Radmila Grozdanic i Branislav Savic

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ

'

'

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ
Završni izveštaj istraţivanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetniĉka Srbija

Autori: Dr. Radmila Grozdanić i Branislav Savić

Izdavaĉ: SME Consulting Beograd, 2008.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Recenzent:
prof. dr Jasmina Omerbegović Bijelić, FON Beograd

Izdavač:
SME Consulting doo, Tadeuša Košćuška 86, Beograd Dizajn korica: BranDS, Trebinje

Godina izdanja: 2008.
Tiraž: elektronska publikacija ISBN: 978-86-87557-00-0 Predlog za citiranje: Grozdanić Radmila, Savić Branislav, (2008) Podsticaji

opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, poljoprivrede i ruralni razvoj,
SME Consulting, Beograd, dostupno na: http://www.undp.org.yu

Projekat je finansijski podržao PROGRAM UJEDINJENIH NACIJA ZA RAZVOJ Internacionalnih brigada 69, Beograd http://www.undp.org.yu

Stavovi autora koji su izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju zvanične stavove UNDP.

Strana 2 od 97

......................................................................................................15 Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške .................................................................................................................................................................................................................87 Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu .....................................................................................................................................................................................................73 Podrška zanatstvu ............................... metodološki pristup i napomene ........................................................................................................................ PRILOZI ......43 Subvencije kamata na kredite .........................................................23 Biznis obuke .....................................................................................................................57 Industrijske zone ....................................................................69 Preduzetništvo u turizmu ..........................................................................63 Neke dodatne opcije za intervenciju ....................................................................................................................................................................................57 Biznis inkubator...........58 5............................................................................................................ Preporuke ..74 Tranzicioni centar za viškove radnika ....................................................40 Kreditna šema za MSP .............................34 Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP............................83 Prilog 1: Anketni upitnik ................................................68 Podaci iz ankete ........... 9 Svrha.......................82 8....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................18 Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) .................................................63 Pristup ostalim vidovima podrške ..................78 Načelni komentari .................................................... praćenje ..............................................................................................49 Značaj lokalne biznis infrastrukture........................................................................................................................... poljoprivrede i ruralni razvoj Sadrţaj REZIME ...................................... konsultantske usluge.................................. status i očekivane izmene.....................................78 7.............................................................................45 Grant za samozapošljavanje ............................................................19 Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama .................................................................................................................................................................30 Koncept finansijskih stimulacija ...........10 2................................................................48 4......................................................................30 Prezentacija podataka ankete .........76 6.................................................................81 Bibliografija .................................................................................................................83 Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ .............................................................................................................................................................................. Reference ................................................................................................................................................................................75 Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika............................................................................................................................................................................. Finansijski podsticaji............................................................... 9 Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) .........................................40 Kreditna šema za poljoprivredu ..17 Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) ......................................71 Etno centri i srodne aktivnosti ................................................................................................................................................................................................................... tehnološki park .................................................................................................................................................................................................46 Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja ......42 Lokalni (regionalni) garantni fondovi .....................................................................................89 Prilog 4: Finansiranje opština........................................................................................................................................................................................................ Ostali vidovi i sektori podrške ..................................................................75 Partneri opština u ovim aktivnostima .................................................................................33 Zbirni prikaz finansijskih stimulacija................................46 Olakšice u lokalnim dažbinama .............81 Internet sajtovi ...............................................................................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP.......................................................................................... 5 1: Uvod ......................................................... Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga ...........45 Grant za ostala ulaganja ...........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................49 Podaci iz ankete ........................................20 Ostale strukture ...................................................91 Strana 3 od 97 .........................................................................................................28 Finansiranje savetovanja poljoprivrednika .......................28 3.................................................................................15 Prezentacija ankete ............................................................................................... Biznis inkubatori i industrijske zone ....

................................................................................... 25 Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede ...................................................................................... .........67 Spisak grafikona Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER .........................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP.. 18 Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007......................... zone ......................................................................................................... 48 Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori. 37 Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu ..................................................................... tehno parkovi i ind............... 75 Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika ............................. 46 Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama ................... 38 Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike .......................................................... 76 Spisak ilustrativnih primera Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja ............... 23 Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP ............................................................................................................................................................. 74 Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika ........................ 73 Tabela 15: Podrška zanatstvu ...................................................................................................................................... 41 Tabela 5: Kreditne šeme za MSP ............. 58 Ilustracija 7: Poljoprivredni klaster ................................................. klasterima.. 69 Spisak tabela Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima .............. 19 Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER .......................................................................................................... ........... 34 Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi .............. 21 Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi .......................... 71 Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar ............... 70 Ilustracija 8: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima.............................................. 37 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi ....saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda ....... 21 Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER ... 34 Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova ......................... 58 Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona ... 69 Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu ................... 40 Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške ................................................................................................................................... 57 Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva.................. 46 Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006.................................. 45 Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja ................................................................ poljoprivrede i ruralni razvoj Mape Mapa 1: Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije... 20 Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP ...................... Bugarska ..... 23 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka ................................................ 60 Tabela 12: Podrška sektorima...................................................................................... 45 Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje . 42 Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima .................................................................. 43 Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite ................................................................................ 28 Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika ....... 29 Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu ....................................................... 72 Strana 4 od 97 ........................................................................................................................ 75 Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci ............................

tri petine . kao i najave pripreme propisa koji bi regulisali rad mikrokreditnih organizacija i fondova. U tome se . odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada nekoliko lokalnih institucija ( konkretno u Kragujevcu. Delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. pa se situacija vrlo brzo moţe znatno promeniti na bolje. planirano usvajanje Zakona o regionalnom razvoju. studijskim putovanjem u Bugarsku. sprovedenog od strane istog tima koje je dostupno u zasebnom izveštaju Saţeti rezultati U pogledu izgradnje operativnih struktura koje treba da pruţe nefinansijsku podršku novim poslovnim poduhvatima. uzelo u obzir usvajanje Strategije regionalnog razvoja od strane Vlade Srbije poĉetkom 2007. poljoprivrede i ruralni razvoj REZIME Cilj i metodi rada Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) preduzeo je ovo istraţivanje kao doprinos analitiĉkom uvidu u postojeće. Loznici. a time i kreiranju efikasnijih mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). naroĉito u Republici Srbiji. ustanovljeno je da je više od ĉetvrtine od ukupno 102 anketirane opštine osnovalo kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER). Empirijsko istraţivanje mera podrške primenjivanih tokom 2005. godine. Kroz istraţivanje pisanih izvora konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. Korišćeni su takođe i metodi intervjuisanja. poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou. Doduše. u Stalnoj konferenciji gradova i opština. kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština. razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici odrţanoj 25. godine i planiranih za narednu godinu sprovedeno je putem ankete upućene na 167 adresa. a kako su mogućnosti za dodatnu komunikaciju bile izuzetno ograniĉene.što ĉini veoma relevantan uzorak.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Opštine naravno snose odgovornost za taĉnost informacija o svojim aktivnostima. ukljuĉujući po svoj prilici i opštinske strukture ove vrste. realnih zarada. a gotovo polovina planira da ih uspostavi. ove kancelarije su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili Strana 5 od 97 . između ostalog. Subotici) a primeri dobre prakse zasnovani su i na dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i regionalnih centara i agencija za podršku MSPP. kao i obima i kvaliteta usluga opštinskih servisa. imajući u vidu da će i lokalni i regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji u budućnosti. aprila 2007. i 2006. formiranje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR). vrednosti imovine. donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija datih u anketi povremeno su oteţavala punu analitiĉku uporedivost odgovora među opštinama. Razumevanje suštine nekih od pitanja nije uvek bilo dovoljno. Nišu. Lokalni ekonomski razvoj (navođen u tekstu kao LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice. odnosno da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti. na koju se odazvalo 102 grada i opštine . Smederevu .

finansijske institucije. biznis centara i saveta za zapošljavanje. Strana 6 od 97 . poljoprivrede. u pojedinim mestima primenjeni su inovativni koncepti kao "one stop shop" Sistem 48 u Inđiji (originalno CityStat razvijen u Baltimoru. Ovim istraţivanjem ustanovljeno je da je više od polovine anketiranih opština izdvajalo sredstva za razvoj MSP. i Kuća partnerstva u Knjaţevcu. za šta je dobar primer program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj. Otvaraju se međutim pitanja transparentnosti. godine sprovodilo je oko trećine anketiranih opština. pa je kancelarija ĉesto praktiĉno svedena na kontakt osobu odnosno LER punkt. Finansiranje savetovanja poljoprivrednika je veoma prisutno – u 4/5 anketiranih opština. Brojne opštine su izrazile potrebu i za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva sa drugim asocijacijama i institucijama. kompetentnosti. Privrednu komoru. Finansijske stimulacije za razvoj MSPP iz opštinskog budţeta su mnogo manje. Finansiranje biznis obuka. Najveći broj opština među njima (29) je iz lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralom razvoju. Više od ĉetvrtine anketiranih opština neguje neku drugu formu centra ili punkta za razvoj MSPP. visoka trţišna kamatna stopa. Opštine koje nisu finansijski podsticale razvoj iz budţeta ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja. SAD). a gotovo isto toliko namerava da to uskoro zapoĉne. verovatno zbog nepoznavanja ĉinjenice da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima. odnosno administrativne kapacitete za upravljanje ovakvim podsticajima. Osim info. kao glavni razlog navode nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. legalnosti i efikasnosti takvih mehanizama finansijske stimulacije. Ohrabrujuće je da gotovo dve trećine opština na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj MSPP ocenjuje saradnju sa njima kao odliĉnu. Republika Srbija nije dovoljno pomenuta. Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo). a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja (u ovom trenutku nema definisane pravne osnove za rad kreditnih ili garantnih fondova iz sredstava budţeta odnosno u vlasništvu opština). ali velike oscilacije u kvalitetu saradnje oĉito postoje . Kao svoje partnere vide susedne opštine. uz velike varijacije u visini izdvajanja i modalitetima primene. Oko ĉetvrtine anketiranih opština imaju Regionalnu agenciju ili centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. i 2006.12% anketiranih opština tvrdi da saradnja uopšte nije uspostavljena. a više od trećine anketiranih (38 opština) planiraju uĉešće u njihovom osnivanju. neadekvatna roĉnost kredita. ili za obe vrste delatnosti iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima. dok ostale planiraju da to otpoĉnu. Nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta 2005. teškoće sa obezbeđenjem garancije predstavljaju razloge zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. poljoprivrede i ruralni razvoj drugih odeljenja. jer lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. a dve trećine ima vrlo mali broj zaposlenih. udruţenja privatnih preduzetnika i poljoprivrednika. strane donatore. dodatak standardnom Info desku u Ĉaĉku u vidu „bek ofisa“ za podršku koju pruţaju tamošnje najznaĉajnije istraţivaĉko-obrazovne institucije (Tehniĉki fakultet.

navodi samo po desetak opština (ukljuĉujući i planiranu podršku ovog tipa). a grantove za samozapošljavanje 13 opština. a u pojedinaĉnim sluĉajevima navode se i smanjene tarife za isticanje firme i za korišćenje sajamskog izloţbenog prostora. Lokalne vlasti imaju široke mogućnosti unapređenja ove strukture. Međutim. u Srbiji je (uz Republiĉki i Garancijski fond AP Vojvodine) trenutno je u funkciji samo Regionalni garancijski fond za juţnu Srbiju. osnivanja industrijskih zona i inkubator centara. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture.29). osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih i finansijskih Strana 7 od 97 . najviše kod lokalnih taksi. i zemalja u tranziciji. zajedniĉki podsticaji će sigurno dati znaĉajne rezultate. prvenstveno na lokalnom nivou. ali gotovo polovina namerava da ga osnuje . i zanatstvu (23). edukacije . Međutim. Vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti u Srbiji za nove oblike udruţivanja MSPP i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama kao i za osnivanje biznis inkubatora. U pogledu ostalih vidova sektorske ili druge specificne podrške preduzetništvu anketirane opštine su najĉešće navodile podršku razvoja turizma (42. Broj i obim kreditnih linija za MSPP je nedovoljan. etno radinosti (centri. zatim kod naknada za građevinsko zemljište. većinom seoskog). mreţe.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Olakšice u lokalnim zahvatanjima praktikovane su u oko 40 opština. Zanimljivo je da ni deseti deo opština nema biznis inkubator ili tehnološki park. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju uvek urađene fizibiliti studije. jer preovlađuje uverenje da su svi instrumenti u rukama vlade Srbije. a lokalne zajednice mogu da odigraju vaţnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga. lokalne vlasti imaju širok dijapazon podsticajnih mera od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti. Obzirom da i drţava iz Nacionalnog investicionog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu. Ustanovljeno da više od polovine anketiranih opština (58) ima industrijsku zonu ĉije površine se kreću u rasponu do jednog do preko 900Ha. dotacije. pa je postojeći sistem stoga neefikasan i netransparentan. Još uvek nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova. Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje domaćih i inostranih MSPP savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. izloţbe. poljoprivrede i ruralni razvoj Prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji). kao i tranzicionih centara za viškove radnika. subvencije kamata na kredite je primenjivalo samo 5 anketiranih opština. onemogućen je njegov promet. davanje garancija i lokalni garantni fondovi doveli su do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou. Građevinsko zemljište je najvredniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. u Srbiji je ono još u javnom vlasništvu. do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija. Veoma mali broj opština je pomenuo virtuelno preduzeće i teledomove kao naĉin podrške ukupnom lokalnom a naroĉito ruralnom razvoju. Kompleksnije vidove podrške kao formiranje sektorskih klastera kroz koje MSPP mogu znatno da unaprede svoju efikasnost. Međutim. statusna trasformacija kasni. kao i za restruktuisanje poslovnog prostora. U nekim opštinama vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ekonomski razvoj. niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. i pored svih ograniĉenja. dok najveći broj preostalih opština planira da je naprave. sa malim kapacitetom. Prema anketi.

. Istraţivaĉi su dali i druge sugestije koje se nalaze u delu 6. poljoprivrede i ukupnog lokalnog ekonomskog razvoja potrebno je. Strana 8 od 97 . Preporuke U cilju efikasnijeg angaţovanja opština oko brţeg razvoja MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje i lokalni fondovi mikrokreditiranja (koji se doduše nalaze van legalnih okvira ali se u praksi ostvaruju). ostvaruje predvidljivost sistema i mogućnost donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti. temeljnije analiziranje i predviđanje troškova preduzetih mera. uspostavljanje jasnijih kriterijuma i procedura.Preporuke. izvorni prihodi opština jaĉaju . veća razmena informacija i koordinacija zajedniĉkih akcija opština.porezi na nepokretnosti postaju sopstveni prihodi opština. više detaljnijih istraţivanja o merama koje se već preduzimaju. Povoljna okolnost je da novim Zakonom o finansiranjem lokalne samouprave iz 2007.i time se stvaraju uslovi za pojaĉanu motivisanost opština za odrţanje i podsticanje razvoja. između ostalog. utvrđuje se fiksna stopa uĉešća opština u porezu na zarade idr.Podsticaji opština za razvoj MSPP. i aktivnije uĉešće opština u kreiranju i korišćenju usluga MSP RA.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. Iz razloga ekonomiĉnosti. a kako nije bilo mogućnosti za dodatnu komunikaciju. Niš. Smederevo. Kroz desk istraţivanje konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. i 2006. aprila 2007. LER kancelarije i info deskovi (Subotica. kod svih tabela i grafikona koji su zasnovani na ovoj anketi izostavljeno je navođenje izvora. naroĉito u Republici Srbiji. godine i planiranih za narednu godinu odazvalo se 102 grada i opštine (61% od ukupnog broja) što ĉini vrlo relevantan uzorak. kao i na stvarno ĉinjeniĉno stanje. kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština. U pojedinim sluĉajevima razumevanje nekih pitanja bilo je nedovoljno. donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija u anketi povremeno su onemogućavala punu analitiĉku uporedivost među opštinama. Primeri dobre prakse obezbeđeni su intervjuima sa opštinama i dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i Regionalnih centara i agencija za MSP . poljoprivrede i ruralni razvoj 1: Uvod Svrha. u SKGO na kojoj su prisustvovali predstavnici većeg broja opština i drugih institucija. Autori su napomenama u tekstu ili u fusnotama ukazali na uoĉeni deo takvih odgovora. Na nekim mestima delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni takođe i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. Opštine snose odgovornost za potpunost i taĉnost informacija i podataka koje su obezbedile o svojim aktivnostima. metodološki pristup i napomene Svrha istraţivanja je da pruţi doprinos kreiranju efikasnijeg mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). Ĉaĉak. koje je od strane istog tima sprovedeno metodama anketiranja i intervjuisanja njihovih rukovodećih timova i razmene iskustva u toku radionice 24. Loznica). aprila 2007. razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici posvećenoj ovim pitanjima odrţanoj 25. odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada lokalnih institucija za podršku MSPP. U studiji su korišćeni metodi empirijskog i «desk» istraţivanja. kao što su sekretarijati za privredu i poljoprivredu. Empirijsko istraţivanje opština i gradova kao ispitanika i njihovih stavova je sprovedeno kroz anketu upućenu poštom i emailom na 167 adresa opština i gradova dobijenih od Stalne konferncije gradova i opština (SKGO). Kragujevac. poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou. studijskim putovanjem u Bugarsku. Znatnu podršku u ovom istraţivanju UNDP tim je imao od Stalne konferencije gradova i opština. Strana 9 od 97 . U okviru te ciljne grupe anketiranju o merama podrške primenjivanih tokom 2005. na ĉemu se zahvaljujemo. Takođe su korišćeni metodi direktnog intervjuisanja jednog manjeg dela ciljne grupe. (za celinu videti poseban izveštaj).

privatni sektor i neprofitni sektor. a kasnije lokalni biznis sam nastavlja proširenje sopstvenih poslova. sa manje ili više rezultata. kao što su jeftino zemljište. a kroz podsticaje koje lokalna vlast daje pojedinim firmama. i na prevazilaţenje prepreka i slabosti lokalne zajednice. U uţem smislu. Moguća je i drugaĉija klasifikacija kao: podrška pojedinim preduzećima. bilo ’domaćim’ bilo ’stranim’. obima i kvaliteta usluga opštine. i podsticanje lokalnih MSPP da razviju poslove i time ubrzaju ekonomski razvoj zajednice. ali i kasnije aktivnosti na LER-u. kao što su radna snaga i zemlja. vrednosti liĉne imovine. Postoje dve glavne strategije podsticanja lokalnog razvoja: privlaĉenje stranih firmi da investiraju u opštini.godine) je u toku USAID MEGA projekat koji se takođe bavi podrškom izradi i reviziji LER strategija (kao i podrškom LER kancelarijama). a time i da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti. kroz projekat: „Program podrške opštinama iz istočne Srbije”. koja je. opština u svakom trenutku 1 Jedan noviji talas aktivnosti podstakla je Evropska agencija za rekonstrukciju. Naime. Vladimirci.  Evaluacija i monitoring. Trenutno (napomena: 2007. širokog spektra od nefinansijske. Svaka strategija lokalnog ekonomskog razvoja neminovno se fokusira na komparativne prednosti lokalne zajednice. Krupanj. pomogla rad na strategijama LER-a u petnaest opština u ovom delu zemlje. U Srbiji se radilo na strategijama ekonomskog razvoja opština tokom poslednjih decenija.  Procena stanja lokalne ekonomije. poreske olakšice. Takav razvoj se događa kada se lokalni nezaposleni resursi.  Implementacija strategije. u novim sektorima i sa novim tehnologijama.1. privatnog komercijalnog sektora i nevladinog sektora usmerenog na podsticanje investicija koje će obezbediti visok i dugoroĉan ekonomski rast lokalne zajednice. realnih zarada. Strana 10 od 97 . i stvaranje povoljnije investicione klime. Ta podrška je obiĉno jednokratna. jeste povezivanje LER-a sa drugim planovima i strategijama na lokalnom nivou. Arilje. lokalni ekonomski razvoj se shvata kao proces strateškog planiranja kroz partnerstvo lokalnih vlasti.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ĉajetina. Šabac). ili kada se već angaţovani resursi poĉnu koristiti na produktivniji naĉin.  Formulisanje strategije LER-a. pri ĉemu su glavni sektori lokalna vlast. što koristi svim potencijalnim investitorima. finansijske i mešovite. Iskustvo u sprovođenju rada na strategiji lokalnog ekonomskog razvoja (LER-a) širom sveta iskristalisalo je petostepenu proceduru (prema metodologiji Svetske banke):  Organizovanje procesa strateškog planiranja. Bitan aspekt inicijalne organizacije. Posebnu vaţnost za uspeh strategije lokalnog razvoja ima saradnja između svih aktera zainteresovanih za uspeh LER-a. na postojeća ili potencijalna trţišta. poĉnu koristiti. Još skorije USAID CRDA partner IRD je u šest opština zapadne Srbije organizovao proces strateškog planiranja po metodologiji Svetske banke„Gradovi Promene“ (Uţice. poljoprivrede i ruralni razvoj Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) Lokalni ekonomski razvoj (LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

poseduje (formalne ili neformalne) planove i programe razvoja u raznim oblastima za koje je nadleţna lokalna vlast, kao što su oblasti upravljanja zemljištem, gradnje, saobraćaja, zaštite ţivotne sredine, komunalnih usluga, vanprivrednih delatnosti, socijalne zaštite i sliĉno. Povezivanjem strategije LER-a sa ovim i drugim srodnim programima i međusobna koordinacija izbegava se dupliranje napora, racionalnije koriste ograniĉeni resursi i povećava ukupan efekat lokalnih programa. Takođe rešavaju se konceptualne dileme: na primer, o odnosu ekonomskih i socijalnih ciljeva i metoda, pošto mogu biti u međusobnom konfliktu. Tema strateškog planiranja LER neće biti predmet dalje obrade. Ona je bila izostavljena iz ovog istraţivanja, s obzirom da se paralelno odvijala druga studija koju je finansirala Kancelarija potpredsednika vlade za strategiju suzbijanja siromaštva a koja se bavila mapiranjem raznih vrsta strategija na lokalnom nivou (videti rezultate na http://www.prsp.sr.gov.yu/istrazivanje/index.jsp ). Strukture: Operativna struktura je opštinska administracija, a ukoliko se za to stvore mogućnosti, LER kancelarija ili Razvojna Agencija opštine (videti opis funkcija u II poglavlju). U nekim opštinama u svetu formiran je i stalni komitet za razvojna pitanja, ne kao operativno već politiĉko telo ĉija je uloga opšte usmeravanje LER-a i nadzor nad radom organa lokalne vlasti u ovoj oblasti. Njegov jak sastav – saĉinjavaju ga u principu vodeći politiĉki ĉinioci u lokalnoj zajednici – doprinosi stvaranju i implementaciji strategije LER-a i pozitivnom javnom utisku. Instrumenti LER: Ima li, lokalna vlast dovoljan manevarski prostor za sopstvenu ulogu u ekonomskom razvoju? U nekim opštinama Srbije vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ili ĉak pokrene ekonomski razvoj. Kaţe se da su sve vaţne poluge, ukljuĉujući i novac, u rukama republiĉke vlade i da lokalna vlast ne moţe ništa bitnije da uĉini. Taj pesimizam je obiĉno povezan sa nedostatkom preduzetniĉkog ponašanja u pogledu inovacija u radu nosilaca funkcija u opštini. Lokalne vlasti međutim i pored svih ograniĉenja imaju širok dijapazon podsticajnih mera koji se kreće od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti (npr. kod urbanistiĉkog planiranja, korišćenja građevinskog zemljišta, građevinskih dozvola, kvaliteta komunalne infrastrukture, boljeg korišćenja naknada za korišćenje i unapređenje gradskog zemljišta i lokalnih komunalnih taksi), do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija, osnivanja industrijskih zona i inkubator centara, osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih (obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije) i finansijskih podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje kao i lokalni fondovi mikrokreditiranja.Najbolji odgovor skepticima u mogućnost lokalnih zajednica da utiĉu na sopstvenu sudbinu su uspesi nekih sredina u pokretanju lokalnog ekonomskog razvoja. Jedan od najdelotvornijih poteza koje opštine mogu da uĉine na planu poboljšanja uslova poslovanja, odnosno poslovnog okruţenja, jeste poboljšanje administrativnih postupaka i procedura koji se tiĉu poslovanja. U te postupke i procedure spadaju praktiĉno svi kontakti preduzetnika sa lokalnom administracijom (ili lokalnim ispostavama centralne administracije) pre zapoĉinjanja poslovnog projekta, tokom njegovog trajanja i pri njegovom završetku. To obuhvata registraciju novog preduzeća, sve poslove vezane za gradnju novog objekta (ukljuĉujući i dobijanje građevinske i urbanistiĉke dozvole), svakodnevno poslovanje

Strana 11 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

(inspekcijske sluţbe, ukljuĉujući trţišnu, sanitarnu i komunalnu inspekciju), poresku administraciju. Praksa je pokazala da poslovno okruţenje moţe da se znatno poboljša jednostavnim promenama kao pojednostavljenje urbanistiĉko-planske ili ekološke regulative, budući da su procedure koje proizlaze iz ove regulative veoma ĉesto komplikovane kontaktira se sa razliĉitim delovima lokalne administracije ili razliĉitim lokalnim podruţnicama drţavne administracije, a ispunjavanje procedura zahteva popriliĉno vremena i generiše znatne troškove. Shodno svemu navedenom, prirodan prvi korak analize lokalne ekonomije je analiza tih procedura, pravila i postupaka koji utiĉu na poslovno okruţenje, kao i analiza naĉina na koji se oni primenjuju u smislu delotvornosti i efikasnosti te primene, odnosno transparentnosti i polaganja raĉuna u pogledu aktivnosti lokalne administracije. Saradnja sa drugim nivoima vlasti: Saradnja sa drugim nivoima vlasti (drţavni, regionalni, pokrajinski itd.), bitna je kako bi se od njih dobila podrška lokalnim razvojnim naporima. Ova saradnja moţe da se odnosi praktiĉno na svaki aspekt nacionalne i lokalne politike: na usklađivanje republiĉkog i lokalnog plana razvoja infrastrukture, budţetske transfere od Republike ka opštini, regulaciju o zemljištu i svojini, prostorno planiranje, finansijska pitanja, zaštitu ţivotne sredine. Opštine mogu kontakte sa višim nivoima drţavne organizacije koristiti na najmanje tri naĉina: da iskoriste postojeće mehanizme i resurse viših nivoa, a u korist lokalnog razvoja; da prikupe informacije o planovima viših nivoa kako bi im se unapred prilagodile i tako najbolje iskoristile mogućnosti; te da lobiranjem ili na drugi naĉin pokušaju da utiĉu na planove viših nivoa, a u sopstvenu korist. Šta se moţe uĉiniti na nacionalnom nivou? Decentralizacija je nacionalna politika koja je veoma bitna za lokalni ekonomski razvoj - prenošenje nadleţnosti sa centralnih na lokalne vlasti. S jedne strane, decentralizacija stvara dodatne zahteve lokalnim vlastima u pogledu njihovih administrativnih kapaciteta, budući da upravo lokalne vlasti treba da formulišu i sprovode politike koje su do decentralizacije bile u nadleţnosti centralnih vlasti. S druge strane, decentralizacija lokalnoj zajednici, odnosno njenim vlastima, donosi dodatne poluge kojima se moţe delotvorno uticati na lokalni ekonomski razvoj. Ovde je vrlo vaţna fiskalna decentralizacija jer omogućava da lokalne vlasti samostalno odluĉuju o stopi poreza na imovinu koji će se naplaćivati na njihovoj teritoriji, a celokupan prihod ostvaren na toj osnovi predstavlja njihov izvorni prihod. Više stope poreza omogućavaju i više nivoa fiskalnih rashoda, što moţe da poboljša pogodnosti za investiranje i ekonomski razvoj kao i podsticaje MSP na lokalnom nivou, ali dovode i do povećanja poreskog opterećenja, što dovodi do pogoršanja tih uslova. Na lokalnim vlastima je da nađu pravu meru i da za tu meru polaţu raĉune svojim građanima na lokalnim izborima. Neki oblici decentralizacije javnih sluţbi su:  Dekoncentracija - podrazumeva prenošenje pojedinih aktivnosti i nadleţnosti sa ministarstava ili nacionalnih sluţbi. Ministarstva i nacionalne sluţbe na lokalnom nivou obrazuju svoje ogranke radi ekonomiĉnijeg i efikasnijeg obavljanja poslova. Dekoncentrisana vlast je, dakle, i dalje deo centralne vlasti, kako po pitanju funkcionisanja, tako i po pitanju rukovođenja, finansiranja,odgovornosti i kontrole nad njenim radom. Dekoncentracija ne doprinosi jaĉanju samostalnosti, nezavisnosti i odgovornosti lokalne samouprave.

Strana 12 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Delegiranje - oblik decentralizacije koji podrazumeva da se pojedine aktivnosti sa centralnog nivoa vlasti prenose lokalnim samoupravama (opštinama). Lokalna samouprava samostalno izvršava poverene poslove (ali ne donosi propise kojima se uređuje obavljanje ovih poslova). Drţavna uprava kontroliše njihovo izvršavanje. Devolucija predstavlja najviši nivo decentralizacije. Devolucijom se poslovi prenose sa drţavnog nivoa u izvornu nadleţnost i odgovornost lokalne samouprave. Na ovaj naĉin lokalna samouprava jaĉa u interesu građana. Odnosi drţavne uprave i lokalne samouprave se zasnivaju na principima saradnje, a ne subordinacije. Devolucijom se organima lokalne samouprave daje puna odgovornost u odluĉivanju, finansiranju, upravljanju i realizaciji donetih odluka. Deetatizacija predstavlja proces prenosa javnih ovlašćenja na privatni sektor.

U zavisnosti od ţeljenih ciljeva decentralizacija se moţe sprovesti promenom:  teritorijalne strukture uprave (niţe teritorijalne jedinice treba da budu toliko velike da mogu efikasno da obavljaju poverene zadatke);  funkcija (prenose se samo oni poslovi i ovlašćenja koji su odgovarajući za prenos);  organizacione strukture i naĉina upravljanja (prethodno treba organizacije i institucije niţih nivoa vlasti osposobiti za obavljanje prenetih poslova). U praksi se navedene promene kombinuju i istovremeno sprovode. Regionalizacija: U Srbiji je, verovatno usled preterane centralizacije, vrlo slabo razvijena saradnja među susednim opštinama, ĉak i ona informacione prirode. A ta saradnja moţe biti raznovrsna i veoma korisna kao naĉin objedinjavanja napora ili koordinacije aktivnosti u brojnim podruĉjima iz nadleţnosti opština,od zajedniĉkih komunalnih objekata do zajedniĉkog nastupa pred republiĉkim ili međunarodnim institucijama. Za oĉekivati je da će u budućnosti regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji, s obzirom na Strategiju regionalnog razvoja Srbije koju je usvojila Vlada Srbije poĉetkom 2007. godine kao i na formiranje novog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR) . Otvaranjem regionalnih agencija i centara za podršku malim i srednjim preduzećima uĉinjen je već znaĉajan korak u izgradnji institucionalne infrastrukture za razvoj MSPP ali u saradnji na regionalnom nivou. Saradnjom sa ovim agencijama, pomoći otvaranju njihovih potcentara i zajedniĉkim programima, lokalne vlasti mogu da pomognu ne samo otvaranje novih preduzeća već i rad postojećih. U budućnosti je planirano otvaranje oko 10 regionalnih razvojnih agencija (RRA) uz podršku EU IPA projekta regionalnog razvoja u Srbiji. Verovatno je da će deo ovih RRA nastati transformacijom sadašnjih MSP RA, koje se delom već i sada bave ovim poslovima. Zapravo tri agencije su i formalno registrovane kao regionalne razvojne agencije ili centri: u Zrenjaninu-Banatu, Kragujevcu, i jedna od dve postojeće u Leskovcu, a nedavno je lokalnom inicijativom formirana i ĉetvrta, u Zajeĉaru, paralelno uz postojeću MSP agenciju.2

2

Neki komentari koji se odnose na mogućnosti korišćenja instrumenata na regionalnom nivou dati su u poslednjem poglavlju (Preporuke).

Strana 13 od 97

odnosno ne moraju da budu neutralne.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno kojim tempom i na koji naĉin će inostrani faktori uticati na lokalni ekonomski razvoj (pristupanje WTO. Ustav garantuje opštini izvorne prihode za obavljanje njenih nadleţnosti koje su utvrđene zakonom. relativnim u odnosu na neku drugu lokalnu zajednicu. postoji još ĉitav niz elemenata te uloge. ĉime je utvrđena jednostepenost u strukturi lokalne samouprave. Za opštine u Srbiji su tim interesantniji globalni vlasnici kapitala koji odluku o tome gde će investirati svoj kapital donose iskljuĉivo na osnovu poređenja oĉekivanih prinosa. monetarna i fiskalna politika. Ustav utvrđuje i nabraja osnovne nadleţnosti i poslove opštine. Pravni okvir lokalne samouprave u Srbiji određen je Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi. a njen cilj je izgradnja standarda u uspostavljanju. ali i povećanih rizika. Pored uloge domaćeg okruţenja vezanog za inostrano. već i lokalne zajednice u veoma dalekim krajevima. odnosno lokalnoj zajednici otvoriti svoju novu podruţnicu ili preseliti već postojeću. globalizacija je dovela do toga da jednoj lokalnoj zajednici u Srbiji ne konkurišu samo druge domaće lokalne zajednice.5 . samim tim i obezbeđivanje stvarnog uĉešća građana u odluĉivanju o onome što se tiĉe njihovog svakodnevnog ţivota.rušenjem granica za protok svih resursa dovodi do povećanih šansi.3 Sadašnje stanje i planirana rešenja za finansiranje razvoja odnosno ukupnog budţeta opština prikazana su u prilogu br. U pogledu povećanih šansi za lokalni razvoj. odnosno politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom. što znaĉi da promene navedenih politika nisu. privatizacija i restrukturiranje realnog sektora. poljoprivrede i ruralni razvoj Proces globalizacije svakako predstavlja najznaĉajniji uticaj iz inostranog okruţenja na lokalne zajednice . Što se povećanog rizika. Drţavna politika uslovljava u kojoj meri. pri donošenju odluke u kojoj će zemlji. uz obezbeđenje odgovarajućih sredstava. što otvara malim i srednjim preduzećima u Srbiji nove mogućnosti plasmana njihovih proizvoda i usluga. Multinacionalne kompanije. restrukturiranje bankarskog sektora.reforma pravosuđa). funkcionisanju i zaštiti onog nivoa vlasti koji je najbliţi građanima. Pojedini poslovi koji su u nadleţnosti Republike mogu se poveriti opštini. Za savremene opštine u Srbiji je vaţna i Evropska povelja o lokalnoj samoupravi (usvojena od strane Saveta Evrope 1985. A konkurencija se uvećava i na trţištu proizvoda. i nova trţišta. godine) koja utvrđuje osnovne principe lokalne demokratije. spoljnotrgovinska politika. konkurencije za lokalni ekonomski razvoj. Opština je definisana kao teritorijalna jedinice u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava. kapitala i ostalih resursa. odnosno konkurencije tiĉe. Svaka od navedenih politika ima uticaj na lokalni ekonomski razvoj i taj uticaj se razlikuje od jedne lokalne zajednice do druge. odnosno za privlaĉenje investicija. globalizacija je dovela do povećanog interesovanja za investiranje u Srbiju i neku od njenih opština. kao i reforme pojedinih sektora (reforma javnih finansija. razmišljaju samo o pogodnostima i troškovima. s obzirom da ne predstavljaju direktnu temu razmatranja ovog istraţivanja 3 Strana 14 od 97 . regionalnim ekonomskim integracijama i drugim sporazumima o trgovini i saradnji). koje imaju svoje podruţnice u mnogim zemljama sveta. budući da puna liberalizacije spoljne trgovine predstavlja jednu od nacionalnih obaveza u procesu globalizacije. u nekoj dalekoj zemlji. Drţavne (nacionalne) vlasti formulišu i sprovode ekonomske politike koje imaju direktan uticaj na lokalne zajednice i njihov ekonomski razvoj: makroekonomska politika.

Drugi modus je po projektnom principu. Ove agencije su se do sada finansirale iz sredstva donatora. kao i naravno samih obuhvaćenih funkcija (usluga). A ukoliko i nemaju neka specifiĉna znanja. odnosno kadrom potrebnim za rešavanje navedenih pitanja. krupni investitori koji investiraju na podruĉju određene lokalne zajednice. Uĉešće opštine u finansiranju moţe biti po principu potpunog ili delimiĉnog pokrića svih troškova funkcionisanja. raĉunovodstva i pravne pomoći. na lokalnom nivou. U pogledu naĉina pruţanja ove podrške postoji nekoliko opcija u pogledu struktura i naĉina podrške. dok kod drugih moţe biti samo parcijalno ili kombinovano sa drugim principima. Shodno tome. odgovarajuća nefinansijska podrška moţe da bude presudna da se neko odluĉi da okuša sreću kao preduzetnik. koje same direktno pruţaju usluge nefinansijske podrške onima kojima su one potrebne. U tu grupu spadaju pre svega mala i srednja preduzeća (ukljuĉujući i mikro preduzeća). sa kojima opština moţe da dogovara i programira ovu podršku. preko potcentara. pruţanjem usluga krajnjima klijentima. a priliĉno malo od opština (sem uĉešćem u zajedniĉkim projektima sa njima). gde se takvoj instituciji plaća za izvršenje određenih zadatak iz projekta.Podsticaji opština za razvoj MSPP. pa time omogući i ubrzavanje lokalnog ekonomskog razvoja. a upravo iz tog razloga imaju potrebu za ovom vrstom podrške. poljoprivrede i ruralni razvoj 2. njima nije veliki problem da na komercijalnoj osnovi angaţuju konsultante za tu oblast. Naime. realizacijom projekata i sredstvima sa nacionalnog nivoa. odnosno da tek zapoĉeti poslovni poduhvat postane finansijski odrţiv i uđe u sledeću fazu svog razvoja. Ova vrsta podrške nije potrebna svim preduzećima u istoj meri. Problem se pojavljuje kod najmanje razvijenih lokalnih zajednica koje imaju mali budţet zbog toga što nisu razvijene. naroĉito oni koji tek zapoĉinju sa poslom. nemaju potrebu za znaĉajnom nefinansijskom podrškom. Jednu vrstu struktura ĉine agencije ili centri za mala i srednja preduzeća koji rade na regionalnom i. Zbog toga je potrebno da sa nacionalnog nivoa obezbede veća dodatna sredstva za pokrivanje troškova ovakve podrške. U ovim sluĉajevima. kriz izgradnju institucija koje treba da pruţe tu podršku ili plaćanje usluga postojećih organizacija (ukljuĉujući privatni sektor) u opštini ili bliţem okruţenju. ukljuĉujući i pravno zastupanje. Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške Ovo poglavlje odnosi se na pruţanje nefinansijske podrške poslovnim poduhvatima. nefinansijska podrška je kljuĉna za one kojima je ona zaista potrebna. Što se sadrţaja nefinansijske podrške tiĉe. a sliĉan je princip plaćanja za izvršene usluge ili subvencionisanja dela usluga pruţenih krajnjim klijentima. velika preduzeća. oblasti poslovnih finansija. Treba oĉekivati da će ubuduće udeo sredstava opština rasti. ona pre svega ukljuĉuje veliki broj raznorodnih usluga koje dovode do poboljšanja u oblasti poslovnog upravljanja i organizacije poslovnih poduhvata. što vaţi najpre kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER) i eventualno druge sliĉne strukture ĉiji bi opština bila jedini osnivaĉ ili vlasnik. Strana 15 od 97 . Oni sami raspolaţu specifiĉnim znanjima. budući da sami ne raspolaţu potrebnim znanjima i nemaju mogućnosti da komercijalno angaţuju konsultante.

tehniĉke . obrazovne podrške MSPP i šire. investitorima. a zatim postoje odeljenja. Okupljanje lokalnih aktera u radu na formulisanju strategije LER-a. ranije IRD u okviru CRDA. poljoprivrede i ruralni razvoj Ove agencije ili jedan njihov deo. Neophodni su i programi promocije lokalnih MSPP i saradnja sa domaćim i internacionalnim finansijskim institucijama. kao što je već napomenuto evoluiraju ka regionalnim razvojnim agencijama (RRA). analiza lokalnih MSPP i istraţivanje prioritetnih sektora i potencijalnih investitora. koju saĉinjavaju predstavnici svih onih institucija. davanjem podrške kod organizovanja proizvodnje. marketinga. razvojne agencije. tehniĉka pomoć planiranja. kao i nevladine organizacije. info desk-ovi kao u Ĉaĉku). kao i SLGRP). garancijama. već su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili drugih odeljenja. ukoliko raspolaţu takvim kapacitetima. takođe je zadatak ovih kancelarija Razvojnih agencija opštine.Podsticaji opština za razvoj MSPP. organizacija i grupa koji ţele da doprinesu ekonomskom i socijalnom razvoju grada. Za sada nije poznato da je neka opština iskoristila ovu mogućnost. koja su organizovana po uţim zadacima agencije. dok one mogu preuzeti deo potrebnih funkcija podrške. U opštinama u nekim drugim zemljama gde postoje razvijene agencije za lokalni razvoj unutrašnju organizaciju i upravljanje LER-om obiĉno ĉine: skupština agencije. 4 Strana 16 od 97 . i pruţala usluge finansijske. Ĉetvrtu grupu u ovoj uslovnoj kategorizaciji ĉine privatna lokalna konsultantska preduzeća (ĉešće pojedinci) i obrazovne ustanove koje deluju na lokalu. bez obzira na naziv i formalni status razvojne agencije za LER imaju za cilj unapređenje ekonomskog razvoja kroz ovu instituciju kao pravno lice koja bi funkcionisala autonomno. Iako zvaniĉna nomenklatura strukture opštinske administracije ne poznaje ovu kategoriju.4 Međutim. kreditiranjem. Lokalne vlasti treba da potpomognu formiranje takve asocijacije. donatorima. izbora tehnologije. Zapravo Zakon o javnim agencijama iz 2005 godine sem Republici i AP daje pravo i lokalnim samoupravama da formiraju javne agencije za obavljanje razvojnih. Treću ĉine razne druge donekle sliĉne institucije prvoj i drugoj kategoriji. Drugu znaĉajnu grupu ĉine kancelarije za LER koje su u Srbiji podrţane naroĉito programima pomoći USAID (sada MEGA. Posebno je karakteristiĉno prisustvo i znaĉaj udruţenja preduzetnika odnosno lokalnih poslovnih asocijacija. već sada 28% anketiranih opština ih ima a 48% planira da ih osnuje u narednih godinu dana. kao na jugu Srbije gde postoje poseban Centar za razvoj Jablaniĉkog i Pĉinjskog Okruga u Leskovcu i dve MSP Agencije REEDA i VEEDA u Leskovcu i Vranju. Poseban praktiĉan problem predstavlja osnivanje same kancelarije i tima za operacionalizaciju LER-a. preuzimajući i poslove koji se ne tiĉu samo MSP. izvršni odbor. Negde su te dve funkcije razdvojene. bila okvirom saradnje lokalnih interesnih grupa. a koje su osnovale opštine (npr. poţeljno bi bilo i ustupanjem poslovnog prostora i finansijskim subvencijama. pošto po postojećim propisima oni nisu mogli da se formiraju kao zasebne opštinske jedinice. struĉnih i regulativnih poslova od interesa za opštinu. koji na profesionalan naĉin vodi poslove agencije. kao i pomoć u razvoju preduzetniĉkih inicijativa obezbeđenjem informacija o poslovnim mogućnostima.

To se odnosi i na informacije poput onih šta se i po kojoj ceni traţi na trţištu. poljoprivrede i ruralni razvoj Primera radi pomenućemo samo jednu od funkcija a to su poslovne informacije. što se. Nedostatak informacija je jedna od najvećih prepreka poslovanju. na primer. naroĉito malih i srednjih preduzeća. pristup tim informacijama za stvarne i potencijalne preduzetnike. pruţanje odgovarajućih poslovnih informacija predstavlja vaţan deo nefinansijske podrške. U tom smislu. odnosno korišćenje Interneta i promovisanje telefonskog broja kol centra. trţište EU. U tom smislu lokalne vlasti u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja mogu da osnuju posebne MSP info punktove ili biznis informacione centre koji bi svim zainteresovanima pruţali odgovarajuće informacije. Takođe. praktiĉno. veliki broj opština (80%) angaţovan je u finansiranju savetodavnih usluga poljoprivrednicima preko razliĉitih mehanizama. takođe preko dobro razvijenog Internet sajta (lokalne vlasti treba da obezbede njegovo postavljanje i aţurno odrţavanje. šta je sve potrebno da bi se neki proizvod izvezao na. moţe odvijati i telefonom («kol centri») i kako bi se izbeglo odgovaranje uţivo na ista ili velikim delom sliĉna pitanja. gde i po kojoj ceni nudi na trţištu. konsultantske usluge. odnosno naroĉito preduzeća u manje razvijenim lokalnim zajednicama. svodi na obuku za korišćenje raĉunara. Deo poslova takvog centra se sem kroz direktni kontakt (prostorije u kojima će primati stranke).Podsticaji opština za razvoj MSPP. praćenje Strana 17 od 97 . Informacioni Punkt. o Planiranje kancelarije za LER  Da li u opštini postoji odeljenje RA/RC MSPP  Opštinsko finansiranje odeljenja RA MSP (regionalne agencije za MSP) o Planiranje otvaranja odeljenja RA/RC MSPP u opštini  Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER. njegov naziv i aktivnosti o Planiranje neke druge forme lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER  Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da uĉestvuje u osnivanju RA/ RC MSPP u opštini ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno podruĉje  Kvalitet i specifiĉnosti dosadašnje saradnje opština i sa RA/RC MSPP o Potrebe opštine za promenama u toj saradnji Biznis obuke . Prezentacija ankete U ovom delu su prikazani odgovori koji se odnose na sledeća dva dela upitnika: Strukture za podršku MSP i LER  Da li imate kancelariju za LER o Koliko zaposlenih ima o Projekti ili aktivnosti u 2006. šta se. odnosno funkcionisanje tima koji će da prikuplja i postavlja informacije na taj sajt. npr. »Kol Centar« (Telefonski servis).

Ţitorađa. Zrenjanin i Alibunar. sa dva zaposlena je 30%. konsultantskih usluga ili mentoringa. šta i za koga. U vezi sa tim postavlja se pitanje da li jedan zaposleni zaista moţe da ĉini LER kancelariju (moţda bi naziv kontakt osoba za LER. od ukupno 102 opštine njih 28% je osnovalo kancelarije za Lokalni ekonomski razvoj. neka posebna grupa)  Ukupna suma uloţenih sredstava u 2006 i broj klijenata  Opis. Opštine koje su osnovale kancelarije za LER zapošljavaju po jednog zaposlenog. Kovin.Inđija. Priboj. Aleksinac. savetovanja. Svilajnac. Kruševac. Ivanjica. Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER Kancelarija za LER u opštinama Imaju LER kancelariju Nemaju. Uţice. Majdanpek. Crveni Krst-Niš.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Boljevac. Ćićevac. Ĉajetina. i to: Novi Beograd. Vranje. poljoprivrede i ruralni razvoj   Opštinsko sufinansiranje obuke. Krupanj. Bujanovac. Ĉaĉak. Ćuprija. njih 35%. kategorija klijenata (poĉetnici. Subotica. postojeće MSP i radnje. Crna Trava. Topola. a planiraju LER kancelariju 28% 49% 28% Prema anketi. ili LER punkt bio bolji) Strana 18 od 97 . Odţaci. dok tri zaposlena ima u 15% opština koje imaju kancelarije za LER: a sa više od tri zaposlena je 20% osnovanih opštinskih kancelarija za LER. Paraćin. eventualni donatori (sufinansijeri i organizacija koja pruţa usluge/ implementacioni partner) finansiranje ili pruţanje ili pruţanje struĉnih saveta poljoprivrednicima kroz opštinsku strukturu Opis (šta i kako) U prikazivanju redosled je unekoliko promenjen u odnosu na upitnik radili logiĉnijeg grupisanja povezanih pitanja. Loznica.

Arilje. Merošina. Panĉevo. Zrenjanin. Moguće je da je ovo pitanje shvaćeno u smislu da li je opština obuhvaćena aktivnostima MSP RA. Valjevo. Baĉki Petrovac. Kraljevo. Kraljevo. Poţarevac.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Strana 19 od 97 . Inđija. Novi Sad. Subotica. dok Inđija u ovom trenutku nema takvu agenciju ili potcentar. Baĉka Palanka. Smederevska Palanka. Nedostaju i neki potcentri (Jagodina). a za sada nema status Regionalnog MSP centra. Medveđa. Raška. Kruševac. Sombor. 5 Poređenjem sa stvarnim stanjem u spisku nedostaju Leskovac i Novi Pazar kao sedišta RC RA MSP. Vršac. Ĉoka. Prijepolje. Pećinci. grad Beograd i opština Knić. Crna Trava. Odţaci. Panĉevo. Ţagubica. mada je sa još jednom opštinom osnovala regionalnu razvojnu agenciju za Srem koja za sada ne funkcioniše. Mladenovac. Ivanjica. Ĉaĉak6. Paraćin. Lazarevac. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007.5 Opštine koje su prema podacima datim u empirijskom istraţivanju. Vršac. radi se najverovatnije o lokalnom NVO. Niš. Sombor. Palilula. godine sledeće opštine su imale Regionalnu agenciju/centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva ili njeno odeljenje: Kragujevac. Rakovica. Smederevska Palanka ne uĉestvuje u finansiranju RA MSP jer tamo nema takve institucije. Aleksandrovac. uĉestvovale u finansiranju regionalnih agencija/centara za razvoj MSPP i njihovih odeljenja su: Beograd. Baĉki Petrovac. Beograd. Plandište. Crveni Krst-Niš. Ĉaĉak. Šabac. Negotin. a do dovršetka ankete registrovan je i RC u Šapcu. Odţaci. Sombor. Surdulica. Kruševac. Negotin. doduše postojala je Agencija za ekonomski razvoj Podunavskog okruga ali opština kao ni druge dve u okrugu nije izdvajala sredstva za njen rad kada je prestalo finansiranje od donatora što je glavni razlog za faktiĉki prestanak rada Agencije. Priboj. tako da situacija relativno brzo moţe biti znatno promenjena. Uţice. Subotica. Zrenjanin. Baĉki Petrovac. Beoĉin. 6 Ĉaĉak: Odnosi se na lokalni Info desk za razvoj MSPP /Biznis centar koji je formiran uz pomoć finansiranja iz projekta EDEP. Beĉej. Medveđa. Medveđa. Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) Poĉetkom 2007. Vranje. Broj zaposlenih u opštinskoj kancelariji za LER? 20% Više od 3 zaposlena 35% Tri zaposlena Jedan zaposlen 15% Dva zaposlena 30% U narednih godinu dana 48% opština planira da osnuje kancelariju za LER i to npr. opštine: Smederevo. Panĉevo. Ţitište. Zajeĉar. Prijepolje. Po našim saznanjima potcentar u Vršcu kao ni Panĉevu nije aktivan. Lazarevac i Rakovica. u periodu od 2005/2006. Velika Plana.

Bela Crkva. Jedan broj opština nije razumeo ovo pitanje ili je nedovoljno informisan jer MSP regionalne agencije/ centri već pokrivaju njihovo podruĉje (primeri: Zvezdara. Baĉka Palanka. godine za podruĉje Maĉvanskog i Kolubarskog okruga. Preševo. Malo Crniće. Preševo. Priboj. Krupanj. Baĉka Palanka.). Nova Varoš. Privredna komora. finansijske institucije. Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama U istraţivanom periodu od dve godine (2005-2006. Velika Plana i opština Beoĉin. Subotica. Ţabari. Raška. Kladovo. Beĉej. Svilajnac. Kovin. U međuvremenu osnovana u junu 2007. Šabac 7 i Inđija. Savski venac. Pirot. Pored ovih opština u terenskom istraţivanju su sledeće opštine izrazile spremnost da uĉestvuju u osnivanju regionalne agencije/centra za MSPP sa drugim opštinama: Dimitrovgrad.) 7 8 Strana 20 od 97 . Smederevo. Majdanpek. godini osnivanje regionalne agencije/centra za MSPP ili odeljenja postojećih agencija na svojoj teritoriji su: Obrenovac. opštine na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva su u gotovo dvotrećinskom većinom (64%) ocenile odliĉnom saradnju koju su imale sa ovim agencijama. Tutin. Boljevac.8 Kao svoje partnere opštine koje planiraju otvaranje regionalnih agencije za MSPP u narednom periodu vide sledeće institucije i donatore: Susedne opštine..centra za MSPP 15 planira planira 38 44 67 ne planira ne planira Opštine koje planiraju u 2007/2008. Valjevo. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER Broj opština koje (ne)planiraju otvaranje centra za podršku MSP i LER Broj opština koje planiraju učešće u osnivanju Regionalne Agencije . Bojnik. Zvezdara.. Ĉajetina. Udruţenje privatnih preduzetnika i poljoprivrednika. Ivanjica. Komentar: Izgleda da nije (bar ne dovoljno) pomenuta Republika Srbija zbog nepoznavanja ĉinjenica da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima. Srbobran. Pirot. Ćuprija. Surdulica. Valjevo. Blace. Kanjiţa. Smederevska Palanka. Plandište. Loznica. strane donatore sa donacijama za razvoj MSP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Pećinci. Ĉaĉak. Bujanovac. Šid. Beĉej (Novi i Stari). Odţaci. Majdanpek.

sklapanje ugovora sa MSPP RA Pirot Privrednici sa podruĉja Opštine nisu dovoljno informisani o mogućnostima unapređenja svog poslovanja. sa drugim asocijacijama.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj Njih 24% smatra da je saradnja bila nedovoljna. a 12% opština da uopšte nije uspostavljena. Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP Stav opština o kvalitetu saradnje sa agencijama za MSPP nema saradnje 12% odlična 24% nedovoljna 64% Istovremeno su brojne opštine izrazile potrebu za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva. iako su regionalne agencije pokrivale teritoriju i ovih opština. 9 Strana 21 od 97 . osnovanu uz podršku UNOPS. postoji potreba formiranja institucije i Centra koji bi se permanentno bavio ovom problematikom Crveni KrstBolja razmena podataka i obaveštenosti o aktivnostima Regionalne Agencije MSPP Niš u Nišu Kanjiţa Poboljšanje efikasnosti u radu MSPP RA Kovin Oĉekuju se konkretni rezultati saradnje sa MSPP RA Smederevo Izrada konkretnih projekata sa MSPP RA 9 Ţagubica Unapređenje uslova za razvoj MSP treba da bud osnov saradnje sa MSPP RA Baĉki Otvaranje kancelarije je u toku. Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima Opština Potreba saradnje Uţice Otvaranjem kancelarije za LER saradnja sa MSPP RA treba da bude na višem nivou Vranje Neophodna je snaţnija pomoć drţave Regionalnoj agenciji MSPP Savski venac Saradnja sa MSPP RA na bazi konkretnih projekata Ţitorađa Postoji potreba osnivanja Centra za MSP na teritoriji Opštine Novi Sad Uspostavljanje ĉvršće saradnje sa MSPP RA putem uĉešća u izradi projekata neophodnih za razvoj MSP Kladovo Brţe sporazumevanje. Ovo je detaljnije prikazano u narednoj tabeli. Videti ranije komentare. Ugovor je potpisan sa Regionalnom agencijom Odnosi se na Agenciju za ekonomki razvoj Podunavskog okruga. i institucijama.

a naroĉito uspostavljanje saradnje i timskog rada u kontinuitetu Aktivnije angaţovanje REEDA na projektima koji se već implementiraju na podruĉju opštine Medveđa . Strana 22 od 97 . Obnavljanje saradnje sa MSPP RA Potrebno je napraviti bazu podataka od strane MSPP RA svih MSP u opštini. jaĉanju kapaciteta opštinskih sluţbenika i edukaciji nezaposlenih lica. Realizacija aktivnosti REEDA. imati u vidu da nije bila definisana kao MSP agencija kao i da je faktiĉki ugašena . privrednika i poljoprivrednika Intenziviranje saradnje i rad MSPP RA na privlaĉenju investitora u Opštinu Formiranje ili posebne Agencije za privredni razvoj sa sedištem u Raškoj. a prema strategiji razvoja opštine Medveđa. kako sluţbenika u Info centru za razvoj MSP. Ne vidi se mogućnost opstanka agencije u sadašnjim uslovima10 Potrebna je bolja komunikacija i koordinacija MSPP RA sa opštinom Aleksandrovac Opština oĉekuje da će se intenzivnijom saradnjom u trouglu: Regionalni centar za razvoj MSPP Zlatibor Uţice. kako bi imali mogućnosti za kontakte i potrebne informacije o predstojećim aktivnostima MSP Traţi bliţu saradnju sa MSPP RA na zajedniĉkoj pripremi projekata.prvenstveno na Biznis inkubatoru i projektu HELP-a. pomoći oko formiranja baze podataka privrede Opštine Potreban je veći broj aktivnosti u saradnji RA MSPP sa Opštinom Što veća informisanost. kao i bolja i svestranija saradnja Agencije i Opštine Opština ţeli da uĉestvuje u otvaranju potcentra RA MSPP zbog velikih problema sektora MSP Neophodno je intenzivirati saradnju sa MSPP RA Jaĉanje struĉnog kadra u opštini Ćuprija koji direktno sarađuje sa MSPP RA i potcentrom. tako i privrednika i veća povezanost kancelarije za podršku razvoja MSP. ili otvaranje potcentra već postojeće Agencije za razvoj MSPP iz regiona Dosadašnju saradnju sa MSPP RA više konkretizovati zajedniĉkim projektima za Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin Surdulica Topola Ĉaĉak Negotin Raška Mladenovac 10 Isto kao prethodna fusnota. implementacija i monitoring projekata vezanih za socijalna pitanja i ekonomski razvoj Opštine. podnošenje. Aktivno traţenje donatora za projekte koji su prioritet razvoja Opštine i praćenje konkursa za uĉešće na grant šemama ĉiji su prioriteti socijalna pitanja i ekonomski razvoj.Podsticaji opština za razvoj MSPP. širenje usluga edukacije i finansiranja na veći broj korisnika u saradnji sa MSPP RA Postoji potreba za realizacijom više zajedniĉkih projekata sa MSPP RA Poštovanje osnivaĉkog akta. poljoprivrede i ruralni razvoj Petrovac Sombor Niš Smederevska Palanka Aleksandrovac Arilje MSPP „Alma Mons” iz Novog Sada Kadrovsko ojaĉavanje MSP. Opštine Arilje i Opšteg udruţenja preduzetnika Arilja na pravi naĉin sagledati potrebe za uslugama podrške RC MSPP Neophodno je više informacija o radu RA MSPP. priprema. SCOPES.

teritorijalni paktovi za zapošljavanje . godine sa Ministarstvom ekonomije i finansija Republike Italije. Mateze. Projektne inicijative: izrada studije izvodljivosti za ustanovljavanje Instituta za kontrolu i unapređenje kvaliteta. Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER 11 Aleksinac i Loznica su i ovde naveli LER kancelariju.centralni Apenini. Saradnja RA MSPP Alma Mons iz Novog Sada sa italijanskim opštinama na razvoju teritorijalnih paktova u teritorijalnom upravljanju Ostale strukture Oko 27 opština (od 102 anketirane)11 ima neku drugu formu centra ili punkta za razvoj malih i srednjih preduzeća i podsticaj razvoja preduzetništva. poljoprivrede i ruralni razvoj razvoj MSPP. Za detaljni opis funkcionisanja jedne regionalne razvojne agencije kod nas videti prilog br. realizacija projekta kulturnog nasleđa u opštini Baĉ i rešavanje problema nezaposlenosti) organizovanje jedinstvenog šaltera za proizvodne delatnosti “one stop shop”). 2 u aneksu (RC Banat . Ministarstvom rada. Kampanja i Umbrija. pa se pojavljuje ista struktura 2 puta. zapošljavanja i socijalne politike RS i MIER-om. prezentacija Vojvodine na sajmu u Kampobasu. kao i tribinama o osnivanju i uspešnom poslovanju malih preduzeća Beĉej Više edukativnih prezentacija u saradnji sa MSPP RA u Opštini Sremski Organizovati ubuduće seminare edukacije za male i srednje privrednike. Kao jedan primer specifiĉne moguće saradnje MSP RA i opština u ilustraciji se prikazuje program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj: Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja Osnov: Potpisan okvirni sporazum o “programiranju i sprovođenju aktivnosti u cilju regionalnog razvoja” 2005. Friulu. Venezia. inicijativa Centralnih Apenina – prenos iskustava funkcionisanja komunalnih sluţbi. UNDP 2007.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Giulia. Sangro Aventino i mreţe teritorijalnih paktova za zapošljavanje. posebno Karlovci start up u saradnji sa MSPP RA Izvor: Terensko istraživanje opština. Izvršnim većem AP Vojvodine. Cilj programa je upoznavanje institucija i razliĉitih nivoa uprave u Srbiji sa metodologijom usaglašenog planiranja koja se u italijanskoj praksi već deceniju koristi kao uspešan model upravljanja regionalnim razvojem i podsticanje regionalne saradnje kroz kreiranje i realizovanje razliĉitih razvojnih projekata. Strana 23 od 97 . Zrenjanin). a organizovano od strane UNOPS-a i RA MSPP Alma Mons. Italijanski partneri su: DPS. severni Bareze Ofantino. lokalne samouprave i institucije Juţnobaĉkog regiona. regije – Basilicata.

preduzetnika. pruţa pomoć pri izradi biznis planova. Ţagubica ima Centar za razvoj poljoprivrede koji tretira i pitanja zanatstva i MSP i organizuje razne seminare. Aleksinac. Inđija ima najsavremeniji One stop shop za građane i MSP kao usluţni i informativni centar. Savski venac .Kancelariju za LER kroz koju vrši i edukacije. Obrenovac . Kladovo preduzima akcije kreiranja MSP susreta i prezentacija preko sekretarijata za privredu.Biznis info centar gde pruţa struĉnu pomoć. poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine koje imaju/nemaju drugu formu podrške MSP i LER ukupno anketirane 102 opštine Im aju 32 70 Nem aju Kol centar inf o desk za razvoj MSPP telef onski servis ICT centar za transf er tehnologije one stop shop savetodavni centar opštine iknubacioni centar savetodavni servis u OUP Inf o centar NSZ kancelarija za razvoj MSP u odelenju za privredu socio-ek. Ĉajetina ima i potkancelariju MSP RC Uţice.kroz LER kancelariju pruţa informacije za razvoj MSP. Vršac Centar za razvoj MSP. Ţitište pruţa usluge preko kancelarije Opšteg udruţenje preduzetnika. savet opštine opštinski uslužni centar U tome na primer opština Vranje ima opštinski Info centar.povremeno podrţava aktivnosti za razvoj MSP na svom podruĉju preko sekretarijata za privredu) u. Kanjiţa ima Inkubacioni centar za razvoj i poslovni inkubator. ali i kroz Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj takođe pruţa informacije i pomoć MSP (što je trebalo da se navede samo kod pitanja br. a koji se po potrebi angaţuje i na drugim pitanjima interesantnim za MSP. Grad Niš pored Regionalne agencije za razvoj MSPP ima i Informaciono koordinacioni centar za razvoj privatnog preduzetništva koji radi u okviru Uprave za privredu. Ţitorađa -u okviru sluţbe za ekonomski razvoj Opština je posebno zaposlila dva izvršioca koji se bave podsticajem preduzetništva i razvoja MSP. u opštini Opovo se u okviru odeljenja za privredu pruţaju informacije o aktuelnim kreditnim linijama za MSP. programima podrške zapoĉetak posla (start up). Crveni Krst-Niš ima Usluţni centar koji radi i za udruţenja samostalnih zanatlija. Baĉka Palanka pruţa usluge od interesa za MSP preko Opšteg udruţenja preduzetnika. Obrenovac . informacije i prezentacije za MSP i poĉetnike u biznisu. Senta vrši razne aktivnosti kao organizovanje seminara za MSP i preduzetnike preko odeljenja za privredu.Biznis info kroz koji pruţa struĉnu pomoć i informacije. 1 a ne i ovde). u opštini Zvezdara je osnovan Kol centar opšte namene. Loznica . Kraljevo ima pored odeljenja Regionalne agencije za razvoj MSPP iz Kruševca i Poslovni centar pri Nacionalnoj sluţbi zapošljavanja koji pruţa struĉnu pomoć i edukaciju ovom sektoru privrede. pekara.12 u opštini Tutin se kroz odsek za razvoj pri Odeljenju za privredu pruţa pomoć MSP u kontaktima sa Fondom za razvoj RS. Ćićevac ima kancelariju za razvoj MSP u okviru odeljenja za privredu i finansije preko Ovakvih poslovnih centara NSZ ima 26 ali pošto pripadaju NSZ a ne opštini kao takvoj druge opštine ih nisu navodile 12 Strana 24 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP.

Raška preko novoformiranog Socijalnoekonomskog saveta organizuje edukativne seminare za MSP. Svi zahtevi građana idu preko Kol centra tako da ne mogu biti zagubljeni ili neobrađeni. Uvođenjem ovog programa javna preduzeća su postala obavezna da dostavljaju meseĉne finansijske izveštaje koji ukljuĉuju strukturu cene usluga. Bela Crkva. Krupanj. Pirot. kao i Sekretarijata za privredu pruţa informacije i pomoć preduzetnicima i MSP. Golubac. Ţabari. Poţega. Rezultat funkcionisanja 13 Videti konkretnije informacije u delu o finansiranju konsaltinga. Ţitište. one kod kojih ne postoje. Backi Petrovac. ostvareni stepen naplate i iskazani gubitak. naglašavaju kljuĉni problemi uprave i predlaţu efikasne mere za poboljšanje pruţanja usluga. Ćuprija ima Odeljenje za poljoprivredu i turizam preko kojih pruţa pomoć MSP. koji je razvijen u Baltimoru (SAD). Plandište. Građani ne moraju da dolaze u opštinu da bi dobili informaciju ili prijavili problem. su: PalilulaNiš. i preko programa i projekata. turizma i sl.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ivanjica. zahvaljujući Sistemu 48. Kruševac (LER). Raška. Kanjiţa. ĉime je u mnogome pooštrena kontrola njihovog rada. Subotica (LER). Bojnik. Opovo. Boljevac. kao i one kod kojih postoje centri. SMS porukom ili elektronskom poštom obrate Kol centru (Call Center). Beograd je 2005. je SitiStat (CityStat). dovoljno je da se telefonskim pozivom po ceni lokalnog razgovora. Beĉej Novi i Stari. Šid. Valjevo (LER). Građani Inđije su. punktova. ĉime se indirektno utiĉe na formiranje centara. kao i brzoj reakciji. Pećinci. takođe ima i opštinski usluţni centar koji radi na pojednostavljenju procedure i postupka za izdavanje građevinskih dozvola preduzetnicima i MSP. poljoprivrede i ruralni razvoj koje daje podršku postojećem biznis sektoru. Crveni Krst-Niš. Ovaj program doprinosi dobrom upravljanju i odgovornosti i sluţi za otkrivanje problema u upravljanju lokalnom samoupravom. On predstavlja sveobuhvatan sistem izveštavanja kojim se meri i ocenjuje radni uĉinak. Ljubovija. ima znaĉajnu ulogu u osnivanju lokalnih saveta (na nivou beogradskih opština. Srbobran. Inđija je jedina evropska opština u kojoj se on sprovodi. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da su građani voljni da izvršavaju svoje obaveze. Savski venac (LER). Bujanovac. Savet za zapošljavanje i opštinski ekonomski savet preko koga vrši koordinaciju donatorske pomoći. Izvorni naziv programa. Odgovor dobijaju u roku od 48 sati. Mladenovac. Sombor. Ĉaĉak ima novoformiran Info desk za razvoj MSPP. Surdulica. Od ukupnog broja podnetih zahteva rešeno je 90%. u mogućnosti da u svakom trenutku kontaktiraju opštinu i dobiju informaciju o bilo kom komunalnom preduzeću ili javnoj sluţbi. Sistem 48 je zasnovan na blagovremenom i taĉnom izveštavanju. Raca. Panĉevo.13 Opštine koje planiraju da osnuju neku drugu formu podrške za razvoj MSP i lokalni ekonomski razvoj. Blace. Vršac. Preševo. Velika Plana i Poţarevac Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP Opština Inđija: Program Sistem 48 U opštini Inđija funkcioniše program Sistem 48. Smederevska Palanka. godine formirao Savet za zapošljavanje koji daje podršku zapošljavanju kroz razne vrste inicijativa. Strana 25 od 97 . podstiĉe razvoj MSPP. Aleksandrovac. Panĉevo preko kancelarije Fonda za razvoj AP Vojvodine i Odeljenja za upravljanje projektima. ukoliko dobijaju detaljne informacije koje im olakšavaju rešavanje problema. Paraćin.

Za njih je osmišljen prvi klub izvoznika u Srbiji. kao i ušteda od nekoliko miliona dinara u budţetu lokalne samouprave. Druga linija podrške razvoju preduzetništva u okviru projekta obuhvata sadašnje i buduće izvoznike i jaĉanje njihovih konkurentskih i izvoznih kapaciteta. poljoprivrede i ruralni razvoj Sistema 48 je i uspostavljanje objedinjenog naĉina naplate komunalnih usluga. zemljište. Ova nova institucionalna rešenja kao i programska su realizacija Strategije razvoja u ovom sektoru. koji će dobiti najsavremenija korisna znanja i literaturu koja je u poĉetniĉkom paketu osmišljena u dve partnerske organizacije . porezima. odrţavanja sportskih i deĉijih igrališta. ili višim oblicima pomoći u poslovanju. Posle nepunih godinu dana primene Sistema 48 ostvareni su zapaţeni rezultati. Ove aktivnosti će podrţati partnerske organizacije u projektu: Tehniĉki fakultet. inovacijama. Na ovom projektu uvezuju se sve nefinansijske usluge na lokalnom nivou za MSP. na osnovu terenskog istraţivanja. Izvoznici će imati svoj deo sajta i portala u Info desku.Podsticaji opština za razvoj MSPP. On je najsavremenije opremljen. Naime. a objedinjuju se informacije o finansijskim uslugama. kreditima. divljih deponija. U tom smislu se osmišljava info desk za preduzetnike koji ima dve kancelarije: «Front ofis» sa kancelarijom u poslovnom centru i «Bek ofis» na Tehniĉkom fakultetu Ĉaĉak. koji radi takođe dvokratno. Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo. taksama. te treba da rezultiraju novim radnim mestima. kao i svim informacijama relevantnim za prostor. konsultacijama. U okviru projekta realizuje se nekoliko nivoa strateških zadataka. usluge inovacija i istraţivanja. većim brojem novih preduzeća. kao i strateških planova razvoja MSPP i Strategije Lokalnog razvoja koju je Opština usvojila pre dve godine. u kojoj obavezno uĉestvuju uspešni lokalni vlasnici i menadţeri privatnih firmi. radi se dvokratno od 8-20 sati i moguće je dobiti poslovne informacije najšireg spektra. kao i novozaposlene mlade diplomirane inţenjere i menadţere u svojoj realizaciji. Opština Ĉaĉak: info desk za razvoj MSPP U opštini Ĉaĉak se uz finansiranje EU i pomoć EAR-a u implementaciji. pravnom obliku preduzeća. onih koji ţele da dobiju informacije o zemljištu. utiĉe se na internacionalizaciju MSP. pristupu kapitalu. za koja lokalni privrednici imaju najviše interesa da razviju saradnju. Rešeno je pitanje uliĉne rasvete. biznis plan i set informatiĉkih obuka. Za poĉetnike je osmišljen «Networking» klub preko kojeg bi trebalo da dobiju dodatna znanja i poslovne kontakte i podršku odrţivosti novoosnovanog biznisa. Sam projekat ima i volontere. kreiraju se nove usluge po principu otvorenog inkubatora za poĉetnike.. Prvi nivo jeste jaĉanje interesovanja za samozapošljavanje i zapoĉinjanje vlastitog biznisa. parkinga. smanjenjem Strana 26 od 97 . Predviđeno je da kroz ove obuke prođe 250 potencijalnih novih vlasnika malih preduzeća i radnji. sprovodi specifiĉan projekat za razvoj MSPP. Njegova funkcija je da pomogne savetima. saĉinjen je strateški okvir i akcioni plan za strateški i institucionalni razvoj preduzeća i preduzetništva.. istraţivanjem već stasalim izvoznicima u njihovim konkurentskim sposobnostima. komunalnu infrastrukturu i poreske i druge obaveze MSP. i funkcioniše kao one stop shop. Osmišljene su obuke za poĉetnike: preduzetniĉka orijentacija.na Tehniĉkom fakultetu i Radniĉkom univerzitetu. pored Tehniĉkog i Agronomski fakultet i Institut. projektima. preko kojeg će se organizovati dva "matchmaking" susreta po principu Europartnerijata sa po tri regiona. Zadatak «Front ofisa» jeste da bude prvi punkt za sva interesovanja onih koji ţele u vlastiti biznis. kao i da razvije softver za upravljanje celokupnim info deskom. Iako ovaj sistem nije vezan samo za biznis korisnike oĉito je da stoji i njima na raspolaganju. Novost koju daje ovaj projekat jeste i «Bek ofis» Info deska kojeg su formirale kroz savremeno opremljenu kancelariju na Tehniĉkom fakultetu partnerske organizacije. projektom i razvojem preduzetništva u Opštini.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

siromaštva i većom dodatom vrednošću izvezene robe i usluga i boljim trgovinskim bilansom regionalne privrede. Opština Knjaţevac: Kuća Partnerstva i Informativno promotivni centar Kuća Partnerstva omogućava prostor za rad više lokalnih organizacija i institucija.Svaka od njih dobila je prostor za kancelarije dok je zajedniĉki prostor biblioteka i sala za sastanke. Salu za sastanke mogu da koriste bez nadoknade sve institucije lokalne samouprave, i druga udruţenja gradjana, sindikati, i druge društvene organizacije sa teritorije opštine Knjaţevac. Projekat zajedniĉki realizuju Opština Knjaţevac – obezbedila prostor bez nadoknade i Udruţenje preduzetnika i Timoĉki klub koji su uz pomoć CHF renovirali i adaptirali prostor. U okviru Kuće Partnerstva radi: • Biznis savetovalište – vodi Udruţenje preduzetnika; • Projektno savetovalište – vodi Timoĉki klub; • Centar za odrţivi razvoj sela – okuplja par udruţenja poljoprivredenika; • Opštinska kancelarija za razvoj MSP – u saradnji sa Republiĉkom agencijom za MSP; • Kancelarija Regionalne agencije za MSP. Tako na primer usluge projektnog savetovališta su pruţanje informacija o konkursima za projekte, pomoć u pripremi predloga projekata, u pronalaţenju partnera za projekte u zemlji i inostranstvu, o potencijalnim donatorima, korišćenje struĉne biblioteke. Korisnici Projektnog savetovališta su opština, sve njene ustanove, institucije i javna preduzeća, druge institucije koje se finansiraju iz opštinskog budţeta i nevladine organizacije koje rade na teritoriji opštine. Radom rukovodi Timoĉki klub, a usluge se pruţaju bez nadoknade . Promotivno informativni centar Centar vrši objedinjavаnje sveobuhvatne ponude Knjaţevca kroz multimedijalnu prezеntaciju turistiĉke, kulturne, promоtivne i poslоvne ponude opštine. Realizujе sledеćе programe: Info, Promotivni, Turistiĉko poredovanje, Edukativni, Kulturni, Suvenir šop, Internet kafe, Galerija. Partneri su Opština Knjaţevac, CHF, Timoĉki klub, Gurgusovaĉka edukativna asocijacija GEA, opštinske organizacije i ustanove. Odrţivost je obezbeđena kroz prihode iz prodaje suvenira i slika u suvenir šopu, iznajmljivanje kafea, komercijalnog rentiranja prostora, prihoda od interneta; uskoro kreće i prodaja suvenira on-line. U Knjaţevcu je u toku formiranje Lokalne Agencije za Razvoj.14 Opština Surdulica i AIC Opština Surdulica je kao partner na Projektu RSEDP sufinansirala 4.944 eura (10% vrednosti) Uspostavljanje Agro-informativnog centra Surdulica i odrţivost AICS po završetku Projekta kao podršku razvoju poljoprivrede.

14

Izvor informacija: intervju -Vladan Jeremić, RARIS, Regionalna Agencija za razvoj istoĉne Srbije

Strana 27 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Biznis obuke , konsultantske usluge, praćenje
Finansiranje obuka, konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta su u periodu 20052006. vršile su sledeće opštine: Preševo, Vranje, Ljubovija, Vršac, Loznica, Luĉani, Novi Beograd, Savski venac, Krupanj, Kruševac, Srbobran, Pirot,Crveni Krst-Niš, Bela Crkva, Boljevac, Zvezdara, Baĉki Petrovac, Sombor, Niš, Bujanovac, Smederevska Palanka, Ĉajetina, Nova Varoš, Paraćin, Surdulica, Ĉaĉak, Svilajnac, Negotin, Panĉevo, Mladenovac, Beĉej, a Beograd planira finansiranje i biznis obuka u 2007. godini.15 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka
Opštinsko finansiranje obuke za preduzetnike i MSP

34 33 32 31 30 29
32 opštine planira ukupno anketirane 102 opštine 34 opštine sprovodi

Prema podacima iz ankete opština vidljivo je da u narednom periodu još sledeće opštine planiraju podsticaje razvoju MSP i start up kroz finansiranje obuka i konsaltinga za ovu ciljnu grupu. Te opštine su: Bela Palanka, Obrenovac, Ĉoka, Šid, Novi Beograd, Ţitorađa, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Senta, Opovo, Kladovo, Crveni Krst-Niš, Prijepolje, Kanjiţa, Bela Crkva, Raĉa, Zvezdara, Ţagubica, Mladenovac, Ţitište, Baĉki Petrovac, Plandište, Beoĉin, Poţarevac, Aleksandrovac, Arilje, Ćićevac, Ćuprija, Ivanjica, Paraćin, Pećinci, Negotin, Raška, Panĉevo.

Finansiranje savetovanja poljoprivrednika
Tokom 2005. i 2006. godine savete poljoprivrednicima finansirale su sledeće opštine: Dimitrovgrad, Novi Beĉej, Palilula- Niš, Majdanpek, Bojnik, Preševo, Vranje, Bela Palanka, Obrenovac, Ljubovija, Baĉ, Vršac, Šid, Loznica, Luĉani, Aleksinac, Krupanj, Mali Zvornik, Malo Crniće, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Raţanj, Srbobran, Ljig, Petrovac, Inđija, Senta, Opovo, Ţitište, Ţagubica, Golubac, Kladovo, Pirot, Kanjiţa, Bela Crkva, Kovin, Smederevo, Poţega, Boljevac, Raĉa, Sombor, Niš, Arilje, Bajina Bašta, Kraljevo, Smederevska Palanka, Plandište, Merošina, Aleksandrovac, Apatin, Baĉka Palanka, Ĉajetina, Ćićevac, Ćuprija,
15

U okviru tendera za projekte koji je raspisao Savet za zapošljavanje Beograda u proleće 2007 i koji je u fazi izvođenja planirano je da se 50 miliona dinara potroši za namene koje velikim delom spadaju u ovu kategoriju.

Strana 28 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Ivanjica, Medveđa, Nova Varoš, Odţaci, Raška, Valjevo, Zrenjanin, Paraćin, Šabac, Surdulica, Topola, Ĉaĉak, Svilajnac, Zajeĉar, Negotin, Panĉevo, Velika Plana, Sremski Karlovci, Beoĉin, Poţarevac, Priboj, Bojnik, Mladenovac, Alibunar (savete za registraciju gazdinstava, unos podataka za plasmane) i Beograd (saveti oko korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a povereni su određeni poslovi iz nadleţnosti Republike). Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika
Opštine koje finansiraju savete za poljoprivrednike

34 33 32 31 30 29

80 opština sprovodi

26 opština planira ukupno anketirane 102 opštine

Strana 29 od 97

Jer. visoka trţišna kamatna stopa. povlašćeno finansiranje i arbitrarne odluke drţavnih sluţbenika u pogledu takvog finansiranja otvaraju prostor za korupciju – svakako da se preduzetnicima isplati da podmićivanjem drţavnih sluţbenika dobiju finansijska sredstva pod povlašćenim uslovima. Otvara se pitanje po kojim kriterijumima će se dodeljivati sredstva pod povlašćenim uslovima. Razlozi zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. tehnologiji rada finansijskih institucija i tome sliĉno. legalnosti. I ovde se MSPP mogu pomoći savetom i edukacijom o finansijskom planiranju. niti dovoljno poznaju tehnike poslovanja finansijskih institucija. bankama. koji se lako pojavljuje na lokalnom (mada ne samo tom) nivou. visokog rizika plasmana. ukoliko se već ide putem finansijske podrške. u najvećoj meri. Ova mera moţe da dovede do poboljšanja dostupnosti zajmovnog kapitala poslovnim poduhvatima MSPP na podruĉju opštine. asocijacijama preduzetnika i eventualno zajedniĉka (regionalna) akcija sa drugim opštinama. Lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. idealno uz pomoć Republike. grantovima ili ulaganjima u sopstveni kapital preduzeća. To je stvaranje garancijskog fonda i davanje garancija za vraćanje kredita. su prvenstveno nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. odnosno lokalnih poreskih obveznika u smislu gubitka supstance (nepotpunog vraćanja sredstava). ili još neke mehanizme. teškoće sa kolateral. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. Ono što je prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji) i zemalja u tranziciji dovelo do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou jeste davanje garancija i lokalni garantni fondovi. kao i subvencionisanje kamata na kredite pod uslovima povoljnijim od trţišnih znaĉi stvaranje povoljnijeg finansijskog ambijenta za osnivanje i razvoj preduzetništva na lokalnom nivou. neadekvatna roĉnost kredita. odnosno Strana 30 od 97 . ali je povezana sa finansiranjem. bilo kroz garancije bankama ili drugim finansijerima od strane lokalne zajednice. visoke kamatne stope na domaćem trţištu posledica su. je pruţanje saveta koji se odnose na finansiranje. što problem vraća na neodgovarajuću selekciju poslovnih poduhvata koji će se finansirati. Verovatno je najbolja strategija.Podsticaji opština za razvoj MSPP. takvi MSPP ne poseduju znaĉajniju imovinu koja bi im mogla posluţiti kao obezbeđenje niti imaju duţu istoriju sopstvenog poslovanja iz koje bi se mogao uoĉiti kvalitet menadţmenta. odnosno administrativne kapacitete a za upravljanje ovakvim stimulacijama. Zato davanje finansijske podrške lokalnim MSPP i poljoprivrednicima. kooperacija sa drugim akterima: npr. garancijama. Ĉetvrto. bilo kroz ponudu kredita. Jedna opasnost potiĉe iz nepotizma. bez obzira da li se radi o zajmovima. budući da je jedan od najteţih koraka za preduzetnike iz malih preduzeća ostvarenje pristupa na formalno finansijsko trţište. Naime. Šta je druga strana. odnosno koji su rizici i slabosti? Tu se postavljaju pitanja kompetentnosti. transparentnosti i efikasnosti takvih mehanizama. Zbog toga svakako treba imati u vidu znatan rizik po kapital uloţen od strane lokalne zajednice. Finansijski podsticaji Koncept finansijskih stimulacija Jedna grupa aktivnosti koja pripada grupi nefinansijskih usluga.

a tu bankarsku garanciju (odnosno rezervisana sredstva) naplaćuju korisniku kredita. izuzetno do 80%. Posebnog udela u ovoj aktivnosti imale su pojedine strane drţave koje su otvarale kreditne linije koje su trebalo da bar donekle kompenzuju velike slabosti ondašnjeg bankarskog sistema.Podsticaji opština za razvoj MSPP.. ali ĉesto preduzetnik ne raspolaţe kapitalom dovoljnim za pokretanje posla. odnosno plasiranih sredstava. Podsticaji opština MSPP mogući su kroz obezbeđivanje poĉetnih finansija osnivanjem mikrokreditnih šema. Naime Fond daje kredite samo onim korisnicima koji uspeju da obezbede bankarsku garanciju ili hipoteku za celokupan iznos glavnice. a od ukupno pozajmljenih sredstava zajmova 84% su bili kratkoroĉni). odnosno pospešuje davanje kredita i obara kamatnu stopu. Potrebno je da se lokalne zajednice. pri ĉemu se moţe povezati više lokalnih zajednica. Znaĉi. a moţe doći i do partnerstva javnog i privatnog sektora na ovom planu. Problemi nastaju usled naĉina funkcionisanja Garancijskog fonda kome se za garancije obraćaju banke a ne krajnji klijenti. Novo preduzeće se osniva onda kada budući preduzetnik proceni da postoji trţišna potreba za novim proizvodom ili uslugom. Prema postojećim zakonskim rešenjima. postoji potreba i postoji trţište. Saradnja opština bi se mogla uspostaviti sem sa bankama i sa Republiĉkim Fondom za razvoj. sredstva iz Fonda dodeljuju po trţišnim uslovima. kao i kroz povezivanje mikro kreditnih institucija i MSPP. Lokalne zajednice mogu takođe da ocene potrebe lokalnih preduzetnika za poĉetnim kreditima i da lobiraju i ohrabruju institucije koje se bave mikro kreditima u pravcu zadovoljenja tih potreba. konsolidovana kamatna stopa mnogo viša. Strana 31 od 97 . One same mogu da pomognu iz budţeta. budući da komercijalne banke same odluĉuju o tome kome će dodeliti bankarsku garanciju. Što je najvaţnije. omogućava. Time bi se otvorile mogućnosti da lokalne zajednice. osnivaju sopstvene garancijske fondove. što je i poţeljno. što nije dobro za brzinu ekonomskog razvoja i razvoja preduzetniĉke aktivnosti. odnosno deponovanjem odgovarajućih sredstava). umanjuje taj rizik. kao i nekoliko mikrofinansijskih NVO koje su izuzetno dobile pravo ugovorom drţave i UNHCR vezano za probleme izbegliĉke populacije da se time bave. tako da i je konaĉna. Ukoliko bi uslovi iz opštinskih garancijskih fondova bili povoljniji od bankarskih ukupna cena (troškovi) bi bila manja. godine imala 82% finansiranja iz unutrašnjih izvora. u kojima svoje osnivaĉke uloge obavezno imaju i opštine na ĉijoj teritoriji se formiraju. postoji preduzetnik. poljoprivrede i ruralni razvoj rizika da duţnik neće vratiti glavnicu. iskustvo italijanskih opština. Bilo bi korisno izuĉiti sistem "konfidi" kolektivnih garancija. U Srbiji se mikro kreditima obiĉno bave specijalizovane institucije. Time se. Davanje garancije da će duţnik vratiti glavnicu (što je povezano sa rezervisanjem. odnosno lokalne vlasti izbore za promenu ovog rešenja i ukidanje svojevrsnog monopola koji sada postoji. Slika ni sada nije jako dobra. kao što su neke banke i Fond za razvoji . takve garancije daje iskljuĉivo republiĉki Garancijski fond i to u iznosu najĉešće do 50% glavnice. praktiĉno. pošto je broj i obim kreditnih linija nedovoljan i privatni preduzetnici i dalje znatan deo ulaganja vrše iz sopstvenih sredstava (MSP su 2006. potrebna sredstva za zapoĉinjanje posla obiĉno su skromna i njihovo obezbeđenje ne bi moralo da bude problem za finansijske i srodne institucije. Lokalne zajednice mogu da odigraju pozitivnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga za nova preduzeća na svojoj teritoriji.

ali one nemaju nikakav uticaj na elemente oporezivanja. veći dohoci i pojedinaca i firmi posle oporezivanja poslediĉno vode povećanju traţnje i stimulišu ekonomsku aktivnost. Jednostavno. Pet klasiĉnih argumenata se moţe navesti u prilog tvrdnji da je smanjenje poreza (i povećanje poreskih podsticaja) dobra politika: • smanjenje poreskog opterećenja ublaţava poresku presiju i vodi povećanju profita firmi. • podsticaj većem radu i preduzetništvu . Stoga se poreske olakšice povremeno koriste na lokalnom nivou kada se ţeli i kroz fiskalne beneficije podstaći neka firma da podigne pogon na teritoriji lokalne zajednice. pošto to donosi uvećani profit za vlasnike. Strana 32 od 97 . Obiĉno su vezani za tek poneku karakteristiku poreskih obveznika i zato su znatno pogodniji za selektivne politike nego same poreske stope.jer i druge lokalne zajednice smanjuju poreze kako bi privukle kapital i investitore. pa time ne mogu ni odluĉiti o smanjenju poreza ili povećanju olakšica.jer. Iz ovih razloga uvođenje politike smanjenja poreza. među kojima se oni poreski smatraju veoma vaţnim. odnosno firmu.kako poreska politika predstavlja jedan od faktora poslovne klime. pa smanjenje poreskih prihoda kao mera usmerena na poboljšanje privrednih prilika i privlaĉenje preduzeća. Dok su porezi opšti po svom karakteru. preko kvaliteta lokalne administracije do odnošenja đubreta i vodosnabdevanja). traţi od lokalne samouprave da se istovremeno bavi preduzetniĉkim inovacijama u svom lokalnom budţetu. U Srbiji praktiĉno ne postoje lokalni porezi. koja će imati posebno uoĉljive pozitivne posledice na lokalnu privredu i njene odluke u korist lokalne zajednice. izgleda bar na prvi pogled da nema sumnje u ispravnost navedene logike i da uverenje o potrebi smanjenja poreza i povećanom davanju poreskih podsticaja i na lokalnom nivou poseduje odliĉne temelje. to je i njeno unapređenje poţeljno.jer. Budući da su porezi uvek vaţna stavka u poslovanju preduzeća. lokalne vlasti nemaju mogućnost da vode sopstvenu poresku politiku. pošto drţava moţe relativno lako da poveća rashode bez povećanja prihoda. Poreski podsticaji. • poboljšanje poslovne klime . Iako su na lokalnom nivou lokalni porezi obiĉno niski. ĉak. kao instrument uticaja na lokacione i druge poslovne odluke menadţera MSPP. i postoji ĉvršća veza između lokalnih prihoda i lokalnih javnih usluga. Prihod nekih od njih Republika je ustupila lokalnim zajednicama. pa ih i naplaćuje preko republiĉke Poreske uprave. jer jednake stope plaćaju svi poreski obveznici. obiĉno se misli da firme migriraju ka nekim drugim podruĉjima kako bi smanjile troškove. onda je i pojedincima i firmama bolje i spremni su da rade više pošto im od jednog dinara (bruto) zarade ostaje više. Sa druge strane.Podsticaji opština za razvoj MSPP. oni su znaĉajni za lokalna MSPP u ukupnim zahvatanjima. te svaka beneficija od strane opština znaĉi unapređenje ukupnog ambijenta za zapoĉinjanje i razvoj biznisa. osnovicama i oslobođenjima i olakšicama. razliĉite opcije. kod lokalnih zajednica ta je veza daleko jaĉa. pošto su svi u nadleţnosti Republike: ona ih uvodi. dotle su poreski podsticaji daleko uţi po svojoj usmerenosti. kada se smanje porezi. neminovno dovodi u pitanje nivo lokalnih javnih usluga (od školstva i zdravstva. poljoprivrede i ruralni razvoj Porezi i poreske stimulacije: Lokalne vlasti imaju. a radi povećanja zaposlenosti. Na drţavnom nivou veza između javnih prihoda i javnih rashoda nije jako ĉvrsta. Naime. pa je nuţno da to ĉini i ona u pitanju. pa da vaţe samo za jednog obveznika. odluĉuje o stopama. a time i investicija i zaposlenosti. • povećanje tražnje . a kroz zaduţivanje kod emisione ustanove ili na trţištu novca. dohotka i poreskih prihoda. • poreska konkurencija . mogu biti i vrlo specifikovani.

a time i na njihovo ponašanje. Ako je odgovor negativan. razlog 1. o daţbinama koje se kod nas uglavnom zovu lokalnim komunalnim taksama. b. Neke opštine u Srbiji već koriste takvu mogućnost. naime.1 Da li Opština iz budţeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili MSP 2. odnosno sa eventualnim dogovorom sa investitorima. kod većine opština. oslobođenjima. lokalne vlasti nemaju kontrolu ni nad jednim porezom. nešto drugo (navesti 2. presudno kada dobije popust ili eventualno oprost cele naknade.  Kreditna šema za poljoprivredu Kreditna šema za MSP. Najvaţnije među njima su naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. e. ipak je jasno da se tu dobrim delom radi o zahvatanju gradske rente i da opština ima prava da smanji ili potpuno ukine rentu onda kada proceni da je to dobro. kod mnogih drugih lokalnih daţbina situacija je znatno povoljnija i one mogu da utiĉu na troškove preduzeća a. Naknada za uređenje građevinskog zemljišta je ionako ugovorna obaveza i nju lokalna vlast moţe lako varirati u skladu sa potrebama. g. kirija za poslovni prostor koji je u drţavnom vlasništvu. d. Vrsta finansijske podrške Opštine  Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata 2006) a. f. Tek po eventualnom prenošenju nadleţnosti za porez na imovinu sa Republike na lokalne vlasti pojaviće se mogućnost da one daju poreske olakšice iz razvojnih razloga. pošto. Radi se. Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta je trajna po svom karakteru i za investitora moţe biti vrlo vaţno ili.1. navesti koja Olakšice u lokalnim zahvatanjima takse Strana 33 od 97 . pa i tokom cenjkanja sa potencijalnim investitorima. c. ĉak. naknada za uređenje građevinskog zemljišta i. Prezentacija podataka ankete U ovom poglavlju obuhvaćeni su odgovori na sledeća pitanja iz ankete: Finansijske stimulacije 2. bespovratna sredstva za ostala ulaganja. nedostatak sredstava 2. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji takve mogućnosti za sada ne postoje. precizirati za koga Kreditne garancije. poreskim kreditima. pa samim tim ni nad olakšicama. Ukoliko kod poreza i poreskih olakšica i oslobođenja lokalne zajednice nemaju prilike da utiĉu na ekonomska kretanja. podsticajima.2. bespovratna sredstva za samozapošljavanje Grant. garantni fond Subvencije kamata na kredite Grant. nije ocenjeno za potrebno 3. Iako se ova naknada obiĉno definiše kao naknada za troškove koji su uĉinjeni na uređenju zemljišta.1.Podsticaji opština za razvoj MSPP.1.

5 miliona dinara.3 miliona dinara. Opština Opis finansijske podrške opštine 2.4 miliona dinara. Sombor 3 miliona dinara. Arilje 3. godini opštine izdvajale sredstva za razvoj MSP i poljoprivrede iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima. Tako su ukupno izdvojile sledeća sredstva za stimulacije ova dva sektora opštine: Beograd ĉak oko 120 miliona dinara. Uţice .8 miliona dinara.6 miliona dinara. Panĉevo 3.milion dinara. Ţabari 1. Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu Opštine koje daju budžetsku finansijsku podršku poljoprivredi i MSP MSP Poljoprivreda i MSP Poljoprivreda 24 29 6 MSP ukupno anketirane 102 opštine Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi 1.1 miliona dinara.6. Niš . Crveni Krst Niš .9. Aleksinac .3 miliona dinara. Mladenovac 2 miliona dinara.5 miliona dinara.7 miliona dinara. Zrenjanin 5. Obrenovac 10 miliona dinara.5 miliona dinara.3.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Velika Plana 4.5 miliona dinara. Boljevac 1. poljoprivrede i ruralni razvoj   h. Smederevska Palanka 400 hiljada dinara. Inđija 2 miliona dinara. Ĉaĉak . Kruševac .7 miliona dinara. Valjevo 1. Kovin 3.5 miliona dinara. Kragujevac oko 68 miliona dinara.6. Baĉka Palanka 2.3. Dimitrovgrad Kredit Pro Credit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima Strana 34 od 97 .7 miliona dinara. Ĉajetina 7 miliona dinara.3 miliona dinara. naknade za zemljište drugo Nešto drugo Zbirni prikaz finansijskih stimulacija Vidljivo je da su u 2006. Negotin 2 miliona dinara. Krupanj .700 hiljada dinara. Mali Zvornik . .8 miliona dinara.5 miliona dinara. Loznica 18 miliona dinara.5 miliona dinara. Ţagubica 2. Svilajnac 4.8.1. Vlasotince 720 hiljada dinara. Prijepolje .

edukacija MSP za izradu biznis planova Uĉešće u projektu razvoja MSP i polj u 2006. 7. 23. Vlasotince Ţabari Blace Ljig Inđija Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Kovin Smederevo Boljevac Opštinski grant iz budţeta za razvoj koţarstva i prezentaciju MSP na sajmovima Sredstva iz budţeta. 11 . 21. 8. 9. planirana su sredstva za razvoj poljoprivrede.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 6. din Subvencija dela kamate na kredite za MSP 2000 premija za poljoprivrednike Podsticaji za poljoprivredu i MSP Iz budţeta Opštine izdvojena sredstva za stimulaciju poljoprivrednika Za razvoj poljoprivrede izdvojeno je oko 3. 4. dinara ukupno za ove dve grupe klijenata. besplatna podela sadnica Za MSPP su davane olakšice u lokalnim taksama Budţetska sredstva za poljoprivredu. Palilula Niš Priboj Bojnik Preševo Uţice Vranje Obrenovac Ljubovija Loznica Aleksinac Krupanj Mali Zvornik Malo Crniće 16. 24.12. 26. bespovratna sredstva Sredstva iz budţeta Kreditna podrška preko Fonda za razvoj opštine Postoji agrarni Fond opštine. nabavku steonih junica Subvencije za poljoprivredu organizacija struĉnih skupova. 28. 25.8 mil. 10. veštaĉko osemenjavanje krava (3500 puta). 15. dinara. 5. finansiraju se određene aktivnosti u oblasti Poljoprivrede Budţetska sredstva za poljoprivredu. od ĉega 300 hiljada za rad potcentra RA MSPP Osnovan Fond za razvoj stoĉarstva na teritoriji Opštine Finansirana je priprema dokumentacije i struĉna pomoć MSP i poljoprivrednicima Finansirano je iz budţeta za poljoprivredu. 18. 4. savetovanja. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. 19.6 mil. 22. od 1. 20.5 mil. subvencije. 27. 17. za formiranje potcentra RA MSPP 500 hiljada dinara Kreditiranje poljoprivrednih proizvođaĉa i MSP Plasman budţetskih sredstava za MSP i poljoprivredu preko opštinskog Fonda za razvoj Iz budţeta opštine dadi krediti za registrovanje poljoprivrednih gazdinstava Iz budţeta opštine finansirana izrada studije za otvaranje BIC-a Strana 35 od 97 . 14. domaćinstva Iz budţeta opštine su davani krediti. plaćanje osemenjavanja goveda u Opštini U budţetu za 2007. 13. pozajmice za registrovana polj. turizma i preduzetništva Davane su budţetske pozajmice za preduzetnike poĉetnike.

za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji Finansijska podrška seoskim MZ koje koriste kredite Fonda za razvoj i Ministarstva poljoprivrede Opština finansira razvoj poljoprivrede i MSPP kroz uĉešće u projektima koji se realizuju na njenom podruĉju Naknada štete u poljoprivredi (24 lica). Zvezdara Ţagubica Sombor 32. Ĉajetina Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin 45. donacije Subvencije za kredite za poljoprivredu poljoprivredi Bespovratna sredstva za podršku projektima za razvoj poljoprivrede Strana 36 od 97 40. 42. 37. 34. obuka. Sredstva budţeta u vidu depozita za razvoj MSP i industrijske zone Iz budţeta opštine se daju sredstva za subvencije kamata na kredite poljoprivrednicima Podrška projekata "Reka . 50. 39. 43. 47. 31. poljoprivrede i ruralni razvoj 29. 51. osemenjavanje krava.Podsticaji opština za razvoj MSPP.zadrugarstvo Finansira iz budţeta opštine MSP i poljoprivredu kroz dva lokalna fonda: Fond za razvoj poljoprivrede i Fond za razvoj preduzetništva 7 miliona dinara u 2006. Topola 46. 36. kao i za sufinansiranje u projektima Beskamatni krediti zemljoradnicima i malim preduzećima Agrarni budţet-5 miliona dinara kao bespovratna sredstva Subvencije za kredite za poljoprivredu. tradicionalnog sajma privrede koji se godišnje odrţava u Opštini Sredstva opštinskog samodoprinosa namenjena za revitalizaciju sela opredeljena su za podršku registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za unapređenje stoĉarstva kroz poboljšanje rasnog sastava stoĉnih grla Sredstva iz budţeta za kredite MSP i poljoprivredi. 33. 41. posete poljoprivrednih proizvođaĉa sajmu poljoprivrede.mleka": 500 hiljada dinara Finansijska podrška poljoprivrednim proizvođaĉima Zapošljavanje novih radnika. 30. obuka i podrška udruţenjima preduzetnika Finansiranje nabavke opreme za udruţenja poljoprivrednika. 44. 35. 13 miliona dinara. Bajna Bašta Bujanovac Kraljevo Tutin Smederevska Palanka Aleksandrovac Baĉka Palanka Opština planira finansijsku pomoć za otvaranje centra za razvoj MSP i LER Agrarni budţet i podrška radu Centra za razvoj poljoprivrede Osnovan je Fond za razvoj poljoprivrede. Ĉaĉak Zajeĉar Negotin Raška Valjevo Panĉevo . besplatne savetodavne usluge registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima 2 miliona dinara sufinansiranje projekata za MSP i poljoprivredu Sredstva za razvoj poljoprivrede kroz afirmaciju udruţivanja poljoprivrednih proizvođaĉa. 49. 48.

Velika Plana Sredstva iz budţeta se daju kroz lokalni Fond za unapređenje i razvoj poljoprivrede Opštine 54. krediti za MSP Izvor: Terensko istraživanje opština. poljoprivrede i ruralni razvoj 52. Subotica i Inđija Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi Opština Naziv fonda Ukup Broj Podrš na korisni ka suma ka kao u mil.3 0. privatnog preduzetništva Fond za razvoj poljop.3 0. Fond za razvoj poljop. iako vrlo mali iznosi zbog malog budţeta 53. % din opšt.5 0. programa MSPP za nezaposl. Loznica. budţ eta Mladenovac Kamatna stopa troškovi obraĉuna „Grace Period“ Trajanje kredita Subotica Subotica Kragujevac Kragujevac Loznica Loznica Fond za unapređ. UNDP 2007 U narednom boksu daje se detaljniji uporedni prikaz fondova u ĉetiri lokalne samouprave i izvod iz narativnog dela istraţivanja projekta USAID MEGA. 15 15 60 8 9 6 30 45 200 30 34 30 0. Beograd Krediti za poljoprivrednike i podsticajna sredstva. Program podrške preduzetništvu Fond za fin. svake godine. Fond za razvoj poljop. grant za zapošljavanje.2 2% 3% 12 m 12 m 36 m 36 m Beskama 18 m 36-60 m tno Samo 25% sredstava se vraća Beskama tno Beskama tno 12 m 12 m 30 m 30 m Strana 37 od 97 . Sredstva za pomoć razvoju poljoprivrede.27 0.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Poţarevac Davanje kredita za razvoj poljoprivrede uz period otplate od 1 godine 56.26 0. Zrenjanin Kreditiranje-udruţivanje agrarnog budţeta i sredstava za MSP sa bankom preko koje se plasiraju u okviru donetog programa 55. Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede Finansijski podsticaji opština Kragujevac.

Podrška poljoprivredi u 2006 140 119 120 U milionima dinara 100 80 60 40 20 0 15 0 Indjija 6 Loznica Subotica Kra guje va c Ukupna podrška poljoprivredi i preduzetništvu u KG 3. 2006.57 9% umanjen o do 4. The Urban Institute.5mil (2%) Program HELP 5mil (3%) Regionalna agencija za Ekon. The Urban Institute.5mil (1%) Promotivne aktivnosti 119mil (81%) Sredstva za poljoprivredu 20mil (13%) Regionalni garantni fond Izvor: Istraživanje USAID.5% 0 60 m Izvor: Istraživanje USAID. Strana 38 od 97 . The Urban Institute.7 3 0. Finansijska podrška pre duze tnicima 30 25 20 18 U m il dinara 15 10 9 5 0 Loznica Subotica Inđija Kraguje vac 6 6 4 15 15 10 5 30 2005 2006 2007 . 2006. Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova Izvor: Istraživanje USAID. 2006.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj Inđija Subvencionisanje kamatne stope za kredite MSP 1. razvoj 1.

kao budţetski fond na primer subotiĉki Fond za finansiranje preduzetnika. a treći naĉin primene fonda je bilo kroz “obiĉnu” budţetsku liniju. nezaposlena lica (primer Loznica). ili je sledilo osnivanje u skladu sa ĉlanovima 44-47. U Loznici i Kragujevcu banke nemaju nikakvu ulogu. jaĉanje preduzetništva i mikro i malih preduzeća. primer Subotica. a u Inđiji imaju veliku ulogu. registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. uloga poslovnih banaka i postupak odabira banke. Uloge uĉesnika u lokalnom odluĉivanju fonda nisu jasne . ZBS.Fond za razvoj poljoprivrede u Subotici koji je registrovan po Zakonu o zaduţbinama. dok u Subotici imaju ograniĉenu. Određeni komentari-primedbe :  Pitanje kontinuiteta – svi opštinski programi u ĉetiri analizirane opštine su nedavno ustanovljeni  Pitanje tumaĉenja zakona – Zakon o finansiranju opština  Kamata / troškovi obraĉuna kredita  Visok procenat odobrenih zahteva – LER + socijalni aspekt  Mali broj podnetih zahteva– potencijalni korisnici nedovoljno upoznati.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Nema primene Zakona o javnim nabavkama. nezaposlenim licima sa evidencije NSZ Šta se finansijski podrţava: nabavka osnovnih sredstava (ĉiji je oĉekivani vek trajanja duţi od 3 godine). godini bili registrovani kao: posebno pravno lice i to u Kragujevcu kroz Direkcija za robne rezerve. program za zapošljavanje mladih i IT istraţivaĉke i razvojne inicijative. Institucionalni mehanizmi: U ove ĉetiri opštine fondovi podsticaja razvoja MSP i poljoprivrede su u 2006. Krediti nisu dovoljno atraktivni  Maksimalni iznos odobrenog kredita – ĉesto arbitrarno  Nema konsultacija sa predstavnicima privatnog sektora u procesu planiranja i dizajniranja programa  Analiza troškova i dobiti (CBA) se uglavnom ne radi  Indikatori za praćenje uspešnosti programa uglavnom nisu ustanovljeni (monitoring i evaluacija)  Mehanizam kontrole i namenskog trošenja sredstava-(nedovoljno jasna i/ili efikasan)  Visok procenat naplate dospelih kredita Strana 39 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj Kome se pruţa finansijska podrška kroz lokalne fondove: ili samo preduzetnicima. ili i MSP i preduzetnicima. posebno je nerešeno pitanje kriterijuma za izbor predstavnika privatnog sektora. ili kao novoosnovano pravno lice . fondacijama i fondovima u pokrajinskom Sekretarijatu za kulturu.uloga gradonaĉelnika/predsednika opštine i uloga skupštine. sredstva se mogu koristiti i za obezbeđenje uĉešća za kredite koje daje Republika/Pokrajina. u nekim sluĉajevima. Upravljanje: Kod izbora ĉlanova komisije koje donose kljuĉne odluke nema jasnih kriterijuma. najĉešće kod subvencija.

Valjevo. garantni fond 3. Bujanovac. Negotin. Topola. i MSP subvencije kamata kreditne garancije kreditna šema za MSP grant za samozapošljavanje 4 15 26 8 13 7 grant za ostala ulaganja 40 kreditna šema za polj. Bojnik. Podrška kroz kreditne garancije. Kraljevo. Olakšice opštine  Lokalne takse  Naknade za gradsko građevinsko zemljište 7. godine 29 opština i gradova (od 102 anketirane) je iz sredstava lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralnom razvoju i to: Beograd. Obrenovac.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Paraćin. Prijepolje.2006. Mladenovac. Kragujevac. Strana 40 od 97 . Opštinska kreditna šema za poljoprivredu 2. Subvencije kamata na kredite 4. Aleksandrovac. Smederevo. Poţarevac. Raška. Uţice. Ţabari. Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 6. olakšice u lokalnim zahvatanjima Kreditna šema za poljoprivredu U periodu 2005 . Panĉevo. Surdulica. Ćuprija. Bajna Bašta. Velika Plana. poljoprivrede i ruralni razvoj Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP Iz pregleda rezimea terenskog istraţivanja opština mogu se izdvojiti detaljnije sledeće vrste finansijskih podsticaja razvoja poljoprivrede i stimulacije ruralnog razvoja na lokalnom nivou: 1. Ljig. Grant za samozapošljavanje 5. Malo Crniće. Crveni KrstNiš. Pirot. Dimitrovgrad. Ţagubica. Nešto drugo Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike Vrste finansijskih stimulacija opština za razvoj polj.

grejs period od 1 . 400. 3% kamate. Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu Opštine Kreditna šema za poljoprivredu 1. Kraljevo krediti .290 dinara kredita za poljoprivredu 11. Kladovo Kredit i za poljoprivredu od 1 milion dinara 8. U 2006. Preko Sekretarijata za privredu i Vojvođanske banke je data Zvezdara kreditna šema za polj (odnosi se na grad Beograd) 14. poljoprivrede i ruralni razvoj Visina kreditne šeme za poljoprivredu iz opštinskog budţeta i/ili namena detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. dugoroĉni krediti za Smederevo 80 gazdinstava 12.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Krupanj 700 hiljada dinara kredita za poljoprivredu 3. godini kredit u visini Ljig milion dinara 6. Kruševac Poljoprivrednim proizvođaĉima u oblasti stoĉarstva i ratarstva 5. 3 godine period. Bez bankarskih sredstava .sredstva iz budţeta 17. 1 g. Zrenjanin Kreditna šema za poljoprivredu od 5. Baĉka Palanka Subvencije. Finansirani programi iz oblasti primarne polj. Fond za razvoj poljoprivrede ima na raspolaganju 3 miliona Sombor dinara. vraćanje u dve 12.5 godina. proizvodnje . 000 za jednog PP Kanjiţa za opremu 10. Ĉajetina 7 miliona dinara za poljoprivredna domaćinstva 19.. 4 miliona kredita za poljoprivredu 4. Opovo Krediti za ĉlanove udruţenja odgajivaĉa svinja 7. rate 21. Bajna Bašta Beskamatni robni krediti 16. Na osnovu konkursa dodeljuju se beskamatni krediti registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na period od 3 . Kovin 331. godini ukupno za ruralni razvoj izdvojeno 5. kamate na odobrene bankarske kredite 18. Preko opštinskog Fonda za poljoprivredu u saradnji sa Aleksinac Niškom bankom 2. Poţega Kreditna šema za poljoprivredu od 1 milion dinara 13. 8 Pirot miliona dinara kredita 9. Ĉaĉak 15 miliona dinara je dato iz budţeta Opštine 22. grejs. Odţaci kredit za poljoprivredna gazdinstva 20. 6 miliona .2 godine.123 korisnika 24. stoĉarski kredit na 3 godine sa grejs Topola periodom od jedne godine. U saradnji sa Banca Intesa se odobravaju poljop. Poţarevac Kategorija klijenata koja koristi kredite za razvoj poljoprivrede Strana 41 od 97 .to mes. Nabavka sadnica borovnice u 2007. krediti 15. Raška servisiranje kredita preko Komercijalne banke 23. Kratkoroĉni krediti za 120 gazdinstava. Mali Zvornik 7.

godine izdvojeno 220 miliona dinara za poljoprivredne kredite. podsticaj agraru Krediti stoĉarima Opština Smederevo je preko opštinskog Fonda za razvoj poljoprivrede odobrila 650.7 mil. robni Kragujevac kratkoroĉni krediti i 21 mln. edukacija privrednika za izradu biznis planova. 29 mil. savetovanja. detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. te opreme za preradu mesa.5% god je uzelo 120 poljoprivrednika. godine investirao ukupno 207 miliona dinara u agrarni sektor i razvoj sela. izgradnju sistema navodnjavanja. Ukupno 58. Zvezdara namerava da predfinansira osnivanje Centra za razvoj MSP. grad Beograd je kreditirao MSP i preduzetnike . Prema uvidu u rezultate terenskog ispitivanja.sto hiljada dinara za kupovinu rasnih priplodnih junica. Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za privredu Kreditna šema za MSP Finansijske stimulacije za razvoj MSP i preduzetništva iz opštinskog budţeta su mnogo manje nego što je to sluĉaj za poljoprivrednike. voća i povrća. godine davala olakšice za MSP u vidu smanjenih lokalnih komunalnih taksi. UNDP 2007 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi Primer grada Kragujevca. krediti za investicije. sa rokom otplate od godinu dana i kamatom od osam odsto.kreditni aranţman sa bankom »Intesa«. opština Blace je finansirala organizaciju struĉnih skupova.Podsticaji opština za razvoj MSPP. što je znatno češći primer. u iznosu od šezdeset . nerasta i prasadi. Inđija je subvencionisala deo kamate na kredite za MSP. Kredite od 2 .20. Najveći deo sredstava je dodeljen registrovanim domaćinstvima za nabavku poljoprivrednih mašina i opreme. Opštine koje su izdvajala sredstava iz budţeta kroz kreditnu šemu za MSP. Izvor: Terensko istraživanje opština. Strana 42 od 97 . hladnjaĉe. U planu je odobravanje kredita radi povećanja agrarne proizvodnje u smederevskoj opštini. podaci govore o tome da je opština Vranje u periodu 2005-2006. Poređenja radi u nastavku je primer jednog malog fonda (300 puta manja sredstva nego u Kragujevcu). odnosno u domašaju mogućnosti manjih opština Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za poljoprivredu Primer opštine Smederevo.000 dinara na godinu dana kredita za povećanje stoĉnog fonda. subvencije 26.000 evra sa Beograd kamatom o 4. 84 miliona dinara za 113 korisnika. podsticaj agraru Grad Kragujevac je u 2005 i 2006.kreditni aranţman sa Vojvođanskom bankom po kome je 2006. nazimila. kao i njihova visina i namena. poljoprivrede i ruralni razvoj su individualni poljoprivredni proizvođaĉi 25. Boljevac je finansirala izradu studije za otvaranje Biznis inkubacionog centra. Kreditiranje individualne poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Beograda .

16 Osnivaĉ Fonda je Republika Srbija. Planira se izdvajanje 100 miliona dinara u 2007. Pirot Preko 100 klijenata MSP je dobilo bespovratna sredstva Kanjiţa Dugoroĉno kreditiranje MSP 400. 10. godine. 5 miliona dinara Zvezdara Preko sekretarijata za privredu. 9.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Garancijski fond Republike osnovan je Zakonom o Garancijskom fondu 2003.75% god. 2. Međutim. i Garancijski fond AP Vojvodine. 9 miliona dinara Kladovo Kreditna šema za MSP na 5 godina . 17/2003 Strana 43 od 97 . kamata 2. 43/2004 i 61/2005 Sluţbeni list AP Vojvodine br. 3. izmenama zakona o budţetskom sistemu iz jula 2005. 16 17 Sluţbeni glasnik RS br. poljoprivrede i ruralni razvoj 1. Saveta opštine i Banke Intesa (zapravo je reč o gradu Beogradu) Sombor Putem Pro Credit Banke je Opština dala 10 miliona din kao deponovana sredstva.000 evra. grejs 1 god.000 evra. a treći je u osnivanju. Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o budţetskom sistemu su omogućavali da jedinice lokalne samouprave osnivaju fondove prema svojim potrebama za delatnosti koje su od znaĉaja za lokalnu zajednicu. a RA MSPP omogućila je preko banke 30 miliona za kreditnu šemu za MSP Baĉka Palanka Subvencije kamate na odobrene bankarske kredite MSP Zrenjanin Kreditna šema za MSP od 4. godine izdvojena za kredite MSP do 10. 5. 11. po klijentu Kovin Kreditna šema za MSP u visini od 1. Saveta za zapošljavanje. osnivanje tzv. Tabela 5: Kreditne šeme za MSP Opštine Kreditna šema za MSP Dimitrovgrad Kredit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima na osnovu ugovorenih uslova Loznica Za MSP 6 miliona dinara Mali Zvornik Kreditna šema za MSP od 2. budţetskih fondova nije dozvoljeno. preko banke Intesa. 6. 12. U Srbiji postoje dva lokalna odnosno regionalna garancijska fonda (od kojih je samo jedan u funkciji). Lokalni (regionalni) garantni fondovi Na nivou Republike i APV postoje Garancijski fond sa sedištem u Beogradu (Republiĉki garancijski fond). 7. 8. Odlukom Skupštine AP Vojvodine17 iste godine osnovan je Garancijski fond Autonomne pokrajine Vojvodine. sredstva 84 miliona dinara za 113 korisnika je 2006.49 korisnika Beograd Kreditna šema za MSP. 4.7miliona dinara . za kredite MSP do 30. 55/2003.000 din. godine.

alata.00 eura). kooperative. poslovna banka (Continental banka. sa druge lokalna banka (sa vlastitom poslovnom politikom u pravcu ostvarivanja profita i odgovornosti prema akcionarima). lica sa statusom izbeglica i interno raseljena lica i lica koja koriste usluge Centra za socijalni rad u Novom Sadu. Korisnici kredita su registrovana mala i srednja preduzeća. godine osnovan je Opštinski garancijski fond.00 eura) obezbeđuje italijanska vlada. kroz UNOPS. preduzetnike i pripadnike ugroţenih društvenih grupa. 2 miliona od opštine Bujanovac i 1 milion od opštine Bojnik. Vojvođanska banka. Partner u realizaciji ovog projekta je UNDP koji sprovodi program za oporavak i napredak opština na jugu Srbije..000. Sredstva za kreditiranje obezbeđuje banka iz sopstvenih sredstava (oko 900. razvojne agencije (sa posebnom ulogom tehniĉke podrške i prema donatoru i prema potencijalnim klijentima Garancijskog fonda). vlasnike novih radnji i preduzeća (koji posluju kraće od 12 meseci). delova za mašine i opremu. Trenutno je neaktivan zbog okonĉanja projekta u kome je nastao i odlaska predstavnika donatora. 30 miliona dinara od opštine Leskovac. Skupština opštine donosi odluku da promeni naziv fonda u Regionalni garancijski fonda za Jablaniĉki okrug. Krediti i garancije se daju za nabavku osnovnih sredstava: mašina. do 50%. individualne poljoprivredne proizvođaĉe. a garancije obezbeđuje fond. a ostale opštine iz Regiona donose odluke o pristupanju Fondu. Koncept poslovanja garancijskog fonda ukazuje na kompleksnost primene ovakvih šema uz neophodnost saradnje između razliĉitih partnera. opreme. Garancijski fond u agenciji "Alma Mons" u Novom Sadu je u suštini ugovorni odnos u kome se ostvaruje saradnje između razliĉitih partnera. Projekte ocenjuju i banka i Agencija. zadruge.Podsticaji opština za razvoj MSPP.000 dolara. Ovaj fond se koristi za pokrivanje dela kredita. Poĉetni kapital za osnivanje fonda (oko 450. poljoprivredu. zanatstvo i usluge. Fond je sklopio ugovor o poslovnoj saradnji sa sledećim poslovnim bankama: Agrobanka . Korisnici kredita mogu biti preduzetnici poĉetnici i postojeća preduzeća bilo kakve vlasniĉke strukture koji nameravaju da ulaţu na podruĉju Jablaniĉkog i Pĉinjskog okruga. koje dodeljuje poslovna banka. potencijalni korisnici kredita mogu da koriste savetodavnu. Jubanka. Poĉetni kapital fonda je od UNDP u iznosu od 250. Vrednost garancije koja se daje za startup ne moţe iznositi više od 10% vrednosti ukupno izdatih garancija U cilju uspešne realizacije projekta. Novi Sad) i Regionalna agencija za ekonomski razvoj malih i srednjih preduzeća “Alma Mons”. Opšti cilj projekta Garancijskog fonda je da se unaprede odnosno stvore uslovi za bolji pristup kreditima za mala i srednja preduzeća. poljoprivredni kombinati. nezaposlena lica koja ţele da osnuju radnju ili preduzeće (registrovana u Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje). što Fondu i daje regionalni karakter. Strana 44 od 97 . Krediti se odobravaju za proizvodnju. Komercijalna banka. pravnu i tehniĉku pomoć koju će pruţiti sluţbenici Regionalnog Garancijskog Fonda i banke.000. Fond garantuje svojim sredstvima i uĉestvuje u odobravanju zajedno sa bankom. a dodatni kapital za osnaţivanje fonda biće obezbeđen kroz donacije italijanskih banaka. druga zemljoradniĉka udruţenja i radnje. godine. Sa jedne strane je donator (sa sopstvenom misijom i ciljevima). Regionalni Garancijski fond za juţnu Srbiju Odlukom Skupštine opštine Leskovac u oktobru 2003. U svom poslovanju fond podrţava mala i srednja preduzeća i preduzetnike. U junu 2004. poljoprivrede i ruralni razvoj Lokalni garancijski fond "Alma Mons" u Novom Sadu Garancijski fond je zapoĉeo sa radom novembra 2004. i na kraju. Osnovan je Ugovorom koji su zakljuĉili donator (UNOPS u ime UNDP).

preduzetništvo 4 Aleksinac Na osnovu konkretnih projekata za registrovanje udruţenja poljoprivrednika 5 Kladovo Premije za poljoprivredu 6 Pirot 1. Oĉekuje se da će se on za poĉetak registrovati po modelu Konzorcijuma ĉiji bi vodeći ĉlan bila ova Agencija. Niš Kroz projekat unapređivanja koţarstva registr. 2 miliona dinara 7 Crveni Krst-Niš Poljoprivrednicima za zasade.3000 grla godišnje 2 Aleksinac Primenjena 2004. muzilice. poljoprivrede i ruralni razvoj Garancije se ne odobravaju za finansiranje dugova. grejs period 1 god. Subvencije kamata na kredite Prednost ovog oblika je što ne zahteva prethodnu kapitalizaciju u obliku nekog fonda. udruţenja (12 ĉlanova) oprema. 1 Palilula. finansiranje ekološki neprihvatljivih projekata i poslova koji nisu u sladu sa zakonom.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Prema podacima iz ankete 5 opština primenjivale su ovaj oblik podsticaja. za razvoj MSP preko NSZ kroz Strana 45 od 97 . otplata 36 meseci Grant za samozapošljavanje Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje Opštine Grant za samozapošljavanje 2006. zakup u kupovinu zemlje. Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite Opština Namena subvencija 1 Vranje Za veštaĉko osemenjavanje krava .sadnice 8 Prijepolje 12 projekata je finansirala Opština za samozapošljavanje 9 Paraćin Milion dinara 10 Ĉaĉak 4 miliona dinara. Garancijski Fond u osnivanju za Šumadijski i Pomoravski okrug Na inicijativu regionalne agencije za razvoj iz Kragujevca opštine ova dva okruga su u toku formiranja Garancijskog fonda Šumadijsko-pomoravskog regiona. za nabavku stonih junica 3 Mali Zvornik Kamate na god. rasnu stoku. mehanizacija i rasna grla koza 4 miliona dinara -34 ĉlana 2 Preševo Za mali biznis 3 Ljubovija Poljoprivreda. turizam . nivou 2-4% 4 Inđija Realizovale 3 firme 5 Kraljevo Beskamatni kredit.

Međutim u istraţivanju pomenut je pod rubrikom ostala nefinansijska podrška.000 dinara 4 Crveni Krst-Niš Opština daje sredstva za prekvalifikaciju .Podsticaji opština za razvoj MSPP. efikasnosti i konkurentnosti postojećih MSP18 Grant za ostala ulaganja Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja Opštine Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 1 Vranje 100 korisnika po 1200 eura u opremi 3 Pirot za ovu namenu Opština izdvojila u 2006. otvaranje novih radnih mesta. Panĉevo a moţda i Pirot su trebali da svrstaju ovo pod prethodnom rubrikom jer je reĉ direktno o grantu za nova radna mesta. rasta. vrednost 50 mil dinara za nezaposlena lica.000 dinara7 Bespovratna sredstva dodeljivana su u toku 2006. centre za podršku i sliĉne neprofitne poduhvate. 18 Strana 46 od 97 . pošto on u principu nije namenjen direktno firmama za radna mesta već za indirektnu podršku kroz obuke.za drugo Opis zemlj. dok je Crveni Krst –Niš moţda trebalo da stavi svoj odgovor u rubrici finansiranje obuka. dinara iz budţeta opštine za podršku samozapošljavanja lica sa evidencije nezaposlenih (10 lica je ostvarilo finansijsku podršku Napomena: Vranje. 5 miliona dinara podrške Udruţenju zanatlija i ostalih preduzetnika Panĉeva (data podrška za 2 projekta). Projekti za podsticanje zapošljavanja na teritoriji grada planirani za 2007. 1 Majdanpek X X 2 Priboj X za prvu godinu postojanja firme U anketi grad je svrstao ovde ovaj grant Fond. Olakšice u lokalnim daţbinama Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama Opštine Takse Nak.800. godine za kupovinu opreme za razvoj poljoprivrede u ukupnom iznosu od 642 hiljada dinara 1. podrţavanje stvaranja većeg broja novih MSP. poljoprivrede i ruralni razvoj 11 Negotin 12 13 Panĉevo Beograd subvencionisanje samozapošljavanja / subvencije od 100300. 1. Izgleda da neke od kategorija u pitanjima nisu bile dovoljno jasne onima koji su popunjavali ankete. obuku i usavršavanje građana 7 Panĉevo 2 mil.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. sa malim poslovnim prostorom 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 X X X X X X X X X X X X X X 0 Oslobađanje firmarine MSP u prvoj godini rada Komunalne takse za preduzetnike u 1. poljoprivrede i ruralni razvoj 3 4 Preševo Uţice X X X Za ulaganje u industrijsku zonu investitori su oslobođeni naknade za komunalno opremanje X 5 6 7 8 9 10 Vranje Obrenovac Ĉoka Loznica Luĉani Kruševac X X X X X Zakup zemljišta u industrijskoj zoni Olakšice za preduzetnike za prvih godinu dana u vrednosti od 50% ukupnog iznosa takse na firmu 11 12 13 14 Golubac Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Sombor Bujanovac Smederevska Palanka Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Ivanjica Topola Valjevo X X X X X X Finansiranje sportskih i kulturnih manifestacija (verovatno pogrešno svrstano) U toku je izrada sistema olakšica Smanjene tarife za isticanja firme MSP. Prostora uređivanje izloţbe stoĉara opština oslobodila 600 hiljada taksu na prostor Strana 47 od 97 27 28 Panĉevo Velika Plana . godini poslovanja bez naplate. Stari zanati oslobođeni svih lokalnih daţbina X X Smanjenje naknada za korišćenje i sajamskog izloţbenog polj.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške Razlozi za nes provođenje finans ijs ke podrške opš tine za polj. prvenstveno je nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja. i MSP 100% 80% 60% 40% 20% 0% nedostatak sredstava pravne prepreke f in. 40% od ukupnog iznosa naknade Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja Kao glavni razlog naveden od strane opština koje nisu finansijski podsticale razvoj lokalnih MSP i poljoprivrednih gazdinstava iz budţeta. ovlašćenja opštine Strana 48 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj 29 30 Poţarevac Beograd X Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta . a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja.Republika vraća lokalnoj samoupravi.

odnosno poboljšanje snabdevanja infrastrukturnim uslugama predstavlja pogodnost zbog koje se investitori odluĉuju da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju te lokalne zajednice. što predstavlja dodatni razlog investitorima da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju takve lokalne zajednice. povećava obim i kvalitet ponude radne snage. utiĉe na razvoj MSPP. U gradovima Srbiji postoje dve vrste infrastrukture. fiziĉka infrastruktura. Biznis inkubatori i industrijske zone Znaĉaj lokalne biznis infrastrukture Lokalna infrastruktura – osnovna. odnosno grada. poljoprivrede i ruralni razvoj 4.tako što navedena unapređenja infrastrukture poboljšavaju kvalitet ţivota stanovnika lokalne zajednice. Opštine mogu u okviru svojih ingerencija da pospeše razvoj ove vrste infrastrukture. U infrastrukturu koja je deo nekog od nacionalnih sistema i nad kojom lokalne vlasti nemaju praktiĉno nikakvu ingerenciju spadaju telekomunikacije. pravovremenim davanjem urbanistiĉkih uslova. pa se povećavaju i podsticaji za doseljavanje na to podruĉje. snabdevanje gasom visokog pritiska. kao i aerodromi i luke koji opsluţuju podruĉje lokalne zajednice. izuzetno je bitna za lokalni ekonomski razvoj i razvoj MSPP. na primer. ţeleznice. odnosno urbanistiĉkih i građevinskih dozvola za infrastrukturne i poslovne objekte koji se nalaze na njihovom podruĉju. odnosno predstavlja integralni deo tog razvoja na dva naĉina. odnosno ponuda infrastrukturnih usluga te vrste. snabdevanje elektriĉnom energijom. Budući da lokalne vlasti nemaju nikakvu ingerenciju nad ovom vrstom infrastrukture. Prvi je direktan .tako što poboljšanje stanja infrastrukture. infrastrukturne delatnosti. nalaze infrastrukturni objekti ovih delatnosti. budući da ona ĉini jedan od kljuĉnih elemenata poslovne klime u svakoj lokalnoj zajednici. nacionalna i regionalna mreţa puteva. Opštine mogu da stupe u direktan kontakt i pregovore sa javnim preduzećima koja gazduju ovom infrastrukturom i pruţaju ove infrastrukturne usluge i da sa njima nađu rešenja u pogledu brţeg razvoja te infrastrukture koja bi bila zadovoljavajuća za obe strane. 2. kao i saobraćajna infrastruktura. Znaĉaj osnovne infrastrukture je toliko veliki da se ponekad smatra da određeni nivo infrastrukture predstavlja preduslov bilo kakvog lokalnog ekonomskog razvoja. postavlja se pitanje da li uopšte postoji mogućnost uticaja na ovu vrstu infrastrukture. Ukoliko se na teritoriji opštine. oni predstavljaju iskljuĉivo lokalni segment određenog nacionalnog infrastrukturnog sistema.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Stanje ove infrastrukture. Strana 49 od 97 . Drugi naĉin je indirektan . odnosno kakvo mesto ima u strategiji razvoja preduzetništva i lokalnog ekonomskog razvoja? Postoji nekoliko naĉina na koji lokalne vlasti mogu da utiĉu na razvoj i ove vrste infrastrukture na sopstvenom podruĉju i dalje na razvoj MSPP po tom osnovu: 1.

Gradsko-opštinsko. odnosno komunalnih delatnosti. Rezultati su odliĉni. jedna od najznaĉajnijih podela jeste na one komunalne delatnosti koje spadaju mreţne delatnosti vodosnabdevanje i kanalizacija. Tako opština Inđija daje praktiĉno besplatno građevinsko zemljište onima koji investiraju u izgradnju pogona na njenoj teritoriji. domaćih i inostranih savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. pre svega u oblasti komunalnih infrastrukturnih sistema. izvrši pritisak na zakonodavnu vlast kako bi se uvela regulatorna rešenja koja bi pospešila razvoj ovih infrastrukturnih delatnosti. odnosno povećala ponuda tih usluga. Prema vaţećem zakonu o komunalnim delatnostima. kao i javni šinski i trolejbuski saobraćaj. kao mamcem za potencijalne investitore javila se i u Srbiji. zajedno sa drugim lokalnim zajednicama. Lokalna infrastruktura. je posebno interesantna za podsticaje razvoja MSPP. koje su i prirodni monopoli. posebno je vaţno unaprediti upravljanje gradskim građevinskim zemljištem. Opština moţe da. odnosno komunalne delatnosti. druge vrline opštine). poljoprivrede i ruralni razvoj 3. a koji ostalih faktora (poslovno rukovodstvo opštine. Bilo koja nova investicija je vezana za gradsko zemljište. trotoara i drugih javnih površina  odrţavanje javnog zelenila. odnosno građevinsko zemljište je najvredniji i najznaĉajniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje interesa MSPP. Te beneficije u odnosu na osnovnu infrastrukturu mogu imati oblik niţih cena komunalnih usluga. Ideja sa podsticajima za MSPP. Da bi stimulacije u oblasti osnovne infrastrukture bile operativne za MSPP. mada je pitanje koliki je tu udeo besplatnog zemljišta. kao i opština Titel. ĉiji sastavni deo treba da ĉini strategija razvoja MSPP. daljinsko grejanje i distribucija gasa. odnosno na osnovu mnogih kriterijuma. i delatnosti koje u njih spadaju za savremen razvoj MSPP su posebno vaţne:  proizvodnja i distribucija vode (vodovod)  odvođenje i preĉišćavanje otpadnih voda (kanalizacija)  proizvodnja i distribucija toplotne energije (daljinsko grejanje)  distribucija i snabdevanje gasom (lokalna gasovodna mreţa niskog pritiska)  odrţavanje ĉistoće javnih površina  odnošenje smeća  trajno odlaganje (deponovanje) smeća  javni gradski i prigradski saobraćaj  odrţavanje ulica. lokalne zajednice mogu da nađu raĉun da zainteresovanim investitorima ponude neke beneficije. jeftinih uređenih lokacija. besplatnog ili jeftinog zemljišta. parkova i drvoreda  javna parkirališta (parkirališta sa slobodnim pristupom)  odrţavanje mostova i reĉnih korita u naseljenim mestima Iako se lokalni infrastrukturni sistemi. prema vaţećim zakonskim rešenjima u Srbiji. dobre saobraćajne veze. u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. blizina glavnog i velikih gradova.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Strana 50 od 97 . mogu grupisati ili razvrstati na mnogo razliĉitih naĉina. koje su. opština Pećinci ima izuzetno dobre rezultate u svojoj industrijskoj zoni. Naime.

vibracije. odnosno. Statusna transformacija zemljišta. U Srbiji je gradsko zemljište još uvek iskljuĉivo u javnom vlasništvu. odvoze ponekad još kabastiji proizvodi. zelene lokacije). odnosno ţeleznici – dovoze se kabaste sirovine. i U ovoj oblasti vlada (namerno izazvana) terminološka zbrka. postoje dve osnovne grupe delatnosti. dobro gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi i efikasnu urbanu rekonstrukciju. odnosno restituciju). potreban je. Zakon o planiranju i izgradnji uvodi novu kategoriju javnog građevinskog zemljišta kojom (neuspešno) pokušava da izbegne ustavno ograniĉenje svojinskog reĉima gradskog zemljišta. Međutim. Sekundarne delatnosti veoma ĉesto emituju snaţne negativne eksterne efekte (buka. smeđe lokacije). nemaju velike infrastrukturne zahteve i kompatibilne su sa stanovanjem. koje mora biti u drţavnoj ili društvenoj svojini. one koje proizvode usluge. Naime. Dugo vremena zakonska rešenja u Srbiji su poznavala kategoriju gradskog-građevinskog zemljišta (koja odgovara kategoriji gradskog zemljišta u ovom tekstu) i građevinsko zemljište koje se svodilo na nepoljoprivredno zemljište koje nije gradskograđevinsko.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Jednu grupu ĉine tercijarne (komercijalne) delatnosti. Loši efekti postojećeg sistema su nesporni i. uspostavljanje ĉvrste zaštite privatnih svojinskih prava nad zemljištem (veoma ograniĉene mogućnosti eksproprijacije) i uvođenje njegovog trţišta. zagađenje ĉvrstim. Pri prenosu prava korišćenja ne plaća se trţišna cena (zakupnina). na primer. već administrativno određene naknade. kao i program njegovog davanja u zakup uređuju lokalne vlasti. teĉnim ili gasovitim Strana 51 od 97 . to su delatnosti koje se obavljaju u kancelarijskom prostoru. Naime. pored stanovanja. ove delatnosti su locirane u centru grada. Zbog toga je potrebno temeljito reformisati sistem korišćenja gradskog zemljišta. odnosno namene površina u gradovima. onemogućen je njegov promet i nema trţišta gradskog zemljišta. Sve bitne detalje naĉina na koji se gradsko zemljište dodeljuje. ali ne postoji slobodan promet. koja je prema tom Zakonu već trebalo da bude okonĉana (dve godine po usvajanju Zakona) nije ni zapoĉela. ne postoji trţište neizgrađenog gradskog zemljišta. kao i njegovo brzo privođenje odgovarajućoj nameni. radnjama opšteg tipa (trgovina na malo) i ugostiteljskim objektima i tome sliĉno. promet nekretnina neminovno obuhvata i promet svojinskih prava nad zemljištem na kome su podignute te nekretnine. Drugu grupu ĉine sekundarne (industrijske) delatnosti koje su locirane na obodima grada. Naĉelno posmatrano. bez obzira na umešnost lokalnih vlasti. koje se dodeljuje na praktiĉno trajno. što podrazumeva pravovremeno i efikasno pripremanje i opremanje zemljišta. ĉesto u specijalizovanim zonama. U fiziĉkom pogledu. Ustav Srbije poznaje gradsko građevinsko zemljište. odnosno promenu namene površine i intenzitet izgrađenosti putem zamene nasleđenog građevinskog objekta novim (tzv. odnosno ustupa. pristup teškim vozilima. mada to trţište postoji implicitno (kao integralni deo trţišta nekretnina). tj. Pored brze i efikasne izgradnje objekata na novim lokacijama (tzv. Reforma tog sistema treba da se zasniva na privatizaciji gradskog zemljišta (ukljuĉujući i denacionalizaciju. Pri definisanju strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba uoĉiti da. Ove delatnosti su infrastrukturno veoma zahtevne. pa stoga lokalne vlasti vrše administrativnu raspodelu gradskog zemljišta kao resursa. dugogodišnje korišćenje. poljoprivrede i ruralni razvoj Gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi dobru alokaciju tog zemljišta ekonomski efikasnim korisnicima. svode se na njegovu neefikasnost i netransparentnost – gazdovanje gradskim zemljištem ne daje dobre rezultate. ukratko reĉeno. dobro podnose visoke gustine izgrađenosti (nije im potreban veliki slobodan prostor).

odnosno poslovni centri. postavlja se pitanje u kojoj meri je potrebno pripremiti i opremiti gradsko zemljište unapred. odnosno grupisanje privrednih aktivnosti stvoriti pozitivne lokalne aglomeracione efekte i time privlaĉiti nove ulaske. u kojoj meri postoje urbanistiĉka ograniĉenja. moţe da pospeši realizaciju programa industrijskih parkova. a to je osnovna delatnost u stvaranju takve zone. postoji u pogledu upravljanja takvom zonom posle osnovanja. odnosno da zone budu tako specijalizovane da se uvećaju pozitivni. Dilema. odnosno projekata specijalizovanih poslovnih zona. pod uslovom da vlasnicima plate praviĉnu naknadu. naĉelno posmatrano. prilagođenih potrebama MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj otpadnim materijama itd. Naime. pripremanje i opremanje lokacije iziskuje Strana 52 od 97 . odnosno odgovora na sledeća pitanja. poslovne zone u oblasti tercijarnih delatnosti. ali u određenim situacijama. veća je mogućnost za definisanje programa pripremanja i opremanja zemljišta.. Drugo. Pri tome je bitno da namene površina budu kompatibilne. odnosno vlasnika. a minimizuju negativni aglomeracioni efekti. namenjeni granama u oblasti visokih tehnologija itd. Pri realizaciji programa. tako da imaju lak pristup na te saobraćajnice. Takve zone se nalaze blizu regionalnih. Još jedna funkcija lokalnih vlasti u ovom pogledu moţe da bude znaĉajna ukoliko se stvaranje ovakve industrijske zone zasniva na konverziji poljoprivrednog zemljišta u gradsko.i u tom zonama postoji dovoljno prostora potrebnog za obavljanje industrijske delatnosti. postoji zakonska osnova na osnovu koje lokalne vlasti mogu da eksproprišu to zemljište. međutim. telekomunikacije. naroĉito ukoliko postoji veći broj parcela. Prvo. a urbanistiĉke procedure. Pripremanje i opremanje zemljišta. odnosno magistralnih puteva i pruga. odnosno projekti strategije lokalnog ekonomskog razvoja ili je sadrţaj stvaranje industrijskih parkova – specijalizovanih. predstavljaju samo jedan od specijalnih sluĉajeva stvaranja specijalizovanih poslovnih zona u kojima će grupisanje novih poslovnih objekata. Ovakav potez moţe da bude kontroverzan (naroĉito sa stanovišta obezbeđivanja sredstava za isplatu praviĉne naknade pređašnjim vlasnicima). Lokalne vlasti zadrţavaju vlasništvo nad gradskim zemljištem (bar do predstojeće reforme sistema gazdovanja ovim resursom). znatno su pojednostavljene.). tako da. Konaĉno. Takva industrijska zona treba da bude stvorena odgovarajućom odlukom lokalnih vlasti. i funkcije urbanistiĉke vlasti koje im pripadaju. odnosno urbanistiĉki parametri? Što više urbanistiĉkih parametara postoji. a time pospeši i lokalni ekonomski razvoj.). elektriĉna energija. odnosno građevinsko. nisu kompatibilne sa stanovanjem. Jedna opcija je da njome upravlja posebno javno preduzeće koje bi osnovala lokalna zajednica. Odgovor na ovo pitanje zavisi od nekoliko elemenata. gas itd. svakako je profitabilna delatnost i treba je prepustiti privatnom sektoru. dobro infrastrukturno opremljenih zona. odnosno trţišnu cenu tog zemljišta pri njegovoj sadašnjoj nameni. koliki je „obrtni kapital“ kojim se raspolaţe? Naime. opremljene su osnovnom komunalnom infrastrukturom dovoljnog kapaciteta (vodosnabdevanje i odvođenje otpadnih voda. pre nego što je poznat investitor na konkretnoj lokaciji. Ovakvi industrijski parkovi.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poput dobijanja urbanistiĉke dozvole. obaraju vrednost ambijenta u kome se nalaze. u takvoj su veoma ublaţena urbanistiĉka ograniĉenja (dozvoljene su praktiĉno sve namene površine). Svim ovim programima je zajedniĉko da okupljaju aktivnosti koje su kompatibilne i ĉije okupljanje generiše pozitivne aglomeracione efekte. tehnološki parkovi. odnosno industrijski parkovi. Upravo je za drugu grupu delatnosti vezan program. U tom smislu postoje razliĉite vrste poslovnih zona: industrijske zone. a druga opcija u pogledu upravljanja moţe da bude i partnerstvo javnog i privatnog sektora.

pa urbanistiĉka dozvola uopšte nije ni potrebna. ukoliko je potrebno. odnosno njegove namene. veća je sloboda investitora da sam odluĉuje o svom objektu. budući da od tih odluka zavise i budući prihodi i budući troškovi tog investitora. odnosno industrijskih) objekata. ovakve lokacije su najĉešće infrastrukturno već opremljene. ili su ona svedena na najmanju meru. daleko od poslovnog centra grada itd. tako da ovi projekti mogu da predstavljaju znaĉajnu uštedu u odnosu na „aktiviranje“ potpuno nove lokacije na obodu grada. poljoprivrede i ruralni razvoj investicije koje se mogu povratiti tek kada se lokacija ustupi korisniku. ili nedovoljno iskorišćenje. univerziteta. a sada napuštene. Zbog toga nije ni ĉudno što se u svetu već odavno koristi mehanizam zone pojednostavljenog planiranja (Simplified planning zone). Iako su projekti urbane rekonstrukcije opterećeni troškovima rušenja zateĉenog objekta i odgovarajućeg pripremanja terena. Tim pre što se urbanom rekonstrukcijom obiĉno „aktiviraju“ atraktivne lokacije. i poboljšanje efikasnosti alokacije gradskog zemljišta kao resursa. pa i njegova odluka da investira ili ne. cenu zajmovnog kapitala i mogućnost davanja solidnih garancija za otplatu kredita. konsultantskih i finansijskih institucija i fondova "Ventura" kapitala. pogona. odnosno nauĉno tehnološke parkove. Što su manja ograniĉenja u pogledu fiziĉkih parametara objekata. Unutar postojećih zakonskih rešenja. a sam investitor sekundarno pripremanje i opremanje zemljišta u samoj poslovnoj zoni.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kao i bankarskog i privatnog sektora u izgradnji laboratorija. tehnologija. Za efikasnost ovih podsticaja razvoju MSPP vrlo je vaţno da se prethodno uradi profilisanje ovih parkova. a proces izdavanja urbanistiĉke dozvole je maksimalno ubrzan. materijala. pre svega u sluĉaju napuštenih (najĉešće poslovnih. Odgovor na ovo pitanje je vezan i za stepen uĉešća privatnog sektora u ovakvim poduhvatima. odnosno projekti urbane rekonstrukcije. Nauĉno tehnološki parkovi ukljuĉuju najaktivnije uĉešće opština u izgradnji komunalne infrastrukture. eksproprijacija postojećeg napuštenog objekta. Ponuda (primarno) već opremljenih lokacija skraćuje vreme potrebno za realizaciju investicije i pospešuje lokalni ekonomski razvoj. agencija za transfer tehnologije i intelektualne svojine. centara za ispitivanje i istraţivanje. u to angaţovanje neminovno spada dodeljivanje gradskog zemljišta investitoru. Osnovni podsticaj za investiranje u poslovne zone. Bez obzira na konkretne odgovore na navedena pitanja. i. inovacija i sistema upravljanja. posebno u oblasti novih proizvodnji. Najveća korist od urbane rekonstrukcije je upravo u ponovnom „aktiviranju“ atraktivnih lokacija. Ono na šta treba posebno skrenuti paţnju jesu osnivanje i razvoj MSPP u nauĉno tehnološkim parkovima koji danas u svetu predstavljaju institucionalni okvir za najbrţi razvoj MSPP. kao program. izrada detaljnih urbanistiĉkih planova (planovi detaljne regulacije) i izdavanje odgovarajuće urbanistiĉke dozvole. Strana 53 od 97 . Posebne programe u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba da ĉine programi. odnosno projekat lokalnog ekonomskog razvoja unapred obezbedile primarno. treba da bude liberalni reţim urbanistiĉkog planiranja. studije izvodljivosti i partnerstva u njihovoj izgradnji. nekada upotrebljavane. znanja. optimalna strategija realizacije ovih programa moţe se zasnivati na podeli na primarno i sekundarno opremanje zemljišta. pri ĉemu bi lokalne vlasti. podruĉja grada u kome ili uopšte nema urbanistiĉkih ograniĉenja.

Strategija lokalnog ekonomskog razvoja mora da raĉuna na ovakve objekte i na mogućnosti njihove ponovne upotrebe. unifikovane su osnovne planerske procedure i sadrţaj planova. poput generalnog urbanistiĉkog plana. u kome mnoga preduzeća ne mogu da izbegnu steĉaj. obara vrednost nekretnina i umanjuje dolazak novih preduzeća. što umanjuje atraktivnost tog dela grada. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji. U tom smislu. poput planova generalne i detaljne regulacije. mogu iskoristiti za uspostavljanje poslovnih (biznis) inkubatora. pa samim tim efikasnije i manje efikasno. pre svega troškovi njegovog vremena. Takvo planiranje. odnosno takvi planovi svakako da ne pogoduju lokalnom ekonomskom razvoju. odnosno urbanistiĉki uslovi koji iz tog plana proizlaze mogu da budu veoma restriktivni. Zakon predviđa postojanje opštih urbanistiĉkih planova. tako da se izbegava proces davanja urbanistiĉke saglasnosti. kroz mehanizam koji je na određeni naĉin sliĉan samodoprinosu. U takvim situacijama moţe da se primeni zona unapređenog poslovanja («Business Improvement District». veoma ĉesto delovi grada u kojima treba da budu koncentrisani poslovni objekti u oblasti usluga (kancelarijski prostor i prodavnice) nemaju dovoljnu ponudu infrastrukture. Time se. Sama procedura izdavanja urbanistiĉkih uslova. ali nemaju svoj poslovni prostor. Tada se stari poslovni. Bez obzira na to. poslovni korisnici određenog dela grada samostalno odluĉuju da li će plaćati namenski doprinos kome je cilj da poboljša ponudu lokalnih javnih dobara na njihovom podruĉju.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Javlja se veliki broj malih. moţe da se sprovodi na bitno razliĉite naĉine. neminovno. odnosno građevinsku dozvolu. naroĉito regulacioni plan. efikasno organizovanje odgovorne Strana 54 od 97 . koja je nasledila veliki i ekonomski neefikasan socijalistiĉki industrijski sektor. Drugim reĉima. naroĉito lokalnih javnih dobara. nasleđeni prostor se podeli na niz manjih prostora koji sluţe za otvaranje radionica mikro i malih preduzeća. o ĉemu je bilo reĉi u poglavlju o „mekoj“ infrastrukturi. onih koje usled dobro definisanih urbanistiĉkih rešenja mogu da investitorima ponude fleksibilne urbanistiĉke uslove. biće jako mnogo mogućnosti za građevinsku rekonstrukciju objekata koji su pre steĉaja bili u vlasništvu tih socijalistiĉkih preduzeća. odnosno preduzeća zajedniĉki koriste infrastrukturu. koju zakon propisuje. odnosno lokalne vlasti neprikosnoveno donose odluke u pogledu konkretnih planerskih rešenja koje konkretan plan sadrţi. Sam plan određenog podruĉja. Sistem urbanistiĉkog planiranja definisan je Zakonom o planiranju i izgradnji i odredbe tog Zakona se primenjuju u svim lokalnim zajednicama u Srbiji. Konaĉno. odnosno industrijski objekti. BID). U tom smislu. Međutim. odnosno izdavanja urbanistiĉke i građevinske dozvola. uvećavaju ili umanjuju troškovi investitora. Sve te radionice. i regulacionih planova. fiziĉki ambijent nije odgovarajući. moţe da bude veoma rigidan u pogledu zahteva i ograniĉenja investitoru. odnosno mikro preduzeća koja imaju solidne poslovne programe. Naime. odnosno urbanistiĉkih uslova koji iz tog plana proizlaze. same lokalne zajednice. a zajedniĉki mogu da koriste i neke druge poslovne usluge. Naime. Jedan od najznaĉajnijih mehanizama kojima lokalne vlasti raspolaţu u pogledu podsticanja MSPP u oblasti osnovne infrastrukture jeste urbanistiĉko planiranje i njegova primena. Oni će da „oteraju“ investitore na podruĉja drugih lokalnih zajednica. niti mogućnosti da samostalno organizuju sve ono što im je potrebno za uspešno poslovanje. svi ti objekti već imaju urbanistiĉku.

prilagođavajući ga potrebama. industrijskih zona i poslovnih inkubatora). i naroĉito ne u manjim gradovima u Srbiji. tako i bilo kojim drugim preduzećima osposobljenim za obavljanje komunalnih delatnosti. pa preduzetnik ne raspolaţe novcem potrebnim za zakup. naĉelno posmatrano. ima blagotvorne efekte. potrebno je voditi raĉuna i o dva veoma bitna ograniĉenja. Budući da lokalne zajednice u Srbiji raspolaţu sa poslovnim prostorom. Mogućnost da se kroz unapređenje fiziĉkih pretpostavki biznisa unapredi atraktivnost poslovanja u datoj sredini i potpomogne zadrţavanje postojećih. oĉigledno je da ga mogu koristiti i za razvoj lokalnih firmi.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ukljuĉujući i troškove kapitala. ali i predviđajući potrebe i unapred ga (re)struktuirati. Dosadašnja svetska iskustva. odnosno od cena kojima se mogu pokriti svi troškovi komunalne infrastrukture. Prvo je da se. moţe da se realizuje kao: Strana 55 od 97 . odrţivost razvoja komunalnih delatnosti. Većina komunalnih delatnosti ne spada u mreţne. Drugim reĉima. Problem se posebno zaoštrava onda kada kreditiranje poĉetnih koraka kroz mikro kredite ne postoji ili je nedovoljno. a vaţeći Zakon o komunalnim delatnostima predviđa da lokalne vlasti. u tom sluĉaju. Iskustvo je pokazalo da je obezbeđenje poslovnog i radnog prostora jedan od najefikasnijih metoda podrške firmama u nastanku. Drugo. poveravaju posao kako javnim komunalnim preduzećima. dodeljivanje franšize. bar u manjim sredinama. Lokalne zajednice mogu da potpomognu razvoj lokalnih firmi unapređenjem lokacija i poslovnog prostora i njihovom kvalitetnijom ponudom MSPP. lokalna vlast je u pogodnoj poziciji da u partnerstvu sa privatnim sektorom podstakne izgradnju novih lokacija i poslovnog prostora i na taj naĉin stvori uslove za rast malih lokalnih firmi. u doglednoj budućnosti ne moţe oĉekivati veliki priliv takvih investicija. Jedna od prepreka sa kojom se suoĉavaju preduzetnici kada poĉinju da rade jeste problem poslovnog prostora. Postoji nekoliko modela poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti. dok ostali mogu da uĉestvuju u poslovima privatnog sektora na iznajmljivanju istog. pri formulisanju onih delova strategije lokalnog ekonomskog razvoja koji se odnose na komunalnu infrastrukturu. pokazala su da su relevantni sledeći modeli poveravanja posla: ugovaranje posla. Svakako. Ovim su razmotrene mogućnosti unapređenja komunalne infrastrukture u sluĉaju mreţnih komunalnih delatnosti o kojima treba da se izjasni strategija lokalnog ekonomskog razvoja. odnosno pospešuje lokalni ekonomski razvoj. koncesija i slobodna konkurencija na trţištu. teško naći takav koji odgovara po strukturi i kvalitetu. nudi partnerstvo javnog i privatnog sektora. bez obzira na sve mogućnosti koje. u velikom broju sluĉajeva u doglednoj budućnosti u Srbiji poboljšanje infrastrukture će presudno zavisiti od javnih fondova koji se mogu alocirati u ovu namenu (što će je već uoĉeno i iz Nacionalnog investicionog plana predviđa znaĉajna sredstva za izgradnju nauĉno tehnoloških parkova. razvijanje novih i dolazak stranih firmi. naroĉito ne stranih. odnosno za avans kod zakupa. pre svega iskustva zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji. što je u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. poljoprivrede i ruralni razvoj sluţbe. bez obzira na sve pogodnosti koje u Srbiji mogu da postoje za privatne investitore u komunalnu infrastrukturu. odnosno odrţivost unapređenja komunalne infrastrukture zavisi od prihoda komunalnih preduzeća. Takvu podršku mogu lako da obezbede oni gradovi u Srbiji koji poseduju sopstveni poslovni prostor. Konaĉno. On je ĉesto ili skup ili je.

poljoprivrede i ruralni razvoj     Rehabilitacija zapuštenih lokacija. i prilike i potrebe da se rehabilituju pojedine stare industrijske lokacije. Naime. što bi bilo pravedno. odnosno kroz oduzimanje dela parcele jednog korisnika posle promene urbanistiĉkog plana i dodeljivanja tom delu zemljišta nove namene. U svakom gradu postoje napuštene industrijske lokacije koje su i zapuštene i za koje je potrebno uloţiti trud i novac kako bi im se vratila funkcionalnost. Sudbina onog nacionalizovanog dela nije jasna. pravo trajnog korišćenja zemljišta ako kroz preparcelizaciju. Posebno je pogodno što je moguće koristiti taj drţavni poslovni prostor za podsticanje pojave novih ili jaĉanje postojećih lokalnih firmi obezbeđenjem prostora koji im je potreban i ĉiji zakup moţe biti obezbeđen pod povoljnim uslovima. pošto se ĉesto zemljište veoma neefikasno koristi. Ali. pa njihova revitalizacija moţe biti isplativ posao za lokalnu zajednicu. pošto se moţe pokazati da on nije isplativ. Najbolje je pripremu lokacija izvesti u partnerstvu sa privatnim sektorom. Adaptacija napuštenih zgrada. potrebno je prethodno zadovoljiti dve pretpostavke: ispitati finansijsku opravdanost posla. ali kalkulacija moţe pokazati da je program perspektivan i da ga treba preduzeti. ali i prodat zainteresovanim firmama. saobraćajnu. a biće ih sve više. ali i izgradnjom tokom poslednjih decenija. tj. Stoga postoje. ako je ikako moguće.Podsticaji opština za razvoj MSPP. U Srbiji ima dosta zapuštenih ili gotovo zapuštenih industrijskih lokacija. Pretpostavka ovakvih poslovnih poduhvata je da je zemljište sada u vlasništvu lokalnih zajednica. kao što i sanacija postojeće loše ili zastarele infrastrukture moţe koštati više nego izgradnja nove). Da bi se ušlo u te poduhvate. a nekako izgleda da će to potrajati. sve dok postoji drţavni poslovni prostor. a posebno u većim. energetsku i drugu. pa je pitanje da li će uspeti da nađu kupca tokom privatizacije i da opstanu u bilo kom obliku. Posebna mogućnost srodna ovim je pre-parcelizacija postojećih velikih površina datih na trajno korišćenje nekoj firmi. odnosno do restrukturiranja privrede od industrije ka uslugama. U mnogim gradovima u Srbiji. Sa druge strane. i potrebno je pre ulaska u posao vratiti pravo raspolaganja zemljištem lokalnoj zajednici. lokalne zajednice mogu da ga koriste kao polugu za podsticanje ekonomskog razvoja i omogućavanje novih poslova i investicija. jer je snaţan pritisak na njegovu denacionalizaciju. Taj prostor moţe biti zadrţan u drţavnoj svojini. Pri koncipiranju ambicioznog plana ekonomskog razvoja. Opremanje novih lokacija. lokalna zajednica ima mogućnost i po postojećim propisima da naruši tzv. Strana 56 od 97 . jer u drugom sluĉaju oni ne bi imali smisla. pošto se tako lakše podnose i troškovi i rizici za obe ukljuĉene strane. s tim da se oduzeti deo efikasnije iskoristi nego do sada. nastao obiĉno iz nacionalizacije posle II svetskog rata. Korist od ovih lokacija je što već poseduju infrastrukturu. korisno je imati u rezervi pripremljene lokacije industrijskog ili komercijalnog tipa koje su opremljene osnovnom infrastrukturom i koje mogu brzo biti iskorišćene od strane privatnog sektora. ali legalna mogućnost postoji. Njegova posebna vrlina moţe se naći u mogućnosti da se dobijeni prostor fleksibilno uredi i koristi. Takvih lokacija je više u zemljama u kojima je došlo do masovnije deindustrijalizacije. Ta dodatna fleksibilnost svakako dodatno košta. rehabilitacija moţe zahtevati previše kapitala u odnosu na buduću vrednost lokacije (sanacija jedne ruinirane fabriĉke ili poslovne zgrade moţe koštati više nego izgradnja nove. zemljište je u drţavnoj svojini. a i ukoliko investicije dobro krenu. Drţavni poslovni prostor. mnoge firme nemaju dovoljne poslovne perspektive. Lokalne zajednice to retko ĉine. To je program sliĉan prethodnom po mnogim osobinama. a sa ranijim i budućim gašenjem mnogih industrijskih kapaciteta. Drugim reĉima. da se u njemu mogu smestiti firme sasvim razliĉitih potreba. postoji drţavni poslovni prostor.

planira. Beoĉin. pomoć. zone Opštine koje imaju/planiraju BI/Tehn. park ima Opštine koje imaju/planiraju industrijske zone 9 planira 39 ima 58 50 planira ukupno anketirano 102 opštine Biznis inkubator. poljoprivrede i ruralni razvoj Podaci iz ankete U ovom delu studije daje se pregled rezultati istraţivanja sprovedenog u 102 opštine o ukljuĉenosti i finansiranja opštine sledeće infrastrukture za razvoj ovih savremenih oblika organizovanja MSP: 1. Novi Sad. Tehnološki parkovi Odnosno odgovori na sledeća pitanja iz dela ankete: Biznis inkubatori & tehnološki parkovi. Biznis inkubatori 2. Knjaţevac i Beograd. partneri 5. Bojnik.2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već. Strana 57 od 97 . pomoć. Industrijske zone: 5. Vlasotince. Vranje. ili su u postupku realizacije Sektor specijalizacije zone. ili neki drugi podatak.1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove? Ima/ planira Sektor/ specijalizacija ako je relevantno. tehnološki park Samo devet opština je navelo da imaju biznis inkubatore i to su: Zrenjanin. partneri Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori. Baĉka Palanka. tehno parkovi i ind. Subotica. Crveni Krst-Niš.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Industrijske zone 3. Kanjiţa.

usluţne delatnosti). Pećinci.5 3 Vranje 3 15 4 Obrenovac 1 15 5 Ljubovija 6 Baĉ 1 7 Vršac 8 Šid 3 Industrija i zanatstvo 9 Loznica 10 Aleksinac 5 2000 11 Krupanj Strana 58 od 97 . Mreţa inkubatora je uspostavila predkvalifikaciju u cilju da utvrdi potrebne sertifikacije svojih ĉlanica. Crna Trava. Smederevska Palanka. Palilula. Vršac. Arilje. Šabac. Površina Opština br. ili tehno parka u narednom periodu je 50 i to su: Dimitrovgrad. Pirot. Ćićevac (preko LER-a prikuplja dokumentaciju za BI). Loznica. Zona Zone (Ha) Specijalizacija zone 1 Bojnik 3 18 2 Uţice 1. Svilajnac. Standard je alat za obuku i trening. Surdulica. Vlasotince. Golubac.770 i NF 248/. iniciralo je proces standardizacije (kroz Agenciju za standardizaciju AFNOR) i objavilo standard o funkcijama i uslugama inkubatora /NF X50. Palilula i Beograd. Paraćin. osigurava najefikasniju moguću podršku malim preduzećima. Sremski Karlovci. Priboj. Mladenovac. Preševo. Uţice (poĉinje izgradnja BI od 2300 m2). Kruševac. Bajna Basta. Medveđa (odobrena sredstva od NIP-a). Savski venac. Beĉej. finansija i industrije. Novi Sad. poljoprivrede i ruralni razvoj Opština koje planiraju osnivanje Biznis inkubatora. Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima Francusko udruţenje direktora biznis inkubatora (ELAN) sarađuje sa Ministarstvom privrede. Ţagubica. Niš. Zajeĉar (BI iz sredstava NIP-a). Ĉaĉak (ICT inkubator). Izvor: Organizacija ELAN Industrijske zone Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006. Apatin. Ljubovija. Poţarevac. Raška. Inđija. Valjevo. Bela Crkva. Plandište. Prijepolje. Ţabari. Ţitorađa. Bujanovac. Boljevac. Kladovo. Senta (Poslovni inkubator).Podsticaji opština za razvoj MSPP. Šid. Novi Beograd (IT tehnologije. Majdanpek. Ivanjica.

398 60 480 24 17 Nije specijalizovana. Trgovina . za proizvodnju malih i sr. tekstilna. proizvodnih pogona 6 2 1 3 37 33 166 480 Ĉista industrija I 2 1 2 2 3 3 2 43.34 100 40 17 328 27 Industrija . Saobraćaj i Skladišta Drvno-prerađivaĉka.5 55 5. poljoprivrede i ruralni razvoj 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 Kruševac Ţabari Novi Sad Srbobran Inđija Senta Opovo Kladovo Pirot Crveni Krst-Niš Kanjiţa Kovin Poţega Ţitište Baĉki Petrovac Sombor Niš Bujanovac Kraljevo Smederevska Palanka Plandište Arilje Baĉka Palanka Ćićevac Ćuprija Ivanjica Medveđa Odţaci Pećinci Šabac Surdulica Topola Ĉaĉak Svilajnac 2 4 1 3 2 1 3 1.Podsticaji opština za razvoj MSPP. metalostrugarska delatnost 1 2 350 921 1 5 1 150 16.5 Strana 59 od 97 .

Podsticaji opština za razvoj MSPP. za proizvodnju malih i sr. zemljište 2 6 1 2 1 2 3 2 1 1 96. Pomoć SIEPA Nije specijalizovana. godine planirano unapređenje i zone sredstvima NIP-a od 850. Strana 60 od 97 .000€ kroz građ. uĉešće opštine je još 150. Površina (Ha) zona 1 Novi Beĉej 2 Palilula.2 700 80 180 70 200 47 275 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 Proizvodnja Industrija metala i nemetala Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona Opština br.000.€. Niš 3 Majdanpek 4 Preševo 5 Uţice 2 70 6 Vranje 20 7 Bela Palanka 8 Obrenovac 2 150 9 Vršac 27 10 Ĉoka 11 Šid 12 Luĉani 2 5 13 Novi Beograd 1 230 14 Ţitorađa 1 10 15 Srbobran 1 Sektor 16 Ljig 10 Prehrambena ind. poljoprivrede i ruralni razvoj 46 Zajeĉar Negotin Raška Panĉevo Mladenovac Beĉej Velika Plana Zrenjanin Beoĉin Poţarevac Kragujevac Alibunar Beograd U toku 2007. proizvodnih pogona Reciklaţa komunalnog otpada.

Trgovina .7 13 2 2. metalna i tekstilna 1 2 1 1 2 1 65 35 14 156 27 330 50 30 Strana 61 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. 30 160 1 1 1 50 10 48 Drvno-prerađivaĉka industrija. poljoprivrede i ruralni razvoj Ino partner 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 Petrovac Opovo Golubac Kladovo Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Bela Crkva Kovin Smederevo Boljevac Raĉa Ţagubica Baĉki Petrovac Niš Kraljevo Tutin Aleksandrovac Apatin Arilje Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Paraćin Palilula Ĉaĉak Svilajnac Valjevo Panĉevo Mladenovac Beĉej Sremski Karlovci Knić 2 1 16 4.38 27 14 37 85 Ĉista industrija Sredstva i NIP-a I 2 3 7 94 Industrijska zona Industrija . Saobraćaj i skladiš.

sr. kao i usluge socijalne zaštite za vreme rada roditelja u parku. laboratorijsku. mada o tome nema dovoljno informacija. prvenstveno na lokalnom nivou. Taj prikaz nalazi se na sajtu http://www. informatiĉku. U ovom trenutku utisak je da nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova koji ukljuĉuju svu infrastrukturu. Donekle je sliĉna situacija i sa biznis inkubatorima (nedovoljna specijalizovanost i ne naroĉito izraţen tehnološki i inovativni karakter).Podsticaji opština za razvoj MSPP. te bi u tom smislu valjalo podsticati opštine i Republiku da u njih više ulaţu. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju urađene fizibiliti studije. Parkovi su izvor inovativnosti i stvaranja najveće dodate vrednosti.arhiurb. Tako su dostupni detaljniji podaci o lokacijama u opštinama za izgradnju privrednih objekata. i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama i tehnološkim parkovima. gde bi eventualno opštine same mogle da aţuriraju podatke za svoje lokacije. niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. a time i zemlje. servisnu. komunalnoj opremljenosti potencijalne lokacije i odlukama o građevinskom zemljištu. Ovo bi mogao biti podsticaj izradi jednog sveobuhvatnog sajta raspoloţivosti poslovnih lokacija i u ostalim opštinama Srbije ili pri SKGO ili Ministarstvu za razvoj. kao i za osnivanje biznisa u biznis inkubatorima. poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine u Vojvodini su uz pomoć VIP Fonda zapoĉele sistematskiji prikaz svojih industrijskih zona.yu/. Strana 62 od 97 . transfer "know how" i novih tehnologija. površini slobodnih parcela. Obzirom da i drţava iz Nacionalnog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu.gov. pored komunalne i nauĉno istraţivaĉku. Iz ovog pregleda i rezultata istraţivanja vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti za nove oblike udruţivanja MSPP.vojvodina. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture. zajedniĉki podsticaji će dati sigurno znaĉajne rezultate u uspešnosti lokalnih MSPP.

Time ona utiĉu na efikasniji razvoj usled kolektivne efikasnosti malih industrija u klasteru. odnosno potrebe. Strana 63 od 97 . Mala i srednja preduzeća i preduzetnici mogu da unaprede svoju efikasnost kroz klastere putem horizontalne kooperacije. odnosno sektorskog podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja. veština kroz zajedniĉku efikasnost. Ovim se pokazuje kako kontrola negativnih eksternih efekata moţe da pospeši razvoj prioritetnih sektora. Ostali vidovi i sektori podrške Pristup ostalim vidovima podrške Da li je potreban sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoju? Šta uopšte znaĉi sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoja? Da li se tu radi o industrijskoj politici na lokalnom nivou. šampiona i obrazovnih institucija za promociju ideje o klasterima i za te svrhe formira mali poĉetni fond sredstava. putem urbanistiĉkog planiranja. klastere koje formiraju preduzeća. A to se moţe uĉiniti. na primer.Podsticaji opština za razvoj MSPP. vezana je za tzv. gde zajedno zadovoljavaju potrebe velikog kupca. Pre svega. Izvesno je da opštine u Srbiji nemaju dovoljno resursa i mogućnosti da sprovode industrijsku politiku. treba da uţivaju privilegije u odnosu na sve ostale sektore? Da li lokalne vlasti imaju dovoljno resursa i mogućnosti („poluga“) da sprovode takvu industrijsku politiku? Sve su ovo pitanja koja su od velikog znaĉaja za formulisanje i sprovođenje strategije lokalnog ekonomskog razvoja. na primer. Po klasterskom principu privrednog razvoja. lokalni kamenolom svojom bukom ili prašinom ugrozi mogućnosti za razvoj planinskog turizma ukoliko se pokazalo da takav turizam predstavlja komparativnu prednost lokalne zajednice.  aktivira lokalne centre za istraţivanje i razvoj i investiranje u projekte i razvoje saradnju sa centrima van opštine. kojom treba da se favorizuju pojedini privredni sektori. Pred-pitanja za konkurentan lokalni razvoj vezana za klastere su sigurno i sledeća: koje su vodeće industrije u lokalnoj privredi? Gde su one udruţene i koncentrisane? Kako to pretvoriti u prednost industrije? Koje buduće prednosti mogu da se razviju da podstaknu brţi i kvalitetniji lokalni razvoj? Sistematski pristup klasterima Lokalni. regionalni nivo prvenstveno treba da  inicira okupljanje industrijskih lidera. strategijom lokalnog ekonomskog razvoja procenjeno da su prioriteti. mala i srednja preduzeća i preduzetnici kroz klastere imaju mnogo više šanse da akumuliraju tehnološke sposobnosti i inovacije. građenja regionalnog razvoja stvaranjem mogućnosti prikupljanja kapitala. a drugi destimulišu. odnosno da u njima postoje komparativne prednosti lokalne zajednice. Da li to znaĉi da oni sektori za koje je. odnosno preduzetnici koji su u lancu povezanih industrija i usluga i koji imaju određene zajedniĉke poslovne interese. vertikalne kooperacije i među-kompanijske kooperacije. podsticanja akumulacije znanja. unapredi razmenu iskustava sa klasterima u regionu i zainteresovanim saradnicima i privredom u inostranstvu. Jedna od komponenti sektorskog pristupa. kroz klastere se daje mogućnost grupi industrija u kljuĉnom sektoru da razvije svoje nove mogućnosti. umesto da se radi na razvoju pojedinaĉnih preduzeća. potrebno je ukloniti prepreke razvoju sektora koji imaju komparativne prednosti. poljoprivrede i ruralni razvoj 5. Ne treba dopustiti da.

alternativne dobavljaĉe za nedostajuće inpute. prostornog planiranja i građevinskog zemljišta.  Pošto klasteri teţe većoj produktivnosti. formira centar za eventualne subvencije za neke probleme klastera i ko-finansiranja. poljoprivrede i ruralni razvoj  analizira i unapređuje logistiku. reĉnih nadleţnih organa. uklanjanjem industrijskog otpada  odgovarajući zakonodavni sistem. intelektualne svojine  viši kvalitet života. postizanju viših nadnica. da prethodno identifikuje podugovaraĉe klastera. smanji daţbine.  fokus opštinske vlade treba da bude na klasterima. savremenim proizvodnim procesima. vodi posebne aktivnosti lokalne vlade. mikrofinansiranje. informacijama  sistem infrastrukture da snabdeva telekomunikacijama. Ovde je izuzetno bitno da se razviju sistemske podrške kroz:  Obrazovni sistem koji snabdeva klastere sa tehniĉkim. kapital za investicije u novu opremu i obrtni kapital.Podsticaji opština za razvoj MSPP. industrije i institucija podrške. liĉne sigurnosti građana.  Treba da promoviše klastere kao vidljivu razvojnu opciju. jeftinijim procedurama.  dijagnosticira. na koristima za lokalni razvoj od veza između firmi. kvalifikovanim kadrovima i mogućnošću kontinuiranih treninga i izgradnje veština  Finansijski sistem koji moţe da pomogne kroz zajedniĉka ulaganja. izradi trţišne i fizibiliti studije potencijala domaćeg trţišta (niske cene veće potrošnje). sudsku praksu. Treba da nastoji da poveća koristi od saradnje pruţajući najviši kvalitet usluga. sudskim rešenjima u najkraćem vremenu. fondove za poĉetnike. inţenjerskim. motivacije koju udaljeni konkurenti ne mogu postići Format klastera (uslovi za podršku njihovom formiranju) relativno je zahtevan stoga se predlaţe da se sledeće opcije saradnje razmotre ne samo za klastere već i za druge. veze sa dobavljaĉima. društveno efikasnom kontrolom. odnosa u lokalnoj zajednici.  Opštinska vlada je ĉlan klastera kao dobavljaĉ javnih roba i usluga. unapređenje lokalnih mogućnosti dobrog sistema obrazovanja. i istovremeno ima koristi od razvoja klastera u povećanju prihoda od poreza. Vlada treba da formira neku vrstu brokerskog servisa da pomogne klasteru da pronađe šta mu treba. transport. uoĉi razvoj klastera kao prioritet u svojim finansijskim podsticajima. politici poslovnog prostora. utiĉu na podizanje plata i van svojih granica. moguće labavije forme razliĉitih poslovnih mreţa: Strana 64 od 97 . organizacijom treninga profesionalaca za partnerstvo i kooperaciju.  Lokalna vlada u suštini treba da kreira stimulativan ambijent za privatni sektor uopšte. mikrolizing unutar lanca malih dobavljaĉa  Inovacioni sistem koji kreira nove tehnologije i omogućava pristup novim tehnologijama. Vlada moţe da podstakne saradnju uticajem na propise. razvoj lokalne atraktivnosti za poslovanje  povećanje kompanijskih prednosti lokalnih firmi kroz povećanje prednosti lokacije. zaštitom okoline i prirodnih resursa. uklanja uska grla. unapredi specifiĉne infrastrukturne investicije kao svoje predfinansiranje.  analizira konkurenciju i trendove u snabdevanju.  pribavlja spoljne investicije. carine. razliĉite mogućnosti zabave. transportom.

uĉešće u socio-ekonomskim savetima. program edukacije za svoje radnike. Dobar primer su brojna zanimanja iz metalske ili hemijske struke. oni će i sami najĉešće naći povod za kontakte. zajedno sa privatnim sektorom koji je zainteresovan. Strana 65 od 97 . a što zapravo spada u programe preduzetniĉke obuke i odvija se i u mnogim drugim opštinama. pa izgleda da opštine nisu u većoj meri ukljuĉene niti obaveštene o njemu. tada je već moguće da se organizuju i zajedniĉki marketinški napori kako prema potrošaĉima na nivou Srbije. ekonomska kriza tokom 1990-tih godina i tranzicija uĉinile su cele grupe zanimanja suvišnim. koje podrţavaju ili finansiraju zainteresovane firme. Zajedniĉka edukacija radnika: Jedna grupacija na lokalnom nivou daleko lakše moţe da organizuje ili pokrene. Naravno. ali inicijalni podsticaj stvaranju mreţe moţe ubrzati proces i ranije doneti dobre rezultate. Mnogi zaposleni. sa jedne. prostorno udaljenijih i manje razvijenih lokalnih zajednica. odnosno zajedniĉkim nastupom prema onima koji pruţaju obrazovne usluge ukljuĉujući . Jer. Zajedniĉko istraţivanje: Jedna mogućnost okupljanja je zajedniĉko istraţivanje u okviru neke visoko školske ili istraţivaĉke organizacije.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno nepotrebnim. poţeljni su podsticaji. Tako na primer opština Raška je navela da finansira troškove profesora koji rade u okviru programa „Junior achievement“ Srbija-program za obuku mladih budućih menadţera. Virtuelno preduzeće Ovo je program NSZ. Eventualni pozitivni rezultati istraţivanja stvaraju osnovu za dugotrajnu saradnju cele grane. tek se na nivou grupacije potrebe za radnicima. mora ukljuĉiti u proces. Zajedniĉki marketing: Kada se već formira grupacija proizvođaĉa iz jednog sektora. Naime. centrima za prekvalifikaciju i pruţanju finansijske pomoći ovim programima u cilju ponovnog zapošljavanja. a posebno ispitivanje mogućnosti za zajedniĉki posao u interesu svih. treba prekvalifikovati u skladu sa tekućim trendovima i traţnjom za radnom snagom. uz drţavnu pomoć. mogu dobro uoĉiti i relativno efikasno zadovoljiti. poljoprivrede i ruralni razvoj Međusobna komunikacija i informisanje: Kako bi se razvijali odnosi između poslovnih ljudi koji se bave lancem određene proizvodnje ili usluga. a to se u nekim sluĉajevima. i postojanje ili nepostojanje takvih radnika. za kojima ne postoji dovoljna traţnja. svakako je korisno sa stanovišta lokalne zajednice. Specifiĉan deo ove teme je prekvalifikacija. a još više nezaposleni u Srbiji poseduju neadekvatne. odnosno zastarele formalne i neformalne kvalifikacije. njihova razmena mišljenja i informacija. tako i prema domaćim i stranim investitorima. ali sama organizacija i izvođenje obuke treba da se prepusti postojećim obrazovnim sistemom.privatni sektor koji se bavi pruţanjem obrazovnih usluga. ali se i lokalna vlast. Naime. pa makar i od strane lokalne vlasti. kako bi se privukle dodatne investicije. delimiĉno ili potpuno finansira iz javnih izvora. Dakle obuka radne snage moţe da se. Radnike sa zastarelim kvalifikacijama. i kroz podršku osnivanju tranzicionih centara. moţe postići i njihovom saradnjom. a ljude koji ih poseduju teško zapošljivim. naroĉito manjih. posebno u gradovima u kojima je nezaposlenost visoka i u kojima NSZ ne funkcioniše kako treba. Za posao unapređenja znanja i sposobnosti radnika uglavnom je nadleţna nacionalna sluţba zapošljavanja (NSZ). sa druge strane.

stvoreni su kroz program DEMNET USAID na oko 40 lokacija u Srbiji u periodu 2000-2001.19 19 Za više detalja o teledomovima videti Prilog 3 u aneksu.hu/ Funkcije teledomova su mnogobrojne . dok je u Bugarskoj vlada preko UNDP programa stvorila preko 100 telecentara. Moguće je ove strukture uĉiniti vema funkcionalnim i u pogledu razvoja lokalne ekonomije. Strana 66 od 97 . ruralnih razvojnih centara i lokalnih asocijacija za razvoj nastalih uz pomoć USAID CRDA projekta i drugim sliĉnim. one su znatne u podršci ukupnom lokalnom razvoju malih sredina. IT centri. a posebno podršku preduzetnicima i poljoprivrednicima u ruralnim oblastima na više naĉina. treba ukazati na stanje i mogućnosti. od tada su realizovali mnoge aktivnosti uspešno ali se zbog nedostatka podrške i razumevanja sreću sa velikim teškoćama u finansiranju i radu. stvoren je u Vojvodini i istoĉnoj Srbiji znatan broj donekle sliĉnih struktura pod nazivom lokalni IT centri i sliĉno. U okruţenju to se odnosi posebno na Mađarsku gde ima preko 500 teledomova i oko 2000 tzv.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ali je veoma mali broj opština u anketi pomenuo podršku ovim strukturam. Nešto je povoljniji poloţaj teledomova u delovima AP Vojvodine gde ţivi mađarska manjina jer oni uţivaju direktnu podršku za razliĉite projekte i programe iz Republike Mađarske. agro biznis centri Postavlja se pitanje kakve su strukture podrške ruralnom razvoju moguće na nivou ispod opštinskog? Jedno pitanje u anketi je izriĉito pominjalo teledomove kao jednu tipiĉnu strukturu te vrste.euta. Kroz kasnije donatorske programe naroĉito USAID CRDA.Videti detalje na http://www. Teledomovi u Srbiji. Ĉinjenica je da je efektivna podrška lokalne zajednice veoma mala. Neke druge zemlje u velikoj meri koriste ove strukture kao sredstvo za podršku ruralnom razvoju i razvoju informatiĉkog društva. E taĉaka (Teledom savez Mađarske je zvaniĉni partner vlade u ruralnom razvoju). koji uglavnom nisu povezani međusobno niti sa Teledom savezom. ali raspolaţu znatnim koliĉinama kompjuterske opreme.sem širenja informatiĉkog znanja i veština i omogućavanja pristupa ICT tehnologiji i internetu za stanovništvo koje ne raspolaţe odgovarajućim resursima. Formirano je i međunarodno udruţenje EUTA ĉiji je Teledom Savez Srbije ĉlan. Ipak. a sa nacionalnog nivoa ne postoji. a u tome su moguće kombinacije i sa drugim lokalnim iskustvima u razvoju npr. agro biznis klubova. poljoprivrede i ruralni razvoj Teledomovi. godine. kao i njihova Asocijacija. Razvoj lokalnih kooperativa i udruţenja proizvođaĉa je jedna od mogućih funkcija.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj Mapa 1 Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije Strana 67 od 97 .

a to je povećanje obima usluga koga legalni privrednici dobijaju od drţave. ili pojaĉana represija. gde je neophodno rešiti pravni status klastera malih dobavljaĉa. siva ekonomija svakako doprinosi odrţanju ekonomske aktivnosti i preţivljavanju stanovništva u vremenu krize. visoka neizvesnost i nesigurnost poslovanja. poljoprivrede i ruralni razvoj Neke dodatne opcije za intervenciju20 Politika nabavki Manjim lokalnim firmama moţe se veoma pomoći kroz narudţbine. kako bi se poslovanje u formalnom sektoru uĉinilo atraktivnijom. pošto to ne dozvoljava Zakon o javnim nabavkama. Ona to moţe ĉiniti na generalni naĉin. Postoji i treći sistem. omogućiti dobro informisanje lokalnih firmi o samoj narudţbini. Moguće su razne politike usmerene na suzbijanje sive ekonomije kao na primer smanjenje poreza. da bi odrţale i inicirale zaposlenost i kapacitete malih i srednjih preduzeća i uticale na razvoj srednje klase svoje opštine). onemogućen pristup finansijskom sistemu. bez legalizacije sive ekonomije ljudi koji se njome bave ostaće dugoroĉno na margini. Jer. Ipak. Moguće je. svakako oteţavaju poslovanje i postavljaju granice zarade. sa skromnim zaradama. moguće je prilagoditi obim nabavke mogućnostima lokalnih firmi.Podsticaji opština za razvoj MSPP. nemogućnost zaštite interesa na sudu.21 Tim nabavkama mogu se otvoriti razvojne perspektive malih i srednjih preduzeća i pomoći im da prevaziđu kritiĉnu fazu rasta. Svakako. ekologije. povećavajući nivo i kvalitet svih svojih usluga i time povećavati atraktivnost poslovanja u formalnoj ekonomiji. ukoliko se Anketom neobuhvaćene Ovo se moţe (i sa povećanim intenzitetom) odnositi i na specifiĉne entitete kao što su preduzeća koja zapošljavaju radnike sa invaliditetom ili druge ranjive grupe 20 21 Strana 68 od 97 . gubitak vremena i energije na skrivanje od poreskih i drugih drţavnih organa. postoje naĉini da se pomogne malim lokalnim firmama a da to ne znaĉi diskriminaciju bilo koga. ĉime bi se uticalo na unapređenje performansi lokalnih malih dobavljaĉa za ravnopravno uĉešće na lokalnim tenderima. malim lokalnim firmama ne mogu se davati cenovne i sliĉne beneficije. Na primer. ali i mogućih naĉina podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja od strane lokalne vlasti jeste podrška legalizaciji sive ekonomije. laboratorija. (Primer tretmana javnih nabavki opština u SAD: godišnja obaveza opština je da minimalno 40% svih javnih nabavki usmere ka MSPP sa svoje teritorije. a nije ni u naĉelu prihvatljivo favorizovanje bilo koga novcem poreskih obveznika. HACCP. kako bi se poslovanje u sivoj ekonomiji uĉinilo skupljim. ali ona ima svoja razvojna ograniĉenja i sa njom se ne moţe daleko stići. i to posebno ukoliko su redovne. omogućiti ili podsticati zajedniĉki nastup lokalnih firmi na većim tenderima. Pomoć pri legalizaciji poslova U Srbiji je obim sive ekonomije vrlo visok i jedan od zadataka. bilo od strane lokalnih vlasti. ĉak i onda kada se znatno ’štedi’ na neplaćenim porezima. Naime. a ni spoljnih firmi. geografskog porekla i sliĉnog. bilo od strane velikih lokalnih firmi. Drugim reĉima. moguće je iz posebnih sredstava finansirati uvođenje standarda kvaliteta. Ili to isto moţe ĉiniti razvijajući usluge koje su baš onima u sivoj ekonomiji neophodne. I lokalna zajednica ima vaţno mesto u toj strategiji podsticanja legalizacije sive ekonomije. ni domaćih. na primer.

implementatori)) Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva Vidovi specifične podrške opština razvoju preduzetništva etno. Kroz razvoj Teledomova / telekolibe (lokalni IT centri uz druge dodatne funkcije ) 6. Sajamski nastup vinara Savski venac Stari zanati kroz beneficije . Tabela 12: Podrška sektorima. smanjiti firmarine i druge opštinske daţbine. terensko istraživanje opština. zakup poslovnog prostora Strana 69 od 97 . seoski klasteri teledom virtuelno preduzeće zanatstvo Izvor: NDP. takse za isticanje firme Vršac Turistiĉke manifestacije i rad u turizmu. Tranzicionom centru za viškove radnika 4. U nekoj drugoj specifiĉnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: . Zanatstvu 5.Podsticaji opština za razvoj MSPP. (navesti detalje i naĉin podrške.sektorska ili druga specifiĉna podrška preduzetništvu Podsticanje preduzetništva od strane Opštine u: 1. Podaci iz ankete Ovaj deo zasniva se na sledećim pitanjima iz ankete: Drugi vidovi. partnere (donatori. Etno centru / ruĉnim radovima 3. radinost 29 12 tranzicioni centar 23 42 4 4 11 turizam. uĉestvovati na legalnom opštinskom tender. Nagradama za najboljeg preduzetnika. Virtuelnim preduzećima 7. 20007. klasterima Opština Klaster Priboj Prve godine ĉlanice klastera oslobođene kom. ideju. poljoprivrede i ruralni razvoj drţavni poslovni prostor u opštini moţe jeftino zakupiti. poslovni prostor posebno subvencionisati. onda će to biti jak podsticaj (mamac) preduzetnicima iz sive ekonomije da se legalizuju. Seoskom turizmu ili nekoj drugoj turistiĉkoj aktivnosti 2. inovaciju 8.

prihvatanje savremenog pristupa vodjenju biznisa i inoviranje. Aktivnosti: uspostavljanje klastera. edukacija i savetovanje. registrovana poljoprivredna gazdinstva. niţa cena i bolji kvalitet. svake godine. brţi i lakši pristup novim trţištima. priprema MSP za uvođenje HACCP standarda. Klaster cveća. Osnov: plasteniĉka proizvodnja ranog povrća. Kancelarija klastera: Dva angaţovana lica. Podrška klasteru: konsalting.saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda Ciljevi: razvoj preduzetništva i inovacija kroz uspostavljanje novih biznisa. potencijalni MSP. veb portal za poslovanje ĉlanova klastera. prenos tehnologije i inovacije. sprovodi EAR 2007. Klaster nameštaja Klaster aleve paprike Planira se formiranje klastera u oblasti: ICT. drugi projekti koje opština ima u oblasti poljoprivrede će biti komplementarni. konsultantska podrška MSP u oblasti preduzetništva i poljoprivredne proizvodnje (plastenici). razmena znanja i iskustva. Opština će pomoći da se obezbedi deo trţišta za proizvode na rakoviĉkim zelenim pijacama. planiranje i uticaj na kljuĉne stejkholdere. registracija MSPP i poljoprivrednih gazdinstava. Kasnije se mogu prikljuĉiti i druga MSP i registrovana poljoprivredna gazdinstva. Razliĉite konsultantske usluge će. Ciljne grupe: nezaposlena lica. Efekti: povećanje prodaje. saradnja izmedju MSPP. koristiti još 30 postojećih i 20 potencijalnih MSP sa teritorije opštine Rakovica. Projekat finansiran od EU.Podsticaji opština za razvoj MSPP. turizam. zajedniĉka ulaganja i mogućnosti koje pruţa umreţavanje. postojeća MSP. smanjenje troškova transporta. ugostiteljstvo Planira se formiranje klastera RPK izbor za najboljeg seoskog domaćina. veća produktivnost. Ĉlanovi klastera: na poĉetku 12 MSP ĉlanova klastera. pored njih. kolektivna vizija. stvaranje pretpostavki da MSP ukljuĉeni u klaster inoviraju prihvatanjem savremenih pristupa vođenju biznisa.godina Strana 70 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj Prijepolje Kanjiţa Ţitište Zemun Zajeĉar Valjevo Kragujevac Sombor Ĉaĉak Za poljoprivredu i turizam Planira se formiranje klastera Planira se formiranje klastera Sve oblasti privrede vezane za Dunav. proizvodnje hrane. metalskog sektora i obrade drveta Ilustracija 6: Poljoprivredni klaster . smanjenje nezaposlenosti. povećanje konkurentnosti. promocije.

Niš Aktivnosti oko osnivanja preduzeca 3 Priboj Formirana turistiĉka organizacija 4 Baĉ Kroz rad turistiĉke organizacije 5 Loznica Kroz rad turistiĉke organizacije 6 Luĉani Kroz manifestaciju 7 Malo Crniće Kroz rad turistiĉke organizacije 8 Kruševac Kroz rad turistiĉke organizacije 9 Ţabari Kroz rad turistiĉke organizacije 10 Blace Kroz rad turistiĉke organizacije 11 Novi Sad Promocija putem publikacije 12 Srbobran Manifestacije 13 Petrovac Kroz rad turistiĉke organizacije 14 Kladovo Etno festival 15 Pirot Kategorija seoskih domaćinstava 16 Crveni Krst-Niš Kroz rad turistiĉke organizacije 17 Prijepolje Opština vrši kategorizaciju soba 18 Poţega Kroz rad turistiĉke organizacije 19 Raĉa Kroz rad turistiĉke organizacije 20 Ţagubica Kroz rad turistiĉke organizacije 21 Zemun Kroz rad turistiĉke organizacije 22 Baĉka Palanka Kroz rad turistiĉke organizacije 23 Besplatna kategorizacija po selima. poljoprivrede i ruralni razvoj Preduzetništvo u turizmu Veliki broj opština podrţava lokalne TO a neke imaju i druge aktivnosti u ovom sektoru: Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu Opštine Opis 1 Dimitrovgrad Promocija. organizacija sajmova 26 Ivanjica Kroz rad turistiĉke organizacije 27 Medveđa Intenzivno se radi na razvoju turizma u Sijarinskoj Banji Strana 71 od 97 . prihod od boravišne Ĉajetina takse ostaje tamo gde je ubran 24 Ćićevac U planu je formiranje centra za razvoj turizma 25 Kroz edukaciju seoskog stanovništva i uređenje ţivotne Ćuprija sredine.Podsticaji opština za razvoj MSPP.edukacija 2 Palilula.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. seminari za razvoj seoskog turizma i edukacija domaćina Finansijskom podrškom za odrţavanje privrednih manifestacija kao što su: »Slaninijada« u Kaĉarevu. seoski turizam kategorizacija Projekti iz oblasti turizma.com za prodaju u Bugarskoj). marketing. saradnja sa TOBom. Pruţaju podršku za uĉešće zanatlija i umetnika na sajmovima zanatstva u zemlji i inostranstvu. domaćoj radinosti i izradi suvenira: Podrška zanatlijama i umetnicima da razviju zanate u odrţive dohodovne delatnosti. Stoga su osnovane dve elektronske prodavnice suvenira i zanatskih proizvoda (www. »Paprikijada« u Banatskom Brestovcu. »Štrudlijada« i »Vinarijada« u Dolovu.bgcrafts. Dani evropske baštine Ilustracija 7: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima. a preko JP Direkcije za izgradnju finansira izgradnju putne infrastrukture u ruralnim sredinama. i posebna „Prodajna Strana 72 od 97 . iz Bugarske u zanatstvu. Bugarska Primer dobre prakse programa JOBS. određivanja cena. sajmovi. kategorizacija seoskih domaćinstava i edukacija. kao i u TC Kopaonik TOV (turistiĉka organizacija Valjevo). podršku direktnoj prodaji zanatskih proizvoda. dizajna i razvoja proizvoda. promocije.craftcenter. Banatskom Novom Selu i u Gornjem gradu u Panĉevu» Kroz rad turistiĉke organizacije Organizovanje turistiĉkih manifestacija Kroz rad turistiĉke organizacije Gradska – turistiĉka organizacija. U tom smislu biznis centri u Bugarskoj organizuju obuku i konsultacije zanatlija i umetnika u oblasti sticanja poslovnih veština.org za međunarodnu prodaju i www. poljoprivrede i ruralni razvoj 28 29 30 31 32 33 34 Nova Varoš Odţaci Surdulica Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 35 Raška 36 37 Valjevo 39 40 41 42 43 Panĉevo Mladenovac Sremski Karlovci Knić Kragujevac Beograd Preko Turistiĉke organizacije "Zlatar" Nova Varoš Osnovana Turistiĉka organizacija kao javno preduzeće Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije i plan za klaster turizma Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije Projektom PPOIS-a formirano je udruţenje za seoski turizam. od strane opštine izvršena je kategorizacija smeštaja u seoskim domaćinstvima Preko Turistiĉko sportske organizacije (TSO-Raška) multimedijalna prezentacija. «Fijakerijada« u Crepaji.

MERCY CORPS) 13 Raĉa Etno izloţbe 14 Ţitište Izrada ruĉnih radova i prodaje preko turistiĉke organizacije 15 Zemun Planira osnivanje etno centra 16 organizacija i finansiranje svih događaja koji se dovijaju u Ĉajetina selima. Biznis centri takođe omogućavaju bolji pristup nabavci osnovnih sredstava za zapoĉinjanje biznisa u turizmu kroz pruţanje usluga lizinga za razvoj firmi i unapređenje kvaliteta usluga u turizmu. mini sajmova 17 ugovor sa Centrom za kreativno domaćinstvo iz Beograda radi Ćuprija zapošljavanja ţena u oblasti oĉuvanja etno stvaralaštva 18 Nova Varoš preko TO"Zlatar" i Aktiva ţena Strana 73 od 97 . Niš U toku je izrada projekta Etno centra 2 Bela Palanka Organizovanje izloţbi 3 Loznica Kroz etno izloţbe 4 Luĉani Sabor trubaĉa 5 Preko ustanove za turizam i sport ustanovljena je stalna Aleksinac prodajna izloţba ruĉnih radova 6 Krupanj Etno izloţbe 7 Kruševac Etno mreţa 8 Ljig Udruţenje "Zlatne ruke"-spremanje srpskih jela 9 Kladovo Izrada grnĉarije 10 Pirot dotacije udruţenjima 11 Crveni Krst-Niš Organizacija etno manifestacija 12 Uĉestvuje u finansiranju. usluţno osoblje i nezaposlene. Biznis centri organizuju obuku za preduzetnike. promociji u zemlji i inostranstvu. poljoprivrede i ruralni razvoj zanatska kuća“ u blizini Nove Zagore. Etno centri i srodne aktivnosti Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar OPŠTINA AKTIVNOSTI 1 Palilula. Biznis centri su razvili kapacitete da mogu da obavljaju i poslove lokalnih turistiĉkih informativnih centara. iz Bugarske za razvoj i zapošljavanje u turizmu: Podrška mikro i malim porodiĉnim firmama i poĉetnicima preduzetnicima u oblasti turizma prvenstveno kroz pruţanje konsultacija i obuke i kontakata sa turoperaterima. zajedno sa donatorima( Prijepolje UNDP. Primer dobre prakse programa JOBS. a zapoĉeo je odrţavanjem i godišnji prazniĉni sajam zanatstva pod nazivom „Najbolje iz Bugarske“. kolonija.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Rade i na razvoju novih turistiĉkih proizvoda i regionalnih paketa turistiĉkih usluga.

izloţbe Strana 74 od 97 . izloţbe. Deliblatska pešĉara Edukacije. takođe finansiraju se aktivnosti nekoliko etno -KUD-ova Sa pojedincima za potrebe TOV-a Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra Izletište “Devojaĉki bunar”. Klub za poĉetnike. Niš Prezentacija na sajmovima 3 Loznica Podrška zanatstvu 4 Krupanj Podrška zanatstvu 5 Vlasotince Podrška zanatstvu 6 Blace Podrška zanatstvu 7 Novi Sad Podrška zanatstvu 8 Inđija Pisanje biznis planova. povezivanje sa partnerima 9 Golubac Izdvajanje sredstava iz budţeta 10 Kladovo Podrška zanatstvu 11 Pirot Dotacije udruţenjima 12 Crveni Krst-Niš Podrška zanatstvu 13 Kanjiţa Praćenje konkursa u okviru informacionog Centra za razvoj 14 Ţitište podsticanje zanatskih radnji za stare zanate 15 Zemun Podrška zanatstvu 16 Ćuprija Podrška zanatstvu 17 Medveđa Grantove za samozapošljavanje se popularizuje razvoj starih zanata 18 Ĉaĉak Obuke. sajmovi Podrška zanatstvu Tabela 15: Podrška zanatstvu 1 Opština Aktivnost 2 Palilula. poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Odţaci Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 25 26 27 28 29 Raška Valjevo Beoĉin Poţarevac Alibunar Beograd Edukacija za seoski turizam Planira osnivanje 2 etno centra u Ĉaĉku i Ovĉar Banji Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra uz pomoć opštine formirana je zanatska zadruga u saradnji sa ADF-om preko TSO Raška organizuje manifestaciju republiĉkog karaktera Zlatne ruke.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika Opštine Nagrade 1 Palilula. njihovih aktivnosti promocije koje one podstiĉu u medijskom i drugom smislu. posebno je vaţna za razvoj kulture preduzetništva i veće stope rasta kroz motivisanost lokalnih uĉesnika. u anketi dobijenih odgovora opština. poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Svilajnac Zajeĉar Velika Plana Zrenjanin Alibunar Beograd Podrška zanatstvu Podrška zanatstvu Kroz donaciju. sprovodi neke vidove obuke radi lakšeg zapošljavanja 12 Beograd Planira se preko projekata za podsticanje zapošljavanja Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika Promocija preduzetništva. Sledi pregled nekih. njegovih prednosti i rezultata rada preduzetnika kroz lokalna takmiĉenja za najbolju tehnološku inovaciju. kredite Sajam preduzetništva "Inokop" Kroz preduzetništvo Sajmovi. u Valjevu. izloţbe Tranzicioni centar za viškove radnika Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika Opština Aktivnost 1 Majdanpek Uĉestvuje u radu tranzicionog centra pri rudniku bakra u Majdanpeku 2 Novi Sad Formiran lokalni savet za zapošljavanje 3 Pirot Ĉlanstvu u tranzitnom centru za obuku viškova radnika 4 Prijepolje Planirano je za nove biznise 5 Bajna Basta Planirano osnivanje tranzicionog centra 6 Medveđa U saradnji sa sluţbom za zapošljavanje bespovratnim sredstvima za samozapošljavanje 7 Ĉaĉak Planirano osnivanje tranzicionog centra 8 Svilajnac Planirano osnivanje tranzicionog centra 9 Negotin Finansiranje pripravnika u toku pripravniĉkog staţa od strane opštine 10 Raška Opština osnovala Savet za zapošljavanje 11 Valjevo Zavod za trţište rada. Niš Opštinska nagrada Strana 75 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. imidţ ili aktivnost. preduzetniĉku ideju.

USAID . MERCY CORPS.Valjevo 5 Ekonomski fakultet izrađuje klaster planove . Usluge 6 Pirot Opština podrţava projekte nevladinih organizacija 7 Crveni KrstNajviše sarađujemo sa firmama koje su ĉlanovi udruţenja Niš preduzetnika 8 Prijepolje UNDP. Opštinska nagrada Svake godine dodeljuje Novembarsku nagradu nekom od uspešnih predstavnika privatnog biznis sektora RPK (Regionalna privredna komora) za najboljeg preduzetnika 3 prve nagrade za dan grada za najbolje preduzetnike Nagrada Grada Partneri opština u ovim aktivnostima Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci Opština Partneri 1 Turistiĉka organizacija Dimitrovgrada kroz edukaciju i Dimitrovgrad organizovanje zainteresovanih uĉesnika 2 Sa Svetskom bankom uĉestvuje u radu tranzicionog centra i izradi Majdanpek strateškog plana opštine 3 UNDP(program PRO . Reg-LPA. RPKS . opština Zvezdara finansirala obuku samozapošljavanja ţena Strana 76 od 97 . izrada strategije Priboj Odrţivog razvoja . poljoprivrede i ruralni razvoj 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 Loznica Luĉani Ţabari Novi Sad Pirot Crveni Krst-Niš Poţega Tutin Zemun Arilje Medveđa Ĉaĉak Raška Valjevo Kragujevac Beograd Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrada za najbolju tehnološku inovaciju Preko fonda za poljoprivredu Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrade za najlepši izlog. Unicef-LPP.Podsticaji opština za razvoj MSPP.razvoj jugozapadne Srbije.MEGA. privatna agencija Malo Crniće pruţa struĉne i konsult. FAO 9 Saradnja sa organizacijama za ţensko preduzetništvo.CARE-Turizam 4 Loznica IRD. radnju Opštinska nagrada Takmiĉenje u izradi biznis planova i svake konkurs za najboljeg preduzetnika Jablaniĉkog okruga.

EAR.-upoznavanje sa LEED programom Sredstva i tehnike podsticaja preduzetništva će.Podsticaji opština za razvoj MSPP. UNDP – MIR2 Programom. fakultetima. jer se oĉekuje podrška od pokrajinskog sekretarijata za privredu Nagradama za najlepši izlog. balkon. a prilagođeni prioritetnim potrebama biznis sektora. sopstvenim sredstvima. Privatne firme.ADF) Za formiranje klastera . Strana 77 od 97 . radionica (. Švajcarskom agencijom SDC. kredite Partneri: fakulteti. rad. poljoprivrede i ruralni razvoj 10 11 12 13 14 Ţagubica Ţitište Zemun Ćuprija Ivanjica 15 Medveđa 16 17 Crna Trava Svilajnac Raška Panĉevo Velika Plana Ĉaĉak Surdulica 18 19 20 21 22 23 Beograd Uĉešće u projektima prema donatorima (EU. biznis inkubatori. HACCAP. ambasadama. IMS i dr. privrednicima Autori smatraju da postoji mesta da se veći broj opština ukljuĉi u ove aktivnosti s tim da se one mogu uĉiniti inovativnijim i raznovrsnijim. kroz akcione planove i konkretne projekte. biti definisani Strategijom razvoja. Norveška Vlada. struĉnim kapacitetima Opštine i potrebama građana u saradnji sa Koordinacionim telom Srbije za 3 opštine. Programom podrške opštinama istoĉne Srbije. Institut za voćarstvo. finansijska pomoć najboljim. USAID USAID Mercy Corps. donatorima i kroz partnerske odnose sa REEDA-e Podrška razvoju mlekarstva na teritoriji opštine Surdulica. Podrška unapređenju pĉelarstva i proizvodnje meda Opština Crna Trava uspešno je realizovala nekoliko projekta sa CHF International Serbia. ISO 14001. resornih ministarstva. saradnja sa institutima. uloga saveta za zapošljavanje na lokalnom nivou). NSZ. sredstvima NIP-a. podrška projektima saradnje javni-biznis sektor Opština je finansirala jednu privrednu izloţbu u Panĉevu u partnerstvu sa Regionalnom privrednom komorom Pospešivanje razvoja zanatstva kroz donacije. Evropskom Agencijom za Rekonstrukciju. donatori Finansiranje i sufinansiranje nastupa na izloţbama i sajmovima. talentima uvođenje HACCP sistema i standarda ISO 9001. organizacija seminara. ambasade. Danski savet za izbeglice. privrednim komorama. nevladinim organizacijama.

net/upload/documents/Map%20of%20Resources. Takse i naknade opština nesmeju da budu visoke. Naĉelni komentari22 Više (detaljnijih) istraţivanja o merama koje opštine preduzimaju u cilju podsticanja lokalnog (ekonomskog) razvoja. kroz sistem „one stop shop“ opštine isl. Ova aktivnost treba da obezbedi da se dobiju informacije o samim MSP. Posebne mogućnosti za unapređenje nalaze se kod naknada za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta.pdf 8. 3. naroĉito za manje opštine. poljoprivrede i ruralni razvoj 6. Znatno bolji rezultati ekonomskog razvoja postići će se u lokalnoj zajednici u kojoj postoji povoljna poslovna klima. odnosno lokalnog ekonomskog razvoja. pojednostavljenjem procedura za registraciju ili dobijanje dozvole. Sistem registracija i dozvola moţe se unaprediti na više naĉina: kompjuterizacijom evidencija. već treba da budu stabilne i predvidljive. i to u saradnji sa Republikom i njenim institucijama. tako da neće sve biti ponovljene. Unapređenje oblasti urbanistiĉkog planiranja svakako moţe bitno poboljšati i ubrzati investiranje i razvoj nekretnina u lokalnoj zajednici. naroĉito ne detaljno 22 Strana 78 od 97 . koje su osnovne potrebe i zahtevi MSPP u pogledu njihovog poslovanja. 4. ukljuĉujući jednostavnost postupaka i lako obavljanje poslova. MSPP treba da osete da je aktivno uĉešće u Niz preporuka već je obuhvaćen u okviru ranijih delova teksta. Unapređenje poslovne klime. Pregledne informacije 7. Preporuke 1. odnosno registracija. Te informacije mogu se postaviti na veb portal unutar SKGO. Fiskalni (daţbinski) sistem opština 6. Za neke mere podrške lobiranje za stvaranje pravnog okvira koji sada nedostaje.Podsticaji opština za razvoj MSPP. efikasnost administracije 5. S druge strane treba razmotriti mogućnost razvoja regionalnih (umesto lokalnih ili u kombinaciji sa njima) struktura i aktivnosti. naklonost prema lokalnim MSPP i poslovnim ljudima. što bi olakšalo troškove i rešilo problem nedostajućih resursa. priroda i karakteristike lokalne ekonomije (Regionalna razvojna agencija za Šumadiju i Pomoravlje ima veoma dobro razvijenu takvu mapu ili bazu podataka o regionalnim resursima). Sistematsko prikazivanje ekonomske informacije na nivou opština (mapa resursa) ili na nivou regiona koje omogućavaju da se razume struktura. naroĉito finansijskih kao što su krediti i subvencije.indjija. Da opštine mnogo više nego do sada predviđaju i analiziraju troškove preduzetih mera u odnosu na rezultate i uspostave jasne kriterijume i procedure odobravanja stimulativnih mera. 2. njihovim aktivnostima i poslovima. brzim i kompletnim pregledom i manipulacijom bazom podataka. Uvođenje sistema prikupljanja relevantnih informacija od MSPP kao glavnih aktera lokalnog ekonomskog razvoja. koji su to osnovni problemi sa kojima se oni suoĉavaju u komunikaciji sa lokalnim vlastima. Jedan primer efikasnog stavljanja na raspolaganje kljuĉnih informacija kreirala je opština Inđija kroz pravljenje pregledne mape resursa koja se moţe pronaći na sajtu: http://www. Veća razmena informacija kao i koordinacija zajedniĉkih akcija opština u ĉemu SKGO moţe da ima vaţnu ulogu.

U okviru opštinskih web sajtova kao i portala na SKGO (moguće uz pomoć SIEPA) stalno aţuriranje podataka o LER aktivnostima opština a naroĉito raspoloţivim lokacijama i uslovima za gradnju i ostalim pogodnostima za privlaĉenje domaćeg i inostranog kapitala. One su delimiĉno komplementarne: LER kancelarije se. naroĉito na visoko inovativne i tehnološki orijentisane projekte nudi veću šansu za veću dodatnu vrednost i multiplikativne efekte. obuka i konsalting 10. s obzirom na visoku cenu ovog tipa podrške. tako da postoji potreba da se kroz potcentre MSP RA ili druge strukture (npr. upravljanju i korišćenju usluga . Da opštine budu aktivniji uĉesnici u kreiranju. kao i potcentara ovih regionalnih struktura. 11. naime preveliki podsticaji za investitore u industrijskim zonama. 15. 13. Treba napraviti balans koristi lokalne zajednice i investitora. 12. poljoprivrede i ruralni razvoj prikupljanju informacija u njihovom interesu i da na taj naĉin uĉestvuju u procesu stvaranja novog poslovnog okruţenja.Podsticaji opština za razvoj MSPP. naprotiv mogu podrţati upravo ugroţene kategorije stanovništva za ukljuĉenje u samozapošljavanje i time dati doprinos ekonomskom i socijalnom razvoju i realizaciji strategije smanjenja siromaštva. Kod biznis inkubatora potrebno je paţljivo definisati profil podrške i stanara kako bi se postigli maksimalni efekti. ne bave pruţanjem individualnih usluga. Kod industrijskih zona poţeljno je paţljivo prethodno planiranje i određena specijalizacija. sem informacija. Preporuke vezane za regionalne i lokalne finansijske sheme 16. zamenik direktora RAMSPP. Treba podstaći takmiĉenja za preduzetniĉke opštine prema unapred određenim kriterijumima u odnosu na ukupnu preduzetniĉku aktivnost i podsticaje. povezano sa naĉelnom preporukom br. koliko je poznato. Specijalizacija na pojedine sektore koji se ţele podrţati u lokalnoj zajednici. Treba uoĉiti da se funkcije delimiĉno poklapaju. 4) . 23 Strana 79 od 97 . fleksibilnije upravljanje i kadrovsko ekipiranje ovih kancelarija. kreditiranje itd. To podrazumeva potrebu kreiranja (u koordinaciji sa Republikom) MSP RA ili Agencija za ekonomski razvoj i na delovima teritorije gde ih sada nema.23 Jedan nacrt takvog pravnog akta formulisan je u formi predloga ĉiji je autor Dejan Radulović. U kreiranju LER kancelarija proveriti mogućnost upotrebe pravnog modela Javne agencije što bi dalo šire mogućnosti za funkcije. Istovremeno se moţe stvoriti legalni okvir za mikrofinansijske organizacije finansirane od donatora. Povezivanje LER kancelarija i pomenutih struktura na regionalnom nivou. Treba izbegavati programe treninga bez unapred definisane traţnje. Neophodno je odluke o tipu treninga ili edukacije donositi zajedno sa budućim korisnicima – privatnim sektorom i drugima. s obzirom da one ne uzimaju depozite i niĉim ne doprinose ekonomskoj nestabilnosti. Biznis inkubatori i industrijske zone 14. Nefinansijske strukture za podršku . 9. Takođe treba se potruditi da u inkubacione aktivnosti bude ukljuĉeno i što više start ap firmi van fiziĉkih inkubatora kroz programe otvorene (virtualne) inkubacije. mogu dovesti do situacije u kojoj je korist koju ima lokalna zajednica mala ili nepostojeća. pa je u tom pogledu je potrebno ustanoviti racionalno povezivanje po nivou teritorijalne organizacije. Pravno definisati sistemski uređene naĉine kako i na nivou opština moţe da se legitimno odvija pruţanje finansijske podrške MSPP i poljoprivredi (garancije. ali delimiĉno i finansiranju MSP RA i postojećih i budućih RRA. Udruţenja preduzetnika) pruţaju i ove usluge na lokalnom nivou.

etnocentri. turistiĉke asocijacije. Izvor finansiranja za start ap kredite. mogli bi biti portfolio krediti dobijeni od Fonda za razvoj Srbije. Pravni akt (Zakon) koji bi uspostavio pravnu osnovu za sve pomenute regionalne fondove bi mogao eventualno istovremeno regulisati i poloţaj Razvojnog i Garancijskog Fonda AP Vojvodine. poljoprivrede i ruralni razvoj 17. Ovde se ne razmatraju moguće funkcije takvih fondova u finansiranju infrastrukture i drugih namena. a potencijalno takodje. već samo vezane direktno za MSP. mikrolizing fondova. inicijativa i resursi.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ispitati mogućnost za kreiranje alternativno (1) više regionalnih razvojnih fondova ili (2) podruĉnih jedinica Fonda za razvoj Srbije. ili pozajmljena sredstva i od opština svog regiona. U većoj meri podrţavati strukture koje obrazuju samostalno lokalni preduzetnici na osnovu sopstvenih interesa: lokalne klastere i druge tipove biznis udruţenja i mreţa. Što bi bila dopuna odnosno finansijski pandan RRA. Kraljevu i Uţicu i/ili Valjevu Cilj je da se otklone uzroci zbog kojih je broj izdatih garancija za MSP mali i uglavnom bio vezan samo za poljoprivredne kredite i ukljuĉe lokalna sredstva. ĉime bi se uspostavio dvostruki kapitalni oslonac i povezali interesi svih nivoa. 19. uz mogući doprinos sa centralnog nivoa) ili (alternativno) decentralizovati Garantni Fond Srbije. 24 Strana 80 od 97 . 26 Ovo bi bilo sliĉno sadašnjem modelu drţavnog kreditiranja lizing kuće Lipaks lizing i sliĉno naĉinu kako SBA u USA plasira sredstva (delom zapravo garancije) MSP klijentima preko dvostepenog sistema finansiranja. Ovakvi regionalni fondovi bi mogli imati vezu i sa eksternim regionalnim („etnozaviĉajnim“) investicionim fondovima koji bi se eventualno u budućnosti formirali na osnovu ekonomskih interesa dijaspore (jedan od najupešnijih primera je Meksiko). na nivou NUTS 3. a ne u Beogradu. kao i ostale kredite. 22. Ostali vidovi podrške 21. ĉime bi njihova situacija postala jasnije i bolje pravno utemeljena. ili se u budućnosti moţe formirati kao poseban Start ap fond. podsticati regionalne klastere ili druge prioritetne sektore za regione. naroĉito male nemaju i realno ne mogu imati kapaciteta. a u perspektivi i vlasniĉkih („equity“) ulaganja.regionalnim razvojnim agencijama (poţeljno onda kada bude definisana regionalizacija na nivou NUTS 2 ili i ranije. Oni bi dakle jednim delom trebalo da obavljaju funkciju start ap kreditnih. samostalno ili verovatnije kombinovano u okviru prethodno pomenutih regionalnih finansijskih institucija. Kreirati uz to. za šta opštine. Potrebno je razvijati modele multifunkcionalnih centara ruralnog razvoja u ĉemu iskustva teledomova (telecentara) mogu biti jedan od korisnih uzora (postoje i druge strukture stvorene aktivnostima NVO i donatora kao što su agro biznis klubovi. mogli da dobiju na legitiman naĉin i trajna. efikasno i transparentno sprovođenje mikro finansijske podrške. 25 kao i drugih klijenata koji su za banke nepoţeljan partner (npr. Sem finansiranja start ap25 oni bi mogli baviti i poljoprivredom. asocijacije za razvoj i sliĉno). 18. kako bi bilo efikasnije i sa odgovarajućim potpunim informacijama o aplikantu i projektu. ruralni razvojni centri. U skladu sa realnim mogućnostima podrţati strukture i aktivnosti u seoskim i drugim malim naseljima. 20. kao što su zadruge. Kragujevcu. domaća radinost. praćenje i sve ostalo. Centralna jednica za finansiranje start ap moţe biti kao sada Fond za razvoj Srbije.26 Jedna funkcija ove promene je da se odluĉivanje o dodeli pojedinaĉnih kredita. sem povlaĉenja (pozajmljivanja) sredstava iz centralnog fonda.24 Takve regionalne strukture bi mogle biti rešenje za profesionalno. odvija na regionalnom/lokalnom nivou. formirati regionalna odeljenja bar u Nišu . kooperative i u budućnosti socijalna preduzeća koja zapošljavaju riziĉne grupe i /ili obavljaju socijalne funkcije). i regionalne garantne fondove (u vlasništvu opština. Takvi regionalni fondovi bi.

Republički zavod za razvoj. July 2002 Milutinovic S. 2006 12.Local Economic and Employment Development (LEED) Programme 11. 26.OECD Centre for Entrepreneurship. poljoprivrede i ruralni razvoj 7. (1954). 2003. I. 17. 20. S. Knorr-Sidow (ed). Budapest. 2005. „Polarization reversal in Developing countries‟. 45. С.. Agenda 21: Programme of action for sustainable development. D. Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja. New York: Universe Books Milutinovic. M. 2005 9. et all (1972). SMEs and Local Development.org/unchs/english/hagenda/ UNDP (1999). “Utilization of information and communication technology in the Republic of Serbia 2006” RSO. H.. Trento. (2001). London: Earth Island UNCHS (1996). Local Governance and the Drivers of Growth. UN Development Program. A. (2002a).MEGA projekat USAID.New Policy Perspectives. (2002). 9-12 February 2002 Mumford. Strategija regionalnog razvoja RS 2007-2012. LJ. Tokyo. (1996).htm UNICEF XE "UNICEF" (1995). W. The HABITAT Agenda. OECD Centre for Entrepreneurship. New York: United Nations International Children‟s Fund (UNICEF) United Nations (1992). 67-85 Sassen. Strana 81 od 97 . Beograd: Asocijacija prostornih planera Srbije Milutinovic S. Oslo. The Economics of Location. LXIV. Šećerov.).undp. Lovins. in O. Natural Capitalism. 25. OECD . (1980). 24. Abstracts.unhabitat. Summer School “The Future Role of Cities in a Globalizing World: Challenges for new public strategies and innovative urban governance”. et al. London. L. The City in History. London XE "London" : MacMillan Richardson. “LA 21 under difficult framework conditions – Case study of Nis”. Strategija ekonomskog razvoja Srbije 2006-2012. januar 2007. Skills Upgrading . (1973). Reference Bibliografija 4. „The Case Study of Nis‟. UK: Blackwell Publishers Hawken. IDIZ. Stockholm Conference (1972). The Global City: New York. Princeton: Princeton University Press. The Rise of the Network Society.. 7. u V. W. 89 . Limits to Growth. ЗУНС. 23. 14. 2005 10. SMEs and Local Development. Beograd: Slobodan Masic/Biblioteka Nova 175 Richardson. Cifrić. OECD 2006. M. 2006. Hungary. New Haven: Yale University Press Meadows. Đukanović (2001). 22. Brown and Company. Ruralni razvoj i modernizacija.. M. 2006 u 4 opštine u Srbiji 5. S. Odrzivi grad . http://www. Only One Earth: An Introduction to the Politics of Survival. Београд.104 Pušić. 15. М. Zagreb. Oxford. 30. (1999).Podsticaji opština za razvoj MSPP. Managing Decentralisation: A New Role for Labour Market Policy. Boston: Little. Proceedings.. Istraţivanje The Urban Institute. (1961). 13.. Republički zavod za razvoj. (1991). 29. „Uloga lokalnih vlasti u implementaciji održivog razvoja – primer grada Niša‟. More Than Just Jobs: Workforce Development in a Skills-Based Economy. P. 27. Economic Growth Theory. H. 21.. 31. Norway. London: Secker and Warburg Economics.ka jednoj sociologiji okruzenja. 28. 6. ISBN: 9789264104709. Castells. New York: United Nations 19.org/hdro/99. http://www. 8. Lösh. 16. Урбана социологија. EuropeanCities21. The Progress of Nations. Pejić (eds. Human Development Report 1999. The Oslo Convention of European ICLEI Members. A. 18. Papers of the Regional Science Association. Вујовић. Петровић.

Beograd 2002. 6.sr. Magna agenda.prsp.pdf Euta . Stalna konferencija gradova i opština http://www.hu/ Strana 82 od 97 .”Lokalna samouprava”Juni 2004 god. Department of Economic and Social Affairs 33.un.gov.vojvodina.g. Internet sajtovi 1. 5.sr. Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj: http://www.gov. New York: U.net/upload/documents/Map%20of%20Resources. kancelarija potpredsednika vlada za strategiju smanjenja siromaštva http://www.indjija.sr.pdf 34. poljoprivrede i ruralni razvoj 32.euta.yu/istrazivanje/index. Uporedna iskustva lokalnih samouprava.org Istraţivanje o strateškim dokumentima opština.yu/ MERR. 7.dr Mirko Pejanović. N. 2.sme.merr.org/millennium/declaration/ares552e. World Urbanization Prospects. 4. United Nations (1998). United Nations (2000) United Nations Millennium Declaration.”Model participacije građana u lokalnoj samoupravi i mogućnost kreacije novih institucija za razvoj lokalne samouprave. A/RES/55/2.skgo. evropska unija teledom saveza http://www.Podsticaji opština za razvoj MSPP.jsp Republiĉka agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva http://www.sr. 3.gov.gov.yu Lokacije u opštinama Vojvodine za izgradnju privrednih objekata http://www. 35. http://www. Prof.arhiurb.yu/ Mapa resursa opštine Inđija http://www.

.....da 2 ..... kontakt telefon osobe odgovorne za anketu Pečat Adresa Potpis ............................. Ministarstvom privrede RS i Republičkom agencijom za podršku razvoja MSPP 27 Period anketiranja: februar/mart 2007..........ne Navedite projekte ili aktivnosti na kojima su radili u 2006: ............................. 2.................. poljoprivrede i ruralni razvoj 8....................ne 2.. –možda 3...................da 2 – ne Da li učestvujete u finansiranju tog odeljenja Da li je planirano otvaranje odeljenja regionalnog centra ili agencije za MSP 1..............2 Da li u vašoj opštini postoji odeljenje regionalnog centra ili agencije za razvoj MSP 1...... npr Informacioni punkt......................... godine Anketni upitnik broj: __________ datum prijema _________(popunjava UNDP) 1......4 Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da učestvuje u osnivanju Regionalne Agencije (centra) za podršku MSP ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno područje (odgovor ako za sada ne postoji aktivna agencija na području vašeg okruga) 1 – da 2.. ................ koliko zaposlenih ima u Da li planirate kancelariju za lokalni ekonomski razvoj kancelariji: LER...........................lokalni ekonomski razvoj 1........da 2 – ne Navedite naziv i aktivnosti ako postoji: ...............................da 2 –možda 3 -ne Da li planirate neku drugu formu lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER 1. uključujući poljoprivredu Sprovodi UNDP Srbija u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština... ....... 1........................... Strukture za podršku MSP (malih i srednjih preduzeća) i LER (lokalni ekonomski razvoj) 2...........Podsticaji opština za razvoj MSPP............ što treba shvatiti kao “opština ili grad” Strana 83 od 97 ........3 Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER......... -ne 27 Svuda dalje u upitniku upotrebljen je termin “opština”.da 2 – ne 2................. »kol centar« (telefonski servis) ? 1..... 2........da 2 . ............... Ime opštine/grada Ime.......... ....Datum..da 2 ...................ne 1............1 Da li imate kancelariju za LER Ako da... funkcija....... ........... PRILOZI Prilog 1: Anketni upitnik Anketiranje opština i gradova u Srbiji o sadašnjem i planiranom učešću u podršci razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.

.................................................................................. poljoprivrede i ruralni razvoj Partneri u tome .......... nešto drugo (navesti)...6 Kakve su vaše potrebe za promenama u toj saradnji –pravac potrebnih promena? ............................................... ........................... postoje pravne prepreke.............. nije ocenjeno za potrebno...............3 Ako da....................5 Opisno izrazite kvalitet i specifičnosti dosadašnje saradnje koju opština ima sa Regionalnom Agencijom (centrom) za podršku MSP (odgovor samo ako već postoji na području vašeg okruga) .Podsticaji opština za razvoj MSPP.. Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata): 1.................................................................................... 2........................................ 2..........................................................................da 4................................. koju vrstu finansijske podrške ............................... i broj klijenata koji su dobili podršku 2 – kreditna šema za MSP (precizirati za koga) 3 – kreditne garancije / garantni fond 4 – subvencije kamate za kredite 5 Grant (bespovratna sredstva) za samozapošljavanje Strana 84 od 97 ................................................................................. -ne planira 3 ................................................................................................................................................................................ 3..............................................................kreditna šema za poljoprivredu Ukupna suma realizovana iz budžeta 2006 u 000 din...................................3 pre nego što odgovorite na ovo) sprovodi 1 – da 2..................ako ih ima (ako je odgovor pod 1): .................................. 2..................................... Navesti dodatne detalje ispod (1 do 8) tamo gde je relevantno: Opisati preciznije kategoriju klijenata i partnere u šemi (ako postoje )npr banke ..................................................................................................................................................................................................... 3....... -ne 3.......................................................... 3....... koji je razlog za to 1.................................... ................................................................................................................................................................................................................. Finansijske stimulacije (molimo da popunite ovaj segment sa posebnom pažnjom) 3.................................... nedostatak sredstava .............................1 Da li Opština iz budžeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili malih i srednjih preduzeća ili investicija u opštinu (pogledajte pitanje 3...................................................... ...............2 Ako je odgovor negativan......................

....Podsticaji opština za razvoj MSPP......... pomoć............................................................. -ne Sektor specijalizacije zone..... neka posebna grupa) sprovodi 1 – da 2.................... naknade za zemljište 3.. 5.................................................. savetovanje... ................ opišite 4..... savetovanje tokom dužeg perioda) i za koju kategoriju klijenata -preduzetnika (početnici.........2 Da li opština pruža kroz svoje strukture ili finansijski podržava pružanje stručnih saveta poljoprivrednicima Sprovodi Planira 1 – da 1 – da 2...... praćenje 4..... pomoć..... ............................ -ne planira ili su u postupku realizacije 3 – da 4............... 5........ partneri Strana 85 od 97 ..................... navesti kome i za koju svrhu : 7 .............................................. Biznis inkubatori & tehnološki parkovi.. 4..................... partneri ......................................2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već 1 – da 2................. Industrijske zone 5............. ....olakšice u lokalnim zahvatanjima 1......................... -ne planira 3 – da 4................................... -ne 2......... drugo 8. poljoprivrede i ruralni razvoj 6 – Grant (bespovratna sredstva) za stimulaciju ostalih ulaganja.............. takse 2...... -ne planira 3 – da 4...... Nešto drugo...............................1 Da li opština (su)finansira obuke.........1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove ? ima 1 – da 2........................................ Opis........... konsultantske usluge... -ne Ukupna suma uloženih sredstava u 2006 i broj klijenata....................... šta i za koga....................................... -ne Sektor/ specijalizacija ako je relevantno........................................ ................................................................................................................. navesti eventualnog donatora / sufinansijera i organizaciju koja pruža usluge/ implementacionog partnera/: .... ili neki drugi podatak......................... Biznis obuke ............................................. postojeće MSP i radnje..... -ne Opis (šta i kako): ... konsultantske usluge ili mentoring (praćenje......................................

................................. 7.............. telefon. 5............................................................................................................... ........................................................................................................................................................... 4...................................................................................................................................................................sektorska ili druga specifična podrška preduzetništvu Da li Opština podstiče preduzetništvo u (zaokružiti i dodati kratak opis): 1................................2 ako to nije slučaj...................................................... u nekoj drugoj specifičnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: ............................................................................................................................. etno centru / ručnim radovima.......................... ... Navedite detalje i način podrške i sa kojim partnerima sarađujete (donatori..................................................................................................................... Drugi vidovi.................................................................... .............................................................................................. Nagradama za najboljeg preduzetnika........................................1 ukoliko je ista osoba kao pod 1.. 3........................................................................... funkcija.................................................................................................. 6....... implementatori): ...................................... Kontakt osoba ili osobe u opštini za detaljnije informacije po ovim pitanjima : ime i prezime..................................... Kroz razvoj Teledomova / telekoliba (IT centri ) ........................................................................................................................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP........................................................................................................................................................................ poljoprivrede i ruralni razvoj ........................ 6............ seoskom turizmu ili nekoj drugoj turističkoj aktivnosti ................................ email adresa7..... zanatstvu....................... ............................................................... zaokružiti/podvući tekst: isto kao u rubrici broj 1................................................................................................................................. .......... 8.......... 2................. broj : Orijentaciona površina: broj: Orijentaciona površina: ..................... Strana 86 od 97 .............................................................................. Virtuelnim preduzećima.......................................................... specificirati drugu osobu/e za sva ili pojedina pitanja: ...................................................................... 7................... 7............... .............. .. Dodatne informacije koje želite da pružite : ............... tranzicionom centru za viškove radnika................................................ 8.......................................................................................... ideju....... ................................................................. inovaciju...............

HIP Petrohemija i „Mlekoprodukt“ a. regionalne privredne komore sa teritorije Banata. Program je Strana 87 od 97 .  mapiranje slobodnih resursa opštine Zrenjanin . godine. Institucionalno rešenje ekonomskog udruţivanja ovih opština upravo se ogleda u formiranom RC.  promocija mera i prioriteta vezanih za razvoj sektora MSPP u Vojvodini. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Osnivaĉi su: Vlada Republike Srbije. nevladine organizacije. a njegovom realizacijom upravlja EAR. odluĉila je da se ukljuĉi u ovaj projekat.  podrška Garancijskom fondu AP Vojvodine. Izvršno veće AP Vojvodine. Zrenjanin / RCR Banat/ je nastao 2006. RC će napraviti bazu podataka koja bi se koristila u okviru zajedniĉke aktivne politike za privlaĉenje investicija. koji je finansijski podrţala EU.  klaster inicijativa u tekstilnoj industriji. svih 19 banatskih opština. Dodatnu podršku aktivnostima timu VTC pruţiće Izvršno veće AP Vojvodine. preduzetništvo i MSP. U narednom periodu izvršiće se analiza potreba u preduzeću.  monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. udruţenje preduzetnika. Sektori RC: 3 sektora za podršku opštinama. preko EAR. i ukljuĉiti adekvatne struĉnjake. Mesnim zajednicama i Kancelarijom za lokalno-ekonomski razvoj opštine Zrenjanin (o raspoloţivim proizvodnim. tehniĉkih i kadrovskih promena ostati bez posla. Vojvođanski tranzicioni centar (VTC) je projekat koji finansira EU. u saradnji sa “Banka Inteza” u realizaciji projekta podrške razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata. U okviru projekta predviđeno je da RCR – Banat pruţi nefinansijsku podršku u prevazilaţenju problema u dva pilot preduzeća na teritoriji Banata koja su u procesu privatizacije. Unija poslodavaca Vojvodine. razvoj i transfer tehnologije“. za mala i srednja preduzeća i treninge i informaciono dokumentacioni centar. Na inicijalnom sastanku. Cilj projekta je bio da se doprinese izgradnji odrţivog kapaciteta društveno ekonomskog razvoja na teritoriji Banata kroz formiranje snaţnog partnerstva banatskih opština. u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privatizaciju. U saradnji sa sindikatima odabrani su “Udarnik” iz Zrenjanina i IMTFOP iz Novog Beĉeja. realizacijom projekta „Uspostavljanje Regionalnog centra za društveno ekonomski razvoj „Banat“ . Glavne aktivnosti:  sprovođenje projekata u okviru EDEP programa EAR “Vojvođanski tranzicioni centar” i “Centar za istraţivanje. predstavljen je program za rešavanje viška radnika koji će usled organizacionih. Alma Mons i RC MSPP Subotica) na teritoriji AP Vojvodine. i slobodnim resursima u mesnim zajednicama) i priprema mini kataloga za potencijalne investitore na teritoriji opštine Zrenjanin. skladišnim i drugim halama. u cilju što bolje pripreme za predstojeću privatizaciju. u saradnji sa opštinom Zrenjanin. u organizaciji Regionalne privredne komore Panĉevo. Savez Samostalnih Sindikata Srbije i filijale Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. Glavni cilj projekta je da se pruţi dodatna podrška preduzećima sa teritorije AP Vojvodine koja su se našla u procesu privatizacije i restrukturiranja.d. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ Osnovan: Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj Banat. VTC se realizuje u saradnji sa partnerima (RA MSPP. U toku je ukljuĉivanje i drugih preduzeća sa teritorije Banata.mini katalog. HIP Petrohemija iz Panĉeva.

Ovo podrazumeva pre svega monitoring i evaluaciju koju. Posredstvom Interneta ove informacije se vrlo lako i brzo šire. Vrednost je 30 miliona dinara za start –up za radno neaktivne ţene. pruţaju informacije i pomoć pri izradi biznis planova. njime upravlja EAR. Potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa ovom institucijom. namenjenih za nabavku opreme za obavljanje registrovane delatnosti u MSP ĉiji su osnivaĉi ţene sa teritorije Banata. tim RCR – Banat je dogovorio. Promocija: Putem štampanih brošura koje sadrţe objedinjenu ponudu i pregled mogućih nefinansijskih usluga koje daje RC. Monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. širenje geografske pokrivenosti dostupnosti kredita gde su bankarske institucije predstavile svoje kreditne linije. tako da svaki Strana 88 od 97 . u skladu sa njihovim interesovanjima. koji se raspisuju za institucije i organizacije. ukljuĉujući 1 godinu grejs perioda. kamatna stopa na godišnjem nivou je 6. RCR – Banat je preuzeo ulogu da obaveštava osnivaĉe. izlazeći u susret radnicima u dva pilot preduzeća sa teritorije Banata. i partneri su u realizaciji ove garancijske šeme. U saradnji sa “Banca Intesa” raspisana je kreditna linija: krediti se realizuju pod sledećim uslovima: rok otplate 5 godina. poljoprivrede i ruralni razvoj ocenjen kao izuzetno dobar. u cilju podsticaja njegovog privrednog i ekonomskog razvoja u skladu sa Integrativnim planom društveno-ekonomskog razvoja Banata (20052007).95%. na osnovu potpisanog Ugovora o poslovnoj saradnji sa Opštinom radi RCR. radi implementacije strateških razvojnih programa opštine Zrenjanin i podrške zapošljavanju. Centar za istraţivanje.Podsticaji opština za razvoj MSPP. u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa u oblasti poljoprivrede na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. u saradnji sa filijalom Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i Ekonomskom školom iz Zrenjanina. radnicima IMT – FOP iz Novog Beĉeja će se pruţiti mogućnost da prošire znanja iz oblasti uvođenja inovacija u MSP. Analiza je obuhvatila pregled 226 podnetih zahteva. Projekat je zasnovan na partnerstvu i regionalnom pristupu te uspostavlja saradnju nauĉno istraţivaĉke institucije sa preduzećima i komercijalizaciju inovacija u regionu. Takođe. kao i potencijalne klijente u regionu. ali i raspoloţivih finansijskih izvora. i 20 miliona dinara. Ostvarena saradnja se ogleda u udruţivanju budţetskih sredstava opštine Zrenjanin sa sredstvima „Metals banke“ na osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji. od kojih 73 zahteva za dodelu kredita za razvoj i unapređenje MSPP i 153 zahteva za registrovana individualna poljoprivredna gazdinstva sa teritorije opštine Zrenjanin. ADF/CRDA-E u saradnji sa USAID-om je organizovao jednodnevne opštinske kreditne sajmove. RCR – Banat promoviše ovaj program. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom. kontaktirano je preko 65 potencijalnih korisnica ove kreditne linije. razvoj i transfer tehnologija (CIRTT): Projekat finansijski podrţan od EU. Pored ovih institucija. uslove kreditiranja i postupak realizacije i naplate. partneri su RA MSPP Alma Mons i RCR – Banat. CIRTT je formiran od strane relevantnih institucija u Banatu jedan je od prioriteta regiona. Jaĉajući partnerstvo između javnog i privatnog sektora. kao i pri prikupljanju kompletne dokumentacije potrebne za realizaciju. godini (20 miliona). i mogućnost odabira razliĉitih sredstava obezbeđenja. Cilj je bolje informisanje o postojećim kreditnim sredstvima za MSP. o trenutno dostupnim donatorskim sredstvima i fondovima. Takođe. raspisana su dva konkursa za dodelu sredstava u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa MSPP na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. RCR – Banat u potpunosti prati efekte kreditnog aranţmana sa „Metals bankom“. godini (15 miliona) i za dodelu sredstava. da se zainteresovani radnici ukljuĉe u programe Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. Garancijski fond APV– Podrška razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata: obuhvata samo teritoriju Banata. a delatnost obavljaju manje tri godine. u projekat se ukljuĉio i Centar za ruralni razvoj iz Novog Kneţevca.

U datom prostoru i okruţenju stvoriće onu informatiĉku. plastificiranje. ili telekomunikaciona usluţna kuća zajednice. poljoprivrede i ruralni razvoj klijent moţe u veoma kratkom roku dobiti informacije. U SAD postoji oko 10. RC pomogne razvoju i unapređenju delatnosti klijenta. za zaštitu kulturnih dobara Strana 89 od 97 .. fotokopiranje. štampanje. mikrozajednica otvorenog profila. korišćenje kancelarija. birotehniĉku. Elektronsko dopisivanje za građanstvo. prouĉiti svu potrebnu dokumentaciju fonda i odluĉiti da li ţeli konkurisati sa predlogom projekta. informativni centar  Kancelarijske usluge (npr. Usluge se postupno formiraju u funkciji zahteva i potreba i dostupne su svakome. Da bi što više unapredili kvalitet pruţanja informacija potencijalnim klijentima. Osnovne Teledom usluge  Usluţni centar civilnih organizacija  Pruţanje pomoći i saradnja u obavljanju sluţbenih poslova  Internet dostupnost.)  Korišćenje multimedija. Teledomovi i telekolibe su u sluţbi stvaranje jednakih šansi za dobrobit ljudi malih sredina Teledom program u svetu: Prvi Teledom osnovan je 1985. slanje i primanje faksa. Sluţba za manifestacije  Raĉunarske igre  Obavljanje raĉunarskih poslova  Obrazovanje (škola raĉunara. društvenih i mikroprostornih zahteva. koriĉenje. organizacionu i javno komunikacionu osnovu koja će ekonomsko opravdano funkcionisati u sluţbi najrazliĉitijih mesnih. Bugarskoj. U Mađarskoj je 1994. koje su 2004. gde je usvojen petogodišnji plan razvoja za osnivanje 600. a u Indiji ima oko 30. godine zajedno sa Mađarskom i Srbijom osnovale EUTU – Evropsku Uniju Teledom Saveza ĉije sedište je u Budimpešti.. Danas je Teledom program postao međunarodni pokret.000 Teledomova. skeniranje. Izrada Web strana i prezentacija  Informacije od opšteg interesa. u ĉemu im pomaţe RC. te komunikaciju sa kljuĉnim institucijama društveno-ekonomskog razvoja.Podsticaji opština za razvoj MSPP. stranih jezika. obrada teksta. gde 2006 postoji 560 Teledomova i 3500 E-taĉki. godine poĉela realizacija Teledom programa.000 Telecentara. pojedinaĉnih. Teledomovi moraju pruţiti one usluge koje građani mogu neposredno koristiti. napravljen je i softver koji omogućava da. Evaluacija: RCR Banat uspostavio sopstveni sistem praćenja klijenata. te je u mogućnosti da svakom klijentu izađe u susret i zadovolji njihove zahteve. analizirajući podatke dobijene od klijenata.000 novih Teledomova. elektronskog bankarstva. Uvedene su konsultacije 1:1. Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu Pojam: Teledom se opisuje kao višefunkcionalni informatiĉko-telekomunikacioni i usluţni centar. Slovaĉkoj. RCR priprema svoju Strategiju komunikacija koja će sadrţati smernice za potrebe tima RCR – Banat. godine u Švedskoj kao odgovor zabaĉenih sredina za brţi razvoj. Estoniji. narezivanje CD-a. lokalni centar za informisanje  Mesni oglas. Teledomovi postoje u Rusiji. Bosni i Hercegovini. grupnih. za daljinsko obrazovanje)  Sluţba za zaštitu ţivotne sredine.

osiguranja. usluge interneta. zahteva. Teledom savez Mađarske.sastavljanje poslovnih pisama. Pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje i kulturu Vojvodine. poljoprivrede i ruralni razvoj                Omladinska sluţba. molbi. edukacije lokalne MSP i stanovništva u poljoprivrednoj proizvodnji i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane. Osiguravajuća kuća UNIQA. Društvo za raĉunarsku nauku Janoš Nojman iz Mađarske. USAID.000 lica za rad na raĉunaru i stranim jezicima Partneri: Nacionalna sluţba za zapošljavanje Srbije. Fondacija Apacai.063. 064 i 065. Volonterski centar Elektronski centar za posredovanje Centar lokalne trgovine i biznisa Turistiĉki biro Biro za unapređenje nerazvijenih sredina Elektronske usluge Centar za izradu konkursa Lokalni istorijski centar Mesto za izloţbe Razne usluge za nezaposlene Davanje saveta u vezi informatike Usluge stanovništvu(sastavljanje pisama. godine obuĉeno je preko 10. a u toku su razgovori i dogovori i sa drugim relevantnim partnerima o saradnji u zemlji i inostranstvu Strana 90 od 97 . izrada elektronskih prezentacija za preduzetnike.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Donatori: Fondacija za razvoj demokratskih prava DemNet. autobiografija/ Prikupljanje informacija Centar lokalne kompetencije Sadrţaj aktivnosti Teledomova u Srbiji: TDS u Srbiji u saradnji sa Teledomovima i Telekolibama organizuje i vrši usluge u vezi obrazovanja i razvoja preduzetništva. Fond za razvoj neprofitnog sektora Vojvodine. obuke za razvoj preduzetništva i samozapošljavanja. mobilne telefonije. Rezultati: U Teledomovima i Telekolibama Srbije do 2007. EUTA – Evropska Unija Teledom Saveza. Regionalni centar za obrazovanje Sehešfehervar iz Mađarske. kancelarijske usluge. AGROMREŢA – Beograd. Operateri mobilne telefonije 062. Fondacija Rukohvat. obuke u obrazovanju -ECDL ispitni centar sa preko 1000 polaznika do 2007. Internet provajder Eunet.

 donatori (pokloni i zajmovi) poslednjih godina bili su veoma znaĉajan izvor finansiranja u Srbiji. on ne moţe da bude osnovni izvor finansiranja. sa druge strane. Zaduživanje lokalnih vlasti je vaţan. pa i na lokalnom nivou.  zaduživanje lokalne zajednice legitiman je naĉin obezbeđenja sredstava za finansiranje infrastrukturnih i sliĉnih dugoroĉnih projekata. I pored toga. iz njega se mogu finansirati brojni projekti koji ne zahtevaju velike sume novca. otkloniti sumnju u korupciju. uglavnom inostrane. prosvete. sa iscrpljivanjem komunalnih preduzeća kao posledicom. budţet je vaţan oslonac procesa strateškog planiranja LER-a. dok traje ovaj proces.  fondacije. tenderom ili licitacijom u pogodnom sluĉaju. USAID. i kroz obveznice. a za velike projekte verovatno najvaţniji metod finansiranja. Osnovna svrha zaduţivanja. jer se i prihodi ĉesto pokazuju manjim nego što je planirano. kako se to ĉini u mnogim drugim zemljama.  privatni sektor je vaţan izvor finansiranja lokalnih projekata. u mnogim lokalnim zajednicama to nije moguće. koja je ĉesto prisutna kod javnih nabavki u Srbiji. on moţe posluţiti kao izvor uĉešća lokalne zajednice za finansiranje projekata kroz zajmove ili kredite MSPP i poljoprivrednicima. omogućava zaduţivanje opština kroz: zajmove kod banaka i drugih finansijskih institucija. obiĉno su baš dugoroĉni investicioni projekti. nagoveštaj promena . posebno (Svetska banka.  transferi od centralne vlasti. one Strana 91 od 97 . po vaţećim propisima. Takav pristup će. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 4: Finansiranje opština. od strane opština slabo korišćena mogućnost. i sam obim budţeta opština ĉesto nije dovoljan za finansiranje krupnijih projekata. EU). kojima i jeste zadatak da iz sopstvenih izvora finansiraju sopstveni razvoj. prihodi od privatizacije predstavlja konverziju postojeće u novi oblik imovine. na primer za edukacije ili socijalne potrebe.  sredstva komunalnih preduzeća. konkurencija raznih potreba za finansiranjem iz budţeta je tako velika da se obiĉno najlakše smanjuju baš investicioni rashodi. pošto se cene komunalnih usluga drţe niskima. status i oĉekivane izmene Najteţi deo procesa strateškog planiranja LER-a svakako je obezbeđenje finansiranja programa i projekata. kako bi se popravio ţivotni standard stanovništva.  prodaja imovine. omogućuje prenošenje na nabavke konkurentskim putem. i to ne kao izvor budţetskih prihoda. kako svetsko iskustvo pokazuje. sa jedne strane. moţe da finansira sve namene. Ipak. ne postoje formalna ograniĉenja njegovom ukljuĉenju u finansiranje projekata od znaĉaja za lokalni ekonomski razvoj.novi nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave u SKGO. Mogućnosti finansiranja LER-a su prvenstveno iz :  tekućih prihoda lokalnih vlasti. ali je orijentacija na sopstvena sredstva prirodna i najsigurnija. Pored toga. Naime. zdravstva. Novi Zakon o javnom dugu. Budžet lokalne zajednice.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Jer. već kao partner u razvojnim procesima kroz PPP. ali ne i najveći izvor. posebno za veće komunalne i infrastrukturne projekte. je omogućuje izvođenje projekata koji bez zaduţivanja ne bi mogli da budu pokrenuti i. obezbediti najniţe cene i tako smanjiti ukupne rashode projekta i. a i kao garancija njihovog redovnog vraćanja. mogu biti vrlo vaţan izvor finansiranja u oblastima socijalne zaštite. On je pogodan. koji su prvi. prvenstveno zato što Republika ne sufinansira infrastrukturne i komunalne projekte na lokalnom nivou. tako da se minimizacija rashoda uvek nameće kao prioritetan zadatak. Osnovno ograniĉenje svake strategije razvoja je ono finansijsko. koje bi lokalne zajednice emitovale i plasirale ih. tj.

Međunarodni izvori. Tome obiĉno podsticaj daju poreske pogodnosti. Problem koji oteţava finansiranje investicija na lokalnom nivou jeste koncept podele nadleţnosti između lokalnog i drţavnog nivoa. poljoprivrede i ruralni razvoj ili neko u njihovo ime. ne mogu dati imovinu kao garanciju ili hipoteku na sopstvenu imovinu. smeće. ĉiji je suvlasnik. već je sva. pored komercijalnih poslova. i potrebno vreme za sticanje poverenja za veće poslove. Zakon dozvoljava da dugovi budu i u domaćoj i u stranoj valuti. bilateralni donatori. pa lokalne zajednice imaju još niţi. godine. putevi. ĉija je svrha baš pomoć ekonomskom razvoju u nekim opštinama Srbije. ĉak i kroz poklon. veoma je veliko. DFID i druge drţavne agencije za podršku razvoju. naše lokalne vlasti su potpuno nepoznati emitenti obveznica. a one od znaĉaja za lokalne zajednice su: komunalije. Da bi se bolje razumele mogućnosti i ograniĉenja opština u podsticanju lokalnog preduzetništva vredno je navesti neke od sledećih njihovih pravnih okvira finansijskih ingerencija (prema materijalu SKGO): Reforme u oblasti finansiranja lokalne samouprave od 2001-2006. s tim da su investicioni rashodi jedina dozvoljena namena. jer kupci obveznica na prihode od njih ne plaćaju porez na dohodak (ukoliko su građani). da se naprave u zemlji i inostranstvu. posebno u SAD. lokalne zajednice ne mogu imati dobro obezbeđenje duga. vodoprivreda. pojedinaĉne zemlje koje odobravaju Srbiji pomoć na osnovu dobro obrazloţenih projekata. samim tim. koja podrţava ekonomsku tranziciju i grane kao što su energetika. koji je potpuno razliĉit od preovlađujućeg u svetu. U Srbiji postoje prepreke širem korišćenju municipalnih obveznica kao izvora sredstava za finansiranje razvojnih projekata koje ĉine prvenstveno: nizak kreditni rejting na svetskom finansijskom trţištu. telekomunikacije. koja se brine o strukturnim reformama u Srbiji i potpomaţe projekte koji su od znaĉaja za smanjenje siromaštva. neprimenljiv za donošenje dugoroĉnih planova razvoja-odrţivi razvoj i razvoj MSPP. ali i zdravstvo. ili porez na dobit (ukoliko su preduzeća).Podsticaji opština za razvoj MSPP. obveznica lokalnih vlasti. Tu su kao donatori ili koncesioni finansijeri: Evropska unija kao najvaţniji međunarodni oslonac u finansiranju. Po našem Zakonu o koncesijama u mnogim oblastima se koncesije mogu davati. onaj drţavni. Evropska banka za obnovu i razvoj. pošto se priprema nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave. vaţan potencijalni izvor sredstava. Dobru okolnost predstavlja što na strani pasivnog finansijskog izravnanja nije došlo do promena. koja se najvećim delom bavi povoljnim kreditiranjem saobraćajne infrastrukture. saobraćaj i obezbeđuje kreditne linije za MSPP preko ProCredit banke. nude mogućnost obezbeđenja novca za projekte o povoljnim. sada se nalazimo pred startom projekat MEGA USAID-a. na domaće i/ili strano finansijsko trţište. po kome drţava ne pomaţe finansijski i na drugi naĉin investiranje u one namene koje pripadaju lokalnoj zajednici. Svetsko trţište municipalnih obveznica. Evropska investiciona banka. sport. Na taj naĉin. godine karakteriše nepromenjeno uĉešće u zajedniĉkim prihodima sa Republikom. koncesionalnim uslovima. tako da je tokom Strana 92 od 97 . USAID. Izvesna nada u promene ove koncepcije postoji. sa najduţim rokom od 30 godina. a po Zakonu o svojini iz 1995. tj. a koja se iskljuĉivo bavi finansiranjem razvoja MSP. Svetska banka. zatvoren je za projekte lokalnih zajednica. netransparentan mehanizam horizontalnog ujednaĉavanja finansijske snage opština/gradova. tj. u republiĉkom vlasništvu. a ograniĉenje je i to što opštine u Srbiji ne poseduju sopstvenu imovinu. banje. prosveta. koje odobravaju pomoć. rudarstvo.

donošenje Zakona o zaštiti ţivotne sredine prouzrokovalo je ukidanje naknade za investicije iz oblasti zaštite ţivotne sredine. koja ne moţe da bude veća od stope propisane zakonom kojim se uređuje oporezivanje imovine. Samodoprinos. godine. uz prethodno pribavljeno mišljenje Komisije za finansiranje lokalne samouprave (ĉiji je zadatak da zastupa interese lokalnih vlasti). Zakonom o finansiranju lokalne samouprave u pogledu utvrđivanja izvornih prihoda lokalne samouprave. kao specifiĉnost sistema finansiranja lokalne samouprave u Srbiji.bila je podrţavana rastom obima transfernih sredstava iz budţeta Republike i povećanim uĉešćem u prihodima od poreza na zarade. Ovoj grupi prihoda pridruţene su i naknade za korišćenje voda i prirodnog lekovitog faktora Strana 93 od 97 . prenos poslova poreskog administriranja izvornih prihoda sa Republike na opštine. tek nakon odrţavanja javne rasprave u postupku utvrđivanja budţeta opštine za narednu godinu. a Zakon o turizmu uvođenje prava na ostvarivanje turistiĉke naknade. kojim bi opštine mogle da stimulišu ili destimulišu neke investicije i da ih privlaĉe u svoj region (primeri opština iz Nemaĉke). trotoari. funkcionisanje budţeta i sistem eksterne/interne kontrole. kroz porez na korišćenje javnih dobara. isto vaţi i kada su u pitanju naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. Zakonodavac preuzima sve oblike ustupljenih prihoda koji su bili utvrđeni Zakonom o finansiranju opština. Drugi period reformi vezan je za donošenje Zakona o finansiranju lokalne samouprave 2007. poljoprivrede i ruralni razvoj posmatranog perioda realno rasla finansijska snaga opština u Srbiji . c) drţanje motornih drumskih i prikljuĉnih vozila. kao i uspostavljanje novih oblika finansiranja opština. s tim što su opštinske administrativne takse preimenovane u lokalne administrativne takse. skupština opštine ima pravo da utvrđuje visinu stope. Nov Zakon treba da: ojaĉa izvorne prihode opština. b) isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju opštini (kolovozi.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Pored “proširenja“ prava na njihovo uvođenje. predviđa se da svih 16 oblika ostane u sistemu. Međutim. godine. osim poljoprivrednih vozila i mašina. delotvornije korišćenje međubudţetskih transfera. odnosno na korišćenje nepokretnosti u drţavnoj svojini. bandere). a ne uvođenjem novih oblika njihovih vlastitih prihoda. “prevođenje” poreza na nepokretnosti u sopstvene prihode opština. Ovo je posebno vaţno za realne ambicije opština da upravljaju ulaganjem domaćeg i inostranog kapitala na svojoj teritoriji. pravo na njihovo zaduţivanje. s obzirom da i penzioneri uĉestvuju u donošenju odluke o njegovom uvođenju. kao i namenski karakter prihoda ostvarenih od davanja u zakup. zelene površine. opštine mogu i da vrše poslove poreskog administriranja izvornih prihoda. predvidljivosti sistema i mogućnosti donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti. Regulisani su i prihodi od donacija. Vlada će utvrđivati njihove najviše iznose po osnovu predloga Ministarstva finansija. vertikalno i horizontalno finansijsko ujednaĉavanja jedinica lokalne samouprave. ovim Zakonom ima za osnovicu i penzije ostvarene u zemlji i inostranstvu. Visina lokalnih komunalnih taksi u ingerenciji opština je za tri oblika: a) isticanje firme na poslovnom prostoru. Poĉev od januara 2007. Odluka o uvođenju izvornih prihoda mora se doneti. Jednu od najvećih novina predstavlja “prevođenje“ poreza na imovinu (na nepokretnosti) u izvorne prihode opština. i da razviju nove oblike vlastitih prihoda prvenstveno razvojnih (primer opština iz Nemaĉke koje imaju vlastite prihode iz naknada za korišćenje javnih dobara).

na nje razvoj. Ukupni godišnji iznos nenamenskog transfera fiksiran je za udeo u BDP-u zemlje.56% prema broju odeljenja u osnovnom obrazovanju. Osnovni smisao funkcionalnih Strana 94 od 97 . koji se koristi finansiranje izdataka u okviru određene funkcije i b) namenskog transfera u uţem smislu.3% prema površini teritorije opštine. vrši se umanjenje transfera onim opštine ĉiji je procenjeni iznos ustupljenih poreza po stanovniku (za godinu za koju se donosi budţet) veći za preko 50% u odnosu na prosek u Republici. a pojedinaĉni iznos nenamenskih sredstava za svaku opštinu i grad u Srbiji ĉiniće sastavni deo Memoranduma o budţetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici.0% prema broju dece obuhvaćene neposrednom deĉijom zaštitom.7%). a moţe biti ustanovljen u vidu: a) funkcionalnog transfera.0% prema broju odeljenja u srednjem obrazovanju. c) 4. zatim kompenzacioni. b) 19.Podsticaji opština za razvoj MSPP. U okviru ukupnog nenamenskog transfera. Svaki od njih ima svoje podoblike i posebne funkcije u sistemu: Ukupni nenamenski transfer predstavlja zbir transfera sastavljen iz pojedinaĉnih oblika: a) transfera za ujednaĉavanje. ĉime se obezbeđuje predvidljivost visine transfernih sredstava (iznosi 1. g) 6. e) 2. Ovim rešenjem trebalo bi da se izvrši smanjenje razlike između najbogatijih i najsiromašnijih opština u Republici.5% prema broju objekata u deĉijoj zaštiti. kao i na njene programske aktivnosti vezane za mogućnosti stvaranja nove zaposlenosti kroz MSP i privlaĉenje investicija. i to u visini koja je potrebna da se dostigne 90% navedenog proseka.14% prema broju objekata u osnovnom obrazovanju. Opšti transfer se dodeljuje svim opštinama i gradovima i to po kriterijumima Zakona. Transfer za ujednačavanje dobijaju samo one opštine kod kojih je procenjeni iznos prihoda od ustupljenih poreza po stanovniku niţi od 90% proseka svih opština u Srbiji. Pored toga. c) kompenzacionog i d) tranzicionog transfera. h) 1. Zakon o finansiranju lokalne samouprave utvrđuje fiksnu stopu uĉešća opštine u porezu na zarade. Zakonodavac pravi razliku između nenamenskih i namenskih transfera. d) 1. Sredstvima koja su “uzeta” od bogatijih opština. iznos procenjenih prihoda opština umanji iznad propisanog limita. Zakon poboljšava sistem horizontalnog ujednaĉavanja opština. Visina umanjenja iznosi 40% od iznosa iznad tog limita. dodeljuje joj se tranzicioni transfer. U okviru ukupnog nenamenskog transfera sadrţan je i deo transfera kojim se nadomeštaju gubici prihoda opština koji nastaju kao posledica promena u poreskom sistemu – ovaj oblik transfera definisan je kao kompenzacioni transfer. poljoprivrede i ruralni razvoj Da bi se obezbedila predvidljivost sistema. U tom pravcu. Ovo je izuzetno vaţno zbog promene shvatanja same opštine o uticaju lokalne zaposlenosti na njene izvorne prihode budţeta. odnosno vrstu izdatka za koju je dodeljen.5% prema broju objekata u srednjem obrazovanju. koji se koristi za taĉno određenu svrhu. U daljem postupku obraĉuna transfera. Namera zakonodavca je da se izvrši smanjenje postojećih razlika u visini sredstava i poboljša poloţaj finansijski siromašnijih opština. Ovakvom preraspodelom transfera trebalo bi da se smanji horizontalna neujednaĉenost finansijske snage opština u Srbiji.0% sredstava deli se prema broju stanovnika. Novinu u odnosu na prethodno rešenje predstavlja precizno određivanje uĉešća svakog od kriterijuma u “građenju” iznosa opšteg transfera: a) 65. prvo se opredeljuje transfer za ujednaĉavanje. ĉime se napušta reţim njenog “godišnjeg” utvrđivanja. uvećava se iznos opšteg transfera kod “siromašnijih” opština (ĉiji je proseĉan iznos ustupljenih poreza ispod gore utvrđenog limita). Ukoliko se izmenom metodologije utvrđivanja transfera. Namenski transfer je transfer koji se koristi za finansiranje određenih funkcija i izdataka. b) opšteg. tranzicioni i opšti transfer. preciznije je regulisana procedura izraĉunavanja visine transfera opštine. f) 0. došlo je i do “razvijenije” upotrebe mehanizma međubudţetskih transfera.

kao i statistiĉke podatke na osnovu koji su izraĉunati iznosi funkcionalnih transfera. omogućeno je i aktivnije uĉešće opština na trţištu hartija od vrednosti Republike Srbije. osiguranja lica. Nadleţna ministarstva u obavezi su da Ministarstvu finansija dostave kriterijume i merila za raspodelu funkcionalnih i namenskih transfera. ministar nadleţan za poslove finansija moţe predloţiti Vladi da se opštini uskrate transferna sredstva do iznosa nenamenski potrošenih sredstava. pod koje u smislu ovog Zakona spadaju banke. nepokretnosti. Zaduţenja. uzeti zajedno. naknada za izgradnju. gde zaduţivanje za finansiranje deficita kratkoroĉne likvidnosti ne sme preći 5% ukupno ostvarenih prihoda budţeta opštine u prethodnoj godini. Prihodi ĉije se ostvarenje u samo jednom delu ustupa opštinama su: naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. u zavisnosti od svoje finansijske snage. ostale prihode u skladu sa zakonom. opštine se mogu zaduţivati i emitovanjem hartija od vrednosti.: Donošenjem Zakona o javnom dugu 2005 godine opštine/gradovi u Srbiji mogu se zaduţivati tek po prethodno datoj saglasnosti ministarstva zaduţenog za finansije. Ustupljeni prihodi: Imajući u vidu da izvorni prihodi nisu dovoljan izvor sredstava za finansiranje opština. brokersko-dilerska društva. trebalo bi da dobiju onoliko sredstava koliko je Republici bilo potrebno da finansira taj posao. Karakter ustupljenih prihoda lokalnih vlasti u Republici Srbiji imaju i prihodi od koncesione naknade po osnovu koncesionih aranţmana za ĉiju realizaciju je iskljuĉivo nadleţna centralna vlast. svi oni. opštine prema novom Zakonu imaju ustupljene prihode pomoću kojih im se dopušta uĉešće u celokupnom ili samo jednom delu ostvarenja prihoda koji su u potpunosti uređeni od strane republiĉkog nivoa vlasti. penzioni fondovi. Prvoj grupi . što je poseban razlog da opštine treba da podstiĉu novo Strana 95 od 97 .. Utvrđivanjem kategorije izvornih prihoda opštinama omogućeno je da. poljoprivrede i ruralni razvoj transfera je omogućavanje prenosa poverenih poslova od strane Republike na lokalnu samoupravu. godine. Njih ĉine sledeće vrste poreskih oblika: porezi na prihode od poljoprivrede i šumarstva. odrţavanje i korišćenje lokalnih puteva i određeni oblici cedularnih poreza na prihode građana. Ovo pravo dato je uslovom da te hartije mogu iskljuĉivo kupovati Republika Srbija i finansijske institucije. naknade za zagađivanje ţivotne sredine. davanja u zakup pokretnih stvari. iznose po pojedinim opštinama. U sluĉaju nenamenskog trošenja sredstava. mogu samostalnim uvođenjem poreskih. investicioni fondovi i štedionice. Republika moţe da obezbedi i namenski transfer u užem smislu kome će se finansirati i neki drugi poslovi/programi/projekti opština. U tom procesu. samostalnih delatnosti. opštine/gradovi u Srbiji imaju fiksnu stopu uĉešća u porezu na zarade – 40%. “pune” oko ĉetvrtine budţeta proseĉne opštine. finansirati izvorni delokrug javnih poslova. Od 2007. kao i sredstva ostvarena prodajom kapitala u postupku privatizacije i to deo sredstava od uplata po osnovu prodatog kapitala prema sedištu subjekta privatizacije. Pored toga što je time uĉinjen znaĉajan korak napred u smislu stvaranja osnova za korišćenje više razliĉitih instrumenata u procesu javnog zaduţivanja. S druge strane.prihodi ĉije se ostvarenje u potpunosti ustupa opštinama pripadaju: porezi na imovinu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ovoj grupi prihoda pripada i deo ostvarenja poreza na zarade. došlo je do razdvajanja u utvrđivanju visine ukupnog duga opština i dozvoljenog iznosa otplate anuiteta u jednoj budţetskoj godini. što moţe predstavljati vaţnu polugu ekonomskog progresa zemlje u budućnosti. Pored uzimanja kredita. To stvara uslove i za sâm razvoj ovog trţišta. društva za osiguranje. Bez obzira na “širok spektar” prihoda koji joj “trenutno”stoje na raspolaganju. odnosno fiskalnog kapaciteta. ali i ostvarivanjem ne-poreskih oblika javnih prihoda.

Ministarstvo za drţavnu upravu i lokalnu samoupravu formira posebnu komisiju preko koje će se izvršiti njihova distribucija. nije bio iskorišćen za uvođenje pravednije. umesto dotadašnjeg sistema ustupanja prihoda. sredstva od privatizacije i koncesione naknade koja se deli sa Republikom. To je posledica neznanja i/ili nezainteresovanosti lica koja uĉestvuju u tom procesu. Za svaku budţetsku godinu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. U skladu sa odredbama Zakona o igrama na sreću. Njihovo sâmo postojanje. Finansiranje lokalne samouprave upotrebom međubudţetskih transfera Od 2005. a usmeravaju se od strane centralnog nivoa vlasti. koji se donosi u formi zakona.kapitalni karakter. Svi najvaţniji prihodi (prihodi od transfera. U principu. predvidivost i objektivnost prilikom sprovođenja tog procesa. poljoprivrede i ruralni razvoj zapošljavanje kao i opstanak postojećeg pristupom MSPP sa svog podruĉja javnim nabavkama. Njime se detaljno normira iznos transfera po svakoj opštini. opštine su samostalne da izvrše alokaciju prihoda i primanja prilikom “kreiranja” rashodne strane svojih budţeta. Uređivanje poreza na dohodak ostalo je pod punom ingerencijom centralnog nivoa vlasti. Donošenje zakona o budţetu prati “godišnji zakon” kojim se vrši raspodela transfernih sredstava i utvrđuje uĉešće opština. a kamoli naĉin korišćenja/raspodele nije predviđeno Zakonom o finansiranju opština. Kod alokacije sredstava koja imaju namenski . Uvođenje mehanizma međubudţetskih transfera. kao i sâm rad Komisije je javan. Pored sistema vlastitih prihoda. Njihova realizacija “obezbeđena” je putem utvrđivanja aproprijacija na rashodnoj strani republiĉkog budţeta. Proces dodele sredstava. uplati prema sedištu firme. Nepoštovanje ovog principa moţe biti posebno zastupljeno u procesu obraĉunavanja poreza na zarade. Postojeći sistem omogućava direktnu distribuciju transfernih sredstava iz budţeta Republike ka opštinama. godine opštine se finansiraju i sredstvima od transfera iz budţeta Republike. nadleţni republiĉki organi (svaki za svoju oblast) donose planove njihovog korišćenja koji nisu svima poznati i na ĉije “rezultate” opštine ne mogu uticati. koji je obraĉunat na bruto primanja zaposlenih. U ovom sluĉaju. koji se ostvaruju po “teritorijalnoj osnovi” i koji su bili “u reţimu ograniĉavanja” od strane Republike. kombinovanim modelom finansijskog izravnanja. gradova i grada Beograda u porezu na zarade. kao i ustupljeni prihodi od poreza koje uvodi Republika) nemaju namenski karakter. Izuzetak predstavljaju prihodi od naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. transparentnije i efektivnije formule raspodele zajedniĉkih prihoda centralne i lokalnih vlasti u zemlji. Redak izuzetak predstavlja naĉin alokacije sredstava koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću. Moţe se desiti da se konaĉna uplata poreza. vrši se naknadna kontrola njihovog Strana 96 od 97 . jer se kod isplatioca prave zbirne liste zaposlenih na ĉije se ukupne prihode kalkuliše data poreska obaveza. a ne po prebivalištu pojedinaca. Problemi se mogu javiti kada se prihod ostvaruje van tog podruĉja. lokalnim zajmovima i komunalnim olakšicama. Ona bi trebalo da se potroše na namene utvrđene zakonima koji ih bliţe uređuju. Vaţan princip pri cedularnom oporezivanju je da prihod od poreza treba da bude uplaćen prema mestu prebivališta građanina. primenjen je i sistem zajednice prihoda koji je ustanovljen u varijanti zajednice prihoda sa dotacijama. Ona se utvrđuju po resornim ministarstvima i ne postoji mehanizam kojim bi se vršilo njihovo konsolidovanje i efikasnije/efektivnije upravljanje u distribuciji opštinama/gradovima. ne postoji mehanizam kojim se obezbeđuje otvorenost.

preko njih bi se teško mogla izraĉunati taĉna “cena koštanja” njihovog obavljanja.8% u 2002. ĉinio je pribliţno 9% ukupnih prihoda opština u toj godini. godini. Imajući u vidu njegove karakteristike. Time se uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Srbije izdiglo iz proseka drţava OECD-a. 12. i 12. U zemljama OECD-a sa federalnim drţavnim uređenjem. broja stanovnika i razvijenosti opštine/grada imaju opšti karakter. Došlo je do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage.36%.5% u 2000.3% u 1985. U posmatranom periodu nije došlo do ”nametanja” dodatnih obaveza opština od strane republiĉkog nivoa vlasti. a pet puta od proseka na nivou Republike  Moţe se konstatovati da je u posmatranom periodu došlo do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne “proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage. do 2006.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kod gradova zabeleţen je porast od 110. Proseĉan porast prihoda po glavi stanovnika kod opština do 100. godine znatno su se povoljnije odrazili na gradove i one opštine koje imaju izuzetno veliki broj stanovnika na svojoj teritoriji. Međutim. godini.3% u 1975.. Proseĉno uĉešće po ovom osnovu.u procesu redovne “posete” republiĉkog budţetskog inspektora opštini/gradu. godini. na 13.6% u 1975. u periodu od 2000.  suficit budţeta gradova u 2004. Naime.. Efekti funkcionisanja postojećeg sistema finansiranja lokalne samouprave Uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Republike poraslo je sa 11. na primer).000 stanovnika 98% povećanja prihoda po stanovniku. ono je bilo nešto niţe i kretalo se od 10. do 7.3%. zaštite ţivotne sredine. S aspekta ove studije vrlo je bitan procesu prenosa/dobijanja novih nadleţnosti opština ili poverenih poslova sa centralnog nivoa vlasti sa razvojem ekonomskih i fiskalnih funkcija i ovlašćenja opština. poljoprivrede i ruralni razvoj korišćenja od strane Republike .47% u ukupnim prihodima opština u Srbiji. a 2005. a ĉine 30. Postojeći sistem njihovog finansiranja putem korišćenja mehanizma međubudţetskih transfera nije bio ozbiljno “testiran” na tu vrstu izazova.000 stanovnika bio je niţi i iznosio je oko 80%:  gradovi (njih 4) uĉestvuju sa 57.7% u 2000. smatramo da bi mogao odgovoriti samo u sluĉaju kada bi nametanje dodatnih troškova bilo u ĉvrsto uspostavljenoj kauzalnosti sa kriterijumima po osnovu kojih se izraĉunava njihova visina (mogli bi se upotrebiti u sluĉajevima poveravanja pojedinih poslova iz oblasti predškolskog. Strana 97 od 97 .3% u 2000. godini (među njima. Efekti u sistemu obezbeđenja horizontalnog finansijskog izravnanja opština Efekti primene mehanizma horizontalnog izravnanja opština u periodu od 2001. kada je sistem bio “postavljan na noge”. odnosno školskog obrazovanja. Kriterijumi površine. godini (kod zemalja sa unitarnim uređenjem). Beograd je ostvario najviši iznos sredstava).  najbogatije opštine imaju više od deset puta veći prihod po stanovniku od najsiromašnije. godine 14. godine. kretalo se od 12. Mogli bi se iskoristiti kao “potpora” u tom procesu. do 2003.70% stanovništva republike. a kod opština sa preko 100.

2008 (Beograd: SME Consulting). Радмила Podsticaji opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. tekst.11) (0. 12 cm Nasl.SR-ID 150324236 .51 (0.1 (497.034. sa naslovnog ekrana.2) 352.-Bibliografija ISBN 978-86-87557.CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије.2) ГРОЗДАНИЋ. -napomene i bibliografske reference uz tekst.00-0 1. Београд 005.07 (497. -Tiraž 80.Beograd: SME Consulting . Бранислав /аутор/ а) Предузећа-развојна политика b) Предузетништво c ) Локална самоуправа-Србија d) Регионална привреда-Србија COBISS. poljoprivrede i ruralni razvoj. monografija-/elektronski izvor / : Završni izveštaj istraživanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetnička Srbija/ Radmila Grozdanić i Branislav Savić.-1 elektronski optički disk (CD-ROM): slika.034.11) (0.034. Савић. .2) 332.

Radmila Grozdanic i Branislav Savic PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA. POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ ' ' .