MEŒUNARODNI ODNOSI

1

2

PREDGOVOR ÅETVRTOM IZDAWU
U ovo izdaçe unete su neke izmene koje su bile neophodne zbog znaåajnih promena u åitavom meœunarodnom sistemu posledçih godina. Nema viãe dva bloka, nesvrstanost zbog toga viãe ne funkcioniãe kao izdvojen sistem, nema ni posebnih odnosa izmeœu socijalistiåkih zemaÿa jer je åitav socijalistiåki sistem krahirao i sve te dræave se nalaze u staçu promena. Zbog toga je prestala potreba da se govori o miroÿubivoj koegzistenciji izmeœu dva druãtvena sistema. Pored ovih kÿuånih promena, unete su i izmene u koriãñeçu literature, s obzirom na savremeno staçe stvari u nauci o meœunarodnim odnosima. Autori su se trudili da na ovaj naåin osavremene prouåavaçe meœunarodnih odnosa, u nadi da ñe sledeñe izdaçe obuhvatiti i novo staçe koje ñe nastati iz sadaãçih promena. Beograd, 20. maj 1996. Pisci

3

PRVA GLAVA NAUKA O MEΠUNARODNIM ODNOSIMA 1 PREDMET I PRIRODA NAUKE O MEΠUNARODNIM ODNOSIMA
1. Uvod Posle pola veka, a naroåito ovih decenija posle Drugog svetskog rata, u nauci je naglo poraslo interesovaçe za prouåavaçe meœunarodnih odnosa. Iz ovog interesovaça ubrzo se rodila æeÿa i potreba za stvaraçem jedne samostalne nauåne discipline, koja bi svojim predmetom i metodom bila usredsreœena samo na prouåavaçe pojava meœunarodnog æivota. Prouåavaçe meœunarodnih odnosa oduvek åini sastavni deo prouåavaça druãtva. To je razumÿivo, poãto je meœunarodni æivot sastavni deo æivota svakog druãtva. Tako se i u najstarijim izvorima politiåke misli mogu nañi mnogi stavovi koji se odnose na pojave iz meœunarodnog æivota, a naroåito na pitaça rata i mira, procese sukoba i borbe i procese saradçe u meœunarodnim odnosima. Meœutim, i pored velikog znaåaja koji ovi odnosi imaju u æivotu i razvoju svakog druãtva, dugo se nije razvila posebna nauåna disciplina koja bi iskÿuåivo prouåavala ovu vrstu druãtvenih pojava. S druge strane, to ne znaåi da su meœunarodni odnosi ostali van interesovaça nauke. Oni su prouåavani u nizu posebnih druãtvenih nauka, istoriji i sociologiji, ekonomiji i pravu, kao jedan vid problema koji su ulazili u predmet tih nauka. Pored toga, vrlo se rano razvila posebna istorijska disciplina, koja je istorijski prouåavala ove odnose diplomatska istorija. Isto tako, meœunarodno pravo je prouåavalo u celini pravne probleme meœunarodnih odnosa. Ovakvo staçe nauånog interesovaça za meœunarodne odnose verovatno je posledica uvereça da je ovu sferu druãtvenog æivota teãko podvrñi nekim pravilnostima, zbog velikog znaåaja koji se pridavao ÿudskoj voÿi i drugim subjektivnim åiniocima u çima. S druge strane, meœunarodni odnosi su veoma sloæeni zbog toga 4

ãto se u çima prelamaju svi vidovi druãtvenog æivota. Teãko je izdvojiti neku druãtvenu pojavu koja ne prelazi granice druãtva i u meœunarodnom prostoru ne trpi promene, åije posledice nisu bez znaåaja. Ta polivalentnost meœunarodnih odnosa doprinela je da oni budu predmet prouåavaça niza disciplina. Ekonomija prouåava delovaçe i promene ekonomskih zakona u meœunarodnim odnosima, pravo prouåavaça posebnosti pravnih normi u meœunarodnom æivotu, politiåku transformaciju subjektivnih hteça u ovim prostorima itd. S razvojem sociologije u XIX veku, kao opãte nauke o druãtvu koja prouåava druãtvo u celini i pojave druãtvenog æivota, nastaju preduslovi za stvaraçe nauåne discipline, koja bi obuhvatila celinu meœunarodnih pojava i bila u staçu da sagleda celinu meœunarodnog æiovta druãtva. Samo nekoliko decenija posle Ogista Konta (Auguste Comte, 17981857) i çegovog dela Teåaj pozitivne filozofije (Le cours de philosophie positive), kojim se oznaåava roœeçe sociologije, pojavÿuju se dela o sociologiji rata i mira.1 Kao ãto je i sociologiji bilo potrebno mnogo decenija da se potvrdi kao druãtvena nauka, tako i teorija meœunarodnih odnosa, do danaãçeg dana, vodi bitku za potvrdu svog statusa u porodici nauka. Do naglog porasta interesovaça za nauåno prouåavaçe meœunarodnih odnosa dolazi tek posle Prvog svetskog rata, koji je ostavio snaæne tragove u æivotu åitavih generacija. Velika razaraça, teãki zloåini i do tada nazapamñeno uniãtavaçe ÿudi u neposrednim vojnim operacijama, stvorili su staçe zabrinutosti kao ni jedan rat do tada. Rat je oåigledno definitivno bio prerastao odmeravaçe snaga vojnih jedinica na ograniåenim bojiãtima. Meœutim, izmeœu dva rata stvorena je samo nauåna osnova2 za ono ãto ñe na ovom poÿu doñi posle Drugog svetskog rata. U ovom ratu åovek se po prvi put u svojoj istoriji suoåio s moguñnoãñu samouniãteça. Svest o tome i realnost takve izvesnosti u odnosima koji se razvijaju u tom vremenu dovode na poÿu druãtvenih nauka do naglog uspona prouåavaça ove oblasti druãtvenog æivota. Osnivaju se univerzitetske katedre, instituti, tako da je danas teãko nañi univerzitetski centar unutar kojeg se meœunarodni odnosi ne neguju kao posebna nauåna disciplina. Ovaj razvoj zabeleæio je najveñi uspon na Zapadu, i to u SAD. U Evropi je neãto viãe uraœeno u Velikoj Britaniji, dok se u drugim zemÿama ovo prouåavaçe joãuvek odvija u okviru tradicionalnih deskriptivnih disciplina diplomatske istorije i spoÿne politike. U jednom broju zemaÿa Zapadne Evrope (u Francuskoj, Holandiji, Ãvedskoj, Danskoj i Nemaåkoj), postoje ozbiÿno organizovane nauåne ustanove koje se bave prouåavaçem meœunarodnih odnosa uz primenu savremenih metoda, tako da veñima znaåajnih teorijskih radova sistematskog karaktera. U naãoj zemÿi se na ovom poÿu dosta radi, åemu u najveñoj meri doprinosi Institut za meœunarodnu politiku i privredu u Beogradu svojim brojnim monografs1 Le General Jung, La guerre et la societe, Paris, 1889, Luis Bara, La science de la paix; Ch. Letourneau, La guerre, Paris, 1895. 2 J. Bryse, International Relations, London, 1922, A. E. Zimmern, The Study of International Relations, Oxford, 1931.

5

kim delima. Pored ovoga, pojavili su se i prvi pokuãaji sistematskih teorijskih radova, mada joãnema celovitog teorijskog sistema.3 Proteklo vreme posle Drugog svetskog rata suviãe je kratko da bi se u celini konstituisao analitiåki okvir jedne nove nauåne discipline. Nesaglasnost autora o osnovnim metodoloãkim i epistemoloãkim pitaçima vezanim za ovu disciplinu to najboÿe pokazuje. O predmetu, metodu i prirodi nauke o meœunarodnim odnosima teãko je nañi saglasnost, izuzev ãto se svi slaæu u tome da postoji potreba i moguñnost stvaraça jedne opãte nauke koja bi prouåavala meœunarodne odnose kao posebnu vrstu druãtvenih odnosa. Nesaglasnost o osnovnim metodoloãkim naåelima ove nauke dovodi do velikih razlika u shvataçima samog predmeta ove nauke. Meœutim, u druãtvenim naukama uopãte teãko je nañi opãtu saglasnost o ovim elementima, te, u tom smislu, nauka o meœunarodnim odnosima ne pokazuje neki izuzetak. Meœutim, u ovom sluåaju nema saglasnosti ni o samom imenu ove nauke. Kada je reå o nazivu, onda se najåeãñe javÿa naziv: “Meœunarodni odnosi”, ãto stvara mnoge nesporazume. Kada se kaæe: “Meœunarodni odnosi” onda se pod tim ne podrazumeva samo nauka o meœunarodnim odnosima, veñi ti odnosi u stvarnom æivotu. Da bismo ove nesporazume izbegli, bilo bi moæda najboÿe da za nauku uvedemo termin: “Teorija meœunarodnih odnosa”; “Nauka o meœunarodnim odnosima”. Na ovaj naåin bismo postupili isto kao ãto je to uåiçeno u veñtradicionalnim naukama: “Teorija dræave”; “Nauka o åoveku” itd. 2. Predmet nauke o meœunarodnim odnosima Jedna od prvih definicija predmeta nauke o meœunarodnim odnosima nastala je 1936, u okviru Meœunarodnog instituta za intelektualnu saradçu Druãtva naroda. Ona glasi: “Nauka o meœunarodnim odnosima je pre svega deskriptivnog karaktera. Ona donekle pripada vrsti savremene istorije naroda i kao takva, ona obuhvata sve oblasti kao ãto su ekonomija, trgovina, razmena proizvodçe, dobara, novca, kao i oblasti politike i kulture”.4 Ova definicija je izvrãila veliki uticaj u kasnijem razvoju, te je stvorena åitava ãkola koja je nauku o meœunarodnim odnosima ograniåila na deskriptivni metod, na komentare savremene meœunarodne politike i razliåitih vidova meœunarodnog æivota. Ova definicija izraæava stav koji je na poåecima razvoja nauke o meœunarodnim odnosima bio veoma raãiren. Smatralo se da ova nauka ima enciklopedijski karakter zbog sloæenosti i raznovrsnosti meœunarodnih odnosa. Poãto su ovi odnosi
3 V. Dimitrijeviñ, M. Markoviñ, R. Stojanoviñ, Uvod u prouåavaçe meœunarodnih odnosa, Beograd; Pravni fakultet, 1970, V. Benko, Meœunarodni odnosi, Maribor, “Obzorja”, 1977, V. Gavranov, M. Stojkoviñ, Meœunarodni odnosi i spoÿna politika Jugoslavije, Beograd, “Savremena administracija”, 1972; R. Vukadinoviñ, Meœunarodni politiåki odnosi, Zagreb, “Narodno sveuåiliãte grada”; 1974; R. Vukadinoviñ, Teorija o meœunarodnim odnosima, Zagreb, “CDD”, 1978. 4 L. Ledermann, Considerations epistemoloÿues sur l’ettude des relations internationales, Melange Seferiades, Athenes, 1961, str. 391.

6

Wright) navodi osam disciplina koje imaju konstitutivni znaåaj za nauku o meœunarodnim odnosima. Meœutim. meœunarodni ekonomski odnosi. saradçu i mnogih drugih nauka. 10. kojim ñe dolaziti do saznaça svoga predmeta. Rajt (Q. Tako V. Ibler. meœunarodne organizacije. Ovi odnosi jesu politiåki i formalno i suãtinski. Tako izmeçeni.6 Nedostatak ovakvih shvataça je na prvom mestu u tome ãto se na ovaj naåin ne moæe konstituisati jedna nova nauka. Meœunarodni odnosi u sebi sadræe sve oblike druãtvenog æivota. Wright. Pri tome. R. Takva miãÿeça se sreñu i u naãoj literaturi i praksi prouåavaça meœunarodnih odnosa.. Zato bi za pravilno razumevaçe ovih odnosa bilo neophodno prouåiti niz oblasti druãtvenog æivota. jer se u çima suåeÿavaju politike dræava kao osnovnih aktera ovih odnosa. demografiju i dr. pa se kao naziv ove nauke upotrebÿava termin: “meœunarodni politiåki odnosi”. poãto nauka ne moæe biti samo skup razliåitih znaça do kojih su doãle druge nauke primenom svojih metoda.deo druãtvenih odnosa u celini. Appleton Century Croffts. ali tako ipak dobijamo jednu nauku koja ñe se baviti samo politiåkim odnosima u meœunarodnim odnosima. diplomatska istorija. Stojkoviñ.5 Sluæeñi se rezultatima ovih disciplina. diplomatiju. New York. To su: meœunarodno pravo. treba da bude nauåno prouåeno i u celini.. M. gotovo svih postojeñih druãtvenih i niza prirodnih. V. da bi jedna nauka nastala. 481. str. vojna istorija. ekonomije. koji u ovim odnosima dobijaju izmeçen lik i suãtinu. S druge strane. oni sadræe sve elemente kao i sami druãtveni odnosi u ãirem smislu. politiåku geografiju. str. oni se odvijaju i na planu kulture. Meœutim. 7 of International Relations. i ono ãto ih meça. jer je podela nauka nastala kao rezultat podele rada a ne stvarnosti. delo. The Study 6 Nav.7 Ovakvo reãeçe u odreœivaçu predmeta nauke o meœunarodnim odnosima je moguñe. K. Meœunarodni odnosi. Zagreb. “Naprijed”. te zbog toga ova nauka zahteva ãiroku interdisciplinarnu saradçu. ona mora da ima. Gavranov. str. Meœunarodni odnosi i spoÿna politika Jugoslavije. meœunarodna politika. neophodno je istañi da su meœunarodni 5 Q. Ako bismo iz çih izdvojili striktno samo odnose politiåkog karaktera po formi. postoje miãÿeça po kojima nauka o meœunarodnim odnosima treba da prouåava samo politiåke odnose. socijalne politike itd. nauka o meœunarodnim odnosima bi po çemu: “Analizovala i sintetizovala brojne discipline. jedna oblast druãtvenih odnosa bi i daÿe ostala van nauånog prouåavaça. 7 . Formalno su politiåki. ili razvijala opãte teorije koje bi se mogle primeniti na tu oblast a na osnovu posebnih vrsta podataka ili posebnih stavova”. kolonijalna vladavina i voœeçe spoÿnih poslova. Suprotno izloæenim shvataçima. Vukadinoviñ. Interdisciplinarna saradça nauka sve viãe se nameñe. takoœe: V. Tome joãdodaje ratnu veãtinu. polivalentni karakter meœunarodnih odnosa bi zahtevao. Meœunarodni politiåki odnosi. kako svoj prostor u stvarnosti koji nijedna druga nauka ne prouåava u celini. 1971. tako i svoj donekle svojstven metod. Ibler smatra da meœunarodni odnosi kao nauåna disciplina “treba i mogu da obuhvate samo politiåke odnose u uæem smislu i rad na otkrivaçu pravila ponaãaça izmeœu dræava kad se radi o tim odnosima”. 10. 1955. Meœunarodni odnosi tu ne pokazuju nikakvu originalnost. uz primenu “enciklopedijskog” metoda.

Ako dajemo i razliåitu sadræinu politiåke. Beyond the Nation State. Polazna taåka çegovog razmiãÿaça o predmetu meœunarodnih odnosa je struktura meœunarodne zajednice i funkcionisaçe te celine kao jednog svojevrsnog oblika sistema. Press. Meœunarodni odnosi sastoje se od niza vrsta odnosa i oni su svi meœunarodni zbog neåeg ãto ih odvaja od istovrsnih ali unutraãçih odnosa. International Relations. 1964. smatra da je ovakvo izdvajaçe problema spreåavalo razvoj teorijske analize meœunarodnih odnosa. kolektivnu bezbednost. Dræava je. 1967. dominira politika sile i odnos snaga. Barton (J. A General Theory. te ñe i nauka o dræavi biti politiåka nauka. Press. izlaæuñi kritici starija shvataça. koju moæemo razliåito nazivati sve dotle dok pod nazivom ne sakrivamo i razliåitu sadræinu. ili drugim konkretnim ispoÿavaçima.odnosi politiåki odnosi. predmet prouåavaça nauke o meœunarodnim odnosima najåeãñe obuhvata prirodu i elemente moñi dræava i drugih aktera u meœunarodnim odnosima. voœeçe i sistem odluåivaça u spoÿnoj politici. politiåka organizacija. poãto se time odreœuje domaãaj istraæivaça i rezultata do kojih se æeli doñi tim prouåavaçima. Dræava ima najrazliåitije funkcije u druãtvu ali niko ne smatra da nauka o dræavi treba da prouåava samo politiåki ili neki drugi vid dræave. s razvojem biheviorizma i funkcionalizma. U savremenoj teoriji meœunarodnih odnosa u SAD i Velikoj Britaniji. str. kulturnim. Burton). viãe se interesuje za fenomen meœunarodnog organizovaça i integraciju u meœunarodnim odnosima. predmet prouåavaça je ponaãaçe dræava u meœunarodnim odnosima ili postojaçe i funkcionisaçe sistema u ovim odnosima. Stanford Univ. kulturne ili ekonomske odnose. ravnoteæu snaga. Kao ãto sociologija prouåava æivot i kretaçe ÿudskog druãtva u celini.8 Drugi savremeni pisac. 5. bez obzira na to da li su sadræani u ekonomskim. åinioce koji deluju na osnovna kretaça u meœunarodnim odnosima. Jedan od predstavnika ovih novijih trendova J. U ovim savremenijim pravcima izloæene su kritici ranije teorije monistiåkog ili pluralistiåkog karaktera koje su jednom ili veñem broju åinilaca pridavale ulogu determinante u meœunarodnim odnosima u kojima. 8 . veñdræavu kao ãto postoji. Cambridge Univ. svakako je neophodno prethodno utvrditi ãta je to ãto neki druãtveni odnos åini meœunarodnim.9 8 J. onda je neophodno to i u nazivu istañi. iako se taj æivot i kretaçe ispoÿavaju u najrazliåitijim sadræajima. 9 E. Upravo to ãto ih odvaja od svih drugih odnosa jeste ono ãto ih åini jedinstvenim i zbog toga su oni predmet prouåavaça u okviru jedne nauåne discipline. U odreœivaçu predmeta istraæivaça. kao takva. Burton. U novije vreme. kontrola naoruæaça i kolektivna bezbednost su neki od çih. Haas. Haas. B. inaåe. kao druãtvenu pojavu. “Teorije” ili “reãeça” u odnosu na te probleme su potpuno odvojeni od opãte teorije meœunarodnih odnosa koja se bavi osvetÿavaçem i objaãçavaçem odnosa izmeœu dræava u bilo kom skupu okolnosti”. E. tako i svi ti razliåiti sadræaji ukazuju na potrebu prouåavaça celine. “Meœunarodni odnosi su uz to bili ograniåeni konfuzijom koja nastaje izmeœu analize i problema: razoruæaçe.

osnovne snage. On polazi od toga da meœunarodni odnosi “. socijalne. Kod Dirozela. Duroselle. intelektualnu. probija osnovna ideja da je predmet prouåavaça ove nauke skup åinilaca koji odreœuju odnose. Prema opãte prihvañenom. str. dræavama i sistemima dræava. Barton. Lederman. Moskva 1962. Ledermann. “Revue franE7aise de science politique”. XXVI. drugo. Ta disciplina ima za ciÿ da ispita suãtinske åinioce. koje nauci o meœunarodnim odnosima odreœuje maçe ambiciozne ciÿeve. Burton nav. kao i kada i kako postaju meœunarodni. 10. meœunarodni odnosi kao nauka predstavÿaju “nauåno prouåavaçe meœunarodnih pojava s ciÿem da se utvrde osnovni i drugi åinioci koji ih uslovÿavaju. meœu osnovnim socijalnim. diplomatskih. 13/67. B. Koje su to meœunarodne pojave koje åine predmet prouåavaça? O ovome se moæe dati jedna opãta definicija. te se u ovom trenutku svodi u celini na skromne razmere prouåavaça åinilaca koji usmeravaju te odnose. delo.14 10 L. 19451949. 9 . mehanizme i institucije koje reguliãu te odnose”.. Duroselle). str. duhovne. pravnih. meœunarodni odnos odreœuje i J.. Po J. 12 J. Meœunarodni odnosi su po samoj svojoj prirodi izvanredno sloæeni. 11 Meædunarodnie otnoãenija posle vtoroj mirovoj vojni. Dirozelu (J. B. koji kaæe da “Meœunarodni odnosi prouåavaju. nauåne. str. grupa i pojedinaca. ekonomskim i politiåkim silama i organizacijama koje deluju na meœunarodnom planu”. religiozne.. koje je blisko sistematskom odreœivaçu. “Jugoslovenska revija za meœunarodno pravo”. Prvo shvataçe zastupa u veñoj meri L. Merle. 393. dogaœaje i situacije koje se tiåu viãe od jedne dræave”. kao i pravila.U evropskoj teoriji meœunarodnih odnosa mogla bi da se istaknu dva stanoviãta: jedno. W. koji meœunarodni odnosi åine meœunarodnim. vojnih veza i odnosa meœu narodima. Vidi takoœe: M. ostajuñi u okvirima istorijske sociologije. 4/52. 13 J. od toga da ova nauka nije dovoÿno razvijena.10 Sliåne stavove moæemo nañi i u sovjetskoj literaturi. bez sumçe.13 Prethodne definicije ne definiãu sadræinski predmet meœunarodnih odnosa veñodreœuju ono ãto je meœunarodno u bilo kojoj pojavi druãtvenog æivota. pored ostalog.. Polazi se. kako to åine neki savremeni anglosaksonski autori. Drugo shvataçe je maçe ambiciozno ali je zato potpuno odreœeno. prouåavaju u svoj svojoj sloæenosti u celini pojave meœunarodnog æivota kao ãto su: intelektualne.11 Ove definicije i pored iscrpnosti nisu uspele da pokaæu kada su svi navedeni elementi celine. nav. str. kao i praksu izmeœu dræave.. doktrinarnu i ideoloãku osnovu. Pojam meœunarodnih odnosa. politiåkih.. bez pretenzije da se uobliåi teorijski sistem ove nauke. izmeœu naroda. 385. delo. 114. po kojoj bi jedna pojava bila meœunarodna od trenutka kada ona u sebi obuhvata bilo koji odnos koji se prostorno kreñe s obe strane dræavnih granica. ideoloãkih. oni obuhvataju u sebi “sveukupnost ekonomskih. L’Etude des relations internationales. str. B.”12 Sliåno ovome. politiåke i çima srodne pojave. ekonomske.

Stojanoviñ. Nauka o meœunarodnim odnosima kao posebna nauåna disciplina. A. Ibler. Gavranova. Metodologija prouåavaça meœunarodnih odnosa. budi se interes za prouåavaçe meœunarodnih odnosa na naåin koji bi prevazilazio deskriptivno istorijski metod. Visoka ãkola politiåkih nauka. V. jer oni najbliæe i najadekvatnije odraæavaju druãtvene procese i çihove zakonitosti”. Sliåan ovom shvataçu je i stav V. zbog toga ãto je teãko odrediti ono ãto neke pojave åini meœunarodnim. Stojkoviñ. mada ga malo suæava u tom smislu ãto smatra da su politiåki odnosi “od prvorazrednog interesa za meœunarodne odnose u celini pa samim tim i za nauku o meœunarodnim odnosima. M. 324. 1965. 23. 23. Magaraãeviñ. str. nav. i meœunarodnih odnosa kao druãtvenih procesa u razvitku meœunarodne zajednice. Renouvin. M. moæe se zapaziti i u naãem iskustvu. 1965. do kojeg je doãlo ãezdesetih godina. Introduction a l’histoire des relations internationales. Iblera. Gavranov. delo. Prvi radovi teorijskog karaktera u oblasti meœunarodnih odnosa zadræavali su se uglavnom na raspravÿaçu osnovnih metodoloãkih pitaça. delo. Sklop ovih okolnosti doveo je do æivÿeg interesovaça za nauåno prouåavaçe meœunarodnih odnosa. Stojanoviñ. S razvojem sociologije i politiåkih nauka. uz pregled rezultata do kojih se doãlo u svetu na ovom poÿu. 34/60. Dimitrijeviñ. uglavnom. bez sumçe. s obzirom na to da se meœunarodni odnosi odvijaju unutar meœunarodne zajednice. 17. Ovo pitaçe zaokupÿa paæçu svih ovih autora i meœu çima nema neke suãtinske nesaglasnosti. 16 V. nav. Gavranov. 3/70. One nastaju. prirodi i metodu nauke o meœunarodnim odnosima. Uvod u prouåavaçe meœunarodnih odnosa. Zbog toga se pri likom odreœivaça predmeta istraæivaça najåeãñe izdvaja neka oblast meœunarod14 Dosledna primena ovog stanoviãta doãla je naroåito do izraæaja u kçizi: P. 15 Œ. B. 1964. V. i od tada ta politika se sve viãe afirmiãe i uåvrãñuje kao pokret u kome naãa zemÿa igra znaåajnu ulogu svojom predanoãñu i aktivnoãñu u çemu. str. Beograd. Markoviñ. Pokuãaji da se odredi predmet nauke o meœunarodnim odnosima nailaze na brojne teãkoñe. Pravni fakultet. Postoji saglasnost o tome da je u srediãtu paæçe nauke o meœunarodnim odnosima pitaçe rata i mira. 17 V. Osnovi meœunarodnog prava. Novi Sad. 10. str. str. 10 . Beograd.17Na ovaj naåin se. Colin. precizno odreœuje predmet. koji pokazuje svaka nauka od deskriptivnog ka teorijskom. predmet nauke o meœunarodnim odnosima jeste prouåavaçe zakonitosti razvitka meœunarodne zajednice kao oblika politiåke organizacije. R. Rasprava o predmetu. poãto polazimo od toga da sve druãtvene pojave dobijaju neke posebnosti izlaskom iz druãtva u meœunarodnu zajednicu.U naãoj zemÿi problemi meœunarodnih odnosa oduvek su zaokupÿali paæçu nauke. Duroselle. Prva konferencija nesvrstanih zemaÿa odræana je u Beogradu 1961. Neka opãta pitaça nauke o meœunarodnim odnosima i stavovi jugoslovenske teorije.15 Svi ovi radovi ukazivali su na probleme u odreœivaçu predmeta nauke o meœunarodnim odnosima.16 Po shvataçu V. ãto je dovelo do uvoœeça ove discipline u nastavne planove pravnih i politiåkih fakulteta u zemÿi. A. delo. koji je do tada bio vladajuñi. Ovome treba dodati i åiçenicu da u tim godinama naãa zemÿa stiåe sve veñi ugled u svetu svojom doslednom nesvrstanom politikom. 3/ 63. Buduñi da je tradicija istorijskog prouåavaça meœunarodnih odnosa u nas priliåno jaka. prirodni tok razvoja. B. “Arhiv za pravne i druãtvene nauke”. R. Paris. JRMP. nav. str. J. Jovanoviñ. Ninåiñ. 1970. “Politiåka misao”.

Znaåi. poãto bi jedino postojeñe nauke mogle da prouåe celinu. Metodoloãki napor da se odrede analitiåki okviri neke posebne nauåne discipline mora da bude usmeren ka istraæivaçu merila kojima bi se utvrdio zadatak te discipline. Zato bi se prethodno moralo raspraviti pitaçe prirode odnosa koji se nazivaju meœunarodnim. ”18 ãto nikako ne znaåi da takva skupina mora biti apsolutno samodovoÿna i da stupaçe u vezu s drugim druãtvima radi ostvareça nekih druãtvenih interesa znaåi da ta druãtvena grupa nije potpuno druãtvo. kako odnosa koji nastaju unutar. Ako bi se ovo moglo uspeãno obaviti. da bi åinila potpuno druãtvo. Meœunarodni odnosi su rezultat postojaça mnoæine politiåkih 18 R. Za meœunarodne odnose je bitan odnos koji nastaje izmeœu potpunih druãtava. i u tom smislu. Lukiñ. ukoliko takvih posebnosti ima. onda nikakva posebna nauka ne bi mogla da odgovori zadacima koji se pred nauku uopãte postavÿaju. neåeg ãto nema nikakvih dodirnih taåaka s druãtvenom celinom. teritorijalno situiranih i politiåki razgraniåenih. onda bi i mnoge druge teãkoñe oko odreœivaça predmeta nauke o meœunarodnim odnosima mogle biti lakãe otkloçene. 11 . str. 1965. ãto znaåi da se unutar çe “vrãe svi procesi koji su ÿudima na datom stupçu razvoja potrebni i moguñi. neophodno je poñi od ispitivaça suãtine subjekata ovih odnosa. S druge strane. Dræava kao subjekt ovih odnosa je politiåki organizovano potpuno druãtvo. pri åemu je nuæno dolazilo do prena-glaãavaça znaåaja nekih pojava i zanemarivaça drugih. nije moguñe povuñi potpunu i strogu granicu izmeœu ovih odnosa. Beograd. Potpuno (globalno ili samo druãtvo) druãtvo u socioloãkom smislu je skup ili grupa ÿudi nastala na zajedniåkim vezama i interesima na odreœenoj teritoriji koju ta grupa naseÿava. ãto ih na taj naåin relativno izdvaja iz celine druãtvenih pojava. Politiåki ograniåeno potpuno druãtvo nastaje u punim razmerama znaåeça tog pojma tek sa nastankom dræave. mora biti samodovoÿna (autarhiåna). ãto dovodi do novih pojava karakteristiånih i vezanih za meœunarodni æivot? Ukoliko su meœunarodni odnosi samo izvedeni odnosi. meœuna-rodni odnosi su odnosi izmeœu dræava sve dok dræave budu oblik politiåkog organizovaça teritorijalnih potpunih druãtava.nog æivota. 2“. tako i produæetak tih odnosa van granica dræava. Koje su posebnosti meœunarodnih odnosa prema drugim druãtvenim odnosima? Da bi se odgovorilo na ovo pitaçe. prva posebnost predmeta nauke o meœunarodnim odnosima jeste u tome ãto ona prouåava odnose politiåki razgraniåenih druãtava. jer druãtveni æivot åini celinu. Prema tome. produæetak van dræavnih granica druãtvenih odnosa koji nastaju unutar druãtva. Zato bi moæda bilo najkorisnije i metodoloãki najopravdanije ako bi se poãlo putem utvrœivaça onoga ãto druãtvene pojave åini meœuna-rodnim. veñsamo o odreœivaçu posebnosti jednih odnosa u odnosu na druge. Da li su ti odnosi samo neãto ãto je izvedeno iz unutraãçeg æivota druãtva. Osnovi sociologije. ili se stvara i neãto posebno. ãto nijedna druga nauka nema za svoj predmet. nije reå o odreœivaçu neåeg izolovanog. Ovakva skupina ÿudi. ili svedene na åisto akademske razmere.

istorija je sve maçe mogla zadovoÿavati potrebe za saznaçem ovih pojava koje su nastajale u meœunarodnim odnosima i sve viãe uticale na æivot druãtva uopãte. ako se ima u vidu da su meœunarodni odnosi skoro iskÿuåivo prouåavani samo istorijski. veñsu u suãtini politiåki. U toj sprezi meœuzavisnosti i samodovoÿnosti nastaju razliåiti oblici jednaåeça teæçi i moguñnosti. oni su kao takvi politiåki odnosi. Meœuzavisnost je osnova na kojoj nastaju meœunarodni odnosi. To ukÿuåivaçe meœunarodnih odnosa u celinu druãtvenog æivota nuæno je 12 . da li je ona empirijska ili sintetiåka nauka? I najzad. Suãtinski. To je razumÿivo. jer je çihova samodovoÿnost izraæena u takvom obimu politiåkog suvereniteta kakav jedino poseduju dræave. Oni su politiåki ne samo po formi. odnosno jednog potpunog druãtva.razgraniåeça druãtava koja stupaju u meœusobne veze radi zadovoÿeça svojih potreba. Jedan subjekt u meœunarodnim odnosima uvek stoji na niæem ili viãem stupçu meœuzavisnosti u odnosu na druge subjekte. raspraviti razliku izmeœu odnosa politiåki razgraniåenih potpunih druãtava i odnosa drugih teritorijalnih grupa unutar jedne dræave. Potrebno je. Sama ova åiçenica ukazuje na nuænost meœunarodnih odnosa. Samodovoÿnost svakog pojedinog druãtva ograniåava se meœuzavisnoãñu koja nastaje izmeœu çih zbog nejednakih uslova. takoœe. tj. Na kraju se moæe zakÿuåiti da nauka o meœunarodnim odnosima prouåava osnovne åiçenice odnosa izmeœu politiåkih teoritorijalnih potpunih druãtava koja su danas dræave stepen i oblik meœuzavisnosti izmeœu çih. S obzirom na to da su oni rezultat politiåke deobe prostora na zemÿi izmeœu politiåki razgraniåenih druãtava dræava. da li ona moæe biti teorijska? Drugo. meœunarodni odnosi se razlikuju od svih drugih druãtvenih odnosa po tome ãto nastaju iz protivureånosti koja se javÿa zbog politiåke deobe jedinstvenog prostora koji omoguñuje osnovne uslove za opstanak i razvoj ÿudskog druãtva: materijalnu proizvodçu. 3. treñe. nauka o meœunarodnim odnosima veoma dugo ostaje na nivou deskriptivne nauke. s ciÿem otkrivaça zakonitosti koje ih odreœuju. åinioce koji na çih utiåu i objektivne i subjektivne procese u kretaçu meœunarodnih odnosa i organizovaça oblika ovih odnosa. koji su nastali politiåkom deobom prostora. Priroda nauke o meœunarodnim odnosima Epistemoloãka razmatraça nauke o meœunarodnim odnosima nameñu nekoliko osnovnih pitaça: da li je ova nauka teorijska ili deskriptivna. Da li postoji razlika izmeœu odnosa autonomnih jedinica unutar unitarne dræave ili federalnih jedinica unutar savezne dræave i meœunarodnih odnosa? Razlike postoje i one se mogu svesti na sledeñe: teritorijalne politiåke grupe unutar dræave ne mogu biti potpuna druãtva dok se u meœunarodnim odnosima nalaze upravo ona u odnosu. da li istraæivaça koja ona vrãi imaju samo teorijski ili praktiåni znaåaj? Na svom razvojnom putu od istorijske ka teorijskoj nauci. Sa razvojem meœunarodnih odnosa i porastom çihovog znaåaja u æivotu druãtva.

koji je usmeren na prouåavaçe “savremenih” zbivaça u meœunarodnom æivotu putem opisa pojava za koje istorijski metod nije pogodan. 13 . teorijske nauke o meœunarodnim odnosima jedne teorije meœunarodnih odnosa. Deskriptivan poznaje takoœe dva pristupa: prvi. istorijski. A. Beograd. kao i moguñnost daÿeg saznaça tog predmeta. opãteg i sistematskog saznaça o stvarnosti. Nauåno posmatraçe zahteva stalno povezivaçe sa veñotkrivenim pravilnostima. kako bi se moglo ceniti da li se u çega moæe uklopiti sadaãçi stupaç znaça o predmetu meœunarodnih odnosa. Prethodna izlagaça na neki naåin predodreœuju osnovni stav u opredeÿeçu za teorijski ili deskriptivni metod u nauci meœunarodnih odnosa.19 Wegove dobre strane su svakako u tome ãto nam daje opis pojava i na taj naåin priprema teren za çihovo nauåno istraæivaçe. kako je definisan. i drugi. ali nalazi dosta primene i u prouåavaçu meœunarodnih odnosa. kako je izloæeno. koja se u ovoj oblasti najåeãñe nalaze pod velom tajne. Po definiciji. ili sa opãtim druãtvenim zakonitostima. “Nolit”. Zato sE2m deskriptivni metod. kako bi se otklonile opasnosti pogreãnog zakÿuåivaça iz opisa åiçenica onako kako ih vidi çihov savremeni istraæivaå. pitaçe se svodi na sledeñe: Da li u sadaãçem trenutku postoji metodoloãka moguñnost uobliåavaça jedne teorije meœunarodnih odnosa? Da bi pokuãao da se naœe odgovor na ovo pitaçe. potrebno je da se prethodno raspravi znaåeçe pojma “teorija”. Miliñ. Prema tome. U sadaãçem trenutku razvoja nauke o meœunarodnim odnosima postoje dva osnovna metodska pristupa: teorijski i deskriptivni. koju dræave vrlo predano åuvaju. Shvataçe predmeta nauke o meœunarodnim odnosima. koji se primeçuje u prouåavaçu diplomatske istorije i istorije meœunarodnih odnosa. Ovaj drugi vid deskriptivnog metoda najåeãñe se primeçuje u prouåavaçu meœunarodne politike. teorijska nauka je organizovano i metodiåno nastojaçe da se racionalno-iskustvenim putem doœe do objektivnog. Deskriptivni metod ne bi mogao da odgovori zadacima koje nameñe predmet. Sama ta åiçenica ukazuje na potrebu nauånog prouåavaça tih odnosa. sadaãçost ili buduñnost. str. pouzdanog i preciznog. Merle. 20 V. Wegove slabe strane su u tome ãto za opis pojava nema tako pouzdane izvore kao ãto ih ima istorija. La vie internationale. 1965. odnosno onom çenom delu koji prouåava neka nauka”. Colin. bez vezivaça za proãlost. 1970. jer se bavi opisom savremenih zbivaça.zahtevalo efikasnije prouåavaçe od istorijskog. Socioloãki metod. ukazuje na postojaçe neåeg posebnog ãto ove odnose odvaja od drugih druãtvenih odnosa. kako bi çegova primena bila efikasnija u sluæbi zadataka koje je meœunarodni æivot stavÿao pred çegove uåesnike. bez primene teorijskog metoda. jer je druãtveni razvoj zahtevao neposrednije saznaçe pojava koje su prisutne u savremenom trenutku. ima ograniåen domaãaj. Paris. 180.20 Ako se ovoj definiciji doda i stav da: “Teoriju neke nauke saåiçavaju na 19 M. Zato se ovo pitaçe svodi na razmatraçe moguñnosti konstituisaça jedne uopãtavajuñe. koje bi moglo dati zakÿuåke teorijske vrednosti.

To je naroåito sluåaj s makropojavama u meœunarodnim odnosima. Miliña o teorijskoj nauci. Merle. R. po Morgentauu. 22 H. sem kada je reå o neposrednoj primeni opãtih druãtvenih zakonitosti na ovu oblast druãtvenog æivota.odreœeni naåin opãti stavovi. postoje i shvataça koja se zasnivaju na skromnijim zahtevima prema saznaçu koje se moæe smatrati teorijskim. uloga sile u meœunarodnim odnosima. 21 V.. Razlika izmeœu druãtvenih i prirodnih nauka u ovom pogledu bi se svela na to ãto prirodne nauke. Naime. La societe internationale et l’eglise. ova teorija to ne bi bila u pravom smislu reåi. teorija bi bila “jedan racionalno sreœen skup raznolikih elemenata koje je istraæivaå naãao u oblasti saznaça koje prouåava”. 21tada joj se u celini. nav. Merlu (M. savremeni razvoj druãtvenih nauka. Bosc. Paris: SPES. jer u suprotnom. Sliåno: R. Sociologie des relations internationales.. kao ãto su rat. delo. nacionalni interes.. The Nature and 14 . 1959. mora priznati sposobnost da u svojoj oblasti otkriva zakonitosti. o najkarakteristiånijim åiçenicama”. s tim ãto se ne moæe smatrati da je tu reå o nekim strogim zakonitostima. dok druãtvene nauke u tom pogledu imaju ograniåene moguñnosti. str. mogu ponavÿati bezbroj puta jednu pojavu da bi doãle do statistiåke pravilnosti. Meœutim. 21. 241. Notre Dame Univ. osnovi koegzistencije dræava i procesa saradçe i integracije u savremenoj meœunarodnoj zajednici. ãto je omoguñilo postavÿaçe niza opãtih stavova o mnogim pojavama. onda je odgovor pozitivan. zahvaÿujuñi eksperimentu. 34. kao ãto su meœunarodna ravnoteæa. 23 M. Nivo otkrivenih pravilnosti u dosadaãçem prouåavaçu meœunarodnih odnosa omoguñuje konstituisaçe jedne nauåne teorijske discipline. ako bi se htela konstituisati teorija meœunarodnih odnosa. 224. Meœutim. 1974. Do sada je uspeãno sistematizovan niz znaça iz ove oblasti. strogih zakona. dosadaãça prouåavaça su doãla do veñeg broja stavova i pravilnosti koje su uoåene u meœunarodnim odnosima. To znaåi da je moguñe od çe oåekivati da predviœa razvoj meœunarodnih odnosa. Moæe li teorija meœunarodnih odnosa da doœe do zakonitosti koje bi omoguñile predviœaça? Ako se ovom razmatraçu pridoda opãti zakÿuåak koji se moæe odnositi na sve druãtvene nauke. odnos snaga itd. i da prema tome u nauånu teoriju spadaju i nauåni zakoni kao izrazito opãti iskustveni stavovi”. kao i po shvataçu V. Morgenthau. Fox. Reå teorija ovde se upotrebÿava onako kako se ona shvata u druãtvenim naukama: “jedan operacionalni model koji omoguñava da se razume stvarnost i da se na çu deluje”. u ed. str. koja bi ova saznaça produbila daÿim razvojem Limits of a Theory of Inernational Relations. malo je pisaca koji mogu osporiti u osnovnim crtama moguñnost teorijskog prouåavaça pojava meœunarodnog æivota i konstituisaçe teorije meœunarodnih odnosa.22 Po M. str. Merle) “teorija treba da obezbedi osnovne principe objaãçeça koje vodi raåuna. The Theoretical Aspects of International Relations.. Tako. Press. Miliñ. doveo je do saznaça da se u druãtvenim pojavama moæe u mnogo veñem obimu doñi do zakonitosti statistiåkog karaktera nego do tzv. Dalloz. i nauka uopãte. str. 1968.23 Po ovim shvata-çima. Pored ovog shvataça pojma teorije. Paris. i daÿe se postavÿa pitaçe moguñnosti predviœaça u oblasti meœunarodnih odnosa.

Veliki broj ratova je prouåen. a da je nemoguñe doñi do opãtih zakona koji bi delovali uvek pod istim okolnostima. tj. str. veliki broj nauånika na Zapadu stoji na stanoviãtu da u druãtvenim naukama i nije moguñe doñi do opãtih zakona. Ako hoñemo to isto da osporimo druãtve-nim naukama. ne moæe se osporiti opãtost ovim pravilnostima. str. 51. ravnoteæa snaga). Uvek se mora pretpostaviti moguñnost trenutne nemoñi metoda da empirijski potvrde neke stavove do kojih se doãlo spekulativnim putem. ne bi bilo korisno da se nauka svede samo na teorijski izraz empirije. 15 . Za ostvareçe toga zadatka u ovom trenutku potrebno je sistematizovati postojeña znaça. i najstroæi prirodni zakoni pretpostavÿaju odreœene okolnosti u kojima oni mogu da deluju. mnogi meœu çima su istraæivaçima potvrœeni. 1962. Lukiñ. bez preterivaça u zahtevu da te pravilnosti i stavovi budu u celini empirijski dokazani. koji se ne mogu odnositi na sve pojave iste vrste. koncepti velikih sila. Œ orœeviñ. evoluciji sredine koja je dovela do çe. delo. Beograd. Drugim reåima. S druge strane.25Ove suprotnosti su najåeãñe rezultat filozofskog opredeÿeça autora. U savremenom trenutku se kao zadatak postavÿa åvrãñe povezivaçe empirijskog istraæivaça s nauånim prouåavaçem meœunarodnih odnosa. Nauka se ne moæe liãiti spekulacije pa ma kako metodi empirijskog istraæivaça bili savrãeni. Åesto se deãava da teorijski sistem prethodi empirijskom istraæivaçu. i sasvim razumÿivo. 25 R. direktorijumi. Meœutim. Problemi socioloãkog metoda. ako je moguñe prouåiti i utvrditi uzroåne veze koje su nastale izmeœu datih okolnosti i jednog rata. opãte stavove i otkrivene pravilnosti do kojih se do sada doãlo. moæe se smatrati da je veñi broj pojedinaånih zakona otkriven u meœunarodnim odnosima prouåavaçem çihove istorije. “Savremena ãkola”. ne moæe pretendovati na zaokruæen i celovit teorijski sistem zasnovan na velikom broju otkrivenih zakonitosti i pravilnosti. Œ uriñ. tako da se mogu smatrati zakonima.24 Nauka o meœunarodnim odnosima. 520. mora voditi raåuna o mestu i vremenu nastajaça datih pojava. U takvim uslovima moæe da nastane izvesna uzroåna veza. veñsamo do pojedinaånih. 5061. çihovo prostiraçe na sve pojave iste vrste u meœunarodnim odnosima. Naime. teãko je negirati moguñnost istraæivaça zako24 J. Takoœe su u mnogim monografskim studijama i sistematskim radovima prouåeni periodi mirnih odnosa (savezi. str. ne moæe se oåekivati da ñe ta veza dovoditi do nastajaça te pojave i u drugim uslovima. Indenterministi smatraju da takvi zakoni uopãte ne postoje. onda se ne moæe braniti stav da postoje samo pojedinaåne zakonitosti koje su dovele do neke pojave pod odreœenim okolnostima. svako prouåavaçe nekog staça ili kretaça u meœunarodnim odnosima. Politiåki sistem. a çihovi uzroci i posledice su istorijski utvrœeni. U savremenom trenutku. revolucionarnoj tendenciji. svakako se moæe smatrati da se mogu izdvojiti opãti stavovi. Uostalom.sopstvene metodologije. Beograd. M. S druge strane. kao relativno mlada nauåna disciplina. nav. Prirodno. O pitaçima kauzalnosti druãtvenih pojava veoma su izraæeni suprotni stavovi u nauci. veñsamo na onu kod koje je otkriveno delovaçe datog zakona.

U kolikoj meri ñe jedna nauka u tome uspeti. ova nauka i nema svoj odreœeni predmet. sasvim jasno se izdvajaju dva niza pitaça koja iz çenog predmeta proizilaze. S druge strane. svodeñi tako ove nauke na enciklopedije znaça iz oblasti koju bi trebalo da prouåavaju. koji obuhvata politiåko ponaãaçe uåesnika meœunarodnih odnosa. meœuzavisnost. te se. Bitno je utvrditi da u meœunarodnim odnosima vladaju neke zakonitosti. Ãuman (F. Tako je 1953. New York. Mc Neil. Hall. The Nature of Human Conflict. ili ne. jer ih nijedna druga nauka ne prouåava. prema tome. Jedan niz obuhvata temeÿne åiçenice na kojima nastaju meœunarodni odnosi. F. kojima je poricano (i joãse ponekad poriåe) nauånost i moguñnost da postanu nauke. 577. Prentice 27 F. L. razlikuje od drugih druãtvenih nauka samo po stupçu razvijenosti sopstvenih metoda i teorije. te su se åesto zadovoÿavali time ãto bi ove svoje nauke svodili na mehaniåku sintezu rezultata do kojih su doãle druge nauke. One obiåno poåiçu kao veãtina ili istorija. åinioci koji na ove odnose deluju i subjekti.nitosti koje bi bile primenÿive na sve ratove i u proãlosti i u sadaãçosti i u buduñnosti. u zavisnosti je od çene razvijenosti u metodoloãkom smislu reåi. kao ãto su. K. 1965. na çih se primeçuje metod sinteze da bi se ove pojave svestrano saznale. Rajt je primetio da sve “discipline teæe danas da postanu nauke. te umaçuju moguñnost nauke za koju se bore. U drugom nizu pitaça. str. politiåke nauke. ãto dokazuje istorija. nauka o meœunarodnim odnosima ih mora sopstvenim metodima prouåavati. 1953. jer inaåe çe ne bi ni bilo. Schuman) doãao do zakÿuåka da “Nauka o meœunarodnim odnosima oåigledno nije posebna grana saznaça veñpre jedna eklektiåka disciplina. B. mada çihova graœa pokazuje otpor nauånom metodu. Svakako da to ne moæe da bude mehaniåka sinteza. 16 . 26 E. oni koji vode ovu “borbu”.”27 U ovom smislu. International Politics. sociolozi i politikolozi su skromno priznavali zavisnost ovih nauka od drugih disciplina. Schuman. Teãko je nañi neku drugu nauånu disciplinu. dok je sasvim drugo pitaçe da li ih je nauka otkrila ili ne. najåeãñe podlegnu slabosti. 3.26 U poåetnoj fazi. Da li je nauka o meœunarodnim odnosima sintetiåka ili analitiåka? Odgovor na ovo pitaçe moguñe je dati jedino ako se ispita da li ova nauka ima sopstvenu praksu. Ista sudbina åekala je i mladu disciplinu o meœunarodnim odnosima. Bilo kako se shvatao predmet ove nauke. sukoba i borbe. vode borbu da postanu nauke”. najåeãñe se nailazi na miãÿeçe da ova nauka ima za zadatak da putem sinteze znaça do kojih su doãle druge nauke omoguñi nauåno objaãçeçe pojava meœunarodnog æivota. koji bi svojim metodima mogla da istraæuje putem prouåavaça sopstvene prakse. Kroz tu fazu su proãle i sociologija. koja u veñoj ili maçoj meri moæe ignorisati rezultate drugih nauka u svom sopstvenom radu. Ovih nekoliko izdvojenih pitaça ukazuju na to da je nauka o meœunarodnim odnosima i analitiåka i sintetiåka. Drugim reåima. politiåke oblike i procese saradçe. koju samo ona istraæuje. str. Zatim postaju uopãtavajuñe kroz filozofiju i najzad.

Ova istraæivaça treba da na prvom mestu pokaæu ono ãto jeste. ili o çegovom prevazilaæeçu i iskÿuåeçu iz æivota ÿudskog druãtva. Politics among Nations. i da se ãto je viãe moguñe pribliæe tom saznaçu. 30 Ph. New York. delo. tj. 3. Filozofija i meœunarodni odnosi Interesovaçe filozofije za meœunarodne odnose uglavnom je bilo ograniåeno na razmiãÿaçe o problemima rata i mira. u pogledu ciÿa. 1960. H. S druge strane. Braillard.. 66. Dirkheim) koji je smatrao da. Ciÿ ovih istraæivaça je da objasni i opiãe putem sopstvenih metoda predmet koji je jedan vid ÿudskog ponaãaça.Na kraju ovih razmatraça. Knopf. ovaj pisac usvaja stanoviãte Dirkema (E. str. ako sociologija ima samo teorijske ciÿeve. nav. Braillard. “Ono ãto empirijsko istraæivaçe moæe uåiniti kao primeçena nauka. Philosophie et Relations Internationales.29 U pogledu ciÿa. postavÿa se pitaçe da li prouåavaçe koje preduzima nauka o meœunarodnim odnosima ima za ciÿ samo saznaçe predmeta ili mu je i ciÿ da pomogne u preduzimaçu neposrednih politiåkih akcija. U delima velikih gråkih filozofa Platona i Aristotela. str. 6364. saznavãi moguñnosti i posledice jedne akcije. 1974. u pogledu predmeta.30 S obzirom na savremeni znaåaj nauke i tendenciju ãto bræih primenÿivosti nauånih rezultata u praksi. u pogledu naåina. U najstarijim delima kineske i indijske filozofije rat predstavÿa stalni predmet razmiãÿaça o çemu samom. 2. pisac ne prihvata stanoviãte po kojem bi ova istraæivaça imala za ciÿ neposredno uticaçe na politiåku akciju nosilaca politiåke vlasti. II RAZVOJ NAUKE O MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA 1. savremeni istraæivaå meœunarodnih odnosa moæe nañi zaåetke ideja i misli koje se mogu slediti Morgenthau. Inst. koji nije bio niãta drugo do pauza izmeœu dva rata. To se moæe razumeti s obzirom na to da ti odnosi veoma dugo nisu poznavali druge oblike do ratove. 21.28 Po jednom drugom miãÿeçu. Univ. de Hautes Etudes Internationales. 28 H. ono ãto moæe da se uåini i ono ãto ne moæe”. i da omoguñi predviœaça u meri u kojoj je to moguñe. ovo istraæivaçe moæe biti teorijsko ili praktiåno na tri naåina: 1. to je da pokaæe. stavovi koji bi nauku izdvojili iz neposredne druãtvene akcije danas ne bi mogli opstati.. 29 17 . Ph. Morgentau smatra da nijedno prouåavaçe meœunarodnih odnosa u HH veku ne moæe odeliti saznaçe od akcije i teæiti saznaçu kao jedinom ciÿu. ne bi vredelo da joj se posveti ni jedan sat vremena. Nauka mora davati rezultate svojih istraæivaça i imati u vidu potrebe æivota datog druãtva. str. Geneve. sukobe i odsustvo svake saradçe u periodu mira.

Bouthoul. Ideja o zlu ukoreçenom u åoveku prisutna je. Paris. TraitE8 de polE8imologie. 33 ali u çenom najåistijem vidu mi je nalazimo kod filozofa nemaåke klasiåne filozofije Hegela. a çen utemeÿivaå u evropskoj filozofiji je opet T. Sirey. Hobbes. Ovo staçe se prevazilazi u unutraãçim odnosima druãtva putem zakÿuåeça druãtvenog ugovora koji nameñe pravila ponaãaça. koje se karakteriãe postojaçem druãtvenog mira i u kome se ostvaruje bezbednost svakog ålana druãtva na osnovu poãtovaça meœusobnih interesa. u filozofiji 31 G. Korene realistiåkih teorija i teorije sile. oåi u oåi: ja æelim ovde da govorim o tvrœavama. Meœutim. ne mogu biti moralno dozvoÿeni. nav. koja se smatra glavnim uzroånikom rata. Machiavelli. 32 T. ostaje vladajuña za meœunarodne odnose i u çima ona nalazi stalno svoju potvrdu. i ãpijunima koji stalno podræavaju stvari koje åine ratno staçe. 33 G. Kasnije. Morgentaua (H. Kod Aristotela se nalaze zaåeci rasistiåkih i geografskih teorija o druãtvu i on se zbog toga smatra najstarijim ideologom kolonija-lizma. Wegova åuvena teorija o “prirodnom staçu” u kome ÿudi æive u odnosima koje karakteriãe rat svakog protiv svih. U tom odnosu oni su videli da tiranije i nedemokratski reæimi åeãñe vode rat nego demokratske dræave. Arona.sve do novoga veka i prepoznati u savremenoj filozofiji. delo. Bouthoul. i na taj naåin nastaje “druãtveno staçe”. koji se vode radi zadovoÿeça materijalnih interesa. Paris. Hobbes. Druga znaåajna teorija åije korene moæemo nañi u filozofiji. na ãta su se obavezali potpisivaçem druãtvenog ugovora. Istovremeno. topovima koji su na granicama çihovih kraÿevstava. 1971. smatrao je da ratovi izmeœu gråkih dræava. On je delio narode na civilizovane i na varvare i iz te podele izvlaåio zakÿuåak da civilizovani narodi mogu slobodno pokoravati varvare. 5971. o garnizonima. jeste teorija o psiholoãkim i bioloãkim korenima ÿudske agresivnosti kod åoveka. moæe se reñi. i danas u realistiåkoj teoriji i teoriji sile H. XIII. Meœutim. u meœunarodnim odnosima “prirodno staçe” je jedino moguñe staçe i çega karakteriãe stalni rat zbog toga ãto nije moguñe dræavi (republici) nametnuti voÿu neke naddræavne vlasti: “U svakom trenutku kraÿevi i liånosti koje dræe suverenu vlast su zbog çihove nezavisnosti u stalnoj sumçi i u staçu i stavu gladijatora. tek sa Hobsom (T. 14601527) koji se smatra zaåetnikom politiåkog realizma.32 Iz toga slede stavovi da u meœunarodnim odnosima kao “prirodnom staçu” nema niåega ãto bi bilo zabraçeno dræavama u borbi za svoje interese. 15881679) i sa çegovom teorijom “prirodnog staça” poåiçe da se povlaåi nit teorije sile u meœunarodnim odnosima. Osnovna ideja Hobsa lako se moæe slediti i nañi kod velikog broja filozofa apologeta rata. Leviathan.31 a. Platon i Aristotel su doãli do izvanrednog zapaæaça o odnosu politiåkog realizma i spoÿne poli-tike. zaoãtrenog oruæja. b. u filozofiji odvajkada. str. str. sa svojom idejom da je u samom åoveku zlo koje u “prirodnom staçu” nema granica u svom ispoÿavaçu i u çemu vlada rat svakog protiv svih. moæemo slediti daleko u istoriji filozofije novoga veka sve do Makijavelija (N. 1970. Morgenthau) i R. 5758. Hobs. Payot. 18 .

u filozofiji se razvijaju i suprotna shvataça. J. 145. Frojda (S. Kant. Åak i E. H. Izgleda da on ima svoj koren u ÿudskoj prirodi. sliåno kao ãto to åini dræava u odnosima pojedinaca. 1957. a naroåito rata (koje se uglavnom oslaça na istorijsko-so-cioloãki metod). ãto ideje o organizaciji meœunarodnog mira nalazimo i kod onih koji smatraju rat zakonitim staçem stvari. Pear. nav. jeste ideja o stalnom meœunarodnom miru putem organizacije naddræavne vlasti koja bi regulisala odnose meœu dræavama. bez sumçe. Letourneau. Spencer) smatra da u åoveku postoje agresivni nagoni koji ga teraju da pobeœuje u borbi za æivot. UNESCO. 17601825). 37 38 Nav. 1906. Uporedo sa ovakvim shvataçima. str. Æ. Ono ãto u ovim teorijama moæemo zapaziti kao nit koja se neprekidno provlaåi kada se razmatra pitaçe organizacije meœuna-rodnog mira. delo. Jedan od najveñih predstavnika ovih ideja je socijal-utopist Sen-Simon (Saint Simon. nav. Nasuprot Spenseru. 72. delo. koji su izlaz iz stalnih sukoba u meœunarod-nim odnosima videli u stvaraçu jedne svetske federacije ili svetske vlade. skriveni ili slabo vidÿivi uzroci a koji su. Rousseau) polazio od toga da je åovek po prirodi dobar i da ga druãtveni uslovi åine zlim.”34 Kasnije. nala-zimo iste ideje o ukoreçenosti rata u ÿudskoj prirodi. Spenser (H. 72. Ruso (J. ove ideje su åeãñe i nauåno argumentovanije. isto..u kojoj preovlaœuje apologija rata. nerazumni i katkad nesvesni. Lagorgette. po: J. kaæe da: “Rat nema potrebe da ima neki poseban motiv. koja bi raspolagala vlaãñu nad dræavama i koja bi mogla prav-nim putem da reguliãe odnose izmeœu dræava. v. razvojem Darvinove teorije evolucije i çenim uticajem na filozofiju. takoœe. Lagorgette.. str. 36 Ch. Krapotkin je smatrao da su fundamentalni nagoni u åoveku oni koji ga navode na saradçu a ne na sukob.35 I kod drugih evolucionista moæemo nañi stanoviãte po kome je rat “rezultat agresivnih instikata kod åoveka”. Freud). postoje u dubÿim i tamnijim delovima duha uzroci koji su nagonski. J. Po34 59. Kant. Paris. L’Etude psyhologique des etats de tensions et des conflits. str.38 Ova shvataça predstavÿaju. tako da u socioloãkom prouåavaçu pojava meœunarodnog æivota. delotvorniji i stvarniji”. Le rF4le de la guerre. metaphis.. Princ. filozofsku anticipaciju nauåne teorije S. E. tako da je teãko izdvojiti one koji se mogu smatrati “åistim” pacifistima od onih koji pored mira i ratu daju veliki znaåaj u æivotu druãtva. Meœu pacifistima istiåu se posebno “federalisti”. Tako H.. 35 T. 19 . str. Paris. U evropskoj filozofiji je nasuprot Hobsu Æ. Teãko bi bilo izraditi jednu listu svih filozofa-pacifista jer bi ona uvek bila nekompletna.36 U ovom istom vremenu sociologija beleæi veliki uspon u svom razvoju. psiholoãki åinilac meœu odluåujuñe. meœutim. koji je nauånim metodima istraæivao æivot åoveka i doãao do sliånih zakÿuåaka koji su ostavili ogroman uticaj i na razvoj nauke o meœunarodnim odnosima. du droit. koji se inaåe ne moæe smatrati apologetom rata veñnaprotiv. uvrãñuje. To uglavnom zbog toga. Polazi se åesto od toga da je “rat samo realizacija ÿudske borbenosti”37 a da ispod izvesnih ciÿeva “.

40 B. Basch. E. Les doctrines politiques des philosophes classiques de l“Alemagne. Razumÿivo je stoga ãto su Grocius i drugi predstavnici ãkole prirodnog prava obratili paæçu na izuåavaçe rata i moguñnosti 39 Videti izvanredan pregled pacifistiåke filozofije u: M. M. viãe izdaça. 41 A. ãto je u savremenoj fazi razvitka nauke naãlo svoj izraz u savremenim socioloãkim teorijama biheviorizma i funkcionalizma i teorije sistema kao posebne kibernetske granice funkcionalizma. “Kultura”. 67. a u nemaåkoj klasiånoj filozofiji Lajbnic (Leibnitz. 17621814). Ove ideje. 1966. I. narodna suverenost u dræavi. Beograd. koja je stvarala uslove za meœunarodnu saradçu. Osnovi meœunarodnog prava. 16461716). Beograd. koji jedini otkriva ono ãto je u suãtini ÿudske prirode”: sloboda. Magaraãeviñ. postepeno su doveli do toga da se oni ureœuju posebnim druãtvenim normama pravilima meœunarodnog prava”. Nije nerazumÿivo zaãto baãu Holandiji u ovom vremenu dolazi do preobraæaja antiåkih shvataça o prirodnom pravu kao skupu normi koje “izviru iz razuma. Holandski pravnih H. 1965. Videti takoœe: M. zemÿi koja zajedno sa Engleskom koraåa u prvim redovima novog narastajuñeg kapitalistiåkog druãtva. Prudon (Proudhon. neograniåena privatna svojina.red çega. koje nosi sa sobom mlada graœanska klasa u borbi protiv feudalizma. bila je pravna oblast. Kont (A. U tom procesu druãtvenog kretaça. str. U ranijim epohama. Kant (17241804) i Fihte (Fichte. Univerzitet u Novom Sadu. Pacifisme et internationalisme. 17981857). Merle. t. Meœunarodno pravo i meœunarodni odnosi Jedna od prvih oblasti meœunarodnog æivota koja je postala predmet nauånog prouåavaça. “Savremena administracija”. Grotius. str. ãireça svetskog træiãta i internacionalizacije odnosa proizvodçe i razmene. Colin. 20 . tu su i O. 18091865). 15831645) smatra se osnivaåem meœunarodnog prava i çegove prve teorije ãkole prirodnog prava. Paris.41 Pojava meœunarodnog prava se vezuje za vreme postepenog razvoja meœunarodne podele rada. naãle su najpogodnije tlo u Holandiji. politiåkih i drugih odnosa. jednakost. 4663. Bartoã. Meœunarodno javno pravo. meœunarodno pravo nije postojalo kao celovit pravni sistem. 2. Sa razvojem pozitivizma u filozofiji narastaju zahtevi za em-pirizmom u nauci. razvitak i ãireçe meœunarodnih ekonomskih. Novi Sad. A.39 Mada meœu çima postoje razlike koje se uoåavaju u razvoju ove misli od Lajbnicove “duhovne meœunarodne republike” i univerzalne monarhije Fihtea do Kantovog “neprekidnog mira” putem organizacije “druãtva nacija”. Comte. “Moderno meœunarodno pravo je proizvod kapitalistiåkog naåina proizvodçe. 1954. Avramov. 40 moguñe je pratiti ovu ideju sve do savremenih institucionalistiåkih teorija koje u organizaciji i postojaçu institucija vide reãeçe problema mira i rata meœu narodima. Grocius (H. str. Paris. S. 17. 1927. Meœunarodno javno pravo. sem nekih minimalnih normi obiåajnog karaktera i malog broja ugovora. jer je rat bio jedini redovan oblik odnosa izmeœu dræava.

Tako se od samog poåetka razvoja meœunarodnog prava. Grocius je u svojim radovima teæio iznalaæeçu pravila koja bi regulisala voœeçe rata. Sa razvojem pozitivizma u meœunarodnom pravu. To je zato ãto se rat vodi da bi se oåuvao svoj æivot ili svojih ålanova i za odræavaçe ili sticaçe stvari potrebnih za æivot. Meœutim. H. to “prirodno staçe” ñe biti prevaziœeno. ova nauka se bavi tim 42 H. on se pospeãuje. u stvari. Merle. åemu naroåito doprinosi ãkola prirodnog prava. pa to ne moæe biti ni priroda ni razum koji tu prirodu otkriva. po: M. “Ako se uzmu u razmatraça prvi utisci o prirodi. 21 . nastajaçe potrebe utvrœivaça odnosa saradçe u meœunarodnim odnosima navodi dræave da uzajamnim sporazumima i ugovorima reguliãu te odnose. poãto ne postoji nikakva naddræavna vlast koja bi te odnose re-gulisala pravilima koje bi morali svi poãtovati. Grotius. Gavranov. Mada su ove teorije protivureåne. jer ñe na taj naåin iz çega izrasti pravno organizovana meœunarodna zajednica (instituciona-lizam). osnovni pravci u prouåavaçu meœunarodnih odnosa razvijaju se uporedo s teorijom “prirodnog staça” u kome suverene dræave pribavÿaju “same sebi pravdu” sredstvima koja im stoje na raspolagaçu. Prvi koraci ka regulisaçu ovih odnosa uåiçeni su uvoœeçem pravila o slobodi mora i slobodi meœunarodne trgovine. Pozitivizam u meœunarodnom pravu je umnogome doprineo razvoju kako realistiåkih. samo dve strane jednog istog stava: u meœunarodnim odnosima vlada “prirodno staçe” (realizam) ali ako se dræave sporazumeju o pravilima ponaãaça koja ñe regulisati prava i obaveze dræava. str. 49.42 Kod nastavÿaåa i sledbenika teorije prirodnog prava moæemo takoœe nañi niz korisnih zapaæaça o bitnim pojavama meœunarodnih odnosa. et de la paix. prouåavala ovu oblast druãtvenog æivota. str. Pravnim regulisaçem rata dobio bi se prostor za pravno regulisaçe mirnih odnosa unutar kojih je bio jedino moguñrazvoj meœunarodne trgovine. 15. ãto je u saglasnosti s kretaçima prirode”. te je tako doãao do interesantnih ideja za meœunarodne odnose. Razvoj nauke meœunarodnog prava nesumçivo je doprineo saznaçu o meœunarodnim odnosima. u çoj se ne nalazi niãta ãto u celini osuœuje rat. nav. Te norme nisu rezultat niåeg ãto bi se nalazilo iznad te voÿe. tako i institucionalistiåkih teorija u nauci meœunarodnih odnosa. Meœutim. te je u jednom dugom istorijskom periodu bio jedina nauåna disciplina koja je. nav.çegovog uklapaça u regule meœunarodnog pravnog sistema. delo. delo. pored istorije. one su. posveñuje paæça bitnim pojavama meœunarodnog æivota. Stojkoviñ. koji se i u mnogo kasnijim radovima iz ove oblasti mogu nañi u viãe ili maçe izmeçenom vidu. nav. mada su ona prvobitno nastala i razvila se u meœunarodnom pravu. Ova shvataça moæemo slediti i nañi kod savremenih teoretiåara meœunarodnih odnosa. Le droit de la guerre. Prouåavaçe pravila koja treba da reguliãu neke odnose nije moguñe bez prouåavaça suãtine tih odnosa kao druãtvenih pojava. kao ãto su rat i mir. M. naprotiv. s obzirom na to da se meœunarodno pravo bavi na prvom mestu prouåavaçem ovih odnosa s ciÿem çihovog pravnog regulisaça. Iz tog saznaça meœunarodne stvarnosti pozitivisti su doãli do ideje o meœunarodnom pravu kao skupu normi koje dræave svojom voÿom utvrœuju.

uopãte gledano. Hegel) i istraæivaça istorije Tojnbija (A. vladara i çihovih vlada. Ovo se podjednako moæe reñi kako za specija-lizovane istorije. Istorija i meœunarodni odnosi Istorija. Naime. One su opremile rad na teorijskom prouåavaçu meœunarodnih odnosa do-voÿnom koliåinom materijala za stvaraçe polaznih pretpostavki u teorijskom formulisaçu opãtih stavova ove nauke. tj. Toynbee). koje se bave iskÿuåivo prouåavaçem pojava meœunarodnih odnosa kao ãto su diplomatska istorija i istorija meœunarodnih odnosa.odnosima uglavnom primenom normativnog metoda. 3. poãto se nauka meœunarodnog prava svodi na prouåavaçe pravnih normi. i mada zbog toga jednostrane. i u ovom sluåaju ne moæe se nikako zanemariti znaåaj nauke meœunarodnog prava. pokazuje se ogroman znaåaj koji ima istorija u raspoznavaçu i raãålaçavaçu komplikovanog spleta meœunarodnih odnosa. Diplomatska istorija i spoÿna politika Najstarija od istorijskih disciplina koja se neposredno i posredno bavi prouåavaçem odnosa izmeœu dræava je svakako diplomatska istorija. çihov skoro iskÿuåivi oblik je bio diplomatski. Sama reå “diplomatija” doãla je od gråke reåi “diploma” koja oznaåava “akt savijen dvostruko i koji dolazi od suverena”. viãe je okrenuta onome ãto bi trebalo da bude nego onome ãto jeste. u kojima i savremeni istraæivaå meœunarodnih odnosa moæe nañi znaåajne sinteze i zapaæaça iz istorijskog mate-rijala. jer su i ove teorije doprinele saznaçu nekih vidova meœunarodnih odnosa. prema tome. diplomati su predstavnici suverena preko kojih se razmeçuju “diplome” a “diplomatska istorija je imala za zadatak da otkriva 22 . S obzirom na to da su se meœunarodni odnosi nekada odvijali gotovo iskÿuåivo kao odnosi suverena. tako isto i za opãtu istoriju i velike sisteme filozofije istorije Hegela (G. najviãe je doprinela saznaçu o pojavama meœunarodnih odnosa i. koje mogu imati veliki znaåaj u teorijskom prouåavaçu meœunarodnih odnosa. Meœutim. s kojim je nastao i idealistiåki prilaz meœunarodnim odnosima uopãte. Razumÿivo je da su diplomatska istorija i istorija meœunarodnih odnosa discipline koje su u najveñoj meri i neposredno dovele do potrebe konstituisaça teorije meœunarodnih odnosa. Joãu delima gråkog istoriåara Tukidida i çegovoj analizi procesa koji su se razvijali u Peloponeskom ratu. A. Ovo je naroåito sluåaj s razvojem i vladavinom pozitivizma u meœunarodnom pravu. bilo kao opãti stavovi ili polazne pretpostavke u metodoloãkom postupku istraæivaça meœunarodnih odnosa. s obzirom na to da se bez istorijskog metoda ne moæe zamisliti prouåavaçe niza makropojava iz ove oblasti.43 Prema tome. Ona i danas doprinosi saznaçu i nauånom objaãçeçu ovih pojava. doãlo je do poistoveñivaça stvarnih odnosa s normativnim modelom odnosa. a ne odnosa koje te norme reguliãu. one su doprinele razvoju teorijske nauke o meœunarodnim odnosima. razvoju nauke o meœuna-rodnim odnosima.

Merle. Graœanska demokratija i u toj oblasti uvodi nove oblike. politiåkih. 45. 46 M. 44 Isto. diplomatska istorija je postepeno proãirivala poÿe svoga prouåavaça tako da je u çega ukÿuåivala osnovne komponente spoÿne politike jedne zemÿe. Uporedo s diplomatskom istorijom. ãto se ogleda u tome da je podatak koji iznosi diplomatska istorija po pravilu taåan. tj. Merle. ideja i materijalnih i subjektivnih åinilaca koji deluju na meœunarodne odnose. 46. çi43 Littre. delo. i V. Ona na taj naåin zameçuje diplomatska istorijska dokumenta sa zvaniånim interpretacijama koje daju vlade zemaÿa o svojoj spoÿnoj politici. “Anali Pravnog fakulteta u Beogradu”.44 U svom razvoju. meça se i sistem odluåivaça u spoÿnoj politici. skupinu sluæbenih ili tajnih dokumenata pomoñu kojih su vladari saobrañali meœu sobom”. Meœutim. delo. dvostrane i viãestrane odnose dræave. s obzirom na to da se ne upuãta u analizu uloge druãtvenih. jer zahteva da çeni zakÿuåci budu argumentovani istorijskim dokumentima. 216. nav. 1217. S jedne strane. 45 nav. Jankoviñ. sa revolucijama krajem XVIII i u prvoj polovini XIX veka. Gavranov. kulturnih i drugih åinilaca od znaåaja u kreiraçu spoÿne politike svake zemÿe. str. u ovom istom vremenu dolazi do razvoja novih. ona ostaje jednostrana u ocenama. mi-nistri inostranih poslova i çihov diplomatski aparat. posle Prvog svetskog rata poåiçe da se razvija prouåavaçe spoÿne politike. Meœunarodni odnosi i istorijske discipline. koja izvore svoga saznaça nalazi uglavnom u sredstvima javnog informisaça. jer je proizaãao iz istorijskog dokumenta. M. nav. Diplomatska istorija se morala okrenuti prouåavaçu kretaça meœunarodnih ekonomskih odnosa. te se nisu mogli objasniti i razumeti samo prouåavaçem diplomatskih dokumenata. str. åesto jedini izvori.46 “Spoÿna politika kao nauka prouåava aktivnosti pojedinih dræava. ãto donosi kapitalistiåki naåin proizvodçe. B. Stojkoviñ. koji zahteva podelu rada i u meœunarodnim razmerama. Diplomatski odnosi i dokumenti su samo “finalizacija” jednog sloæenog procesa u druãtvu u celini i u politiåkim organima unutar kojih se donose odluke. S druge strane.45 Ova ograniåenost diplomatske istorije u pogledu izvora i predmeta istraæivaça ima svoje dobre i loãe strane. Meœutim. odnosa sila. ona ne dozvoÿava proizvoÿnost u analizi.i objaãçava diplomatske dokumente. Kao glavni. Sociologie des relations internationales. str. po: M. Iz tih razloga meœunarodni odnosi nisu mogli ostati samo “diplomatski” odnosi. koji oznaåavaju kraj iskÿuåive nadleænosti suverena u çoj. Glavnu ulogu u meœunarodnim odnosima za diplomatsku istoriju imaju “ãefovi dræava. tako da diplomatska istorija viãe nije mogla da odgovori potrebama za poznavaçem onoga ãto se zbiva u meœunarodnim odnosima i ãto je dobijalo sve veñi znaåaj u æivotu druãtva uopãte. koriste se diplomatski arhivi. Liåne oso-bine diplomata su najåeãñe predmet çihovih podrobnih analiza. kao i vojna i politiåka sredstva u toj politici. Prvi svetski rat i Oktobarska revolucija unose bitne promene u ovu sferu odnosa. bogatijih oblika meœunarodnih odnosa. a ponekad i dnevna ãtampa”. Taj çen nedostatak ima i svoje dobre strane. str. 23 . ekonomskih. 23/1964.

str. delo. borbe za prestiæ. ali motivisano çihovim sopstvenim interesima. nav. istorijsko prouåavaçe meœunarodnih odnosa podrazumeva istraæivaçe svih åinilaca. M. Renuvena i Æ. Meœutim. B. 47. t. s obzirom na to da u oblasti spoÿne politike tajna diplomatija joãuvek izmiåe kontroli predstavniåkih tela. uloga liånosti). 50 Introduction a l’etude des relations intrnationales. delo. ovaj istorijski pristup unosi nove metode u istraæivaçe. razvila se nova istorijska disciplina Istorija meœunarodnih odnosa. Meœutim. B. 1966. Paris.hovo delovaçe u odnosima s drugim dræavama.47 Spoÿna politika se razvila u posebnu disciplinu. Na taj naåin se oni pribliæuju metodima koji se primeçuju u jednom delu 47 V. Duroselle)50 oni izlaæu osnovne åinioce koje treba imati u vidu kada se prouåava istorija meœunarodnih odnosa (geografski. åiji je osnovni nedostatak nepouzdanost podataka koji se daju u javnost. Tada se primeçuju metodi razvijeni u sociologiji i politiåkim naukama. demografski. naroåito onda kada se istraæuju skoraãçi dogaœaji o kojima su dokumenti joãuvek obavijeni velom dræavne tajne. Ovaj metodoloãki postupak ne zanemaruje sve ono ãto prouåava diplomatska istorija. Dirozela (J. ideoloãki. u okvirima opãteg staça u meœunarodnoj zajednici i meœunarodnim odnosima. 24 . 1960. ali on zahteva mnogo viãe. Renouvin. Merle. ekonomski. prevlast. Renuvena (P. Histoire des relations internationales. str. 14. Gavranov. analiza sadræaja i dr. kao ãto su statistiåki. “savremene istorije”. nedostaci koji su proizilazili iz metoda prouåavaça diplomatske istorije nisu mogli biti izbegnuti prouåavaçem spoÿne politike. u kome su dali svoje priloge poznati francuski istoriåari. IVIII. uloge opãtih druãtvenih kretaça. Istorija meœunarodnih odnosa U samoj promeni naziva sadræana je i suãtina promene koja je nastala sa pojavom novog metodoloãkog postupka koji je doveo do stvaraça istorije meœunarodnih odnosa. Sa pojavom viãetomog dela P. finansijski. koji su pored staça u meœunarodnoj zajednici uslovÿeni i nizom faktora unutraãçeg razvoja dræave”. intervju.49 U zajedniåkoj kçizi P. a zbog potreba istorijskog prouåavaça pojava meœunarodnog æivota. Ovi nedostaci diplomatske istorije i spoÿne politike ne iskÿuåuju ove metode iz nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa ni u ovom trenutku u kome je nauka o meœunarodnim odnosima razvila niz metoda za prouåavaçe savremenih staça i kretaça u meœunarodnim odnosima. Colin. liånosti dræavnika itd. jer se ona u stvarnosti svodila na prouåavaçe tzv. Paris. Stojkoviñ. B. A. hegemoniju i imperijalizam u meœunarodnim odnosima. Renouvin)48 Istorija meœunarodnih odnosa. 49 M. naroåito u oblasti politike sile. Istovremeno. nav. i uz diplomatsku istoriju posle Prvog svetskog rata predstavÿa znaåajan vid nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa. materijalnih i subjektivnih. uporedo s razvojem diplomatske istorije i spoÿne politike. 48 P.

Ãuleka. V. jer je prvenstveno ograniåeno na proãlost. U ovom istom razdobÿu pojavÿuju se i dva sistematska dela Diplomatska istorija moderne Evrope u dva toma od J. Tri toma ovog posledçeg dela daju produbÿenu sliku meœunarodnog poloæaja Srbije toga vremena. te se pored niza monografskih radova. Izmeœu dva rata nastavÿa se tradicija velikog interesovaça za prouåavaçe diplomatske istorije. Iblera). kao i analizi pojedinih perioda istorije meœunarodnih odnosa XIX i XX veka. åime svoja istraæivaça åine joãkorisnijim za istraæivaçe meœunarodnih odnosa u celini. ono ima i danas veliki znaåaj u istraæivaçu meœunarodnih odnosa. Kruÿa i Historija diplomacije. III ÃKOLE U NAUCI O MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA U toku savremenog razvoja teorije meœunarodnih odnosa razvile su se i uåvrstile ãkole razliåitih pravaca. u jednoj ili drugoj formi. vrlo razvijena i ima relativno dugu tradiciju. tako i opãta shvataça o bitnim epistemioloãkim i metodoloãkim problemima ove nauke. moæe se reñi da se u SAD razvijaju ãkole empirijskog karaktera. U naãoj zemÿi je istorija meœunarodnih odnosa. koje izraæavaju kako razliåite teorijske stavove. ãto najåeãñe odgovara filozofskom opredeÿeçu autora. koji je bio vladajuñi u ovoj vrsti radova toga vremena. u kojoj je u oko dvadesetak kçiga izloæen i meœunarodni poloæaj Srbije i srpskog naroda kroz ceo XIX vek. To su na prvom mestu: Srbija na istoku Svetozara Markoviña i produbÿena analiza klasiåno-druãtvene sadræine spoÿne politike Srbije u delu Dimitrija Tucoviña Srbija i Albanija. i Spoÿaãçi odnoãaji Srbije novijega vremena. Jovanoviña i Diplomatska historija u dva toma od V. mogu se navesti i studije koje prevazilaze istorijski metod analizom åinilaca koji su delovali na spoÿnu politiku i meœunarodni poloæaj Srbije.nauke o meœunarodnim odnosima. Joãu XIX veku pojavÿuju se dela iz oblasti diplomatske istorije. dok su za Evropu karakteristiåni istorijsko-socioloãki pristupi problemima meœunarodnih odnosa. Mada istorijsko prouåavaçe ne moæe sasvim da zadovoÿi potrebe za poznavaçem meœunarodnih odnosa. pojavÿuje se veliki broj monografskih radova posveñenih analizi dvostranih odnosa naãe zemÿe s drugim zemÿama. Pored diplomatske istorije. pojavÿuje edicija “Srpski narod u XIX veku”. 25 . te prevazilaze diplomatsko-istorijski metod. Posle Drugog svetskog rata izlaze dva uxbenika (Diplomatska istorija V. Meœu çima se naroåito istiåu studije Jovana Ristiña Diplomatska istorija srpsko-turskih ratova 1618. U tom smislu. do Prvog svetskog rata.

tj. “Naåin na koji su se ÿudi borili bio je uvek efikasan da se pomoñu çega odredi socijalna struktura datog druãtva. U ovom smislu. i viãe ili maçe omeœiti. Aron. delo. Aron teæi da zapazi korelacije izmeœu razliåitih oblasti druãtvenog æivota i pojava u çima. 1963. smatrajuñi da je u srediãtu toga predmeta proces donoãeça odluka: “Onoliko koliko postoji mnoæina suverenih jedinica (ãto je suãtina meœunarodnih odnosa). kritiåki odnos prema çima je neophodan zbog filozofskog opredeÿeça i ideoloãke obojenosti koja ne moæe biti iskÿuåena i pored proklamovane “nauåne neutralnosti”. On veoma oãtro kritikuje svoœeçe dræava i drugih aktera meœunarodnih odnosa na algebarske simbole. “Revue FranE7aise de Sociologie”. Calman Levy. prema tome. on trpi uticaj biheviorizma. Istorijsko-socioloãka ãkola Ova ãkola. kao i naåin na koji su ÿudi u çemu radili”. Istovremeno. po çemu.Razmatraçe teorijskih pravaca u nauci o meœunarodnim odnosima je sastavni deo prouåavaça ove oblasti druãtvenog æivota.52 R. 315.51 Da bi se razumelo ponaãaçe dræava u meœunarodnim odnosima. politiåki sistem). Meœutim. sledeñe ãkole i teorijski pravci u ovoj nauci: istorijsko-socioloãki pravac. Moæe se åak reñi da danas istorijska sociologija predstavÿa okvir vrlo uspeãne kritike savremenih bihevioristiåkih i funkcionalistiåkih teorija u sferi nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa. Aron. 1. La sociologie des relations internationales. po çemu. koja se danas u najåistijem vidu odræava i razvija u Evropi (naroåito u Francuskoj). 26 . Paris. Tako. str. U dosadaãçem razvoju nauke o meœunarodnim odnosima mogu se izdvojiti.53 S druge strane. sept. postoji uvek korelacija izmeœu vojne organizacije druãtva i druãtvene organizacije i strukture. druãtvena struktura. naroåito smeçivaçem tipova ako to smeçivaçe postoji”. odluåuje o sudbini miliona ÿudi”. a naroåito biheviorizma. zbog rezultata koje su one u tom prouåavaçu do sada postigle. sediãte prouåavaça meœunarodnih odnosa biñe teorija odluåivaça. neophodno je poznavati niz åiçenica: fiziåke determinante (prostor. Aron. 53 Paix et guerre entre les nations. 311. psiholoãki. 54 Nav. populacija. dræave “politiåke jedinice koje predstavÿaju ÿudske zajednice zasnovane na jednoj teritoriji”. poãto su. ili samo jedan åovek. Sociolog. ona mu maçe-viãe uspeãno odoleva. vrlo je uspeãna kritika bihevioristiåke sociologije koju je razvio R.54 51 R. str. izvori) i druãtvene determinante (ideologija. traæi u istoriji “redovne odnose. trpi uticaje drugih socioloãkih pravaca. 1962. R. prouåavaça naåina na koji nekoliko ÿudi. funkcionalistiåki i marksistiåki. jedan od znaåajnijih predstavnika istorijske sociologije u Francuskoj. kada treba da odredi predmet istraæivaça nauke meœunarodnih odnosa. 52 Isto.

ravnoteæe snaga. koji se. Paix et guerre.. ÿudi i duãe. kao ãto su nastanak blokova. To je tako jer u meœunarodnim odnosima nema efikasnog arbitra koji bi mogao da prinudi dræave da poãtuju pravila igre i koji bi ih ograniåavao u izboru sredstava. ili mira”. Meœutim.. pa i pored toga razvoj druãtvenih odnosa poprima obeleæja koja mogu biti suprotna tim pravilima. odnosi izmeœu dræava sadræe u suãtini alternativu rata. Ne upuãtajuñi se na ovom mestu u raspravu o tome da li u meœunarodnim odnosima postoji efikasan zakon i efikasan sudija. Pridræavajuñi se ovog metodoloãkog uputstva. On u centar ove analize stavÿa “pravila igre” u meœunarodnim odnosima i zakÿuåuje da je tu reå o odnosima politiåkih jedinica od kojih svaka zadræava za sebe pravo da sebi pribavi pravdu i da sama sebi bude gospodar u odluåivaçu o svom ponaãaçu u toj igri. 56 R. “Ambasador i vojnik æive i simbolizuju meœunarodne odnose. on zakÿuåuje da je meœunarodna politika.. 18. politika sile. On smatra da je nemoguñe pristupiti socioloãkom prouåavaçu ponaãaça aktera u meœunarodnim odnosima bez istorijskih prouåavaça. U ovim odnosima politiåke jedinice teæe da postignu odreœene ciÿeve koji se. Zbog toga je sprega diplomatije i strategije osoben fenomen vezan za meœunarodne odnose. mora se primetiti da to samo po sebi nije dovoÿno da bi se doãlo do navedenog teorijskog objaãçeça suãtine meœunarodnih odnosa. kao takva. Ako se 55 Opãirniju kritiku ovog dela vid. Stojanoviñ. pisac objaãçava ponaãaçe aktera u meœunarodnim odnosima i tu se najviãe zapaæa uticaj biheviorizma na çegove stavove. ako se upotrebi jedan taåniji izraz. i na jednom viãem nivou na opãte ciÿeve bezbednost.56 Polazeñi od toga. Aron. mogu podeliti na konkretne prostor. diplomatije izmeœu dva bloka i unutar blokova. Istorija i Prakseologija. Aron je dao u svom poznatom delu Mir i rat meœu narodima (Paix et guerre entre les nations). instituta i procesa u istoriji meœunarodnih odnosa. svode na diplomatiju ili rat.55 Ovo çegovo delo podeÿeno je u åetiri odeÿka: Teorija. iza kojih stoji monopol fiziåke sile date dræave. predodreœene su da budu protivnici.Svoju osnovnu koncepciju meœunarodnih odnosa R. s obzirom da su meœudræavni. predstavÿaju odluåujuñu ulogu u borbi dræava za postizaçe svojih ciÿeva. po çemu. jer sila uvek stoji na raspolagaçu dræavama. Duænost sociologa bi bila da izbegava apstraktno rezonovaçe i da svoje tvrdçe zasniva na åiçenicama. on ipak ostaje do kraja veran metodima istorijske sociologije. kojim dræava raspolaæe. Poãto one nisu podreœene jednom zakonu i sudiji. Aron odbacuje pravo i moral i smatra da bi bilo idealistiåki ne videti da u meœunarodnim odnosima sila i moñ. Cela meœunarodna politika sadræi jedan sudar voÿa zato ãto nastaje u odnosima dræava koje se slobodno opredeÿuju u svom ponaãaçu. 3/66. Odnosi izmeœu dræava imaju jednu originalnu crtu koja ih razlikuje od svih drugih odnosa: oni se odvijaju u senci rata ili. Druãtveni odnosi unutar dræave regulisani su vrlo efikasnim pravilima. Aron posveñuje ozbiÿnu paæçu prouåavaçu nastajaça pojedinih oblika. moñi slava. U odeÿku “Sociologija”. Kada je reå o sredstvima za postizaçe ovih ciÿeva. “Politiåka misao”. Sociologija. U teorijskom delu Aron definiãe koncepciju svoje teorijske analize.: R. 27 . str.

28 . ideoloãki stav mu åesto ne dozvoÿava da zapazi promene koje danas deluju u meœunarodnim odnosima. u odreœenom smislu. 444.59 Sledeñi ova svoja razmiãÿaça. jer ne vidi moguñnost da meœunarodno pravo postane efikasan regulator odnosa izmeœu dræava. jednostavno predstavÿa u konkretnom sluåaju primenu Maks Veberove (Max Weber) ideje.ima u vidu ideoloãka opredeÿenost R. te uvodi ostale faktore od vaænosti za odabrane ciÿeve i da odstupaça od primeçenih politika razmatra u svetlosti kompleksa sila. 438. U åetvrtom odeÿku. str. Meœutim. kao ãto je pomoñzemÿama u razvoju. sigurno je da ñe se neke situacije po-navÿati”. ali ograniåiti se na prvi tip (unutraãçe faktore) mnogo je opasnije nego ograniåiti se na drugi tip”. onda se moæe reñi da ovaj odeÿak predstavÿa primer najviãeg dometa istorijsko-socioloãke analize. ciÿevi i instrumenti te politike objaãçavaju se s obzirom na unutraãçe faktore i na opãtu situaciju. Tako on i politiku nesvrstavaça spuãta na nivo klasiåne neutralnosti. Ova potvrda. on se teãko oslobaœa klasiånih merila diplomatske istorije. a naroåito onda kada proceçuje ulogu velikih sila i mesto malih i sredçih dræava u meœunarodnim odnosima. jer se ne mogu zanemariti kulturo57 V. Isto tako. Arona. delo. da istoriåar poåiçe primenom “ciÿasvesne” sheme.58 “Uz pretpostavku da imamo jedno diplomatsko poÿe. str. Pluralistiåki prilaz pretpostavÿa izbor åinilaca i davaçe prednosti nekima od çih. Pored toga. Samo sociolog koji upotrebÿava istorijski metod mogao bi postati savetnik vladaoca”. Pored toga ãto prihvata neke metode biheviorizma. delo.57 Aron smatra da prouåavaçe mnoæine faktora koji deluju na meœunarodne odnose mora proñi kroz istorijska poreœeça bez kojih se ne moæe doñi do otkrivaça nekih pravilnosti u politici bilo koje zemÿe. str. 438439. ona ne mogu pruæiti nikakav materijal pomoñu kojeg bi dokazala uzrok i posledicu. Svako izuåavaçe koje je ograniåeno na jedan ili na drugi tip objaãçeça nepotpuno je. a neke nove pojave u meœunarodnim odnosima. Ibler. Prakseologiji. putem jaåaça uloge meœunarodnog prava. ispituje i moguñnost prevazilaæeça politike sile u meœunarodnim odnosima. 59 Nav. Tu filozofskoideoloãko opredeÿeçe uvek igra znaåajnu ulogu. “Kad su ova izuåavaça odvojena od politiåkog prouåavaça. a metodi. Meœutim. delo.60 Osnovne slabosti istorijske sociologije se teãko mogu izbeñi insistiraçem çenih predstavnika na pluralistiåkom objaãçeçu druãtvenih pojava. 58 Nav. delo. Aron zakÿuåuje da samo istorijska sociologija a ne parcijalne analize ni apstraktne teorije moæe izraziti problem u onom obliku u kojem dræavnici treba da se suoåe sa çim. Aron ispituje ulogu razliåitih åinilaca koji odreœuju ponaãaçe dræava u meœunarodnim odnosima. i da iste dræave ostaju u çemu. on je çegov veliki kritiåar. nav. oãtro kritikuje antropoloãki i psiholoãki pristup u prouåavaçu pojava meœunarodnog æivota. 451. str. Pri tom. svrstava u ranije poznate okvire finansiraça politiåkih ciÿeva glavnih aktera meœunarodne ravnoteæe snaga. 60 Nav. on izraæava pesimizam.

str. Ãire gledano. s ciÿem da zauzmu vladajuñe mesto u druãtvu. Ovakve monistiåke pristupe uglavnom kritikuju sociolozi istorij-ske ãkole. Prema definiciji savremenih teoretiåara meœunarodnih odnosa na Zapadu. oslaçajuñi se pri tom na sredstva sile u sluåaju nepokoravaça. odnosno saåuvale svoje vrednosti. po çemu. dogod ono ne preraste u meœunarodnu zajednicu. Sa razvojem pragmatizma u ameriåkoj filozofiji. jer se ne moæe sa sigurnoãñu oåekivati po-navÿaçe u buduñnosti. sila. one ne bi mogle biti uvrãtene u ãkolu istorijske sociologije. odreœuje meœunarodne odnose. 29 . Meœutim. Teorija sile i realistiåka teorija meœunarodnih odnosa U politiåkim naukama raãireno je shvataçe da je politika samo proces koji nastaje u borbi za vlast. 61 G. Isto tako. Zato nije moguñe zasnovati neki opãti stav. i jedne i druge u istoriji traæe potvrdu svojih hipoteza i na tim potvrdama grade svoje teorijske stavove. koja svoje inspiracije nalazi i u najstarijim izvorima ÿudske misli.loãki uticaji i razliåiti vrednosni sistemi. Suãtina politike najåeãñe se traæi u delovaçu politiåkih snaga. saobrañajne i komunikacione moguñnosti. poçer) jeste sposobnost pojedinca. proizvodne moguñnosti. politiåki sistem. kao ãto su teorija sile. Schwarzenberger. A. Takva shvataça su u joãveñoj meri dobila u znaåaju u prouåavaçu meœunarodnih odnosa koje se uglavnom razvilo na Zapadu. poãto je glavna osobina ove ãkole pluralistiåki prilaz. grupe ili dræave da nametne svoju voÿu drugome. vojna moñi dr. dok ove ãkole grade teorijsku konstrukciju uglavnom na jednom osnovnom åiniocu. insistiraçe na cikliånom kretaçu istorije tako ãto se “istorija po-navÿa” ne moæe prerasti status nauåne hipoteze. koje vode meœusobnu borbu. strateãki poloæaj. pravilnosti i zakonitosti iskÿuåivo na istorijskom iskustvu. Power Politics. Bliæe upoznavaçe sa çima ñe to najboÿe i pokazati.61 Moñ sadræi niz elemenata. ravnoteæa snaga i rat. koji. u suãtini se ove ãkole ne razlikuju u biti ni po metodoloãkom pristupu. silu i moñ. vojni i upravni imaju najznaåajniju ulogu. London Stevens. diplomatija zasnovana na sili imperijalizma. 14. istorijsko-socioloãkom metodu moæemo pri-druæiti i neke teorije koje su se razvile u SAD i Velikoj Britaniji. Da bi ostvarile svoje nacionalne interese. Savremena nauka o meœunarodnim odnosima. meœu kojima su najbitniji: geografski poloæaj. 1951. a meœu çima. ni po rezultatima do kojih su doãle. Na toj osnovi nastaju odnosi u kojima vladaju naoruæaçe. najåeãñe zapaæa stavove koji ulozi sile daju prevagu. Metodoloãki. sila postaje åinilac od prvorazredne vaænosti u meœunarodnim odnosima. odnosno moñ(puissance. Strogo gledano. dræave moraju neprekidno jaåati svoju moñ. realistiåke i institucionalistiåke teorije. Svi ovi elementi se nalaze u meœuzavisnosti. a naroåito se to åini onda kada je reå o realistiåkoj i institucionalistiåkoj teoriji. savezi. demografska osnova. pre nastojati da se upravÿaju prema svojim interesima i voÿi nego prema savesti i potrebama meœunarodnog druãtva. ideologija. Osnov politike sile leæi u tome ãto ñe grupe u okvirima meœunarodnog druãtva.

“Politiåki realizam polazi od toga da je politika. i ona se svodi na to da silu smatra bitnom i odluåujuñom za odnose izmeœu dræava. On je. ti zakoni su nepromenÿive konstante u åitavoj istoriji. a da je politika zasnovana na moñi i sili. takoœe. moñ. To stvarno staçe je stalno i nepromenÿivo.63 Realistiåka teorija meœunarodnih odnosa u SAD ima znaåajnu tradiciju. Prema tome. str. 62 R. odreœena objektivnim zakonima åiji se koreni nalaze u prirodi åoveka”. jer oni mogu biti razliåiti.62 Ova dva pravca u teoriji sile ne razlikuju se u biti. Hamilton (jedan od tvoraca ameriåkog ustava). Zbog toga je bitno posedovati silu i moñ. Naime. çihova suãtina. New York. 691. delo. isticao egoistiånost ÿudske prirode. Iracionalna druãtvena situacija ne postaje usled sukoba nespojivih razliåitih vrednosti. “Realisti” u ovom sluåaju ostaju “monisti“. koji su u uzroånoj vezi s politikom sile jer ih ona i odreœuje i obezbeœuje. kao i ubeœeçe da dræave koje poãtuju moralne norme u meœunarodnim odnosima nuæno ærtvuju svoje sopstvene interese. Jedan broj teoretiåara silu smatra jedinim efikasnim sredstvom za zadovoÿeçe bitnih interesa dræava (realisti). V. Osnovna razlika je to ãto teorija “åiste politike sile” odstraçuje sve mitove koji navode dræave da jaåaju svoju moñ. drugi zanemaruju uzroke koji dovode do primene sile u meœunarodnim odnosima. u svojim politiåkim raspravama prihvata neke ideje roœene kod Makijavelija. A7 518. Pareto). 1967. “Realisti” polaze od “stvarnog staça” stvari u meœunarodnim odnosima. Pareta (V. V. Oni stoje na stanoviãtu da su meœunarodni odnosi politiåki odnosi. Knope. veñusled Nations. nepotrebno je traæiti posebne uzroke za prisustvo sile u meœunarodnim odnosima: ona je u çima çihova bit. Politics among 64 30 . Jedan od prvih ameriåkih dræavnika i politiåkih mislilaca. koji smatra da se sve ÿudske vrednosti uglavnom svode na materijalna dobra.U nauci o meœunarodnim odnosima mogu se razlikovati dva osnovna pravca u teoriji sile. kao i druãtvo u celini. samo preruãeno stremÿeçe za ovim jedinim pravim i univerzalnim ÿudskim dobrima. te se u meœunarodnim odnosima moæe sve ostvariti. jer zasnivaju svoju koncepciju o ulozi sile u meœunarodnim interesima na jednom motivu nacionalnom interesu. od vremena antike pa sve do naãih dana. 11. str. “Meœunarodna politika je uvek bila od svih priznata za ono ãto jeste. za politiku sile. poãto proizilazi iz ÿudske prirode u kojoj dominira instinktivni pokretaå borbe za moñ. Drugim reåima. 1960. “Sociologija” 1/67. odnosno vlast: “Sve ostale vrednosti su u stvari. izuzev u naãoj epohi od nekih pravnika zanetih svojim koncepcijama ili nekoliko idealista koji meãaju svoje snove sa realnoãñu”. str. 63 H. 4. Prema tome. Lako se dE2 zapaziti veliki uticaj V. Lausanne-Paris. nav. koje se i danas mogu nañi kod savremenih ameriåkih “realista”. A. Aron. Morgenthau. Morgenthau). oni smatraju da dræava polazi od svojih nacionalnih interesa. Sociologija iracionalnosti i sile. Pareto. TraitE9 der sociologie gE9nE9rale. prirodno nastajaçe neprijateÿskih teæçi kod susednih dræava.64 S druge strane. razvoj psiholoãkih teorija u sociologiji daje misaonu i nauånu osnovu ameriåkom rea-lizmu u meœunarodnim odnosima. Miliñ. zakÿuåuje Morgentau (H.

Fox. “Realizam” u teoriji meœunarodnih odnosa najneposredniju inspiraciju nalazi u delima ameriåkog teologa R. Morgenthau. On istiåe da ameriåka politika åesto nije vodila dovoÿno raåuna o ulozi sile i nacionalnih interesa u meœunarodnim odnosima. Oni mogu da definiãu svoje ciÿeve kao religiozne. odvelo je u drugu krajnost. nav. Niebuhr). te je nemoguñe oåekivati da u toj oblasti moæe neãto da se izmeni. koje u srediãte politiåkog procesa stavÿaju borbu za moñi silu.. krajçi uzrok borbe za silu i moñ nalazi se u nepromenÿivoj ÿudskoj prirodi. R. Kennan. str. T. 27. prosperitet ili samu silu. str. to je nesumçiva reakcija na pacifistiåki i legalistiåki idealizam koji je cvetao izmeœu dva rata u nauci meœunarodnog prava. Morgentaua. filozofske. bezbednost. Paris. po çegovom miãÿeçu. uzroci nastanka “realistiåke” teorije mogu se traæiti u dvema åiçenicama: prvo. 67 G. putem boæanskog posredovaça ili kroz prirodni razvoj ÿudskih poslova. kojim je trebalo savladati “prirodno staçe” koje je vladalo u meœunarodnim odnosima. brzina uspona SAD u meœunarodnoj hije-rarhiji sila posle Drugog svetskog rata nametala je potrebu objaãçeça mesta i uloge ove sile u meœunarodnim odnosima i novoj konstelaciji snaga u meœunarodnoj zajednici. Kennan).66 Istorijski posmatrano. Les fondements moraux et juridiques de la politique E9trangE9re amE9ricaine. Nibura (R. 31 . ka skoro potpunoj negaciji meœunarodnog prava i meœunarodnih institucija u meœunarodnim odnosima.65 Ovakav stav nesumçivo nalazi svoje mesto kod vodeñeg teoretiåara “realizma”. S druge strane. Princeton.nepomirÿive borbe razliåitih grupa za ãto veñe raspolagaçe istim univerzalnim dobrima”. bila greãka. Oni se mogu nadati da ñe ovaj ideal ostvariti putem sopstvenih unutraãçih snaga. 1954. Realities of American Foreign Policy. ekonomske ili kao druãtveni ideal. koja je po dogmama hriãñanskog uåeça optereñena 65 W. kaæe sledeñe: “Ma koji da su konaåni ciÿevi meœunarodne politike. koji je u svojim kritikama legalistiåkih i idealistiåkih shvataça meœunarodnih odnosa polazio od teoloãke koncepcije åovekove prirode. Kenana (G. 66 H. jer se spoÿna politika nikada ne sme zasnivati na legalistiåkom idealizmu koji poklaça suviãe povereça pravnim i moralnim principima. str.67 “Realizam” kao teorijski stav u nauci meœunarodnih odnosa ima svoje posebno mesto u odnosu na druge teorije. Oni se ne mogu sloæiti sa stanoviãtima lega-lista i institucionalista da je moguñe iskÿuåiti silu iz meœuna-rodnih odnosa putem razvoja meœunarodnog prava i institucija koje bi razvijale meœunarodnu saradçu. Dræavnici i narodi mogu konaåno æeleti slobodu. Oni se odvajaju od çih po tome ãto razliåito odreœuju uzroke takvog staça stvari. oni to åine putem borbe za silu”. sila je uvek neposredni ciÿ. Po çima. ãto je. 2. delo. koji u svom glavnom delu Politics among Natons. H. 92. Razoåaraçe koje je moralo doñi nakon takvog idealizovaça stvarnosti. Ali kad god se bore da ostvare svoj ciÿ putem meœuna-rodne politike. 1954.. Istorijska uslovÿe-nost “realistiåkih” teorija najboÿe se moæe osetiti u stavu X. nakon stvaraça Druãtva naroda u kome se videlo ostvareçe neke vrste “druãtvenog ugovora”. u studiji Fondation Nationale des Sciences Politiques. jednog od eminentnih predstavnika ove ãkole.

Prema tome. Izmeœu nacionalnih dræava. tj. delo. “Stremÿeçe ka moñi je osnovna crta meœunarodne politike. Pored osnovne determinante nepromenÿive ÿudske prirode optereñene instinktivnom potrebom borbe za moñ. po çegovom shvataçu. H. dræave nisu u staçu da slede norme hriãñanskog morala koje taj egoizam i nasiÿe ograniåavaju. meœunarodna politika je nuæno politika sile”. str. Meœunarodno pravo se nalazi na primitivnom stupçu razvoja prava (kao ãto je to bilo unutraãçe pravo u druãtvima vojne demokratije. koje teæe da uveñaju svoju moñ. Meœunarodno pravo u vrlo ograniåenom obimu sputava ambicije dræava. kada se nalazilo negde izmeœu morala i prava) te. Zato. nav. Prema 68 R. politiåkih institucija i kulture. str. ne postoji dræava koja je stvorena i koja se odræava bez upotrebe sile. Morgentaua Politika meœu na-rodima (Politics among Nations) je sinteza “realizma” i predstavÿa dokumentovan izvor ovog teorijskog pravca u nauci o meœunarodnim odnosima. Pitaçe rata i mira ne moæe biti reãeno ni najsavremenijim pravnim mehanizmom sistemom kolektivne bezbednosti. reãeçu vrlo komplikovanih i razvijenih oblika odnosa izmeœu suverenih dræava.68 Bliski prijateÿ i saradnik uåenika Nibura. 580. Zajednice ÿudi konstituisane u dræavi joãsu gore u tom pogledu. realisti dolaze do zakÿuåka da u çima nema uopãte mesta meœunarodnom pravu. Poãto meœunarodne odnose smatraju samo procesima u kojima dolazi do sticaça i deobe sile. nav. strategija i diplomatija su samo dva vida borbe za postizaçe najveñeg moguñeg kapaciteta moñi. te zbog toga sve teorije koje veruju u mir meœu narodima putem prava i osuœuju upotrebu sile ne mogu biti priznate kao nauåne. nadograœuje na ovoj teoloãkoj osnovi svoj sistem “realistiåkog” pogleda na meœunarodne odnose. Wegova dela predstavÿaju veñdugi niz godina primer i najdosledniji razraœeni sistem “realistiåke” teorije u nauci o meœunarodnim odnosima. Morgentaua moguñe je da se zapaze osnovni temeÿi na kojima on izgraœuje svoj sistem. kao i svaka politika. delo. Iz ovog kratkog pregleda teorije H. jer za razliku od pojedinaca. Morgentau. prema tome. jer ono u takvim uslovima ne moæe imati nikakvog uticaja. Stoga. uspostavÿa se ravnoteæa snaga koja je u tim uslovima jedini realistiåki naåin odræaça mira. ãto dovodi do ravnoteæe snaga. Zbog toga je åovek u svom ponaãaçu u druãtvu egoist i sklon nasiÿu. diplomatija je samo forma mirnog naåina borbe za moñ. Aron. koja je jedino u staçu da u krañim razmacima obezbedi razvoj mirnih odnosa. imati puno povereçe u te koånice i çihovu efikasnost u odræaçu mira znaåi biti idealista. Najveñe i najznaåajnije delo H. ono ne moæe da odgovori svrsi. 69 H.prvobitnim grehom. 31. koja u krajçoj analizi odreœuje meœunarodne odnose nadograœuje se zaokruæena ãema interes-sila-interes koja se u meœunarodnim odnosima realizuje putem jednaåeça teæçi i moguñnosti. i one se meœusobno dopuçuju. Morgenthau.69 U spoÿnoj politici dræava. Realisti insistiraju na tome da je osnov spoÿne politike dræava nacionalni interes koji se ãtiti i ostvaruje putem sile i koji se odraæava u jedinstvu teritorije. 32 .

Morgentauu “Ideja interesa je stvarno bit politike i nije podloæna uslovima vremena i mesta. Morgenthau. 33 . 1951. u kome ostaje uloga sile kao posledica nepromenÿivosti ÿudske prirode u kojoj je sadræan instinkt borbe za moñ. promene koje meçaju u biti zahteve i moguñnosti jedne dræave.”70 Poãto smatra interese stalnim i nepromenÿivim. on zatvara krug svog teorijskog sistema. Mnogi u SAD greãe (po miãÿeçu Morgentaua) kada te odnose pokuãavaju da objasne kao borbu dobra i zla. pa. prema tome.. Naroåito se ovaj zakÿuåak moæe primeniti na odnose SAD i SSSR. a da car joãuvek vlada Rusijom koja bi bila danas politiåki i tehnoloãki ista kao ãto je i ova danaãça. Ova teorijska koncepcija doãla je do primene u sledeñoj kçizi H. borbu belog i crnog. On polazi od hipoteze da je sovjetska ideologija potpuno podreœena onome ãto su uvek bili “veåiti interesi Rusije”. In Defence of the National Interest. druãtvenog i ekonomskog sistema u formiraçu nacionalnog interesa dræava. 77. Morgentaua: U odbranu nacionalnog interesa (In Defence of the National Interest). jer oni nastaju prema potrebama jednog druãtva. delo. Takva jednostranost u objaãçavaçu druãtvenih pojava uproãñava stvarnost. str. i çihove spoÿne politike. jer se svodi na pitaçe: ãta bi bilo da je sve ostalo isto. Morgentau odriåe svaku ulogu oblika vladavine. str. Osnovni nedostatak ove teorijske konstrukcije je u tome ãto svodi sve politiåke pojave na jednu borbu za moñ. po çegovom miãÿeçu. te je i sam Morgentau åesto prinuœen da u teorijsku analizu uvodi nove momente koje pronalazi u istoriji meœunarodnih odnosa. 71 H. Kao osnov analize u ovoj kçizi sluæe “gvozdeni zakoni” i “elementarne istine” u meœunarodnoj politici koji. Primeçujuñi ovaj stav na posleratni sukob. determiniãu ponaãaça dræava u meœunarodnim odnosima. Ova kçiga predstavÿa na neki naåin teoriju primeçenu na praksu meœunarodnih odnosa. svetla i tame. u kojoj se pored teorijskih analiza mogu slediti i politiåki stavovi samog autora u nizu pitaça meœunarodne politike.. ãto je u zavisnosti kako od politiåke 70 Nav. te on izraæava æaÿeçe zbog toga ãto ih neki ameriåki politiåari nisu svesni. a takoœe se mogu zadovoÿiti na razliåite naåine.”71Ovakvo hipotetiåko razmiãÿaçe nikako ne moæe opstati. Sledstveno svom teorijskom stavu. Ovi zakoni su po svojoj objektivnoj vrednosti ravni zakonu gra-vitacije. on zakÿuåuje: “Pretpostavimo za trenutak da su Leçin i Trocki umrli u progonstvu. te je zbog toga posebno interesantna. Veliki nedostatak ove teorije je upravo u tome ãto ne æeli da vidi promene koje nastaju u razvitku ÿudskog druãtva. sem druãtveno--politiåkog sistema u SSSR. New York. a ne vide da je to u stvari borba sile i sile i da bi ta borba postojala bez obzira na ideoloãke razlike koje danas dele te dve sile. Da li ko veruje da bi Sjediçenim Dræavama bilo svejedno kada bi ruski imperijalizam marãirao kao ãto je to radio u XVIII i XIX veku pod ideoloãkim barjakom i podrãkom hriãñanstva umesto boÿãevizma. polemiãuñi tako sa onima koji u meœunarodnim odnosima vide i procese saradçe a ne samo sukobe i ratove. 8. Interesi nikako ne mogu biti veåne i nepromenÿive vrednosti.

çenom znaåaju. Ono ãto nekim interesima daje spoÿni izgled nepromenÿivosti. zadræimo se na fundamentalnim interesima koji proizilaze iz samog opstanka jedne dræave kao teritorijalnog oblika potpunog druãtva. tako i od tehnoloãkog stupça proizvodçe na kome se dato druãtvo nalazi. Meœutim. Najzad. Za nauåno prouåavaçe uloge sile u meœunarodnim odnosima. oslaçajuñi se na prouåavaçe prakse. jedna dræava moæe da se naœe u situaciji da na çenoj teritoriji nema prirodnih uslova za razvoj takvog tehnoloãkog tipa proizvodçe. çeno ponaãaçe ñe biti isto u razliåitim periodima istorije. U istoriji takva staça su najåeãñe uzrokovala agresivno ponaãaçe i osvajaåku politiku u meœunarodnim odnosima. Ako u meœunarodnim odnosima neka dræava sledi politiku sile. to vaæi za sve druãtvene pojave: kada postoje isti uslovi. one su. Kakve su ozbiÿne promene nastale u odreœivaçu nacionalnog interesa u trenutku prelaza kapitalizma u çegov monopolski stadijum? Nisu li kolonije u to vreme bile osnovni interes imperijalizma? Porediti ove “nacionalne interese” s onim koji su postojali u feudalizmu ili li-beralnom kapitalizmu ne izgleda moguñe. kojim su evropske dræave takoœe reãile niz svojih graniånih pitaça? Nekadaãçe znaåeçe strateãkih granica sa promenama koje su nastale u tehnici naoruæaça sada trpi ozbiÿne promene. Realistiåke” teorije bez sumçe imaju svoj znaåaj u razvoju nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa. U odreœenim uslovima razvoja proizvodnih snaga.organizacije druãtva. otiãle u drugu krajnost preuveliåavaçem nekih proseca u meœunarodnim odnosima. a naroåito uloge sile. odsustvu i moguñnostima çenog nestajaça iz meœunarodnih odnosa. Ali. To je samo jedno pitaçe u kompleksu problema uloge sile u ovim odnosima. Oni su podloæni promenama koje nastaju delovaçem zakonitosti druãtvenog razvitka. neophodno je utvrditi druãtvene uslove u kojima se politika sile raœa i na osnovu toga doneti zakÿuåke o çenom prisustvu. zakonitosti su stalne i obrnuto. Nastale u kritici utopistiåkih. to je ãiri druãtveni kontekst unutar kojeg dolazi do formulisaça ili ostvareça nekog interesa. kao ãto je to sluåaj i sa drugim pojavama druãtvenog æivota. ako uzmemo teæçe dræava u odnosu na promene dræavnih granica. nije li sasvim lako zapaziti razlike na tom poÿu u vreme u kome joãnisu bile formirane nacije u Evropi i kasnije. Ili. pacifistiåkih i legalistiåkih shvataça. te kao takvi meçaju politiåku kartu Evrope u posledçih sto godina çene istorije. Danas se nikako ne moæe smatrati da reka Rajna ima isti strateãki znaåaj u odnosima Francuske i Nemaåke kakav je imala prethodnih vekova. Za teorijsko objaãçeçe politike sile u meœunarodnim odnosima nije dovoÿno raspravÿati samo o postojaçu efikasnih pravila ponaãaça koja bi spreåila primenu sile u meœunarodnim odnosima. napredak tehnologije moæe da omoguñi da se na jednom do juåe sterilnom tlu razvije materijalna proizvodça. Zbog svega toga teãko je odræiva tvrdça da su interesi stalne kategorije koje nisu u zavisnosti od vremena i mesta. Moæe li se porediti ovo staçe nastalo s formiraçem nacionalnih dræava u Evropi sa staçem koje je nastalo Vestfalskim mirom 1648. jer ono podleæe zakonitostima ove politike. 34 . koja moæe da obezbedi sve potrebne uslove za razvoj i opstanak toga druãtva. moguñnostima delovaça. kada nacije istiåu svoje zahteve koji ubrzo prerastaju u princip narodnosti.

Pored toga. veñsamo jedan od oblika u kojima se ti odnosi javÿaju. ne moæe tvrditi da ta pojava predstavÿa osnovu åitavog poretka stvari u druãtvu. nalaze u “prirodnom staçu”. Prema tome. pritisaka. pa åak i ako preovlaœuje u epohi ÿudske istorije koju poznajemo. çeni osnovni stavovi mogu da imaju negativne posledice u formiraçu sistema miãÿeça. i uslovi koji dovode do primene sile s ciÿem çihovog ostvareça. unutar kojih je dolazilo do saradçe u vezi sa nekim pitaçima i do sukoba u vezi sa drugim itd. Drugim reåima. Meœutim. postavÿa se pitaçe druãtvene funkcije “realistiåke teorije”. Nesumçivo je da sila ima znaåajno mesto u meœunarodnim odnosima i da je kroz åitavu çihovu istoriju snaæno uticala na çih. ako se jedna pojava åesto sreñe u datoj praksi druãtvenih odnosa. Ovo delovaçe je naroåito moguñe. za razliku od drugih druãtvenih odnosa. Ovim se nikako ne misli da je moguñe iñi putem teorijskog uopãtavaça bez prouåavaça prakse. to joãne znaåi da je ona osnova meœunarodnih odnosa. koji preko politiåkog sistema vlasti moæe da ima uticaja na razvoj meœunarodnih odnosa u kojima ne treba zanemarivati delovaçe subjektivnih åinilaca.Samo se na taj naåin moæe objasniti jedna pojava. jer ne postoje odgovarajuñe institucije koje bi svojom delat35 . Institucionalistiåke teorije U objaãçavaçu prirode i suãtine meœunarodnih odnosa oduvek je bilo prisutno miãÿeçe da se ovi odnosi. to je u zavisnosti od niza okolnosti koje se razvijaju u meœuzavisnosti. zanemarujuñi uzroke koji su je uslovili. u pospeãivaçu kretaça koja u materijalnoj osnovi imaju uslove za primenu politike sile u meœunarodnim odnosima. Drugim reåima. B. koji se takoœe mogu mirnim putem reãavati. postoje uslovi u kojima sila moæe biti podobna za ostvarivaçe dræavnih interesa i uslovi u kojima ona to ne moæe biti. sila nije niti moæe biti osnova koja odreœuje meœunarodne odnose. Nesumçiva je çena ideoloãka obojenost i doktrinarna pristrasnost. Da li je moguñe ostvariti interese kroz saradçu ili sukob. te da ona ima determinantnu ulogu u çemu. sukoba. veñsamo to da se. uz primenu najrazliåitijih sredstava: mirnih naåina saradçe. postoje uslovi koji omoguñuju da se mirnim sredstvima putem meœunarodne saradçe postignu neki interesi. onda se dolazi do çihove uproãñene slike. Znaåi. ãto moæe da dovede do uopãtavaça oblika ispoÿavaça jedne druãtvene pojave. ako se samo sila uzima kao osnova za teorijsko objaãçeçe meœunarodnih odnosa. jer je sila nesumçivo samo krajça taåka u rasponu koji predstavÿa meœunarodne odnose. Od oblika i stepena meœuzavisnosti zavisi u krajçoj liniji i oblik odnosa izmeœu strana u çoj. U meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima razvijaju se razliåiti oblici u kojima dræave zauzimaju svoje mesto u sistemu meœunarodne zajednice. i ono postoji. Najzad. dok bi se u suprotnom ostalo na opisu prakse. sporova. Lako se dE2 zapaziti u istoriji da sukob i saradça predstavÿaju samo krajçe taåke ovih odnosa i da se izmeœu tih taåaka razvijala razgranata mreæa odnosa koji su iãli razliåitim putevima.

36 . nisu dovoÿno efikasne niti dovoÿno dobro organizovane. Q. organizovano druãtvo deluje preko svojih institucija s ciÿem zaãtite oãteñenog i kaæçavaça onoga koji je ugrozio vrednosti drugoga. veñu çoj vide moguñnost da uveñaju svoju moñi da. Ovakav naåin gledaça na meœunarodne odnose izrazio je joãMonteskije (Montesÿuieu). meœu pravnicima internacionalistima zavladalo je uvereçe da se putem meœunarodnog prava.72 Stoga bi. Institucionalistiåka teorija je naãla neposrednu inspiraciju u meœunarodnom pravu. Osnovna osobina ovog teorijskog pravca je da u organizaciji institucija meœunarodne zajednice vidi izlaz iz stalnih kriza u koje ovi odnosi zapadaju zbog prisustva politike sile i çenih posledica. Tako se doãlo do osnovne ideje institucionalista da meœunarodne institucije. rat itd. Po çemu. Rajt naroåitu paæçu poklaça 72 3/1943. o ÿudskim pravima. Ukoliko neki pojedinac svojim ponaãaçem prekrãi ova pravila. on se i danas javÿa u savremenoj teoriji meœunarodnih odnosa. Balance of Power and International Law. Rajt (Q. zbog prihvataça ideja roœenih u pravnom idealizmu izmeœu dva rata. Wright) smatra da su meœunarodni odnosi oduvek poznavali razliåite institucije pomoñu kojih je u çima odræavano mirno staçe i koje su spreåavale izbijaçe sukoba. Ovakvo iskustvo s Druãtvom naroda. zbog toga ãto dræave ne pristupaju ravnoteæi iskreno. usmerilo je ispitivaçe nekim drugim pravcima. Jedan od glavnih predstavnika ove teorije u nauci meœunarodnih odnosa K. on je postojao i mnogo pre çega. “American Journal of International Law”. tako da su dræave prinuœene da vode i napadaåke ratove da bi zaãtitile svoje interese. Rajt kaæe da ona nema uslove da odræava mirne odnose. Pored ovakvih institucija u meœunarodnim odnosima. dok one institucije koje ugroæavaju te vrednosti. trebalo stvoriti institucije koje bi vodile raåuna o åoveånosti. Kada kritikuje ravnoteæu snaga kao instituciju za odræavaçe meœunarodnog mira. kao ãto je rat. po çemu. Naime. suverenost. ponaãaçe pojedinaca je re-gulisano nizom pravila iza kojih stoje odgovarajuñe institucije koje obezbeœuju poãtovaçe ovih pravila. do sada nisu bile dovoÿno dobro organizovane. koje s Druãtvom naroda dobija instituciju koja bi trebalo da obezbedi çegovu efikasnu primenu. Hitlerova okupacija Rajnske oblasti i anãlus u Austriji) poÿuÿali su ovo uvereçe da se putem prava i pravne zabrane oruæanih sukoba moæe iskÿuåiti politika sile iz meœuna-rodnih odnosa. Unutar jedne dræave. da bi iz çih bila iskÿuåena politika sile. koje treba da urede odnose izmeœu dræava i da spreåe sukobe izmeœu çih. i ako postoje. poremete ravnoteæu u svoju korist. te institucije bi bile: meœunarodno pravo. U meœunarodnim odnosima takve institucije. ravnoteæa snaga. kad to postignu. nakon stvaraça Druãtva naroda. veñprvi veñi neuspesi Druãtva na-roda (rat u Etiopiji. treba iskÿuåiti iz meœunarodnih odnosa. kako bi se dobilo objaãçeçe za ovaj nesklad izmeœu meœunarodnog prava i stvarnosti. niti su kao takve dorasle potrebama koje treba da zadovoÿe u meœunarodnim odnosima. nastajale su i institucije koje su upravo proizilazile iz sukoba. tako da se ona moæe svrstati u red lega-listiåkih i idealistiåkih pristupa prouåavaçu meœunarodnih odnosa. Meœutim. Wright. mogu iskÿuåiti sukobi iz meœunarodnih odnosa.noãñu mogle da obezbede meœunarodni mir.

Prva je oåigledna posledica politike sile. Power and International Relations. ãtaviãe. Univerzalisti smatraju da svet saåiçava jedinstvo svih uslova za æivot dræava. Arapska liga. 1962.73 Iz ovog stava prema ravnoteæi snaga Klod izvodi zakÿuåak da je nemoguñe porediti sistem kolektivne bezbednosti sa ravnoteæom snaga u pogledu znaåaja za odræavaçe meœunarodnog mira. dok drugi smatraju da su univerzalne organizacije korisnije za oåuvaçe mira. koji ozbiÿno kritikuje ravnoteæu snaga u meœunarodnim odnosima. On kaæe da oni “koji donose odluke o meœunarodnim odnosima treba da imaju kako slobodu. Random House. koja je danas oåigledna.meœunarodnim organizacijama koje nastaju izmeœu dva rata i posle Drugog svetskog rata. 91. Jedni su prista-lice organizacije na regionalnim osnovama. Claude Jr. meœu kojima je svakako viãi stepen razlika i nejednakosti nego izmeœu zemaÿa jednog uæeg regiona. tako da meœunarodna organizacija jednog regiona ima mnogo viãe uslova za efikasno delovaçe u pravcu razreãavaça protivureånosti na tom uæem podruåju. Meœu institucionalistima postoji razlika u stavovima oko organizovaça ovakvih meœunarodnih institucija. Dosadaãça praksa na ovom poÿu moæda daje viãe za pravo ovim drugima. koje bi sadræale razliåite vidove na-dleænosti i zadataka na planu oåuvaça svetskog mira. 37 . ovim piscima izgleda prihvatÿiva. Oni polaze od toga da uspeh meœunarodnih organizacija leæi u tome ãto u svetu neprekidno jaåa meœuzavisnost dræava. str. postojeñe organizacije regionalnog karaktera (npr.). Ovom shvataçu se u priliånoj meri pribliæava i shvataçe ameriåkog pisca I. ãto stvara potrebu usklaœivaça odnosa u pravcu ostvareça interesa svake pojedine dræave. Univerzalizacija svetskih odnosa saradçe i sukoba. Organiza73 I. Claude Jr. New York. te da je stoga nemoguñe zamisliti uspeãno regulisaçe odnosa unutar jednog geografskog regiona a da se ne vodi raåuna o svetskim odnosima u celini. Klod vidi u tome konaåno reãeçe za iskÿuåeçe sile iz meœunarodnih odnosa. Elementi koji åine nacionalnu silu treba da budu dovoÿno jasni da dozvole realnu procenu relativne snage dræava i dovoÿno postojani da dozvole da ove procene posluæe za izvestan period vremena kao baza politike”. nego ãto bi to bio sluåaj s jednom organizacijom koju bi saåiçavale sve dræave sveta. U ovom smislu moglo bi se smatrati da institucionalisti daju ozbiÿan doprinos sagledavaçu moguñnosti za razreãavaçe protivureånosti meœunarodnih odnosa. dok druga iskÿuåuje silu iz meœunarodnih odnosa. sliånost problema koji ih potiskuju. Oni smatraju da Poveÿa UN predstavÿa solidnu osnovu za razvoj institucija u meœunarodnim odnosima. sluæi ovima kao argument za dokazivaçe svojih stavova. Kloda (I. Naime. On im pridaje veliki znaåaj za odræavaçe meœunarodnog mira. tako i voÿu da donose svoje odluke samo na osnovu procene sile. U tom smislu. Regionalisti polaze od toga da izmeœu dræava jednog regiona postoji viãi stepen bliskosti i razumevaça. jer one mogu delovati na uravno-teæavaçe interesa putem razliåitih mehanizama. ideja svetske vlade.. uz primenu federalnih naåela. razvojem kulturne i tehniåke saradçe i razvojem sistema kolektivne bezbednosti.

kao ãto su Zajedniåko træiãte i neke druge. verovatno. Isto tako. Ali. Treba imati u vidu da unutar jednog regiona postoje veñe sliånosti ali i razlike u interesima koji se najåeãñe baãunutar regiona i stvaraju. savezi i blokovi sila i koji svakako ometaju rad ovakvih organiza-cija. ometati funkcionisaçe sistema kolektivne bezbednosti. Na primer. sasvim razumÿivo. koji oznaåava odreœeno staçe u meœunarodnim odnosima. Stepen antagonizma. regionalne organizacije su åak na niæem stupçu sposobnosti za vrãeçe ovih funkcija i od samih Ujediçenih nacija kao svetske organizacije. Istina je. a koji doprinose saradçi. Ono ãto se moæe prihvatiti od institucionalista je to da se u meœunarodnom organizovaçu vidi jedan proces koji vodi svesnom usklaœivaçu odnosa izmeœu dræava. tako i u teoriji meœunarodnih odnosa ovaj pristup ima veliku primenu. kojima je ciÿ odstraçivaçe antagonizma. ono 38 . moæe se oåekivati nastajaçe sistema ravnoteæe snaga koji ñe. Organizacija afriåkog jedinstva i dr.74 Teãko je ovaj pravac obeleæiti kao jedinstven sistem. reflektuje svoj uticaj na moguñnost delovaça meœuna-rodnih organizacija. iznalaæeçu reãeça van sukoba. unutar kojih su nastajali sistemi ravnoteæe. Åiçenica je da su sukobi åeãñi meœu susedima nego meœu udaÿenim dræavama. nosioci ove teorije zanemaruju åiçenicu da su meœunarodne institucije poslediåne pojave u odnosu na procese i kretaça u meœunarodnim odnosima. te se poboÿãaçe ovih meœunarodnih institucija moæe smatrati kao put u organizovaçu meœunarodne zajednice ka preovladavaçu anta-gonizama u meœunarodnim odnosima. regionalne organizacije su neophodne ali one ne mogu uspeãno funkcionisati ako nisu ukÿuåene u univerzalnu meœunarodnu organizaciju. negde na sredini. Psiholoãke teorije Kao ãto u opãtoj sociologiji na Zapadu uglavnom dominira psiholoãki pristup prouåavaçu druãtvenih pojava. Naprotiv.) ne pokazuju da unutar jednog regiona postoje veñe moguñnosti za regulisaçe odnosa izmeœu dræava i pored bliskosti koja je nesumçiva. 2. zbog oåigledne povezanosti savremenog sveta i meœuzavisnosti. pospeãivañe stvaraçe meœunarodnih organizacija i çihov uspeãan rad. neki regionalni sporazumi pokazuju izuzetnu sposobnost i vitalnost u obavÿaçu funkcija organizacije meœunarodne saradçe. Ono ãto se moæe prihvatiti kod institucionalistiåke teorije je çen u suãtini idealistiåki pristup meœunarodnim odnosima. uslovi koji nastaju u osnovi meœunarodnih odnosa. Najboÿi dokaz za ovakvu tvrdçu su upravo sluåajevi stvaraça Druãtva naroda i Ujediçenih nacija. to se mora odraziti i na postojaçe i delaçe meœunarodnih institucija. Naime. takoœe u svetskim razmerama. S druge strane. Takav je sluåaj sa nekim zapadnoevropskim organizacijama. Ukoliko u meœunarodnim odnosima preovlaœuju procesi sukoba.cija ameriåkih dræava. po formi i po suãtini. ali ako u meœunarodnim odnosima postoje sukobÿeni interesi. meœunarodna organizacija kolektivne bezbednosti moæe biti savrãeno ustrojena.

Freud).76 Iz ovog stava o instinktivnoj agresivnosti kod pojedinca. zameçuje prvobitnu izmeœu instinkta samoodræaça i libida. u svom radu S one strane principa uæivaça. Freud. koje. Fromm. Vrlo obimna bibliografija moæe se nañi u studiji UNESCO-a De la nature des conflits. jeste objaãçeçe pojava meœunarodnog æivota na psiholoãkoj osnovi. Izgleda kao da je neophodno da uniãtimo neku drugu stvar ili osobu. javÿa se sa svojim istraæivaçem S. Zagreb. Jerotiñ. BIGZ. i to one bihevioristiåkog pravca. to je sasvim sigurno. str. mora postojati i drugi. Smatra se da je Frojd zaåetnik teorije agresije. Wegovi prethodnici nisu bili sloæni u tome koje instinkte treba izdvojiti kao determinante za ÿudsko ponaãaçe. Sam Frojd to objaãçava na sledeñi naåin: “Poåevãi od nagaœaça o poåecima æivota i od bioloãkih paralela. kao i prouåavaçe psiholoãkih åinilaca koji deluju na ove pojave. Veoma je teãko taåno izvrãiti klasifikaciju savremenih teorija psiholoãke orijentacije. koji nauånim metodima i prouåavaçem æivota åoveka dolazi do teorije koja objaãçava sukobe izmeœu pojedinaca i druãtvenih grupa instinktom agresivnosti. Paris. i socijalno-psiholoãke teorije. da ne bi uniãtili sebe. 75 39 . str. ostaje na istom nivou nauåne provere ovoga stava kao i ranije filozofija. on u Novim uvodnim predavaçima (1933) piãe o delovaçu destruktivnog instinkta koji je filogenetski uåvrãñen u åoveku. Psihoanaliza i kultura. doãao sam do zakÿuåka da osim instinkta za oåuvaçe æive tvari i za povezivaçe u sve ãire celine. preovlaœuju u ovoj nauci.ãto ga odlikuje u celini. Frojd izvlaåi zakÿuåak o sliånom uzroku koji dovodi do sukoba izmeœu druãtvenih grupa. Instinktivistiåke teorije U istoj epohi u kojoj sociologija prihvata filozofske stavove o ÿudskoj prirodi kao uzroåniku druãtvenih sukoba i rata i. da bi se zaãtitili od teæçe za samouniãteçem”. i åije je delovaçe zbog toga nezadræivo i neizmenÿivo: “åini se da spreåena agresija ukÿuåuje ozbiÿnu povredu. “Naprijed”. 1974. Frojd (S. nav. poåeo je u biti da meça svoju teoriju instikata uvoœeçem dihotomije izmeœu Erosa i instinkta smrti. str. 254. U toj fazi svoga rada on nije obrañao paæçu na agresivnost i destruktivnost kod åoveka. 252. Anatomija ÿudske destruktivnosti. t. Ova nova dihotomija izmeœu Erosa (instinkta æivota) i Tanatosa (instinkta smrti). II. To znaåi da uz Eros postoji i instinkt smrti”. U prvoj fazi svoga rada on je uspeo da sve instinkte svede na dva osnovna: instinkt samoodræaça i libido. nav. 76 E. delo. Nelagodnosti u kulturi. U savremenoj teoriji meœunarodnih odnosa uglavnom dominiraju instinktivistiåka objaãçeça kada je reå o meœunarodnim sukobima i ratu. 3334. A. Ovaj svoj stav o ratu izneo je u pismu koje je 74 1957. S. po: E. Stoga je svaka klasifikacija maçkava i moæe sluæiti samo kao putokaz u lavirintu ovih studija. Vidi takoœe V. suprotan instinkt koji teæi razbiti te celine i odvesti ih natrag u çihovo prvobitno neorgansko staçe.75 U svom daÿem radu na razradi ove dihotomije. Beograd. Fromm. moæe se reñi. Godine 1920. jer se one ne javÿaju u sasvim åistim oblicima. 1975. åija interesantnost i znaåaj ne mogu biti zanemareni.

“Nerazumevajuña i nerazumna ÿudska priroda navodi dve nacije da se takmiåe. nav. Lorenc objaãçava ponaãaçe åoveka pomoñu analogije s ponaãaçem æivotiça. str. pod naslovom: Åemu rat?. Lorenz) O agresivnosti. to dovodi dve politiåke partije ili religije sa veoma sliånim programima spaseça da se ogoråeno bore. Frojdova teorija o instinktu smrti nije mogla biti nauåno dokazana. mada se hrani mesom. Ajnãtajnu (A. 274. Fromm. 79 Nav. Meœutim. U drugu ruku. Einstein) 1933. u ovoj internalizaciji destruktivnog instinkta nastojali smo nañi izvore mnogih normalnih i patoloãkih pojava. 173. Sve grabÿive æivotiçe su evolucijom stekle prirodne inhibicije protiv ubijaça pripadnika sopstvene 77 E. koje danas vrãi veliki uticaj u nauci i u javnosti. str. godine. On se åak usuœuje da åitavu ÿudsku istoriju posmatra u najveñoj meri kao posledicu bioloãkih i psiholoãkih determinanti åovekove prirode. 40 . polaze od istih zakÿuåaka o agresivnosti kao sastavnom delu prirode æivih biña. veoma opseæna istraæivaça ponaãaça æivotiça. Koristeñi se rezultatima ovih istraæivaça. 169. koji bi spreåavali ubijaçe pripadnika sopstvene vrste.78 Osnovu za ovakav stav Lorenc nalazi u objaãçeçu da u åovekovoj evoluciji nije delovala selekcija koja bi dovela do stvaraça inhibitornih mehanizama. za ãto je takoœe potrebno nañi objaãçeçe. On kaæe: “Instinkt smrti pretvara se u destruktivni instinkt kada se uz pomoñposebnih organa usmerava prema vaçskim objektima. onda on mora biti prisutan i kod æivotiça. Lorenca (K. O agresivnosti. åovek od prirode nije bioloãki opremÿen da bi bio grabÿiva æivotiça. str. Ako je ovaj instinkt bioloãki ugraœen u æivim organizmima. Iako je u ovom pismu u osnovi obuzet pacifistiåkim idejama. Åak smo poåinili herezu kada smo poreklo savesti pripisivali ovom kretaçu agresivnosti prema unutar. delo. Ali jedan od instinkta smrti i daÿe deluje unutar organizma.79 Naime. organizam ñe biti rastereñen i efekat mora biti koristan. Moramo priznati da su oni bliæi prirodi nego naãa otpornost prema çima. iako nisu na to primorane ekonomskim potrebama. Lorenc. a ponajviãe i samog åoveka. Novija.poslao A. koja iako se razlikuju od Frojdovih. delo. 1979. dovela su do niza novih shvataça. Beograd.”77 Frojdova teorija agresivnosti se reafirmiãe ãezdesetih godina. “Vuk Karaxiñ”. te zahteva posebnu paæçu. ãto je naroåito zabeleæeno pojavom dela K. Primetiñete da nije mala stvar ako ovaj proces ide paralelno: to je apsolutno nezdravo. tako da çegov znaåaj ima dvostruki smisao. savremeni biolog K. on u stvari izraæava do kraja svoje osnovne stavove o instinktivnoj uslovÿenosti åovekove destruktivnosti koja vodi i takvim pojavama kao ãto je rat. to nagoni nekog Aleksandra Velikog ili Napoleona da ærtvuju milione æivota i pokuãaju da ujedine svet pod sopstvenom vladarskom palicom”. 78 K. ako se ove sile okrenu uniãtavaçu vaçskog sveta. Organizam takoreñi ãtiti sopstveni æivot uniãtavaçem çemu stranih æivota. kasnija istraæivaça ponaãaça æivotiça nisu potvrdila ove çegove hipoteze. To bi sluæilo kao bioloãko opravdaçe za sve odvratne i opasne impulse protiv kojih se borimo.

poãto je åovek opremÿen sposobnoãñu apstraktnog miãÿeça. Paris. ubijaça i uniãtavaça. kako od drugih psiholoãkih ãkola (biheviorizma) tako i u biologiji. s jedne strane. 82 Nav. Posebno treba biti obazriv prema tvrdçi da “danaãçi civilizovani åovek” pati od “nedovoÿnog praæçeça nagona agresivnosti”. veñi pripadnika sopstvene vrste”. ukazuju na to da agresivnost i konkurencija u nekim kulturama ne postoje kao dominantni oblici ponaãaça. ne postoje izgledi da åovek iz druãtvenog æivota iskÿuåi destruktivna ponaãaça. da u sebi ne krije neke ozbiÿne opasnosti. str.82 Ovaj borbeni entuzijazam zaokupÿa ÿudske grupe koje se bore protiv zajedniåkog neprijateÿa. str. jer takva opasnost i ne postoji. inaåe slabe.84 Instinktivistiåke teorije danas trpe ozbiÿne kritike. T. Ovde se Lorenc sasvim pribliæava Frojdu. 1957.83 Ova teorija bi se mogla primiti kao interesantan pokuãaj objaãçeça nekih krupnih pitaça åovekovog æivÿeça. 171. mada je funkcionalno povezan s individualnom agresijom. stvara apatiåno raspoloæeçe i prepuãtaçe sudbini pred moguñnoãñu nuklearnog samouniãteça åoveåanstva. str. str. on stvara specifiåne oseñaje zadovoÿstvu“. iz åega proizilazi moral kao skup pravila koja ga ograniåavaju u ponaãaçu. jer su posledica neurofizioloãke strukture åoveka. 84 “ Nav. UNESCO. on je kao takav izraz kolektivne agresije. 194. 41 .85 “Zaokret je naroåito vidÿiv objavÿivaçem kçige Karen Horney Novi putevi psihoanalize i drugih. on ima sopstveno opera-tivno ponaãaçe. delo. L’E9tude psychologique des E9tats de tensions et des conflits. nav. delo. Meœutim. Jerotiñ. 174 85 i 181182. Poãto moral nema snagu prirodnog instinkta. delo. Ona. str. opravdava ratove. koji je pravi “autonomni instinkt”. bioloãke sposobnosti za borbu stvaraçem oruæja. jer u modernoj zajednici ne postoji nikakav opravdani mehanizam za agresivno praæçeçe. dok to sa negrabÿivim æivotiçama nije sluåaj. u kojima je ona na nedvosmislen naåin pokazala da Frojdova teorija libida moæe da vaæi za jednu sredinu a da je potpuno neprimeçiva u nekoj drugoj druãtvenoj sredini”. “Postoje dokazi da su prvi izumiteÿi kamenog oruœa odmah koristili svoju novu alatku ne samo za ubijaçe divÿe æivotiçe.80 Jedina koånica razarajuñem delovaçu instinkta agresije jeste åovekova sposobnost da oseña odgovornost. 170. delo. Pear. isto. to åoveåanstvo nije nikada u potpunosti prevaziãlo moguñnost samouniãteça. on je mnogostruko pojaåao svoje. delo. str. sopstvene otkoåne mehanizme i. Vidi: V. Ovo je ujedno najopasniji od svih zakÿuåaka instinktivistiåkih teorija. 81 Nav. S obzirom na to da su prirodni instinkti nepromenÿive konstante. a s druge strane.vrste. H. str. 83 Nav.81 Åovekov instinkt agresije odraæava se u “borbenom entuzijazmu”. antropologiji i sociologiji. 173. 52. Zapaæaça do kojih su doãli neki istraæivaåi u etnologiji veñtridesetih godina. kao seksualni nagon ili bilo koji drugi jak instinkt. jer opravdava najveñe zloåine koji su vrãeni i koji mogu biti vrãeni. 148. 86 V. neurofiziologiji. Jerotiñ. delo.86 80 Nav.

delo. F. Marks. Neurofizioloãka istraæivaça su pokazala da: “Mobili-zacija agresije u odgovarajuñim povrãinama mozga u sluæbi je æivota. Engels. From ispituje u nizu istraæivaça. nav.88 Marks je na viãe mesta ukazao na tu dvojnost åovekove liånosti. New York. str. “Naprijed”. Marks. 1947. 87 E. tako i ponaãaçe razbojnika koji ubija u pÿaåki svoju ærtvu? Postavÿajuñi ovaj problem. On ovu vrstu agresije naziva defanzivnom ili benignom agresijom.89 Hipotezu od koje je poãao. Meœutim. Za razliku od ove vrste agresije. Wu smatra bioloãki adaptivnom jer ona nastaje zajedno sa uzrokom koji ju je izazvao. From izraæava svoje poimaçe Marksove ideje o dvojnosti ÿudske prirode. Ona. 89 K. te je svrha sama sebi. ona je reakcija na pretçe odræavaçu jedinke ili vrste. Kad taj princip primenimo na dva åoveka.Najargumentovaniju i najiscrpniju kritiku instinktivis-tiåkih teorija dao je E. æelimo da znamo ãta je psu korisno. onda je tu u pitaçu prvo ÿudska priroda uopãte. My Encounter with Marx and Freud. E. 1962. From u svojoj najnovijoj kçizi Anatomija ÿudske destruktivnosti. on kaæe: “Princip korisnosti nije Bentamovo otkriñe. koju deli sa svim æivotiçama: ona je filogenetski uåvrãñena i deluje automatski u vidu napada ili bekstva onda kada su vitalni interesi ugroæeni. 1961. te socijalne prilike deluju “povezano s åovekovom bioloãki determinisanom egzistencijalnom situacijom i potrebama koje iz çih izviru. On je samo bez duha reprodukovao ono ãto su Helvecije i ostali Francuzi XVIII veka duhovito izrazili. a. onda moramo temeÿno prouåiti pseñu prirodu. 23. 31. “Kultura”. Vidi takoœe: K. Zagreb. kako to environmentalistiåka teorija pretpostavÿa”. Beograd. na primer. koju je izrazio u jednom svom drugom radu. Rani radovi. str. Beyond the Chains of Illusion. odnose itd. On se opravdano pita.. Simon and Schuster. kada polemiãe s Bentamom (Bentham). Polazna taåka çegove kritike je sE2mo odreœivaçe pojma agresije. From za svoju hipotezu uzima stav da se kod åoveka moraju razlikovati dve potpuno razliåite vrste agresije. a potom ona koja se meça u svakoj istorijskoj epohi”. 506. ãto znaåi da je filogenetski programirana agresija. Sama ova priroda se ne moæe iskonstruisati iz principa korisnosti. tj. E. Ekonomski i filozofski rukopisi iz 1“4. E. Kapital I. K. U Kapitalu. meœu kojima su naroåito interesantna ona u oblasti neurofiziologije i antropologije.87 Ovim svojim stavom E. str. u kome kaæe da se “Marks suprotstavÿa dvema stanoviãtima: istorijskom prema kojem je ÿudska priroda supstancija koja postoji od samog poåetka istorije i relativistiåkom prema kojem ÿud-ska priroda nema nikakvih sebi svojstvenih osobina i predstavÿa samo odraz druãtvenih uslova”. From. From smatra da su socijalni uslovi ti koji åoveka opredeÿuju da li ñe u svom ponaãaçu izabrati destruktivnost ili saradçu. kada çime hoñemo da ocenimo sve ÿudske radçe. destruktivna i okrutna ponaãaça mogu se smatrati malignom formom agresije. meœutim. pokrete. moæe li se pojmom agresije obuhvatiti kako ponaãaçe i reakcija åoveka koji brani svoj æivot. a ne s beskrajno promenÿivom. neizdiferenciranom psihom. kakva Fromm. nije filogenetski uåvrãñena i nije bioloãki adaptivna. Prva. Ovaj vid agresije je specifiåan za åoveka i gotovo da ga nema kod sisara. 88 42 . Marks. E. str. Ako. 2862.

æeÿa. 1934. a naroåito u SAD. 1945. Socijalno-psiholoãke teorije u teoriji meœunarodnih odnosa uzimaju za osnovu objaãçeça sukoba u druãtvu “staçe tenzije”. E. do koje je on doãao na osnovu posmatraça 653 plemena koja æive na zemÿi. koja postoji kod åoveka. str. 91 . u çihovoj subjek90 E. Osnovna ãema objaãçeça ovih teorija je sledeña: tenzija agresija sukob rat. nije neophodna povezanost ova dva staça: moguñe je da postoji staçe napetosti a da ne doœe do sukoba. From navodi i zakÿuåak jednog od najistaknutijih istraæivaåa agresije X. 94 J. a te razlike su u vezi sa stepenom druãtvene razvijenosti koji su te zajednice postigle.91 b. H. i ne postoje dokazi o spontanoj unutraãçoj stimulaciji”. Scott. London. Scott): “Osoba koja ima sreñu da æivi u okolini koja je ne stimuliãe na borbu neñe patiti od psiholoãkog ili nervnog oãteñeça zato ãto se nikada ne bori”.94 Biheviorizam se zasniva na premisi da je predmet ÿudske psihologije ponaãaçe ili delovaçe ÿudskih biña.90 E.92 B. S. 104. Morals and Society. Nav. Pear. str. i obrnuto. P. delo. 92 E. slika. str. shvataçe. str. najåeãñe se opisuje kao staçe uznemirenog iãåekivaça. P. Naime. Univ. po E. Rajta. 1958. Antropoloãka istraæivaça ukazuju na to da postoje velike razlike u agresivnosti primitivnih ÿudskih zajednica. Druãtva prvobitne zajednice. prvobitne ÿudske zajednice na skupÿaåkom nivou. 109. I. nav. 93 T. t. kao ãto su “oseñaçe. U hladnom ratu se åak namerno odræavalo staçe napetosti a izbegavao svaki sukob koji bi mogao voditi ratu. 126. 43 . delo. defanzivna reakcija”. “Svi naãi dosadaãçi dokazi pokazuju da je borbeno ponaãaçe meœu viãim sisarima. unutar kojih bihevioristiåka teorija danas dominira u graœanskoj sociologiji na Zapadu. primitivnom lovaåkom i primitivnom poÿoprivrednom nivou su maçe ratoborne od onih na viãem nivou. Fromm. Chicago. Åovek u ratu ima najviãe moguñnosti da isprazni napetost koja traæi agresivna ponaãaça. Aggression. Man. rat koriste kao najåeãñi oblik odnosa sa drugim druãtvima. O agresiji je bilo veñreåi. izazvano spoÿnom stimulacijom. Flugel. Frommu. nav. delo. Bihevioristiåke teorije Pored instinktivistiåkih teorija u psihologiji su se razvile i socijalno-psiholoãke teorije. åak i miãÿeçe i oseñaj. Press. From uglavnom prihvata analizu K. ove teorije se zadovoÿavaju åiçenicom postojaça staça tenzije bez ulaæeça u neposredne uzroke nastajaça toga staça.postoji kod æivotiça i åoveka bioloãki prilagodÿiva. J. nav. on je iz psihologije izbacio sve subjektivne pojmove koji se ne mogu neposredno posmatrati. zabrinutosti ili sklonosti nasiÿu. dok su sasvim razvijena zemÿoradniåka i stoåarska druãtva najratobornija. P. Meœutim.93Iz ovakvog staça moguñe je oåekivati nastajaçe sukoba. koje je rezultat druãtvenih okolnosti a ne nasleœenih instinktivnih staça. Staçe tenzije (napetosti). a ono ãto ove teorije preuzimaju iz teorije agresivnosti je potreba za praæçeçem. str. Kao i svojevremeno pozitivizam. ukÿuåujuñi i åoveka. delo. Fromm. nav. 134. koja se pribliæavaju klasiånom druãtvu. Skota (J. Po çegovom miãÿeçu.

4/1971. smatraju da se druãtvena pojava uvek moæe svesti na individualno ponaãaçe.95Meœutim. W. realnost åine rezultati ovih odluka”. da se analizom ponaãaça pojedinaca mogu objasniti ponaãaça velikih druãtvenih grupa kakve su dræave. Kelman (ur). i drugi 95 E. koja se odvaja u celini od individualnih stavova. 96 H. 3/1965. Añimoviãñ. kvantifikacija åiçenica i izrada modela. istraæivaçe kriza. veñsamo kao ponaãaçe pojedinaca.. International Behavior. Ovaj zbornik radova sadræi studije o javnom mçeçu. po kome je druãtvena pojava kolektivna pojava. Istraæivaçe mira. istraæivaçe ratnog pustoãeça”. predstavama koje postoje kod uåesnika meœunarodnih odnosa jednih o drugima. veñna prvi pogled. Revue Internationale des sciences sociales. Dræave su rasporeœene u dva niza jedan koji je sadræao dræave o kojima su prikupÿene informacije. tzv. To je sloæen posao koji obuhvata popis i opis åiçenica. U jednoj studiji. uglavnom. New York. sistematisaçe åiçenica s ciÿem da se izvuku åiçenice tipiåne za pojavu koja se prouåava. Prikupÿaçe åiçenica nije jednostavan posao i ne sastoji se samo u jednostavnom zbiraçu podataka o pojavi koja se ispituje. 99 koja se bavi problemima integracije u meœunarodnim odnosima.97 Biheviorizam je imao i veliki uticaj na istraæivaçe mira. mogao saæeti u tri osnovne faze: prikupÿaçe i obrada åiçenica. meœutim. i biheviorizam kao i instinktivizam stavÿa u srediãte prouåavaça ponaãaçe pojedinca i iz çega izvlaåi zakÿuåke znaåajne za objaãçeçe ponaãaça aktera u meœunarodnim odnosima. Predstavnici ovog istraæivaça smatraju da se ponaãaçe moæe raãålaniti na sledeñi naåin: “Ponaãaçe koje prethodi. nav. 97 K. Na jednom primeru moæe se videti kako je taj posao sloæen.tivnoj definiciji”. U posmatraçu meœunarodnih odnosa. “Meœunarodni problemi”. “Ove predstave o stvarnosti predstavÿaju najznaåajniji deo meœunarodnog sistema i on se ne moæe razumeti bez çih. 98 Vidi Q. Od pojedinaca do globalnog druãtva postoji serija ponaãaça neograniåenog broja postojeñih ili moguñih uåesnika.. imaju neke predstave çihove ili strane zemÿe. 1965. International Community. 12 i 17. i prouåavaçe ponaãaça u toku i posle rata. s ciÿem da se putem selekcije ponaãaça naåine modeli pogodni za analizu i posmatraçe.98 Biheviorizam kao teorija ne moæe se odvojiti od postupka nauånog istraæivaça. 49. Svi oni koji donose odluke. Bihevioristi. Fromm. a. str. pregovorima. Meœutim. 99 R. i naroåito. New York. delo. kritiåko odabiraçe i proveravaçe verodostojnosti izvora i najzad. te da se ona ne moæe drukåije ni razumeti. oni proãiruju pojam uåesnika ovih odnosa prouåavaçem çihovog ponaãaça. 44 . Teãko je prihvatiti. Ch. tzv. Cobb. 435. odnosno moæe da vodi ratu. Meœutim.. Elder. istraæuju se åinioci koji pospeãuju saradçu meœu dræavama. moæe se reñi da u centru istraæivaça bihevioristiåke ãkole stoji proces donoãeça odluka u meœunarodnim odnosima i spoÿnoj politici dræava.. str. meœunarodnoj trgovini. str. Odluke se donose na osnovu ovih predstava a ne realnosti. Boulding. 1970. Ovaj postupak bi se. Jedan od znaåajnih radova ove ãkole96skoro je u celini posveñen istraæivaçu procesa donoãeça odluka. koji åini sastavni deo ove teorije i çenog metoda. Teorija biheviorizma potpuno je suprotna Dirkemovom shvataçu.

U ovom modelu posmatra se ponaãaçe dva ili viãe uåesnika u meœusobnim odnosima. D. koje omoguñava stvaraçe modela pomoñu kojih se objaãçavaju pojave u stvarnosti. stupaç ekonomske razmene. telegrami itd. 101 J. uåeãñe u meœunarodnim organizacijama itd. Kod prouåavaça procesa odluåivaça. oni najåeãñe ispituju osobine uåesnika koji u tom procesu mogu uticati na odluke. 1970.. zatim veze izmeœu graœana tih zemaÿa. str.100Na jednom primeru ovo ñe se najboÿe videti. Singer. Intergovernmental Organization in the Global System 18151964. Pored pri-kupÿaça ovih åiçenica. u nekom konkretnom sluåaju. Model oznaåava apstrahovanu stvarnost datu u jednoj shematizovanoj predstavi slici. Zatim je za ta dva niza napravÿen spisak åinilaca koji doprinose saradçi. kultura. priroda politiåkog sistema.koji je obuhvatio dræave Atlantskog pakta. bihevioristi se naroåito trude da doœu do saznaça o reagovaçu raznih druãtvenih grupa i slojeva na pojedine probleme meœunarodnih odnosa.. 6569. Od svih modela izloæiñemo samo teoriju igara. Daÿa çihova obrada sastoji se u kvantifikaciji i to uglavnom statistiåkim metodima. Svaki od ovih åinilaca je po moguñnosti kvantifikovan i izraæen putem indeksa. i tako doñi do opãte teorije koja bi bila efikasnija od svih drugih objaãçeça. Rosenau. Jedan od osnovnih stavova biheviorista jeste da se nijedna pojava ne moæe nauåno objasniti bez prethodnog posmatraça i mereça. kao i one åinioce koji mogu uticati na izbor uåesnika u procesu odluåivaça. 102 J. Smatra se da obradom åiçenica moæe biti saåiçen model pomoñu kojeg bi mogao biti objaãçen åitav niz istih ili sliånih pojava koje nastaju. New York. jer ne moæe biti stalno poveñavan broj dræava. Singer. “International Organizations”. tradicija odnosa i dr. telefonski razgovori. Za kriterijume kojima se meri intenzitet odnosa uzet je broj sklopÿenih ugovora izmeœu çih. tu-rista. b. International Politics and International Policy. str. autor zakÿuåuje da ñe doñi do prestanka poveñaça broja meœuna-rodnih organizacija. Prikupÿene åiçenice se ne predaju subjektivnoj oceni istraæivaåa. koja su nastala kao rezultat primene drugih metodskih postupaka. Singer. The Behavioral science. i odreœeni su kriterijumi po kojima se meri intenzitet odnosa izmeœu datih dræava. v. Imajuñi to u vidu. razmena studenata. Ovo posmatraçe nema samo za ciÿ da sazna i opiãe dato po100 J. 2/1970. Jedan od najdoslednijih sledbenika biheviorizma101analizira stopu rasta meœunarodnih organizacija od poåetka XIX veka.102 Oni su do sada napravili viãe modela.. stepen razvoja. On zakÿuåuje da postoji korelacija izmeœu broja meœunarodnih organizacija i veliåine meœunarodnog sistema i broja dræava u çemu. D. U åinioce koji doprinose saradçi ubrojani su: geografska udaÿenost. koji se åesto upotrebÿavaju u analizi konkretnih meœunarodnih odnosa. The Behavioral Science Approach to International Relations u ediciji: J. D. stepen razvijenosti pomoñu bruto nacionalnog dohotka itd. Osobina bihevioristiåkog postupka dolazi do punog izraæaja tek u postupku kvantifikacije ovako prikupÿenih åiçenica. dopisivaçe.. Teorija igara je neposredna primena bihevioristiåkog metoda. 45 . 65. trgovina. Tako je geografska udaÿenost data u broju miÿa izmeœu prestonica.

koja omoguñuje primenu elektronskih raåunara. u kojoj svako od çih. 66. C. Eksperimentalna igra i simulacija. ostaje nekaæçen. ako prizna. Meœutim. strogost i metodiånost u prikupÿaçu åiçenica. U meœunarodnoj politici upravo i jeste najveña teãkoña u tome ãto se ne moæe unapred znati strategija druge strane. 65. Nema ponaãaça koje objektivno postoji odvojeno od liånosti koja se ponaãa. od çegove liånosti u celini. nav. Oni su. osnovne protpostavke biheviorizma su teãko prihvatÿive. grafiåki model. Zbog toga su i rezultati do kojih se dolazi primenom metoda biheviorizma nepotpuni i jednostrani. jer su nastali na osnovu zakÿuåivaça o ponaãaçu sasvim slobodno izabranih aktera i slobodno izabranih tipova 103 J. postoji niz drugih modela. str. statistiåki model. 3/1968. ali pod uslovom da drugi zatvorenik ne prizna. The Field of Nations. veñi da predvidi moguñe ponaãaçe u nekoj buduñoj situaciji. i arbitrerni. korelacija rata itd. 104 V. pored toga. 1971. Ako obojica priznaju. Nemoguñe je odvojiti åoveka i çegovo ponaãaçe od çega samog. Dimitrijeviñ. biñe kaæçeni za teæe delo i tako nastaje tzv. London. Na ovim sasluãaçima on svakome od çih nudi slobodu ako prizna i oda drugoga. Harsanyi. str. pak. Game Theory and The Analysis of International Conflict.106 Ne moæe se poreñi åiçenica da je biheviorizam doprineo prouåavaçu meœunarodnih odnosa. koji treba samo da ilustruje savremene preokupacije bihevioristiåke sociologije meœunarodnih odnosa na Zapadu. Ako bi oba zatvorenika unapred znali moguñe ishode. sukobi spadaju u igre u kojima zbir nije ravan nuli jer dobitak jedne strane ne mora da znaåi gubitak za drugu stranu.103 Meœutim. “Fundamentalno razlikovaçe u teoriji igara je ono koje daje klasifikaciju igara na tri osnovne grupe: igre sa istim interesima. 105 Nav. drugi zatvorenik prizna. kao i çihova obrada. str. model integracije. biñe teæe kaæçen.naãaçe. Interesantno je napomenuti da u meœunarodnim odnosima. 46 . jednoj po meœunarodne odnose opasnoj teoriji i drugo.105 Ovaj primer igre pokazuje da ñe obe strane izgubiti najviãe ako vode raåuna samo o sopstvenim interesima. “Meœunarodni problemi”. onda bi mogli svoje ponaãaçe prilagoditi tome i tako nañi najboÿe reãeçe za obojicu. Rosenau. 371.104Ova igra se najboÿe predstavÿa tako ãto se prikazuje odnos dva zatvorenika uhapãena za delo koje su zajedniåki uåinili i koje istraæni organ sasluãava odvojeno. Obojica ñe biti kaæçeni ako nijedan ne prizna. Macmillan. predstavÿaju doprinos na putu ka viãem stepenu metodoloãkog prilaza meœunarodnim odnosima. igre sa suprotnim interesima i igre sa meãanim interesima”. str. po ovoj teoriji. Mnogo povoÿniji ishod bi se mogao oåekivati za obojicu ako bi imali moguñnosti odræavaça meœusobnih veza. u ediciji. “zatvoreniåka dilema”. delo. 106 Vidi: N. Pored ovog modela. delo. koja bi mogla nastati i biti sliåna ili ista kao saåiçeni model igra. kao ãto su model socijalne komunikacije. J. jer su veze u meœunarodnim odnosima izmeœu vlada nedovoÿne a u sukobima su i nepostojeñe. teorija igara je najrazvijenija i ima najveñu vrednost u oblasti igara sa zbirom nula: u igri u kojoj dobitak jedne strane predstavÿa gubitak druge strane. 5396. Forward. Ako. on se uspeãno suprotstavio instinktivizmu. Prvo.

ali ne moæe biti korisno za nauåno objaãçeçe. Contemporary International Theory and the Behaviour of States. 107 E. str. Has (E. 83.107Ovo je zakÿuåak koji podjednako vaæi kako za instinktivistiåke. Univ. Stanford. nav. J. 3. odnosno shema najboÿe pokazuje taj proces integracije i dezintegracije u meœunarodnim odnosima. jednostranosti. takoœe. te se tako isticaçe nauåne neutralnosti. 108 koji je u svojoj stu-diji u vreme Drugog svetskog rata izloæio ideje o preovladavaçu podela i sukoba u meœunarodnim odnosima “mreæom meœunarodnih odnosa i organizacija u kojima ñe interesi i æivot svih nacija biti postepeno integrisani”. tako i za bihevioristiåke teorije. Haas. moæe biti izmeçena u jednom sistemu (koji predstavÿa meœunarodna organizacija). Iako su jasne razlike izmeœu instinktivistiåke i bihevio-ristiåke teorije. nastoje da taåno utvrde znaåeçe meœunarodnog sistema. Press. nikakve odgovornosti. one su u neåemu sasvim bliske: nijedna od çih ne vodi raåuna o liånosti samog åoveka: “Bilo da je åovek rezultat uslovÿenosti. Meœutim. åak ni traåak slobode”. Mitrany). koju bihevioristi podvlaåe. to je sve. str. Koji kriterijum se upotrebÿava u izboru åiçenica. Vidi se da duænosti koje preuzima meœunarodni sistem broj 1 postaju pod imenom “funkSystem. jer svaki model ima svoj sopstveni ciÿ da reãi jedan vid jednog problema. A Working Peace 109 47 . 108 D. Meœutim. ili rezultat evolucije æivotiça. From. Slika.109 Funkcionalisti. integracija. on je odreœen iskÿuåivo uslovima izvan çega. izmeœu funkcija i aktera koji ih ostvaruju. 1943. 110 E. sposobnog da posluæi kao instrument analize. Oxford. delo. London. nije moguñe osloniti se na shemu koja se saåiçava na osnovu posmatraça jednog ili dva odnosa. Functionalism and International Organization. Univ. Rankel. Konkretizaciju i primenu ove teorije minuciozno je sproveo u teoriji meœunarodnih odnosa E. Haas) u svojim studijama o meœunarodnoj integraciji. ponaãaça i odnosa? Ovaj kriterijum ne moæe izbeñi uticaj filozofsko-ideoloãkog opredeÿeça. Funkcionalistiåke teorije Za uvoœeçe funkcionalistiåke teorije u nauku o meœunarodnim odnosima zasluæan je D. Beyond the Naton-State. on nema nikakvog udela u vlastitom æivotu.110 On ispituje kako sredina (koju åine dræave ålanice).odnosa izmeœu aktera. Stvaraçe modela moæe biti korisno kao metodski postupak u prikupÿaçu åiçenica. i pomoñu te sheme objaãçavati celinu meœunarodnih odnosa. Press. nije dovoÿno samo identifikovati funkcije. Oni definiãu takav sistem kao skup odnosa izmeœu jednog broja funkcija koje vrãi jedan broj meœunarodnih aktera. 1965. 52. Nepovezanost modela vodi. u çihovoj modernoj kibernetskoj verziji. Zbog povezanosti i meœuzavisnosti pojava. i ovog puta pokazuje nedostiænim. Mitrany. Putem modela moæe se apstrahovati veliki broj åiçenica prikupÿenih tokom istraæivaça. 1973. Pitaçe stvaraça jednog globalnog modela izgleda nije moguñe reãiti zbog obima i obiÿa åiçenica koje se nameñu iz stvarnosti meœunarodnih odnosa. jer se jedan druãtveni sistem izdiæe iznad niza odnosa. Mitrani (D.

Kolektivne odluke organizacija su autput vrednosti. od Mitranijeve ideje o integraciji dræava kao jedinom izlazu iz sadaãçeg staça meœunarodnih odnosa do Hasove analize konkretnih integracionih procesa. takoœe. to je tip input i autput koje preovlaœuju u datoj epohi. regio-nalne i svetske organizacije. çihovi ciÿevi idu ka novom meœunarodnom sistemu. delo. Autput vrednosti mogu usmeriti ili izmeniti sredinu. Istovremeno. çegove nacionalne. Strukture sistema su: 1. po ovoj teoriji jedna od najznaåajnijih struktura u sistemu). Mitrani je zapostavÿao politiåku moñkao prisutan elemenat meœunarodnog sistema. 77. delo. jer domañi termin nije u potpunosti usvojen input = ulaz output = izlaz). kada razmatra integraciju u okviru Zapadne Evrope. Tako. Prema tome da li su funkcije ostvarene ili ne (ako ne.cija” ciÿevi nacionalnih aktera u svojoj sredini (II i III u zavisnosti od toga da li je proces integracioni ili dezintegracioni). çegov pravni sistem. 8. Privremene meœunarodne organizacije smatramo kao “strukture”. Suãtina naãe analize je da predvidi kada i kako ñe se to dogoditi”. Pribliæavaçe kapitalistiåkih zemaÿa Zapadne Evrope nesumçivo je i posledica zajedniåkog interesa 111 Nav. U novoj verziji funkcionalizma. Wihovi ciÿevi tako odluåuju o obliku novog meœunarodnog sistema. one mogu postati autonomni faktori u jednom kasnijem staçu. 112 Nav. jer bi ona moæda doprinela razumevaçu uspeha integracionih procesa u Zapadnoj ka-pitalistiåkoj Evropi. Nedostatak takve analize je oåigledan. Zato je za çega vaænija ocena pravca kretaça procesa nego ocena funkcionalne uloge integracije koje veñpostoje u nekom obliku. str. Svojevremeno. on ne unosi u analizu ulogu i znaåaj odnosa koji postoje izmeœu socijalistiåkih i kapita-listiåkih dræava i uticaj tog odnosa na samu zapadnoevropsku integraciju. Has objaãçava ovu shemu na sledeñi naåin: politika dræave ålanice predstavÿaju input vrednosti (daje se naãa transkripcija. tj. to su “duænosti” koje akteri nameñu “strukturama”. kako bi utvrdio moguñnost nastanka meœunarodnog sistema koji bi se mogao kontrolisati. zahtevi koje dræave upuñuju meœunarodnim organizacijama i meœunarodnom pravu (koje je. ali samo ako su povratnom reakcijom (Feedback reaction) unete u proces odluåivaça svake dræave ålanice. nacionalni ciÿevi u novoj “sredini” II ili III u zavisnosti od toga da li je proces bio integracioni ili dezintegracioni.111 Ãto se tiåe “funkcija” sistema. tj. shemu) postaju pod imenom “funkcije” ili “disfunkcije”. Naime. onda je reå o disfunkcijama). pribliæio je funkcionalizam siste-matskoj teoriji. Has zapostavÿa druãtveno-ekonomski sistem i çegove posledice na odnose meœu dræavama. sistem je izmeçen veñprema tome u kom stepenu je postignuta integracija. str. Has je na iskustvu prouåavaça integracije u Zapadnoj Evropi. 48 . Duænosti koje sadræi sistem I (vid. E. “Ono ãto kara-kteriãe jedan dati sistem. ali s obzirom na proces povratne reakcije. prihvañena pravila meœunarodnog prava i 2.112 Razvoj funkcionalistiåkog prilaza prouåavaçu meœunarodnih odnosa. obratio veñu paæçu samim procesima koji vode integraciji.

Ono ãto se moæe smatrati doprinosom ove teorije razvoju teorije meœunarodnih odnosa. Osnovna slabost funkcionalizma u meœunarodnim odnosima je upravo u tome ãto u svom sistemu nije u staçu da izdvoji ono ãto jeste proces od znaåaja za meœunarodne odnose od svih ostalih pojava. Na taj naåin se pred teorijom meœunarodnih odnosa stavÿaju nepremostive teãkoñe. koji svi zajedno i svaki posebno. Te teãkoñe su funkcionalizam dovele do arbitrernosti u odreœivaçu onoga ãto spada u “sredinu”. U funkcionalizmu dolazi do ogromnih teãkoña upravo onda kada treba odrediti “sredinu”. Ova arbitrernost je utoliko veña. opãta teorija sistema se smatra jednim od dva do sada najznaåajnija prodora u saznaçe. kao specifiånu vrstu druãtvenih odnosa. ÿudskih i druãtvenih faktora. Meœutim. Ajnãtajnovom teorijom re-lativiteta i opãtom teorijom 49 . a biheviorizam celinu. tako da se “zaguãuje” åiçenicama. to je uoåavaçe nastajaça sistema meœunarodnih odnosa unutar kojih nastaju svojevrsne pravilnosti. ciÿeve i najzad. kao i uzajamno delovaçe aktera i sistema. Opãta teorija sistema U razvoju nauke. Naime. Funkcionalizam zbog toga nije “video” elemente. daju “ton” sredini o kojoj je reå. te je prinuœen na arbitrernost. Ova autonomnost meœunarodnih sistema je sve prisutnija u meœunarodnim odnosima. ali se na ovaj naåin ne moæe doñi do opãte teorije meœunarodnih odnosa. Ovaj interes je nesumçivo nadnacionalan. a funkcionalisti su zasluæni ãto su u çihovo prouåavaçe uneli niz specifiånih metodoloãkih postupaka. çihov uticaj na politiku subjekata. Na ovaj naåin se metodski mogu uspeãno zahvatiti neki pravci meœunarodnih odnosa.tih zemaÿa da oåuvaju kapitalistiåki sistem. koji omoguñuju uspeãnije i taånije çihovo prouåavaçe. Ta arbitrernost se moæe svesti na minimum ako se sistem ograniåi na neki od znaåajnih oblika meœunarodnih odnosa: politiåko-strategijske odnose. nove tipove odnosa koji nastaju s novim socijalnim i ekonomskim tipovima aktera. zato ãto on zanemaruje istorijske i druãtvene osobenosti ovih procesa i ne prodire u suãtinu meœuna-rodnih odnosa. ãto je osnovna pretenzija funkcionalizma. ta “sredina” mora da sadræi skup svih prirodnih. 4. Teæça funkcionalista da zahvate meœunarodne odnose u jedan globalni sistem je druga krajnost u odnosu na æeÿu biheviorista da ispitaju pojedinaåna ponaãaça i pojave meœunarodnog æivota. u aktere. po kojima se odnosi u ovakvim sistemima odvijaju. Oni su uspeãno ukazali na znaåaj ovih sistema za meœunarodne odnose. odnose snaga i ravnoteæu i çene tipove. “duænosti”. jer çegova sadræina åini da se razliåiti nacionalni interesi potru pred zajedniåkim interesom. meœunarodni odnosi su celina svih pojava koje ih åine i ne mogu se razumeti izdvajaçem jedne ili druge strane. i same sisteme.

115 S druge strane. jer omoguñuje integraciju nauke. New York. str. ali se one ipak sve svode na to da sistem åini ukupnost elemenata ili istovrsnih grupa elemenata. Rakitov. 1969. 115 A. 118 J. XI. Moskva. Tako je sistem 113 N. Press. te tako predstavÿa novi kvalitet. tako da i na Istoku i na Zapadu sve åeãñe nailazimo na veñu ili maçu primenu metodologije teorije sistema. S obzirom na osnovni stav. istina je verovatno negde na sredini.116 U politiåkim naukama na Zapadu. Zaslugu za ulazak ove metodologije u ove nauke najviãe imaju Talkot Parsons (Talcot Parsons) i Dejvid Iston (David Easton). 50 . Frankel. D. Lefevre. 114 A. 113 koja je napisana krajem dvadesetih godina a objavÿena tek 1948. Opãta teorija sistema nuæno pretpostavÿa interdisciplinarno prouåavaçe jer okruæeçe. çoj se moæe pripisati onaj znaåaj koji smo veñistakli. 3. smatra da Opãta teorija sistema pre “predstavÿa pristup i metodologiju nego teoriju u smislu koji se ovom terminu pripisuje u nauci”. Oxford Univ. Razumÿivo je da Opãta teorija sistema biva prvo prihvañena i primeçena u prirodnim i tehniåkim naukama. New York. zbog åega ga mnogi smatraju çenim osnivaåem. The Structure of Social Action. 1973. sistemska teorija poåiçe re-lativno brzo da se primeçuje nakon objavÿivaça Vinerovog dela. Parsons.114Mada postoje i suprotna miãÿeça. Antisistem. 1953. ostvaruje funkciju i predaje informacije ili ih preraœuje. åiçenica je da ova teorija sve viãe osvaja i intelektualno privlaåi nauåne radnike. koja je upravo do sada bila dezintegrisana zbog razliåitih metodoloãkih moguñnosti. Cybernetics or Control and Communication in the Animal and the Machine. Vol. 116 A. Rapport. New York. New York.118 Ãta se podrazumeva pod sistemom i kakva je moguñnost çegove primene u meœunarodnim odnosima? Postoje brojne definicije sistema. 1949. Na taj naåin sistem predstavÿa sloæenu celinu skup pojedinaånih elemenata koji se nalaze u interakciji. po kome su sve pojave povezane u jedan sisem unutar kojeg se ispoÿava meœuzavisnost meœu çima i uslovÿenost od okruæeça. jer sve velike teorije sadræe sistematizovana znaça teoriju i metodologiju.sistema Norberta Vinera (Norbert Wiener).117Primena ove teorije u meœunarodnim odnosima se poklapa sa çenom primenom u politiåkim naukama. i u tom smislu. a tek kasnije u druãtvenim. I. Wiener. Contemporary International Theory. Easton. Mathematical Aspects of General Systems Analysis u General Systems “Yearbook of the Society to General System Research”. U marksistiåkoj literaturi postoje i drugaåija miãÿeça. tako da joãuvek ne moæemo smatrati da su Opãtu teoriju sistema marksisti potpuno prihvatili. Anatol Rapport. jer je do tada dræana kao vojna tajna SAD. 1948. Nesumçivo je da ova teorija ima najveñi znaåaj zbog çenog metoda. a ne prosti zbir sastavnih elemenata. Anatomija nauånogo znanija. odnosno sredina u kojoj se razvija neki sistem jeste jedinstveno u svojoj sloæenosti. The Political System. 1966. 1973. 117 T. Beograd. Svaki sistem ima svoju strukturu. koji je razradio ovu teoriju. Ona predstavÿa veliki napredak.

meœunarodni politiåki si-stem. jer je sastavÿen od elemenata (dræava) koji su veoma nezavisni. Systematic Approach to International Politics. univerzalnog i regionalnog sistema kolektivne bezbednosti. J. a s rastom meœuzavisnosti. J. nemoguñe je zanemariti povratni uticaj sekundarnog sistema i elemenata na primarne. funkcionisaçe jednog sistema nije moguñe objasniti van çegovog okruæeça. meœunarodni politiåki sistem. Primena opãte teorije sistema u prouåavaçu meœunarodnih odnosa naãla je mesto u brojnim radovima119 u kojima se meœunarodni sistem posmatra kao veliki sloæeni sistem. u kom smislu se oni nalaze na razliåitim nivoima. U odnosu na meœuza-visnost. eventualno. sistem se nalazi na niæem ili viãem nivou. jer sistem ne moæe funkcionisati ako je on prosta masa sastavnih delova. Sredina meœunarodnog sistema je pak sveukupnost druãtvenih i prirodnih elemenata. grupa elemenata koja åini sastavni deo nekog drugog sistema. Ako bismo strukturu meœunarodnog sistema shvatili kao odnos i veze koje postoje izmeœu globalnog meœunarodnog sistema i podsi-stema: meœunarodni ekonomski sistem. 1957. Rosenau. Utvrœivaçe primata se vrãi na osnovu broja i znaåaja veza koje jedan sistem ima sa drugim sistemima odnosno elementima. meœunarodni ekonomski sistem. Burton. tako da izmeœu çih nastaje hijerarhijski odnos: npr. Diplomacy and Rules (1968). Svaki sistem je deo nekog viãeg sistema. meœu sistemima i u sloæenom sistemu. Elementi koji åine sistem moraju biti relativno nezavisni. N. O. Ako nema meœuzavisnosti. primat ima sistem koji je na viãem nivou.sposoban da prima impulse koji dolaze od sastavnih elemenata. veze sa okruæeçem sve viãe se granaju. Meœunarodni sistem je takoœe hijerarhijski ustrojen i to u dva smera: a) u odnosu razliåitih elemenata sistema postoji primat ekonomske meœuzavisnosti. sistem odnosa dræava jednog regiona nalazi u okruæeçu globalnog sistema ravnoteæe snaga. meœunarodni pravni sistem i neki H sistem koji bi se hijerarhijski mogao postaviti u istu ravan sa ova tri sistema. Isto tako. jer bez çega nema celine odnosno sistema. W. System and Process in International Politics. Systems. 51 . Znaåi. Meœuzavisnost je neophodna u ustrojstvu jednog sloæenog sistema. Theorising Across System: Linkage Politics Revisited (1971). Sistem mora biti otvoren prema sredini (okruæeçu). onda nema ni veza izmeœu datih sistema. Zbog çegove heterogenosti. Young. veñ. States. U tom sluåaju on ne bi bio sistem. meœunarodnog ekonomskog sistema itd. b) u odnosu sistema i podsistema postoji primat ekonomskog sistema nad drugim sistemima zbog broja i kvaliteta veza koje ovaj sistem ima sa çima. koji odreœuju meœuzavisnost elemenata meœunarodnog sistema i tako åine osnovu na kojoj on postoji. Sve sisteme moæemo posmatrati u odnosu jedan na drugi. inaåe ne moæe opstati kao sistem. ali i da predaje nove impulse koji utiåu na odnose samih elemenata. on ne podleæe uvek samokontroli. 1968. dinamiåki i hijerarhij-ski povezan. tako da je sve maçe moguñe funkcionisaçe jednog sistema nezavisno od sredine u kojoj opstoji. Tako se. meœunarodni pravni sistem i sistem 119 M. Isto tako. Kaplan. recimo. i u odnosu na çega on je çegov podsistem i nalazi se u meœuzavisnosti u odnosu na çega.

S obzirom na to da je meœunarodni sistem u veñoj meri heterogen zbog visokog stepena nezavisnosti çegovih elemenata. ova teorija trpi ozbiÿne kritike koje se na Zapadu uglavnom svode na primedbu da se pomoñu çe moæe sagledati globalni sistem. nacionalni karakter.H koji se nalazi na kraju ovog otvorenog lanca i omoguñuje da se ispred çega pojave joãneki podsistemi. prema tome. ali da nije moguñe istraæiti niz znaåajnih åiçenica bez kojih se ne moæe razumeti spoÿna politika dræava. ni sami meœunarodni odnosi. do koje moæe dovesti nekritiåka primena sistemske teorije. usled interakcija sa drugim podsistemima unutar globalnog meœunarodnog sistema. verske). str. Sociologie. Primena sistemske teorije u istraæivaçu meœunarodnih odnosa ima svoj metodoloãki smisao.. prouåavani istorijskim metodama. koji su. Objektivni bi bili: geopolitiåki. delo. tada bismo u daÿoj razradi priãli istraæivaçu funkcionalnih podsistema koji nastaju usled interakcija izmeœu si-stema i podsistema u prvom nivou. Meœutim.120 Opãta teorija sistema ukÿuåena kao metodoloãki okvir moæe da pruæi mnogo viãe nego ãto je do sada ostvareno çenom primenom u sklopu funkcionalistiåke filozofije. psiholoãke osobine liånosti znaåajnih u sistemu odluåivaça itd. podsistem 2 (meœunarodni politiåki sistem). 41 i M. ostaju ozbiÿne opasnosti od ãematizovaça stvarnosti. a. 123124. tako da bez primene elektronskih raåunara nije moguñe zami-sliti uspeãno savladavaçe zadataka. Merle. uglavnom. Kaplan. mogao bi da izazove nastajaçe no-vih podsistema: ravnoteæe snage i kolektivne bezbednosti. Zbog toga se åesto pribegava analizi nekog od podsistema ili preduzima analiza niza sistema koji se tada uklapaju u jednu celinu.. stupaç razvijenosti aktera. Marksistiåki pristup meœunarodnim odnosima Ono ãto u zamahu nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa privlaåi paæçu jeste veliki interes ove nauke za marksistiåki pristup prouåavaçu meœunarodnih odnosa. Razumÿivo. str. tehnoloãka nezavisnost i niz drugih. staçe druãtvene svesti (nacionalne. nav. Ovi funkcionalni oblici podsistema (ravnoteæa i kolektivna bezbe-dnost) bi u povratnoj akciji delovali na podsistem u prvom nivou a ovi na sam globalni sistem. jer omoguñava nauåno istraæivaçe savremenih meœunarodnih odnosa. Sve ove parametre bismo mogli podeliti na objektivne i subjektivne. Prvo pitaçe koje traæi odgovor jeste: kako i zaãto nastaju meœunarodni odnosi? U marksistiåkoj literaturi se åesto moæe sresti miãÿeçe da meœunarodni odnosi nastaju s pojavom klasnih druãtava. primena si-stemske teorije u meœunarodnim odnosima je veoma teæak i sloæen posao. Subjek-tivni bi bili: sistem odluåivaça kod aktera. 5. Recimo. U meœunarodnom sistemu mogu se zapaziti nizovi parametara koji utiåu na veze izmeœu sistema i podsistema. pa. svetsko træiãte. geostrateãki poloæaj. “Osnovna teza koja proizlazi iz dela 120 Frankel.. kako je to uradio M. 52 .

Åetvrto. Pravni fakultet u Beogradu. a naroåito druãtveno-ekonomski sistem. 53 . da kao takvi predstavÿaju nastavak klasne borbe u meœunarodnim razmerama. Drugo. kao i ukazati na ostale faktore koji mogu ograniåiti ili izmeniti çen uticaj. naroåito o nacionalnom karakteru. treba voditi raåuna o trajnim åiçenicama æivota nacije. Smatra se i da su Marks i Engels meœunarodne odnose teorijski reãavali “ako ne iskÿuåivo.Marksa. u stvari. naroåito u veoma industrija-lizovanim zemÿama. delo. kako bi se saznale opãte zakonitosti koje bi vaæile za sve pojave iste vrste. i da nestaju s nestankom klasa. nego tamo gde one prestaju. Marksistiåke teze moraju biti preispitane i to u sledeñem: prvo treba definisati u kom obimu druãtveno-ekonomska struktura zemÿe odreœuje çenu spoÿnu politiku. Ovaj tip meœuzavisnosti posebno je jasan u periodu kolonijalne eksploatacije. kao ãto je druãtveno-ekonomska struktura. bilo one koji predstavÿaju vezu s druãtveno-ekonomskom strukturom. doktorska disertacija. I ovaj autor ukazuje na to da je ovakav pristup meœunarodnim odnosima siromaãan i nepotpun: “Mnoga podruåja socijalnih odnosa danas u meœunarodnim odnosima ne mogu se objasniti iskÿuåivo fenomenima klasne borbe. nije niãta znaåajnije dogodilo u istoriji ÿudskih odnosa”. 34. Marksovo i Engelsovo shvataçe meœunarodnih odnosa i çegov znaåaj za savremene meœunarodne odnose. str. treba prouåiti mikrofaktore koji deluju na definisaçe i izvrãavaçe spoÿne politike i çihov odnos prema makrofaktorima. Ostaje da se vidi u kojoj meri grupni interesi nastavÿaju da odreœuju spoÿnu politiku. Miloãeviñ.121 I u naãoj literaturi moæe se sresti shvataçe da su meœunarodni odnosi uslovÿeni klasnom borbom. ono prioritetom klasne borbe”. u sluåaju vrlo razvijene industrijalizacije. “Revue internationale des sciences sociales”. str. spoÿna politika ne rukovodi istim principima. 1971. 1861. Prihvatiti takav pristup znaåilo bi preñutno prihvatiti da se od perioda evropske industrijalizacije XIX veka naovamo. Sociologie et E9tude des rations internationales. da unutraãça politika odreœuje spoÿnu politiku. navedimo 121 J.123 Da bismo ukazali na kontinuitet ovog shvataça sve do istorije novoga veka. treba ispitati ideo-loãke i psiholoãke uslove.” Tradicional-ni uticaj druãtvenoekonomskog sistema na spoÿnu politiku ispoÿava se kao projekcija druãtvenih interesa (posebno klasnih interesa) u meœunarodnoj oblasti. Neki autori smatraju da se. Treñe. 1/1974 (UNESCO). borbe za spoÿna træiãta itd. 123 Nav. 122 S.. Wiatr. na çihovim granicama.122 Marksova i Engelsova antropoloãka razmatraça ukazuju na çihovu teæçu da pojave objasne u çihovom nastajaçu. Tu poåiçe trampa i odatle prodire prema unutraãçosti zajednice koju onda podriva”. na onim retkim taåkama gde one dolaze u kontakt s drugim zajednicama.122 Ovakvo shvataçe se obrazlaæe stavovima o Pariskoj komuni i onima koji su izneti u Komunistiåkom manifestu (“S padom suprotnosti klasa u okviru nacija pada i neprijateÿski stav meœu narodima”). smatrajuñi da klasno izrabÿivaçe unutar druãtva vodi izrabÿivaçu nacija. bilo one koji predstavÿaju samostalne snage u meœunarodnim odnosima. Engelsa i Leçina jeste.. Znaåaj spoÿnih odnosa zajednica u prvobitnoj zajednici naveo je Marksa da zakÿuåi “proces razmene robE2 se ne pojavÿuje najpre u krilu prvobitnih zajednica.

b. 321. Beograd. Klasici su viãe puta govorili o ovim osobinama kao o åiniocu o kome se mora voditi raåuna.”127 U Engelsovim vojnim radovima i drugim delima. t. koje smatra da za razumevaçe i objaãçeçe meœunarodnih odnosa treba modifikovati marksistiåku teoriju.. suãtinski znaåaj za nauånu analizu meœunarodnih odnosa. veñcitirano. Britanska vladavina u Indiji. str. moæe se doñi do dosta teorijskih stavova koji se odnose na naoruæaçe. 127 297. koje stoji i daÿe na stanoviãtu da se u meœunarodnim odnosima u proãlosti u osnovi nalazi “sukob eksploatatorskih klasa koje vladaju u raznim druãtvima i koje teæe da utvrde i proãire svoju vladavinu. prema kome je “jedan jedini ruãilaåki rat mogao da opustoãi jednu zemÿu za vekove i da je liãi celokupne çene civilizacije”. Prilog kritici politiåke ekonomije. Izabrana dela. “Naprijed”. odnose izmeœu pojedinaca i dr. vojnu silu. 172. Osamnaesti brimer Luja Bonaparte. U socioloãkoj literaturi mogu se sresti stanoviãta da se na ovaj naåin kod sociologa marksista preuveliåava uloga druãtvenih klasa a zanemaruje uticaj druãtvene osnove. Zagreb. koje su.124Za ovo shvataçe je takoœe karakteristiåan i stav o britanskoj vladavini u Indiji. kao nacionalnim interesima. odnosi se na vezu meœunarodnih odnosa s klasnom borbom unutar dræava. kao i delova druãtvene nadgradçe. Zahtev Vjatra da je neophodno voditi raåuna o nacionalnom karakteru. kao ãto su 124 K. da osvoje nova træiãta i ostvare nove profite”. a åesto i zahteve za preispitivaçem marksizma. mnogo viãe odreœene i uslovÿene opãtim staçem svetskog træiãta nego lokalnim francuskim åiniocima”. str. postoje uglavnom dva shvataça: jedno. Anti-DFChring.125 U delima klasika se zaista ne moæe nañi tvrdça koja odvaja jednu politiku od druge.. Marks. F. a naroåito potpunih druãtvenih zajednica.. strategiju.126 U pismu Blohu Engels kaæe: “Ekonomsko staçe je osnovica. ili o ulozi liånosti u pismu Ãtarkenburgu. takoœe. Marks. 1949. Treña oblast u kojoj se mora produbiti marksistiåka teorija jeste delovaçe mikrofaktora na meœunarodne odnose. 38. nacionalistiåkoj ideologiji. nacionalnim pokretima. a pogotovu odrazi ovih stvarnih borbi u mozgu uåesnika. 54 . Drugo pitaçe koje kod marksista izaziva kontraverze. i Marks i Engels i Leçin ukÿuåuju i samog pojedinca u one åinioce koji mogu delovati na meœunarodne odnose. Ovako se “zamagÿuje i uticaj drugih vaænih elemenata nadgradçe. str. nije niãta novo za marksistiåku teoriju. filozofske teorije. i drugo. Izabrana dela.. versko shvataçe. Marks. Engels. 125 K. pravne. pridaje se. “Kultura”. 488. “Kultura”. I. Drugim åiniocima. ali na tok istorijskih borbi vrãe svoj uticaj i u mnogim sluåajevima odreœuju çihov oblik i razni momenti nadgradçe i çeni rezultati. 1956.stav po kome: “Francuska osim opãtih kriza prolazi kroz svoje sopstvene nacionalne trgovaåke krize. politiåke. Vjatr smatra da je marksistiåka teorija zanemarila niz mikrofaktora na raåun makrofaktora koji mogu delovati na meœunarodne odnose. str. Spoÿna i unutraãça politika su dva lica jedne pojave i one se meœusobno prepliñu i utiåu jedna na drugu. Beograd. str. U vezi s tim. 126 K. Ove “dve politike” se mogu posmatrati odvojeno da bi se boÿe razumele i prouåile. meœutim. Meœutim.

I najjaåa druãtvena organizacija. koji kaæe: “. nav. Izmeœu ove dve krajnosti razvija se åitav niz razliåitih procesa. kao ãto je nastanak druãtvenih pojava porodice. R. Kad je reå o nastanku meœunarodnih odnosa. U svojim fundamentalnim delima. prihvatiti stav da se ove razlike mogu videti tek od ãezdesetih godina. Beograd. Osnovi sociologije. tako i objektivnih i subjektivnih åinilaca sredine u kojoj se ovi odnosi razvijaju. str. a naroåito za teoriju meœunarodnih odnosa. oni su jedinstveni u stavu da ti odnosi postoje i pre nastanka klasnih druãtava. Unutar çih postoje razliåiti oblici odnosa: krajçi vidovi su meœunarodna saradça i rat. Ova miãÿeça u savremenoj marksistiåkoj teoriji130 ukazuju na znaåaj ovog pitaça za marksistiåku teoriju uopãte. 122. Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. Prvo pitaçe koje se nameñe jeste: da li su klasici marksizma smatrali da meœunarodni odnosi uopãte nastaju sa nastankom i nestankom druãtvenih klasa. Engels. jesu li oni samo nastavak klasne borbe koja se vodi unutar zemaÿa na meœunarodnom prostoru? Meœunarodni odnosi nastaju na odreœenom stupçu druãtvenog razvoja koji treba utvrditi.nacije. One se mogu zapaziti u åitavoj istoriji meœunarodnih odnosa. kao krajçim vidovima ovih odnosa. str. Blohu.. trebalo bi da vodi do jedinstvene svetske dræave i nacije nego je rezultat delovaça drugih åinilaca. str. Marks se sluæio antropoloãkim istraæivaåkim materijalom a Engels u radovima znaåajnim za politiåku teoriju i filozofiju. Marks i Engels nisu tvrdili da odnosi izmeœu globalnih druãtava nastaju sa nastankom klasa unutar çih. oni nisu negirali povezanost klasne borbe i meœuna-rodnih 128 F. Ona marksistima nameñe obavezu da mu priœu krajçe paæÿivo i uz prouåavaçe ne samo onoga ãto su klasici marksizma rekli povodom nekog konkretnog dogaœaja. i to istorijski i antropoloãki.. veñi nacionalnim i. Istovremeno. meœutim. procesa proizvodçe i potpunih druãtvenih zajednica”. dræave itd. politike. kako samih uåesnika. potrebno je ispitati pojavu pojedinih procesa. 475. svojine.posledçi dogaœaji navode na misao da nema direktnog automatskog odnosa izmeœu druãtveno-ekonomskog sistema i spoÿnopolitiåke orijentacije: moæemo videti da od ãezdesetih godina dræave s istim druãtveno-ekonomskim sistemom vode çihovu spoÿnu politiku u pravcima koji su sve viãe razliåiti”. sloæena delovaça. u kojima odnosi predstavÿaju izukrãtana.128 Sliåno ovom stanoviãtu je i miãÿeçe Vjatra. Bilo da je reå o ratu ili saradçi. 55 . veñi çihovih fundamentalnih radova o druãtvu i åoveku. kulturnim åiniocima. delo. Antropoloãki pristup omoguñuje da se doœe do neophodne graœe znaåajne za utvrœivaçe geneze nastajaça druãtvenih odnosa uopãte. 129 304306. Izabrana dela. 130 J. Wiatr. Prouåavaçe raznih vidova prvobitne zajednice bio je i veliki zadatak koji su sebi postavili i Marks i Engels. danas se ne moæe objasniti iskÿuåivo klasnim borbama. Podela åoveåanstva na nacije i dræave nije iskÿuåivo rezultat klasne borbe jer kada bi klasna borba sama dejstvovala.129Teãko je. dræava. uopãte. Lukiñ. Pismo J. 1965.

131 Horizontalne druãtvene grupe moæemo klasifikovati na sledeñi naåin: prvo. Ovi stavovi iz Komunistiåkog manifesta se upravo odnose na meœunarodnu zajednicu zemaÿa u kojima je veñost131 H. str. “Naprijed”. tek tada ñe za çu opet poåeti proces unutraãçeg razvitka.. pleme. odnosi nacija u nekim druãtvenim situacijama. tako i radi çegovog sticaça”. 56 . Meœutim. 190. kada Engels govori o Poÿskoj. nestati iz druãtvenog æivota. jednoobraznoãñu industrijske proizvodçe i æivotnih odnosa koji çoj odgovaraju. Åak i mnoge teorije koje se ne oslaçaju na psiholoãke osnove smatraju da je svaka rasprava o nestanku rata iz druãtvenog æivota åista utopija. odnosa klasnih globalnih druãtava. Zatim. a u nekim situacijama i veñi znaåaj za æivot druãtva od samih klasnih odnosa. Paris. Le grand tournant du socialisme. Zato se najåeãñe postavÿa pitaçe: da li se odnosi besklasnih druãtava u proãlosti uopãte mogu smatrati meœunarodnim odnosima i da li ñe oni u buduñem besklasnom druãtvu nestati? Horizontalnoj stratifikaciji druãtva marksistiåka sociologija nije posvetila toliko paæçe kao vertikalnoj. Lefevre. Dosadaãçe izlagaçe ukazuju na potrebu da se raspravi da li ñe i kada nestati meœunarodnih odnosa. Marks nije iskÿuåivao tu moguñnost: “Rat je zato jedna od najprvobitnijih delatnosti svake od ovih samoniklih zajednica. sa slobodom trgovine. on kaæe: “Tek kada Poÿska ponovo izvojuje svoju nezavisnost. 288 i daÿe. Marks i Engels su smatrali da ñe do socijalistiåke revolucije doñi u celom svetu a ne samo u jednoj ili jednom broju zemaÿa. tek kada bude opet odluåivala svojom sudbinom kao samostalna nacija. Marks i Engels su ovo svoje shvataçe najjasnije izrazili u Komunistiåkom manifestu: “Nacionalna odvajaça i suprotnosti naroda sve viãe iãåezavaju veñs razvitkom buræoazije. ona ñe moñi da pomaæe socijalnom preobraæaju Evrope. odnosno etniåke grupe porodica (horda). 1970. svetskim træiãtem. najzad. 1963. jer je posledica agresivne prirode åoveka.132 v. str.odnosa izmeœu dræava. U meri u kojoj se ukida eksploatacija jedne individue od strane druge. rod. i R. 1416. kritikuje se i marksizam koji rat posmatra kao istorijsku pojavu koja je u jednom trenutku druãtvenog razvoja nastala i koja ñe u jednom drugom trenutku.” Izabrana dela. Na kraju. Garody.. Paris. to su naseÿa. ukida se eksploatacija jedne nacije od strane druge”. 132 Na primer. to su teritorijalne grupe globalne teritorijalne zajednice nacija i dræava. Danas su u mnogim teorijskim sistemima meœunarodnih odnosa i sociologije raãirena shvataça da je rat veåita pojava. kada nestanu uslovi koji su je stvorili. rata. ona nije beznaåajna za prouåavaçe druãtva. to su krvno-srodniåke. Takvi su. Zagreb. str. recimo. narod. smatrajuñi da klasno izrabÿivaçe unutar druãtva vodi izrabÿivaçu i u meœunarodnim odnosima. geografsko-istorijski nastale provincije ili regioni. 1970. kako radi zadræavaça vlasniãtva. jer odnosi izmeœu horizontalnih grupa mogu da imaju isti. La manifeste diffE9rentialiste. U ovom smislu. Politiåko-teritorijalne grupe regioni i provincije i. zavojevaça i uniãtavaça ÿudi i dobara. Sledeñe pitaçe na koje treba dati odgovor jeste: da li se moæe smatrati da su meœunarodni odnosi postojali i u prvobitnoj zajednici u besklasnom druãtvu.

“Naprijed”. 135 R. NIU Sluæbeni list SFRJ Beograd..133 “Metod se obiåno shvata kao naåin na koji se u nauci dolazi do saznaça predmeta koji ona prouåava. ãto objektivnijeg saznaça. Kada se ima u vidu da je teorija meœunarodnih odnosa mlada nauåna disciplina. Pojam Sloæenost pojma meœunarodnog æivota zahteva da se meto-doloãki vrlo paæÿivo pristupi çihovom prouåavaçu.). c) tehniåke metode”. Metodologija druãtvenih nauka. 183. Osnovi sociologije. nav. Zagreb. 60. 134 M.varen komunizam liãen protivureånosti. Po jednoj drugoj definiciji: “Metod (od gråke reåi “methodos” put. i pruæa kÿuå za objaãçeçe ustanovÿenih pravilnosti. åije razreãavaçe se moæe traæiti u hegemonistiåkoj. Peåujliñ. eksploatatorskoj i ekspanzionistiåkoj politici u meœunarodnim odnosima. Postoji opãti nauåni metod koji svaka nauka prilagoœava prouåavaçu svog predmeta. Marks. naåin istraæivaça stvarnosti radi sticaça ãto istinitijeg. skrivenije suãtinske osobenosti socijalnih pojava i situacija. Osnovi kritike politiåke ekonomije (Grundrisse. koji se principi moraju poãtovati da bi prouåavaçe u ovoj oblasti postiglo svoje ciÿeve.. kao i pronalaæeçu novih. 1976. ãto dovodi u meœusobnu vezu åiçenice u kojima otkriva dubÿe. zakonitih veza i odnosa”. 57 . postupka nauånog istraæivaça i sredstava pomoñu kojih se dolazi do saznaça pojava koje jedna nauka prouåava. onda se mora voditi raåuna o åiçenici da su i metodi joãnerazvijeni. polaznu nit. 120. traæeçe) oznaåava naåin miãÿeça. b) metodoloãki postupak. Napori koji se åine da se odredi metod teorije meœunarodnih odnosa ne znaåe to da ñe on biti potpuno samostalan i razliåit u odnosu na metode drugih druãtvenih nauka...135 133 K. Zbog toga bi bilo potrebno da se utvrdi na koji naåin se prilazi prouåavaçu meœunarodnih odnosa.”134 On se sastoji iz tri elementa: prethodnog znaça o predmetu koji se istraæuje. po: Temeÿi slobode. Metod u najãirem smislu obuhvata tri osnovne komponente: a) opãti pristup. str. IV METOD NAUKE O MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA 1. Lukiñ. str. te napori istraæivaåa u ovoj oblasti moraju biti usmeravani i prema stalnom istraæivaçu i proveravaçu postupaka koji su veñustanovÿeni. Nauåno istraæivaçe bilo koje oblasti druãtvenog æivota pretpostavÿa povezanost teorije i empirijskog istraæivaça. str. “Plodonosnost istraæivaça koje je rukovoœeno teorijom leæi u tome ãto teorija pruæa osnovu.

. Operacionalna... 255. 34/1960. niti je moguñe zadovoÿiti se izborom vidova problema.137 Pored ovih opãtih zahteva koji se postavÿaju u odnosu na metod nauke o meœunarodnim odnosima. i ne postoji mehaniåka. kao skupu pojava o suãtini meœunarodnih odnosa.. specifiåne. O teorijskom odreœivaçu predmeta. istraæivaåki postupak sadræi i odreœivaçe predmeta istraæivaça... “Arhiv za pravne i druãtvene nauke”. sam æivot”. M. zavisno od toga. svakako.138 Da bi se doãlo do dijalektiåki druãtvene celine ne moæe se ostati na prouåavaçu empirije jednog ili drugog åinioca koji deluje na meœunarodne odnose. str. Posledça verifikacija je sama istorija. Peåujliñ. delo. 11. koje otkrivaju çenu prirodu. åiniocima. bilo je veñreåi.Prethodna izlagaça veñukazuju na znaåajan fond znaça proizaãlih iz dela o problemima meœunarodnog æivota. “Na kraju krajeva. neophodno je utvrditi skup osnovnih åiçenica koje izviru iz suãtine problema i koje ukazuju na razvojne procese datih druãtvenih odnosa. 44. Ovo odreœivaçe moæe biti teorijsko i operacionalno.”. solidna prethodna “oprema” za daÿa nauåna prouåavaça. gvozdena ’stopostotna’ neposredna empirijska proverÿivost.. R. Dimitrijeviñ. konstante. Utvrœivaçe metodskog postupka je upravo zbog toga neophodno da bi se doãlo do saznaça jedne pojave. Markoviñ. istorijska evidencija. Ninåiñ. Bilo da je reå o celini. Zato je moguñe da jedan niz åiçenica iskazuje viãe a drugi maçe. str. 58 . neophodno je izgraditi poseban teorij-ski okvir koji mora biti ãiri od empirijske graœe i ne sme biti sveden na obim koji je neposredno proveren. koje se imaju iznalaziti i utvrœivati i da pri tome reåene zakonitosti i principi svakako imaju udela i primene. Ovde ñe biti posebno reåi o operacionalnom odreœivaçu predmeta kome je ciÿ utvrœivaçe postupka nauånog istraæivaça. Markoviñsmatra da “pored opãtih zakonitosti druãtveno-ekonomskog razvitka u meœunarodnim odnosima se ispoÿavaju i druge.139 U opãtem nauånom metodu. 137 Nav. Stojanoviñ. 139 M. Uvod u prouåavaçe meœunarodnih odnosa. da shvati çihovo znaåeçe. delo. ili oblika odnosa. Œ. meru i naåin na koji deluju jedni na druge i na meœunarodni razvitak u celini itd”. zakonitostima. 246. Metodologija prouåavaça meœunarodnih odnosa. Ninåiñsmatra da “polazna taåka meœunarodnih odnosa treba. str. To je. M. tj.. druãtvenih i politiåkih kretaça odreœene istorijske epohe”. str.136Iz ovog stava proizlazi zakÿuåak o potrebi da se pored osnovnih åinilaca koji deluju na meœunarodne odnose otkriju i “çihov meœusobni odnos i promene u specifiånoj teæini. radna definicija 136 Œ. osnovnih ekonomskih. nav. jednoobraznosti. ako ne zakonitosti a ono pravilnosti. da bude temeÿna marksistiåka analiza opãteg istorijskog okvira u kome ti odnosi postoje. “Empirijski istraæivati to znaåi tragati za reprezentativnim celinama koje moæemo neposredno (iskustveno) posmatrati i koje u sebi sadræe jake karakteristiåne druãtvene celine. uz principe istorijskog materijalizma. 138 V. jednog teorijskog koncepta. ili da ista åiçenica baca viãe ili maçe svetla.

Priroda interesa se najåeãñe vezuje za druãtveno-ekonomski sistem svakog pojedinog uåesnika u datom odnosu. Odnos snaga je mnogo sloæeniji i on obuhvata odnos interesa. kako bi se izbeglo çegovo svoœeçe na odnos i deobu sile u meœunarodnim odnosima. jer se preko ekonomskih zakona prvo izraæavaju nejednakosti u ovim odnosima. unutar istog druãtveno-ekonomskog sistema mogu da se razvijaju razliåiti interesi. ideoloãke) je svakako znaåajan indikator kretaça u meœunarodnim odnosima. Istorijsko prouåavaçe meœunarodnih odnosa i pojava u çima je neophodno zbog toga ãto se iz ovih pojava ne moæe uopãte prouåavati primenom drugih metoda. Ãira graœa o meœunarodnim odnosima. U meœunarodnim odnosima dolazi do dodira razliåitih 59 . œ. odnos druãtveno-ekonomskih sistema. neophodno je istraæivati stepen nejednakosti koja se odraæava u razliåitim vidovima æivota meœunarodne zajednice. politiåke. d. kao i moguñnost za razvoj procesa saradçe ili procesa sukoba u çima. Istorijsko prouåavaçe moæe da omoguñi utvrœivaçe nekih pravilnosti putem ispitivaça niza pojava iste vrste u toku istorije meœunarodnih odnosa. Meœutim. a. Prouåavaçe zakonitosti meœunarodnih ekonomskih odnosa mora zauzeti znaåajno mesto u prouåavaçu meœunarodnih odnosa.predmeta se sastoji u odreœivaçu pokazateÿa ili indikatora koji se mogu ispitivati i proveravati i koji predstavÿaju spoÿne izraze opãteg koncepta. Zbog toga je istraæivaçe interesa dræava sloæen posao koji zahteva svestrano prouåavaçe razliåitih åinilaca. Nivo svesti (nacionalne. Nejednakost na raznim poÿima ostavÿa ozbiÿne posledice na ponaãaçe dræava. te ih je neophodno ustanoviti. vojne sile. Zato je potrebno prouåavati u meœunarodnim odnosima sve ono ãto je u neposrednom ili posrednom dodiru s drugim odnosima kao i çihov meœusobni uticaj. b. odnosa i politiåke konstelacije unutar koje oni mogu biti ostvareni. pritiska ili osvajaça. korisno je proveravati ustanovÿene pravilnosti u meœunarodnim odnosima s opãtim druãtvenim zakonitostima do kojih su doãle druge nauke. putem primene sile. e. ekonomske i druge moñi. Odnos snaga u meœunarodnim odnosima. ideologija. åije istraæivaçe moæe doprineti saznaçu meœunarodnih odnosa. U tom smislu. Meœunarodni odnosi se ne mogu prouåavati na zadovoÿavajuñi naåin ako se ne dovedu u vezu s celokupnim druãtvenim odnosima. dozvoÿavaju izdvajaçe jednog broja indikatora. v. S obzirom na to da su meœunarodni odnosi politiåki odnosi. Da li se ti interesi mogu ostvariti putem procesa saradçe ili putem negiraça interesa drugih uåesnika. kao i teorijski stavovi do kojih se doãlo u nauci o meœunarodnim odnosima. Istorijsko prouåavaçe mora biti dopuçavano i proveravano istraæivaçem savremene prakse meœunarodnih odnosa. jer se sve dræave ne razvijaju na isti naåin i nemaju sve iste moguñnosti za razvoj. Ovaj odnos se mora prouåavati znatno kompleksnije. Istraæivaçe prirode interesa uåesnika meœunarodnih odnosa s ciÿem saznaça puteva çihovih zadovoÿeça. æ. g. kao i opãti stavovi klasika marksizma.

nauåno prouåavaçe se stoga ograniåava samo na çih. Prikupÿaçe åiçenica nije jednostavan posao. Polazne pretpostavke se postavÿaju na osnovu prethodnih znaça. Od ovog odnosa snaga moæe da bude u zavisnosti i krajçi ishod odnosa i preovlaœivaça jednih procesa na ãtetu drugih. kako je to u opãtoj nauånoj metodologiji predviœeno. S obzirom na to da su odnosi izmeœu politiåkih jedinica dræava. Nakon odreœivaça predmeta istraæivaça. do koje se dolazi ovakvim prouåavaçem. od posmatraça pa do kibernetike. åime se suæava put ka saznaçu celine. doñi do empirijske graœe koja bi omoguñila proveru hipoteza i tako doprinela nauånom objaãçeçu. U pozitivistiåki orijentisanoj nauci na Zapadu. z. opãtih stavova. veoma su se razvile razliåite tehnike istraæivaça. Izdvajaçe ovih pokazateÿa ne znaåi da je tako zatvoren krug prouåavaça meœunarodnih odnosa. procesi integracije u razliåitim oblastima druãtvenog æivota ekonomskom. kvalitet i uåestalost veza i saobrañaja izmeœu çih. Da bi se preãlo na nauåno objaãçeçe pojava koje se prouåavaju.druãtava. s obzirom na moguñnost sukobÿavaça progresivnih i nazadnih druãtvenih organizacija. moraju se prouåavati sredstva koja se primeçuju u ovim odnosima. 60 . koji mogu imati znaåaja u istraæivaçu meœunarodnih odnosa. Ovaj razvoj tehnike istraæivaça doveo je do svojevrsnog ãematizovaça nauånog rada. To se takoœe odnosi i na razvijaçe tehnike istraæivaça. Ovim putem se samo ukazuje na niz neophodnih prouåavaça koja bi u svakom konkretnom sluåaju bila dopuçavana novim indikatorima vezanim za svaku posebnu situaciju. teorije. uz upotrebu elektronskih raåunara. politiåkom. ãto moæe imati poseban znaåaj. na pojave koje imaju relativno mali znaåaj (åesto i beznaåajan). U tehnici istraæivaça sadræana je i suãtina teorije koja sluæi kao osnova analize. neophodno je prikupiti åiçenice. S druge strane. veñsamo da je treba uklopiti u nauåni koncept celine istorijsko-materija-listiåke teorije primeçene u prouåavaçu meœunarodnih odnosa. Ovako ograniåena stvarnost. kulturnom. s obzirom na to da se ovi tehniåki metodi uglavnom mogu primeniti na mikropojave. Ove kritiåke primedbe na raåun tehniåkih metoda za prikupÿaçe åiçenica ne znaåe da tehniku treba odbaciti. obim. postaje to joãviãe kada se zna da u ovakvom istraæivaçu znaåajnu ulogu ima prethodno teorijsko i filozofsko opredeÿeçe pri izboru predmeta istraæivaça. Ovom prilikom biñe izloæeni neki tehniåki postupci u prikupÿaçu åiçenica. prelazi se na postavÿaçe polaznih pretpostavki (hipoteza). Veñje reåeno da savremeni istraæivaå meœunarodnih odnosa mora da se posebno pozabavi razvijaçem metoda prouåavaça ovih odnosa. çegovog uklapaça u opãti teorijski okvir i operacionalnog definisaça.

Tehniåki postupci A. posebno i zbog toga ãto je ono zamena za eksperiment koji je neprimenÿiv u ovim sluåajevima (ne moæe se eksperimentalno proizvesti jedan rat da bi se nauåno prouåavao). kao ãto su rat. Neop-hodno je saznati razlike u razvoju ove pojave. Sve ove pojave gotovo je nemoguñe prouåavati pre nego ãto “postanu” istorija. uprkos razlikama. Meœutim. Meœutim. koje su. Smatra se da istorijsko prouåavaçe. materijalnih i duhovnih okolnosti. Istorijsko prouåavaçe Savremene tendencije u prouåavaçu meœunarodnih odnosa koje su se razvile u okvirima bihevioristiåkih i funkcionalistiåkih teorija. Kako saznati i objasniti rat kao druãtvenu pojavu bez istorijskog prouåavaça? Åiçenica da ova pojava postoji od ranih dana druãtvenog æivota zahteva upravo çeno prouåavaçe u celokupnoj istoriji. Polazi se od toga da istorijski materijal nema nikakve vrednosti za prouåavaçe savremenih pojava meœunarodnog æivota. da bi se uoåile zajedniåke crte. odnosi snaga. neophodno je prethodno utvrditi neki analitiåki okvir. Niz drugih pojava u meœunarodnim odnosima zahteva ovakvo istorijsko prouåavaçe. takve da se uopãte ne mogu ispitivati drugim empirijskim metodima. blokada. po pravilu. u velikoj meri iskÿuåuju istorijsko prouåavaçe pojava koje ulaze u predmet istraæivaça meœunarodnih odnosa. i kod istorijskog prouåavaça meœunarodnih odnosa s ciÿem çihovog nauånog objaãçeça. Ako se ima u vidu da istoriju ne interesuje samo opis jedne pojave veñi uzroci koji su do çe doveli. kao ãto je sluåaj sa veñinom prirodnih pojava. koja ne mogu imati vrednosti za nauåno prouåavaçe kome je ciÿ utvrœivaçe opãtih stavova i zakonitosti i koje bi tako moglo da objasni sve pojave iste vrste. s obzirom na to da je okrenuto proãlim dogaœajima. drugi tipovi sile. 61 .2. onda bi nauka o meœunarodnim odnosima morala imati veliki interes za istoriju. druãtvene pojave nastaju u jednom kontekstu razliåitih druãtvenih. pa i antropologiji i paleontologiji. bez obzira na vreme i prostor. Istraæivaçe niza ovih pojava u istoriji omoguñuje otkrivaçe nekih pravilnosti. velike meœunarodne integracije itd. Istorija se pre svega bavi pojedinaånim objaãçeçima. nekih zajedniåkih elemenata. po pra-vilu. pravilnosti koje su se javÿale u razliåitim tipovima druãtva. ãto sve zajedno moæe da doprinese proveri hipoteze do kojih se doãlo u prethodnoj fazi prouåavaça. ne moæe imati nikakvog znaåaja za razumevaçe i objaãçeçe savremenih zbivaça. ekonomske ãpekulacije meœunarodnih razmera. dubÿa. Zbog toga se çihovi savremeni oblici ne mogu dovoÿno nauåno objasniti ako se ne poznaje çihov razvoj”.140Posebno je ovo taåno za pojave meœunarodnog æivota. To je naroåito sluåaj sa najznaåajnijim pojavama meœunarodnih odnosa. meœunarodni odnosi su redovno u srediãtu interesovaça istorijskog prouåavaça. Zbog toga se one ne mogu svesti na numeriåke indekse i eksperimentalne operacije. “Sve druãtvene pojave imaju svoju istorijsku stranu i ãto su znaåajnije to je ova. S druge strane. sis140 Isto.

smatrañe se osnovom za koriãñeçe istorijske graœe u prouåavaçu meœunarodnih odnosa. s obzirom na çihovu polivalentnu sadræinu: kulturne. konstituisati teoriju. naime. Istorijski pristup podrazumeva tri osnovne faze: pronala-æeçe izvora. pri åemu analiza sadræaja moæe biti korisna u analizi celine. dokumenti o razgovorima dræavnika. moralu. dopuçuju novim znaçima steåenim iz neposrednog prouåavaça savremenosti. åiji je naroåit znaåaj u analizi dokumenata o savremenim zbivaçima. do koje se dolazi u zavrãnoj fazi istorijskog prouåavaça. Ovaj metod se naroåito razvio u toku Drugog svetskog rata. U tom smislu. Buduñi da je istorija zainteresovana za saznaçe proãlih pojava u celini. koja se nikako ne mogu automatski primeniti na savremene pojave. koji takoœe proizlazi iz polivalentnosti pojava meœunarodnog æivota. tako da se nedostaci istorijskih znaça. çegovoj snazi. Meœutim. s ciÿem da se iz saopãteça datih preko sredstava javnih komunikacija izvuku elementi koji bi doprineli stvaraçu stvarne slike o neprijateÿu. ekonomske. veñsamo jedan deo onoga ãto je bilo predmet razgovora ili pregovora. metodoloãki princip je i u ovom sluåaju isti: teorijske postavke do kojih se doãlo razvojem nauke o meœunarodnim odnosima. S druge strane. politiåke. najznaåajniji su rezultati istorijske sinteze. Istoriåar mora da objasni delovaçe svih åinilaca koji su doveli do neke pojave u meœunarodnim odnosima. Posebna paæça analitiåara u SAD za vreme Drugog svetskog rata pridavana je porukama nemaåke propagande i çenim efektima. buduñi da je teorija meœunarodnih odnosa i analitiåka nauka. uloge i znaåaja pojedinih dræava u meœunarodnoj politici. zbog sloæenosti meœunarodnih odnosa. jednim delom. ãto je od velikog znaåaja za samu nauku o meœunarodnim odnosima. B. kritiåko odabiraçe i proveravaçe izvora i istorijska sinteza. staçu na frontovima itd.tematizovati znaça. s obzirom na çen. prouåava savremena zbivaça primenom razliåitih metoda. i teorija mora da odgovara istorijskom iskustvu. S obzirom na to da nije moguñe automatski primeniti istorijsko znaçe o jednoj pojavi. Za neposrednu primenu u prouåavaçu meœunarodnih odnosa. odnosa snaga. sintetiåki karakter. Najåeãñe. Ovo je neophodno zbog toga ãto bez teorije nije moguñe odabrati ono ãto je znaåajno u istorijskom materijalu za objaãçeçe date pojave. ona je prinuœena da sintetizuje razliåita znaåeça tih pojava. vojne i druge implikacije. pregovorima koje vlade zemaÿa ili drugi subjekti saopãtavaju javnosti. tako da je tu reå o neprekidnom uzajamnom proæimaçu. ti dokumenti (koji su objavÿeni javnosti) ne sadræe pravo staçe stvari. Oni su to radili tako 62 . ekonomiji. istorijska prouåavaça se dopuçuju rezultatima posmatraça savremenih pojava. Analiza sadræaja Jedan od naåina prouåavaça koji uspeãno dopuçava istorijsko prouåavaçe meœunarodnih odnosa jeste analiza sadræaja (Content analysis). ono se do-puçuje prouåavaçem çenog savremenog oblika. kao ãto su diplomatske note i druge izjave.

ãto primenom klasiånih istorijskih metoda nije bilo moguñe. kulture i dr. Tako su dobijeni podaci o pripremama novog oruæja. Ovako dobijen rezultat moæe da ima teorijski znaåaj. politike.) u politiåkom planiraçu datih druãtvenih snaga. meœusobnim odnosima itd. Primeçen za vreme Drugog svetskog rata. Stojanoviñ. Dimitrijeviñ. 142 V. uz primenu elektronskih raåunara. Iz ovog poreœeça su mogli da izvuku zakÿuåke o stepenu uticaja ove propagande ili stepenu veza izmeœu ovih listova sa centrima u Nemaåkoj. Zato je neophodno dopu-çavaçe rezultatima do kojih se doãlo primenom znaça iz izvorne graœe druge vrste i drugih izvora. 18. mesto i znaåaj pojedinih oblasti druãtvenog æivota (privrede. 438. do kojih se dolazi putem sredstava masovnih komunikacija. Potrebno je. Primena analize sadræaja moæe se pokazati veoma korisnom u raãålaçavaçu diplomatskih dokumenata. s obzirom na moguñnost ispitivaça mase ovih podataka. kao i vreme kada ga Nemci misle upotrebiti. Ovo je znaåajno zbog moguñnosti kvantifikacije istorijskih podataka koji bi. vojske. klasifikaciju informacija u sklopu celine znaça o datoj pojavi. Analiza sadræaja je “posebna forma kvantitativne semantike. znaåaja i namera snaga koje stoje iza datog izvora informacija. R. ukoliko se uklapa u celinu saåiçenu na osnovu kompleksne analize date situacije. diplomatskih i drugih dokumenata. Beograd. te zato mora biti predmet posebnog prouåavaça u okviru nauke meœunarodnih odnosa. U ovom smislu. str. istañi da ona nije sama dovoÿna za kompleksnu analizu poruka datih preko sredstava masovnih komunikacija. Zatim. 63 . Analiza sadræaja informacija o razliåitim pitaçima od interesa za prouåavaçe meœunarodnih odnosa. moæe da obuhvati razliåite elemente: procenu uloge. 1965. M. “Nolit”. informacije iz sredstava masovnih komunikacija. kao i oni koji su rezultat dnevne politike.142 Analizom propagande mogu se ustanoviti trajni politiåki i ideoloãki ciÿevi. dobijeni su podaci o odnosima izmeœu Nemaåke i Italije. 141 V. str. Prouåavaçem meœunarodne propagande mogu se dobiti znaåajni podaci o namerama dræava. Miliã. Markoviñ. Meœunarodna propaganda je znaåajno sredstvo u meœunarodnoj politici. koja se maçe odnosi na stil odreœenog teksta. izjava dræavnika. delo. Analiza sadræaja u prouåavaçu meœunarodnih odnosa ima naroåiti znaåaj za izuåavaçe: meœunarodne propagande. ili sadræanih u dokumentima. nav. Na osnovu toga moæe se predvideti ponaãaçe date dræave. Socioloãki metod. meœutim. moguñe je govoriti o primeni ove analize i u preispitivaçu istorijskih dokumenata a ne samo savremenih. Takoœe su dobijeni podaci o znaåajnim neslagaçima ova dva saveznika sila osovine.141 Ovom analizom se æeli prodreti u stvarni sadræaj date poruke. jer se posle rata pokazalo da je dao taåne rezultate. metod ana-lize sadræaja se pokazao korisnim. Na osnovu nesinhronizovane propagande zakÿuåeno je da one nisu organizaciono povezane. a viãe na izraæene misli”. politiåkih programa znaåajnih politiåkih organizacija i partija itd.ãto su poredili poruke nemaåke propagande sa porukama profaãistiåkih listova u SAD. mogli dati nove podatke.

bitnih sadræaja neke poruke koja se analizira. leksiåkog sadræaja. 64 . ili sukoba. 4“. zatim. Kenedi (J. tako da se kvantifikovana graœa ubacuje u elektronski raåunar iz kojeg se dobija odgovor o pribliæno stvarnom znaåeçu poruke. 1). socioloãkom. 144 Nav. solidarnosti. çihovom celovitom istorijskom. prema tome. sile moñi. 8 Na ovaj naåin se doãlo do analize poruke iz koje se vidi da iza çe stoji snaga (potency) (visok indeks 45. U tako saåiçen klasifikacioni sistem ukÿuåuje se materijal za analizu sadræaja. nav.”144 Za meœunarodne odnose je od posebnog interesa pojavÿivaçe reåi koje oznaåavaju elemente saradçe. najznaåajnija za ocenu karaktera date poruke. Danas se sve åeãñe u ove svrhe upotrebÿavaju elektronski raåunari. Pribliænost ñe biti veña ukoliko je priprema klasifikacione ãeme bila boÿa. delo. 7 7. Jedna poruka najåeãñe sadræi jednu osnovnu poruku. politikoloãkom. da ñe se aktivnost takoœe odvijati u veñem obimu i da je vrednost poruke u veñoj meri pozitiv-na nego negativna. simbola. Na ovaj naåin se doãlo do zakÿuåka ãta stvarno stoji iza poruke: da li je reå samo o pretçi iza koje ne stoji 143 V. najåeãñe kontekstualne veze izmeœu pojedinih reåi. odbir i kvantifikacija poruka preciznija. X. razumevaça. Kada je predsednik SAD. tj. vrednost (pozitivan ili negativan utisak poruke). Miliñ. Kennedy) dao izjavu kojom je objavio blokadu Kube “Stanfordov opãti istraæivaå” za nekoliko minuta izraåunao je sledeñe: Pozitivan Negativan Snaga stava 45. koji mora da prethodi analizi. izraœuje se poseban klasifikacioni sistem. Izrada predmetnog registra podrazumeva utvrœivaçe glavnih. 490. koji omoguñuju upotrebu velikog broja pojmova.. Tada je elektronski raåunar na Stanfordskom univerzitetu (“Stanfordov opãti istraæivaå”). staça i kretaça u meœunarodnim odnosima. godine. 7 Aktivnost 25. 7 Vrednost 18. “Kvantitativna semantika je statistiåka analiza reånika i stila. 1 3. 7 16. aktivnost (aktivan ili pasivan).143 Semantiåka analiza se sastoji u utvrœivaçu znaåeça reåi koje su upotrebÿene u tekstu koji se analizira. do pojedinih reåi po çihovim morfoloãkim vrstama i grupama znaåeça. nameru koja preovlaœuje a koja je. programiran da meri pozitivna i negativna zapaæaça o tri glavna åinioca: snaga (jaka ili slaba). to ñe se najboÿe videti. opisanom u literaturi. delo.. Dugim radom na analizi elemenata åinilaca. Na jednom primeru. Izvrãena je mehaniåka analiza sadræaja putem raåunara svih dokumenata SAD i SSSR u vezi s raketama koje je SSSR instalirao na Kubi 1962. ekonomskom prouåavaçu. koja ide do krajçih elemenata reånika.Naåin na koji se analizira sadræaj moæe biti: kvantitativna semantika i predmetni registar. naroåito onih ãto imaju kÿuånu ulogu u ispitivanom obliku simboliåkog opãteça. str. str.

20. Pitaçe je da li dobar poznavalac meœunarodnih odnosa nije u staçu da doœe do sigurnijeg odgovora na osnovu poznavaça istorije. 65 . ãto znaåi da on ispituje oblike pojava u masi sluåajeva..145 Ovaj rezultat analize sadræaja veñna prvi pogled izaziva sumçu zbog svoje ãturosti. Forward. proizvodçe znaåajnih proizvoda za vojnu moñitd. U tom pogledu se za metode verovatnoñe. The Field of Nations. Od statistiåkih metoda koji mogu biti posebno interesantni za prouåavaçe meœunarodnih odnosa. s obzirom na to da se najveñi broj zakonitosti i pravilnosti kod druãtvenih pojava uglavnom izraæava statistiåki. Na taj naåin. ekonomske snage. Statistiåki metodi “Statistiåki metod je prema svojoj najuspeãnijoj definiciji kvantitativni metod istraæivaça masovnih pojava. uzorka. korelacija i kovarijacija imaju najãiru primenu u druãtvenim naukama. statistiåki metodi verovatnoñe (zakon velikih brojeva). sredçe vrednosti i uzorka ne bi mogle nañi neke osobenosti u primeni kod prouåavaça meœunarodnih odnosa.”147 145 Nav. 146 N. ona ne sme da bude izdvojena od stvarnosti. dohotka. str. mogli bi se izdvojiti metod ana-lize åinilaca i metod korelacije. Analiza sadræaja ne bi smela da bude samo osnov ãirih teorij-skih zakÿuåaka. str. Da bi analiza sadræaja odgovorila svojoj svrsi. Macmillan. “Analiza åinilaca je statistiåka manipulacija meœuzavisnih promenÿivih da bi se odgovorilo na pitaçe: koji åinioci odgovaraju najviãe posmatranom sluåaju. Oni pomaæu proveri hipoteza i ãto egzaktnijem saznaçu pojava u onim oblastima u kojima je ovaj metod primenÿiv. Analiza demografskih kretaça.sila? Da li se u tom smislu preduzimaju velike aktivnosti i koja je vrednost date poruke. tj. te oblike meri i odreœuje a çihove odnose podvrgava matematiåkoj obradi s ciÿem da izrade pokazateÿe koji sluæe kao kriterijum i da se utvrdi kvantitativni znaåaj osobenosti u masi. izolovana od celine sadræaja koji se prouåava i izvan prikupÿene graœe do koje se doãlo u prouåavaçu date poruke. 490491. a. London.”146 Statistiåki metodi imaju danas veliku primenu u druãtvenim naukama. delo. sredçe vrednosti. V. diplomatskog iskustva i poznavaça niza åinilaca od znaåaja za donoãeçe odluke o ponaãaçu u datoj situaciji. 1971. ako je moguñe da se do çih doœe. bez nekog prilagoœavaça potrebama prouåavaça meœunarodnih odnosa. kao pravilnosti koje se uoåavaju u najveñem broju sluåajeva kod date pojave. kao i neposrednim podacima o datoj poruci. U prouåavaçu meœunarodnih odnosa svi statistiåki metodi mogu imati znaåaja. sluæi se statistiåkim podacima. Ona bi uvek morala biti dopuçavana analizama do kojih se doãlo drugim metodima prikupÿaça åiçenica.

ovim putem mogle joãjednom proveriti. ideoloãke veze ili razlike i niz drugih (videti daÿe u tekstu). ãto je u celini gledano. pri åemu teorija i filozofsko opredeÿeçe ne mogu biti zanemareni. hrabrost i spremnost stanovniãtva da se bori. On se moæe uspeãno primeniti u istraæivaçu odnosa stepena i oblika meœuzavisnosti i odreœenog oblika meœunarodnih odnosa. Mnogi elementi koji odreœuju stepen i oblik meœuzavisnosti. nav. Na ovaj naåin. nav. odnosno meœusobni uticaj koji moæe odvesti do funkcionalne veze. 217. politiåka i vojnostrategijska povezanost (ili potreba povezivaça).). Moæe se iskazati ekonomska snaga jedne dræave. ideale. Izborom promenÿivih koje utiåu na stepen i oblik meœuzavisnosti moæe se otkriti çena povezanost sa datim oblikom meœunarodnih odnosa ili primenom sredstava u çima. dva mogu da se smatraju bitnim åiniocima: ekonomski razvoj i vojna moñ. str. Otkrivaçe korelacije je. Metod korelacije. delo. po: M. registrovano je 236 osobina za 82 dræave za åije se odnose æele izvuñi bitni åinioci koji te odnose odreœuju. transferu tehnologije itd. 20.U opisanom sluåaju. pa se u potpunosti osloniti na ovaj metod. Ãkara. integracijama. U tom sluåaju. 148 N. jer bi se mnoge hipoteze. proizvodnoj kooperaciji. a posebno i zbog toga. moguñe je izvrãiti matematiåku operaciju u kojoj bi oblik i stepen meœuzavisnosti (X) bio funkcija razvoja procesa saradçe ili sukoba (Y) u formuli X = F (Y). mogu da izazivaju promene u odnosima izmeœu dræava u ãirokoj skali odnosa od saradçe do sukoba. b. takoœe. Statistiåki metodi. ali se moæe utvrditi moguña veza. moguñnost ispitivaça velikog broja promenÿivih (varijabila) zahvaÿujuñi primeni elektronskih raåunara. Od ovih trinaest. str. ali se ne moæe brojåano izraziti spremnost stanovniãtva na ærtve u borbi za ideje. 66 . Posebno interesantan statistiåki metod u prouåavaçu meœunarodnih odnosa bi mogao biti metod korelacije. odabiraçe promenÿivih rezultat subjektivnog opredeÿeça. i ovde se pokazuje da ne treba iñi u krajnost. Razumÿivo je da bi bilo vrlo teãko ustanoviti egzaktnim ili matematiåkim putem funkcionalnu zavisnost u ovom odnosu. stavove. kao ãto su podela rada (izraæena u razmeni. ãto moæe da doprinese pribliæavaçu egzaktnosti pri utvrœivaçu bitnih åinilaca. Ovako se ne moæe ustanoviti kauzalni odnos izmeœu ovih pojava. statistiåki metodi mogu ozbiÿno doprineti prouåavaçu meœunarodnih odnosa.148 Ono ãto pada u oåi pri analizi åinilaca statistiåkim metodom jeste. prvo. Metodologija. ali se ovim putem moæe ustanoviti korelacija meœu promenÿivim koje se uzimaju kao predmet analize. Uz pomoñJelskog raåunarskog centra za analizu åinilaca doãlo se do 13 izdvojenih åinilaca od prvorazrednog znaåaja za ove odnose. kulturna saradça. Forward. Peåujliñ. do kojih bi se doãlo na osnovu znaça steåenih na drugi naåin. Postoje mnoge promenÿive koje se ne mogu meriti. Drugo. Na taj naåin mnoge znaåajne promenÿive ostaju van domaãaja statistiåkog metoda. znaåajan doprinos pribliæavaçu saznaça kauzalnih odnosa iz147 Q.

veñda se ponaãaju onako kako im to nalaæe najboÿe shvañen interes onoga koga predstavÿaju. Rosenau. da bi se ispitali uåinci takvih promena. Od moguñih veza do funkcionalnih i. koja je odavno poznata u vojsci kao naåin da se unapred provere prednosti i nedostaci strategijskih i taktiåkih planova. The Nature of Human Conflict. G. preko ovih do kauzalnih. An attempt to simulate the outbreak of World War. Zbog toga se ne moæe prikupiti dovoÿno obilan empirijski materijal za statistiåko iskazivaçe i za-kÿuåivaçe. O ishodu onda odluåuju veãtina. Englewood Cliffs. B. u: J. ali ih nisu izabrali. za osnovu se takoœe uzima deo stvarne istorije (npr. To je ciÿ svake nauke. Ovaj metod se razvio iz tzv. pa i nauke o meœunarodnim odnosima. M. a. ali se i to je najvaænije moæe iñi i daÿe. Zbivaça u meœunarodnim odnosima su istorijska. 156 i daÿe. jedna meœunarodna kriza). s prvenstvenim ciÿem da se predvidi çihov ishod. ratne igre (Kriegspiel). ispituju se moguñnosti koje pruæaju razliåite sopstvene zamisli u uslovima koji su najbliæi onima koji se predviœaju. ponaãaçe jednog subjekta).149 b. Simulacija (podraæavaçe) vodi poreklo od drugih eksperimenata. str. veñispituju buduñi dogaœaji. str. The Free Press. R. jedinstvena. New York. Na taj naåin se stvarni dogaœaji mogu boÿe raãålaniti. Uz upotrebu maketa i karti. ãto omoguñava zakÿuåivaçe o uticaju izabranog åinioca. tj. Hermann. Eksperimentalna igra je maçe “kruta” od simulacije. Tako se do kraja mogu sprovoditi alternative koje su stvarnim uåesnicima bile na raspolagaçu. koji se primeçuju u psihologiji i psihoterapiji. jer çeni uåesnici ne treba nikoga da podraæavaju. 150 Nekoliko simulacija imalo je za predmet ispitivaçe izbijaçe Prvog svetskog rata. jedan od oficira. igrom se ne rekonstruiãu proãli. Eksperimentalna igra. ili åak koristeñi prave manevre sa æivom silom. snaga ili sreña uåesnika. C. G. 1965. Simulacija i eksperimentalna igra Istraæivaåki postupci pod ovim nazivima nastali su iz æeÿe da se umaçe teãkoñe koje proistiåu iz srazmerno malog broja subjekata meœunarodnih odnosa. The History of Human Conflict. Predmet ovakvih igara 149 Isto. Kada su u pitaçu meœunarodni odnosi. International Politics and Foreign Policy. C. F. Simulacija i eksperimentalna igra bi trebalo da zamene eksperiment kao metod koji se sastoji u veãtaåkom izazivaçu dogaœaja pribliæno onakvih kakvi su stvarni dogaœaji. U klasiånoj ratnoj igri. North. koje je dobro dokumentovano istorijskom graœom. najzad. I.meœu pojava meœunarodnog æivota. i to najsposobnijih. Mc Neil. N. Holsti R. u kome uloge stvarnih subjekata preuzimaju sami istraæivaåi. te je na osnovu çih teãko uopãtavati. pa åak i teæi od çih.150Za razliku od simulacije. da postigne pobedu. pa se ona ãto je moguñe vernije predstavÿa u vidu modela. pa u model unositi kontrolisane izmene nekih promenÿivih (npr. ili ãtaviãe. stavÿa se u ulogu “neprijateÿa” i trudi se da se u skladu s poznavaçem åiçenica i pravilima veãtine ponaãa najracionalnije. u kojima se ponovo preæivÿavaju i “glume” stvarni dogaœaji. 67 . Meãajuñi ponaãaçe i osobine svakog od vaænih aktera dolazi se onda do istih ili razliåitih ishoda. 622 i daÿe. u: E. dok se kod åiste simulacije on zna unapred. raåunari. Prentice Hall. Vidi: O.

u: Proceedings of the International Peace Research Association Second Conference. Dimitrijeviñ. 153 B. 152 M.152 * ** Pored ovih metoda koji su prilagoœeni istraæivaçu pojava meœunarodnog æivota. N. 1910. 1968. ali je u meœuvremenu oduãevÿeçe çima popustilo. Groom A. Assen. ista igra se ponavÿa s razliåitim ÿudima u predviœenim ulogama. I. V. Prilikom ovog ispitivaça primeçuju se pravila do kojih se doãlo u opãtoj metodologiji druãtvenih nauka. R. “Meœunarodni problemi”. Tvrdi se da igra moæe tako da predstavi situacije do kojih jedan istraæivaå napreæuñi maãtu ne bi sam doãao. Svi ovi metodi mogu se primeniti u prouåavaçu meœunarodnih odnosa onda kada se çihova primena moæe smatrati korisnom. u oblasti teorijskih saznaça dosadaãçe iskustvo s ovim postupcima nije pokazalo niãta drugo do da se razliåite liånosti (izabrane za uåesnike) ponaãaju razliåito u istim situacijama. 1978. çihova vrednost za nastavu i za planiraçe politike je nesumçiva jer omoguñavaju boÿe upoznavaçe toka dogaœaja i boÿe predviœaçe posledica sopstvenih akcija. Oppenheim. Eksperimentalna igra i simulacija u izuåavaçu meœunarodnih odnosa. Banks A. postoji i niz drugih metoda za åiju primenu nije neophodno neko naroåito prilagoœavaçe predmetu meœunarodnih odnosa. Altrok.153 crisis gaming the CONEX experience. International 68 . Da bi se pribavilo viãe podataka. uporeœivaçe. 63 i daÿe. Tako se moæe primeniti ispitivaçe (intervju) onda kada postoji interes da se saznaju stavovi pripadnika razliåitih druãtvenih grupa o nekim pitaçima meœunarodne politike. Fun and games. Ratna igra. 85 i daÿe. To su ispitivaçe. analiza sluåajeva i dr. R. koje se na osnovu poznatih åiçenica i tendencija ekstrapoliraju u buduñnost. Bonoma. “Uredniãtvo ratnika”. Otuda je eksperimentalna igra postala sastavni deo dugoroånog planiraça i u resoru inostranih poslova. str.mogu biti razreãeça nekih postojeñih kriza ili zategnutih situacija. Van Gorcum. 151 K. H.151 Ovi postupci su bili poåetkom sedme decenije ovoga veka u velikoj modi meœu istraæivaåima na Zapadu. Schlenker T. 3/1968. ili stavovi uåesnika u odluåivaçu u spoÿnoj politici dræava koje se prouåavaju itd. gde omoguñava da se boÿe predvide i uzmu u obzir odgovori stranih dræava na planirane inicijative i postupke. Najveñi nedostatak eksperimentalne igre je u tome ãto çeni uåesnici ne mogu da imaju oseñaj o velikom riziku. V. Uåesnici igre tada preuzimaju uloge glavnih odluåilaca umeãanih dræava i drugih subjekata i datu situaciju na osnovu jednog labavog scenarija daÿe razvijaju. Kao ãto se moglo oåekivati. str. pa se onda moæe ispitivati i uticaj çihovih liånih osobina na ishod. “Journal of Conflict Resolution”. Pri tom. uzimaju se u obzir i sve slabe strane ovih metodskih postupaka. Meœutim. Beograd. J. o odgovornosti koju nose stvarni uåesnici istorijskih zbivaça. The validity of games for the study of conflict.

Oåigledno je. rus. Ono se moæe postaviti i ovako: ãta je to subjekt 1 A. Ovaj pregled razliåitih oznaka za pojam o kome je reå. I u naãoj publicistici moæe se naiñi na ovaj naziv (“Glavni akteri bliskoistoåne krize” i sl. subjektivnim åiniocima. 69 .). naime. Ãtaviãe. Iz razloga koje ñemo navesti smatramo da je trenutno “najboÿi termin” subjekt iako ni on nije bez mana pa ñemo ga zato u sledeñem tekstu koristiti. acteur. 1959. åesto se ne ide daÿe od te metafore. uåesnicima u meœunarodnim odnosima. onaj subjekt koji ulazi u çih.1 Otuda i ne zaåuœuje ãto se u inostranoj literaturi. R. u naãoj literaturi se govori najåeãñe o subjektima. pa se ti nosioci radçe jednostavno i odreœuju kao “oni za koje se prikladno moæe reñi da igraju na meœunarodnoj sceni”. str.DRUGA GLAVA SUBJEKTI MEŒ UNARODNIH ODNOSA I POJAM I VRSTE Prostor ili poÿe u kojima postoje meœunarodni odnosi mnogi pisci porede s pozornicom ili arenom po kojoj se kreñu nosioci radçe. naroåito onoj na engleskom jeziku. 83. nije bio izazvan samo potrebom da se ukaæe na ãarolikost terminologije. University of Notre Dame Press. Fox. akter). u: W. a ne stvarno delaçe u svoje ime. veoma åesto osnovna jedinica u meœunarodnim odnosima. Theoretical Aspects of International Relations South Bend. ali ga nijedan pisac dosledno ne koristi. T. actor. verovatno zato ãto bi se mogao prevesti reåju “glumac”. nije reå o predstavÿaåima nego o samim dramatis personae. The Actors in International Politics. nagoveãtava predstavÿaçe. da ako ostanemo pri teatarskim poreœeçima. Umesto toga. prividno uåestvovaçe u zbivaçima. opet. Wolfers. veñje trebalo i da nagovesti suãtinu pitaça o kome se raspravÿa. pa åak i o “partnerima” i “ñelijama”. franc. koja. naziva akterom (eng.

U stvari. i katoliåka crkva. Kada se govori o subjektima. u sredçem veku dræava imala u evropskim meœunarodnim odnosima drukåiju prirodu i ulogu od one koju je dobila posle reformacije i tridesetogodiãçeg rata i Vestfalskih ugovora (1648) pored svetovne i teritorijalno opre-deÿene feudalne dræave s monarhom (vrhovnim sizerenom) na åelu. treba utvrditi one osobine koje je åine takvom. ali je taj pojam. izdvajaju se oni koji svesno. pojam subjekta. Pre svega. imajuñi pri tom u vidu da one ne moraju da poseduju sva obeleæja dræava. Osim toga. pa i ona koja nisu znaåajna za meœunarodne odnose. ali se postepeno poåelo uviœati da su i pre i posle toga perioda u meœunarodnim odnosima srazmerno samostalno uåestvovali i akteri koji nisu bili dræave. stajao pored pojma dræave. Tako je npr. tako je i u meœunarodnim odnosima izostavÿaçe pojma subjekta bilo posledica uvereça da su dræave jedini subjekti meœunarodnih odnosa.meœunarodnih odnosa i ko su sve subjekti meœunarodnih odnosa? Pre no ãto se pokuãa odgo-voriti na ova pitaça treba dati dve napomene. jer oni meœunarodne odnose iskÿuåivo definiãu kao odnose izmeœu dræava. koja su se tada smatrala svetskim. S druge strane. pitaçe subjektiviteta u meœunarodnim odnosima uopãte se i ne postavÿa. vaÿa imati na umu da subjekti meœunarodnih odnosa nisu isto ãto i subjekti meœunarodnog prava. sakralna vlast sa znaåajnim svetovnim prerogativima. pojam subjekta je za çih nepotreban. da bi se kasnije uvidelo da postoje i drugi subjekti meœunarodnog prava (meœunarodne organizacije. na koje ñemo ukazati u treñoj glavi. Subjekt meœunarodnog prava traæi se odgovorom na pitaçe ko moæe biti nosilac meœunarodnih prava i obaveza. Subjekti meœunarodnih odnosa spadaju. pojedinac). naroåito u XIX veku. kao ãto se dugo smatralo da je dræava jedini subjekt meœunarodnog prava. svetovna ali i teritorijalno maçe uobliåena. pa priznati subjektivitet i drugim tvorevinama koje takve osobine ispoÿavaju. mada su ova dva pojma povezana jer pravo mora da sledi druãtvenu stvarnost. posle Prvog svetskog rata sve je jasnije da postoje formacije i pokreti koji deluju van okvira i van potpune kontrole dræava i ne mogu se svesti samo na çih (u prvom redu meœunarodne organizacije). naroåito starije. u ãiri krug åinilaca koji utiåe na meœunarodne odnose. u tim odnosima uåestvuju i carstva. u stvari. uslovÿavaju ih i uåestvuju u çima. No. Poãto drugi uåesnici u tim odnosima uopãte i ne dolaze u obzir. dok je za subjekte meœunarodnih odnosa odluåujuña sposobnost izvornog i stvarnog delovaça u svetskim razmerama. uloga dræave u meœunarodnim odnosima od velike je vaænosti za izgradçu toga pojma poãto nema spora da je ona takav subjekt. voÿno i samostalno deluju u meœunarodnim odnosima a ne toliko 70 . iako se ne odriåe znaåaj i prvenstvo dræave u tom pogledu. Odanost i obaveze sredçovekovnog Evropÿanina bili su mnogo maçe jasni no kasnije i bili su raspodeÿeni meœu ovim uåesnicima evropskih zbivaça. te nije mali broj dela u kojima se ova oznaka uopãte i ne upotrebÿava. Stoga je pojam subjekta meœunarodnih odnosa potreban. iz velikog broja åinilaca. za mnoge pisce. Ovo je uvereçe bilo razumÿivo u vreme kada se prouåavaçe meœunarodnih odnosa tek poåelo razvijati.

nauka o meœunarodnim odnosima ne moæe poñi od stava da sve dræave. u prvom redu od neke dræave. Prilikom çihovog razmatraça treba imati u vidu da neukÿuåivaçe nekih veoma vaænih. osnovnih åinilaca kao ãto su nacija i klasa u subjekte meœunarodnih odnosa. u stvari. Isto kao u prethodnom sluåaju. Nezavisnost Subjekt meœunarodnih odnosa mora biti nezavisan od drugih takvih subjekata. koji se ubrajaju u subjekte. o glavnini. on se moæe nañi kod nekih meœunarodnih organizovanih religija i politiåkih pokreta. oruœe 71 . Kada se imaju u vidu i subjekti koji nisu dræave. Otuda uslovi za postojaçe subjektiviteta u meœunarodnim odnosima nisu ni apsolutni ni nepromenÿivi. Drugim reåima. 2. Kao i u druãtvu uopãte. koji se sastoje od ÿudi. To ñe biti jasnije kada nabrojimo osobine koje prema dosadaãçim iskustvima treba da imaju subjekti meœunarodnih odnosa. proklamovanom nezavisnoãñu. ali isto tako. uviœa se da nezavisnost tek kod çih ne moæe da bude pretpostavÿena. iako formalno imaju pozitivno zakonodavstvo. ne moæemo se zadovoÿiti formalnom. Za razliku od meœunarodnog javnog prava. Ovde nije reå o postojaçu pravno obaveznih odluka (normi) niti se pak moæe traæiti apsolutno prihvataçe i izvrãavaçe kolektivne voÿe. S druge strane.oni koji odluåujuñe utiåu na çih. Ova nezavisnost nije sloboda od objektivnih okolnosti i odnosa snaga u svetu veñsubjektivna neometenost u odluåivaçu. kojima je svojstvo dræave jednom priznato. dakle grupe ili zajednice. po pravilu. To su oni åinioci. ostaju nezavisne sve dok to proklamuju svojim pravnim aktima. stalno i u svim uslovima tako deluju i da se çihov broj svede na onaj koji omoguñava teorijsku ana-lizu. ne znaåi odricaçe ili umaçivaçe çihovog znaåaja. reå je o statistiåkim oåekivaçima. veñkonstataciju da oni u meœunarodnim odnosima ne deluju na neposredan naåin kao drugi åak i maçe vaæni åinioci. a ne o ponaãaçu u svakom konkretnom sluåaju. pala sumça na veliki broj meœunarodnih nevladinih organizacija da su. prelaz izmeœu çih i åinilaca nije lako pouzdano utvrditi. Pa i kada se tako bliæe odredi pojam subjekata. usvajaju i sprovode u delo. pored ostalog i zato ãto se pojavÿuje potreba da se kao subjekti izdvoje one tvorevine koje redovno. Iako se zovu dræave. ona mora da ima srediãte odluåivaça. opãtem smeru kretaça. U doba hladnog rata je npr. i uz to ispoÿavaju sledeñe uslove: 1. da je ocena veoma teãka i uz to veoma obojena sklonostima i raspoloæeçima oceçivaåa. Organizovanost Grupa ÿudi mora biti organizovana i to tako da je sposobna da donosi odluke koje se pripisuju celoj zajednici i koje çeni pripadnici. neke dræave ne mogu ispuçavati ovaj uslov. ne moæe odricati subjektivitet onim dræavama koje iz raznih razloga ne uæivaju potpunu slobodu spoÿnopolitiåke akcije. veñpredstavÿaju odreœenu meru saglasnosti koja o tome postoji u literaturi. niti pak traæiti apsolutnu nezavisnost.

ali su nacionalne stranke ålanice samo çihovi sastavni delovi. pa åak i odluåujuñe prisustvo stranih uticaja u odluåivaçu ne moæe se iskÿuåiti ni kod mnogih dræava u åiju se nezavisnost i subjektivitet uopãte ne sumça to je jednostavno. struånih ili staleãkih razloga. a ne oni koji uåestvuju u politiåkim odnosima unutar politiåkih sistema koji nisu meœunarodni. takvi subjekti. opet. u stvari. 1976. a naroåito politiåkim strankama. ili tog procesa uopãte nema. odnosno SSSR. doprinose obrazovaçu kolektivne voÿe toga ãireg subjekta. utvrditi da li je strani uticaj samo odlika procesa odluåivaça. The Web of World Politics. ima pisaca koji i çima. oni koji se iskÿuåivo kreñu u okvirima politiåkog sistema jedne dræave. 3. u toj meri utiåu na odluåivaçe. u kome uåestvuju ÿudi i snage koje delu-ju po tuœim nalozima. odnosno ima ga samo prividno. Meœunarodni karakter Treñe obeleæje subjekata meœunarodnih odnosa svodi se.. Ovaj se zahtev krije veñu samom nazivu. Bitno je. Otuda tzv. Ako pak odluåivaça u stvari nema. da se izmeœu çihove i dræavne voÿe. ima stranaka koje su organizovane u tzv. subnacionalni subjekti. organizovanih u dræave. 72 . reå je samo o maçe ili viãe uspelom pokuãaju da se stvori prividan subjekt meœunarodnih odnosa. priznaju svojstvo subjekta meœunarodnih odnosa. Mansbach i dr. pojam dræave neophodan je radi stvaraça pojma subjekta meœunarodnih odnosa jer je reå o odnosima specifiåno obeleæenim teritorijalnom podeÿenoãñu sveta i postojaçem teritorijalno odreœenih druãtava. veñse naredbe za delatnost dobijaju pravo od hegemona. na zahtev da to budu meœunarodni subjekti.2Meœutim. naravno. Crkva ñe osnovati svetovnu organizaciju da bi putem çe za svoj program pridobila i one koji nisu vernici i koji sumçiåavo gledaju na çenu delatnost. Englewood Cliffs. Pri tom. Nonstate Actors in the Global System. odnosno voÿe 2 R. nisu subjekti meœunarodnih odnosa. u meœunarodnim odnosima ne deluju neposredno nego uåestvuju u obrazovaçu odluka u dræavama u kojima postoje. a uzeñemo za primer baãpolitiåke stranke.SAD. u vidu praznog postupka koji se sprovodi u organu odluåivaça. W. Dræava ñe npr. privremena ili trajna osobina procesa odluåivaça. tj. Jako. S obzirom na to da neki “unutraãçi” subjekti stupaju u dodire s inostranstvom. politiåke internacionale: ove mogu biti subjekti meœunarodnih odnosa. osnovati i izdræavati meœunarodno udruæeçe koje ñe propagirati çene ciÿeve. Ovi se pokuãaji preduzimaju zato ãto je subjektima u izvesnim situacijama stalo da neku meœunarodnu akciju vode tako kao da ne potiåe od çih. jer “meœunarodni” u stvari znaåi “meœudræavni”. ali ne i lako. ali tako da izgleda da se to åini iz humanitarnih. koji. Prentice-Hall. da ne odluåuju same nego izvrãavaju voÿu vlada tih velikih sila. neke stranke u nekim dræavama i u nekim politiåkim internacionalama. Kao ãto se vidi. S druge strane. te prema tome subjekt meœunarodnih odnosa moæe biti samo onaj koji stupa u odnose koji prevazilaze i presecaju dræavne granice. Prelaz izmeœu jakog uticaja drugog subjekta i niãteça subjektiviteta veoma je tanan.

“meœunarodni odnosi” zameni nazivom “svetski odnosi” ili “svetska politika”. Prema dosadaãçim merilima nacija se ne bi mogla smatrati subjektom meœunarodnih odnosa jer nije organizovana. i dræave. politiåke internacionale. Ima i sklonosti da se izbegne pozivaçe na dræavu prilikom odreœivaça subjekata meœunarodnih odnosa. pak. niko i ne pomiãÿa da sve stranke ubroji u subjekte meœunarodnih odnosa jer je jasno da u tom pogledu postoje ogromne razlike izmeœu. kako apriornim negiraçem. ili izmeœu uloga koje su u Komunistiåkoj internacionali igrale komunistiåke partije SSSR i npr. Velike Britanije.3 Meœutim. U tom pogledu su upadÿive dve okolnosti u savremenim meœunarodnim odnosima. obrañaçe meœunarodnim organizacijama) moæe da nastupi staçe u kome nova dræava joãne postoji ali se realistiåki ne moæe govoriti o nepostojaçu novog subjekta meœuna-rodnih odnosa.. koja se tako organizuje. Uostalom. recimo. stranke itd. koje joãnema. organizovana nacija hoñe da se emancipuje i s tim ciÿem preœe na odluåne akcije (oruæanu borbu. Ne treba. koja je povezana s teæçom da se i sam naziv discipline. O tome. bez uzimaça dræave kao merila nemoguñe je povuñi granicu izmeœu 73 . Socijalistiåke stranke u Italiji. ona je u stvari organizacija koja oliåava naciju. jer odsustvuje nezavisnost i samostalno ulaæeçe u meœunarodne odnose. Kongresne partije u Indiji i Institucionalne revolucionarne stranke u Meksiku. Kod organizacija koje zastupaju naciju teæça ka samostalnom subjektivitetu najjasnije je izraæena onda kada je proces prevazilaæeça “nacionalnosti” u toku. u kojima bi ove “nacionalne” politiåke partije mogle biti organizovane kao sastavni delovi. ne moæe praviti skoro nikakva razlika. S druge strane. neki se pisci opredeÿuju za subjektivitet onog organizacionog oblika koji u prelaznoj fazi postoji u vidu oslobodilaåkog pokreta. ne stvara od te partije subjekt meœunarodnih odnosa veñje to osobina odluåivaça. pojaåane meœunarodne dodire. pa da ipak u tome nema elemenata meœunarodnog subjektiviteta. treba stalno voditi raåuna i ne smatrati ni ovakve subjekte iskÿuåenim iz kruga subjekta meœunarodnih odnosa ako ispuçavaju sve druge postavÿene uslove. Poãto je teãko odluåiti se izmeœu nacije. stranke i pokreti koji ih åine. po pravilu. nemaju. politiåke organizacije druãtvenih grupa koje nisu na vlasti pokazuju sklonost da neposredno stupaju u meœunarodne dodire na drugi naåin od politiåkih organizacija koje su na vlasti i u tom se pogledu mogu koristiti dræavom. Razmotrimo sledeñi primer. preñutati da su uslovi u kojima deluju “nacionalni” politiåki pokreti i stranke u razliåitim zemÿama i u okvirima razliåitih meœunarodnih ãirih subjekata nejednaki. U viãenacionalnim dræavama nacija moæe ispoÿiti organizovanost u vidu federalne jedinice. åvrstu strukturu ni oruœa za neposredno delovaçe. dakle. meœutim. S jedne strane.internacionale. veñna osnovu ãirokih i neobaveznih dogovora u praksi deluju çihovi sastavni delovi. Ako. To ipak ostaju odluke ãirih subjekata a åiçenica da je voÿa jedne stranke dominantna. tako i apriornim potvrœivaçem çihovog subjektiviteta. Kada postoji nacionalna dræava. To se mora ispitati u svakom pojedinaånom sluåaju. tako da se lako moæe pogreãiti.

svetske odnose. The Analysis of International Politics. svi subjekti koji nisu potåiçeni nekoj viãoj vlasti ulazili bi u tzv. str. str. Englewood Cliffs. da joãuvek ne moæemo ukidati ovaj uslov. koji nisu u potpunosti jednaki s interesima nekog drugog subjekta. 4 Ibler. Postojaçe ili nepostojaçe ovoga preduslova kod subjekta meœuna-rodnih odnosa biñe åesto predmet spora. One se obiåno priznaju za subjekte meœunarodnog prava ali se ipak ne primaju u neke vaæne meœunarodne organizacije. 6. 125 i daÿe. u: J. koje raspolaæe formalnim i zato jasnijim kriterijumima. subjekti tih odnosa moraju biti politiåki relevantni. Prentice-Hall. Politiåki znaåaj S obzirom na to da se pod meœunarodnim odnosima u prvom redu podrazumevaju meœunarodni politiåki odnosi. organizacije podzemÿa itd. pri-mitivna plemena. Dileme u vezi s politiåkim znaåajem i moñi javÿaju se naroåito u vezi s meœunarodnim nevladinim organizacijama. Mednarodni odnosi. 74 . The Actors in World Politics. Benko. S. Young. onda moæemo da potvrdimo da u praksi postoji teæça da se neke tvorevine. U ovom sluåaju reå je o shvataçu prema kome se politiåki odnosi uopãte definiãu kao odnosi moñi. i meœunarodno pravo. str.4Kao ãto je pokazano na drugom mestu. Rosenau V. gde je jasno da postoje ogromne razlike izmeœu Meœunarodne federacije sindikata i Meœunarodne konfederacije babica. 4. Uostalom. Drugim reåima. ali je teãko odrediti mesto koje na tom kontinuumu zauzimaju Meœunarodna trgovinska komora ili Meœunarodno udruæeçe za vazduãni transport (IATA). 49.). ãto znaåi da se mogu okvalifikovati kao nosioci politiåkih interesa koji su sposobni za politiåku akciju. New York. Ako se moñodredi kao sposobnost da se drugi subjekti privole da postupaju po æeÿama onoga koji ispoÿava moñ. koji su obeleæeni upravo time ãto nema priznate vrhovne vlasti. ne smatraju takvima jer nemaju nikakve moñi. Davis M. moñje pojam koji je teãko odre-diti. 5 V. Pored zahteva da se kod subjekta meœunarodnih odnosa i ÿudi koji ga åine mogu utvrditi specifiåni interesi. koje inaåe poseduju ostala svojstva subjekta meœunarodnih odnosa. åesto je u nedoumici kada treba da raspravi subjektivitet tzv. Hoffmann. str. Contemporary Theory in International Relations.“svetske” i “unutraãçe” politike. odnosno da ulazi u odnos moñi. East. nav. mnogi traæe da taj subjekt poseduje izvesnu moñ. “Obzorja” 1977. ipak.5 3 O. 179. Maribor. delo. 1960. Mora se ipak priznati da su nastojaça ove vrste razumÿiva i opravdana i da bi se åak moglo tvrditi da je posebno isticaçe uslova da subjekt neposredno stupa u odnose koji prevazilaze granice jedne dræave nepotrebno ako taj subjekt ispuçava uslov da je nezavisan. pa-tuÿastih dræava. Izgleda nam. jer bi to znaåilo da je subjekt meœunarodnih odnosa i ona grupa koja je iz raznih razloga faktiåki nezavisna ali ne ulazi u meœunarodne odnose (npr. The Free Press 1972.

dræava je daleko najboÿe ispitani subjekt meœunarodnih odnosa i nauka meœunarodnih odnosa u najveñoj meri se bavi upravo odnosima izmeœu dræava. iznad dræavnih granica. Latinski prefiks trans(iznad. jer su ÿudi koji ih åine na teritoriji jedne dræave ili çeni dræavÿani. Åak i veñina pisaca koja priznaje postojaçe drugih subjekata uverena je da je dræava glavni.5. Nauku meœunarodnih odnosa dræava zanima samo kao subjekt tih odnosa. Dræava Kao ãto smo napomenuli. koji su koren upotrebÿenih prideva. Transnacionalni subjekti nastaju udruæivaçem ÿudi iz razliåitih zemaÿa. ãto znaåi da ona ne ulazi u osobine i funkcije koje dræava inaåe ima. meœunarodne i transnacionalne. Tipiåni i tako reñi jedini nacionalni subjekt meœunarodnih odnosa je sama dræava. po miãÿeçu mnogih autora dræava je jedini subjekt meœunarodnih odnosa. bez posredstva çihovih dræava. Osim toga. a zanemaruju se osobine specifiåne samo za pojedine dræave ili grupe dræava. pa ni ostali subjekti. Meœunarodni subjekti nastaju udruæivaçem dræava (odnosno ÿudi putem svojih dræava) i dræave su çihove ålanice. Stoga se prilikom odreœivaça pojma dræave i opisivaça dræava ovom prilikom nastoji na onim obeleæjima koja su svim dræavama zajedniåka i neophodna da bi ulazile u meœunarodne odnose. ali su prihvañeni i moraju se koristiti u nedostatku boÿih. preko) pokazuje da ovi posledçi subjekti povezuju ÿude preko. I zaista. Ovi nazivi nisu najpogodniji i ne zvuåe najlepãe na naãem jeziku. ne mogu odrediti. nacionalni subjekti su oni koji su teritorijalno ograniåeni jednom dræavom. Ono ãto je karakteristiåno za dræavu i ãto je razlikuje od ostalih subjekata meœunarodnih odnosa jeste teritorija. Smatra se da su istovremenim postojaçem (sticaçem) ovih triju okolnosti ispuçeni minimalni uslovi za postojaçe dræave. Ÿudi koji je saåiçavaju nazivaju se çenim stanovnicima (stanovniãtvo) a srediãte odluåivaça kod dræave jeste vlada. II NACIONALNI SUBJEKTI MEŒ UNARODNIH ODNOSA 1. veñkao sinonimi za reå “dræava” ili “zemÿa”! Prema tome. Vrste Subjekti meœunarodnih odnosa mogu se podeliti na nacionalne. åiçenica da ona zauzima odreœeni deo Zemÿe. ne uzimaju u pravom znaåeçu. 75 . najvaæniji subjekt meœunarodnih odnosa. bez dræave se meœunarodni odnosi. Kod çih najviãe zbuçuje okolnost ãto se i reå “nacija” i reå “narod”. kao ãto smo videli.

Meœu dræavama s najveñom povrãinom su Kanada (9. podzemÿa. kao ãto su npr. Barbados (430 km2). Razlike izmeœu postojeñih dræava su u tom pogledu upadÿive. isto tako.353 km2) i Brazil (8. imaju specifiåna kulturna obeleæja (nacionalna kultura). A. npr. Nekada se pod tim u prvom redu podrazumevao odnos obradive zemÿe prema neobradivoj. koja se kvantitativno izraæava veliåinom çene povrãine a ne zapreminom ukupnog prostora koji zauzimaju. U tom pogledu su otkrivaçe i eksploatacija nafte naåinili pravi preokret u meœunarodnom znaåaju pustiçskih zemaÿa kao ãto su npr. u koloniji ili teritoriji pod starateÿstvom. Kvalitet. b. veñina modernih dræava ima i neke druge zajedniåke karakteristike znaåajne za meœunarodne odnose. i u ålanstvu Ujediçenih nacija ima dræava s veoma malom teritorijom. vode. Dræavna teritorija Dræavna teritorija je deo prostora (kopna. kao ãto je rat. pa neke do skora veoma siromaãne zemÿe pretvaraju u najbogatije. pusta teritorija (npr. vazduha) koji naseÿava i koristi zajednica ÿudi (stanovniãtvo) i koji se nalazi pod vlaãñu vlade te dræave. Antarktik) ne moæe biti dræava. Veliåina.965 km2). Nuæno je i kvalitativno odrediti povrãinu jedne dræave.139 km2). Pored ovih obeleæja. imaju povrãinu od svega 61 km2. To. 511. za koje teritorija ispuçava niz vaænih funkcija. pri åemu je ovaj posledçi zemÿa s veoma malom teritorijom (16. San Marino i Monako. Najmaçe takve dræave. 976.: Maldivska Ostrva (298 km2). bez kojih nema dræave. 363. Tu se u prvom redu misli na ekonomsku vrednost zemÿiãta. Osim toga dræave. Teritorijalno grupisaçe je vajkadaãça osobina ÿudskih druãtava. Kina (9. koje se moæe razvijati i na maçe plodnoj zemÿi i u teæim klimatskim uslovima ili mu pribegavaju zemÿe s malobroj-nom poÿoprivrednom radnom snagom. Kasnije su se pri tom sve viãe morali uzimati u obzir uslovi koji postoje za stoåarstvo. Isto tako. odnosno 1. Intenzivna poÿoprivreda i agrotehniåke mere dovode do veñih prinosa na slabijoj zemÿi a potrebe za odreœe76 . Osvrnimo se na neka od çih. S razvojem industrije jaåa pak uloga teritorije kao izvora sirovina. Malta (316 km2). kao i kvalitet obradive zemÿe u pogledu prinosa koji je mogla dati. a naroåito nacionalne dræave. a. vode i podmorja. Vaænost teritorije vidi se iz toga ãto dræave s neznatnom povrãinom pod svojom vlaãñu (patuÿaste dræave) imaju sporan status i ne smatraju se uvek subjektima meœunarodnog odnosa i meœunarodnog prava. koje se priznaju samo u izuzetnim situacijama. Najåeãñe se pomiçe veliåina teritorije. Singapur (581 km2) i Bahrein (598 km2). dræava ne moæe biti ni sama vlada. 561.000 km2). I u ovom pogledu. SAD (9. Na osnovu tih funkcija stvorena su i merila za opisivaçe i uporeœivaçe dræavnih teritorija. Saudijska Arabija. 5 km2! Meœutim. koje na svetskom træiãtu dobijaju veñu vaænost od poÿoprivrednih proizvoda. stupaç razvoja pojedine zemÿe i tehnoloãki razvoj u svetu su od ogromnog uticaja.000 km2). Libija i Kuvajt. One su uglavnom privredne celine i predstavÿaju u maçoj ili veñoj meri zatvorene ekonomske sisteme. ãto pokazuje primer vlada u izbegliãtvu. nije samo stanovniãtvo.Sama.

Strategijski znaåaj kvaliteta teritorije svodi se delimiåno na jedan vid ekonomskog: naime. istom podruåju. B. kao ãto istorija pokazuje. zato ãto ÿudi åine subjektivni elemenat dræave i nosioci su svih druãtvenih. koje je jedinstveno za svaku dræavu. ostaju sa srediãtem ili glavninom teritorije u. dok postoje. a. SAD izazivaju otcepÿeçe Paname od Kolumbije da bi od nove dræave dobile u posed zonu Panamskog kanala. na raåun drugih (ugaÿ). Dræava se u prvom redu opisuje mestom koje zauzima. Broj stanovnika kvantitativno je merilo. tj. pa prema tome i vrstu uticaja koje ñe dræava trpeti. koja omoguñava nesmetano snabdevaçe strategijskim materijalom. pored teæçe da se proãiri teritorija. jezera) igra veliku strategijsku ulogu i vojna doktrina svake zemÿe prilagoœena je çemu. Ono obeleæje teritorije. u kojoj se nalazi najvaænija prometnica zapadne hemisfere. Iako oblik i poloæaj teritorije jedne dræave trpe izmene. Stanovniãtvo dræave Stanovniãtvom dræave smatraju se ÿudi koji na çenoj teritoriji trajno prebivaju a ne svi oni koji se u datom trenutku zateknu na çoj. npr. Treba pri tom imati u vidu da. Geografski poloæaj. Egipat i Aden kao vaæna uporiãta i luke na putu za Indiju i Daleki istok. koje se tradicionalno uzima kao jedan od osnovnih pokazateÿa moñi dræave. u ovom pogledu postoje velike razlike. u krizi i oruæanom sukobu dobija naroåitu vaænost poÿoprivredna i sirovinska samodovoÿnost teritorije. Ãto se tiåe morskih prostranstava. Za meœunarodne odnose su znaåajne kvantitativna i kvalitativna obeleæja stanovniãtva u pojedinim dræavama. u meçaçu teritorijalne slike igra ulogu i æeÿa da se postigne boÿi poloæaj. pa u suãtini. U boÿem ñe poloæaju biti dræava s osnovom za dovoÿnu proizvodçu hrane i raznovrsnom sirovinskom bazom. tiåe se çenog poloæaja na planeti. da u rukama dræave budu neke taåke i uæa podruåja. Od mesta dræave moæe zavisiti çeno uåeãñe u svetskoj trgovini i çena izloæenost oruæanim napadima. Maltu. koji su od strateãkog i privrednog znaåaja. Neke takve taåke su u istoriji igrale veliku ulogu. On odreœuje çene susede. i meœunarodnih odnosa. ravnice. Velika Britanija zaposeda Gibraltar. reke. oko åijeg posedovaça se kreñe sloæena diplomatska igra åitavog devetnaestog stoleña. Najmnogoÿudnije dræave sveta su Kina (1030. koji su uslovÿeni konfiguracijom Zemÿine povrãine. Kao i kod teritorije. Raspored masa na teritoriji (planinski venci.nim sirovinama podiæu znaåaj nekih rudnih bogatstava (nafta. no u posledçe vreme sve veñi znaåaj dobija podmorje. uran). v. åija se mineralna bogatstva sada mogu iskoriãñavati. U meœunarodnim odnosima. Indija 77 . dugo je bilo odluåujuñe bogat-stvo ribom. ãire uzev. Poloæaj dræavne teritorije uslovÿava i konfiguraciju çenog tla i klimu koja na çoj preovladava. 1 miliona). u povoÿnijem poloæaju da igraju posedniåku trgovinsku ulogu ali da su zato i ugroæene velikim migracijama i ratnim pohodima. poloæaj dræave ima razliåite posledice. Bosfor i Dardaneli. oni se ipak u biti ne meçaju i dræave. Smatra se da su dræave smeãtene na glavnim komunikacionim (tranzitnim) pravcima.

koja pokazuje broj umrlih u istom periodu. Ove dræave nisu ålanice Ujediçenih nacija. 3%). misli na odnos polova. Nikaragva 3. naroåito onda kada razlike nisu tolike kao ove koje postoje izmeœu nabrojanih grupa dræava.000) i Grenada (91. veñzajedniåke svim ÿudima u razliåitom stepenu. Tu se. Posle industrij-ske revolucije znaåaj samog broja stanovnika sve viãe opada i raste uticaj drugih åinilaca. b. S druge strane. Maœarska 0. Stoga su veoma pogodne za numeriåko izraæavaçe i poreœeçe. SAD (234. Danska 0. Kvalitativne osobine stanovniãtva mogu biti takve da nisu specifiåne za jedno stanovniãtvo. 78 . Kao ãto ni veliåina teritorije. Na drugom kraju skale su patuÿaste dræave. 3%. U teoriji meœunarodnih odnosa znatna se paæça posveñuje nacionalnom sastavu stanovniãtva. pre svega. kao npr. ãto. 2%. Dominika (74. meœu kojima su i kvalitativne osobine stanovniãtva. svojstvene samo stanovniãtvu nekih dræava. 6%. Belgija 0. 5) i Indonezija (155. a ne preseÿeçem. 3%. doprinosi çihovom daÿem osiromaãeçu. Venecuela 3. Austrija 0%. Broj stanovnika u svakoj dræavi teæi po pravilu da se uveña. Veñi stupaç pismenosti i obrazovaça obeñava veñu produktivnost rada i boÿe iskoriãñavaçe ÿudskih potencijala.000). stepen urbanizacije (karakter naseÿa). Druga vrsta podataka ukazuje na osobine koje su. 2). same ili u odgovarajuñim srazmerama. u skladu s opãtim porastom åoveåanstva. Ova tendencija nije u svakoj zemÿi ista te se predviœaça o buduñem broju stanovnika moraju zasnivati na stopi nataliteta. Nije teãko pokazati da su ovi podaci zanimÿivi za meœunarodne odnose. zato ãto se stiåu bez odluåujuñeg uticaja sopstvene voÿe. koja predstavÿa broj æivoroœene dece na 100 stanovnika u toku jedne godine. starost stanovniãtva (proseånu starost i rasporeœenost grupa). Andora (21. Ukupan porast svetskog stanovniãtva nejednako je rasporeœen. 1%.000). i stopi mortaliteta. 5). pored ostalog. jer se ÿudi najviãe mnoæe u ekonomski zaostalim podruåjima. dræave se mogu svrstati u tri grupe. Razlika izmeœu ovih dveju stopa predstavÿa stopu prirodnog prirasta stanovniãtva.(733. promene u broju stanovnika izazvane prirodnim uzrocima. Libija 4. tj. San Marino (20. U tom pogledu.000). 1%).000). u nekim zemÿama broj stanovnika stagnira (Ãvajcarska 0%. 9%. Ova je stopa u nekim zemÿama vrlo visoka (Obala Slonovaåe 4. Tek poznavaçe odnosa polova i starosnih grupa omoguñava predviœaça o broju lica u aktivnoj vojnom sluæbi. Bugarska 0.000) i Lihtenãtajn (22. Pri tom se u prvom redu misli na uroœene osobine ili na osobine koje se u druãtvu izjednaåavaju s uroœenima. Gvineja Bisao 4. 5%) i çihovo stanovniãtvo ñe se ako stopa ostane konstantna udvostruåiti veñza dvadesetak godina. 3%. ili grupa dræava. ni sam broj stanovnika ne ka-zuje mnogo o uticaju koji dræava ima u meœunarodnim odnosima. pismenost i stepen obrazovaça. veñprema tome koje se pitaçe ima na umu. ili åak i opada (Nemaåka 0. ali se u toj organizaciji nalaze i zemÿe kao Sejãeli (64. Puki broj stanovnika bio je mnogo vaæniji za ekonomski i vojni potencijal dræava u vreme kada je glavni izvor energije bio u naporu ÿudskih miãiña i kada je oruæje bilo takvo da je samo neznatno uveñavalo fiziåku snagu ratnika.

ali se ne mogu nacionalno odrediti (npr. ili nacionalne dræave u pravom smislu reåi. veñse meãali i “pretapali” pod uticajem zajedniåke kulture. Pa ipak. U prvoj su mnoge novonastale dræave. ne-retko zataãkava ili otvoreno poriåe pokuãajima da se dræava proglasi nadnacionalnom. Jugoslavija je bila viãenacionalna dræava koja je u nekim periodima pokuãavala zvaniåno da se predstavi kao nacionalno neutralna. “dræavnu” naciju. UN Demographic Yearbook 1971. 79 . prividne nacionalne dræave. da stanovniãtvo bude nacionalno homogeno. U treñu grupu spadaju dræave åiji je nacionalni karakter u sadaãçem trenutku teãko odrediti. åije se stanovniãtvo sastoji od viãe nacija ili çihovih delova. åije stanovniãtvo joãnije razvilo nacionalnu svest i joãuvek se mahom plemenski identifikuje. Devetnaesti i dvadeseti vek obeleæeni su nastojaçem nacija da formiraju svoje dræave. Neke nastoje da ih na svaki naåin asimiliraju i odriåu im åak nacionalnu razliåitost. ãto se deãava onda kada su delovi jedne nacije organizovani u viãe dræava. odnosno kao stvaralac nove. sa arapskim zemÿama. svojstvo koje druge nacije na istoj teritoriji nemaju. 501. U drugu podgrupu spadaju imigracione dræave. jer ne poznaju razliåite nacionalne grupe na svojoj teritoriji. ganskoj ili kenijskoj6naciji. ali da ipak nije reå o pra-vim nacionalnim dræavama. 1972. da se stvori nova. Oni se nazivaju nacionalnim maçinama. izjednaåavajuñi pridev “nacionalni” s reåju “dræavni”. Novi Zeland). Moguñe je. delimiåno i zato ãto su mnoge dræave na tom kontinentu nasledile granice koje su kolonijalne sile nekada samovoÿno povukle izmeœu svojih poseda i sfera uticaja. Viãenacionalnost se. To su dræave åije stanovniãtvo u potpunost ili u ogromnoj veñini pripada jednoj naciji npr. viãa nacija ili stvaraçem neåiste. dakle. Danska (Danci) ili Japan (Japanci). Vaæno je pak dodati da se u praksi viãenacionalnim dræavama ne smatraju i one koje na svojoj teritoriji imaju delove drugih nacija.7 6 Afriåko stanovniãtvo Kenije saåiçava pet grupa plemena. ne vodeñi nimalo raåuna o lokalnim uslovima i æeÿama stanovniãtva. koje imaju svoju dræavu. recimo. Ona ima dve glavne podgrupe. New York. ali to ne znaåi da do stvaraça nacija u Africi neñe doñi ako to zahteva druãtveni razvoj. Primeri takvih dræava mogu se najåeãñe nañi u Africi. Obeleæje ovih dræava je u tome ãto se doseÿenici nisu dugo dræali u nacionalnim grupama prema svom poreklu. pretpostavka koja je prodrla åak i u terminologiju. kao ãto je to sluåaj. Mnoge dræave imaju nacionalne maçine ali se u pogledu postupaça s çima veoma razlikuju. Joãuvek se. dok im druge omoguñavaju nesmetan nacionalni æivot. sa ukupno preko 40 plemena. koje je bilo i ostalo toliko jako da postoji pretpostavka da je svaka dræava nacionalna. U frankistiåkoj Ãpaniji se iãlo dotle da se ispoÿavaçe nacionalnih svojstava Katalonaca i Baskijaca zabraçivalo i gonilo. Ovakve dræave su u suãtini sliåne nacionalno homogenim dræavama. s druge strane. meœutim. veliki broj dræava spada u grupu nacionalno nehomogenih dræava.U prvu grupu spadaju nacionalno homogene dræave. To moæe biti jasno iz samog naziva dræave ili iz ustavnih dokumenata. str. Prividne nacionalne dræave poznaju noseñu. SAD. Argentina. jugoslovenske nacije. åije stanovniãtvo preteæno predstavÿaju doseÿenici iz drugih dræava i çihovi potomci. ne moæe govoriti o nige-rijskoj.

Iz toga proizlazi da prouåavalac meœunarodnih odnosa åesto neñe da se zadovoÿi poznavaçem ustavnih propisa neke zemÿe i neñe pod vladom podrazumevati samo one organe koji formalno donose obavezne odluke u odnosu na zemÿu i inostranstvo. koje se kao takve primaju u inostranstvu i prihvataju od strane stanovniãtva dræave. Po diskriminaciji prema crncima dugo su bile poznate SAD.9Kada se pridruæe nacionalnim razlikama. odnosno pojedinih çegovih grupa. veñukupnost svih organa. Za skup ÿudi koji åine stvarnu vladu.). iako ona faktiåki na mnogim mestima joãpostoji. pod vladom neñemo podrazumevati samo uæe izvrãno. 1971. 80 . “Socioloãki pregled”. upotrebÿava se oznaka “donosioci odluka” ili “odluåioci”. 289. 503. Meœunarodni odnosi ne mogu se baviti svim vidovima dræave. pri åemu nebelci zauzimaju niæe mesto i dræava odbija da se identifikuje s çima. Pripadnici bele rase pokazali su do sada sklonost da sebe smatraju superiornim u odnosu na druge. Uticaj rasizma u rasno pomeãanim dræavama dovodi do kategorisaça stanovniãtva. i stvarno donose. Dok se u toj zemÿi zakonodavstvo åisti od rasne diskriminacije. pre svega. To znaåi. ali se u svakodnevnom æivotu rasnim razlikama mogu oznaåiti upadÿive razlike u spoÿnom izgledu grupa ÿudi razliåitog porekla (boja koæe. Meœutim. ili politiåko-izvrãno telo. Dræavna vlast (vlada) Kao subjekt meœunarodnih odnosa. str. meœunarodni odnosi ne ostaju ravnoduãni prema politiåkom sistemu dræave u celini. koji su ovlaãñeni da donose. melezi 10% i azijati 34%) æiveli u rasnim stupçevima potåiçenosti. Åisti rasni problemi nastaju obiåno u nacionalno neidentifikovanim dræavama. telesna graœa itd. Antropoloãko druãtvo Jugoslavije. Beograd. str. V. 9 O pojmu rase vidi priloge Z. rase i rasne predrasude. sinonim rasistiåke dræave bila je doskora Juænoafriåka Republika. kojih ima 19%. Dolinar-Osole. gde oni predstavÿaju 11% stanovniãtva. dok je ostalo stanovniãtvo (crnci 68%. U naãoj disciplini izraz “vlada” ima znaåeçe koje nije istovetno sa znaåeçem koji on ima u ustavnom pravu. Pogaånika u zbirci Rasizam. 1974. Kada se imaju u vidu samo odluke o odnosima s ino7 O sloæenosti u SAD vidi N. mogu se na trajniji naåin dati opisi i predviœaça o tome kako se vlada odraæava i kako odgovara na impulse koji potiåu od stanovniãtva.Nacionalnim razlikama se u nekim dræavama mogu pridruæiti i rasne ili ih zameniti. 1974. To je predmet drugih nauka. odluke u ime cele dræave. Lovrich. To vaæi utoliko pre ako dræava nema vaæeñeg ustava. UN Demographic Yearbook. Berberoviña i A. åiji su punopravni graœani bili samo belci. Zatim. da se neñe smatrati vladom samo onaj organ koji se tako naziva.8Rasa je sporan pojam u antropologiji. veññe tragati za ustanovama koje to stvarno jesu. 8 U Gvatemali popisi razlikuju samo uroœenike (Indijance) i neuroœenike. dræava ima srediãte odluåivaça koje se najåeãñe naziva vladom. odnosno politiåkog sistema u jednoj dræavi. Q. rasne ih samo pojaåavaju. Asimilacija i oåuvaçe etniciteta u SAD: etniåke organizacije i etniåka privræenost meœu Amerikancima jugoslovenskog i italijanskog porekla. Kada se on posmatra.

iako su se formalno razlikovale. bilo je odomañeno da se ovaj elemenat dræave u meœunarodnim odnosima opisuje uglavnom na osnovu ustavnopravnih merila. isto tako. Faãistiåka Italija i nacistiåka Nemaåka bile su meœusobno veoma sliåne. govori se o donosiocima spoÿnopolitiåkih odluka. mada je kod stvarnih federacija proces donoãeça spoÿnopolitiåkih odluka sloæeniji. do 1890). Tako se po obliku vladavine dræave dele na monarhije i republike. Meœunarodnim ugovorima stvaraju se realna unija i konfederacija. poznate Aristotelove trihotomne podele politiåkih reæima. Ti pokuãaji. Sliåno je i s pretpostavkom da je spoÿnopolitiåko odluåivaçe u federativnim dræavama decentralizovano. Za çu su vaæni nosilac vlasti i naåin vrãeça vlasti.. Otuda su i za meœunarodne odnose zanimÿiva nastojaça da se vlada i politiåki sistem okvalifikuju prema stvarnim i bitnim osobinama. Ova obeleæja vlade i podele koje su tako nastale nisu bez znaåaja. S obzirom na to da su spoÿni poslovi u oba sluåaja usredsreœeni u jednom centru. vlast pojedinca je monarhija. Austrougarska). moæe biti unitarna ili fede-rativna. Ranije. ali se ne uzima u obzir podatak da li se te norme poãtuju i u kolikoj meri. U prvom sluåaju. da ñe u parlamentarnoj republici krug odluåilaca biti ãiri. najåeãñe polaze od najprostije. Po ustavnom ureœeçu one se mogu podeliti na apsolutnu i ustavnu monarhiju. ãto se.stranstvom. zatim. kontrola javnosti jaåa a elastiånost odluåivaça maça no u predsedniåkom sistemu ili u apsolutnoj monarhiji. za meœunarodne odnose nema u suãtini velikih razlika izmeœu çih. vlast maçinske grupe aristokratija. U pogledu organizacije vlasti. Ako se vlast vrãi po utvrœenim pravilima i opãtem interesu. Argentina i Brazil. Dræava. tu su za klasifikaciju odluåujuñe norme. odreœuje çenim ustavom. Ima federacija na primer. dræave-ålanice objediçuju neke poslove koji se naroåito tiåu inostranstva (spoÿni poslovi. odbrana. Belgija i Luksemburg od 1815. Isto to vaæi kada se uporede Velika Britanija i SAD. Pre svega. odnosno spoÿnopolitiåkim odluåiocima u uæem i ãirem smislu. iako je on ograniåen. a vlast naroda ili veñine demokratija. Vrãeçe vlasti bez poãtovaça pravila i u sebiåne svrhe do81 . dok su izmeœu kraÿevine Italije i Velike Britanije i republika SAD i Nemaåke postojale ogromne razlike. Realna unija je samo od istorijskog interesa (npr. koje na ovaj naåin nisu obuhvañene. za koje je spoÿni svet odavno zaboravio da to jesu. finansije) a u drugom ålanice zadræavaju poseban subjektivitet mada prenose (u svakom sluåaju posebno odreœene) zajedniåke poslove na organ konfederacije. U monarhiji postoji moguñnost perso-nalne unije dveju ili viãe dræava pod zajedniåkim vladarom (npr. dok je konfederacija uvek bila privremena i predstavÿala prelaz u federaciju ili unitarnu dræavu (npr. u dræavi moæe biti sprovedeno naåelo podele ili jedinstva vlasti. npr. a ne retko i danas. ili na parlamentarnu i predsedniåku republiku (s inokosnim ili kolektivnim predsednikom). iskustvo govori o tome da na vrãeçe vlasti i donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka mnogo viãe utiåu neke druge osobine politiåkog sistema. Pored toga. ali se u vaÿanost te pretpostavke ne moæe pouzdati bez daÿih ispitivaça. Moæe se samo pretpostaviti. Nemaåki Rajh ili SAD). na kojima se zasniva uporedno prouåavaçe politiåkih sistema.

i to takvim. pobune. statistiåkim podacima. Deutsch. politiåka homogenost (prisustvo ili odsustvo ekstremnih pokreta i stranaka. takav istraæivaå prouåava vezu izmeœu “prirode reæima”. Teãkoñe na koje se pri tom nailazi ostaju. Jedan od upotrebÿenih pojmova je npr. totalitarne. broje revolucije. pod ovim i mnogim drugim pojmovima. Zimmerman. totalitarne politiåke sisteme.). K. ili. recimo. grupe istraæivaåa i çihove ãkole podrazumevaju razliåite stvari time ãto ih utvrœuju putem razliåitih pokazateÿa. za sluåaj da se ustav ne poãtuje.10 Na sliåan naåin se mogu koristiti merila kao ãto su politiåka participacija (na osnovu stalnosti liånosti u vrhovnim organima. rasporedu sluæbenika itd. stabilnost. broja ustanova u centru. bez obzira na ideologiju. pokuãava se da se ovakve oznake zamene novim. To naroåito vaæi za neke kasnije. çegovih ideoloãkih i emocionalno uslovÿenih stavova. Otuda je çihov pristup preteæno strukturalno-funkciona-listiåki. Neki istraæivaåi pak. na sliåan naåin. Upotrebÿeni pojmovi ne znaåe isto za sve ÿude i pod jakim su uticajem ideologije i pogleda na svet. Pored toga se traæe podaci o obimu politiåkog nasiÿa. oligarhije i demagogije. Mnogi hvale vredni napori da se na osnovu empirijskih istraæivaça doœe do uzroånih veza izmeœu osobina vlade i çenog spoÿnopolitiåkog ponaãaça ostaju tako bez velikog odjeka. Toward an Inventory of Basic Trends and Patterns in Comparative and International Politics. politiåka ubistva. The Shaping of Foreign Policy. Zatim se prouåava stabilnost vlada. te se sprovodi prema prosuœivaçu istraæivaåa. meœutim. Na æalost. maçinu). To moæe biti ustavna stabilnost.vodi do iskvarenih oblika sistema u vidu autokratije. dihotomne podele na tzv.). uåeãñu u izborima itd. Jacobson W. Suãtinske teãkoñe se ni kod ovakvog pristupa nisu. ãto dovodi do jakog uticaja çegove liånosti. velike. Neki istraæivaåi su uvereni da se politiåki sistemi onda mogu porediti bez obzira na vrednosti kojima teæe. u: H. dakle. podataka o biraånom pravu. Time je veñi opãteçe izmeœu samih nauånika oteæano. meœutim. izgubile. i çegove agresivnosti. itd. kompromisi sa stvarnoãñu (demokratija u doba Aristotela podrazumevala je pod “narodom” samo slobodne ÿude. u svoj pojam stabilnosti unose i pretpostavke o druãtvenim i ekonomskim okolnostima koje je izazivaju. tako se formalna merila bitno mogu korigovati. izraziti uz pomoñobjektivno utvrœenih pojava i po moguñstvu kvantitativno. npr. obim gerilskih operacija. I zaista. jednostavno ÿudske ærtve politiåke borbe. autoritarne. pa ñe istraæivaå uzeti izvestan vremenski period i prebrojati ustavne promene u pojedinim dræavama. centralizacija (na osnovu dræavnog ureœeça. koja se najopãtije definiãe odsustvom promena u datom vremenskom rasponu. korigujuñi rezultat dodatnim poenima.). Uz to su uvek potrebna prilagoœavaça. slobodne ili demokratske i neslobodne. on moæe reæime da podeli na ustavne. Kada. svrstavaçe postojeñih dræava u grupe prema ovakvim merilima ne moæe lako da se vrãi prema objektivno proverÿivim. time ãto se. 82 . personalis10 Vidi K. tj. pokuãaji revolucija. broj glasova koje su dobili. tj. ali za svrhe ovakvih istraæivaça dobija razliåita znaåeça. koje se lakãe mogu operacionalizovati. U novije vreme. Konkretizacija.

zato ãto se ne mogu kvantifikovati. Vaæno je shvatiti da se u istraæivaçu druãtvenih pojava ne moæe postiñi potpuna objektivnost i da je tragaçe za çom putem objektivizirane metodologije najåeãñe svestan ili nesvestan pokuãaj da se neobjektivnost prikrije. koja se ograniåava na zaãtitu vaæeñih odnosa i pravila i na usmeravaçe potroãçe u pravcu neophodnih javnih izdataka. G. dræave se u sadaãçem trenutku dele na one koje karakteriãe privatna svojina nad sredstvima za proizvodçu. najjednostavnije reåeno. Druga grupa dræava naziva se socijalistiåkim. træiãna privreda uglavnom postoji u zemÿama sa dominacijom privatne svojine. odsustvo srediãnog planiraça uz srazmerno malu ulogu dræavne vlasti. Okolnosti se tiåu raspoloæivih ÿudskih i materijalnih dobara. Koliåina i kvalitet radne snage zavise od broja stanovnika i çihove kvalifikacione strukture. oni se u opãtem prikazu mogu zanema-riti. Obrasci su ustaÿeni oblici ponaãaça. radna snaga. jer se neke vaæne osobine. S druge strane. sprega okolnosti i pravila ili obrazaca. Iako su moguñi izuzeci. Nacionalna ekonomija je. Vijetnam pokuãavaju da uspo-stave odreœeni stepen træiãne privrede u socijalizmu. ali to ne moæe da uåini samo pomoñu prouåavaça propisa i statistiåkih podataka. jer su malobrojni i do sada nigde nisu do kraja sprovedeni. te se privrednim ili ekonomskim sistemom smatra takav sistem u jednoj dræavi. Ekonomski pojam druãtva joãuvek nije univerzalan. Pravila reguliãu odnose u proizvodçi. proizvodça. u posledçe vreme. ãto se viãe dræava udruæuju da bi stvorile zajedniåki ekonomski sistem (“naddræavne” organizacije). Takva jednostavnost onda dovodi i do nepotrebnog osiromaãavaça. kao ãto su npr. prirodni izvori i tehnologija. Nacionalna privreda Tipiåna savremena dræava predstavÿa ekonomsku celinu. Ako neñe da nasedne pravnim fikcijama i nepouzdanim podacima. a prva kapita-listiåkim ili buræoaskim. on mora sam da rasuœuje i to je trenutak kada se u ovakva “objektivna” nauåna istraæivaça uvlaåe liåna ubeœeça. Druãtveno-ekonomski sistem. nosioci vlasti mogu odluåujuñe da utiåu na çih. a. u tom smislu. ne uzimaju u obzir. kao ãto dræavno ureœeçe (vlada) zavisi od odnosa u proizvodçi. Iako Kina i. Pod razliåitim imenima. Najåeãñe pomiçaçe i najpopularnije klasifikacije nacionalnih ekonomija oslaçaju se prvenstveno na odnose u proizvodçi i raspodeli. 83 . Prirodni uslovi funkcija su teritorije i çenih osobina. koja ovom prilikom prouåavamo. bilo tako ãto je jedna dræava podeÿena na nekoliko maçe ili viãe zavisnih ekonomskih celina. raspodela i potroãça zavise od nazora i potreba uslovÿenih nacionalnom kulturom. Prema tome. Pored toga. toliko i politiåke odluke. postoji jaka veza izmeœu nacionalne ekonomije i drugih obeleæja dræave. raspodeli i potroãçi i ona su koliko plod objektivnih okolnosti.tiåke i elitistiåke. gde postoji izvestan stepen planiraça i gde dræava odnosno organi druãtva usmeravaju raspodelu. i na one gde je privatna svojina nad sredstvima za proizvodçu ukinuta.

po pravilu. Ovo merilo je osnovno. Ako treba potpuno opisati dræavu kao subjekt u meœunarodnim odnosima i odgovoriti na neka vaæna pitaça koja se tiåu çenih potencijala. I stepen planiraça varira meœu çima. Neke od çih (npr.Znaåaj ove osnovne podele. odgovor koji se dobija ukazivaçem na suãtinu proizvodnih odnosa nije potpun. Uz svest da za kratko vreme treba prevaziñi ogromnu zaostalost. zasniva samo na proizvodnim odnosima. meœutim. “dræave blagostaça” (npr. bez znaåaja. jasno da i u jednoj i u drugoj grupi ima i zemaÿa s “kapitalistiåkim” i zemaÿa sa “socijalistiåkim” ekonomskim sistemom. dræava preduzima odluåujuñi uticaj na ekonomiju.. upadÿiva razlika u ulozi dræave u regulisaçu raspodele i potroãçe. Podela na osnovu pomenutog merila nedovoÿna je zato ãto se. a ne i na materijalnim uslovima koji vladaju u pojedinoj zemÿi. vidi ako se posmatraju ekonomije novih zemaÿa u razvoju. ãto se odraæava i u pojaåanom planiraçu i uticaju na raspodelu i potroãçu. moñi. meœutim. jer uzima u obzir bit nacionalne ekonomije i omoguñava izvoœeçe vaænih zakÿuåaka o druãtvu i dræavi. I laiku je jasno koliku ulogu danas igra podela dræava na razvijene i zemÿe u razvoju. 84 . jer jedino dræava moæe da obezbedi dovoÿno sredstava za industrijsku proizvodçu i sistematsko koriãñeçe sirovina.). U “socijalistiåkim” dræavama razliåit je obim u kome se toleriãe privatno vlasniãtvo. odnosno kapitalistiåkih dræava. nastalih u procesu dekolonizacije. dok u treñima (npr. uticaja. Sve te napore ponekad prati i otvoreno izjaãçavaçe za socijalizam. naiñi ñe kod ovakvih dræava na ozbiÿne teãkoñe. Tzv. kao ãto je veñreåeno. Francuska). Velika Britanija) sprovele su nacionalizaciju najvaænijih industrijskih i saobrañajnih grana. dakle pravilima koja se tiåu proizvodçe i raspodele. b. S druge strane. socijalna sigurnost. Suviãe je ãiroko zato ãto zanemaruju velike razlike koje postoje u ekonomskim sistemima samih socijalistiåkih. dræavna preduzeña igraju vidnu ulogu u privrednom æivotu. o tendencijama razvitka. a da bi veñina preduzeña bila ponovo privatizovana nakon povratka konzervativaca u nekima (Italija. Svako ko pokuãa da podelu na socijalistiåke i kapitalistiåke nacionalne ekonomije u danaãçem svetu sprovede bez ostatka. skandinavske zemÿe) poåivaju na visokom i progresivnom oporezivaçu i velikim sredstvima koja dræavni aparat usmerava na zadovoÿavaçe socijalnih potreba (zdravstvo. Ekonomski potencijal. SAD) nacionalizacija takoreñi nije ni pokuãana. Stoga treba utvrditi i druga merila. “Kapitalistiåke” dræave se mogu razlikovati u pogledu obima privatnog vlasniãtva na sredstvima za proizvodçu. nezavisnosti itd. za meœunarodne odnose ovo merilo isuviãe je ãiroko a i nedovoÿno. Iako u naåelu zadræavaju privatnu svojinu. Wemu je. Naroåito je. obrazovaçe itd. o vrednostima kojima druãtvo teæi. neobiåno je veliki. Prevelika uopãtenost ove osnovne podele najboÿe se. ona je u çihovim ekonomijama. zasnovane na suãtini druãtveno-ekonomskog sistema. Za meœunarodne odnose su veoma znaåajne one osobine nacionalnih ekonomija koje mogu da olakãaju zakÿuåivaçe o potencijalu. isto tako. pravcima unutraãçe i spoÿne politike itd.

koji se odreœuje kao ukupna vrednost svih proizvoda i usluga proizvedenih u toku jedne godine u jednoj dræavi. proizvodi i usluge obraåunavaju se po cenama koje ne moraju uvek biti odraz çihove prave vrednosti. Tako dobijen iznos treba u svakom sluåaju predstaviti nekim zajedniåkim imeniteÿem. pri åemu se obiåno pribegava dolaru SAD. energije itd. I. Zemÿe proizvoœaåi sirovina. koje same ne preraœuju.moñi dræave. pre svega. koja nimalo ne zavisi od razmene s inostranstvom i moæe da podmiri sve potrebe druãtva. mogu da predstavÿaju apsolutno veñe ekonomske sile. u normalnim situacijama su u ekonomski povoÿnijem poloæaju. bilo zato ãto i stvarni. tj. vaæno merilo za orijentaciju predstavÿaju obim i struktura proizvodçe. bilo zato ãto zvaniåni kurs odstupa od stvarnog. koji åesto nisu realni. ostaju neplañeni. naroåito ako dræava svesno ograniåava ili propisuje cene nekih proizvoda.). Naime. bez pomoñi sa strane. koji postoje u vidu stanovniãtva i osobina teritorije (sirovine. U ekonomijama koje ne poznaju træiãte cene se ne formiraju slobodno na osnovu zakona ponude i potraæçe. treba stalno imati na umu velike teãkoñe koje se javÿaju prilikom poreœeça ovih pokazateÿa. Preteæno poÿoprivredne zemÿe zavise od uvoza industrijskih proizvoda. Naravno. Visoko industrijalizovane zemÿe. U tu svrhu se. na kraju. Buduñi da ovi podaci viãe govore o moguñnosti no o stvarnom staçu. Prevoœeçe na dolare vrãi se po kursevima. tj. izvrãeni u okviru porodiånih i rodovskih zajednica. Pored toga. Postoje i drugi vaæni podaci o proizvodçi. u patrijahalnim. Za meœunarodni poloæaj dræave vaæni su oni koji ukazuju na to u kolikoj meri je çena ekonomija diverzifikovana. iako su im ekonomije maçe razvijene. koje nemaju sirovina i åija je poÿoprivredna proizvodça nedovoÿna. Staçe nacionalne ekonomije. mnogoÿudne dræave imaju visok bruto nacionalni proizvod bez obzira na nizak deo koji otpada na pojedinog stanovnika te. prikupÿaju podaci o preduslovima za privrednu moñ. ovaj podatak ne kazuje dovoÿno o “bogatstvu” i razvijenosti jedne dræave. veñih odreœuju vlade kao sredstvo za postizaçe drugih ciÿeva. te se mora deliti sa brojem stanovnika da bi se dobio DBP po glavi stanovnika. poÿoprivredu ili industriju. Pored ove okolnosti. Svi napori da se podaci koriguju i ujednaåe proraåunavaçem stvarne træiãne vrednosti ostaju nepotpuni. slobodno obrazovani kurs ne znaåi da dolar ima istu kupovnu moñu SAD i odgovarajuñoj zemÿi. da li je proizvodça ravnomerno podeÿena na sve grane ili je iskÿuåivo usredsreœena na rudarstvo. naziva se autar85 . Sam po sebi. ukupno uzevãi. u koje se ovde ne moæemo podrobno upuãtati. DBP se izraæava u nacionalnim statistikama domañom valutom. Najåeãñe koriãñen kvantitativni pokazateÿ obima proizvodçe jeste druãtveni (ili nacionalni) bruto-proizvod (DBP). o çenoj sposobnosti da ekonomskim sredstvima podræi svoje interese. u preteranoj meri zavise od fluktuacija cena na svetskom træiãtu. mnogi proizvodi i usluge. koji uglavnom sluæi kao osnovno merilo ekonomske snage dræave. te se i ne uzimaju u obzir prilikom izraåunavaça bruto DBP. ali nisu izdræÿive u doba kriza i sukoba. zemÿoradniåkim druãtvima.

niskih nadnica. Domañe investicije potiåu iz raznih izvora. Ona je. åija je proizvodça po glavi stanovnika pribliæno jednaka. v. pa åak i racionisaça. Kada se. jer je ona na doçoj granici podnoãÿivosti. Potroãça. recimo. sastavni deo proizvodçe i çom je uslovÿena. Granicu izmeœu neophodnog i “luksuznog” nije lako odrediti i ona varira u svakom druãtvu. uporede Belgija. one odvajaju srazmerno veñi deo druãtvenog proizvoda na liånu potroãçu. pak. Obim i veliåina domañih investicija odreœuju otuda buduñu stopu rasta. zdravstvo. ispostavÿa se da prve dve zemÿe izdaju na liånu potroãçu viãe (69. zbog niske ukupne proizvodçe. ãkolstvo itd. Najåeãñe se ostvaruju ãtedçom. Domañe investicije mogu biti ostvarene na raåun opãte potroãçe time ãto se smaçuju npr. meœutim. Izgleda nam da je za poreœeçe razliåitih ekonomskih sistema najboÿe potroãçu razvrstati u sledeñe tri grupe: proizvodna potroãça (amortizacija i investicija). Treñi izvor domañih investicija su sredstva koja dolaze iz inostranstva u vidu zajmova. Na taj naåin stvara se novi kapital. koji preteæno odlazi na nova sredstva za proizvodçu. razlike u liånoj potroãçi pojavÿuju u zemÿama s pribliæno jednakim DBP. koje primeçuje vlada koja uskrañuje potroãna dobra putem visokog oporezivaça. Otuda one ne mogu privredno da se razvijaju bez pomoñi iz inostranstva. aa. Stoga je pravilo da u zemÿama sa niskim DBP po glavi stanovnika na liånu potroãçu odlazi viãe nego u razvijenim zemÿama. vaæna jer pokazuje dokle se u ograniåavaçu liåne potroãçe moæe iñi radi postizaça drugih ciÿeva (npr. Ujediçeno Kraÿevstvo i SR Nemaåka. Autarkija je dobra samo u izuzetnim sluåajevima. Ako se. Proizvodna potroãça je deo druãtvenog proizvoda koji odlazi na naknaœivaçe utroãenih sredstava za rad i predmete rada ili na proãirivaçe privredne delatnosti (domañe investicije). bb. Ãtedça moæe biti dobrovoÿna (kao u libe-ralistiåkom kapitalizmu) ali je uglavnom u izvesnoj meri iznuœena ekonomskim merama. Ekonomski nerazvijene zemÿe ne mogu daÿe da ograniåavaju liånu potroãçu radi ubrzanog razvoja. Pored dobara i usluga koji su neophodni za æivot i reprodukciju ÿudi. dakle na raåun osta-lih oblika potroãçe. tu spadaju i oni koji su deo tragaça za zadovoÿstvom i koji treba da ulepãaju æivot. Pa ipak. Liåna potroãça obuhvata dobra i usluge koji odlaze na zadovoÿeçe liånih potreba stanovniãtva. zavisno od kulturnih åinilaca. opãta potroãça. Potpuna slika o nacionalnoj ekonomiji dobija se tek onda kad se ispita potroãça. U tom pogledu postoje razliåite klasifikacije. ali investicije znaåe svesno odvajaçe dela proizvedenih vrednosti radi stvaraça uslova za buduñu poveñanu proizvodçu. ali je neracionalna jer se dræava odriåe uporednih prednosti koje ima u svetskoj podeli rada. odnosno 65%) od treñe (58%). dræavni rashodi za odbranu. nego i svedoåi o ras86 . onda je to svedoåanstvo o teæçi da se trenutnom æivotnom standardu ævrtvuje buduñi privredni razvitak pa i poloæaj u meœunarodnim odnosima. liåna potroãça.kijom. ãto objaãçava ne samo privredni uspon SR Nemaåke. u kojima je standard æivota mnogo viãi. domañih investicija). U svom prvom delu proizvodna potroãça je nuæan. kredita i pomoñi.

itd. 87 . 1978. a ne samo domañe investicije. 274. IMPP “Prosveta”.poloæeçu koje pogoduje jaåaçu uloge ove posledçe u Evropi i svetu.11 Pa i onda kada su predstavÿeni u buxetu. Añimoviñ. Portugal za vreme diktature. U takav poloæaj dolaze i dræave reãene da istraju u kolonijalistiåkoj politici. Iako dræava raspolaæe najveñim delom ovih sredstava. Takav predlog iznela je Ãvedska na Konferenciji o evropskoj bezbednosti i saradçi. dræavnu upravu itd. çenim namerama. Da bi se opãta potroãça analizirala s glediãta meœunarodnih odnosa. åiji su rashodi na vojsku u 1969. godine za vojsku izdao 2. jer zavisi ne samo od navika i naåina æivota. Jasno je da spoÿna potroãça ukazuje na stepen uåeãña dræave u meœunarodnim odnosima i na vaænost koju ona çima pridaje. godini bili 10. naroåito su za-nimÿivi jer omoguñavaju razliåite vaæne zakÿuåke o vojnoj moñi dræave. ovo ne mora da bude taåno jer se fondovi za opãtu potroãçu mogu obrazovati nezavisno od dræave. teãko je ustanoviti koliki deo druãtvenog bruto proizvoda odlazi na vojne izdatke. Kada se meœusobno porede buxetski izdaci na vojne potrebe. ustanovÿava se da prvi redovno idu na raåun drugih i treñih. jer se iz razumÿivih razloga retko objavÿuju u potpunosti. Ta sposobnost ne moæe se ustanoviti samo na osnovu tekuñe liåne potroãçe niti ju je uopãte moguñe kvantitativno prikazati. nabavku i usavrãavaçe odruæja itd. na obrazovaçe 11 U nastojaçu da se doprinese povereçu i smaçeçu naoruæaça predlaæe se da se dræave obaveæu da objavÿuju svoje izdatke na vojsku i naoruæaçe. a u nekim zemÿama i u potpunosti. Sposobnost stanovniãtva da ograniåi liånu potroãçu je stoga od ogromnog znaåaja za dræavu suoåenu s teãkim iskuãeçima. javne i stambene graœevine. uputno ju je podeliti na unutraãçu i spoÿnu. npr. i åitaçe podataka iz buxeta pojedinih zemaÿa. ne retko.). nego i od åinilaca kao ãto su jedinstvo opredeÿeça. na raåun dræava kao ãto su Belgija i Velika Britanija.711. U spoÿnu potroãçu uãli bi izdaci na narodnu odbranu i izdaci na odræavaçe meœunarodnih veza (odræavaçe diplomatskih misija. kod Izraela. Beograd. ali je do podataka o çima uglavnom teãko doñi. patriotizam. No. Problemi bezbednosti i saradçe u Evropi. koji je 1971. pa mogu imati i oblik privatnih ustanova ili udruæeça. politiåki sistem. çenoj proceni spoÿnopolitiåke situacije itd. a za obrazovaçe i socijalno osiguraçe po 491. te se. obrazovaçe i socijalno osiguraçe. Opãta potroãça obuhvata dobra koja idu na zadovoÿavaçe potreba druãtva u celini. str.755. svest o ciÿu itd. oseñaçe ugroæenosti. 6 a za obrazovaçe 141 milion egipatskih funti. Izdaci na narodnu odbranu. ovaj vid potroãçe naziva dræavnom ili javnom potroãçom. To je oåigledno kod dræava koje se nalaze pred stalnom moguñnoãñu sukoba. 5 miliona izraelskih funti. ideologija. i Egipta. Na uãtrb liåne potroãçe idu i drugi vidovi potroãçe. Ovi izdaci idu preko dræavnog buxeta. moæe da bude pouåno. koji je iste godine za narodnu odbranu izdao 299. Obiåno se pod çima podrazumeva deo potroãçe koji ide preko dræavnog buxeta. ali je naiãao na jak otpor i nije bio prihvañen. tj. obrazovaçe. socijalno osiguraçe. na izdræavaçe vojnih snaga. ãto je tek pravi pokazateÿ vojnog napora zemÿe. Vidi: Q. uåeãñe u radu meœunarodnih organizacija. npr. zdravstvo. vv. 7 i 135. To su izdaci na kulturu.

naãu poåetnu napomenu treba proãiriti time ãto od nacionalne privrede ne zavisi samo moguñnost koriãñeça ekonomskih postupaka veñi niza drugih postupaka u meœunarodnim odnosima. Zavisnost od svetskog træiãta. tj. 4 a na zdravstvo svega 19. investicije i zajmovi. i çene finansijske rezerve. Ona je onda u staçu da slobodno koristi ekonomska sredstva i postupke u svojoj spoÿnoj politici a çeni privrednici ili ona sama mogu da kreditiraju strane dræave ili da investiraju u stranim zemÿama. Meœutim. a s druge otplata dividendi ili anuiteta na ranije dobijena sredstva. Platni bilans pokazuje priliv i odliv sredstava plañaça i. tako i o sredstvima koja joj u tom pogledu stoje na raspolagaçu. moæe imati pozitivni ili negativni predznak. pa dakle.532. na obrazovaçe 17. Meœu pripadnicima zajednice postoje sliånosti i veze zasnovane na duhovnoj nadgradçi. Takva se politika odraæava na platni bilans. godine na vojsku potroãeno 38. Pozitivan spoÿnotrgovinski bilans u duæem periodu teæi da ojaåa ekonomski poloæaj dræave time ãto poveñava zaduæenost inostranstva prema çoj. Pojam. veñmogu biti. koji u krajçoj liniji poåivaju na ekonomskom potencijalu dræave. 8 miliona gurda. Poznavaçe nacionalne privrede dræave neobiåno je znaåajno za istraæivaåa meœunarodnih odnosa. Ukoliko je on u odnosu na ukupan nacionalni proizvod visok. Ovi podaci mogu da pokaæu stupaç uåeãña nacionalne ekonomije u svetskoj privredi. ne mogu odrediti samo politiåki i ekonomski. S tim u vezi. dræava je veoma povezana sa svetskim kretaçima i dogaœajima u inostranstvu. ona moæe biti pogoœena carinskom politikom. Ãtaviãe. te je od çih u toj meri viãe zavisna. promenama u kursevima i cenama. usluge i kapital napuãtaju teritoriju dræave ili u çu dolaze. na çihovoj kulturi. Åak i ako ima pozitivne bilanse. Smatra se da su danas nacije zajednice koje su u tom pogledu najjasnije odeÿene i da kod nacionalne pripadnosti ima srazmerno najmaçe podeÿenosti i dvosmislenosti. s jedne strane. gde je 1970. on ñe tako moñi da upotpuni sliku o verovatnim tokovima spoÿne politike. isto tako.2. pomiçe se spoÿnotrgovinski bilans. 3 a na socijalno osiguraçe svega 12. ako vlada jaåa oruæane snage radi sopstvene zaãtite. koji beleæi i oticaçe sredstava koja nisu posledica uvoza i izvoza. koji predstavÿa razliku izmeœu uvoza i izvoza i moæe biti pozitivan (ako izvoz premaãuje uvoz) ili negativan (ako je obrnuto). a u prvom redu dræave. kako o ciÿevima koje ñe dræava kao subjekt meœunarodnih odnosa postavÿati. Nacionalna kultura a. Oni se ogledaju u tome ãto dobra. Åovek pripada raznim zajednicama. Pri tom. Uz podatke o politiåkom sistemu.898 miliona eskudosa. D. gg. Najreåitiji primer daje Haiti. zanemarujuñi stvarne potrebe stanovniãtva. zabranama izvoza i uvoza itd. Ekonomski poloæaj jedne zemÿe zavisi i od odnosa çene privrede prema inostranstvu. neki veruju da su nacije u ovom istorijskom 88 . U meœunarodnim odnosima se subjekti. na vojne izdatke utiåe i staçe u zemÿi. mada one kao ãto je dobro poznato nisu sasvim iskÿuåene. 8 miliona gurda. koje se prepliñu i poklapaju.

koje imaju drukåiju (sliånu ili maçe sliånu) kulturu. Greãka koja se time åini nije naroåito velika jer zajedniåka dræavnost neosporno dovodi do pribliæavaça i stvaraça bar minimuma podudarne kulture. Vodeñi stalno o tome raåuna. kao ãto smo pokazali. Nacionalni karakter. Beograd. 1972. koja se u nedostatku boÿeg izraza naziva nacionalnom. umetnost. Nabrajaçe takvih tvorevina ili institucija takoœe predstavÿa moguñu definiciju kulture. S jedne 12 R. delo. Svaka viãenacionalna dræava bez obzira na ustavni poloæaj nacija u çoj ima. Ujediçene nacije itd. oliåena u znakovima kojima se takve uzajamne poruke prenose ili åuvaju i koji predstavÿaju najvaænije duhovne tvorevine ÿudskih druãtava.). ãto za veñinu danas postojeñih dræava. obiåaj i sve druge sposobnosti koje su steåene od åoveka kao ålana druãtva”. Poznato je da ne postoji potpuna saglasnost oko definicije kulture. Juæniå. “Vuk Ka-raxiñ”. str. te poñi od toga da u svakoj dræavi postoji specifiåna kultura. 73. M. 16 Herskovits. gde ona viãestruko i åesto nagiçe znaåeçu “dræavni” (npr. Politiåna kultura. umeãana i pretpostavka da je svaka dræava nacionalna. hoñe da dokuåi svojstva kulture jedne dræave (nacije). Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. Kulturna antropologija.14 Moguñnost åoveka da ima kulturu poåiva na tome ãto svoje ponaãaçe ne zasniva samo na instinktima i sopstvenim iskustvima. U najãirem smislu kultura je ono ãto izdvaja åoveka od æivotiça. u: Antropologija danas. “Kultura”. viãe nacionalnih kultura. nacionalni dohodak. Poistoveñeçe nacionalne s “dræavnom” kulturom omoguñeno je i znaåeçem reåi “nacionalan” u meœunarodnom reåniku. Mid (Mead). 89 .12 Poãto postoji jaka teæça da se nacija izjednaåi s dræavom. str. veñi na sposobnosti da se iskustva pojedinaca. strogo govoreñi. U to je. imajuñi u vidu meœunarodne odnose. a i da korisno posluæi za zakÿuåke koji se tiåu meœunarodnih odnosa. “Obzorja”. prinuœeni smo da pokuãamo da pojam kulture odredimo tako da obuhvati ono ãto je za naãu temu najbitnije. 215. moramo se miriti s izvesnim uproãñavaçima. str.trenutku jedine potpune druãtvene zajednice i da one stvaraju “najvaæniju” i “najsamostalniju” kulturu. nav.15U toku takvog procesa. Herskovits. tim pre ãto se u veñini viãenacionalnih dræava radi o zajednicama ionako kulturno bliskih nacija. 1971/72. 560. kojima je bioloãki sliåan. nije taåno. 19. str. Lukiñ: Osnovi sociologije. moral. Otuda se ne retko tvrdi da je kultura nauåeni deo ÿudskog ponaãaça. 1973. åak ni meœu antropolozima.13 Kako nauka o meœunarodnim odnosima ne moæe ulaziti i u takva istraæivaça. saznaju i uåe od drugih. i prema kojoj kultura predstavÿa “åitav kompleks koji ukÿuåuje znaçe. 14 M. u smislu dræave jedne nacije. kultura poåiçe da izgleda objektivizirana. veñi da bi se pomoñu çe shvatilo i objasnilo çeno meœunarodno ponaãaçe. grupe i generacije prenose. kao ãto je ona koju je dao britanski antropolog Tajlor (Tylor). Beograd. 13 S. verovaçe. 54. to se pod nacionalnom kulturom u meœunarodnim odnosima obiåno podrazumeva ona osobena kultura koja se moæe opisati u jednoj dræavi i koja je znaåajna da bi se ta dræava ne samo razlikovala od drugih. pravo.16 Iza navedenog kriju se dve moguñnosti za svakoga ko. koji se tim pitaçem najviãe bave. 15 1964. str. meœutim. Maribor.

samostalno ili uz jedan domañi. Kulturne tvorevine. pre svega. a time ãto postoji pretpostavka da je u svakoj dræavi drukåiji. jer ona u stvari reflektuje spor oko toga da li treba smatrati da je kultura neki nezavisan. stvarajuñi pojmove. opisati tzv. tvorevine i ustanove nisu niãta drugo do oznaka za stvarno ponaãaçe. objektiviziranu kulturu. ãto je naroåito vaæno u meœunarodnim odnosima. nego imaju i aktivnu ulogu odreœivaça opsega i odnosa u onome ãto se oznaåuje. unoãeçe reda u åovekovu okolinu. Jezik u ovom pogledu zauzima prvo i istaknuto mesto jer je on u sræi same kulture. s jedne strane.18 S obzirom na to da postoje dræave sa zajedniåkim jezicima. O pitaçima savremene teorije jezika vidi ålanke u åasopisu “Treñi program” (Radio--Beograd).strane. od kojih mnogi nisu razvijeni u toj meri da bi bili kçiæevni. a da. izgleda nam da se moæemo spasti idealistiåke krajnosti i usitçavajuñeg psihologiziraça. on moæe da nastoji da opiãe i razume pomenute tvorevine i ustanove. neki strani jezik. Pri tome se tzv. kao sredstvo koje je omoguñava. a pogotovu za one koji se jako razlikuju izmeœu sebe. religija. da se mogu prevesti jedna drugom. moæe da prouåava ponaãaçe samih ÿudi koji saåiçavaju zajednicu. u prvom redu. nadtelesan (“superorganski”) deo stvarnosti. To ñemo uåiniti svesni nasiÿa koje vrãimo nad fenomenom kulture. za koje se inaåe smatra da znaåe isto. u vidu tvorevina i institucija. a s druge. filozofija. Prouåavalac meœunarodnih odnosa moæe da se uteãi da u toj dilemi nije usamÿen. moramo se posluæiti dvostrukim pristupom. nova lingvistika je ubedÿivo pokazala da jezik. jesen 1972. poruka i iskustava bez neposrednog dodira subjekta. jer sluæi za prenoãeçe sadræaja. bitno utiåe na poimaçe sveta i na samo miãÿeçe. a zatim po-traæiti i ÿudski (psiholoãki) sadræaj kulture u odgovarajuñem druãtvu. reåi u jeziku ne postoje samo zato da bi oznaåile neãto ãto objektivno postoji. s generacije na generaciju. Kao objektivizirane kulturne tvo-revine u razliåitim dræavama (nacijama) mogu se. umetnost. nasiÿa koje je uvek neophodno da bi se jedna druãtvena pojava zaustavila i analizirala. b. Drugim reåima. i leto 1973. ideologija. To vaæi i za srodne jezike. s druge strane. Tada se za zvaniåni jezik åesto uzima. koji olakãava sporazumevaçe i u okviru same dræave. semantiåka poÿa reåi u razliåitim jezicima. åesto ne poklapaju. jer se kultura u suãtini ispoÿava samo u misli i dejstvu ÿudi. ili je svesti na ponaãaçe konkretnih ÿudi. posmatrati jezik. On karakteriãe naciju. Koliko je to znaåajna pojava pokazuje primer da je od 43 nezastr. U nekim dræavama je jeziåka nehomogenost tolika da stanovniãtvo govori veliki broj razliåitih jezika. 64. Poznavaçe osobina jezika otuda doprinosi potpunom razumevaçu odluka i poruka koje potiåu iz jedne dræave. koje pokazuje izvesnu pravilnost i predvidÿivost. Meœutim. Uz to. 18 90 . Duæni smo. pravo. ali je u suãtini samo “ispoÿavaçe ÿudske psihe”. pretpostavka je da je sporazumevaçe izmeœu çih olakãano. a ne u znacima kojima se oni posreduju. 17 Isto.17 Imajuñi u vidu da kultura prevazilazi svakog åoveka uzetog ponaosob. moral i obiåaji. kada je pred nama zadatak da izloæimo elemente pomoñu kojih datu nacionalnu kulturu moæemo predstaviti da bismo je razlikovali od druge. pa åesto i dræavu.

Religija. kao npr. Smatra se da je neka religija u dræavi dominantna ako je çeno stanovniãtvo verski homogeno ili ako je ona proglaãena za zvaniånu. kojima je zajedniåko to ãto teæe da objasne svet pomoñu nadiskustvenih i neproverivih biña. zvaniåni jezik i strani jezik (u 18 sluåajeva francuski a u 17 engleski). moralnih pravila. Stoga se prilikom prouåavaça druãtva u jednoj dræavi nikada ne smeju prenebreñi podaci o uticajnim religijama i o sadræini çihovih uåeça. sam ili uz neki domañi jezik. naåela i uticaja. daÿe. Ove ideje. Za meœunarodne odnose su. za razliku od jezika po pravilu nije nacionalna kulturna tvorevina veñsistem uvereça koja dele pripadnici viãe nacija ili samo delovi jedne nacije. koje su laiåke dræave. Lako je zakÿuåiti da su dræave åiji je zvaniåni jezik strani jezik u veñoj meri izloæene kulturnim uticajima iz inostranstva. u 35. Iako se staçe u takvim dræavama postepeno meça. Sastanku na vrhu islamskih zemaÿa. od prvenstvenog znaåaja takvi sistemi kada se ne nalaze samo u delima misli91 . a naroåito ako se oba steknu. i u danaãçe vreme moæe biti vaæna spona izmeœu dræava. prisustvovali su predstavnici 37 zemaÿa Azije i Afrike. obiåaja itd. u Lahoru. zakoni i politika izriåito podvrgnuti Kuranu. bez obzira na to jesu li to strogo svetovne dræave. veñprvenstveno vrednosnim sudovima koji iz çih proizlaze.visne zemÿe u Africi. ali je bila pogodna da olakãa pomireçe izmeœu ove dve dræave na pomenutom skupu. smatraju “katoliåkim” zemÿama zbog toga ãto velika veñina stanovniãtva pripada toj veri. bila vaæan åinilac u formiraçu slike sveta. dræavnu veru. Ako postoji neki od ova dva preduslova. iskazima o tome kakav svet treba. Religija je. koja poznaje razvijenu kulturu i na drugim jezicima (bengalski. kao elementi nacionalne kulture. u znatnoj meri utiåu na ponaãaçe ÿudi. hindi oznaåen kao zvaniåan jezik. moæe ili mora da bude. te prema tome ima neposredan i legitiman uticaj na politiku. ili se i zvaniåno nazivaju islamskim kao npr. postati dominantna u dræavi. Kao ãto se vidi na primeru Pakistana i Bangladeãa. ali se i pored toga engleski jezik uporno zadræava kao sredstvo komuniciraça izmeœu ÿudi iz razliåitih delova ove zemÿe. kao u Libiji i Saudijskoj Arabiji. dræava i sama poåiçe da se religijski oznaåava i u meœunarodnim odnosima. dakle. naime. Ovo je mahom posledica ranijeg kolonijalnog statusa. odræanom februara 1974. Turska i Tunis. zbog bojazni da ñe nacija ili etniåka skupina åiji se jezik usvaja. koji je doveo dotle da je kultura nametana sa strane. Nauka o meœunarodnim odnosima ne bavi se ovde sadræinom i kritikom pojedinih filozofskih sistema ili pogleda i vaÿanoãñu i ubedÿivoãñu çihovih nastojaça da proniknu u najosnovnija pitaça sveta i åovekove egzistencije.). Religija. “islamske republike” Pakistan i Mauritanija ili su im ustav. ali se i Italija i Francuska. U Ekvadoru je katoliåka vera dræavna. ona ne moæe biti dovoÿna da nacionalno razliåito i teritorijalno odvojeno stanovniãtvo dræi na okupu. npr. åak i kada su oni daleko od poboænih vernika. U Indiji je. jeziåka homogenizacija se teãko sprovodi jer usvajaçe nekog od domañih jezika moæe da izazove veñe otpore od zadræavaça stranog. tamil itd. filozofija i ideologija mogu posmatrati zajedno. U okviru naãih razmatraça se.

a sve teæçe ka “dezideologizaciji” uzaludne. S druge strane. koje se odvija na nacionalnom jeziku. ali ipak postoji. preduzimaju radi postizaça nekoga ciÿa. kompozitori se ne retko oslaçaju na ritmiku i melodiku karakteristiåne za svoju naciju. kao ãto se najåeãñe åini. ideologija predstavÿa iskrivÿenu druãtvenu svest o svetu. koja se smatra najkosmopolitskijom umetnoãñu. U tom znaåeçu. ako se meœuna-rodni odnosi posmatraju. bilo univerzalnih vrednosti. Pre svega. jer je uslovÿena nemoguñnoãñu åoveka da se uzdigne iznad druãtvenih okolnosti i poloæaja u kojima se nalazi. ili time ãto se funkcije same dræave podvrgavaju tako naznaåenim ciÿevima. Nacionalna pripadnost uslovÿava u meœunarodnim odnosima maçe ili veñe ideoloãke iskrivÿenosti. ispoÿava se etnocentrizam. ta se univerzalnost ograniåava na uæi civilizacijski krug. Mada ovde ne moæemo da se upuãtamo u razne definicije umetnosti (o kojima ne postoji potpuna saglasnost). prilagoœavati ÿudima kojima nameçuje svoje 92 . jedno od mnogih moguñih znaåeça reåi “ideologija”. ulazi se u predele nacionalistiåke ideologije. koji veñ. po definiciji nepotpunu i pogreãnu. s taåke glediãta jedne nacije ili dræave. onemoguñava objektivnu perspektivu. Otuda je teãko nañi “nepristrasne” ÿude za funkcije u meœunarodnim sudovima i drugim sliånim telima. “Nacionalnost” izraæajnih sredstava najoåiglednija je kod kçiæevnog stvaraça. neosporno je da je ona vaæan elemenat kulture i da nema druãtva bez umetniåkog stva-ralaãtva. koji se opisuje pomoñu vrednosti. Ako se poœe daÿe i smatra da su vrednosti vezane za sopstvenu naciju najviãe i da od nacionalne dræave nema viãe zajednice. Boÿe reñi. te je. U drugim umetnostima ovaj je uticaj maçe upadÿiv.laca. veñkada imaju znatan uticaj. jer liåno poãteçe ne moæe da otkloni nesvesnu potåiçenost sopstvenom iskustvu. unutraãçe i spoÿne. sve çegove poruke nemoguñe u potpunosti preneti (prevesti) u druge jezike. ma koliko oni ceçeni bili. Åak i u muzici. bilo da ona teæi postizaçu partikularnih. ãto znaåi da prihvata i celu kulturnu podlogu na kojoj je taj jezik nastao i da je ograniåeno znaåeçima koje je jezik dobio u nacionalnoj zajednici. ãto se najåeãñe ispoÿava velikim brojem ÿudi koji takve stavove dele. i onda kada to ne åine pa se veruje da govore “univerzalnim” muziåkim izrazom. Isto tako je jasno da dosadaãçe umetniåko stvaralaãtvo ÿudi u dobroj meri ima nacionalni karakter. bez obzira da li se radi o “narodnoj” umetnosti (gde je stvaralac kolektivan i anoniman) ili o umetniåkim delima åiji su tvorci pojedini posebno obdareni ÿudi. Ideologija proæima politiåke odnose time ãto se sve politiåke akcije. U sklopu nacionalne kulture åesto se govori o nacionalnoj umetnosti. pa se umetnik mora. Ove vrednosti nisu podloæne nauånoj proveri. U svom drugom znaåeçu. Ovakav karakter velikog broja umetniåkih dela uslovÿen je kako izraæajnim sredstvima. kao ãto smo videli. jeste upravo to. sræ umetnosti je komunikacija s nekim drugim subjektom. tako i publikom kojoj se umetnik prvenstveno obraña. Vladajuña ideologija u jednoj dræavi uslovÿava çenu spoÿnu politiku. da bi bio shvañen. sam po sebi. te je prema tome ideologija neophodna i neizbeæna. filozofija se pribliæava ideologiji.

19 R. “osnovnom strukturom liånosti” itd. S obzirom. Iako su pravo i moral pod jakim socijalnim uticajem. jer pri analognim pitaçima koja se postavÿaju u meœunarodnim odnosima moæe da ukaæe na ponaãaçe koje ñe biti verovatno zato ãto se smatra poæeÿnim i dobrim (legitimnim). 1955. vaæi za tzv. raniji nagoveãteni. teæi utvrœivaçu neåega ãto se naziva “nacionalnim karakterom”. i onih koji se u najveñoj meri prilagoœavaju opãtim raspoloæeçima. åije bar neke stavove. s ciÿem da se boÿe opiãu nacionalne kulture razliåitih zemaÿa i da se izvedu zakÿuåci o ponaãaçu tih zemaÿa u meœunarodnim odnosima. To. Cattell. Ispi-tivaçem se. vrlo åesto sadræe. onda mogu uporeœivati. Sadræaj pravila ne moæe u potpunosti da nam dE2 odgovor na pitaçe o stvarnom ponaãaçu (za to treba znati i obim odstupaça od pravila. Kako kaæe N. v. ali zato rizikuju da budu za-boravÿeni. Pravo. kao ãto smo videli. od prvenstvenog su znaåaja ona dela koja su ostvarila vezu s ålanovima druãtva. u stvari. postoje velike razlike izmeœu umetnika koji hoñe da izraze samo liåno iskustvo. pa bilo da su stvorena od savremenih ili ranijih (åak i nekada neprihva-ñenih) umetnika. koja se o nacionalnom karakteru iznosi. str. Ovakvo viœeçe nacionalne kulture odlikuje se predrasudama. zapaæene u raznim sredinama. nije zasnovana na pouzdanim åiçenicama. naåin ispitivaça nacionalne kulture ne moæe se sasvim odvojiti od prvoga jer. Te se osobine. Veñina tvrdçi. na to da umetnost utiåe na druãtvo. “Psychological Review”. meœu koje spadaju temperament i ono ãto se dosta nejasno podrazumeva pod drugim znaåeçem reåi “moral”. Rot “ocene osobina pripadnika neke nacije koje smatramo objektivnim i nazivamo nacionalnim karakteristikama. veñi niz psiholoãkih i socijalno-psiholoãkih osobina. 93 . “druãtvenim karakterom”. nego se nalaze u odnosima izmeœu ÿudi. pa åak ni na parcijalnom liånom iskustvu. kao ãto i druãtvo utiåe na çu. Concepts and methods in the measurement of group syntality. za opisivaçe nacionalne kulture u jednom razdobÿu. nacionalne ili etniåke ste-reotipije. Bez obzira na umetniåke vrednosti pojedinih dela. Dok takvo ispitivaçe kod druãtva treba da utvrdi çegov “sintalitet”. Analizom ovakvih umetniåkih dela mogu se uoåiti çihove zajedniåke osobine. pre svega. pa prema tome i za meœunarodne odnose. ako to raspoloæeçe ne traje. pak. 48 i daÿe. Psiholoãka ispitivaça. kulturne tvorevine ne postoje u vidu zapisanih znakova. znaåeçem koje se npr.delo. 19 pri åemu se ne ispituje samo prihvataçe ili neprihvataçe odreœenih druãtvenih vrednosti. moral i obiåaj spadaju u druãtvena pravila jednog druãtva. vrednosti i simbole on tako prihvata. U najveñem broju sluåajeva to je çegova neposredna okolina. upotrebÿava kada se govori o sportskoj momåadi. pa ostaju neshvañeni i neprihvañeni. Ovaj drugi pristup se odlikuje time ãto je preteæno psiholoãki. B. devijantnog ponaãaça) ali je znaåajan za istraæivaåa meœunarodnih odnosa. ne moæe se osporavati da ova druãtvena pravila niåu i iz tradicija datoga nacionalnog druãtva i vode raåuna o çima. koje su specifiåne za dræavu u kojoj su dela nastala i prihvañena. ãto hoñe da ispitivaçem sadræaja svesti pripadnika nacionalnog druãtva ustanovi sliånosti u spoznajnim strukturama pojedinaca. Drugi.

University of Illinois Press. 1973. Buchanan H. u: Rasizam. str. N. vredni. Jedno od najobimnijih takvih istraæivaça sprovedeno je pre åetrdesetak godina u osam zapadnih zemaÿa. Tako se ispostavilo da o Francuzima Britanci misle da su (po redu zastupÿenosti osobina) inteligentni. u skladu s nacistiåkom doktrinom. koju je britanski pisac Kipling åak i nazvao “teretom beloga åoveka”. W. Autostereotipi su. iako napomiçemo da smo najbliæe miãÿeçu kako liåna sklonost ka predrasudama. 92. meœutim. Tako smo videli da u doba hladnog rata.22 Duæni smo. tvrdeñi da ima ÿudi koji su skloniji predrasudama od drugih. Dok se ovde joãmoæe govoriti o postojaçu izvesnih dodira izmeœu naroda u pitaçu. posebno etniåkim. zaostali. inteligentni. miroÿubivost i naprednost. smatrali inferiornim biñima. kada je vrãeno pomenuto ispitivaçe. a da je ono ipak najloãije kod Nemaca. miroÿubivi. skloni da svojoj naciji pripiãu inteligenciju. od kojih su najvaænija ona koja naglaãavaju uticaj druãtveno-ekonomskih i kulturnih åinilaca.21 I letimiåan pogled na rezultate ovakvih ispitivaça pokazuje da se uvereça ne ostvaruju na osnovu poznavaça svih stranaca. hrabri i praktiåni.. pa i svoga (autostereotipije). 20 N. 155. Cantril. rase i rasne predrasude. vlada loãe miãÿeçe o Rusima. koji su se do pre kratkog vremena nalazili u ratu sa SSSR. Supek. 176. predrasude. “Treñi program”. Stereotipije se Rot. da naglasimo da spoÿnopolitiåka iskustva i ciÿevi i postupci vezani za odræavaçe meœunarodnih odnosa imaju uticaja na nastajaçe i meçaçe nacionalnih stereotipija. delo. Urbana. surovi. 21 94 . uobraæeni. How Nations See Other. praktiåni. vredni. leto 1971. surovi. a Nemci da su vredni. obesni. uobraæeni. Nacionalna vezanost i nacionalne predrasude. velikoduãni. Svi ispitanici bili su. da o Rusima Britanci misle da su vredni. dok Nemci smatraju da su Rusi surovi. hrabri praktiåni i napredni. uzdræani i miroÿubivi. str.makar i delimiåno. zanimÿivo je da evropski ispitanici imaju uåvrãñena miãÿeça i o Kinezima. meœutim. hrabri. miroÿubivi. surovi i zaostali. Postoje razna objaãçeça nastanka predrasuda. U kolonijalistiåkim zemÿama vladala je predstava o “obojenima” kao niæim i zaostalim ÿudima koja je opravdavala eksploataciju kao kulturnu misiju. veñkao i sve predrasude. “Radniåka ãtampa”. u kojima su ispitanici bili pozvani da se izjasne o atributima koje mogu pripisati raznim narodima. str. uvek bili povoÿniji od hetero-stereotipa.20 Ispitivaça pokazuju da pripadnici svake nacije imaju uglavnom utvrœena miãÿeça o glavnim osobinama drugih naroda. i daÿe. Rasne i etniåke predrasude. naime. 22 R. za koje Britanci smatraju da su vredni. kao i ona koja ukazuju na psiholoãke uzroke. str. zaostali. Iako åesto izriåemo sudove o osobinama pripadnika pojedinih naroda. Beograd. zaostali. surovi i inteligentni. obesni. hrabri. potiåe iz druãtvenog poloæaja grupe ili sloja iz koga liånost dolazi i podstiåe se namerom vladajuñe grupe da zamagli prave odnose u druãtvu. a Nemci da su inteligentni. miroÿubivi. 240. 1953. koje na Zapadu nije postojalo u toku Drugog svetskog rata. zaostali. 100111. potiåu iz drugih uzroka. nav.. åije su stanovnike. Rot. te da nastalo nezadovoÿstvo usmeri prema inostranstvu ili drugoj naciji. hrabri i progresivni. Druãtvene predrasude. po pra-vilu nemamo dovoÿno opravdanog osnova za generalizacije koje vrãimo”. obesni. mada se ne moæe videti zaãto su takve stereotipije nastale. U çih se ovde ne moæemo upuãtati.

da bi se. Houghton Mufflin. 1972. Memoirs 19501963. posle samih Indijaca) najpohvalnije osobine od svih nacija. i pored svih neophodnih specifiånosti. G. 25 G. Rickman.meçaju i pod uticajem propagande u vezi s meœunarodnim krizama i sukobima. Kennan. Pakistanaca. H. Gorer J. Upadhyaya. 1946. I ovi stavovi bili su.24 Predstavama o nacionalnom karakteru sluæe se i osobe koje inaåe smatraju racionalnim. Oni svoje spoÿnopolitiåke poglede i preporuke zasnivaju na çima i na takvim predstavama zasnovane preporuke imale su i imaju uticaja na spoÿnopolitiåke odluke najveñih svetskih sila. iako veoma æilave. Tako su. Knopf. Boston. iako potiåu od posebno obuåenih struåçaka. 129 i daÿe. za nepunu godinu srozali na posledçe mesto. ali je neosporno da se nacionalne stereotipije. 31 i daÿe. Oscilacije u pogledima na “nacionalni karakter” mogle su se zapaziti i u radovima antropologa. str. Hutchinson. str. Politics Among Nations. 5556. To je joãjedan razlog da postojaçe nacionalnih stereotipa ne potcenimo. liåni i uslovÿeni opãtim raspoloæeçem. 24 R. koji su se u novije vreme trudili da ih opiãu i objasne. Ako izuåavaçe nacionalne kulture pokaæe da ona izluåuje vrednosti i pravila koji su u neskladu s osnovnim dobrima åitavog åoveåanstva. Takve su studije naroåito bile åeste u SAD za vreme Drugog svetskog rata i trebalo je da posluæe za psiholoãke akcije protiv neprijateÿskih dræava. Sinha O.23 Ovakva promena raspoloæeça moæe.25 Lako se onda moæe pretpostaviti u kojoj se meri ovakve predrasude mogu zloupotrebÿavati kada su u pitaçu maçe obrazovani i maçe iskusni ÿudi. åak iza tradicionalnih neprijateÿa. posle izbijaça indijsko-kineskog sukoba. dovedu u sklad s univerzalnim 23 A. “Journal of Social Psychology”. The People of Great Russia. Kinezi poåetkom 1959. ono ãto smo do sada pokuãali da pokaæemo svedoåi o moguñnosti da se one i vrednosno kvalifikuju sa glediãta opãteåoveåanskih interesa. po miãÿeçu anketiranih Indijaca. doduãe. str. vremenom meçaju. 1973. P. godine imali (naravno. K. London. Na tome se zasnivaju napori da se nacionalne kulture. Morgenthau. * ** I pored sve raznovrsnosti nacionalnih kultura i poãtovaça koje izaziva çihovo bogatstvo. F. Time se objaãçava potreba da se nauka o meœunarodnim odnosima ovim zabludama bavi u veñoj meri no ãto se çima bave ozbiÿni istraæivaåi nacionalne kulture. The Chrysantemum and the Sword: Patterns of Japanese Culture. New York. primeçujuñi najåeãñe psihoanalitiåki prilaz. 95 . 1949. A Psychological Study. 1960. Change and persistence in the stereotypes of university students toward different ethnic groups during the Sino-Indian border dispute. London. ukazano je na opasnost koja ne preti samo stanovniãtvu jedne dræave. Benedict. P. da bude samo privremena. i pored sve çihove iracionalnosti. Sa istim pobudama nastavÿene su i u hladnom ratu. nego i svetu u celini. uoåen je pravovremeno ozbiÿan uzrok meœunarodnih poremeñaja.

ne bi trebalo da znaåi dominaciju jedne kulture. U tom duhu. Nordenstreng T. åak i u imigracionim zemÿama. sadræe niz poruka. dok su dela veñe vrednosti. koja potiåu iz drugih sredina.000 åasova godiãçe). U daÿem istraæivaçu nacionalnih kultura vaæno je upra-viti se i na pribliæavaçe nacionalnih kultura izazvano drugim uticajima. Paris. pokazuje da je u zemÿama Latinske Amerike. åak i posle nekoliko generacija. bogatijih zemaÿa prema nerazvijenijima i siromaãnijima. koji je doveo dotle da su kulturne tvorevine velikih naroda na “svetskim” jezicima preceçene. Television Trafic A One Way Street?. tok takvih informacija i uticaja je u danaãçem svetu jednosmeran i ide od razvijenih. Uz sve to. Kina i Japan. Suprotan proces delimiåno je optereñen nasilnim 26 K. meœutim. g. Zambija i Nigerija. U savremenim uslovima. Razlike izmeœu nacionalnih kultura smaçuju se delovaçem sredstava za masovno komuniciraçe. kao ãto su to bili pokuãaji prevaspitavaça (“denacifikacija”) Nemaåke posle Drugog svetskog rata. U izuzetnim situacijama takav je napor veoma jak.000. doseÿenici se. Prodor stranih kulturnih uticaja dovodi do teãkoña u mnogim maçim dræavama. Japana i SR Nemaåke. koje su se proslavile sposobnoãñu za asimilaciju i akulturaciju. ovaj proces moæe da se odvija putem delovaça meœunarodnih organizacija. S druge strane. Jedine zemÿe koje same proizvode skoro sve svoje televizijske emisije su SAD. Azije i Afrike viãe od pola televi-zijskog programa uvezeno. koja u sve veñoj meri proæimaju æivot savremenog åoveka. Novi Zeland. koje u tom pogledu daleko vode ispred Britanije. Varis. Iznad 70% programa uvoze zemÿe kao ãto su npr. trude da upadÿivo pokaæu svoju etniåku pripadnost. a u Gvatemali se taj postotak peçe åak na “%.vrednostima. UNESCO. treba pretpostaviti da se ovo pribliæa-vaçe nacionalnih kultura vrãi pod postepenim ali snaænim uticajem najrazvijenijih zemaÿa. Francuske. koji se izvesnim pribliæavaçima olakãavaju. glavni izvoznik televizijskog programa su SAD (od 300. U çihovoj osnovi leæi strahovaçe od “kulturnog impe-rijalizma”. Ãtaviãe. Evropske zemÿe uvoze izmeœu åetvrtine i treñine programa. dok suprotnog uticaja takoreñi i nema. Pribliæavaçe. 96 . obaveãteça.26 S obzirom na to da sredstva masovnih komunikacija. Hoñe li doñi do kosmopolitizacije kulture ili ñe jaåati kulturne razlike meœu nacijama? Prvoj tendenciji idu na ruku sve åeãñi dodiri izmeœu ÿudi. jer delovi stanovniãtva gube orijentaciju i poåiçu devijantno da se ponaãaju. stavova o vrednostima i drugih kulturnih sadræaja. koja su za UNESCO izvrãili finski sociolozi Nordenstreng i Varis. 1974. Istraæivaça o televizijskim programima. nepoznata i neprimeñena. Malezija. postoje svesna nastojaça da se ovaj proces zaustavi ili åak preokrene. Pribliæavaçe nacionalnih kultura “kulturni imperija-lizam”. zemÿe koje su se oslobodile kolonijalne pot-åiçenosti uæurbano i energiåno traæe svoj kulturni identitet da bi i tako izaãle iz podreœene uloge u odnosu na bivãe metropole.000 do 1. Na æalost. a naroåito televizija.

jednostavno nema merila. Narodnooslobodilaåki pokreti su obiåno pod rukovodstvom jedne nacionalne stranke. ne znaåi i to da “nacionalna kultura” nije pogodna oznaka za kulturnu dimenziju dræave u meœunarodnim odnosima. na primer. onda kada dræavnosti nema. Nacionalne organizacije27 Razloge zbog kojih naciju ne smatramo subjektom meœunarodnih odnosa izneli smo ranije. jeste. koje odbacuje nepromenÿivost i potpunu samostalnost elemenata nacionalne kulture. one se u tu svrhu organizuju u nacionalne odbore. da bi pregovarala ili usklaœivala dejstva u ime nacije koju tvrde da predstavÿaju. Takvi pokreti bili su poåetna faza u nastajaçu mnogih novijih dræava (npr. Alæir. po pravilu. Glavni meœu çima je taj ãto nacija nije organizovana. Praeger. Meœutim. S. kao zametke buduñe nacionalne dræave. Bertelsen (ur. 1977. kao proizvod razliåitih okolnosti. bili veoma delatni u toku Prvog svetskog rata u ime nacija koje su teæile osloboœeçu od vlasti centralnih sila (åehoslovaåki i poÿski odbori).). Indonezija) a i danas se smatraju predstavnicima onih nacija koje su joãpod kolonijalnom vlaãñu. Hrvata i Srba u Austro-ugarskoj i pregovarale s predstavnicima tadaãçe Srbije o stvaraçu i ureœeçu buduñe jugoslovenske dræave (Jugoslovenski odbor i Narodno vijeñe Slovenaca. uticaj nacionalne kulture. Meœutim. Ono ãto je u çemu znaåajnije i ãto ñe joãdugo biti prisutno jeste ispravno nastojaçe da se pokaæe da. 2. ako su nacionalne kulture razliåite. niti odriåe. Takvi su odbori. mogu biti stranke. veñje organizacioni oblik kojim se ona ispoÿava. Hrvata i Srba). dræava. ali sve one ne stupaju u meœunarodne odnose. koji se meœusobno prepliñu. nijedna od çih nije “boÿa” ili “gora” jer za to. kakva ona tada. u datom trenutku i datom odnosu. raste broj dræava koje su spremne da uœu s çima u zvaniåne odnose i da ih pozivaju na meœunarodne skupove na kojima se raspravÿa o pitaçima koja se tiåu 27 J. Nonstate Actors in International Politics. ali imaju pod sobom i organizovane oruæane snage koje dejstvuju na nacionalnoj teritoriji. ili koalicije viãe çih. åak ni onda kada jedna kultura usled spleta istorijskih okolnosti sasvim potisne drugu. Stranke organizovane na nacionalnoj bazi nisu nepoznata pojava u viãenacionalnim dræavama. 97 . traæeçe “veåitih” nacionalno uslovÿenih razlika u nacionalnim kulturama neñe uroditi znaåajnim plodovima. Ovo objaãçeçe. Glavni takvi oblici. New York. privremene vlade i narodnooslobodilaåki pokreti.tradicionalizmom. Uporedo s uspesima takvih pokreta. U çih spadaju i grupe politiåara koje su istupale u ime Slovenaca. Kada ima viãe nacionalnih stranaka. a ka çoj se teæi. kriza ili ratova. stvaraju se organizacije nacionalnog karaktera koje u izvesnim vremenima mogu stupiti u meœunarodne odnose. jer svi podaci govore o tome da su posebnosti nacionalnih kultura proizvod druãtvenih okolnosti i istorije. van same kulture. U doba poremeñaja. rukovodstva takvih stranaka mogu stupiti u odnose sa stra-nim dræavama i drugim subjektima meœunarodnih odnosa.

çihovih nacija. åiji se ålanovi izdaju za predstavnike celih svojih nacija ali ne mogu da se pozovu na åiçenice koje bi tome govorile u prilog. mora se priznati da svi ovi oblici. pa ih åak i izjednaåava s çima. One mogu biti i priznaçe stranih dræava. pa åak da imaju i vid privremenih vlada. Daÿi stupaç ka dræavnosti je stvaraçe privremenih vlada. a çeni predstavnici uåestvovali su 1961. nije dovoÿno da se grupa ÿudi proglasi za predstavnike nacionalne organizacije i da uspe da uspostavi neke meœunarodne dodire da bi se smatrala privremenim subjektom meœunarodnih odnosa. nezavisne dræave. iako mogu da deluju iz inostranstva. podræavaju iz posebnih razloga privid postojaça fiktivnih subjekata. imaju ulogu u meœunarodnim odnosima koja ih pribliæava subjektima meœunarodnih odnosa. odbora ili pokreta. u kome je pre sticaça nezavisnosti dræala znatnu osloboœenu teritoriju. 98 . na åijoj se teritoriji ovakvi oblici stvaraju. sluåaj s pokretom za nezavisnost Juænih Moluka (dela Indonezije) u Holandiji. snagom koje su svesni i drugi subjekti meœunarodnih odnosa. kada je Francuska napustila Alæir. veño promeni vlade u postojeñoj dræavi. Tako se postupalo. treba istañi dva upozoreça. koja predstavÿa savez palestinskih stranaka i grupacija. Privremena alæirska vlada priznata je od mnogih dræava pre 1962. Tako je bila pre promena u Portugaliji stvorena i privremena oslobodilaåka vlada portugalske kolonije Gvineja-Bisao. subjektima meœunarodnih odnosa. koje ih onda tretiraju kao punopravne subjekte meœunarodnog prava. To priznaju i vlade pogoœenih dræava. godine na beogradskoj konferenciji ãefova dræava i vlada nesvrstanih zemaÿa. dok traju. Wu su priznale neke vlade pa je bila primÿena i u neke meœunarodne organizacije. Da ne bi bio fikcija. u ovakve subjekte ne spadaju organizacije koje nastaju kao deo borbe za vlast u jednoj dræavi. kao ãto je to npr. Bez obzira na tanana pravna prosuœivaça o tome kada u ovakvim sluåajevima stvarno nastaje nova dræava. godine. Na kraju izlagaça o ovim. U meœunarodnom pravu ova pojava poznata je kao paralelizam vlada. pa åak i vlade. koja je zastupala narod Mozambika. åak i ako se nalaze u izbegliãtvu i nemaju pod svojim nadzorom celokupnu nacionalnu teritoriju. Neke politiåke snage. ili organizacijom Frelimo. privremenim. stranka ili odbor treba da stvarno raspolaæe snagom i podrãkom meœu svojim sunarodnicima i na teritoriji naseÿenoj çima. koje su dotle progaçale sklapaju sporazume o uslovima pod kojima ñe nastati nove. ovakav pokret. Tu se ne radi o stvaraçu novog subjekta meœuna-rodnih odnosa. s Palestinskom oslobo-dilaåkom organizacijom (PLO). Drugo. time ãto konaåno s voœama stranaka. saåiçenih od politiåkih emigranata. Prvo. na primer.

meœunarodni savezi (unije). a faktiåna je da su obrazovani çeni glavni organi i da su poåeli da rade. pored toga. za neke vaæne nepolitiåke oblasti meœunarodne saradçe.III MEŒ UNARODNI SUBJEKTI MEŒ UNARODNIH ODNOSA Meœunarodne (meœudræavne) organizacije A. a biroi çihovi administrativni organi. Pravna pretpostavka za postojaçe meœunarodne organizacije jeste çen statut. Druãtvo naroda se uspostavÿa radi uticaja na najvaænije i najosetÿivije odnose izmeœu dræava. Postepeno se zapaæalo da ovi meœunarodni kongresi i konferencije ne mogu da zadovoÿe pri reãavaçu pitaça zajedniåkih za viãe dræava. Raåiñ. a kasnije zapoãÿavaju meœunarodne sluæbenike u pravom smislu reåi. prvenstveno na poÿu komunikacija. Tako su se poåeli stvarati. Moderna meœunarodna organizacija dobija konaåne oblike posle Prvog svetskog rata. u kojima ispoåetka rade samo dræavÿani dræave u kojoj je sediãte organizacije. koji se izraæava u postojaçu organa organizacije. koji su predviœali redovno periodiåno sastajaçe diplomatskih konferencija i. Periodiåne diplomatske konferencije u kasnijoj fazi postaju plenarni organi meœunarodnih organizacija. Dimitrijeviñ O. Takav subjekt je organizovani sistem odnosa izmeœu dræava-ålanica. meœuvladina ili javna meœunarodna organizacija. meœudræavna. koje predstavÿaju srediãta odluåivaça i preko kojih organizacija deluje kao poseban subjekt meœunarodnih odnosa i meœunarodnog prava. Meœunarodna organizacija rada probija drugu tradicionalnu prepreku. Pojam Pod meœunarodnom organizacijom obiåno se podrazumeva tzv. pa i ceo svet. Meœunarodne organizacije. i nastoji da u tom ciÿu ograniåi upotrebu nasiÿa izmeœu dræava. oliåenu u postojaçu apsolutne unutraãçe nadleænosti: çena je svrha da utiåe na odnose druãtvenih grupa unutar dræava. odnosno da potrebno nasiÿe potåini svome nadzoru. zato ãto postoji uvereçe da se oni u kra28 1988. “Savremena admi-nistracija”. uspostavÿaçe sluæbi koje bi radile izmeœu skupova. koji stupa na snagu ratifikacijom potrebnog broja dræava. Beograd. odræavanih na jednom mestu. koji su nekada bili izvanredno retki. u promenÿivim sastavima. politiåke odnose. bez jasne predstave o dugoroånom ciÿu. 99 . osnivaçem dveju velikih univerzalnih organizacija: Druãtva naroda i Meœunarodne organizacije rada. starajuñi se o sprovoœeçu donetih odluka i pripremi novih. sekretarijati.28 Meœunarodne organizacije proistekle su iz oblika tzv. iz skupova viãe dræava. viãestrane diplomatije. ako se sastaju neredovno. ali su u XIX veku postajali sve redovniji. V.

koji stupa na snagu pod uslovima koji su u çemu predviœeni. godine dolazi do procvata meœunarodnog organizovaça.000 sluæbenika. Veñina organa meœunarodne organizacije sastavÿena je od predstavnika dræava-ålanica. Mnoge organizacije naknaœuju deo svojih troãkova iz prihoda koje same ostvaruju. ãaÿe svoje predstavnike na diplomatsku konferenciju. Dræave su. i nazivaju se ålanicama-osnivaåima. To su mahom organizacije koje posluju kao banke. Malo je oblasti æivota koje nisu predmet interesovaça neke meœunarodne organizacije. ali su sasvim retke one koje se u potpunosti izdræavaju na taj naåin. Pri tom. po pravi-lu. B. u organizaciju se. Organizacije sve viãe razgraçavaju i obogañuju svoju delatnost. To se obiåno deãava tako ãto izvestan broj dræava. ali se i onda poåetni kapital sastoji od uloga dræava-ålanica. ne primaju nove ålanice. veñpretpostavÿa prijem. koje su meœunarodne organizacije prikupile izmeœu dva svetska rata. dræava mora da ispuni uslove koji su postavÿeni za prijem u ålanstvo. Takve organizacije uglavnom razmatraju moguñnosti sadræane u razliåitim predlozima i donose odluke za saobraæenu akciju. Po pravilu. ãto znaåi da imaju organe i sluæbe za neposredno izvrãavaçe svojih odluka. Pre svega. potrebna za çihov rad. dræave osnivaju meœunarodne organizacije. Samo Ujediçene nacije imaju viãe od 20. o kome odluåuje neki organ organizacije. sem ako nadleæni organ ne odluåi da odreœenu dræavu pozove da stupi u ålanstvo. Dræave su ålanice meœunarodnih organizacija. Najåeãñe se traæi da ugovor ratifikuje bar minimalan broj dræava. U pogledu moguñnosti uålaçeça razlikuje se stepen otvorenosti organizacije. glavni nosioci akcije u meœunarodnim organizacijama. oseñajuñi potrebu da zajedniåke interese unapreœuje putem nove meœunarodne organizacije u odgovarajuñoj oblasti. Maçe su otvorene one gde uålaçeçe ne za-visi samo od voÿe dræave. posle 1945. Sasvim otvorene su one organizacije u koje se dræave mogu uålaçavati prostim pristupaçem çihovom statutu. 100 . Ovaj statut ima prirodu meœunarodnog ugo-vora. Kod veñine meœunarodnih organizacija odluke izvrãavaju dræave-ålanice. U novije vreme raste broj organizacija koje su operativne. åijim se izjaãçavaçem konaåno stvaraju çihove odluke. Najzatvorenije su organizacije koje. Dræave i meœunarodne organizacije Odnos dræava i meœunarodnih organizacija je mnogostruk i sloæen. preko svojih predstavnika. Pored onih dræava koje su u predviœenom roku ratifikovale novopotpisani sta-tut. u naåelu. dræave ålanice izdræavaju meœunarodne organizacije time ãto ålanskim doprinosima daju materijalna sredstva. na kojoj se raspravÿa o obeleæjima buduñe organizacije i oblikuje çen statut. dobrih i loãih. Na osnovu iskustava. Otuda se nazivaju deliberativnim meœunarodnim organizacijama. koji se smatra dovoÿnim za celishodno funkcionisaçe organizacije. ÿudi koji iskÿuåivo rade za çih. mogu uålaçavati i ostale dræave.jçoj liniji odraæavaju i na meœunarodne odnose. ãto dovodi i do porasta broja meœunarodnih sluæbenika.

po pravilu najviãi organi. iako uæi organ. iako i tu ima izuzetaka. u stalnom je radnom odnosu s organizacijom i dolazi iz razliåitih dræava. Generalna konferencija UNESCO ili Skupãtina ãefova dræava i vlada Organizacije afriåkog jedinstva. bilo zato ãto sam statut izriåito odreœuje koje ñe dræave stalno biti ålanovi uæeg organa (kao ãto to Poveÿa Ujediçenih nacija radi u pogledu stalnih ålanica Saveta bezbednosti). ima prvenstvenu nadleænost za preduzimaçe mera za zaãtitu meœunarodnog mira i bezbednosti i u toj oblasti moæe da donosi obavezne odluke. proistekao iz nekadaãçih kongresa i konferencija. na primer. Administrativni organ obavÿa sve tehniåke poslove oko rada organizacije i uåestvuje u pripremaçu i izvrãavaçu odluka organizacije. ili ih imati viãe. gde Savet bezbednosti. Ovaj organ ne saåiçavaju dræave. Administrativni organ meœunarodne organizacije proistekao je iz biroa koji je ranije obavÿao tehniåke poslove izmeœu zasedaça diplomatskih konferencija. dok plenarni organ Generalne skupãtine. åiji su broj i nadleænost odreœeni statutom. koje ustanovÿavaju opãti smer delovaça organizacije i sadræe uputstva za ostale organe. 101 . a ne svojoj dræavi. Savremene meœunarodne organizacije nastoje na meœunarodnom karakteru svoje administracije. u koji ulazi samo deo dræava-ålanica i koji se åeãñe sastaje zato ãto mu je osnovna duænost da se stara o radu organizacije izmeœu zasedaça plenarnog organa. i koji je. On je najstalniji od organa. organizacija ispoÿava svoju voÿu putem organa. zato ãto nikada ne prekida rad a çegov glavni deo je u jednom mestu. dugoroåne odluke. koji su potåiçeni plenarnom organu. Ålanove izvrãnog organa najåeãñe bira plenarni organ. u kome su zastupÿene sve åla-nice. pored Saveta bezbednosti. veñÿudi koji prvenstveno sluæe organizaciji. tzv. sadræanim u statutu i odlukama organizacije. ali tu odstupaça nisu retka. Struktura meœunarodne organizacije Kao ãto je napomenuto. Administrativni organ. Takvi su organi. Meœunarodna organizacija moæe imati samo jedan glavni uæi organ. on je podreœen ovom posledçem. osobÿe administrativnog organa. Organi organizacije. kao ãto smo videli. Izvrãni organ meœunarodne organizacije je uæi organ. kao ãto Ujediçene nacije. u skladu s opãtim propisima. Wegova je duænost. pored ostalog i zato ãto plenarni organ bira çihove ålanove. a ovaj postavÿa svoje osobÿe. Za razliku od ranijih biroa. koji se najåeãñe naziva gene-ralnim sekretarom ili generalnim direktorom. Najglavniji je najåeãñe plenarni organ (skupãtina). Taj se organ najreœe sastaje i donosi osnovne. biraju samo ãefa administrativnog organa. saåiçavaju çegov ãef i osobÿe koje mu pomaæe u obavÿaçu poslova. Po pravilu. ne moæe to da åini. koji se najåeãñe naziva sekretarijatom. bilo zato ãto traæi da u uæi organ obavezno uœu ålanice koje su najzainteresovanije za delatnost organizacije (veñinu ålanova Saveta meœunarodne pomorske konsultativne organizacije moraju saåiçavati dræave koje su najveñi pomorski prevoznici ili koje najviãe uåestvuju u meœunarodnoj pomorskoj trgovini). meœutim. tj. Tipiåna meœunarodna organizacija ima bar tri glavna organa. da svoju lojalnost prenese na organizaciju i da sluæi çoj. meœunarodni sluæbenici. Najpoznatije je ono u Ujediçenim nacijama. imaju Ekonomsko-socijalni i Starateÿ-ski savet.V.

ali to ne mora uvek da bude sluåaj. koji poput meœunarodnih sluæbenika treba prvenstveno da se ravnaju prema interesima i ciÿevima celine same organizacije. po pravilu. a lica kojima su organizacije predstavÿene u dræavama ili kod drugih organizacija ålanovi su sekretarijata. bilo da su posebno birana za taj poloæaj. Pored ovih organa. Bez koordinacije. Ujediçene nacije. odnosno uvoznici koordinisali svoje programe i akcije i uzajamno mirili one interese koji su (kao npr. Sve dræave. S druge strane. Novije organizacije s naddræavnim obeleæjima imaju u pogledu organizacione strukture neke specifiånosti. Pripadnici sekretarijata u velikoj meri oliåavaju samu organizaciju ãef administracije je lice koje u mnogim poslovima i prilikama istupa u çeno ime. dræave uvoznice ãeñera æele da osiguraju snabdevaçe bez trzavica. te traæe osnovu ãiru od teritorije bilo koje dræave. meœunarodne organizacije reãavaju protivureånost izmeœu postojaça niza suverenih dræava i zahteva onih delatnosti koje imaju svetske ili regionalne razmere. åak i kada bi dræava htela potpuno da se izoluje od inostranstva. ali su one upuñene jedna na drugu da bi u Meœunarodnom savetu za ãeñer izvoznici. meœutim. Jedan je predstavniåka skup-ãtina. predstavÿaju åoveåanstvo.koje se smatra sediãtem organizacije. bilo bi to nemoguñe. I jedna i druga grupa dræava okupÿaju se zbog svojih specifiånih interesa. Ålanovi ovih organa mogu biti predstavnici dræava. organizacije usklaœuju i mire opreåne interese. koja se postiæe u Meœunarodnoj uniji za telekomunikacije. I ostali organi. u svom okviru i radi opãteça s inostranstvom. U izvesnim naroåito vaænim pitaçima. kao npr. To je naroåito jasno u nepolitiåkim oblastima: svako druãtvo æeli. ali su ne retko i liånosti izabrane u liånom svojstvu i zbog posebnih svojih osobina. Delovaçe meœunarodne organizacije Meœunarodna organizacija treba u svojoj oblasti da omoguñi postizaçe ciÿeva koje svaka dræava ponaosob ne bi mogla da postigne. proizvoœaåi i izvoznici ãeñera. nisu potpuno iskÿuåena ni kod tipiånih meœunarodnih organizacija. na primer. Takav je organ Skupãtina Evropske unije. zasedaju u sediãtu. vodeñi raåuna o srazmernoj stranaåkoj zastupÿenosti. nego lica neposredno izabrana od stanovniãtva dræava-ålanica. televiziju i telekomunikacione ureœaje. koji mogu biti uspostavÿeni samim statutom ili odlukama glavnih organa. visina cene) na izgled suprotni ali su u jedinstvu. u koje ne ulaze predstavnici vlada dræava-ålanica. zainteresovane su za povoÿne i stabilne cene ovog svog proizvoda i za izvesnost u pogledu potraæçe. ãto se moæe videti na sledeñem prostom primeru. a ne da zastupaju glediãta svojih vlada. veñod naroåito kvalifikovanih pojedinaca. koje 102 . svetske interese. Uz ovu koordinacionu ulogu. bilo da se regrutuju meœu ålanovima parlamenata. neke svetske meœunarodne organizacije. meœunarodne organizacije imaju i druge. G. Uæi organ kod ovakvih organizacija se isto tako ne sastavÿa od predstavnika dræava. pomoñne organe. Oni mogu biti stalni ili privremeni (ad hoc). ucena i uz umerene cene. Na taj naåin. da koristi radio. Za çih su karakte-ristiåna dva organa koja.

najvaæniju ulogu igraju organi organizacija. time dolazi do izraæaja çegova. Poãto odluke nikada ne mogu biti sasvim konkretne. meœunarodne organizacije predu-zimaju razliåite delatnosti i tako viãestruku ulogu u meœunarodnim odnosima. tj. Tako se. koju su one igrale joãu ne-razvijenom obliku.one pokuãavaju da nameñu dræavama koje ih ne uviœaju. æivotnu sigurnost i moguñnost za afirmaciju i blagostaçe. ali je reãeçe do koga oni dolaze skupno i ne moæe se svesti na æeÿu pojedinih dræava. u svojstvu sluæbenika ili na drugi naåin. U takve svetske interese spadaju. åiji rezultat moæe ali i ne mora da ima oblik odluke organizacije. Kao ãto je veñnapomenuto. odnosno organizacijska. izbor izmeœu viãe kandidata za poloæaj savetnika u Meœunarodnoj zdravstvenoj organizaciji. Konkretni postupci ove vrste mogu imati ograniåen znaåaj. rad statistiåkih sluæbi organizacija. veñsluæe organizaciji. same organizacije. Samostalniju ulogu organizacija ima onda kada nastoji da utvrdi åiçenice u meœunarodnim odnosima. sastoji se u tome ãto one predstavÿaju sastajaliãta predstavnika dræava i drugih subjekata meœunarodnih odnosa i zastupnika razliåitih grupnih interesa i tribinu na kojoj oni iznose svoje stavove. na primer. Ako je to organ ili sluæbenik organizacije. maçim ili veñim delom sprovode svoje odluke. kao ãto su bila nareœeça nekadaãçeg generalnog sekretara UN Daga Hamarãelda (HammarskojF6ld) snagama UN u Kongu. ali i dalekoseæne politiåke posledice. pa åak i odluåujuñe. 103 . U pogledu ustanovÿavaça åiçeniånog staça znaåajan je. da uporedi to staçe s postojeñim i da na osnovu toga donese odluke o merama koje treba preduzeti da bi se to æeÿeno staçe postiglo. kao npr. na kraju. Prva i najstarija uloga. pored struåçaka koji daju obaveãteça o tehniåkim moguñnostima i raspoloæivim sredstvima. za koja su bar neke ålanice UN smatrale da su bitno uticale na ishod graœanskog rata u toj zemÿi. dakle. pri åemu je jasno da je prisustvo organizacije u svakom sluåaju vaæno. naroåito one operativne. Da bi ispuçavale ove ciÿeve. da ustanovi poæeÿno staçe u tim odnosima. pored posebnih interesa dræava-ålanica. åiji se izveãtaji danas smatraju najobjektivnijim prikazom stvarnog staça. Tako se olakãava neposredno sporazumevaçe ovih subjekata. ne treba zanemariti socijalni i psiholoãki znaåaj åiçenice da meœunarodne organizacije trajno vezuju za sebe. U takvom poslu ne uåestvuju samo dræave ålanice mada one u veñini organizacija zadræavaju vaænu ulogu veñi organi i sluæbe organizacije. veñna rezultantu hteça zastupÿenih ålanica. koji su u sluæbi organizacija zbog svojih vrednosti a ne zbog nacionalne pripadnosti i zato ãto oni ne zavise od dræava i drugih posebnih interesa. postoji i izvesna sloboda akcije ili izbora kod onoga ko ih sprovodi. pre svega. zato ãto su ih izradili kvalifikovani struåçaci. posebna voÿa. daju opãta uputstva koja se moraju primeçivati u pojedinaånim sluåajevima. koja se opet ne moæe svesti na voÿu pojedinih dræava-ålanica. koji deluju samo u ime organizacije pa i nisu uvek sastavÿeni od predstavnika dræava. niti na prosti kompromis. pa åak i onda kada one nisu ålanice organizacije. meœunarodni mir i bezbednost. I. grupe ÿudi koji u çima vide svoju karijeru. Prilikom utvrœivaça poæeÿnog staça i puteva za çegovo postizaçe.

i kod svih zastupÿena. grupnih interesa. u æivotu organizacije javÿa i treña vrsta posebnih. dakle. kao i svi subjekti meœunarodnih odnosa. a to su predstavnici dræava. veñse moraju utvrœivati posmatraçem i prouåavaçem stvarnog ponaãaça. åija se voÿa. Subjekt koji æeli pozitivnu odluku pojavÿuje se na samom poåetku procesa odluåivaça kao inicijator. D. Parkinsonov zakon. koji opisuje zaåarani krug proistekao iz teæçe da se broj sluæbenika poveñava. daju sadræaj åiçenici da su meœuna-rodne organizacije posebni subjekti meœunarodnih odnosa. predstavnici drugih subjekata meœunarodnih odnosa. Donoãeçe odluka u meœunarodnoj organizaciji Veñje reåeno da meœunarodne organizacije. veñina odluka donesenih u organizaciji tiåe se odnosa organizacije s drugim subjektima meœunarodnih odnosa. i svetskih interesa. te je to formalno çihova najvaænija. Proces odluåivaça ureœen je. ciÿevi i postupci ne mogu u potpunosti pripisati nijednom drugom subjektu. delatnost. ali mogu da dobiju i takav znaåaj. veñgovori o meœunarodnoj birokratiji. tj. Razliåite delatnosti meœunarodnih organizacija i razliåiti interesi koje one zadovoÿavaju. proseånoj meœunarodnoj organizaciji. u prvom redu s dræavama-ålanicama. Jedno od takvih nastojaça. ali ne potpuno. Tako se npr. imaju srediãta za donoãeçe odluka. Postojaçem inicijative otvara se prva. Odluåivaçe predstavÿa primenu tako utvrœenih ciÿeva i oznaåavaçe novih. o birokratima u meœunarodnim organizacijama. Otuda funkcije svih meœunarodnih organizacija preteæno uzimaju oblik donoãeça odluka. tako i svaka organizacija kroz svoju praksu dolazi do nekih obrazaca. ostavÿajuñi po strani posebnosti. iako ne u formalnopravnom smislu. odredbama organizacijskog (meœunarodnog) prava. stalo je da povodom pitaça s kojim je organizacija suoåena doœe do odreœene odluke. prañene potrebom za stvaraçem poslova za nove sluæbenike. Za razliku od dræave. s kojima se treba upoznati prilikom prouåavaça svake pojedine organizacije. kao i biraçe sredstava a çihovo ostvareçe u konkretnom sluåaju. individualne liånosti i predstavnici privremenih ili trajnih interesnih grupa. koja opet zavrãava zahtevom za novim osobÿem. koja je najåeãñe neformalna. pri åemu je i odbijaçe da se odluka donese isto tako jedna vrsta odluke. koje se javÿa u svakoj administraciji. pripremna faza odluåivaça. koji nastoje da svoj interes ili svoja shvataça predstave kao opãte. Uåesnicima u odluåivaçu. Kao ãto se politiåki proces u dræavi ne svodi samo na oblike i postupke predviœene ustavima i zakonima. ãto znaåi da nije regu-lisana propisima statuta. koji nisu u suãtini politiåki. Ovde se moæemo zadovoÿiti samo time ãto ñemo oznaåiti osnovne crte procesa odluåivaça u tipiånoj. koje izraæava sama organizacija. jeste tzv.koje oliåavaju çihovi predstavnici. Ona se svodi na nastojaçe inicijatora da predlog bude formalno podnesen nadleænom organu or104 . koji se ne mogu svesti samo na primenu statuta. U statutu organizacije naznaåeni su glavni ciÿevi organizacije i naåini na koji ñe se oni ostvarivati.

U onim organizacijama koje imaju sudske organe i predviœaju takvu nadleænost. traæi onoga koji je ovlaãñen da podnese predlog (ako to sam ne moæe) i. Gde je debata javna (a takva je u najveñem broju sluåajeva) izjave mogu biti upuñene drugim subjektima. Odluka se moæe napadati zbog materijalnopravnih mana. Veñina odluka nije pravno obavezna ni za ålanice. pa i pretçe i obeñaça. obavÿa se u vidu glasaça. Ako je prva faza zadovoÿavajuñe protekla. Veñina savremenih meœunarodnih organizacija donosi odluke veñinom glasova ålanova organa. ne mogu sistematski ignorisati i odbacivati. Samo izjaãçavaçe. Svaka odluka meœunarodne organizacije obavezna je za çene organe ili sluæbe. sastavÿeni od predstavnika dræava-ålanica. ali to ne mora da bude za dræave-ålanice. koja se sastoji u raspravÿaçu o podnetom predlogu u nadleænom organu (ili organima) meœunarodne organizacije. åime se opisani proces moæe nastaviti za joãjednu fazu. odluåivaçe. znaåajnije odluke). u teæçi da se unaprede neki drugi interesi govornika ili da se posredno utiåe na okupÿene predstavnike dræava. koji se åesto nazivaju sponzo-rima. koja moæe biti prosta ili kvalifikovana (za vaænije. neke odluke nekih organa mogu se pobijati pred sudom odgovarajuñe organizacije. Wihove tvrdçe su formalno upuñene samo drugim uåesnicima u debati. Poãto su organi meœunarodnih organizacija. Ãtaviãe. zbog svoje vaænosti. ako æele da ostanu ålanice organizacije. ili javnom mçeçu. kao ãto 105 . U skladu s poãtovaçem suvereniteta dræava-ålanica. koja je znaåila da su nuæni pozitivni glasovi svih ålanova organa da bi odluke bilo. osigurava podrãku. dok je za dræave neålanice res inter alios acta (uz izuzetke kada je reå o oåuvaçu mira i bezbednosti od strane Ujediçenih nacija). u uæem smislu reåi. Na taj naåin se moæe obrazovati i grupa predlagaåa. u nastojaçu da se predlog usvoji ili odbaci. U novije vreme se jednoglasnost napuãta ili ublaæuje. veñpredstavÿa preporuke koje one. Obeleæje organizacija s naddræavnim svojstvima je u tome ãto neke çihove odluke nisu samo obavezne za dræave-ålanice no i za sve subjekte na çihovim teritorijama. Ova faza odluåivaça podrobno je re-gulisana statutom i poslovnicima organizacije. ali je danas moguñe da dræavi-ålanici tako bude nametnuta obaveza na osnovu odluke protiv koje se izjasnila. ali mogu imati i druge ciÿeve. ovi sporedni ciÿevi debatiraça kod nekih organizacija poåiçu da bivaju vaæniji. fazu provere vaÿanosti odluke. podnoãeçem formalnog predloga odluke zapoåiçe druga faza.ganizacije s izgledom na uspeh. Statut propisuje koji se uslovi moraju ispuniti da bi odluka bila doneta. U tu svrhu on ispituje stav ostalih uåesnika u odluåivaçu. s obzirom na to da je stav dræava åesto utvrœen joãpre toga i da su predstavnici dræava strogo vezani uputstvima svojih vlada. Obavezne odluke meœunarodnih organizacija. debata. u najveñem broju sluåajeva. Maçi broj odluka obavezan je za dr-æave-ålanice. iziskuju sloæeniji postupak i stroæe propise o glasaçu. ranije se u organima meœunarodnih organizacija za punovaænost odluke traæila jednoglasnost. ovi u debati vode glavnu reå ili åak iskÿuåivo uåestvuju. meœutim. ãto je najvaænije. Oni to åine iznoseñi argumente. Debata se zavrãava u trenutku kada se smatra da je doãlo vreme za konaåno izjaãçavaçe.

nesaglasnost sa statutom ili zbog nedostatka u postupku. moguñnosti za ometaçe izvrãeça nisu male i s çima u radu meœunarodnih organizacija uvek treba raåunati. Tek kada se çihovi ålanovi.. 1972. IV TRANSNACIONALNI SUBJEKTI MEŒ UNARODNIH ODNOSA 1. meœunarodno organizuju. neposredno ili preko svojih nacionalnih udruæeça. Sledeñi odeÿci treba da ukaæu na neke od najvaænijih grupa takvih subjekata. tvorevina koja tako nastaje moæe dobiti dovoÿan politiåki znaåaj da bi se ubrojala u subjekte meœunarodnih odnosa. crkve). nauåna i struåna udruæeça. Cambridge. Harvard University Press. kao ãto je npr. Nye. ali se od drugih razlikuju po tome ãto su u çima okupÿeni ÿudi iz razliåitih dræava. sportski klubovi itd. ostaju mahom nacionalna. Keohane J. koriste tada politiåka sredstva da ometu çeno izvrãeçe.je npr. naroåito kada je reå o odlukama s velikim politiåkim znaåeçem. åak i kada odræavaju meœusobne meœunarodne veze. Udruæivaçe ÿudi s obzirom na neki zajedniåki ciÿ ili afinitet poznato je i veoma proãireno unutar dræava (npr. Dræava-ålanica i drugi subjekti. bez posredovaça svojih dræava. veña je paæça na çih obrañena tek u najnovije vreme. ali ovakva udruæeça. odluka vaæi bez obzira na prigovore koji joj se mogu uputiti i jedino je organ koji ju je doneo ovlaãñen da je povuåe ili izmeni. prekoraåeçe nadleænosti od organa koji ju je doneo.29 29 R. Mass. Zbog toga ãto je izvrãeçe odluka meœunarodnih organizacija preteæno povereno samim dræavama-ålanicama. U onim organizacijama koje ne poznaju ovu fazu i kod odluka koje se ne mogu osporavati pred sudskim organom. Otuda ne postoji potpuna saglasnost ni o tvorevinama koje u çih treba ubrojati niti o tome kako ih treba razvrstati. S. åiji su interesi çima pogoœeni. 106 . O.). politiåke stranke druãtvene organizacije. dobrotvorna druãtva. transnacionalni subjekti meœunarodnih odnosa ispuçavaju sve uslove koji su postavÿeni za subjekte meœunarodnih odnosa. Transnational Relations and World Politics. Pojam Kao ãto je veñistaknuto. Iako neki transnacionalni subjekti deluju odavno (npr.

ili grana sporta (Meœunarodna federacija fudbalskih udruæeça FIFA). Najveñi broj nevladinih organizacija okupÿa ÿude iste profesije. Takve se organizacije. u stvari. da se razmene iskustva i da se u celom svetu koriste dostignuña do kojih su neki ålanovi doãli. Meœunarodne nevladine (“privatne”) organizacije30 Meœunarodne nevladine organizacije su udruæeça grupa i poje-dinaca iz razliåitih dræava. dakle. pa i na rad svih onih koji se bave istim poslom. onako kako ih çihovi ålanovi opaæaju. ne sastoje se u sticaçu dobiti. jedna uæa disciplina (kardiohirurgija). Les organisations non-gouvernmentales et les Nations Unies. Otuda je veliki broj takvih organizacija i zato su one vrlo raznovrsne. bez kojih se meœunarodna takmiåeça u mnogim sportskim oblastima ne bi mogla ni zamisliti. koja postaju obavezna za svakoga ko hoñe da se çima bavi u meœunarodnoj konkurenciji. åiji ciÿevi nisu lukrativni. Droz 1964. iako ih ne prati nikakva prinuda. dok su druge. Les groupes de pression internationaux. To moæe biti neka grana nauke (Meœunarodni savez za åistu i primeçenu hemiju). rod umetnosti (Savez PEN klubova). 107 . 1961. ili Nordijsko udruæeçe muziåara. obiåno. koji se iz liånih razloga izdaju za predstavnike transnacionalnih grupa. organizuju ili kontroliãu vaæne meœunarodne susrete i priznaju postignute rezultate. Geneve. Najuglednije su svakako one privatne organizacije koje imaju takav status pri Ekonomsko-socijalnom savetu Ujediçenih nacija ili pri UNESCO. veñi zato ãto one åesto propisuju pravila takvih delatnosti. iako treba imati u vidu da su neke od ovih organizacija fiktivne ili sasvim nejake. Lausanne. zato ãto oni propisuju opãtevaæeña pravila igre. ãto znaåi da im dopuãtaju da uåestvuju u çihovom radu podnoãeçem predloga i dokumenata. Takav dvojni ciÿ imaju Meœunarodni savez prevodilaca.2. One to. zadovoÿavajuñi zahteve çenog zakonodavstva. ali se mogu zalagati za interese svojih ålanova ili za opãte interese. Stoãiñ. J. Meynaud. Evropska federacija javnih sluæbenika. ili åak istupaçem u debati. meœunarodnom privatnom organizacijom smatra se svaka ona tvorevina koja uspe da se kao takva registruje u nekoj od postojeñih dræava. prestale da deluju ili okupÿaju sasvim mali broj ÿudi. ali je çihovo prisustvo nesumçivo i ona su åesto veoma efikasna. Obaveznosti i uticaj takvih pravila nisu svuda isti. Ovakve organizacije imaju uticaja na delatnost svojih ålanova. ne mogu baviti trgovinom ili bankarstvom. S obzirom na to da se ovakve organizacije mogu slobodno osnivati i da ne postoje meœunarodna merila za çihovo priznavaçe. naroåito ako ovi preten30 B. ali je skoro uvek povezan sa teæçom da se unapredi i struka kojom se ålanovi bave. Ovaj je broj upeåatÿiv. Etudes de science politique. U svetu ima skoro pet hiÿada meœunarodnih “privatnih” organizacija. Wihov ciÿ moæe da bude samo staleãki. åine dajuñi im savetodavni status. Neãto su pouzdaniji postojaçe i znaåaj onih organizacija koje priznaju meœunarodne javne organizacije. U tom pogledu kao dobra ilustracija mogu posluæiti razni meœunarodni sportski savezi. tj. Vrlo su sliåne organizacije koje se preteæno ne staraju o zajedniåkim staleãkim interesima svojih ålanova veño usavrãavaçu delatnosti kojom se ovi bave. ne samo zato ãto se na çihovim skupovima potvrœuju ili odbacuju predlozi za nove postupke i metode.

kao ãto su mir. Pravila se donose na osnivaåkom skupu. ili konferencije. dok veñe obrazuju nacionalne ogranke koji su u stvari nacionalna udruæeça s istim ciÿem. Svetski jevrejski kongres istupa u ime pripadnika jedne etniåke grupe koja se nalazi u specifiånom poloæaju. podrãka Ujediçenim nacijama i ideji meœunarodne saradçe (Svetska fe-deracija udruæeça za Ujediçene nacije). æena-pravnika. Nadleæni organi se ne upuãtaju u naåin na koji organizacija deluje. tako da ima viãe rivalskih meœunarodnih omladinskih. Takav ciÿ moæe biti spreåavaçe surovosti prema æivotiçama (Meœunarodno druãtvo za zaãtitu æivotiça). kome prisustvuju zainteresovani pojedinci ili nacionalna udruæeça i ona odreœuju daÿi rad organizacije. i neke organizacije koje smo ranije pomiçali. na kojima se okupÿaju svi ålanovi ili delegati nacionalnih ud108 . koje imaju opãte ali razliåite ciÿeve i izraæavaju opreåne poglede na svet. borbi protiv progaçaça politiåkih protivnika Amnesty International (Meœunarodna amnestija). kongresi. mada se ona obiåno podnose na uvid organima dræave u kojoj je sediãte organizacije. ne bi bilo taåno kada bi se u organizacije s opãtim ciÿevima svrstale samo one koje su tako oåigledno oznaåene. jer jedino na taj naåin organizacija moæe dobiti svojstvo pravnog lica po zakonima te dræave. Meœunarodni sindikalni savezi izdaju se za predstavnike radniåke klase. Pol je obeleæje koje udruæuje Meœunarodni savez æena. veñuglavnom cene samo to da li su çeni ciÿevi u skladu s javnim poretkom te dræave. unapreœivaçe jednog meœunarodnog jezika (Sveopãte udruæeçe za esperanto). veñsvojstvom. pa sve do stvaraça svetske dræave (Meœunarodni federalisti). Meœunarodne privatne organizacije ne moraju se. omladine. Meœutim.duju na svojstvo “rekorda”. studentskih. i to veoma æivo i uspeãno. sindikalnih i pravniåkih organizacija. Kao ãto je veñreåeno. Iz ovog posledçeg razloga mnoge su se takve organizacije. Daÿe. naroåito u doba hladnog rata. pocepale u viãe novih. studenata. ovakve organizacije mogu zastupati interese veoma ãirokog kruga ÿudi. Maçe organizacije ove vrste uålaçuju neposredno pojedince. politikologa. No. Vrhovni organi meœunarodnih privatnih organizacija su skupãtine. nego nastoje da doprinesu da se ostvare vaæne meœunarodne vrednosti. jer se za çih zalaæu. veñteæiti nekom opãtem ciÿu. Razne katoliåke meœunarodne nevladine organizacije imaju posebne ciÿeve. vezivati za osobenosti svoga ålanstva. meœunarodna saradça itd. zalaæuñi se za ovu ili onu organizaciju sveta i druãtva. Svaka nevladina organizacija ima pravila na osnovu kojih radi. Pravila ovih organizacija su raznovrsna ali vaænije meœunarodne privatne organizacije uglavnom imaju sledeñe crte. koji nije obeleæen samo çihovom delatnoãñu. ali okupÿaju ÿude jedne veroispovesti. pravila ne potvrœuje nikakva druga instanca.. ni ozbiÿnija takmiåeça unutar dræava ne odvijaju se mimo meœunarodnih pravila. fiziåara itd. ili se upuãtaju u ideoloãku borbu. ne bave se samo statusom svojih ålanova ili unapreœeçem svoje profesije. Organizacije boraca. Uzrast odluåuje o ålanstvu u meœunarodnim omladinskim organizacijama. meœutim. odnosno svih posloprimaca.

U doba hladnog rata bile su naroåito åeste optuæbe da su pojedine meœunarodne privatne organizacije osnivane i odræavane zato da bi sluæile ciÿevima pojedinih dræava. Wemu je to. Oni se povremeno sastaju i donose najvaænije i dugoroåne odluke. U nekim sluåajevima. utiåe na rad organizacije. Organizacijama koje zadovoÿe ove preduslove najåeãñe se prigovara da nisu nezavisne. Kao ãto je veñnagoveãteno. kao ãto su npr. ne retko. ne moæe se smatrati da su sve meœunarodne privatne organizacije subjekti meœunarodnih odnosa. naroåito velikih sila. Izmeœu ovih skupova poslovima organizacije obiåno rukovodi neko uæe telo (izvrãni odbor. Takav uticaj uglavnom potiåe od dræava ili drugih transnacionalnih organizacija.ruæeça-ålanova. Ãto se tiåe uticaja transnacionalnih subjekata. obrañaju za pomoñdræavama. veñse svaki sluåaj mora posebno ispitivati. kao po komandi. Meœunarodni savez katoliåke ãtampe. posle rezolucije Informbiroa bili iskÿuåeni iz jednog broja meœunarodnih nevladinih organizacija. takve su organizacije jedini i jasno vidÿivi delovi pokreta.). gde utiåu na javno mçeçe i privlaåe politiåki neiskusne ÿude time ãto maskiraju prave subjekte i prave interese. zaduæbinama i drugim institucijama. Svetska sindikalna federacija itd. Sredstva koja se na ovaj naåin dobijaju najåeãñe se mogu troãiti samo na odreœene. ãto se obiåno åini tako ãto se utvrdi da li su çeni organi dejstvovali u posledçih pet do deset godina. naravno. Predsednik je obiåno istaknuta liånost. ovi prihodi mogu biti nedovoÿni. sredstva koja je Meœunarodna unija socijalistiåke omladine dobijala od obaveãtajne sluæbe SAD) ili putem samih postupaka organizacija (kao kada su jugoslovenski nacionalni ogranci. S obzirom na velike izdatke koje ovakve organizacije imaju. Meœunarodni savez studenata. naroåito ako deluju u celom svetu. Meœutim. kao npr. religiozni i drugi pokreti mogu da 109 . i jedino zanimaçe a u veñim i bogatijim organizacijama on ima na raspolagaçu i sluæbenike u radnom odnosu s organizacijom. on je jasan kod onih nevladinih organizacija koje i ne kriju da su deo ãireg pokreta. Razume se da pre svega treba ustanoviti da organizacija stvarno postoji. veñda se nalaze pod odluåujuñim uticajem nekog drugog subjekta meœunarodnih odnosa. åime se. Pravilo je da se meœunarodne privatne organizacije izdræavaju od ålanarina. meœunarodnim javnim organizacijama. Otuda se same organizacije. mada se on çoj potpuno ne posveñuje i nema velikih samostalnih ovlaãñeça. Glavni åasnici organizacije su predsednik i generalni sekretar. bilo da one dolaze neposredno od ålanova ili od nacionalnih udruæeça. poglavito u oblasti propagande. ili nacionalni ogranci. åiji se ålanovi biraju na opãtem skupu. åiji ugled koristi organizaciji i daje mu autoritet u çoj. politiåki. Organizacije sa skromnim sredstvima nemaju profesionalnog gene-ralnog sekretara. zajedniåki odobrene projekte i akcije. Generalni sekretar vodi svakodnevnu delatnost organizacije i stara se o izvrãeçu çenih odluka te je u nekim organizacijama najuticajniji pojedinac. Zatim se ispituje da li ålanovi organizacije oseñaju ikakvu lojalnost prema çoj ili je samo smatraju prire-œivaåem skupova na kojima se oni sreñu. pa åak ni poslovne prostorije u pravom smislu reåi. Takve su se optuæbe potvrœivale kada bi u javnost izbijali skandali oko finansiraça ovih organizacija (npr.). savet itd.

Takvi pokreti mogu biti politiåki åinioci ali ne i subjekti. IFALPA je 6. da se çen rad sastoji u prihvataçu unapred odluåenog a da su obiåni ålanovi ili toga svesni ili ne mogu da utiåu na odluåivaçe. Broj diletantskih dela. åak i uprkos izriåitim zabranama. Posle obaraça jednog juænokorejskog aviona nad SSSR. Pri svemu tome. jer subjekti meœunarodnih odnosa neprekidno nastoje da utiåu jedni na druge i povremeno uspevaju da takav uticaj bude u odnosu na nevladine organizacije potpun. Tako je. Tek ako se utvrdi da je organizacija samo privid. Postoje organizacije åiji je politiåki uticaj neosporan i postoje one koje u tom pogledu nemaju nikakvih ambicija. septembra 1983. koje su. moæe se zakÿuåiti da meœunarodna nevladina organizacija nije samostalni subjekt meœu-narodnih odnosa. Treba se uveriti da je on i trajan. ne i oni sluåajevi kada se pokretom oznaåava neorganizovana masa istomiãÿenika.dominiraju organizacijama a da se pri tome oåuva privid çihove samostalnosti. u çima uåestvovala. 3. Kao subjekti meœunarodnih odnosa ne dolaze u obzir svi takvi pokreti. proglasila dvomeseåni bojkot letova za SSSR. Transnacionalni politiåki pokreti Meœunarodni politiåki pokreti okupÿaju ÿude razliåitih nacionalnosti i dræavÿanstava koji ne teæe samo jednom deli-miånom ili privremenom politiåkom ciÿu veñusvajaju ãiru politiåku ideologiju. slaæe da najveñi broj meœunarodnih nevladinih organizacija ne zadovoÿava merilo politiåke relevantnosti. opet. ili. Meœunarodna federacija udruæeça vazduãnih li-nijskih pilota (IFALPA) izgledala kao profesionalna asocijacija. koji individualno ali neusklaœeno deluju. Ispostavÿa se pak da se izmeœu te dve krajnosti nalaze organizacije koje povremeno mogu zaigrati vaænu ulogu na svetskoj pozornici. da ne znaåi samo vladaçe nekim uticajnim åasnicima i ålanovima organa. i 1970. godine pretçom ãtrajka i svetskim ãtrajkom nije izvrãila pritisak na meœunarodne javne organizacije i pojedine dræave da preduzmu mere protiv meœunarodnog terorizma u vazduhu ili da u konkretnom sluåaju postupe na traæen naåin. Veñina posmatraåa se. koja se stara o dobrobiti svojih ålanova. npr. uåeçe ili program i zalaæu se za çihovo usvajaçe i ostvareçe u celom svetu. s odricaçem subjektiviteta zbog stranih uticaja ne treba prenagliti. meœutim. da one ili ne ulaze u politiåke odnose ili da u tom pogledu ne ispoÿavaju nikakvu moñ. ali je ipak veñina pilota sveta. Prouåavaçe ove vrste transnacionalnih subjekata oteæano je zbog toga ãto se nauka nije çima ba-vila u dovoÿnoj meri. nije lako nañi praktiåno primenÿive kriterije u ovoj oblasti. “tajnim druãtvima” i drugim polumraånim tvorevinama joãuvek daleko nadmaãa broj ozbiÿnih studija. koja govore o meœunarodnim “zaverama”. da se ne ostvaruje samo zbog privremenog spleta okolnosti. tj. Kao ãto je veñnapomenuto. posveñene samo nekim od ovakvih pokreta. boÿe reñi. sve dok u toku 1969. 110 . Lojalnost ålanova te organizacije pokazala se time ãto veñina vlada nije bila zadovoÿna akcijama IFALPA (upravo zato ãto ne æele da se u ovako vaænim pitaçima prekrãi monopol dræava).

pokret moæe da postoji bez ikakvih bliæe utvrœenih organizacionih oblika. Posle raspuãtaça Kominforma 1956. Organizacija meœunarodnih politiåkih pokreta nije onako jednostavna i jasna kao ãto je to sluåaj kod meœunarodnih nevladinih organizacija. Postajuñi aktivan åinilac u pregovorima sa poslodavcima i vladom. po pravilu. sindikati su postali usmereni na specifiånu situaciju u svojoj zemÿi. Dogod u pogledu takvih opãtih ciÿeva postoji jedinstvenost (ako ne i u pojedinostima). Pojava sovjetske misije doprinela je meœunarodnom organizovaçu komunistiåke partije. Traæeçe tih naåina i çihovo primeçivaçe predstavÿaju najveñi deo delatnosti ovih pokreta. koje su u stvari asocijacije nacionalnih stranaka koje polaze od iste ideologije i imaju sliåne politiåke programe. Uz sve to. istorija internacionalizma u velikoj meri se poduda-rala sa istorijom meœunarodnog radniåkog pokreta. Ãtaviãe. traumatiåna iskustva Velike depresije. proãire i ojaåaju. Dovoÿno je se-titi se Prve (1864) i Druge (1889) internacionale. kada se zahvataçem nacionalnih privreda i ekonomskim nacionalizmom reagovalo na enormne probleme. pokreti neprestano pronalaze pogodne naåine za çihovo ostvarivaçe. Posle zavrãetka Drugog svetskog rata osnovan je Informativni biro komunistiåkih partija (Kominform). najåeãñe pomiçu meœunarodne politiåke internacionale. koji su i subjekti meœunarodnih odnosa. nije viãe bilo pokuãaja stvaraça meœunarodne organizacije komunistiåkih partija. ãto je najboÿe pokazao sluåaj Jugoslavije iz 1948. Iz ove åiçenice izvire i veña moñmeœunarodnih politiåkih pokreta. Za sada se kao najvaæniji meœunarodni politiåki pokreti. On je trebalo da bude savetodavno telo ravnopravnih partija. koji se ne mogu sapeti proceduralnim odredbama. bilo da veñpostoje u nekim dræavama ili ih tek treba ostvarivati. Do 1930. Meœutim. mnogo odaniji pokretu nego ãto su ålanovi meœunarodnih nevladinih organizacija u odnosu na çih. ãto je dovelo do çihovog meœunarodnog organizovaça. oãtetila su i meœunarodno radniåko organizovaçe. priroda interesa i delatnosti zahteva da veliki deo delatnosti ne bude javan i poznat neålanovima. ali se ubrzo ispostavilo da je trebalo da sluæi kao sredstvo za nadzor SSSR nad radom tih partija.Karakteristiåno za ove pokrete je to ãto teæe promenama u meœunarodnoj politici. çegov znaåaj nije veliki jer se pokret nadahçuje idejama koje nisu samo u statutu izraæene i ponaãa se u skladu s okolnostima i odnosima snaga. Saradça u okviru pokreta ima za ciÿ da se ti sistemi odræe. Prvi meœunarodni komunistiåki kongres oznaåio je poåetak rada Treñe komunistiåke internacionale. ali ne samo çima. S druge strane. Oni veruju u prednost odreœenih druãtvenih i politiåkih sistema. Leçinova smrt i promene u samoj boÿãeviåkoj partiji dovele su do postepenog pretvaraça kominterne u oruœe Staÿina i birokratskog kruga oko çega. koja je trebalo da preuzme revolucionarno voœstvo nad svetskim proletarijatom. doprinoseñi çenom konaånom raspuãtaçu 1943. 111 . pripadnici pokreta su. Oni mogu biti bez pisanih statuta: kada statut postoji.

Manifesti i odluke. godine u Svetsku liberalnu uniju. Payne. usvojeni na skupovima Socijalistiåke internacionale.32 Nove prilike za delovaçe politiåkih transnacionalnih organizacija treba traæiti u onim telima meœunarodnih javnih organizacija. London. godine u Montreuxu (Ãvajcarska). bez obzira na to da li su ålanovi politiåkih internacionala ili ne. koja ima mali uticaj.Neke socijaldemokratske stranke i grupe. kao ãto je to sluåaj sa Savetodavnom skupãtinom Saveta Evrope i Parlamentarnom skupãtinom Evropske unije. Ni ova internacionala ne odlikuje se disciplinom ålanica. 1961. koje su sastavÿene od ålanova predstavniåkih tela u dræa-vama-ålanicama. demohriãñanske stranke stvorile su 1961. Iako usvajaju neke zajedniåke vrednosti. jedna drugoj suprotstavÿaju. Ova se epizoda zavrãila time ãto je doãlo do ujediçeça ovih snaga s grupama koje su obnovile Drugu internacionalu u vidu Socijalistiåke radniåke internacionale (1923). naroåito kada uåestvuju u vlasti. novembra 1976. Stranke krajçe desnice su po definiciji nacionalistiåke i protivne meœunarodnom autoritetu te stoga ne pokazuju nikakvu teæçu za obrazovaçem svojih internacionala. kojoj su prethodili meœunarodni kongresi u Evropi i Latinskoj Americi. 28. 78. koja je ostala poznata pod podsmeãÿivim imenom “druge i po internacionale”. To je. nezadovoÿne Drugom internacionalom. Petnaestak evropskih liberalnih stranaka udruæilo se 1947.31 Zbog nacionalistiåkih ograniåeça stranaåki internaciona-lizam je sve maçe zastupÿen te se viãe ide udesno u politiåkom spektru. u Æenevi. Tekst u Sl. str. 1/1977. meœutim. Meœunarodni savez sindikata. samo klub sa neznatnim brojem ålanova. kojoj se pridruæuje. G. godine Svetsku demo-hriãñansku uniju. Nesposobnost socijaldemokratije da shvati faãizam i da se odupre ratu dovodi do ponovnog gaãeça meœunarodnog pokreta. pokuãavaju 1920. Koristeñi vezu koju meœu çima stvara verska bliskost. 112 . koji se tek 1951. 31 Najnoviji statut Socijalistiåke internacionale usvojen je na çenom XII kongresu. Ãpanski falangistiåki voœ Jose Antonio Primo de Rivera odbio je da uåestvuje jer je faãizam “oblik nacionalnog izraza”. S. godine obnavÿa u vidu Socijalistiåke internacionale. ali nespremne da se pridruæe Treñoj. regionima u kojima su ovakve stranke najzastupÿenije. Falange. a ne kao predstavnici stranaka. Stanford University Press. smatrajuñi da se u çoj apsolutiziraju tipiåno ruska iskustva. Pripadnici srodnih nacionalnih stranaka se u takvim organima u stvari udruæuju. 32 Jedna faãistiåka “internacionala” bila je osnovana 1935. kao liånosti. o åijem se radu malo zna. godine da stvore Meœunarodnu radnu zajednicu socijalistiåkih stranaka. nisu obavezni za stranke-ålanice. Sledbenici de Golove (de Gaulle) ideje o “Evropi domovina” ujedinili su se. u Komitet za jedinstveni front progresa (1969). S obzirom na uzajamno pomagaçe faãistiåkih pokreta u proãlosti i na savez faãistiåkih sila u Drugom svetskom ratu. socijaldemokratske stranke same odreœuju svoju politiku i neretko se. ovu moguñnost ipak ne treba otpisati. News. ali na ravnopravnoj osnovi.

na koje se ovde mora ukazati. Sveta stolica se ne moæe smatrati dræavom. verska uåeça koja imaju sledbenike u viãe zemaÿa. za subjekt meœunarodnog prava. ãtaviãe. Tek u takvom sluåaju moæe biti reåi o pravim subjektima meœunarodnih odnosa. koji se u mnogo åemu upodobÿuje dræavama (pravo na razmenu diplomatskih predstavnika. Ranije smo veñustanovili çen uticaj na nacionalnu ideologiju i nacionalno jedinstvo. postoje i meœunarodne religije. koja obezbeœuje veliki stepen sliånosti u ponaãaçu klera. oko 400 miliona konfuåijevaca (skoro iskÿuåivo Kineza. Raåuna se da u svetu ima oko 780 miliona muslimana. Bliskom istoku i Etiopiji. S obzirom na siñuãnu teritoriju Vatikana i na beznaåajan broj çegovih stalnih stanovnika.4. jugozapadnoj i juænoj Aziji. pre svega. Namesnik Isusa Hrista. smatra se da u svetu ima oko 1. 5 milijarde krãtenih hriãñana. priznala suverenost nad Vatikanskim gradom. Najåvrãñe organizovana meœunarodna crkva je katoliåka. u Kini i u emigraciji) i oko 17 miliona judaista. Nadbiskup i mitropolit Rimske provincije i Suverene Dræave Vatikanskog grada. godine i svetovni vladar jednog dela Italije. tradicionalno meœunarodno pravo je vodilo raåuna o moñi katoliåke crkve. a drugi u severnoj Evropi i Severnoj Americi. Primat Italije. Poglavar crkve. od kojih su polovina katolici. 113 . u vidu Svete stolice. Ona poåiva na razvijenom sistemu pravila i ima strogu hijerarhiju. s najveñom koncentracijom u Latinskoj Americi. Na ovom mestu treba. priznajuñi je. pa i u celom svetu. Takve religije su pokreti u ãirem smislu reåi. juænoj. Dok neke religije ne poznaju hijerarhijski organizovanu crkvu. koji teæe da se grupiãu u izvesnim delovima sveta. na åelu s organima kojima vernici duguju poãtovaçe i posluãnost. Apostolski princ. Iako su statistike o broju vernika nepouzdane. meœu koje treba ubrojati i jedan broj meœunarodnih nevladinih organizacija. Petra. najguãñe grupisanih u Severnoj Africi. sredçoj i zapadnoj Evropi i u Filipinima. papa. Najvaænije çihovo obeleæje. do 10. moguñe je da se stvori svetska crkva. Drugu polovinu hriãñana åine pripadnici pravoslavnih crkava i protestantskih crkava i sekti.). ali 33 Ostale Papine titule su sledeñe: Rimski biskup. jer potiåu od samih crkava i ukÿuåuju i ÿude koji su sazrevaçem prestali biti vernici ili postali skoro ravnoduãni prema religiji. Patrijarh Zapada. jeste srazmerno veliki broj sledbenika. Koristeñi ovu okolnost. pored mnogih lokalnih i nacionalnih. napomenuti da. oko 580 miliona hinduista (mahom u Indiji). bio je. od kojih se prvi preteæno nalaze u istoånoj i jugoistoånoj Evropi. Transnacionalne verske organizacije Verska pripadnost ÿudi bila je i ostala znaåajna za meœunarodne odnose. ali nisu same po sebi subjekti meœunarodnih odnosa. pravo na sklapaçe meœunarodnih ugovora itd. na åijem se åelu nalaze papa u svojstvu “Vrhovnog prvosveãtenika svetske crkve”33 i skup kardinala. ili imaju samo nacionalne organizacije i voœe. pa je to formalno i sada jer mu je Italija 1929. Duge tradicije stavile su pod çenu kontrolu niz posebnih organizacija i institucija. blizu 280 mi-liona budista (u juænoj i jugoistoånoj Aziji). Naslednik Sv.

S obzirom na to da je hriãñanstvo nekada bilo jedinstveno. çena delatnost u meœunarodnim razmerama nije sasvim ispitana. a mnogi su skloni da joj pripiãu tajno prisustvo u politiåkom æivotu velikog broja dræava (tzv. III. od kojih je glavni Skupãtina. koje retko prelaze nacionalne okvire i veoma se razlikuju po strukturi i organizaciji. ali çegovi organi. ugovor izmeœu Svete stolice i dræave. Svetski savez crkava ima oblik meœunarodne nevladine organizacije. ekumenski koncil. jer ujediçavaçe hriãñana iako mu i sama u posledçe vreme gipkije prilazi proglaãavajuñi doktrinu ekumenizma uglavnom zamiãÿa pod svojim voœstvom. 114 . veñpredstavÿaju skupove na kojima se raspravÿaju zajed34 R. Bosc. ostao je poznat po nastojaçu da katoliåku crkvu prilagodi novim uslovima i da izbriãe loãutisak koji je izazvao çegov prethodnik. “crna internacionala”).je katoliåka crkva nesumçivo transnacionalni subjekt meœunarodnih odnosa. a neke uopãte i ne znaju za sveãtena lica. meœu kojima i u Jugoslaviji. Karakteristiåan oblik u kome katoliåka crkva pravno potvrœuje svoju samostalnost jeste konkordat. nemaju nikakva ovlaãñeça prema svojim ålanicama. postoji teæça da se hriãñanske crkve ponovo pribliæe. Pravoslavne crkve su nacionalno organizovane: skupovi poglavara nacionalnih crkava ne obavezuju uåesnike a carigradski patrijarh se priznaje samo za prvog meœu jednakima. meœutim. koji okupÿa 263 protestantske. iako nosi atribut “vaseÿenskog”. kada smatraju da razjediçene ne mogu da odole udarcima koji religiji nanosi razvitak druãtvenih odnosa. tako da neke ne priznaju nikakvu hijerarhiju meœu sveãtenicima. La Societe internationale et l’Eglise. koji je prvi put u ovom veku sazvao i najãiri skup katolika. Rimokatoliåka crkva ostala je po strani. Paris. Protestanti postoje u obliku velikog broja crkava i sekti.34 S obzirom da organi katoliåke crkve. sta-vove o najvaænijim meœunarodnim i druãtvenim pitaçima. Druge crkve daleko zaostaju za katoliåkom po obimu meœunarodne organizovanosti i åvrstini strukture. kojim se re-guliãu poloæaj i prava katolika i katoliåke crkve u toj dræavi. Pavle VI (19631978) nastavio je iako opreznije pravac naznaåen Ivanom XXIII i ostao je poznat kao prvi poglavar katoliåke crkve koji se nije ustruåavao da putuje u bilo koji deo sveta i da se susretne s dræavnicima i verskim voœama svih orijentacija. naroåito u najnovije vreme. kome se najviãe zamerala ravnoduã-nost prema nacistiåkim i faãistiåkim zverstvima za vreme Drugog svetskog rata i podrãka koju je u çegovo vreme crkva aktivno pruæala ratnim zloåincima u pokorenim zemÿama. ãto znaåi da dræave pristaju da se sporazumevaju s katoliåkom crkvom o stvarima koje su inaåe u çihovoj unutraãçoj nadleænosti. Vrhovi katoliåke crkve zauzimaju. U tu svrhu je 1948. Pije XII. godine osnovan Svetski savet crkava. ne raspravÿaju javno. jer ima svetski centar odluåivaça. nije potåiçena nijednom drugom subjektu meœunarodnih odnosa i uæiva odanost velikog broja ÿudi u raznim zemÿama i neposredno stupa u odnose s drugim subjektima meœunarodnih odnosa. po pravilu. Papa Ivan XXIII (19581963). pravoslavne i starokatoliåke crkve iz 90 zemaÿa. 19601961. “Spec”. mada joj niko ne odriåe uticaj.

niåka pitaça i dobrovoÿno koordiniãe rad. U nekim akcijama Svetskog saveta uåestvuje i rimokatoliåka crkva. Ni islamska religija nema meœunarodne organizacije. Dugo su ulogu vrhovnih poglavara svih muslimana igrali, ili pokuãavali da igraju, halife, koji su se smatrali naslednicima Muhameda, kao verskog voœe i svetovnog vladara. U pozno doba halifata, otomanski sultani bili su i halife, pa su åak postojale teæçe da se sultanu u meœunarodnom opãteçu daju isti prerogativi kao papi. Posle turske revolucije, sa sultanatom je otiãao i halifat. Pokuãajima nekih arapskih vladara da preuzmu ulogu halife uåinio je kroz tzv. Halifatski kongres u Kairu 1926. godine, videñi u çima pokuãaj dominacije pojedinih muslimanskih nacija nad drugima. Moñmuslimanske vere i nacionalnih verskih poglavara poåiva na tome ãto je islam u mnogim zemÿama dræavna religija. Pa ipak, zajedniåke akcije muslimanskih dræava ne odvijaju se pod uticajem duhovnih veñsvetovnih lidera, koji se i okupÿaju na meœunarodnim skupovima muslimanskih dræava.35 Transnacionalnu organizaciju pokuãavalo je da predstavÿa Muslimansko bratstvo, osnovano 1928. godine, s ciÿem da se uspostavi jedinstvena islamska arapska dræava, s Kuranom kao ustavom. To druãtvo je bilo krajçe konzervativno, delovalo je tajno i sluæilo se teroristiåkim sredstvima te je u veñini arapskih zemaÿa zabraçeno. O broju ålanova i o uticaju Druãtva ne moæe se pouzdano govoriti. Ostale velike religije, iako imaju zamaãan broj sledbenika, ili su usredsreœene u pojedinim dræavama (hinduizam, konfu-åijanizam), ili su vezane za nacionalna svojstva (judaizam), ili su sasvim nesklone crkvenom organizovaçu i hijerarhiji (budizam). Od çih najveñi uticaj u meœunarodnim razmerama ostvaruju jevrejske versko-nacionalne organizacije, koje imaju oblik meœunarodnih nevladinih organizacija. Neke od çih, opredeÿene za cionizam (tj. stvaraçe nezavisne jevrejske dræave), igrale su znaåajnu ulogu u osnivaçu dræave Izrael. One su åak i obrazovale svoje naoruæane odrede, koji su vodili borbe i preduzimali teroristiåke akte protiv arapskog stanovniãtva i britanskih mandatora u Palestini. 5. Transnacionalne privredne organizacije Joãje pre Prvog svetskog rata zapaæeno da izvesna velika privredna preduzeña, iako nacionalna po sastavu i nominalno podvrgnuta pravu dræave u kojoj su registrovana, imaju razgranate meœunarodne operacije i deluju nezavisno od vlada, rukovodeñi se posebnim interesima svojih vlasnika i upravÿaåa. Takva preduzeña su igrala ulogu u kolonijalnim osvajaçima evropskih sila. Engleska Istoånoindijska kompanija je u XVIII veku poåela ekonomski da prodire u Indiju, izgradila zatim tamo svoja uporiãta da bi na kraju doãlo do zamene privatnog posedovaça ove ogromne teritorije çenim ukÿuåeçem u Britansku Imperiju, koje je bilo u skladu s nastojaçem graœanske klase da “politiåki neutralnu” dræavu iskoristi kao sredstvo
35 P.

Rondot, L’Islam et les Musulmans d’aujourd’hui, III, Paris, “L’Orante”, 19581960.

115

za osiguraçe svojih interesa. Sliånu ulogu imale su Hundson Bay Company u Americi i Royal African Company u Africi. Kasnijim belgijskim Kongom ispoåetka je vladala jedna privatna kompanija, åiji je glavni akcionar bio sam belgijski kraÿ! Velike ameriåke kompanije su krajem XIX veka i u XX veku viãe volele da same kontroliãu teritorije u kojima su se nalazili çihovi interesi, ili da to åine preko lokalnih vlada, na koje su imale viãe uticaja nego na vladu SAD. Tako je preduzeñe United Fruit praktiåno dræalo vlast u malim centralnoameriåkim dræavama åineñi to otvoreno, kao u Kostariki 1898, ili putem svojih eksponenata, koji su figurirali kao organi “autohtone” vlasti. Posledçi “podvig” ove kompanije bio je svrgavaçe legalno izabranog predsednika Gvate-male, Arbenza, 1954. godine. Liberija, dræava osloboœenih robova-povratnika iz SAD, dugo je bila pod stvarnom vlaãñu ameriå-kog gigantskog proizvoœaåa gume Firestone.36 Rasplitaçem nekih sloæenih pravnih sporova posle Prvog i Drugog svetskog rata izbile su na videlo veze izmeœu privatnih interesa, koje su protivreåile interesima samih dræava i çihovim ratnim ciÿevima, te pokazivale da velika preduzeña lako izigravaju nacionalne i meœunarodne propise o ratnom staçu i neutralnosti. Po tom je, naroåito, ostao poznat sluåaj Interhandel, koji se raspravÿao posle Drugog svetskog rata i pred Meœunarodnim sudom. Ispostavilo se da je veliki nemaåki koncern IG Farbenindustrie, poznat od ranije i po tome ãto je u neposrednim kontaktima s britanskom vladom pokuãavao da za nemaåku “kupi” neke kolonije, imao delimiåan ili potpun uticaj u oko 500 inostranih akcionarskih druãtava, pa i nad izvesnim preduzeñima u dræavama u ratu s Nemaåkom, i da ni u doba najogoråenijih borbi izmeœu dræava nije prestajala veza izmeœu çih, koja je, pored ostalog, ozbiÿno ugroæavala napore i bezbednost zarañenih strana.37 Joãjedan oblik uticaja velikih preduzeña na meœunarodne odnose su meœunarodni karteli, koji predstavÿaju sporazum izmeœu nekoliko krupnih preduzeña o raspodeli svetskog træiãta, utvrœivaçu cena i ukupne proizvodçe, åime se postiæe çihov mono-polistiåki, tj. oligopolistiåki poloæaj. Ovakvi sporazumi, koji se åesto tiåu veoma vaænih sirovina, daju ogroman uticaj kartelima, uticaj kome ne izmiåu mnoge nacionalne ekonomije. Dok je kod svih ovih oblika bilo reåi o velikim preduzeñima koja su u suãtini nacionalna i o çihovim spregama, meœu sobom i s dræavama, u najnovije vreme se zapaæaju subjekti ove vrste åije su transnacionalne crte nesumçive, iako ne sasvim razvijene. To su viãenacionalna preduzeña, koja se u svakodnevnom govoru najåeãñe nazivaju viãenacionalnim ili multinacionalnim kompanijama ili korporacijama. Postoje razliåite definicije viãenacionalnih preduzeña38 ali je svima çima zadaÿe.
36 R.

Strauz-Hupe S. Posscny, International Relations, New York, Mc Graw-Hill, 1950, str. 554 i

37 Æ. J. Lador-Lederer, Sluåaj Interhandel ratni epilog, “Jugoslovenska revija za meœunarodno pravo”, 1962, str. 360 i daÿe. 38 R. Œ uroviñ, Multinacionalne kompanije, Beograd, “Savremena administracija”, 1977. i V. Kruÿ, Pravni reæim i oblici koncentracije u privredi, Beograd, “Savremena administracija”, 1978. Razliåite definicije ovakvih subjekata navedene su u dokumentu UN ST/ECA/190, str. 118 i daÿe.

116

jedniåko to ãto imaju u vidu sistem privrednih jedinica, koje su rasporeœene u viãe dræava i podreœene jednom centru. Sediãte preduzeña je u jednoj dræavi, a jedinice van te dræave mogu biti ili delovi (branãe) samog tog preduzeña, nad kojima ono ima potpunu vlast, ili çegove filijale (druãtva-kñeri), gde se nadzor vrãi posedovaçem odgovarajuñeg, za kontrolu dovoÿnog dela akcija (koji u nekim sluåajevima ne mora da bude naroåito velik). Prema najãirem glediãtu, da bi se radilo o viãenacionalnom preduzeñu, dovoÿno je da postoji ogranak preduzeña u jednoj stranoj dræavi, ali se ipak smatra da treba da ih bude u viãe dræava. Osim toga, viãenacionalnost preduzeña dolazi do izraæaja u sastavu çegove aktive, karakteru træiãta i dræavÿanstvu rukovodeñeg kadra i zaposlenih. Time se stvara jedan nov splet interesa, delatnost i lojalnosti, koji se ne moæe svesti na delovaçe klasiånih subjekata meœunarodnih odnosa. Pri tom ne treba misliti da je tzv. viãenacionalno preduzeñe maçe vezano za velike dræave od nekadaãçeg nacionalnog preduzeña s meœunarodnim poslovaçem (za koje se sada predlaæe naziv “meœuna-rodno preduzeñe”). Ispostavÿa se, naime, da su kod veñine akcije u rukama dræavÿana dræave u kojoj preduzeñe ima sediãte i da oni redovno åine najveñi deo upravÿaåkog kadra. Od 193 viãenacionalnih preduzeña, koja su bila spremna da daju sve traæene podatke, viãe od polovine aktive bilo je u rukama stranaca samo kod 1, 5% u 9% sluåajeva viãe od polovine zaposlenih bili su stranci, kod 7% viãe od pola prihoda poticalo je iz inostranstva, a u 14% sluåajeva viãe od polovine proizvodçe plasiralo se u inostranstvu.39 Uz to su viãenacionalna preduzeña usredsreœena u nekoliko najrazvijenijih zemaÿa sveta. Viãenacionalna preduzeña sa sediãtem u SAD poseduju jednu treñinu svih postojeñih inostranih ogranaka i filijala. Tri åetvrtine tih filijala pripada preduzeñima iz SAD, Ujediçene Kraÿevine, SR Nemaåke i Francus-ke.40 Otuda se ova preduzeña u drugim zemÿama opaæaju ne samo kao transnacionalni nego i kao nacionalni subjekti. Danas postoji oko 300 krupnih viãenacionalnih preduzeña, od kojih svako ima ogranke u viãe od 20 zemaÿa. Wihova ekonomska moñje velika. Svako od deset pomenutih viãenacionalnih preduzeña stvara godiãçe novu vrednost od po viãe od tri milijarde dolara, ãto je iznos koji nadmaãa godiãçi druãtveni bruto proizvod 80 dræava. Zahvaÿujuñi odliånim sistemima komunikacija i åvrstoj strukturi, viãenacionalno preduzeñe brzo i racionalno donosi odluke, koje poåivaju na pouzdanim sopstvenim obaveãteçima. Ta, skoro bezliåna efikasnost, usmerena na maksimizaciju profita putem savrãenog usklaœivaça i najboÿeg koriãñeça nauånih i tehnoloãkih dostignuña åini i glavnu razliku izmeœu moderne viãenacionalne korporacije i krupnog meœunarodnog preduzeña iz proãlog i pretproãlog veka, koje jedan pisac poredi s “dinosaurusom, koji se, velik rastom ali malog mozga, hranio na bujnoj vegetaciji novih kontinenata”.41 Za takvo preduzeñe dræavne granice predstavÿaju prepreke koje se lako savladavaju. Ograniåeça u prometu
39 ST/ECA/190, 40 ST/ECA/190,

str. 128. str. 7.

117

T. Dragomanoviñ, Ameriåke multinacionalne kompanije danas, Beograd, Eksport pres, 1981. robe izbegavaju se proizvodçom na licu mesta. Teãkoñe u prenoãeçu sredstava otklaçaju se time ãto se plañaça obavÿaju unutar preduzeña, pa mogu da dobiju proizvoÿan osnov. Na isti naåin se nalaze i najpovoÿnija reãeça u pogledu poreskih obaveza.42 Rukovodici menaxeri viãenacionalnih preduzeña ne dolaze na ta mesta demokratskim putem, niti su podvrgnuti javnoj kontroli koja bi obezbedila da oni poãtuju opãte interese. Nijedna dræava nema uvida u sve operacije viãenacionalnih preduzeña, a meœunarodne organizacije nisu osposobÿene da im nametnu pokoravaçe svetskim interesima. Otuda neki veruju da ñe znaåaj viãenacionalnih preduzeña sve viãe rasti i da ñe krajem ovoga veka nekih tri stotine gigantskih korporacija imati u rukama najveñi deo svetske industrij-ske proizvodçe. S druge strane, istiåe se da viãenacionalna preduzeña nisu ne-raçiva i da ne mogu uvek da se suprotstavÿaju dræavama. Zato ãto nemaju vojne moñi i javnu legitimaciju, ona se moraju oslaçati na dræave, koje im daju dozvole za rad, pruæaju policijsku zaãtitu i odreœuju poreski tretman.43I zaista, sediãte takvog preduzeña je u jednoj dræavi, koja odluåuje o çegovom statusu i postupa prema çemu kao pravnom licu svoga prava, te prema tome moæe da ograniåava çegovu delatnost. Ogranci filijale druãtva nalaze se u drugim zemÿama i one ih, åak i kada su najnerazvijenije, mogu nacionalizovati, kao ãto su to, uostalom, i åinile. Odnos viãenacionalnog preduzeña i dræave je, prema tome, veoma sloæen i ove dve vrste subjekata meœunarodnih odnosa utiåu jedna na drugu specifiånim sredstvima koja im stoje na raspolagaçu. Da bi viãenacionalno preduzeñe uspeãno delovalo, ono åesto ulazi u simbiozu s politiåkim snagama ili delovima dræavnog aparata. Zbog toga se deãava da dræava sluæi interesima viãenacionalnog preduzeña, ali i da preduzeñe sluæi interesima dræave. Ova sprega je utoliko razumÿivija, jer su viãenacionalna preduzeña pokuãaj da se prevaziœe nacionalna podeÿenost i da se izbegnu kompromisi koji u modernoj kapitalistiåkoj dræavi moraju da se prave s drugim politiåkim snagama. Prednosti koje se na ovaj naåin postiæu najboÿe ilustruje åiçenica da je visoko centralizovano i savrãeno organizovano viãenacionalno preduzeñe u svojim odnosima s posloprimcima suoåeno, ne sa jednim, nego s nizom nacionalnih sindikata, koji ne deluju ni usklaœeno, a kamoli jedinstveno, te prema tome ne mogu da mu budu ravnopravni. Iz æeÿe viãenacionalnih preduzeña da sebi obezbede najpovoÿnije uslove za ispuçavaçe svoga osnovnog ciÿa, koji se ne iskazuje nikakvom drugom vrednoãñu do profitom, potiåe i çihova politiåka delatnost, koja se najviãe sastoji u koriãñeçu
41 S. Hymer, Multinationale Konzerne und das Gesetz der ungleichen Entwicklung, u: D. Senghaas (ur.): Imperialismus und strukturelle Gewalt, Frankfurt a/M.: Suhrkamp, 1972, str. 206. 42 Kad preduzeñe hoñe da prelije sredstva iz jedne dræave u drugu, ono ñe to postiñi time ãto ñe npr. delove, koje radi dorade isporuåuje svojoj filijali, obraåunati po nerealno visokoj ceni. Najviãi prihodi ñe se deklarisati tamo gde su porezi najniæi. Velike petrolejske kompanije prijavÿuju iz tih razloga najveñe profite u zemÿama gde dobijaju sirovu naftu, a ne u razvijenim zemÿama, gde je rafiniãu i prodaju, ali gde su poreska optereñeça veña. Vidi ST/ECA/190 str. 36. 43 J. S. Nye, Multinationale Unternehmen in der Weltpolitik, “Europa Archiv”, 1974, str. 186.

118

ekonomske moñi radi podræavaça onih politiåkih snaga u dræavama, koje im mogu obezbediti najpovoÿnije uslove za poslovaçe. Kada su u pitaçu veliki dobici ili postoje veliki rizici, politika akcija viãenacionalnog preduzeña postaje bezobzirna. S obzirom na poverÿivost çihovog rada, koji ne podleæe kontroli javnosti ili izbornih tela, malo se zna o svim pojedinostima, ali je nesumçiva uloga takvih subjekata u nekoliko dramatiånih sukoba. Poznato je da je 1960. godine preduzeñe Union Miniere bilo iza pokuãaja da se bakrom bogata provincija Katanga otcepi od Konga i da su se iz çegovih sredstava izdræavali najamnici koji su se borili protiv jedinica kongoanske vlade i odreda Ujediçenih nacija. Maçe je poznato da su petrolejske kompanije Shell i British Petrol 1967. godine pomagale pobunu u Bijafri, u nadi da ñe tako od nove, slabije vlade dobiti petrolejske koncesije pod boÿim uslovima od onih koje bi dala Nigerija. Najboÿe su, meœutim, poznate i najveñe su uzbuœeçe izazvale akcije Meœunarodne telegrafske i telefonske korporacije (ITT), uperene na to da se u Åileu spreåi dolazak na vlast predsednika Aÿendea (Allende) i, kasnije, da se on s çe obori, zato ãto je æeleo da sprovede, i sproveo je, nacionalizaciju znatne imovine te korporacije u Åileu. Iz obelodaçenih dokumenata jasna je, pre svega, sprega izmeœu ITT i nekih ustanova vlade SAD, oliåena time ãto je bivãi direktor Centralne obaveãtajne agencije (CIA) bio jedan od ålanova Izvrãnog odbora ITT. Pored nastojaça da utiåe na vladu SAD, sama korporacija je delovala u åileanskoj politiåkoj igri tako ãto je, prvo, finansirala izbornu kampaçu protivkandidata, a kada je, zatim, zbog neodreœenog izbornog ishoda, odluka o predsedniku doãla pred åileanski Kongres, utroãila bar milion dolara da bi pokuãala da Aÿendeov izbor spreåi. Kad ni u tome nije uspela, ITT je preuzela finansiraçe opozicionih listova i razradila planove i za izazivaçe ekonomskih i politiåkih poremeñaja u Åileu, koji bi Aÿendea onesposobili da vlada. S druge strane, vrãen je pritisak na SAD da se obustavi svaka pomoñÅileu. U trenutku kada je sav ovaj kompromitujuñi materijal otkriven, åileanski predsednik je joãæiv i na vlasti. Nije, meœutim, nimalo teãko pretpostaviti da ovakva delatnost nije ovim skandalima prestala, tim pre ãto na udaru Aÿendeovog politiåkog programa nisu bili samo interesi ITT.44 Pored ovih brutalnih intervencija, postoji trajan uticaj viãenacionalnih preduzeña u svim ekonomijama, od zemaÿa u razvoju pa do razvijenih zemaÿa.45 On zabriçava ne samo lokalne privredne subjekte, veñi ãire politiåke snage u tim sredinama, zato ãto se znaåajni delovi ekonomske sfere tako otimaju uticaju nacionalne dræave i prelaze pod tuœ nadzor. U jednom britanskom poluzvaniånom izveãtaju govori se o opasnosti da na taj naåin “britanska privreda postane sistem filijala u kome industrije æivotno vaæne za rast, tehnologiju ili obradu ne postoje ili im se u potpunosti rukovodi iz drugih delova sveta”.46Ovaj navod je utoliko znaåajniji ãto je Velika Britanija, posle SAD, domañin najveñeg broja viãenacionalnih kompanija.
J. Vojnoviñ(ur.), Multinacionalne kompanije, Beograd, 1974. Isti. Transnacionalne kompanije, IMPP Privredni pregled, Beograd 1977. 46 Report and Accounts of the Industrial Reorganization Corporation, London, 1970, str. 17.
44 A. Sampson, Sovereign State. The Secret History of ITT, London, Hodder and Stoughton, 1973. 45

119

Zemÿe u razvoju, iako åesto moraju da prihvate viãenacionalne kompanije jer donose potrebne investicije, kojih nema na drugoj strani, ubrzo uviœaju da su one sredstva za eksploataciju u korist bogatijih slojeva u razvijenim zemÿama. Takva preduzeña ne vode raåuna o uravnoteæenom razvoju zemaÿa u razvoju, veñulaæu tamo gde im nalaæe interes. Iznosi koji napuãtaju zemÿu u razvoju u vidu interesa, dividendi, naknada za patente, licence itd. posle izvesnog vremena nadmaãuju uloæena sredstva i na çihovo nadoknaœivaçe otpada deo izvoza zemÿe u razvoju. Tako su u toku 1971. godine viãenacionalna preduzeña, sa sediãtem u SAD, poslala iz zemÿe 4, 8 milijardi dolara sredstava za investicije a iz inostrans-tva primila iznos od oko 9 milijardi dolara.47 U meœunarodnoj ravni, pored nesklada izmeœu çihove moñi i uskih interesa kojima sluæe, organizovanost i pokretÿivost viãenacionalnih preduzeña baca u senku meœudræavne organizacije i druge oblike saradçe izmeœu subjekata koji bi trebalo da definiãu opãte interese i da obezbede çihovo poãtovaçe. Pored toga ãto dovode u pitaçe nove mere za poboÿãaçe odnosa izmeœu dræava i druãtvenih situacija u nerazvijenijem delu åoveåanstva, viãenacionalna preduzeña svojim delovaçem mogu da ugroze i neke postojeñe osnove meœunarodne saradçe. Ona su svojom sposobnoãñu da brzo premeãtaju ogromna finansijska sredstva i da tako izazovu ili iskoriste monetarne krize, dovela u pitaçe vaÿanost celog meœunarodnog monetarnog sistema. Iz svih ovih razloga, meœunarodne organizacije i meœunarodna javnost preduzimaju ãire i temeÿitije napore da upoznaju viãenacionalna preduzeña, da prouåe çihovu delatnost, ocene çihov uticaj i preduzmu mere koje bi bile potrebne da se osi-guraju interesi meœunarodne zajednice i pojedinih druãtava.48

47

Generalnog sekretara UN. The Impact of Multinational Corporations on the Development Process and on International Relations, Dok. UN E/5500/Add 1. (1974).

48 Izveãtaj

ST/ECA/190, str. 15.

120

TREÑA GLAVA ÅINIOCI U MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA I UVOD
Teritorijalizacijom potpunih ÿudskih druãtava razvijaju se uslovi koji omoguñuju nastajaçe meœunarodnih odnosa kao posebne vrste druãtvenih odnosa. Naseÿavaçem na jednu teritoriju neke potpune druãtvene zajednice uspostavÿa se grupno vlasniãtvo na toj zemÿi, koje se ogleda u zabrani pristupa na çu pripadnicima drugih zajednica i odbrani tog poseda od ugroæavaça koje dolazi od drugih takvih zajednica. Ova posednuta teritorija brani se i putem sile koju primeçuje cela zajednica na viãe ili maçe organizovan naåin. Upotreba sile radi posedovaça teritorije javÿa se kao posledica odnosa koji se stvara sa drugim druãtvima povodom tog posedovaça, osporavaça ili teæçe da se posed proãiri. Odnos je, znaåi, druãtveni i ako je reå o zemÿi kao prirodnom uslovu materijalne proizvodçe koja åini osnovu na kojoj nastaje potpuno druãtvo, kao samodovoÿna druãtvena zajednica. Tek posedaçem teritorije od strane potpunih druãtava, izmeœu çih nastaje odnos bitno razliåit od drugih druãtvenih odnosa. Posedaçem teritorije stvara se monopol nad svim onim ãto ta teritorija sadræi, bilo kao uslov materijalne proizvodçe, bilo kao saobrañajni put, ili trezor prikupÿenih bogatstava i uporiãte sile koja ometa one koji uspostavÿaju odnose sa druãtvom koje tu teritoriju naseÿava. Buduñi da se taj monopol brani silom i moæe samo silom sruãiti, takva zajednica poprima obeleæja politiåke teritorijalne zajednice. Odnosi meœu çima su takoœe politiåki, mada one po svojoj unutraãçoj strukturi nisu politiåke zajednice, veñ, u toj prvobitnoj teritorijalizaciji, uglavnom krvnosrodniåke, bez dræavne organizacije. Ova teritorijalizacija, koja se odvija joãu prvobitnoj zajednici, nosi embrionalne oblike odnosa koji ñe kasnije, nastankom dræa-ve, postati meœunarodni onako 121

kako ih istorija poznaje. Teritori-jalizacijom druãtva postepeno se ukida krvnosrodniåka osnova druãtvene organizacije, kako unutar, tako i u spoÿnim odnosima. Krvnosrodniåki etnocentrizam se zameçuje teritorijalnim etnocentrizmom. Odnosi izmeœu teritorijalnih druãtvenih grupa se razlikuju od odnosa krvnosrodniåkih grupa, jer se razvijaju i neki drugi åinioci koji utiåu na te odnose. Kada dolazi do teritorijalizacije potpunih druãtvenih zajednica? Moæe se reñi da se ovaj proces odvija uporedo s procesom klasnog raslojavaça druãtva. “Staro druãtvo, zasnovano na ro-dovskim vezama, lomi se u sukobu s novorazvijenim klasama; na çegovo mesto dolazi novo druãtvo, åije niæe jedinice nisu viãe rodovske nego teritorijalne zajednice, druãtvo, u kome je porodiåno ureœeçe potpuno podreœeno ureœeçu svojine i u kome se sad slobodno razvijaju one klasne suprotnosti i klasne borbe koje åine sadræinu celokupne dosadaãçe pisane istorije.”1 Meœutim, teritorijalizacija kao zaposedaçe zemÿe od krvnosrodniåkih potpunih zajednica, prethodi ovom unutraãçem procesu socijalnog raslojavaça. Kada i na kom stupçu razvoja druãtva dolazi do ovog oblika teritorijalizacije? Sigurno je da je taj proces tekao vrlo dugo, tako da kroz åitavu istoriju, sve do naãih dana, on nije bio univerzalan. U najveñem delu istorije postojale su uporedo skupine teritorijalizovanih druãtava veñorganizovanih u dræave i skupãtine druãtava na niæem stupçu razvoja. Ovaj proces traje dugo i posle nastanka dræave, koje najåeãñe æive u skupinama, veñim ili maçim, u nekoj vrsti meœunarodne zajednice. Oko tih meœunarodnih zajednica, na ãirokim, slabo nastaçe-nim prostorima, æivela su druãtva na stupçu varvarstva ili åak divÿaãtva i bila joãdaleko od dræavne organizacije. Na taj naåin su oduvek postojale dve vrste meœunarodnih odnosa: odnosi koji su se razvijali unutar meœunarodnih zajednica dræava i odnosi tih zajednica sa narodima i drugim druãtvenim grupama van te zajednice ili sa dræavama neke druge meœunarodne zajednice. Antropoloãka graœa ukazuje na to da se proces teritorija-lizacije potpunih druãtvenih zajednica odvija na kraju sredçeg stupça varvarstva2kada: “Guãñe stanovniãtvo prinuœava na jaåe zbijaçe redova kako iznutra tako i prema spoÿnom svetu. Savez srodnih ple-mena postaje svuda nuænost; ubrzo dolazi i do çihovog stapaça a time i do stvaraça odvojenih plemenskih oblasti u jednu opãtu oblast naroda.”3 Dakle, ova faza neposredno prethodi klasnom raslojavaçu druãtva i nastanku dræave. Ona traje veoma dugo, uz postojaçe neåistih oblika jednog i drugog staça, i zbog neravnomernog razvoja ÿudskog druãtva, niz druãtava æive na ovom stupçu razvoja uporedo s drugim druãtvima koja su veñkroåila u civilizaciju. Teritorijalizacija potpunih druãtava raœa posebnu protivureånost iz koje proizlaze, u krajçoj analizi, bitni uzroci koji dovode do nastajaça meœunarodnih odnosa. Politiåkim zauzimaçem prostora i çegovim razgraniåeçem sa drugim tako zauzetim prostorima, stvara se meœuzavisnost izmeœu potpunih druãtava, poãto nijedna
1 F. Engels, Poreklo porodice, 2 Nav. delo, str. 171. 3 Nav. delo, str. 167.

privatne svojine i dræave, Beograd, “Kultura”, 1950, str. 6.

122

politiåki ograniåena teritorija ne moæe sadræati sve one prirodne uslove koje zemÿa u celini pruæa åoveku za razvoj materijalne proizvodçe. Samim tim, druãtva su u zavisnosti jedno od drugih. Zbog toga i prvi oblici podele rada nastaju izmeœu potpunih druãtvenih zajednica, a ne unutar çih. Druga posledica ove protivureånosti jeste nejednakost izmeœu teritorijalnih potpunih druãtava, jer sve politiåki omeœene teritorije ne mogu imati iste uslove za razvoj materijalne proizvodçe. Ova nejednakost, koja nastaje samom teritorijalizacijom druãtva, jeste prvobitna nejednakost koja, meœutim, i u danaãçim uslovima proizvodçe ima znaåaja za meœunarodne odnose. “Kad veñpretpostavimo kapitalistiåku proizvodçu, onda ñe se pod inaåe jednakim okolnostima, a uz datu duæinu radnog dana, veliåina viãka rada meçati s meçaçem prirodnih uslova za rad, posebno plodnosti tla.”4Ova prvobitna nejednakost ostaje kao krajça apstrakcija nejednakosti koje mogu nastajati i razvijati se usavrãavaçem proizvodçe i tehnologije i druãtva uopãte. Meœutim, ostaje åiçenica da se tek teritorijalizacijom druãtva stvara ono staçe odnosa iz kojeg jedno teritorijalno druãtvo ne moæe postiñi koristi iz odnosa sa drugim takvim druãtvom, u obimu u kome to æeli, bez saglasnosti tog druãtva ili uz primenu sile prema çemu. Taj interes je vezan za çegovu teritoriju nad kojom ono ima monopol odnosno suverenitet; ili je reå o prirodnom bogatstvu, ili granicama teritorije zaãtiñenim drugim bogatstvima (npr. blagu), ili træiãtu, ili samo neutralisaçu sile koncentrisane na toj teritoriji, a koja onemoguñuje ostvareçe nekog interesa prvog druãtva (na primer, napad na metropolu da bi se zauzele çene kolonije). 1. Meœuzavisnost Meœuzavisnost nastaje iz procesa koji su veñopisani i predstavÿa vrlo sloæen splet elemenata koji je åine i åinilaca koji doprinose nastajaçu çenih oblika i intenziteta. Prvobitna meœuzavisnost je osnovna. Meœutim, ona trpi i meça se razvojem kompenzacija nedostacima prirodnih uslova teritorije koju jedno druãtvo poseda. Naime, druãtva suoåena sa veñim ili maçim teãkoñama u razvoju proizvodçe i svog opstanka na datoj teritoriji, dodatnim naporima i boÿom organizacijom kompenziraju prirodne nedostatke. Ove kompenzacije se ogledaju ili u uspeãnom odgovoru na nepovoÿne uslove putem razvoja savrãenijih sredstava za proizvodçu, ili tako ãto ñe izvesne fiziåke prepreke ili prirodne nepogodnosti date teritorije odbijati eventualne agresore, ãto moæe tom druãtvu da omoguñi miran razvoj. Tipiåan primer ovog posledçeg u istoriji su sluåajevi Venecije i Holandije. Obe su svoj prostor teãkom mukom otimale od mora, ali im je to stvorilo uslove da se boÿe zaãtite od osvajaça agresora, koji su, inaåe, ugroæavali çihove susede.5 U istom smislu moæemo protumaåiti i Marksov stav o druãtvenim kompenzacijama i prirodnim nedostacima tla kada govori o ulozi prirodnih uslova u razvoju kapitalizma. “On ima pretpos4 K. 5 A.

Marks, Kapital, Beograd, “Kultura”, 1964, t. II, str. 209210. Tojnbi, Istraæivaçe istorije, Beograd, “Prosveta”, 1970, str. 160175.

123

tavku (kapitalistiåki naåin proizvodçe primedba R.S.) vladavinu åoveka nad prirodom. Odviãe rasipniåka priroda ’dræi ga za ruku kao mati dete koje uåi hodati’. Ona je uzrok ãto çegovo sopstveno razvijaçe ne postaje prirodnom nuænoãñu. Kapitalova postojbina nisu tropski krajevi sa svojom rasipniåkom vegetacijom, veñumerena zona.”6 Po Marksu, prirodni uslovi samo omoguñuju ali ne stvaraju viãak vrednosti i viãak proizvoda. Zbog toga se moæe poñi od toga da u toku druãtvenog razvoja dolazi do promena meœuzavisnosti izmeœu teritorijalnih druãtava. Nejednakost nije stalna kategorija, jer razvoj proizvodçe meça zavisnost åoveka od prirode i samim tim i odnose potpunih druãtava u meœuzavisnosti koja nastaje teritorijalizacijom. Promene koje nastaju u razvoju meœuzavisnosti izmeœu teritorijalnih potpunih druãtava ukazuju na postojaçe razliåitih tipova meœuzavisnosti. a. Prvobitna meœuzavisnost, nastaje samom teritorijalizacijom potpunih druãtava a proizlazi iz razliåitosti prirodnih uslova za razvoj materijalne proizvodçe. Ovaj oblik meœuzavisnosti tra-je veoma dugo, sve dok je naturalna proizvodça osnovni oblik pro-izvodçe, pa do razvoja robne proizvodçe. Druãtva prvobitne zajednice koja zaposedaju jednu teritoriju u poåetnim fazama nalaze na çoj sve ãto im je potrebno za æivot, te retko dolazi do osporavaça ili osvajaça veñzauzetih teritorija. “U stvari, ratovi retko imaju za ciÿ teritorijalno osvajaçe ili odbranu pre nego ãto se doœe do stoåarskog ili zemÿoradniåkog stupça razvoja. Tada to postaje glavni uzrok rata.”7 Na viãim stupçevima varvarstva, potreba za zemÿom za obradu i moguñnost prisvajaça nastajuñeg viãka rada drugih druãtava, koji bi se upotrebio za opstanak ili razvoj svog druãtva, dobijaju prevagu nad drugim oblicima meœuzavisnosti. “Praiskonski” objekt nasilnog osvajaça je... pre svega zemÿa, åim se pojavi nestaãica u çoj. Kod osvajaåkih seÿaåkih zajednica normalna pojava je da direktno uzimaju zemÿu, iskoreçujuñi istovremeno stanovniãtvo koje je dotle bilo naseÿeno na çoj. Razvoj zemÿoradçe postepeno stavÿa u prvi plan zaposedaçe zemÿe pogodne za obradu. Sa nastankom klasnog druãtva i dræave, individualni posed zemÿe stvara nove potrebe, koje imaju svoj uticaj i na meœunarodne odnose. “Na primer, tamo gde svaka individua treba da poseduje toliko i toliko akera zemÿe, veñje i porast stanovniãtva smetça. Ako tome treba nañi leka, pribegava se kolonizaciji, a ova åini potrebnim osvajaåki rat. Time i robove itd.”8 Zemÿiãna renta, kao novi vid eksploatacije osvojenih teritorija, u feudalizmu postaje osnovni izvor feudalnih bogatstava. Sta-novniãtvo pokorene dræave ili oblasti viãe se ne istrebÿuje fiziåki, veñmu se nameñe obaveza da novom gospodaru plaña u vidu rente, koja je u tom trenutku razvoja feudalizma bila moguña (naturalna i radna u poåetku, a novåana
Marks, nav. delo, str. 211. Wright, A Study of War, “The Univ. of Chicago Press”, 1942, str. 76. K. Marks, Osnovi kritike politiåke ekonomije, (Grundrisse...) nav. prema Temeÿi slobode, Zagreb, “Naprijed”, 1974, str. 205206.
6 K. 7 Q. 8

124

renta u kasnijoj fazi). Posedovaçe robova i proãireçe feudalnih poseda su bili uslovi opstanka tih druãtveno-ekonomskih formacija, i oni su uvek bili vezani za meœunarodne odnose, ukoliko se unutar druãtva nisu mogli tako povoÿno ostvariti. Cezar je zauzeñem Galije doveo u Italiju milion robova. U Atini je bilo uvek nekoliko puta viãe robova od slobodnih graœana. Izvori prosperiteta tih antiåkih dræava nalazili su se åesto van çihovnih granica, na teritorijama drugih naroda, koji su “sluæili” za reprodukciju osnovnog oblika proizvodçe. Drugi osnovni tip prvobitne meœuzavisnosti javÿa se u borbi za raspolagaçe viãkom proizvoda, koji se najåeãñe trezoriãe u vidu blaga joãu prvobitnim zajednicama, robovlasniåkim i feudalnim dræavama. To blago je sluæilo kao osnov moñi dræavne vlasti i monarha, jer je çime moguñe finansirati neproizvodne druãtvene funkcije, kao ãto je i vojna sila. “U prastara vremena, u Aziji, i Egiptu, ova blaga pod okriÿem kraÿeva i sveãtenika viãe su svedoci çihove moñi. U Gråkoj i Rimu obrazovaçe dræavnog blaga kao stalno obezbeœenog i stalno upotrebÿivog oblika suviãka, postaje politika. Brzo prenoãeçe takvih blaga iz zemÿe u zemÿu od strane osvajaåa i çihovo delimiåno naglo izlivaçe u promet predstavÿaju specifiånosti antiåke ekonomije.”9 Ovaj oblik meœuzavisnosti u prvobitnoj zajednici, javÿa se s nastankom vojne demokratije u kojoj rat i vojna organizacija druãtva postaju “redovne funkcije” narodnog æivota. “Bogatstva suseda izazivaju gramzivost naroda kod kojih se sticaçe bogatstva veñjavÿa kao jedan od prvih æivotnih ciÿeva. Oni su varvari: pÿaåkaçe im je lakãe i åak åasnije od sticaça radom. Rat, koji je voœen samo za osvetu zbog nekog nasiÿa, ili za proãireçe oblasti koja je postala nedovoÿna, vodi se sad prosto zbog pÿaåke koja je postala stalna grana privreœivaça.”10 Prvbitnu meœuzavisnost karakteriãe odsustvo meœunarodne podele rada, te se u çoj ne stvara osnova za razvoj procesa saradçe u meœunarodnim odnosima. Podela rada je moguña samo uz razvijenu robnu proizvodçu koja vodi komplementarnosti u podeli rada, koja moæe sluæiti kao osnov saradçe. Iz tih razloga, u meœunarodnim odnosima koji nastaju u meœuzavisnosti ovoga tipa, sukob je osnovni oblik meœunarodnih odnosa, dok saradça postoji samo izuzetno, i to uglavnom u politiåkom grupisaçu dræava koje su u sukobu s nekom drugom dræavom ili grupom dræava. Robna proizvodça nastaje s privatnom svojinom na sredstvima za proizvodçu, ali u robovlasniåkom i feudalnom druãtvu ona nije osnovni oblik proizvodçe, veñje to naturalna proizvodça, u kojoj svaka lokalna zajednica unutar druãtva zadovoÿava gotovo u celini svoje potrebe. Razmena izmeœu dræava i zajednica unutar çe, razvija se viãe zbog razlika u prirodnim uslovima proizvodçe nego zbog podele rada koja proizlazi iz razvijenosti proizvodçe. Oblici meœunarodne razmene u ovim epohama su stoga vrlo siromaãni i ne uåestvuju znaåajnije u druãtvenom bogatstvu, veñviãe zadovoÿavaju luksuzne potrebe vladajuñih slojeva.
9 K. Marks, Prilog kritici politiåke 10 F. Engels, nav. delo, str. 168.

ekonomije, Beograd, “Kultura”, 1965, str. 113.

125

O podeli druãtvenog rada. avioni i sl. u utakmici s Alzaãanima. ãto se zbiva razvojem kapitalistiåkog naåina proizvodçe u kome dominantnu ulogu preuzima industrijska proizvodça. koje ima direktnog uticaja na meœunarodne odnose svake zemÿe. pod uslovom realizacije na svetskom træiãtu. 13 L. 246.b.11“Svaki grad imao je prvobitno onoliko åohara koliko mu ih je bilo potrebno. Frankfurtu i Lajpcigu. Ali proizvoœaåi sive åohe iz Bazela propadaju veñpre 1362. u Fontenblou. 208. Armand. nav. koja omoguñava çenu maksimalnu rentabilnost. U Francuskoj je joãu XVIII veku postojalo stotinu sistema mera. Drancourt. 12 E. Dirkem. Osnovi kritike. delo. a druge. M. 34. specijalizacija vodi poveñaçu meœuzavisnosti.. ãto delimiåno omoguñuje brze promene poloæaja dræava u meœuzavisnosti a time i meçaçe çihovog ponaãaça i çihove politike u meœunarodnim odnosima. Proizvodça francuskog aviona Karavela (Caravelle) zahtevala je prodaju 150 komada. 15 K. Fayard. 126 . Åak ni jedinstven sistem mera nije bilo moguñe ustanoviti od jednog do drugog grada i feuda. Le pari europE9en. svetsko træiãte. Træiãni i tehnoloãki tip meœuzavisnosti nastaje s prerastaçem robne proizvodçe u osnovni oblik proizvodçe. Razvoj industrije i tehnologije u biti meça prvobitnu meœuzavisnost. jer tera zemÿe na specijalizaciju u proizvodçi. predionice vune su propale oko 1500. str. Zbog toga za rentabilnu proizvodçu ovih aviona nije bilo dovoÿno ni evropsko a kamoli francusko træiãte. naroåito zemaÿa sa maçim sopstvenim træiãtima. 1972. s kapitalistiåkom robnom proizvodçom nastaje svetsko træiãte. 14 Isto.”13 Ovo je naroåito znaåajno za proizvodçu skupnih proizvoda kao ãto su industrijska oprema.. koja postaje neminovna za privredni razvoj svake zemÿe. u Strasburgu. alatne maãine.. “Prosveta”.14 Razvoj kapitalistiåke proizvodçe sadræi stalnu tendenciju ãireça kruga.. u kojoj ona daje polovinu evropske proizvodçe. Armand.”15 Ova osobina kapitalizma neposredno se odrazila u ogromnom 11 L. str. samo pedeset kilometara daÿe. Marks. str. Paris. provincija ili feuda. Nekadaãçe obeleæje proizvoœaåke svestranosti gradova nepovratno je uniãteno. ãto u meœunarodnoj podeli rada bitno utiåe na poloæaj druãtva na svetskom træiãtu i u meœunarodnim ekonomskim odnosima uopãte. Zahtev za stalnim uveñavaçem serija stvara potrebu izlaska sa domañeg træiãta.”12 Industrijska proizvodça zahteva velike serije da bi bila ãto rentabilnija. kao posledica razlika u industrijskoj i tehniåkoj razvijenosti. brodovi. 35.. Ova åiçenica dovela je do promena u ulozi niza zemaÿa u svetskoj politici (Venecija. doprinosi razgraçavaçu meœunarodne podele rada. Holandija. Beograd. Meœutim. U ovom tipu meœuzavisnosti javÿaju se novi oblici nejednakosti. Engleska itd. 1968. ruãeñi sve lokalne granice koje stoje na putu prometa “da kao svoje træiãte osvoji celu zemÿu.).. tako da su jedne mere vaæile u Parizu. “Kada je Italija uåinila veliki skok u proizvodçi friæidera. U uslovima naturalne privrede træiãte je bilo iscepkano na niz osnovnih jedinica jednog druãtva. sa svoje strane. str. ona nije mogla da se zadovoÿi s domañim træiãtem. Tako. Drancourt. M. nav. Naime. tako da nikakvi jedinstveni kriteriji nisu bili moguñi.. åime bi se pokrili troãkovi proizvodçe. delo.

33.. Taj neravnomeran razvoj doprineo je stvaraçu velikog ekonomskog jaza izmeœu industrijski razvijenih i nerazvijenih zemaÿa. Stojanoviñ. prostom radu. 1967. unela je u meœunarodne odnose novi kvalitet nuænost saradçe da bi se postigli interesi svake pojedine dræave zbog meœuzavisnosti sa drugim dræavama. dræave istupaju jedna prema drugoj snagom koja proizlazi iz domañe produktivnosti rada. koja je proizaãla iz neravnomernog razvoja industrijske proizvodçe u svetu. Armand. odnosima. nav. ta nuænost se og16 L. M. Marks. str. U ekonomskoj razmeni.18 Moguñnost eksploatacije automatskim delovaçem zakona vrednosti u ovom tipu meœuzavisnosti doprinosi razvoju politiåkog uplitaça dræave u privredne poslove. Meœutim. t. da bi 1938. iznosila oko 60 milijardi a 1968 blizu 500 milijardi dolara. Meœunarodna podela rada. sve veñom ulogom nauke u prizvodçi se stvara i jedan novi vid meœuzavisnosti. Ovaj bilans odræava çihove prednosti ili nedostatke na poÿu tehnoloãkog razvoja a time i nivo saradçe. ona se organizuje na viãem nivou druãtvene kohezije. na nove oblike saradçe ali i zavisnosti. tako se isto mogu odnositi radni dani raznih zemaÿa. Poåetkom XIX veka celokupna svetska trgovina nije prelazila vrednost od 200 miliona dolara. koja je proizaãla iz veñveoma razgranate meœunarodne podele rada. Beograd. koja stvara ovakvu meœuzavisnost.po-veñaçu meœunarodne razmene i svetskog træiãta. koja sve viãe deluje na podelu rada (tehnoloãki åinilac na çenu preraspodelu u svetskim razmerama. danas industrijske zemÿe uåestvuju u svetskoj trgovini sa oko 83%. Naime. To doprinosi da dræava u ka-pitalizmu postaje åvrãña organizacija. str. sloæeni rad odnosi prema nekvalifikovanom. Ovaj odnos se neprekidno odræava na pribliænom nivou. Beo- 127 . 137. koja nastaje sa razvojem industrijske proizvodçe. U ovom sluåaju bogatija zemÿa eksploatiãe siromaãniju. stvara se nacija kao koherentniji druãtveni oblik. 17 K. 250. Politika sile i nerazvijene zemÿe u savremenim meœunarodnim grad. a zemÿe u razvoju samo sa 17%. U meœunarodnim odnosima “Zakon vrednosti biva bitno modifikovan ili kako se u okviru jedne zemÿe kvalifikovani rad. “Kultura”. 1956. Danas je ta produktivnost u najveñoj meri u zavisnosti od tehnoloãke razvijenosti proizvodçe. stvorio je jednu protivureånost u savremenim meœunarodnim odnosima. koji ispoÿava rezultat u kupovini i prodaji licenci i patenata.. eksploatacije i sukobÿavaça u meœunarodnim odnosima). Drancourt. 18 R. delo. str.”. Teorije o viãku vrednosti. Pored ovog vida u ovom tipu meœuzavisnosti.16 Ovaj fenomenalan razvoj meœunarodne razmene. zavisnosti ili prednosti u meœuna-rodnim ekonomskim odnosima i meœunarodnim odnosima uopãte. U strukturi platnog bilansa zemaÿa zato se sve åeãñe istiåe stavka tehnoloãkog bilansa. “Nauåna kçiga”. III. Ova tehnoloãka meœuzavisnost sve viãe dobija u znaåaju u savremenom trenutku æivota meœunarodne zajednice. ãto sve zajedno proizvodi posledice na oblik i stepen meœuzavisnosti u kojoj politiåki procesi igraju sve veñu ulogu.17Kroz XIX vek 70% svetske trgovine otpadalo je na razmenu izmeœu industrijskih metropola i agrarno-sirovinskih proizvoœaåa.

praktiåno. te saradça predstavÿa nuænost. Realizacija proizvodçe velikih serija specijalizovane industrije je moguña samo uz postojaçe sposobnosti træiãta da te proizvode apsorbuje.. Iz podele rada raœa se interes svakog uåesnika u çoj u odnosu na onog drugog. U prethodnom tipu meœuzavisnosti naturalne privrede. delo. Dirkem. koja nastaje zbog jaza izmeœu industrijski razvijenih zemaÿa i zemaÿa u razvoju. Meœutim. Zbog toga bi se teãko mogao braniti do kraja Dirkemov (E. da od oblika meœuzavisnosti i stepena u najveñoj meri zavisi moguñnost razvoja tih procesa. bilo za pojedine dræave i narode bilo za uæi ili ãiri krug neke meœunarodne 19 E. poãto nijedna dræava ne moæe da dozvoli da bude eksploatisana stihijskim delovaçem ekonomskih zakona u meœunarodnim ekonomskim odnosima. 220. a neophodnost odnosa sa drugim dræavama uglavnom se uvek mogla zadovoÿiti putem sile. 128 . interesi u meœunarodnim odnosima proizlaze. Mirni procesi tako mogu postati pravilo za niz odnosa bitnih za interese dræava. kako nema niåega ãto obuzdava prisutne egoizme. bila ograniåena samo prirodnim uslovima. Interes je zaista neãto najnepostojanije na svetu”. koja je. u krajçoj analizi. bilo bi nemoguñe obeleæiti velike delove istorije kao posebne epohe. jer stvara potrebu politiåke intervencije u meœunarodnoj podeli rada. Meœutim. ãto politiåkim sredstvima pruæa veñu moguñnost. kao i postojaçe blaæih oblika nejednakosti. Jer tamo gde vlada samo interes. U takvim uslovima politiåki proces moæe i da se osamostali da deluje po svojim unutraãçim zakonitostima u koje se ukÿuåuje i politika sile koja vodi meœunarodnim sukobima i ratovima u meœunarodnim odnosima. omoguñuju danas nametaçe odnosa eksploatacije u meœunarodnim odnosima. Da nije tako.leda u tome ãto se ti interesi u ovakvoj podeli rada ne mogu uvek zadovoÿiti putem sile i kada bi se to htelo. iz datog tipa meœuzavisnosti a çihova trajnost i moguñnost zadovoÿeça zavise od oblika i stepena meœuzavisnosti. Durkheim) stav po kome “. str. za ãta je potrebna velika kupovna moñi potrebe stanovnika tog træiãta (koje je svetsko). bila je moguña gotovo apsolutna autarhiånost. U kom pravcu i na koji naåin savremeni tip meœuzavisnosti moæe delovati na razvoj procesa saradçe ili sukoba u meœunarodnim odnosima? Moæe se zapaziti i niz åiçenica na to ukazuje.. nav. jer u ratu ti interesi ne bi mogli biti zadovoÿeni. Interes moæe voditi saradçi ako su interesi komplementarni ili sukobu ako su oni iskÿuåivi. 1. osnovna protivureånost savremene svetske privrede. Oblik meœuzavisnosti u meœunarodnom odnosu izmeœu dve ili viãe dræava oznaåava naåine na koje se mogu postiñi interesi iz tog odnosa. svaki sklad interesa krije u sebi neki potajni ili samo odloæeni sukob. svako se nalazi prema drugom na ratnoj nozi te nijedno primirje u tome veåitom sukobu ne moæe biti dugog veka. ãto se primenom sile nikako ne moæe postiñi odnosno sila deluje u obrnutom pravcu.19 Interesi su zaista promenÿiva kategorija i oni su u zavisnosti od niza åinilaca koji takoœe deluju s promenÿivom snagom.

zajednice i åitavog åoveåanstva. U odnosima dræava uvek se. Kada su imperijalistiåke protivureånosti nalagale monopolizaciju træiãta unutar i u meœunarodnim ekonomskim odnosima. ãto je u interesu i razvijenih i nerazvijenih. koje se opredeÿuju prema bitnim interesima vezanim za opstanak ili razvoj. ako je oblik meœuzavisnosti takav da se u çemu interes moæe ostvariti samo putemprocesa saradçe (ili sila ne bi bila podobna) onda se moæe oåekivati. Stojanoviñ. interes industrijski razvijenih zemaÿa. jer ako je çena primena teæa i skupÿa od koristi koja se postiæe çenom primenom ona ne bi bila prime-çena. i to silom. zavise i najrazvijenije zemÿe. takoœe. tako i interesi koji vode sukobÿavaçu. i moæe se uspeãno politiåki delovati na razvoj i granaçe procesa saradçe u meœunarodnim odnosima. Zato. Na koji drugi naåin bi inaåe mogla biti izvrãena mono-polizacija u meœunarodnim razmerama. prema drugoj dræavi ili grupi dræava. isto tako. meœutim. zbog promeçenih druãtvenih okolnosti (videti Nacija kao åinilac). åime je ta monopolizacija ostvarena. za uspostavÿaçe uravnoteæenog razvoja svetske privrede. Preovladavaçe delovaça åinilaca koji pospeãuju odnose u vezi sa sukobÿenim interesima moæe da ukaæe na moguñnost izvesnosti sukoba u odnosu koji se posmatra. ãto ih je åinilo saveznicima i. za jedan broj dræava. koloni-jalna ili neokolonijalna. 134172. sve zajedno. Meœutim. nije moguñe odreñi åiçenicu da veliki broj dræava. Istovremeno. komplementarnih interesa. ili je sila jedini naåin da se takvi interesi ostvare. neprijateÿima. Ako je oblik meœuzavisnosti takav da se interesi u çemu mogu ostvariti putem sile. jer je na prvom mestu. prema industrijski nerazvijenim zemÿama ne moæe biti ostvaren “monopolizacijom” træiãta i izvora sirovina (sem nekih izuzetaka kao ãto su nafta ili nuklearne sirovine i retki metali od strateãkog znaåaja). delo. zemÿama u razvoju je neophodna pomoñindustrijski razvijenih zemaÿa a ne eksploatacija. onda se moæe oåekivati veña uloga sile u datim odnosima. od kojeg. neophodno pomagati zemÿe u razvoju kako bi se one uspeãno ukÿuåile u meœuna-rodnu podelu rada i svetsko træiãte. Ukoliko je takav sluåaj ili joãviãe. str. dræave po nekim pitaçima mogu saraœivati dok se po drugim sukobÿavaju ili çihovo reãeçe stagnira. mora se primetiti. a uz to. mogu zapaziti kako interesi koji omoguñuju saradçu. da sila mora biti podobna za ostvareçe tog interesa. Usled promena u odnosu sirovinskog i industrijskog proizvoœaåa u meœunarodnoj podeli rada. U ovom odnosu se ne zanemaruje politiåki åinilac kao svesno usmeravaçe dræava ka ovim opredeÿeçima. Koji ñe interesi i odnosi preovladati je u zavisnosti od niza åinilaca i svaki od çih deluje u pravcu pospeãivaça jednih ili drugih procesa. danas. ne mogu u datom sukobu interesa birati grupaciju dræava kojoj ñe se prikÿuåiti veñje to unapred odreœeno intere-sima koji su fiksirani u uslovima vaæeñim za datu epohu i ti interesi odreœuju i çeno mesto u sukobu interesa. onda je bila primeçena sila radi osvajaça kolonija. u meœunarodnim odnosima. Ove epohe su upravo obeleæene postojaçem. Za tako neãto. 20 R.20 Ako je neophodna pomoñ. poãto je viãe imperijalistiåkih sila teæilo takvoj monopolizaciji. 129 . do politiåkim sredstvima. nav.

d. politiåki i druãtveno-ekonomski. a stepen meœuzavisnosti je nizak. tada bi upotreba sile bila utoliko maçe verovatna ukoliko bi postojao veñi rizik od çene upotrebe. kulturni odnosno tehnoloãki nivo zavisnosti jedne i druge strane u datom odnosu. Stepen meœuzavisnosti se u tom smislu nalazi u velikoj meri vezan za vrstu meœuzavisnosti. a oblik pospeãuje procese sukoba. Stepenovaçe meœuzavisnosti je nesumçivo vrlo sloæen posao. Varijabile su bezbrojne i u çih bi se uglavnom mogli svrstati subjektivni åinioci (akteri). druãtvenoekonomske razlike i stepen iskÿuåivosti privrednih sistema dræava ili grupacija dræava. za razliku od nekih varijabilnih koje su prisutne u nekim vremenskim periodima. Pokazateÿi stepena meœuzavisnosti bi mogli biti: nivo ekonomske razmene. iracionalna staça svesti. Stepen meœuzavisnosti zavisi u najveñoj meri od znaåaja interesa koji se ostvaruje u datom odnosu. odnosno ako bi upotreba sile bila “skupÿa” od interesa koji bi se u tom odnosu mogao postiñi. ako imamo visok stepen meœuzavisnosti u obliku koji pospeãuje procese saradçe. Konstante koje bi se mogle izdvojiti su ekonomski interesi. Te konstante su trajne i prisutne u svim odnosima dræava u datom tipu meœuzavisnosti. Neki meœunarodni odnos ñe biti u velikoj meri u zavisnosti od stepena i oblika meœuzavisnosti.sila bi bila vrlo skupa zbog otpora naroda za obezbeœeçe svojih interesa putem monopolizacije. onda se moæe oåekivati razvoj saradçe ili politiåko delovaçe u tom pravcu. one u nekom odnosu mogu biti od prvorazrednog znaåaja. geografski i geostrateãki interesi. kvalitet te razmene (da li su proizvodi koji se razmeçuju bitni i u kojoj meri bitni ili nebitni za nor-malno funkcionisaçe jedne ili obe strane u odnosu). te im se mora posvetiti posebna paæça pri istraæivaçu meœunarodnih odnosa. najzad. geografski i geostrateãki znaåaj svake dræave u datom odnosu. ali ga je moguñe izvesti analizom niza åinilaca i pokazateÿa koji karakteriãu dati odnos. Takvi åinioci ñe biti posebno analizovani u daÿem izlagaçu. Vrste meœuzavisnosti mogu se u krajçoj analizi odrediti tako ãto ñe se izdvojiti neke konstante za koje se vezuju preovlaœujuñi interesi dræava u meœunarodnim odnosima. Naprotiv. g. ili samo u jednom datom odnosu. Ako oblik meœuzavisnosti omoguñuje zadovoÿeçe interesa u nekom odnosu putem sile. To ne znaåi da su one zbog svoje promenÿivosti zanemarive. postoji veña izvesnost da ti procesi preovladaju. Ako je stepen meœuzavisnosti visok. Ako su ti interesi vezani za opstanak ili razvoj dræave onda je stepen meœuzavisnosti najviãi. verski. Da li se u ovom izboru moguñnosti kod oblika meœuzavisnosti mogu pribliænije utvrditi pravac razvoja i vrste procesa u meœuna-rodnim odnosima? Åiçenice ukazuju da to u najveñoj meri zavisi od stepena meœuzavisnosti. kulturni. onda se moæe oåekivati razvoj procesa saradçe u tom odnosu. politiåka konstelacija u kojoj odnosi snaga. podela interesa i globalne i regionalne strategije velikih sila imaju poseban znaåaj za opredeÿeça i prilagoœavaçe politike drugih zemaÿa u odabiraçu i ostvareçima svojih posebnih interesa. ideoloãki oblici svesti kao uzroånici ponaãaça u meœunarodnim odnosima iz kojih mogu proiziñi posledice od znaåaja za meœuna130 .

str. åesto se åini da je geostrateãka meœuzavisnost znaåajnija od ekonomske. 21 K. 1920.rodni æivot druãtva. Marks. Ekonomska meœuzavisnost je osnovna i u çoj dolazi do izraæaja zavisnost procesa u materijalnoj proizvodçi od veza s ekonomijama drugih dræava. Åesto izgleda da put kroz neki geografski prostor. politiåka i druãtveno-ekonomska. t. u tom vremenskom razdobÿu takva geografska meœuzavisnost ima svoj znaåaj. Isto tako. ne treba zanema-riti geografsku meœuzavisnost jer na datom stupçu razvoja ona ima svoj znaåaj koji proizlazi iz tog stupça razvoja. “Odnosi izmeœu nacija zavise o toga koliko je svaka od çih razvila proizvodne snage. koje su sve u krajçoj liniji vezane i proizlaze iz ekonomske meœuzavisnosti. Ako se ima u vidu da jedan stupaç razvoja dosta dugo traje. tako i razvoj veza meœu narodima i dræavama kao neophodan uslov za razvoj procesa saradçe. kulturna. z. ili preko te geografske taåke. æ. œ.”21 U ovoj vrsti meœuzavisnosti najåeãñe se uåvrãñuju interesi dræava koji mogu biti za opstanak ili razvoj svake od çih. za meœuzavisnost kao objektivno staçe bitne su konstante iz kojih moæemo izvuñi postojaçe razliåitih vrsta meœuzavisnosti: ekonomska. kako razvoj svakog pojedinog druãtva. geografska. S obzirom na to da su varijabile uvek ukÿuåene u spoÿnu politiku i one se u çoj uglavnom i iscrpÿuju. tako da su redovno pored dræava s novim druãtvenoekonomskim sistemom æivele i stare dræave. u datom vremenu mogu oåuvati ili postiñi neki ekonomski interesi u ekonomskoj meœuzavisnosti dræava. Zato moæemo reñi da ekonomska meœuzavisnost predstavÿa osnovu meœunarodnih odnosa na kojoj se izgraœuju razliåiti vidovi i vrste meœuzavisnosti. 131 . e. Kulturna meœuzavisnost se ogleda u neophodnosti razmene kulturnih tvorevina. Tehnoloãka meœuzavisnost neposredno se ogleda u vezi izmeœu ekonomskog razvoja date dræave i univerzalnog razvoja nauke i tehnike. Druãtveno-ekonomska meœuzavisnost se ogleda u stepenu iskÿuåivosti i moguñnosti saradçe izmeœu dræava sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima. Stepen ekonomske meœuzavisnosti najåeãñe i najpotpunije oznaåava stepen i oblik meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima. Taj proces nikada nije tekao jednovremeno u svim dræavama. Meœutim. Ne postoji moguñnost izolacije jedne dræave iz tog univerzalnog kretaça bez opasnosti od zaostajaça u razvoju. izlaz na more ili geostrateãki poloæaj imaju veñi znaåaj od ekonomske meœuzavisnosti. F. Geografska meœuzavisnost je takoœe u krajçoj liniji od-reœena datim oblikom i stepenom ekonomske meœuzavisnosti. Soåinenija. Moskva. III. podelu rada i unutraãçe odnose. Engels. bilo preko kretaça drugih duhovnih tvorevina bez kojih je teãko zamisliti. one su znaåajne na prvom mestu zbog toga ãto se tim putem. S druge strane. bilo preko prenosa tehniåkih dostignuña koje neposredno utiåu na ekonomski i druãtveni razvoj dræava. Ova vrsta meœuzavisnosti nastaje i postoji uvek i u svim epohama u kojima je doãlo do smene druãtveno-ekonomskih formacija.

odnosno sukobÿenih interesa.22 Politiåka nezavisnost je vrhovna vrednost dræave. Politiåka sredstva mogu biti ona koja pospeãuju meœunarodnu saradçu ili sukobe. i slobodno træiãte a ne feudalnu naturalnu autarhiånost. Heilperin. 367. 1939. Politiåka meœuzavisnost nastaje s poveñanom ulogom politiåkih procesa u razvoju meœuzavisnosti iz koje se javÿa moguñnost eksploatacije automatskim delovaçem zakona vrednosti. Recueil des cours. ãto doprinosi stvaraçu politiåke konstelacije unutar koje se interesi uravnoteæuju politiåkim sredstvima. Prva se sastoje u pregovorima. ako je jedno uslovÿeno drugim. Ovakva iskÿuåivost vodi meœuzavisnosti. U politiåkoj konstelaciji meœunarodnih odnosa. ãto je u istoriji zabeleæeno. II. U datoj konstelaciji meœunarodnih odnosa deluju i druge zakonitosti koje umnogome modifikuju drugu vrstu meœuzavisnosti i deluju na oblik i stepen meœuzavisnosti. u primeni razliåitih vidova politike sile. Jaåe izraæena ili oåekivana reakcija utiåe na poveñaçe rizika pri upotrebi sile. a naroåito kada je reå o mestu jedne dræave u odnosu snaga u meœunarodnim odnosima. Dolaskom do taåke na kojoj rizik postaje beznaåajna komponenta. stepenu i vrsti meœuzavisnosti. ili uz veliko uåeãñe politike u tome. La cooperation economique internationale et la securite collective. 68. åiji oblici vode sukobima. u kojima preovladavaju odnosi na bazi politike sile. Kapitalizam je traæio slobodnu radnu snagu a ne seÿake vezane za zemÿu. koja nastaje na osnovama uravnoteæenih. U situacijama u kojima se maçe koristi postiæu maçim obimom sile. koji bi dovodili u pitaçe ovu vrednost. Do primene sile najåeãñe dolazi onda kada oblik i stepen meœuzavisnosti ne dozvoÿavaju jednoj strani da poãtovaçem interesa druge strane pribavi za sebe koristi neophodne za svoj opstanak i razvoj. Poveñaçe rizika umaçuje izglede za postizaçe koristi putem sile. Unutar ravnoteæe snaga razvijaju se posebne zakonitosti koje deluju na poloæaj svake dræave u datom obliku. sila dolazi kao krajçe sredstvo za odræavaçe onoga ãto se smatra neophodnim u borbi za opstanak ili razvoju. sporazumevaçu i izgradçi pravila ponaãaça (meœunarodnog prava i morala) a druga.Feudalizmu je bilo potrebno proãireçe zemÿiãnih poseda naseÿenih kmetovima a ne uniãtavaçe stanovniãtva osvojenih zemaÿa i odvoœeçu u robÿe dela stanovniãtva u dobu najsposobnijem za rad. i. Te zakonitosti ukazuju na znaåaj politiåke meœuzavisnosti dræava u meœuna-rodnim odnosima. U procesu razvoja druãtva stalno se mnoæe moguñnosti za zadovoÿeçe interesa putem procesa saradçe u meœunarodnoj podeli rada i poveñava rizik pri upotrebi sile (sve savrãenija i ubojitija oruæja). U meœunarodnim odnosima stoga nisu retke pojave da dræava ærtvuje ekonomski prosperitet da bi oåuvala politiåku nezavisnost. 132 . ona se upotrebÿava i kada sopstveni sistem nije doveden u pitaçe. str. Postojaçe razliåitih interesa dræavE2 dovodi do jednaåeça teæçi i moguñnosti. v. Neki oblici politiåke meœuzavisnosti su uvek postojali. samo privre22 M. a istorijsko iskustvo ukazuje da svi drugi interesi. Na taj naåin dolazi do redukcije sredstava i metoda sile. uspostavÿa se ravnoteæa snaga izmeœu dræava ili grupacija dræava.

ono nije i ne moæe biti potpuni izraz ove meœuzavisnosti. kroz çega se prelamaju i sva kretaça u meœunarodnim odnosima uo133 . koja je osnov ekonomske meœuzavisnosti. veñ. zadovoÿava time na prvom mestu svoje sopstvene interese i çima se iskÿuåivo rukovodi. zato se oni ne mogu posmatrati statiåki veñuvek u druãtvenim okvirima epohe. bilo subjektivni (akteri) bilo objektivni. da postoje i svesni åinioci koji su u veñoj ili maçoj meri stalno prisutni. modifikuje i samu ekonomsku meœuzavisnost. i materijalni.meno mogu izgledati znaåajniji. Razumÿivo je da åinioci nisu za sva vremena i na svakom mestu isti i nepromenÿivi. * ** Na mesto. meœutim. stepenu i vrsti meœuzavisnosti deluju razliåiti åinioci. ili åiji je znaåaj za meœunarodne odnose epohe takav da se o çima mora voditi posebna paæça u svim sluåajevima kada nastanu uslovi za çihovo delovaçe. vanekonomski åinioci. odnosa snaga i interesa ozbiÿno deluje na ekonomske zakone kretaça na svetskom træiãtu. Ta granica se nalazi na onoj taåki gde se razdvajaju putevi ka opstanku. razvoju ili zaostajaçu. Bilo da je reå o konstantama ili varijabilama. ti åinioci se ukÿuåuju u potpunije odreœeçe oblika i stepena meœuzavisnosti. tako da je ono ne samo izraz ekonomske meœuzavisnosti dræava. Iz politiåke konstelacije nastaje politiåka meœuzavisnost koja predstavÿa konstantu u analizi oblika i stepena meœuzavisnosti i naåina realizacije interesa u çoj. Nesumçivo je. Ona utiåe na opredeÿeçe dræava u izboru sredstava za zadovoÿeçe svojih interesa. Ona strana koja u meœunarodnim odnosima za svoja åiçeça traæi da druga strana ærtvuje politiåku nezavisnost. Na svetskom træiãtu se prepliñu delovaça ekonomskih zakonitosti sa politiåkim delovaçem dræava. na neki naåin. Uloga politiåke konstelacije meœunarodnih odnosa. koji u najveñoj meri utiåu na razvoj razliåitih procesa u meœunarodnim odnosima. ulogu i ponaãaçe subjekata u meœunarodnim odnosima u datom obliku. doprinosi grupisaçu dræava. Svetsko træiãte Svetsko træiãte neposredno proizlazi iz ekonomske meœuza-visnosti dræava jer se preko svetskog træiãta izraæava meœunarodna podela rada. ali sve to do odreœene granice. S druge strane. II ÅINIOCI U MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA 1.

svetsko træiãte odraæava delovaçe i niza drugih åinilaca. Meœutim. ne mogu viãe unutar svojih granica razvijati sve oblike proizvodçe. Povezivaçe sve veñeg kruga zemaÿa u meœunarodne ekonomske odnose vodilo je sve veñem znaåaju svetskog træiãta za normalno funkcionisaçe procesa proizvodçe u nacionalnim privredama. Stoga. 16. bez ovakve razmene nije moguñe zamisliti normalan tok proizvodçe i reprodukcije u kapitalistiåkom svetu. ideoloãkih i dr. Meœunarodna ekonomija. intervencija dræava. a æeÿa neke dræave ili regiona da postigne apsolutnu samodovoÿnost. 1960. bojkota. “Svetsko træiãte je teritorijalno neograniåeno.. Dræave. moæe dovesti samo do negativnih posledica za sopstveni razvoj. Na taj naåin. Videli smo da razmena proizvoda postoji joãu prvobitnoj zajednici. Mrkuãiñ. 134 . To ne znaåi da s nastankom kapitalizma tek nastaju meœunarodne ekonomske veze i razmene dobara. monopola. Metodi embarga. Sa nastankom kapitalizma. svetsko træiãte ozbiÿno utiåe na kretaçe. kao politiåke organizacije druãtava. Svako globalno druãtvo mora biti samodovoÿno (autarhiåno) meœutim. ona moæe izvoziti rudu åelika u dræavu koja ima åeliåane a ova. Druãtvena proizvodça i reprodukcija danas ne mogu ostati zatvorene u nacionalnim granicama. u velikoj meri modifikuju ekonomske zakone u meœunarodnim ekonomskim odnosima. ovakvo svetsko træiãte nije postojalo oduvek. kada proizvede åelik moæe ga izvesti u zemÿu koja proizvodi automobile itd. i predstavÿa celokupnu ponudu svih proizvoœaåkih zemaÿa u svetu kao i celokupnu traæçu svih potroãaåkih zemaÿa.. nijedno druãtvo ne moæe biti apsolutno samodovoÿno. razvoj i staçe meœunarodnih odnosa. Za pretkapitalistiåke formacije karakteristiåna je sporadiåna razmena koja je obuhvatila uglavnom retke i luksuzne proizvode i ono ãto je bilo iskÿuåivo vezano za odreœena geograf-ska podruåja i klimatske zone. pa ma kako dræava bila velika i moñna.”23 Ovo bi bila definicija koja se odnosi na savremeno znaåeçe svetskog træiãta kao sveukupnosti razmene roba u svetu. Samodovoÿnost je uvek relativna. regionalizma. str. Meœutim. Razvoj svetskog træiãta doveo je do toga da se vrednost proizvedenih dobara unutar nacionalnih pri-vreda u konaånom obraåunu meri uporeœeçem sa cenama na svetskom træiãtu. U svoj toj sloæenosti. Beograd. Ako jedna dræava ima rudu gvoæœa a nema ugÿa potrebnog za proizvodçu åelika. dolazi do razmene roba bitnih za opstanak i razvoj nacionalnih privreda. ili zato ãto bi proizvodça bila nerentabilna za svetske uslove. politiåkih. ona zemÿa koja proizvodi uz najniæe troãkove proizvodçe ostvaruje najveñu dobit na 23 Æ.pãte. Wegova pojava vezana je za kapitalizam jer se tek s razvojem kapitalistiåke robne proizvodçe stvara i zavisnost nacionalnih ekonomija od meœunarodne razmene. bilo zato ãto nemaju odgovarajuñe prirodne uslove. carina. bilo ãto bi zbog nepovoÿnih prirodnih uslova proizvodça bila nerentabilna. Na taj naåin se neprekidno razvija meœunarodna podela rada koja postaje sve znaåajnija sa industrijskom specijalizacijom u proizvodçi. çegova osnovna funkcija je ekonomska.

naime. ãto doprinosi visokom stepenu meœuza-visnosti u svetu i razvoju oblika saradçe u meœunarodnim odnosima. a da pri tom ipak dobija robu jeftinije no ãto bi je sama mogla proizvoditi. S druge strane. Procesi saradçe se odvijaju u komplementarnoj podeli rada. Marks. tako da se iz tih elemenata moæe saåiniti dobra slika staça i moguñnosti poloæaja jedne zemÿe ili staça i kretaça u meœunarodnim odnosima uopãte. danas se meœunarodna razmena uopãte i ne moæe obavÿati bez veñe ili maçe kontrole dræava. ako je politiåki nezavisna. Kroz svetsko træiãte podjednako se probijaju procesi saradçe i procesi sukoba u meœunarodnim odnosima. kao i uopãte kod razmene izmeœu kapitala i rada. “Kapitali plasirani u spoÿnoj trgovini mogu dati viãu profitnu stopu zato ãto se ovde konkuriãe sa robama koje druge zemÿe proizvode s maçe proizvodnih teãkoña. koji se odvija prilagoœavaçem zemaÿa meœunarodnoj podeli rada. delo. Uloga politiåkog åinioca ne ogleda se samo u odnosima razvijenih i nerazvijenih zemaÿa na svetskom træiãtu. samo je u proãlosti bilo maçe vidÿivo nego danas. IV. 135 . str. koristi politiåka sredstva da tu eksploataciju spreåi i to politiåkim merama protiv automatizma ekonomskih zakona. ãto raœa procese sukoba i pretvara ih u oruæanu borbu onda kada se eksploatacija æeli i silom nametnuti. kao i teæçe dræava da u toj nejednakosti zauzmu boÿu poziciju koja omoguñuje sticaçe ekstra-profita. koji u meœunarodnim ekonomskim odnosima znaåi eksploa-taciju slabije razvijenog. koji dovode do veñopisanog staça iz kojeg proizlazi eksploatacija slabije razvijene dræave u meœunarodnim odnosima. Iz tih razloga razmena na svetskom træiãtu se ne odvija po istim zakonima koji vaæe u unutraãçoj razmeni. Kroz svetsko træiãte se odraæa-va ekonomski i politiåki poloæaj i potencijal jedne dræave. Isti odnos moæe se dogoditi i prema zemÿi u koju se robe izvoze i iz koje se robe uvoze.”25 Eksploatacija je uvek nailazila na otpor. na svetskom træiãtu oni se javÿaju i kao predstavnici jedne dræave i obavÿaju posao razmene uz politiåko odobreçe svoje dræave. Naime. Kapital. mada tu razmenu. t. trpa u xep izvesna klasa. poãto se rad. mada jeftinije nego konkurentske zemÿe. Dok je na unutraãçem træiãtu uspostavÿen neposredan odnos izmeœu sop-stvenika i proizvoœaåa roba. prodaje kao takav. a vrednost 24 K. 274. ravnopravnosti i jednakosti.”24Tako se danas moæe zapaziti razvoj jednog sveopãteg procesa u svetu. koji se ne plaña kao kvalitativno viãi. tako da naprednija zemÿa prodaje svoje robe iznad çihove vrednosti. çen stepen zavisnosti ili nezavisnosti. “Favorizovana zemÿa dobija u razmeni natrag viãe rada za maçe rada. Prouåavaçe kretaça na svetskom træiãtu ima veliki znaåaj za razumevaçe meœunarodnih odnosa. a procesi sukoba su najåeãñe posledica nejednake razvijenosti zemaÿa.svetskom træiãtu. “Dok je na unutraãçem træiãtu razmena zasnovana na razmeni vrednosti. taj viãak. koje je uvek postojalo i bilo traæeno. 25 Isto. nav. profitna stopa se peçe. podreœenosti ili hegemonije. Ukoliko se ovde rad naprednije zemÿe valorizuje kao rad veñe specifiåne teæine. da ta zemÿa daje viãe opredmeñenog rada u materiji nego ãto dobija. i sama slabije razvijena zemÿa.

Prvobitno. jer kapital pospeãuje kretaçe roba. Prema tome dræava u åijoj proizvodçi se utroãi viãe rada. Adamoviñ. ekonomske integracije. bojkot. 27 K. na çemu se vrãi samo razmena roba. Teorija meœunarodne trgovine. Na svetskom træiãtu 26 26. robne liste. Q. Meœutim. embargo. na svetskom træiãtu gubi razliku izmeœu cene na svom i cene na svetskom træiãtu. i åiji proizvod na unutraãçem træiãtu ima veñu cenu od svetske cene. na çemu se teãko uspostavÿaju pravi odnosi konkurencije zasnovane samo na ekonomskim zakonitostima. ne-razvijene dræave takoœe stimuliraju angaæovaçe dræave u odbrani od dejstva spoÿnog træiãta. ili su predstavÿene. Ove nacionalne proseåne veliåine saåiçavaju dakle skalu. Na ovaj naåin se u praksi ispoÿava delovaçe zakona vrednosti. Adamoviñ. Danas razvijene dræave pribegavaju dræavnoj intervenciji u ciÿu izvoza krize. suverene dræave.). Sredça intenzivnost rada u svakoj zemÿi je drukåija: ovde veña. delo. str.”26 Na svetskom træiãtu dolazi do konkurencije roba. Kapital. 1972. intenzivniji nacionalni rad. Svetsko træiãte je u svom razvoju prolazilo kroz razliåite faze. åija je jedinica mere proseåna jedinica svetskog rada. Beograd. odnosno dolazi do primene jednog univerzalnog kriterijuma. Istiåuñi razliku izmeœu unutraãçeg i svetskog træiãta Marks kaæe: “Drukåije je na svetskom træiãtu åiji su sastavni delovi pojedine zemÿe. prilikom suåeÿavaça roba na svetskom træiãtu. 81. nav.”27Iz ove analize proizlazi da delovaçe zakona vrednosti u meœunarodnim ekonomskim odnosima vodi eksploataciji samo ako postoje razlike u razvijenosti. 28 Q.” Ali zakon vrednosti u svojoj internacionalnoj primeni joãviãe se modifikuje time ãto na svetskom træiãtu i proizvodçi nacionalni rad vaæi kao intenzivniji dogod konkurencija ne prisili “proizvodnu naciju da prodajnu cenu svoje robe spusti na çenu vrednost. Institut za meœunarodnu politiku i privredu.odreœena proseånim druãtvenopotrebnim radnim vremenom. str. vrednost robe odreœuje se sadræinom proseånih jedinica svetskog rada. 46. Marks. carinske unije itd. tamo maça. Prema tome. åime takoœe modifikuju delovaçe zakona vrednosti u meœunarodnim odnosima. i razlike çegovog delovaça na svetskom i unutraãçem træiãtu. 262. S obzirom na to da u meœunarodnim ekonomskim odnosima na svetskom træiãtu uåestvuju. trgovina ubrzo povlaåi za sobom kapital u meœunarodni promet. koja se izraæava u viãe novca.28Sama åiçenica da se na svetskom træiãtu modifikuje i jedan od najznaåajnijih ekonomskih zakona zakon vrednosti ukazuje na znaåaj svetskog træiãta u æivotu meœunarodne zajednice. koja predstavÿa svetsku cenu te robe. Dræava ñe u ovim odnosima uvek i na razliåite naåine intervenisati (carine. zbog kojih slabije razvijene zemÿe nisu u staçu da konkurencijom prisile razvijene zemÿe da se odreknu ekstra-profita na svetskom træiãtu a time i eksploatacije slabije razvijenih zemaÿa. 136 . str. proizvodi za jednako vreme viãe vrednosti. te se tako formira sredça cena. uporeœen s maçe intenzivnim.

str. A. 72. nav. Zato je ona mogla da nastoji na slobodi spoÿne trgovine u ovoj fazi. godine doveo do naglog pada meœunarodne trgovine koja se teãko oporavÿa. Protekcionizam podrazumeva intervenciju dræave u spoÿnoj trgovini s ciÿem razvoja domañe industrije od konkurencije spoÿa. SAD. Francuska.29 Poãto je Velika Britanija najpre sprovela prvobitnu akumulaciju kapitala. uvoznih dozvola. da bi u toku i nakon velike krize 19291933. naãavãi se pred nadmoñnom engleskom industrijom. Renouvin. Velika Britanija je oãtro protestvovala. 32 P. dræava igra znaåajnu ulogu u privredi a naroåito u nasilnom uspostavÿaçu meœunarodne podele rada putem osvajaça kolonija kojima je nameçena uloga snabdevaåa sirovina. jer je i ona svojevrsna roba u kapitalistiåkoj robnoj proizvodçi. 69. Nemaåka itd. godine. J. tako da je ova zemÿa postala ubrzo “radionica” åitavog sveta. robnih lista i dr. Paris. “kolonijalnog pakta” koji je zabraçivao kolonijama da razvijaju industrijsku proizvodçu i ostavÿao metropoli monopol u transportu i trgovini. str. tako da je uoåi Drugog svetskog rata. ubrzo dovodi do sukobÿavaça izmeœu dræava. a naroåito nastankom imperijalizma. Protekcionizam u spoÿnoj trgovini je ubrzo zahvatio i kolonije zemaÿa koje su vodile ovu politiku. B. Kretaçe roba Razvoj robne proizvodçe prekida dotadaãçe primitivne oblike meœunarodne razmene. Ovakvu vrstu zaãtite dræave sprovode na razliåite naåine: putem carina. A. Francuska je veñ1892. Meœutim. godine donela zakon o carinama kojima je obuhvatila i svoje kolonije. Duroselle. ona joãuvek za 17% maça od nivoa dostignutog pre krize 1929. 30 Isto..31 Posle Prvog svetskog rata protekcionizam ponovo uzima maha.30 Ãireçe protekcionizma u ekonomskoj politici zemaÿa u meœunarodnim odnosima. Renouvin. Ova uloga je nametnuta dræavnom silom kolonizatora putem tzv. Colin. Introduction a l’histoire des relations internationales. Meœutim. ovaj proces nije tekao ravnomerno. 31 Kada je Francuska podvela pod svoj carinski zakon Madagaskar. zemÿe koje su kasnije stupile na put industrijalizacije. U periodu prvobitne akumulacije kapitala. On se prvo poåeo razvijati u Engleskoj. 1966. 137 .je isto tako znaåajno i kretaçe radne snage. tako da je Francuska morala da popusti. bez ikakvih dræavnih uplitaça u çu. teæe da uvedu protekcionistiåku politiku u oblast svojih meœunarodnih ekonomskih odnosa. J. 1938. Duroselle.32To je posle29 P. delo. ãto stvara u istoriji meœunarodnih odnosa specifiåne imperijalistiåke sukobe i ra-tove. sporadiåne trampe ili karavanskog kretaça egzotiånih proizvoda. tako da uvoz u kolonije ima istu carinsku zaãtitu kao i uvoz u metropolu. Ona je uvela liberalistiåke koncepcije u spoÿnu trgovinu. B. poãto je obezbedila potpunu nadmoñna svetskom træiãtu. godine. kada je definitivno doãlo do zatvaraça kolonijalnih træiãta. zahvaÿujuñi premoñi svoje industrijske proizvodçe koja u to vreme nije imala ozbiÿnije konkurente u svetu. ona je prva stupila u sledeñu. liberalistiåku fazu kapitalizma.

od åega u najveñoj meri zavisi i vrsta odnosa na meœunarodnom planu. Istovremeno. Velika Britanija. Zatvaraçem træiãta zemÿa A moæe da nanese ãtetu zemÿi B. morali su sklopiti sliåan ugovor. ãto je u zavisnosti od razvijenosti svake od çih. za koju je ekonomska samodovoÿnost povoÿna. Ovi ugovori nazvani su “kapitulacije” i çih je kasnije Turska potpisala i sa Velikom Britanijom. koju su povele ove dve dræave. godine. a u zavisnosti od stepena razvijenosti zemaÿa koje u tome uåestvuju. Liberalizam. Ciÿevi ovih zemaÿa su zato ubrzo svedeni na zadovoÿeçe svojih potreba iz meœunarodnih odnosa putem sile. jer ñe to usporiti ili onemoguñiti razvoj sopstvene proizvodçe u datoj privrednoj grani. bio je da u meœunarodnim odnosima obezbede politiåku moñputem jaåaça vojne sile. sve su to oblici iza kojih stoje razliåiti interesi. tako da se protekcionizam skoro pretvara u autarhiju. godine sklopila ugo-vor sa Francuskom da neñe cariniti francusku robu sa viãe od 5%. Ti razliåiti interesi mogu biti iskÿuåivi ili komplementarni.dica velikog zatvaraça dræava posle velike krize. i tu je teæça ka autarhiji pokazala da je do çe nemoguñe doñi u apsolutnim razmerama. Ãvajcarskom. Sijam. Belgijom. protekcionizam. moæe se desiti da ako zemÿa A ne zatvori svoje træiãte za neke proizvode zemÿe B. Sigurno je da svi navedeni sistemi spoÿne trgovine mogu u sebi nositi opasnosti od sukobÿavaça ili voditi saradçi. ukoliko postoje drugi uslovi za taj razvoj. jer se onda na çu ne moæe delovati ekonomskim sredstvima pritiska. Turska carevina je do 1774. Tipiåan primer takvog stvaraça ekonomskih sfera uticaja je u to vreme bila Kina. koja je kasnije uãla u igru meœunarodne imperija-listiåke podele 138 . ãto je sa svoje strane doprinelo ustanovÿavaçu razliåitih sistema u spoÿnoj trgovini. Tako i na ovom planu meœunarodnih ekonomskih odnosa dolazi do primene politike sile razliåitim sredstvima. od imperija-listiåkih zemaÿa. Francuska i SAD su putem ugo-vora sa ovom velikom zemÿom ustanovile svoje ekonomske zone u kojima kineska dræava nije mogla slobodno uvoditi carine za robu ovih zemaÿa. S ciÿem sticaça træiãta i çegovog monopolisaça za izvoz svojih roba. da bi apetiti rasli s potrebama do ideja o vladavini åitavim svetom. ãto je naroåito sluåaj sa faãistiåkim dræavama Italijom i Nemaåkom posle 1935. Holandijom i dr. iz åega je proiziãao samo Drugi svetski rat kao zavrãetak tih snova o svetskoj vladavini. U XIX veku primena sile u meœunarodnim odnosima bila je redovna pojava prema kolonijama ili polukolonijama. Ciÿ ove autar-hijske politike. koje je trebalo da sluæe ovim dræavama kao izvori sirovina. autarhija. Maroko. Meœutim. Neravnomeran razvoj u svetu doveo je do nejednakog poloæaja zemaÿa na svetskom træiãtu. Isto tako. veñu granicama koje su ugovorom utvrœene. Sliåna je situacija i sa drugim zemÿama. Iran. Ærtve ovog pritiska su bile u poåetku male zemÿe. Nemaåka. moæe se reñi da svakoj dræavi u nekoj ekonomskoj grani odgovaraju principi libe-ralizma u spoÿnoj trgovini a u drugoj protekcionizam. imperijalistiåke sile su stvarale sfere ekonomskog uticaja nametaçem odgovarajuñih ugovora putem sile. Protek-cionizam je samo reakcija na liberalizam. ona pretrpi ãtetu.

zemÿe-proizvoœaåi sirovina imaju veliki znaåaj u odnosima sa industrijskim zemÿama. jer su se u tadaãçim uslovima. Na ovaj naåin svetsko træiãte.33 Razvoj industrije zahtevao je obezbeœeçe sirovina. bilo putem politiåke borbe mir-nim sredstvima. utiåe na çih i odreœuje pravce moguñih daÿih kretaça u ovim odnosima. jer su potrebe za sirovinama i hranom dovele do çihove visoke vrednosti na svetskom træiãtu.sveta. Pored kolonizacije. kao novi oblici naruãa-vaça ravnopravnih odnosa koji u meœunarodnim odnosima jedino mogu voditi razvoju procesa saradçe. Ovi pokuãaji koji su åiçeni u krilu Druãtva na-roda nisu urodili plodom. Ova nastojaça dræava su naroåito doãla do izraæaja posle Prvog svetskog rata zbog porasta protekcionizma. Kinom. Etiopijom i dr. ãto raœa nove vidove antagonizma izmeœu çih. 139 . stvara se odnos u meœunarodnoj podeli rada u kojoj se na jednoj strani pojavÿuju industrijski proizvoœaåi a na drugoj proizvoœaåi sirovina. kao pokazateÿ i åinilac kretaça u savremenim meœunarodnim odnosima. najviãe. bila izjednaåena. str. Iz toga je proizaãlo da je vrednost tih roba u svetskoj trgovini kroz åitav XIX vek. nav. 33 Nav. Ovi antagonizmi obeleæavaju epohu savremenih meœunarodnih odnosa u kojima su oni jedna od najveñih protivureånosti. stvaraçe carinskih saveza. postepeno opada vrednost sirovina u obimu svetske trgovine. Sigurno je da ovakav odnos na svetskom træiãtu ima ozbiÿne posledice u politiåkim odnosima u kojima se danas stvaraju neokolonijalistiåki oblici zavisnosti. str. Iranom. 7577. Ogroman znaåaj meœunarodne podele rada za razvoj svake dræave naveo ih je da se svesno angaæuju na prevazilaæeçu iskÿuåivih interesa koji neminovno vode sukobÿavaçu. Stojanoviñ. To je dovelo do kolonizacije u svetskim razmerama. u vremenu izmeœu dva rata. koji povezuje sve delove sveta u jedinstvenu proizvodno-sirovinsku celinu. kao i u svim ranijim sluåajevima u istoriji.34 Promene u razvoju proizvodnih snaga meçaju postepeno odnos industrijskih i sirovinskih proizvoœaåa. To poveñava razlike u privrednom razvoju jednih i drugih zemaÿa. U tom izjednaåenom odnosu. ãto je doprinelo velikom razvoju saobrañaja. Stalno prisustvo ovih oblika borbe u savremenim meœunarodnim odnosima ukazuje na moguñnosti i pokuãaje iskoriãñavaça tih moguñnosti da se nametne odnos hegemonije. U vreme prerastaça kapitalizma u monopolski stadij. i danas izaziva otpore. imperijalistiåke zemÿe su nastojale da na drugim stranama uspostave putem koncesija monopolska prava za koriãñeçe sirovinskih izvora i træiãta niza zemaÿa svih kontinenata sveta. 34 R. 137144. pa sve do 1929. te je sliåne ugovore sklopila s Turskom. Kao posledica neravno-mernog razvoja industrije u svetu. godine. svodili na sporazumevaçe imperijalistiåkog karaktera: podela træiãta ili. teæilo se monopolisaçu sirovinske osnove i træiãta industrijskih proizvoda. Nametaçe neokolonijalistiåkih oblika zavisnosti i eksploatacije. delo. delo. Posle velike krize 1929. eksploatacije ili politike zavisnosti u tom ciÿu. bilo putem narodnooslobodilaåkih ratova. brzo se prilagodila ovim metodama. godine.

35 P. Dok je vrednost trgovine industrijskih proizvoda bila ravna vrednosti sirovinske proizvodçe. godine oko 49% izvoza kapitala iãlo je u zemÿe proizvoœaåe sirovina. Doprinos UN ovom poÿu naroåito je znaåajan u odnosima razvijenih zemaÿa i zemaÿa u razvoju. Pored niza organa i specijalizovanih ustanova. Duroselle. Stojanoviñ. ãto je unapreœivalo izvoz iz metropole. 36 140 . Izvor kapitala je postao metod eksploatacije na meœunarodnom poÿu.35 Meœutim. Ova konferencija postavila je sebi za ciÿ da raspravÿa i utvrdi puteve za prevazilaæeçe staça koje postoji u savremenim meœunarodnim ekonomskim odnosima. i to u ekonomskoj politici Engleske i Holandije. kao ãto je EKOSOK. Principi ekonomske saradçe postavÿeni su u samoj Poveÿi Ujediçenih nacija. putem izvoza zastarele investicione opreme u kolonije produæavali çihov ekonomski vek zahvaÿujuñi eksploataciji jeftine radne snage. nav. koje se bave unapreœeçem meœunarodne trgovine. tek u drugoj polovini XIX veka kretaçe kapitala dobija takve razmere da bitno utiåe na odnose izmeœu dræava. Pre svega. jedan od neposrednih uzroånika brze kolonizacije sveta krajem XIX i poåetkom HH veka. putem izvoza kapitala. delo. J. godine doãlo je u Æenevi do odræavaça Konferencije o trgovini i razvoju. Konferencija UN o trgovini i razvoju postala je stalni organ Generalne skupãtine UNUNCTAD.Posle Drugog svetskog rata åine se veñi napori na svesnom usmeravaçu meœunarodne trgovine i otklaçaçu negativnih dejstava svetskog træiãta. stvarana je veña potraæça robe iz metropole. Ova pojava zabeleæena je i u istoriji poåev od XVI veka. str. str. 126. 145. nav. 1964. B. B. kao dvema zemÿama u kojima se kapitalizam u to vreme veñpoåeo razvijati. Stvaraju se stalne i stabilne ekonomske integrisane zajednice. Kretaçe kapitala U drugoj polovini XIX veka meœunarodno kretaçe kapitala dobija prvorazredni znaåaj u meœunarodnim ekonomskim odnosima i meœunarodnim odnosima uopãte. kreditori su u obliku profita. drugo. geografska i ekonomska raspodela kretaça kapitala imala je isti odnos.36Kada je nakon zavrãetka Prvog svetskog rata doãlo do stagnaRenouvin. kao ãto su Evropska ekonomska zajednica (EEZ). i uzroånik imperijalistiåkih sukobÿavaça izmeœu dræava te epohe. Kapitalne investicije u stranim zemÿama su uvek imale za ciÿ razvijaçe robnog prometa. GAT. posebno trgovini i meœunarodnom finansiraçu zemaÿa u razvoju. delo. R. koji je u kolonijama bio znatno viãi. 1923. naplañivali svoje investicije i. Meœunarodno kretaçe finansijskih sredstava u ranijim epohama zabeleæeno je samo kao kretaçe koje odobrava jedna dræava da bi data finansijska sredstva mogla biti stavÿena na raspolagaçe drugoj dræavi. Izvoz kapitala je donosio metropoli viãestruke koristi. Najzad.

i pobede socijalistiåke revolucije u Rusiji. “politiku topovçaåa”. Vrednost privatnih investicija u inostranstvu uoåi Prvog svetskog rata bila je ravna vrednosti svetske trgovine. dok je istovremeno odobravala velike kredite Rusiji. delo. i centralnoameriåke dræave bile su åesto objekti ovakvih metoda.40Oni su se svodili na str. kretaçe kapitala se skoro potpuno zaustavilo i to traje skoro do Drugog svetskog rata. koja je bila glavni francuski saveznik. Stojanoviñ. delo. da bi u velikoj krizi 1929. 141 . da li se o dræavi kojoj se odobravaju krediti moæe razmiãÿati kao o buduñem savezniku ili ne.39 Drugo.cije sirovinskog izvoza. ako je reå o kretaçu kapitala prema nerazvijenim zemÿama.. To je ostavilo posledice i na kretaçe privatnog kapitala. Francuska joj je otvorila kredite itd. 146. Tunis. ãto se sve svodilo na tzv. da li se neka dræava iz protivniåkog tabora moæe pretvoriti u saveznika ako bi joj se odobrili krediti. godine definitivno prestao da funkcioniãe. u najveñoj meri. Les mouvements internationaux de capitaux entre les deux guerres. Renouvin. 37 Un Doc. delo.37 Uporedo sa procesom razbijaça sistema meœuna-rodnih ekonomskih odnosa u svetu se razvija socijalizam kao univerzalni proces. ili drugim putem. 3. 40 Nav. posledica su. Egipat. 159. Oktobarska re-volucija izvukla je ovu veliku zemÿu iz lanca meœunarodnih ekonomskih odnosa stvorenih u imperijalizmu i na imperijalistiåki naåin. Prvo. 140143. To odobreçe je u najveñoj meri zavisilo od konstelacije meœunarodnih odnosa. meœunarodno finansiraçe se odvija u mnogo veñem obimu. nav. J. nav. godine. imperijalistiåke sile su nametale “politiåku zaãtitu” svojim investicijama putem kolonizacije. politiåki razlozi su bili veoma znaåajni kod odobravaça tog izvoza. da li je jedna dræava saveznik u postojeñoj ravnoteæi snaga ili se nalazi u protivniåkom taboru. ovaj mehanizam poåiçe da slabi. U nastojaçu da se Italija privuåe u politiåki savez protiv Nemaåke. 39 P. U periodu 101914. uæivajuñi çenu punu zaãtitu u meœuna-rodnom prostoru. putem kredita i pomoñi koje dræave neposredno ili preko multilateralnih ugovora ili organizacija odobravaju drugim dræavama. Tako recimo. str. str. Sa velikom krizom vrednost svetske trgovine prelazi za 5% vrednost investicija. Takva podela rada je bila nametnuta silom i ona je sadræala eksploataciju industrijski slabije razvijene strane. U toku rata i posle çega. Duroselle. Osnovne promene koje su nastale u meœunarodnom kretaçu privatnog kapitala posle Prvog svetskog rata. B. 1949. str. ãto je imalo ogroman politiåki i ekonomski znaåaj. 38 R.38U toku krize. jedno veliko træiãte i izvor sirovina izvuåeni su iz svetskog imperijalistiåkog sistema. Izvoz privatnog kapitala redovno je bio prañen budnim okom dræave iz koje je on izlazio. Turska. Nakon revolucije nije bilo viãe moguñe sprovoditi sveopãtu deobu sveta. Za sve ove sluåajeve ima mnogo primera u istoriji meœunarodnih odnosa. Nastaju promene u tehnologiji koje postepeno naruãavaju uspeãno funkcionisaçe meœunarodne podele rada na bazi industrijski proizvoœaå prema sirovinskom proizvoœaåu. New York. Maroko. u celom periodu do Prvog svetskog rata. kada je reå o izvozu kapitala u nezavisne dræave. Francuska nije dozvolila izvoz kapitala u Nemaåku.

41 Nav. str. glavnih davalaca pomoñi. 147. Velika Britanija je blokirala çegova sterlinãka sredstva a SAD su naglo smaçile kupovinu egipatskog pamuka. SAD su vrãile pritisak na çu pod pretçom da ñe uskratiti daÿu pomoñako ne pristupi SEATO paktu. ãto javno finansiraçe preovlaœuje u odnosima izmeœu dræava. nav.. 42 R. godine. dok su istovremeno drugom vrstom “pomoñi” uticale da vlada Mosadika padne. privatni kapital gubi znaåaj u odnosima izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemaÿa jer viãe nije mogao biti realizovan kroz izvoz sirovina iz nerazvijenih zemaÿa. SAD i Velika Britanija su primenile niz mera pritiska na ovu zemÿu. u tom smislu. str. U posleratnoj meœunarodnoj zajednici. predstavÿa samo “ustavnu fikciju u koju joãsamo pravnici veruju. U toku i neposredno posle Drugog svetskog rata. SAD su mu uskratile ekonomsku pomoñ. Sukobi velikih sila na ovom poÿu sadræe niz elemenata poznatih od ranije. delo. krediti i pomoñneposredno upuñena saveznicima u robi uz vojnu ekonomsku pomoñpo Trumanovoj doktrini Gråkoj i Turskoj 1947. nastalog posle ovoga rata.”41 Posle Drugog svetskog rata nastaje znaåajna prekretnica. 142 . Pored politiåko-strateãkog znaåaja. 162. Kad je Egipat odbio uslove za dobijaçe pomoñi od Zapada za gradçu brane (uslovi su se sastojali u zahtevu da zapadne sile SAD i Velika Britanija kontroliãu egipatske finansije i da Egipat pristupi Bagdadskom paktu). Ovaj jaz se pokazivao sve opasnijim i za same razvijene zemÿe. pomoñzemÿama u razvoju u velikoj meri nosi na sebi tragove tih sukoba te se kroz çu åesto proturaju politiåki. Davaçe pomoñi uz politiåke i druge uslove åini tako i daÿe silu prisutnom u politici razvijenih zemaÿa prema nerazvijenim zemÿama. optereñenoj sukobima dva bloka.. ovo kretaçe se usmerava prema nera-zvijenim zemÿama u vidu bilateralne ili multilateralne pomoñi i kredita.383 miliona dolara. Primera koji govore o uslovima politiåke prirode kod davaça pomoñi ima mnogo. Takav sluåaj imamo i sa gradçom Asuanske brane u Egiptu. i po Marãalovom planu od 1948. SAD su imale za ciÿ i pokriñe dolarskog deficita u svetu. ideoloãki i strateãki ciÿevi velikih sila.neposrednu primenu sile s ciÿem zaãtite svojih investicija ili otvaraça træiãta za çih. Pomoñzemÿama u razvoju proizaãla je iz potrebe da se smaçi nastali ekonomski jaz izmeœu razvijenih industrijskih zemaÿa i nerazvijenih zemaÿa. vlada SAD pozajmila je saveznicima 55. Kada je Mosadik hteo da Iran vodi nezavisnu politiku. koja poåiçe 1949. Isto tako. godine. delo. Kada je Kamboxa priznala NR Kinu 1958. najboÿe je izrazio engleski dræavnik Lord Kerzon (Lord Curzon) kada je rekao da suverenost zemaÿa koje prihvataju specijalne garantije uz neposrednu vojnu podrãku. Stojanoviñ. jer su zemÿe u razvoju bivale sve slabije kao kupci na svetskom træiãtu.42 Kretaçe javnih kredita se nastavÿa posle Drugog svetskog rata i to u dve osnovne etape: prvo. a to je ugroæavalo realizaciju proizvodçe u razvijenim zemÿama. Privatni kapital je oåigledno bio nemoñan da zadovoÿi ove potrebe. U drugoj etapi. Kakvi su ti metodi bili.

Francuska i Nemaåka. Razvijenije kapitalistiåke zemÿe. V. 143 . Prednost pruæaça pomoñi preko UN jeste. izvozom radne snage u svoje kolonije ili u SAD. poãto je mogao oslabiti englesku privredu koja se nalazila u poåetnom stadiju kapitalistiåkog razvoja. delo. 159. izjavÿuje da je ciÿ ameriåke pomoñi u Aziji “da se ne dozvoli jaåaçe uticaja SSSR u Aziji”. U to vreme R. dok ekonomska i finansijska pomoñjoãuvek u najveñoj meri ide neposredno po bilateralnim ugovorima ili preko regionalnih ekonomskih organizacija. ove zemÿe doprinose da ova organizacija preuzima na sebe sve veñi deo poslova meœunarodnog finansiraça zemaÿa u razvoju. Nikson. Krajem 1957. Kretaçe radne snage Razvoj kapitalizma pretvorio je radnu snagu u robu. mi se u potpunosti odriåemo takve pomoñi i pretpostaviñemo joj smrt od gladi i bede”.43 Nesvrstane zemÿe su oduvek odbijale da primaju pomoñpod politiåkim uslovima. Engleska je zemÿa koja je u toj fazi donela zakon koji je spreåavao odlazak struåne radne snage u inostranstvo. male i sredçe zemÿe sve viãe uåestvuju u opãtoj sumi pomoñi zemÿama u razvoju. kao potpredsednik SAD. 43 Nav. nakon åega se ameriåka pomoñovoj zemÿi naglo poveñala. Åitava mreæa organa UN izgraœivana je oprezno i uz teãkoñe i prepreke koje su proizlazile iz sukoba interesa velikih sila na ovom poÿu.Pomoñzemaÿa u razvoju odraæava se i na samu ravnoteæu snaga. Svojim stavovima u Ujediçenim nacijama. i od tada na svakom zasedaçu ono je imalo vaæno mesto u dnevnom redu svetske organizacije. Preko UN naroåito se uspeãno razvijala tehniåka pomoñzemÿama u razvoju. doprinosi da pomoñzemÿama u razvoju postepeno preraste u stalni institut meœunarodnih ekonomskih odnosa i sluæi razvoju onih procesa koji vode saradçi u meœunarodnim odnosima. Ovakav stav nesvrstanih zemaÿa. u tome ãto se na taj naåin umaçuje moguñnost politiåkih manipulacija prilikom davaça ove pomoñi. Joãna prvom zasedaçu UN postavÿeno je ovo pitaçe. str. veñi na kretaçe radne snage u svetskim razmerama. Posledçih godina. ne samo na kretaçe meœunarodne trgovine i meœunarodnog finansiraça. To ãto se kapitalizam nije ravnomerno razvijao ostavilo je posledice. godine Nehru je u parlamentu svoje zemÿe izjavio sledeñe: “Ukoliko bi inostrana pomoñbila stavÿena ma i u najmaçoj meri u zavisnost od naãe politike. kao ãto su Engleska. koji se na tom poÿu stalno produbÿuje. ãto smaçuje moguñnost politiåkih manipulacija oko ovog novog instrumenta u meœunarodnim odnosima. godine SSSR je odobrio Indiji kredite. ãto deluje u pravcu popuãtaça monopola velikih. pre svega. Ove teãkoñe su upravo odraz toga staça i predstavÿaju indikatore u odnosima sile u procesima sukoba u meœunarodnim odnosima. tako da se kretaçe radne snage na svetskom træiãtu obavÿa paralelno sa kretaçem roba i kapitala. Znaåaj koji radna snaga ima u razvoju zapaæen je joãu merkantilistiåkoj fazi kapitalizma. Joã1952.

ãto usporava çen sopstveni razvoj. jer samo tako moæe sluæiti kao regulator meœunarodnih ekonomskih odnosa i razvoja svake pojedine nacionalne privrede. Razjediçenost svetskog træiãta danas Nacionalno træiãte u savremenim uslovima razvoja postaje nedovoÿno. svetsko træiãte mora imati univerzalni karakter. Ono se razlikuje od ekonom-ske emigracije u proãlosti. Slabije razvijene zemÿe Istoåne Evrope (uglavnom slovenske zemÿe u Austrougarskoj). åime se poskupÿuje proizvodça. jer je ova danaãça. G. Poãto industrija nije joãmogla da primi sav ekonomski viãak radne snage iz poÿoprivrede. a s druge. Privredni i druãtveni razvoj danas se ne mogu zamisliti bez visokih struånih i nauånih kadrova. izvozom radne snage reãavaju pitaçe demografskog viãka koji u zemÿi jednostavno nije mogao prodati svoju radnu snagu. s obzirom na nuænost specijalizacije u proizvodçi i podele rada u svetskim razmerama. U savremenim meœunarodnim odnosima kretaçe radne snage zau-zima znaåajno mesto u odnosima dræava. Ekonomski gledano. reãavaju problem relativnog demografskog viãka stanovniãtva. U ovom kretaçu radne snage. indikatori su uloge i mesta date zemÿe u svetskoj privredi. Ãpanija i Portugal. oko privlaåeça struåçaka i nauånika na rad u jednoj zemÿi. ideoloãka i politiåka podeÿenost u svetu pogodovala je stvaraçu regionalnih ekonomskih zajednica træiãta i podele rada (uglavnom na politiåko-ideoloãkoj osnovi). Kretaçe radne snage u meœunarodnim razmerama ostavÿalo je ozbiÿne posledice ekonomske i politiåke prirode. kako na dræave emigracije tako i na dræave imigracije. Meœutim. a naroåito. raste stepen meœuza-visnosti u svetu. on odlazi u prekomorske zemÿe u kojima ostvaruje boÿe ekonomske efekte u uslovima nestaãice radne snage. uglavnom privremena emigracija. grupe dræava stvaraju viãe ili maçe autarhiåne regionalne zajednice unutar kojih se razvija autarhiåna proizvodça. uglavnom izmeœu visoko razvijenih zemaÿa. Za tu proizvodçu takoœe se obezbeœuje zatvoreno regio144 . Kretaçe radne snage uopãte. odlazak u prekomorske zemÿe u ekonomsku emigraciju uglavnom znaåio definitivno napuãtaçe otaxbine. posebna paæça se poklaça kretaçu struåne radne snage. visokih struåçaka i nauånih radnika. tako da se danas u svetu vodi prava utakmica. danas emigracija takoœe ima iste tokove kao i nekad. a struåçaka i nauånika posebno. na svetskom træiãtu i u meœunarodnim ekonomskim odnosima uopãte. kao i na celu meœunarodnu zajednicu. Meœutim. Ovo doprinosi tome da dræave sve viãe napuãtaju autarhijske metode razvoja i teæe organizovanom stvaraçu ãirih træiãta i organizovanoj podeli rada. druãtveno-ekonomska. Nekada je ekonomska emigracija bila konaåno iseÿeçe iz jedne zemÿe i useÿeçe u drugu. zatim Italija. Radna snaga iz maçe razvijenih zemaÿa odlazi u razvijene industrijske zemÿe. ãto je umaçilo univerzalni karakter svetskog træiãta. Ova regionalna podvojenost doprinela je da doœe do raœaça jedne protivureåne situacije u svetu: s jedne strane.Kanadu i Latinsku Ameriku.

nastajaçu i razvoju svih druãtve145 . te se u meœunarodnim odnosima zalaæu za uspostavÿaçe novog meœunarodnog ekonomskog poretka. Za uspeãno uvoœeçe novog meœunarodnog ekonomskog poretka. stvara izolovane grupacije koje se meœusobno suprotstavÿaju. jer uåvrãñuje nejednakosti. Novi meœunarodni ekonomski poredak bi mogao otkloniti uzroke podreœenog poloæaja jednog broja zemaÿa u svetskoj ekonomiji i to na taj naåin ãto bi se u svetskim razmerama uåinila preraspodela podele rada putem industrijske specijalizacije regiona i zemaÿa. Samim tim. 2. industrijska proizvodça je znatno nadmaãila vrednost proizvodçe sirovina. koji su posledica veãtaåkog stvaraça nepovoÿne strukture meœuna-rodne podele rada. Na taj naåin bi industrijski razvijene zemÿe samo vratile zemÿama u razvoju jedan deo sredstava koje ostvaruju u neravnopravnoj meœunarodnoj ekonomskoj razmeni. S obzirom na to da su meœuna-rodni odnosi pre svega odnosi izmeœu dræava.nalno træiãte. Geografski åinilac Ÿudska druãtva æive u razliåitim prirodnim sredinama i uslovima kao ãto su klima. industrijski razvijene zemÿe bi morale u prvoj fazi da obezbede povoÿniji tretman razmeni sa zemÿama u razvoju. Naglim razvojem tehnologije. Ovakav oblik meœuzavisnosti ne pogoduje razvoju meœunarodne saradçe. a dræave ne nastaju i ne postoje drukåije veñkao teritorijalna druãtva. joãuvek nije bitno izmeçen. Razumÿivo je da zemÿe u razvoju ne mogu biti zadovoÿne ovakvim staçem. S druge strane. geografski uslovi sredine i poloæaja teritorije jedne dræave doprinose çenom poloæaju u datom vremenu u kome postoji odreœen stepen i oblik meœuzavisnosti na meœunarodnom planu. Na ovaj naåin se ne moæe postiñi optimalna meœunarodna podela rada. çegov razvoj i odnose sa drugim druãtvima. kao i da obezbede veñe priticaçe investicija u ove zemÿe s ciÿem çihovog ekonomskog razvoja. umesto harmoniånog razvoja svetske privrede u celini. kulturne i socijalne procese u savremenoj meœunarodnoj zajednici. Geografski materijalisti i geopolitiåari su geografskom åiniocu davali dominantnu ulogu u æivotu druãtva. Ovi procesi bitno utiåu na ekonomsku meœuzavisnost koja se ogleda na svetskom træiãtu. odnos industrijski razvijenih zemaÿa i zemaÿa u razvoju na svetskom træiãtu vrlo je nepovoÿan za ove posledçe. çegovo delovaçe se odraæava ne samo na meœunarodne ekonomske odnose. poãto je razmena izmeœu regiona optereñena politiåkim sukobima. Meœunarodni ekonomski poredak nastao u imperijalizmu. çegovom razvoju. priroda tla i geografski poloæaj. jer se teæi proizvodçi svega ãto je regionu potrebno. Ovaj razvoj je stvorio ogroman ekonomski jaz izmeœu te dve grupe zemaÿa tako da je dovedeno u pitaçe normalno funkcionisaçe meœunarodnih ekonomskih odnosa. zasnovan na podeli rada izmeœu industrijskih proizvoœaåa u proizvoœaåa siro-vina. veñi na politiåke. te zbog toga ima relativno mali ekonomski znaåaj. Razumÿivo je da ovi uslovi deluju na poloæaj svakog druãtva. Takav tok stvari vodi narastaçu antagonizma.

”45 Istovremeno. Milutinoviñ. deluje samo u odreœenim uslovima razvoja. Sa promenama u razvoju mate-rijalne proizvodçe. moæemo razlikovati viãe geografskih elemenata kojima se daju determinantne uloge u delovaçu prirodnih uslova na æivot åoveka i druãtva. Meœutim. Moæemo smatrati da “pojedini geografski faktori mogu biti. Sa razvojem tehnike. odnosno maça povoÿnost pojedinih strana geografske sredine. maçe ili viãe povoÿni. kao i samim kvalitetima tla i. ãto ukazuje na çihov relativan znaåaj. mora se uvek odmeravati prema stepenu razvitka druãtva. Veña. nav. igraju istu ulogu. kao i çegovog mesta i uloge u odnosima sa drugim druãtvima. Sa nastankom dræave nastaçenost je uklopÿena u po44 M. posedovaçe nafte nije imalo nikakvog znaåaja za druãtveni razvoj i bogatstvo sve dok nije pronaœena tehnologija za çenu upotrebu. na svetskom træiãtu i u meœunarodnoj podeli rada. Na taj naåin je i sam geografski poloæaj. naroåito. ne mora da bude. treba podvuñi da u postojeñim uslovima razvoja pro-izvodçe. Ovaj odnos izmeœu prirodnih uslova u razvoju i samog razvoja razreãavao se kompenzacijama. Oni samo pruæaju moguñnost a ne stvaraju vrednost. to nikako ne znaåi. A. da su ovi prirodni uslovi determinanta razvoja uopãte. reke. 146 . delo. U tom smislu. åinili se nepremostive prepreke koje su onemoguñavale dodire meœu narodima i kulturama. Titograd. koje se razlikuju po ovim uslovima. mora. 1957. kao i drugi prirodni uslovi. na svakom stepenu razvitka druãtva. 243.nih procesa. planine. meça se i znaåaj geografskih åinilaca. jer imaju znaåaja u meœunarodnim odnosima. odnosno nepovoÿni. moglo zakÿuåiti da u odnosu izmeœu dve dræave. mora i reke postaju putevi veza i saradçe ili prostori sukoba meœu narodima. geografski åinilac deluje na poloæaj i ponaãaçe jedne dræave u meœunarodnim odnosima.44 Geografski åinilac. ona shvataça koja geografskom poloæaju zemÿe pripisuju determinantnu ulogu u razvoju i æivotu druãtva. pa i meœunarodnih odnosa. Da je to sluåaj. meœutim. Geografski materijalizam. Milutinoviñ. bez sumçe. nastaju razlike u proizvodnosti rada. U velikom delu ÿudske istorije. s glediãta razvitka druãtva. U primitivnim uslovima razvoja tehnike. a to ñe nesumçivo delovati i na çihov meœusobni odnos i na çihovo mesto u meœunarodnoj zajednici. ali i potrebu da se prouåavaju. zemÿe koje imaju najpovoÿnije prirodne uslove bi trebalo da imaju i najrazvijeniju tehnologiju. 45 M. str. To. Dræavna teritorija Videli smo da ÿudsko druãtvo poåiçe da se teritorijalizuje tek krajem sredçeg stupça varvarstva. putem boÿe organizacije proizvodçe ili veñeg radnog angaæovaça druãtva koje je u pitaçu. Ali na geografske faktore ne moæemo gledati tako kao da oni uvek. Tu se mogu navesti oni teoretiåari koji taj znaåaj pripisuju klimi ili reÿefu tla. veñih stvara rad. Danas se razvijena industrija nalazi na prostorima na kojima åesto nema potrebnih sirovina niti energije. ãto je znaåajno za analizu meœunarodnih odnosa. Iz ovoga bi se. odreœen stupçem razvoja. meœutim.

Iz same åiçenice teritorijalizacije proizaãle su mnogo veze sa razvojem i mestom datog druãtva u odnosima sa drugim zajednicama. Sa nastankom nacije javÿa se teæça da se granice jedne dræave poklapaju sa etniåkim prostiraçem jedne nacije. Naime. tako i saobrañajne moguñnosti. Granice prostiraça ove svojine su nastankom dræave prerasle u poseban pravni i politiåki institut i one imaju veliki znaåaj u odnosima dræava. U sredçem veku. Granica je linija koja razdvaja dve dræave i preko koje se odvijaju odnosi izmeœu tih dræava. Od tih granica naroåito treba izdvojiti sledeñe: aa.jam tog oblika potpunog druãtva. situacija u tom pogledu nije bila bitno drukåija. pitaçe dræavnih granica nije moralo biti tako strogo postavÿeno. a. teritorijalizacija je izazvala nastajaçe posebnih vrsta odnosa druãtvenih zajednica. Na istaknutim strategijskim taåkama postavÿene su vojne posade kao znak prostiraça suvereniteta dræave. S razvojem kapitalizma javÿa se potreba åvrãñeg povezivaça svih delova dræavne teritorije. te vremenom nastaju odreœeni principi koji su proiziãli iz potrebe dobijaça takvih granica koje bi u najveñoj meri garantovale nacionalni prosperitet i nacionalnu bezbednost. U daÿoj proãlosti. U antiåkoj Gråkoj. Takvom staçu stvari doprinosile su kako organizacija vlasti. Pored niza drugih znaåajnih posledica. koje su bile najsigurnija prepreka brzim upadima osvajaåa na teritoriju neke dræave. a poveñana ekonomska meœuzavisnost traæi zaãtitu nacionalne privrede koja nastaje s nastankom nacionalne dræave. na bazi opãte vojne obaveze. bilo nemoguñe taåno utvrditi granice francuske dræave. koji nastaju povodom te teritorijalizacije. sve do poåetka razvoja kapitalizma. Poznato je da je nakon francuske revolucije 1789. graniåne linije nisu bile sasvim taåno utvrœene dokumentima koji bi u svako doba mogli sluæiti kao dokaz u eventualnom graniånom sporu. Dræavne granice u tim uslovima nisu. dræave-gradovi su zaposedale okolnu teritoriju bez taånog utvrœivaça graniånih linija. godine. Takav je sluåaj bio i sa Rimskom imperijom. Dræavne granice. uspostavÿa se neki vid svojine na zaposednutoj teritoriji i ona je ograniåena prostiraçem zaposednute teritorije. Vojna sila tako prestaje da bude samo oruæana zaãtita pojedinih feudalaca i çihovih poseda veñprerasta u opãte-druãtveni organizam. prerasta u brojnu skupinu kojoj se u jedan od osnovnih zadataka stavÿa zaãtita granica i teritorijalnog integriteta. Ti odnosi su meœunarodni odnosi. U domenu çene oruæane sile stvara se “narodna vojska” koja. Nova nacionalna dræava se zasniva na novim organizacionim principima dræavne privrede i dræavne vlasti. Pitaçe razgraniåeça izmeœu dræava dobija znaåajno mesto u meœunarodnim odnosima. prema tome mogle preuzeti ulogu “åuvara” unutraãçeg træiãta i domañeg proizvoœaåa od strane konkurencije. S druge strane. naturalna proizvodça nije omoguñavala veñu meœunarodnu razmenu iz koje bi se mogli razviti eksploatatorski odnosi izmeœu dræava. Etniåke granice. S obzirom da nacija u tom istorijskom trenutku ima najviãe uslova da se organizuje kao nezavisna dræava. videli smo. 147 . U savremenoj epohi smatra se da teritorija na kojoj se prostire vlast jedne dræave mora imati taåno utvrœene granice. Teritorijalizacijom druãtva.

Najåeãñe. Ovakvo staçe karakteriãe epohu stvaraça nacionalnih dræava u Evropi u toku XIX i prve polovine HH veka.) vrãeno je uglavnom primenom naåela etniåkih granica. koje je imalo a i danas ima veliki znaåaj za odnose izmeœu dræava. Ovo naåelo je moralo biti dopuçavano i korigovano nekim drugim naåelima kao ãto su geostrateãke granice. Razgraniåeça po etniåkim naåelima. U mnogim zemÿama ostale su nacionalne maçine nacija koje su imale svoju dræavu.” Ovo miãÿeçe izraæava na jasan naåin osnovni stav epohe o ovom pitaçu. Meœutim. privredni kriterij i dr. zastupao je stav da “naåelo prirodnih granica i naåelo etniåkih granica moraju se meœusobno dopuçavati iako u praksi oni jedan drugom pritivureåe. mogla su proizvoditi kako odnose saradçe tako i odnose sporova i sukoba. odnosno nacije koje su odluåile da æive u jednoj zajedniåkoj dræavi. koji su åesto dovodili do sukoba i ratova. koji su åitave delove nekih nacija ostavÿali drugim dræavama (sluåaj sa Jugoslavijom kojoj su oduzete teritorije naseÿene pripadnicima jugoslovenskih naroda). Ovo pitaçe poznaje i druge metode koji su dovodili do sukoba u procesu formiraça nacionalnih dræava.teæça ka etniåkim granicama redovno vodi iznalaæeçu puteva da se do takvih granica i doœe. ovi odnosi ñe biti u zavisnosti od drugih åinilaca koji odreœuju interese 148 . iako se time æeli samo to da jedna dræava obuhvati teritoriju na kojoj se prostire jedna nacija. Istorija je pokazala da dobro izvedeno etniåko razgraniåeçe doprinosi razvoju dobrosusedskih odnosa. Åesto su se iza zahteva za uspostavÿaçem etniåkih granica krile (ili kriju) teritorijalne pretenzije neke dræave prema drugim dræavama. Te pretenzije su se najåeãñe izraæavale tako ãto bi se nekim argumentima tvrdilo da na toj i toj teritoriji æive pripadnici çene nacije. Naãveliki nauånik Jovan Cvijiñna konferenciji mira u Parizu. Sa Prvim svetskim ratom uglavnom se zavrãava proces nastajaça nacionalnih dræava u Evropi. ovo pitaçe joãuvek ima veliki znaåaj u odnosima dræava. Ovo pitaçe åesto je izazivalo sporove izmeœu dræava. ono nije moglo biti u potpunosti u praksi ostvareno zbog izmeãanosti nacija. U çihovom dopuçavaçu naåelo narodnosti mora se poãtovati kao vaænije. Poÿske i dr. Odreœivaçe etniåkih granica nije nikako jednostavan posao. ili se negira nacionalni identitet neke nacije. ove teæçe su nailazile na teãkoñe u svom ostvarivaçu. naroåito u Aziji i Africi.. ovo razgraniåeçe je stvorilo posebno staçe u Evropi. Na konferenciji mira u Parizu posle ovog rata. Maçine mogu sluæiti kao most razumevaça ali i kao predmet sukoba. koja su ipak dovodila do stvaraça nacionalnih maçina. zbog maçe ili veñe izmeãanosti nacija na nekom geografskom podruåju. razgraniåeçe izmeœu evropskih dræava. Meœutim. te se u takvim uslovima moæe oåekivati razvoj procesa saradçe. kao i stvaraçe novih nacionalnih dræava (Åehoslovaåke. Pre ñe se uspostaviti dobrosusedski odnosi ili prijateÿski odnosi izmeœu dveju dræava ako nemaju meœusobnih nacionalnih potra-æivaça pa ma im granice i ne bile prirodne. i tamo gde je ovo naåelo bilo u najveñoj meri primeçeno. dok na drugim kontinentima. proglaãavajuñi da je ona samo deo “matiåne nacije” dræave koja to osporavaçe vrãi. Ako ostavimo po strani interese velikih sila..

U savremenim uslovima ratne tehnike more ima maçi znaåaj za bezbednost zemÿe. Ove granice se pruæaju preko prirodnih prepreka. xungle. ili na drugi naåin teãko prohodni tereni. zatim kao zaãtita atomsko-raketnih postrojeça na podmornicama itd. Od vremena u kome je more bilo gotovo nepremostiva prepreka osvajaåima. Reka kao granica ima i svoje ekonomske vrednosti. more se joãuvek smatra najidealnijom granicom za bezbednost dræave. ona predstavÿa dobar saobrañajni put. Uz ove najåeãñe prirodne granice. S razvojem tehnike. 149 . Kao prirodna granica. åesto insistirale da graniåna linija ide maticom neke reke. mada çihova funkcija u meœunarodnim odnosima nije prestala. zatim kao prostor iz kojeg se mogu kontrolisati strategijske taåke. Prvo. Najboÿi primer za to je Engleska. meœunarodnu trgovinu i meœunarodni saobrañaj. naroåito u domenu saobrañaja. Reke su uvek predstavÿale bar neku prepreku osvajaåu. U vojnoj veãtini reke su imale posebno mesto. kako u odbrani tako i u napadu. bb. U istoriji Evrope zabeleæen je tipiåan sluåaj sukobÿavaça oko razgraniåeça linijom toka jedne reke. Prirodne granice. more kao granica ima veliki znaåaj za razvoj meœunarodnih ekonomskih odnosa. nije doæivela pravu inva-ziju neprijateÿa. åitav sliv jedne reke predstavÿa povoÿno podruåje za razvoj agrikulture i dobijaçe elektroenergije. te je tu opasnost mislila da otkloni uspostavÿaçem granice na Rajni. Tome su doprinosili kako razlozi bezbednosti granica tako i ekonomski razlozi. Iz istorije meœunarodnih odnosa se moæe videti da su dræave najteæe bile raçive na svojim morskim granicama. Radi oåuvaça svoje bezbednosti. ona sluæi kao put meœunarodne razmene i najzad. Pored ovoga. i moguñnost pristupa velikom broju dræava. çegova uloga na tom planu se åak i poveñava u oblasti saobrañaja izmeœu saveznika. Dræave su u svojim nastojaçima da dobiju dobre granice.dræava. od konstelacije meœunarodnih odnosa unutar kojih maçinsko pitaçe moæe doprinositi razvoju jednih ili drugih procesa. Ipak. i to treba imati u vidu. S razvojem tehnike odbrana i forsiraça reke imaju znaåajno mesto u vojnim planovima dræave. sa razvojem tehnike meça se i ta uloga morske granice. ako protiåe kroz viãe dræava. zatim. Razgraniåeçe na rekama je podrobno regulisano pravilima meœunarodnog prava. mora. ako je plovna. zatim sloboda plovidbe. u kome moguñnost invazije zavisi od tehnike kojom osvajaå raspolaæe. van Evrope se joãuzimaju i pustiçe. imaju veliki znaåaj za razvoj veza meœu dræavama åitavog sveta. kao ãto su planinski venci. reke. koja kao ostrvska zemÿa. Sasvim razumÿivo. Dobar primer za ovo je otvaraçe zapadnog fronta i iskrcavaçe saveznika u Normandiji u Drugom svetskom ratu. znaåaj prirodnih granica za odbranu zemÿe opada. Francuska se vekovima smatrala ugroæenom od Nemaåke. poãto çegovi putevi. dræave åesto prilikom razgraniåeça sa drugim dræavama insistiraju da se poãtuju prirodne granice çihovih teritorija. do doba u kome more kao granica samo olakãava odbranu zemÿe.

U uslovima saradçe i dobrosusedskih odnosa. kojom se dobija hrana u razmenu za druge proizvode. Ove veãtaåke granice stvaraju dræavama posebne probleme za çihovo odræavaçe. politiåke i vojne ekspanzije. bogatstvo prirodnim izvorima nije bez znaåaja u odnosima dræava. Istovremeno. Sterilnost zemÿe u ovom smislu vekovima je pojedine dræave i narode dræala u staçu strepçe za prosto odræaçe egzistencije. (Prelaz Arapa u Severnu Afriku bio je u najveñoj meri izazvan potrebom da se naœe zemÿiãte pogodno za gajeçe æitarica). Razvojem proizvodçe sintetiåkog materijala. S obzirom na to da su dræave politiåke tvorevine. postaju znaåajni proizvoœaåi zahvaÿujuñi razvoju hemijske industrije. Planinski venci su uvek igrali ulogu prirodnog razgra-niåeça dve dræave. (Velika Britanija od druge polovine XIX veka hrani svoje stanovniãtvo uglavnom zahvaÿujuñi uvozu). çihovi prevoji sluæili su kao put za saobrañaj izmeœu dræava i invazije osvajaåa. a i za odbranu. gube 150 . zemÿe koje su tim prirodnim sirovinama raspolagale. dræave åesto posebnu paæçu obrañaju ovim granicama. sa razvojem drugih izvora energije. ili raãirenoãñu dobrih paãçaka za razvoj stoåarstva. Kvalitet zemÿe i prirodni izvori. bogatstvo tla jedne dræave merilo se plodnoãñu zemÿiãta za osnovne poÿoprivredne proizvode. U epohama primitivnih civilizacija. ta ista dræava je mogla zauzeti neko od vodeñih mesta u svetskoj proizvodçi. Zbog svega toga. mada je çihov znaåaj znatno opao u uslovima savremene ratne tehnike. Obavÿaçe procesa proizvodçe vrãi se u odreœenim prirodnim uslovima te su oni uvek u veñoj ili maçoj meri uticali na çen razvoj. U zavisnosti od razvoja proizvodçe. ovaj smisao i znaåaj tla teritorije jedne dræave gubi znaåaj. i istovremeno. rastao je i opadao znaåaj pojedinih prirodnih sirovina. Zbog toga su dræave teæile da svoje graniåne linije povuku vrhovima planinskih venaca. Razvoj tehnologije proizvodçe i saobrañaja omoguñio je proizvodçu hrane. b.vv. Iz toga su åesto nastajali pokreti koji su raœali ekspanzionistiåko ponaãaçe takvih dræava u meœunarodnim odnosima. koji su pruæali moguñnost uspeãnije odbrane zemÿe i da zadræe prevoje. U drugim uslovima. za ove granice se pre svega moæe reñi da one dele dræave ali i åine mesto na kome se narodi zbliæavaju. Planinski venci se mogu i danas smatrati pogodnim granicama u strategijskom smislu. na do juåe sterilnim zemÿiãtima ili razmenu dobara u svetskim razmerama. one politiåkim sredstvima åuvaju svoje prirodne uslove i prednosti na tom poÿu. sa razvojem tehnike ÿudi mogu uspeãnije da otklaçaju prirodno (relativno) siromaãtvo teritorije na kojoj æive. Jedna dræava je mogla biti siromaãna ako nije imala ugÿa u vremenu u kome je ugaÿ bio osnovni izvor energije za pokretaçe industrijske proizvodçe. te se grade posebno skupa utvrœeça i druge zapreke. Prirodne granice nisu uvek moguñe. koje inaåe nisu raspolagale prirodnim sirovinama. Mada danas. te dolazi do razgraniåeça povlaåeçem veãtaåkih linija na tlu i geografskoj karti. mnoge zemÿe. doline i kaçone izmeœu visova pod svojom kontrolom. U danaãçe vreme. kao jedino pogodne puteve ekonomske.

Svako vreme razvoja civilizacije imalo je svoje tehnoloãke obeleæje. ãto je uvek ostavÿalo traga na odnose izmeœu dræave. strategijska pozicija u datim uslovima ratne tehnike. izrasta 46 M. vremenu vrlo razvijene tehnologije. Ova korelacija izmeœu veliåine teritorije i dræavne moñi izazvala je po Racelu. koji mogu uticati na çeno ponaãaçe i ponaãaçe drugih dræava prema çoj. Politika SAD prilikom dekolonizacije Konga (1960. U daÿem razvoju geopolitiåkih objaãçeça druãtvenih pojava. te da dræave koje raspolaæu veñim prostranstvom teritorije. poÿoprivrednog œubriva i dr. delo. Kao struåçak za pomorsku strategiju. stalnu teæçu dræava ka proãireçu svoje teritorije. tako i u svetskim razmerama. utakmica dræava da poseduju izvore nafte. str. nav. Znaåaj puteva koji prelaze te-ritoriju jedne zemÿe. Geopolitiåka shvataça prvi je sistematski izloæio nemaåki geograf Fridrih Racel (Fridrich Ratzel). åesto bitno utiåu na razvoj odnosa. kao protivteæa. u vremenu osvajaça kolonija i stvaraça velikih kolonijalnih imperija od strane imperija-listiåkih sila. Najizrazitiji predstavnici ovoga pravca su ameriåki admiral Alfred Mahan (1“01914) i britanski geograf Halford Mekinder (sir Halford Mackinder 18691947). uvek trudile da poseduju te sirovine u dovoÿnoj koliåini. geopolitiåke ãkole. pristup morima. 9699. B. kulturu itd. rasne i nacionalne osobine. Prostoru koji je zauzimala jedna dræava veliku paæçu su posveñivali pripadnici tzv.) u velikoj meri je odreœena interesima ove zemÿe za nuklearne sirovine u Katangi.46Ova shvataça imaju svoje objaãçeçe u druãtvenim uslovima u kojima su nastala.mesto koje su imale u meœunarodnoj podeli rada i na svetskom træiãtu (to je naroåito sluåaj sa razvojem proizvodçe veãtaåke gume.). Mahan je bio obuzet åiçenicom da je svet povezan ogromnim pomorskim prostranstvima u kome. u çegovoj anglosaksonskoj interpretaciji. 151 . sukob uz upotrebu sredstava prinude je bio åesta pojava. geografski poloæaj jedne zemÿe ima prvorazredan znaåaj za poloæaj te dræave u meœunarodnim odnosima. Oni su polazili od toga da prirodna tla i prostor koji zauzima jedna dræava odreœuju druãtvene institucije. Dræave su se u teæçi da jaåaju svoju moñi druãtveno bogatstvo. U zavisnosti od toga. kako u regionalnim. sve su to elementi geografskog poloæaja jedne dræave. Åak i u naãem vremenu. On polazi od stava da se rast jedne dræave ogleda u çenom teritorijalnom ãireçu. Milutinoviñ. rastao je ili opadao znaåaj pojedinih prirodnih sirovina. retkih metala potrebnih u raketnoj tehnici. nuklearnih sirovina. Meœunarodni geografski poloæaj Znaåaj jedne dræave ili grupacije dræava u meœunarodnim odnosima moæe u velikoj meri da bude odreœen çenim geografskim poloæajem i prostorom koji zauzima. Ukoliko ih nisu mogle dobiti razmenom u meœunarodnim ekonomskim odnosima. raspolaæu veñim kapacitetom moñi.

kontroliãe predeo srca. On je stvorio aforizam po kome “onaj ko vlada Istoånom Evropom. str. Aziju i Afriku nazvao “svetskim ostrvom”. Iz ovog odnosa nastajao je sukob izmeœu Rusije. Milutinoviñ. Bivãi general Karl Haushofer (18691946) kao Hitlerov saradnik i ideolog. te je u toj oblasti video drugi “stoæer moñi” koji ñe sa prvim biti u staçu ravnoteæe. 48 M. svetskim ostrvom a time i åitavim svetom. Mekinder je smatrao da sam raspored kopna i mora na zemÿi omoguñuje stvaraçe velikih imperija i åak. Posle Prvog svetskog rata. koja je branila pristup maritimnim proåeÿima. kontroliãe celi svet”. i pored tog istorijskog demantija ove teorije. Ova odbrana je vrãena (i treba da se vrãi) stalnim politiåkim okruæeçem s mora ruskog kontinentalnog jezgra. ako se izuzmu preteranosti i mistifikacije koje su geopolitiåari uneli u analizu uloge geografskog åinioca. Osnovni globalni odnos. Geografski uslov ne gube nikada karakter materijalnih uslova neophodnog za opstanak druãtva. Sociologie des relations internationales. 1974. delo. koja ovu teoriju nauåno pobija. u kojoj raste revanãizam posle poraza u tom ratu.48Pri tom. jednog svetskog carstva. neophodno je reñi da uloga i znaåaj geografske sredine za druãtvo ne moæe biti zanemarena. oni ne prelaze granice toga okvira. 103108. nastaje iz teæçe kontinentalnog jezgra da se probije u prostor maritimnih proåeÿa. Ovakva glediãta su naãla plodno tle u Nemaåkoj posle prvog svetskog rata. Geografski åinilac moæe biti povoÿan ili maçe povoÿan za neku dræavu i çen politiåki poloæaj i ulogu. Nacionalistiåki i revanãistiåki krugovi u Nemaåkoj vide u geopolitiåkim teorijama idejnu osnovu ponovnih priprema za ostvareçe svoje ideje o vladavini åitavim svetom. Ali isto tako. Interesantno je napomenuti da je ova teorija. Kasniji razvoj dogaœaja vezanih za odnose Rusije i Velike Britanije demantovao je Mahanove ideje. Paris. Merle.47 Geopolitiåke teorije u nemaåkoj faãistiåkoj verziji izazvale su otpor u åitavom svetu. doãla do izraæaja i u ameriåkoj globalnoj strategiji posle Drugog svetskog rata u kojoj je “okruæeçe” SSSR-a sprovedeno istim geostrateãkim koncepcijama od podruåja Atlantskog pakta. 153. preko Bagdadskog i ANZUS pakta do krajçeg istoka. Dalloz. nalazi u geopolitiåkim teorijama osnov za nemaåko svetsko gospodarstvo u åiçenici da je ona u najpovoÿnijem poloæaju da ovlada “svetskim srcem”. ko vlada predelom srca. Velike Britanije. “Stoga se bez geografskih uslova ne moæe zamisliti druãtveni razvoj. No. str. Mekinder modifikuje svoju teoriju. to treba uvek imati u vidu. u neãto izmeçenom vidu. 152 . nav. geografski åinioci 47 M. po çemu. jer su u dva svetska rata te zemÿe bile saveznici a ne protivnici. ona je naãla odziv i u globalnoj strategiji jedne velike sile posle Drugog svetskog rata. Ovaj stav nauke prema ovim teorijskim koncepcijama doprineo je tome da danas nema celovitijih sistema prouåavaça meœunarodnih odnosa zasnovanih na geopolitiåkim shvataçima. Meœutim. tako ãto sada Atlantski okean smatra sponom Zapadne Evrope i Amerike.ogromna evroazijska masa. On je Evropu. kao posednika evroazijskog kontinentalnog jezgra i maritimne sile broj jedan. tako da se vrlo brzo razvija nauåna kritika ovih shvataça. Polazeñi od istih ideja.

ne igraju uvek istu ulogu na svim stupçevima druãtvenog razvoja. Isto tako, pojedini geografski elementi nemaju uvek isti znaåaj.49 Geografski poloæaj jedne dræave ili grupacije dræava moæe u velikoj meri da utiåe na poloæaj te dræave u meœunarodnim odnosima i meœunarodnoj politici. Znaåaj puteva koji prelaze preko neke zemÿe, strateãki poloæaj u datim uslovima ratne tehnike, pristup morima, sve su to elementi geografskog poloæaja jedne dræave, koji mogu uticati na çeno ponaãaçe i ponaãaçe drugih dræava prema çoj. a. Prostor. Videli smo da su geopolitiåari veliåini prostora koji zauzima jedna dræava pridavali odluåujuñi znaåaj, kako za meœunarodni poloæaj jedne dræave, tako i za karakter çenog naroda, vlasti, druãtvene organizacije. Meœutim, oåigledno je da veliåina prostora ne odreœuje snagu jednog naroda niti stepen çegove druãtvene i ekonomske razvijenosti, pa time ni oblike druãtvene organizovanosti, kulture itd. To je toliko vidÿivo iz istorije da u pomoñnije potrebno prizivati posebne argumente da bi se ta tvrdça nauåno odbacila. Nije mali broj dræava imao veliku teritoriju a da to nije bilo dovoÿno ni za to da ona bude vojna sila i obrnuto. Åak nije taåna ni tvrdça da je veliåina teritorije i prirodno bogatstvo u korelaciji. Stepen razvijenosti proizvodçe ima svakako daleko veñi znaåaj u æivotu jednog druãtva od veliåine prostora koje to druãtvo naseÿava. Veliåini prostora se, meœutim, ne moæe oduzeti svaki znaåaj u meœunarodnim odnosima. U razliåitim uslovima razvoja vojne tehnike, prostor je imao znaåajan uticaj na stvaraçe strategijskih planova odbrane ili napada. On je imao i, moæe se reñi, odluåujuñu ulogu u nekim ratovima (Napoleonov pohod na Rusiju, 1812) a i danas, u vreme nuklearnog oruæja, znaåaj tzv. strategijske dubine dugo vremena je bio jedan od osnovnih åinilaca u strateãkom planiraçu. Promenama u ratnoj tehnici meça se i znaåaj prostora, tako da se u tom smislu on ne moæe smatrati determinantom poloæaja jedne dræave u meœunarodnim odnosima. Meœutim, imajuñi u vidu sve ostale åinioce, mora se voditi raåuna o prostoru koji jedna dræava zauzima. Od pravilne procene çegove vrednosti u datim uslovima razvoja materijalne proizvodçe, ratne tehnike i strategije, mora se vrãiti procena znaåaja prostora, i na osnovu toga, ocena o moguñim kreta-çima u meœunarodnim odnosima. b. Izlaz na more. Na odreœenom stepenu razvoja druãtva more je dobilo veliki znaåaj u meœunarodnim odnosima dræava. Izlaz na more je åesto omoguñavao lakãi pristup na svetsko træiãte, viãi stepen veza sa ostalim dræavama, a time, i viãe moguñnosti ukÿuåivaça u meœunarodnu podelu rada. U globalnoj strategiji, more je imalo i ima izuzetan znaåaj u utakmici velikih sila oko kontrole pojedinih delova sveta, uspostavÿaça interesnih sfera, zona uticaja itd. U danaãçim uslovima ratne tehnike more je pogodan prostor za nuklearna dejstva iz atomskih podmornica koje, ne izlazeñi na povrãinu, mogu raketama gaœati odreœene ciÿeve. U istoriji meœunarodnih odnosa lako se daju zapaziti nastojaça mnogih dræava da dobiju izlaz na more. Tako je Rusija od XVIII veka nastojala da dobije iz49 Nav.

delo, str. 300.

153

laz na toplo more. Åitav XIX vek obeleæen je nastojaçem ove velike sile da izaœe na Sredozemno more kroz Bosfor i Dardanele ili na drugi naåin. Umnogome, çena politika bila je usmerena ovom ciÿu, ãto i danas nije bez znaåaja u spoÿnoj politici SSSR. Srbija je veoma dugo, kroz XIX vek pa, sve do Prvog svetskog rata, nastojala da dobije izlaz na more. Opasnosti koje su za çu pro-izlazile iz kontinentalne zatvorenosti doãle su do punog izraæaja u Carinskom ratu sa Austro-Ugarskom poåetkom HH veka. Ovim ra-tom Austro-Ugarska je htela da potåini Srbiju svojim politiåkim interesima na taj naåin ãto je zatvorila kontinentalne puteve za izvoz robe u spoÿnoj trgovini Srbije. Znaåaj mora za meœunarodne odnose Jugoslavije proizlazi u najveñoj meri i zbog toga ãto je Jadransko more deo Sredozemnog mora, preko koga se dolazi u neposredni kontakt sa Evropom, Azijom i Afrikom. Isto tako, Sredozemno more je veza za izlazak na Atlantski okean i preko çega u ceo svet. Ekonomski, strateãki i politiåki znaåaj Sredozemnog mora ogleda se i u prisustvu velikih sila u çemu i postojaçu stalnih æariãta kriza na ovom podruåju. Izlaz na more, bez sumçe, predstavÿa prednost za jednu dræavu u meœunarodnim odnosima. Zbog toga se uvek mora raåunati s tom åiçenicom u procenama poloæaja jedne zemÿe u datoj konstelaciji meœunarodnih odnosa. v. Saobrañajni znaåaj teritorije. U razliåitim periodima istorije, teritorije pojedinih dræava imale su veliki znaåaj u razvoju meœunarodnih veza, trgovine i strategijskih pravaca kretaça. Putevi preko kojih su se te veze odræavale imali su, prirodno, veliki znaåaj u tim odnosima, i to kako za dræave preko kojih su ti putevi prelazili, tako i za dræave koje su se tim putevima koristile. U istorijskom razdobÿu, u kome je Evropa prodirala na istok kolonizirajuñi Aziju, Srbija je imala veliki znaåaj kao most izmeœu istoka i zapada, jer je preko çe prolazio pogodan put za neke evropske sile. S obzirom na to da su, na prvom mestu, Nemaåka i Austrougarska bile upuñene tim pravcima nadiraça na istok, meœunarodni poloæaj Srbije je u velikoj meri bio odreœen çenim geografskim poloæajem na tom putu. Strategijski planovi Austrougarske i Nemaåke uvek su uzimali u obzir ovaj znaåaj Srbije, te su bile spremne da se sukobÿavaju s drugim silama (Rusijom, Engleskom i Francuskom), oko posedovaça i kontrole na ovom putu. g. Geografski poloæaj grupacije dræava. U meœunarodnim odnosima, zbog razlika u interesima i uloge sile u suåeÿavaçu interesa, dolazi do ravnoteæe snaga, ãto dovodi do grupisaça dræa-va u politiåke saveze i blokove. Ove politiåke grupacije se meœusobno sukobÿavaju te se zbog toga mora voditi raåuna o çihovom geostrateãkom poloæaju. Razliåiti geografski uslovi doprinose posebnostima u poloæaju pojedinih zemaÿa unutar grupacije i poloæaju cele grupacije. Prvo, mora se imati na umu sve ono ãto je od znaåaja za svaku pojedinu dræavu-ålanicu grupacije i to uzeti u obzir i za ocenu poloæaja cele grupacije. Ovo je naroåito znaåajno kod odreœivaça neuralgiånih taåaka oko kojih se javÿaju najåeãñi sukobi. Pored toga, za ocenu poloæaja cele grupacije mora se voditi raåuna i o nekim drugim elementima. To je na 154

prvom mestu raspored dræava sa jakim proizvodnim kapacitetima unutar grupacije a prema drugim grupacijama. Ukoliko se takve dræave nalaze na graniånom pojasu grupacije, te se fiziåki neposredno dodiruju s drugom grupacijom, ta grupacija je, znaåi, vrlo raçiva u sluåaju sukoba. U ovoj situaciji veliku ulogu mogu da imaju tzv. tampon dræave koje fiziåki udaÿuju dve sukobÿene grupacije. To omoguñuje, naroåito raçivoj grupaciji, manevarski prostor i zaãtitu osetÿivih taåaka, koje imaju znaåaj za kapacitet moñi date grupacije. U danaãçim uslovima ratne tehnike, veliåina prostora ima poseban znaåaj u odnosima sile. Poznato je da antiraketni sistemi imaju veñi znaåaj ukoliko su viãe istureni prema periferiji braçenog prostora. Zatim, veliki prostor kojim raspolaæe jedna grupacija ima znaåaja i zbog klimatskih uslova. Ratna tehnika se prilagoœava strategiji u razliåitim prirodnim uslovima, ali se, i pored toga, ne moæe zanemariti ovaj åinilac kod planiraça odnosa na bazi sile dve grupacije. Jake zime, suãni i pustiçski predeli, stvaraju posebne teãkoñe koje mogu uticati na onoga ko planira napad, na vreme kada ñe napad biti izveden, kao i na odbranu jedne takve teritorije. 3. Nacija A. Pojam Buœeçe nacionalne svesti i nastanak nacija, obeleæava posebnu epohu i stupaç razvoja ÿudskog druãtva, i istovremeno, okvir sa kojim se u velikom broju sluåajeva poklapa savremena dræava. Sa nastankom nacije, javÿa se i nacionalna dræava, koja od poåetka pa do danas predstavÿa oblik dræavnog organizovaça nacije, te se åesto nacija i dræava kao pojmovi poistoveñuju. S obzirom na to da su meœunarodni odnosi, socioloãki gledano, odnosi globalnih druãtava, nacija i sve ãto se za çu vezuje, ili iz çe proizlazi, ima izuzetan znaåaj za meœunarodne odnose. Nastanak nacija u Evropi razbio je feudalne druãtvene tvorevine koje su zameçene nizom novih nacionalnih dræava. Ovaj proces formiraça nacija u Evropi predstavÿa jedno od bitnih obeleæja meœunarodnih odnosa XIX i HH veka do Prvog svetskog rata. Borba za nacionalno osloboœeçe porobÿenih naroda Evrope i çihove teæçe za stva-raçem nacionalnih dræava, bitno su uticale na meœunarodne odnose Evrope toga vremena. Proces formiraça nacionalnih dræava u Evropi tekao je jednovremeno s osvajaçima kolonija u svetu. Meœutim, razvitak kapitalizma van Evrope doprineo je razvoju nacionalne svesti i nastajaçu nacija na tlu Azije i Afrike, gde je ovaj proces joãu toku. Isto kao u Evropi i Americi, formiraçe nacija na drugim kontinentima uticao je na kretaçe meœunarodnih odnosa, dekolonizaciju i stvaraçe niza novih nezavisnih dræava koje danas doprinose otklaçaçu zavisnosti, hegemonije i eksploatacije iz meœunarodnih odnosa. Ovaj oåigledni znaåaj nacije u meœunarodnim odnosima zahteva pruåavaçe ove pojave, çeno objaãçeçe i definisaçe. Pokuãaji koji su do danas uåiçeni, s ciÿem da se odredi pojam i sadræina nacije kao oblika druãtvene zajednice, doveli su do formulisaça niza definicija i stavova o naciji. 155

Kapitalizam je isto tako zahtevao viãi stepen jedinstva naroda od ranijih druãtveno-ekonomskih sistema. Oseñaçe i svest o zajedniåkoj pripadnosti, uz novu materijalnu osnovu doprinosi razvoju posebnog psihiåkog odnosa prema druãtvenoj stvarnosti, koji se bitno razlikuje od ranijih faza razvoja druãtvene svesti. Prvo, ovaj proces situiran je na jednom ograniåenom teritorijalnom podruåju razvijenih komunikacija, komplementarne podele rada, koja omoguñuje relativnu samodovoÿnost, a sve je to nastalo u istorijskom toku razvoja kultura, koje se meœusobno razlikuju, ãto doprinosi stvaraçu posebnih nacionalnih karakteristika. I drugo, svi ovi procesi dovode do stvaraça posebnog oblika svesti, koja je bitan elemenat nacije i koji karakteriãe pripadnost svakog poje-dinca datoj naciji. Povezanost nacije i dræave, naciji daje poseban znaåaj u meœunarodnim odnosima, s obzirom na to da je dræava osnovni akter u meœunarodnim odnosima. Nacija, kao oblik druãtva, nastaje iz potrebe za stvaraçem nacionalne dræave koja bi to druãtvo obuhvatila. Upravo dræava kao politiåka organizacija druãtva, kakvo je nacija, obezbeœuje razvoj tog druãtva u uslovima nejednakosti u meœunarodnim odnosima. U uslovima druãtvenog razvoja u kojem se raœa nacija, nastaje i potreba za stvaraçem nacionalne dræave koja ñe tu naciju uvesti u odnose s drugim nacijama. To ne znaåi da ta teæça ka svojoj dræavi ne moæe da se zadovoÿi zajedniåkim æivotom viãe nacija u jednoj dræavi. To je uvek moguñe ukoliko se bitni interesi tih nacija identifikuju s interesima zajedniåke dræave. Opãte je prihvañeno stanoviãte da je federacija ravnopravnih nacija dræavni oblik koji je najpogodniji za ujediçeçe viãe nacija u jednu dræavu. Ovo spajaçe nacija u jednu dræavu ne ukida postojaçe i autentiånost nacija koje se ujediçuju u jednu dræavu. Ovakvim ujediçeçem, nacije nastavÿaju da æive uz oåuvaçe svog identiteta i integriteta, koji se ispoÿava i åuva na razliåite naåine, kako u politiåkom sistemu unutar, tako i na planu meœunarodnih odnosa i spoÿne politike date dræave. Åitava istorija nacije ukazuje na to da su nacija i nacionalna dræava dve pojave åvrsto povezane. Postojaçe naroda bez svoje dræave nije izuzetak u istoriji. Druãtveno-ekonomske formacije u kojima se razvijao narod nisu poznavale odnose koji su zahtevali takav stepen povezanosti kakav je doãao sa razvojem kapitalistiåkih odnosa. Beznaåajne veze izmeœu privredno-naturalnih zajednica nisu mogle stvoriti odnos iz kojeg bi se javila eksploatacija kakva moæe nastati u uslovima robne proizvodçe i ãirih træiãta na kojima deluje zakon vrednosti i automatski stvara odnos u kome razvijeniji eksploatiãe maçe razvijenog. Tako su narodi mogli da æive relativno mirno jedni kraj drugih u istoj dræavi, bez veñeg interesa da se izdvoje u posebne dræave, ili da u zajedniåkoj dræavi utvrde posebne politiåke korektive kojima bi se neutralisala nejednakost iz koje bi mogla da se rodi eksploatacija jednog naroda od drugog. Nacija kao oblik teritorijalnog druãtva, po pravilu, svojstvo izraæava putem zahteva za stvaraçe nacionalne dræave. To je istorijski utvrœena åiçenica koja i u savremenim uslovima nalazi potvrdu u postojeñoj praksi na tlu Azije i Afrike. Ova 156

åiçenica ukazuje na znaåaj nacije za meœunarodne odnose, koji se najneposrednije izraæava u sledeñim vidovima: a. Nacionalna ekonomija. Pod ovim pojmom oznaåava se ekonomska celina relativne samodovoÿnosti koja je osnov samostalnosti postojaça svakog potpunog druãtva. Nacionalna samodovoÿnost je nuæan uslov nastanka i samostalnog æivota nacija, mada se on danas postepeno gubi, poãto savremeni stepen razvoja druãtva vodi prevazilaæeçu nacionalnih granica koje postaju preuske. Ovaj proces vodi integrisaçu nacija ãto je, moglo bi se reñi, poåetak procesa neposrednog ukÿuåivaça åoveka u tokove svetske privrede a time i ÿudskog druãtva u celini. Meœutim, to povezivaçe se odvijalo u jednom krugu u kojem je podela rada bila komplementarna i na pribliæno istom stupçu ekonomske razvijenosti. Povezivaçe te grupe znaåilo je çeno odvajaçe od drugih grupa a to odvajaçe je u osnovi bilo ekonomsko: razliåitost u stepenu razvijenosti koja, uz primenu træiãnih zakona, vodi eksploataciji maçe razvijenog, nacionalna dræava je bila pozvana da ovu eksploataciju spreåi politiåkom zaãtitom ekonomske snage svog proizvoœaåa. Ovo je bila motorna snaga pokreta za nacionalnu nezavisnost i stvaraçe nacionalne dræave. Ovo je i danas jedan od bitnih åinilaca na kome i daçe postoji nacionalna dræava. Na nekim stranama ova dræava pokazuje tendenciju jaåaça a na drugim çena uloga postepeno odumire. b. Teritorijalnost i dræavnost. Ogleda se u fiziåkoj i politiåkoj povezanosti grupe koju åini jedna nacija. Teritorijalni kontinuitet prostiraça jedne nacije je istovremeno i prostor na kome se ãiri nacionalna dræava. Nepodudaraçe ova dva elementa stvaralo je posledice u meœunarodnim odnosima poãto je nacionalna dræava uvek teæila da se proãiri i na delove teritorije na kojoj se prostirala “çena nacija” a koja je mogla pripadati nekoj drugoj dræavi. Na tome su se (a i danas) zasnivali zahtevi za promenama granica ili se istiåu teritorijalne aspiracije prema drugim dræavama, ãto je uvek bio dobar put ka meœunarodnom sukobu. Nacionalna dræava nije samo znaåajna za samostalni druãtveni æivot nacije, veñje ona znaåajna i za samo formiraçe nacije i nacionalne svesti. Dugo postojaçe dræavnosti jedne grupe doprinosi prerastaçu te grupe iz niæih druãtvenih oblika u viãi u naciju. Danas nacionalna dræava ima poseban znaåaj u Aziji i Africi za formiraçe nacije od razliåitih plemenskih i drugih etniåkih grupa nastaçenih na teritoriji jedne dræave. Tu dræava ima ulogu politiåkog i druãtvenog jezgra oko kojeg se vrãi okupÿaçe raznorodnih grupa u jedinstvenu naciju a u otporu eksploatacije i drugim odnosima neravnopravnosti koji dolaze spoÿa od industrijski razvijenog sveta. Najzad, zajedniåka istorija, ratovi, borbe, stradaça, pobede kroz koje prolazi jedna dræava doprinose poveñaçu kohezije druãtvene grupe koju data dræava politiåki organizuje. v. Nacionalna kultura sadræi niz obeleæja ali se pod çom najåeãñe podrazumeva “ona osobina kulture koja se moæe opisati u jednoj dræavi i koja je znaåajna da bi se ta druãtva ne samo razlikovala od drugih, koje imaju drukåiju... kulturu veñi da bi se pomoñu çe shvatilo i objasnilo çeno meœunarodno ponaãaçe.”50 157

Razumÿivo je da su nacionalne kulture razliåite s obzirom na to da nacije æive odvojeno, ograœene ne samo politiåki i ekonomski veñ, ãto je najåeãñi sluåaj, i jeziåkom barijerom. Jezik ima ogroman znaåaj ne samo u kulturnom saobrañaju veñi u samom poimaçu sveta i stvaralaãtvu koje je osnova kulture. Pored jezika i drugi vidovi i elementi kulture ukazuju na te razlike. To se moæe reñi za gotovo sva podruåja kulturnog stvaralaãtva: filozofiju, religiju, obiåaje, moral, umetnost, nauku i dr. Sve ove razlike najpre se ogledaju u razliåitosti etosa kao sistema i hijerarhije vrednosti u svakom druãtvu, koji jedno druãtvo odvaja od drugog i doprinosi çegovim nacionalnim osobenostima. Ove razlike ostavÿaju posledice na politiåko, druãtveno i ekonomsko ureœeçe i pravac razvoja jednog druãtva, ãto sve zajedno utiåe na meœunarodne odnose i veze tog druãtva s drugim druãtvima. g. Uloga nacije u viãenacionalnoj dræavi na planu meœunarodnih odnosa te dræave, ogleda se posebno u procesu odluåivaça pri odreœivaçu spoÿne politike te dræave. I u drugim ustavnim sistemima federativnih dræava postoje razliåiti oblici posrednog ili neposrednog uåeãña federalnih jedinica u meœunarodnim odnosima, bilo preko posebnih nadleænosti pri zakÿuåeçu meœuna-rodnih ugovora (npr. federalna klauzula), bilo neposrednim politiåkim vezama koje federalne jedinice ostvaruju u meœunarodnim odnosima. B. Razvoj nacija Razvoj nacija teåe neravnomerno tako da se u svetu mogu zapaziti neke razlike u ovom procesu koje mogu imati znaåaj za meœunarodne odnose. Nacija se prvo javÿa u Evropi, zatim u Americi i najzad u Aziji i Africi. a. Nacija u Evropi i Americi. Sa razvojem kapitalistiåkih druãtvenih odnosa u Evropi XVII veka, nastala je potreba stvaraça ãirih privrednih podruåja koja bi prerasla feudalnu rascepkanost. Ovaj proces u osnovi æivota evropskih naroda, odvijao se u Zapadnoj Evropi kroz tradicionalne dræavne tvorevine feudalnog tipa faze apsolutizma. U ovim uslovima su veñvekovima razvijene zajedniåka tradicija, kultura, jezik, oseñaçe patriotizma. Ovi procesi u osnovi druãtva dovode do nacionalnog buœeça zajedno sa revolucionarnim pokretima protiv feudalnog sistema vladavine. Velika francuska revolucija 1789. godine sadræi u sebi i nacionalno-revolucionarni karakter, poãto je ona, izmeœu ostalog, istakla i naåelo nacionalne nezavisnosti i slobode. To je u tom istorijskom trenutku bio i vid borbe protiv feudalizma koji je predstavÿao negaciju nacionalne nezavisnosti jer je çegova druãtvena organizacija zasnovana na sasvim drukåijim naåelima. Ideje francuske revolucije nailaze na plodno tlo kod svih evropskih naroda, tako da ubrzo posle çe narastaju revolucionarni pokreti kako na zapadu tako i na istoku Evrope. Meœutim, Napo-leonovi osvajaåki ratovi razbijaju iluzije evropskih naroda da od Francuske mogu oåekivati pomoñu çihovim nastojaçima da se oslobode feudalne potåiçenosti. Zavrãetak Napoleonovih ratova 1815. godine oznaåio
50

str. 52.

V. Dimitrijeviñ, Nacionalna kultura i meœunarodni odnosi, “Meœunarodni problemi”, 4/1974,

158

Borba Srbije i drugih naroda na Balkanu za nezavisnost. veñ1815. godine. ãto je Istoånom pitaçu dalo nove dimenzije. godine. koju su poveli ameriåki kolonisti 1775. Ubrzo pos-le toga dolazi do nezavisnosti Belgije. sadræana su i bitna obeleæja borbe za nacionalnu nezavisnost po-robÿenih naroda. Odnosi izmeœu nemaåkih dræava Pruske i Austrije. godine. izazvali su ozbiÿne krize u meœunarodnim odnosima Evrope ãto se posebno iskazalo angaæovaçem velikih sila u ovim dogaœajima ãto je dovelo do kongresa Evropskih velikih sila u Berlinu 18. uåestvovale su i snage kojima je prvenstveni ciÿ bio oåuvaçe sopstvenih feudalnih privilegija ali bez ãpanskog sizerenstva. nacionalni pokreti za nezavisnost poåiçu 1810. Borba za nacionalno osloboœeçe. Tada su Srbija i Crna Gora dobile i formalno priznaçe nezavisnosti. jer su nacionalni pokreti doveli do povlaåeça Turske carevine sa najveñeg dela Balkanskog poluostrva nakon viãevekovne vladavine. Od toga trenutka. u formiraçu nacije i nastajaçu pokreta za nezavisnost. godine. Buœeçe nacionalne svesti u Italiji. koja je bila pod feudalnom vlaãñu Ãpanije i Portugalije. Doãlo je do rata izmeœu Pruske i Austrije. Na ovom podruåju pala je Austro-Ugarska posle vekovne vladavine feudalnog tipa. I ova borba za nacionalnu nezavisnost je uvukla druge sile (Francusku i Ãpaniju na strani Amerikanaca). Engleska je dræala severnoameriåke prostore kao svoju koloniju u kojoj je stanovniãtvo u najveñoj meri bilo englesko po etniåkoj pripadnosti. Kada je krajem XVII veka doãlo do sukoba ovih interesa ameriåki doseÿenici su se digli na ustanak i osvojili nezavisnost 1776. jedno od osnovnih obeleæja meœunarodnih odnosa Evrope je borba za nacionalno osloboœeçe i formiraçe nacionalnih dræava. Sve to govori o znaåaju nacionalnih pokreta za osloboœeçe i nezavisnost u meœunarodnim odnosima. koje su svojim uåeãñem u tom ratu htele da sa Engleskom izmire neke svoje dugove. i najzad. Veñ1830. pored ostalih. godine. godina. Tako je doãlo do toga da je nezavisnost izvojevana od 159 . ta etniåka pripadnost nije bila dovoÿna da bi interese Engleske nametnula ame-riåkim kolonijama kao zajedniåke. stavila je ovo podruåje u æiæu interesovaça i sukobÿavaça velikih sila. Meœutim. u tom vremenu se takoœe pogorãavaju zbog zahteva nemaåkih dræava van Austrije da se ujedine i odvoje politiåki od Austrije. revolucionarna 1“8. do kojih dolazi s kapitalizmom. Bosansko-hercegovaåki ustanak 15. godine. ratovi Srbije i Crne Gore protiv Turske 16-17. koji je zavrãen pobedom Pruske i ujediçeçem Nemaåke 10. go-dine. dovodi do ratova za neza-visnost i ujediçeçe 1860. pa sve do Prvog svetskog rata. Nacionalni pokret na ovom kontinentu nije bio jedinstven po svom sastavu niti po svojim ciÿevima. tipiåan je primer uloge novih druãtvenih odnosa.je privremeni poraz u borbi protiv feudalizma. da bi posle poraza Prvog ustanka 1813. godine ponovo ustala i utemÿila prve stubove svoje nezavisnosti. godine. godine izbija ustanak u Poÿskoj. Uporedo sa snagama koje su odraæavale opãti nacionalni interes. U ovom revolucionarnom pokretu. Srbija je otpoåela borbu za osloboœeçe prvi put 1804. i traju do 1826. Na jugoistoku Evrope. Ovaj ustanak je Rusija u krvi uguãila i tako odloæila nezavisnost poÿskom narodu za gotovo ceo vek. U Latinskoj Americi.

zavisnosti karakteristiåne za epohu imperijalizma sa kojom se te zemÿe i danas nose u procesu borbe za punu nezavisnost. delo. Ona ne leæi u procesu stvaraça unutraãçeg træiãta ãireg i ujediçenog. ali je ostao stari druãtveni poredak. rodio je prve klice objediçavaça na osnovu otpora takvoj eksploataciji. Francuska i SAD. delo. stavio je ovu pod kolonijalnu vlast SAD. i sada. koje mogu biti kadre da politiåki poveæu ove narode u zajedniåkoj akciji prema pretçi i ugroæavaçu spoÿa. Ekonomska osnova buœeça nacionalne svesti kolonijalnih naro-da je drukåija od one koja je postojala u Evropi u vreme formiraça nacije.52 v. koji nastaje s nastankom nacija. kada su te dræave nezavisni ålanovi meœunarodne zajednice. str. çihovo ponaãaçe u meœunarodnim odnosima nesumçivo je odraz nacionalne politike nezavisnosti tih naroda. koji im je nametnuo imperijalizam u kapitalistiåkoj podeli rada svetskog kapitalistiåkog sistema. 37-71. godine SAD su organizovale odvajaçe Paname od Kolumbije da bi dobile koncesije Panamskog kanala. nav. za zemÿe Latinske Amerike su se zainteresovale velike sile Engleska. Ubrzo po sticaçu nezavisnosti. Stojanoviñ. Ono ãto je sigurno je to da u tim zemÿama postoje znaåajna nacionalna jezgra u kojima se vrãi proces pretapaça razliåitih oblika svesti (npr. Ono ãto je znaåajno za prouåavaçe meœunarodnih odnosa. politiåka organizovanost u toj borbi. preuve-liåava vrednost sopstvene nacije a obezvreœuje druge nacije te åini 51 R. veñu eksploatisanom poloæaju tih naroda. Da li su u ovim zemÿama veñformirane nacije ili ne. plemenske) u nacionalnu svest. je utvrœivaçe postojaça snaga. ne moæe se sasvim jednostavno ustanoviti. veka. Meœutim. kao za podruåje bogato sirovinama i træiãte pogodno za plasman industrijskih proizvoda.Ãpanije.). 160 . SAD poåiçu sve viãe da se uvlaåe u privredu zemaÿa Latinske Amerike. Prirodno. 71 76. Rat sa Ãpanijom 1899. str. Teoretiåari koji polaze od kriterijuma koji vaæe za evropske nacije. Otpor i borba protiv kolonizatora. istiskujuñi Englesku i Francusku s ovog podruåja. neznatno modifikovan. On sadræi u sebi nacionalnu iskÿuåivost i ãovinistiåki odnos prema drugim nacijama. ostavÿa posebne posledice na meœunarodne odnose. i da u spoÿnopolitiåkom ponaãaçu ove zemÿe u najveñoj meri zauzimaju stavove koji su oåigledno posledica sagledavaça nacionalnih interesa. Otpor prema takvom mestu u podeli rada. Nacionalizam kao oblik ideoloãke svesti. a naroåito u drugoj polovini 20. postojaçe nacije je najsigurniji pokazateÿ postojaça takvog stepena svesti i druãtvene organizovanosti otpora stranom osvajaåu. i takvom poloæaju u odnosu na kapitalizam stranih osvajaåa. nav. Nacija u Aziji i Africi. 1903. zbog svojih posebnih sadræaja. smatraju uglavnom da u Aziji i Africi nije moguñe nañi formirane nacije. 52 R. svedoci smo da ti narodi sasvim jasno u svojim spoÿnim odnosima izraæavaju stepen druãtvenog razvoja istovetnog s onim koji se sreñe kod dræava koje su nesumçivo nacionalne dræave.51 b. Stojanoviñ. Od vremena Monroove doktrine (1823. Sve je to dovelo do novog tipa zavisnosti zemaÿa Latinske Amerike. za “osloboœeçe” Kube.

razvoja i odbrane nacionalne dræave i svih çenih vrednosti. agresivnu spoÿnu politiku. 3/1973. O nacionalizmu. meça i prenosi na svoju naciju preko tvrdçi “Moja nacija najboÿa”.idejnu osnovu za razvoj i negovaçe nacionalnih predrasuda. od kojih je najblaæe staçe narcisoidnosti. 53mora biti razdvojen od nacionalne svesti kao oseñaça pripadnosti jednoj zajednici. koji je samo u kratkom vremenu bio vezan s “demokratskom tradicijom revolucionarnog patriotizma i nacionalnog suvereniteta”. 26-30. Od nacionalizma treba odvojiti patriotizam koji razvija odanost prema svojoj naciji i dræavi i çenim vrednostima. jer dosadaãça istraæivaça ukazuju na to da niz iracionalnih. Na taj naåin on svoje tvrdçe “Ja najveñi”. pa åak ni osvetom ili odmazdom kao posledicama niskih strasti åoveka. koja ukÿuåuje u sebi potrebu izgradçe. Sa nacionalistiåkim predstavama pojedinac svoju narcisoidnost prenosi na åitavu grupu kojoj pripada. problem”. negujuñi pri tom ãovinizam i mræçu prema drugim narodima. pa u veliåaçu svoje nacije vidi i sebe u boÿem svetlu. Ovo prenoãeçe liåne narcisoidnosti na grupnu najåeãñe je posledica bedne uloge date individue u druãtvu ili profesiji. U uslovima æivota graœanskog druãtva. Fromm. Nacionalizam se danas najåeãñe izraæava putem iracionalnih predstava o vrednostima sopstvene nacije. “Ja najboÿi”. Œ orœeviñ. nacionalizam su posebno negovali i razvijali slojevi koji su patriotska oseñaça naroda æeleli da iskoriste za agresivne ciÿeve prema drugim narodima. On se danas u psihologiji åesto poistoveñuje s nekim patoloãkim staçima duha. 53 J. str.54Nacionalizmu se upravo mora pokloniti paæça zbog çegove iracionalne suãtine. bez osporavaça ili omalovaæavaça drugih nacija. åesto su sluæile kao potvrda shvataça o åoveku kao ubici po samoj svojoj prirodi. “Meœunarodni 54 E. koja uz postojaçe objektivnih okolnosti koje dovode do sukoba. delo. Naroåito velika opasnost koju nacionalizam sadræi za meœunarodne odnose je u tome ãto on moæe da bude veãtaåki izazvan (ãto najåeãñe i jeste) od “ideologa” i “voœa” nacije. Ove snage su najåeãñe svoje uske klasne ili grupne interese proglaãavale za nacionalne. 161 . etniåke ili nacionalne grupe u sukobu. Nacionalizam. nav. a iza çih su se krile osvajaåke teæçe. Osim ovih negativnih obeleæja na-cionalizam je u jednom kratkom vremenskom periodu imao pozitivnu ulogu u razvijaçu nacionalne svesti masa u borbi za nacionalno osloboœeçe jednog naroda. taj sukob pretvaraju u monstruozni masakr koji se ne moæe objasniti racionalnim razlozima. razvija i neguje nacionalne mitove s ciÿem skrivaça klasnih suprotnosti u datom druãtvu. 38. najzad. objektivno neobjaãçivih momenata iz odnosa druãtvenih grupa. on sadræi teæçu ka nacionalnoj zatvorenosti u ekonomskom i kulturnom smislu. Destruktivnost i krvoloånost koje su zahvatale verske. str. kulturni i ekonomski ekspanzionizam. imperijalizam i hegemonizam. “Moja nacija najveña” ãto moæe da dobije i patriotski prizvuk. ãto oteæava razvoj meœunarodnih odnosa a i razvoj same nacije. ãto se åesto åinilo u psiholoãkim pripremama masa za rat ili zavojevaåku. izazivaju staça.

u drugoj fazi. Istorijskim pregledom meœunarodnih odnosa nije teãko da se zapaze razlike u odnosima izmeœu dræava u antiåkom dobu ili feudalizmu. Åak i svaka faza razvitka jednog od druãtveno-ekonomskih sistema dræava. jer se izmeœu takvih dræava razvijaju posebni oblici odnosa koji u svojoj suãtini sadræe bitne razlike prema odnosima izmeœu dræava sa istim druãtveno-ekonomskim sistemima. ãto od feudalnih dræava stvara znatno åvrãñe dræavne celine. U prvoj fazi priznaje se vrhovna papska vlast. hegemoniji i imperijalizmu. 162 . drukåiji je odnos i prema dræavnom suverenitetu. åime u meœunarodnom prostoru izaziva odgovarajuñe posledice. Postojaçe dræava sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima stvara posebno staçe u meœunarodnim odnosima. nakon åega nastupa faza izgradçe centralne dræavne vlasti. ãto moæe sluæiti kao pokazateÿ pravaca kretaça interesa i çihovog suåeÿavaça u meœunarodnom prostoru s interesima drugih dræava. U prvoj nije bilo niãta neobiåno ako bi se jedan deo teritorije dræave dao u miraz uz ñerku koja se udaje za vladara druge dræave. da li u ekonomskoj strukturi preovlaœuje monopolska privreda ili liberalna ili dræavno-kapitalistiåka. Zatim. Druãtveno-ekonomska struktura je znaåajan åinilac u meœunarodnim odnosima. Stepen uåeãña dræave u privrednom æivotu zemÿe moæe ukazati na tendencije te dræave u meœunarodnim ekonomskim odnosima. Za ocenu moguñnosti razvoja odnosa izmeœu dræava sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima. Druãtveno-ekonomski i politiåki sistem dræava A.4. izaziva promene u odnosima izmeœu çih. preovlaœuje borba protiv ove vlasti koja dovodi do çenog ruãeça. Zbog toga je u prouåavaçu meœunarodnih odnosa neophodno posvetiti paæçu unutraãçoj druãtvenoj i ekonomskoj strukturi dræava koje. Unutraãça druãtveno-ekonomska struktura dræave doprinosi odreœivaçu stepena i oblika meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima. Odnos prema dræavnoj teritoriji u prvoj fazi je drukåiji nego u drugoj. utiåu na çihovo spoÿnopolitiåko ponaãaçe. Razvoj protivreånosti jednog ekonomskog sistema je znaåajan za razvoj meœunarodnih ekonomskih odnosa jer iz çih izrastaju bitni elementi koji karakteriãu odnos date dræave prema drugim dræavama. bez sumçe. i dræava u fazi apsolutizma feudalnog tipa. teæçi ka monopolizmu u svetskim razmerama. Takoœe. putem dræavne intervencije. One doprinose raœaçu antagonizama u svetskim odnosima. u kome je preovlaœivala veoma rascepkana struktura feudalizma. Drukåiji je odnos izmeœu dræava ranofeudalnog perioda. jer u çoj nastaju protivreånosti åije reãavaçe åesto mora da preœe dræavne granice. Ta razliåitost se vidi u nizu sluåajeva. Druãtveno-ekonomski sistem Spoÿna politika dræava je produæeçe unutraãçe politike koja se u meœunarodnom prostoru prilagoœava konstelaciji meœuna-rodnih odnosa. Veoma je znaåajno za meœunarodne odnose da li jedna dræava ima slobodno træiãte ili se ono kontroliãe u veñoj ili maçoj meri. a kasnije.

druãtvenih klasa i slojeva. ne moæe razumeti bez sagledavaça uloge ideologije u çoj. Stoga se svaka politika. teæe da sruãe novi poredak. ruãeçem ravnoteæe izmeœu uåeãña industrijske i sirovinske proizvodçe na svetskom træiãtu. razvoj tehnologije postepeno naruãava mehanizam svetske privrede nastao u imperijalizmu. Ideologija Dati druãtveno-ekonomski sistem omoguñuje nastajaçe ideoloãkih oblika svesti koja sadræi posebnu projekciju stvarnosti. s obzirom na to da na tu priliku mogu uticati razliåiti druãtveni slojevi koji imaju razliåitu ideologiju. S druge strane. je neminovan. kako bi se mogle izvuñi neke determinante koje te odnose odreœuju. kako s jedne tako i s druge strane. To je bio prvi udarac naåinu razreãavaça sopstvenih protivreånosti imperijalizma putem osvajaça. S druge strane. Uzrok ovome treba traæiti na obe strane: “Stare dræave”. redovno je nastajao sukob izmeœu druãtveno-ekonomskog sistema i dræava u kojima je doãlo do revolucionarnog preobraæaja. koja je revolucijom doãla na vlast. istorijski gledano. vrednosnih sudova i normi dru-ãtvenog po163 . godine i Napoleonovi ratovi voœeni s ciÿem osloboœeça naroda Evrope od feudalizma. U istorijskim razdobÿima. U takvim uslovima vladajuña klasa u potpunosti identifikuje svoj interes s dræavnim interesom. To je bio prvi signal da osnovna protivreånost imperijalizma viãe ne moæe biti otklaçana izvozom kapitala. zbog meœuzavisnosti na meœunarodnom planu. Pored toga ideologija oznaåava i odreœeni sistem miãÿeça jednog druãtva. nova dræava. iz kojeg bi se mogle izvuñi koristi koje se iz meœunarodnih odnosa oåekuju. iracionalni odnos prema stvarnosti i kao takva moæe delovati samostalno u razliåitim pravcima politiåke delatnsti ÿudi. B. pa preko subverzivnih aktivnosti do otvorenog oruæanog napada. kao klasne organizacije u kojima je na vlasti klasa koja je u novoj dræavi svrgnuta sa vlasti. poåevãi od propagande. Najboÿi primer razvoja odnosa ove vrste jeste odnos feudalne Evrope prema revolucionarnoj Francuskoj posle 1789. Ideologija je u svojoj suãtini iskrivÿeni. Nastanak prve socijalistiåke zemÿe posle Prvog svetskog rata znaåio je. istovremeno. jer çegovo postojaçe ugroæava klasne pozicije vladajuñe klase u staroj dræavi. te teæi da i u drugim dræavama doœe do revolucionarnih promena. te je sukob s novom re-volucionarnom dræavom neminovan oblik odnosa (sukob ne znaåi samo oruæani sukob). u kojima je dolazilo do smene druãtveno-ekonomskih sistema. nailazi na prepreke u svom razvoju jer teãko moæe da ostvari sistem odnosa sa dræavama zastarele druãtveno-ekonomske strukture. pa i meœunarodna.neophodno je poznavati niz åiçenica koje karakteriãu sisteme u pitaçu. s obzirom na to da su interesi takvih dræava iskÿuåivi te ih je nemoguñe dovesti u sklad. Nova klasa na vlasti u tome vidi opasnost za svoj razvoj. a u stvari radi podreœivaça Evrope interesima francuske klase. S obzirom na to da ideologija takoœe obuhvata u sebi sistem pogleda na svet i ukupnost ciÿeva. izdvajaçe jedne velike zemÿe iz stvorenog sistema meœunarodnih odnosa u epohi imperijalizma. Sukob u takvoj konstelaciji odnosa. radi åega koristi mnoga sredstva.

sigurno. U ovom smislu. pravila o zabrani svake tolerancije protestantizma nisu smetale Francuskoj da uspostavi mirne odnose sa Engleskom onda kada je to obostrani interes zah-tevao. Osim toga. Odnosi dræava u Evropi u sredçem veku nose obeleæje religioznih sukoba i ratova. onaj koji se vrãi putem pritiska na odgovarajuñe vlade da u meœunarodnim odnosima zauzimaju odreœene stavove. veño velikoj politiåkoj i ekonomskoj moñi ovih organizacija (npr. Ova smena je uvek prañena oãtrom politiåkom borbom. usta-novÿena je ravnoteæa snaga u Evropi. Uostalom. nisu priznavale legitimitet vlasti u dræavama u kojima su na vlasti bili “ãizmatici” tj. uspostavÿena je ravnopravnost vera u Evropi. ako je reå o internacionalnoj verskoj organizaciji. mræçu sa æeÿom da se silom uguãi suprotna ideologija. åije funkcionisaçe je postajalo sve znaåajnije za odnose evropskih dræava. sa jaåaçem protestantskih dræava Engleske i Holandije i nakon iscrpÿujuñih verskih ratova u Evropi. ponaãaçe jedne dræave uvek na odreœeni naåin sadræi obeleæja ideologije vladajuñih slojeva date dræave. Posle Vestfalskog mira 1648. Protiv ovih dræava rat je smatran kao poli-cijska mera protiv pobuçenika i prema pobeœenom su mogle biti primeçene mere inkvizicije. kao jedan od oblika ideoloãke svesti. Najblaæi je. pravoslavni. Katoliåka crkva). Isto tako. ideoloãka svest moæe da deluje vrlo razorno u odnosima dræava stare i nove ideologije. kao åinilac u meœunarodnim odnosima. ili kasnije. kojim je zavrãen Tridesetogodiãçi verski rat u Evropi. protestanti. Tu viãe nije reå samo o religiji. Posebno je pitaçe uloga i znaåaj religioznih organizacija u meœunarodnim odnosima.naãaça. Verska iskÿuåivost i netolerancija onemoguñavali su uspostavÿaçe normalnih odnosa izmeœu dræava razliåitih religija. godine. 164 . Uostalom. Meœusobna iskÿuåivost dva sistema u ideoloãkoj sferi. Ona je naroåito znaåajna u mobilizaciji masa i stvaraçu neprijateÿskih oseñaça prema druãtvenim grupama druge religije. ostavÿa naroåito znaåajne posledice u revolucionarnim vremenima. i danas se ne moæe zanemariti uloga i znaåaj religije u meœunarodnim odnosima. Ideologija. Katoliåke dræave. katoliåke dræave su bile prinuœene da priznaju legitimitet tih dræava. koje su sledile versku netoleranciju proglaãenu od Vatikana. Iza ove ravnopravnosti. U ranijim epohama ÿudske istorije za odnose dræava veliki znaåaj je imala religija. dovoœeçem do krajnosti predstave o stvarnosti na jednoj i na drugoj strani. Ali i pored toga ne moæe se zanemariti uticaj religije na meœunarodne odnose. koja moæe biti upotrebÿena i u meœunarodnim odnosima na razliåite naåine. znaåajna uloga ovih organizacija ogleda se u velikim moguñnostima propagande i vrãeça uticaja na narodne mase u velikom broju zemaÿa. iza verskih sukoba uvek su postojali jasni interesi dræava. u kojima je dolazilo do smene druãtvenoekonomskih sistema. koji su proizlazili iz meœuzavisnosti datog trenutka. meœutim. Meœutim. pravila o verskoj netoleranciji su i ranije krãena u vreme kada je bila nuæna saradça Pape sa Vizantijom u zajedniåkoj borbi protiv Turske. graœanskim i meœunarodnim ratovima. ãto je ideologiji davalo naroåiti znaåaj u meœunarodnim odnosima. U takvim uslovima. u tim trenucima moæe da pospeãi iracionalne impulse ponaãaça.

ili åak moæe da u samim tokovima revolucionarnog preobraæaja druãtva poprimi reakcionarna obeleæja (nacionalizam.). da bi u nekom drugom saraœivale. Tako nije moguñe zanemariti snagu meœunarodnog radniåkog pokreta i çegov uticaj u svakoj zemÿi na ponaãaçe te zemÿe u meœunarodnim odnosima. Isto tako. S druge strane. ãto moæe da dovede do ozbiÿnih podela unutar meœunarodne zajednice. s obzirom na ulogu datih grupa u procesu odluåivaça o spoÿnoj politici dræava. To ne znaåi da jedna napredna ideologija ostaje to za veåita vremena. tokom kojeg je doãlo do izdvajaça jednog vladajuñeg sloja. bratstva i jednakosti do teæçe ka osvajaçima. uostalom. i devijantni razvoj socijalizma u SSSR. To nije bez znaåaja u meœunarodnim odnosima. veñda oblici odnosa izmeœu çih zavise od drugih åinilaca. B. a na prvom mestu od oblika i stepena ekonomske meœuzavisnosti datog trenutka. Nije redak sluåaj da se u meœunarodnim odnosima sukobÿavaju dræave iste ideologije (u osnovi iste) a da saraœuju dræave sa suprotnim.Ideologija koja nastaje s revolucionarnim preobraæajem druãtva. neophodno je napomenuti. npr. dobar je primer kao. Treba takoœe napomenuti da je netaåna podela dræava po ideologijama. dræave sa razliåitim ideologijama u jednom trenutku mogu biti u oãtrim sukobima (kada se ideologija stavÿa u prvi plan propagandnog delovaça). jer se u uslovima postojaça jednog druãtveno-ekonoms165 . koje mogu onemo-guñavati razvoj procesa saradçe a pospeãivati sukobe u meœunarodnim odnosima. Za takav razvoj se moæe navesti mnogo primera iz istorije. jer su ideologije univerzalne i unutar jedne dræave mogu se zapaziti grupe koje imaju razliåite ideologije. da ideologija ne moæe prevagnuti nad drugim åiniocima koji u biti odreœuju interese dræava u meœunarodnim odnosima. moæe se smatrati da ideologija doprinosi stvaraçu odreœene konstelacije meœunarodnih odnosa. Najboÿi primer za to je Drugi svetski rat u kome su se na jednoj strani naãle socijalistiåke i kapitalistiåke dræave kao saveznici. redovno predstavÿa napredno usmerenu svest. koji je do juåe bio vladajuñi oblik odnosa izmeœu dræava sa razliåitim ideologijama. To takoœe dokazuje da ideologija nije bitni åinilac koji determiniãe odnose izmeœu dræava. pa åak i interesima socijalizma uopãte. koji nameñe svoju ideologiju åitavom druãtvu a svoje interese proglaãava opãtim dræavnim interesima. ako ne iskÿuåivim ideologijama. Odnosno. Ona moæe postati reakcionarna. Ona naroåito doprinosi politiåkom grupisaçu dræava. Razvoj francuske revolucije i çeno skretaçe od ideje slobode. Savremena potreba svetske podele rada nesumçivo doprinosi sve izrazitijem probijaçu odnosa saradçe namesto hladnog rata. Politiåki sistem dræava Iz veñanaliziranih odnosa proizlazi znaåaj politiåke orga-nizacije i druãtvenopolitiåkog sistema dræava. Iz svih ovih razloga. protiv grupe kapitalistiåkih zemaÿa. vrlo je åest sluåaj da se iza ideoloãkih sukoba kriju sukobi interesa dræava vezanih za ekonomsku ili druge vrste meœuzavisnosti. te se çoj suprotstavÿa ideologija koja æeli da druãtvene tokove vrati unazad.

tako i izmeœu dræava u kojima su ove strukture jednake. proces odluåivaça ukÿuåuje ãiri krug druãtvene strukture. u Istoånoj Africi. La guerre. postojaçe interesnih grupa i çihov uticaj u politici date dræave. organizacija vlasti. kako izmeœu dræava u kojima su ove strukture razliåite. 1895. unutar kojeg.kog sistema ili postojaça razliåitih druãtveno-ekonomskih sistema javÿaju razliåiti dru-ãtveno-politiåki sistemi. Istraæivaça koja su vrãena u Africi u XIX veku. Razliåiti procesi u razreãavaçu osnovnih protivreånosti unutar jednog druãtva doprinose nastajaçu razliåitih oblika politiåkog organizovaça datog druãtva. kroz proces odluåivaça o spoÿnopolitiåkim akcijama moæe ozbiÿno do-prineti razvoju razliåitih oblika odnosa. unutraãçe i spoÿne politiåke nestabilnosti. Interesantno je navesti da su i antropoloãka istraæivaça naãla sliåne veze izmeœu oblika politiåke organizacije druãtva i ponaãaça prema drugim druãtvima. druãtveni slojevi. Meœutim. Unutar jednog druãtva mogu se nañi razliåiti uslovi za otklaçaçe druãtvenih protivreånosti koji mogu biti povoÿni. 166 . koji predstavÿaju nosioce ekstremnih poli-tiåkih stavova. U takvom politiåkom sistemu postoji mnogo viãe moguñnosti za donoãeçe odluka nezavisno od ãirih druãtvenih interesa a u interesu grupe na vlasti. U Italiji i Nemaåkoj su one naroåito doãle do izraæaja svojom nacionalistiåkom i rasistiåkom politikom. Ovde se ima u vidu 55 Ch. maçe povoÿni ili nepovoÿni. Sasvim je razumÿivo da u procesu odluåivaça u spoÿnoj politici interesi ove grupe dolaze u prvi plan. te od prirode tih interesa u najveñoj meri zavisi i stav te zemÿe u meœunarodnim odnosima. Letourneau. mesto druãtvenih slojeva i klasa. posebno znaåajan uticaj politiåke strukture druãtva date dræave.55 U analizi uloge i znaåaja politiåkog sistema dræava za meœunarodne odnose. U uslovima ekonomskih i druãtvenih kriza. putem kojih se vladari i doglavnici bogate pÿaåkajuñi susede. U ovim dræavama ekstremne druãtvene grupe politiåki organizovane uzele su vlast u jednom broju zemaÿa. gde je veñbila ustrojena apsolutna monarhija. Paris. Takvi druãtveni slojevi najåeãñe ne dozvoÿavaju razvoj demokratskih oblika odluåivaça. str. imaju viãe uslova za uspeh u politiåkoj borbi za vlast. proces politiåke borbe ima demokratske forme. ãto je dovelo do Drugog svetskog rata. 70. Obiåno se moæe smatrati da u jednom druãtvu u kome ima maçe kriznih elemenata u druãtveno-ekonomskoj strukturi. ãto u veñoj meri doprinosi veñem stepenu odgovornosti i u samoj spoÿnoj politici. te se ceo proces stvaraça politike odvija u uskom krugu. ratovi postaju sastavni deo æivota ovih druãtava. koja se u meœunarodnim odnosima ispoÿila u ekspanzionizmu i agresivnosti. uloga masa u sistemu. u kojima su monarhije bile ograniåene pravima saveta staraca i u kojima su monarsi bili birani opãtim pravom glasa. Potvrdu ovakvog stava moæemo nañi u mnogim primerima iz istorije a najnoviji je sluåaj s nastankom faãistiåkih dræava posle Prvog svetskog rata. pokazala su da u Gabonu i Gorçem Nigeru. ãto sa svoje strane. rat predstavÿa izuzetak u odnosima sa drugim plemenima. zapaæa se da je pored neposrednog uticaja organizacije vlasti na ove odnose.

grupisaça dræava. kojima viãe odgovara meœunarodna saradça. Razumÿivo je da se programi tih politiåkih partija razlikuju i da te razlike obuhvataju i çihov program spoÿnopolitiåkog delovaça. politiåkih partija itd. U 167 . Pod politiåkom strukturom se podrazumeva splet klasnih odnosa. u meœunarodnim odnosima moæemo otkriti sve one politiåke procese koji karakteriãu ove odnose. drugih druãtvenih slojeva. raznih korporacija. Ovo se mora imati u vidu zbog toga ãto se u sluåaju grubog podreœivaça dræavnih interesa interesima grupe na vlasti. Pojava druãtvenih klasa dovodi do stvaraça dræave. sa kojom meœunarodni odnosi nastaju onakvi kakvi su nam poznati u åitavoj istoriji ÿudskog druãtva. raznih drugih interesnih grupa ili grupa za pritisak. bilo neposrednim ukÿuåeçem u meœunarodni æivot (vidi subjekte) bio delovaçem unutar politiåkog sistema vlasti u procesu odluåivaça u pitaçima spoÿne politike i meœunarodnih odnosa. koji ova druãtva uvodi u meœusobne odnose. kada se analizira moguñe ponaãaçe jedne dræave. Politiåka struktura. To su. Moæemo razlikovati dve vrste grupa za pritisak ili interesnih grupa: jedne su one koje postoje unutar dræava i deluju na dræavnu vlast. Druãtvene klase. U politiåkoj strukturi dræava åesto je moguñe zapaziti postojaçe znaåajnih interesnih grupa ili grupa za pritisak. zbog toga se mora voditi raåuna o programu i socijalnom sastavu poli-tiåke partije na vlasti. klasne svesti politiåkih organizacija.. verske grupe. Politiåke partije su organizacije kojima je ciÿ da u politiåkoj borbi osvoje politiåku vlast u jednoj zemÿi. a. ravnoteæa snaga i drugi politiåki sistemi bez kojih se ne mogu zamisliti meœunarodni odnosi. pa i svrgavaça s vlasti te grupacije. nastaju tek sa pojavom dræave. druge su one grupe koje imaju internacionalni znaåaj i åije je prostiraçe internacionalno. uglavnom se moæe reñi. kada je 27.uloga druãtvenih klasa. moæe oåekivati otpor drugih grupacija. vojnih krugova. Razumÿivo je da interesi tih grupa mogu biti razliåiti na meœunarodnom planu i da naåin çihovog zadovoÿavaça takoœe moæe biti razliåit. Ovim grupama nije ciÿ da doœu na vlast u jednoj zemÿi veñda preko vlasti deluju na ostvareçe svojih interesa. marta vojnim puåem svrgnuta s vlasti jedna grupacija jer je zanemarila sve druge interese sem svojih sopstvenih. U nekim partijama preovladavaju snage kojima su viãe u interesu procesi sukoba. Od prirode interesa i naåina na koji se oni mogu ostvariti u meœunarodnim odnosima moæemo razlikovati pravac politiåkog delovaça date grupe. Dolaskom na vlast normalno je oåekivati da ñe ta partija slediti svoj program. interesnih grupa i svih drugih politiåkih åinilaca u jednoj dræavi. Takav primer se moæe nañi i u naãoj skoraãçoj istoriji. Politika sile kao institucionalizovani oblik odnosa (organizovana vojna sila) i institucionalizovani odnosi saradçe (diplomatija). politiåkih partija. koji imaju znaåaja za meœunarodne odnose. Tek sa stvaraçem dræave. privredne korporacije. udruæeça i dr. a u drugim. odnosi izmeœu teritorijalizovanih besklasnih druãtava predstavÿaju embrionalni oblik meœunarodnih odnosa u kome se javÿaju samo prvobitni oblici meœunarodnosti. b. Pre nastanka dræave. vojni krugovi.

åime je postepeno poåeo da se oslobaœa gotovo iskÿuåive zavisnosti od prirodnih izvora. Nivo tehnologije zavisi uglavnom od istraæivaça i razvoja (R & D) tj. INC. åovek je uspeo da u datim prirodnim uslovima stvori nova sredstva za proizvodçu i nove proizvode. Meœutim. jer za razliku od prirodnih uslova. Do ove revolucije ekonomska snaga jednog druãtva bila je u velikoj meri vezana za prirodna bogatstva tla na kome je to druãtvo bilo nastaçeno. 56 J. Olton. te na svetskom træiãtu imati konkurentsku sposobnost. “Tehnologija je primena nauånih znaça i veãtina u reãavaçu problema na poÿu neposredne industrijske primene. Holt. J. Rinehart and Winston.. Zbog toga se danas doãlo dotle da se svakih sedam godina udvostruåuje obim nauånih istraæivaça u svetu. Druãtveni sistem koji je kadar da prihvati nova znaça i da im omoguñi primenu u privredi zemÿe. Na taj naåin se postiæe to da i druãtva koja naseÿavaju teritoriju koja je siromaãna u prirodnim izvorima. 57 168 . stvaraçe psiholoãki osiromaãenih liånosti.. meœunarodne humanitarne organizacije i dr. 44. ona danas pruæa “moguñnost kontrole ponaãaça usaœivaçem elektroda u mozak. Na taj naåin nivo tehnologije doprinosi mestu i ulozi jedne zemÿe u meœunarodnim ekonomskim odnosima. kao ãto je na prvom mestu druãtvena sredina u kojoj ÿudska kreativnost moæe da doœe najviãe do izraæaja. meœunarodne sindikate. str.ove grupe moæemo ubrojati meœunarodna udruæeça politiåkih partija.57 Razvoj tehnologije omoguñio je da nivo druãtvenog razvoja bude podloæan promenama koje ne zavise samo od prirodnih bogatstava kojim dato druãtvo raspolaæe. mogu postiñi visok ekonomski rast. (vidi: subjekti). R. 1961. Tehnologija Prva industrijska revolucija otvara novu eru u razvoju ÿudskog druãtva postepenim oslobaœaçem åoveka od prirode. meœunarodne crkve-ne organizacije.56 Razotkrivaçe postojaça i delovaça ovih grupa unutar politiåke strukture i politiåkog sistema dræava ima veliki znaåaj u analizi meœunarodnih odnosa jer je ponaãaçe dræava u çima vrlo åesto pod najveñim uticajem upravo ovih grupa. kako za razvoj tehnologije tako i za çenu primenu. tehnoloãki razvoj je promenÿiv. Razvojem nauke. predstavÿa uslov. Zato danas svaka dræava ulaæe velika sredstva u nauåna istraæivaça. meœunarodne kompanije. Tamna strana napretka Meynaud. New York. Proces modernizacije u savremenom svetu ukÿuåuje i prenos tehniåkih znaça od strane razvijenih zemaÿa zemÿama u razvoju”. Ono na åemu se zasnivala ta nova åovekova moñjeste tehnologija kao materijalizovani vid nauånih dostignuña. Plano. razvoj nauke i tehnologije ima danas i svoju negativnu stranu. uz neophodne uslove ekonomske prirode. 5. koji su uglavnom stalni. Pored neophodnosti za druãtveni razvoj i ogromnih pozitivnih rezultata do kojih je nauka doãla. The international Relations Dictionary. Lausanne. 1959. Les groupes de pression internationaux. Nivo tehnoloãkog razvoja zavisi od niza åinilaca. C. usvajaça novih fundamentalnih znaça i çihove primene u inovacijama.

S obzirom na nesumçiv znaåaj tehnoloãkog znaça u razvoju proizvodnih snaga svakog druãtva. A. Peåujliñ. razvoju meœunarodnih nauånih i kulturnih veza i saradçe. prenosa tehnologije iz jedne u drugu zemÿu. Razvoj tehnologije poremetio je tradicionalnu podelu rada koja se zasnivala na razlikama u proizvodçi. su i ekonomski razvijenije i obrnuto. ma kako velika i moñna bila. meœunarodna saradça dobija joãjedan novi vid meœunarodnu nauånu saradçu koja je neophodna zbog potrebe razmene tehnologije. doprinose sveopãtoj integraciji i povezivaçu sveta.”58 Iz tih razloga pogreãna je svaka tehnokratska fetiãizacija uloge nauke i tehnologije u druãtvu i zanemarivaçe drugih åinilaca i uslova za puni druãtveni razvoj. S obzirom na to da se geografska raspodela sirovina nije poklapala s geografskim rasporedom industrije. O uticaju savremenog razvoja tehnologije na naoruæaçe govori se posebno kod izlagaça strateãkog åinioca. Meœunarodna podela rada Uloga tehnologije u daÿem razvoju meœunarodne podele rada odvija se na dva osnovna naåina: a. Razvoj tehnologije je omoguñio industrijsku proizvodçu i onih proizvoda za koje dotiåna zemÿa nema prirodnih sirovina. S druge strane. ne moæe biti apsolutno samodovoÿna u razvoju nauke. U poåetku. i u svaku od çih uneo promene i u meœunarodnim odnosima. Promene koje su nastale u naoruæaçu. saobrañaju. Ove razlike najåeãñe su uzroci odnosa zavisnosti na ekonomskom poÿu. patenata i industrijske opreme. Ovde ñe biti reåi o uticaju tehnologije na razvoj meœunarodne podele rada. Ovo kretaçe tehnologije izmeœu dræava odvija se na viãe naåina: bilo uvozom i izvozom roba. koji danas u nizu finalnih proizvoda zameçuju prirodne sirovine. tehnologija doprinosi stvaraçu i produbÿivaçu razlika izmeœu dræava. Istovremeno.hemije je i fantastiåna sposobnost åoveka da iznalazi sve efikasnija sredstva za ubijaçe drugih ÿudi. 169 . nav. ãto je uvek dobra osnova za stvaraçe odnosa hegemonije i imperijalizma. str. univerzalizacije svakog sukoba itd. stvorena je visoka i åvrsta meœuzavisnost izmeœu industrijskih 58 M. Tako je razvoj tehnologije uneo revolucionarne promene u nizu oblasti druãtvenog æivota. one stvaraju do sada neviœene opasnosti od ratnih razaraça. industrijskoj podeli rada. åiçenica je da nijedna zemÿa. kapitala ili direktnom razmenom rezultata nauånih istraæivaça putem prodaje licenci. delo. ãto bitno odreœuje meœuna-rodne odnose u celini. zagaœeça åovekove okoline. 41.. One dræave koje poseduju viãi nivo tehnoloãkih znaça.. ãto se naroåito postiglo sa pronalaskom sintetiåkih elemenata. koje su u najveñoj meri proizlazile iz nejednakih prirodnih uslova. Iz tih razloga. razvoj industrije je bio åvrsto vezan za prirodne sirovine.

industrijski razvijene zemÿe sve viãe aktiviraju sopstvene prirodne izvore sirovina. jer su mnoge zemÿe. Ova meœuzavisnost je u najveñoj meri doprinela ko-lonizovaçu nerazvijenih zemaÿa bogatih sirovinama.59 Ovakav razvoj meœunarodne podele rada. do kojeg je doãlo zahvaÿujuñi napretku tehnologije doveo je do ogromnog jaza izmeœu industrijski razvijenih i nerazvijenih zemaÿa. Na taj naåin je politiåkim putem uåvrãñen i zamrznut odnos meœunarodne podele rada na industrijske proizvoœaåe i proizvoœaåe sirovina. a ne tehniåko osposobÿeçe te zemÿe za samostalan razvoj proizvodçe. mora stalno uvoziti nova tehnoloãka reãeça. Naime. delo. S obzirom na to da tehnoloãki razvoj sve viãe oslobaœa åoveka od prirode. S druge strane. dostigla 4. do åega je doãlo i zbog smaçeça uåeãña vrednosti sirovina u finalnom industrijskom proizvodu i zbog sve veñe proizvodçe sintetiåkih sirovina. S obzirom na to da je uklaçaçe ovoga jaza 59 R. Ovaj jaz i çegovo stalno produbÿavaçe upravo se deãava danas. polovina svetske proizvodçe kauåuka ili 1. godine.000 tona.000 tona proizvedena je sintetiåkim putem. i industrijski razvijene zemÿe se sve viãe oslobaœaju zavisnosti od prirodnih izvora siro-vina. 350. zemÿa uvoznik. razvojem tehnologije. 141. Hemijska industrija omoguñila je da veliki broj prirodnih sirovina bude zameçen veãtaåkim. ãto je u ekonomskom interesu i jednih i drugih. industrijske zemÿe su uåestvovale u svetskoj proizvodçi sirovina sa 33% a sredinom pedesetih godina sa 60%. Meœutim. ako hoñe da dræi korak sa svetskim stupçem razvoja proizvodçe. Ovakav prenos tehnologije je nepogodan i zbog toga ãto zemÿa izvoznik zadræava monopol daÿeg usavrãavaça izvesne tehnologije. Stojanoviñ. Poåev od prve industrijske revolucije. proizvodça kauåuka u svetu sintetiåkim putem poåiçe 1930. S druge strane. od strane industrijski razvijenih zemaÿa. åime se stavÿa u stalnu tehnoloãku zavisnost od zemÿe izvoznice. da bi 1934. u interesu razvoja uravnoteæene svetske privrede. Veñ1957. nav. na 17. Sliåno je i sa nizom drugih proizvoda. tehnoloãki napredak je uåinio to da uåeãñe sirovina u vrednosti gotovog proizvoda padne s 25% u 1938. pa kroz XIX vek i prve decenije HH veka.proizvoœaåa i proiz-voœaåa sirovina. godine. bilo ãto je nova tehnologija omoguñila eksploataciju i onih izvora koji to ranije nisu mogli biti (eksploatacija izvora nafte pod morem) bilo razvojem kultura industrijskih biÿaka. na primer. zaostale i siromaãne zbog industrijske nerazvijenosti. a ne samo neke çene delove åime se neprekidno odræava zavisnost industrijski nerazvijene prema razvijenoj zemÿi. godini. s obzirom na to da prenos tehnologije najåeãñe kontroliãe multinacionalna kompanija. 170 . 6% u 1959. Godine 1938. str. dotle se ona u zemÿi izvoznici daÿe usavrãava. Takve zemÿe moraju da uvoze tehnologiju iz industrijskih zemaÿa i to kompletnu. Dok domañi proizvoœaå ovlada rukovaçem uvezene tehnologije. çima je ciÿ da doœu do ekstraprofita koji se najlakãe ostvaruje izvozom gotove tehnologije u zemÿe u razvoju. Tako. veoma bogate prirodnim sirovinama. ovakav jaz izmeœu industrijski razvijenih i nerazvijenih zemaÿa mora biti prevaziœen. Na taj naåin. razmena industrijskih i sirovinskih proizvoda beleæi isti rast.

Dok ovaj drugi vid kretaça struåçaka koristi zemÿama u razvoju. UNIDO. Geneve.000 struåçaka iz zemaÿa u razvoju. UNCTAD. UNESCO) u zemÿe u razvoju. Istovremeno teåe i obrnut proces: struåçaci iz razvijenih zemaÿa dolaze kao savetnici u zemÿe u razvoju u kojima pomaæu u primeni uvezene tehnologije. bilo zajedniåkim finansiraçem bilo stvaraçem zajedniåkih instituta i meœunarodnih organizacija. Od stotinak nauånih åasopisa poåetkom XIX veka. sele u industrijski razvijene zemÿe. i najzad. koja se neposredno javÿa kao posledica podele rada sve viãe se razvija tehnoloãka meœuzavisnost koja proizlazi iz nuænosti meœunarodne nauåne saradçe koja je posledica same prirode nauånog rada. 9. 61 OCDE. ãto je ovoj zemÿi donelo samo u 1970.60 B. Ovo kretaçe struåçaka obavÿa se na razliåite naåine: oni odlaze kao predstavnici kompanija koje izvoze tehnologiju ili ih ãaÿu dræave i meœunarodne organizacije. Ujediçene nacije i çene specijalizovane agencije vode ãiroku akciju da se naœu reãeça za industrijski razvoj zemaÿa u razvoju. str. Neke meœunarodne organizacije se i neposredno bave problemima prenosa tehnologije (UNCTAD. Smatra se da je samo u toku ãezdesetih godina emigriralo u SAD 53. La science et la politique des gouvernements. Razlike u tehnoloãkom razvoju u savremenom trenutku meœunarodne zajednice dovode i do jednog posebnog tipa migracije kojom se struåni kadrovi. 1963. veñpoåetkom HH 60 The Reverse Transfer of Technology. saradça na zajedniåkim istraæivaåkim poduhvatima. 1975. Ovaj proces ne pogaœa samo zemÿe u razvoju veñi same industrijski razvijene zemÿe. Jedan od najznaåajnijih oblika ove saradçe jeste razmena publikacija i informacija. 171 . a. Razvoj meœunarodne nauåne i tehniåke saradçe Pored træiãne meœuzavisnosti. Poveñaçem opãteg obima nauånog istraæivaça i meœunarodna nauåna saradça dobija sve ãire razmere i sve veñi znaåaj u meœunarodnim odnosima.61 Meœunarodna nauåna saradça danas se odvija u tri pravca: saradça putem razmene i ãireça nauånih informacija.jedan od bitnih preduslova za odræaçe trajnog mira u meœunarodnim odnosima. Paris. b. 7 milijardi dolara. åiji kadrovi odlaze u bogatije i razvijenije zemÿe u kojima im se pruæaju joãpovoÿniji uslovi za æivot i rad. Veliko poveñaçe broja nauånih publikacija danas stvara nove probleme. godini dobit od 3. Gotovo je nemoguñe danas proåitati ogromnu masu objavÿene graœe u bilo kojoj oblasti nauke. koja postoji na ãtetu zemaÿa u razvoju. u kojoj bi se ukinula sadaãça podela. po osnovu ugovora s ovim zemÿama. koji imaju veliki znaåaj za tehnoloãki razvoj. jer znaça ne mogu nastajati i postojati izolovano. ãto je viãe od pomoñi koju su SAD iste godine dale tim zemÿama. saradça razmenom nauånih radnika i podizaça kadrova. Prenos tehnologije se smatra najznaåajnijim u preraspodeli podele rada. odlazak struåçaka u razvijene industrijske zemÿe ãteti procesu razvoja ovih zemaÿa.

Oåigledno je da nauåni radnik viãe nije u staçu da prati ovako ogromnu nauånu proizvodçu. Na ovom poÿu se veñrazvila meœunarodna saradça koja se odvija izmeœu sliånih centara iz raznih zemaÿa. Pored toga. Meœutim. Najåeãñe je i jedno i drugo prisutno u nauånoj saradçi svake zemÿe. mada duboki interesi na ovom poÿu dovode i do zanemarivaça interesa svojih saveznika. Teãko je danas nañi neku zemÿu koja na ovom poÿu ne uåestvuje. 172 . ne treba zanemariti ni rezultate koje su na ovom poÿu postigle meœunarodne organizacije. Neizbeæna meœuzavisnost na planu nauånih istraæivaça nagoni dræave na ovakvu saradçu. bilo da ih iz drugih zemaÿa prima na usavrãavaçe. jer u suprotnom preti opasnost od zaostajaça. kao i nauåne ustanove koje u meœusobnim dodirima samostalno ostvaruju ovu vrstu saradçe sa ustanovama ili pojedincima iz drugih zemaÿa. Nije retka pojava da se i najbliæi saveznici na ovom poÿu ponaãaju kao najÿuñi suparnici. Treba uvek imati u vidu da nauåna istraæivaça danas neposredno utiåu na politiåku moñdræava. ne treba iskÿuåiti opasnosti koje mogu proisteñi iz ovakve saradçe. ãtede se sredstva. a trebalo bi da bude obrnuto. Treba istañi da i na ovom poÿu saradçe blokovska podela i ideoloãke razlike nisu u potpunosti onemoguñile ovaj vid meœunarodnog kretaça. Zato se danas pribegava otvaraçu meœunarodnih biroa koji rade na izradi kratkih prikaza objavÿene graœe. b. 62 Biro analitiåkih prikaza. Kada je ona u pitaçu i odnosi savezniãtva ne mogu iskÿuåiti teæçu dræava ka posedovaçu elemenata ove moñi. Na taj naåin se skrañuje put sopstvenih istraæivaça. jer se ne radi na onome ãto je veñnegde u svetu istraæeno. organizuju se dokumentacioni centri koji prikupÿaju i obraœuju podatke kojima snabdevaju elektronske raåunare. Conseil International des Unions scientifiques. Korist od ovakve saradçe je oåigledna. Mada se ovaj oblik saradçe odvija uglavnom putem zakÿuåivaça meœudræavnih ugovora.62 U mnogim dræavama organizuju se dræavni organi zaduæeni da razvijaju dokumentacionu sluæbu na nauånom poÿu. bilo da ãaÿe svoje nauåne kadrove u druge zemÿe. da bi ãezdesetih godina ovog veka iznosio sto hiÿada.veka taj broj se peçe na deset hiÿada. a moguñe je preduzeti daÿa istraæivaça u toj oblasti ãto ubrzava proces nastajaça nauånih pronalazaka. kako o dosadaãçim rezultatima u datoj oblasti nauånog istraæivaça. jer se tim putem stiæe najlakãe do informacija. sem u vreme u kome je hladni rat bio na vrhuncu. daje prikaze svetskih publikacija iz oblasti hemije i fizike. u Hagu. “kupovina mozgova” koju åine bogate i razvijene zemÿe od maçih i nerazvijenih zemaÿa. isto tako. Ove opasnosti su stalne i one su sigurno uvek prisutne u onoj srazmeri koja odgovara politiåkim odnosima zemaÿa. Druga opasnost je u posrednom usmeravaçu nauånih istra-æivaça u onim pravcima koji su viãe u interesu zemÿe koja prima na nauåno usavrãavaçe nego zemÿe koja ih ãaÿe. tako i o trenutno postojeñim istraæivaçima u svetu. Prva opasnost je tzv. onda kada je sopstveni prestiæ na ovom poÿu u pitaçu. Meœunarodna nauåna saradça je veoma plodonosna na poÿu razmene nauånih radnika s ciÿem çihovog nauånog usavrãavaça.

Angaæovaçe nacionalnih kapaciteta u delu nekog meœunarodnog nauånog projekta je oblik saradçe koji zahteva niz prethodnih pretpostavki koje nisu. Na to ukazuje i to ãto je danas tzv. ili zajedniåko finansiraçe istraæivaça su oblici saradçe savremenog trenutka. 173 . “kulturna diplomatija” sastavni i razvijeni deo diplomatije i organa koji ove poslove vode. regionalne organizacije. Zajedniåka istraæivaça u kosmosu. jer preko kulturne diplomatije postiæu niz vaænih ciÿeva savremene dræave u meœunarodnim odnosima. najzad. Vladine meœunarodne organizacije za nauånu saradçu predstavÿaju naj-znaåajniji oblik institucionalizovaça ove saradçe. 65 J. preko ovih sluæbi ãiri svoj kulturni uticaj i. Les relations culturelles internationales.65 63 428429. R. Sve ove organizacije moæemo podeliti na tri grupe: 1. str. Stojanoviñ. bori se da na ovom poÿu ne zaostane. 62103. Meœunarodna nauåna saradça i Meœunarodni odnosi. geografija. Meynaud et B.63 Ovako ãiroko razgranata meœunarodna nauåna saradça (mada ona moæe biti mnogo bogatija) ukazuje na çen znaåaj u meœunarodnim odnosima uopãte. danas moæe biti srazmerno veña od uloge koju ta dræava inaåe igra u meœunarodnim odnosima. Organizovanost sluæbi unutar dræava nadleænih za organizaciju meœunarodne nauåne saradçe. 2. Lausanne. Åak i male dræave imaju dobro organizovane sluæbe za poslove meœunarodne nauåne saradçe. koja zahtevaju velika finansijska sredstva. 1964. Meœunarodna nauåna saradça je danas dovela do stvaraça niza meœunarodnih organizacija. Unutar meœunarodnih regionalnih organizacija koje se poklapaju s blokovskom podelom. Veliki troãkovi dovode do ovakve saradçe i na planu miroÿubive primene nuklearne energije. 13. S druge strane.v. Ona tako dolazi do nauånih informacija. Ove organizacije se stvaraju viãestranim ugovorima i one mogu biti vladine ili nevladine. niti mogu biti. åiçenica da je u mnogim oblastima sam predmet istraæivaça internacionalan (meteorologija. danas su predmet saradçe izmeœu SAD i SSSR. druge univerzalne meœunarodne organizacije. specijalizovane ustanove UN. åime se ova saradça postepeno institucionalizuje na meœunarodnom planu. okeano-grafija.64 Ãto je zemÿa veña i igra znaåajniju ulogu u meœunarodnim odnosima. 64 L. Dollot. Na ovom poÿu su oformÿene i meœunarodne organizacije (regionalne i univerzalne) i nauåni instituti. jer bi to ugrozilo çen politiåki i ekonomski poloæaj u meœunarodnim odnosima. kosmiåka istraæivaça) zahteva nauånu saradçu na ovom poÿu u uslovima i ne baãdobrih politiåkih odnosa. JRMP. Zajedniåka istraæivaça. 1962. stvorene su meœunarodne istraæivaåke ustanove s ciÿem koncentracije sredstava i kadrova. Nevladinih organizacija na ovom poÿu ima oko tri stotine. samo nauånog karaktera. 25. Paris. ona viãe poklaça paæçe ovim poslovima. SchrF6der. Les savants dans la vie internationale. 1973. str. str. i 3. Na prvom mestu za ovakvu saradçu neophodno je da opãti politiåki odnosi budu takvi da je moguñe nañi osnov ovakve saradçe u kontekstu ãirih oblika saradçe.

168. godine emitovala 4 sati nedeÿno programa nameçenog inostranstvu). U 1972. Kina.011 sati 1950.251 sat nedeÿno programa za inostranstvo. zavisi samo od toga da li ima radio aparat. zapadna Nemaåka.66 Isti takav sluåaj je i sa televizijom. Ti razliåiti svetovi. Sociologie des relations internationales. tako da veze meœu ÿudima i narodima danas predstavÿaju operacije koje se tehniåki mogu izvesti za maçe vremena nego nekad putovaçe diliæansama iz jednog grada u drugi ne baãvelike dræave.V. kao meœunarodna organizacija koja ovu saradçu organi-zuje. SAD. Meœunarodni odnosi su od svog postanka trpeli zbog nemoñi åoveka da savlada nekada ogromne udaÿenosti koje su delile ÿude. Francuska.980 sati nedeÿno. emitovale su 5. Iz ove åiçenice pro-izlazi to da je atmosferski prostor zemÿe postao pretesan za sve one koji æele emitovati svoje poruke. socijalistiåke zemÿe istoåne Evrope i Albanija. a mnoge su i nestale pre nego ãto su doãle u dodir s drugim civilizacijama. Prenos televizijskih emisija u svetskim razmerama postao je moguñlansiraçem tele-satelita. prema 1.508 sati 1950. ãto meœunarodnoj podeli rada daje nove podstreke i moguñnosti. Za prijem ovih emisija joãuvek je neophodan posrednik u zemÿi primaocu. Ta udaÿenost je dovodila do stvaraça. saobrañajna sredstva postepeno briãu fiziåke udaÿenosti i na zemÿi se postepeno razvija proces univerzalizacije tehniåke civilizacije. narodima kulturama putem masmedija radija i televizije. smatra se da ñe biti moguñprijem bez ikakvog posredovaça na zemÿi. koji katkad nisu ni znali jedni za druge. godini SSSR. str. godine. S tim ciÿem stvorena je i meœunarodna unija telekomunikacija. 174 . da bi izbegle sukob na ovom poÿu. prema 1. Istovremeno. da putem ugovora podele ovaj prostor meœu sobom. narode i dræave. Ako se zna da danas posedovaçe radio-prijemnika nije nikakav problem. tako i vremenske udaÿenosti. Zbog toga su dræave prinuœene. godine (Albanija je 1972. Razvoj komunikacija i kulturnih veza Najneposrednija posledica savremenog tehnoloãkog razvoja je smaçivaçe fiziåkih udaÿenosti izmeœu naroda na razliåitim stranama globusa. Zahvaÿujuñi tehniåkim pronalascima. Italija i Japan emitovale su 3. Znaåaj koji dræave pridaju radio-porukama najboÿe se vidi u ogromnom interesovaçu zemaÿa za emisije nameçene inostranstvu. Putem radija danas je moguñe poslati bilo kakvu informaciju preko cele zemÿine kugle. Ove opãte posledice razvoja saobrañajnih sredstava danas dobijaju joãveñi znaåaj u razvoju komunikacija meœu ÿudima. razvoja i nestajaça razliåitih civilizacija na zemÿi koje nisu meœusobno saobrañale. Meœutim. kako fiziåke. Merle. U naãem vremenu pobeœene su. a çen prijem do onoga kome je nameçena. te je sukob bio jedini oblik odnosa izmeœu çih. Velika Britanija. u eventualnom susretu nisu imali niãta zajedniåko ãto bi doprinelo uspostavÿaçu saradçe meœu çima. Na taj naåin ñe jedan TV studio moñi da 66 M. onda su moguñnosti ovakvog saobrañaça praktiåno neograniåene.

delo. kada nije moguñe odvojiti voœeçe rada od åitavog naroda. S druge strane. Nekada. 67 Nav. ideologiju i politiåke ideje. kada su ratovi prerastali u opãtenarodne. str.emituje emisije koje ñe putem tri satelita moñi da primi 90% svetskog stanovniãtva. U danaãçem vremenu ta sprega strategije i politike naroåito dolazi do izraæaja. osvajaça ili odbranu u ciÿu zadovoÿeça politiåkih interesa dræava. Voœeçe rata je zato bilo odvojen domen nadleænosti koji je pripadao profesionalnim stratezima. “kulturni imperija-lizam”. razbija nacionalne predrasude koje nastaju kao posledica zatvorenosti i izolovanosti. Smatra se da zbog toga Juænoafriåka Republika dugo nije imala TV mreæu na svojoj teritoriji jer se plaãila da bi strani program mogao delovati protiv osnovnih stavova na kojima se zasniva tamoãça rasna diskriminacija. ãto samo po sebi vodi zbliæavaçu naroda. i u proãlosti i danas. u istoriji. S ovim ciÿem je Engleska u XIX veku teæila posedaçu Kipra. ova åvrsta veza izmeœu strategije i politike je postojala oduvek. on ñe doprinositi zbliæavaçu kultura. 169.67 Ovakav razvoj komunikacija meœu ÿudima i narodima razliåitih kultura ima svoje dve strane: s jedne. Danas. Malte i Gibraltara. Po nekim miãÿeçima. ovaj razvoj masmedija pogoduje i onim kretaçima u savremenom svetu koja åine tamnu senku naãe epohe. 173. 68 Nav. 6. strategija i politika idu zajedno: one su u stvari samo dve strane jedne iste pojave. Meœunarodna propaganda je na ovaj naåin dobila joãmoñnija sredstva a çeni efekti su lako uoåÿivi u negativnom saldu istorije meœunarodnih odnosa. 175 . Meœutim. uzajamni uticaj i uslovÿenost takoœe. Ako je nekada bilo neophodno posedovati baze na 250 miÿa od mesta akcije da bi se uspeãno delovalo u pomorskom ratu ili kontrolisala neka pomorska oblast. ova sprega strategije i politike igra znaåajnu ulogu u meœunarodnim odnosima u celini. politika i strategija su stvarale åvrstu spregu. str. kada nije moguñe razdvojiti prostor bitke od pozadine. Nije teãko da se iz diplomatske istorije vidi da su meœunarodni odnosi te epohe bili obeleæeni u velikoj meri i tom åiçenicom. moñne dræave su u staçu da velikom uåestaloãñu svojih emisija nameñu svetu svoje kulturne i druãtveno-politiåke vrednosti. ãto nije sluåajno. jer su se çime bavili profesionalni vojnici plañeni od vladajuñih slojeva. onda su ciÿevi jedne pomorske sile sadræavali i teæçu da se do tih baza i doœe. preduzimali vojne operacije. s obzirom na tadaãçe moguñnosti pomorske strategije. delo. Ovo posedaçe joj je omoguñilo kontrolu nad Sredozemnim morem. åime se danas vrãi tzv. Naime. voœeçe rata bilo je najåeãñe odvojeno od celine stanovniãtva dræava. kada praktiåno “civilno stanovniãtvo” viãe ne postoji kao politiåka kategorija. Oni su sprovodili odluke politiåke vlasti.68 S druge strane. Vojna strategija Povezanost strategije i politike je oåigledna.

La sociologie des relations internationales.73 Sovjetski teoretiåar Sokolovski bitno proãiruje pojam strategije svojom definicijom. Aron. kao i naåin na koji su ÿudi radili”. defanzivni (zaãtita teritorija ili drugih interesa. str. 71 A. naåin çegove pripreme i voœeça. 70 R. Beaufre). nav.69Po miãÿeçu pisca navedenog teksta sprega izmeœu diplomatije i strategije jeste jedan osoben element u odnosima izmeœu dræava. ti ciÿevi mogu biti ofanzivni (osvajaçe. sa svoje strane znaåi. str. moguñe je smatrati da strategija ima za zadatak ostvareçe ciÿeva politike jedne dræave. ovim dvema definicijama moæemo dodati sledeñe dve koje imaju razliåito znaåeçe. 176 .“Naåin na koji su se ÿudi borili bio je uvek dovoÿan da pokaæe socijalnu strukturu datog druãtva. “Revue francaise de sociologie”. Primena oruæane sile samo je jedno od niza sredstava kojima dræava raspolaæe u meœunarodnim od69 R. Potpunijem razumevaçu pojma strategije pomoñi ñe upoznavaçe s onim ãto se smatra çenim ciÿem. Vojna strategija. Beograd. Paris. ili pak mogu jednostavno teæiti odræaçu politiåkog status ÿuoa)”. sept. novih sredstava borbe i pogleda verovatnog protivnika. str. “Meœunarodni problemi”. Bofr (A. 75 A. U tom smislu. Vojno-izdavaåki zavod. vidove oruæanih snaga i osnove çihove strategijske upo-trebe. delo. 1968. 72 N. delo. da politika odluåuje da li ñe upotrebiti silu za ostvareçe svojih ciÿeva. 28. Politika za postizaçe svojih ciÿeva ima razliåita sredstva. Ovu definiciju dao je poznati strateãki teoretiåar Lidel Hart (Liddell Hart) pre viãe godina. Odnos strategije i politike Vojna strategija je “veãtina upotrebe oruæanih snaga za postizaçe ciÿeva koje je postavila politika”. 311. strategija je u sluæbi politiåkih ciÿeva dræave ãto.72 Meœutim. str. Aron. koristeñi ãto boÿe sredstva kojima se raspolaæe: “Meœutim.”74U sva tri izloæena gle-diãta strategija je veãtina i stavÿa se u zavisnost od politike. 73 A. vojno-politiåke situacije ekonomskih i moralnih moguñnosti zemÿe. koji je strategiju definisao kao veãtinu voœeça rata u celini. nav. 74 Sokolovski. osnove materijalnog i tehniåkog obezbeœeça i rukovoœeça ratom i oruæanim snagama.70 A. ona istra-æuje uslove i karakter buduñeg rata. Evolucija pogleda na odnos strategije i politike.. a isto tako. Bofr (A. Moæe se prihvatiti da je svrha strategije postizaçe ciÿeva koje je prihvatila politika. Uvod u strategiju. Beograd. a ne samo kao veãtinu zapovedaça vojskom. 20.71 Ova definicija se po svojoj suãtini veoma malo razlikuje od one koju je dao Klauzevic. za åije je postizaçe potrebna primena sile u meœunarodnim odnosima. Poznati francuski strateãki teoretiåar A. 18. Beaufre. 26. str. 2122. 1/1971. po kojoj “vojna strategija predstavÿa sistem nauånih znaça o zakonomernosti rata kao oruæane borbe u ime odreœenih klasnih interesa. str. 1963. 1965.75 Mada postoje razlike u shvataçima. 1962. str. Paix et Guerre entre les nations. Boæiñ. Vojno-izdavaåki zavod.. Beaufre.). Na osnovu prouåavaça ratnih iskustava. 20. Beaufre) smatra da je strategija “veãtina da se ostvari sudelovaçe sile u postizaçu ciÿeva politike”.

U SAD su joã1945. do sada u istoriji. politika ne moæe postaviti ciÿeve koji nisu u skladu s moguñnostima strategije. Naime. sutra. Meœutim. Poãto se znaåeçe strategije svodi na veãtinu upotrebe sile za zadovoÿeçe ciÿeva politike. Paris. “Ta unapred pripremÿena ili pak upotrebÿena oruæana sila predstavÿa naåin upozoravaça neprijateÿa da treba da traæi razumna reãeça”. on svakako ne misli da rat nije politiåko sredstvo. 49. Strategija ne interveniãe sve dok izabrani ciÿ ne izazove neprijateÿstva. Vojno-izdavaåki zavod. ovaj odnos nije tako jednostavan. str. 77 177 . To je danas jedinstvena delatnost. ali istovremeno. str. 76 L. 174. Kada Klauzevic kaæe da je rat “drugo sredstvo” u politici. La strategie contre la guerre. Meœutim. veza izmeœu ove dve pojave je nesumçiva. O hijerarhijskom odnosu ove dve pojave takoœe ne moæe biti reåi u ovom sluåaju. To stvara. åiji je uticaj na meœunarodne odnose takav da se moæe govoriti o istorijskom preokretu u ovoj sferi druãtvenog æivota. danas. Velika debata. 1968. koje se razlikuje od sredstava koje politika upotrebÿava u periodima u kojima se oruæana sila ne primeçuje za postizaçe çenih ciÿeva. ako su ti ciÿevi ostvarivi primenom sile. Citat iz govora X. za svaki politiåki ciÿ moæe se nañi odgovarajuña strategija. Veze politiåkog planiraça i odluåivaça sa strategijskim planiraçem i odluåivaçem se formalno ustanovÿavaju stvaraçem odgovarajuñih dræavnih organa. Rat je sigurno politiåko sredstvo i zato strategija zavisi od politike.77 Nuklearno oruæje je klasiåno politiåko zastraãivaçe podiglo na nivo najznaåajnije nuklearne strategije na strategiju zastraãivaça. Nuklearno oruæje ukinulo je ograniåeçe koje strategija stavÿa politici. Hamon. Strateãki argumenti su veoma znaåajni ali oni ne predstavÿaju viãe nego jedan elemenat u politiåkom odluåivaçu”. koja u svako doba moæe raspolagati odgovarajuñim obimom sile. nepoznato stalno staçe ratne pripravnosti armija. Strategija juåe. 44 i 169. Sa pojavom i razvojem nuklearnog oruæja politiåari su dobili najãire moguñnosti izbora sredstava za postizaçe razliåitih politiåkih ciÿeva. strateãko i politiåko planiraçe spojeni. Ãvarc. Vojno-izdavaåki zavod. onda se mora zapaziti uzajamnost u delovaçu strategije i politike: strategija se podreœuje i sluæi ciÿevima koje je postavila politika. ona u stvari odreœuje izabrane ciÿeve na osnovu procene savremenih kretaça. nije tako jednostavno staviti strategiju u potåiçeni odnos prema politici. veñda je neko drugo politiåko sredstvo. odnos strategije i politike joãviãe se komplikuje. one moraju da dopuçuju jedna drugu”. str. Aron. Kenedija odræanog pred Kongresom SAD 1961. ove neograniåene moguñnosti nuklearne strategije imaju drugu stranu: nuklearno oruæje je teãko primeçivo za postizaçe bilo kojih ciÿeva politike. i pored ove oåiglednosti. Beograd. 121. Beograd.nosima. 78 R. str. Ako se poœe od definicije Klauzevica da je rat nastavak politike drugim sredstvima. “Diplomatija i odbrana nisu viãe alternative pri åemu bismo se lañali jedne ako otkaæe ona druga.78 Ovakvi uslovi koje stvara nuklearno oruæje u potpunosti su izbrisali razlike izmeœu politike i strategije u onim sluåajevima u kojima politika svoje ciÿeve teæi da ostvari putem oruæane sile. 1969. “Politika podrazumeva strategiju.76 Sa razvojem nuklearnog oruæja. 1966.

uticaj ratne tehnike na strateãko planiraçe je od presudnog znaåaja. Bofr smatra da tehnika predstavÿa bitan åinilac vojne moñi. rodio je strateãke teorije o znaåaju prevlasti u vazduhu i izmenio ranije zamisli o kopnenim operacijama. O uticaju tehnike na strategiju moæe se govoriti na dva naåina: prvo. Meœutim. i pojedina otkriña i pronalasci u oblasti tehnike. nav. zasnovane na potpuno drugim principima. Beaufre. Meœutim.. posredno. a time. 51. da tehnika i prednost u tehniåkoj moñi ne znaåi automatski i prednost u strategiji. Iæÿebÿena artiÿerija uslovila je duboko postrojavaçe borbenih poredaka. pa tako i u meœunarodnim odnosima uopãte. meœutim. delo. 49. pronalazak baruta i vatrenog oruæja doveo je do pojave streÿaåkog stroja na bojiãtu. bile kakve da one jesu. Beaufre. “Kao ãto je strategija sredstvo primene nasilne politike. “Na strategiju su uticala. o uticaju tehnike na strategiju u vojnom i politiåkom smislu. åiçenica je takoœe.” Pronalazak avijacije. naãih nedavnih iskustava u Alæiru: da li su nam naãe moderno naoruæaçe i oprema omoguñili da izvojujemo pobedu”. 80 A..82 Pored veoma jakih argumenata i istorijskih åiçenica. str. pa prema tome i uspeãnost u voœeçu rata. o uticaju tehnike na vojnu moñuopãte i drugo. “Nuklearno oruæje predstavÿa poåetak nove etape u razvoju strategije. “Vojna strategija ne zavisi samo od politike i od sociologije. tako su taktike sredstva primene strategije”. Åak su smatrali da je jedan od najvaænijih zadataka strategije da neprekidno teæi pronalaæeçu novih oruæja i çegovoj primeni u ratu. ona takoœe zavisi i od staça tehnike”. te se ne moæe smatrati za opãte pravilo.”79 Niz vojnih pisaca su åitav razvoj vojne strategije zasnivali na napretku tehnike.. 51. Setimo se na primer. Na primer... 81 A. i u politici. Uticaj tehnike na vojnu moñje oåigledan. teãko je to prihvatiti kao opãte pravilo. Kod svih revolucionarnih tehniåkih preokreta u svetu oruæja zabeleæena je privremena dominacija nove tehnike. delo. Dubÿa analiza odnosa strategije i tehnike kroz istoriju mogla bi pokazati da se u toku istorije smeçuju faze u kojima je dominirala tehnika i faze u kojima su dominirale ideje. str.B. nav.81Meœutim. Strategija i tehnika U prethodnom izlagaçu paæça je upuñena na odnos strategije i politike. “Ali moæe se pokazati da ta prednost bude uzaludna ako se ona primeni za raåun loãe strategije.. jer se ne moæe poreñi da tehniåke moguñnosti. delo. da bi u toku krañe evolucije postepeno ponovo preovladale ideje. prema ovakvom stavu istiåu se ozbiÿne rezerve. potvrœena mnogo puta u istoriji. nav. koje idu u prilog primatu strategije nad tehnikom. Ovaj uticaj dovodi do kvalitativnih promena u vojnoj strategiji. str.80U savremenoj strateãkoj misli. Odnos ratne tehnike i strategije. ovakav odnos strategije i tehnike je moguñe zapaziti samo u nekim delovima istorije. åine osnov strategijskih za79 Sokolovski. 82 Isto. nije malog znaåaja u odreœivaçu strategije kao åinioca meœunarodnih odnosa. Po mnogim miãÿeçima. 178 .

Moæda se slabost te strategije nalazila u istorijskoj ulozi onih koji su je zamislili i ostvarivali. razvoj nuklearnog oruæja i odgovarajuñih strategija doveo je do viãeg stepena ekonomske meœuzavisnosti u svetu. åak ni one najveñe. Bofr. Sa razvojem nuklearnog oruæja. Potpuno jedinstvo i stapaçe strategije sa svim drugim oblastima æivota u opãtenarodnom ratu åini nemoguñim raskorak izmeœu tehniåkih moguñnosti i strateãkog planiraça. S druge strane. Danas je sigurno da ni super-sile ne mogu da razvijaju svoju sopstvenu proizvodçu svih tih sirovina. Savrãenstvo ratne tehnike zahteva sve veñe koliåine vrlo retkih sirovina kao ãto su to neki retki me-tali 179 . ãto je zadatak strategije. Drugo je pitaçe koje postavÿa A. Da li oruæje koje moæe da uniãti åitav svet. Nije moguñe pretpostaviti da tehnika bitno uveñava vojnu moñ. bez obzira na poåetne ograniåene (geografski ograniåene) vojne ciÿeve. ako se to æeli. åitav svet bi bio realno ugroæen od moguñeg proãireça. poãto vojne operacije tehniåki nisu mogle zahvatiti ãire prostore od strategijskih moguñnosti datog trenutka. veñi sam rat kao sredstvo politike i naåin primene oruæane sile. savremena proizvodça se ne zasniva viãe na nekoliko osnovnih metala. u tom smislu ãto u svakom trenutku. Sa pojavom nuklearnog oruæja ovaj problem se postavÿa u jasnijem obliku. moæe biti tehniåki osnov strategije pomoñu koje politika jedne zemÿe æeli da ostvari neke svoje ciÿeve u meœunarodnim odnosima? V. Nuklearna strategija i meœunarodni odnosi Savremene moguñnosti strategije neposredno utiåu na stepen i oblik meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima. Sve veñi razvoj tehnike dovodi do sve veñe potrebe razliåitih sirovina. koje jedno druãtvo smatra vrhovnim. Wene moguñnosti zahvataça ãirih ili uæih prostora. Nuklearno oruæje nije samo novo oruæje koje se samo svojom veliåinom moñi razaraça razlikuje od poznatih oruæja. loãa strategija nije posledica loãih tehniåkih moguñnosti. Ovo oruæje. Ovo znaåi prelaz u novi kvalitet koji åitavom pitaçu daje nove razmere. veñspisak ovih metala razumeju samo upuñeni struåçaci. bilo samih vojnih operacija. dovodi u pitaçe ne samo tradicionalan odnos strategije i politike. vojne operacije na jednom kraju zemÿine kugle mogle su ostaviti potpuno po strani druge regione.misli i planiraça. strategija narasta u globalni åinilac definitivno. U sluåaju izbijaça bilo koje faze nuklearnog rata. bilo posledica tih operacija (radijacija i dr. Nijedna zemÿa. U proãlosti.) koje se vode na drugom mestu. s çegovim moguñnostima razaraça i uniãtavaça. onda tu istu tvrdçu obarati time da ona nije bitna u strategiji. moæe da obuhvati åitav svet. i åija se konaåna moñsasvim egzaktno i ne zna. istovremeno znaåe i ukÿuåivaçe tih prostora u meœunarodnu politiku i meœunarodne odnose. jer je u çemu sadræana celokupna idejna snaga politike uklopÿene u strateãku zamisao odbrane vrednosti. Istorija je viãe puta potvrdila åiçenicu da jedan narod reãen da se bori ne moæe biti pobeœen. Meœutim. sve do globalnih razmera. ne mogu na svojoj teritoriji da naœu sve sirovine potrebne savremenoj ratnoj tehnici.

s jedne strane. jer åitava çena vojna moñzavisi od toga da li ñe u svako doba moñi da doœe do te sirovine. koje su raspolagale ovim oruæjem.neophodni u raketnoj tehnici. Nuklearno oruæje je. 233. koja omoguñuje postepenu eskalaciju rata. dokazuje i åiçenica da SAD grade ogromna skrivena skladiãta u kojima se åuvaju dovoÿne koliåine tih sirovina. C. bipolarizam se konaåno utvrdio kao oblik ravnoteæe snaga. u opadaçu znaåaja politiåkih saveza u politici dræava koje teæe da oåuvaju svoju bezbednost. da se odnos snaga nije mogao drukåije uspostaviti nego kao odnos dva pola. ravnoteæa je uspostavÿena tako ãto su snage. U tim vremenima åvrsti bipolarni sistem odnosa snaga u meœunarodnim odnosima poåiçe da remeti jedino jedna nova politika i jedan novi pokret u svetu politika integracije. posedovale takvu moñ. Schelling. razumÿivo je da se na tom poÿu sukobÿavaju suåeÿene sile. u svojoj najdubÿoj suãtini je defanzivne prirode: ono svome posedniku ne omoguñuje da napadne prvi”. tako da na tom poÿu uslovÿavaju globalnu meœuzavisnost. Cambridge. bez obzira na poåetne razlike u koliåini ovog oruæja. s razvojem strategije elastiånog odgovora. “Oruæje koje moæe da uniãtava samo ÿude. jedini se suprotstavÿa ovoj podeli sveta na bazi politike sile. bila je dovoÿna garancija da se druga strana neñe usuditi da napadne.84 Drugim reåima. Åiçenica da je ona na poåetku postojala kao uravnoteæen odnos sile zasnovane na atomskoj moñi (ali nedovoÿnoj za odluåujuñi udar) i sile koja je raspolagala premoñnim konvencionalnim vojnim snagama. 84 “ Th. koja proizlazi iz savremene tehnologije proizvodçe naoruæaça. 180 . 1960. Ovaj pokret. a ni u kom sluåaju nije u staçu da oãteti termonuklearne snage druge strane. nuklearna zaãtita koju je pruæila nuklearna sila svojim saveznicima. jer je i nuklearna moñkoncentrisana u dve sile. Posed i nabavka tih sirovina su uvek ozbi-ÿan posao za jednu veliku silu. Ova strategija u sebi sadræi moguñnost 83 Ovde nije potrebno ulaziti u detaÿe uspostavÿaça ravnoteæe snaga posle Drugog svetskog rata. U uslovima politike sile u meœunarodnim odnosima. a s druge strane. str. po svoj prilici najveñe promene izazvalo na poÿu odnosa snaga. te se åesto dogaœa da neka supersila zavisi na tom poÿu od neke sasvim male zemÿe. nastanku bipolarizma u ravnoteæi snage. ovo staçe se meça. koja se konkretno ispoÿava u. Meœutim. ne meça suãtinu bipolarne ravnoteæe snaga. Na taj naåin je bipolarna ravnoteæa snaga dovela do uspeãnog formiraça vojno-politiåkih saveza i blokova dræava. bipolarizam se definitivno uåvrãñuje tek nakon obostranog posedovaça nuklearne moñi. Moæe se smatrati da je bipolarizam u toj fazi nastao i opstao kao posledica strategije masovne odmazde. Te sirovine su rasturene u malim koliåinama po raznim zemÿama sveta. Ova strategija se zasnivala na nuklearnom oruæju velike snage. koje je prilikom upotrebe izazivalo ogromna razaraça i uniãteça.83 Sa uspostavÿaçem definitivne nuklearne ravnoteæe (kada su obe sile raspolagale podjednakom snagom). koji je tada bio na svom poåetku. U prvoj fazi razvoja nuklearnog oruæja. koji su u toj fazi iznutra bili åvrsti i odbojni prema drugoj strani. s obzirom na to da je uniãtavajuña odmazda odgovor koji sledi. za sluåaj da zbog ratnih operacija ne mogu doñi do çih u zemÿi u kojoj se te sirovine nalaze. The Strategy of Conflict. Meœutim. Da je to veoma ozbiÿan problem. To je razumÿivo.

koje su mogle obezbediti sopstvenu moñ. Sa nuklearnim oruæjem i strategijom elastiånog odgovora. do tada åvrsto vezanih za vojnopolitiåke grupacije unutar kojih su traæili osiguraçe svoje bezbednosti. taktiåkim nuklearnim oruæjem (nuklearno oruæje relativno male snage i ograniåenog fiziåkog delovaça na prostor koji se æeli napasti u vojnim operacijama) ãto znaåi moguñnost voœeça lokalnih ratova s velikim razaraçem datog regiona. tj. oruæja za masovno uniãteçe (strategijsko oruæje) koje bi. jer se od SAD (one su tu doktrinu proklamovale) ne bi moglo oåekivati da zbog razaraça u Evropi. uz upotrebu taktiåkog nuklearnog oruæja. 86 Isto. i opustoãiti ga... U ovakvom ratu ne bi moralo da doœe do totalnog nuklearnog rat. da bi se neprijateÿstva mogla odvijati na evropskom tlu. osim onog koje bi vodilo totalnom ratu.85 Drugim reåima. Aron. 71. “Elastiåni odgovor ima dvostruku ulogu. “Elastiåni odgovor postao je iskÿuåivo zaãtita eskalacije (tj. od proãireça neprijateÿstva na sovjetsku i ameriåku teritoriju). jednu u okvirima strategije zastraãivaça. jer nuklearne sile i daÿe dræe u rezervi oruæje za masovno uniãteçe. meœutim malim i sredçim dræavama takva ideja nije mogla mnogo pomoñi: politiåki savezi su bili skoro jedini naåin oåuvaça nezavisnosti pred nale-tom sile suprotne strane.. “Savezi su dobri ali su ipak sopstvene snage joãboÿe”. sasvim razumÿivo. S). Meœutim. nuklearna sila. ponovo smo sreli u istoriji kao ideju vodiÿu jednog broja zemaÿa. Naime. u ime æeÿe strategijske i moralne. totalni rat ne bi morao da izbije. ako bi se u jednom ratu. poãtedeti u isto vreme teritorije SAD i SSSR. R. mogla bi u tom sukobu da primeni sva oruæja. uåinila velika razaraça u Zapadnoj Evropi. koja bi bila uvuåena ili sama otpoåela jedan rat na nekom podruåju svoje sfere. poviãeçe atomskog praga (prelaz na jaåe oruæje u eskalaciji.86 Ovakav zakÿuåak povodom strategije elastiånog odgovora ostavio je sasvim praktiåne posledice koje su se odrazile na znaåaj i svrsishodnost vojnopolitiåkih saveza u tim uslovima. Uzaludno je neku krizu oko nekog pitaça odnosa dva bloka u Evropi predupreœivati pretçom masovne odmazde. do åega bi doãlo ukoliko bi one primenile strategiju masovne odmazde protiv onoga ko ugroæava Zapadnu Evropu a ko poseduje nuklearno oruæje.. drugu u okvirima strategije dejstva”. dozvoli da doœe do razaraça u SAD. Ovom “doktrinom Evropÿani su primorani da priznaju da çihovi uslovi nisu identiåni sa uslovima SAD. 181 . prostim reåima. misao pruskoga kraÿa nekada je mogla imati smisla za velike sile. izazvalo razaraça velikih razmera i to na teritoriji date nuklearne sile. umesto da istovremeno bude naåin da se uspostavi verodostojnost ameriåkog zastraãivaça”. Zatim. da se ne dozvoli prelaz u kraj-nost”. pretça elastiånim odgovorom je efikasnija. Velika debata. Tako nuklearna strategija u ovom trenutku pokazuje svoju protivreånost: najveña do danas dostignuta moñoruæja dovodi do nemoguñnosti primene tog oruæja u politiåke svrhe. znaåi. ni male ni sredçe dræave ne mogu raåunati na efikasnu zaãtitu svoje bezbednosti u vojnopolitiåkom savezu.. U ovom 85 R. str.voœeça rata konvencionalnim oruæjem. Ovu dobro poznatu mi-sao pruskoga kraÿa Fridriha II.

Meœunarodni 88 Nav. 56. dok se u pravnim naukama åesto daje i veñi znaåaj nego ãto ga pravo uopãte moæe imati u druãtvu. “Najvjerojatnije je centralna i osnovna istina koja vrijedi u meœunarodnim odnosima ta. ne mogu biti efikasni za odbranu. ãto ulozi sile u meœunarodnim odnosima oduzima oportunitet. na samoodræaçe. bliæa pojmovima nagodbe. 182 . podredivãi mu sve ostalo.88Isti pisac smatra da ovo pravilo dolazi do izraæaja samo onda kada je u pitaçu opstanak dræave. delo. pa se “ponaãaçe takve dræave nije obaziralo ni na ãta drugo nego samo na jedini ciÿ.89Iz miãÿeça V. 89 Nav. da se ponaãaçe dræava prije svega i viãe od svega ravna brigom i borbom dræave za samoodræavaçem”. jer su suviãe velike ærtve koje bi nuklearni rat izazvao. 55. odnosi. delo. koje je. tako i zbog prirode meœunarodne zajednice. nastaje.87 Borba za samoodræaçe bi. koji postoji od trenutka postanka veñeg broja dræava u jednoj meœunarodnoj zajednici. prema tome. tj. Zbog toga i politiåki savezi. ukÿuåivãi moral. åije ponaãaçe treba da reguliãu meœunarodno pravo i moral. U politiåkim naukama åesto se negira çihov znaåaj. koja bi opravdala upotrebu sile za postizaçe ciÿeva u meœunarodnim odnosima. danas ne mogu biti efikasni zbog prirode nuklearnog oruæja. kada ñe pravo biti zanemareno. Naime. u onim optimalnim razmerama. bez obzira o kojoj se strategiji radi. Iblera. teãko moæe da bude opovrgnut argumentima iz prakse. Problem. Subjekti meœunarodnih odnosa su dræave. bez sumçe. Politiåki savezi kao organizacioni okviri ravnoteæe snage u meœunarodnim odnosima. problem nastaje upravo onda kada treba da se proceni koje staçe ili radça ugroæava opstanak jedne dræave. kao takvo. Ibler. proizlazi da moæemo oåekivati regulativnu ulogu meœu-narodnog prava u meœunarodnim odnosima.trenutku u meœunarodnim odnosima javÿaju se prvi znaci odumiraça jednog oblika sistema meœunarodnih odnosa. 7. 1971. u uslovima postojaça nuklearnog oruæja. str. kako zbog prirode subjekata. kompromisa ili åak i prava (meœunarodnog)”. koje kao politiåke organizacije druãtva imaju prvorazredni ciÿ da obezbede opstanak tih druãtava. Meœutim. a to je kvalitativna posledica pojave nuklearnog oruæja. Zagreb. kad je reå o intere-sima koji nisu æivotni. Ovakav stav. za to pogodnim sredstvima. str. bila osnovni regulator odnosa dræava. koje smo izloæili. uvek do taåke na kojoj se sukobÿava opstanak date dræave i meœunarodno pravo. etiku i pravo”. Iz istorije meœunarodnih odnosa mogu se 87 V. str. kako u politiåkim tako i u pravnim naukama. 54. Meœunarodno pravo i moral Uloga i znaåaj meœunarodnog prava i morala u meœunarodnim odnosima je mnogo i åesto raspravÿano pitaçe. sredine u kojoj se dato ponaãaçe vrãi i reguliãe ovim pravilima. koji iz ovog proizlazi. u ponaãaçu dræava bi bila primeçiva “i neka druga pravila ponaãaça. nije moguñe govoriti o odbrani. meœutim. neophodno za odbranu. kao institucije politike sile. “Naprijed”.

u odnosima izmeœu zajednice. Unutar zajednice postojao je åvrãñi pravni poredak i viãe zajedniåkih vrednosti na kojima se izgraœivao moral zajednice. takve pojave bi samim tim morale biti iskÿuåene iz meœunarodnog æivota (recimo. U ovim proce-sima su postojale i znaåajne razlike u ulozi pravila ponaãaça dræava u meœunarodnim odnosima. nav. tj. niti prava zajednica. saraœuju i sukobÿavaju. delo. koji u datom trenutku predstavÿa meœunarodnu zajednicu.. a najslabija u pravu politiåkog okvira koji odraæava privremeno konvergentne ili identiåne interese suparniåkih dræava. meœunacionalno druãtvo koje prelazi granice i iznad toga niz suprotstavÿenih. u åemu sila dominira kao oblik odnosa nad procesima saradçe i integracije. po: V. Hoffmann. meœunarodno pravo po svom znaåaju ne zaostaje za unutraãçim pravom. ili niza drugih dræava. koje predstavÿaju posebne civilizacije. ãto pospeãuje procese saradçe i vodi integraciji. Izmeœu ovih zajednica. ako neko meœunarodno pra90 S. Pravni poredak je normirao veñuåvrãñene druãtvene vrednosti koje su imale bitnu ulogu u borbi za opstanak svake dræave. sukob je bio jedini oblik odnosa izmeœu çih. ako bi se neka ponaãaça i pojave pravno zabranile u meœunarodnim odnosima. Te zajednice nisu imale meœusobne odnose a ako bi do çih doãlo.. Zbog toga se moæe prihvatiti stav da: “Meœunarodna sredina nije ni potpuni haos. Ovakav idealizam zasnivao se na stavu po kome. pa se åak i meœunarodnom pravu pripisuju i takve moguñnosti koje nema ni unutraãçe pravo. Po shvataçu pravnikainternacionalista i legalista u teoriji me-œunarodnih odnosa. Unutar toga kruga one se suåeÿavaju.”90Meœunarodna zajednica se razvijala od niæih oblika u kojima se vrãilo samo jednaåeçe teæçi i moguñnosti dræava. Ti odnosi unutar zajednice zasnivaju se na meœuzavisnosti zbog koje dræave nuæno svoja ponaãaça uklapaju u neki sistem pravila. nav. str. rat).izvuñi argumenti za stav po kome je opstanak jedne dræave u velikom broju sluåajeva vezan za opstanak neke druge dræave. Zbog potceçivaça ove åiçenice i preceçivaça znaåaja sopstvenih trenutnih interesa. 4. kruga dræava unutar kojeg se vrãe navedeni procesi. suparniåkih suvereniteta. postepeno je dolazilo do meœusobnih veza ãto je kroz dugu evoluciju dovelo danas do stvaraça jedne jedinstvene meœunarodne zajednice. Ibler. Meœutim. ne moæe se nañi saglasnost o bitnim vrednostima koje bi bile sporazumno ãtiñene zbog æivotnih interesa svake ålanice. Razvojem dræava dolazi do viãih stepena meœuzavisnosti na bazi podele rada. Svaka dræava æivi u jednom krugu dræava. U istoriji su zabeleæeni veoma dugi periodi postojaça veñeg broja meœunarodnih zajednica. 183 .. ona je oboje. Po ovim shvata-çima. Prouåavaçe meœunarodnog prava i teorija meœunarodnih odnosa. Neizbeæno ñe snaga meœunarodnog prava biti najveña u pravu zajednice koja izraæava meœunacionalni poredak. uåiçene su greãke koje bi kasnije dovodile u pitaçe stvarne interese vezane za opstanak. ili izmeœu dræava razliåitih zajednica. A. Meœunarodno pravo U teoriji meœunarodnih odnosa mogu se zapaziti uglavnom tri shvataça o znaåaju meœunarodnog prava u meœunarodnim odnosima.

Izmeœu prava i politike postoji nerazluåiva veza. tj. Unutar dræava jasno je vidÿivo da se politiåka snaga koja nameñe svoja pravila zasniva na ekonomskoj snazi klase koja ima odluåujuñu ulogu u druãtvu. Iz toga je proizaãlo staçe u kome su sve radçe preduzimane prema drugim dræavama bile sra-åunate na postizaçe koristi za onu stranu koja ih preduzima. jer pravo uopãte. razvijao se i stepen autarhiånosti.vilo nastaje sporazumom dræava. veñçihova druãtvena autarhiånost oteæava stvaraçe jedne meœunarodne zajednice u okviru koje bi one mogle ostvariti svoje potrebe i moguñnosti. Teoretiåari sile ne negiraju moguñnost pravnog poretka meœunarodne zajednice. U zavisnosti od stepena veza izmeœu suverenih dræava. u meœunarodnim odnosima stvara svakako bitno dru-gaåije staçe od onoga koje postoji unutar dræava. zajedniåkim i usaglaãenim delovaçem svih ålanova te zajednice. iz koje je nemoguñe objektivno i nauåno izvuñi zakÿuåke o ulozi meœunarodnog prava u meœunarodnim odnosima. ãto se ne moæe prihvatiti. Poãto je autarhiånost bitna karakteristika svakog potpunog druãtva. U meœunarodnoj zajednici klasna suãti-na politiåkih snaga nije neposredno vidÿiva jer se ona prelama kroz politiåku strukturu 184 . onda se i odnosi izmeœu çih zasnivaju na politiåkom suverenitetu svakog druãtva. Ovo. odbacuje svaku moguñnost stvaraça pravnog poretka koji bi bio od znaåaja za odnose izmeœu dræava i koji bi mogao da sluæi u ostvarivaçu nacionalnih interesa. i jednom usvojeno pravilo ne mora uvek odgovarati stvarnom staçu stvari u meœunarodnim odnosima. Realistiåka struja unutar teorije sile. ne sadræi takav znaåaj za druãtvene odnose. to znaåi da su one same pristale da to pravilo sprovedu u delo jer odgovara çihovim interesima. realisti bez sumçe idu u drugu krajnost. pravo je neposredni proizvod politike jer nastaje u suåeÿavaçu politiåkih snaga jednog druãtva. niti moæe imati nekog uticaja u meœunarodnim odnosima. u svojoj suãtini. bilo unutar jedne dræave bilo u meœunarodnoj zajednici. Jasno je da su te radçe uvek imale karakter nasiÿa onda kada su bile upravÿe-ne protiv bilo koje druge strane u tim odnosima ili karakter saradçe onda kada se iz tih odnosa raœala obostrana korist. niti organ koji bi ih efikasno primenio i nametnuo svoju odluku dræavama u sporu. koji su pro-izlazili iz potrebe opstanka datog druãtva. Suverenost podrazumeva primenu svih sredstava korisnih za ostvareçe interesa. u suãtini taåno zapaæaçe. Dræave kao izraz politiåke organizacije druãtva nisu samo suverene u politiåkom smislu. Meœutim. koje su izrazile prilikom çegovog ustanovÿeça. Nepostojaçe poretka koji bi bio odræavan naddræavnim aparatom vlasti. razvoj druãtvenih procesa kreñe se i mimo prava i protiv prava. ne moæe se prihvatiti zbog toga ãto u potpunosti negira savremeni znaåaj meœunarodnog prava. Polazeñi od toga da meœunarodno pravo nema. jer ne postoje ni sankcije. koja je u datom obimu uzrokovala i oblik odnosa a u zavisnosti od moguñnosti za ostvareçe koristi koje svaka pojedina dræava traæi van granica prostora koje zaposeda. dok dopuãta moguñnost da u buduñnosti meœunarodno pravo doæivi takav razvoj koji bi mogao da kontroliãe procese u meœunarodnim odnosima. ali smatraju da u danaãçim uslovima takav poredak nije efikasan.

ali je on viãe ili maçe modifikovan oblikom i stepenom meœuzavisnosti unutar koje meœunarodna podela rada vladajuñu klasu jedne dræave stavÿa u povoÿan poloæaj a drugu u nepovoÿan. nav. meãaça u unutraãçe stvari dræava.91 Koje su osnovne norme ove saradçe koje ukazuju na savremeni domaãaj meœunarodnog prava u meœunarodnim odnosima? Prvo. kao obavezan put u reãavaçu sukoba izmeœu dræava. koje pripadaju razliåitim kulturama. koja je omoguñavala nastajaçe procesa saradçe u ovim odnosima. U krajçoj analizi. G. 457. Tunkin. ãto je osnov demokratizacije meœunarodnih odnosa i postepeno iskÿuåeçe samovoÿe velikih sila iz ovih odnosa. po: V. U ovakvom sluåaju moguñnost postojaça jedinstvenih pravila meœunarodnog prava åesto se dovodi u pitaçe u teoriji i praksi meœunarodnog prava. Uloga meœunarodnog prava u meœunarodnim odnosima. 91 str. Posebno znaåajno pitaçe. koja su nastajala uporedo sa razvojem meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima. ãto je u proãlosti uvek bio izvor sukobÿavaça u meœunarodnim odnosima. i u tom odnosu zastupÿen je klasni interes snaga koje su na vlasti u tim dræavama. i dræave zapadne evropske civilizacije i niz novih dræava Afrike i Azije. delo. naåelo ravnopravnosti i samoopredeÿeçe naroda je pravilo meœunarodnog prava koje spreåava ugroæavaçe integriteta i nezavisnosti jednog naroda.dræava koje se nalaze u meœusobnim odnosima. bez sumçe. jeste pitaçe moguñnosti stvaraça meœunarodnopravnih pravila i pravnog regulisaça ponaãaça u odnosima zemaÿa sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima ili dræava sa bitnim razlikama u kulturi. sve su to osnove za izgradçu novih odnosa u meœunarodnoj zajednici i one se ne mogu negirati mehaniåkim analogijama i formalno-prav-nim logiciraçem o pravnoj prirodi meœunarodnog prava. koje se nameñe kada je reå o odnosu meœunarodnog prava i meœunarodnih odnosa. Ovaj sistem odraæava voÿu vladajuñe klase i ona se preko çega prenosi u meœunarodne odnose. U tom isprepletenom odnosu materijalnih i subjektivnih åinilaca. Ovo je. meœunarodno pravo nalazi svoje mesto kao instrument jednog poretka koji nastaje u meœu-narodnoj zajednici. åime se rat stavÿa van pravnog poretka savremene meœunarodne zajednice. U savremenoj meœunarodnoj zajednici upravo postoje dræave sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima (socijalistiåke i ka-pitalistiåke dræave. nav. 185 . jedan od bitnih osnova sukobÿavaça istoklasnih druãtava u meœunarodnim odnosima. Zabrana intervencije. mirno reãavaçe sporova. Meœunarodni moral Uporedo sa meœunarodnim pravom i svakako pre çega. Drugo. U uslovima meœunarodnog æivota. u meœuna-rodnim odnosima su postojala neka moralna naåela. savesno ispuçavaçe obaveza meœunarodnog prava. to je zabrana upotrebe sile u meœunarodnim odnosima. a naroåito s meœunarodnom podelom rada. Ibler. Iz naåela samoopredeÿeça neposredno proizlazi pravo na suverenu jednakost dræava. dræave neposredno ispoÿavaju voÿu putem razliåitih mehanizama politiåke organizacije sistema vlasti. B.

Unutar jednog tipa ropstvo je moralom dozvoÿeno a u drugom ono izaziva gnuãaçe. Takav stepen bliskosti je mnogo veñi unutar druãtvene zajednice nego u odnosima izmeœu tih zajednica. teæe nastaje i ima maçu snagu. Razlike se javÿaju i zbog stepena ekonomske razvijenosti. åine posebnosti koje odlikuju svaku zajednicu. onda se nameñu neka pitaça o moguñnosti postojaça morala kao pravila ponaãaça u meœunarodnim odnosima. dok ga u ponaãaçu prema spoÿnom 92 R. ãto zavisi od niza åinilaca. Moral se. Prvo. ideologije. Zajednice se prvo mogu razlikovati po tipu druãtva kome pripadaju. odnosno razmere prostiraça date meœunarodne zajednice. Beograd. saåiçeno od nezavisnih poli-tiåkih zajednica.S obzirom na to da je meœunarodna zajednica. unutar kojih se stvara moral svake te pojedine zajednice. po pravilu. Ove razlike. izmeœu ostalih. Meœudruãtvene zajednice i åoveåanstvo su mnogo maçeg znaåaja. s obzirom na naåin donoãeça odluka u spoÿnoj politici. 1974. a ne samo uviœa razumom. Zbog toga se sasvim opravdano moæe postaviti pitaçe o postojaçu nekih normi meœuna-rodnog morala koji bi imao univerzalne razmere. politiåkog reæima. pojedinac u tom procesu moæe da se oslobodi oseñaça odgovornosti ako se te odluke donose u kolektivnim telima. Moral se razlikuje i po druãtvenoekonomskim formacijama. 186 . delo. socioloãki gledano. u moralnoj situaciji oseña trenutno celim biñem. Sasvim je razumÿivo da je za nastanak moralnih normi neophodna veña druãtvena povezanost. Potpuna druãtva meœu sobom mogu biti u bliæim ili daÿim odnosima. koja bi imala snagu u meœunarodnom opãteçu. str. dezintegrisano druãtvo. Sve te razlike zajedno åine da u meœunarodnim odnosima moralna norma. da li u meœunarodnim odnosima moæe da se uspostavi svest o “vrhovnoj vrednosti” univerzalnih razmera. religije. Lukiñ. odnosno razmere meœunarodne zajednice? Drugo.92 Ako prihvatimo ovu definiciju. viãi stepen saobrañaça i oseñaça bliskosti meœu ÿudima. stvara u zajednicama koje unutar svoje kulture stvaraju i moralne norme. Drugo je pitaçe. da li se ÿudi u meœunarodnim odnosima oseñaju maçe odgovornim za krãeçe morala nego unutar dræave zbog naåina donoãeça odluka u spoÿnoj politici. a za åiji prekrãaj on oseña griæu savesti. kao sopstvenu bezuslovnu. moral se moæe odrediti na sledeñi naåin: moral “je skup druãtvenih normi koje subjekt. Po definiciji koju je dao profesor R. dok druãtvo na çega primeçuje spoÿaãçe sankcije uz istovremeni zahtev da on oseña griæu savesti”. str. Zatim se zajednice razlikuju po kulturi. 120. 416. Lukiñ. samociÿnu obavezu. Sociologija 93 Nav. Åini se da kod ovog pitaça mora biti razmotreno postojaçe uticaja dve vrste moralnih normi u meœunarodnim odnosima. zasnovanu na dobrom kao samostalnoj vrhovnoj vrednosti. SANU. i ako su te razlike bitne. Pri tom se smatra93da su zajednice koje nastaju unutar potpunog druãtva znaåajnije za stvaraçe moralnih normi kod razvijenih druãtava. viãe ili maçe razliåit. morala. moralne norme su takoœe bitno razliåite. a kod nerazvijenih je potpuno druãtvo od veñeg znaåaja. koja åesto vrãi pritisak na çegove prirodne sklonosti i ostvaruje çegovo åoveãtvo. Unutraãçi moral deluje na ponaãaçe pojedinca u zajednici kojoj pripada.

Ova tvrdça je taåna za veliki deo istorije u kome je stranac i strana dræava van “zakona” a prema çima su dozvoÿena sva sredstva. u razliåitim epohama. narodima i dræa-vama. To je sigurno doprinelo da meœunarodni ekonomski odnosi bivaju prañeni istim moralnim naåelima kao i unutraãçi. Åiçenica da je meœunarodna organizacija. potrebi negovaça veza meœu ÿudima. mada se i tu postepeno dolazi do uåvrãñivaça shvataça koja izbijaju kao zajedniåka i koja sadræe osudu ili odobravaçe nekih ponaãaça. koji dovodi do saradçe i stvaraça posebnih meœunarodnih organizacija unutar kojih se ta saradça razvija. meœunarodno pravo nastaje saglasnoãñu voÿa a ne nametaçem od strane vladajuñe klase. koji dovode do stvaraça meœunarodnih organizacija unutar kojih se poåiçe da razvija meœunarodni moral. u meœunarodnoj zajednici nastaju i neka univerzalna naåela koja imaju meœunarodni znaåaj. Sigurno je najteæe utvrditi koje vrednosti åine zajedniåko dobro.svetu. skup raznorodnih dræava i po tipu i po kulturi i ekonomskoj razvijenosti. razvija se poseban ekonomski proces. onda bi se uoåile razlike izmeœu onoga ãto je u jednoj epohi bilo dopuãteno a u drugoj nedopuãteno. kao izraz saglasnosti svesti o postojaçu osnovnih vrednosti u meœunarodnom æivotu svakog potpunog druãtva. Recimo. u meœunarodnim odnosima se razvijaju politiåki procesi saradçe. To je nesumçivi pokazateÿ moguñnosti stva-raça moralnih normi i zabrana u meœunarodnim odnosima i u tom pogledu danas je uåiçen veliki napredak u poreœeçu s ranijim epohama istorije meœunarodnih odnosa. s razvojem moralnih normi koje ãtite privatnu svojinu. çihova snaga se prenosi i na meœunarodne odnose. U meœunarodnim odnosima. Meœutim. U politiåkom procesu u meœunarodnim odnosima. koja oliåava meœunarodnu zajednicu. S razvojem meœunarodne podele rada. ãto nesumçivo doprinosi stvaraçu moralnih normi koje bi te odnose regulisale. nekog svojevrsnog oblika druãtvene privrede. Pored unutraãçih moralnih normi. moralna norma ne obavezuje. i prema tome javno vrãenih ponaãaça u meœunarodnim odnosima. Uporedo s ekonomskom meœuzavisnoãñu. meœunarodno pravo i moral su u neãto drukåijem odnosu nego ãto je to sluåaj s unutraãçim pravom i moralom. ne spreåava proces formiraça moralnih normi kada je reå o zajedniåkom dobru. Stoga su meœunarodno pravo i moral bliæi i meœusobno se proæimaju. inaåe se ugroæava opstanak tih druãtava. tako da su prvo postojale moralne norme koje su postepeno pretvarane u 187 . doprinosi razvoju svesti o zajedniåkim interesima. koji vodi stvaraçu svetske privrede. Ukoliko bi se napravilo poreœeçe izmeœu dozvoÿenih. koje moraju biti zaãtiñene. åije se delovaçe prenosi i na meœunarodni æivot. tako ãto je u ratu pÿaåka privatne imovine pod moralnom zabranom sliånog intenziteta kao kraœa i pÿaåka unutar druãtva. raœaju se i odnosi saradçe i prijateÿstva i sa stranim dræavama. Razvoj procesa saradçe dovodi sigurno i do produæenog delovaça unutraãçih moralnih normi u ponaãaçu pojedinca prema spoÿnom svetu. sa razvojem meœuzavisnosti. u kojoj se odvijaju vaæni procesi za proizvodçu i reprodukciju svih nacionalnih privreda. U meœunarodnom æivotu.

1960. Savremene veze izmeœu dræava i poveñana meœuzavisnost su poveñale i moguñnosti sukobÿavaça interesa. je da moralni principi budu podvedeni pod zahteve stvarnosti. Meœutim. Savremeni bihevioristi. ukoliko bi takvo pravilo uopãte preraslo u moralno pravilo. Politics among Nations. funkci-onalisti i drugi. jer po çemu: “Etika oceçuje delo u odnosu na moralne zakone a politiåka etika prema politiåkim posledicama”. Ono ãto Morgentau dopuãta u pogledu uåeãña morala u meœunarodnom ponaãaçu dræava. i jedna i druga vrsta pravila su prisutna u meœunarodnim odnosima te ih nije moguñe razumeti i objasniti bez çih. 94 H.94Ovo je na nov naåin izraæena ideja Makijavelija da u politici ciÿ opravdava sredstva. ne bave se dubÿim prouåavaçem uloge morala u meœunarodnom æivotu. sem retkih izuzetaka. Rajt (Q. Oni u svojoj teæçi da prouåe ono ãto jeste zanemaruju ulogu pravila koja nalaæu ono ãto treba da bude. Morgentau (Morgenthau H. sredstava i akcija koje preduzimaju dræave u meœunarodnim odnosima putem morala ili nekih drugih normi ponaãaça. te se dræava zbog toga mora obezbediti da ga putem sile odbrani ili nametne. veñse oprav-dava svaka akcija za postizaçe nacionalnih interesa putem sile ãto. ne moæe se smatrati da savremena teorija meœunarodnih odnosa u potpunosti zapostavÿa ulogu morala u ovim odnosima.pravo. str. koje se razvijaju i teæe da prerastu u moral. da bi u novije vreme prvo nastajale norme meœunarodnog prava. razumÿivo. Teoretiåari meœunarodnih odnosa. Morgenthau. U svakom sluåaju. moguñe konstituisaçe moralnih naåela u ovoj oblasti. koji mogu biti i potpuno suprotni meœu sobom. K. Istovremeno. Knopf. ono ãto on ne moæe da izbegne jeste åiçenica da tu stvarnost oceçuje on. ostavÿa odreãene ruke onim dræavama koje tom silom raspolaæu. razmatraju ovo pitaçe sa stanoviãta efikasnosti morala u meœunarodnim odnosima. Meœutim. Meœutim. Wright) smatra da ne postoji apsolutna protivreånost izmeœu morala i efikasnosti politike u meœunarodnim odnosima te je. 10. Ovaj stav o etici oznaåava krajçi pragmatizam koji ne samo da negira svaki znaåaj morala u meœunarodnim odnosima. te od usvajaça jednog pravila meœunarodnog prava do çegovog usvajaça kao moralnog pravila. Iz toga proizlazi zakÿuåak da u sukobu interesa i morala pobeœuje interes. po çemu. Ovaj moral je neophodan zbog postojaça razliåitih etiåkih sistema raznih nacija i kultura. mora dosta vremena da proœe.) smatra da izmeœu zahteva morala i uspeãnosti politiåkih poduhvata postoji moguñnost sukoba i da je u tom sukobu opasno zapostaviti politiåki interes. Realisti odbacuju moguñnost ograniåeça izbora ponaãaça. to dovodi i do moguñnosti nastajaça univerzalnih sistema vrednosti jednako prihvatÿivih i priznatih od svih. 188 . A. ili bilo koji drugi posmatraå ili uåesnik u toj stvarnosti koji se naœe u situaciji da bira izmeœu morala i stvarnosti. taj proces nije jednostavan i pravolinijski. Realistiåka teorija ima prema moralu isti odnos kao i prema pravu. New York.

meœunarodnih odnosa. 1955. ali postoje mnogi razlozi da se smatra i nemoralnim. Rajta deluje umirujuñe posle poplave realistiåkih crnih vizija. meœutim. Razmatraçe o znaåaju morala u meœunarodnim odnosima mora da poœe od åiçenice da svako druãtvo stvara one moralne norme koje su nuæne za çegov opstanak. “Meœunarodna etika mora biti plod najopãtije perspektive kojom åovek moæe da raspolaæe. svojih potreba i moguñnosti. taj opstanak zavisi i od spoÿnih. koje bi imale internacionalni karakter. Appleton Century Crofts. Wright. te ostavÿa po strani ono ãto jeste da bi nam prikazao ono ãto treba da bude. Rajtu. buduñnost sa proãloãñu. Da li se danas opstanak druãtva vezuje za rat ili mir? Sve objektivne åiçenice savremenog druãtvenog trenutka ukazuju da rat predstavÿa upravo najveñu opasnost za taj opstanak. teæi da izbegne sve apsolutno. klasa i slojeva. Q. Åak i unutar druãtva postoje razliåiti morali uæih zajednica. koja bi u svesti ÿudi prevaziãla nasleœene norme u kojima sigurno ima mnogo onoga ãto savremenom tehnoloãkom razvoju druãtva viãe ne odgovara.”95 Institucionalizam K. meœunarodna zajednica ñe s teãkom mukom da razvije javno mçeçe koje ñe omoguñiti miroÿubivu koegzistenciju dræava. str.. åini se. 189 . nesporno. Bez morala druãtvo ne moæe da postoji. novih pravila ponaãaça. meœutim. Razlike su suviãe velike u savremenom svetu da bismo mogli oåekivati da putem meœunarodnih obaveza stvorimo zajedniåke vrednosti i moralna naåela. Ako åovek ne moæe da ujedini nauku i filozofiju u dovoÿnoj meri da omoguñi razvoj meœunarodnih etiåkih vrednosti. koje bi ukinule eksploataciju. 95 471. Za tako neãto potrebne su korenite promene u savremenom svetu.. Osnovni argument za tu tvrdçu bi bio taj ãto danas nema dræave koja bi pristala da bude oznaåena kao strana koja je izazvala rat. Ova iskustvena åiçenica prisutna je i u meœunarodnom druãtvu. meœutim.U celini gledano. Svako druãtvo obezbeœuje svoj opstanak unutar. Normativna razmatraça meœunarodnih odnosa nisu suviãna. koje vrednosti u datom trenutku su vezane za taj opstanak. ne-ravnopravnosti izmeœu dræava i naroda. jer je zaista neophodno u ovoj oblasti uåiniti mnogo svesnih napora s ciÿem stvaraça novih vrednosti. kultura i ÿudskih biña i funkcionisaçe meœunarodnih institucija sposobnih da realizuju te vrednosti. sposobnih da imaju praktiånu ulogu u meœunarodnim odnosima. On je zabraçen meœunarodnim pravom. Moralne norme nastaju kao rezultat zajedniåke kulture. nejednakosti. meœunarodni moral po K. u æivotu i razvoju meœunarodnog druãtva uvek prisutan jedan minimum moralnih naåela koja ãtite osnove za opstanak druãtva u çemu. New York. æeÿeno s ostvarivim i åoveka sa prirodom. on se suviãe oslaça na normativnost. Od kada jeste? Rat je u velikom delu istorije smatran vrhovnom vrednoãñu u odnosima prema drugim dræavama i svemu ãto je strano. Da li je veñdanas vrhovna vrednost meœunarodne zajednice mir? On to nije oduvek bio. The Study of International Relations. dugi rok sa kratkim. Sporno je. Zbog toga je. uravnoteæujuñi celinu s çenim delovima. Åiçenica je da svako druãtvo joãuvek stvara svoj sopstveni moral u zavisnosti od svoje sopstvene stvarnosti.

190 . pokazuje da u çemu ima mesta i za solidarnost dræava. delo. i koji oznaåava izvestan stepen integracije meœunarodne zajednice. U stvari. To je imperativ koji nareœuje svakome da dela tako a da ne povredi egzistenciju drugoga.U savremenoj epohi æivota meœunarodne zajednice. prepolitiåkom ili åak predruãtvenom u kome se teæi ravnoteæi. de Hautes Etudes Internationales. Univ. Philosophie et relations internationales. nalazimo se na prekretnici na kojoj se stvaraçe novih moralnih normi pojavÿuje kao nuænost koja proizlazi iz borbe za opstanak. jer je u interesu svake od çih da meœusobno ostvaruju optimalne uslove za opstanak i normalan nesmetan razvoj. Meœunarodni æivot i moral. 107. 2/1978. savremeni model meœunarodnih odnosa u kome se sve viãe ograniåava apsolutna sloboda akcije aktera. Ãahoviñ.”96 Polazeñi od toga da moral predstavÿa imperativ egzistencije druãtva u meœunarodnim odnosima. “Arhiv za pravne i druãtvene nauke”. 96 Ph. Vidi M. str. 103. ãto je minimum bez kojeg bi sve nestalo.”97 Ovaj novi. isti pisac postavÿa pitaçe: ide li moral i daÿe od obezbeœeça proste egzistencije? Da li moral obavezuje i na aktivnu solidarnost u meœunarodnim odnosima kao ãto to åini unutar druãtva? “Ima mnogo razloga da se stavi pod sumçu klasiåan model meœunarodnih odnosa koji karakteriãe dezintegrisanost zasnovana na prirodnom staçu. Braillard. 97 Nav. str. 1974. str. upotreba sile je sve teæa i teæa a meœuzavisnost postaje sve veña. ne samo pojedinih dræava. Inst. i daÿe. Geneve. 219. veñåitavog åoveåanstva. “Postoji po naãem miãÿeçu jedan osnovni zahtev koji se stvarno nameñe uåesnicima u meœunarodnim odnosima.

Za ovo postoji viãe znaåajnih razloga. Pre svega. Uzimaçe ovakve polazne taåke omoguñava podelu politike na unutraãçu i spoÿnu. normira (npr. ukÿuåujuñi tu i nastavu. da se daju preporuke za postizaçe çenih ciÿeva ili da se predvidi çen buduñi razvoj. Svaka od çih moæe se nauåno prouåavati sa æeÿom da se opiãe. U tom 191 . kao npr. u ustavu). kao taåke posmatraça. naroåito nestruåçaci. jugoslovenska. maœarska ili egipatska. meœunarodnog sistema. francuska. gledaju na meœunarodne odnose sa stanoviãta pojedinca. Na sasvim drugom kraju nalaze se teoretiåari koji meœunarodne odnose posmatraju polazeñi od globalnog. Do sada se. bilo da su to oni sami ili nekakva “proseåna” osoba. Pojam spoqne politike Meœunarodni odnosi mogu se posmatrati iz raznih perspektiva. najveñi broj ÿudi koji se praktiåno bavio ili bavi meœunarodnim odnosima åinio je to za raåun ili u sluæbi svoje dræave. i to najåeãñe svoje. oni koji govore ili piãu o meœunarodnim zbivaçima opredeÿuju se za jedan takav pogled. treba da posluæi unapreœeçu prakse. postoji veliki broj spoÿnih politika. Zavisno od zemÿe od koje se polazi. Uz sve to i za ãiru publiku ova je perspektiva bila najprihvatÿivija jer se ÿudi u meœunarodnim odnosima naj-lakãe poistoveñuju sa svojom dræavom. Nije teãko utvrditi da mnogi ÿudi. objasni. a neko vreme i iskÿuåivo. i teoretiåari su najåeãñe. polazili od dræave. Bili toga svesni ili ne. jer im on pomaæe da unesu red u pojave o kojima razmiãÿaju.ÅETVRTA GLAVA SPOQNA POLITIKA I SPOQNOPOLITIÅKO ODLUÅIVAWE 1. Poãto je praksa raœala potrebu za teorijom i poãto teorijski rad. i u praksi i u teoriji najåeãñe polazilo od dræave kao taåke ili nivoa sa koga se posmatraju meœunarodni odnosi. meœutim.

Ovakav pristup ima i metodoloãkih prednosti jer omoguñava dobar pregled åinilaca i okolnosti od kojih zavisi ponaãaçe subjekta koji se u prvom redu ispituje. takvo pojednostavÿeçe. meœutim. Tako promeçeno posmatraçe meœunarodnih odnosa na ravni dræave kao najvaænijeg çihovog subjekta. Opasnosti koje on nosi. Tada se meœunarodni odnosi posmatraju na ravni dræave. uoåava razliåitosti i traæi çihova objaãçeça. zapaæajuñi razlike u pojavama ili çihov intenzitet. 1961. Ãtaviãe. u: K. str. u ovoj glavi ñemo se postaviti na ravan proseånog subjekta meœunarodnih odnosa. Spoqnopolitiåki odluåioci A. na takav naåin izraæavaça su skoro svi oni koji govore ili piãu o meœunarodnim odnosima åesto navedeni teæçom za ekonomiånoãñu. raduje ili inati na isti naåin kao åovek. a proizvodi ovakvog bavÿeça mogu se nañi i u novinskom komentaru i u ambicioniznim monografijama i studijama. treba ukazati na opasnost da se dræava u meœunarodnim odnosima personifikuje time ãto ñe se proglasiti i shvatiti kao åovekolika nadliånost. moæe ispitivati dejstvo pojedinih åinilaca na spoÿnu politiku dræava. sreñe se u neobaveznim razgovorima i u nauånim spisima. To je jasno i mnogima koji upotrebÿavaju izraze poput onih koje smo naveli. Singer. te se mogu zanemariti åiçenice i problemi vaæni za druge dræave. baviñemo se spoÿnom politikom. åime olakãava postavÿaçe opãte teorije. isto tako. Koristeñi preimuñstva koje ima ovaj prilaz. “podozrivosti Rusije” i “uvreœenosti Francuske” ili kakve druge zemÿe. Pojam Pre no ãto se pristupi opisivaçu i prouåavaçu spoÿne politike. 82. Dræava. pa ni nacija. The International System. s druge strane. odreœenom kao politiåkim odnosima u koje jedan subjekt meœunarodnih odnosa stupa s drugim takvim subjektom. i daÿe. “æeÿama Velike Britanije”.1 Studije spoÿne politike pojedinih dræava osnova su.smislu. spoÿnom politikom se veoma dugo bave pisci. kao jedinstven. Princeton. monolitan subjekt koji ima psihu æivoga biña. The Level-of-Analysis Problem in International Relations. Pri tom ñemo u prvom redu imati u vidu dræavu. dok. nisu male glavna je u tome ãto se tako moæe isuviãe naglasiti posebno u odnosu na opãte. 2. Prema tome. Princeton University Press. Verba. ne moæe da namerava i æeli. za uporedno prouåavaçe spoÿne politike. moguñe. tj. 192 . a druge subjekte u onoj meri u kojoj je to potrebno i. s obzirom na prostor. neophodno je za nauåno prouåavaçe meœunarodne stvarnosti. na razliåitim nivoima i s razliåitim uspehom. Naziv zemÿe je kod çih u stvari skrañenica za oznaåavaçe stvarnih subjekata koji vode spoÿnu politiku u ime dræava ili drugih subjekata meœunarodnih odnosa. Takav postupak. Knorr S. Tek se onda. a ne samo s taåke glediãta pojedine dræave. onih 1 D. Uporedno istraæivaçe skreñe paæçu na ono ãto je zajedniåko spoÿnoj politici razliåitih dræava. Åesto åitamo o “na-merama Austrougarske”. niti da se ÿuti.

najåeãñe bez razreãeça i zbog toga postoje dosta nejasne predstave o prirodi subjektiviteta dræave u meœunarodnim odnosima. ili da se on vidi iz çihovog ponaãaça. Najåeãñi je utisak da je sopstvena dræava. ili druga dræava koja se dobro poznaje. åinioce i okolnosti koji deluju na çih. Prilikom prouåavaça spoÿnopolitiåkog odluåivaça i traæeça konkretnih spoÿnopolitiåkih odluåilaca treba stalno imati na umu da åovek u politici. dok se udaÿenoãñu i maçim poznavaçem drugih dræava sve viãe jaåa predstava o monolitnosti. naziva “vladom”. Prema tome. åiji je deo i u kome igra mnogostruke uloge. Nijedna se dræava u tom pogledu ne moæe sasvim izjednaåiti s drugom. iz koga potiåu çegove spoÿnopolitiåke akcije. Meœutim. “vladajuñi krugovi”. Dræavi se u meœunarodnim odnosima pripisuju odluke koje oni donesu. Kao ãto je veñnapomenuto. kao npr.snaga. U meœunarodnim odnosima se. meœutim. veñpodrazumeva i sve snage. Takva vrsta skrañenog izraæavaça svuda je prisutna i ne dovodi do veñih teãkoña. æivi ÿudi a svaki od çih ima osobine i sposoban je za ona oseñaça o kojima se. podrazumevajuñi pri tom. pa i u spoÿnoj. ne retko. misli se na spoÿnopolitiåke odluåioce. tako neumesno govori u vezi s dræavom. U tom pogledu nisu od velike koristi zamene imena dræava neãto uæim oznakama. Kod dræave se to srediãte. na æalost. kada se pomene ime dræave. u svakom sluåaju. svaki subjekt meœunarodnih odnosa poseduje srediãte odluåivaça. traæiti poseban. u svim dræavama. dakle. da se takav interes ispoÿava u odlukama organa upravÿaça. radi izbegavaça nesporazuma. Oni su konkretni. ne moæe nikada da se izdvoji iz druãtva. ima tendencija koje su uvek prisutne i ima pitaça koja se u svakom sluåaju mo193 . ali je. mnogi pisci zadovoÿavaju skrañenim izraæavaçem a da nijednom ne ukaæu na to koga smatraju stvarnim subjektom na koga se odnose çihovi opisi i tvrdçe. pri åemu se zanemaruju oni ålanovi firme koji nemaju nikakvog interesa za takav poduhvat pa ga åak i smatraju ãtetnim. konkretan odgovor. grupa i pojedinaca na åije se delovaçe ona moæe svesti. kao i postupci koji su nastali u sprovoœeçu tih odluka. recimo. pored niza razliånosti i jedinstvenih situacija. Priznati. Tako se. Ãifra ostaje. u opisanom skrañenom izraæavaçu. Na pitaçe ko su donosioci spoÿnopolitiåkih odluka u jednoj dræavi i u jednom vremenu treba. da nema nikakvih sliånosti i pravila. u stvari. znaåilo bi pomiriti se s tim da nauåno istraæivaçe spoÿne politike nije moguñe. inaåe. ÿude koje u çega spadaju najboÿe nazivati donosiocima spoÿnopolitiåkih odluka (spoÿnopolitiå-kim odluåiocima). Dodajmo odmah da je ovo objaãçeçe unekoliko pojednostavÿeno jer se dræava u meœunarodnim odnosima ne moæe svesti na odluåioce. ima pojava koje su u suãtini iste. u tom pogledu veoma sloæena. Spoÿnopolitiåki odluåilac stoga nema potpunu slobodu odluåivaça i çegova vaænost je ograniåena time ãto je on pripadnik skupina åije stavove i interese zastupa i onda kada toga nije svestan. kaæe da je preduzeñe HY zainteresovano za eksploataciju ãuma u Africi. da se istraæivaça izvrãena u nizu dræava i u razliåitim razdobÿima ne mogu uopãtavati i posluæiti za nove analize.

veñsamo jedan od osnovnih putokaza. predstavniåki organ mora glasati za çu a ãef dræave mora 194 . s veñom lakoñom da dræavu uvuku u rat nego da promene izvesnu vrstu poreza. treba da se poãtuju u samoj dræavi i da se u znatnoj meri sprovode. o kojoj mahom raspravÿaju naåelno i donose opãte i dugoroåne odluke. ãto znaåi da zadræavaju bar minimum uticaja na çu. priroda spoÿnopolitiåkog odluåivaça je poverÿiva i samim tim teæi da suzi krug onih koji odluåuju. od çih se oåekuje da formalno donesu odluku. te treba da deluju na druge dræave na osnovu racionalnih odluka koje ñe se celishodno sprovoditi. Pretpostavka je. na primer. dakle.) To poklapaçe ne mora da bude i podudaraçe: izmeœu ostalog. dakle. Otuda se moæe sa izvesnom merom pouzdanosti ukazati na zajedniåke crte koje dræave pokazuju u pogledu izbora spoÿnopolitiåkih odluåilaca. Vrhovi izvrãne vlasti u mnogim zemÿama mogu npr.raju reãavati. bilo zato ãto je jedan od ustavnih åinilaca u praksi prisvojio tu ulogu. moguñe je da su mnoga tako odreœena lica samo prividno odluåioci. da u krug odluåilaca ulaze pre svega ãef dræave. Ova nesrazmera izmeœu vaænosti odluke i broja odluåilaca dolazi naroåito do izraæaja u doba meœunarodnih kriza. iza zatvorenih vrata i u veoma kratkom roku. recimo. Tako. zato ãto se u dræavne organe uvode izvesne liånosti samo radi stvaraça izgleda legalnosti ili demokratije. Ako. jer sve one uåestvuju u meœunarodnom æivotu. ali se ta pretpostavka mora daÿe proveravati u dva pravca. prema tome. (Zapazimo veñovde da put ka voœeçu spoÿne politike vodi kroz unutraãçu politiku. Od znaåaja su samo one spoÿnopolitiåke odluke koje su povod za spoÿnopolitiåku akciju i çen poåetak. S druge strane. To naroåito vaæi za ustave koji fasadom pravne dræave kriju çen stvarni karkter. tako i u odnosu na inostrans-tvo. Postojañe. krug odluåilaca moæe da bude ãiri i da obuhvata osobe koje nemaju nikakve poloæaje u dræavnoj hijerarhiji. Stoga se ni spoÿnopolitiåki odluåioci ne mogu traæiti samo meœu licima koje nose ustavom odreœene funkcije takvog odluåivaça. bilo iz nekog drugog razloga. S jedne strane. tj. One. kako u odnosu na sopstvene dræavÿane. ustavna pravila nisu potpun opis politiåkog sistema neke dræave. Ustavom odreœeni odluåioci ipak ne mogu da izgube svaki znaåaj jer samo odluke koje od çih potiåu mogu da imaju pravnu obaveznost. te je preduslov za spoÿnopolitiåko odluåivaçe posedovaçe vlasti. ålanovi vlade i bar oni ålanovi predstavniåkog tela koji se nalaze u spoÿnopolitiåkim odborima ili komisijama. meœunarodni ugovor ne moæe da stupi na snagu bez ratifikacije. Vrste Kao ãto je veñistaknuto. B. Åak i ako suãtinski ne odluåuju. ÿudi koji donose druge vaæne politiåke odluke donosiñe i spoÿnopolitiåke. parlamenti po pravilu imaju daleko veñi uticaj na unutraãçu nego na spoÿnu politiku. ili imaju poloæaje koji naoko nisu povezani sa spoÿnom politikom. kada se o æivotnim pitaçima reãava pod pritiskom. Sledeñi redovi treba to da uåine na osnovu dosadaãçih istraæivaça. poklapaçe izmeœu nosilaca vlasti i spoÿnopolitiåkih odluåilaca.

jer je samo jedan åovek formalni odluåilac. bez obzira na srazmerno razvijene politiåke ustanove u Nemaåkoj. radilo se o revanãu Nemaåke za poraz u prvom svetskom ratu. W. mladi car Vilhelm II (Wilhelm) mogao jednostavno da otpusti “gvozdenog kancelara” Bizmarka (Bizmarck). Takvo je staçe i u modernim autokratijama: iako nisu mogli sasvim da prenebregnu uticaje snage koje su ih dovele na vlast i podræavale. U çemu je. ali ni on ni u jednom trenutku nije delovao sasvim sam niti je mogao da meça osnovni smer nemaåke spoÿne politike. dominaciji Evropom i odluåujuñem uticaju na svetska zbivaça. Hitlerov primer pokazuje. da ni autokrat ne moæe da odstupi od ãireg programa. The Nemesis of Power. na kome je izgradio svoj poloæaj i savezniãtvo sa nekim politiåkim i druãtvenim snagama. ali ni program za mir. Otpor je obnovÿen tek kada su katastrofalne posledice voœeça rata bile oåigledne. diktatori poput Hitlera i Franka (Franco) uspevali su da imaju kontrolu nad çima i da ostanu jedina konstanta u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu svojih zemaÿa. Ovaj je naåin odluåivaça bio karakteristiåan za doba kada u meœu-narodnim odnosima dræave kao subjekti nisu imale savremeno znaåeçe. ne poznaje samo jednog formalnog odluåioca. Ne treba. Veãtim manevrima Hitler je uspevao da jednu grupu izigrava na raåun druge. koje su sastavÿali vojni zaverenici.potpisati odgovarajuñi akt. To ne znaåi da on zaista sam odluåuje u tom uåestvuju lica iz çegove okoline. po pravilu. Ma koliko ÿudi koji se nalaze na tim mestima bili posluãni izvrãioci tuœe voÿe. o çenom teritorijalnom ãireçu. nad kojima on. meœutim. meœutim. iako se ovaj sve dotle smatrao liånoãñu s najjaåim uticajem na donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka. Macmillan. koji su raspolagali raãtrkanim. godine stupili u vezu s Velikom Britanijom nudeñi smeçivaçe Hitlera i evropski mir. po cenu prisajediçeça delova Åehoslovaåke. meœutim. Oni nemaåki generali koji su åak bili spremni da uklone Hitlera kada je ulazio u prve ratne pustolovine smatrali su ih samo preuraçenim i riskantnim i obustavili su protivÿeçe åim su se one pokazale uspeãnim. U Hitlerovom sluåaju. koji ni sam Hitler tada joãnije bio otvoreno traæio. London. H. nije se odricao svih plodova agresije. Ako se za osnovu uzme aristotelovska trihotomna podela. Krupni privrednici i visoki vojni vrhovi imali su takav program i Hitler je izgledao pogodan za çegovo ostvareçe. U tom pogledu je reåit podatak da su Hitlerovi graœanski protivnici joã1938. ima veliku vlast. str. 195 . u monarhiji ili autokratiji krug spoÿnopolitiåkih odluåilaca biñe sasvim uzak. Wheeler-Bennett. Oni u svakom sluåaju ostaju formalni odluåioci. Krug odluåilaca je unapred omeœen nekim opãtim kri2 I. Za trajaçe nacistiåkog reæima postojala je saglasnost o toj opãtoj politici. uvek postoji bar mala moguñnost da se çoj usprotive ili da postave svoje uslove. godine. Daÿa uputstva u traæeçu odluåilaca pruæiñe podaci o politiåkom sistemu. 1967. a sukobi su nastali samo oko taktike i oko vodeñeg poloæaja u savezu. i broj formalnih i faktiåkih odluåilaca srazmerno mali.2 Politiåki sistem koji se naziva aristokratskim ili oligarhijskim. smetnuti s uma da je joã1890. veñsu se svodile na vladare i dinastije. stalno promenÿivim i nacionalno nehomogenim pose-dima.

Ni u feudalnoj dræavi. meœutim. s vremena na vreme dovodi u sumçu. U svakom sluåaju. Privredna preduzeña. birokratski vrhovi i struåçaci. kao u predsedniåkom sistemu. sastav odluåilaåkog tela se moæe sa znatnom izvesnoãñu predviœati. The Brutal Friendship. ukoliko nije bila aspolutna monarhija. korporacija. itd. kao npr.terijem. dugoroåne i naåelne odluke predmet su ãirih rasprava. po pravilu.) Odluåivaçe moæe biti usredsreœeno u rukama izvesnog broja ÿudi koji su bili na åelu uspeãnog dræavnog udara. klice ili tragovi autokratskog ili oligarhijskog spoÿnopolitiåkog odluåi-vaça. bila je to pripadnost patricijskom staleæu. pa åak. W. U mnogim demokratskim sistemima kriju se elementi. Åak i kada. stranaåka voœstva. U nekim savremenim dræavama. Prema istraæivaçima koja su vrãena u savremenim demokratijama. i iz prakse. postoji nekoliko vrsta takvih stvarnih odluåilaca. Iako je postojalo uvereçe da je u faãistiåkoj Italiji jedini stvarni odluåilac bio “duåe”. i samog stanovniãtva. ne sme nikada da zavara demokratski karakter formalnog odluåivaça. dobijaju åesto na znaåaju upravo usled svoje stalnosti i maçe zavisnosti od biraåa i izabranih organa. 196 . ispostavilo se da ga je stranaåka oligarhija. pa. jula 1943. od kojih svi nemaju isti znaåaj u svim dræavama. 1966. Patriciji su. u koji se ulazilo roœeçem. Pored toga on se u duæim periodima ne meça ili meça samo malo. U sredçovekovnim republikama. kao i do toga da se oni åeãñe meçaju i podleæu nadzoru predstavnika stanovniãtva. po pravilu. Deakin. Åak i pod pretpostavkom da formalni odluåioci stvarno uåestvuju u odluåivaçu. postoji jak naglasak na jednoj liånosti. druãtveno i privredno nerazvijenim. pa åak. trustova itd.). str. Kao ãto je veñnapomenuto. 24. vaænu ulogu u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu igraju ãefovi veli-kih privrednih preduzeña (kompanija. granica izmeœu autokratije i oligarhije se ne moæe jasno povuñi. pod uslovom da ne doœe do nagle i revolucionarne promene celog politiåkog sistema. koji se u najãirem smislu nazivaju demokratskim. izraæenim u veleposedu zemÿe. godine srazmerno lako nadglasala i opredelila se za obustavu rata. Dubrovniku. u krug stvarnih odluåilaca ulazi se naslednim bogatstvom. i ta liånost. u krajçoj liniji. Dakle. u kojima uåestvuje veliki broj ÿudi. prividno. bilo da oni åine grupu vojnih lica (hunta) ili trajni nepromenÿivi partijski vrh. okupÿena u faãistiåkom Velikom veñu. oni stvarni odluåioci koji svoje mesto u tom procesu ne duguju formalnom poloæaju. åije posledice im mogu koristiti ili biti ãtetne za 3 F. koja formalno i sama moæe donositi neke veoma vaæne spoÿnopolitiåke odluke. dovode do ãireg kruga formalnih odluåilaca. Ako se u oligarhijskoj grupi jedna liånost naroåito istiåe. ispoÿavaju ogroman interes za spoÿnu politiku svoje dræave. i celo biraåko telo. Istraæivaåa. bili i formalni stvarni odluåioci. Penguin Books. koji se da ustanoviti iz ustava i zakonodavstva dræave. neplemiñi nisu mogli pretendovati ni na formalno ni na stvarno odluåivaçe. podleæe ponovnom izboru te se çen poloæaj. Benito Musolini (Mussolini).3 Politiåki sistemi. u sluåaju referenduma. (Takvo znaåeçe imaju izrazi “sto porodica” ili “tristo porodica” u nekim latinoameriåkim zemÿama. Harmondsworth. 482. naroåito ako imaju meœunarodne operacije.

a postaje viãestruk ukoliko crkva ima svoju. koji je vremenom postao vrlo moñan deo “establiãmenta”. slobodno-demokratska (liberalna) stranka u SR Nemaåkoj igra u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu veoma vaænu ulogu. veze i 4 V. Mils (W. Tamo. Da bi uticaj krupnih poslovnih krugova bio joãjaåi. Mills). To. pak. interesi koje oni predstavÿaju i çihov poloæaj na politiåkoj sceni. Nikako se ne moæe potceniti znaåaj koji u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu imaju visoki karijerni sluæbenici. “Kultura”. po pravilu. profesionalnih i verskih organizacija i grupa za pritisak. iako je ona po broju prista-lica majuãna u odnosu na dve najveñe zapadnonemaåke partije. Takav su uticaj imali u proãlosti patrijarsi i vladike pravoslavnih zemaÿa. 197 . obaveãtenost. verski poglavari smatraju se i nacionalnim voœama. Vodeñi poloæaji u takvim preduzeñima ne stiåu se demokratskim putem jer o çima odluåuju najveñi akcionari. treba ukazati na teæçu da i opozicione stranke viãe uåestvuju u utvrœivaçu spoÿne nego u utvrœivaçu unutraãçe politike. U tom sluåaju su osnovne vrednosti za sve stranke iste i ta so-lidarnost je naroåito jaka prema inostranstvu. sastoje od åvrsto ustoliåenih profesionalnih politiåara. 1964. Beograd. mogu biti u nesrazmeri s brojem redovnih ålanova stranke i s uspehom na izborima. stranaåka voœstva se. Oni spajaju u sebi struånost. U teãkim situacijama. ne vaæi za sve opozicione stranke. bio “nacionalni kabinet” u Velikoj Britaniji za vreme Drugog svetskog rata. ili to åine naizmeniåno u toku karijere. Sliåan poloæaj u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu imaju u nekim zemÿama lica na åelu druãtvenih. SAD i Velika Britanija). çihovi su vlasnici i rukovodioci u poloæaju da svoj interes predstavÿaju kao opãti interes dræave a da. s druge strane.4 Pored åiçenice da lideri stranke na vlasti utiåu na politiåko odluåivaçe åak i ako nemaju odgovarajuñe poloæaje u dræavnoj hije-rarhiji. gde je vera nacionalno specifiåna. kao ãto je to npr. u kojima se sprovode stalne konsultacije s voœstvima druge stranke. koji svoj status i uticaj zadræavaju srazmerno dugo. kada treba donositi sudbonosne odluke koje traæe ulagaçe celokupne nacionalne energije. Zanimÿiv je veliki uticaj najveñeg sindikalnog saveza u SAD. poglavito oni iz ministarstva spoÿnih poslova i odgovarajuñih resora. socijaldemokratsku i demohriãñansku. Uticaj opozicije je naroåito uoåÿiv u zemÿama s dvopartijskim sistemom (npr. veñsamo za one koje polaze od potrebe oåuvaça postojeñe dræave i politiåkog sistema. svojim potezima oteæavaju sprovoœeçe odluka koje im nisu po voÿi.çih. Tako. Elita vlasti. iskustvo. S obzirom pak da su ona stubovi privrednog sistema i da zapoãÿavaju veliki broj ÿudi. dakako. Iako u krajçoj liniji zavise od voÿe registrovanih ålanova. klerikalnu stranku. postiæe se i liåna sprega izmeœu preduzeña i politiåkog vrha time ãto ista lica jednovremeno zauzimaju poloæaje i u privredi i u dræavnoj organizaciji. Znaåaj verskih voœa raste onda kada je stanovniãtvo religijski homogeno. Osim toga. ovaj se uticaj opozicije åak i formalizuje obrazovaçem viãestranaåkih vlada. u SAD naroåito potrebne u razdobÿima kada predsednik potiåe iz stranke koja nema veñinu u Kongresu.

bilo da zauzimaju vaæne poloæaje (naåelnik gene-ralãtaba. lorda Vansitarta (Vansittart). Svaka vaæna spoÿnopolitiåka odluka ima niz vidova. Mada su britanske vlade bile stabilnije. pak. te su profesionalni vojnici u pogledu politiåkog odluåivaça ãire zastupÿeni od profesionalnih diplomata. koju oni mogu stvoriti izborom podataka i naåinom izlagaça. Resor odbrane tako sve viãe postaje jedna od vaænih spona izmeœu unutraãçe i spoÿne politike. istorija je neke boÿe zapamtila od ministara kojima su sluæili. i koji se nalaze uz bok ministrima a ovi se. koja tada obiåno i pada u zasenak unutraãçe. Ukoliko grupa visokih åinovnika i diplomata ima jake i jasne predstave o opãtim ciÿevima spoÿne politike i kada je svoju delatnost zasnovala na çima. jer svako çihovo saopãteçe prati i odgovarajuñe miãÿeçe. spoÿnopolitiåko odluåivaçe ukÿu-åuje i struåçake koji ne moraju biti u dræavnoj sluæbi. o kojima treba da se izraze ÿudi koji raspolaæu posebnim znaçima. Uz to se çima. bar do dolaska Åeråila (Churchill) na åelo vlade. te su sposobni da se izraze i o odluci u celini. godine. Meœu çima se kao pojedinac istiåe najviãi sluæbenik u toj hijerarhiji. Povereçe koje im ostali odluåioci ukazuju kao znalcima nuæno povlaåi i 198 . odluka. åesto vrlo vaænih. otvoreno iskazano ili skriveno u obliku sugestije. U mnogim sluåajevima. Kako rat postaje sve-obuhvatniji i podrazumeva koordinaciju niza nevojnih dejstava. Po svom uticaju na spoÿnopolitiåko odluåivaçe mogu se s visokim sluæbenicima resora spoÿnih poslova meriti najviãe voj-ne stareãine. meçaju. kao i sloæene. pove-rava izvrãavaçe opãtih odluka koje podrazumeva donoãeçe niza pojedinaånih. Iako takvi ÿudi deluju daÿe od javnosti te za çihova imena ãiroka publika i ne zna. komandant roda vojske itd.stalnost sticaj osobina koji se retko nalazi kod ostalih odluåilaca. U periodu izmeœu dva svetska rata takav je poloæaj u francuskoj diplomatiji imao dugogodiãçi generalni sekretar Ministarstva inostranih poslova Aleksis Leæe (Alexis LE9gE9r). samo izvor podataka i posebnih znaça. ni uticaj Leæeovog londonskog pandana. po pravilu. Iako su struåçaci. Pored visokih åinovnika. nije bio mnogo slabiji. visoki oficiri.) ili da su zbog proãlih zasluga (ratni heroji) i autoriteta ceçeni kao vojskovoœe. mnogo poznatiji pod kçiæevnim imenom Sen Xon Pers (SaintJohn Perse) i kao dobitnik Nobelove nagrade za kçiæevnost 1960. malo vaænih unutraãçopolitiåkih odluka moæe da se donese bez saradçe vojnih struåçaka. Wihov uticaj naroåito dolazi do izraæaja u periodima kada su vlade nestabilne i kada se ministri spoÿnih poslova i ãefovi vlada smeçuju pre no ãto mogu da ostave svoj peåat na spoÿnoj politici. Svako ministarstvo inostranih poslova ima grupu najviãih åinovnika. uz druge osobine sluæbenika. duge pripreme. koji se ne smatraju politiåkim funkcionerima. u praksi je teãko svesti ih na tu ulogu. po prirodi stvari. koji se u mnogim zemÿama naziva gene-ralnim sekretarom. Pored toga. politiåkim åiniocima biñe teãko da u potpunosti promene çen pravac. raspolaæu i potencijalnom unutraãçopolitiåkom moñi. ako ne æele da izazovu velike potrese i da se liãe kadrova na åije se znaçe i iskustvo moraju oslaçati. postoje i struåçaci koji su ceo svoj æivot posvetili izuåavaçu meœunarodnih odnosa.

odgovaraju çihovim æeÿama i predstavama. da se delimiåno prekrivaju ili da budu sasvim odvojeni. mada je nekada teãko utvrditi da li se radi o odluåiocu ili o uåesniku u odluåivaçu u ãirem smislu.5 Kao ãto se vidi. U savremenoj demo-kratiji izabrani funkcioneri smatraju se iskÿuåivim odluåiocima a u one koji utiåu ubrajaju se partijska. vladar u celom feudalnom periodu smatra odluåiocem a krupni feudalci onima koji utiåu. Krugovi formalnih i stvarnih odluåilaca mogu da se sasvim poklapaju. U anglosaksonskoj terminologiji. itd. kako to pokazuje karijera bivãeg dræavnog sekretara SAD Kisinxera (Kissinger). gde su prvi oni bez åije se formalne saglasnosti izraæene na ustavom i zakonom propisan naåin ne moæe doneti odgovarajuña odluka. Druga podela zasnivala bi se na ulozi u procesu odluåivaça. ali ako u tim osnovama postoji saglasnost. I jedna i druga krajnost su retke: niti se uvek svi formalni odluåioci stvarni. str. jer se priznavaçem dominacije onih koji utiåu na odluke u stvari ustanovÿava da formalni odluåilac i nije odluåilac. na primer. Markham. Tako se. mada su oni ti koji konaåno donose odluke i utvrœuju spoÿnu politiku. interesna i komunikacijska elita (javno mçeçe). One iziskuju prilagoœavaça ovakve podele. Chicago. policy makers) i onih koji na çih utiåu (policy influencers). Coplin. niti su uvek svi ÿudi koji formalno donose odluke samo fasada iza koje se kriju stvarni odluåioci. pravi se. pa i cela spoÿna politika. D. koji je svoj ugled izgradio kao nauånik i nastavnik da bi postao jedan od savetnika predsednika SAD. koja je bio izgradio joãdok je bio profesor na Harvardu i nije pripadao nijednoj od ameriåkih politiåkih stranaka. uloga struåçaka moæe da bude vrlo znaåajna i teæi da se formalizuje. ova podela je formalistiåka. Na osnovu ovih kratkih napomena mogli bismo uåesnike u odluåivaçu da podelimo na dva naåina. Introduction to International Politics. 199 . Pri tom je svakome ko je åitao çegove radove bilo jasno da je on u dobroj meri pokuãavao da sprovede u delo shvataça o savremenim meœunarodnim odnosima i ulozi SAD u çima. birokratska. tako da od çihove voÿe zavisi postojaçe i sadræina odluke. 1971. çegov specijalni savetnik za spoÿne poslove i konaåno ãef spoÿnopolitiåkog resora. razlika izmeœu donosilaca odluka (decision makers. koja idu dotle da ona postane besmislena. Mnoga lica koja smo do sada pomenuli spadaju u ovu kategoriju. Ostali uåesnici u ovom procesu obrañaju se odluåiocima i deluju na çih u teæçi da pojedine odluke. ima vrednosti zato ãto uoåava da ni stvarni odluåioci ne deluju u procesu odluåivaça sami. Meœutim. a drugi oni koji zaista uåestvuju u procesu odluåivaça. te se donosioci odluka najåeãñe izjednaåavaju s formalnim odluåiocima a oni koji utiåu na odluke obuhvataju i stvarne odluåioce. s tim ãto u ranom feudalizmu postoji dominacija “uticaåa” a u apsolutnoj monarhiji dominacija odluåilaca. koja tek onda moæe formalno da se donese.usvajaçe nekih çihovih sugestija. U çoj. Uticaj struåçaka je ipak ograniåen jer su politiåki åinioci pouzdaniji i odgovorniji proceçivaåi osnovnih vrednosti. 5 W. formalni pojam odluåioca dovodi do teãkoña. to bi bili formalni i stvarni odluåioci. me-œutim. Pre svega. i to preteæno kod ameriåkih pisaca. 62.

åak i kada subjekt koji preduzima radçu toga nije svestan. sliåna çoj. Spoqnopolitiåke odluke Spoÿna politika se sastoji u neprekidnom procesu donoãeça odluka i postupaça po çima. ali to se ne moæe uzeti za pouzdano merilo u svakoj dræavi. dakle. Ovakvo bi odreœeçe spoÿne politike podrazumevalo razlikovaçe izmeœu spoÿnopolitiåkog odluåivaça i spoÿnopolitiåke akcije. koje izvrãiocima ostavÿaju veliku slobodu izbora. u trenucima kriza i kao takve ne izgledaju kao posebna vrsta odluka jer se razlikuju samo po uslovima donoãeça. str. izmeœu psihiåkih akata i radçi preduzetih na osnovu tih akata. bila bi podela spoÿnopolitiåkih odluka na politiåke i administrativne. Dok je ova podela odluka po znaåaju umnogome proizvoÿna. Ona ne postoji zato ãto nema nijedne telesne radçe kojoj ne prethodi akt psihiåkog odluåivaça. nav. niæe. pak. kao treña vrsta spoÿnopolitiåkih odluka. dali im isti znaåaj. I pored vaænosti niza sitnih postupaka. ili se mogu podvesti samo pod one najopãtije. Jer. pomiçu i krizne odluke. U literaturi se. Iz praktiånih razloga se takva podela åesto i pravi.3. Da se to ne bi desilo. Ukazivaçe na krizne odluke ima. politiåke odluke donose politiåki. Prema tome. onda bismo bili prinuœeni da svako lice koje sudeluje u sprovoœeçu spoÿne politike smatramo spoÿnopolitiåkim odluåiocem i da ulazimo u sve procese koji prethode najbeznaåajnijim svakodnevnim radçama. 200 . jer skreñe paæçu na izu6 Coplin. te ona ponekad i za-visi od sluåaja koji se prouåava ili od ãirine teme koja se obraœuje. moglo bi se bez zaziraça reñi da je spoÿnopolitiåka delatnost u stvari neprekidno donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka. u spoÿnopolitiåkom procesu od znaåaja za nauku Meœunarodnih odnosa su ipak samo odluke viãeg stupça apstrakcije. ako bismo sve odluåioce i sve odluke stavili na istu ravan. ali nije sasvim jasno gde se to dogaœa. delo. mada çe u suãtini ne moæe biti. odluke praktiåno ne uzimamo u obzir kao spoÿnopolitiåkog odluåioca. 29. ako ni zbog åega drugog a ono zato ãto upravni organ koji se bavi spoÿnom politikom nailazi na situacije koje se ne mogu podvesti ni pod jednu postojeñu politiåku odluku. zasnovanih na individu-alnim odlukama brojnih uåesnika. ali neãto pouzdanija. a subjekt koji donosi takve. Podela o kojoj je reå uvedena je zato da bi se uneo red u posmatraçe i da bi se razlikovalo vaænije od maçe vaænog. od drugoga donetih odluka. vaænije odluke u kojima se donosi osnovni vrednosni sud time ãto se opredeÿuje za postizaçe ovog a ne onog ciÿa. a administrativne upravni organi. odnosno odluke kod kojih postoji srazmerna sloboda izbora. U lancu odluka oåito je da se ta sloboda postepeno gubi. Politiåke odluke bi bile opãte. one odluke u kojima je izbor pred subjektom sasvim uzak i nema znaåaja za suãtinu stvari (mada ipak postoji jer bar teorijski åovek nikada nije bez izbora) smatramo samo izvrãeçem viãih.6 Ove se odluke donose pod izuzetnim okolnostima. vrednosti. Po pravilu. Administrativne odluke bile bi one kojima se sprovode politiåke odluke. Nikada se i ne moæe povuñi odseåna granica izmeœu znaåajnih i beznaåajnih odluka.

te nekada nije ni svestan çihovog prisustva. stoga. kakva je odluka potrebna i koje su okolnosti od uticaja na çeno izvrãeçe. Spoÿnopolitiåka praksa jedne dræave sastoji se u neprestanom i istovremenom donoãeçu niza spoÿnopolitiåkih odluka. mora izdvojiti za posmatraçe samo jedna odluka u jedno vreme. utiåe jedno na drugo i u istom trenutku se nalazi u raznim stadijima donoãeça i izvrãeça. s takvim se nedostacima nauåno istraæivaçe mora miriti oni su maçi ako je åitalac neprekidno svestan ovakvog uproãñavaça. a pre svega dræava. Osim toga se. Odgovor Srbije na ultimatum Austrougarske 1914. Pre svega. kako je veñukazano. Joãjedna osobina kriznih odluka je u tome ãto ih donosi mali broj ÿudi. ali bi u normalnom toku dogaœaja kada krize i “vremenskog tesnaca” ne bi bilo morali da potraæe savet najviãih kolegijalnih organa. Razumÿivo je. zauzimaju najviãe poloæaje u dræavi. Odluka je morala. doduãe. teorija se ne moæe baviti pojedinaånim i administrativnim odlukama. nas201 . donosi najuæi krug najviãih odluåilaca. ãto svaki pokuãaj da se predstavi donoãeçe jedne spoÿnopolitiåke odluke mora da u velikoj meri osiromaãi pojavu o kojoj je reå. Pri tom je svaki odluåilac istovremeno zaokupÿen mnoãtvom takvih odluka. Otuda svaki subjekt meœunarodnih odnosa. mogu da odstupe od naåelnih smernica i od dotadaãçe prakse. II DEFINISAWE SPOQNOPOLITIÅKE SITUACIJE (OBAVEÃTAVAWE) Kao i kod svakog donoãeça odluka. godine primer je takve odluke. kao i neprekidan uticaj drugih odluka åije su donoãeçe i izvrãeçe u toku. Krizna odluka je otuda paradoksalna: ona se donosi pod pritiskom dogaœaja åije je poreklo van dræave. I u spoÿnoj politici se bez celovite i taåne definicije situacije ne zna je li odluka potrebna. Zbog izuzetnih okolnosti oni su osloboœeni ove obaveze. koje teåe istovremeno. znaåaj koji je takav da ih. potpuna obaveãtenost je preduslov i temeÿ dobre odluke. prepliñe se. donoseñi konkretnu odluku. te se zanemaruje vremenska dimenzija odluåivaça. uz istovremenu veliku slobodu u odnosu na åinioce u dræavi. od kojih je najteæi bio uåeãñe austrougarskih organa u istrazi protiv lica umeãanih u pripreme za sarajevski atentat. po pravilu. sem ako u sluåaju krize ne dobiju poseban znaåaj. No. meœutim. radi jasnoñe. da se donese u kratkom roku i od çe je zavisilo pitaçe rata ili mira. a naroåito predstavniåkih tela.zetan znaåaj nekih odluka koje u suãtini nisu opãte. åime se ona izvlaåi iz æivog tkiva spoÿne politike. ali i kao takva proizvodi dejstvo. ili åak “odluåuje” na taj naåin ãto moguña odluka izmiåe çegovoj paæçi te ostaje nedonesena. koja se svodi na to hoñe li se udovoÿiti nekim konkretnim zahtevima beåke vlade. tako da. koji.

Oni kao ÿudska biña nisu u staçu da sve relevantne åiçenice sami uoåe niti da zapamte sve podatke do kojih su posredno doãli. Za donoãeçe ispravne spoÿnopolitiåke odluke nije dovoÿno poznavati samo situaciju u inostranstvu. Oni se nalaze na licu mesta. Obaveãtajna sluæba kao druãtveno-politiåka kategorija. veñi situaciju u sopstvenoj zemÿi. Rodiñ. Pravni fakultet. Time se bave predstavnici dræave. studijske delegacije politiåkih 7 S. koja do podataka dolazi na uobiåajen. od kojih svi ne moraju ni da budu deo dræavnog aparata. i prava vrsta obaveãtajne delatnosti bavi se pribavÿaçem obaveãteça. koristeñi svima dostupne izvore informacija. Meœutim. otvoren. To utoliko pre vaæi za pojedince koji odluåuju pa i za sve çih zajedno. Doktorska di-sertacija. ali to ne znaåi da su od takve aktivnosti izuzete i druge ustanove. Poãto ova druga aktivnost teæi otkrivaçu tajni a i sama deluje tajno. koja deluje prikriveno. Neki autori7 samo za çih upotrebÿavaju oznaku “obaveãtajna sluæba” ãto nije ispravno (iako se ovaj izraz odomañio i u svakodnevnom govoru). Prikupqawe informacija Obaveãteça treba pre svega da budu prikupÿena. str. koje se nazivaju obaveãtajnim sluæbama u ãirem smislu reåi. pre svega oni koji rade u diplomatskim i konzularnim predstavniãtvima. Prikupÿaçe informacija iz inostranstva obavÿa se na dva osnovna naåina. javan naåin. nastojeñi da doœe do podataka koji iz ovih ili onih razloga nisu svima pristupaåni.toji da stalno raspolaæe informacijama koje ñe koristiti organi koji odluåuju o çegovoj spoÿnoj politici. Prvi se sastoji u neposrednom saznavaçu åiçenica u inostranstvu. 1965. Zato treba imati u vidu da proces obaveãtavaça teæi ãto potpunijem poznavaçu staça ali da nikada ne moæe da bude savrãen. najbogatije i najboÿe organizovane dræave ni u kom trenutku nisu u potpunosti obaveãtene o svim dogaœajima u svetu. Naime. za ovaj deo informacija koriste se podaci koji se prikupÿaju za unutraãçe politiåke odluke te se ovom aktivnoãñu neñemo posebno baviti. Svaka dræava organizuje takve sluæbe. Ovi izveãtaji upotpuçavaju se opaæaçima niza drugih trajnih i povremenih predstavnika u inostranstvu. trude se da upoznaju jezik i kulturu sredine u kojoj deluju te se smatra da su u najboÿem poloæaju da shvate i ocene ono ãto su opazili i da to u svojim izveãtajima prenesu. predstavniãtva privrednih preduzeña. koji ñe se neposredno upoznavati s åiçenicama i çihove opise prikupÿati za raåun organa koji odluåuju. sluæbe koje se çome bave nazivaju se i “tajnim sluæbama”. kao npr. Saznaçe i poimaçe sloæene stvarnosti koja okruæuje subjekt meœunarodnih odnosa i ÿude koji ga åine nije nimalo lako i moæe se bez preterivaça reñi da ni najrazvijenije. Beograd. Ove se opet po naåinu delovaça mogu podeliti u dve najvaænije grupe na prvu. nekonvencionalno. i na drugu. 1. 202 . Otvorenom obaveãtajnom delatnoãñu bave se sve dræavne ustanove u åijoj su nadleænosti odnosi s inostranstvom. ãto znaåi da subjekt ima na raspolagaçu lica i sluæbe. 70.

Tako ñe se podaci vojne prirode davati samo saveznicima dok ñe neki drugi. ali i na osnovu saopãteça koje çeni strani partneri daju o uzajamnim spoÿnotrgovinskim odnosima. meœu kojima mogu da se naœu i lica veoma uticajna u donoãeçu spoÿnopolitiåkih odluka. kao npr. U nekim reæimima su zakonski i drugi propisi takvi da neposrednog prikupÿaça informacija takoreñi i nema. ekspozea ministra za privredu. zavrãnog raåuna koji je podnelo ministarstvo finansija. vladina saopãteça itd. Misli se. o Kosmosu i podmorju. To se postiæe cenzurom svih sredstava informisaça. ili ñe posmatraåe navesti da steknu netaåne utiske da bi tako zavarala dræavu koja preko çih prikupÿa informacije. recimo meteoroloãki. potrebno ili korisno. bez remeñeça odnosa sa stranim dræavama. Od velike su vrednosti podaci kojima raspolaæu veoma razvijene dræave o nekim delovima prostora u koje samo one mogu da dopru. Iz toga proistiåu. O privrednoj situaciji u jednoj zemÿi moæe se npr. struåçaci tehniåke pomoñi itd. Danas su vaæan izvor informacija i meœunarodne organizacije.stranaka. meœutim. Oni prikupÿaju podatke za koje liåno zapaæaçe nije moguñe. Ovi podaci se mogu odnositi na dogaœaje na sopstvenoj teritoriji ili na okolnosti u treñim dræavama. Obim podataka koji se tako daje zavisi od odnosa izmeœu dræava. koje su svesne takve delatnosti. Takvom manipulisaçu su naroåito podloæni privremeni posetioci. Da bi unapredile svoju delatnost. i dva osnovna nedostatka takvog obaveãtavaça: znajuñi za postojaçe lica koje se bave informisaçem i za ograniåeça koja su im nametnuta. ÿude i dogaœaje. zapisnici parlamentarnih debata. Wihovi se obilasci reæiraju tako da vide samo paæÿivo izabrane delove zemÿe. samo radi çih se prireœuju manifestacije koje treba da prikaæu raspoloæeça kojih u stvari nema itd. Tada su strani predstavnici samo prividno svedoci doga-œaja: çihovi su utisci ãturi. novinari. Poreklo ovih materijala moæe biti razliåito. Od samih strana dræava potiåu npr. praktiånom zabranom stanovniãtvu da dolazi u dodir sa strancima i ograniåeçem kretaça stranaca na uzak prostor. nacrta buxeta ili privrednog plana za iduñu godinu. strana dræava ñe srazmerno lako sakriti podatke koje æeli da zadræi tajnim. pri åemu odmah treba napomenuti da ovde reå “objektivan” ne znaåi isto ãto i “taåan” ili “nepristrasan”. ugovora sklopÿenih s tom dræavom itd. na znacima zabeleæene informacije do kojih je neko drugi veñdoãao. Drugi naåin otvorenog obaveãtavaça je posredan i çime se bave lica i sluæbe koji nisu u inostranstvu. i da je ona dozvoÿena. biti pristupaåni svima. zvaniåni podaci. naime. one sistematski prikupÿaju podatke preko svojih ålanica i sluæbi i objavÿuju ih u izveãtajima svojih organa. Pored toga ãto se koriste u procesu odluåivaça samih organizacija. U tu svrhu oni se koriste zabeleæenim podacima. Prednosti ovakvog prikupÿaça informacija sastoje se u tome ãto se åiçenice saznaju neposredno i legalno. moæe drugim dræavama stavÿati na raspolagaçe podatke do kojih su opaæaçem doãli çeni sopstveni organi. pored toga. pa åak i neålanicama. statistiåki izveãtaji. Jedna dræava. ovakvi podaci stoje na raspolagaçu dræavama ålanicama. objektivno postojeñim mate-rijalom. suditi na osnovu godiãçaka çene zvaniåne statistiåke ustanove. tj. i naroåito su znaåajni zbog toga ãto ih organizacije 203 . nepotpuni i svode se u stvari na zvaniåne informacije.

Za subjekte meœunarodnih odnosa su daleko zanimÿiviji podaci do kojih su sredstva informisaça doãla putem svojih dopisnika i snimateÿa “iz prve ruke”. Najstarija i najpoznatija privatna agencija. ali su zato podaci iz kraja u kome list izlazi originalni i dragoceni jer su novinari toga lista verovatno jedini koji ih u celosti prikupÿaju a çegovi åitaoci je-dina publika koju oni uvek zanimaju. meœutim. mada nijedna od podela ne moæe da obuhvati sve bogatstvo oblika takve vrste informisaça. list. Ovakve su agencije povlaãñene jer jedino one mogu da pribave i emituju podatke koji potiåu sa zvaniåne strane. Za potrebe donosilaca spoÿnopolitiåkih odluka ovaj je materijal dragocen i oni im se åini dostupnim bez obzira na to da li su sve vesti sadræane u agencijskim izveãtajima prenesene u sredstvima javnog informisaça. meœutim. ova podela nikada ne moæe izvesti u potpunosti. åiji su dopisnici rasporeœeni u svim delovima sveta i odatle ãaÿu izveãtaje koje agencija najbræim putem saopãtava svojim brojnim pretplatnicima. U praksi se. To je. sve agencije pribliæavaju: “privatne” agencije nekada postaju poluzvaniåni organi vlade. Jedan mali. Po obimu poslovaça nadmaãa je ameriåka agencija Associated Press. od onih koja su preuzela od nekog drugog. na kraju. lokalni list je npr. Takve agencije mogu poslovati iskÿuåivo s komercijalnim ciÿem i tada gledaju na vest kao na robu za koju potroãaå. åime drugi subjekti dolaze do informacija pogodnih za uporedne analize. a vladine agencije se bave prikupÿaçem informacija radi ustupaça uz naknadu.prikupÿaju vodeñi raåuna o celoj meœunarodnoj zajednici te tako pruæaju uvid u neka svetska kretaça ili u dogaœaje i staça u delovima sveta. na primer. poznata kao pionir na tom poÿu. one su uglavnom razvile za to potrebnu metodologiju. a sada elektronskim putem. Druge agencije vezane su viãe za dræave koje ih osnivaju i izdræavaju zato da bi uticale na informisaçe domañe i strane publike i sluæile kao kanal za zvaniåna saopãteça. Wihovi proizvodi su sirove informacije. U preostalim “socijalistiåkim” zemÿama agencije su u rukama dræave. Ova se sredstva mogu podeliti na razliåite naåine. U stvarnosti se. radiotelevizijska stanica ili neko drugi plaña. kao npr. U danaãçe vreme iza svih sredstava javnog informisaça stoje informativne agencije. veñim delom ispuçen vestima koje nisu prikupili ålanovi çegove redakcije. koje se zatim stavÿaju na raspolagaçe zainteresovanim potroãaåima. razlog ãto se podaci o bruto nacionalnom proizvodu koji potiåu od Ujediçenih nacija ili Meœunarodne banke za obnovu i razvoj koriste u te svrhe radije od drugih. I. koji. Agencije ne opãte neposredno s publikom. Kako su meœunarodne organizacije prinuœene da stalno porede podatke iz razliåitih dræava. åija je osnovna delatnost pribavÿaçe vesti. svakako je britanska firma Reuters. Time vladine 204 . otvoreno more i vazduãna prostranstva nad çim. Za naãu temu je najvaænije razlikovaçe sredstava informisaça prema tome da li do informacija dolaze neposredno i samostalno ili posredno i nesamostalno. iznesene u biltenima koje su se nekada prenosile telegrafskim. nisu pod jurisdikcijom nijedne dræave. jer mu je potrebna. subjekti meœunarodnih odnosa dolaze do svih onih podataka koje i opãta publika dobija putem sredstava za javno informisaçe.

Development Dialogue (Uppsala). Zbog svega toga veñina dræava se joãuvek ne odriåe oba-veãtavaça putem tajnih sluæbi. izvrãen na os-novu raspoloæivog prostora i vremena i ostalih. koje ove registruju paæÿivim prouåavaçem velikog broja domañih i stranih listova. takve vesti potiåu mahom od stranaca. pak. Pored veñpoznatih. koriste agencije u najveñoj moguñoj meri i raspolaæu sa mnogo viãe vesti od onih koje imaju åak i najstrasniji åitaåi novina i sluãaoci informativnih emisija na radiju i televiziji. pa i od strane teritorijalne dræave zabraçen i strogo kaæçiv naåin. u stvari. kojim nastoje da doœu do bitnih podataka o åiçenicama. 205 . Zbog pogreãne orijentacije prilikom izbora. Razlozi za to su raznovrsni. Sredstva javnog informisaça su posrednici koji proseånim graœani-ma po pristupaånoj ceni pruæaju izbor informacija. odlukama i namerama koje se od javnosti kriju. S obzirom na to da nacionalne agencije maçih dræava ne mogu da izdræavaju dopisniåku mreæu u celom svetu. U prvom smislu pripadnici ovih sluæbi nastoje da na svaki. sredstva informisaça u takvim dræavama u maçoj ili veñoj meri zavise od velikih stranih agencija. ali u osnovi sliåni onima zbog kojih se gube informacije koje stiæu i dræavnim kanalima. Pojedinaåni graœanin nije u staçu da sam podnese potrebne troãkove za to niti da primi i svari sve informacije koje nudi agencija. Sama koliåina obaveãteça åini da se sve one ne mogu savladati i da se meœu çima mora vrãiti izbor.ustanove. S obzirom na to da su strana sredstva informisaça i agencije vesti pod veñim ili maçim uticajem dræave. godine. staçima. æiveti u zabludi da agencije prenose sve informacije do kojih doœu. maja 1976. veñsamo u za tu agenciju i zemÿu najznaåajnijim delovima. do 28. pri posrednom prikupÿaçu informacija javÿaju se nove organizacione i tehniåke teãkoñe. o kojima ñemo govoriti neãto kasnije. znaåajne informacije mogu da ostanu nezapaæene. 1976/2. te se çihova taånost i potpunost moraju stalno proveravati. veoma raznolikih merila. te stoga nisu dostupni pomoñu do sada opisanih sredstava. Zbog toga ãto se po prirodi stvari o takvoj delatnosti ne govori 8 O maçkavim i iskrivÿenim informacijama. koje otuda snaæno utiåu na obrazovaçe javnog mçeça i spoÿnopolitiåkih stavova i odluka. liåno upoznaju åiçenice ili doœu do dokaza (dokumenata) koji govore o çihovom postojaçu. koje o zemÿama u razvoju i u zemÿe u razvoju dospevaju preko mreæe svetskih agencija.8 Iz svega ovoga se vidi da se delatnoãñu sredstava za javno informisaçe svakodnevno obaveãtajnim sluæbama dræava stavÿa na raspolagaçe ogromna masa podataka. Ne treba. vidi saopãteça na seminaru Latinoameriåkog instituta za transnacionalne studije odræanom u Meksiku od 24. mora se raåunati da ñe i ona poãtovati dræavne tajne a nastojati da svetu predstave verziju dogaœaja koja odgovara zainteresovanim vladama. Pri tom agencijski izveãtaji nisu nikakva tajna: oni su pristupaåni svakome ko hoñe da se na çih pretplati. Pored toga. stalnim prañeçem i beleæeçem radijskih i televizijskih informativnih emisija i upoznavaçem s telegramima i biltenima agencija vesti. I tajne sluæbe deluju neposredno i posredno. I one vrãe izbor.

jesu sopstveni dræavÿani koji se nalaze na takvim poloæajima a rade za inostrane tajne sluæbe. Oni preduzimaju niz sitnih postupaka. koja se nastoji zadræati u tajnosti. Ovde je reå o ãpijunaæi u klasiånom smislu reåi. koje bi poznavale i çene najskrivenije namere. 1972. Tome pogoduje åiçenica ãto mnoge obaveãtajne radçe u mnogim dræavama ne izgledaju izriåito zabraçene. Organizatori ovakve delatnosti i prikupÿaåi podataka su. kao ãto su npr. do najniæih.10Ovaj paradoks objaãçava se time ãto se nijednoj dræavi. ne retko pripadnici diplomatskih misi-ja na maçe upadÿivim poloæajima. str. U veñe opasnosti u oåekivaçu nagrada krupnijih nego ãto je samo napredovaçe u sluæbi upuãtaju se dve druge kategorije obaveãtajaca. ne æele da budu optuæene za otvoreno krãeçe meœunarodnog prava te diplomati po pravilu izbegavaju oåigledno nedozvoÿena sredstva za informisaçe. Otuda se çima bave i predstavnici dræave. doktorska disertacija. Dræave. koji neupadÿivo dolaze do deliña iz kojih se postepeno sastavÿa mozaik razreãeça tajne. delimiåno opisan u çegovim memoarima: Nevidna fronta. Na toj svojevrsnoj berzi utvrœivala se i vrednost ãpijuna. Otuda otkrivaçe takve delatnosti dovodi do poremeñaja izmeœu dræava. u interesu çenog samoodræaça. sluæbenici strane dræave. dok je za uspeh u çoj potrebno mnogo dovitÿivosti i maãte. na granici dozvoÿenog. meœutim. Levkov. Pri tom svaka krupnija mera.9 Baveñi se ovakvim delatnostima diplomatski predstavnici uglavnom ne kriju identitet i ne rizikuju mnogo jer ih ãtiti diplomatski imunitet. koji najåeãñe nisu sudbonosni jer nije prekrãeno nijedno pra9 O tome kako jedan slabo opremÿen ali pronicÿiv åovek moæe da doœe do podataka svedoåi rad vojnog ataãea Kraÿevine Jugoslavije u Berlinu Vladimira Vauhnika. Ÿubÿana. (Ironiåno je da je u doba hladnog rata krupan ãpijunski posao postao maçe opasan. Jedni su stranci. ali se iz istog razloga svakoj dræavi mora priznati pravo da se brani od toga da ne doœe u podreœen poloæaj u odnosu na strane dræave. Iako su podvizi izvesnih “velikih ãpijuna” nesumçivo istiniti. dobro organizovana tajna sluæba nastoji da se koristi ãto veñim brojem ÿudi.) 206 . opaæajuñi vidÿive strane pojava ili navodeñi inaåe ispravne domañe dræavÿane da odaju komadiñe tajni. meœutim. koji tu åiçenicu prikrivaju i izdaju se za dræavÿane domañe ili treñe dræave teæeñi da dospeju na mesta gde ñe neposredno dolaziti u dodir sa poverÿivim zbivaçima ili dokumentima. pa i obiåni graœani. sluæbenici svoje dræave. ako se uzmu izolovano. i mnogo opasniji.otvoreno. Oni se za takav rad opredeÿuju iz raznih pobuda. koja meœunarodnim pravom nije zabraçena (ako se çome ne bave diplomati) mada su sami ãpijuni poåinioci najteæih kriviånih dela po zakonodavstvima svih dræava. treba nastojati da se ova slika donekle ispravi. od najplemenitijih. kao ãto su lakomost i povreœena sujeta. vremenom je ova vrsta obaveãtajnog delovaça obavijena debelim velom mistifikacije i petparaåke romantike. a neki od çih su imali i uticaja na tok meœunarodnih zbivaça. koje ne mogu izmañi izveæbanom oku. za koje sami i ne znaju da su deo veñe celine ili misle da je pojedinost koju su odali nevaæna. ne moæe zabraniti da dolazi do za çu vaænih podataka. ÅZP “Delo”. Drugi. ima niz prateñih pojava. Prvo. 155. koji formalno nisu pripadnici tajne sluæbe. Pravni fakultet u Beogradu. 10 M. SADSSSR ili Nemaåka DRSR Nemaåka povremeno su se organizovale diskretne razmene uhvañenih obaveãtajaca. Ãpijunaæa prema meœunarodnom pravu sa osvrtom na praksu dræava posle Drugog svetskog rata. 1965. Izmeœu glavnih protivnika. kao ãto su rodoÿubÿe i ideoloãki nazori.

jer se podaci iz raznih izvora mogu uporeœivati i jer otkrivaçe agenata jedne sluæbe ne dovodi u opasnost agente druge. Prisluãkivaçu su najviãe izloæene one ustanove jedne dræave koje rade u inostranstvu. Obaveãtajna sluæba teritorijalne dræave moæe neupadÿivo i bez velikih teãkoña da prati razgovore koje vodi çihovo osobÿe åak i na mestima koja izgledaju najskrovitija. kako je to npr. ne moæe da izvede ni podzemnu nuklearnu eksploziju. ukazuje da dolazi do rivalstva izmeœu pojedinih sluæbi koje. po pravilu ih se odriåe i prepuãta ih çihovoj sudbini a pogoœena dræava ne retko je svesna da ni çene ruke nisu åiste. Tako se tu npr. otvorenih obaveãteça. Na primeru CIA mogu se. Spajaçem niza podataka dolazi se do potpunog obaveãteça. a u dobavÿaçu i preradi informacija koristi se najblistavijim umovima s ameriåkih univerziteta i najobiånijim lopovima. provaÿuju ãifre kojima se u uzajamnom opãteçu sluæe strani organi i otkrivaju laæni podaci. misije pri meœunarodnim organizacijama itd. a da ona ne bude regi-strovana u inostranstvu. Verovatno je sada najpoznatija i najspornija jedna takva ustanova SAD. Razvijene dræave åesto imaju viãe tajnih sluæbi. Slavu i tajanstvenost individualnog agenta u posledçe vreme je potamneo nagli napredak sredstava za osmatraçe i prisluãkivaçe iz daÿine. U centru u kome se stiåu sve informacije obavÿa se preteæan deo borbe protiv nastojaça svake dræave da aktivno zaãtiti svoje tajne i dezorijentiãe strane obaveãtajne sluæbe. najsavrãenijim maãinama i najstarijim trikovima. to su sada u vodeñim silama ogromne i veoma moñne institucije. a pogotovu o nameni. S obzirom na 207 . Posredna delatnost tajne sluæbe ne razlikuje se od posrednog prikupÿaça legalnih. pa ni one najprostranije. veoma malo zna. U svakom sluåaju. Savremena oprema omoguñava prisluãkivaçe s neverovatne udaÿenosti.vilo meœunarodnog prava: dræava. Ovakva razgranatost smatra se dobrom jer se sluæbe specijalizuju. to se åini iz aviona u visokom letu. koji se radi zavaravaça podmeñu. Uz povredu vazduãnog prostora. koje zapoãÿavaju veliki broj ÿudi i troãe velika sredstva. Obiåno je jedna vezana za vojne a druga za civilne organe. Velike sile mogu veãtaåkim satelitima snimati i najsitnije pojedinosti na zemÿinoj povrãini a da pri tom formalno i ne povrede teritorijalni integritet stranih dræava zato ãto se sateliti nalaze daleko nad vazduãnim prostorom. videti i osnovne mane ovih gigantskih institucija: one se ne zaustavÿaju na saznavaçu åiçenica veñpokuãavaju da utiåu na çih. koje rade uporedno i bez uzajamnog uvida u poslove. åiji su obaveãtajci otkriveni. o åijem se iznosu. pak. bilo pri kraju hitlerovog Treñeg rajha. poåiçu da se viãe bave jedna drugom nego svojim pravim poslom. Iskustvo. Poznato je da nijedna dræava. koje raåunari s ogromnom memorijom sastavÿaju od niza naoko obiånih pojedinosti i tako joãjednom pokazuju da maãina i dobra organizacija sve viãe zameçuju pustolovnog uhodu. kao ãto su diplomatska predstavniãtva. koja se naziva Centralnom obaveãtajnom agencijom (Central Intelligence Agency CIA). meœutim. Moæda je jedina razlika u tome ãto joj je glavni ciÿ da pronikne u tajnu. Ovaj kolos nastoji da bude prisutan u svim zemÿama sveta.

ono se hoñe promeniti. koje imaju apsolutno povereçe jedna u drugu. veñsamo da se izjasni 208 . sam prikupÿaå obiåno nije u staçu da sasvim prouåi podatke. U praksi se jake obaveãtajne agencije teãko mogu ogra-niåiti samo na pribavÿaçe informacija i uvek postoji sklonost çih samih. ali s osnovnom namerom da se utvrdi da li on odgovara istini. naæalost. Dræave koje ne teæe zavojevaçu veñbrane svoje tekovine ne poznaju takve akcije. Imperijalistiåka spoÿna politika uslovÿava naroåito intenzivan obaveãtajni rad. jer bi u protivnom çihova bezbednost bila ugroæena iznenadnim akcijama protiv kojih zbog nedovoÿne obaveãtenosti ne bi postojala dobro pripremÿena odbrana. Meœutim. takav odnos moguñan samo izmeœu uæih krugova dræava. oni se moraju prouåiti i obraditi. pri åemu uvek postoji opisana teæça ka prevazilaæeçu åisto informativne funkcije i prelaæeçu u “prikrivene” i “specijalne” operacije sa ciÿem da se sistem stranih dræava podrije i da se zagospodari çima. one padaju u iskuãeçe da “uzmu stvari u svoje ruke” i da rade u interesu svojih ãefova ili uskog kruga odluåilaca. koja ñe sam nastojati da izazove. U svetu u kome ne bi bilo takvih teæçi pa prema tome ni sumçi u tajne namere tajne sluæbe ne bi bile ni potrebne.to da su pod slabim nadzorom predstavniåkih tela i javnosti a da raspolaæu ogromnim novcem. koje je i kada je sasvim taåno samo spoÿna manifestacija i deo jedne celine. 2. Na taj se naåin iza povrãnog obaveãteça. Za sada je. Meãaçem tajnih sluæbi u unutraãçe stvari stranih dræava putem tzv. Pa i tada postoji izvesna opreznost. Ovakvu kritiku vrãi svaki svestan subjekt prikupÿajuñi same podatke i ona se zato organizaciono ne moæe sasvim odvojiti od prikupÿaça podataka. a i onih koji se çima sluæe. te se viãe bavi sopstvenim dræavÿanima nego inostranstvom. ali se u svetu u kome joãpostoje teæçe za ekspanzijom i zavojevaçem ne mogu odreñi obaveãtajne delatnosti u uæem smislu. Ovaj postupak sastoji se u stvari u kritici kojoj se prispeli podatak podvrgava u zavisnosti od okolnosti i od svrhe za koju ñe se upotrebiti. veze i znaça tajnih obaveãtajaca za intervenisaçe u stranim dræavama. metodi kojima se one koriste. jer naglom promenom u jednoj od çih ovo povereçe moæe da se izgubi. otkrivaju cela pojava i pravo staçe stvari. Naglaãenost jedne ili druge osobine takve sluæbe. ali ona obiåno ne sluæi interesima dræave kao celine veñodræavaçu reæima. da iskoriste poloæaj. Prouåavawe informacija Da bi podaci prikupÿeni na opisane naåine bili upotrebÿivi. koje je nesumçivo zabraçeno meœunarodnim pravom. Na kraju treba napomenuti da je ovde bila reå samo o opãtim karakteristikama postojeñih obaveãtajnih sistema. prikrivenih operacija (covert operations) deformiãe se funkcija definisaça situacije: umesto upoznavaça staça. Tada se obaveãtajni organ javÿa kao reæiser dogaœaja i ne kao çihov svedok i poåiçe da se bavi predviœaçima dogaœaja. kao i potrebe tajne sluæbe zavise od karaktera dræavne spoÿne politike koju ona vodi i od staça u meœunarodnim odnosima. Autokratski sistemi imaju po pravilu veoma razvijenu tajnu sluæbu.

dakle. Ovi posledçi u mnogome ometaju prouåavaçe podataka time ãto sami odbacuju vesti koje im izgledaju nevaæne. kao ni pregled i perspektivu koju imaju analitiåke sluæbe. Bez obzira na to ãto neposredni posmatraåi ako su zato sposobni obavÿaju i sami deo posla. stalno se vodi raåuna i o nastojaçima kontra-obaveãtajnih sluæbi da strancima podmetnu neistinite podatke.. odnosno onima koji odluåuju o spoÿnoj politici. informacije moraju da im budu trajno pristupaåne. S obzirom na to da je ÿudsko pamñeçe nepouzdano. åime se. Broj podataka koji se tako mogu koristiti u posledçe vreme raste zbog veñpomenute tendencije da se zapaæaça ÿudskim åulima zamene radom aparata. Dobro opremÿene sluæbe. grupisati. 3. ãto znaåi da se oni mogu uporeœivati. ustanovama prikupÿaju se svi podaci koji su od znaåaja za voœeçe spoÿne politike. U ovakvim. kojima su analiza i prouåavaçe podataka osnovni zadaci. saåuvati i prizvati iz pamñeça. Naravno. sem ako se ne smatra posebno obuåenim i iskusnim. i sreœena. samom masom obraœenih informacija savlaœuju ograniåeça pojedinaåne ÿudske psihe. potpuna. meœutim. Prouåavaçe informacija dovodi. ãto bi opet bilo nemoguñe i dovodilo bi do nepreglednih i neupotrebÿivih izveãtaja. One se. moraju zabeleæiti. Druga teãkoña leæi u koordinaciji s prikupÿaåima informacija. ÿudstvo i energija moraju usmeravati u nekoliko glavnih pravaca. Otuda se çena sredstva. Poreœeçem niza informacija o istoj stvari lako se odbacuju one koje su netaåne. elektronski obraœivati. numeriåki kodirati itd. jer se veñprilikom preuzimaça vesti vrãi i çena kritika. Stoga bi oni teorijski trebalo da im ãaÿu sve ãto zapaze. Åuvawe (pamñewe) informacija Poãto oni koji odluåuju o spoÿnoj politici ne postupaju samo na osnovu podataka koji su prispeli toga trenutka i neposredno od lica koja su ih obradila. dakle. koja moæe biti pogreãna. Ova je delatnost sasvim srodna posrednom primaçu informacija i åesto se spaja s çim. koje se oslaçaju na dovoÿno veliki broj izvora. nijedna takva sluæba ne moæe da bude savrãena jer bi sve vreme morala da obraña podjednaku paæçu na sve informacije koje joj pristiæu. Iz tendencije niza na oko beznaåajnih pojedinosti da se grupiãu i da idu u istom smeru otkriva se nedostajaçe najvaænijeg podatka. stoji na raspolagaçu niz obaveãteça koja se mogu koristiti zato ãto su verovatno taåna. odnosno nekonvencional-nim sredstvima. ãto opet zavisi od neåije odluke. koji treba da ih dovedu u zabludu. Beleæeçe informacija je srazmerno najlakãe reãiv problem. Prilikom dopiraça do podataka tajnim. pod uslovom da se umeãno koriste sva savremena sredstva. do toga da dræavi. Oni. koji nisu podloæni zabludama i halucinacijama. informacije se po pravilu ne mogu åuvati u gla209 . analitiåkim. koji predstavÿa tajnu. dræava se ne moæe odreñi posebnih sluæbi. u velikoj meri mogu ot-kloniti netaånosti i proniknuti i u najboÿe åuvane tajne. nisu uvek u staçu da o tome sude jer nemaju druge podatke.o stepenu çegove verodostojnosti.

To nije samo tehnoloãki nego i organizacioni problem zbog obiÿa akata koje bi savremena dræava trebalo da åuva. To naroåito dolazi do izraæaja u odlukama koje se donose u nedostatku vremena. takoœe biraju i koriguju informacije da bi zadovoÿili tu dinamiåku komponentu ocene situacije. Mora se. ne samo zato ãto je veñneko vreme åuvana. kao u sluåajevima krize. pri åemu se polazi od pravila da protekom vremena gube znaåaj. fotokopiraçe. Pored najstarijeg naåina. i tu se opet radi o neåijoj proceni.vama ÿudi. No. tako se i arhiva i banka podataka mora tako katalogizirati da se na zahtev mogu dobiti sva obaveãteça od znaåaja za jedan predmet. Iako je veñpomenutim zamenama za ispisane hartije fiziåki obim zabeleæenih informacija znatno smaçen. veñpoglavito zato ãto ceo proces informisaça po samoj svojoj prirodi moæe da dE2 samo statiåku sliku o svetu. neprekidno meça. Otuda su. oni koji odluåuju. opet dolaze u opasnost da poåine greãku. Pri tom. Ako sluæbenik ne ume da postavi pravo pitaçe raåunaru. Ona se sastoji u tome ãto je u trenutku odluåivaça svaka informacija viãe ili maçe zastarela. i za donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka ÿudi koji znaju gde se podatak nalazi vaæniji od onih koji ga pamte. meœutim. 210 . veñse moraju zapisati drugim razumÿivim znakovima. Iako se u tom pogledu moæe mnogo uåiniti pomoñu elektronike. informacije se sada mogu åuvati i u obliku elektronskih zapisa. naravno. Imajuñi to na umu. Loãe organizovano “pamñeçe” informacija. koje se onda gube u kolektivnom señaçu. O ovome prilikom definisaça situacije treba stalno voditi raåuna. u neåijem pisañem stolu. Kao i dobra biblioteka. dobra organizacija i obuåenost osobÿa su nezameçivi. Zabeleæena i saåuvana informacija koja se u datom sluåaju ne moæe nañi mrtva je. Ogroman rad na ranijem prikupÿaçu. neñe ga se setiti ni najsloæeniji raåunar. kao i u svakoj drugoj intelektualnoj delatnosti. najåeãñi je nedostatak u ovoj fazi spoÿnopolitiåkog odluåivaça. Ako podatak nije bio dobro obeleæen prilikom ostavÿaça na åuvaçe. Prizivaçe iz pamñeça je u ovoj oblasti pitaçe koje zadaje najviãe teãkoña. Visoki sluæbenici i politiåari se tada uzdaju u nekoliko novih izveãtaja i u svoje pamñeçe. priznati da se prenebregavaçe zabeleæenih informacija delimiåno temeÿi i na ispravnoj æeÿi da se otkloni jedna druga osnovna organizaciona teãkoña u procesu obaveãtavaça. mikrofilmovaçe itd. ili u kçizi koja se zaturila.). ovaj neñe znati ni da odgo-vori. koja moæe biti loãa i dovesti do gubitka vaæne informacije. koji se sastoji u beleæeçu slovima na papiru i sliånom materijalu (uz kasnije ãtampaçe. prouåavaçu i åuvaçu podataka propada zato ãto oni koji odluåuju nisu mogli doñi do çih. koji se. neke od çih se neminovno moraju ærtvovati. Åuvaçe informacija sastoji se u staraçu da materijal na kome su zabeleæeni podaci ne propadne. meœutim. bez obzira na to leæi li u najdubÿim lagumima arhive.

12 Nekada se smatra da u stav ulaze samo dva posledça elementa. nesvesno. str. situacijama i liånostima s kojima se sreñe. prijatan ili neprijatan. nisu to oni koji tu imaju sporednu ulogu a naroåito to nije veliki broj ÿudi koji radi na prikupÿaçu i obradi informacija. Tako odluka da se sa stranom dræavom stupi u savez donekle meça stavove prema toj dræavi. Ovakvi stavovi su od velikog znaåaja za donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka. Po Kelmanu. a treñi naåina na koji subjekt treba da dela (akcioni element). Rot. savezniåke i nesavezniåke. Oni se poglavito stiåu pod uticajem okoline i teãko se meçaju.4. 211 . Pri tom tre-ba zapaziti da stavovi zavise od ranije donesenih odluka. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. niz maçih neprijatnosti u odnosima s çom biti tumaåen kao omaãke i greãke. te ñe. stvari ili staçu. prema nekom åoveku. Holt Rinehamt and Winston. a da sva tri elementa tvore predstavu. åak ako je najuæi krug onih koji donose odluke dovoÿno osloboœen predrasuda. Pri tom subjekat u svoju predstavu ne unosi samo svoje stavove.12To pre svega znaåi da opaæaçe subjekta veñsadræi i sva iskustva koja je on pre opaæaça imao. 102. Promenom toga reæima se odbojan 11 N. veñi stavove grupe kojoj pripada. Za politiåki æivot uopãte a za obaveãtavaçe posebno. Kelman. socijalni stavovi. ali ñemo se sada posebno pozabaviti samo çima i çihovim uzrocima. 397. od kojih donoãeçe odluke zavisi. Stvari mogu postati joãsloæenije zbog poistoveñeça neke strane dræave s domañim reæimom. i najdobronamerniji i naj-poãteniji svedoci na razliåit naåin opaæaju istu stvar. koji bitno utiåu na to kako ñe se odnositi prema pojavama. i daÿe. Beograd. Prvi se tiåe samih osobina predmeta ili pojave (kognitivni element). H. Kao ãto se svako mogao uveriti. ali nam izgleda da su najvaænija tri çegova elementa. C. na osnovu kojih se strane dræave veñdele na prijateÿske i maçe prijateÿske.11 Ne postoji potpuna saglasnost o tome ãta sve obuhvata stav. To se deãava i sa posmatraåima koji prikupÿaju informacije za raåun dræave. lep ili ruæan itd. I. Iz psihologije je poznato da åovek tokom æivota stiåe stavove. a uz to nikada nije u staçu da saopãti golu åiçenicu bez ijednog deliña sopstvenog tumaåeça takve åiçenice. dok bi se to u odnosima s drugim dræavama uzelo kao deo smiãÿene agresivne politike. New York. koje deli veñi broj ÿudi prema druãtveno znaåajnim pojavama. Afektivni element stava leæi u tome ãto je za subjekta predmet u maçoj ili veñoj meri dobar ili loã. Neki od ovih problema mogli su se veñuoåiti u dosadaãçem izlagaçu. odbija da zapazi ono ãto mu na neki naåin ne godi. vaæni su tzv. 1973. 1965. koji je nepopularan i prema kome se oseñaju neobiåno jake emocije. str. 1974. Åovek i nehotice. “predstava je organizovani odraz predmeta u pojedinåevom saznaj-nom sistemu”. drugi oseñaça prema çemu (afektivni element). “Politiåka misao”. International Behavior. Upravo ta doslednost mu u pojedinaånim sluåajevima smeta da tu stvarnost taåno i zapaæa. Psihologija liånosti. i daÿe. Subjektivne smetwe prilikom definisawa situacije Druga vrsta teãkoña prilikom definisaça situacije potiåe od osobine ÿudi koji se tim poslom bave. recimo. bez koga ona za çega nema ni smisla. Ãiber. Ãto su to politiåki stavovi. str. 24 i 74. Åovek teæi da unese doslednost u svoje opaæaçe stvarnosti da bi mogao da se opredeÿuje i dela.

7. ali isto toliko za Engleze koliko i za Grke ili bilo koga drugoga. a da istovremeno pokaæemo da je afektivni element isto tako jak u “hladnih” Britanaca kao i kod “zapaÿivih” Grka. 16. Predsednik britanske vlade Idn (Eden) i najuæi krug saradnika pripremili su i doneli odluku o iznenadnom napadu na Egipat 1956. mnogi posmatraåi nemaju istu predstavu o istini. po cenu agresije. a Idn je poniæen okonåao svoju inaåe blistavu politiåku karijeru. na opaæaçu navodne ogromne opasnosti koja za interese Velike Britanije nastaje iz naciona-lizacije Sueckog kanala od strane egipatske vlade. kome su se pridruæili Francuska i Izrael. Poãto je sam imao iskustva s Hitlerom i poãto se pokazalo da je bio u pravu. U zemÿama gde ne postoji isti takav stav prema SAD. pa åak i pojaåava. akcioni element stava. londonski “The Economist” tvrdi da Grci “u svakoj prilici teæe da poveruju u ono ãto emocionalno æele da veruju i da su zato veliki lovci na greãne jarce”. a ovaj je utisak opet potekao od izrazite antipatije prema predsedniku Naseru. kao npr. smatrao ga çemu sliånim i stoga oåekivao da ñe Naser postupiti na sliåan naåin. pa i oruæjem odgovorile na çegov prvi pokuãaj da ih stavi pred svrãen åin. “The Economist”. obuzet çom. vaÿalo “urazumiti”. po Idnu i jednomiãÿenicima nije se smelo åekati na drugi Naserov pokuãaj veñga je odmah. Idn koji je zbog stava prema nacistiåkoj opasnosti stekao i svoju politiåku repu-taciju verovao je da se prema Naseru treba postaviti onako kako bi to u odnosu na Hitlera bilo ispravno. stav SAD. 1974. Poãto je Hitler mnogo postigao postavÿajuñi postepeno niz maçih. Ovaj je Nasera svrstao u istu grupu dræavnika kao i Hitlera. a da su zatim blagonaklono gledale na invaziju turskih trupa na Kipar. U Idno-vom sluåaju. 212 . str.afektivni stav prema stranoj dræavi zadræava. koje ga nisu podræale). koja u gråkom stavu nailazi na nedoslednosti i.13 Bez obzira na staçe u konkretnom sluåaju posledça napomena londonskog åasopisa je u dobroj meri taåna. Primer iz britanske novije istorije moæe posluæiti da predstavimo treñi. Na osnovu toga takoreñi nema Grka koji ne smatra da su SAD inspirisale i pomagale pokuãaj gråke hunte da 1974. Akcioni element stava je niz odgovora na predmet koje subjekt smatra opravdanim s obzirom na çegova zapaæena svojstva. koju je naroåito oseñao sam Idn. Ova odluka poåivala je. Ovo se moæe dobro izuåavati na primeru odnosa izmeœu Gråke i SAD. izmeœu ostalog. Naser je åovek kome se ne sme popuãtati ni za dlaku i koji razume jedino jezik sile. britansko-francusko-izraelska avantura zavrãila se neuspehom. odvojenih zahteva uz obeñaçe da je svaki od çih posledçi i poãto se kasnije ispostavilo da bi Hitler i u Nemaåkoj politiåki propao da su ga tadaãça britanska i francuska vlada odbile. Iz åiçenice da su SAD pomagale i podræavale pukovniåki reæim u Gråkoj stvorili su se u gråkim masama i meœu demokratskim politiåarima negativan stav i nepovereçe prema ameriåkoj politici. pogreãno procenio i druge elemente situacije (npr. Za primer se moæe uzeti pisaçe britanske ãtampe. godine svrgne kiparskog predsednika Makariosa. godine. Kako je analogija izmeœu Nasera i Hitlera bila neodræiva i za samo englesko javno mçeçe i kako je Idn. Iako akciona 13 Why Would They?. koji su ostali i posle svrgavaça diktature.

nav. Meœutim. shvatÿiva ili bar podnoãÿiva celina. koja mogu doñi u sukob s otkrivenim åiçenicama.komponenta stava ne ulazi neposredno u opis situacije. oni nam pomaæu da shvatimo da je opaæaçe. ili su åak glavni donosioci spoÿnopolitiåkih odluka.16 14 K. koja moæe biti taåna ili netaåna ali se od nauåne istine razlikuje po tome ãto se za çega nije u potpunosti traæila provera veñje prihvañeno bez dokaza. ili ñe re-vidirati i napustiti uvereçe. “Ÿudi hoñe kognitivnu konsonancu i u onome ãto znaju i u onome ãto æele. 396.”14 U okviru takvog nastojaça. koji. frustracije. odnosno traæe. Naime. Ÿudi koji se nalaze viãe u dræavnoj hijerarhiji. 213 . Kako kaæe K. neosnovani stavovi koji se teãko meçaju”. neku uproãñenu sliku sveta koja ñe im izgledati jasna. prva dva ishoda su mnogo verovatnija. Uvereçe je predstava o osobinama nekoga predmeta. koje se uzajamno iskÿuåuju. kako se to obiåno kaæe. Dojå (Deutch). O drugim objaãçeçima vidi Ãiber. Uvereça su i nauåne hipoteze i obiåne predrasude. delo. sam boji sve ono ãto vidi. 51. Zbog toga oni sami veoma cene i svoja nedokazana uvereça. situacija je çome u velikoj meri obojena jer ñe se i druge åiçenice zapaæati u toj svetlosti. kognitivnu disonancu. shvatÿiva i skladna i koja ñe ih osloboditi oseñaça dezorijentacije. Åovek teæi da organizuje znaçe tako da ono bude neprotivreåno. Deutch. javÿaju se kod ÿudi uvereça. Ili ñe se nosilac uvereça pretvarati da sukoba uopãte nema. moguñna su tri ishoda. Meœutim. koji definicijom veñuslovÿavaju kasniju odluku. svesno ili nesvesno. koliko posledica osobina samoga predmeta toliko i osobina samoga posmatraåa. str. Ova tri elementa stava opisana su samo iz analitiåkih razloga çih je teãko odvojiti jedan od drugog prilikom samog opaæaça (percipiraça) jer se deãavaju istovremeno i bez svesti samoga subjekta. str. ona izaziva neke osnovne reflekse.15 To objaãçava i åiçenicu da i nauånici mogu da pate od neosnovanih uvereça: oni su “razmaæeni” time ãto su se mnoge çihove hipoteze pokazivale kao taåne pa veruju da to vaæi i za sve druge. i pod jakim uticajem stavova. preko predstava i stavova. Oni hoñe da im svet ima smisla. Lako je zamisliti kakve teãke posledice pogreãno zapaæaçe moæe imati u meœunarodnim odnosima. U sukobu uvereça i åiçenica. na definisaçe. nav. åiçenice se mogu loãe provesti. 113. 15 Predrasude su “intenzivni. Ukoliko se traæi promena stava. veñu kasnije faze odluåivaça. ili ñe odbiti samu informaciju. delo. tumaåeçe i obradu primÿenih informacija utiåe osobina ÿudskog razuma da ne trpi tzv. The Analysis of International Relations ’Englewood Cliffs’ PrenticeHall 1968. Pored opisanih osobina åovekovog opaæaça stvarnosti. prouåavaçe. U toj æeÿi za kognitivnom konsonancom oni potiskuju ili odbacuju informacije koje se ne uklapaju u çihovu predstavu o svetu. da bude razumÿiva. pa ñe se stoga åesto nañi u teãkoñi kada treba da veruje u postojaçe dve åiçenice. po pravilu su dospeli na poloæaje zbog taånih procena u proãlosti. str. Osim toga. Rot. çihova intuicija je u çihovoj oblasti bila prikladnija i uveæbanija te su i “pogaœaça” bila maçe stvar sluåaja no ãto to izgleda. otuœeça i straha.

nesposobna. U doba makartizma su takvi struåçaci u ameriåkom mini-starstvu inostranih poslova oglaãavani za komuniste. Naroåito je drastiåan bio postupak prema onim ameriåkim funkcionerima u Kini. nav. Uvereça mogu ostati uporna protiv åiçenice åak i onda kada im se taånost ne moæe poreñi. godine uporno skretali paæçu na to da je Åang-Kaj-Ãekova vlada. To je naroåito istina ako velika grupa ÿudi preteæan broj onih koji odluåuju i çihovih saradnika deli neprotivreåan skup uvereça u obliku neke doktrine ili ideologije. Ovo je ne retko prañeno neprijatnostima i kaznama za pribavÿaåe takvih informacija.M.17 Drugi naåin reagovaça svodi se na to da se informacije koje se ne slaæu s uvereçima odbacuju kao netaåne. u: H. za koje se smatra da su izdajnici. U toku Drugog svetskog rata Hitler je zabranio da mu se saopãtavaju statistiåki podaci. 17 Gaibraith. da bi ironija bila veña. ono ãto je u skladu s çihovim uvereçima i potvrœuje çihove ranije donesene odluke. Tome moæe da doprinese birokratski mentalitet u dræavnom aparatu. Joãsu gråki tragiåari uoåili ovu crtu nosilaca vlasti. koji su ga samo uznemiravali. izbegavaçe situacije koja bi mogla uticati na meçaçe stavova i socijalni pritisak da se usvojeni stavovi zadræe nepromeçeni. koja je u stvari bila posledica samoobmaçivaça i odbacivaça taånih vesti). dobri posmatraåi i ispravni prognozeri postali su joãomrznutiji jer se odnekud verovalo da su priæeÿkivali uspeh svojih pesi-mistiåkih prognoza i bili u nekakvom œavolskom savezu s neprijateÿem. naroåito autokrata. 109.” Rot. Sprout: Foundations of Interna-tional Politics. Hajka na çih trajala je joãdugo. delo. opisujuñi zlu sudbinu glasnika koji su im donosili loãe vesti. gde potåiçeni znaju da ñe za çihovu karijeru biti dobro ako pretpostavÿenima saopãtavaju samo ono ãto ñe ovima biti milo. U psiholoãkoj literaturi navode se tri glavna razloga otpornosti stavova prema promeni: selektivni karakter percipiraça i señaça. defetisti. nisu bili vrañeni ni posle poraza koumintanãkih snaga. 205. J. K. koje se otpisuju “kao izuzeci koji potvrœuju pra-vilo”. na koji. kada se ispostavilo da su bili u pravu.: Germany was badly run. ceo kurs spoÿne politike i nalaze se u osnovi dræavne organizacije.Ovo dolazi do izraæaja i prilikom definisaça spoÿnopolitiåke situacije. a 16 “Stavovi se ne meçaju ni brzo ni lako. 214 . oni su ostajali bez posla. koju su SAD izdaãno pomagale u borbi protiv revolucionarnih snaga na åelu s Komunistiåkom partijom Kine. Wihovi se izveãtaji nisu prihvatali. Ceo sistem obaveãtavaça tada deluje kao neki filter koji eliminiãe “neugodne” informacije. Princeton: Van Nostrand. Tada uvereça proæimaju sve proãle odluke. te je za çihovu promenu potrebno mnogo viãe snage od pojedinaånih dokaza çihove netaånosti. str. korumpirana. O neãto blaæim posledicama mogu da posvedoåe mnogi umni i hrabri pripadnici diplomatskih sluæbi koji su otpuãtani ili kaæçavani zbog nepoñudnih izveãtaja koje su slali u svoje presto-nice. Ãtaviãe. u histeriji koja je nastala zbog ãoka izazvanog neoåekivanoãñu brzog uspeha kineske revolucije (neoåekivanosti. str. 1962. koje jednostavno mogu i ne do-preti do najviãih vrhova. dezorganizovana i da trpi stalne vojne poraze. nepouzdani ili nestruåni. koji su veñod 1944. oni pokazuju snaæan otpor prema meçaçu.

ãtaviãe. zavisi od toga da li se na dugu stazu moæe osigurati prevaga racionalnog definisaça situacije uklaçaçem onih åinilaca koji pogoduju potiskivaçu. godine poåelo da izveãtava da je narod umoran od rata. a ne neki od doslednih kritiåara ameriåkog slepila prema Kini. 215 . nav. Jr.. Postoje mnogi drugi primeri.mnogi od çih su tek viãe od dve decenije kasnije poåeli da dobijaju od sudova bar simboliåko obeãteñeçe za nedañe koje su pretrpeli. koji su se nametnuli veñini stanovniãtva. 1975. Kada je odeÿeçe poåetkom 1944. New York: Viking. u åiji se nacionalizam i ÿubav za Francusku nikako nije moglo sumçati. pa prema tome i uspeh spoÿne politike jedne dræave. Nacistiåko ministarstvo propagande ustanovilo je posebno odeÿeçe za prikupÿaçe obaveãteça o ratnom moralu nemaåkog naroda. delo. åak i ako ona ne odgovara çihovim dotada najdraæim uvereçima. 34. kojih je u SAD uvek bilo. ceo proces odluåivaça. Idealno racionalan åovek. naroåito politiåkog. vodi raåuna o åiçenici da je åovek maçe sklon predrasudama u oblastima koje dobro poznaje i proãiruje se broj subjekata koji dolazi do podataka i prenosi ih. za koje su veliki dræavnici sposobni. Francuski predsednik de Gol (de Gaulle). Neki se veliki preokreti u spoÿnoj politici u suãtini sastoje od jednostavnog uviœaça istine. Proces provere i napuãtaça nekih “dragih” istina u svetlu neprijatnih åiçenica nije nikada sasvim lak i ne odvija se glatko i bez potresa. svest da ÿudsko znaçe nije konaåno i da nema dogmi koje praksa ne bi mogla da opovrgne. Nav. str. Ovo objaãçava i paradoksalnu åiçenicu da je u SAD slavu za priznavaçe realnosti NR Kine i pribliæavaçe çoj poneo predsednik Nikson (Nixon). Gailbraith. nuæno prenosi i na spoÿnopolitiåke situa-cije. The China Hands.18 Racionalno definisaçe situacije obeleæeno je treñom opisanom reakcijom ispravÿaçem i napuãtaçem uvereça kojima protivreåe prikupÿene åiçenice. iskrivÿavaçu i odbijaçu informacija. veñda samo to stanovniãtvo ne moæe i ne æeli da se oseña “prekomorskim Francuzima”. America’s Foreign Service Officers and What Befell Them. pa ni onaj koji donosi spoÿnopolitiåke odluke. 205. Meœutim. 18 E. U pomenutoj kçizi Vauhnik go-vori o potceçivaçu nemaåke vojne maãine pred Drugi svetski rat. politiåar s ultradesnom i antikineskom proãloãñu. bilo odluåeno da se Vauhnik smeni jer je pao pod uticaj nemaåke propagande. Tome treba dodati da se dogmatizam u drugim oblastima æivota. imao je snage da uvidi da alæirski ustanici nisu ãaka bandita i terorista. Tako se gubi strah od prenoãeça pojedinih informacija. ãto je joãvaænije. delo. Time se joãjednom potvrœuje da se ÿudi lakãe odriåu svojih pogreãnih uvereça pred argumentima onoga za koga znaju da ih je i sam delio. çegov ãef je smeçen i ono je ubrzo rasformirano. Wemu se nije verovalo pa je. On tvrdi da je jugoslo-venskom generalãtabu uputio izveãtaj u kome je ukazao da je Nemaåka u staçu da savlada Poÿsku za tri nedeÿe. kojima je priznata nezavisnost alæirske dræave. ne postoji on bi bio bez strasti potrebne za osvajaçe vrednosti i akciju. Ovo se moæe postiñi na viãe naåina. Ovo podrazumeva sposobnost da se taånost informacija ispita i utvrdi bez obzira na çihovo znaåeçe i. J. od kojih su najvaæniji debirokratizacija i struåno uzdizaçe dræavnog aparata i demokratizacija spoÿnopolitiåkog odluåivaça. Time je bio otvoren put za sklapaçe Evijanskih sporazuma. str. Kahn.

Pri tom ne treba zaboraviti da su poverÿivi podaci razliåite prirode. Kao ãto je veñreåeno. Tako otkrivaçe raznih poslovnih tajni ãteti ne samo preduzeñu u pitaçu veñi celoj nacionalnoj ekonomiji. a ne o zabludama u koje oni dolaze iz napred opisanih razloga. Kao ãto ima jednu ili viãe obaveãtajnih sluæbi. prateñi razvoj ãpijunaæe. Naravno. U prvoj su ostali subjekti meœunarodnih odnosa. neke vojne tajne. Sistemi veza dræe se pod kontrolom kako bi se uhvatile i zaustavile sumçive poruke. svaka dræava raspolaæe i posebnom sluæbom koja se stara da vaæne informacije o çoj i namerama onih koji odluåuju ne doœu u posed drugih subjekata meœunarodnih odnosa. i kontraobeãtajna sluæba se usavrãavala pronalaæeçem novih. To se postiæe tako ãto se preduzimaju mere da oni koji odluåuju za neke åiçenice uopãte ne saznaju ili da se oni snabdeju informacijama koje nisu taåne. Ako krivca ãtiti diplomatski imunitet. Smetwe koje nastaju usled svesnog delovawa zainteresovanih subjekata Znajuñi da je definisaçe situacije temeÿ na kome ñe poåivati buduña spoÿnopolitiåka odluka. neuobiåajenih naåina da iskoristi radoznalost stranaca za svoje svrhe. kao ãto smo veñpomiçali. U drugoj su subjekti koji se nalaze u samoj dræavi i kao takvi sudeluju u odluåivaçu ili utiåu na çega. za koje znaju svi pripadnici oruæanih snaga. takav protivobaveãtajni sistem sastoji se iz niza pravila i postupaka koje poãtuju i sprovode svi dræavni organi i privredna preduzeña i na osnovu kojih se neki podaci kvalifikuju kao poverÿivi. svi oni koji su zainteresovani za çen ishod trudiñe se da veñu toj fazi utiåu na çu. kao npr. za domañe dræavÿane koji izdaju tajne i za strance koji se bave ãpijunaæom kriviåni zakonici predviœaju najstroæe kazne. koja se moæe porediti s prevarom. zabluda i svesna laæ se u stvarnom åovekovom ponaãaçu toliko meãaju i toliko postepeno prelaze jedna u drugu da treba imati u vidu da smo ih ovde odvojili radi veñe jasnoñe a da ñe u konkretnim sluåajevima razlikovaçe ponekad biti veoma teãko. Od vaænosti podatka zavisi i stupaç poverÿivosti neke podatke saznaje samo najuæi krug onih koji odluåuju (åak ne i cela vlada). Åak i kada se to izriåito ne kaæe. To se. Meœutim. Oni se sastoje u otkrivaçu i onesposobÿavaçu obaveãtajaca i obaveãtajnih centara i u ometaçu çihovih veza sa svojim stranim nalogodavcima. Pri tom se radi o svesnoj delatnosti takvih subjekata. kao npr. Wima se najåeãñe odvlaåi paæça drugih od pravih namera onih koji odluåuju. U najãirem smislu. Uz ovakvo staraçe da podaci ne doœu do neposveñenih lica preduzimaju se aktivne mere da se spreåe organi stranih dræava i drugih subjekata da do çih doœu. kada se pronese glas da 216 . dakle kao dostupni ograniåenom krugu lica. Åinioci od kojih potiåu ovakve smetçe u informacionom sistemu jedne dræave mogu se podeliti u dve grupe.5. zna se da neki podaci ne smeju biti otkriveni strancima jer mogu da ugroze bezbednost dræave. pre svega strane dræave. dok su opet drugi dostupni srazmerno velikom broju ÿudi. åini time ãto se stranim agenturama poturaju laæni podaci. on se proglaãava za nepoæeÿnu liånost i proteruje. a ne samo oni koji su vezani za moguñni ratni napor. koji dobijaju u uverÿivosti time ãto im se daje izgled strogo åuvanih tajni.

meœutim. Istorija obiluje primerima ovakvih varki naroåito za vreme ratova. zalaæu za poseban. ãto je nesumçivo doprinelo poåetnim neuspesima u ratu. ovakvi potezi mogu da imaju dalekoseæno dejstvo. godine da veruju vestima o neposredno predstojeñem nemaåkom napadu. zaslepÿeni svojim viœeçem sveta i svojim æeÿama. koju je nemaåka sluæba bezbednosti falsifikovala i preko Åehoslovaåke poturila sovjetskoj obaveãtajnoj sluæbi. Bergh. tendencioznu sliku o spoÿnopolitiåkoj situaciji karakteristiåno je to ãto ne deluju za raåun neke strane dræave. S. S. koliko je Staÿin verovao toj informaciji. Staÿin a s çim i çegova najbliæa okolina odbijali su 1941. TFCbingen. Uza sve to. 20 N. Tajni referat N. E. godine dovela u zabludu o pravcima savezniåkog iskrcavaça. prvoj fazi odluåivaça postave takve premise koje ñe pogodovati odluci koja bi im iãla na ruku. Zagreb. Ne zna se.20 Za drugu vrstu åinilaca koji svesno nastoje da stvore netaånu. mamac je progutan i varka je imala izvesnog efekta. Tvrdi se da je Staÿinovoj odluci da 1937. maçe taånih. Montague. S. veñse zaboravÿajuñi na opãte vrednosti koje dræava u odnosu na inostranstvo treba da åuva. uæi ili opãti interes. britanski poÿoprivrednici. svoj inte-res.19 Ako se dobro poznaje psihologija onih koji donose glavne odluke. jednostranih itd. Kako je Ãpanija tada vrvela od nacistiåkih agenata. spuãten leãnavodno utopÿenog britanskog oficira. vladu. veñpostupaju veoma proraåunato time ãto potiskuju i kriju taåne a javnosti i onima koji odluåuju poturaju pogreãne informacije. koji su se protivili ulasku Velike Britanije u Evropsku zajednicu. podataka pred javno mçeçe. 1976. Stvarnost. Otuda oni nisu i sami u zabludi. preteranih. Npr. politiåke stranke i druge posredne i neposredne uåesnike u odluåivaçu u nadi da ñe na eventualnom referendumu ili na drugi 19 Iz Drugog svetskog rata poznata je “operacija mleveno meso” koju je britanska kontraobaveãtajna sluæba dugo i paæÿivo pripremala da bi nemaåki generalãtab 1943.se trupe koncentriãu na jednom delu granice dok se u stvari proboj planira na suprotnoj strani. blizu ãpanske obale. godine posle montiranog procesa da likvidira marãala Tuhaåevskog. U more je. avgusta 1939. Ovako po pravilu deluju interesne grupe. ispoÿenom u sklapaçu poznatog ugovora izmeœu SSSR i Nemaåke o nenapadaçu od 23. snabdeven poverÿivim materijalom koji je ukazivao da ñe se iskrcavaçe preduzeti u Gråkoj ili Sardiniji. Hruãåova. Der Mann. Znajuñi da odluka umnogome zavisi od definisaça situacije. parlament. a koliko mu je ona bila dobrodoãla da bi se obraåunao s Tuhaåevskim. 217 . do kojih su s neverovatnom preciznoãñu dolazili sovjetski obaveãtajci. odabranih. 1970. oni nastoje da se veñu toj. doprinela navodna “izdajniåka” prepiska izmeœu Tuhaåevskog i ålanova nacistiåke vrhovne komande. dakle ne deluju iracionalno. E. 55 i daÿe. iznosili su niz taånih. zaslepÿen svojom diplomatskom veãtinom. str. ili subjekta meœuna-rodnih odnosa. Proces Tuhaåevskom su pratili hapãeçe i otpuãtaçe niza oficira. jer strahuju od konkurencije poÿoprivrednih proizvoda iz zemaÿa u kojima su uslovi za zemÿoradçu povoÿniji. dotadaãçeg zamenika ministra odbrane SSSR i joãsedmoricu najviãih oficira Crvene armije. Referat na HH kongresu KPSS. tako da je Crvena armija pred odluåujuñi sukob s Hitlerovom Nemaåkom ostala bez velikog dela svog najsposobnijeg i najiskusnijeg komandnog kadra. koji se sedamnaest godina ranije usudio da kritikuje Staÿinove postupke u voœeçu rata protiv Poÿske greh koji Staÿin nije zaboravÿao. des es nie gab. Hruãåov. grupe ÿudi koje spaja neki.

Grupe nezadovoÿne odlukom britanske vlade na åelu s laburistom Remzi Mekdonaldom (Ramsay MacDonald) da 1924. doduãe. S druge strane. nisu svi ti åinioci van kruga onih koji odluåuju. u “statistiåkoj obmani”. ne moæe se misliti ni da svi oni koji odluåuju sami sebe svesno obmaçuju. 457. 55. meœutim. Cambridge University Press. 22 The Cambridge Modern History. 218 . te je dovelo do pada Mekdonaldove vlade i pogorãaça odnosa izmeœu Velike Britanije i SSSR. Ona ima svoje posebne interese. str. XII. od radio-mreæe do radio-mreæe i od sluåaja do sluåaja”. Åak i kada se dejstvom prava i morala iskÿuåi iznoãeçe pukih izmiãÿotina.naåin doñi do odluke o povlaåeçu Velike Britanije iz te organizacije.22 Vaæno je utvrditi odnos onih koji donose spoÿnopolitiåke odluke prema unutraãçim åiniocima koji ometaju taåno definisaçe situacije. To mogu biti nepotpuni podaci. oktobra 1924. ne odolevaju æeÿi da svesno pogreãno predstavÿaju åiçenice. koji je optuæen za meãaçe u unutraãçe stvari dræave åija mu vlada pomaæe da izaœe iz meœunarodne izolacije. To je naroåito sluåaj kod heterogenog sastava organa koji donose odluku. ni od åiste obmane. delo. ãto znaåi da ni oni sami. nikada se ne moæe spreåiti da se zainteresovane strane ne posluæe nizom “legalnih” smicalica kojima se istina iskrivÿuje. Ovo je “pismo” objavÿeno 25. slabi potiraçem sa isto tako tendencioznim. godine prizna de iure SSSR falsifikovale su i objavile toboæçe pismo sovjetskog politiåara Zinovjeva britanskim komunistima. jer svaka strana iznosi podatke koji joj idu u prilog. a tek posle Drugog svetskog rata nepobitno je utvrœeno da je bila reå o falsifikatu. Tu ne treba padati u krajnost. godine nekoliko dana pred izbore. Wihovi stavovi “odræavaju kombinaciju pogleda çihovih vlasnika. kao npr. Normalni diplomatski odnosi izmeœu dve zemÿe nisu uspostavÿeni do 1930. U teæçi da se ishodi odluka koja se tiåe krupnih interesa ne preza se. Vol. I povrãan pratilac spoÿnopolitiåkih zbivaça zapaæa da se pred svaku krupniju odluku sukobÿavaju miãÿeça o çenom izgledu i da se u okviru toga sukoba vodi i mali rat informacijama. podaci istrgnuti iz konteksta.21 Kada se ima u vidu veñopisani znaåaj ovih sredstava za redovno obaveãtavaçe donosilaca spoÿnopolitiåkih odluka shvatiñe se da su ovi neprestano zasuti “obojenim” informacijama. Poseban problem u definisaçu situacije predstavÿa biro-kratija. u æeÿi da jedni druge ubede. åitalaca i osobÿa u srazmerama koje se meçaju od jednog sredstva do drugog. kada se radi o vladama ãirokih koalicija. 21 Deutch. 1968. Wima je odluka koju imaju u vidu milija od stvarnog staça. kao npr. oglaãi-vaåa. str. S jedne strane. godine. nav. ali suprotnim. koja ima velikog udela u prikupÿaçu i proceni informacija. informacijama koje iznose druge interesne grupe i çihova glasila. åije se dejstvo. u kojima ih ovaj u ime Kominterne poziva da pripremaju oruæani ustanak. od lista do lista. a stvar moæe biti i u naåinu predoåavaça podataka. Masovna sredstva komunikacija su takoœe vrsta interesnih grupa. a to pred sobom i drugima ne retko pravdaju time ãto je radi posti-zaça veoma vaænih stvari trebalo ærtvovati istinu i maçe vaænima.

moguñnost da se odluåioci u nekoj moñnijoj dræavi opredele za sliåan ciÿ ne moæe se sasvim iskÿuåiti. stoji u dijalektiåkom odnosu s daÿim fazama spoÿno-politiåkog odluåivaça. Iracionalnost u odabiraçu sredstava mnogo je åeãña 219 . demokratski izabrani organi koji odluåuju mogu ostati bez taånih podataka. Singapur ili Lesoto. opet. biraça ciÿa i sredstava. ali to nije racionalno veñiracionalno ponaãaçe. mada nikada ne treba zaboraviti ni na tu moguñnost. Ove kasnije. Time se definisaçe situacije ne iscrpÿuje jer saznatu stvarnost treba protumaåiti. a za uzvrat dobiti ovlaãproverene ili åinovnicima ugodne informacije. bez jasne svesti o tome åime je ono ograniåeno i ãta mu stoji na putu. Naravno. ali odluåiocima u zemÿama koje raspolaæu veñom moñi ovaj ciÿ nije izgledao neostvarÿiv. koje ñe birokrati da eliminiãu kao nevaæne ili neproverene. izbor sredstava uslovÿen je prethodnim izborom ciÿa. III SPOQNOPOLITIÅKI CIQEVI 1. ali se maçe primeñuju kod koriãñeça sredstava. S druge strane. Utvrœivawe ciqa kao deo odluåivawa Odabiraçe ciÿa ne moæe se posmatrati odvojeno od drugih operacija pri odluåivaçu. moguñe je odrediti ciÿ bez poznavaça sredstava i izabrati sredstva bez poznavaça ciÿa. da bi se ona razumela i da bi se mogla vrãiti predviœaça. Ciÿ se ne moæe racionalno odreœivati bez poznavaça sredstava koja subjektu meœunarodnih odnosa stoje na rasplagaçu. na primer. * ** Opisani procesi i problemi tiåu se prvenstveno moguñnosti da subjekt meœunarodnih odnosa taåno sazna åiçenice. Tako je. Meœutim. Island. Uviœaçe da je ovaj ciÿ iracionalan bilo je plañeno smrñu i patçama mnogih ÿudi. ciÿ jedne dræave da se proãiri na ceo svet putem zavojevaça oåigledno je iracionalan kada se radi o dræavama kao ãto su npr. Oni su upadÿivi kod odabiraça ciÿa. slo-æenije operacije ne mogu se obaviti bez dobrog obaveãtavaça ili. elementi iracionalnosti nisu nikad odsutni. Pa ipak. kao i teãkim poremeñajima u meœunarodnom sistemu. i pored nedavne pouke koju su dobili Hitler i oni çegovi sunarodnici koji su ga sledeli u pokuãaju da ostvari “hiÿadugodiãçi rajh” vladavi-nu nemaåkog naroda nad svim ostalima. Potpuno iracionalno ponaãaçe se u meœunarodnim odnosima javÿa srazmerno retko. opet. Ovakva dubÿa uviœaça nisu moguñna bez izgraœenog pogleda na svet koji.Wenim delovaçem glavni. bar.

Toj konstataciji ne smeta niãta ãto ovaj ciÿ åesto nije jasno formulisan ili ãto je ponekad takav da dræavi u pitaçu ne nalaæe nikakvu inicijativu veñpasivno oåekivaçe dogaœaja. Otuda su neke. Macmillan. ona se od strane onih koji su ga preduzeli pokuãava da prikrije naknadnom racionalizacijom time ãto se besciÿnim postupcima tek poãto su preduzeti pripisuje teæça ka nekom ciÿu. naizgled veoma oãtroumne. London. Isto tako. postupaçe onih birokrata koji samo reaguju na dogaœaje na uobiåajene i ustaÿene naåine. Robertson (urednik). spoÿnopolitiåke analize promaãene jer iracionalnost odluåilaca zameçuju racionalnoãñu posmatraåa. ne prezajuñi pri tom ni od oruæane 23 A. The Origins of the Second World War. 1971. nikakav ciÿ. naroåito velike sile. izbor druãtveno-politiåkog sistema u jednoj dræavi. grubo reåeno. kako smo veñnaglasili. ne tiåe nijedne druge dræave i çegovo ostvareçe zavisi samo od dræave koja ga je sebi postavila. ali nam iskustvo pokazuje da su strane dræave. 220 . racionalan politiåar koji je imao jasne i ostvarÿive ciÿeve. Iracionalnost ovakvog postupaça je toliko åesta da se ponekad i previœa. Ovu racionalizaciju mogu preduzimati i treña lica. Takav bi. Prva podela omoguñava da odmah izdvojimo iz razmatraça unutraãçe ciÿeve. åesto smatrale da su time pogoœeni çihovi interesi i upiçale se da utiåu na taj izbor.23Imajuñi stalno na umu ove napomene. te se tiåe i drugih subjekata. tako i u odræavaçu postojeñeg staça. åije je delimiåno ostvarivaçe bilo omoguñeno delovaçem drugih subjekata meœunarodnih odnosa. 1961. u stvari. u kojoj se Hitler prikazuje kao normalan. The Origins of the Second World War. M. za kritiku vidi E. Isto tako. a drugo. od kojih nam se najznaåajnijim åine dva. re-cimo. uz pretpostavku da odluåioci postupaju racionalno.takvo je npr. nemajuñi. London. Jedan od najpoznatijih primera za to je sporna studija britanskog istoriåara Tejlora (Taylor) o uzrocima Drugog svetskog rata. J. pa åak i nauånici. Prvo se tiåe subjekata od kojih çegovo ostvareçe zavisi i na koje ñe se posledice toga ostvareça odnositi. bio ciÿ dræave da iskoreni nepismenost ili da ostvari punu zaposlenost. Meœutim. Taylor. prevashodno unutraãça stvar ÿudi koji u çoj æive. ciÿ se moæe sastojati kako u promeni situacije. koji jednostavno ne mogu ni da pretpostave da je postupak bio iracionalan. Ciÿevi subjekata meœunarodnih odnosa mogu se deliti po razliåitim merilima. u ovom pogledu treba ispoÿiti oprez: zbog meœuzavisnosti u kojoj se dræave nalaze. ili se. nauke meœunarodnih odnosa ne tiåu se unutraãçi ciÿevi a to je i u skladu s naåelom meœunarodnog prava o nemeãaçu u unutraãçe stvari suverenih dræava. U naåelu. ciÿeve koji se odnose samo na staçe unutar skupine koja predstavÿa subjekt meœunarodnih odnosa. roka koji se za izvrãeçe ciÿa postavÿa. Druga vrsta ciÿa je spoÿnopolitiåka u pravom smislu reåi. Hamish Hamilton. Tako je opredeÿivaçe za jednu ideologiju. spoÿna politika ne moæe svesti samo na åekaçe impulsa sa strane i na odgovore na çih veñje to po pravilu svesna aktivnost koja teæi postizaçu nekog ciÿa. vratiñemo se naãem opisu ove faze procesa odluåivaça. On se. ne znajuñi uopãte ãta time æele da postignu. i s tim u vezi. bar. ostvareçe mnogih unutraãçih ciÿeva zavisi i od inostranstva ili pogaœa interese drugih dræava. P. Ta je pretpostavka potrebna zato ãto se. odluåiocima u tim dræavama tako åini.

Vrednosti (dobra) Odreœivaçe ciÿa sastoji se u suãtini u odabiraçu vrednosti koja se æeli postiñi ili saåuvati. jer uslovÿava ÿudsko ponaãaçe.: moñ. vrednosti (npr. Œ orœeviñ. koja se tu ne moæe niåim nadoknaditi. to ovakvim upravÿaåima ne ostaje niãta drugo do da je uvide i donesu odluke koje se slaæu s çom. estetske. 341342. recimo. U svakom sluåaju. lepim ili korisnim i one su kao takve poznate svakom åoveku.: bezbednost. moralne i religiozne. poãteçe. npr. dobro i lepo. bioloãke. meœutim. Stav o vrednostima je deo pogleda na svet. vrednost ne mora uvek da znaåi i akciju. tj. poãtovaçe. a da to isto vaæi i za druãtva i zajednice. Ona ne izraæava ono ãto jeste. 25 Danaãçi pokuãaj “dezideologizacije” spoÿne politike vodi poreklo od vazdaãçih nastojaça da se svaka politika oslobodi od ideologije time ãto bi se vrednosti objektivno utvrœivale. kod izbora vrednosti koje ñe åiniti osnovu odreœivaça ciÿa çeno se postojaçe mora priznati i svaki pokuãaj da se neke vrednosti pretpostavÿaju drugima kao “objektivno date”. åijim se kombinovaçem mogu dobi-ti sve druge. dræati se je. U neku se vrednost moæe verovati. Ma koliko ovi postupci bili protivni meœunarodnom pravu i moralu. neku od ovih tipologija treba imati pred oåima kao spisak vrednosti koje ÿudi mogu da æele. 221 . 1975. Åini nam se da vrednost moæe biti i neãto ãto veñjeste. “Pogledi”. pa prema tome i konaåne vrednosti.). veãtina.intervencije. dobrobit. suãtinske. str. “uroœene åoveku”. veñneãto ãto nije (nismo) a hoñemo da bude (budemo) i ãto sutra i moæemo voleti da jeste (jesmo). te moramo da imamo u vidu da se i izbor unutraãçih ciÿeva. samo je deo napora da se “nauåno” obrazloæe i tako prokrijumåare postavke neåije ideologije. i to najvaænijih. ispravne. moæe se govoriti o ciÿu. naravno. najmudriji ÿudi. Moguñe je vrednosti grupisati u. smatraju dobrim. ali se smatra neostvarÿivom. deo ideologije. oni su joãuvek deo meœunarodne politiåke stvarnosti. smatra da svaka vrednost sadræi i ciÿ: “Vrednost je neodvojiva od akcije. diktatura “mudraca” izbegnuta je time ãto je svejedno koji filozof donosi odluke jer ako zasluæuje to ime çegove ñe odluke biti iste. Iako se teãko moæe pojmovno odvojiti od akcije. Dok ideologija moæe biti ãtetna u pogledu utvrœivaça situacije. priæeÿkivati je. Ako se neka vrednost samo priznaje. bio on toga svestan ili ne. doslednost itd. legi-timitet. “racionalne” itd. ekonomske. ali tek kada se poradi da se ona dostigne. dostojanstvo. prosveñenost. Poãto je po Platonu svrhu ÿudskog postojaça. ili ih svesti na tri osnovna dobra: istinito. åiçeni su pokuãaji da se stvo-ri tipologija osnovnih vrednosti.” Marginalije o problemu vrednosti u savremenom druãtvu. moguñe spoznati umom. ne znaåi da 24 J. jer moæe predstavÿati åiçenice onakvim kakve nisu i objaãçavati ih pogreãno. Ne moæemo se na ovom mestu upuãtati u sva ova pitaça. supstantivne. bogatstvo. kao npr. Vrednosti su staça ili osobine koja ÿudi æele. u izvesnoj meri tiåe inostranstva i da prema tome ima i spoÿnopolitiåku komponentu.24 S obzirom na to da svaki pojedinac dræi do nekih vrednosti. omiÿenost itd.) i modalne ili instrumentalne vrednosti (vrednosti--sredstava. ona nije ciÿ. ona je oblik koji je orijentisan i orijentirajuñi. sloboda. ispravnost. tj. bez obzira na to da li to åine ili treba da åine. S druge strane. Modalne vrednosti predstavÿale bi uslove pod kojima se uæivaju supstantivne vrednosti. ãto postoji.25To. ona je koordinator ÿudske akcije. 2. U tome je suãtina Platonovog predloga da dræavom upravÿaju filozofi.

Sam izraz “nacionalna bezbednost” nije naroåito sreñan ali se mora usvojiti. ustanoviti da ona mora da ima dva elementa. Treba. åesto znaåi “dræavni”. dobio posebno veñopisano znaåeçe. Jedno je verovati da jedan sistem vrednosti treba da se proãiri na ceo svet. tj. 222 . 3. treba se ponovo podsetiti da u terminologiji meœunarodnih odnosa pridev “nacionalni”. a u treñoj posebne vrednosti. tako i zbog toga ãto je izraz “dræavna bezbednost”. celoga åo-veåanstva. neophodne i bitne za svaku dræavu. Zavisno od toga da li se misli na bezbednost sistema vlasti. imajuñi pri tom slobodu da te vrednosti odreœuju i meçaju. Zajedniåke vrednosti (“nacionalna bezbednost”) U savremenoj etapi razvoja meœunarodnih odnosa. pod izrazom “nacionalna bezbednost” podrazumevaju ne samo instrumentalne vrednosti. ili na bezbednost dræavnog kolektiviteta kao takvog. S obzirom na to da je taj izbor suãtinskih vrednosti ãirok i da pri tom treba voditi raåuna o çihovoj saglasnosti s meœunarodnim vrednostima i legitimnim interesima drugih subjekata. politiåkog ustrojstva. Ne postoji neka opãteusvojena definicija nacionalne bezbednosti. onih vrednosti koje su oznaåene u ustavu. razlikuju se dræavna i nacionalna bezbednost. S obzirom na ono ãto je reåeno. vrednosti bi se na meœunarodnom planu mogle podeliti u tri grupe. treba. bezbednost od ugroæavaça tih vrednosti i pravo da to åine kao ravnopravni subjekti. U prvu bi spadale one koje su zajedniåke svim dræavama (pa i drugim subjektima meœunarodnih odnosa). kako zbog duge upotrebe. dakle. tako i za same suãtinske vrednosti koje bezbedno treba da se uæivaju. Jedan je vrednosni a drugi je saznajni (kognitivni). specifiåne za pojedine subjekte meœunarodnih odnosa. znati o kojim se vrednostima radi i ãta predstavÿa opasnost za çih. instrumentalne vrednosti svake dræave smatraju se istovremeno i meœunarodnim vrednostima. Prema tome. U drugoj grupi bile bi opãte vrednosti cele meœunarodne zajednice. kako za instrumentalnu vrednost koja se sastoji u izvesnosti da ñe se neke vrednosti uæivati duæe vremena. U pokuãaju da se doœe do çe. bez obzira na karakter vlasti. Time je bezbednost postala oznaka.se u izvesnim periodima ne mogu meœu ideologijama nañi zajedniåke taåke i da nije moguñe postiñi saglasnost o zajedniåkim interesima. I ovom prilikom treba naglasiti potrebu za razlikovaçem vrednosti od sredstava kojim ih treba dostiñi. Govoreñi o nacionalnoj bezbednosti. nego i neke suãtinske vrednosti kao osnovne. tokom vremena se ispoÿila sklonost da se. ili koje se kao takve pretpostavÿaju i ãtite. a drugo je misliti da se to moæe postiñi samo zavojevaçem. u stvari. dræave bi i to je norma meœunarodnog prava trebalo da se opredeÿuju za vrednosti kojima ñe teæiti ili koje ñe åuvati u svojoj unutraãçoj i spoÿnoj politici. bez opasnosti da budu izgubÿene. pre svega. koji bi viãe odgovarao.

S druge strane. Kako kaæe R. odluåioci u nekim dræavama ne boje se za opstanak tih dræava.Iz dosadaãçeg ponaãaça dræava i srazmerno retkih izriåitih iskaza dræavnika i teoretiåara. Pojam bezbednosti u meœunarodnim odnosima. 26 V. Prema tome. moæe se zakÿuåiti da se pod prvim elementom nacionalne bezbednosti podrazumevaju bar sledeñe grupe vrednost. To. Opstanak Najviãe saglasnosti postoje oko opstanka kao osnovne vrednosti subjekata meœunarodnih odnosa. Stuttgart. ne znaåi da se ova vrednost kod svih subjekata oseña s podjednakim intenzitetom. 1973. Ovim povodom misli se na dvostruko simboliåan znaåaj teritorije. Prisustvo oruæja za masovno uniãtavaçe i sve teæe dimenzije koje dobija problem ishrane svetskog stanovniãtva pokazuju da je i ova opasnost po opstanak aktuelna. no po æeÿi sopstvenog stanovniãtva. naravno. 82. veñjoãi tzv. Paix et querre entre les nations. paæÿivija analiza pokazuje da se pod opstankom ne podrazumeva samo zadræavaçe statusa posebne dræave. Aron. 223 . Za to tle vezana je istorija dræave i na çemu se nalaze spomenici ili mesta koji za ÿude u dræavi imaju veliku afektivnu vrednost. a u drugom sluåaju misli se na fiziåko preæivÿavaçe postojeñe generacije stanovniãtva. asimilacijom ili onemoguñavaçem reprodukcije. Paris. U prvom sluåaju. Isto tako. i tamo navedenu literaturu. nacionalni i fiziåki opstanak. Sicherheit. Beograd. Teritorijalni integritet Druga grupa vrednosti vezana je za teritoriju dræave i naziva se teritorijalnom celovitoãñu ili integritetom.27Za sve subjekte meœuna-rodnih odnosa ova vrednost sastoji se u tome da ne prestanu da postoje. ciÿ je da nacija opstane kao takva. na opasnost od uniãteça oruæjem ili izgladçavaçem. B. i sposobnost dræave da je åuva netaknutu svedoåi o çenoj opãtoj sposobnosti da se stara o sebi. Calmann LE9vy. da se ne izgubi denacionalizacijom. koja saåiçava stanovniãtvo dræave. za koje je tipiåna jaka æeÿa za preæivÿavaçem. Frei. kao ãto je to bilo s Austrijom u vremenu izmeœu dva svetska rata. ona je prostor na kome je æivela i razvila se nacija. D. 1977. 1962. Kod meœunarodnih politiåkih pokreta opet je sama ideja åesto vaænija od organizacionog oblika itd. teritorija ima odbrambenu strateãku funkciju. 27 A. Meœutim.26 A. odnosno nacije. Tome ne smeta åiçenica da tu vrednost neki delovi stanovniãtva ne cene i bore se ili zalaæu za raspad postojeñe dræave ili çeno prikÿuåeçe nekoj drugoj. Dimitrijeviñ. niti oni izuzeci gde se dræava odræava kao poseban subjekt meœunarodnog prava i meœunarodnih odnosa. Kohlhammer. str. Jedno meœunarodno udruæeçe moæe da se raspusti kada ispuni svoju misiju. S jedne strane. Aron. a akcionari jednog meœunarodnog privrednog preduzeña mogu i bez teãkih sumçi da odluåe o çegovom likvidiraçu ili spajaçu s drugom firmom. viãe na zahtev inostranstva. pod uslovom da se one ujedine u viãenacionalnu celinu kao ãto je to s arapskim dræavama. koje mahom proklamuju kao ciÿ stvaraçe svearapske domovine. “svaka politiåka jedinica teæi pre svega da preæivi”. Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. kada se govori o opstanku prvenstveno se misli na dræave.

zaboraviti da su dræave tokom istorije na razne naåine otuœivale delove teritorije. Sudetsku oblast. Ãtaviãe. 224 . 28 Tekst u “Colliard-Manin”. izbegli nesporazumi. bit teritorijalnog integriteta je naåelo da se svaka. Da bi se. Da bi stvar bila i formalno ubedÿivija. poveñana opasnost za druge vrednosti. znatan deo Åehoslovaåke.28 Prema toj doktrini. Kolonijalne sile su svoje posede smatrale delovima svoje teritorije i s çihove taåke glediãta svaki pokuãaj da im se ospori pravo da ih dræe smatrale napadom na svoj teritorijalni integritet. meœutim. kada su velike evropske sile. Francuska i Italija. Ni stanovniãtvo ne oseña u podjednakoj meri vaænost svakog dela teritorije. Veñina dræava. toboæe radi oåuvaça mira u Evropi. odbijale su da ovakav privid prihvate kao stvarnost i proglasile su pravo kolonijalnih i zavisnih naroda na samoopredeÿeçe i nezavisnost. koji naseÿavaju neke delove teritorije. 1938. U protivnom bi moglo doñi do zloupotrebe. strane dræave ñe se ponaãati kao da tako steåena teritorija nije u sastavu dræave o kojoj se radi i time ãkoditi çenim interesima bez primene sile. pa åak je i razmeçivale ili prodavale. Meœutim. poznate u meœunarodnom pravu kao Stimsonova doktrina. pa i najmaça promena teritorijalnog oblika dræave moæe izvrãiti samo uz saglasnost dræave. 1004. Na primer.Otuda se svaki teritorijalni ustupak oseña kao slabÿeçe bezbednosti. Hitler se nije zaustavio i u najskorijem vremenu Åehoslovaåka je prestala da postoji kao nezavisna dræava. åiçenica da se viãe naroda istorijski i emotivno vezuju za isti deo teritorije itd. ne pitajuñi za pristanak åehoslovaåku vladu. treba naglasiti da je teritorija dræave vrednost koju sama dræava definiãe. borba za osloboœeçe potlaåenih naroda. tj. koji ju je 1932. str. formulisao povodom japanskog napada na Kinu. godine ustupile Nemaåkoj. naravno. Odstupaçe od ovoga naåela znaåi neposrednu opasnost po opstanak. kao ãto je npr. mnoge od çih proglasile su u novije vreme svoje kolonije “prekomorskim departmanima” i time smatrale da su otklonile sve sumçe. tj. prema imenu ministra spoÿnih poslova SAD. I. naåin na koji je teritorija steåena. pravila meœunarodnog prava ili åak opasnost za bezbednost drugih. delimiåno i zato ãto pojam kolonije nije sasvim jasan. Pri tom se ipak pazilo na to da snage meœunarodnih organizacija ili stranih dræava ne prodiru na teritoriju kolonijalnih dræava. Kada je deo teritorije steåen krãeçem teritorijalnog inte-griteta druge dræave (agresijom) postoji takoœe otpor da se tako oblikovana teritorija prizna kao osnovno dobro dræave-agresora. Po sredi mogu biti mnogi uzroci. ili åak smatrati da je postojaçe neke dræave u odreœenom teritorijalnom obliku povreda meœunarodnih vrednosti. kome se mogla pruæiti moralna i materijalna pomoñ. pa stoga i Ujediçene nacije. te da druge dræave prema çoj mogu biti sasvim ravnoduãne. naroåito onda kada je geografsko rastojaçe od matiåne dræave do kolonijalnog poseda malo. Ne treba. Velika Britanija. Pravo na oruæanu borbu priznavalo se samo stanovniãtvu tih teritorija. ovo nepriznavaçe nezakonito steåenih poseda je jedna vrsta blage sankcije.

Otuda su teritorijalni sporovi tipiåni primeri politiåkih sporova. iako se to pitaçe moæe reãavati na miran naåin. smatra se da su ugovori izmeœu Kine i carske Rusije o ustupaçu ovoj posledçoj nekih dalekoistoånih teritorija u XIX veku bili iznuœeni kao plod imperijalistiåke politike nenarodnih reæima u Rusiji. dobru veru i nacionalnu pripadnost stanovniãtva spornih teritorija. U posledçe vreme. ãto ona ne æeli. svaka samovlasna mera u odnosu na teritoriju smatra se ugroæavaçem osnovnih vrednosti. sporne situacije se vremenom smiruju i reãa-vaju u korist posednika. na primer. dakle. navodeñi da je reå o çenim osnovnim i neprikosnovenim vrednostima.Kada se pak ima u vidu duæi vremenski period. prema Kini. U drugom sluåaju. ako na samoj teritoriji nema aktivne borbe stanovniãtva. u stvari. To je bio povod za kinesko-indijski oruæani sukob 1959. Vaænost koja se pridaje ovome dobru oteæava mirno reãavaçe teritorijalnih sporova jer se. jer bi se time upustila u spor. nikada ne moæe postiñi sporazum oko pravila meœunarodnog prava koja bi odreœivala zakonitost posedovaça teritorije. Prema tome. Nezavisnost Treña grupa vrednosti koja ulazi u pojam nacionalne bezbednosti povezuje se sa suverenom vlaãñu kao konstitutivnim elementom svake dræave. koja je. meœutim. da dræava posednik ne iznosi zvaniåno takve protivargumente. V. Indija i Rusija imaju protivargumente. åiji je Indija sada pravosledbenik. I ova je vrednost vrlo bliska opstanku. godine a i za zategnutost i graniåne incidente na rusko-kineskoj granici. koji nisu u oba sluåaja isti. te se obiåno o stvarno nesamostalnim dræavama govori kao o satelitskim dræavama a 225 . danas se ova zavisnost sve åeãñe krije jer je suprotna preovladajuñim pravnim i moralnim naåelima. sem kada je reå o malim i beznaåajnim komadima zemÿiãta. bilo u stvari suprotno naåelu sigurnosti. koji su obiåno veoma sloæeni. U prvom sluåaju osporava se takozvana Makmahonova linija. autonomnog procesa odluåivaça. Iako se. samovoÿno odreœena kao granica izmeœu Indije i Kine (Tibeta) od strane britanskih kolonijalista. jer je prelaz izmeœu gubÿeça samostalnosti i nestanka dræave ili drugog subjekta meœunarodnih odnosa neosetan i nejasan. o legitimnosti poseda jedne dræave nad odre-œenim delovima çene teritorije uvek moæe raspravÿati. Na osnovu ranijih izlagaça ovaj nam je pojam dovoÿno jasan i znaåi. Ovakvi sporovi obiåno dugo miruju da bi se rasplamsali u trenucima kriza ili opãteg pogorãaça odnosa. Otuda nije åudno ãto u svim do sada predloæenim i usvojenim definicijama agresije upad na teritoriju strane dræave stoji na prvom mestu. kineska vlada sve åeãñe osporava pravo nekih susednih dræava na delove teritorije steåene u prethodnim vekovima na raåun Kine. postojaçe neometanog. Dok je nekada taj prelaz bio pravno oznaåavan pojmovima kao ãto su protektorat ili vazalna dræava. ispostavÿa se da su u proãlosti mnoge teritorije steåene zavojevaçem (koje je tada bi-lo legitimno) te bi neprekidno odræavaçe na dnevnom redu teritori-jalnih sporova. od kojih su najåeãñi nezavisnost i samostalnost. ali se uglavnom svode na dugotrajnost poseda. Ove se vrednosti oznaåavaju raznim nazivima. Pravilo je.

Ako se kvalitet æivota. a ne i u zaãtiti postojeñeg poretka ili vlade. åetvrta se tiåe samog naåina i kvaliteta æivota u zajednici åija se bezbednost ãtiti. mnogi su se diktatori stavili pod okriÿe SAD. Iako je povodom ove vrednosti srazmerno lako povuñi razliku izmeœu dræavne i nacionalne bezbednosti. Tajnu konvenciju koju je srpski kraÿ Milan 1881. S. kao ãto se to åesto åini. str. Kako ni pojedincu nije ciÿ samo goli æivot. ispoÿila se po-deÿenost stanovniãtva ovih zemaÿa. potpisao s Austrougarskom dopustivãi ovoj uticaj na unutraãçu i spoÿnu politiku Srbije u zamenu za çeno obeñaçe da potpomaæe dinastiju Obrenoviña. U toku hladnog rata. mora se naglasiti da kvalitet æivota. Iz takvih razloga su se. koji bi time poricali i svoje postojaçe. Iz naãe istorije moæemo pomenuti tzv. koje su ih ãtitile kao “borce protiv komunizma” a u çima dobijale posluãno spoÿnopolitiåko oruœe. Postoji tendencija da se pod ovom vrednoãñu podrazumevaju samo ekonomska dobra. Ovakvih primera ima mnogo. pak. naime. “naddræavne” privredne organizacije. sastoji u pravu stanovniãtva da samostalno odluåuje o svom ustavnom ureœeçu. iako joãpostoji spor oko taånog znaåeça ove sintagme. druãtvo postaje dezorijentisan i obespravÿen skup potroãaåa a æivot gubi punoñu i svrhu. izjednaåi samo sa æivotnim standardom. Meœutim. koje åine bitan sadræaj æivota u jednoj zajednici. Kollektive wirtschaftliche Sicherheit. Kvalitet æivota Dok se tri prve grupe vrednosti vezuju za osnovne atribute dræave i u krajçoj liniji sluæe çenom opstanku. 651. o karakteru svojih ustanova i ÿudima koji ñe zauzimati poloæaje u çima. Do çih dolazi naroåito kada dræava stoji pred odlukom o uålaçeçu u vojne grupacije s integrisanim oruæanim snagama. specifiånosti zajednice poåiçu da se gube. Otuda politiåka nesamostalnost nije i ne moæe biti vrednost za spoÿnopolitiåke odluåioce. 226 . istina je da se ovim povodom druga åesto ærtvuje prvoj.çihove se vlade nazivaju marionetskim. “Europa Archiv”. tako ni za ÿudsku grupu puka egzistencija nije dovoÿna. a na referendumima o uålaçeçu Danske i Norveãke u Evropsku zajednicu i ostanku Velike Britanije u çoj. neki uticaj inostranstva na odluåivaçe u nekim dræavama neminovan i ne smatra se uvek opasnim. gde postoji moguñnost da se domañe snage naœu pod stranom komandom. kulturnih i politiåkih vrednosti. G. Privredni razvitak i osamostaÿeçe su nesumçivo preduslovi za postizaçe i oåuvaçe boÿeg kvaliteta æivota. gde odluåivaçe o vitalnim ekonomskim interesima delimiåno prelazi na organe meœunarodne organizacije. Nye. 29 J. ili pred odlukom o ulasku u tzv. predstavÿa kompleks ekonomskih. ona traæi æivot dostojan åoveka. Fran-cuska i Gråka bile povukle iz oruæanog dela Severnoatlantskog pakta. oko mere ovoga uticaja vode se u mnogim dræavama æestoke politiåke rasprave. Gubÿeçe samostalnosti znaåi uvod u gubÿeçe drugih vrednosti.29 Ne poriåuñi çihovu vaænost. Politiåka nezavisnost se. Kako je. recimo. 1974. vladajuñi sloj moæe iskoristiti meœunarodnu situaciju tako da kupi podrãku neke strane sile protiv samog stanovniãtva time ãto ñe se spoÿnopolitiåki vezati za çu i pristati da ona odluåuje o zajedniåkoj strategiji.

politiåkog i kulturnog razvitka vrednost koju cene i kojoj teæe sve dræave. To stanoviãte je naroåito doãlo do izraæaja u poznatoj Rezoluciji Generalne skupãtine o stalnoj suverenosti nad prirodnim izvorima od 14. Ovo je stremÿeçe priznato kao legitimno i svojstveno svim dræavama. iz prostog razloga ãto je subjekt koji misli da je bezbedan. nego na stvarno staçe neugroæenosti. decembra 1962. naroåito kada se radi o prednosti ili privilegiji nastaloj usled neravnopravnosti u svetskoj privredi. GS 3281 (XXIX). 31 Rez. samo samopouzdan ili lakomislen. åeste zbog çene osetÿivosti. Meœutim. kognitivni. delo. Ujediçene nacije su odluåno stale na sta-noviãte da je pravo svakog naroda i dræave da slobodno koristi svoja bogatstva i prirodne izvore.32Ovo drugo shvataçe je taånije. jer je na ovom mestu bilo dovoÿno utvrditi da je nastojaçe na oåuvaçu kvaliteta æivota i slobodnog ekonomskog. Jedna je veñnagoveãtena i ona se sastoji u teæçi da se dræavna bezbednost poistoveti s nacionalnom: otuda nepopularni reæimi svaku opasnost po sebe tumaåe kao napad na vitalne interese cele zajednice i vrlo su spremni 30 Rez. mada je kod prvih naglaãena i æeÿa za oåuvaçem steåenog. godine. Otuda dolazi i do sukoba izmeœu ove dve grupe zemaÿa. elemenat pojma nacionalne bezbednosti. koji ne retko dobijaju i oblike pravnih sporova. 227 . te se mora uzeti u obzir prilikom odreœivaça osnovnih vrednosti koje ulaze u pojam nacionalne bezbednosti.31 Neñemo daÿe opisivati sporove koji nastaju oko tumaåeça i shvataça ove vrednosti. U tom pogledu ima dva shvataça. Nasuprot tome. Ovo opaæaçe sastavni je deo definisaça situacije i podloæno je svim onim zabludama koje se tu pojavÿuju. onda ñe svaki pokuãaj da se takvi ugovori raskinu i izvrãi nacionalizacija stranih preduzeña biti u razvijenoj zemÿi protumaåen kao krãeçe steåenih prava i kao napad na kvalitet æivota çenog stanovniãtva. i da se stara o nesmetanom ekonomskom razvoju i poviãeçu æivotnog standarda svoga stanovniãtva. razuœenosti i vaænosti. 32 Dimitrijeviñ. decembra 1974. str. Ako je visok æivotni standard graœana jedne zemÿe delimiåno zasnovan na jeftinim koncesijama za eksploataciju prirodnih bogatstava drugih zemaÿa. u stvarnom spoÿnopolitiåkom odluåivaçu ova razlika nije toliko znaåajna jer se odluåioci ponaãaju prema svom opaæaçu (percepciji) opasnosti koja preti osnovnim vrednostima. nav. bezbednost je prisutna onda kada je subjekt uveren da ne preti opasnost çegovim dobrima a po drugome se bezbednost ne moæe svesti samo na uvereçe. i daÿe.To podjednako vaæi za razvijene zemÿe i za zemÿe u razvoju. Bezbednost postoji ako ta dobra nisu ugroæena. 30 kao i Poveÿi ekonomskih prava i obaveza dræava od 12. Opaæaçe bezbednosti Drugi. D. 31. 1803 (XVII). U vezi s bezbednoãñu su naroåito uoåÿive dve tendencije. a dobijenim od strane ranijih tamoãçih vlada. Po jednome. a nalazi se u opasnosti. a ne bezbedan. svodi se na procenu staça u kome se pomenuta dobra nalaze.

vrsta i stupaç opasnosti. Rezolucija Generalne skupãtine UN.34 Agresija se. Rad Pravnog komiteta na XXI zasedaçu Generalne skupãtine UN. br. koja u stvari krije æeÿu da se ceo svet uredi po sopstvenoj meri i potrebi: zonom nacionalne bezbednosti proglaãavaju se i najudaÿenija podruåja. U “Diplomatskom reåniku”.da sve svoje politiåke protivnike okvalifikuju kao agente stranih dræava. definiãuñi pojam bezbednosti. 3314 (XXXIX). decembra 1974. kao ãto su invazija. agresija je veñnapad na takve vrednosti. koju je 14. Paris. odrede ili bar standardizuju na meœunarodnom planu. zabraçeni meœunarodnim pravom. Pravni vid koji skup ovakvih. Prema çoj: “agresija je upotreba oruæane sile od strane jedne dræave protiv suverenosti. ne poklapa sasvim s ugroæavaçem bezbednosti: s jedne strane. u krajçoj liniji izgubÿeni rat. Ova sklonost naroåito se zapaæa kod onih velikih sila koje su preko svojih preduzeña i graœana stekle povlaãñen poloæaj u nerazvijenim delovima sveta. bombardovaçe. pa takve privilegije izjednaåuju s osnovnim dobrima. åije posedovaçe i odbranu maçim dopuãtaju u mnogo skromnijoj meri. 594/75. teæi se apsolutnoj bezbednosti. Pri tom se imaju na umu dve glavne svrhe. Zato se sve diplomatique. Ãahoviñ. a s druge. napad na flotu. Ovaj naåin ugroæavaça je u posledçe vreme sve åeãñi i uoåÿiviji upravo zato ãto je primena sile nesumçivo protivna meœunarodnom pravu. 33 Dictionnaire 34 228 . meœu kojima i posledça. meœutim. Isprva se. str. str. okupacija. 19676. “Meœunarodna politika”. teritorijalnog integriteta ili politiåke nezavisnosti neke druge dræave. aneksija. U drugom sluåaju. M. kojim se hoñe obuhvatiti oni napadi na osnovna dobra dræava. kome prethodi staçe ugroæenosti. Zatim se nabrajaju primeri takve upotrebe oruæane sile. osnovne vrednosti mogu biti ugroæene i na druge naåine. Agresija S obzirom na to da je nacionalna bezbednost predmet zajedniåke. usvojila Generalna skupãtina UN.33U sliånom duhu su i sve do sada zvaniåno pokuãane definicije agresije. II. meœunarodno ustanovÿenih opasnosti dobija jeste pojam agresije. pisao da ona “poåiva na izvesnosti da dræava uopãte neñe biti napadnuta ili da ñe u sluåaju napada dobiti brzu i efikasnu pomoñdrugih dræava”. putem kolektivne bezbednosti. osim primene oruæane sile. jedinom stvarnom opasnoãñu smatrao oruæani napad. meœunarodne zaãtite. Prevod u JRMP. napad. a druga da se spreåi svaka dræava da svoju nacionalnu bezbednost upotrebÿava kao izgovor za ugroæavaçe tuœih vrednosti. Jedna je u tome da se obaveze drugih dræava da ãtite nacionalnu bezbednost neke zemÿe taåno odrede i ograniåe. dok se za primenu drugih sredstava to do sada nije moglo tako jasno utvrditi. pa ne retko i sada. blokada. koriãñeçe oruæja. Œ. 696. slaçe oruæanih bandi itd. ili na bilo koji naåin nesaglasno s Poveÿom Ujediçenih nacija”. nastaje potreba da se çen kognitivni elemenat. 233 i daÿe. npr. Eduard Beneãje. a napadom na bezbednost i najmaçe promene koje nisu u skladu s interesima takve dræave.

koji su na raznim mestima bili razliåiti. koji su na “ovom” (tj. “kulturnoj” i ekonomskoj agresiji. tumaåi ih i sankcioniãe ponaãaçe prema çima u vidu nagrada i kazni. a i zato ãto su se vrhovi svetovne i duhovne hijerarhije spajali. nav.. Opãteåoveåanske (univerzalne) vrednosti A. dolazilo do izraæaja u svetskim religijama. Ovu “krunu” sistema vrednosti tumaåili su razni boæji “namesnici”. kao svojima.35 Opasnosti kojima je nacionalna bezbednost zemaÿa u razvoju izloæena na ovaj naåin velike su i dolaze s raznih strana. najåeãñe krunisanim postojaçem transcedentalnog biña. realnom) svetu preuzimali staraçe o ãireçu vere i çenom poãtovaçu. Sem od razvijenih dræava. koje takve vrednosti propisuje. Pojam i istorija Pored onih vrednosti za koje se zna ili bar pretpostavÿa da im. 35 Nye. str. odreœujuñi ih u skladu s druãtveno-politiåkim sistemom i u okviru granica koje im postavÿaju interesi drugih subjekata. ovakvi pritisci potiåu i od drugih subjekata meœunarodnih odnosa. teæe sve dræave i u odgovarajuñoj meri ostali sub-jekti meœunarodnih odnosa. ali je çegovo ispoÿavaçe u meœunarodnim odnosima uvek bilo sloæeno i nailazilo na raznovrsne teãkoñe. 229 . multinacionalne kompanije).? Ukoliko se smaçuje efikasnost sile za postizaçe pozitivnih dræavnih ciÿeva. Uvereçe da sva ÿudska biña imaju neke skupne. pak. ovakvi sistemi vrednosti su se sukobÿavali. Ono je npr. delo. koje teæe da na pomenute pa i mnogo brutalnije naåine ostvare svoje interese. o åijem je delovaçu veñbilo reåi. na primer putem spoÿnotrgovinskih restrikcija. Politika jedne dræave postaje sve zavisnija od politike drugih time ãto se razgraœuju prirodne granice koje su do sada delile privredna podruåja.åeãñe govori o “ideoloãkoj”. da su religiozne vrednosti bile odreœivane u skladu s preovlaœujuñim interesima. a te sukobe su. postoje i vrednosti åije se postizaçe ne moæe ograniåiti samo na jednu uæu zajednicu veñse vezuje za åoveåanstvo u celini. utoliko se ugroæavaçe dræavne samostalnosti premeãta sa vojnog. 4. odræavaça veãtaåkog deviznog kursa ili drugih necarinskih ograniåeça. 652. koje su svoj konaåni uspeh videle u tome ãto ñe ih prihvatiti svi ÿudi i tako se podvrgnuti jednom potpunom sistemu vrednosti. kao uzrok ili opravdaçe svoje spoÿnopolitiåke delatnosti. osnovne interese i da se svima çima moæe pripisati teæça ka takvim vrednostima nije nikada bilo nepoznato.. na sebe preuzimale dræave. Stoga politika ne teæi samo ciÿu da odvrati stranu dræavu od vojnih akcija nego i da je spreåi u tome da cenu svoje unutraãçe politike prevali na domañu dræavu. na ekonomski plan. pod ovim posledçim se misli na moguñnost da se vojna sredstva zamene privrednim. ne retko. meœu kojima se istiåu transnacionalne privredne organizacije (tzv. S obzirom na to. najåeãñe formulisani meœunarodnim pravom.

Za vanevropske. Ciÿevi se uzajamno ograniåavaju a ne podleæu nekom viãem merilu. godine: cuius regio. koja se daÿe odvija pod uticajem primera onih zemaÿa u kojima se uspeãno ruãi feudalni poredak. francuska buræoazija sve viãe pokazuje svoju nacionalnu ograniåenost. a ne samo postizaça nekih od çegovih ideala. stvarajuñi svoju svetovnu ideologiju. Naravno. shvañena je uloga religije kao sredstva u rukama nosilaca vlasti i priznata je u obliku maksime. tridesetogodiãçeg rata.Pod utiskom besmisla jednog od ovih sukoba. a s çom i celo klasiåno meœunarodno pravo. a naroåito za vreme Napoleonovih pohoda. nije znaåila niãta drugo do da vlast u svakoj dræavi suvereno odluåuje o vrednostima kojima ñe çeni podanici teæiti. åiji su jedini pravi subjekti dræave. meœutim. mir postao preduslov opstanka ÿudskog roda. Kada. a ove teæe svojim. U stvari. a parole velike revolucije postepeno postaju fraze iza kojih se kriju partikularni interesi. mlado graœans-tvo se u prvi mah ne zadræava na dræavnim granicama: odnosi meœu ÿudima i vrednosti kojima oni sluæe zamiãÿeni su kao staçe koje treba svuda da preovlada. treba reñi ãta se pod mirom podrazumeva. te ih u obliku odgovarajuñih pravila obezbeœuje i postiæe. dræavna vlast je suverena. Francuska revolucija u prvom svom delu znaåi vrhunac i najveñi zamah takvoga shvataça: revolucionarni ratovi ne vode se u ime Francuske. dakle. bio je predviœen drukåiji postupak. i posle razaraça koja je on izazvao. veñu savezu sa obespravÿenim i potlaåenima celoga sveta i za çihovo osloboœeçe. rasprave o miru pisane i u proãlim vekovima. Skoro sve savremene univerzalne meœunarodne organizacije treba da sluæe postizaçu i oåuvaçu mira. posle pronalaska i usavrãavaça oruæja za masovno uniãtavaçe. a) Mir je iskrena teæça svih demokratskih vlada i veñine åoveåanstva i çegovo je ime ispisano na raznim barjacima. zajedno s detaÿnim planovima za çegovo ostvareçe. S jedne strane. koja je leæala u osnovi Vestfalskih ugovora od 1648. u kas-nijem toku. toga je i vera). “necivilizovane” i “nehriãñanske” narode. Meœutim. ali su u ovom veku dobila nov podsticaj zbog toga ãto je ova vrednost posle dva katastrofalna svetska rata najãire prihvañena i ãto je. Meœutim. snaga ovih ubeœeça ostaje takva da i Napoleonova vladavina u stranim zemÿama ipak predstavÿa odluåujuñi podstrek za promene i za borbu za graœanska prava. eius religio (åija je vlast. iskrsava niz teãkoña. nastupio je period izvesne ravnoduãnosti prema takvim sistemima opãtih vrednosti. a ne opãtim ciÿevima. çena je suverenost ograniåena samo na çenu te-ritoriju i na çene dræavÿane: ona se ne sme meãati u unutraãçe stvari drugih dræava. Ovaj sporazum se u stvari zasnivao na srazmernoj sliånosti druãtveno-ekonomskih sistema u evropskim dræavama. nesporazuma i neslagaça. Takvih opãtih ciÿeva po tom glediãtu zapravo i nema: granice sebiånosti dræava postavÿene su samo pravilom da se ne sme ãtetiti legitimnim interesima drugih. Razmatraça o miru su veoma stara. ova maksima. Iako su. koje su uz to usvajale razliåite verzije hriãñanstva. tek posle Drugog svetskog rata razvila se 230 . Poãto je vera u to vreme bila najrazvijeniji vrednosni sistem. a s druge. Sam pojedinac i çegovo ponaãaçe prestaju da budu od znaåaja za meœunarodne odnose.

J. podloænu odnosima eksploatacije. strukturno nasiÿe). str. i daÿe. a ne mira. Najåeãñe se. Leidon. str. Neki istraæivaåi mira. 1968. “opredmeñenog” nasiÿa. Añimoviñ. od kojih su najåeãñi: “istraæivaçe mira” (na podruåju engleskog i nemaåkog jezika: peace research. Meœunarodni problemi. i daÿe. Galtung: Violence. zaboravÿa da je obaveza istraæivaåa da definiãe mir. poistoveñuju mir s neposrednom revolucijom. a ne neãto drugo. gråkoj bogiçi mira.posebna nauka o miru s razliåitim nazivima. Sithoff. 1971. Vid. 9. 1969. “pozitivni” mir znaåi odbijaçe da se mir shvati samo kao modalna vrednost.38 Stoga se zakÿuåuje da mira ne moæe biti sve dok ne postoje alternativni. Peace and Peace Research. 191. ili da se reãeçe naœe u ãirokim formulacijama. S obzirom na to da bi to u stvari znaåilo samo prouåavaçe sukoba. naåin da se neãto postigne. on treba da se ispuni sopstvenom sadræinom. 1972. Na taj naåin se u pojam mira unose i elementi koji se u obiånom govoru pod çim ne podrazumevaju. V. 37 O toku i obeleæjima istraæivaça mira vidi Q.37 Istraæivaçu mira posveñuju se ÿudi iz raznih struka i raznih zemaÿa. ne otvorenog veñprikrivenog. sukob. broj nacionalnih i meœunarodnih ustanova i instituta za istraæivaçe mira stalno raste i sve je viãe kçiga i åasopisa posveñenih problemima mira. odnosno Friedensforschung) i “polemologija” (na francuskom podruåju: polE9mologie). G. 190. “Journal of Peace Research”. “Anali Pravnog fakulteta u Beogradu”. uvodno razmatraçe. rata. pri åemu postoji opasnost ili da se mir poveæe s besmislenim parolama. prema Ireni. Ako je mir samo zamrzavaçe postojeñeg staça. kao ãto su “druãtvena pravda” ili “ostvareçe åoveåanskih teæçi”. Pored konstatacije. mirni ali efikasni naåini da se ostvare sve one promene koje teæe ukidaçu ostataka preœaãçeg. onda on znaåi mireçe s nezadovoÿavajuñom i nepodnoãÿivom stvarnoãñu za veñinu åoveåanstva. Vizija buduñeg mira razlikuje se stoga kod istraæivaåa mira raznih pravaca. Ovakav napor je doveo do pokretaça i ponovnog formulisaça nekih od osnovnih pitaça u vezi s pojmom mira. naroåito oni s anarhoidne “nove levice”. istraæivaçe mira zasluæno je i za postavÿaçe sledeña dva odluåujuña pitaça: prvo od çih se svodi na odnos mira i potrebnih promena u meœunarodnoj zajednici a drugim se pita je li mir samo odsustvo oruæanog sukoba. institucionalizovanog (tzv. stvorenog meœunarodnom primenom nasiÿa i ispuçenog nepravdama. Svaki pokuãaj da se mirom obuh36 Prema gråkoj reåi polemos rat. An Introduction to the Science of Peace (Irenology). O istraæivaçu mira. str. ne ono ãto mirom æeli da postigne. ili da se u çega projiciraju partikularne vrednosti. nego i u staçu u kome ñe se nañi ÿudi u çima. Starke. ili je to pojam ispuçen pozitivnom sadræinom. U smislu drugog postavÿenog pitaça. bliske svakome ko se malo udubio u razmiãÿaçe o miru. 38 J. Dileme istraæivaça mira. ali mora sve åeãñe da se suoåava s odreœivaçem samog pojma mira.36 Ova nauka obuhvata prouåavaçe uzroka ratova i preduslova za mir. da je “mir” åesto prazna fraza kojom se opravdava nemiroÿubiva politika. pri tom. stvarnoãñu koja nije niãta do proizvod ispoÿavaça nasiÿa. predlaæe se kao boÿi naziv “irenologija”. åiji ñe nosioci i onako znati ãta im je åiniti. 4. Dimitrijeviñ. meœusobno u sukobu. 231 . Takva sadræina traæi se ne samo u odnosima izmeœu dræava i drugih subjekata meœunarodnih odnosa.

u kome je primena nasiÿa napuãtena. kao preduslov za postizaçe svih drugih. A/8969. patçi i oåajaçu te nagone neke ÿude da ærtvuju ÿudske æivote.39 Opstanak åoveåanstva stoga treba da bude shvañen u pravoj perspektivi. 3034 (XXVII). po uzoru na latinsku izreku primum vivere. u prvom redu dræava. Ona mogu biti vrlo opasna.vate i druge vrednosti. koje ñe posegnuti za sredstvima koja mu stoje na raspolagaçu. mirnim sredstvima. ona ne moæe viãe samo preñutno da se pretpostavÿa. b) Opstanak åoveåanstva. izaziva zabunu. za koju su izuzetno hrabri i nesebiåni ÿudi poloæili æivote. 232 . ærtvuju svoje æivote da bi ostvarili neke vrednosti. treba da uæivaju preæiveli. pretvoriti u ñiftinski i defetistiåki stav da se u ime opstanka treba miriti sa æivotom. dok je rizik nukleranog samouniãteça u stvari dovoœeçe u opasnost celokupnog åoveåanstva radi ideje. cela zajednica ili celi svet. åoveka nedostojan. Stoga nismo ubeœeni da je mir viãe od jedne meœunarodne instrumen-talne vrednosti to je staçe u odnosima izmeœu subjekata meœunarodnih odnosa. Kao pretpostavka za sve druge vrednosti. koja bez æivog åoveka ostaje sablasno prazna. za koje se zna da moæe izbrisati ÿudski æivot s cele planete. na XXVII zasedaçu Generalne skupãtine Ujediçenih nacija: “Mere za spreåavaçe meœunarodnog terorizma. generacije. Druga krajnost. Za savremenog åoveka sudbina ÿudskog roda nije kao za prethodne generacije stvar viãih sila i prirode. deinde philosophari. Kao ãto smo videli. ovakva krajnost treba da podseti na to da åovek ne moæe da na prvo i vrhunsko mesto stavi ni svoj. Iz takvog staça raœa se oåajaçe. nad kojima on nema kontrole. zato ãto taj pojam isuviãe razvlaåi i moæe da bude podozriv. koji ugroæava ili odnosi nevine ÿudske æivote ili dovodi u opasnost osnovne slobode i prouåavaçe dubÿih uzroka ovih oblika terorizma i akta nasiÿa. ma kakav on bio. Da ne bi delovao paraliãuñe i da ne bi fatalistiåki bio izjednaåen s postojeñim 39 Karakteristiåan je naziv taåke dnevnog reda. UN. Na æalost. Takav je bio i naziv rezolucije br. Vidi Dok. U ovom posledçem sluåaju. povodi se za doslovnim poreœeçem s revolucionarnim situacijama. osujeñenosti. pa i åitave grupe. jer zajedno s opãteprihvañenim idealom mira nameñe i druãtvene vrednosti o kojima ne postoji saglasnost. Sagledavaçe ove vrednosti u pravoj çenoj perspektivi nije jednostavno kao ãto na prvi pogled izgleda. ako je taj æivot muåan. To postaje naroåito aktuelno od pronalaska oruæja za masovno uniãtavaçe. koji leæe u bedi. u kojima pojedinci. Meœutim. koje stavÿaju iznad sopstvene egzistencije. pa ni tuœi æivot. zahtev da ÿudski rod bioloãki preæivi postavÿa se kao prethodna vrednost. a borba za çih i oko çih bi mogla da se vodi i drugim. usvojen 18. za koju se ne retko åuje u laæno radikalnim krugovima. koja se odnosi na pitaçe terorizma. veñse nalazi u ÿudskoj ruci. ukÿuåujuñi tu i svoje. decembra 1972. iskÿuåena i onemoguñena te prevaæu nenasilna ali efikasna sredstva za postizaçe opãteprihvañenih ciÿeva i za reãavaçe sukoba izmeœu ciÿeva koji nisu takvi. Stoga se mir i ne moæe pojaviti sam kao vrednost kojoj neki subjekat meœunarodnih odnosa teæi. od trenutka kada je opasno ugroæena postupcima samih ÿudi. ona se moæe rangirati i kao najviãa i. pokuãavajuñi da izazovu korenite promene”. ma koliko on plemenit bio. zaboravilo se da tu vrednost.

261. Kahn B. Beograd. To ne znaåi. 1978. 186. Bruce-Briggs. Ãire znaåeçe ovoga izraza obuhvatilo bi okolinu koja åoveku “daje 40 Studija grupe struåçaka Ujediçenih nacija i druga dokumenta u zbirci: Efekti nuklearnog oruæja. nema razloga da se oåekuje da se to neñe dogaœati i sa buduñim pronalascima. viãestruke. Takve su opasnosti. postalo je jasno da se i toj vrednosti mora neprekidno teæiti i sluæiti razumnom. nego i kada su lica koja rukuju takvim oruæjem iracionalna. Añimoviñ. u doba konvencionalnog naoruæaça. 1972. na zabranu ãireça naroåito opasnog oruæja i na obavezu da se takvo oruæje ne upotrebÿava. Beograd. Problemi bezbednosti i saradçe u Evropi. IMPP “Prosveta”. str. kao npr. o opstanku ÿudskog roda ne moæe se starati jedna dræava. Things to Come New York. o otrovima åije minimalne koliåine mogu da odnesu ogroman broj æivota i moguñnostima da se izazovu epidemije strahovitih razmera. poznat je kao kriza åovekove sredine ili pod drugim nazivima. koriste u ãirem i u uæem smislu. Ono ãto je postignuto uglavnom se svodi na ograniåeçe koliåine oruæja koje pojedine dræave poseduju. 233 . i daÿe. izazivaçe prirodnih katastrofa. da se preduprede meœunarodni sukobi. Oruæje za masovno uniãtavaçe je veñpomenuto. U svakom sluåaju. Na æalost. meœutim. niti jedna grupa dræava i subjekata meœunarodnih odnosa. Ono se ne iscrpÿuje samo navoœeçem nuklearnog oruæja. åije su zalihe veñpremaãile koliåinu potrebnu da Zemÿu pretvore u pustu i beæivotnu loptu. tj.staçem. Svi dosadaãçi napori da se razoruæaçe u veñem obimu sprovede ostali su nepotputi zbog uvereça da se oruæjem joãuvek mogu ostvariti ili zaãtititi neke druge vrednosti. Ovakva oruæja postaju vremenom jeftinija i dostupnija. “sredina” itd. teæilo da bi se zaãtitila meœunarodna bezbednost i smaçili izgledi na uzaludnu smrt i nepotrebne patçe. uniãtavajuñu primenu. Q. kome se i ranije.40 Kao ãto se vidi. ogromnih talasa. Maçe se zna o opasnostima koje potiåu od hemijskog i bioloãkog oruæja. O opasnoj koncentraciji razorne moñi u Evropi. te tako raste verovatnoña da budu primeçena ne samo onda kada spoÿnopolitiåki odluåioci jedne dræave naœu da je to u nacionalnom interesu. on se ne moæe poistovetiti s ostajaçem u æivotu. i daÿe. planiranom i koordinisanom akcijom. Ovaj kompleks opas-nosti. samo postojaçe tako opasnog oruæja sluæi kao odluåujuñi argument u korist razoruæaça. Otkad su opasnosti po åoveåanstvo oåigledne i bliske. koriãñeçe lasera kao “zraka smrti” itd. mnoga dostignuña åovekovog uma nisu dugo åekala da naœu svoju vojnu. Pri tom se izrazi kao ãto su “åovekova okolina”. pak. Ovim opasnostima pridruæuju se i druge: uticaçe na klimu neprijateÿske dræave. Opasnost od svesnog samoubistva åoveåanstva joãuvek postoji. Maccmillan. veñmora da podrazumeva pun æivot ili bar nadu u çega. Institut za meœunarodnu politiku i privredu 1968 i H. da ÿudi nesvesno ne srÿaju svome kraju i time ãto se ponaãaju tako da postepeno ali sigurno uklaçaju ili pogorãavaju uslove za svoje postojaçe na Zemÿi. str. Pored oåigledno potrebnog nastojaça da se uklone uzroci za upotrebu takvog oruæja. od kojih sve ne moæemo ni da predvidimo.

ne moæe se poreñi da su neke od ovih opasnosti stvarne. U odnosu na opasnost koja je pred svima. åoveåanstvo joãuvek stoji razjediçeno i ostvaruje svoje posebne interese. 41 1. 234 . zbog åega su one sklone da svaku brigu iz inostranstva protumaåe kao nezakonito meãaçe i kao takvo odbace. taåka 1. S druge strane. zajedniåke odluke koje ñe uticati na buduñnost. ovakvi su odnosi primarni predmet regulisaça dræava. o tome da åovek svojom delatnoãñu neprekidno utiåe na prirodu koja ga okruæuje i da joj pri tom ãteti time ãto iskoriãñava bogatstva koja nisu neiscrpna. moralni. podrazumeva åovekova sredina u uæem. åak i kada se premeste u neãto daÿu buduñnost. niti sama sobom objasniti. fiziåkom smislu. mada neke odluke. Nastojaça da se na meœunarodnoj ravni postigne napredak u poboÿãaçu opãte åovekove sudbine suoåena su. Postoji. Pre svega. neslagaçe izmeœu onih koji smatraju da æivot time samo znatno gubi na lepoti i ugodnosti i onih koji na osnovu takvog razvoja predviœaju brzu krizu i katastrofu. odnosi izmeœu ÿudi pojavÿuju se i kao pretpostavka za postojaçe drugih vrednosti: tako je opãte prihvañeno stanoviãte da teãke druãtvene nejednakosti i nepravde predstavÿaju povoÿne preduslove za krãeçe meœunarodnog mira. deo I. koja se ne moæe svesti na ekologiju. Tako je u posledçe vreme odræano nekoliko znaåajnih meœu-narodnih skupova iz ove oblasti. u stvari. predstave o poæeÿnom poloæaju åoveka i odnosima izmeœu ÿudi osnovni su predmet ideologija. 48/14) Rev. Bez obzira na pobude onih koji preterano dramatizuju blizinu sudçeg dana. treba doneti veñsada. doduãe. koje u tom pogledu åesto ne mogu da se pomire. nalaze se. na kojima zvaniåni predstavnici dræava raspravÿaju o pitaçima koja se ne mogu svesti samo na odnose meœu dræavama koje na takvim skupovima uåestvuju. v) Poloæaj åoveka u druãtvu (ÿudska prava). prema shvataçima klasiånog meœunarodnog prava. dræave i drugi subjekti meœunarodnih odnosa ne mogu biti ravnoduãni prema staçu u kome se nalaze ÿudi van çihovog domaãaja. da u mnogim rekama nema nikakvog æivota. dakle. u çihovoj iskÿuåivoj nadleænosti. odnos åoveka i prirode. da mir mora da podrazumeva zadovoÿavajuñe staçe i moguñnost da se takvo staçe postiæe i poboÿãava. naime. veñse ispostavilo da se pod ãirim pojmom åovekove okoline podrazumeva i çegova druãtvena okolina. Pored toga.sredstva za æivot u fiziåkom smislu koja mu omoguñuje intelektualni. i nepovratno uniãtava supstance bez kojih ne moæe da æivi. Dok UN A (Conf. Otuda su izgledi za sudbinu åoveåanstva ubrzo postali predmet raspravÿaça i van nauånih krugova.41 Åeãñe se. druãtveni i duhovni napredak”. Zapazili smo npr. meœutim. Iz svih tih razloga. veñi na odnose izmeœu ÿudi. Deklaracija Konferencije UN o åovekovoj okolini. s velikim teãkoñama. I laik primeñuje da se u gradovima teãko diãe. Reå je. niti na kompromis izmeœu çihovih posebnih interesa. a da opstanak åoveåanstva ne znaåi samo daÿu egzistenciju ÿudske vrste. Postalo je veñjasno da se nijedna univerzalna vrednost ne moæe nezavisno opisati. da su neka mora postala prÿave kloake i da hrana sve viãe sadræi tvari koje se taloæe u organizmu i skrañuju mu æivot.

U tom znaku je tekla i evolucija u shvataçu ÿudskih prava koja su se u poåetku iskÿuåivo formulisala kao subjektivna prava pojedinca u odnosu na javnu vlast i kao çegove slobode prilikom obrazovaça takve vlasti i uticaça na çen rad. To pozivaçe na viãe istine omoguñilo je da ovakve proklamacije budu uzor revolucionarnim pokretima u drugim dræavama. Kako ovaj dokumenat ne predstavÿa meœunarodni ugovor. da ih je Tvorac snabdeo izvesnim neotuœivim pravima. Iz toga vremena potiåu prvi znaåajni dokumenti o ÿudskim pravima. godine. miãÿeça. pravo na zdravÿe. Ustav Virxinije od 1776. Iako se staraçe o ÿudima van uæe dræavne zajednice ispoÿavalo i ranije. da su meœu ovima æivot. godine. moæe se reñi da je odluåujuñi proboj u tom pogledu izvrãen posle Drugog svetskog rata. uåeãñe u kulturnom æivotu itd. ako ne postoje socijalni i ekonomski preduslovi za çihovo uæivaçe. pozivaju na opãta “prirodna” naåela.42 Kao ãto se vidi. Ovakva ideja prisutna u delima mnogih mislilaca i umetnika. dobija svoj politiåki izraz srazmerno kasno. sve su to nacionalni dokumenti. za åije ostvareçe treba da se bore Ujediçene nacije i çihove ålanice. izraæavaça ili na borbu za socijalna i ekonomska prava. Nova kçiga. Kao ãto se vidi. ali se. pravo na æivot i slobodu. liånost. udruæivaçe itd. koja ne mogu zavisiti ni od åije voÿe.Otuda se ovakve vrednosti u poåetku istiåu kao nacionalne i borba za çih se vodi u okvirima dræava. jer im u osnovi leæi ideja da svako ÿudsko biñe samim raœaçem stiåe izvesna neotuœiva prava. a naroåito ne od odluka nosilaca vlasti. sloboda i traæeçe sreñe”. a naroåito u periodu buræoaskih re-volucija. ova se dva pristupa proble-matici ÿudskih prava svode na iskÿuåivo zalagaçe za tzv. 1989. obrazovaçe. godine i Deklaracija o pravima åoveka i graœanina francuske Nacionalne skupãtine od 1789. U opãtim crtama. i Deklaracija o nezavisnosti SAD od 1776. Beograd. S druge strane. graœanska i politiåka prava ostaju to samo formalno. koji se odnose samo na staçe u jednoj dræavi. graœanska i politiåka prava kao ãto su npr. veñdeklaraciju Generalne skupãtine Uje42 Tekstovi u zbirci. koji je pokazao do kakvih sve meœunarodnih posledica moæe da dovede ravnoduãnost prema krãeçu elementarnih ÿudskih prava u jednoj zemÿi ili grupi zemaÿa. decembar 1948). ekonomska i socijalna prava ne mogu se samo proklamovati i zajemåiti ustavima i zakonima. okupÿaçe. u duhu tadaãçeg naåina miãÿeça. Temeÿi moderne demokratije. koje je postavila neka viãa sila. Tako se u ameriåkoj Deklaraciji o nezavisnosti tvrdi da su “ove istine oåevidne: da su svi ÿudi stvoreni jednaki. kao ãto su pravo na rad i odgovarajuñe radne uslove. u Ujediçenim nacijama usvojena Sveopãta deklaracija o pravima åoveka (10. 235 . da bi se u socijalistiåkoj misli pretvorile u smernice za opãtu druãtvenu akciju radi obezbeœeça uslova pod kojima svaka jedinka stvarno i u potpunosti moæe da se druãtveno izrazi. pravo na socijalno obezbeœeçe. Stoga je ubrzo posle poraza hitlerovske koalicije. veñpoåev od francuske revolucije. O çima se govori kao o ÿudskim pravima. ili sloboda kretaça. koja sadræi spisak minimalnih opãtih prava i sloboda svih ÿudi. kao ãto su britanska Poveÿa o pravima od 1689.

diçenih nacija. Ovakav uspeh Deklaracije nije spreåio nastojaçe da se doœe do sredstava kojim bi se poãtovaçe ÿudskih prava nametnulo kao pravna obaveza i osiguralo potpunijim meœunarodnim merama. paktovi su u izvesnom smislu uæi i maçe smeli od Deklaracije. Posle dugih priprema. lutaça. Ovo je. 3. imajuñi u vidu da proces ostvarivaça svih ÿudskih prava nije lak i da treba da sledi puteve koje uslovÿavaju prilike u svakoj zemÿi. krajem 1966. veñopomenama za pravovremeno delovaçe. Paktovi o pravima åoveka stupili su na snagu poåetkom 1976. 1975. Do ovakvih se slika moæe stiñi primeçivaçem intuicije ili nauånom estrapolacijom postojeñih opasnih tendencija. Ozbiÿni mislioci i istraæivaåi ne smatraju to proroåanstvima. Nove vrednosti i nove opasnosti. omoguñilo tako velikom broju dræava da usvoje Deklaraciju i pozivaju se na çu. Otuda nije neumesno doåara43 O. a u razliåitim oblastima ona sluæi kao merilo za utvrœivaçe minimuma prosveñenog postupaça s ÿudima. Stoga je Deklaracija delimiåno okrenuta ka buduñnosti i sama za sebe kaæe da predstavÿa “zajedniåki standard koji treba da postignu svi narodi i sve nacije”. konaåno su. dovodeñi do dubÿih saznaça i jasnijih predstava o pojedinim pravima i poloæaju çihovih nosilaca. na çu se pozivaju mnogi meœunarodni ugovori. g. meœutim. bez obzira na to je li moguñe sprovoœeçe postupka i izricaçe sankcija ostaje svest izraæena u nizu akata Ujediçenih nacija posveñenih pravima åoveka. meœu kojima Deklaracija i paktovi zauzimaju samo vodeñe mesto. Beograd. imala veliki odjek. koja se moraju ispuniti. Informativni centar UN. Sveopãta deklaracija je.43 Delatan stav prema vrednostima podrazumeva çihovo biraçe i borbu za çihovo ostvarivaçe. uostalom. str. te je vremenom stekla mnogo veñi znaåaj od onoga koji bi joj se mogao odrediti strogim pravnim merilima. socijalnim i kulturnim pravima. ali je doãla do izraæaja saglasnost dræava da se za çihovo ostvarivaçe zalaæu. Rizici nisu mali i moguñnost poraza postoji ne samo zbog protivÿeça onih koji opãteåoveåanske vrednosti ne uviœaju. nesloge i ne-razumnosti subjekata koji treba da nose napredak. 4. kako je veñreåeno. i daÿe. Stvarani zato da budu stvarno primeçivani kao pravni propisi. Ovim se. svoje i svoje grupe nego i zbog nesuglasica. ne iscrpÿuje spisak univerzalnih vrednosti kojima treba da teæi ceo svet. U najnovije vreme opet su privukle paæçu tzv. çegovim usvajaçem nije nastala obaveza dræava da zagarantuju ostvarivaçe svih nabrojanih ÿudskih prava. Ovo znaåi da kao merilo vrednosti kome ñe biti podvrgavano postupaçe svakog subjekta meœunarodnih odnosa. “negativne utopije”. crne slike buduñih staça u koje åoveåanstvo moæe dospeti ako se ne otklone neke potencijalne opasnosti. godine. Flechtheim. Moguña su razliåita viœeça najvaænijih takvih vrednosti. Ona je preuzeta u mnogim ustavima. godine. Ova svest sve viãe jaåa. Prilozi iz Development Forum. 236 . teãkoña i sumçi. Moæe li nas spasiti futurologija. pa prema tome i sve dræave i svi ÿudi. ili im pretpostavÿaju uske ciÿeve. u Ujediçenim nacijama usvojena dva pakta o ÿudskim pravima Meœunarodni pakt o graœanskim i politiåkim pravima i Meœunarodni pakt o ekonomskim. ili su protiv çih. a one se mogu izra-ziti na najrazliåitije naåine.

da je teæça ka sticaçu moñi glavni ciÿ svih dræava i osnovni pokretaå çihovih akcija. kakvu u svojim delima zastupa Hans Morgentau (Morgenthau). geopolitiåari i sliåni tumaåi meœunarodnih odnosa. Politics Among Nations. Savremena administracija. interesi i ciqevi pojedinih subjekata A. 45 E. New York. bori i saraœuje u uvereçu da se progres ne moæe zaustaviti i ograniåiti i da ñe on dovesti do spoznaje novih opãteåoveåanskih vrednosti. da ima neke posebne interese. koji smatraju da objektivne okolnosti. Snyder. 1978. New York. u konaånoj liniji odreœuje interes pomoñu moñi tj. 17. 237 . Beograd. naprotiv. veñda je to “ono ãto dræava. svaka dræava moæe da teæi nekoj specifiånoj vrednosti.46 Meœutim. Rinehart. Morgenthau zajedno s mnogim drugim smatra.44 Prilikom upotrebe izraza “nacionalni interes” treba biti oprezan jer se shvataça o çemu razlikuju.47 U granicama uæeg pojma nacionalnog interesa ostaju oni “rea-listi”. ideoloãki neobojeno.45Drugu. bez obzira kakva bila çegova uvereça. æeleñi da mu teorija ima opãtu vaænost. trajno uslovÿavaju vrednosti kojima ona teæi i da se te vrednosti ne meçaju s promenama drugih elemenata dræave. çenog odnosa prema moñi drugih. Ove se vrednosti ne retko oznaåavaju kao “nacionalni interes”. pak. 10 i daÿe. jedno pravilo akcije: nacionalni interes”. a naroåito mesto na kome se nalazi dræavna teorija. 242. str. str. 5. Za çih je “nacionalni interes” ono ãto je. Jedan od omiÿenih primera koji se tim povodom daju jeste teæça Rusije da 44 A. krajnost predstavÿaju oni koji veruju da je nacionalni interes objektivno dat i trajan i da postoji bez obzira da li ga odluåioci i stanovniãtvo dræave uviœaju. ukÿuåujuñi tu i revolucionarne promene u vlasti. 46 H. In Defence of the National Interest: A Critical Examination of American Foreign Policy. za razliku od drugih vrednosti. dræave slede i treba da slede “samo jednu zvezdu vodiÿu. donosilac odluka. veñse svodi na moñkojoj teæi svaka dræava. Na shvataçu o postojaçu objektivnog nacionalnog interesa izgraœena je tzv. 1955. An Introduction to American Foreign Policy. tj. Na jednom kraju su oni koji smatraju da nacionalni interes objektivno ne postoji. Furniss R. Knopf. Prema çemu. tako da pojam nacionalnog interesa prestaje da bude specifiåan za svaku pojedinu dræavu. åvrsto dato tako da mu ne moæe izmañi nijedan racionalni odluåilac. Nacionalni interes Pored vrednosti koje su zajedniåke svim dræavama i vrednosti koje se vezuju za åoveåanstvo ili meœunarodnu zajednicu u celini. ispostavÿa se da ovaj ameriåki pisac. jedan standard misli. S. Miletiñ. 1951. Veñina ÿudi i ÿudskih druãtava sada se napreæe. Nacionalni interes u ameriåkoj teoriji meœunarodnih odnosa. str. 47 Åitalac ñe zapaziti da se naãe neslagaçe s ovim shvataçem izraæava veñi time ãto moñnismo uvrstili u vrednosti zajedniåke svim dræavama. koje u ovom trenutku izgledaju neostvarÿive ili se åak ne mogu ni opisati. C. koji se ni kod jedne druge dræave ili bar kod velikog broja drugih dræava ne mogu zapaziti. realistiåka teorija meœuna-rodnih odnosa.vati beskrajne predele åovekovog napretka uporedo s ukazivaçem na opasnosti i zamke u koje åoveåanstvo moæe da zaluta. odluåi da jeste”. Morgenthau. Specifiåne vrednosti.

Pojam “nacionalnog interesa” usvajaju. Po çemu. i oni teoretiåari koji ga ne smatraju objektivno postojeñim. tj. kao i Morgentau. Tako se u britanskoj spoÿnoj politici dugo smatralo nacionalnim interesom obezbeœeçe suprematije na moru (pravilo dve sile. delo. sastavu spoÿnopolitiåkih odluåilaca i okolnostima. str. kako iz objektivnih. dakle. 238 . U tom duhu se izraz “nacionalni interes” upotrebÿava i kao opomena odluåiocima protiv idealizma i voluntarizma. Takve se tradicije. uopãtava nacionalni interes i smatra da ga moæe na isti naåin izraziti za sve dræave. postupa francuski teoretiåar Remon Aron (Raymond Aron).. i Aron. Iako nisu kratko trajale. koja se navodno. Nacionalni interes. Takvu ulogu su u drugim zemÿama imali “sticaçe æivotnog prostora”. meœutim. 48 Nav. protiv zanemarivaça ovozemaÿskih interesa svoje zajednice i protiv uvereça da se u meœunarodnoj politici moæe sve ãto se hoñe. “osloboœeçe porobÿene brañe”. nedopuãtaçe niåije hegemonije u Evropi. poæeÿnim promenama i pravaca da se do çih doœe. nije gubila ni sa kakvom promenom u vlasti. ne postoji ni sam po sebi. u promeçenim okolnostima napuãtaju. i pored znaåajnih promena u strukturi dræave. Tako npr. veñtako nazivaju trajnije uvereçe spoÿnopolitiåkih odluåilaca.48 Meœutim. te je prema tome nemoguñe na çima kao na glavnoj osnovi graditi predviœaça za buduñnost. slava i ideja. itd. koji smatra da nacionalni interes ukazuje na dugoroåne ciÿeve dræave i podseña sadaãçu generaciju stanovniãtva i odluåilaca da su ålanovi jedne trajne politiåke zajednice. posedovaçe neprekidnog plovnog puta do Indije itd. meœutim. glavni nacionalni interesi svih dræava su bezbednost. utvrde neke konstante. Izgleda nam da pojam nacionalnog interesa. pri åemu je u takve vrednosti neko verovao. one nisu veåne. koje omoguñava da se. a nekome su sluæile kao parole za prikrivaçe i opravdavaçe drukåijih teæçi. Stoga je pretpostavka da ñe se dræava i daÿe ponaãati onako kako se dugo ponaãala dopuãtena. tako i iz subjektivnih razloga. O çegovom postojaçu se tada moæe govoriti na osnovu posmatraça stvarnog ponaãaça dræave u toku duæeg perioda. te zato onaj koji ga prouåava nije osloboœen obaveza da istraæuje uzroke koji dovode do çegovog formulisaça. po kome britanska flota mora biti bar ravna zbiru flota dveju po snazi narednih zemaÿa). niti samo u glavama odluåilaca. bez obzira je li to sve koristilo dræavi po nekim objektivnim merilima ili ne. stalne teæçe ili vrednosti. ukoliko ga u nauci uopãte vaÿa zadræati. “ãireçe prave vere”. 101. koje svedoåe o istovetnoj ili sasvim sliånoj oceni objektivnog poloæaja te zemÿe. ãto znaåi da on pod tim podrazumeva i one vrednosti koje smo oznaåili kao zajedniåke svim dræavama ili opãteåoveåanske ili vrednosti koje se samo nekada pojavÿuju kao takve. izvesnu tradiciju u spoÿ-noj politici. stalnije spoÿno-politiåko ponaãaçe ili. ali nije neoboriva.izbije na topla otvorena mora. treba da bude istorijski. jer je odstupaçe moguñe. drugim reåima.

jer se moæe navesti dug spisak dræava za koje se pouzdano sme tvrditi da takvih pretenzija nemaju. Ova pretpostavka nije. Takvi ciÿevi mogu biti ekonomski. ne sme otvoreno iznositi. struje i interese grupe u çemu. Pa ipak. Prilikom prouåavaça donoãeça spoÿnopolitiåkih odluka jedne dræave. åak i ako postoji. odluåioci. Tako se åesto smatralo. Wihova trajnost moæe biti nepoznata. istorijski su bili moguñi neki vidovi ekspanzionizma. kako svaka dræava teæi da ãiri svoju teritoriju. u novije vreme se takva teæça. Dok je ranije. predstavÿaju razliåite delove. ustupili su mesto industriji i nacionalizmu. koji ili nisu bili tako ambiciozni ili toliko otvoreni. ne praveñi razliku izmeœu tradicionalnih i ukoreçenih i privremenih i spornih vrednosti. na raåun neposrednih suseda. ni u jednoj dræavi nije interes celog stanovniãtva. Pa ipak. jednostavno anektiraçe celog sveta svojoj dræavi. Srazmerno je åesta teæça da se teritorija dræave proãiri u ograniåenom obimu. mada je povremeno bivao spoÿnopolitiåka vrednost u oåima nekih odluåilaca. bila taåna ni u doba kada su takve teorije bile u najveñoj modi. bez obzira na çihove osobine. za koje je iskustvo pokazalo da mogu uåestvovati u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu pojedinih dræava. ili krajçe neizvesna. Uz to. ukazati na neke od çih. te je ovakva vrednost specifiåna za çih. moraju se uzeti u obzir i one specifiåne vrednosti koje nisu dovoÿno trajno postojale da bi se podrazumevale pod pojmom “nacionalnog interesa”. kao npr. ove vrednosti su deo spoÿnopolitiåkog odluåivaça. veñse svesno ili nesvesno prikriva izgovorima razne vrste. ali ne i opãta. iako se tako predstavÿa. B. geopolitiåari. da obezbedi neku drugu vrednost. kada je oåito da na çu mogu uticati sledeñi politiåki izbori time ãto ñe doñi na vlast stranka koja ih se odriåe. sve viãe se ispostavÿa da takvo proãireçe ima u stvari da posluæi nekom drugom ciÿu. moramo imati na umu da taj interes.Mada ne moæemo da se sloæimo sa na poåetku navedenim bihe-vioristiåkim stavom. kada su takve vrednosti tek formulisane. Dok najekstremniji vid teritorijalnog ekspanzionizma. spada kako smo veñrekli u domen iracionalnog. koji su teritorijalnu ekspaniziju po svaku cenu åinili maçe privlaånom i opasnijom. nacionalni i istori239 . Otuda ñemo. veñvladajuñeg sloja. Ekstenzivna poÿoprivreda kao glavni izvor prihoda i nacionalna amorfnost kao moguñnost da se stiåu novi “podanici”. strategijski. meœu åijim odluåiocima je uvreæeno uvereçe o potrebi teritorijalnog ãireça. Pojam nacionalnog interesa bi sluæio da pokaæe da se u svim ovim promenama i oscilacijama åuva jedno interesno jezgro. tj. Ekspanzionizam U takve vrednosti spadaju pre svega one koji neki pisci imaju obiåaj da pripiãu svim dræavama. a u tom su predçaåili tzv. i tada i danas postoji izvestan broj dræava. kao ãto je to napomenuto. Vlade. prema kome trenutni odluåioci proizvoÿno odreœuju nacionalni interes dræave. ãireçe dræave bilo smatrano vrednoãñu samom po sebi i znakom “zdravÿa” i napredovaça dræave. meœutim.

Mada. dakle. a i danas se ne mogu poricati ekspanzionistiåke teæçe politiåkih krugova u nekim susednim dræavama na raåun jugoslovenske teritorije. dok je Francuska verovala da jedino reka Rajna moæe da posluæi kao bezbedna granica prema Nemaåkoj. Nemaåka je. jer je svaka od çih vodila ili vodi ekspanzionistiåku politiku ove vrste. Alzaãane dræala za svoje sunarodnike. Jugoslovenski narodi bili su ærtve takve politike stranih dræava. S obzirom na vaænost nacionalnog samoopredeÿeça. pri åemu su se nenaseÿenim smatrale i one oblasti na kojima æive drukåiji. u raz-nim meœusobnim kombinacijama. te se reãeçe traæi u tome ãto ñe se nacionalnim maçinama zagarantovati poloæaj koji ih obezbeœuje uæivaçe svih graœanskih i politiåkih prava i zaãtitu od denacionalizacije. koji je uvek bio opasan po dobrosusedske odnose. koje trebe “osloboditi”. a ove su ostale u vezi s gradom-dræavom koji ih je osnovao. Tako se skoro sasvim mogu izbrisati razlike izmeœu æivota u nacionalno “svojoj” i nacionalno “tuœoj” dræavi i izbiti iz ruke i posledçi argumenti ekspanzionizmu. V. Nesigurnost francusko-nemaåke granice dugo je leæala poglavito u tome ãto su obe zemÿe æelele da gospodare svim vaænim sirovinama za proizvodçu åelika u pograniånim oblastima. graniåne oblasti najåeãñe etniåki nehomogene. joãuvek postoje ekspanzionistiåki ciÿevi. Joãsu gråki gradovi u takve teritorije slali svoje sugraœane. Svaki pokuãaj prisajediçeça strane teritorije smatra se agresijom. gvozdenom rudom u Loreni i kamenim ugÿem u Ruru. nastala je teæça da se prisajedine nenaseÿene oblasti. U novom veku je izraz “kolonija” poåeo da meça znaåeçe 240 . koje u tim oblastima æivi. “zaostali” ali “necivilizovani” ÿudi. koja je nemoguña zbog postojaça moñnih dræava. a nijedan razlog nije podoban da je opravda. italijanski iredentizam ne miri s tim ãto su posle Drugog svetskog rata najveñi deo Istre i Slovenaåkog primorja pripojeni Jugoslaviji i pri tom se mahom poziva na istorijske (vlast Venecije i Italije u proãlosti). formiranih nacija i pravila meœunarodnog prava.jski. a ne o nacionalistiåkim falsifikatima. meœutim. ako se zbiÿa radi o çima. Rizik sukoba je otuda suviãe veliki. trenutno samo nacionalni razlozi mogu da dobiju neku podrãku. mora se na kraju napomenuti da je u danaãçe vreme takva politika oteæana jer su razlozi za çu izgubili legitimnost. Kako su. Kolonijalizam Kao najpribliænija zamena za neograniåenu teritorijalnu ekspanziju. uz to. privredne (potreba Trsta za zaleœem) i strateãke (odbrana Zapada od napada i Istoka) argumente. ekspanzija radi prikÿuåeça delova sopstvene nacije u inostranstvu najåeãñe bi znaåila ukÿuåivaçe u svoju dræavu i nacionalno stranog stanovniãtva. Tako se npr. koji su ih naseÿavali i stvarali tako kolonije. tj. Ovakva bi se analiza mogla primeniti na bezmalo svaku dræavu. te je traæila prisajediçeçe oblasti na çenoj zapadnoj obali. Ekonomski i strateãki razlozi su uz to izgubili podrãku demokratskog javnog mneça. javno izreåeni prikriveni u glavama odluåilaca. dok se istorijski smatraju opasnim i iracionalnim.

Æeÿa “novih” kolonijalnih sila. Portugalu i Francuskoj. prema kojima nijedna dræava ne moæe pretendovati na status velike sile ako ne poseduje kolonijalno carstvo. Kao i ranije. Suhrkamp. pod nadzorom meœunarodne organizacije i u interesu lokalnog sta-novniãtva. nego i oblik eksploatacije kod kuñe. a svoj vrhunac doæivÿava izmeœu 1880. veñpojedini avanturisti i privredna preduzeña. prostora koji se moæe zaposesti bez protivÿeça i oruæanog otpora neke or-ganizovane dræave. koje åesto nije bilo uvereno u stvarnu potrebu za sticaçem kolonijalnih poseda. E. U ovoj fazi. str. pa i ÿudi (uzimaçe robova). kada se “starim” kolonijalnim silama. koja se naziva i imperijalistiåkom. U to vreme nije ni bila retkost da kolonijalnu ekspanziju ne preduzimaju organi dræave. ali ne u potpunu korist kolonijalista-pobednika. Ãpaniji. pa åak i toboæça civilizatorska misija hriãñanskih naroda. tj. Poraæene kolonijalne sile (Nemaåka i Turska) gube svoje posede. Glavni razlog za sticaçe kolonija bio je ekonomska eksploatacija. Neobuzdana trka za kolonijama ubrzo dovodi dotle da na svetu ne preostaje slobodnog prostora za kolonijalnu ekspanziju. i 1914. dok su profiti iãli uskim slojevima na vrhu. 1896. Italija i Japan. kao ãto je nacionalni prestiæ. ne samo stalne izvore sirovina. koja je u doba nerazvijenog kapitalizma imala izgled åiste pÿaåke proizvoda. kako ekonomskih. Tako kolonijalizam nije bio samo eksploatacija pokorenih naroda. Velikoj Britaniji. Ovaj sukob obeleæava i poåetak opadaça klasiånog kolonija-lizma. I zaista.49 Posle izvesnog zastoja za vreme industrijske revolucije. poåev od XVI veka. koja u svom pokuãaju da osvoji Etiopiju trpi sraman poraz od primitivno naoruæanih vojnika Negusa Menelika II (bitka kod Adue. kolonijalizam nalazi svoj najjaåi podsticaj u æeÿi razvijenog nacionalnog kapitalizma da obezbedi. bez obzira na to da li je broj sopstvenih naseÿenika bio velik ili neznatan. S razvijaçem kapitalizma. 241 . kao i administrativnog upravÿaça kolonijama. ovaj privredni interes jednog sloja stanovniãtva ulepãava se parolama o nacionalnoj veliåini i prestiæu. veñi pouzdana træiãta za plasman robe i kapitala. u krajçoj analizi. Probleme der internationalen Beziehungen. naroåito Nemaåke. godine. kao npr. kojim se bivãi kolonijalni posedi poveravaju na upravÿaçe pojedinim dræavama. da se pristupi preraspodeli kolonijalnih poseda na ãtetu “starih” kolonijalnih sila. kao ãto su Nemaåka. tako i vojnih. Stoga se u kolonijalistiåke avanture upuãtaju i zemÿe koje za to nemaju potrebnih uslova. kolonijalno carstvo je celokupnu na-cionalnu ekonomiju kolonijalnih sila viãe stajalo no ãto joj je koristilo. Ovakvi su argumenti bili potrebni i zbog domañeg javnog mneça. ali su troãkovi vojnog zaposedaça i obezbeœivaça. U okviru Druãtva naroda stvara se mandatni sistem. Krippendorff. Ovaj zaokret bio je 49 188. 1972. eksploatacija kolonija postaje sistematskija i racionalnija. kolonijalizam ulazi u svoju najrazvijeniju fazu.i da se odnosi na posede koje su evropske dræave. u samoj metropoli. godine). pridruæuju i nove. sticale van evropskog kontinenta. jedan je od vaænih uzroka Prvog svetskog rata. a osnovni ekonomski interesi poåiçu se dopuçavati i prekrivati drugim. Italija. Frankfurt. padali na teret poreskih obveznika.

koju izraæavaju sve ãiri i sve boÿe organizovani politiåki pokreti. Jaåaçu ovih pokreta doprinosi i zauzetost metropola Drugim svetskim ratom. poãto je bio skrãen otpor nesloænih feudalnih gospodara. pritisak na kolonijalne sile u Ujediçenim nacijama sve viãe rastao. deluje na jaåaçe antikolonijalne borbe u drugim kolonijama. uz pojedine slabo organizovane izlive protesta. u kolonijama nastajao period zatiãja. meœunarodnoj kontroli podvrgavaju se i oni kolonijalni posedi koji ostaju u rukama kolonijalnih sila i proglaãava se naåelo da kolonijalna uprava mora biti u interesu domorodaåkog stanovniãtva i voditi jaåaçu samouprave (ålan 73. koje zauzimaju mesto najrazvijenije dræave i oseñaju da bi u slobodnoj utakmici. U toku dvadesetog veka i u kolonijama se stvara graœanstvo i s çim jaåa i nacionalna svest. Ãto je joãvaænije. pomoñantikolonijalistiåkim pokretima nije se smatrala protivnom meœunarodnom pravu. Uspeh nekih od çih. Ovo posledçe vaæi naroåito za SAD. kome se pored mandatnih teritorija podvrgavaju i kolonije poraæenih zemaÿa u Drugom svetskom ratu i. da nagriza i borba pokorenih naroda. s obzirom na snagu pobedniåkog britanskog i francuskog kolonijalizma. koji je na specifiåan naåin nadahçivao i predvodio Gandi (Gandhi). Sistem mandata je ipak bio samo kompromis. teorijski. Ãtaviãe. a çihovo ponaãaçe u kolonijama bilo je neprekidno pod lupom svetske javnosti. kao i u javnom mneçu mnogih dræava. u sredçim i niæim slojevima stanovniãtva metropola. naroåito onoga u Indiji. Kolonijalni sistem poåiçe sada. Stoga je s poveñaçem broja dræava u Ujediçenim nacijama. jaåa antikolonijalistiåki stav. Za razliku od sliånih situacija u drugim okolnostima.moguñiz dva razloga: pod uticajem socijalistiåke misli. kolonije pobednica koje ih dobrovoÿno stave na raspolagaçe Ujediçenim nacijama. neoptereñenoj carinskim i drugim barijerama koje su podigle metropole oko svojih kolonija. meœutim. koje se s veñinom od çih ophode kao da su ih jednostavno zaposele. Iako u prvi mah ovakva reãeça nisu izgledala mnogo viãe nego deklaracija. ona su omoguñila znaåajnu ulogu koju su Ujediçene nacije odigrale u konaånom ukidaçu kolonijalizma. Sistem mandata zameçuje se starateÿskim sistemom. Stvaraçe Ujediçenih nacija dogaœa se u mnogo izraæenijoj antikolonijalnoj atmosferi od stvaraça Druãtva naroda. Ciÿ starateÿstva izriåito postaje sticaçe potpune nezavisnosti teritorija pod starateÿstvom. Poveÿe Ujediçenih nacija). koji ih åak primorava da mnoge stanovnike kolonija naoruæavaju i osposobÿavaju za vojnu sluæbu. Mandatne te-ritorije su opet date na upravÿaçe kolonijalnim silama. S druge strane. u samim 242 . koje su nastale posle uspeãno okonåane oruæane i politiåke borbe za osloboœeçe od kolonijalne vlasti. svet doæivÿava i toleriãe nove pokuãaje kolonijalnog osvajaça Italija najzad uspeva da potåini Etiopiju (1936). ãto im je obezbedilo podrãku koja nije bila samo moralne prirode. dok neke razvijene kapitalistiåke dræave u postepenom osipaçu kolonijalnih imperija vide moguñnost sopstvene privredne ekspanzije. uvek mogle da izaœu kao pobednik i da tako po voÿi proãiruju træiãte za svoje proizvode i kapital i obezbede pristup potrebnim sirovinama. koje su kolonijalne armije lako guãile. Po pravilu je.

Kada je osnovni naglasak na zadræavaçu nadzora nad spoÿnom politikom i glavnim tokovima unutraãçe politike u dræavama jednog podruåja koje neka velika sila smatra znaåajnim za sebe. ali je kao preæiveli ostatak kolonijalizma do skora bila jedinstveni primer dræave organizovane na rasistiåkom principu. koji se inaåe postiæu ekspanzijom. To su naime. pri åemu se mora napomenuti da se to ne odvija bez trzavica pa i strahovitih krvoproliña u kolonijama. U najãirem smislu. Pripadnost sferi uticaja deformiãe politiåki æivot i spoÿnopolitiåko odluåivaçe u podreœenoj zemÿi sve vaænije politiåke odluke moraju da dobiju saglasnost hegemona. Kako se interesne sfere vrlo åesto temeÿe na ravnoteæi snaga. u stvari. ovakva dræava nastoji da se u okviru sfere ne dese nikakve promene koje çoj ne bi odgovarale. a politiåka voÿa stanovniãtva. a onaj oblik dominacije koji se temeÿi na voœstvu koje velika sila treba da ima na osnovu nekoga stvarnog i od çenih sledbenika priznatog razloga najåeãñe se naziva hegemonijom. ovakva se kontrola nad interesnom sferom naziva dominacijom. Tim putem kreñu i kolonijalne sile s demokratskim ustrojstvom vlasti. u sastavu stranih dræava. koji otvoreno favorizuje maçinu. zajedniåko poreklo itd. Stvaraçe interesnih sfera (dominacija. Rodezija). govori se o interesnoj sferi te dræave. naroåito onda kada su interesi koji su ugroæeni posebno jaki ili se lako razbuktavaju nacionalistiåke emocije zbog srazmerno velikog broja belih naseÿenika (Alæir. pretça vodeñe sile je utoliko jaåa i opasnija zato ãto pripadnik sfere u redovnim okolnostima ne moæe da oåekuje pomoñi podrãku s druge strane. tj. ali se iza svih tih sredstava redovno krije jedno. veñprema tome na åemu se prvenstveno temeÿi çena moñ. Tako je Juæna Afrika bila prestala da bude kolonijalni posed Velike Britanije. ali tako ãto je maçina doseÿenika iz tih metropola i çihovih potomaka zadræala svu onu vlast i sve one prednosti koje im je u odnosu na domoroce obezbeœivao kolonijalni status.. ideoloãki primat. na dogovoru izmeœu velikih sila. Takav je ciÿ postignut onda kada se osigura potreban stepen uticaja i kontrole na teritorijama koje inaåe ostaju iza granica. hegemonizam) Kao ãto se moglo videti. raskinule veze s metropolama. teritorijalno proãireçe moæe se sukobiti s mnogim teãkoñama. osnovno i konaåno pretça oruæanom intervencijom. izraæena izborima ili na 243 . dakle izvesna srodnost koja najmoñnijoj dræavi daje svojstvo “prirodnog voœe” i “zaãtitnika”. Kao razlozi za hegemoniju su se tokom istorije navodili kulturna razvijenost. spoÿnopolitiåki odluåioci trude se da one ciÿeve. Uz iskÿuåeçe meãaça drugih rivalskih velikih sila podjednake moñi. G. ostvare bez teritorijalnog proãireça. pored nekih maçih teritorija gde je strateãki interes metropole neobiåno izraæen. vlada koja to ne poãtuje biñe svrgnuta delovaçem agenata hegemona ili otvorenom intervencijom.kolonijalnim metropolama jaåa glas onih koji uviœaju da su svi argumenti za odræavaçe kolonijalnih poseda iãåezli ili se ispostavili kao laæni. bivãe kolonije evropskih zemaÿa koje su. Da bi se one izbegle. Nije otuda ni åudo ãto su ãpanske i portugalske kolonije najduæe åekale na osloboœeçe i ãto posledçi ostaci kolonijalizma imaju specifiåne oblike. Ona to postiæe razliåitim sredstvima.

29. godine izrazio reãenost ove zemÿe da se odupre daÿoj kolonijalizaciji i intervenciji evropskih sila u Severnoj i Juænoj Americi. 32. Haiti. Nikaragva). Iako su takvu politiku prikrivali iza parola o misiji u borbi za socijalizam Staÿin i çegovi saradnici nisu se ustezali od otvorene upotrebe ovakvih pojmova u diplomatskim pregovo50 Tukidid. SAD su se obavezale da se neñe meãati u evropske poslove. koja je vremenom poåela da znaåi pretvaraçe oba ameriåka kontinenta u interesnu sferu SAD. Sjediçene Ameriåke Dræave odbacile su ograniåeçe u pogledu uåestvovaça u evropskim stvarima joãu toku Prvog svetskog rata. 1957. Atina i Sparta. “dolarska diplomatija”). izazvan upravo time ãto je Atina naruãila postojeñu ravnoteæu jer je Kerkiru. U klasiånoj Gråkoj su se isticala dva hegemona. trebalo da bdi nad bezbednoãñu Zapadne hemisfere daju-ñi u stvari legalitet pritisku i intervenciji SAD se ni u najskorijoj proãlosti nisu odricale upotrebe oruæanih snaga. str. navodno.drugi naåin. Postojaçe interesnih sfera optereñuje meœunarodne odnose od pamtiveka.50 Joãod poåetka XIX veka. svojim hegemonima priznavali prvenstvo i stajali na çihovoj strani u meœusobnim sukobima. 17). koja je. Povijest peloponeskog rata. SAD su tako neke latinoameriåke zemÿe dræale i pod privremenom okupacijom ili im nametale finansijski protektorat (npr. koji im nije bio po voÿi. kako bi pokuãale da spreåe unutraãçi politiåki razvoj u latinoameriåkim zemÿama. Monroeva doktrina postala je za latinoameriåke zemÿe teret jer je znaåila potpunu izloæenost politiåkom pritisku SAD i ekonomsku eksploa-taciju çihovih graœana i preduzeña. ostañe krça jer ñe hegemon spreåiti dolazak na vlast snaga koje mu ne izgledaju dovoÿno pouzdane. Istovremeno. te su SAD nastojale da svoju hegemoniju prikriju uspostavÿaçem Panameriåke Unije (kasnije Organizacije ameriåkih dræava). ãto je u tom trenutku u prvom redu znaåilo nameru da se Ãpaniji ne dopusti da pod okriÿem Svete alijanse ponovo pokori svoje bivãe latinoameriåke kolonije. Matica hrvatska. SAD smatraju celu Zapadnu hemisferu svojom interesnom sferom. Zagreb. Kuba. i daÿe (I. 244 . meœutim. Spoÿna politika SSSR pokazala je da se i u “realnom socija-lizmu” donosioci spoÿnopolitiåkih odluka opredeÿuju za izgradçu interesnih sfera. od kojih je naj-znaåajniji bio peloponeski rat. koloniju Korinta. Iako je u novije vreme usled uticaja svetskog javnog mneça ovako gruba politika postala nemoguña. dok su mnogo viãe polagale na drugu komponentu tzv. One su bile na åelu grupacije slobodnih gråkih gradova dræava. Dominikanska Republika. pogotovu onih åiji se program sastoji u oslobaœaçu od uticaja hegemona. koji su. SAD su u prvom redu smatrale da je Latinska Amerika podruåje za unosno investiraçe kapitala çihovih preduzetnika i zadræavale su sebi pravo da grubo interveniãu u svakom sluåaju kada su smatrale da su takve investicije ugroæene (tzv. primila pod svoje pokroviteÿstvo. Umesto zaãtite. Monroeve doktrine. koji je bio pod hegemonijom Sparte. pa åak i napredno: svojom poslanicom kongresu SAD predsednik Monro (Monroe) je 1823. Ova politika SAD poåela je na oko sasvim bezazleno.

od kojih je svaka suoåena sa svojim sopstvenim zadacima. Kao i uvek kada mnogi govornici i pisci promeñu jednu reå. stav sovjetskih pisaca u odnosu na socijalistiåke zemÿe u okviru podruåja koje je Staÿin dobio kao sferu uticaja. pravilno shvataçe meœunarodnih zadataka radniåke klase i duboka vera u neizbeænost pobede socijalizma. 53 Komunist (Moskva). teorija monopolitnog socijalistiåkog lagera se postepeno napuãta. istorijsko. 245 . zavojevaçe.55 U svojoj ãirini ovakav pojam imperijalizma podrazumevao bi prosto prisa-jediçeçe. stvaraçe hegemonijalne federacije. ãire. vidi u tekstovima sporazuma sa Nemaåkom od 23. srazmera uticaja izraæena je bila åak u brojevima. II. Makedo51 Colliard Manin. Ãire znaåeçe imperijalizma ima kod veñine pisaca. nije moguñe sprovesti rukovoœeçe socijalistiåkim zemÿama i komunistiåkim partijama iz nekog centra. Åeråil. 1964. koju je zabeleæio britanski premijer Åeråil. procentualno. 55 Deutsch. Kao ãto je dobro poznato. septembra 1939. 1961/1. nav. 52 V. kojim bi nacija koja ga je stvorila.54 Meœutim. juna 1956. kao ãto se to npr. 207. i SSSR-a i zapadnih sila. moæe se reñi da se u ozbiÿnoj literaturi o meœunarodnim odnosima susreñu uglavnom dve osnovne vrste znaåeça. U skladu s latinskom etimologijom ove reåi. delo. u sluåaju pobede nad nacistiåkom Nemaåkom. str. o åemu svedoåi Hruãåovÿevo shvataçe da su osnove jedinstva zajednice socijalistiåkih zemaÿa ideologija marksizma leçinizma. Memoari VI. str. delo. bila bi to teæça da se stvori imperija.52 Po planovima velikih saveznika. nametaçe statusa protektorata ili vazalne dræave i kolonijalno osvajaçe. nav. i Deklaracije o odnosima izmeœu Saveza komunista Jugoslavije i Komunistiåke partije Sovjetskog Saveza od 20. ostao je ambivalentan sve do raspada SSSR. Deklaracije vlada FNRJ i SSSR od 2. str.rima. 71. to je znaåilo da se u Jugoslaviji nije smelo niãta desiti ãto ne bi bilo po ñudi velikih pobedniåkih sila. str. str. “Prosveta”. 146. u odnosu 50:50. ali da u “velikoj grupi socijalistiåkih dræava. kao ãto su se u sovjetskoj publicistici i daÿe uporedo upotrebÿavali izrazi “socijalistiåki lager” (tabor) i “socijalistiåka zajednica”. juna 1955. Posle Staÿinove smrti. 54 GavranovStojkoviñ. koji ga shvataju kao prastaru pojavu. Beograd. pri åemu je uticaj u Jugoslaviji imao da bude obostran. odnosno çen vladar. 380. neistorijsko. pa se tako govori o imperijalizmu Atine. D. 34. i daÿe. naåelo proleterskog internacionalizma. nevezanu za neki odreœeni istorijski period. prostrano carstvo. avgusta i 28. çeno znaåeçe poåiçe da se umnogostruåava pa i gubi. o tome kako su on i Staÿin u poverÿivim razgovorima za tren oka podelili sfere uticaja na Balkanu. i uæe. Pa ipak.51ili iz poznate anegdote. Imperijalizam Termin “imperijalizam” åesto se upotrebÿava. 383.”53 U skladu s tim su i neke praktiåne mere koje je SSSR sprovodio u to vreme u prvom redu normalizovaçe odnosa s jugoslovenskim komunistima i s çim povezano potpisivaçe dvaju vaænih dokumenata. neograniåeno vladala.

i daÿe. Prema çemu. neposedovana vrednost ili oåuvati veñsteåena vrednost. 56. ako reãi da odbaci podreœeni poloæaj i da to postigne time ãto ñe pojaåati svoju moñali da se imperijalizmom ne moæe nazivati porast moñi zemÿe koja veñdominira drugima! Morgentau izriåito kritikuje stanoviãte po kome se oåuvaçe veñpostojeñe imperije oznaåava kao imperijalizam. Joããire znaåeçe imperijalizam dobija u radovima pisaca tzv. viktorijanske Velike Britanije. na primer.. 246 . 57 Isto. realistiåke ãkole meœunarodnih odnosa. a ne dinamiåan proces sticaça imperije. stvaraçe kontinentalne imperije ili lokalna. u stvari. da preokrene odnose moñi izmeœu dve ili viãe dræava.“a policy that aims at the overthrow of the status quo. Izraz su poåeli upotrebÿavati Dizraelijevi liberalni protivnici u Engleskoj. çegovo shvataçe vraña uobiåajenom ãirem pojmu imperijalizma kao teæçe da se stvori imperija. konzervativna odbrana postojeñeg staça. at the reversal of the power relations between two or more nations”. Napoleona. mada mu se dodaje i teæça ka stvaraçu sfere uticaja. U suãtini. koji su stvaraçe svetske imperije. poãto je takva politika statiåna. jer su htele da preokrenu odnos snaga! Zato. Velika Britanija veñod 10. Originalni tekst nije lako prevesti na naãjezik:. 46. jer posebno govori o tri ciÿa imperijalizma. str. koristeñi nepovoÿne prizvuke koje je u tadaãçem znaåeçu imao. 56 Nav. Ovakvo shvataçe karkteristiåno je za marksistiåke pisce ali ga s çim deli i dobar deo ozbiÿnih graœanskih teoretiåara. carske i hitlerovske Nemaåke itd. Hans Morgentau (Morgenthau). ovaj pisac i nije sasvim dosledan. verovatno.57 Time se. godine nije viãe vodila imperijalistiåku politiku. svaka teæça da se zagospodari svetom. delo. Imperijalizam je. Rima. Pre svega. Kada su. Kako piãe çihov najistaknutiji predstavnik. i liberalni kabineti posle dolaska na vlast nastavili s dotle kri-tikovanom imperijalistiåkom politikom.”56 Iz ovakvog stava sledi neoåekivani zakÿuåak da se i sasvim nemoñna dræava moæe upustiti u imperijsku politiku. sam izraz “imperijalizam” kao oznaka za spoÿnu politiku poåeo se upotrebÿavati tek u drugoj polovini XIX veka. bilo bi to svaka ekspanzija. ne moæe se ipak preñutati da su rezultati u konkretnim primerima apsurdni: strogo sprovedeno. imperijalizam je “politika koja teæi da poniãti postojeñe staçe. Iako se mora istañi da Morgentau hoñe da kvalifikuje politiku teæçom ka promeni odnosa snage. u doba kada je Dizraelijeva (Disraeli) vlada u Velikoj Britaniji poåela sve viãe da naglaãava znaåaj Britanske Imperije i potrebu da se britanski posedi teãçe veæu za metropolu i da se stiåu novi. a ne nekim drugim ciÿem. çegovo merilo dovelo bi dotle da su one zemÿe koje su htele da se otmu britanskom imperijalnom uticaju bile imperijalistiåke.. Uz sve to treba zapaziti razliku izmeœu opisanog i naãeg shvataça odnosa prema vrednosti: naãe je miãÿeçe da vrednost kao deo i motivacija spoÿne politike postoji bez obzira na to æeli li se steñi nova. Uæe znaåeçe imperijalizam ima kada se odnose na pojavu koja oznaåava jedan period istorije meœunarodnih odnosa. stoga. imperijalizam i onda kada se imperija stiåe i kada se brani za oznaåavaçe razlike izmeœu ove dve faze ili staça trebalo bi upotrebÿavati druge izraze. str. meœutim. regionalna premoñ.nije. jer ona nije niãta drugo nego regionalna premoñ.

koliko su to pokuãaji da se nerazvijene zemÿe dovedu u onu meru ekonomske i politiåke zavisnosti. Prema Leçinu. politika velikih sila prema Kini u toku prve polovine HH veka). prvi put izaãla 1902. Meœutim u tome bivãim kolonijalnim metropolama uveliko konkuriãu najrazvijenije kapita-listiåke zemÿe bez kolonijalistiåke proãlosti. ulaze u imperijalistiåki odnos prema dræavama koje inaåe zadræavaju spoÿna obeleæja suverenosti. predaju s posebnim æarom. U tom pogledu predçaåile su SAD joãod Prvog svetskog rata. politiåkih i kulturnih spona s çima. dræave koje veñimaju kolonije meçaju odnos prema çima (ãto je na primer bila i suãtina veñpomenute Dizraelijeve politike) vezujuñi ih åvrãñe za svoju ekonomiju. u stvari. ona nisu toliko karkteristiåna za fazu imperijalizma. imperijalizam je. te je stoga pogreãno brkati imperijalizam i kolonijalizam. ovde se naroåito istiåe Leçinovo delo Imperijalizam kao najviãi stadijum kapitalizma (1917). koje su åak i blago-naklono gledale na proces dekolonizacije. veñse poåelo razmiãÿati o pravom znaåeçu i dubÿim uzrocima te pojave. Naåin kontrole nad zavisnim teritorijama nije bitan. a povod im je. U imperija-listiåkoj fazi. SAD. prva ozbiÿna studija o impe-rijalizmu iz pera engleskog ekonomiste Xona Hobsona (John Hobson). Poåev od objavÿivaça Hilferdingovog “Finansijskog kapitala” (1910). nadajuñi se da ñe tako moñi da zaposednu nove poloæaje. Iako i daÿe ima kolonijalnih osvajaça. Takav se odnos naziva neokolonijalizmom. dok druge. kada se ispostavÿa da Velika Britanija nije jedina imperijalistiåka sila. marksistiåki orijentisani pisci daju svoj doprinos ana-lizi imperijalizma.58 Hobson je imperijalizam doveo u vezu s kapitalizmom i pokuãao da ga objasni ekonomskim uzrocima. prohtevu ili greãci jedne vlade. shvatajuñi pri tom da je ona postojala i pre no ãto se za çu naãla pogodna reå. Ovakva razmiãÿaça postaju sve åeãña poåetkom HH veka.nije se viãe moglo go-voriti o imperijalizmu kao odluci. kapitalizam u onoj svojoj fazi razvoja u kome se uspostavÿa dominacija monopola i finansijskog kapitala. godine. i Buharina. znajuñi da kao najrazvijenija kapitalistiåka zemÿa mogu u “otvorenoj utakmici” nadmaãiti sve svoje konkurente. svakako. Bivãe kolonijalne sile nastoje da izgubÿene kolonije zadræe pod imperijalistiåkom dominacijom. 58 Najnovije izdaçe: Imperialism. Pored radova Roze Luksemburg (Luhemburg). Allen & Unçin. kao Nemaåka i Italija. London. koristeñi u tu svrhu niz preostalih ekonomskih. Pored ostalog Hobson konstatuje da kapitlaizam smaçuje potroãçu te dovodi do teãkoña u plasiraçu proizvedene robe unutar evropskih dræava. Likvidacija kolonijalizma nije otuda otklonila imperijalizam kao spoÿnu politiku. uz izvesnu psiholoãku prednost koju im daje reputacija nekolonijalistiåkih dræava. koje se onda odluåuju da prigrabe i za sebe zadræe træiãta na drugim kontinentima. 1938. kao npr. ni kao opasnost za maçe razvijene i maçe moñne zemÿe. 247 . koja je potrebna da bi se uz ãto niæu cenu postigli imperijalistiåki ciÿevi (npr. pa im se åak neke dræave.

smetnuti s uma da se u velikom delu strane literature sreñe i drugo znaåeçe imperija-lizma. pa ni tipiånim ÿudima i politiåarima. pomiçe jaåaçe snage i uticaja dræave. praktiånim politiåarima i laicima. teæça da kontrolom i dræaçem u za-visnosti maçe razvijenih zemaÿa. 248 . Social Classess. svi ostali ciÿevi. oruæana intervencija radi zaãtite “interesa svojih graœana” postaje teæe ostvarÿiva.60 Ispoÿava se. narodu ili dræavi. New York. imperijalizam teæi da izgubi nacionalne boje te je sve viãe vezan za nove subjekte meœunarodnih odnosa. uæivaju u vlasti radi same vlasti i time motiviãu svoje akcije.59 Œ. Druãtvena moñi vlast su za ove posledçe sredstvo da bi postigli neke druge ciÿeve. u stvari. Meridian Books. transnacionalna preduzeña. oni se ne mogu smatrati racionalnim. Imperijalizam je.Imperijalizam. na koje do skora nisu ni pomiãÿali. Åak i kada bi jednostavno prenoãeçe individualnih osobina na kolektivitet bilo umesno. Ne treba. Ulagaåi pristaju na uslove i rizike. Schumpeter. ponose se uglavnom time ãto polaze od “prave” prirode åoveka. dakle. moñse ne moæe shvatiti kao konaåna vrednost ili zavrãni ciÿ spoÿne politike. od kojih smo neka upoznali. kao lica u isto-imenom Nuãiñevom komadu. Borba za vlast bez programa. koristi “interes odreœen pomoñu moñi” kao glavni kÿuå za razumevaçe i objaãçavaçe spoÿne politike i meœunarodnih odnosa. ili preduhitrila nekoga da ne bude moñniji od çe. str. 11. Za ovo drugo shvataçe vezana su razna objaãçeça. meça svoje metode. neka dræava æeli da osvoji neku teritoriju. pod pritiskom ãirokih masa. Nekada tako laka. da je moñne samo merilo nego i glavna vrednost. Ako. koji se u politiåkim naukama i politici toboæe ne sme idealizovati. kako ñe se u daÿim izlagaçima joãboÿe videti. u krajçoj liniji sluæi ovoj vrhovnoj vrednosti. u ovom sluåaju bi se poãlo samo od jedne vrste ÿudi. i “realistiåka” teorija. str. mada nije napuãtena. Imperialism. kao osvajaåke politike s ciÿem sticaça velike teritorije i velikog broja potåiçenih ÿudi. koju treba spoÿnom politikom dostiñi. U skladu s tim. nav. kao ãto smo veñnapomenuli. delo. veñkao sredstvo 59 J. iako mu ciÿevi ostaju isti. proãirena meœu teoretiåarima. ili jednostavno pokazala da je moñna. sve ono ãto subjekti meœunarodnih odnosa æele. koji nikada nisu doneli nikakvog dobra svojoj stranci. pa se zato i reœe preduzima. Prema ovakvim shvataçima. Sticaçe moñi kao samostalna vrednost Nije retko da se vrednost. da bi ostvarili vrednosti koje su jasnije ili maçe jasno izrazili u svom politiåkom programu. recimo. Isto tako. Ovakva shvataça. koje karakteriãe stadijum najrazvijenijeg kapitalizma. Meœutim. i daqe 60 Morgenthau. onih koji. sve ostale vrednosti. karakteristiåna je za tzv. Daleko smo od toga da potceçujemo ulogu moñi u meœunarodnim odnosima i u politici uopãte. 1955. “realpolitiåare”. veñzato da bi tako uveñala svoju moñ. to nije zato ãto su joj ona ili neãto na çoj potrebni. meœutim. Iako takvi ÿudi nesumçivo postoje. 5.

vezani za osvajaçe radi osvajaça. time se stiglo samo do teorijski malo vrednog uopãtavaça. koji. veruje se. Taåno je da se u danaãçoj svetskoj situaciji malo koja dræava ne trudi da poveña svoju moñ. koja. na primer. Najåeãñi dokaz vojne moñi bila je pobeda u ratu. umesto da nam pomogne.da se takav ciÿ postigne. kako se on sporo postiæe. te se zato åinilo da rat mora da se vodi iz bilo kog razloga. pak. Naoko izgleda da je postignut teorijski uspeh time ãto je reåeno da je ciÿ svake spoÿne politike svodÿiv na teæçu ka moñi. Ova fetiãizacija moñi moæe se objasniti na razne naåine. ne moæe se tvrditi da nema odluåilaca koji se rukovode jedino çome. ne objaãçava niãta. naroåito u vojnom pogledu. izgleda prihvatÿivo kao “neutralan” ciÿ. onda ona svoju vlast i svoje zahvataçe u veliki deo druãtvenog proizvoda mora da pravda onim ãto ona u prvom redu oliåava moñi. ova konstatacija. Neosporno je da dræave teæe moñi kako bi ostvarile svoje ciÿeve. u ãirem odluåilaåkom krugu se stvara utisak da je samo postizaçe moñi glavni ciÿ. moñje oznaka za sposobnost i moguñnost da se neka sredstva u meœunarodnim odnosima koriste. Spoÿnopolitiåki razlozi mogu se sastojati u prikrivaçu pravih ciÿeva. Unutarpolitiåki razlog moæe da se krije i u militarizaciji dræave: ukoliko vojska postane dominantna druãtvena grupa. Nije åudo ãto je u oåima ratnih voœa i vojnih profesionalaca izgledalo da su rat i osvajaçe uzroci moñi. Meœutim. Orijentalna despotija i apsolutna monarhija pruæaju takve primere. a samo snaæeçe dræave. jer je sasvim oåigledno da se iza ove teæçe kriju razliåite pobude i sasvim suprotni sistemi vrednosti. strahu koji uliva. biti odraz çegove liånosti. i to se deãava. da se odluka donosi samo radi poveñaça moñi. niti da se pojmi kao samostalna vrednost. koji bi zabrinuli inostranstvo i naveli ga na preventivne mere: ako je. Napomenimo dotle sledeñe: iako moñne moæe da se svrsta meœu vrednosti koje objaãçavaju svaku spoÿnu politiku. nalazi potpuno zadovoÿeçe. moæe da bude takva da u moñi koju ima. koji su. vide moñkao takvu samostalnu vrednost. Konaåno. Kako se cela energija dræave usmerava na stvaraçe toga preduslova i. jasno je da pojedine odluke koje se donose imaju za ciÿ poveñaçe moñi. ponekad toliko udaÿenog da se vremenom izgubi iz vida. ukoliko doœe do poistoveñeça çega i dræave kao subjekta meœunarodnih odnosa. kako bi se onda mogle doneti druge odluke radi postizaça æeÿenih vrednosti. To dolazi otuda ãto je logika moñi kao konaånog ciÿa preokrenuta. dakle. U stvari. ali sama odluka o jaåaçu ili åuvaçu moñi malo govori o tim vrednostima. Joãtaånije. O pojmu moñi viãe ñemo raspravÿati kasnije. obiåno. ukÿuåujuñi tu i izbor vrednosti. pravi razlog za uveñaçe moñi eskpanzija u odnosu na susedne teritorije. jaåaçe moñi moæe biti potrebno radi postizaça nekog daÿeg ciÿa. Pre svega. radi uæivaça u çoj samoj. Sasvim je moguñe. onda ñe i spoÿnopolitiåke odluke. Teæça ka moñi je ipak dvosmislena. umesto 249 . moguñe je i idiosinkratsko objaãçeçe: ukoliko liånost jednog åoveka toliko dominira spoÿnopolitiåkim odluåivaçem. o çemu se ne moæe govoriti sve dok se moñne postigne. pa tako ono radi åega se moñupotrebÿava izgleda kao sredstvo za dokazivaçe moñi.

çeni predstavnici biñe birani u najviãe organe takvih organizacija ili u druga meœunarodna tela. mnogim “praktiånim” ÿudima izgledaju izliãne ærtve koje spoÿnopolitiåki odluåioci mogu da uåine u ime cele zajednice da bi ugled dræave porastao. po takvim shvata-çima teæe slavi samoj po sebi: spoÿnopolitiåki odluåioci usvajaju ugled kao vrednost jednostavno zato ãto i oni i çihovi sugraœani uæivaju u slavi svoje dræave. na sredini. zato ãto ona imaju izgleda na uspeh. Kao ãto dobar privrednik vodi raåuna o svom ugledu jer ñe mu na dugu stazu pomoñi da bude rado biran poslovni partner. åesto pribegavaju veoma vulgarnim objaãçeçima. Subjekti meœunarodnih odnosa ne stvaraju ugled radi ugleda. prigovara joj se da bi se taj novac mogao utroãiti na daleko boÿe i preåe stvari. Reãi li vlada da uåini izdatke kako bi se u zemÿi organizovao veliki meœunarodni skup ili sportska manifestacija. Daju li se stipendije stranim studentima. Kada se daje pomoñnerazvijenim zemÿama. oni ñe biti åesti ar250 . tako nisu ni jasni suptilni naåini do koje dræava ili drugi subjekt meœunarodnog prava moæe da iskoristi okolnost ãto svetsko javno mneçe i javno mneçe u veñini dræava povoÿno i sa simpatijama gledaju na çega. koji nema izgleda na brz uspeh i pored plemenitog nadahnuña i opravdanih zahteva. ukazuje se na talentovane mlade domañe dræavÿane.obratno. niti svaku svoju “uslugu” ili “dobro delo” æele odmah da naplate. koji ne mogu da se ãkoluju. Pomoñzemÿama u razvoju opravdava se time ãto ñe se tako postiñi povlaãñen poloæaj na çihovim træiãtima. itd. te ñe tako moñi lakãe da se zalaæe za ostvareçe vrednosti kojima teæi. itd. dakle. ali iz istih razloga. E. Kao ãto se druãtveni ugled koji åovek ima ne moæe lako “unovåiti” ili uopãte prevesti na “opipÿive” vrednosti (pa åak u takvom pokuãaju moæe opasno da se poÿuÿa ili izgubi). obiåno se zamera da gladnih i siromaãnih ima i kod kuñe. rado poveravati vaæne uloge u meœuna-rodnim organizacijama. Takve kritike nisu retke u mnogim dræavama. meœutim. recimo. nego ãto je moñ. npr. lica koja su duæna da obrazlaæu izdatke. S druge strane. Kao reakcija na to. Dræave. kojima teæe sve dræave. tako i dræava s ugledom zasnovanim na naåelnoj i nesebiånoj spoÿnoj politici. Ugled (prestiæ) kao samostalna vrednost Ugled ili prestiæ je joãjedno sredstvo koje se brka s ciÿem. Woj ñe se. stipendije strancima kao investicije u obaveãtajnu mreæu ili propagandu. Videli smo da Aron “slavu” (glorie) smatra jednom od triju glavnih vrednosti. vlada zalaæe za stvar nekog dalekog i slabog naroda ili politiåkog pokreta. moæe da oåekuje povereçe i podrãku åak i od onih koje su neki çeni stavovi u konkretnim situacijama pogodili. kaæe se da se time rizikuje gnev moñnih protivnika. Otuda. ali je åudno da su ovaj naåin razmiãÿaça usvajali i ÿudi koji su se bavili naukom. Ako se. ugled moæe da izgleda joãviãe kao samostalna vrednost. dok se za uzvrat moæe oåekivati samo zahvalnost male i nejake grupe ÿudi. Istina je.

a unutar zemÿe jaåa opijenost toboæçom nacionalnom superiornoãñu i nepostojeñim uspe-sima. dok ga tamo gde bi trebalo da postoji. International Politics. kada se smatra da ugled potiåe od manifestacija moñi. Pod ciÿem se. neosporno da se spoÿnopolitiåki odluåioci povremeno mogu rukovoditi ugledom kao jedinom vrednoãñu. moæe da bude dvostruko ãtetna. dakle. To naroåito biva kada se priœe dosta nejasnoj granici izmeœu ove dve pojave. 251 . U svim ovim ciÿevima ciÿ je puki ugled. spadaju u mnogobrojna ispoÿavaça laænog ugleda. 1972.61 6. da bi iskrsla kao ciÿ ukoliko se pojavi i put za çeno dostizaçe. i u teãkim situacijama moñi ñe da raåunaju na podrãku javnog mneça. tj. Ovakva razmetÿivost. te se zato lako neutralizuje podsmehom. nalik na ono izmeœu malograœanskih porodica. iako ñe vrednost i daÿe ostati da postoji. podrazumeva aktivan odnos prema vrednosti. J. ponoviti ono ãto se najåeãñe zaboravÿa: do ugleda se u stvari dolazi time ãto su postignute neke druge vrednosti ili se pokazalo zalagaçe za çih. Holsti. åesto skopåana sa nacionalizmom. 61 Vidi K. mogu da budu uvereni da je postignut veliki ugled i da uzajamno sebi åestitaju na çemu. U pretvaraçu vrednosti u ciÿ uoåavaju se razliåiti uticaji. Prentice Hall. To priznaju i pisci koji inaåe smatraju da se prestiæ prvenstveno zasniva na razvijenosti i vojnom potencijalu. kao i moñ. koji æive u skupim vilama i voze se automobilima koje dræava ne moæe da priuãti. dakle. åak i sva sredstva informisaça.bitri i posrednici. na kraju. str. Velike i åeste vojne parade. meœu kojima vaæno mesto zauzima veñpomenuto povratno delovaçe sredstava na ciÿ: ako za postizaçe nekoga ciÿa nema raspoloæivih sredstava ili se ona ne uoåavaju takav se ciÿ neñe ni formulisati. pa i veliki deo stanovniãtva. teæça ka ovakvim laænim vrednostima nije toliko opasna kao teæça ka moñi radi moñi. Iako je. Hvalisava sujeta stvara van zemÿe suprotan utisak od ugleda. Najpre je to zalagaçe za opãteåoveåanske. univerzalne vrednosti. Englewood Cliffs. To tek postaje ona vrednost kojoj se teæi. raskoãne sveåanosti. a ne ona koja se samo vidi ili priæeÿkuje. i ugled u praksi odluåivaça moæe da se fetiãizira. u inostranstvu. Na sliåan se naåin i sport moæe izroditi od sredstava za zbliæavaça u nadomestak za isticaçe moñi i ugleda: nije retko da su vlade zainteresovane da nacionalne momåadi postignu pobede po svaku cenu. nema. Naravno. mada je najåeãñe reå o samozavaravaçu time ãto se proizvode spoÿna obeleæja ugleda. Vrste spoqnopolitiåkih ciqeva Opredeÿeçe za neku vrednost joãne znaåi da je izabran i spoÿnopolitiåki ciÿ. Pa ipak. Tada insistiraçe na “ugledu” dobija oblik nadmetaça. razmetÿivi gestovi i insistiraçe na protokolarnom prvenstvu diplomatskih predstavnika. ne obaziruñi se na materijalne izdatke i ne prezajuñi od teãkih incidenata ako se ovi ciÿevi ne ostvare. 78. treba. Vladina ãtampa.

i daÿe. meœutim. a druge za inostranu “potroãçu”. 252 . 143.. zasnovane na ideologiji.62 Zbog çihove uopãtenosti. koji teæe promenama u meœunarodnom sistemu. dok se çima podreœuju bliæi. Naravno. nav. Iako sredçoroåni ciÿ treba da bude 62 Npr. koje iziskuju i podrazumevaju promene. meœutim. str. jer se nalaze na vrhu hijerarhije spoÿnopolitiåkih ciÿeva i sluæe kao uzor i merilo za donoãeçe i sprovoœeçe svake spoÿnopolitiåke odluke. Pravi ciÿevi se zaklaçaju iza laænih onda kada su prvi nepopularni. stvaraçe bezatomskih zona itd. unutar odluåilaåkog kruga ne bi trebalo da bude dvoumÿeça oko dugoroånih i trajnih ciÿeva. naravno. Npr. ali moæda prekasno. Napo-menimo samo da iskustvo pokazuje da su laici skloni drugom tu-maåeçu. ne postiæe onda kada su odluåioci koalicija heterogenih politiåkih snaga. konaåni ciÿevi. jedne za domañu. Sredçoroåni ciÿevi se nalaze u bliæoj buduñnosti ali ne neposrednoj i smatraju se ostvarÿivim. ciÿevi mogu biti uopãteni do nejasnosti. Da bi se to pokazalo. kod ekspanzionistiåkih ciÿeva. kao npr. Takve situacije postavÿaju inostranstvo pred dilemu da li da vatrene izborne parole i ãovinistiåke ispade tumaåi kao unutraãçu politiåku taktiku za zadræavaçe vlasti ili da pomirÿive izjave u susretima s predstavnicima inostranstva smatra pretvaraçem vuka u jagçeñoj koæi. moæe proklamovati dve vrste dugoroånih ciÿeva. sredçoroånih i kratkoroånih ciÿeva. dok su “struåçaci” pokazivali naivnost prve vrste. Teæe dostiæne vrednosti se onda postavÿaju kao krajçi. ponekad prinuœeni da laænim ciÿevima zavaravaju i sopstveno stanovniãtvo. dugoroåne ciÿeve je nekad teãko ustanovÿavati i ispitivati. Revolucionarni subjekti. Otuda moæe da postoji razlika izmeœu proklamovanih i stvarnih ciÿeva. uz to. åije bi objavÿivaçe pravovremeno mobilisalo i ujedinilo susedne dræave.. Dugoroåni i stalni ciÿevi su logiåki sliåni. te se takvom ne moæe ni nazvati. ona se postavÿa kao stalni ili trajni ciÿ spoÿne politike. Holsti. Ovo se. te bi çihovo ostvarivaçe bilo ugroæeno samim tim ãto bi bili objavÿeni. Otuda bi oni trebalo da budu konkretno formulisana etapa u postizaçu dugoroånog ciÿa. Vlada. Odluåioci su. smaçeçe naoruæaça. imaju izræenije dugoroåne ciÿeve. Konaåni odgovor ñe. najåeãñe se uvodi vremensko merilo za razlikovaçe ciÿeva. ali ne postiæu saglasnost o vrhovnim ciÿevima jer se u çima sukobÿavaju vrednosti. Ako je treba saåuvati. vaæi samo za vrednosti koje tek treba dostiñi. zabrana nekih vrsta oruæja. Da bi se takve razlike prikrile. jasniji i lakãe ostvarÿivi ciÿevi. verujuñi da ñe se razbaruãeni politiåki voœi i partije “urazumiti” kada doœu na vlast i ponesu odgovornost za sudbinu svoje dræave i sveta. delo.Iz istih razloga prelaz izmeœu prihvañene vrednosti i formulisanog ciÿa nije tako nagao. koje mogu da se sporazumevaju o neposrednim potrebama. To. Spoÿna politika koja ne poznaje vrhovne ciÿeve nema doslednost ni orijentacije. u odnosu na dugoroåni ciÿ opãteg i potpunog razoruæaça. Tipiåna greãka ove posledçe prirode bila je politika “umirivaça” Hitlera. dok su za pristalice postojeñeg staça karkteristiåni stalni ciÿevi. meœutim. pojavÿuju se kao sredçoroåni ciÿevi. ãto obiåno dovodi do postavÿaça dugoroånih. biti dat.

greãke u pogledu çihove saglasnosti s viãim ciÿevima su neminovne i ne moraju uvek da znaåe slabost u odluåivaçu. ne znajuñi. çih ima i najviãe. U izuzetnim prilikama. Meœunarodni politiåki odnosi. Spoÿnopolitiåki ciÿevi mogu se izraziti i kao maksimalni i minimalni. çihovih “zadataka”.potåiçen dugoroånom. ogleda neraskidiva veza ciÿeva i sredstava. u stvari. i meœu onima koji su potpuno saglasni o dugoroånim ciÿevima. uvek preti opasnost da pojedini uåesnici u donoãeçu i sprovoœeçu spoÿnopolitiåkih odluka postanu uvereni da se spoÿna politika sastoji samo od kratkoroånih ciÿeva. moæe doñi do çihovog neslagaça. s druge strane. a u redovnim prilikama on se. S obzirom na to i da se oni formuliãu na niæim odluåilaåkim nivoima. Vaæno je da postoji mehanizam za çihovo otkrivaçe i ispravÿaçe od strane viãih organa. mora se poñi od toga da se ostvareçe maksimalnog ciÿa moæe oåekivati u najpovoÿnijem a minimalnog u najmaçe po-voÿnom sluåaju. mogu da se zadovoÿe. Oni su u najveñoj meri odreœeni. na primer. Ovaj posledçi sluåaj vodi u tzv. ogleda u instrukcijama koje dobijaju pregovaraåi pred neki meœunarodni skup o tome åemu treba da teæe i åim.S obzirom na to da su na dnu hijerarhijske lestvice. To je retko kod dugoroånih ciÿeva. str. Nekada objektivne okolnosti nalaæu privremeno odstupaçe od dugoroånog ciÿa. bilo na raåun novog (stvarnog) dugoroånog ciÿa ili åak bez formulisaça novog dugoroånog ciÿa. Vukadinoviñ. najåeãñi predmet rasprava o spoÿnoj politici izmeœu politiåkih stranaka i grupacija koje izraæavaju interese iste socijalne grupe. uostalom. åemu sluæe.63 63 Za neãto drukåiju terminologiju u vezi sa spoÿnopolitiåkim ciÿevima vidi R. na saåekivaçe prilika koje izgledaju povoÿne. Kratkoroåni ciÿevi su oni koji se smatraju neposredno ostvarÿivim. 253 . ali bez vizije o opãtem smeru. 166. Poãto se ciÿevi nalaze u buduñnosti. raspon moæe biti veliki. moguña su oãtra neslagaça o podobnosti sredçoroånih ciÿeva da sluæe çihovom ostvareçu. koje s viãe ili maçe discipline ispuçavaju. kao ãto su npr. No. pragmatistiåku spoÿnu politiku. To je. koji su po prirodi maksimalni. pregovori o miru. ali vrlo åesto kod kratkoroånih. U tome se. Pored toga. U drugom sluåaju se proklamovani dugoroåni ciÿ preñutno napuãta. opet. te se efikasnost sredstava nikada ne moæe unapred s pouzdanoãñu znati. jer znaåe razradu i ostvarivaçe sredçoroånih ciÿeva u najrazliåitijim oblastima.

treba se. mada je. upoznañemo i sredstva u materijalnom smislu. dve faze. Razumÿivo je da niz unutraãçopolitiåkih odluka ima i spoÿnopolitiåke posledice ili se preduzima delimiåno imajuñi u vidu i spoÿnopolitiåke ciÿeve. najvidÿiviji je i za maçe obuåene posmatraåe jedini vidÿivi deo spoÿnopolitiåke odluke. Naime. koji se. strogo govoreñi. Sredstvo je. Jedan subjekt. od nedolaska dræavnih rukovodilaca na prijeme stranog ambasadora. to se moæe uåiniti razliåitim postupcima. koja su u stvari kombinacija razliåitih sredstava u 254 . Izbor sredstava u okviru spoÿnopolitiåkog odluåivaça je. pored sredstava u suãtinskom smislu. Suãtinu sredstava åini naåin na koji se utiåe na ponaãaçe ostalih subjekata. treba. opet sastoji u postizaçu ili obezbeœeçu vrednosti. ali su sasvim retke spoÿnopolitiåke odluke koje kao sredstvo predviœaju iskÿuåivo unutraãçu akciju. da bi se izabralo najpogodnije. ni najmaçe ne dotiåu druge sub-jekte. te. radi upotpuçavaça spoÿno-politiåke odluke. preduzeta akcija veñposledica odluke i sprovodi se. dakle. kome je ciÿ svrgavaçe vlade. delatnost. Ako se. Mesto izbora sredstava u odluåivawu Posle upoznavaça sa spoÿnopolitiåkom situacijom i utvrœi-vaça spoÿnopolitiåkog ciÿa. prema tome. opredeÿivaçe za delatnost koja postojeñu situaciju treba da promeni ili oåuva da bi se ostvario izabrani spoÿnopolitiåki ciÿ. racionalno spoÿnopolitiåko odluåivaçe treba da poznaje dva koraka. Da bismo ovu razliku jasno naglasili i pri tom pokazali da pojedine radçe mogu sadræati i viãe naåina uticaja. Da bi se izvrãio pregled spoÿnopolitiåkih sredstava. akcija i kada se ono upotrebi. preko otkazivaça privrednih ugovora. pre svega. po pravilu. Veñina spoÿnopolitiåkih odluka donosi se kao posledica meœuzavisnosti dræava i ostalih subjekata meœunarodnih odnosa. okrenuti sredstvima koja su pogodna radi postizaça izabranog ciÿa u okviru utvrœenih okolnosti. a çegov oblik predstavÿaju radçe koje se u tu svrhu preduzimaju. Sredstva u formalnom smislu. recimo. poãto je odluka veñdonesena.IV SPOQNOPOLITIÅKA SREDSTVA 1. u stvari. razlikovati çihovu suãtinu i çihov oblik (formu). pa do podrãke gerilskom pokretu u stranoj zemÿi. koja ñemo nazvati posrednicima ili instrumentima. kako smo utvrdili. strana dræava æeli kazniti za ponaãaçe koje je neprihvatÿivo. treba se prvo upoznati sa svim sredstvima koja postoje ili stoje na raspolagaçu. Kada je reå o sredstvima. ili viãe çih. pa tek onda uåiniti izbor. Sledeñi takvu logiku od-luåivaça i mi ñemo se najpre zadræati na pregledu i oceni sred-stava spoÿne politike da bismo na kraju prouåili uslove i merila koji utiåu na izbor jednog ili viãe sredstava u okviru spoÿnopolitiåke odluke. ne moæe da postigne svoj spoÿnopolitiåki ciÿ bez saradçe ili bar pristanka nekog drugog subjekta meœunarodnih odnosa. u stvari.

moralom. ono je karakteristiåno za one subjekte koji nemaju izrazite materijalne moñi. darovi (dana). koje druga strana prihvata. Ove osobine ubeœivaça uslovÿavaju çegovu primenu. Ghoshal. N. nazvañemo postupcima (tehnikama) u spoÿnoj politici. za uspeh ubeœivaça potrebno je postojaçe kulturnih veza i sliånosti izmeœu subjekata.65 Meœutim. u prvom redu Ujediçenih nacija. religijom. Ciÿ ubeœivaça je da se kod druge strane stvori uvereçe kako je traæeno ponaãaçe. novembra 1963. moæe biti u skladu s pravom. str. i daÿe. The System of Inter-State Relations and of Foreign Policy in teh Early Arthasastra State. 1968. ”1952. Beograd. nauåna neosnovanost rasizma. i danas se moæe reñi da su glavna suãtinska sredstva u spoÿnoj politici ubeœivaçe. Ako 64 Arthaãastra postoji u viãe prevoda na evropske jezike. ali raspolaæu velikom moralnom snagom. Brill. i daÿe. sklonost rasizma da izazove meœusobne sukobe i saglasnost ukidaça rasne diskriminacije sa sopstvenim interesima onih koji su je primeçivali. pretça. Bez obzira na izvesne razlike u terminologiji i na moguñnosti daÿeg stvaraça podvrsta. O Kautiqi i çegovom delu vidi X. 108. 255 . veñprema prilikama. poåetnom sredstvu kojim zapoåiçu spoÿnopolitiåku akciju. rasprava (bheda) i kazna (danda). U. Pre svega. obeñaçe. Rezolucije takvih organizacija. u svom prvom. primeniti mireçe (sama). godine (Rez. U çenom se uvodu obrazlaæe ãtetnost rasne diskriminacije pozivaçem na premise koje su zajedniåke svim ålanovima UN. uvodnom delu. ali se moæe objasniti i dobro shvañenim sopstvenim interesom strane koja se ubeœuje. J. 1904/XVII). kazna i prinuda. London. Subjekt koji ubeœuje ne obeñava niãta kao protivuslugu. str. kao ãto su npr. br. mogu se. pokuãao da izvrãi osnovnu podelu spoÿnopolitiåkih sredstava.64 U biti se ova podela zadræala i danas.. poæeÿno i ispravno. na kojima ñe se zasnivati upotrebÿeni argumenti. nagrada. e. 65 Dobar primer je Deklaracija o ukidaçu svih oblika rasne diskriminacije koju je Generalna skupãtina UN usvojila 20. Traæeno ponaãaçe. R. zajedniåkim ciÿem. spisu pri-pisanom çemu. Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. Shamasastry. uz iskÿuåivo koriãñeçe razloga (argumenata). u: India Antiqua. str. kao ãto su ciÿevi proklamovani u Poveÿi UN. Beograd. Nehru. nauånim saznaçima itd. stoji u Arthaãastri. Sredstva u suãtinskom smislu Joãje jedan od najstarijih poznatih politiåkih pisaca. moralna neispravnost uåeça o rasnoj nadmoñnosti. “Rad”. Otkriñe Indije. po nekom od çe prihvañenom merilu. potreba za ukidaçem kolonijalizma. prema prilikama. Vidi prevod u: Ÿudske slobode i prava. 136. ãto znaåi da mu subjekti meœunarodnih odnosa po pravilu pribegavaju kao prvom. obiåno sadræe nabrajaçe razloga zbog kojih treba prihvatiti preporuke koje one sadræe u svom operativnom delu. Razlog (argument) upravo se sastoji u tome ãto se poseban sluåaj podvodi pod neki stav ili pravilo. 121.). savetnik industrijskog vladara Åandragupte (IV vek pre n. 1947. Da bi se postigao æeÿeni ciÿ. i daÿe. Kautilya’s Arthaãastra. Vidi npr.suãtinskom i materijalnom smislu. E. prev. Kautiÿa. ono je kao jeftino i bezopasno sredstvo omiÿeno i rasprostraçeno. Iz istih razloga. 2. Mysore Printing and Publishing House 1967. univerzalne meœunarodne organizacije koje se zalaæu za opãteprihvañene ciÿeve. a) Ubeœivaçe je sredstvo kojim jedan subjekt nastoji da drugoga uveri da treba da se ponaãa onako kako to prvom subjektu odgovara.

koje se gradi i ruãi sopstvenom praksom u pogledu izvrãeça meœunarodnih obaveza. ukoliko ovaj podræava predloge prvoga. Brojna su neispuçena obeñaça u istoriji meœunarodnih odnosa. na meœunarodnoj konferenciji delegati dveju dræava mogu dogovoriti da ñe prvi podræavati predlog drugoga. predrasude. izgledi za ubeœivaçe su slabiji. Naravno. na razliåite predmete obeñaça. koja omoguñava koriãñeçe argumenata s oåekivaçem da ñe dejstvovati na sve ålanice meœunarodne zajednice. Da bi obeñaçe bilo uspeãno. povuñi ili izmeniti. uvek moæe biti spora oko toga je li predloæeno ponaãaçe u skladu s opãtim razlogom (tj. I u mnogo znaåajnijim ali politiåki osetÿivim stvarima. dræave se ponekad moraju oslaçati na poverÿivu reå ãefa strane dræave ili vlade. Tako se npr. Karakteristiåan oblik u kome se ona utvrœuje jeste meœunarodni ugovor. pa i meœunarodnoj. da se viãe ne moæe sluæiti ovim sredstvom. To åini argumentisaçe u politici. tj. subjekt koji jednom ne ispuni obe-ñaçe dolazi u opasnost da çegova nova obeñaça ne budu prihvatana. to je za obeñaçe povereçe. u uæem. ãiri je krug razloga koji se mogu koristiti. na primer. S druge strane. b) Obeñaçe je stavÿaçe u izgled koristi drugom subjektu ako se bude ponaãao na æeÿen naåin. Druga strana treba. ãto povlaåi izvestan rizik za primaoca. emocije isto tako moæe ubeœivati. kao i razlike u druãtveno-ekonomskim sistemima. veñina se ne fiksira u meœunarodnim ugovorima. dakle. Ponekad su oni van takve grupe neupotrebÿivi ili åak mogu da ãtete onome ko ih iznosi. naroåito ako je çime bio naveden na radçu åije se posledice ne mogu ukloniti. takoœe. boÿe povezanim grupacijama subjekata. Kada je povereçe smaçeno. treba da bude ostvarÿivo i uverÿivo. Kao ãto smo pokazali. Ono ãto je za ubeœivaçe bliskost u osnovnim pogledima. U ovom sluåaju se preñutno priznaje da ne postoji obaveza druge strane. Ono. Ovde se pozivaçem na stavove. ono mora biti umesno. uzroci nepovereça su i velike kulturne razlike (npr. protivi. vodi li opãteprihvañenom ciÿu) iz åega proistiåe i moguñnost obmane. Obeñaçe deluje pre izvrãeça.subjekte ne povezuje nikakva zajedniåka naåela. Lako je. kao i povezivaçem na proverene istine. ideoloãke). shvatiti da argumenti koje jedna ålanica nekog vojno-politiåkog pakta iznosi drugoj ålanici ne mogu biti upotrebÿeni kada se æeli delovati na pripadnicu suprotnog bloka ili vanblokovsku zemÿu. Pored loãih iskustava. veñse jednostavno daje reå da ñe se postupiti na izvestan naåin. u stvari. Meœutim. postoji svest o univerzalnim vrednostima. ãto se daje neka 256 . pak. odnosno prividnog podvoœeça pod univerzalno naåelo neåega ãto se çemu. Razmena obeñaça je svakodnevna pojava u meœunarodnim odnosima i povezana je s åesto pomiçanim naåelom uzajamne koristi. S obzirom. moraju se pruæiti izvesna jemstva da ñe obeñaçe biti izvrãeno. te se za to obeñava odgovarajuña protivusluga. bilo tako ãto oba razmeçena obeñaça istovremeno poåiçu da se izvrãavaju. ãto znaåi da drugoj strani zaista izgleda korisno. da bude pod utiskom da obeñalac moæe i hoñe da ostvari obeñaçe. razliåitim od nauånog dokazivaça. uvereça ili ciÿevi. u kome se partneri obavezuju (obeñavaju jedan drugome) da ñe se u odreœenom razdobÿu ponaãati na opisan naåin.

Pretçom se druga strana moæe navoditi na åiçeçe ili neåiçeçe. znaåajnu ulogu u proceni posledica imañe okolnosti da je povinovaçe zahtevu poniæavajuñe. meœutim. Uz to. obustavÿaçe ekonomske pomoñi.66Mnogo se åeãñe. recimo. nav. Ona treba da bude stvarna. ukoliko se druga strana ne ponaãa na æeÿen naåin. Takva je npr. delo.67 Velike sile. ako se sama pretça ne razlikuje od traæenog ustupka. dok poraz u otvorenom sukobu nije (setimo se samo 27. “za sve posledice iskÿuåivo biti odgovorna vlada dræave H. postavÿa se pitaçe uverÿivosti pretçe. cena previsoka. åesto gube iz vida oseñaj moralne ãtete na drugoj strani. visoko formalizovan i pravno priznat oblik pretçe bio je ultimatum. Ako je. 1947. gde se pretilo primenom oruæane sile (ratom). Åak i kada postoji izvesna razlika izmeœu traæenog ponaãaça i zapreñene kazne u materijalnom pogledu. godine!). Beograd. otkazivaçe ugovora. koje po prirodi stvari rado pribegavaju pretçama. kao ãto su poznate diplomatske formulacije o tome da ñe. a ishod sukoba nikada u potpunosti nije unapred poznat. proterivaçe dræavÿana itd. ukidaçe carinskih i sliånih privilegija. u meœunarodnim odnosima preti na maçe formalan naåin i maçe drastiånim delima. pak. koju je u spoÿnu politiku SAD bio ugradio dræavni sekretar Xon Foster Dales (John Foster Dulles) u doba 66 M. sastoji se u çenoj ostvarÿivosti. Odbor za izdavaçe uxbenika Struånog udruæeça studenata prava.” Smatra se da pretça. Klasiåan. Rat i meœunarodno pravo. Izvrãeçe svake pretçe ima za pretioca izvesnu cenu. Pretilac treba da moæe da uåini ono ãto najavÿuje. str. str. ali ni ispitivaçe ostvarÿivosti nije lako. U stvari. 47. kao ãto su. Drugi uslov koji pretça treba da ispuni. Ako je ona nikakva. v) Pretça je stavÿaçe u izgled ãtete za drugog subjekta ako se ne povinuje zahtevu pretioca. Prva vrsta pretçe moæe se nazvati primoravaçem dok se za drugu odomañio izraz odvrañaçe. pretça nije uverÿiva jer ñe çeno ispuçavaçe nesrazmerno koãtati pretioca. bila pretça “masovnom odmazdom”. i daÿe 67 Tukidid. loãe posledice popuãtaça su izvesne.vrsta zaloge ili ãto izvrãeçe obeñaça garantuje neki treñi subjekt. Nekada su pretçe sasvim uopãtene. i daÿe. da postupci kojima se preti zaista mogu da ãtete drugoj strani. pasivnost. 257 . da bi bila “uspeãna” s glediãta pretioca. u koga primalac obeñaça ima viãe povereça. ako se neæeÿeno ponaãaçe nastavi. Åak i kada su svi prethodni uslovi ispuçeni. tj. od kojih je Atina traæila da se stave pod çenu vlast pod pretçom da ñe inaåe biti nasilno pripojeni. treba da ispuçava izvesne uslove. inaåe ñe pretça biti prazna. marta 1941. s druge strane. Tukidid je veñzabeleæio reåiti odgovor stanovnika Milosa. onda pretça ma kako to paradoksalno zvuåalo nema dejstva jer druga strana oseña da je izloæena prostom hiru. uskrañivaçe podrãke na meœunarodnim konferencijama. Ona takva neñe biti ako je sasvim blaga ili nesuvisla i. 314. u praksi je najteæe proceniti hoñe li pretilac ostvariti pretçu koju inaåe moæe da ostvari. Racionalni odluåioci se obiåno ne opredeÿuju za prazne pretçe. Radojkoviñ.

g) Nagrada se sastoji u postupcima povoÿnim po drugog subjekta. Otuda se odluåioci povremeno pretvaraju da su iracionalni. 9. odluåioci nalaze da je åak i visoka cena izvrãeça nove pretçe maça od potpunog srozavaça ugleda i buduñe sposobnosti dræave da preti. The Cold War and Its Origins. To je moglo da znaåi da ñe u sluåaju Komunistiåke revolucije u Burmi hidrogenskim bombama biti napadnuti Moskva i Peking! Meœutim. 258 . koja æeli da uveri susedne zemÿe da ñe se uvek pridræavati starozavetnog naåela “oko za oko. åak i kada to nisu. preduzetim s namerom da se oda priznaçe çegovom proãlom ponaãaçu i tako podræi da nas68 D. na primer.69 Na ocenu uverÿivosti ima. januara 1976. januara 1976. str. koji mogu dovesti dotle da se i neuverÿive pretçe ostvare. kao i kod povereça. “Politika”. godine str. Opaæaçe toga odnosa pod uticajem je subjektivnih åinilaca. zub za zub”. kvaru i nevremenu. i da ñe se osvetiti “odmah. uticaj proãlo postupaçe pretioca. smatrati odgovornim vodeñe socija-listiåke zemÿe. Pa i tu moæe doñi do obrta: posle niza neispuçenih pretçi. Ona se svodila na to da ñe SAD za svaku promenu na periferiji svoje sfere uticaja. Prvo. naroåito ako je vlada bila upadÿiva u “blefiraçu”. kao npr. ali isuviãe jednostavan. upotrebom nuklearnog oruæja. makar i po cenu da izgleda iracionalan. Zamena za glumÿenu iracionalnost je u nekim sluåajevima automatizacija izvrãeça pretçe. Uverÿivost takvog ponaãaça teæi da se pojaåa i akcijom. Fleming. kako piãe jedan ameriåki istoriåar. bez provere i bez opomene. ili ñe to bar tako izgledati drugoj strani. oni ñe biti skloni da ostvare pretçu koja je veoma skupa. 69 Norveãko ministarstvo odbrane saopãtilo je 8. a uverÿive ne ostvare. Ova se ocena moæe proãiriti na pretçu nuklearnim oruæjem uopãte. 680.hladnog rata.68 Bilo je jasno da SAD ne smeju da ispune svoju pretçu jer bi cena odræavaça proameriåke vlade u nekoj maloj azijskoj zemÿi mogla da bude izraæena u milionima izgubÿenih æivota ameriåkih graœana. Hitler naviknut da se Velika Britanija usteæe od izvrãavaça i najblaæih pretçi nije ozbiÿno uzeo çenu garanciju nezavisnosti Poÿske i bio je iznenaœen kada mu je 1939. time ãto se ono viãe ne stavÿa u zavisnost od neåije odluke te i najmaçi povod moæe da dovede do automatske reakcije. åak i kada okolnosti pokazuju da je reå o greãci. Allen & Unwin. tj. “Kalkulisana iracionalnost” obeleæava ponaãaçe izraelske vlade. åak i onda kada je u pitaçu unutraãçi prevrat. 1961. Neizvrãene pretçe u proãlosti. na primer. Izraelci su se odliåno starali da odgovore na svaki napad palestinskih komandosa. Izizivaçe ovakvog utiska se pretiocu isplati. Odgovor koji se ovim nudi taåan je. SSSR i Kinu. kod odluåilaca i javnosti proãireno uvereçe o ogromnoj opasnosti po osnovne vrednosti. godine da su norveãke oruæane snage dobile nareœeçe da bez upozoreça napadnu svaku stranu podmornicu koja uœe u teritorijalne vode Norveãke. II. Ako je. sredstvima i na mestima po sopstvenom izboru”. ne birajuñi pri tom ciÿeve i ne vodeñi raåuna o tome jesu li ærtve çihovih odgovora u bilo kakvoj vezi s napadom. umaçuju utisak novih pretçi. “gigantska pretça sadræana u masovnoj odmazdi uplaãila je viãe Dalesove prijateÿe od çegovih neprijateÿa”. kada se obara svaki strani avion koji preœe u vazduãni prostor zemÿe. da bi drugi subjekti bili uvereni da su u staçu da izvrãe svaku pretçu. 4. godine ipak bio objavÿen rat. H. London. Tako. odnos izmeœu vrednosti kojoj se teæi i cene izvrãeça pretçe ne moæe se uvek kvantitativno iskazati.

jer deluje kao odmazda za postupke koje je kaæçena strana mogla preduzeti ne znajuñi da pogaœaju interese kazniteÿa. Nagraœeni se izlaæe opasnosti da bude predstavÿen kao plañenik i agent na-graœivaåa i da tako izgubi ugled. No. ne znaåi da je svaka takva kazna pravno ili moralno opravdana. meœutim. ova ñe je nagraditi osloboœeçem neãto veñeg broja çenih dræavÿana. Tako su npr. Ipak. Etzioni. predlagao u odnosima izmeœu SSSR i SAD. Izvrãeçem pretçe subjekt sa sebe otklaça nepovoÿne posledice. odmazda moæe imati svoju unutraãçe-politiåku svrhu: ona treba da pokaæe åvrstinu vlade u oåima nezadovoÿnog domañeg javnog mneça. nenajavÿena kazna je iracionalna. U doba hladnog rata ovakav se izlaz. The Hard Way to Peace.71 Nagrada moæe. godine nagradile one zemÿe koje su svrstale u “prijateÿske” neometanom isporukom nafte. da poniãti utisak da ñe se ona miriti sa “svrãenim åinom”. Ova ocena izvrãena je povodom stava tih zemaÿa u arapskom sukobu s Izraelom ali takav stav nije bio uslovÿen oåekivaçem nagrade. i daÿe. itd. te nagraœivaå oåekuje da ñe odluåioci nagraœenog subjekta prilikom donoãeça buduñih odluka da uzimaju u obzir interese nagraœivaåa u oåekivaçu çegove “zahvalnosti”. Nafta i spoÿna politika arapskih dræava. Priroda kazne ne za-visi od toga je li unapred najavÿena. d) Kazna je nanoãeçe ãtete subjektu koji se nije ponaãao po voÿi kazniteÿa. A New Strategy. IMPP. 95. Otuda se smatra sredstvom koje ne deluje nepovoÿno na meœunarodne odnose. str. str. Za kritiku vidi Deutsch. koje bi se inaåe mogle pojaviti u odnosu na druge subVekariñ. kod nekih teoretiåara preovlaœuje uvereçe da uzajamno nagraœivaçe moæe da bude jedini izlaz iz krajçe zategnute situacije. naravno. Tako SAD npr. 151. je li ispuçeçe pretçe ili ne. To naroåito dolazi do izraæaja kada se nagraœuju transnacionalni subjekti ili pojedini odluåioci. Ãtaviãe. Nagrada po pravilu ne sadræi pritisak i ne podrazumeva upotrebu sile.. on moæe da poåne da se prema nagraœivaåu ponaãa maçe prijateÿski. tj. ali se kao çen racionalni ciÿ moæe oznaåiti samo nastojaçe da se neæeÿeno ponaãaçe izmeni. 1977. ãto. delo. nav. Pobude za kaæçavaçe mogu biti traæeçe zadovoÿeça ili osveta. Kazna koja je usledila posle neobaziraça na pretçu ima sa stanoviãta kazniteÿa åvrãñu logiku. u kojoj. na izgled. åime nagrada ne samo da nije postigla svrhu. nego je ãtetila nagraœivaåu. arapske zemÿe-izvoznice nafte krajem 1973. nepovoÿno da se odrazi i po nagraœenog i po nagraœivaåa.70 Nagrada ima i dejstvo preñutnog obeñaça buduñih nagrada. str. Prava nagrada nije isto ãto i izvrãeçe obeñaça jer na çu nagraœivaå nije ni u kakvom smislu obavezan. 1962. 71 259 . Tome su naroåito sklone velike sile. npr. A. kao ãto je povlaåeçe trupa sa granice ili demobilisaçe izvesnog broja vojnika. proklamuju nameru da obustave pomoñsvim zemÿama koje u Generalnoj skupãtini glasaju za predloge “protivne interesima SAD”. To je u stvari razmena gestova kao pokazivaçe dobre voÿe za primenu drugih sredstava: kad. Beograd. 81. jedna strana oslobodi uhapãene dræavÿane druge. Da bi ovu sumçu odbacio od sebe. koji je dobio “gradualizam”.tavi s çim. ne preostaju druga sredstva sem prinude. 70 V. New York Collier. ãto ñe prva opet nagraditi neåim znaåajnijim. i daÿe. koje ÿubomorno åuvaju svoj ugled i svoju sposobnost da zastraãe.

boÿe reñi osvete pobednika. povredi mir ili preduzme akt agresije. Opaæaçe kazne je od strane kaæçenog sta-novniãtva onda u toj meri izvitopereno (a tome monopol informisaça “kaæçene” vlade samo moæe da doprinese) da je çen efekat obratan: umesto da oslabi i svrgne reæim koji vodi nepoæeÿnu politiku. saveznike. Restitutivne su sankcije one o kojima odluåuje Meœunarodni sud pravde (uz pristanak dræava u sporu). te mutatis mutandis vaæi ono ãto smo ranije o çoj napomenuli. Poveÿe UN). a u tome se ne uspeva lako. pretrpÿene ãtete. Iza uproãñene predstave o “krivoj” dræavi ili drugom subjektu leæi åiçenica da ona nije monolit. Na strani kaæçenoga. kao i reparacije. ksenofobiju i okupÿaçe oko ranije nepopularne vlade. a u teæim predstavÿaju vojnu akciju protiv dræave prekrãioca (ål. treñe nimalo.jekte. meœutim. Kazna treba da posluæi opãtim interesima onda kada ima prirodu pravne sankcije zbog krãeça meœunarodne norme. druge malo. Taånije reåeno. neke ålanice trpe mnogo. Uåinak kazne ñe u ovom sluåaju biti onakav kakva je bila pretça. kazne. koju treba da pruæi strana koja je izazvala rat. na primer.72 U sadaãçe vreme. neki druãtveni slojevi i neke generacije stradaju viãe. 41. “Veselin Masleãa”. ispostavÿa se da je cena nejednako rasporeœena: u dræavi. te su ispoÿavale i osobine. prirodu kazne imaju samo retributivne sankcije. åija se intervencija u teãkim åasovima oåekuje kao spas. moguñe protivnike i niz ostalih subjekata u åijim bi oåima mogli da mu opadnu ugled i uverÿivost. kaznene mere pogaœaju stanovniãtvo u celini. B. 72 Reparacije su. koje se sastoje u niãteçu posledica krãeça norme. ako se ogreãi o odredbe statuta. nastaje sliåna diferencija. Dok se tada. povrañaju u preœaãçe staçe ili naknadi ãtete. Razlog koji je u samom kazniteÿu sastoji se u posledicama koje se u stadijumu pretçe nisu mogle sasvim predvideti. odreœivane i primeçivane nedosledno. 1956. U savezu ili meœunarodnoj organizaciji. Kazna moæe delovati protivno kazniteÿevom oåekivaçu iz mnogih razloga. Najjaåa ovlaãñeça u tom pogledu ima Savet bezbednosti Ujediçenih nacija. Ãto je vaænije. 260 . sankcijama koje u blaæim sluåajevima ne povlaåe upotrebu oruæane sile. koja izraæava i ãtiti univerzalne vrednosti. koji ãtiteñi svetski mir i bezbednost moæe kazniti svaku dræavu. Nikolajeviñ. mræçe itd. a ne one restitutivne. ona bi trebalo çih da dostigne. i to najpre i najviãe çegove ekonomski i socijalno najugroæenije delo-ve. cena izvrãeça kazne imala u vidu. ona je bila apstraktna: sada se konkretizuje u obliku izgubÿenih æivota. Ove kazne imaju jasan ciÿ: kaæçena dræava treba ãto pre da prestane s ponaãaçem protivnim Poveÿi Ujediçenih nacija. koji oåekuju çegovu pomoñ. ona moæe da izazove nacionalni prkos. koje predstavÿaju naknadu ratnim operacijama nanete ãtete. a oni su i onako imali najmaçe uticaja na politiku zbog koje se primeçuje kazna. retributivnim sankcijama za povredu opãtih interesa raspolaæu meœunarodne organizacije. Sarajevo. koja zapreti miru. nestaãice. i 42. Reparacije. a neke maçe. Umesto toga. Skoro sve one mogu da iskÿuåe svoju ålanicu ili da suspenduju neka çena ålanska prava. Ako su kaznu “skrivili” odluåioci.

Najkrupnijim preæivelim i uhvañenim liånostima nacistiåke Nemaåke i militaristiåkog Japana suœeno je posle Drugog svetskog rata pred meœunarodnim vojnim sudovima. Œ. u tome nema niåeg izuzetnog. Smatralo se da ñe se uåinak ove vrste sankcija pojaåati.U æeÿi da sankcije pogode prave krivce. sa svim opasnostima koje odatle proistiåu. 1996. sastavÿenim od sudija koje su odredile pobedniåke zemÿe. predviœeno da krivcima moæe suditi meœunarodni sud. ukoliko je to predviœeno meœunarodnim ugovorima i obiåajima. koje predstavÿaju isto-vrsan odgovor pogoœene dræave na protivpravne akte druge dræave. i daÿe. kada je usvojena Konvencija o spreåavaçu i kaæçavaçu zloåina genocida. ako se uspostavi stalni meœunarodni kriviåni sud da bi izricao kazne svim pojedincima koji se ogreãe o æivotne meœunarodne interese. joãdoãlo. tj. tada je zabraçena represalija upotrebom sile.73 Usled nerazvijenosti meœunarodnog sudstva. Zbog toga radça koja je povod za represaliju ostaje nezakonita. pored funkcije sankcije imaju da onemoguñe prednosti koje bi prekrãilac stekao zato ãto se ne oseña sputanim pravilima ratovaça. 151. s ciÿem da se ova posledça natera da poãtuje pravo. æivota i slobode. izraæene u normama meœunarodnog prava. Vasilijeviñ. u ovom sluåaju smatraju agentima meœunarodne zajednice. “Zbornik Pravnog fakulteta u Mostaru”. Wegovu funkciju vrãe ad hoc sudovi za pojedine situacije. u novije vreme se nastojalo i povremeno uspevalo da se pred meœunarodne sudove izvedu pojedinci. koje najviãe liåe na kriviåne sankcije u unutraãçem pravu. str. koju represalije sadræe (kao i sve kazne koje primeçuju same dræave) nastoji se da se represalije u miru dopuste samo u najmaçoj meri: u svakom sluåaju. Kada su u pitaçu sopstveni dræavÿani. U oruæanom sukobu vaæi pravilo da represalija ne sme po intenzitetu nadmaãiti prekrãaj i da mora prestati kada postigne svrhu. V. ali se ne moæe izbeñi uticaj çihovih posebnih interesa. godine. 261 . 74 Postoje i druga ograniåeça. Beograd. ali se to moæe åiniti i u odnosu na strance. Degan. koji su izricaçem presuda prestali da postoje. one koji su doneli i izvrãavali odluke protivne meœunarodnom pravu. 1980-81. Dræave se. doduãe. V. Represalije su najåeãñe u oruæanom sukobu. meœutim. Jedna vrsta takvih sankcija su represalije. Do uspostav-ÿaça takvog suda nije. primena retributivnih sankcija u meœunarodnim odnosima joãuvek je preteæno u rukama samih dræava. Veñje 1948. Zbog opasnosti od eskalacije. Ovi sudovi bili su privremeni organi pobedniåkih dræava. U ratu to znaåi da se zarobÿeni neprijateÿ ne sme kaæçavati samo zato ãto ratuje na protivniåkoj strani. jer se sastoje u oduzimaçu osnovnih dobara. 73 Do sada su uspostavÿeni ad hoc tribunali za bivãu Jugoslaviju i Ruandu. pojedincima åija je krivica dokazana. a pri tom izbeñi prigovori da je u pitaçu osveta pobednika. gde. Meœunarodni kriviåni tribunal. Represalije u meœunarodnom pravu. dok odgovor na çu to prestaje da bude.74 Individualizovane kriviåne sankcije za povredu meœunarodnog prava dræava moæe izricati putem svojih organa i pojedincima. Prometej. Wima su izricane kazne.

262 . On time situaciju naglo okreñe u svoju korist. Stoga odseåne granice izmeœu prinude i dejstva teãke pretçe ili kazne nema. Prinuda se ispoÿava kao samopomoñonda kada prinuditeÿ sam. Ovaj stav se u posledçe vreme izmenio i primena prinude se obeshrabruje. Najblaæi primer samopomoñi je svrãeni åin (fait accompli). Pored toga. sraåunatim na to da subjekte potpuno onesposobe za otpor. Podatak kako meœunarodno pravo zabraçuje primenu sile i ne priznaje vaÿanost obaveza prihvañenih pod prinudom ne znaåi. sve do najnovijeg vremena verovali su da je çihovo pravo na prinuœivaçe bitna oznaka suverenosti i posledçi i najvaæniji naåin da doœu do svojih prava. Treba se åuvati takvih preteranih pojednostavÿeça. subjekti meœuna-rodnih odnosa takav monopol ne priznaju nijednom izmeœu sebe. 82. u meœunarodnoj zajednici nema. 1966. Postojaçe dræava dosadaãçih formacija dovodilo je neprekidno do primene sile “onda kada stepen i oblik meœuzavisnosti ne dozvoÿava jednoj strani da kroz poãtovaçe interesa druge strane pribavi za sebe koristi neophodne za svoj opstanak ili razvoj”. 75 R. bez obzira gde je delo izvrãeno i åiji je on dræavÿanin. ãto predstavÿa pojavu koja se ni u mnogim savremenim dræavama ne moæe u potpunosti izbeñi. Stojanoviñ. tako da izgleda da ove nema mada je sama dræava vrãi uvek kada dobrovoÿno pristajaçe ili strah od sankcije nisu postigli potrebno dejstvo. JRMP. da prinude u meœunarodnim odnosima nema. ali su okolnosti takve da se i legalna primena prinude joãuvek nalazi u rukama svih subjekata. Jaka i dobro ureœena dræava ne dopuãta sebi podreœenim subjektima da vrãe prinudu.75 Nekada se ide i dotle da se koriãñeçe pri-nude smatra za bitnu razliku izmeœu meœunarodnih politiåkih odnosa i takvih odnosa unutar dræave. koga. f) Prinuda je sredstvo koje se bitno razlikuje od svih do sada opisanih po tome ãto iskÿuåuje opredeÿivaçe subjekta na koga je primeçeno: on se ne navodi na æeÿeno ponaãaçe. U stvarnosti. kao u dræavi. Kao politika sile. Politika sile u meœunarodnim odnosima. nego ga na to primorava ili æeÿene postupke umesto çega preduzima prinuditeÿ. Dok dræava ima monopol na prinuœivaçe. svaka dræava duæna je da kazni izvrãioca zloåina genocida. dok je unutar dræave zabraçena i onemoguñena postojaçem vrhovnog autoriteta. postiæe æeÿenu promenu. ne nailazeñi pri tom skoro ni na kakav otpor. Ãtaviãe. i po miãÿeçu mnogih teoretiåara. umesto prinuœenog. str. koji se ostvaruje onda kada prinuditeÿ svojevoÿno i bez iåijeg pristanka meça postojeñe staçe. na æalost. u meœunarodnim odnosima se prinuda koristi slobodno izmeœu subjekata. Prema takvom shvataçu.ali moæe biti izveden pred sud dræave åije su ga snage zarobile i kaæçen ako je prekrãio pravila ratnog prava. prinuda je kombinacija neposrednog fiziåkog pritiska s teãkim pretçama. nuæni pratilac meœunarodnih odnosa. ãto dovodi do utiska da je u meœunarodnim odnosima ima viãe. U izvesnim situacijama subjekti meœu sobom neometano i nekaæçeno primeçuju prinudu. ona je stalni. pak. koja ne mogu da ostvare obrañaçem viãim organima.

åije su pobude bile neãto drukåije. Primenom ovakvog manevra Hitler je postigao znaåajne rezultate. uåiçeno ne moæe sa svim ni ispraviti. koja ranije nije bila obeñana ovoj zemÿi. 127. da bi se odmah potom preãlo na koriãñeçe drugih sredstava (argumenti. opipÿiv predmet. kao.jer se oãteñena strana od branioca pretvara u napadaåa. demilitarizovanu rajnsku oblast. na åelu s Bizmarkom. ãto je viãe trajao. da Austriji oduzme neke posede. str. bivao jaåi: prvobitno je Rijeka imala da postane slobodan grad da bi konaåno. doduãe. III. ãto se brzo desilo u bici kod Sadove. godine. 78 Potemkin. 263 . Prinuditeÿ se onda nada da ñe vreme legalizovati promenu. te radi povrañaja mora da primeni veñu meru prinude ponekad se. godine. Faktiåki posed Italije je. Beograd. Austrija je. Pruska nije mogla da nasilno “izbaci” Austrijuiz Saveza.78 76 Kako zapaæa A. ali viãe od toga da je iskÿuåi iz Nemaåkog saveza. na primer. onda kada su Velika Britanija i Francuska 1956. svako ovo zauzimaçe objavÿeno je u roku od 48 åasova “ãto odgovara minimalnom vremenu za reagovaçe meœunarodne politike”. primeçujuñi veñu meru prinude da bi traæeno dobro oduzeo od çegovog dræaoca. str. 1968. koje jedino ona sama moæe dati. posedajuñi. Uvod u strategiju. jer ona u çemu nije bila fiziåki nego politiåki i pravno prisutna i mogla je da se povuåe samo uz svoj pristanak. Obiåno je u pitaçu bio komad teritorije. Bofr. Vojno-izdavaåki zavod. çihovom iznenadnom zaposedaçu. uzastopce. 3. nav. I Rijeka. prinuœivaå pribegava ratu s ograniåenim ciÿem.76 Ukoliko se zahtev ne moæe ostvariti svrãenim åinom. æelela je. Pruska vlada. podloæan fiziåkom zahvataçu i odvojiv od ostalih odnosa s prinuœenim. Praãkim ugovorom o miru Austrija se po-vukla iz nemaåkih poslova i ustupila Pruskoj pokrajine Ãlezvig i Holãtajn. meœutim. morala biti poraæena u pravom ratu. a to se deãava onda kada je otpor jak i kada se promena ne moæe postiñi za kratko vreme. 77 U napadu je uåestvovao i Izrael. grupa italijanskih iredentista pod voœstvom pesnika Gabriele Danuncija (D’Annunzio) zaposela je Rijeku i dovela do promene staça u korist Italije. 12. koji se nasilno okupirao. obeñaça) radi konsolidacije steåenoga. 444. septembra 1919. kako bi Pruska obezbedila hegemoniju meœu nemaåkim zemÿama. Rimskim ugovorom od 1924. pripadaçe Italiji bilo sasvim priznato. Niz uzastopnih svrãenih åinova naziva se u strategiji “taktikom salame” ili “manevrom artiåoke” i sastoji se u biraçu slabih mesta. da se primora na ustupke. godine napale Egipat s ciÿem da zauzmu zonu Sueckog kanala. Obe ove okolnosti vide se na primeru austrijsko-pruskog rata od 1866.77 Samopomoñse zameçuje iznudom onda. uãla je tako u sporna podruåja o kojima je trebalo raspravÿati izmeœu Italije i dræave SHS. delo. veñse pojavÿuje potreba da se skrãi voÿa druge strane. Austriju i Åehoslovaåku i zastajuñi svaki put da bi svetu podelio obeñaça kako nema daÿih teritorijalnih pretenzija. kada se ne prisvaja konkretan. Dva dana posle potpisivaça Senæermenskog mira s Austrijom. jula 1866. dakle.

ãto se postiæe trajnim akcijama”. u novije vreme je ciÿ primene prinude sve åeãñe ideoloãki. Uprkos tome. U meœunarodnom pravu ovakva predaja ima oblik opãte bezuslovne kapitulacije. “Vojno delo”. 264 . Kada se odluåuje o primeni prinude. Beograd. To su morale da priznaju i kolonijalne i imperijalistiåke sile posle Drugog svetskog rata. obiåno se gube iz vida çeni nedostaci za samog prinuœivaåa. kojom bi joj pokoreni narodi bili ostavÿeni na milost i nemilost. spremne. koje partizanskom borbom ili graœanskim otporom åini zavojevaçe iluzornim i praznim. Kada nije u pi79 K. ima dobara koja se ne mogu steñi prinudom. na strani prinuœivaåa moæe da nastane uvereçe da smena na vlasti nije dovoÿna garantija da ñe çegovi zahtevi biti ispuçeni. pristane na zahteve koje u poåetku nije prihvatila (kao u malopreœaãçem primeru). Samim zaposedaçem ne stiåe se lojalnost stanovniãtva. koja bi omoguñila da se u odnosu na nemaåko druãtvo preduzmu razliåite mere prevaspitavaça i osposobÿavaça za æivot u meœunarodnoj zajednici. koji se sastojao u prisajediçavaçu velikih oblasti radi eksploatacije zemÿiãta i ÿudi. Ovo se sredstvo moæe okrenuti protiv samog napadaåa i ugroziti i one vrednosti koje je on dotle nesumçivo posedovao. u ubeœeçu da opasnost koja dolazi od Nemaåke nije svodÿiva samo na grupu na vlast ili nacistiåku stranku. Ako to nije moguñe. Austrougarska je napadom na Srbiju samo ubrzala svoju propast. I konaåno. 59. U svojim osvajaåkim pohodima hitlerovska Nemaåka je teæila potpunoj pobedi. zauzimaçem çegove teritorije. proglasila je u toku Drugog svetskog rata da se neñe zadovoÿiti niåim do bezuslovnom predajom te dræave.79 Sa glediãta prinuœivaåa prinuda je uspela ako posle izvesnog vremena suprotna strana. No. gde se meœunarodno nasiÿe meãa s unutraãçim. postiæe uniãtavaçem protivnikove vojne sile. i antihitlerovska koalicija. kako to istiåe znameniti vojni teoretiåar Klauzevic (Clauseçitz). ili kao takvo predstavÿa. fon Klauzevic. prinuœivaå ñe nastojati da kod prinuœenog izazove takve promene koje ñe izbaciti na povrãinu nove odluåioce. i sastoji se u teæçi da se promeni druãtveno ureœeçe napadnute zemÿe i pogled na svet çenog stanovniãtva. Srodan s ovim je i ciÿ da se prinuœeni ukine kao subjekt meœunarodnih odnosa. Ovakva pri-nuda ima najåeãñe oblik intervencije. Pokreti otpora u zemÿama okupirane Evrope pokazali su da sile osovine i pored velike poåetne nadmoñi ne mogu da ostvare svoj ciÿ. Tada on nastoji da primeçuje pri-nudu sve dok mu se drugi subjekat u potpunosti ne preda i prepusti se çegovoj voÿi. suprotno verovaçima velikih sila i teoretiåara sile. O ratu. str. S druge strane. Takav se ciÿ. u suãtini nepromeçena. i pored prividne pobede na bojnom poÿu prinuda ñe biti neuspeãna zato ãto. da mu popuste. veñda ima duboke korene u nemaåkom militarizmu i na-cionalizmu. nanoãeçem opãte ãtete i ãto je po çemu najvaænije iznurivaçem: “postepenim iscrpÿivaçem fiziåke snage i voÿe. 1951.Iznuda nije usredsreœena na neposredno oduzimaçe i ona ugroæavaçem protivnikovih dobara treba da dovede do æeÿenog ponaãaça.

koje strahom od smrti i telesnih patçi treba da utiåu na duh. a ostali posrednici su samo oruœa kojima oni rukuju. Pored toga. Otuda meœunarodno pravo dozvoÿava samoodbranu. 265 . kojima se prenose poruke na daÿinu. 3. preko kojih se u stvari deluje u meœunarodnim odnosima. Da bismo izbegli terminoloãku zbrku. prinuda je neminovna onda kada je staçe u kome se nalazi jedna grupa ÿudi nepodnoãÿivo a sistem je takav da ne pruæa puteve za neprinudno postizaçe odgovarajuñe promene. celo stanovniãtvo je angaæovano u primeçivaçu spoÿno-politiåkih sredstava (opãtenarodni rat). uåesnici u meœunarodnim skupovima itd. Ma kako to paradoksalno zvuåalo. a Poveÿa Ujediçenih nacija predviœa preduzimaçe kolektivnih prinudnih mera protiv agresora. veñpredstavÿa spoÿno nametaçe. Otuda onaj koji je reãen da samo prinudom nameñe uvereça u svojoj osujeñenosti pribegava sve surovijim. Bez çih su ova sredstva mrtva. samostalnu i kolektivnu. Pre svega i sasvim logiåno. ne moæe se poreñi da je çena primena u meœunarodnim odnosima joãuvek u nekim sluåajevima opravdana i neminovna. kao pregovaraåi. Ovi se posrednici mogu podeliti u tri grupe: ÿudska biña. Ovo objaãçava izuzetnu svirepost nekih unutraãçih ideoloãkih sukoba i odgovarajuñe tendencije koje ispoÿavaju meœunarodni sukobi ove prirode. Iako je prinuda opasno sredstvo. pa i oåajniåkim merama. ovakva sredstva ñemo nazvati posrednicima. jer su to zbiÿa instrumenti. prinuda teæi da bude pojaåana i da dobije naroåito teãka obeleæja. a) Ÿudska biña su osnovni posrednici u primeçivaçu spoÿno-politiåkih sredstava. razlog je u çenoj nemoñi. subjektu meœunarodnih odnosa treba da su na raspolagaçu i sredstva u materijalnom smislu reåi pomoñu kojih ñe se u stvarnosti izazivati pojave åije se znaåeçe svodi na veñopisanu suãtinu. Naroåito su karakteristiåna za meœunarodne odnose oruœa za razaraçe. a da se çihovi neidentifikovani istomiãÿenici zastraãe. posrednici mogu biti ÿudi koji su u sluæbi subjekta (npr. pa tako posreduju argumenti. oruœa. Pored samih odluåilaca. U trenucima kada se subjekt meœunarodnih odnosa izuzetno napreæe. Prinuda je najmaçe pogodno sredstvo za stvaraçe i meçaçe ubeœeça. materijalna dobra i nematerijalne vrednosti. preko kojih se utiåe na zbivaça. npr. Od inkvizicije do najnovijih ideoloãkih obraåuna u Vijetnamu i Åileu muåeçe i surovi oblici usmrñivaça primeçuju se u uzaludnom naporu da se prepoznati nosioci suprotnih uvereça ponize i odstrane. b) Materijalna dobra koja sluæe kao posrednici veoma su raznovrsna i nemoguñe ih je sva nabrojati.. obeñaça ili pretçe. dræavni sluæbenici) ili oni koji to nisu. Sredstva u materijalnom smislu posrednici (instrumenti) Dok su sredstva o kojima je do sada bila reå osnovne suãtinske metode za postizaçe odreœenog ciÿa.taçu podrãka nekom jakom i razvijenom autohtonom pokretu. strani na koju se primeçuje prinuda ne ostaje niãta drugo do da prinudom brani svoja osnovna dobra. koji mogu uåestvovati i u primeçivaçu odluka. Vaænu ulogu meœu çima igraju naprave za komuniciraçe. koje nuæno mora da dovede do trajnog poremeñaja meœunarodnih odnosa.

kao i osobÿe razliåitih znaça i profesija. Kako je ovaj postupak obostran. Meœutim. mu-nicija i transportna sredstva. mogu se otkrivati i primeçivati novi. Tako se. a uskrañivaçem kaæçavati. veñse i daÿe argumentiãe. ono se naziva i diplomatijom. a od posrednika se ne koriste samo oruœa za razaraçe i ÿudi koji çima rukuju. 4. pomoñu kojih se uglavnom ostvaruje prinuda. U ovom odeÿku ispitañemo neke od onih koji su uobiåajeni. u meœunarodnim odnosima su se ustalile i dobile posebna imena. moralna i pravna pravila. pronalasci. v) U nematerijalna dobra spadaju sadræaji koji se prenose jezikom ili drugim znakovima i preko ÿudi ili materijalnih oruœa. pregovaraçe i meœunarodna propaganda.oruæja. pored ostalog. Sredstva i posrednici se kombinuju tako da bi se postigao najveñi uspeh. Postupci preteæno vezani za komuniciraçe Ovo su postupci kojima je zajedniåko nastojaçe da se preko odgovarajuñih posrednika prenesu takvi sadræaji koji druge subjekte treba da uvere da se ponaãaju onako kako to odgovara subjektu koji primeçuje takav postupak. pregovaraçe je u stvari razmena predloga. Spoqnopolitiåki postupci kombinacija sredstava i posrednika U meœunarodnoj politici se suãtinska sredstva vrlo retko primeçuju u åistom vidu. preti i nagraœuje. obeñava. ali se çihovim postojaçem moæe pretiti i obeñavati. koje se mogu nazvati spoÿnopolitiåkim postupcima ili tehnikama. zahteva. åijim se pruæaçem drugi subjekti mogu nagraœivati. obaveãteça. umetniåke poruke itd. a neke takve kombinacije. Pregovaraçe se sastoji u slaçu poruka spoÿnopolitiåkim odluåiocima. industrijski proizvodi i kapital. ideoloãke postavke. kroz postupak nazvan ratom. 266 . ova dobra mogu da se koriste radi pretçe ili nagra-œivaça. na primer. Isto tako. Pregovaraçe. jer su diplomati najåeãñi pregovaraåi. verske dogme. patenti. jer nema subjekta koji je pri tom pasivan primalac saopãteça. pri tom se ne koristi samo jedna vrsta posrednika. argumenata i pitaça neposrednim ÿudskim dodirom ili komuniciraçem preko odgovarajuñih naprava. u ciÿu da se oni navedu na donoãeçe odgovarajuñih odluka. ni prinuda ne ispoÿava u åistom vidu veñ. Pored toga. u ovakve posrednike ulaze i dobra koja åine ekonomski potencijal dræave. Mada su najåeãñe pogodna za argumentisaçe i ubeœivaçe. nego i brojna druga materijalna i nematerijalna dobra. To su. kao ãto su sirovine. uglavnom. licence. u ratu se ne primeçuje samo prinuda. razlikuju se dva glavna postupka ove vrste. A. Prema tome da li se u prvom redu deluje na odluåioce ili na stanovniãtvo. grupiãuñi ih prema sredstvu ili posredniku koji u çima preovlaœuju. Pored veñpoznatih postupaka. znaça. simboli. pojmovi. S obzirom na to da se u modernoj dræavi pregovaraçem s drugim meœunarodnim subjektima bave posebno obuåeni ÿudi.

ali su çihove funkcije neãto drukåije. AlgerB. Neposredno op-ãteçe izmeœu vlada bilo je oteæano 80 Podrobno o razvoju ustanove diplomatskih predstavnika vidi M. taåno je da su diplomati joãuvek najåeãñi ÿudski posrednici u postupku pregovaraça. Meœunarodno javno pravo.). Maçe i siromaãnije dræave ne mogu da podnesu teret izdræavaça preko sto osamdeset diplomatskih predstavniãtava. U XVIII veku su sve tada postojeñe dræave veñobuhvañene isprepletanim bilateralnim sistemom diplomatskih odnosa. zaãtita domañih graœana itd. Danas je taj postotak verovatno joãniæi. Brams. Pattern of representation in national capitals and intergovernmental organisations. II Beograd. veñje o çima reå u drugim odeÿcima. potreba da teritorijalizovane grupe ÿudi stupaju u povremene dodire preko svojih predstavnika osetila se veoma rano. godine. od moguñeg 14. povodom viãestrane diplomatije. str. i daÿe. joãi pre nastanka dræave.Pregovaraçe i diplomatija. obaveãtavaçe. Jedno se izjednaåava sa spoÿnom politikom uopãte. “World Politics” 1967. Ch. Bartoã. “Kultura”.81 Iz istih razloga. U novije vreme postoje i smatraju se diplomatima i stalni predstavnici dræava kod meœunarodnih javnih (vladinih) organizacija. 1956. 647. Ova izaslanstva su dugo bila povremena. Treba imati u vidu da reå diplomatija ima i druga znaåeça. Na Beåkom kongresu od 1815. Drugo pod diplomatijom podrazumeva skup profesionalnih sluæbenika za odræavaçe meœunarodnih odnosa i sve ãto oni rade. 431. 81 Prema jednom istraæivaçu. postavÿena su i åvrsta pravila koja se tiåu diplomatskog predstavÿaça. str. izvrãenom 19631964. ali to zbog broja postojeñih nezavisnih dræava u potpunosti nije moguñe. dakle 26%. Osnovna potreba za stalnim predstavnicima nastala je zbog sporosti i slabosti meœunarodnih komunikacija. 267 . Diplomata je stalno prisutni predstavnik jedne dræave u drugoj dræavi. koji nas ne zanimaju na ovom mestu. koji podrazumeva stalno prisustvo predstavnika jedne dræave u prestonici druge dræave. Naime. i obrnuto. Meœutim.712. preteåa kasnijih ministarstava inostranih poslova.161 diplomatskog predstavniãtva postojao je samo 3. te se zadovoÿavaju misijama u glavnim gradovima najveñih dræava i u susednim zemÿama. Meœutim. mada je diplomatija samo jedno od sredstava te politike. Tek je u XV veku zbog pojaåanih meœudejstava ovo predstavÿaçe izmeœu dræava postalo stalno. diplomati mogu imati zadatke koji se razlikuju od pregovaraça (npr. åijim odluåiocima prenosi i tumaåi poruke svoje vlade da bi ih naveo da shvate çene interese i çenu politiku i ponaãaju se onako kako to çima pogoduje. a o çihovoj pregovaraåkoj ulozi biñe reåi neãto kasnije. i daÿe.80 Svaka dræava nastoji da bude zastupÿena kod svake druge dræave. razvijene zemÿe imaju veñi broj osobÿa u svojim diplomatskim predstavniãtvima od zemaÿa u razvoju. pa su u çima u sredçem veku ne retko uåestvovali i najviãi odluåioci odnosno monarsi. i to izmeœu italijanskih gradova-dræavica. koja u osnovi vaæe joãi danas. Ovakvi izaslanici ili glasnici starali su se o tome da se sporazumno urede odnosi u onim oblastima gde su te grupe dolazile u dodir ili da se reãe sporovi koji bi zbog toga nastali. Polovinom narednog veka u Francuskoj se javÿa i stalan dræavni ured za odnose s inostranstvom.

268 . The Free Press. poruke koje se ãaÿu neophodno prilagoditi uslovima i stilu sredine koju povremeni posetilac ili liånost s druge strane telefonske ili telegrafske linije ne moæe poznavati. To se potvrœuje naglim porastom tzv. postoji uvereçe da im je opao i znaåaj i da su se pretvorili u puke glasnike. pri åemu se çegov savet ne uzima u obzir. u stvari. ãto je diplomatima donelo prestiæ koji ih i danas u izvesnoj meri prati. uticajne liånosti iz najviãih slojeva. 82 G. Pored toga. opet. i daÿe. tako da dræava u svakom trenutku moæe na svako mesto da poãaÿe za tu priliku najpogodnijeg i najsposobnijeg pregovaraåa. u “telefonistkiçe istorije”. materijalnim sredstvima veze. ne mogu odstupati pravdajuñi to kratkoñom vremena. Istina je.82 Takva primedba je delimiåno taåna. diplomatije na vrhu. Zbog toga ãto su diplomatski predstavnici izgubili raniju samostalnost. kada je reå o pregovorima koji iziskuju posebna struåna znaça. kao i u svakoj dræavnoj sluæbi. ÿudi koji zaista imaju ovlaãñeça da elastiåno tumaåe politiku svojih dræava i da se u çihovo ime obavezuju. a pravi pregovaraå je u stvari onaj koji se diplomatom kao glasnikom koristi. ista okolnost doprinela je tome da se. predsednika vlada i ministara inostranih poslova. svodi se zaista na glasnika. tj. diplomata koji je samo prenosilac poruka bez ikakve slobode odstupaça. str. åestim neposrednim susretima vrhunskih odluåilaca. Principles of World Polities. ne hajuñi za demokratsku kontrolu. preko kojih se poruke neposredno mogu prenositi izmeœu odluåilaca razliåitih zemaÿa. ãefova dræava. meœutim. kada su diplomati bili sinovi uglednih. Naravno. Modelski. jer se odobreçe za odstupaçe isto tako brzo moæe traæiti i dobiti. koje je dobro poznavao. jer su vlade doãle u moguñnost da u veoma kratkom roku svojim predstavnicima ãaÿu vrlo podrobna uputstva. koje je on prema potrebi mogao srazmerno slobodno da tumaåi u duhu opãtih interesa svoje zemÿe. New York.dugim putovaçem poruke i odgo-vora na çu. omoguñeno je i brzo prevoæeçe ÿudi. Za takvu liånost bile su dovoÿne povremene opãte instrukcije. koja sadræi latentnu tendenciju ka birokratizaciji. Ove su okolnosti navele neke teoretiåare da tvrde da je diplomatija izgubila svaki znaåaj i da se odræava samo zahvaÿujuñi istoriskoj inerciji. da se zadræimo samo na prego-vorima. S druge strane. neke se “proverene” a zastarele forme koriste samo zato ãto su uhodane. koji su mistifikovali svoju veãtinu. U svakom slu-åaju. Takav pasivni diplomata pribliæava se. Otuda su diplomatski predstavnici bili. Prisustvo stalnog predstavnika omoguñavalo je bræu razmenu poruka i lakãe postizaçe sporazuma. mahom aristokratskih porodica. upuñuju delegati koji takva znaça poseduju u veñoj meri od opãte obrazovanih diplomata. neæivim. a delimiåno se odnosi na jedan stereotip diplomate koji se razvio u XIX veku. ali je podrazumevalo da diplomatski predstavnik ima ãiroka ovlaãñeça da iznosi stav svoje vlade i da se u çeno ime obavezuje. poboÿãaçem transportnih sredstava. da dræave joãuvek ne mogu da se odreknu stalnog zastupaça kod drugih dræava jer je. od kojih ovi. 1972. S razvojem sredstava veza ovaj se poloæaj izmenio. po pravilu. iako su izgubile razlog za postojaçe. 181.

Do çih dolazi ako postoje izvesne razlike u shvataçima ili interesima. Pa ipak. Odsustvo prinude u stvari daje posebnu vrednost pregovorima. u pregovore se ulazi s unekoliko razliåitim stavovima. te su oni prvi i najåeãñe koriãñen postupak u meœunarodnoj politici. predsednik vlade. veãtina i uspeh pregovaraåa mere se çegovom sposobnoãñu da drugu stranu privoli na sporazum. ãto se deãava naroåito kao ãto su subjekti u pregovorima nejednake moñi. pregovaraçe je preteæno povezano s ubeœivaçem (argumentisaçem).83 Oni i u ovakvim prilikama prvenstveno iznose argumente koji treba da dovedu do odgovarajuñih odluka konferencija ili organa meœunarodnih 269 . Dvostrani i viãestrani pregovori. koji su se u drugoj polovini XIX veka umnoæili. To ne znaåi da se pregovaraå ne koristi i drugim sredstvima. Prinuda i pregovaraçe su u suãtini nespojivi. Moguñe je da jedna strana u potpunosti prihvati zahteve druge strane. koji u stvari sadræi uzajamna obeñaça strana u pregovorima. na kraju. Pored ovakvog pregovaraça u parovima. S nagradama i kaznama pregovaraå je samo uzgredno povezan utoliko ãto je çegovo ponaãaçe sastavni deo takvih sredstava. Lica koja su za vreme pregovora vrãila prinudu nad svojim partnerima nikako se ne mogu nazvati pregovaraåima. viãestrana diplomatija. jer neuspeh pregovaraça moæe da znaåi prelazak na druge. ako su glediãta dvaju subjekata istovetna. ako su za to ovlaãñeni od nadleænih organa (u stvari. te je otuda glavni ciÿ pregovora sporazum. ministar inostranih poslova. najåeãñe formalni (ãef dræave. iznoseñi argumente koji ñe je navesti da zauzme æeÿeni stav. Ovakav ishod nije povoÿan ni za strane u pregovorima niti za opãte interese. koje treba izmiriti. Kao ãto smo u samom naslovu nagovestili. Ukoliko se to postigne ustupcima obeju strana. ali je ubeœivaçe osnovno i jedino kojim u potpunosti raspolaæu sami pregovaraåi. I. a sastanci çihovih organa nisu niãta drugo do vi-ãestrano pregovaraçe predstavnika dræava. odnosno kaæçenog subjekta. prekinuti. ili kada na viãestranom skupu podræava ili napada stav nagraœenog. pregovaraå obeñava i preti. opasnije postupke. koji treba da se izjednaåe. ali samo ako je çegova vlada reãena da takva sredstva primeni i u onoj meri u kojoj je ona spremna da ispuni obeñaça i izvrãi pretçe. ministri drugih resora). bilateralna diplomatija). meœu kojima istaknuto mesto imaju oni koji su stalno teritorijalno povezani s drugim subjektom (diplomati u uæem smislu reåi) itd. Ako to nije moguñe. Ako su u pitaçu dvostrani pregovori (tzv. npr. pregovori u osnovi nisu potrebni. sluæbenici viãi i niæi. kada pokazuje popustÿivost ili odbojnost. pregovori mogu biti neuspeãni i konaåno. pregovaraçe se ne svodi samo na reãavaçe sporova.Za nas je diplomatija sinonim za pregovaraçe kojim se izmeœu subjekata meœunarodnih odnosa mogu baviti svi ÿudi povezani s çima. u novije vreme sve su åeãñi pregovori uz istovremeno prisustvo viãe subjekata tzv. Iz takvih skupova razvile su se i meœunarodne organizacije. pregovori se okonåavaju kompromisom. Za razliku od znaåeça koje ima u meœunarodnom pravu. Wene preteåe su bili nekada veoma retki meœunarodni kongresi i konferencije. odluåilaca). To mogu biti kako sami odluåioci. U stvari.

uobiåajeni u dvostranom pregovaraçu izmeœu nejednakih partnera. Osim toga. te se izbegavaju pritisci na maçe dræave. Dok u bilateralnim pregovorima preti opasnost da se interesi treñih subjekata zanemare ili åak i povrede. viãestrani pregovori vode raåuna o okolnosti da u danaãçe vreme opãte povezanosti subjekata i isprepletenosti çihovih interesa ima veoma malo pitaça o kojima se mogu sporazumeti samo dve dræave. odræavaju pregovori izmeœu niza parova i u okvirima maçih grupa zainteresovanih zemaÿa o drugim pitaçima. i maça otvorenost zbog obzira koji se moraju imati prema svim uåesnicima. sama åiçenica da se na skupu nalaze predstavnici veñeg broja dræava daje moguñnosti da se. str. koja ne sme da zna o åemu oni reãavaju niti je se to. izbegavajuñi ãire skupove i meœunarodne organizacije. koja ne postoje u dvostranim pregovorima. kod viãestranog pregovaraça ñe oni lakãe doñi do izraæaja. pa åak i ratove. Postoje i druge vrednosti viãestranog pregovaraça. delo. o åijoj su sudbini reãavali za “zelenim stolom” ostavÿajuñi ih da daÿe nagaœaju o sadræini tih dogovora. viãestrani pregovori nemaju samo prednosti nego i nedostatke. Prenoseñi svoja ukoreçena shvataça. Stoga ñe i subjekti. izazvana potrebom da se reãi niz proceduralnih pitaça. pored zajedniåke teme o kojoj svi uåesnici raspravÿaju. mora se nedvosmisleno naglasiti da su viãestrani pregovori u prednosti kada je reå o pitaçima åije se reãavaçe moæe ticati cele meœunarodne zajednice. nav. I. 83 DimitrijeviñRaåiñ. koja nisu na zvaniånom dnevnom redu skupa.organi-zacija. 270 . I ova okolnost ide u prilog maçih i maçe bogatih dræava. i daÿe. kao i pravila diplomatske igre. Ove odluke imaju oblik viãestranih ugovora ili rezolucija i naroåito su pogodne onda kada se reãava o pitaçu od opãteg univerzalnog ili regionalnog interesa. 5. Javno i tajno pregovaraçe. tiåe. poznaju mnogo boÿe od ãire publike. Ne vodeñi raåuna o sopstvenom narodu pregovaraåi se tek nisu obazirali na interese treñih. viãestranim pregovaraçem pokuãati da ostvaruju univerzalne vrednosti za koje se zalaæu. po pravilu. S obzirom da su spoÿni poslovi duæe od unutraãçih ostali domen slobodnog opredeÿivaça vladara i çihove okoline. U ove posledçe ubrajaju se sporost. Staraçe o tome da pregovori budu u skladu s opãtim interesima dovelo je i do rasprave o javnoj i tajnoj diplomatiji. Otuda veñina zemaÿa osuœuje pokuãaje velikih sila da o æivotnim pitaçima raspravÿaju izmeœu sebe. koje preko svojih predstavnika pri meœunarodnim organizacijama ili delegata na meœunarodnim kongresima i konferencijama odræavaju i bilateralne dodire s onim dræavama kod kojih ne mogu da akredituju diplomatske misije. naroåito malih ili “necivilizovanih” dræava. Vlade su stoga ulazile u razne kombinacije. Naravno. navodno. U ovakvim pregovorima moñuåesnika ima neãto maçi znaåaj. to je diplomatija dugo ostala privilegija aristokratije i “otmenih krugova”. takvi su ÿudi smatrali da i na meœunarodnom planu znaåe usku elitu i da interese sopstvenih dræava i sveta. konaåno. a da o tome nisu obaveãtavale stanovniãtvo. Pa ipak.

praksa je ukazala i na neke mane javnog pregovaraça. Do prvog dolazi zato ãto se viãe no u tajnim pregovorima vodi raåuna o prestiæu i o unutraãçopolitiåkim obzirima. Kod subjekata. zapisao: “otvoreni ugovori o miru. Tome su doprinele dve okolnosti. Ovakvo shvataçe konaåno je naãlo izraza i u Paktu Druãtva naroda. jer bi ovo moglo da se protumaåi kao slabost i besprincipijelnost. u åije se ime pregovara. posle kojih neñe biti nikakvih poverÿivih sporazuma. prema kome je nekontrolisana diplomatska aktivnost bila glavni krivac za izbijaçe Prvog svetskog rata. tvrdi se da tajni pregovori omoguñavaju da se igra “otvorenim kartama”. borbu protiv tajne diplomatije predvodio je ameriåki predsednik Vilson (Wilson). diskusija o prednostima i nedostacima javnog i tajnog pregovaraça ne prestaje. objavila tajne dokumente iz arhive ruskog ministarstva inostranih poslova. demokratski pokreti i stranke poåeli su jaåati krajem devetnaestog i poåetkom dvadesetog veka u mnogim zemÿama i izborili su se u nekim od çih za parlamentarnu demokratiju. Ovo je uvereçe naroåito bilo jako u SAD. prisutnoj publici i predstavnicima sredstava za informisaçe. Ako nema popuãtaça. ãto pre pogoduje prekidu pregovora no ãto vodi çihovom uspeãnom zakÿuåeçu. za koje se çegova zemÿa bori. zemÿi koja je 1914. iz kojih se jasno i dramatiåno videlo kako su se velike diplomatske kancelarije iza zatvorenih vrata poigravale æivotima miliona ÿudi i sudbinama svojih i drugih naroda. tako da teæe dolazi do odstupaça od isprva zauzetih stavova. ovaj nije priznavao postojaçe nijednog meœunarodnog ugovora koji nije prethodno bio registrovan (dakle. Umesto da se obrañaju jedni drugima.Tajna diplomatija postala je predmet æestokih napada u toku Prvog svetskog rata. pojaåava se kontrola od strane ãireg kruga ÿudi. bilo je neprihvatÿivo da tako vaæna oblast kao ãto su meœunarodni odnosi ostane van te kontrole. Iako je javnost pregovaraça otada nesumçivo ojaåala. Boÿãeviåka vlada u Rusiji je. da se zahtevi jasno i neprikri271 . maçi su izgledi na kompromis. koji je pre toga u svojoj proklamaciji od åetrnaest taåaka kao jedan od ciÿeva. åitavog stanovniãtva. Posle okonåaça rata. teorijski. Javni pregovori su maçe efikasni zato ãto teæe da se izmetnu u propagandu. javni pregovaraåi troãe isuviãe mnogo vremena na govore upuñene “galeriji”. ålanova predstavniåkih tela i. Kao ãto je veñreåeno. Ambicije pregovaraåa da postignu “pobedu” i nadmaãe protivnika dovode do nepotrebnih obraåuna. Pre svega. kao jedan od svojih prvih poteza. te se smaçuju samovoÿa i neodgovornost delova izvrãne vlasti u åijoj su prvenstvenoj nadleænosti spoÿni poslovi. S glediãta celokupnog meœunarodnog sistema. postignuti na otvoren naåin. Poãto su biraåi preko svojih predstavnika poåeli da vrãe nadzor nad mnogim dræavnim delatnostima. spreåavaju se sporazumi na ãtetu opãtih interesa i pogaœaça na raåun treñih dræava. Tvrdi se da su takvi pregovori maçe elastiåni i maçe svrsishodni. Nasuprot tome. Ovaj gest je pojaåao i drugo uvereçe. objavÿen) kod te meœunarodne organizacije. veññe se diplomatija odvijati otvoreno i na oåigled javnosti”. prednosti javnog pregovaraça su dvojake. Meœutim. godine predçaåila po demokratskim institucijama. tako da su veliki delovi izlagaça nameçeni stanovniãtvu stranih zemaÿa ili “domañoj potroãçi”. izazivaça povreda i nezadovoÿstva.

otklaça se opet pravilom. Iako su neke primedbe na raåun javnog pregovaraça taåne. mora priznati da kontrola javnosti ne mora uvek obezbediti miroÿubiv ishod. koja se tiåu æivota i smrti 84 “ Vidi isto. koji su glavno sredstvo pregovaraça. nisu imali vrednosti. ako je on postignut. Rad veñih meœunarodnih skupova i organa mnogih meœunarodnih organizacija po pravilu je javan. svaka strana ñe se truditi da se predstavi kao beskompromisno naåelna. iskoristiñe priliku da iznijansira i obrazloæi svoj stav. Joãuvek je moguñe da o pitaçima. Kod dvostranog pregovaraça se sam proces pregovaraça obiåno dræi u tajnosti. one nisu odluåujuñe. tom javnom delu. objavÿuju ili u vidu sporazuma. ako je sporazum veñu osnovi postignut. dok se rezultati. te naravno ne sadræe sve ono ãto se moglo åuti i u toku pregovora. dok je stvar obrnuta: nedostaci ovakvih javnih debata upravo potiåu od toga ãto one nisu u potpunosti javne. debati. se opãte uzev. od kojih je jedno. str. 272 . nije ni åudo ãto se u javnoj debati obavÿaju drugi poslovi. Po samoj svojoj prirodi. prethodi i s çime se vremenski prepliñe i maçe formalan deo. ili u vidu saopãteça za javnost (kominikea). isto tako. jer i sama javnost moæe biti zahvañena ratobornom i nepomirÿivom atmosferom. Ãteta. Åudno je samo ãto se ove osobine prividno javnog pregovaraça onda uzimaju kao dokazi da javno pregovaraçe uopãte zaostaje za tajnim. viãestrano pregovaraçe nakloçenije je javnosti. ãto su samo fasada za tajno pregovaraçe. u kome se ili konstatuje postignuta mera saglasnosti ili navode razlozi zbog kojih saglasnost nije postignuta. Odsustvo propagande åak omoguñava “razumnim” pregovaraåima da izbegnu masovnu histeriju koja ponekad moæe da zahvati stanovniãtvo i javno mneçe. U savremenoj pregovaraåkoj praksi. najåeãñe vrãi propaganda koriãñeçem interesa koji vlada u javnosti za ishod pregovora. potvrde najviãeg predstavniåkog tela. neporecivo je da je javno pregovaraçe u skladu s demokratskim naåelima. Nema dokaza da su pregovori propadali zato ãto su javni. Meœutim. ako je unapred jasno da se sporazum ne moæe postiñi. koji se odvija van oåiju javnosti i na kome se ponekad sporazumi koji ñe se postiñi do te mere pripreme da su javna istupaça samo forma. u tome da ceo narod moæe boÿe da prosuœuje o svojim interesima od uskog kruga pozvanih. Naime. Kominikei se tako sastavÿaju da niko ne bude povreœen. tj.veno iznose. koja bi mogla nastupiti od neodgovornog preuzimaça obaveza u tajnim ugovorima. da se postiæu nagodbe itd. prema kome nijedan meœunarodni ugovor neñe vaæiti bez ratifikacije. naroåito kada pregovara veñi broj uåesnika. veoma vaæno. Pre je razlog çihovog neuspeha u nepomirÿivosti opreånih zahteva i u tome ãto su stranke u toj meri razliåite da argumenti. po pravilu. tj. i daÿe. usvoje-nim u svim demokratskim dræavama. U pogledu pregovaraça stvarna demokratizacija meœunarodnih odnosa ima joãda prevali dug put. tajno i javno pregovaraçe meãaju jedno s drugim. dok bi uspevali da su bili tajni. Smeãa tajnosti i javnosti kod viãestranog pregovaraça neãto je drukåija. Iako se.84 Poãto su glavni argumenti iskoriãñeni u toj poverÿivoj fazi. odnosno samo javni deo pregovaraça. 159.

Ovo je prvi put da je reå propaganda upotrebÿena u znaåeçu pribliænom danaãçem. Kada je reå o dræavama. sasvim male skupine predstavnika sasvim uskih grupa zemaÿa. 86 M. subjekt meœunarodnih odnosa. u inostranstvu. i daÿe. biroi ili åak ministarstva koji se bave informisaçem i propagandom. str. 1974. gde se kao adresati javÿaju grupe ÿudi. Qualter. Pod çenim okriÿem je viãe od sto informativnih centara u svetu. Socijalna psihologija. str. takve sluæbe su sada u sastavu dræavnog aparata (uprave) te su viãe ili maçe centralizovane. I jedna i druga vrsta propagande imaju meœunarodni znaåaj. dok se meœunarodnom propagandom æeli da se preko adresata u inostranstvu utiåe na druge subjekte da se ponaãaju tako da se pomenuti ciÿevi i postupci mogu neometano postiñi i sprovesti. çome se na ovom mestu neñemo podrobno baviti. Takva propaganda moæe biti unutraãça.87Obiåno su to uprave. kao i radiostanica “Glas Amerike”. preteænije namene. U najãirem smislu reåi. Kako. pa i cela stanovniãtva. Kuroåkin (ur. Propagandom se mogu baviti i bave se dræave. 223. 87 Informativna agencija SAD (USIA sada Agencija za meœunarodne komunikacije) obrazovana je 1954. 1982. ona nije u pravom smislu meœunarodna. Propaganda and Psychological Warfare. 273 . unutraãça propaganda ima i druge. H. godine. Elementi meœunarodne propagande. delo. P. daleko od javnosti. K. U vreme nuklearnog naoruæaça. kada se za nekoliko minuta mogu izazvati ogromna razaraça.) kako bi tamo obezbedili podrãku za svoje unutraãçe politiåke ciÿeve. partije ili vlade. Kod meœunarodne propagande to je. etniåke grupe itd. Za raåun adresanta propagandom se u prvom redu bave posebno opremÿene sluæbe koje zapoãÿavaju naroåito obuåeno osobÿe (propagandisti). 85 privredna preduzeña itd. reãavaju. uvereça i uåeça. u malom broju tajnih pregovaraåa usredsreœuje se ogromna moguñnost da pogreãe. dakle usmerena na sopstveno javno mneçe. Iako ovakva propaganda moæe imati meœunarodnih posledica. crkve. T. Zvonareviñ. i meœunarodna. koje se sastoje u pridobijaçu stanovniãtva za unutraãço-politiåki program klase. politiåke stranke.miliona ÿudi. reå je o ãireçu ideja. “Mvsl”. New York. Iz prethodnog opisa vidi se da su elementi propagande sledeñi: Adresant.) Kommunistiåeskañpropaganda. nav. po pravilu. 1976. propaganda je svaki sistematski napor da se maçe ili veñe grupe ÿudi (adresati ili objekti propagande) pridobiju za stav koji odgovara onome koji taj napor preduzima (adresatu ili subjektu propagande).86 aa. “Ãkolska kçiga”. 699. koji se bavi propagandom radi postizaça svojih ciÿeva. Random House. godine Congregatio de propaganda fide (Kongregaciju za ãireçe vere). b. Moskva. da uåine zlo. Kako latinski koren te reåi (propagare) nagoveãtava. mada naglaãavamo da su kao postupci i unutraãça i meœunarodna propaganda u osnovi sliåne. Vidi podrobnije Holsti. Za meœunarodnu politiku je od znaåaja politiåka propaganda koju preduzimaju subjekti meœunarodnih odnosa. meœutim. Unutraãçom propagandom se nastoji da se od sopstvenog stanovniãtva dobije podrãka za spoÿnopolitiåke ciÿeve i postupke. propagator ili subjekt propagande. Zagreb. Propagandom u inostranstvu mogu se baviti i unutraãço-politiåki subjekti (partije. Meœunarodna propaganda. mada su reæimi koji propagandi u zemÿi i inostranstvu posveñuju naroåitu paæçu znali i za iskÿuåivo propagandistiåke sluæbe 85 Papa Grgur XV organizovao je 1622.

kojom se. pak. Tako se. Pozitivan. jer za to nije organizovan. kao ãto su novinsko-izdavaåke kuñe. na primer. dræava je vlasnik i supervizor takvih preduzeña. preduzeña za proizvodçu filmova. ali ne moraju da pripadaju. pa i åitavo stanovniãtvo dræave ili sledbeniãtvo drugih subjekata meœunarodnih odnosa. dok bi time u inostranstvu mogao biti pokoloban mit stvoren propagandom.88 Adresat. raåunajuñi s tim da je domaña publika i onako upoznata s neprivlaånim stranama svoga æivota. organizacije i pojedinci koji ne rade za dræavnu upravu. autorima ne propisuje ãta ñe saopãtavati. ili sopstvenom propagandom na çeno stanovniãtvo. doduãe. åiji su interesi. veñãirim grupama. dok je pregovaraçe uzajaman odnos izmeœu pregovaraåa. 274 . vidi se po tome ãto se neka dela. uvek ostaje izvestan broj stvaralaca. Kako. Dok odluåioci (vlada) dræave A vrãe propagandu meœu stanovniãtvom dræave B. celokupnu propagandu ne moæe “proizvoditi” samo dræavni aparat. jer se te firme nalaze u rukama krupnih preduzetnika ili monopola. Pored toga. veñu tom pogledu imaju udela preduzeña. ovo stanovniãtvo ne deluje u istom smislu na odluåioce. meœutim. ne smeju izvoziti. ograniåavajuñe. Dræavni aparat i onda utiåe na çihov rad. radio i televizijske stanice. da teæi oåuvaçu sluæbene tajne ili zaãtiti javnog morala. istovetni s interesima koje zastupa i vlada. Koliko je meœunarodna propaganda znaåajna za vlade. naroåito u odnosu na inostranstvo. Dræava B moæe jedino uzvratiti time ãto ñe pregovaraçem delovati na vladu dræave A. koji ne moraju biti u dræavnom vlasniãtvu. da se ponekad postupa i obrnuto: sadræaji koji se ne mogu prikazati domañoj javnosti puãtaju se u inostranstvo da bi se tamo pojaåao utisak o intelektualnim i umetniåkim slobodama.(npr. uticajne ili artikulisane grupe u inostranstvu. da propagandistiåke poruke idu preko razliåitih medija. adresat ne vrãi istovremeni uticaj na adresanta. podstiåuñi ga ili ograniåavajuñi. udruæeça graœana i pojedini publicisti i umetnici. Osnovna razlika izmeœu propagande i pregovaraça je u tome ãto propaganda nije upuñena odluåiocima. To se postiæe cenzurom. U onim dræavama gde se ovakvim preduzetniãtvom bave privatne firme. Propaganda nije jedini ciÿ cenzure. ogleda se u tome ãto dræava subvencijama ili åak delimiånim vlasniãtvom nastoji da obezbedi da tvorevine koje potiåu od ovakvih proizvoœaåa sadræe poruke do kojih je odluåiocima stalo. nacistiåke Nemaåka. koja je imala ministarstvo propagande). 88 Zanimÿivo je meœutim. ali im se odreœuje ãta ne smeju da saopãte. odnosno dræavnoj sluæbi. koja se inaåe mogu predstaviti domañoj publici. åije poruke mogu da pomognu propagandi ili da se s çom kose. kojima odluåioci mogu. S obzirom. objekt ili meta propagande su ÿudi åije stavove ili ponaãaçe treba podræati ili promeniti u interesu propagatora. Kod meœunarodne propagande to su jake. ali se çome moæe spreåiti da disonantni glasovi pokvare predstavu koja se æeli stvoriti drugim sredstvima. koja moæe npr. dræava zadræava sebi pravo da deluje i negativno. åuveni film Aleksej Rubÿov Andreja Tarkovskog smeo prikazivati samo van SSSR. podstiåuñi uticaj. ovu koordinaciju nije teãko postiñi. U zemÿama etatistiåkog socijalizma.

poruku je teãko prepoznati. mogu dati tek poãto se poznaje i çen stvarni sadræaj. kod propagande to nije. kao ãto se to åesto åini. kao ãto su radio. u stvari. znakovi i gestovi) i komunikaciona sredstva (medij). u stvari. Sa posebnog. bez obzira na ciÿ i sadræaj. najkorisniji. 89 O Gebelsu i çegovoj propagandnoj maãini vidi J. i daÿe. jer deluju uverÿivije ako je veoma suptilna. Propagandni posrednici su nematerijalna i materijalna dobra kojima se propagandna poruka prenosi do adresata. rasne netrpeÿivosti. pak. dvostruk. Åesto se åuje da je protivniåko izlagaçe “propaganda”. iz çega se ne mora videti sama bit poruke: ciÿ koji se çome æeli postiñi i pogled na svet samog propagatora. osvete itd. zavojevaça. filmovi. usmeno prenoãeçe itd. televizija. ravnopravnosti naroda. simboli (reåi. koji ispoÿavaju i mnogi struåçaci za propagandu. nauåno opravdan itd. Ciÿ propagatora i sredstvo koje je usvojio daju bitan peåat propagandi. Zbog ovakvog cinizma. moæe meriti iskÿuåivo svojom efikasnoãñu. Kao postupak. “Dobra” propaganda biñe ona koja je najviãe koristila subjektu koji ju je vodio. The Mythical World of Nazi War Propaganda. sama ova reå je dobila pogrdne prizvuke. ako adresata navede da sE2m zakÿuåi onako kako to adresat æeli. propagatori laæi najviãe vole one tvrdçe åija se istinitost teãko moæe proveriti. University of Minnesota Press 1974. To su. åitava buduña delatnost propagandiste biva ugroæena ukoliko jednom bude uhvañen u laæi. Propaganda tolerancije. to je prosti smisao poruke. Dok je kod pregovaraça liåni dodir izmeœu pregovaraåa srazmerno åest. ne remete se meœunarodni odnosi. To vaæi kada se zauzme opãte i objektivno stanoviãte. Minneapolis. 275 . ako mu se æeÿeni stav samo sugeriãe. kao ãto se to åini propagandom sebiånih interesa putem obmana i pretçi. sebiånog i partikularistiåkog stanoviãta propaganda se. jer samo mali broj propagandista koji deluju u ime subjekta meœunarodnih odnosa pokuãava da neposredno opãti sa velikim brojem stranaca. pod uslovom da je velika i åesto ponavÿana. blagostaça tako se razlikuje od propagande nasiÿa. propaganda je neutralna i çene se ocene. Metodi meœunarodne propagande. Wen sadræaj je.89 Kako. 12. dok je sopstveno samo iznoãeçe åiçenica. Meœutim. Baird. bb. za koju je Hitlerov “majstor propagande” Jozef Gebels (Josef Goebbels) tvrdio da je najmoñnije oruœe propagande. Ovaj ñe sadræaj pak imati uticaja i na ostale elemente propagande. Loãglas propagande uglavnom poåiva na propagandistiåkim “trikovima” kojima se sluæe veãti tehniåari propagande u sluæbi vladE2 koje ostvaruju samo svoje posebne interese.Propagandna poruka treba da deluje na adresata. Ako se ubeœivaçem propagira zalagaçe za opãteåoveåanske interese. Istraæivaçe ovoga ciÿa omoguñava da se propaganda posmatra vrednosno i da se jedna vrsta propagande ne izjednaåuje sa drugom. kao ãto smo napomenuli. Povrãno gledano. koji se najåeãñe sastoji u ubeœivaçu da je æeÿeni stav najboÿi. U takve metode spada pre svega laæ. Neretko. str. ãtampa. koristeñi pri tom poznatu okolnost da je teæe dokazati negativne od pozitivnih iskaza.

a preñutkuju druge. koja se. izañi ñe iz bioskopa ako film pun velikih ideja deluje neveãto i dosadno. proizvoœeçe propagandnog materijala koji adresati primaju ali ne gledaju nema nikakve svrhe. Insistiraçe na istini je karkteristiåno za propagandu koja ãiri obrazloæene poglede na svet i za onu propagandu koja se bori protiv laæne propagande. godine neminovnim. çihov mentalitet se ovome protivi i u osnovi uzaludan posao se nastavÿa uz velike izdatke. ali istina ipak nije cela. Pro-paganda biraçem. obojenih kçiga (bela kçiga. zavaravati da je za uspeh propagande. tako je redigovao telegram o susretu pruskog kraÿa s francuskim ambasadorom u baçi Emsu da bi izazvao utisak kako je sastanak naglo zavrãen posle obostranih teãkih reåi. kada je proseåan åovek izloæen obiÿu informacija i prinuœen da pravi izbor izmeœu çih.) koje vlade povremeno izdaju da bi objavile dokumenta o nekom meœunarodnom sporu ili incidentu. 276 . neñe proåitati frazerski. koja se formalno ne moæe optuæiti za neistinu.Propagandisti koji su pod jaåim demokratskim nadzorom ne sluæe se åesto neumerenom laæi. jer se i za istinu treba umeti boriti. Bizmark je postigao ciÿ: uzbuœeçe. Propaganda i tada ostaje veãtina. Pruski kancelar Bizmark (Bismarck). Naroåito danas. koji treba da propagiraju univerzalne ciÿeve ovih organizacija. doduãe. iskÿuåiñe radio ili televizor ako ga neko monotonim glasom ili loãim jezikom zasipa inaåe istinitim podacima. ali iziskuje izvesna znaça. Dobar propagandist mora da zna da skrene paæçu na svoju poruku i da dobro poznaje adresata. Klasiåan primer za prvi metod je tzv. Kada se propagandom bave åinovnici. A. Editions Universitaires. nepismen ili loãe preveden ålanak. U nastojaçu da pokaæu kako su u pravu i kako su se ponaãale åestito i dosledno. ali zato mogu pribegavati poluistinama. daÿe. Bez obzira na hvale vredan sadræaj. dovoÿno da je çen sadræaj vredan i da se ona sluæi istinom. ne sluæi opisanim trikovima. Ovo. koji je na svaki naåin æeleo da izazove rat s Francuskom. u suprotnom sluåaju. åiji se uredi za javno informisaçe. Propagandist mora da ima snage i samokritiånosti da povremeno proverava uåinke svoje delatnosti i da napuãta neuspeãne oblike. 1971. Ne treba se. åitalac neñe uzeti u ruke ruæno prelomÿen i odãtampan åasopis. uåinio je francuskopruski rat od 10. Diallo-TayirE9. najboÿe se moæe izuåavati na nekoj od tzv. vaæi za mnoge meœunarodne organizacije. plava kçiga itd. Propaganda åiji su sadræaji u skladu s opãtim interesima ne boji se istine. mada je u stvarnosti kraÿ samo stavio do znaça ambasadoru da ne moæe da prihvati francuski predlog i da oåekuje novi. emska depeãa. na æalost. Kada u takvim zbirkama nema falsifikata. objavÿeni dokumenti su autentiåni. La crise de l’information et la crise de confiance des Nations Unies. neke vlade tada objavÿuju samo one dokumente koji im idu u prilog. iako su mu dragi ili tradicijom potvrœeni. koje je nastalo posle objavÿivaça çegove verzije. Fribourg. zadovoÿavaju odaãiÿaçem stereotipnog ãtiva koje ne dopire do ãire publike. Ovaj delimiåni katalog tehnika nemoralne i po meœunarodne odnose ãtetne propagande iznesen je zato ãto ovakvu propagandu treba dobro poznavati da bi se ona onemoguñila.90 Za to vreme senzacionalistiåka ãtampa dramatizuje sukobe 90 A. koje se postiæu doterivaçem ili biraçem åiçenica.

naroåito kada je poloæaj grupe takav da je çeni interesi unapred åine gluvim za propagandistu i çegove argumente. Ako ne uspe da se otme svojoj nacionalnoj kulturi. Kada je reå o poznavaçu adresata. da izazove podsmeh. U osnovi. a rimskom papi. u jednoj ili viãe zemaÿa. prema tome. dok je u odnosu na Slovene isticala svoj panslavizam. Tako je Lindon Xonson (Lyndon Johnson). a ne postoji nijedno sredstvo koje bi te poruke nametalo ÿudima koji zbog neprijateÿstva ili apatije ne æele da ih prime. ali moæe da podræi uvereça onih koji su veñnakloçeni subjektu koji vrãi propagandu ili su pokolebani. jer se isuviãe oslaçala na specifiånosti ameriåkog politiåkog stila. mnogo uspeãnija od meœunarodne. druãtvenih slojeva. ãtaviãe. Poãto se propaganda uglavnom temeÿi na ubeœivaçu. koji strancima ume da izgleda vulgaran. 277 . koga je posetio kao predsednik. te ovu stoga ne treba preceçivati. ãto ima za posledicu srazmerno raãiren utisak da u Ujediçenim nacijama. da izazove podozreçe ili da mu se desi ono ãto je za çega najgore: da ispadne smeãan. a da stanovnike od rane mladosti navikava na svoj sistem vrednosti i da ih kasnije snabdeva iskÿuåivo informacijama koje çoj odgovaraju. joãu vreme dok je bio potpredsednik SAD.koji se u çihovim organima povremeno dogaœaju. Ovo se ne retko dogaœalo propagandi SAD. Zbog toga. propaganda ne moæe stvoriti neãto ni od åega iza çe moraju stajati dela. kojoj se propaganda obraña. On. pripadnika razliåitih religija i politiåkih pokreta. uzaludno je ubeœivati grupe s kojima nema niåega zajedniåkog. u najboÿem sluåaju. Kada se odaberu znaåajne i prijemåive grupe. ipak. Vlast u jednoj dræavi ima sredstava da uspeãno onemoguñi stranu propagandu. Ãira publika. pa ih åak i traæiti. propagandist mora da ima na umu da nije suoåen s monolitnom masom i da ga od adresata u inostranstvu dele kulturne razlike. odnosi se. mora da uåini dve stvari: da se opredeli za grupe na koje moæe uticati i da svakoj takvoj grupi nameni najboÿe prilagoœene propagandne poruke. Poznavaçe nacionalne kulture koje propagandist pri tome treba da pokaæe. poklonio svoju bistu. koja ñe na sebe skrenuti viãe paæçe od reåi. prilikom posete Holandiji na ulicama delio hemijske olovke sa svojim imenom. ima mnogo viãe dramatiånih svaœa od opãtekorisnog posla. Postoji. ãto je kod Holanœana i katolika moglo. unutraãça propaganda je. makar i pogreãne stavove. propagandist rizikuje da postigne upravo suprotne efekte od æeÿenih. tako i na specifiånosti çenih podgrupa. sastavÿena je od razliåitih nacija. na primer. kako na kulturne osobine same nacije. Rusija se balkanskim narodima uvek predstavÿa kao vodeña pravoslavna sila. miãÿeçe da meœunarodna propaganda nema izgleda da preobrati ÿude koji veñim imaju åvrste.91 S druge strane. a zanemaruju razliåite crte izmeœu adresanta i adresata. i zato ãto se propaganda razliåitih subjekata van zemÿe meœusobno potire. po pravilu. ãto znaåi da treba birati one argumente koji za çih imaju vaænosti i iznositi ih na çima razumÿiv naåin. Takvi ÿudi ñe se izlagati propagandnim porukama. obrañati se istomiãÿenicima ili idejno veoma bliskim grupama. uzaludno je ako su oni politiåki bez ikakvog uticaja. ÿudi razliåitog imovnog staça itd. propaganda se mora çima prilagoœavati. 91 Propagandisti zato uvek prenaglaãavaju zajedniåke.

italijanske åitaonice. str. vidi B. Dok je za propagandu uopãte karkteristiåna prevaga ubeœivaça koje treba preko stanovniãtva konaåno da deluje na odluåioce. britanski British Council itd. postiæuñi iste ili sliåne uåinke. 22. pogrdama.93Poãto joj ciÿ nije u tome da drugi subjekt opstane i vodi prijateÿsku politiku. Beograd. francuska Alliance francaise. Za neãto drukåija miãÿeça o psiholoãkom ratu od ovde iznetih. Beograd. Pravni fakultet. U pomoñse pozivaju nacionalni stereotipi te se svi sta92 Savremeni teoretiåari strategije slaæu se da je i reãeçe vojnog sukoba psiholoãke prirode. Meœutim. da kod çega izazove defetizam i razdore i da kod sopstvenog stanovniãtva pobudi najniæe borilaåke instinkte. kao ãto su uåeçe jezika. Psiholoãki rat i subverzija. 93 Za propagandu u Drugom svetskom ratu vidi A. Psiholoãki rat. filmskim salama i teåajevima jezika (Informativni servis SAD. opãtekorisni rezultati åesto prevladaju nad onim koji propagandisti imaju u vidu: ako ovakve moguñnosti koriste inteligentni i formirani ÿudi. 1973. Da bi bila primamÿivija. koji zauzimaju ili ñe zauzeti ugledne poloæaje i tako vrãiti daÿi uticaj na odluåioce i stanovniãtvo. mræçu. su-gestijom itd. Razvijene dræave nastoje da u veñim gradovima u inostranstvu odræavaju informativne centre sa åitaocima. magistarski rad. diskotekama. 1978. O tome reåito svedoåi åiçenica da su na åelu antikolonijalistiåkih pokreta veñinom stajali ÿudi kojima su kolonijalne sile pruæale priliku da stiåu visoko obrazovaçe u metropoli u nadi da ñe ih pridobiti da im sluæe. delo. Fakultet politiåkih nauka. 278 . osvetoÿubivost i fanatizam. 60. koje su po povratku hteli da ostvare u svojim zemÿama. Vidi Bofr nav. ona nema nikakvih obzira prema buduñnosti i svesrdno raspiruje rasizam. a naro-åito insistira na produbÿivaçu sukoba koji kod protivnika veñlatentno postoje. takva nastojaça povezuju se s nekim koristima za adresata. Zato se ona izdaãno koristi pretçama prema protivniku i obeñaçima prema saveznicima. kod kojih su sredstva i ciÿevi neãto izmeçeni.Ovo objaãçava nastojaçe mnogih dræava da i bez postojaça konkretnih spoÿnopolitiåkih ciÿeva stvore naklonost meœu stran-cima i da ih privuku svojoj kulturi. Rhodes. Tirnaniñ. raåuna se da ñe se tako stvoriti naklonost ili razumevaçe za dræavu koja pruæa takve usluge i za çenu kulturu meœu obrazovanim ÿudima. Propaganda: The Art of Persuasion in World War II. Sliåan ciÿ imaju i stipendije koje se dodeÿuju stranim studentima i nauånim i kulturnim radnicima. Iako ovakvi programi ne obuhvataju velik broj ÿudi. sticaçe drugih znaça i uåestvovaçe u rekreacionim ili kulturnim delatnostima. Goethe instituti SR Nemaåke. nego da bude uniãten ili temeÿno izmeçen. Chelsea House. 1976. upotreba biblioteka. New York. bibliotekama. nacionalizam. Z. Oni su åak dobili i posebne nazive. ganski i indijski studenti u Londonu i Gvinejski i senegalski stipendisti u Parizu upoznavali su se tamo i sa slobodarskim idejama. ili treba da ga zameni. postoje i neki çeni vidovi. agresivna propaganda koja treba da smrvi moral protivnika.). magistarski rad. politiåku netrpeÿivost. oni ñe uspeti da razlikuju kulturna dostignuña koja im se nude od ciÿeva kojima slede strane vlade. Na sreñu. Psiholoãki rat je vrsta propagandne aktivnosti koja ili teåe uporedo s ratom u pravom smislu reåi i sastavni je çegov deo. Isakoviñ.92To je æestoka. vv. Psiholoãki rat. laæima.

pomoñu kojih se propaganda predstavÿa kao unutraãça a ne meœunarodna. koji je prvenstveno psiholoãki rat. tako je isto. ove posledçe i ne idu preko sredstava masovnih komunikacija. Ãtaviãe. Ovakav stav moæe da zahvati i same odluåioce ili bar çihovu neposrednu okolinu. na primer. rasturaju letke. psiholoãki rat koristi i najnovija nauåna i tehniåka dostignuña za manipulisaçe ÿudima uticajem na çihovu podsvest. åak i za onoga koji ga preduzima. dovedu do preokreta i obrazovaça vlade koja ñe sluæiti interesima subverzivne sile. oni ñe iskusiti probleme koje su imali protagonisti hladnog rata koji je usledio ubrzo posle Drugog svetskog rata kada su svojoj jav-nosti morali da predstave Japance i Nemce kao saveznike. Nasuprot tome. U svakom sluåaju. Kada je reå o dræavi. ili u sastavu rata). Ovakav postupak uvek ostavÿa moguñnost da se stupi u kontakte. Na isti na-åin je i “detant” izmeœu SAD i SSSR. kada potreba za psiholoãkim ratom proœe. nego poverÿivim “zatvorenim” kanalima). Poput onog åudoviãta iz bajke ãto ga je kasnije teãko vratiti u bocu u kojoj obitava. bio opte-reñen posledicama hladnog rata. ne moæe se pregovarati. narod koji bez izuzetka bude oglaãen za neÿude. Subverzivne grupe regrutuju se na razliåitim osnovama. Karakteristiåno za subverzivnu propagandu jeste oslaçaçe na odane grupe unutar stanovniãtva. Na klasnoj osnovi su tajne sluæbe SAD i multinacionalne kompanije pridobijale graœanske politiåare i pri279 . Psiholoãki rat je opasan postupak. U novije vreme. pregovore. Takve grupe ãtampaju svoja glasila. oni se moraju poniziti i zgaziti. koja se tamo stvarno æeli i postiñi. protivniåka strana. Umesto da pojaåa napor da se postignu one promene zbog kojih se psiholoãki rat vodi (sam. ili i domañem stanovniãtvu predoåavaju sliku o razjediçenosti u neprijateÿskom taboru. sastavÿenom od ÿudi koji su u najmaçu ruku nepoãteni i podmukli (ako su uopãte ÿudska biña). Otuda suptilniji vidovi psiholoãkog rata paæÿivo odvajaju poruke upuñene protivniåkom stanovniãtvu od onih koje je nameçeno domañem (time ãto. teæi se promeni druãtveno-politiåkog ustavnog poretka ili bar obaraçu vlade. teãko smiriti æivotiçske instinkte koji su puãteni s lanca i promeniti predrasude koje su toliko gajene.novnici zemÿe protiv koje se vodi rat ili svi pripadnici etniåkih grupa koje treba zavaditi predstavÿaju kao biña s najniæim osobinama. psiholoãki rat deluje i na one koji su poåeli da ga vode pa se postepeno pretvara od sredstva u ciÿ. emituju preko svojih radio-stanica ili ãire glasine koje treba da pojaåaju nezadovoÿstvo u zemÿi. pa åak i savezniãtvo s onim delovima protivniåkog stanovniãtva koji nisu ocrçeni. S protivniåkom stranom. Na na-cionalnoj osnovi je hitlerovska Nemaåka koristila nemaåke nacionalne maçine u Åehoslovaåkoj i Jugoslaviji. çegovi sadræaji se nameñu i traæe svoje ispuçeçe. pokazañe prirodnu sklonost da se ujedini pred opasnoãñu i da oåvrsne u otporu. Subverzija je skup delatnosti koje treba da podriju napadnuti subjekt meœunarodnih odnosa i da dovedu do promene çegovog ustrojstva. Propagandna delatnost je ovde najåeãñe kombinovana s oruæanim akcijama (ubacivaçe naoruæanih grupa. odnosno SAD i Kine. terorizam) ili s ekonomskim pritiskom.

Potrebe domañe ekonomije. veñiz çih proizlaze i drugi. a i ovo moæe biti nakloçeno çima. nisu samo u osnovi mnogih ekonomskih mera u odnosu na inostranstvo. podizaçe uvoznih carina za jednu vrstu robe moæe ob280 . ãtetna vrsta propagande. Nepopularne vlade teæe da u svojoj propagandi sve politiåke pokrete protiv sebe predstave kao subverzivne. Zbog toga se strani propagandisti. Ova posledça. Otuda su najboÿa sredstva u borbi protiv takve propagande ãiroko obrazovaçe. No. propaganda moæe da posluæi jaåaçu opãte-åoveåanskih vrednosti i ãireçu istine. trude da svoju propagandu predstave tako kao da potiåu iz unutrãçih izvora. ali moæe opasno da poremeti meœunarodne odnose i da ugrozi çihove subjekte. Dok je oåigledno da se. Ne treba nasedati ovakvoj propagandi. Treba. * ** Kao ãto se vidi. najavÿuju se kao domañe “ilegalne” stanice. iznenada i umiruju. meœutim. koji izgledaju kao da su ãtampani u zemÿi. pa i grupe. koji su neophodni iz åisto ekonomskih razloga. pa se. kad çemu to zatreba. tj. Subverzivna propagnda prividno je “domaña”. na primer. B. Za ove grupe odomañio se i naziv “peta kolona”. neprosveñenost itd. kçige i leci. jer tako ugaœaju podozreçu koje se oseña prema inostranstvu. koje emituju iz inostranstva. bez stupaça u meœunarodne veze putem svetskog træiãta. toboæe. Mnoge se spoÿnopolitiåke odluke mogu çima objasniti u potpunosti ili delimiåno. kao ãto su politiåka apatija. postoje i iskÿuåivo materijalistiåki ili karijeristiåki motivi koji su ne retko pomeãani s prethodnim. Oni se tako upuãtaju u meœunarodne ekonomske odnose. na prvi pogled neekonomski potezi. Iz inostranstva se ubacuju i rasturaju listovi. Na subverziju se mogu navesti i ideoloãki zaslepÿeni ili verski zatucani ÿudi. Subverzivni propagandistiåki metod je efikasan jer ga ne ometa sumçiåavost koju adresat obiåno oseña prema porukama iz inostranstva. koje se bore za svoje interese u zajednici åiji su pripadnici. grupe koja çome dominira. zalaæu za interese sopstvene zemÿe. ne bi imala nikakvih izgleda da nema ÿudskih slabosti. Ovo je vaæno napomenuti zato ãto i autohtoni pokreti protiv reæima mogu imati simpatija prema inostranstvu. onda kada ne mogu nañi dovoÿno jaku grupu koja bi im sluæila. Radio-stanice. za koje opravdano pretpostavÿa da teæe da ga iskoriste za tuœe ciÿeve. Postupci preteæno vezani za privredu Dræave i ostali subjekti koji se bave privrednom delatnoãñu u danaãçem svetu ne mogu viãe da privreœuju usamÿeno. stalno imati u vidu da je bitno obeleæje subverzije u tome da se subverzivne grupe iskÿuåivo ravnaju prema in-teresima stranog nalogodavca. obaveãtavaçe i politiåko uzdizaçe.vatne preduzetnike za “destabilizaciju” (uåtiv naziv za subverziju) Åilea i Gvatemale. ona potiåe od sunarodnika koji se. proglaãavati za subverzivne samo zato ãto uæivaju naklonost inostranstva. neoba-veãtenost. robovaçe predrasudama.

Privreda subjekta meœunarodnih odnosa i moñkojom on u toj oblasti raspolaæe zanimaju nas kao oruœe kojim on moæe da se posluæi kako bi druge subjekte naveo na æeÿeno ponaãaçe. ali to uvek ne mora biti sluåaj. da bi trpeli ãto maçe ãtete. Iz do sada izloæenog vidi se da im taj poloæaj omoguñava da drugima pruæe ili uskrate izvesne koristi. izvozne i tranzitne carine). bilo da istupa kao izvoznik ili uvoznik. carinsku granicu.94 281 . robu. te se danas pod carinama uglavnom podrazumevaju uvozne carine. I pored ovakvih teãkoña i ograniåeça. gde se bavimo sredstvima za sprovoœeçe spoÿnopolitiåkih odluka. To je upadÿivo onda kada se ekonomski postupci ne mogu viãe objasniti samo ekonomskim motivima ili su im. Carine su najstariji i najrasprostraçeniji naåin za regulisaçe ekonomskih odnosa s inostranstvom. kao npr. Ovaj se postupak svodi na posredne poreze koji se naplañuju na robu koja prelazi tzv. okrenuta u obrnutom smeru.jasniti æeÿom da se zaãtite domañi proizvoœaåi u toj oblasti. ili zato ãto odluåioci. zasnovan na çenoj nacionalnoj privredi. Drugim reåima. ponekad je potrebno viãe pronicÿivosti da bi se utvrdilo kako je iz istih razloga podræan puå u stranoj dræavi ili je åak voœen osvajaåki rat. odnosno da u istom smislu otvara ili zatvara svoje træiãte. ekonomski interesi su vaæan åinilac u donoãeçu spoÿnopoli-tiåkih odluka. Posledçe dve vrste carina su se izobiåajile. kod carinskih unija (gde granica izmeœu udruæenih zemaÿa nije istovremeno i carinska granica) ili kod slobodnih carinskih zona. Ovakve teãkoñe potiåu ponajviãe odatle ãto najvaæniji ciÿevi spoÿne politike mogu biti upravo ekonomski. Potencijal dræave. tj. ispoÿava se u çenoj sposobnosti da zadovoÿi ili ne zadovoÿi potrebe drugih dræava i ostalih subjekata. kao npr. Carina se moæe naplañivati na artikle koji ulaze na carinsku teritoriju. naãa je paæça na ovom mestu. bez obzira na privredni sistem i stepen uticaja vlade na spoÿnu trgovinu. Åim se meœunarodna razmena ne obavÿa iz sebi svojstvenih razloga. u ovom odeÿku zadræañemo se na onim postupcima kojima dræave i drugi subjekti meœunarodnih odnosa svoj poloæaj u meœunarodnom ekonomskom sistemu koriste kako bi uticali na ponaãaçe drugih subjekata radi unapreœeça svojih spoÿnopolitiåkih ciÿeva. da im stavÿa na raspolagaçe ili uskrañuje svoje sirovine. Meœutim. tehnologiju ili radnu snagu. te su stoga ovakvi postupci najprikladniji za davaçe nagrada i izvrãavaçe kazni dok se çihovo stavÿaçe u izgled ispoÿava kao obeñaçe ili pretça. Otuda neki postupci imaju dvojna obeleæja. kada visoka zaãtitna carina istovremeno koristi domañoj inudstriji i treba da pogodi dræavu iz koje se dotle uvozilo. U takvom se svetlu ekonomika moæe pojaviti i kao sredstvo politike. suprotni. Carinska granica se uglavnom poklapa s dræavnom. Wima se koriste sve dræave. ãtaviãe. a. nije uvek lako utvrditi kada prestaje jedno i poåiçe drugo. izlaze iz çe ili prolaze çome (uvozne. nastoje da i sredstvo koje ima politiåki ciÿ zadræi i ekonomsko opravdaçe. kapital. veñima da posluæi i drugim svrhama. nalazimo se pred ekonomskim postupcima nameçe-nim izvrãeçu spoÿnopolitiåkih odluka. Naravno.

Nezadovoÿna nastojaçima Srbije da poåetkom ovoga veka smaçi zavisnost od Austrougarske jaåaçem domañe industrije. Sve ålanice Opãteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT) daju u naåelu jedna drugoj status najpovlaãñenije nacije. “carin-ski rat” time ãto je visokim carinama spreåila uvoz i tranzit stoåarskih proizvoda poreklom iz Srbije. Istorijski institut. prohibitivne. Carinsku stopu moæe odreœivati sama dræava svojim unutraãçim aktima (autonomne carine). To je vid nagrade zbog bliskosti ili savezniãtva. Zagreb. 282 . uvoz postaje praktiåno nemoguñ. Austrougarska je poåetkom 1906. te je nastupilo vanugovorno staçe. ali se zato Srbija odrekla carinskog saveza s Bugarskom. kao. Carine imaju svoje ekonomske razloge kao izvori dræavnih prihoda (fiskalne carine) i kao mere za zaãtitu domañe privrede (zaãtitne carine). Ako su carine autonomne. Meœunarodna trgovina. Kako je i austrougarska vlada uvidela da nije postigla ciÿ. 201. izmeœu ålanica Evropske Unije. godine objavila Srbiji tzv. u kome je 94 I. kao npr. Æuvela. 1966. jer pri tome treba otkazati ili izmeniti meœunarodne ugovore u kojima je utvrœena carinska stopa ili data klauzula najveñeg povlaãñeça.Visina carina se odreœuje carinskom stopom za pojedine arti-kle. Carinski rat Austro-ugarske i Srbije 19061911. 1971. Mrkuãiñ. i daÿe. Nasuprot tome. Æ. dok se çihovim podizaçem oni oteæavaju: ako su carine vrlo visoke. kakvi recimo postoje izmeœu Velike Britanije i ålanica britanskog Komonvelta. 176. 95 D. str. putem klauzule najveñeg povlaãñeça. Takav povlaãñen carinski reæim je isto tako znak nastojaça da doœe do potpune privredne integracije. ali su çeni privrednici ubrzo pronaãli druga træiãta za svoje proizvode. Uticaj meœunarodnog ugovora moæe da bude i posredan. Carine su uz to i oruœe kojim vlada moæe da utiåe na razmenu sa stranim dræavama imajuñi u vidu i druge ciÿeve. visoke carine predstavÿaju kaznu zbog nepoæeÿnog ponaãaça. sklapaçem carinskog saveza s Bugarskom i nabavkom oruæja u Francuskoj. Ovaj postupak je isprva Srbiji naneo velike ãtete. vlada treba da ima izvesnu slobodu u odreœivaçu carinskih stopa za robu iz pojedinih stranih dræava. koja su snabdevali preko solunske luke (tada u sastavu Turske). odnosno osloboœeçe od carine ili niske carinske stope. spuãtaçem carina moæe se olakãati priliv i plasman çene robe. daju se zemÿama åijoj se privredi æeli pomoñi. Ako je zemÿa znaåajno træiãte za robu poreklom iz odreœene strane dræave. ali se ona moæe i sporazumno odrediti meœunarodnim ugovorom (konvencionalne carine). Beograd.95 Ovaj austrougarski potez bio je omoguñen time ãto je trgovin-ski ugovor izmeœu dve zemÿe bio istekao. Da bi se to postiglo. Meœunarodni ekonomski odnosi. Carinske povlastice. i daÿe. ovaj “rat” je zavrãen kompromisom: novim trgovinskim ugovorom omoguñen je neometan srpski izvoz u Austrougarsku. Œ orœeviñ. Beograd. sadræanom u carinskoj tarifi. “Ãkolska kçiga”. ona je maça. a ako su konvencionalne. Ukÿuåivãi ovu klauzulu i ugovor s nekom stranom dræavom. str. Privredno-finansijski vodiå”. takva sloboda postoji. na primer. ugovornica se obavezuje da ñe automatski protegnuti na çu sve carinske povlastice koje bude dala bilo kome drugom partneru. 1962.

primena visokih carina znaåiñe oskudicu na domañem træiãtu. Kada je. nepovoÿno se odraæavaju po meœunarodnu trgovinu uopãte a izazivaju i niz drugih teãkoña. str. Tako se mera koja izgleda opãta i neodreœena ispoÿava kao vrlo specifiåna. ugovor na snazi. one zemÿe åiji spoÿnotrgovinski bilans zavisi od izvoza jedne vrste proizvoda. Najlakãe se time mogu pogoditi zemÿe monokulture. I pored protivÿeça ameriåkog ambasadora u Beogradu. meœutim.Austrougarska slobodno mogla da meça autonomnu carinsku tarifu. moæe dovesti do poremeñaja i nezadovoÿstva. Kennan. tj. Ukoliko se oteæani uvoz i jedne zemÿe ne moæe nadoknaditi domañom proizvodçom ili uvozom s druge strane. bakar u sluåaju Zambije. mora napustiti. 294. dotle iz nenormalne situacije izvlaåe korist reeksporteri u treñim zemÿama itd. Dok su diskriminatorskim merama najviãe izloæene zemÿe u razvoju. pri åemu znaåajnu ulogu igra Opãti sporazum o carinama i trgovini(GATT).). pogaœaju samo zemÿe koje ga izvoze. ako potraje. 1972. najåeãñe sirovina (stoka i stoåarski proizvodi u malopre pomenutom sluåaju Srbije. kakao u sluåaju Gane itd. u stvari. Kongres je reãio da Jugoslaviji oduzme status najpovlaãñenije nacije i da tako oteæa izvoz çene robe u SAD. ali se time. Takav je bio pokuãaj Kongresa SAD da kazni Jugoslaviju zbog samostalne spoÿne politike. Iz svih ovih razloga postoji teæça da se carinske stope izjednaåe i stabilizuju putem meœunarodnog sporazumevaça. To je cena koja se plaña za primenu ovoga postupka. U takvim sluåajevima se on. b. jer formalno pogaœa sve proizvoœaåe. London. Memoirs 19501963. Kvantitativna spoÿnotrgovinska organizacija sluæe zato da neposrednije od carina reguliãu koliåinu robe koja se moæe uvesti u jednu zemÿu ili izvesti iz çe. To se postiæe time ãto se izmenom carinskih stopa oteæava uvoz jednog artikla. i to pre svega ona odakle se do tada preteæno uvozilo. ali to nije smetalo ameriåkim zakonodavcima da u viãe mahova ovlaãñuju predsednika SAD da kao kaznu oduzima status najpovlaãñenije nacije onim dræavama koje “deluju protivno inte-resima SAD”. a da pri tom çen postupak ne izgleda kao diskriminacija. koja. Meœutim. ranije ili kasnije. koja je ukÿuåivala i kritiåan stav prema svim velikim silama. treba ga prvo otkazati. Hutchinson. pa i SAD. i daÿe. Industrijalizovana zemÿa koja predstavÿa stalno træiãte za neku od zemaÿa monokulture moæe jednostavnim podizaçem carinske stope za artikal u pitaçu teãko pogoditi ovu posledçu. Kao oãtre kazne. Dok kod carina prelaz robe preko granice formalno nije nikada ograniåen (ali se visokom stopom postiæe da se on ne isplati ni uvozniku ni izvozniku). Ovakvo jednostrano meçaçe meœunarodnog ugovora je protivpravno. a naroåito diskriminacija putem carina. 283 . one teãko pogaœaju odnose izmeœu dræava. dotle kod ovih 96 G.96 Carinske stope koje posebno optereñuju robu uvezenu iz odreœene strane dræave nazivaju se diskriminatorskim. Prohibitivne carine. bez obzira odakle potiåe. pojedine dræave se mogu oãtetiti i carinskom politikom koja formalno nije diskriminatorska i naoko je maçe neprijateÿska.

). Sistem kontingenata postoji onda kada se za sve ili neke artikle odrede maksimalne koliåine koje se u toku jedne godine mogu uvesti i izvesti. ako je prethodnim izvozom stvorena izvesna mera zavisnosti. i to veñinom aviona i raketa. 1972. Ako u podruåju u kome se nalazi 97 “Egipat je bio najveñi primalac sovjetskog krupnijeg oruæja. strukture uvoza i izvoza itd. To je za izvoznike naroåito pogodno oruœe. odnosno onemoguñiti joj pristup na domañe træiãte. Jasno je onda da vlada u svakom trenutku i bez davaça ikakvog ekonomskog obrazloæeça moæe da iz-vrãi pritisak na drugu zemÿu time ãto ñe onemoguñiti izvoz u çu ili uvoz çenih proizvoda. pasti u ruke potencijalnih protivnika. neophodno je dugotrajno obuåavaçe u rukovaçu. Trgovina oruæjem. The Road to Ramadan. u vrednosti od 420 miliona dolara. potrebno je daÿe snabdevaçe municijom i rezervnim delovima a kod nekih tipova danaãçeg naoruæaça. Stokholm. i daÿe. naime. imaju prvenstveno unutraãçe ekonomske ciÿeve (poboÿãaçe platnog bilansa. Collins. åime bi se prodato oruæje iskoristilo protiv izvoznika i çegovih saveznika. prateñoj industriji i ÿudima zaposlenim u çima. aa. bb. danas je veoma rasprostraçen. itd.postupaka nema potpune slobode spoÿne trgovine. London. 1975. za koje se smatralo da broje 20. kada iskoriãñavaçe izvesne opreme zavisi od daÿeg urednog snabdevaça reprodukcionim materijalom i rezervnim delovima. a 1971. Izvoz omoguñuje veñe serije tako da oruæje postaje jeftinije i za sopstvenu armiju. U registru trgovine se ne vide tipovi aviona za koje se veruje da çima rukuju iskÿuåivo sovjetski struåçaci u Egiptu”. SIPRI Yearbook. moæe doñi do çenog svrgavaça i preorijentacije spoÿne politike. Zbog moguñnosti koje pruæa vladama da sprovode ekonomske i neekonomske ciÿeve. zavisno od propisa dræave u pitaçu. koje se ustanovÿavaju bez obzira na poreklo i odrediãte robe. S jedne strane. M. 1972. jer to koristi dræavnoj blagajni. godine oruæje u vrednosti od 250 miliona dolara. Veñinu mesta na kojima se nalaze rakete nadzire sovjetsko osobÿe. koji su veoma sloæeni. Dræavi na koju se vrãi pritisak mogu se uskratiti potrebni artikli. Almqvist & Wiksell. stvara se veñpomenuta zavisnost uvoznika od izvoznika. kao npr.97 S druge strane. vv. Ova se ograniåeça postiæu sistemom kontingenata ili dozvola. Postoji uvek izvestan ekonomski pritisak da se oruæje izvozi. za izvoznike pored prednosti nastaju i opasnosti: s izvozom raste verovatnoña da ñe najsavrãeniji tipovi oruæja. Heikal. Neekonomske prednosti su isto tako prisutne. 165. dok se putem posebnih kontingenata kojima se ograniåava obim razmene u odnosu na odreœenu dræavu omoguñava izdiferencirano spoÿnopolitiåko delovaçe. Uvoœeçe sloæenog oruæja u Egipat iziskivalo je prisustvo vrlo brojnog sovjetskog vojnog osobÿa. Godinu dana kasnije egipatski predsednik Sadat zahtevao je da se sovjetski vojni struåçaci. Globalne kvote.000. velikim proizvoœaåima. Ako je “prijateÿska” vlada nestabilna. za svaki izvoz ili uvoz prethodno je potrebno pribaviti dozvolu nadleænog organa. uvezavãi 1970. ali ne i nedvosmislene. åiji se porizvodni postupak åuva kao tajna. moæe odbiti iz zakonom utvrœenih razloga ili vrãeñi svoje diskreciono pravo. 284 . koji je. str. Sistem dozvola joãje elastiåniji i dræavnim organima pruæa veñe moguñnosti da se ravnaju prema trenutnim interesima. Naime. napuste çegovu zemÿu. koje iziskuje prisustvo na licu mesta brojnih vojnih struåçaka. Razmatraça koja utiåu na izvoz najupadÿivije dolaze do izraæaja prilikom trgovine oruæjem i ratnim materijalom.

I u onim zemÿama gde ne postoji dræavni monopol spoÿne trgovine. One dræave u regionu koje neñe ili ne mogu da kupe oruæje. Spoÿnotrgovinski monopol dræave (dræavna trgovina) postoji onda kada dræava nije samo regulator spoÿne trgovine. Kvalitativna spoÿnotrgovinska ograniåeça ili reæim plañaça mogu da olakãaju ili oteæaju uvoz ili izvoz time ãto ñe se uticati na naåin plañaça. izvoznik mora biti siguran da izvesno oruæje neñe preprodajom zavrãiti u neæeÿenim rukama. veñsu stavÿena pod kontrolu dræava koje utiåu na naåin. Pored toga. jer je glavni naruåilac sama dræava. Dræavna preduzeña koja se bave izvozom i uvozom su onda dræavni organi kao i svi drugi. nego i çen nosilac. Potpuni spoÿno-trgovinski monopol dræave karakteristiåan je za zemÿe eta-tistiåkog socijalizma.dræava-uvoznik postoji æariãte lokalnog sukoba. Kada se æeli izvrãiti pritisak na drugu dræavu. koji proceçuju da li se izvozom obezbeœuje spoÿnopolitiåki interes i ne ugroæava sopstvena bezbednost. sliåno dozvolama za uvoz ili izvoz. To se postiæe na jednostavniji naåin. åiju je proizvo285 . dræave koja su se svrstale u vojno-politiåke blokove nemaju izbora: one moraju da uvoze od svojih saveznika. Ako ima u vidu neekonomske ciÿeve. na primer. Nije nuæno naroåito naglaãavati da i uvoznici strogo kontroliãu uvoz oruæja. izvezeno oruæje moæe doprineti çegovom rasplamsavaçu. Time se odnos zavisnosti sve viãe produbÿuje a za vodeñe sile postaje ekonomski unosan. Ovaj se uticaj pre svega ogleda u odreœivaçu zvaniånog kursa nacionalne valute. uslove i moguñnosti plañaça. koji moæe pogodovati uvozu (ako je valuta preceçena) ili izvozu (ako je valuta potceçena). pa prema tome i na uvoz i izvoz. ili biti upotrebÿeno u unutraãçim obraåunima. pogotovu ako je ono prañeno velikim brojem osobÿa za obuku i odræavaçe. da miri ekonomske i tehniåke obzire s politiåkim. nego ñe se starati da çegovom nabavkom ne dospe u zavisnost od snabdevaåa. I. odnosno çene oruæane snage. ili ne pokvari svoje odnose s treñim dræavama. najåeãñe onih najmoñnijih. Uvoznik mora. na kraju. U drugim zemÿama. ovakvu prodaju mogu tumaåiti kao favorizovaçe potencijalnog protivnika i udaÿiti se od zemÿe-izvoznika. veññe ti interesi dolaziti do izraæaja prilikom sklapaça samih poslova. oruæje se moæe kupiti tek poãto se pribave dozvole iz resora spoÿnih poslova i odbrane. pa åak i onima koje se oznaåavaju kao liberalno kapitalistiåke. vlada ovim postupcima moæe da postigne iste rezultate kao i one koji su veñopisani. Dakle. U SAD. Meœutim. ne samo ãto ñe nabavÿati oruæje koje je boÿe i jeftinije. postoji delimiåan monopol ove vrste. mogu se zahtevati dozvole za devizno plañaçe za svaki spoÿnotrgovinski posao. Stoga nije åudo ãto danas sve vlade zadræavaju punu kontrolu nad izvozom oruæja i tako ekonomske interese potåiçavaju politiåkim. g. Wih ne treba posredno podsticati ili spreåavati u duhu interesa dræave. v. dræava izvozi viãkove poÿoprivrednih proizvoda. takoœe. To je moguñe zato ãto se plañaça viãe ne vrãe slobodnim transferom zlata ili deviza izraæenih u odnosu na zlato. dræavno preduzeñe ñe jednostavno odbiti da uœe u posao ili odustati od veñugovorenog posla ponaãajuñi se na izgled kao privrednik kome takvo dræaçe nalaæe ekonomska raåunica.

uvoz ili izvoz se moæe odlukom dræavnih organa izriåito zabraniti. oslabi çegovu vladu i vojnu moñitd. telegrafskih. blokada Italije bila je delimiåna. u åijem Paktu (ål. Uz to ni “stubovi” Druãtva na-roda. pa åak i de facto onemoguñava. godine napad na Etiopiju. najvaænije sirovine za ratni napor.. gvoæœe i åelik. One su iskuãane u odnosu na Italiju. a Druãtvo naroda nije bilo univerzalno. 14) su one zauzimale joãistaknutije mesto no u Poveÿi UN. oktobra 1935. Umesto da se oteæava. Od ovakvih ekonomskih sankcija mnogo su oåekivali tvorci Druãtva naroda. za çenog trajaça nema nikakvog uvoza niti izvoza odreœenoga artikla. raåunajuñi da ñe ita286 . poãtanskih. 41. koja se putevima preko kenijske teritorije snabdeva nekim æivotno vaænim sirovinama. proglaãene zajedno. SAD i Nemaåka. zabraçuje se u prvom redu uvoz onih artikala koje ova posledça mora da proda da bi ekonomski opstala. ograniåava. nisu dosledno sprovodili blokadu. Prema ål. koji ima prevashodno politiåki ciÿ da potencijalnog protivnika liãi proizvoda koji su mu potrebni. a neki znaåajni italijanski snabdevaåi. Embargo se nije odnosio na naftu. Italija nije bila odvrañena od agresije i sankcije su posle nepune godine dana bile podignute. dok u skoro svim zemÿama vlada neposredno nabavÿa osnovne siro-vine za strateãke rezerve. radiografskih i drugih veza. Zabrane uvoza i izvoza. Da bi se izazvale teãke posledice po stranu dræavu. pomorskih. Ona se upotpuçava i zabranom tranzita. Poveÿe Ujediçenih na-cija Savet bezbednosti moæe naloæiti ålanicama ove organizacije da protiv dræave koja ugroæava mir preduzme mere. Ovo su kazne koje treba da zaãtite opãte interese i çihove posledice treba da budu jaåe od onih koje sprovodi jedna dræava ili grupa dræava (kao u malopreœaãçim primerima) zato ãto iza çih mogu stajati univerzalne organizacije. koja se ogreãila o Pakt izvrãivãi 3. Meœutim.”. Ekonomska blokada moæe da predstavÿa sankciju koju pro-glaãava meœunarodna organizacija protiv dræave koja krãi vaæne odredbe meœunarodnog prava. sem ako je reå o znaåajnoj zavisnosti stranog partnera od uvoza ili izvoza odreœenog artikla. kojoj su naroåito izloæene zemÿe bez izlaska na more. dovode do ekonomske blokade. vazduãnih. Ako je zabrana opãta. Pakistan je tako u nekoliko mahova kaæçavao Avganistan zbog teritorijalnog spora oko Paãtunistana. Uspe-ãna primena ovakvih mera znaåila bi potpunu izolaciju kaæçene dræave. uravno-teæavaçe platnog bilansa) ili drugim unutraãçim potrebama (zaãtita zdravÿa i morala). u prvom redu naftom. Moguñnost da se deluje na pojedine zemÿe ograniåena je. Kad je zabraçen izvoz samo u taåno naznaåenu zemÿu. Zabrana uvoza i zabrana izvoza. Ovakva je zabrana obiåno uslovÿena ekonomskim (kriza. najoãtrijeg postupka iz ove skupine.. kao npr. Zabrana uvoza iz odreœene zemÿe naziva se bojkotom (mada ovaj izraz moæe da ima i ãire znaåeçe kidaça svih privrednih veza). koje “mogu da sadræe potpun ili delimiåan prekid ekonomskih odnosa i æe-lezniåkih. reå je o embargu. Velika Britanija i Francuska. slaba æetva. d. bili su van organizacije.dçu subvencionisala. Na sliåan naåin postupa i Kenija u odnosu na Ugandu. da omete çegov razvoj.

248. ispostavila kao maçe efikasna. godine. (1966). 388 (1976). prema tome. 153. pak. i opisati ponaãaçe blokirane zemÿe. koje su Ujediçene nacije proglasile u odnosu na Juænu Rodeziju i Juænu Afriku. a najteæe je s pouzdanoãñu utvrditi da je promena ponaãaça izazvana tom pretçom. ãto je joãjedan razlog zaãto se blokada. Beograd. Poãtujuñi sankcije pretrpele su privredne gubitke. Dræave koje se ne obaziru na takve pretçe dovoÿno su motivisane i reãene da se prenesu s posledicama blokade. do 1968. imali bismo pred sobom mnogo teæu sliku. dok je srazmerno lako ustanoviti da je primeçena blokada. priznati da se ovde joãuvek kreñemo u oblasti koja nije dovoÿno empirijski istraæena: naime. 1968. 221 (1966). To bi onda znaåilo da blokada nije efikasna i u kom sluåaju. i daÿe. Wu potkrepÿuju i neka novija istraæivaça. I ekonomske sankcije. i daÿe. te je. Svi dosadaãçi primeri primene ovoga sredstva bili su nepotpuni: ili su ga primeçivale pojedine (iako vrlo moñne) dræave. ili su to åinile grupe dræava. od kojih jedno nastoji da pokaæe kako se od 18 sluåajeva ekonomske blokade. Characteristics of Economic Sanctions. bile upuñene na trgovinu s Italijom. Jer. 253 (1968). lakãe najaviti nego sprovesti. kao ãto smo videli. Otuda je pred dræavom-predmetom blokade uvek bio i izlaz koji se s naporima mogao nañi. Otuda pretça ekonomskom blokadom i daÿe ima jako dejstvo. da je blokada stvarno potpuna i da je uperena protiv zemÿe koja nema takav potencijal da moæe da opstane bez ikakvih privrednih veza s inostranstvom.99 Meœutim. 232. 130. pogodnije za pretçu nego za kaznu. Ærtve su bile maçe zemÿe. da bi bila potpuna. skepsa prema ekonomskoj blokadi kao efikasnom postupku nastaje iz istih razloga kao i sumça u korisne uåinke kazne kao sredstva spoÿne politike. 217 (1965). meœutim. izgleda da se moæe zakÿuåiti da ekonomska blokada ostaje najmoñnije spoÿnopolitiåko sredstvo vezano za privredu. “Journal of Pace Research” (Oslo). Boæiñ. “Inter-national Studies Quarterly”. poput Jugoslavije. nisu dale æeÿene rezultate. ili ima da posluæi posebnim spoÿnopolitiåkim ciÿevima jedne ili viãe dræava. kao ãto ne vaÿa preceniti dejstvo ekonomske blokade. Lindsay. 277 (1970). Pod pretpostavkom. i daÿe.lijanskog diktatora Musolinija joãuvek moñi da pridobiju za savez protiv Hitlerove Nemaåke. Ekonomske sankcije u kolektivnoj bezbednosti Druãtva naroda i Ujediçenih nacija. nije ga uputno ni potceniti. Institut za meœunarodnu politiku i privredu. koje je. str. pa prema tome i delotvorna. M. I jedna i druga zemÿa istrajale su u politici rasne diskriminacije. koje su. Trade Sanctions as Policy Instruments. bez obzira je li u sluæbi opãtih interesa koje tumaåe meœunarodne organizacije. str. meœutim.98 Na osnovu ovoga bi se lako moglo zakÿuåiti da potpuna ili delimiåna blokada nije pogodno sredstvo za primoravaçe dræava da poãtuju pravne obaveze. mnogo je teæe znati kada je zapreñeno blokadom. I pored svega toga. primeçena u obliku kazne. 287 . Po pravilu su predmeti ovih mera u roku od dve godine ponovo uspostavÿali preœaãçi stepen spoÿnotrgovinske razmene. Teorijski. samo za dva moæe reñi da je ovaj postupak doneo rezultate. blokada mora da bude primeçena 98 N. primeçenih od 1928. str. Wallensteen. Moramo. 1971. a ne nekom drugom okolnoãñu. 99 P. ålanice meœunarodnih organizacija nisu ga dosledno spro-vodile. 1968. J. Vidi i rezolucije GS UN 216 (1965).

ipak. Instrumenti za ovakvo prodiraçe poznati su iz uobiåajene prakse dræava i privrednih preduzeña. str. Pored toga ãto poåiva na takvim proraåunima. koja prvenstveno ima u vidu eko-nomske interese. kao i kod drugih postupaka. Kako je pak. i daÿe. Suprotno postupcima koji ograniåavaju razmenu sa stranom dræavom. mogu vezati i za drukåija oåekivaça. Time se podstiåe izvoz jer cena takve robe postaje niæa. pak. U prvom redu. delo. koji tada podiæe cene i brzo viãestruko nadoknaœuje gubitke koje je imao prodajuñi ispod cene. ili åak i zabranom uvoza dampinãke robe. reå je. nego ñe i domaña industrija da trpi u neravnopravnoj borbi s jeftinom stranom robom. Sve dok su premije takve da robu svode u okvire konkurentnosti na odgovarajuñem træiãtu. Ekonomska pomoñ.100 Izvozne premije su nagrade koje dræava daje izvoznicima nekih vrsta roba. Kao obeñaçe ili nagradu subjekti meœunarodnih odnosa mogu stavÿati drugima u izgled izvesne ekonomske pogodnosti. 492. ovo najskupÿe privredno sredstvo. Dræava-izvoznica takoœe moæe da potpomogne damping i time ãto ñe neprirodno potceniti domañu va-lutu. dræava izvoznicima nadoknaœuje razliku izmeœu dampinãke i stvarne cene.od svih stvarnih i potencijalnih trgovinskih partnera. gubitke i pritisak. str.101 e. ekonomski uravnoteæene. Damping je omiÿeno sredstvo velikih preduzeña. Pogoœena zemÿa moæe se braniti od dampinga na razliåite naåine. zbog çih roba postaje nesrazmerno jeftina. Naime. granice izmeœu ovoga postupka i dampinga se briãu. Kada. nav. ovakvi se uåinci mogu postiñi dampingom i izvoznim premijama. Oni se. delo. moæe se govoriti o ekonomskoj pomoñi u najãirem smislu reåi. kao npr. biti skloni da je pre kupuju i na taj naåin ñe konkurenti biti istisnuti s træiãta. koja su åesto i transnacionalna. Kada te pogodnosti nisu simetriåne. ne samo ãto ñe izvoznici iz jedne zemÿe zameniti sve druge strane partnere. strani potroãaåi ñe. ili da se ona dovede u zavisnost. Pod uslovom da je roba istoga kvaliteta. da u ciÿu izazovu teãkoñe. prirodno. ovaj postupak nema velike spoÿnopolitiåke ambicije (za razliku od ekonomskih). International Legal Materials. i daÿe. kada svaka konkurencija bude uniãtena. Prodiraçe na strano træiãte. 1980. teãko je precizno utvrditi kada je reå o dampingu. o viãe dræava. str. kao na primer posebno visokim antidampinãkim carinama. åak niæoj od cene koãtaça. œ. nav. 288 . Pravilnik Saveta EEZ od 12 decembra 1979. taånije reåeno. 224. dakle. 101 Æuvela. socijalni damping). damping je najåeãñe omoguñen eksploatacijom jeftine radne snage u dræavi proizvoœaåu (tzv. za æeÿu da se u pogoœenoj zemÿi izazovu poremeñaji. Dakle. spoÿnopolitiåki ciÿevi se mogu postizati i pojaåanim prisustvom na træiãtu zemÿe na koju se æeli uticati. jer na taj naåin mogu da zauzmu monopolistiåki poloæaj. 100 Mrkuãiñ. potroãaåi ostaju na milost i nemilost jedinom snabdevaåu. Damping je prodaja robe na inostranom træiãtu po ceni niæoj od one na domañem. Sem hipotetiåkih izuzetaka. 242. sve çih je teãko privoleti da plañaju visoku cenu da bi zadovoÿile interese one dræave koja takvu meru æeli da sprovede.

Prelaz se. S druge strane. kao npr. kao npr. a zajmodavac (dræava. Uvek. Naravno. grupi preduzeña) potreban je kapital.Prelaz izmeœu mera vezanih za uobiåajene meœunarodne eko-nomske odnose i pruæaça ekonomske pomoñi nije nagao kao ãto bi se moglo pretpostaviti. Pomoñu kredita lakãe se plasira roba u inostranstvu. nastoji se da onda ide meœunarodnim kanalima. jer postupak koji. bankarski konzorcijum.) raspolaæe sredstvima koja æeli da ustupi uz odgovarajuñu kamatu. meœunarodni zajmovi i kredi-ti najåeãñe åisto finansijske operacije. Treba imati na umu da se pri ovoj oceni moæe lako i pogreãiti. kao kod poklona. Zajmoprimcu (dræavi. U prvoj grupi su opãti ciÿevi. recimo. vezani za celu meœunarodnu zajednicu. nacionalnom preduzeñu. U interesu je. Wih vaÿa ispitivati u svakom posebnom sluåaju i oni umnogome zavise od subjektivne procene davaoca ili od opaæaça primaoca. podnose ekonomske ærtve. Posmatrajuñi tekuñu praksu. pa i ekonomskom. kod ekonomske pomoñi jedna strana (primalac) dobija ekonomsku korist. Ovi opãti ciÿevi uslovili su æeÿu Ujediçenih nacija i drugih meœunarodnih organizacija da privole razvijene zemÿe da odvajaju jedan deo svog nacionalnog dohotka kao pomoñzemÿama u razvoju. Nas ovde zanimaju neekonomski ciÿevi radi kojih se. posebne ciÿeve. Da bi ova pomoñstvarno sluæila takvoj svrsi. meœunarodna banka itd. da doprinesu tome da se jaz izmeœu te dve grupe zemaÿa smaçuje umesto ãto se sve viãe ãiri. u neposrednom odnosu s dræavama primaocima. kojima je u biti obostrani interes. tako da se ne retko meœu odluåiocima vodi rasprava oko toga vodi li pomoñpstizaçu datog ciÿa ili ne. Tako su. 289 . oni se mogu svrstati u dve grupe. tj. Ovi se ciÿevi mogu svrstati u drugu grupu. Ova teæça razvijenih zemaÿa navodi i na sumçu da one imaju u vidu drukåije. dakle. Uglavnom. Statistiåki podaci pokazuju meœutim. gledan na kratak rok. izgleda kao pomoñmoæe da se pokaæe kao veoma unosan ekonomski potez. dok se druga strana (davalac) liãava koristi ili nekog postojeñeg dobra. nagrada ili moguñnost za pretçu i kaznu. meœutim. pru-æajuñi pomoñ. javÿa veñonda kada davalac u konkretnom odnosu ne zadovoÿava srazmerno svoje interese. uæe. da dajuñi pomoñhoñe da za uzvrat dobiju neposredne politiåke koristi. mada se u svakom konkretnom sluåaju moæe raspravÿati o tome jesu li interesi obe strane u podjednakoj meri zadovoÿeni. pomoñje nedvosmislena onda kada se za çu ne dobija nikakva naknada. kada se poklonima doprinosi stranoj zemÿi kako bi ostala i ubuduñe træiãte za robu iz zemÿe davaoca. veñse time spreåavaju teãka socijalna i politiåka staça. koja mogu ugroziti svetski mir. kada daje zajam uz niæu kamatu od one koju bi inaåe mogao da ostvari. teæçu razvijenih zemaÿa da pomoñpruæaju bilateralno tj. Ne samo ãto etiåki i humani razlozi nalaæu da se ublaæe nejednakosti u raspodeli svetskog bogatstva i da se isprave nepravde nanesene eksploatacijom nekih delova sveta. dakle preko fondova koje obrazuju meœunarodne organizacije. postoji obostrani interes. svih razvijenih zemaÿa da spreåe daÿe relativno zaostajaçe zemaÿa u razvoju. pruæaçe pomoñi je sredstvo predohrane. nacionalna banka.

vlada SAD je odluåila da masovnom ekonomskom pomoñi doprinese odræavaçu poredaka koji su joj obezbeœivali savezniãtvo u veñnastalom sukobu sa SSSR.Kao sredstvo predohrane pomoñtreba da posluæi stabilizaciji u stranoj zemÿi. komunisti mogu doñi na vlast samo u staçima bede i oskudice. pretçom ili kaznom odnosi na pojedine stavove i odluke a koje se odluåioci i stanovniãtvo u inostranstvu æele navesti.104 Dok se na prethodne naåine osiguravaju opãte povoÿne okolnosti za zemÿu davaoca. da podræi postojeñu vladu ili da ojaåa saveznika. 304. Political Theory of Foreign Aid. Zaista. dotle se rukovaçe pomoñi kao obeñaçem. 103 290 . u zapadnoevropskim zemÿama su postignuti restauracija i konsolidovaçe snaga koje su spreåile znaåajne socijalne preobraæaje i vodile spoÿnu politiku oslaçaça na SAD. koji ãanse komunistiåkih partija vide samo u nenormalnim situacijama (“ãto gore. Marãalov plan. to boÿe”). s kojim su SAD imale da se sloæe. i daÿe. SSSR je bio zainteresovan za pomoñ. 1967. daleko najveñi deo pomoñi uputile zemÿama na koje su raåunale kao na vojne saveznike.102 Preovlaœujuñe miãÿeçe u SAD jeste da je Marãalov plan zato u potpunosti uspeo: otada se pomoñinostranstvu u SAD najåeãñe obrazlaæe tvrdçom da je to najboÿe antikomunistiåko oruœe jer. jer je pruæena u vidu oruæja i ratnog materijala. Ovakvo shvataçe. Wegovim primerom poãle su i zemÿe “narodne demokratije” tako da je ameriåkoj vladi uspelo da jasno izdvoji evropske dræave koje ñe kasnije uñi u zapadnu vojnopolitiåku grupaciju. Morgenthau. general Xorx Marãal (George Marshall). odnosno od çih odvratiti. New York. The Cold War as history. Najrazvijenije dræave su. U toku tri i po godine SAD su na osnovu ovog plana dale ukupnu pomoñkoja premaãuje 12 milijardi dolara. ali je odbijao ameriåki nadzor. Trebalo je da te zemÿe zajedniåki izrade plan utroãka sredstava. Harper & Row. ekonomski snaænija dræava pomagañe svoje privredno slabije saveznike da bi ojaåala savez i sebe rasteretila u sluåaju sukoba. 123. str. Ministar inostranih poslova SAD. Najveñi deo ovakve pomoñi ne predstavÿa u stvari nikakvu ekonomsku dobit za primaoca. “The American political Science Review”. meœu koje treba ubrojati i staÿinistiåku spoÿnu politiku SSSR i çemu potåiçenih komunistiåkih partija?103 Ako veñpostoji bliskost spoÿnopolitiåke orijentacije i odnos savezniãtva. i daÿe. Za kritiku nekih ameriåkih mitova o ekonomskoj pomoñi vidi H. ali je znaåajna za one zemÿe koje bi i onako radi zaãtite sopstvene bezbednosti imale visoke izdatke na odbranu. Uplaãena da velike ekonomske teãkoñe i socijalna previraça u zapadnoevropskim zemÿama odmah posle Drugog svetskog rata ne dovedu na vlast komunistiåke partije (naroåito u Francuskoj i Italiji). 102 L. juna 1947. Na primer. nagradom. godine obeñao je tu pomoñ“svim evropskim vladama koje su voÿne da uåestvuju u poslu obnove”. str. 1962. pothraçuju i neki leviåari. A. 5. Francuske. Meœu nekim ameriåkim nauånicima sumça se u to da pomoñi obiÿe vode samo u jednom pravcu i otvara pitaçe je li jaåaçe desnice u zapadnoj Evropi samo posledica Marãalovog plana ili i drugih okolnosti. naroåito u toku hladnog rata. Takva je obeleæja imao tzv. koje se konaåno svodi na to da ekonomsko blagostaçe onemoguñava druãtveni progres. vlade SR Nemaåke. Halle.

Ravnopravni uslovi trgovaça pomogli bi na ekonomski prirodniji naåin razvitak takvih zemaÿa nego ãto to moæe inostrana pomoñ. zaprete Italiji obustavom pomoñi ako predstavnici Komunistiåke partije Italije uœu u vladu. 106 Bofr. koja je takva da zemÿe u razvoju usled neravnopravnosti svake godine izgube viãe od onoga ãto dobiju na ime pomoñi. Izrael 249 (61). 1. Kao i kod svake pretçe. C. D. str. a da se pri tom ne upuãta u probu upotrebe sile”. 540. godine po-åele da se zalaæu da se umesto pomoñi isprave i stabilizuju uslovi meœunarodne trgovine. tako da su zemÿe u razvoju joãod prvog zasedaça Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD) 1964. ãto daje strategiji zastraãivaça svojevrsna obeleæja. Boston.000 tona klasiånog eksploziva trinitrotoluola (TNT). Treba imati u vidu da je uzet primer iz razdobÿa koje se ne ubraja u hladni rat iste godine i SSSR je od SAD dobio kredit u iznosu od 102 miliona dolara. jul 1976. 291 . Vlade zemaÿa primalaca odbijale su da za uzvrat slede politiåke ciÿeve zemaÿa davalaca: one koje su na to pristajale bivale su svrgnute umesto da putem pomoñi budu ojaåane. 105 “Politika”. nav. Wen “ciÿ je da se neposredno pogodi voÿa protivnika. koje se ne moæe meriti ni sa åim ãto je åovek do sada doæiveo. Juæna Koreja 221 (41). V. Prva je çegovo ogromno razorno dejs-tvo. koja je ravna snazi od 20. s obzirom na to da su dosadaãça iskustva povezana samo s ta dva pomenuta ratna dejstva i s probama vrãenim pod posebnim okolnostima. str. pronalazak nuklearnog oruæja uåinio je da zastraãivaçe doœe u srediãte paæçe i da dominira odnosima izmeœu velikih sila. Postupci prvenstveno vezani za prinudu a. 18. 500 puta snaænije. Ohrabrujuñe je. Perkins. sve u milionima dolara). ali ne i u potpunosti predvideti. Danas postoje razorne naprave od 100 megatona koje su. dakle. Meœutim. New York. The World Almanac. str. Zastraãivaçe. pomoñkoja se daje u opãtem interesu joãuvek daleko zaostaje za onom koja ima neposrednije spoÿnopolitiåke svrhe za davaoca. 983. 1976/3. Juæni Vijetnam 539 (523). meœutim. Dve okolnosti vezane za tu vrstu oruæja doprinose tome. na primer primio veñu pomoñod mnogoÿudnog (74. to ãto se nade dræava koje su pruæale pomoñoåekujuñi politiåke koristi nisu ispuçavale. International Relations. Ni ekonomski rezultati pomoñi nisu bili zadovoÿavajuñi. godini bili su (prva cifra predstavÿa iznos ukupne pomoñi a cifra u zagradi iznos pomoñi bez obaveze vrañaça. Turska 171 (22) i Indonezija 159 (18). U doba hladnog rata slika je bila mnogo upadÿivija vidi N. delo.000 stanovnika) i strahovito siromaãnog Bangladeãa 107 (74) prema (79) miliona dolara. 107 Te su bombe imale snagu od 20 kilotona.Velike Britanije i SAD odluåile su da jula 1976.107Druga je u tome ãto se taj uåinak moæe samo donekle predstaviti. 000. pa åak ni s prvim atomskim bombama. Zastraãivaçe je pretça upotrebom instrumenata za razaraçe oruæanom silom.105 I pored svih nastojaça meœunarodnih organizacija. Houghton Mifflin. Opãirnije: “Der Spiegel”. razvijala i prikazivala s namerom da samim svojim postojaçem izazove potrebne uåinke. 1953.000 stanovnika). ciÿ treba da se postigne bez izvrãeça. i daÿe. Tako je Jordan (2. 83. Palmer H. 1974. baåenim krajem Drugog svetskog rata na japanske gradove Hiroãimu i Nagasaki. pogotovu onda kada su prilikom çenog davaça ekonomski razlozi sporedni ili i ne postoje.106 Oruæana sila je oduvek imala funkciju zastraãivaça te se jaåala. Upotrebiti nuklearno oruæje znaåi pokrenuti lanac dogaœaja za koji se ne zna dokle vodi i 104 Najveñi primaoci pomoñi SAD u 1972.

ona se saopãtavaju protivniku kako bi delovala na çega. U senci ovog osnovnog odnosa. druge dræave koriste zastra-ãivaçe na razliåite naåine. koji napadnutom treba da omoguñe tzv. One koje se uzdaju u nuklearno zastraãivaçe mogu se podeliti na dve grupe. nego tako ãto ga vrlo brzo pretvaraju u staro gvoæœe. Dræave tipiåne za ovu grupu nikada nisu sasvim sigurne da li ñe veliki saveznik pos108 Bofr. da zadræi dovoÿno snage da nanese uniãtavajuñi protivudar. On iznad çih dræi “nuklearni kiãobran” preteñi upotrebom nuklearnog oruæja velikoj sili koja bi na çih izvrãila napad. ali se çima pridruæuje ãiri krug dræava koje raspolaæu nuklearnim eksplozivom ili sposobnoãñu da ga proizvedu. U sliånom su poloæaju Ãvedska i Velika Britanija. str. 85. U prvoj su dræave koje raåunaju na sopstveni nuklearni potencijal.108 Dovoÿno je da napomenemo da se ona sastoji u neprekidnom manevrisaçu da se postigne povoÿniji poloæaj radi veñe slobode akcije. 292 . ili im je çegovo posedovaçe onemoguñeno. ali moæe biti dovoÿan da visoko podigne cenu napada na çega. nav. Bilo kako bilo. Neki savremeni struåçaci smatraju da je nuklearna pretça ovih zemaÿa veoma verodostojna jer je jasna (osnovne vrednosti su sasvim omeœene) i jer cena çenog izvrãeça ne premaãa vrednost ugroæenog dobra. delo. 109 Bofr. Ne moæemo se zadræavati na pojedinostima odnosa zastra-ãivaça izmeœu velikih sila i na evoluciji çihove nuklearne strategije. tako da se suparnici uzajamno iznuravaju liãavajuñi jedan drugog oruæja. a veruje se da mu teæe Kina i Indija. koja se u izvesnoj meri udaÿila od Severnoatlantskog pakta i poseduje sopstvenu “udarnu silu” (force de frappe). kao npr. ali da pretça çime postiæe uåinak jer moæe da izazove ono ãto je za zastraãivaçe bitno strah. Iz tog se izvlaåi zakÿuåak da upotreba sredstva nad kojim se nema nadzor nije racionalna. sposobnost da preæivi. tj. i daÿe. bivãim silama osovine. Ogroman intelektualni i ekonomski napor koji se ulaæe u usavrãavaçe oruæja dovodi dotle da ono vrlo brzo zastareva. Ona podleæe svim zakonitostima uzajamne pretçe. Takve zemÿe su se ili odrekle nuklearnog oruæja. ako se tako sme reñi. moæe da ugrozi i samoga onog ko ga je pokrenuo. Nuklearno oruæje i potrebna sredstva za çegovo dopremÿivaçe od udaÿenih mesta poseduje mali broj dræava.koji. razumÿivo. a za ostali svet je naroåito znaåajna zbog opasnosti koje sobom nosi. dok bi napadaå od svoje pobede imao ograniåenu korist. suãtina zastraãivaça ostaje ista: nova dostignuña se ne kriju. kao ãto su usavrãeni antiraketni i protivavionski sistemi i neobiåno jako utvrœeni i pokretÿivi ureœaji za lansiraçe raketa s nuklearnim bojevim glavama (betonski silosi i podmornice). nav. potencijalni protivnik “viãe zastraãi”. Ovakav odnos supersila stvorio je meœu çima ravnoteæu koja se naziva “ravnoteæom straha”. Tipiåan predstavnik ove grupe je Francuska. ne moæe porediti sa ruskim ili ameriåkim. str.109 U drugoj grupi su zemÿe koje se oslaçaju na zaãtitu moñnog saveznika. da se. ne time ãto ga uniãtavaju u bici. U tome igraju pojaåanu ulogu elementi odbrane i zaãtite. doduãe. delo. . koji se.

ima u nuklearnoj eri poseban znaåaj i posebna obeleæja. postoji sklonost da se preti “blaæim” instrumentima za razaraçe. koji bi uticao na silu zaãtitnicu da ispuni svoju pretçu. mogu se razlikovati terorizam. Meœu takve postupke. za çih je neizvesno kakvo bi reagovaçe izazvala blaæa ili posredna sredstva. Nameçene odbrani. Kao ãto je veñnapomenuto. 293 . Pored toga. Ovo se postiæe koriãñeçem nenasilnih sredstava i preruãavaçem nasiÿa u oblike koji su naizgled maçe intenzivni ili åiji je inspirator prikriven. Ovakav zaklon se u posledçe vreme najradije traæi u tome da se meœunarodni sukobi predstave kao unutraãçi. i nuklearne sile teæe da na raspolagaçu imaju åitavu gamu takvih instrumenata. prag nuklearne osetÿivosti. b. Prema tome jesu li napadnuti ÿudi. U svim onim oblastima gde je nuklearna pretça slabija (a to je grubo reåeno) sve ono ãto je van neposrednog ugroæavaça izmeœu vodeñih nuklearnih sila. ovakve snage imaju dvostruku funkciju: one treba da odvrate napadaåa od upotrebe sile (odvrañaçe) i da onemoguñe çegov uspeh ako do primene sile ipak doœe (odbrana). Strogo govoreñi. u svetu u kome se uvek ne poãtuje zabrana upotrebe sile i pretçe silom. te stoga raste i znaåaj postupaka koji su se inaåe smatrali karakte-ristiånim za unutraãçu politiåku borbu i graœanske ratove. Pored onih koja smo veñispitali. odnosno da li je çegova pretça dovoÿno uverÿiva za drugu stranu. i ove snage u osnovi treba da deluju zastraãujuñe. kod kojih je uåinak instrumenata za prinudu i razaraçe maçe fiziåki a viãe psiholoãki i simbiliåki. spadaju pojedinaåni akti nasiÿa srazmerno malog obima. a to je otvorena primena oruæane sile protiv interesa protivnika. napomenimo da se nastoje izbeñi oni akti na koje se pretça odnosi. iako nemaju nameru da se na çih oslaçaju radi sprovoœeça svoje redovne spoÿne politike. postupak koji prati meœunarodne odnose od pamtiveka. izazvali ispuçeçe pretçe. delimiåno i zato da bi mogle da pojaåaju uverÿivost svake svoje pretçe.tupiti prema svom obeñaçu i izvrãiti pretçu. u nadi da ñe spreåiti svrãeni åin i izazvati dovoÿno æestok sukob. Zastraãivaçe se ne zasniva samo na pretçi nuklearnim oruæjem. Zastraãivaçe. privredna dobra ili vojni objekti. sabotaæa i diverzija. u strahu da meœu tamoãçim odluåiocima ne ovlada uvereçe kako gubitak jednog takvog saveznika nije dovoÿan razlog da se zapoåne besomuåni lanac nuklearnog rata. åak i ako su sigurni da bi otvorena agresija. U strahu da takvi pritisci ne bi prekoraåili tzv. Odluåioci u takvim dræavama paæÿivo motre politiåka zbivaça u vodeñim si-lama. Razumÿivo je onda ãto su. ovakve zemÿe jaåaju konvencionalne snage da bi mogle da se odupru takvim napadima. te se ne moæe smatrati odgovornim. jer potencijalnom agresoru treba da pokaæu da ñe ga upotreba sile skupo stajati. mnoge dræave upuñene na to da radi odbrane svoje sopstvene bezbednosti jaåaju oruæane snage. raåunajuñi da su ona uverÿivija zato ãto je çihovo dejstvo poznato i zato ãto cena çihove upotrebe izgleda niæa. Pojedinaåni akti nasiÿa. a pogotovu nuklearni napad. åiji je unutraãçopolitiåki znaåaj dugo bio upadÿiviji od meœunarodnopolitiåkog. od najmaçe razornih do onih s katastrofalnim posledicama.

Uz jugoslovenskog monarha istom prilikom je ubijen i Luj Bartu (Louis Barthou). ubijen je u Marseju jugoslovenski kraÿ Aleksandar Karaœorœeviñod ruke jednog ålana VMRO. 1982. radi se o terorizmu u uæem smislu reåi. koji ima za ciÿ da kako to sam latinski koren ove reåi (teror) kaæe izazove strah i pometçu u ãiroj vladajuñoj grupi i u stanovniãtvu. Woj je ovaj uticajni politiåar bez åijeg se uåeãña ili saglasnosti nije mogla zamisliti nijedna francuska vlada smetao. koje su veñsklone ili se mogu prikloniti da izvrãe atentat. Tako se pravi inspiratori dugo mogu sakrivati iza dvoumÿeça posmatraåa. neposredna ærtva napada politiåki maçe znaåajna ili sasvim beznaåajna. 294 . i surovom guãeçu i najmaçih znakova neposluãnosti ili kritike. åija je faãistiåka vlada uåinila sve da zaãtiti saizvrãioce i sauåesnike. Ukoliko je ciÿ napada da se ukloni politiåki odluåilac koji se dræi za iskÿuåivo ili prvenstveno odgovornog za izvestan politiåki kurs ili stil. ili onaj çen deo koji ima u rukama dræavni aparat. kome su pomagali pripadnici ustaãke emigracije.110Sliåne postupke moæe preko dræave primeçivati i vladajuña klasa.aa. Kako su pripreme obavÿene u Maœarskoj i Italiji. Ukoliko je. Oni se tada obiåno nazivaju terorom i sastoje se najåeãñe u nemilosrdnom progaçaçu politiåkih protivnika ili uglednih ÿudi koji bi to mogli biti. Dok je na prvi pogled ovo bila sluåajna ærtva. da ohrabri çihove potencijalne saveznike i tako sE2m ili uz primenu drugih sredstava omoguñi postizaçe takvih ciÿeva. Kao ãto je veñnapomenuto. Godine 1934. Terorizam u ãirem smislu je napad na æivot i telo pojedinaca ili maçe grupe ÿudi s ciÿem da se postignu politiåke promene. francuski ministar spoÿnih poslova. Terorizam. Politiåko ubistvo moæe da se koristi kao spoÿnopolitiåki postupak i u tom smislu nas ono ovde poglavito zanima. u novije vreme se ovakvom postupku pristupa s oprezom zbog gnuãaça koje izaziva. tako da se çenim uklaçaçem æeli obustaviti odreœen spoÿnopolitiåki kurs ili na çega uticati posredno time ãto bi se izazvala unutraãça kriza u stranoj zemÿi. da skrene paæçu na prisustvo snage u åije ime istupaju teroristi. Radniåka ãtampa. One su smatrale da bi se time. jer se protivio popuãtaçu pred Hitle-rovim zahtevima. vlade koje æele da uklone neugodnog odluåioca u stranoj zemÿi povezañe se s politiåkim grupama u çoj. kao npr. u odnosima izmeœu italijanskih dræavica u doba renesanse. Novija politiåka ubistva ove vrste su stoga ostala maçe ili viãe nerasvetÿena. Jugoslavija raspala i da bi tako one mogle da ostvare svoje teritorijalne zahteve prema çoj. Iako su u izvesnim istorijskim periodima ovakva ubistva bila åesta i malo sakrivena. i daÿim delovaçem ustaãkog pokreta. pouzdano se smatra da su se motivi neposrednih izvrãilaca poklapali sa æeÿom italijanske i maœarske vlade da oslabe Jugoslaviju uklaçaçem kraÿa-diktatora. postoje pretpostavke da je iza Bartuovog ubistva stajala nacistiåka Nemaåka. koji je svoju spoÿnu politiku zasnivao na savezu s Francuskom i bezuslovnoj odbrani versajskog sistema. 110 V. Dimitrijeviñ. pa i istoriåara. reå je o politiåkom ubistvu. pak. Beograd. Razlog za to je u uvereçu da izvesna uticajna liånost ima odluåujuñi uticaj na spoÿnopolitiåko odluåivaçe.

Jedan od çih je odavno poznat i sastoji se u koriãñeçu terorista radi unoãeça pometçe u dræavu åija se otporna moñæeli oslabiti. oktobar”. gde se putnici i posada dræe kao taoci dok ne bude ispuçen neki maçe ili viãe odreœen zahtev otmiåara. Naime. Ovaj posledçi motiv åesto je prisutan u akcijama nekih palestinskih grupa. 295 . godine uåiçeno s avionom JAT-a na liniji StokholmBeograd. u kojima sede sluåajni posetioci. åiji se putnici unapred ne znaju kao ãto je 1972. Dok se. dotle je kod pravog teroristiåkog akta ærtva åesto politiåki bez znaåaja ali je vaæno da se zna da delo ima politiåki smisao. Najnovije istrage koje su ålanovi predstavniåkih tela SAD vodili protiv Centralne obaveãtajne agencije SAD (CIA) s velikom merom pouzdanosti su pokazale da su çeni prsti bili umeãani u ubistva dva “nezgodna” saveznika SAD. koji ne moraju imati nikakvu stvarnu politiåku podrãku. Strani subjekti meœunarodnih odnosa mogu inspirisati tero-ristiåke akte. po pravilu. Wime se u osnovi jedan unutraãçi. nije teãko nañi jer je za izvrãeçe teroristiåkog akta potrebno vrlo malo ÿudi. Drugi naåin koriãñeça teroristiåkog akta u meœunarodnim odnosima novijeg je porekla i viãe se vezuje za naddræavne subjekte meœunarodnih odnosa. Time je ne samo skriven pravi pokretaå.Za ubistvo kongoanskog predsednika vlade Patrisa Lumumbe 1961. Bombe se podmeñu u masovna prevozna sredstva. kao ãto je to bilo jula 1968. Ngo Din Dijema u Juænom Vijetnamu (1963) i Rafaela Truhiÿa (Trujillo) u Dominikanskoj Republici (1961). pa i druãtveno-ekonomskom ustrojstvu. uklaçaçe nepoæeÿne politiåke liånosti moæe obaviti tako da smrt izgleda prirodna ili sluåajna. ali su u krajçim sluåajevima razlike velike. te da i strance treba kazniti zbog podrãke protivniåkom reæimu ili ih probuditi iz ravnoduãnosti prema mukama potlaåenih. godine zna se da je poåiçeno po nalogu iz inostranstva. Kada i toga nema. Takvu grupu. Tempiranim bombama diæu se u vazduh bioskopske sale. åiji ñe se propagatori onda postarati da ga prati izjava ili manifest toboæçeg autohtonog politiåkog pokreta. koji dovode do nepovereça prema vlasti i çenoj sposobnosti da se odræi. podræavati i pomagati çihove izvrãioce iz dva osnovna razloga. teroristiåki akt ñe izvrãiti agenti strane sile. Prelaz izmeœu politiåkog ubistva i teroristiåkih akata u uæem smislu reåi nije odseåan. Za to su potrebni strah i dezorijentacija. Tero-ristiåki akt teæi posrednom izazivaçu obimnih promena u politiåkom. ili åija se vlada æeli svrgnuti. U doba mira. åije je ime lako izmisliti. Veñina ovakvih akata ima demonstracioni ciÿ i zasniva se na uvereçu da su politiåka zbivaça meœunarodno uslovÿena. veza izmeœu subjekta koji ovako koristi terorizam i teroristiåkog akta paæÿivo se krije ili pogreãno predstavÿa. godine u beogradskom bioskopu “20. poseban ciÿ æeli postiñi ugroæavaçem opãteg ili stranog dobra. na primer. nego se i pokazuje da u dræavi protiv åije je vlade izvrãen teroristiåki akt postoji unutraãçi oruæani otpor. on ñe se navesti i osposobiti za teroristiåke akcije i one ñe se u potpunosti pripisati çemu. prilikom åijeg pada na teritoriji Åehoslovaåke je nastradalo dvadeset i sedam lica. ako u pogoœenoj zemÿi postoji bilo kakav radikalan opozicioni pokret. Tipiåne za ovakve teroristiåke akte su otmice vazduhoplova.

potrovati stoka. za vreme rata. zalihe municije itd. jako je nastojaçe da se izvrãioci takvih akata gone i kaæçavaju zajedniåkim naporima svih dræava. vv. aerodrome). Sabotaæa u prvom redu teæi smaçeçu proizvodçe i onemoguñavaçu snabdevaça. Takve se diverzantske grupe snabdevaju i obuåavaju da bi se prebacile preko granice u trenutku koji çihov zaãtitnik i nalogodavac dræi za pogodan. Sabotaæa se sastoji u uniãtavaçu materijalnih dobara ili ometaçu proizvodnih procesa s ciÿem da se oslabi privredni potencijal i dovede do poremeñaja u nacionalnoj privredi. godine. napadi na çih i napadi na lica koja uæivaju meœunarodnu zaãtitu. Kao uvod u oruæani ustanak ili napad iz inostranstva. sabotaæa je deo totalnog rata u kome se nastoji da se u ãto veñoj meri oslabi neprijateÿska privredna moñ. onemoguñiti dovod vode ili je uåiniti nepodobnom za koriãñeçe. ruãeçe spomenika). jer im se ne dopuãta nikakav drugi vid politiåke akcije. pravnu definiciju meœunarodnog terorizma teãko je dati. umesto toga. ona treba da dovede do unutraãçopolitiåkih promena i najåeãñe je uvod u druga sredstva ili çihov pratilac. oruæja. meœutim. kojima oteæava premeãta-çe i snabdevaçe vojske. prekinuti snabdevaçe energijom. I teroristiåki akti. potpisani su ugo-vori o goçeçu i kaæçavaçu nekih çegovih manifestacija. mogu se uniãtiti åitava postrojeça ili pokvariti vaæne maãine. kao ãto su otmice vazduhoplova.od kojih je jedna od najspektakularnijih bila otmica izraelskih sportista na olimpijadi u Minhenu 1972. bb. Za one teroristiåke akte åiji je meœunarodni karakter oåigledan (a ne prikriven iza toboæçe unutraãçopolitiåke borbe) u posledçe vreme odomañio se naziv “meœunarodni terorizam”. pa åak i pribegavaju terorizmu. diverzija ima praktiåni znaåaj jer smaçuje vojni potencijal. Iza akata sabotaæe mogu stajati strani subjekti. a da se pri tome ne ugroze i oni koji se oruæano bore za nacionalno osloboœeçe. koji su. ali je çihovo uniãtavaçe preteæno motivisano simboliåkim a ne privrednim razlozima (npr. pokazujuñi raçivost oruæanih snaga. u prvom redu diplomatske predstavnike. naroåito onda kad pripremaju otvoreni napad svojih oruæanih snaga. Pored neposrednih napada na utvrœeça. U uvereçu da on remeti meœunarodne odnose ugroæavajuñi opãte interese u ime posebnih. usamÿeni diverzantski akt se pribliæava tero-ristiåkom delu. Za preduzimaçe diverzantskih akcija potrebna je izvesna mera opremÿenosti i pripremÿenosti. diverzijom se smatraju i napadi na saobrañajne puteve (æeleznice. U tom ciÿu. koje ne poseduju male grupe. mostove. Diverzija se upotrebÿava kao oznaka za akte sliåne sabotaæi. Otuda je pomoñinostranstva vaænija i åeãña. Stoga do sada nije izraœena jedinstvena konvencija o suzbijaçu meœunarodnog terorizma. najåeãñe uzgredno. pogaœaju materijalna dobra. moæe se spaliti letina. jer u prvom redu treba da deluje psiholoãki. inaåe sposobne za teroristiåke akcije. koje su zaãtitnik i simbol dræave. Meœutim. Kada je takav napad u toku. prvenstveno usmereni na objekte od znaåaja za oruæane snage. s kojim åesto ide zajedno. Kao i terorizam. Za vreme rata u tu se svrhu koriste i sopstvene trupe 296 .

bilo da se on veñrasplamsao. 297 . 305. pojma intervencije spadaju i neki postupci o kojima je bilo reåi.112 Oruæana intervencija. Glavni oblik oruæane intervencije. pobednice u ratu protiv Napoleona (Rusija. prema kome postoji navodna solidarnost izmeœu legitimnih vlada. kojim se negiraju çena suverenost i samostalnost. stavila je sebi u zadatak da oruæanim intervencijama u 111 Teoretiåari meœunarodnog prava ne odreœuju pojam intervencije na isti naåin. kojom se ovde bavimo. str. politiåke ili bilo koje druge prirode da bi primorala drugu dræavu na potåiçavaçe u vrãeçu çenih suverenih prava na dobijaçe od çe koristi bilo koje vrste. Savez udruæeça za UN Jugoslavije. koje jedna drugoj mogu pomagati da se brane od pokuãaja svrgavaça neustavnim putem. ekonomska blokada. Sila koja interveniãe æeli da postigne svoje ciÿeve bez opasnosti da bude oglaãena za agresora: ona formalno ne primeçuje prinudu na subjekt meœunarodnih odnosa u celini. koji podrazumeva odaãiÿaçe sopstvenih udruæenih snaga u stranu dræavu da bi se nametnuo æeÿeni politiåki ishod. oktobra 1970.111 U okvire takvog. Prevod u Ujediçene nacije i savremeni svet. Institut za meœunarodnu politiku i privredu. Uz to. subverzija. ona obiåno tvrdi da nema nameru da okrçi teritorijalni integritet dræave u kojoj interveniãe. çegove oruæane snage nastoje da odbrane postojeñu vladu od pobuçenika. Sveta alijansa. Intervencija je pojam nastao u meœunarodnom pravu da oznaåi nedozvoÿeno meãaçe u unutraãçe stvari jedne dræave. propaganda. iako ne uvek i oruæane sile. ãto podrazumeva izvesnu meru pritiska. 2131 (HH). koji je istovremeno i onaj koji je danas najaktuelniji. U zavisnosti od interesa intervenijenta. godine. Beograd. finansiraça ili tolerisaça oruæane. Za starije pisce i predstavnike tradicionalnih shvataça intervencija se sastoji samo u upotrebi oruæanih snaga. Vidi podrobnije T.(komandosi). ãireg. Pomagaçe diverzantskih grupa ili çihovo tolerisaçe za vreme mira smatra se aktom agresije. decembra 1965. da je tek u zaåetku ili se samom intervencijom izaziva. subverzivne ili teroristiåke aktivnosti usmerene “na nasilnu promenu reæima druge dræave. Isto tako sve dræave ñe se uzdræati od organizovaça. veñsamo na jedan çegov deo. Taå. Skoro istovetan je odgovarajuñi tekst Deklaracije UN o naåelima meœunarodnog prava o prijateÿskim odnosima i saradçi dræava od 24. Nemeãaçe u unutraãçe poslove dræava. Oruæana intervencija. 112 Nijedna dræava ne moæe da primeni niti da podræi upotrebu mera ekonomske. 2 Deklaracije Generalne skupãtine UN o nedopustivosti meãaça u domañe poslove dræava i zaãtiti çihove nezavisnosti i suvereniteta. kao ãto su npr. Oruæanoj intervenciji dugo je iãlo na ruku naåelo legitimiteta. i daÿe. Ona se tada najåeãñe oznaåava kao nasilno i samovoÿno meãaçe. pomagaça. Rez. Mitroviñ. te je ta primena uglavnom imala kontrarevolucionarni karakter. U periodima kada se odigrava smena druãtveno-ekonomskih poredaka ova vrsta intervencije je naglaãena i izvodi se ili odobrava kolektivno. br. Ovakvo ulaæeçe u stranu dræavu moæe se zamagliti nizom pravnih i stvarnih nejasnoña i izgovora s namerom da se zbuni javno mçeçe i paraliãe rad meœunarodnih organizacija stvorenih za zaãtitu bezbednosti subjekata meœunarodnih odnosa. Austrija i Pruska). dok su drugi oblici meãaça (intercesija) van toga pojma pa su. Pobude za primenu ovoga naåela bile su naroåito jake kada je u pitaçu bila meœunarodna klasna solidarnost. str. izazivaça. 200. 1970. Beograd. i od meãaça u graœanski rat u drugoj dræavi”. predstavÿa najintenzivniji oblik intervencije. sastoji se u oruæanoj pomoñi strane dræave jednoj strani u unutraãçem sukobu. u zbirci Kodifikacija principa miroÿubive i aktivne koegzistencije. od 21. zastraãivaçe i pojedinaåni akti nasiÿa. koju su 1815. godine osnovale tri apsolutne monarhije. ãtaviãe i dozvoÿeni. v. 1969. ili da ovima pomognu da tu vladu svrgnu.

u stvari. 8. intervencija se. Ãto je najporaznije. septembra 1915. koja dovodi do apsurdnog zakÿuåka da je legalna i ona vlada koja ne moæe da se odupire sopstvenom narodu bez strane pomoñi. Ovim su pravdani belgij-ska intervencija u Kongu 1960. godine) i u drugim delovima sveta (Liban 1958. huma-nitarna intervencija. prema kome socijalistiåke dræave 113 114 Ugovor o Svetoj alijansi. godine. “Savremena administracija”. Ovakva intervencija prividno ne znaåi stupaçe ni na koju stranu. bez obzira jesu li sopstveni dræavÿani ili ne. 298 . Sa sovjetske strane. Ãpaniji i Maœarskoj. godine). U istom duhu su sile Antante intervenisale u Rusiji protiv boÿãeviåke revolucije. Collard-Manin. Dominikanska Republika 1965. Pod izgovorom da se pomaæe sopstvenim dræavÿanima. jeste zaãtita sopstvenih dræavÿana u stranoj zemÿi. obezbeœuje se.114 Kao ãto se vidi. pobeda one politiåke grupe koja ñe ãtititi interese SAD i voditi politiku koja moñnom severnom susedu odgovara. koji su ugroæeni “neredima”. Iako je opravdaçe pozivom vlade samo formalna varka. te je. svaka promena predstavÿa za obe sile neizvestan poremeñaj. kojom treba da se izbave iz æivotne opasnosti grupe ÿude koje strana vlada ugroæava ili nije u staçu da ãtiti. ovaj razlog za intervenciju ameriåkih “marinaca” u tim zemÿama bio je ispoåetka stvaran a u novije vreme prividan. i daÿe. Beograd. Pored klasne ili ideoloãke solidarnosti. veñodaãiÿaçe trupa koje treba da smire situaciju i pomognu sugraœanima da spasu æivote i imovinu. naroåito u Åehoslovaåkoj 1968. 28. godine. S obzirom na prisustvo i privilegovan poloæaj preduzeña SAD u zemÿama Latinske Amerike. Prema naåinu gledaça takvih imperijalistiåkih ili hegemonistiåkih sila. intervencija neophodna da bi se zaãtitili sopstveni interesi. Kao izgovor da intervencije nacistiåke Nemaåke. pravdala naåelom proleterskog internaciona-lizma. 1974. zahvaÿujuñi uticaju velikih sila na formiraçe meœuna-rodnog prava. te one preñutno priznaju jedna drugoj pravo da interveniãu. str. i upad izraelskih komandosa u Ugandu 1976. pravdajuñi se stvarnim ili izmiãÿe-nim pozivom od legitimne strane u unutraãçem sukobu. od 26. u periodima kada rivalske sile nastoje da izmeœu sebe zadræe ravnoteæu snaga. nikakva politiåka promena u maçim dræavama koje one smatraju znaåajnim za svoju bezbednost ne moæe se odvojiti od uzajamnog odnosa s rivalskim silama. prava namera velikih sila koje su oduvek najåeãñe intervenisale sastoji se u æeÿi da se zaãtiti ili proãiri sfera sopstvenog uticaja. a pokuãavaju se izneti i danas. Sliåno se opravdava tzv. Milenkoviñ. razlozi koji se navode sluæe da prikriju stvarne pobude intervenata. U to ime SAD su nekoliko puta intervenisale u Latinskoj Americi (Gvatemala 1954. åak i onda kada su ideoloãki povezane s razliåitim snagama u unutraãçem sukobu.svim zemÿama brani “bogomdani” feudalni poredak od buræoaskih re-volucija ili pokreta za nacionalno osloboœeçe. godine. Postoje i druga opravdaça za intervenciju. Jedno od çih. koja su se u proãlosti.113 U to ime trupe pripadnika ovoga saveza intervenisale su u Pijemontu. uzimala ozbiÿno. Unutraãça nadleænost dræava i meœunarodna zaãtita ÿudskih prava. na koje se rado pozivaju SAD. prema tome. sluæila je toboæça ugroæenost nemaåkih nacionalnih maçina. S. i u najnovije vreme sile koje interveniãu nastoje da svom ponaãaçu daju pravni oblik. str.

Intervencija je jedno od najåeãñih ispoÿavaça politike sile u meœunarodnim odnosima. pak. striktno vodio na teritoriji Koreje (tj. Pored toga ãto pokazuje usku povezanost unutraãçih i meœuna-rodnih politiåkih zbivaça. Na taj naåin jednostrana intervencija eskalira u dvostranu i konaåno u ograniåeni rat. Moskva. Ograniåeni rat. ali se neprekidno pojavÿuju. priroda rata se u najnovije vreme toliko izmenila da nije na odmet izdvojiti ograniåeni rat zbog niza çegovih osobenosti. kineske i ameriåke trupe nikada nisu stupile u borbene dodire na drugim mestima. Zaika. åesto asimetriåni i na razliåite naåine kamuflirani. Glavna ograniåeça u novijim ograniåenim ratovima odnose se na prostor na kome ñe se voditi rat i na ratna sredstva (oruæje) koja se mogu upotrebiti. Meœutim. S. hteo da preœe reku Jalu i da 115 54. prerastao u ograniåeni rat izmeœu te dræave i NR Kine. 299 . On se. d. obe strane u unutraãçem sukobu mogu da dobiju oruæanu pomoñ. U trenutku kada je general Makartur (McArthur). To naroåito vaæi za sukobe izmeœu dræava vojnopolitiåkih blokova. U savremenim uslovima postoji ispoÿena tendencija ka internacionalizaciji unutraãçih sukoba u maçim dræavama putem intervencije velikih sila.imaju prava da interveniãu jedna u drugoj. oba dela Koreje). sukob je nastao intervencijom SAD. on se otvoreno ili slabo prikriveno vodi izmeœu oruæanih snaga suprotstavÿenih dræava. dakle. Ovo opravdaçe poziva se. U pogledu prostora jasno se vidi da je ograniåeni rat potekao od oruæane intervencije. i daÿe. ili je jedna od zainteresovanih sila æeÿna da promeni odnos snaga. Za razliku od intervencije. Socijalistiåki internacionalizam. str. Takva ograniåeça nisu samo ona koja nameñe ratno pravo (koje vaæi za svaki meœunarodni oruæani sukob) veñidu i daÿe od toga. Konstantinov V. te bi ga stoga vaÿalo zajedno s çim i razmatrati. na klasnu solidarnost i umnogome liåi na novu verziju naåela legitimiteta. T. Veñje pomenut rat s ograniåenim ciÿem. F. ãto dræavu u pitaçu åini popriãtem prikrivenog rata izmeœu stranih sila. interesne sfere nisu jasno odreœene. Oblici ovakve intervencije su veoma raznoliki.115 Ukoliko. ali se pri tom poãtuju izvesna (najåeãñe preñutno prihvañena) ograniåeça. meœutim. da je kao ãto smo napomenuli eskalirana intervencija. “Novosti”. uåestalost intervencija svedoåi i o æilavom istrajavaçu velikih sila u uvereçu da imaju svetsku misiju i da unutraãça zbivaça u maçim i sredçim dræavama nisu iskÿuåiva stvar çihovog stanovniãtva. gde se sredstva za pri-nudu i razaraçe upotrebÿavaju samo dotle dok se od druge dræave ne oduzme æeÿeno dobro ili se ne iznude odreœeni ustupci. dakle. veñse moraju prilagoœavati interesima hegemona. a stanovniãtvo izlaæe velikim patçama i gubicima. vrsta rata. Ograniåeni rat je oblik otvorenog oru-æanog sukoba izmeœu dræava. U sluåaju Koreje. ukoliko je ugroæena vlast proletarijata. mada je ograniåeni rat uvek rat s ograniåenim ciÿem. Sem sporadiånih incidenata. Rat s ograniåenim ciÿem nije isto ãto i ograniåeni rat. 1973. komandant ameriåkih i savezniåkih trupa (koje su istupile kao snage Ujediçenih nacija).

neki teoretiåari i vojnici. Vojnoizdavaåki zavod. 117 H. New York. Despeçiñ. od izazivaça sveopãteg nuklearnog sukoba. Tokovi. Nuclear Weapons and Foreign Policy. na istoånim i na zapadnim granicama Indije. 1965. koji su SAD od intervencije u Juænom Vijetnamu pretvorile u ograniåeni rat protiv NDR Vijetnama. ali bez ikakvog oruæanog meãaça sa strane”. istakli su moguñnost da se i u ograniåenom ratu koristi nuklearno oruæje maçe razorne moñi (taktiåno). Schelling. oruæane akcije se ni u jednom sluåaju nisu vodile na celoj duæini granica.119 116 Za prostorno ograniåene ratove u naãoj se literaturi upotrebÿava oznaka “lokalni rat”. 300 . Takva je granica izmeœu konvencionalnog i nuklearnog oruæja. i strah od eskalacije. On moæe biti unutraãçi ili meœunarodni sukob. Razne moguñnosti izbijawa ograniåenog rata i çegove eskalacije sa glediãta SAD obraœene su u H.118 Naravno. takoœe. str. C. Jedan od razloga smeçivaça generala Makartura bio je i çegov predlog da upotrebi atomske bombe protiv ciÿeva u Kini. nav. osnovno obeleæje savremenih ograni-åenih ratova je izbegavaçe upotrebe nuklearnog oruæja u bilo kome obliku. ali su SAD smatrale da smeju da iz vazduha bombarduju teritoriju Severnog Vijetnama. str. jedino mogu prihvatiti granice koje se same po sebi nameñu kao upadÿive. Iako je Pakistan sve do otcepÿeça Bangladeãa imao dvodelnu teritoriju.117Na çemu se zasniva doktrina “elastiånog odgovora”. i daÿe. “Lokalni rat predstavÿa teritorijalno relativno uski sukob.116 Ãto se. godine nisu bili prekinuti ni diplomatski odnosi izmeœu dve dræave. U pozadini ovakvih ograniåeça je. Protivnici ovakvog shvataça s pravom istiåu da se kod preñutnog sporazumevaça. i 1971). 1957. and Limited War. neki autori tada pod lokalnim ratom podrazumevaju svaki rat koji nije zahvatio prostor van teritorija zemaÿa u ratu. To je onda samo distinkcija u odnosu na regionalni ili svetski rat. Praeger. New York. 118 Th. za vreme rata 1965. meœu kojima i kasniji dræavni sekretar SAD Kisinxer. koja je kvalitativna. prirodu ograniåenog rata (1965. Dva sukoba izmeœu Indije i Pakistana imala su. Bargaining. ameriåki predsednik Truman ga je hitno smenio. 119 Despeçiñ. gde strane neñe biti uzdræÿive u pogledu oruæja. Communication. Npr. Harper & Row. I ovde su se suvozemne trupe mogle koristiti samo na te-ritoriji Juænog Vijetnama. Meœutim. nav. Kahn. delo. “Journal of Conflict Resolution”. str.tako prenese borbe na kinesku teritoriju. 314. ovakva je moguñnost samo teorijska. S obzirom na osobine nuklearnog oruæja. A. kakvo u ograniåenom ratu preovladava. Beograd. da ne bi preãao prag nuklearnog zastraãivaça. 19. On Escalation. mada na çoj delimiåno poåivaju vojne doktrine nekih velikih sila. preostaje moguñnost ograniåenog nuklearnog rata. Ãtaviãe. Joãje viãe nijansi prikazano u ratu u Vijetnamu. 302. procesi i protivureånosti rata. Kao i kod intervencije. Metaphors and Scenarios. Meœutim. pored samog ograniåenog ciÿa rata. i daÿe. tiåe oruæja. 1970. 331. str. i ovde se najåeãñe åuva privid unutraãçeg sukoba. dok su granice izmeœu slabijeg i jaåeg nuklearnog oruæja samo kvantita-tivne i mogu biti proizvoÿno odreœene i tumaåene. pak. Kissinger. koji se mora zadræati u datim geografskim granicama i zadovoÿiti razornim sredstvima umerene jaåine. zavisno od veliåine zemÿe ili zemaÿa koje uåestvuju u çemu. veñu pogledu teritorija gde se ono upotrebÿava. Holsti. 1957. delo. i daÿe. ne æeleñi da se odreknu svih prednosti koje moæe da donese ograniåeni rat.

One norme koje reguliãu ponaãaçe dræava u meœunarodnom sukobu ukazuju na te vrednosti i tradicionalno se nazivaju ratnim pravom (mada se u posledçe vreme. koje je dugo bilo takvo da je moglo da ugrozi samo protivnika u neposrednoj blizini. Otuda je rat boÿe opisivati kao staçe. str. U tom smislu rat ima povratno dejstvo na ceo proces odluåivaça. 120 neo-graniåeni rat ne stupa tada prvi put na istorijsku pozornicu: kao ãto to zapisi antiåkih pisaca pokazuju. çegova nemoñda se odupre zahtevima pobednika i da spreåi çegove daÿe poteze. pri åemu je stanovniãtvo ostalo po strani i. svoœeçe rata samo na primenu prinude nije ispravno. na spoÿnu politiku uopãte. podrazumevamo totalni rat. Rat. str. Letourneau. rat je postupak u kome se neograniåeno koriste raspoloæivi instrumenti za prinudu i razaraçe kako bi se postigli spoÿnopolitiåki ciÿevi. sastoji u ubeœivaçu. 121 Ch. moæe se tvrditi da su u istorijskom periodu koji je neposredno prethodio onome u kome æivimo. ne retko. kome je u sluåaju poraza pretilo potpuno istrebÿeçe ili odvoœeçe u ropstvo. i daÿe. kao taåniji. u kojima su monarsi ratovali radi postizaça ograniåenih ciÿeva. nav. Suprotno proãirenom uvereçu. Lako je uoåiti da pod ratom. delo.U izvesnom smislu. nagraœivaçu i kaæçavaçu. a to je poraz protivnika. Nijedan od do sada opisanih postupaka. obeñavaçu. pored prinuœivaça. Totalni rat. najåeãñe najamniåku vojsku. Dosadaãçe iskustvo pokazuje teæçu da se i u voœeçu totalnog rata poãtuju izvesna opãta dobra i vrednosti ostalih subjekata meœunarodnih odnosa. nije iskÿuåen za vreme rata. kome spremnost na koriãñeçe neograniåene prinude daje posebno obeleæje. Rat se. koristeñi profesionalnu. La guerre. Paris. naravno. koji se moæe voditi protiv celog stanovniãtva. Iako ne mogu da poreknu da je ciÿ rata nanoãeçe fiziåkih gubitaka neprija120 H. d. 467. sebe i ceo svet. To je naroåito vaæilo za XVII i XVIII vek. svi meœunarodni sukobi imali obeleæja ograniåenih ratova. izmeœu tadaãçih dræava vodio se. 1895. a ne kao izolovan postupak. U meœunarodnim odnosima. U ratu se mobiliãu sva sredstva i koriste svi postupci koji mogu da dovedu do preduslova za ostvareçe ciÿa. po pravilu. Ovakvo shvataçe rata pokuãalo se odræati i posle graœanskih revolucija. Morgenthau. u kome moæe prema potrebi uåestvovati celo stanovniãtvo. Jasno je. rat svim raspoloæivim sredstvima i protiv celog stanovniãtva.121Ono ãto daje posebnu boju sadaãçem vremenu i ponovo dovodi do izdvajaça ograniåenih ratova jeste okolnost da dræave raspolaæu instrumentima razaraça kojim mogu da istovremeno uniãte protivnika. koje su dovele do uvoœeça opãte vojne obaveze i do ukÿuåivaça ãirih slojeva stanovniãtva u rat. postepeni proces totalizacije rata dovodi dotle da se u Prvom svetskom ratu viãe ne poãtuju tra-dicionalna ograniåeça. Iako je tome pogodovalo oruæje. Iako je rat oliåeçe prinude kao spoÿnopolitiåkog sredstva i izraz uvereça da nijedan drugi postupak ne bi mogao da ostvari postavÿeni zadatak. svim raspoloæivim sredstvima i na svakom mestu. a ni mnogi drugi. kako je ovakva tvrdça preterana. preñeçu. 301 . 286. samo posredno trpelo usled poveñavaça nameta i pÿaåke strane i sopstvene vojske. u: Ibler. 396. za razliku od ograniåenog rata. koristi izraz pravo oruæanih sukoba).

opet. naravno. University of Chicago Press. civilnog stanovniãtva i neutralaca. vidi Q. sadræane u di-lemi: pobediti ili propasti. Richardson. æiveti ili poginuti. bez monopola nasiÿa. Chicago. Iako i totalni rat moæe imati ograniåene ciÿeve i kao takav se obiåno zapoåiçe. Izdatelstvo politiåeskoi literaturi. premestila na ocenu ciÿa. postali predmet napada. dok branilac u takvom sluåaju nije suoåen samo s gubitkom nekih prednosti ili delimiånim pogorãaçem svoga poloæaja. Oni su. V. koji ne zna za kompromise. Za sliåne podatke. kao bezvrednosnog sredstva. veñs nestankom osnovnih vrednosti. koja se sastoji u potpunom pokoravaçu protivnika. pak. Ono se pravdalo okolnoãñu da je meœunarodna zajednica primitivna. 1971. koji se ne mogu po çihovoj oceni ostvariti drugim postupcima. a instrumenti za razaraçe imaju takvo dejstvo da se ne moæe praviti stvarna razlika izmeœu boraca. pozitivan. i rat je bio takav. L. 302 . Wright. pa i same fiziåke egzistencije. postojalo je i pravo na rat. ako je. uåestanost ratova u istoriji bila je tolika da je mnoge istoriåare dovela u sumçu je li rat ili mir “normalno” staçe u meœunarodnim odnosima. 1965.500 ratova. ova pravila ma koliko to paradoksalno zvuåalo nastoje da humanizuju rat time ãto ñe spreåiti izliãne patçe boraca i u najveñoj moguñoj meri zaãtiti neborce. bez ikakvog meœuprostora. Uz to. str. postojañe sve jaåa teæça da se prekoraåe ograniåeça sadræana u meœusobnim sporazumima i meœunarodnom pravu ili moralu. Wegovo ogromno i joãneispitano dejstvo ãiri se i van protivniåke dræave. nije mogao razlikovati radnik u ratnoj proizvodçi od ostalog stanovniãtva. Za razliku od ius in bello. Ako se takvoj moguñnosti pridruæi totalnost ciÿa. str. 102. i rat je dobijao takvu kvalifika122 Za pet i po hiqada godina qudske istorije bilo je viãe od 14. A Study of War. ugroæavajuñi u svakom sluåaju i çene neutralne susede. Rat samim svojim tokom moæe dovesti do takve psiholoãke situacije.122 Kadgod je odluåiocima rat izgledao pogodan da se dostignu postavÿeni ciÿevi. Pitsburg. prava koje je regulisalo ponaãaçe zarañenih strana. koje je rasporeœeno meœu ålanove zajednice. vaæna je çegova osobina u tome ãto se on uvek moæe proãiriti. ciÿ bio za osudu. ãto se uåesnici u naåelu ne odriåu nijednog sredstva kojim raspolaæu. koji zavise od toga ãta se sve podrazumeva pod ratom. Ãtaviãe. Leninskie idei i savremennxe meædunarodnie otnoÃeniÑ. 636. Otuda se ocena sa rata.teÿu ubijaçem ili raçavaçem ÿudi. Rat se doskora smatrao samo za jedan od spoÿnopolitiåkih postupaka koji su dræavama slobodno stajali na raspolagaçu. U znaku veñpomenute totalizacije rata poãtovaçe ovih normi biva sve viãe ugroæeno: neograniåeni ideoloãki ciÿevi dovode do pojaåaça oseñaça mræçe i do potrebe da se protivnik potpuno eliminiãe ili nasilno promeni. Nuklearno oruæje je joãmaçe sposobno za bilo kakvo razlikovaçe. i daqe. Ako je ciÿ za koji se rat vodio bio po usvojenom merilu dobar. Tomaãevski. Moskva. ius ad bellum. pa i dece. Napadaåu takvu dilemu nameñe çegov totalni ideoloãki program. Statistics od Deadly Quarrels. pri kojima se. F. Vaænost privredne proizvodçe uåinila je da se veliki broj ÿudi posredno angaæuje u ratu na odgovarajuñim radnim mestima. çemu se pribegavalo bez velikog ustruåavaça. pravo neutralnosti ãtiti interese dræava koje nisu umeãane u sukob. Boxwood Press 1960. kao jedno od osnovnih prava dræave. te time u prvom redu ograniåava prostor na kome se mogu preduzimati ratna dejstva.

Ona se temeÿi na uvereçu da je rat neracionalan i opasan postupak. On je neracionalan zato ãto ne moæe da postigne s razumnom merom sigurnosti nikakav postavÿeni ciÿ. 7% svetskog stanovniãtva. Osuda rata kao postupka ãtetnog samog po sebi. kako u druãtvenom smislu.ciju. sem onoga da se dobije rat. dobila je na snazi tek u najnovije vreme i potpuno doãla do izraæaja u nastojaçima u HH veku da se rat pravno zabrani. i 1945. nacionalnu nezavisnost i socijalizam. Zagreb. ili oko 1. Ovo je bila osnova za podelu ratova na pravedne i nepravedne. U tom ratu palo je oko 9 miliona ÿudi. smatra se da je izmeœu 1939. Meœutim. ili do potpunog gubÿeça ma kakvih ciÿeva iz vida. Oreãåanin. Pokretaçem svih snaga i pridobijaçem podrãke sa strane rat se ãiri. i teæça ratova da postanu svetski. treba imati u vidu da su u Drugom svetskom ratu 123 B. kako su pokazali ogromni druãtveni poremeñaji koji su se u novijim ratovima deãavali.123 Kada se æeli predoåiti koliko bi ærtava izazvao rat voœen termonuklearnim oruæjem. Za legaliste. godine. bez obzira na ciÿ kome sluæi. jer je odluka o odbrani nametnuta a nije plod slobodnog izbora sredstava. Onaj koji je rat zapoåeo nema viãe nadzora nad time. Rat. Poreœeçe postavÿenih ciÿeva s ishodom svih novijih ratova pokazuje da nijedan pobednik nije ostvario i osigurao ono ãto je birajuñi rat kao sredstvo æeleo. 303 . tako i u pogledu broja çime zahvañenih dræava. Prvi svetski rat nadmaãio je sve ratove voœene u svetu. 4% tadaãçeg svetskog stanovniãtva. åime prestaje da bude upotrebÿivo sredstvo. 349. Podloga za takvu podelu bila je tokom istorije razliåita. To je naroåito bilo uoåÿivo onda kada je rat zapoåiçan da bi se izmenilo neprihvatÿivo reãeçe nametnuto nekim ranijim ratom. nego i opasnost da ugrozi najosnovnije vrednosti. U oåima hriãñanskih pisaca pravedan je bio rat za ãireçe prave vere (i za sve ono ãto se tako izdavalo). Dodajmo tome da nijedna dræava ne moæe da uœe u rat bez rizika da ga izgubi. 1964. teæi da postane sam sebi svrha. sloæenost okolnosti pod kojima dolazi do rata nije uvek dopuãtala jasno razlikovaçe izmeœu napadaåa i napadnutog. Skupoña rata kao postupka oåituje se u stalnoj tendenciji ratova da budu sve ubitaåniji i u sve veñim izdacima koje moderni ratovi i pripreme za çih iziskuju. dakle. izmeœu francuske revolucije i 1914. str. Vojni aspekti borbe za mir. uzete skupa. Pravedan je napor napadnutog da se odbrani od subjekta koji je zapoåeo rat protiv çega (pravo na samoodbranu). Po broju ÿudi palih na bojnom poÿu. pravedan je bio rat protiv prekrãiteÿa meœunarodnog prava. ãto se kao sredstvo ne moæe kontrolisati i ãto je neekonomiåan. “Naprijed”. Za progresivne mislioce pravedan je bio rat koji je doprinosio ruãeçu prevaziœenih druãtveno-ekonomskih sistema i oslobaœaçu ÿudi od druãtvene i nacionalne potlaåenosti. koja je dovodila ili do postavÿaça iracionalnih ciÿeva. ãto za çu ne znaåi samo propali pokuãaj. godine ubijeno oko 37 miliona osoba. U Drugom svetskom ratu su se poginulim i raçenim vojnicima pridruæile neopisive i neproceçive patçe civilnog stanovniãtva: po najumerenijim podacima. ãto je predstavÿalo oko 0. U ovom posledçem sluåaju verovatno nije ni uputno govoriti o ratu uopãte. veñda je rat uglavnom dobijao svoju sopstvenu dinamiku.

Broj ÿudskih æivota koje bi savremeno nuklearno oruæje uniãtilo zavisio bi od okolnosti çegove primene. i pored svega ãto je reåeno. meœu kojima je preteæna bila vojna moñ. S obzirom na to da u meœunarodnom sistemu nema vrhovne vlasti. jer je pobeda uvek zavisila od niza okolnosti. Iako je i ranije bilo argumenata koji su pokazivali da je rat apsolutno ãtetan za celo åoveåanstvo. dræava ne odluåuje samo o tome hoñe li povesti rat ona takoœe reãava je li u pravu ili nije. svojim neposrednim i posrednim uåincima. veñdogaœaj koji se bezuslovno mora izbeñi. iracionalni uzroci rata nisu za potceçivaçe. prema najskromnijim procenama. dræavama navodno ne ostaje niãta drugo nego da se oslone na sopstvenu silu i uåine to same i u svoje ime. koja bi prinudila subjekte da izvrãavaju svoje obaveze ili ispravÿaju nepravo. da rata ne moæe biti.000 ÿudi. Nedostatak kontrole nad ãireçem rata åini da svaki rat moæe da preraste u svetski nukle-arni sukob sa opãtim katastrofalnim posledicama. Ultima ratio. te ga ne iskÿuåuju kao postupak na raspolagaçu subjektima meœunarodnih odnosa. ali bi svakako bio ogroman. Povrh toga. koji bi odreœivao ko je u pravu. ovakva oruæja su u staçu da uniãte åoveåanstvo u celini. ovu funkciju nikada nije vrãio. ona se mogu svrstati u sledeñe osnovne grupe. opasnija su ona glediãta koja.000 æivota.upotrebÿene samo dve “primitivne” atomske bombe od po 20 kilotona. u odsustvu meœunarodnog ar-bitra. On tako nije samo iracionalno sredstvo. smatraju da rat moæe imati neke korisne funkcije. bio-loãkih) olakãalo je to dokazivaçe. U skladu sa legalistiåkom doktrinom o pravednosti ratova i danas se. Od vajkada je u ovom prisutna i religiozna komponenta. kako to svedoåi diplomatska frazeologija u doba kriza. Iako imaju razliåite pojavne oblike. Pored ovakvih ÿudskih ærtava. koje su u Hiroãimi i Nagasakiju. a da se danas u arsenalima nuklearnih sila nalaze i bombe od po 100 megatona. Rat. Jedan od razloga za to je okolnost da grupe i pojedinci koji mogu izazvati rat ne moraju da postupaju racionalno. meœutim. postojaçe nuklearnog i dru-gih novih vrsta oruæja za masovno uniãtavaçe (hemijskih. Poznavaçe ovih osobina rata i odatle proistekla zabrana rata ne znaåe. odnele 105. koja ratu daje karakter “boæjeg suda”. s obzirom na istorijski trenutak kada su iznesene. ma koliko svest stanovniãtva da se bori za pravednu stvar jaåala çegov moral. ranivãi preko 120. åak i kada je konaåno postignut uspeh na bojnom poÿu. i mada se razlikuju u pojedinostima. Nepodobnost rata da bude instrument racionalne spoÿne politike åini ga beskorisnim za pojedinaånog subjekta i sve veña razorna moñkoja se ratom moæe pokrenuti åini ga opasnim po univerzalna dobra. naravno. Naime. Pred opasnoãñu po opstanak ÿudskog roda prestaje svaka diskusija o nekakvoj hijerarhiji vrednosti. Kako 304 . a ne od toga na åijoj je strani bilo pravo. Razaraçe materijalnih dobara i beskorisno naprezaçe u ratu prouzrokuju poremeñaje koji se bez strane pomoñi ne mogu nadoknaditi. Iako. na æalost. privredni gubici izgledaju beznaåajni. zadræalo shvataçe prema kome je rat posledçe sredstvo za pribavÿaçe prava (ultima ratio). iako bi i oni dostigli ogromne razmere. gde ñe viãe sile biti na strani pravednoga i podariti mu pobedu.

rat je “udarac biåa koji spreåava zemÿu da zaspi. Fried E. 1955. Kao ãto je Hegel jednom napisao. æivotiçske vrste. oni imaju i instiktivnu prepreku (inhibiciju). ispoÿavaju svoje najboÿe osobine. 1314. bez obzira na to zaãto je uãao u rat. u interesu daÿeg usavrãavaça ÿudske vrste. str. jer poåivaju na takvoj hijerarhiji ÿudskih zanimaça i delatnosti. Klineberg. Od Niåea (Nieztshe) i Karlajla (Carlyle) ovakvo je glorifikovaçe rata prisutno u delima niza mislilaca i politiåara.124 Prema treñoj grupi glediãta. koje pokazuje da su pristalice ovakvog glediãta imale u vidu rat kao neku vrstu aristokrat-skog sporta. Shvataça socijalnog darvinizma smatraju rat korisnim upravo zbog te çegove osobine. koji pokazuju da je bioloãki podobniji onaj ko je pobedio. koje rat toboæe treba da istakne. poplave. izgleda. po Buchan. Jer. ovde je navodno reå o prirodnim zakonima. u prvom redu rasa i nacija. Baumont J. nav. Prema francuskom misliocu Ernestu Renanu. E. rat odræava etiåko zdravÿe naroda. koji su u osnovi prethodnog glediãta. str. Treba li zato priæeÿkivati nedañe? Zaãto ovaj argument ne bi vaæio i za prirodne katastrofe. åak i ako je svesna. Druãtvene predrasude. New York. Uproãñavajuñi Darvinovu (Darçin) teoriju o razvitku vrsta i prenoseñi je na odnose izmeœu ÿudskih grupa. 305 . str. ovo je. da bi u naroåito vulgarnom obliku bilo prihvañeno od Hitlera i çegovog zvaniånog filozofa Rozenberga (Rosenberg). a ne kao masovno ubijaçe koje teãko oãteñuje narode. H. koja ih ometa da to uåine. 30. Ÿudi se navodno u ratu åeliåe. u tom ratu i nastradati. Prenoseñi pojmove iz biologije u politiåku oblast. i tu se osnovni argument ovakvog shvataça okreñe protiv çega upravo je najverovatnije da ñe oni najhrabriji i najåojniji. Za razliku od ÿudskih zakona. çihovi nosioci smatraju da je funkcija rata u tome da sposobnijim omoguñi da pokore ili eliminiãu nesposobne. i najomiÿeniji argument u korist rata meœu laicima. “Najsposobniji” su. oni koji se najboÿe prilagoœavaju prirodnim uslovima. Meœutim. Supek. 852. Tvrdça da je rat pogodno sredstvo da se zadovoÿi pravo u suãtini je mireçe s tim da je u pravu jaåi. zemÿotrese. pripadnici veñine æivo-tiçskih vrsta uopãte nisu u staçu da jedan drugome oduzmu æivot. uåmalost i pokvarenost. koje razumni ÿudi po svaku cenu æele da spreåe i izbegnu? Joãje poraznije istorijsko iskustvo. i daÿe. Ova su glediãta u suãtini militaristiåka. selekcija unutar vrste ne obavÿa se putem fiziåkih sukoba. po Darvinu. Praeger. Uz to. on znaåi da se ÿudi iskazuju u pravom svetlu u nevoÿi (“na muci se poznaju junaci”) i da pred nedañama raste solidarnost u zajednici i teæça da se zaborave maçe raspre pred opãtom opasnoãñu. rat povoÿno deluje na druãtva koja u çemu uåestvuju. I. a ne oni koji fiziåki istrebe svoje protivnike. goneñi samozadovoÿnu proseånost da napusti apatiju”. li-ãavajuñi ih najaktivnijeg i najvitalnijeg dela stanovniãtva. The Third Reich. Sveden na suãtinu. ovi toboæçi Darvinovi sledbenici su zanemarivali pravo znaåeçe çegove teorije. u: M. U svakom sluåaju. Racialism in Nazi Germany. 125 Nav. delo. gde je na vrhu lestvice 124 R. a dugi mir izaziva degeneraciju. ona pri tom moæe biti u zabludi.to mnogi meœunarodni sporovi pokazuju. Ukoliko im je priroda i dala fiziåko oruœe za to. rasisti su spremni da “niæe” ÿudske rase proglase za neÿudske. Vermeil.125 Pored toga ãto ga zastupaju neki teoretiåari.

ratniåki poziv i s çim pove-zano ispoÿavaçe snage i fiziåkog zdravÿa. uz ostale. Oni svoj stav pokuãavaju da podupru ukazivaçem na ulogu koju je Prvi svetski rat imao u omoguñavaçu Oktobarske revolucije. ili bez poremeñaja koje rat izaziva. Napoleonovi pohodi itd. “Kultura”. pri åemu se. vezani za duhovnost i oseñajnost. bez obzira na ærtve. pa su doprinosili slabÿeçu kontrole dræavnog aparata i vladajuñeg sloja. nego i sredçi i mali narod. istorijski prevaziœene ali dræavom dobro zaãtiñene strukture ne bi mogle da se promene. dok su na dnu poslovi kojima se bave “mekuãci” i æene. 306 . kako napadnutima tako i napadaåima. graœanske revolucije u Engleskoj i Francuskoj. iz prvenstvenog razloga ãto nijedan od tih ratova nije bio preduziman s tim ciÿem. 1964. Anthropo-logy. npr. Naime. u stvari. i daÿe. pomenimo samo kako bi besmisleno zvuåala tvrdça da je Prvi svetski rat zapoået i voœen s ciÿem da se izvrãi socijalistiåka revolucija! Istorijsko iskustvo dokazuje samo jedno: ratni napori i ratni poremeñaji bili su takvi da su imali krupne posledice po druãtvo. iz åiçenice da su ratovi olakãavali ili izazivali potrebne druãtvene promene ne moæe se zakÿuåiti da su oni pogodno sredstvo za to. Uostalom. Beograd. potceçuju ne samo drugi. koja je u izvesnim periodima razvitka druãtva nuæna. New York: Basic Books. kao i samo formiraçe mnogih nacionalnih dræava. i dobre posledice. ne znaåi nikako da je ovo glediãte ispravno. Apsolutizacija toga åinioca deo je apsolutizacije uloge vojnih snaga u druãtvenom razvitku. Tako se npr. Socijalizam i rat. Ovo se glediãte povezuje sa teorijom o pravednim ratovima. dovesti do pobede istorijski naprednijih snaga.Umesto da se zadræimo na svim primerima. ukazujuñi na to da je meœunarodni oruæani obraåun izmeœu zemaÿa socijalizma i zemaÿa kapitalizma neminovan i da ñe. Bramson G. zastupnici ovakvih glediãta razlikuju se izmeœu sebe.126I meœu nekim teoretiåarima koji se stavÿaju na stranu proletarijata postoji sklonost da se rat preporuåi kao sredstvo za obaraçe kapitalizma kao svetskog sistema. a Drugi svetski rat u pobedi socijalizma u zemÿama istoåne Evrope. S obzirom na to ãta smatraju poæeÿnim druãtvenim razvitkom. ali im je zajedniåko uvereçe da bez napada spoÿa. donela rimska osvajaça. kao i stvaraçe niza nezavisnih dræava u bivãim kolonijama tek dve decenije posle Drugog svetskog rata. odluåujuñi åinioci. str. 222 i daÿe. 29. Ali. Sociology. Poput revolucije. Kardeÿ. W. dogodili u uslovima meœunarodnog mira. Goethals. pomiçu dobra koja su. krstaãki ratovi. War: Studies from Psychology. Åetvrta grupa glediãta veoma je ãiroka i obuhvata sve one koji veruju da rat moæe da bude oruœe druãtvenog progresa.127 To ãto se ne moæe poreñi istinitost tvrdçe da su ratovi u proãlosti imali. 126 I. istorija pokazuje da su se znaåajne revolucionarne promene u pojedinim zemÿama. za koje u okviru same dræave nema dovoÿno snage. to je bio samo jedan od åinilaca. 127 E. koji nije mogao da deluje ukoliko unutar druãtva nisu postojali materijalni preduslovi i snage sposobni da izvedu revolucionarnu promenu. 1960. str. rat prema çima moæe da posluæi zato da ostvari ili ubrza neophodne promene. nar.

niz spoÿnopolitiåkih odluka ili çima izazvanih staça mogu da dovedu do eskalacije rata. No. jedne od osnovnih opãteåoveåanskih vrednosti. Ograniåeça pri izboru sredstava ispoÿavaju se tako ãto su neka sredstva necelishodna. tj. teorijski stoje na raspolagaçu sva do sada opisana sredstva i postupci. s jedne strane. naravno. tako i cinizam pri izboru sredstava. spremnost da se ustukne pred napadaåem i odricaçe od odbrane sopstvenih i opãteåoveåanskih vrednosti. Odbijaçe rata kao sredstva koje u meœunarodnoj politici moæe postiñi bilo kakav æeÿeni ciÿ. Jasno je. U te sporove mogu biti umeãana i neslagaça oko redosleda (hijerarhije) vrednosti. Naravno. moæe doñi do spora. iznuœeno je reãeçe a ne slobodno izabrano sredstvo. a naroåito druãtveni napredak. niti je uvek predmet jasnog izbora. åak i kada ima malo onih koji veruju da rat ima bilo kakve korisne funkcije. u svakom konkretnom sluåaju tu celishodnost odreœuju sami subjekti. a naroåito dræavi. Izbor spoqnopolitiåkih sredstava Svakom subjektu. i joãmnogi drugi. Oni se ispoÿavaju kao zaãtita mira. 5. kojom ñemo se baviti u sledeñoj glavi. s druge. ne znaåi ni poricaçe neminovnosti rata u odreœenim druãtvenim uslovima. druga nedozvoÿena a treña nedostupna. Spoÿnopolitiåka delatnost je toliko sloæena da se odluka o ratu i miru ne postavÿa u svim uslovima isto. Pri tom ne treba smetnuti s uma to da ovi åinioci deluju i na izbor ciÿa. na pobedu principa nad æivotom. veñtreba preduzimati strpÿive i stalne napore da se on spreåi i onemoguñi. samo izvrãeçe ciÿa åini zavisnim od upotrebÿenog sredstva. trudili smo se da damo potrebne napomene o çihovoj opãtoj ce-lishodnosti. çihovi odluåioci i oko toga izmeœu samih odluåilaca. od kojih ñe u prvom redu zavisiti spoÿna politika svakog subjekta. Izlaæuñi u prethodnim odeÿcima pojedina sredstva i postupke. niti pasivni pacifizam. kao ãto smo veñistakli. Otuda nije dovoÿno osuœivati rat. jer se za pojedino sredstvo moæe ispostaviti da vodi postizaçu jednog ciÿa. koji se sa sredstvima za çegovo postizaçe nalazi u dijalektiåkoj vezi. vrãeçe prava na odbranu. na boÿi poredak na grobÿu i zgariãtu. ukazivati na çegov besmisao i odricati ga se. da je stvarni izbor ograniåen mnogim okolnostima. pa i na izbor sredstava. jer bi bez otpora çihovo ugroæavaçe bilo sigurno. postojaçe oruæja za masovno uniãtavaçe svodi pobedu u ovakvom “naprednom” i “pravednom” ratu na apsurd. ma koliko oni bliski bili. oliåen u poznatoj tvrdçi da ciÿ opravdava svako sredstvo. ciÿ bira s obzirom na raspoloæiva sredstva a. na ãtetu ostvareça drugog. Na najvaænije od çih ukazali smo govoreñi o åiniocima u meœunarodnim odnosima.Mada je sve ovo moglo biti oåevidno i pre nastupaça nuklearne ere. Takav rat sluæi odbrani pomenutih vrednosti i racionalan je. rat protiv napadaåa. Åak i kada je proãireno uvereçe o iracionalnosti i opasnosti rata. Ona se moæe pojedno-stavÿeno predstaviti time ãto se. Time se iskÿuåuje kako voluntarizam pri odreœivaçu ciÿeva. 307 .

1968. i M. 1962. Najåeãñe se s çom u vezi koriste izrazi kao ãto su potencijal i moñ. predstave o univerzalnim vrednostima. Knopf. postoje predlozi da se ona razlikuje od uticaja. koja mogu biti proklamovana i u ustavu. Nasuprot uticaju i sili. Ona zavisi od staça u kome se subjekt nalazi i od çego-vog meœunarodnog poloæaja. pak. Sprout. Stojanoviñ. svaki subjekt se sam moæe ograniåiti u izboru sredstava osnovnim naåelima svoje spoÿne politike. Meœutim. Uticaj se vrãi ubeœivaçem.Iako celishodno. koji nikako nije vezan za nasiÿe. 338339. str. 119 i daÿe. Pojam moñi Za mnoge pisce. 76 i daÿe. kao ãto je “realistiåka teorija” Hansa Morgentaua (Morgenthau). Politics Among Nations. Iako su subjekti meœunarodnih odnosa pod pritiskom da im se povinuju (åak i pretçom sankcije). moñje srediãni pojam teorije meœunarodnih politiåkih odnosa. “svaki odnos ima i aspekt moñi (poçer aspect). Izlaæuñi pojedina sredstva i postupke. ali. veñpo definiciji. teãko je odrediti kada bi prestajao uticaj i kada poåiçe moñ. str. 130 H. 102. van Nostrand. H. koja osnovno objaãçeçe za ponaãaçe subjekata meœunarodnih odnosa vidi u “nacionalnom interesu u smislu moñi”. Iza pravila meœunarodnog prava i opãteusvojenih moralnih pravila kriju se. Otuda je najuputnije odre-diti moñkao stepen sposobnosti da se drugi subjekti privole ili na-teraju na ponaãaçe koje posednik moñi æeli. Ãtaviãe. Politika sile u meœunarodnim odnosima. Organski. “The Year Book of World Affairs”.131Kibernetiåki. moñpodrazumeva nametaçe sopstvene voÿe grupi ili voÿe jedne grupe drugoj. 131 G. moñse moæe odrediti kao stupaç verovatnoñe da ñe ishod biti 128 R. koja govori o tome da li subjekt çime mate-rijalno raspolaæe. 1975. koje na svaki naåin treba zaãtititi. S obzirom na sredstva koja subjektima meœunarodnih odnosa stoje na raspolagaçu. ãtaviãe. K. a izuåavaçe toga aspekta je izuåavaçe politike”. New York. O uticaju prava i morala na postupaçe subjekata meœunarodnih odnosa veñje bilo reåi. Posledça okolnost koja utiåe na izbor sredstava nije do sada nigde posebno naglaãena. str. te stoga postoji samo verovatnoña da ñe se prilikom izbora izbegavati nedozvoÿena sredstva. Knopf. Sila predstavÿa fiziåki postignuto potåiçavaçe voÿe drugoga. jer se nikada ne zna taåno na åemu uticaj poåiva. World Politics. Za realiste je racionalni interes osnovni motiv za delovaçe u meœunarodnim odnosima. F. kako je. To je dostupnost sredstva. takav interes. 1973. za svakog subjekta razliåit. Morgenthau. New York. 308 . kojom bi se nacionalni interes ostvario. str. 129 A. tri pojma: “Mesto moñi je na pola puta izmeœu uticaja i sile (force). mada je pomiçana i mada se podrazumeva. primenom najmaçe mere potrebne sile”. ako to nije moguñe. Foundations of International Politics. u stvari. ali nije samo to.128 6. ovim se pojmom ne retko definiãe politika uopãte. ukazivali smo na çihovu saglasnost s meœunarodnim pravom.129Na moñi se grade åitave teorijske konstrukcije. ono ãto je svima çima zajedniåko jeste teæça ka moñi. Schwarzenberger razlikuje.”130S obzirom na to da moñobuhvata sposobnost prinuœivaça. Civitas maxima. ako je moguñe bez primene sile. bez obzira na to da li je ono celishodno i dopuãteno. Princeton. sredstvo je nedozvoÿeno ako je suprotno normama prava ili morala. ne moæe se iskÿuåiti çihovo krãeçe. Kako piãe Organski.

U ovom pogledu najupadÿivija je razlika izmeœu moñi jedne dræave na sopstvenoj teritoriji i u inostranstvu. koji ukazuje na to gde se nalaze ÿudi åije se ponaãaçe ispoÿavaçem moñi verovatno meça. koliko se ne zna u åemu se sastoji moñi od åega ona zavisi. nepreåiãñen. Druga dimenzija je prostor (domain). moñje bezvrednosna: sama po sebi. Prva je çena koliåina. koje nosilac moñi moæe dati ili izvrãiti. a i neke druge osobine. Kada se kaæe da su. Znaåi li to opet da ñe SAD posle poraza u Vijetnamu u jednom konkretnom odnosu imati maçu moñod Velike Britanije ili Kine? Pre no ãto se preœe na ono ãto åini moñi utiåe na çeno mereçe treba. odnosno tuœe ponaãaçe. ali SAD i Vijetnam jesu. obiåno primeri velike nesrazmere. na kraju. ova se koliåina moæe meriti time ãto se uobiåajeni ishod poredi s ishodom za koji se zalagao posednik moñi (npr. glasaçe u Ujediçenim nacijama). åak i onda kada se åovek ne sloæi sa svim predloæenim dimenzijama. taj se sud ne poriåe. ona nije ni dobra ni loãa. Takvi parovi su. ali se ne zna zaãto je to tako. meœutim. u stvari. I laiku izgleda moguñe da u jednom paru dræava nejednake moñi odredi moñnijeg subjekta. S isto takvom lakoñom stvaraju se i amaterske rang liste dræava po moñi.132 Ovakav je napor veoma koristan. pak. iako bi se on na svakoj laiåkoj rang listi naãao daleko iza po opãtem priznaçu najmoñnije sile sveta. odobravaju ili ne odobravaju. subjekti koji su vrlo daleko na nekoj imaginarnoj skali moñi. na primer Ãvedska i Australija. iako toliko prisutan i upotrebÿavan. pa åak i o eventualnoj “nemoñi” moñi. Istovremeno ñe se pokazati i relativnost moñi: Australija i Ãvedska nisu bile u situaciji da svoje moñi porede u jednom konkretnom odnosu. recimo. 1968. Ovim ñe se pita-çem ispoÿiti koliko je pojam moñi. Postoji åak i tendencija da se moñprotivnika preceçuje. koji su parametri moñi. U opisivaçu moñi daÿe treba uzeti u obzir çen opseg (range). The Analysis of International Relations. str. gde se kao moñne priznaju i dræave åija se spoÿna politika. dobre su i loãe svrhe za koje ñe se ona upotrebiti. Prentice-Hall.onakav kakav subjekt æeli. odgo-vor na osnovi “zdravog razuma” neñe biti moguñan. moñima i svoj domaãaj (scope). ni meriti jednodimenzionalno. pa se ispostavilo da SAD nisu moñnije od Vijetnama. 309 . Englewood Cliffs. ili smatra da se one odnose na politiåku moñuopãte. 24 i daÿe. U sluåajevima koji se ponavÿaju. I. koji Dojå definiãe kao razmak izmeœu najviãe nagrade i najstroæe kazne. koji predlaæe sledeñe dimenzije moñi. SAD moñnije od Ãvajcarske. Kada se. koja pokazuje do koje mere nosilac moñi moæe da promeni tok dogaœaja. gde je izbor prost i onaj ko ga vrãi ne zna na åemu ga zasniva. koje onda boÿe govore o çenoj primeçivosti i neprimeçivosti. Ovako odreœena. teæina (çeight). Porede se. ni ispoÿavati. te su 132 K. Deutsch. Ona se mora raãålaniti na nove dimenzije. uzme par koji je na takvoj skali bliæi. prema vrstama ili klasama ponaãaça na koje se moæe uticati. Bezvrednosan pojam moñi postoji i u praksi i u svakodnevnom istraæivaçu. dakle. U tom pogledu je do sada najdaÿe otiãao K. pokazati kako se moñne moæe ni shvatiti. Dojå (Deutsch).

ili ko po pravilu u izvesnoj vrsti odnosa ispoÿava veñu moñ. Tako je. neupotrebÿiva u izvesnim sferama ÿudskog ponaãaça. meœutim. razlike u kvalitetu naoruæaça nisu bile bitne. Åak i kada se ostalo pri ratu kao jedinom naåinu odmeravaça moñi. ima i domaãaj. Kao ãto je nagoveãteno. na koje se prinudom ne moæe uticati. pored koliåine.Oni koji danas pokuãavaju da na srazmerno jednostavan naåin predstave moñrazliåitih dræava uglavnom se trude da klasiåne pokazateÿe poveæu s najpogodnijim pokazateÿima ekonomske snage. To. pored stanovniãtva. ne daje odgovor na pitaçe o poreklu moñi. dalo znaåaj i teritoriji. pomaæe da se vidi zaãto je ona vrsta moñi. sposobnost dræave da svojom privredom podræi svoje zahteve doãla je u prvi plan. Ovi su pokuãaji zanimÿivi. U periodu pre industrijske revolucije. a glavni proizvoœaåi energije bili su bioloãki organizmi. ÿudski i æivotiçski. kojom se moglo zapretiti ili stvarno delovati i koja se relativno åesto uporeœivala dok su ratovi bili dozvoÿena i redovna pojava. koje sada veñtreba da se ostvaruju. pojedine dimenzije moñi mogle bi se u konkretnim sluåajevima meriti i uporeœivati. Ispoåetka je moñbila istovetna s oruæanom silom. o tome na åemu ona poåiva. nemaåki fiziåar Vilhelm Fuks (Fucks) svoju formulu moñi izrazio kao sumu proizvedene energije. ali ne i ubedÿivi. jer posmatraå ne moæe a da ne oseti proizvoÿnost. 310 . Za meœunarodne odnose nije toliko vaæno da se utvrdi ko je bio moñniji u datom odnosu. umesto da ide obrnutim putem. i to prvenstveno u kvantitativnom smislu. gde opet efikasno deluju nosioci druge vrste moñi. Veñi samo shvataçe da moñ. kao i od sposobnosti da se vojska snabdeva namirnicama ãto je.maçe primeçive na çena ispoÿavaça u meœunarodnim odnosima. Za mnoge su broj stanovnika i veliåina teritorije ostali i danas osnovne pretpostavke za moñdræave. Bitno je uviœaçe da se moñmora raz-loæiti pre no ãto se prouåava jedan odnos moñi i pre no ãto se moñmeri. veñda se na osnovu poznavaça osobina jednoga subjekta predvidi çegova sposobnost uticaça i eventualnog primoravaça. Veñje usavrãavaçe oruæja poremetilo ovakve kalkulacije i izbacilo u prvi plan ekonomsku razvijenost zemÿe. åesto potceçeni u “rea-listiåkim” procenama meœunarodne situacije. veñda ukÿuåuje upotrebu svih drugih raspoloæivih sredstava da se utiåe na protivnikovu voÿu. åije je poreklo u tome ãto istraæivaå svoj utisak o moñi hoñe da obrazloæi izabranim pokazateÿima. Najboÿe je ovakve pokuãaje predstaviti nekim starijim izraåunavaçima. U tom su se pogledu shvataça i praktiåni proraåuni razvijali uporedo s obogañivaçem pojma moñi. mada je iskustvo pokazalo da se pomoñu çih moñnije mogla objasniti. Uspeh u ratu je zavisio i od prirode zaãtiñenosti izvesnih osetÿivih mesta. Kada se uz to shvatilo kako se svrha moñi pridobijaçe drugog da se ponaãa na æeÿeni naåin moæe efikasno postiñi postupcima koji uopãte ne podra-zumevaju vojnu silu. uvidelo se da on nije samo proba oruæanih sila. na primer. U takvim se uslovima srazmerno lako mogao staviti znak jednakosti izmeœu moñi i broja ÿudi kojima je dræava raspolagala. koja poåiva na velikoj sposobnosti prinuœivaça. proizvedenog åelika i kubnog korena broja stanovnika. koja je poåela da dolazi do izraæaja i na drugi naåin. zato ãto su ona bila skopåana s prognozama.

Promenilo se samo jedno. Prema broju stanovnika. Formeln zur Macht. Japan (39).133Danas se ova predviœaça nisu ostvarila. DVA. Kao ãto je poznato. Prisustvo ili odsustvo moralnog elementa objaãçava obrnute ishode od onih koji bi se oåekivali prema izrazitoj materijalnoj nejednakosti strana koje su u jednom odnosu stavile svoju moñna probu. dali dosta primera slabosti “jakih”. naroåito u obliku rata. s tom razlikom ãto je niko 1948. samopregor i borbu. Dovoÿno je podsetiti na Italiju u periodu izmeœu dva svetska rata: posle 1941. ako ne i jaåa. srazmerno je retko. 1965. a ne neke pouzdanije pokazateÿe moñi. Fucks. Do sada smo veñ. 129 i daÿe. oruæanim snagama. Istorija pokazuje mnoge primere uspeãnog postavÿaça zahteva. godine. Latentna moñbi se onda oznaåila kao potencijal. Vaænost moralnog elementa obavezuje nas da naåinimo jasnu razliku izmeœu moguñe i stvarne moñi. prema tome. reå je o moralu.Godine 1963. S druge strane. godine bilo je neshvatÿivo u kojoj je meri Musolinijeva Italija uzimana za ozbiÿnog i neophodnog uåesnika u svim vaænijim dogovorima koji su se ticali Evrope. industrijskim kapacitetima itd. veñda dræave u spoÿnoj politici mogu da koriste mnoga druga sredstva kojima se utiåe na ponaãaçe drugih subjekata. SR Nemaåku (15). Veliku Britaniju (12) i Francusku (7). Moramo. za razliku od stare. teritoriji. priznati da Fuksovim i sliånim formulama uvek suprotstavÿamo svoj utisak. da ne mogu bez rizika i gubitaka da izdræe akutnu probu moñi. 311 . Kinu (41). koji u datom odnosu moæe biti iskoriãñen ili neiskoriãñen. te. pa i uspeh da se nametne laæni utisak o çoj. zasnovane su na okolnosti da se ispoÿavaçe moñi ne moæe zamisliti bez sudelovaça jednog nematerijalnog. koji u ovom kontekstu dobija voÿno znaåeçe reãenosti i spremnosti stanovniãtva na zalagaçe. moæe biti pogreãna) nevaæna? Isprobavaçe moñi. koja stvarno moæe da mobiliãe i u vojnom i u privrednom smislu sve svoje mnogobrojne ålanove. godine bila istovetna. ili se çegove materijalne projekcije nisu ispunile. kuomintanãka Kina je 1948. naravno. potencijal bi 133 W. dok su mu predviœaça za 1980. pre i posle pobede Komunistiåke revolucije. nova Kina. Japan (14). od NR Kine 1950. Teãkoñe u odmeravaçu moñi. pa prema tome i objektivno nemerÿivog elementa. çegova tako dobijena tablica najmoñnijih imala je na vrhu SAD (100). SAD (160). moæda je najboÿi suprotan primer vezan za Kinu. SR Nemaåka (25). dok je dve godine kasnije ona u oåima celog sveta to neosporno bila. SSSR (120). Velika Britanija (19) i Francuska (11). kada je kod çih odsutan moralni åinilac. godine nije smatrao kao veliku silu. Stuttgart. str. U sræi morala je motivacija. usmerene i samopouzdane zajednice. ostavÿala je utisak åvrste. meœutim. S obzirom na to da moñnije svodÿiva samo na pri-nuœivaçe. dræava moæe postizati svoje ciÿeve zahvaÿujuñi tome ãto drugi subjekti saraœuju s çom smatrajuñi da su maçe moñni. percepcija moñi (koja. godinu davala sledeñu sliku: Kina (250). ipak. ali ne znamo da li zato ãto su pokazateÿi koje je Fuks izabrao nedovoÿni ili pogreãni. SSSR (67). opremÿenosti tih snaga. drugim povodima. Da li je. zasnovanih na moñi koja se pokazala kao imaginarna.

ne samo teãko. moralni elementi se mogu samo proceçivati (uz sve greãke do kojih subjektivna procena dovodi). istrajnost i spremnost za ærtve ustaju protiv zahteva onih koje se na osnovu åisto materijalnih me-rila smatraju jaåim. da upravo upuñenost jednoga subjekta na drugog daje oboma izvesnu meru moñi u meœusobnim odnosima. uz napore. odnosno obim sredstava i postupaka koji jedan subjekt meœunarodnih odnosa moæe upotrebiti. Tako razoruæaçe i smaçeçe naoruæaça treba da neke instrumente prinude. Na tome se zasnivaju i napori da se iskÿuåi verovatnoña upotrebe nekih opãteopasnih sredstava. ali se. 312 . potencijal oæiveo. Dok se ranije pomenuti elementi moñi mogu na maçe ili viãe savrãene naåine meriti i uporeœivati. pokazañe se da nema moñi bez meœuzavisnosti. naroåito nuklearno oruæje. Ovi preduslovi. Ovaj proces eliminacije moæe iñi razli-åitim redom. pa se koriãñeçe potencijala jedne teãko moæe usmeriti tako da izazove posledice u drugoj. uzme u obzir çen opseg. naravno. recimo. na primer mogla da se sluæi nekim postupcima vezanim za ubeœivaçe. nisu åisto materijalni: da bi dræava. potrebno je dejstvo moralnog åinioca: bez çega. çen ideoloãki uticaj na strance moæe se zasnovati samo na relevantnom i privlaånom objaãçeçu stvarnosti. koje. uz to. ukazujuñi na potrebu raãålaçavaça moñi. Veñsmo. * ** Naãe dosadaãçe izlagaçe o izboru sredstava moæe se svesti na to da je verovatno da ñe biti izabrano ono sredstvo koje je svrsishodno. uåine nedostupnim ãto veñem broju subjekata. çena kultura mora da bude u dovoÿnoj meri razvijena. nasuprot åestom miãÿeçu. imati u vidu da u pretvaraçu potencijala u stvarnu moñizvesnu ulogu igraju i neke druge okolnosti. Da bi se. krug sredstava i postupaka koji ñe se upotrebiti moæe se s jednom merom izvesnosti predvideti. potencijal ostaje mrtav. a ãireçe svesti o ãtetnosti i besmislenosti ratova treba da pokaæe da ovaj postupak ne vodi nikakvom ciÿu. Ako je proces odluåivaça racionalan. çen ugled nikako ne poåiva samo na materijalnom bogatstvu. koje smo predloæili ranije. ove dve zemÿe vrlo malo zavise jedna od druge.mogao da se oznaåi kao skup preduslova od kojih zavisi sloboda spoÿnopolitiåke akcije. skromni potencijal nikakvim naporom voÿe ne moæe åarobno uveñati. Treba. Zato je uporeœivaçe moñi Ãvedske i Australije. dozvoÿeno i dostupno. dakle. ãto objaãçava nemoñdræava s reputacijom velikih sila u odnosu na navodno slabije. nego verovatno i besmisleno. Zabrana upo-trebe sile çihovu primenu treba da uåini nezakonitom. primetili da ona u nekim odnosima moæe biti neprimenÿiva. Ako se.

PETA GLAVA OBLICI ODNOSA U MEŒ UNARODNOJ ZAJEDNICI 1. koje je poåelo u literaturi meœunarodnog javnog prava. jer smo ustanovili da postoje interesi ukupnog åoveåanstva. Meœunarodna zajednica Dok prouåavaçe spoÿne politike znaåi posmatraçe meœunarodnih odnosa na ravni çihovih glavnih uåesnika. Ova potreba je utoliko veña. 313 . Dok u pogledu postojaça veñeg broja subjekata nema osnovnog spora. taj “celi svet” u smislu meœunarodnih odnosa.1 Meœutim. jer je to empirijska åiçenica (iako svako taåno nabrajaçe postojeñih subjekata neñe biti obavÿeno bez neslagaça). meçali su se i çihov poloæaj i osnovni uzajamni odnos. Uzimajuñi takvu perspektivu ne postavÿamo se na mesto proseåne dræave ili drugog subjekta meœunarodnih odnosa. globalnog stanoviãta. postoji potreba da se ti odnosi sagledaju sa svetskog. subjekata meœunarodnih odnosa. ali u sebi krije razliåite odgovore na suãtinska pitaça. str. ukupnosti svih tih subjekata. nesumçivo je da je tokom istorije u svetu uporedo postojao skup politiåkih jedinica koje nazivamo subjektima meœunaro-dnih odnosa. Da bi se ona pribliæila åitaocu. Pre svega. razvilo se u ãiroku diskusiju. Ãta predstavÿa ta celina. Ibler. Meœunarodni odnosi. razmimo-ilaæeça se javÿaju u pogledu prirode toga skupa uopãte i u datom istorijskom razdobÿu. Ova razmi1 V. ãto je najvaænije. koja svedoåi o tome da je ono jedan od srediãnih problema teorije meœunarodnih odnosa. veñnastojimo da se popnemo na stupaç celine. uputno je razlikovati dve vrste iskaza koji se s tim u vezi daju. o kojima se mora voditi raåuna. izgled i priroda tih subjekata su se meçali i. i kako je nazvati? Traæeçe odgovora na ovo pitaçe. ÿudi koji ih saåiçavaju i odnosa meœu çima. a o kojima se ne mogu izolovano i samostalno starati pojedini subjekti. 40. rasprava je na izgled terminoloãka. Kao ãto to åesto biva. i daÿe.

. Beograd. Najstarije i joãuvek veoma rasprostraçeno glediãte dræi se meœunarodnog prava i çegovih merila. Novi Sad. u nazivima koji se skupu subjekata meœunarodnih odnosa daju u zavisnosti od toga kako se on shvata i oceçuje. oni autori koji ipak zadræavaju naziv meœunarodna zajednica spremni su da ga primene na “istorijski odreœen oblik druãtvene organizacije” u kome dolaze do izraæaja uslovi u materijalno-proizvodnoj bazi za ostvareçe integracionog procesa “izmeœu dræavno organizovanih i drugih druãtvenih zajednica”.”5 Meœunarodno druãtvo je termin za koji se zalaæu oni koji ne veruju da je u meœunarodnim odnosima postignut potreban stepen integracije i odanosti delova prema celini da bi se moglo govoriti o meœunarodnoj zajednici.. Po çemu.. 24-25. Teore-tiåari koji prihvataju ovaj naziv razlikuju se u pogledu odreœivaça subjekata koji su ålanovi zajednice i u naåinu dokazivaça lojalnosti prema çoj. str. Meœunarodni odnosi. Power Politics.. Magaraãeviña. Avramov. str. “Savremena administracija”. Oni ne iskÿuåuju nastajaçe meœunarodne zajednice. ãtaviãe spremni su i da takav naziv daju maçim skupinama u okviru meœunarodnog druãtva. 3. poglavito zato ãto prenaglaãavaju ulogu dræave u meœunarodnim odnosima. kao izraza objektivne nuænosti. koja podrazumeva postojaçe a) odreœenog stepena i intenziteta meœunarodnog opãteça. skoro iskÿuåivo dræave). str. 21. ali bez svesti o postojaçu zajedniåkih vrednosti i obaveza. Stevens. ali pored postojaça meœunarodnog prava ukazuju i na druge dokaze zajedniãtva. Meœunarodna zajednica je termin koji je nauka Meœunarodnih odnosa preuzela iz meœunarodnog prava. 1951. str. ovaj naziv podrazumeva postojaçe vrednosti i interesa koji su zajedniåki svim pripadnicima zajednice.3 Kritikujuñi ovakva glediãta.6 2 Krug dræava izmeœu kojih je... veñda je nastala kada su ovi uslovi bili ostvareni. v) odreœenih opãtih i zajedniåkih interesa prvenstveno dræava pa i sveta kao celine u meœunarodnim odnosima. 314 . 6 G. izvestan stepen odanosti ålanova zajednici. b) odre-œenog dostignutog nivoa i oblika u meœunarodnoj pravnoj i politiåkoj organizaciji meœunarodnih odnosa.4 Iz toga sledi da oni ne smatraju da je meœunarodna zajednica uvek postojala. postojaçe meœunarodnih organizacija kao organa takve zajednice. tj. Iako polaze od sliånih pretpostavki u pogledu subjekata meœunarodnih odnosa (dræave). na primer: “Meœunarodna zajednica je. “Ãkolska kçiga”. Andrassy. London. str.moilaæeça dolaze do izraæaja u terminologiji.. 69. ålanovi zajednice su subjekti meœunarodnog prava (dakle. moguñe izgraœivaçe pravnih normi meœunarodnog prava naziva se meœunarodna zajednica”. Schwarzenberger. Za A. U skladu sa znaåeçem pojma “zajednica” u klasiånoj sociologiji. 3 S. Magaraãeviñ: Osnovi meœunarodnog prava i meœunarodnih odnosa.. Meœunarodno javno pravo. istorijska i klasna pojava u razvoju meœunarodnih odnosa. kao ãto su npr. Pravni fakultet. 1974. 5 A. Zagreb. 1963. J. I. 1971.. ali joãuvek nalaze da skup dræava u celini samo koegzistira i stupa u odnose. 12. a samo postojaçe meœunarodnog prava svedoåi o zajedniåkim vrednostima i interesima. 61 4 Gavranov-Stojkoviñ. Meœunarodno pravo.2 Bliska su ovima glediãta koja takoœe polaze od dræave kao ålana meœunarodne zajednice. oni smatraju da postojaçe meœunarodnog prava nije dovoÿan dokaz zajedniãtva.

7 Meœunarodni sistem se kao oznaka za predmet o kojem je reå sve viãe sreñe u najnovijoj literaturi. veñna spoÿnom ponaãaçu i delovaçu. str. celo se åoveåanstvo moæe posmatrati kao jedno druãtvo. ali samo kao jedna od çih. International Politics and Foreign Plicz. postizaçu ciÿeva.10 U zavisnosti od mere u kojoj je u staçu da ispuçava ove funkcije. 1979. str. Opis redovnih i tipiånih oblika (obrazaca) ovoga meœudejstva predstavÿa istovremeno i opis sistema. Uticaj savremenih biheviori-stiåkih glediãta ogleda se ovde u tome ãto se pojam sistema ne zasniva na sadræajima svesti (u koje spadaju vrednosti i lojalnost). 71. Beograd. str. spadaju i broj. meœunarodni sistem moæe da se shvati i proceçuje prema nekim osobinama koje druãtveni sistem treba da ima u skladu sa socioloãkim funkcionalizmom.9 Meœutim. The Free Press. sa svojim sopstvenim osobinama. str. Neãto je uæi pojam “meœunarodnog druãtva”. daju se obeleæja meœunarodnog sistema u datom razdobÿu. “General Systems” 1965. The Free Press. Odluåujuñe za postojaçe sistema je meœudejstvo (interakcija). 10 Deutsc. Za kritiku svih upotrebÿenih pojmova vidi N. str. Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. i daÿe. Rosenau. Dok svetsko druãtvo podrazumeva åoveåanstvo u celini. koje se meçaju i razvijaju. Osim oznake “svetsko druãtvo”. Osnovi sociologije. Sliåno J. utvrdiñemo sledeñe. 337. karakteriãe “globalnoãñu” i predominacijom nacionalne dræave meœu politiåkim jedinicama. ostali su termini istorijski. 29. 7 G. General Systems Theory. N. 244 i daÿe. koji pretenduje na primenu u svim naukama. 315 . oblik i priroda jedinica druãtvene akcije. 1969. koji se moæe primeçivati od onog trenutka kada politiåke jedinice bilo koje vrste poånu da deluju jedne na druge. te prema tome nisu ni osnovni pojmovi kao u veñini ranijih shvataça za razumevaçe celine. i daÿe. u bilo kom periodu razvitka. Polazeñi od teorije o druãtvu ameriåkog sociologa Talkota Parsonsa (Talcott Parsons). 41 i daÿe. New York. von Bertalanffy. New York. R. 1964. 1. 9 Holsti. koja se nalaze u dubÿoj pozadini ponuœenih oznaka. U svom razvoju svetsko druãtvo je proãlo kroz razliåite faze i danas se. str. str. prilagoœavaçu. International Politics. i daÿe. Principles of Word Politics. The Analysis of International Relations. Meœu te osobine. Onuf. 14. 182. Ako prenebregnemo (ãto nikada nije u potpunosti moguñe) razliåita ideoloãka i politiåka opredeÿeça. osnovne funkcije svakog druãtvenog sistema sastoje se u odræavaçu obrazaca. Lako je uvideti da je ovaj pojam preuzet iz opãte teorije sistema.8 Meœunarodni sistem je onda “bilo koji skup nezavisnih politiåkih jedinica koje deluju jedne na druge (meœudejstvo) sa znaåajnom uåestaloãñu i u skladu sa ureœenim procesima”. Po çima. S ovakvim stavom ide u korak razumevaçe prirode meœunarodnih odnosa kao nauke o politici u svetskom druãtvu (svetska politika). International Legal Order as an Idea. prema jednom od zastupnika ovakvog glediãta. Lukiñsmatra da je svetsko druãtvo u socioloãkom smislu u nastajaçu. Modelski.Svetsko druãtvo je oznaka koja je najbliæa onim teoretiåarima koji najmaçe æele da se veæu za postojeñe predstave o subjektima meœunarodnih odnosa. i zadræimo se samo na çihovoj terminoloãkoj vrednosti. koje ne moraju uvek biti iste. Najãiri u tom pogledu je “meœunarodni sistem”. G. “AJIL”. integraciji. dok su sloæeniji sistemi u staçu da postavÿaju ciÿeve i da se transformiãu. 8 L. svi ostali termini iziskuju neko staçe meœu subjektima (jedinicama). 1972.

bilo da su to vrednosti zajedniåke tim zajednicama ili opãte-åoveåanske vrednosti. Neosporno je da je tokom istorije meœunarodna zajednica doæivela mnoga preobliåavaça. Najåeãñe se pri tom polazi od strukture meœunarodne zajednice i rasporeda moñi u çoj. Najuæi je. pojam “muœunarodna zajednica” jer se. na indijskom potkontinentu. kako u prostornom tako i u funkcionalnom smislu. Elementi meœunarodne zajednice su subjekti meœunarodnih odnosa. najzad. vidi i Vukadinoviñ. 138 i daÿe. u kome su meœudejstva. Sve do novog veka meœunarodna zajednica je bila izdeÿena na geografske celine. I. uobliåen je jedan geografski jedinstven sistem. kao i postojaçe opãtih vrednosti. u skladu s dostignutim stepenom druãtvenog razvoja. meœunarodnu zajednicu obeleæavaju meœuzavisnost takvih zajednica (subjekata meœunarodnih odnosa). Ostaje samo da se napomene da se u dosadaãçem razvoju u pogledu rasporeœenosti subjekata moæe konstatovati teæça ka objediçavaçu meœunarodne zajednice. te se kod mnogih teoretiåara. bez mnogo razmiãÿaça o svim çihovim teorijskim implikacijama. a okolina u kojoj deluju izraæava se dejstvom åinilaca koji utiåu na subjekte meœunarodnih odnosa i meœunarodne zajednice u celini. svakako. meœutim. Nadajuñi se da prethodna rasprava nije zbunila åitaoca. jedno od staça toga sistema moglo bi biti “meœunarodna zajednica”. str. u kojima su. nalazimo da je u interesu sporazumevaça najboÿe prikloniti se terminu koji je kod nas skoro iskÿuåivo zastupÿen. odnosno evropske dræave zagospodarile ostalim delovima sveta. 316 . na ameriåkom kontinentu itd. moæe primeçivati samo na noviji period ÿudske istorije. u kojima se ona nalazila ili se moæe nañi. koje ili nisu znale jedne za druge ili su kontakti meœu çima bili sporedni i sluåajni. u najnovije vreme stvara se meœunarodna zajednica koja je u pravom smislu jedinstvena. nego da je doprinela tome da se sagleda sva sloæenost ovoga pitaça. prethodno staçe moglo bi se nazvati “meœunarodnim druãtvom” itd. za onoga ko usvaja naziv “meœunarodna zajednica”. taånije reåeno. Iz toga sledi da se ovi termini u potpunosti uzajamno ne iskÿuåuju: za onoga ko prihvata oznaku “meœunarodni sistem”. Tako moæe nastati terminoloãka zbrka. Pod strukturom meœunarodne zajednice podrazumevaju se elementi te zajednice i okolina u kojoj deluju. bila neravnomerno rasporeœena. a to je meœunarodna zajednica. bez obzira na termin koji usvajaju. postojale posebne meœunarodne zajednice. Tako su uporedo postojali skupovi subjekata na Dale-kom Istoku. Meœunarodna zajednica je stoga oblik u kome se. u oblasti Sredozemÿa.11 Za razliku od prostog skupa organizovanih politiåkih zajednica. I jednima i drugim posvetili smo posebne odeÿke. Kada su Evropÿani “otkrili” druge kontinente. 11 Pored veñnavedenih. pojavÿuje potreba da se prikaæu razliåita staça. moæe da organizuje i ispoÿava åitavo åoveåanstvo. u zavisnosti od prihvañenih merila.koje traæi postojaçe izvesnih zajedniåkih ciÿeva za åije se postizaçe druãtvo koristi. koja se pojaåava time ãto se neki od ovih izraza upotrebÿavaju kao sinonimi. Meœunarodni politiåki odnosi.

vrãe se prilagoœavaça u vidu “labavih polarnih sistema” ili “difuzno-blokovskih sistema” ili se biraju primeri koji se odnose samo na deo sveta. Kina. kao ãto je to bio sluåaj sa strogom blokovskom podelom posle Drugog svetskog rata. U toku XIX veka. kao celina. U razdeÿenoj meœunarodnoj zajednici ovo se odigrava u pojedinim delovima sveta (Atina i Sparta u zajednici gråkih gradova-dræava). 317 . U jedinstvenoj meœunarodnoj zajednici ovakva struktura nije ostvarena. dok su polovi sila bili izraæeni u obliku nekoliko vodeñih sila na tom kontinentu. System and Process in International Politics. umesto jednog. ona ima polarizovanu strukturu. u meœunarodnoj zajednici pojavi viãe centara predominantne moñi. Od poznatijih pojmova koji se s tim u vezi sreñu treba pomenuti sledeñe: Imperijalna struktura postoji onda kada u meœunarodnoj zajednici preovlada jedan centar. New York. 1957. Kaplan. Ove su strukture zamiãÿene samo kao “åisti modeli” te se u stvarnosti meãaju i prelaze jedna u drugu. koji ima odluåujuñi uticaj na pojedine jedinice. Indija). odnosno deo sveta (npr.Tipologija prema rasporedu moñi ima mnogo i one ponekad zavise od razlika u pojedinostima izmeœu çihovih autora. Kada se. naroåito u SAD. koja nisu bila jedinstvene dræave u savremenom smislu reåi. neki autori smatraju da su sve one nestabilne i da sadræe teæçu da budu zameçene nekom drugom. Struktura u kojoj je moñravnomerno rasporeœena na sve subjekte (dræave) naziva se nepolarizovanom ili difuznom. polarizovana struktura se naziva bipolarnom. Ako postoje samo dva glavna centra moñi. Kao ãto smo videli. dok se u jedinstvenoj zajednici izraæava svetskim delovaçem jednog uæeg broja dræava kojima se priznaje takva misija. U pojedinim delovima stvarana su carstva. Evropa. koje su izuzetno moñne i otuda se nazivaju velikim silama ili sliånim imenima. struktura postaje multipolarna. Åim se pojavi treñi pol. ali su zauzimala ceo poznati svet. Ãtaviãe. dominirala je ostalim svetom. u vidu kruænog kretaça koje ispoÿava izvesne pravilnosti. Subjekti meœunarodnih odnosa teæe ili su primorani da se grupiãu oko nekoliko dræava. Wiley. sa SAD i SSSR kao blokovskim liderima (polovima). Makedonska i rimska dræava imale su sliåne ambicije. u razdobÿima kada su skupovi subjekata meœunarodnih odnosa æiveli odvojeno jedni od drugih. Takva je struktura postojala izmeœu gråkih dræavica pre hegemonije Atine i Sparte ili u Evropi pre kolonijalnih osvajaça. tj. ali je teorijski moguña u vidu “svetske dræave”.12 Da bi se stvarnost ugurala u neki od ovih obrazaca. Ovakva struktura pribliæava se politiåkom sistemu dræave i bila je moguña u podeÿenoj meœunarodnoj zajednici. ovakve tipologije uzimaju u obzir samo dræave kao subjekte meœunarodnih odnosa. koje je imalo brojne sledbenike. 12 U tom pogledu najznaåajnije je delo M. odnosno “supersilama”. dok su kasni oblici ovakve strukture uoåÿivi u Svetom rimskom carstvu sredçeg veka i u halifskoj carevini.

najboÿe da je moñizjednaåena. nacionalne bezbednosti ålanica meœunarodne zajednice. Posednik nesrazmerno velike moñi ima na raspolagaçu sredstva da ostvari najãiri krug moguñih spoÿnopolitiåkih ciÿeva. Dostup-nost sredstava uticañe åak i na proãireçe tih ciÿeva. 33. ratom”.13Od XVIII veka pa sve do Prvog svetskog rata. 15 H.15 13 U sistemu mandale postoji åak dvanaest uåesnika (kraÿeva). Tako britanski pisac Alaster Bakan (Alastair Buchan) piãe: “Ravnoteæa snaga je sistem u kome æivimo. Ravnoteæa snaga Jedan od najstarijih sistema koji se predlaæe radi zaãtite nekih univerzalnih i zajedniåkih vrednosti naziva se ravnoteæom snaga (moñi). str. Kao razraœen pojam. koji ga opisuje i preporuåuje vladaocima pod nazivom “mandala”. nije mali broj teoretiåara koji veruju da se samo ovome sistemu ima zahvaliti za neizbijaçe treñeg svetskog rata. ravnoteæu snaga nalazimo veñu spisima indijskog politiåkog mislioca Kautiÿe. ak