P. 1
Primer Prezentacije

Primer Prezentacije

|Views: 379|Likes:
Published by Ana Babic

More info:

Published by: Ana Babic on May 28, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PPT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/07/2014

pdf

text

original

Biljna ćelija

Nevena i koleginice

Razlike između biljne i životinjske ćelije
• Strukturne razlike na ćelijskom nivou, koje postoje između biljnih i životinjskih organizama, nastale su kao rezultat načina života biljaka budući da su one pričvršćene za podlogu. • Biljna ćelija se u nekoliko karakterističnih osobina razlikuje od animalne, a to su: posedovanje čvrstog ćelijskog zida, vakuole i plastida.

• Plastidi. mikrotubule i ribozomi. mitohondrije. Za neke od ćelijskih delova. Ako se izuzmu ove navedene razlike u građi biljnih i animalnih ćelija. omogućavaju biljci autotrofan način ishrane. ostale razlike su od manjeg značaja. Time se biljke i neke autotrofne bakterije razlikuju oa svih ostalih organizama koji su heterotrofni. kao što su jedro. a posebno hloroplasti. . teško bi se na ultrastrukturnom nivou moglo odrediti da li pripadaju biljnoj ili životinjskoj ćeliji.

Spoljašnja i unutrašnja površina membrane obavljaju različite funkcije pa se razlikuju i po sastavu. U njemu se razlikuju jedro i citoplazma. Ultrastruktura biljne ćelije . protoplazmu (protoplast). koji zatvara unutrašnji sadržaj ćelije.• Pod elektronskim mikroskopom se prvo može uočiti da je svaka ćelija opkoljena ćelijskim zidom. U citoplazmi se nalaze brojne organele i citoskelet. • Plazma membrana se sastoji od dvosloja lipida u koji su zaronjeni proteini. Protoplast je opkoljen i ćelijskom membranom (plazma membrana).

a jednu opnu imaju Goldžijev kompleks. • Osnovni citoplazmatski matriks. . On ima ulogu u strujanju citoplazme (ciklozis) i kretanju organela kroz citoplazmu pri čemu se troši energija iz ATP-a. mitohondrije i hloroplasti opkoljene su dvema membranama. Citosol je prožet finim proteinskim filamentima. Neke organele.• Organele su od okolne citoplazme odvojene semipermeabilnim membranama unutar kojih se dešavaju pojedini metabolički procesi kao što su fotosinteza. lizozomi i mikrotela (peroksizomi i oksizomi). koji obrazuju citoskelet. Citoskelet je u biljnoj. kao što su jedro. disanje i dr. kao i u animalnoj ćeliji. bez organela. naziva se citosol. sastavljen od aktinskih filamenata i mikrotubula. endoplazmatični retikulum. Postoje i organele koje nisu oivičene membranom kao što su ribozomi i sistem mikrofilamenata i mikrotubula.

Za spoljašnju membranu jedra vezuju se ribozomi i endoplazmatični retikulum.• Jedro je obavijeno dvojnom membranom na kojoj se nalaze otvori. . jedro sadrži hromozome (hromatin) i jedarce. preko kojih se ostvaruje komunikacija između unutrašnjeg sadržaja jedra (nukleoplazme) i okolne citoplazme. Kod većine biljnih ćelija jedro je potisnuto uz plazma membranu zbog prisustva vakuola. Kao nosilac genetičkog materijala. nuklearne pore. Jedarce nema membranu i u njemu se stvaraju ribozomi.

koji nisu potpuno zreli. u kojima se nalaze proizvodi stvoreni u ER. Transportne vezikule su od izuzetnog značaja. Granularni ER je u vidu spljoštenih cisterni. Proizvodi stvoreni u ER se transportuju u sve delove ćelije gde su potrebni. razlikuju se ne samo po prisustvu ili odsustvu ribozoma. Osnovna funkcija granularnog ER je sinteza proteina. a agranularnog sinteza lipida. granularni i agranularni. već i po obliku i ulozi.Ćelijske organele • Endoplazmatični retikulum predstavlja mrežu membrana koje obrazuju nizove cevčica i spljoštenih cisterni i protežu se kroz čitavu ćeliju – od jedrove do ćelijske membrane. nazvane transportne vezikule. Dve vrste ER. s obzirom da nema fizičke povezanosti između ER i ostalih organela. . Proizvodi ER. Taj transport obavlja se tako što se od ER odvoje vezikule. se transportnim vezikulama neprekidno šalju do Goldžijevog aparata. a glatki obrazuje duže ili kraće cevi.

• Goldžijev aparat (diktiozomi) su veoma brojne strukture u citoplazmi. Periferni delovi diktiozoma su jako prošireni . Ova organela je izgrađena od malih. 6-7 spljoštenih kesica (vezikula). koje su naslagane jedna na drugu. Prostor između njih je tanak. Tipičan diktiozom biljne ćelije izgleda kao grupa tankih. Diktiozomi su uključeni u završnu obradu materijala koji će se izbaciti iz ćelije da bi se od njih izgradio ćelijski zid. grupisanih ili raspršenih kesa u citoplazmi.

Mitohondrije imaju loptast ili cilindričan oblik. Građa i funkcija im je slična mitohondrijama životinjske ćelije – sadrže na unutrašnjoj membrani respiratorne enzime tako da obavljaju ćelijsko disanje (proizvodnja ATP). . a broj može da se kreće od 300-400 i ima ih u svim delovima citoplazme.

a druga vrsta su glioksizomi koji su karakteristični samo za biljnu ćeliju. Pri klijanju semena dolazi do trošenja masnih rezervi i tada je povećan broj glioksizoma. .• Peroksizomi se uočavaju u svim biljnim ćelijama u blizini hloroplasta ili u blizini lipidnih kapi. Po svojoj funkciji razlikuju se dve vrste peroksizoma – jedna vrsta je ista kao peroksizomi u životinjskoj ćeliji. Ove organele su ograničene membranom i upola su manje od mitohondrija. Poreklo glioksizoma i peroksizoma nije još uvek razjašnjeno. Masti su nagomilane u vidu masnih kaplica nazvanih sferozomi. ali se pretpostavlja da nastaju od granularnog ER-a. Glioksizomi se najčešće nalaze u velikom broju u semenima u kojima se magacioniraju rezerve masti.

.

spoljašnjih i unutrašnjih faktora. . Ovi tipovi mogu prelaziti jedan u drugi u zavisnosti od uloge tkiva u kome se nalaze.Plastidi • Plastidi su organele prisutne isključivo u biljnim ćelijama. etioplasti i leukoplasti. Postoji nekoliko tipova plastida : proplastidi. hloroplasti. hromoplasti.

bezbojni nediferencirani plastidi koji se nalaze u meristemskim ćelijama izdanka i korena. Nastaju najčešće od hloroplasta koji se menjaju pri sazrevanju biljaka. • Biljka koja je od isklijavanja držana u stalnom mraku biće etiolirana (bezbojna). Plastidi biljke rasle u mraku su takođe bezbojni jer ne sadrže pigmente i nazivaju se etioplasti. Imaju izgled malih vakuola okruženih dvojnom membranom po čemu se razlikuju od vakuola. Od njih nastaju različite vrste plastida. Prisutni su u organima u kojima se čuvaju rezervne hranljive materije (krtole. • Hromoplasti su žuto do crveno obojeni plastidi smešteni u cvetovima i plodovima. Imaju važnu ekološku ulogu – u oprašivanju cvetova i rasejavanju plodova. oleoplasti (akomuliraju rezervne lipide) i amiloplasti (amilum=skrob) u kojima se sintetiše i akomulira skrob. ako je u tami onda leukoplasti. • Leukoplasti su bezbojni plastidi koji se mogu naći u različitim tkivima. semena. U njima se nalaze velike količine pigmenata iz grupe karotenoida (karoteni i ksantofili). Ako je biljka normalno osvetljena od proplastida će se razviti hloroplasti. Imaju ulogu u magacioniranju hranljivih materija pa se tako razlikuju proteinoplasti (u njima se nagomilavaju proteini). lukovice.• Proplastidi su mali.).plodovi itd. .

lipidne kapljice. Unutrašnja membrana hloroplasta obrazuje spljoštene vezikule nazvane tilakoidi (thylacos=vrećica. zbog izgleda u obliku spljoštene vrećice) koji su raspoređeni po unutrašnjosti (stromi) hloroplasta. parenhimske ćelije kukuruza i šećerne trske)U stromi se nalaze ribozomi. a duži. pojedinačni su tilakoidi strome.tilakoidi grana i tilakoidi strome. Hloroplasti koji sadrže samo tilakoide strome nazivaju se agranalni (imaju ih npr. prstenasta DNK.Hloroplasti • Hloroplasti su fotosintetički aktivni plastidi koji podsećaju na mitohondrije jer imaju duplu membranu. su tilakoidi grana. . skrobna zrna i enzimi za odvijanje tamne faze fotosinteze. Kraći tilakoidi. sopstvenu DNK i ribozome. koji su gusto naslagani jedan uz drugi (kao novčići u fišeku). Tilakoidi strome povezuju međusobno tilakoide grana obrazujući tako jedan sistem u vidu mreže. Razlikuju se dve vrste tilakoida .

Glavni fotosintetički pigment je hlorofil a. Pigmenti sa proteinima membrane grade fotosisteme I i II .• Za membranu tilakoida vezani su pigmenti i enzimi koji učestvuju u svetloj fazi fotosinteze. dok su karotenoidi i fikobilini (fikoeritrin i fikocijanin) pomoćni pigmenti.

.

od životinja jer se u vakuolama nalaze teško svarljive. a nekad i vrlo otrovne materije • čuvanje otpadnih produkata metabolizma i dr. npr. a da pri tome ne dolazi do sinteze nove citoplazme što biljkama omogućuje neograničen rast • odbrambena uloga. . Uloge vakuola su : • predstavljaju osnovnu vrstu biljnih lizozoma jer sadrže čitav niz kiselih hidrolaza • održavanje stalnog ćelijskog turgora • magacioniranje i razlaganje hranljivih materija • uvećavaju ukupnu površinu i zapreminu ćelije.Vakuole Vakuole učestvuju u mnogim procesima pa se morfološki međusobno razlikuju usled čega dobijaju naziv vakuolarni aparat.

Uporedo sa rastenjem i diferenciranjem ćelija dolazi i do postupnog povećanja zapremine vakuola i njihovog spajanja u često jednu veliku vakuolu.• U mladim. Ta vakuola potiskuje citoplazmu sa organelama na periferiju ćelije (vidi sliku). Vakuola je od okolne citoplazme odvojena membranom nazvanom tonoplast. nediferenciranim ćelijama (kakve su npr. . U obrazovanju vakuola učestvuju endoplazmatični retikulum i diktiozomi. meristemske ćelije koje imaju sposobnost da se neprekidno dele dajući sve ostale vrste biljnih ćelija) vakuole su malobrojne i sitne.

.

. pri čemu je ostavljena mogućnost komunikacije među ćelijama preko kanalića nazvanih plazmodezmi. jedinstven omotač koji opkoljava svaku biljnu ćeliju. savitljiv i izuzetne čvrstine. Izgrađen je od polisaharida. Neke supstance ćelijski zid propušta. a drugima ne omogućava ulazak u ćeliju. elastičan. vlaknast. Svojim osobinama štiti plazma membranu biljnih ćelija. Preko zidova se ćelije vezuju u složena tkiva.Ćelijski zid • Ćelijski zid je čvrsti. ali je slojevit.

tako da je uloga citoskeleta u obavljanju funkcije stabilnosti oblika ćelije minimalna. koji citoplazmu više-manje deli u dva dela .oblik i čvrstinu ćeliji daju ćelijski zid i centralna vakuola.Citoskelet biljnih ćelija U ćelijama biljaka sreću se tri osnovna tipa citoskeletnih elemenata: aktinski filamenti. mikrotubule i intermedijarni filamenti. • Aktinski filamenti su raspoređeni u pojas.jedan stacionarni ka ćelijskoj membrani i jedan fluidan ka vakuoli. Specifičnost citoskeleta je uslovljena specifičnošću građe biljne ćelije . . U ovom fluidnom delu citoplazme dešavaju se pokreti organela putem aktinskih filamenata i strujanja citoplazme.

predstavljeni su filamentima koji pozicioniraju tonoplast i jedarni ovoj u ćeliji. • Intermedijarni filamenti su retko prisutni. a na elektronskim mikrografijama podsećaju na pericentriolarni matriks životinjskih ćelija. već citoplazmatske nukleacijske oblasti.• Mikrotubule su poređane uz ćelijsku membranu. . koje ne postoje u biljnoj ćeliji. Ovakvih oblasti ima preko stotinu. u snopovima. Pravac pružanja celuloznih fibrila prati pravac pružanja mikroubula. omogućavajući i mehanički otpor pritisku vakuole na citoplazmu. Uloga im je u organizovanju kompleksa celulozo-sintetaze. Centar organizacije mikrotubula nisu centrole. čime se omogučuje stvaranje paralelnih fibrila celuloze u ćelijskom zidu.

Morfološki i funkcionalni tipovi biljnih ćelija Najjednostavniji oblik biljne ćelije predstavljen je parenhimskim ćelijama. u kojima se odvijaju najelementarnije metaboličke i reproduktivne funkcije biljaka.sadrže brojne plastide i ćelijske inkluzije i depozicije. . • parenhimske ćelije za magaciniranje vode . zavisno od funkcije koju vrše u biljci: • ćelije hlorenhima (fotosintetički parenhim) . • parenhimske ćelije za magaciniranje rezervnih materija .ćelije sa mnogobrojnim hloroplastima.umetnute između provodnih ćelija.sadrže velike vakuole sa dosta vode. • parenhimske ćelije sržnih. služe za magaciniranje. Parenhimske ćelije su izodijametrične. Postoji nekoliko tipova parenhimskih ćelija. ali i provođenje vode i materija u radijalnom pravcu. često bez sekundarnog ćelijskog zida. drvenih i korinih zrakova . najčešće u listovima i površinskim tkivima stabla.

filogenetski stariji oblik ovih ćelija su hidroide mahovina. • kolenhimske ćelije .Prozenhimske ćelije su izdužene i najčešće prizmatične ćelije.mehaničke ćelije. u zrelom funkcionalnom stanju mrtve. • ćelije plute . diferencijanije su u odnosu na parenhimske. • sklerenhimske ćelije .pljosnate. pločaste ćelije koje pokrivaju površinu biljke i luče zaštitnu kutikulu. poseduju zadebljale ćelijske zidove. a obuhvataju mnogobrojne tipove ćelija: • epitelne ćelije . omogućuju funkcionisanje nesamostalnih zrelih sitastih ćelija. • sitaste ćelije . • ćelije pratilice .provodne ćelije floema sa mnogobrojnim perforacijama na poprečnim zidovima koje omogućuju funkcionisanje.pomoćne ćelije floema. • traheide .mehaničke ćelije sa različito zadebljalim zidovima. .ćelije sekundarne kore koje imaju suberinizovane ćelijske zidove.provodne ćelije ksilema.

• Meristemske ćelije su poseban tip ćelija. • Reproduktivne ćelije .gameti . totipotentne su i od njih nastaju sve ostale ćelije. . nastaju redukcionim deobama i imaju ulogu u polnom razmnožavanju biljaka.spermatozoidi i jajne ćelije. grade meristemska tkiva.

Hvala na pažnji!  .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->