Podsticaji Opstina Za Razvoj MSPP Poljoprivrede I Ruralni Razvoj 2008

Radmila Grozdanic i Branislav Savic
PODSTICAJI OPTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEA I PREDUZETNITVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ
'
'
Zavrni izvetaj istraivanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetnika Srbija
Autori: Dr. Radmila Grozdani i Branislav Savi
Izdava: SME Consulting Beograd, 2008.
Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj
Recenzent:
prof. dr Jasmina Omerbegovi Bijeli, FON Beograd
Izdava:
SME Consulting doo, Tadeua Kouka 86, Beograd Dizajn korica: BranDS, Trebinje
Godina izdanja: 2008.

Tira: elektronska publikacija ISBN: 978-86-87557-00-0 Predlog za citiranje: Grozdani Radmila, Savi Branislav, (2008) Podsticaji
optina za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, poljoprivrede i ruralni razvoj,

SME Consulting, Beograd, dostupno na: http://www.undp.org.yu
Projekat je finansijski podrao PROGRAM UJEDINJENIH NACIJA ZA RAZVOJ Internacionalnih brigada 69, Beograd http://www.undp.org.yu
Stavovi autora koji su izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju zvanine stavove UNDP.
Strana 2 od 97
Sadraj
REZIME ........................................................................................................................................................ 5 1: Uvod .......................................................................................................................................................... 9 Svrha, metodoloki pristup i napomene .................................................................................................... 9 Opti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) .........................................................................................10 2. Strukture za podrku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga ................................................15 Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrke ..........................................................................15 Prezentacija ankete ...................................................................................................................................17 Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) ...................................................................................18 Regionalne agencije i centri za podrku MSP (MSP RA i RC) ...........................................................19 Kvalitet saradnje optina sa regionalnim MSPP agencijama ..............................................................20 Ostale strukture ....................................................................................................................................23 Biznis obuke , konsultantske usluge, praenje .....................................................................................28 Finansiranje savetovanja poljoprivrednika .........................................................................................28 3. Finansijski podsticaji..............................................................................................................................30 Koncept finansijskih stimulacija ...............................................................................................................30 Prezentacija podataka ankete ....................................................................................................................33 Zbirni prikaz finansijskih stimulacija...................................................................................................34 Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP..........................................40 Kreditna ema za poljoprivredu ...........................................................................................................40 Kreditna ema za MSP ........................................................................................................................42 Lokalni (regionalni) garantni fondovi .................................................................................................43 Subvencije kamata na kredite ..............................................................................................................45 Grant za samozapoljavanje ................................................................................................................45 Grant za ostala ulaganja .....................................................................................................................46 Olakice u lokalnim dabinama ..........................................................................................................46 Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja .................................................................48 4. Biznis inkubatori i industrijske zone ....................................................................................................49 Znaaj lokalne biznis infrastrukture..........................................................................................................49 Podaci iz ankete ........................................................................................................................................57 Biznis inkubator, tehnoloki park .........................................................................................................57 Industrijske zone ..................................................................................................................................58 5. Ostali vidovi i sektori podrke ...............................................................................................................63 Pristup ostalim vidovima podrke .............................................................................................................63 Neke dodatne opcije za intervenciju ....................................................................................................68 Podaci iz ankete ........................................................................................................................................69 Preduzetnitvo u turizmu ......................................................................................................................71 Etno centri i srodne aktivnosti .............................................................................................................73 Podrka zanatstvu ................................................................................................................................74 Tranzicioni centar za vikove radnika .................................................................................................75 Promocija preduzetnitva kroz izbor najboljih preduzetnika...............................................................75 Partneri optina u ovim aktivnostima .................................................................................................76 6. Preporuke .................................................................................................................................................78 Naelni komentari ................................................................................................................................78 7. Reference ..................................................................................................................................................81 Bibliografija ..............................................................................................................................................81 Internet sajtovi ..........................................................................................................................................82 8. PRILOZI ..................................................................................................................................................83 Prilog 1: Anketni upitnik .........................................................................................................................83 Prilog 2: Aktivnosti RC za drutveno-ekonomski razvoj BANAT .......................................................87 Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu .......................................................................................................89 Prilog 4: Finansiranje optina, status i oekivane izmene........................................................................91
Strana 3 od 97
Mape Mapa 1: Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije.......................................67 Spisak grafikona Grafikon 1 Pregled optina koje su osnovale kancelarije za LER .............................................. 18 Grafikon 2 Zaposleni u optinskim kancelarijama za LER poetkom 2007. ............................ 19 Grafikon 3 Optine koje planiraju osnivanje centra za podrku MSPP i LER ......................... 20 Grafikon 4 Kvalitet dosadanje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP ........................ 21 Grafikon 5 Druge forme podrke MSPP i LER ............................................................................ 23 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka ....................................................... 28 Grafikon 7: Optine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika ........................................... 29 Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu ....................................................... 34 Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih optinskih fondova ................................................................. 38 Grafikon 10: Vrste finansijskih olakica optina za MSP i poljoprivrednike ........................... 40 Grafikon 11: Razlozi optina za izostajanje finansijske podrke ................................................. 48 Grafikon 12 Postojei i planirani poslovni inkubatori, tehno parkovi i ind. zone ................... 57 Grafikon 13: Specifini vidovi optinske podrke razvoju preduzetnitva................................ 69 Spisak tabela Tabela 1: Saradnja optina sa regionalnim MSPP agencijama i centrima ............................... 21 Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrke optina MSP i poljoprivredi ................................ 34 Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi .................................................................. 37 Tabela 4: Kreditne eme za poljoprivredu .................................................................................... 41 Tabela 5: Kreditne eme za MSP ..................................................................................................... 43 Tabela 6 Podrka kroz subvencije kamata na kredite ................................................................... 45 Tabela 7: Podrka kroz grant za samozapoljavanje .................................................................... 45 Tabela 8: Podrka razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja .................... 46 Tabela 9 Olakice u lokalnim naknadama i taksama ..................................................................... 46 Tabela 10: Optine koje imaju industrijske zone 2006. ................................................................ 58 Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona ....................................................................... 60 Tabela 12: Podrka sektorima, klasterima....................................................................................... 69 Tabela 13 Podrku preduzetnitvu u turizmu ................................................................................ 71 Tabela 14: Podrka preduzetnitvu kroz etno centar .................................................................... 73 Tabela 15: Podrka zanatstvu ........................................................................................................... 74 Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za vikove radnika .................................... 75 Tabela 17: Podrka kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika ................................... 75 Tabela 18: Nain podrke optina preduzetnitvu i partneri u podrci ..................................... 76 Spisak ilustrativnih primera Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja ................................................................................ 23 Ilustracija 2: Optinski Kol centar i info desk za MSP ................................................................ 25 Ilustracija 3: Primeri optinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede ............................. 37 Ilustracija 4: Primeri optinskih podsticaja poljoprivredi ............................................................. 42 Ilustracija 5: Umreavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima ................. 58 Ilustracija 7: Poljoprivredni klaster - saradnja Optine Rakovica i RC MSPP Beograda ......... 70 Ilustracija 8: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podrujima, Bugarska ...................................... 72 Strana 4 od 97
REZIME
Cilj i metodi rada Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) preduzeo je ovo istraivanje kao doprinos analitikom uvidu u postojee, a time i kreiranju efikasnijih mehanizama podrke malim i srednjim preduzeima i preduzetnitvu (MSPP), poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou, imajui u vidu da e i lokalni i regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaajniji u budunosti. U tome se , izmeu ostalog, uzelo u obzir usvajanje Strategije regionalnog razvoja od strane Vlade Srbije poetkom 2007. godine, formiranje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR), planirano usvajanje Zakona o regionalnom razvoju, kao i najave pripreme propisa koji bi regulisali rad mikrokreditnih organizacija i fondova, ukljuujui po svoj prilici i optinske strukture ove vrste. Lokalni ekonomski razvoj (navoen u tekstu kao LER) moe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice, odnosno da unapreuje njihov kvalitet ivota kroz poveanje zaposlenosti, realnih zarada, vrednosti imovine, kao i obima i kvaliteta usluga optinskih servisa. Kroz istraivanje pisanih izvora konsultovana je dosadanja praksa u ovoj oblasti, naroito u Republici Srbiji, kako bi se sagledale realne mogunosti i ovlaenja optina. Empirijsko istraivanje mera podrke primenjivanih tokom 2005. i 2006. godine i planiranih za narednu godinu sprovedeno je putem ankete upuene na 167 adresa, na koju se odazvalo 102 grada i optine - tri petine - to ini veoma relevantan uzorak. Optine naravno snose odgovornost za tanost informacija o svojim aktivnostima. Razumevanje sutine nekih od pitanja nije uvek bilo dovoljno, a kako su mogunosti za dodatnu komunikaciju bile izuzetno ograniene, donekle razliita shvatanja pojmova i kategorija datih u anketi povremeno su oteavala punu analitiku uporedivost odgovora meu optinama. Korieni su takoe i metodi intervjuisanja, odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada nekoliko lokalnih institucija ( konkretno u Kragujevcu, Niu, Smederevu , Loznici, Subotici) a primeri dobre prakse zasnovani su i na dodatnim prilozima obezbeenim od optina i regionalnih centara i agencija za podrku MSPP, studijskim putovanjem u Bugarsku, razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici odranoj 25. aprila 2007. u Stalnoj konferenciji gradova i optina. Delimino su prikazani i unakrsno korieni i rezultati paralelnog istraivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP, sprovedenog od strane istog tima koje je dostupno u zasebnom izvetaju Saeti rezultati U pogledu izgradnje operativnih struktura koje treba da prue nefinansijsku podrku novim poslovnim poduhvatima, ustanovljeno je da je vie od etvrtine od ukupno 102 anketirane optine osnovalo kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER), a gotovo polovina planira da ih uspostavi, pa se situacija vrlo brzo moe znatno promeniti na bolje. Dodue, ove kancelarije su najee smetene kao deo postojeih odeljenja sekretarijata za privredu ili Strana 5 od 97
drugih odeljenja, a dve treine ima vrlo mali broj zaposlenih, pa je kancelarija esto praktino svedena na kontakt osobu odnosno LER punkt. Oko etvrtine anketiranih optina imaju Regionalnu agenciju ili centar za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, a vie od treine anketiranih (38 optina) planiraju uee u njihovom osnivanju. Kao svoje partnere vide susedne optine, finansijske institucije, udruenja privatnih preduzetnika i poljoprivrednika, Privrednu komoru, strane donatore; Republika Srbija nije dovoljno pomenuta, verovatno zbog nepoznavanja injenice da je Republika jedan od osnivaa u praktino svim MSP regionalnim centrima. Ohrabrujue je da gotovo dve treine optina na ijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj MSPP ocenjuje saradnju sa njima kao odlinu, ali velike oscilacije u kvalitetu saradnje oito postoje - 12% anketiranih optina tvrdi da saradnja uopte nije uspostavljena. Brojne optine su izrazile potrebu i za uspostavljanjem ire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetnitva sa drugim asocijacijama i institucijama, za ta je dobar primer program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Junoj Bakoj. Vie od etvrtine anketiranih optina neguje neku drugu formu centra ili punkta za razvoj MSPP. Osim info, biznis centara i saveta za zapoljavanje, u pojedinim mestima primenjeni su inovativni koncepti kao "one stop shop" Sistem 48 u Iniji (originalno CityStat razvijen u Baltimoru, SAD), dodatak standardnom Info desku u aku u vidu bek ofisa za podrku koju pruaju tamonje najznaajnije istraivako-obrazovne institucije (Tehniki fakultet, Agronomski fakultet i Institut za voarstvo), i Kua partnerstva u Knjaevcu. Finansiranje biznis obuka, konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budeta 2005. i 2006. godine sprovodilo je oko treine anketiranih optina, a gotovo isto toliko namerava da to uskoro zapone. Finansiranje savetovanja poljoprivrednika je veoma prisutno u 4/5 anketiranih optina, dok ostale planiraju da to otponu. Nezadovoljavajui uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP, visoka trina kamatna stopa, neadekvatna ronost kredita, tekoe sa obezbeenjem garancije predstavljaju razloge zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. Ovim istraivanjem ustanovljeno je da je vie od polovine anketiranih optina izdvajalo sredstva za razvoj MSP, poljoprivrede, ili za obe vrste delatnosti iz lokalnog budeta po raznim osnovama i ciljevima. Najvei broj optina meu njima (29) je iz lokalnog budeta finansiralo poljoprivredne proizvoae i doprinosilo ruralom razvoju, uz velike varijacije u visini izdvajanja i modalitetima primene. Finansijske stimulacije za razvoj MSPP iz optinskog budeta su mnogo manje. Optine koje nisu finansijski podsticale razvoj iz budeta ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja, kao glavni razlog navode nedostatak sredstava u optinskom budetu, a zatim zakonska ogranienja za neke vrste podsticaja (u ovom trenutku nema definisane pravne osnove za rad kreditnih ili garantnih fondova iz sredstava budeta odnosno u vlasnitvu optina). Otvaraju se meutim pitanja transparentnosti, kompetentnosti, legalnosti i efikasnosti takvih mehanizama finansijske stimulacije, jer lokalne vlasti esto jednostavno nemaju odgovarajua znanja, odnosno administrativne kapacitete za upravljanje ovakvim podsticajima.
Strana 6 od 97
Prema uvidu u praksu optina u EU (naroito Italiji), i zemalja u tranziciji, davanje garancija i lokalni garantni fondovi doveli su do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou. Meutim, u Srbiji je (uz Republiki i Garancijski fond AP Vojvodine) trenutno je u funkciji samo Regionalni garancijski fond za junu Srbiju, sa malim kapacitetom. Broj i obim kreditnih linija za MSPP je nedovoljan, a lokalne zajednice mogu da odigraju vanu ulogu u obezbeenju mikro kredita i mikro lizinga. Prema anketi, subvencije kamata na kredite je primenjivalo samo 5 anketiranih optina, a grantove za samozapoljavanje 13 optina. Olakice u lokalnim zahvatanjima praktikovane su u oko 40 optina, najvie kod lokalnih taksi, zatim kod naknada za graevinsko zemljite, a u pojedinanim sluajevima navode se i smanjene tarife za isticanje firme i za korienje sajamskog izlobenog prostora. Jedan od najdirektnijih naina podsticanja ekonomskog razvoja optine jeste privlaenje domaih i inostranih MSPP savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. Lokalne vlasti imaju iroke mogunosti unapreenja ove strukture, kao i za restruktuisanje poslovnog prostora. Graevinsko zemljite je najvredniji resurs koji se moe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Meutim, u Srbiji je ono jo u javnom vlasnitvu, statusna trasformacija kasni, onemoguen je njegov promet, pa je postojei sistem stoga neefikasan i netransparentan. Vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti u Srbiji za nove oblike udruivanja MSPP i stvaranje lokalnih uslova za privlaenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama kao i za osnivanje biznis inkubatora. Ustanovljeno da vie od polovine anketiranih optina (58) ima industrijsku zonu ije povrine se kreu u rasponu do jednog do preko 900Ha, dok najvei broj preostalih optina planira da je naprave. Zanimljivo je da ni deseti deo optina nema biznis inkubator ili tehnoloki park, ali gotovo polovina namerava da ga osnuje . Obzirom da i drava iz Nacionalnog investicionog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu, prvenstveno na lokalnom nivou, zajedniki podsticaji e sigurno dati znaajne rezultate. U praksi za sada u mnogim sluajevima se pokree razvoj industrijskih zona koje nemaju uvek uraene fizibiliti studije, niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora, ve su esto opte i ne pruaju mnogo vie od ureene komunalne infrastrukture. Jo uvek nema dovoljno orijentacije na razvoj nauno tehnolokih parkova. U pogledu ostalih vidova sektorske ili druge specificne podrke preduzetnitvu anketirane optine su najee navodile podrku razvoja turizma (42, veinom seoskog), etno radinosti (centri, dotacije, mree, izlobe, edukacije - 29), i zanatstvu (23). Kompleksnije vidove podrke kao formiranje sektorskih klastera kroz koje MSPP mogu znatno da unaprede svoju efikasnost, kao i tranzicionih centara za vikove radnika, navodi samo po desetak optina (ukljuujui i planiranu podrku ovog tipa). Veoma mali broj optina je pomenuo virtuelno preduzee i teledomove kao nain podrke ukupnom lokalnom a naroito ruralnom razvoju. U nekim optinama vlada pesimizam u pogledu ansi da se lokalnim sredstvima podstakne ekonomski razvoj, jer preovlauje uverenje da su svi instrumenti u rukama vlade Srbije. Meutim, i pored svih ogranienja, lokalne vlasti imaju irok dijapazon podsticajnih mera od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti, do podrke uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija, osnivanja industrijskih zona i inkubator centara, osmiljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih i finansijskih Strana 7 od 97
podsticaja kao to su garancije i subvencije za investiranje i lokalni fondovi mikrokreditiranja (koji se dodue nalaze van legalnih okvira ali se u praksi ostvaruju). Povoljna okolnost je da novim Zakonom o finansiranjem lokalne samouprave iz 2007. izvorni prihodi optina jaaju - porezi na nepokretnosti postaju sopstveni prihodi optina, utvruje se fiksna stopa uea optina u porezu na zarade idr. - i time se stvaraju uslovi za pojaanu motivisanost optina za odranje i podsticanje razvoja, ostvaruje predvidljivost sistema i mogunost donoenja dugoronih planskih akata na lokalnom nivou vlasti. Preporuke U cilju efikasnijeg angaovanja optina oko breg razvoja MSPP, poljoprivrede i ukupnog lokalnog ekonomskog razvoja potrebno je, izmeu ostalog, vie detaljnijih istraivanja o merama koje se ve preduzimaju, vea razmena informacija i koordinacija zajednikih akcija optina, uspostavljanje jasnijih kriterijuma i procedura, temeljnije analiziranje i predvianje trokova preduzetih mera, i aktivnije uee optina u kreiranju i korienju usluga MSP RA. Istraivai su dali i druge sugestije koje se nalaze u delu 6- Preporuke.
Strana 8 od 97
1: Uvod
Svrha, metodoloki pristup i napomene
Svrha istraivanja je da prui doprinos kreiranju efikasnijeg mehanizama podrke malim i srednjim preduzeima i preduzetnitvu (MSPP), poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou. U studiji su korieni metodi empirijskog i desk istraivanja. Kroz desk istraivanje konsultovana je dosadanja praksa u ovoj oblasti, naroito u Republici Srbiji, kako bi se sagledale realne mogunosti i ovlaenja optina. Empirijsko istraivanje optina i gradova kao ispitanika i njihovih stavova je sprovedeno kroz anketu upuenu potom i emailom na 167 adresa optina i gradova dobijenih od Stalne konferncije gradova i optina (SKGO). U okviru te ciljne grupe anketiranju o merama podrke primenjivanih tokom 2005. i 2006. godine i planiranih za narednu godinu odazvalo se 102 grada i optine (61% od ukupnog broja) to ini vrlo relevantan uzorak. Takoe su korieni metodi direktnog intervjuisanja jednog manjeg dela ciljne grupe, odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada lokalnih institucija za podrku MSPP, kao to su sekretarijati za privredu i poljoprivredu, LER kancelarije i info deskovi (Subotica, Smederevo, Ni, Kragujevac, aak, Loznica). Iz razloga ekonominosti, kod svih tabela i grafikona koji su zasnovani na ovoj anketi izostavljeno je navoenje izvora. Optine snose odgovornost za potpunost i tanost informacija i podataka koje su obezbedile o svojim aktivnostima. U pojedinim sluajevima razumevanje nekih pitanja bilo je nedovoljno, a kako nije bilo mogunosti za dodatnu komunikaciju, donekle razliita shvatanja pojmova i kategorija u anketi povremeno su onemoguavala punu analitiku uporedivost meu optinama. Autori su napomenama u tekstu ili u fusnotama ukazali na uoeni deo takvih odgovora, kao i na stvarno injenino stanje. Primeri dobre prakse obezbeeni su intervjuima sa optinama i dodatnim prilozima obezbeenim od optina i Regionalnih centara i agencija za MSP , studijskim putovanjem u Bugarsku, razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici posveenoj ovim pitanjima odranoj 25. aprila 2007. u SKGO na kojoj su prisustvovali predstavnici veeg broja optina i drugih institucija. Na nekim mestima delimino su prikazani i unakrsno korieni takoe i rezultati paralelnog istraivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP, koje je od strane istog tima sprovedeno metodama anketiranja i intervjuisanja njihovih rukovodeih timova i razmene iskustva u toku radionice 24. aprila 2007. (za celinu videti poseban izvetaj). Znatnu podrku u ovom istraivanju UNDP tim je imao od Stalne konferencije gradova i optina, na emu se zahvaljujemo.
Strana 9 od 97
Opti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER)

Lokalni ekonomski razvoj (LER) moe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice, a time i da unapreuje njihov kvalitet ivota kroz poveanje zaposlenosti, realnih zarada, vrednosti line imovine, obima i kvaliteta usluga optine. Takav razvoj se dogaa kada se lokalni nezaposleni resursi, kao to su radna snaga i zemlja, ponu koristiti, ili kada se ve angaovani resursi ponu koristiti na produktivniji nain, u novim sektorima i sa novim tehnologijama. U uem smislu, lokalni ekonomski razvoj se shvata kao proces stratekog planiranja kroz partnerstvo lokalnih vlasti, privatnog komercijalnog sektora i nevladinog sektora usmerenog na podsticanje investicija koje e obezbediti visok i dugoroan ekonomski rast lokalne zajednice. Svaka strategija lokalnog ekonomskog razvoja neminovno se fokusira na komparativne prednosti lokalne zajednice, na postojea ili potencijalna trita, i na prevazilaenje prepreka i slabosti lokalne zajednice. Postoje dve glavne strategije podsticanja lokalnog razvoja: privlaenje stranih firmi da investiraju u optini, a kroz podsticaje koje lokalna vlast daje pojedinim firmama, kao to su jeftino zemljite, poreske olakice; i podsticanje lokalnih MSPP da razviju poslove i time ubrzaju ekonomski razvoj zajednice. Ta podrka je obino jednokratna, irokog spektra od nefinansijske, finansijske i meovite, a kasnije lokalni biznis sam nastavlja proirenje sopstvenih poslova. Mogua je i drugaija klasifikacija kao: podrka pojedinim preduzeima, bilo domaim bilo stranim, i stvaranje povoljnije investicione klime, to koristi svim potencijalnim investitorima. Iskustvo u sprovoenju rada na strategiji lokalnog ekonomskog razvoja (LER-a) irom sveta iskristalisalo je petostepenu proceduru (prema metodologiji Svetske banke): Organizovanje procesa stratekog planiranja; Procena stanja lokalne ekonomije; Formulisanje strategije LER-a; Implementacija strategije; Evaluacija i monitoring. Posebnu vanost za uspeh strategije lokalnog razvoja ima saradnja izmeu svih aktera zainteresovanih za uspeh LER-a, pri emu su glavni sektori lokalna vlast, privatni sektor i neprofitni sektor. U Srbiji se radilo na strategijama ekonomskog razvoja optina tokom poslednjih decenija, sa manje ili vie rezultata.1. Bitan aspekt inicijalne organizacije, ali i kasnije aktivnosti na LER-u, jeste povezivanje LER-a sa drugim planovima i strategijama na lokalnom nivou. Naime, optina u svakom trenutku
1
Jedan noviji talas aktivnosti podstakla je Evropska agencija za rekonstrukciju, koja je, kroz projekat: Program podrke optinama iz istone Srbije, pomogla rad na strategijama LER-a u petnaest optina u ovom delu zemlje. Jo skorije USAID CRDA partner IRD je u est optina zapadne Srbije organizovao proces stratekog planiranja po metodologiji Svetske bankeGradovi Promene (Uice, Arilje, ajetina, Vladimirci, Krupanj, abac). Trenutno (napomena: 2007.godine) je u toku USAID MEGA projekat koji se takoe bavi podrkom izradi i reviziji LER strategija (kao i podrkom LER kancelarijama).
Strana 10 od 97
poseduje (formalne ili neformalne) planove i programe razvoja u raznim oblastima za koje je nadlena lokalna vlast, kao to su oblasti upravljanja zemljitem, gradnje, saobraaja, zatite ivotne sredine, komunalnih usluga, vanprivrednih delatnosti, socijalne zatite i slino. Povezivanjem strategije LER-a sa ovim i drugim srodnim programima i meusobna koordinacija izbegava se dupliranje napora, racionalnije koriste ogranieni resursi i poveava ukupan efekat lokalnih programa. Takoe reavaju se konceptualne dileme: na primer, o odnosu ekonomskih i socijalnih ciljeva i metoda, poto mogu biti u meusobnom konfliktu. Tema stratekog planiranja LER nee biti predmet dalje obrade. Ona je bila izostavljena iz ovog istraivanja, s obzirom da se paralelno odvijala druga studija koju je finansirala Kancelarija potpredsednika vlade za strategiju suzbijanja siromatva a koja se bavila mapiranjem raznih vrsta strategija na lokalnom nivou (videti rezultate na http://www.prsp.sr.gov.yu/istrazivanje/index.jsp ). Strukture: Operativna struktura je optinska administracija, a ukoliko se za to stvore mogunosti, LER kancelarija ili Razvojna Agencija optine (videti opis funkcija u II poglavlju). U nekim optinama u svetu formiran je i stalni komitet za razvojna pitanja, ne kao operativno ve politiko telo ija je uloga opte usmeravanje LER-a i nadzor nad radom organa lokalne vlasti u ovoj oblasti. Njegov jak sastav sainjavaju ga u principu vodei politiki inioci u lokalnoj zajednici doprinosi stvaranju i implementaciji strategije LER-a i pozitivnom javnom utisku. Instrumenti LER: Ima li, lokalna vlast dovoljan manevarski prostor za sopstvenu ulogu u ekonomskom razvoju? U nekim optinama Srbije vlada pesimizam u pogledu ansi da se lokalnim sredstvima podstakne ili ak pokrene ekonomski razvoj. Kae se da su sve vane poluge, ukljuujui i novac, u rukama republike vlade i da lokalna vlast ne moe nita bitnije da uini. Taj pesimizam je obino povezan sa nedostatkom preduzetnikog ponaanja u pogledu inovacija u radu nosilaca funkcija u optini. Lokalne vlasti meutim i pored svih ogranienja imaju irok dijapazon podsticajnih mera koji se kree od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti (npr. kod urbanistikog planiranja, korienja graevinskog zemljita, graevinskih dozvola, kvaliteta komunalne infrastrukture, boljeg korienja naknada za korienje i unapreenje gradskog zemljita i lokalnih komunalnih taksi), do podrke uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija, osnivanja industrijskih zona i inkubator centara, osmiljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih (obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije) i finansijskih podsticaja kao to su garancije i subvencije za investiranje kao i lokalni fondovi mikrokreditiranja.Najbolji odgovor skepticima u mogunost lokalnih zajednica da utiu na sopstvenu sudbinu su uspesi nekih sredina u pokretanju lokalnog ekonomskog razvoja. Jedan od najdelotvornijih poteza koje optine mogu da uine na planu poboljanja uslova poslovanja, odnosno poslovnog okruenja, jeste poboljanje administrativnih postupaka i procedura koji se tiu poslovanja. U te postupke i procedure spadaju praktino svi kontakti preduzetnika sa lokalnom administracijom (ili lokalnim ispostavama centralne administracije) pre zapoinjanja poslovnog projekta, tokom njegovog trajanja i pri njegovom zavretku. To obuhvata registraciju novog preduzea, sve poslove vezane za gradnju novog objekta (ukljuujui i dobijanje graevinske i urbanistike dozvole), svakodnevno poslovanje
Strana 11 od 97
(inspekcijske slube, ukljuujui trinu, sanitarnu i komunalnu inspekciju), poresku administraciju. Praksa je pokazala da poslovno okruenje moe da se znatno pobolja jednostavnim promenama kao pojednostavljenje urbanistiko-planske ili ekoloke regulative, budui da su procedure koje proizlaze iz ove regulative veoma esto komplikovane kontaktira se sa razliitim delovima lokalne administracije ili razliitim lokalnim podrunicama dravne administracije, a ispunjavanje procedura zahteva poprilino vremena i generie znatne trokove. Shodno svemu navedenom, prirodan prvi korak analize lokalne ekonomije je analiza tih procedura, pravila i postupaka koji utiu na poslovno okruenje, kao i analiza naina na koji se oni primenjuju u smislu delotvornosti i efikasnosti te primene, odnosno transparentnosti i polaganja rauna u pogledu aktivnosti lokalne administracije. Saradnja sa drugim nivoima vlasti: Saradnja sa drugim nivoima vlasti (dravni, regionalni, pokrajinski itd.), bitna je kako bi se od njih dobila podrka lokalnim razvojnim naporima. Ova saradnja moe da se odnosi praktino na svaki aspekt nacionalne i lokalne politike: na usklaivanje republikog i lokalnog plana razvoja infrastrukture, budetske transfere od Republike ka optini, regulaciju o zemljitu i svojini, prostorno planiranje, finansijska pitanja, zatitu ivotne sredine. Optine mogu kontakte sa viim nivoima dravne organizacije koristiti na najmanje tri naina: da iskoriste postojee mehanizme i resurse viih nivoa, a u korist lokalnog razvoja; da prikupe informacije o planovima viih nivoa kako bi im se unapred prilagodile i tako najbolje iskoristile mogunosti; te da lobiranjem ili na drugi nain pokuaju da utiu na planove viih nivoa, a u sopstvenu korist. ta se moe uiniti na nacionalnom nivou? Decentralizacija je nacionalna politika koja je veoma bitna za lokalni ekonomski razvoj - prenoenje nadlenosti sa centralnih na lokalne vlasti. S jedne strane, decentralizacija stvara dodatne zahteve lokalnim vlastima u pogledu njihovih administrativnih kapaciteta, budui da upravo lokalne vlasti treba da formuliu i sprovode politike koje su do decentralizacije bile u nadlenosti centralnih vlasti. S druge strane, decentralizacija lokalnoj zajednici, odnosno njenim vlastima, donosi dodatne poluge kojima se moe delotvorno uticati na lokalni ekonomski razvoj. Ovde je vrlo vana fiskalna decentralizacija jer omoguava da lokalne vlasti samostalno odluuju o stopi poreza na imovinu koji e se naplaivati na njihovoj teritoriji, a celokupan prihod ostvaren na toj osnovi predstavlja njihov izvorni prihod. Vie stope poreza omoguavaju i vie nivoa fiskalnih rashoda, to moe da pobolja pogodnosti za investiranje i ekonomski razvoj kao i podsticaje MSP na lokalnom nivou, ali dovode i do poveanja poreskog optereenja, to dovodi do pogoranja tih uslova. Na lokalnim vlastima je da nau pravu meru i da za tu meru polau raune svojim graanima na lokalnim izborima. Neki oblici decentralizacije javnih slubi su: Dekoncentracija - podrazumeva prenoenje pojedinih aktivnosti i nadlenosti sa ministarstava ili nacionalnih slubi. Ministarstva i nacionalne slube na lokalnom nivou obrazuju svoje ogranke radi ekonominijeg i efikasnijeg obavljanja poslova. Dekoncentrisana vlast je, dakle, i dalje deo centralne vlasti, kako po pitanju funkcionisanja, tako i po pitanju rukovoenja, finansiranja,odgovornosti i kontrole nad njenim radom. Dekoncentracija ne doprinosi jaanju samostalnosti, nezavisnosti i odgovornosti lokalne samouprave.
Strana 12 od 97
Delegiranje - oblik decentralizacije koji podrazumeva da se pojedine aktivnosti sa centralnog nivoa vlasti prenose lokalnim samoupravama (optinama). Lokalna samouprava samostalno izvrava poverene poslove (ali ne donosi propise kojima se ureuje obavljanje ovih poslova). Dravna uprava kontrolie njihovo izvravanje. Devolucija predstavlja najvii nivo decentralizacije. Devolucijom se poslovi prenose sa dravnog nivoa u izvornu nadlenost i odgovornost lokalne samouprave. Na ovaj nain lokalna samouprava jaa u interesu graana. Odnosi dravne uprave i lokalne samouprave se zasnivaju na principima saradnje, a ne subordinacije. Devolucijom se organima lokalne samouprave daje puna odgovornost u odluivanju, finansiranju, upravljanju i realizaciji donetih odluka. Deetatizacija predstavlja proces prenosa javnih ovlaenja na privatni sektor.
U zavisnosti od eljenih ciljeva decentralizacija se moe sprovesti promenom: teritorijalne strukture uprave (nie teritorijalne jedinice treba da budu toliko velike da mogu efikasno da obavljaju poverene zadatke); funkcija (prenose se samo oni poslovi i ovlaenja koji su odgovarajui za prenos); organizacione strukture i naina upravljanja (prethodno treba organizacije i institucije niih nivoa vlasti osposobiti za obavljanje prenetih poslova). U praksi se navedene promene kombinuju i istovremeno sprovode. Regionalizacija: U Srbiji je, verovatno usled preterane centralizacije, vrlo slabo razvijena saradnja meu susednim optinama, ak i ona informacione prirode. A ta saradnja moe biti raznovrsna i veoma korisna kao nain objedinjavanja napora ili koordinacije aktivnosti u brojnim podrujima iz nadlenosti optina,od zajednikih komunalnih objekata do zajednikog nastupa pred republikim ili meunarodnim institucijama. Za oekivati je da e u budunosti regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaajniji, s obzirom na Strategiju regionalnog razvoja Srbije koju je usvojila Vlada Srbije poetkom 2007. godine kao i na formiranje novog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR) . Otvaranjem regionalnih agencija i centara za podrku malim i srednjim preduzeima uinjen je ve znaajan korak u izgradnji institucionalne infrastrukture za razvoj MSPP ali u saradnji na regionalnom nivou. Saradnjom sa ovim agencijama, pomoi otvaranju njihovih potcentara i zajednikim programima, lokalne vlasti mogu da pomognu ne samo otvaranje novih preduzea ve i rad postojeih. U budunosti je planirano otvaranje oko 10 regionalnih razvojnih agencija (RRA) uz podrku EU IPA projekta regionalnog razvoja u Srbiji. Verovatno je da e deo ovih RRA nastati transformacijom sadanjih MSP RA, koje se delom ve i sada bave ovim poslovima. Zapravo tri agencije su i formalno registrovane kao regionalne razvojne agencije ili centri: u Zrenjaninu-Banatu, Kragujevcu, i jedna od dve postojee u Leskovcu, a nedavno je lokalnom inicijativom formirana i etvrta, u Zajearu, paralelno uz postojeu MSP agenciju.2
Neki komentari koji se odnose na mogunosti korienja instrumenata na regionalnom nivou dati su u poslednjem poglavlju (Preporuke).
Strana 13 od 97
Proces globalizacije svakako predstavlja najznaajniji uticaj iz inostranog okruenja na lokalne zajednice - ruenjem granica za protok svih resursa dovodi do poveanih ansi, ali i poveanih rizika, konkurencije za lokalni ekonomski razvoj, odnosno za privlaenje investicija, kapitala i ostalih resursa. U pogledu poveanih ansi za lokalni razvoj, globalizacija je dovela do poveanog interesovanja za investiranje u Srbiju i neku od njenih optina, to otvara malim i srednjim preduzeima u Srbiji nove mogunosti plasmana njihovih proizvoda i usluga, i nova trita. to se poveanog rizika, odnosno konkurencije tie, globalizacija je dovela do toga da jednoj lokalnoj zajednici u Srbiji ne konkuriu samo druge domae lokalne zajednice, ve i lokalne zajednice u veoma dalekim krajevima. Za optine u Srbiji su tim interesantniji globalni vlasnici kapitala koji odluku o tome gde e investirati svoj kapital donose iskljuivo na osnovu poreenja oekivanih prinosa. Multinacionalne kompanije, koje imaju svoje podrunice u mnogim zemljama sveta, pri donoenju odluke u kojoj e zemlji, odnosno lokalnoj zajednici otvoriti svoju novu podrunicu ili preseliti ve postojeu, razmiljaju samo o pogodnostima i trokovima, relativnim u odnosu na neku drugu lokalnu zajednicu, u nekoj dalekoj zemlji. A konkurencija se uveava i na tritu proizvoda, budui da puna liberalizacije spoljne trgovine predstavlja jednu od nacionalnih obaveza u procesu globalizacije. Dravna politika uslovljava u kojoj meri, odnosno kojim tempom i na koji nain e inostrani faktori uticati na lokalni ekonomski razvoj (pristupanje WTO, regionalnim ekonomskim integracijama i drugim sporazumima o trgovini i saradnji). Pored uloge domaeg okruenja vezanog za inostrano, postoji jo itav niz elemenata te uloge. Dravne (nacionalne) vlasti formuliu i sprovode ekonomske politike koje imaju direktan uticaj na lokalne zajednice i njihov ekonomski razvoj: makroekonomska politika, monetarna i fiskalna politika, spoljnotrgovinska politika, odnosno politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom, kao i reforme pojedinih sektora (reforma javnih finansija, privatizacija i restrukturiranje realnog sektora, restrukturiranje bankarskog sektora,reforma pravosua). Svaka od navedenih politika ima uticaj na lokalni ekonomski razvoj i taj uticaj se razlikuje od jedne lokalne zajednice do druge, to znai da promene navedenih politika nisu, odnosno ne moraju da budu neutralne. Pravni okvir lokalne samouprave u Srbiji odreen je Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi. Optina je definisana kao teritorijalna jedinice u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava, ime je utvrena jednostepenost u strukturi lokalne samouprave. Ustav utvruje i nabraja osnovne nadlenosti i poslove optine. Pojedini poslovi koji su u nadlenosti Republike mogu se poveriti optini, uz obezbeenje odgovarajuih sredstava. Ustav garantuje optini izvorne prihode za obavljanje njenih nadlenosti koje su utvrene zakonom. Za savremene optine u Srbiji je vana i Evropska povelja o lokalnoj samoupravi (usvojena od strane Saveta Evrope 1985. godine) koja utvruje osnovne principe lokalne demokratije, a njen cilj je izgradnja standarda u uspostavljanju, funkcionisanju i zatiti onog nivoa vlasti koji je najblii graanima, samim tim i obezbeivanje stvarnog uea graana u odluivanju o onome to se tie njihovog svakodnevnog ivota.3
Sadanje stanje i planirana reenja za finansiranje razvoja odnosno ukupnog budeta optina prikazana su u prilogu br.5 , s obzirom da ne predstavljaju direktnu temu razmatranja ovog istraivanja
3
Strana 14 od 97
2. Strukture za podrku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga

Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrke
Ovo poglavlje odnosi se na pruanje nefinansijske podrke poslovnim poduhvatima, kriz izgradnju institucija koje treba da prue tu podrku ili plaanje usluga postojeih organizacija (ukljuujui privatni sektor) u optini ili bliem okruenju. to se sadraja nefinansijske podrke tie, ona pre svega ukljuuje veliki broj raznorodnih usluga koje dovode do poboljanja u oblasti poslovnog upravljanja i organizacije poslovnih poduhvata, oblasti poslovnih finansija, raunovodstva i pravne pomoi, ukljuujui i pravno zastupanje. Ova vrsta podrke nije potrebna svim preduzeima u istoj meri. Naime, velika preduzea, krupni investitori koji investiraju na podruju odreene lokalne zajednice, nemaju potrebu za znaajnom nefinansijskom podrkom. Oni sami raspolau specifinim znanjima, odnosno kadrom potrebnim za reavanje navedenih pitanja. A ukoliko i nemaju neka specifina znanja, njima nije veliki problem da na komercijalnoj osnovi angauju konsultante za tu oblast. Shodno tome, nefinansijska podrka je kljuna za one kojima je ona zaista potrebna, budui da sami ne raspolau potrebnim znanjima i nemaju mogunosti da komercijalno angauju konsultante. U tu grupu spadaju pre svega mala i srednja preduzea (ukljuujui i mikro preduzea), naroito oni koji tek zapoinju sa poslom. U ovim sluajevima, odgovarajua nefinansijska podrka moe da bude presudna da se neko odlui da okua sreu kao preduzetnik, odnosno da tek zapoeti poslovni poduhvat postane finansijski odriv i ue u sledeu fazu svog razvoja, pa time omogui i ubrzavanje lokalnog ekonomskog razvoja. U pogledu naina pruanja ove podrke postoji nekoliko opcija u pogledu struktura i naina podrke, kao i naravno samih obuhvaenih funkcija (usluga). Uee optine u finansiranju moe biti po principu potpunog ili deliminog pokria svih trokova funkcionisanja, to vai najpre kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER) i eventualno druge sline strukture iji bi optina bila jedini osniva ili vlasnik, dok kod drugih moe biti samo parcijalno ili kombinovano sa drugim principima. Drugi modus je po projektnom principu, gde se takvoj instituciji plaa za izvrenje odreenih zadatak iz projekta, a slian je princip plaanja za izvrene usluge ili subvencionisanja dela usluga pruenih krajnjim klijentima. Jednu vrstu struktura ine agencije ili centri za mala i srednja preduzea koji rade na regionalnom i, preko potcentara, na lokalnom nivou, koje same direktno pruaju usluge nefinansijske podrke onima kojima su one potrebne, sa kojima optina moe da dogovara i programira ovu podrku. Ove agencije su se do sada finansirale iz sredstva donatora, pruanjem usluga krajnjima klijentima, realizacijom projekata i sredstvima sa nacionalnog nivoa, a prilino malo od optina (sem ueem u zajednikim projektima sa njima). Treba oekivati da e ubudue udeo sredstava optina rasti. Problem se pojavljuje kod najmanje razvijenih lokalnih zajednica koje imaju mali budet zbog toga to nisu razvijene, a upravo iz tog razloga imaju potrebu za ovom vrstom podrke. Zbog toga je potrebno da sa nacionalnog nivoa obezbede vea dodatna sredstva za pokrivanje trokova ovakve podrke.
Strana 15 od 97
Ove agencije ili jedan njihov deo, kao to je ve napomenuto evoluiraju ka regionalnim razvojnim agencijama (RRA), preuzimajui i poslove koji se ne tiu samo MSP. Negde su te dve funkcije razdvojene, kao na jugu Srbije gde postoje poseban Centar za razvoj Jablanikog i Pinjskog Okruga u Leskovcu i dve MSP Agencije REEDA i VEEDA u Leskovcu i Vranju. Drugu znaajnu grupu ine kancelarije za LER koje su u Srbiji podrane naroito programima pomoi USAID (sada MEGA, ranije IRD u okviru CRDA, kao i SLGRP). Iako zvanina nomenklatura strukture optinske administracije ne poznaje ovu kategoriju, ve sada 28% anketiranih optina ih ima a 48% planira da ih osnuje u narednih godinu dana. Poseban praktian problem predstavlja osnivanje same kancelarije i tima za operacionalizaciju LER-a, poto po postojeim propisima oni nisu mogli da se formiraju kao zasebne optinske jedinice, razvojne agencije, ve su najee smetene kao deo postojeih odeljenja sekretarijata za privredu ili drugih odeljenja.4 Meutim, bez obzira na naziv i formalni status razvojne agencije za LER imaju za cilj unapreenje ekonomskog razvoja kroz ovu instituciju kao pravno lice koja bi funkcionisala autonomno, bila okvirom saradnje lokalnih interesnih grupa, i pruala usluge finansijske, tehnike , obrazovne podrke MSPP i ire. Okupljanje lokalnih aktera u radu na formulisanju strategije LER-a, analiza lokalnih MSPP i istraivanje prioritetnih sektora i potencijalnih investitora, tehnika pomo planiranja, kao i pomo u razvoju preduzetnikih inicijativa obezbeenjem informacija o poslovnim mogunostima, davanjem podrke kod organizovanja proizvodnje, izbora tehnologije, marketinga, kreditiranjem, garancijama, takoe je zadatak ovih kancelarija Razvojnih agencija optine. Neophodni su i programi promocije lokalnih MSPP i saradnja sa domaim i internacionalnim finansijskim institucijama, investitorima, donatorima. U optinama u nekim drugim zemljama gde postoje razvijene agencije za lokalni razvoj unutranju organizaciju i upravljanje LER-om obino ine: skuptina agencije, koju sainjavaju predstavnici svih onih institucija, organizacija i grupa koji ele da doprinesu ekonomskom i socijalnom razvoju grada; izvrni odbor, koji na profesionalan nain vodi poslove agencije; a zatim postoje odeljenja, koja su organizovana po uim zadacima agencije. Treu ine razne druge donekle sline institucije prvoj i drugoj kategoriji, a koje su osnovale optine (npr. info desk-ovi kao u aku). etvrtu grupu u ovoj uslovnoj kategorizaciji ine privatna lokalna konsultantska preduzea (ee pojedinci) i obrazovne ustanove koje deluju na lokalu, kao i nevladine organizacije, ukoliko raspolau takvim kapacitetima. Posebno je karakteristino prisustvo i znaaj udruenja preduzetnika odnosno lokalnih poslovnih asocijacija. Lokalne vlasti treba da potpomognu formiranje takve asocijacije, poeljno bi bilo i ustupanjem poslovnog prostora i finansijskim subvencijama, dok one mogu preuzeti deo potrebnih funkcija podrke.
Zapravo Zakon o javnim agencijama iz 2005 godine sem Republici i AP daje pravo i lokalnim samoupravama da formiraju javne agencije za obavljanje razvojnih, strunih i regulativnih poslova od interesa za optinu. Za sada nije poznato da je neka optina iskoristila ovu mogunost.
4
Strana 16 od 97
Primera radi pomenuemo samo jednu od funkcija a to su poslovne informacije. Nedostatak informacija je jedna od najveih prepreka poslovanju, naroito malih i srednjih preduzea, odnosno naroito preduzea u manje razvijenim lokalnim zajednicama. U tom smislu, pruanje odgovarajuih poslovnih informacija predstavlja vaan deo nefinansijske podrke. To se odnosi i na informacije poput onih ta se i po kojoj ceni trai na tritu, ta se, gde i po kojoj ceni nudi na tritu, ta je sve potrebno da bi se neki proizvod izvezao na, na primer, trite EU. U tom smislu lokalne vlasti u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja mogu da osnuju posebne MSP info punktove ili biznis informacione centre koji bi svim zainteresovanima pruali odgovarajue informacije. Deo poslova takvog centra se sem kroz direktni kontakt (prostorije u kojima e primati stranke), moe odvijati i telefonom (kol centri) i kako bi se izbeglo odgovaranje uivo na ista ili velikim delom slina pitanja, takoe preko dobro razvijenog Internet sajta (lokalne vlasti treba da obezbede njegovo postavljanje i aurno odravanje, odnosno funkcionisanje tima koji e da prikuplja i postavlja informacije na taj sajt, pristup tim informacijama za stvarne i potencijalne preduzetnike, to se, praktino, svodi na obuku za korienje raunara, odnosno korienje Interneta i promovisanje telefonskog broja kol centra. Takoe, veliki broj optina (80%) angaovan je u finansiranju savetodavnih usluga poljoprivrednicima preko razliitih mehanizama.
Prezentacija ankete
U ovom delu su prikazani odgovori koji se odnose na sledea dva dela upitnika: Strukture za podrku MSP i LER Da li imate kancelariju za LER o Koliko zaposlenih ima o Projekti ili aktivnosti u 2006. o Planiranje kancelarije za LER Da li u optini postoji odeljenje RA/RC MSPP Optinsko finansiranje odeljenja RA MSP (regionalne agencije za MSP) o Planiranje otvaranja odeljenja RA/RC MSPP u optini Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podrku razvoju MSP i/ili LER, npr. Informacioni Punkt, Kol Centar (Telefonski servis), njegov naziv i aktivnosti o Planiranje neke druge forme lokalnog centra za podrku razvoju MSP i LER Da li optina ima nameru ili potencijalni interes da uestvuje u osnivanju RA/ RC MSPP u optini ili da pomogne irenje neke postojee agencije (iz susednog okruga) na sopstveno podruje Kvalitet i specifinosti dosadanje saradnje optina i sa RA/RC MSPP o Potrebe optine za promenama u toj saradnji Biznis obuke , konsultantske usluge, praenje
Strana 17 od 97
Optinsko sufinansiranje obuke, savetovanja, konsultantskih usluga ili mentoringa, kategorija klijenata (poetnici, postojee MSP i radnje, neka posebna grupa) Ukupna suma uloenih sredstava u 2006 i broj klijenata Opis, ta i za koga, eventualni donatori (sufinansijeri i organizacija koja prua usluge/ implementacioni partner) finansiranje ili pruanje ili pruanje strunih saveta poljoprivrednicima kroz optinsku strukturu Opis (ta i kako) U prikazivanju redosled je unekoliko promenjen u odnosu na upitnik radili loginijeg grupisanja povezanih pitanja.
Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj)

Grafikon 1 Pregled optina koje su osnovale kancelarije za LER
Kancelarija za LER u optinama
Imaju LER kancelariju Nemaju, a planiraju LER kancelariju
28% 49%
28%
Prema anketi. od ukupno 102 optine njih 28% je osnovalo kancelarije za Lokalni ekonomski razvoj, i to: Novi Beograd, Loznica, Krupanj, Priboj, Uice, ajetina, itoraa, Majdanpek, Boljevac, Kruevac, Aleksinac, Crveni Krst-Ni, ievac, uprija, Ivanjica, aak, Odaci, Parain, Topola, Vranje, Crna Trava, Svilajnac, Bujanovac,Inija, Subotica, Kovin, Zrenjanin i Alibunar. Optine koje su osnovale kancelarije za LER zapoljavaju po jednog zaposlenog, njih 35%, sa dva zaposlena je 30%, dok tri zaposlena ima u 15% optina koje imaju kancelarije za LER: a sa vie od tri zaposlena je 20% osnovanih optinskih kancelarija za LER. U vezi sa tim postavlja se pitanje da li jedan zaposleni zaista moe da ini LER kancelariju (moda bi naziv kontakt osoba za LER, ili LER punkt bio bolji)
Strana 18 od 97
Grafikon 2 Zaposleni u optinskim kancelarijama za LER poetkom 2007.

Broj zaposlenih u optinskoj kancelariji za LER?
20%
Vie od 3 zaposlena
35%
Tri zaposlena
Jedan zaposlen
15%
Dva zaposlena
30%
U narednih godinu dana 48% optina planira da osnuje kancelariju za LER i to npr. optine: Smederevo, agubica, itite, Baki Petrovac, Sombor, Ni, Kraljevo, Plandite, Meroina, Aleksandrovac, Arilje, Baka Palanka, Ivanjica, Medvea, Peinci, abac, Surdulica, Raka, Valjevo, Panevo, Mladenovac, Beej, Velika Plana, Beoin, Poarevac, Palilula, grad Beograd i optina Kni, tako da situacija relativno brzo moe biti znatno promenjena.
Regionalne agencije i centri za podrku MSP (MSP RA i RC)

Poetkom 2007. godine sledee optine su imale Regionalnu agenciju/centar za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva ili njeno odeljenje: Kragujevac, Uice, Prijepolje, Priboj, Vranje, Vrac, Novi Sad, Inija, Crveni Krst-Ni, Baki Petrovac, Sombor, Odaci, Kraljevo, Subotica, Medvea, Kruevac, aak, Zajear, Negotin, Panevo, Zrenjanin, Beograd, Lazarevac, Rakovica.5 Optine koje su prema podacima datim u empirijskom istraivanju, u periodu od 2005/2006. uestvovale u finansiranju regionalnih agencija/centara za razvoj MSPP i njihovih odeljenja su: Beograd, Vrac, oka, Kruevac, Prijepolje, Baki Petrovac, Sombor, Smederevska Palanka, Subotica, Medvea, Odaci, Parain, aak6, Crna Trava, Negotin, Panevo, Zrenjanin, Lazarevac i Rakovica.
5
Poreenjem sa stvarnim stanjem u spisku nedostaju Leskovac i Novi Pazar kao sedita RC RA MSP, a do dovretka ankete registrovan je i RC u apcu. Nedostaju i neki potcentri (Jagodina), dok Inija u ovom trenutku nema takvu agenciju ili potcentar, mada je sa jo jednom optinom osnovala regionalnu razvojnu agenciju za Srem koja za sada ne funkcionie. Po naim saznanjima potcentar u Vrcu kao ni Panevu nije aktivan. Mogue je da je ovo pitanje shvaeno u smislu da li je optina obuhvaena aktivnostima MSP RA. 6 aak: Odnosi se na lokalni Info desk za razvoj MSPP /Biznis centar koji je formiran uz pomo finansiranja iz projekta EDEP, a za sada nema status Regionalnog MSP centra. Smederevska Palanka ne uestvuje u finansiranju RA MSP jer tamo nema takve institucije, radi se najverovatnije o lokalnom NVO, dodue postojala je Agencija za ekonomski razvoj Podunavskog okruga ali optina kao ni druge dve u okrugu nije izdvajala sredstva za njen rad kada je prestalo finansiranje od donatora to je glavni razlog za faktiki prestanak rada Agencije.
Strana 19 od 97
Grafikon 3 Optine koje planiraju osnivanje centra za podrku MSPP i LER

Broj optina koje (ne)planiraju otvaranje centra za podrku MSP i LER Broj optina koje planiraju uee u osnivanju Regionalne Agencije - centra za MSPP
15
planira
planira
38 44
67 ne planira
ne planira
Optine koje planiraju u 2007/2008. godini osnivanje regionalne agencije/centra za MSPP ili odeljenja postojeih agencija na svojoj teritoriji su: Obrenovac, Loznica, Savski venac, Kladovo, Kanjia, Smederevo, Zvezdara, Bujanovac, Ivanjica, Nova Varo, Peinci, Svilajnac, Valjevo, Beej, abac 7 i Inija. Pored ovih optina u terenskom istraivanju su sledee optine izrazile spremnost da uestvuju u osnivanju regionalne agencije/centra za MSPP sa drugim optinama: Dimitrovgrad, Majdanpek, Priboj, Bojnik, Preevo, id, Krupanj, Malo Crnie, abari, Blace, Srbobran, Pirot, Bela Crkva, Kovin, Boljevac, Tutin, Smederevska Palanka, Plandite, Subotica, Baka Palanka, ajetina, uprija, Odaci, Surdulica, aak, Raka, Valjevo, Beej (Novi i Stari), Velika Plana i optina Beoin.8 Kao svoje partnere optine koje planiraju otvaranje regionalnih agencije za MSPP u narednom periodu vide sledee institucije i donatore: Susedne optine, finansijske institucije, Udruenje privatnih preduzetnika i poljoprivrednika, Privredna komora, strane donatore sa donacijama za razvoj MSP. Komentar: Izgleda da nije (bar ne dovoljno) pomenuta Republika Srbija zbog nepoznavanja injenica da je Republika jedan od osnivaa u praktino svim MSP regionalnim centrima.
Kvalitet saradnje optina sa regionalnim MSPP agencijama

U istraivanom periodu od dve godine (2005-2006.), optine na ijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva su u gotovo dvotreinskom veinom (64%) ocenile odlinom saradnju koju su imale sa ovim agencijama.
U meuvremenu osnovana u junu 2007. godine za podruje Mavanskog i Kolubarskog okruga. Jedan broj optina nije razumeo ovo pitanje ili je nedovoljno informisan jer MSP regionalne agencije/ centri ve pokrivaju njihovo podruje (primeri: Zvezdara, Pirot, Preevo, Majdanpek, Baka Palanka...)
7 8
Strana 20 od 97
Njih 24% smatra da je saradnja bila nedovoljna, a 12% optina da uopte nije uspostavljena, iako su regionalne agencije pokrivale teritoriju i ovih optina. Grafikon 4 Kvalitet dosadanje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP
Stav optina o kvalitetu saradnje sa agencijama za MSPP nema saradnje 12%
odlina
24% nedovoljna 64%
Istovremeno su brojne optine izrazile potrebu za uspostavljanjem ire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetnitva, sa drugim asocijacijama, i institucijama. Ovo je detaljnije prikazano u narednoj tabeli. Tabela 1: Saradnja optina sa regionalnim MSPP agencijama i centrima Optina Potreba saradnje Uice Otvaranjem kancelarije za LER saradnja sa MSPP RA treba da bude na viem nivou Vranje Neophodna je snanija pomo drave Regionalnoj agenciji MSPP Savski venac Saradnja sa MSPP RA na bazi konkretnih projekata itoraa Postoji potreba osnivanja Centra za MSP na teritoriji Optine Novi Sad Uspostavljanje vre saradnje sa MSPP RA putem uea u izradi projekata neophodnih za razvoj MSP Kladovo Bre sporazumevanje, sklapanje ugovora sa MSPP RA Pirot Privrednici sa podruja Optine nisu dovoljno informisani o mogunostima unapreenja svog poslovanja, postoji potreba formiranja institucije i Centra koji bi se permanentno bavio ovom problematikom Crveni KrstBolja razmena podataka i obavetenosti o aktivnostima Regionalne Agencije MSPP Ni u Niu Kanjia Poboljanje efikasnosti u radu MSPP RA Kovin Oekuju se konkretni rezultati saradnje sa MSPP RA Smederevo Izrada konkretnih projekata sa MSPP RA 9 agubica Unapreenje uslova za razvoj MSP treba da bud osnov saradnje sa MSPP RA Baki Otvaranje kancelarije je u toku. Ugovor je potpisan sa Regionalnom agencijom
Odnosi se na Agenciju za ekonomki razvoj Podunavskog okruga, osnovanu uz podrku UNOPS. Videti ranije komentare.
9
Strana 21 od 97
Petrovac Sombor Ni Smederevska Palanka Aleksandrovac Arilje
MSPP Alma Mons iz Novog Sada Kadrovsko ojaavanje MSP, irenje usluga edukacije i finansiranja na vei broj korisnika u saradnji sa MSPP RA Postoji potreba za realizacijom vie zajednikih projekata sa MSPP RA Potovanje osnivakog akta. Ne vidi se mogunost opstanka agencije u sadanjim uslovima10 Potrebna je bolja komunikacija i koordinacija MSPP RA sa optinom Aleksandrovac Optina oekuje da e se intenzivnijom saradnjom u trouglu: Regionalni centar za razvoj MSPP Zlatibor Uice, Optine Arilje i Opteg udruenja preduzetnika Arilja na pravi nain sagledati potrebe za uslugama podrke RC MSPP Neophodno je vie informacija o radu RA MSPP, kao i bolja i svestranija saradnja Agencije i Optine Optina eli da uestvuje u otvaranju potcentra RA MSPP zbog velikih problema sektora MSP Neophodno je intenzivirati saradnju sa MSPP RA Jaanje strunog kadra u optini uprija koji direktno sarauje sa MSPP RA i potcentrom, a naroito uspostavljanje saradnje i timskog rada u kontinuitetu Aktivnije angaovanje REEDA na projektima koji se ve implementiraju na podruju optine Medvea - prvenstveno na Biznis inkubatoru i projektu HELP-a, SCOPES, jaanju kapaciteta optinskih slubenika i edukaciji nezaposlenih lica. Realizacija aktivnosti REEDA, a prema strategiji razvoja optine Medvea, priprema, podnoenje, implementacija i monitoring projekata vezanih za socijalna pitanja i ekonomski razvoj Optine. Aktivno traenje donatora za projekte koji su prioritet razvoja Optine i praenje konkursa za uee na grant emama iji su prioriteti socijalna pitanja i ekonomski razvoj. Obnavljanje saradnje sa MSPP RA Potrebno je napraviti bazu podataka od strane MSPP RA svih MSP u optini, kako bi imali mogunosti za kontakte i potrebne informacije o predstojeim aktivnostima MSP Trai bliu saradnju sa MSPP RA na zajednikoj pripremi projekata, pomoi oko formiranja baze podataka privrede Optine Potreban je vei broj aktivnosti u saradnji RA MSPP sa Optinom to vea informisanost, kako slubenika u Info centru za razvoj MSP, tako i privrednika i vea povezanost kancelarije za podrku razvoja MSP, privrednika i poljoprivrednika Intenziviranje saradnje i rad MSPP RA na privlaenju investitora u Optinu Formiranje ili posebne Agencije za privredni razvoj sa seditem u Rakoj, ili otvaranje potcentra ve postojee Agencije za razvoj MSPP iz regiona Dosadanju saradnju sa MSPP RA vie konkretizovati zajednikim projektima za
Baka Palanka ajetina ievac uprija Medvea
Nova Varo Parain
Surdulica Topola aak
Negotin Raka Mladenovac

10
Isto kao prethodna fusnota; imati u vidu da nije bila definisana kao MSP agencija kao i da je faktiki ugaena .
Strana 22 od 97
razvoj MSPP, kao i tribinama o osnivanju i uspenom poslovanju malih preduzea Beej Vie edukativnih prezentacija u saradnji sa MSPP RA u Optini Sremski Organizovati ubudue seminare edukacije za male i srednje privrednike, posebno Karlovci start up u saradnji sa MSPP RA Izvor: Terensko istraivanje optina, UNDP 2007. Kao jedan primer specifine mogue saradnje MSP RA i optina u ilustraciji se prikazuje program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Junoj Bakoj: Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja
Osnov: Potpisan okvirni sporazum o programiranju i sprovoenju aktivnosti u cilju regionalnog razvoja 2005. godine sa Ministarstvom ekonomije i finansija Republike Italije, Ministarstvom rada, zapoljavanja i socijalne politike RS i MIER-om, Izvrnim veem AP Vojvodine, lokalne samouprave i institucije Junobakog regiona, a organizovano od strane UNOPS-a i RA MSPP Alma Mons. Italijanski partneri su: DPS, teritorijalni paktovi za zapoljavanje - centralni Apenini, Mateze, severni Bareze Ofantino, Sangro Aventino i mree teritorijalnih paktova za zapoljavanje, regije Basilicata, Friulu, Venezia, Giulia, Kampanja i Umbrija. Cilj programa je upoznavanje institucija i razliitih nivoa uprave u Srbiji sa metodologijom usaglaenog planiranja koja se u italijanskoj praksi ve deceniju koristi kao uspean model upravljanja regionalnim razvojem i podsticanje regionalne saradnje kroz kreiranje i realizovanje razliitih razvojnih projekata. Projektne inicijative: izrada studije izvodljivosti za ustanovljavanje Instituta za kontrolu i unapreenje kvaliteta, realizacija projekta kulturnog naslea u optini Ba i reavanje problema nezaposlenosti) organizovanje jedinstvenog altera za proizvodne delatnosti one stop shop), prezentacija Vojvodine na sajmu u Kampobasu, inicijativa Centralnih Apenina prenos iskustava funkcionisanja komunalnih slubi. Za detaljni opis funkcionisanja jedne regionalne razvojne agencije kod nas videti prilog br. 2 u aneksu (RC Banat , Zrenjanin).
Saradnja RA MSPP Alma Mons iz Novog Sada sa italijanskim optinama na razvoju teritorijalnih paktova u teritorijalnom upravljanju
Ostale strukture
Oko 27 optina (od 102 anketirane)11 ima neku drugu formu centra ili punkta za razvoj malih i srednjih preduzea i podsticaj razvoja preduzetnitva. Grafikon 5 Druge forme podrke MSPP i LER
11
Aleksinac i Loznica su i ovde naveli LER kancelariju, pa se pojavljuje ista struktura 2 puta.
Strana 23 od 97
Optine koje imaju/nemaju drugu formu podrke MSP i LER

ukupno anketirane 102 optine
Im aju
32
70
Nem aju
Kol centar inf o desk za razvoj MSPP telef onski servis ICT centar za transf er tehnologije one stop shop savetodavni centar optine iknubacioni centar savetodavni servis u OUP Inf o centar NSZ kancelarija za razvoj MSP u odelenju za privredu socio-ek. savet optine optinski usluni centar
U tome na primer optina Vranje ima optinski Info centar, Obrenovac - Biznis info centar gde prua strunu pomo, informacije i prezentacije za MSP i poetnike u biznisu; Vrac Centar za razvoj MSP; Loznica - Kancelariju za LER kroz koju vri i edukacije, prua pomo pri izradi biznis planova; Obrenovac - Biznis info kroz koji prua strunu pomo i informacije; Aleksinac- kroz LER kancelariju prua informacije za razvoj MSP; Savski venac - povremeno podrava aktivnosti za razvoj MSP na svom podruju preko sekretarijata za privredu) u; itoraa -u okviru slube za ekonomski razvoj Optina je posebno zaposlila dva izvrioca koji se bave podsticajem preduzetnitva i razvoja MSP. Inija ima najsavremeniji One stop shop za graane i MSP kao usluni i informativni centar; Senta vri razne aktivnosti kao organizovanje seminara za MSP i preduzetnike preko odeljenja za privredu; u optini Opovo se u okviru odeljenja za privredu pruaju informacije o aktuelnim kreditnim linijama za MSP, programima podrke zapoetak posla (start up); Kladovo preduzima akcije kreiranja MSP susreta i prezentacija preko sekretarijata za privredu; Crveni Krst-Ni ima Usluni centar koji radi i za udruenja samostalnih zanatlija, preduzetnika, pekara; Kanjia ima Inkubacioni centar za razvoj i poslovni inkubator; u optini Zvezdara je osnovan Kol centar opte namene, a koji se po potrebi angauje i na drugim pitanjima interesantnim za MSP; agubica ima Centar za razvoj poljoprivrede koji tretira i pitanja zanatstva i MSP i organizuje razne seminare; itite prua usluge preko kancelarije Opteg udruenje preduzetnika; Grad Ni pored Regionalne agencije za razvoj MSPP ima i Informaciono koordinacioni centar za razvoj privatnog preduzetnitva koji radi u okviru Uprave za privredu; Kraljevo ima pored odeljenja Regionalne agencije za razvoj MSPP iz Kruevca i Poslovni centar pri Nacionalnoj slubi zapoljavanja koji prua strunu pomo i edukaciju ovom sektoru privrede;12 u optini Tutin se kroz odsek za razvoj pri Odeljenju za privredu prua pomo MSP u kontaktima sa Fondom za razvoj RS; Baka Palanka prua usluge od interesa za MSP preko Opteg udruenja preduzetnika; ajetina ima i potkancelariju MSP RC Uice, ali i kroz Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj takoe prua informacije i pomo MSP (to je trebalo da se navede samo kod pitanja br. 1 a ne i ovde); ievac ima kancelariju za razvoj MSP u okviru odeljenja za privredu i finansije preko
Ovakvih poslovnih centara NSZ ima 26 ali poto pripadaju NSZ a ne optini kao takvoj druge optine ih nisu navodile
12
Strana 24 od 97
koje daje podrku postojeem biznis sektoru; uprija ima Odeljenje za poljoprivredu i turizam preko kojih prua pomo MSP; Raka preko novoformiranog Socijalnoekonomskog saveta organizuje edukativne seminare za MSP, takoe ima i optinski usluni centar koji radi na pojednostavljenju procedure i postupka za izdavanje graevinskih dozvola preduzetnicima i MSP, Savet za zapoljavanje i optinski ekonomski savet preko koga vri koordinaciju donatorske pomoi; Panevo preko kancelarije Fonda za razvoj AP Vojvodine i Odeljenja za upravljanje projektima, kao i Sekretarijata za privredu prua informacije i pomo preduzetnicima i MSP; aak ima novoformiran Info desk za razvoj MSPP. Beograd je 2005. godine formirao Savet za zapoljavanje koji daje podrku zapoljavanju kroz razne vrste inicijativa, ima znaajnu ulogu u osnivanju lokalnih saveta (na nivou beogradskih optina, podstie razvoj MSPP, turizma i sl. i preko programa i projekata, ime se indirektno utie na formiranje centara, punktova.13 Optine koje planiraju da osnuju neku drugu formu podrke za razvoj MSP i lokalni ekonomski razvoj, one kod kojih ne postoje, kao i one kod kojih postoje centri, su: PalilulaNi, Bojnik, Preevo, Ljubovija, Vrac, id, Kruevac (LER), Krupanj, abari, Blace, Savski venac (LER), Srbobran, Opovo, Golubac, Pirot, Crveni Krst-Ni, Kanjia, Bela Crkva, Poega, Boljevac, Raca, itite, Backi Petrovac, Sombor, Bujanovac, Smederevska Palanka, Plandite, Subotica (LER), Aleksandrovac, Ivanjica, Parain, Peinci, Surdulica, Raka, Valjevo (LER), Panevo, Mladenovac, Beej Novi i Stari, Velika Plana i Poarevac
Ilustracija 2: Optinski Kol centar i info desk za MSP Optina Inija: Program Sistem 48 U optini Inija funkcionie program Sistem 48. Ovaj program doprinosi dobrom upravljanju i odgovornosti i slui za otkrivanje problema u upravljanju lokalnom samoupravom. Izvorni naziv programa, koji je razvijen u Baltimoru (SAD), je SitiStat (CityStat). Inija je jedina evropska optina u kojoj se on sprovodi. Sistem 48 je zasnovan na blagovremenom i tanom izvetavanju, kao i brzoj reakciji. On predstavlja sveobuhvatan sistem izvetavanja kojim se meri i ocenjuje radni uinak, naglaavaju kljuni problemi uprave i predlau efikasne mere za poboljanje pruanja usluga. Graani Inije su, zahvaljujui Sistemu 48, u mogunosti da u svakom trenutku kontaktiraju optinu i dobiju informaciju o bilo kom komunalnom preduzeu ili javnoj slubi. Graani ne moraju da dolaze u optinu da bi dobili informaciju ili prijavili problem, dovoljno je da se telefonskim pozivom po ceni lokalnog razgovora, SMS porukom ili elektronskom potom obrate Kol centru (Call Center). Odgovor dobijaju u roku od 48 sati. Svi zahtevi graana idu preko Kol centra tako da ne mogu biti zagubljeni ili neobraeni. Od ukupnog broja podnetih zahteva reeno je 90%. Uvoenjem ovog programa javna preduzea su postala obavezna da dostavljaju mesene finansijske izvetaje koji ukljuuju strukturu cene usluga, ostvareni stepen naplate i iskazani gubitak, ime je u mnogome pootrena kontrola njihovog rada. Dosadanje iskustvo je pokazalo da su graani voljni da izvravaju svoje obaveze, ukoliko dobijaju detaljne informacije koje im olakavaju reavanje problema. Rezultat funkcionisanja
13
Videti konkretnije informacije u delu o finansiranju konsaltinga.
Strana 25 od 97
Sistema 48 je i uspostavljanje objedinjenog naina naplate komunalnih usluga. Reeno je pitanje uline rasvete, divljih deponija, odravanja sportskih i deijih igralita, parkinga... Posle nepunih godinu dana primene Sistema 48 ostvareni su zapaeni rezultati, kao i uteda od nekoliko miliona dinara u budetu lokalne samouprave. Iako ovaj sistem nije vezan samo za biznis korisnike oito je da stoji i njima na raspolaganju. Optina aak: info desk za razvoj MSPP U optini aak se uz finansiranje EU i pomo EAR-a u implementaciji, sprovodi specifian projekat za razvoj MSPP. Naime, na osnovu terenskog istraivanja, kao i stratekih planova razvoja MSPP i Strategije Lokalnog razvoja koju je Optina usvojila pre dve godine, sainjen je strateki okvir i akcioni plan za strateki i institucionalni razvoj preduzea i preduzetnitva. U okviru projekta realizuje se nekoliko nivoa stratekih zadataka. Prvi nivo jeste jaanje interesovanja za samozapoljavanje i zapoinjanje vlastitog biznisa. U tom smislu se osmiljava info desk za preduzetnike koji ima dve kancelarije: Front ofis sa kancelarijom u poslovnom centru i Bek ofis na Tehnikom fakultetu aak. Zadatak Front ofisa jeste da bude prvi punkt za sva interesovanja onih koji ele u vlastiti biznis, onih koji ele da dobiju informacije o zemljitu, taksama, porezima, pravnom obliku preduzea, kreditima, ili viim oblicima pomoi u poslovanju, i funkcionie kao one stop shop. On je najsavremenije opremljen, radi se dvokratno od 8-20 sati i mogue je dobiti poslovne informacije najireg spektra. Osmiljene su obuke za poetnike: preduzetnika orijentacija, u kojoj obavezno uestvuju uspeni lokalni vlasnici i menaderi privatnih firmi, biznis plan i set informatikih obuka. Predvieno je da kroz ove obuke proe 250 potencijalnih novih vlasnika malih preduzea i radnji, koji e dobiti najsavremenija korisna znanja i literaturu koja je u poetnikom paketu osmiljena u dve partnerske organizacije - na Tehnikom fakultetu i Radnikom univerzitetu. Za poetnike je osmiljen Networking klub preko kojeg bi trebalo da dobiju dodatna znanja i poslovne kontakte i podrku odrivosti novoosnovanog biznisa. Druga linija podrke razvoju preduzetnitva u okviru projekta obuhvata sadanje i budue izvoznike i jaanje njihovih konkurentskih i izvoznih kapaciteta. Za njih je osmiljen prvi klub izvoznika u Srbiji, preko kojeg e se organizovati dva "matchmaking" susreta po principu Europartnerijata sa po tri regiona, za koja lokalni privrednici imaju najvie interesa da razviju saradnju. Izvoznici e imati svoj deo sajta i portala u Info desku. Ove aktivnosti e podrati partnerske organizacije u projektu: Tehniki fakultet, Agronomski fakultet i Institut za voarstvo. Novost koju daje ovaj projekat jeste i Bek ofis Info deska kojeg su formirale kroz savremeno opremljenu kancelariju na Tehnikom fakultetu partnerske organizacije, pored Tehnikog i Agronomski fakultet i Institut, koji radi takoe dvokratno. Njegova funkcija je da pomogne savetima, inovacijama, konsultacijama, projektima, istraivanjem ve stasalim izvoznicima u njihovim konkurentskim sposobnostima, kao i da razvije softver za upravljanje celokupnim info deskom, projektom i razvojem preduzetnitva u Optini. Na ovom projektu uvezuju se sve nefinansijske usluge na lokalnom nivou za MSP, usluge inovacija i istraivanja, kreiraju se nove usluge po principu otvorenog inkubatora za poetnike, utie se na internacionalizaciju MSP, a objedinjuju se informacije o finansijskim uslugama, pristupu kapitalu, kao i svim informacijama relevantnim za prostor, zemljite, komunalnu infrastrukturu i poreske i druge obaveze MSP. Sam projekat ima i volontere, kao i novozaposlene mlade diplomirane inenjere i menadere u svojoj realizaciji. Ova nova institucionalna reenja kao i programska su realizacija Strategije razvoja u ovom sektoru, te treba da rezultiraju novim radnim mestima, veim brojem novih preduzea, smanjenjem
Strana 26 od 97
siromatva i veom dodatom vrednou izvezene robe i usluga i boljim trgovinskim bilansom regionalne privrede. Optina Knjaevac: Kua Partnerstva i Informativno promotivni centar Kua Partnerstva omoguava prostor za rad vie lokalnih organizacija i institucija.Svaka od njih dobila je prostor za kancelarije dok je zajedniki prostor biblioteka i sala za sastanke. Salu za sastanke mogu da koriste bez nadoknade sve institucije lokalne samouprave, i druga udruenja gradjana, sindikati, i druge drutvene organizacije sa teritorije optine Knjaevac. Projekat zajedniki realizuju Optina Knjaevac obezbedila prostor bez nadoknade i Udruenje preduzetnika i Timoki klub koji su uz pomo CHF renovirali i adaptirali prostor. U okviru Kue Partnerstva radi: Biznis savetovalite vodi Udruenje preduzetnika; Projektno savetovalite vodi Timoki klub; Centar za odrivi razvoj sela okuplja par udruenja poljoprivredenika; Optinska kancelarija za razvoj MSP u saradnji sa Republikom agencijom za MSP; Kancelarija Regionalne agencije za MSP. Tako na primer usluge projektnog savetovalita su pruanje informacija o konkursima za projekte, pomo u pripremi predloga projekata, u pronalaenju partnera za projekte u zemlji i inostranstvu, o potencijalnim donatorima, korienje strune biblioteke. Korisnici Projektnog savetovalita su optina, sve njene ustanove, institucije i javna preduzea, druge institucije koje se finansiraju iz optinskog budeta i nevladine organizacije koje rade na teritoriji optine. Radom rukovodi Timoki klub, a usluge se pruaju bez nadoknade . Promotivno informativni centar Centar vri objedinjavnje sveobuhvatne ponude Knjaevca kroz multimedijalnu prezntaciju turistike, kulturne, promtivne i poslvne ponude optine. Realizuj sled programe: Info, Promotivni, Turistiko poredovanje, Edukativni, Kulturni, Suvenir op, Internet kafe, Galerija. Partneri su Optina Knjaevac, CHF, Timoki klub, Gurgusovaka edukativna asocijacija GEA, optinske organizacije i ustanove. Odrivost je obezbeena kroz prihode iz prodaje suvenira i slika u suvenir opu, iznajmljivanje kafea, komercijalnog rentiranja prostora, prihoda od interneta; uskoro kree i prodaja suvenira on-line. U Knjaevcu je u toku formiranje Lokalne Agencije za Razvoj.14 Optina Surdulica i AIC Optina Surdulica je kao partner na Projektu RSEDP sufinansirala 4.944 eura (10% vrednosti) Uspostavljanje Agro-informativnog centra Surdulica i odrivost AICS po zavretku Projekta kao podrku razvoju poljoprivrede.
14
Izvor informacija: intervju -Vladan Jeremi, RARIS, Regionalna Agencija za razvoj istone Srbije
Strana 27 od 97
Biznis obuke , konsultantske usluge, praenje

Finansiranje obuka, konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budeta su u periodu 20052006. vrile su sledee optine: Preevo, Vranje, Ljubovija, Vrac, Loznica, Luani, Novi Beograd, Savski venac, Krupanj, Kruevac, Srbobran, Pirot,Crveni Krst-Ni, Bela Crkva, Boljevac, Zvezdara, Baki Petrovac, Sombor, Ni, Bujanovac, Smederevska Palanka, ajetina, Nova Varo, Parain, Surdulica, aak, Svilajnac, Negotin, Panevo, Mladenovac, Beej, a Beograd planira finansiranje i biznis obuka u 2007. godini.15 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka
Optinsko finansiranje obuke za preduzetnike i MSP
34 33 32 31 30 29
32 optine planira ukupno anketirane 102 optine 34 optine sprovodi
Prema podacima iz ankete optina vidljivo je da u narednom periodu jo sledee optine planiraju podsticaje razvoju MSP i start up kroz finansiranje obuka i konsaltinga za ovu ciljnu grupu. Te optine su: Bela Palanka, Obrenovac, oka, id, Novi Beograd, itoraa, Kruevac, abari, Novi Sad, Senta, Opovo, Kladovo, Crveni Krst-Ni, Prijepolje, Kanjia, Bela Crkva, Raa, Zvezdara, agubica, Mladenovac, itite, Baki Petrovac, Plandite, Beoin, Poarevac, Aleksandrovac, Arilje, ievac, uprija, Ivanjica, Parain, Peinci, Negotin, Raka, Panevo.
Finansiranje savetovanja poljoprivrednika

Tokom 2005. i 2006. godine savete poljoprivrednicima finansirale su sledee optine: Dimitrovgrad, Novi Beej, Palilula- Ni, Majdanpek, Bojnik, Preevo, Vranje, Bela Palanka, Obrenovac, Ljubovija, Ba, Vrac, id, Loznica, Luani, Aleksinac, Krupanj, Mali Zvornik, Malo Crnie, Kruevac, abari, Novi Sad, Raanj, Srbobran, Ljig, Petrovac, Inija, Senta, Opovo, itite, agubica, Golubac, Kladovo, Pirot, Kanjia, Bela Crkva, Kovin, Smederevo, Poega, Boljevac, Raa, Sombor, Ni, Arilje, Bajina Bata, Kraljevo, Smederevska Palanka, Plandite, Meroina, Aleksandrovac, Apatin, Baka Palanka, ajetina, ievac, uprija,
15
U okviru tendera za projekte koji je raspisao Savet za zapoljavanje Beograda u prolee 2007 i koji je u fazi izvoenja planirano je da se 50 miliona dinara potroi za namene koje velikim delom spadaju u ovu kategoriju.
Strana 28 od 97
Ivanjica, Medvea, Nova Varo, Odaci, Raka, Valjevo, Zrenjanin, Parain, abac, Surdulica, Topola, aak, Svilajnac, Zajear, Negotin, Panevo, Velika Plana, Sremski Karlovci, Beoin, Poarevac, Priboj, Bojnik, Mladenovac, Alibunar (savete za registraciju gazdinstava, unos podataka za plasmane) i Beograd (saveti oko korienja poljoprivrednog zemljita, a povereni su odreeni poslovi iz nadlenosti Republike). Grafikon 7: Optine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika
Optine koje finansiraju savete za poljoprivrednike
34 33 32 31 30 29
80 optina sprovodi
26 optina planira ukupno anketirane 102 optine
Strana 29 od 97
3. Finansijski podsticaji
Koncept finansijskih stimulacija
Jedna grupa aktivnosti koja pripada grupi nefinansijskih usluga, ali je povezana sa finansiranjem, je pruanje saveta koji se odnose na finansiranje, budui da je jedan od najteih koraka za preduzetnike iz malih preduzea ostvarenje pristupa na formalno finansijsko trite. Jer, takvi MSPP ne poseduju znaajniju imovinu koja bi im mogla posluiti kao obezbeenje niti imaju duu istoriju sopstvenog poslovanja iz koje bi se mogao uoiti kvalitet menadmenta, niti dovoljno poznaju tehnike poslovanja finansijskih institucija. I ovde se MSPP mogu pomoi savetom i edukacijom o finansijskom planiranju, tehnologiji rada finansijskih institucija i tome slino. Razlozi zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou, bilo kroz ponudu kredita, bilo kroz garancije bankama ili drugim finansijerima od strane lokalne zajednice, ili jo neke mehanizme, su prvenstveno nezadovoljavajui uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP, visoka trina kamatna stopa, neadekvatna ronost kredita, tekoe sa kolateral. Zato davanje finansijske podrke lokalnim MSPP i poljoprivrednicima, kao i subvencionisanje kamata na kredite pod uslovima povoljnijim od trinih znai stvaranje povoljnijeg finansijskog ambijenta za osnivanje i razvoj preduzetnitva na lokalnom nivou. ta je druga strana, odnosno koji su rizici i slabosti? Tu se postavljaju pitanja kompetentnosti, legalnosti, transparentnosti i efikasnosti takvih mehanizama. Lokalne vlasti esto jednostavno nemaju odgovarajua znanja, odnosno administrativne kapacitete a za upravljanje ovakvim stimulacijama, bez obzira da li se radi o zajmovima, garancijama, grantovima ili ulaganjima u sopstveni kapital preduzea. Zbog toga svakako treba imati u vidu znatan rizik po kapital uloen od strane lokalne zajednice, odnosno lokalnih poreskih obveznika u smislu gubitka supstance (nepotpunog vraanja sredstava). Otvara se pitanje po kojim kriterijumima e se dodeljivati sredstva pod povlaenim uslovima. Jedna opasnost potie iz nepotizma, koji se lako pojavljuje na lokalnom (mada ne samo tom) nivou. etvrto, povlaeno finansiranje i arbitrarne odluke dravnih slubenika u pogledu takvog finansiranja otvaraju prostor za korupciju svakako da se preduzetnicima isplati da podmiivanjem dravnih slubenika dobiju finansijska sredstva pod povlaenim uslovima, to problem vraa na neodgovarajuu selekciju poslovnih poduhvata koji e se finansirati. Verovatno je najbolja strategija, ukoliko se ve ide putem finansijske podrke, kooperacija sa drugim akterima: npr. bankama, asocijacijama preduzetnika i eventualno zajednika (regionalna) akcija sa drugim optinama, idealno uz pomo Republike. Ono to je prema uvidu u praksu optina u EU (naroito Italiji) i zemalja u tranziciji dovelo do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou jeste davanje garancija i lokalni garantni fondovi. Ova mera moe da dovede do poboljanja dostupnosti zajmovnog kapitala poslovnim poduhvatima MSPP na podruju optine. To je stvaranje garancijskog fonda i davanje garancija za vraanje kredita. Naime, visoke kamatne stope na domaem tritu posledica su, u najveoj meri, visokog rizika plasmana, odnosno Strana 30 od 97
rizika da dunik nee vratiti glavnicu. Davanje garancije da e dunik vratiti glavnicu (to je povezano sa rezervisanjem, odnosno deponovanjem odgovarajuih sredstava), umanjuje taj rizik, omoguava, odnosno pospeuje davanje kredita i obara kamatnu stopu. Prema postojeim zakonskim reenjima, takve garancije daje iskljuivo republiki Garancijski fond i to u iznosu najee do 50% glavnice, odnosno plasiranih sredstava, izuzetno do 80%. Problemi nastaju usled naina funkcionisanja Garancijskog fonda kome se za garancije obraaju banke a ne krajnji klijenti. Potrebno je da se lokalne zajednice, odnosno lokalne vlasti izbore za promenu ovog reenja i ukidanje svojevrsnog monopola koji sada postoji. Time bi se otvorile mogunosti da lokalne zajednice, osnivaju sopstvene garancijske fondove, pri emu se moe povezati vie lokalnih zajednica., to je i poeljno, a moe doi i do partnerstva javnog i privatnog sektora na ovom planu. Bilo bi korisno izuiti sistem "konfidi" kolektivnih garancija, iskustvo italijanskih optina, u kojima svoje osnivake uloge obavezno imaju i optine na ijoj teritoriji se formiraju. Saradnja optina bi se mogla uspostaviti sem sa bankama i sa Republikim Fondom za razvoj. Naime Fond daje kredite samo onim korisnicima koji uspeju da obezbede bankarsku garanciju ili hipoteku za celokupan iznos glavnice. Time se, praktino, sredstva iz Fonda dodeljuju po trinim uslovima, budui da komercijalne banke same odluuju o tome kome e dodeliti bankarsku garanciju, a tu bankarsku garanciju (odnosno rezervisana sredstva) naplauju korisniku kredita, tako da i je konana, konsolidovana kamatna stopa mnogo via. Ukoliko bi uslovi iz optinskih garancijskih fondova bili povoljniji od bankarskih ukupna cena (trokovi) bi bila manja. Podsticaji optina MSPP mogui su kroz obezbeivanje poetnih finansija osnivanjem mikrokreditnih ema. Novo preduzee se osniva onda kada budui preduzetnik proceni da postoji trina potreba za novim proizvodom ili uslugom. Znai, postoji preduzetnik, postoji potreba i postoji trite, ali esto preduzetnik ne raspolae kapitalom dovoljnim za pokretanje posla. to je najvanije, potrebna sredstva za zapoinjanje posla obino su skromna i njihovo obezbeenje ne bi moralo da bude problem za finansijske i srodne institucije. U Srbiji se mikro kreditima obino bave specijalizovane institucije, kao to su neke banke i Fond za razvoji , kao i nekoliko mikrofinansijskih NVO koje su izuzetno dobile pravo ugovorom drave i UNHCR vezano za probleme izbeglike populacije da se time bave. Posebnog udela u ovoj aktivnosti imale su pojedine strane drave koje su otvarale kreditne linije koje su trebalo da bar donekle kompenzuju velike slabosti ondanjeg bankarskog sistema. Slika ni sada nije jako dobra, poto je broj i obim kreditnih linija nedovoljan i privatni preduzetnici i dalje znatan deo ulaganja vre iz sopstvenih sredstava (MSP su 2006. godine imala 82% finansiranja iz unutranjih izvora, a od ukupno pozajmljenih sredstava zajmova 84% su bili kratkoroni), to nije dobro za brzinu ekonomskog razvoja i razvoja preduzetnike aktivnosti. Lokalne zajednice mogu da odigraju pozitivnu ulogu u obezbeenju mikro kredita i mikro lizinga za nova preduzea na svojoj teritoriji. One same mogu da pomognu iz budeta, kao i kroz povezivanje mikro kreditnih institucija i MSPP. Lokalne zajednice mogu takoe da ocene potrebe lokalnih preduzetnika za poetnim kreditima i da lobiraju i ohrabruju institucije koje se bave mikro kreditima u pravcu zadovoljenja tih potreba.
Strana 31 od 97
Porezi i poreske stimulacije: Lokalne vlasti imaju, kao instrument uticaja na lokacione i druge poslovne odluke menadera MSPP, razliite opcije, meu kojima se oni poreski smatraju veoma vanim. Naime, obino se misli da firme migriraju ka nekim drugim podrujima kako bi smanjile trokove, poto to donosi uveani profit za vlasnike. Budui da su porezi uvek vana stavka u poslovanju preduzea, izgleda bar na prvi pogled da nema sumnje u ispravnost navedene logike i da uverenje o potrebi smanjenja poreza i poveanom davanju poreskih podsticaja i na lokalnom nivou poseduje odline temelje. Pet klasinih argumenata se moe navesti u prilog tvrdnji da je smanjenje poreza (i poveanje poreskih podsticaja) dobra politika: smanjenje poreskog optereenja ublaava poresku presiju i vodi poveanju profita firmi, a time i investicija i zaposlenosti; podsticaj veem radu i preduzetnitvu - jer, kada se smanje porezi, onda je i pojedincima i firmama bolje i spremni su da rade vie poto im od jednog dinara (bruto) zarade ostaje vie; poveanje tranje - jer, vei dohoci i pojedinaca i firmi posle oporezivanja posledino vode poveanju tranje i stimuliu ekonomsku aktivnost; poboljanje poslovne klime - kako poreska politika predstavlja jedan od faktora poslovne klime, to je i njeno unapreenje poeljno; poreska konkurencija - jer i druge lokalne zajednice smanjuju poreze kako bi privukle kapital i investitore, pa je nuno da to ini i ona u pitanju. Iako su na lokalnom nivou lokalni porezi obino niski, i postoji vra veza izmeu lokalnih prihoda i lokalnih javnih usluga, oni su znaajni za lokalna MSPP u ukupnim zahvatanjima, te svaka beneficija od strane optina znai unapreenje ukupnog ambijenta za zapoinjanje i razvoj biznisa. Na dravnom nivou veza izmeu javnih prihoda i javnih rashoda nije jako vrsta, poto drava moe relativno lako da povea rashode bez poveanja prihoda, a kroz zaduivanje kod emisione ustanove ili na tritu novca. Sa druge strane, kod lokalnih zajednica ta je veza daleko jaa, pa smanjenje poreskih prihoda kao mera usmerena na poboljanje privrednih prilika i privlaenje preduzea, neminovno dovodi u pitanje nivo lokalnih javnih usluga (od kolstva i zdravstva, preko kvaliteta lokalne administracije do odnoenja ubreta i vodosnabdevanja). Iz ovih razloga uvoenje politike smanjenja poreza, koja e imati posebno uoljive pozitivne posledice na lokalnu privredu i njene odluke u korist lokalne zajednice, trai od lokalne samouprave da se istovremeno bavi preduzetnikim inovacijama u svom lokalnom budetu. U Srbiji praktino ne postoje lokalni porezi, poto su svi u nadlenosti Republike: ona ih uvodi, odluuje o stopama, osnovicama i osloboenjima i olakicama, pa ih i naplauje preko republike Poreske uprave. Prihod nekih od njih Republika je ustupila lokalnim zajednicama, ali one nemaju nikakav uticaj na elemente oporezivanja, pa time ne mogu ni odluiti o smanjenju poreza ili poveanju olakica. Jednostavno, lokalne vlasti nemaju mogunost da vode sopstvenu poresku politiku. Dok su porezi opti po svom karakteru, jer jednake stope plaaju svi poreski obveznici, dotle su poreski podsticaji daleko ui po svojoj usmerenosti. Obino su vezani za tek poneku karakteristiku poreskih obveznika i zato su znatno pogodniji za selektivne politike nego same poreske stope. Poreski podsticaji, ak, mogu biti i vrlo specifikovani, pa da vae samo za jednog obveznika, odnosno firmu. Stoga se poreske olakice povremeno koriste na lokalnom nivou kada se eli i kroz fiskalne beneficije podstai neka firma da podigne pogon na teritoriji lokalne zajednice, a radi poveanja zaposlenosti, dohotka i poreskih prihoda. Strana 32 od 97
U Srbiji takve mogunosti za sada ne postoje, poto, lokalne vlasti nemaju kontrolu ni nad jednim porezom, pa samim tim ni nad olakicama, osloboenjima, poreskim kreditima, podsticajima. Tek po eventualnom prenoenju nadlenosti za porez na imovinu sa Republike na lokalne vlasti pojavie se mogunost da one daju poreske olakice iz razvojnih razloga, pa i tokom cenjkanja sa potencijalnim investitorima. Ukoliko kod poreza i poreskih olakica i osloboenja lokalne zajednice nemaju prilike da utiu na ekonomska kretanja, kod mnogih drugih lokalnih dabina situacija je znatno povoljnija i one mogu da utiu na trokove preduzea a, a time i na njihovo ponaanje. Radi se, naime, o dabinama koje se kod nas uglavnom zovu lokalnim komunalnim taksama. Najvanije meu njima su naknada za korienje graevinskog zemljita, naknada za ureenje graevinskog zemljita i, kod veine optina, kirija za poslovni prostor koji je u dravnom vlasnitvu. Naknada za ureenje graevinskog zemljita je ionako ugovorna obaveza i nju lokalna vlast moe lako varirati u skladu sa potrebama, odnosno sa eventualnim dogovorom sa investitorima. Iako se ova naknada obino definie kao naknada za trokove koji su uinjeni na ureenju zemljita, ipak je jasno da se tu dobrim delom radi o zahvatanju gradske rente i da optina ima prava da smanji ili potpuno ukine rentu onda kada proceni da je to dobro. Naknada za korienje graevinskog zemljita je trajna po svom karakteru i za investitora moe biti vrlo vano ili, ak, presudno kada dobije popust ili eventualno oprost cele naknade. Neke optine u Srbiji ve koriste takvu mogunost.
Prezentacija podataka ankete

U ovom poglavlju obuhvaeni su odgovori na sledea pitanja iz ankete: Finansijske stimulacije 2.1 Da li Optina iz budeta sprovodi ili planira finansijsku podrku za razvoj poljoprivrede ili MSP 2.1.1. Ako je odgovor negativan, razlog 1. nedostatak sredstava 2. nije ocenjeno za potrebno 3. neto drugo (navesti 2.1.2. Vrsta finansijske podrke Optine Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrke (suma u 000 din i broj klijenata 2006) a. b. c. d. e. f. g. Kreditna ema za poljoprivredu Kreditna ema za MSP, precizirati za koga Kreditne garancije, garantni fond Subvencije kamata na kredite Grant, bespovratna sredstva za samozapoljavanje Grant, bespovratna sredstva za ostala ulaganja, navesti koja Olakice u lokalnim zahvatanjima takse Strana 33 od 97
h.
naknade za zemljite drugo Neto drugo
Zbirni prikaz finansijskih stimulacija

Vidljivo je da su u 2006. godini optine izdvajale sredstva za razvoj MSP i poljoprivrede iz lokalnog budeta po raznim osnovama i ciljevima. Tako su ukupno izdvojile sledea sredstva za stimulacije ova dva sektora optine: Beograd ak oko 120 miliona dinara. Kragujevac oko 68 miliona dinara, Loznica 18 miliona dinara; Obrenovac 10 miliona dinara; Ni - 9,7 miliona dinara; Mali Zvornik - 8,5 miliona dinara; ajetina 7 miliona dinara; Kruevac - 6,5 miliona dinara; Zrenjanin 5,3 miliona dinara, Boljevac 1,7 miliona dinara; aak - 6,5 miliona dinara; Svilajnac 4,8 miliona dinara; Velika Plana 4,6 miliona dinara; Arilje 3,8 miliona dinara; Prijepolje - 3,5 miliona dinara; Uice - 3,5 miliona dinara; Panevo 3,4 miliona dinara; Kovin 3,3 miliona dinara; Sombor 3 miliona dinara, agubica 2, 5 miliona dinara; Baka Palanka 2,5 miliona dinara; Negotin 2 miliona dinara; Inija 2 miliona dinara; Valjevo 1,7 miliona dinara; Mladenovac 2 miliona dinara; abari 1,3 miliona dinara; Crveni Krst Ni - 1,1 miliona dinara; Aleksinac - milion dinara; Vlasotince 720 hiljada dinara; ; Krupanj - 700 hiljada dinara; Smederevska Palanka 400 hiljada dinara; Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu
Optine koje daju budetsku finansijsku podrku poljoprivredi i MSP MSP

Poljoprivreda i MSP Poljoprivreda
24 29
6
MSP
ukupno anketirane 102 optine
Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrke optina MSP i poljoprivredi 1. Optina Opis finansijske podrke optine 2. Dimitrovgrad Kredit Pro Credit banke sa udruenim optinskim sredstvima
Strana 34 od 97
3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11 .12. 13. 14. 15.
Palilula Ni Priboj Bojnik Preevo Uice Vranje Obrenovac Ljubovija Loznica Aleksinac Krupanj Mali Zvornik Malo Crnie
16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28.
Vlasotince abari Blace Ljig Inija Kladovo Pirot Crveni KrstNi Prijepolje Kanjia Kovin Smederevo Boljevac
Optinski grant iz budeta za razvoj koarstva i prezentaciju MSP na sajmovima Sredstva iz budeta, 4.6 mil. dinara ukupno za ove dve grupe klijenata, od ega 300 hiljada za rad potcentra RA MSPP Osnovan Fond za razvoj stoarstva na teritoriji Optine Finansirana je priprema dokumentacije i struna pomo MSP i poljoprivrednicima Finansirano je iz budeta za poljoprivredu, vetako osemenjavanje krava (3500 puta), besplatna podela sadnica Za MSPP su davane olakice u lokalnim taksama Budetska sredstva za poljoprivredu, plaanje osemenjavanja goveda u Optini U budetu za 2007. planirana su sredstva za razvoj poljoprivrede, turizma i preduzetnitva Davane su budetske pozajmice za preduzetnike poetnike; pozajmice za registrovana polj. domainstva Iz budeta optine su davani krediti, subvencije, bespovratna sredstva Sredstva iz budeta Kreditna podrka preko Fonda za razvoj optine Postoji agrarni Fond optine, finansiraju se odreene aktivnosti u oblasti Poljoprivrede Budetska sredstva za poljoprivredu, nabavku steonih junica Subvencije za poljoprivredu organizacija strunih skupova, savetovanja, edukacija MSP za izradu biznis planova Uee u projektu razvoja MSP i polj u 2006. od 1.8 mil. din Subvencija dela kamate na kredite za MSP 2000 premija za poljoprivrednike Podsticaji za poljoprivredu i MSP Iz budeta Optine izdvojena sredstva za stimulaciju poljoprivrednika Za razvoj poljoprivrede izdvojeno je oko 3.5 mil. dinara; za formiranje potcentra RA MSPP 500 hiljada dinara Kreditiranje poljoprivrednih proizvoaa i MSP Plasman budetskih sredstava za MSP i poljoprivredu preko optinskog Fonda za razvoj Iz budeta optine dadi krediti za registrovanje poljoprivrednih gazdinstava Iz budeta optine finansirana izrada studije za otvaranje BIC-a Strana 35 od 97
29. 30. 31.
Zvezdara agubica Sombor
32. 33. 34. 35. 36. 37. 39.
Bajna Bata Bujanovac Kraljevo Tutin Smederevska Palanka Aleksandrovac Baka Palanka
Optina planira finansijsku pomo za otvaranje centra za razvoj MSP i LER Agrarni budet i podrka radu Centra za razvoj poljoprivrede Osnovan je Fond za razvoj poljoprivrede, 13 miliona dinara. Sredstva budeta u vidu depozita za razvoj MSP i industrijske zone Iz budeta optine se daju sredstva za subvencije kamata na kredite poljoprivrednicima Podrka projekata "Reka - mleka": 500 hiljada dinara Finansijska podrka poljoprivrednim proizvoaima Zapoljavanje novih radnika; besplatne savetodavne usluge registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima 2 miliona dinara sufinansiranje projekata za MSP i poljoprivredu Sredstva za razvoj poljoprivrede kroz afirmaciju udruivanja poljoprivrednih proizvoaa- zadrugarstvo Finansira iz budeta optine MSP i poljoprivredu kroz dva lokalna fonda: Fond za razvoj poljoprivrede i Fond za razvoj preduzetnitva 7 miliona dinara u 2006. za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji Finansijska podrka seoskim MZ koje koriste kredite Fonda za razvoj i Ministarstva poljoprivrede Optina finansira razvoj poljoprivrede i MSPP kroz uee u projektima koji se realizuju na njenom podruju Naknada tete u poljoprivredi (24 lica), osemenjavanje krava, obuka i podrka udruenjima preduzetnika Finansiranje nabavke opreme za udruenja poljoprivrednika, posete poljoprivrednih proizvoaa sajmu poljoprivrede, obuka, tradicionalnog sajma privrede koji se godinje odrava u Optini Sredstva optinskog samodoprinosa namenjena za revitalizaciju sela opredeljena su za podrku registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za unapreenje stoarstva kroz poboljanje rasnog sastava stonih grla Sredstva iz budeta za kredite MSP i poljoprivredi, kao i za sufinansiranje u projektima Beskamatni krediti zemljoradnicima i malim preduzeima Agrarni budet-5 miliona dinara kao bespovratna sredstva Subvencije za kredite za poljoprivredu, donacije Subvencije za kredite za poljoprivredu poljoprivredi Bespovratna sredstva za podrku projektima za razvoj poljoprivrede Strana 36 od 97
40. 41. 42. 43. 44.
ajetina uprija Medvea Nova Varo Parain
45.
Topola
46. 47. 48. 49. 50. 51.
aak Zajear Negotin Raka Valjevo Panevo
52.
Sredstva za pomo razvoju poljoprivrede, svake godine, iako vrlo mali iznosi zbog malog budeta 53. Velika Plana Sredstva iz budeta se daju kroz lokalni Fond za unapreenje i razvoj poljoprivrede Optine 54. Zrenjanin Kreditiranje-udruivanje agrarnog budeta i sredstava za MSP sa bankom preko koje se plasiraju u okviru donetog programa 55. Poarevac Davanje kredita za razvoj poljoprivrede uz period otplate od 1 godine 56. Beograd Krediti za poljoprivrednike i podsticajna sredstva, grant za zapoljavanje, krediti za MSP Izvor: Terensko istraivanje optina, UNDP 2007 U narednom boksu daje se detaljniji uporedni prikaz fondova u etiri lokalne samouprave i izvod iz narativnog dela istraivanja projekta USAID MEGA. Ilustracija 3: Primeri optinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede Finansijski podsticaji optina Kragujevac, Loznica, Subotica i Inija Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi Optina Naziv fonda Ukup Broj Podr na korisni ka suma ka kao u mil. % din opt. bud eta
Mladenovac
Kamatna stopa trokovi obrauna
Grace Period
Trajanje kredita
Subotica Subotica Kragujevac Kragujevac Loznica Loznica
Fond za unapre. privatnog preduzetnitva Fond za razvoj poljop. Fond za razvoj poljop. Program podrke preduzetnitvu Fond za fin. programa MSPP za nezaposl. Fond za razvoj poljop.
15 15 60 8 9 6
30 45 200 30 34 30
0.5 0.3 0.3 0.27 0.26 0.2
2% 3%
12 m 12 m
36 m 36 m
Beskama 18 m 36-60 m tno Samo 25% sredstava se vraa Beskama tno Beskama tno 12 m 12 m 30 m 30 m
Strana 37 od 97
Inija
Subvencionisanje kamatne stope za kredite MSP
1.7
0.57
9% umanjen o do 4.5%
60 m
Izvor: Istraivanje USAID, The Urban Institute, 2006. Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih optinskih fondova Izvor: Istraivanje USAID, The Urban Institute, 2006.
Finansijska podrka pre duze tnicima
30 25 20 18 U m il dinara 15 10 9 5 0 Loznica Subotica Inija Kraguje vac 6 6 4 15 15 10 5
30
2005 2006 2007
.
Podrka poljoprivredi u 2006
140
119
120
U milionima dinara
100 80 60 40 20 0
15 0
Indjija
6
Loznica Subotica Kra guje va c
Ukupna podrka poljoprivredi i preduzetnitvu u KG

3.5mil (2%) Program HELP
5mil (3%) Regionalna agencija za Ekon. razvoj
1.5mil (1%) Promotivne aktivnosti
119mil (81%) Sredstva za poljoprivredu
20mil (13%) Regionalni garantni fond
Izvor: Istraivanje USAID, The Urban Institute, 2006.
Strana 38 od 97
Kome se prua finansijska podrka kroz lokalne fondove: ili samo preduzetnicima, ili i MSP i preduzetnicima, registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, nezaposlenim licima sa evidencije NSZ ta se finansijski podrava: nabavka osnovnih sredstava (iji je oekivani vek trajanja dui od 3 godine), u nekim sluajevima, primer Subotica, sredstva se mogu koristiti i za obezbeenje uea za kredite koje daje Republika/Pokrajina, nezaposlena lica (primer Loznica), jaanje preduzetnitva i mikro i malih preduzea, program za zapoljavanje mladih i IT istraivake i razvojne inicijative. Institucionalni mehanizmi: U ove etiri optine fondovi podsticaja razvoja MSP i poljoprivrede su u 2006. godini bili registrovani kao: posebno pravno lice i to u Kragujevcu kroz Direkcija za robne rezerve, ili kao novoosnovano pravno lice - Fond za razvoj poljoprivrede u Subotici koji je registrovan po Zakonu o zadubinama, fondacijama i fondovima u pokrajinskom Sekretarijatu za kulturu; kao budetski fond na primer subotiki Fond za finansiranje preduzetnika, ili je sledilo osnivanje u skladu sa lanovima 44-47. ZBS; a trei nain primene fonda je bilo kroz obinu budetsku liniju, najee kod subvencija. Upravljanje: Kod izbora lanova komisije koje donose kljune odluke nema jasnih kriterijuma; posebno je nereeno pitanje kriterijuma za izbor predstavnika privatnog sektora. Uloge uesnika u lokalnom odluivanju fonda nisu jasne - uloga gradonaelnika/predsednika optine i uloga skuptine, uloga poslovnih banaka i postupak odabira banke. U Loznici i Kragujevcu banke nemaju nikakvu ulogu, dok u Subotici imaju ogranienu, a u Iniji imaju veliku ulogu. Nema primene Zakona o javnim nabavkama. Odreeni komentari-primedbe : Pitanje kontinuiteta svi optinski programi u etiri analizirane optine su nedavno ustanovljeni Pitanje tumaenja zakona Zakon o finansiranju optina Kamata / trokovi obrauna kredita Visok procenat odobrenih zahteva LER + socijalni aspekt Mali broj podnetih zahteva potencijalni korisnici nedovoljno upoznati. Krediti nisu dovoljno atraktivni Maksimalni iznos odobrenog kredita esto arbitrarno Nema konsultacija sa predstavnicima privatnog sektora u procesu planiranja i dizajniranja programa Analiza trokova i dobiti (CBA) se uglavnom ne radi Indikatori za praenje uspenosti programa uglavnom nisu ustanovljeni (monitoring i evaluacija) Mehanizam kontrole i namenskog troenja sredstava-(nedovoljno jasna i/ili efikasan) Visok procenat naplate dospelih kredita
Strana 39 od 97
Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP

Iz pregleda rezimea terenskog istraivanja optina mogu se izdvojiti detaljnije sledee vrste finansijskih podsticaja razvoja poljoprivrede i stimulacije ruralnog razvoja na lokalnom nivou: 1. Optinska kreditna ema za poljoprivredu 2. Podrka kroz kreditne garancije, garantni fond 3. Subvencije kamata na kredite 4. Grant za samozapoljavanje 5. Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 6. Olakice optine Lokalne takse Naknade za gradsko graevinsko zemljite 7. Neto drugo Grafikon 10: Vrste finansijskih olakica optina za MSP i poljoprivrednike
Vrste finansijskih stimulacija optina za razvoj polj. i MSP
subvencije kamata
kreditne garancije kreditna ema za MSP
grant za samozapoljavanje
4 15 26
13 7
grant za ostala ulaganja
40
kreditna ema za polj. olakice u lokalnim zahvatanjima
Kreditna ema za poljoprivredu

U periodu 2005 - 2006. godine 29 optina i gradova (od 102 anketirane) je iz sredstava lokalnog budeta finansiralo poljoprivredne proizvoae i doprinosilo ruralnom razvoju i to: Beograd, Dimitrovgrad, Bojnik, Uice, Obrenovac, Malo Crnie, abari, Pirot, Crveni KrstNi, Ljig, Prijepolje, Smederevo, agubica, Bajna Bata, Bujanovac, Kraljevo, Aleksandrovac, uprija, Parain, Surdulica, Topola, Negotin, Raka, Valjevo, Panevo, Mladenovac, Velika Plana, Kragujevac, Poarevac.
Strana 40 od 97
Visina kreditne eme za poljoprivredu iz optinskog budeta i/ili namena detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. Tabela 4: Kreditne eme za poljoprivredu Optine Kreditna ema za poljoprivredu 1. Preko optinskog Fonda za poljoprivredu u saradnji sa Aleksinac Nikom bankom 2. Krupanj 700 hiljada dinara kredita za poljoprivredu 3. Mali Zvornik 7, 4 miliona kredita za poljoprivredu 4. Kruevac Poljoprivrednim proizvoaima u oblasti stoarstva i ratarstva 5. Nabavka sadnica borovnice u 2007. godini kredit u visini Ljig milion dinara 6. Opovo Krediti za lanove udruenja odgajivaa svinja 7. Kladovo Kredit i za poljoprivredu od 1 milion dinara 8. U 2006. godini ukupno za ruralni razvoj izdvojeno 5, 8 Pirot miliona dinara kredita 9. 3 godine period; 3% kamate, 1 g. grejs, 400, 000 za jednog PP Kanjia za opremu 10. Kovin 331.290 dinara kredita za poljoprivredu 11. Kratkoroni krediti za 120 gazdinstava.; dugoroni krediti za Smederevo 80 gazdinstava 12. Poega Kreditna ema za poljoprivredu od 1 milion dinara 13. Preko Sekretarijata za privredu i Vojvoanske banke je data Zvezdara kreditna ema za polj (odnosi se na grad Beograd) 14. Fond za razvoj poljoprivrede ima na raspolaganju 3 miliona Sombor dinara. U saradnji sa Banca Intesa se odobravaju poljop. krediti 15. Bajna Bata Beskamatni robni krediti 16. Finansirani programi iz oblasti primarne polj. proizvodnje , Kraljevo krediti - sredstva iz budeta 17. Baka Palanka Subvencije, kamate na odobrene bankarske kredite 18. ajetina 7 miliona dinara za poljoprivredna domainstva 19. Odaci kredit za poljoprivredna gazdinstva 20. Bez bankarskih sredstava , stoarski kredit na 3 godine sa grejs Topola periodom od jedne godine, vraanje u dve 12- to mes. rate 21. aak 15 miliona dinara je dato iz budeta Optine 22. Na osnovu konkursa dodeljuju se beskamatni krediti registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na period od 3 - 5 godina, grejs period od 1 - 2 godine, Raka servisiranje kredita preko Komercijalne banke 23. Zrenjanin Kreditna ema za poljoprivredu od 5, 6 miliona - 123 korisnika 24. Poarevac Kategorija klijenata koja koristi kredite za razvoj poljoprivrede
Strana 41 od 97
su individualni poljoprivredni proizvoai 25. Ukupno 58,7 mil. krediti za investicije, 29 mil. robni Kragujevac kratkoroni krediti i 21 mln. subvencije 26. Kreditiranje individualne poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Beograda - kreditni aranman sa Vojvoanskom bankom po kome je 2006. godine izdvojeno 220 miliona dinara za poljoprivredne kredite. Kredite od 2 - 20.000 evra sa Beograd kamatom o 4,5% god je uzelo 120 poljoprivrednika. Izvor: Terensko istraivanje optina, UNDP 2007
Ilustracija 4: Primeri optinskih podsticaja poljoprivredi Primer grada Kragujevca, podsticaj agraru Grad Kragujevac je u 2005 i 2006. godine investirao ukupno 207 miliona dinara u agrarni sektor i razvoj sela. Najvei deo sredstava je dodeljen registrovanim domainstvima za nabavku poljoprivrednih maina i opreme, izgradnju sistema navodnjavanja, hladnjae, te opreme za preradu mesa, voa i povra. Poreenja radi u nastavku je primer jednog malog fonda (300 puta manja sredstva nego u Kragujevcu), to je znatno ei primer, odnosno u domaaju mogunosti manjih optina Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za poljoprivredu Primer optine Smederevo, podsticaj agraru Krediti stoarima Optina Smederevo je preko optinskog Fonda za razvoj poljoprivrede odobrila 650.000 dinara na godinu dana kredita za poveanje stonog fonda, u iznosu od ezdeset - sto hiljada dinara za kupovinu rasnih priplodnih junica, nazimila, nerasta i prasadi, sa rokom otplate od godinu dana i kamatom od osam odsto. U planu je odobravanje kredita radi poveanja agrarne proizvodnje u smederevskoj optini. Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za privredu
Kreditna ema za MSP

Finansijske stimulacije za razvoj MSP i preduzetnitva iz optinskog budeta su mnogo manje nego to je to sluaj za poljoprivrednike. Prema uvidu u rezultate terenskog ispitivanja, podaci govore o tome da je optina Vranje u periodu 2005-2006. godine davala olakice za MSP u vidu smanjenih lokalnih komunalnih taksi; optina Blace je finansirala organizaciju strunih skupova, savetovanja, edukacija privrednika za izradu biznis planova; Inija je subvencionisala deo kamate na kredite za MSP; Boljevac je finansirala izradu studije za otvaranje Biznis inkubacionog centra; Zvezdara namerava da predfinansira osnivanje Centra za razvoj MSP; grad Beograd je kreditirao MSP i preduzetnike - kreditni aranman sa bankom Intesa, 84 miliona dinara za 113 korisnika. Optine koje su izdvajala sredstava iz budeta kroz kreditnu emu za MSP, kao i njihova visina i namena, detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. Strana 42 od 97
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.
10. 11. 12.
Tabela 5: Kreditne eme za MSP Optine Kreditna ema za MSP Dimitrovgrad Kredit banke sa udruenim optinskim sredstvima na osnovu ugovorenih uslova Loznica Za MSP 6 miliona dinara Mali Zvornik Kreditna ema za MSP od 2, 9 miliona dinara Kladovo Kreditna ema za MSP na 5 godina , grejs 1 god, kamata 2.75% god. Pirot Preko 100 klijenata MSP je dobilo bespovratna sredstva Kanjia Dugorono kreditiranje MSP 400.000 din. po klijentu Kovin Kreditna ema za MSP u visini od 1, 5 miliona dinara Zvezdara Preko sekretarijata za privredu, Saveta za zapoljavanje, Saveta optine i Banke Intesa (zapravo je re o gradu Beogradu) Sombor Putem Pro Credit Banke je Optina dala 10 miliona din kao deponovana sredstva, a RA MSPP omoguila je preko banke 30 miliona za kreditnu emu za MSP Baka Palanka Subvencije kamate na odobrene bankarske kredite MSP Zrenjanin Kreditna ema za MSP od 4,7miliona dinara - 49 korisnika Beograd Kreditna ema za MSP, preko banke Intesa, sredstva 84 miliona dinara za 113 korisnika je 2006. godine izdvojena za kredite MSP do 10.000 evra. Planira se izdvajanje 100 miliona dinara u 2007. za kredite MSP do 30.000 evra.
Lokalni (regionalni) garantni fondovi

Na nivou Republike i APV postoje Garancijski fond sa seditem u Beogradu (Republiki garancijski fond), i Garancijski fond AP Vojvodine. Garancijski fond Republike osnovan je Zakonom o Garancijskom fondu 2003. godine.16 Osniva Fonda je Republika Srbija. Odlukom Skuptine AP Vojvodine17 iste godine osnovan je Garancijski fond Autonomne pokrajine Vojvodine. Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o budetskom sistemu su omoguavali da jedinice lokalne samouprave osnivaju fondove prema svojim potrebama za delatnosti koje su od znaaja za lokalnu zajednicu. Meutim, izmenama zakona o budetskom sistemu iz jula 2005. godine, osnivanje tzv. budetskih fondova nije dozvoljeno. U Srbiji postoje dva lokalna odnosno regionalna garancijska fonda (od kojih je samo jedan u funkciji), a trei je u osnivanju.
16 17
Slubeni glasnik RS br. 55/2003, 43/2004 i 61/2005 Slubeni list AP Vojvodine br. 17/2003
Strana 43 od 97
Lokalni garancijski fond "Alma Mons" u Novom Sadu Garancijski fond je zapoeo sa radom novembra 2004. godine. Trenutno je neaktivan zbog okonanja projekta u kome je nastao i odlaska predstavnika donatora. Osnovan je Ugovorom koji su zakljuili donator (UNOPS u ime UNDP), poslovna banka (Continental banka, Novi Sad) i Regionalna agencija za ekonomski razvoj malih i srednjih preduzea Alma Mons. Opti cilj projekta Garancijskog fonda je da se unaprede odnosno stvore uslovi za bolji pristup kreditima za mala i srednja preduzea, preduzetnike i pripadnike ugroenih drutvenih grupa. Projekte ocenjuju i banka i Agencija, a garancije obezbeuje fond. Garancijski fond u agenciji "Alma Mons" u Novom Sadu je u sutini ugovorni odnos u kome se ostvaruje saradnje izmeu razliitih partnera. Koncept poslovanja garancijskog fonda ukazuje na kompleksnost primene ovakvih ema uz neophodnost saradnje izmeu razliitih partnera. Sa jedne strane je donator (sa sopstvenom misijom i ciljevima), sa druge lokalna banka (sa vlastitom poslovnom politikom u pravcu ostvarivanja profita i odgovornosti prema akcionarima), i na kraju, razvojne agencije (sa posebnom ulogom tehnike podrke i prema donatoru i prema potencijalnim klijentima Garancijskog fonda). U svom poslovanju fond podrava mala i srednja preduzea i preduzetnike, individualne poljoprivredne proizvoae, nezaposlena lica koja ele da osnuju radnju ili preduzee (registrovana u Nacionalnoj slubi za zapoljavanje), vlasnike novih radnji i preduzea (koji posluju krae od 12 meseci), lica sa statusom izbeglica i interno raseljena lica i lica koja koriste usluge Centra za socijalni rad u Novom Sadu. Krediti i garancije se daju za nabavku osnovnih sredstava: maina, opreme, delova za maine i opremu, alata. Poetni kapital za osnivanje fonda (oko 450.000,00 eura) obezbeuje italijanska vlada, kroz UNOPS, a dodatni kapital za osnaivanje fonda bie obezbeen kroz donacije italijanskih banaka. Sredstva za kreditiranje obezbeuje banka iz sopstvenih sredstava (oko 900.000,00 eura). Regionalni Garancijski fond za junu Srbiju Odlukom Skuptine optine Leskovac u oktobru 2003. godine osnovan je Optinski garancijski fond. U junu 2004. Skuptina optine donosi odluku da promeni naziv fonda u Regionalni garancijski fonda za Jablaniki okrug, a ostale optine iz Regiona donose odluke o pristupanju Fondu, to Fondu i daje regionalni karakter. Partner u realizaciji ovog projekta je UNDP koji sprovodi program za oporavak i napredak optina na jugu Srbije. Poetni kapital fonda je od UNDP u iznosu od 250.000 dolara, 30 miliona dinara od optine Leskovac, 2 miliona od optine Bujanovac i 1 milion od optine Bojnik. Fond je sklopio ugovor o poslovnoj saradnji sa sledeim poslovnim bankama: Agrobanka , Komercijalna banka, Jubanka, Vojvoanska banka. Ovaj fond se koristi za pokrivanje dela kredita, do 50%, koje dodeljuje poslovna banka. Fond garantuje svojim sredstvima i uestvuje u odobravanju zajedno sa bankom. Krediti se odobravaju za proizvodnju, poljoprivredu, zanatstvo i usluge.. Korisnici kredita su registrovana mala i srednja preduzea, poljoprivredni kombinati, kooperative, zadruge, druga zemljoradnika udruenja i radnje. Korisnici kredita mogu biti preduzetnici poetnici i postojea preduzea bilo kakve vlasnike strukture koji nameravaju da ulau na podruju Jablanikog i Pinjskog okruga. Vrednost garancije koja se daje za startup ne moe iznositi vie od 10% vrednosti ukupno izdatih garancija U cilju uspene realizacije projekta, potencijalni korisnici kredita mogu da koriste savetodavnu, pravnu i tehniku pomo koju e pruiti slubenici Regionalnog Garancijskog Fonda i banke.
Strana 44 od 97
Garancije se ne odobravaju za finansiranje dugova, zakup u kupovinu zemlje, finansiranje ekoloki neprihvatljivih projekata i poslova koji nisu u sladu sa zakonom. Garancijski Fond u osnivanju za umadijski i Pomoravski okrug Na inicijativu regionalne agencije za razvoj iz Kragujevca optine ova dva okruga su u toku formiranja Garancijskog fonda umadijsko-pomoravskog regiona. Oekuje se da e se on za poetak registrovati po modelu Konzorcijuma iji bi vodei lan bila ova Agencija.
Subvencije kamata na kredite

Prednost ovog oblika je to ne zahteva prethodnu kapitalizaciju u obliku nekog fonda. Prema podacima iz ankete 5 optina primenjivale su ovaj oblik podsticaja. Tabela 6 Podrka kroz subvencije kamata na kredite Optina Namena subvencija 1 Vranje Za vetako osemenjavanje krava - 3000 grla godinje 2 Aleksinac Primenjena 2004. za nabavku stonih junica 3 Mali Zvornik Kamate na god. nivou 2-4% 4 Inija Realizovale 3 firme 5 Kraljevo Beskamatni kredit, grejs period 1 god, otplata 36 meseci
Grant za samozapoljavanje
Tabela 7: Podrka kroz grant za samozapoljavanje Optine Grant za samozapoljavanje 2006. 1 Palilula, Ni Kroz projekat unapreivanja koarstva registr. udruenja (12 lanova) oprema, mehanizacija i rasna grla koza 4 miliona dinara -34 lana 2 Preevo Za mali biznis 3 Ljubovija Poljoprivreda, turizam , preduzetnitvo 4 Aleksinac Na osnovu konkretnih projekata za registrovanje udruenja poljoprivrednika 5 Kladovo Premije za poljoprivredu 6 Pirot 1, 2 miliona dinara 7 Crveni Krst-Ni Poljoprivrednicima za zasade, rasnu stoku, muzilice,sadnice 8 Prijepolje 12 projekata je finansirala Optina za samozapoljavanje 9 Parain Milion dinara 10 aak 4 miliona dinara, za razvoj MSP preko NSZ kroz Strana 45 od 97
11
Negotin
12 13
Panevo Beograd
subvencionisanje samozapoljavanja / subvencije od 100300.000 dinara7 Bespovratna sredstva dodeljivana su u toku 2006. godine za kupovinu opreme za razvoj poljoprivrede u ukupnom iznosu od 642 hiljada dinara 1, 5 miliona dinara podrke Udruenju zanatlija i ostalih preduzetnika Paneva (data podrka za 2 projekta). Projekti za podsticanje zapoljavanja na teritoriji grada planirani za 2007, vrednost 50 mil dinara za nezaposlena lica, podravanje stvaranja veeg broja novih MSP, otvaranje novih radnih mesta, rasta, efikasnosti i konkurentnosti postojeih MSP18
Grant za ostala ulaganja

Tabela 8: Podrka razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja Optine Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 1 Vranje 100 korisnika po 1200 eura u opremi 3 Pirot za ovu namenu Optina izdvojila u 2006. 1.800.000 dinara 4 Crveni Krst-Ni Optina daje sredstva za prekvalifikaciju , obuku i usavravanje graana 7 Panevo 2 mil. dinara iz budeta optine za podrku samozapoljavanja lica sa evidencije nezaposlenih (10 lica je ostvarilo finansijsku podrku Napomena: Vranje, Panevo a moda i Pirot su trebali da svrstaju ovo pod prethodnom rubrikom jer je re direktno o grantu za nova radna mesta, dok je Crveni Krst Ni moda trebalo da stavi svoj odgovor u rubrici finansiranje obuka. Izgleda da neke od kategorija u pitanjima nisu bile dovoljno jasne onima koji su popunjavali ankete.
Olakice u lokalnim dabinama

Tabela 9 Olakice u lokalnim naknadama i taksama Optine Takse Nak.za drugo Opis zemlj. 1 Majdanpek X X 2 Priboj X za prvu godinu postojanja firme
U anketi grad je svrstao ovde ovaj grant Fond. Meutim u istraivanju pomenut je pod rubrikom ostala nefinansijska podrka, poto on u principu nije namenjen direktno firmama za radna mesta ve za indirektnu podrku kroz obuke, centre za podrku i sline neprofitne poduhvate.
18
Strana 46 od 97
3 4
Preevo Uice
X X
Za ulaganje u industrijsku zonu investitori su osloboeni naknade za komunalno opremanje X
5 6 7 8 9 10
Vranje Obrenovac oka Loznica Luani Kruevac
X X
X X X
Zakup zemljita u industrijskoj zoni Olakice za preduzetnike za prvih godinu dana u vrednosti od 50% ukupnog iznosa takse na firmu
11 12 13 14
Golubac Kladovo Pirot Crveni KrstNi Prijepolje Kanjia Sombor Bujanovac Smederevska Palanka Baka Palanka ajetina ievac uprija Ivanjica Topola Valjevo
X X X X
X X Finansiranje sportskih i kulturnih manifestacija (verovatno pogreno svrstano) U toku je izrada sistema olakica Smanjene tarife za isticanja firme MSP, sa malim poslovnim prostorom
15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26
X X X X X X X X X X X X X
Oslobaanje firmarine MSP u prvoj godini rada
Komunalne takse za preduzetnike u 1. godini poslovanja bez naplate. Stari zanati osloboeni svih lokalnih dabina X X Smanjenje naknada za korienje i sajamskog izlobenog polj. Prostora ureivanje izlobe stoara optina oslobodila 600 hiljada taksu na prostor Strana 47 od 97
27 28
Panevo Velika Plana
29 30
Poarevac Beograd
X Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljita - Republika vraa lokalnoj samoupravi, 40% od ukupnog iznosa naknade
Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja

Kao glavni razlog naveden od strane optina koje nisu finansijski podsticale razvoj lokalnih MSP i poljoprivrednih gazdinstava iz budeta, ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja, prvenstveno je nedostatak sredstava u optinskom budetu, a zatim zakonska ogranienja za neke vrste podsticaja. Grafikon 11: Razlozi optina za izostajanje finansijske podrke
Razlozi za nes provoenje finans ijs ke podrke op tine za polj. i MSP
100% 80% 60% 40% 20% 0% nedostatak sredstava pravne prepreke f in. ovlaenja optine
Strana 48 od 97
4. Biznis inkubatori i industrijske zone

Znaaj lokalne biznis infrastrukture
Lokalna infrastruktura osnovna, fizika infrastruktura, infrastrukturne delatnosti, izuzetno je bitna za lokalni ekonomski razvoj i razvoj MSPP, budui da ona ini jedan od kljunih elemenata poslovne klime u svakoj lokalnoj zajednici. Stanje ove infrastrukture, odnosno ponuda infrastrukturnih usluga te vrste, utie na razvoj MSPP, odnosno predstavlja integralni deo tog razvoja na dva naina. Prvi je direktan - tako to poboljanje stanja infrastrukture, odnosno poboljanje snabdevanja infrastrukturnim uslugama predstavlja pogodnost zbog koje se investitori odluuju da svoj kapital uloe upravo na podruju te lokalne zajednice. Drugi nain je indirektan - tako to navedena unapreenja infrastrukture poboljavaju kvalitet ivota stanovnika lokalne zajednice, pa se poveavaju i podsticaji za doseljavanje na to podruje, poveava obim i kvalitet ponude radne snage, to predstavlja dodatni razlog investitorima da svoj kapital uloe upravo na podruju takve lokalne zajednice. Znaaj osnovne infrastrukture je toliko veliki da se ponekad smatra da odreeni nivo infrastrukture predstavlja preduslov bilo kakvog lokalnog ekonomskog razvoja. U gradovima Srbiji postoje dve vrste infrastrukture. U infrastrukturu koja je deo nekog od nacionalnih sistema i nad kojom lokalne vlasti nemaju praktino nikakvu ingerenciju spadaju telekomunikacije, snabdevanje elektrinom energijom, snabdevanje gasom visokog pritiska, kao i saobraajna infrastruktura; nacionalna i regionalna mrea puteva, eleznice, kao i aerodromi i luke koji opsluuju podruje lokalne zajednice. Ukoliko se na teritoriji optine, odnosno grada, nalaze infrastrukturni objekti ovih delatnosti, oni predstavljaju iskljuivo lokalni segment odreenog nacionalnog infrastrukturnog sistema. Budui da lokalne vlasti nemaju nikakvu ingerenciju nad ovom vrstom infrastrukture, postavlja se pitanje da li uopte postoji mogunost uticaja na ovu vrstu infrastrukture, odnosno kakvo mesto ima u strategiji razvoja preduzetnitva i lokalnog ekonomskog razvoja? Postoji nekoliko naina na koji lokalne vlasti mogu da utiu na razvoj i ove vrste infrastrukture na sopstvenom podruju i dalje na razvoj MSPP po tom osnovu: 1. Optine mogu u okviru svojih ingerencija da pospee razvoj ove vrste infrastrukture, na primer, pravovremenim davanjem urbanistikih uslova, odnosno urbanistikih i graevinskih dozvola za infrastrukturne i poslovne objekte koji se nalaze na njihovom podruju. 2. Optine mogu da stupe u direktan kontakt i pregovore sa javnim preduzeima koja gazduju ovom infrastrukturom i pruaju ove infrastrukturne usluge i da sa njima nau reenja u pogledu breg razvoja te infrastrukture koja bi bila zadovoljavajua za obe strane.
Strana 49 od 97
3. Optina moe da, zajedno sa drugim lokalnim zajednicama, izvri pritisak na zakonodavnu vlast kako bi se uvela regulatorna reenja koja bi pospeila razvoj ovih infrastrukturnih delatnosti, odnosno poveala ponuda tih usluga. Lokalna infrastruktura, pre svega u oblasti komunalnih infrastrukturnih sistema, odnosno komunalnih delatnosti, koje su, prema vaeim zakonskim reenjima u Srbiji, u potpunosti u nadlenosti lokalnih vlasti, je posebno interesantna za podsticaje razvoja MSPP. Prema vaeem zakonu o komunalnim delatnostima, i delatnosti koje u njih spadaju za savremen razvoj MSPP su posebno vane: proizvodnja i distribucija vode (vodovod) odvoenje i preiavanje otpadnih voda (kanalizacija) proizvodnja i distribucija toplotne energije (daljinsko grejanje) distribucija i snabdevanje gasom (lokalna gasovodna mrea niskog pritiska) odravanje istoe javnih povrina odnoenje smea trajno odlaganje (deponovanje) smea javni gradski i prigradski saobraaj odravanje ulica, trotoara i drugih javnih povrina odravanje javnog zelenila, parkova i drvoreda javna parkiralita (parkiralita sa slobodnim pristupom) odravanje mostova i renih korita u naseljenim mestima Iako se lokalni infrastrukturni sistemi, odnosno komunalne delatnosti, mogu grupisati ili razvrstati na mnogo razliitih naina, odnosno na osnovu mnogih kriterijuma, jedna od najznaajnijih podela jeste na one komunalne delatnosti koje spadaju mrene delatnosti vodosnabdevanje i kanalizacija, daljinsko grejanje i distribucija gasa, kao i javni inski i trolejbuski saobraaj, koje su i prirodni monopoli. Jedan od najdirektnijih naina podsticanja ekonomskog razvoja optine jeste privlaenje interesa MSPP, domaih i inostranih savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. Naime, lokalne zajednice mogu da nau raun da zainteresovanim investitorima ponude neke beneficije. Te beneficije u odnosu na osnovnu infrastrukturu mogu imati oblik niih cena komunalnih usluga, besplatnog ili jeftinog zemljita, jeftinih ureenih lokacija. Ideja sa podsticajima za MSPP, kao mamcem za potencijalne investitore javila se i u Srbiji. Tako optina Inija daje praktino besplatno graevinsko zemljite onima koji investiraju u izgradnju pogona na njenoj teritoriji, optina Peinci ima izuzetno dobre rezultate u svojoj industrijskoj zoni, kao i optina Titel. Rezultati su odlini, mada je pitanje koliki je tu udeo besplatnog zemljita, a koji ostalih faktora (poslovno rukovodstvo optine, dobre saobraajne veze, blizina glavnog i velikih gradova, druge vrline optine). Da bi stimulacije u oblasti osnovne infrastrukture bile operativne za MSPP, posebno je vano unaprediti upravljanje gradskim graevinskim zemljitem. Gradsko-optinsko, odnosno graevinsko zemljite je najvredniji i najznaajniji resurs koji se moe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja, iji sastavni deo treba da ini strategija razvoja MSPP. Bilo koja nova investicija je vezana za gradsko zemljite.
Strana 50 od 97
Gazdovanje gradskim zemljitem treba da obezbedi dobru alokaciju tog zemljita ekonomski efikasnim korisnicima, to podrazumeva pravovremeno i efikasno pripremanje i opremanje zemljita, kao i njegovo brzo privoenje odgovarajuoj nameni. Pored brze i efikasne izgradnje objekata na novim lokacijama (tzv. zelene lokacije), dobro gazdovanje gradskim zemljitem treba da obezbedi i efikasnu urbanu rekonstrukciju, odnosno promenu namene povrine i intenzitet izgraenosti putem zamene nasleenog graevinskog objekta novim (tzv. smee lokacije). U Srbiji je gradsko zemljite jo uvek iskljuivo u javnom vlasnitvu, onemoguen je njegov promet i nema trita gradskog zemljita, mada to trite postoji implicitno (kao integralni deo trita nekretnina). Naime, promet nekretnina neminovno obuhvata i promet svojinskih prava nad zemljitem na kome su podignute te nekretnine. Meutim, ne postoji trite neizgraenog gradskog zemljita, pa stoga lokalne vlasti vre administrativnu raspodelu gradskog zemljita kao resursa, koje se dodeljuje na praktino trajno, odnosno, dugogodinje korienje, ali ne postoji slobodan promet. Pri prenosu prava korienja ne plaa se trina cena (zakupnina), ve administrativno odreene naknade. Sve bitne detalje naina na koji se gradsko zemljite dodeljuje, odnosno ustupa, kao i program njegovog davanja u zakup ureuju lokalne vlasti. Loi efekti postojeeg sistema su nesporni i, ukratko reeno, svode se na njegovu neefikasnost i netransparentnost gazdovanje gradskim zemljitem ne daje dobre rezultate, bez obzira na umenost lokalnih vlasti. Zbog toga je potrebno temeljito reformisati sistem korienja gradskog zemljita. i U ovoj oblasti vlada (namerno izazvana) terminoloka zbrka. Naime, Ustav Srbije poznaje gradsko graevinsko zemljite, koje mora biti u dravnoj ili drutvenoj svojini. Dugo vremena zakonska reenja u Srbiji su poznavala kategoriju gradskog-graevinskog zemljita (koja odgovara kategoriji gradskog zemljita u ovom tekstu) i graevinsko zemljite koje se svodilo na nepoljoprivredno zemljite koje nije gradskograevinsko. Zakon o planiranju i izgradnji uvodi novu kategoriju javnog graevinskog zemljita kojom (neuspeno) pokuava da izbegne ustavno ogranienje svojinskog reima gradskog zemljita. Statusna transformacija zemljita, koja je prema tom Zakonu ve trebalo da bude okonana (dve godine po usvajanju Zakona) nije ni zapoela. Reforma tog sistema treba da se zasniva na privatizaciji gradskog zemljita (ukljuujui i denacionalizaciju, odnosno restituciju), uspostavljanje vrste zatite privatnih svojinskih prava nad zemljitem (veoma ograniene mogunosti eksproprijacije) i uvoenje njegovog trita. Pri definisanju strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba uoiti da, pored stanovanja, postoje dve osnovne grupe delatnosti, odnosno namene povrina u gradovima. Jednu grupu ine tercijarne (komercijalne) delatnosti, tj. one koje proizvode usluge. U fizikom pogledu, to su delatnosti koje se obavljaju u kancelarijskom prostoru, radnjama opteg tipa (trgovina na malo) i ugostiteljskim objektima i tome slino. Naelno posmatrano, ove delatnosti su locirane u centru grada, dobro podnose visoke gustine izgraenosti (nije im potreban veliki slobodan prostor), nemaju velike infrastrukturne zahteve i kompatibilne su sa stanovanjem. Drugu grupu ine sekundarne (industrijske) delatnosti koje su locirane na obodima grada, esto u specijalizovanim zonama. Ove delatnosti su infrastrukturno veoma zahtevne, potreban je, na primer, pristup tekim vozilima, odnosno eleznici dovoze se kabaste sirovine, odvoze ponekad jo kabastiji proizvodi. Sekundarne delatnosti veoma esto emituju snane negativne eksterne efekte (buka, vibracije, zagaenje vrstim, tenim ili gasovitim
Strana 51 od 97
otpadnim materijama itd..), obaraju vrednost ambijenta u kome se nalaze, tako da, naelno posmatrano, nisu kompatibilne sa stanovanjem. Upravo je za drugu grupu delatnosti vezan program, odnosno projekti strategije lokalnog ekonomskog razvoja ili je sadraj stvaranje industrijskih parkova specijalizovanih, dobro infrastrukturno opremljenih zona, prilagoenih potrebama MSPP. Takve zone se nalaze blizu regionalnih, odnosno magistralnih puteva i pruga, tako da imaju lak pristup na te saobraajnice, opremljene su osnovnom komunalnom infrastrukturom dovoljnog kapaciteta (vodosnabdevanje i odvoenje otpadnih voda, elektrina energija, telekomunikacije, gas itd.),i u tom zonama postoji dovoljno prostora potrebnog za obavljanje industrijske delatnosti. Konano, u takvoj su veoma ublaena urbanistika ogranienja (dozvoljene su praktino sve namene povrine), a urbanistike procedure, poput dobijanja urbanistike dozvole, znatno su pojednostavljene. Takva industrijska zona treba da bude stvorena odgovarajuom odlukom lokalnih vlasti. Dilema, meutim, postoji u pogledu upravljanja takvom zonom posle osnovanja. Jedna opcija je da njome upravlja posebno javno preduzee koje bi osnovala lokalna zajednica, a druga opcija u pogledu upravljanja moe da bude i partnerstvo javnog i privatnog sektora. Pripremanje i opremanje zemljita, a to je osnovna delatnost u stvaranju takve zone, svakako je profitabilna delatnost i treba je prepustiti privatnom sektoru. Lokalne vlasti zadravaju vlasnitvo nad gradskim zemljitem (bar do predstojee reforme sistema gazdovanja ovim resursom), i funkcije urbanistike vlasti koje im pripadaju. Jo jedna funkcija lokalnih vlasti u ovom pogledu moe da bude znaajna ukoliko se stvaranje ovakve industrijske zone zasniva na konverziji poljoprivrednog zemljita u gradsko, odnosno graevinsko. Naime, postoji zakonska osnova na osnovu koje lokalne vlasti mogu da ekspropriu to zemljite, pod uslovom da vlasnicima plate pravinu naknadu, odnosno trinu cenu tog zemljita pri njegovoj sadanjoj nameni. Ovakav potez moe da bude kontroverzan (naroito sa stanovita obezbeivanja sredstava za isplatu pravine naknade preanjim vlasnicima), ali u odreenim situacijama, naroito ukoliko postoji vei broj parcela, odnosno vlasnika, moe da pospei realizaciju programa industrijskih parkova, a time pospei i lokalni ekonomski razvoj. Ovakvi industrijski parkovi, predstavljaju samo jedan od specijalnih sluajeva stvaranja specijalizovanih poslovnih zona u kojima e grupisanje novih poslovnih objekata, odnosno grupisanje privrednih aktivnosti stvoriti pozitivne lokalne aglomeracione efekte i time privlaiti nove ulaske. Pri tome je bitno da namene povrina budu kompatibilne, odnosno da zone budu tako specijalizovane da se uveaju pozitivni, a minimizuju negativni aglomeracioni efekti. U tom smislu postoje razliite vrste poslovnih zona: industrijske zone, odnosno industrijski parkovi, poslovne zone u oblasti tercijarnih delatnosti, odnosno poslovni centri, tehnoloki parkovi, namenjeni granama u oblasti visokih tehnologija itd. Svim ovim programima je zajedniko da okupljaju aktivnosti koje su kompatibilne i ije okupljanje generie pozitivne aglomeracione efekte. Pri realizaciji programa, odnosno projekata specijalizovanih poslovnih zona, postavlja se pitanje u kojoj meri je potrebno pripremiti i opremiti gradsko zemljite unapred, pre nego to je poznat investitor na konkretnoj lokaciji. Odgovor na ovo pitanje zavisi od nekoliko elemenata, odnosno odgovora na sledea pitanja. Prvo, u kojoj meri postoje urbanistika ogranienja, odnosno urbanistiki parametri? to vie urbanistikih parametara postoji, vea je mogunost za definisanje programa pripremanja i opremanja zemljita. Drugo, koliki je obrtni kapital kojim se raspolae? Naime, pripremanje i opremanje lokacije iziskuje Strana 52 od 97
investicije koje se mogu povratiti tek kada se lokacija ustupi korisniku. Odgovor na ovo pitanje je vezan i za stepen uea privatnog sektora u ovakvim poduhvatima, cenu zajmovnog kapitala i mogunost davanja solidnih garancija za otplatu kredita. Bez obzira na konkretne odgovore na navedena pitanja, optimalna strategija realizacije ovih programa moe se zasnivati na podeli na primarno i sekundarno opremanje zemljita, pri emu bi lokalne vlasti, kao program, odnosno projekat lokalnog ekonomskog razvoja unapred obezbedile primarno, a sam investitor sekundarno pripremanje i opremanje zemljita u samoj poslovnoj zoni. Ponuda (primarno) ve opremljenih lokacija skrauje vreme potrebno za realizaciju investicije i pospeuje lokalni ekonomski razvoj. Ono na ta treba posebno skrenuti panju jesu osnivanje i razvoj MSPP u nauno tehnolokim parkovima koji danas u svetu predstavljaju institucionalni okvir za najbri razvoj MSPP, posebno u oblasti novih proizvodnji, materijala, tehnologija, inovacija i sistema upravljanja. Nauno tehnoloki parkovi ukljuuju najaktivnije uee optina u izgradnji komunalne infrastrukture, kao i bankarskog i privatnog sektora u izgradnji laboratorija, pogona, centara za ispitivanje i istraivanje, univerziteta, agencija za transfer tehnologije i intelektualne svojine, znanja, konsultantskih i finansijskih institucija i fondova "Ventura" kapitala. Za efikasnost ovih podsticaja razvoju MSPP vrlo je vano da se prethodno uradi profilisanje ovih parkova, studije izvodljivosti i partnerstva u njihovoj izgradnji. Osnovni podsticaj za investiranje u poslovne zone, odnosno nauno tehnoloke parkove, treba da bude liberalni reim urbanistikog planiranja. to su manja ogranienja u pogledu fizikih parametara objekata, odnosno njegove namene, vea je sloboda investitora da sam odluuje o svom objektu, budui da od tih odluka zavise i budui prihodi i budui trokovi tog investitora, pa i njegova odluka da investira ili ne. Zbog toga nije ni udno to se u svetu ve odavno koristi mehanizam zone pojednostavljenog planiranja (Simplified planning zone), podruja grada u kome ili uopte nema urbanistikih ogranienja, pa urbanistika dozvola uopte nije ni potrebna, ili su ona svedena na najmanju meru, a proces izdavanja urbanistike dozvole je maksimalno ubrzan. Posebne programe u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba da ine programi, odnosno projekti urbane rekonstrukcije, pre svega u sluaju naputenih (najee poslovnih, odnosno industrijskih) objekata. Iako su projekti urbane rekonstrukcije optereeni trokovima ruenja zateenog objekta i odgovarajueg pripremanja terena, ovakve lokacije su najee infrastrukturno ve opremljene, tako da ovi projekti mogu da predstavljaju znaajnu utedu u odnosu na aktiviranje potpuno nove lokacije na obodu grada, daleko od poslovnog centra grada itd. Tim pre to se urbanom rekonstrukcijom obino aktiviraju atraktivne lokacije, nekada upotrebljavane, a sada naputene, ili nedovoljno iskorienje. Najvea korist od urbane rekonstrukcije je upravo u ponovnom aktiviranju atraktivnih lokacija, i poboljanje efikasnosti alokacije gradskog zemljita kao resursa. Unutar postojeih zakonskih reenja, u to angaovanje neminovno spada dodeljivanje gradskog zemljita investitoru, izrada detaljnih urbanistikih planova (planovi detaljne regulacije) i izdavanje odgovarajue urbanistike dozvole, i, ukoliko je potrebno, eksproprijacija postojeeg naputenog objekta.
Strana 53 od 97
U Srbiji, koja je nasledila veliki i ekonomski neefikasan socijalistiki industrijski sektor, u kome mnoga preduzea ne mogu da izbegnu steaj, bie jako mnogo mogunosti za graevinsku rekonstrukciju objekata koji su pre steaja bili u vlasnitvu tih socijalistikih preduzea. Strategija lokalnog ekonomskog razvoja mora da rauna na ovakve objekte i na mogunosti njihove ponovne upotrebe. Javlja se veliki broj malih, odnosno mikro preduzea koja imaju solidne poslovne programe, ali nemaju svoj poslovni prostor, niti mogunosti da samostalno organizuju sve ono to im je potrebno za uspeno poslovanje. Tada se stari poslovni, odnosno industrijski objekti, mogu iskoristiti za uspostavljanje poslovnih (biznis) inkubatora. Naime, nasleeni prostor se podeli na niz manjih prostora koji slue za otvaranje radionica mikro i malih preduzea. Sve te radionice, odnosno preduzea zajedniki koriste infrastrukturu, a zajedniki mogu da koriste i neke druge poslovne usluge, o emu je bilo rei u poglavlju o mekoj infrastrukturi. Konano, veoma esto delovi grada u kojima treba da budu koncentrisani poslovni objekti u oblasti usluga (kancelarijski prostor i prodavnice) nemaju dovoljnu ponudu infrastrukture, naroito lokalnih javnih dobara. Drugim reima, fiziki ambijent nije odgovarajui, to umanjuje atraktivnost tog dela grada, obara vrednost nekretnina i umanjuje dolazak novih preduzea. Bez obzira na to, svi ti objekti ve imaju urbanistiku, odnosno graevinsku dozvolu, tako da se izbegava proces davanja urbanistike saglasnosti. U takvim situacijama moe da se primeni zona unapreenog poslovanja (Business Improvement District, BID), kroz mehanizam koji je na odreeni nain slian samodoprinosu. Naime, poslovni korisnici odreenog dela grada samostalno odluuju da li e plaati namenski doprinos kome je cilj da pobolja ponudu lokalnih javnih dobara na njihovom podruju. Jedan od najznaajnijih mehanizama kojima lokalne vlasti raspolau u pogledu podsticanja MSPP u oblasti osnovne infrastrukture jeste urbanistiko planiranje i njegova primena. Sistem urbanistikog planiranja definisan je Zakonom o planiranju i izgradnji i odredbe tog Zakona se primenjuju u svim lokalnim zajednicama u Srbiji. U tom smislu, unifikovane su osnovne planerske procedure i sadraj planova. Zakon predvia postojanje optih urbanistikih planova, poput generalnog urbanistikog plana, i regulacionih planova, poput planova generalne i detaljne regulacije. Meutim, same lokalne zajednice, odnosno lokalne vlasti neprikosnoveno donose odluke u pogledu konkretnih planerskih reenja koje konkretan plan sadri, odnosno urbanistikih uslova koji iz tog plana proizlaze. Sam plan odreenog podruja, naroito regulacioni plan, moe da bude veoma rigidan u pogledu zahteva i ogranienja investitoru, odnosno urbanistiki uslovi koji iz tog plana proizlaze mogu da budu veoma restriktivni. Takvo planiranje, odnosno takvi planovi svakako da ne pogoduju lokalnom ekonomskom razvoju. Oni e da oteraju investitore na podruja drugih lokalnih zajednica, onih koje usled dobro definisanih urbanistikih reenja mogu da investitorima ponude fleksibilne urbanistike uslove. Sama procedura izdavanja urbanistikih uslova, odnosno izdavanja urbanistike i graevinske dozvola, koju zakon propisuje, moe da se sprovodi na bitno razliite naine, pa samim tim efikasnije i manje efikasno. Time se, neminovno, uveavaju ili umanjuju trokovi investitora, pre svega trokovi njegovog vremena. U tom smislu, efikasno organizovanje odgovorne
Strana 54 od 97
slube, to je u potpunosti u nadlenosti lokalnih vlasti, ima blagotvorne efekte, odnosno pospeuje lokalni ekonomski razvoj. Ovim su razmotrene mogunosti unapreenja komunalne infrastrukture u sluaju mrenih komunalnih delatnosti o kojima treba da se izjasni strategija lokalnog ekonomskog razvoja. Veina komunalnih delatnosti ne spada u mrene, a vaei Zakon o komunalnim delatnostima predvia da lokalne vlasti, u tom sluaju, poveravaju posao kako javnim komunalnim preduzeima, tako i bilo kojim drugim preduzeima osposobljenim za obavljanje komunalnih delatnosti. Postoji nekoliko modela poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti. Dosadanja svetska iskustva, pre svega iskustva zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji, pokazala su da su relevantni sledei modeli poveravanja posla: ugovaranje posla, dodeljivanje franize, koncesija i slobodna konkurencija na tritu. Konano, pri formulisanju onih delova strategije lokalnog ekonomskog razvoja koji se odnose na komunalnu infrastrukturu, potrebno je voditi rauna i o dva veoma bitna ogranienja. Prvo je da se, bez obzira na sve pogodnosti koje u Srbiji mogu da postoje za privatne investitore u komunalnu infrastrukturu, u doglednoj budunosti ne moe oekivati veliki priliv takvih investicija, naroito ne stranih, i naroito ne u manjim gradovima u Srbiji. Drugim reima, bez obzira na sve mogunosti koje, naelno posmatrano, nudi partnerstvo javnog i privatnog sektora, u velikom broju sluajeva u doglednoj budunosti u Srbiji poboljanje infrastrukture e presudno zavisiti od javnih fondova koji se mogu alocirati u ovu namenu (to e je ve uoeno i iz Nacionalnog investicionog plana predvia znaajna sredstva za izgradnju nauno tehnolokih parkova, industrijskih zona i poslovnih inkubatora). Drugo, odrivost razvoja komunalnih delatnosti, odnosno odrivost unapreenja komunalne infrastrukture zavisi od prihoda komunalnih preduzea, odnosno od cena kojima se mogu pokriti svi trokovi komunalne infrastrukture, ukljuujui i trokove kapitala. Lokalne zajednice mogu da potpomognu razvoj lokalnih firmi unapreenjem lokacija i poslovnog prostora i njihovom kvalitetnijom ponudom MSPP. Budui da lokalne zajednice u Srbiji raspolau sa poslovnim prostorom, oigledno je da ga mogu koristiti i za razvoj lokalnih firmi, prilagoavajui ga potrebama, ali i predviajui potrebe i unapred ga (re)struktuirati. Svakako, lokalna vlast je u pogodnoj poziciji da u partnerstvu sa privatnim sektorom podstakne izgradnju novih lokacija i poslovnog prostora i na taj nain stvori uslove za rast malih lokalnih firmi. Jedna od prepreka sa kojom se suoavaju preduzetnici kada poinju da rade jeste problem poslovnog prostora. On je esto ili skup ili je, bar u manjim sredinama, teko nai takav koji odgovara po strukturi i kvalitetu. Problem se posebno zaotrava onda kada kreditiranje poetnih koraka kroz mikro kredite ne postoji ili je nedovoljno, pa preduzetnik ne raspolae novcem potrebnim za zakup, odnosno za avans kod zakupa. Iskustvo je pokazalo da je obezbeenje poslovnog i radnog prostora jedan od najefikasnijih metoda podrke firmama u nastanku. Takvu podrku mogu lako da obezbede oni gradovi u Srbiji koji poseduju sopstveni poslovni prostor, dok ostali mogu da uestvuju u poslovima privatnog sektora na iznajmljivanju istog. Mogunost da se kroz unapreenje fizikih pretpostavki biznisa unapredi atraktivnost poslovanja u datoj sredini i potpomogne zadravanje postojeih, razvijanje novih i dolazak stranih firmi, moe da se realizuje kao:
Strana 55 od 97
Rehabilitacija zaputenih lokacija. U svakom gradu postoje naputene industrijske lokacije koje su i zaputene i za koje je potrebno uloiti trud i novac kako bi im se vratila funkcionalnost. Takvih lokacija je vie u zemljama u kojima je dolo do masovnije deindustrijalizacije, odnosno do restrukturiranja privrede od industrije ka uslugama. Korist od ovih lokacija je to ve poseduju infrastrukturu, saobraajnu, energetsku i drugu, pa njihova revitalizacija moe biti isplativ posao za lokalnu zajednicu. Pretpostavka ovakvih poslovnih poduhvata je da je zemljite sada u vlasnitvu lokalnih zajednica, jer u drugom sluaju oni ne bi imali smisla. U Srbiji ima dosta zaputenih ili gotovo zaputenih industrijskih lokacija, a sa ranijim i buduim gaenjem mnogih industrijskih kapaciteta. Naime, mnoge firme nemaju dovoljne poslovne perspektive, pa je pitanje da li e uspeti da nau kupca tokom privatizacije i da opstanu u bilo kom obliku. Sa druge strane, zemljite je u dravnoj svojini. Stoga postoje, a bie ih sve vie, i prilike i potrebe da se rehabilituju pojedine stare industrijske lokacije. Da bi se ulo u te poduhvate, potrebno je prethodno zadovoljiti dve pretpostavke: ispitati finansijsku opravdanost posla, poto se moe pokazati da on nije isplativ, rehabilitacija moe zahtevati previe kapitala u odnosu na buduu vrednost lokacije (sanacija jedne ruinirane fabrike ili poslovne zgrade moe kotati vie nego izgradnja nove, kao to i sanacija postojee loe ili zastarele infrastrukture moe kotati vie nego izgradnja nove); i potrebno je pre ulaska u posao vratiti pravo raspolaganja zemljitem lokalnoj zajednici. Posebna mogunost srodna ovim je pre-parcelizacija postojeih velikih povrina datih na trajno korienje nekoj firmi, s tim da se oduzeti deo efikasnije iskoristi nego do sada, poto se esto zemljite veoma neefikasno koristi. Drugim reima, lokalna zajednica ima mogunost i po postojeim propisima da narui tzv. pravo trajnog korienja zemljita ako kroz preparcelizaciju, odnosno kroz oduzimanje dela parcele jednog korisnika posle promene urbanistikog plana i dodeljivanja tom delu zemljita nove namene. Lokalne zajednice to retko ine, ali legalna mogunost postoji. Adaptacija naputenih zgrada. To je program slian prethodnom po mnogim osobinama. Njegova posebna vrlina moe se nai u mogunosti da se dobijeni prostor fleksibilno uredi i koristi, tj. da se u njemu mogu smestiti firme sasvim razliitih potreba. Taj prostor moe biti zadran u dravnoj svojini, ali i prodat zainteresovanim firmama. Posebno je pogodno to je mogue koristiti taj dravni poslovni prostor za podsticanje pojave novih ili jaanje postojeih lokalnih firmi obezbeenjem prostora koji im je potreban i iji zakup moe biti obezbeen pod povoljnim uslovima. Opremanje novih lokacija. Pri koncipiranju ambicioznog plana ekonomskog razvoja, a i ukoliko investicije dobro krenu, korisno je imati u rezervi pripremljene lokacije industrijskog ili komercijalnog tipa koje su opremljene osnovnom infrastrukturom i koje mogu brzo biti iskoriene od strane privatnog sektora. Ta dodatna fleksibilnost svakako dodatno kota, ali kalkulacija moe pokazati da je program perspektivan i da ga treba preduzeti. Najbolje je pripremu lokacija izvesti u partnerstvu sa privatnim sektorom, ako je ikako mogue, poto se tako lake podnose i trokovi i rizici za obe ukljuene strane. Dravni poslovni prostor. U mnogim gradovima u Srbiji, a posebno u veim, postoji dravni poslovni prostor, nastao obino iz nacionalizacije posle II svetskog rata, ali i izgradnjom tokom poslednjih decenija. Sudbina onog nacionalizovanog dela nije jasna, jer je snaan pritisak na njegovu denacionalizaciju, to bi bilo pravedno. Ali, sve dok postoji dravni poslovni prostor, a nekako izgleda da e to potrajati, lokalne zajednice mogu da ga koriste kao polugu za podsticanje ekonomskog razvoja i omoguavanje novih poslova i investicija.
Strana 56 od 97
Podaci iz ankete
U ovom delu studije daje se pregled rezultati istraivanja sprovedenog u 102 optine o ukljuenosti i finansiranja optine sledee infrastrukture za razvoj ovih savremenih oblika organizovanja MSP: 1. Biznis inkubatori 2. Industrijske zone 3. Tehnoloki parkovi Odnosno odgovori na sledea pitanja iz dela ankete: Biznis inkubatori & tehnoloki parkovi, Industrijske zone: 5.1 Da li optina ima /planira poslovne inkubatore ili tehnoloke parkove? Ima/ planira Sektor/ specijalizacija ako je relevantno, ili neki drugi podatak, pomo, partneri 5.2 Da li optina ima ili planira industrijske zone? ima ve, planira, ili su u postupku realizacije Sektor specijalizacije zone, pomo, partneri Grafikon 12 Postojei i planirani poslovni inkubatori, tehno parkovi i ind. zone
Optine koje imaju/planiraju BI/Tehn. park
ima
Optine koje imaju/planiraju industrijske zone
planira
39
ima
58
50
planira
ukupno anketirano 102 optine
Biznis inkubator, tehnoloki park

Samo devet optina je navelo da imaju biznis inkubatore i to su: Zrenjanin, Crveni Krst-Ni, Bojnik, Subotica, Vranje, Vlasotince, Kanjia, Baka Palanka, Beoin, Novi Sad, Knjaevac i Beograd.
Strana 57 od 97
Optina koje planiraju osnivanje Biznis inkubatora, ili tehno parka u narednom periodu je 50 i to su: Dimitrovgrad, Palilula, Ni, Majdanpek, Priboj, Preevo, Uice (poinje izgradnja BI od 2300 m2), Ljubovija, Vrac, id, Kruevac, abari, Plandite, Loznica, Novi Beograd (IT tehnologije; uslune delatnosti), Savski venac, Vlasotince, itoraa, Novi Sad, Inija, Senta (Poslovni inkubator), Golubac, Kladovo, Pirot, Prijepolje, Bela Crkva, Boljevac, agubica, Bajna Basta, Bujanovac, Smederevska Palanka, Apatin, Arilje, ievac (preko LER-a prikuplja dokumentaciju za BI), Ivanjica, Medvea (odobrena sredstva od NIP-a), Parain, Peinci, abac, Surdulica, aak (ICT inkubator), Crna Trava, Svilajnac, Zajear (BI iz sredstava NIP-a), Raka, Valjevo, Mladenovac, Beej, Sremski Karlovci, Poarevac, Palilula i Beograd.
Ilustracija 5: Umreavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima Francusko udruenje direktora biznis inkubatora (ELAN) sarauje sa Ministarstvom privrede, finansija i industrije; iniciralo je proces standardizacije (kroz Agenciju za standardizaciju AFNOR) i objavilo standard o funkcijama i uslugama inkubatora /NF X50.770 i NF 248/. Standard je alat za obuku i trening, osigurava najefikasniju moguu podrku malim preduzeima. Mrea inkubatora je uspostavila predkvalifikaciju u cilju da utvrdi potrebne sertifikacije svojih lanica. Izvor: Organizacija ELAN
Industrijske zone
Tabela 10: Optine koje imaju industrijske zone 2006. Povrina Optina br. Zona Zone (Ha) Specijalizacija zone 1 Bojnik 3 18 2 Uice 1.5 3 Vranje 3 15 4 Obrenovac 1 15 5 Ljubovija 6 Ba 1 7 Vrac 8 id 3 Industrija i zanatstvo 9 Loznica 10 Aleksinac 5 2000 11 Krupanj Strana 58 od 97
12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45
Kruevac abari Novi Sad Srbobran Inija Senta Opovo Kladovo Pirot Crveni Krst-Ni Kanjia Kovin Poega itite Baki Petrovac Sombor Ni Bujanovac Kraljevo Smederevska Palanka Plandite Arilje Baka Palanka ievac uprija Ivanjica Medvea Odaci Peinci abac Surdulica Topola aak Svilajnac
2 4 1 3 2 1
3 1.398 60 480 24 17 Nije specijalizovana; za proizvodnju malih i sr. proizvodnih pogona
6 2 1
3 37 33 166 480
ista industrija I
2 1
2 2 3 3 2
43.34 100 40 17 328 27
Industrija , Trgovina , Saobraaj i Skladita
Drvno-preraivaka, tekstilna, metalostrugarska delatnost 1 2 350 921 1 5 1 150 16.5 55 5.5
Strana 59 od 97
46 Zajear Negotin Raka Panevo Mladenovac Beej Velika Plana Zrenjanin Beoin Poarevac Kragujevac Alibunar Beograd
U toku 2007. godine planirano unapreenje i zone sredstvima NIP-a od 850.000., uee optine je jo 150.000 kroz gra. zemljite 2 6 1 2 1 2 3 2 1 1 96.2 700 80 180 70 200 47 275 46
47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58
Proizvodnja
Industrija metala i nemetala
Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona Optina br. Povrina (Ha) zona 1 Novi Beej 2 Palilula, Ni 3 Majdanpek 4 Preevo 5 Uice 2 70 6 Vranje 20 7 Bela Palanka 8 Obrenovac 2 150 9 Vrac 27 10 oka 11 id 12 Luani 2 5 13 Novi Beograd 1 230 14 itoraa 1 10 15 Srbobran 1
Sektor
16
Ljig
10
Prehrambena ind. Pomo SIEPA Nije specijalizovana; za proizvodnju malih i sr. proizvodnih pogona Reciklaa komunalnog otpada;
Strana 60 od 97
Ino partner 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 Petrovac Opovo Golubac Kladovo Crveni KrstNi Prijepolje Kanjia Bela Crkva Kovin Smederevo Boljevac Raa agubica Baki Petrovac Ni Kraljevo Tutin Aleksandrovac Apatin Arilje ajetina ievac uprija Parain Palilula aak Svilajnac Valjevo Panevo Mladenovac Beej Sremski Karlovci Kni 2 1 16
4.7 13 2 2.38 27 14 37 85
ista industrija Sredstva i NIP-a I
2 3
7 94
Industrijska zona
Industrija , Trgovina , Saobraaj i skladi. 30 160
1 1 1
50 10 48
Drvno-preraivaka industrija, metalna i tekstilna
1 2 1 1 2 1 65 35 14 156 27 330 50 30
Strana 61 od 97
Optine u Vojvodini su uz pomo VIP Fonda zapoele sistematskiji prikaz svojih industrijskih zona. Tako su dostupni detaljniji podaci o lokacijama u optinama za izgradnju privrednih objekata, povrini slobodnih parcela, komunalnoj opremljenosti potencijalne lokacije i odlukama o graevinskom zemljitu. Taj prikaz nalazi se na sajtu http://www.arhiurb.vojvodina.sr.gov.yu/. Ovo bi mogao biti podsticaj izradi jednog sveobuhvatnog sajta raspoloivosti poslovnih lokacija i u ostalim optinama Srbije ili pri SKGO ili Ministarstvu za razvoj, gde bi eventualno optine same mogle da auriraju podatke za svoje lokacije. Iz ovog pregleda i rezultata istraivanja vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti za nove oblike udruivanja MSPP, i stvaranje lokalnih uslova za privlaenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama i tehnolokim parkovima, kao i za osnivanje biznisa u biznis inkubatorima. Obzirom da i drava iz Nacionalnog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu, prvenstveno na lokalnom nivou, zajedniki podsticaji e dati sigurno znaajne rezultate u uspenosti lokalnih MSPP, a time i zemlje. U praksi za sada u mnogim sluajevima se pokree razvoj industrijskih zona koje nemaju uraene fizibiliti studije, niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora, ve su esto opte i ne pruaju mnogo vie od ureene komunalne infrastrukture. Donekle je slina situacija i sa biznis inkubatorima (nedovoljna specijalizovanost i ne naroito izraen tehnoloki i inovativni karakter), mada o tome nema dovoljno informacija. U ovom trenutku utisak je da nema dovoljno orijentacije na razvoj nauno tehnolokih parkova koji ukljuuju svu infrastrukturu, pored komunalne i nauno istraivaku, laboratorijsku, servisnu, informatiku, transfer "know how" i novih tehnologija, kao i usluge socijalne zatite za vreme rada roditelja u parku. Parkovi su izvor inovativnosti i stvaranja najvee dodate vrednosti, te bi u tom smislu valjalo podsticati optine i Republiku da u njih vie ulau.
Strana 62 od 97
5. Ostali vidovi i sektori podrke

Pristup ostalim vidovima podrke
Da li je potreban sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoju? ta uopte znai sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoja? Da li se tu radi o industrijskoj politici na lokalnom nivou, kojom treba da se favorizuju pojedini privredni sektori, a drugi destimuliu. Da li to znai da oni sektori za koje je, strategijom lokalnog ekonomskog razvoja procenjeno da su prioriteti, odnosno da u njima postoje komparativne prednosti lokalne zajednice, treba da uivaju privilegije u odnosu na sve ostale sektore? Da li lokalne vlasti imaju dovoljno resursa i mogunosti (poluga) da sprovode takvu industrijsku politiku? Sve su ovo pitanja koja su od velikog znaaja za formulisanje i sprovoenje strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Izvesno je da optine u Srbiji nemaju dovoljno resursa i mogunosti da sprovode industrijsku politiku. Pre svega, potrebno je ukloniti prepreke razvoju sektora koji imaju komparativne prednosti. A to se moe uiniti, na primer, putem urbanistikog planiranja. Ne treba dopustiti da, na primer, lokalni kamenolom svojom bukom ili prainom ugrozi mogunosti za razvoj planinskog turizma ukoliko se pokazalo da takav turizam predstavlja komparativnu prednost lokalne zajednice. Ovim se pokazuje kako kontrola negativnih eksternih efekata moe da pospei razvoj prioritetnih sektora. Jedna od komponenti sektorskog pristupa, odnosno sektorskog podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja, vezana je za tzv. klastere koje formiraju preduzea, odnosno preduzetnici koji su u lancu povezanih industrija i usluga i koji imaju odreene zajednike poslovne interese, odnosno potrebe. Po klasterskom principu privrednog razvoja, umesto da se radi na razvoju pojedinanih preduzea, kroz klastere se daje mogunost grupi industrija u kljunom sektoru da razvije svoje nove mogunosti, mala i srednja preduzea i preduzetnici kroz klastere imaju mnogo vie anse da akumuliraju tehnoloke sposobnosti i inovacije. Time ona utiu na efikasniji razvoj usled kolektivne efikasnosti malih industrija u klasteru, podsticanja akumulacije znanja, graenja regionalnog razvoja stvaranjem mogunosti prikupljanja kapitala, vetina kroz zajedniku efikasnost. Mala i srednja preduzea i preduzetnici mogu da unaprede svoju efikasnost kroz klastere putem horizontalne kooperacije, gde zajedno zadovoljavaju potrebe velikog kupca, vertikalne kooperacije i meu-kompanijske kooperacije. Pred-pitanja za konkurentan lokalni razvoj vezana za klastere su sigurno i sledea: koje su vodee industrije u lokalnoj privredi? Gde su one udruene i koncentrisane? Kako to pretvoriti u prednost industrije? Koje budue prednosti mogu da se razviju da podstaknu bri i kvalitetniji lokalni razvoj? Sistematski pristup klasterima Lokalni, regionalni nivo prvenstveno treba da inicira okupljanje industrijskih lidera, ampiona i obrazovnih institucija za promociju ideje o klasterima i za te svrhe formira mali poetni fond sredstava; aktivira lokalne centre za istraivanje i razvoj i investiranje u projekte i razvoje saradnju sa centrima van optine, unapredi razmenu iskustava sa klasterima u regionu i zainteresovanim saradnicima i privredom u inostranstvu;
Strana 63 od 97
analizira i unapreuje logistiku, transport, uklanja uska grla, vodi posebne aktivnosti lokalne vlade, carine, renih nadlenih organa; pribavlja spoljne investicije, formira centar za eventualne subvencije za neke probleme klastera i ko-finansiranja; analizira konkurenciju i trendove u snabdevanju, veze sa dobavljaima, alternativne dobavljae za nedostajue inpute, da prethodno identifikuje podugovarae klastera. Vlada treba da formira neku vrstu brokerskog servisa da pomogne klasteru da pronae ta mu treba. dijagnosticira, izradi trine i fizibiliti studije potencijala domaeg trita (niske cene vee potronje); fokus optinske vlade treba da bude na klasterima, na koristima za lokalni razvoj od veza izmeu firmi, industrije i institucija podrke; Optinska vlada je lan klastera kao dobavlja javnih roba i usluga, i istovremeno ima koristi od razvoja klastera u poveanju prihoda od poreza. Treba da nastoji da povea koristi od saradnje pruajui najvii kvalitet usluga. Vlada moe da podstakne saradnju uticajem na propise, sudsku praksu, organizacijom treninga profesionalaca za partnerstvo i kooperaciju. Poto klasteri tee veoj produktivnosti, postizanju viih nadnica, utiu na podizanje plata i van svojih granica. Treba da promovie klastere kao vidljivu razvojnu opciju. Lokalna vlada u sutini treba da kreira stimulativan ambijent za privatni sektor uopte, smanji dabine, unapredi specifine infrastrukturne investicije kao svoje predfinansiranje, uoi razvoj klastera kao prioritet u svojim finansijskim podsticajima, politici poslovnog prostora, prostornog planiranja i graevinskog zemljita. Ovde je izuzetno bitno da se razviju sistemske podrke kroz: Obrazovni sistem koji snabdeva klastere sa tehnikim, inenjerskim, kvalifikovanim kadrovima i mogunou kontinuiranih treninga i izgradnje vetina Finansijski sistem koji moe da pomogne kroz zajednika ulaganja, mikrofinansiranje, fondove za poetnike, kapital za investicije u novu opremu i obrtni kapital, mikrolizing unutar lanca malih dobavljaa Inovacioni sistem koji kreira nove tehnologije i omoguava pristup novim tehnologijama, savremenim proizvodnim procesima, informacijama sistem infrastrukture da snabdeva telekomunikacijama, transportom, uklanjanjem industrijskog otpada odgovarajui zakonodavni sistem, jeftinijim procedurama, sudskim reenjima u najkraem vremenu, drutveno efikasnom kontrolom, zatitom okoline i prirodnih resursa, intelektualne svojine vii kvalitet ivota, unapreenje lokalnih mogunosti dobrog sistema obrazovanja, line sigurnosti graana, razliite mogunosti zabave, razvoj lokalne atraktivnosti za poslovanje poveanje kompanijskih prednosti lokalnih firmi kroz poveanje prednosti lokacije, odnosa u lokalnoj zajednici, motivacije koju udaljeni konkurenti ne mogu postii Format klastera (uslovi za podrku njihovom formiranju) relativno je zahtevan stoga se predlae da se sledee opcije saradnje razmotre ne samo za klastere ve i za druge, mogue labavije forme razliitih poslovnih mrea:
Strana 64 od 97
Meusobna komunikacija i informisanje: Kako bi se razvijali odnosi izmeu poslovnih ljudi koji se bave lancem odreene proizvodnje ili usluga, poeljni su podsticaji, pa makar i od strane lokalne vlasti. Naime, njihova razmena miljenja i informacija, a posebno ispitivanje mogunosti za zajedniki posao u interesu svih, svakako je korisno sa stanovita lokalne zajednice. Naravno, oni e i sami najee nai povod za kontakte, ali inicijalni podsticaj stvaranju mree moe ubrzati proces i ranije doneti dobre rezultate. Zajedniko istraivanje: Jedna mogunost okupljanja je zajedniko istraivanje u okviru neke visoko kolske ili istraivake organizacije, koje podravaju ili finansiraju zainteresovane firme. Eventualni pozitivni rezultati istraivanja stvaraju osnovu za dugotrajnu saradnju cele grane. Zajedniki marketing: Kada se ve formira grupacija proizvoaa iz jednog sektora, tada je ve mogue da se organizuju i zajedniki marketinki napori kako prema potroaima na nivou Srbije, tako i prema domaim i stranim investitorima, kako bi se privukle dodatne investicije. Zajednika edukacija radnika: Jedna grupacija na lokalnom nivou daleko lake moe da organizuje ili pokrene, uz dravnu pomo, program edukacije za svoje radnike. Naime, tek se na nivou grupacije potrebe za radnicima, sa jedne, i postojanje ili nepostojanje takvih radnika, sa druge strane, mogu dobro uoiti i relativno efikasno zadovoljiti. Dakle obuka radne snage moe da se, delimino ili potpuno finansira iz javnih izvora, ali sama organizacija i izvoenje obuke treba da se prepusti postojeim obrazovnim sistemom, a to se u nekim sluajevima, naroito manjih, prostorno udaljenijih i manje razvijenih lokalnih zajednica, moe postii i njihovom saradnjom, odnosno zajednikim nastupom prema onima koji pruaju obrazovne usluge ukljuujui .privatni sektor koji se bavi pruanjem obrazovnih usluga. Specifian deo ove teme je prekvalifikacija. Mnogi zaposleni, a jo vie nezaposleni u Srbiji poseduju neadekvatne, odnosno zastarele formalne i neformalne kvalifikacije. Jer, ekonomska kriza tokom 1990-tih godina i tranzicija uinile su cele grupe zanimanja suvinim, odnosno nepotrebnim, a ljude koji ih poseduju teko zapoljivim. Dobar primer su brojna zanimanja iz metalske ili hemijske struke. Radnike sa zastarelim kvalifikacijama, za kojima ne postoji dovoljna tranja, treba prekvalifikovati u skladu sa tekuim trendovima i tranjom za radnom snagom. Za posao unapreenja znanja i sposobnosti radnika uglavnom je nadlena nacionalna sluba zapoljavanja (NSZ), zajedno sa privatnim sektorom koji je zainteresovan, ali se i lokalna vlast, posebno u gradovima u kojima je nezaposlenost visoka i u kojima NSZ ne funkcionie kako treba, mora ukljuiti u proces, i kroz podrku osnivanju tranzicionih centara, uee u socio-ekonomskim savetima, centrima za prekvalifikaciju i pruanju finansijske pomoi ovim programima u cilju ponovnog zapoljavanja. Virtuelno preduzee Ovo je program NSZ, pa izgleda da optine nisu u veoj meri ukljuene niti obavetene o njemu. Tako na primer optina Raka je navela da finansira trokove profesora koji rade u okviru programa Junior achievement Srbija-program za obuku mladih buduih menadera, a to zapravo spada u programe preduzetnike obuke i odvija se i u mnogim drugim optinama. Strana 65 od 97
Teledomovi, IT centri, agro biznis centri Postavlja se pitanje kakve su strukture podrke ruralnom razvoju mogue na nivou ispod optinskog? Jedno pitanje u anketi je izriito pominjalo teledomove kao jednu tipinu strukturu te vrste, ali je veoma mali broj optina u anketi pomenuo podrku ovim strukturam. injenica je da je efektivna podrka lokalne zajednice veoma mala, a sa nacionalnog nivoa ne postoji. Ipak, treba ukazati na stanje i mogunosti. Teledomovi u Srbiji, kao i njihova Asocijacija, stvoreni su kroz program DEMNET USAID na oko 40 lokacija u Srbiji u periodu 2000-2001. godine, od tada su realizovali mnoge aktivnosti uspeno ali se zbog nedostatka podrke i razumevanja sreu sa velikim tekoama u finansiranju i radu. Neto je povoljniji poloaj teledomova u delovima AP Vojvodine gde ivi maarska manjina jer oni uivaju direktnu podrku za razliite projekte i programe iz Republike Maarske. Kroz kasnije donatorske programe naroito USAID CRDA, stvoren je u Vojvodini i istonoj Srbiji znatan broj donekle slinih struktura pod nazivom lokalni IT centri i slino, koji uglavnom nisu povezani meusobno niti sa Teledom savezom, ali raspolau znatnim koliinama kompjuterske opreme. Neke druge zemlje u velikoj meri koriste ove strukture kao sredstvo za podrku ruralnom razvoju i razvoju informatikog drutva. U okruenju to se odnosi posebno na Maarsku gde ima preko 500 teledomova i oko 2000 tzv. E taaka (Teledom savez Maarske je zvanini partner vlade u ruralnom razvoju), dok je u Bugarskoj vlada preko UNDP programa stvorila preko 100 telecentara. Formirano je i meunarodno udruenje EUTA iji je Teledom Savez Srbije lan.Videti detalje na http://www.euta.hu/ Funkcije teledomova su mnogobrojne - sem irenja informatikog znanja i vetina i omoguavanja pristupa ICT tehnologiji i internetu za stanovnitvo koje ne raspolae odgovarajuim resursima, one su znatne u podrci ukupnom lokalnom razvoju malih sredina, a posebno podrku preduzetnicima i poljoprivrednicima u ruralnim oblastima na vie naina. Mogue je ove strukture uiniti vema funkcionalnim i u pogledu razvoja lokalne ekonomije, a u tome su mogue kombinacije i sa drugim lokalnim iskustvima u razvoju npr. agro biznis klubova, ruralnih razvojnih centara i lokalnih asocijacija za razvoj nastalih uz pomo USAID CRDA projekta i drugim slinim. Razvoj lokalnih kooperativa i udruenja proizvoaa je jedna od moguih funkcija.19
19
Za vie detalja o teledomovima videti Prilog 3 u aneksu.
Strana 66 od 97
Mapa 1 Mapa teledomova u Srbiji
izvor Teledom Savez Srbije
Strana 67 od 97
Neke dodatne opcije za intervenciju20

Politika nabavki Manjim lokalnim firmama moe se veoma pomoi kroz narudbine, bilo od strane lokalnih vlasti, bilo od strane velikih lokalnih firmi, i to posebno ukoliko su redovne.21 Tim nabavkama mogu se otvoriti razvojne perspektive malih i srednjih preduzea i pomoi im da prevaziu kritinu fazu rasta. (Primer tretmana javnih nabavki optina u SAD: godinja obaveza optina je da minimalno 40% svih javnih nabavki usmere ka MSPP sa svoje teritorije, da bi odrale i inicirale zaposlenost i kapacitete malih i srednjih preduzea i uticale na razvoj srednje klase svoje optine). Svakako, malim lokalnim firmama ne mogu se davati cenovne i sline beneficije, poto to ne dozvoljava Zakon o javnim nabavkama, a nije ni u naelu prihvatljivo favorizovanje bilo koga novcem poreskih obveznika. Ipak, postoje naini da se pomogne malim lokalnim firmama a da to ne znai diskriminaciju bilo koga, ni domaih, a ni spoljnih firmi. Mogue je, na primer, omoguiti dobro informisanje lokalnih firmi o samoj narudbini, omoguiti ili podsticati zajedniki nastup lokalnih firmi na veim tenderima, gde je neophodno reiti pravni status klastera malih dobavljaa, mogue je prilagoditi obim nabavke mogunostima lokalnih firmi, mogue je iz posebnih sredstava finansirati uvoenje standarda kvaliteta, HACCP, ekologije, laboratorija, geografskog porekla i slinog, ime bi se uticalo na unapreenje performansi lokalnih malih dobavljaa za ravnopravno uee na lokalnim tenderima. Pomo pri legalizaciji poslova U Srbiji je obim sive ekonomije vrlo visok i jedan od zadataka, ali i moguih naina podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja od strane lokalne vlasti jeste podrka legalizaciji sive ekonomije. Naime, siva ekonomija svakako doprinosi odranju ekonomske aktivnosti i preivljavanju stanovnitva u vremenu krize, ali ona ima svoja razvojna ogranienja i sa njom se ne moe daleko stii. Drugim reima, bez legalizacije sive ekonomije ljudi koji se njome bave ostae dugorono na margini, sa skromnim zaradama. Jer, visoka neizvesnost i nesigurnost poslovanja, nemogunost zatite interesa na sudu, onemoguen pristup finansijskom sistemu, gubitak vremena i energije na skrivanje od poreskih i drugih dravnih organa, svakako oteavaju poslovanje i postavljaju granice zarade, ak i onda kada se znatno tedi na neplaenim porezima. Mogue su razne politike usmerene na suzbijanje sive ekonomije kao na primer smanjenje poreza, kako bi se poslovanje u formalnom sektoru uinilo atraktivnijom, ili pojaana represija, kako bi se poslovanje u sivoj ekonomiji uinilo skupljim. Postoji i trei sistem, a to je poveanje obima usluga koga legalni privrednici dobijaju od drave. I lokalna zajednica ima vano mesto u toj strategiji podsticanja legalizacije sive ekonomije. Ona to moe initi na generalni nain, poveavajui nivo i kvalitet svih svojih usluga i time poveavati atraktivnost poslovanja u formalnoj ekonomiji. Ili to isto moe initi razvijajui usluge koje su ba onima u sivoj ekonomiji neophodne. Na primer, ukoliko se
Anketom neobuhvaene Ovo se moe (i sa poveanim intenzitetom) odnositi i na specifine entitete kao to su preduzea koja zapoljavaju radnike sa invaliditetom ili druge ranjive grupe
20 21
Strana 68 od 97
dravni poslovni prostor u optini moe jeftino zakupiti, poslovni prostor posebno subvencionisati, smanjiti firmarine i druge optinske dabine, uestvovati na legalnom optinskom tender, onda e to biti jak podsticaj (mamac) preduzetnicima iz sive ekonomije da se legalizuju.
Podaci iz ankete
Ovaj deo zasniva se na sledeim pitanjima iz ankete: Drugi vidovi- sektorska ili druga specifina podrka preduzetnitvu Podsticanje preduzetnitva od strane Optine u: 1. Seoskom turizmu ili nekoj drugoj turistikoj aktivnosti 2. Etno centru / runim radovima 3. Tranzicionom centru za vikove radnika 4. Zanatstvu 5. Kroz razvoj Teledomova / telekolibe (lokalni IT centri uz druge dodatne funkcije ) 6. Virtuelnim preduzeima 7. Nagradama za najboljeg preduzetnika, ideju, inovaciju 8. U nekoj drugoj specifinoj oblasti ili lokalnom klasterunavesti kojoj: . (navesti detalje i nain podrke, partnere (donatori, implementatori)) Grafikon 13: Specifini vidovi optinske podrke razvoju preduzetnitva
Vidovi specifine podrke optina razvoju preduzetnitva
etno, radinost
29
12
tranzicioni centar
23 42 4 4 11
turizam, seoski klasteri teledom virtuelno preduzee
zanatstvo
Izvor: NDP, terensko istraivanje optina, 20007. Tabela 12: Podrka sektorima, klasterima Optina Klaster Priboj Prve godine lanice klastera osloboene kom. takse za isticanje firme Vrac Turistike manifestacije i rad u turizmu. Sajamski nastup vinara Savski venac Stari zanati kroz beneficije ; zakup poslovnog prostora Strana 69 od 97
Prijepolje Kanjia itite Zemun Zajear Valjevo Kragujevac Sombor aak
Za poljoprivredu i turizam Planira se formiranje klastera Planira se formiranje klastera Sve oblasti privrede vezane za Dunav, turizam, ugostiteljstvo Planira se formiranje klastera RPK izbor za najboljeg seoskog domaina, svake godine. Klaster cvea, Klaster nametaja Klaster aleve paprike Planira se formiranje klastera u oblasti: ICT, proizvodnje hrane, metalskog sektora i obrade drveta
Ilustracija 6: Poljoprivredni klaster - saradnja Optine Rakovica i RC MSPP Beograda Ciljevi: razvoj preduzetnitva i inovacija kroz uspostavljanje novih biznisa, poveanje konkurentnosti, smanjenje nezaposlenosti, stvaranje pretpostavki da MSP ukljueni u klaster inoviraju prihvatanjem savremenih pristupa voenju biznisa. Ciljne grupe: nezaposlena lica, potencijalni MSP, postojea MSP, registrovana poljoprivredna gazdinstva. Aktivnosti: uspostavljanje klastera. Osnov: plastenika proizvodnja ranog povra, konsultantska podrka MSP u oblasti preduzetnitva i poljoprivredne proizvodnje (plastenici), priprema MSP za uvoenje HACCP standarda. Podrka klasteru: konsalting, edukacija i savetovanje, registracija MSPP i poljoprivrednih gazdinstava, veb portal za poslovanje lanova klastera. Kancelarija klastera: Dva angaovana lica. Optina e pomoi da se obezbedi deo trita za proizvode na rakovikim zelenim pijacama, drugi projekti koje optina ima u oblasti poljoprivrede e biti komplementarni. lanovi klastera: na poetku 12 MSP lanova klastera. Kasnije se mogu prikljuiti i druga MSP i registrovana poljoprivredna gazdinstva. Razliite konsultantske usluge e, pored njih, koristiti jo 30 postojeih i 20 potencijalnih MSP sa teritorije optine Rakovica. Efekti: poveanje prodaje, smanjenje trokova transporta, promocije, vea produktivnost, bri i laki pristup novim tritima, nia cena i bolji kvalitet, zajednika ulaganja i mogunosti koje prua umreavanje, kolektivna vizija, planiranje i uticaj na kljune stejkholdere, saradnja izmedju MSPP, prenos tehnologije i inovacije, prihvatanje savremenog pristupa vodjenju biznisa i inoviranje, razmena znanja i iskustva. Projekat finansiran od EU, sprovodi EAR 2007.godina
Strana 70 od 97
Preduzetnitvo u turizmu
Veliki broj optina podrava lokalne TO a neke imaju i druge aktivnosti u ovom sektoru: Tabela 13 Podrku preduzetnitvu u turizmu Optine Opis 1 Dimitrovgrad Promocija,edukacija 2 Palilula, Ni Aktivnosti oko osnivanja preduzeca 3 Priboj Formirana turistika organizacija 4 Ba Kroz rad turistike organizacije 5 Loznica Kroz rad turistike organizacije 6 Luani Kroz manifestaciju 7 Malo Crnie Kroz rad turistike organizacije 8 Kruevac Kroz rad turistike organizacije 9 abari Kroz rad turistike organizacije 10 Blace Kroz rad turistike organizacije 11 Novi Sad Promocija putem publikacije 12 Srbobran Manifestacije 13 Petrovac Kroz rad turistike organizacije 14 Kladovo Etno festival 15 Pirot Kategorija seoskih domainstava 16 Crveni Krst-Ni Kroz rad turistike organizacije 17 Prijepolje Optina vri kategorizaciju soba 18 Poega Kroz rad turistike organizacije 19 Raa Kroz rad turistike organizacije 20 agubica Kroz rad turistike organizacije 21 Zemun Kroz rad turistike organizacije 22 Baka Palanka Kroz rad turistike organizacije 23 Besplatna kategorizacija po selima, prihod od boravine ajetina takse ostaje tamo gde je ubran 24 ievac U planu je formiranje centra za razvoj turizma 25 Kroz edukaciju seoskog stanovnitva i ureenje ivotne uprija sredine, organizacija sajmova 26 Ivanjica Kroz rad turistike organizacije 27 Medvea Intenzivno se radi na razvoju turizma u Sijarinskoj Banji
Strana 71 od 97
28 29 30 31 32 33 34
Nova Varo Odaci Surdulica aak Svilajnac Zajear
Negotin 35
Raka 36 37 Valjevo
39 40 41 42 43
Panevo Mladenovac Sremski Karlovci Kni Kragujevac Beograd
Preko Turistike organizacije "Zlatar" Nova Varo Osnovana Turistika organizacija kao javno preduzee Kroz rad turistike organizacije Kroz rad turistike organizacije i plan za klaster turizma Kroz rad turistike organizacije Kroz rad turistike organizacije Projektom PPOIS-a formirano je udruenje za seoski turizam, od strane optine izvrena je kategorizacija smetaja u seoskim domainstvima Preko Turistiko sportske organizacije (TSO-Raka) multimedijalna prezentacija, kategorizacija seoskih domainstava i edukacija, marketing, a preko JP Direkcije za izgradnju finansira izgradnju putne infrastrukture u ruralnim sredinama, kao i u TC Kopaonik TOV (turistika organizacija Valjevo), seminari za razvoj seoskog turizma i edukacija domaina Finansijskom podrkom za odravanje privrednih manifestacija kao to su: Slaninijada u Kaarevu, Paprikijada u Banatskom Brestovcu, trudlijada i Vinarijada u Dolovu, Fijakerijada u Crepaji, Banatskom Novom Selu i u Gornjem gradu u Panevu Kroz rad turistike organizacije Organizovanje turistikih manifestacija Kroz rad turistike organizacije Gradska turistika organizacija, seoski turizam kategorizacija Projekti iz oblasti turizma, sajmovi, saradnja sa TOBom, Dani evropske batine
Ilustracija 7: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podrujima, Bugarska Primer dobre prakse programa JOBS, iz Bugarske u zanatstvu, domaoj radinosti i izradi suvenira: Podrka zanatlijama i umetnicima da razviju zanate u odrive dohodovne delatnosti. U tom smislu biznis centri u Bugarskoj organizuju obuku i konsultacije zanatlija i umetnika u oblasti sticanja poslovnih vetina, odreivanja cena, dizajna i razvoja proizvoda, promocije. Pruaju podrku za uee zanatlija i umetnika na sajmovima zanatstva u zemlji i inostranstvu, podrku direktnoj prodaji zanatskih proizvoda. Stoga su osnovane dve elektronske prodavnice suvenira i zanatskih proizvoda (www.craftcenter.org za meunarodnu prodaju i www.bgcrafts.com za prodaju u Bugarskoj), i posebna Prodajna
Strana 72 od 97
zanatska kua u blizini Nove Zagore, a zapoeo je odravanjem i godinji praznini sajam zanatstva pod nazivom Najbolje iz Bugarske. Primer dobre prakse programa JOBS, iz Bugarske za razvoj i zapoljavanje u turizmu: Podrka mikro i malim porodinim firmama i poetnicima preduzetnicima u oblasti turizma prvenstveno kroz pruanje konsultacija i obuke i kontakata sa turoperaterima. Biznis centri organizuju obuku za preduzetnike, usluno osoblje i nezaposlene. Biznis centri takoe omoguavaju bolji pristup nabavci osnovnih sredstava za zapoinjanje biznisa u turizmu kroz pruanje usluga lizinga za razvoj firmi i unapreenje kvaliteta usluga u turizmu. Rade i na razvoju novih turistikih proizvoda i regionalnih paketa turistikih usluga, promociji u zemlji i inostranstvu. Biznis centri su razvili kapacitete da mogu da obavljaju i poslove lokalnih turistikih informativnih centara.
Etno centri i srodne aktivnosti

Tabela 14: Podrka preduzetnitvu kroz etno centar OPTINA AKTIVNOSTI 1 Palilula, Ni U toku je izrada projekta Etno centra 2 Bela Palanka Organizovanje izlobi 3 Loznica Kroz etno izlobe 4 Luani Sabor trubaa 5 Preko ustanove za turizam i sport ustanovljena je stalna Aleksinac prodajna izloba runih radova 6 Krupanj Etno izlobe 7 Kruevac Etno mrea 8 Ljig Udruenje "Zlatne ruke"-spremanje srpskih jela 9 Kladovo Izrada grnarije 10 Pirot dotacije udruenjima 11 Crveni Krst-Ni Organizacija etno manifestacija 12 Uestvuje u finansiranju, zajedno sa donatorima( Prijepolje UNDP,MERCY CORPS) 13 Raa Etno izlobe 14 itite Izrada runih radova i prodaje preko turistike organizacije 15 Zemun Planira osnivanje etno centra 16 organizacija i finansiranje svih dogaaja koji se dovijaju u ajetina selima, kolonija, mini sajmova 17 ugovor sa Centrom za kreativno domainstvo iz Beograda radi uprija zapoljavanja ena u oblasti ouvanja etno stvaralatva 18 Nova Varo preko TO"Zlatar" i Aktiva ena
Strana 73 od 97
19 20 21 22 23 24
Odaci aak Svilajnac Zajear Negotin
25 26 27 28 29
Raka Valjevo Beoin Poarevac Alibunar Beograd
Edukacija za seoski turizam Planira osnivanje 2 etno centra u aku i Ovar Banji Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra uz pomo optine formirana je zanatska zadruga u saradnji sa ADF-om preko TSO Raka organizuje manifestaciju republikog karaktera Zlatne ruke, takoe finansiraju se aktivnosti nekoliko etno -KUD-ova Sa pojedincima za potrebe TOV-a Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra Izletite Devojaki bunar, Deliblatska peara Edukacije, izlobe, sajmovi
Podrka zanatstvu
Tabela 15: Podrka zanatstvu 1 Optina Aktivnost 2 Palilula, Ni Prezentacija na sajmovima 3 Loznica Podrka zanatstvu 4 Krupanj Podrka zanatstvu 5 Vlasotince Podrka zanatstvu 6 Blace Podrka zanatstvu 7 Novi Sad Podrka zanatstvu 8 Inija Pisanje biznis planova, povezivanje sa partnerima 9 Golubac Izdvajanje sredstava iz budeta 10 Kladovo Podrka zanatstvu 11 Pirot Dotacije udruenjima 12 Crveni Krst-Ni Podrka zanatstvu 13 Kanjia Praenje konkursa u okviru informacionog Centra za razvoj 14 itite podsticanje zanatskih radnji za stare zanate 15 Zemun Podrka zanatstvu 16 uprija Podrka zanatstvu 17 Medvea Grantove za samozapoljavanje se popularizuje razvoj starih zanata 18 aak Obuke, Klub za poetnike, izlobe
Strana 74 od 97
19 20 21 22 23 24
Svilajnac Zajear Velika Plana Zrenjanin Alibunar Beograd
Podrka zanatstvu Podrka zanatstvu Kroz donaciju, kredite Sajam preduzetnitva "Inokop" Kroz preduzetnitvo Sajmovi, izlobe
Tranzicioni centar za vikove radnika

Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za vikove radnika Optina Aktivnost 1 Majdanpek Uestvuje u radu tranzicionog centra pri rudniku bakra u Majdanpeku 2 Novi Sad Formiran lokalni savet za zapoljavanje 3 Pirot lanstvu u tranzitnom centru za obuku vikova radnika 4 Prijepolje Planirano je za nove biznise 5 Bajna Basta Planirano osnivanje tranzicionog centra 6 Medvea U saradnji sa slubom za zapoljavanje bespovratnim sredstvima za samozapoljavanje 7 aak Planirano osnivanje tranzicionog centra 8 Svilajnac Planirano osnivanje tranzicionog centra 9 Negotin Finansiranje pripravnika u toku pripravnikog staa od strane optine 10 Raka Optina osnovala Savet za zapoljavanje 11 Valjevo Zavod za trite rada, u Valjevu, sprovodi neke vidove obuke radi lakeg zapoljavanja 12 Beograd Planira se preko projekata za podsticanje zapoljavanja
Promocija preduzetnitva kroz izbor najboljih preduzetnika

Promocija preduzetnitva, njegovih prednosti i rezultata rada preduzetnika kroz lokalna takmienja za najbolju tehnoloku inovaciju, preduzetniku ideju, imid ili aktivnost, posebno je vana za razvoj kulture preduzetnitva i vee stope rasta kroz motivisanost lokalnih uesnika. Sledi pregled nekih, u anketi dobijenih odgovora optina, njihovih aktivnosti promocije koje one podstiu u medijskom i drugom smislu. Tabela 17: Podrka kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika Optine Nagrade 1 Palilula, Ni Optinska nagrada
Strana 75 od 97
2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17
Loznica Luani abari Novi Sad Pirot Crveni Krst-Ni Poega Tutin Zemun Arilje Medvea aak Raka Valjevo Kragujevac Beograd
Optinska nagrada Optinska nagrada Optinska nagrada Nagrada za najbolju tehnoloku inovaciju Preko fonda za poljoprivredu Optinska nagrada Optinska nagrada Optinska nagrada Nagrade za najlepi izlog, radnju Optinska nagrada Takmienje u izradi biznis planova i svake konkurs za najboljeg preduzetnika Jablanikog okruga. Optinska nagrada Svake godine dodeljuje Novembarsku nagradu nekom od uspenih predstavnika privatnog biznis sektora RPK (Regionalna privredna komora) za najboljeg preduzetnika 3 prve nagrade za dan grada za najbolje preduzetnike Nagrada Grada
Partneri optina u ovim aktivnostima

Tabela 18: Nain podrke optina preduzetnitvu i partneri u podrci Optina Partneri 1 Turistika organizacija Dimitrovgrada kroz edukaciju i Dimitrovgrad organizovanje zainteresovanih uesnika 2 Sa Svetskom bankom uestvuje u radu tranzicionog centra i izradi Majdanpek stratekog plana optine 3 UNDP(program PRO - razvoj jugozapadne Srbije, izrada strategije Priboj Odrivog razvoja ; Reg-LPA; Unicef-LPP;CARE-Turizam 4 Loznica IRD; USAID - MEGA; RPKS - Valjevo 5 Ekonomski fakultet izrauje klaster planove , privatna agencija Malo Crnie prua strune i konsult. Usluge 6 Pirot Optina podrava projekte nevladinih organizacija 7 Crveni KrstNajvie saraujemo sa firmama koje su lanovi udruenja Ni preduzetnika 8 Prijepolje UNDP, MERCY CORPS, FAO 9 Saradnja sa organizacijama za ensko preduzetnitvo, optina Zvezdara finansirala obuku samozapoljavanja ena
Strana 76 od 97
10 11 12 13 14
agubica itite Zemun uprija
Ivanjica 15 Medvea 16 17 Crna Trava Svilajnac Raka Panevo Velika Plana aak Surdulica
18 19 20 21 22 23
Beograd
Uee u projektima prema donatorima (EU,ADF) Za formiranje klastera , jer se oekuje podrka od pokrajinskog sekretarijata za privredu Nagradama za najlepi izlog, balkon, rad, finansijska pomo najboljim, talentima uvoenje HACCP sistema i standarda ISO 9001, ISO 14001, IMS i dr.-upoznavanje sa LEED programom Sredstva i tehnike podsticaja preduzetnitva e, kroz akcione planove i konkretne projekte, biti definisani Strategijom razvoja, a prilagoeni prioritetnim potrebama biznis sektora, strunim kapacitetima Optine i potrebama graana u saradnji sa Koordinacionim telom Srbije za 3 optine, sopstvenim sredstvima, sredstvima NIP-a, resornih ministarstva, donatorima i kroz partnerske odnose sa REEDA-e Podrka razvoju mlekarstva na teritoriji optine Surdulica; Podrka unapreenju pelarstva i proizvodnje meda Optina Crna Trava uspeno je realizovala nekoliko projekta sa CHF International Serbia, Programom podrke optinama istone Srbije, Evropskom Agencijom za Rekonstrukciju, UNDP MIR2 Programom, vajcarskom agencijom SDC. EAR, Privatne firme, ambasade, USAID USAID Mercy Corps, Danski savet za izbeglice, Norveka Vlada, podrka projektima saradnje javni-biznis sektor Optina je finansirala jednu privrednu izlobu u Panevu u partnerstvu sa Regionalnom privrednom komorom Pospeivanje razvoja zanatstva kroz donacije, kredite Partneri: fakulteti, Institut za voarstvo, NSZ, donatori Finansiranje i sufinansiranje nastupa na izlobama i sajmovima, organizacija seminara, radionica (. HACCAP, biznis inkubatori, uloga saveta za zapoljavanje na lokalnom nivou), saradnja sa institutima, fakultetima, ambasadama, nevladinim organizacijama, privrednim komorama, privrednicima
Autori smatraju da postoji mesta da se vei broj optina ukljui u ove aktivnosti s tim da se one mogu uiniti inovativnijim i raznovrsnijim.
Strana 77 od 97
6. Preporuke
1.
Naelni komentari22
Vie (detaljnijih) istraivanja o merama koje optine preduzimaju u cilju podsticanja lokalnog (ekonomskog) razvoja. 2. Vea razmena informacija kao i koordinacija zajednikih akcija optina u emu SKGO moe da ima vanu ulogu. 3. Da optine mnogo vie nego do sada predviaju i analiziraju trokove preduzetih mera u odnosu na rezultate i uspostave jasne kriterijume i procedure odobravanja stimulativnih mera, naroito finansijskih kao to su krediti i subvencije. 4. Za neke mere podrke lobiranje za stvaranje pravnog okvira koji sada nedostaje. S druge strane treba razmotriti mogunost razvoja regionalnih (umesto lokalnih ili u kombinaciji sa njima) struktura i aktivnosti, i to u saradnji sa Republikom i njenim institucijama, to bi olakalo trokove i reilo problem nedostajuih resursa, naroito za manje optine. Unapreenje poslovne klime, efikasnost administracije 5. Znatno bolji rezultati ekonomskog razvoja postii e se u lokalnoj zajednici u kojoj postoji povoljna poslovna klima, ukljuujui jednostavnost postupaka i lako obavljanje poslova; naklonost prema lokalnim MSPP i poslovnim ljudima. Unapreenje oblasti urbanistikog planiranja svakako moe bitno poboljati i ubrzati investiranje i razvoj nekretnina u lokalnoj zajednici. Sistem registracija i dozvola moe se unaprediti na vie naina: kompjuterizacijom evidencija, odnosno registracija, brzim i kompletnim pregledom i manipulacijom bazom podataka; pojednostavljenjem procedura za registraciju ili dobijanje dozvole, kroz sistem one stop shop optine isl. Fiskalni (dabinski) sistem optina 6. Takse i naknade optina nesmeju da budu visoke, ve treba da budu stabilne i predvidljive. Posebne mogunosti za unapreenje nalaze se kod naknada za korienje i ureenje graevinskog zemljita. Pregledne informacije 7. Sistematsko prikazivanje ekonomske informacije na nivou optina (mapa resursa) ili na nivou regiona koje omoguavaju da se razume struktura, priroda i karakteristike lokalne ekonomije (Regionalna razvojna agencija za umadiju i Pomoravlje ima veoma dobro razvijenu takvu mapu ili bazu podataka o regionalnim resursima), Jedan primer efikasnog stavljanja na raspolaganje kljunih informacija kreirala je optina Inija kroz pravljenje pregledne mape resursa koja se moe pronai na sajtu: http://www.indjija.net/upload/documents/Map%20of%20Resources.pdf 8. Uvoenje sistema prikupljanja relevantnih informacija od MSPP kao glavnih aktera lokalnog ekonomskog razvoja. Ova aktivnost treba da obezbedi da se dobiju informacije o samim MSP, njihovim aktivnostima i poslovima; koji su to osnovni problemi sa kojima se oni suoavaju u komunikaciji sa lokalnim vlastima; koje su osnovne potrebe i zahtevi MSPP u pogledu njihovog poslovanja, odnosno lokalnog ekonomskog razvoja. Te informacije mogu se postaviti na veb portal unutar SKGO. MSPP treba da osete da je aktivno uee u
Niz preporuka ve je obuhvaen u okviru ranijih delova teksta, tako da nee sve biti ponovljene, naroito ne detaljno
22
Strana 78 od 97
prikupljanju informacija u njihovom interesu i da na taj nain uestvuju u procesu stvaranja novog poslovnog okruenja. 9. U okviru optinskih web sajtova kao i portala na SKGO (mogue uz pomo SIEPA) stalno auriranje podataka o LER aktivnostima optina a naroito raspoloivim lokacijama i uslovima za gradnju i ostalim pogodnostima za privlaenje domaeg i inostranog kapitala. Treba podstai takmienja za preduzetnike optine prema unapred odreenim kriterijumima u odnosu na ukupnu preduzetniku aktivnost i podsticaje. Nefinansijske strukture za podrku , obuka i konsalting 10. Da optine budu aktivniji uesnici u kreiranju, upravljanju i korienju usluga , ali delimino i finansiranju MSP RA i postojeih i buduih RRA. To podrazumeva potrebu kreiranja (u koordinaciji sa Republikom) MSP RA ili Agencija za ekonomski razvoj i na delovima teritorije gde ih sada nema, kao i potcentara ovih regionalnih struktura. 11. Povezivanje LER kancelarija i pomenutih struktura na regionalnom nivou. Treba uoiti da se funkcije delimino poklapaju, pa je u tom pogledu je potrebno ustanoviti racionalno povezivanje po nivou teritorijalne organizacije. One su delimino komplementarne: LER kancelarije se, koliko je poznato, ne bave pruanjem individualnih usluga, sem informacija, tako da postoji potreba da se kroz potcentre MSP RA ili druge strukture (npr. Udruenja preduzetnika) pruaju i ove usluge na lokalnom nivou. 12. U kreiranju LER kancelarija proveriti mogunost upotrebe pravnog modela Javne agencije to bi dalo ire mogunosti za funkcije, fleksibilnije upravljanje i kadrovsko ekipiranje ovih kancelarija. 13. Treba izbegavati programe treninga bez unapred definisane tranje. Neophodno je odluke o tipu treninga ili edukacije donositi zajedno sa buduim korisnicima privatnim sektorom i drugima. Biznis inkubatori i industrijske zone 14. Kod biznis inkubatora potrebno je paljivo definisati profil podrke i stanara kako bi se postigli maksimalni efekti, s obzirom na visoku cenu ovog tipa podrke. Specijalizacija na pojedine sektore koji se ele podrati u lokalnoj zajednici, naroito na visoko inovativne i tehnoloki orijentisane projekte nudi veu ansu za veu dodatnu vrednost i multiplikativne efekte. Takoe treba se potruditi da u inkubacione aktivnosti bude ukljueno i to vie start ap firmi van fizikih inkubatora kroz programe otvorene (virtualne) inkubacije. 15. Kod industrijskih zona poeljno je paljivo prethodno planiranje i odreena specijalizacija. Treba napraviti balans koristi lokalne zajednice i investitora, naime preveliki podsticaji za investitore u industrijskim zonama, mogu dovesti do situacije u kojoj je korist koju ima lokalna zajednica mala ili nepostojea. Preporuke vezane za regionalne i lokalne finansijske sheme 16. Pravno definisati sistemski ureene naine kako i na nivou optina moe da se legitimno odvija pruanje finansijske podrke MSPP i poljoprivredi (garancije, kreditiranje itd. povezano sa naelnom preporukom br. 4) .23
Jedan nacrt takvog pravnog akta formulisan je u formi predloga iji je autor Dejan Radulovi, zamenik direktora RAMSPP. Istovremeno se moe stvoriti legalni okvir za mikrofinansijske organizacije finansirane od donatora, s obzirom da one ne uzimaju depozite i niim ne doprinose ekonomskoj nestabilnosti, naprotiv mogu podrati upravo ugroene kategorije stanovnitva za ukljuenje u samozapoljavanje i time dati doprinos ekonomskom i socijalnom razvoju i realizaciji strategije smanjenja siromatva.
23
Strana 79 od 97
17.
Ispitati mogunost za kreiranje alternativno (1) vie regionalnih razvojnih fondova ili (2) podrunih jedinica Fonda za razvoj Srbije.24 Takve regionalne strukture bi mogle biti reenje za profesionalno, efikasno i transparentno sprovoenje mikro finansijske podrke, za ta optine, naroito male nemaju i realno ne mogu imati kapaciteta. Ovde se ne razmatraju mogue funkcije takvih fondova u finansiranju infrastrukture i drugih namena, ve samo vezane direktno za MSP. Oni bi dakle jednim delom trebalo da obavljaju funkciju start ap kreditnih, a potencijalno takodje, mikrolizing fondova, a u perspektivi i vlasnikih (equity) ulaganja. Sem finansiranja start ap25 oni bi mogli baviti i poljoprivredom, podsticati regionalne klastere ili druge prioritetne sektore za regione. Izvor finansiranja za start ap kredite, kao i ostale kredite, mogli bi biti portfolio krediti dobijeni od Fonda za razvoj Srbije.26 Jedna funkcija ove promene je da se odluivanje o dodeli pojedinanih kredita, praenje i sve ostalo, odvija na regionalnom/lokalnom nivou, a ne u Beogradu, kako bi bilo efikasnije i sa odgovarajuim potpunim informacijama o aplikantu i projektu. Takvi regionalni fondovi bi, sem povlaenja (pozajmljivanja) sredstava iz centralnog fonda, mogli da dobiju na legitiman nain i trajna, ili pozajmljena sredstva i od optina svog regiona, ime bi se uspostavio dvostruki kapitalni oslonac i povezali interesi svih nivoa. 18. Ovakvi regionalni fondovi bi mogli imati vezu i sa eksternim regionalnim (etnozaviajnim) investicionim fondovima koji bi se eventualno u budunosti formirali na osnovu ekonomskih interesa dijaspore (jedan od najupenijih primera je Meksiko). 19. Kreirati uz to, samostalno ili verovatnije kombinovano u okviru prethodno pomenutih regionalnih finansijskih institucija, i regionalne garantne fondove (u vlasnitvu optina, uz mogui doprinos sa centralnog nivoa) ili (alternativno) decentralizovati Garantni Fond Srbije, formirati regionalna odeljenja bar u Niu , Kragujevcu, Kraljevu i Uicu i/ili Valjevu Cilj je da se otklone uzroci zbog kojih je broj izdatih garancija za MSP mali i uglavnom bio vezan samo za poljoprivredne kredite i ukljue lokalna sredstva, inicijativa i resursi. 20. Pravni akt (Zakon) koji bi uspostavio pravnu osnovu za sve pomenute regionalne fondove bi mogao eventualno istovremeno regulisati i poloaj Razvojnog i Garancijskog Fonda AP Vojvodine, ime bi njihova situacija postala jasnije i bolje pravno utemeljena. Ostali vidovi podrke 21. U veoj meri podravati strukture koje obrazuju samostalno lokalni preduzetnici na osnovu sopstvenih interesa: lokalne klastere i druge tipove biznis udruenja i mrea. 22. U skladu sa realnim mogunostima podrati strukture i aktivnosti u seoskim i drugim malim naseljima, kao to su zadruge, turistike asocijacije, etnocentri, domaa radinost. Potrebno je razvijati modele multifunkcionalnih centara ruralnog razvoja u emu iskustva teledomova (telecentara) mogu biti jedan od korisnih uzora (postoje i druge strukture stvorene aktivnostima NVO i donatora kao to su agro biznis klubovi, ruralni razvojni centri, asocijacije za razvoj i slino).
to bi bila dopuna odnosno finansijski pandan RRA- regionalnim razvojnim agencijama (poeljno onda kada bude definisana regionalizacija na nivou NUTS 2 ili i ranije, na nivou NUTS 3. 25 kao i drugih klijenata koji su za banke nepoeljan partner (npr. kooperative i u budunosti socijalna preduzea koja zapoljavaju rizine grupe i /ili obavljaju socijalne funkcije). 26 Ovo bi bilo slino sadanjem modelu dravnog kreditiranja lizing kue Lipaks lizing i slino nainu kako SBA u USA plasira sredstva (delom zapravo garancije) MSP klijentima preko dvostepenog sistema finansiranja. Centralna jednica za finansiranje start ap moe biti kao sada Fond za razvoj Srbije, ili se u budunosti moe formirati kao poseban Start ap fond.
24
Strana 80 od 97
7. Reference
Bibliografija
4. Istraivanje The Urban Institute,MEGA projekat USAID, 2006 u 4 optine u Srbiji 5. Strategija regionalnog razvoja RS 2007-2012, januar 2007, Republiki zavod za razvoj; 6. Strategija ekonomskog razvoja Srbije 2006-2012, 2006, Republiki zavod za razvoj;; 7. Utilization of information and communication technology in the Republic of Serbia 2006 RSO; 8. Local Governance and the Drivers of Growth,OECD Centre for Entrepreneurship, SMEs and Local Development, Trento, 2005 9. Managing Decentralisation: A New Role for Labour Market Policy, ISBN: 9789264104709, OECD , 2005 10. More Than Just Jobs: Workforce Development in a Skills-Based
Economy, OECD 2006,Local Economic and Employment Development (LEED) Programme 11. Skills Upgrading - New Policy Perspectives, OECD Centre for Entrepreneurship, SMEs and Local Development, 2006
12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. Cifri, I. Ruralni razvoj i modernizacija, IDIZ, Zagreb, 2003. , ., , . , , , 2005. Castells, M. (1996), The Rise of the Network Society. Oxford, UK: Blackwell Publishers Hawken, P., A. Lovins, et al. (1999), Natural Capitalism. Boston: Little, Brown and Company. Lsh, A. (1954), The Economics of Location. New Haven: Yale University Press Meadows, D., et all (1972), Limits to Growth. New York: Universe Books Milutinovic, S., M. ukanovi (2001), Uloga lokalnih vlasti u implementaciji odrivog razvoja primer grada Nia, u V. eerov, M. Peji (eds.), Lokalna samouprava u planiranju i ureenju prostora i naselja. Beograd: Asocijacija prostornih planera Srbije Milutinovic S., (2002), The Case Study of Nis, in O. Knorr-Sidow (ed), Proceedings, Summer School The Future Role of Cities in a Globalizing World: Challenges for new public strategies and innovative urban governance. Budapest, Hungary, July 2002 Milutinovic S., (2002a), LA 21 under difficult framework conditions Case study of Nis, Abstracts, EuropeanCities21, The Oslo Convention of European ICLEI Members. Oslo, Norway, 9-12 February 2002 Mumford, L. (1961), The City in History. London: Secker and Warburg Economics, LXIV, 89 - 104 Pui, LJ. (2001), Odrzivi grad - ka jednoj sociologiji okruzenja. Beograd: Slobodan Masic/Biblioteka Nova 175 Richardson, H. W. (1973), Economic Growth Theory. London XE "London" : MacMillan Richardson, H. W. (1980), Polarization reversal in Developing countries, Papers of the Regional Science Association, 45, 67-85 Sassen, S. (1991), The Global City: New York, London, Tokyo. Princeton: Princeton University Press. Stockholm Conference (1972), Only One Earth: An Introduction to the Politics of Survival. London: Earth Island UNCHS (1996), The HABITAT Agenda. http://www.unhabitat.org/unchs/english/hagenda/ UNDP (1999), Human Development Report 1999. UN Development Program, http://www.undp.org/hdro/99.htm UNICEF XE "UNICEF" (1995), The Progress of Nations. New York: United Nations International Childrens Fund (UNICEF) United Nations (1992), Agenda 21: Programme of action for sustainable development. New York: United Nations
19.
20.
21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Strana 81 od 97
32. United Nations (1998), World Urbanization Prospects. New York: U. N. Department of Economic and Social Affairs 33. United Nations (2000) United Nations Millennium Declaration, A/RES/55/2, http://www.un.org/millennium/declaration/ares552e.pdf 34. Prof.dr Mirko Pejanovi,Model participacije graana u lokalnoj samoupravi i
mogunost kreacije novih institucija za razvoj lokalne samouprave,Lokalna samoupravaJuni 2004 god.
35. Uporedna iskustva lokalnih samouprava, Magna agenda, Beograd 2002.g.
Internet sajtovi
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Stalna konferencija gradova i optina http://www.skgo.org Istraivanje o stratekim dokumentima optina, kancelarija potpredsednika vlada za strategiju smanjenja siromatva http://www.prsp.sr.gov.yu/istrazivanje/index.jsp Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva http://www.sme.sr.gov.yu/ MERR, Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj: http://www.merr.sr.gov.yu Lokacije u optinama Vojvodine za izgradnju privrednih objekata http://www.arhiurb.vojvodina.sr.gov.yu/ Mapa resursa optine Inija http://www.indjija.net/upload/documents/Map%20of%20Resources.pdf Euta , evropska unija teledom saveza http://www.euta.hu/
Strana 82 od 97
8. PRILOZI
Prilog 1: Anketni upitnik
Anketiranje optina i gradova u Srbiji o sadanjem i planiranom ueu u podrci razvoju malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, ukljuujui poljoprivredu
Sprovodi UNDP Srbija u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i optina, Ministarstvom privrede RS i Republikom agencijom za podrku razvoja MSPP
27
Period anketiranja: februar/mart 2007. godine Anketni upitnik broj: __________ datum prijema _________(popunjava UNDP)
1.
Ime optine/grada
Ime, funkcija, kontakt telefon osobe odgovorne za anketu Peat
Adresa
Potpis ..................................Datum................... 2. Strukture za podrku MSP (malih i srednjih preduzea) i LER (lokalni ekonomski razvoj) 2.1 Da li imate kancelariju za LER Ako da, koliko zaposlenih ima u Da li planirate kancelariju za lokalni ekonomski razvoj kancelariji: LER- lokalni ekonomski razvoj 1- da 2 - ne Navedite projekte ili aktivnosti na kojima su radili u 2006: ........................................................ ........................................................ 2.2 Da li u vaoj optini postoji odeljenje regionalnog centra ili agencije za razvoj MSP 1- da 2 ne 2.3 Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podrku razvoju MSP i/ili LER, npr Informacioni punkt, kol centar (telefonski servis) ? 1- da 2 ne Da li uestvujete u finansiranju tog odeljenja Da li je planirano otvaranje odeljenja regionalnog centra ili agencije za MSP 1- da 2 moda 3 -ne Da li planirate neku drugu formu lokalnog centra za podrku razvoju MSP i LER 1- da 2 - ne
1- da 2 ne Navedite naziv i aktivnosti ako postoji:
...................................................... ...................................................... ...................................................... ...................................................... ......................................................
1- da 2 - ne
2.4 Da li optina ima nameru ili potencijalni interes da uestvuje u osnivanju Regionalne Agencije
(centra) za podrku MSP ili da pomogne irenje neke postojee agencije (iz susednog okruga) na sopstveno podruje (odgovor ako za sada ne postoji aktivna agencija na podruju vaeg okruga)
1 da 2. moda 3. -ne
27
Svuda dalje u upitniku upotrebljen je termin optina, to treba shvatiti kao optina ili grad
Strana 83 od 97
Partneri u tome ,ako ih ima (ako je odgovor pod 1): ............................................................................................................................................................................... 2.5 Opisno izrazite kvalitet i specifinosti dosadanje saradnje koju optina ima sa Regionalnom
Agencijom (centrom) za podrku MSP (odgovor samo ako ve postoji na podruju vaeg okruga)
....................................................................................................................................................................... ....................................................................................................................................................................... 2.6 Kakve su vae potrebe za promenama u toj saradnji pravac potrebnih promena? ....................................................................................................................................................................... ....................................................................................................................................................................... 3.
Finansijske stimulacije (molimo da popunite ovaj segment sa posebnom panjom)

3.1 Da li Optina iz budeta sprovodi ili planira finansijsku podrku za razvoj poljoprivrede ili malih i srednjih preduzea ili investicija u optinu (pogledajte pitanje 3.3 pre nego to odgovorite na ovo) sprovodi 1 da 2. -ne planira 3 - da 4. -ne
3.2 Ako je odgovor negativan, koji je razlog za to 1. 2. 3. nedostatak sredstava ................................................................................................................. nije ocenjeno za potrebno.......................................................................................................... postoje pravne prepreke.............................................................................................................
neto drugo (navesti)..................................................................................................................... 3.3 Ako da, koju vrstu finansijske podrke ...................................................................................................................... ..................................................................................................................... Navesti dodatne detalje ispod (1 do 8) tamo gde je relevantno: Opisati preciznije kategoriju klijenata i partnere u emi (ako postoje )npr banke ..................................................... Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrke (suma u 000 din i broj klijenata): 1- kreditna ema za poljoprivredu Ukupna suma realizovana iz budeta 2006 u 000 din, i broj klijenata koji su dobili podrku
2 kreditna ema za MSP (precizirati za koga) 3 kreditne garancije / garantni fond 4 subvencije kamate za kredite
5 Grant (bespovratna sredstva) za samozapoljavanje
Strana 84 od 97
6 Grant (bespovratna sredstva) za stimulaciju ostalih ulaganja, navesti kome i za koju svrhu : 7 - olakice u lokalnim zahvatanjima 1. takse 2. naknade za zemljite
3. drugo
8. Neto drugo, opiite
4.
Biznis obuke , konsultantske usluge, praenje

4.1 Da li optina (su)finansira obuke, savetovanje, konsultantske usluge ili mentoring (praenje, savetovanje tokom dueg perioda) i za koju kategoriju klijenata -preduzetnika (poetnici, postojee MSP i radnje, neka posebna grupa) sprovodi 1 da 2. -ne planira 3 da 4. -ne
Ukupna suma uloenih sredstava u 2006 i broj klijenata......................................................................... Opis, ta i za koga, navesti eventualnog donatora / sufinansijera i organizaciju koja prua usluge/ implementacionog partnera/: .................................................................................................................... ................................................................................................................................................................. .................................................................................................................................................................. 4.2 Da li optina prua kroz svoje strukture ili finansijski podrava pruanje strunih saveta poljoprivrednicima Sprovodi Planira 1 da 1 da 2. -ne 2. -ne Opis (ta i kako): ..............................................................................................................................
....................................................................................................................................................................... 5.
Biznis inkubatori & tehnoloki parkovi, Industrijske zone 5.1 Da li optina ima /planira poslovne inkubatore ili tehnoloke parkove ?
ima 1 da 2. -ne planira 3 da 4. -ne Sektor/ specijalizacija ako je relevantno, ili neki drugi podatak, pomo, partneri ............................................... ................................................
5.2 Da li optina ima ili planira industrijske zone?

ima ve 1 da 2. -ne planira ili su u postupku realizacije 3 da 4. -ne Sektor specijalizacije zone, pomo, partneri
Strana 85 od 97
..................................................... broj : Orijentaciona povrina: broj: Orijentaciona povrina: ..................................................... .....................................................
6.
Drugi vidovi- sektorska ili druga specifina podrka preduzetnitvu

Da li Optina podstie preduzetnitvo u (zaokruiti i dodati kratak opis): 1. seoskom turizmu ili nekoj drugoj turistikoj aktivnosti .................................................................. 2. etno centru / runim radovima....................................................................................................... ...................................................................................................................................................... 3. tranzicionom centru za vikove radnika......................................................................................... ........................................................................................................................................................ 4. zanatstvu........................................................................................................................................ 5. Kroz razvoj Teledomova / telekoliba (IT centri ) .............................................................................. 6. Virtuelnim preduzeima........................................................................................................................ 7. Nagradama za najboljeg preduzetnika, ideju, inovaciju....................................................................... 8. u nekoj drugoj specifinoj oblasti ili lokalnom klasterunavesti kojoj: .
........................................................................................................................................................ Navedite detalje i nain podrke i sa kojim partnerima saraujete (donatori, implementatori): ..................................................................................................................................................................... ....................................................................................................................................................................
7.
Kontakt osoba ili osobe u optini za detaljnije informacije po ovim pitanjima : ime i prezime, funkcija, telefon, email adresa7.1 ukoliko je ista osoba kao pod 1, zaokruiti/podvui tekst: isto kao u rubrici broj 1. 7.2 ako to nije sluaj, specificirati drugu osobu/e za sva ili pojedina pitanja:
........................................................................................................................................................................... .......................................................................................................................................................................... Dodatne informacije koje elite da pruite : ........................................................................................................................................................................... ..........................................................................................................................................................................
8.
..............................................................................................................................................
Strana 86 od 97
Prilog 2: Aktivnosti RC za drutveno-ekonomski razvoj BANAT

Osnovan: Regionalni centar za drutveno-ekonomski razvoj Banat, Zrenjanin / RCR Banat/ je nastao 2006. godine, realizacijom projekta Uspostavljanje Regionalnog centra za drutveno ekonomski razvoj Banat , koji je finansijski podrala EU, preko EAR. Cilj projekta je bio da se doprinese izgradnji odrivog kapaciteta drutveno ekonomskog razvoja na teritoriji Banata kroz formiranje snanog partnerstva banatskih optina. Institucionalno reenje ekonomskog udruivanja ovih optina upravo se ogleda u formiranom RC. Osnivai su: Vlada Republike Srbije, Izvrno vee AP Vojvodine, svih 19 banatskih optina, regionalne privredne komore sa teritorije Banata, nevladine organizacije, udruenje preduzetnika, HIP Petrohemija i Mlekoprodukt a.d. Sektori RC: 3 sektora za podrku optinama, za mala i srednja preduzea i treninge i informaciono dokumentacioni centar. Glavne aktivnosti: sprovoenje projekata u okviru EDEP programa EAR Vojvoanski tranzicioni centar i Centar za istraivanje, razvoj i transfer tehnologije; podrka Garancijskom fondu AP Vojvodine, u saradnji sa Banka Inteza u realizaciji projekta podrke razvoju enskog preduzetnitva na teritoriji Banata; promocija mera i prioriteta vezanih za razvoj sektora MSPP u Vojvodini, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privatizaciju, preduzetnitvo i MSP; monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede, u saradnji sa optinom Zrenjanin i Metals bankom; mapiranje slobodnih resursa optine Zrenjanin - mini katalog, u saradnji sa optinom Zrenjanin, Mesnim zajednicama i Kancelarijom za lokalno-ekonomski razvoj optine Zrenjanin (o raspoloivim proizvodnim, skladinim i drugim halama, i slobodnim resursima u mesnim zajednicama) i priprema mini kataloga za potencijalne investitore na teritoriji optine Zrenjanin, RC e napraviti bazu podataka koja bi se koristila u okviru zajednike aktivne politike za privlaenje investicija. klaster inicijativa u tekstilnoj industriji. Vojvoanski tranzicioni centar (VTC) je projekat koji finansira EU, a njegovom realizacijom upravlja EAR. VTC se realizuje u saradnji sa partnerima (RA MSPP, Alma Mons i RC MSPP Subotica) na teritoriji AP Vojvodine. Glavni cilj projekta je da se prui dodatna podrka preduzeima sa teritorije AP Vojvodine koja su se nala u procesu privatizacije i restrukturiranja. U okviru projekta predvieno je da RCR Banat prui nefinansijsku podrku u prevazilaenju problema u dva pilot preduzea na teritoriji Banata koja su u procesu privatizacije. U saradnji sa sindikatima odabrani su Udarnik iz Zrenjanina i IMTFOP iz Novog Beeja. Dodatnu podrku aktivnostima timu VTC pruie Izvrno vee AP Vojvodine, Unija poslodavaca Vojvodine, Savez Samostalnih Sindikata Srbije i filijale Nacionalne slube za zapoljavanje. U toku je ukljuivanje i drugih preduzea sa teritorije Banata. HIP Petrohemija iz Paneva, u cilju to bolje pripreme za predstojeu privatizaciju, odluila je da se ukljui u ovaj projekat. U narednom periodu izvrie se analiza potreba u preduzeu, i ukljuiti adekvatne strunjake. Na inicijalnom sastanku, u organizaciji Regionalne privredne komore Panevo, predstavljen je program za reavanje vika radnika koji e usled organizacionih, tehnikih i kadrovskih promena ostati bez posla. Program je Strana 87 od 97
ocenjen kao izuzetno dobar. Takoe, izlazei u susret radnicima u dva pilot preduzea sa teritorije Banata, tim RCR Banat je dogovorio, u saradnji sa filijalom Nacionalne slube za zapoljavanje i Ekonomskom kolom iz Zrenjanina, da se zainteresovani radnici ukljue u programe Nacionalne slube za zapoljavanje, u skladu sa njihovim interesovanjima. Pored ovih institucija, u projekat se ukljuio i Centar za ruralni razvoj iz Novog Kneevca. Potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa ovom institucijom, radnicima IMT FOP iz Novog Beeja e se pruiti mogunost da proire znanja iz oblasti uvoenja inovacija u MSP. Centar za istraivanje, razvoj i transfer tehnologija (CIRTT): Projekat finansijski podran od EU, njime upravlja EAR. CIRTT je formiran od strane relevantnih institucija u Banatu jedan je od prioriteta regiona, u cilju podsticaja njegovog privrednog i ekonomskog razvoja u skladu sa Integrativnim planom drutveno-ekonomskog razvoja Banata (20052007). Projekat je zasnovan na partnerstvu i regionalnom pristupu te uspostavlja saradnju nauno istraivake institucije sa preduzeima i komercijalizaciju inovacija u regionu. Garancijski fond APV Podrka razvoju enskog preduzetnitva na teritoriji Banata: obuhvata samo teritoriju Banata, partneri su RA MSPP Alma Mons i RCR Banat. Vrednost je 30 miliona dinara za start up za radno neaktivne ene, i 20 miliona dinara, namenjenih za nabavku opreme za obavljanje registrovane delatnosti u MSP iji su osnivai ene sa teritorije Banata, a delatnost obavljaju manje tri godine. RCR Banat promovie ovaj program, kontaktirano je preko 65 potencijalnih korisnica ove kreditne linije, i partneri su u realizaciji ove garancijske eme, pruaju informacije i pomo pri izradi biznis planova, kao i pri prikupljanju kompletne dokumentacije potrebne za realizaciju. U saradnji sa Banca Intesa raspisana je kreditna linija: krediti se realizuju pod sledeim uslovima: rok otplate 5 godina, ukljuujui 1 godinu grejs perioda, kamatna stopa na godinjem nivou je 6,95%, i mogunost odabira razliitih sredstava obezbeenja. Monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede, u saradnji sa optinom Zrenjanin i Metals bankom. Ostvarena saradnja se ogleda u udruivanju budetskih sredstava optine Zrenjanin sa sredstvima Metals banke na osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji, radi implementacije stratekih razvojnih programa optine Zrenjanin i podrke zapoljavanju. Jaajui partnerstvo izmeu javnog i privatnog sektora, raspisana su dva konkursa za dodelu sredstava u vidu dugoronih kredita za finansiranje razvojnih programa MSPP na teritoriji optine Zrenjanin u 2006. godini (15 miliona) i za dodelu sredstava, u vidu dugoronih kredita za finansiranje razvojnih programa u oblasti poljoprivrede na teritoriji optine Zrenjanin u 2006. godini (20 miliona). RCR Banat u potpunosti prati efekte kreditnog aranmana sa Metals bankom. Ovo podrazumeva pre svega monitoring i evaluaciju koju, na osnovu potpisanog Ugovora o poslovnoj saradnji sa Optinom radi RCR. Analiza je obuhvatila pregled 226 podnetih zahteva, od kojih 73 zahteva za dodelu kredita za razvoj i unapreenje MSPP i 153 zahteva za registrovana individualna poljoprivredna gazdinstva sa teritorije optine Zrenjanin. ADF/CRDA-E u saradnji sa USAID-om je organizovao jednodnevne optinske kreditne sajmove. Cilj je bolje informisanje o postojeim kreditnim sredstvima za MSP, irenje geografske pokrivenosti dostupnosti kredita gde su bankarske institucije predstavile svoje kreditne linije, uslove kreditiranja i postupak realizacije i naplate. Promocija: Putem tampanih broura koje sadre objedinjenu ponudu i pregled moguih nefinansijskih usluga koje daje RC, ali i raspoloivih finansijskih izvora. Takoe, RCR Banat je preuzeo ulogu da obavetava osnivae, kao i potencijalne klijente u regionu, o trenutno dostupnim donatorskim sredstvima i fondovima, koji se raspisuju za institucije i organizacije. Posredstvom Interneta ove informacije se vrlo lako i brzo ire, tako da svaki Strana 88 od 97
klijent moe u veoma kratkom roku dobiti informacije, prouiti svu potrebnu dokumentaciju fonda i odluiti da li eli konkurisati sa predlogom projekta, u emu im pomae RC. Evaluacija: RCR Banat uspostavio sopstveni sistem praenja klijenata, te je u mogunosti da svakom klijentu izae u susret i zadovolji njihove zahteve, napravljen je i softver koji omoguava da, analizirajui podatke dobijene od klijenata, RC pomogne razvoju i unapreenju delatnosti klijenta. Uvedene su konsultacije 1:1. Da bi to vie unapredili kvalitet pruanja informacija potencijalnim klijentima, te komunikaciju sa kljunim institucijama drutveno-ekonomskog razvoja, RCR priprema svoju Strategiju komunikacija koja e sadrati smernice za potrebe tima RCR Banat.
Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu

Pojam: Teledom se opisuje kao viefunkcionalni informatiko-telekomunikacioni i usluni centar, mikrozajednica otvorenog profila, ili telekomunikaciona usluna kua zajednice. U datom prostoru i okruenju stvorie onu informatiku, birotehniku, organizacionu i javno komunikacionu osnovu koja e ekonomsko opravdano funkcionisati u slubi najrazliitijih mesnih, pojedinanih, grupnih, drutvenih i mikroprostornih zahteva. Teledomovi moraju pruiti one usluge koje graani mogu neposredno koristiti. Usluge se postupno formiraju u funkciji zahteva i potreba i dostupne su svakome. Teledomovi i telekolibe su u slubi stvaranje jednakih ansi za dobrobit ljudi malih sredina Teledom program u svetu: Prvi Teledom osnovan je 1985. godine u vedskoj kao odgovor zabaenih sredina za bri razvoj. U Maarskoj je 1994. godine poela realizacija Teledom programa, gde 2006 postoji 560 Teledomova i 3500 E-taki. Teledomovi postoje u Rusiji, Bugarskoj, Estoniji, Slovakoj, Bosni i Hercegovini, koje su 2004. godine zajedno sa Maarskom i Srbijom osnovale EUTU Evropsku Uniju Teledom Saveza ije sedite je u Budimpeti. Danas je Teledom program postao meunarodni pokret. U SAD postoji oko 10.000 Telecentara, a u Indiji ima oko 30.000 Teledomova, gde je usvojen petogodinji plan razvoja za osnivanje 600.000 novih Teledomova. Osnovne Teledom usluge Usluni centar civilnih organizacija Pruanje pomoi i saradnja u obavljanju slubenih poslova Internet dostupnost, Elektronsko dopisivanje za graanstvo, Izrada Web strana i prezentacija Informacije od opteg interesa, lokalni centar za informisanje Mesni oglas, informativni centar Kancelarijske usluge (npr. obrada teksta, tampanje, fotokopiranje, slanje i primanje faksa, korienje, plastificiranje, skeniranje, narezivanje CD-a, korienje kancelarija...) Korienje multimedija, Sluba za manifestacije Raunarske igre Obavljanje raunarskih poslova Obrazovanje (kola raunara, stranih jezika, elektronskog bankarstva, za daljinsko obrazovanje) Sluba za zatitu ivotne sredine, za zatitu kulturnih dobara Strana 89 od 97
Omladinska sluba, Volonterski centar Elektronski centar za posredovanje Centar lokalne trgovine i biznisa Turistiki biro Biro za unapreenje nerazvijenih sredina Elektronske usluge Centar za izradu konkursa Lokalni istorijski centar Mesto za izlobe Razne usluge za nezaposlene Davanje saveta u vezi informatike Usluge stanovnitvu(sastavljanje pisama,sastavljanje poslovnih pisama, molbi, zahteva, autobiografija/ Prikupljanje informacija Centar lokalne kompetencije
Sadraj aktivnosti Teledomova u Srbiji: TDS u Srbiji u saradnji sa Teledomovima i Telekolibama organizuje i vri usluge u vezi obrazovanja i razvoja preduzetnitva, obuke za razvoj preduzetnitva i samozapoljavanja, izrada elektronskih prezentacija za preduzetnike, usluge interneta, mobilne telefonije, osiguranja, kancelarijske usluge, edukacije lokalne MSP i stanovnitva u poljoprivrednoj proizvodnji i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, obuke u obrazovanju -ECDL ispitni centar sa preko 1000 polaznika do 2007. Rezultati: U Teledomovima i Telekolibama Srbije do 2007. godine obueno je preko 10.000 lica za rad na raunaru i stranim jezicima Partneri: Nacionalna sluba za zapoljavanje Srbije, Pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje i kulturu Vojvodine, Fond za razvoj neprofitnog sektora Vojvodine, EUTA Evropska Unija Teledom Saveza, AGROMREA Beograd, Internet provajder Eunet, Operateri mobilne telefonije 062,063, 064 i 065, Osiguravajua kua UNIQA, Donatori: Fondacija za razvoj demokratskih prava DemNet, USAID, Teledom savez Maarske, Fondacija Rukohvat, Drutvo za raunarsku nauku Jano Nojman iz Maarske, Regionalni centar za obrazovanje Sehefehervar iz Maarske, Fondacija Apacai, a u toku su razgovori i dogovori i sa drugim relevantnim partnerima o saradnji u zemlji i inostranstvu
Strana 90 od 97
Prilog 4: Finansiranje optina, status i oekivane izmene

Najtei deo procesa stratekog planiranja LER-a svakako je obezbeenje finansiranja programa i projekata. Osnovno ogranienje svake strategije razvoja je ono finansijsko, tako da se minimizacija rashoda uvek namee kao prioritetan zadatak, jer se i prihodi esto pokazuju manjim nego to je planirano. Mogunosti finansiranja LER-a su prvenstveno iz : tekuih prihoda lokalnih vlasti, koji su prvi, ali ne i najvei izvor, ali je orijentacija na sopstvena sredstva prirodna i najsigurnija; transferi od centralne vlasti, od strane optina slabo koriena mogunost, prvenstveno zato to Republika ne sufinansira infrastrukturne i komunalne projekte na lokalnom nivou, kako se to ini u mnogim drugim zemljama; nagovetaj promena - novi nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave u SKGO; sredstva komunalnih preduzea, kojima i jeste zadatak da iz sopstvenih izvora finansiraju sopstveni razvoj; u mnogim lokalnim zajednicama to nije mogue, poto se cene komunalnih usluga dre niskima, kako bi se popravio ivotni standard stanovnitva, sa iscrpljivanjem komunalnih preduzea kao posledicom; zaduivanje lokalne zajednice legitiman je nain obezbeenja sredstava za finansiranje infrastrukturnih i slinih dugoronih projekata; prodaja imovine, prihodi od privatizacije predstavlja konverziju postojee u novi oblik imovine, dok traje ovaj proces; privatni sektor je vaan izvor finansiranja lokalnih projekata, i to ne kao izvor budetskih prihoda, ve kao partner u razvojnim procesima kroz PPP; fondacije, uglavnom inostrane, mogu biti vrlo vaan izvor finansiranja u oblastima socijalne zatite, zdravstva, prosvete; donatori (pokloni i zajmovi) poslednjih godina bili su veoma znaajan izvor finansiranja u Srbiji, pa i na lokalnom nivou, posebno (Svetska banka, USAID, EU). Budet lokalne zajednice, po vaeim propisima, moe da finansira sve namene, ne postoje formalna ogranienja njegovom ukljuenju u finansiranje projekata od znaaja za lokalni ekonomski razvoj. Ipak, on ne moe da bude osnovni izvor finansiranja, posebno za vee komunalne i infrastrukturne projekte. Naime, konkurencija raznih potreba za finansiranjem iz budeta je tako velika da se obino najlake smanjuju ba investicioni rashodi; i sam obim budeta optina esto nije dovoljan za finansiranje krupnijih projekata. I pored toga, budet je vaan oslonac procesa stratekog planiranja LER-a. Jer, iz njega se mogu finansirati brojni projekti koji ne zahtevaju velike sume novca, na primer za edukacije ili socijalne potrebe. Pored toga, on moe posluiti kao izvor uea lokalne zajednice za finansiranje projekata kroz zajmove ili kredite MSPP i poljoprivrednicima, a i kao garancija njihovog redovnog vraanja. Zaduivanje lokalnih vlasti je vaan, a za velike projekte verovatno najvaniji metod finansiranja. On je pogodan, je omoguuje izvoenje projekata koji bez zaduivanja ne bi mogli da budu pokrenuti i, omoguuje prenoenje na nabavke konkurentskim putem, tj. tenderom ili licitacijom u pogodnom sluaju. Takav pristup e, sa jedne strane, obezbediti najnie cene i tako smanjiti ukupne rashode projekta i, sa druge strane, otkloniti sumnju u korupciju, koja je esto prisutna kod javnih nabavki u Srbiji. Osnovna svrha zaduivanja, kako svetsko iskustvo pokazuje, obino su ba dugoroni investicioni projekti. Novi Zakon o javnom dugu, omoguava zaduivanje optina kroz: zajmove kod banaka i drugih finansijskih institucija, i kroz obveznice, koje bi lokalne zajednice emitovale i plasirale ih, one
Strana 91 od 97
ili neko u njihovo ime, na domae i/ili strano finansijsko trite. Zakon dozvoljava da dugovi budu i u domaoj i u stranoj valuti, da se naprave u zemlji i inostranstvu, s tim da su investicioni rashodi jedina dozvoljena namena. Svetsko trite municipalnih obveznica, tj. obveznica lokalnih vlasti, veoma je veliko, posebno u SAD. Tome obino podsticaj daju poreske pogodnosti, jer kupci obveznica na prihode od njih ne plaaju porez na dohodak (ukoliko su graani), ili porez na dobit (ukoliko su preduzea). U Srbiji postoje prepreke irem korienju municipalnih obveznica kao izvora sredstava za finansiranje razvojnih projekata koje ine prvenstveno: nizak kreditni rejting na svetskom finansijskom tritu, pa lokalne zajednice imaju jo nii, nae lokalne vlasti su potpuno nepoznati emitenti obveznica, i potrebno vreme za sticanje poverenja za vee poslove, a ogranienje je i to to optine u Srbiji ne poseduju sopstvenu imovinu, ve je sva, a po Zakonu o svojini iz 1995. godine, u republikom vlasnitvu; samim tim, lokalne zajednice ne mogu imati dobro obezbeenje duga, ne mogu dati imovinu kao garanciju ili hipoteku na sopstvenu imovinu. Meunarodni izvori, pored komercijalnih poslova, nude mogunost obezbeenja novca za projekte o povoljnim, koncesionalnim uslovima, ak i kroz poklon. Tu su kao donatori ili koncesioni finansijeri: Evropska unija kao najvaniji meunarodni oslonac u finansiranju, Svetska banka, koja se brine o strukturnim reformama u Srbiji i potpomae projekte koji su od znaaja za smanjenje siromatva, Evropska banka za obnovu i razvoj, koja podrava ekonomsku tranziciju i grane kao to su energetika, rudarstvo, saobraaj i obezbeuje kreditne linije za MSPP preko ProCredit banke, iji je suvlasnik, a koja se iskljuivo bavi finansiranjem razvoja MSP; Evropska investiciona banka, koja se najveim delom bavi povoljnim kreditiranjem saobraajne infrastrukture; USAID, DFID i druge dravne agencije za podrku razvoju, koje odobravaju pomo; sada se nalazimo pred startom projekat MEGA USAID-a, ija je svrha ba pomo ekonomskom razvoju u nekim optinama Srbije; bilateralni donatori, tj. pojedinane zemlje koje odobravaju Srbiji pomo na osnovu dobro obrazloenih projekata. Po naem Zakonu o koncesijama u mnogim oblastima se koncesije mogu davati, a one od znaaja za lokalne zajednice su: komunalije, putevi, vodoprivreda, telekomunikacije, banje, ali i zdravstvo, prosveta, sport, smee, sa najduim rokom od 30 godina. Problem koji oteava finansiranje investicija na lokalnom nivou jeste koncept podele nadlenosti izmeu lokalnog i dravnog nivoa, po kome drava ne pomae finansijski i na drugi nain investiranje u one namene koje pripadaju lokalnoj zajednici. Na taj nain, koji je potpuno razliit od preovlaujueg u svetu, vaan potencijalni izvor sredstava, onaj dravni, zatvoren je za projekte lokalnih zajednica. Izvesna nada u promene ove koncepcije postoji, poto se priprema nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Da bi se bolje razumele mogunosti i ogranienja optina u podsticanju lokalnog preduzetnitva vredno je navesti neke od sledeih njihovih pravnih okvira finansijskih ingerencija (prema materijalu SKGO): Reforme u oblasti finansiranja lokalne samouprave od 2001-2006. godine karakterie nepromenjeno uee u zajednikim prihodima sa Republikom, netransparentan mehanizam horizontalnog ujednaavanja finansijske snage optina/gradova, neprimenljiv za donoenje dugoronih planova razvoja-odrivi razvoj i razvoj MSPP. Dobru okolnost predstavlja to na strani pasivnog finansijskog izravnanja nije dolo do promena, tako da je tokom Strana 92 od 97
posmatranog perioda realno rasla finansijska snaga optina u Srbiji - bila je podravana rastom obima transfernih sredstava iz budeta Republike i poveanim ueem u prihodima od poreza na zarade, a ne uvoenjem novih oblika njihovih vlastitih prihoda. Drugi period reformi vezan je za donoenje Zakona o finansiranju lokalne samouprave 2007. godine. Nov Zakon treba da: ojaa izvorne prihode optina, prevoenje poreza na nepokretnosti u sopstvene prihode optina, prenos poslova poreskog administriranja izvornih prihoda sa Republike na optine, predvidljivosti sistema i mogunosti donoenja dugoronih planskih akata na lokalnom nivou vlasti, delotvornije korienje meubudetskih transfera, pravo na njihovo zaduivanje, vertikalno i horizontalno finansijsko ujednaavanja jedinica lokalne samouprave, funkcionisanje budeta i sistem eksterne/interne kontrole, kao i uspostavljanje novih oblika finansiranja optina, kroz porez na korienje javnih dobara, kojim bi optine mogle da stimuliu ili destimuliu neke investicije i da ih privlae u svoj region (primeri optina iz Nemake). Zakonom o finansiranju lokalne samouprave u pogledu utvrivanja izvornih prihoda lokalne samouprave, predvia se da svih 16 oblika ostane u sistemu, s tim to su optinske administrativne takse preimenovane u lokalne administrativne takse. Samodoprinos, kao specifinost sistema finansiranja lokalne samouprave u Srbiji, ovim Zakonom ima za osnovicu i penzije ostvarene u zemlji i inostranstvu, s obzirom da i penzioneri uestvuju u donoenju odluke o njegovom uvoenju. Regulisani su i prihodi od donacija, kao i namenski karakter prihoda ostvarenih od davanja u zakup, odnosno na korienje nepokretnosti u dravnoj svojini. Visina lokalnih komunalnih taksi u ingerenciji optina je za tri oblika: a) isticanje firme na poslovnom prostoru; b) isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju optini (kolovozi, trotoari, zelene povrine, bandere); c) dranje motornih drumskih i prikljunih vozila, osim poljoprivrednih vozila i maina. Vlada e utvrivati njihove najvie iznose po osnovu predloga Ministarstva finansija, uz prethodno pribavljeno miljenje Komisije za finansiranje lokalne samouprave (iji je zadatak da zastupa interese lokalnih vlasti). Odluka o uvoenju izvornih prihoda mora se doneti, tek nakon odravanja javne rasprave u postupku utvrivanja budeta optine za narednu godinu. Jednu od najveih novina predstavlja prevoenje poreza na imovinu (na nepokretnosti) u izvorne prihode optina. Poev od januara 2007. godine, skuptina optine ima pravo da utvruje visinu stope, koja ne moe da bude vea od stope propisane zakonom kojim se ureuje oporezivanje imovine. Pored proirenja prava na njihovo uvoenje, optine mogu i da vre poslove poreskog administriranja izvornih prihoda. Zakonodavac preuzima sve oblike ustupljenih prihoda koji su bili utvreni Zakonom o finansiranju optina, isto vai i kada su u pitanju naknade za korienje dobara od opteg interesa. Ovo je posebno vano za realne ambicije optina da upravljaju ulaganjem domaeg i inostranog kapitala na svojoj teritoriji, i da razviju nove oblike vlastitih prihoda prvenstveno razvojnih (primer optina iz Nemake koje imaju vlastite prihode iz naknada za korienje javnih dobara). Meutim, donoenje Zakona o zatiti ivotne sredine prouzrokovalo je ukidanje naknade za investicije iz oblasti zatite ivotne sredine, a Zakon o turizmu uvoenje prava na ostvarivanje turistike naknade. Ovoj grupi prihoda pridruene su i naknade za korienje voda i prirodnog lekovitog faktora
Strana 93 od 97
Da bi se obezbedila predvidljivost sistema, Zakon o finansiranju lokalne samouprave utvruje fiksnu stopu uea optine u porezu na zarade, ime se naputa reim njenog godinjeg utvrivanja. Pored toga, preciznije je regulisana procedura izraunavanja visine transfera optine, a pojedinani iznos nenamenskih sredstava za svaku optinu i grad u Srbiji inie sastavni deo Memoranduma o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici. Ovo je izuzetno vano zbog promene shvatanja same optine o uticaju lokalne zaposlenosti na njene izvorne prihode budeta, na nje razvoj, kao i na njene programske aktivnosti vezane za mogunosti stvaranja nove zaposlenosti kroz MSP i privlaenje investicija. Zakon poboljava sistem horizontalnog ujednaavanja optina. Namera zakonodavca je da se izvri smanjenje postojeih razlika u visini sredstava i pobolja poloaj finansijski siromanijih optina. U tom pravcu, dolo je i do razvijenije upotrebe mehanizma meubudetskih transfera. Zakonodavac pravi razliku izmeu nenamenskih i namenskih transfera. Svaki od njih ima svoje podoblike i posebne funkcije u sistemu: Ukupni nenamenski transfer predstavlja zbir transfera sastavljen iz pojedinanih oblika: a) transfera za ujednaavanje, b) opteg, c) kompenzacionog i d) tranzicionog transfera. Ukupni godinji iznos nenamenskog transfera fiksiran je za udeo u BDP-u zemlje, ime se obezbeuje predvidljivost visine transfernih sredstava (iznosi 1,7%). U okviru ukupnog nenamenskog transfera, prvo se opredeljuje transfer za ujednaavanje, zatim kompenzacioni, tranzicioni i opti transfer. Transfer za ujednaavanje dobijaju samo one optine kod kojih je procenjeni iznos prihoda od ustupljenih poreza po stanovniku nii od 90% proseka svih optina u Srbiji, i to u visini koja je potrebna da se dostigne 90% navedenog proseka. Ovim reenjem trebalo bi da se izvri smanjenje razlike izmeu najbogatijih i najsiromanijih optina u Republici. U okviru ukupnog nenamenskog transfera sadran je i deo transfera kojim se nadometaju gubici prihoda optina koji nastaju kao posledica promena u poreskom sistemu ovaj oblik transfera definisan je kao kompenzacioni transfer. Ukoliko se izmenom metodologije utvrivanja transfera, iznos procenjenih prihoda optina umanji iznad propisanog limita, dodeljuje joj se tranzicioni transfer. Opti transfer se dodeljuje svim optinama i gradovima i to po kriterijumima Zakona. Novinu u odnosu na prethodno reenje predstavlja precizno odreivanje uea svakog od kriterijuma u graenju iznosa opteg transfera: a) 65,0% sredstava deli se prema broju stanovnika; b) 19,3% prema povrini teritorije optine; c) 4,56% prema broju odeljenja u osnovnom obrazovanju; d) 1,14% prema broju objekata u osnovnom obrazovanju; e) 2,0% prema broju odeljenja u srednjem obrazovanju; f) 0,5% prema broju objekata u srednjem obrazovanju; g) 6,0% prema broju dece obuhvaene neposrednom deijom zatitom; h) 1,5% prema broju objekata u deijoj zatiti. U daljem postupku obrauna transfera, vri se umanjenje transfera onim optine iji je procenjeni iznos ustupljenih poreza po stanovniku (za godinu za koju se donosi budet) vei za preko 50% u odnosu na prosek u Republici. Visina umanjenja iznosi 40% od iznosa iznad tog limita. Sredstvima koja su uzeta od bogatijih optina, uveava se iznos opteg transfera kod siromanijih optina (iji je prosean iznos ustupljenih poreza ispod gore utvrenog limita). Ovakvom preraspodelom transfera trebalo bi da se smanji horizontalna neujednaenost finansijske snage optina u Srbiji.
Namenski transfer je transfer koji se koristi za finansiranje odreenih funkcija i izdataka, a
moe biti ustanovljen u vidu: a) funkcionalnog transfera, koji se koristi finansiranje izdataka u okviru odreene funkcije i b) namenskog transfera u uem smislu, koji se koristi za tano odreenu svrhu, odnosno vrstu izdatka za koju je dodeljen. Osnovni smisao funkcionalnih Strana 94 od 97
transfera je omoguavanje prenosa poverenih poslova od strane Republike na lokalnu samoupravu. U tom procesu, trebalo bi da dobiju onoliko sredstava koliko je Republici bilo potrebno da finansira taj posao. Republika moe da obezbedi i namenski transfer u uem smislu kome e se finansirati i neki drugi poslovi/programi/projekti optina. Nadlena ministarstva u obavezi su da Ministarstvu finansija dostave kriterijume i merila za raspodelu funkcionalnih i namenskih transfera, iznose po pojedinim optinama, kao i statistike podatke na osnovu koji su izraunati iznosi funkcionalnih transfera. U sluaju nenamenskog troenja sredstava, ministar nadlean za poslove finansija moe predloiti Vladi da se optini uskrate transferna sredstva do iznosa nenamenski potroenih sredstava.
Zaduenja.: Donoenjem Zakona o javnom dugu 2005 godine optine/gradovi u Srbiji
mogu se zaduivati tek po prethodno datoj saglasnosti ministarstva zaduenog za finansije, gde zaduivanje za finansiranje deficita kratkorone likvidnosti ne sme prei 5% ukupno ostvarenih prihoda budeta optine u prethodnoj godini. S druge strane, dolo je do razdvajanja u utvrivanju visine ukupnog duga optina i dozvoljenog iznosa otplate anuiteta u jednoj budetskoj godini. Pored uzimanja kredita, optine se mogu zaduivati i emitovanjem hartija od vrednosti. Ovo pravo dato je uslovom da te hartije mogu iskljuivo kupovati Republika Srbija i finansijske institucije, pod koje u smislu ovog Zakona spadaju banke, drutva za osiguranje, brokersko-dilerska drutva, penzioni fondovi, investicioni fondovi i tedionice. Pored toga to je time uinjen znaajan korak napred u smislu stvaranja osnova za korienje vie razliitih instrumenata u procesu javnog zaduivanja, omogueno je i aktivnije uee optina na tritu hartija od vrednosti Republike Srbije. To stvara uslove i za sm razvoj ovog trita, to moe predstavljati vanu polugu ekonomskog progresa zemlje u budunosti. Utvrivanjem kategorije izvornih prihoda optinama omogueno je da, u zavisnosti od svoje finansijske snage, odnosno fiskalnog kapaciteta, mogu samostalnim uvoenjem poreskih, ali i ostvarivanjem ne-poreskih oblika javnih prihoda, finansirati izvorni delokrug javnih poslova. Bez obzira na irok spektar prihoda koji joj trenutnostoje na raspolaganju, svi oni, uzeti zajedno, pune oko etvrtine budeta prosene optine.
Ustupljeni prihodi: Imajui u vidu da izvorni prihodi nisu dovoljan izvor sredstava za
finansiranje optina, optine prema novom Zakonu imaju ustupljene prihode pomou kojih im se doputa uee u celokupnom ili samo jednom delu ostvarenja prihoda koji su u potpunosti ureeni od strane republikog nivoa vlasti. Prvoj grupi - prihodi ije se ostvarenje u potpunosti ustupa optinama pripadaju: porezi na imovinu, naknada za izgradnju, odravanje i korienje lokalnih puteva i odreeni oblici cedularnih poreza na prihode graana. Njih ine sledee vrste poreskih oblika: porezi na prihode od poljoprivrede i umarstva; samostalnih delatnosti; nepokretnosti; davanja u zakup pokretnih stvari; osiguranja lica; ostale prihode u skladu sa zakonom. Prihodi ije se ostvarenje u samo jednom delu ustupa optinama su: naknade za korienje dobara od opteg interesa, naknade za zagaivanje ivotne sredine, kao i sredstva ostvarena prodajom kapitala u postupku privatizacije i to deo sredstava od uplata po osnovu prodatog kapitala prema seditu subjekta privatizacije. Karakter ustupljenih prihoda lokalnih vlasti u Republici Srbiji imaju i prihodi od koncesione naknade po osnovu koncesionih aranmana za iju realizaciju je iskljuivo nadlena centralna vlast. Ovoj grupi prihoda pripada i deo ostvarenja poreza na zarade. Od 2007. godine, optine/gradovi u Srbiji imaju fiksnu stopu uea u porezu na zarade 40%., to je poseban razlog da optine treba da podstiu novo
Strana 95 od 97
zapoljavanje kao i opstanak postojeeg pristupom MSPP sa svog podruja javnim nabavkama, lokalnim zajmovima i komunalnim olakicama. Ureivanje poreza na dohodak ostalo je pod punom ingerencijom centralnog nivoa vlasti. Vaan princip pri cedularnom oporezivanju je da prihod od poreza treba da bude uplaen prema mestu prebivalita graanina. Problemi se mogu javiti kada se prihod ostvaruje van tog podruja. Nepotovanje ovog principa moe biti posebno zastupljeno u procesu obraunavanja poreza na zarade, jer se kod isplatioca prave zbirne liste zaposlenih na ije se ukupne prihode kalkulie data poreska obaveza. Moe se desiti da se konana uplata poreza, koji je obraunat na bruto primanja zaposlenih, uplati prema seditu firme, a ne po prebivalitu pojedinaca. To je posledica neznanja i/ili nezainteresovanosti lica koja uestvuju u tom procesu. Finansiranje lokalne samouprave upotrebom meubudetskih transfera Od 2005. godine optine se finansiraju i sredstvima od transfera iz budeta Republike, kombinovanim modelom finansijskog izravnanja. Pored sistema vlastitih prihoda, primenjen je i sistem zajednice prihoda koji je ustanovljen u varijanti zajednice prihoda sa dotacijama. Uvoenje mehanizma meubudetskih transfera, umesto dotadanjeg sistema ustupanja prihoda, koji se ostvaruju po teritorijalnoj osnovi i koji su bili u reimu ograniavanja od strane Republike, nije bio iskorien za uvoenje pravednije, transparentnije i efektivnije formule raspodele zajednikih prihoda centralne i lokalnih vlasti u zemlji. Postojei sistem omoguava direktnu distribuciju transfernih sredstava iz budeta Republike ka optinama. Njihova realizacija obezbeena je putem utvrivanja aproprijacija na rashodnoj strani republikog budeta, koji se donosi u formi zakona. Donoenje zakona o budetu prati godinji zakon kojim se vri raspodela transfernih sredstava i utvruje uee optina, gradova i grada Beograda u porezu na zarade. Njime se detaljno normira iznos transfera po svakoj optini. Kod alokacije sredstava koja imaju namenski - kapitalni karakter, a usmeravaju se od strane centralnog nivoa vlasti, ne postoji mehanizam kojim se obezbeuje otvorenost, predvidivost i objektivnost prilikom sprovoenja tog procesa. Njihovo smo postojanje, a kamoli nain korienja/raspodele nije predvieno Zakonom o finansiranju optina. Ona se utvruju po resornim ministarstvima i ne postoji mehanizam kojim bi se vrilo njihovo konsolidovanje i efikasnije/efektivnije upravljanje u distribuciji optinama/gradovima. Za svaku budetsku godinu, nadleni republiki organi (svaki za svoju oblast) donose planove njihovog korienja koji nisu svima poznati i na ije rezultate optine ne mogu uticati. Redak izuzetak predstavlja nain alokacije sredstava koja se ostvaruju prireivanjem igara na sreu. U skladu sa odredbama Zakona o igrama na sreu, Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu formira posebnu komisiju preko koje e se izvriti njihova distribucija. Proces dodele sredstava, kao i sm rad Komisije je javan. U principu, optine su samostalne da izvre alokaciju prihoda i primanja prilikom kreiranja rashodne strane svojih budeta. Svi najvaniji prihodi (prihodi od transfera, kao i ustupljeni prihodi od poreza koje uvodi Republika) nemaju namenski karakter. Izuzetak predstavljaju prihodi od naknade za korienje dobara od opteg interesa, sredstva od privatizacije i koncesione naknade koja se deli sa Republikom. Ona bi trebalo da se potroe na namene utvrene zakonima koji ih blie ureuju. U ovom sluaju, vri se naknadna kontrola njihovog Strana 96 od 97
korienja od strane Republike - u procesu redovne posete republikog budetskog inspektora optini/gradu. U posmatranom periodu nije dolo do nametanja dodatnih obaveza optina od strane republikog nivoa vlasti. Postojei sistem njihovog finansiranja putem korienja mehanizma meubudetskih transfera nije bio ozbiljno testiran na tu vrstu izazova. Imajui u vidu njegove karakteristike, smatramo da bi mogao odgovoriti samo u sluaju kada bi nametanje dodatnih trokova bilo u vrsto uspostavljenoj kauzalnosti sa kriterijumima po osnovu kojih se izraunava njihova visina (mogli bi se upotrebiti u sluajevima poveravanja pojedinih poslova iz oblasti predkolskog, odnosno kolskog obrazovanja, zatite ivotne sredine, na primer). Meutim, preko njih bi se teko mogla izraunati tana cena kotanja njihovog obavljanja. Kriterijumi povrine, broja stanovnika i razvijenosti optine/grada imaju opti karakter. Mogli bi se iskoristiti kao potpora u tom procesu. Efekti funkcionisanja postojeeg sistema finansiranja lokalne samouprave Uee optina u ukupnoj potronji Republike poraslo je sa 11,3% u 2000. godini, na 13,8% u 2002. godini, a 2005. godine 14,36%. Time se uee optina u ukupnoj potronji Srbije izdiglo iz proseka drava OECD-a. Proseno uee po ovom osnovu, kretalo se od 12,3% u 1975., 12,3% u 1985., i 12,7% u 2000. godini (kod zemalja sa unitarnim ureenjem). U zemljama OECD-a sa federalnim dravnim ureenjem, ono je bilo neto nie i kretalo se od 10,6% u 1975. do 7,5% u 2000. godini. S aspekta ove studije vrlo je bitan procesu prenosa/dobijanja novih nadlenosti optina ili poverenih poslova sa centralnog nivoa vlasti sa razvojem ekonomskih i fiskalnih funkcija i ovlaenja optina. Efekti u sistemu obezbeenja horizontalnog finansijskog izravnanja optina Efekti primene mehanizma horizontalnog izravnanja optina u periodu od 2001. do 2006. godine znatno su se povoljnije odrazili na gradove i one optine koje imaju izuzetno veliki broj stanovnika na svojoj teritoriji. Naime, u periodu od 2000. do 2003. godine, kada je sistem bio postavljan na noge, kod gradova zabeleen je porast od 110,3%, a kod optina sa preko 100.000 stanovnika 98% poveanja prihoda po stanovniku. Prosean porast prihoda po glavi stanovnika kod optina do 100.000 stanovnika bio je nii i iznosio je oko 80%: gradovi (njih 4) uestvuju sa 57,47% u ukupnim prihodima optina u Srbiji, a ine 30,70% stanovnitva republike; suficit budeta gradova u 2004. godini (meu njima, Beograd je ostvario najvii iznos sredstava), inio je priblino 9% ukupnih prihoda optina u toj godini; najbogatije optine imaju vie od deset puta vei prihod po stanovniku od najsiromanije, a pet puta od proseka na nivou Republike Moe se konstatovati da je u posmatranom periodu dolo do znaajnih razlika u obimu prihoda izmeu optina u Srbiji postojei sistem ne proizvodi dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage. Dolo je do znaajnih razlika u obimu prihoda izmeu optina u Srbiji postojei sistem ne proizvodi dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage.
Strana 97 od 97
CIP , 005.51 (0.034.2) 352.07 (497.11) (0.034.2) 332.1 (497.11) (0.034.2) , Podsticaji optina za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, poljoprivrede i ruralni razvoj, monografija-/elektronski izvor / : Zavrni izvetaj istraivanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetnika Srbija/ Radmila Grozdani i Branislav Savi. - Beograd: SME Consulting , 2008 (Beograd: SME Consulting).-1 elektronski optiki disk (CD-ROM): slika, tekst; 12 cm Nasl. sa naslovnog ekrana. -Tira 80. -napomene i bibliografske reference uz tekst.-Bibliografija ISBN 978-86-87557- 00-0 1. , // ) - b) c ) - d) - COBISS.SR-ID 150324236
Radmila Grozdanic i Branislav Savic
'
'

Podsticaji Opstina Za Razvoj MSPP Poljoprivrede I Ruralni Razvoj 2008

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Podsticaji Opstina Za Razvoj MSPP Poljoprivrede I Ruralni Razvoj 2008

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Radmila Grozdanic i Branislav Savic

Autori: Dr. Radmila Grozdani i Branislav Savi

Izdava: SME Consulting Beograd, 2008.

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Godina izdanja: 2008.

optina za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, poljoprivrede i ruralni razvoj,

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Opti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER)

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

2. Strukture za podrku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj)

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Grafikon 2 Zaposleni u optinskim kancelarijama za LER poetkom 2007.

Regionalne agencije i centri za podrku MSP (MSP RA i RC)

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Grafikon 3 Optine koje planiraju osnivanje centra za podrku MSPP i LER

Kvalitet saradnje optina sa regionalnim MSPP agencijama

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

24% nedovoljna 64%

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Petrovac Sombor Ni Smederevska Palanka Aleksandrovac Arilje

Baka Palanka ajetina ievac uprija Medvea

Nova Varo Parain

Surdulica Topola aak

Negotin Raka Mladenovac

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Optine koje imaju/nemaju drugu formu podrke MSP i LER

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Videti konkretnije informacije u delu o finansiranju konsaltinga.

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Biznis obuke , konsultantske usluge, praenje

Finansiranje savetovanja poljoprivrednika

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

26 optina planira ukupno anketirane 102 optine

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Prezentacija podataka ankete

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

naknade za zemljite drugo Neto drugo

Zbirni prikaz finansijskih stimulacija

Optine koje daju budetsku finansijsku podrku poljoprivredi i MSP MSP

ukupno anketirane 102 optine

Podsticaji optina za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11 .12. 13. 14. 15.