Biljna ćelija

Nevena i koleginice

Razlike između biljne i životinjske ćelije
• Strukturne razlike na ćelijskom nivou, koje postoje između biljnih i životinjskih organizama, nastale su kao rezultat načina života biljaka budući da su one pričvršćene za podlogu. • Biljna ćelija se u nekoliko karakterističnih osobina razlikuje od animalne, a to su: posedovanje čvrstog ćelijskog zida, vakuole i plastida.

teško bi se na ultrastrukturnom nivou moglo odrediti da li pripadaju biljnoj ili životinjskoj ćeliji. mitohondrije. . omogućavaju biljci autotrofan način ishrane. Za neke od ćelijskih delova. ostale razlike su od manjeg značaja. mikrotubule i ribozomi. Ako se izuzmu ove navedene razlike u građi biljnih i animalnih ćelija. Time se biljke i neke autotrofne bakterije razlikuju oa svih ostalih organizama koji su heterotrofni.• Plastidi. kao što su jedro. a posebno hloroplasti.

• Pod elektronskim mikroskopom se prvo može uočiti da je svaka ćelija opkoljena ćelijskim zidom. • Plazma membrana se sastoji od dvosloja lipida u koji su zaronjeni proteini. koji zatvara unutrašnji sadržaj ćelije. protoplazmu (protoplast). Ultrastruktura biljne ćelije . Protoplast je opkoljen i ćelijskom membranom (plazma membrana). U citoplazmi se nalaze brojne organele i citoskelet. Spoljašnja i unutrašnja površina membrane obavljaju različite funkcije pa se razlikuju i po sastavu. U njemu se razlikuju jedro i citoplazma.

On ima ulogu u strujanju citoplazme (ciklozis) i kretanju organela kroz citoplazmu pri čemu se troši energija iz ATP-a. kao što su jedro.• Organele su od okolne citoplazme odvojene semipermeabilnim membranama unutar kojih se dešavaju pojedini metabolički procesi kao što su fotosinteza. Citoskelet je u biljnoj. sastavljen od aktinskih filamenata i mikrotubula. bez organela. endoplazmatični retikulum. disanje i dr. kao i u animalnoj ćeliji. Neke organele. lizozomi i mikrotela (peroksizomi i oksizomi). • Osnovni citoplazmatski matriks. naziva se citosol. . Postoje i organele koje nisu oivičene membranom kao što su ribozomi i sistem mikrofilamenata i mikrotubula. koji obrazuju citoskelet. a jednu opnu imaju Goldžijev kompleks. mitohondrije i hloroplasti opkoljene su dvema membranama. Citosol je prožet finim proteinskim filamentima.

Jedarce nema membranu i u njemu se stvaraju ribozomi. jedro sadrži hromozome (hromatin) i jedarce. Kod većine biljnih ćelija jedro je potisnuto uz plazma membranu zbog prisustva vakuola. Za spoljašnju membranu jedra vezuju se ribozomi i endoplazmatični retikulum. . Kao nosilac genetičkog materijala. preko kojih se ostvaruje komunikacija između unutrašnjeg sadržaja jedra (nukleoplazme) i okolne citoplazme. nuklearne pore.• Jedro je obavijeno dvojnom membranom na kojoj se nalaze otvori.

Transportne vezikule su od izuzetnog značaja. Proizvodi ER. Osnovna funkcija granularnog ER je sinteza proteina. Proizvodi stvoreni u ER se transportuju u sve delove ćelije gde su potrebni. razlikuju se ne samo po prisustvu ili odsustvu ribozoma. Dve vrste ER. u kojima se nalaze proizvodi stvoreni u ER. Granularni ER je u vidu spljoštenih cisterni. koji nisu potpuno zreli. s obzirom da nema fizičke povezanosti između ER i ostalih organela. a agranularnog sinteza lipida. a glatki obrazuje duže ili kraće cevi. već i po obliku i ulozi.Ćelijske organele • Endoplazmatični retikulum predstavlja mrežu membrana koje obrazuju nizove cevčica i spljoštenih cisterni i protežu se kroz čitavu ćeliju – od jedrove do ćelijske membrane. se transportnim vezikulama neprekidno šalju do Goldžijevog aparata. . granularni i agranularni. Taj transport obavlja se tako što se od ER odvoje vezikule. nazvane transportne vezikule.

Tipičan diktiozom biljne ćelije izgleda kao grupa tankih. Prostor između njih je tanak. grupisanih ili raspršenih kesa u citoplazmi. koje su naslagane jedna na drugu. Ova organela je izgrađena od malih. 6-7 spljoštenih kesica (vezikula). Periferni delovi diktiozoma su jako prošireni .• Goldžijev aparat (diktiozomi) su veoma brojne strukture u citoplazmi. Diktiozomi su uključeni u završnu obradu materijala koji će se izbaciti iz ćelije da bi se od njih izgradio ćelijski zid.

a broj može da se kreće od 300-400 i ima ih u svim delovima citoplazme. Građa i funkcija im je slična mitohondrijama životinjske ćelije – sadrže na unutrašnjoj membrani respiratorne enzime tako da obavljaju ćelijsko disanje (proizvodnja ATP). .Mitohondrije imaju loptast ili cilindričan oblik.

ali se pretpostavlja da nastaju od granularnog ER-a. Poreklo glioksizoma i peroksizoma nije još uvek razjašnjeno. Ove organele su ograničene membranom i upola su manje od mitohondrija. . Masti su nagomilane u vidu masnih kaplica nazvanih sferozomi. Po svojoj funkciji razlikuju se dve vrste peroksizoma – jedna vrsta je ista kao peroksizomi u životinjskoj ćeliji. a druga vrsta su glioksizomi koji su karakteristični samo za biljnu ćeliju.• Peroksizomi se uočavaju u svim biljnim ćelijama u blizini hloroplasta ili u blizini lipidnih kapi. Glioksizomi se najčešće nalaze u velikom broju u semenima u kojima se magacioniraju rezerve masti. Pri klijanju semena dolazi do trošenja masnih rezervi i tada je povećan broj glioksizoma.

.

hloroplasti. . Ovi tipovi mogu prelaziti jedan u drugi u zavisnosti od uloge tkiva u kome se nalaze. Postoji nekoliko tipova plastida : proplastidi.Plastidi • Plastidi su organele prisutne isključivo u biljnim ćelijama. hromoplasti. etioplasti i leukoplasti. spoljašnjih i unutrašnjih faktora.

Imaju izgled malih vakuola okruženih dvojnom membranom po čemu se razlikuju od vakuola. ako je u tami onda leukoplasti. • Hromoplasti su žuto do crveno obojeni plastidi smešteni u cvetovima i plodovima. Plastidi biljke rasle u mraku su takođe bezbojni jer ne sadrže pigmente i nazivaju se etioplasti. Ako je biljka normalno osvetljena od proplastida će se razviti hloroplasti. Od njih nastaju različite vrste plastida. U njima se nalaze velike količine pigmenata iz grupe karotenoida (karoteni i ksantofili). Prisutni su u organima u kojima se čuvaju rezervne hranljive materije (krtole.plodovi itd. • Leukoplasti su bezbojni plastidi koji se mogu naći u različitim tkivima. .). semena. oleoplasti (akomuliraju rezervne lipide) i amiloplasti (amilum=skrob) u kojima se sintetiše i akomulira skrob. bezbojni nediferencirani plastidi koji se nalaze u meristemskim ćelijama izdanka i korena. • Biljka koja je od isklijavanja držana u stalnom mraku biće etiolirana (bezbojna). Imaju važnu ekološku ulogu – u oprašivanju cvetova i rasejavanju plodova. Imaju ulogu u magacioniranju hranljivih materija pa se tako razlikuju proteinoplasti (u njima se nagomilavaju proteini).• Proplastidi su mali. Nastaju najčešće od hloroplasta koji se menjaju pri sazrevanju biljaka. lukovice.

skrobna zrna i enzimi za odvijanje tamne faze fotosinteze. Razlikuju se dve vrste tilakoida . koji su gusto naslagani jedan uz drugi (kao novčići u fišeku). . Kraći tilakoidi. prstenasta DNK. zbog izgleda u obliku spljoštene vrećice) koji su raspoređeni po unutrašnjosti (stromi) hloroplasta. parenhimske ćelije kukuruza i šećerne trske)U stromi se nalaze ribozomi. pojedinačni su tilakoidi strome. Hloroplasti koji sadrže samo tilakoide strome nazivaju se agranalni (imaju ih npr.Hloroplasti • Hloroplasti su fotosintetički aktivni plastidi koji podsećaju na mitohondrije jer imaju duplu membranu. Unutrašnja membrana hloroplasta obrazuje spljoštene vezikule nazvane tilakoidi (thylacos=vrećica. sopstvenu DNK i ribozome.tilakoidi grana i tilakoidi strome. a duži. su tilakoidi grana. lipidne kapljice. Tilakoidi strome povezuju međusobno tilakoide grana obrazujući tako jedan sistem u vidu mreže.

Glavni fotosintetički pigment je hlorofil a. Pigmenti sa proteinima membrane grade fotosisteme I i II .• Za membranu tilakoida vezani su pigmenti i enzimi koji učestvuju u svetloj fazi fotosinteze. dok su karotenoidi i fikobilini (fikoeritrin i fikocijanin) pomoćni pigmenti.

.

a da pri tome ne dolazi do sinteze nove citoplazme što biljkama omogućuje neograničen rast • odbrambena uloga. od životinja jer se u vakuolama nalaze teško svarljive. . Uloge vakuola su : • predstavljaju osnovnu vrstu biljnih lizozoma jer sadrže čitav niz kiselih hidrolaza • održavanje stalnog ćelijskog turgora • magacioniranje i razlaganje hranljivih materija • uvećavaju ukupnu površinu i zapreminu ćelije.Vakuole Vakuole učestvuju u mnogim procesima pa se morfološki međusobno razlikuju usled čega dobijaju naziv vakuolarni aparat. npr. a nekad i vrlo otrovne materije • čuvanje otpadnih produkata metabolizma i dr.

U obrazovanju vakuola učestvuju endoplazmatični retikulum i diktiozomi.• U mladim. Ta vakuola potiskuje citoplazmu sa organelama na periferiju ćelije (vidi sliku). nediferenciranim ćelijama (kakve su npr. Vakuola je od okolne citoplazme odvojena membranom nazvanom tonoplast. Uporedo sa rastenjem i diferenciranjem ćelija dolazi i do postupnog povećanja zapremine vakuola i njihovog spajanja u često jednu veliku vakuolu. meristemske ćelije koje imaju sposobnost da se neprekidno dele dajući sve ostale vrste biljnih ćelija) vakuole su malobrojne i sitne. .

.

ali je slojevit. a drugima ne omogućava ulazak u ćeliju. Izgrađen je od polisaharida. jedinstven omotač koji opkoljava svaku biljnu ćeliju. . Preko zidova se ćelije vezuju u složena tkiva. Neke supstance ćelijski zid propušta. pri čemu je ostavljena mogućnost komunikacije među ćelijama preko kanalića nazvanih plazmodezmi. vlaknast.Ćelijski zid • Ćelijski zid je čvrsti. savitljiv i izuzetne čvrstine. elastičan. Svojim osobinama štiti plazma membranu biljnih ćelija.

.jedan stacionarni ka ćelijskoj membrani i jedan fluidan ka vakuoli. Specifičnost citoskeleta je uslovljena specifičnošću građe biljne ćelije .Citoskelet biljnih ćelija U ćelijama biljaka sreću se tri osnovna tipa citoskeletnih elemenata: aktinski filamenti. tako da je uloga citoskeleta u obavljanju funkcije stabilnosti oblika ćelije minimalna. mikrotubule i intermedijarni filamenti. U ovom fluidnom delu citoplazme dešavaju se pokreti organela putem aktinskih filamenata i strujanja citoplazme.oblik i čvrstinu ćeliji daju ćelijski zid i centralna vakuola. koji citoplazmu više-manje deli u dva dela . • Aktinski filamenti su raspoređeni u pojas.

Centar organizacije mikrotubula nisu centrole. u snopovima. koje ne postoje u biljnoj ćeliji. • Intermedijarni filamenti su retko prisutni. već citoplazmatske nukleacijske oblasti. Uloga im je u organizovanju kompleksa celulozo-sintetaze. Pravac pružanja celuloznih fibrila prati pravac pružanja mikroubula. čime se omogučuje stvaranje paralelnih fibrila celuloze u ćelijskom zidu.• Mikrotubule su poređane uz ćelijsku membranu. Ovakvih oblasti ima preko stotinu. omogućavajući i mehanički otpor pritisku vakuole na citoplazmu. . a na elektronskim mikrografijama podsećaju na pericentriolarni matriks životinjskih ćelija. predstavljeni su filamentima koji pozicioniraju tonoplast i jedarni ovoj u ćeliji.

ali i provođenje vode i materija u radijalnom pravcu. drvenih i korinih zrakova .umetnute između provodnih ćelija. • parenhimske ćelije sržnih. služe za magaciniranje.sadrže brojne plastide i ćelijske inkluzije i depozicije. često bez sekundarnog ćelijskog zida. • parenhimske ćelije za magaciniranje vode . • parenhimske ćelije za magaciniranje rezervnih materija . Postoji nekoliko tipova parenhimskih ćelija. najčešće u listovima i površinskim tkivima stabla.sadrže velike vakuole sa dosta vode. . Parenhimske ćelije su izodijametrične. zavisno od funkcije koju vrše u biljci: • ćelije hlorenhima (fotosintetički parenhim) .ćelije sa mnogobrojnim hloroplastima. u kojima se odvijaju najelementarnije metaboličke i reproduktivne funkcije biljaka.Morfološki i funkcionalni tipovi biljnih ćelija Najjednostavniji oblik biljne ćelije predstavljen je parenhimskim ćelijama.

Prozenhimske ćelije su izdužene i najčešće prizmatične ćelije.provodne ćelije floema sa mnogobrojnim perforacijama na poprečnim zidovima koje omogućuju funkcionisanje. • ćelije pratilice . • sklerenhimske ćelije .ćelije sekundarne kore koje imaju suberinizovane ćelijske zidove. filogenetski stariji oblik ovih ćelija su hidroide mahovina.pljosnate. u zrelom funkcionalnom stanju mrtve. poseduju zadebljale ćelijske zidove. pločaste ćelije koje pokrivaju površinu biljke i luče zaštitnu kutikulu. • traheide . diferencijanije su u odnosu na parenhimske. • kolenhimske ćelije . • sitaste ćelije .mehaničke ćelije.pomoćne ćelije floema. • ćelije plute . .mehaničke ćelije sa različito zadebljalim zidovima.provodne ćelije ksilema. a obuhvataju mnogobrojne tipove ćelija: • epitelne ćelije . omogućuju funkcionisanje nesamostalnih zrelih sitastih ćelija.

.spermatozoidi i jajne ćelije.gameti . • Reproduktivne ćelije . nastaju redukcionim deobama i imaju ulogu u polnom razmnožavanju biljaka.• Meristemske ćelije su poseban tip ćelija. grade meristemska tkiva. totipotentne su i od njih nastaju sve ostale ćelije.

Hvala na pažnji!  .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful