P. 1
Obrada Otpadnih Voda Industrije Piva

Obrada Otpadnih Voda Industrije Piva

|Views: 1,003|Likes:
Published by Aleksandar Miletic

More info:

Published by: Aleksandar Miletic on May 26, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/17/2013

pdf

text

original

UNIVERZITET U NIŠU TEHNOLOŠKI FAKULTET LESKOVAC

OBRADA OTPADNIH VODA
Prof. dr. Ljiljana Takić

Predmet:

SEMINARSKI RAD Tema:

Obrada otpadnih voda industrije piva

Miletić Aleksandar 4672 Ilić Milica 4677

LESKOVAC, 2012 god

..................................................................8 OPIS TEHNOLOGIJE ..................................17 LITERATURA .............................................4 Atmosferske vode.kvantitativne karakteristike otpadnih voda .........................................................11 Minimizacija zagađenja otpadnih voda pivare .......................................................................................................................6 Zakonska regulativa u oblasti zaštite voda u Republici Srbiji .3 Vrste otpadnih voda i njihove karakteristike ..................................................................................................................................4 Karakteristike industrijskih otpadnih voda ............................................................................................200/60/EC) ...............................................................3 Karakteristike komunalnih otpadnih voda ..............................................................4 ZAKONSKE REGULATIVE I STANDARDI ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA .....................................Obrada otpadnih voda industrije piva Sadržaj UVOD ...............................................................................18 -2- ..........................................................................................................................................................................................................................................................................6 ZAKONSKA REGULATIVA....................................................................................................................................................................13 Kvalitativno .......................................................3 Definicija otpadnih voda .......9 MESTA NASTANKA OTPADNIH VODA U PIVARI ..............................................................................................................................5 Okvirna Direktiva Evropske unije o vodama (Water Framewor Directive EU WFD .................................14 TEHNOLOŠKE SHEME POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA ........15 ZAKLjUČAK .................................................................................................................8 GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJE ZA OTPADNE VODE ...................................

gubitak žarenjem. taložne materije. Prema poreklu. Ostalih 0. hemijske i biološke osobine.[1] Definicija otpadnih voda Ne postoji opšte prihvaćena definicija otpadnih voda. ekonomske ili druge prepreke.čestice mineralnog porekla . Kvalitet ispuštenih otpadnih voda pre ispuštanja u vodotokove-recipijente je zakonski regulisan. Poseduje magičnu moć života. u otpadnim vodama je sve širi spektar nepoželjnih supstanci. Otpadne vode po nastanku su: . Prema veličini čestica kao i prema ponašanju pri izdvajanju iz vode. veru ili naciju. koloida i rastvorenih supstanci. Jedna od mogućih definicija je sledeća: Voda koja je na bilo koji način zagađena tokom upotrebe predstavlja otpadnu vodu. suvi ostatak. koje mogu biti organskog ili mineralnog porekla.čestice organskog porekla.94 % težinskih vode. kao osnovni sastojak svega živećeg na planeti.atmosferske otpadne vode . Ova akcija je počela 22. Razdoblje 2005-2015 godina predstavlja međunarodnu dekadu akcije „Voda za život“. Ne može se zameniti. Prema definiciji Federacije za kontrolu otpadnih voda (Water Pollution Control Federation. žareni ostatak. mogućih zagađujućih supstanci. Pod otpadnim vodama podrazumevaju se sve one vode koje nakon upotrebe u naseljima i industrijskoj proizvodnji ili oticanjem atmosferskih padavina sa površine zemljišta. Voda je potreba svakog čoveka bez obzira na boju kože. godine na Svetski dan voda. Uobičajeno se otpadnim vodama smatraju otpadne voda iz naselja.06 % predstavlja materijal koji je rastvoren ili suspendovan u vodi. miris. 1980).otpadne vode industrije Osnovni parametri na osnovu kojih se prati kvalitet otpadnih voda su temperatura. biološka potrošnja kiseonika (BPK 5 ) i elektroprovodljivost. Pored navedenih osnovnih parametara predviđeno je prikupljanje podataka o specifičnim karakteristikama u zavisnosti od tipa otpadnih voda odnosno njihovog porekla.Obrada otpadnih voda industrije piva UVOD Voda ne zna za geografske granice.živi organizmi . suspendovane materije. hemijska potrošnja kiseonika (HPK). uključujući mineralne i organske materije kao i žive organizme. vidljive materije. politčke. povećavaju sadržaj primesa. produkt ljudskog ili životinjskog zagađenja. zagađenja industrije ili atmosferskih prilika. marta 2005. primese u vodi svrstavaju se u nekoliko kategorija: -3- .komunalne otpadne vode . Otpadne vode mogu biti otpadne vode domaćinstava. [1] Vrste otpadnih voda i njihove karakteristike Brz porast stanovništva i dinamičan razvoj industrije uslovljavaju permanetni rast potrošnje vode što dovodi do stalnog porasta količine otpadne vode. zbog širenja industrijske proizvodnje. pH. naselja i kompleksa industrije menjaju svoje fizičke. To je istovremno najdragoceniji i najugroženiji prirodni resurs. S druge strane. boja. primese u vodi mogu biti: . otpadne vode iz naselja sadrže 99.

Pored toga. Glavne grupe ovih materija su proteini. To je posledica određene dinamike nastajanja otpadnih voda unutar samog proizvodnog postupka. ali i različitog inteziteta rada industrije. čak i u otpadnoj vodi istog industrijskog objekta tokom dana. mulj. što predstavlja ispuštanje veće količine otpadne vode u relativno kratkom vremenu. Usled pojave novih sintetičkih materija. Organske materije su uglavnom materije koje vode poreklo od mikroorganizama i otpadnih produkata živih bića. plivajuće čvrste i tečne materije. Zagađenje nastaje manipulacijom sirovina i gotovih proizvoda na otvorenom prostoru. komunalne otpadne vode sadrže mikroorganizme. Posebno se ističu udarna ispuštanja otpadnih voda. suspendovane materije. u čvrstom. mala koncentracija ukupne organske i biorazgradive materije. razne organske materije.Obrada otpadnih voda industrije piva . kao rezultat životnog standarda i načina življenja stanovništva. radioaktivne i penušave materije. gde dolazi do prosipanja i procurivanja opasnih materija. U urbanim sredinama-gradovima. Količina svih materija.Pravi rastvori (molekularno dispergovane čestice veličine manje od 10-6 mm) Suspendovane i plivajuće materije (grubo dispergovane ili mehanicke primese) i koloidne čestice obrazuju sa vodom heterogeni sistem sa graničnim površinama između faza. kvalitativno kvantitativne osobine industrijskih otpadnih voda mogu da variraju u jako širokom opsegu. ugljeni hidrati i masti zajedno sa produktima njihovog raspadanja. Molekularno dispergovane čestice obrazuju sa vodom pravi rastvor. Neorganske čvrste materije su inertne materije koje nisu podložne raspadanju. organskih i neorganskih. šljunak. Nestabilne otpadne vode su one koje sadrže veliku količinu čvrstih materija naročito organskih. njihov broj stalno raste. Grubo dispergovane i koloidne čestice čine vodu mutnom.Koloidne ćestice (veličine od 10-6 mm do 10-4 mm) . gline i raznog drugog materijala mineralnog ili organskog porekla. Sastoje se od peska. Neorganske čvrste materije su pesak. kao i mikroorganizmi i topla voda. a približno jedna trećina ovih materija odvaja se taloženjem. Kišom opasne materije se spiru sa industrijskih platoa i odlaze kao otpadne vode. Za njih je karakterističan konstantan sastav u jednom regionu u dužem periodu. od kojih su neki patogeni. U industrijama atmosferske vode mogu biti vrlo zagađene što zavisi od tehnološkog procesa proizvodnje. Zagađujuće materije su obično neorganske soli. kiseline. Atmosferske vode Atmosferske vode predstavljaju padavine koje sa slivnih površina naselja i industrije odnose različite zagađujuće materije. suspendovanom i rastvorenom obliku. [1] -4- . Od neorganskih rastvorenih supstanci najvažnije su mineralne soli.Suspendovane i plivajuće materije (grubo dispergovane ili mehanicke primese) imaju čestice veće od 10-4 mm . [1] Karakteristike komunalnih otpadnih voda Veći deo komunalnih otpadnih voda čine upotrebljene vode iz domaćinstava. suspendovane materije. Karakteristike industrijskih otpadnih voda Za razliku od komunalnih otpadnih voda. određuje kvalitet vode. kvalitativne karakteristike atmosferskih voda čine neorganski materijali (pesak). dok se voda sa malo organskih čvrstih materija može okarakterisati kao stabilna. Karakteristika komunalnih otpadnih voda je prisustvo neorganskih i organskih materija. U otpadnim vodama industrije može se pojaviti veliki broj raznovrsnih zagađujućih materija.

Potreba racionalnog pristupa u potrošnji zaliha pitke vode na globalnom nivou sve je izraženije kroz mnoge apele i kampanje. metodologiju za izradu i vođenje katastra zagađivača voda. uz opsti zaključak da se na svetske rezerve vode definitivno ne može gledati jednako kao i na zalihe nafte. Ključni princip tog dokumenta izražen je tvrdnjom da .Okvirna direktiva o vodama EU”. Sistematizovani podaci da se u svetu troši oko pedeset posto raspoloživih zaliha pitke vode. zaštiti i shodno tome postupati”. životinjskog i biljnog sveta i zaštite životne sredine. Naime. zaštite zdravlja ljudi. veka. Preduzeća iz čijih se objekata. kao i vršenje drugih aktivnosti koje mogu pogoršati propisani kvalitet vode u recipijentu. način i rokove merenja i evidencije podataka o utvrdenom kvalitetu otpadnih voda. sadržinu izveštaja o utvrđenom kvalitetu otpadnih voda i njihovom uticaju na recipijent. rokove za dostavljanje podataka. nego nasleđe koje treba čuvati. takođe usvojila zajednički osnov upravljanja vodama kroz dokument . procenjuje se da bi već za dve decenije potrošnja dostigla i 80% svih kapaciteta. odnosno koncentracijama iznad propisanih graničnih vrednosti.evropski ustav o vodama”. kao i organe kojima se podaci i izveštaji dostavljaju. kao i potreban stepen prečišćavanja otpadnih voda. karakteristike zagađujućih komponenata koje se ispuštaju u recipijent moraju biti takve da obezbede propisani stepen čistoće vode vodotoka. Evropska unija je. propisivanjem i preduzimanjem drugih mera za očuvanje i poboljšanje kvaliteta voda. • • Ministarstvo za poslove vodoprivrede propisuje: • • koje se komponente u otpadnim vodama i u kojim masenim protocima smatraju opasnim i štetnim. • • Zato je neophodno znati sposobnost samoprečišćavanja vodotoka.Obrada otpadnih voda industrije piva ZAKONSKE REGULATIVE I STANDARDI ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA • • Zaštita voda od zagađivanja sprovodi se radi omogućavanja neškodljivog i nesmetanog korišćenja voda. Na osnovu toga se određuje mogućnost korišćenja vodotoka kao prirodnog recipijenta. merenje njihove mase i ispitivanje njihovog uticaja na recipijente na propisan način.. uređaja i postrojenja ispuštaju otpadne vode dužna su da obezbede sistematsku kontrolu kvaliteta tih voda. [3] -5- .. Zaštita voda od zagađivanja sprovodi se zabranom. za naftu je već poznato (i primenjuje se) nekoliko alternativnih rešenja dok za pitku vodu nema zamene. Zabranjeno je ispuštanje u podzemne i površinske vode otpadnih voda koje sadrže opasne i štetne komponente u masenim protocima. koju mnogi popularno nazivaju . ograničavanjem i sprečavanjem unošenja u vode opasnih i štetnih komponenti.voda nije komercijalni proizvod kao neki drugi.. Stav UN je da voda postaje sve više strateška sirovina 21.

omogućava progresivno smanjenje zagađenja podzemnih voda i zaštitu od daljeg zagađenja i doprinosi ublažavanju štetnih efekata suša i poplava [3]. Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda («Sl.02. 47/83.07. 66/91. 1827-1841). a u vezi sa ispuštanjem otpadnih voda. decembra 2000. Zakon o zaštiti životne sredine 2743).Obrada otpadnih voda industrije piva Okvirna Direktiva Evropske unije o vodama (Water Framewor Directive EU WFD 200/60/EC) Stupila je na snagu 22. glasnik RS» br. glasnik SRS» br. 5/68. Uredba o klasifikaciji voda («Sl. • • Zakonska regulativa u oblasti zaštite voda u Republici Srbiji Zakonske odredbe koje važe u Republici Srbiji. štiteći i unapređujući status vodenih resursa. 2730- Pravilnik o jugoslovenskim standardima za kvalitet voda («Sl. emisija i gubitaka prioritetnih supstanci i potpunog ukidanja bilo kakve emisije prioritetnih hazardnih supstanci. 19. 03. str. 31/82).01. 31.11. uvažavanjem principa održivog razvoja i integralnog upravljanja vodama. glasnik RS» br. 03. godine objavom u Official Journal of the European Communities. 64 . str. str. 2110). 03. str.1983. uredbama i standardima u sektoru voda nastalim poslednjih deset gonina na nivou EU.1991. unapređuje zaštitu i poboljšava stanje kvaliteta vodene sredine kroz specifične mere progresivne redukcije izliva. glasnik SRS» br. 61 . 3/66. 61-63). Direktiva daje zakonski okvir za sprovođenje zaštite svih voda i to: • • • sprečavajući dalje zagađenje. a polaziste joj je u direktivama.1968. str. 45/94). slične su zakonskoj regulativi u Zapadnoj Evropi. Uredba o klasifikaciji vodotoka («Sl.64).1991.1966. 5/68. Direktiva propisuje okvire vodne politike. -6- .12.1968. glasnik RS» br. glasnik SRS» br. («Sl. list SFRJ» br. 06. str.02.68). Pravilnik o opasnim materijama u vodama («Sl. Trenutno važeća zakonska regulativa u oblasti zaštite voda od zagađivanja u Republici Srbiji obuhvata: • • • • • • • • Pravinik o opasnim materijama koje se ne smeju unositi u vode («Sl. promoviše održivu upotrebu vode zasnovanu na dugoročnoj zaštiti resursa. 46/91. Glasnik RS» br. Zakon o vodama («Sl.

[3] -7- . 4-10).Obrada otpadnih voda industrije piva • Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju preduzeća i druga pravna lica koja vrše odredjena ispitivanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda kao i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda. Deo 2: Spektrofotometrijska metoda sa 4fluorfenolom posle destilacije .JUS ISO 7393-1.JUS ISO 7890-1. 43-45).4-fenilendiaminom .JUS ISO 7890-2.(«Sl. Određivanje sadržaja nitrata. propisuju se standardi koji imaju sledeće nazive i oznake: • • • • • • • • • Kvalitet vode.JUS ISO 5815. list SRJ» br. str. Određivanje sadržaja nitrata. . .1. Deo 2: Kolorimetrijska metoda sa N. Kvalitet vode. Kvalitet vode.JUS ISO 7890-3. 04.1998. Kvalitet vode. Kvalitet vode.JUS ISO 8466-1. . Kvalitet vode. 42/98. • • • Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće («Sl. Metoda jona sa selektivnom elektrodom. Određivanje sadržaja rastvorenog kiseonika. 59/98.fenilendiaminom za rutinsku kontrolu JUS ISO 7393-2. Metoda razblaživanja i rasejavanja. Određivanje sadržaja nitrata.N.12. .-dietil-1. Kvalitet vode.45/94). 41/94). glasnik SRS» br. Kvalitet vode. Određivanje biohemijske potrošnje kiseonika posle pet dana BPK 5 . . • • Navedeni jugoslovenski standardi sastavni su deo gore navedenog pravilnika i objavljuju se u posebnom izdanju Saveznog zavoda za standardizaciju. Kvalitet vode. Deo 1: Statističko ocenjivanje linearne kalibracione funkcije.JUS ISO 6060. Određivanje hemijske potrošnje kiseonika. Kvalitet vode. Jonometrijska metoda. JUS STANDARDI ZA KVALITET VODA. Deo 1 : Spektrofotometrijska metoda sa 2.4 . Pravilnikom o jugoslovenskim standardima za kvalitet vode (Službeni glasnik SRJ br.1998. Određivanje sadržaja slobodnog hlora i ukupnog hlora. Kvalitet vode. Smernice za određivanje sadržaja ukupnog organskog ugljenika (TOC) JUS ISO 8245. Određivanje sadržaja rastvorenog kiseonika.08.6-dimetilfenolom . JUS ISO 5813.dietil . Određivanje sadržaja slobodnog hlora i ukupnog hlora.N. Deo 3: Spektrofotometrijska metoda sa sulfosalicilnom kiselinom . Kalibracija i ocenjivanje analitičkih metoda ispitivanja i karakteristika metoda. Deo 1: Titrimetrijska metoda sa N.JUS ISO 5814. 28. Zakon o režimu voda («Sl. str. list SRJ» br.

(IV) Zahteve za ukupni fosfor treba primeniti tamo gde opterećenje sirove vode ukupnim fosforom na kome se bazira dozvola za ispuštanje efluenta dostiže 20 kg/dan. Mogu se primeniti i na integrisane sladare. gde je uzorak očigledno obojen usled prisustva algi. (V) U efluentima kanalizacionih laguna. broj 30/10) i člana 42. 55/05. dizajniranih sa vremenom zadržavanja od 24 časa ili više u kojima dnevna zapremina otpadne vode. tačka 1) Zakona o vodama („Službeni glasnik RS”. Efekat prečišćavanja se računa u odnosu na ulazni ukupni azot (organski i neorganski) i izlaznu vrednost ukupnog azota u toku reprezentativnog vremenskog perioda koji nije duži od 24 časa. 65/08 i 16/11). Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”. stav 1. pod uslovom da pokrivaju zahteve pivare. na kojoj je bazirana dozvola za ispuštanje. Vlada donosi UREDBU o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje Prilog 2. ne prelazi 500 m3. HPK i BPK5 treba određivati iz uzorka koji ne sadrži alge. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju piva Granične vrednosti emisije navedene u ovom odeljku se odnose na otpadne vode čije zagađujuće materije potiču uglavnom od proizvodnje piva. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II) (I) Vrednosti se odnose na 2-časovni uzorak. 71/05 – ispravka 101/07. U -8- . Tabela 1. (II) Ne primenjuje se na vode iz indirektnog rashladnog sistema i sistema za pripremu procesne vode. stav 2.Obrada otpadnih voda industrije piva ZAKONSKA REGULATIVA Na osnovu člana 93. GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJE ZA OTPADNE VODE 38. (III) Granična vrednost za azot (amonijačni-azot) i granična vrednost za ukupan neorganski azot se primenjuje kada je temperatura efluenta iz biološkog prečistača 12oC i kada je opterećenje ukupnog ulaznog azota. koje je dato u dozvoli veće od 100 kg/dan. br.

Postupak dorade piva vrši se u 4 procesna koraka: 1. odnosno nedovoljno bistro za plasman. Celokupan proces proizvodnje ohmeljene sladovine izvodi se u 5 procesnih koraka: 1. Kvalitet ovih sirovina ima odlučujući uticaj na kvalitet gotovog proizvoda. Stabilizacija piva 2. Korekcija udela sastojaka piva -9- . U postupku dorade piva izvode se finalne korekcije karakteristika piva zavisno od primenjenog tehnološkog procesa. Proizvodnja ohmeljene sladovine Ohmeljena sladovina osnova je za kvalitetan gotovi proizvod. zahtevi se odnose na slučajni uzorak. Uklanjanje (sakupljanje) kvasca 4. Kuvanje sladovine s hmeljom 4. Ne treba smatrati da se zahtevi odnose i na slučaj kada je taložna laguna isušena pre postizanja zadatih nivoa. Celokupan proces odvija se u anaerobnim uslovima pri temperaturi 6-16°C i izvodi se u 5 procesnih koraka: 1. Dozrevanje (odležavanje) mladog piva Dorada piva Pivo je nakon završetka procesa odležavanja još uvek mutno. Komljenje usitnjenih sirovina (prekrupe/krupice) 2. Inokulacija pivskog kvasca u hladnu sladovinu. Osiguranje odgovarajućih uslova prilikom manipulacije i skladištenja sirovina preduslov je kvalitetnog gotovog proizvoda. [5] OPIS TEHNOLOGIJE Proizvodnja piva je dugotrajan i složen tehnološki proces sastavljen od niza tehnoloških operacija i tehnika: Prijem i priprema sirovina za proizvodnju piva Za proizvodnju piva potrebne su četiri osnovne sirovine: ječmeni slad. hmelj. Hlađenje mladog piva 5. Bistrenje sladovine 5. Hlađenje i aeracija sladovine Alkoholno vrenje i zrenje (odležavanje) piva U postupku vrenja i dozrevanja piva dolazi do pretvaranja fermentabilnih šećera (ekstrakta) pomoću pivskog kvasca u etil alkohol. Glavno vrenje sladovine. Zbog toga je potrebno pivo izbistriti i pripremiti za otakanje u ambalažu u skladu sa deklaracijom proizvoda. voda i kvasac. odnosno utrošak energije potrebne za proizvodnju sladovine. CO 2 . nusprodukte vrenja i biomasu kvasca kod povišene temperature (fermentacija ili vrenje) te modifikovanje nusprodukta vrenja pomoču zaostalog kvasca pri niskoj temperaturi (dozrevanje ili odležavanje). Filtracija piva 3. dodacima na bazi skroba i šećera. Deo ječmenog slada može se zameniti žitaricama i proizvodima od žitarica (kukuruzna krupica). 2. 3.Obrada otpadnih voda industrije piva tom slučaju vrednosti prikazane u tabeli se smanjuju na 15 mgO2/l za HPK i na 5 mgO2/l za BPK5. Izdvajanje sladovine iz ošećerene komine 3. Osim toga sadržaj suve materije (ekstrakt) u sladovini određuje tip piva. U slučaju taložnih laguna.

Obrada otpadnih voda industrije piva 4.Cilj pranja i dezinfekcije je osiguravanje neophodnih higijenskih preduslova u svim fazama proizvodnje piva. Skladištenje filtriranog piva[2] Ambalažiranje piva Pre prodaje pivo se mora napuniti u ambalažu koja se razlikuje po zapremini (0. Kapacitet kompresora mora zadovoljiti sve potrebe instalirane opreme i tehnoloških procesa Pranje i dezinfekcija . vode i energenata. Biološka stabilizacija (pasterizacija boce i piva). Etiketiranje i označavanje Skladištenje gotovog proizvoda Nakon opremanja ambalaža se pakuje zavisno o vrsti u PVC nosiljke (povratne boce). kuvanje sladovine). Glavni deo potrošnje pare odvija se u procesu proizvodnje sladovine (komljenje. proizvodnju pare. kutije (nepovratne boce i limenke).Postrojenje za proizvodnju komprimovanog vazduha za pivare čine vazdušni kompresori s vodenim ili vazdušnim hlađenjem. pripremu naplavnog filtera piva. Rukovanje pivom i ambalažom mora biti optimirano i ispunjavati osnovne preduslove za ispravan gotov proizvod. Rashladni medijum je amonijak koji kruži u zatvorenom sistemu predaje hladno u medijima (voda ili propilen glikol) koji se u odvojenim sistemima dovode do potrošača hladnoće. pa je zavisno od toga. foliju (nepovratne boce). Punjenje i zatvaranje. nepovratnoj ili povratnoj ambalaži i sama priprema ambalaže i postrojenja za punjenje piva u ambalažu (ambalažiranje) različita. Doziranje CO 2 .Rashladno postrojenje je neophodno za vođenje tehnološkog postupka proizvodnje piva. hlađenje sladovine. kisela i dezinficirajuće). Kontrola oprane ambalaže.Para se proizvodi u kotlarnici koja ima funkciju proizvodnje tehnološke pare pritiska 6-8 bara. održavanje opšte higijene. Otakanje piva u ambalažu je vrlo složen proces koji se sastoji od sledećih tehnoloških operacija: Priprema ambalaže. Palete s gotovim proizvodima se čuvaju u skladištu opremljenom s opremom za kondicioniranje vazduha (hlađenje/grejanje). Proizvodnje vodene pare . Pranje i dezinfekcija procesne opreme i radnih površina su zbog visokih higijenskih zahteva učestali te iziskuju velike troškove radne snage. koja se ispušta u -10- . kondenzaciju amonijaka u rashladnim postrojenjima. hlađenje vazdušnih i amonijačnih kompresora i dr.Voda se primarno koristi kao sirovina (89 .2 l do 50 l) i materijalu izrade (staklene boce. sredstava za čišćenje.93% vode u proizvodu). kružnog pranja i dezinfekcije koriste i vodu i različita sredstva za pranje (alkalna. pranje i dezinfekciju tehničko-tehnološke opreme i radnih površina. filtracije (sterilizacija filtera) te punjenja u ambalažu (pranje boca) i pranje (CIP pranja) Proizvodnja rashladne energije . te za ispiranje ekstrakta iz tropa. Na početku vrenja iz fermentora izlazi smesa ugljen dioksida i vazduha. Pranje i dezinfekcija unutrašnjih površina procesne opreme se radi CIP („Cleaning in Place“) postupkom zatvorenog. pranje i dezinfekciju ambalaže. Ostali korisni procesi Pomoćni (korisni) procesi neposredno vezani za proces proizvodnje piva definisani su osnovnim karakteristikama tehnološkog procesa proizvodnje piva i sastoje se od: Pripreme tehnološke vode . Proizvodnja komprimovanog vazduha . bačve od nerđajućeg čelika). slažu na palete (paletizatori) i odvode u skladište gotovih proizvoda. kao i od toga radi li se o novoj.Ugljen dioksid je uobičajeni nusproizvod alkoholnog vrenja pivske sladovine. Pranje ambalaže. tehničke opreme. pasterizaciju piva.

Postrojenje za dobijanje dozirnog CO 2 služi s jedne strane za uskladištenje CO 2 koji kontinuirano izlazi iz fermentora dok traje vrenje piva. poluproizvoda i gotovih proizvoda tako i mikrobiološku opreme. kondenzatora i slično) . a s druge strane za njegovo čišćenje i doziranje. kvasca. Otpadne vode se mogu svrstati u dve grupe: . pivskog i hmeljnog tropa. Tehnološke otpadne vode sadrže u suspenziji smesu sladovine. da li su i u kojoj meri atmosferske -11- . Ove vode se razlikuju po količini i sastavu od pogona do pogona. održavanje čistoće ostalih delova opreme. kvasca. proteinskog taloga. pročišćavanje i doziranje CO 2 . Samo manji deo te vode ulazi u sastav gotovog proizvoda. zbog specifičnosti i različitosti proizvodnih procesa u pojedinim pogonima.5 %.Proces proizvodnje piva neophodno je nadzirati u svakom procesnom koraku kako sa fizičko-hemijskih karakteristika sirovina.Obrada otpadnih voda industrije piva atmosferu prvih dvadest sati dok udeo CO 2 u izlaznim fermentacionim gasovima ne dostigne 95.0 do 99.uslovno čiste (voda iz friždera. sredstava za pranje i dezinfekciju. proizvodnju pare itd. tankova za odležavanje pritisnih tankova. Osim toga. te radnih površina. cevovoda. Kontrolna laboratorija .[2] MESTA NASTANKA OTPADNIH VODA U PIVARI U pivarama se voda koristi za ekstrakciju slada u postupku dobijanja sladovine i ispiranja tropa. poluproizvoda. dijatomejske zemlje. piva. tim razlikama doprinose veličina pogona i tip kanalizacione mreže. cevovoda. bačvi i boca. pranje posuda varionice fermentora. stepena savremenosti primenjene tehnologije i stepena recikliranja nusproizvoda i otpadnih materija tehnološkog procesa. dok se veći deo nakon upotrebe pojavljuje kao otpadna voda iz pogona.tehnološkke otpadne vode. hlađenje. kako bi se pročišćeni ugljen dioksid mogao upotrebiti za određene tehnološke operacije. gotovih proizvoda. tj. Tada se izlazni fermentacioni gasovi uvode u postrojenje (stanicu) za prikupljanje.

gorke materije i ostale komponente ili materije koje nastaju u toku samog tehnološkog procesa. Karakteristika ovih otpadnih voda je vrlo visoka zagađenost. koja je rezultat tehnološkog zahteva za upotrebom baza i baznih sredstava za pranje boca. pri čemu se suvišna količina vode često ispušta u kanalizaciju. još uvek mnogi pogoni imaju visoke pH vrednosti otpadnih voda iz punionice zahvaljujući upravo -12- . celulozu. od presudnog su značaja za količinu i zagađenost otpadnih voda. moramo naglasiti da poređenja u pogonima pokazuju da moderne pivare rade s optimalnim iskorišćenjem postrojenja. kao i gubici gotovog proizvoda takođe su potencijalni izvori zagađenja organskim materijama. Bez obzira na to što se u pivarama pojavljuju vremenski intervali u kojima praktično nema znatnije potrošnje. sva mesta su istovremeno u pogonu. ugljene hidrate. Znamo da je cilj svih proizvoda pa samim tim i proizvoda sladovine što veće iskorišćenje svih faktora u procesu. kao i od učestalosti od tog ispuštanja. Isto tako i izborom opreme sistema tehnološkog procesa. smatramo otpadnim vodama proizvodnje sladovine. Samim izborom tehnološke operacije ne utičemo na potrošnju vode već i na racionalno trošenje energije. mlado pivo kao i gotovo pivo koje se gubi u toku procesa. belančevine. Otpadne vode ispuštene iz pogona za punjenje piva u staklenu ambalažu (flašara) su relativno sa niskim sadržajem organske materije i sa vrlo visokim varijacijama pH vrednosti. nose u sebi zaostale materije kao skrob. kao i obrade piva nazivamo otpadnim vodama vrenja i obrade gotovog piva. odnosno da zavisno od rešenja samo 10-20% tehnološke vode ne odlazi kao otpadna voda. Otpadne vode proizvodnje sladovine su kako u kvalitativnom tako i u kvantitativnom smislu rezultat primenjene tehnologije kao i specifičnosti karakterističnih za svaku pojedinu sredinu. Potrošnja tehnološke vode kao i sistemi u kojima se ona koristi. a kroz to se osetljivo smanjuju maksimalne vrednosti. korišćenje dekstroznog lepila.Obrada otpadnih voda industrije piva i sanitarno-fekalne vode odvojene od otpadnih tehnoloških voda. Uticaj na neželjene pH vrednosti ima i ispuštanje iskorišćenog baznog rastvora od pranja boca. Postupak etiketiranja boca. Vrlo često u otpadnim vodama nalazimo čvrst otpad bez obzira što se po pravilu izvođenja iskorišćene etikete i stakleni lom izdvaja i odlaže na otpad. Racionalno trošenje vode nije značajno samo sa aspekta cene tehnološke vode koja je uvek niska. Otpadne vode ispuštene pri proizvodnji piva. tj. Sve vode koje se ispuštaju u kanalizaciju iz pogona u kome se proizvodi sladovina. a kroz to i ispuštanja otpadnih voda. U procesu sladovanja znatnije se količine tehnološke vode koriste za namakanje zrna slada. belančevine. U kvalitativnom smislu zagađenost otpadnih voda vrenja. nego iz zbog savremenije proizvodnje u kojoj se voda koristi u cirkulacionim sistemima uz korišćenje svih mogućnosti iskorišćenja nusproizvoda nastalih u toku proizvodnje piva. dijatomejska zemlja izmešana sa ćelijama kvasca. Zagađenja koja u otpadne vode flašare (punionice boca) dospevaju dnevnim i nedeljnim pranjem mašina i prostora jesu razna ulja i masti za mašine i sanitarni čvor. dospele u otpadnu vodu kroz gubitke u tehnološkom procesu ili pranjem posuda sa zaostalim količinama poluproizvoda i proizvoda. kvasac nastao u procesu glavnog i naknadnog vrenja. pojačan je značaj racionalnog trošenja i kontrole utroška tehnološke vode. otpadne vode prilikom pranja posude ili filtracije komine ili tropa. naknadnog vrenja. Kod stvaranja otpadnog proizvoda iz objektivnih ili subjektivnih razloga gubi se energija nepovratno i takav proces je neekonomičan što se odražava na tehnološki proces i kvalitativne i kvantitativne karakteristike otpadnih voda. uz znatne varijacije apsolutnih vrednosti zagađenja. odležavanja i obrade gotovog piva posledica je sadržaja organske materije. a samim tim i smanjujemo količinu otpadnih voda koje ispuštamo u kanalizaciju. naknadnog vrenja i odležavanja. Ipak u odnosu na ukupnu količinu otpadnih voda pivare ispada da se 15% ispušta iz procesa proizvodnje sladovine. Ove otpadne vode osim slada nose sa sobom i čestice organskog i neorganskog porekla. Bez obzira na jednostavne mogućnosti regeneracije i neutralizacije takvog rastvora. Ima nekoliko karakterističnih postupaka u tehnologiji proizvodnje sladovine kod kojih dolazi do tehnološki nužnog ispuštanja otpadnih voda. Te otpadne materije čine: sladovina. niti nadoknade za obradu ispuštene vode koja nije adekvatna. S obzirom na to da je količina otpadnih voda pivara zavisna u prvom redu od količine utrošene tehnološke vode. koje nose sve materije u procesu vrenja.

Uobičajeno je u ovaj spremnik dovesti i poslednju vodu od ispiranja tropa te vodu od ispiranja posuda varionice. 18% šećeri. To je svakako nedopustivo pa bi vodu od ceđenja trebalo vratiti u varionicu. 0. svih 7 dana u nedelji. da varionica i punionoca imaju najveći uticaj na 20°C BPK 5 vrednost ukupnih otpadnih voda te da varionica i obrada piva daju najviše suspendovanih materija. Sve vode se tada propuštaju preko dekantera. Praktično to znači da bi se dobila 1 tona osušenog tropa. ceđenjem treba ukloniti oko 1000 kg tečne faze koja opterećuje otpadne vode varionice sa dodatnim 50 kg suve materije.kod sušenja tropa vodu ceđenja vratiti u varionicu. 0. Naime ceđenjem se iz 100 kg vlažnog tropa dobija. pre nego se pokuša smanjiti nivo njihove zagađenosti. Činjenica je da pojedine naše pivare suše trop koji pre sušenja cede.4% tanini).trop konzervirati s ureom i prodavati u vlažnom stanju. Prema tome. do 40 kg tečne faze koja sadrži do 5% suve materije (40% proteini. . bez obzira na tehnički nivo pojedine punionice. . Dobijeni talog 25% suve materije se meša sa -13- .talog iz whirpoola direktno vraćati u bistrenik. ipak se vidi da najviše otpadnih voda potiče od pranja. 9% masti. ovaj prikaz nije univerzalan i naveden je ovde samo kao primer kako bi trebalo klasifikovati otpadne vode u vlastitom pogonu. sanitarna otpadna voda čini značajan izvor zagađenja. Podaci se odnose na pivaru u kojoj se trop prodaje u svežem stanju a višak kvasca iz vreonog podruma se ne ispušta u kanalizaciju. što se odražava na opterećenost ukupnih otpadnih voda. Poteškoća je što bi ovu vodu trebalo čuvati u posebnom spremniku na relativno visokoj temperaturi (80-84oC) kako bi se sprečilo kvarenje i što postupak dolazi u obzir samo ako varionoca radi 24 časa. što je važno sa stanovišta uštede energije. .trop prodavati u vlažnom stanju. Kako je pri punjenju piva u staklenu ambalažu. 5% linolna kiselina.5% smole.5% celuloza. to se može ostvariti na sledeći način: a) smanjenjem nivoa zagađenosti otpadnih voda varionice U cilju smanjenja uticaja otpadnih voda varionice na zagađenost ukupnih otpadnih voda pivare preporučuje se: . 3. . [4] Minimizacija zagađenja otpadnih voda pivare Zbog svega navedenog potrebno je izvršiti modifikaciju tehnološkog procesa u cilju recirkulacije tehnološke vode i reciklaže nusproizvoda i otpada. zaposlen veliki broj ljudi unutar jednog pogona.Obrada otpadnih voda industrije piva slabom rešavanju tog problema.filterski kolač sa obrade piva direktno prebaciti u komovnjak (pozitivno utiče na izluživanje pri ispiranju tropa i povećavaiskorišćenje ekstrakta). ali vrlo nepovoljno se stanovišta pokazatelja zagađenosti otpadnih voda.

8 kg 50% NaOH na jedan hektolitar piva) će se smanjiti. 0.1% suve materije se čuva na 80oC i koristi za ukomljavanje. Koncentracije kojima se peru rezervoari za fermentaciju i filtri dostižu 20°C BPK 5 3000 mg/l . c) smanjenjem i kontrolom alkalija i alkalnih voda Visoka potrošnja alkalije (do 0.inaktivira toplotom i konzervira propionskom kiselinom te koristi kao proteinski dodatak krmima (do 10%). a u vodama kojima se peru cisterne za čuvanje piva čak i 16000 mg/l. . .tople alkalne vode koriste za potapanje ječma. . uštede hmelja.Obrada otpadnih voda industrije piva ispresovanim tropom i suši. u ishrani životinja (do 0. već se prikupljaju o odvojene spremnike i kvasac se zatim: . . ali ostaje problem izdvojenog kvasca. a otpadne vode od pranja manje će uticati na pH vrednost od ukupnih otpadnih voda ako se: . . vreoni ili ležni podrum.5-0. kao i koncentracije amonijaka i suspendovanih materija su takve da se ovi efluenti -14- . Ovo je značajno jer specifičnoj potrošnji od 100 do 150 g dijatomejske zemlje nastaje 0.reciklira u varionici (smanjenje normativa sirovina. odnosno alkalne otpadne vode postepeno ispuštaju i dozirano razređuju. povećanje α-aminoazota.pomeša sa melasom u razmeri 1:1. Prema nekim podacima filterski kolač se može vratiti u komovnjak bez ikakvih štetnih posledica.osuši. .alkalija iz mašine za pranje pročišćava taloženjem u posebnom spremniku (dodatak sredstava za flokulaciju) i reciklira ili se kontinualno prečišćava filtracijom. pivo vrati u whirpool.kvantitativne karakteristike otpadnih voda Količina i zagađenost ukupnih otpadnih voda pivare varira u širokim granicama.6 kg filterskog kolača po 1 hl piva.koristi u svežem stanju. Ispušten u kanal povećava 20°C BPK 5 za 5%. ubrzanje vrenja. Prosečna organska opterećenja izražena preko parametara 20°C BPK 5 i HPK.8 kg 50% NaOH na jedan hektolitar piva. Voda sa 1-1. [4] Kvalitativno . zavisno od ranije spomenutih faktora. . visoka potrošnja alkalija. povećanje količine i hranljive vrednosti tropa). b) smanjenjem nivoa zagađenosti otpadnih voda iz vreonog i ležnog podruma Otpadne vode iz vreonog i ležnog podruma manje će uticati na zagađenost ukupnih otpadnih voda ako se pivarski talozi (tj. ako se on ne može osušiti pa to zahteva primenu jednog od prva tri rešenja.5% biološki aditiv). otpadni kvasac) ne ispuštaju direktno u kanalizaciju.alkalija pre ispuštanja neutrališe otpadnim CO 2 iz podruma za vrenje ili dimnim gasovima iz kotlarnice. Opisani postupak se može modifikovati tako da se umesti dekanter-centrifuge postavi cilindrično-konusni tank taložnik u kojem se brzo iztaloži oko 90% suspendovanih sastojaka koji se pridružuju tropu a izbistrena voda čuva na 70oC i koristi za ukomljavanje uz predhodno mešanje sa aktivnim ugljem (50-100 g hl-1). a dokazano je da ne utiče na kvalitet tropa. čime mu se povećava trajnost do 7 dana i koristi kao dodatak krmima. Takođe. vrući i hladni talog. a nakon ceđenja još filterski kolač sa obrade sladovine i piva. Otpadne vode nastale pranjem boca sadrže male koncentracije organskog zagađenja ( 20°C BPK 5 od 200 do 400 mg/l). kiselim otpadnim vodama (iz vreonog podruma). naprotiv.ugusti na dekanteru. on povećava izlučivanje ekstrakta iz tropa prilikom ispiranja i povećava iskorišćenje. Tropu se pre ceđenja po ovom konceptu mogu dodati hmeljni trop.alkalija. čini otpadne vode od pranja boca agresivnim. .

67. Influent . Linija vode: 0 Tehnološki proces za proizvodnju piva.48. Prisutnost ugljenih hidrata i proteina čini ove vode pogodnim za biohemijsko prečišćavanje aerobnog i anaerobnog tipa.neprečišćene zbirne otpadne vode iz tehnološkog procesa za proizvodnju piva 1 Fina rešetka (sito) za uklanjanje sirovine iz tehnološkog procesa i zaštitu opreme na postrojenju (merač protoka. pumpe itd.Obrada otpadnih voda industrije piva ne smeju direktno ispuštati bez prečišćavanja u recipijente. kada je njihov prijemnik gradska kanalizacija. 1a kontejner za materijal uklonjen sitom koji se prerađuje na liniji mulja. 1b merač protoka.). -15- . prikazana je tehnološka shema za predtretman otpadnih voda iz industrije za proizvodnju piva. [4] TEHNOLOŠKE SHEME POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA Na slici 7. prikazan je prosečan sastav (koncentracija relevantnih pokazatelja) zbirnih otpadnih voda AD Pivare .Niš. U tabeli 7.

kao i flotirani materijal idu na zgušnjavanje. Tehnološka shema postrojenja za potpuno prečišćavanje zbirnih otpadnih voda iz industrije za proizvodnju piva: Linija vode: 0 tehnološki proces za proizvodnju piva.hemijsko prečišćavanje u kome se vrši flotacija vazduhom uz ukrupnjavanje čestica koagulacijom (Al 2 (SO 4 ) 3 ) i flokulacijom (PAA). Influent .68. koje se upuštaju u gradsku kanalizaciju. koje bi mogle da oštete merač protoka. zatim materijal odvojen na finim rešetkama.prečišćene zbirne otpadne vode iz tehnološkog procesa proizvodnje piva. gde se pored uklanjanja 20°C BPK 5 . 3a kontejner za flotirani materijal koji se prerađuje na liniji mulja. HPK i suspendovanih materija vrši smanjenje pH vrednosti otpadne vode zbog kisele hidrolize aluminijumsulfata.konični taložnik izrađen od čeličnog lima i efluent . Na slici 7.neprečišćene zbirne otpadne vode iz tehnološkog procesa proizvodnje piva 1 Fina rešetka (sito) za uklanjanje sirovine iz tehnološkog procesa i zaštitu opreme na postrojenju (merač protoka. -16- . Linija mulja: 5 zgušnjivač mulja. egalizacioni bazen sadrži opremu za mešanje.). pumpe itd. kada su prijemnici reke II klase. 6 kondicioniranje mulja sa (Al 2 (SO 4 ) 3 ) i organskim polielektrolitima (PAA). Nakon toga se otpadne vode uvode u reaktor za intenzivno fizičko-hemijsko prečišćavanje. 1a kontejner za materijal uklonjen sitom koji se prerađuje na liniji mulja. 7 stabilizacija mulja krečom (Ca(OH) 2 ) i 8 odlaganje stabilizovanog mulja na deponiju.kvantitativnih karakteristika zbirnih otpadnih voda. odnosno uduvavanje dovoljne količine vazduha. 3 reaktor za intenzivno fizičko . Neprečišćene otpadne vode (influent) se najpre proceđuju kroz fine rešetke za uklanjanje krupnijeg grubo dispergovanog i delom suspendovanog materijala. Mulj iz primarnog taložnika. 4 primarni cilindrično .Obrada otpadnih voda industrije piva 2 egalizacioni bazen za ujednačavanje kvalitativno .68. otpadne vode se uvode u egalizacioni bazen gde se vrši ujednačavanje protoka i sastava. da ne bi došlo do taloženja suspendovanih materija i anaerobnih procesa. prikazana je tehnološka shema postrojenja za potpuno prečišćavanje zbirnih otpadnih voda iz industrije za proizvodnju piva. 1b merač protoka. hemijsko kondicioniranje i stabilizaciju krečom (linija mulja). Uklanjanjem krupnijih čestica. S l i k a 7.

a samim tim i smanjilo organsko i mineralno opterećenje otpadnih voda. Uz uspešan predtretman efekat biohemijskog prečišćavanja je 95% po osnovu 20°C BPK 5 . pri čemu dolazi i do procesa nitrifikacije). Proučavanjem samog tehnološkog procesa proizvodnje. zakonskih regulativa i uredba definisan je potreban stepen prečišćavanja po relevantnim polutantima.hemijsko prečišćavanje u kome se vrši flotacija vazduhom uz ukrupnjavanje čestica koagulacijom (Al 2 (SO 4 ) 3 ) i flokulacijom (PAA). 5 bioaeracioni bazen sa aktivnim muljem (produžena aeracija. sa razlikom u stepenu prečišćenosti krajnjeg efluenta koji se ispušta u recipijent. S obzirom da postoji mulj iz sekundarnog taložnika to zahteva potpunu stabilizaciju ovog mulja sa primarnim muljem. da ne bi došlo do taloženja suspendovanih materija i anaerobnih procesa. Prerada ima za posledicu dobijanje biogasa koji predstavlja ekološko gorivo. Rešenja se razlikuju u tome što je kod drugog projektovano biohemijsko prečišćavanje čime se dobija viši kvalitet vode. Na osnovu kog su data dva rešanja tehnologija za prečišćavanje otpadnih voda. flotiranim materijalom i krupnijim česticama koje su odvojene na sitima. Nakon potpunog tretmana efluent se nesmetano može upuštati u prirodne recipijente sa većim ekološkim zahtevima (reke II klase). 7 bazen za hlorisanje iefluent . Voda se potom hloriše. [4] ZAKLjUČAK U skladu sa trendom o drživom razvoju. Potpuno prečišćavanje otpadnih voda pivare podrazumeva i sekundarni tretman u bazenu sa aktivnim muljem sa malom opterećenošću mase (produžena aeracija). ovim radom smo dali sveobuhvatnu karakterizaciju otpadne vode iz industrije piva. 9 digestor mulja (anaerobno truljenje i dobijanje biogasa kao korisnog proizvoda). Kao i konkretna rešenja postrojenja za preradu i prečišćavanje otpadne vode.kvantitativnih karakteristika zbirnih otpadnih voda.konični taložnik izrađen od čeličnog lima. 4 primarni cilindrično . i visoka koncentracija suspendovanih materija. očuvanju svih prirodnih resursa koji su nam na raspolaganju i zaštiti životne sredine. odnosno uduvavanje dovoljne količine vazduha. konkretno Pivare AD Niš.Obrada otpadnih voda industrije piva 2 egalizacioni bazen za ujednačavanje kvalitativno . koje se upuštaju u reke sa većim ekološkim zahtevima. -17- . 3a kontejner za flotirani materijal koji se prerađuje na liniji mulja. Na osnovu kvalitativno kvantitativnih karakteristika otpadne vode. 3 reaktor za intenzivno fizičko . uspeli smo da ponudimo rešenja kojima bi se izvršila recirkulacija sirovina i postigla njihova ušteda. utvrđeno je veliko organsko zagađenje (HPK iz KMnO 4 I 20°C BPK 5 ). mulj iz taložnika ide na preradu na liniji mulja. i možemo postići cilj zelene tehnologije sa održivom budućnošću. 6 sekundarni taložnik iz koga se deo mulja recirkuliše u bioaeracioni bazen a višak mulja ide na preradu na liniji mulja. 10 polja za sušenje stabilizovanog mulja i 11 dispozicija mulja (korišćenje stabilizovanog mulja u poljoprivredi). Linija mulja: 8 zgušnjivač mulja. Primenom procesa recirkulacije i rešenja za prečišćavanje otpadne vode zatvaramo krug tehnologije. Na osnovu višegodišnjih fizičko-hemijskih analiza zbirne otpadne vode urađene experimentalno. egalizacioni bazen sadrži opremu za mešanje.prečišćene zbirne otpadne vode iz tehnološkog procesa proizvodnje piva. zbog postojanja bakterija i različitih mikroorganizama.

stav 1. odbranjen seminarski rad (15. stav 2. monografija.Na osnovu člana 93. 5. tačka 1) Zakona o vodama („Službeni glasnik RS”.Obrada otpadnih voda industrije piva LITERATURA 1.04.) na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz predmeta Pravo zaštite čovekove okoline. Miodrag P. ZAKONSKA REGULATIVA . Tehnologije prerade otpadnih voda i industrijskog opasnog otpada. 71/05 – ispravka 101/07. red prof. 65/08 i 16/11) -18- .wikipedia. Predmetni nastavnik Dr Stevan Lilić. Sanja Zlatanović. br. PRELIMINARNI TEHNOLOŠKI PROJEKAT POVEĆANJA KAPACITETA PROIZVODNJE PIVA ZA 20% U FABRICI “PIVARA NIŠ” 3. Stanisavljević. 4. broj 30/10) i člana 42.org/wiki/%D0%9E%D1%82%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D 0%B5_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5 2.2009. 55/05. http://sr. Legislativa u sektoru voda Srbije i harmonizacija sa evropskim direktivama. Požarevac 2010. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->