Biljna ćelija

Nevena i koleginice

Razlike između biljne i životinjske ćelije
• Strukturne razlike na ćelijskom nivou, koje postoje između biljnih i životinjskih organizama, nastale su kao rezultat načina života biljaka budući da su one pričvršćene za podlogu. • Biljna ćelija se u nekoliko karakterističnih osobina razlikuje od animalne, a to su: posedovanje čvrstog ćelijskog zida, vakuole i plastida.

omogućavaju biljci autotrofan način ishrane. ostale razlike su od manjeg značaja.• Plastidi. mitohondrije. teško bi se na ultrastrukturnom nivou moglo odrediti da li pripadaju biljnoj ili životinjskoj ćeliji. Time se biljke i neke autotrofne bakterije razlikuju oa svih ostalih organizama koji su heterotrofni. . a posebno hloroplasti. mikrotubule i ribozomi. kao što su jedro. Ako se izuzmu ove navedene razlike u građi biljnih i animalnih ćelija. Za neke od ćelijskih delova.

U citoplazmi se nalaze brojne organele i citoskelet. Protoplast je opkoljen i ćelijskom membranom (plazma membrana).• Pod elektronskim mikroskopom se prvo može uočiti da je svaka ćelija opkoljena ćelijskim zidom. Spoljašnja i unutrašnja površina membrane obavljaju različite funkcije pa se razlikuju i po sastavu. • Plazma membrana se sastoji od dvosloja lipida u koji su zaronjeni proteini. Ultrastruktura biljne ćelije . protoplazmu (protoplast). koji zatvara unutrašnji sadržaj ćelije. U njemu se razlikuju jedro i citoplazma.

a jednu opnu imaju Goldžijev kompleks. koji obrazuju citoskelet. lizozomi i mikrotela (peroksizomi i oksizomi). disanje i dr. mitohondrije i hloroplasti opkoljene su dvema membranama. sastavljen od aktinskih filamenata i mikrotubula. kao i u animalnoj ćeliji. Neke organele.• Organele su od okolne citoplazme odvojene semipermeabilnim membranama unutar kojih se dešavaju pojedini metabolički procesi kao što su fotosinteza. • Osnovni citoplazmatski matriks. naziva se citosol. Citosol je prožet finim proteinskim filamentima. endoplazmatični retikulum. . kao što su jedro. bez organela. On ima ulogu u strujanju citoplazme (ciklozis) i kretanju organela kroz citoplazmu pri čemu se troši energija iz ATP-a. Citoskelet je u biljnoj. Postoje i organele koje nisu oivičene membranom kao što su ribozomi i sistem mikrofilamenata i mikrotubula.

. jedro sadrži hromozome (hromatin) i jedarce. Jedarce nema membranu i u njemu se stvaraju ribozomi.• Jedro je obavijeno dvojnom membranom na kojoj se nalaze otvori. Za spoljašnju membranu jedra vezuju se ribozomi i endoplazmatični retikulum. Kao nosilac genetičkog materijala. nuklearne pore. preko kojih se ostvaruje komunikacija između unutrašnjeg sadržaja jedra (nukleoplazme) i okolne citoplazme. Kod većine biljnih ćelija jedro je potisnuto uz plazma membranu zbog prisustva vakuola.

Transportne vezikule su od izuzetnog značaja. Granularni ER je u vidu spljoštenih cisterni. Taj transport obavlja se tako što se od ER odvoje vezikule. Osnovna funkcija granularnog ER je sinteza proteina. Dve vrste ER. a agranularnog sinteza lipida. nazvane transportne vezikule.Ćelijske organele • Endoplazmatični retikulum predstavlja mrežu membrana koje obrazuju nizove cevčica i spljoštenih cisterni i protežu se kroz čitavu ćeliju – od jedrove do ćelijske membrane. se transportnim vezikulama neprekidno šalju do Goldžijevog aparata. s obzirom da nema fizičke povezanosti između ER i ostalih organela. u kojima se nalaze proizvodi stvoreni u ER. a glatki obrazuje duže ili kraće cevi. razlikuju se ne samo po prisustvu ili odsustvu ribozoma. granularni i agranularni. Proizvodi stvoreni u ER se transportuju u sve delove ćelije gde su potrebni. već i po obliku i ulozi. koji nisu potpuno zreli. Proizvodi ER. .

6-7 spljoštenih kesica (vezikula). Tipičan diktiozom biljne ćelije izgleda kao grupa tankih. Periferni delovi diktiozoma su jako prošireni . Ova organela je izgrađena od malih. Prostor između njih je tanak. Diktiozomi su uključeni u završnu obradu materijala koji će se izbaciti iz ćelije da bi se od njih izgradio ćelijski zid. grupisanih ili raspršenih kesa u citoplazmi. koje su naslagane jedna na drugu.• Goldžijev aparat (diktiozomi) su veoma brojne strukture u citoplazmi.

a broj može da se kreće od 300-400 i ima ih u svim delovima citoplazme. .Mitohondrije imaju loptast ili cilindričan oblik. Građa i funkcija im je slična mitohondrijama životinjske ćelije – sadrže na unutrašnjoj membrani respiratorne enzime tako da obavljaju ćelijsko disanje (proizvodnja ATP).

Masti su nagomilane u vidu masnih kaplica nazvanih sferozomi. Pri klijanju semena dolazi do trošenja masnih rezervi i tada je povećan broj glioksizoma. a druga vrsta su glioksizomi koji su karakteristični samo za biljnu ćeliju. Po svojoj funkciji razlikuju se dve vrste peroksizoma – jedna vrsta je ista kao peroksizomi u životinjskoj ćeliji. Glioksizomi se najčešće nalaze u velikom broju u semenima u kojima se magacioniraju rezerve masti. Poreklo glioksizoma i peroksizoma nije još uvek razjašnjeno. ali se pretpostavlja da nastaju od granularnog ER-a. Ove organele su ograničene membranom i upola su manje od mitohondrija.• Peroksizomi se uočavaju u svim biljnim ćelijama u blizini hloroplasta ili u blizini lipidnih kapi. .

.

hloroplasti.Plastidi • Plastidi su organele prisutne isključivo u biljnim ćelijama. . Postoji nekoliko tipova plastida : proplastidi. hromoplasti. Ovi tipovi mogu prelaziti jedan u drugi u zavisnosti od uloge tkiva u kome se nalaze. etioplasti i leukoplasti. spoljašnjih i unutrašnjih faktora.

Imaju ulogu u magacioniranju hranljivih materija pa se tako razlikuju proteinoplasti (u njima se nagomilavaju proteini). Imaju važnu ekološku ulogu – u oprašivanju cvetova i rasejavanju plodova. • Hromoplasti su žuto do crveno obojeni plastidi smešteni u cvetovima i plodovima. semena. . Nastaju najčešće od hloroplasta koji se menjaju pri sazrevanju biljaka.• Proplastidi su mali. lukovice. Od njih nastaju različite vrste plastida. Prisutni su u organima u kojima se čuvaju rezervne hranljive materije (krtole.plodovi itd. oleoplasti (akomuliraju rezervne lipide) i amiloplasti (amilum=skrob) u kojima se sintetiše i akomulira skrob. ako je u tami onda leukoplasti. Plastidi biljke rasle u mraku su takođe bezbojni jer ne sadrže pigmente i nazivaju se etioplasti. • Biljka koja je od isklijavanja držana u stalnom mraku biće etiolirana (bezbojna). Ako je biljka normalno osvetljena od proplastida će se razviti hloroplasti. U njima se nalaze velike količine pigmenata iz grupe karotenoida (karoteni i ksantofili).). Imaju izgled malih vakuola okruženih dvojnom membranom po čemu se razlikuju od vakuola. bezbojni nediferencirani plastidi koji se nalaze u meristemskim ćelijama izdanka i korena. • Leukoplasti su bezbojni plastidi koji se mogu naći u različitim tkivima.

. a duži. zbog izgleda u obliku spljoštene vrećice) koji su raspoređeni po unutrašnjosti (stromi) hloroplasta.Hloroplasti • Hloroplasti su fotosintetički aktivni plastidi koji podsećaju na mitohondrije jer imaju duplu membranu. koji su gusto naslagani jedan uz drugi (kao novčići u fišeku). pojedinačni su tilakoidi strome. lipidne kapljice.tilakoidi grana i tilakoidi strome. Hloroplasti koji sadrže samo tilakoide strome nazivaju se agranalni (imaju ih npr. Kraći tilakoidi. Unutrašnja membrana hloroplasta obrazuje spljoštene vezikule nazvane tilakoidi (thylacos=vrećica. prstenasta DNK. parenhimske ćelije kukuruza i šećerne trske)U stromi se nalaze ribozomi. skrobna zrna i enzimi za odvijanje tamne faze fotosinteze. Razlikuju se dve vrste tilakoida . Tilakoidi strome povezuju međusobno tilakoide grana obrazujući tako jedan sistem u vidu mreže. su tilakoidi grana. sopstvenu DNK i ribozome.

Glavni fotosintetički pigment je hlorofil a.• Za membranu tilakoida vezani su pigmenti i enzimi koji učestvuju u svetloj fazi fotosinteze. dok su karotenoidi i fikobilini (fikoeritrin i fikocijanin) pomoćni pigmenti. Pigmenti sa proteinima membrane grade fotosisteme I i II .

.

Vakuole Vakuole učestvuju u mnogim procesima pa se morfološki međusobno razlikuju usled čega dobijaju naziv vakuolarni aparat. Uloge vakuola su : • predstavljaju osnovnu vrstu biljnih lizozoma jer sadrže čitav niz kiselih hidrolaza • održavanje stalnog ćelijskog turgora • magacioniranje i razlaganje hranljivih materija • uvećavaju ukupnu površinu i zapreminu ćelije. npr. a da pri tome ne dolazi do sinteze nove citoplazme što biljkama omogućuje neograničen rast • odbrambena uloga. a nekad i vrlo otrovne materije • čuvanje otpadnih produkata metabolizma i dr. od životinja jer se u vakuolama nalaze teško svarljive. .

. nediferenciranim ćelijama (kakve su npr. Vakuola je od okolne citoplazme odvojena membranom nazvanom tonoplast.• U mladim. meristemske ćelije koje imaju sposobnost da se neprekidno dele dajući sve ostale vrste biljnih ćelija) vakuole su malobrojne i sitne. U obrazovanju vakuola učestvuju endoplazmatični retikulum i diktiozomi. Uporedo sa rastenjem i diferenciranjem ćelija dolazi i do postupnog povećanja zapremine vakuola i njihovog spajanja u često jednu veliku vakuolu. Ta vakuola potiskuje citoplazmu sa organelama na periferiju ćelije (vidi sliku).

.

Preko zidova se ćelije vezuju u složena tkiva. jedinstven omotač koji opkoljava svaku biljnu ćeliju. elastičan. Svojim osobinama štiti plazma membranu biljnih ćelija.Ćelijski zid • Ćelijski zid je čvrsti. pri čemu je ostavljena mogućnost komunikacije među ćelijama preko kanalića nazvanih plazmodezmi. . Izgrađen je od polisaharida. a drugima ne omogućava ulazak u ćeliju. ali je slojevit. savitljiv i izuzetne čvrstine. vlaknast. Neke supstance ćelijski zid propušta.

koji citoplazmu više-manje deli u dva dela . mikrotubule i intermedijarni filamenti.jedan stacionarni ka ćelijskoj membrani i jedan fluidan ka vakuoli. U ovom fluidnom delu citoplazme dešavaju se pokreti organela putem aktinskih filamenata i strujanja citoplazme. tako da je uloga citoskeleta u obavljanju funkcije stabilnosti oblika ćelije minimalna. Specifičnost citoskeleta je uslovljena specifičnošću građe biljne ćelije .Citoskelet biljnih ćelija U ćelijama biljaka sreću se tri osnovna tipa citoskeletnih elemenata: aktinski filamenti. • Aktinski filamenti su raspoređeni u pojas.oblik i čvrstinu ćeliji daju ćelijski zid i centralna vakuola. .

koje ne postoje u biljnoj ćeliji. u snopovima. a na elektronskim mikrografijama podsećaju na pericentriolarni matriks životinjskih ćelija.• Mikrotubule su poređane uz ćelijsku membranu. • Intermedijarni filamenti su retko prisutni. Pravac pružanja celuloznih fibrila prati pravac pružanja mikroubula. Uloga im je u organizovanju kompleksa celulozo-sintetaze. Ovakvih oblasti ima preko stotinu. Centar organizacije mikrotubula nisu centrole. predstavljeni su filamentima koji pozicioniraju tonoplast i jedarni ovoj u ćeliji. omogućavajući i mehanički otpor pritisku vakuole na citoplazmu. . već citoplazmatske nukleacijske oblasti. čime se omogučuje stvaranje paralelnih fibrila celuloze u ćelijskom zidu.

umetnute između provodnih ćelija. . najčešće u listovima i površinskim tkivima stabla.sadrže brojne plastide i ćelijske inkluzije i depozicije. Postoji nekoliko tipova parenhimskih ćelija. • parenhimske ćelije sržnih.ćelije sa mnogobrojnim hloroplastima. u kojima se odvijaju najelementarnije metaboličke i reproduktivne funkcije biljaka.sadrže velike vakuole sa dosta vode. • parenhimske ćelije za magaciniranje rezervnih materija . ali i provođenje vode i materija u radijalnom pravcu. služe za magaciniranje. zavisno od funkcije koju vrše u biljci: • ćelije hlorenhima (fotosintetički parenhim) . drvenih i korinih zrakova . Parenhimske ćelije su izodijametrične. često bez sekundarnog ćelijskog zida.Morfološki i funkcionalni tipovi biljnih ćelija Najjednostavniji oblik biljne ćelije predstavljen je parenhimskim ćelijama. • parenhimske ćelije za magaciniranje vode .

pomoćne ćelije floema.ćelije sekundarne kore koje imaju suberinizovane ćelijske zidove. omogućuju funkcionisanje nesamostalnih zrelih sitastih ćelija. u zrelom funkcionalnom stanju mrtve. filogenetski stariji oblik ovih ćelija su hidroide mahovina.mehaničke ćelije sa različito zadebljalim zidovima. • sitaste ćelije . • traheide . .mehaničke ćelije. • sklerenhimske ćelije .provodne ćelije ksilema. pločaste ćelije koje pokrivaju površinu biljke i luče zaštitnu kutikulu.Prozenhimske ćelije su izdužene i najčešće prizmatične ćelije.provodne ćelije floema sa mnogobrojnim perforacijama na poprečnim zidovima koje omogućuju funkcionisanje.pljosnate. • kolenhimske ćelije . a obuhvataju mnogobrojne tipove ćelija: • epitelne ćelije . • ćelije plute . poseduju zadebljale ćelijske zidove. diferencijanije su u odnosu na parenhimske. • ćelije pratilice .

• Meristemske ćelije su poseban tip ćelija. • Reproduktivne ćelije . grade meristemska tkiva. . totipotentne su i od njih nastaju sve ostale ćelije.gameti . nastaju redukcionim deobama i imaju ulogu u polnom razmnožavanju biljaka.spermatozoidi i jajne ćelije.

Hvala na pažnji!  .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful