 32 od 97 . pa je nuţno da to ĉini i ona u pitanju. veći dohoci i pojedinaca i firmi posle oporezivanja poslediĉno vode povećanju traţnje i stimulišu ekonomsku aktivnost. razliĉite opcije. pa smanjenje poreskih prihoda kao mera usmerena na poboljšanje privrednih prilika i privlaĉenje preduzeća. oni su znaĉajni za lokalna MSPP u ukupnim zahvatanjima. među kojima se oni poreski smatraju veoma vaţnim. izgleda bar na prvi pogled da nema sumnje u ispravnost navedene logike i da uverenje o potrebi smanjenja poreza i povećanom davanju poreskih podsticaja i na lokalnom nivou poseduje odliĉne temelje. Obiĉno su vezani za tek poneku karakteristiku poreskih obveznika i zato su znatno pogodniji za selektivne politike nego same poreske stope. a kroz zaduţivanje kod emisione ustanove ili na trţištu novca. pa time ne mogu ni odluĉiti o smanjenju poreza ili povećanju olakšica. odnosno firmu. U Srbiji praktiĉno ne postoje lokalni porezi. poljoprivrede i ruralni razvoj Porezi i poreske stimulacije: Lokalne vlasti imaju. Dok su porezi opšti po svom karakteru. a radi povećanja zaposlenosti. • podsticaj većem radu i preduzetništvu . Jednostavno. Stoga se poreske olakšice povremeno koriste na lokalnom nivou kada se ţeli i kroz fiskalne beneficije podstaći neka firma da podigne pogon na teritoriji lokalne zajednice. lokalne vlasti nemaju mogućnost da vode sopstvenu poresku politiku. ali one nemaju nikakav uticaj na elemente oporezivanja. Budući da su porezi uvek vaţna stavka u poslovanju preduzeća. Iako su na lokalnom nivou lokalni porezi obiĉno niski. pa da vaţe samo za jednog obveznika. Iz ovih razloga uvođenje politike smanjenja poreza. koja će imati posebno uoĉljive pozitivne posledice na lokalnu privredu i njene odluke u korist lokalne zajednice. jer jednake stope plaćaju svi poreski obveznici. te svaka beneficija od strane opština znaĉi unapređenje ukupnog ambijenta za zapoĉinjanje i razvoj biznisa. a time i investicija i zaposlenosti. to je i njeno unapređenje poţeljno. neminovno dovodi u pitanje nivo lokalnih javnih usluga (od školstva i zdravstva. Sa druge strane. Prihod nekih od njih Republika je ustupila lokalnim zajednicama.kako poreska politika predstavlja jedan od faktora poslovne klime. kod lokalnih zajednica ta je veza daleko jaĉa. • poreska konkurencija . dotle su poreski podsticaji daleko uţi po svojoj usmerenosti. i postoji ĉvršća veza između lokalnih prihoda i lokalnih javnih usluga. kada se smanje porezi. ĉak. pa ih i naplaćuje preko republiĉke Poreske uprave. pošto drţava moţe relativno lako da poveća rashode bez povećanja prihoda. kao instrument uticaja na lokacione i druge poslovne odluke menadţera MSPP. Pet klasiĉnih argumenata se moţe navesti u prilog tvrdnji da je smanjenje poreza (i povećanje poreskih podsticaja) dobra politika: • smanjenje poreskog opterećenja ublaţava poresku presiju i vodi povećanju profita firmi. pošto to donosi uvećani profit za vlasnike. traţi od lokalne samouprave da se istovremeno bavi preduzetniĉkim inovacijama u svom lokalnom budţetu. onda je i pojedincima i firmama bolje i spremni su da rade više pošto im od jednog dinara (bruto) zarade ostaje više. • povećanje tražnje . preko kvaliteta lokalne administracije do odnošenja đubreta i vodosnabdevanja). Naime.jer. Poreski podsticaji. odluĉuje o stopama. osnovicama i oslobođenjima i olakšicama. dohotka i poreskih prihoda.

lokalne vlasti nemaju kontrolu ni nad jednim porezom. podsticajima. Ukoliko kod poreza i poreskih olakšica i oslobođenja lokalne zajednice nemaju prilike da utiĉu na ekonomska kretanja. presudno kada dobije popust ili eventualno oprost cele naknade. bespovratna sredstva za ostala ulaganja. e. Tek po eventualnom prenošenju nadleţnosti za porez na imovinu sa Republike na lokalne vlasti pojaviće se mogućnost da one daju poreske olakšice iz razvojnih razloga. Vrsta finansijske podrške Opštine  Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata 2006) a. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji takve mogućnosti za sada ne postoje.  Kreditna šema za poljoprivredu Kreditna šema za MSP.1. pa i tokom cenjkanja sa potencijalnim investitorima. pa samim tim ni nad olakšicama. pošto.1. nije ocenjeno za potrebno 3. Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta je trajna po svom karakteru i za investitora moţe biti vrlo vaţno ili. odnosno sa eventualnim dogovorom sa investitorima. kod većine opština. kod mnogih drugih lokalnih daţbina situacija je znatno povoljnija i one mogu da utiĉu na troškove preduzeća a. Naknada za uređenje građevinskog zemljišta je ionako ugovorna obaveza i nju lokalna vlast moţe lako varirati u skladu sa potrebama. a time i na njihovo ponašanje. b. oslobođenjima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ipak je jasno da se tu dobrim delom radi o zahvatanju gradske rente i da opština ima prava da smanji ili potpuno ukine rentu onda kada proceni da je to dobro. Ako je odgovor negativan. bespovratna sredstva za samozapošljavanje Grant. Iako se ova naknada obiĉno definiše kao naknada za troškove koji su uĉinjeni na uređenju zemljišta. poreskim kreditima. Prezentacija podataka ankete U ovom poglavlju obuhvaćeni su odgovori na sledeća pitanja iz ankete: Finansijske stimulacije 2. d. navesti koja Olakšice u lokalnim zahvatanjima takse Strana 33 od 97 .1. garantni fond Subvencije kamata na kredite Grant. nešto drugo (navesti 2. Najvaţnije među njima su naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. kirija za poslovni prostor koji je u drţavnom vlasništvu.2.1 Da li Opština iz budţeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili MSP 2. precizirati za koga Kreditne garancije. Radi se. naime. Neke opštine u Srbiji već koriste takvu mogućnost. c. o daţbinama koje se kod nas uglavnom zovu lokalnim komunalnim taksama. f. g. nedostatak sredstava 2. razlog 1. ĉak. naknada za uređenje građevinskog zemljišta i.

Tako su ukupno izdvojile sledeća sredstva za stimulacije ova dva sektora opštine: Beograd ĉak oko 120 miliona dinara. Valjevo 1. Crveni Krst Niš . Baĉka Palanka 2. Svilajnac 4. Panĉevo 3.700 hiljada dinara.5 miliona dinara. poljoprivrede i ruralni razvoj   h. Opština Opis finansijske podrške opštine 2.4 miliona dinara.8 miliona dinara. Ţabari 1. 5 miliona dinara.6 miliona dinara. Kragujevac oko 68 miliona dinara. Uţice .9. Arilje 3. Niš . Negotin 2 miliona dinara. Mladenovac 2 miliona dinara. naknade za zemljište drugo Nešto drugo Zbirni prikaz finansijskih stimulacija Vidljivo je da su u 2006.8 miliona dinara. Loznica 18 miliona dinara.5 miliona dinara.7 miliona dinara.8. Boljevac 1.7 miliona dinara. Inđija 2 miliona dinara. Ţagubica 2. Sombor 3 miliona dinara. Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu Opštine koje daju budžetsku finansijsku podršku poljoprivredi i MSP MSP Poljoprivreda i MSP Poljoprivreda 24 29 6 MSP ukupno anketirane 102 opštine Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi 1. Velika Plana 4.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Prijepolje .3. Kruševac . godini opštine izdvajale sredstva za razvoj MSP i poljoprivrede iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima.6.7 miliona dinara. . Aleksinac . Zrenjanin 5.3 miliona dinara. Mali Zvornik . Kovin 3.5 miliona dinara.3 miliona dinara.1 miliona dinara. Vlasotince 720 hiljada dinara.3 miliona dinara. Ĉajetina 7 miliona dinara. Ĉaĉak . Dimitrovgrad Kredit Pro Credit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima Strana 34 od 97 .5 miliona dinara.5 miliona dinara.6. Smederevska Palanka 400 hiljada dinara.3. Krupanj . Obrenovac 10 miliona dinara.1.5 miliona dinara.milion dinara.

pozajmice za registrovana polj. 23.12. 25. 22. 28. 5. plaćanje osemenjavanja goveda u Opštini U budţetu za 2007. 19. 8. planirana su sredstva za razvoj poljoprivrede.8 mil.Podsticaji opština za razvoj MSPP. edukacija MSP za izradu biznis planova Uĉešće u projektu razvoja MSP i polj u 2006. 27. za formiranje potcentra RA MSPP 500 hiljada dinara Kreditiranje poljoprivrednih proizvođaĉa i MSP Plasman budţetskih sredstava za MSP i poljoprivredu preko opštinskog Fonda za razvoj Iz budţeta opštine dadi krediti za registrovanje poljoprivrednih gazdinstava Iz budţeta opštine finansirana izrada studije za otvaranje BIC-a Strana 35 od 97 . 4. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. veštaĉko osemenjavanje krava (3500 puta). 14. od 1. domaćinstva Iz budţeta opštine su davani krediti. turizma i preduzetništva Davane su budţetske pozajmice za preduzetnike poĉetnike. 6. 21. 24. 17. 15. 4. Vlasotince Ţabari Blace Ljig Inđija Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Kovin Smederevo Boljevac Opštinski grant iz budţeta za razvoj koţarstva i prezentaciju MSP na sajmovima Sredstva iz budţeta. din Subvencija dela kamate na kredite za MSP 2000 premija za poljoprivrednike Podsticaji za poljoprivredu i MSP Iz budţeta Opštine izdvojena sredstva za stimulaciju poljoprivrednika Za razvoj poljoprivrede izdvojeno je oko 3.6 mil. bespovratna sredstva Sredstva iz budţeta Kreditna podrška preko Fonda za razvoj opštine Postoji agrarni Fond opštine. 10. nabavku steonih junica Subvencije za poljoprivredu organizacija struĉnih skupova. 20. 26. finansiraju se određene aktivnosti u oblasti Poljoprivrede Budţetska sredstva za poljoprivredu. besplatna podela sadnica Za MSPP su davane olakšice u lokalnim taksama Budţetska sredstva za poljoprivredu. subvencije. savetovanja. od ĉega 300 hiljada za rad potcentra RA MSPP Osnovan Fond za razvoj stoĉarstva na teritoriji Opštine Finansirana je priprema dokumentacije i struĉna pomoć MSP i poljoprivrednicima Finansirano je iz budţeta za poljoprivredu. Palilula Niš Priboj Bojnik Preševo Uţice Vranje Obrenovac Ljubovija Loznica Aleksinac Krupanj Mali Zvornik Malo Crniće 16. 13. 7.5 mil. 9. dinara ukupno za ove dve grupe klijenata. dinara. 18. 11 .

39. za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji Finansijska podrška seoskim MZ koje koriste kredite Fonda za razvoj i Ministarstva poljoprivrede Opština finansira razvoj poljoprivrede i MSPP kroz uĉešće u projektima koji se realizuju na njenom podruĉju Naknada štete u poljoprivredi (24 lica). 43.Podsticaji opština za razvoj MSPP. besplatne savetodavne usluge registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima 2 miliona dinara sufinansiranje projekata za MSP i poljoprivredu Sredstva za razvoj poljoprivrede kroz afirmaciju udruţivanja poljoprivrednih proizvođaĉa. 37. 13 miliona dinara. obuka. posete poljoprivrednih proizvođaĉa sajmu poljoprivrede. 30. donacije Subvencije za kredite za poljoprivredu poljoprivredi Bespovratna sredstva za podršku projektima za razvoj poljoprivrede Strana 36 od 97 40. 44. 51. Topola 46. 47.mleka": 500 hiljada dinara Finansijska podrška poljoprivrednim proizvođaĉima Zapošljavanje novih radnika. obuka i podrška udruţenjima preduzetnika Finansiranje nabavke opreme za udruţenja poljoprivrednika. 50. 48. Sredstva budţeta u vidu depozita za razvoj MSP i industrijske zone Iz budţeta opštine se daju sredstva za subvencije kamata na kredite poljoprivrednicima Podrška projekata "Reka . Ĉaĉak Zajeĉar Negotin Raška Valjevo Panĉevo . Ĉajetina Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin 45. 34. 33. poljoprivrede i ruralni razvoj 29.zadrugarstvo Finansira iz budţeta opštine MSP i poljoprivredu kroz dva lokalna fonda: Fond za razvoj poljoprivrede i Fond za razvoj preduzetništva 7 miliona dinara u 2006. Bajna Bašta Bujanovac Kraljevo Tutin Smederevska Palanka Aleksandrovac Baĉka Palanka Opština planira finansijsku pomoć za otvaranje centra za razvoj MSP i LER Agrarni budţet i podrška radu Centra za razvoj poljoprivrede Osnovan je Fond za razvoj poljoprivrede. 49. 41. kao i za sufinansiranje u projektima Beskamatni krediti zemljoradnicima i malim preduzećima Agrarni budţet-5 miliona dinara kao bespovratna sredstva Subvencije za kredite za poljoprivredu. 31. Zvezdara Ţagubica Sombor 32. tradicionalnog sajma privrede koji se godišnje odrţava u Opštini Sredstva opštinskog samodoprinosa namenjena za revitalizaciju sela opredeljena su za podršku registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za unapređenje stoĉarstva kroz poboljšanje rasnog sastava stoĉnih grla Sredstva iz budţeta za kredite MSP i poljoprivredi. 42. osemenjavanje krava. 35. 36.

programa MSPP za nezaposl.5 0. Poţarevac Davanje kredita za razvoj poljoprivrede uz period otplate od 1 godine 56. iako vrlo mali iznosi zbog malog budţeta 53. grant za zapošljavanje. privatnog preduzetništva Fond za razvoj poljop. Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede Finansijski podsticaji opština Kragujevac.26 0. % din opšt. budţ eta Mladenovac Kamatna stopa troškovi obraĉuna „Grace Period“ Trajanje kredita Subotica Subotica Kragujevac Kragujevac Loznica Loznica Fond za unapređ. 15 15 60 8 9 6 30 45 200 30 34 30 0. Subotica i Inđija Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi Opština Naziv fonda Ukup Broj Podrš na korisni ka suma ka kao u mil. Velika Plana Sredstva iz budţeta se daju kroz lokalni Fond za unapređenje i razvoj poljoprivrede Opštine 54. poljoprivrede i ruralni razvoj 52.2 2% 3% 12 m 12 m 36 m 36 m Beskama 18 m 36-60 m tno Samo 25% sredstava se vraća Beskama tno Beskama tno 12 m 12 m 30 m 30 m Strana 37 od 97 .3 0. krediti za MSP Izvor: Terensko istraživanje opština. svake godine. Fond za razvoj poljop.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Loznica. Sredstva za pomoć razvoju poljoprivrede.27 0.3 0. Beograd Krediti za poljoprivrednike i podsticajna sredstva. Fond za razvoj poljop. Program podrške preduzetništvu Fond za fin. UNDP 2007 U narednom boksu daje se detaljniji uporedni prikaz fondova u ĉetiri lokalne samouprave i izvod iz narativnog dela istraţivanja projekta USAID MEGA. Zrenjanin Kreditiranje-udruţivanje agrarnog budţeta i sredstava za MSP sa bankom preko koje se plasiraju u okviru donetog programa 55.

5mil (2%) Program HELP 5mil (3%) Regionalna agencija za Ekon. Strana 38 od 97 .7 3 0. 2006.5mil (1%) Promotivne aktivnosti 119mil (81%) Sredstva za poljoprivredu 20mil (13%) Regionalni garantni fond Izvor: Istraživanje USAID. The Urban Institute.Podsticaji opština za razvoj MSPP. The Urban Institute. Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova Izvor: Istraživanje USAID. The Urban Institute. poljoprivrede i ruralni razvoj Inđija Subvencionisanje kamatne stope za kredite MSP 1. razvoj 1. 2006. 2006.5% 0 60 m Izvor: Istraživanje USAID.57 9% umanjen o do 4. Podrška poljoprivredi u 2006 140 119 120 U milionima dinara 100 80 60 40 20 0 15 0 Indjija 6 Loznica Subotica Kra guje va c Ukupna podrška poljoprivredi i preduzetništvu u KG 3. Finansijska podrška pre duze tnicima 30 25 20 18 U m il dinara 15 10 9 5 0 Loznica Subotica Inđija Kraguje vac 6 6 4 15 15 10 5 30 2005 2006 2007 .

a u Inđiji imaju veliku ulogu. poljoprivrede i ruralni razvoj Kome se pruţa finansijska podrška kroz lokalne fondove: ili samo preduzetnicima. program za zapošljavanje mladih i IT istraţivaĉke i razvojne inicijative. kao budţetski fond na primer subotiĉki Fond za finansiranje preduzetnika. u nekim sluĉajevima. ili i MSP i preduzetnicima. U Loznici i Kragujevcu banke nemaju nikakvu ulogu. Nema primene Zakona o javnim nabavkama. dok u Subotici imaju ograniĉenu. Krediti nisu dovoljno atraktivni  Maksimalni iznos odobrenog kredita – ĉesto arbitrarno  Nema konsultacija sa predstavnicima privatnog sektora u procesu planiranja i dizajniranja programa  Analiza troškova i dobiti (CBA) se uglavnom ne radi  Indikatori za praćenje uspešnosti programa uglavnom nisu ustanovljeni (monitoring i evaluacija)  Mehanizam kontrole i namenskog trošenja sredstava-(nedovoljno jasna i/ili efikasan)  Visok procenat naplate dospelih kredita Strana 39 od 97 . a treći naĉin primene fonda je bilo kroz “obiĉnu” budţetsku liniju. Određeni komentari-primedbe :  Pitanje kontinuiteta – svi opštinski programi u ĉetiri analizirane opštine su nedavno ustanovljeni  Pitanje tumaĉenja zakona – Zakon o finansiranju opština  Kamata / troškovi obraĉuna kredita  Visok procenat odobrenih zahteva – LER + socijalni aspekt  Mali broj podnetih zahteva– potencijalni korisnici nedovoljno upoznati. Upravljanje: Kod izbora ĉlanova komisije koje donose kljuĉne odluke nema jasnih kriterijuma. Institucionalni mehanizmi: U ove ĉetiri opštine fondovi podsticaja razvoja MSP i poljoprivrede su u 2006. fondacijama i fondovima u pokrajinskom Sekretarijatu za kulturu. sredstva se mogu koristiti i za obezbeđenje uĉešća za kredite koje daje Republika/Pokrajina. jaĉanje preduzetništva i mikro i malih preduzeća. registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. ili je sledilo osnivanje u skladu sa ĉlanovima 44-47. ZBS. posebno je nerešeno pitanje kriterijuma za izbor predstavnika privatnog sektora. najĉešće kod subvencija. godini bili registrovani kao: posebno pravno lice i to u Kragujevcu kroz Direkcija za robne rezerve. nezaposlena lica (primer Loznica).uloga gradonaĉelnika/predsednika opštine i uloga skupštine. Uloge uĉesnika u lokalnom odluĉivanju fonda nisu jasne . ili kao novoosnovano pravno lice . primer Subotica. uloga poslovnih banaka i postupak odabira banke.Fond za razvoj poljoprivrede u Subotici koji je registrovan po Zakonu o zaduţbinama.Podsticaji opština za razvoj MSPP. nezaposlenim licima sa evidencije NSZ Šta se finansijski podrţava: nabavka osnovnih sredstava (ĉiji je oĉekivani vek trajanja duţi od 3 godine).

Kragujevac. Opštinska kreditna šema za poljoprivredu 2. Valjevo. Uţice. Ljig. Prijepolje. Paraćin. i MSP subvencije kamata kreditne garancije kreditna šema za MSP grant za samozapošljavanje 4 15 26 8 13 7 grant za ostala ulaganja 40 kreditna šema za polj. Mladenovac. Surdulica. Velika Plana. Topola. Bajna Bašta. Dimitrovgrad. Ţabari. Panĉevo. Crveni KrstNiš. Pirot.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Bojnik. Aleksandrovac.2006. Podrška kroz kreditne garancije. Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 6. Kraljevo. Raška. olakšice u lokalnim zahvatanjima Kreditna šema za poljoprivredu U periodu 2005 . Subvencije kamata na kredite 4. Ţagubica. garantni fond 3. poljoprivrede i ruralni razvoj Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP Iz pregleda rezimea terenskog istraţivanja opština mogu se izdvojiti detaljnije sledeće vrste finansijskih podsticaja razvoja poljoprivrede i stimulacije ruralnog razvoja na lokalnom nivou: 1. Strana 40 od 97 . Obrenovac. Smederevo. Ćuprija. Bujanovac. Negotin. Poţarevac. Grant za samozapošljavanje 5. Nešto drugo Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike Vrste finansijskih stimulacija opština za razvoj polj. Olakšice opštine  Lokalne takse  Naknade za gradsko građevinsko zemljište 7. godine 29 opština i gradova (od 102 anketirane) je iz sredstava lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralnom razvoju i to: Beograd. Malo Crniće.

Preko opštinskog Fonda za poljoprivredu u saradnji sa Aleksinac Niškom bankom 2. Raška servisiranje kredita preko Komercijalne banke 23. Finansirani programi iz oblasti primarne polj. vraćanje u dve 12. Kruševac Poljoprivrednim proizvođaĉima u oblasti stoĉarstva i ratarstva 5. grejs. Bez bankarskih sredstava . rate 21. Mali Zvornik 7. Bajna Bašta Beskamatni robni krediti 16. poljoprivrede i ruralni razvoj Visina kreditne šeme za poljoprivredu iz opštinskog budţeta i/ili namena detaljnije su prikazani u narednoj tabeli.sredstva iz budţeta 17. Baĉka Palanka Subvencije. Kraljevo krediti . Kovin 331.290 dinara kredita za poljoprivredu 11. 3 godine period. Poţarevac Kategorija klijenata koja koristi kredite za razvoj poljoprivrede Strana 41 od 97 . Opovo Krediti za ĉlanove udruţenja odgajivaĉa svinja 7. dugoroĉni krediti za Smederevo 80 gazdinstava 12. U 2006. grejs period od 1 . 1 g.Podsticaji opština za razvoj MSPP.to mes. kamate na odobrene bankarske kredite 18. Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu Opštine Kreditna šema za poljoprivredu 1. krediti 15. proizvodnje . Nabavka sadnica borovnice u 2007. 000 za jednog PP Kanjiţa za opremu 10. Ĉaĉak 15 miliona dinara je dato iz budţeta Opštine 22. Odţaci kredit za poljoprivredna gazdinstva 20. 6 miliona . Zrenjanin Kreditna šema za poljoprivredu od 5. 8 Pirot miliona dinara kredita 9. stoĉarski kredit na 3 godine sa grejs Topola periodom od jedne godine. Krupanj 700 hiljada dinara kredita za poljoprivredu 3. Fond za razvoj poljoprivrede ima na raspolaganju 3 miliona Sombor dinara. Preko Sekretarijata za privredu i Vojvođanske banke je data Zvezdara kreditna šema za polj (odnosi se na grad Beograd) 14.5 godina. godini ukupno za ruralni razvoj izdvojeno 5. 400. Poţega Kreditna šema za poljoprivredu od 1 milion dinara 13. U saradnji sa Banca Intesa se odobravaju poljop.. 4 miliona kredita za poljoprivredu 4. 3% kamate. Kratkoroĉni krediti za 120 gazdinstava.2 godine. Ĉajetina 7 miliona dinara za poljoprivredna domaćinstva 19. Na osnovu konkursa dodeljuju se beskamatni krediti registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na period od 3 . Kladovo Kredit i za poljoprivredu od 1 milion dinara 8.123 korisnika 24. godini kredit u visini Ljig milion dinara 6.

te opreme za preradu mesa. godine davala olakšice za MSP u vidu smanjenih lokalnih komunalnih taksi. sa rokom otplate od godinu dana i kamatom od osam odsto. krediti za investicije. Boljevac je finansirala izradu studije za otvaranje Biznis inkubacionog centra.kreditni aranţman sa Vojvođanskom bankom po kome je 2006. 29 mil. kao i njihova visina i namena. Izvor: Terensko istraživanje opština.000 dinara na godinu dana kredita za povećanje stoĉnog fonda. Strana 42 od 97 . u iznosu od šezdeset . detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. hladnjaĉe.kreditni aranţman sa bankom »Intesa«. Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za privredu Kreditna šema za MSP Finansijske stimulacije za razvoj MSP i preduzetništva iz opštinskog budţeta su mnogo manje nego što je to sluĉaj za poljoprivrednike. Najveći deo sredstava je dodeljen registrovanim domaćinstvima za nabavku poljoprivrednih mašina i opreme. opština Blace je finansirala organizaciju struĉnih skupova. podsticaj agraru Krediti stoĉarima Opština Smederevo je preko opštinskog Fonda za razvoj poljoprivrede odobrila 650. 84 miliona dinara za 113 korisnika. godine investirao ukupno 207 miliona dinara u agrarni sektor i razvoj sela. što je znatno češći primer. U planu je odobravanje kredita radi povećanja agrarne proizvodnje u smederevskoj opštini. voća i povrća.7 mil. poljoprivrede i ruralni razvoj su individualni poljoprivredni proizvođaĉi 25. godine izdvojeno 220 miliona dinara za poljoprivredne kredite. nazimila.5% god je uzelo 120 poljoprivrednika. Ukupno 58.20. edukacija privrednika za izradu biznis planova. izgradnju sistema navodnjavanja. Prema uvidu u rezultate terenskog ispitivanja. grad Beograd je kreditirao MSP i preduzetnike . Kredite od 2 . odnosno u domašaju mogućnosti manjih opština Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za poljoprivredu Primer opštine Smederevo.sto hiljada dinara za kupovinu rasnih priplodnih junica. Zvezdara namerava da predfinansira osnivanje Centra za razvoj MSP. Opštine koje su izdvajala sredstava iz budţeta kroz kreditnu šemu za MSP.000 evra sa Beograd kamatom o 4. Poređenja radi u nastavku je primer jednog malog fonda (300 puta manja sredstva nego u Kragujevcu).Podsticaji opština za razvoj MSPP. savetovanja. UNDP 2007 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi Primer grada Kragujevca. robni Kragujevac kratkoroĉni krediti i 21 mln. Kreditiranje individualne poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Beograda . podsticaj agraru Grad Kragujevac je u 2005 i 2006. Inđija je subvencionisala deo kamate na kredite za MSP. nerasta i prasadi. podaci govore o tome da je opština Vranje u periodu 2005-2006. subvencije 26.

43/2004 i 61/2005 Sluţbeni list AP Vojvodine br. 16 17 Sluţbeni glasnik RS br. 5. Odlukom Skupštine AP Vojvodine17 iste godine osnovan je Garancijski fond Autonomne pokrajine Vojvodine. Tabela 5: Kreditne šeme za MSP Opštine Kreditna šema za MSP Dimitrovgrad Kredit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima na osnovu ugovorenih uslova Loznica Za MSP 6 miliona dinara Mali Zvornik Kreditna šema za MSP od 2. i Garancijski fond AP Vojvodine.000 evra. Saveta opštine i Banke Intesa (zapravo je reč o gradu Beogradu) Sombor Putem Pro Credit Banke je Opština dala 10 miliona din kao deponovana sredstva. 6. 7. sredstva 84 miliona dinara za 113 korisnika je 2006. godine. Lokalni (regionalni) garantni fondovi Na nivou Republike i APV postoje Garancijski fond sa sedištem u Beogradu (Republiĉki garancijski fond). Pirot Preko 100 klijenata MSP je dobilo bespovratna sredstva Kanjiţa Dugoroĉno kreditiranje MSP 400. 2. 4.000 din. 8. grejs 1 god. Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o budţetskom sistemu su omogućavali da jedinice lokalne samouprave osnivaju fondove prema svojim potrebama za delatnosti koje su od znaĉaja za lokalnu zajednicu. poljoprivrede i ruralni razvoj 1.49 korisnika Beograd Kreditna šema za MSP. 10. a RA MSPP omogućila je preko banke 30 miliona za kreditnu šemu za MSP Baĉka Palanka Subvencije kamate na odobrene bankarske kredite MSP Zrenjanin Kreditna šema za MSP od 4. 55/2003. 17/2003 Strana 43 od 97 .7miliona dinara . budţetskih fondova nije dozvoljeno. godine izdvojena za kredite MSP do 10. a treći je u osnivanju.16 Osnivaĉ Fonda je Republika Srbija. izmenama zakona o budţetskom sistemu iz jula 2005. Planira se izdvajanje 100 miliona dinara u 2007. 12. 9. godine. 9 miliona dinara Kladovo Kreditna šema za MSP na 5 godina . U Srbiji postoje dva lokalna odnosno regionalna garancijska fonda (od kojih je samo jedan u funkciji). kamata 2. 3. osnivanje tzv. preko banke Intesa. 11.Podsticaji opština za razvoj MSPP.000 evra.75% god. za kredite MSP do 30. 5 miliona dinara Zvezdara Preko sekretarijata za privredu. Međutim. Garancijski fond Republike osnovan je Zakonom o Garancijskom fondu 2003. po klijentu Kovin Kreditna šema za MSP u visini od 1. Saveta za zapošljavanje.

Skupština opštine donosi odluku da promeni naziv fonda u Regionalni garancijski fonda za Jablaniĉki okrug. kroz UNOPS. Ovaj fond se koristi za pokrivanje dela kredita. razvojne agencije (sa posebnom ulogom tehniĉke podrške i prema donatoru i prema potencijalnim klijentima Garancijskog fonda). alata. Novi Sad) i Regionalna agencija za ekonomski razvoj malih i srednjih preduzeća “Alma Mons”.000. pravnu i tehniĉku pomoć koju će pruţiti sluţbenici Regionalnog Garancijskog Fonda i banke. 2 miliona od opštine Bujanovac i 1 milion od opštine Bojnik. Projekte ocenjuju i banka i Agencija.. Poĉetni kapital fonda je od UNDP u iznosu od 250. Jubanka. potencijalni korisnici kredita mogu da koriste savetodavnu. individualne poljoprivredne proizvođaĉe.000 dolara.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivredni kombinati. poljoprivredu. Komercijalna banka. nezaposlena lica koja ţele da osnuju radnju ili preduzeće (registrovana u Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje). Trenutno je neaktivan zbog okonĉanja projekta u kome je nastao i odlaska predstavnika donatora. kooperative. Sredstva za kreditiranje obezbeđuje banka iz sopstvenih sredstava (oko 900. Sa jedne strane je donator (sa sopstvenom misijom i ciljevima). Vojvođanska banka. Garancijski fond u agenciji "Alma Mons" u Novom Sadu je u suštini ugovorni odnos u kome se ostvaruje saradnje između razliĉitih partnera. Fond garantuje svojim sredstvima i uĉestvuje u odobravanju zajedno sa bankom. Fond je sklopio ugovor o poslovnoj saradnji sa sledećim poslovnim bankama: Agrobanka . poslovna banka (Continental banka. Opšti cilj projekta Garancijskog fonda je da se unaprede odnosno stvore uslovi za bolji pristup kreditima za mala i srednja preduzeća. Poĉetni kapital za osnivanje fonda (oko 450. Regionalni Garancijski fond za juţnu Srbiju Odlukom Skupštine opštine Leskovac u oktobru 2003. Korisnici kredita mogu biti preduzetnici poĉetnici i postojeća preduzeća bilo kakve vlasniĉke strukture koji nameravaju da ulaţu na podruĉju Jablaniĉkog i Pĉinjskog okruga. do 50%. godine. poljoprivrede i ruralni razvoj Lokalni garancijski fond "Alma Mons" u Novom Sadu Garancijski fond je zapoĉeo sa radom novembra 2004.000. druga zemljoradniĉka udruţenja i radnje.00 eura). zanatstvo i usluge. a ostale opštine iz Regiona donose odluke o pristupanju Fondu.00 eura) obezbeđuje italijanska vlada. 30 miliona dinara od opštine Leskovac. preduzetnike i pripadnike ugroţenih društvenih grupa. opreme. a dodatni kapital za osnaţivanje fonda biće obezbeđen kroz donacije italijanskih banaka. Partner u realizaciji ovog projekta je UNDP koji sprovodi program za oporavak i napredak opština na jugu Srbije. U junu 2004. a garancije obezbeđuje fond. što Fondu i daje regionalni karakter. koje dodeljuje poslovna banka. i na kraju. Korisnici kredita su registrovana mala i srednja preduzeća. sa druge lokalna banka (sa vlastitom poslovnom politikom u pravcu ostvarivanja profita i odgovornosti prema akcionarima). Osnovan je Ugovorom koji su zakljuĉili donator (UNOPS u ime UNDP). Krediti i garancije se daju za nabavku osnovnih sredstava: mašina. Krediti se odobravaju za proizvodnju. zadruge. Vrednost garancije koja se daje za startup ne moţe iznositi više od 10% vrednosti ukupno izdatih garancija U cilju uspešne realizacije projekta. Strana 44 od 97 . vlasnike novih radnji i preduzeća (koji posluju kraće od 12 meseci). godine osnovan je Opštinski garancijski fond. Koncept poslovanja garancijskog fonda ukazuje na kompleksnost primene ovakvih šema uz neophodnost saradnje između razliĉitih partnera. delova za mašine i opremu. lica sa statusom izbeglica i interno raseljena lica i lica koja koriste usluge Centra za socijalni rad u Novom Sadu. U svom poslovanju fond podrţava mala i srednja preduzeća i preduzetnike.

Niš Kroz projekat unapređivanja koţarstva registr. Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite Opština Namena subvencija 1 Vranje Za veštaĉko osemenjavanje krava . Prema podacima iz ankete 5 opština primenjivale su ovaj oblik podsticaja. otplata 36 meseci Grant za samozapošljavanje Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje Opštine Grant za samozapošljavanje 2006. rasnu stoku. turizam . preduzetništvo 4 Aleksinac Na osnovu konkretnih projekata za registrovanje udruţenja poljoprivrednika 5 Kladovo Premije za poljoprivredu 6 Pirot 1.3000 grla godišnje 2 Aleksinac Primenjena 2004. 1 Palilula. poljoprivrede i ruralni razvoj Garancije se ne odobravaju za finansiranje dugova. udruţenja (12 ĉlanova) oprema.sadnice 8 Prijepolje 12 projekata je finansirala Opština za samozapošljavanje 9 Paraćin Milion dinara 10 Ĉaĉak 4 miliona dinara. za nabavku stonih junica 3 Mali Zvornik Kamate na god. Oĉekuje se da će se on za poĉetak registrovati po modelu Konzorcijuma ĉiji bi vodeći ĉlan bila ova Agencija. mehanizacija i rasna grla koza 4 miliona dinara -34 ĉlana 2 Preševo Za mali biznis 3 Ljubovija Poljoprivreda. grejs period 1 god. Subvencije kamata na kredite Prednost ovog oblika je što ne zahteva prethodnu kapitalizaciju u obliku nekog fonda. nivou 2-4% 4 Inđija Realizovale 3 firme 5 Kraljevo Beskamatni kredit. muzilice. finansiranje ekološki neprihvatljivih projekata i poslova koji nisu u sladu sa zakonom. 2 miliona dinara 7 Crveni Krst-Niš Poljoprivrednicima za zasade. zakup u kupovinu zemlje. za razvoj MSP preko NSZ kroz Strana 45 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. Garancijski Fond u osnivanju za Šumadijski i Pomoravski okrug Na inicijativu regionalne agencije za razvoj iz Kragujevca opštine ova dva okruga su u toku formiranja Garancijskog fonda Šumadijsko-pomoravskog regiona.

1 Majdanpek X X 2 Priboj X za prvu godinu postojanja firme U anketi grad je svrstao ovde ovaj grant Fond. efikasnosti i konkurentnosti postojećih MSP18 Grant za ostala ulaganja Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja Opštine Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 1 Vranje 100 korisnika po 1200 eura u opremi 3 Pirot za ovu namenu Opština izdvojila u 2006. vrednost 50 mil dinara za nezaposlena lica.000 dinara 4 Crveni Krst-Niš Opština daje sredstva za prekvalifikaciju . centre za podršku i sliĉne neprofitne poduhvate. rasta.800. dok je Crveni Krst –Niš moţda trebalo da stavi svoj odgovor u rubrici finansiranje obuka. Međutim u istraţivanju pomenut je pod rubrikom ostala nefinansijska podrška. otvaranje novih radnih mesta. 5 miliona dinara podrške Udruţenju zanatlija i ostalih preduzetnika Panĉeva (data podrška za 2 projekta). Projekti za podsticanje zapošljavanja na teritoriji grada planirani za 2007. dinara iz budţeta opštine za podršku samozapošljavanja lica sa evidencije nezaposlenih (10 lica je ostvarilo finansijsku podršku Napomena: Vranje. poljoprivrede i ruralni razvoj 11 Negotin 12 13 Panĉevo Beograd subvencionisanje samozapošljavanja / subvencije od 100300. Panĉevo a moţda i Pirot su trebali da svrstaju ovo pod prethodnom rubrikom jer je reĉ direktno o grantu za nova radna mesta. 18 Strana 46 od 97 .za drugo Opis zemlj. godine za kupovinu opreme za razvoj poljoprivrede u ukupnom iznosu od 642 hiljada dinara 1. 1.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Izgleda da neke od kategorija u pitanjima nisu bile dovoljno jasne onima koji su popunjavali ankete. podrţavanje stvaranja većeg broja novih MSP. pošto on u principu nije namenjen direktno firmama za radna mesta već za indirektnu podršku kroz obuke. obuku i usavršavanje građana 7 Panĉevo 2 mil. Olakšice u lokalnim daţbinama Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama Opštine Takse Nak.000 dinara7 Bespovratna sredstva dodeljivana su u toku 2006.

poljoprivrede i ruralni razvoj 3 4 Preševo Uţice X X X Za ulaganje u industrijsku zonu investitori su oslobođeni naknade za komunalno opremanje X 5 6 7 8 9 10 Vranje Obrenovac Ĉoka Loznica Luĉani Kruševac X X X X X Zakup zemljišta u industrijskoj zoni Olakšice za preduzetnike za prvih godinu dana u vrednosti od 50% ukupnog iznosa takse na firmu 11 12 13 14 Golubac Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Sombor Bujanovac Smederevska Palanka Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Ivanjica Topola Valjevo X X X X X X Finansiranje sportskih i kulturnih manifestacija (verovatno pogrešno svrstano) U toku je izrada sistema olakšica Smanjene tarife za isticanja firme MSP. Stari zanati oslobođeni svih lokalnih daţbina X X Smanjenje naknada za korišćenje i sajamskog izloţbenog polj. sa malim poslovnim prostorom 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 X X X X X X X X X X X X X X 0 Oslobađanje firmarine MSP u prvoj godini rada Komunalne takse za preduzetnike u 1. godini poslovanja bez naplate. Prostora uređivanje izloţbe stoĉara opština oslobodila 600 hiljada taksu na prostor Strana 47 od 97 27 28 Panĉevo Velika Plana .Podsticaji opština za razvoj MSPP.

ovlašćenja opštine Strana 48 od 97 . Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške Razlozi za nes provođenje finans ijs ke podrške opš tine za polj. ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja. 40% od ukupnog iznosa naknade Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja Kao glavni razlog naveden od strane opština koje nisu finansijski podsticale razvoj lokalnih MSP i poljoprivrednih gazdinstava iz budţeta. poljoprivrede i ruralni razvoj 29 30 Poţarevac Beograd X Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta . i MSP 100% 80% 60% 40% 20% 0% nedostatak sredstava pravne prepreke f in.Republika vraća lokalnoj samoupravi. a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja. prvenstveno je nedostatak sredstava u opštinskom budţetu.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

fiziĉka infrastruktura. kao i aerodromi i luke koji opsluţuju podruĉje lokalne zajednice. 2. U gradovima Srbiji postoje dve vrste infrastrukture. snabdevanje elektriĉnom energijom. Opštine mogu u okviru svojih ingerencija da pospeše razvoj ove vrste infrastrukture. na primer. izuzetno je bitna za lokalni ekonomski razvoj i razvoj MSPP. pa se povećavaju i podsticaji za doseljavanje na to podruĉje. postavlja se pitanje da li uopšte postoji mogućnost uticaja na ovu vrstu infrastrukture. Opštine mogu da stupe u direktan kontakt i pregovore sa javnim preduzećima koja gazduju ovom infrastrukturom i pruţaju ove infrastrukturne usluge i da sa njima nađu rešenja u pogledu brţeg razvoja te infrastrukture koja bi bila zadovoljavajuća za obe strane. odnosno predstavlja integralni deo tog razvoja na dva naĉina. Budući da lokalne vlasti nemaju nikakvu ingerenciju nad ovom vrstom infrastrukture. odnosno urbanistiĉkih i građevinskih dozvola za infrastrukturne i poslovne objekte koji se nalaze na njihovom podruĉju. U infrastrukturu koja je deo nekog od nacionalnih sistema i nad kojom lokalne vlasti nemaju praktiĉno nikakvu ingerenciju spadaju telekomunikacije. kao i saobraćajna infrastruktura. odnosno grada. nalaze infrastrukturni objekti ovih delatnosti. Ukoliko se na teritoriji opštine. što predstavlja dodatni razlog investitorima da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju takve lokalne zajednice. Znaĉaj osnovne infrastrukture je toliko veliki da se ponekad smatra da određeni nivo infrastrukture predstavlja preduslov bilo kakvog lokalnog ekonomskog razvoja. Biznis inkubatori i industrijske zone Znaĉaj lokalne biznis infrastrukture Lokalna infrastruktura – osnovna. budući da ona ĉini jedan od kljuĉnih elemenata poslovne klime u svakoj lokalnoj zajednici. oni predstavljaju iskljuĉivo lokalni segment određenog nacionalnog infrastrukturnog sistema. povećava obim i kvalitet ponude radne snage. Prvi je direktan . poljoprivrede i ruralni razvoj 4. infrastrukturne delatnosti. odnosno poboljšanje snabdevanja infrastrukturnim uslugama predstavlja pogodnost zbog koje se investitori odluĉuju da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju te lokalne zajednice.tako što poboljšanje stanja infrastrukture. ţeleznice. pravovremenim davanjem urbanistiĉkih uslova.tako što navedena unapređenja infrastrukture poboljšavaju kvalitet ţivota stanovnika lokalne zajednice. Strana 49 od 97 . utiĉe na razvoj MSPP. nacionalna i regionalna mreţa puteva. Stanje ove infrastrukture. snabdevanje gasom visokog pritiska. odnosno ponuda infrastrukturnih usluga te vrste. Drugi naĉin je indirektan .Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno kakvo mesto ima u strategiji razvoja preduzetništva i lokalnog ekonomskog razvoja? Postoji nekoliko naĉina na koji lokalne vlasti mogu da utiĉu na razvoj i ove vrste infrastrukture na sopstvenom podruĉju i dalje na razvoj MSPP po tom osnovu: 1.

odnosno komunalne delatnosti. Rezultati su odliĉni. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. besplatnog ili jeftinog zemljišta. pre svega u oblasti komunalnih infrastrukturnih sistema. ĉiji sastavni deo treba da ĉini strategija razvoja MSPP. i delatnosti koje u njih spadaju za savremen razvoj MSPP su posebno vaţne:  proizvodnja i distribucija vode (vodovod)  odvođenje i preĉišćavanje otpadnih voda (kanalizacija)  proizvodnja i distribucija toplotne energije (daljinsko grejanje)  distribucija i snabdevanje gasom (lokalna gasovodna mreţa niskog pritiska)  odrţavanje ĉistoće javnih površina  odnošenje smeća  trajno odlaganje (deponovanje) smeća  javni gradski i prigradski saobraćaj  odrţavanje ulica. posebno je vaţno unaprediti upravljanje gradskim građevinskim zemljištem. lokalne zajednice mogu da nađu raĉun da zainteresovanim investitorima ponude neke beneficije. Da bi stimulacije u oblasti osnovne infrastrukture bile operativne za MSPP. Te beneficije u odnosu na osnovnu infrastrukturu mogu imati oblik niţih cena komunalnih usluga. Strana 50 od 97 . zajedno sa drugim lokalnim zajednicama. druge vrline opštine). jedna od najznaĉajnijih podela jeste na one komunalne delatnosti koje spadaju mreţne delatnosti vodosnabdevanje i kanalizacija. daljinsko grejanje i distribucija gasa.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje interesa MSPP. odnosno građevinsko zemljište je najvredniji i najznaĉajniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Gradsko-opštinsko. mogu grupisati ili razvrstati na mnogo razliĉitih naĉina. koje su i prirodni monopoli. odnosno na osnovu mnogih kriterijuma. Prema vaţećem zakonu o komunalnim delatnostima. Lokalna infrastruktura. kao i javni šinski i trolejbuski saobraćaj. izvrši pritisak na zakonodavnu vlast kako bi se uvela regulatorna rešenja koja bi pospešila razvoj ovih infrastrukturnih delatnosti. a koji ostalih faktora (poslovno rukovodstvo opštine. opština Pećinci ima izuzetno dobre rezultate u svojoj industrijskoj zoni. odnosno komunalnih delatnosti. kao mamcem za potencijalne investitore javila se i u Srbiji. u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. dobre saobraćajne veze. Naime. odnosno povećala ponuda tih usluga. mada je pitanje koliki je tu udeo besplatnog zemljišta. kao i opština Titel. domaćih i inostranih savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. parkova i drvoreda  javna parkirališta (parkirališta sa slobodnim pristupom)  odrţavanje mostova i reĉnih korita u naseljenim mestima Iako se lokalni infrastrukturni sistemi. trotoara i drugih javnih površina  odrţavanje javnog zelenila. Bilo koja nova investicija je vezana za gradsko zemljište. Tako opština Inđija daje praktiĉno besplatno građevinsko zemljište onima koji investiraju u izgradnju pogona na njenoj teritoriji. Ideja sa podsticajima za MSPP. je posebno interesantna za podsticaje razvoja MSPP. Opština moţe da. jeftinih uređenih lokacija. blizina glavnog i velikih gradova. prema vaţećim zakonskim rešenjima u Srbiji. koje su.

dobro podnose visoke gustine izgrađenosti (nije im potreban veliki slobodan prostor). Naime. poljoprivrede i ruralni razvoj Gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi dobru alokaciju tog zemljišta ekonomski efikasnim korisnicima. onemogućen je njegov promet i nema trţišta gradskog zemljišta. Reforma tog sistema treba da se zasniva na privatizaciji gradskog zemljišta (ukljuĉujući i denacionalizaciju. ĉesto u specijalizovanim zonama. Drugu grupu ĉine sekundarne (industrijske) delatnosti koje su locirane na obodima grada. Naĉelno posmatrano. postoje dve osnovne grupe delatnosti. dugogodišnje korišćenje. Jednu grupu ĉine tercijarne (komercijalne) delatnosti. to su delatnosti koje se obavljaju u kancelarijskom prostoru.Podsticaji opština za razvoj MSPP. U fiziĉkom pogledu. dobro gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi i efikasnu urbanu rekonstrukciju. Pri prenosu prava korišćenja ne plaća se trţišna cena (zakupnina). pa stoga lokalne vlasti vrše administrativnu raspodelu gradskog zemljišta kao resursa. tj. pristup teškim vozilima. Sve bitne detalje naĉina na koji se gradsko zemljište dodeljuje. uspostavljanje ĉvrste zaštite privatnih svojinskih prava nad zemljištem (veoma ograniĉene mogućnosti eksproprijacije) i uvođenje njegovog trţišta. odnosno ustupa. koje mora biti u drţavnoj ili društvenoj svojini. odvoze ponekad još kabastiji proizvodi. teĉnim ili gasovitim Strana 51 od 97 . zelene lokacije). koje se dodeljuje na praktiĉno trajno. Dugo vremena zakonska rešenja u Srbiji su poznavala kategoriju gradskog-građevinskog zemljišta (koja odgovara kategoriji gradskog zemljišta u ovom tekstu) i građevinsko zemljište koje se svodilo na nepoljoprivredno zemljište koje nije gradskograđevinsko. Loši efekti postojećeg sistema su nesporni i. koja je prema tom Zakonu već trebalo da bude okonĉana (dve godine po usvajanju Zakona) nije ni zapoĉela. smeđe lokacije). radnjama opšteg tipa (trgovina na malo) i ugostiteljskim objektima i tome sliĉno. odnosno namene površina u gradovima. Naime. ove delatnosti su locirane u centru grada. bez obzira na umešnost lokalnih vlasti. Ustav Srbije poznaje gradsko građevinsko zemljište. Zakon o planiranju i izgradnji uvodi novu kategoriju javnog građevinskog zemljišta kojom (neuspešno) pokušava da izbegne ustavno ograniĉenje svojinskog reĉima gradskog zemljišta. one koje proizvode usluge. Pored brze i efikasne izgradnje objekata na novim lokacijama (tzv. ne postoji trţište neizgrađenog gradskog zemljišta. Međutim. odnosno. promet nekretnina neminovno obuhvata i promet svojinskih prava nad zemljištem na kome su podignute te nekretnine. Pri definisanju strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba uoĉiti da. već administrativno određene naknade. Zbog toga je potrebno temeljito reformisati sistem korišćenja gradskog zemljišta. zagađenje ĉvrstim. što podrazumeva pravovremeno i efikasno pripremanje i opremanje zemljišta. vibracije. potreban je. na primer. odnosno ţeleznici – dovoze se kabaste sirovine. Ove delatnosti su infrastrukturno veoma zahtevne. svode se na njegovu neefikasnost i netransparentnost – gazdovanje gradskim zemljištem ne daje dobre rezultate. nemaju velike infrastrukturne zahteve i kompatibilne su sa stanovanjem. Sekundarne delatnosti veoma ĉesto emituju snaţne negativne eksterne efekte (buka. pored stanovanja. ukratko reĉeno. odnosno promenu namene površine i intenzitet izgrađenosti putem zamene nasleđenog građevinskog objekta novim (tzv. mada to trţište postoji implicitno (kao integralni deo trţišta nekretnina). U Srbiji je gradsko zemljište još uvek iskljuĉivo u javnom vlasništvu. ali ne postoji slobodan promet. Statusna transformacija zemljišta. odnosno restituciju). kao i njegovo brzo privođenje odgovarajućoj nameni. i U ovoj oblasti vlada (namerno izazvana) terminološka zbrka. kao i program njegovog davanja u zakup uređuju lokalne vlasti.

naĉelno posmatrano. obaraju vrednost ambijenta u kome se nalaze. gas itd. odnosno odgovora na sledeća pitanja. telekomunikacije. Pri realizaciji programa.). koliki je „obrtni kapital“ kojim se raspolaţe? Naime. tako da. postoji zakonska osnova na osnovu koje lokalne vlasti mogu da eksproprišu to zemljište. a time pospeši i lokalni ekonomski razvoj. odnosno građevinsko. Naime. poslovne zone u oblasti tercijarnih delatnosti. nisu kompatibilne sa stanovanjem. i funkcije urbanistiĉke vlasti koje im pripadaju. a druga opcija u pogledu upravljanja moţe da bude i partnerstvo javnog i privatnog sektora. ali u određenim situacijama. Ovakvi industrijski parkovi. odnosno magistralnih puteva i pruga.i u tom zonama postoji dovoljno prostora potrebnog za obavljanje industrijske delatnosti. elektriĉna energija. odnosno projekti strategije lokalnog ekonomskog razvoja ili je sadrţaj stvaranje industrijskih parkova – specijalizovanih.. međutim. odnosno da zone budu tako specijalizovane da se uvećaju pozitivni. Takve zone se nalaze blizu regionalnih. Pri tome je bitno da namene površina budu kompatibilne. u kojoj meri postoje urbanistiĉka ograniĉenja. naroĉito ukoliko postoji veći broj parcela.Podsticaji opština za razvoj MSPP. tako da imaju lak pristup na te saobraćajnice. postoji u pogledu upravljanja takvom zonom posle osnovanja. tehnološki parkovi.). poput dobijanja urbanistiĉke dozvole. veća je mogućnost za definisanje programa pripremanja i opremanja zemljišta. Konaĉno. Još jedna funkcija lokalnih vlasti u ovom pogledu moţe da bude znaĉajna ukoliko se stvaranje ovakve industrijske zone zasniva na konverziji poljoprivrednog zemljišta u gradsko. dobro infrastrukturno opremljenih zona. a urbanistiĉke procedure. pripremanje i opremanje lokacije iziskuje Strana 52 od 97 . Takva industrijska zona treba da bude stvorena odgovarajućom odlukom lokalnih vlasti. poljoprivrede i ruralni razvoj otpadnim materijama itd. Lokalne vlasti zadrţavaju vlasništvo nad gradskim zemljištem (bar do predstojeće reforme sistema gazdovanja ovim resursom). odnosno grupisanje privrednih aktivnosti stvoriti pozitivne lokalne aglomeracione efekte i time privlaĉiti nove ulaske. opremljene su osnovnom komunalnom infrastrukturom dovoljnog kapaciteta (vodosnabdevanje i odvođenje otpadnih voda. Jedna opcija je da njome upravlja posebno javno preduzeće koje bi osnovala lokalna zajednica. Upravo je za drugu grupu delatnosti vezan program. Svim ovim programima je zajedniĉko da okupljaju aktivnosti koje su kompatibilne i ĉije okupljanje generiše pozitivne aglomeracione efekte. namenjeni granama u oblasti visokih tehnologija itd. prilagođenih potrebama MSPP. U tom smislu postoje razliĉite vrste poslovnih zona: industrijske zone. Dilema. odnosno trţišnu cenu tog zemljišta pri njegovoj sadašnjoj nameni. znatno su pojednostavljene. Ovakav potez moţe da bude kontroverzan (naroĉito sa stanovišta obezbeđivanja sredstava za isplatu praviĉne naknade pređašnjim vlasnicima). Pripremanje i opremanje zemljišta. pod uslovom da vlasnicima plate praviĉnu naknadu. odnosno industrijski parkovi. Prvo. odnosno poslovni centri. pre nego što je poznat investitor na konkretnoj lokaciji. svakako je profitabilna delatnost i treba je prepustiti privatnom sektoru. postavlja se pitanje u kojoj meri je potrebno pripremiti i opremiti gradsko zemljište unapred. predstavljaju samo jedan od specijalnih sluĉajeva stvaranja specijalizovanih poslovnih zona u kojima će grupisanje novih poslovnih objekata. odnosno projekata specijalizovanih poslovnih zona. moţe da pospeši realizaciju programa industrijskih parkova. u takvoj su veoma ublaţena urbanistiĉka ograniĉenja (dozvoljene su praktiĉno sve namene površine). Odgovor na ovo pitanje zavisi od nekoliko elemenata. odnosno urbanistiĉki parametri? Što više urbanistiĉkih parametara postoji. a minimizuju negativni aglomeracioni efekti. a to je osnovna delatnost u stvaranju takve zone. Drugo. odnosno vlasnika.

Bez obzira na konkretne odgovore na navedena pitanja. podruĉja grada u kome ili uopšte nema urbanistiĉkih ograniĉenja. pa urbanistiĉka dozvola uopšte nije ni potrebna. i poboljšanje efikasnosti alokacije gradskog zemljišta kao resursa. odnosno industrijskih) objekata. Za efikasnost ovih podsticaja razvoju MSPP vrlo je vaţno da se prethodno uradi profilisanje ovih parkova. veća je sloboda investitora da sam odluĉuje o svom objektu. a sam investitor sekundarno pripremanje i opremanje zemljišta u samoj poslovnoj zoni. cenu zajmovnog kapitala i mogućnost davanja solidnih garancija za otplatu kredita. konsultantskih i finansijskih institucija i fondova "Ventura" kapitala. centara za ispitivanje i istraţivanje. Osnovni podsticaj za investiranje u poslovne zone. treba da bude liberalni reţim urbanistiĉkog planiranja. nekada upotrebljavane. Strana 53 od 97 . studije izvodljivosti i partnerstva u njihovoj izgradnji. pa i njegova odluka da investira ili ne. ili nedovoljno iskorišćenje. odnosno nauĉno tehnološke parkove. posebno u oblasti novih proizvodnji. kao i bankarskog i privatnog sektora u izgradnji laboratorija. izrada detaljnih urbanistiĉkih planova (planovi detaljne regulacije) i izdavanje odgovarajuće urbanistiĉke dozvole. Unutar postojećih zakonskih rešenja. odnosno projekat lokalnog ekonomskog razvoja unapred obezbedile primarno. kao program. Ponuda (primarno) već opremljenih lokacija skraćuje vreme potrebno za realizaciju investicije i pospešuje lokalni ekonomski razvoj. materijala. inovacija i sistema upravljanja. budući da od tih odluka zavise i budući prihodi i budući troškovi tog investitora.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Što su manja ograniĉenja u pogledu fiziĉkih parametara objekata. optimalna strategija realizacije ovih programa moţe se zasnivati na podeli na primarno i sekundarno opremanje zemljišta. Tim pre što se urbanom rekonstrukcijom obiĉno „aktiviraju“ atraktivne lokacije. a proces izdavanja urbanistiĉke dozvole je maksimalno ubrzan. daleko od poslovnog centra grada itd. pre svega u sluĉaju napuštenih (najĉešće poslovnih. Najveća korist od urbane rekonstrukcije je upravo u ponovnom „aktiviranju“ atraktivnih lokacija. i. odnosno projekti urbane rekonstrukcije. odnosno njegove namene. Ono na šta treba posebno skrenuti paţnju jesu osnivanje i razvoj MSPP u nauĉno tehnološkim parkovima koji danas u svetu predstavljaju institucionalni okvir za najbrţi razvoj MSPP. a sada napuštene. tako da ovi projekti mogu da predstavljaju znaĉajnu uštedu u odnosu na „aktiviranje“ potpuno nove lokacije na obodu grada. tehnologija. Nauĉno tehnološki parkovi ukljuĉuju najaktivnije uĉešće opština u izgradnji komunalne infrastrukture. Odgovor na ovo pitanje je vezan i za stepen uĉešća privatnog sektora u ovakvim poduhvatima. ukoliko je potrebno. agencija za transfer tehnologije i intelektualne svojine. u to angaţovanje neminovno spada dodeljivanje gradskog zemljišta investitoru. Iako su projekti urbane rekonstrukcije opterećeni troškovima rušenja zateĉenog objekta i odgovarajućeg pripremanja terena. pogona. znanja. univerziteta. pri ĉemu bi lokalne vlasti. Zbog toga nije ni ĉudno što se u svetu već odavno koristi mehanizam zone pojednostavljenog planiranja (Simplified planning zone). ovakve lokacije su najĉešće infrastrukturno već opremljene. Posebne programe u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba da ĉine programi. ili su ona svedena na najmanju meru. poljoprivrede i ruralni razvoj investicije koje se mogu povratiti tek kada se lokacija ustupi korisniku. eksproprijacija postojećeg napuštenog objekta.

fiziĉki ambijent nije odgovarajući. niti mogućnosti da samostalno organizuju sve ono što im je potrebno za uspešno poslovanje. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji. odnosno mikro preduzeća koja imaju solidne poslovne programe. veoma ĉesto delovi grada u kojima treba da budu koncentrisani poslovni objekti u oblasti usluga (kancelarijski prostor i prodavnice) nemaju dovoljnu ponudu infrastrukture. Strategija lokalnog ekonomskog razvoja mora da raĉuna na ovakve objekte i na mogućnosti njihove ponovne upotrebe. moţe da bude veoma rigidan u pogledu zahteva i ograniĉenja investitoru. odnosno urbanistiĉkih uslova koji iz tog plana proizlaze. Oni će da „oteraju“ investitore na podruĉja drugih lokalnih zajednica. odnosno takvi planovi svakako da ne pogoduju lokalnom ekonomskom razvoju. odnosno preduzeća zajedniĉki koriste infrastrukturu. Konaĉno. uvećavaju ili umanjuju troškovi investitora. koja je nasledila veliki i ekonomski neefikasan socijalistiĉki industrijski sektor. naroĉito lokalnih javnih dobara. Javlja se veliki broj malih. koju zakon propisuje. Time se. same lokalne zajednice. odnosno izdavanja urbanistiĉke i građevinske dozvola. poput planova generalne i detaljne regulacije. Drugim reĉima. odnosno industrijski objekti. onih koje usled dobro definisanih urbanistiĉkih rešenja mogu da investitorima ponude fleksibilne urbanistiĉke uslove. i regulacionih planova. Naime. pa samim tim efikasnije i manje efikasno. BID). Sve te radionice. poput generalnog urbanistiĉkog plana. Naime. Tada se stari poslovni. ali nemaju svoj poslovni prostor. Sistem urbanistiĉkog planiranja definisan je Zakonom o planiranju i izgradnji i odredbe tog Zakona se primenjuju u svim lokalnim zajednicama u Srbiji. Bez obzira na to. mogu iskoristiti za uspostavljanje poslovnih (biznis) inkubatora. tako da se izbegava proces davanja urbanistiĉke saglasnosti. Sam plan određenog podruĉja. biće jako mnogo mogućnosti za građevinsku rekonstrukciju objekata koji su pre steĉaja bili u vlasništvu tih socijalistiĉkih preduzeća. Takvo planiranje. Međutim. obara vrednost nekretnina i umanjuje dolazak novih preduzeća. Jedan od najznaĉajnijih mehanizama kojima lokalne vlasti raspolaţu u pogledu podsticanja MSPP u oblasti osnovne infrastrukture jeste urbanistiĉko planiranje i njegova primena. poslovni korisnici određenog dela grada samostalno odluĉuju da li će plaćati namenski doprinos kome je cilj da poboljša ponudu lokalnih javnih dobara na njihovom podruĉju. Zakon predviđa postojanje opštih urbanistiĉkih planova. u kome mnoga preduzeća ne mogu da izbegnu steĉaj. a zajedniĉki mogu da koriste i neke druge poslovne usluge. odnosno lokalne vlasti neprikosnoveno donose odluke u pogledu konkretnih planerskih rešenja koje konkretan plan sadrţi. efikasno organizovanje odgovorne Strana 54 od 97 . svi ti objekti već imaju urbanistiĉku. o ĉemu je bilo reĉi u poglavlju o „mekoj“ infrastrukturi. U tom smislu. pre svega troškovi njegovog vremena. unifikovane su osnovne planerske procedure i sadrţaj planova. odnosno urbanistiĉki uslovi koji iz tog plana proizlaze mogu da budu veoma restriktivni. U takvim situacijama moţe da se primeni zona unapređenog poslovanja («Business Improvement District».Podsticaji opština za razvoj MSPP. što umanjuje atraktivnost tog dela grada. nasleđeni prostor se podeli na niz manjih prostora koji sluţe za otvaranje radionica mikro i malih preduzeća. U tom smislu. odnosno građevinsku dozvolu. moţe da se sprovodi na bitno razliĉite naĉine. Sama procedura izdavanja urbanistiĉkih uslova. naroĉito regulacioni plan. kroz mehanizam koji je na određeni naĉin sliĉan samodoprinosu. neminovno.

nudi partnerstvo javnog i privatnog sektora. odrţivost razvoja komunalnih delatnosti. tako i bilo kojim drugim preduzećima osposobljenim za obavljanje komunalnih delatnosti. pa preduzetnik ne raspolaţe novcem potrebnim za zakup. Mogućnost da se kroz unapređenje fiziĉkih pretpostavki biznisa unapredi atraktivnost poslovanja u datoj sredini i potpomogne zadrţavanje postojećih. ima blagotvorne efekte. Svakako. On je ĉesto ili skup ili je. Većina komunalnih delatnosti ne spada u mreţne. pre svega iskustva zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji. Prvo je da se. bez obzira na sve pogodnosti koje u Srbiji mogu da postoje za privatne investitore u komunalnu infrastrukturu. prilagođavajući ga potrebama. Postoji nekoliko modela poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti. u doglednoj budućnosti ne moţe oĉekivati veliki priliv takvih investicija. bez obzira na sve mogućnosti koje. Konaĉno. dok ostali mogu da uĉestvuju u poslovima privatnog sektora na iznajmljivanju istog. Budući da lokalne zajednice u Srbiji raspolaţu sa poslovnim prostorom. dodeljivanje franšize. bar u manjim sredinama. što je u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. industrijskih zona i poslovnih inkubatora). Ovim su razmotrene mogućnosti unapređenja komunalne infrastrukture u sluĉaju mreţnih komunalnih delatnosti o kojima treba da se izjasni strategija lokalnog ekonomskog razvoja. odnosno za avans kod zakupa. lokalna vlast je u pogodnoj poziciji da u partnerstvu sa privatnim sektorom podstakne izgradnju novih lokacija i poslovnog prostora i na taj naĉin stvori uslove za rast malih lokalnih firmi. moţe da se realizuje kao: Strana 55 od 97 . pokazala su da su relevantni sledeći modeli poveravanja posla: ugovaranje posla. Drugo. odnosno pospešuje lokalni ekonomski razvoj. Jedna od prepreka sa kojom se suoĉavaju preduzetnici kada poĉinju da rade jeste problem poslovnog prostora. potrebno je voditi raĉuna i o dva veoma bitna ograniĉenja. odnosno od cena kojima se mogu pokriti svi troškovi komunalne infrastrukture. Drugim reĉima. teško naći takav koji odgovara po strukturi i kvalitetu. Problem se posebno zaoštrava onda kada kreditiranje poĉetnih koraka kroz mikro kredite ne postoji ili je nedovoljno. ukljuĉujući i troškove kapitala. poveravaju posao kako javnim komunalnim preduzećima. odnosno odrţivost unapređenja komunalne infrastrukture zavisi od prihoda komunalnih preduzeća. Iskustvo je pokazalo da je obezbeđenje poslovnog i radnog prostora jedan od najefikasnijih metoda podrške firmama u nastanku. naĉelno posmatrano. koncesija i slobodna konkurencija na trţištu. Lokalne zajednice mogu da potpomognu razvoj lokalnih firmi unapređenjem lokacija i poslovnog prostora i njihovom kvalitetnijom ponudom MSPP. oĉigledno je da ga mogu koristiti i za razvoj lokalnih firmi. Dosadašnja svetska iskustva. u tom sluĉaju. u velikom broju sluĉajeva u doglednoj budućnosti u Srbiji poboljšanje infrastrukture će presudno zavisiti od javnih fondova koji se mogu alocirati u ovu namenu (što će je već uoĉeno i iz Nacionalnog investicionog plana predviđa znaĉajna sredstva za izgradnju nauĉno tehnoloških parkova. a vaţeći Zakon o komunalnim delatnostima predviđa da lokalne vlasti. poljoprivrede i ruralni razvoj sluţbe. naroĉito ne stranih. i naroĉito ne u manjim gradovima u Srbiji. pri formulisanju onih delova strategije lokalnog ekonomskog razvoja koji se odnose na komunalnu infrastrukturu. razvijanje novih i dolazak stranih firmi. ali i predviđajući potrebe i unapred ga (re)struktuirati. Takvu podršku mogu lako da obezbede oni gradovi u Srbiji koji poseduju sopstveni poslovni prostor.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

jer u drugom sluĉaju oni ne bi imali smisla. saobraćajnu. Drţavni poslovni prostor. kao što i sanacija postojeće loše ili zastarele infrastrukture moţe koštati više nego izgradnja nove). potrebno je prethodno zadovoljiti dve pretpostavke: ispitati finansijsku opravdanost posla. i potrebno je pre ulaska u posao vratiti pravo raspolaganja zemljištem lokalnoj zajednici. ako je ikako moguće. Takvih lokacija je više u zemljama u kojima je došlo do masovnije deindustrijalizacije. Drugim reĉima. odnosno do restrukturiranja privrede od industrije ka uslugama. Posebna mogućnost srodna ovim je pre-parcelizacija postojećih velikih površina datih na trajno korišćenje nekoj firmi. Najbolje je pripremu lokacija izvesti u partnerstvu sa privatnim sektorom. poljoprivrede i ruralni razvoj     Rehabilitacija zapuštenih lokacija. Da bi se ušlo u te poduhvate. ali i izgradnjom tokom poslednjih decenija. postoji drţavni poslovni prostor. tj. što bi bilo pravedno. energetsku i drugu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. a sa ranijim i budućim gašenjem mnogih industrijskih kapaciteta. Sudbina onog nacionalizovanog dela nije jasna. rehabilitacija moţe zahtevati previše kapitala u odnosu na buduću vrednost lokacije (sanacija jedne ruinirane fabriĉke ili poslovne zgrade moţe koštati više nego izgradnja nove. lokalne zajednice mogu da ga koriste kao polugu za podsticanje ekonomskog razvoja i omogućavanje novih poslova i investicija. a nekako izgleda da će to potrajati. korisno je imati u rezervi pripremljene lokacije industrijskog ili komercijalnog tipa koje su opremljene osnovnom infrastrukturom i koje mogu brzo biti iskorišćene od strane privatnog sektora. mnoge firme nemaju dovoljne poslovne perspektive. To je program sliĉan prethodnom po mnogim osobinama. ali kalkulacija moţe pokazati da je program perspektivan i da ga treba preduzeti. Posebno je pogodno što je moguće koristiti taj drţavni poslovni prostor za podsticanje pojave novih ili jaĉanje postojećih lokalnih firmi obezbeđenjem prostora koji im je potreban i ĉiji zakup moţe biti obezbeđen pod povoljnim uslovima. U svakom gradu postoje napuštene industrijske lokacije koje su i zapuštene i za koje je potrebno uloţiti trud i novac kako bi im se vratila funkcionalnost. pošto se tako lakše podnose i troškovi i rizici za obe ukljuĉene strane. zemljište je u drţavnoj svojini. Stoga postoje. Lokalne zajednice to retko ĉine. Ali. Pri koncipiranju ambicioznog plana ekonomskog razvoja. sve dok postoji drţavni poslovni prostor. s tim da se oduzeti deo efikasnije iskoristi nego do sada. lokalna zajednica ima mogućnost i po postojećim propisima da naruši tzv. Adaptacija napuštenih zgrada. Strana 56 od 97 . pravo trajnog korišćenja zemljišta ako kroz preparcelizaciju. Njegova posebna vrlina moţe se naći u mogućnosti da se dobijeni prostor fleksibilno uredi i koristi. jer je snaţan pritisak na njegovu denacionalizaciju. pa je pitanje da li će uspeti da nađu kupca tokom privatizacije i da opstanu u bilo kom obliku. da se u njemu mogu smestiti firme sasvim razliĉitih potreba. i prilike i potrebe da se rehabilituju pojedine stare industrijske lokacije. nastao obiĉno iz nacionalizacije posle II svetskog rata. ali legalna mogućnost postoji. a biće ih sve više. Taj prostor moţe biti zadrţan u drţavnoj svojini. pošto se moţe pokazati da on nije isplativ. pa njihova revitalizacija moţe biti isplativ posao za lokalnu zajednicu. pošto se ĉesto zemljište veoma neefikasno koristi. U Srbiji ima dosta zapuštenih ili gotovo zapuštenih industrijskih lokacija. Korist od ovih lokacija je što već poseduju infrastrukturu. Pretpostavka ovakvih poslovnih poduhvata je da je zemljište sada u vlasništvu lokalnih zajednica. Naime. U mnogim gradovima u Srbiji. a i ukoliko investicije dobro krenu. Sa druge strane. ali i prodat zainteresovanim firmama. odnosno kroz oduzimanje dela parcele jednog korisnika posle promene urbanistiĉkog plana i dodeljivanja tom delu zemljišta nove namene. Ta dodatna fleksibilnost svakako dodatno košta. a posebno u većim. Opremanje novih lokacija.

partneri Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori. zone Opštine koje imaju/planiraju BI/Tehn. Vlasotince. tehno parkovi i ind. Biznis inkubatori 2. Strana 57 od 97 . Industrijske zone: 5. Industrijske zone 3. ili neki drugi podatak. Crveni Krst-Niš. Baĉka Palanka.1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove? Ima/ planira Sektor/ specijalizacija ako je relevantno.2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Vranje. Subotica. Bojnik. Novi Sad. Knjaţevac i Beograd. Beoĉin. pomoć. tehnološki park Samo devet opština je navelo da imaju biznis inkubatore i to su: Zrenjanin. ili su u postupku realizacije Sektor specijalizacije zone. pomoć. partneri 5. planira. poljoprivrede i ruralni razvoj Podaci iz ankete U ovom delu studije daje se pregled rezultati istraţivanja sprovedenog u 102 opštine o ukljuĉenosti i finansiranja opštine sledeće infrastrukture za razvoj ovih savremenih oblika organizovanja MSP: 1. park ima Opštine koje imaju/planiraju industrijske zone 9 planira 39 ima 58 50 planira ukupno anketirano 102 opštine Biznis inkubator. Tehnološki parkovi Odnosno odgovori na sledeća pitanja iz dela ankete: Biznis inkubatori & tehnološki parkovi. Kanjiţa.

osigurava najefikasniju moguću podršku malim preduzećima. Priboj. Preševo. Pirot. Golubac. Palilula i Beograd. Bela Crkva. Pećinci. Surdulica. Novi Sad. Zona Zone (Ha) Specijalizacija zone 1 Bojnik 3 18 2 Uţice 1. poljoprivrede i ruralni razvoj Opština koje planiraju osnivanje Biznis inkubatora. Šid. Izvor: Organizacija ELAN Industrijske zone Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006. Vršac. finansija i industrije. Uţice (poĉinje izgradnja BI od 2300 m2). Mladenovac. Vlasotince. Standard je alat za obuku i trening. Smederevska Palanka. Crna Trava. Paraćin. Raška. Valjevo. usluţne delatnosti).Podsticaji opština za razvoj MSPP. Apatin.770 i NF 248/. Kruševac. Plandište. Ljubovija. Senta (Poslovni inkubator). Medveđa (odobrena sredstva od NIP-a). Palilula. Niš. Poţarevac. Ţagubica. iniciralo je proces standardizacije (kroz Agenciju za standardizaciju AFNOR) i objavilo standard o funkcijama i uslugama inkubatora /NF X50. Sremski Karlovci. Bujanovac. Loznica. Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima Francusko udruţenje direktora biznis inkubatora (ELAN) sarađuje sa Ministarstvom privrede. Bajna Basta. Svilajnac. Inđija. Šabac. Novi Beograd (IT tehnologije. Ĉaĉak (ICT inkubator). Ţitorađa. Ivanjica. Savski venac. Ţabari. Kladovo. Zajeĉar (BI iz sredstava NIP-a).5 3 Vranje 3 15 4 Obrenovac 1 15 5 Ljubovija 6 Baĉ 1 7 Vršac 8 Šid 3 Industrija i zanatstvo 9 Loznica 10 Aleksinac 5 2000 11 Krupanj Strana 58 od 97 . Površina Opština br. Prijepolje. Ćićevac (preko LER-a prikuplja dokumentaciju za BI). Arilje. ili tehno parka u narednom periodu je 50 i to su: Dimitrovgrad. Mreţa inkubatora je uspostavila predkvalifikaciju u cilju da utvrdi potrebne sertifikacije svojih ĉlanica. Beĉej. Boljevac. Majdanpek.

Saobraćaj i Skladišta Drvno-prerađivaĉka.5 Strana 59 od 97 . metalostrugarska delatnost 1 2 350 921 1 5 1 150 16. poljoprivrede i ruralni razvoj 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 Kruševac Ţabari Novi Sad Srbobran Inđija Senta Opovo Kladovo Pirot Crveni Krst-Niš Kanjiţa Kovin Poţega Ţitište Baĉki Petrovac Sombor Niš Bujanovac Kraljevo Smederevska Palanka Plandište Arilje Baĉka Palanka Ćićevac Ćuprija Ivanjica Medveđa Odţaci Pećinci Šabac Surdulica Topola Ĉaĉak Svilajnac 2 4 1 3 2 1 3 1. proizvodnih pogona 6 2 1 3 37 33 166 480 Ĉista industrija I 2 1 2 2 3 3 2 43.5 55 5. tekstilna.398 60 480 24 17 Nije specijalizovana.Podsticaji opština za razvoj MSPP.34 100 40 17 328 27 Industrija . Trgovina . za proizvodnju malih i sr.

Niš 3 Majdanpek 4 Preševo 5 Uţice 2 70 6 Vranje 20 7 Bela Palanka 8 Obrenovac 2 150 9 Vršac 27 10 Ĉoka 11 Šid 12 Luĉani 2 5 13 Novi Beograd 1 230 14 Ţitorađa 1 10 15 Srbobran 1 Sektor 16 Ljig 10 Prehrambena ind. Površina (Ha) zona 1 Novi Beĉej 2 Palilula.000€ kroz građ. poljoprivrede i ruralni razvoj 46 Zajeĉar Negotin Raška Panĉevo Mladenovac Beĉej Velika Plana Zrenjanin Beoĉin Poţarevac Kragujevac Alibunar Beograd U toku 2007. Pomoć SIEPA Nije specijalizovana. za proizvodnju malih i sr.Podsticaji opština za razvoj MSPP.2 700 80 180 70 200 47 275 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 Proizvodnja Industrija metala i nemetala Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona Opština br. zemljište 2 6 1 2 1 2 3 2 1 1 96. proizvodnih pogona Reciklaţa komunalnog otpada. Strana 60 od 97 . godine planirano unapređenje i zone sredstvima NIP-a od 850. uĉešće opštine je još 150.000.€.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. Trgovina . Saobraćaj i skladiš.7 13 2 2. 30 160 1 1 1 50 10 48 Drvno-prerađivaĉka industrija. poljoprivrede i ruralni razvoj Ino partner 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 Petrovac Opovo Golubac Kladovo Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Bela Crkva Kovin Smederevo Boljevac Raĉa Ţagubica Baĉki Petrovac Niš Kraljevo Tutin Aleksandrovac Apatin Arilje Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Paraćin Palilula Ĉaĉak Svilajnac Valjevo Panĉevo Mladenovac Beĉej Sremski Karlovci Knić 2 1 16 4.38 27 14 37 85 Ĉista industrija Sredstva i NIP-a I 2 3 7 94 Industrijska zona Industrija . metalna i tekstilna 1 2 1 1 2 1 65 35 14 156 27 330 50 30 Strana 61 od 97 .

transfer "know how" i novih tehnologija. i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama i tehnološkim parkovima. Donekle je sliĉna situacija i sa biznis inkubatorima (nedovoljna specijalizovanost i ne naroĉito izraţen tehnološki i inovativni karakter). površini slobodnih parcela. laboratorijsku. gde bi eventualno opštine same mogle da aţuriraju podatke za svoje lokacije.arhiurb.gov. servisnu. prvenstveno na lokalnom nivou. Ovo bi mogao biti podsticaj izradi jednog sveobuhvatnog sajta raspoloţivosti poslovnih lokacija i u ostalim opštinama Srbije ili pri SKGO ili Ministarstvu za razvoj. a time i zemlje.vojvodina.sr.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Taj prikaz nalazi se na sajtu http://www. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju urađene fizibiliti studije. Strana 62 od 97 . kao i usluge socijalne zaštite za vreme rada roditelja u parku. komunalnoj opremljenosti potencijalne lokacije i odlukama o građevinskom zemljištu. informatiĉku. U ovom trenutku utisak je da nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova koji ukljuĉuju svu infrastrukturu. Parkovi su izvor inovativnosti i stvaranja najveće dodate vrednosti. te bi u tom smislu valjalo podsticati opštine i Republiku da u njih više ulaţu. mada o tome nema dovoljno informacija.yu/. Tako su dostupni detaljniji podaci o lokacijama u opštinama za izgradnju privrednih objekata. niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. Iz ovog pregleda i rezultata istraţivanja vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti za nove oblike udruţivanja MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine u Vojvodini su uz pomoć VIP Fonda zapoĉele sistematskiji prikaz svojih industrijskih zona. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture. pored komunalne i nauĉno istraţivaĉku. Obzirom da i drţava iz Nacionalnog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu. kao i za osnivanje biznisa u biznis inkubatorima. zajedniĉki podsticaji će dati sigurno znaĉajne rezultate u uspešnosti lokalnih MSPP.

kroz klastere se daje mogućnost grupi industrija u kljuĉnom sektoru da razvije svoje nove mogućnosti. podsticanja akumulacije znanja. umesto da se radi na razvoju pojedinaĉnih preduzeća. odnosno potrebe. treba da uţivaju privilegije u odnosu na sve ostale sektore? Da li lokalne vlasti imaju dovoljno resursa i mogućnosti („poluga“) da sprovode takvu industrijsku politiku? Sve su ovo pitanja koja su od velikog znaĉaja za formulisanje i sprovođenje strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Ovim se pokazuje kako kontrola negativnih eksternih efekata moţe da pospeši razvoj prioritetnih sektora. građenja regionalnog razvoja stvaranjem mogućnosti prikupljanja kapitala. gde zajedno zadovoljavaju potrebe velikog kupca. Strana 63 od 97 . Pre svega. odnosno sektorskog podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja. Po klasterskom principu privrednog razvoja.  aktivira lokalne centre za istraţivanje i razvoj i investiranje u projekte i razvoje saradnju sa centrima van opštine. Pred-pitanja za konkurentan lokalni razvoj vezana za klastere su sigurno i sledeća: koje su vodeće industrije u lokalnoj privredi? Gde su one udruţene i koncentrisane? Kako to pretvoriti u prednost industrije? Koje buduće prednosti mogu da se razviju da podstaknu brţi i kvalitetniji lokalni razvoj? Sistematski pristup klasterima Lokalni. potrebno je ukloniti prepreke razvoju sektora koji imaju komparativne prednosti. na primer. vertikalne kooperacije i među-kompanijske kooperacije. A to se moţe uĉiniti. šampiona i obrazovnih institucija za promociju ideje o klasterima i za te svrhe formira mali poĉetni fond sredstava. Time ona utiĉu na efikasniji razvoj usled kolektivne efikasnosti malih industrija u klasteru. Izvesno je da opštine u Srbiji nemaju dovoljno resursa i mogućnosti da sprovode industrijsku politiku. Ostali vidovi i sektori podrške Pristup ostalim vidovima podrške Da li je potreban sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoju? Šta uopšte znaĉi sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoja? Da li se tu radi o industrijskoj politici na lokalnom nivou. veština kroz zajedniĉku efikasnost. lokalni kamenolom svojom bukom ili prašinom ugrozi mogućnosti za razvoj planinskog turizma ukoliko se pokazalo da takav turizam predstavlja komparativnu prednost lokalne zajednice. na primer. Jedna od komponenti sektorskog pristupa. Da li to znaĉi da oni sektori za koje je. odnosno preduzetnici koji su u lancu povezanih industrija i usluga i koji imaju određene zajedniĉke poslovne interese. kojom treba da se favorizuju pojedini privredni sektori. strategijom lokalnog ekonomskog razvoja procenjeno da su prioriteti. Ne treba dopustiti da. regionalni nivo prvenstveno treba da  inicira okupljanje industrijskih lidera. putem urbanistiĉkog planiranja. mala i srednja preduzeća i preduzetnici kroz klastere imaju mnogo više šanse da akumuliraju tehnološke sposobnosti i inovacije. vezana je za tzv.Podsticaji opština za razvoj MSPP. klastere koje formiraju preduzeća. unapredi razmenu iskustava sa klasterima u regionu i zainteresovanim saradnicima i privredom u inostranstvu. poljoprivrede i ruralni razvoj 5. odnosno da u njima postoje komparativne prednosti lokalne zajednice. a drugi destimulišu. Mala i srednja preduzeća i preduzetnici mogu da unaprede svoju efikasnost kroz klastere putem horizontalne kooperacije.

savremenim proizvodnim procesima. uklanja uska grla. vodi posebne aktivnosti lokalne vlade.  Treba da promoviše klastere kao vidljivu razvojnu opciju.  dijagnosticira.  pribavlja spoljne investicije. društveno efikasnom kontrolom. zaštitom okoline i prirodnih resursa. prostornog planiranja i građevinskog zemljišta. Treba da nastoji da poveća koristi od saradnje pruţajući najviši kvalitet usluga. na koristima za lokalni razvoj od veza između firmi. mikrofinansiranje. carine. postizanju viših nadnica. unapredi specifiĉne infrastrukturne investicije kao svoje predfinansiranje. inţenjerskim. Vlada moţe da podstakne saradnju uticajem na propise. izradi trţišne i fizibiliti studije potencijala domaćeg trţišta (niske cene veće potrošnje). Ovde je izuzetno bitno da se razviju sistemske podrške kroz:  Obrazovni sistem koji snabdeva klastere sa tehniĉkim. kapital za investicije u novu opremu i obrtni kapital. formira centar za eventualne subvencije za neke probleme klastera i ko-finansiranja. uoĉi razvoj klastera kao prioritet u svojim finansijskim podsticajima. organizacijom treninga profesionalaca za partnerstvo i kooperaciju. industrije i institucija podrške.  Opštinska vlada je ĉlan klastera kao dobavljaĉ javnih roba i usluga. sudsku praksu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosa u lokalnoj zajednici. veze sa dobavljaĉima.  Lokalna vlada u suštini treba da kreira stimulativan ambijent za privatni sektor uopšte. i istovremeno ima koristi od razvoja klastera u povećanju prihoda od poreza. razvoj lokalne atraktivnosti za poslovanje  povećanje kompanijskih prednosti lokalnih firmi kroz povećanje prednosti lokacije. motivacije koju udaljeni konkurenti ne mogu postići Format klastera (uslovi za podršku njihovom formiranju) relativno je zahtevan stoga se predlaţe da se sledeće opcije saradnje razmotre ne samo za klastere već i za druge. alternativne dobavljaĉe za nedostajuće inpute. mikrolizing unutar lanca malih dobavljaĉa  Inovacioni sistem koji kreira nove tehnologije i omogućava pristup novim tehnologijama. reĉnih nadleţnih organa. poljoprivrede i ruralni razvoj  analizira i unapređuje logistiku. unapređenje lokalnih mogućnosti dobrog sistema obrazovanja. transport. razliĉite mogućnosti zabave. da prethodno identifikuje podugovaraĉe klastera.  analizira konkurenciju i trendove u snabdevanju.  Pošto klasteri teţe većoj produktivnosti. smanji daţbine. informacijama  sistem infrastrukture da snabdeva telekomunikacijama. utiĉu na podizanje plata i van svojih granica. liĉne sigurnosti građana. kvalifikovanim kadrovima i mogućnošću kontinuiranih treninga i izgradnje veština  Finansijski sistem koji moţe da pomogne kroz zajedniĉka ulaganja. intelektualne svojine  viši kvalitet života. moguće labavije forme razliĉitih poslovnih mreţa: Strana 64 od 97 . politici poslovnog prostora. fondove za poĉetnike. uklanjanjem industrijskog otpada  odgovarajući zakonodavni sistem.  fokus opštinske vlade treba da bude na klasterima. jeftinijim procedurama. sudskim rešenjima u najkraćem vremenu. transportom. Vlada treba da formira neku vrstu brokerskog servisa da pomogne klasteru da pronađe šta mu treba.

Zajedniĉko istraţivanje: Jedna mogućnost okupljanja je zajedniĉko istraţivanje u okviru neke visoko školske ili istraţivaĉke organizacije. Dakle obuka radne snage moţe da se. a još više nezaposleni u Srbiji poseduju neadekvatne. Eventualni pozitivni rezultati istraţivanja stvaraju osnovu za dugotrajnu saradnju cele grane. prostorno udaljenijih i manje razvijenih lokalnih zajednica. Jer. program edukacije za svoje radnike. Tako na primer opština Raška je navela da finansira troškove profesora koji rade u okviru programa „Junior achievement“ Srbija-program za obuku mladih budućih menadţera. moţe postići i njihovom saradnjom. svakako je korisno sa stanovišta lokalne zajednice. njihova razmena mišljenja i informacija. sa jedne. pa makar i od strane lokalne vlasti. uĉešće u socio-ekonomskim savetima. odnosno nepotrebnim. Naime. pa izgleda da opštine nisu u većoj meri ukljuĉene niti obaveštene o njemu. a posebno ispitivanje mogućnosti za zajedniĉki posao u interesu svih. i kroz podršku osnivanju tranzicionih centara. posebno u gradovima u kojima je nezaposlenost visoka i u kojima NSZ ne funkcioniše kako treba. i postojanje ili nepostojanje takvih radnika. a što zapravo spada u programe preduzetniĉke obuke i odvija se i u mnogim drugim opštinama. treba prekvalifikovati u skladu sa tekućim trendovima i traţnjom za radnom snagom. tako i prema domaćim i stranim investitorima. centrima za prekvalifikaciju i pruţanju finansijske pomoći ovim programima u cilju ponovnog zapošljavanja. odnosno zajedniĉkim nastupom prema onima koji pruţaju obrazovne usluge ukljuĉujući .privatni sektor koji se bavi pruţanjem obrazovnih usluga. delimiĉno ili potpuno finansira iz javnih izvora. odnosno zastarele formalne i neformalne kvalifikacije. uz drţavnu pomoć. ali se i lokalna vlast. Virtuelno preduzeće Ovo je program NSZ. poţeljni su podsticaji. Strana 65 od 97 . tada je već moguće da se organizuju i zajedniĉki marketinški napori kako prema potrošaĉima na nivou Srbije. ali inicijalni podsticaj stvaranju mreţe moţe ubrzati proces i ranije doneti dobre rezultate. poljoprivrede i ruralni razvoj Međusobna komunikacija i informisanje: Kako bi se razvijali odnosi između poslovnih ljudi koji se bave lancem određene proizvodnje ili usluga. Zajedniĉka edukacija radnika: Jedna grupacija na lokalnom nivou daleko lakše moţe da organizuje ili pokrene. a ljude koji ih poseduju teško zapošljivim. mogu dobro uoĉiti i relativno efikasno zadovoljiti. zajedno sa privatnim sektorom koji je zainteresovan. Zajedniĉki marketing: Kada se već formira grupacija proizvođaĉa iz jednog sektora. Mnogi zaposleni. ekonomska kriza tokom 1990-tih godina i tranzicija uĉinile su cele grupe zanimanja suvišnim. Naime. ali sama organizacija i izvođenje obuke treba da se prepusti postojećim obrazovnim sistemom. oni će i sami najĉešće naći povod za kontakte. sa druge strane. Dobar primer su brojna zanimanja iz metalske ili hemijske struke. koje podrţavaju ili finansiraju zainteresovane firme. a to se u nekim sluĉajevima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. naroĉito manjih. kako bi se privukle dodatne investicije. Naravno. tek se na nivou grupacije potrebe za radnicima. za kojima ne postoji dovoljna traţnja. mora ukljuĉiti u proces. Radnike sa zastarelim kvalifikacijama. Specifiĉan deo ove teme je prekvalifikacija. Za posao unapređenja znanja i sposobnosti radnika uglavnom je nadleţna nacionalna sluţba zapošljavanja (NSZ).

a u tome su moguće kombinacije i sa drugim lokalnim iskustvima u razvoju npr.19 19 Za više detalja o teledomovima videti Prilog 3 u aneksu. one su znatne u podršci ukupnom lokalnom razvoju malih sredina. Neke druge zemlje u velikoj meri koriste ove strukture kao sredstvo za podršku ruralnom razvoju i razvoju informatiĉkog društva. Moguće je ove strukture uĉiniti vema funkcionalnim i u pogledu razvoja lokalne ekonomije. Razvoj lokalnih kooperativa i udruţenja proizvođaĉa je jedna od mogućih funkcija. Ipak. a sa nacionalnog nivoa ne postoji. od tada su realizovali mnoge aktivnosti uspešno ali se zbog nedostatka podrške i razumevanja sreću sa velikim teškoćama u finansiranju i radu. stvoreni su kroz program DEMNET USAID na oko 40 lokacija u Srbiji u periodu 2000-2001.hu/ Funkcije teledomova su mnogobrojne .sem širenja informatiĉkog znanja i veština i omogućavanja pristupa ICT tehnologiji i internetu za stanovništvo koje ne raspolaţe odgovarajućim resursima. Ĉinjenica je da je efektivna podrška lokalne zajednice veoma mala. ruralnih razvojnih centara i lokalnih asocijacija za razvoj nastalih uz pomoć USAID CRDA projekta i drugim sliĉnim.Videti detalje na http://www.Podsticaji opština za razvoj MSPP.euta. ali je veoma mali broj opština u anketi pomenuo podršku ovim strukturam. Teledomovi u Srbiji. kao i njihova Asocijacija. Strana 66 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj Teledomovi. agro biznis centri Postavlja se pitanje kakve su strukture podrške ruralnom razvoju moguće na nivou ispod opštinskog? Jedno pitanje u anketi je izriĉito pominjalo teledomove kao jednu tipiĉnu strukturu te vrste. koji uglavnom nisu povezani međusobno niti sa Teledom savezom. E taĉaka (Teledom savez Mađarske je zvaniĉni partner vlade u ruralnom razvoju). Formirano je i međunarodno udruţenje EUTA ĉiji je Teledom Savez Srbije ĉlan. IT centri. Nešto je povoljniji poloţaj teledomova u delovima AP Vojvodine gde ţivi mađarska manjina jer oni uţivaju direktnu podršku za razliĉite projekte i programe iz Republike Mađarske. U okruţenju to se odnosi posebno na Mađarsku gde ima preko 500 teledomova i oko 2000 tzv. treba ukazati na stanje i mogućnosti. dok je u Bugarskoj vlada preko UNDP programa stvorila preko 100 telecentara. a posebno podršku preduzetnicima i poljoprivrednicima u ruralnim oblastima na više naĉina. godine. ali raspolaţu znatnim koliĉinama kompjuterske opreme. Kroz kasnije donatorske programe naroĉito USAID CRDA. stvoren je u Vojvodini i istoĉnoj Srbiji znatan broj donekle sliĉnih struktura pod nazivom lokalni IT centri i sliĉno. agro biznis klubova.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj Mapa 1 Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije Strana 67 od 97 .

Svakako. Ili to isto moţe ĉiniti razvijajući usluge koje su baš onima u sivoj ekonomiji neophodne. bilo od strane velikih lokalnih firmi. ni domaćih. sa skromnim zaradama. (Primer tretmana javnih nabavki opština u SAD: godišnja obaveza opština je da minimalno 40% svih javnih nabavki usmere ka MSPP sa svoje teritorije. visoka neizvesnost i nesigurnost poslovanja. onemogućen pristup finansijskom sistemu. ali ona ima svoja razvojna ograniĉenja i sa njom se ne moţe daleko stići. Moguće je.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ipak. Na primer. ali i mogućih naĉina podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja od strane lokalne vlasti jeste podrška legalizaciji sive ekonomije. malim lokalnim firmama ne mogu se davati cenovne i sliĉne beneficije. povećavajući nivo i kvalitet svih svojih usluga i time povećavati atraktivnost poslovanja u formalnoj ekonomiji. Postoji i treći sistem. HACCP. na primer. poljoprivrede i ruralni razvoj Neke dodatne opcije za intervenciju20 Politika nabavki Manjim lokalnim firmama moţe se veoma pomoći kroz narudţbine. a to je povećanje obima usluga koga legalni privrednici dobijaju od drţave. siva ekonomija svakako doprinosi odrţanju ekonomske aktivnosti i preţivljavanju stanovništva u vremenu krize. bez legalizacije sive ekonomije ljudi koji se njome bave ostaće dugoroĉno na margini. omogućiti dobro informisanje lokalnih firmi o samoj narudţbini.21 Tim nabavkama mogu se otvoriti razvojne perspektive malih i srednjih preduzeća i pomoći im da prevaziđu kritiĉnu fazu rasta. nemogućnost zaštite interesa na sudu. ili pojaĉana represija. Moguće su razne politike usmerene na suzbijanje sive ekonomije kao na primer smanjenje poreza. omogućiti ili podsticati zajedniĉki nastup lokalnih firmi na većim tenderima. I lokalna zajednica ima vaţno mesto u toj strategiji podsticanja legalizacije sive ekonomije. Jer. a nije ni u naĉelu prihvatljivo favorizovanje bilo koga novcem poreskih obveznika. ukoliko se Anketom neobuhvaćene Ovo se moţe (i sa povećanim intenzitetom) odnositi i na specifiĉne entitete kao što su preduzeća koja zapošljavaju radnike sa invaliditetom ili druge ranjive grupe 20 21 Strana 68 od 97 . pošto to ne dozvoljava Zakon o javnim nabavkama. svakako oteţavaju poslovanje i postavljaju granice zarade. kako bi se poslovanje u sivoj ekonomiji uĉinilo skupljim. Drugim reĉima. ekologije. Ona to moţe ĉiniti na generalni naĉin. i to posebno ukoliko su redovne. da bi odrţale i inicirale zaposlenost i kapacitete malih i srednjih preduzeća i uticale na razvoj srednje klase svoje opštine). kako bi se poslovanje u formalnom sektoru uĉinilo atraktivnijom. laboratorija. Pomoć pri legalizaciji poslova U Srbiji je obim sive ekonomije vrlo visok i jedan od zadataka. bilo od strane lokalnih vlasti. Naime. geografskog porekla i sliĉnog. gubitak vremena i energije na skrivanje od poreskih i drugih drţavnih organa. ĉak i onda kada se znatno ’štedi’ na neplaćenim porezima. moguće je iz posebnih sredstava finansirati uvođenje standarda kvaliteta. ĉime bi se uticalo na unapređenje performansi lokalnih malih dobavljaĉa za ravnopravno uĉešće na lokalnim tenderima. postoje naĉini da se pomogne malim lokalnim firmama a da to ne znaĉi diskriminaciju bilo koga. gde je neophodno rešiti pravni status klastera malih dobavljaĉa. a ni spoljnih firmi. moguće je prilagoditi obim nabavke mogućnostima lokalnih firmi.

Tranzicionom centru za viškove radnika 4. Kroz razvoj Teledomova / telekolibe (lokalni IT centri uz druge dodatne funkcije ) 6. terensko istraživanje opština. partnere (donatori. takse za isticanje firme Vršac Turistiĉke manifestacije i rad u turizmu. Zanatstvu 5. radinost 29 12 tranzicioni centar 23 42 4 4 11 turizam. seoski klasteri teledom virtuelno preduzeće zanatstvo Izvor: NDP. 20007. poslovni prostor posebno subvencionisati. Tabela 12: Podrška sektorima. (navesti detalje i naĉin podrške. ideju. Seoskom turizmu ili nekoj drugoj turistiĉkoj aktivnosti 2. Virtuelnim preduzećima 7. smanjiti firmarine i druge opštinske daţbine. inovaciju 8. Sajamski nastup vinara Savski venac Stari zanati kroz beneficije . Nagradama za najboljeg preduzetnika. U nekoj drugoj specifiĉnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: . uĉestvovati na legalnom opštinskom tender. implementatori)) Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva Vidovi specifične podrške opština razvoju preduzetništva etno. Etno centru / ruĉnim radovima 3. Podaci iz ankete Ovaj deo zasniva se na sledećim pitanjima iz ankete: Drugi vidovi. onda će to biti jak podsticaj (mamac) preduzetnicima iz sive ekonomije da se legalizuju. poljoprivrede i ruralni razvoj drţavni poslovni prostor u opštini moţe jeftino zakupiti.sektorska ili druga specifiĉna podrška preduzetništvu Podsticanje preduzetništva od strane Opštine u: 1. zakup poslovnog prostora Strana 69 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. klasterima Opština Klaster Priboj Prve godine ĉlanice klastera oslobođene kom.

poljoprivrede i ruralni razvoj Prijepolje Kanjiţa Ţitište Zemun Zajeĉar Valjevo Kragujevac Sombor Ĉaĉak Za poljoprivredu i turizam Planira se formiranje klastera Planira se formiranje klastera Sve oblasti privrede vezane za Dunav.saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda Ciljevi: razvoj preduzetništva i inovacija kroz uspostavljanje novih biznisa. Projekat finansiran od EU. priprema MSP za uvođenje HACCP standarda. Ĉlanovi klastera: na poĉetku 12 MSP ĉlanova klastera. prenos tehnologije i inovacije. povećanje konkurentnosti. drugi projekti koje opština ima u oblasti poljoprivrede će biti komplementarni. konsultantska podrška MSP u oblasti preduzetništva i poljoprivredne proizvodnje (plastenici). Opština će pomoći da se obezbedi deo trţišta za proizvode na rakoviĉkim zelenim pijacama. saradnja izmedju MSPP. turizam. ugostiteljstvo Planira se formiranje klastera RPK izbor za najboljeg seoskog domaćina. stvaranje pretpostavki da MSP ukljuĉeni u klaster inoviraju prihvatanjem savremenih pristupa vođenju biznisa. sprovodi EAR 2007. Podrška klasteru: konsalting. zajedniĉka ulaganja i mogućnosti koje pruţa umreţavanje. proizvodnje hrane. koristiti još 30 postojećih i 20 potencijalnih MSP sa teritorije opštine Rakovica. registracija MSPP i poljoprivrednih gazdinstava. kolektivna vizija.godina Strana 70 od 97 . prihvatanje savremenog pristupa vodjenju biznisa i inoviranje. smanjenje troškova transporta. registrovana poljoprivredna gazdinstva. Razliĉite konsultantske usluge će. brţi i lakši pristup novim trţištima. pored njih. planiranje i uticaj na kljuĉne stejkholdere.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Efekti: povećanje prodaje. potencijalni MSP. niţa cena i bolji kvalitet. metalskog sektora i obrade drveta Ilustracija 6: Poljoprivredni klaster . Kasnije se mogu prikljuĉiti i druga MSP i registrovana poljoprivredna gazdinstva. Osnov: plasteniĉka proizvodnja ranog povrća. veb portal za poslovanje ĉlanova klastera. Aktivnosti: uspostavljanje klastera. smanjenje nezaposlenosti. svake godine. razmena znanja i iskustva. promocije. postojeća MSP. Klaster nameštaja Klaster aleve paprike Planira se formiranje klastera u oblasti: ICT. edukacija i savetovanje. Ciljne grupe: nezaposlena lica. Kancelarija klastera: Dva angaţovana lica. Klaster cveća. veća produktivnost.

edukacija 2 Palilula.Podsticaji opština za razvoj MSPP. prihod od boravišne Ĉajetina takse ostaje tamo gde je ubran 24 Ćićevac U planu je formiranje centra za razvoj turizma 25 Kroz edukaciju seoskog stanovništva i uređenje ţivotne Ćuprija sredine. organizacija sajmova 26 Ivanjica Kroz rad turistiĉke organizacije 27 Medveđa Intenzivno se radi na razvoju turizma u Sijarinskoj Banji Strana 71 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj Preduzetništvo u turizmu Veliki broj opština podrţava lokalne TO a neke imaju i druge aktivnosti u ovom sektoru: Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu Opštine Opis 1 Dimitrovgrad Promocija. Niš Aktivnosti oko osnivanja preduzeca 3 Priboj Formirana turistiĉka organizacija 4 Baĉ Kroz rad turistiĉke organizacije 5 Loznica Kroz rad turistiĉke organizacije 6 Luĉani Kroz manifestaciju 7 Malo Crniće Kroz rad turistiĉke organizacije 8 Kruševac Kroz rad turistiĉke organizacije 9 Ţabari Kroz rad turistiĉke organizacije 10 Blace Kroz rad turistiĉke organizacije 11 Novi Sad Promocija putem publikacije 12 Srbobran Manifestacije 13 Petrovac Kroz rad turistiĉke organizacije 14 Kladovo Etno festival 15 Pirot Kategorija seoskih domaćinstava 16 Crveni Krst-Niš Kroz rad turistiĉke organizacije 17 Prijepolje Opština vrši kategorizaciju soba 18 Poţega Kroz rad turistiĉke organizacije 19 Raĉa Kroz rad turistiĉke organizacije 20 Ţagubica Kroz rad turistiĉke organizacije 21 Zemun Kroz rad turistiĉke organizacije 22 Baĉka Palanka Kroz rad turistiĉke organizacije 23 Besplatna kategorizacija po selima.

Banatskom Novom Selu i u Gornjem gradu u Panĉevu» Kroz rad turistiĉke organizacije Organizovanje turistiĉkih manifestacija Kroz rad turistiĉke organizacije Gradska – turistiĉka organizacija. iz Bugarske u zanatstvu.org za međunarodnu prodaju i www. podršku direktnoj prodaji zanatskih proizvoda.Podsticaji opština za razvoj MSPP.craftcenter. saradnja sa TOBom. poljoprivrede i ruralni razvoj 28 29 30 31 32 33 34 Nova Varoš Odţaci Surdulica Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 35 Raška 36 37 Valjevo 39 40 41 42 43 Panĉevo Mladenovac Sremski Karlovci Knić Kragujevac Beograd Preko Turistiĉke organizacije "Zlatar" Nova Varoš Osnovana Turistiĉka organizacija kao javno preduzeće Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije i plan za klaster turizma Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije Projektom PPOIS-a formirano je udruţenje za seoski turizam. domaćoj radinosti i izradi suvenira: Podrška zanatlijama i umetnicima da razviju zanate u odrţive dohodovne delatnosti. seminari za razvoj seoskog turizma i edukacija domaćina Finansijskom podrškom za odrţavanje privrednih manifestacija kao što su: »Slaninijada« u Kaĉarevu. dizajna i razvoja proizvoda. od strane opštine izvršena je kategorizacija smeštaja u seoskim domaćinstvima Preko Turistiĉko sportske organizacije (TSO-Raška) multimedijalna prezentacija.com za prodaju u Bugarskoj). marketing. Stoga su osnovane dve elektronske prodavnice suvenira i zanatskih proizvoda (www.bgcrafts. kao i u TC Kopaonik TOV (turistiĉka organizacija Valjevo). određivanja cena. kategorizacija seoskih domaćinstava i edukacija. U tom smislu biznis centri u Bugarskoj organizuju obuku i konsultacije zanatlija i umetnika u oblasti sticanja poslovnih veština. Pruţaju podršku za uĉešće zanatlija i umetnika na sajmovima zanatstva u zemlji i inostranstvu. »Paprikijada« u Banatskom Brestovcu. i posebna „Prodajna Strana 72 od 97 . Bugarska Primer dobre prakse programa JOBS. seoski turizam kategorizacija Projekti iz oblasti turizma. »Štrudlijada« i »Vinarijada« u Dolovu. a preko JP Direkcije za izgradnju finansira izgradnju putne infrastrukture u ruralnim sredinama. Dani evropske baštine Ilustracija 7: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima. sajmovi. promocije. «Fijakerijada« u Crepaji.

Primer dobre prakse programa JOBS. a zapoĉeo je odrţavanjem i godišnji prazniĉni sajam zanatstva pod nazivom „Najbolje iz Bugarske“. kolonija. Rade i na razvoju novih turistiĉkih proizvoda i regionalnih paketa turistiĉkih usluga. Etno centri i srodne aktivnosti Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar OPŠTINA AKTIVNOSTI 1 Palilula. Biznis centri organizuju obuku za preduzetnike. promociji u zemlji i inostranstvu. mini sajmova 17 ugovor sa Centrom za kreativno domaćinstvo iz Beograda radi Ćuprija zapošljavanja ţena u oblasti oĉuvanja etno stvaralaštva 18 Nova Varoš preko TO"Zlatar" i Aktiva ţena Strana 73 od 97 . zajedno sa donatorima( Prijepolje UNDP. usluţno osoblje i nezaposlene.Podsticaji opština za razvoj MSPP.MERCY CORPS) 13 Raĉa Etno izloţbe 14 Ţitište Izrada ruĉnih radova i prodaje preko turistiĉke organizacije 15 Zemun Planira osnivanje etno centra 16 organizacija i finansiranje svih događaja koji se dovijaju u Ĉajetina selima. poljoprivrede i ruralni razvoj zanatska kuća“ u blizini Nove Zagore. Niš U toku je izrada projekta Etno centra 2 Bela Palanka Organizovanje izloţbi 3 Loznica Kroz etno izloţbe 4 Luĉani Sabor trubaĉa 5 Preko ustanove za turizam i sport ustanovljena je stalna Aleksinac prodajna izloţba ruĉnih radova 6 Krupanj Etno izloţbe 7 Kruševac Etno mreţa 8 Ljig Udruţenje "Zlatne ruke"-spremanje srpskih jela 9 Kladovo Izrada grnĉarije 10 Pirot dotacije udruţenjima 11 Crveni Krst-Niš Organizacija etno manifestacija 12 Uĉestvuje u finansiranju. iz Bugarske za razvoj i zapošljavanje u turizmu: Podrška mikro i malim porodiĉnim firmama i poĉetnicima preduzetnicima u oblasti turizma prvenstveno kroz pruţanje konsultacija i obuke i kontakata sa turoperaterima. Biznis centri su razvili kapacitete da mogu da obavljaju i poslove lokalnih turistiĉkih informativnih centara. Biznis centri takođe omogućavaju bolji pristup nabavci osnovnih sredstava za zapoĉinjanje biznisa u turizmu kroz pruţanje usluga lizinga za razvoj firmi i unapređenje kvaliteta usluga u turizmu.

takođe finansiraju se aktivnosti nekoliko etno -KUD-ova Sa pojedincima za potrebe TOV-a Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra Izletište “Devojaĉki bunar”. sajmovi Podrška zanatstvu Tabela 15: Podrška zanatstvu 1 Opština Aktivnost 2 Palilula. izloţbe Strana 74 od 97 . Klub za poĉetnike. Deliblatska pešĉara Edukacije. Niš Prezentacija na sajmovima 3 Loznica Podrška zanatstvu 4 Krupanj Podrška zanatstvu 5 Vlasotince Podrška zanatstvu 6 Blace Podrška zanatstvu 7 Novi Sad Podrška zanatstvu 8 Inđija Pisanje biznis planova. izloţbe. povezivanje sa partnerima 9 Golubac Izdvajanje sredstava iz budţeta 10 Kladovo Podrška zanatstvu 11 Pirot Dotacije udruţenjima 12 Crveni Krst-Niš Podrška zanatstvu 13 Kanjiţa Praćenje konkursa u okviru informacionog Centra za razvoj 14 Ţitište podsticanje zanatskih radnji za stare zanate 15 Zemun Podrška zanatstvu 16 Ćuprija Podrška zanatstvu 17 Medveđa Grantove za samozapošljavanje se popularizuje razvoj starih zanata 18 Ĉaĉak Obuke.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Odţaci Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 25 26 27 28 29 Raška Valjevo Beoĉin Poţarevac Alibunar Beograd Edukacija za seoski turizam Planira osnivanje 2 etno centra u Ĉaĉku i Ovĉar Banji Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra uz pomoć opštine formirana je zanatska zadruga u saradnji sa ADF-om preko TSO Raška organizuje manifestaciju republiĉkog karaktera Zlatne ruke.

u anketi dobijenih odgovora opština. Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika Opštine Nagrade 1 Palilula. kredite Sajam preduzetništva "Inokop" Kroz preduzetništvo Sajmovi. izloţbe Tranzicioni centar za viškove radnika Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika Opština Aktivnost 1 Majdanpek Uĉestvuje u radu tranzicionog centra pri rudniku bakra u Majdanpeku 2 Novi Sad Formiran lokalni savet za zapošljavanje 3 Pirot Ĉlanstvu u tranzitnom centru za obuku viškova radnika 4 Prijepolje Planirano je za nove biznise 5 Bajna Basta Planirano osnivanje tranzicionog centra 6 Medveđa U saradnji sa sluţbom za zapošljavanje bespovratnim sredstvima za samozapošljavanje 7 Ĉaĉak Planirano osnivanje tranzicionog centra 8 Svilajnac Planirano osnivanje tranzicionog centra 9 Negotin Finansiranje pripravnika u toku pripravniĉkog staţa od strane opštine 10 Raška Opština osnovala Savet za zapošljavanje 11 Valjevo Zavod za trţište rada. preduzetniĉku ideju. posebno je vaţna za razvoj kulture preduzetništva i veće stope rasta kroz motivisanost lokalnih uĉesnika. njihovih aktivnosti promocije koje one podstiĉu u medijskom i drugom smislu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Niš Opštinska nagrada Strana 75 od 97 . imidţ ili aktivnost. sprovodi neke vidove obuke radi lakšeg zapošljavanja 12 Beograd Planira se preko projekata za podsticanje zapošljavanja Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika Promocija preduzetništva. poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Svilajnac Zajeĉar Velika Plana Zrenjanin Alibunar Beograd Podrška zanatstvu Podrška zanatstvu Kroz donaciju. Sledi pregled nekih. njegovih prednosti i rezultata rada preduzetnika kroz lokalna takmiĉenja za najbolju tehnološku inovaciju. u Valjevu.

USAID . FAO 9 Saradnja sa organizacijama za ţensko preduzetništvo.CARE-Turizam 4 Loznica IRD.Podsticaji opština za razvoj MSPP. RPKS . Opštinska nagrada Svake godine dodeljuje Novembarsku nagradu nekom od uspešnih predstavnika privatnog biznis sektora RPK (Regionalna privredna komora) za najboljeg preduzetnika 3 prve nagrade za dan grada za najbolje preduzetnike Nagrada Grada Partneri opština u ovim aktivnostima Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci Opština Partneri 1 Turistiĉka organizacija Dimitrovgrada kroz edukaciju i Dimitrovgrad organizovanje zainteresovanih uĉesnika 2 Sa Svetskom bankom uĉestvuje u radu tranzicionog centra i izradi Majdanpek strateškog plana opštine 3 UNDP(program PRO . MERCY CORPS. radnju Opštinska nagrada Takmiĉenje u izradi biznis planova i svake konkurs za najboljeg preduzetnika Jablaniĉkog okruga. Unicef-LPP. privatna agencija Malo Crniće pruţa struĉne i konsult.MEGA. opština Zvezdara finansirala obuku samozapošljavanja ţena Strana 76 od 97 .razvoj jugozapadne Srbije. Reg-LPA.Valjevo 5 Ekonomski fakultet izrađuje klaster planove . izrada strategije Priboj Odrţivog razvoja . Usluge 6 Pirot Opština podrţava projekte nevladinih organizacija 7 Crveni KrstNajviše sarađujemo sa firmama koje su ĉlanovi udruţenja Niš preduzetnika 8 Prijepolje UNDP. poljoprivrede i ruralni razvoj 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 Loznica Luĉani Ţabari Novi Sad Pirot Crveni Krst-Niš Poţega Tutin Zemun Arilje Medveđa Ĉaĉak Raška Valjevo Kragujevac Beograd Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrada za najbolju tehnološku inovaciju Preko fonda za poljoprivredu Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrade za najlepši izlog.

donatori Finansiranje i sufinansiranje nastupa na izloţbama i sajmovima. podrška projektima saradnje javni-biznis sektor Opština je finansirala jednu privrednu izloţbu u Panĉevu u partnerstvu sa Regionalnom privrednom komorom Pospešivanje razvoja zanatstva kroz donacije. kredite Partneri: fakulteti. ambasadama. USAID USAID Mercy Corps. saradnja sa institutima. biznis inkubatori. fakultetima.-upoznavanje sa LEED programom Sredstva i tehnike podsticaja preduzetništva će. organizacija seminara. Institut za voćarstvo. Podrška unapređenju pĉelarstva i proizvodnje meda Opština Crna Trava uspešno je realizovala nekoliko projekta sa CHF International Serbia. jer se oĉekuje podrška od pokrajinskog sekretarijata za privredu Nagradama za najlepši izlog. Evropskom Agencijom za Rekonstrukciju. uloga saveta za zapošljavanje na lokalnom nivou). struĉnim kapacitetima Opštine i potrebama građana u saradnji sa Koordinacionim telom Srbije za 3 opštine. biti definisani Strategijom razvoja. Programom podrške opštinama istoĉne Srbije. ISO 14001. nevladinim organizacijama. IMS i dr. NSZ. Danski savet za izbeglice. privrednim komorama. rad. sopstvenim sredstvima. privrednicima Autori smatraju da postoji mesta da se veći broj opština ukljuĉi u ove aktivnosti s tim da se one mogu uĉiniti inovativnijim i raznovrsnijim. Švajcarskom agencijom SDC.Podsticaji opština za razvoj MSPP. a prilagođeni prioritetnim potrebama biznis sektora. donatorima i kroz partnerske odnose sa REEDA-e Podrška razvoju mlekarstva na teritoriji opštine Surdulica.ADF) Za formiranje klastera . talentima uvođenje HACCP sistema i standarda ISO 9001. EAR. finansijska pomoć najboljim. UNDP – MIR2 Programom. kroz akcione planove i konkretne projekte. ambasade. Norveška Vlada. radionica (. Privatne firme. balkon. resornih ministarstva. poljoprivrede i ruralni razvoj 10 11 12 13 14 Ţagubica Ţitište Zemun Ćuprija Ivanjica 15 Medveđa 16 17 Crna Trava Svilajnac Raška Panĉevo Velika Plana Ĉaĉak Surdulica 18 19 20 21 22 23 Beograd Uĉešće u projektima prema donatorima (EU. sredstvima NIP-a. Strana 77 od 97 . HACCAP.

Unapređenje poslovne klime. ukljuĉujući jednostavnost postupaka i lako obavljanje poslova. naroĉito finansijskih kao što su krediti i subvencije. Pregledne informacije 7. Veća razmena informacija kao i koordinacija zajedniĉkih akcija opština u ĉemu SKGO moţe da ima vaţnu ulogu. Da opštine mnogo više nego do sada predviđaju i analiziraju troškove preduzetih mera u odnosu na rezultate i uspostave jasne kriterijume i procedure odobravanja stimulativnih mera. njihovim aktivnostima i poslovima. kroz sistem „one stop shop“ opštine isl. Naĉelni komentari22 Više (detaljnijih) istraţivanja o merama koje opštine preduzimaju u cilju podsticanja lokalnog (ekonomskog) razvoja. Fiskalni (daţbinski) sistem opština 6. naroĉito za manje opštine. Unapređenje oblasti urbanistiĉkog planiranja svakako moţe bitno poboljšati i ubrzati investiranje i razvoj nekretnina u lokalnoj zajednici. Sistematsko prikazivanje ekonomske informacije na nivou opština (mapa resursa) ili na nivou regiona koje omogućavaju da se razume struktura.indjija. efikasnost administracije 5. koji su to osnovni problemi sa kojima se oni suoĉavaju u komunikaciji sa lokalnim vlastima. brzim i kompletnim pregledom i manipulacijom bazom podataka. Sistem registracija i dozvola moţe se unaprediti na više naĉina: kompjuterizacijom evidencija. pojednostavljenjem procedura za registraciju ili dobijanje dozvole.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Preporuke 1. MSPP treba da osete da je aktivno uĉešće u Niz preporuka već je obuhvaćen u okviru ranijih delova teksta. Uvođenje sistema prikupljanja relevantnih informacija od MSPP kao glavnih aktera lokalnog ekonomskog razvoja. 4. već treba da budu stabilne i predvidljive.net/upload/documents/Map%20of%20Resources. Znatno bolji rezultati ekonomskog razvoja postići će se u lokalnoj zajednici u kojoj postoji povoljna poslovna klima.pdf 8. Jedan primer efikasnog stavljanja na raspolaganje kljuĉnih informacija kreirala je opština Inđija kroz pravljenje pregledne mape resursa koja se moţe pronaći na sajtu: http://www. priroda i karakteristike lokalne ekonomije (Regionalna razvojna agencija za Šumadiju i Pomoravlje ima veoma dobro razvijenu takvu mapu ili bazu podataka o regionalnim resursima). 2. Posebne mogućnosti za unapređenje nalaze se kod naknada za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta. što bi olakšalo troškove i rešilo problem nedostajućih resursa. Te informacije mogu se postaviti na veb portal unutar SKGO. Ova aktivnost treba da obezbedi da se dobiju informacije o samim MSP. S druge strane treba razmotriti mogućnost razvoja regionalnih (umesto lokalnih ili u kombinaciji sa njima) struktura i aktivnosti. naroĉito ne detaljno 22 Strana 78 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj 6. odnosno registracija. koje su osnovne potrebe i zahtevi MSPP u pogledu njihovog poslovanja. i to u saradnji sa Republikom i njenim institucijama. 3. tako da neće sve biti ponovljene. Takse i naknade opština nesmeju da budu visoke. odnosno lokalnog ekonomskog razvoja. Za neke mere podrške lobiranje za stvaranje pravnog okvira koji sada nedostaje. naklonost prema lokalnim MSPP i poslovnim ljudima.

23 Strana 79 od 97 . kao i potcentara ovih regionalnih struktura. Kod industrijskih zona poţeljno je paţljivo prethodno planiranje i određena specijalizacija. Povezivanje LER kancelarija i pomenutih struktura na regionalnom nivou. naroĉito na visoko inovativne i tehnološki orijentisane projekte nudi veću šansu za veću dodatnu vrednost i multiplikativne efekte. upravljanju i korišćenju usluga . 15. Specijalizacija na pojedine sektore koji se ţele podrţati u lokalnoj zajednici. sem informacija. ne bave pruţanjem individualnih usluga. Treba uoĉiti da se funkcije delimiĉno poklapaju. Treba izbegavati programe treninga bez unapred definisane traţnje. pa je u tom pogledu je potrebno ustanoviti racionalno povezivanje po nivou teritorijalne organizacije. 13. 11. koliko je poznato. Takođe treba se potruditi da u inkubacione aktivnosti bude ukljuĉeno i što više start ap firmi van fiziĉkih inkubatora kroz programe otvorene (virtualne) inkubacije. Neophodno je odluke o tipu treninga ili edukacije donositi zajedno sa budućim korisnicima – privatnim sektorom i drugima. 4) . povezano sa naĉelnom preporukom br. s obzirom na visoku cenu ovog tipa podrške. naprotiv mogu podrţati upravo ugroţene kategorije stanovništva za ukljuĉenje u samozapošljavanje i time dati doprinos ekonomskom i socijalnom razvoju i realizaciji strategije smanjenja siromaštva. zamenik direktora RAMSPP. 9. naime preveliki podsticaji za investitore u industrijskim zonama. Pravno definisati sistemski uređene naĉine kako i na nivou opština moţe da se legitimno odvija pruţanje finansijske podrške MSPP i poljoprivredi (garancije. Kod biznis inkubatora potrebno je paţljivo definisati profil podrške i stanara kako bi se postigli maksimalni efekti. Udruţenja preduzetnika) pruţaju i ove usluge na lokalnom nivou. Nefinansijske strukture za podršku . tako da postoji potreba da se kroz potcentre MSP RA ili druge strukture (npr. s obzirom da one ne uzimaju depozite i niĉim ne doprinose ekonomskoj nestabilnosti. Treba podstaći takmiĉenja za preduzetniĉke opštine prema unapred određenim kriterijumima u odnosu na ukupnu preduzetniĉku aktivnost i podsticaje. U okviru opštinskih web sajtova kao i portala na SKGO (moguće uz pomoć SIEPA) stalno aţuriranje podataka o LER aktivnostima opština a naroĉito raspoloţivim lokacijama i uslovima za gradnju i ostalim pogodnostima za privlaĉenje domaćeg i inostranog kapitala. U kreiranju LER kancelarija proveriti mogućnost upotrebe pravnog modela Javne agencije što bi dalo šire mogućnosti za funkcije. Da opštine budu aktivniji uĉesnici u kreiranju. Preporuke vezane za regionalne i lokalne finansijske sheme 16. One su delimiĉno komplementarne: LER kancelarije se. Treba napraviti balans koristi lokalne zajednice i investitora. kreditiranje itd.23 Jedan nacrt takvog pravnog akta formulisan je u formi predloga ĉiji je autor Dejan Radulović.Podsticaji opština za razvoj MSPP. mogu dovesti do situacije u kojoj je korist koju ima lokalna zajednica mala ili nepostojeća. 12. Istovremeno se moţe stvoriti legalni okvir za mikrofinansijske organizacije finansirane od donatora. To podrazumeva potrebu kreiranja (u koordinaciji sa Republikom) MSP RA ili Agencija za ekonomski razvoj i na delovima teritorije gde ih sada nema. obuka i konsalting 10. ali delimiĉno i finansiranju MSP RA i postojećih i budućih RRA. fleksibilnije upravljanje i kadrovsko ekipiranje ovih kancelarija. poljoprivrede i ruralni razvoj prikupljanju informacija u njihovom interesu i da na taj naĉin uĉestvuju u procesu stvaranja novog poslovnog okruţenja. Biznis inkubatori i industrijske zone 14.

Što bi bila dopuna odnosno finansijski pandan RRA. Ostali vidovi podrške 21. kao što su zadruge. mogli da dobiju na legitiman naĉin i trajna. praćenje i sve ostalo. Kreirati uz to. Oni bi dakle jednim delom trebalo da obavljaju funkciju start ap kreditnih. podsticati regionalne klastere ili druge prioritetne sektore za regione. već samo vezane direktno za MSP. Takvi regionalni fondovi bi. sem povlaĉenja (pozajmljivanja) sredstava iz centralnog fonda. domaća radinost. ĉime bi njihova situacija postala jasnije i bolje pravno utemeljena. naroĉito male nemaju i realno ne mogu imati kapaciteta. a u perspektivi i vlasniĉkih („equity“) ulaganja. Kragujevcu. mikrolizing fondova. za šta opštine. 19. 20. 25 kao i drugih klijenata koji su za banke nepoţeljan partner (npr. 22. a potencijalno takodje.regionalnim razvojnim agencijama (poţeljno onda kada bude definisana regionalizacija na nivou NUTS 2 ili i ranije. Potrebno je razvijati modele multifunkcionalnih centara ruralnog razvoja u ĉemu iskustva teledomova (telecentara) mogu biti jedan od korisnih uzora (postoje i druge strukture stvorene aktivnostima NVO i donatora kao što su agro biznis klubovi. Centralna jednica za finansiranje start ap moţe biti kao sada Fond za razvoj Srbije. kako bi bilo efikasnije i sa odgovarajućim potpunim informacijama o aplikantu i projektu. etnocentri. Ovakvi regionalni fondovi bi mogli imati vezu i sa eksternim regionalnim („etnozaviĉajnim“) investicionim fondovima koji bi se eventualno u budućnosti formirali na osnovu ekonomskih interesa dijaspore (jedan od najupešnijih primera je Meksiko).Podsticaji opština za razvoj MSPP. uz mogući doprinos sa centralnog nivoa) ili (alternativno) decentralizovati Garantni Fond Srbije. kao i ostale kredite. turistiĉke asocijacije.26 Jedna funkcija ove promene je da se odluĉivanje o dodeli pojedinaĉnih kredita. Ovde se ne razmatraju moguće funkcije takvih fondova u finansiranju infrastrukture i drugih namena.24 Takve regionalne strukture bi mogle biti rešenje za profesionalno. a ne u Beogradu. Kraljevu i Uţicu i/ili Valjevu Cilj je da se otklone uzroci zbog kojih je broj izdatih garancija za MSP mali i uglavnom bio vezan samo za poljoprivredne kredite i ukljuĉe lokalna sredstva. ili pozajmljena sredstva i od opština svog regiona. efikasno i transparentno sprovođenje mikro finansijske podrške. na nivou NUTS 3. 24 Strana 80 od 97 . Sem finansiranja start ap25 oni bi mogli baviti i poljoprivredom. U većoj meri podrţavati strukture koje obrazuju samostalno lokalni preduzetnici na osnovu sopstvenih interesa: lokalne klastere i druge tipove biznis udruţenja i mreţa. 26 Ovo bi bilo sliĉno sadašnjem modelu drţavnog kreditiranja lizing kuće Lipaks lizing i sliĉno naĉinu kako SBA u USA plasira sredstva (delom zapravo garancije) MSP klijentima preko dvostepenog sistema finansiranja. Ispitati mogućnost za kreiranje alternativno (1) više regionalnih razvojnih fondova ili (2) podruĉnih jedinica Fonda za razvoj Srbije. samostalno ili verovatnije kombinovano u okviru prethodno pomenutih regionalnih finansijskih institucija. 18. poljoprivrede i ruralni razvoj 17. ili se u budućnosti moţe formirati kao poseban Start ap fond. i regionalne garantne fondove (u vlasništvu opština. mogli bi biti portfolio krediti dobijeni od Fonda za razvoj Srbije. U skladu sa realnim mogućnostima podrţati strukture i aktivnosti u seoskim i drugim malim naseljima. Izvor finansiranja za start ap kredite. Pravni akt (Zakon) koji bi uspostavio pravnu osnovu za sve pomenute regionalne fondove bi mogao eventualno istovremeno regulisati i poloţaj Razvojnog i Garancijskog Fonda AP Vojvodine. ruralni razvojni centri. formirati regionalna odeljenja bar u Nišu . odvija na regionalnom/lokalnom nivou. inicijativa i resursi. asocijacije za razvoj i sliĉno). kooperative i u budućnosti socijalna preduzeća koja zapošljavaju riziĉne grupe i /ili obavljaju socijalne funkcije). ĉime bi se uspostavio dvostruki kapitalni oslonac i povezali interesi svih nivoa.

„Uloga lokalnih vlasti u implementaciji održivog razvoja – primer grada Niša‟. 2005. S. ЗУНС. LXIV. 18. Trento. 24. et all (1972). 31. London: Secker and Warburg Economics. 9-12 February 2002 Mumford. „Polarization reversal in Developing countries‟. OECD Centre for Entrepreneurship. A.ka jednoj sociologiji okruzenja.. The Rise of the Network Society. Republički zavod za razvoj. Budapest. SMEs and Local Development. Proceedings. Abstracts. The City in History. Summer School “The Future Role of Cities in a Globalizing World: Challenges for new public strategies and innovative urban governance”. Strategija regionalnog razvoja RS 2007-2012.OECD Centre for Entrepreneurship. 17. 25. More Than Just Jobs: Workforce Development in a Skills-Based Economy. W.. The Progress of Nations. in O. 29. http://www. IDIZ. Boston: Little.MEGA projekat USAID. Beograd: Asocijacija prostornih planera Srbije Milutinovic S. Вујовић. The Economics of Location. (1961). 2005 9. D.Local Economic and Employment Development (LEED) Programme 11. Managing Decentralisation: A New Role for Labour Market Policy. Norway. 2006 12. 67-85 Sassen. Brown and Company. Skills Upgrading . New York: United Nations International Children‟s Fund (UNICEF) United Nations (1992). u V.undp. Петровић. Урбана социологија. Šećerov. Oxford. 2003. 2006 u 4 opštine u Srbiji 5. 13. 22. Agenda 21: Programme of action for sustainable development. Lovins. (2001). januar 2007. “Utilization of information and communication technology in the Republic of Serbia 2006” RSO. 30. OECD . Local Governance and the Drivers of Growth. London. Limits to Growth.. Strategija ekonomskog razvoja Srbije 2006-2012. 6. New Haven: Yale University Press Meadows. 26.). L. (1954). I. 21. UK: Blackwell Publishers Hawken. Princeton: Princeton University Press. Pejić (eds. Odrzivi grad . SMEs and Local Development. EuropeanCities21. LJ. Stockholm Conference (1972). The HABITAT Agenda. 15. 23. Београд. 2006. July 2002 Milutinovic S. Human Development Report 1999. M. Papers of the Regional Science Association. S. 8. http://www. Hungary. Istraţivanje The Urban Institute. et al.104 Pušić. Lösh.org/hdro/99. Castells.. W. 14. 45.htm UNICEF XE "UNICEF" (1995). Economic Growth Theory. H. P. (1999). „The Case Study of Nis‟. A. Natural Capitalism. M. UN Development Program. poljoprivrede i ruralni razvoj 7.org/unchs/english/hagenda/ UNDP (1999). (1980). Oslo.Podsticaji opština za razvoj MSPP.unhabitat. Cifrić. Republički zavod za razvoj. Beograd: Slobodan Masic/Biblioteka Nova 175 Richardson. ISBN: 9789264104709. С. (1973).. 27..New Policy Perspectives. Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja. The Global City: New York. Reference Bibliografija 4. Đukanović (2001). H. “LA 21 under difficult framework conditions – Case study of Nis”. (2002a). New York: Universe Books Milutinovic. Only One Earth: An Introduction to the Politics of Survival. The Oslo Convention of European ICLEI Members. Knorr-Sidow (ed). London XE "London" : MacMillan Richardson. Zagreb. M. Ruralni razvoj i modernizacija. 89 . Strana 81 od 97 . (2002). 7.. (1991). М. 16. London: Earth Island UNCHS (1996). 2005 10. Tokyo. 28. OECD 2006. 20. New York: United Nations 19. (1996).

evropska unija teledom saveza http://www.hu/ Strana 82 od 97 .indjija.yu/ Mapa resursa opštine Inđija http://www. A/RES/55/2. 2.merr.yu/ MERR.skgo.sr. Uporedna iskustva lokalnih samouprava. Prof.net/upload/documents/Map%20of%20Resources.”Model participacije građana u lokalnoj samoupravi i mogućnost kreacije novih institucija za razvoj lokalne samouprave. Internet sajtovi 1.sr.sme.pdf 34. Magna agenda. 3. kancelarija potpredsednika vlada za strategiju smanjenja siromaštva http://www.jsp Republiĉka agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva http://www. Beograd 2002.gov.arhiurb.prsp. 5. poljoprivrede i ruralni razvoj 32.un.org/millennium/declaration/ares552e.dr Mirko Pejanović. New York: U. 6.yu Lokacije u opštinama Vojvodine za izgradnju privrednih objekata http://www.yu/istrazivanje/index.gov. World Urbanization Prospects. United Nations (2000) United Nations Millennium Declaration.”Lokalna samouprava”Juni 2004 god.g. Stalna konferencija gradova i opština http://www.vojvodina.sr.euta. United Nations (1998). 4. Department of Economic and Social Affairs 33. http://www. 7. 35.sr. N.pdf Euta . Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj: http://www.gov.org Istraţivanje o strateškim dokumentima opština.Podsticaji opština za razvoj MSPP.gov.

.. –možda 3.............................. ... što treba shvatiti kao “opština ili grad” Strana 83 od 97 ........ .....2 Da li u vašoj opštini postoji odeljenje regionalnog centra ili agencije za razvoj MSP 1........4 Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da učestvuje u osnivanju Regionalne Agencije (centra) za podršku MSP ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno područje (odgovor ako za sada ne postoji aktivna agencija na području vašeg okruga) 1 – da 2.......... Ministarstvom privrede RS i Republičkom agencijom za podršku razvoja MSPP 27 Period anketiranja: februar/mart 2007... 2................. poljoprivrede i ruralni razvoj 8....Podsticaji opština za razvoj MSPP.............. 2........ npr Informacioni punkt..............ne 2.. funkcija................ uključujući poljoprivredu Sprovodi UNDP Srbija u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština. »kol centar« (telefonski servis) ? 1...... kontakt telefon osobe odgovorne za anketu Pečat Adresa Potpis ...........da 2 –možda 3 -ne Da li planirate neku drugu formu lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER 1.........ne 1.........................Datum... ............ Ime opštine/grada Ime.......................................da 2 .. koliko zaposlenih ima u Da li planirate kancelariju za lokalni ekonomski razvoj kancelariji: LER..... ..............................da 2 – ne Da li učestvujete u finansiranju tog odeljenja Da li je planirano otvaranje odeljenja regionalnog centra ili agencije za MSP 1.........ne Navedite projekte ili aktivnosti na kojima su radili u 2006: ....lokalni ekonomski razvoj 1.da 2 – ne 2........3 Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER......... ........da 2 ....................... PRILOZI Prilog 1: Anketni upitnik Anketiranje opština i gradova u Srbiji o sadašnjem i planiranom učešću u podršci razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.......1 Da li imate kancelariju za LER Ako da......da 2 ..................da 2 – ne Navedite naziv i aktivnosti ako postoji: .......................... godine Anketni upitnik broj: __________ datum prijema _________(popunjava UNDP) 1........... 1...... Strukture za podršku MSP (malih i srednjih preduzeća) i LER (lokalni ekonomski razvoj) 2.......................... -ne 27 Svuda dalje u upitniku upotrebljen je termin “opština”.................

.............................. koju vrstu finansijske podrške ....................1 Da li Opština iz budžeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili malih i srednjih preduzeća ili investicija u opštinu (pogledajte pitanje 3...........da 4...........6 Kakve su vaše potrebe za promenama u toj saradnji –pravac potrebnih promena? . -ne 3. 3..................................................... i broj klijenata koji su dobili podršku 2 – kreditna šema za MSP (precizirati za koga) 3 – kreditne garancije / garantni fond 4 – subvencije kamate za kredite 5 Grant (bespovratna sredstva) za samozapošljavanje Strana 84 od 97 ......................... 2...................... ................................................................................................................................................... Navesti dodatne detalje ispod (1 do 8) tamo gde je relevantno: Opisati preciznije kategoriju klijenata i partnere u šemi (ako postoje )npr banke .............................................................................................................................................. nije ocenjeno za potrebno.............. 2.............. . ....................................................................................................................................................................3 pre nego što odgovorite na ovo) sprovodi 1 – da 2.............................................3 Ako da............................... -ne planira 3 ......................................................... Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata): 1................................................................................................................................................... 3........................................... 2.........................ako ih ima (ako je odgovor pod 1): ....................2 Ako je odgovor negativan...............kreditna šema za poljoprivredu Ukupna suma realizovana iz budžeta 2006 u 000 din............................................................ Finansijske stimulacije (molimo da popunite ovaj segment sa posebnom pažnjom) 3............................................ nešto drugo (navesti)....... nedostatak sredstava ................................................... 3....5 Opisno izrazite kvalitet i specifičnosti dosadašnje saradnje koju opština ima sa Regionalnom Agencijom (centrom) za podršku MSP (odgovor samo ako već postoji na području vašeg okruga) ............................................................................................................................................................................................................................. poljoprivrede i ruralni razvoj Partneri u tome ..................................................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP.................................. koji je razlog za to 1.................................................. postoje pravne prepreke....

.... pomoć........................ konsultantske usluge ili mentoring (praćenje..... navesti eventualnog donatora / sufinansijera i organizaciju koja pruža usluge/ implementacionog partnera/: ...................... naknade za zemljište 3...............Podsticaji opština za razvoj MSPP..................... praćenje 4................ neka posebna grupa) sprovodi 1 – da 2................ -ne Opis (šta i kako): ....................................................... Industrijske zone 5.......................... savetovanje..olakšice u lokalnim zahvatanjima 1......... Opis.. Biznis inkubatori & tehnološki parkovi.......................................... konsultantske usluge............................ partneri ................... takse 2......... ................................................... pomoć........ Biznis obuke ............ -ne planira 3 – da 4.......................2 Da li opština pruža kroz svoje strukture ili finansijski podržava pružanje stručnih saveta poljoprivrednicima Sprovodi Planira 1 – da 1 – da 2............ navesti kome i za koju svrhu : 7 ................................................................ šta i za koga................... -ne Sektor/ specijalizacija ako je relevantno................... 4.................................................2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već 1 – da 2..................................... drugo 8............. poljoprivrede i ruralni razvoj 6 – Grant (bespovratna sredstva) za stimulaciju ostalih ulaganja...... .................................................... -ne planira ili su u postupku realizacije 3 – da 4..... opišite 4.... -ne planira 3 – da 4... postojeće MSP i radnje.................. ...................................... savetovanje tokom dužeg perioda) i za koju kategoriju klijenata -preduzetnika (početnici.................................... -ne Sektor specijalizacije zone... .........................1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove ? ima 1 – da 2. 5......... partneri Strana 85 od 97 ..................................... Nešto drugo............. ili neki drugi podatak.................1 Da li opština (su)finansira obuke..... 5.... -ne Ukupna suma uloženih sredstava u 2006 i broj klijenata............................. -ne 2...........

...................................1 ukoliko je ista osoba kao pod 1............................ ..................................................................................... zanatstvu........... Drugi vidovi.......................... 8.............................................................................................................................. 3........................................ 7................................................................................................................................................................................................................ funkcija....................................Podsticaji opština za razvoj MSPP........................................................ Strana 86 od 97 ............................................................................................................................................................................................................. .................................................................. 5............................................................................................................................................. seoskom turizmu ili nekoj drugoj turističkoj aktivnosti ............................................................................... ................................... email adresa7..................................................................................... tranzicionom centru za viškove radnika........................................ Nagradama za najboljeg preduzetnika..........sektorska ili druga specifična podrška preduzetništvu Da li Opština podstiče preduzetništvo u (zaokružiti i dodati kratak opis): 1................................................................................................................... Dodatne informacije koje želite da pružite : ............................ 2.............................................................................. ............................ etno centru / ručnim radovima................... poljoprivrede i ruralni razvoj ......... .................................................................... telefon................................................. Kroz razvoj Teledomova / telekoliba (IT centri ) ............. 8............................ inovaciju.......................................... 4......................... Virtuelnim preduzećima... u nekoj drugoj specifičnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: ......................................... 7...................... 6....................................................................................................................... zaokružiti/podvući tekst: isto kao u rubrici broj 1................ ideju..................................................................................................................... Navedite detalje i način podrške i sa kojim partnerima sarađujete (donatori..................................................... .... 6...................... 7........................ broj : Orijentaciona površina: broj: Orijentaciona površina: .................................... ..................................................................................................... .. Kontakt osoba ili osobe u opštini za detaljnije informacije po ovim pitanjima : ime i prezime........................ implementatori): ...2 ako to nije slučaj.................... specificirati drugu osobu/e za sva ili pojedina pitanja: ..................................

HIP Petrohemija i „Mlekoprodukt“ a. VTC se realizuje u saradnji sa partnerima (RA MSPP.  podrška Garancijskom fondu AP Vojvodine.  monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. Vojvođanski tranzicioni centar (VTC) je projekat koji finansira EU. Zrenjanin / RCR Banat/ je nastao 2006. U narednom periodu izvršiće se analiza potreba u preduzeću. skladišnim i drugim halama. Sektori RC: 3 sektora za podršku opštinama. koji je finansijski podrţala EU. Na inicijalnom sastanku.  klaster inicijativa u tekstilnoj industriji. godine. u saradnji sa opštinom Zrenjanin.  promocija mera i prioriteta vezanih za razvoj sektora MSPP u Vojvodini. HIP Petrohemija iz Panĉeva. Glavne aktivnosti:  sprovođenje projekata u okviru EDEP programa EAR “Vojvođanski tranzicioni centar” i “Centar za istraţivanje.d. Unija poslodavaca Vojvodine. razvoj i transfer tehnologije“. Program je Strana 87 od 97 . u saradnji sa “Banka Inteza” u realizaciji projekta podrške razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata. regionalne privredne komore sa teritorije Banata. a njegovom realizacijom upravlja EAR. za mala i srednja preduzeća i treninge i informaciono dokumentacioni centar. Cilj projekta je bio da se doprinese izgradnji odrţivog kapaciteta društveno ekonomskog razvoja na teritoriji Banata kroz formiranje snaţnog partnerstva banatskih opština. odluĉila je da se ukljuĉi u ovaj projekat.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Savez Samostalnih Sindikata Srbije i filijale Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. preko EAR. U toku je ukljuĉivanje i drugih preduzeća sa teritorije Banata. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ Osnovan: Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj Banat. U saradnji sa sindikatima odabrani su “Udarnik” iz Zrenjanina i IMTFOP iz Novog Beĉeja.  mapiranje slobodnih resursa opštine Zrenjanin . Alma Mons i RC MSPP Subotica) na teritoriji AP Vojvodine. predstavljen je program za rešavanje viška radnika koji će usled organizacionih. Glavni cilj projekta je da se pruţi dodatna podrška preduzećima sa teritorije AP Vojvodine koja su se našla u procesu privatizacije i restrukturiranja. Izvršno veće AP Vojvodine. i ukljuĉiti adekvatne struĉnjake. preduzetništvo i MSP. Mesnim zajednicama i Kancelarijom za lokalno-ekonomski razvoj opštine Zrenjanin (o raspoloţivim proizvodnim. Osnivaĉi su: Vlada Republike Srbije. svih 19 banatskih opština. U okviru projekta predviđeno je da RCR – Banat pruţi nefinansijsku podršku u prevazilaţenju problema u dva pilot preduzeća na teritoriji Banata koja su u procesu privatizacije. u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privatizaciju. Dodatnu podršku aktivnostima timu VTC pruţiće Izvršno veće AP Vojvodine. RC će napraviti bazu podataka koja bi se koristila u okviru zajedniĉke aktivne politike za privlaĉenje investicija. nevladine organizacije. tehniĉkih i kadrovskih promena ostati bez posla. realizacijom projekta „Uspostavljanje Regionalnog centra za društveno ekonomski razvoj „Banat“ . Institucionalno rešenje ekonomskog udruţivanja ovih opština upravo se ogleda u formiranom RC.mini katalog. i slobodnim resursima u mesnim zajednicama) i priprema mini kataloga za potencijalne investitore na teritoriji opštine Zrenjanin. u cilju što bolje pripreme za predstojeću privatizaciju. udruţenje preduzetnika. u organizaciji Regionalne privredne komore Panĉevo.

Analiza je obuhvatila pregled 226 podnetih zahteva. Takođe. u skladu sa njihovim interesovanjima. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom. pruţaju informacije i pomoć pri izradi biznis planova. u saradnji sa filijalom Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i Ekonomskom školom iz Zrenjanina. i 20 miliona dinara. Ovo podrazumeva pre svega monitoring i evaluaciju koju. od kojih 73 zahteva za dodelu kredita za razvoj i unapređenje MSPP i 153 zahteva za registrovana individualna poljoprivredna gazdinstva sa teritorije opštine Zrenjanin. Monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. namenjenih za nabavku opreme za obavljanje registrovane delatnosti u MSP ĉiji su osnivaĉi ţene sa teritorije Banata. na osnovu potpisanog Ugovora o poslovnoj saradnji sa Opštinom radi RCR. ukljuĉujući 1 godinu grejs perioda. RCR – Banat promoviše ovaj program. radi implementacije strateških razvojnih programa opštine Zrenjanin i podrške zapošljavanju. Pored ovih institucija. Posredstvom Interneta ove informacije se vrlo lako i brzo šire. kontaktirano je preko 65 potencijalnih korisnica ove kreditne linije. Centar za istraţivanje.95%. ADF/CRDA-E u saradnji sa USAID-om je organizovao jednodnevne opštinske kreditne sajmove. njime upravlja EAR.Podsticaji opština za razvoj MSPP. koji se raspisuju za institucije i organizacije. kao i potencijalne klijente u regionu. partneri su RA MSPP Alma Mons i RCR – Banat. godini (20 miliona). razvoj i transfer tehnologija (CIRTT): Projekat finansijski podrţan od EU. tako da svaki Strana 88 od 97 . kamatna stopa na godišnjem nivou je 6. u projekat se ukljuĉio i Centar za ruralni razvoj iz Novog Kneţevca. RCR – Banat je preuzeo ulogu da obaveštava osnivaĉe. i mogućnost odabira razliĉitih sredstava obezbeđenja. Promocija: Putem štampanih brošura koje sadrţe objedinjenu ponudu i pregled mogućih nefinansijskih usluga koje daje RC. tim RCR – Banat je dogovorio. a delatnost obavljaju manje tri godine. izlazeći u susret radnicima u dva pilot preduzeća sa teritorije Banata. da se zainteresovani radnici ukljuĉe u programe Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. godini (15 miliona) i za dodelu sredstava. Potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa ovom institucijom. u cilju podsticaja njegovog privrednog i ekonomskog razvoja u skladu sa Integrativnim planom društveno-ekonomskog razvoja Banata (20052007). raspisana su dva konkursa za dodelu sredstava u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa MSPP na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. i partneri su u realizaciji ove garancijske šeme. U saradnji sa “Banca Intesa” raspisana je kreditna linija: krediti se realizuju pod sledećim uslovima: rok otplate 5 godina. CIRTT je formiran od strane relevantnih institucija u Banatu jedan je od prioriteta regiona. radnicima IMT – FOP iz Novog Beĉeja će se pruţiti mogućnost da prošire znanja iz oblasti uvođenja inovacija u MSP. u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa u oblasti poljoprivrede na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. Takođe. uslove kreditiranja i postupak realizacije i naplate. širenje geografske pokrivenosti dostupnosti kredita gde su bankarske institucije predstavile svoje kreditne linije. Garancijski fond APV– Podrška razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata: obuhvata samo teritoriju Banata. poljoprivrede i ruralni razvoj ocenjen kao izuzetno dobar. ali i raspoloţivih finansijskih izvora. o trenutno dostupnim donatorskim sredstvima i fondovima. Ostvarena saradnja se ogleda u udruţivanju budţetskih sredstava opštine Zrenjanin sa sredstvima „Metals banke“ na osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji. RCR – Banat u potpunosti prati efekte kreditnog aranţmana sa „Metals bankom“. kao i pri prikupljanju kompletne dokumentacije potrebne za realizaciju. Projekat je zasnovan na partnerstvu i regionalnom pristupu te uspostavlja saradnju nauĉno istraţivaĉke institucije sa preduzećima i komercijalizaciju inovacija u regionu. Jaĉajući partnerstvo između javnog i privatnog sektora. Vrednost je 30 miliona dinara za start –up za radno neaktivne ţene. Cilj je bolje informisanje o postojećim kreditnim sredstvima za MSP.

skeniranje. Da bi što više unapredili kvalitet pruţanja informacija potencijalnim klijentima.000 Teledomova. grupnih. prouĉiti svu potrebnu dokumentaciju fonda i odluĉiti da li ţeli konkurisati sa predlogom projekta. Slovaĉkoj. pojedinaĉnih. U SAD postoji oko 10. ili telekomunikaciona usluţna kuća zajednice. Teledomovi moraju pruţiti one usluge koje građani mogu neposredno koristiti. fotokopiranje. elektronskog bankarstva. Bugarskoj. poljoprivrede i ruralni razvoj klijent moţe u veoma kratkom roku dobiti informacije. obrada teksta.000 Telecentara.Podsticaji opština za razvoj MSPP.. plastificiranje. godine zajedno sa Mađarskom i Srbijom osnovale EUTU – Evropsku Uniju Teledom Saveza ĉije sedište je u Budimpešti. slanje i primanje faksa. Teledomovi postoje u Rusiji. Estoniji. informativni centar  Kancelarijske usluge (npr.000 novih Teledomova. a u Indiji ima oko 30. Evaluacija: RCR Banat uspostavio sopstveni sistem praćenja klijenata. lokalni centar za informisanje  Mesni oglas. Osnovne Teledom usluge  Usluţni centar civilnih organizacija  Pruţanje pomoći i saradnja u obavljanju sluţbenih poslova  Internet dostupnost. korišćenje kancelarija. godine poĉela realizacija Teledom programa. napravljen je i softver koji omogućava da. u ĉemu im pomaţe RC. U Mađarskoj je 1994. Bosni i Hercegovini. U datom prostoru i okruţenju stvoriće onu informatiĉku. Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu Pojam: Teledom se opisuje kao višefunkcionalni informatiĉko-telekomunikacioni i usluţni centar. analizirajući podatke dobijene od klijenata. mikrozajednica otvorenog profila. te je u mogućnosti da svakom klijentu izađe u susret i zadovolji njihove zahteve. RCR priprema svoju Strategiju komunikacija koja će sadrţati smernice za potrebe tima RCR – Banat. narezivanje CD-a. Teledomovi i telekolibe su u sluţbi stvaranje jednakih šansi za dobrobit ljudi malih sredina Teledom program u svetu: Prvi Teledom osnovan je 1985. koriĉenje.)  Korišćenje multimedija. Uvedene su konsultacije 1:1.. organizacionu i javno komunikacionu osnovu koja će ekonomsko opravdano funkcionisati u sluţbi najrazliĉitijih mesnih. gde 2006 postoji 560 Teledomova i 3500 E-taĉki. stranih jezika. Usluge se postupno formiraju u funkciji zahteva i potreba i dostupne su svakome. Izrada Web strana i prezentacija  Informacije od opšteg interesa. Danas je Teledom program postao međunarodni pokret. Elektronsko dopisivanje za građanstvo. te komunikaciju sa kljuĉnim institucijama društveno-ekonomskog razvoja. štampanje. birotehniĉku. Sluţba za manifestacije  Raĉunarske igre  Obavljanje raĉunarskih poslova  Obrazovanje (škola raĉunara. za daljinsko obrazovanje)  Sluţba za zaštitu ţivotne sredine. RC pomogne razvoju i unapređenju delatnosti klijenta. godine u Švedskoj kao odgovor zabaĉenih sredina za brţi razvoj. društvenih i mikroprostornih zahteva. gde je usvojen petogodišnji plan razvoja za osnivanje 600. za zaštitu kulturnih dobara Strana 89 od 97 . koje su 2004.

EUTA – Evropska Unija Teledom Saveza. Društvo za raĉunarsku nauku Janoš Nojman iz Mađarske. zahteva. USAID. Fondacija Apacai. 064 i 065. obuke za razvoj preduzetništva i samozapošljavanja. kancelarijske usluge.Podsticaji opština za razvoj MSPP. obuke u obrazovanju -ECDL ispitni centar sa preko 1000 polaznika do 2007. Fond za razvoj neprofitnog sektora Vojvodine. Osiguravajuća kuća UNIQA. izrada elektronskih prezentacija za preduzetnike. Regionalni centar za obrazovanje Sehešfehervar iz Mađarske. usluge interneta. poljoprivrede i ruralni razvoj                Omladinska sluţba. Operateri mobilne telefonije 062. AGROMREŢA – Beograd. mobilne telefonije. Teledom savez Mađarske. Volonterski centar Elektronski centar za posredovanje Centar lokalne trgovine i biznisa Turistiĉki biro Biro za unapređenje nerazvijenih sredina Elektronske usluge Centar za izradu konkursa Lokalni istorijski centar Mesto za izloţbe Razne usluge za nezaposlene Davanje saveta u vezi informatike Usluge stanovništvu(sastavljanje pisama. Fondacija Rukohvat. Internet provajder Eunet. Rezultati: U Teledomovima i Telekolibama Srbije do 2007.sastavljanje poslovnih pisama. osiguranja. autobiografija/ Prikupljanje informacija Centar lokalne kompetencije Sadrţaj aktivnosti Teledomova u Srbiji: TDS u Srbiji u saradnji sa Teledomovima i Telekolibama organizuje i vrši usluge u vezi obrazovanja i razvoja preduzetništva.000 lica za rad na raĉunaru i stranim jezicima Partneri: Nacionalna sluţba za zapošljavanje Srbije. godine obuĉeno je preko 10. molbi.063. Donatori: Fondacija za razvoj demokratskih prava DemNet. a u toku su razgovori i dogovori i sa drugim relevantnim partnerima o saradnji u zemlji i inostranstvu Strana 90 od 97 . Pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje i kulturu Vojvodine. edukacije lokalne MSP i stanovništva u poljoprivrednoj proizvodnji i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane.

dok traje ovaj proces. ne postoje formalna ograniĉenja njegovom ukljuĉenju u finansiranje projekata od znaĉaja za lokalni ekonomski razvoj. USAID. one Strana 91 od 97 . koja je ĉesto prisutna kod javnih nabavki u Srbiji. Osnovno ograniĉenje svake strategije razvoja je ono finansijsko.  donatori (pokloni i zajmovi) poslednjih godina bili su veoma znaĉajan izvor finansiranja u Srbiji. koje bi lokalne zajednice emitovale i plasirale ih. već kao partner u razvojnim procesima kroz PPP. Mogućnosti finansiranja LER-a su prvenstveno iz :  tekućih prihoda lokalnih vlasti. prvenstveno zato što Republika ne sufinansira infrastrukturne i komunalne projekte na lokalnom nivou. iz njega se mogu finansirati brojni projekti koji ne zahtevaju velike sume novca. prihodi od privatizacije predstavlja konverziju postojeće u novi oblik imovine. a i kao garancija njihovog redovnog vraćanja. ali ne i najveći izvor. u mnogim lokalnim zajednicama to nije moguće. tenderom ili licitacijom u pogodnom sluĉaju. obiĉno su baš dugoroĉni investicioni projekti. kako bi se popravio ţivotni standard stanovništva. posebno za veće komunalne i infrastrukturne projekte. sa jedne strane. otkloniti sumnju u korupciju. je omogućuje izvođenje projekata koji bez zaduţivanja ne bi mogli da budu pokrenuti i. uglavnom inostrane. i sam obim budţeta opština ĉesto nije dovoljan za finansiranje krupnijih projekata. zdravstva. mogu biti vrlo vaţan izvor finansiranja u oblastima socijalne zaštite. status i oĉekivane izmene Najteţi deo procesa strateškog planiranja LER-a svakako je obezbeđenje finansiranja programa i projekata. I pored toga. koji su prvi. kojima i jeste zadatak da iz sopstvenih izvora finansiraju sopstveni razvoj. na primer za edukacije ili socijalne potrebe. omogućava zaduţivanje opština kroz: zajmove kod banaka i drugih finansijskih institucija.  prodaja imovine. a za velike projekte verovatno najvaţniji metod finansiranja. kako se to ĉini u mnogim drugim zemljama. Ipak.  fondacije. budţet je vaţan oslonac procesa strateškog planiranja LER-a. moţe da finansira sve namene.Podsticaji opština za razvoj MSPP. konkurencija raznih potreba za finansiranjem iz budţeta je tako velika da se obiĉno najlakše smanjuju baš investicioni rashodi. ali je orijentacija na sopstvena sredstva prirodna i najsigurnija. Pored toga. tj. Novi Zakon o javnom dugu. po vaţećim propisima. omogućuje prenošenje na nabavke konkurentskim putem. on moţe posluţiti kao izvor uĉešća lokalne zajednice za finansiranje projekata kroz zajmove ili kredite MSPP i poljoprivrednicima. pošto se cene komunalnih usluga drţe niskima. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 4: Finansiranje opština. sa iscrpljivanjem komunalnih preduzeća kao posledicom. EU). tako da se minimizacija rashoda uvek nameće kao prioritetan zadatak. pa i na lokalnom nivou.  transferi od centralne vlasti. i to ne kao izvor budţetskih prihoda. on ne moţe da bude osnovni izvor finansiranja. od strane opština slabo korišćena mogućnost.  zaduživanje lokalne zajednice legitiman je naĉin obezbeđenja sredstava za finansiranje infrastrukturnih i sliĉnih dugoroĉnih projekata.  privatni sektor je vaţan izvor finansiranja lokalnih projekata. Takav pristup će.  sredstva komunalnih preduzeća. Naime. nagoveštaj promena . jer se i prihodi ĉesto pokazuju manjim nego što je planirano. Zaduživanje lokalnih vlasti je vaţan. On je pogodan. obezbediti najniţe cene i tako smanjiti ukupne rashode projekta i. kako svetsko iskustvo pokazuje. prosvete. Jer. posebno (Svetska banka. Osnovna svrha zaduţivanja. i kroz obveznice.novi nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave u SKGO. Budžet lokalne zajednice. sa druge strane.

nude mogućnost obezbeđenja novca za projekte o povoljnim.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ĉak i kroz poklon. po kome drţava ne pomaţe finansijski i na drugi naĉin investiranje u one namene koje pripadaju lokalnoj zajednici. tj. DFID i druge drţavne agencije za podršku razvoju. a ograniĉenje je i to što opštine u Srbiji ne poseduju sopstvenu imovinu. koja podrţava ekonomsku tranziciju i grane kao što su energetika. Evropska banka za obnovu i razvoj. Dobru okolnost predstavlja što na strani pasivnog finansijskog izravnanja nije došlo do promena. telekomunikacije. U Srbiji postoje prepreke širem korišćenju municipalnih obveznica kao izvora sredstava za finansiranje razvojnih projekata koje ĉine prvenstveno: nizak kreditni rejting na svetskom finansijskom trţištu. koja se brine o strukturnim reformama u Srbiji i potpomaţe projekte koji su od znaĉaja za smanjenje siromaštva. pojedinaĉne zemlje koje odobravaju Srbiji pomoć na osnovu dobro obrazloţenih projekata. Tu su kao donatori ili koncesioni finansijeri: Evropska unija kao najvaţniji međunarodni oslonac u finansiranju. u republiĉkom vlasništvu. Zakon dozvoljava da dugovi budu i u domaćoj i u stranoj valuti. koje odobravaju pomoć. Evropska investiciona banka. da se naprave u zemlji i inostranstvu. tako da je tokom Strana 92 od 97 . USAID. a koja se iskljuĉivo bavi finansiranjem razvoja MSP. pa lokalne zajednice imaju još niţi. banje. obveznica lokalnih vlasti. sa najduţim rokom od 30 godina. na domaće i/ili strano finansijsko trţište. ĉiji je suvlasnik. već je sva. posebno u SAD. onaj drţavni. koncesionalnim uslovima. s tim da su investicioni rashodi jedina dozvoljena namena. vodoprivreda. tj. ili porez na dobit (ukoliko su preduzeća). Međunarodni izvori. godine. ĉija je svrha baš pomoć ekonomskom razvoju u nekim opštinama Srbije. ali i zdravstvo. vaţan potencijalni izvor sredstava. a po Zakonu o svojini iz 1995. prosveta. Na taj naĉin. pored komercijalnih poslova. a one od znaĉaja za lokalne zajednice su: komunalije. sada se nalazimo pred startom projekat MEGA USAID-a. Po našem Zakonu o koncesijama u mnogim oblastima se koncesije mogu davati. Izvesna nada u promene ove koncepcije postoji. koji je potpuno razliĉit od preovlađujućeg u svetu. Svetska banka. rudarstvo. Svetsko trţište municipalnih obveznica. lokalne zajednice ne mogu imati dobro obezbeđenje duga. putevi. godine karakteriše nepromenjeno uĉešće u zajedniĉkim prihodima sa Republikom. bilateralni donatori. samim tim. poljoprivrede i ruralni razvoj ili neko u njihovo ime. smeće. jer kupci obveznica na prihode od njih ne plaćaju porez na dohodak (ukoliko su građani). netransparentan mehanizam horizontalnog ujednaĉavanja finansijske snage opština/gradova. pošto se priprema nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave. veoma je veliko. i potrebno vreme za sticanje poverenja za veće poslove. koja se najvećim delom bavi povoljnim kreditiranjem saobraćajne infrastrukture. naše lokalne vlasti su potpuno nepoznati emitenti obveznica. Problem koji oteţava finansiranje investicija na lokalnom nivou jeste koncept podele nadleţnosti između lokalnog i drţavnog nivoa. sport. saobraćaj i obezbeđuje kreditne linije za MSPP preko ProCredit banke. zatvoren je za projekte lokalnih zajednica. ne mogu dati imovinu kao garanciju ili hipoteku na sopstvenu imovinu. neprimenljiv za donošenje dugoroĉnih planova razvoja-odrţivi razvoj i razvoj MSPP. Tome obiĉno podsticaj daju poreske pogodnosti. Da bi se bolje razumele mogućnosti i ograniĉenja opština u podsticanju lokalnog preduzetništva vredno je navesti neke od sledećih njihovih pravnih okvira finansijskih ingerencija (prema materijalu SKGO): Reforme u oblasti finansiranja lokalne samouprave od 2001-2006.

kao i uspostavljanje novih oblika finansiranja opština. Vlada će utvrđivati njihove najviše iznose po osnovu predloga Ministarstva finansija. donošenje Zakona o zaštiti ţivotne sredine prouzrokovalo je ukidanje naknade za investicije iz oblasti zaštite ţivotne sredine. c) drţanje motornih drumskih i prikljuĉnih vozila. kao i namenski karakter prihoda ostvarenih od davanja u zakup. Zakonom o finansiranju lokalne samouprave u pogledu utvrđivanja izvornih prihoda lokalne samouprave. “prevođenje” poreza na nepokretnosti u sopstvene prihode opština. tek nakon odrţavanja javne rasprave u postupku utvrđivanja budţeta opštine za narednu godinu. Nov Zakon treba da: ojaĉa izvorne prihode opština. Visina lokalnih komunalnih taksi u ingerenciji opština je za tri oblika: a) isticanje firme na poslovnom prostoru. kojim bi opštine mogle da stimulišu ili destimulišu neke investicije i da ih privlaĉe u svoj region (primeri opština iz Nemaĉke). Odluka o uvođenju izvornih prihoda mora se doneti. predviđa se da svih 16 oblika ostane u sistemu. godine. pravo na njihovo zaduţivanje. Samodoprinos. prenos poslova poreskog administriranja izvornih prihoda sa Republike na opštine. s obzirom da i penzioneri uĉestvuju u donošenju odluke o njegovom uvođenju. godine. zelene površine. funkcionisanje budţeta i sistem eksterne/interne kontrole. poljoprivrede i ruralni razvoj posmatranog perioda realno rasla finansijska snaga opština u Srbiji . uz prethodno pribavljeno mišljenje Komisije za finansiranje lokalne samouprave (ĉiji je zadatak da zastupa interese lokalnih vlasti). delotvornije korišćenje međubudţetskih transfera.bila je podrţavana rastom obima transfernih sredstava iz budţeta Republike i povećanim uĉešćem u prihodima od poreza na zarade. a ne uvođenjem novih oblika njihovih vlastitih prihoda. Poĉev od januara 2007. Regulisani su i prihodi od donacija. Ovo je posebno vaţno za realne ambicije opština da upravljaju ulaganjem domaćeg i inostranog kapitala na svojoj teritoriji. bandere). kao specifiĉnost sistema finansiranja lokalne samouprave u Srbiji. Zakonodavac preuzima sve oblike ustupljenih prihoda koji su bili utvrđeni Zakonom o finansiranju opština. Ovoj grupi prihoda pridruţene su i naknade za korišćenje voda i prirodnog lekovitog faktora Strana 93 od 97 . trotoari. b) isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju opštini (kolovozi. osim poljoprivrednih vozila i mašina. skupština opštine ima pravo da utvrđuje visinu stope. Pored “proširenja“ prava na njihovo uvođenje. odnosno na korišćenje nepokretnosti u drţavnoj svojini. Međutim. a Zakon o turizmu uvođenje prava na ostvarivanje turistiĉke naknade. ovim Zakonom ima za osnovicu i penzije ostvarene u zemlji i inostranstvu. Drugi period reformi vezan je za donošenje Zakona o finansiranju lokalne samouprave 2007. koja ne moţe da bude veća od stope propisane zakonom kojim se uređuje oporezivanje imovine. opštine mogu i da vrše poslove poreskog administriranja izvornih prihoda. kroz porez na korišćenje javnih dobara. s tim što su opštinske administrativne takse preimenovane u lokalne administrativne takse. Jednu od najvećih novina predstavlja “prevođenje“ poreza na imovinu (na nepokretnosti) u izvorne prihode opština. predvidljivosti sistema i mogućnosti donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti. vertikalno i horizontalno finansijsko ujednaĉavanja jedinica lokalne samouprave.Podsticaji opština za razvoj MSPP. isto vaţi i kada su u pitanju naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. i da razviju nove oblike vlastitih prihoda prvenstveno razvojnih (primer opština iz Nemaĉke koje imaju vlastite prihode iz naknada za korišćenje javnih dobara).

h) 1. odnosno vrstu izdatka za koju je dodeljen.0% prema broju dece obuhvaćene neposrednom deĉijom zaštitom. g) 6. Ovakvom preraspodelom transfera trebalo bi da se smanji horizontalna neujednaĉenost finansijske snage opština u Srbiji. vrši se umanjenje transfera onim opštine ĉiji je procenjeni iznos ustupljenih poreza po stanovniku (za godinu za koju se donosi budţet) veći za preko 50% u odnosu na prosek u Republici.0% sredstava deli se prema broju stanovnika. tranzicioni i opšti transfer. a pojedinaĉni iznos nenamenskih sredstava za svaku opštinu i grad u Srbiji ĉiniće sastavni deo Memoranduma o budţetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici.5% prema broju objekata u deĉijoj zaštiti. iznos procenjenih prihoda opština umanji iznad propisanog limita. U daljem postupku obraĉuna transfera. i to u visini koja je potrebna da se dostigne 90% navedenog proseka. f) 0. U tom pravcu.5% prema broju objekata u srednjem obrazovanju. došlo je i do “razvijenije” upotrebe mehanizma međubudţetskih transfera. b) opšteg. c) kompenzacionog i d) tranzicionog transfera. U okviru ukupnog nenamenskog transfera. koji se koristi finansiranje izdataka u okviru određene funkcije i b) namenskog transfera u uţem smislu. koji se koristi za taĉno određenu svrhu. poljoprivrede i ruralni razvoj Da bi se obezbedila predvidljivost sistema. Sredstvima koja su “uzeta” od bogatijih opština.56% prema broju odeljenja u osnovnom obrazovanju. Namenski transfer je transfer koji se koristi za finansiranje određenih funkcija i izdataka. Zakon poboljšava sistem horizontalnog ujednaĉavanja opština. prvo se opredeljuje transfer za ujednaĉavanje. Visina umanjenja iznosi 40% od iznosa iznad tog limita. Zakonodavac pravi razliku između nenamenskih i namenskih transfera.0% prema broju odeljenja u srednjem obrazovanju. U okviru ukupnog nenamenskog transfera sadrţan je i deo transfera kojim se nadomeštaju gubici prihoda opština koji nastaju kao posledica promena u poreskom sistemu – ovaj oblik transfera definisan je kao kompenzacioni transfer. na nje razvoj. ĉime se napušta reţim njenog “godišnjeg” utvrđivanja. Pored toga. a moţe biti ustanovljen u vidu: a) funkcionalnog transfera.14% prema broju objekata u osnovnom obrazovanju. Novinu u odnosu na prethodno rešenje predstavlja precizno određivanje uĉešća svakog od kriterijuma u “građenju” iznosa opšteg transfera: a) 65. b) 19.Podsticaji opština za razvoj MSPP. zatim kompenzacioni. Ukoliko se izmenom metodologije utvrđivanja transfera.7%). ĉime se obezbeđuje predvidljivost visine transfernih sredstava (iznosi 1. kao i na njene programske aktivnosti vezane za mogućnosti stvaranja nove zaposlenosti kroz MSP i privlaĉenje investicija. Namera zakonodavca je da se izvrši smanjenje postojećih razlika u visini sredstava i poboljša poloţaj finansijski siromašnijih opština. e) 2. Ovo je izuzetno vaţno zbog promene shvatanja same opštine o uticaju lokalne zaposlenosti na njene izvorne prihode budţeta. Transfer za ujednačavanje dobijaju samo one opštine kod kojih je procenjeni iznos prihoda od ustupljenih poreza po stanovniku niţi od 90% proseka svih opština u Srbiji. c) 4. Ovim rešenjem trebalo bi da se izvrši smanjenje razlike između najbogatijih i najsiromašnijih opština u Republici.3% prema površini teritorije opštine. Osnovni smisao funkcionalnih Strana 94 od 97 . uvećava se iznos opšteg transfera kod “siromašnijih” opština (ĉiji je proseĉan iznos ustupljenih poreza ispod gore utvrđenog limita). Opšti transfer se dodeljuje svim opštinama i gradovima i to po kriterijumima Zakona. Svaki od njih ima svoje podoblike i posebne funkcije u sistemu: Ukupni nenamenski transfer predstavlja zbir transfera sastavljen iz pojedinaĉnih oblika: a) transfera za ujednaĉavanje. dodeljuje joj se tranzicioni transfer. preciznije je regulisana procedura izraĉunavanja visine transfera opštine. Ukupni godišnji iznos nenamenskog transfera fiksiran je za udeo u BDP-u zemlje. d) 1. Zakon o finansiranju lokalne samouprave utvrđuje fiksnu stopu uĉešća opštine u porezu na zarade.

svi oni. penzioni fondovi. U tom procesu. odrţavanje i korišćenje lokalnih puteva i određeni oblici cedularnih poreza na prihode građana. Pored toga što je time uĉinjen znaĉajan korak napred u smislu stvaranja osnova za korišćenje više razliĉitih instrumenata u procesu javnog zaduţivanja. Bez obzira na “širok spektar” prihoda koji joj “trenutno”stoje na raspolaganju. S druge strane. Karakter ustupljenih prihoda lokalnih vlasti u Republici Srbiji imaju i prihodi od koncesione naknade po osnovu koncesionih aranţmana za ĉiju realizaciju je iskljuĉivo nadleţna centralna vlast. ministar nadleţan za poslove finansija moţe predloţiti Vladi da se opštini uskrate transferna sredstva do iznosa nenamenski potrošenih sredstava. godine. To stvara uslove i za sâm razvoj ovog trţišta. Nadleţna ministarstva u obavezi su da Ministarstvu finansija dostave kriterijume i merila za raspodelu funkcionalnih i namenskih transfera. osiguranja lica. pod koje u smislu ovog Zakona spadaju banke.prihodi ĉije se ostvarenje u potpunosti ustupa opštinama pripadaju: porezi na imovinu.. Njih ĉine sledeće vrste poreskih oblika: porezi na prihode od poljoprivrede i šumarstva. ali i ostvarivanjem ne-poreskih oblika javnih prihoda. kao i sredstva ostvarena prodajom kapitala u postupku privatizacije i to deo sredstava od uplata po osnovu prodatog kapitala prema sedištu subjekta privatizacije. ostale prihode u skladu sa zakonom. poljoprivrede i ruralni razvoj transfera je omogućavanje prenosa poverenih poslova od strane Republike na lokalnu samoupravu. omogućeno je i aktivnije uĉešće opština na trţištu hartija od vrednosti Republike Srbije. što je poseban razlog da opštine treba da podstiĉu novo Strana 95 od 97 . nepokretnosti. Prvoj grupi . samostalnih delatnosti. došlo je do razdvajanja u utvrđivanju visine ukupnog duga opština i dozvoljenog iznosa otplate anuiteta u jednoj budţetskoj godini. društva za osiguranje. što moţe predstavljati vaţnu polugu ekonomskog progresa zemlje u budućnosti. Ovo pravo dato je uslovom da te hartije mogu iskljuĉivo kupovati Republika Srbija i finansijske institucije. U sluĉaju nenamenskog trošenja sredstava. investicioni fondovi i štedionice. “pune” oko ĉetvrtine budţeta proseĉne opštine. Utvrđivanjem kategorije izvornih prihoda opštinama omogućeno je da.Podsticaji opština za razvoj MSPP. u zavisnosti od svoje finansijske snage. opštine se mogu zaduţivati i emitovanjem hartija od vrednosti. Od 2007. opštine prema novom Zakonu imaju ustupljene prihode pomoću kojih im se dopušta uĉešće u celokupnom ili samo jednom delu ostvarenja prihoda koji su u potpunosti uređeni od strane republiĉkog nivoa vlasti. mogu samostalnim uvođenjem poreskih. naknada za izgradnju. trebalo bi da dobiju onoliko sredstava koliko je Republici bilo potrebno da finansira taj posao.: Donošenjem Zakona o javnom dugu 2005 godine opštine/gradovi u Srbiji mogu se zaduţivati tek po prethodno datoj saglasnosti ministarstva zaduţenog za finansije. brokersko-dilerska društva. davanja u zakup pokretnih stvari. finansirati izvorni delokrug javnih poslova. Zaduţenja. gde zaduţivanje za finansiranje deficita kratkoroĉne likvidnosti ne sme preći 5% ukupno ostvarenih prihoda budţeta opštine u prethodnoj godini. odnosno fiskalnog kapaciteta. iznose po pojedinim opštinama. Prihodi ĉije se ostvarenje u samo jednom delu ustupa opštinama su: naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. kao i statistiĉke podatke na osnovu koji su izraĉunati iznosi funkcionalnih transfera. Ovoj grupi prihoda pripada i deo ostvarenja poreza na zarade. Ustupljeni prihodi: Imajući u vidu da izvorni prihodi nisu dovoljan izvor sredstava za finansiranje opština. uzeti zajedno. opštine/gradovi u Srbiji imaju fiksnu stopu uĉešća u porezu na zarade – 40%. Republika moţe da obezbedi i namenski transfer u užem smislu kome će se finansirati i neki drugi poslovi/programi/projekti opština. Pored uzimanja kredita. naknade za zagađivanje ţivotne sredine.

kao i sâm rad Komisije je javan. Njime se detaljno normira iznos transfera po svakoj opštini. Postojeći sistem omogućava direktnu distribuciju transfernih sredstava iz budţeta Republike ka opštinama. primenjen je i sistem zajednice prihoda koji je ustanovljen u varijanti zajednice prihoda sa dotacijama. vrši se naknadna kontrola njihovog Strana 96 od 97 . opštine su samostalne da izvrše alokaciju prihoda i primanja prilikom “kreiranja” rashodne strane svojih budţeta. Ona bi trebalo da se potroše na namene utvrđene zakonima koji ih bliţe uređuju. Redak izuzetak predstavlja naĉin alokacije sredstava koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću. U ovom sluĉaju. kombinovanim modelom finansijskog izravnanja.kapitalni karakter. Njihova realizacija “obezbeđena” je putem utvrđivanja aproprijacija na rashodnoj strani republiĉkog budţeta. ne postoji mehanizam kojim se obezbeđuje otvorenost. umesto dotadašnjeg sistema ustupanja prihoda. a ne po prebivalištu pojedinaca. Ona se utvrđuju po resornim ministarstvima i ne postoji mehanizam kojim bi se vršilo njihovo konsolidovanje i efikasnije/efektivnije upravljanje u distribuciji opštinama/gradovima. Uvođenje mehanizma međubudţetskih transfera. Vaţan princip pri cedularnom oporezivanju je da prihod od poreza treba da bude uplaćen prema mestu prebivališta građanina. Svi najvaţniji prihodi (prihodi od transfera. koji se ostvaruju po “teritorijalnoj osnovi” i koji su bili “u reţimu ograniĉavanja” od strane Republike. Problemi se mogu javiti kada se prihod ostvaruje van tog podruĉja. koji je obraĉunat na bruto primanja zaposlenih. koji se donosi u formi zakona. Kod alokacije sredstava koja imaju namenski . lokalnim zajmovima i komunalnim olakšicama. a kamoli naĉin korišćenja/raspodele nije predviđeno Zakonom o finansiranju opština. godine opštine se finansiraju i sredstvima od transfera iz budţeta Republike. jer se kod isplatioca prave zbirne liste zaposlenih na ĉije se ukupne prihode kalkuliše data poreska obaveza. uplati prema sedištu firme. sredstva od privatizacije i koncesione naknade koja se deli sa Republikom.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Donošenje zakona o budţetu prati “godišnji zakon” kojim se vrši raspodela transfernih sredstava i utvrđuje uĉešće opština. gradova i grada Beograda u porezu na zarade. U skladu sa odredbama Zakona o igrama na sreću. Moţe se desiti da se konaĉna uplata poreza. transparentnije i efektivnije formule raspodele zajedniĉkih prihoda centralne i lokalnih vlasti u zemlji. Njihovo sâmo postojanje. nije bio iskorišćen za uvođenje pravednije. To je posledica neznanja i/ili nezainteresovanosti lica koja uĉestvuju u tom procesu. Za svaku budţetsku godinu. U principu. Ministarstvo za drţavnu upravu i lokalnu samoupravu formira posebnu komisiju preko koje će se izvršiti njihova distribucija. Finansiranje lokalne samouprave upotrebom međubudţetskih transfera Od 2005. kao i ustupljeni prihodi od poreza koje uvodi Republika) nemaju namenski karakter. predvidivost i objektivnost prilikom sprovođenja tog procesa. a usmeravaju se od strane centralnog nivoa vlasti. nadleţni republiĉki organi (svaki za svoju oblast) donose planove njihovog korišćenja koji nisu svima poznati i na ĉije “rezultate” opštine ne mogu uticati. Proces dodele sredstava. Izuzetak predstavljaju prihodi od naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. Nepoštovanje ovog principa moţe biti posebno zastupljeno u procesu obraĉunavanja poreza na zarade. Uređivanje poreza na dohodak ostalo je pod punom ingerencijom centralnog nivoa vlasti. Pored sistema vlastitih prihoda. poljoprivrede i ruralni razvoj zapošljavanje kao i opstanak postojećeg pristupom MSPP sa svog podruĉja javnim nabavkama.

Proseĉan porast prihoda po glavi stanovnika kod opština do 100. do 2006.3% u 1985. na primer). do 7. do 2003. godini. Beograd je ostvario najviši iznos sredstava). godini. S aspekta ove studije vrlo je bitan procesu prenosa/dobijanja novih nadleţnosti opština ili poverenih poslova sa centralnog nivoa vlasti sa razvojem ekonomskih i fiskalnih funkcija i ovlašćenja opština.36%. i 12.000 stanovnika bio je niţi i iznosio je oko 80%:  gradovi (njih 4) uĉestvuju sa 57. smatramo da bi mogao odgovoriti samo u sluĉaju kada bi nametanje dodatnih troškova bilo u ĉvrsto uspostavljenoj kauzalnosti sa kriterijumima po osnovu kojih se izraĉunava njihova visina (mogli bi se upotrebiti u sluĉajevima poveravanja pojedinih poslova iz oblasti predškolskog. a 2005.  najbogatije opštine imaju više od deset puta veći prihod po stanovniku od najsiromašnije. godini.3% u 1975. zaštite ţivotne sredine. Mogli bi se iskoristiti kao “potpora” u tom procesu.3%. Efekti funkcionisanja postojećeg sistema finansiranja lokalne samouprave Uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Republike poraslo je sa 11.7% u 2000. Međutim. Proseĉno uĉešće po ovom osnovu.Podsticaji opština za razvoj MSPP.6% u 1975. Efekti u sistemu obezbeđenja horizontalnog finansijskog izravnanja opština Efekti primene mehanizma horizontalnog izravnanja opština u periodu od 2001. u periodu od 2000. na 13.. 12. ĉinio je pribliţno 9% ukupnih prihoda opština u toj godini. U zemljama OECD-a sa federalnim drţavnim uređenjem. Naime. a kod opština sa preko 100.000 stanovnika 98% povećanja prihoda po stanovniku. Strana 97 od 97 . a pet puta od proseka na nivou Republike  Moţe se konstatovati da je u posmatranom periodu došlo do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne “proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage. preko njih bi se teško mogla izraĉunati taĉna “cena koštanja” njihovog obavljanja.3% u 2000. godine znatno su se povoljnije odrazili na gradove i one opštine koje imaju izuzetno veliki broj stanovnika na svojoj teritoriji. Time se uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Srbije izdiglo iz proseka drţava OECD-a. U posmatranom periodu nije došlo do ”nametanja” dodatnih obaveza opština od strane republiĉkog nivoa vlasti. broja stanovnika i razvijenosti opštine/grada imaju opšti karakter. kada je sistem bio “postavljan na noge”. odnosno školskog obrazovanja. ono je bilo nešto niţe i kretalo se od 10. Kriterijumi površine. Postojeći sistem njihovog finansiranja putem korišćenja mehanizma međubudţetskih transfera nije bio ozbiljno “testiran” na tu vrstu izazova..5% u 2000. kod gradova zabeleţen je porast od 110. a ĉine 30.u procesu redovne “posete” republiĉkog budţetskog inspektora opštini/gradu. kretalo se od 12. godine. Došlo je do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage.8% u 2002. godini (među njima.  suficit budţeta gradova u 2004.47% u ukupnim prihodima opština u Srbiji.70% stanovništva republike. godini (kod zemalja sa unitarnim uređenjem). Imajući u vidu njegove karakteristike. godine 14. poljoprivrede i ruralni razvoj korišćenja od strane Republike .

12 cm Nasl.CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије.51 (0. monografija-/elektronski izvor / : Završni izveštaj istraživanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetnička Srbija/ Radmila Grozdanić i Branislav Savić. Радмила Podsticaji opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.00-0 1.11) (0.Beograd: SME Consulting . Београд 005.11) (0.SR-ID 150324236 .07 (497. -Tiraž 80.2) 352.034. Бранислав /аутор/ а) Предузећа-развојна политика b) Предузетништво c ) Локална самоуправа-Србија d) Регионална привреда-Србија COBISS. sa naslovnog ekrana. tekst. -napomene i bibliografske reference uz tekst.034. 2008 (Beograd: SME Consulting). Савић.2) ГРОЗДАНИЋ.2) 332. poljoprivrede i ruralni razvoj.-Bibliografija ISBN 978-86-87557.034.1 (497. .-1 elektronski optički disk (CD-ROM): slika.

POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ ' ' .Radmila Grozdanic i Branislav Savic PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful