Biljna elija

Nevena i koleginice

Razlike izmeu biljne i ivotinjske elije

Strukturne razlike na elijskom nivou, koje postoje izmeu biljnih i ivotinjskih organizama, nastale su kao rezultat naina ivota biljaka budui da su one privrene za podlogu. Biljna elija se u nekoliko karakteristinih osobina razlikuje od animalne, a to su: posedovanje vrstog elijskog zida, vakuole i plastida.

 Plastidi, a posebno hloroplasti, omoguavaju biljci autotrofan nain ishrane. Time se biljke i neke autotrofne bakterije razlikuju oa svih ostalih organizama koji su heterotrofni. Ako se izuzmu ove navedene razlike u grai biljnih i animalnih elija, ostale razlike su od manjeg znaaja. Za neke od elijskih delova, kao to su jedro, mitohondrije, mikrotubule i ribozomi, teko bi se na ultrastrukturnom nivou moglo odrediti da li pripadaju biljnoj ili ivotinjskoj eliji.

 Pod elektronskim mikroskopom se prvo moe uoiti da je svaka elija opkoljena elijskim zidom, koji zatvara unutranji sadraj elije, protoplazmu (protoplast). Protoplast je opkoljen i elijskom membranom (plazma membrana). U njemu se razlikuju jedro i citoplazma. U citoplazmi se nalaze brojne organele i citoskelet. Plazma membrana se sastoji od dvosloja lipida u koji su zaronjeni proteini. Spoljanja i unutranja povrina membrane obavljaju razliite funkcije pa se razlikuju i po sastavu.

Ultrastruktura biljne elije

Organele su od okolne citoplazme odvojene semipermeabilnim membranama unutar kojih se deavaju pojedini metaboliki procesi kao to su fotosinteza, disanje i dr. Neke organele, kao to su jedro, mitohondrije i hloroplasti opkoljene su dvema membranama, a jednu opnu imaju Goldijev kompleks, endoplazmatini retikulum, lizozomi i mikrotela (peroksizomi i oksizomi). Postoje i organele koje nisu oiviene membranom kao to su ribozomi i sistem mikrofilamenata i mikrotubula. Osnovni citoplazmatski matriks, bez organela, naziva se citosol. Citosol je proet finim proteinskim filamentima, koji obrazuju citoskelet. Citoskelet je u biljnoj, kao i u animalnoj eliji, sastavljen od aktinskih filamenata i mikrotubula. On ima ulogu u strujanju citoplazme (ciklozis) i kretanju organela kroz citoplazmu pri emu se troi energija iz ATP-a.

 Jedro je obavijeno dvojnom membranom na kojoj se nalaze otvori, nuklearne pore, preko kojih se ostvaruje komunikacija izmeu unutranjeg sadraja jedra (nukleoplazme) i okolne citoplazme. Za spoljanju membranu jedra vezuju se ribozomi i endoplazmatini retikulum. Kao nosilac genetikog materijala, jedro sadri hromozome (hromatin) i jedarce. Jedarce nema membranu i u njemu se stvaraju ribozomi. Kod veine biljnih elija jedro je potisnuto uz plazma membranu zbog prisustva vakuola.

elijske organele
Endoplazmatini retikulum predstavlja mreu membrana koje obrazuju nizove cevica i spljotenih cisterni i proteu se kroz itavu eliju od jedrove do elijske membrane. Dve vrste ER, granularni i agranularni, razlikuju se ne samo po prisustvu ili odsustvu ribozoma, ve i po obliku i ulozi. Granularni ER je u vidu spljotenih cisterni, a glatki obrazuje due ili krae cevi. Osnovna funkcija granularnog ER je sinteza proteina, a agranularnog sinteza lipida. Proizvodi stvoreni u ER se transportuju u sve delove elije gde su potrebni. Taj transport obavlja se tako to se od ER odvoje vezikule, nazvane transportne vezikule, u kojima se nalaze proizvodi stvoreni u ER. Transportne vezikule su od izuzetnog znaaja, s obzirom da nema fizike povezanosti izmeu ER i ostalih organela. Proizvodi ER, koji nisu potpuno zreli, se transportnim vezikulama neprekidno alju do Goldijevog aparata.

 Goldijev aparat (diktiozomi) su veoma brojne strukture u citoplazmi. Ova organela je izgraena od malih, grupisanih ili rasprenih kesa u citoplazmi. Diktiozomi su ukljueni u zavrnu obradu materijala koji e se izbaciti iz elije da bi se od njih izgradio elijski zid. Tipian diktiozom biljne elije izgleda kao grupa tankih, 6-7 spljotenih kesica (vezikula), koje su naslagane jedna na drugu. Prostor izmeu njih je tanak. Periferni delovi diktiozoma su jako proireni

Mitohondrije imaju loptast ili cilindrian oblik, a broj moe da se kree od 300-400 i ima ih u svim delovima citoplazme. Graa i funkcija im je slina mitohondrijama ivotinjske elije sadre na unutranjoj membrani respiratorne enzime tako da obavljaju elijsko disanje (proizvodnja ATP).

Peroksizomi se uoavaju u svim biljnim elijama u blizini hloroplasta ili u blizini lipidnih kapi. Ove organele su ograniene membranom i upola su manje od mitohondrija. Po svojoj funkciji razlikuju se dve vrste peroksizoma jedna vrsta je ista kao peroksizomi u ivotinjskoj eliji, a druga vrsta su glioksizomi koji su karakteristini samo za biljnu eliju. Glioksizomi se najee nalaze u velikom broju u semenima u kojima se magacioniraju rezerve masti. Masti su nagomilane u vidu masnih kaplica nazvanih sferozomi. Pri klijanju semena dolazi do troenja masnih rezervi i tada je povean broj glioksizoma. Poreklo glioksizoma i peroksizoma nije jo uvek razjanjeno, ali se pretpostavlja da nastaju od granularnog ER-a.

Plastidi

Plastidi su organele prisutne iskljuivo u biljnim elijama. Postoji nekoliko tipova plastida : proplastidi, hloroplasti, hromoplasti, etioplasti i leukoplasti. Ovi tipovi mogu prelaziti jedan u drugi u zavisnosti od uloge tkiva u kome se nalaze, spoljanjih i unutranjih faktora.

Proplastidi su mali, bezbojni nediferencirani plastidi koji se nalaze u meristemskim elijama izdanka i korena. Od njih nastaju razliite vrste plastida. Imaju izgled malih vakuola okruenih dvojnom membranom po emu se razlikuju od vakuola. Ako je biljka normalno osvetljena od proplastida e se razviti hloroplasti, ako je u tami onda leukoplasti. Hromoplasti su uto do crveno obojeni plastidi smeteni u cvetovima i plodovima. U njima se nalaze velike koliine pigmenata iz grupe karotenoida (karoteni i ksantofili). Nastaju najee od hloroplasta koji se menjaju pri sazrevanju biljaka. Imaju vanu ekoloku ulogu u opraivanju cvetova i rasejavanju plodova. Leukoplasti su bezbojni plastidi koji se mogu nai u razliitim tkivima. Imaju ulogu u magacioniranju hranljivih materija pa se tako razlikuju proteinoplasti (u njima se nagomilavaju proteini), oleoplasti (akomuliraju rezervne lipide) i amiloplasti (amilum=skrob) u kojima se sintetie i akomulira skrob. Prisutni su u organima u kojima se uvaju rezervne hranljive materije (krtole, lukovice, semena,plodovi itd.). Biljka koja je od isklijavanja drana u stalnom mraku bie etiolirana (bezbojna). Plastidi biljke rasle u mraku su takoe bezbojni jer ne sadre pigmente i nazivaju se etioplasti.

Hloroplasti
Hloroplasti su fotosintetiki aktivni plastidi koji podseaju na mitohondrije jer imaju duplu membranu, sopstvenu DNK i ribozome. Unutranja membrana hloroplasta obrazuje spljotene vezikule nazvane tilakoidi (thylacos=vreica, zbog izgleda u obliku spljotene vreice) koji su rasporeeni po unutranjosti (stromi) hloroplasta. Razlikuju se dve vrste tilakoida - tilakoidi grana i tilakoidi strome. Krai tilakoidi, koji su gusto naslagani jedan uz drugi (kao novii u fieku), su tilakoidi grana, a dui, pojedinani su tilakoidi strome. Tilakoidi strome povezuju meusobno tilakoide grana obrazujui tako jedan sistem u vidu mree. Hloroplasti koji sadre samo tilakoide strome nazivaju se agranalni (imaju ih npr. parenhimske elije kukuruza i eerne trske)U stromi se nalaze ribozomi, prstenasta DNK, lipidne kapljice, skrobna zrna i enzimi za odvijanje tamne faze fotosinteze.

 Za membranu tilakoida vezani su pigmenti i enzimi koji uestvuju u svetloj fazi fotosinteze. Glavni fotosintetiki pigment je hlorofil a, dok su karotenoidi i fikobilini (fikoeritrin i fikocijanin) pomoni pigmenti. Pigmenti sa proteinima membrane grade fotosisteme I i II

Vakuole
Vakuole uestvuju u mnogim procesima pa se morfoloki meusobno razlikuju usled ega dobijaju naziv vakuolarni aparat. Uloge vakuola su : predstavljaju osnovnu vrstu biljnih lizozoma jer sadre itav niz kiselih hidrolaza odravanje stalnog elijskog turgora magacioniranje i razlaganje hranljivih materija uveavaju ukupnu povrinu i zapreminu elije, a da pri tome ne dolazi do sinteze nove citoplazme to biljkama omoguuje neogranien rast odbrambena uloga, npr. od ivotinja jer se u vakuolama nalaze teko svarljive, a nekad i vrlo otrovne materije uvanje otpadnih produkata metabolizma i dr.

 U mladim, nediferenciranim elijama (kakve su npr. meristemske elije koje imaju sposobnost da se neprekidno dele dajui sve ostale vrste biljnih elija) vakuole su malobrojne i sitne. Uporedo sa rastenjem i diferenciranjem elija dolazi i do postupnog poveanja zapremine vakuola i njihovog spajanja u esto jednu veliku vakuolu. Ta vakuola potiskuje citoplazmu sa organelama na periferiju elije (vidi sliku). Vakuola je od okolne citoplazme odvojena membranom nazvanom tonoplast. U obrazovanju vakuola uestvuju endoplazmatini retikulum i diktiozomi.

elijski zid
elijski zid je vrsti, jedinstven omota koji opkoljava svaku biljnu eliju. Svojim osobinama titi plazma membranu biljnih elija. Izgraen je od polisaharida, ali je slojevit, vlaknast, elastian, savitljiv i izuzetne vrstine. Preko zidova se elije vezuju u sloena tkiva, pri emu je ostavljena mogunost komunikacije meu elijama preko kanalia nazvanih plazmodezmi. Neke supstance elijski zid proputa, a drugima ne omoguava ulazak u eliju.

Citoskelet biljnih elija

U elijama biljaka sreu se tri osnovna tipa citoskeletnih elemenata: aktinski filamenti, mikrotubule i intermedijarni filamenti. Specifinost citoskeleta je uslovljena specifinou grae biljne elije - oblik i vrstinu eliji daju elijski zid i centralna vakuola, tako da je uloga citoskeleta u obavljanju funkcije stabilnosti oblika elije minimalna. Aktinski filamenti su rasporeeni u pojas, koji citoplazmu vie-manje deli u dva dela - jedan stacionarni ka elijskoj membrani i jedan fluidan ka vakuoli. U ovom fluidnom delu citoplazme deavaju se pokreti organela putem aktinskih filamenata i strujanja citoplazme.

 Mikrotubule su poreane uz elijsku membranu, u snopovima. Uloga im je u organizovanju kompleksa celulozo-sintetaze, ime se omoguuje stvaranje paralelnih fibrila celuloze u elijskom zidu. Pravac pruanja celuloznih fibrila prati pravac pruanja mikroubula. Centar organizacije mikrotubula nisu centrole, koje ne postoje u biljnoj eliji, ve citoplazmatske nukleacijske oblasti. Ovakvih oblasti ima preko stotinu, a na elektronskim mikrografijama podseaju na pericentriolarni matriks ivotinjskih elija. Intermedijarni filamenti su retko prisutni, predstavljeni su filamentima koji pozicioniraju tonoplast i jedarni ovoj u eliji, omoguavajui i mehaniki otpor pritisku vakuole na citoplazmu.

Morfoloki i funkcionalni tipovi biljnih elija

Najjednostavniji oblik biljne elije predstavljen je parenhimskim elijama, u kojima se odvijaju najelementarnije metabolike i reproduktivne funkcije biljaka. Parenhimske elije su izodijametrine, esto bez sekundarnog elijskog zida. Postoji nekoliko tipova parenhimskih elija, zavisno od funkcije koju vre u biljci: elije hlorenhima (fotosintetiki parenhim) - elije sa mnogobrojnim hloroplastima, najee u listovima i povrinskim tkivima stabla; parenhimske elije za magaciniranje vode - sadre velike vakuole sa dosta vode; parenhimske elije za magaciniranje rezervnih materija - sadre brojne plastide i elijske inkluzije i depozicije; parenhimske elije srnih, drvenih i korinih zrakova - umetnute izmeu provodnih elija, slue za magaciniranje, ali i provoenje vode i materija u radijalnom pravcu.

Prozenhimske elije su izduene i najee prizmatine elije, diferencijanije su u odnosu na parenhimske, a obuhvataju mnogobrojne tipove elija: epitelne elije - pljosnate, ploaste elije koje pokrivaju povrinu biljke i lue zatitnu kutikulu; kolenhimske elije - mehanike elije sa razliito zadebljalim zidovima; sklerenhimske elije - mehanike elije, u zrelom funkcionalnom stanju mrtve; traheide - provodne elije ksilema, poseduju zadebljale elijske zidove, filogenetski stariji oblik ovih elija su hidroide mahovina; sitaste elije - provodne elije floema sa mnogobrojnim perforacijama na poprenim zidovima koje omoguuju funkcionisanje; elije pratilice - pomone elije floema, omoguuju funkcionisanje nesamostalnih zrelih sitastih elija; elije plute - elije sekundarne kore koje imaju suberinizovane elijske zidove.

 Meristemske elije su poseban tip elija, grade meristemska tkiva, totipotentne su i od njih nastaju sve ostale elije.

Reproduktivne elije - gameti - spermatozoidi i jajne elije, nastaju redukcionim deobama i imaju ulogu u polnom razmnoavanju biljaka.

Hvala na panji!