Biljna ćelija

Nevena i koleginice

Razlike između biljne i životinjske ćelije
• Strukturne razlike na ćelijskom nivou, koje postoje između biljnih i životinjskih organizama, nastale su kao rezultat načina života biljaka budući da su one pričvršćene za podlogu. • Biljna ćelija se u nekoliko karakterističnih osobina razlikuje od animalne, a to su: posedovanje čvrstog ćelijskog zida, vakuole i plastida.

teško bi se na ultrastrukturnom nivou moglo odrediti da li pripadaju biljnoj ili životinjskoj ćeliji. . kao što su jedro. omogućavaju biljci autotrofan način ishrane. mikrotubule i ribozomi. Ako se izuzmu ove navedene razlike u građi biljnih i animalnih ćelija.• Plastidi. Time se biljke i neke autotrofne bakterije razlikuju oa svih ostalih organizama koji su heterotrofni. Za neke od ćelijskih delova. ostale razlike su od manjeg značaja. mitohondrije. a posebno hloroplasti.

Spoljašnja i unutrašnja površina membrane obavljaju različite funkcije pa se razlikuju i po sastavu. Ultrastruktura biljne ćelije . U njemu se razlikuju jedro i citoplazma. • Plazma membrana se sastoji od dvosloja lipida u koji su zaronjeni proteini. U citoplazmi se nalaze brojne organele i citoskelet. koji zatvara unutrašnji sadržaj ćelije. Protoplast je opkoljen i ćelijskom membranom (plazma membrana).• Pod elektronskim mikroskopom se prvo može uočiti da je svaka ćelija opkoljena ćelijskim zidom. protoplazmu (protoplast).

endoplazmatični retikulum. Postoje i organele koje nisu oivičene membranom kao što su ribozomi i sistem mikrofilamenata i mikrotubula. On ima ulogu u strujanju citoplazme (ciklozis) i kretanju organela kroz citoplazmu pri čemu se troši energija iz ATP-a. Citoskelet je u biljnoj. naziva se citosol. kao i u animalnoj ćeliji. mitohondrije i hloroplasti opkoljene su dvema membranama. Citosol je prožet finim proteinskim filamentima. Neke organele. a jednu opnu imaju Goldžijev kompleks. disanje i dr. lizozomi i mikrotela (peroksizomi i oksizomi). sastavljen od aktinskih filamenata i mikrotubula. koji obrazuju citoskelet. • Osnovni citoplazmatski matriks. . kao što su jedro.• Organele su od okolne citoplazme odvojene semipermeabilnim membranama unutar kojih se dešavaju pojedini metabolički procesi kao što su fotosinteza. bez organela.

. preko kojih se ostvaruje komunikacija između unutrašnjeg sadržaja jedra (nukleoplazme) i okolne citoplazme. nuklearne pore. Za spoljašnju membranu jedra vezuju se ribozomi i endoplazmatični retikulum.• Jedro je obavijeno dvojnom membranom na kojoj se nalaze otvori. Jedarce nema membranu i u njemu se stvaraju ribozomi. Kao nosilac genetičkog materijala. jedro sadrži hromozome (hromatin) i jedarce. Kod većine biljnih ćelija jedro je potisnuto uz plazma membranu zbog prisustva vakuola.

a glatki obrazuje duže ili kraće cevi. nazvane transportne vezikule. koji nisu potpuno zreli. razlikuju se ne samo po prisustvu ili odsustvu ribozoma. se transportnim vezikulama neprekidno šalju do Goldžijevog aparata. Taj transport obavlja se tako što se od ER odvoje vezikule. a agranularnog sinteza lipida. Transportne vezikule su od izuzetnog značaja. s obzirom da nema fizičke povezanosti između ER i ostalih organela. . Proizvodi stvoreni u ER se transportuju u sve delove ćelije gde su potrebni. Granularni ER je u vidu spljoštenih cisterni.Ćelijske organele • Endoplazmatični retikulum predstavlja mrežu membrana koje obrazuju nizove cevčica i spljoštenih cisterni i protežu se kroz čitavu ćeliju – od jedrove do ćelijske membrane. već i po obliku i ulozi. Proizvodi ER. u kojima se nalaze proizvodi stvoreni u ER. granularni i agranularni. Dve vrste ER. Osnovna funkcija granularnog ER je sinteza proteina.

Diktiozomi su uključeni u završnu obradu materijala koji će se izbaciti iz ćelije da bi se od njih izgradio ćelijski zid. Periferni delovi diktiozoma su jako prošireni . Ova organela je izgrađena od malih. Prostor između njih je tanak. grupisanih ili raspršenih kesa u citoplazmi.• Goldžijev aparat (diktiozomi) su veoma brojne strukture u citoplazmi. koje su naslagane jedna na drugu. Tipičan diktiozom biljne ćelije izgleda kao grupa tankih. 6-7 spljoštenih kesica (vezikula).

a broj može da se kreće od 300-400 i ima ih u svim delovima citoplazme. . Građa i funkcija im je slična mitohondrijama životinjske ćelije – sadrže na unutrašnjoj membrani respiratorne enzime tako da obavljaju ćelijsko disanje (proizvodnja ATP).Mitohondrije imaju loptast ili cilindričan oblik.

Po svojoj funkciji razlikuju se dve vrste peroksizoma – jedna vrsta je ista kao peroksizomi u životinjskoj ćeliji. Masti su nagomilane u vidu masnih kaplica nazvanih sferozomi. . a druga vrsta su glioksizomi koji su karakteristični samo za biljnu ćeliju. Pri klijanju semena dolazi do trošenja masnih rezervi i tada je povećan broj glioksizoma. Poreklo glioksizoma i peroksizoma nije još uvek razjašnjeno. ali se pretpostavlja da nastaju od granularnog ER-a. Glioksizomi se najčešće nalaze u velikom broju u semenima u kojima se magacioniraju rezerve masti.• Peroksizomi se uočavaju u svim biljnim ćelijama u blizini hloroplasta ili u blizini lipidnih kapi. Ove organele su ograničene membranom i upola su manje od mitohondrija.

.

spoljašnjih i unutrašnjih faktora. hloroplasti. . Ovi tipovi mogu prelaziti jedan u drugi u zavisnosti od uloge tkiva u kome se nalaze.Plastidi • Plastidi su organele prisutne isključivo u biljnim ćelijama. Postoji nekoliko tipova plastida : proplastidi. hromoplasti. etioplasti i leukoplasti.

• Hromoplasti su žuto do crveno obojeni plastidi smešteni u cvetovima i plodovima. • Biljka koja je od isklijavanja držana u stalnom mraku biće etiolirana (bezbojna).). semena. Imaju izgled malih vakuola okruženih dvojnom membranom po čemu se razlikuju od vakuola. lukovice. ako je u tami onda leukoplasti. • Leukoplasti su bezbojni plastidi koji se mogu naći u različitim tkivima. Plastidi biljke rasle u mraku su takođe bezbojni jer ne sadrže pigmente i nazivaju se etioplasti. Imaju važnu ekološku ulogu – u oprašivanju cvetova i rasejavanju plodova. bezbojni nediferencirani plastidi koji se nalaze u meristemskim ćelijama izdanka i korena.plodovi itd.• Proplastidi su mali. U njima se nalaze velike količine pigmenata iz grupe karotenoida (karoteni i ksantofili). . Prisutni su u organima u kojima se čuvaju rezervne hranljive materije (krtole. Od njih nastaju različite vrste plastida. Nastaju najčešće od hloroplasta koji se menjaju pri sazrevanju biljaka. oleoplasti (akomuliraju rezervne lipide) i amiloplasti (amilum=skrob) u kojima se sintetiše i akomulira skrob. Imaju ulogu u magacioniranju hranljivih materija pa se tako razlikuju proteinoplasti (u njima se nagomilavaju proteini). Ako je biljka normalno osvetljena od proplastida će se razviti hloroplasti.

sopstvenu DNK i ribozome. Tilakoidi strome povezuju međusobno tilakoide grana obrazujući tako jedan sistem u vidu mreže. prstenasta DNK. pojedinačni su tilakoidi strome. zbog izgleda u obliku spljoštene vrećice) koji su raspoređeni po unutrašnjosti (stromi) hloroplasta. Razlikuju se dve vrste tilakoida . koji su gusto naslagani jedan uz drugi (kao novčići u fišeku). Hloroplasti koji sadrže samo tilakoide strome nazivaju se agranalni (imaju ih npr. Unutrašnja membrana hloroplasta obrazuje spljoštene vezikule nazvane tilakoidi (thylacos=vrećica. Kraći tilakoidi.tilakoidi grana i tilakoidi strome. lipidne kapljice. skrobna zrna i enzimi za odvijanje tamne faze fotosinteze. . a duži. parenhimske ćelije kukuruza i šećerne trske)U stromi se nalaze ribozomi. su tilakoidi grana.Hloroplasti • Hloroplasti su fotosintetički aktivni plastidi koji podsećaju na mitohondrije jer imaju duplu membranu.

Pigmenti sa proteinima membrane grade fotosisteme I i II . Glavni fotosintetički pigment je hlorofil a. dok su karotenoidi i fikobilini (fikoeritrin i fikocijanin) pomoćni pigmenti.• Za membranu tilakoida vezani su pigmenti i enzimi koji učestvuju u svetloj fazi fotosinteze.

.

npr. a da pri tome ne dolazi do sinteze nove citoplazme što biljkama omogućuje neograničen rast • odbrambena uloga. a nekad i vrlo otrovne materije • čuvanje otpadnih produkata metabolizma i dr.Vakuole Vakuole učestvuju u mnogim procesima pa se morfološki međusobno razlikuju usled čega dobijaju naziv vakuolarni aparat. Uloge vakuola su : • predstavljaju osnovnu vrstu biljnih lizozoma jer sadrže čitav niz kiselih hidrolaza • održavanje stalnog ćelijskog turgora • magacioniranje i razlaganje hranljivih materija • uvećavaju ukupnu površinu i zapreminu ćelije. . od životinja jer se u vakuolama nalaze teško svarljive.

Ta vakuola potiskuje citoplazmu sa organelama na periferiju ćelije (vidi sliku). Uporedo sa rastenjem i diferenciranjem ćelija dolazi i do postupnog povećanja zapremine vakuola i njihovog spajanja u često jednu veliku vakuolu. Vakuola je od okolne citoplazme odvojena membranom nazvanom tonoplast. nediferenciranim ćelijama (kakve su npr. U obrazovanju vakuola učestvuju endoplazmatični retikulum i diktiozomi.• U mladim. . meristemske ćelije koje imaju sposobnost da se neprekidno dele dajući sve ostale vrste biljnih ćelija) vakuole su malobrojne i sitne.

.

savitljiv i izuzetne čvrstine. Izgrađen je od polisaharida. pri čemu je ostavljena mogućnost komunikacije među ćelijama preko kanalića nazvanih plazmodezmi. jedinstven omotač koji opkoljava svaku biljnu ćeliju. vlaknast. Preko zidova se ćelije vezuju u složena tkiva. Neke supstance ćelijski zid propušta.Ćelijski zid • Ćelijski zid je čvrsti. elastičan. ali je slojevit. . Svojim osobinama štiti plazma membranu biljnih ćelija. a drugima ne omogućava ulazak u ćeliju.

koji citoplazmu više-manje deli u dva dela .jedan stacionarni ka ćelijskoj membrani i jedan fluidan ka vakuoli.Citoskelet biljnih ćelija U ćelijama biljaka sreću se tri osnovna tipa citoskeletnih elemenata: aktinski filamenti. • Aktinski filamenti su raspoređeni u pojas. Specifičnost citoskeleta je uslovljena specifičnošću građe biljne ćelije . tako da je uloga citoskeleta u obavljanju funkcije stabilnosti oblika ćelije minimalna. U ovom fluidnom delu citoplazme dešavaju se pokreti organela putem aktinskih filamenata i strujanja citoplazme. mikrotubule i intermedijarni filamenti. .oblik i čvrstinu ćeliji daju ćelijski zid i centralna vakuola.

omogućavajući i mehanički otpor pritisku vakuole na citoplazmu. već citoplazmatske nukleacijske oblasti.• Mikrotubule su poređane uz ćelijsku membranu. u snopovima. . predstavljeni su filamentima koji pozicioniraju tonoplast i jedarni ovoj u ćeliji. a na elektronskim mikrografijama podsećaju na pericentriolarni matriks životinjskih ćelija. Uloga im je u organizovanju kompleksa celulozo-sintetaze. Ovakvih oblasti ima preko stotinu. Pravac pružanja celuloznih fibrila prati pravac pružanja mikroubula. • Intermedijarni filamenti su retko prisutni. koje ne postoje u biljnoj ćeliji. Centar organizacije mikrotubula nisu centrole. čime se omogučuje stvaranje paralelnih fibrila celuloze u ćelijskom zidu.

ćelije sa mnogobrojnim hloroplastima.sadrže brojne plastide i ćelijske inkluzije i depozicije.sadrže velike vakuole sa dosta vode. Postoji nekoliko tipova parenhimskih ćelija. .umetnute između provodnih ćelija. zavisno od funkcije koju vrše u biljci: • ćelije hlorenhima (fotosintetički parenhim) . • parenhimske ćelije sržnih. često bez sekundarnog ćelijskog zida. najčešće u listovima i površinskim tkivima stabla. Parenhimske ćelije su izodijametrične. ali i provođenje vode i materija u radijalnom pravcu. • parenhimske ćelije za magaciniranje vode . u kojima se odvijaju najelementarnije metaboličke i reproduktivne funkcije biljaka. služe za magaciniranje. drvenih i korinih zrakova .Morfološki i funkcionalni tipovi biljnih ćelija Najjednostavniji oblik biljne ćelije predstavljen je parenhimskim ćelijama. • parenhimske ćelije za magaciniranje rezervnih materija .

diferencijanije su u odnosu na parenhimske. a obuhvataju mnogobrojne tipove ćelija: • epitelne ćelije .provodne ćelije ksilema.Prozenhimske ćelije su izdužene i najčešće prizmatične ćelije. • sklerenhimske ćelije .mehaničke ćelije. • kolenhimske ćelije . • traheide . poseduju zadebljale ćelijske zidove.ćelije sekundarne kore koje imaju suberinizovane ćelijske zidove.pljosnate. filogenetski stariji oblik ovih ćelija su hidroide mahovina.pomoćne ćelije floema. • ćelije pratilice . pločaste ćelije koje pokrivaju površinu biljke i luče zaštitnu kutikulu.provodne ćelije floema sa mnogobrojnim perforacijama na poprečnim zidovima koje omogućuju funkcionisanje. u zrelom funkcionalnom stanju mrtve.mehaničke ćelije sa različito zadebljalim zidovima. • sitaste ćelije . . omogućuju funkcionisanje nesamostalnih zrelih sitastih ćelija. • ćelije plute .

spermatozoidi i jajne ćelije. .gameti . • Reproduktivne ćelije .• Meristemske ćelije su poseban tip ćelija. totipotentne su i od njih nastaju sve ostale ćelije. grade meristemska tkiva. nastaju redukcionim deobama i imaju ulogu u polnom razmnožavanju biljaka.

Hvala na pažnji!  .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful