Radmila Grozdanic i Branislav Savic

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ

'

'

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ
Završni izveštaj istraţivanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetniĉka Srbija

Autori: Dr. Radmila Grozdanić i Branislav Savić

Izdavaĉ: SME Consulting Beograd, 2008.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Recenzent:
prof. dr Jasmina Omerbegović Bijelić, FON Beograd

Izdavač:
SME Consulting doo, Tadeuša Košćuška 86, Beograd Dizajn korica: BranDS, Trebinje

Godina izdanja: 2008.
Tiraž: elektronska publikacija ISBN: 978-86-87557-00-0 Predlog za citiranje: Grozdanić Radmila, Savić Branislav, (2008) Podsticaji

opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, poljoprivrede i ruralni razvoj,
SME Consulting, Beograd, dostupno na: http://www.undp.org.yu

Projekat je finansijski podržao PROGRAM UJEDINJENIH NACIJA ZA RAZVOJ Internacionalnih brigada 69, Beograd http://www.undp.org.yu

Stavovi autora koji su izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju zvanične stavove UNDP.

Strana 2 od 97

...........................74 Tranzicioni centar za viškove radnika ........................................................................ status i očekivane izmene.....................................................................................................................................................15 Prezentacija ankete .......................28 Finansiranje savetovanja poljoprivrednika .......................................................................................................... konsultantske usluge.............................30 Prezentacija podataka ankete ............................................................................................................................................................................... praćenje ..........................10 2.............57 Biznis inkubator.........................................49 Značaj lokalne biznis infrastrukture....................... 9 Svrha............................................23 Biznis obuke ................................................................................................................................................................20 Ostale strukture .......................82 8......................................................................................................................................................................................................................................................................49 Podaci iz ankete ......................................................................................................................91 Strana 3 od 97 ......................................................................................40 Kreditna šema za MSP .............................................................................................45 Grant za samozapošljavanje .................................................................................................................................................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP...................40 Kreditna šema za poljoprivredu ...............................................................................................................................................................................................................................................19 Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama ................................... Preporuke ........................................................................................63 Pristup ostalim vidovima podrške .....46 Olakšice u lokalnim dažbinama ............................ 5 1: Uvod .....................................................................................87 Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu .........................................................................................................................68 Podaci iz ankete .........................................................................................................................................................................................................45 Grant za ostala ulaganja ..................................................................................................................................................................................................................... Finansijski podsticaji................................................. PRILOZI .................... Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga ................................ Reference ................58 5................................89 Prilog 4: Finansiranje opština.......................................73 Podrška zanatstvu ..............75 Partneri opština u ovim aktivnostima ..............................................................................................................78 Načelni komentari ............................................................................................................................................30 Koncept finansijskih stimulacija .......................................................................................................................................................................................................................... poljoprivrede i ruralni razvoj Sadrţaj REZIME ......81 Internet sajtovi ...................................................................................................................................................................... tehnološki park ..............................63 Neke dodatne opcije za intervenciju ...............................................................................................83 Prilog 1: Anketni upitnik .......................................76 6...................81 Bibliografija ................................................ 9 Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) ...............69 Preduzetništvo u turizmu ....................................................................48 4.....................71 Etno centri i srodne aktivnosti ............................................................................78 7..................................................................................... Ostali vidovi i sektori podrške ................. metodološki pristup i napomene ....................................................................................................................................................................................................................... Biznis inkubatori i industrijske zone ......................................28 3...........................................................................................................................................................15 Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške ................................57 Industrijske zone ..........................................83 Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ ..........................................................................................................................................................................................................................33 Zbirni prikaz finansijskih stimulacija.........................................................42 Lokalni (regionalni) garantni fondovi ...............................................................34 Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP................................................................................................43 Subvencije kamata na kredite ........................................................................17 Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) ......................................................................................................................46 Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja ...........................................75 Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika.............................................................................................................................................................................18 Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) ...................................................................................

................................................................................................... 58 Ilustracija 7: Poljoprivredni klaster ..................67 Spisak grafikona Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER ....... 73 Tabela 15: Podrška zanatstvu .................... 45 Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje .............. 34 Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi .................................................... 69 Spisak tabela Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima ................................................................................ 48 Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori............. 38 Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike ........ 18 Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007.......................................................................................................... 46 Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006......Podsticaji opština za razvoj MSPP................... 76 Spisak ilustrativnih primera Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja ............ 46 Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama .. 60 Tabela 12: Podrška sektorima............................................ 37 Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu ......... 58 Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona .............................................................................. 23 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka ........................ 75 Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci ................. 23 Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP ......... 21 Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi .............................. 70 Ilustracija 8: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima............................. 57 Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva.......................................................................................... 43 Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite ..................................................................................... 20 Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP ................................... tehno parkovi i ind..................................................... ....................................................... 42 Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima ................................................................................................................................................................................................. 21 Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER ............. 37 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi ........ 45 Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja ..................................................................................... 69 Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu ... Bugarska ....................... .. 34 Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova ................................. poljoprivrede i ruralni razvoj Mape Mapa 1: Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije......saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda .................. 71 Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar ....... zone ............................................................................................. 72 Strana 4 od 97 ............ 28 Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika ..... 25 Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede ........... klasterima................. 75 Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika ............................................................................. 40 Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške .............................................................................................................................................. 29 Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu ........ 74 Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika ........................................................................................................................................ 19 Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER .... 41 Tabela 5: Kreditne šeme za MSP .......................................................................................................

Razumevanje suštine nekih od pitanja nije uvek bilo dovoljno. imajući u vidu da će i lokalni i regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji u budućnosti. naroĉito u Republici Srbiji. studijskim putovanjem u Bugarsku. Subotici) a primeri dobre prakse zasnovani su i na dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i regionalnih centara i agencija za podršku MSPP. godine. na koju se odazvalo 102 grada i opštine . kao i najave pripreme propisa koji bi regulisali rad mikrokreditnih organizacija i fondova. Nišu. vrednosti imovine. Empirijsko istraţivanje mera podrške primenjivanih tokom 2005. formiranje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR). Opštine naravno snose odgovornost za taĉnost informacija o svojim aktivnostima. odnosno da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti. U tome se . a gotovo polovina planira da ih uspostavi. i 2006. poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou.što ĉini veoma relevantan uzorak. planirano usvajanje Zakona o regionalnom razvoju. kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština. donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija datih u anketi povremeno su oteţavala punu analitiĉku uporedivost odgovora među opštinama. Korišćeni su takođe i metodi intervjuisanja. ukljuĉujući po svoj prilici i opštinske strukture ove vrste. realnih zarada. uzelo u obzir usvajanje Strategije regionalnog razvoja od strane Vlade Srbije poĉetkom 2007. u Stalnoj konferenciji gradova i opština. Doduše. sprovedenog od strane istog tima koje je dostupno u zasebnom izveštaju Saţeti rezultati U pogledu izgradnje operativnih struktura koje treba da pruţe nefinansijsku podršku novim poslovnim poduhvatima. pa se situacija vrlo brzo moţe znatno promeniti na bolje.tri petine . odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada nekoliko lokalnih institucija ( konkretno u Kragujevcu. Kroz istraţivanje pisanih izvora konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. a time i kreiranju efikasnijih mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). ustanovljeno je da je više od ĉetvrtine od ukupno 102 anketirane opštine osnovalo kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER). godine i planiranih za narednu godinu sprovedeno je putem ankete upućene na 167 adresa. razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici odrţanoj 25.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Smederevu . Delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. kao i obima i kvaliteta usluga opštinskih servisa. a kako su mogućnosti za dodatnu komunikaciju bile izuzetno ograniĉene. poljoprivrede i ruralni razvoj REZIME Cilj i metodi rada Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) preduzeo je ovo istraţivanje kao doprinos analitiĉkom uvidu u postojeće. aprila 2007. između ostalog. Loznici. Lokalni ekonomski razvoj (navođen u tekstu kao LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice. ove kancelarije su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili Strana 5 od 97 .

Brojne opštine su izrazile potrebu i za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva sa drugim asocijacijama i institucijama. teškoće sa obezbeđenjem garancije predstavljaju razloge zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. Nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. poljoprivrede. pa je kancelarija ĉesto praktiĉno svedena na kontakt osobu odnosno LER punkt. odnosno administrativne kapacitete za upravljanje ovakvim podsticajima. kompetentnosti. uz velike varijacije u visini izdvajanja i modalitetima primene. Više od ĉetvrtine anketiranih opština neguje neku drugu formu centra ili punkta za razvoj MSPP. za šta je dobar primer program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj. Finansijske stimulacije za razvoj MSPP iz opštinskog budţeta su mnogo manje. dodatak standardnom Info desku u Ĉaĉku u vidu „bek ofisa“ za podršku koju pruţaju tamošnje najznaĉajnije istraţivaĉko-obrazovne institucije (Tehniĉki fakultet. a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja (u ovom trenutku nema definisane pravne osnove za rad kreditnih ili garantnih fondova iz sredstava budţeta odnosno u vlasništvu opština). SAD). udruţenja privatnih preduzetnika i poljoprivrednika. a gotovo isto toliko namerava da to uskoro zapoĉne. Strana 6 od 97 . kao glavni razlog navode nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. ali velike oscilacije u kvalitetu saradnje oĉito postoje . Finansiranje biznis obuka. Otvaraju se međutim pitanja transparentnosti.12% anketiranih opština tvrdi da saradnja uopšte nije uspostavljena. Finansiranje savetovanja poljoprivrednika je veoma prisutno – u 4/5 anketiranih opština. Opštine koje nisu finansijski podsticale razvoj iz budţeta ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja. verovatno zbog nepoznavanja ĉinjenice da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima. a dve trećine ima vrlo mali broj zaposlenih. visoka trţišna kamatna stopa. Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo). strane donatore. biznis centara i saveta za zapošljavanje. a više od trećine anketiranih (38 opština) planiraju uĉešće u njihovom osnivanju. konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta 2005. Oko ĉetvrtine anketiranih opština imaju Regionalnu agenciju ili centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Osim info. Najveći broj opština među njima (29) je iz lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralom razvoju. ili za obe vrste delatnosti iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima. Kao svoje partnere vide susedne opštine. legalnosti i efikasnosti takvih mehanizama finansijske stimulacije. finansijske institucije. Privrednu komoru. u pojedinim mestima primenjeni su inovativni koncepti kao "one stop shop" Sistem 48 u Inđiji (originalno CityStat razvijen u Baltimoru. poljoprivrede i ruralni razvoj drugih odeljenja. Ohrabrujuće je da gotovo dve trećine opština na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj MSPP ocenjuje saradnju sa njima kao odliĉnu. dok ostale planiraju da to otpoĉnu. i 2006. i Kuća partnerstva u Knjaţevcu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. jer lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. godine sprovodilo je oko trećine anketiranih opština. Republika Srbija nije dovoljno pomenuta. Ovim istraţivanjem ustanovljeno je da je više od polovine anketiranih opština izdvajalo sredstva za razvoj MSP. neadekvatna roĉnost kredita.

Građevinsko zemljište je najvredniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. osnivanja industrijskih zona i inkubator centara. U pogledu ostalih vidova sektorske ili druge specificne podrške preduzetništvu anketirane opštine su najĉešće navodile podršku razvoja turizma (42. edukacije .29). većinom seoskog). a lokalne zajednice mogu da odigraju vaţnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga. Olakšice u lokalnim zahvatanjima praktikovane su u oko 40 opština. U nekim opštinama vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ekonomski razvoj. Međutim. osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih i finansijskih Strana 7 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj Prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji). pa je postojeći sistem stoga neefikasan i netransparentan. Broj i obim kreditnih linija za MSPP je nedovoljan. i pored svih ograniĉenja. u Srbiji je ono još u javnom vlasništvu. dotacije. Ustanovljeno da više od polovine anketiranih opština (58) ima industrijsku zonu ĉije površine se kreću u rasponu do jednog do preko 900Ha.Podsticaji opština za razvoj MSPP. mreţe. onemogućen je njegov promet. Zanimljivo je da ni deseti deo opština nema biznis inkubator ili tehnološki park. Međutim. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture. dok najveći broj preostalih opština planira da je naprave. zajedniĉki podsticaji će sigurno dati znaĉajne rezultate. a u pojedinaĉnim sluĉajevima navode se i smanjene tarife za isticanje firme i za korišćenje sajamskog izloţbenog prostora. kao i za restruktuisanje poslovnog prostora. a grantove za samozapošljavanje 13 opština. subvencije kamata na kredite je primenjivalo samo 5 anketiranih opština. jer preovlađuje uverenje da su svi instrumenti u rukama vlade Srbije. etno radinosti (centri. zatim kod naknada za građevinsko zemljište. niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. navodi samo po desetak opština (ukljuĉujući i planiranu podršku ovog tipa). sa malim kapacitetom. i zemalja u tranziciji. Još uvek nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova. davanje garancija i lokalni garantni fondovi doveli su do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou. i zanatstvu (23). Kompleksnije vidove podrške kao formiranje sektorskih klastera kroz koje MSPP mogu znatno da unaprede svoju efikasnost. Veoma mali broj opština je pomenuo virtuelno preduzeće i teledomove kao naĉin podrške ukupnom lokalnom a naroĉito ruralnom razvoju. lokalne vlasti imaju širok dijapazon podsticajnih mera od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti. prvenstveno na lokalnom nivou. Lokalne vlasti imaju široke mogućnosti unapređenja ove strukture. najviše kod lokalnih taksi. Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje domaćih i inostranih MSPP savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. Prema anketi. Međutim. kao i tranzicionih centara za viškove radnika. statusna trasformacija kasni. u Srbiji je (uz Republiĉki i Garancijski fond AP Vojvodine) trenutno je u funkciji samo Regionalni garancijski fond za juţnu Srbiju. izloţbe. ali gotovo polovina namerava da ga osnuje . Vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti u Srbiji za nove oblike udruţivanja MSPP i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama kao i za osnivanje biznis inkubatora. do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju uvek urađene fizibiliti studije. Obzirom da i drţava iz Nacionalnog investicionog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu.

Strana 8 od 97 . . Preporuke U cilju efikasnijeg angaţovanja opština oko brţeg razvoja MSPP. veća razmena informacija i koordinacija zajedniĉkih akcija opština. Povoljna okolnost je da novim Zakonom o finansiranjem lokalne samouprave iz 2007. temeljnije analiziranje i predviđanje troškova preduzetih mera. više detaljnijih istraţivanja o merama koje se već preduzimaju.i time se stvaraju uslovi za pojaĉanu motivisanost opština za odrţanje i podsticanje razvoja.porezi na nepokretnosti postaju sopstveni prihodi opština.Preporuke. poljoprivrede i ukupnog lokalnog ekonomskog razvoja potrebno je.Podsticaji opština za razvoj MSPP. između ostalog. poljoprivrede i ruralni razvoj podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje i lokalni fondovi mikrokreditiranja (koji se doduše nalaze van legalnih okvira ali se u praksi ostvaruju). Istraţivaĉi su dali i druge sugestije koje se nalaze u delu 6. i aktivnije uĉešće opština u kreiranju i korišćenju usluga MSP RA. uspostavljanje jasnijih kriterijuma i procedura. utvrđuje se fiksna stopa uĉešća opština u porezu na zarade idr. ostvaruje predvidljivost sistema i mogućnost donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti. izvorni prihodi opština jaĉaju .

Strana 9 od 97 . donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija u anketi povremeno su onemogućavala punu analitiĉku uporedivost među opštinama. i 2006. Smederevo. U okviru te ciljne grupe anketiranju o merama podrške primenjivanih tokom 2005. koje je od strane istog tima sprovedeno metodama anketiranja i intervjuisanja njihovih rukovodećih timova i razmene iskustva u toku radionice 24. Empirijsko istraţivanje opština i gradova kao ispitanika i njihovih stavova je sprovedeno kroz anketu upućenu poštom i emailom na 167 adresa opština i gradova dobijenih od Stalne konferncije gradova i opština (SKGO). razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici posvećenoj ovim pitanjima odrţanoj 25. LER kancelarije i info deskovi (Subotica. Opštine snose odgovornost za potpunost i taĉnost informacija i podataka koje su obezbedile o svojim aktivnostima. odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada lokalnih institucija za podršku MSPP. kod svih tabela i grafikona koji su zasnovani na ovoj anketi izostavljeno je navođenje izvora. studijskim putovanjem u Bugarsku. U pojedinim sluĉajevima razumevanje nekih pitanja bilo je nedovoljno. Loznica).Podsticaji opština za razvoj MSPP. Autori su napomenama u tekstu ili u fusnotama ukazali na uoĉeni deo takvih odgovora. Takođe su korišćeni metodi direktnog intervjuisanja jednog manjeg dela ciljne grupe. Znatnu podršku u ovom istraţivanju UNDP tim je imao od Stalne konferencije gradova i opština. naroĉito u Republici Srbiji. metodološki pristup i napomene Svrha istraţivanja je da pruţi doprinos kreiranju efikasnijeg mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). Primeri dobre prakse obezbeđeni su intervjuima sa opštinama i dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i Regionalnih centara i agencija za MSP . kao što su sekretarijati za privredu i poljoprivredu. Ĉaĉak. Kragujevac. kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština. Niš. poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou. poljoprivrede i ruralni razvoj 1: Uvod Svrha. Kroz desk istraţivanje konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. a kako nije bilo mogućnosti za dodatnu komunikaciju. Iz razloga ekonomiĉnosti. U studiji su korišćeni metodi empirijskog i «desk» istraţivanja. na ĉemu se zahvaljujemo. Na nekim mestima delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni takođe i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. kao i na stvarno ĉinjeniĉno stanje. aprila 2007. godine i planiranih za narednu godinu odazvalo se 102 grada i opštine (61% od ukupnog broja) što ĉini vrlo relevantan uzorak. aprila 2007. (za celinu videti poseban izveštaj). u SKGO na kojoj su prisustvovali predstavnici većeg broja opština i drugih institucija.

u novim sektorima i sa novim tehnologijama. Bitan aspekt inicijalne organizacije.godine) je u toku USAID MEGA projekat koji se takođe bavi podrškom izradi i reviziji LER strategija (kao i podrškom LER kancelarijama). kao što su radna snaga i zemlja. Posebnu vaţnost za uspeh strategije lokalnog razvoja ima saradnja između svih aktera zainteresovanih za uspeh LER-a. ali i kasnije aktivnosti na LER-u. U uţem smislu. sa manje ili više rezultata. Šabac). lokalni ekonomski razvoj se shvata kao proces strateškog planiranja kroz partnerstvo lokalnih vlasti. poĉnu koristiti. pri ĉemu su glavni sektori lokalna vlast. poreske olakšice. obima i kvaliteta usluga opštine. kao što su jeftino zemljište. privatnog komercijalnog sektora i nevladinog sektora usmerenog na podsticanje investicija koje će obezbediti visok i dugoroĉan ekonomski rast lokalne zajednice. finansijske i mešovite. i stvaranje povoljnije investicione klime. Naime. Svaka strategija lokalnog ekonomskog razvoja neminovno se fokusira na komparativne prednosti lokalne zajednice. pomogla rad na strategijama LER-a u petnaest opština u ovom delu zemlje. Trenutno (napomena: 2007. Ta podrška je obiĉno jednokratna. privatni sektor i neprofitni sektor. opština u svakom trenutku 1 Jedan noviji talas aktivnosti podstakla je Evropska agencija za rekonstrukciju. na postojeća ili potencijalna trţišta. poljoprivrede i ruralni razvoj Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) Lokalni ekonomski razvoj (LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice. a kasnije lokalni biznis sam nastavlja proširenje sopstvenih poslova. bilo ’domaćim’ bilo ’stranim’. Moguća je i drugaĉija klasifikacija kao: podrška pojedinim preduzećima. a time i da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti. i na prevazilaţenje prepreka i slabosti lokalne zajednice. ili kada se već angaţovani resursi poĉnu koristiti na produktivniji naĉin. kroz projekat: „Program podrške opštinama iz istočne Srbije”. koja je.  Formulisanje strategije LER-a.  Implementacija strategije. Ĉajetina. Takav razvoj se događa kada se lokalni nezaposleni resursi. Strana 10 od 97 . a kroz podsticaje koje lokalna vlast daje pojedinim firmama.  Evaluacija i monitoring. Krupanj. što koristi svim potencijalnim investitorima. Arilje. Iskustvo u sprovođenju rada na strategiji lokalnog ekonomskog razvoja (LER-a) širom sveta iskristalisalo je petostepenu proceduru (prema metodologiji Svetske banke):  Organizovanje procesa strateškog planiranja. vrednosti liĉne imovine. Postoje dve glavne strategije podsticanja lokalnog razvoja: privlaĉenje stranih firmi da investiraju u opštini. U Srbiji se radilo na strategijama ekonomskog razvoja opština tokom poslednjih decenija. i podsticanje lokalnih MSPP da razviju poslove i time ubrzaju ekonomski razvoj zajednice.Podsticaji opština za razvoj MSPP.  Procena stanja lokalne ekonomije. Vladimirci. jeste povezivanje LER-a sa drugim planovima i strategijama na lokalnom nivou. Još skorije USAID CRDA partner IRD je u šest opština zapadne Srbije organizovao proces strateškog planiranja po metodologiji Svetske banke„Gradovi Promene“ (Uţice.1. širokog spektra od nefinansijske. realnih zarada.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

poseduje (formalne ili neformalne) planove i programe razvoja u raznim oblastima za koje je nadleţna lokalna vlast, kao što su oblasti upravljanja zemljištem, gradnje, saobraćaja, zaštite ţivotne sredine, komunalnih usluga, vanprivrednih delatnosti, socijalne zaštite i sliĉno. Povezivanjem strategije LER-a sa ovim i drugim srodnim programima i međusobna koordinacija izbegava se dupliranje napora, racionalnije koriste ograniĉeni resursi i povećava ukupan efekat lokalnih programa. Takođe rešavaju se konceptualne dileme: na primer, o odnosu ekonomskih i socijalnih ciljeva i metoda, pošto mogu biti u međusobnom konfliktu. Tema strateškog planiranja LER neće biti predmet dalje obrade. Ona je bila izostavljena iz ovog istraţivanja, s obzirom da se paralelno odvijala druga studija koju je finansirala Kancelarija potpredsednika vlade za strategiju suzbijanja siromaštva a koja se bavila mapiranjem raznih vrsta strategija na lokalnom nivou (videti rezultate na http://www.prsp.sr.gov.yu/istrazivanje/index.jsp ). Strukture: Operativna struktura je opštinska administracija, a ukoliko se za to stvore mogućnosti, LER kancelarija ili Razvojna Agencija opštine (videti opis funkcija u II poglavlju). U nekim opštinama u svetu formiran je i stalni komitet za razvojna pitanja, ne kao operativno već politiĉko telo ĉija je uloga opšte usmeravanje LER-a i nadzor nad radom organa lokalne vlasti u ovoj oblasti. Njegov jak sastav – saĉinjavaju ga u principu vodeći politiĉki ĉinioci u lokalnoj zajednici – doprinosi stvaranju i implementaciji strategije LER-a i pozitivnom javnom utisku. Instrumenti LER: Ima li, lokalna vlast dovoljan manevarski prostor za sopstvenu ulogu u ekonomskom razvoju? U nekim opštinama Srbije vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ili ĉak pokrene ekonomski razvoj. Kaţe se da su sve vaţne poluge, ukljuĉujući i novac, u rukama republiĉke vlade i da lokalna vlast ne moţe ništa bitnije da uĉini. Taj pesimizam je obiĉno povezan sa nedostatkom preduzetniĉkog ponašanja u pogledu inovacija u radu nosilaca funkcija u opštini. Lokalne vlasti međutim i pored svih ograniĉenja imaju širok dijapazon podsticajnih mera koji se kreće od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti (npr. kod urbanistiĉkog planiranja, korišćenja građevinskog zemljišta, građevinskih dozvola, kvaliteta komunalne infrastrukture, boljeg korišćenja naknada za korišćenje i unapređenje gradskog zemljišta i lokalnih komunalnih taksi), do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija, osnivanja industrijskih zona i inkubator centara, osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih (obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije) i finansijskih podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje kao i lokalni fondovi mikrokreditiranja.Najbolji odgovor skepticima u mogućnost lokalnih zajednica da utiĉu na sopstvenu sudbinu su uspesi nekih sredina u pokretanju lokalnog ekonomskog razvoja. Jedan od najdelotvornijih poteza koje opštine mogu da uĉine na planu poboljšanja uslova poslovanja, odnosno poslovnog okruţenja, jeste poboljšanje administrativnih postupaka i procedura koji se tiĉu poslovanja. U te postupke i procedure spadaju praktiĉno svi kontakti preduzetnika sa lokalnom administracijom (ili lokalnim ispostavama centralne administracije) pre zapoĉinjanja poslovnog projekta, tokom njegovog trajanja i pri njegovom završetku. To obuhvata registraciju novog preduzeća, sve poslove vezane za gradnju novog objekta (ukljuĉujući i dobijanje građevinske i urbanistiĉke dozvole), svakodnevno poslovanje

Strana 11 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

(inspekcijske sluţbe, ukljuĉujući trţišnu, sanitarnu i komunalnu inspekciju), poresku administraciju. Praksa je pokazala da poslovno okruţenje moţe da se znatno poboljša jednostavnim promenama kao pojednostavljenje urbanistiĉko-planske ili ekološke regulative, budući da su procedure koje proizlaze iz ove regulative veoma ĉesto komplikovane kontaktira se sa razliĉitim delovima lokalne administracije ili razliĉitim lokalnim podruţnicama drţavne administracije, a ispunjavanje procedura zahteva popriliĉno vremena i generiše znatne troškove. Shodno svemu navedenom, prirodan prvi korak analize lokalne ekonomije je analiza tih procedura, pravila i postupaka koji utiĉu na poslovno okruţenje, kao i analiza naĉina na koji se oni primenjuju u smislu delotvornosti i efikasnosti te primene, odnosno transparentnosti i polaganja raĉuna u pogledu aktivnosti lokalne administracije. Saradnja sa drugim nivoima vlasti: Saradnja sa drugim nivoima vlasti (drţavni, regionalni, pokrajinski itd.), bitna je kako bi se od njih dobila podrška lokalnim razvojnim naporima. Ova saradnja moţe da se odnosi praktiĉno na svaki aspekt nacionalne i lokalne politike: na usklađivanje republiĉkog i lokalnog plana razvoja infrastrukture, budţetske transfere od Republike ka opštini, regulaciju o zemljištu i svojini, prostorno planiranje, finansijska pitanja, zaštitu ţivotne sredine. Opštine mogu kontakte sa višim nivoima drţavne organizacije koristiti na najmanje tri naĉina: da iskoriste postojeće mehanizme i resurse viših nivoa, a u korist lokalnog razvoja; da prikupe informacije o planovima viših nivoa kako bi im se unapred prilagodile i tako najbolje iskoristile mogućnosti; te da lobiranjem ili na drugi naĉin pokušaju da utiĉu na planove viših nivoa, a u sopstvenu korist. Šta se moţe uĉiniti na nacionalnom nivou? Decentralizacija je nacionalna politika koja je veoma bitna za lokalni ekonomski razvoj - prenošenje nadleţnosti sa centralnih na lokalne vlasti. S jedne strane, decentralizacija stvara dodatne zahteve lokalnim vlastima u pogledu njihovih administrativnih kapaciteta, budući da upravo lokalne vlasti treba da formulišu i sprovode politike koje su do decentralizacije bile u nadleţnosti centralnih vlasti. S druge strane, decentralizacija lokalnoj zajednici, odnosno njenim vlastima, donosi dodatne poluge kojima se moţe delotvorno uticati na lokalni ekonomski razvoj. Ovde je vrlo vaţna fiskalna decentralizacija jer omogućava da lokalne vlasti samostalno odluĉuju o stopi poreza na imovinu koji će se naplaćivati na njihovoj teritoriji, a celokupan prihod ostvaren na toj osnovi predstavlja njihov izvorni prihod. Više stope poreza omogućavaju i više nivoa fiskalnih rashoda, što moţe da poboljša pogodnosti za investiranje i ekonomski razvoj kao i podsticaje MSP na lokalnom nivou, ali dovode i do povećanja poreskog opterećenja, što dovodi do pogoršanja tih uslova. Na lokalnim vlastima je da nađu pravu meru i da za tu meru polaţu raĉune svojim građanima na lokalnim izborima. Neki oblici decentralizacije javnih sluţbi su:  Dekoncentracija - podrazumeva prenošenje pojedinih aktivnosti i nadleţnosti sa ministarstava ili nacionalnih sluţbi. Ministarstva i nacionalne sluţbe na lokalnom nivou obrazuju svoje ogranke radi ekonomiĉnijeg i efikasnijeg obavljanja poslova. Dekoncentrisana vlast je, dakle, i dalje deo centralne vlasti, kako po pitanju funkcionisanja, tako i po pitanju rukovođenja, finansiranja,odgovornosti i kontrole nad njenim radom. Dekoncentracija ne doprinosi jaĉanju samostalnosti, nezavisnosti i odgovornosti lokalne samouprave.

Strana 12 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Delegiranje - oblik decentralizacije koji podrazumeva da se pojedine aktivnosti sa centralnog nivoa vlasti prenose lokalnim samoupravama (opštinama). Lokalna samouprava samostalno izvršava poverene poslove (ali ne donosi propise kojima se uređuje obavljanje ovih poslova). Drţavna uprava kontroliše njihovo izvršavanje. Devolucija predstavlja najviši nivo decentralizacije. Devolucijom se poslovi prenose sa drţavnog nivoa u izvornu nadleţnost i odgovornost lokalne samouprave. Na ovaj naĉin lokalna samouprava jaĉa u interesu građana. Odnosi drţavne uprave i lokalne samouprave se zasnivaju na principima saradnje, a ne subordinacije. Devolucijom se organima lokalne samouprave daje puna odgovornost u odluĉivanju, finansiranju, upravljanju i realizaciji donetih odluka. Deetatizacija predstavlja proces prenosa javnih ovlašćenja na privatni sektor.

U zavisnosti od ţeljenih ciljeva decentralizacija se moţe sprovesti promenom:  teritorijalne strukture uprave (niţe teritorijalne jedinice treba da budu toliko velike da mogu efikasno da obavljaju poverene zadatke);  funkcija (prenose se samo oni poslovi i ovlašćenja koji su odgovarajući za prenos);  organizacione strukture i naĉina upravljanja (prethodno treba organizacije i institucije niţih nivoa vlasti osposobiti za obavljanje prenetih poslova). U praksi se navedene promene kombinuju i istovremeno sprovode. Regionalizacija: U Srbiji je, verovatno usled preterane centralizacije, vrlo slabo razvijena saradnja među susednim opštinama, ĉak i ona informacione prirode. A ta saradnja moţe biti raznovrsna i veoma korisna kao naĉin objedinjavanja napora ili koordinacije aktivnosti u brojnim podruĉjima iz nadleţnosti opština,od zajedniĉkih komunalnih objekata do zajedniĉkog nastupa pred republiĉkim ili međunarodnim institucijama. Za oĉekivati je da će u budućnosti regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji, s obzirom na Strategiju regionalnog razvoja Srbije koju je usvojila Vlada Srbije poĉetkom 2007. godine kao i na formiranje novog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR) . Otvaranjem regionalnih agencija i centara za podršku malim i srednjim preduzećima uĉinjen je već znaĉajan korak u izgradnji institucionalne infrastrukture za razvoj MSPP ali u saradnji na regionalnom nivou. Saradnjom sa ovim agencijama, pomoći otvaranju njihovih potcentara i zajedniĉkim programima, lokalne vlasti mogu da pomognu ne samo otvaranje novih preduzeća već i rad postojećih. U budućnosti je planirano otvaranje oko 10 regionalnih razvojnih agencija (RRA) uz podršku EU IPA projekta regionalnog razvoja u Srbiji. Verovatno je da će deo ovih RRA nastati transformacijom sadašnjih MSP RA, koje se delom već i sada bave ovim poslovima. Zapravo tri agencije su i formalno registrovane kao regionalne razvojne agencije ili centri: u Zrenjaninu-Banatu, Kragujevcu, i jedna od dve postojeće u Leskovcu, a nedavno je lokalnom inicijativom formirana i ĉetvrta, u Zajeĉaru, paralelno uz postojeću MSP agenciju.2

2

Neki komentari koji se odnose na mogućnosti korišćenja instrumenata na regionalnom nivou dati su u poslednjem poglavlju (Preporuke).

Strana 13 od 97

regionalnim ekonomskim integracijama i drugim sporazumima o trgovini i saradnji). postoji još ĉitav niz elemenata te uloge. Drţavne (nacionalne) vlasti formulišu i sprovode ekonomske politike koje imaju direktan uticaj na lokalne zajednice i njihov ekonomski razvoj: makroekonomska politika. već i lokalne zajednice u veoma dalekim krajevima.3 Sadašnje stanje i planirana rešenja za finansiranje razvoja odnosno ukupnog budţeta opština prikazana su u prilogu br. što znaĉi da promene navedenih politika nisu. Za savremene opštine u Srbiji je vaţna i Evropska povelja o lokalnoj samoupravi (usvojena od strane Saveta Evrope 1985. razmišljaju samo o pogodnostima i troškovima. budući da puna liberalizacije spoljne trgovine predstavlja jednu od nacionalnih obaveza u procesu globalizacije. odnosno kojim tempom i na koji naĉin će inostrani faktori uticati na lokalni ekonomski razvoj (pristupanje WTO. a njen cilj je izgradnja standarda u uspostavljanju. Drţavna politika uslovljava u kojoj meri.5 . odnosno politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom. ali i povećanih rizika. odnosno ne moraju da budu neutralne. A konkurencija se uvećava i na trţištu proizvoda. u nekoj dalekoj zemlji. Za opštine u Srbiji su tim interesantniji globalni vlasnici kapitala koji odluku o tome gde će investirati svoj kapital donose iskljuĉivo na osnovu poređenja oĉekivanih prinosa. odnosno konkurencije tiĉe. konkurencije za lokalni ekonomski razvoj. godine) koja utvrđuje osnovne principe lokalne demokratije. s obzirom da ne predstavljaju direktnu temu razmatranja ovog istraţivanja 3 Strana 14 od 97 . Opština je definisana kao teritorijalna jedinice u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava.reforma pravosuđa). Što se povećanog rizika. odnosno za privlaĉenje investicija. ĉime je utvrđena jednostepenost u strukturi lokalne samouprave. uz obezbeđenje odgovarajućih sredstava. poljoprivrede i ruralni razvoj Proces globalizacije svakako predstavlja najznaĉajniji uticaj iz inostranog okruţenja na lokalne zajednice . Svaka od navedenih politika ima uticaj na lokalni ekonomski razvoj i taj uticaj se razlikuje od jedne lokalne zajednice do druge. kapitala i ostalih resursa. kao i reforme pojedinih sektora (reforma javnih finansija. Multinacionalne kompanije. privatizacija i restrukturiranje realnog sektora. samim tim i obezbeđivanje stvarnog uĉešća građana u odluĉivanju o onome što se tiĉe njihovog svakodnevnog ţivota. Pravni okvir lokalne samouprave u Srbiji određen je Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi. funkcionisanju i zaštiti onog nivoa vlasti koji je najbliţi građanima. relativnim u odnosu na neku drugu lokalnu zajednicu. U pogledu povećanih šansi za lokalni razvoj. restrukturiranje bankarskog sektora. Pored uloge domaćeg okruţenja vezanog za inostrano.rušenjem granica za protok svih resursa dovodi do povećanih šansi. Ustav utvrđuje i nabraja osnovne nadleţnosti i poslove opštine. Ustav garantuje opštini izvorne prihode za obavljanje njenih nadleţnosti koje su utvrđene zakonom. pri donošenju odluke u kojoj će zemlji. globalizacija je dovela do povećanog interesovanja za investiranje u Srbiju i neku od njenih opština. spoljnotrgovinska politika. Pojedini poslovi koji su u nadleţnosti Republike mogu se poveriti opštini. odnosno lokalnoj zajednici otvoriti svoju novu podruţnicu ili preseliti već postojeću. globalizacija je dovela do toga da jednoj lokalnoj zajednici u Srbiji ne konkurišu samo druge domaće lokalne zajednice.Podsticaji opština za razvoj MSPP. i nova trţišta. monetarna i fiskalna politika. koje imaju svoje podruţnice u mnogim zemljama sveta. što otvara malim i srednjim preduzećima u Srbiji nove mogućnosti plasmana njihovih proizvoda i usluga.

a sliĉan je princip plaćanja za izvršene usluge ili subvencionisanja dela usluga pruţenih krajnjim klijentima. poljoprivrede i ruralni razvoj 2. što vaţi najpre kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER) i eventualno druge sliĉne strukture ĉiji bi opština bila jedini osnivaĉ ili vlasnik. Strana 15 od 97 . ona pre svega ukljuĉuje veliki broj raznorodnih usluga koje dovode do poboljšanja u oblasti poslovnog upravljanja i organizacije poslovnih poduhvata. Shodno tome. Treba oĉekivati da će ubuduće udeo sredstava opština rasti. koje same direktno pruţaju usluge nefinansijske podrške onima kojima su one potrebne. Ova vrsta podrške nije potrebna svim preduzećima u istoj meri. U tu grupu spadaju pre svega mala i srednja preduzeća (ukljuĉujući i mikro preduzeća). nefinansijska podrška je kljuĉna za one kojima je ona zaista potrebna. a upravo iz tog razloga imaju potrebu za ovom vrstom podrške. Što se sadrţaja nefinansijske podrške tiĉe. Drugi modus je po projektnom principu. Jednu vrstu struktura ĉine agencije ili centri za mala i srednja preduzeća koji rade na regionalnom i. Zbog toga je potrebno da sa nacionalnog nivoa obezbede veća dodatna sredstva za pokrivanje troškova ovakve podrške. njima nije veliki problem da na komercijalnoj osnovi angaţuju konsultante za tu oblast. Ove agencije su se do sada finansirale iz sredstva donatora.Podsticaji opština za razvoj MSPP. raĉunovodstva i pravne pomoći. preko potcentara. nemaju potrebu za znaĉajnom nefinansijskom podrškom. pa time omogući i ubrzavanje lokalnog ekonomskog razvoja. krupni investitori koji investiraju na podruĉju određene lokalne zajednice. odnosno da tek zapoĉeti poslovni poduhvat postane finansijski odrţiv i uđe u sledeću fazu svog razvoja. Uĉešće opštine u finansiranju moţe biti po principu potpunog ili delimiĉnog pokrića svih troškova funkcionisanja. dok kod drugih moţe biti samo parcijalno ili kombinovano sa drugim principima. U ovim sluĉajevima. U pogledu naĉina pruţanja ove podrške postoji nekoliko opcija u pogledu struktura i naĉina podrške. realizacijom projekata i sredstvima sa nacionalnog nivoa. naroĉito oni koji tek zapoĉinju sa poslom. na lokalnom nivou. Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške Ovo poglavlje odnosi se na pruţanje nefinansijske podrške poslovnim poduhvatima. velika preduzeća. pruţanjem usluga krajnjima klijentima. oblasti poslovnih finansija. Naime. Oni sami raspolaţu specifiĉnim znanjima. Problem se pojavljuje kod najmanje razvijenih lokalnih zajednica koje imaju mali budţet zbog toga što nisu razvijene. A ukoliko i nemaju neka specifiĉna znanja. kao i naravno samih obuhvaćenih funkcija (usluga). a priliĉno malo od opština (sem uĉešćem u zajedniĉkim projektima sa njima). sa kojima opština moţe da dogovara i programira ovu podršku. ukljuĉujući i pravno zastupanje. budući da sami ne raspolaţu potrebnim znanjima i nemaju mogućnosti da komercijalno angaţuju konsultante. gde se takvoj instituciji plaća za izvršenje određenih zadatak iz projekta. odnosno kadrom potrebnim za rešavanje navedenih pitanja. kriz izgradnju institucija koje treba da pruţe tu podršku ili plaćanje usluga postojećih organizacija (ukljuĉujući privatni sektor) u opštini ili bliţem okruţenju. odgovarajuća nefinansijska podrška moţe da bude presudna da se neko odluĉi da okuša sreću kao preduzetnik.

preuzimajući i poslove koji se ne tiĉu samo MSP. tehniĉke . kao i pomoć u razvoju preduzetniĉkih inicijativa obezbeđenjem informacija o poslovnim mogućnostima. struĉnih i regulativnih poslova od interesa za opštinu. poţeljno bi bilo i ustupanjem poslovnog prostora i finansijskim subvencijama. već su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili drugih odeljenja. dok one mogu preuzeti deo potrebnih funkcija podrške. investitorima. garancijama. Neophodni su i programi promocije lokalnih MSPP i saradnja sa domaćim i internacionalnim finansijskim institucijama. Negde su te dve funkcije razdvojene. davanjem podrške kod organizovanja proizvodnje. takođe je zadatak ovih kancelarija Razvojnih agencija opštine. 4 Strana 16 od 97 . Ĉetvrtu grupu u ovoj uslovnoj kategorizaciji ĉine privatna lokalna konsultantska preduzeća (ĉešće pojedinci) i obrazovne ustanove koje deluju na lokalu. razvojne agencije. ukoliko raspolaţu takvim kapacitetima. analiza lokalnih MSPP i istraţivanje prioritetnih sektora i potencijalnih investitora. pošto po postojećim propisima oni nisu mogli da se formiraju kao zasebne opštinske jedinice. Drugu znaĉajnu grupu ĉine kancelarije za LER koje su u Srbiji podrţane naroĉito programima pomoći USAID (sada MEGA. marketinga. kao što je već napomenuto evoluiraju ka regionalnim razvojnim agencijama (RRA). obrazovne podrške MSPP i šire. Okupljanje lokalnih aktera u radu na formulisanju strategije LER-a. donatorima. bez obzira na naziv i formalni status razvojne agencije za LER imaju za cilj unapređenje ekonomskog razvoja kroz ovu instituciju kao pravno lice koja bi funkcionisala autonomno. a koje su osnovale opštine (npr. kao i nevladine organizacije. poljoprivrede i ruralni razvoj Ove agencije ili jedan njihov deo. izbora tehnologije.4 Međutim. bila okvirom saradnje lokalnih interesnih grupa. Treću ĉine razne druge donekle sliĉne institucije prvoj i drugoj kategoriji. Za sada nije poznato da je neka opština iskoristila ovu mogućnost. tehniĉka pomoć planiranja. koji na profesionalan naĉin vodi poslove agencije. kao i SLGRP). i pruţala usluge finansijske. Iako zvaniĉna nomenklatura strukture opštinske administracije ne poznaje ovu kategoriju. koju saĉinjavaju predstavnici svih onih institucija. Lokalne vlasti treba da potpomognu formiranje takve asocijacije. organizacija i grupa koji ţele da doprinesu ekonomskom i socijalnom razvoju grada. već sada 28% anketiranih opština ih ima a 48% planira da ih osnuje u narednih godinu dana. Poseban praktiĉan problem predstavlja osnivanje same kancelarije i tima za operacionalizaciju LER-a. U opštinama u nekim drugim zemljama gde postoje razvijene agencije za lokalni razvoj unutrašnju organizaciju i upravljanje LER-om obiĉno ĉine: skupština agencije. info desk-ovi kao u Ĉaĉku). kreditiranjem. Zapravo Zakon o javnim agencijama iz 2005 godine sem Republici i AP daje pravo i lokalnim samoupravama da formiraju javne agencije za obavljanje razvojnih. koja su organizovana po uţim zadacima agencije. izvršni odbor.Podsticaji opština za razvoj MSPP. a zatim postoje odeljenja. ranije IRD u okviru CRDA. Posebno je karakteristiĉno prisustvo i znaĉaj udruţenja preduzetnika odnosno lokalnih poslovnih asocijacija. kao na jugu Srbije gde postoje poseban Centar za razvoj Jablaniĉkog i Pĉinjskog Okruga u Leskovcu i dve MSP Agencije REEDA i VEEDA u Leskovcu i Vranju.

To se odnosi i na informacije poput onih šta se i po kojoj ceni traţi na trţištu. Deo poslova takvog centra se sem kroz direktni kontakt (prostorije u kojima će primati stranke). gde i po kojoj ceni nudi na trţištu. moţe odvijati i telefonom («kol centri») i kako bi se izbeglo odgovaranje uţivo na ista ili velikim delom sliĉna pitanja.Podsticaji opština za razvoj MSPP. pruţanje odgovarajućih poslovnih informacija predstavlja vaţan deo nefinansijske podrške. Nedostatak informacija je jedna od najvećih prepreka poslovanju. svodi na obuku za korišćenje raĉunara. naroĉito malih i srednjih preduzeća. šta se. U tom smislu lokalne vlasti u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja mogu da osnuju posebne MSP info punktove ili biznis informacione centre koji bi svim zainteresovanima pruţali odgovarajuće informacije. konsultantske usluge. Takođe. poljoprivrede i ruralni razvoj Primera radi pomenućemo samo jednu od funkcija a to su poslovne informacije. odnosno funkcionisanje tima koji će da prikuplja i postavlja informacije na taj sajt. U tom smislu. pristup tim informacijama za stvarne i potencijalne preduzetnike. npr. šta je sve potrebno da bi se neki proizvod izvezao na. o Planiranje kancelarije za LER  Da li u opštini postoji odeljenje RA/RC MSPP  Opštinsko finansiranje odeljenja RA MSP (regionalne agencije za MSP) o Planiranje otvaranja odeljenja RA/RC MSPP u opštini  Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER. Prezentacija ankete U ovom delu su prikazani odgovori koji se odnose na sledeća dva dela upitnika: Strukture za podršku MSP i LER  Da li imate kancelariju za LER o Koliko zaposlenih ima o Projekti ili aktivnosti u 2006. »Kol Centar« (Telefonski servis). na primer. Informacioni Punkt. odnosno korišćenje Interneta i promovisanje telefonskog broja kol centra. njegov naziv i aktivnosti o Planiranje neke druge forme lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER  Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da uĉestvuje u osnivanju RA/ RC MSPP u opštini ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno podruĉje  Kvalitet i specifiĉnosti dosadašnje saradnje opština i sa RA/RC MSPP o Potrebe opštine za promenama u toj saradnji Biznis obuke . što se. odnosno naroĉito preduzeća u manje razvijenim lokalnim zajednicama. praktiĉno. veliki broj opština (80%) angaţovan je u finansiranju savetodavnih usluga poljoprivrednicima preko razliĉitih mehanizama. trţište EU. praćenje Strana 17 od 97 . takođe preko dobro razvijenog Internet sajta (lokalne vlasti treba da obezbede njegovo postavljanje i aţurno odrţavanje.

Priboj. Kruševac. njih 35%. neka posebna grupa)  Ukupna suma uloţenih sredstava u 2006 i broj klijenata  Opis.Inđija. Ţitorađa. Loznica. Crna Trava. Bujanovac. Zrenjanin i Alibunar.Podsticaji opština za razvoj MSPP. postojeće MSP i radnje. Boljevac. Subotica. Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER Kancelarija za LER u opštinama Imaju LER kancelariju Nemaju. i to: Novi Beograd. Ĉaĉak. eventualni donatori (sufinansijeri i organizacija koja pruţa usluge/ implementacioni partner) finansiranje ili pruţanje ili pruţanje struĉnih saveta poljoprivrednicima kroz opštinsku strukturu Opis (šta i kako) U prikazivanju redosled je unekoliko promenjen u odnosu na upitnik radili logiĉnijeg grupisanja povezanih pitanja. Svilajnac. Ćićevac. Topola. šta i za koga. a planiraju LER kancelariju 28% 49% 28% Prema anketi. Uţice. Krupanj. Vranje. Ivanjica. Ćuprija. sa dva zaposlena je 30%. Kovin. dok tri zaposlena ima u 15% opština koje imaju kancelarije za LER: a sa više od tri zaposlena je 20% osnovanih opštinskih kancelarija za LER. Crveni Krst-Niš. Ĉajetina. Majdanpek. ili LER punkt bio bolji) Strana 18 od 97 . Opštine koje su osnovale kancelarije za LER zapošljavaju po jednog zaposlenog. U vezi sa tim postavlja se pitanje da li jedan zaposleni zaista moţe da ĉini LER kancelariju (moţda bi naziv kontakt osoba za LER. Odţaci. savetovanja. Paraćin. Aleksinac. kategorija klijenata (poĉetnici. od ukupno 102 opštine njih 28% je osnovalo kancelarije za Lokalni ekonomski razvoj. konsultantskih usluga ili mentoringa. poljoprivrede i ruralni razvoj   Opštinsko sufinansiranje obuke.

a do dovršetka ankete registrovan je i RC u Šapcu. radi se najverovatnije o lokalnom NVO. Zrenjanin. Zrenjanin. Baĉki Petrovac. Sombor. mada je sa još jednom opštinom osnovala regionalnu razvojnu agenciju za Srem koja za sada ne funkcioniše. Ĉaĉak. Moguće je da je ovo pitanje shvaćeno u smislu da li je opština obuhvaćena aktivnostima MSP RA. Ĉaĉak6. Ţagubica. Lazarevac. Prijepolje. Novi Sad. Panĉevo. Arilje. dok Inđija u ovom trenutku nema takvu agenciju ili potcentar. Merošina. a za sada nema status Regionalnog MSP centra. Inđija. Plandište. opštine: Smederevo. Paraćin.Podsticaji opština za razvoj MSPP. tako da situacija relativno brzo moţe biti znatno promenjena. Surdulica. Sombor. Smederevska Palanka ne uĉestvuje u finansiranju RA MSP jer tamo nema takve institucije. Palilula. Medveđa. Po našim saznanjima potcentar u Vršcu kao ni Panĉevu nije aktivan. Uţice. godine sledeće opštine su imale Regionalnu agenciju/centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva ili njeno odeljenje: Kragujevac. Kraljevo. Aleksandrovac. Vranje. Pećinci. Kraljevo. Negotin. Velika Plana. Beoĉin. Subotica. Panĉevo. Raška. Strana 19 od 97 . Kruševac. Crna Trava. Rakovica. Medveđa. u periodu od 2005/2006. Beĉej. Broj zaposlenih u opštinskoj kancelariji za LER? 20% Više od 3 zaposlena 35% Tri zaposlena Jedan zaposlen 15% Dva zaposlena 30% U narednih godinu dana 48% opština planira da osnuje kancelariju za LER i to npr. Nedostaju i neki potcentri (Jagodina). grad Beograd i opština Knić. Baĉki Petrovac. Sombor. Kruševac. Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) Poĉetkom 2007. Lazarevac i Rakovica. Priboj. Niš. Ţitište. Mladenovac. Vršac. Valjevo. Baĉki Petrovac. 5 Poređenjem sa stvarnim stanjem u spisku nedostaju Leskovac i Novi Pazar kao sedišta RC RA MSP. Ĉoka. Poţarevac. Odţaci. Medveđa. Crveni Krst-Niš. Odţaci. Panĉevo. Beograd. Negotin. Prijepolje. Smederevska Palanka. Šabac. Ivanjica. Vršac. 6 Ĉaĉak: Odnosi se na lokalni Info desk za razvoj MSPP /Biznis centar koji je formiran uz pomoć finansiranja iz projekta EDEP. Zajeĉar.5 Opštine koje su prema podacima datim u empirijskom istraţivanju. Baĉka Palanka. uĉestvovale u finansiranju regionalnih agencija/centara za razvoj MSPP i njihovih odeljenja su: Beograd. Subotica. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007. doduše postojala je Agencija za ekonomski razvoj Podunavskog okruga ali opština kao ni druge dve u okrugu nije izdvajala sredstva za njen rad kada je prestalo finansiranje od donatora što je glavni razlog za faktiĉki prestanak rada Agencije.

8 Kao svoje partnere opštine koje planiraju otvaranje regionalnih agencije za MSPP u narednom periodu vide sledeće institucije i donatore: Susedne opštine. Kovin. Boljevac. Šid. Ţabari. Odţaci. Preševo. Zvezdara. opštine na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva su u gotovo dvotrećinskom većinom (64%) ocenile odliĉnom saradnju koju su imale sa ovim agencijama. Smederevska Palanka.centra za MSPP 15 planira planira 38 44 67 ne planira ne planira Opštine koje planiraju u 2007/2008. Beĉej (Novi i Stari). Blace. Pirot. Majdanpek. Ĉajetina. Nova Varoš. Srbobran.. U međuvremenu osnovana u junu 2007. Valjevo. Jedan broj opština nije razumeo ovo pitanje ili je nedovoljno informisan jer MSP regionalne agencije/ centri već pokrivaju njihovo podruĉje (primeri: Zvezdara. Surdulica. Tutin. Šabac 7 i Inđija. Beĉej..Podsticaji opština za razvoj MSPP. godine za podruĉje Maĉvanskog i Kolubarskog okruga. Plandište. Ivanjica. Majdanpek. Udruţenje privatnih preduzetnika i poljoprivrednika. Preševo. Valjevo.) 7 8 Strana 20 od 97 . Bela Crkva. Ćuprija. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER Broj opština koje (ne)planiraju otvaranje centra za podršku MSP i LER Broj opština koje planiraju učešće u osnivanju Regionalne Agencije . Priboj. Loznica. strane donatore sa donacijama za razvoj MSP. Savski venac. godini osnivanje regionalne agencije/centra za MSPP ili odeljenja postojećih agencija na svojoj teritoriji su: Obrenovac. Malo Crniće. Kladovo. Pirot. Velika Plana i opština Beoĉin. Baĉka Palanka. Svilajnac. Pećinci. Baĉka Palanka. Privredna komora. Smederevo. Bujanovac. Krupanj. finansijske institucije. Bojnik. Ĉaĉak. Subotica.). Kanjiţa. Raška. Pored ovih opština u terenskom istraţivanju su sledeće opštine izrazile spremnost da uĉestvuju u osnivanju regionalne agencije/centra za MSPP sa drugim opštinama: Dimitrovgrad. Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama U istraţivanom periodu od dve godine (2005-2006. Komentar: Izgleda da nije (bar ne dovoljno) pomenuta Republika Srbija zbog nepoznavanja ĉinjenica da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima.

Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima Opština Potreba saradnje Uţice Otvaranjem kancelarije za LER saradnja sa MSPP RA treba da bude na višem nivou Vranje Neophodna je snaţnija pomoć drţave Regionalnoj agenciji MSPP Savski venac Saradnja sa MSPP RA na bazi konkretnih projekata Ţitorađa Postoji potreba osnivanja Centra za MSP na teritoriji Opštine Novi Sad Uspostavljanje ĉvršće saradnje sa MSPP RA putem uĉešća u izradi projekata neophodnih za razvoj MSP Kladovo Brţe sporazumevanje. iako su regionalne agencije pokrivale teritoriju i ovih opština. Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP Stav opština o kvalitetu saradnje sa agencijama za MSPP nema saradnje 12% odlična 24% nedovoljna 64% Istovremeno su brojne opštine izrazile potrebu za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva. poljoprivrede i ruralni razvoj Njih 24% smatra da je saradnja bila nedovoljna. sklapanje ugovora sa MSPP RA Pirot Privrednici sa podruĉja Opštine nisu dovoljno informisani o mogućnostima unapređenja svog poslovanja. sa drugim asocijacijama. a 12% opština da uopšte nije uspostavljena. Videti ranije komentare. 9 Strana 21 od 97 . osnovanu uz podršku UNOPS. Ugovor je potpisan sa Regionalnom agencijom Odnosi se na Agenciju za ekonomki razvoj Podunavskog okruga. i institucijama. Ovo je detaljnije prikazano u narednoj tabeli.Podsticaji opština za razvoj MSPP. postoji potreba formiranja institucije i Centra koji bi se permanentno bavio ovom problematikom Crveni KrstBolja razmena podataka i obaveštenosti o aktivnostima Regionalne Agencije MSPP Niš u Nišu Kanjiţa Poboljšanje efikasnosti u radu MSPP RA Kovin Oĉekuju se konkretni rezultati saradnje sa MSPP RA Smederevo Izrada konkretnih projekata sa MSPP RA 9 Ţagubica Unapređenje uslova za razvoj MSP treba da bud osnov saradnje sa MSPP RA Baĉki Otvaranje kancelarije je u toku.

poljoprivrede i ruralni razvoj Petrovac Sombor Niš Smederevska Palanka Aleksandrovac Arilje MSPP „Alma Mons” iz Novog Sada Kadrovsko ojaĉavanje MSP. kao i bolja i svestranija saradnja Agencije i Opštine Opština ţeli da uĉestvuje u otvaranju potcentra RA MSPP zbog velikih problema sektora MSP Neophodno je intenzivirati saradnju sa MSPP RA Jaĉanje struĉnog kadra u opštini Ćuprija koji direktno sarađuje sa MSPP RA i potcentrom. Strana 22 od 97 . kako bi imali mogućnosti za kontakte i potrebne informacije o predstojećim aktivnostima MSP Traţi bliţu saradnju sa MSPP RA na zajedniĉkoj pripremi projekata. Realizacija aktivnosti REEDA. ili otvaranje potcentra već postojeće Agencije za razvoj MSPP iz regiona Dosadašnju saradnju sa MSPP RA više konkretizovati zajedniĉkim projektima za Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin Surdulica Topola Ĉaĉak Negotin Raška Mladenovac 10 Isto kao prethodna fusnota. priprema. implementacija i monitoring projekata vezanih za socijalna pitanja i ekonomski razvoj Opštine. imati u vidu da nije bila definisana kao MSP agencija kao i da je faktiĉki ugašena . jaĉanju kapaciteta opštinskih sluţbenika i edukaciji nezaposlenih lica. privrednika i poljoprivrednika Intenziviranje saradnje i rad MSPP RA na privlaĉenju investitora u Opštinu Formiranje ili posebne Agencije za privredni razvoj sa sedištem u Raškoj. kako sluţbenika u Info centru za razvoj MSP. a prema strategiji razvoja opštine Medveđa. tako i privrednika i veća povezanost kancelarije za podršku razvoja MSP. Ne vidi se mogućnost opstanka agencije u sadašnjim uslovima10 Potrebna je bolja komunikacija i koordinacija MSPP RA sa opštinom Aleksandrovac Opština oĉekuje da će se intenzivnijom saradnjom u trouglu: Regionalni centar za razvoj MSPP Zlatibor Uţice. SCOPES. Aktivno traţenje donatora za projekte koji su prioritet razvoja Opštine i praćenje konkursa za uĉešće na grant šemama ĉiji su prioriteti socijalna pitanja i ekonomski razvoj. a naroĉito uspostavljanje saradnje i timskog rada u kontinuitetu Aktivnije angaţovanje REEDA na projektima koji se već implementiraju na podruĉju opštine Medveđa . Opštine Arilje i Opšteg udruţenja preduzetnika Arilja na pravi naĉin sagledati potrebe za uslugama podrške RC MSPP Neophodno je više informacija o radu RA MSPP.prvenstveno na Biznis inkubatoru i projektu HELP-a. podnošenje.Podsticaji opština za razvoj MSPP. širenje usluga edukacije i finansiranja na veći broj korisnika u saradnji sa MSPP RA Postoji potreba za realizacijom više zajedniĉkih projekata sa MSPP RA Poštovanje osnivaĉkog akta. Obnavljanje saradnje sa MSPP RA Potrebno je napraviti bazu podataka od strane MSPP RA svih MSP u opštini. pomoći oko formiranja baze podataka privrede Opštine Potreban je veći broj aktivnosti u saradnji RA MSPP sa Opštinom Što veća informisanost.

2 u aneksu (RC Banat . kao i tribinama o osnivanju i uspešnom poslovanju malih preduzeća Beĉej Više edukativnih prezentacija u saradnji sa MSPP RA u Opštini Sremski Organizovati ubuduće seminare edukacije za male i srednje privrednike. teritorijalni paktovi za zapošljavanje . Giulia. Sangro Aventino i mreţe teritorijalnih paktova za zapošljavanje. Kampanja i Umbrija. severni Bareze Ofantino.Podsticaji opština za razvoj MSPP. pa se pojavljuje ista struktura 2 puta. Ministarstvom rada. realizacija projekta kulturnog nasleđa u opštini Baĉ i rešavanje problema nezaposlenosti) organizovanje jedinstvenog šaltera za proizvodne delatnosti “one stop shop”). zapošljavanja i socijalne politike RS i MIER-om. Cilj programa je upoznavanje institucija i razliĉitih nivoa uprave u Srbiji sa metodologijom usaglašenog planiranja koja se u italijanskoj praksi već deceniju koristi kao uspešan model upravljanja regionalnim razvojem i podsticanje regionalne saradnje kroz kreiranje i realizovanje razliĉitih razvojnih projekata. Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER 11 Aleksinac i Loznica su i ovde naveli LER kancelariju. Mateze. poljoprivrede i ruralni razvoj razvoj MSPP. Izvršnim većem AP Vojvodine. lokalne samouprave i institucije Juţnobaĉkog regiona. UNDP 2007. Kao jedan primer specifiĉne moguće saradnje MSP RA i opština u ilustraciji se prikazuje program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj: Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja Osnov: Potpisan okvirni sporazum o “programiranju i sprovođenju aktivnosti u cilju regionalnog razvoja” 2005. regije – Basilicata. Strana 23 od 97 . Friulu. Zrenjanin). Saradnja RA MSPP Alma Mons iz Novog Sada sa italijanskim opštinama na razvoju teritorijalnih paktova u teritorijalnom upravljanju Ostale strukture Oko 27 opština (od 102 anketirane)11 ima neku drugu formu centra ili punkta za razvoj malih i srednjih preduzeća i podsticaj razvoja preduzetništva. Venezia. posebno Karlovci start up u saradnji sa MSPP RA Izvor: Terensko istraživanje opština.centralni Apenini. Za detaljni opis funkcionisanja jedne regionalne razvojne agencije kod nas videti prilog br. godine sa Ministarstvom ekonomije i finansija Republike Italije. Italijanski partneri su: DPS. Projektne inicijative: izrada studije izvodljivosti za ustanovljavanje Instituta za kontrolu i unapređenje kvaliteta. prezentacija Vojvodine na sajmu u Kampobasu. a organizovano od strane UNOPS-a i RA MSPP Alma Mons. inicijativa Centralnih Apenina – prenos iskustava funkcionisanja komunalnih sluţbi.

Crveni Krst-Niš ima Usluţni centar koji radi i za udruţenja samostalnih zanatlija. Ćićevac ima kancelariju za razvoj MSP u okviru odeljenja za privredu i finansije preko Ovakvih poslovnih centara NSZ ima 26 ali pošto pripadaju NSZ a ne opštini kao takvoj druge opštine ih nisu navodile 12 Strana 24 od 97 .kroz LER kancelariju pruţa informacije za razvoj MSP. Ţitorađa -u okviru sluţbe za ekonomski razvoj Opština je posebno zaposlila dva izvršioca koji se bave podsticajem preduzetništva i razvoja MSP. savet opštine opštinski uslužni centar U tome na primer opština Vranje ima opštinski Info centar. a koji se po potrebi angaţuje i na drugim pitanjima interesantnim za MSP. Obrenovac . pruţa pomoć pri izradi biznis planova. Senta vrši razne aktivnosti kao organizovanje seminara za MSP i preduzetnike preko odeljenja za privredu. Aleksinac. Vršac Centar za razvoj MSP. Kanjiţa ima Inkubacioni centar za razvoj i poslovni inkubator. preduzetnika. poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine koje imaju/nemaju drugu formu podrške MSP i LER ukupno anketirane 102 opštine Im aju 32 70 Nem aju Kol centar inf o desk za razvoj MSPP telef onski servis ICT centar za transf er tehnologije one stop shop savetodavni centar opštine iknubacioni centar savetodavni servis u OUP Inf o centar NSZ kancelarija za razvoj MSP u odelenju za privredu socio-ek.Kancelariju za LER kroz koju vrši i edukacije. pekara. Ţagubica ima Centar za razvoj poljoprivrede koji tretira i pitanja zanatstva i MSP i organizuje razne seminare. Loznica . Inđija ima najsavremeniji One stop shop za građane i MSP kao usluţni i informativni centar. 1 a ne i ovde). Obrenovac . Grad Niš pored Regionalne agencije za razvoj MSPP ima i Informaciono koordinacioni centar za razvoj privatnog preduzetništva koji radi u okviru Uprave za privredu.Biznis info centar gde pruţa struĉnu pomoć. u opštini Zvezdara je osnovan Kol centar opšte namene. Savski venac .Biznis info kroz koji pruţa struĉnu pomoć i informacije. u opštini Opovo se u okviru odeljenja za privredu pruţaju informacije o aktuelnim kreditnim linijama za MSP. Ĉajetina ima i potkancelariju MSP RC Uţice. Kladovo preduzima akcije kreiranja MSP susreta i prezentacija preko sekretarijata za privredu. Baĉka Palanka pruţa usluge od interesa za MSP preko Opšteg udruţenja preduzetnika.Podsticaji opština za razvoj MSPP.povremeno podrţava aktivnosti za razvoj MSP na svom podruĉju preko sekretarijata za privredu) u. informacije i prezentacije za MSP i poĉetnike u biznisu.12 u opštini Tutin se kroz odsek za razvoj pri Odeljenju za privredu pruţa pomoć MSP u kontaktima sa Fondom za razvoj RS. Kraljevo ima pored odeljenja Regionalne agencije za razvoj MSPP iz Kruševca i Poslovni centar pri Nacionalnoj sluţbi zapošljavanja koji pruţa struĉnu pomoć i edukaciju ovom sektoru privrede. programima podrške zapoĉetak posla (start up). Ţitište pruţa usluge preko kancelarije Opšteg udruţenje preduzetnika. ali i kroz Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj takođe pruţa informacije i pomoć MSP (što je trebalo da se navede samo kod pitanja br.

Građani Inđije su. Panĉevo. koji je razvijen u Baltimoru (SAD). turizma i sl. Vršac. Raška. u mogućnosti da u svakom trenutku kontaktiraju opštinu i dobiju informaciju o bilo kom komunalnom preduzeću ili javnoj sluţbi. i preko programa i projekata. Inđija je jedina evropska opština u kojoj se on sprovodi. Mladenovac. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da su građani voljni da izvršavaju svoje obaveze. Kruševac (LER). punktova. Građani ne moraju da dolaze u opštinu da bi dobili informaciju ili prijavili problem. Rezultat funkcionisanja 13 Videti konkretnije informacije u delu o finansiranju konsaltinga. ukoliko dobijaju detaljne informacije koje im olakšavaju rešavanje problema. Ćuprija ima Odeljenje za poljoprivredu i turizam preko kojih pruţa pomoć MSP. Ivanjica. Strana 25 od 97 .13 Opštine koje planiraju da osnuju neku drugu formu podrške za razvoj MSP i lokalni ekonomski razvoj. Boljevac. Surdulica. je SitiStat (CityStat). Od ukupnog broja podnetih zahteva rešeno je 90%. Uvođenjem ovog programa javna preduzeća su postala obavezna da dostavljaju meseĉne finansijske izveštaje koji ukljuĉuju strukturu cene usluga. Pirot. Aleksandrovac. Savski venac (LER). Blace. ĉime je u mnogome pooštrena kontrola njihovog rada. naglašavaju kljuĉni problemi uprave i predlaţu efikasne mere za poboljšanje pruţanja usluga. ima znaĉajnu ulogu u osnivanju lokalnih saveta (na nivou beogradskih opština. Odgovor dobijaju u roku od 48 sati. Pećinci. Izvorni naziv programa. ĉime se indirektno utiĉe na formiranje centara. Panĉevo preko kancelarije Fonda za razvoj AP Vojvodine i Odeljenja za upravljanje projektima. Krupanj. Smederevska Palanka. On predstavlja sveobuhvatan sistem izveštavanja kojim se meri i ocenjuje radni uĉinak. ostvareni stepen naplate i iskazani gubitak. Svi zahtevi građana idu preko Kol centra tako da ne mogu biti zagubljeni ili neobrađeni. kao i Sekretarijata za privredu pruţa informacije i pomoć preduzetnicima i MSP. Ţitište.Podsticaji opština za razvoj MSPP. godine formirao Savet za zapošljavanje koji daje podršku zapošljavanju kroz razne vrste inicijativa. zahvaljujući Sistemu 48. Crveni Krst-Niš. kao i one kod kojih postoje centri. one kod kojih ne postoje. Backi Petrovac. Velika Plana i Poţarevac Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP Opština Inđija: Program Sistem 48 U opštini Inđija funkcioniše program Sistem 48. Ovaj program doprinosi dobrom upravljanju i odgovornosti i sluţi za otkrivanje problema u upravljanju lokalnom samoupravom. Bujanovac. Ţabari. Golubac. kao i brzoj reakciji. Valjevo (LER). Ĉaĉak ima novoformiran Info desk za razvoj MSPP. Opovo. Savet za zapošljavanje i opštinski ekonomski savet preko koga vrši koordinaciju donatorske pomoći. Bojnik. Šid. Srbobran. Beograd je 2005. Ljubovija. Sombor. Paraćin. Plandište. SMS porukom ili elektronskom poštom obrate Kol centru (Call Center). Raška preko novoformiranog Socijalnoekonomskog saveta organizuje edukativne seminare za MSP. Bela Crkva. Kanjiţa. dovoljno je da se telefonskim pozivom po ceni lokalnog razgovora. podstiĉe razvoj MSPP. Raca. poljoprivrede i ruralni razvoj koje daje podršku postojećem biznis sektoru. su: PalilulaNiš. Poţega. Sistem 48 je zasnovan na blagovremenom i taĉnom izveštavanju. Preševo. Beĉej Novi i Stari. takođe ima i opštinski usluţni centar koji radi na pojednostavljenju procedure i postupka za izdavanje građevinskih dozvola preduzetnicima i MSP. Subotica (LER).

Zadatak «Front ofisa» jeste da bude prvi punkt za sva interesovanja onih koji ţele u vlastiti biznis.. Za njih je osmišljen prvi klub izvoznika u Srbiji. a objedinjuju se informacije o finansijskim uslugama. Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo. poljoprivrede i ruralni razvoj Sistema 48 je i uspostavljanje objedinjenog naĉina naplate komunalnih usluga. projektom i razvojem preduzetništva u Opštini. u kojoj obavezno uĉestvuju uspešni lokalni vlasnici i menadţeri privatnih firmi. Izvoznici će imati svoj deo sajta i portala u Info desku. kao i novozaposlene mlade diplomirane inţenjere i menadţere u svojoj realizaciji. na osnovu terenskog istraţivanja. kao i strateških planova razvoja MSPP i Strategije Lokalnog razvoja koju je Opština usvojila pre dve godine. Prvi nivo jeste jaĉanje interesovanja za samozapošljavanje i zapoĉinjanje vlastitog biznisa. Ova nova institucionalna rešenja kao i programska su realizacija Strategije razvoja u ovom sektoru. kao i da razvije softver za upravljanje celokupnim info deskom. kreiraju se nove usluge po principu otvorenog inkubatora za poĉetnike. Ove aktivnosti će podrţati partnerske organizacije u projektu: Tehniĉki fakultet. te treba da rezultiraju novim radnim mestima. projektima. Opština Ĉaĉak: info desk za razvoj MSPP U opštini Ĉaĉak se uz finansiranje EU i pomoć EAR-a u implementaciji. On je najsavremenije opremljen.Podsticaji opština za razvoj MSPP. koji će dobiti najsavremenija korisna znanja i literaturu koja je u poĉetniĉkom paketu osmišljena u dve partnerske organizacije . ili višim oblicima pomoći u poslovanju. zemljište. taksama. Njegova funkcija je da pomogne savetima. kao i ušteda od nekoliko miliona dinara u budţetu lokalne samouprave. komunalnu infrastrukturu i poreske i druge obaveze MSP. U okviru projekta realizuje se nekoliko nivoa strateških zadataka. Naime. kao i svim informacijama relevantnim za prostor. pored Tehniĉkog i Agronomski fakultet i Institut. inovacijama. preko kojeg će se organizovati dva "matchmaking" susreta po principu Europartnerijata sa po tri regiona. pristupu kapitalu. kreditima. konsultacijama. onih koji ţele da dobiju informacije o zemljištu. Druga linija podrške razvoju preduzetništva u okviru projekta obuhvata sadašnje i buduće izvoznike i jaĉanje njihovih konkurentskih i izvoznih kapaciteta. Novost koju daje ovaj projekat jeste i «Bek ofis» Info deska kojeg su formirale kroz savremeno opremljenu kancelariju na Tehniĉkom fakultetu partnerske organizacije. za koja lokalni privrednici imaju najviše interesa da razviju saradnju. većim brojem novih preduzeća.na Tehniĉkom fakultetu i Radniĉkom univerzitetu. porezima. Osmišljene su obuke za poĉetnike: preduzetniĉka orijentacija. smanjenjem Strana 26 od 97 . U tom smislu se osmišljava info desk za preduzetnike koji ima dve kancelarije: «Front ofis» sa kancelarijom u poslovnom centru i «Bek ofis» na Tehniĉkom fakultetu Ĉaĉak. odrţavanja sportskih i deĉijih igrališta. istraţivanjem već stasalim izvoznicima u njihovim konkurentskim sposobnostima. sprovodi specifiĉan projekat za razvoj MSPP.. Na ovom projektu uvezuju se sve nefinansijske usluge na lokalnom nivou za MSP. usluge inovacija i istraţivanja. parkinga. utiĉe se na internacionalizaciju MSP. Rešeno je pitanje uliĉne rasvete. biznis plan i set informatiĉkih obuka. divljih deponija. saĉinjen je strateški okvir i akcioni plan za strateški i institucionalni razvoj preduzeća i preduzetništva. koji radi takođe dvokratno. Sam projekat ima i volontere. Predviđeno je da kroz ove obuke prođe 250 potencijalnih novih vlasnika malih preduzeća i radnji. Za poĉetnike je osmišljen «Networking» klub preko kojeg bi trebalo da dobiju dodatna znanja i poslovne kontakte i podršku odrţivosti novoosnovanog biznisa. radi se dvokratno od 8-20 sati i moguće je dobiti poslovne informacije najšireg spektra. Iako ovaj sistem nije vezan samo za biznis korisnike oĉito je da stoji i njima na raspolaganju. i funkcioniše kao one stop shop. pravnom obliku preduzeća. Posle nepunih godinu dana primene Sistema 48 ostvareni su zapaţeni rezultati.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

siromaštva i većom dodatom vrednošću izvezene robe i usluga i boljim trgovinskim bilansom regionalne privrede. Opština Knjaţevac: Kuća Partnerstva i Informativno promotivni centar Kuća Partnerstva omogućava prostor za rad više lokalnih organizacija i institucija.Svaka od njih dobila je prostor za kancelarije dok je zajedniĉki prostor biblioteka i sala za sastanke. Salu za sastanke mogu da koriste bez nadoknade sve institucije lokalne samouprave, i druga udruţenja gradjana, sindikati, i druge društvene organizacije sa teritorije opštine Knjaţevac. Projekat zajedniĉki realizuju Opština Knjaţevac – obezbedila prostor bez nadoknade i Udruţenje preduzetnika i Timoĉki klub koji su uz pomoć CHF renovirali i adaptirali prostor. U okviru Kuće Partnerstva radi: • Biznis savetovalište – vodi Udruţenje preduzetnika; • Projektno savetovalište – vodi Timoĉki klub; • Centar za odrţivi razvoj sela – okuplja par udruţenja poljoprivredenika; • Opštinska kancelarija za razvoj MSP – u saradnji sa Republiĉkom agencijom za MSP; • Kancelarija Regionalne agencije za MSP. Tako na primer usluge projektnog savetovališta su pruţanje informacija o konkursima za projekte, pomoć u pripremi predloga projekata, u pronalaţenju partnera za projekte u zemlji i inostranstvu, o potencijalnim donatorima, korišćenje struĉne biblioteke. Korisnici Projektnog savetovališta su opština, sve njene ustanove, institucije i javna preduzeća, druge institucije koje se finansiraju iz opštinskog budţeta i nevladine organizacije koje rade na teritoriji opštine. Radom rukovodi Timoĉki klub, a usluge se pruţaju bez nadoknade . Promotivno informativni centar Centar vrši objedinjavаnje sveobuhvatne ponude Knjaţevca kroz multimedijalnu prezеntaciju turistiĉke, kulturne, promоtivne i poslоvne ponude opštine. Realizujе sledеćе programe: Info, Promotivni, Turistiĉko poredovanje, Edukativni, Kulturni, Suvenir šop, Internet kafe, Galerija. Partneri su Opština Knjaţevac, CHF, Timoĉki klub, Gurgusovaĉka edukativna asocijacija GEA, opštinske organizacije i ustanove. Odrţivost je obezbeđena kroz prihode iz prodaje suvenira i slika u suvenir šopu, iznajmljivanje kafea, komercijalnog rentiranja prostora, prihoda od interneta; uskoro kreće i prodaja suvenira on-line. U Knjaţevcu je u toku formiranje Lokalne Agencije za Razvoj.14 Opština Surdulica i AIC Opština Surdulica je kao partner na Projektu RSEDP sufinansirala 4.944 eura (10% vrednosti) Uspostavljanje Agro-informativnog centra Surdulica i odrţivost AICS po završetku Projekta kao podršku razvoju poljoprivrede.

14

Izvor informacija: intervju -Vladan Jeremić, RARIS, Regionalna Agencija za razvoj istoĉne Srbije

Strana 27 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Biznis obuke , konsultantske usluge, praćenje
Finansiranje obuka, konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta su u periodu 20052006. vršile su sledeće opštine: Preševo, Vranje, Ljubovija, Vršac, Loznica, Luĉani, Novi Beograd, Savski venac, Krupanj, Kruševac, Srbobran, Pirot,Crveni Krst-Niš, Bela Crkva, Boljevac, Zvezdara, Baĉki Petrovac, Sombor, Niš, Bujanovac, Smederevska Palanka, Ĉajetina, Nova Varoš, Paraćin, Surdulica, Ĉaĉak, Svilajnac, Negotin, Panĉevo, Mladenovac, Beĉej, a Beograd planira finansiranje i biznis obuka u 2007. godini.15 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka
Opštinsko finansiranje obuke za preduzetnike i MSP

34 33 32 31 30 29
32 opštine planira ukupno anketirane 102 opštine 34 opštine sprovodi

Prema podacima iz ankete opština vidljivo je da u narednom periodu još sledeće opštine planiraju podsticaje razvoju MSP i start up kroz finansiranje obuka i konsaltinga za ovu ciljnu grupu. Te opštine su: Bela Palanka, Obrenovac, Ĉoka, Šid, Novi Beograd, Ţitorađa, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Senta, Opovo, Kladovo, Crveni Krst-Niš, Prijepolje, Kanjiţa, Bela Crkva, Raĉa, Zvezdara, Ţagubica, Mladenovac, Ţitište, Baĉki Petrovac, Plandište, Beoĉin, Poţarevac, Aleksandrovac, Arilje, Ćićevac, Ćuprija, Ivanjica, Paraćin, Pećinci, Negotin, Raška, Panĉevo.

Finansiranje savetovanja poljoprivrednika
Tokom 2005. i 2006. godine savete poljoprivrednicima finansirale su sledeće opštine: Dimitrovgrad, Novi Beĉej, Palilula- Niš, Majdanpek, Bojnik, Preševo, Vranje, Bela Palanka, Obrenovac, Ljubovija, Baĉ, Vršac, Šid, Loznica, Luĉani, Aleksinac, Krupanj, Mali Zvornik, Malo Crniće, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Raţanj, Srbobran, Ljig, Petrovac, Inđija, Senta, Opovo, Ţitište, Ţagubica, Golubac, Kladovo, Pirot, Kanjiţa, Bela Crkva, Kovin, Smederevo, Poţega, Boljevac, Raĉa, Sombor, Niš, Arilje, Bajina Bašta, Kraljevo, Smederevska Palanka, Plandište, Merošina, Aleksandrovac, Apatin, Baĉka Palanka, Ĉajetina, Ćićevac, Ćuprija,
15

U okviru tendera za projekte koji je raspisao Savet za zapošljavanje Beograda u proleće 2007 i koji je u fazi izvođenja planirano je da se 50 miliona dinara potroši za namene koje velikim delom spadaju u ovu kategoriju.

Strana 28 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Ivanjica, Medveđa, Nova Varoš, Odţaci, Raška, Valjevo, Zrenjanin, Paraćin, Šabac, Surdulica, Topola, Ĉaĉak, Svilajnac, Zajeĉar, Negotin, Panĉevo, Velika Plana, Sremski Karlovci, Beoĉin, Poţarevac, Priboj, Bojnik, Mladenovac, Alibunar (savete za registraciju gazdinstava, unos podataka za plasmane) i Beograd (saveti oko korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a povereni su određeni poslovi iz nadleţnosti Republike). Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika
Opštine koje finansiraju savete za poljoprivrednike

34 33 32 31 30 29

80 opština sprovodi

26 opština planira ukupno anketirane 102 opštine

Strana 29 od 97

Ova mera moţe da dovede do poboljšanja dostupnosti zajmovnog kapitala poslovnim poduhvatima MSPP na podruĉju opštine. što problem vraća na neodgovarajuću selekciju poslovnih poduhvata koji će se finansirati. ali je povezana sa finansiranjem. odnosno Strana 30 od 97 . Zbog toga svakako treba imati u vidu znatan rizik po kapital uloţen od strane lokalne zajednice. Finansijski podsticaji Koncept finansijskih stimulacija Jedna grupa aktivnosti koja pripada grupi nefinansijskih usluga. odnosno koji su rizici i slabosti? Tu se postavljaju pitanja kompetentnosti. budući da je jedan od najteţih koraka za preduzetnike iz malih preduzeća ostvarenje pristupa na formalno finansijsko trţište. Naime. su prvenstveno nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. Otvara se pitanje po kojim kriterijumima će se dodeljivati sredstva pod povlašćenim uslovima. koji se lako pojavljuje na lokalnom (mada ne samo tom) nivou. ukoliko se već ide putem finansijske podrške. legalnosti. je pruţanje saveta koji se odnose na finansiranje. asocijacijama preduzetnika i eventualno zajedniĉka (regionalna) akcija sa drugim opštinama. Jer. povlašćeno finansiranje i arbitrarne odluke drţavnih sluţbenika u pogledu takvog finansiranja otvaraju prostor za korupciju – svakako da se preduzetnicima isplati da podmićivanjem drţavnih sluţbenika dobiju finansijska sredstva pod povlašćenim uslovima. transparentnosti i efikasnosti takvih mehanizama. Ono što je prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji) i zemalja u tranziciji dovelo do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou jeste davanje garancija i lokalni garantni fondovi. niti dovoljno poznaju tehnike poslovanja finansijskih institucija. ili još neke mehanizme. Razlozi zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. u najvećoj meri. Zato davanje finansijske podrške lokalnim MSPP i poljoprivrednicima. To je stvaranje garancijskog fonda i davanje garancija za vraćanje kredita. grantovima ili ulaganjima u sopstveni kapital preduzeća. teškoće sa kolateral. poljoprivrede i ruralni razvoj 3.Podsticaji opština za razvoj MSPP. bez obzira da li se radi o zajmovima. tehnologiji rada finansijskih institucija i tome sliĉno. Lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. bilo kroz ponudu kredita. neadekvatna roĉnost kredita. visoka trţišna kamatna stopa. Jedna opasnost potiĉe iz nepotizma. takvi MSPP ne poseduju znaĉajniju imovinu koja bi im mogla posluţiti kao obezbeđenje niti imaju duţu istoriju sopstvenog poslovanja iz koje bi se mogao uoĉiti kvalitet menadţmenta. kooperacija sa drugim akterima: npr. I ovde se MSPP mogu pomoći savetom i edukacijom o finansijskom planiranju. Ĉetvrto. Verovatno je najbolja strategija. visokog rizika plasmana. idealno uz pomoć Republike. odnosno administrativne kapacitete a za upravljanje ovakvim stimulacijama. kao i subvencionisanje kamata na kredite pod uslovima povoljnijim od trţišnih znaĉi stvaranje povoljnijeg finansijskog ambijenta za osnivanje i razvoj preduzetništva na lokalnom nivou. odnosno lokalnih poreskih obveznika u smislu gubitka supstance (nepotpunog vraćanja sredstava). bilo kroz garancije bankama ili drugim finansijerima od strane lokalne zajednice. visoke kamatne stope na domaćem trţištu posledica su. garancijama. Šta je druga strana. bankama.

Znaĉi. odnosno plasiranih sredstava. omogućava. tako da i je konaĉna. odnosno deponovanjem odgovarajućih sredstava). odnosno lokalne vlasti izbore za promenu ovog rešenja i ukidanje svojevrsnog monopola koji sada postoji. potrebna sredstva za zapoĉinjanje posla obiĉno su skromna i njihovo obezbeđenje ne bi moralo da bude problem za finansijske i srodne institucije. pošto je broj i obim kreditnih linija nedovoljan i privatni preduzetnici i dalje znatan deo ulaganja vrše iz sopstvenih sredstava (MSP su 2006. što nije dobro za brzinu ekonomskog razvoja i razvoja preduzetniĉke aktivnosti. u kojima svoje osnivaĉke uloge obavezno imaju i opštine na ĉijoj teritoriji se formiraju. Novo preduzeće se osniva onda kada budući preduzetnik proceni da postoji trţišna potreba za novim proizvodom ili uslugom. Davanje garancije da će duţnik vratiti glavnicu (što je povezano sa rezervisanjem. Što je najvaţnije. Posebnog udela u ovoj aktivnosti imale su pojedine strane drţave koje su otvarale kreditne linije koje su trebalo da bar donekle kompenzuju velike slabosti ondašnjeg bankarskog sistema. Saradnja opština bi se mogla uspostaviti sem sa bankama i sa Republiĉkim Fondom za razvoj. takve garancije daje iskljuĉivo republiĉki Garancijski fond i to u iznosu najĉešće do 50% glavnice. a tu bankarsku garanciju (odnosno rezervisana sredstva) naplaćuju korisniku kredita. Strana 31 od 97 . Bilo bi korisno izuĉiti sistem "konfidi" kolektivnih garancija.. kao i kroz povezivanje mikro kreditnih institucija i MSPP. Potrebno je da se lokalne zajednice. praktiĉno. pri ĉemu se moţe povezati više lokalnih zajednica. Prema postojećim zakonskim rešenjima. Time bi se otvorile mogućnosti da lokalne zajednice. postoji preduzetnik. One same mogu da pomognu iz budţeta. postoji potreba i postoji trţište. sredstva iz Fonda dodeljuju po trţišnim uslovima. a moţe doći i do partnerstva javnog i privatnog sektora na ovom planu. izuzetno do 80%. Time se.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kao i nekoliko mikrofinansijskih NVO koje su izuzetno dobile pravo ugovorom drţave i UNHCR vezano za probleme izbegliĉke populacije da se time bave. Ukoliko bi uslovi iz opštinskih garancijskih fondova bili povoljniji od bankarskih ukupna cena (troškovi) bi bila manja. Naime Fond daje kredite samo onim korisnicima koji uspeju da obezbede bankarsku garanciju ili hipoteku za celokupan iznos glavnice. poljoprivrede i ruralni razvoj rizika da duţnik neće vratiti glavnicu. iskustvo italijanskih opština. U Srbiji se mikro kreditima obiĉno bave specijalizovane institucije. Problemi nastaju usled naĉina funkcionisanja Garancijskog fonda kome se za garancije obraćaju banke a ne krajnji klijenti. a od ukupno pozajmljenih sredstava zajmova 84% su bili kratkoroĉni). kao što su neke banke i Fond za razvoji . budući da komercijalne banke same odluĉuju o tome kome će dodeliti bankarsku garanciju. umanjuje taj rizik. ali ĉesto preduzetnik ne raspolaţe kapitalom dovoljnim za pokretanje posla. Lokalne zajednice mogu takođe da ocene potrebe lokalnih preduzetnika za poĉetnim kreditima i da lobiraju i ohrabruju institucije koje se bave mikro kreditima u pravcu zadovoljenja tih potreba. Podsticaji opština MSPP mogući su kroz obezbeđivanje poĉetnih finansija osnivanjem mikrokreditnih šema. godine imala 82% finansiranja iz unutrašnjih izvora. Slika ni sada nije jako dobra. Lokalne zajednice mogu da odigraju pozitivnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga za nova preduzeća na svojoj teritoriji. odnosno pospešuje davanje kredita i obara kamatnu stopu. konsolidovana kamatna stopa mnogo viša. što je i poţeljno. osnivaju sopstvene garancijske fondove.

pa je nuţno da to ĉini i ona u pitanju. Poreski podsticaji. te svaka beneficija od strane opština znaĉi unapređenje ukupnog ambijenta za zapoĉinjanje i razvoj biznisa. ali one nemaju nikakav uticaj na elemente oporezivanja. pa smanjenje poreskih prihoda kao mera usmerena na poboljšanje privrednih prilika i privlaĉenje preduzeća. onda je i pojedincima i firmama bolje i spremni su da rade više pošto im od jednog dinara (bruto) zarade ostaje više. pošto su svi u nadleţnosti Republike: ona ih uvodi. odluĉuje o stopama. mogu biti i vrlo specifikovani. odnosno firmu. i postoji ĉvršća veza između lokalnih prihoda i lokalnih javnih usluga. među kojima se oni poreski smatraju veoma vaţnim.jer. izgleda bar na prvi pogled da nema sumnje u ispravnost navedene logike i da uverenje o potrebi smanjenja poreza i povećanom davanju poreskih podsticaja i na lokalnom nivou poseduje odliĉne temelje.jer. Naime. dohotka i poreskih prihoda. Prihod nekih od njih Republika je ustupila lokalnim zajednicama. kao instrument uticaja na lokacione i druge poslovne odluke menadţera MSPP. Na drţavnom nivou veza između javnih prihoda i javnih rashoda nije jako ĉvrsta. Stoga se poreske olakšice povremeno koriste na lokalnom nivou kada se ţeli i kroz fiskalne beneficije podstaći neka firma da podigne pogon na teritoriji lokalne zajednice. U Srbiji praktiĉno ne postoje lokalni porezi. osnovicama i oslobođenjima i olakšicama. dotle su poreski podsticaji daleko uţi po svojoj usmerenosti.jer i druge lokalne zajednice smanjuju poreze kako bi privukle kapital i investitore. obiĉno se misli da firme migriraju ka nekim drugim podruĉjima kako bi smanjile troškove. a kroz zaduţivanje kod emisione ustanove ili na trţištu novca. ĉak. Pet klasiĉnih argumenata se moţe navesti u prilog tvrdnji da je smanjenje poreza (i povećanje poreskih podsticaja) dobra politika: • smanjenje poreskog opterećenja ublaţava poresku presiju i vodi povećanju profita firmi. • povećanje tražnje . pošto drţava moţe relativno lako da poveća rashode bez povećanja prihoda. Jednostavno. Strana 32 od 97 . oni su znaĉajni za lokalna MSPP u ukupnim zahvatanjima. traţi od lokalne samouprave da se istovremeno bavi preduzetniĉkim inovacijama u svom lokalnom budţetu. • podsticaj većem radu i preduzetništvu . neminovno dovodi u pitanje nivo lokalnih javnih usluga (od školstva i zdravstva. jer jednake stope plaćaju svi poreski obveznici. • poreska konkurencija . pa time ne mogu ni odluĉiti o smanjenju poreza ili povećanju olakšica. pa da vaţe samo za jednog obveznika. lokalne vlasti nemaju mogućnost da vode sopstvenu poresku politiku. kod lokalnih zajednica ta je veza daleko jaĉa. Obiĉno su vezani za tek poneku karakteristiku poreskih obveznika i zato su znatno pogodniji za selektivne politike nego same poreske stope. Budući da su porezi uvek vaţna stavka u poslovanju preduzeća. to je i njeno unapređenje poţeljno. pa ih i naplaćuje preko republiĉke Poreske uprave. poljoprivrede i ruralni razvoj Porezi i poreske stimulacije: Lokalne vlasti imaju. koja će imati posebno uoĉljive pozitivne posledice na lokalnu privredu i njene odluke u korist lokalne zajednice. Dok su porezi opšti po svom karakteru. Iz ovih razloga uvođenje politike smanjenja poreza. preko kvaliteta lokalne administracije do odnošenja đubreta i vodosnabdevanja). pošto to donosi uvećani profit za vlasnike. a time i investicija i zaposlenosti. Sa druge strane. razliĉite opcije. a radi povećanja zaposlenosti. • poboljšanje poslovne klime . veći dohoci i pojedinaca i firmi posle oporezivanja poslediĉno vode povećanju traţnje i stimulišu ekonomsku aktivnost.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kada se smanje porezi.kako poreska politika predstavlja jedan od faktora poslovne klime. Iako su na lokalnom nivou lokalni porezi obiĉno niski.

Ukoliko kod poreza i poreskih olakšica i oslobođenja lokalne zajednice nemaju prilike da utiĉu na ekonomska kretanja. garantni fond Subvencije kamata na kredite Grant. b. e. Iako se ova naknada obiĉno definiše kao naknada za troškove koji su uĉinjeni na uređenju zemljišta. Naknada za uređenje građevinskog zemljišta je ionako ugovorna obaveza i nju lokalna vlast moţe lako varirati u skladu sa potrebama.1. razlog 1. kod mnogih drugih lokalnih daţbina situacija je znatno povoljnija i one mogu da utiĉu na troškove preduzeća a. nije ocenjeno za potrebno 3. odnosno sa eventualnim dogovorom sa investitorima. poreskim kreditima. presudno kada dobije popust ili eventualno oprost cele naknade.  Kreditna šema za poljoprivredu Kreditna šema za MSP. Najvaţnije među njima su naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. bespovratna sredstva za samozapošljavanje Grant. kirija za poslovni prostor koji je u drţavnom vlasništvu.1.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Neke opštine u Srbiji već koriste takvu mogućnost. Ako je odgovor negativan. kod većine opština.1 Da li Opština iz budţeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili MSP 2. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji takve mogućnosti za sada ne postoje. Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta je trajna po svom karakteru i za investitora moţe biti vrlo vaţno ili. ipak je jasno da se tu dobrim delom radi o zahvatanju gradske rente i da opština ima prava da smanji ili potpuno ukine rentu onda kada proceni da je to dobro. podsticajima. Prezentacija podataka ankete U ovom poglavlju obuhvaćeni su odgovori na sledeća pitanja iz ankete: Finansijske stimulacije 2. a time i na njihovo ponašanje. Vrsta finansijske podrške Opštine  Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata 2006) a. Radi se. naime. nešto drugo (navesti 2. lokalne vlasti nemaju kontrolu ni nad jednim porezom. nedostatak sredstava 2. pošto. bespovratna sredstva za ostala ulaganja. d. pa samim tim ni nad olakšicama. f.1. oslobođenjima. c. naknada za uređenje građevinskog zemljišta i. navesti koja Olakšice u lokalnim zahvatanjima takse Strana 33 od 97 .2. ĉak. pa i tokom cenjkanja sa potencijalnim investitorima. Tek po eventualnom prenošenju nadleţnosti za porez na imovinu sa Republike na lokalne vlasti pojaviće se mogućnost da one daju poreske olakšice iz razvojnih razloga. precizirati za koga Kreditne garancije. g. o daţbinama koje se kod nas uglavnom zovu lokalnim komunalnim taksama.

4 miliona dinara. Aleksinac . Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu Opštine koje daju budžetsku finansijsku podršku poljoprivredi i MSP MSP Poljoprivreda i MSP Poljoprivreda 24 29 6 MSP ukupno anketirane 102 opštine Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi 1.700 hiljada dinara.3. Ĉajetina 7 miliona dinara.6 miliona dinara.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Krupanj . Kruševac . Prijepolje .6. Sombor 3 miliona dinara. Ţagubica 2.3 miliona dinara.1. Crveni Krst Niš . Baĉka Palanka 2.5 miliona dinara.3.8. poljoprivrede i ruralni razvoj   h. . Niš . Inđija 2 miliona dinara. naknade za zemljište drugo Nešto drugo Zbirni prikaz finansijskih stimulacija Vidljivo je da su u 2006. Panĉevo 3.5 miliona dinara. 5 miliona dinara.9.5 miliona dinara. Smederevska Palanka 400 hiljada dinara. Loznica 18 miliona dinara.5 miliona dinara. Arilje 3. Ĉaĉak . Mladenovac 2 miliona dinara.3 miliona dinara. Uţice . Svilajnac 4. Valjevo 1.1 miliona dinara. Opština Opis finansijske podrške opštine 2.6. Kragujevac oko 68 miliona dinara. Negotin 2 miliona dinara.7 miliona dinara. Ţabari 1. Tako su ukupno izdvojile sledeća sredstva za stimulacije ova dva sektora opštine: Beograd ĉak oko 120 miliona dinara.3 miliona dinara. Boljevac 1.milion dinara. Obrenovac 10 miliona dinara.7 miliona dinara.8 miliona dinara. Dimitrovgrad Kredit Pro Credit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima Strana 34 od 97 . Vlasotince 720 hiljada dinara. Zrenjanin 5. Kovin 3.7 miliona dinara. Velika Plana 4. Mali Zvornik .5 miliona dinara.8 miliona dinara.5 miliona dinara. godini opštine izdvajale sredstva za razvoj MSP i poljoprivrede iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima.

nabavku steonih junica Subvencije za poljoprivredu organizacija struĉnih skupova. subvencije. 17. planirana su sredstva za razvoj poljoprivrede. 26. 7. dinara. Vlasotince Ţabari Blace Ljig Inđija Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Kovin Smederevo Boljevac Opštinski grant iz budţeta za razvoj koţarstva i prezentaciju MSP na sajmovima Sredstva iz budţeta. 19. edukacija MSP za izradu biznis planova Uĉešće u projektu razvoja MSP i polj u 2006. 14.6 mil. dinara ukupno za ove dve grupe klijenata. plaćanje osemenjavanja goveda u Opštini U budţetu za 2007. 6. 20. turizma i preduzetništva Davane su budţetske pozajmice za preduzetnike poĉetnike. 23.5 mil. din Subvencija dela kamate na kredite za MSP 2000 premija za poljoprivrednike Podsticaji za poljoprivredu i MSP Iz budţeta Opštine izdvojena sredstva za stimulaciju poljoprivrednika Za razvoj poljoprivrede izdvojeno je oko 3. 10. 13. pozajmice za registrovana polj. Palilula Niš Priboj Bojnik Preševo Uţice Vranje Obrenovac Ljubovija Loznica Aleksinac Krupanj Mali Zvornik Malo Crniće 16. 18.Podsticaji opština za razvoj MSPP. veštaĉko osemenjavanje krava (3500 puta). 9. 4. 28. bespovratna sredstva Sredstva iz budţeta Kreditna podrška preko Fonda za razvoj opštine Postoji agrarni Fond opštine. 27. od ĉega 300 hiljada za rad potcentra RA MSPP Osnovan Fond za razvoj stoĉarstva na teritoriji Opštine Finansirana je priprema dokumentacije i struĉna pomoć MSP i poljoprivrednicima Finansirano je iz budţeta za poljoprivredu. 11 . za formiranje potcentra RA MSPP 500 hiljada dinara Kreditiranje poljoprivrednih proizvođaĉa i MSP Plasman budţetskih sredstava za MSP i poljoprivredu preko opštinskog Fonda za razvoj Iz budţeta opštine dadi krediti za registrovanje poljoprivrednih gazdinstava Iz budţeta opštine finansirana izrada studije za otvaranje BIC-a Strana 35 od 97 . savetovanja. 8. 22.8 mil. 24. od 1. domaćinstva Iz budţeta opštine su davani krediti. finansiraju se određene aktivnosti u oblasti Poljoprivrede Budţetska sredstva za poljoprivredu. 4. besplatna podela sadnica Za MSPP su davane olakšice u lokalnim taksama Budţetska sredstva za poljoprivredu. 25.12. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. 21. 5. 15.

obuka i podrška udruţenjima preduzetnika Finansiranje nabavke opreme za udruţenja poljoprivrednika. 51. 47. Sredstva budţeta u vidu depozita za razvoj MSP i industrijske zone Iz budţeta opštine se daju sredstva za subvencije kamata na kredite poljoprivrednicima Podrška projekata "Reka . kao i za sufinansiranje u projektima Beskamatni krediti zemljoradnicima i malim preduzećima Agrarni budţet-5 miliona dinara kao bespovratna sredstva Subvencije za kredite za poljoprivredu. 43. Bajna Bašta Bujanovac Kraljevo Tutin Smederevska Palanka Aleksandrovac Baĉka Palanka Opština planira finansijsku pomoć za otvaranje centra za razvoj MSP i LER Agrarni budţet i podrška radu Centra za razvoj poljoprivrede Osnovan je Fond za razvoj poljoprivrede. donacije Subvencije za kredite za poljoprivredu poljoprivredi Bespovratna sredstva za podršku projektima za razvoj poljoprivrede Strana 36 od 97 40. 34. 50. 44. Ĉaĉak Zajeĉar Negotin Raška Valjevo Panĉevo . 48. obuka. 13 miliona dinara. Ĉajetina Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin 45. tradicionalnog sajma privrede koji se godišnje odrţava u Opštini Sredstva opštinskog samodoprinosa namenjena za revitalizaciju sela opredeljena su za podršku registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za unapređenje stoĉarstva kroz poboljšanje rasnog sastava stoĉnih grla Sredstva iz budţeta za kredite MSP i poljoprivredi.zadrugarstvo Finansira iz budţeta opštine MSP i poljoprivredu kroz dva lokalna fonda: Fond za razvoj poljoprivrede i Fond za razvoj preduzetništva 7 miliona dinara u 2006. besplatne savetodavne usluge registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima 2 miliona dinara sufinansiranje projekata za MSP i poljoprivredu Sredstva za razvoj poljoprivrede kroz afirmaciju udruţivanja poljoprivrednih proizvođaĉa. 39. Zvezdara Ţagubica Sombor 32. poljoprivrede i ruralni razvoj 29. 36. 30.mleka": 500 hiljada dinara Finansijska podrška poljoprivrednim proizvođaĉima Zapošljavanje novih radnika. posete poljoprivrednih proizvođaĉa sajmu poljoprivrede. Topola 46. 42. 37. 41.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 33. 31. osemenjavanje krava. za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji Finansijska podrška seoskim MZ koje koriste kredite Fonda za razvoj i Ministarstva poljoprivrede Opština finansira razvoj poljoprivrede i MSPP kroz uĉešće u projektima koji se realizuju na njenom podruĉju Naknada štete u poljoprivredi (24 lica). 49. 35.

27 0. 15 15 60 8 9 6 30 45 200 30 34 30 0. iako vrlo mali iznosi zbog malog budţeta 53. poljoprivrede i ruralni razvoj 52. grant za zapošljavanje. Program podrške preduzetništvu Fond za fin. Fond za razvoj poljop. Sredstva za pomoć razvoju poljoprivrede. Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede Finansijski podsticaji opština Kragujevac.Podsticaji opština za razvoj MSPP.5 0. svake godine. programa MSPP za nezaposl.2 2% 3% 12 m 12 m 36 m 36 m Beskama 18 m 36-60 m tno Samo 25% sredstava se vraća Beskama tno Beskama tno 12 m 12 m 30 m 30 m Strana 37 od 97 . Fond za razvoj poljop.26 0. Loznica. Subotica i Inđija Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi Opština Naziv fonda Ukup Broj Podrš na korisni ka suma ka kao u mil. UNDP 2007 U narednom boksu daje se detaljniji uporedni prikaz fondova u ĉetiri lokalne samouprave i izvod iz narativnog dela istraţivanja projekta USAID MEGA. Beograd Krediti za poljoprivrednike i podsticajna sredstva. Zrenjanin Kreditiranje-udruţivanje agrarnog budţeta i sredstava za MSP sa bankom preko koje se plasiraju u okviru donetog programa 55.3 0.3 0. budţ eta Mladenovac Kamatna stopa troškovi obraĉuna „Grace Period“ Trajanje kredita Subotica Subotica Kragujevac Kragujevac Loznica Loznica Fond za unapređ. Velika Plana Sredstva iz budţeta se daju kroz lokalni Fond za unapređenje i razvoj poljoprivrede Opštine 54. Poţarevac Davanje kredita za razvoj poljoprivrede uz period otplate od 1 godine 56. krediti za MSP Izvor: Terensko istraživanje opština. % din opšt. privatnog preduzetništva Fond za razvoj poljop.

Finansijska podrška pre duze tnicima 30 25 20 18 U m il dinara 15 10 9 5 0 Loznica Subotica Inđija Kraguje vac 6 6 4 15 15 10 5 30 2005 2006 2007 . razvoj 1. 2006. The Urban Institute. Podrška poljoprivredi u 2006 140 119 120 U milionima dinara 100 80 60 40 20 0 15 0 Indjija 6 Loznica Subotica Kra guje va c Ukupna podrška poljoprivredi i preduzetništvu u KG 3. Strana 38 od 97 .5% 0 60 m Izvor: Istraživanje USAID. The Urban Institute. Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova Izvor: Istraživanje USAID. The Urban Institute.57 9% umanjen o do 4.5mil (2%) Program HELP 5mil (3%) Regionalna agencija za Ekon. 2006.5mil (1%) Promotivne aktivnosti 119mil (81%) Sredstva za poljoprivredu 20mil (13%) Regionalni garantni fond Izvor: Istraživanje USAID. poljoprivrede i ruralni razvoj Inđija Subvencionisanje kamatne stope za kredite MSP 1.7 3 0. 2006.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

poljoprivrede i ruralni razvoj Kome se pruţa finansijska podrška kroz lokalne fondove: ili samo preduzetnicima. Određeni komentari-primedbe :  Pitanje kontinuiteta – svi opštinski programi u ĉetiri analizirane opštine su nedavno ustanovljeni  Pitanje tumaĉenja zakona – Zakon o finansiranju opština  Kamata / troškovi obraĉuna kredita  Visok procenat odobrenih zahteva – LER + socijalni aspekt  Mali broj podnetih zahteva– potencijalni korisnici nedovoljno upoznati. ili je sledilo osnivanje u skladu sa ĉlanovima 44-47. Nema primene Zakona o javnim nabavkama. registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. nezaposlenim licima sa evidencije NSZ Šta se finansijski podrţava: nabavka osnovnih sredstava (ĉiji je oĉekivani vek trajanja duţi od 3 godine). Upravljanje: Kod izbora ĉlanova komisije koje donose kljuĉne odluke nema jasnih kriterijuma. jaĉanje preduzetništva i mikro i malih preduzeća. Uloge uĉesnika u lokalnom odluĉivanju fonda nisu jasne . najĉešće kod subvencija. u nekim sluĉajevima. kao budţetski fond na primer subotiĉki Fond za finansiranje preduzetnika. fondacijama i fondovima u pokrajinskom Sekretarijatu za kulturu. ili i MSP i preduzetnicima. nezaposlena lica (primer Loznica). godini bili registrovani kao: posebno pravno lice i to u Kragujevcu kroz Direkcija za robne rezerve. primer Subotica. Institucionalni mehanizmi: U ove ĉetiri opštine fondovi podsticaja razvoja MSP i poljoprivrede su u 2006. a treći naĉin primene fonda je bilo kroz “obiĉnu” budţetsku liniju. sredstva se mogu koristiti i za obezbeđenje uĉešća za kredite koje daje Republika/Pokrajina. ili kao novoosnovano pravno lice . uloga poslovnih banaka i postupak odabira banke. a u Inđiji imaju veliku ulogu.Fond za razvoj poljoprivrede u Subotici koji je registrovan po Zakonu o zaduţbinama.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Krediti nisu dovoljno atraktivni  Maksimalni iznos odobrenog kredita – ĉesto arbitrarno  Nema konsultacija sa predstavnicima privatnog sektora u procesu planiranja i dizajniranja programa  Analiza troškova i dobiti (CBA) se uglavnom ne radi  Indikatori za praćenje uspešnosti programa uglavnom nisu ustanovljeni (monitoring i evaluacija)  Mehanizam kontrole i namenskog trošenja sredstava-(nedovoljno jasna i/ili efikasan)  Visok procenat naplate dospelih kredita Strana 39 od 97 . ZBS. dok u Subotici imaju ograniĉenu. posebno je nerešeno pitanje kriterijuma za izbor predstavnika privatnog sektora. program za zapošljavanje mladih i IT istraţivaĉke i razvojne inicijative.uloga gradonaĉelnika/predsednika opštine i uloga skupštine. U Loznici i Kragujevcu banke nemaju nikakvu ulogu.

Subvencije kamata na kredite 4. Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 6.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Bojnik. Ljig. Podrška kroz kreditne garancije. Dimitrovgrad. garantni fond 3. Obrenovac. Malo Crniće. Valjevo. Mladenovac. Smederevo. Topola. Poţarevac. olakšice u lokalnim zahvatanjima Kreditna šema za poljoprivredu U periodu 2005 . Grant za samozapošljavanje 5. godine 29 opština i gradova (od 102 anketirane) je iz sredstava lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralnom razvoju i to: Beograd. Pirot. Opštinska kreditna šema za poljoprivredu 2. Nešto drugo Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike Vrste finansijskih stimulacija opština za razvoj polj. Panĉevo. Prijepolje. Aleksandrovac. Kraljevo. Velika Plana. Strana 40 od 97 . Bujanovac. i MSP subvencije kamata kreditne garancije kreditna šema za MSP grant za samozapošljavanje 4 15 26 8 13 7 grant za ostala ulaganja 40 kreditna šema za polj. Ţabari. poljoprivrede i ruralni razvoj Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP Iz pregleda rezimea terenskog istraţivanja opština mogu se izdvojiti detaljnije sledeće vrste finansijskih podsticaja razvoja poljoprivrede i stimulacije ruralnog razvoja na lokalnom nivou: 1. Ţagubica. Olakšice opštine  Lokalne takse  Naknade za gradsko građevinsko zemljište 7. Negotin. Paraćin. Kragujevac. Bajna Bašta. Ćuprija.2006. Raška. Uţice. Crveni KrstNiš. Surdulica.

Kraljevo krediti . Bajna Bašta Beskamatni robni krediti 16. Preko opštinskog Fonda za poljoprivredu u saradnji sa Aleksinac Niškom bankom 2. Na osnovu konkursa dodeljuju se beskamatni krediti registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na period od 3 . Opovo Krediti za ĉlanove udruţenja odgajivaĉa svinja 7. poljoprivrede i ruralni razvoj Visina kreditne šeme za poljoprivredu iz opštinskog budţeta i/ili namena detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. 8 Pirot miliona dinara kredita 9. dugoroĉni krediti za Smederevo 80 gazdinstava 12.. godini kredit u visini Ljig milion dinara 6.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Mali Zvornik 7. rate 21. Nabavka sadnica borovnice u 2007.sredstva iz budţeta 17. grejs period od 1 . U 2006. Bez bankarskih sredstava . Baĉka Palanka Subvencije. Kruševac Poljoprivrednim proizvođaĉima u oblasti stoĉarstva i ratarstva 5. Preko Sekretarijata za privredu i Vojvođanske banke je data Zvezdara kreditna šema za polj (odnosi se na grad Beograd) 14. grejs. 3 godine period. 6 miliona . krediti 15. 400. Kovin 331. Poţega Kreditna šema za poljoprivredu od 1 milion dinara 13. Odţaci kredit za poljoprivredna gazdinstva 20.to mes. godini ukupno za ruralni razvoj izdvojeno 5. Ĉajetina 7 miliona dinara za poljoprivredna domaćinstva 19. 000 za jednog PP Kanjiţa za opremu 10. Finansirani programi iz oblasti primarne polj. Poţarevac Kategorija klijenata koja koristi kredite za razvoj poljoprivrede Strana 41 od 97 .5 godina. 3% kamate. Zrenjanin Kreditna šema za poljoprivredu od 5. Kladovo Kredit i za poljoprivredu od 1 milion dinara 8. Ĉaĉak 15 miliona dinara je dato iz budţeta Opštine 22. Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu Opštine Kreditna šema za poljoprivredu 1. proizvodnje . vraćanje u dve 12. U saradnji sa Banca Intesa se odobravaju poljop.123 korisnika 24. kamate na odobrene bankarske kredite 18. 4 miliona kredita za poljoprivredu 4. Raška servisiranje kredita preko Komercijalne banke 23. stoĉarski kredit na 3 godine sa grejs Topola periodom od jedne godine. Krupanj 700 hiljada dinara kredita za poljoprivredu 3.290 dinara kredita za poljoprivredu 11. 1 g. Fond za razvoj poljoprivrede ima na raspolaganju 3 miliona Sombor dinara.2 godine. Kratkoroĉni krediti za 120 gazdinstava.

u iznosu od šezdeset . kao i njihova visina i namena. U planu je odobravanje kredita radi povećanja agrarne proizvodnje u smederevskoj opštini. Inđija je subvencionisala deo kamate na kredite za MSP.kreditni aranţman sa Vojvođanskom bankom po kome je 2006. voća i povrća. savetovanja. Poređenja radi u nastavku je primer jednog malog fonda (300 puta manja sredstva nego u Kragujevcu). Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za privredu Kreditna šema za MSP Finansijske stimulacije za razvoj MSP i preduzetništva iz opštinskog budţeta su mnogo manje nego što je to sluĉaj za poljoprivrednike. Kredite od 2 . Prema uvidu u rezultate terenskog ispitivanja. hladnjaĉe.kreditni aranţman sa bankom »Intesa«.000 dinara na godinu dana kredita za povećanje stoĉnog fonda. godine izdvojeno 220 miliona dinara za poljoprivredne kredite. 84 miliona dinara za 113 korisnika.20.Podsticaji opština za razvoj MSPP.000 evra sa Beograd kamatom o 4. Najveći deo sredstava je dodeljen registrovanim domaćinstvima za nabavku poljoprivrednih mašina i opreme. UNDP 2007 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi Primer grada Kragujevca. krediti za investicije. robni Kragujevac kratkoroĉni krediti i 21 mln. Kreditiranje individualne poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Beograda . grad Beograd je kreditirao MSP i preduzetnike . nerasta i prasadi. Ukupno 58. poljoprivrede i ruralni razvoj su individualni poljoprivredni proizvođaĉi 25.sto hiljada dinara za kupovinu rasnih priplodnih junica. sa rokom otplate od godinu dana i kamatom od osam odsto. Boljevac je finansirala izradu studije za otvaranje Biznis inkubacionog centra. Zvezdara namerava da predfinansira osnivanje Centra za razvoj MSP. opština Blace je finansirala organizaciju struĉnih skupova. Opštine koje su izdvajala sredstava iz budţeta kroz kreditnu šemu za MSP. detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. subvencije 26. 29 mil. podaci govore o tome da je opština Vranje u periodu 2005-2006.7 mil. Strana 42 od 97 . što je znatno češći primer. odnosno u domašaju mogućnosti manjih opština Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za poljoprivredu Primer opštine Smederevo. podsticaj agraru Krediti stoĉarima Opština Smederevo je preko opštinskog Fonda za razvoj poljoprivrede odobrila 650. te opreme za preradu mesa. nazimila.5% god je uzelo 120 poljoprivrednika. podsticaj agraru Grad Kragujevac je u 2005 i 2006. edukacija privrednika za izradu biznis planova. izgradnju sistema navodnjavanja. godine investirao ukupno 207 miliona dinara u agrarni sektor i razvoj sela. godine davala olakšice za MSP u vidu smanjenih lokalnih komunalnih taksi. Izvor: Terensko istraživanje opština.

osnivanje tzv. 11. Planira se izdvajanje 100 miliona dinara u 2007. Saveta za zapošljavanje. 10. 7. godine. 12. 5. 9 miliona dinara Kladovo Kreditna šema za MSP na 5 godina . U Srbiji postoje dva lokalna odnosno regionalna garancijska fonda (od kojih je samo jedan u funkciji).000 evra.000 evra. Saveta opštine i Banke Intesa (zapravo je reč o gradu Beogradu) Sombor Putem Pro Credit Banke je Opština dala 10 miliona din kao deponovana sredstva. godine izdvojena za kredite MSP do 10. a treći je u osnivanju. po klijentu Kovin Kreditna šema za MSP u visini od 1. sredstva 84 miliona dinara za 113 korisnika je 2006. 16 17 Sluţbeni glasnik RS br. Pirot Preko 100 klijenata MSP je dobilo bespovratna sredstva Kanjiţa Dugoroĉno kreditiranje MSP 400. 9. Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o budţetskom sistemu su omogućavali da jedinice lokalne samouprave osnivaju fondove prema svojim potrebama za delatnosti koje su od znaĉaja za lokalnu zajednicu.7miliona dinara . Lokalni (regionalni) garantni fondovi Na nivou Republike i APV postoje Garancijski fond sa sedištem u Beogradu (Republiĉki garancijski fond). 55/2003. 43/2004 i 61/2005 Sluţbeni list AP Vojvodine br. Tabela 5: Kreditne šeme za MSP Opštine Kreditna šema za MSP Dimitrovgrad Kredit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima na osnovu ugovorenih uslova Loznica Za MSP 6 miliona dinara Mali Zvornik Kreditna šema za MSP od 2. 5 miliona dinara Zvezdara Preko sekretarijata za privredu.75% god. a RA MSPP omogućila je preko banke 30 miliona za kreditnu šemu za MSP Baĉka Palanka Subvencije kamate na odobrene bankarske kredite MSP Zrenjanin Kreditna šema za MSP od 4. Odlukom Skupštine AP Vojvodine17 iste godine osnovan je Garancijski fond Autonomne pokrajine Vojvodine. 8. Garancijski fond Republike osnovan je Zakonom o Garancijskom fondu 2003.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj 1. godine. grejs 1 god. za kredite MSP do 30. kamata 2. 4. Međutim. preko banke Intesa. 6.49 korisnika Beograd Kreditna šema za MSP. 17/2003 Strana 43 od 97 . izmenama zakona o budţetskom sistemu iz jula 2005. 3. 2. i Garancijski fond AP Vojvodine.000 din.16 Osnivaĉ Fonda je Republika Srbija. budţetskih fondova nije dozvoljeno.

koje dodeljuje poslovna banka. Partner u realizaciji ovog projekta je UNDP koji sprovodi program za oporavak i napredak opština na jugu Srbije. Projekte ocenjuju i banka i Agencija. nezaposlena lica koja ţele da osnuju radnju ili preduzeće (registrovana u Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje). Ovaj fond se koristi za pokrivanje dela kredita. 2 miliona od opštine Bujanovac i 1 milion od opštine Bojnik. Jubanka. Vojvođanska banka. razvojne agencije (sa posebnom ulogom tehniĉke podrške i prema donatoru i prema potencijalnim klijentima Garancijskog fonda).. vlasnike novih radnji i preduzeća (koji posluju kraće od 12 meseci). kooperative. Opšti cilj projekta Garancijskog fonda je da se unaprede odnosno stvore uslovi za bolji pristup kreditima za mala i srednja preduzeća. U junu 2004. U svom poslovanju fond podrţava mala i srednja preduzeća i preduzetnike.000. Garancijski fond u agenciji "Alma Mons" u Novom Sadu je u suštini ugovorni odnos u kome se ostvaruje saradnje između razliĉitih partnera.000 dolara. do 50%. Koncept poslovanja garancijskog fonda ukazuje na kompleksnost primene ovakvih šema uz neophodnost saradnje između razliĉitih partnera. zadruge. poljoprivredu. zanatstvo i usluge. Fond je sklopio ugovor o poslovnoj saradnji sa sledećim poslovnim bankama: Agrobanka . poljoprivredni kombinati. Korisnici kredita su registrovana mala i srednja preduzeća. potencijalni korisnici kredita mogu da koriste savetodavnu. Poĉetni kapital fonda je od UNDP u iznosu od 250. što Fondu i daje regionalni karakter. Krediti se odobravaju za proizvodnju. Osnovan je Ugovorom koji su zakljuĉili donator (UNOPS u ime UNDP). 30 miliona dinara od opštine Leskovac. Korisnici kredita mogu biti preduzetnici poĉetnici i postojeća preduzeća bilo kakve vlasniĉke strukture koji nameravaju da ulaţu na podruĉju Jablaniĉkog i Pĉinjskog okruga. kroz UNOPS. Krediti i garancije se daju za nabavku osnovnih sredstava: mašina. delova za mašine i opremu. Strana 44 od 97 .00 eura) obezbeđuje italijanska vlada. sa druge lokalna banka (sa vlastitom poslovnom politikom u pravcu ostvarivanja profita i odgovornosti prema akcionarima). opreme. alata. poljoprivrede i ruralni razvoj Lokalni garancijski fond "Alma Mons" u Novom Sadu Garancijski fond je zapoĉeo sa radom novembra 2004. pravnu i tehniĉku pomoć koju će pruţiti sluţbenici Regionalnog Garancijskog Fonda i banke. Vrednost garancije koja se daje za startup ne moţe iznositi više od 10% vrednosti ukupno izdatih garancija U cilju uspešne realizacije projekta. Novi Sad) i Regionalna agencija za ekonomski razvoj malih i srednjih preduzeća “Alma Mons”. Komercijalna banka.00 eura). godine osnovan je Opštinski garancijski fond. druga zemljoradniĉka udruţenja i radnje. Fond garantuje svojim sredstvima i uĉestvuje u odobravanju zajedno sa bankom.000. Sredstva za kreditiranje obezbeđuje banka iz sopstvenih sredstava (oko 900. godine.Podsticaji opština za razvoj MSPP. preduzetnike i pripadnike ugroţenih društvenih grupa. i na kraju. individualne poljoprivredne proizvođaĉe. Trenutno je neaktivan zbog okonĉanja projekta u kome je nastao i odlaska predstavnika donatora. Sa jedne strane je donator (sa sopstvenom misijom i ciljevima). a ostale opštine iz Regiona donose odluke o pristupanju Fondu. poslovna banka (Continental banka. Skupština opštine donosi odluku da promeni naziv fonda u Regionalni garancijski fonda za Jablaniĉki okrug. lica sa statusom izbeglica i interno raseljena lica i lica koja koriste usluge Centra za socijalni rad u Novom Sadu. a garancije obezbeđuje fond. Regionalni Garancijski fond za juţnu Srbiju Odlukom Skupštine opštine Leskovac u oktobru 2003. Poĉetni kapital za osnivanje fonda (oko 450. a dodatni kapital za osnaţivanje fonda biće obezbeđen kroz donacije italijanskih banaka.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. Prema podacima iz ankete 5 opština primenjivale su ovaj oblik podsticaja. poljoprivrede i ruralni razvoj Garancije se ne odobravaju za finansiranje dugova. preduzetništvo 4 Aleksinac Na osnovu konkretnih projekata za registrovanje udruţenja poljoprivrednika 5 Kladovo Premije za poljoprivredu 6 Pirot 1. 1 Palilula. Niš Kroz projekat unapređivanja koţarstva registr. udruţenja (12 ĉlanova) oprema. Oĉekuje se da će se on za poĉetak registrovati po modelu Konzorcijuma ĉiji bi vodeći ĉlan bila ova Agencija. za nabavku stonih junica 3 Mali Zvornik Kamate na god. muzilice. Subvencije kamata na kredite Prednost ovog oblika je što ne zahteva prethodnu kapitalizaciju u obliku nekog fonda. 2 miliona dinara 7 Crveni Krst-Niš Poljoprivrednicima za zasade. nivou 2-4% 4 Inđija Realizovale 3 firme 5 Kraljevo Beskamatni kredit. turizam . Garancijski Fond u osnivanju za Šumadijski i Pomoravski okrug Na inicijativu regionalne agencije za razvoj iz Kragujevca opštine ova dva okruga su u toku formiranja Garancijskog fonda Šumadijsko-pomoravskog regiona. za razvoj MSP preko NSZ kroz Strana 45 od 97 . rasnu stoku. Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite Opština Namena subvencija 1 Vranje Za veštaĉko osemenjavanje krava . mehanizacija i rasna grla koza 4 miliona dinara -34 ĉlana 2 Preševo Za mali biznis 3 Ljubovija Poljoprivreda. otplata 36 meseci Grant za samozapošljavanje Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje Opštine Grant za samozapošljavanje 2006.3000 grla godišnje 2 Aleksinac Primenjena 2004. finansiranje ekološki neprihvatljivih projekata i poslova koji nisu u sladu sa zakonom. grejs period 1 god. zakup u kupovinu zemlje.sadnice 8 Prijepolje 12 projekata je finansirala Opština za samozapošljavanje 9 Paraćin Milion dinara 10 Ĉaĉak 4 miliona dinara.

otvaranje novih radnih mesta. centre za podršku i sliĉne neprofitne poduhvate.000 dinara7 Bespovratna sredstva dodeljivana su u toku 2006. 18 Strana 46 od 97 . godine za kupovinu opreme za razvoj poljoprivrede u ukupnom iznosu od 642 hiljada dinara 1. rasta. 5 miliona dinara podrške Udruţenju zanatlija i ostalih preduzetnika Panĉeva (data podrška za 2 projekta).800. obuku i usavršavanje građana 7 Panĉevo 2 mil. Olakšice u lokalnim daţbinama Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama Opštine Takse Nak. Međutim u istraţivanju pomenut je pod rubrikom ostala nefinansijska podrška. pošto on u principu nije namenjen direktno firmama za radna mesta već za indirektnu podršku kroz obuke. poljoprivrede i ruralni razvoj 11 Negotin 12 13 Panĉevo Beograd subvencionisanje samozapošljavanja / subvencije od 100300. vrednost 50 mil dinara za nezaposlena lica.Podsticaji opština za razvoj MSPP. efikasnosti i konkurentnosti postojećih MSP18 Grant za ostala ulaganja Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja Opštine Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 1 Vranje 100 korisnika po 1200 eura u opremi 3 Pirot za ovu namenu Opština izdvojila u 2006.za drugo Opis zemlj. Panĉevo a moţda i Pirot su trebali da svrstaju ovo pod prethodnom rubrikom jer je reĉ direktno o grantu za nova radna mesta. dinara iz budţeta opštine za podršku samozapošljavanja lica sa evidencije nezaposlenih (10 lica je ostvarilo finansijsku podršku Napomena: Vranje. dok je Crveni Krst –Niš moţda trebalo da stavi svoj odgovor u rubrici finansiranje obuka. 1 Majdanpek X X 2 Priboj X za prvu godinu postojanja firme U anketi grad je svrstao ovde ovaj grant Fond. 1. Izgleda da neke od kategorija u pitanjima nisu bile dovoljno jasne onima koji su popunjavali ankete. podrţavanje stvaranja većeg broja novih MSP.000 dinara 4 Crveni Krst-Niš Opština daje sredstva za prekvalifikaciju . Projekti za podsticanje zapošljavanja na teritoriji grada planirani za 2007.

sa malim poslovnim prostorom 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 X X X X X X X X X X X X X X 0 Oslobađanje firmarine MSP u prvoj godini rada Komunalne takse za preduzetnike u 1. Prostora uređivanje izloţbe stoĉara opština oslobodila 600 hiljada taksu na prostor Strana 47 od 97 27 28 Panĉevo Velika Plana . godini poslovanja bez naplate. Stari zanati oslobođeni svih lokalnih daţbina X X Smanjenje naknada za korišćenje i sajamskog izloţbenog polj.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj 3 4 Preševo Uţice X X X Za ulaganje u industrijsku zonu investitori su oslobođeni naknade za komunalno opremanje X 5 6 7 8 9 10 Vranje Obrenovac Ĉoka Loznica Luĉani Kruševac X X X X X Zakup zemljišta u industrijskoj zoni Olakšice za preduzetnike za prvih godinu dana u vrednosti od 50% ukupnog iznosa takse na firmu 11 12 13 14 Golubac Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Sombor Bujanovac Smederevska Palanka Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Ivanjica Topola Valjevo X X X X X X Finansiranje sportskih i kulturnih manifestacija (verovatno pogrešno svrstano) U toku je izrada sistema olakšica Smanjene tarife za isticanja firme MSP.

i MSP 100% 80% 60% 40% 20% 0% nedostatak sredstava pravne prepreke f in.Republika vraća lokalnoj samoupravi. ovlašćenja opštine Strana 48 od 97 . a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja. Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške Razlozi za nes provođenje finans ijs ke podrške opš tine za polj.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 40% od ukupnog iznosa naknade Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja Kao glavni razlog naveden od strane opština koje nisu finansijski podsticale razvoj lokalnih MSP i poljoprivrednih gazdinstava iz budţeta. prvenstveno je nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. poljoprivrede i ruralni razvoj 29 30 Poţarevac Beograd X Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta . ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja.

Stanje ove infrastrukture. budući da ona ĉini jedan od kljuĉnih elemenata poslovne klime u svakoj lokalnoj zajednici. kao i saobraćajna infrastruktura. pa se povećavaju i podsticaji za doseljavanje na to podruĉje. odnosno poboljšanje snabdevanja infrastrukturnim uslugama predstavlja pogodnost zbog koje se investitori odluĉuju da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju te lokalne zajednice. infrastrukturne delatnosti. Znaĉaj osnovne infrastrukture je toliko veliki da se ponekad smatra da određeni nivo infrastrukture predstavlja preduslov bilo kakvog lokalnog ekonomskog razvoja. Prvi je direktan . povećava obim i kvalitet ponude radne snage. Opštine mogu u okviru svojih ingerencija da pospeše razvoj ove vrste infrastrukture. Strana 49 od 97 . postavlja se pitanje da li uopšte postoji mogućnost uticaja na ovu vrstu infrastrukture.tako što navedena unapređenja infrastrukture poboljšavaju kvalitet ţivota stanovnika lokalne zajednice. nalaze infrastrukturni objekti ovih delatnosti. oni predstavljaju iskljuĉivo lokalni segment određenog nacionalnog infrastrukturnog sistema. utiĉe na razvoj MSPP. kao i aerodromi i luke koji opsluţuju podruĉje lokalne zajednice. Budući da lokalne vlasti nemaju nikakvu ingerenciju nad ovom vrstom infrastrukture. snabdevanje elektriĉnom energijom. odnosno grada. U infrastrukturu koja je deo nekog od nacionalnih sistema i nad kojom lokalne vlasti nemaju praktiĉno nikakvu ingerenciju spadaju telekomunikacije. nacionalna i regionalna mreţa puteva. odnosno ponuda infrastrukturnih usluga te vrste. Ukoliko se na teritoriji opštine. izuzetno je bitna za lokalni ekonomski razvoj i razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj 4. odnosno predstavlja integralni deo tog razvoja na dva naĉina.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno kakvo mesto ima u strategiji razvoja preduzetništva i lokalnog ekonomskog razvoja? Postoji nekoliko naĉina na koji lokalne vlasti mogu da utiĉu na razvoj i ove vrste infrastrukture na sopstvenom podruĉju i dalje na razvoj MSPP po tom osnovu: 1. 2. ţeleznice. odnosno urbanistiĉkih i građevinskih dozvola za infrastrukturne i poslovne objekte koji se nalaze na njihovom podruĉju. Biznis inkubatori i industrijske zone Znaĉaj lokalne biznis infrastrukture Lokalna infrastruktura – osnovna. snabdevanje gasom visokog pritiska. pravovremenim davanjem urbanistiĉkih uslova. U gradovima Srbiji postoje dve vrste infrastrukture. fiziĉka infrastruktura. Opštine mogu da stupe u direktan kontakt i pregovore sa javnim preduzećima koja gazduju ovom infrastrukturom i pruţaju ove infrastrukturne usluge i da sa njima nađu rešenja u pogledu brţeg razvoja te infrastrukture koja bi bila zadovoljavajuća za obe strane. na primer. Drugi naĉin je indirektan . što predstavlja dodatni razlog investitorima da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju takve lokalne zajednice.tako što poboljšanje stanja infrastrukture.

Rezultati su odliĉni. zajedno sa drugim lokalnim zajednicama. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. posebno je vaţno unaprediti upravljanje gradskim građevinskim zemljištem. blizina glavnog i velikih gradova. je posebno interesantna za podsticaje razvoja MSPP. kao i javni šinski i trolejbuski saobraćaj. parkova i drvoreda  javna parkirališta (parkirališta sa slobodnim pristupom)  odrţavanje mostova i reĉnih korita u naseljenim mestima Iako se lokalni infrastrukturni sistemi. opština Pećinci ima izuzetno dobre rezultate u svojoj industrijskoj zoni. izvrši pritisak na zakonodavnu vlast kako bi se uvela regulatorna rešenja koja bi pospešila razvoj ovih infrastrukturnih delatnosti. Ideja sa podsticajima za MSPP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Tako opština Inđija daje praktiĉno besplatno građevinsko zemljište onima koji investiraju u izgradnju pogona na njenoj teritoriji. prema vaţećim zakonskim rešenjima u Srbiji. odnosno na osnovu mnogih kriterijuma. Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje interesa MSPP. ĉiji sastavni deo treba da ĉini strategija razvoja MSPP. i delatnosti koje u njih spadaju za savremen razvoj MSPP su posebno vaţne:  proizvodnja i distribucija vode (vodovod)  odvođenje i preĉišćavanje otpadnih voda (kanalizacija)  proizvodnja i distribucija toplotne energije (daljinsko grejanje)  distribucija i snabdevanje gasom (lokalna gasovodna mreţa niskog pritiska)  odrţavanje ĉistoće javnih površina  odnošenje smeća  trajno odlaganje (deponovanje) smeća  javni gradski i prigradski saobraćaj  odrţavanje ulica. kao i opština Titel. Lokalna infrastruktura. Opština moţe da. Prema vaţećem zakonu o komunalnim delatnostima. Strana 50 od 97 . a koji ostalih faktora (poslovno rukovodstvo opštine. jedna od najznaĉajnijih podela jeste na one komunalne delatnosti koje spadaju mreţne delatnosti vodosnabdevanje i kanalizacija. Bilo koja nova investicija je vezana za gradsko zemljište. koje su i prirodni monopoli. Te beneficije u odnosu na osnovnu infrastrukturu mogu imati oblik niţih cena komunalnih usluga. lokalne zajednice mogu da nađu raĉun da zainteresovanim investitorima ponude neke beneficije. mogu grupisati ili razvrstati na mnogo razliĉitih naĉina. daljinsko grejanje i distribucija gasa. odnosno komunalne delatnosti. kao mamcem za potencijalne investitore javila se i u Srbiji. pre svega u oblasti komunalnih infrastrukturnih sistema. odnosno građevinsko zemljište je najvredniji i najznaĉajniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. mada je pitanje koliki je tu udeo besplatnog zemljišta. jeftinih uređenih lokacija. odnosno komunalnih delatnosti. koje su. domaćih i inostranih savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. Gradsko-opštinsko. druge vrline opštine). besplatnog ili jeftinog zemljišta. dobre saobraćajne veze. Naime. u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. Da bi stimulacije u oblasti osnovne infrastrukture bile operativne za MSPP. odnosno povećala ponuda tih usluga. trotoara i drugih javnih površina  odrţavanje javnog zelenila.

Naime. smeđe lokacije). Sekundarne delatnosti veoma ĉesto emituju snaţne negativne eksterne efekte (buka. kao i program njegovog davanja u zakup uređuju lokalne vlasti. poljoprivrede i ruralni razvoj Gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi dobru alokaciju tog zemljišta ekonomski efikasnim korisnicima. pa stoga lokalne vlasti vrše administrativnu raspodelu gradskog zemljišta kao resursa. odvoze ponekad još kabastiji proizvodi. pristup teškim vozilima. zelene lokacije). Pri prenosu prava korišćenja ne plaća se trţišna cena (zakupnina). Jednu grupu ĉine tercijarne (komercijalne) delatnosti. postoje dve osnovne grupe delatnosti. zagađenje ĉvrstim. ali ne postoji slobodan promet. odnosno promenu namene površine i intenzitet izgrađenosti putem zamene nasleđenog građevinskog objekta novim (tzv. dobro podnose visoke gustine izgrađenosti (nije im potreban veliki slobodan prostor). Statusna transformacija zemljišta. ukratko reĉeno. koje se dodeljuje na praktiĉno trajno. ove delatnosti su locirane u centru grada. one koje proizvode usluge. ne postoji trţište neizgrađenog gradskog zemljišta. bez obzira na umešnost lokalnih vlasti. mada to trţište postoji implicitno (kao integralni deo trţišta nekretnina). ĉesto u specijalizovanim zonama. promet nekretnina neminovno obuhvata i promet svojinskih prava nad zemljištem na kome su podignute te nekretnine. potreban je. teĉnim ili gasovitim Strana 51 od 97 . već administrativno određene naknade. kao i njegovo brzo privođenje odgovarajućoj nameni. dugogodišnje korišćenje. nemaju velike infrastrukturne zahteve i kompatibilne su sa stanovanjem. odnosno namene površina u gradovima. Pored brze i efikasne izgradnje objekata na novim lokacijama (tzv. Dugo vremena zakonska rešenja u Srbiji su poznavala kategoriju gradskog-građevinskog zemljišta (koja odgovara kategoriji gradskog zemljišta u ovom tekstu) i građevinsko zemljište koje se svodilo na nepoljoprivredno zemljište koje nije gradskograđevinsko. uspostavljanje ĉvrste zaštite privatnih svojinskih prava nad zemljištem (veoma ograniĉene mogućnosti eksproprijacije) i uvođenje njegovog trţišta. Međutim. Zbog toga je potrebno temeljito reformisati sistem korišćenja gradskog zemljišta. dobro gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi i efikasnu urbanu rekonstrukciju. koje mora biti u drţavnoj ili društvenoj svojini. Naime. onemogućen je njegov promet i nema trţišta gradskog zemljišta. Loši efekti postojećeg sistema su nesporni i. Zakon o planiranju i izgradnji uvodi novu kategoriju javnog građevinskog zemljišta kojom (neuspešno) pokušava da izbegne ustavno ograniĉenje svojinskog reĉima gradskog zemljišta. Reforma tog sistema treba da se zasniva na privatizaciji gradskog zemljišta (ukljuĉujući i denacionalizaciju. svode se na njegovu neefikasnost i netransparentnost – gazdovanje gradskim zemljištem ne daje dobre rezultate. to su delatnosti koje se obavljaju u kancelarijskom prostoru.Podsticaji opština za razvoj MSPP. što podrazumeva pravovremeno i efikasno pripremanje i opremanje zemljišta. Drugu grupu ĉine sekundarne (industrijske) delatnosti koje su locirane na obodima grada. Sve bitne detalje naĉina na koji se gradsko zemljište dodeljuje. tj. vibracije. U fiziĉkom pogledu. odnosno ustupa. odnosno. Naĉelno posmatrano. Ustav Srbije poznaje gradsko građevinsko zemljište. U Srbiji je gradsko zemljište još uvek iskljuĉivo u javnom vlasništvu. odnosno restituciju). radnjama opšteg tipa (trgovina na malo) i ugostiteljskim objektima i tome sliĉno. odnosno ţeleznici – dovoze se kabaste sirovine. koja je prema tom Zakonu već trebalo da bude okonĉana (dve godine po usvajanju Zakona) nije ni zapoĉela. i U ovoj oblasti vlada (namerno izazvana) terminološka zbrka. Pri definisanju strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba uoĉiti da. na primer. Ove delatnosti su infrastrukturno veoma zahtevne. pored stanovanja.

naroĉito ukoliko postoji veći broj parcela. a minimizuju negativni aglomeracioni efekti. tehnološki parkovi. Odgovor na ovo pitanje zavisi od nekoliko elemenata. poput dobijanja urbanistiĉke dozvole. Pri tome je bitno da namene površina budu kompatibilne.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno projekata specijalizovanih poslovnih zona. elektriĉna energija. obaraju vrednost ambijenta u kome se nalaze. telekomunikacije. Takva industrijska zona treba da bude stvorena odgovarajućom odlukom lokalnih vlasti. nisu kompatibilne sa stanovanjem. moţe da pospeši realizaciju programa industrijskih parkova. koliki je „obrtni kapital“ kojim se raspolaţe? Naime. odnosno poslovni centri. pod uslovom da vlasnicima plate praviĉnu naknadu. u takvoj su veoma ublaţena urbanistiĉka ograniĉenja (dozvoljene su praktiĉno sve namene površine). postavlja se pitanje u kojoj meri je potrebno pripremiti i opremiti gradsko zemljište unapred. naĉelno posmatrano. Prvo. a to je osnovna delatnost u stvaranju takve zone. tako da imaju lak pristup na te saobraćajnice. odnosno magistralnih puteva i pruga. pre nego što je poznat investitor na konkretnoj lokaciji. poljoprivrede i ruralni razvoj otpadnim materijama itd. odnosno trţišnu cenu tog zemljišta pri njegovoj sadašnjoj nameni. odnosno projekti strategije lokalnog ekonomskog razvoja ili je sadrţaj stvaranje industrijskih parkova – specijalizovanih.i u tom zonama postoji dovoljno prostora potrebnog za obavljanje industrijske delatnosti. Naime. predstavljaju samo jedan od specijalnih sluĉajeva stvaranja specijalizovanih poslovnih zona u kojima će grupisanje novih poslovnih objekata. Takve zone se nalaze blizu regionalnih. veća je mogućnost za definisanje programa pripremanja i opremanja zemljišta. Konaĉno. Dilema. ali u određenim situacijama. poslovne zone u oblasti tercijarnih delatnosti. Upravo je za drugu grupu delatnosti vezan program. Ovakvi industrijski parkovi. međutim. odnosno vlasnika. odnosno građevinsko. znatno su pojednostavljene. postoji zakonska osnova na osnovu koje lokalne vlasti mogu da eksproprišu to zemljište. odnosno odgovora na sledeća pitanja. U tom smislu postoje razliĉite vrste poslovnih zona: industrijske zone. Drugo. Svim ovim programima je zajedniĉko da okupljaju aktivnosti koje su kompatibilne i ĉije okupljanje generiše pozitivne aglomeracione efekte. a druga opcija u pogledu upravljanja moţe da bude i partnerstvo javnog i privatnog sektora. svakako je profitabilna delatnost i treba je prepustiti privatnom sektoru. postoji u pogledu upravljanja takvom zonom posle osnovanja. odnosno da zone budu tako specijalizovane da se uvećaju pozitivni. odnosno industrijski parkovi. odnosno urbanistiĉki parametri? Što više urbanistiĉkih parametara postoji. prilagođenih potrebama MSPP. u kojoj meri postoje urbanistiĉka ograniĉenja. dobro infrastrukturno opremljenih zona.). Jedna opcija je da njome upravlja posebno javno preduzeće koje bi osnovala lokalna zajednica. i funkcije urbanistiĉke vlasti koje im pripadaju. a urbanistiĉke procedure.). Pri realizaciji programa. pripremanje i opremanje lokacije iziskuje Strana 52 od 97 . gas itd.. namenjeni granama u oblasti visokih tehnologija itd. Pripremanje i opremanje zemljišta. tako da. a time pospeši i lokalni ekonomski razvoj. Ovakav potez moţe da bude kontroverzan (naroĉito sa stanovišta obezbeđivanja sredstava za isplatu praviĉne naknade pređašnjim vlasnicima). Još jedna funkcija lokalnih vlasti u ovom pogledu moţe da bude znaĉajna ukoliko se stvaranje ovakve industrijske zone zasniva na konverziji poljoprivrednog zemljišta u gradsko. odnosno grupisanje privrednih aktivnosti stvoriti pozitivne lokalne aglomeracione efekte i time privlaĉiti nove ulaske. Lokalne vlasti zadrţavaju vlasništvo nad gradskim zemljištem (bar do predstojeće reforme sistema gazdovanja ovim resursom). opremljene su osnovnom komunalnom infrastrukturom dovoljnog kapaciteta (vodosnabdevanje i odvođenje otpadnih voda.

u to angaţovanje neminovno spada dodeljivanje gradskog zemljišta investitoru. materijala. ili su ona svedena na najmanju meru. odnosno njegove namene. Bez obzira na konkretne odgovore na navedena pitanja. podruĉja grada u kome ili uopšte nema urbanistiĉkih ograniĉenja. Za efikasnost ovih podsticaja razvoju MSPP vrlo je vaţno da se prethodno uradi profilisanje ovih parkova. veća je sloboda investitora da sam odluĉuje o svom objektu. cenu zajmovnog kapitala i mogućnost davanja solidnih garancija za otplatu kredita. kao program. budući da od tih odluka zavise i budući prihodi i budući troškovi tog investitora. izrada detaljnih urbanistiĉkih planova (planovi detaljne regulacije) i izdavanje odgovarajuće urbanistiĉke dozvole. posebno u oblasti novih proizvodnji. ili nedovoljno iskorišćenje. treba da bude liberalni reţim urbanistiĉkog planiranja. pre svega u sluĉaju napuštenih (najĉešće poslovnih. a sam investitor sekundarno pripremanje i opremanje zemljišta u samoj poslovnoj zoni. znanja. Ponuda (primarno) već opremljenih lokacija skraćuje vreme potrebno za realizaciju investicije i pospešuje lokalni ekonomski razvoj. kao i bankarskog i privatnog sektora u izgradnji laboratorija. Ono na šta treba posebno skrenuti paţnju jesu osnivanje i razvoj MSPP u nauĉno tehnološkim parkovima koji danas u svetu predstavljaju institucionalni okvir za najbrţi razvoj MSPP. ukoliko je potrebno. odnosno industrijskih) objekata. pa i njegova odluka da investira ili ne. tehnologija. tako da ovi projekti mogu da predstavljaju znaĉajnu uštedu u odnosu na „aktiviranje“ potpuno nove lokacije na obodu grada. daleko od poslovnog centra grada itd. pa urbanistiĉka dozvola uopšte nije ni potrebna. optimalna strategija realizacije ovih programa moţe se zasnivati na podeli na primarno i sekundarno opremanje zemljišta. Najveća korist od urbane rekonstrukcije je upravo u ponovnom „aktiviranju“ atraktivnih lokacija. a sada napuštene. a proces izdavanja urbanistiĉke dozvole je maksimalno ubrzan. centara za ispitivanje i istraţivanje. nekada upotrebljavane. Posebne programe u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba da ĉine programi. i. odnosno nauĉno tehnološke parkove. poljoprivrede i ruralni razvoj investicije koje se mogu povratiti tek kada se lokacija ustupi korisniku. odnosno projekti urbane rekonstrukcije. studije izvodljivosti i partnerstva u njihovoj izgradnji. Tim pre što se urbanom rekonstrukcijom obiĉno „aktiviraju“ atraktivne lokacije. Strana 53 od 97 . pri ĉemu bi lokalne vlasti. Osnovni podsticaj za investiranje u poslovne zone. konsultantskih i finansijskih institucija i fondova "Ventura" kapitala. Iako su projekti urbane rekonstrukcije opterećeni troškovima rušenja zateĉenog objekta i odgovarajućeg pripremanja terena. Nauĉno tehnološki parkovi ukljuĉuju najaktivnije uĉešće opština u izgradnji komunalne infrastrukture. eksproprijacija postojećeg napuštenog objekta. odnosno projekat lokalnog ekonomskog razvoja unapred obezbedile primarno. univerziteta. Unutar postojećih zakonskih rešenja. pogona. i poboljšanje efikasnosti alokacije gradskog zemljišta kao resursa. ovakve lokacije su najĉešće infrastrukturno već opremljene.Podsticaji opština za razvoj MSPP. agencija za transfer tehnologije i intelektualne svojine. inovacija i sistema upravljanja. Što su manja ograniĉenja u pogledu fiziĉkih parametara objekata. Zbog toga nije ni ĉudno što se u svetu već odavno koristi mehanizam zone pojednostavljenog planiranja (Simplified planning zone). Odgovor na ovo pitanje je vezan i za stepen uĉešća privatnog sektora u ovakvim poduhvatima.

odnosno urbanistiĉkih uslova koji iz tog plana proizlaze. koju zakon propisuje. što umanjuje atraktivnost tog dela grada. svi ti objekti već imaju urbanistiĉku. BID). pa samim tim efikasnije i manje efikasno. odnosno preduzeća zajedniĉki koriste infrastrukturu. odnosno lokalne vlasti neprikosnoveno donose odluke u pogledu konkretnih planerskih rešenja koje konkretan plan sadrţi. uvećavaju ili umanjuju troškovi investitora. niti mogućnosti da samostalno organizuju sve ono što im je potrebno za uspešno poslovanje. Javlja se veliki broj malih. u kome mnoga preduzeća ne mogu da izbegnu steĉaj. moţe da bude veoma rigidan u pogledu zahteva i ograniĉenja investitoru. U takvim situacijama moţe da se primeni zona unapređenog poslovanja («Business Improvement District». unifikovane su osnovne planerske procedure i sadrţaj planova. poslovni korisnici određenog dela grada samostalno odluĉuju da li će plaćati namenski doprinos kome je cilj da poboljša ponudu lokalnih javnih dobara na njihovom podruĉju. nasleđeni prostor se podeli na niz manjih prostora koji sluţe za otvaranje radionica mikro i malih preduzeća. U tom smislu. odnosno urbanistiĉki uslovi koji iz tog plana proizlaze mogu da budu veoma restriktivni. ali nemaju svoj poslovni prostor. naroĉito regulacioni plan. onih koje usled dobro definisanih urbanistiĉkih rešenja mogu da investitorima ponude fleksibilne urbanistiĉke uslove. naroĉito lokalnih javnih dobara. odnosno industrijski objekti. Strategija lokalnog ekonomskog razvoja mora da raĉuna na ovakve objekte i na mogućnosti njihove ponovne upotrebe. efikasno organizovanje odgovorne Strana 54 od 97 . Sama procedura izdavanja urbanistiĉkih uslova. Zakon predviđa postojanje opštih urbanistiĉkih planova. Time se. Takvo planiranje. veoma ĉesto delovi grada u kojima treba da budu koncentrisani poslovni objekti u oblasti usluga (kancelarijski prostor i prodavnice) nemaju dovoljnu ponudu infrastrukture. Sistem urbanistiĉkog planiranja definisan je Zakonom o planiranju i izgradnji i odredbe tog Zakona se primenjuju u svim lokalnim zajednicama u Srbiji. pre svega troškovi njegovog vremena. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji. obara vrednost nekretnina i umanjuje dolazak novih preduzeća. mogu iskoristiti za uspostavljanje poslovnih (biznis) inkubatora. fiziĉki ambijent nije odgovarajući. a zajedniĉki mogu da koriste i neke druge poslovne usluge. U tom smislu. poput generalnog urbanistiĉkog plana. Sve te radionice. odnosno izdavanja urbanistiĉke i građevinske dozvola. Drugim reĉima. biće jako mnogo mogućnosti za građevinsku rekonstrukciju objekata koji su pre steĉaja bili u vlasništvu tih socijalistiĉkih preduzeća. o ĉemu je bilo reĉi u poglavlju o „mekoj“ infrastrukturi. neminovno. Bez obzira na to. koja je nasledila veliki i ekonomski neefikasan socijalistiĉki industrijski sektor. Konaĉno. Oni će da „oteraju“ investitore na podruĉja drugih lokalnih zajednica. Naime.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Tada se stari poslovni. moţe da se sprovodi na bitno razliĉite naĉine. odnosno građevinsku dozvolu. same lokalne zajednice. Jedan od najznaĉajnijih mehanizama kojima lokalne vlasti raspolaţu u pogledu podsticanja MSPP u oblasti osnovne infrastrukture jeste urbanistiĉko planiranje i njegova primena. Sam plan određenog podruĉja. odnosno mikro preduzeća koja imaju solidne poslovne programe. kroz mehanizam koji je na određeni naĉin sliĉan samodoprinosu. i regulacionih planova. poput planova generalne i detaljne regulacije. Međutim. tako da se izbegava proces davanja urbanistiĉke saglasnosti. Naime. odnosno takvi planovi svakako da ne pogoduju lokalnom ekonomskom razvoju.

pre svega iskustva zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji. On je ĉesto ili skup ili je. bar u manjim sredinama. ima blagotvorne efekte. pokazala su da su relevantni sledeći modeli poveravanja posla: ugovaranje posla.Podsticaji opština za razvoj MSPP. naroĉito ne stranih. u velikom broju sluĉajeva u doglednoj budućnosti u Srbiji poboljšanje infrastrukture će presudno zavisiti od javnih fondova koji se mogu alocirati u ovu namenu (što će je već uoĉeno i iz Nacionalnog investicionog plana predviđa znaĉajna sredstva za izgradnju nauĉno tehnoloških parkova. Jedna od prepreka sa kojom se suoĉavaju preduzetnici kada poĉinju da rade jeste problem poslovnog prostora. prilagođavajući ga potrebama. nudi partnerstvo javnog i privatnog sektora. industrijskih zona i poslovnih inkubatora). odnosno za avans kod zakupa. Ovim su razmotrene mogućnosti unapređenja komunalne infrastrukture u sluĉaju mreţnih komunalnih delatnosti o kojima treba da se izjasni strategija lokalnog ekonomskog razvoja. Dosadašnja svetska iskustva. bez obzira na sve pogodnosti koje u Srbiji mogu da postoje za privatne investitore u komunalnu infrastrukturu. oĉigledno je da ga mogu koristiti i za razvoj lokalnih firmi. odrţivost razvoja komunalnih delatnosti. koncesija i slobodna konkurencija na trţištu. odnosno pospešuje lokalni ekonomski razvoj. a vaţeći Zakon o komunalnim delatnostima predviđa da lokalne vlasti. Drugim reĉima. Mogućnost da se kroz unapređenje fiziĉkih pretpostavki biznisa unapredi atraktivnost poslovanja u datoj sredini i potpomogne zadrţavanje postojećih. Iskustvo je pokazalo da je obezbeđenje poslovnog i radnog prostora jedan od najefikasnijih metoda podrške firmama u nastanku. u tom sluĉaju. u doglednoj budućnosti ne moţe oĉekivati veliki priliv takvih investicija. odnosno odrţivost unapređenja komunalne infrastrukture zavisi od prihoda komunalnih preduzeća. tako i bilo kojim drugim preduzećima osposobljenim za obavljanje komunalnih delatnosti. Takvu podršku mogu lako da obezbede oni gradovi u Srbiji koji poseduju sopstveni poslovni prostor. pa preduzetnik ne raspolaţe novcem potrebnim za zakup. Drugo. teško naći takav koji odgovara po strukturi i kvalitetu. dodeljivanje franšize. potrebno je voditi raĉuna i o dva veoma bitna ograniĉenja. bez obzira na sve mogućnosti koje. dok ostali mogu da uĉestvuju u poslovima privatnog sektora na iznajmljivanju istog. Postoji nekoliko modela poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti. ukljuĉujući i troškove kapitala. Većina komunalnih delatnosti ne spada u mreţne. naĉelno posmatrano. Budući da lokalne zajednice u Srbiji raspolaţu sa poslovnim prostorom. Konaĉno. moţe da se realizuje kao: Strana 55 od 97 . Prvo je da se. poveravaju posao kako javnim komunalnim preduzećima. Problem se posebno zaoštrava onda kada kreditiranje poĉetnih koraka kroz mikro kredite ne postoji ili je nedovoljno. odnosno od cena kojima se mogu pokriti svi troškovi komunalne infrastrukture. Lokalne zajednice mogu da potpomognu razvoj lokalnih firmi unapređenjem lokacija i poslovnog prostora i njihovom kvalitetnijom ponudom MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj sluţbe. Svakako. i naroĉito ne u manjim gradovima u Srbiji. pri formulisanju onih delova strategije lokalnog ekonomskog razvoja koji se odnose na komunalnu infrastrukturu. lokalna vlast je u pogodnoj poziciji da u partnerstvu sa privatnim sektorom podstakne izgradnju novih lokacija i poslovnog prostora i na taj naĉin stvori uslove za rast malih lokalnih firmi. što je u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. ali i predviđajući potrebe i unapred ga (re)struktuirati. razvijanje novih i dolazak stranih firmi.

Lokalne zajednice to retko ĉine. postoji drţavni poslovni prostor. pošto se moţe pokazati da on nije isplativ. Pri koncipiranju ambicioznog plana ekonomskog razvoja. saobraćajnu. potrebno je prethodno zadovoljiti dve pretpostavke: ispitati finansijsku opravdanost posla. pošto se tako lakše podnose i troškovi i rizici za obe ukljuĉene strane. rehabilitacija moţe zahtevati previše kapitala u odnosu na buduću vrednost lokacije (sanacija jedne ruinirane fabriĉke ili poslovne zgrade moţe koštati više nego izgradnja nove. Stoga postoje. nastao obiĉno iz nacionalizacije posle II svetskog rata. tj. pa njihova revitalizacija moţe biti isplativ posao za lokalnu zajednicu. a i ukoliko investicije dobro krenu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. sve dok postoji drţavni poslovni prostor. jer je snaţan pritisak na njegovu denacionalizaciju. Strana 56 od 97 . Ali. poljoprivrede i ruralni razvoj     Rehabilitacija zapuštenih lokacija. odnosno kroz oduzimanje dela parcele jednog korisnika posle promene urbanistiĉkog plana i dodeljivanja tom delu zemljišta nove namene. U svakom gradu postoje napuštene industrijske lokacije koje su i zapuštene i za koje je potrebno uloţiti trud i novac kako bi im se vratila funkcionalnost. Opremanje novih lokacija. odnosno do restrukturiranja privrede od industrije ka uslugama. lokalne zajednice mogu da ga koriste kao polugu za podsticanje ekonomskog razvoja i omogućavanje novih poslova i investicija. a sa ranijim i budućim gašenjem mnogih industrijskih kapaciteta. ali i prodat zainteresovanim firmama. zemljište je u drţavnoj svojini. energetsku i drugu. lokalna zajednica ima mogućnost i po postojećim propisima da naruši tzv. Njegova posebna vrlina moţe se naći u mogućnosti da se dobijeni prostor fleksibilno uredi i koristi. Pretpostavka ovakvih poslovnih poduhvata je da je zemljište sada u vlasništvu lokalnih zajednica. Taj prostor moţe biti zadrţan u drţavnoj svojini. pošto se ĉesto zemljište veoma neefikasno koristi. jer u drugom sluĉaju oni ne bi imali smisla. Sa druge strane. To je program sliĉan prethodnom po mnogim osobinama. ali kalkulacija moţe pokazati da je program perspektivan i da ga treba preduzeti. i prilike i potrebe da se rehabilituju pojedine stare industrijske lokacije. Ta dodatna fleksibilnost svakako dodatno košta. a posebno u većim. i potrebno je pre ulaska u posao vratiti pravo raspolaganja zemljištem lokalnoj zajednici. Drţavni poslovni prostor. U Srbiji ima dosta zapuštenih ili gotovo zapuštenih industrijskih lokacija. a biće ih sve više. Sudbina onog nacionalizovanog dela nije jasna. a nekako izgleda da će to potrajati. ako je ikako moguće. pravo trajnog korišćenja zemljišta ako kroz preparcelizaciju. što bi bilo pravedno. Najbolje je pripremu lokacija izvesti u partnerstvu sa privatnim sektorom. Korist od ovih lokacija je što već poseduju infrastrukturu. da se u njemu mogu smestiti firme sasvim razliĉitih potreba. Naime. Posebno je pogodno što je moguće koristiti taj drţavni poslovni prostor za podsticanje pojave novih ili jaĉanje postojećih lokalnih firmi obezbeđenjem prostora koji im je potreban i ĉiji zakup moţe biti obezbeđen pod povoljnim uslovima. Da bi se ušlo u te poduhvate. kao što i sanacija postojeće loše ili zastarele infrastrukture moţe koštati više nego izgradnja nove). s tim da se oduzeti deo efikasnije iskoristi nego do sada. Drugim reĉima. pa je pitanje da li će uspeti da nađu kupca tokom privatizacije i da opstanu u bilo kom obliku. Posebna mogućnost srodna ovim je pre-parcelizacija postojećih velikih površina datih na trajno korišćenje nekoj firmi. Adaptacija napuštenih zgrada. ali legalna mogućnost postoji. korisno je imati u rezervi pripremljene lokacije industrijskog ili komercijalnog tipa koje su opremljene osnovnom infrastrukturom i koje mogu brzo biti iskorišćene od strane privatnog sektora. mnoge firme nemaju dovoljne poslovne perspektive. Takvih lokacija je više u zemljama u kojima je došlo do masovnije deindustrijalizacije. ali i izgradnjom tokom poslednjih decenija. U mnogim gradovima u Srbiji.

Crveni Krst-Niš. partneri 5. Strana 57 od 97 . Novi Sad. pomoć. ili neki drugi podatak. pomoć. Knjaţevac i Beograd. Baĉka Palanka. Biznis inkubatori 2. Bojnik. tehnološki park Samo devet opština je navelo da imaju biznis inkubatore i to su: Zrenjanin. Industrijske zone: 5. Beoĉin. Vlasotince. Vranje. partneri Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori. zone Opštine koje imaju/planiraju BI/Tehn. Kanjiţa.2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već. poljoprivrede i ruralni razvoj Podaci iz ankete U ovom delu studije daje se pregled rezultati istraţivanja sprovedenog u 102 opštine o ukljuĉenosti i finansiranja opštine sledeće infrastrukture za razvoj ovih savremenih oblika organizovanja MSP: 1.1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove? Ima/ planira Sektor/ specijalizacija ako je relevantno.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Industrijske zone 3. Tehnološki parkovi Odnosno odgovori na sledeća pitanja iz dela ankete: Biznis inkubatori & tehnološki parkovi. park ima Opštine koje imaju/planiraju industrijske zone 9 planira 39 ima 58 50 planira ukupno anketirano 102 opštine Biznis inkubator. planira. ili su u postupku realizacije Sektor specijalizacije zone. tehno parkovi i ind. Subotica.

Ţitorađa. ili tehno parka u narednom periodu je 50 i to su: Dimitrovgrad. Šid. Preševo. Kruševac. Pirot. Smederevska Palanka. Uţice (poĉinje izgradnja BI od 2300 m2). Bajna Basta. Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima Francusko udruţenje direktora biznis inkubatora (ELAN) sarađuje sa Ministarstvom privrede. Mladenovac. Sremski Karlovci. Novi Sad. Savski venac. Prijepolje. Raška. Vlasotince. Svilajnac.770 i NF 248/. Izvor: Organizacija ELAN Industrijske zone Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006. Arilje. Surdulica. Ljubovija. Mreţa inkubatora je uspostavila predkvalifikaciju u cilju da utvrdi potrebne sertifikacije svojih ĉlanica.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Crna Trava. Golubac. osigurava najefikasniju moguću podršku malim preduzećima. Ţagubica. Niš. Poţarevac. Apatin. Senta (Poslovni inkubator). Majdanpek. Medveđa (odobrena sredstva od NIP-a). Vršac. Novi Beograd (IT tehnologije. Beĉej. Loznica. Pećinci. Zajeĉar (BI iz sredstava NIP-a). Bela Crkva. Površina Opština br. Ivanjica. Inđija. Boljevac. iniciralo je proces standardizacije (kroz Agenciju za standardizaciju AFNOR) i objavilo standard o funkcijama i uslugama inkubatora /NF X50. Priboj. Palilula i Beograd. Bujanovac. Ţabari. poljoprivrede i ruralni razvoj Opština koje planiraju osnivanje Biznis inkubatora.5 3 Vranje 3 15 4 Obrenovac 1 15 5 Ljubovija 6 Baĉ 1 7 Vršac 8 Šid 3 Industrija i zanatstvo 9 Loznica 10 Aleksinac 5 2000 11 Krupanj Strana 58 od 97 . Plandište. Ćićevac (preko LER-a prikuplja dokumentaciju za BI). Kladovo. finansija i industrije. Ĉaĉak (ICT inkubator). Paraćin. Valjevo. Palilula. Šabac. usluţne delatnosti). Zona Zone (Ha) Specijalizacija zone 1 Bojnik 3 18 2 Uţice 1. Standard je alat za obuku i trening.

tekstilna. Trgovina .5 55 5.5 Strana 59 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. za proizvodnju malih i sr.34 100 40 17 328 27 Industrija . Saobraćaj i Skladišta Drvno-prerađivaĉka. proizvodnih pogona 6 2 1 3 37 33 166 480 Ĉista industrija I 2 1 2 2 3 3 2 43. poljoprivrede i ruralni razvoj 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 Kruševac Ţabari Novi Sad Srbobran Inđija Senta Opovo Kladovo Pirot Crveni Krst-Niš Kanjiţa Kovin Poţega Ţitište Baĉki Petrovac Sombor Niš Bujanovac Kraljevo Smederevska Palanka Plandište Arilje Baĉka Palanka Ćićevac Ćuprija Ivanjica Medveđa Odţaci Pećinci Šabac Surdulica Topola Ĉaĉak Svilajnac 2 4 1 3 2 1 3 1.398 60 480 24 17 Nije specijalizovana. metalostrugarska delatnost 1 2 350 921 1 5 1 150 16.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. Strana 60 od 97 . uĉešće opštine je još 150.000€ kroz građ. zemljište 2 6 1 2 1 2 3 2 1 1 96. proizvodnih pogona Reciklaţa komunalnog otpada.2 700 80 180 70 200 47 275 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 Proizvodnja Industrija metala i nemetala Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona Opština br.000. Površina (Ha) zona 1 Novi Beĉej 2 Palilula. Pomoć SIEPA Nije specijalizovana.€. godine planirano unapređenje i zone sredstvima NIP-a od 850. poljoprivrede i ruralni razvoj 46 Zajeĉar Negotin Raška Panĉevo Mladenovac Beĉej Velika Plana Zrenjanin Beoĉin Poţarevac Kragujevac Alibunar Beograd U toku 2007. Niš 3 Majdanpek 4 Preševo 5 Uţice 2 70 6 Vranje 20 7 Bela Palanka 8 Obrenovac 2 150 9 Vršac 27 10 Ĉoka 11 Šid 12 Luĉani 2 5 13 Novi Beograd 1 230 14 Ţitorađa 1 10 15 Srbobran 1 Sektor 16 Ljig 10 Prehrambena ind. za proizvodnju malih i sr.

poljoprivrede i ruralni razvoj Ino partner 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 Petrovac Opovo Golubac Kladovo Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Bela Crkva Kovin Smederevo Boljevac Raĉa Ţagubica Baĉki Petrovac Niš Kraljevo Tutin Aleksandrovac Apatin Arilje Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Paraćin Palilula Ĉaĉak Svilajnac Valjevo Panĉevo Mladenovac Beĉej Sremski Karlovci Knić 2 1 16 4. metalna i tekstilna 1 2 1 1 2 1 65 35 14 156 27 330 50 30 Strana 61 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. Trgovina . 30 160 1 1 1 50 10 48 Drvno-prerađivaĉka industrija.38 27 14 37 85 Ĉista industrija Sredstva i NIP-a I 2 3 7 94 Industrijska zona Industrija .7 13 2 2. Saobraćaj i skladiš.

Parkovi su izvor inovativnosti i stvaranja najveće dodate vrednosti. te bi u tom smislu valjalo podsticati opštine i Republiku da u njih više ulaţu.arhiurb. U ovom trenutku utisak je da nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova koji ukljuĉuju svu infrastrukturu. kao i za osnivanje biznisa u biznis inkubatorima. komunalnoj opremljenosti potencijalne lokacije i odlukama o građevinskom zemljištu.sr. Taj prikaz nalazi se na sajtu http://www. a time i zemlje. zajedniĉki podsticaji će dati sigurno znaĉajne rezultate u uspešnosti lokalnih MSPP. prvenstveno na lokalnom nivou. površini slobodnih parcela. laboratorijsku. transfer "know how" i novih tehnologija. Iz ovog pregleda i rezultata istraţivanja vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti za nove oblike udruţivanja MSPP. mada o tome nema dovoljno informacija. servisnu. Donekle je sliĉna situacija i sa biznis inkubatorima (nedovoljna specijalizovanost i ne naroĉito izraţen tehnološki i inovativni karakter). Tako su dostupni detaljniji podaci o lokacijama u opštinama za izgradnju privrednih objekata. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture.gov. i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama i tehnološkim parkovima. Obzirom da i drţava iz Nacionalnog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju urađene fizibiliti studije. pored komunalne i nauĉno istraţivaĉku. Strana 62 od 97 . kao i usluge socijalne zaštite za vreme rada roditelja u parku. Ovo bi mogao biti podsticaj izradi jednog sveobuhvatnog sajta raspoloţivosti poslovnih lokacija i u ostalim opštinama Srbije ili pri SKGO ili Ministarstvu za razvoj. poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine u Vojvodini su uz pomoć VIP Fonda zapoĉele sistematskiji prikaz svojih industrijskih zona. informatiĉku.yu/.Podsticaji opština za razvoj MSPP. gde bi eventualno opštine same mogle da aţuriraju podatke za svoje lokacije.vojvodina. niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno da u njima postoje komparativne prednosti lokalne zajednice. klastere koje formiraju preduzeća. putem urbanistiĉkog planiranja. na primer. Po klasterskom principu privrednog razvoja. veština kroz zajedniĉku efikasnost. kroz klastere se daje mogućnost grupi industrija u kljuĉnom sektoru da razvije svoje nove mogućnosti. A to se moţe uĉiniti. lokalni kamenolom svojom bukom ili prašinom ugrozi mogućnosti za razvoj planinskog turizma ukoliko se pokazalo da takav turizam predstavlja komparativnu prednost lokalne zajednice. odnosno sektorskog podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja. građenja regionalnog razvoja stvaranjem mogućnosti prikupljanja kapitala. mala i srednja preduzeća i preduzetnici kroz klastere imaju mnogo više šanse da akumuliraju tehnološke sposobnosti i inovacije. Pre svega. vertikalne kooperacije i među-kompanijske kooperacije. gde zajedno zadovoljavaju potrebe velikog kupca. a drugi destimulišu. Ostali vidovi i sektori podrške Pristup ostalim vidovima podrške Da li je potreban sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoju? Šta uopšte znaĉi sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoja? Da li se tu radi o industrijskoj politici na lokalnom nivou. unapredi razmenu iskustava sa klasterima u regionu i zainteresovanim saradnicima i privredom u inostranstvu. Ne treba dopustiti da. Mala i srednja preduzeća i preduzetnici mogu da unaprede svoju efikasnost kroz klastere putem horizontalne kooperacije. odnosno potrebe. strategijom lokalnog ekonomskog razvoja procenjeno da su prioriteti. umesto da se radi na razvoju pojedinaĉnih preduzeća. Jedna od komponenti sektorskog pristupa. odnosno preduzetnici koji su u lancu povezanih industrija i usluga i koji imaju određene zajedniĉke poslovne interese. regionalni nivo prvenstveno treba da  inicira okupljanje industrijskih lidera. Da li to znaĉi da oni sektori za koje je. vezana je za tzv. Time ona utiĉu na efikasniji razvoj usled kolektivne efikasnosti malih industrija u klasteru. Pred-pitanja za konkurentan lokalni razvoj vezana za klastere su sigurno i sledeća: koje su vodeće industrije u lokalnoj privredi? Gde su one udruţene i koncentrisane? Kako to pretvoriti u prednost industrije? Koje buduće prednosti mogu da se razviju da podstaknu brţi i kvalitetniji lokalni razvoj? Sistematski pristup klasterima Lokalni. Izvesno je da opštine u Srbiji nemaju dovoljno resursa i mogućnosti da sprovode industrijsku politiku. kojom treba da se favorizuju pojedini privredni sektori. Strana 63 od 97 . potrebno je ukloniti prepreke razvoju sektora koji imaju komparativne prednosti. šampiona i obrazovnih institucija za promociju ideje o klasterima i za te svrhe formira mali poĉetni fond sredstava. na primer.  aktivira lokalne centre za istraţivanje i razvoj i investiranje u projekte i razvoje saradnju sa centrima van opštine. treba da uţivaju privilegije u odnosu na sve ostale sektore? Da li lokalne vlasti imaju dovoljno resursa i mogućnosti („poluga“) da sprovode takvu industrijsku politiku? Sve su ovo pitanja koja su od velikog znaĉaja za formulisanje i sprovođenje strategije lokalnog ekonomskog razvoja. podsticanja akumulacije znanja. Ovim se pokazuje kako kontrola negativnih eksternih efekata moţe da pospeši razvoj prioritetnih sektora. poljoprivrede i ruralni razvoj 5.

 Treba da promoviše klastere kao vidljivu razvojnu opciju. alternativne dobavljaĉe za nedostajuće inpute. razliĉite mogućnosti zabave. motivacije koju udaljeni konkurenti ne mogu postići Format klastera (uslovi za podršku njihovom formiranju) relativno je zahtevan stoga se predlaţe da se sledeće opcije saradnje razmotre ne samo za klastere već i za druge. kapital za investicije u novu opremu i obrtni kapital. postizanju viših nadnica. savremenim proizvodnim procesima. sudsku praksu. politici poslovnog prostora. Treba da nastoji da poveća koristi od saradnje pruţajući najviši kvalitet usluga. prostornog planiranja i građevinskog zemljišta. smanji daţbine. unapredi specifiĉne infrastrukturne investicije kao svoje predfinansiranje. transport. jeftinijim procedurama. sudskim rešenjima u najkraćem vremenu. mikrolizing unutar lanca malih dobavljaĉa  Inovacioni sistem koji kreira nove tehnologije i omogućava pristup novim tehnologijama.  Opštinska vlada je ĉlan klastera kao dobavljaĉ javnih roba i usluga. mikrofinansiranje. uklanja uska grla. razvoj lokalne atraktivnosti za poslovanje  povećanje kompanijskih prednosti lokalnih firmi kroz povećanje prednosti lokacije. fondove za poĉetnike. intelektualne svojine  viši kvalitet života. uklanjanjem industrijskog otpada  odgovarajući zakonodavni sistem. transportom. informacijama  sistem infrastrukture da snabdeva telekomunikacijama.  pribavlja spoljne investicije. inţenjerskim. izradi trţišne i fizibiliti studije potencijala domaćeg trţišta (niske cene veće potrošnje).  Lokalna vlada u suštini treba da kreira stimulativan ambijent za privatni sektor uopšte. zaštitom okoline i prirodnih resursa. veze sa dobavljaĉima. unapređenje lokalnih mogućnosti dobrog sistema obrazovanja. poljoprivrede i ruralni razvoj  analizira i unapređuje logistiku. na koristima za lokalni razvoj od veza između firmi. vodi posebne aktivnosti lokalne vlade.  analizira konkurenciju i trendove u snabdevanju. carine. i istovremeno ima koristi od razvoja klastera u povećanju prihoda od poreza. Ovde je izuzetno bitno da se razviju sistemske podrške kroz:  Obrazovni sistem koji snabdeva klastere sa tehniĉkim.Podsticaji opština za razvoj MSPP.  dijagnosticira.  Pošto klasteri teţe većoj produktivnosti. odnosa u lokalnoj zajednici. formira centar za eventualne subvencije za neke probleme klastera i ko-finansiranja. liĉne sigurnosti građana. moguće labavije forme razliĉitih poslovnih mreţa: Strana 64 od 97 . reĉnih nadleţnih organa. Vlada treba da formira neku vrstu brokerskog servisa da pomogne klasteru da pronađe šta mu treba. društveno efikasnom kontrolom. uoĉi razvoj klastera kao prioritet u svojim finansijskim podsticajima. kvalifikovanim kadrovima i mogućnošću kontinuiranih treninga i izgradnje veština  Finansijski sistem koji moţe da pomogne kroz zajedniĉka ulaganja. utiĉu na podizanje plata i van svojih granica. Vlada moţe da podstakne saradnju uticajem na propise. da prethodno identifikuje podugovaraĉe klastera.  fokus opštinske vlade treba da bude na klasterima. organizacijom treninga profesionalaca za partnerstvo i kooperaciju. industrije i institucija podrške.

odnosno zastarele formalne i neformalne kvalifikacije. Dakle obuka radne snage moţe da se. a što zapravo spada u programe preduzetniĉke obuke i odvija se i u mnogim drugim opštinama. posebno u gradovima u kojima je nezaposlenost visoka i u kojima NSZ ne funkcioniše kako treba. i postojanje ili nepostojanje takvih radnika. ali se i lokalna vlast. poljoprivrede i ruralni razvoj Međusobna komunikacija i informisanje: Kako bi se razvijali odnosi između poslovnih ljudi koji se bave lancem određene proizvodnje ili usluga.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Naime. tada je već moguće da se organizuju i zajedniĉki marketinški napori kako prema potrošaĉima na nivou Srbije. centrima za prekvalifikaciju i pruţanju finansijske pomoći ovim programima u cilju ponovnog zapošljavanja. Virtuelno preduzeće Ovo je program NSZ. Zajedniĉka edukacija radnika: Jedna grupacija na lokalnom nivou daleko lakše moţe da organizuje ili pokrene. pa izgleda da opštine nisu u većoj meri ukljuĉene niti obaveštene o njemu. mora ukljuĉiti u proces. tako i prema domaćim i stranim investitorima. odnosno nepotrebnim.privatni sektor koji se bavi pruţanjem obrazovnih usluga. svakako je korisno sa stanovišta lokalne zajednice. treba prekvalifikovati u skladu sa tekućim trendovima i traţnjom za radnom snagom. Radnike sa zastarelim kvalifikacijama. Dobar primer su brojna zanimanja iz metalske ili hemijske struke. prostorno udaljenijih i manje razvijenih lokalnih zajednica. Specifiĉan deo ove teme je prekvalifikacija. naroĉito manjih. a to se u nekim sluĉajevima. Naime. Eventualni pozitivni rezultati istraţivanja stvaraju osnovu za dugotrajnu saradnju cele grane. a posebno ispitivanje mogućnosti za zajedniĉki posao u interesu svih. Za posao unapređenja znanja i sposobnosti radnika uglavnom je nadleţna nacionalna sluţba zapošljavanja (NSZ). i kroz podršku osnivanju tranzicionih centara. kako bi se privukle dodatne investicije. Tako na primer opština Raška je navela da finansira troškove profesora koji rade u okviru programa „Junior achievement“ Srbija-program za obuku mladih budućih menadţera. odnosno zajedniĉkim nastupom prema onima koji pruţaju obrazovne usluge ukljuĉujući . Zajedniĉko istraţivanje: Jedna mogućnost okupljanja je zajedniĉko istraţivanje u okviru neke visoko školske ili istraţivaĉke organizacije. ali sama organizacija i izvođenje obuke treba da se prepusti postojećim obrazovnim sistemom. mogu dobro uoĉiti i relativno efikasno zadovoljiti. Naravno. pa makar i od strane lokalne vlasti. za kojima ne postoji dovoljna traţnja. program edukacije za svoje radnike. uz drţavnu pomoć. njihova razmena mišljenja i informacija. Jer. Zajedniĉki marketing: Kada se već formira grupacija proizvođaĉa iz jednog sektora. Mnogi zaposleni. ekonomska kriza tokom 1990-tih godina i tranzicija uĉinile su cele grupe zanimanja suvišnim. sa druge strane. oni će i sami najĉešće naći povod za kontakte. poţeljni su podsticaji. a još više nezaposleni u Srbiji poseduju neadekvatne. a ljude koji ih poseduju teško zapošljivim. ali inicijalni podsticaj stvaranju mreţe moţe ubrzati proces i ranije doneti dobre rezultate. tek se na nivou grupacije potrebe za radnicima. Strana 65 od 97 . sa jedne. delimiĉno ili potpuno finansira iz javnih izvora. uĉešće u socio-ekonomskim savetima. moţe postići i njihovom saradnjom. koje podrţavaju ili finansiraju zainteresovane firme. zajedno sa privatnim sektorom koji je zainteresovan.

a posebno podršku preduzetnicima i poljoprivrednicima u ruralnim oblastima na više naĉina. U okruţenju to se odnosi posebno na Mađarsku gde ima preko 500 teledomova i oko 2000 tzv. Teledomovi u Srbiji. Strana 66 od 97 . agro biznis centri Postavlja se pitanje kakve su strukture podrške ruralnom razvoju moguće na nivou ispod opštinskog? Jedno pitanje u anketi je izriĉito pominjalo teledomove kao jednu tipiĉnu strukturu te vrste.sem širenja informatiĉkog znanja i veština i omogućavanja pristupa ICT tehnologiji i internetu za stanovništvo koje ne raspolaţe odgovarajućim resursima. E taĉaka (Teledom savez Mađarske je zvaniĉni partner vlade u ruralnom razvoju). agro biznis klubova. ruralnih razvojnih centara i lokalnih asocijacija za razvoj nastalih uz pomoć USAID CRDA projekta i drugim sliĉnim. Kroz kasnije donatorske programe naroĉito USAID CRDA.19 19 Za više detalja o teledomovima videti Prilog 3 u aneksu. koji uglavnom nisu povezani međusobno niti sa Teledom savezom. poljoprivrede i ruralni razvoj Teledomovi. dok je u Bugarskoj vlada preko UNDP programa stvorila preko 100 telecentara. Neke druge zemlje u velikoj meri koriste ove strukture kao sredstvo za podršku ruralnom razvoju i razvoju informatiĉkog društva. treba ukazati na stanje i mogućnosti. Ĉinjenica je da je efektivna podrška lokalne zajednice veoma mala. Ipak. Moguće je ove strukture uĉiniti vema funkcionalnim i u pogledu razvoja lokalne ekonomije. a u tome su moguće kombinacije i sa drugim lokalnim iskustvima u razvoju npr. od tada su realizovali mnoge aktivnosti uspešno ali se zbog nedostatka podrške i razumevanja sreću sa velikim teškoćama u finansiranju i radu.Videti detalje na http://www.hu/ Funkcije teledomova su mnogobrojne . stvoren je u Vojvodini i istoĉnoj Srbiji znatan broj donekle sliĉnih struktura pod nazivom lokalni IT centri i sliĉno. Formirano je i međunarodno udruţenje EUTA ĉiji je Teledom Savez Srbije ĉlan. kao i njihova Asocijacija.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Nešto je povoljniji poloţaj teledomova u delovima AP Vojvodine gde ţivi mađarska manjina jer oni uţivaju direktnu podršku za razliĉite projekte i programe iz Republike Mađarske. stvoreni su kroz program DEMNET USAID na oko 40 lokacija u Srbiji u periodu 2000-2001. ali raspolaţu znatnim koliĉinama kompjuterske opreme. godine. one su znatne u podršci ukupnom lokalnom razvoju malih sredina. ali je veoma mali broj opština u anketi pomenuo podršku ovim strukturam. Razvoj lokalnih kooperativa i udruţenja proizvođaĉa je jedna od mogućih funkcija. a sa nacionalnog nivoa ne postoji. IT centri.euta.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj Mapa 1 Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije Strana 67 od 97 .

ĉime bi se uticalo na unapređenje performansi lokalnih malih dobavljaĉa za ravnopravno uĉešće na lokalnim tenderima. a nije ni u naĉelu prihvatljivo favorizovanje bilo koga novcem poreskih obveznika. ali ona ima svoja razvojna ograniĉenja i sa njom se ne moţe daleko stići. laboratorija. postoje naĉini da se pomogne malim lokalnim firmama a da to ne znaĉi diskriminaciju bilo koga. Na primer. kako bi se poslovanje u sivoj ekonomiji uĉinilo skupljim. I lokalna zajednica ima vaţno mesto u toj strategiji podsticanja legalizacije sive ekonomije. gde je neophodno rešiti pravni status klastera malih dobavljaĉa. ali i mogućih naĉina podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja od strane lokalne vlasti jeste podrška legalizaciji sive ekonomije. Ili to isto moţe ĉiniti razvijajući usluge koje su baš onima u sivoj ekonomiji neophodne. bilo od strane lokalnih vlasti. kako bi se poslovanje u formalnom sektoru uĉinilo atraktivnijom. pošto to ne dozvoljava Zakon o javnim nabavkama.21 Tim nabavkama mogu se otvoriti razvojne perspektive malih i srednjih preduzeća i pomoći im da prevaziđu kritiĉnu fazu rasta.Podsticaji opština za razvoj MSPP. (Primer tretmana javnih nabavki opština u SAD: godišnja obaveza opština je da minimalno 40% svih javnih nabavki usmere ka MSPP sa svoje teritorije. ekologije. malim lokalnim firmama ne mogu se davati cenovne i sliĉne beneficije. ĉak i onda kada se znatno ’štedi’ na neplaćenim porezima. a ni spoljnih firmi. onemogućen pristup finansijskom sistemu. moguće je prilagoditi obim nabavke mogućnostima lokalnih firmi. HACCP. Pomoć pri legalizaciji poslova U Srbiji je obim sive ekonomije vrlo visok i jedan od zadataka. geografskog porekla i sliĉnog. nemogućnost zaštite interesa na sudu. omogućiti ili podsticati zajedniĉki nastup lokalnih firmi na većim tenderima. ili pojaĉana represija. Svakako. Ona to moţe ĉiniti na generalni naĉin. ukoliko se Anketom neobuhvaćene Ovo se moţe (i sa povećanim intenzitetom) odnositi i na specifiĉne entitete kao što su preduzeća koja zapošljavaju radnike sa invaliditetom ili druge ranjive grupe 20 21 Strana 68 od 97 . Moguće su razne politike usmerene na suzbijanje sive ekonomije kao na primer smanjenje poreza. Naime. Drugim reĉima. bez legalizacije sive ekonomije ljudi koji se njome bave ostaće dugoroĉno na margini. na primer. Jer. bilo od strane velikih lokalnih firmi. visoka neizvesnost i nesigurnost poslovanja. svakako oteţavaju poslovanje i postavljaju granice zarade. ni domaćih. siva ekonomija svakako doprinosi odrţanju ekonomske aktivnosti i preţivljavanju stanovništva u vremenu krize. moguće je iz posebnih sredstava finansirati uvođenje standarda kvaliteta. poljoprivrede i ruralni razvoj Neke dodatne opcije za intervenciju20 Politika nabavki Manjim lokalnim firmama moţe se veoma pomoći kroz narudţbine. omogućiti dobro informisanje lokalnih firmi o samoj narudţbini. a to je povećanje obima usluga koga legalni privrednici dobijaju od drţave. i to posebno ukoliko su redovne. da bi odrţale i inicirale zaposlenost i kapacitete malih i srednjih preduzeća i uticale na razvoj srednje klase svoje opštine). povećavajući nivo i kvalitet svih svojih usluga i time povećavati atraktivnost poslovanja u formalnoj ekonomiji. Ipak. Postoji i treći sistem. sa skromnim zaradama. gubitak vremena i energije na skrivanje od poreskih i drugih drţavnih organa. Moguće je.

inovaciju 8. smanjiti firmarine i druge opštinske daţbine. poslovni prostor posebno subvencionisati. klasterima Opština Klaster Priboj Prve godine ĉlanice klastera oslobođene kom. Kroz razvoj Teledomova / telekolibe (lokalni IT centri uz druge dodatne funkcije ) 6. Virtuelnim preduzećima 7.Podsticaji opština za razvoj MSPP. implementatori)) Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva Vidovi specifične podrške opština razvoju preduzetništva etno. (navesti detalje i naĉin podrške. Podaci iz ankete Ovaj deo zasniva se na sledećim pitanjima iz ankete: Drugi vidovi. uĉestvovati na legalnom opštinskom tender. zakup poslovnog prostora Strana 69 od 97 .sektorska ili druga specifiĉna podrška preduzetništvu Podsticanje preduzetništva od strane Opštine u: 1. Tabela 12: Podrška sektorima. seoski klasteri teledom virtuelno preduzeće zanatstvo Izvor: NDP. partnere (donatori. Zanatstvu 5. poljoprivrede i ruralni razvoj drţavni poslovni prostor u opštini moţe jeftino zakupiti. terensko istraživanje opština. Seoskom turizmu ili nekoj drugoj turistiĉkoj aktivnosti 2. ideju. Nagradama za najboljeg preduzetnika. takse za isticanje firme Vršac Turistiĉke manifestacije i rad u turizmu. Tranzicionom centru za viškove radnika 4. onda će to biti jak podsticaj (mamac) preduzetnicima iz sive ekonomije da se legalizuju. Sajamski nastup vinara Savski venac Stari zanati kroz beneficije . Etno centru / ruĉnim radovima 3. radinost 29 12 tranzicioni centar 23 42 4 4 11 turizam. 20007. U nekoj drugoj specifiĉnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: .

Kasnije se mogu prikljuĉiti i druga MSP i registrovana poljoprivredna gazdinstva. Klaster cveća. zajedniĉka ulaganja i mogućnosti koje pruţa umreţavanje. niţa cena i bolji kvalitet. Klaster nameštaja Klaster aleve paprike Planira se formiranje klastera u oblasti: ICT. prenos tehnologije i inovacije. smanjenje nezaposlenosti. potencijalni MSP. poljoprivrede i ruralni razvoj Prijepolje Kanjiţa Ţitište Zemun Zajeĉar Valjevo Kragujevac Sombor Ĉaĉak Za poljoprivredu i turizam Planira se formiranje klastera Planira se formiranje klastera Sve oblasti privrede vezane za Dunav. registracija MSPP i poljoprivrednih gazdinstava. saradnja izmedju MSPP. veb portal za poslovanje ĉlanova klastera. prihvatanje savremenog pristupa vodjenju biznisa i inoviranje. Aktivnosti: uspostavljanje klastera. Osnov: plasteniĉka proizvodnja ranog povrća. smanjenje troškova transporta. konsultantska podrška MSP u oblasti preduzetništva i poljoprivredne proizvodnje (plastenici). Ĉlanovi klastera: na poĉetku 12 MSP ĉlanova klastera. metalskog sektora i obrade drveta Ilustracija 6: Poljoprivredni klaster .Podsticaji opština za razvoj MSPP. postojeća MSP. priprema MSP za uvođenje HACCP standarda. Podrška klasteru: konsalting. razmena znanja i iskustva. brţi i lakši pristup novim trţištima. koristiti još 30 postojećih i 20 potencijalnih MSP sa teritorije opštine Rakovica. proizvodnje hrane. edukacija i savetovanje. Efekti: povećanje prodaje. povećanje konkurentnosti. Kancelarija klastera: Dva angaţovana lica. planiranje i uticaj na kljuĉne stejkholdere. sprovodi EAR 2007. veća produktivnost.saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda Ciljevi: razvoj preduzetništva i inovacija kroz uspostavljanje novih biznisa. stvaranje pretpostavki da MSP ukljuĉeni u klaster inoviraju prihvatanjem savremenih pristupa vođenju biznisa. Opština će pomoći da se obezbedi deo trţišta za proizvode na rakoviĉkim zelenim pijacama. ugostiteljstvo Planira se formiranje klastera RPK izbor za najboljeg seoskog domaćina. drugi projekti koje opština ima u oblasti poljoprivrede će biti komplementarni. registrovana poljoprivredna gazdinstva. Razliĉite konsultantske usluge će. pored njih. Ciljne grupe: nezaposlena lica. kolektivna vizija. Projekat finansiran od EU.godina Strana 70 od 97 . turizam. promocije. svake godine.

Niš Aktivnosti oko osnivanja preduzeca 3 Priboj Formirana turistiĉka organizacija 4 Baĉ Kroz rad turistiĉke organizacije 5 Loznica Kroz rad turistiĉke organizacije 6 Luĉani Kroz manifestaciju 7 Malo Crniće Kroz rad turistiĉke organizacije 8 Kruševac Kroz rad turistiĉke organizacije 9 Ţabari Kroz rad turistiĉke organizacije 10 Blace Kroz rad turistiĉke organizacije 11 Novi Sad Promocija putem publikacije 12 Srbobran Manifestacije 13 Petrovac Kroz rad turistiĉke organizacije 14 Kladovo Etno festival 15 Pirot Kategorija seoskih domaćinstava 16 Crveni Krst-Niš Kroz rad turistiĉke organizacije 17 Prijepolje Opština vrši kategorizaciju soba 18 Poţega Kroz rad turistiĉke organizacije 19 Raĉa Kroz rad turistiĉke organizacije 20 Ţagubica Kroz rad turistiĉke organizacije 21 Zemun Kroz rad turistiĉke organizacije 22 Baĉka Palanka Kroz rad turistiĉke organizacije 23 Besplatna kategorizacija po selima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. organizacija sajmova 26 Ivanjica Kroz rad turistiĉke organizacije 27 Medveđa Intenzivno se radi na razvoju turizma u Sijarinskoj Banji Strana 71 od 97 . prihod od boravišne Ĉajetina takse ostaje tamo gde je ubran 24 Ćićevac U planu je formiranje centra za razvoj turizma 25 Kroz edukaciju seoskog stanovništva i uređenje ţivotne Ćuprija sredine.edukacija 2 Palilula. poljoprivrede i ruralni razvoj Preduzetništvo u turizmu Veliki broj opština podrţava lokalne TO a neke imaju i druge aktivnosti u ovom sektoru: Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu Opštine Opis 1 Dimitrovgrad Promocija.

bgcrafts. kategorizacija seoskih domaćinstava i edukacija. dizajna i razvoja proizvoda. seminari za razvoj seoskog turizma i edukacija domaćina Finansijskom podrškom za odrţavanje privrednih manifestacija kao što su: »Slaninijada« u Kaĉarevu. a preko JP Direkcije za izgradnju finansira izgradnju putne infrastrukture u ruralnim sredinama. Bugarska Primer dobre prakse programa JOBS. kao i u TC Kopaonik TOV (turistiĉka organizacija Valjevo). seoski turizam kategorizacija Projekti iz oblasti turizma.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Stoga su osnovane dve elektronske prodavnice suvenira i zanatskih proizvoda (www. Dani evropske baštine Ilustracija 7: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima. «Fijakerijada« u Crepaji. saradnja sa TOBom. od strane opštine izvršena je kategorizacija smeštaja u seoskim domaćinstvima Preko Turistiĉko sportske organizacije (TSO-Raška) multimedijalna prezentacija. iz Bugarske u zanatstvu. marketing.org za međunarodnu prodaju i www. domaćoj radinosti i izradi suvenira: Podrška zanatlijama i umetnicima da razviju zanate u odrţive dohodovne delatnosti. »Paprikijada« u Banatskom Brestovcu. Banatskom Novom Selu i u Gornjem gradu u Panĉevu» Kroz rad turistiĉke organizacije Organizovanje turistiĉkih manifestacija Kroz rad turistiĉke organizacije Gradska – turistiĉka organizacija. Pruţaju podršku za uĉešće zanatlija i umetnika na sajmovima zanatstva u zemlji i inostranstvu.craftcenter. »Štrudlijada« i »Vinarijada« u Dolovu. promocije. sajmovi. U tom smislu biznis centri u Bugarskoj organizuju obuku i konsultacije zanatlija i umetnika u oblasti sticanja poslovnih veština.com za prodaju u Bugarskoj). određivanja cena. podršku direktnoj prodaji zanatskih proizvoda. poljoprivrede i ruralni razvoj 28 29 30 31 32 33 34 Nova Varoš Odţaci Surdulica Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 35 Raška 36 37 Valjevo 39 40 41 42 43 Panĉevo Mladenovac Sremski Karlovci Knić Kragujevac Beograd Preko Turistiĉke organizacije "Zlatar" Nova Varoš Osnovana Turistiĉka organizacija kao javno preduzeće Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije i plan za klaster turizma Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije Projektom PPOIS-a formirano je udruţenje za seoski turizam. i posebna „Prodajna Strana 72 od 97 .

a zapoĉeo je odrţavanjem i godišnji prazniĉni sajam zanatstva pod nazivom „Najbolje iz Bugarske“. mini sajmova 17 ugovor sa Centrom za kreativno domaćinstvo iz Beograda radi Ćuprija zapošljavanja ţena u oblasti oĉuvanja etno stvaralaštva 18 Nova Varoš preko TO"Zlatar" i Aktiva ţena Strana 73 od 97 . promociji u zemlji i inostranstvu. iz Bugarske za razvoj i zapošljavanje u turizmu: Podrška mikro i malim porodiĉnim firmama i poĉetnicima preduzetnicima u oblasti turizma prvenstveno kroz pruţanje konsultacija i obuke i kontakata sa turoperaterima. Biznis centri organizuju obuku za preduzetnike. Niš U toku je izrada projekta Etno centra 2 Bela Palanka Organizovanje izloţbi 3 Loznica Kroz etno izloţbe 4 Luĉani Sabor trubaĉa 5 Preko ustanove za turizam i sport ustanovljena je stalna Aleksinac prodajna izloţba ruĉnih radova 6 Krupanj Etno izloţbe 7 Kruševac Etno mreţa 8 Ljig Udruţenje "Zlatne ruke"-spremanje srpskih jela 9 Kladovo Izrada grnĉarije 10 Pirot dotacije udruţenjima 11 Crveni Krst-Niš Organizacija etno manifestacija 12 Uĉestvuje u finansiranju. zajedno sa donatorima( Prijepolje UNDP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj zanatska kuća“ u blizini Nove Zagore. Biznis centri takođe omogućavaju bolji pristup nabavci osnovnih sredstava za zapoĉinjanje biznisa u turizmu kroz pruţanje usluga lizinga za razvoj firmi i unapređenje kvaliteta usluga u turizmu. Biznis centri su razvili kapacitete da mogu da obavljaju i poslove lokalnih turistiĉkih informativnih centara. Primer dobre prakse programa JOBS.MERCY CORPS) 13 Raĉa Etno izloţbe 14 Ţitište Izrada ruĉnih radova i prodaje preko turistiĉke organizacije 15 Zemun Planira osnivanje etno centra 16 organizacija i finansiranje svih događaja koji se dovijaju u Ĉajetina selima. Rade i na razvoju novih turistiĉkih proizvoda i regionalnih paketa turistiĉkih usluga. Etno centri i srodne aktivnosti Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar OPŠTINA AKTIVNOSTI 1 Palilula. usluţno osoblje i nezaposlene. kolonija.

povezivanje sa partnerima 9 Golubac Izdvajanje sredstava iz budţeta 10 Kladovo Podrška zanatstvu 11 Pirot Dotacije udruţenjima 12 Crveni Krst-Niš Podrška zanatstvu 13 Kanjiţa Praćenje konkursa u okviru informacionog Centra za razvoj 14 Ţitište podsticanje zanatskih radnji za stare zanate 15 Zemun Podrška zanatstvu 16 Ćuprija Podrška zanatstvu 17 Medveđa Grantove za samozapošljavanje se popularizuje razvoj starih zanata 18 Ĉaĉak Obuke. sajmovi Podrška zanatstvu Tabela 15: Podrška zanatstvu 1 Opština Aktivnost 2 Palilula. Deliblatska pešĉara Edukacije. Niš Prezentacija na sajmovima 3 Loznica Podrška zanatstvu 4 Krupanj Podrška zanatstvu 5 Vlasotince Podrška zanatstvu 6 Blace Podrška zanatstvu 7 Novi Sad Podrška zanatstvu 8 Inđija Pisanje biznis planova. izloţbe Strana 74 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Odţaci Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 25 26 27 28 29 Raška Valjevo Beoĉin Poţarevac Alibunar Beograd Edukacija za seoski turizam Planira osnivanje 2 etno centra u Ĉaĉku i Ovĉar Banji Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra uz pomoć opštine formirana je zanatska zadruga u saradnji sa ADF-om preko TSO Raška organizuje manifestaciju republiĉkog karaktera Zlatne ruke.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Klub za poĉetnike. izloţbe. takođe finansiraju se aktivnosti nekoliko etno -KUD-ova Sa pojedincima za potrebe TOV-a Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra Izletište “Devojaĉki bunar”.

preduzetniĉku ideju. izloţbe Tranzicioni centar za viškove radnika Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika Opština Aktivnost 1 Majdanpek Uĉestvuje u radu tranzicionog centra pri rudniku bakra u Majdanpeku 2 Novi Sad Formiran lokalni savet za zapošljavanje 3 Pirot Ĉlanstvu u tranzitnom centru za obuku viškova radnika 4 Prijepolje Planirano je za nove biznise 5 Bajna Basta Planirano osnivanje tranzicionog centra 6 Medveđa U saradnji sa sluţbom za zapošljavanje bespovratnim sredstvima za samozapošljavanje 7 Ĉaĉak Planirano osnivanje tranzicionog centra 8 Svilajnac Planirano osnivanje tranzicionog centra 9 Negotin Finansiranje pripravnika u toku pripravniĉkog staţa od strane opštine 10 Raška Opština osnovala Savet za zapošljavanje 11 Valjevo Zavod za trţište rada. Niš Opštinska nagrada Strana 75 od 97 . sprovodi neke vidove obuke radi lakšeg zapošljavanja 12 Beograd Planira se preko projekata za podsticanje zapošljavanja Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika Promocija preduzetništva. imidţ ili aktivnost. njihovih aktivnosti promocije koje one podstiĉu u medijskom i drugom smislu. u Valjevu. Sledi pregled nekih. kredite Sajam preduzetništva "Inokop" Kroz preduzetništvo Sajmovi. Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika Opštine Nagrade 1 Palilula. poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Svilajnac Zajeĉar Velika Plana Zrenjanin Alibunar Beograd Podrška zanatstvu Podrška zanatstvu Kroz donaciju.Podsticaji opština za razvoj MSPP. posebno je vaţna za razvoj kulture preduzetništva i veće stope rasta kroz motivisanost lokalnih uĉesnika. u anketi dobijenih odgovora opština. njegovih prednosti i rezultata rada preduzetnika kroz lokalna takmiĉenja za najbolju tehnološku inovaciju.

CARE-Turizam 4 Loznica IRD. USAID . radnju Opštinska nagrada Takmiĉenje u izradi biznis planova i svake konkurs za najboljeg preduzetnika Jablaniĉkog okruga.Podsticaji opština za razvoj MSPP.Valjevo 5 Ekonomski fakultet izrađuje klaster planove .MEGA. Opštinska nagrada Svake godine dodeljuje Novembarsku nagradu nekom od uspešnih predstavnika privatnog biznis sektora RPK (Regionalna privredna komora) za najboljeg preduzetnika 3 prve nagrade za dan grada za najbolje preduzetnike Nagrada Grada Partneri opština u ovim aktivnostima Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci Opština Partneri 1 Turistiĉka organizacija Dimitrovgrada kroz edukaciju i Dimitrovgrad organizovanje zainteresovanih uĉesnika 2 Sa Svetskom bankom uĉestvuje u radu tranzicionog centra i izradi Majdanpek strateškog plana opštine 3 UNDP(program PRO .razvoj jugozapadne Srbije. RPKS . opština Zvezdara finansirala obuku samozapošljavanja ţena Strana 76 od 97 . FAO 9 Saradnja sa organizacijama za ţensko preduzetništvo. MERCY CORPS. privatna agencija Malo Crniće pruţa struĉne i konsult. izrada strategije Priboj Odrţivog razvoja . Reg-LPA. Unicef-LPP. poljoprivrede i ruralni razvoj 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 Loznica Luĉani Ţabari Novi Sad Pirot Crveni Krst-Niš Poţega Tutin Zemun Arilje Medveđa Ĉaĉak Raška Valjevo Kragujevac Beograd Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrada za najbolju tehnološku inovaciju Preko fonda za poljoprivredu Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrade za najlepši izlog. Usluge 6 Pirot Opština podrţava projekte nevladinih organizacija 7 Crveni KrstNajviše sarađujemo sa firmama koje su ĉlanovi udruţenja Niš preduzetnika 8 Prijepolje UNDP.

ambasade. UNDP – MIR2 Programom. struĉnim kapacitetima Opštine i potrebama građana u saradnji sa Koordinacionim telom Srbije za 3 opštine. organizacija seminara. balkon. Švajcarskom agencijom SDC. podrška projektima saradnje javni-biznis sektor Opština je finansirala jednu privrednu izloţbu u Panĉevu u partnerstvu sa Regionalnom privrednom komorom Pospešivanje razvoja zanatstva kroz donacije. NSZ. kredite Partneri: fakulteti. Danski savet za izbeglice. radionica (. IMS i dr. a prilagođeni prioritetnim potrebama biznis sektora. biznis inkubatori. Institut za voćarstvo.Podsticaji opština za razvoj MSPP. privrednim komorama. uloga saveta za zapošljavanje na lokalnom nivou). finansijska pomoć najboljim.ADF) Za formiranje klastera . talentima uvođenje HACCP sistema i standarda ISO 9001. fakultetima. poljoprivrede i ruralni razvoj 10 11 12 13 14 Ţagubica Ţitište Zemun Ćuprija Ivanjica 15 Medveđa 16 17 Crna Trava Svilajnac Raška Panĉevo Velika Plana Ĉaĉak Surdulica 18 19 20 21 22 23 Beograd Uĉešće u projektima prema donatorima (EU. Evropskom Agencijom za Rekonstrukciju. saradnja sa institutima. ambasadama. privrednicima Autori smatraju da postoji mesta da se veći broj opština ukljuĉi u ove aktivnosti s tim da se one mogu uĉiniti inovativnijim i raznovrsnijim. Programom podrške opštinama istoĉne Srbije. jer se oĉekuje podrška od pokrajinskog sekretarijata za privredu Nagradama za najlepši izlog. Privatne firme. donatori Finansiranje i sufinansiranje nastupa na izloţbama i sajmovima. USAID USAID Mercy Corps. Strana 77 od 97 . Podrška unapređenju pĉelarstva i proizvodnje meda Opština Crna Trava uspešno je realizovala nekoliko projekta sa CHF International Serbia. kroz akcione planove i konkretne projekte.-upoznavanje sa LEED programom Sredstva i tehnike podsticaja preduzetništva će. ISO 14001. nevladinim organizacijama. EAR. donatorima i kroz partnerske odnose sa REEDA-e Podrška razvoju mlekarstva na teritoriji opštine Surdulica. biti definisani Strategijom razvoja. rad. resornih ministarstva. HACCAP. sopstvenim sredstvima. Norveška Vlada. sredstvima NIP-a.

Takse i naknade opština nesmeju da budu visoke. Ova aktivnost treba da obezbedi da se dobiju informacije o samim MSP. efikasnost administracije 5. Sistem registracija i dozvola moţe se unaprediti na više naĉina: kompjuterizacijom evidencija. poljoprivrede i ruralni razvoj 6.pdf 8. što bi olakšalo troškove i rešilo problem nedostajućih resursa. pojednostavljenjem procedura za registraciju ili dobijanje dozvole. Posebne mogućnosti za unapređenje nalaze se kod naknada za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta. Fiskalni (daţbinski) sistem opština 6.Podsticaji opština za razvoj MSPP. i to u saradnji sa Republikom i njenim institucijama. Za neke mere podrške lobiranje za stvaranje pravnog okvira koji sada nedostaje. naroĉito za manje opštine. Te informacije mogu se postaviti na veb portal unutar SKGO. Pregledne informacije 7.net/upload/documents/Map%20of%20Resources. 3. ukljuĉujući jednostavnost postupaka i lako obavljanje poslova. Veća razmena informacija kao i koordinacija zajedniĉkih akcija opština u ĉemu SKGO moţe da ima vaţnu ulogu. Sistematsko prikazivanje ekonomske informacije na nivou opština (mapa resursa) ili na nivou regiona koje omogućavaju da se razume struktura. MSPP treba da osete da je aktivno uĉešće u Niz preporuka već je obuhvaćen u okviru ranijih delova teksta. Unapređenje oblasti urbanistiĉkog planiranja svakako moţe bitno poboljšati i ubrzati investiranje i razvoj nekretnina u lokalnoj zajednici. već treba da budu stabilne i predvidljive. koji su to osnovni problemi sa kojima se oni suoĉavaju u komunikaciji sa lokalnim vlastima. brzim i kompletnim pregledom i manipulacijom bazom podataka. Naĉelni komentari22 Više (detaljnijih) istraţivanja o merama koje opštine preduzimaju u cilju podsticanja lokalnog (ekonomskog) razvoja. Znatno bolji rezultati ekonomskog razvoja postići će se u lokalnoj zajednici u kojoj postoji povoljna poslovna klima. naroĉito ne detaljno 22 Strana 78 od 97 . naklonost prema lokalnim MSPP i poslovnim ljudima. Unapređenje poslovne klime. tako da neće sve biti ponovljene. priroda i karakteristike lokalne ekonomije (Regionalna razvojna agencija za Šumadiju i Pomoravlje ima veoma dobro razvijenu takvu mapu ili bazu podataka o regionalnim resursima). Da opštine mnogo više nego do sada predviđaju i analiziraju troškove preduzetih mera u odnosu na rezultate i uspostave jasne kriterijume i procedure odobravanja stimulativnih mera. Jedan primer efikasnog stavljanja na raspolaganje kljuĉnih informacija kreirala je opština Inđija kroz pravljenje pregledne mape resursa koja se moţe pronaći na sajtu: http://www.indjija. koje su osnovne potrebe i zahtevi MSPP u pogledu njihovog poslovanja. S druge strane treba razmotriti mogućnost razvoja regionalnih (umesto lokalnih ili u kombinaciji sa njima) struktura i aktivnosti. naroĉito finansijskih kao što su krediti i subvencije. odnosno registracija. kroz sistem „one stop shop“ opštine isl. odnosno lokalnog ekonomskog razvoja. Uvođenje sistema prikupljanja relevantnih informacija od MSPP kao glavnih aktera lokalnog ekonomskog razvoja. Preporuke 1. 2. njihovim aktivnostima i poslovima. 4.

11. mogu dovesti do situacije u kojoj je korist koju ima lokalna zajednica mala ili nepostojeća. s obzirom da one ne uzimaju depozite i niĉim ne doprinose ekonomskoj nestabilnosti. Treba uoĉiti da se funkcije delimiĉno poklapaju. tako da postoji potreba da se kroz potcentre MSP RA ili druge strukture (npr. 9. pa je u tom pogledu je potrebno ustanoviti racionalno povezivanje po nivou teritorijalne organizacije. s obzirom na visoku cenu ovog tipa podrške. Da opštine budu aktivniji uĉesnici u kreiranju. sem informacija. Kod biznis inkubatora potrebno je paţljivo definisati profil podrške i stanara kako bi se postigli maksimalni efekti. Neophodno je odluke o tipu treninga ili edukacije donositi zajedno sa budućim korisnicima – privatnim sektorom i drugima. U kreiranju LER kancelarija proveriti mogućnost upotrebe pravnog modela Javne agencije što bi dalo šire mogućnosti za funkcije. Treba napraviti balans koristi lokalne zajednice i investitora. Preporuke vezane za regionalne i lokalne finansijske sheme 16. naroĉito na visoko inovativne i tehnološki orijentisane projekte nudi veću šansu za veću dodatnu vrednost i multiplikativne efekte. obuka i konsalting 10. upravljanju i korišćenju usluga . kao i potcentara ovih regionalnih struktura. Treba izbegavati programe treninga bez unapred definisane traţnje. Nefinansijske strukture za podršku . Pravno definisati sistemski uređene naĉine kako i na nivou opština moţe da se legitimno odvija pruţanje finansijske podrške MSPP i poljoprivredi (garancije. Kod industrijskih zona poţeljno je paţljivo prethodno planiranje i određena specijalizacija. fleksibilnije upravljanje i kadrovsko ekipiranje ovih kancelarija.Podsticaji opština za razvoj MSPP. naime preveliki podsticaji za investitore u industrijskim zonama. zamenik direktora RAMSPP. ali delimiĉno i finansiranju MSP RA i postojećih i budućih RRA. ne bave pruţanjem individualnih usluga. Takođe treba se potruditi da u inkubacione aktivnosti bude ukljuĉeno i što više start ap firmi van fiziĉkih inkubatora kroz programe otvorene (virtualne) inkubacije. Biznis inkubatori i industrijske zone 14. povezano sa naĉelnom preporukom br. 15. naprotiv mogu podrţati upravo ugroţene kategorije stanovništva za ukljuĉenje u samozapošljavanje i time dati doprinos ekonomskom i socijalnom razvoju i realizaciji strategije smanjenja siromaštva. 13. kreditiranje itd. 12. Treba podstaći takmiĉenja za preduzetniĉke opštine prema unapred određenim kriterijumima u odnosu na ukupnu preduzetniĉku aktivnost i podsticaje. To podrazumeva potrebu kreiranja (u koordinaciji sa Republikom) MSP RA ili Agencija za ekonomski razvoj i na delovima teritorije gde ih sada nema. poljoprivrede i ruralni razvoj prikupljanju informacija u njihovom interesu i da na taj naĉin uĉestvuju u procesu stvaranja novog poslovnog okruţenja. Istovremeno se moţe stvoriti legalni okvir za mikrofinansijske organizacije finansirane od donatora. U okviru opštinskih web sajtova kao i portala na SKGO (moguće uz pomoć SIEPA) stalno aţuriranje podataka o LER aktivnostima opština a naroĉito raspoloţivim lokacijama i uslovima za gradnju i ostalim pogodnostima za privlaĉenje domaćeg i inostranog kapitala. One su delimiĉno komplementarne: LER kancelarije se. 23 Strana 79 od 97 . Specijalizacija na pojedine sektore koji se ţele podrţati u lokalnoj zajednici. Udruţenja preduzetnika) pruţaju i ove usluge na lokalnom nivou. Povezivanje LER kancelarija i pomenutih struktura na regionalnom nivou. 4) .23 Jedan nacrt takvog pravnog akta formulisan je u formi predloga ĉiji je autor Dejan Radulović. koliko je poznato.

ĉime bi njihova situacija postala jasnije i bolje pravno utemeljena.24 Takve regionalne strukture bi mogle biti rešenje za profesionalno. Kreirati uz to. Sem finansiranja start ap25 oni bi mogli baviti i poljoprivredom. praćenje i sve ostalo. Ovde se ne razmatraju moguće funkcije takvih fondova u finansiranju infrastrukture i drugih namena. odvija na regionalnom/lokalnom nivou. kao što su zadruge.26 Jedna funkcija ove promene je da se odluĉivanje o dodeli pojedinaĉnih kredita. 26 Ovo bi bilo sliĉno sadašnjem modelu drţavnog kreditiranja lizing kuće Lipaks lizing i sliĉno naĉinu kako SBA u USA plasira sredstva (delom zapravo garancije) MSP klijentima preko dvostepenog sistema finansiranja. Kragujevcu. Takvi regionalni fondovi bi. podsticati regionalne klastere ili druge prioritetne sektore za regione. Centralna jednica za finansiranje start ap moţe biti kao sada Fond za razvoj Srbije. već samo vezane direktno za MSP. U većoj meri podrţavati strukture koje obrazuju samostalno lokalni preduzetnici na osnovu sopstvenih interesa: lokalne klastere i druge tipove biznis udruţenja i mreţa. za šta opštine. Potrebno je razvijati modele multifunkcionalnih centara ruralnog razvoja u ĉemu iskustva teledomova (telecentara) mogu biti jedan od korisnih uzora (postoje i druge strukture stvorene aktivnostima NVO i donatora kao što su agro biznis klubovi. turistiĉke asocijacije. kako bi bilo efikasnije i sa odgovarajućim potpunim informacijama o aplikantu i projektu. Pravni akt (Zakon) koji bi uspostavio pravnu osnovu za sve pomenute regionalne fondove bi mogao eventualno istovremeno regulisati i poloţaj Razvojnog i Garancijskog Fonda AP Vojvodine. Ispitati mogućnost za kreiranje alternativno (1) više regionalnih razvojnih fondova ili (2) podruĉnih jedinica Fonda za razvoj Srbije. inicijativa i resursi. kooperative i u budućnosti socijalna preduzeća koja zapošljavaju riziĉne grupe i /ili obavljaju socijalne funkcije). kao i ostale kredite. Kraljevu i Uţicu i/ili Valjevu Cilj je da se otklone uzroci zbog kojih je broj izdatih garancija za MSP mali i uglavnom bio vezan samo za poljoprivredne kredite i ukljuĉe lokalna sredstva.regionalnim razvojnim agencijama (poţeljno onda kada bude definisana regionalizacija na nivou NUTS 2 ili i ranije. i regionalne garantne fondove (u vlasništvu opština. 19. 25 kao i drugih klijenata koji su za banke nepoţeljan partner (npr. ili se u budućnosti moţe formirati kao poseban Start ap fond. na nivou NUTS 3. 20. ĉime bi se uspostavio dvostruki kapitalni oslonac i povezali interesi svih nivoa. sem povlaĉenja (pozajmljivanja) sredstava iz centralnog fonda. 22. poljoprivrede i ruralni razvoj 17. Što bi bila dopuna odnosno finansijski pandan RRA. Ostali vidovi podrške 21. ili pozajmljena sredstva i od opština svog regiona. 24 Strana 80 od 97 . ruralni razvojni centri. a u perspektivi i vlasniĉkih („equity“) ulaganja. mogli bi biti portfolio krediti dobijeni od Fonda za razvoj Srbije. a potencijalno takodje. asocijacije za razvoj i sliĉno). 18. samostalno ili verovatnije kombinovano u okviru prethodno pomenutih regionalnih finansijskih institucija. mikrolizing fondova. etnocentri. U skladu sa realnim mogućnostima podrţati strukture i aktivnosti u seoskim i drugim malim naseljima. efikasno i transparentno sprovođenje mikro finansijske podrške. naroĉito male nemaju i realno ne mogu imati kapaciteta. Ovakvi regionalni fondovi bi mogli imati vezu i sa eksternim regionalnim („etnozaviĉajnim“) investicionim fondovima koji bi se eventualno u budućnosti formirali na osnovu ekonomskih interesa dijaspore (jedan od najupešnijih primera je Meksiko). Izvor finansiranja za start ap kredite. domaća radinost.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Oni bi dakle jednim delom trebalo da obavljaju funkciju start ap kreditnih. a ne u Beogradu. uz mogući doprinos sa centralnog nivoa) ili (alternativno) decentralizovati Garantni Fond Srbije. formirati regionalna odeljenja bar u Nišu . mogli da dobiju na legitiman naĉin i trajna.

Beograd: Asocijacija prostornih planera Srbije Milutinovic S. SMEs and Local Development. S.. S. 15. u V. 2005. 21. „Uloga lokalnih vlasti u implementaciji održivog razvoja – primer grada Niša‟. ЗУНС. Economic Growth Theory. 45. IDIZ.unhabitat. Hungary. 2005 10. 16.. 29. 30. С. 25. Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja. 23. Istraţivanje The Urban Institute. Stockholm Conference (1972). “LA 21 under difficult framework conditions – Case study of Nis”. M. Only One Earth: An Introduction to the Politics of Survival. SMEs and Local Development. Republički zavod za razvoj.. 2003.. L. D. 2006. New York: United Nations International Children‟s Fund (UNICEF) United Nations (1992). 13.. Brown and Company. Trento. Ruralni razvoj i modernizacija. Managing Decentralisation: A New Role for Labour Market Policy. Oxford. 24. Abstracts. (1973). 8. July 2002 Milutinovic S. (2002a). LJ.undp. Beograd: Slobodan Masic/Biblioteka Nova 175 Richardson. Strategija ekonomskog razvoja Srbije 2006-2012. Strana 81 od 97 . Castells. OECD Centre for Entrepreneurship. Budapest. Republički zavod za razvoj. London: Secker and Warburg Economics. EuropeanCities21. Local Governance and the Drivers of Growth. M. Princeton: Princeton University Press. (1991). 2005 9. „Polarization reversal in Developing countries‟. London XE "London" : MacMillan Richardson. More Than Just Jobs: Workforce Development in a Skills-Based Economy. W.New Policy Perspectives. The Economics of Location. 22. http://www. W. 89 . 26. M. LXIV.). UK: Blackwell Publishers Hawken.org/hdro/99. London: Earth Island UNCHS (1996). 20. М. Norway. 6. Вујовић. Papers of the Regional Science Association. (1999). 31. (1954). (1996). London. “Utilization of information and communication technology in the Republic of Serbia 2006” RSO. Đukanović (2001). The Global City: New York. in O. (2002). (1961). A.htm UNICEF XE "UNICEF" (1995). The Progress of Nations. The HABITAT Agenda. P. ISBN: 9789264104709. 18. Oslo. Београд. Natural Capitalism. Lösh. Proceedings. The Rise of the Network Society. The City in History. Zagreb. 9-12 February 2002 Mumford.. Pejić (eds. Limits to Growth.. A. Odrzivi grad . 28. UN Development Program. 7.MEGA projekat USAID. (1980). januar 2007. Human Development Report 1999. Strategija regionalnog razvoja RS 2007-2012. 17.Podsticaji opština za razvoj MSPP.OECD Centre for Entrepreneurship. OECD . Петровић. I. OECD 2006. Cifrić. H.org/unchs/english/hagenda/ UNDP (1999). 27. 67-85 Sassen. H. 2006 u 4 opštine u Srbiji 5.ka jednoj sociologiji okruzenja.Local Economic and Employment Development (LEED) Programme 11. Урбана социологија. New York: Universe Books Milutinovic. Reference Bibliografija 4. Boston: Little. „The Case Study of Nis‟. Knorr-Sidow (ed). 14. Agenda 21: Programme of action for sustainable development. Skills Upgrading . (2001). New York: United Nations 19. et al. The Oslo Convention of European ICLEI Members. New Haven: Yale University Press Meadows. Šećerov. 2006 12. Tokyo. http://www.104 Pušić. et all (1972). Summer School “The Future Role of Cities in a Globalizing World: Challenges for new public strategies and innovative urban governance”. Lovins. poljoprivrede i ruralni razvoj 7.

yu/ Mapa resursa opštine Inđija http://www.sme.pdf 34.sr. Stalna konferencija gradova i opština http://www.”Lokalna samouprava”Juni 2004 god.gov.org/millennium/declaration/ares552e.dr Mirko Pejanović.vojvodina. poljoprivrede i ruralni razvoj 32.Podsticaji opština za razvoj MSPP.indjija. Prof.gov.jsp Republiĉka agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva http://www. 35.arhiurb. evropska unija teledom saveza http://www. 4.euta.gov.g.sr.gov.net/upload/documents/Map%20of%20Resources. Department of Economic and Social Affairs 33. kancelarija potpredsednika vlada za strategiju smanjenja siromaštva http://www. N.merr. Beograd 2002.”Model participacije građana u lokalnoj samoupravi i mogućnost kreacije novih institucija za razvoj lokalne samouprave.yu/istrazivanje/index.skgo. http://www.hu/ Strana 82 od 97 . World Urbanization Prospects.yu/ MERR. Uporedna iskustva lokalnih samouprava. Magna agenda. 6.sr. 3. 7. Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj: http://www.un. A/RES/55/2. 2.prsp. New York: U. United Nations (2000) United Nations Millennium Declaration. United Nations (1998).sr. Internet sajtovi 1.org Istraţivanje o strateškim dokumentima opština. 5.yu Lokacije u opštinama Vojvodine za izgradnju privrednih objekata http://www.pdf Euta .

.................. kontakt telefon osobe odgovorne za anketu Pečat Adresa Potpis ...ne Navedite projekte ili aktivnosti na kojima su radili u 2006: .. 2........................................4 Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da učestvuje u osnivanju Regionalne Agencije (centra) za podršku MSP ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno područje (odgovor ako za sada ne postoji aktivna agencija na području vašeg okruga) 1 – da 2.....................da 2 .............. ......... -ne 27 Svuda dalje u upitniku upotrebljen je termin “opština”.. ...............da 2 – ne Navedite naziv i aktivnosti ako postoji: ................ Ime opštine/grada Ime.................................. npr Informacioni punkt......da 2 – ne 2..3 Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER............Podsticaji opština za razvoj MSPP...... koliko zaposlenih ima u Da li planirate kancelariju za lokalni ekonomski razvoj kancelariji: LER...2 Da li u vašoj opštini postoji odeljenje regionalnog centra ili agencije za razvoj MSP 1........... poljoprivrede i ruralni razvoj 8......... godine Anketni upitnik broj: __________ datum prijema _________(popunjava UNDP) 1............. 2....... Strukture za podršku MSP (malih i srednjih preduzeća) i LER (lokalni ekonomski razvoj) 2................................da 2 .....................................................1 Da li imate kancelariju za LER Ako da......ne 2............. –možda 3.da 2 ................da 2 –možda 3 -ne Da li planirate neku drugu formu lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER 1..................lokalni ekonomski razvoj 1.... »kol centar« (telefonski servis) ? 1......... uključujući poljoprivredu Sprovodi UNDP Srbija u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština.....Datum.. ..... PRILOZI Prilog 1: Anketni upitnik Anketiranje opština i gradova u Srbiji o sadašnjem i planiranom učešću u podršci razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetništva...... .......da 2 – ne Da li učestvujete u finansiranju tog odeljenja Da li je planirano otvaranje odeljenja regionalnog centra ili agencije za MSP 1......... funkcija.......ne 1. Ministarstvom privrede RS i Republičkom agencijom za podršku razvoja MSPP 27 Period anketiranja: februar/mart 2007............ .... što treba shvatiti kao “opština ili grad” Strana 83 od 97 .... 1.........

.. nešto drugo (navesti)............................................2 Ako je odgovor negativan.................................................................. koji je razlog za to 1.......................................................... 3...................................................kreditna šema za poljoprivredu Ukupna suma realizovana iz budžeta 2006 u 000 din.............................................................. 2.................5 Opisno izrazite kvalitet i specifičnosti dosadašnje saradnje koju opština ima sa Regionalnom Agencijom (centrom) za podršku MSP (odgovor samo ako već postoji na području vašeg okruga) ..................................................................................................................... ....................................... poljoprivrede i ruralni razvoj Partneri u tome ........... Finansijske stimulacije (molimo da popunite ovaj segment sa posebnom pažnjom) 3................................................ postoje pravne prepreke.......................................................................... ....................... 3.................................................................................... 3............................ 2. 2.......................................... i broj klijenata koji su dobili podršku 2 – kreditna šema za MSP (precizirati za koga) 3 – kreditne garancije / garantni fond 4 – subvencije kamate za kredite 5 Grant (bespovratna sredstva) za samozapošljavanje Strana 84 od 97 ................... nedostatak sredstava ...................Podsticaji opština za razvoj MSPP.........................................................................................................................1 Da li Opština iz budžeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili malih i srednjih preduzeća ili investicija u opštinu (pogledajte pitanje 3..........................3 Ako da..................................................................................................................... -ne 3......................................... nije ocenjeno za potrebno................................... Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata): 1....................................ako ih ima (ako je odgovor pod 1): ................. Navesti dodatne detalje ispod (1 do 8) tamo gde je relevantno: Opisati preciznije kategoriju klijenata i partnere u šemi (ako postoje )npr banke ..........................................................................6 Kakve su vaše potrebe za promenama u toj saradnji –pravac potrebnih promena? ......................................................... koju vrstu finansijske podrške .................................................................................................................................da 4..............................................................3 pre nego što odgovorite na ovo) sprovodi 1 – da 2.......... ........................ -ne planira 3 ..........................................

....................... .............. 5................................................ .... -ne Opis (šta i kako): .... partneri .......... ili neki drugi podatak........................................ konsultantske usluge...................................... 5.olakšice u lokalnim zahvatanjima 1..... praćenje 4........ pomoć........................................................ Biznis obuke ..... Industrijske zone 5..................... postojeće MSP i radnje................. drugo 8............. navesti eventualnog donatora / sufinansijera i organizaciju koja pruža usluge/ implementacionog partnera/: ......... konsultantske usluge ili mentoring (praćenje....... -ne 2........... Opis. -ne planira ili su u postupku realizacije 3 – da 4......... savetovanje.................................1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove ? ima 1 – da 2................ partneri Strana 85 od 97 ............................................................... -ne Sektor/ specijalizacija ako je relevantno.... -ne Ukupna suma uloženih sredstava u 2006 i broj klijenata.......... Nešto drugo......................... naknade za zemljište 3.................2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već 1 – da 2........ poljoprivrede i ruralni razvoj 6 – Grant (bespovratna sredstva) za stimulaciju ostalih ulaganja... opišite 4.............. -ne planira 3 – da 4........................................................ pomoć.................................2 Da li opština pruža kroz svoje strukture ili finansijski podržava pružanje stručnih saveta poljoprivrednicima Sprovodi Planira 1 – da 1 – da 2......................... takse 2........................................................... šta i za koga........................... navesti kome i za koju svrhu : 7 ...Podsticaji opština za razvoj MSPP... 4..... -ne Sektor specijalizacije zone.................................. Biznis inkubatori & tehnološki parkovi................................................. ........... savetovanje tokom dužeg perioda) i za koju kategoriju klijenata -preduzetnika (početnici... -ne planira 3 – da 4.................................... ......................... neka posebna grupa) sprovodi 1 – da 2.................1 Da li opština (su)finansira obuke...............

..................................... zaokružiti/podvući tekst: isto kao u rubrici broj 1............................................ Nagradama za najboljeg preduzetnika.......................... 6.......................... ..................................................................................................................................................... telefon.................................................................... broj : Orijentaciona površina: broj: Orijentaciona površina: ..................... Kroz razvoj Teledomova / telekoliba (IT centri ) ........................................................................................................ 2.............................................................................. poljoprivrede i ruralni razvoj ............................................. .. 8........................................ Virtuelnim preduzećima.......................1 ukoliko je ista osoba kao pod 1....................................................................... 5.......................................... zanatstvu........ 4.............................................................................. u nekoj drugoj specifičnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: .......... 7....................................................... Strana 86 od 97 ..................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP.......................................................................... implementatori): ........................................... Dodatne informacije koje želite da pružite : ...................................................................................................................................................................................................................................................................... ................................................................... ................................... seoskom turizmu ili nekoj drugoj turističkoj aktivnosti ............................................... 7............................................................................ Drugi vidovi.. Navedite detalje i način podrške i sa kojim partnerima sarađujete (donatori........... ..................................... 6.sektorska ili druga specifična podrška preduzetništvu Da li Opština podstiče preduzetništvo u (zaokružiti i dodati kratak opis): 1...................... ................................................................................ funkcija.... ideju...................................... email adresa7................................ 7................................. inovaciju................. 3. Kontakt osoba ili osobe u opštini za detaljnije informacije po ovim pitanjima : ime i prezime.....................................................................................2 ako to nije slučaj....................... .... 8........................... .............. tranzicionom centru za viškove radnika........................................................................................................................................................................ specificirati drugu osobu/e za sva ili pojedina pitanja: .............................................................................................................................................................................. etno centru / ručnim radovima.....................................................................................................

Mesnim zajednicama i Kancelarijom za lokalno-ekonomski razvoj opštine Zrenjanin (o raspoloţivim proizvodnim. Dodatnu podršku aktivnostima timu VTC pruţiće Izvršno veće AP Vojvodine.  monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. RC će napraviti bazu podataka koja bi se koristila u okviru zajedniĉke aktivne politike za privlaĉenje investicija. Sektori RC: 3 sektora za podršku opštinama. odluĉila je da se ukljuĉi u ovaj projekat. Alma Mons i RC MSPP Subotica) na teritoriji AP Vojvodine. koji je finansijski podrţala EU. predstavljen je program za rešavanje viška radnika koji će usled organizacionih. Vojvođanski tranzicioni centar (VTC) je projekat koji finansira EU. Glavni cilj projekta je da se pruţi dodatna podrška preduzećima sa teritorije AP Vojvodine koja su se našla u procesu privatizacije i restrukturiranja.  klaster inicijativa u tekstilnoj industriji. regionalne privredne komore sa teritorije Banata. U toku je ukljuĉivanje i drugih preduzeća sa teritorije Banata.mini katalog. u cilju što bolje pripreme za predstojeću privatizaciju. i ukljuĉiti adekvatne struĉnjake. Unija poslodavaca Vojvodine. godine. VTC se realizuje u saradnji sa partnerima (RA MSPP. Cilj projekta je bio da se doprinese izgradnji odrţivog kapaciteta društveno ekonomskog razvoja na teritoriji Banata kroz formiranje snaţnog partnerstva banatskih opština. i slobodnim resursima u mesnim zajednicama) i priprema mini kataloga za potencijalne investitore na teritoriji opštine Zrenjanin.  mapiranje slobodnih resursa opštine Zrenjanin . u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privatizaciju.  promocija mera i prioriteta vezanih za razvoj sektora MSPP u Vojvodini. U narednom periodu izvršiće se analiza potreba u preduzeću. u organizaciji Regionalne privredne komore Panĉevo. udruţenje preduzetnika. preduzetništvo i MSP. a njegovom realizacijom upravlja EAR. za mala i srednja preduzeća i treninge i informaciono dokumentacioni centar. HIP Petrohemija iz Panĉeva. nevladine organizacije. HIP Petrohemija i „Mlekoprodukt“ a. Program je Strana 87 od 97 . skladišnim i drugim halama. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom.Podsticaji opština za razvoj MSPP. U saradnji sa sindikatima odabrani su “Udarnik” iz Zrenjanina i IMTFOP iz Novog Beĉeja. tehniĉkih i kadrovskih promena ostati bez posla. razvoj i transfer tehnologije“. Osnivaĉi su: Vlada Republike Srbije.d. u saradnji sa “Banka Inteza” u realizaciji projekta podrške razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata. U okviru projekta predviđeno je da RCR – Banat pruţi nefinansijsku podršku u prevazilaţenju problema u dva pilot preduzeća na teritoriji Banata koja su u procesu privatizacije. realizacijom projekta „Uspostavljanje Regionalnog centra za društveno ekonomski razvoj „Banat“ . Institucionalno rešenje ekonomskog udruţivanja ovih opština upravo se ogleda u formiranom RC. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ Osnovan: Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj Banat. Savez Samostalnih Sindikata Srbije i filijale Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. Zrenjanin / RCR Banat/ je nastao 2006. u saradnji sa opštinom Zrenjanin. svih 19 banatskih opština. Na inicijalnom sastanku. Izvršno veće AP Vojvodine. preko EAR. Glavne aktivnosti:  sprovođenje projekata u okviru EDEP programa EAR “Vojvođanski tranzicioni centar” i “Centar za istraţivanje.  podrška Garancijskom fondu AP Vojvodine.

Pored ovih institucija. Potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa ovom institucijom. godini (15 miliona) i za dodelu sredstava. na osnovu potpisanog Ugovora o poslovnoj saradnji sa Opštinom radi RCR. o trenutno dostupnim donatorskim sredstvima i fondovima. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom. poljoprivrede i ruralni razvoj ocenjen kao izuzetno dobar. u projekat se ukljuĉio i Centar za ruralni razvoj iz Novog Kneţevca. Monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. Promocija: Putem štampanih brošura koje sadrţe objedinjenu ponudu i pregled mogućih nefinansijskih usluga koje daje RC. u skladu sa njihovim interesovanjima. Jaĉajući partnerstvo između javnog i privatnog sektora. i mogućnost odabira razliĉitih sredstava obezbeđenja. i partneri su u realizaciji ove garancijske šeme. radnicima IMT – FOP iz Novog Beĉeja će se pruţiti mogućnost da prošire znanja iz oblasti uvođenja inovacija u MSP. Cilj je bolje informisanje o postojećim kreditnim sredstvima za MSP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. godini (20 miliona). RCR – Banat je preuzeo ulogu da obaveštava osnivaĉe. RCR – Banat promoviše ovaj program. Ostvarena saradnja se ogleda u udruţivanju budţetskih sredstava opštine Zrenjanin sa sredstvima „Metals banke“ na osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji. Vrednost je 30 miliona dinara za start –up za radno neaktivne ţene. ADF/CRDA-E u saradnji sa USAID-om je organizovao jednodnevne opštinske kreditne sajmove. ukljuĉujući 1 godinu grejs perioda. kontaktirano je preko 65 potencijalnih korisnica ove kreditne linije. u saradnji sa filijalom Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i Ekonomskom školom iz Zrenjanina. a delatnost obavljaju manje tri godine. razvoj i transfer tehnologija (CIRTT): Projekat finansijski podrţan od EU. u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa u oblasti poljoprivrede na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. kamatna stopa na godišnjem nivou je 6. Analiza je obuhvatila pregled 226 podnetih zahteva. Projekat je zasnovan na partnerstvu i regionalnom pristupu te uspostavlja saradnju nauĉno istraţivaĉke institucije sa preduzećima i komercijalizaciju inovacija u regionu. Takođe. Posredstvom Interneta ove informacije se vrlo lako i brzo šire. raspisana su dva konkursa za dodelu sredstava u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa MSPP na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. širenje geografske pokrivenosti dostupnosti kredita gde su bankarske institucije predstavile svoje kreditne linije.95%. da se zainteresovani radnici ukljuĉe u programe Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. u cilju podsticaja njegovog privrednog i ekonomskog razvoja u skladu sa Integrativnim planom društveno-ekonomskog razvoja Banata (20052007). od kojih 73 zahteva za dodelu kredita za razvoj i unapređenje MSPP i 153 zahteva za registrovana individualna poljoprivredna gazdinstva sa teritorije opštine Zrenjanin. Centar za istraţivanje. namenjenih za nabavku opreme za obavljanje registrovane delatnosti u MSP ĉiji su osnivaĉi ţene sa teritorije Banata. radi implementacije strateških razvojnih programa opštine Zrenjanin i podrške zapošljavanju. CIRTT je formiran od strane relevantnih institucija u Banatu jedan je od prioriteta regiona. ali i raspoloţivih finansijskih izvora. Ovo podrazumeva pre svega monitoring i evaluaciju koju. partneri su RA MSPP Alma Mons i RCR – Banat. koji se raspisuju za institucije i organizacije. njime upravlja EAR. izlazeći u susret radnicima u dva pilot preduzeća sa teritorije Banata. i 20 miliona dinara. RCR – Banat u potpunosti prati efekte kreditnog aranţmana sa „Metals bankom“. pruţaju informacije i pomoć pri izradi biznis planova. Takođe. tako da svaki Strana 88 od 97 . uslove kreditiranja i postupak realizacije i naplate. U saradnji sa “Banca Intesa” raspisana je kreditna linija: krediti se realizuju pod sledećim uslovima: rok otplate 5 godina. kao i potencijalne klijente u regionu. Garancijski fond APV– Podrška razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata: obuhvata samo teritoriju Banata. tim RCR – Banat je dogovorio. kao i pri prikupljanju kompletne dokumentacije potrebne za realizaciju.

000 novih Teledomova. godine poĉela realizacija Teledom programa. Evaluacija: RCR Banat uspostavio sopstveni sistem praćenja klijenata. Izrada Web strana i prezentacija  Informacije od opšteg interesa. analizirajući podatke dobijene od klijenata. napravljen je i softver koji omogućava da. Usluge se postupno formiraju u funkciji zahteva i potreba i dostupne su svakome. korišćenje kancelarija.000 Telecentara. stranih jezika. U datom prostoru i okruţenju stvoriće onu informatiĉku. U SAD postoji oko 10. godine u Švedskoj kao odgovor zabaĉenih sredina za brţi razvoj. gde je usvojen petogodišnji plan razvoja za osnivanje 600. Da bi što više unapredili kvalitet pruţanja informacija potencijalnim klijentima. Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu Pojam: Teledom se opisuje kao višefunkcionalni informatiĉko-telekomunikacioni i usluţni centar. prouĉiti svu potrebnu dokumentaciju fonda i odluĉiti da li ţeli konkurisati sa predlogom projekta. te je u mogućnosti da svakom klijentu izađe u susret i zadovolji njihove zahteve. slanje i primanje faksa. organizacionu i javno komunikacionu osnovu koja će ekonomsko opravdano funkcionisati u sluţbi najrazliĉitijih mesnih. Bugarskoj. Teledomovi postoje u Rusiji.. Teledomovi moraju pruţiti one usluge koje građani mogu neposredno koristiti. Estoniji. ili telekomunikaciona usluţna kuća zajednice. narezivanje CD-a. godine zajedno sa Mađarskom i Srbijom osnovale EUTU – Evropsku Uniju Teledom Saveza ĉije sedište je u Budimpešti. pojedinaĉnih. štampanje.Podsticaji opština za razvoj MSPP. koje su 2004. informativni centar  Kancelarijske usluge (npr. te komunikaciju sa kljuĉnim institucijama društveno-ekonomskog razvoja. Elektronsko dopisivanje za građanstvo.. lokalni centar za informisanje  Mesni oglas. gde 2006 postoji 560 Teledomova i 3500 E-taĉki. plastificiranje. Teledomovi i telekolibe su u sluţbi stvaranje jednakih šansi za dobrobit ljudi malih sredina Teledom program u svetu: Prvi Teledom osnovan je 1985. RC pomogne razvoju i unapređenju delatnosti klijenta. Uvedene su konsultacije 1:1. za daljinsko obrazovanje)  Sluţba za zaštitu ţivotne sredine. grupnih. Sluţba za manifestacije  Raĉunarske igre  Obavljanje raĉunarskih poslova  Obrazovanje (škola raĉunara. Bosni i Hercegovini. Osnovne Teledom usluge  Usluţni centar civilnih organizacija  Pruţanje pomoći i saradnja u obavljanju sluţbenih poslova  Internet dostupnost.)  Korišćenje multimedija. Danas je Teledom program postao međunarodni pokret. mikrozajednica otvorenog profila. poljoprivrede i ruralni razvoj klijent moţe u veoma kratkom roku dobiti informacije. obrada teksta.000 Teledomova. u ĉemu im pomaţe RC. društvenih i mikroprostornih zahteva. fotokopiranje. Slovaĉkoj. skeniranje. za zaštitu kulturnih dobara Strana 89 od 97 . birotehniĉku. U Mađarskoj je 1994. elektronskog bankarstva. RCR priprema svoju Strategiju komunikacija koja će sadrţati smernice za potrebe tima RCR – Banat. koriĉenje. a u Indiji ima oko 30.

063. zahteva. usluge interneta. a u toku su razgovori i dogovori i sa drugim relevantnim partnerima o saradnji u zemlji i inostranstvu Strana 90 od 97 . Donatori: Fondacija za razvoj demokratskih prava DemNet. Regionalni centar za obrazovanje Sehešfehervar iz Mađarske. izrada elektronskih prezentacija za preduzetnike. Društvo za raĉunarsku nauku Janoš Nojman iz Mađarske. godine obuĉeno je preko 10. poljoprivrede i ruralni razvoj                Omladinska sluţba. Rezultati: U Teledomovima i Telekolibama Srbije do 2007.sastavljanje poslovnih pisama. Operateri mobilne telefonije 062. Osiguravajuća kuća UNIQA. obuke u obrazovanju -ECDL ispitni centar sa preko 1000 polaznika do 2007. Fond za razvoj neprofitnog sektora Vojvodine. USAID. edukacije lokalne MSP i stanovništva u poljoprivrednoj proizvodnji i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane. Volonterski centar Elektronski centar za posredovanje Centar lokalne trgovine i biznisa Turistiĉki biro Biro za unapređenje nerazvijenih sredina Elektronske usluge Centar za izradu konkursa Lokalni istorijski centar Mesto za izloţbe Razne usluge za nezaposlene Davanje saveta u vezi informatike Usluge stanovništvu(sastavljanje pisama. obuke za razvoj preduzetništva i samozapošljavanja. mobilne telefonije. Fondacija Apacai. 064 i 065. Fondacija Rukohvat. EUTA – Evropska Unija Teledom Saveza. molbi. Internet provajder Eunet. autobiografija/ Prikupljanje informacija Centar lokalne kompetencije Sadrţaj aktivnosti Teledomova u Srbiji: TDS u Srbiji u saradnji sa Teledomovima i Telekolibama organizuje i vrši usluge u vezi obrazovanja i razvoja preduzetništva. osiguranja. kancelarijske usluge. Teledom savez Mađarske.000 lica za rad na raĉunaru i stranim jezicima Partneri: Nacionalna sluţba za zapošljavanje Srbije. AGROMREŢA – Beograd.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje i kulturu Vojvodine.

budţet je vaţan oslonac procesa strateškog planiranja LER-a. Mogućnosti finansiranja LER-a su prvenstveno iz :  tekućih prihoda lokalnih vlasti. Budžet lokalne zajednice. već kao partner u razvojnim procesima kroz PPP. uglavnom inostrane. omogućuje prenošenje na nabavke konkurentskim putem.  donatori (pokloni i zajmovi) poslednjih godina bili su veoma znaĉajan izvor finansiranja u Srbiji. on ne moţe da bude osnovni izvor finansiranja. kako bi se popravio ţivotni standard stanovništva. u mnogim lokalnim zajednicama to nije moguće.  prodaja imovine.novi nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave u SKGO. USAID. a za velike projekte verovatno najvaţniji metod finansiranja. On je pogodan. Naime. status i oĉekivane izmene Najteţi deo procesa strateškog planiranja LER-a svakako je obezbeđenje finansiranja programa i projekata. ali je orijentacija na sopstvena sredstva prirodna i najsigurnija. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 4: Finansiranje opština. Novi Zakon o javnom dugu. prvenstveno zato što Republika ne sufinansira infrastrukturne i komunalne projekte na lokalnom nivou. jer se i prihodi ĉesto pokazuju manjim nego što je planirano. obezbediti najniţe cene i tako smanjiti ukupne rashode projekta i.  privatni sektor je vaţan izvor finansiranja lokalnih projekata. Osnovno ograniĉenje svake strategije razvoja je ono finansijsko. I pored toga. nagoveštaj promena . prosvete. pošto se cene komunalnih usluga drţe niskima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. koje bi lokalne zajednice emitovale i plasirale ih. ne postoje formalna ograniĉenja njegovom ukljuĉenju u finansiranje projekata od znaĉaja za lokalni ekonomski razvoj.  transferi od centralne vlasti. posebno za veće komunalne i infrastrukturne projekte. je omogućuje izvođenje projekata koji bez zaduţivanja ne bi mogli da budu pokrenuti i. Jer. i kroz obveznice. moţe da finansira sve namene. sa iscrpljivanjem komunalnih preduzeća kao posledicom. omogućava zaduţivanje opština kroz: zajmove kod banaka i drugih finansijskih institucija. Zaduživanje lokalnih vlasti je vaţan. iz njega se mogu finansirati brojni projekti koji ne zahtevaju velike sume novca. na primer za edukacije ili socijalne potrebe. mogu biti vrlo vaţan izvor finansiranja u oblastima socijalne zaštite. tako da se minimizacija rashoda uvek nameće kao prioritetan zadatak. EU). Pored toga. sa jedne strane. dok traje ovaj proces. otkloniti sumnju u korupciju. Osnovna svrha zaduţivanja. koji su prvi.  fondacije. on moţe posluţiti kao izvor uĉešća lokalne zajednice za finansiranje projekata kroz zajmove ili kredite MSPP i poljoprivrednicima. kako se to ĉini u mnogim drugim zemljama. konkurencija raznih potreba za finansiranjem iz budţeta je tako velika da se obiĉno najlakše smanjuju baš investicioni rashodi. one Strana 91 od 97 . koja je ĉesto prisutna kod javnih nabavki u Srbiji. obiĉno su baš dugoroĉni investicioni projekti. tenderom ili licitacijom u pogodnom sluĉaju.  zaduživanje lokalne zajednice legitiman je naĉin obezbeđenja sredstava za finansiranje infrastrukturnih i sliĉnih dugoroĉnih projekata. od strane opština slabo korišćena mogućnost. Ipak. sa druge strane. kako svetsko iskustvo pokazuje. pa i na lokalnom nivou. tj. po vaţećim propisima. i to ne kao izvor budţetskih prihoda. ali ne i najveći izvor. kojima i jeste zadatak da iz sopstvenih izvora finansiraju sopstveni razvoj. a i kao garancija njihovog redovnog vraćanja. i sam obim budţeta opština ĉesto nije dovoljan za finansiranje krupnijih projekata. Takav pristup će. prihodi od privatizacije predstavlja konverziju postojeće u novi oblik imovine. zdravstva. posebno (Svetska banka.  sredstva komunalnih preduzeća.

Dobru okolnost predstavlja što na strani pasivnog finansijskog izravnanja nije došlo do promena. DFID i druge drţavne agencije za podršku razvoju. Evropska investiciona banka. koja se brine o strukturnim reformama u Srbiji i potpomaţe projekte koji su od znaĉaja za smanjenje siromaštva. Tu su kao donatori ili koncesioni finansijeri: Evropska unija kao najvaţniji međunarodni oslonac u finansiranju. ili porez na dobit (ukoliko su preduzeća). a ograniĉenje je i to što opštine u Srbiji ne poseduju sopstvenu imovinu. na domaće i/ili strano finansijsko trţište. Izvesna nada u promene ove koncepcije postoji.Podsticaji opština za razvoj MSPP. u republiĉkom vlasništvu. Na taj naĉin. vodoprivreda. onaj drţavni. po kome drţava ne pomaţe finansijski i na drugi naĉin investiranje u one namene koje pripadaju lokalnoj zajednici. tj. obveznica lokalnih vlasti. s tim da su investicioni rashodi jedina dozvoljena namena. godine. ĉak i kroz poklon. pored komercijalnih poslova. a one od znaĉaja za lokalne zajednice su: komunalije. Evropska banka za obnovu i razvoj. a koja se iskljuĉivo bavi finansiranjem razvoja MSP. tako da je tokom Strana 92 od 97 . Zakon dozvoljava da dugovi budu i u domaćoj i u stranoj valuti. nude mogućnost obezbeđenja novca za projekte o povoljnim. putevi. Tome obiĉno podsticaj daju poreske pogodnosti. smeće. U Srbiji postoje prepreke širem korišćenju municipalnih obveznica kao izvora sredstava za finansiranje razvojnih projekata koje ĉine prvenstveno: nizak kreditni rejting na svetskom finansijskom trţištu. banje. saobraćaj i obezbeđuje kreditne linije za MSPP preko ProCredit banke. Da bi se bolje razumele mogućnosti i ograniĉenja opština u podsticanju lokalnog preduzetništva vredno je navesti neke od sledećih njihovih pravnih okvira finansijskih ingerencija (prema materijalu SKGO): Reforme u oblasti finansiranja lokalne samouprave od 2001-2006. da se naprave u zemlji i inostranstvu. a po Zakonu o svojini iz 1995. samim tim. ali i zdravstvo. bilateralni donatori. poljoprivrede i ruralni razvoj ili neko u njihovo ime. već je sva. sada se nalazimo pred startom projekat MEGA USAID-a. sport. koja se najvećim delom bavi povoljnim kreditiranjem saobraćajne infrastrukture. ĉija je svrha baš pomoć ekonomskom razvoju u nekim opštinama Srbije. Po našem Zakonu o koncesijama u mnogim oblastima se koncesije mogu davati. koncesionalnim uslovima. jer kupci obveznica na prihode od njih ne plaćaju porez na dohodak (ukoliko su građani). koji je potpuno razliĉit od preovlađujućeg u svetu. posebno u SAD. pošto se priprema nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave. telekomunikacije. godine karakteriše nepromenjeno uĉešće u zajedniĉkim prihodima sa Republikom. zatvoren je za projekte lokalnih zajednica. ĉiji je suvlasnik. prosveta. netransparentan mehanizam horizontalnog ujednaĉavanja finansijske snage opština/gradova. i potrebno vreme za sticanje poverenja za veće poslove. vaţan potencijalni izvor sredstava. veoma je veliko. Svetska banka. koja podrţava ekonomsku tranziciju i grane kao što su energetika. Međunarodni izvori. ne mogu dati imovinu kao garanciju ili hipoteku na sopstvenu imovinu. pa lokalne zajednice imaju još niţi. naše lokalne vlasti su potpuno nepoznati emitenti obveznica. lokalne zajednice ne mogu imati dobro obezbeđenje duga. USAID. tj. sa najduţim rokom od 30 godina. pojedinaĉne zemlje koje odobravaju Srbiji pomoć na osnovu dobro obrazloţenih projekata. Svetsko trţište municipalnih obveznica. neprimenljiv za donošenje dugoroĉnih planova razvoja-odrţivi razvoj i razvoj MSPP. rudarstvo. koje odobravaju pomoć. Problem koji oteţava finansiranje investicija na lokalnom nivou jeste koncept podele nadleţnosti između lokalnog i drţavnog nivoa.

Međutim. a Zakon o turizmu uvođenje prava na ostvarivanje turistiĉke naknade. kao i namenski karakter prihoda ostvarenih od davanja u zakup. pravo na njihovo zaduţivanje. kroz porez na korišćenje javnih dobara. Visina lokalnih komunalnih taksi u ingerenciji opština je za tri oblika: a) isticanje firme na poslovnom prostoru. skupština opštine ima pravo da utvrđuje visinu stope. Samodoprinos. opštine mogu i da vrše poslove poreskog administriranja izvornih prihoda.bila je podrţavana rastom obima transfernih sredstava iz budţeta Republike i povećanim uĉešćem u prihodima od poreza na zarade. delotvornije korišćenje međubudţetskih transfera. “prevođenje” poreza na nepokretnosti u sopstvene prihode opština. kojim bi opštine mogle da stimulišu ili destimulišu neke investicije i da ih privlaĉe u svoj region (primeri opština iz Nemaĉke). Regulisani su i prihodi od donacija. Pored “proširenja“ prava na njihovo uvođenje. Odluka o uvođenju izvornih prihoda mora se doneti. trotoari. Ovoj grupi prihoda pridruţene su i naknade za korišćenje voda i prirodnog lekovitog faktora Strana 93 od 97 . s obzirom da i penzioneri uĉestvuju u donošenju odluke o njegovom uvođenju. Drugi period reformi vezan je za donošenje Zakona o finansiranju lokalne samouprave 2007. donošenje Zakona o zaštiti ţivotne sredine prouzrokovalo je ukidanje naknade za investicije iz oblasti zaštite ţivotne sredine. godine. s tim što su opštinske administrativne takse preimenovane u lokalne administrativne takse. Poĉev od januara 2007. a ne uvođenjem novih oblika njihovih vlastitih prihoda. zelene površine. tek nakon odrţavanja javne rasprave u postupku utvrđivanja budţeta opštine za narednu godinu. uz prethodno pribavljeno mišljenje Komisije za finansiranje lokalne samouprave (ĉiji je zadatak da zastupa interese lokalnih vlasti). osim poljoprivrednih vozila i mašina. prenos poslova poreskog administriranja izvornih prihoda sa Republike na opštine. Nov Zakon treba da: ojaĉa izvorne prihode opština. i da razviju nove oblike vlastitih prihoda prvenstveno razvojnih (primer opština iz Nemaĉke koje imaju vlastite prihode iz naknada za korišćenje javnih dobara). Jednu od najvećih novina predstavlja “prevođenje“ poreza na imovinu (na nepokretnosti) u izvorne prihode opština. Vlada će utvrđivati njihove najviše iznose po osnovu predloga Ministarstva finansija. Ovo je posebno vaţno za realne ambicije opština da upravljaju ulaganjem domaćeg i inostranog kapitala na svojoj teritoriji. Zakonodavac preuzima sve oblike ustupljenih prihoda koji su bili utvrđeni Zakonom o finansiranju opština. koja ne moţe da bude veća od stope propisane zakonom kojim se uređuje oporezivanje imovine. funkcionisanje budţeta i sistem eksterne/interne kontrole. predvidljivosti sistema i mogućnosti donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti. ovim Zakonom ima za osnovicu i penzije ostvarene u zemlji i inostranstvu. b) isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju opštini (kolovozi. bandere). Zakonom o finansiranju lokalne samouprave u pogledu utvrđivanja izvornih prihoda lokalne samouprave. vertikalno i horizontalno finansijsko ujednaĉavanja jedinica lokalne samouprave. isto vaţi i kada su u pitanju naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. c) drţanje motornih drumskih i prikljuĉnih vozila. poljoprivrede i ruralni razvoj posmatranog perioda realno rasla finansijska snaga opština u Srbiji . kao specifiĉnost sistema finansiranja lokalne samouprave u Srbiji. godine. odnosno na korišćenje nepokretnosti u drţavnoj svojini. kao i uspostavljanje novih oblika finansiranja opština. predviđa se da svih 16 oblika ostane u sistemu.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

U okviru ukupnog nenamenskog transfera sadrţan je i deo transfera kojim se nadomeštaju gubici prihoda opština koji nastaju kao posledica promena u poreskom sistemu – ovaj oblik transfera definisan je kao kompenzacioni transfer. U okviru ukupnog nenamenskog transfera.0% prema broju dece obuhvaćene neposrednom deĉijom zaštitom.0% sredstava deli se prema broju stanovnika. Ovim rešenjem trebalo bi da se izvrši smanjenje razlike između najbogatijih i najsiromašnijih opština u Republici. e) 2. Pored toga. dodeljuje joj se tranzicioni transfer.3% prema površini teritorije opštine. koji se koristi za taĉno određenu svrhu. koji se koristi finansiranje izdataka u okviru određene funkcije i b) namenskog transfera u uţem smislu. Ovakvom preraspodelom transfera trebalo bi da se smanji horizontalna neujednaĉenost finansijske snage opština u Srbiji.5% prema broju objekata u srednjem obrazovanju. Novinu u odnosu na prethodno rešenje predstavlja precizno određivanje uĉešća svakog od kriterijuma u “građenju” iznosa opšteg transfera: a) 65. ĉime se napušta reţim njenog “godišnjeg” utvrđivanja.7%). h) 1. preciznije je regulisana procedura izraĉunavanja visine transfera opštine. prvo se opredeljuje transfer za ujednaĉavanje.56% prema broju odeljenja u osnovnom obrazovanju. Zakon poboljšava sistem horizontalnog ujednaĉavanja opština. Zakon o finansiranju lokalne samouprave utvrđuje fiksnu stopu uĉešća opštine u porezu na zarade.Podsticaji opština za razvoj MSPP. c) 4. g) 6. d) 1. vrši se umanjenje transfera onim opštine ĉiji je procenjeni iznos ustupljenih poreza po stanovniku (za godinu za koju se donosi budţet) veći za preko 50% u odnosu na prosek u Republici. a pojedinaĉni iznos nenamenskih sredstava za svaku opštinu i grad u Srbiji ĉiniće sastavni deo Memoranduma o budţetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici. f) 0. Ukupni godišnji iznos nenamenskog transfera fiksiran je za udeo u BDP-u zemlje. b) 19. uvećava se iznos opšteg transfera kod “siromašnijih” opština (ĉiji je proseĉan iznos ustupljenih poreza ispod gore utvrđenog limita). Transfer za ujednačavanje dobijaju samo one opštine kod kojih je procenjeni iznos prihoda od ustupljenih poreza po stanovniku niţi od 90% proseka svih opština u Srbiji. tranzicioni i opšti transfer. poljoprivrede i ruralni razvoj Da bi se obezbedila predvidljivost sistema. Namenski transfer je transfer koji se koristi za finansiranje određenih funkcija i izdataka. kao i na njene programske aktivnosti vezane za mogućnosti stvaranja nove zaposlenosti kroz MSP i privlaĉenje investicija. Visina umanjenja iznosi 40% od iznosa iznad tog limita. U daljem postupku obraĉuna transfera.0% prema broju odeljenja u srednjem obrazovanju. odnosno vrstu izdatka za koju je dodeljen. na nje razvoj. iznos procenjenih prihoda opština umanji iznad propisanog limita. Zakonodavac pravi razliku između nenamenskih i namenskih transfera.5% prema broju objekata u deĉijoj zaštiti. Opšti transfer se dodeljuje svim opštinama i gradovima i to po kriterijumima Zakona. Ukoliko se izmenom metodologije utvrđivanja transfera. ĉime se obezbeđuje predvidljivost visine transfernih sredstava (iznosi 1. došlo je i do “razvijenije” upotrebe mehanizma međubudţetskih transfera. i to u visini koja je potrebna da se dostigne 90% navedenog proseka. U tom pravcu. zatim kompenzacioni. Sredstvima koja su “uzeta” od bogatijih opština. Svaki od njih ima svoje podoblike i posebne funkcije u sistemu: Ukupni nenamenski transfer predstavlja zbir transfera sastavljen iz pojedinaĉnih oblika: a) transfera za ujednaĉavanje. a moţe biti ustanovljen u vidu: a) funkcionalnog transfera. Osnovni smisao funkcionalnih Strana 94 od 97 . Namera zakonodavca je da se izvrši smanjenje postojećih razlika u visini sredstava i poboljša poloţaj finansijski siromašnijih opština. b) opšteg.14% prema broju objekata u osnovnom obrazovanju. Ovo je izuzetno vaţno zbog promene shvatanja same opštine o uticaju lokalne zaposlenosti na njene izvorne prihode budţeta. c) kompenzacionog i d) tranzicionog transfera.

odrţavanje i korišćenje lokalnih puteva i određeni oblici cedularnih poreza na prihode građana. Nadleţna ministarstva u obavezi su da Ministarstvu finansija dostave kriterijume i merila za raspodelu funkcionalnih i namenskih transfera. “pune” oko ĉetvrtine budţeta proseĉne opštine. S druge strane. mogu samostalnim uvođenjem poreskih.: Donošenjem Zakona o javnom dugu 2005 godine opštine/gradovi u Srbiji mogu se zaduţivati tek po prethodno datoj saglasnosti ministarstva zaduţenog za finansije. iznose po pojedinim opštinama. kao i statistiĉke podatke na osnovu koji su izraĉunati iznosi funkcionalnih transfera. Bez obzira na “širok spektar” prihoda koji joj “trenutno”stoje na raspolaganju. trebalo bi da dobiju onoliko sredstava koliko je Republici bilo potrebno da finansira taj posao. ministar nadleţan za poslove finansija moţe predloţiti Vladi da se opštini uskrate transferna sredstva do iznosa nenamenski potrošenih sredstava. opštine se mogu zaduţivati i emitovanjem hartija od vrednosti. Ovo pravo dato je uslovom da te hartije mogu iskljuĉivo kupovati Republika Srbija i finansijske institucije. Prvoj grupi .prihodi ĉije se ostvarenje u potpunosti ustupa opštinama pripadaju: porezi na imovinu. Njih ĉine sledeće vrste poreskih oblika: porezi na prihode od poljoprivrede i šumarstva. finansirati izvorni delokrug javnih poslova. Pored uzimanja kredita. investicioni fondovi i štedionice. ali i ostvarivanjem ne-poreskih oblika javnih prihoda. omogućeno je i aktivnije uĉešće opština na trţištu hartija od vrednosti Republike Srbije. došlo je do razdvajanja u utvrđivanju visine ukupnog duga opština i dozvoljenog iznosa otplate anuiteta u jednoj budţetskoj godini. Republika moţe da obezbedi i namenski transfer u užem smislu kome će se finansirati i neki drugi poslovi/programi/projekti opština. samostalnih delatnosti. Karakter ustupljenih prihoda lokalnih vlasti u Republici Srbiji imaju i prihodi od koncesione naknade po osnovu koncesionih aranţmana za ĉiju realizaciju je iskljuĉivo nadleţna centralna vlast. opštine/gradovi u Srbiji imaju fiksnu stopu uĉešća u porezu na zarade – 40%. penzioni fondovi. naknada za izgradnju. naknade za zagađivanje ţivotne sredine. što moţe predstavljati vaţnu polugu ekonomskog progresa zemlje u budućnosti. u zavisnosti od svoje finansijske snage. pod koje u smislu ovog Zakona spadaju banke. Pored toga što je time uĉinjen znaĉajan korak napred u smislu stvaranja osnova za korišćenje više razliĉitih instrumenata u procesu javnog zaduţivanja. Ovoj grupi prihoda pripada i deo ostvarenja poreza na zarade. To stvara uslove i za sâm razvoj ovog trţišta. svi oni. društva za osiguranje. Ustupljeni prihodi: Imajući u vidu da izvorni prihodi nisu dovoljan izvor sredstava za finansiranje opština. nepokretnosti. odnosno fiskalnog kapaciteta. Prihodi ĉije se ostvarenje u samo jednom delu ustupa opštinama su: naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. ostale prihode u skladu sa zakonom. gde zaduţivanje za finansiranje deficita kratkoroĉne likvidnosti ne sme preći 5% ukupno ostvarenih prihoda budţeta opštine u prethodnoj godini. kao i sredstva ostvarena prodajom kapitala u postupku privatizacije i to deo sredstava od uplata po osnovu prodatog kapitala prema sedištu subjekta privatizacije. godine.Podsticaji opština za razvoj MSPP. osiguranja lica. Zaduţenja. U tom procesu. Od 2007. uzeti zajedno. što je poseban razlog da opštine treba da podstiĉu novo Strana 95 od 97 . opštine prema novom Zakonu imaju ustupljene prihode pomoću kojih im se dopušta uĉešće u celokupnom ili samo jednom delu ostvarenja prihoda koji su u potpunosti uređeni od strane republiĉkog nivoa vlasti. U sluĉaju nenamenskog trošenja sredstava. davanja u zakup pokretnih stvari.. poljoprivrede i ruralni razvoj transfera je omogućavanje prenosa poverenih poslova od strane Republike na lokalnu samoupravu. Utvrđivanjem kategorije izvornih prihoda opštinama omogućeno je da. brokersko-dilerska društva.

Izuzetak predstavljaju prihodi od naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. Kod alokacije sredstava koja imaju namenski . koji je obraĉunat na bruto primanja zaposlenih. godine opštine se finansiraju i sredstvima od transfera iz budţeta Republike. Za svaku budţetsku godinu. kombinovanim modelom finansijskog izravnanja. a usmeravaju se od strane centralnog nivoa vlasti. Ona bi trebalo da se potroše na namene utvrđene zakonima koji ih bliţe uređuju. Vaţan princip pri cedularnom oporezivanju je da prihod od poreza treba da bude uplaćen prema mestu prebivališta građanina. koji se ostvaruju po “teritorijalnoj osnovi” i koji su bili “u reţimu ograniĉavanja” od strane Republike. Proces dodele sredstava. uplati prema sedištu firme. Ministarstvo za drţavnu upravu i lokalnu samoupravu formira posebnu komisiju preko koje će se izvršiti njihova distribucija. Njime se detaljno normira iznos transfera po svakoj opštini. primenjen je i sistem zajednice prihoda koji je ustanovljen u varijanti zajednice prihoda sa dotacijama. umesto dotadašnjeg sistema ustupanja prihoda. nije bio iskorišćen za uvođenje pravednije. vrši se naknadna kontrola njihovog Strana 96 od 97 . kao i sâm rad Komisije je javan. To je posledica neznanja i/ili nezainteresovanosti lica koja uĉestvuju u tom procesu. Nepoštovanje ovog principa moţe biti posebno zastupljeno u procesu obraĉunavanja poreza na zarade. a kamoli naĉin korišćenja/raspodele nije predviđeno Zakonom o finansiranju opština. predvidivost i objektivnost prilikom sprovođenja tog procesa. Njihova realizacija “obezbeđena” je putem utvrđivanja aproprijacija na rashodnoj strani republiĉkog budţeta. transparentnije i efektivnije formule raspodele zajedniĉkih prihoda centralne i lokalnih vlasti u zemlji. gradova i grada Beograda u porezu na zarade. Postojeći sistem omogućava direktnu distribuciju transfernih sredstava iz budţeta Republike ka opštinama. Pored sistema vlastitih prihoda. ne postoji mehanizam kojim se obezbeđuje otvorenost. jer se kod isplatioca prave zbirne liste zaposlenih na ĉije se ukupne prihode kalkuliše data poreska obaveza. nadleţni republiĉki organi (svaki za svoju oblast) donose planove njihovog korišćenja koji nisu svima poznati i na ĉije “rezultate” opštine ne mogu uticati. poljoprivrede i ruralni razvoj zapošljavanje kao i opstanak postojećeg pristupom MSPP sa svog podruĉja javnim nabavkama. U skladu sa odredbama Zakona o igrama na sreću. lokalnim zajmovima i komunalnim olakšicama. U ovom sluĉaju. Problemi se mogu javiti kada se prihod ostvaruje van tog podruĉja. Svi najvaţniji prihodi (prihodi od transfera. Redak izuzetak predstavlja naĉin alokacije sredstava koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću. Donošenje zakona o budţetu prati “godišnji zakon” kojim se vrši raspodela transfernih sredstava i utvrđuje uĉešće opština.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Uvođenje mehanizma međubudţetskih transfera. koji se donosi u formi zakona. a ne po prebivalištu pojedinaca. kao i ustupljeni prihodi od poreza koje uvodi Republika) nemaju namenski karakter. Njihovo sâmo postojanje.kapitalni karakter. Finansiranje lokalne samouprave upotrebom međubudţetskih transfera Od 2005. U principu. Ona se utvrđuju po resornim ministarstvima i ne postoji mehanizam kojim bi se vršilo njihovo konsolidovanje i efikasnije/efektivnije upravljanje u distribuciji opštinama/gradovima. sredstva od privatizacije i koncesione naknade koja se deli sa Republikom. Moţe se desiti da se konaĉna uplata poreza. Uređivanje poreza na dohodak ostalo je pod punom ingerencijom centralnog nivoa vlasti. opštine su samostalne da izvrše alokaciju prihoda i primanja prilikom “kreiranja” rashodne strane svojih budţeta.

ĉinio je pribliţno 9% ukupnih prihoda opština u toj godini. a kod opština sa preko 100. broja stanovnika i razvijenosti opštine/grada imaju opšti karakter. Strana 97 od 97 . u periodu od 2000.47% u ukupnim prihodima opština u Srbiji. Postojeći sistem njihovog finansiranja putem korišćenja mehanizma međubudţetskih transfera nije bio ozbiljno “testiran” na tu vrstu izazova. Kriterijumi površine. a pet puta od proseka na nivou Republike  Moţe se konstatovati da je u posmatranom periodu došlo do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne “proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage. U zemljama OECD-a sa federalnim drţavnim uređenjem.u procesu redovne “posete” republiĉkog budţetskog inspektora opštini/gradu. do 7. Mogli bi se iskoristiti kao “potpora” u tom procesu. preko njih bi se teško mogla izraĉunati taĉna “cena koštanja” njihovog obavljanja. godini.3% u 1975. 12. i 12. poljoprivrede i ruralni razvoj korišćenja od strane Republike . Međutim. Time se uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Srbije izdiglo iz proseka drţava OECD-a. S aspekta ove studije vrlo je bitan procesu prenosa/dobijanja novih nadleţnosti opština ili poverenih poslova sa centralnog nivoa vlasti sa razvojem ekonomskih i fiskalnih funkcija i ovlašćenja opština.3%.3% u 2000. Proseĉno uĉešće po ovom osnovu. kada je sistem bio “postavljan na noge”. U posmatranom periodu nije došlo do ”nametanja” dodatnih obaveza opština od strane republiĉkog nivoa vlasti. kod gradova zabeleţen je porast od 110.Podsticaji opština za razvoj MSPP. godini. Došlo je do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage. a ĉine 30. Proseĉan porast prihoda po glavi stanovnika kod opština do 100. godini (kod zemalja sa unitarnim uređenjem).. zaštite ţivotne sredine.36%. godine 14. Beograd je ostvario najviši iznos sredstava).  najbogatije opštine imaju više od deset puta veći prihod po stanovniku od najsiromašnije. Naime. na primer). godine znatno su se povoljnije odrazili na gradove i one opštine koje imaju izuzetno veliki broj stanovnika na svojoj teritoriji. do 2006.70% stanovništva republike. a 2005. Efekti u sistemu obezbeđenja horizontalnog finansijskog izravnanja opština Efekti primene mehanizma horizontalnog izravnanja opština u periodu od 2001. smatramo da bi mogao odgovoriti samo u sluĉaju kada bi nametanje dodatnih troškova bilo u ĉvrsto uspostavljenoj kauzalnosti sa kriterijumima po osnovu kojih se izraĉunava njihova visina (mogli bi se upotrebiti u sluĉajevima poveravanja pojedinih poslova iz oblasti predškolskog. godini. Imajući u vidu njegove karakteristike. kretalo se od 12.5% u 2000.6% u 1975.3% u 1985.8% u 2002. Efekti funkcionisanja postojećeg sistema finansiranja lokalne samouprave Uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Republike poraslo je sa 11. na 13.7% u 2000.000 stanovnika bio je niţi i iznosio je oko 80%:  gradovi (njih 4) uĉestvuju sa 57.  suficit budţeta gradova u 2004. ono je bilo nešto niţe i kretalo se od 10. godini (među njima..000 stanovnika 98% povećanja prihoda po stanovniku. godine. odnosno školskog obrazovanja. do 2003.

sa naslovnog ekrana.-1 elektronski optički disk (CD-ROM): slika.CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. poljoprivrede i ruralni razvoj. -napomene i bibliografske reference uz tekst. -Tiraž 80.1 (497.SR-ID 150324236 . 2008 (Beograd: SME Consulting). Радмила Podsticaji opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Београд 005.2) 332.-Bibliografija ISBN 978-86-87557. tekst. Савић. monografija-/elektronski izvor / : Završni izveštaj istraživanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetnička Srbija/ Radmila Grozdanić i Branislav Savić.034.11) (0.034.07 (497.11) (0.Beograd: SME Consulting .2) ГРОЗДАНИЋ.00-0 1.2) 352.034. . Бранислав /аутор/ а) Предузећа-развојна политика b) Предузетништво c ) Локална самоуправа-Србија d) Регионална привреда-Србија COBISS.51 (0. 12 cm Nasl.

Radmila Grozdanic i Branislav Savic PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA. POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ ' ' .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful