Biljna ćelija

Nevena i koleginice

Razlike između biljne i životinjske ćelije
• Strukturne razlike na ćelijskom nivou, koje postoje između biljnih i životinjskih organizama, nastale su kao rezultat načina života biljaka budući da su one pričvršćene za podlogu. • Biljna ćelija se u nekoliko karakterističnih osobina razlikuje od animalne, a to su: posedovanje čvrstog ćelijskog zida, vakuole i plastida.

mikrotubule i ribozomi. Za neke od ćelijskih delova. teško bi se na ultrastrukturnom nivou moglo odrediti da li pripadaju biljnoj ili životinjskoj ćeliji. a posebno hloroplasti. Ako se izuzmu ove navedene razlike u građi biljnih i animalnih ćelija. .• Plastidi. Time se biljke i neke autotrofne bakterije razlikuju oa svih ostalih organizama koji su heterotrofni. mitohondrije. ostale razlike su od manjeg značaja. omogućavaju biljci autotrofan način ishrane. kao što su jedro.

protoplazmu (protoplast). Ultrastruktura biljne ćelije . U njemu se razlikuju jedro i citoplazma. U citoplazmi se nalaze brojne organele i citoskelet. • Plazma membrana se sastoji od dvosloja lipida u koji su zaronjeni proteini.• Pod elektronskim mikroskopom se prvo može uočiti da je svaka ćelija opkoljena ćelijskim zidom. Protoplast je opkoljen i ćelijskom membranom (plazma membrana). Spoljašnja i unutrašnja površina membrane obavljaju različite funkcije pa se razlikuju i po sastavu. koji zatvara unutrašnji sadržaj ćelije.

Citosol je prožet finim proteinskim filamentima.• Organele su od okolne citoplazme odvojene semipermeabilnim membranama unutar kojih se dešavaju pojedini metabolički procesi kao što su fotosinteza. a jednu opnu imaju Goldžijev kompleks. lizozomi i mikrotela (peroksizomi i oksizomi). Postoje i organele koje nisu oivičene membranom kao što su ribozomi i sistem mikrofilamenata i mikrotubula. mitohondrije i hloroplasti opkoljene su dvema membranama. On ima ulogu u strujanju citoplazme (ciklozis) i kretanju organela kroz citoplazmu pri čemu se troši energija iz ATP-a. kao što su jedro. . Neke organele. disanje i dr. • Osnovni citoplazmatski matriks. sastavljen od aktinskih filamenata i mikrotubula. bez organela. endoplazmatični retikulum. naziva se citosol. Citoskelet je u biljnoj. kao i u animalnoj ćeliji. koji obrazuju citoskelet.

Kod većine biljnih ćelija jedro je potisnuto uz plazma membranu zbog prisustva vakuola. . Za spoljašnju membranu jedra vezuju se ribozomi i endoplazmatični retikulum. Kao nosilac genetičkog materijala. jedro sadrži hromozome (hromatin) i jedarce. preko kojih se ostvaruje komunikacija između unutrašnjeg sadržaja jedra (nukleoplazme) i okolne citoplazme. Jedarce nema membranu i u njemu se stvaraju ribozomi. nuklearne pore.• Jedro je obavijeno dvojnom membranom na kojoj se nalaze otvori.

a glatki obrazuje duže ili kraće cevi. Osnovna funkcija granularnog ER je sinteza proteina. Dve vrste ER. s obzirom da nema fizičke povezanosti između ER i ostalih organela. u kojima se nalaze proizvodi stvoreni u ER. Granularni ER je u vidu spljoštenih cisterni. koji nisu potpuno zreli. već i po obliku i ulozi. nazvane transportne vezikule. razlikuju se ne samo po prisustvu ili odsustvu ribozoma. granularni i agranularni. Proizvodi ER. a agranularnog sinteza lipida. Taj transport obavlja se tako što se od ER odvoje vezikule. Transportne vezikule su od izuzetnog značaja.Ćelijske organele • Endoplazmatični retikulum predstavlja mrežu membrana koje obrazuju nizove cevčica i spljoštenih cisterni i protežu se kroz čitavu ćeliju – od jedrove do ćelijske membrane. se transportnim vezikulama neprekidno šalju do Goldžijevog aparata. Proizvodi stvoreni u ER se transportuju u sve delove ćelije gde su potrebni. .

Prostor između njih je tanak. Periferni delovi diktiozoma su jako prošireni . Tipičan diktiozom biljne ćelije izgleda kao grupa tankih. 6-7 spljoštenih kesica (vezikula).• Goldžijev aparat (diktiozomi) su veoma brojne strukture u citoplazmi. Diktiozomi su uključeni u završnu obradu materijala koji će se izbaciti iz ćelije da bi se od njih izgradio ćelijski zid. grupisanih ili raspršenih kesa u citoplazmi. Ova organela je izgrađena od malih. koje su naslagane jedna na drugu.

Mitohondrije imaju loptast ili cilindričan oblik. . Građa i funkcija im je slična mitohondrijama životinjske ćelije – sadrže na unutrašnjoj membrani respiratorne enzime tako da obavljaju ćelijsko disanje (proizvodnja ATP). a broj može da se kreće od 300-400 i ima ih u svim delovima citoplazme.

ali se pretpostavlja da nastaju od granularnog ER-a. Ove organele su ograničene membranom i upola su manje od mitohondrija. Masti su nagomilane u vidu masnih kaplica nazvanih sferozomi. a druga vrsta su glioksizomi koji su karakteristični samo za biljnu ćeliju.• Peroksizomi se uočavaju u svim biljnim ćelijama u blizini hloroplasta ili u blizini lipidnih kapi. Pri klijanju semena dolazi do trošenja masnih rezervi i tada je povećan broj glioksizoma. Poreklo glioksizoma i peroksizoma nije još uvek razjašnjeno. . Po svojoj funkciji razlikuju se dve vrste peroksizoma – jedna vrsta je ista kao peroksizomi u životinjskoj ćeliji. Glioksizomi se najčešće nalaze u velikom broju u semenima u kojima se magacioniraju rezerve masti.

.

Ovi tipovi mogu prelaziti jedan u drugi u zavisnosti od uloge tkiva u kome se nalaze. spoljašnjih i unutrašnjih faktora. etioplasti i leukoplasti. . Postoji nekoliko tipova plastida : proplastidi. hromoplasti. hloroplasti.Plastidi • Plastidi su organele prisutne isključivo u biljnim ćelijama.

Prisutni su u organima u kojima se čuvaju rezervne hranljive materije (krtole. Ako je biljka normalno osvetljena od proplastida će se razviti hloroplasti. semena. • Hromoplasti su žuto do crveno obojeni plastidi smešteni u cvetovima i plodovima. Imaju ulogu u magacioniranju hranljivih materija pa se tako razlikuju proteinoplasti (u njima se nagomilavaju proteini). Plastidi biljke rasle u mraku su takođe bezbojni jer ne sadrže pigmente i nazivaju se etioplasti. U njima se nalaze velike količine pigmenata iz grupe karotenoida (karoteni i ksantofili). Imaju važnu ekološku ulogu – u oprašivanju cvetova i rasejavanju plodova. ako je u tami onda leukoplasti.). • Biljka koja je od isklijavanja držana u stalnom mraku biće etiolirana (bezbojna). • Leukoplasti su bezbojni plastidi koji se mogu naći u različitim tkivima. lukovice.• Proplastidi su mali. Nastaju najčešće od hloroplasta koji se menjaju pri sazrevanju biljaka. oleoplasti (akomuliraju rezervne lipide) i amiloplasti (amilum=skrob) u kojima se sintetiše i akomulira skrob. .plodovi itd. Od njih nastaju različite vrste plastida. Imaju izgled malih vakuola okruženih dvojnom membranom po čemu se razlikuju od vakuola. bezbojni nediferencirani plastidi koji se nalaze u meristemskim ćelijama izdanka i korena.

Unutrašnja membrana hloroplasta obrazuje spljoštene vezikule nazvane tilakoidi (thylacos=vrećica.tilakoidi grana i tilakoidi strome. Hloroplasti koji sadrže samo tilakoide strome nazivaju se agranalni (imaju ih npr. pojedinačni su tilakoidi strome. parenhimske ćelije kukuruza i šećerne trske)U stromi se nalaze ribozomi. a duži. .Hloroplasti • Hloroplasti su fotosintetički aktivni plastidi koji podsećaju na mitohondrije jer imaju duplu membranu. zbog izgleda u obliku spljoštene vrećice) koji su raspoređeni po unutrašnjosti (stromi) hloroplasta. Razlikuju se dve vrste tilakoida . lipidne kapljice. prstenasta DNK. skrobna zrna i enzimi za odvijanje tamne faze fotosinteze. Kraći tilakoidi. Tilakoidi strome povezuju međusobno tilakoide grana obrazujući tako jedan sistem u vidu mreže. sopstvenu DNK i ribozome. su tilakoidi grana. koji su gusto naslagani jedan uz drugi (kao novčići u fišeku).

Pigmenti sa proteinima membrane grade fotosisteme I i II .• Za membranu tilakoida vezani su pigmenti i enzimi koji učestvuju u svetloj fazi fotosinteze. Glavni fotosintetički pigment je hlorofil a. dok su karotenoidi i fikobilini (fikoeritrin i fikocijanin) pomoćni pigmenti.

.

npr. Uloge vakuola su : • predstavljaju osnovnu vrstu biljnih lizozoma jer sadrže čitav niz kiselih hidrolaza • održavanje stalnog ćelijskog turgora • magacioniranje i razlaganje hranljivih materija • uvećavaju ukupnu površinu i zapreminu ćelije. . od životinja jer se u vakuolama nalaze teško svarljive. a da pri tome ne dolazi do sinteze nove citoplazme što biljkama omogućuje neograničen rast • odbrambena uloga. a nekad i vrlo otrovne materije • čuvanje otpadnih produkata metabolizma i dr.Vakuole Vakuole učestvuju u mnogim procesima pa se morfološki međusobno razlikuju usled čega dobijaju naziv vakuolarni aparat.

Vakuola je od okolne citoplazme odvojena membranom nazvanom tonoplast. meristemske ćelije koje imaju sposobnost da se neprekidno dele dajući sve ostale vrste biljnih ćelija) vakuole su malobrojne i sitne. .• U mladim. Ta vakuola potiskuje citoplazmu sa organelama na periferiju ćelije (vidi sliku). U obrazovanju vakuola učestvuju endoplazmatični retikulum i diktiozomi. Uporedo sa rastenjem i diferenciranjem ćelija dolazi i do postupnog povećanja zapremine vakuola i njihovog spajanja u često jednu veliku vakuolu. nediferenciranim ćelijama (kakve su npr.

.

. savitljiv i izuzetne čvrstine.Ćelijski zid • Ćelijski zid je čvrsti. pri čemu je ostavljena mogućnost komunikacije među ćelijama preko kanalića nazvanih plazmodezmi. vlaknast. jedinstven omotač koji opkoljava svaku biljnu ćeliju. ali je slojevit. a drugima ne omogućava ulazak u ćeliju. Izgrađen je od polisaharida. Svojim osobinama štiti plazma membranu biljnih ćelija. Preko zidova se ćelije vezuju u složena tkiva. Neke supstance ćelijski zid propušta. elastičan.

• Aktinski filamenti su raspoređeni u pojas. Specifičnost citoskeleta je uslovljena specifičnošću građe biljne ćelije . . mikrotubule i intermedijarni filamenti.oblik i čvrstinu ćeliji daju ćelijski zid i centralna vakuola. koji citoplazmu više-manje deli u dva dela . tako da je uloga citoskeleta u obavljanju funkcije stabilnosti oblika ćelije minimalna.Citoskelet biljnih ćelija U ćelijama biljaka sreću se tri osnovna tipa citoskeletnih elemenata: aktinski filamenti. U ovom fluidnom delu citoplazme dešavaju se pokreti organela putem aktinskih filamenata i strujanja citoplazme.jedan stacionarni ka ćelijskoj membrani i jedan fluidan ka vakuoli.

u snopovima. a na elektronskim mikrografijama podsećaju na pericentriolarni matriks životinjskih ćelija. predstavljeni su filamentima koji pozicioniraju tonoplast i jedarni ovoj u ćeliji. • Intermedijarni filamenti su retko prisutni. omogućavajući i mehanički otpor pritisku vakuole na citoplazmu. čime se omogučuje stvaranje paralelnih fibrila celuloze u ćelijskom zidu. već citoplazmatske nukleacijske oblasti.• Mikrotubule su poređane uz ćelijsku membranu. Uloga im je u organizovanju kompleksa celulozo-sintetaze. . Centar organizacije mikrotubula nisu centrole. koje ne postoje u biljnoj ćeliji. Ovakvih oblasti ima preko stotinu. Pravac pružanja celuloznih fibrila prati pravac pružanja mikroubula.

često bez sekundarnog ćelijskog zida. služe za magaciniranje. . ali i provođenje vode i materija u radijalnom pravcu. • parenhimske ćelije za magaciniranje vode .umetnute između provodnih ćelija.ćelije sa mnogobrojnim hloroplastima. Postoji nekoliko tipova parenhimskih ćelija.sadrže brojne plastide i ćelijske inkluzije i depozicije. • parenhimske ćelije sržnih. • parenhimske ćelije za magaciniranje rezervnih materija . u kojima se odvijaju najelementarnije metaboličke i reproduktivne funkcije biljaka.Morfološki i funkcionalni tipovi biljnih ćelija Najjednostavniji oblik biljne ćelije predstavljen je parenhimskim ćelijama.sadrže velike vakuole sa dosta vode. Parenhimske ćelije su izodijametrične. drvenih i korinih zrakova . najčešće u listovima i površinskim tkivima stabla. zavisno od funkcije koju vrše u biljci: • ćelije hlorenhima (fotosintetički parenhim) .

ćelije sekundarne kore koje imaju suberinizovane ćelijske zidove.Prozenhimske ćelije su izdužene i najčešće prizmatične ćelije. a obuhvataju mnogobrojne tipove ćelija: • epitelne ćelije . poseduju zadebljale ćelijske zidove.pomoćne ćelije floema. • ćelije plute . • traheide . • kolenhimske ćelije .mehaničke ćelije sa različito zadebljalim zidovima. • sitaste ćelije . pločaste ćelije koje pokrivaju površinu biljke i luče zaštitnu kutikulu. • sklerenhimske ćelije .provodne ćelije ksilema. filogenetski stariji oblik ovih ćelija su hidroide mahovina.pljosnate. diferencijanije su u odnosu na parenhimske. omogućuju funkcionisanje nesamostalnih zrelih sitastih ćelija. • ćelije pratilice .provodne ćelije floema sa mnogobrojnim perforacijama na poprečnim zidovima koje omogućuju funkcionisanje. u zrelom funkcionalnom stanju mrtve. .mehaničke ćelije.

gameti . nastaju redukcionim deobama i imaju ulogu u polnom razmnožavanju biljaka. • Reproduktivne ćelije .spermatozoidi i jajne ćelije. totipotentne su i od njih nastaju sve ostale ćelije. . grade meristemska tkiva.• Meristemske ćelije su poseban tip ćelija.

Hvala na pažnji!  .