Biljna ćelija

Nevena i koleginice

Razlike između biljne i životinjske ćelije
• Strukturne razlike na ćelijskom nivou, koje postoje između biljnih i životinjskih organizama, nastale su kao rezultat načina života biljaka budući da su one pričvršćene za podlogu. • Biljna ćelija se u nekoliko karakterističnih osobina razlikuje od animalne, a to su: posedovanje čvrstog ćelijskog zida, vakuole i plastida.

a posebno hloroplasti. mitohondrije. . Za neke od ćelijskih delova. omogućavaju biljci autotrofan način ishrane. teško bi se na ultrastrukturnom nivou moglo odrediti da li pripadaju biljnoj ili životinjskoj ćeliji. Ako se izuzmu ove navedene razlike u građi biljnih i animalnih ćelija.• Plastidi. mikrotubule i ribozomi. ostale razlike su od manjeg značaja. Time se biljke i neke autotrofne bakterije razlikuju oa svih ostalih organizama koji su heterotrofni. kao što su jedro.

koji zatvara unutrašnji sadržaj ćelije.• Pod elektronskim mikroskopom se prvo može uočiti da je svaka ćelija opkoljena ćelijskim zidom. protoplazmu (protoplast). Ultrastruktura biljne ćelije . Protoplast je opkoljen i ćelijskom membranom (plazma membrana). Spoljašnja i unutrašnja površina membrane obavljaju različite funkcije pa se razlikuju i po sastavu. U njemu se razlikuju jedro i citoplazma. • Plazma membrana se sastoji od dvosloja lipida u koji su zaronjeni proteini. U citoplazmi se nalaze brojne organele i citoskelet.

disanje i dr. bez organela. . Citoskelet je u biljnoj. Neke organele. • Osnovni citoplazmatski matriks. a jednu opnu imaju Goldžijev kompleks. sastavljen od aktinskih filamenata i mikrotubula. kao što su jedro. mitohondrije i hloroplasti opkoljene su dvema membranama. Citosol je prožet finim proteinskim filamentima. On ima ulogu u strujanju citoplazme (ciklozis) i kretanju organela kroz citoplazmu pri čemu se troši energija iz ATP-a. kao i u animalnoj ćeliji. naziva se citosol. lizozomi i mikrotela (peroksizomi i oksizomi).• Organele su od okolne citoplazme odvojene semipermeabilnim membranama unutar kojih se dešavaju pojedini metabolički procesi kao što su fotosinteza. endoplazmatični retikulum. koji obrazuju citoskelet. Postoje i organele koje nisu oivičene membranom kao što su ribozomi i sistem mikrofilamenata i mikrotubula.

Kao nosilac genetičkog materijala. Jedarce nema membranu i u njemu se stvaraju ribozomi.• Jedro je obavijeno dvojnom membranom na kojoj se nalaze otvori. jedro sadrži hromozome (hromatin) i jedarce. Za spoljašnju membranu jedra vezuju se ribozomi i endoplazmatični retikulum. preko kojih se ostvaruje komunikacija između unutrašnjeg sadržaja jedra (nukleoplazme) i okolne citoplazme. Kod većine biljnih ćelija jedro je potisnuto uz plazma membranu zbog prisustva vakuola. nuklearne pore. .

Proizvodi ER. granularni i agranularni. Osnovna funkcija granularnog ER je sinteza proteina. a agranularnog sinteza lipida. s obzirom da nema fizičke povezanosti između ER i ostalih organela. već i po obliku i ulozi. u kojima se nalaze proizvodi stvoreni u ER. Taj transport obavlja se tako što se od ER odvoje vezikule. Granularni ER je u vidu spljoštenih cisterni.Ćelijske organele • Endoplazmatični retikulum predstavlja mrežu membrana koje obrazuju nizove cevčica i spljoštenih cisterni i protežu se kroz čitavu ćeliju – od jedrove do ćelijske membrane. koji nisu potpuno zreli. razlikuju se ne samo po prisustvu ili odsustvu ribozoma. se transportnim vezikulama neprekidno šalju do Goldžijevog aparata. Dve vrste ER. a glatki obrazuje duže ili kraće cevi. nazvane transportne vezikule. Transportne vezikule su od izuzetnog značaja. . Proizvodi stvoreni u ER se transportuju u sve delove ćelije gde su potrebni.

• Goldžijev aparat (diktiozomi) su veoma brojne strukture u citoplazmi. Periferni delovi diktiozoma su jako prošireni . Diktiozomi su uključeni u završnu obradu materijala koji će se izbaciti iz ćelije da bi se od njih izgradio ćelijski zid. Prostor između njih je tanak. koje su naslagane jedna na drugu. 6-7 spljoštenih kesica (vezikula). Ova organela je izgrađena od malih. grupisanih ili raspršenih kesa u citoplazmi. Tipičan diktiozom biljne ćelije izgleda kao grupa tankih.

Mitohondrije imaju loptast ili cilindričan oblik. Građa i funkcija im je slična mitohondrijama životinjske ćelije – sadrže na unutrašnjoj membrani respiratorne enzime tako da obavljaju ćelijsko disanje (proizvodnja ATP). a broj može da se kreće od 300-400 i ima ih u svim delovima citoplazme. .

Poreklo glioksizoma i peroksizoma nije još uvek razjašnjeno. Glioksizomi se najčešće nalaze u velikom broju u semenima u kojima se magacioniraju rezerve masti. ali se pretpostavlja da nastaju od granularnog ER-a. Masti su nagomilane u vidu masnih kaplica nazvanih sferozomi. a druga vrsta su glioksizomi koji su karakteristični samo za biljnu ćeliju. . Pri klijanju semena dolazi do trošenja masnih rezervi i tada je povećan broj glioksizoma. Ove organele su ograničene membranom i upola su manje od mitohondrija. Po svojoj funkciji razlikuju se dve vrste peroksizoma – jedna vrsta je ista kao peroksizomi u životinjskoj ćeliji.• Peroksizomi se uočavaju u svim biljnim ćelijama u blizini hloroplasta ili u blizini lipidnih kapi.

.

hromoplasti. etioplasti i leukoplasti. hloroplasti. Ovi tipovi mogu prelaziti jedan u drugi u zavisnosti od uloge tkiva u kome se nalaze. spoljašnjih i unutrašnjih faktora. . Postoji nekoliko tipova plastida : proplastidi.Plastidi • Plastidi su organele prisutne isključivo u biljnim ćelijama.

U njima se nalaze velike količine pigmenata iz grupe karotenoida (karoteni i ksantofili). Imaju ulogu u magacioniranju hranljivih materija pa se tako razlikuju proteinoplasti (u njima se nagomilavaju proteini). Prisutni su u organima u kojima se čuvaju rezervne hranljive materije (krtole. bezbojni nediferencirani plastidi koji se nalaze u meristemskim ćelijama izdanka i korena. • Biljka koja je od isklijavanja držana u stalnom mraku biće etiolirana (bezbojna). Imaju važnu ekološku ulogu – u oprašivanju cvetova i rasejavanju plodova. Nastaju najčešće od hloroplasta koji se menjaju pri sazrevanju biljaka. semena. • Leukoplasti su bezbojni plastidi koji se mogu naći u različitim tkivima. • Hromoplasti su žuto do crveno obojeni plastidi smešteni u cvetovima i plodovima. ako je u tami onda leukoplasti.• Proplastidi su mali. . Od njih nastaju različite vrste plastida. lukovice. Imaju izgled malih vakuola okruženih dvojnom membranom po čemu se razlikuju od vakuola. oleoplasti (akomuliraju rezervne lipide) i amiloplasti (amilum=skrob) u kojima se sintetiše i akomulira skrob. Plastidi biljke rasle u mraku su takođe bezbojni jer ne sadrže pigmente i nazivaju se etioplasti.). Ako je biljka normalno osvetljena od proplastida će se razviti hloroplasti.plodovi itd.

a duži. sopstvenu DNK i ribozome.tilakoidi grana i tilakoidi strome. zbog izgleda u obliku spljoštene vrećice) koji su raspoređeni po unutrašnjosti (stromi) hloroplasta. Tilakoidi strome povezuju međusobno tilakoide grana obrazujući tako jedan sistem u vidu mreže. lipidne kapljice. prstenasta DNK. koji su gusto naslagani jedan uz drugi (kao novčići u fišeku). Hloroplasti koji sadrže samo tilakoide strome nazivaju se agranalni (imaju ih npr. su tilakoidi grana.Hloroplasti • Hloroplasti su fotosintetički aktivni plastidi koji podsećaju na mitohondrije jer imaju duplu membranu. Unutrašnja membrana hloroplasta obrazuje spljoštene vezikule nazvane tilakoidi (thylacos=vrećica. skrobna zrna i enzimi za odvijanje tamne faze fotosinteze. pojedinačni su tilakoidi strome. . Razlikuju se dve vrste tilakoida . parenhimske ćelije kukuruza i šećerne trske)U stromi se nalaze ribozomi. Kraći tilakoidi.

Glavni fotosintetički pigment je hlorofil a. Pigmenti sa proteinima membrane grade fotosisteme I i II .• Za membranu tilakoida vezani su pigmenti i enzimi koji učestvuju u svetloj fazi fotosinteze. dok su karotenoidi i fikobilini (fikoeritrin i fikocijanin) pomoćni pigmenti.

.

Uloge vakuola su : • predstavljaju osnovnu vrstu biljnih lizozoma jer sadrže čitav niz kiselih hidrolaza • održavanje stalnog ćelijskog turgora • magacioniranje i razlaganje hranljivih materija • uvećavaju ukupnu površinu i zapreminu ćelije.Vakuole Vakuole učestvuju u mnogim procesima pa se morfološki međusobno razlikuju usled čega dobijaju naziv vakuolarni aparat. od životinja jer se u vakuolama nalaze teško svarljive. npr. a da pri tome ne dolazi do sinteze nove citoplazme što biljkama omogućuje neograničen rast • odbrambena uloga. . a nekad i vrlo otrovne materije • čuvanje otpadnih produkata metabolizma i dr.

Ta vakuola potiskuje citoplazmu sa organelama na periferiju ćelije (vidi sliku). . nediferenciranim ćelijama (kakve su npr.• U mladim. Uporedo sa rastenjem i diferenciranjem ćelija dolazi i do postupnog povećanja zapremine vakuola i njihovog spajanja u često jednu veliku vakuolu. meristemske ćelije koje imaju sposobnost da se neprekidno dele dajući sve ostale vrste biljnih ćelija) vakuole su malobrojne i sitne. Vakuola je od okolne citoplazme odvojena membranom nazvanom tonoplast. U obrazovanju vakuola učestvuju endoplazmatični retikulum i diktiozomi.

.

Izgrađen je od polisaharida. Svojim osobinama štiti plazma membranu biljnih ćelija. savitljiv i izuzetne čvrstine. . a drugima ne omogućava ulazak u ćeliju. ali je slojevit.Ćelijski zid • Ćelijski zid je čvrsti. pri čemu je ostavljena mogućnost komunikacije među ćelijama preko kanalića nazvanih plazmodezmi. vlaknast. elastičan. Neke supstance ćelijski zid propušta. jedinstven omotač koji opkoljava svaku biljnu ćeliju. Preko zidova se ćelije vezuju u složena tkiva.

. tako da je uloga citoskeleta u obavljanju funkcije stabilnosti oblika ćelije minimalna. koji citoplazmu više-manje deli u dva dela . mikrotubule i intermedijarni filamenti. • Aktinski filamenti su raspoređeni u pojas.jedan stacionarni ka ćelijskoj membrani i jedan fluidan ka vakuoli. U ovom fluidnom delu citoplazme dešavaju se pokreti organela putem aktinskih filamenata i strujanja citoplazme. Specifičnost citoskeleta je uslovljena specifičnošću građe biljne ćelije .oblik i čvrstinu ćeliji daju ćelijski zid i centralna vakuola.Citoskelet biljnih ćelija U ćelijama biljaka sreću se tri osnovna tipa citoskeletnih elemenata: aktinski filamenti.

Uloga im je u organizovanju kompleksa celulozo-sintetaze. predstavljeni su filamentima koji pozicioniraju tonoplast i jedarni ovoj u ćeliji. omogućavajući i mehanički otpor pritisku vakuole na citoplazmu. .• Mikrotubule su poređane uz ćelijsku membranu. čime se omogučuje stvaranje paralelnih fibrila celuloze u ćelijskom zidu. a na elektronskim mikrografijama podsećaju na pericentriolarni matriks životinjskih ćelija. u snopovima. Ovakvih oblasti ima preko stotinu. koje ne postoje u biljnoj ćeliji. već citoplazmatske nukleacijske oblasti. Centar organizacije mikrotubula nisu centrole. • Intermedijarni filamenti su retko prisutni. Pravac pružanja celuloznih fibrila prati pravac pružanja mikroubula.

• parenhimske ćelije sržnih. Parenhimske ćelije su izodijametrične. u kojima se odvijaju najelementarnije metaboličke i reproduktivne funkcije biljaka. često bez sekundarnog ćelijskog zida. ali i provođenje vode i materija u radijalnom pravcu.umetnute između provodnih ćelija. služe za magaciniranje. • parenhimske ćelije za magaciniranje rezervnih materija . . drvenih i korinih zrakova . Postoji nekoliko tipova parenhimskih ćelija.Morfološki i funkcionalni tipovi biljnih ćelija Najjednostavniji oblik biljne ćelije predstavljen je parenhimskim ćelijama. zavisno od funkcije koju vrše u biljci: • ćelije hlorenhima (fotosintetički parenhim) .sadrže velike vakuole sa dosta vode.sadrže brojne plastide i ćelijske inkluzije i depozicije. • parenhimske ćelije za magaciniranje vode . najčešće u listovima i površinskim tkivima stabla.ćelije sa mnogobrojnim hloroplastima.

• sklerenhimske ćelije . a obuhvataju mnogobrojne tipove ćelija: • epitelne ćelije .mehaničke ćelije sa različito zadebljalim zidovima.Prozenhimske ćelije su izdužene i najčešće prizmatične ćelije. u zrelom funkcionalnom stanju mrtve.mehaničke ćelije. • ćelije pratilice . • traheide .provodne ćelije floema sa mnogobrojnim perforacijama na poprečnim zidovima koje omogućuju funkcionisanje. poseduju zadebljale ćelijske zidove. omogućuju funkcionisanje nesamostalnih zrelih sitastih ćelija. filogenetski stariji oblik ovih ćelija su hidroide mahovina. • ćelije plute .provodne ćelije ksilema.pomoćne ćelije floema.ćelije sekundarne kore koje imaju suberinizovane ćelijske zidove. diferencijanije su u odnosu na parenhimske. . • sitaste ćelije . • kolenhimske ćelije .pljosnate. pločaste ćelije koje pokrivaju površinu biljke i luče zaštitnu kutikulu.

• Reproduktivne ćelije . grade meristemska tkiva.• Meristemske ćelije su poseban tip ćelija. totipotentne su i od njih nastaju sve ostale ćelije.spermatozoidi i jajne ćelije. nastaju redukcionim deobama i imaju ulogu u polnom razmnožavanju biljaka.gameti . .

Hvala na pažnji!  .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful