MEŒUNARODNI ODNOSI

1

2

PREDGOVOR ÅETVRTOM IZDAWU
U ovo izdaçe unete su neke izmene koje su bile neophodne zbog znaåajnih promena u åitavom meœunarodnom sistemu posledçih godina. Nema viãe dva bloka, nesvrstanost zbog toga viãe ne funkcioniãe kao izdvojen sistem, nema ni posebnih odnosa izmeœu socijalistiåkih zemaÿa jer je åitav socijalistiåki sistem krahirao i sve te dræave se nalaze u staçu promena. Zbog toga je prestala potreba da se govori o miroÿubivoj koegzistenciji izmeœu dva druãtvena sistema. Pored ovih kÿuånih promena, unete su i izmene u koriãñeçu literature, s obzirom na savremeno staçe stvari u nauci o meœunarodnim odnosima. Autori su se trudili da na ovaj naåin osavremene prouåavaçe meœunarodnih odnosa, u nadi da ñe sledeñe izdaçe obuhvatiti i novo staçe koje ñe nastati iz sadaãçih promena. Beograd, 20. maj 1996. Pisci

3

PRVA GLAVA NAUKA O MEΠUNARODNIM ODNOSIMA 1 PREDMET I PRIRODA NAUKE O MEΠUNARODNIM ODNOSIMA
1. Uvod Posle pola veka, a naroåito ovih decenija posle Drugog svetskog rata, u nauci je naglo poraslo interesovaçe za prouåavaçe meœunarodnih odnosa. Iz ovog interesovaça ubrzo se rodila æeÿa i potreba za stvaraçem jedne samostalne nauåne discipline, koja bi svojim predmetom i metodom bila usredsreœena samo na prouåavaçe pojava meœunarodnog æivota. Prouåavaçe meœunarodnih odnosa oduvek åini sastavni deo prouåavaça druãtva. To je razumÿivo, poãto je meœunarodni æivot sastavni deo æivota svakog druãtva. Tako se i u najstarijim izvorima politiåke misli mogu nañi mnogi stavovi koji se odnose na pojave iz meœunarodnog æivota, a naroåito na pitaça rata i mira, procese sukoba i borbe i procese saradçe u meœunarodnim odnosima. Meœutim, i pored velikog znaåaja koji ovi odnosi imaju u æivotu i razvoju svakog druãtva, dugo se nije razvila posebna nauåna disciplina koja bi iskÿuåivo prouåavala ovu vrstu druãtvenih pojava. S druge strane, to ne znaåi da su meœunarodni odnosi ostali van interesovaça nauke. Oni su prouåavani u nizu posebnih druãtvenih nauka, istoriji i sociologiji, ekonomiji i pravu, kao jedan vid problema koji su ulazili u predmet tih nauka. Pored toga, vrlo se rano razvila posebna istorijska disciplina, koja je istorijski prouåavala ove odnose diplomatska istorija. Isto tako, meœunarodno pravo je prouåavalo u celini pravne probleme meœunarodnih odnosa. Ovakvo staçe nauånog interesovaça za meœunarodne odnose verovatno je posledica uvereça da je ovu sferu druãtvenog æivota teãko podvrñi nekim pravilnostima, zbog velikog znaåaja koji se pridavao ÿudskoj voÿi i drugim subjektivnim åiniocima u çima. S druge strane, meœunarodni odnosi su veoma sloæeni zbog toga 4

ãto se u çima prelamaju svi vidovi druãtvenog æivota. Teãko je izdvojiti neku druãtvenu pojavu koja ne prelazi granice druãtva i u meœunarodnom prostoru ne trpi promene, åije posledice nisu bez znaåaja. Ta polivalentnost meœunarodnih odnosa doprinela je da oni budu predmet prouåavaça niza disciplina. Ekonomija prouåava delovaçe i promene ekonomskih zakona u meœunarodnim odnosima, pravo prouåavaça posebnosti pravnih normi u meœunarodnom æivotu, politiåku transformaciju subjektivnih hteça u ovim prostorima itd. S razvojem sociologije u XIX veku, kao opãte nauke o druãtvu koja prouåava druãtvo u celini i pojave druãtvenog æivota, nastaju preduslovi za stvaraçe nauåne discipline, koja bi obuhvatila celinu meœunarodnih pojava i bila u staçu da sagleda celinu meœunarodnog æiovta druãtva. Samo nekoliko decenija posle Ogista Konta (Auguste Comte, 17981857) i çegovog dela Teåaj pozitivne filozofije (Le cours de philosophie positive), kojim se oznaåava roœeçe sociologije, pojavÿuju se dela o sociologiji rata i mira.1 Kao ãto je i sociologiji bilo potrebno mnogo decenija da se potvrdi kao druãtvena nauka, tako i teorija meœunarodnih odnosa, do danaãçeg dana, vodi bitku za potvrdu svog statusa u porodici nauka. Do naglog porasta interesovaça za nauåno prouåavaçe meœunarodnih odnosa dolazi tek posle Prvog svetskog rata, koji je ostavio snaæne tragove u æivotu åitavih generacija. Velika razaraça, teãki zloåini i do tada nazapamñeno uniãtavaçe ÿudi u neposrednim vojnim operacijama, stvorili su staçe zabrinutosti kao ni jedan rat do tada. Rat je oåigledno definitivno bio prerastao odmeravaçe snaga vojnih jedinica na ograniåenim bojiãtima. Meœutim, izmeœu dva rata stvorena je samo nauåna osnova2 za ono ãto ñe na ovom poÿu doñi posle Drugog svetskog rata. U ovom ratu åovek se po prvi put u svojoj istoriji suoåio s moguñnoãñu samouniãteça. Svest o tome i realnost takve izvesnosti u odnosima koji se razvijaju u tom vremenu dovode na poÿu druãtvenih nauka do naglog uspona prouåavaça ove oblasti druãtvenog æivota. Osnivaju se univerzitetske katedre, instituti, tako da je danas teãko nañi univerzitetski centar unutar kojeg se meœunarodni odnosi ne neguju kao posebna nauåna disciplina. Ovaj razvoj zabeleæio je najveñi uspon na Zapadu, i to u SAD. U Evropi je neãto viãe uraœeno u Velikoj Britaniji, dok se u drugim zemÿama ovo prouåavaçe joãuvek odvija u okviru tradicionalnih deskriptivnih disciplina diplomatske istorije i spoÿne politike. U jednom broju zemaÿa Zapadne Evrope (u Francuskoj, Holandiji, Ãvedskoj, Danskoj i Nemaåkoj), postoje ozbiÿno organizovane nauåne ustanove koje se bave prouåavaçem meœunarodnih odnosa uz primenu savremenih metoda, tako da veñima znaåajnih teorijskih radova sistematskog karaktera. U naãoj zemÿi se na ovom poÿu dosta radi, åemu u najveñoj meri doprinosi Institut za meœunarodnu politiku i privredu u Beogradu svojim brojnim monografs1 Le General Jung, La guerre et la societe, Paris, 1889, Luis Bara, La science de la paix; Ch. Letourneau, La guerre, Paris, 1895. 2 J. Bryse, International Relations, London, 1922, A. E. Zimmern, The Study of International Relations, Oxford, 1931.

5

kim delima. Pored ovoga, pojavili su se i prvi pokuãaji sistematskih teorijskih radova, mada joãnema celovitog teorijskog sistema.3 Proteklo vreme posle Drugog svetskog rata suviãe je kratko da bi se u celini konstituisao analitiåki okvir jedne nove nauåne discipline. Nesaglasnost autora o osnovnim metodoloãkim i epistemoloãkim pitaçima vezanim za ovu disciplinu to najboÿe pokazuje. O predmetu, metodu i prirodi nauke o meœunarodnim odnosima teãko je nañi saglasnost, izuzev ãto se svi slaæu u tome da postoji potreba i moguñnost stvaraça jedne opãte nauke koja bi prouåavala meœunarodne odnose kao posebnu vrstu druãtvenih odnosa. Nesaglasnost o osnovnim metodoloãkim naåelima ove nauke dovodi do velikih razlika u shvataçima samog predmeta ove nauke. Meœutim, u druãtvenim naukama uopãte teãko je nañi opãtu saglasnost o ovim elementima, te, u tom smislu, nauka o meœunarodnim odnosima ne pokazuje neki izuzetak. Meœutim, u ovom sluåaju nema saglasnosti ni o samom imenu ove nauke. Kada je reå o nazivu, onda se najåeãñe javÿa naziv: “Meœunarodni odnosi”, ãto stvara mnoge nesporazume. Kada se kaæe: “Meœunarodni odnosi” onda se pod tim ne podrazumeva samo nauka o meœunarodnim odnosima, veñi ti odnosi u stvarnom æivotu. Da bismo ove nesporazume izbegli, bilo bi moæda najboÿe da za nauku uvedemo termin: “Teorija meœunarodnih odnosa”; “Nauka o meœunarodnim odnosima”. Na ovaj naåin bismo postupili isto kao ãto je to uåiçeno u veñtradicionalnim naukama: “Teorija dræave”; “Nauka o åoveku” itd. 2. Predmet nauke o meœunarodnim odnosima Jedna od prvih definicija predmeta nauke o meœunarodnim odnosima nastala je 1936, u okviru Meœunarodnog instituta za intelektualnu saradçu Druãtva naroda. Ona glasi: “Nauka o meœunarodnim odnosima je pre svega deskriptivnog karaktera. Ona donekle pripada vrsti savremene istorije naroda i kao takva, ona obuhvata sve oblasti kao ãto su ekonomija, trgovina, razmena proizvodçe, dobara, novca, kao i oblasti politike i kulture”.4 Ova definicija je izvrãila veliki uticaj u kasnijem razvoju, te je stvorena åitava ãkola koja je nauku o meœunarodnim odnosima ograniåila na deskriptivni metod, na komentare savremene meœunarodne politike i razliåitih vidova meœunarodnog æivota. Ova definicija izraæava stav koji je na poåecima razvoja nauke o meœunarodnim odnosima bio veoma raãiren. Smatralo se da ova nauka ima enciklopedijski karakter zbog sloæenosti i raznovrsnosti meœunarodnih odnosa. Poãto su ovi odnosi
3 V. Dimitrijeviñ, M. Markoviñ, R. Stojanoviñ, Uvod u prouåavaçe meœunarodnih odnosa, Beograd; Pravni fakultet, 1970, V. Benko, Meœunarodni odnosi, Maribor, “Obzorja”, 1977, V. Gavranov, M. Stojkoviñ, Meœunarodni odnosi i spoÿna politika Jugoslavije, Beograd, “Savremena administracija”, 1972; R. Vukadinoviñ, Meœunarodni politiåki odnosi, Zagreb, “Narodno sveuåiliãte grada”; 1974; R. Vukadinoviñ, Teorija o meœunarodnim odnosima, Zagreb, “CDD”, 1978. 4 L. Ledermann, Considerations epistemoloÿues sur l’ettude des relations internationales, Melange Seferiades, Athenes, 1961, str. 391.

6

Takva miãÿeça se sreñu i u naãoj literaturi i praksi prouåavaça meœunarodnih odnosa. str. New York. kolonijalna vladavina i voœeçe spoÿnih poslova. Vukadinoviñ. diplomatiju. Interdisciplinarna saradça nauka sve viãe se nameñe. R.deo druãtvenih odnosa u celini. delo. uz primenu “enciklopedijskog” metoda. socijalne politike itd. saradçu i mnogih drugih nauka. oni sadræe sve elemente kao i sami druãtveni odnosi u ãirem smislu. Zato bi za pravilno razumevaçe ovih odnosa bilo neophodno prouåiti niz oblasti druãtvenog æivota. Pri tome. nauka o meœunarodnim odnosima bi po çemu: “Analizovala i sintetizovala brojne discipline. Tako V. meœunarodna politika. kako svoj prostor u stvarnosti koji nijedna druga nauka ne prouåava u celini. 7 of International Relations. diplomatska istorija. treba da bude nauåno prouåeno i u celini. te zbog toga ova nauka zahteva ãiroku interdisciplinarnu saradçu. Ibler. postoje miãÿeça po kojima nauka o meœunarodnim odnosima treba da prouåava samo politiåke odnose. 7 . M. Zagreb. Suprotno izloæenim shvataçima. ili razvijala opãte teorije koje bi se mogle primeniti na tu oblast a na osnovu posebnih vrsta podataka ili posebnih stavova”. Gavranov. vojna istorija. Ako bismo iz çih izdvojili striktno samo odnose politiåkog karaktera po formi. str. ali tako ipak dobijamo jednu nauku koja ñe se baviti samo politiåkim odnosima u meœunarodnim odnosima. Meœutim. tako i svoj donekle svojstven metod. da bi jedna nauka nastala. The Study 6 Nav. meœunarodne organizacije. gotovo svih postojeñih druãtvenih i niza prirodnih. 1971. Meœunarodni odnosi i spoÿna politika Jugoslavije. str. demografiju i dr. ekonomije. Tome joãdodaje ratnu veãtinu. Wright) navodi osam disciplina koje imaju konstitutivni znaåaj za nauku o meœunarodnim odnosima. Meœunarodni odnosi. kojim ñe dolaziti do saznaça svoga predmeta. jedna oblast druãtvenih odnosa bi i daÿe ostala van nauånog prouåavaça. takoœe: V. i ono ãto ih meça. Tako izmeçeni. 10. Stojkoviñ. V. Meœunarodni odnosi u sebi sadræe sve oblike druãtvenog æivota.. jer se u çima suåeÿavaju politike dræava kao osnovnih aktera ovih odnosa. Rajt (Q. 10.. Appleton Century Croffts. pa se kao naziv ove nauke upotrebÿava termin: “meœunarodni politiåki odnosi”. poãto nauka ne moæe biti samo skup razliåitih znaça do kojih su doãle druge nauke primenom svojih metoda. Meœunarodni politiåki odnosi. oni se odvijaju i na planu kulture. jer je podela nauka nastala kao rezultat podele rada a ne stvarnosti. polivalentni karakter meœunarodnih odnosa bi zahtevao. Ibler smatra da meœunarodni odnosi kao nauåna disciplina “treba i mogu da obuhvate samo politiåke odnose u uæem smislu i rad na otkrivaçu pravila ponaãaça izmeœu dræava kad se radi o tim odnosima”. Wright. politiåku geografiju. neophodno je istañi da su meœunarodni 5 Q. 481. 1955.5 Sluæeñi se rezultatima ovih disciplina. K. Meœunarodni odnosi tu ne pokazuju nikakvu originalnost. Formalno su politiåki. Ovi odnosi jesu politiåki i formalno i suãtinski. Meœutim. koji u ovim odnosima dobijaju izmeçen lik i suãtinu. ona mora da ima.7 Ovakvo reãeçe u odreœivaçu predmeta nauke o meœunarodnim odnosima je moguñe.6 Nedostatak ovakvih shvataça je na prvom mestu u tome ãto se na ovaj naåin ne moæe konstituisati jedna nova nauka. meœunarodni ekonomski odnosi. S druge strane. To su: meœunarodno pravo. “Naprijed”.

Cambridge Univ. Press. åinioce koji deluju na osnovna kretaça u meœunarodnim odnosima. str. iako se taj æivot i kretaçe ispoÿavaju u najrazliåitijim sadræajima. U savremenoj teoriji meœunarodnih odnosa u SAD i Velikoj Britaniji. Burton). ili drugim konkretnim ispoÿavaçima. inaåe. Ako dajemo i razliåitu sadræinu politiåke. ravnoteæu snaga. Dræava je. kao druãtvenu pojavu. International Relations. “Teorije” ili “reãeça” u odnosu na te probleme su potpuno odvojeni od opãte teorije meœunarodnih odnosa koja se bavi osvetÿavaçem i objaãçavaçem odnosa izmeœu dræava u bilo kom skupu okolnosti”. U novije vreme. U odreœivaçu predmeta istraæivaça. viãe se interesuje za fenomen meœunarodnog organizovaça i integraciju u meœunarodnim odnosima. Burton. voœeçe i sistem odluåivaça u spoÿnoj politici. kontrola naoruæaça i kolektivna bezbednost su neki od çih. smatra da je ovakvo izdvajaçe problema spreåavalo razvoj teorijske analize meœunarodnih odnosa. kulturne ili ekonomske odnose. “Meœunarodni odnosi su uz to bili ograniåeni konfuzijom koja nastaje izmeœu analize i problema: razoruæaçe. Polazna taåka çegovog razmiãÿaça o predmetu meœunarodnih odnosa je struktura meœunarodne zajednice i funkcionisaçe te celine kao jednog svojevrsnog oblika sistema. predmet prouåavaça nauke o meœunarodnim odnosima najåeãñe obuhvata prirodu i elemente moñi dræava i drugih aktera u meœunarodnim odnosima. bez obzira na to da li su sadræani u ekonomskim. kolektivnu bezbednost. Haas. A General Theory. s razvojem biheviorizma i funkcionalizma. kulturnim. Meœunarodni odnosi sastoje se od niza vrsta odnosa i oni su svi meœunarodni zbog neåeg ãto ih odvaja od istovrsnih ali unutraãçih odnosa. 8 . izlaæuñi kritici starija shvataça. B. te ñe i nauka o dræavi biti politiåka nauka. 5. Dræava ima najrazliåitije funkcije u druãtvu ali niko ne smatra da nauka o dræavi treba da prouåava samo politiåki ili neki drugi vid dræave.odnosi politiåki odnosi. Stanford Univ. onda je neophodno to i u nazivu istañi. koju moæemo razliåito nazivati sve dotle dok pod nazivom ne sakrivamo i razliåitu sadræinu.9 8 J. kao takva. Jedan od predstavnika ovih novijih trendova J. 1964. dominira politika sile i odnos snaga. 1967. Haas. svakako je neophodno prethodno utvrditi ãta je to ãto neki druãtveni odnos åini meœunarodnim.8 Drugi savremeni pisac. predmet prouåavaça je ponaãaçe dræava u meœunarodnim odnosima ili postojaçe i funkcionisaçe sistema u ovim odnosima. Beyond the Nation State. Upravo to ãto ih odvaja od svih drugih odnosa jeste ono ãto ih åini jedinstvenim i zbog toga su oni predmet prouåavaça u okviru jedne nauåne discipline. U ovim savremenijim pravcima izloæene su kritici ranije teorije monistiåkog ili pluralistiåkog karaktera koje su jednom ili veñem broju åinilaca pridavale ulogu determinante u meœunarodnim odnosima u kojima. politiåka organizacija. poãto se time odreœuje domaãaj istraæivaça i rezultata do kojih se æeli doñi tim prouåavaçima. tako i svi ti razliåiti sadræaji ukazuju na potrebu prouåavaça celine. Barton (J. Kao ãto sociologija prouåava æivot i kretaçe ÿudskog druãtva u celini. E. Press. 9 E. veñdræavu kao ãto postoji.

Polazi se.. B. 13 J. te se u ovom trenutku svodi u celini na skromne razmere prouåavaça åinilaca koji usmeravaju te odnose. 19451949.10 Sliåne stavove moæemo nañi i u sovjetskoj literaturi. diplomatskih. Barton. bez pretenzije da se uobliåi teorijski sistem ove nauke. ideoloãkih.14 10 L. Meœunarodni odnosi su po samoj svojoj prirodi izvanredno sloæeni. koje je blisko sistematskom odreœivaçu. kao i pravila. mehanizme i institucije koje reguliãu te odnose”. kao i kada i kako postaju meœunarodni. meœunarodni odnosi kao nauka predstavÿaju “nauåno prouåavaçe meœunarodnih pojava s ciÿem da se utvrde osnovni i drugi åinioci koji ih uslovÿavaju.11 Ove definicije i pored iscrpnosti nisu uspele da pokaæu kada su svi navedeni elementi celine. religiozne. ostajuñi u okvirima istorijske sociologije. 12 J. B. 13/67. str. Vidi takoœe: M. Prvo shvataçe zastupa u veñoj meri L. 393. L’Etude des relations internationales. Lederman. Duroselle). Merle. koje nauci o meœunarodnim odnosima odreœuje maçe ambiciozne ciÿeve.”12 Sliåno ovome. Duroselle. “Revue franE7aise de science politique”. XXVI... koji kaæe da “Meœunarodni odnosi prouåavaju. koji meœunarodni odnosi åine meœunarodnim. “Jugoslovenska revija za meœunarodno pravo”. po kojoj bi jedna pojava bila meœunarodna od trenutka kada ona u sebi obuhvata bilo koji odnos koji se prostorno kreñe s obe strane dræavnih granica.. ekonomske. socijalne. izmeœu naroda. delo. Ta disciplina ima za ciÿ da ispita suãtinske åinioce. 9 . str.13 Prethodne definicije ne definiãu sadræinski predmet meœunarodnih odnosa veñodreœuju ono ãto je meœunarodno u bilo kojoj pojavi druãtvenog æivota. dogaœaje i situacije koje se tiåu viãe od jedne dræave”. 114. 11 Meædunarodnie otnoãenija posle vtoroj mirovoj vojni. politiåke i çima srodne pojave. dræavama i sistemima dræava. duhovne. Moskva 1962. Koje su to meœunarodne pojave koje åine predmet prouåavaça? O ovome se moæe dati jedna opãta definicija. oni obuhvataju u sebi “sveukupnost ekonomskih. drugo. od toga da ova nauka nije dovoÿno razvijena. intelektualnu. str. B. Kod Dirozela. Ledermann. 4/52.. kako to åine neki savremeni anglosaksonski autori. 385. vojnih veza i odnosa meœu narodima. Pojam meœunarodnih odnosa. str. ekonomskim i politiåkim silama i organizacijama koje deluju na meœunarodnom planu”. delo. On polazi od toga da meœunarodni odnosi “. meœunarodni odnos odreœuje i J. bez sumçe. grupa i pojedinaca. pored ostalog. Prema opãte prihvañenom. probija osnovna ideja da je predmet prouåavaça ove nauke skup åinilaca koji odreœuju odnose. Drugo shvataçe je maçe ambiciozno ali je zato potpuno odreœeno.. pravnih. doktrinarnu i ideoloãku osnovu. Po J. Dirozelu (J. str. Burton nav. nav. W. osnovne snage. 10. politiåkih. prouåavaju u svoj svojoj sloæenosti u celini pojave meœunarodnog æivota kao ãto su: intelektualne. meœu osnovnim socijalnim.U evropskoj teoriji meœunarodnih odnosa mogla bi da se istaknu dva stanoviãta: jedno. nauåne. kao i praksu izmeœu dræave.

moæe se zapaziti i u naãem iskustvu. 34/60. ãto je dovelo do uvoœeça ove discipline u nastavne planove pravnih i politiåkih fakulteta u zemÿi. str. nav. Sliåan ovom shvataçu je i stav V. Zbog toga se pri likom odreœivaça predmeta istraæivaça najåeãñe izdvaja neka oblast meœunarod14 Dosledna primena ovog stanoviãta doãla je naroåito do izraæaja u kçizi: P. Beograd. Ovo pitaçe zaokupÿa paæçu svih ovih autora i meœu çima nema neke suãtinske nesaglasnosti.17Na ovaj naåin se. Introduction a l’histoire des relations internationales. str. B. V. M. Pokuãaji da se odredi predmet nauke o meœunarodnim odnosima nailaze na brojne teãkoñe. JRMP. J. Renouvin. Paris. prirodi i metodu nauke o meœunarodnim odnosima. Nauka o meœunarodnim odnosima kao posebna nauåna disciplina. Stojkoviñ. koji je do tada bio vladajuñi. 17 V.U naãoj zemÿi problemi meœunarodnih odnosa oduvek su zaokupÿali paæçu nauke. Dimitrijeviñ. Gavranov. 17. 1965. Pravni fakultet. s obzirom na to da se meœunarodni odnosi odvijaju unutar meœunarodne zajednice. koji pokazuje svaka nauka od deskriptivnog ka teorijskom. str. Ovome treba dodati i åiçenicu da u tim godinama naãa zemÿa stiåe sve veñi ugled u svetu svojom doslednom nesvrstanom politikom. Duroselle. nav. delo. prirodni tok razvoja. A. Postoji saglasnost o tome da je u srediãtu paæçe nauke o meœunarodnim odnosima pitaçe rata i mira. 16 V. Neka opãta pitaça nauke o meœunarodnim odnosima i stavovi jugoslovenske teorije. precizno odreœuje predmet. R. budi se interes za prouåavaçe meœunarodnih odnosa na naåin koji bi prevazilazio deskriptivno istorijski metod. bez sumçe. 1970. Osnovi meœunarodnog prava. do kojeg je doãlo ãezdesetih godina. Prvi radovi teorijskog karaktera u oblasti meœunarodnih odnosa zadræavali su se uglavnom na raspravÿaçu osnovnih metodoloãkih pitaça. 23. delo. “Politiåka misao”. Magaraãeviñ. Ninåiñ. Stojanoviñ. M. mada ga malo suæava u tom smislu ãto smatra da su politiåki odnosi “od prvorazrednog interesa za meœunarodne odnose u celini pa samim tim i za nauku o meœunarodnim odnosima. delo. Gavranov. Beograd. “Arhiv za pravne i druãtvene nauke”. Stojanoviñ. R. poãto polazimo od toga da sve druãtvene pojave dobijaju neke posebnosti izlaskom iz druãtva u meœunarodnu zajednicu. One nastaju. 324. Sklop ovih okolnosti doveo je do æivÿeg interesovaça za nauåno prouåavaçe meœunarodnih odnosa. 3/70. 3/ 63. jer oni najbliæe i najadekvatnije odraæavaju druãtvene procese i çihove zakonitosti”. i od tada ta politika se sve viãe afirmiãe i uåvrãñuje kao pokret u kome naãa zemÿa igra znaåajnu ulogu svojom predanoãñu i aktivnoãñu u çemu. uglavnom. Ibler. i meœunarodnih odnosa kao druãtvenih procesa u razvitku meœunarodne zajednice. Jovanoviñ. Buduñi da je tradicija istorijskog prouåavaça meœunarodnih odnosa u nas priliåno jaka. str.15 Svi ovi radovi ukazivali su na probleme u odreœivaçu predmeta nauke o meœunarodnim odnosima. Colin. 1964. Prva konferencija nesvrstanih zemaÿa odræana je u Beogradu 1961. nav. Uvod u prouåavaçe meœunarodnih odnosa. S razvojem sociologije i politiåkih nauka. predmet nauke o meœunarodnim odnosima jeste prouåavaçe zakonitosti razvitka meœunarodne zajednice kao oblika politiåke organizacije.16 Po shvataçu V. 15 Œ. B. uz pregled rezultata do kojih se doãlo u svetu na ovom poÿu. Metodologija prouåavaça meœunarodnih odnosa. Visoka ãkola politiåkih nauka. V. Novi Sad. 10 . zbog toga ãto je teãko odrediti ono ãto neke pojave åini meœunarodnim. Rasprava o predmetu. str. Markoviñ. 23. 1965. 10. A. Iblera. Gavranova.

Zato bi se prethodno moralo raspraviti pitaçe prirode odnosa koji se nazivaju meœunarodnim. Zato bi moæda bilo najkorisnije i metodoloãki najopravdanije ako bi se poãlo putem utvrœivaça onoga ãto druãtvene pojave åini meœuna-rodnim. neåeg ãto nema nikakvih dodirnih taåaka s druãtvenom celinom. ãto nijedna druga nauka nema za svoj predmet.nog æivota. kako odnosa koji nastaju unutar. Potpuno (globalno ili samo druãtvo) druãtvo u socioloãkom smislu je skup ili grupa ÿudi nastala na zajedniåkim vezama i interesima na odreœenoj teritoriji koju ta grupa naseÿava. Osnovi sociologije. ”18 ãto nikako ne znaåi da takva skupina mora biti apsolutno samodovoÿna i da stupaçe u vezu s drugim druãtvima radi ostvareça nekih druãtvenih interesa znaåi da ta druãtvena grupa nije potpuno druãtvo. Ovakva skupina ÿudi. ãto ih na taj naåin relativno izdvaja iz celine druãtvenih pojava. pri åemu je nuæno dolazilo do prena-glaãavaça znaåaja nekih pojava i zanemarivaça drugih. Za meœunarodne odnose je bitan odnos koji nastaje izmeœu potpunih druãtava. onda bi i mnoge druge teãkoñe oko odreœivaça predmeta nauke o meœunarodnim odnosima mogle biti lakãe otkloçene. Lukiñ. da bi åinila potpuno druãtvo. jer druãtveni æivot åini celinu. mora biti samodovoÿna (autarhiåna). str. 1965. ãto znaåi da se unutar çe “vrãe svi procesi koji su ÿudima na datom stupçu razvoja potrebni i moguñi. 11 . i u tom smislu. Dræava kao subjekt ovih odnosa je politiåki organizovano potpuno druãtvo. Znaåi. onda nikakva posebna nauka ne bi mogla da odgovori zadacima koji se pred nauku uopãte postavÿaju. Koje su posebnosti meœunarodnih odnosa prema drugim druãtvenim odnosima? Da bi se odgovorilo na ovo pitaçe. Metodoloãki napor da se odrede analitiåki okviri neke posebne nauåne discipline mora da bude usmeren ka istraæivaçu merila kojima bi se utvrdio zadatak te discipline. Meœunarodni odnosi su rezultat postojaça mnoæine politiåkih 18 R. S druge strane. produæetak van dræavnih granica druãtvenih odnosa koji nastaju unutar druãtva. ili se stvara i neãto posebno. ukoliko takvih posebnosti ima. 2“. meœuna-rodni odnosi su odnosi izmeœu dræava sve dok dræave budu oblik politiåkog organizovaça teritorijalnih potpunih druãtava. veñsamo o odreœivaçu posebnosti jednih odnosa u odnosu na druge. Beograd. neophodno je poñi od ispitivaça suãtine subjekata ovih odnosa. Ako bi se ovo moglo uspeãno obaviti. Prema tome. poãto bi jedino postojeñe nauke mogle da prouåe celinu. nije reå o odreœivaçu neåeg izolovanog. teritorijalno situiranih i politiåki razgraniåenih. prva posebnost predmeta nauke o meœunarodnim odnosima jeste u tome ãto ona prouåava odnose politiåki razgraniåenih druãtava. tako i produæetak tih odnosa van granica dræava. ãto dovodi do novih pojava karakteristiånih i vezanih za meœunarodni æivot? Ukoliko su meœunarodni odnosi samo izvedeni odnosi. nije moguñe povuñi potpunu i strogu granicu izmeœu ovih odnosa. Politiåki ograniåeno potpuno druãtvo nastaje u punim razmerama znaåeça tog pojma tek sa nastankom dræave. ili svedene na åisto akademske razmere. Da li su ti odnosi samo neãto ãto je izvedeno iz unutraãçeg æivota druãtva.

Na kraju se moæe zakÿuåiti da nauka o meœunarodnim odnosima prouåava osnovne åiçenice odnosa izmeœu politiåkih teoritorijalnih potpunih druãtava koja su danas dræave stepen i oblik meœuzavisnosti izmeœu çih. da li je ona empirijska ili sintetiåka nauka? I najzad. odnosno jednog potpunog druãtva. Da li postoji razlika izmeœu odnosa autonomnih jedinica unutar unitarne dræave ili federalnih jedinica unutar savezne dræave i meœunarodnih odnosa? Razlike postoje i one se mogu svesti na sledeñe: teritorijalne politiåke grupe unutar dræave ne mogu biti potpuna druãtva dok se u meœunarodnim odnosima nalaze upravo ona u odnosu. Meœuzavisnost je osnova na kojoj nastaju meœunarodni odnosi. jer je çihova samodovoÿnost izraæena u takvom obimu politiåkog suvereniteta kakav jedino poseduju dræave. da li istraæivaça koja ona vrãi imaju samo teorijski ili praktiåni znaåaj? Na svom razvojnom putu od istorijske ka teorijskoj nauci. åinioce koji na çih utiåu i objektivne i subjektivne procese u kretaçu meœunarodnih odnosa i organizovaça oblika ovih odnosa. veñsu u suãtini politiåki. Priroda nauke o meœunarodnim odnosima Epistemoloãka razmatraça nauke o meœunarodnim odnosima nameñu nekoliko osnovnih pitaça: da li je ova nauka teorijska ili deskriptivna. Suãtinski. To ukÿuåivaçe meœunarodnih odnosa u celinu druãtvenog æivota nuæno je 12 . Sama ova åiçenica ukazuje na nuænost meœunarodnih odnosa.razgraniåeça druãtava koja stupaju u meœusobne veze radi zadovoÿeça svojih potreba. tj. meœunarodni odnosi se razlikuju od svih drugih druãtvenih odnosa po tome ãto nastaju iz protivureånosti koja se javÿa zbog politiåke deobe jedinstvenog prostora koji omoguñuje osnovne uslove za opstanak i razvoj ÿudskog druãtva: materijalnu proizvodçu. takoœe. To je razumÿivo. nauka o meœunarodnim odnosima veoma dugo ostaje na nivou deskriptivne nauke. oni su kao takvi politiåki odnosi. Jedan subjekt u meœunarodnim odnosima uvek stoji na niæem ili viãem stupçu meœuzavisnosti u odnosu na druge subjekte. Sa razvojem meœunarodnih odnosa i porastom çihovog znaåaja u æivotu druãtva. Potrebno je. U toj sprezi meœuzavisnosti i samodovoÿnosti nastaju razliåiti oblici jednaåeça teæçi i moguñnosti. s ciÿem otkrivaça zakonitosti koje ih odreœuju. raspraviti razliku izmeœu odnosa politiåki razgraniåenih potpunih druãtava i odnosa drugih teritorijalnih grupa unutar jedne dræave. 3. Samodovoÿnost svakog pojedinog druãtva ograniåava se meœuzavisnoãñu koja nastaje izmeœu çih zbog nejednakih uslova. da li ona moæe biti teorijska? Drugo. ako se ima u vidu da su meœunarodni odnosi skoro iskÿuåivo prouåavani samo istorijski. treñe. istorija je sve maçe mogla zadovoÿavati potrebe za saznaçem ovih pojava koje su nastajale u meœunarodnim odnosima i sve viãe uticale na æivot druãtva uopãte. koji su nastali politiåkom deobom prostora. S obzirom na to da su oni rezultat politiåke deobe prostora na zemÿi izmeœu politiåki razgraniåenih druãtava dræava. Oni su politiåki ne samo po formi.

teorijske nauke o meœunarodnim odnosima jedne teorije meœunarodnih odnosa.zahtevalo efikasnije prouåavaçe od istorijskog. Sama ta åiçenica ukazuje na potrebu nauånog prouåavaça tih odnosa. kao i moguñnost daÿeg saznaça tog predmeta. sadaãçost ili buduñnost. pouzdanog i preciznog. kako je izloæeno. U sadaãçem trenutku razvoja nauke o meœunarodnim odnosima postoje dva osnovna metodska pristupa: teorijski i deskriptivni.20 Ako se ovoj definiciji doda i stav da: “Teoriju neke nauke saåiçavaju na 19 M. str. kako je definisan. 180. 1970. jer je druãtveni razvoj zahtevao neposrednije saznaçe pojava koje su prisutne u savremenom trenutku. A. Socioloãki metod. Nauåno posmatraçe zahteva stalno povezivaçe sa veñotkrivenim pravilnostima. pitaçe se svodi na sledeñe: Da li u sadaãçem trenutku postoji metodoloãka moguñnost uobliåavaça jedne teorije meœunarodnih odnosa? Da bi pokuãao da se naœe odgovor na ovo pitaçe. Merle. teorijska nauka je organizovano i metodiåno nastojaçe da se racionalno-iskustvenim putem doœe do objektivnog. Prema tome. potrebno je da se prethodno raspravi znaåeçe pojma “teorija”. 1965. Miliñ. Deskriptivan poznaje takoœe dva pristupa: prvi. Paris. bez vezivaça za proãlost. 20 V. ima ograniåen domaãaj. Zato sE2m deskriptivni metod. koja se u ovoj oblasti najåeãñe nalaze pod velom tajne. ukazuje na postojaçe neåeg posebnog ãto ove odnose odvaja od drugih druãtvenih odnosa. koje bi moglo dati zakÿuåke teorijske vrednosti. “Nolit”. kako bi se moglo ceniti da li se u çega moæe uklopiti sadaãçi stupaç znaça o predmetu meœunarodnih odnosa. kako bi çegova primena bila efikasnija u sluæbi zadataka koje je meœunarodni æivot stavÿao pred çegove uåesnike. jer se bavi opisom savremenih zbivaça. Zato se ovo pitaçe svodi na razmatraçe moguñnosti konstituisaça jedne uopãtavajuñe. kako bi se otklonile opasnosti pogreãnog zakÿuåivaça iz opisa åiçenica onako kako ih vidi çihov savremeni istraæivaå. ali nalazi dosta primene i u prouåavaçu meœunarodnih odnosa.19 Wegove dobre strane su svakako u tome ãto nam daje opis pojava i na taj naåin priprema teren za çihovo nauåno istraæivaçe. opãteg i sistematskog saznaça o stvarnosti. La vie internationale. koji se primeçuje u prouåavaçu diplomatske istorije i istorije meœunarodnih odnosa. i drugi. odnosno onom çenom delu koji prouåava neka nauka”. ili sa opãtim druãtvenim zakonitostima. Deskriptivni metod ne bi mogao da odgovori zadacima koje nameñe predmet. bez primene teorijskog metoda. Colin. Ovaj drugi vid deskriptivnog metoda najåeãñe se primeçuje u prouåavaçu meœunarodne politike. koji je usmeren na prouåavaçe “savremenih” zbivaça u meœunarodnom æivotu putem opisa pojava za koje istorijski metod nije pogodan. Shvataçe predmeta nauke o meœunarodnim odnosima. Po definiciji. Prethodna izlagaça na neki naåin predodreœuju osnovni stav u opredeÿeçu za teorijski ili deskriptivni metod u nauci meœunarodnih odnosa. koju dræave vrlo predano åuvaju. Beograd. 13 . Wegove slabe strane su u tome ãto za opis pojava nema tako pouzdane izvore kao ãto ih ima istorija. istorijski.

i nauka uopãte. ãto je omoguñilo postavÿaçe niza opãtih stavova o mnogim pojavama. o najkarakteristiånijim åiçenicama”. Moæe li teorija meœunarodnih odnosa da doœe do zakonitosti koje bi omoguñile predviœaça? Ako se ovom razmatraçu pridoda opãti zakÿuåak koji se moæe odnositi na sve druãtvene nauke. 1968. jer u suprotnom. Merle) “teorija treba da obezbedi osnovne principe objaãçeça koje vodi raåuna. La societe internationale et l’eglise. Nivo otkrivenih pravilnosti u dosadaãçem prouåavaçu meœunarodnih odnosa omoguñuje konstituisaçe jedne nauåne teorijske discipline. 22 H. Morgenthau. Tako. Dalloz. 21tada joj se u celini. Naime. Fox. Merle. delo. Paris. Do sada je uspeãno sistematizovan niz znaça iz ove oblasti. malo je pisaca koji mogu osporiti u osnovnim crtama moguñnost teorijskog prouåavaça pojava meœunarodnog æivota i konstituisaçe teorije meœunarodnih odnosa. 224. u ed. uloga sile u meœunarodnim odnosima. 241. kao ãto su rat. Notre Dame Univ.. odnos snaga itd. postoje i shvataça koja se zasnivaju na skromnijim zahtevima prema saznaçu koje se moæe smatrati teorijskim. Merlu (M. Meœutim. The Theoretical Aspects of International Relations. Paris: SPES. Razlika izmeœu druãtvenih i prirodnih nauka u ovom pogledu bi se svela na to ãto prirodne nauke. ova teorija to ne bi bila u pravom smislu reåi. Meœutim. i daÿe se postavÿa pitaçe moguñnosti predviœaça u oblasti meœunarodnih odnosa.23 Po ovim shvata-çima. i da prema tome u nauånu teoriju spadaju i nauåni zakoni kao izrazito opãti iskustveni stavovi”. mora priznati sposobnost da u svojoj oblasti otkriva zakonitosti. Miliña o teorijskoj nauci. Pored ovog shvataça pojma teorije. str.. 21. The Nature and 14 . 1974. nacionalni interes. s tim ãto se ne moæe smatrati da je tu reå o nekim strogim zakonitostima. To je naroåito sluåaj s makropojavama u meœunarodnim odnosima. Reå teorija ovde se upotrebÿava onako kako se ona shvata u druãtvenim naukama: “jedan operacionalni model koji omoguñava da se razume stvarnost i da se na çu deluje”. onda je odgovor pozitivan. kao i po shvataçu V. To znaåi da je moguñe od çe oåekivati da predviœa razvoj meœunarodnih odnosa. koja bi ova saznaça produbila daÿim razvojem Limits of a Theory of Inernational Relations.. 1959. osnovi koegzistencije dræava i procesa saradçe i integracije u savremenoj meœunarodnoj zajednici. doveo je do saznaça da se u druãtvenim pojavama moæe u mnogo veñem obimu doñi do zakonitosti statistiåkog karaktera nego do tzv. Miliñ. ako bi se htela konstituisati teorija meœunarodnih odnosa. 34. Sliåno: R. po Morgentauu. 23 M. R. dok druãtvene nauke u tom pogledu imaju ograniåene moguñnosti.odreœeni naåin opãti stavovi. mogu ponavÿati bezbroj puta jednu pojavu da bi doãle do statistiåke pravilnosti. 21 V. Sociologie des relations internationales. sem kada je reå o neposrednoj primeni opãtih druãtvenih zakonitosti na ovu oblast druãtvenog æivota. zahvaÿujuñi eksperimentu. savremeni razvoj druãtvenih nauka. teorija bi bila “jedan racionalno sreœen skup raznolikih elemenata koje je istraæivaå naãao u oblasti saznaça koje prouåava”.22 Po M. str. kao ãto su meœunarodna ravnoteæa. str. strogih zakona. str. Bosc. dosadaãça prouåavaça su doãla do veñeg broja stavova i pravilnosti koje su uoåene u meœunarodnim odnosima.. Press. nav.

çihovo prostiraçe na sve pojave iste vrste u meœunarodnim odnosima. 25 R. M. ne moæe pretendovati na zaokruæen i celovit teorijski sistem zasnovan na velikom broju otkrivenih zakonitosti i pravilnosti. i sasvim razumÿivo. 1962. svako prouåavaçe nekog staça ili kretaça u meœunarodnim odnosima. str. ako je moguñe prouåiti i utvrditi uzroåne veze koje su nastale izmeœu datih okolnosti i jednog rata. Œ uriñ. ne moæe se osporiti opãtost ovim pravilnostima. svakako se moæe smatrati da se mogu izdvojiti opãti stavovi. a da je nemoguñe doñi do opãtih zakona koji bi delovali uvek pod istim okolnostima. moæe se smatrati da je veñi broj pojedinaånih zakona otkriven u meœunarodnim odnosima prouåavaçem çihove istorije. str. Lukiñ. Åesto se deãava da teorijski sistem prethodi empirijskom istraæivaçu. Beograd. Beograd. mora voditi raåuna o mestu i vremenu nastajaça datih pojava. veliki broj nauånika na Zapadu stoji na stanoviãtu da u druãtvenim naukama i nije moguñe doñi do opãtih zakona. delo. U takvim uslovima moæe da nastane izvesna uzroåna veza. 51. direktorijumi. bez preterivaça u zahtevu da te pravilnosti i stavovi budu u celini empirijski dokazani. mnogi meœu çima su istraæivaçima potvrœeni. opãte stavove i otkrivene pravilnosti do kojih se do sada doãlo. teãko je negirati moguñnost istraæivaça zako24 J. Uvek se mora pretpostaviti moguñnost trenutne nemoñi metoda da empirijski potvrde neke stavove do kojih se doãlo spekulativnim putem. Politiåki sistem. Meœutim. Za ostvareçe toga zadatka u ovom trenutku potrebno je sistematizovati postojeña znaça. a çihovi uzroci i posledice su istorijski utvrœeni. O pitaçima kauzalnosti druãtvenih pojava veoma su izraæeni suprotni stavovi u nauci. str. veñsamo na onu kod koje je otkriveno delovaçe datog zakona. tj. 5061. revolucionarnoj tendenciji. “Savremena ãkola”. Uostalom. Veliki broj ratova je prouåen. koji se ne mogu odnositi na sve pojave iste vrste. ravnoteæa snaga).24 Nauka o meœunarodnim odnosima. Ako hoñemo to isto da osporimo druãtve-nim naukama. Indenterministi smatraju da takvi zakoni uopãte ne postoje. 520. U savremenom trenutku. Problemi socioloãkog metoda. Nauka se ne moæe liãiti spekulacije pa ma kako metodi empirijskog istraæivaça bili savrãeni. veñsamo do pojedinaånih. tako da se mogu smatrati zakonima.25Ove suprotnosti su najåeãñe rezultat filozofskog opredeÿeça autora. i najstroæi prirodni zakoni pretpostavÿaju odreœene okolnosti u kojima oni mogu da deluju. kao relativno mlada nauåna disciplina. Naime. S druge strane. Drugim reåima. Prirodno. koncepti velikih sila. Œ orœeviñ. 15 . evoluciji sredine koja je dovela do çe. S druge strane. ne moæe se oåekivati da ñe ta veza dovoditi do nastajaça te pojave i u drugim uslovima. ne bi bilo korisno da se nauka svede samo na teorijski izraz empirije. Takoœe su u mnogim monografskim studijama i sistematskim radovima prouåeni periodi mirnih odnosa (savezi. onda se ne moæe braniti stav da postoje samo pojedinaåne zakonitosti koje su dovele do neke pojave pod odreœenim okolnostima.sopstvene metodologije. U savremenom trenutku se kao zadatak postavÿa åvrãñe povezivaçe empirijskog istraæivaça s nauånim prouåavaçem meœunarodnih odnosa. nav.

Ista sudbina åekala je i mladu disciplinu o meœunarodnim odnosima. 16 . te umaçuju moguñnost nauke za koju se bore. koji bi svojim metodima mogla da istraæuje putem prouåavaça sopstvene prakse. Svakako da to ne moæe da bude mehaniåka sinteza. Schuman. politiåke nauke. prema tome. sociolozi i politikolozi su skromno priznavali zavisnost ovih nauka od drugih disciplina. meœuzavisnost. L. oni koji vode ovu “borbu”. åinioci koji na ove odnose deluju i subjekti. Da li je nauka o meœunarodnim odnosima sintetiåka ili analitiåka? Odgovor na ovo pitaçe moguñe je dati jedino ako se ispita da li ova nauka ima sopstvenu praksu. politiåke oblike i procese saradçe. Schuman) doãao do zakÿuåka da “Nauka o meœunarodnim odnosima oåigledno nije posebna grana saznaça veñpre jedna eklektiåka disciplina. ãto dokazuje istorija. The Nature of Human Conflict. jer inaåe çe ne bi ni bilo. ova nauka i nema svoj odreœeni predmet. 1965. nauka o meœunarodnim odnosima ih mora sopstvenim metodima prouåavati. S druge strane. 1953. 3.”27 U ovom smislu. Bilo kako se shvatao predmet ove nauke. ili ne. kojima je poricano (i joãse ponekad poriåe) nauånost i moguñnost da postanu nauke. Ãuman (F. F. koji obuhvata politiåko ponaãaçe uåesnika meœunarodnih odnosa. New York. Bitno je utvrditi da u meœunarodnim odnosima vladaju neke zakonitosti. B. Jedan niz obuhvata temeÿne åiçenice na kojima nastaju meœunarodni odnosi. str. U drugom nizu pitaça.nitosti koje bi bile primenÿive na sve ratove i u proãlosti i u sadaãçosti i u buduñnosti. koja u veñoj ili maçoj meri moæe ignorisati rezultate drugih nauka u svom sopstvenom radu. svodeñi tako ove nauke na enciklopedije znaça iz oblasti koju bi trebalo da prouåavaju. U kolikoj meri ñe jedna nauka u tome uspeti. u zavisnosti je od çene razvijenosti u metodoloãkom smislu reåi. Kroz tu fazu su proãle i sociologija. Ovih nekoliko izdvojenih pitaça ukazuju na to da je nauka o meœunarodnim odnosima i analitiåka i sintetiåka.26 U poåetnoj fazi. sukoba i borbe. Hall. dok je sasvim drugo pitaçe da li ih je nauka otkrila ili ne. koju samo ona istraæuje. jer ih nijedna druga nauka ne prouåava. najåeãñe se nailazi na miãÿeçe da ova nauka ima za zadatak da putem sinteze znaça do kojih su doãle druge nauke omoguñi nauåno objaãçeçe pojava meœunarodnog æivota. Mc Neil. Rajt je primetio da sve “discipline teæe danas da postanu nauke. 26 E. Prentice 27 F. Drugim reåima. na çih se primeçuje metod sinteze da bi se ove pojave svestrano saznale. sasvim jasno se izdvajaju dva niza pitaça koja iz çenog predmeta proizilaze. Zatim postaju uopãtavajuñe kroz filozofiju i najzad. te su se åesto zadovoÿavali time ãto bi ove svoje nauke svodili na mehaniåku sintezu rezultata do kojih su doãle druge nauke. Teãko je nañi neku drugu nauånu disciplinu. kao ãto su. K. International Politics. 577. najåeãñe podlegnu slabosti. mada çihova graœa pokazuje otpor nauånom metodu. One obiåno poåiçu kao veãtina ili istorija. str. razlikuje od drugih druãtvenih nauka samo po stupçu razvijenosti sopstvenih metoda i teorije. vode borbu da postanu nauke”. te se. Tako je 1953.

Politics among Nations. Philosophie et Relations Internationales. H. Ph. stavovi koji bi nauku izdvojili iz neposredne druãtvene akcije danas ne bi mogli opstati. Ova istraæivaça treba da na prvom mestu pokaæu ono ãto jeste. Filozofija i meœunarodni odnosi Interesovaçe filozofije za meœunarodne odnose uglavnom je bilo ograniåeno na razmiãÿaçe o problemima rata i mira. 66. 29 17 . Inst. U delima velikih gråkih filozofa Platona i Aristotela. Morgentau smatra da nijedno prouåavaçe meœunarodnih odnosa u HH veku ne moæe odeliti saznaçe od akcije i teæiti saznaçu kao jedinom ciÿu. 1960.. ako sociologija ima samo teorijske ciÿeve. ovo istraæivaçe moæe biti teorijsko ili praktiåno na tri naåina: 1. ono ãto moæe da se uåini i ono ãto ne moæe”. Knopf. saznavãi moguñnosti i posledice jedne akcije. delo. Geneve. pisac ne prihvata stanoviãte po kojem bi ova istraæivaça imala za ciÿ neposredno uticaçe na politiåku akciju nosilaca politiåke vlasti. ovaj pisac usvaja stanoviãte Dirkema (E. sukobe i odsustvo svake saradçe u periodu mira. II RAZVOJ NAUKE O MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA 1.Na kraju ovih razmatraça.29 U pogledu ciÿa. i da se ãto je viãe moguñe pribliæe tom saznaçu. to je da pokaæe. ili o çegovom prevazilaæeçu i iskÿuåeçu iz æivota ÿudskog druãtva. 1974. u pogledu naåina. “Ono ãto empirijsko istraæivaçe moæe uåiniti kao primeçena nauka. New York. Dirkheim) koji je smatrao da. Braillard. u pogledu predmeta. 3. postavÿa se pitaçe da li prouåavaçe koje preduzima nauka o meœunarodnim odnosima ima za ciÿ samo saznaçe predmeta ili mu je i ciÿ da pomogne u preduzimaçu neposrednih politiåkih akcija. savremeni istraæivaå meœunarodnih odnosa moæe nañi zaåetke ideja i misli koje se mogu slediti Morgenthau. To se moæe razumeti s obzirom na to da ti odnosi veoma dugo nisu poznavali druge oblike do ratove. koji nije bio niãta drugo do pauza izmeœu dva rata. 30 Ph. 2. de Hautes Etudes Internationales.30 S obzirom na savremeni znaåaj nauke i tendenciju ãto bræih primenÿivosti nauånih rezultata u praksi. str. Ciÿ ovih istraæivaça je da objasni i opiãe putem sopstvenih metoda predmet koji je jedan vid ÿudskog ponaãaça. Univ. nav. S druge strane. str. str. Nauka mora davati rezultate svojih istraæivaça i imati u vidu potrebe æivota datog druãtva. Braillard. u pogledu ciÿa.. ne bi vredelo da joj se posveti ni jedan sat vremena. tj.28 Po jednom drugom miãÿeçu. U najstarijim delima kineske i indijske filozofije rat predstavÿa stalni predmet razmiãÿaça o çemu samom. i da omoguñi predviœaça u meri u kojoj je to moguñe. 6364. 21. 28 H.

str. Hobbes. na ãta su se obavezali potpisivaçem druãtvenog ugovora. Morgenthau) i R. On je delio narode na civilizovane i na varvare i iz te podele izvlaåio zakÿuåak da civilizovani narodi mogu slobodno pokoravati varvare. nav. koji se vode radi zadovoÿeça materijalnih interesa. tek sa Hobsom (T. delo. u meœunarodnim odnosima “prirodno staçe” je jedino moguñe staçe i çega karakteriãe stalni rat zbog toga ãto nije moguñe dræavi (republici) nametnuti voÿu neke naddræavne vlasti: “U svakom trenutku kraÿevi i liånosti koje dræe suverenu vlast su zbog çihove nezavisnosti u stalnoj sumçi i u staçu i stavu gladijatora. Wegova åuvena teorija o “prirodnom staçu” u kome ÿudi æive u odnosima koje karakteriãe rat svakog protiv svih. Morgentaua (H. 18 . Payot. smatrao je da ratovi izmeœu gråkih dræava. 33 G. sa svojom idejom da je u samom åoveku zlo koje u “prirodnom staçu” nema granica u svom ispoÿavaçu i u çemu vlada rat svakog protiv svih. moæe se reñi. zaoãtrenog oruæja. ostaje vladajuña za meœunarodne odnose i u çima ona nalazi stalno svoju potvrdu. 1970. Kod Aristotela se nalaze zaåeci rasistiåkih i geografskih teorija o druãtvu i on se zbog toga smatra najstarijim ideologom kolonija-lizma. Arona. Bouthoul. oåi u oåi: ja æelim ovde da govorim o tvrœavama. Osnovna ideja Hobsa lako se moæe slediti i nañi kod velikog broja filozofa apologeta rata.32 Iz toga slede stavovi da u meœunarodnim odnosima kao “prirodnom staçu” nema niåega ãto bi bilo zabraçeno dræavama u borbi za svoje interese. a çen utemeÿivaå u evropskoj filozofiji je opet T. 15881679) i sa çegovom teorijom “prirodnog staça” poåiçe da se povlaåi nit teorije sile u meœunarodnim odnosima. 14601527) koji se smatra zaåetnikom politiåkog realizma. Machiavelli. Meœutim. i ãpijunima koji stalno podræavaju stvari koje åine ratno staçe.sve do novoga veka i prepoznati u savremenoj filozofiji. Korene realistiåkih teorija i teorije sile. topovima koji su na granicama çihovih kraÿevstava. TraitE8 de polE8imologie. b. XIII. moæemo slediti daleko u istoriji filozofije novoga veka sve do Makijavelija (N. 5758. 33 ali u çenom najåistijem vidu mi je nalazimo kod filozofa nemaåke klasiåne filozofije Hegela. Paris. koja se smatra glavnim uzroånikom rata. Kasnije. i na taj naåin nastaje “druãtveno staçe”. 1971. Platon i Aristotel su doãli do izvanrednog zapaæaça o odnosu politiåkog realizma i spoÿne poli-tike. Istovremeno. Paris. jeste teorija o psiholoãkim i bioloãkim korenima ÿudske agresivnosti kod åoveka. koje se karakteriãe postojaçem druãtvenog mira i u kome se ostvaruje bezbednost svakog ålana druãtva na osnovu poãtovaça meœusobnih interesa. o garnizonima. U tom odnosu oni su videli da tiranije i nedemokratski reæimi åeãñe vode rat nego demokratske dræave. 5971. 32 T. Ovo staçe se prevazilazi u unutraãçim odnosima druãtva putem zakÿuåeça druãtvenog ugovora koji nameñe pravila ponaãaça.31 a. str. Hobs. u filozofiji 31 G. Hobbes. u filozofiji odvajkada. ne mogu biti moralno dozvoÿeni. Bouthoul. Druga znaåajna teorija åije korene moæemo nañi u filozofiji. Leviathan. Sirey. Ideja o zlu ukoreçenom u åoveku prisutna je. i danas u realistiåkoj teoriji i teoriji sile H. Meœutim.

Frojda (S. razvojem Darvinove teorije evolucije i çenim uticajem na filozofiju. tako da je teãko izdvojiti one koji se mogu smatrati “åistim” pacifistima od onih koji pored mira i ratu daju veliki znaåaj u æivotu druãtva. nav. Æ. v. Paris. Krapotkin je smatrao da su fundamentalni nagoni u åoveku oni koji ga navode na saradçu a ne na sukob. To uglavnom zbog toga. str. koji su izlaz iz stalnih sukoba u meœunarod-nim odnosima videli u stvaraçu jedne svetske federacije ili svetske vlade. J.38 Ova shvataça predstavÿaju. 19 . Kant. jeste ideja o stalnom meœunarodnom miru putem organizacije naddræavne vlasti koja bi regulisala odnose meœu dræavama. meœutim. delo. 1906. Po34 59. Kant..u kojoj preovlaœuje apologija rata. psiholoãki åinilac meœu odluåujuñe. Izgleda da on ima svoj koren u ÿudskoj prirodi. 17601825). sliåno kao ãto to åini dræava u odnosima pojedinaca. 1957. postoje u dubÿim i tamnijim delovima duha uzroci koji su nagonski. Letourneau. Spenser (H. Jedan od najveñih predstavnika ovih ideja je socijal-utopist Sen-Simon (Saint Simon. ove ideje su åeãñe i nauåno argumentovanije. filozofsku anticipaciju nauåne teorije S. koji se inaåe ne moæe smatrati apologetom rata veñnaprotiv. 72. Tako H. Lagorgette.”34 Kasnije.36 U ovom istom vremenu sociologija beleæi veliki uspon u svom razvoju. tako da u socioloãkom prouåavaçu pojava meœunarodnog æivota. Polazi se åesto od toga da je “rat samo realizacija ÿudske borbenosti”37 a da ispod izvesnih ciÿeva “. Le rF4le de la guerre. L’Etude psyhologique des etats de tensions et des conflits. delotvorniji i stvarniji”. 145. du droit. Freud).. bez sumçe. Spencer) smatra da u åoveku postoje agresivni nagoni koji ga teraju da pobeœuje u borbi za æivot. metaphis.. Rousseau) polazio od toga da je åovek po prirodi dobar i da ga druãtveni uslovi åine zlim.35 I kod drugih evolucionista moæemo nañi stanoviãte po kome je rat “rezultat agresivnih instikata kod åoveka”. Åak i E. Nasuprot Spenseru. Paris. Ono ãto u ovim teorijama moæemo zapaziti kao nit koja se neprekidno provlaåi kada se razmatra pitaçe organizacije meœuna-rodnog mira.. str. 37 38 Nav. a naroåito rata (koje se uglavnom oslaça na istorijsko-so-cioloãki metod). po: J. delo. Meœu pacifistima istiåu se posebno “federalisti”. koji je nauånim metodima istraæivao æivot åoveka i doãao do sliånih zakÿuåaka koji su ostavili ogroman uticaj i na razvoj nauke o meœunarodnim odnosima. kaæe da: “Rat nema potrebe da ima neki poseban motiv. 35 T. U evropskoj filozofiji je nasuprot Hobsu Æ. str. UNESCO. skriveni ili slabo vidÿivi uzroci a koji su. Ruso (J. 72. nerazumni i katkad nesvesni. isto. E. nala-zimo iste ideje o ukoreçenosti rata u ÿudskoj prirodi. takoœe. 36 Ch. Uporedo sa ovakvim shvataçima. Pear. uvrãñuje. nav. Princ. Lagorgette. ãto ideje o organizaciji meœunarodnog mira nalazimo i kod onih koji smatraju rat zakonitim staçem stvari. H. koja bi raspolagala vlaãñu nad dræavama i koja bi mogla prav-nim putem da reguliãe odnose izmeœu dræava. J. Teãko bi bilo izraditi jednu listu svih filozofa-pacifista jer bi ona uvek bila nekompletna. str. u filozofiji se razvijaju i suprotna shvataça.

15831645) smatra se osnivaåem meœunarodnog prava i çegove prve teorije ãkole prirodnog prava. E. Avramov. t. 1965. Merle. Kont (A. Colin. Ove ideje.39 Mada meœu çima postoje razlike koje se uoåavaju u razvoju ove misli od Lajbnicove “duhovne meœunarodne republike” i univerzalne monarhije Fihtea do Kantovog “neprekidnog mira” putem organizacije “druãtva nacija”. Paris. 1954. 17. narodna suverenost u dræavi. zemÿi koja zajedno sa Engleskom koraåa u prvim redovima novog narastajuñeg kapitalistiåkog druãtva. str. koja je stvarala uslove za meœunarodnu saradçu. 1927. Grotius. 4663. ãireça svetskog træiãta i internacionalizacije odnosa proizvodçe i razmene. Meœunarodno javno pravo. Comte. Beograd. Kant (17241804) i Fihte (Fichte. jednakost. postepeno su doveli do toga da se oni ureœuju posebnim druãtvenim normama pravilima meœunarodnog prava”. A. 40 moguñe je pratiti ovu ideju sve do savremenih institucionalistiåkih teorija koje u organizaciji i postojaçu institucija vide reãeçe problema mira i rata meœu narodima. neograniåena privatna svojina. Sa razvojem pozitivizma u filozofiji narastaju zahtevi za em-pirizmom u nauci. 18091865). meœunarodno pravo nije postojalo kao celovit pravni sistem. a u nemaåkoj klasiånoj filozofiji Lajbnic (Leibnitz. “Kultura”. 17621814). naãle su najpogodnije tlo u Holandiji. S. “Savremena administracija”. viãe izdaça. 67. sem nekih minimalnih normi obiåajnog karaktera i malog broja ugovora. 40 B.41 Pojava meœunarodnog prava se vezuje za vreme postepenog razvoja meœunarodne podele rada. str. M. Osnovi meœunarodnog prava. 16461716). str. Magaraãeviñ. razvitak i ãireçe meœunarodnih ekonomskih. Nije nerazumÿivo zaãto baãu Holandiji u ovom vremenu dolazi do preobraæaja antiåkih shvataça o prirodnom pravu kao skupu normi koje “izviru iz razuma. Les doctrines politiques des philosophes classiques de l“Alemagne. Razumÿivo je stoga ãto su Grocius i drugi predstavnici ãkole prirodnog prava obratili paæçu na izuåavaçe rata i moguñnosti 39 Videti izvanredan pregled pacifistiåke filozofije u: M. Basch. 41 A.red çega. Grocius (H. koje nosi sa sobom mlada graœanska klasa u borbi protiv feudalizma. Meœunarodno javno pravo. 20 . Pacifisme et internationalisme. Novi Sad. koji jedini otkriva ono ãto je u suãtini ÿudske prirode”: sloboda. politiåkih i drugih odnosa. Beograd. Univerzitet u Novom Sadu. bila je pravna oblast. 17981857). jer je rat bio jedini redovan oblik odnosa izmeœu dræava. ãto je u savremenoj fazi razvitka nauke naãlo svoj izraz u savremenim socioloãkim teorijama biheviorizma i funkcionalizma i teorije sistema kao posebne kibernetske granice funkcionalizma. “Moderno meœunarodno pravo je proizvod kapitalistiåkog naåina proizvodçe. Paris. Videti takoœe: M. Prudon (Proudhon. I. 2. Meœunarodno pravo i meœunarodni odnosi Jedna od prvih oblasti meœunarodnog æivota koja je postala predmet nauånog prouåavaça. tu su i O. U ranijim epohama. Holandski pravnih H. U tom procesu druãtvenog kretaça. Bartoã. 1966.

jer ñe na taj naåin iz çega izrasti pravno organizovana meœunarodna zajednica (instituciona-lizam). åemu naroåito doprinosi ãkola prirodnog prava. Razvoj nauke meœunarodnog prava nesumçivo je doprineo saznaçu o meœunarodnim odnosima. s obzirom na to da se meœunarodno pravo bavi na prvom mestu prouåavaçem ovih odnosa s ciÿem çihovog pravnog regulisaça. 21 . samo dve strane jednog istog stava: u meœunarodnim odnosima vlada “prirodno staçe” (realizam) ali ako se dræave sporazumeju o pravilima ponaãaça koja ñe regulisati prava i obaveze dræava. Ova shvataça moæemo slediti i nañi kod savremenih teoretiåara meœunarodnih odnosa. on se pospeãuje. Meœutim. to “prirodno staçe” ñe biti prevaziœeno. Te norme nisu rezultat niåeg ãto bi se nalazilo iznad te voÿe. 15. mada su ona prvobitno nastala i razvila se u meœunarodnom pravu. To je zato ãto se rat vodi da bi se oåuvao svoj æivot ili svojih ålanova i za odræavaçe ili sticaçe stvari potrebnih za æivot.42 Kod nastavÿaåa i sledbenika teorije prirodnog prava moæemo takoœe nañi niz korisnih zapaæaça o bitnim pojavama meœunarodnih odnosa. u çoj se ne nalazi niãta ãto u celini osuœuje rat. prouåavala ovu oblast druãtvenog æivota. Prvi koraci ka regulisaçu ovih odnosa uåiçeni su uvoœeçem pravila o slobodi mora i slobodi meœunarodne trgovine. “Ako se uzmu u razmatraça prvi utisci o prirodi. koji se i u mnogo kasnijim radovima iz ove oblasti mogu nañi u viãe ili maçe izmeçenom vidu. 49. one su. Le droit de la guerre. delo. nav. te je u jednom dugom istorijskom periodu bio jedina nauåna disciplina koja je. u stvari. po: M. et de la paix. pa to ne moæe biti ni priroda ni razum koji tu prirodu otkriva. Prouåavaçe pravila koja treba da reguliãu neke odnose nije moguñe bez prouåavaça suãtine tih odnosa kao druãtvenih pojava. delo. tako i institucionalistiåkih teorija u nauci meœunarodnih odnosa. ova nauka se bavi tim 42 H. kao ãto su rat i mir. ãto je u saglasnosti s kretaçima prirode”. M.çegovog uklapaça u regule meœunarodnog pravnog sistema. nav. H. nav. Iz tog saznaça meœunarodne stvarnosti pozitivisti su doãli do ideje o meœunarodnom pravu kao skupu normi koje dræave svojom voÿom utvrœuju. Stojkoviñ. posveñuje paæça bitnim pojavama meœunarodnog æivota. poãto ne postoji nikakva naddræavna vlast koja bi te odnose re-gulisala pravilima koje bi morali svi poãtovati. Pozitivizam u meœunarodnom pravu je umnogome doprineo razvoju kako realistiåkih. nastajaçe potrebe utvrœivaça odnosa saradçe u meœunarodnim odnosima navodi dræave da uzajamnim sporazumima i ugovorima reguliãu te odnose. Merle. Meœutim. Sa razvojem pozitivizma u meœunarodnom pravu. te je tako doãao do interesantnih ideja za meœunarodne odnose. Mada su ove teorije protivureåne. Grotius. Tako se od samog poåetka razvoja meœunarodnog prava. str. pored istorije. Pravnim regulisaçem rata dobio bi se prostor za pravno regulisaçe mirnih odnosa unutar kojih je bio jedino moguñrazvoj meœunarodne trgovine. naprotiv. Gavranov. osnovni pravci u prouåavaçu meœunarodnih odnosa razvijaju se uporedo s teorijom “prirodnog staça” u kome suverene dræave pribavÿaju “same sebi pravdu” sredstvima koja im stoje na raspolagaçu. Grocius je u svojim radovima teæio iznalaæeçu pravila koja bi regulisala voœeçe rata. str.

Ovo se podjednako moæe reñi kako za specija-lizovane istorije. i mada zbog toga jednostrane. one su doprinele razvoju teorijske nauke o meœunarodnim odnosima. Naime. jer su i ove teorije doprinele saznaçu nekih vidova meœunarodnih odnosa. bilo kao opãti stavovi ili polazne pretpostavke u metodoloãkom postupku istraæivaça meœunarodnih odnosa. uopãte gledano. Razumÿivo je da su diplomatska istorija i istorija meœunarodnih odnosa discipline koje su u najveñoj meri i neposredno dovele do potrebe konstituisaça teorije meœunarodnih odnosa. Meœutim. 3. Istorija i meœunarodni odnosi Istorija. viãe je okrenuta onome ãto bi trebalo da bude nego onome ãto jeste. koje mogu imati veliki znaåaj u teorijskom prouåavaçu meœunarodnih odnosa. pokazuje se ogroman znaåaj koji ima istorija u raspoznavaçu i raãålaçavaçu komplikovanog spleta meœunarodnih odnosa. razvoju nauke o meœuna-rodnim odnosima. Sama reå “diplomatija” doãla je od gråke reåi “diploma” koja oznaåava “akt savijen dvostruko i koji dolazi od suverena”. çihov skoro iskÿuåivi oblik je bio diplomatski. i u ovom sluåaju ne moæe se nikako zanemariti znaåaj nauke meœunarodnog prava. s kojim je nastao i idealistiåki prilaz meœunarodnim odnosima uopãte. a ne odnosa koje te norme reguliãu. A. Diplomatska istorija i spoÿna politika Najstarija od istorijskih disciplina koja se neposredno i posredno bavi prouåavaçem odnosa izmeœu dræava je svakako diplomatska istorija. Ovo je naroåito sluåaj s razvojem i vladavinom pozitivizma u meœunarodnom pravu. diplomati su predstavnici suverena preko kojih se razmeçuju “diplome” a “diplomatska istorija je imala za zadatak da otkriva 22 .43 Prema tome. poãto se nauka meœunarodnog prava svodi na prouåavaçe pravnih normi. tako isto i za opãtu istoriju i velike sisteme filozofije istorije Hegela (G.odnosima uglavnom primenom normativnog metoda. S obzirom na to da su se meœunarodni odnosi nekada odvijali gotovo iskÿuåivo kao odnosi suverena. najviãe je doprinela saznaçu o pojavama meœunarodnih odnosa i. tj. prema tome. koje se bave iskÿuåivo prouåavaçem pojava meœunarodnih odnosa kao ãto su diplomatska istorija i istorija meœunarodnih odnosa. Hegel) i istraæivaça istorije Tojnbija (A. Toynbee). u kojima i savremeni istraæivaå meœunarodnih odnosa moæe nañi znaåajne sinteze i zapaæaça iz istorijskog mate-rijala. s obzirom na to da se bez istorijskog metoda ne moæe zamisliti prouåavaçe niza makropojava iz ove oblasti. doãlo je do poistoveñivaça stvarnih odnosa s normativnim modelom odnosa. Ona i danas doprinosi saznaçu i nauånom objaãçeçu ovih pojava. One su opremile rad na teorijskom prouåavaçu meœunarodnih odnosa do-voÿnom koliåinom materijala za stvaraçe polaznih pretpostavki u teorijskom formulisaçu opãtih stavova ove nauke. Joãu delima gråkog istoriåara Tukidida i çegovoj analizi procesa koji su se razvijali u Peloponeskom ratu. vladara i çihovih vlada.

jer je proizaãao iz istorijskog dokumenta. dvostrane i viãestrane odnose dræave. Meœutim. i V. Diplomatski odnosi i dokumenti su samo “finalizacija” jednog sloæenog procesa u druãtvu u celini i u politiåkim organima unutar kojih se donose odluke. Merle. politiåkih. koriste se diplomatski arhivi. bogatijih oblika meœunarodnih odnosa. tako da diplomatska istorija viãe nije mogla da odgovori potrebama za poznavaçem onoga ãto se zbiva u meœunarodnim odnosima i ãto je dobijalo sve veñi znaåaj u æivotu druãtva uopãte. 45. str. 44 Isto. 45 nav. M. Uporedo s diplomatskom istorijom. tj. ekonomskih. kulturnih i drugih åinilaca od znaåaja u kreiraçu spoÿne politike svake zemÿe.44 U svom razvoju. odnosa sila. Gavranov. Taj çen nedostatak ima i svoje dobre strane. posle Prvog svetskog rata poåiçe da se razvija prouåavaçe spoÿne politike. Sociologie des relations internationales. delo. 23 . Prvi svetski rat i Oktobarska revolucija unose bitne promene u ovu sferu odnosa. diplomatska istorija je postepeno proãirivala poÿe svoga prouåavaça tako da je u çega ukÿuåivala osnovne komponente spoÿne politike jedne zemÿe. çi43 Littre. a ponekad i dnevna ãtampa”. koji oznaåavaju kraj iskÿuåive nadleænosti suverena u çoj. jer zahteva da çeni zakÿuåci budu argumentovani istorijskim dokumentima.46 “Spoÿna politika kao nauka prouåava aktivnosti pojedinih dræava. 1217. S druge strane. B. S jedne strane. Stojkoviñ. Merle. Meœunarodni odnosi i istorijske discipline. delo. 216. koji zahteva podelu rada i u meœunarodnim razmerama. kao i vojna i politiåka sredstva u toj politici. po: M. Glavnu ulogu u meœunarodnim odnosima za diplomatsku istoriju imaju “ãefovi dræava. mi-nistri inostranih poslova i çihov diplomatski aparat.45 Ova ograniåenost diplomatske istorije u pogledu izvora i predmeta istraæivaça ima svoje dobre i loãe strane. koja izvore svoga saznaça nalazi uglavnom u sredstvima javnog informisaça. str. te se nisu mogli objasniti i razumeti samo prouåavaçem diplomatskih dokumenata. ãto donosi kapitalistiåki naåin proizvodçe. u ovom istom vremenu dolazi do razvoja novih. ideja i materijalnih i subjektivnih åinilaca koji deluju na meœunarodne odnose. nav. 23/1964. sa revolucijama krajem XVIII i u prvoj polovini XIX veka. åesto jedini izvori. 46. str. Iz tih razloga meœunarodni odnosi nisu mogli ostati samo “diplomatski” odnosi. Ona na taj naåin zameçuje diplomatska istorijska dokumenta sa zvaniånim interpretacijama koje daju vlade zemaÿa o svojoj spoÿnoj politici. nav. Jankoviñ. Kao glavni. str. “Anali Pravnog fakulteta u Beogradu”. ona ostaje jednostrana u ocenama.i objaãçava diplomatske dokumente. s obzirom na to da se ne upuãta u analizu uloge druãtvenih. Graœanska demokratija i u toj oblasti uvodi nove oblike. ãto se ogleda u tome da je podatak koji iznosi diplomatska istorija po pravilu taåan. Meœutim. skupinu sluæbenih ili tajnih dokumenata pomoñu kojih su vladari saobrañali meœu sobom”. Diplomatska istorija se morala okrenuti prouåavaçu kretaça meœunarodnih ekonomskih odnosa. ona ne dozvoÿava proizvoÿnost u analizi. meça se i sistem odluåivaça u spoÿnoj politici. Liåne oso-bine diplomata su najåeãñe predmet çihovih podrobnih analiza. 46 M.

ideoloãki. prevlast. delo. Colin. razvila se nova istorijska disciplina Istorija meœunarodnih odnosa. materijalnih i subjektivnih. 49 M. kao ãto su statistiåki. Ovaj metodoloãki postupak ne zanemaruje sve ono ãto prouåava diplomatska istorija. uloge opãtih druãtvenih kretaça. liånosti dræavnika itd. ekonomski. istorijsko prouåavaçe meœunarodnih odnosa podrazumeva istraæivaçe svih åinilaca. i uz diplomatsku istoriju posle Prvog svetskog rata predstavÿa znaåajan vid nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa. 24 . 47.47 Spoÿna politika se razvila u posebnu disciplinu. IVIII. Istovremeno. Sa pojavom viãetomog dela P. koji su pored staça u meœunarodnoj zajednici uslovÿeni i nizom faktora unutraãçeg razvoja dræave”. ali motivisano çihovim sopstvenim interesima. a zbog potreba istorijskog prouåavaça pojava meœunarodnog æivota. nav. Merle. analiza sadræaja i dr. uloga liånosti). t. borbe za prestiæ. uporedo s razvojem diplomatske istorije i spoÿne politike. finansijski. Gavranov. s obzirom na to da u oblasti spoÿne politike tajna diplomatija joãuvek izmiåe kontroli predstavniåkih tela. B. “savremene istorije”. jer se ona u stvarnosti svodila na prouåavaçe tzv. Paris. B. Renuvena i Æ. u okvirima opãteg staça u meœunarodnoj zajednici i meœunarodnim odnosima. u kome su dali svoje priloge poznati francuski istoriåari.49 U zajedniåkoj kçizi P. Renouvin)48 Istorija meœunarodnih odnosa. Na taj naåin se oni pribliæuju metodima koji se primeçuju u jednom delu 47 V. hegemoniju i imperijalizam u meœunarodnim odnosima. Renuvena (P. nav. Paris. Istorija meœunarodnih odnosa U samoj promeni naziva sadræana je i suãtina promene koja je nastala sa pojavom novog metodoloãkog postupka koji je doveo do stvaraça istorije meœunarodnih odnosa. Meœutim. B. str. naroåito u oblasti politike sile. Dirozela (J. ovaj istorijski pristup unosi nove metode u istraæivaçe. 1966. A. 1960. ali on zahteva mnogo viãe. 48 P. str. Meœutim. nedostaci koji su proizilazili iz metoda prouåavaça diplomatske istorije nisu mogli biti izbegnuti prouåavaçem spoÿne politike. demografski. M. naroåito onda kada se istraæuju skoraãçi dogaœaji o kojima su dokumenti joãuvek obavijeni velom dræavne tajne. åiji je osnovni nedostatak nepouzdanost podataka koji se daju u javnost. Histoire des relations internationales. intervju. Tada se primeçuju metodi razvijeni u sociologiji i politiåkim naukama. 14.hovo delovaçe u odnosima s drugim dræavama. Renouvin. delo. Stojkoviñ. Ovi nedostaci diplomatske istorije i spoÿne politike ne iskÿuåuju ove metode iz nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa ni u ovom trenutku u kome je nauka o meœunarodnim odnosima razvila niz metoda za prouåavaçe savremenih staça i kretaça u meœunarodnim odnosima. Duroselle)50 oni izlaæu osnovne åinioce koje treba imati u vidu kada se prouåava istorija meœunarodnih odnosa (geografski. 50 Introduction a l’etude des relations intrnationales.

te se pored niza monografskih radova. V. ono ima i danas veliki znaåaj u istraæivaçu meœunarodnih odnosa. Ãuleka. U tom smislu. åime svoja istraæivaça åine joãkorisnijim za istraæivaçe meœunarodnih odnosa u celini. koji je bio vladajuñi u ovoj vrsti radova toga vremena. 25 . i Spoÿaãçi odnoãaji Srbije novijega vremena. kao i analizi pojedinih perioda istorije meœunarodnih odnosa XIX i XX veka. tako i opãta shvataça o bitnim epistemioloãkim i metodoloãkim problemima ove nauke. Pored diplomatske istorije. Joãu XIX veku pojavÿuju se dela iz oblasti diplomatske istorije. ãto najåeãñe odgovara filozofskom opredeÿeçu autora. Mada istorijsko prouåavaçe ne moæe sasvim da zadovoÿi potrebe za poznavaçem meœunarodnih odnosa. te prevazilaze diplomatsko-istorijski metod. jer je prvenstveno ograniåeno na proãlost. Kruÿa i Historija diplomacije. vrlo razvijena i ima relativno dugu tradiciju. Meœu çima se naroåito istiåu studije Jovana Ristiña Diplomatska istorija srpsko-turskih ratova 1618. moæe se reñi da se u SAD razvijaju ãkole empirijskog karaktera. Tri toma ovog posledçeg dela daju produbÿenu sliku meœunarodnog poloæaja Srbije toga vremena. do Prvog svetskog rata. Izmeœu dva rata nastavÿa se tradicija velikog interesovaça za prouåavaçe diplomatske istorije. U ovom istom razdobÿu pojavÿuju se i dva sistematska dela Diplomatska istorija moderne Evrope u dva toma od J. koje izraæavaju kako razliåite teorijske stavove. III ÃKOLE U NAUCI O MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA U toku savremenog razvoja teorije meœunarodnih odnosa razvile su se i uåvrstile ãkole razliåitih pravaca. Jovanoviña i Diplomatska historija u dva toma od V. Iblera). U naãoj zemÿi je istorija meœunarodnih odnosa. u kojoj je u oko dvadesetak kçiga izloæen i meœunarodni poloæaj Srbije i srpskog naroda kroz ceo XIX vek. pojavÿuje edicija “Srpski narod u XIX veku”. dok su za Evropu karakteristiåni istorijsko-socioloãki pristupi problemima meœunarodnih odnosa. mogu se navesti i studije koje prevazilaze istorijski metod analizom åinilaca koji su delovali na spoÿnu politiku i meœunarodni poloæaj Srbije. u jednoj ili drugoj formi. Posle Drugog svetskog rata izlaze dva uxbenika (Diplomatska istorija V.nauke o meœunarodnim odnosima. To su na prvom mestu: Srbija na istoku Svetozara Markoviña i produbÿena analiza klasiåno-druãtvene sadræine spoÿne politike Srbije u delu Dimitrija Tucoviña Srbija i Albanija. pojavÿuje se veliki broj monografskih radova posveñenih analizi dvostranih odnosa naãe zemÿe s drugim zemÿama.

on trpi uticaj biheviorizma. traæi u istoriji “redovne odnose. R. populacija. U ovom smislu.53 S druge strane. 26 . druãtvena struktura. 52 Isto. i viãe ili maçe omeœiti. 53 Paix et guerre entre les nations.51 Da bi se razumelo ponaãaçe dræava u meœunarodnim odnosima. postoji uvek korelacija izmeœu vojne organizacije druãtva i druãtvene organizacije i strukture. 54 Nav. trpi uticaje drugih socioloãkih pravaca. naroåito smeçivaçem tipova ako to smeçivaçe postoji”. sledeñe ãkole i teorijski pravci u ovoj nauci: istorijsko-socioloãki pravac. 1962. str. Sociolog. str. izvori) i druãtvene determinante (ideologija. prema tome. zbog rezultata koje su one u tom prouåavaçu do sada postigle. 315. Aron teæi da zapazi korelacije izmeœu razliåitih oblasti druãtvenog æivota i pojava u çima. kada treba da odredi predmet istraæivaça nauke meœunarodnih odnosa. La sociologie des relations internationales. ona mu maçe-viãe uspeãno odoleva. sediãte prouåavaça meœunarodnih odnosa biñe teorija odluåivaça.Razmatraçe teorijskih pravaca u nauci o meœunarodnim odnosima je sastavni deo prouåavaça ove oblasti druãtvenog æivota. ili samo jedan åovek. vrlo je uspeãna kritika bihevioristiåke sociologije koju je razvio R. sept. Meœutim. Istovremeno. Paris. a naroåito biheviorizma. 1963. delo. prouåavaça naåina na koji nekoliko ÿudi. Moæe se åak reñi da danas istorijska sociologija predstavÿa okvir vrlo uspeãne kritike savremenih bihevioristiåkih i funkcionalistiåkih teorija u sferi nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa. po çemu. koja se danas u najåistijem vidu odræava i razvija u Evropi (naroåito u Francuskoj). dræave “politiåke jedinice koje predstavÿaju ÿudske zajednice zasnovane na jednoj teritoriji”.54 51 R. On veoma oãtro kritikuje svoœeçe dræava i drugih aktera meœunarodnih odnosa na algebarske simbole. 311. “Revue FranE7aise de Sociologie”. Istorijsko-socioloãka ãkola Ova ãkola. po çemu. kao i naåin na koji su ÿudi u çemu radili”. 1.52 R. tj. poãto su. odluåuje o sudbini miliona ÿudi”. politiåki sistem). Aron. U dosadaãçem razvoju nauke o meœunarodnim odnosima mogu se izdvojiti. Calman Levy. “Naåin na koji su se ÿudi borili bio je uvek efikasan da se pomoñu çega odredi socijalna struktura datog druãtva. funkcionalistiåki i marksistiåki. Aron. Tako. psiholoãki. neophodno je poznavati niz åiçenica: fiziåke determinante (prostor. Aron. jedan od znaåajnijih predstavnika istorijske sociologije u Francuskoj. kritiåki odnos prema çima je neophodan zbog filozofskog opredeÿeça i ideoloãke obojenosti koja ne moæe biti iskÿuåena i pored proklamovane “nauåne neutralnosti”. smatrajuñi da je u srediãtu toga predmeta proces donoãeça odluka: “Onoliko koliko postoji mnoæina suverenih jedinica (ãto je suãtina meœunarodnih odnosa).

U teorijskom delu Aron definiãe koncepciju svoje teorijske analize. ravnoteæe snaga. mora se primetiti da to samo po sebi nije dovoÿno da bi se doãlo do navedenog teorijskog objaãçeça suãtine meœunarodnih odnosa. koji se. Odnosi izmeœu dræava imaju jednu originalnu crtu koja ih razlikuje od svih drugih odnosa: oni se odvijaju u senci rata ili. ÿudi i duãe. U ovim odnosima politiåke jedinice teæe da postignu odreœene ciÿeve koji se. pa i pored toga razvoj druãtvenih odnosa poprima obeleæja koja mogu biti suprotna tim pravilima. predodreœene su da budu protivnici. Sociologija. pisac objaãçava ponaãaçe aktera u meœunarodnim odnosima i tu se najviãe zapaæa uticaj biheviorizma na çegove stavove.: R. Ne upuãtajuñi se na ovom mestu u raspravu o tome da li u meœunarodnim odnosima postoji efikasan zakon i efikasan sudija. kao ãto su nastanak blokova. politika sile.. Meœutim. i na jednom viãem nivou na opãte ciÿeve bezbednost. Istorija i Prakseologija. kao takva. on zakÿuåuje da je meœunarodna politika. Duænost sociologa bi bila da izbegava apstraktno rezonovaçe i da svoje tvrdçe zasniva na åiçenicama. To je tako jer u meœunarodnim odnosima nema efikasnog arbitra koji bi mogao da prinudi dræave da poãtuju pravila igre i koji bi ih ograniåavao u izboru sredstava. iza kojih stoji monopol fiziåke sile date dræave.55 Ovo çegovo delo podeÿeno je u åetiri odeÿka: Teorija. mogu podeliti na konkretne prostor. 18. On smatra da je nemoguñe pristupiti socioloãkom prouåavaçu ponaãaça aktera u meœunarodnim odnosima bez istorijskih prouåavaça. Aron odbacuje pravo i moral i smatra da bi bilo idealistiåki ne videti da u meœunarodnim odnosima sila i moñ. 56 R. Ako se 55 Opãirniju kritiku ovog dela vid. Cela meœunarodna politika sadræi jedan sudar voÿa zato ãto nastaje u odnosima dræava koje se slobodno opredeÿuju u svom ponaãaçu.. U odeÿku “Sociologija”.. kojim dræava raspolaæe. Aron posveñuje ozbiÿnu paæçu prouåavaçu nastajaça pojedinih oblika. po çemu. Kada je reå o sredstvima za postizaçe ovih ciÿeva. Pridræavajuñi se ovog metodoloãkog uputstva. predstavÿaju odluåujuñu ulogu u borbi dræava za postizaçe svojih ciÿeva. moñi slava. jer sila uvek stoji na raspolagaçu dræavama. Aron. Poãto one nisu podreœene jednom zakonu i sudiji. ako se upotrebi jedan taåniji izraz. diplomatije izmeœu dva bloka i unutar blokova. Druãtveni odnosi unutar dræave regulisani su vrlo efikasnim pravilima. Aron je dao u svom poznatom delu Mir i rat meœu narodima (Paix et guerre entre les nations). instituta i procesa u istoriji meœunarodnih odnosa. 27 . Stojanoviñ. On u centar ove analize stavÿa “pravila igre” u meœunarodnim odnosima i zakÿuåuje da je tu reå o odnosima politiåkih jedinica od kojih svaka zadræava za sebe pravo da sebi pribavi pravdu i da sama sebi bude gospodar u odluåivaçu o svom ponaãaçu u toj igri. ili mira”. svode na diplomatiju ili rat. 3/66. “Ambasador i vojnik æive i simbolizuju meœunarodne odnose. Paix et guerre.56 Polazeñi od toga. odnosi izmeœu dræava sadræe u suãtini alternativu rata.Svoju osnovnu koncepciju meœunarodnih odnosa R. Zbog toga je sprega diplomatije i strategije osoben fenomen vezan za meœunarodne odnose. on ipak ostaje do kraja veran metodima istorijske sociologije. “Politiåka misao”. str. s obzirom da su meœudræavni.

delo. a naroåito onda kada proceçuje ulogu velikih sila i mesto malih i sredçih dræava u meœunarodnim odnosima. Pri tom. ispituje i moguñnost prevazilaæeça politike sile u meœunarodnim odnosima. Ova potvrda. ali ograniåiti se na prvi tip (unutraãçe faktore) mnogo je opasnije nego ograniåiti se na drugi tip”. onda se moæe reñi da ovaj odeÿak predstavÿa primer najviãeg dometa istorijsko-socioloãke analize.58 “Uz pretpostavku da imamo jedno diplomatsko poÿe. str. on izraæava pesimizam. Samo sociolog koji upotrebÿava istorijski metod mogao bi postati savetnik vladaoca”. Pluralistiåki prilaz pretpostavÿa izbor åinilaca i davaçe prednosti nekima od çih. 438439. a metodi.59 Sledeñi ova svoja razmiãÿaça. str. Aron ispituje ulogu razliåitih åinilaca koji odreœuju ponaãaçe dræava u meœunarodnim odnosima. Meœutim. on je çegov veliki kritiåar. Svako izuåavaçe koje je ograniåeno na jedan ili na drugi tip objaãçeça nepotpuno je. 60 Nav. Arona. te uvodi ostale faktore od vaænosti za odabrane ciÿeve i da odstupaça od primeçenih politika razmatra u svetlosti kompleksa sila. Aron zakÿuåuje da samo istorijska sociologija a ne parcijalne analize ni apstraktne teorije moæe izraziti problem u onom obliku u kojem dræavnici treba da se suoåe sa çim. 438. delo.57 Aron smatra da prouåavaçe mnoæine faktora koji deluju na meœunarodne odnose mora proñi kroz istorijska poreœeça bez kojih se ne moæe doñi do otkrivaça nekih pravilnosti u politici bilo koje zemÿe. Meœutim. ideoloãki stav mu åesto ne dozvoÿava da zapazi promene koje danas deluju u meœunarodnim odnosima. delo. delo. ona ne mogu pruæiti nikakav materijal pomoñu kojeg bi dokazala uzrok i posledicu. 59 Nav. U åetvrtom odeÿku. jer ne vidi moguñnost da meœunarodno pravo postane efikasan regulator odnosa izmeœu dræava. Pored toga. 451. jer se ne mogu zanemariti kulturo57 V. Tu filozofskoideoloãko opredeÿeçe uvek igra znaåajnu ulogu.ima u vidu ideoloãka opredeÿenost R. str. svrstava u ranije poznate okvire finansiraça politiåkih ciÿeva glavnih aktera meœunarodne ravnoteæe snaga. sigurno je da ñe se neke situacije po-navÿati”. kao ãto je pomoñzemÿama u razvoju. ciÿevi i instrumenti te politike objaãçavaju se s obzirom na unutraãçe faktore i na opãtu situaciju. 58 Nav. Ibler. Tako on i politiku nesvrstavaça spuãta na nivo klasiåne neutralnosti.60 Osnovne slabosti istorijske sociologije se teãko mogu izbeñi insistiraçem çenih predstavnika na pluralistiåkom objaãçeçu druãtvenih pojava. i da iste dræave ostaju u çemu. da istoriåar poåiçe primenom “ciÿasvesne” sheme. jednostavno predstavÿa u konkretnom sluåaju primenu Maks Veberove (Max Weber) ideje. on se teãko oslobaœa klasiånih merila diplomatske istorije. a neke nove pojave u meœunarodnim odnosima. str. 444. putem jaåaça uloge meœunarodnog prava. Pored toga ãto prihvata neke metode biheviorizma. Isto tako. nav. oãtro kritikuje antropoloãki i psiholoãki pristup u prouåavaçu pojava meœunarodnog æivota. “Kad su ova izuåavaça odvojena od politiåkog prouåavaça. Prakseologiji. u odreœenom smislu. 28 .

poçer) jeste sposobnost pojedinca. sila. dræave moraju neprekidno jaåati svoju moñ. a naroåito se to åini onda kada je reå o realistiåkoj i institucionalistiåkoj teoriji. pre nastojati da se upravÿaju prema svojim interesima i voÿi nego prema savesti i potrebama meœunarodnog druãtva. poãto je glavna osobina ove ãkole pluralistiåki prilaz. najåeãñe zapaæa stavove koji ulozi sile daju prevagu.loãki uticaji i razliåiti vrednosni sistemi. proizvodne moguñnosti. Ãire gledano. 14. odnosno moñ(puissance. ni po rezultatima do kojih su doãle. one ne bi mogle biti uvrãtene u ãkolu istorijske sociologije. vojna moñi dr. Ovakve monistiåke pristupe uglavnom kritikuju sociolozi istorij-ske ãkole. strateãki poloæaj. odreœuje meœunarodne odnose. realistiåke i institucionalistiåke teorije. istorijsko-socioloãkom metodu moæemo pri-druæiti i neke teorije koje su se razvile u SAD i Velikoj Britaniji. Strogo gledano. Savremena nauka o meœunarodnim odnosima. Zato nije moguñe zasnovati neki opãti stav. Sa razvojem pragmatizma u ameriåkoj filozofiji. Bliæe upoznavaçe sa çima ñe to najboÿe i pokazati. 1951. koja svoje inspiracije nalazi i u najstarijim izvorima ÿudske misli. 61 G. savezi. ideologija. i jedne i druge u istoriji traæe potvrdu svojih hipoteza i na tim potvrdama grade svoje teorijske stavove. Isto tako. koji. po çemu. koje vode meœusobnu borbu. insistiraçe na cikliånom kretaçu istorije tako ãto se “istorija po-navÿa” ne moæe prerasti status nauåne hipoteze. str. saobrañajne i komunikacione moguñnosti. dok ove ãkole grade teorijsku konstrukciju uglavnom na jednom osnovnom åiniocu. s ciÿem da zauzmu vladajuñe mesto u druãtvu. grupe ili dræave da nametne svoju voÿu drugome. Na toj osnovi nastaju odnosi u kojima vladaju naoruæaçe. u suãtini se ove ãkole ne razlikuju u biti ni po metodoloãkom pristupu. kao ãto su teorija sile. A. sila postaje åinilac od prvorazredne vaænosti u meœunarodnim odnosima. Meœutim. silu i moñ. demografska osnova. oslaçajuñi se pri tom na sredstva sile u sluåaju nepokoravaça. Da bi ostvarile svoje nacionalne interese. ravnoteæa snaga i rat. Metodoloãki. 29 . Prema definiciji savremenih teoretiåara meœunarodnih odnosa na Zapadu. vojni i upravni imaju najznaåajniju ulogu. politiåki sistem. Takva shvataça su u joãveñoj meri dobila u znaåaju u prouåavaçu meœunarodnih odnosa koje se uglavnom razvilo na Zapadu. a meœu çima. London Stevens. meœu kojima su najbitniji: geografski poloæaj. Schwarzenberger. Teorija sile i realistiåka teorija meœunarodnih odnosa U politiåkim naukama raãireno je shvataçe da je politika samo proces koji nastaje u borbi za vlast. Suãtina politike najåeãñe se traæi u delovaçu politiåkih snaga. dogod ono ne preraste u meœunarodnu zajednicu. odnosno saåuvale svoje vrednosti.61 Moñ sadræi niz elemenata. Osnov politike sile leæi u tome ãto ñe grupe u okvirima meœunarodnog druãtva. Svi ovi elementi se nalaze u meœuzavisnosti. diplomatija zasnovana na sili imperijalizma. Power Politics. pravilnosti i zakonitosti iskÿuåivo na istorijskom iskustvu. jer se ne moæe sa sigurnoãñu oåekivati po-navÿaçe u buduñnosti.

koji su u uzroånoj vezi s politikom sile jer ih ona i odreœuje i obezbeœuje. V. od vremena antike pa sve do naãih dana. drugi zanemaruju uzroke koji dovode do primene sile u meœunarodnim odnosima. 4. te se u meœunarodnim odnosima moæe sve ostvariti. jer zasnivaju svoju koncepciju o ulozi sile u meœunarodnim interesima na jednom motivu nacionalnom interesu. Morgenthau). i ona se svodi na to da silu smatra bitnom i odluåujuñom za odnose izmeœu dræava. prirodno nastajaçe neprijateÿskih teæçi kod susednih dræava.62 Ova dva pravca u teoriji sile ne razlikuju se u biti. Pareto. poãto proizilazi iz ÿudske prirode u kojoj dominira instinktivni pokretaå borbe za moñ. “Politiåki realizam polazi od toga da je politika. Zbog toga je bitno posedovati silu i moñ. 1960. samo preruãeno stremÿeçe za ovim jedinim pravim i univerzalnim ÿudskim dobrima. str. “Sociologija” 1/67. moñ. Pareta (V. kao i ubeœeçe da dræave koje poãtuju moralne norme u meœunarodnim odnosima nuæno ærtvuju svoje sopstvene interese. za politiku sile. Drugim reåima. “Realisti” polaze od “stvarnog staça” stvari u meœunarodnim odnosima. Prema tome. Prema tome. u svojim politiåkim raspravama prihvata neke ideje roœene kod Makijavelija. jer oni mogu biti razliåiti. V. oni smatraju da dræava polazi od svojih nacionalnih interesa. To stvarno staçe je stalno i nepromenÿivo. 11. odreœena objektivnim zakonima åiji se koreni nalaze u prirodi åoveka”. A. odnosno vlast: “Sve ostale vrednosti su u stvari. izuzev u naãoj epohi od nekih pravnika zanetih svojim koncepcijama ili nekoliko idealista koji meãaju svoje snove sa realnoãñu”. Hamilton (jedan od tvoraca ameriåkog ustava). 62 R. A7 518. “Realisti” u ovom sluåaju ostaju “monisti“. nepotrebno je traæiti posebne uzroke za prisustvo sile u meœunarodnim odnosima: ona je u çima çihova bit. koje se i danas mogu nañi kod savremenih ameriåkih “realista”. Iracionalna druãtvena situacija ne postaje usled sukoba nespojivih razliåitih vrednosti. TraitE9 der sociologie gE9nE9rale. Naime.64 S druge strane. ti zakoni su nepromenÿive konstante u åitavoj istoriji. 1967. str. çihova suãtina. a da je politika zasnovana na moñi i sili. Oni stoje na stanoviãtu da su meœunarodni odnosi politiåki odnosi. “Meœunarodna politika je uvek bila od svih priznata za ono ãto jeste. Lausanne-Paris. Aron. Sociologija iracionalnosti i sile. Jedan broj teoretiåara silu smatra jedinim efikasnim sredstvom za zadovoÿeçe bitnih interesa dræava (realisti). New York. 63 H. nav. 691. razvoj psiholoãkih teorija u sociologiji daje misaonu i nauånu osnovu ameriåkom rea-lizmu u meœunarodnim odnosima. kao i druãtvo u celini. isticao egoistiånost ÿudske prirode. Osnovna razlika je to ãto teorija “åiste politike sile” odstraçuje sve mitove koji navode dræave da jaåaju svoju moñ. Miliñ. Jedan od prvih ameriåkih dræavnika i politiåkih mislilaca. delo.63 Realistiåka teorija meœunarodnih odnosa u SAD ima znaåajnu tradiciju. Politics among 64 30 . koji smatra da se sve ÿudske vrednosti uglavnom svode na materijalna dobra. Knope. veñusled Nations. On je. zakÿuåuje Morgentau (H. Morgenthau. takoœe. str. Lako se dE2 zapaziti veliki uticaj V. Pareto).U nauci o meœunarodnim odnosima mogu se razlikovati dva osnovna pravca u teoriji sile.

Po çima. R. filozofske. Fox. koja je po dogmama hriãñanskog uåeça optereñena 65 W. nav. Razoåaraçe koje je moralo doñi nakon takvog idealizovaça stvarnosti. str. ka skoro potpunoj negaciji meœunarodnog prava i meœunarodnih institucija u meœunarodnim odnosima. koji u svom glavnom delu Politics among Natons. jer se spoÿna politika nikada ne sme zasnivati na legalistiåkom idealizmu koji poklaça suviãe povereça pravnim i moralnim principima. Les fondements moraux et juridiques de la politique E9trangE9re amE9ricaine. jednog od eminentnih predstavnika ove ãkole. ãto je. Oni se odvajaju od çih po tome ãto razliåito odreœuju uzroke takvog staça stvari. kaæe sledeñe: “Ma koji da su konaåni ciÿevi meœunarodne politike. str. Kennan). oni to åine putem borbe za silu”. On istiåe da ameriåka politika åesto nije vodila dovoÿno raåuna o ulozi sile i nacionalnih interesa u meœunarodnim odnosima. 67 G. ekonomske ili kao druãtveni ideal.nepomirÿive borbe razliåitih grupa za ãto veñe raspolagaçe istim univerzalnim dobrima”. koji je u svojim kritikama legalistiåkih i idealistiåkih shvataça meœunarodnih odnosa polazio od teoloãke koncepcije åovekove prirode. putem boæanskog posredovaça ili kroz prirodni razvoj ÿudskih poslova. str. u studiji Fondation Nationale des Sciences Politiques. delo.. nakon stvaraça Druãtva naroda u kome se videlo ostvareçe neke vrste “druãtvenog ugovora”. uzroci nastanka “realistiåke” teorije mogu se traæiti u dvema åiçenicama: prvo. 1954. Realities of American Foreign Policy. bezbednost. odvelo je u drugu krajnost. T. Nibura (R. brzina uspona SAD u meœunarodnoj hije-rarhiji sila posle Drugog svetskog rata nametala je potrebu objaãçeça mesta i uloge ove sile u meœunarodnim odnosima i novoj konstelaciji snaga u meœunarodnoj zajednici. Oni mogu da definiãu svoje ciÿeve kao religiozne. Ali kad god se bore da ostvare svoj ciÿ putem meœuna-rodne politike.67 “Realizam” kao teorijski stav u nauci meœunarodnih odnosa ima svoje posebno mesto u odnosu na druge teorije. Kenana (G. Paris. 1954. 31 . po çegovom miãÿeçu. sila je uvek neposredni ciÿ. kojim je trebalo savladati “prirodno staçe” koje je vladalo u meœunarodnim odnosima. Niebuhr). bila greãka. krajçi uzrok borbe za silu i moñ nalazi se u nepromenÿivoj ÿudskoj prirodi. Istorijska uslovÿe-nost “realistiåkih” teorija najboÿe se moæe osetiti u stavu X. Morgentaua. H. 2. 92. prosperitet ili samu silu. 66 H.65 Ovakav stav nesumçivo nalazi svoje mesto kod vodeñeg teoretiåara “realizma”. Oni se mogu nadati da ñe ovaj ideal ostvariti putem sopstvenih unutraãçih snaga.66 Istorijski posmatrano. Princeton. Dræavnici i narodi mogu konaåno æeleti slobodu. Kennan. Morgenthau. to je nesumçiva reakcija na pacifistiåki i legalistiåki idealizam koji je cvetao izmeœu dva rata u nauci meœunarodnog prava. S druge strane. “Realizam” u teoriji meœunarodnih odnosa najneposredniju inspiraciju nalazi u delima ameriåkog teologa R. Oni se ne mogu sloæiti sa stanoviãtima lega-lista i institucionalista da je moguñe iskÿuåiti silu iz meœuna-rodnih odnosa putem razvoja meœunarodnog prava i institucija koje bi razvijale meœunarodnu saradçu. koje u srediãte politiåkog procesa stavÿaju borbu za moñi silu.. te je nemoguñe oåekivati da u toj oblasti moæe neãto da se izmeni. 27.

te zbog toga sve teorije koje veruju u mir meœu narodima putem prava i osuœuju upotrebu sile ne mogu biti priznate kao nauåne. delo. imati puno povereçe u te koånice i çihovu efikasnost u odræaçu mira znaåi biti idealista. str.69 U spoÿnoj politici dræava. tj. Realisti insistiraju na tome da je osnov spoÿne politike dræava nacionalni interes koji se ãtiti i ostvaruje putem sile i koji se odraæava u jedinstvu teritorije. 580. Zato. politiåkih institucija i kulture. Morgentaua Politika meœu na-rodima (Politics among Nations) je sinteza “realizma” i predstavÿa dokumentovan izvor ovog teorijskog pravca u nauci o meœunarodnim odnosima. Morgenthau. Morgentaua moguñe je da se zapaze osnovni temeÿi na kojima on izgraœuje svoj sistem. ãto dovodi do ravnoteæe snaga. Wegova dela predstavÿaju veñdugi niz godina primer i najdosledniji razraœeni sistem “realistiåke” teorije u nauci o meœunarodnim odnosima. 32 . ono ne moæe da odgovori svrsi. Poãto meœunarodne odnose smatraju samo procesima u kojima dolazi do sticaça i deobe sile. 31. nav. Pitaçe rata i mira ne moæe biti reãeno ni najsavremenijim pravnim mehanizmom sistemom kolektivne bezbednosti. jer za razliku od pojedinaca. Zajednice ÿudi konstituisane u dræavi joãsu gore u tom pogledu. nadograœuje na ovoj teoloãkoj osnovi svoj sistem “realistiåkog” pogleda na meœunarodne odnose. koje teæe da uveñaju svoju moñ. Zbog toga je åovek u svom ponaãaçu u druãtvu egoist i sklon nasiÿu. i one se meœusobno dopuçuju.prvobitnim grehom. realisti dolaze do zakÿuåka da u çima nema uopãte mesta meœunarodnom pravu. Meœunarodno pravo u vrlo ograniåenom obimu sputava ambicije dræava. Izmeœu nacionalnih dræava. diplomatija je samo forma mirnog naåina borbe za moñ. dræave nisu u staçu da slede norme hriãñanskog morala koje taj egoizam i nasiÿe ograniåavaju. koja je jedino u staçu da u krañim razmacima obezbedi razvoj mirnih odnosa. Aron. prema tome. ne postoji dræava koja je stvorena i koja se odræava bez upotrebe sile. Pored osnovne determinante nepromenÿive ÿudske prirode optereñene instinktivnom potrebom borbe za moñ. delo. 69 H. “Stremÿeçe ka moñi je osnovna crta meœunarodne politike. uspostavÿa se ravnoteæa snaga koja je u tim uslovima jedini realistiåki naåin odræaça mira. H. kao i svaka politika. Morgentau. kada se nalazilo negde izmeœu morala i prava) te. Prema tome. jer ono u takvim uslovima ne moæe imati nikakvog uticaja. meœunarodna politika je nuæno politika sile”. po çegovom shvataçu. str. koja u krajçoj analizi odreœuje meœunarodne odnose nadograœuje se zaokruæena ãema interes-sila-interes koja se u meœunarodnim odnosima realizuje putem jednaåeça teæçi i moguñnosti. Prema 68 R.68 Bliski prijateÿ i saradnik uåenika Nibura. reãeçu vrlo komplikovanih i razvijenih oblika odnosa izmeœu suverenih dræava. nav. Iz ovog kratkog pregleda teorije H. Najveñe i najznaåajnije delo H. Meœunarodno pravo se nalazi na primitivnom stupçu razvoja prava (kao ãto je to bilo unutraãçe pravo u druãtvima vojne demokratije. strategija i diplomatija su samo dva vida borbe za postizaçe najveñeg moguñeg kapaciteta moñi. Stoga.

In Defence of the National Interest. Interesi nikako ne mogu biti veåne i nepromenÿive vrednosti. str. determiniãu ponaãaça dræava u meœunarodnim odnosima. 33 . Primeçujuñi ovaj stav na posleratni sukob. u kojoj se pored teorijskih analiza mogu slediti i politiåki stavovi samog autora u nizu pitaça meœunarodne politike. Ova kçiga predstavÿa na neki naåin teoriju primeçenu na praksu meœunarodnih odnosa. sem druãtveno--politiåkog sistema u SSSR. 77. delo. a da car joãuvek vlada Rusijom koja bi bila danas politiåki i tehnoloãki ista kao ãto je i ova danaãça. Veliki nedostatak ove teorije je upravo u tome ãto ne æeli da vidi promene koje nastaju u razvitku ÿudskog druãtva. Kao osnov analize u ovoj kçizi sluæe “gvozdeni zakoni” i “elementarne istine” u meœunarodnoj politici koji. New York. ãto je u zavisnosti kako od politiåke 70 Nav. te on izraæava æaÿeçe zbog toga ãto ih neki ameriåki politiåari nisu svesni. jer se svodi na pitaçe: ãta bi bilo da je sve ostalo isto. Ova teorijska koncepcija doãla je do primene u sledeñoj kçizi H. on zakÿuåuje: “Pretpostavimo za trenutak da su Leçin i Trocki umrli u progonstvu. Morgentau odriåe svaku ulogu oblika vladavine. druãtvenog i ekonomskog sistema u formiraçu nacionalnog interesa dræava. te je zbog toga posebno interesantna. te je i sam Morgentau åesto prinuœen da u teorijsku analizu uvodi nove momente koje pronalazi u istoriji meœunarodnih odnosa. Naroåito se ovaj zakÿuåak moæe primeniti na odnose SAD i SSSR. 71 H. str. prema tome. borbu belog i crnog. Takva jednostranost u objaãçavaçu druãtvenih pojava uproãñava stvarnost. Mnogi u SAD greãe (po miãÿeçu Morgentaua) kada te odnose pokuãavaju da objasne kao borbu dobra i zla. i çihove spoÿne politike. Ovi zakoni su po svojoj objektivnoj vrednosti ravni zakonu gra-vitacije.Morgentauu “Ideja interesa je stvarno bit politike i nije podloæna uslovima vremena i mesta. pa. a takoœe se mogu zadovoÿiti na razliåite naåine.”70 Poãto smatra interese stalnim i nepromenÿivim. po çegovom miãÿeçu. on zatvara krug svog teorijskog sistema. 1951. Morgentaua: U odbranu nacionalnog interesa (In Defence of the National Interest). On polazi od hipoteze da je sovjetska ideologija potpuno podreœena onome ãto su uvek bili “veåiti interesi Rusije”. promene koje meçaju u biti zahteve i moguñnosti jedne dræave. a ne vide da je to u stvari borba sile i sile i da bi ta borba postojala bez obzira na ideoloãke razlike koje danas dele te dve sile. Osnovni nedostatak ove teorijske konstrukcije je u tome ãto svodi sve politiåke pojave na jednu borbu za moñ. Sledstveno svom teorijskom stavu.. 8. Da li ko veruje da bi Sjediçenim Dræavama bilo svejedno kada bi ruski imperijalizam marãirao kao ãto je to radio u XVIII i XIX veku pod ideoloãkim barjakom i podrãkom hriãñanstva umesto boÿãevizma. svetla i tame.”71Ovakvo hipotetiåko razmiãÿaçe nikako ne moæe opstati. polemiãuñi tako sa onima koji u meœunarodnim odnosima vide i procese saradçe a ne samo sukobe i ratove. Morgenthau. u kome ostaje uloga sile kao posledica nepromenÿivosti ÿudske prirode u kojoj je sadræan instinkt borbe za moñ.. jer oni nastaju prema potrebama jednog druãtva.

odsustvu i moguñnostima çenog nestajaça iz meœunarodnih odnosa. U odreœenim uslovima razvoja proizvodnih snaga. Realistiåke” teorije bez sumçe imaju svoj znaåaj u razvoju nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa. jer ono podleæe zakonitostima ove politike. koja moæe da obezbedi sve potrebne uslove za razvoj i opstanak toga druãtva. one su. U istoriji takva staça su najåeãñe uzrokovala agresivno ponaãaçe i osvajaåku politiku u meœunarodnim odnosima. Za nauåno prouåavaçe uloge sile u meœunarodnim odnosima. ako uzmemo teæçe dræava u odnosu na promene dræavnih granica. çenom znaåaju. kada nacije istiåu svoje zahteve koji ubrzo prerastaju u princip narodnosti. Kakve su ozbiÿne promene nastale u odreœivaçu nacionalnog interesa u trenutku prelaza kapitalizma u çegov monopolski stadijum? Nisu li kolonije u to vreme bile osnovni interes imperijalizma? Porediti ove “nacionalne interese” s onim koji su postojali u feudalizmu ili li-beralnom kapitalizmu ne izgleda moguñe. te kao takvi meçaju politiåku kartu Evrope u posledçih sto godina çene istorije. zakonitosti su stalne i obrnuto. 34 . Danas se nikako ne moæe smatrati da reka Rajna ima isti strateãki znaåaj u odnosima Francuske i Nemaåke kakav je imala prethodnih vekova. Ono ãto nekim interesima daje spoÿni izgled nepromenÿivosti. To je samo jedno pitaçe u kompleksu problema uloge sile u ovim odnosima. neophodno je utvrditi druãtvene uslove u kojima se politika sile raœa i na osnovu toga doneti zakÿuåke o çenom prisustvu. Ili. to vaæi za sve druãtvene pojave: kada postoje isti uslovi. to je ãiri druãtveni kontekst unutar kojeg dolazi do formulisaça ili ostvareça nekog interesa. kojim su evropske dræave takoœe reãile niz svojih graniånih pitaça? Nekadaãçe znaåeçe strateãkih granica sa promenama koje su nastale u tehnici naoruæaça sada trpi ozbiÿne promene. jedna dræava moæe da se naœe u situaciji da na çenoj teritoriji nema prirodnih uslova za razvoj takvog tehnoloãkog tipa proizvodçe. Ali. tako i od tehnoloãkog stupça proizvodçe na kome se dato druãtvo nalazi.organizacije druãtva. a naroåito uloge sile. zadræimo se na fundamentalnim interesima koji proizilaze iz samog opstanka jedne dræave kao teritorijalnog oblika potpunog druãtva. Ako u meœunarodnim odnosima neka dræava sledi politiku sile. Nastale u kritici utopistiåkih. nije li sasvim lako zapaziti razlike na tom poÿu u vreme u kome joãnisu bile formirane nacije u Evropi i kasnije. Najzad. otiãle u drugu krajnost preuveliåavaçem nekih proseca u meœunarodnim odnosima. Meœutim. napredak tehnologije moæe da omoguñi da se na jednom do juåe sterilnom tlu razvije materijalna proizvodça. pacifistiåkih i legalistiåkih shvataça. kao ãto je to sluåaj i sa drugim pojavama druãtvenog æivota. Za teorijsko objaãçeçe politike sile u meœunarodnim odnosima nije dovoÿno raspravÿati samo o postojaçu efikasnih pravila ponaãaça koja bi spreåila primenu sile u meœunarodnim odnosima. çeno ponaãaçe ñe biti isto u razliåitim periodima istorije. moguñnostima delovaça. Oni su podloæni promenama koje nastaju delovaçem zakonitosti druãtvenog razvitka. oslaçajuñi se na prouåavaçe prakse. Zbog svega toga teãko je odræiva tvrdça da su interesi stalne kategorije koje nisu u zavisnosti od vremena i mesta. Moæe li se porediti ovo staçe nastalo s formiraçem nacionalnih dræava u Evropi sa staçem koje je nastalo Vestfalskim mirom 1648.

Prema tome. çeni osnovni stavovi mogu da imaju negativne posledice u formiraçu sistema miãÿeça. Drugim reåima. sporova. veñsamo jedan od oblika u kojima se ti odnosi javÿaju. Pored toga. sila nije niti moæe biti osnova koja odreœuje meœunarodne odnose. i uslovi koji dovode do primene sile s ciÿem çihovog ostvareça. unutar kojih je dolazilo do saradçe u vezi sa nekim pitaçima i do sukoba u vezi sa drugim itd. postoje uslovi u kojima sila moæe biti podobna za ostvarivaçe dræavnih interesa i uslovi u kojima ona to ne moæe biti. te da ona ima determinantnu ulogu u çemu. uz primenu najrazliåitijih sredstava: mirnih naåina saradçe. Drugim reåima. pa åak i ako preovlaœuje u epohi ÿudske istorije koju poznajemo. koji se takoœe mogu mirnim putem reãavati. Ovo delovaçe je naroåito moguñe. Nesumçivo je da sila ima znaåajno mesto u meœunarodnim odnosima i da je kroz åitavu çihovu istoriju snaæno uticala na çih. Od oblika i stepena meœuzavisnosti zavisi u krajçoj liniji i oblik odnosa izmeœu strana u çoj. koji preko politiåkog sistema vlasti moæe da ima uticaja na razvoj meœunarodnih odnosa u kojima ne treba zanemarivati delovaçe subjektivnih åinilaca. ako se jedna pojava åesto sreñe u datoj praksi druãtvenih odnosa. ãto moæe da dovede do uopãtavaça oblika ispoÿavaça jedne druãtvene pojave. to je u zavisnosti od niza okolnosti koje se razvijaju u meœuzavisnosti. nalaze u “prirodnom staçu”. u pospeãivaçu kretaça koja u materijalnoj osnovi imaju uslove za primenu politike sile u meœunarodnim odnosima. i ono postoji. Meœutim. postavÿa se pitaçe druãtvene funkcije “realistiåke teorije”. sukoba. Ovim se nikako ne misli da je moguñe iñi putem teorijskog uopãtavaça bez prouåavaça prakse. veñsamo to da se. ako se samo sila uzima kao osnova za teorijsko objaãçeçe meœunarodnih odnosa. dok bi se u suprotnom ostalo na opisu prakse. zanemarujuñi uzroke koji su je uslovili. jer ne postoje odgovarajuñe institucije koje bi svojom delat35 .Samo se na taj naåin moæe objasniti jedna pojava. pritisaka. U meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima razvijaju se razliåiti oblici u kojima dræave zauzimaju svoje mesto u sistemu meœunarodne zajednice. Nesumçiva je çena ideoloãka obojenost i doktrinarna pristrasnost. jer je sila nesumçivo samo krajça taåka u rasponu koji predstavÿa meœunarodne odnose. Znaåi. onda se dolazi do çihove uproãñene slike. to joãne znaåi da je ona osnova meœunarodnih odnosa. postoje uslovi koji omoguñuju da se mirnim sredstvima putem meœunarodne saradçe postignu neki interesi. ne moæe tvrditi da ta pojava predstavÿa osnovu åitavog poretka stvari u druãtvu. Da li je moguñe ostvariti interese kroz saradçu ili sukob. za razliku od drugih druãtvenih odnosa. Najzad. B. Institucionalistiåke teorije U objaãçavaçu prirode i suãtine meœunarodnih odnosa oduvek je bilo prisutno miãÿeçe da se ovi odnosi. Lako se dE2 zapaziti u istoriji da sukob i saradça predstavÿaju samo krajçe taåke ovih odnosa i da se izmeœu tih taåaka razvijala razgranata mreæa odnosa koji su iãli razliåitim putevima.

usmerilo je ispitivaçe nekim drugim pravcima. do sada nisu bile dovoÿno dobro organizovane.72 Stoga bi. Tako se doãlo do osnovne ideje institucionalista da meœunarodne institucije. ravnoteæa snaga. treba iskÿuåiti iz meœunarodnih odnosa. Jedan od glavnih predstavnika ove teorije u nauci meœunarodnih odnosa K. mogu iskÿuåiti sukobi iz meœunarodnih odnosa. Hitlerova okupacija Rajnske oblasti i anãlus u Austriji) poÿuÿali su ovo uvereçe da se putem prava i pravne zabrane oruæanih sukoba moæe iskÿuåiti politika sile iz meœuna-rodnih odnosa. suverenost. Rajt kaæe da ona nema uslove da odræava mirne odnose. Balance of Power and International Law. koje treba da urede odnose izmeœu dræava i da spreåe sukobe izmeœu çih. Unutar jedne dræave. Pored ovakvih institucija u meœunarodnim odnosima. meœu pravnicima internacionalistima zavladalo je uvereçe da se putem meœunarodnog prava. trebalo stvoriti institucije koje bi vodile raåuna o åoveånosti. Ovakvo iskustvo s Druãtvom naroda. koje s Druãtvom naroda dobija instituciju koja bi trebalo da obezbedi çegovu efikasnu primenu. i ako postoje. Kada kritikuje ravnoteæu snaga kao instituciju za odræavaçe meœunarodnog mira. Po çemu. Q. Wright) smatra da su meœunarodni odnosi oduvek poznavali razliåite institucije pomoñu kojih je u çima odræavano mirno staçe i koje su spreåavale izbijaçe sukoba. Rajt naroåitu paæçu poklaça 72 3/1943. tako da se ona moæe svrstati u red lega-listiåkih i idealistiåkih pristupa prouåavaçu meœunarodnih odnosa. U meœunarodnim odnosima takve institucije. po çemu. Naime. on se i danas javÿa u savremenoj teoriji meœunarodnih odnosa. zbog toga ãto dræave ne pristupaju ravnoteæi iskreno. poremete ravnoteæu u svoju korist. Meœutim. on je postojao i mnogo pre çega. o ÿudskim pravima.noãñu mogle da obezbede meœunarodni mir. te institucije bi bile: meœunarodno pravo. kako bi se dobilo objaãçeçe za ovaj nesklad izmeœu meœunarodnog prava i stvarnosti. rat itd. “American Journal of International Law”. Wright. nastajale su i institucije koje su upravo proizilazile iz sukoba. Rajt (Q. Institucionalistiåka teorija je naãla neposrednu inspiraciju u meœunarodnom pravu. dok one institucije koje ugroæavaju te vrednosti. niti su kao takve dorasle potrebama koje treba da zadovoÿe u meœunarodnim odnosima. Ukoliko neki pojedinac svojim ponaãaçem prekrãi ova pravila. kad to postignu. nisu dovoÿno efikasne niti dovoÿno dobro organizovane. kao ãto je rat. 36 . Ovakav naåin gledaça na meœunarodne odnose izrazio je joãMonteskije (Montesÿuieu). da bi iz çih bila iskÿuåena politika sile. veñu çoj vide moguñnost da uveñaju svoju moñi da. tako da su dræave prinuœene da vode i napadaåke ratove da bi zaãtitile svoje interese. nakon stvaraça Druãtva naroda. Osnovna osobina ovog teorijskog pravca je da u organizaciji institucija meœunarodne zajednice vidi izlaz iz stalnih kriza u koje ovi odnosi zapadaju zbog prisustva politike sile i çenih posledica. veñprvi veñi neuspesi Druãtva na-roda (rat u Etiopiji. zbog prihvataça ideja roœenih u pravnom idealizmu izmeœu dva rata. ponaãaçe pojedinaca je re-gulisano nizom pravila iza kojih stoje odgovarajuñe institucije koje obezbeœuju poãtovaçe ovih pravila. organizovano druãtvo deluje preko svojih institucija s ciÿem zaãtite oãteñenog i kaæçavaça onoga koji je ugrozio vrednosti drugoga.

. sluæi ovima kao argument za dokazivaçe svojih stavova. U tom smislu. tako i voÿu da donose svoje odluke samo na osnovu procene sile. Claude Jr. postojeñe organizacije regionalnog karaktera (npr. 1962. Kloda (I. ãtaviãe. Oni smatraju da Poveÿa UN predstavÿa solidnu osnovu za razvoj institucija u meœunarodnim odnosima. Arapska liga. str. ãto stvara potrebu usklaœivaça odnosa u pravcu ostvareça interesa svake pojedine dræave. Ovom shvataçu se u priliånoj meri pribliæava i shvataçe ameriåkog pisca I. ideja svetske vlade. Meœu institucionalistima postoji razlika u stavovima oko organizovaça ovakvih meœunarodnih institucija. On kaæe da oni “koji donose odluke o meœunarodnim odnosima treba da imaju kako slobodu. Klod vidi u tome konaåno reãeçe za iskÿuåeçe sile iz meœunarodnih odnosa. Elementi koji åine nacionalnu silu treba da budu dovoÿno jasni da dozvole realnu procenu relativne snage dræava i dovoÿno postojani da dozvole da ove procene posluæe za izvestan period vremena kao baza politike”. Oni polaze od toga da uspeh meœunarodnih organizacija leæi u tome ãto u svetu neprekidno jaåa meœuzavisnost dræava. tako da meœunarodna organizacija jednog regiona ima mnogo viãe uslova za efikasno delovaçe u pravcu razreãavaça protivureånosti na tom uæem podruåju. koji ozbiÿno kritikuje ravnoteæu snaga u meœunarodnim odnosima. On im pridaje veliki znaåaj za odræavaçe meœunarodnog mira.73 Iz ovog stava prema ravnoteæi snaga Klod izvodi zakÿuåak da je nemoguñe porediti sistem kolektivne bezbednosti sa ravnoteæom snaga u pogledu znaåaja za odræavaçe meœunarodnog mira. dok drugi smatraju da su univerzalne organizacije korisnije za oåuvaçe mira. Dosadaãça praksa na ovom poÿu moæda daje viãe za pravo ovim drugima. koja je danas oåigledna. New York. 37 .meœunarodnim organizacijama koje nastaju izmeœu dva rata i posle Drugog svetskog rata. Univerzalizacija svetskih odnosa saradçe i sukoba. uz primenu federalnih naåela. Power and International Relations. dok druga iskÿuåuje silu iz meœunarodnih odnosa. sliånost problema koji ih potiskuju. jer one mogu delovati na uravno-teæavaçe interesa putem razliåitih mehanizama. Naime. Claude Jr. Regionalisti polaze od toga da izmeœu dræava jednog regiona postoji viãi stepen bliskosti i razumevaça. nego ãto bi to bio sluåaj s jednom organizacijom koju bi saåiçavale sve dræave sveta. U ovom smislu moglo bi se smatrati da institucionalisti daju ozbiÿan doprinos sagledavaçu moguñnosti za razreãavaçe protivureånosti meœunarodnih odnosa. Prva je oåigledna posledica politike sile. 91. meœu kojima je svakako viãi stepen razlika i nejednakosti nego izmeœu zemaÿa jednog uæeg regiona. te da je stoga nemoguñe zamisliti uspeãno regulisaçe odnosa unutar jednog geografskog regiona a da se ne vodi raåuna o svetskim odnosima u celini. ovim piscima izgleda prihvatÿiva. Univerzalisti smatraju da svet saåiçava jedinstvo svih uslova za æivot dræava. koje bi sadræale razliåite vidove na-dleænosti i zadataka na planu oåuvaça svetskog mira. Jedni su prista-lice organizacije na regionalnim osnovama. Random House. razvojem kulturne i tehniåke saradçe i razvojem sistema kolektivne bezbednosti.). Organiza73 I.

koji oznaåava odreœeno staçe u meœunarodnim odnosima. to se mora odraziti i na postojaçe i delaçe meœunarodnih institucija. sasvim razumÿivo. Naime. regionalne organizacije su neophodne ali one ne mogu uspeãno funkcionisati ako nisu ukÿuåene u univerzalnu meœunarodnu organizaciju. Najboÿi dokaz za ovakvu tvrdçu su upravo sluåajevi stvaraça Druãtva naroda i Ujediçenih nacija. ono 38 . Na primer. savezi i blokovi sila i koji svakako ometaju rad ovakvih organiza-cija. Ono ãto se moæe prihvatiti kod institucionalistiåke teorije je çen u suãtini idealistiåki pristup meœunarodnim odnosima. Organizacija afriåkog jedinstva i dr. negde na sredini. Ono ãto se moæe prihvatiti od institucionalista je to da se u meœunarodnom organizovaçu vidi jedan proces koji vodi svesnom usklaœivaçu odnosa izmeœu dræava. S druge strane. tako i u teoriji meœunarodnih odnosa ovaj pristup ima veliku primenu. Istina je. a koji doprinose saradçi. neki regionalni sporazumi pokazuju izuzetnu sposobnost i vitalnost u obavÿaçu funkcija organizacije meœunarodne saradçe. 2. kao ãto su Zajedniåko træiãte i neke druge. zbog oåigledne povezanosti savremenog sveta i meœuzavisnosti. uslovi koji nastaju u osnovi meœunarodnih odnosa. Treba imati u vidu da unutar jednog regiona postoje veñe sliånosti ali i razlike u interesima koji se najåeãñe baãunutar regiona i stvaraju. ali ako u meœunarodnim odnosima postoje sukobÿeni interesi. Isto tako. ometati funkcionisaçe sistema kolektivne bezbednosti. te se poboÿãaçe ovih meœunarodnih institucija moæe smatrati kao put u organizovaçu meœunarodne zajednice ka preovladavaçu anta-gonizama u meœunarodnim odnosima. unutar kojih su nastajali sistemi ravnoteæe. regionalne organizacije su åak na niæem stupçu sposobnosti za vrãeçe ovih funkcija i od samih Ujediçenih nacija kao svetske organizacije. nosioci ove teorije zanemaruju åiçenicu da su meœunarodne institucije poslediåne pojave u odnosu na procese i kretaça u meœunarodnim odnosima. po formi i po suãtini. Takav je sluåaj sa nekim zapadnoevropskim organizacijama.) ne pokazuju da unutar jednog regiona postoje veñe moguñnosti za regulisaçe odnosa izmeœu dræava i pored bliskosti koja je nesumçiva.74 Teãko je ovaj pravac obeleæiti kao jedinstven sistem. Ukoliko u meœunarodnim odnosima preovlaœuju procesi sukoba. reflektuje svoj uticaj na moguñnost delovaça meœuna-rodnih organizacija. Ali. takoœe u svetskim razmerama. verovatno. moæe se oåekivati nastajaçe sistema ravnoteæe snaga koji ñe. Stepen antagonizma. Åiçenica je da su sukobi åeãñi meœu susedima nego meœu udaÿenim dræavama. iznalaæeçu reãeça van sukoba. kojima je ciÿ odstraçivaçe antagonizma. pospeãivañe stvaraçe meœunarodnih organizacija i çihov uspeãan rad. Naprotiv. meœunarodna organizacija kolektivne bezbednosti moæe biti savrãeno ustrojena. Psiholoãke teorije Kao ãto u opãtoj sociologiji na Zapadu uglavnom dominira psiholoãki pristup prouåavaçu druãtvenih pojava.cija ameriåkih dræava.

on u Novim uvodnim predavaçima (1933) piãe o delovaçu destruktivnog instinkta koji je filogenetski uåvrãñen u åoveku. po: E. t. 75 39 . nav. 76 E. Veoma je teãko taåno izvrãiti klasifikaciju savremenih teorija psiholoãke orijentacije. Paris. i åije je delovaçe zbog toga nezadræivo i neizmenÿivo: “åini se da spreåena agresija ukÿuåuje ozbiÿnu povredu. Fromm. preovlaœuju u ovoj nauci. to je sasvim sigurno. Psihoanaliza i kultura. Vidi takoœe V. zameçuje prvobitnu izmeœu instinkta samoodræaça i libida. 1974. Beograd.76 Iz ovog stava o instinktivnoj agresivnosti kod pojedinca. ostaje na istom nivou nauåne provere ovoga stava kao i ranije filozofija. mora postojati i drugi. 3334. jer se one ne javÿaju u sasvim åistim oblicima. str. Frojd (S. Izgleda kao da je neophodno da uniãtimo neku drugu stvar ili osobu. åija interesantnost i znaåaj ne mogu biti zanemareni. S. koji nauånim metodima i prouåavaçem æivota åoveka dolazi do teorije koja objaãçava sukobe izmeœu pojedinaca i druãtvenih grupa instinktom agresivnosti. Vrlo obimna bibliografija moæe se nañi u studiji UNESCO-a De la nature des conflits. doãao sam do zakÿuåka da osim instinkta za oåuvaçe æive tvari i za povezivaçe u sve ãire celine. poåeo je u biti da meça svoju teoriju instikata uvoœeçem dihotomije izmeœu Erosa i instinkta smrti. Stoga je svaka klasifikacija maçkava i moæe sluæiti samo kao putokaz u lavirintu ovih studija. BIGZ. Wegovi prethodnici nisu bili sloæni u tome koje instinkte treba izdvojiti kao determinante za ÿudsko ponaãaçe. nav. 254. kao i prouåavaçe psiholoãkih åinilaca koji deluju na ove pojave. Nelagodnosti u kulturi. str. Freud). Jerotiñ. i socijalno-psiholoãke teorije. da bi se zaãtitili od teæçe za samouniãteçem”. Freud. Sam Frojd to objaãçava na sledeñi naåin: “Poåevãi od nagaœaça o poåecima æivota i od bioloãkih paralela. suprotan instinkt koji teæi razbiti te celine i odvesti ih natrag u çihovo prvobitno neorgansko staçe. Fromm. Smatra se da je Frojd zaåetnik teorije agresije. U savremenoj teoriji meœunarodnih odnosa uglavnom dominiraju instinktivistiåka objaãçeça kada je reå o meœunarodnim sukobima i ratu. To znaåi da uz Eros postoji i instinkt smrti”. Instinktivistiåke teorije U istoj epohi u kojoj sociologija prihvata filozofske stavove o ÿudskoj prirodi kao uzroåniku druãtvenih sukoba i rata i. Godine 1920. U prvoj fazi svoga rada on je uspeo da sve instinkte svede na dva osnovna: instinkt samoodræaça i libido.75 U svom daÿem radu na razradi ove dihotomije. II. Ovaj svoj stav o ratu izneo je u pismu koje je 74 1957. 1975. delo. 252. U toj fazi svoga rada on nije obrañao paæçu na agresivnost i destruktivnost kod åoveka. str.ãto ga odlikuje u celini. moæe se reñi. Anatomija ÿudske destruktivnosti. da ne bi uniãtili sebe. koje. Frojd izvlaåi zakÿuåak o sliånom uzroku koji dovodi do sukoba izmeœu druãtvenih grupa. jeste objaãçeçe pojava meœunarodnog æivota na psiholoãkoj osnovi. Zagreb. A. Ova nova dihotomija izmeœu Erosa (instinkta æivota) i Tanatosa (instinkta smrti). “Naprijed”. javÿa se sa svojim istraæivaçem S. i to one bihevioristiåkog pravca. u svom radu S one strane principa uæivaça.

kasnija istraæivaça ponaãaça æivotiça nisu potvrdila ove çegove hipoteze. Einstein) 1933.78 Osnovu za ovakav stav Lorenc nalazi u objaãçeçu da u åovekovoj evoluciji nije delovala selekcija koja bi dovela do stvaraça inhibitornih mehanizama. on u stvari izraæava do kraja svoje osnovne stavove o instinktivnoj uslovÿenosti åovekove destruktivnosti koja vodi i takvim pojavama kao ãto je rat. u ovoj internalizaciji destruktivnog instinkta nastojali smo nañi izvore mnogih normalnih i patoloãkih pojava. za ãto je takoœe potrebno nañi objaãçeçe. delo. On kaæe: “Instinkt smrti pretvara se u destruktivni instinkt kada se uz pomoñposebnih organa usmerava prema vaçskim objektima. to dovodi dve politiåke partije ili religije sa veoma sliånim programima spaseça da se ogoråeno bore. O agresivnosti. Meœutim. Lorenc objaãçava ponaãaçe åoveka pomoñu analogije s ponaãaçem æivotiça. te zahteva posebnu paæçu. Sve grabÿive æivotiçe su evolucijom stekle prirodne inhibicije protiv ubijaça pripadnika sopstvene 77 E. koje danas vrãi veliki uticaj u nauci i u javnosti. Primetiñete da nije mala stvar ako ovaj proces ide paralelno: to je apsolutno nezdravo. Ajnãtajnu (A. str. savremeni biolog K. “Vuk Karaxiñ”.”77 Frojdova teorija agresivnosti se reafirmiãe ãezdesetih godina. Ako je ovaj instinkt bioloãki ugraœen u æivim organizmima. ako se ove sile okrenu uniãtavaçu vaçskog sveta. tako da çegov znaåaj ima dvostruki smisao. a ponajviãe i samog åoveka. Lorenc. koja iako se razlikuju od Frojdovih. U drugu ruku. On se åak usuœuje da åitavu ÿudsku istoriju posmatra u najveñoj meri kao posledicu bioloãkih i psiholoãkih determinanti åovekove prirode. ãto je naroåito zabeleæeno pojavom dela K. 274. delo. str. mada se hrani mesom. to nagoni nekog Aleksandra Velikog ili Napoleona da ærtvuju milione æivota i pokuãaju da ujedine svet pod sopstvenom vladarskom palicom”. 173.79 Naime. Lorenz) O agresivnosti. polaze od istih zakÿuåaka o agresivnosti kao sastavnom delu prirode æivih biña. Ali jedan od instinkta smrti i daÿe deluje unutar organizma. koji bi spreåavali ubijaçe pripadnika sopstvene vrste. 40 . Lorenca (K. pod naslovom: Åemu rat?. Koristeñi se rezultatima ovih istraæivaça. Frojdova teorija o instinktu smrti nije mogla biti nauåno dokazana. veoma opseæna istraæivaça ponaãaça æivotiça. Moramo priznati da su oni bliæi prirodi nego naãa otpornost prema çima.poslao A. Åak smo poåinili herezu kada smo poreklo savesti pripisivali ovom kretaçu agresivnosti prema unutar. dovela su do niza novih shvataça. “Nerazumevajuña i nerazumna ÿudska priroda navodi dve nacije da se takmiåe. onda on mora biti prisutan i kod æivotiça. To bi sluæilo kao bioloãko opravdaçe za sve odvratne i opasne impulse protiv kojih se borimo. 1979. åovek od prirode nije bioloãki opremÿen da bi bio grabÿiva æivotiça. 78 K. godine. Novija. Iako je u ovom pismu u osnovi obuzet pacifistiåkim idejama. iako nisu na to primorane ekonomskim potrebama. organizam ñe biti rastereñen i efekat mora biti koristan. Fromm. 79 Nav. str. 169. Beograd. nav. Organizam takoreñi ãtiti sopstveni æivot uniãtavaçem çemu stranih æivota.

on je mnogostruko pojaåao svoje. str.82 Ovaj borbeni entuzijazam zaokupÿa ÿudske grupe koje se bore protiv zajedniåkog neprijateÿa.83 Ova teorija bi se mogla primiti kao interesantan pokuãaj objaãçeça nekih krupnih pitaça åovekovog æivÿeça. ukazuju na to da agresivnost i konkurencija u nekim kulturama ne postoje kao dominantni oblici ponaãaça.85 “Zaokret je naroåito vidÿiv objavÿivaçem kçige Karen Horney Novi putevi psihoanalize i drugih. 81 Nav. UNESCO. on ima sopstveno opera-tivno ponaãaçe. L’E9tude psychologique des E9tats de tensions et des conflits. jer u modernoj zajednici ne postoji nikakav opravdani mehanizam za agresivno praæçeçe.84 Instinktivistiåke teorije danas trpe ozbiÿne kritike. delo. 84 “ Nav. u kojima je ona na nedvosmislen naåin pokazala da Frojdova teorija libida moæe da vaæi za jednu sredinu a da je potpuno neprimeçiva u nekoj drugoj druãtvenoj sredini”. kao seksualni nagon ili bilo koji drugi jak instinkt. 82 Nav. str. 173. isto. inaåe slabe. delo. 83 Nav. 170. str.81 Åovekov instinkt agresije odraæava se u “borbenom entuzijazmu”. str. 41 . on stvara specifiåne oseñaje zadovoÿstvu“. Ovo je ujedno najopasniji od svih zakÿuåaka instinktivistiåkih teorija. a s druge strane. 148. H. ubijaça i uniãtavaça. jer opravdava najveñe zloåine koji su vrãeni i koji mogu biti vrãeni. delo. antropologiji i sociologiji. S obzirom na to da su prirodni instinkti nepromenÿive konstante. ne postoje izgledi da åovek iz druãtvenog æivota iskÿuåi destruktivna ponaãaça. 174 85 i 181182.86 80 Nav. jer su posledica neurofizioloãke strukture åoveka. “Postoje dokazi da su prvi izumiteÿi kamenog oruœa odmah koristili svoju novu alatku ne samo za ubijaçe divÿe æivotiçe. on je kao takav izraz kolektivne agresije. str. koji je pravi “autonomni instinkt”. str. 86 V. Meœutim. 194. kako od drugih psiholoãkih ãkola (biheviorizma) tako i u biologiji. delo. stvara apatiåno raspoloæeçe i prepuãtaçe sudbini pred moguñnoãñu nuklearnog samouniãteça åoveåanstva.vrste. nav. str. opravdava ratove. bioloãke sposobnosti za borbu stvaraçem oruæja. iz åega proizilazi moral kao skup pravila koja ga ograniåavaju u ponaãaçu. to åoveåanstvo nije nikada u potpunosti prevaziãlo moguñnost samouniãteça. s jedne strane. Poãto moral nema snagu prirodnog instinkta. 1957. delo. dok to sa negrabÿivim æivotiçama nije sluåaj.80 Jedina koånica razarajuñem delovaçu instinkta agresije jeste åovekova sposobnost da oseña odgovornost. T. Jerotiñ. neurofiziologiji. jer takva opasnost i ne postoji. Pear. 52. veñi pripadnika sopstvene vrste”. Ovde se Lorenc sasvim pribliæava Frojdu. poãto je åovek opremÿen sposobnoãñu apstraktnog miãÿeça. Posebno treba biti obazriv prema tvrdçi da “danaãçi civilizovani åovek” pati od “nedovoÿnog praæçeça nagona agresivnosti”. mada je funkcionalno povezan s individualnom agresijom. Zapaæaça do kojih su doãli neki istraæivaåi u etnologiji veñtridesetih godina. delo. Jerotiñ. Ona. Paris. sopstvene otkoåne mehanizme i. Vidi: V. 171. da u sebi ne krije neke ozbiÿne opasnosti.

str. “Kultura”. destruktivna i okrutna ponaãaça mogu se smatrati malignom formom agresije. a. Simon and Schuster. From. on kaæe: “Princip korisnosti nije Bentamovo otkriñe. Ovaj vid agresije je specifiåan za åoveka i gotovo da ga nema kod sisara. Beyond the Chains of Illusion. str. 31. E. From ispituje u nizu istraæivaça. str. neizdiferenciranom psihom. a ne s beskrajno promenÿivom. From u svojoj najnovijoj kçizi Anatomija ÿudske destruktivnosti. te socijalne prilike deluju “povezano s åovekovom bioloãki determinisanom egzistencijalnom situacijom i potrebama koje iz çih izviru. a potom ona koja se meça u svakoj istorijskoj epohi”. 506. From za svoju hipotezu uzima stav da se kod åoveka moraju razlikovati dve potpuno razliåite vrste agresije. kada çime hoñemo da ocenimo sve ÿudske radçe. Engels. kako to environmentalistiåka teorija pretpostavÿa”. U Kapitalu.88 Marks je na viãe mesta ukazao na tu dvojnost åovekove liånosti.89 Hipotezu od koje je poãao. nav. 89 K. Marks. My Encounter with Marx and Freud. Za razliku od ove vrste agresije. From smatra da su socijalni uslovi ti koji åoveka opredeÿuju da li ñe u svom ponaãaçu izabrati destruktivnost ili saradçu. ona je reakcija na pretçe odræavaçu jedinke ili vrste. Ona. odnose itd. Rani radovi. From izraæava svoje poimaçe Marksove ideje o dvojnosti ÿudske prirode. Kad taj princip primenimo na dva åoveka. 1962. Beograd. u kome kaæe da se “Marks suprotstavÿa dvema stanoviãtima: istorijskom prema kojem je ÿudska priroda supstancija koja postoji od samog poåetka istorije i relativistiåkom prema kojem ÿud-ska priroda nema nikakvih sebi svojstvenih osobina i predstavÿa samo odraz druãtvenih uslova”. pokrete. “Naprijed”. Kapital I. te je svrha sama sebi. delo. Marks. K. Marks. æelimo da znamo ãta je psu korisno. onda je tu u pitaçu prvo ÿudska priroda uopãte.Najargumentovaniju i najiscrpniju kritiku instinktivis-tiåkih teorija dao je E. 23. nije filogenetski uåvrãñena i nije bioloãki adaptivna. koju deli sa svim æivotiçama: ona je filogenetski uåvrãñena i deluje automatski u vidu napada ili bekstva onda kada su vitalni interesi ugroæeni. Ako. kakva Fromm. meœutim. Vidi takoœe: K.87 Ovim svojim stavom E. 88 42 .. E. moæe li se pojmom agresije obuhvatiti kako ponaãaçe i reakcija åoveka koji brani svoj æivot. New York. E. 1947. tj. Zagreb. 87 E. kada polemiãe s Bentamom (Bentham). Neurofizioloãka istraæivaça su pokazala da: “Mobili-zacija agresije u odgovarajuñim povrãinama mozga u sluæbi je æivota. 2862. F. Prva. Ekonomski i filozofski rukopisi iz 1“4. str. koju je izrazio u jednom svom drugom radu. onda moramo temeÿno prouåiti pseñu prirodu. tako i ponaãaçe razbojnika koji ubija u pÿaåki svoju ærtvu? Postavÿajuñi ovaj problem. meœu kojima su naroåito interesantna ona u oblasti neurofiziologije i antropologije. ãto znaåi da je filogenetski programirana agresija. 1961. On ovu vrstu agresije naziva defanzivnom ili benignom agresijom. On se opravdano pita. Wu smatra bioloãki adaptivnom jer ona nastaje zajedno sa uzrokom koji ju je izazvao. On je samo bez duha reprodukovao ono ãto su Helvecije i ostali Francuzi XVIII veka duhovito izrazili. Meœutim. E. na primer. Polazna taåka çegove kritike je sE2mo odreœivaçe pojma agresije. Sama ova priroda se ne moæe iskonstruisati iz principa korisnosti.

90 E. S. po E. 91 . æeÿa. Rajta. Socijalno-psiholoãke teorije u teoriji meœunarodnih odnosa uzimaju za osnovu objaãçeça sukoba u druãtvu “staçe tenzije”. 109. primitivnom lovaåkom i primitivnom poÿoprivrednom nivou su maçe ratoborne od onih na viãem nivou. str. U hladnom ratu se åak namerno odræavalo staçe napetosti a izbegavao svaki sukob koji bi mogao voditi ratu.94 Biheviorizam se zasniva na premisi da je predmet ÿudske psihologije ponaãaçe ili delovaçe ÿudskih biña.postoji kod æivotiça i åoveka bioloãki prilagodÿiva. koja se pribliæavaju klasiånom druãtvu. 93 T.92 B. Scott): “Osoba koja ima sreñu da æivi u okolini koja je ne stimuliãe na borbu neñe patiti od psiholoãkog ili nervnog oãteñeça zato ãto se nikada ne bori”. Flugel. nije neophodna povezanost ova dva staça: moguñe je da postoji staçe napetosti a da ne doœe do sukoba. Meœutim. 1958. str. 1934. 92 E. t. London.93Iz ovakvog staça moguñe je oåekivati nastajaçe sukoba.91 b. Fromm. delo. nav. u çihovoj subjek90 E. P. Po çegovom miãÿeçu. koja postoji kod åoveka. Pear. dok su sasvim razvijena zemÿoradniåka i stoåarska druãtva najratobornija. Druãtva prvobitne zajednice. a naroåito u SAD. åak i miãÿeçe i oseñaj. zabrinutosti ili sklonosti nasiÿu. Univ. Aggression. H. E. defanzivna reakcija”. prvobitne ÿudske zajednice na skupÿaåkom nivou. str. Kao i svojevremeno pozitivizam. ukÿuåujuñi i åoveka. Åovek u ratu ima najviãe moguñnosti da isprazni napetost koja traæi agresivna ponaãaça. i obrnuto. Frommu. on je iz psihologije izbacio sve subjektivne pojmove koji se ne mogu neposredno posmatrati. 134. str. 1945. najåeãñe se opisuje kao staçe uznemirenog iãåekivaça. Press. ove teorije se zadovoÿavaju åiçenicom postojaça staça tenzije bez ulaæeça u neposredne uzroke nastajaça toga staça. Skota (J. delo. Fromm. P. “Svi naãi dosadaãçi dokazi pokazuju da je borbeno ponaãaçe meœu viãim sisarima. nav. str. kao ãto su “oseñaçe. shvataçe. Osnovna ãema objaãçeça ovih teorija je sledeña: tenzija agresija sukob rat. Antropoloãka istraæivaça ukazuju na to da postoje velike razlike u agresivnosti primitivnih ÿudskih zajednica. 94 J. nav. 104. J. Naime. i ne postoje dokazi o spontanoj unutraãçoj stimulaciji”. Scott. 43 . slika. do koje je on doãao na osnovu posmatraça 653 plemena koja æive na zemÿi. O agresiji je bilo veñreåi. rat koriste kao najåeãñi oblik odnosa sa drugim druãtvima. Man. From navodi i zakÿuåak jednog od najistaknutijih istraæivaåa agresije X. P. Chicago. a ono ãto ove teorije preuzimaju iz teorije agresivnosti je potreba za praæçeçem. Staçe tenzije (napetosti). unutar kojih bihevioristiåka teorija danas dominira u graœanskoj sociologiji na Zapadu. Nav. nav. Morals and Society. delo. From uglavnom prihvata analizu K. a te razlike su u vezi sa stepenom druãtvene razvijenosti koji su te zajednice postigle. 126. koje je rezultat druãtvenih okolnosti a ne nasleœenih instinktivnih staça. I. delo. Bihevioristiåke teorije Pored instinktivistiåkih teorija u psihologiji su se razvile i socijalno-psiholoãke teorije. izazvano spoÿnom stimulacijom.

99 koja se bavi problemima integracije u meœunarodnim odnosima. nav. 99 R. koja se odvaja u celini od individualnih stavova. str. i drugi 95 E. Teãko je prihvatiti. Istraæivaçe mira. s ciÿem da se putem selekcije ponaãaça naåine modeli pogodni za analizu i posmatraçe. Fromm. 1965.. Ch. smatraju da se druãtvena pojava uvek moæe svesti na individualno ponaãaçe. Ovaj postupak bi se. realnost åine rezultati ovih odluka”. pregovorima. str. po kome je druãtvena pojava kolektivna pojava. Predstavnici ovog istraæivaça smatraju da se ponaãaçe moæe raãålaniti na sledeñi naåin: “Ponaãaçe koje prethodi. Odluke se donose na osnovu ovih predstava a ne realnosti. oni proãiruju pojam uåesnika ovih odnosa prouåavaçem çihovog ponaãaça. 97 K. istraæuju se åinioci koji pospeãuju saradçu meœu dræavama. U posmatraçu meœunarodnih odnosa. te da se ona ne moæe drukåije ni razumeti. 44 . mogao saæeti u tri osnovne faze: prikupÿaçe i obrada åiçenica. 435. da se analizom ponaãaça pojedinaca mogu objasniti ponaãaça velikih druãtvenih grupa kakve su dræave. i naroåito. kritiåko odabiraçe i proveravaçe verodostojnosti izvora i najzad. W. International Community. imaju neke predstave çihove ili strane zemÿe. Svi oni koji donose odluke. istraæivaçe ratnog pustoãeça”..95Meœutim. str.98 Biheviorizam kao teorija ne moæe se odvojiti od postupka nauånog istraæivaça. koji åini sastavni deo ove teorije i çenog metoda. Elder. 12 i 17. New York. predstavama koje postoje kod uåesnika meœunarodnih odnosa jednih o drugima.tivnoj definiciji”. Jedan od znaåajnih radova ove ãkole96skoro je u celini posveñen istraæivaçu procesa donoãeça odluka. International Behavior. Boulding. 49. Meœutim. 1970. meœutim. kvantifikacija åiçenica i izrada modela. Kelman (ur). “Meœunarodni problemi”. veñsamo kao ponaãaçe pojedinaca. U jednoj studiji. Prikupÿaçe åiçenica nije jednostavan posao i ne sastoji se samo u jednostavnom zbiraçu podataka o pojavi koja se ispituje. delo.97 Biheviorizam je imao i veliki uticaj na istraæivaçe mira. 3/1965. Añimoviãñ. meœunarodnoj trgovini. uglavnom.. 4/1971. tzv. i prouåavaçe ponaãaça u toku i posle rata. Teorija biheviorizma potpuno je suprotna Dirkemovom shvataçu. Na jednom primeru moæe se videti kako je taj posao sloæen.. istraæivaçe kriza. Revue Internationale des sciences sociales. 98 Vidi Q. Cobb. odnosno moæe da vodi ratu. tzv. moæe se reñi da u centru istraæivaça bihevioristiåke ãkole stoji proces donoãeça odluka u meœunarodnim odnosima i spoÿnoj politici dræava. Meœutim. veñna prvi pogled. Od pojedinaca do globalnog druãtva postoji serija ponaãaça neograniåenog broja postojeñih ili moguñih uåesnika. To je sloæen posao koji obuhvata popis i opis åiçenica. “Ove predstave o stvarnosti predstavÿaju najznaåajniji deo meœunarodnog sistema i on se ne moæe razumeti bez çih. a. i biheviorizam kao i instinktivizam stavÿa u srediãte prouåavaça ponaãaçe pojedinca i iz çega izvlaåi zakÿuåke znaåajne za objaãçeçe ponaãaça aktera u meœunarodnim odnosima. Ovaj zbornik radova sadræi studije o javnom mçeçu. Bihevioristi. 96 H. Dræave su rasporeœene u dva niza jedan koji je sadræao dræave o kojima su prikupÿene informacije. New York. sistematisaçe åiçenica s ciÿem da se izvuku åiçenice tipiåne za pojavu koja se prouåava.

U ovom modelu posmatra se ponaãaçe dva ili viãe uåesnika u meœusobnim odnosima. Za kriterijume kojima se meri intenzitet odnosa uzet je broj sklopÿenih ugovora izmeœu çih. Od svih modela izloæiñemo samo teoriju igara.. Jedan od osnovnih stavova biheviorista jeste da se nijedna pojava ne moæe nauåno objasniti bez prethodnog posmatraça i mereça. “International Organizations”. str. v. Rosenau. Singer. Daÿa çihova obrada sastoji se u kvantifikaciji i to uglavnom statistiåkim metodima. Tako je geografska udaÿenost data u broju miÿa izmeœu prestonica. Prikupÿene åiçenice se ne predaju subjektivnoj oceni istraæivaåa. International Politics and International Policy. jer ne moæe biti stalno poveñavan broj dræava. Smatra se da obradom åiçenica moæe biti saåiçen model pomoñu kojeg bi mogao biti objaãçen åitav niz istih ili sliånih pojava koje nastaju. Svaki od ovih åinilaca je po moguñnosti kvantifikovan i izraæen putem indeksa. Intergovernmental Organization in the Global System 18151964. oni najåeãñe ispituju osobine uåesnika koji u tom procesu mogu uticati na odluke. Kod prouåavaça procesa odluåivaça. trgovina. dopisivaçe. 2/1970. 45 . i tako doñi do opãte teorije koja bi bila efikasnija od svih drugih objaãçeça. priroda politiåkog sistema. telegrami itd.100Na jednom primeru ovo ñe se najboÿe videti. bihevioristi se naroåito trude da doœu do saznaça o reagovaçu raznih druãtvenih grupa i slojeva na pojedine probleme meœunarodnih odnosa. kultura. stupaç ekonomske razmene. tradicija odnosa i dr. zatim veze izmeœu graœana tih zemaÿa. Imajuñi to u vidu. tu-rista. D. D. Model oznaåava apstrahovanu stvarnost datu u jednoj shematizovanoj predstavi slici. Osobina bihevioristiåkog postupka dolazi do punog izraæaja tek u postupku kvantifikacije ovako prikupÿenih åiçenica. koja su nastala kao rezultat primene drugih metodskih postupaka. koje omoguñava stvaraçe modela pomoñu kojih se objaãçavaju pojave u stvarnosti. autor zakÿuåuje da ñe doñi do prestanka poveñaça broja meœuna-rodnih organizacija. Teorija igara je neposredna primena bihevioristiåkog metoda. i odreœeni su kriterijumi po kojima se meri intenzitet odnosa izmeœu datih dræava. u nekom konkretnom sluåaju. telefonski razgovori. Pored pri-kupÿaça ovih åiçenica. 65. uåeãñe u meœunarodnim organizacijama itd. str. koji se åesto upotrebÿavaju u analizi konkretnih meœunarodnih odnosa. kao i one åinioce koji mogu uticati na izbor uåesnika u procesu odluåivaça. b... D. Singer.102 Oni su do sada napravili viãe modela. The Behavioral science. Jedan od najdoslednijih sledbenika biheviorizma101analizira stopu rasta meœunarodnih organizacija od poåetka XIX veka. On zakÿuåuje da postoji korelacija izmeœu broja meœunarodnih organizacija i veliåine meœunarodnog sistema i broja dræava u çemu. 101 J. 1970. 102 J.. stepen razvoja. Zatim je za ta dva niza napravÿen spisak åinilaca koji doprinose saradçi. Singer. 6569. Ovo posmatraçe nema samo za ciÿ da sazna i opiãe dato po100 J. New York. razmena studenata.koji je obuhvatio dræave Atlantskog pakta. U åinioce koji doprinose saradçi ubrojani su: geografska udaÿenost. The Behavioral Science Approach to International Relations u ediciji: J. stepen razvijenosti pomoñu bruto nacionalnog dohotka itd.

sukobi spadaju u igre u kojima zbir nije ravan nuli jer dobitak jedne strane ne mora da znaåi gubitak za drugu stranu. u ediciji. Meœutim. kao i çihova obrada. str. “Fundamentalno razlikovaçe u teoriji igara je ono koje daje klasifikaciju igara na tri osnovne grupe: igre sa istim interesima. 106 Vidi: N. Ako obojica priznaju. 1971. igre sa suprotnim interesima i igre sa meãanim interesima”. i arbitrerni. koji treba samo da ilustruje savremene preokupacije bihevioristiåke sociologije meœunarodnih odnosa na Zapadu. Oni su. drugi zatvorenik prizna. nav. The Field of Nations. Nemoguñe je odvojiti åoveka i çegovo ponaãaçe od çega samog. Game Theory and The Analysis of International Conflict. U meœunarodnoj politici upravo i jeste najveña teãkoña u tome ãto se ne moæe unapred znati strategija druge strane. 371. ako prizna. biñe teæe kaæçen. Nema ponaãaça koje objektivno postoji odvojeno od liånosti koja se ponaãa. J. Zbog toga su i rezultati do kojih se dolazi primenom metoda biheviorizma nepotpuni i jednostrani. kao ãto su model socijalne komunikacije. str. teorija igara je najrazvijenija i ima najveñu vrednost u oblasti igara sa zbirom nula: u igri u kojoj dobitak jedne strane predstavÿa gubitak druge strane. veñi da predvidi moguñe ponaãaçe u nekoj buduñoj situaciji. grafiåki model. model integracije. Dimitrijeviñ. Obojica ñe biti kaæçeni ako nijedan ne prizna. osnovne protpostavke biheviorizma su teãko prihvatÿive. Macmillan. Ako bi oba zatvorenika unapred znali moguñe ishode. “Meœunarodni problemi”. statistiåki model. korelacija rata itd. postoji niz drugih modela. 104 V. Rosenau. koja omoguñuje primenu elektronskih raåunara. koja bi mogla nastati i biti sliåna ili ista kao saåiçeni model igra. biñe kaæçeni za teæe delo i tako nastaje tzv.naãaçe.103 Meœutim. Forward. Mnogo povoÿniji ishod bi se mogao oåekivati za obojicu ako bi imali moguñnosti odræavaça meœusobnih veza. 65. Na ovim sasluãaçima on svakome od çih nudi slobodu ako prizna i oda drugoga. predstavÿaju doprinos na putu ka viãem stepenu metodoloãkog prilaza meœunarodnim odnosima. C. 66. delo. 5396. on se uspeãno suprotstavio instinktivizmu. od çegove liånosti u celini. ostaje nekaæçen. Prvo. strogost i metodiånost u prikupÿaçu åiçenica. jer su veze u meœunarodnim odnosima izmeœu vlada nedovoÿne a u sukobima su i nepostojeñe. pak. 3/1968. 46 . jednoj po meœunarodne odnose opasnoj teoriji i drugo. 105 Nav. Pored ovog modela. str. Interesantno je napomenuti da u meœunarodnim odnosima. str.105 Ovaj primer igre pokazuje da ñe obe strane izgubiti najviãe ako vode raåuna samo o sopstvenim interesima.106 Ne moæe se poreñi åiçenica da je biheviorizam doprineo prouåavaçu meœunarodnih odnosa. Harsanyi. delo. pored toga. u kojoj svako od çih. London.104Ova igra se najboÿe predstavÿa tako ãto se prikazuje odnos dva zatvorenika uhapãena za delo koje su zajedniåki uåinili i koje istraæni organ sasluãava odvojeno. ali pod uslovom da drugi zatvorenik ne prizna. Ako. po ovoj teoriji. onda bi mogli svoje ponaãaçe prilagoditi tome i tako nañi najboÿe reãeçe za obojicu. jer su nastali na osnovu zakÿuåivaça o ponaãaçu sasvim slobodno izabranih aktera i slobodno izabranih tipova 103 J. Eksperimentalna igra i simulacija. “zatvoreniåka dilema”.

Has (E. Putem modela moæe se apstrahovati veliki broj åiçenica prikupÿenih tokom istraæivaça. Univ. Funkcionalistiåke teorije Za uvoœeçe funkcionalistiåke teorije u nauku o meœunarodnim odnosima zasluæan je D. ali ne moæe biti korisno za nauåno objaãçeçe. åak ni traåak slobode”. str. i pomoñu te sheme objaãçavati celinu meœunarodnih odnosa. 3. 107 E. tako i za bihevioristiåke teorije. Functionalism and International Organization. Oxford. te se tako isticaçe nauåne neutralnosti. Beyond the Naton-State. nav. jer svaki model ima svoj sopstveni ciÿ da reãi jedan vid jednog problema. jer se jedan druãtveni sistem izdiæe iznad niza odnosa.odnosa izmeœu aktera. 52.109 Funkcionalisti. nije moguñe osloniti se na shemu koja se saåiçava na osnovu posmatraça jednog ili dva odnosa. Nepovezanost modela vodi. Haas. Press. odnosno shema najboÿe pokazuje taj proces integracije i dezintegracije u meœunarodnim odnosima. Zbog povezanosti i meœuzavisnosti pojava. J. Haas) u svojim studijama o meœunarodnoj integraciji. Stanford. u çihovoj modernoj kibernetskoj verziji. i ovog puta pokazuje nedostiænim. on je odreœen iskÿuåivo uslovima izvan çega. Contemporary International Theory and the Behaviour of States. nikakve odgovornosti. Mitrany). to je sve. 1943. Rankel. takoœe. ponaãaça i odnosa? Ovaj kriterijum ne moæe izbeñi uticaj filozofsko-ideoloãkog opredeÿeça. Meœutim. Pitaçe stvaraça jednog globalnog modela izgleda nije moguñe reãiti zbog obima i obiÿa åiçenica koje se nameñu iz stvarnosti meœunarodnih odnosa. 1973. Mitrany. one su u neåemu sasvim bliske: nijedna od çih ne vodi raåuna o liånosti samog åoveka: “Bilo da je åovek rezultat uslovÿenosti. sposobnog da posluæi kao instrument analize. str. on nema nikakvog udela u vlastitom æivotu. Konkretizaciju i primenu ove teorije minuciozno je sproveo u teoriji meœunarodnih odnosa E. delo. izmeœu funkcija i aktera koji ih ostvaruju. Univ. Vidi se da duænosti koje preuzima meœunarodni sistem broj 1 postaju pod imenom “funkSystem. Oni definiãu takav sistem kao skup odnosa izmeœu jednog broja funkcija koje vrãi jedan broj meœunarodnih aktera. Stvaraçe modela moæe biti korisno kao metodski postupak u prikupÿaçu åiçenica. integracija. Slika.110 On ispituje kako sredina (koju åine dræave ålanice). nije dovoÿno samo identifikovati funkcije. From. 108 D. jednostranosti. 83. Press. nastoje da taåno utvrde znaåeçe meœunarodnog sistema. 1965.107Ovo je zakÿuåak koji podjednako vaæi kako za instinktivistiåke. A Working Peace 109 47 . London. koju bihevioristi podvlaåe. 110 E. Koji kriterijum se upotrebÿava u izboru åiçenica. 108 koji je u svojoj stu-diji u vreme Drugog svetskog rata izloæio ideje o preovladavaçu podela i sukoba u meœunarodnim odnosima “mreæom meœunarodnih odnosa i organizacija u kojima ñe interesi i æivot svih nacija biti postepeno integrisani”. Iako su jasne razlike izmeœu instinktivistiåke i bihevio-ristiåke teorije. Mitrani (D. ili rezultat evolucije æivotiça. moæe biti izmeçena u jednom sistemu (koji predstavÿa meœunarodna organizacija). Meœutim.

delo. Strukture sistema su: 1.cija” ciÿevi nacionalnih aktera u svojoj sredini (II i III u zavisnosti od toga da li je proces integracioni ili dezintegracioni). to je tip input i autput koje preovlaœuju u datoj epohi. 77. 48 . Suãtina naãe analize je da predvidi kada i kako ñe se to dogoditi”. ali s obzirom na proces povratne reakcije. 112 Nav. kada razmatra integraciju u okviru Zapadne Evrope. Svojevremeno. ali samo ako su povratnom reakcijom (Feedback reaction) unete u proces odluåivaça svake dræave ålanice. çegove nacionalne. “Ono ãto kara-kteriãe jedan dati sistem. çihovi ciÿevi idu ka novom meœunarodnom sistemu. takoœe. Prema tome da li su funkcije ostvarene ili ne (ako ne. Tako. po ovoj teoriji jedna od najznaåajnijih struktura u sistemu). çegov pravni sistem. Nedostatak takve analize je oåigledan. Pribliæavaçe kapitalistiåkih zemaÿa Zapadne Evrope nesumçivo je i posledica zajedniåkog interesa 111 Nav. kako bi utvrdio moguñnost nastanka meœunarodnog sistema koji bi se mogao kontrolisati. U novoj verziji funkcionalizma. 8. tj. Istovremeno. jer domañi termin nije u potpunosti usvojen input = ulaz output = izlaz). pribliæio je funkcionalizam siste-matskoj teoriji. Kolektivne odluke organizacija su autput vrednosti. Duænosti koje sadræi sistem I (vid. Wihovi ciÿevi tako odluåuju o obliku novog meœunarodnog sistema. one mogu postati autonomni faktori u jednom kasnijem staçu. sistem je izmeçen veñprema tome u kom stepenu je postignuta integracija. jer bi ona moæda doprinela razumevaçu uspeha integracionih procesa u Zapadnoj ka-pitalistiåkoj Evropi. nacionalni ciÿevi u novoj “sredini” II ili III u zavisnosti od toga da li je proces bio integracioni ili dezintegracioni. str. Mitrani je zapostavÿao politiåku moñkao prisutan elemenat meœunarodnog sistema.111 Ãto se tiåe “funkcija” sistema. obratio veñu paæçu samim procesima koji vode integraciji. Naime. tj. Has zapostavÿa druãtveno-ekonomski sistem i çegove posledice na odnose meœu dræavama. zahtevi koje dræave upuñuju meœunarodnim organizacijama i meœunarodnom pravu (koje je. Has objaãçava ovu shemu na sledeñi naåin: politika dræave ålanice predstavÿaju input vrednosti (daje se naãa transkripcija. delo. shemu) postaju pod imenom “funkcije” ili “disfunkcije”. prihvañena pravila meœunarodnog prava i 2. Zato je za çega vaænija ocena pravca kretaça procesa nego ocena funkcionalne uloge integracije koje veñpostoje u nekom obliku. Privremene meœunarodne organizacije smatramo kao “strukture”. Autput vrednosti mogu usmeriti ili izmeniti sredinu. E. on ne unosi u analizu ulogu i znaåaj odnosa koji postoje izmeœu socijalistiåkih i kapita-listiåkih dræava i uticaj tog odnosa na samu zapadnoevropsku integraciju. str.112 Razvoj funkcionalistiåkog prilaza prouåavaçu meœunarodnih odnosa. to su “duænosti” koje akteri nameñu “strukturama”. regio-nalne i svetske organizacije. od Mitranijeve ideje o integraciji dræava kao jedinom izlazu iz sadaãçeg staça meœunarodnih odnosa do Hasove analize konkretnih integracionih procesa. Has je na iskustvu prouåavaça integracije u Zapadnoj Evropi. onda je reå o disfunkcijama).

daju “ton” sredini o kojoj je reå. kao specifiånu vrstu druãtvenih odnosa. Ovaj interes je nesumçivo nadnacionalan. Naime. Ova arbitrernost je utoliko veña. to je uoåavaçe nastajaça sistema meœunarodnih odnosa unutar kojih nastaju svojevrsne pravilnosti. a biheviorizam celinu. i same sisteme. ali se na ovaj naåin ne moæe doñi do opãte teorije meœunarodnih odnosa.tih zemaÿa da oåuvaju kapitalistiåki sistem. Oni su uspeãno ukazali na znaåaj ovih sistema za meœunarodne odnose. 4. ciÿeve i najzad. ÿudskih i druãtvenih faktora. Na ovaj naåin se metodski mogu uspeãno zahvatiti neki pravci meœunarodnih odnosa. Meœutim. Ova autonomnost meœunarodnih sistema je sve prisutnija u meœunarodnim odnosima. ta “sredina” mora da sadræi skup svih prirodnih. çihov uticaj na politiku subjekata. po kojima se odnosi u ovakvim sistemima odvijaju. tako da se “zaguãuje” åiçenicama. koji omoguñuju uspeãnije i taånije çihovo prouåavaçe. Na taj naåin se pred teorijom meœunarodnih odnosa stavÿaju nepremostive teãkoñe. U funkcionalizmu dolazi do ogromnih teãkoña upravo onda kada treba odrediti “sredinu”. koji svi zajedno i svaki posebno. Teæça funkcionalista da zahvate meœunarodne odnose u jedan globalni sistem je druga krajnost u odnosu na æeÿu biheviorista da ispitaju pojedinaåna ponaãaça i pojave meœunarodnog æivota. u aktere. zato ãto on zanemaruje istorijske i druãtvene osobenosti ovih procesa i ne prodire u suãtinu meœuna-rodnih odnosa. opãta teorija sistema se smatra jednim od dva do sada najznaåajnija prodora u saznaçe. nove tipove odnosa koji nastaju s novim socijalnim i ekonomskim tipovima aktera. meœunarodni odnosi su celina svih pojava koje ih åine i ne mogu se razumeti izdvajaçem jedne ili druge strane. Ta arbitrernost se moæe svesti na minimum ako se sistem ograniåi na neki od znaåajnih oblika meœunarodnih odnosa: politiåko-strategijske odnose. te je prinuœen na arbitrernost. Ajnãtajnovom teorijom re-lativiteta i opãtom teorijom 49 . Opãta teorija sistema U razvoju nauke. jer çegova sadræina åini da se razliåiti nacionalni interesi potru pred zajedniåkim interesom. a funkcionalisti su zasluæni ãto su u çihovo prouåavaçe uneli niz specifiånih metodoloãkih postupaka. odnose snaga i ravnoteæu i çene tipove. Funkcionalizam zbog toga nije “video” elemente. kao i uzajamno delovaçe aktera i sistema. Osnovna slabost funkcionalizma u meœunarodnim odnosima je upravo u tome ãto u svom sistemu nije u staçu da izdvoji ono ãto jeste proces od znaåaja za meœunarodne odnose od svih ostalih pojava. ãto je osnovna pretenzija funkcionalizma. Ono ãto se moæe smatrati doprinosom ove teorije razvoju teorije meœunarodnih odnosa. Te teãkoñe su funkcionalizam dovele do arbitrernosti u odreœivaçu onoga ãto spada u “sredinu”. “duænosti”.

sistema Norberta Vinera (Norbert Wiener). 116 A. tako da joãuvek ne moæemo smatrati da su Opãtu teoriju sistema marksisti potpuno prihvatili. ostvaruje funkciju i predaje informacije ili ih preraœuje. Na taj naåin sistem predstavÿa sloæenu celinu skup pojedinaånih elemenata koji se nalaze u interakciji. sistemska teorija poåiçe re-lativno brzo da se primeçuje nakon objavÿivaça Vinerovog dela.118 Ãta se podrazumeva pod sistemom i kakva je moguñnost çegove primene u meœunarodnim odnosima? Postoje brojne definicije sistema.115 S druge strane. New York. 118 J.114Mada postoje i suprotna miãÿeça. Moskva. Oxford Univ. jer sve velike teorije sadræe sistematizovana znaça teoriju i metodologiju. Tako je sistem 113 N. Mathematical Aspects of General Systems Analysis u General Systems “Yearbook of the Society to General System Research”. Svaki sistem ima svoju strukturu. a tek kasnije u druãtvenim. 117 T. çoj se moæe pripisati onaj znaåaj koji smo veñistakli. 1953. 1973. Beograd. smatra da Opãta teorija sistema pre “predstavÿa pristup i metodologiju nego teoriju u smislu koji se ovom terminu pripisuje u nauci”. str.117Primena ove teorije u meœunarodnim odnosima se poklapa sa çenom primenom u politiåkim naukama. The Structure of Social Action. jer omoguñuje integraciju nauke. Parsons. Frankel. koji je razradio ovu teoriju. 114 A. Press. Lefevre. odnosno sredina u kojoj se razvija neki sistem jeste jedinstveno u svojoj sloæenosti. Vol. 3. ali se one ipak sve svode na to da sistem åini ukupnost elemenata ili istovrsnih grupa elemenata. koja je upravo do sada bila dezintegrisana zbog razliåitih metodoloãkih moguñnosti. Opãta teorija sistema nuæno pretpostavÿa interdisciplinarno prouåavaçe jer okruæeçe. Nesumçivo je da ova teorija ima najveñi znaåaj zbog çenog metoda. 115 A. XI. I. tako da i na Istoku i na Zapadu sve åeãñe nailazimo na veñu ili maçu primenu metodologije teorije sistema.116 U politiåkim naukama na Zapadu. 1973. po kome su sve pojave povezane u jedan sisem unutar kojeg se ispoÿava meœuzavisnost meœu çima i uslovÿenost od okruæeça. i u tom smislu. Razumÿivo je da Opãta teorija sistema biva prvo prihvañena i primeçena u prirodnim i tehniåkim naukama. Ona predstavÿa veliki napredak. Anatol Rapport. New York. Easton. istina je verovatno negde na sredini. New York. jer je do tada dræana kao vojna tajna SAD. a ne prosti zbir sastavnih elemenata. Wiener. New York. Cybernetics or Control and Communication in the Animal and the Machine. The Political System. 1969. 1949. Anatomija nauånogo znanija. Zaslugu za ulazak ove metodologije u ove nauke najviãe imaju Talkot Parsons (Talcot Parsons) i Dejvid Iston (David Easton). zbog åega ga mnogi smatraju çenim osnivaåem. Antisistem. D. 1948. 50 . 113 koja je napisana krajem dvadesetih godina a objavÿena tek 1948. åiçenica je da ova teorija sve viãe osvaja i intelektualno privlaåi nauåne radnike. te tako predstavÿa novi kvalitet. Contemporary International Theory. Rakitov. U marksistiåkoj literaturi postoje i drugaåija miãÿeça. S obzirom na osnovni stav. Rapport. 1966.

meœu sistemima i u sloæenom sistemu. Meœuzavisnost je neophodna u ustrojstvu jednog sloæenog sistema. u kom smislu se oni nalaze na razliåitim nivoima. Utvrœivaçe primata se vrãi na osnovu broja i znaåaja veza koje jedan sistem ima sa drugim sistemima odnosno elementima. grupa elemenata koja åini sastavni deo nekog drugog sistema. Rosenau. W. sistem se nalazi na niæem ili viãem nivou. Sve sisteme moæemo posmatrati u odnosu jedan na drugi. recimo. on ne podleæe uvek samokontroli.sposoban da prima impulse koji dolaze od sastavnih elemenata. eventualno. tako da je sve maçe moguñe funkcionisaçe jednog sistema nezavisno od sredine u kojoj opstoji. funkcionisaçe jednog sistema nije moguñe objasniti van çegovog okruæeça. Sistem mora biti otvoren prema sredini (okruæeçu). U tom sluåaju on ne bi bio sistem. b) u odnosu sistema i podsistema postoji primat ekonomskog sistema nad drugim sistemima zbog broja i kvaliteta veza koje ovaj sistem ima sa çima. a s rastom meœuzavisnosti. 1957. jer bez çega nema celine odnosno sistema. Systems. Zbog çegove heterogenosti. i u odnosu na çega on je çegov podsistem i nalazi se u meœuzavisnosti u odnosu na çega. inaåe ne moæe opstati kao sistem. ali i da predaje nove impulse koji utiåu na odnose samih elemenata. O. System and Process in International Politics. meœunarodni ekonomski sistem. Ako nema meœuzavisnosti. Isto tako. primat ima sistem koji je na viãem nivou. jer je sastavÿen od elemenata (dræava) koji su veoma nezavisni. 51 . Svaki sistem je deo nekog viãeg sistema. meœunarodni pravni sistem i sistem 119 M. meœunarodnog ekonomskog sistema itd. J. Systematic Approach to International Politics. Znaåi. Meœunarodni sistem je takoœe hijerarhijski ustrojen i to u dva smera: a) u odnosu razliåitih elemenata sistema postoji primat ekonomske meœuzavisnosti. Kaplan. J. 1968. koji odreœuju meœuzavisnost elemenata meœunarodnog sistema i tako åine osnovu na kojoj on postoji. dinamiåki i hijerarhij-ski povezan. onda nema ni veza izmeœu datih sistema. Diplomacy and Rules (1968). States. univerzalnog i regionalnog sistema kolektivne bezbednosti. veze sa okruæeçem sve viãe se granaju. Ako bismo strukturu meœunarodnog sistema shvatili kao odnos i veze koje postoje izmeœu globalnog meœunarodnog sistema i podsi-stema: meœunarodni ekonomski sistem. tako da izmeœu çih nastaje hijerarhijski odnos: npr. Young. nemoguñe je zanemariti povratni uticaj sekundarnog sistema i elemenata na primarne. sistem odnosa dræava jednog regiona nalazi u okruæeçu globalnog sistema ravnoteæe snaga. Isto tako. Burton. jer sistem ne moæe funkcionisati ako je on prosta masa sastavnih delova. meœunarodni politiåki sistem. U odnosu na meœuza-visnost. Primena opãte teorije sistema u prouåavaçu meœunarodnih odnosa naãla je mesto u brojnim radovima119 u kojima se meœunarodni sistem posmatra kao veliki sloæeni sistem. meœunarodni pravni sistem i neki H sistem koji bi se hijerarhijski mogao postaviti u istu ravan sa ova tri sistema. Tako se. Sredina meœunarodnog sistema je pak sveukupnost druãtvenih i prirodnih elemenata. veñ. N. Theorising Across System: Linkage Politics Revisited (1971). meœunarodni politiåki si-stem. Elementi koji åine sistem moraju biti relativno nezavisni.

Kaplan. Sociologie. staçe druãtvene svesti (nacionalne. do koje moæe dovesti nekritiåka primena sistemske teorije. ova teorija trpi ozbiÿne kritike koje se na Zapadu uglavnom svode na primedbu da se pomoñu çe moæe sagledati globalni sistem. tako da bez primene elektronskih raåunara nije moguñe zami-sliti uspeãno savladavaçe zadataka. Razumÿivo. U meœunarodnom sistemu mogu se zapaziti nizovi parametara koji utiåu na veze izmeœu sistema i podsistema. svetsko træiãte. jer omoguñava nauåno istraæivaçe savremenih meœunarodnih odnosa. Sve ove parametre bismo mogli podeliti na objektivne i subjektivne.. Ovi funkcionalni oblici podsistema (ravnoteæa i kolektivna bezbe-dnost) bi u povratnoj akciji delovali na podsistem u prvom nivou a ovi na sam globalni sistem. S obzirom na to da je meœunarodni sistem u veñoj meri heterogen zbog visokog stepena nezavisnosti çegovih elemenata. Zbog toga se åesto pribegava analizi nekog od podsistema ili preduzima analiza niza sistema koji se tada uklapaju u jednu celinu. stupaç razvijenosti aktera.120 Opãta teorija sistema ukÿuåena kao metodoloãki okvir moæe da pruæi mnogo viãe nego ãto je do sada ostvareno çenom primenom u sklopu funkcionalistiåke filozofije. uglavnom. Merle. a. ali da nije moguñe istraæiti niz znaåajnih åiçenica bez kojih se ne moæe razumeti spoÿna politika dræava. prouåavani istorijskim metodama. mogao bi da izazove nastajaçe no-vih podsistema: ravnoteæe snage i kolektivne bezbednosti. kako je to uradio M. 123124. tada bismo u daÿoj razradi priãli istraæivaçu funkcionalnih podsistema koji nastaju usled interakcija izmeœu si-stema i podsistema u prvom nivou. primena si-stemske teorije u meœunarodnim odnosima je veoma teæak i sloæen posao. tehnoloãka nezavisnost i niz drugih. nacionalni karakter. str. nav. usled interakcija sa drugim podsistemima unutar globalnog meœunarodnog sistema. “Osnovna teza koja proizlazi iz dela 120 Frankel. Objektivni bi bili: geopolitiåki. 5. 52 . delo. prema tome. Subjek-tivni bi bili: sistem odluåivaça kod aktera.H koji se nalazi na kraju ovog otvorenog lanca i omoguñuje da se ispred çega pojave joãneki podsistemi. koji su.. geostrateãki poloæaj. Meœutim. pa. psiholoãke osobine liånosti znaåajnih u sistemu odluåivaça itd. podsistem 2 (meœunarodni politiåki sistem). Recimo. verske).. ostaju ozbiÿne opasnosti od ãematizovaça stvarnosti. Prvo pitaçe koje traæi odgovor jeste: kako i zaãto nastaju meœunarodni odnosi? U marksistiåkoj literaturi se åesto moæe sresti miãÿeçe da meœunarodni odnosi nastaju s pojavom klasnih druãtava. str. Marksistiåki pristup meœunarodnim odnosima Ono ãto u zamahu nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa privlaåi paæçu jeste veliki interes ove nauke za marksistiåki pristup prouåavaçu meœunarodnih odnosa. ni sami meœunarodni odnosi. Primena sistemske teorije u istraæivaçu meœunarodnih odnosa ima svoj metodoloãki smisao. 41 i M.

da kao takvi predstavÿaju nastavak klasne borbe u meœunarodnim razmerama. str. navedimo 121 J.122 Marksova i Engelsova antropoloãka razmatraça ukazuju na çihovu teæçu da pojave objasne u çihovom nastajaçu. smatrajuñi da klasno izrabÿivaçe unutar druãtva vodi izrabÿivaçu nacija. Tu poåiçe trampa i odatle prodire prema unutraãçosti zajednice koju onda podriva”. Treñe. bilo one koji predstavÿaju samostalne snage u meœunarodnim odnosima. u sluåaju vrlo razvijene industrijalizacije. 123 Nav. borbe za spoÿna træiãta itd. 1/1974 (UNESCO). Neki autori smatraju da se. delo. Åetvrto. na onim retkim taåkama gde one dolaze u kontakt s drugim zajednicama. 53 . treba ispitati ideo-loãke i psiholoãke uslove. Wiatr. nije niãta znaåajnije dogodilo u istoriji ÿudskih odnosa”. Pravni fakultet u Beogradu.” Tradicional-ni uticaj druãtvenoekonomskog sistema na spoÿnu politiku ispoÿava se kao projekcija druãtvenih interesa (posebno klasnih interesa) u meœunarodnoj oblasti. bilo one koji predstavÿaju vezu s druãtveno-ekonomskom strukturom. na çihovim granicama.121 I u naãoj literaturi moæe se sresti shvataçe da su meœunarodni odnosi uslovÿeni klasnom borbom. Znaåaj spoÿnih odnosa zajednica u prvobitnoj zajednici naveo je Marksa da zakÿuåi “proces razmene robE2 se ne pojavÿuje najpre u krilu prvobitnih zajednica. Smatra se i da su Marks i Engels meœunarodne odnose teorijski reãavali “ako ne iskÿuåivo. Engelsa i Leçina jeste. naroåito u veoma industrija-lizovanim zemÿama. da unutraãça politika odreœuje spoÿnu politiku. Prihvatiti takav pristup znaåilo bi preñutno prihvatiti da se od perioda evropske industrijalizacije XIX veka naovamo. Drugo. i da nestaju s nestankom klasa. Ovaj tip meœuzavisnosti posebno je jasan u periodu kolonijalne eksploatacije. 34. ono prioritetom klasne borbe”. str. Sociologie et E9tude des rations internationales. doktorska disertacija.123 Da bismo ukazali na kontinuitet ovog shvataça sve do istorije novoga veka. spoÿna politika ne rukovodi istim principima. nego tamo gde one prestaju..122 Ovakvo shvataçe se obrazlaæe stavovima o Pariskoj komuni i onima koji su izneti u Komunistiåkom manifestu (“S padom suprotnosti klasa u okviru nacija pada i neprijateÿski stav meœu narodima”)..Marksa. I ovaj autor ukazuje na to da je ovakav pristup meœunarodnim odnosima siromaãan i nepotpun: “Mnoga podruåja socijalnih odnosa danas u meœunarodnim odnosima ne mogu se objasniti iskÿuåivo fenomenima klasne borbe. treba voditi raåuna o trajnim åiçenicama æivota nacije. 1861. kao ãto je druãtveno-ekonomska struktura. 1971. Marksovo i Engelsovo shvataçe meœunarodnih odnosa i çegov znaåaj za savremene meœunarodne odnose. treba prouåiti mikrofaktore koji deluju na definisaçe i izvrãavaçe spoÿne politike i çihov odnos prema makrofaktorima. “Revue internationale des sciences sociales”. kao i ukazati na ostale faktore koji mogu ograniåiti ili izmeniti çen uticaj. Marksistiåke teze moraju biti preispitane i to u sledeñem: prvo treba definisati u kom obimu druãtveno-ekonomska struktura zemÿe odreœuje çenu spoÿnu politiku. Miloãeviñ. a naroåito druãtveno-ekonomski sistem. Ostaje da se vidi u kojoj meri grupni interesi nastavÿaju da odreœuju spoÿnu politiku. naroåito o nacionalnom karakteru. 122 S. kako bi se saznale opãte zakonitosti koje bi vaæile za sve pojave iste vrste. u stvari.

Marks. nacionalistiåkoj ideologiji. Ove “dve politike” se mogu posmatrati odvojeno da bi se boÿe razumele i prouåile. Marks.126 U pismu Blohu Engels kaæe: “Ekonomsko staçe je osnovica. kao i delova druãtvene nadgradçe. str. ili o ulozi liånosti u pismu Ãtarkenburgu.124Za ovo shvataçe je takoœe karakteristiåan i stav o britanskoj vladavini u Indiji. Klasici su viãe puta govorili o ovim osobinama kao o åiniocu o kome se mora voditi raåuna. moæe se doñi do dosta teorijskih stavova koji se odnose na naoruæaçe. a naroåito potpunih druãtvenih zajednica. odnose izmeœu pojedinaca i dr.. Izabrana dela. filozofske teorije. Britanska vladavina u Indiji. odnosi se na vezu meœunarodnih odnosa s klasnom borbom unutar dræava. pravne. F. takoœe. Vjatr smatra da je marksistiåka teorija zanemarila niz mikrofaktora na raåun makrofaktora koji mogu delovati na meœunarodne odnose. ali na tok istorijskih borbi vrãe svoj uticaj i u mnogim sluåajevima odreœuju çihov oblik i razni momenti nadgradçe i çeni rezultati.”127 U Engelsovim vojnim radovima i drugim delima. Drugim åiniocima. “Kultura”. Anti-DFChring. koje su. t. Beograd. str. kao ãto su 124 K. Beograd. Treña oblast u kojoj se mora produbiti marksistiåka teorija jeste delovaçe mikrofaktora na meœunarodne odnose. str. prema kome je “jedan jedini ruãilaåki rat mogao da opustoãi jednu zemÿu za vekove i da je liãi celokupne çene civilizacije”. versko shvataçe. Spoÿna i unutraãça politika su dva lica jedne pojave i one se meœusobno prepliñu i utiåu jedna na drugu. Prilog kritici politiåke ekonomije.. Meœutim. U socioloãkoj literaturi mogu se sresti stanoviãta da se na ovaj naåin kod sociologa marksista preuveliåava uloga druãtvenih klasa a zanemaruje uticaj druãtvene osnove. “Naprijed”. str. 125 K. nacionalnim pokretima. 1956. Zahtev Vjatra da je neophodno voditi raåuna o nacionalnom karakteru. da osvoje nova træiãta i ostvare nove profite”. 38.. Zagreb. 127 297.125 U delima klasika se zaista ne moæe nañi tvrdça koja odvaja jednu politiku od druge. Osamnaesti brimer Luja Bonaparte. str. postoje uglavnom dva shvataça: jedno. a åesto i zahteve za preispitivaçem marksizma. Izabrana dela. Drugo pitaçe koje kod marksista izaziva kontraverze. 54 . Marks. 1949. i Marks i Engels i Leçin ukÿuåuju i samog pojedinca u one åinioce koji mogu delovati na meœunarodne odnose. a pogotovu odrazi ovih stvarnih borbi u mozgu uåesnika. 172. 488. I. nije niãta novo za marksistiåku teoriju. 321. koje stoji i daÿe na stanoviãtu da se u meœunarodnim odnosima u proãlosti u osnovi nalazi “sukob eksploatatorskih klasa koje vladaju u raznim druãtvima i koje teæe da utvrde i proãire svoju vladavinu. i drugo. politiåke.. 126 K. mnogo viãe odreœene i uslovÿene opãtim staçem svetskog træiãta nego lokalnim francuskim åiniocima”. strategiju. Ovako se “zamagÿuje i uticaj drugih vaænih elemenata nadgradçe. kao nacionalnim interesima. meœutim. U vezi s tim. vojnu silu. koje smatra da za razumevaçe i objaãçeçe meœunarodnih odnosa treba modifikovati marksistiåku teoriju. veñcitirano. b. Engels. suãtinski znaåaj za nauånu analizu meœunarodnih odnosa.stav po kome: “Francuska osim opãtih kriza prolazi kroz svoje sopstvene nacionalne trgovaåke krize. “Kultura”. pridaje se.

nav. Wiatr. jesu li oni samo nastavak klasne borbe koja se vodi unutar zemaÿa na meœunarodnom prostoru? Meœunarodni odnosi nastaju na odreœenom stupçu druãtvenog razvoja koji treba utvrditi.nacije. 130 J.posledçi dogaœaji navode na misao da nema direktnog automatskog odnosa izmeœu druãtveno-ekonomskog sistema i spoÿnopolitiåke orijentacije: moæemo videti da od ãezdesetih godina dræave s istim druãtveno-ekonomskim sistemom vode çihovu spoÿnu politiku u pravcima koji su sve viãe razliåiti”. kao ãto je nastanak druãtvenih pojava porodice. meœutim. kulturnim åiniocima. Osnovi sociologije. kako samih uåesnika. R. delo. 475. uopãte. Izmeœu ove dve krajnosti razvija se åitav niz razliåitih procesa. Blohu. 55 . 129 304306. u kojima odnosi predstavÿaju izukrãtana. 122.. Podela åoveåanstva na nacije i dræave nije iskÿuåivo rezultat klasne borbe jer kada bi klasna borba sama dejstvovala. U svojim fundamentalnim delima. oni nisu negirali povezanost klasne borbe i meœuna-rodnih 128 F. dræava. koji kaæe: “. str. Antropoloãki pristup omoguñuje da se doœe do neophodne graœe znaåajne za utvrœivaçe geneze nastajaça druãtvenih odnosa uopãte. Marks se sluæio antropoloãkim istraæivaåkim materijalom a Engels u radovima znaåajnim za politiåku teoriju i filozofiju. Bilo da je reå o ratu ili saradçi.. Ona marksistima nameñe obavezu da mu priœu krajçe paæÿivo i uz prouåavaçe ne samo onoga ãto su klasici marksizma rekli povodom nekog konkretnog dogaœaja. veñi çihovih fundamentalnih radova o druãtvu i åoveku. politike. Kad je reå o nastanku meœunarodnih odnosa. Prouåavaçe raznih vidova prvobitne zajednice bio je i veliki zadatak koji su sebi postavili i Marks i Engels. veñi nacionalnim i. Lukiñ.128 Sliåno ovom stanoviãtu je i miãÿeçe Vjatra. tako i objektivnih i subjektivnih åinilaca sredine u kojoj se ovi odnosi razvijaju. I najjaåa druãtvena organizacija. Beograd. Izabrana dela. One se mogu zapaziti u åitavoj istoriji meœunarodnih odnosa. Marks i Engels nisu tvrdili da odnosi izmeœu globalnih druãtava nastaju sa nastankom klasa unutar çih. Unutar çih postoje razliåiti oblici odnosa: krajçi vidovi su meœunarodna saradça i rat. potrebno je ispitati pojavu pojedinih procesa. Prvo pitaçe koje se nameñe jeste: da li su klasici marksizma smatrali da meœunarodni odnosi uopãte nastaju sa nastankom i nestankom druãtvenih klasa. a naroåito za teoriju meœunarodnih odnosa. procesa proizvodçe i potpunih druãtvenih zajednica”. prihvatiti stav da se ove razlike mogu videti tek od ãezdesetih godina.129Teãko je. Ova miãÿeça u savremenoj marksistiåkoj teoriji130 ukazuju na znaåaj ovog pitaça za marksistiåku teoriju uopãte. Pismo J. str. 1965. i to istorijski i antropoloãki. trebalo bi da vodi do jedinstvene svetske dræave i nacije nego je rezultat delovaça drugih åinilaca. svojine. kao krajçim vidovima ovih odnosa. Engels. oni su jedinstveni u stavu da ti odnosi postoje i pre nastanka klasnih druãtava. Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. dræave itd. str. danas se ne moæe objasniti iskÿuåivo klasnim borbama. Istovremeno. sloæena delovaça.

str. Garody. Takvi su. kada Engels govori o Poÿskoj. kako radi zadræavaça vlasniãtva. Paris.132 v. smatrajuñi da klasno izrabÿivaçe unutar druãtva vodi izrabÿivaçu i u meœunarodnim odnosima. odnosi nacija u nekim druãtvenim situacijama. najzad. “Naprijed”. 132 Na primer. zavojevaça i uniãtavaça ÿudi i dobara. 1963. recimo. geografsko-istorijski nastale provincije ili regioni. 1416. Meœutim. tek kada bude opet odluåivala svojom sudbinom kao samostalna nacija. i R. 1970. Sledeñe pitaçe na koje treba dati odgovor jeste: da li se moæe smatrati da su meœunarodni odnosi postojali i u prvobitnoj zajednici u besklasnom druãtvu. Marks i Engels su ovo svoje shvataçe najjasnije izrazili u Komunistiåkom manifestu: “Nacionalna odvajaça i suprotnosti naroda sve viãe iãåezavaju veñs razvitkom buræoazije. Marks nije iskÿuåivao tu moguñnost: “Rat je zato jedna od najprvobitnijih delatnosti svake od ovih samoniklih zajednica. pleme. Zato se najåeãñe postavÿa pitaçe: da li se odnosi besklasnih druãtava u proãlosti uopãte mogu smatrati meœunarodnim odnosima i da li ñe oni u buduñem besklasnom druãtvu nestati? Horizontalnoj stratifikaciji druãtva marksistiåka sociologija nije posvetila toliko paæçe kao vertikalnoj. La manifeste diffE9rentialiste. kritikuje se i marksizam koji rat posmatra kao istorijsku pojavu koja je u jednom trenutku druãtvenog razvoja nastala i koja ñe u jednom drugom trenutku.131 Horizontalne druãtvene grupe moæemo klasifikovati na sledeñi naåin: prvo. rata. Dosadaãçe izlagaçe ukazuju na potrebu da se raspravi da li ñe i kada nestati meœunarodnih odnosa. str. 288 i daÿe. Le grand tournant du socialisme. to su teritorijalne grupe globalne teritorijalne zajednice nacija i dræava.. str. a u nekim situacijama i veñi znaåaj za æivot druãtva od samih klasnih odnosa. Zatim. kada nestanu uslovi koji su je stvorili. ona ñe moñi da pomaæe socijalnom preobraæaju Evrope. Paris. svetskim træiãtem. Ovi stavovi iz Komunistiåkog manifesta se upravo odnose na meœunarodnu zajednicu zemaÿa u kojima je veñost131 H. 190. sa slobodom trgovine. odnosa klasnih globalnih druãtava.” Izabrana dela. Na kraju. jednoobraznoãñu industrijske proizvodçe i æivotnih odnosa koji çoj odgovaraju. 56 . U meri u kojoj se ukida eksploatacija jedne individue od strane druge. tako i radi çegovog sticaça”. 1970. Danas su u mnogim teorijskim sistemima meœunarodnih odnosa i sociologije raãirena shvataça da je rat veåita pojava. jer je posledica agresivne prirode åoveka. on kaæe: “Tek kada Poÿska ponovo izvojuje svoju nezavisnost. nestati iz druãtvenog æivota. to su naseÿa. Lefevre. Politiåko-teritorijalne grupe regioni i provincije i.odnosa izmeœu dræava. Åak i mnoge teorije koje se ne oslaçaju na psiholoãke osnove smatraju da je svaka rasprava o nestanku rata iz druãtvenog æivota åista utopija. jer odnosi izmeœu horizontalnih grupa mogu da imaju isti. ukida se eksploatacija jedne nacije od strane druge”. Zagreb. narod. to su krvno-srodniåke. odnosno etniåke grupe porodica (horda). Marks i Engels su smatrali da ñe do socijalistiåke revolucije doñi u celom svetu a ne samo u jednoj ili jednom broju zemaÿa. tek tada ñe za çu opet poåeti proces unutraãçeg razvitka.. ona nije beznaåajna za prouåavaçe druãtva. U ovom smislu. rod.

nav. Nauåno istraæivaçe bilo koje oblasti druãtvenog æivota pretpostavÿa povezanost teorije i empirijskog istraæivaça. Marks. Metodologija druãtvenih nauka. koji se principi moraju poãtovati da bi prouåavaçe u ovoj oblasti postiglo svoje ciÿeve.. eksploatatorskoj i ekspanzionistiåkoj politici u meœunarodnim odnosima. str. kao i pronalaæeçu novih. str.. Zbog toga bi bilo potrebno da se utvrdi na koji naåin se prilazi prouåavaçu meœunarodnih odnosa. 134 M.. 120. Peåujliñ. traæeçe) oznaåava naåin miãÿeça. ãto dovodi u meœusobnu vezu åiçenice u kojima otkriva dubÿe. Osnovi kritike politiåke ekonomije (Grundrisse.. i pruæa kÿuå za objaãçeçe ustanovÿenih pravilnosti. “Plodonosnost istraæivaça koje je rukovoœeno teorijom leæi u tome ãto teorija pruæa osnovu. str. Osnovi sociologije. Metod u najãirem smislu obuhvata tri osnovne komponente: a) opãti pristup. c) tehniåke metode”. “Naprijed”. Napori koji se åine da se odredi metod teorije meœunarodnih odnosa ne znaåe to da ñe on biti potpuno samostalan i razliåit u odnosu na metode drugih druãtvenih nauka. skrivenije suãtinske osobenosti socijalnih pojava i situacija.133 “Metod se obiåno shvata kao naåin na koji se u nauci dolazi do saznaça predmeta koji ona prouåava. 135 R. 57 . te napori istraæivaåa u ovoj oblasti moraju biti usmeravani i prema stalnom istraæivaçu i proveravaçu postupaka koji su veñustanovÿeni. postupka nauånog istraæivaça i sredstava pomoñu kojih se dolazi do saznaça pojava koje jedna nauka prouåava. Kada se ima u vidu da je teorija meœunarodnih odnosa mlada nauåna disciplina.). NIU Sluæbeni list SFRJ Beograd. Zagreb.varen komunizam liãen protivureånosti. åije razreãavaçe se moæe traæiti u hegemonistiåkoj. b) metodoloãki postupak. 1976. Postoji opãti nauåni metod koji svaka nauka prilagoœava prouåavaçu svog predmeta.”134 On se sastoji iz tri elementa: prethodnog znaça o predmetu koji se istraæuje. polaznu nit. 60. zakonitih veza i odnosa”. 183. onda se mora voditi raåuna o åiçenici da su i metodi joãnerazvijeni. Lukiñ.135 133 K. po: Temeÿi slobode. Po jednoj drugoj definiciji: “Metod (od gråke reåi “methodos” put. ãto objektivnijeg saznaça. IV METOD NAUKE O MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA 1. Pojam Sloæenost pojma meœunarodnog æivota zahteva da se meto-doloãki vrlo paæÿivo pristupi çihovom prouåavaçu. naåin istraæivaça stvarnosti radi sticaça ãto istinitijeg.

Ninåiñ. åiniocima. Peåujliñ. Zato je moguñe da jedan niz åiçenica iskazuje viãe a drugi maçe. Œ.. ako ne zakonitosti a ono pravilnosti.. zavisno od toga. To je. Markoviñ. uz principe istorijskog materijalizma. Dimitrijeviñ..136Iz ovog stava proizlazi zakÿuåak o potrebi da se pored osnovnih åinilaca koji deluju na meœunarodne odnose otkriju i “çihov meœusobni odnos i promene u specifiånoj teæini.. konstante. neophodno je izgraditi poseban teorij-ski okvir koji mora biti ãiri od empirijske graœe i ne sme biti sveden na obim koji je neposredno proveren. Posledça verifikacija je sama istorija. Bilo da je reå o celini.. Ovde ñe biti posebno reåi o operacionalnom odreœivaçu predmeta kome je ciÿ utvrœivaçe postupka nauånog istraæivaça. delo. bilo je veñreåi. M. istorijska evidencija. Metodologija prouåavaça meœunarodnih odnosa. “Arhiv za pravne i druãtvene nauke”. koje otkrivaju çenu prirodu. jednog teorijskog koncepta. 44.137 Pored ovih opãtih zahteva koji se postavÿaju u odnosu na metod nauke o meœunarodnim odnosima. svakako. solidna prethodna “oprema” za daÿa nauåna prouåavaça. str.”. meru i naåin na koji deluju jedni na druge i na meœunarodni razvitak u celini itd”. ili da ista åiçenica baca viãe ili maçe svetla. i ne postoji mehaniåka. 58 . str. sam æivot”. Ovo odreœivaçe moæe biti teorijsko i operacionalno. R. delo. koje se imaju iznalaziti i utvrœivati i da pri tome reåene zakonitosti i principi svakako imaju udela i primene. da bude temeÿna marksistiåka analiza opãteg istorijskog okvira u kome ti odnosi postoje. O teorijskom odreœivaçu predmeta. Markoviñsmatra da “pored opãtih zakonitosti druãtveno-ekonomskog razvitka u meœunarodnim odnosima se ispoÿavaju i druge.. jednoobraznosti. Ninåiñsmatra da “polazna taåka meœunarodnih odnosa treba. osnovnih ekonomskih. M. “Empirijski istraæivati to znaåi tragati za reprezentativnim celinama koje moæemo neposredno (iskustveno) posmatrati i koje u sebi sadræe jake karakteristiåne druãtvene celine.. radna definicija 136 Œ. tj. da shvati çihovo znaåeçe. 11. str. ili oblika odnosa. 246.139 U opãtem nauånom metodu. kao skupu pojava o suãtini meœunarodnih odnosa. 138 V. Utvrœivaçe metodskog postupka je upravo zbog toga neophodno da bi se doãlo do saznaça jedne pojave. istraæivaåki postupak sadræi i odreœivaçe predmeta istraæivaça. specifiåne. “Na kraju krajeva. str. 137 Nav. neophodno je utvrditi skup osnovnih åiçenica koje izviru iz suãtine problema i koje ukazuju na razvojne procese datih druãtvenih odnosa.138 Da bi se doãlo do dijalektiåki druãtvene celine ne moæe se ostati na prouåavaçu empirije jednog ili drugog åinioca koji deluje na meœunarodne odnose. Stojanoviñ. zakonitostima. Uvod u prouåavaçe meœunarodnih odnosa.Prethodna izlagaça veñukazuju na znaåajan fond znaça proizaãlih iz dela o problemima meœunarodnog æivota. Operacionalna. nav.. 34/1960. gvozdena ’stopostotna’ neposredna empirijska proverÿivost. druãtvenih i politiåkih kretaça odreœene istorijske epohe”. 255. niti je moguñe zadovoÿiti se izborom vidova problema. 139 M.

politiåke. putem primene sile. Istorijsko prouåavaçe meœunarodnih odnosa i pojava u çima je neophodno zbog toga ãto se iz ovih pojava ne moæe uopãte prouåavati primenom drugih metoda. Odnos snaga je mnogo sloæeniji i on obuhvata odnos interesa. åije istraæivaçe moæe doprineti saznaçu meœunarodnih odnosa. kao i opãti stavovi klasika marksizma. jer se sve dræave ne razvijaju na isti naåin i nemaju sve iste moguñnosti za razvoj. d. U meœunarodnim odnosima dolazi do dodira razliåitih 59 . jer se preko ekonomskih zakona prvo izraæavaju nejednakosti u ovim odnosima. Nivo svesti (nacionalne. ideologija. g. Istorijsko prouåavaçe moæe da omoguñi utvrœivaçe nekih pravilnosti putem ispitivaça niza pojava iste vrste u toku istorije meœunarodnih odnosa. œ. odnosa i politiåke konstelacije unutar koje oni mogu biti ostvareni. b. Odnos snaga u meœunarodnim odnosima. Ovaj odnos se mora prouåavati znatno kompleksnije. Priroda interesa se najåeãñe vezuje za druãtveno-ekonomski sistem svakog pojedinog uåesnika u datom odnosu. Istraæivaçe prirode interesa uåesnika meœunarodnih odnosa s ciÿem saznaça puteva çihovih zadovoÿeça. ekonomske i druge moñi. vojne sile. neophodno je istraæivati stepen nejednakosti koja se odraæava u razliåitim vidovima æivota meœunarodne zajednice. pritiska ili osvajaça. Zato je potrebno prouåavati u meœunarodnim odnosima sve ono ãto je u neposrednom ili posrednom dodiru s drugim odnosima kao i çihov meœusobni uticaj. U tom smislu. korisno je proveravati ustanovÿene pravilnosti u meœunarodnim odnosima s opãtim druãtvenim zakonitostima do kojih su doãle druge nauke. Istorijsko prouåavaçe mora biti dopuçavano i proveravano istraæivaçem savremene prakse meœunarodnih odnosa. kako bi se izbeglo çegovo svoœeçe na odnos i deobu sile u meœunarodnim odnosima. Ãira graœa o meœunarodnim odnosima. Da li se ti interesi mogu ostvariti putem procesa saradçe ili putem negiraça interesa drugih uåesnika. Nejednakost na raznim poÿima ostavÿa ozbiÿne posledice na ponaãaçe dræava. kao i teorijski stavovi do kojih se doãlo u nauci o meœunarodnim odnosima. kao i moguñnost za razvoj procesa saradçe ili procesa sukoba u çima. Prouåavaçe zakonitosti meœunarodnih ekonomskih odnosa mora zauzeti znaåajno mesto u prouåavaçu meœunarodnih odnosa. Zbog toga je istraæivaçe interesa dræava sloæen posao koji zahteva svestrano prouåavaçe razliåitih åinilaca. odnos druãtveno-ekonomskih sistema.predmeta se sastoji u odreœivaçu pokazateÿa ili indikatora koji se mogu ispitivati i proveravati i koji predstavÿaju spoÿne izraze opãteg koncepta. e. Meœutim. æ. a. v. S obzirom na to da su meœunarodni odnosi politiåki odnosi. dozvoÿavaju izdvajaçe jednog broja indikatora. Meœunarodni odnosi se ne mogu prouåavati na zadovoÿavajuñi naåin ako se ne dovedu u vezu s celokupnim druãtvenim odnosima. te ih je neophodno ustanoviti. ideoloãke) je svakako znaåajan indikator kretaça u meœunarodnim odnosima. unutar istog druãtveno-ekonomskog sistema mogu da se razvijaju razliåiti interesi.

Nakon odreœivaça predmeta istraæivaça. Od ovog odnosa snaga moæe da bude u zavisnosti i krajçi ishod odnosa i preovlaœivaça jednih procesa na ãtetu drugih. na pojave koje imaju relativno mali znaåaj (åesto i beznaåajan). Da bi se preãlo na nauåno objaãçeçe pojava koje se prouåavaju. veñsamo da je treba uklopiti u nauåni koncept celine istorijsko-materija-listiåke teorije primeçene u prouåavaçu meœunarodnih odnosa. uz upotrebu elektronskih raåunara. S druge strane. postaje to joãviãe kada se zna da u ovakvom istraæivaçu znaåajnu ulogu ima prethodno teorijsko i filozofsko opredeÿeçe pri izboru predmeta istraæivaça. Veñje reåeno da savremeni istraæivaå meœunarodnih odnosa mora da se posebno pozabavi razvijaçem metoda prouåavaça ovih odnosa. nauåno prouåavaçe se stoga ograniåava samo na çih. çegovog uklapaça u opãti teorijski okvir i operacionalnog definisaça. Prikupÿaçe åiçenica nije jednostavan posao. Ovako ograniåena stvarnost. U pozitivistiåki orijentisanoj nauci na Zapadu. kulturnom. s obzirom na to da se ovi tehniåki metodi uglavnom mogu primeniti na mikropojave. S obzirom na to da su odnosi izmeœu politiåkih jedinica dræava. teorije. neophodno je prikupiti åiçenice. do koje se dolazi ovakvim prouåavaçem. prelazi se na postavÿaçe polaznih pretpostavki (hipoteza). moraju se prouåavati sredstva koja se primeçuju u ovim odnosima. politiåkom. Ovom prilikom biñe izloæeni neki tehniåki postupci u prikupÿaçu åiçenica. Polazne pretpostavke se postavÿaju na osnovu prethodnih znaça. Ovim putem se samo ukazuje na niz neophodnih prouåavaça koja bi u svakom konkretnom sluåaju bila dopuçavana novim indikatorima vezanim za svaku posebnu situaciju. åime se suæava put ka saznaçu celine. z. veoma su se razvile razliåite tehnike istraæivaça.druãtava. Ovaj razvoj tehnike istraæivaça doveo je do svojevrsnog ãematizovaça nauånog rada. U tehnici istraæivaça sadræana je i suãtina teorije koja sluæi kao osnova analize. To se takoœe odnosi i na razvijaçe tehnike istraæivaça. ãto moæe imati poseban znaåaj. kvalitet i uåestalost veza i saobrañaja izmeœu çih. Ove kritiåke primedbe na raåun tehniåkih metoda za prikupÿaçe åiçenica ne znaåe da tehniku treba odbaciti. 60 . Izdvajaçe ovih pokazateÿa ne znaåi da je tako zatvoren krug prouåavaça meœunarodnih odnosa. obim. opãtih stavova. s obzirom na moguñnost sukobÿavaça progresivnih i nazadnih druãtvenih organizacija. procesi integracije u razliåitim oblastima druãtvenog æivota ekonomskom. doñi do empirijske graœe koja bi omoguñila proveru hipoteza i tako doprinela nauånom objaãçeçu. od posmatraça pa do kibernetike. koji mogu imati znaåaja u istraæivaçu meœunarodnih odnosa. kako je to u opãtoj nauånoj metodologiji predviœeno.

Istorijsko prouåavaçe Savremene tendencije u prouåavaçu meœunarodnih odnosa koje su se razvile u okvirima bihevioristiåkih i funkcionalistiåkih teorija. “Sve druãtvene pojave imaju svoju istorijsku stranu i ãto su znaåajnije to je ova. Zbog toga se one ne mogu svesti na numeriåke indekse i eksperimentalne operacije. Kako saznati i objasniti rat kao druãtvenu pojavu bez istorijskog prouåavaça? Åiçenica da ova pojava postoji od ranih dana druãtvenog æivota zahteva upravo çeno prouåavaçe u celokupnoj istoriji. Neop-hodno je saznati razlike u razvoju ove pojave. i kod istorijskog prouåavaça meœunarodnih odnosa s ciÿem çihovog nauånog objaãçeça. S druge strane. s obzirom na to da je okrenuto proãlim dogaœajima. kao ãto je sluåaj sa veñinom prirodnih pojava. Meœutim. Smatra se da istorijsko prouåavaçe. pravilnosti koje su se javÿale u razliåitim tipovima druãtva. nekih zajedniåkih elemenata. u velikoj meri iskÿuåuju istorijsko prouåavaçe pojava koje ulaze u predmet istraæivaça meœunarodnih odnosa. da bi se uoåile zajedniåke crte. odnosi snaga. po pra-vilu. dubÿa. velike meœunarodne integracije itd. Niz drugih pojava u meœunarodnim odnosima zahteva ovakvo istorijsko prouåavaçe. pa i antropologiji i paleontologiji. po pravilu. Istraæivaçe niza ovih pojava u istoriji omoguñuje otkrivaçe nekih pravilnosti. koja ne mogu imati vrednosti za nauåno prouåavaçe kome je ciÿ utvrœivaçe opãtih stavova i zakonitosti i koje bi tako moglo da objasni sve pojave iste vrste. ne moæe imati nikakvog znaåaja za razumevaçe i objaãçeçe savremenih zbivaça. 61 . ãto sve zajedno moæe da doprinese proveri hipoteze do kojih se doãlo u prethodnoj fazi prouåavaça. Istorija se pre svega bavi pojedinaånim objaãçeçima. To je naroåito sluåaj sa najznaåajnijim pojavama meœunarodnih odnosa. bez obzira na vreme i prostor. onda bi nauka o meœunarodnim odnosima morala imati veliki interes za istoriju. meœunarodni odnosi su redovno u srediãtu interesovaça istorijskog prouåavaça. neophodno je prethodno utvrditi neki analitiåki okvir. materijalnih i duhovnih okolnosti. Zbog toga se çihovi savremeni oblici ne mogu dovoÿno nauåno objasniti ako se ne poznaje çihov razvoj”. druãtvene pojave nastaju u jednom kontekstu razliåitih druãtvenih. ekonomske ãpekulacije meœunarodnih razmera. Sve ove pojave gotovo je nemoguñe prouåavati pre nego ãto “postanu” istorija.140Posebno je ovo taåno za pojave meœunarodnog æivota. takve da se uopãte ne mogu ispitivati drugim empirijskim metodima. blokada.2. Ako se ima u vidu da istoriju ne interesuje samo opis jedne pojave veñi uzroci koji su do çe doveli. sis140 Isto. kao ãto su rat. Meœutim. koje su. Tehniåki postupci A. uprkos razlikama. drugi tipovi sile. posebno i zbog toga ãto je ono zamena za eksperiment koji je neprimenÿiv u ovim sluåajevima (ne moæe se eksperimentalno proizvesti jedan rat da bi se nauåno prouåavao). Polazi se od toga da istorijski materijal nema nikakve vrednosti za prouåavaçe savremenih pojava meœunarodnog æivota.

ona je prinuœena da sintetizuje razliåita znaåeça tih pojava. Oni su to radili tako 62 . dopuçuju novim znaçima steåenim iz neposrednog prouåavaça savremenosti. ti dokumenti (koji su objavÿeni javnosti) ne sadræe pravo staçe stvari. buduñi da je teorija meœunarodnih odnosa i analitiåka nauka. dokumenti o razgovorima dræavnika. konstituisati teoriju. smatrañe se osnovom za koriãñeçe istorijske graœe u prouåavaçu meœunarodnih odnosa. pregovorima koje vlade zemaÿa ili drugi subjekti saopãtavaju javnosti. istorijska prouåavaça se dopuçuju rezultatima posmatraça savremenih pojava. s ciÿem da se iz saopãteça datih preko sredstava javnih komunikacija izvuku elementi koji bi doprineli stvaraçu stvarne slike o neprijateÿu. koji takoœe proizlazi iz polivalentnosti pojava meœunarodnog æivota. naime. i teorija mora da odgovara istorijskom iskustvu. metodoloãki princip je i u ovom sluåaju isti: teorijske postavke do kojih se doãlo razvojem nauke o meœunarodnim odnosima. ono se do-puçuje prouåavaçem çenog savremenog oblika. ekonomske. Najåeãñe. Meœutim. tako da je tu reå o neprekidnom uzajamnom proæimaçu. Ovo je neophodno zbog toga ãto bez teorije nije moguñe odabrati ono ãto je znaåajno u istorijskom materijalu za objaãçeçe date pojave. jednim delom. s obzirom na çen. kritiåko odabiraçe i proveravaçe izvora i istorijska sinteza. do koje se dolazi u zavrãnoj fazi istorijskog prouåavaça. çegovoj snazi. Istoriåar mora da objasni delovaçe svih åinilaca koji su doveli do neke pojave u meœunarodnim odnosima. pri åemu analiza sadræaja moæe biti korisna u analizi celine. veñsamo jedan deo onoga ãto je bilo predmet razgovora ili pregovora. S druge strane. Ovaj metod se naroåito razvio u toku Drugog svetskog rata. Posebna paæça analitiåara u SAD za vreme Drugog svetskog rata pridavana je porukama nemaåke propagande i çenim efektima. staçu na frontovima itd. politiåke. Buduñi da je istorija zainteresovana za saznaçe proãlih pojava u celini. åiji je naroåit znaåaj u analizi dokumenata o savremenim zbivaçima. B. najznaåajniji su rezultati istorijske sinteze. Za neposrednu primenu u prouåavaçu meœunarodnih odnosa. sintetiåki karakter. prouåava savremena zbivaça primenom razliåitih metoda. uloge i znaåaja pojedinih dræava u meœunarodnoj politici. kao ãto su diplomatske note i druge izjave. U tom smislu.tematizovati znaça. koja se nikako ne mogu automatski primeniti na savremene pojave. zbog sloæenosti meœunarodnih odnosa. vojne i druge implikacije. s obzirom na çihovu polivalentnu sadræinu: kulturne. moralu. ãto je od velikog znaåaja za samu nauku o meœunarodnim odnosima. Istorijski pristup podrazumeva tri osnovne faze: pronala-æeçe izvora. tako da se nedostaci istorijskih znaça. S obzirom na to da nije moguñe automatski primeniti istorijsko znaçe o jednoj pojavi. Analiza sadræaja Jedan od naåina prouåavaça koji uspeãno dopuçava istorijsko prouåavaçe meœunarodnih odnosa jeste analiza sadræaja (Content analysis). ekonomiji. odnosa snaga.

Meœunarodna propaganda je znaåajno sredstvo u meœunarodnoj politici. mesto i znaåaj pojedinih oblasti druãtvenog æivota (privrede. moæe da obuhvati razliåite elemente: procenu uloge. ili sadræanih u dokumentima. meœusobnim odnosima itd.ãto su poredili poruke nemaåke propagande sa porukama profaãistiåkih listova u SAD. Primena analize sadræaja moæe se pokazati veoma korisnom u raãålaçavaçu diplomatskih dokumenata. str. do kojih se dolazi putem sredstava masovnih komunikacija. Markoviñ. istañi da ona nije sama dovoÿna za kompleksnu analizu poruka datih preko sredstava masovnih komunikacija. uz primenu elektronskih raåunara. diplomatskih i drugih dokumenata. Ovako dobijen rezultat moæe da ima teorijski znaåaj. Potrebno je. 438. politike. Prouåavaçem meœunarodne propagande mogu se dobiti znaåajni podaci o namerama dræava. Analiza sadræaja informacija o razliåitim pitaçima od interesa za prouåavaçe meœunarodnih odnosa. dobijeni su podaci o odnosima izmeœu Nemaåke i Italije. Analiza sadræaja je “posebna forma kvantitativne semantike. Dimitrijeviñ. kao i oni koji su rezultat dnevne politike. “Nolit”. vojske. meœutim. politiåkih programa znaåajnih politiåkih organizacija i partija itd. kulture i dr. jer se posle rata pokazalo da je dao taåne rezultate.) u politiåkom planiraçu datih druãtvenih snaga. a viãe na izraæene misli”. Na osnovu toga moæe se predvideti ponaãaçe date dræave. 141 V. 18. Zatim. znaåaja i namera snaga koje stoje iza datog izvora informacija. Na osnovu nesinhronizovane propagande zakÿuåeno je da one nisu organizaciono povezane. te zato mora biti predmet posebnog prouåavaça u okviru nauke meœunarodnih odnosa. U ovom smislu. ãto primenom klasiånih istorijskih metoda nije bilo moguñe. R. Miliã. Socioloãki metod. Tako su dobijeni podaci o pripremama novog oruæja. 63 . delo. moguñe je govoriti o primeni ove analize i u preispitivaçu istorijskih dokumenata a ne samo savremenih. Iz ovog poreœeça su mogli da izvuku zakÿuåke o stepenu uticaja ove propagande ili stepenu veza izmeœu ovih listova sa centrima u Nemaåkoj. metod ana-lize sadræaja se pokazao korisnim. kao i vreme kada ga Nemci misle upotrebiti. ukoliko se uklapa u celinu saåiçenu na osnovu kompleksne analize date situacije. informacije iz sredstava masovnih komunikacija. izjava dræavnika. Takoœe su dobijeni podaci o znaåajnim neslagaçima ova dva saveznika sila osovine. str. Zato je neophodno dopu-çavaçe rezultatima do kojih se doãlo primenom znaça iz izvorne graœe druge vrste i drugih izvora. koja se maçe odnosi na stil odreœenog teksta. Stojanoviñ. Ovo je znaåajno zbog moguñnosti kvantifikacije istorijskih podataka koji bi. 142 V. mogli dati nove podatke. 1965. nav. klasifikaciju informacija u sklopu celine znaça o datoj pojavi. Primeçen za vreme Drugog svetskog rata. M.141 Ovom analizom se æeli prodreti u stvarni sadræaj date poruke. s obzirom na moguñnost ispitivaça mase ovih podataka.142 Analizom propagande mogu se ustanoviti trajni politiåki i ideoloãki ciÿevi. Analiza sadræaja u prouåavaçu meœunarodnih odnosa ima naroåiti znaåaj za izuåavaçe: meœunarodne propagande. Beograd.

delo. godine. politikoloãkom. razumevaça. najznaåajnija za ocenu karaktera date poruke. 144 Nav. 1). 64 .. Na ovaj naåin se doãlo do zakÿuåka ãta stvarno stoji iza poruke: da li je reå samo o pretçi iza koje ne stoji 143 V. leksiåkog sadræaja. to ñe se najboÿe videti. najåeãñe kontekstualne veze izmeœu pojedinih reåi. Jedna poruka najåeãñe sadræi jednu osnovnu poruku. “Kvantitativna semantika je statistiåka analiza reånika i stila. 7 16. prema tome. delo. nav. Danas se sve åeãñe u ove svrhe upotrebÿavaju elektronski raåunari. da ñe se aktivnost takoœe odvijati u veñem obimu i da je vrednost poruke u veñoj meri pozitiv-na nego negativna. str. ekonomskom prouåavaçu. Na jednom primeru.143 Semantiåka analiza se sastoji u utvrœivaçu znaåeça reåi koje su upotrebÿene u tekstu koji se analizira. Kada je predsednik SAD. Miliñ. tako da se kvantifikovana graœa ubacuje u elektronski raåunar iz kojeg se dobija odgovor o pribliæno stvarnom znaåeçu poruke.Naåin na koji se analizira sadræaj moæe biti: kvantitativna semantika i predmetni registar. simbola. 4“. 7 Aktivnost 25. bitnih sadræaja neke poruke koja se analizira. programiran da meri pozitivna i negativna zapaæaça o tri glavna åinioca: snaga (jaka ili slaba). ili sukoba. opisanom u literaturi. vrednost (pozitivan ili negativan utisak poruke). 7 7. 8 Na ovaj naåin se doãlo do analize poruke iz koje se vidi da iza çe stoji snaga (potency) (visok indeks 45.”144 Za meœunarodne odnose je od posebnog interesa pojavÿivaçe reåi koje oznaåavaju elemente saradçe. U tako saåiçen klasifikacioni sistem ukÿuåuje se materijal za analizu sadræaja. 7 Vrednost 18. zatim. sile moñi. koji mora da prethodi analizi. Pribliænost ñe biti veña ukoliko je priprema klasifikacione ãeme bila boÿa. tj. solidarnosti. Tada je elektronski raåunar na Stanfordskom univerzitetu (“Stanfordov opãti istraæivaå”). Izvrãena je mehaniåka analiza sadræaja putem raåunara svih dokumenata SAD i SSSR u vezi s raketama koje je SSSR instalirao na Kubi 1962. 490. Dugim radom na analizi elemenata åinilaca. naroåito onih ãto imaju kÿuånu ulogu u ispitivanom obliku simboliåkog opãteça.. Kennedy) dao izjavu kojom je objavio blokadu Kube “Stanfordov opãti istraæivaå” za nekoliko minuta izraåunao je sledeñe: Pozitivan Negativan Snaga stava 45. 1 3. koja ide do krajçih elemenata reånika. Izrada predmetnog registra podrazumeva utvrœivaçe glavnih. socioloãkom. staça i kretaça u meœunarodnim odnosima. odbir i kvantifikacija poruka preciznija. do pojedinih reåi po çihovim morfoloãkim vrstama i grupama znaåeça. izraœuje se poseban klasifikacioni sistem. aktivnost (aktivan ili pasivan). Kenedi (J. str. nameru koja preovlaœuje a koja je. X. çihovom celovitom istorijskom. koji omoguñuju upotrebu velikog broja pojmova.

Od statistiåkih metoda koji mogu biti posebno interesantni za prouåavaçe meœunarodnih odnosa. sredçe vrednosti i uzorka ne bi mogle nañi neke osobenosti u primeni kod prouåavaça meœunarodnih odnosa. 1971. sluæi se statistiåkim podacima. izolovana od celine sadræaja koji se prouåava i izvan prikupÿene graœe do koje se doãlo u prouåavaçu date poruke.”146 Statistiåki metodi imaju danas veliku primenu u druãtvenim naukama.145 Ovaj rezultat analize sadræaja veñna prvi pogled izaziva sumçu zbog svoje ãturosti. bez nekog prilagoœavaça potrebama prouåavaça meœunarodnih odnosa. statistiåki metodi verovatnoñe (zakon velikih brojeva). V. diplomatskog iskustva i poznavaça niza åinilaca od znaåaja za donoãeçe odluke o ponaãaçu u datoj situaciji. London. Macmillan. Statistiåki metodi “Statistiåki metod je prema svojoj najuspeãnijoj definiciji kvantitativni metod istraæivaça masovnih pojava.sila? Da li se u tom smislu preduzimaju velike aktivnosti i koja je vrednost date poruke. Na taj naåin. delo. Analiza demografskih kretaça. str. proizvodçe znaåajnih proizvoda za vojnu moñitd. 490491. ako je moguñe da se do çih doœe. te oblike meri i odreœuje a çihove odnose podvrgava matematiåkoj obradi s ciÿem da izrade pokazateÿe koji sluæe kao kriterijum i da se utvrdi kvantitativni znaåaj osobenosti u masi. 146 N. str.. dohotka. Forward. U tom pogledu se za metode verovatnoñe. Da bi analiza sadræaja odgovorila svojoj svrsi. 20. ona ne sme da bude izdvojena od stvarnosti. U prouåavaçu meœunarodnih odnosa svi statistiåki metodi mogu imati znaåaja. ãto znaåi da on ispituje oblike pojava u masi sluåajeva. s obzirom na to da se najveñi broj zakonitosti i pravilnosti kod druãtvenih pojava uglavnom izraæava statistiåki. tj. kao i neposrednim podacima o datoj poruci. Ona bi uvek morala biti dopuçavana analizama do kojih se doãlo drugim metodima prikupÿaça åiçenica. mogli bi se izdvojiti metod ana-lize åinilaca i metod korelacije. korelacija i kovarijacija imaju najãiru primenu u druãtvenim naukama. Oni pomaæu proveri hipoteza i ãto egzaktnijem saznaçu pojava u onim oblastima u kojima je ovaj metod primenÿiv. uzorka. “Analiza åinilaca je statistiåka manipulacija meœuzavisnih promenÿivih da bi se odgovorilo na pitaçe: koji åinioci odgovaraju najviãe posmatranom sluåaju. ekonomske snage. sredçe vrednosti. Analiza sadræaja ne bi smela da bude samo osnov ãirih teorij-skih zakÿuåaka. Pitaçe je da li dobar poznavalac meœunarodnih odnosa nije u staçu da doœe do sigurnijeg odgovora na osnovu poznavaça istorije.”147 145 Nav. kao pravilnosti koje se uoåavaju u najveñem broju sluåajeva kod date pojave. The Field of Nations. 65 . a.

znaåajan doprinos pribliæavaçu saznaça kauzalnih odnosa iz147 Q. 217. dva mogu da se smatraju bitnim åiniocima: ekonomski razvoj i vojna moñ. 66 . kao ãto su podela rada (izraæena u razmeni. mogu da izazivaju promene u odnosima izmeœu dræava u ãirokoj skali odnosa od saradçe do sukoba. pa se u potpunosti osloniti na ovaj metod. Statistiåki metodi. Izborom promenÿivih koje utiåu na stepen i oblik meœuzavisnosti moæe se otkriti çena povezanost sa datim oblikom meœunarodnih odnosa ili primenom sredstava u çima. Metod korelacije. Uz pomoñJelskog raåunarskog centra za analizu åinilaca doãlo se do 13 izdvojenih åinilaca od prvorazrednog znaåaja za ove odnose. do kojih bi se doãlo na osnovu znaça steåenih na drugi naåin. str. Posebno interesantan statistiåki metod u prouåavaçu meœunarodnih odnosa bi mogao biti metod korelacije. ali se ne moæe brojåano izraziti spremnost stanovniãtva na ærtve u borbi za ideje. str. statistiåki metodi mogu ozbiÿno doprineti prouåavaçu meœunarodnih odnosa. nav. nav. ãto je u celini gledano. Forward. b. stavove. Peåujliñ. ali se moæe utvrditi moguña veza. kulturna saradça. proizvodnoj kooperaciji. registrovano je 236 osobina za 82 dræave za åije se odnose æele izvuñi bitni åinioci koji te odnose odreœuju. odnosno meœusobni uticaj koji moæe odvesti do funkcionalne veze. Ãkara. transferu tehnologije itd. po: M. 20. Mnogi elementi koji odreœuju stepen i oblik meœuzavisnosti. moguñnost ispitivaça velikog broja promenÿivih (varijabila) zahvaÿujuñi primeni elektronskih raåunara. Razumÿivo je da bi bilo vrlo teãko ustanoviti egzaktnim ili matematiåkim putem funkcionalnu zavisnost u ovom odnosu. hrabrost i spremnost stanovniãtva da se bori. ãto moæe da doprinese pribliæavaçu egzaktnosti pri utvrœivaçu bitnih åinilaca.148 Ono ãto pada u oåi pri analizi åinilaca statistiåkim metodom jeste. 148 N. Moæe se iskazati ekonomska snaga jedne dræave. ideoloãke veze ili razlike i niz drugih (videti daÿe u tekstu). politiåka i vojnostrategijska povezanost (ili potreba povezivaça). Metodologija. Postoje mnoge promenÿive koje se ne mogu meriti. integracijama. Ovako se ne moæe ustanoviti kauzalni odnos izmeœu ovih pojava. On se moæe uspeãno primeniti u istraæivaçu odnosa stepena i oblika meœuzavisnosti i odreœenog oblika meœunarodnih odnosa. U tom sluåaju. Drugo. pri åemu teorija i filozofsko opredeÿeçe ne mogu biti zanemareni. prvo. Od ovih trinaest. Na ovaj naåin.U opisanom sluåaju. Otkrivaçe korelacije je. odabiraçe promenÿivih rezultat subjektivnog opredeÿeça. jer bi se mnoge hipoteze. takoœe. ali se ovim putem moæe ustanoviti korelacija meœu promenÿivim koje se uzimaju kao predmet analize. Na taj naåin mnoge znaåajne promenÿive ostaju van domaãaja statistiåkog metoda. ideale. moguñe je izvrãiti matematiåku operaciju u kojoj bi oblik i stepen meœuzavisnosti (X) bio funkcija razvoja procesa saradçe ili sukoba (Y) u formuli X = F (Y). delo. ovim putem mogle joãjednom proveriti. a posebno i zbog toga.). i ovde se pokazuje da ne treba iñi u krajnost.

ãto omoguñava zakÿuåivaçe o uticaju izabranog åinioca. New York. ali ih nisu izabrali. pa i nauke o meœunarodnim odnosima. Simulacija (podraæavaçe) vodi poreklo od drugih eksperimenata. Rosenau. To je ciÿ svake nauke. pa åak i teæi od çih. veñispituju buduñi dogaœaji. tj. C. pa se ona ãto je moguñe vernije predstavÿa u vidu modela. Na taj naåin se stvarni dogaœaji mogu boÿe raãålaniti. ili ãtaviãe. stavÿa se u ulogu “neprijateÿa” i trudi se da se u skladu s poznavaçem åiçenica i pravilima veãtine ponaãa najracionalnije. 1965. 150 Nekoliko simulacija imalo je za predmet ispitivaçe izbijaçe Prvog svetskog rata. Simulacija i eksperimentalna igra bi trebalo da zamene eksperiment kao metod koji se sastoji u veãtaåkom izazivaçu dogaœaja pribliæno onakvih kakvi su stvarni dogaœaji. The History of Human Conflict. Eksperimentalna igra. Od moguñih veza do funkcionalnih i. jedna meœunarodna kriza). North. N. Eksperimentalna igra je maçe “kruta” od simulacije. u kojima se ponovo preæivÿavaju i “glume” stvarni dogaœaji. dok se kod åiste simulacije on zna unapred. Ovaj metod se razvio iz tzv. F. 156 i daÿe. International Politics and Foreign Policy. ispituju se moguñnosti koje pruæaju razliåite sopstvene zamisli u uslovima koji su najbliæi onima koji se predviœaju. ponaãaçe jednog subjekta). Predmet ovakvih igara 149 Isto. i to najsposobnijih. s prvenstvenim ciÿem da se predvidi çihov ishod. igrom se ne rekonstruiãu proãli.149 b. O ishodu onda odluåuju veãtina. veñda se ponaãaju onako kako im to nalaæe najboÿe shvañen interes onoga koga predstavÿaju. Kada su u pitaçu meœunarodni odnosi. jedinstvena. da postigne pobedu. najzad. Mc Neil. jedan od oficira. te je na osnovu çih teãko uopãtavati. Englewood Cliffs. Vidi: O. Simulacija i eksperimentalna igra Istraæivaåki postupci pod ovim nazivima nastali su iz æeÿe da se umaçe teãkoñe koje proistiåu iz srazmerno malog broja subjekata meœunarodnih odnosa. snaga ili sreña uåesnika. koje je dobro dokumentovano istorijskom graœom. U klasiånoj ratnoj igri. Prentice Hall.meœu pojava meœunarodnog æivota. Zbivaça u meœunarodnim odnosima su istorijska. The Free Press. G. B. a. u: E. za osnovu se takoœe uzima deo stvarne istorije (npr.150Za razliku od simulacije. C. The Nature of Human Conflict. koja je odavno poznata u vojsci kao naåin da se unapred provere prednosti i nedostaci strategijskih i taktiåkih planova. ali se i to je najvaænije moæe iñi i daÿe. ratne igre (Kriegspiel). da bi se ispitali uåinci takvih promena. u: J. I. Holsti R. Uz upotrebu maketa i karti. pa u model unositi kontrolisane izmene nekih promenÿivih (npr. str. 622 i daÿe. G. ili åak koristeñi prave manevre sa æivom silom. Hermann. M. Tako se do kraja mogu sprovoditi alternative koje su stvarnim uåesnicima bile na raspolagaçu. preko ovih do kauzalnih. 67 . Zbog toga se ne moæe prikupiti dovoÿno obilan empirijski materijal za statistiåko iskazivaçe i za-kÿuåivaçe. An attempt to simulate the outbreak of World War. Meãajuñi ponaãaçe i osobine svakog od vaænih aktera dolazi se onda do istih ili razliåitih ishoda. R. jer çeni uåesnici ne treba nikoga da podraæavaju. u kome uloge stvarnih subjekata preuzimaju sami istraæivaåi. raåunari. str. koji se primeçuju u psihologiji i psihoterapiji.

Banks A. uzimaju se u obzir i sve slabe strane ovih metodskih postupaka. Najveñi nedostatak eksperimentalne igre je u tome ãto çeni uåesnici ne mogu da imaju oseñaj o velikom riziku. Tako se moæe primeniti ispitivaçe (intervju) onda kada postoji interes da se saznaju stavovi pripadnika razliåitih druãtvenih grupa o nekim pitaçima meœunarodne politike. Tvrdi se da igra moæe tako da predstavi situacije do kojih jedan istraæivaå napreæuñi maãtu ne bi sam doãao. 1968. 1978. “Journal of Conflict Resolution”. Otuda je eksperimentalna igra postala sastavni deo dugoroånog planiraça i u resoru inostranih poslova. To su ispitivaçe. Svi ovi metodi mogu se primeniti u prouåavaçu meœunarodnih odnosa onda kada se çihova primena moæe smatrati korisnom. 85 i daÿe. Eksperimentalna igra i simulacija u izuåavaçu meœunarodnih odnosa. I. Groom A. International 68 . Fun and games. u oblasti teorijskih saznaça dosadaãçe iskustvo s ovim postupcima nije pokazalo niãta drugo do da se razliåite liånosti (izabrane za uåesnike) ponaãaju razliåito u istim situacijama.152 * ** Pored ovih metoda koji su prilagoœeni istraæivaçu pojava meœunarodnog æivota. Meœutim. The validity of games for the study of conflict. Van Gorcum.151 Ovi postupci su bili poåetkom sedme decenije ovoga veka u velikoj modi meœu istraæivaåima na Zapadu. R. N. str. 63 i daÿe. Kao ãto se moglo oåekivati. V.153 crisis gaming the CONEX experience. Schlenker T. koje se na osnovu poznatih åiçenica i tendencija ekstrapoliraju u buduñnost. V. 152 M. 153 B. ali je u meœuvremenu oduãevÿeçe çima popustilo. H. 151 K. Bonoma. Pri tom. ili stavovi uåesnika u odluåivaçu u spoÿnoj politici dræava koje se prouåavaju itd. “Uredniãtvo ratnika”. Ratna igra. postoji i niz drugih metoda za åiju primenu nije neophodno neko naroåito prilagoœavaçe predmetu meœunarodnih odnosa. o odgovornosti koju nose stvarni uåesnici istorijskih zbivaça. Prilikom ovog ispitivaça primeçuju se pravila do kojih se doãlo u opãtoj metodologiji druãtvenih nauka. çihova vrednost za nastavu i za planiraçe politike je nesumçiva jer omoguñavaju boÿe upoznavaçe toka dogaœaja i boÿe predviœaçe posledica sopstvenih akcija. 1910. “Meœunarodni problemi”. R. ista igra se ponavÿa s razliåitim ÿudima u predviœenim ulogama. Da bi se pribavilo viãe podataka. Oppenheim. gde omoguñava da se boÿe predvide i uzmu u obzir odgovori stranih dræava na planirane inicijative i postupke. Beograd. Uåesnici igre tada preuzimaju uloge glavnih odluåilaca umeãanih dræava i drugih subjekata i datu situaciju na osnovu jednog labavog scenarija daÿe razvijaju. J. 3/1968. pa se onda moæe ispitivati i uticaj çihovih liånih osobina na ishod. Assen. uporeœivaçe. analiza sluåajeva i dr.mogu biti razreãeça nekih postojeñih kriza ili zategnutih situacija. Altrok. str. u: Proceedings of the International Peace Research Association Second Conference. Dimitrijeviñ.

nije bio izazvan samo potrebom da se ukaæe na ãarolikost terminologije. Ãtaviãe. I u naãoj publicistici moæe se naiñi na ovaj naziv (“Glavni akteri bliskoistoåne krize” i sl. University of Notre Dame Press. veoma åesto osnovna jedinica u meœunarodnim odnosima. str. R. akter). acteur. Wolfers. opet. pa åak i o “partnerima” i “ñelijama”. pa se ti nosioci radçe jednostavno i odreœuju kao “oni za koje se prikladno moæe reñi da igraju na meœunarodnoj sceni”. åesto se ne ide daÿe od te metafore. Oåigledno je. a ne stvarno delaçe u svoje ime. nije reå o predstavÿaåima nego o samim dramatis personae. 83. onaj subjekt koji ulazi u çih. da ako ostanemo pri teatarskim poreœeçima. Ovaj pregled razliåitih oznaka za pojam o kome je reå. u: W.DRUGA GLAVA SUBJEKTI MEŒ UNARODNIH ODNOSA I POJAM I VRSTE Prostor ili poÿe u kojima postoje meœunarodni odnosi mnogi pisci porede s pozornicom ili arenom po kojoj se kreñu nosioci radçe. 1959. veñje trebalo i da nagovesti suãtinu pitaça o kome se raspravÿa. Ono se moæe postaviti i ovako: ãta je to subjekt 1 A. 69 . naroåito onoj na engleskom jeziku. nagoveãtava predstavÿaçe. ali ga nijedan pisac dosledno ne koristi. prividno uåestvovaçe u zbivaçima. koja. u naãoj literaturi se govori najåeãñe o subjektima. actor. uåesnicima u meœunarodnim odnosima.1 Otuda i ne zaåuœuje ãto se u inostranoj literaturi. naziva akterom (eng. verovatno zato ãto bi se mogao prevesti reåju “glumac”.). rus. Fox. Umesto toga. Theoretical Aspects of International Relations South Bend. Iz razloga koje ñemo navesti smatramo da je trenutno “najboÿi termin” subjekt iako ni on nije bez mana pa ñemo ga zato u sledeñem tekstu koristiti. franc. T. The Actors in International Politics. subjektivnim åiniocima. naime.

naroåito starije. iz velikog broja åinilaca. te nije mali broj dela u kojima se ova oznaka uopãte i ne upotrebÿava. tako je i u meœunarodnim odnosima izostavÿaçe pojma subjekta bilo posledica uvereça da su dræave jedini subjekti meœunarodnih odnosa. Odanost i obaveze sredçovekovnog Evropÿanina bili su mnogo maçe jasni no kasnije i bili su raspodeÿeni meœu ovim uåesnicima evropskih zbivaça. ali se postepeno poåelo uviœati da su i pre i posle toga perioda u meœunarodnim odnosima srazmerno samostalno uåestvovali i akteri koji nisu bili dræave. pojam subjekta je za çih nepotreban. treba utvrditi one osobine koje je åine takvom. uslovÿavaju ih i uåestvuju u çima. pa priznati subjektivitet i drugim tvorevinama koje takve osobine ispoÿavaju. stajao pored pojma dræave. vaÿa imati na umu da subjekti meœunarodnih odnosa nisu isto ãto i subjekti meœunarodnog prava. na koje ñemo ukazati u treñoj glavi. U stvari. svetovna ali i teritorijalno maçe uobliåena. Ovo je uvereçe bilo razumÿivo u vreme kada se prouåavaçe meœunarodnih odnosa tek poåelo razvijati. imajuñi pri tom u vidu da one ne moraju da poseduju sva obeleæja dræava. i katoliåka crkva. izdvajaju se oni koji svesno. voÿno i samostalno deluju u meœunarodnim odnosima a ne toliko 70 . u sredçem veku dræava imala u evropskim meœunarodnim odnosima drukåiju prirodu i ulogu od one koju je dobila posle reformacije i tridesetogodiãçeg rata i Vestfalskih ugovora (1648) pored svetovne i teritorijalno opre-deÿene feudalne dræave s monarhom (vrhovnim sizerenom) na åelu. sakralna vlast sa znaåajnim svetovnim prerogativima. No. dok je za subjekte meœunarodnih odnosa odluåujuña sposobnost izvornog i stvarnog delovaça u svetskim razmerama. naroåito u XIX veku. kao ãto se dugo smatralo da je dræava jedini subjekt meœunarodnog prava. uloga dræave u meœunarodnim odnosima od velike je vaænosti za izgradçu toga pojma poãto nema spora da je ona takav subjekt. Subjekt meœunarodnog prava traæi se odgovorom na pitaçe ko moæe biti nosilac meœunarodnih prava i obaveza. u tim odnosima uåestvuju i carstva. u stvari. posle Prvog svetskog rata sve je jasnije da postoje formacije i pokreti koji deluju van okvira i van potpune kontrole dræava i ne mogu se svesti samo na çih (u prvom redu meœunarodne organizacije). Osim toga. iako se ne odriåe znaåaj i prvenstvo dræave u tom pogledu. Stoga je pojam subjekta meœunarodnih odnosa potreban. Poãto drugi uåesnici u tim odnosima uopãte i ne dolaze u obzir. koja su se tada smatrala svetskim. da bi se kasnije uvidelo da postoje i drugi subjekti meœunarodnog prava (meœunarodne organizacije. Kada se govori o subjektima. pitaçe subjektiviteta u meœunarodnim odnosima uopãte se i ne postavÿa. mada su ova dva pojma povezana jer pravo mora da sledi druãtvenu stvarnost. Pre svega.meœunarodnih odnosa i ko su sve subjekti meœunarodnih odnosa? Pre no ãto se pokuãa odgo-voriti na ova pitaça treba dati dve napomene. jer oni meœunarodne odnose iskÿuåivo definiãu kao odnose izmeœu dræava. ali je taj pojam. za mnoge pisce. pojedinac). Tako je npr. pojam subjekta. S druge strane. pa i ona koja nisu znaåajna za meœunarodne odnose. u ãiri krug åinilaca koji utiåe na meœunarodne odnose. Subjekti meœunarodnih odnosa spadaju.

proklamovanom nezavisnoãñu. U doba hladnog rata je npr. u prvom redu od neke dræave. Isto kao u prethodnom sluåaju. Kada se imaju u vidu i subjekti koji nisu dræave. koji se ubrajaju u subjekte. on se moæe nañi kod nekih meœunarodnih organizovanih religija i politiåkih pokreta. pored ostalog i zato ãto se pojavÿuje potreba da se kao subjekti izdvoje one tvorevine koje redovno. Prilikom çihovog razmatraça treba imati u vidu da neukÿuåivaçe nekih veoma vaænih.oni koji odluåujuñe utiåu na çih. u stvari. neke dræave ne mogu ispuçavati ovaj uslov. Organizovanost Grupa ÿudi mora biti organizovana i to tako da je sposobna da donosi odluke koje se pripisuju celoj zajednici i koje çeni pripadnici. pala sumça na veliki broj meœunarodnih nevladinih organizacija da su. ona mora da ima srediãte odluåivaça. o glavnini. uviœa se da nezavisnost tek kod çih ne moæe da bude pretpostavÿena. Ova nezavisnost nije sloboda od objektivnih okolnosti i odnosa snaga u svetu veñsubjektivna neometenost u odluåivaçu. To ñe biti jasnije kada nabrojimo osobine koje prema dosadaãçim iskustvima treba da imaju subjekti meœunarodnih odnosa. koji se sastoje od ÿudi. veñkonstataciju da oni u meœunarodnim odnosima ne deluju na neposredan naåin kao drugi åak i maçe vaæni åinioci. ostaju nezavisne sve dok to proklamuju svojim pravnim aktima. To su oni åinioci. ali isto tako. i uz to ispoÿavaju sledeñe uslove: 1. ne moæe odricati subjektivitet onim dræavama koje iz raznih razloga ne uæivaju potpunu slobodu spoÿnopolitiåke akcije. Za razliku od meœunarodnog javnog prava. reå je o statistiåkim oåekivaçima. ne znaåi odricaçe ili umaçivaçe çihovog znaåaja. 2. Nezavisnost Subjekt meœunarodnih odnosa mora biti nezavisan od drugih takvih subjekata. ne moæemo se zadovoÿiti formalnom. niti pak traæiti apsolutnu nezavisnost. dakle grupe ili zajednice. Kao i u druãtvu uopãte. usvajaju i sprovode u delo. Pa i kada se tako bliæe odredi pojam subjekata. Drugim reåima. iako formalno imaju pozitivno zakonodavstvo. stalno i u svim uslovima tako deluju i da se çihov broj svede na onaj koji omoguñava teorijsku ana-lizu. a ne o ponaãaçu u svakom konkretnom sluåaju. Ovde nije reå o postojaçu pravno obaveznih odluka (normi) niti se pak moæe traæiti apsolutno prihvataçe i izvrãavaçe kolektivne voÿe. da je ocena veoma teãka i uz to veoma obojena sklonostima i raspoloæeçima oceçivaåa. nauka o meœunarodnim odnosima ne moæe poñi od stava da sve dræave. prelaz izmeœu çih i åinilaca nije lako pouzdano utvrditi. oruœe 71 . po pravilu. Iako se zovu dræave. kojima je svojstvo dræave jednom priznato. veñpredstavÿaju odreœenu meru saglasnosti koja o tome postoji u literaturi. opãtem smeru kretaça. osnovnih åinilaca kao ãto su nacija i klasa u subjekte meœunarodnih odnosa. Otuda uslovi za postojaçe subjektiviteta u meœunarodnim odnosima nisu ni apsolutni ni nepromenÿivi. S druge strane.

Nonstate Actors in the Global System. organizovanih u dræave. Englewood Cliffs. reå je samo o maçe ili viãe uspelom pokuãaju da se stvori prividan subjekt meœunarodnih odnosa. nisu subjekti meœunarodnih odnosa. veñse naredbe za delatnost dobijaju pravo od hegemona. ima stranaka koje su organizovane u tzv. ima pisaca koji i çima. Ovaj se zahtev krije veñu samom nazivu. neke stranke u nekim dræavama i u nekim politiåkim internacionalama. a uzeñemo za primer baãpolitiåke stranke. Ako pak odluåivaça u stvari nema. Otuda tzv. a naroåito politiåkim strankama. koji. u stvari. jer “meœunarodni” u stvari znaåi “meœudræavni”. Prelaz izmeœu jakog uticaja drugog subjekta i niãteça subjektiviteta veoma je tanan. W. 1976. utvrditi da li je strani uticaj samo odlika procesa odluåivaça. pa åak i odluåujuñe prisustvo stranih uticaja u odluåivaçu ne moæe se iskÿuåiti ni kod mnogih dræava u åiju se nezavisnost i subjektivitet uopãte ne sumça to je jednostavno. S obzirom na to da neki “unutraãçi” subjekti stupaju u dodire s inostranstvom. subnacionalni subjekti. pojam dræave neophodan je radi stvaraça pojma subjekta meœunarodnih odnosa jer je reå o odnosima specifiåno obeleæenim teritorijalnom podeÿenoãñu sveta i postojaçem teritorijalno odreœenih druãtava. da se izmeœu çihove i dræavne voÿe. politiåke internacionale: ove mogu biti subjekti meœunarodnih odnosa. oni koji se iskÿuåivo kreñu u okvirima politiåkog sistema jedne dræave. ali su nacionalne stranke ålanice samo çihovi sastavni delovi. naravno. ali tako da izgleda da se to åini iz humanitarnih. u meœunarodnim odnosima ne deluju neposredno nego uåestvuju u obrazovaçu odluka u dræavama u kojima postoje. na zahtev da to budu meœunarodni subjekti. Dræava ñe npr.. osnovati i izdræavati meœunarodno udruæeçe koje ñe propagirati çene ciÿeve. 72 . Crkva ñe osnovati svetovnu organizaciju da bi putem çe za svoj program pridobila i one koji nisu vernici i koji sumçiåavo gledaju na çenu delatnost. ali ne i lako. u vidu praznog postupka koji se sprovodi u organu odluåivaça. priznaju svojstvo subjekta meœunarodnih odnosa. a ne oni koji uåestvuju u politiåkim odnosima unutar politiåkih sistema koji nisu meœunarodni. Kao ãto se vidi. tj. u toj meri utiåu na odluåivaçe. privremena ili trajna osobina procesa odluåivaça. Prentice-Hall. Meœunarodni karakter Treñe obeleæje subjekata meœunarodnih odnosa svodi se. Mansbach i dr. Bitno je. odnosno voÿe 2 R. u kome uåestvuju ÿudi i snage koje delu-ju po tuœim nalozima.2Meœutim. doprinose obrazovaçu kolektivne voÿe toga ãireg subjekta. Jako. struånih ili staleãkih razloga.SAD. The Web of World Politics. te prema tome subjekt meœunarodnih odnosa moæe biti samo onaj koji stupa u odnose koji prevazilaze i presecaju dræavne granice. odnosno ima ga samo prividno. 3. Pri tom. da ne odluåuju same nego izvrãavaju voÿu vlada tih velikih sila. takvi subjekti. ili tog procesa uopãte nema. S druge strane. Ovi se pokuãaji preduzimaju zato ãto je subjektima u izvesnim situacijama stalo da neku meœunarodnu akciju vode tako kao da ne potiåe od çih. opet. odnosno SSSR.

“meœunarodni odnosi” zameni nazivom “svetski odnosi” ili “svetska politika”. pa da ipak u tome nema elemenata meœunarodnog subjektiviteta. O tome. S druge strane. tako da se lako moæe pogreãiti. jer odsustvuje nezavisnost i samostalno ulaæeçe u meœunarodne odnose. åvrstu strukturu ni oruœa za neposredno delovaçe. Kod organizacija koje zastupaju naciju teæça ka samostalnom subjektivitetu najjasnije je izraæena onda kada je proces prevazilaæeça “nacionalnosti” u toku. dakle. koje joãnema. nemaju. politiåke organizacije druãtvenih grupa koje nisu na vlasti pokazuju sklonost da neposredno stupaju u meœunarodne dodire na drugi naåin od politiåkih organizacija koje su na vlasti i u tom se pogledu mogu koristiti dræavom. i dræave. koja se tako organizuje. Uostalom.3 Meœutim. ili izmeœu uloga koje su u Komunistiåkoj internacionali igrale komunistiåke partije SSSR i npr. bez uzimaça dræave kao merila nemoguñe je povuñi granicu izmeœu 73 . kako apriornim negiraçem. obrañaçe meœunarodnim organizacijama) moæe da nastupi staçe u kome nova dræava joãne postoji ali se realistiåki ne moæe govoriti o nepostojaçu novog subjekta meœuna-rodnih odnosa. u kojima bi ove “nacionalne” politiåke partije mogle biti organizovane kao sastavni delovi. recimo. Poãto je teãko odluåiti se izmeœu nacije. U viãenacionalnim dræavama nacija moæe ispoÿiti organizovanost u vidu federalne jedinice. To ipak ostaju odluke ãirih subjekata a åiçenica da je voÿa jedne stranke dominantna. tako i apriornim potvrœivaçem çihovog subjektiviteta. Prema dosadaãçim merilima nacija se ne bi mogla smatrati subjektom meœunarodnih odnosa jer nije organizovana. treba stalno voditi raåuna i ne smatrati ni ovakve subjekte iskÿuåenim iz kruga subjekta meœunarodnih odnosa ako ispuçavaju sve druge postavÿene uslove. Kongresne partije u Indiji i Institucionalne revolucionarne stranke u Meksiku. S jedne strane. neki se pisci opredeÿuju za subjektivitet onog organizacionog oblika koji u prelaznoj fazi postoji u vidu oslobodilaåkog pokreta. politiåke internacionale. Razmotrimo sledeñi primer. Velike Britanije.. pak. U tom pogledu su upadÿive dve okolnosti u savremenim meœunarodnim odnosima. Socijalistiåke stranke u Italiji. stranke i pokreti koji ih åine. To se mora ispitati u svakom pojedinaånom sluåaju. pojaåane meœunarodne dodire. po pravilu. Ne treba.internacionale. ona je u stvari organizacija koja oliåava naciju. meœutim. organizovana nacija hoñe da se emancipuje i s tim ciÿem preœe na odluåne akcije (oruæanu borbu. veñna osnovu ãirokih i neobaveznih dogovora u praksi deluju çihovi sastavni delovi. Kada postoji nacionalna dræava. preñutati da su uslovi u kojima deluju “nacionalni” politiåki pokreti i stranke u razliåitim zemÿama i u okvirima razliåitih meœunarodnih ãirih subjekata nejednaki. Ako. Ima i sklonosti da se izbegne pozivaçe na dræavu prilikom odreœivaça subjekata meœunarodnih odnosa. ne stvara od te partije subjekt meœunarodnih odnosa veñje to osobina odluåivaça. niko i ne pomiãÿa da sve stranke ubroji u subjekte meœunarodnih odnosa jer je jasno da u tom pogledu postoje ogromne razlike izmeœu. ne moæe praviti skoro nikakva razlika. koja je povezana s teæçom da se i sam naziv discipline. stranke itd.

ipak. onda moæemo da potvrdimo da u praksi postoji teæça da se neke tvorevine. Prentice-Hall. moñje pojam koji je teãko odre-diti. The Free Press 1972. Davis M. svetske odnose. U ovom sluåaju reå je o shvataçu prema kome se politiåki odnosi uopãte definiãu kao odnosi moñi. East. ãto znaåi da se mogu okvalifikovati kao nosioci politiåkih interesa koji su sposobni za politiåku akciju. subjekti tih odnosa moraju biti politiåki relevantni. Politiåki znaåaj S obzirom na to da se pod meœunarodnim odnosima u prvom redu podrazumevaju meœunarodni politiåki odnosi.4Kao ãto je pokazano na drugom mestu. Mednarodni odnosi. organizacije podzemÿa itd. 6. 49. pri-mitivna plemena. Englewood Cliffs. 125 i daÿe. delo. 179.). The Actors in World Politics. 4. 5 V. “Obzorja” 1977. u: J. Drugim reåima.“svetske” i “unutraãçe” politike. One se obiåno priznaju za subjekte meœunarodnog prava ali se ipak ne primaju u neke vaæne meœunarodne organizacije. jer bi to znaåilo da je subjekt meœunarodnih odnosa i ona grupa koja je iz raznih razloga faktiåki nezavisna ali ne ulazi u meœunarodne odnose (npr. Rosenau V. Benko. S. str. Hoffmann. Izgleda nam. Pored zahteva da se kod subjekta meœunarodnih odnosa i ÿudi koji ga åine mogu utvrditi specifiåni interesi. Maribor. Young. New York. åesto je u nedoumici kada treba da raspravi subjektivitet tzv. koje inaåe poseduju ostala svojstva subjekta meœunarodnih odnosa. nav. 74 . ali je teãko odrediti mesto koje na tom kontinuumu zauzimaju Meœunarodna trgovinska komora ili Meœunarodno udruæeçe za vazduãni transport (IATA). svi subjekti koji nisu potåiçeni nekoj viãoj vlasti ulazili bi u tzv.5 3 O. Dileme u vezi s politiåkim znaåajem i moñi javÿaju se naroåito u vezi s meœunarodnim nevladinim organizacijama. str. 4 Ibler. 1960. Ako se moñodredi kao sposobnost da se drugi subjekti privole da postupaju po æeÿama onoga koji ispoÿava moñ. The Analysis of International Politics. i meœunarodno pravo. pa-tuÿastih dræava. koji su obeleæeni upravo time ãto nema priznate vrhovne vlasti. mnogi traæe da taj subjekt poseduje izvesnu moñ. koji nisu u potpunosti jednaki s interesima nekog drugog subjekta. Mora se ipak priznati da su nastojaça ove vrste razumÿiva i opravdana i da bi se åak moglo tvrditi da je posebno isticaçe uslova da subjekt neposredno stupa u odnose koji prevazilaze granice jedne dræave nepotrebno ako taj subjekt ispuçava uslov da je nezavisan. koje raspolaæe formalnim i zato jasnijim kriterijumima. Postojaçe ili nepostojaçe ovoga preduslova kod subjekta meœuna-rodnih odnosa biñe åesto predmet spora. ne smatraju takvima jer nemaju nikakve moñi. gde je jasno da postoje ogromne razlike izmeœu Meœunarodne federacije sindikata i Meœunarodne konfederacije babica. str. da joãuvek ne moæemo ukidati ovaj uslov. odnosno da ulazi u odnos moñi. Contemporary Theory in International Relations. Uostalom. str.

Tipiåni i tako reñi jedini nacionalni subjekt meœunarodnih odnosa je sama dræava. Stoga se prilikom odreœivaça pojma dræave i opisivaça dræava ovom prilikom nastoji na onim obeleæjima koja su svim dræavama zajedniåka i neophodna da bi ulazile u meœunarodne odnose. Åak i veñina pisaca koja priznaje postojaçe drugih subjekata uverena je da je dræava glavni. 75 . Ono ãto je karakteristiåno za dræavu i ãto je razlikuje od ostalih subjekata meœunarodnih odnosa jeste teritorija. iznad dræavnih granica. ne mogu odrediti. åiçenica da ona zauzima odreœeni deo Zemÿe. pa ni ostali subjekti. Kod çih najviãe zbuçuje okolnost ãto se i reå “nacija” i reå “narod”. bez dræave se meœunarodni odnosi. Osim toga. nacionalni subjekti su oni koji su teritorijalno ograniåeni jednom dræavom. kao ãto smo videli. a zanemaruju se osobine specifiåne samo za pojedine dræave ili grupe dræava. Smatra se da su istovremenim postojaçem (sticaçem) ovih triju okolnosti ispuçeni minimalni uslovi za postojaçe dræave. Latinski prefiks trans(iznad. dræava je daleko najboÿe ispitani subjekt meœunarodnih odnosa i nauka meœunarodnih odnosa u najveñoj meri se bavi upravo odnosima izmeœu dræava. Nauku meœunarodnih odnosa dræava zanima samo kao subjekt tih odnosa. Meœunarodni subjekti nastaju udruæivaçem dræava (odnosno ÿudi putem svojih dræava) i dræave su çihove ålanice. veñkao sinonimi za reå “dræava” ili “zemÿa”! Prema tome. Ÿudi koji je saåiçavaju nazivaju se çenim stanovnicima (stanovniãtvo) a srediãte odluåivaça kod dræave jeste vlada. Dræava Kao ãto smo napomenuli. najvaæniji subjekt meœunarodnih odnosa. I zaista. Ovi nazivi nisu najpogodniji i ne zvuåe najlepãe na naãem jeziku. ali su prihvañeni i moraju se koristiti u nedostatku boÿih. po miãÿeçu mnogih autora dræava je jedini subjekt meœunarodnih odnosa. Transnacionalni subjekti nastaju udruæivaçem ÿudi iz razliåitih zemaÿa. preko) pokazuje da ovi posledçi subjekti povezuju ÿude preko. bez posredstva çihovih dræava. meœunarodne i transnacionalne. koji su koren upotrebÿenih prideva. II NACIONALNI SUBJEKTI MEŒ UNARODNIH ODNOSA 1. Vrste Subjekti meœunarodnih odnosa mogu se podeliti na nacionalne.5. jer su ÿudi koji ih åine na teritoriji jedne dræave ili çeni dræavÿani. ãto znaåi da ona ne ulazi u osobine i funkcije koje dræava inaåe ima. ne uzimaju u pravom znaåeçu.

: Maldivska Ostrva (298 km2).000 km2). stupaç razvoja pojedine zemÿe i tehnoloãki razvoj u svetu su od ogromnog uticaja. Nuæno je i kvalitativno odrediti povrãinu jedne dræave. 976.353 km2) i Brazil (8. pri åemu je ovaj posledçi zemÿa s veoma malom teritorijom (16. nije samo stanovniãtvo. Intenzivna poÿoprivreda i agrotehniåke mere dovode do veñih prinosa na slabijoj zemÿi a potrebe za odreœe76 . u koloniji ili teritoriji pod starateÿstvom. Veliåina. Singapur (581 km2) i Bahrein (598 km2). Tu se u prvom redu misli na ekonomsku vrednost zemÿiãta. bez kojih nema dræave. SAD (9. imaju povrãinu od svega 61 km2. podzemÿa. Najåeãñe se pomiçe veliåina teritorije. koje se priznaju samo u izuzetnim situacijama. b. Isto tako. pa neke do skora veoma siromaãne zemÿe pretvaraju u najbogatije.Sama. 511. U tom pogledu su otkrivaçe i eksploatacija nafte naåinili pravi preokret u meœunarodnom znaåaju pustiçskih zemaÿa kao ãto su npr. 363. Dræavna teritorija Dræavna teritorija je deo prostora (kopna. Pored ovih obeleæja. San Marino i Monako. Osvrnimo se na neka od çih. kao ãto je rat. Vaænost teritorije vidi se iz toga ãto dræave s neznatnom povrãinom pod svojom vlaãñu (patuÿaste dræave) imaju sporan status i ne smatraju se uvek subjektima meœunarodnog odnosa i meœunarodnog prava. Razlike izmeœu postojeñih dræava su u tom pogledu upadÿive. a naroåito nacionalne dræave.000 km2). kao i kvalitet obradive zemÿe u pogledu prinosa koji je mogla dati. npr. Teritorijalno grupisaçe je vajkadaãça osobina ÿudskih druãtava. 561. Kvalitet. odnosno 1. ãto pokazuje primer vlada u izbegliãtvu.139 km2). Saudijska Arabija. A. koja se kvantitativno izraæava veliåinom çene povrãine a ne zapreminom ukupnog prostora koji zauzimaju. Meœu dræavama s najveñom povrãinom su Kanada (9. a. veñina modernih dræava ima i neke druge zajedniåke karakteristike znaåajne za meœunarodne odnose. Najmaçe takve dræave. koje na svetskom træiãtu dobijaju veñu vaænost od poÿoprivrednih proizvoda. vazduha) koji naseÿava i koristi zajednica ÿudi (stanovniãtvo) i koji se nalazi pod vlaãñu vlade te dræave. S razvojem industrije jaåa pak uloga teritorije kao izvora sirovina. Osim toga dræave. vode i podmorja. i u ålanstvu Ujediçenih nacija ima dræava s veoma malom teritorijom. vode. koje se moæe razvijati i na maçe plodnoj zemÿi i u teæim klimatskim uslovima ili mu pribegavaju zemÿe s malobroj-nom poÿoprivrednom radnom snagom. Malta (316 km2). imaju specifiåna kulturna obeleæja (nacionalna kultura). 5 km2! Meœutim. Barbados (430 km2). One su uglavnom privredne celine i predstavÿaju u maçoj ili veñoj meri zatvorene ekonomske sisteme. za koje teritorija ispuçava niz vaænih funkcija. I u ovom pogledu. To. pusta teritorija (npr. Nekada se pod tim u prvom redu podrazumevao odnos obradive zemÿe prema neobradivoj. Kina (9. dræava ne moæe biti ni sama vlada. Kasnije su se pri tom sve viãe morali uzimati u obzir uslovi koji postoje za stoåarstvo. Na osnovu tih funkcija stvorena su i merila za opisivaçe i uporeœivaçe dræavnih teritorija. isto tako. Antarktik) ne moæe biti dræava. kao ãto su npr.965 km2). Libija i Kuvajt.

Bosfor i Dardaneli. Strategijski znaåaj kvaliteta teritorije svodi se delimiåno na jedan vid ekonomskog: naime. zato ãto ÿudi åine subjektivni elemenat dræave i nosioci su svih druãtvenih. Ãto se tiåe morskih prostranstava. reke. u kojoj se nalazi najvaænija prometnica zapadne hemisfere. tj. Poloæaj dræavne teritorije uslovÿava i konfiguraciju çenog tla i klimu koja na çoj preovladava. Egipat i Aden kao vaæna uporiãta i luke na putu za Indiju i Daleki istok. dugo je bilo odluåujuñe bogat-stvo ribom. koja omoguñava nesmetano snabdevaçe strategijskim materijalom. a. v. Najmnogoÿudnije dræave sveta su Kina (1030. kao ãto istorija pokazuje. SAD izazivaju otcepÿeçe Paname od Kolumbije da bi od nove dræave dobile u posed zonu Panamskog kanala. Za meœunarodne odnose su znaåajne kvantitativna i kvalitativna obeleæja stanovniãtva u pojedinim dræavama. pa prema tome i vrstu uticaja koje ñe dræava trpeti. Iako oblik i poloæaj teritorije jedne dræave trpe izmene. Smatra se da su dræave smeãtene na glavnim komunikacionim (tranzitnim) pravcima. U boÿem ñe poloæaju biti dræava s osnovom za dovoÿnu proizvodçu hrane i raznovrsnom sirovinskom bazom. koji su od strateãkog i privrednog znaåaja. Neke takve taåke su u istoriji igrale veliku ulogu. u ovom pogledu postoje velike razlike. jezera) igra veliku strategijsku ulogu i vojna doktrina svake zemÿe prilagoœena je çemu. Dræava se u prvom redu opisuje mestom koje zauzima. Od mesta dræave moæe zavisiti çeno uåeãñe u svetskoj trgovini i çena izloæenost oruæanim napadima. Maltu. tiåe se çenog poloæaja na planeti. åija se mineralna bogatstva sada mogu iskoriãñavati. Treba pri tom imati u vidu da. oni se ipak u biti ne meçaju i dræave. pa u suãtini. 1 miliona). poloæaj dræave ima razliåite posledice. dok postoje. i meœunarodnih odnosa. B. u krizi i oruæanom sukobu dobija naroåitu vaænost poÿoprivredna i sirovinska samodovoÿnost teritorije. koje je jedinstveno za svaku dræavu. U meœunarodnim odnosima. Velika Britanija zaposeda Gibraltar. On odreœuje çene susede. u povoÿnijem poloæaju da igraju posedniåku trgovinsku ulogu ali da su zato i ugroæene velikim migracijama i ratnim pohodima. npr. ravnice. no u posledçe vreme sve veñi znaåaj dobija podmorje. na raåun drugih (ugaÿ). koji su uslovÿeni konfiguracijom Zemÿine povrãine. da u rukama dræave budu neke taåke i uæa podruåja. Ono obeleæje teritorije. u meçaçu teritorijalne slike igra ulogu i æeÿa da se postigne boÿi poloæaj. oko åijeg posedovaça se kreñe sloæena diplomatska igra åitavog devetnaestog stoleña. ãire uzev. Kao i kod teritorije. Raspored masa na teritoriji (planinski venci. Indija 77 . koje se tradicionalno uzima kao jedan od osnovnih pokazateÿa moñi dræave. Geografski poloæaj. Stanovniãtvo dræave Stanovniãtvom dræave smatraju se ÿudi koji na çenoj teritoriji trajno prebivaju a ne svi oni koji se u datom trenutku zateknu na çoj. ostaju sa srediãtem ili glavninom teritorije u. istom podruåju. Broj stanovnika kvantitativno je merilo. uran). pored teæçe da se proãiri teritorija.nim sirovinama podiæu znaåaj nekih rudnih bogatstava (nafta.

starost stanovniãtva (proseånu starost i rasporeœenost grupa).000). doprinosi çihovom daÿem osiromaãeçu. Belgija 0. Nije teãko pokazati da su ovi podaci zanimÿivi za meœunarodne odnose. 5%) i çihovo stanovniãtvo ñe se ako stopa ostane konstantna udvostruåiti veñza dvadesetak godina. Kao ãto ni veliåina teritorije. Tek poznavaçe odnosa polova i starosnih grupa omoguñava predviœaça o broju lica u aktivnoj vojnom sluæbi. Venecuela 3. 1%. ali se u toj organizaciji nalaze i zemÿe kao Sejãeli (64. Maœarska 0. Ove dræave nisu ålanice Ujediçenih nacija. U teoriji meœunarodnih odnosa znatna se paæça posveñuje nacionalnom sastavu stanovniãtva. Bugarska 0. dræave se mogu svrstati u tri grupe. promene u broju stanovnika izazvane prirodnim uzrocima. Nikaragva 3. 3%. same ili u odgovarajuñim srazmerama. pismenost i stepen obrazovaça. svojstvene samo stanovniãtvu nekih dræava. Dominika (74. i stopi mortaliteta. jer se ÿudi najviãe mnoæe u ekonomski zaostalim podruåjima. stepen urbanizacije (karakter naseÿa). Veñi stupaç pismenosti i obrazovaça obeñava veñu produktivnost rada i boÿe iskoriãñavaçe ÿudskih potencijala. 9%. 6%. ni sam broj stanovnika ne ka-zuje mnogo o uticaju koji dræava ima u meœunarodnim odnosima. 5) i Indonezija (155.000). naroåito onda kada razlike nisu tolike kao ove koje postoje izmeœu nabrojanih grupa dræava. 3%). Razlika izmeœu ovih dveju stopa predstavÿa stopu prirodnog prirasta stanovniãtva. Gvineja Bisao 4. 78 . S druge strane. SAD (234. misli na odnos polova. Ova tendencija nije u svakoj zemÿi ista te se predviœaça o buduñem broju stanovnika moraju zasnivati na stopi nataliteta. Stoga su veoma pogodne za numeriåko izraæavaçe i poreœeçe. kao npr. 5). ili åak i opada (Nemaåka 0. Broj stanovnika u svakoj dræavi teæi po pravilu da se uveña. Andora (21. pre svega. Austrija 0%. a ne preseÿeçem. Danska 0. 2%. pored ostalog. Pri tom se u prvom redu misli na uroœene osobine ili na osobine koje se u druãtvu izjednaåavaju s uroœenima. tj. 3%. 2).(733. Posle industrij-ske revolucije znaåaj samog broja stanovnika sve viãe opada i raste uticaj drugih åinilaca. koja predstavÿa broj æivoroœene dece na 100 stanovnika u toku jedne godine.000) i Lihtenãtajn (22. koja pokazuje broj umrlih u istom periodu. 1%). b. Puki broj stanovnika bio je mnogo vaæniji za ekonomski i vojni potencijal dræava u vreme kada je glavni izvor energije bio u naporu ÿudskih miãiña i kada je oruæje bilo takvo da je samo neznatno uveñavalo fiziåku snagu ratnika. veñprema tome koje se pitaçe ima na umu. Libija 4.000). 3%. u nekim zemÿama broj stanovnika stagnira (Ãvajcarska 0%. San Marino (20. Ova je stopa u nekim zemÿama vrlo visoka (Obala Slonovaåe 4. ili grupa dræava. veñzajedniåke svim ÿudima u razliåitom stepenu. Druga vrsta podataka ukazuje na osobine koje su. Kvalitativne osobine stanovniãtva mogu biti takve da nisu specifiåne za jedno stanovniãtvo. meœu kojima su i kvalitativne osobine stanovniãtva. zato ãto se stiåu bez odluåujuñeg uticaja sopstvene voÿe. Na drugom kraju skale su patuÿaste dræave.000) i Grenada (91. Ukupan porast svetskog stanovniãtva nejednako je rasporeœen. ãto.000). u skladu s opãtim porastom åoveåanstva. U tom pogledu. Tu se.

s druge strane. ali to ne znaåi da do stvaraça nacija u Africi neñe doñi ako to zahteva druãtveni razvoj. delimiåno i zato ãto su mnoge dræave na tom kontinentu nasledile granice koje su kolonijalne sile nekada samovoÿno povukle izmeœu svojih poseda i sfera uticaja. New York. ali da ipak nije reå o pra-vim nacionalnim dræavama. Viãenacionalnost se. viãa nacija ili stvaraçem neåiste. prividne nacionalne dræave. da stanovniãtvo bude nacionalno homogeno. sa ukupno preko 40 plemena. Ovakve dræave su u suãtini sliåne nacionalno homogenim dræavama. dakle. ili nacionalne dræave u pravom smislu reåi. Primeri takvih dræava mogu se najåeãñe nañi u Africi. Danska (Danci) ili Japan (Japanci). Prividne nacionalne dræave poznaju noseñu. åije stanovniãtvo preteæno predstavÿaju doseÿenici iz drugih dræava i çihovi potomci. veliki broj dræava spada u grupu nacionalno nehomogenih dræava. SAD. ganskoj ili kenijskoj6naciji. ali se ne mogu nacionalno odrediti (npr. izjednaåavajuñi pridev “nacionalni” s reåju “dræavni”. UN Demographic Yearbook 1971. U drugu podgrupu spadaju imigracione dræave. Argentina. Pa ipak. To su dræave åije stanovniãtvo u potpunost ili u ogromnoj veñini pripada jednoj naciji npr. Joãuvek se. ne vodeñi nimalo raåuna o lokalnim uslovima i æeÿama stanovniãtva. Devetnaesti i dvadeseti vek obeleæeni su nastojaçem nacija da formiraju svoje dræave. koje je bilo i ostalo toliko jako da postoji pretpostavka da je svaka dræava nacionalna. U frankistiåkoj Ãpaniji se iãlo dotle da se ispoÿavaçe nacionalnih svojstava Katalonaca i Baskijaca zabraçivalo i gonilo. koje imaju svoju dræavu. jer ne poznaju razliåite nacionalne grupe na svojoj teritoriji.7 6 Afriåko stanovniãtvo Kenije saåiçava pet grupa plemena. odnosno kao stvaralac nove.U prvu grupu spadaju nacionalno homogene dræave. ne-retko zataãkava ili otvoreno poriåe pokuãajima da se dræava proglasi nadnacionalnom. åije se stanovniãtvo sastoji od viãe nacija ili çihovih delova. “dræavnu” naciju. recimo. Ona ima dve glavne podgrupe. Oni se nazivaju nacionalnim maçinama. 1972. da se stvori nova. pretpostavka koja je prodrla åak i u terminologiju. To moæe biti jasno iz samog naziva dræave ili iz ustavnih dokumenata. svojstvo koje druge nacije na istoj teritoriji nemaju. ãto se deãava onda kada su delovi jedne nacije organizovani u viãe dræava. Novi Zeland). Jugoslavija je bila viãenacionalna dræava koja je u nekim periodima pokuãavala zvaniåno da se predstavi kao nacionalno neutralna. åije stanovniãtvo joãnije razvilo nacionalnu svest i joãuvek se mahom plemenski identifikuje. ne moæe govoriti o nige-rijskoj. str. jugoslovenske nacije. meœutim. Neke nastoje da ih na svaki naåin asimiliraju i odriåu im åak nacionalnu razliåitost. Obeleæje ovih dræava je u tome ãto se doseÿenici nisu dugo dræali u nacionalnim grupama prema svom poreklu. veñse meãali i “pretapali” pod uticajem zajedniåke kulture. Mnoge dræave imaju nacionalne maçine ali se u pogledu postupaça s çima veoma razlikuju. U prvoj su mnoge novonastale dræave. dok im druge omoguñavaju nesmetan nacionalni æivot. kao ãto je to sluåaj. sa arapskim zemÿama. 501. 79 . U treñu grupu spadaju dræave åiji je nacionalni karakter u sadaãçem trenutku teãko odrediti. Vaæno je pak dodati da se u praksi viãenacionalnim dræavama ne smatraju i one koje na svojoj teritoriji imaju delove drugih nacija. Moguñe je.

Beograd. 80 . Asimilacija i oåuvaçe etniciteta u SAD: etniåke organizacije i etniåka privræenost meœu Amerikancima jugoslovenskog i italijanskog porekla. Kada se on posmatra. veñukupnost svih organa. pre svega. pod vladom neñemo podrazumevati samo uæe izvrãno. 503.8Rasa je sporan pojam u antropologiji. odluke u ime cele dræave. da se neñe smatrati vladom samo onaj organ koji se tako naziva. ali se u svakodnevnom æivotu rasnim razlikama mogu oznaåiti upadÿive razlike u spoÿnom izgledu grupa ÿudi razliåitog porekla (boja koæe.). “Socioloãki pregled”. telesna graœa itd. 8 U Gvatemali popisi razlikuju samo uroœenike (Indijance) i neuroœenike. upotrebÿava se oznaka “donosioci odluka” ili “odluåioci”. odnosno pojedinih çegovih grupa. Meœutim. To je predmet drugih nauka. veññe tragati za ustanovama koje to stvarno jesu. Meœunarodni odnosi ne mogu se baviti svim vidovima dræave. Åisti rasni problemi nastaju obiåno u nacionalno neidentifikovanim dræavama. melezi 10% i azijati 34%) æiveli u rasnim stupçevima potåiçenosti.Nacionalnim razlikama se u nekim dræavama mogu pridruæiti i rasne ili ih zameniti. dræava ima srediãte odluåivaça koje se najåeãñe naziva vladom. 1974. Dolinar-Osole. U naãoj disciplini izraz “vlada” ima znaåeçe koje nije istovetno sa znaåeçem koji on ima u ustavnom pravu. åiji su punopravni graœani bili samo belci. str. 1974. Berberoviña i A. Antropoloãko druãtvo Jugoslavije. koje se kao takve primaju u inostranstvu i prihvataju od strane stanovniãtva dræave. Za skup ÿudi koji åine stvarnu vladu. pri åemu nebelci zauzimaju niæe mesto i dræava odbija da se identifikuje s çima. To vaæi utoliko pre ako dræava nema vaæeñeg ustava. ili politiåko-izvrãno telo. meœunarodni odnosi ne ostaju ravnoduãni prema politiåkom sistemu dræave u celini. 289. Kada se imaju u vidu samo odluke o odnosima s ino7 O sloæenosti u SAD vidi N. str. Iz toga proizlazi da prouåavalac meœunarodnih odnosa åesto neñe da se zadovoÿi poznavaçem ustavnih propisa neke zemÿe i neñe pod vladom podrazumevati samo one organe koji formalno donose obavezne odluke u odnosu na zemÿu i inostranstvo. Q. rasne ih samo pojaåavaju. Zatim. mogu se na trajniji naåin dati opisi i predviœaça o tome kako se vlada odraæava i kako odgovara na impulse koji potiåu od stanovniãtva. Pripadnici bele rase pokazali su do sada sklonost da sebe smatraju superiornim u odnosu na druge. rase i rasne predrasude. i stvarno donose. kojih ima 19%. dok je ostalo stanovniãtvo (crnci 68%. To znaåi. Lovrich. 9 O pojmu rase vidi priloge Z. Uticaj rasizma u rasno pomeãanim dræavama dovodi do kategorisaça stanovniãtva.9Kada se pridruæe nacionalnim razlikama. gde oni predstavÿaju 11% stanovniãtva. odnosno politiåkog sistema u jednoj dræavi. Dok se u toj zemÿi zakonodavstvo åisti od rasne diskriminacije. 1971. Po diskriminaciji prema crncima dugo su bile poznate SAD. UN Demographic Yearbook. Dræavna vlast (vlada) Kao subjekt meœunarodnih odnosa. koji su ovlaãñeni da donose. iako ona faktiåki na mnogim mestima joãpostoji. V. Pogaånika u zbirci Rasizam. sinonim rasistiåke dræave bila je doskora Juænoafriåka Republika.

npr.. moæe biti unitarna ili fede-rativna. Za çu su vaæni nosilac vlasti i naåin vrãeça vlasti. Faãistiåka Italija i nacistiåka Nemaåka bile su meœusobno veoma sliåne. ili na parlamentarnu i predsedniåku republiku (s inokosnim ili kolektivnim predsednikom). Tako se po obliku vladavine dræave dele na monarhije i republike. najåeãñe polaze od najprostije. Sliåno je i s pretpostavkom da je spoÿnopolitiåko odluåivaçe u federativnim dræavama decentralizovano. dok su izmeœu kraÿevine Italije i Velike Britanije i republika SAD i Nemaåke postojale ogromne razlike. bilo je odomañeno da se ovaj elemenat dræave u meœunarodnim odnosima opisuje uglavnom na osnovu ustavnopravnih merila. Moæe se samo pretpostaviti. iako su se formalno razlikovale. tu su za klasifikaciju odluåujuñe norme. Pre svega. isto tako. Ti pokuãaji. a ne retko i danas. za koje je spoÿni svet odavno zaboravio da to jesu. do 1890). U prvom sluåaju. Argentina i Brazil. Meœunarodnim ugovorima stvaraju se realna unija i konfederacija. Po ustavnom ureœeçu one se mogu podeliti na apsolutnu i ustavnu monarhiju. U monarhiji postoji moguñnost perso-nalne unije dveju ili viãe dræava pod zajedniåkim vladarom (npr. finansije) a u drugom ålanice zadræavaju poseban subjektivitet mada prenose (u svakom sluåaju posebno odreœene) zajedniåke poslove na organ konfederacije. zatim. poznate Aristotelove trihotomne podele politiåkih reæima. dok je konfederacija uvek bila privremena i predstavÿala prelaz u federaciju ili unitarnu dræavu (npr. iskustvo govori o tome da na vrãeçe vlasti i donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka mnogo viãe utiåu neke druge osobine politiåkog sistema. ali se u vaÿanost te pretpostavke ne moæe pouzdati bez daÿih ispitivaça. U pogledu organizacije vlasti. Realna unija je samo od istorijskog interesa (npr. Dræava. ãto se. Ova obeleæja vlade i podele koje su tako nastale nisu bez znaåaja. Isto to vaæi kada se uporede Velika Britanija i SAD. za meœunarodne odnose nema u suãtini velikih razlika izmeœu çih. koje na ovaj naåin nisu obuhvañene. Ako se vlast vrãi po utvrœenim pravilima i opãtem interesu. Belgija i Luksemburg od 1815. ali se ne uzima u obzir podatak da li se te norme poãtuju i u kolikoj meri. govori se o donosiocima spoÿnopolitiåkih odluka. na kojima se zasniva uporedno prouåavaçe politiåkih sistema. Ranije. Vrãeçe vlasti bez poãtovaça pravila i u sebiåne svrhe do81 . kontrola javnosti jaåa a elastiånost odluåivaça maça no u predsedniåkom sistemu ili u apsolutnoj monarhiji. S obzirom na to da su spoÿni poslovi u oba sluåaja usredsreœeni u jednom centru. odbrana. a vlast naroda ili veñine demokratija.stranstvom. dræave-ålanice objediçuju neke poslove koji se naroåito tiåu inostranstva (spoÿni poslovi. u dræavi moæe biti sprovedeno naåelo podele ili jedinstva vlasti. Otuda su i za meœunarodne odnose zanimÿiva nastojaça da se vlada i politiåki sistem okvalifikuju prema stvarnim i bitnim osobinama. mada je kod stvarnih federacija proces donoãeça spoÿnopolitiåkih odluka sloæeniji. Pored toga. odnosno spoÿnopolitiåkim odluåiocima u uæem i ãirem smislu. odreœuje çenim ustavom. iako je on ograniåen. vlast pojedinca je monarhija. Ima federacija na primer. Austrougarska). da ñe u parlamentarnoj republici krug odluåilaca biti ãiri. vlast maçinske grupe aristokratija. Nemaåki Rajh ili SAD).

personalis10 Vidi K. maçinu). i to takvim. pa ñe istraæivaå uzeti izvestan vremenski period i prebrojati ustavne promene u pojedinim dræavama. Pored toga se traæe podaci o obimu politiåkog nasiÿa.). Mnogi hvale vredni napori da se na osnovu empirijskih istraæivaça doœe do uzroånih veza izmeœu osobina vlade i çenog spoÿnopolitiåkog ponaãaça ostaju tako bez velikog odjeka. tj. Neki istraæivaåi pak. autoritarne.). slobodne ili demokratske i neslobodne. Jedan od upotrebÿenih pojmova je npr.). takav istraæivaå prouåava vezu izmeœu “prirode reæima”. 82 . dihotomne podele na tzv. çegovih ideoloãkih i emocionalno uslovÿenih stavova. stabilnost. koje se lakãe mogu operacionalizovati. dakle. time ãto se. rasporedu sluæbenika itd. jednostavno ÿudske ærtve politiåke borbe. broj glasova koje su dobili. Neki istraæivaåi su uvereni da se politiåki sistemi onda mogu porediti bez obzira na vrednosti kojima teæe. on moæe reæime da podeli na ustavne. Na æalost. izraziti uz pomoñobjektivno utvrœenih pojava i po moguñstvu kvantitativno. Toward an Inventory of Basic Trends and Patterns in Comparative and International Politics. Jacobson W. velike. totalitarne politiåke sisteme. I zaista. Kada. u: H. pobune. Upotrebÿeni pojmovi ne znaåe isto za sve ÿude i pod jakim su uticajem ideologije i pogleda na svet. Uz to su uvek potrebna prilagoœavaça. grupe istraæivaåa i çihove ãkole podrazumevaju razliåite stvari time ãto ih utvrœuju putem razliåitih pokazateÿa. obim gerilskih operacija. Time je veñi opãteçe izmeœu samih nauånika oteæano. pokuãaji revolucija. bez obzira na ideologiju. izgubile. podataka o biraånom pravu. ãto dovodi do jakog uticaja çegove liånosti. tj.vodi do iskvarenih oblika sistema u vidu autokratije. koja se najopãtije definiãe odsustvom promena u datom vremenskom rasponu. Deutsch. centralizacija (na osnovu dræavnog ureœeça. politiåka ubistva. i çegove agresivnosti. korigujuñi rezultat dodatnim poenima. politiåka homogenost (prisustvo ili odsustvo ekstremnih pokreta i stranaka. To naroåito vaæi za neke kasnije. Teãkoñe na koje se pri tom nailazi ostaju. pokuãava se da se ovakve oznake zamene novim. tako se formalna merila bitno mogu korigovati. Konkretizacija. meœutim. totalitarne. ili. recimo. U novije vreme. kompromisi sa stvarnoãñu (demokratija u doba Aristotela podrazumevala je pod “narodom” samo slobodne ÿude. svrstavaçe postojeñih dræava u grupe prema ovakvim merilima ne moæe lako da se vrãi prema objektivno proverÿivim. Otuda je çihov pristup preteæno strukturalno-funkciona-listiåki. oligarhije i demagogije. statistiåkim podacima.10 Na sliåan naåin se mogu koristiti merila kao ãto su politiåka participacija (na osnovu stalnosti liånosti u vrhovnim organima. pod ovim i mnogim drugim pojmovima. te se sprovodi prema prosuœivaçu istraæivaåa. K. Suãtinske teãkoñe se ni kod ovakvog pristupa nisu. The Shaping of Foreign Policy. u svoj pojam stabilnosti unose i pretpostavke o druãtvenim i ekonomskim okolnostima koje je izazivaju. meœutim. Zimmerman. broje revolucije. ali za svrhe ovakvih istraæivaça dobija razliåita znaåeça. uåeãñu u izborima itd. za sluåaj da se ustav ne poãtuje. broja ustanova u centru. To moæe biti ustavna stabilnost. itd. na sliåan naåin. npr. Zatim se prouåava stabilnost vlada.

ne uzimaju u obzir. Koliåina i kvalitet radne snage zavise od broja stanovnika i çihove kvalifikacione strukture. træiãna privreda uglavnom postoji u zemÿama sa dominacijom privatne svojine. zato ãto se ne mogu kvantifikovati. G. radna snaga. Najåeãñe pomiçaçe i najpopularnije klasifikacije nacionalnih ekonomija oslaçaju se prvenstveno na odnose u proizvodçi i raspodeli. ãto se viãe dræava udruæuju da bi stvorile zajedniåki ekonomski sistem (“naddræavne” organizacije). prirodni izvori i tehnologija. a prva kapita-listiåkim ili buræoaskim. raspodeli i potroãçi i ona su koliko plod objektivnih okolnosti. Druãtveno-ekonomski sistem. toliko i politiåke odluke. i na one gde je privatna svojina nad sredstvima za proizvodçu ukinuta. jer su malobrojni i do sada nigde nisu do kraja sprovedeni. nosioci vlasti mogu odluåujuñe da utiåu na çih. Obrasci su ustaÿeni oblici ponaãaça. Pod razliåitim imenima. bilo tako ãto je jedna dræava podeÿena na nekoliko maçe ili viãe zavisnih ekonomskih celina. on mora sam da rasuœuje i to je trenutak kada se u ovakva “objektivna” nauåna istraæivaça uvlaåe liåna ubeœeça. gde postoji izvestan stepen planiraça i gde dræava odnosno organi druãtva usmeravaju raspodelu. kao ãto su npr. Vaæno je shvatiti da se u istraæivaçu druãtvenih pojava ne moæe postiñi potpuna objektivnost i da je tragaçe za çom putem objektivizirane metodologije najåeãñe svestan ili nesvestan pokuãaj da se neobjektivnost prikrije. Takva jednostavnost onda dovodi i do nepotrebnog osiromaãavaça. jer se neke vaæne osobine. sprega okolnosti i pravila ili obrazaca. u posledçe vreme. Iako Kina i. S druge strane. Nacionalna ekonomija je. u tom smislu.tiåke i elitistiåke. 83 . koja ovom prilikom prouåavamo. Iako su moguñi izuzeci. dræave se u sadaãçem trenutku dele na one koje karakteriãe privatna svojina nad sredstvima za proizvodçu. najjednostavnije reåeno. koja se ograniåava na zaãtitu vaæeñih odnosa i pravila i na usmeravaçe potroãçe u pravcu neophodnih javnih izdataka. oni se u opãtem prikazu mogu zanema-riti. ali to ne moæe da uåini samo pomoñu prouåavaça propisa i statistiåkih podataka. proizvodça. Druga grupa dræava naziva se socijalistiåkim. postoji jaka veza izmeœu nacionalne ekonomije i drugih obeleæja dræave. Ako neñe da nasedne pravnim fikcijama i nepouzdanim podacima. Ekonomski pojam druãtva joãuvek nije univerzalan. Prema tome. Pored toga. Vijetnam pokuãavaju da uspo-stave odreœeni stepen træiãne privrede u socijalizmu. Prirodni uslovi funkcija su teritorije i çenih osobina. kao ãto dræavno ureœeçe (vlada) zavisi od odnosa u proizvodçi. Okolnosti se tiåu raspoloæivih ÿudskih i materijalnih dobara. te se privrednim ili ekonomskim sistemom smatra takav sistem u jednoj dræavi. Nacionalna privreda Tipiåna savremena dræava predstavÿa ekonomsku celinu. a. Pravila reguliãu odnose u proizvodçi. odsustvo srediãnog planiraça uz srazmerno malu ulogu dræavne vlasti. raspodela i potroãça zavise od nazora i potreba uslovÿenih nacionalnom kulturom.

bez znaåaja. upadÿiva razlika u ulozi dræave u regulisaçu raspodele i potroãçe. Francuska). a ne i na materijalnim uslovima koji vladaju u pojedinoj zemÿi. nezavisnosti itd. vidi ako se posmatraju ekonomije novih zemaÿa u razvoju. Ovo merilo je osnovno. Za meœunarodne odnose su veoma znaåajne one osobine nacionalnih ekonomija koje mogu da olakãaju zakÿuåivaçe o potencijalu. b.. U “socijalistiåkim” dræavama razliåit je obim u kome se toleriãe privatno vlasniãtvo. zasnovane na suãtini druãtveno-ekonomskog sistema. Naroåito je. skandinavske zemÿe) poåivaju na visokom i progresivnom oporezivaçu i velikim sredstvima koja dræavni aparat usmerava na zadovoÿavaçe socijalnih potreba (zdravstvo. I stepen planiraça varira meœu çima. neobiåno je veliki. “Kapitalistiåke” dræave se mogu razlikovati u pogledu obima privatnog vlasniãtva na sredstvima za proizvodçu. za meœunarodne odnose ovo merilo isuviãe je ãiroko a i nedovoÿno. ãto se odraæava i u pojaåanom planiraçu i uticaju na raspodelu i potroãçu. Uz svest da za kratko vreme treba prevaziñi ogromnu zaostalost.). meœutim.Znaåaj ove osnovne podele. Prevelika uopãtenost ove osnovne podele najboÿe se. 84 . Ekonomski potencijal. jer uzima u obzir bit nacionalne ekonomije i omoguñava izvoœeçe vaænih zakÿuåaka o druãtvu i dræavi. dok u treñima (npr. dræava preduzima odluåujuñi uticaj na ekonomiju. jasno da i u jednoj i u drugoj grupi ima i zemaÿa s “kapitalistiåkim” i zemaÿa sa “socijalistiåkim” ekonomskim sistemom. Ako treba potpuno opisati dræavu kao subjekt u meœunarodnim odnosima i odgovoriti na neka vaæna pitaça koja se tiåu çenih potencijala. naiñi ñe kod ovakvih dræava na ozbiÿne teãkoñe. obrazovaçe itd. S druge strane. jer jedino dræava moæe da obezbedi dovoÿno sredstava za industrijsku proizvodçu i sistematsko koriãñeçe sirovina. Podela na osnovu pomenutog merila nedovoÿna je zato ãto se. po pravilu. uticaja. ona je u çihovim ekonomijama. socijalna sigurnost. meœutim. zasniva samo na proizvodnim odnosima. Svako ko pokuãa da podelu na socijalistiåke i kapitalistiåke nacionalne ekonomije u danaãçem svetu sprovede bez ostatka. I laiku je jasno koliku ulogu danas igra podela dræava na razvijene i zemÿe u razvoju. kao ãto je veñreåeno. Tzv. SAD) nacionalizacija takoreñi nije ni pokuãana. odgovor koji se dobija ukazivaçem na suãtinu proizvodnih odnosa nije potpun. Iako u naåelu zadræavaju privatnu svojinu. nastalih u procesu dekolonizacije. dræavna preduzeña igraju vidnu ulogu u privrednom æivotu. o tendencijama razvitka. Stoga treba utvrditi i druga merila. isto tako. Sve te napore ponekad prati i otvoreno izjaãçavaçe za socijalizam. pravcima unutraãçe i spoÿne politike itd. dakle pravilima koja se tiåu proizvodçe i raspodele. Suviãe je ãiroko zato ãto zanemaruju velike razlike koje postoje u ekonomskim sistemima samih socijalistiåkih. Neke od çih (npr. a da bi veñina preduzeña bila ponovo privatizovana nakon povratka konzervativaca u nekima (Italija. Wemu je. odnosno kapitalistiåkih dræava. “dræave blagostaça” (npr. o vrednostima kojima druãtvo teæi. moñi. Velika Britanija) sprovele su nacionalizaciju najvaænijih industrijskih i saobrañajnih grana.

DBP se izraæava u nacionalnim statistikama domañom valutom. iako su im ekonomije maçe razvijene. Naime. ukupno uzevãi. koji postoje u vidu stanovniãtva i osobina teritorije (sirovine. koje nemaju sirovina i åija je poÿoprivredna proizvodça nedovoÿna. u preteranoj meri zavise od fluktuacija cena na svetskom træiãtu. energije itd. bez pomoñi sa strane. u patrijahalnim.moñi dræave. Za meœunarodni poloæaj dræave vaæni su oni koji ukazuju na to u kolikoj meri je çena ekonomija diverzifikovana. Staçe nacionalne ekonomije. ovaj podatak ne kazuje dovoÿno o “bogatstvu” i razvijenosti jedne dræave.). Zemÿe proizvoœaåi sirovina. da li je proizvodça ravnomerno podeÿena na sve grane ili je iskÿuåivo usredsreœena na rudarstvo. slobodno obrazovani kurs ne znaåi da dolar ima istu kupovnu moñu SAD i odgovarajuñoj zemÿi. Preteæno poÿoprivredne zemÿe zavise od uvoza industrijskih proizvoda. bilo zato ãto zvaniåni kurs odstupa od stvarnog. Sam po sebi. te se mora deliti sa brojem stanovnika da bi se dobio DBP po glavi stanovnika. mnogoÿudne dræave imaju visok bruto nacionalni proizvod bez obzira na nizak deo koji otpada na pojedinog stanovnika te. Tako dobijen iznos treba u svakom sluåaju predstaviti nekim zajedniåkim imeniteÿem. u normalnim situacijama su u ekonomski povoÿnijem poloæaju. Naravno. vaæno merilo za orijentaciju predstavÿaju obim i struktura proizvodçe. Pored ove okolnosti. Svi napori da se podaci koriguju i ujednaåe proraåunavaçem stvarne træiãne vrednosti ostaju nepotpuni. U ekonomijama koje ne poznaju træiãte cene se ne formiraju slobodno na osnovu zakona ponude i potraæçe. pri åemu se obiåno pribegava dolaru SAD. ostaju neplañeni. o çenoj sposobnosti da ekonomskim sredstvima podræi svoje interese. u koje se ovde ne moæemo podrobno upuãtati. koji uglavnom sluæi kao osnovno merilo ekonomske snage dræave. bilo zato ãto i stvarni. Postoje i drugi vaæni podaci o proizvodçi. ali nisu izdræÿive u doba kriza i sukoba. Prevoœeçe na dolare vrãi se po kursevima. koji åesto nisu realni. Najåeãñe koriãñen kvantitativni pokazateÿ obima proizvodçe jeste druãtveni (ili nacionalni) bruto-proizvod (DBP). tj. Pored toga. Visoko industrijalizovane zemÿe. zemÿoradniåkim druãtvima. naroåito ako dræava svesno ograniåava ili propisuje cene nekih proizvoda. mnogi proizvodi i usluge. U tu svrhu se. izvrãeni u okviru porodiånih i rodovskih zajednica. treba stalno imati na umu velike teãkoñe koje se javÿaju prilikom poreœeça ovih pokazateÿa. poÿoprivredu ili industriju. I. na kraju. prikupÿaju podaci o preduslovima za privrednu moñ. koji se odreœuje kao ukupna vrednost svih proizvoda i usluga proizvedenih u toku jedne godine u jednoj dræavi. tj. naziva se autar85 . mogu da predstavÿaju apsolutno veñe ekonomske sile. Buduñi da ovi podaci viãe govore o moguñnosti no o stvarnom staçu. koja nimalo ne zavisi od razmene s inostranstvom i moæe da podmiri sve potrebe druãtva. pre svega. proizvodi i usluge obraåunavaju se po cenama koje ne moraju uvek biti odraz çihove prave vrednosti. veñih odreœuju vlade kao sredstvo za postizaçe drugih ciÿeva. te se i ne uzimaju u obzir prilikom izraåunavaça bruto DBP. koje same ne preraœuju.

domañih investicija). dakle na raåun osta-lih oblika potroãçe. zdravstvo. sastavni deo proizvodçe i çom je uslovÿena. one odvajaju srazmerno veñi deo druãtvenog proizvoda na liånu potroãçu. odnosno 65%) od treñe (58%).kijom. u kojima je standard æivota mnogo viãi. niskih nadnica. bb. meœutim. razlike u liånoj potroãçi pojavÿuju u zemÿama s pribliæno jednakim DBP. Obim i veliåina domañih investicija odreœuju otuda buduñu stopu rasta. v. Ekonomski nerazvijene zemÿe ne mogu daÿe da ograniåavaju liånu potroãçu radi ubrzanog razvoja. kredita i pomoñi. Ona je. Liåna potroãça obuhvata dobra i usluge koji odlaze na zadovoÿeçe liånih potreba stanovniãtva. ali je neracionalna jer se dræava odriåe uporednih prednosti koje ima u svetskoj podeli rada. Domañe investicije mogu biti ostvarene na raåun opãte potroãçe time ãto se smaçuju npr. Kada se. Izgleda nam da je za poreœeçe razliåitih ekonomskih sistema najboÿe potroãçu razvrstati u sledeñe tri grupe: proizvodna potroãça (amortizacija i investicija). aa. Pored dobara i usluga koji su neophodni za æivot i reprodukciju ÿudi. pak. opãta potroãça. zavisno od kulturnih åinilaca. Potroãça. Potpuna slika o nacionalnoj ekonomiji dobija se tek onda kad se ispita potroãça. Stoga je pravilo da u zemÿama sa niskim DBP po glavi stanovnika na liånu potroãçu odlazi viãe nego u razvijenim zemÿama. pa åak i racionisaça. Granicu izmeœu neophodnog i “luksuznog” nije lako odrediti i ona varira u svakom druãtvu. Pa ipak. koje primeçuje vlada koja uskrañuje potroãna dobra putem visokog oporezivaça. zbog niske ukupne proizvodçe. Proizvodna potroãça je deo druãtvenog proizvoda koji odlazi na naknaœivaçe utroãenih sredstava za rad i predmete rada ili na proãirivaçe privredne delatnosti (domañe investicije). Autarkija je dobra samo u izuzetnim sluåajevima. liåna potroãça. onda je to svedoåanstvo o teæçi da se trenutnom æivotnom standardu ævrtvuje buduñi privredni razvitak pa i poloæaj u meœunarodnim odnosima. tu spadaju i oni koji su deo tragaça za zadovoÿstvom i koji treba da ulepãaju æivot. ãkolstvo itd. Ãtedça moæe biti dobrovoÿna (kao u libe-ralistiåkom kapitalizmu) ali je uglavnom u izvesnoj meri iznuœena ekonomskim merama. Treñi izvor domañih investicija su sredstva koja dolaze iz inostranstva u vidu zajmova. ispostavÿa se da prve dve zemÿe izdaju na liånu potroãçu viãe (69. recimo. ali investicije znaåe svesno odvajaçe dela proizvedenih vrednosti radi stvaraça uslova za buduñu poveñanu proizvodçu. Ujediçeno Kraÿevstvo i SR Nemaåka. nego i svedoåi o ras86 . U tom pogledu postoje razliåite klasifikacije. ãto objaãçava ne samo privredni uspon SR Nemaåke. Najåeãñe se ostvaruju ãtedçom. åija je proizvodça po glavi stanovnika pribliæno jednaka. U svom prvom delu proizvodna potroãça je nuæan. vaæna jer pokazuje dokle se u ograniåavaçu liåne potroãçe moæe iñi radi postizaça drugih ciÿeva (npr. koji preteæno odlazi na nova sredstva za proizvodçu. Domañe investicije potiåu iz raznih izvora. jer je ona na doçoj granici podnoãÿivosti. Na taj naåin stvara se novi kapital. uporede Belgija. Otuda one ne mogu privredno da se razvijaju bez pomoñi iz inostranstva. dræavni rashodi za odbranu. Ako se.

Opãta potroãça obuhvata dobra koja idu na zadovoÿavaçe potreba druãtva u celini. patriotizam. IMPP “Prosveta”. obrazovaçe. Ta sposobnost ne moæe se ustanoviti samo na osnovu tekuñe liåne potroãçe niti ju je uopãte moguñe kvantitativno prikazati. nabavku i usavrãavaçe odruæja itd. 5 miliona izraelskih funti. koji je iste godine za narodnu odbranu izdao 299. godine za vojsku izdao 2. kod Izraela. Iako dræava raspolaæe najveñim delom ovih sredstava. dræavnu upravu itd. nego i od åinilaca kao ãto su jedinstvo opredeÿeça.poloæeçu koje pogoduje jaåaçu uloge ove posledçe u Evropi i svetu. To su izdaci na kulturu. ideologija.711. U spoÿnu potroãçu uãli bi izdaci na narodnu odbranu i izdaci na odræavaçe meœunarodnih veza (odræavaçe diplomatskih misija. To je oåigledno kod dræava koje se nalaze pred stalnom moguñnoãñu sukoba. ne retko. Sposobnost stanovniãtva da ograniåi liånu potroãçu je stoga od ogromnog znaåaja za dræavu suoåenu s teãkim iskuãeçima. npr. Izdaci na narodnu odbranu. Ovi izdaci idu preko dræavnog buxeta. 6 a za obrazovaçe 141 milion egipatskih funti. Portugal za vreme diktature. itd. ovaj vid potroãçe naziva dræavnom ili javnom potroãçom. vv. a ne samo domañe investicije. pa mogu imati i oblik privatnih ustanova ili udruæeça.11 Pa i onda kada su predstavÿeni u buxetu. na izdræavaçe vojnih snaga. javne i stambene graœevine. i Egipta. 87 . ovo ne mora da bude taåno jer se fondovi za opãtu potroãçu mogu obrazovati nezavisno od dræave. tj. svest o ciÿu itd. ali je do podataka o çima uglavnom teãko doñi. obrazovaçe i socijalno osiguraçe. a u nekim zemÿama i u potpunosti. Takav predlog iznela je Ãvedska na Konferenciji o evropskoj bezbednosti i saradçi. str. çenim namerama. socijalno osiguraçe. ustanovÿava se da prvi redovno idu na raåun drugih i treñih. i åitaçe podataka iz buxeta pojedinih zemaÿa. teãko je ustanoviti koliki deo druãtvenog bruto proizvoda odlazi na vojne izdatke. te se. 1978. Na uãtrb liåne potroãçe idu i drugi vidovi potroãçe. naroåito su za-nimÿivi jer omoguñavaju razliåite vaæne zakÿuåke o vojnoj moñi dræave. 274.). 7 i 135. Obiåno se pod çima podrazumeva deo potroãçe koji ide preko dræavnog buxeta. ãto je tek pravi pokazateÿ vojnog napora zemÿe. Beograd. Vidi: Q. uåeãñe u radu meœunarodnih organizacija. na raåun dræava kao ãto su Belgija i Velika Britanija. moæe da bude pouåno. godini bili 10. çenoj proceni spoÿnopolitiåke situacije itd. a za obrazovaçe i socijalno osiguraçe po 491. U takav poloæaj dolaze i dræave reãene da istraju u kolonijalistiåkoj politici. oseñaçe ugroæenosti. npr. politiåki sistem. na obrazovaçe 11 U nastojaçu da se doprinese povereçu i smaçeçu naoruæaça predlaæe se da se dræave obaveæu da objavÿuju svoje izdatke na vojsku i naoruæaçe.755. Kada se meœusobno porede buxetski izdaci na vojne potrebe. Jasno je da spoÿna potroãça ukazuje na stepen uåeãña dræave u meœunarodnim odnosima i na vaænost koju ona çima pridaje. Añimoviñ. Da bi se opãta potroãça analizirala s glediãta meœunarodnih odnosa. Problemi bezbednosti i saradçe u Evropi. ali je naiãao na jak otpor i nije bio prihvañen. jer zavisi ne samo od navika i naåina æivota. No. zdravstvo. åiji su rashodi na vojsku u 1969. koji je 1971. uputno ju je podeliti na unutraãçu i spoÿnu. jer se iz razumÿivih razloga retko objavÿuju u potpunosti.

Meœu pripadnicima zajednice postoje sliånosti i veze zasnovane na duhovnoj nadgradçi. mada one kao ãto je dobro poznato nisu sasvim iskÿuåene. Smatra se da su danas nacije zajednice koje su u tom pogledu najjasnije odeÿene i da kod nacionalne pripadnosti ima srazmerno najmaçe podeÿenosti i dvosmislenosti. pa dakle. Ekonomski poloæaj jedne zemÿe zavisi i od odnosa çene privrede prema inostranstvu. na vojne izdatke utiåe i staçe u zemÿi. Poznavaçe nacionalne privrede dræave neobiåno je znaåajno za istraæivaåa meœunarodnih odnosa. te je od çih u toj meri viãe zavisna. Ukoliko je on u odnosu na ukupan nacionalni proizvod visok. zanemarujuñi stvarne potrebe stanovniãtva. ne mogu odrediti samo politiåki i ekonomski. koje se prepliñu i poklapaju. ona moæe biti pogoœena carinskom politikom. 8 miliona gurda. on ñe tako moñi da upotpuni sliku o verovatnim tokovima spoÿne politike. Nacionalna kultura a. gde je 1970. a u prvom redu dræave. moæe imati pozitivni ili negativni predznak. U meœunarodnim odnosima se subjekti. Pojam. kako o ciÿevima koje ñe dræava kao subjekt meœunarodnih odnosa postavÿati. pomiçe se spoÿnotrgovinski bilans. ako vlada jaåa oruæane snage radi sopstvene zaãtite. 8 miliona gurda. Uz podatke o politiåkom sistemu. usluge i kapital napuãtaju teritoriju dræave ili u çu dolaze. tako i o sredstvima koja joj u tom pogledu stoje na raspolagaçu. dræava je veoma povezana sa svetskim kretaçima i dogaœajima u inostranstvu. godine na vojsku potroãeno 38. veñmogu biti.898 miliona eskudosa. investicije i zajmovi. zabranama izvoza i uvoza itd. na çihovoj kulturi. Meœutim. 3 a na socijalno osiguraçe svega 12. Ona je onda u staçu da slobodno koristi ekonomska sredstva i postupke u svojoj spoÿnoj politici a çeni privrednici ili ona sama mogu da kreditiraju strane dræave ili da investiraju u stranim zemÿama. na obrazovaçe 17. Åak i ako ima pozitivne bilanse. koji u krajçoj liniji poåivaju na ekonomskom potencijalu dræave. Åovek pripada raznim zajednicama. S tim u vezi. 4 a na zdravstvo svega 19. tj. Oni se ogledaju u tome ãto dobra. Takva se politika odraæava na platni bilans. s jedne strane. koji predstavÿa razliku izmeœu uvoza i izvoza i moæe biti pozitivan (ako izvoz premaãuje uvoz) ili negativan (ako je obrnuto). Najreåitiji primer daje Haiti. D. promenama u kursevima i cenama.532.2. a s druge otplata dividendi ili anuiteta na ranije dobijena sredstva. gg. Ãtaviãe. i çene finansijske rezerve. Pri tom. isto tako. Zavisnost od svetskog træiãta. neki veruju da su nacije u ovom istorijskom 88 . naãu poåetnu napomenu treba proãiriti time ãto od nacionalne privrede ne zavisi samo moguñnost koriãñeça ekonomskih postupaka veñi niza drugih postupaka u meœunarodnim odnosima. Platni bilans pokazuje priliv i odliv sredstava plañaça i. Pozitivan spoÿnotrgovinski bilans u duæem periodu teæi da ojaåa ekonomski poloæaj dræave time ãto poveñava zaduæenost inostranstva prema çoj. Ovi podaci mogu da pokaæu stupaç uåeãña nacionalne ekonomije u svetskoj privredi. koji beleæi i oticaçe sredstava koja nisu posledica uvoza i izvoza.

Juæniå. “Obzorja”.trenutku jedine potpune druãtvene zajednice i da one stvaraju “najvaæniju” i “najsamostalniju” kulturu. Poznato je da ne postoji potpuna saglasnost oko definicije kulture. Kulturna antropologija. Vodeñi stalno o tome raåuna. umeãana i pretpostavka da je svaka dræava nacionalna. a i da korisno posluæi za zakÿuåke koji se tiåu meœunarodnih odnosa. 73. str. u smislu dræave jedne nacije. nije taåno. umetnost. U najãirem smislu kultura je ono ãto izdvaja åoveka od æivotiça.14 Moguñnost åoveka da ima kulturu poåiva na tome ãto svoje ponaãaçe ne zasniva samo na instinktima i sopstvenim iskustvima. i prema kojoj kultura predstavÿa “åitav kompleks koji ukÿuåuje znaçe. str. delo. koje imaju drukåiju (sliånu ili maçe sliånu) kulturu. te poñi od toga da u svakoj dræavi postoji specifiåna kultura. strogo govoreñi. to se pod nacionalnom kulturom u meœunarodnim odnosima obiåno podrazumeva ona osobena kultura koja se moæe opisati u jednoj dræavi i koja je znaåajna da bi se ta dræava ne samo razlikovala od drugih. prinuœeni smo da pokuãamo da pojam kulture odredimo tako da obuhvati ono ãto je za naãu temu najbitnije. Beograd.). oliåena u znakovima kojima se takve uzajamne poruke prenose ili åuvaju i koji predstavÿaju najvaænije duhovne tvorevine ÿudskih druãtava. “Vuk Ka-raxiñ”. åak ni meœu antropolozima. Nacionalni karakter. Poistoveñeçe nacionalne s “dræavnom” kulturom omoguñeno je i znaåeçem reåi “nacionalan” u meœunarodnom reåniku. 215. imajuñi u vidu meœunarodne odnose. Herskovits. 54.16 Iza navedenog kriju se dve moguñnosti za svakoga ko. str. ãto za veñinu danas postojeñih dræava. Maribor. u: Antropologija danas. 560. grupe i generacije prenose.13 Kako nauka o meœunarodnim odnosima ne moæe ulaziti i u takva istraæivaça. 1973. Lukiñ: Osnovi sociologije. koja se u nedostatku boÿeg izraza naziva nacionalnom. Otuda se ne retko tvrdi da je kultura nauåeni deo ÿudskog ponaãaça. kultura poåiçe da izgleda objektivizirana. “Kultura”. moramo se miriti s izvesnim uproãñavaçima. Ujediçene nacije itd. veñi na sposobnosti da se iskustva pojedinaca. 16 Herskovits. veñi da bi se pomoñu çe shvatilo i objasnilo çeno meœunarodno ponaãaçe. gde ona viãestruko i åesto nagiçe znaåeçu “dræavni” (npr. Politiåna kultura. 13 S. tim pre ãto se u veñini viãenacionalnih dræava radi o zajednicama ionako kulturno bliskih nacija. obiåaj i sve druge sposobnosti koje su steåene od åoveka kao ålana druãtva”. S jedne 12 R. hoñe da dokuåi svojstva kulture jedne dræave (nacije). Greãka koja se time åini nije naroåito velika jer zajedniåka dræavnost neosporno dovodi do pribliæavaça i stvaraça bar minimuma podudarne kulture. nacionalni dohodak. 14 M. Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. str. nav. kao ãto je ona koju je dao britanski antropolog Tajlor (Tylor). 15 1964. viãe nacionalnih kultura. meœutim. Svaka viãenacionalna dræava bez obzira na ustavni poloæaj nacija u çoj ima. Beograd. M. Nabrajaçe takvih tvorevina ili institucija takoœe predstavÿa moguñu definiciju kulture.15U toku takvog procesa. pravo. 1971/72. Mid (Mead). verovaçe. moral. str.12 Poãto postoji jaka teæça da se nacija izjednaåi s dræavom. kojima je bioloãki sliåan. kao ãto smo pokazali. 89 . 19. 1972. U to je. saznaju i uåe od drugih. koji se tim pitaçem najviãe bave.

kao sredstvo koje je omoguñava. 64. poruka i iskustava bez neposrednog dodira subjekta. posmatrati jezik. stvarajuñi pojmove. moral i obiåaji.18 S obzirom na to da postoje dræave sa zajedniåkim jezicima. On karakteriãe naciju. umetnost. u vidu tvorevina i institucija. Jezik u ovom pogledu zauzima prvo i istaknuto mesto jer je on u sræi same kulture. filozofija. a time ãto postoji pretpostavka da je u svakoj dræavi drukåiji. koje pokazuje izvesnu pravilnost i predvidÿivost. Tada se za zvaniåni jezik åesto uzima. Meœutim. 17 Isto. unoãeçe reda u åovekovu okolinu. Kao objektivizirane kulturne tvo-revine u razliåitim dræavama (nacijama) mogu se. kada je pred nama zadatak da izloæimo elemente pomoñu kojih datu nacionalnu kulturu moæemo predstaviti da bismo je razlikovali od druge.strane. jer ona u stvari reflektuje spor oko toga da li treba smatrati da je kultura neki nezavisan. a ne u znacima kojima se oni posreduju. a pogotovu za one koji se jako razlikuju izmeœu sebe. jesen 1972. on moæe da nastoji da opiãe i razume pomenute tvorevine i ustanove. reåi u jeziku ne postoje samo zato da bi oznaåile neãto ãto objektivno postoji. a da. koji olakãava sporazumevaçe i u okviru same dræave. samostalno ili uz jedan domañi. u prvom redu. bitno utiåe na poimaçe sveta i na samo miãÿeçe. jer sluæi za prenoãeçe sadræaja. moæe da prouåava ponaãaçe samih ÿudi koji saåiçavaju zajednicu. neki strani jezik. moramo se posluæiti dvostrukim pristupom. Poznavaçe osobina jezika otuda doprinosi potpunom razumevaçu odluka i poruka koje potiåu iz jedne dræave. nadtelesan (“superorganski”) deo stvarnosti. åesto ne poklapaju. opisati tzv. To ñemo uåiniti svesni nasiÿa koje vrãimo nad fenomenom kulture. s jedne strane. O pitaçima savremene teorije jezika vidi ålanke u åasopisu “Treñi program” (Radio--Beograd). jer se kultura u suãtini ispoÿava samo u misli i dejstvu ÿudi. da se mogu prevesti jedna drugom. nasiÿa koje je uvek neophodno da bi se jedna druãtvena pojava zaustavila i analizirala. Duæni smo. religija. ãto je naroåito vaæno u meœunarodnim odnosima. pre svega. semantiåka poÿa reåi u razliåitim jezicima. Koliko je to znaåajna pojava pokazuje primer da je od 43 nezastr. za koje se inaåe smatra da znaåe isto. pravo. Drugim reåima. tvorevine i ustanove nisu niãta drugo do oznaka za stvarno ponaãaçe.17 Imajuñi u vidu da kultura prevazilazi svakog åoveka uzetog ponaosob. pa åesto i dræavu. pretpostavka je da je sporazumevaçe izmeœu çih olakãano. Kulturne tvorevine. Prouåavalac meœunarodnih odnosa moæe da se uteãi da u toj dilemi nije usamÿen. a s druge. 18 90 . b. ili je svesti na ponaãaçe konkretnih ÿudi. objektiviziranu kulturu. ideologija. s generacije na generaciju. To vaæi i za srodne jezike. izgleda nam da se moæemo spasti idealistiåke krajnosti i usitçavajuñeg psihologiziraça. i leto 1973. nego imaju i aktivnu ulogu odreœivaça opsega i odnosa u onome ãto se oznaåuje. Uz to. ali je u suãtini samo “ispoÿavaçe ÿudske psihe”. a zatim po-traæiti i ÿudski (psiholoãki) sadræaj kulture u odgovarajuñem druãtvu. s druge strane. od kojih mnogi nisu razvijeni u toj meri da bi bili kçiæevni. Pri tome se tzv. nova lingvistika je ubedÿivo pokazala da jezik. U nekim dræavama je jeziåka nehomogenost tolika da stanovniãtvo govori veliki broj razliåitih jezika.

daÿe. Religija. dakle. koja poznaje razvijenu kulturu i na drugim jezicima (bengalski. Sastanku na vrhu islamskih zemaÿa. kojima je zajedniåko to ãto teæe da objasne svet pomoñu nadiskustvenih i neproverivih biña. Smatra se da je neka religija u dræavi dominantna ako je çeno stanovniãtvo verski homogeno ili ako je ona proglaãena za zvaniånu. od prvenstvenog znaåaja takvi sistemi kada se ne nalaze samo u delima misli91 . filozofija i ideologija mogu posmatrati zajedno. za razliku od jezika po pravilu nije nacionalna kulturna tvorevina veñsistem uvereça koja dele pripadnici viãe nacija ili samo delovi jedne nacije. te prema tome ima neposredan i legitiman uticaj na politiku. Za meœunarodne odnose su. kao elementi nacionalne kulture. naåela i uticaja. “islamske republike” Pakistan i Mauritanija ili su im ustav. npr. bez obzira na to jesu li to strogo svetovne dræave. ona ne moæe biti dovoÿna da nacionalno razliåito i teritorijalno odvojeno stanovniãtvo dræi na okupu. jeziåka homogenizacija se teãko sprovodi jer usvajaçe nekog od domañih jezika moæe da izazove veñe otpore od zadræavaça stranog. dræava i sama poåiçe da se religijski oznaåava i u meœunarodnim odnosima. u znatnoj meri utiåu na ponaãaçe ÿudi. postati dominantna u dræavi. zbog bojazni da ñe nacija ili etniåka skupina åiji se jezik usvaja. kao npr. iskazima o tome kakav svet treba. ili se i zvaniåno nazivaju islamskim kao npr. ali se i Italija i Francuska. prisustvovali su predstavnici 37 zemaÿa Azije i Afrike. Stoga se prilikom prouåavaça druãtva u jednoj dræavi nikada ne smeju prenebreñi podaci o uticajnim religijama i o sadræini çihovih uåeça. zvaniåni jezik i strani jezik (u 18 sluåajeva francuski a u 17 engleski). tamil itd. Ovo je mahom posledica ranijeg kolonijalnog statusa. a naroåito ako se oba steknu. Ove ideje. ali je bila pogodna da olakãa pomireçe izmeœu ove dve dræave na pomenutom skupu. U okviru naãih razmatraça se. odræanom februara 1974. moæe ili mora da bude. Lako je zakÿuåiti da su dræave åiji je zvaniåni jezik strani jezik u veñoj meri izloæene kulturnim uticajima iz inostranstva. hindi oznaåen kao zvaniåan jezik. veñprvenstveno vrednosnim sudovima koji iz çih proizlaze. obiåaja itd. Iako se staçe u takvim dræavama postepeno meça. Ako postoji neki od ova dva preduslova. koji je doveo dotle da je kultura nametana sa strane. Religija. zakoni i politika izriåito podvrgnuti Kuranu. naime. U Ekvadoru je katoliåka vera dræavna. i u danaãçe vreme moæe biti vaæna spona izmeœu dræava. U Indiji je. Religija je. smatraju “katoliåkim” zemÿama zbog toga ãto velika veñina stanovniãtva pripada toj veri.visne zemÿe u Africi. kao u Libiji i Saudijskoj Arabiji. u 35. dræavnu veru. sam ili uz neki domañi jezik. ali se i pored toga engleski jezik uporno zadræava kao sredstvo komuniciraça izmeœu ÿudi iz razliåitih delova ove zemÿe. bila vaæan åinilac u formiraçu slike sveta.). Nauka o meœunarodnim odnosima ne bavi se ovde sadræinom i kritikom pojedinih filozofskih sistema ili pogleda i vaÿanoãñu i ubedÿivoãñu çihovih nastojaça da proniknu u najosnovnija pitaça sveta i åovekove egzistencije. u Lahoru. koje su laiåke dræave. åak i kada su oni daleko od poboænih vernika. Kao ãto se vidi na primeru Pakistana i Bangladeãa. moralnih pravila. Turska i Tunis.

Otuda je teãko nañi “nepristrasne” ÿude za funkcije u meœunarodnim sudovima i drugim sliånim telima. onemoguñava objektivnu perspektivu. sve çegove poruke nemoguñe u potpunosti preneti (prevesti) u druge jezike. da bi bio shvañen. neosporno je da je ona vaæan elemenat kulture i da nema druãtva bez umetniåkog stva-ralaãtva. bilo univerzalnih vrednosti. kao ãto se najåeãñe åini. te je prema tome ideologija neophodna i neizbeæna. U svom drugom znaåeçu. a sve teæçe ka “dezideologizaciji” uzaludne. bez obzira da li se radi o “narodnoj” umetnosti (gde je stvaralac kolektivan i anoniman) ili o umetniåkim delima åiji su tvorci pojedini posebno obdareni ÿudi. preduzimaju radi postizaça nekoga ciÿa. Ideologija proæima politiåke odnose time ãto se sve politiåke akcije. unutraãçe i spoÿne. U tom znaåeçu. Åak i u muzici. ta se univerzalnost ograniåava na uæi civilizacijski krug. koja se smatra najkosmopolitskijom umetnoãñu. ãto se najåeãñe ispoÿava velikim brojem ÿudi koji takve stavove dele. filozofija se pribliæava ideologiji. ma koliko oni ceçeni bili. jedno od mnogih moguñih znaåeça reåi “ideologija”. Isto tako je jasno da dosadaãçe umetniåko stvaralaãtvo ÿudi u dobroj meri ima nacionalni karakter. jer je uslovÿena nemoguñnoãñu åoveka da se uzdigne iznad druãtvenih okolnosti i poloæaja u kojima se nalazi.laca. ili time ãto se funkcije same dræave podvrgavaju tako naznaåenim ciÿevima. ulazi se u predele nacionalistiåke ideologije. sræ umetnosti je komunikacija s nekim drugim subjektom. Ove vrednosti nisu podloæne nauånoj proveri. Nacionalna pripadnost uslovÿava u meœunarodnim odnosima maçe ili veñe ideoloãke iskrivÿenosti. ali ipak postoji. pa se umetnik mora. po definiciji nepotpunu i pogreãnu. Mada ovde ne moæemo da se upuãtamo u razne definicije umetnosti (o kojima ne postoji potpuna saglasnost). Ovakav karakter velikog broja umetniåkih dela uslovÿen je kako izraæajnim sredstvima. s taåke glediãta jedne nacije ili dræave. ispoÿava se etnocentrizam. koji se opisuje pomoñu vrednosti. kompozitori se ne retko oslaçaju na ritmiku i melodiku karakteristiåne za svoju naciju. koje se odvija na nacionalnom jeziku. S druge strane. bilo da ona teæi postizaçu partikularnih. sam po sebi. ãto znaåi da prihvata i celu kulturnu podlogu na kojoj je taj jezik nastao i da je ograniåeno znaåeçima koje je jezik dobio u nacionalnoj zajednici. veñkada imaju znatan uticaj. U sklopu nacionalne kulture åesto se govori o nacionalnoj umetnosti. kao ãto smo videli. Pre svega. koji veñ. i onda kada to ne åine pa se veruje da govore “univerzalnim” muziåkim izrazom. Boÿe reñi. te je. ideologija predstavÿa iskrivÿenu druãtvenu svest o svetu. ako se meœuna-rodni odnosi posmatraju. tako i publikom kojoj se umetnik prvenstveno obraña. jeste upravo to. Vladajuña ideologija u jednoj dræavi uslovÿava çenu spoÿnu politiku. U drugim umetnostima ovaj je uticaj maçe upadÿiv. Ako se poœe daÿe i smatra da su vrednosti vezane za sopstvenu naciju najviãe i da od nacionalne dræave nema viãe zajednice. prilagoœavati ÿudima kojima nameçuje svoje 92 . jer liåno poãteçe ne moæe da otkloni nesvesnu potåiçenost sopstvenom iskustvu. “Nacionalnost” izraæajnih sredstava najoåiglednija je kod kçiæevnog stvaraça.

Ovakvo viœeçe nacionalne kulture odlikuje se predrasudama. pak. v. u stvari. Te se osobine. Analizom ovakvih umetniåkih dela mogu se uoåiti çihove zajedniåke osobine. Kako kaæe N. postoje velike razlike izmeœu umetnika koji hoñe da izraze samo liåno iskustvo. meœu koje spadaju temperament i ono ãto se dosta nejasno podrazumeva pod drugim znaåeçem reåi “moral”. Concepts and methods in the measurement of group syntality. ali zato rizikuju da budu za-boravÿeni. Psiholoãka ispitivaça. nego se nalaze u odnosima izmeœu ÿudi. 93 . kulturne tvorevine ne postoje u vidu zapisanih znakova. na to da umetnost utiåe na druãtvo. Bez obzira na umetniåke vrednosti pojedinih dela. teæi utvrœivaçu neåega ãto se naziva “nacionalnim karakterom”. kao ãto smo videli. upotrebÿava kada se govori o sportskoj momåadi. zapaæene u raznim sredinama. Pravo. ne moæe se osporavati da ova druãtvena pravila niåu i iz tradicija datoga nacionalnog druãtva i vode raåuna o çima. Dok takvo ispitivaçe kod druãtva treba da utvrdi çegov “sintalitet”. vaæi za tzv. “osnovnom strukturom liånosti” itd. Iako su pravo i moral pod jakim socijalnim uticajem. U najveñem broju sluåajeva to je çegova neposredna okolina. jer pri analognim pitaçima koja se postavÿaju u meœunarodnim odnosima moæe da ukaæe na ponaãaçe koje ñe biti verovatno zato ãto se smatra poæeÿnim i dobrim (legitimnim). devijantnog ponaãaça) ali je znaåajan za istraæivaåa meœunarodnih odnosa. naåin ispitivaça nacionalne kulture ne moæe se sasvim odvojiti od prvoga jer. Sadræaj pravila ne moæe u potpunosti da nam dE2 odgovor na pitaçe o stvarnom ponaãaçu (za to treba znati i obim odstupaça od pravila. Rot “ocene osobina pripadnika neke nacije koje smatramo objektivnim i nazivamo nacionalnim karakteristikama. veñi niz psiholoãkih i socijalno-psiholoãkih osobina. nacionalne ili etniåke ste-reotipije. moral i obiåaj spadaju u druãtvena pravila jednog druãtva. 19 R. Drugi. åije bar neke stavove. pa prema tome i za meœunarodne odnose. koje su specifiåne za dræavu u kojoj su dela nastala i prihvañena. za opisivaçe nacionalne kulture u jednom razdobÿu. pa ostaju neshvañeni i neprihvañeni. Cattell. “druãtvenim karakterom”. 19 pri åemu se ne ispituje samo prihvataçe ili neprihvataçe odreœenih druãtvenih vrednosti. Ovaj drugi pristup se odlikuje time ãto je preteæno psiholoãki. “Psychological Review”. ãto hoñe da ispitivaçem sadræaja svesti pripadnika nacionalnog druãtva ustanovi sliånosti u spoznajnim strukturama pojedinaca. pre svega. s ciÿem da se boÿe opiãu nacionalne kulture razliåitih zemaÿa i da se izvedu zakÿuåci o ponaãaçu tih zemaÿa u meœunarodnim odnosima. To. koja se o nacionalnom karakteru iznosi.delo. str. znaåeçem koje se npr. 48 i daÿe. pa bilo da su stvorena od savremenih ili ranijih (åak i nekada neprihva-ñenih) umetnika. kao ãto i druãtvo utiåe na çu. ako to raspoloæeçe ne traje. i onih koji se u najveñoj meri prilagoœavaju opãtim raspoloæeçima. raniji nagoveãteni. Ispi-tivaçem se. nije zasnovana na pouzdanim åiçenicama. Veñina tvrdçi. B. od prvenstvenog su znaåaja ona dela koja su ostvarila vezu s ålanovima druãtva. 1955. vrednosti i simbole on tako prihvata. pa åak ni na parcijalnom liånom iskustvu. vrlo åesto sadræe. onda mogu uporeœivati. S obzirom.

miroÿubivost i naprednost. N. da o Rusima Britanci misle da su vredni. meœutim. po pra-vilu nemamo dovoÿno opravdanog osnova za generalizacije koje vrãimo”. hrabri i progresivni. miroÿubivi. “Radniåka ãtampa”. hrabri praktiåni i napredni. nav. U kolonijalistiåkim zemÿama vladala je predstava o “obojenima” kao niæim i zaostalim ÿudima koja je opravdavala eksploataciju kao kulturnu misiju. obesni. str. str. “Treñi program”. mada se ne moæe videti zaãto su takve stereotipije nastale. koji su se do pre kratkog vremena nalazili u ratu sa SSSR. kada je vrãeno pomenuto ispitivaçe. surovi i zaostali. posebno etniåkim. da naglasimo da spoÿnopolitiåka iskustva i ciÿevi i postupci vezani za odræavaçe meœunarodnih odnosa imaju uticaja na nastajaçe i meçaçe nacionalnih stereotipija. Autostereotipi su. kao i ona koja ukazuju na psiholoãke uzroke. koje na Zapadu nije postojalo u toku Drugog svetskog rata. iako napomiçemo da smo najbliæe miãÿeçu kako liåna sklonost ka predrasudama. skloni da svojoj naciji pripiãu inteligenciju. zaostali. 1973. 92. 1953. Buchanan H. 20 N. Stereotipije se Rot. naime.. 22 R. zanimÿivo je da evropski ispitanici imaju uåvrãñena miãÿeça i o Kinezima. praktiåni.. vlada loãe miãÿeçe o Rusima. hrabri i praktiåni. 155. potiåe iz druãtvenog poloæaja grupe ili sloja iz koga liånost dolazi i podstiåe se namerom vladajuñe grupe da zamagli prave odnose u druãtvu. Rot. 100111. za koje Britanci smatraju da su vredni. str. vredni. zaostali. pa i svoga (autostereotipije). rase i rasne predrasude. uzdræani i miroÿubivi. koju je britanski pisac Kipling åak i nazvao “teretom beloga åoveka”. hrabri. How Nations See Other. Iako åesto izriåemo sudove o osobinama pripadnika pojedinih naroda. surovi. hrabri. Beograd. U çih se ovde ne moæemo upuãtati. W. i daÿe. surovi i inteligentni. od kojih su najvaænija ona koja naglaãavaju uticaj druãtveno-ekonomskih i kulturnih åinilaca.makar i delimiåno. a Nemci da su vredni. Urbana. u: Rasizam. åije su stanovnike. miroÿubivi. Tako smo videli da u doba hladnog rata. zaostali. veñkao i sve predrasude. tvrdeñi da ima ÿudi koji su skloniji predrasudama od drugih. Supek.22 Duæni smo. str. 176. dok Nemci smatraju da su Rusi surovi. surovi. obesni. smatrali inferiornim biñima. 21 94 . 240. leto 1971. vredni. University of Illinois Press. Druãtvene predrasude. Cantril. velikoduãni. te da nastalo nezadovoÿstvo usmeri prema inostranstvu ili drugoj naciji. a da je ono ipak najloãije kod Nemaca. meœutim. zaostali. u skladu s nacistiåkom doktrinom. a Nemci da su inteligentni. Nacionalna vezanost i nacionalne predrasude. Svi ispitanici bili su.20 Ispitivaça pokazuju da pripadnici svake nacije imaju uglavnom utvrœena miãÿeça o glavnim osobinama drugih naroda. Rasne i etniåke predrasude. Tako se ispostavilo da o Francuzima Britanci misle da su (po redu zastupÿenosti osobina) inteligentni. inteligentni. miroÿubivi. Postoje razna objaãçeça nastanka predrasuda. uobraæeni. uvek bili povoÿniji od hetero-stereotipa. Jedno od najobimnijih takvih istraæivaça sprovedeno je pre åetrdesetak godina u osam zapadnih zemaÿa. Dok se ovde joãmoæe govoriti o postojaçu izvesnih dodira izmeœu naroda u pitaçu. potiåu iz drugih uzroka. u kojima su ispitanici bili pozvani da se izjasne o atributima koje mogu pripisati raznim narodima. uobraæeni. delo.21 I letimiåan pogled na rezultate ovakvih ispitivaça pokazuje da se uvereça ne ostvaruju na osnovu poznavaça svih stranaca. predrasude. obesni.

Time se objaãçava potreba da se nauka o meœunarodnim odnosima ovim zabludama bavi u veñoj meri no ãto se çima bave ozbiÿni istraæivaåi nacionalne kulture. Na tome se zasnivaju napori da se nacionalne kulture.meçaju i pod uticajem propagande u vezi s meœunarodnim krizama i sukobima. Oscilacije u pogledima na “nacionalni karakter” mogle su se zapaziti i u radovima antropologa. 1972. liåni i uslovÿeni opãtim raspoloæeçem. 1949. za nepunu godinu srozali na posledçe mesto. Change and persistence in the stereotypes of university students toward different ethnic groups during the Sino-Indian border dispute. Tako su. ono ãto smo do sada pokuãali da pokaæemo svedoåi o moguñnosti da se one i vrednosno kvalifikuju sa glediãta opãteåoveåanskih interesa. Pakistanaca. Houghton Mufflin. 25 G. Morgenthau. * ** I pored sve raznovrsnosti nacionalnih kultura i poãtovaça koje izaziva çihovo bogatstvo. godine imali (naravno. 1960. 5556. F. P.24 Predstavama o nacionalnom karakteru sluæe se i osobe koje inaåe smatraju racionalnim. Hutchinson. Takve su studije naroåito bile åeste u SAD za vreme Drugog svetskog rata i trebalo je da posluæe za psiholoãke akcije protiv neprijateÿskih dræava. Sa istim pobudama nastavÿene su i u hladnom ratu. vremenom meçaju. Boston. 24 R. London. posle samih Indijaca) najpohvalnije osobine od svih nacija. Sinha O. Gorer J. P. 1946. Oni svoje spoÿnopolitiåke poglede i preporuke zasnivaju na çima i na takvim predstavama zasnovane preporuke imale su i imaju uticaja na spoÿnopolitiåke odluke najveñih svetskih sila. ukazano je na opasnost koja ne preti samo stanovniãtvu jedne dræave. da bi se. da bude samo privremena. i pored sve çihove iracionalnosti. London. The Chrysantemum and the Sword: Patterns of Japanese Culture. nego i svetu u celini. H. Rickman. Benedict. The People of Great Russia. 129 i daÿe. Kennan. “Journal of Social Psychology”. K. koji su se u novije vreme trudili da ih opiãu i objasne. A Psychological Study. dovedu u sklad s univerzalnim 23 A. str. uoåen je pravovremeno ozbiÿan uzrok meœunarodnih poremeñaja. 31 i daÿe. åak iza tradicionalnih neprijateÿa. I ovi stavovi bili su. G. iako veoma æilave. str. primeçujuñi najåeãñe psihoanalitiåki prilaz. po miãÿeçu anketiranih Indijaca. ali je neosporno da se nacionalne stereotipije. posle izbijaça indijsko-kineskog sukoba. Memoirs 19501963. Kinezi poåetkom 1959. 1973. Upadhyaya.23 Ovakva promena raspoloæeça moæe. Knopf.25 Lako se onda moæe pretpostaviti u kojoj se meri ovakve predrasude mogu zloupotrebÿavati kada su u pitaçu maçe obrazovani i maçe iskusni ÿudi. Ako izuåavaçe nacionalne kulture pokaæe da ona izluåuje vrednosti i pravila koji su u neskladu s osnovnim dobrima åitavog åoveåanstva. Politics Among Nations. str. 95 . doduãe. To je joãjedan razlog da postojaçe nacionalnih stereotipa ne potcenimo. i pored svih neophodnih specifiånosti. New York. iako potiåu od posebno obuåenih struåçaka.

Malezija. U izuzetnim situacijama takav je napor veoma jak. Evropske zemÿe uvoze izmeœu åetvrtine i treñine programa. dok su dela veñe vrednosti. pokazuje da je u zemÿama Latinske Amerike. åak i u imigracionim zemÿama. Varis. obaveãteça. koje u tom pogledu daleko vode ispred Britanije. U çihovoj osnovi leæi strahovaçe od “kulturnog impe-rijalizma”. g. Novi Zeland. U tom duhu. doseÿenici se. Hoñe li doñi do kosmopolitizacije kulture ili ñe jaåati kulturne razlike meœu nacijama? Prvoj tendenciji idu na ruku sve åeãñi dodiri izmeœu ÿudi. glavni izvoznik televizijskog programa su SAD (od 300. tok takvih informacija i uticaja je u danaãçem svetu jednosmeran i ide od razvijenih. U daÿem istraæivaçu nacionalnih kultura vaæno je upra-viti se i na pribliæavaçe nacionalnih kultura izazvano drugim uticajima. trude da upadÿivo pokaæu svoju etniåku pripadnost. sadræe niz poruka. koja su za UNESCO izvrãili finski sociolozi Nordenstreng i Varis.26 S obzirom na to da sredstva masovnih komunikacija. jer delovi stanovniãtva gube orijentaciju i poåiçu devijantno da se ponaãaju. 1974.000. bogatijih zemaÿa prema nerazvijenijima i siromaãnijima. Pribliæavaçe. Razlike izmeœu nacionalnih kultura smaçuju se delovaçem sredstava za masovno komuniciraçe. zemÿe koje su se oslobodile kolonijalne pot-åiçenosti uæurbano i energiåno traæe svoj kulturni identitet da bi i tako izaãle iz podreœene uloge u odnosu na bivãe metropole. koja u sve veñoj meri proæimaju æivot savremenog åoveka. Zambija i Nigerija. Francuske. nepoznata i neprimeñena. postoje svesna nastojaça da se ovaj proces zaustavi ili åak preokrene.000 åasova godiãçe). Kina i Japan. Na æalost. Pribliæavaçe nacionalnih kultura “kulturni imperija-lizam”. koji se izvesnim pribliæavaçima olakãavaju. koja potiåu iz drugih sredina. ne bi trebalo da znaåi dominaciju jedne kulture.vrednostima. Ãtaviãe. S druge strane. meœutim. koje su se proslavile sposobnoãñu za asimilaciju i akulturaciju. UNESCO. åak i posle nekoliko generacija. koji je doveo dotle da su kulturne tvorevine velikih naroda na “svetskim” jezicima preceçene. stavova o vrednostima i drugih kulturnih sadræaja. a naroåito televizija. Suprotan proces delimiåno je optereñen nasilnim 26 K. Azije i Afrike viãe od pola televi-zijskog programa uvezeno. Prodor stranih kulturnih uticaja dovodi do teãkoña u mnogim maçim dræavama. Television Trafic A One Way Street?. U savremenim uslovima. a u Gvatemali se taj postotak peçe åak na “%. Istraæivaça o televizijskim programima. kao ãto su to bili pokuãaji prevaspitavaça (“denacifikacija”) Nemaåke posle Drugog svetskog rata. treba pretpostaviti da se ovo pribliæa-vaçe nacionalnih kultura vrãi pod postepenim ali snaænim uticajem najrazvijenijih zemaÿa. Japana i SR Nemaåke. dok suprotnog uticaja takoreñi i nema. ovaj proces moæe da se odvija putem delovaça meœunarodnih organizacija. Nordenstreng T. Jedine zemÿe koje same proizvode skoro sve svoje televizijske emisije su SAD.000 do 1. Uz sve to. 96 . Paris. Iznad 70% programa uvoze zemÿe kao ãto su npr.

mogu biti stranke. koje odbacuje nepromenÿivost i potpunu samostalnost elemenata nacionalne kulture. Meœutim. Ovo objaãçeçe. ako su nacionalne kulture razliåite. Glavni takvi oblici. 1977. kao proizvod razliåitih okolnosti. Hrvata i Srba). bili veoma delatni u toku Prvog svetskog rata u ime nacija koje su teæile osloboœeçu od vlasti centralnih sila (åehoslovaåki i poÿski odbori). New York. niti odriåe. na primer. Kada ima viãe nacionalnih stranaka. ili koalicije viãe çih. Nacionalne organizacije27 Razloge zbog kojih naciju ne smatramo subjektom meœunarodnih odnosa izneli smo ranije.). Nonstate Actors in International Politics. Bertelsen (ur. U doba poremeñaja. one se u tu svrhu organizuju u nacionalne odbore. kakva ona tada. jeste. u datom trenutku i datom odnosu.tradicionalizmom. jednostavno nema merila. van same kulture. Alæir. koji se meœusobno prepliñu. 2. Stranke organizovane na nacionalnoj bazi nisu nepoznata pojava u viãenacionalnim dræavama. stvaraju se organizacije nacionalnog karaktera koje u izvesnim vremenima mogu stupiti u meœunarodne odnose. S. privremene vlade i narodnooslobodilaåki pokreti. ali imaju pod sobom i organizovane oruæane snage koje dejstvuju na nacionalnoj teritoriji. uticaj nacionalne kulture. traæeçe “veåitih” nacionalno uslovÿenih razlika u nacionalnim kulturama neñe uroditi znaåajnim plodovima. Praeger. Hrvata i Srba u Austro-ugarskoj i pregovarale s predstavnicima tadaãçe Srbije o stvaraçu i ureœeçu buduñe jugoslovenske dræave (Jugoslovenski odbor i Narodno vijeñe Slovenaca. Meœutim. veñje organizacioni oblik kojim se ona ispoÿava. Ono ãto je u çemu znaåajnije i ãto ñe joãdugo biti prisutno jeste ispravno nastojaçe da se pokaæe da. U çih spadaju i grupe politiåara koje su istupale u ime Slovenaca. onda kada dræavnosti nema. Indonezija) a i danas se smatraju predstavnicima onih nacija koje su joãpod kolonijalnom vlaãñu. åak ni onda kada jedna kultura usled spleta istorijskih okolnosti sasvim potisne drugu. da bi pregovarala ili usklaœivala dejstva u ime nacije koju tvrde da predstavÿaju. ali sve one ne stupaju u meœunarodne odnose. Uporedo s uspesima takvih pokreta. jer svi podaci govore o tome da su posebnosti nacionalnih kultura proizvod druãtvenih okolnosti i istorije. Takvi su odbori. kao zametke buduñe nacionalne dræave. kriza ili ratova. Takvi pokreti bili su poåetna faza u nastajaçu mnogih novijih dræava (npr. 97 . Glavni meœu çima je taj ãto nacija nije organizovana. ne znaåi i to da “nacionalna kultura” nije pogodna oznaka za kulturnu dimenziju dræave u meœunarodnim odnosima. raste broj dræava koje su spremne da uœu s çima u zvaniåne odnose i da ih pozivaju na meœunarodne skupove na kojima se raspravÿa o pitaçima koja se tiåu 27 J. rukovodstva takvih stranaka mogu stupiti u odnose sa stra-nim dræavama i drugim subjektima meœunarodnih odnosa. nijedna od çih nije “boÿa” ili “gora” jer za to. po pravilu. dræava. Narodnooslobodilaåki pokreti su obiåno pod rukovodstvom jedne nacionalne stranke. a ka çoj se teæi.

Prvo. a çeni predstavnici uåestvovali su 1961. koje ih onda tretiraju kao punopravne subjekte meœunarodnog prava. godine na beogradskoj konferenciji ãefova dræava i vlada nesvrstanih zemaÿa. veño promeni vlade u postojeñoj dræavi. åak i ako se nalaze u izbegliãtvu i nemaju pod svojim nadzorom celokupnu nacionalnu teritoriju. mora se priznati da svi ovi oblici. pa ih åak i izjednaåava s çima. nezavisne dræave. u ovakve subjekte ne spadaju organizacije koje nastaju kao deo borbe za vlast u jednoj dræavi. stranka ili odbor treba da stvarno raspolaæe snagom i podrãkom meœu svojim sunarodnicima i na teritoriji naseÿenoj çima.çihovih nacija. koja je zastupala narod Mozambika. ovakav pokret. Tako se postupalo. podræavaju iz posebnih razloga privid postojaça fiktivnih subjekata. na primer. Na kraju izlagaça o ovim. Drugo. privremenim. subjektima meœunarodnih odnosa. Privremena alæirska vlada priznata je od mnogih dræava pre 1962. Neke politiåke snage. One mogu biti i priznaçe stranih dræava. treba istañi dva upozoreça. time ãto konaåno s voœama stranaka. Tako je bila pre promena u Portugaliji stvorena i privremena oslobodilaåka vlada portugalske kolonije Gvineja-Bisao. godine. imaju ulogu u meœunarodnim odnosima koja ih pribliæava subjektima meœunarodnih odnosa. Tu se ne radi o stvaraçu novog subjekta meœuna-rodnih odnosa. nije dovoÿno da se grupa ÿudi proglasi za predstavnike nacionalne organizacije i da uspe da uspostavi neke meœunarodne dodire da bi se smatrala privremenim subjektom meœunarodnih odnosa. odbora ili pokreta. 98 . åiji se ålanovi izdaju za predstavnike celih svojih nacija ali ne mogu da se pozovu na åiçenice koje bi tome govorile u prilog. dok traju. Bez obzira na tanana pravna prosuœivaça o tome kada u ovakvim sluåajevima stvarno nastaje nova dræava. pa åak i vlade. kada je Francuska napustila Alæir. s Palestinskom oslobo-dilaåkom organizacijom (PLO). sluåaj s pokretom za nezavisnost Juænih Moluka (dela Indonezije) u Holandiji. u kome je pre sticaça nezavisnosti dræala znatnu osloboœenu teritoriju. Da ne bi bio fikcija. koje su dotle progaçale sklapaju sporazume o uslovima pod kojima ñe nastati nove. Daÿi stupaç ka dræavnosti je stvaraçe privremenih vlada. iako mogu da deluju iz inostranstva. U meœunarodnom pravu ova pojava poznata je kao paralelizam vlada. saåiçenih od politiåkih emigranata. To priznaju i vlade pogoœenih dræava. ili organizacijom Frelimo. snagom koje su svesni i drugi subjekti meœunarodnih odnosa. kao ãto je to npr. Wu su priznale neke vlade pa je bila primÿena i u neke meœunarodne organizacije. koja predstavÿa savez palestinskih stranaka i grupacija. pa åak da imaju i vid privremenih vlada. na åijoj se teritoriji ovakvi oblici stvaraju.

III MEŒ UNARODNI SUBJEKTI MEŒ UNARODNIH ODNOSA Meœunarodne (meœudræavne) organizacije A. osnivaçem dveju velikih univerzalnih organizacija: Druãtva naroda i Meœunarodne organizacije rada. uspostavÿaçe sluæbi koje bi radile izmeœu skupova. bez jasne predstave o dugoroånom ciÿu. a kasnije zapoãÿavaju meœunarodne sluæbenike u pravom smislu reåi. u promenÿivim sastavima. koji su nekada bili izvanredno retki. oliåenu u postojaçu apsolutne unutraãçe nadleænosti: çena je svrha da utiåe na odnose druãtvenih grupa unutar dræava. meœunarodni savezi (unije). Druãtvo naroda se uspostavÿa radi uticaja na najvaænije i najosetÿivije odnose izmeœu dræava. Raåiñ. odræavanih na jednom mestu. ako se sastaju neredovno. meœudræavna.28 Meœunarodne organizacije proistekle su iz oblika tzv. odnosno da potrebno nasiÿe potåini svome nadzoru. ali su u XIX veku postajali sve redovniji. starajuñi se o sprovoœeçu donetih odluka i pripremi novih. Tako su se poåeli stvarati. Beograd. Meœunarodna organizacija rada probija drugu tradicionalnu prepreku. koji se izraæava u postojaçu organa organizacije. Meœunarodne organizacije. koji su predviœali redovno periodiåno sastajaçe diplomatskih konferencija i. zato ãto postoji uvereçe da se oni u kra28 1988. meœuvladina ili javna meœunarodna organizacija. koje predstavÿaju srediãta odluåivaça i preko kojih organizacija deluje kao poseban subjekt meœunarodnih odnosa i meœunarodnog prava. Pravna pretpostavka za postojaçe meœunarodne organizacije jeste çen statut. a biroi çihovi administrativni organi. Takav subjekt je organizovani sistem odnosa izmeœu dræava-ålanica. koji stupa na snagu ratifikacijom potrebnog broja dræava. V. iz skupova viãe dræava. politiåke odnose. Postepeno se zapaæalo da ovi meœunarodni kongresi i konferencije ne mogu da zadovoÿe pri reãavaçu pitaça zajedniåkih za viãe dræava. a faktiåna je da su obrazovani çeni glavni organi i da su poåeli da rade. pa i ceo svet. “Savremena admi-nistracija”. i nastoji da u tom ciÿu ograniåi upotrebu nasiÿa izmeœu dræava. viãestrane diplomatije. Moderna meœunarodna organizacija dobija konaåne oblike posle Prvog svetskog rata. pored toga. prvenstveno na poÿu komunikacija. 99 . u kojima ispoåetka rade samo dræavÿani dræave u kojoj je sediãte organizacije. Dimitrijeviñ O. za neke vaæne nepolitiåke oblasti meœunarodne saradçe. sekretarijati. Periodiåne diplomatske konferencije u kasnijoj fazi postaju plenarni organi meœunarodnih organizacija. Pojam Pod meœunarodnom organizacijom obiåno se podrazumeva tzv.

u naåelu. godine dolazi do procvata meœunarodnog organizovaça. U novije vreme raste broj organizacija koje su operativne. Kod veñine meœunarodnih organizacija odluke izvrãavaju dræave-ålanice. glavni nosioci akcije u meœunarodnim organizacijama. ãto znaåi da imaju organe i sluæbe za neposredno izvrãavaçe svojih odluka. B. Dræave i meœunarodne organizacije Odnos dræava i meœunarodnih organizacija je mnogostruk i sloæen. po pravi-lu. koje su meœunarodne organizacije prikupile izmeœu dva svetska rata. koji stupa na snagu pod uslovima koji su u çemu predviœeni. Ovaj statut ima prirodu meœunarodnog ugo-vora. Dræave su. u organizaciju se. Najåeãñe se traæi da ugovor ratifikuje bar minimalan broj dræava. Takve organizacije uglavnom razmatraju moguñnosti sadræane u razliåitim predlozima i donose odluke za saobraæenu akciju. mogu uålaçavati i ostale dræave. Sasvim otvorene su one organizacije u koje se dræave mogu uålaçavati prostim pristupaçem çihovom statutu. dobrih i loãih. Pre svega. Maçe su otvorene one gde uålaçeçe ne za-visi samo od voÿe dræave. Mnoge organizacije naknaœuju deo svojih troãkova iz prihoda koje same ostvaruju. 100 . dræava mora da ispuni uslove koji su postavÿeni za prijem u ålanstvo. To su mahom organizacije koje posluju kao banke. posle 1945. ali su sasvim retke one koje se u potpunosti izdræavaju na taj naåin. Dræave su ålanice meœunarodnih organizacija. Otuda se nazivaju deliberativnim meœunarodnim organizacijama. potrebna za çihov rad. To se obiåno deãava tako ãto izvestan broj dræava. i nazivaju se ålanicama-osnivaåima. ne primaju nove ålanice. veñpretpostavÿa prijem. sem ako nadleæni organ ne odluåi da odreœenu dræavu pozove da stupi u ålanstvo. na kojoj se raspravÿa o obeleæjima buduñe organizacije i oblikuje çen statut. åijim se izjaãçavaçem konaåno stvaraju çihove odluke. dræave ålanice izdræavaju meœunarodne organizacije time ãto ålanskim doprinosima daju materijalna sredstva. o kome odluåuje neki organ organizacije.jçoj liniji odraæavaju i na meœunarodne odnose. ÿudi koji iskÿuåivo rade za çih. U pogledu moguñnosti uålaçeça razlikuje se stepen otvorenosti organizacije.000 sluæbenika. Veñina organa meœunarodne organizacije sastavÿena je od predstavnika dræava-ålanica. dræave osnivaju meœunarodne organizacije. Malo je oblasti æivota koje nisu predmet interesovaça neke meœunarodne organizacije. Najzatvorenije su organizacije koje. koji se smatra dovoÿnim za celishodno funkcionisaçe organizacije. Po pravilu. ali se i onda poåetni kapital sastoji od uloga dræava-ålanica. Samo Ujediçene nacije imaju viãe od 20. Pri tom. Organizacije sve viãe razgraçavaju i obogañuju svoju delatnost. oseñajuñi potrebu da zajedniåke interese unapreœuje putem nove meœunarodne organizacije u odgovarajuñoj oblasti. ãaÿe svoje predstavnike na diplomatsku konferenciju. Pored onih dræava koje su u predviœenom roku ratifikovale novopotpisani sta-tut. Na osnovu iskustava. preko svojih predstavnika. ãto dovodi i do porasta broja meœunarodnih sluæbenika.

Po pravilu. u kome su zastupÿene sve åla-nice. Najpoznatije je ono u Ujediçenim nacijama. dugoroåne odluke. veñÿudi koji prvenstveno sluæe organizaciji. On je najstalniji od organa. Savremene meœunarodne organizacije nastoje na meœunarodnom karakteru svoje administracije. pored Saveta bezbednosti. biraju samo ãefa administrativnog organa. u koji ulazi samo deo dræava-ålanica i koji se åeãñe sastaje zato ãto mu je osnovna duænost da se stara o radu organizacije izmeœu zasedaça plenarnog organa. åiji su broj i nadleænost odreœeni statutom.V. osobÿe administrativnog organa. saåiçavaju çegov ãef i osobÿe koje mu pomaæe u obavÿaçu poslova. u skladu s opãtim propisima. proistekao iz nekadaãçih kongresa i konferencija. Administrativni organ meœunarodne organizacije proistekao je iz biroa koji je ranije obavÿao tehniåke poslove izmeœu zasedaça diplomatskih konferencija. koji se najåeãñe naziva gene-ralnim sekretarom ili generalnim direktorom. dok plenarni organ Generalne skupãtine. Taj se organ najreœe sastaje i donosi osnovne. bilo zato ãto sam statut izriåito odreœuje koje ñe dræave stalno biti ålanovi uæeg organa (kao ãto to Poveÿa Ujediçenih nacija radi u pogledu stalnih ålanica Saveta bezbednosti). na primer. Meœunarodna organizacija moæe imati samo jedan glavni uæi organ. Wegova je duænost. Generalna konferencija UNESCO ili Skupãtina ãefova dræava i vlada Organizacije afriåkog jedinstva. ali tu odstupaça nisu retka. ima prvenstvenu nadleænost za preduzimaçe mera za zaãtitu meœunarodnog mira i bezbednosti i u toj oblasti moæe da donosi obavezne odluke. kao ãto smo videli. a ovaj postavÿa svoje osobÿe. meœunarodni sluæbenici. organizacija ispoÿava svoju voÿu putem organa. Za razliku od ranijih biroa. Takvi su organi. Administrativni organ obavÿa sve tehniåke poslove oko rada organizacije i uåestvuje u pripremaçu i izvrãavaçu odluka organizacije. imaju Ekonomsko-socijalni i Starateÿ-ski savet. koji su potåiçeni plenarnom organu. u stalnom je radnom odnosu s organizacijom i dolazi iz razliåitih dræava. bilo zato ãto traæi da u uæi organ obavezno uœu ålanice koje su najzainteresovanije za delatnost organizacije (veñinu ålanova Saveta meœunarodne pomorske konsultativne organizacije moraju saåiçavati dræave koje su najveñi pomorski prevoznici ili koje najviãe uåestvuju u meœunarodnoj pomorskoj trgovini). ne moæe to da åini. tj. koje ustanovÿavaju opãti smer delovaça organizacije i sadræe uputstva za ostale organe. sadræanim u statutu i odlukama organizacije. on je podreœen ovom posledçem. tzv. po pravilu najviãi organi. 101 . da svoju lojalnost prenese na organizaciju i da sluæi çoj. i koji je. pored ostalog i zato ãto plenarni organ bira çihove ålanove. koji se najåeãñe naziva sekretarijatom. a ne svojoj dræavi. Ålanove izvrãnog organa najåeãñe bira plenarni organ. gde Savet bezbednosti. Ovaj organ ne saåiçavaju dræave. Administrativni organ. Najglavniji je najåeãñe plenarni organ (skupãtina). meœutim. zato ãto nikada ne prekida rad a çegov glavni deo je u jednom mestu. Izvrãni organ meœunarodne organizacije je uæi organ. iako uæi organ. kao ãto Ujediçene nacije. iako i tu ima izuzetaka. Tipiåna meœunarodna organizacija ima bar tri glavna organa. ili ih imati viãe. Organi organizacije. Struktura meœunarodne organizacije Kao ãto je napomenuto.

bilo bi to nemoguñe. veñod naroåito kvalifikovanih pojedinaca. odnosno uvoznici koordinisali svoje programe i akcije i uzajamno mirili one interese koji su (kao npr. Na taj naåin. Pored ovih organa. ali su one upuñene jedna na drugu da bi u Meœunarodnom savetu za ãeñer izvoznici. proizvoœaåi i izvoznici ãeñera. nisu potpuno iskÿuåena ni kod tipiånih meœunarodnih organizacija. åak i kada bi dræava htela potpuno da se izoluje od inostranstva. u koje ne ulaze predstavnici vlada dræava-ålanica. koje 102 . nego lica neposredno izabrana od stanovniãtva dræava-ålanica. kao npr. te traæe osnovu ãiru od teritorije bilo koje dræave. meœunarodne organizacije reãavaju protivureånost izmeœu postojaça niza suverenih dræava i zahteva onih delatnosti koje imaju svetske ili regionalne razmere. Oni mogu biti stalni ili privremeni (ad hoc). I jedna i druga grupa dræava okupÿaju se zbog svojih specifiånih interesa.koje se smatra sediãtem organizacije. Bez koordinacije. ali su ne retko i liånosti izabrane u liånom svojstvu i zbog posebnih svojih osobina. Ujediçene nacije. ali to ne mora uvek da bude sluåaj. Za çih su karakte-ristiåna dva organa koja. koji mogu biti uspostavÿeni samim statutom ili odlukama glavnih organa. Uæi organ kod ovakvih organizacija se isto tako ne sastavÿa od predstavnika dræava. ucena i uz umerene cene. svetske interese. Takav je organ Skupãtina Evropske unije. Jedan je predstavniåka skup-ãtina. vodeñi raåuna o srazmernoj stranaåkoj zastupÿenosti. zasedaju u sediãtu. pomoñne organe. u svom okviru i radi opãteça s inostranstvom. Ålanovi ovih organa mogu biti predstavnici dræava. dræave uvoznice ãeñera æele da osiguraju snabdevaçe bez trzavica. a ne da zastupaju glediãta svojih vlada. televiziju i telekomunikacione ureœaje. koji poput meœunarodnih sluæbenika treba prvenstveno da se ravnaju prema interesima i ciÿevima celine same organizacije. visina cene) na izgled suprotni ali su u jedinstvu. meœutim. ãto se moæe videti na sledeñem prostom primeru. da koristi radio. neke svetske meœunarodne organizacije. predstavÿaju åoveåanstvo. Novije organizacije s naddræavnim obeleæjima imaju u pogledu organizacione strukture neke specifiånosti. To je naroåito jasno u nepolitiåkim oblastima: svako druãtvo æeli. na primer. Delovaçe meœunarodne organizacije Meœunarodna organizacija treba u svojoj oblasti da omoguñi postizaçe ciÿeva koje svaka dræava ponaosob ne bi mogla da postigne. koja se postiæe u Meœunarodnoj uniji za telekomunikacije. Sve dræave. po pravilu. zainteresovane su za povoÿne i stabilne cene ovog svog proizvoda i za izvesnost u pogledu potraæçe. a lica kojima su organizacije predstavÿene u dræavama ili kod drugih organizacija ålanovi su sekretarijata. organizacije usklaœuju i mire opreåne interese. bilo da su posebno birana za taj poloæaj. Uz ovu koordinacionu ulogu. I ostali organi. bilo da se regrutuju meœu ålanovima parlamenata. S druge strane. U izvesnim naroåito vaænim pitaçima. Pripadnici sekretarijata u velikoj meri oliåavaju samu organizaciju ãef administracije je lice koje u mnogim poslovima i prilikama istupa u çeno ime. G. meœunarodne organizacije imaju i druge.

koji deluju samo u ime organizacije pa i nisu uvek sastavÿeni od predstavnika dræava. meœunarodne organizacije predu-zimaju razliåite delatnosti i tako viãestruku ulogu u meœunarodnim odnosima. dakle. izbor izmeœu viãe kandidata za poloæaj savetnika u Meœunarodnoj zdravstvenoj organizaciji. najvaæniju ulogu igraju organi organizacija. veñna rezultantu hteça zastupÿenih ålanica. koja se opet ne moæe svesti na voÿu pojedinih dræava-ålanica. veñsluæe organizaciji. time dolazi do izraæaja çegova. Ako je to organ ili sluæbenik organizacije. Kao ãto je veñnapomenuto. U takve svetske interese spadaju. grupe ÿudi koji u çima vide svoju karijeru. 103 . pored posebnih interesa dræava-ålanica. Konkretni postupci ove vrste mogu imati ograniåen znaåaj. kao ãto su bila nareœeça nekadaãçeg generalnog sekretara UN Daga Hamarãelda (HammarskojF6ld) snagama UN u Kongu. maçim ili veñim delom sprovode svoje odluke. za koja su bar neke ålanice UN smatrale da su bitno uticale na ishod graœanskog rata u toj zemÿi. Tako se olakãava neposredno sporazumevaçe ovih subjekata.one pokuãavaju da nameñu dræavama koje ih ne uviœaju. Poãto odluke nikada ne mogu biti sasvim konkretne. odnosno organizacijska. niti na prosti kompromis. na primer. da ustanovi poæeÿno staçe u tim odnosima. da uporedi to staçe s postojeñim i da na osnovu toga donese odluke o merama koje treba preduzeti da bi se to æeÿeno staçe postiglo. zato ãto su ih izradili kvalifikovani struåçaci. pre svega. daju opãta uputstva koja se moraju primeçivati u pojedinaånim sluåajevima. Prva i najstarija uloga. meœunarodni mir i bezbednost. na kraju. pored struåçaka koji daju obaveãteça o tehniåkim moguñnostima i raspoloæivim sredstvima. posebna voÿa. Prilikom utvrœivaça poæeÿnog staça i puteva za çegovo postizaçe. åiji se izveãtaji danas smatraju najobjektivnijim prikazom stvarnog staça. sastoji se u tome ãto one predstavÿaju sastajaliãta predstavnika dræava i drugih subjekata meœunarodnih odnosa i zastupnika razliåitih grupnih interesa i tribinu na kojoj oni iznose svoje stavove. postoji i izvesna sloboda akcije ili izbora kod onoga ko ih sprovodi. Tako se. tj. u svojstvu sluæbenika ili na drugi naåin. Samostalniju ulogu organizacija ima onda kada nastoji da utvrdi åiçenice u meœunarodnim odnosima. ali i dalekoseæne politiåke posledice. pri åemu je jasno da je prisustvo organizacije u svakom sluåaju vaæno. Da bi ispuçavale ove ciÿeve. naroåito one operativne. åiji rezultat moæe ali i ne mora da ima oblik odluke organizacije. koju su one igrale joãu ne-razvijenom obliku. I. æivotnu sigurnost i moguñnost za afirmaciju i blagostaçe. U pogledu ustanovÿavaça åiçeniånog staça znaåajan je. ali je reãeçe do koga oni dolaze skupno i ne moæe se svesti na æeÿu pojedinih dræava. koji su u sluæbi organizacija zbog svojih vrednosti a ne zbog nacionalne pripadnosti i zato ãto oni ne zavise od dræava i drugih posebnih interesa. rad statistiåkih sluæbi organizacija. U takvom poslu ne uåestvuju samo dræave ålanice mada one u veñini organizacija zadræavaju vaænu ulogu veñi organi i sluæbe organizacije. pa åak i onda kada one nisu ålanice organizacije. ne treba zanemariti socijalni i psiholoãki znaåaj åiçenice da meœunarodne organizacije trajno vezuju za sebe. kao npr. same organizacije. pa åak i odluåujuñe.

ãto znaåi da nije regu-lisana propisima statuta. pri åemu je i odbijaçe da se odluka donese isto tako jedna vrsta odluke. i svetskih interesa. åija se voÿa. Parkinsonov zakon. dakle. Donoãeçe odluka u meœunarodnoj organizaciji Veñje reåeno da meœunarodne organizacije. Jedno od takvih nastojaça. prañene potrebom za stvaraçem poslova za nove sluæbenike. Za razliku od dræave. ali ne potpuno. koje se javÿa u svakoj administraciji. Subjekt koji æeli pozitivnu odluku pojavÿuje se na samom poåetku procesa odluåivaça kao inicijator. jeste tzv. veñse moraju utvrœivati posmatraçem i prouåavaçem stvarnog ponaãaça. stalo je da povodom pitaça s kojim je organizacija suoåena doœe do odreœene odluke. kao i svi subjekti meœunarodnih odnosa. koja je najåeãñe neformalna. individualne liånosti i predstavnici privremenih ili trajnih interesnih grupa. Otuda funkcije svih meœunarodnih organizacija preteæno uzimaju oblik donoãeça odluka. ostavÿajuñi po strani posebnosti. Ovde se moæemo zadovoÿiti samo time ãto ñemo oznaåiti osnovne crte procesa odluåivaça u tipiånoj. Uåesnicima u odluåivaçu. grupnih interesa. koja opet zavrãava zahtevom za novim osobÿem. U statutu organizacije naznaåeni su glavni ciÿevi organizacije i naåini na koji ñe se oni ostvarivati. proseånoj meœunarodnoj organizaciji. koji nastoje da svoj interes ili svoja shvataça predstave kao opãte. odredbama organizacijskog (meœunarodnog) prava. koji nisu u suãtini politiåki. u æivotu organizacije javÿa i treña vrsta posebnih. a to su predstavnici dræava. i kod svih zastupÿena. D.koje oliåavaju çihovi predstavnici. Tako se npr. iako ne u formalnopravnom smislu. s kojima se treba upoznati prilikom prouåavaça svake pojedine organizacije. veñgovori o meœunarodnoj birokratiji. pripremna faza odluåivaça. Ona se svodi na nastojaçe inicijatora da predlog bude formalno podnesen nadleænom organu or104 . koji se ne mogu svesti samo na primenu statuta. predstavnici drugih subjekata meœunarodnih odnosa. Proces odluåivaça ureœen je. tj. tako i svaka organizacija kroz svoju praksu dolazi do nekih obrazaca. Postojaçem inicijative otvara se prva. Razliåite delatnosti meœunarodnih organizacija i razliåiti interesi koje one zadovoÿavaju. ali mogu da dobiju i takav znaåaj. Odluåivaçe predstavÿa primenu tako utvrœenih ciÿeva i oznaåavaçe novih. veñina odluka donesenih u organizaciji tiåe se odnosa organizacije s drugim subjektima meœunarodnih odnosa. delatnost. o birokratima u meœunarodnim organizacijama. kao i biraçe sredstava a çihovo ostvareçe u konkretnom sluåaju. daju sadræaj åiçenici da su meœuna-rodne organizacije posebni subjekti meœunarodnih odnosa. imaju srediãta za donoãeçe odluka. te je to formalno çihova najvaænija. ciÿevi i postupci ne mogu u potpunosti pripisati nijednom drugom subjektu. u prvom redu s dræavama-ålanicama. Kao ãto se politiåki proces u dræavi ne svodi samo na oblike i postupke predviœene ustavima i zakonima. koji opisuje zaåarani krug proistekao iz teæçe da se broj sluæbenika poveñava. koje izraæava sama organizacija.

Na taj naåin se moæe obrazovati i grupa predlagaåa. iziskuju sloæeniji postupak i stroæe propise o glasaçu. Ako je prva faza zadovoÿavajuñe protekla. s obzirom na to da je stav dræava åesto utvrœen joãpre toga i da su predstavnici dræava strogo vezani uputstvima svojih vlada.ganizacije s izgledom na uspeh. meœutim. u najveñem broju sluåajeva. Svaka odluka meœunarodne organizacije obavezna je za çene organe ili sluæbe. ako æele da ostanu ålanice organizacije. ili javnom mçeçu. veñpredstavÿa preporuke koje one. åime se opisani proces moæe nastaviti za joãjednu fazu. Wihove tvrdçe su formalno upuñene samo drugim uåesnicima u debati. Obavezne odluke meœunarodnih organizacija. zbog svoje vaænosti. u nastojaçu da se predlog usvoji ili odbaci. ne mogu sistematski ignorisati i odbacivati. ovi sporedni ciÿevi debatiraça kod nekih organizacija poåiçu da bivaju vaæniji. ãto je najvaænije. koja moæe biti prosta ili kvalifikovana (za vaænije. Odluka se moæe napadati zbog materijalnopravnih mana. Statut propisuje koji se uslovi moraju ispuniti da bi odluka bila doneta. U novije vreme se jednoglasnost napuãta ili ublaæuje. podnoãeçem formalnog predloga odluke zapoåiçe druga faza. ali mogu imati i druge ciÿeve. obavÿa se u vidu glasaça. u uæem smislu reåi. ali je danas moguñe da dræavi-ålanici tako bude nametnuta obaveza na osnovu odluke protiv koje se izjasnila. Maçi broj odluka obavezan je za dr-æave-ålanice. sastavÿeni od predstavnika dræava-ålanica. Veñina savremenih meœunarodnih organizacija donosi odluke veñinom glasova ålanova organa. neke odluke nekih organa mogu se pobijati pred sudom odgovarajuñe organizacije. koji se åesto nazivaju sponzo-rima. Veñina odluka nije pravno obavezna ni za ålanice. osigurava podrãku. Ova faza odluåivaça podrobno je re-gulisana statutom i poslovnicima organizacije. u teæçi da se unaprede neki drugi interesi govornika ili da se posredno utiåe na okupÿene predstavnike dræava. znaåajnije odluke). ovi u debati vode glavnu reå ili åak iskÿuåivo uåestvuju. U tu svrhu on ispituje stav ostalih uåesnika u odluåivaçu. Samo izjaãçavaçe. koja je znaåila da su nuæni pozitivni glasovi svih ålanova organa da bi odluke bilo. Obeleæje organizacija s naddræavnim svojstvima je u tome ãto neke çihove odluke nisu samo obavezne za dræave-ålanice no i za sve subjekte na çihovim teritorijama. ranije se u organima meœunarodnih organizacija za punovaænost odluke traæila jednoglasnost. Gde je debata javna (a takva je u najveñem broju sluåajeva) izjave mogu biti upuñene drugim subjektima. Oni to åine iznoseñi argumente. debata. Debata se zavrãava u trenutku kada se smatra da je doãlo vreme za konaåno izjaãçavaçe. fazu provere vaÿanosti odluke. U skladu s poãtovaçem suvereniteta dræava-ålanica. U onim organizacijama koje imaju sudske organe i predviœaju takvu nadleænost. kao ãto 105 . koja se sastoji u raspravÿaçu o podnetom predlogu u nadleænom organu (ili organima) meœunarodne organizacije. dok je za dræave neålanice res inter alios acta (uz izuzetke kada je reå o oåuvaçu mira i bezbednosti od strane Ujediçenih nacija). Poãto su organi meœunarodnih organizacija. traæi onoga koji je ovlaãñen da podnese predlog (ako to sam ne moæe) i. Ãtaviãe. ali to ne mora da bude za dræave-ålanice. pa i pretçe i obeñaça. odluåivaçe.

dobrotvorna druãtva. 1972. O. crkve). nauåna i struåna udruæeça. prekoraåeçe nadleænosti od organa koji ju je doneo. Keohane J. koriste tada politiåka sredstva da ometu çeno izvrãeçe. Otuda ne postoji potpuna saglasnost ni o tvorevinama koje u çih treba ubrojati niti o tome kako ih treba razvrstati. Iako neki transnacionalni subjekti deluju odavno (npr. Nye. meœunarodno organizuju. tvorevina koja tako nastaje moæe dobiti dovoÿan politiåki znaåaj da bi se ubrojala u subjekte meœunarodnih odnosa. ali se od drugih razlikuju po tome ãto su u çima okupÿeni ÿudi iz razliåitih dræava. Mass. sportski klubovi itd. Pojam Kao ãto je veñistaknuto. S.. neposredno ili preko svojih nacionalnih udruæeça. Harvard University Press.). naroåito kada je reå o odlukama s velikim politiåkim znaåeçem. Zbog toga ãto je izvrãeçe odluka meœunarodnih organizacija preteæno povereno samim dræavama-ålanicama. ostaju mahom nacionalna. kao ãto je npr. moguñnosti za ometaçe izvrãeça nisu male i s çima u radu meœunarodnih organizacija uvek treba raåunati. politiåke stranke druãtvene organizacije. odluka vaæi bez obzira na prigovore koji joj se mogu uputiti i jedino je organ koji ju je doneo ovlaãñen da je povuåe ili izmeni. IV TRANSNACIONALNI SUBJEKTI MEŒ UNARODNIH ODNOSA 1. Dræava-ålanica i drugi subjekti.29 29 R. bez posredovaça svojih dræava. åiji su interesi çima pogoœeni. nesaglasnost sa statutom ili zbog nedostatka u postupku. Transnational Relations and World Politics. Cambridge. veña je paæça na çih obrañena tek u najnovije vreme. Udruæivaçe ÿudi s obzirom na neki zajedniåki ciÿ ili afinitet poznato je i veoma proãireno unutar dræava (npr. 106 . ali ovakva udruæeça. Tek kada se çihovi ålanovi. transnacionalni subjekti meœunarodnih odnosa ispuçavaju sve uslove koji su postavÿeni za subjekte meœunarodnih odnosa. åak i kada odræavaju meœusobne meœunarodne veze. Sledeñi odeÿci treba da ukaæu na neke od najvaænijih grupa takvih subjekata. U onim organizacijama koje ne poznaju ovu fazu i kod odluka koje se ne mogu osporavati pred sudskim organom.je npr.

jedna uæa disciplina (kardiohirurgija). ne samo zato ãto se na çihovim skupovima potvrœuju ili odbacuju predlozi za nove postupke i metode. Obaveznosti i uticaj takvih pravila nisu svuda isti. Les groupes de pression internationaux. pa i na rad svih onih koji se bave istim poslom. Vrlo su sliåne organizacije koje se preteæno ne staraju o zajedniåkim staleãkim interesima svojih ålanova veño usavrãavaçu delatnosti kojom se ovi bave. Meœunarodne nevladine (“privatne”) organizacije30 Meœunarodne nevladine organizacije su udruæeça grupa i poje-dinaca iz razliåitih dræava. u stvari. ili Nordijsko udruæeçe muziåara. dok su druge. Najuglednije su svakako one privatne organizacije koje imaju takav status pri Ekonomsko-socijalnom savetu Ujediçenih nacija ili pri UNESCO. ne mogu baviti trgovinom ili bankarstvom. 107 . koja postaju obavezna za svakoga ko hoñe da se çima bavi u meœunarodnoj konkurenciji. U tom pogledu kao dobra ilustracija mogu posluæiti razni meœunarodni sportski savezi. ali je çihovo prisustvo nesumçivo i ona su åesto veoma efikasna. Etudes de science politique. S obzirom na to da se ovakve organizacije mogu slobodno osnivati i da ne postoje meœunarodna merila za çihovo priznavaçe. Meynaud. onako kako ih çihovi ålanovi opaæaju. zadovoÿavajuñi zahteve çenog zakonodavstva. ali je skoro uvek povezan sa teæçom da se unapredi i struka kojom se ålanovi bave. ili grana sporta (Meœunarodna federacija fudbalskih udruæeça FIFA). ili åak istupaçem u debati. J. åine dajuñi im savetodavni status. To moæe biti neka grana nauke (Meœunarodni savez za åistu i primeçenu hemiju). Les organisations non-gouvernmentales et les Nations Unies. veñi zato ãto one åesto propisuju pravila takvih delatnosti. Droz 1964. ne sastoje se u sticaçu dobiti. obiåno.2. ali se mogu zalagati za interese svojih ålanova ili za opãte interese. organizuju ili kontroliãu vaæne meœunarodne susrete i priznaju postignute rezultate. da se razmene iskustva i da se u celom svetu koriste dostignuña do kojih su neki ålanovi doãli. iako treba imati u vidu da su neke od ovih organizacija fiktivne ili sasvim nejake. meœunarodnom privatnom organizacijom smatra se svaka ona tvorevina koja uspe da se kao takva registruje u nekoj od postojeñih dræava. Neãto su pouzdaniji postojaçe i znaåaj onih organizacija koje priznaju meœunarodne javne organizacije. ãto znaåi da im dopuãtaju da uåestvuju u çihovom radu podnoãeçem predloga i dokumenata. dakle. zato ãto oni propisuju opãtevaæeña pravila igre. naroåito ako ovi preten30 B. Takav dvojni ciÿ imaju Meœunarodni savez prevodilaca. bez kojih se meœunarodna takmiåeça u mnogim sportskim oblastima ne bi mogla ni zamisliti. U svetu ima skoro pet hiÿada meœunarodnih “privatnih” organizacija. Ovaj je broj upeåatÿiv. iako ih ne prati nikakva prinuda. Wihov ciÿ moæe da bude samo staleãki. prestale da deluju ili okupÿaju sasvim mali broj ÿudi. åiji ciÿevi nisu lukrativni. tj. Otuda je veliki broj takvih organizacija i zato su one vrlo raznovrsne. Evropska federacija javnih sluæbenika. Stoãiñ. Lausanne. koji se iz liånih razloga izdaju za predstavnike transnacionalnih grupa. Ovakve organizacije imaju uticaja na delatnost svojih ålanova. One to. 1961. Najveñi broj nevladinih organizacija okupÿa ÿude iste profesije. rod umetnosti (Savez PEN klubova). Geneve. Takve se organizacije.

zalaæuñi se za ovu ili onu organizaciju sveta i druãtva. Nadleæni organi se ne upuãtaju u naåin na koji organizacija deluje. studentskih. veñuglavnom cene samo to da li su çeni ciÿevi u skladu s javnim poretkom te dræave. mada se ona obiåno podnose na uvid organima dræave u kojoj je sediãte organizacije. æena-pravnika. pa sve do stvaraça svetske dræave (Meœunarodni federalisti). ili konferencije. politikologa. meœunarodna saradça itd. veñteæiti nekom opãtem ciÿu. ovakve organizacije mogu zastupati interese veoma ãirokog kruga ÿudi. Pravila se donose na osnivaåkom skupu. Razne katoliåke meœunarodne nevladine organizacije imaju posebne ciÿeve. naroåito u doba hladnog rata. Kao ãto je veñreåeno. kongresi. Takav ciÿ moæe biti spreåavaçe surovosti prema æivotiçama (Meœunarodno druãtvo za zaãtitu æivotiça). vezivati za osobenosti svoga ålanstva. Meœunarodne privatne organizacije ne moraju se. Vrhovni organi meœunarodnih privatnih organizacija su skupãtine. studenata. jer se za çih zalaæu. pocepale u viãe novih. Maçe organizacije ove vrste uålaçuju neposredno pojedince. Pravila ovih organizacija su raznovrsna ali vaænije meœunarodne privatne organizacije uglavnom imaju sledeñe crte. ili se upuãtaju u ideoloãku borbu. Svaka nevladina organizacija ima pravila na osnovu kojih radi. ali okupÿaju ÿude jedne veroispovesti. Svetski jevrejski kongres istupa u ime pripadnika jedne etniåke grupe koja se nalazi u specifiånom poloæaju. Pol je obeleæje koje udruæuje Meœunarodni savez æena. No. kome prisustvuju zainteresovani pojedinci ili nacionalna udruæeça i ona odreœuju daÿi rad organizacije. unapreœivaçe jednog meœunarodnog jezika (Sveopãte udruæeçe za esperanto). sindikalnih i pravniåkih organizacija. fiziåara itd.duju na svojstvo “rekorda”. Meœutim. borbi protiv progaçaça politiåkih protivnika Amnesty International (Meœunarodna amnestija).. Meœunarodni sindikalni savezi izdaju se za predstavnike radniåke klase. nego nastoje da doprinesu da se ostvare vaæne meœunarodne vrednosti. jer jedino na taj naåin organizacija moæe dobiti svojstvo pravnog lica po zakonima te dræave. ne bi bilo taåno kada bi se u organizacije s opãtim ciÿevima svrstale samo one koje su tako oåigledno oznaåene. kao ãto su mir. Daÿe. dok veñe obrazuju nacionalne ogranke koji su u stvari nacionalna udruæeça s istim ciÿem. meœutim. tako da ima viãe rivalskih meœunarodnih omladinskih. i to veoma æivo i uspeãno. ne bave se samo statusom svojih ålanova ili unapreœeçem svoje profesije. koje imaju opãte ali razliåite ciÿeve i izraæavaju opreåne poglede na svet. Organizacije boraca. i neke organizacije koje smo ranije pomiçali. ni ozbiÿnija takmiåeça unutar dræava ne odvijaju se mimo meœunarodnih pravila. pravila ne potvrœuje nikakva druga instanca. omladine. Iz ovog posledçeg razloga mnoge su se takve organizacije. odnosno svih posloprimaca. veñsvojstvom. podrãka Ujediçenim nacijama i ideji meœunarodne saradçe (Svetska fe-deracija udruæeça za Ujediçene nacije). Uzrast odluåuje o ålanstvu u meœunarodnim omladinskim organizacijama. koji nije obeleæen samo çihovom delatnoãñu. na kojima se okupÿaju svi ålanovi ili delegati nacionalnih ud108 .

savet itd. Oni se povremeno sastaju i donose najvaænije i dugoroåne odluke. ili nacionalni ogranci. naroåito ako deluju u celom svetu. ne moæe se smatrati da su sve meœunarodne privatne organizacije subjekti meœunarodnih odnosa. poglavito u oblasti propagande. Razume se da pre svega treba ustanoviti da organizacija stvarno postoji. takve su organizacije jedini i jasno vidÿivi delovi pokreta. Pravilo je da se meœunarodne privatne organizacije izdræavaju od ålanarina. utiåe na rad organizacije. åiji se ålanovi biraju na opãtem skupu. obrañaju za pomoñdræavama. zajedniåki odobrene projekte i akcije. Otuda se same organizacije. U doba hladnog rata bile su naroåito åeste optuæbe da su pojedine meœunarodne privatne organizacije osnivane i odræavane zato da bi sluæile ciÿevima pojedinih dræava. U nekim sluåajevima. Svetska sindikalna federacija itd. Zatim se ispituje da li ålanovi organizacije oseñaju ikakvu lojalnost prema çoj ili je samo smatraju prire-œivaåem skupova na kojima se oni sreñu. bilo da one dolaze neposredno od ålanova ili od nacionalnih udruæeça. Predsednik je obiåno istaknuta liånost. Takve su se optuæbe potvrœivale kada bi u javnost izbijali skandali oko finansiraça ovih organizacija (npr. åime se. Kao ãto je veñnagoveãteno. pa åak ni poslovne prostorije u pravom smislu reåi. Takav uticaj uglavnom potiåe od dræava ili drugih transnacionalnih organizacija. gde utiåu na javno mçeçe i privlaåe politiåki neiskusne ÿude time ãto maskiraju prave subjekte i prave interese. naravno. on je jasan kod onih nevladinih organizacija koje i ne kriju da su deo ãireg pokreta. ne retko. Sredstva koja se na ovaj naåin dobijaju najåeãñe se mogu troãiti samo na odreœene. naroåito velikih sila. kao ãto su npr. ovi prihodi mogu biti nedovoÿni. Meœutim. ãto se obiåno åini tako ãto se utvrdi da li su çeni organi dejstvovali u posledçih pet do deset godina. zaduæbinama i drugim institucijama. Ãto se tiåe uticaja transnacionalnih subjekata. religiozni i drugi pokreti mogu da 109 . sredstva koja je Meœunarodna unija socijalistiåke omladine dobijala od obaveãtajne sluæbe SAD) ili putem samih postupaka organizacija (kao kada su jugoslovenski nacionalni ogranci. politiåki. Izmeœu ovih skupova poslovima organizacije obiåno rukovodi neko uæe telo (izvrãni odbor. Organizacijama koje zadovoÿe ove preduslove najåeãñe se prigovara da nisu nezavisne. kao po komandi. i jedino zanimaçe a u veñim i bogatijim organizacijama on ima na raspolagaçu i sluæbenike u radnom odnosu s organizacijom. veñse svaki sluåaj mora posebno ispitivati.). Generalni sekretar vodi svakodnevnu delatnost organizacije i stara se o izvrãeçu çenih odluka te je u nekim organizacijama najuticajniji pojedinac.ruæeça-ålanova. Meœunarodni savez katoliåke ãtampe. S obzirom na velike izdatke koje ovakve organizacije imaju. meœunarodnim javnim organizacijama. veñda se nalaze pod odluåujuñim uticajem nekog drugog subjekta meœunarodnih odnosa. Meœunarodni savez studenata.). Wemu je to. posle rezolucije Informbiroa bili iskÿuåeni iz jednog broja meœunarodnih nevladinih organizacija. mada se on çoj potpuno ne posveñuje i nema velikih samostalnih ovlaãñeça. kao npr. Glavni åasnici organizacije su predsednik i generalni sekretar. Organizacije sa skromnim sredstvima nemaju profesionalnog gene-ralnog sekretara. åiji ugled koristi organizaciji i daje mu autoritet u çoj.

Kao ãto je veñnapomenuto. 110 . jer subjekti meœunarodnih odnosa neprekidno nastoje da utiåu jedni na druge i povremeno uspevaju da takav uticaj bude u odnosu na nevladine organizacije potpun. Prouåavaçe ove vrste transnacionalnih subjekata oteæano je zbog toga ãto se nauka nije çima ba-vila u dovoÿnoj meri. godine pretçom ãtrajka i svetskim ãtrajkom nije izvrãila pritisak na meœunarodne javne organizacije i pojedine dræave da preduzmu mere protiv meœunarodnog terorizma u vazduhu ili da u konkretnom sluåaju postupe na traæen naåin. ali je ipak veñina pilota sveta. s odricaçem subjektiviteta zbog stranih uticaja ne treba prenagliti. Treba se uveriti da je on i trajan. IFALPA je 6. koja govore o meœunarodnim “zaverama”. Transnacionalni politiåki pokreti Meœunarodni politiåki pokreti okupÿaju ÿude razliåitih nacionalnosti i dræavÿanstava koji ne teæe samo jednom deli-miånom ili privremenom politiåkom ciÿu veñusvajaju ãiru politiåku ideologiju. Tek ako se utvrdi da je organizacija samo privid. Tako je. Ispostavÿa se pak da se izmeœu te dve krajnosti nalaze organizacije koje povremeno mogu zaigrati vaænu ulogu na svetskoj pozornici. Lojalnost ålanova te organizacije pokazala se time ãto veñina vlada nije bila zadovoÿna akcijama IFALPA (upravo zato ãto ne æele da se u ovako vaænim pitaçima prekrãi monopol dræava). Takvi pokreti mogu biti politiåki åinioci ali ne i subjekti. proglasila dvomeseåni bojkot letova za SSSR. u çima uåestvovala. npr. nije lako nañi praktiåno primenÿive kriterije u ovoj oblasti. slaæe da najveñi broj meœunarodnih nevladinih organizacija ne zadovoÿava merilo politiåke relevantnosti. meœutim. ili. septembra 1983. da ne znaåi samo vladaçe nekim uticajnim åasnicima i ålanovima organa. Broj diletantskih dela. ne i oni sluåajevi kada se pokretom oznaåava neorganizovana masa istomiãÿenika. i 1970. Posle obaraça jednog juænokorejskog aviona nad SSSR. Veñina posmatraåa se. Pri svemu tome. Kao subjekti meœunarodnih odnosa ne dolaze u obzir svi takvi pokreti. “tajnim druãtvima” i drugim polumraånim tvorevinama joãuvek daleko nadmaãa broj ozbiÿnih studija. da one ili ne ulaze u politiåke odnose ili da u tom pogledu ne ispoÿavaju nikakvu moñ. 3.dominiraju organizacijama a da se pri tome oåuva privid çihove samostalnosti. da se çen rad sastoji u prihvataçu unapred odluåenog a da su obiåni ålanovi ili toga svesni ili ne mogu da utiåu na odluåivaçe. moæe se zakÿuåiti da meœunarodna nevladina organizacija nije samostalni subjekt meœu-narodnih odnosa. da se ne ostvaruje samo zbog privremenog spleta okolnosti. koja se stara o dobrobiti svojih ålanova. opet. åak i uprkos izriåitim zabranama. tj. uåeçe ili program i zalaæu se za çihovo usvajaçe i ostvareçe u celom svetu. posveñene samo nekim od ovakvih pokreta. boÿe reñi. Meœunarodna federacija udruæeça vazduãnih li-nijskih pilota (IFALPA) izgledala kao profesionalna asocijacija. koji individualno ali neusklaœeno deluju. koje su. sve dok u toku 1969. Postoje organizacije åiji je politiåki uticaj neosporan i postoje one koje u tom pogledu nemaju nikakvih ambicija.

Uz sve to. Organizacija meœunarodnih politiåkih pokreta nije onako jednostavna i jasna kao ãto je to sluåaj kod meœunarodnih nevladinih organizacija. mnogo odaniji pokretu nego ãto su ålanovi meœunarodnih nevladinih organizacija u odnosu na çih. 111 . pripadnici pokreta su. doprinoseñi çenom konaånom raspuãtaçu 1943. nije viãe bilo pokuãaja stvaraça meœunarodne organizacije komunistiåkih partija. Do 1930. Leçinova smrt i promene u samoj boÿãeviåkoj partiji dovele su do postepenog pretvaraça kominterne u oruœe Staÿina i birokratskog kruga oko çega. Ãtaviãe.Karakteristiåno za ove pokrete je to ãto teæe promenama u meœunarodnoj politici. ali ne samo çima. ali se ubrzo ispostavilo da je trebalo da sluæi kao sredstvo za nadzor SSSR nad radom tih partija. Za sada se kao najvaæniji meœunarodni politiåki pokreti. Saradça u okviru pokreta ima za ciÿ da se ti sistemi odræe. Postajuñi aktivan åinilac u pregovorima sa poslodavcima i vladom. priroda interesa i delatnosti zahteva da veliki deo delatnosti ne bude javan i poznat neålanovima. On je trebalo da bude savetodavno telo ravnopravnih partija. ãto je najboÿe pokazao sluåaj Jugoslavije iz 1948. oãtetila su i meœunarodno radniåko organizovaçe. S druge strane. koje su u stvari asocijacije nacionalnih stranaka koje polaze od iste ideologije i imaju sliåne politiåke programe. Posle zavrãetka Drugog svetskog rata osnovan je Informativni biro komunistiåkih partija (Kominform). sindikati su postali usmereni na specifiånu situaciju u svojoj zemÿi. pokreti neprestano pronalaze pogodne naåine za çihovo ostvarivaçe. Traæeçe tih naåina i çihovo primeçivaçe predstavÿaju najveñi deo delatnosti ovih pokreta. po pravilu. koji se ne mogu sapeti proceduralnim odredbama. Dovoÿno je se-titi se Prve (1864) i Druge (1889) internacionale. bilo da veñpostoje u nekim dræavama ili ih tek treba ostvarivati. koji su i subjekti meœunarodnih odnosa. ãto je dovelo do çihovog meœunarodnog organizovaça. Prvi meœunarodni komunistiåki kongres oznaåio je poåetak rada Treñe komunistiåke internacionale. najåeãñe pomiçu meœunarodne politiåke internacionale. Meœutim. Iz ove åiçenice izvire i veña moñmeœunarodnih politiåkih pokreta. koja je trebalo da preuzme revolucionarno voœstvo nad svetskim proletarijatom. pokret moæe da postoji bez ikakvih bliæe utvrœenih organizacionih oblika. istorija internacionalizma u velikoj meri se poduda-rala sa istorijom meœunarodnog radniåkog pokreta. Pojava sovjetske misije doprinela je meœunarodnom organizovaçu komunistiåke partije. Dogod u pogledu takvih opãtih ciÿeva postoji jedinstvenost (ako ne i u pojedinostima). çegov znaåaj nije veliki jer se pokret nadahçuje idejama koje nisu samo u statutu izraæene i ponaãa se u skladu s okolnostima i odnosima snaga. Oni veruju u prednost odreœenih druãtvenih i politiåkih sistema. kada se zahvataçem nacionalnih privreda i ekonomskim nacionalizmom reagovalo na enormne probleme. Oni mogu biti bez pisanih statuta: kada statut postoji. traumatiåna iskustva Velike depresije. Posle raspuãtaça Kominforma 1956. proãire i ojaåaju.

usvojeni na skupovima Socijalistiåke internacionale. u Komitet za jedinstveni front progresa (1969). 78. ali nespremne da se pridruæe Treñoj. koji se tek 1951. meœutim. nezadovoÿne Drugom internacionalom. 1/1977. godine u Montreuxu (Ãvajcarska). News. regionima u kojima su ovakve stranke najzastupÿenije. godine u Svetsku liberalnu uniju. Petnaestak evropskih liberalnih stranaka udruæilo se 1947. str. koja je ostala poznata pod podsmeãÿivim imenom “druge i po internacionale”. S. Koristeñi vezu koju meœu çima stvara verska bliskost.Neke socijaldemokratske stranke i grupe. 112 . nisu obavezni za stranke-ålanice. G. kojoj se pridruæuje. kojoj su prethodili meœunarodni kongresi u Evropi i Latinskoj Americi. kao liånosti.31 Zbog nacionalistiåkih ograniåeça stranaåki internaciona-lizam je sve maçe zastupÿen te se viãe ide udesno u politiåkom spektru. Meœunarodni savez sindikata. ovu moguñnost ipak ne treba otpisati. godine Svetsku demo-hriãñansku uniju. samo klub sa neznatnim brojem ålanova. kao ãto je to sluåaj sa Savetodavnom skupãtinom Saveta Evrope i Parlamentarnom skupãtinom Evropske unije. Falange. Ni ova internacionala ne odlikuje se disciplinom ålanica. godine da stvore Meœunarodnu radnu zajednicu socijalistiåkih stranaka. Stranke krajçe desnice su po definiciji nacionalistiåke i protivne meœunarodnom autoritetu te stoga ne pokazuju nikakvu teæçu za obrazovaçem svojih internacionala. ali na ravnopravnoj osnovi. S obzirom na uzajamno pomagaçe faãistiåkih pokreta u proãlosti i na savez faãistiåkih sila u Drugom svetskom ratu. koje su sastavÿene od ålanova predstavniåkih tela u dræa-vama-ålanicama. Tekst u Sl. koja ima mali uticaj. Iako usvajaju neke zajedniåke vrednosti. 28. godine obnavÿa u vidu Socijalistiåke internacionale. 31 Najnoviji statut Socijalistiåke internacionale usvojen je na çenom XII kongresu. Sledbenici de Golove (de Gaulle) ideje o “Evropi domovina” ujedinili su se. a ne kao predstavnici stranaka. u Æenevi. novembra 1976.32 Nove prilike za delovaçe politiåkih transnacionalnih organizacija treba traæiti u onim telima meœunarodnih javnih organizacija. o åijem se radu malo zna. Payne. 1961. Ova se epizoda zavrãila time ãto je doãlo do ujediçeça ovih snaga s grupama koje su obnovile Drugu internacionalu u vidu Socijalistiåke radniåke internacionale (1923). jedna drugoj suprotstavÿaju. Manifesti i odluke. Pripadnici srodnih nacionalnih stranaka se u takvim organima u stvari udruæuju. Nesposobnost socijaldemokratije da shvati faãizam i da se odupre ratu dovodi do ponovnog gaãeça meœunarodnog pokreta. naroåito kada uåestvuju u vlasti. socijaldemokratske stranke same odreœuju svoju politiku i neretko se. London. Ãpanski falangistiåki voœ Jose Antonio Primo de Rivera odbio je da uåestvuje jer je faãizam “oblik nacionalnog izraza”. bez obzira na to da li su ålanovi politiåkih internacionala ili ne. Stanford University Press. smatrajuñi da se u çoj apsolutiziraju tipiåno ruska iskustva. 32 Jedna faãistiåka “internacionala” bila je osnovana 1935. demohriãñanske stranke stvorile su 1961. pokuãavaju 1920. To je.

S obzirom na siñuãnu teritoriju Vatikana i na beznaåajan broj çegovih stalnih stanovnika. Patrijarh Zapada. Dok neke religije ne poznaju hijerarhijski organizovanu crkvu. na åijem se åelu nalaze papa u svojstvu “Vrhovnog prvosveãtenika svetske crkve”33 i skup kardinala. pa i u celom svetu. Iako su statistike o broju vernika nepouzdane. Apostolski princ. koja obezbeœuje veliki stepen sliånosti u ponaãaçu klera. koji teæe da se grupiãu u izvesnim delovima sveta. koji se u mnogo åemu upodobÿuje dræavama (pravo na razmenu diplomatskih predstavnika. meœu koje treba ubrojati i jedan broj meœunarodnih nevladinih organizacija. Raåuna se da u svetu ima oko 780 miliona muslimana. jer potiåu od samih crkava i ukÿuåuju i ÿude koji su sazrevaçem prestali biti vernici ili postali skoro ravnoduãni prema religiji. Petra. 5 milijarde krãtenih hriãñana. na åelu s organima kojima vernici duguju poãtovaçe i posluãnost.). ili imaju samo nacionalne organizacije i voœe. od kojih se prvi preteæno nalaze u istoånoj i jugoistoånoj Evropi. Naslednik Sv. Na ovom mestu treba. od kojih su polovina katolici. pa je to formalno i sada jer mu je Italija 1929. blizu 280 mi-liona budista (u juænoj i jugoistoånoj Aziji). Namesnik Isusa Hrista. s najveñom koncentracijom u Latinskoj Americi.4. a drugi u severnoj Evropi i Severnoj Americi. Ona poåiva na razvijenom sistemu pravila i ima strogu hijerarhiju. Sveta stolica se ne moæe smatrati dræavom. Nadbiskup i mitropolit Rimske provincije i Suverene Dræave Vatikanskog grada. Poglavar crkve. Najåvrãñe organizovana meœunarodna crkva je katoliåka. Ranije smo veñustanovili çen uticaj na nacionalnu ideologiju i nacionalno jedinstvo. priznajuñi je. Primat Italije. godine i svetovni vladar jednog dela Italije. jeste srazmerno veliki broj sledbenika. Koristeñi ovu okolnost. pored mnogih lokalnih i nacionalnih. papa. u vidu Svete stolice. smatra se da u svetu ima oko 1. bio je. Najvaænije çihovo obeleæje. napomenuti da. do 10. na koje se ovde mora ukazati. Takve religije su pokreti u ãirem smislu reåi. jugozapadnoj i juænoj Aziji. ali 33 Ostale Papine titule su sledeñe: Rimski biskup. pravo na sklapaçe meœunarodnih ugovora itd. Tek u takvom sluåaju moæe biti reåi o pravim subjektima meœunarodnih odnosa. oko 400 miliona konfuåijevaca (skoro iskÿuåivo Kineza. Bliskom istoku i Etiopiji. postoje i meœunarodne religije. juænoj. u Kini i u emigraciji) i oko 17 miliona judaista. sredçoj i zapadnoj Evropi i u Filipinima. tradicionalno meœunarodno pravo je vodilo raåuna o moñi katoliåke crkve. za subjekt meœunarodnog prava. moguñe je da se stvori svetska crkva. Duge tradicije stavile su pod çenu kontrolu niz posebnih organizacija i institucija. ali nisu same po sebi subjekti meœunarodnih odnosa. oko 580 miliona hinduista (mahom u Indiji). ãtaviãe. pre svega. 113 . verska uåeça koja imaju sledbenike u viãe zemaÿa. Drugu polovinu hriãñana åine pripadnici pravoslavnih crkava i protestantskih crkava i sekti. Transnacionalne verske organizacije Verska pripadnost ÿudi bila je i ostala znaåajna za meœunarodne odnose. priznala suverenost nad Vatikanskim gradom. najguãñe grupisanih u Severnoj Africi.

koji je prvi put u ovom veku sazvao i najãiri skup katolika. jer ujediçavaçe hriãñana iako mu i sama u posledçe vreme gipkije prilazi proglaãavajuñi doktrinu ekumenizma uglavnom zamiãÿa pod svojim voœstvom. naroåito u najnovije vreme. “Spec”. ugovor izmeœu Svete stolice i dræave. 114 . 19601961. nije potåiçena nijednom drugom subjektu meœunarodnih odnosa i uæiva odanost velikog broja ÿudi u raznim zemÿama i neposredno stupa u odnose s drugim subjektima meœunarodnih odnosa. po pravilu. meœutim. koji okupÿa 263 protestantske. jer ima svetski centar odluåivaça. Paris. ali çegovi organi. kojim se re-guliãu poloæaj i prava katolika i katoliåke crkve u toj dræavi. mada joj niko ne odriåe uticaj. nemaju nikakva ovlaãñeça prema svojim ålanicama. Pravoslavne crkve su nacionalno organizovane: skupovi poglavara nacionalnih crkava ne obavezuju uåesnike a carigradski patrijarh se priznaje samo za prvog meœu jednakima. Vrhovi katoliåke crkve zauzimaju. kada smatraju da razjediçene ne mogu da odole udarcima koji religiji nanosi razvitak druãtvenih odnosa. postoji teæça da se hriãñanske crkve ponovo pribliæe. pravoslavne i starokatoliåke crkve iz 90 zemaÿa. çena delatnost u meœunarodnim razmerama nije sasvim ispitana. Svetski savez crkava ima oblik meœunarodne nevladine organizacije. Pije XII. Karakteristiåan oblik u kome katoliåka crkva pravno potvrœuje svoju samostalnost jeste konkordat. sta-vove o najvaænijim meœunarodnim i druãtvenim pitaçima. meœu kojima i u Jugoslaviji. od kojih je glavni Skupãtina. Pavle VI (19631978) nastavio je iako opreznije pravac naznaåen Ivanom XXIII i ostao je poznat kao prvi poglavar katoliåke crkve koji se nije ustruåavao da putuje u bilo koji deo sveta i da se susretne s dræavnicima i verskim voœama svih orijentacija. S obzirom na to da je hriãñanstvo nekada bilo jedinstveno. veñpredstavÿaju skupove na kojima se raspravÿaju zajed34 R. ne raspravÿaju javno. U tu svrhu je 1948. koje retko prelaze nacionalne okvire i veoma se razlikuju po strukturi i organizaciji. iako nosi atribut “vaseÿenskog”. Protestanti postoje u obliku velikog broja crkava i sekti. La Societe internationale et l’Eglise. a mnogi su skloni da joj pripiãu tajno prisustvo u politiåkom æivotu velikog broja dræava (tzv. tako da neke ne priznaju nikakvu hijerarhiju meœu sveãtenicima. ãto znaåi da dræave pristaju da se sporazumevaju s katoliåkom crkvom o stvarima koje su inaåe u çihovoj unutraãçoj nadleænosti. Rimokatoliåka crkva ostala je po strani. godine osnovan Svetski savet crkava. a neke uopãte i ne znaju za sveãtena lica. Druge crkve daleko zaostaju za katoliåkom po obimu meœunarodne organizovanosti i åvrstini strukture. Papa Ivan XXIII (19581963). ekumenski koncil. ostao je poznat po nastojaçu da katoliåku crkvu prilagodi novim uslovima i da izbriãe loãutisak koji je izazvao çegov prethodnik. kome se najviãe zamerala ravnoduã-nost prema nacistiåkim i faãistiåkim zverstvima za vreme Drugog svetskog rata i podrãka koju je u çegovo vreme crkva aktivno pruæala ratnim zloåincima u pokorenim zemÿama. Bosc.34 S obzirom da organi katoliåke crkve. III. “crna internacionala”).je katoliåka crkva nesumçivo transnacionalni subjekt meœunarodnih odnosa.

niåka pitaça i dobrovoÿno koordiniãe rad. U nekim akcijama Svetskog saveta uåestvuje i rimokatoliåka crkva. Ni islamska religija nema meœunarodne organizacije. Dugo su ulogu vrhovnih poglavara svih muslimana igrali, ili pokuãavali da igraju, halife, koji su se smatrali naslednicima Muhameda, kao verskog voœe i svetovnog vladara. U pozno doba halifata, otomanski sultani bili su i halife, pa su åak postojale teæçe da se sultanu u meœunarodnom opãteçu daju isti prerogativi kao papi. Posle turske revolucije, sa sultanatom je otiãao i halifat. Pokuãajima nekih arapskih vladara da preuzmu ulogu halife uåinio je kroz tzv. Halifatski kongres u Kairu 1926. godine, videñi u çima pokuãaj dominacije pojedinih muslimanskih nacija nad drugima. Moñmuslimanske vere i nacionalnih verskih poglavara poåiva na tome ãto je islam u mnogim zemÿama dræavna religija. Pa ipak, zajedniåke akcije muslimanskih dræava ne odvijaju se pod uticajem duhovnih veñsvetovnih lidera, koji se i okupÿaju na meœunarodnim skupovima muslimanskih dræava.35 Transnacionalnu organizaciju pokuãavalo je da predstavÿa Muslimansko bratstvo, osnovano 1928. godine, s ciÿem da se uspostavi jedinstvena islamska arapska dræava, s Kuranom kao ustavom. To druãtvo je bilo krajçe konzervativno, delovalo je tajno i sluæilo se teroristiåkim sredstvima te je u veñini arapskih zemaÿa zabraçeno. O broju ålanova i o uticaju Druãtva ne moæe se pouzdano govoriti. Ostale velike religije, iako imaju zamaãan broj sledbenika, ili su usredsreœene u pojedinim dræavama (hinduizam, konfu-åijanizam), ili su vezane za nacionalna svojstva (judaizam), ili su sasvim nesklone crkvenom organizovaçu i hijerarhiji (budizam). Od çih najveñi uticaj u meœunarodnim razmerama ostvaruju jevrejske versko-nacionalne organizacije, koje imaju oblik meœunarodnih nevladinih organizacija. Neke od çih, opredeÿene za cionizam (tj. stvaraçe nezavisne jevrejske dræave), igrale su znaåajnu ulogu u osnivaçu dræave Izrael. One su åak i obrazovale svoje naoruæane odrede, koji su vodili borbe i preduzimali teroristiåke akte protiv arapskog stanovniãtva i britanskih mandatora u Palestini. 5. Transnacionalne privredne organizacije Joãje pre Prvog svetskog rata zapaæeno da izvesna velika privredna preduzeña, iako nacionalna po sastavu i nominalno podvrgnuta pravu dræave u kojoj su registrovana, imaju razgranate meœunarodne operacije i deluju nezavisno od vlada, rukovodeñi se posebnim interesima svojih vlasnika i upravÿaåa. Takva preduzeña su igrala ulogu u kolonijalnim osvajaçima evropskih sila. Engleska Istoånoindijska kompanija je u XVIII veku poåela ekonomski da prodire u Indiju, izgradila zatim tamo svoja uporiãta da bi na kraju doãlo do zamene privatnog posedovaça ove ogromne teritorije çenim ukÿuåeçem u Britansku Imperiju, koje je bilo u skladu s nastojaçem graœanske klase da “politiåki neutralnu” dræavu iskoristi kao sredstvo
35 P.

Rondot, L’Islam et les Musulmans d’aujourd’hui, III, Paris, “L’Orante”, 19581960.

115

za osiguraçe svojih interesa. Sliånu ulogu imale su Hundson Bay Company u Americi i Royal African Company u Africi. Kasnijim belgijskim Kongom ispoåetka je vladala jedna privatna kompanija, åiji je glavni akcionar bio sam belgijski kraÿ! Velike ameriåke kompanije su krajem XIX veka i u XX veku viãe volele da same kontroliãu teritorije u kojima su se nalazili çihovi interesi, ili da to åine preko lokalnih vlada, na koje su imale viãe uticaja nego na vladu SAD. Tako je preduzeñe United Fruit praktiåno dræalo vlast u malim centralnoameriåkim dræavama åineñi to otvoreno, kao u Kostariki 1898, ili putem svojih eksponenata, koji su figurirali kao organi “autohtone” vlasti. Posledçi “podvig” ove kompanije bio je svrgavaçe legalno izabranog predsednika Gvate-male, Arbenza, 1954. godine. Liberija, dræava osloboœenih robova-povratnika iz SAD, dugo je bila pod stvarnom vlaãñu ameriå-kog gigantskog proizvoœaåa gume Firestone.36 Rasplitaçem nekih sloæenih pravnih sporova posle Prvog i Drugog svetskog rata izbile su na videlo veze izmeœu privatnih interesa, koje su protivreåile interesima samih dræava i çihovim ratnim ciÿevima, te pokazivale da velika preduzeña lako izigravaju nacionalne i meœunarodne propise o ratnom staçu i neutralnosti. Po tom je, naroåito, ostao poznat sluåaj Interhandel, koji se raspravÿao posle Drugog svetskog rata i pred Meœunarodnim sudom. Ispostavilo se da je veliki nemaåki koncern IG Farbenindustrie, poznat od ranije i po tome ãto je u neposrednim kontaktima s britanskom vladom pokuãavao da za nemaåku “kupi” neke kolonije, imao delimiåan ili potpun uticaj u oko 500 inostranih akcionarskih druãtava, pa i nad izvesnim preduzeñima u dræavama u ratu s Nemaåkom, i da ni u doba najogoråenijih borbi izmeœu dræava nije prestajala veza izmeœu çih, koja je, pored ostalog, ozbiÿno ugroæavala napore i bezbednost zarañenih strana.37 Joãjedan oblik uticaja velikih preduzeña na meœunarodne odnose su meœunarodni karteli, koji predstavÿaju sporazum izmeœu nekoliko krupnih preduzeña o raspodeli svetskog træiãta, utvrœivaçu cena i ukupne proizvodçe, åime se postiæe çihov mono-polistiåki, tj. oligopolistiåki poloæaj. Ovakvi sporazumi, koji se åesto tiåu veoma vaænih sirovina, daju ogroman uticaj kartelima, uticaj kome ne izmiåu mnoge nacionalne ekonomije. Dok je kod svih ovih oblika bilo reåi o velikim preduzeñima koja su u suãtini nacionalna i o çihovim spregama, meœu sobom i s dræavama, u najnovije vreme se zapaæaju subjekti ove vrste åije su transnacionalne crte nesumçive, iako ne sasvim razvijene. To su viãenacionalna preduzeña, koja se u svakodnevnom govoru najåeãñe nazivaju viãenacionalnim ili multinacionalnim kompanijama ili korporacijama. Postoje razliåite definicije viãenacionalnih preduzeña38 ali je svima çima zadaÿe.
36 R.

Strauz-Hupe S. Posscny, International Relations, New York, Mc Graw-Hill, 1950, str. 554 i

37 Æ. J. Lador-Lederer, Sluåaj Interhandel ratni epilog, “Jugoslovenska revija za meœunarodno pravo”, 1962, str. 360 i daÿe. 38 R. Œ uroviñ, Multinacionalne kompanije, Beograd, “Savremena administracija”, 1977. i V. Kruÿ, Pravni reæim i oblici koncentracije u privredi, Beograd, “Savremena administracija”, 1978. Razliåite definicije ovakvih subjekata navedene su u dokumentu UN ST/ECA/190, str. 118 i daÿe.

116

jedniåko to ãto imaju u vidu sistem privrednih jedinica, koje su rasporeœene u viãe dræava i podreœene jednom centru. Sediãte preduzeña je u jednoj dræavi, a jedinice van te dræave mogu biti ili delovi (branãe) samog tog preduzeña, nad kojima ono ima potpunu vlast, ili çegove filijale (druãtva-kñeri), gde se nadzor vrãi posedovaçem odgovarajuñeg, za kontrolu dovoÿnog dela akcija (koji u nekim sluåajevima ne mora da bude naroåito velik). Prema najãirem glediãtu, da bi se radilo o viãenacionalnom preduzeñu, dovoÿno je da postoji ogranak preduzeña u jednoj stranoj dræavi, ali se ipak smatra da treba da ih bude u viãe dræava. Osim toga, viãenacionalnost preduzeña dolazi do izraæaja u sastavu çegove aktive, karakteru træiãta i dræavÿanstvu rukovodeñeg kadra i zaposlenih. Time se stvara jedan nov splet interesa, delatnost i lojalnosti, koji se ne moæe svesti na delovaçe klasiånih subjekata meœunarodnih odnosa. Pri tom ne treba misliti da je tzv. viãenacionalno preduzeñe maçe vezano za velike dræave od nekadaãçeg nacionalnog preduzeña s meœunarodnim poslovaçem (za koje se sada predlaæe naziv “meœuna-rodno preduzeñe”). Ispostavÿa se, naime, da su kod veñine akcije u rukama dræavÿana dræave u kojoj preduzeñe ima sediãte i da oni redovno åine najveñi deo upravÿaåkog kadra. Od 193 viãenacionalnih preduzeña, koja su bila spremna da daju sve traæene podatke, viãe od polovine aktive bilo je u rukama stranaca samo kod 1, 5% u 9% sluåajeva viãe od polovine zaposlenih bili su stranci, kod 7% viãe od pola prihoda poticalo je iz inostranstva, a u 14% sluåajeva viãe od polovine proizvodçe plasiralo se u inostranstvu.39 Uz to su viãenacionalna preduzeña usredsreœena u nekoliko najrazvijenijih zemaÿa sveta. Viãenacionalna preduzeña sa sediãtem u SAD poseduju jednu treñinu svih postojeñih inostranih ogranaka i filijala. Tri åetvrtine tih filijala pripada preduzeñima iz SAD, Ujediçene Kraÿevine, SR Nemaåke i Francus-ke.40 Otuda se ova preduzeña u drugim zemÿama opaæaju ne samo kao transnacionalni nego i kao nacionalni subjekti. Danas postoji oko 300 krupnih viãenacionalnih preduzeña, od kojih svako ima ogranke u viãe od 20 zemaÿa. Wihova ekonomska moñje velika. Svako od deset pomenutih viãenacionalnih preduzeña stvara godiãçe novu vrednost od po viãe od tri milijarde dolara, ãto je iznos koji nadmaãa godiãçi druãtveni bruto proizvod 80 dræava. Zahvaÿujuñi odliånim sistemima komunikacija i åvrstoj strukturi, viãenacionalno preduzeñe brzo i racionalno donosi odluke, koje poåivaju na pouzdanim sopstvenim obaveãteçima. Ta, skoro bezliåna efikasnost, usmerena na maksimizaciju profita putem savrãenog usklaœivaça i najboÿeg koriãñeça nauånih i tehnoloãkih dostignuña åini i glavnu razliku izmeœu moderne viãenacionalne korporacije i krupnog meœunarodnog preduzeña iz proãlog i pretproãlog veka, koje jedan pisac poredi s “dinosaurusom, koji se, velik rastom ali malog mozga, hranio na bujnoj vegetaciji novih kontinenata”.41 Za takvo preduzeñe dræavne granice predstavÿaju prepreke koje se lako savladavaju. Ograniåeça u prometu
39 ST/ECA/190, 40 ST/ECA/190,

str. 128. str. 7.

117

T. Dragomanoviñ, Ameriåke multinacionalne kompanije danas, Beograd, Eksport pres, 1981. robe izbegavaju se proizvodçom na licu mesta. Teãkoñe u prenoãeçu sredstava otklaçaju se time ãto se plañaça obavÿaju unutar preduzeña, pa mogu da dobiju proizvoÿan osnov. Na isti naåin se nalaze i najpovoÿnija reãeça u pogledu poreskih obaveza.42 Rukovodici menaxeri viãenacionalnih preduzeña ne dolaze na ta mesta demokratskim putem, niti su podvrgnuti javnoj kontroli koja bi obezbedila da oni poãtuju opãte interese. Nijedna dræava nema uvida u sve operacije viãenacionalnih preduzeña, a meœunarodne organizacije nisu osposobÿene da im nametnu pokoravaçe svetskim interesima. Otuda neki veruju da ñe znaåaj viãenacionalnih preduzeña sve viãe rasti i da ñe krajem ovoga veka nekih tri stotine gigantskih korporacija imati u rukama najveñi deo svetske industrij-ske proizvodçe. S druge strane, istiåe se da viãenacionalna preduzeña nisu ne-raçiva i da ne mogu uvek da se suprotstavÿaju dræavama. Zato ãto nemaju vojne moñi i javnu legitimaciju, ona se moraju oslaçati na dræave, koje im daju dozvole za rad, pruæaju policijsku zaãtitu i odreœuju poreski tretman.43I zaista, sediãte takvog preduzeña je u jednoj dræavi, koja odluåuje o çegovom statusu i postupa prema çemu kao pravnom licu svoga prava, te prema tome moæe da ograniåava çegovu delatnost. Ogranci filijale druãtva nalaze se u drugim zemÿama i one ih, åak i kada su najnerazvijenije, mogu nacionalizovati, kao ãto su to, uostalom, i åinile. Odnos viãenacionalnog preduzeña i dræave je, prema tome, veoma sloæen i ove dve vrste subjekata meœunarodnih odnosa utiåu jedna na drugu specifiånim sredstvima koja im stoje na raspolagaçu. Da bi viãenacionalno preduzeñe uspeãno delovalo, ono åesto ulazi u simbiozu s politiåkim snagama ili delovima dræavnog aparata. Zbog toga se deãava da dræava sluæi interesima viãenacionalnog preduzeña, ali i da preduzeñe sluæi interesima dræave. Ova sprega je utoliko razumÿivija, jer su viãenacionalna preduzeña pokuãaj da se prevaziœe nacionalna podeÿenost i da se izbegnu kompromisi koji u modernoj kapitalistiåkoj dræavi moraju da se prave s drugim politiåkim snagama. Prednosti koje se na ovaj naåin postiæu najboÿe ilustruje åiçenica da je visoko centralizovano i savrãeno organizovano viãenacionalno preduzeñe u svojim odnosima s posloprimcima suoåeno, ne sa jednim, nego s nizom nacionalnih sindikata, koji ne deluju ni usklaœeno, a kamoli jedinstveno, te prema tome ne mogu da mu budu ravnopravni. Iz æeÿe viãenacionalnih preduzeña da sebi obezbede najpovoÿnije uslove za ispuçavaçe svoga osnovnog ciÿa, koji se ne iskazuje nikakvom drugom vrednoãñu do profitom, potiåe i çihova politiåka delatnost, koja se najviãe sastoji u koriãñeçu
41 S. Hymer, Multinationale Konzerne und das Gesetz der ungleichen Entwicklung, u: D. Senghaas (ur.): Imperialismus und strukturelle Gewalt, Frankfurt a/M.: Suhrkamp, 1972, str. 206. 42 Kad preduzeñe hoñe da prelije sredstva iz jedne dræave u drugu, ono ñe to postiñi time ãto ñe npr. delove, koje radi dorade isporuåuje svojoj filijali, obraåunati po nerealno visokoj ceni. Najviãi prihodi ñe se deklarisati tamo gde su porezi najniæi. Velike petrolejske kompanije prijavÿuju iz tih razloga najveñe profite u zemÿama gde dobijaju sirovu naftu, a ne u razvijenim zemÿama, gde je rafiniãu i prodaju, ali gde su poreska optereñeça veña. Vidi ST/ECA/190 str. 36. 43 J. S. Nye, Multinationale Unternehmen in der Weltpolitik, “Europa Archiv”, 1974, str. 186.

118

ekonomske moñi radi podræavaça onih politiåkih snaga u dræavama, koje im mogu obezbediti najpovoÿnije uslove za poslovaçe. Kada su u pitaçu veliki dobici ili postoje veliki rizici, politika akcija viãenacionalnog preduzeña postaje bezobzirna. S obzirom na poverÿivost çihovog rada, koji ne podleæe kontroli javnosti ili izbornih tela, malo se zna o svim pojedinostima, ali je nesumçiva uloga takvih subjekata u nekoliko dramatiånih sukoba. Poznato je da je 1960. godine preduzeñe Union Miniere bilo iza pokuãaja da se bakrom bogata provincija Katanga otcepi od Konga i da su se iz çegovih sredstava izdræavali najamnici koji su se borili protiv jedinica kongoanske vlade i odreda Ujediçenih nacija. Maçe je poznato da su petrolejske kompanije Shell i British Petrol 1967. godine pomagale pobunu u Bijafri, u nadi da ñe tako od nove, slabije vlade dobiti petrolejske koncesije pod boÿim uslovima od onih koje bi dala Nigerija. Najboÿe su, meœutim, poznate i najveñe su uzbuœeçe izazvale akcije Meœunarodne telegrafske i telefonske korporacije (ITT), uperene na to da se u Åileu spreåi dolazak na vlast predsednika Aÿendea (Allende) i, kasnije, da se on s çe obori, zato ãto je æeleo da sprovede, i sproveo je, nacionalizaciju znatne imovine te korporacije u Åileu. Iz obelodaçenih dokumenata jasna je, pre svega, sprega izmeœu ITT i nekih ustanova vlade SAD, oliåena time ãto je bivãi direktor Centralne obaveãtajne agencije (CIA) bio jedan od ålanova Izvrãnog odbora ITT. Pored nastojaça da utiåe na vladu SAD, sama korporacija je delovala u åileanskoj politiåkoj igri tako ãto je, prvo, finansirala izbornu kampaçu protivkandidata, a kada je, zatim, zbog neodreœenog izbornog ishoda, odluka o predsedniku doãla pred åileanski Kongres, utroãila bar milion dolara da bi pokuãala da Aÿendeov izbor spreåi. Kad ni u tome nije uspela, ITT je preuzela finansiraçe opozicionih listova i razradila planove i za izazivaçe ekonomskih i politiåkih poremeñaja u Åileu, koji bi Aÿendea onesposobili da vlada. S druge strane, vrãen je pritisak na SAD da se obustavi svaka pomoñÅileu. U trenutku kada je sav ovaj kompromitujuñi materijal otkriven, åileanski predsednik je joãæiv i na vlasti. Nije, meœutim, nimalo teãko pretpostaviti da ovakva delatnost nije ovim skandalima prestala, tim pre ãto na udaru Aÿendeovog politiåkog programa nisu bili samo interesi ITT.44 Pored ovih brutalnih intervencija, postoji trajan uticaj viãenacionalnih preduzeña u svim ekonomijama, od zemaÿa u razvoju pa do razvijenih zemaÿa.45 On zabriçava ne samo lokalne privredne subjekte, veñi ãire politiåke snage u tim sredinama, zato ãto se znaåajni delovi ekonomske sfere tako otimaju uticaju nacionalne dræave i prelaze pod tuœ nadzor. U jednom britanskom poluzvaniånom izveãtaju govori se o opasnosti da na taj naåin “britanska privreda postane sistem filijala u kome industrije æivotno vaæne za rast, tehnologiju ili obradu ne postoje ili im se u potpunosti rukovodi iz drugih delova sveta”.46Ovaj navod je utoliko znaåajniji ãto je Velika Britanija, posle SAD, domañin najveñeg broja viãenacionalnih kompanija.
J. Vojnoviñ(ur.), Multinacionalne kompanije, Beograd, 1974. Isti. Transnacionalne kompanije, IMPP Privredni pregled, Beograd 1977. 46 Report and Accounts of the Industrial Reorganization Corporation, London, 1970, str. 17.
44 A. Sampson, Sovereign State. The Secret History of ITT, London, Hodder and Stoughton, 1973. 45

119

Zemÿe u razvoju, iako åesto moraju da prihvate viãenacionalne kompanije jer donose potrebne investicije, kojih nema na drugoj strani, ubrzo uviœaju da su one sredstva za eksploataciju u korist bogatijih slojeva u razvijenim zemÿama. Takva preduzeña ne vode raåuna o uravnoteæenom razvoju zemaÿa u razvoju, veñulaæu tamo gde im nalaæe interes. Iznosi koji napuãtaju zemÿu u razvoju u vidu interesa, dividendi, naknada za patente, licence itd. posle izvesnog vremena nadmaãuju uloæena sredstva i na çihovo nadoknaœivaçe otpada deo izvoza zemÿe u razvoju. Tako su u toku 1971. godine viãenacionalna preduzeña, sa sediãtem u SAD, poslala iz zemÿe 4, 8 milijardi dolara sredstava za investicije a iz inostrans-tva primila iznos od oko 9 milijardi dolara.47 U meœunarodnoj ravni, pored nesklada izmeœu çihove moñi i uskih interesa kojima sluæe, organizovanost i pokretÿivost viãenacionalnih preduzeña baca u senku meœudræavne organizacije i druge oblike saradçe izmeœu subjekata koji bi trebalo da definiãu opãte interese i da obezbede çihovo poãtovaçe. Pored toga ãto dovode u pitaçe nove mere za poboÿãaçe odnosa izmeœu dræava i druãtvenih situacija u nerazvijenijem delu åoveåanstva, viãenacionalna preduzeña svojim delovaçem mogu da ugroze i neke postojeñe osnove meœunarodne saradçe. Ona su svojom sposobnoãñu da brzo premeãtaju ogromna finansijska sredstva i da tako izazovu ili iskoriste monetarne krize, dovela u pitaçe vaÿanost celog meœunarodnog monetarnog sistema. Iz svih ovih razloga, meœunarodne organizacije i meœunarodna javnost preduzimaju ãire i temeÿitije napore da upoznaju viãenacionalna preduzeña, da prouåe çihovu delatnost, ocene çihov uticaj i preduzmu mere koje bi bile potrebne da se osi-guraju interesi meœunarodne zajednice i pojedinih druãtava.48

47

Generalnog sekretara UN. The Impact of Multinational Corporations on the Development Process and on International Relations, Dok. UN E/5500/Add 1. (1974).

48 Izveãtaj

ST/ECA/190, str. 15.

120

TREÑA GLAVA ÅINIOCI U MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA I UVOD
Teritorijalizacijom potpunih ÿudskih druãtava razvijaju se uslovi koji omoguñuju nastajaçe meœunarodnih odnosa kao posebne vrste druãtvenih odnosa. Naseÿavaçem na jednu teritoriju neke potpune druãtvene zajednice uspostavÿa se grupno vlasniãtvo na toj zemÿi, koje se ogleda u zabrani pristupa na çu pripadnicima drugih zajednica i odbrani tog poseda od ugroæavaça koje dolazi od drugih takvih zajednica. Ova posednuta teritorija brani se i putem sile koju primeçuje cela zajednica na viãe ili maçe organizovan naåin. Upotreba sile radi posedovaça teritorije javÿa se kao posledica odnosa koji se stvara sa drugim druãtvima povodom tog posedovaça, osporavaça ili teæçe da se posed proãiri. Odnos je, znaåi, druãtveni i ako je reå o zemÿi kao prirodnom uslovu materijalne proizvodçe koja åini osnovu na kojoj nastaje potpuno druãtvo, kao samodovoÿna druãtvena zajednica. Tek posedaçem teritorije od strane potpunih druãtava, izmeœu çih nastaje odnos bitno razliåit od drugih druãtvenih odnosa. Posedaçem teritorije stvara se monopol nad svim onim ãto ta teritorija sadræi, bilo kao uslov materijalne proizvodçe, bilo kao saobrañajni put, ili trezor prikupÿenih bogatstava i uporiãte sile koja ometa one koji uspostavÿaju odnose sa druãtvom koje tu teritoriju naseÿava. Buduñi da se taj monopol brani silom i moæe samo silom sruãiti, takva zajednica poprima obeleæja politiåke teritorijalne zajednice. Odnosi meœu çima su takoœe politiåki, mada one po svojoj unutraãçoj strukturi nisu politiåke zajednice, veñ, u toj prvobitnoj teritorijalizaciji, uglavnom krvnosrodniåke, bez dræavne organizacije. Ova teritorijalizacija, koja se odvija joãu prvobitnoj zajednici, nosi embrionalne oblike odnosa koji ñe kasnije, nastankom dræa-ve, postati meœunarodni onako 121

kako ih istorija poznaje. Teritori-jalizacijom druãtva postepeno se ukida krvnosrodniåka osnova druãtvene organizacije, kako unutar, tako i u spoÿnim odnosima. Krvnosrodniåki etnocentrizam se zameçuje teritorijalnim etnocentrizmom. Odnosi izmeœu teritorijalnih druãtvenih grupa se razlikuju od odnosa krvnosrodniåkih grupa, jer se razvijaju i neki drugi åinioci koji utiåu na te odnose. Kada dolazi do teritorijalizacije potpunih druãtvenih zajednica? Moæe se reñi da se ovaj proces odvija uporedo s procesom klasnog raslojavaça druãtva. “Staro druãtvo, zasnovano na ro-dovskim vezama, lomi se u sukobu s novorazvijenim klasama; na çegovo mesto dolazi novo druãtvo, åije niæe jedinice nisu viãe rodovske nego teritorijalne zajednice, druãtvo, u kome je porodiåno ureœeçe potpuno podreœeno ureœeçu svojine i u kome se sad slobodno razvijaju one klasne suprotnosti i klasne borbe koje åine sadræinu celokupne dosadaãçe pisane istorije.”1 Meœutim, teritorijalizacija kao zaposedaçe zemÿe od krvnosrodniåkih potpunih zajednica, prethodi ovom unutraãçem procesu socijalnog raslojavaça. Kada i na kom stupçu razvoja druãtva dolazi do ovog oblika teritorijalizacije? Sigurno je da je taj proces tekao vrlo dugo, tako da kroz åitavu istoriju, sve do naãih dana, on nije bio univerzalan. U najveñem delu istorije postojale su uporedo skupine teritorijalizovanih druãtava veñorganizovanih u dræave i skupãtine druãtava na niæem stupçu razvoja. Ovaj proces traje dugo i posle nastanka dræave, koje najåeãñe æive u skupinama, veñim ili maçim, u nekoj vrsti meœunarodne zajednice. Oko tih meœunarodnih zajednica, na ãirokim, slabo nastaçe-nim prostorima, æivela su druãtva na stupçu varvarstva ili åak divÿaãtva i bila joãdaleko od dræavne organizacije. Na taj naåin su oduvek postojale dve vrste meœunarodnih odnosa: odnosi koji su se razvijali unutar meœunarodnih zajednica dræava i odnosi tih zajednica sa narodima i drugim druãtvenim grupama van te zajednice ili sa dræavama neke druge meœunarodne zajednice. Antropoloãka graœa ukazuje na to da se proces teritorija-lizacije potpunih druãtvenih zajednica odvija na kraju sredçeg stupça varvarstva2kada: “Guãñe stanovniãtvo prinuœava na jaåe zbijaçe redova kako iznutra tako i prema spoÿnom svetu. Savez srodnih ple-mena postaje svuda nuænost; ubrzo dolazi i do çihovog stapaça a time i do stvaraça odvojenih plemenskih oblasti u jednu opãtu oblast naroda.”3 Dakle, ova faza neposredno prethodi klasnom raslojavaçu druãtva i nastanku dræave. Ona traje veoma dugo, uz postojaçe neåistih oblika jednog i drugog staça, i zbog neravnomernog razvoja ÿudskog druãtva, niz druãtava æive na ovom stupçu razvoja uporedo s drugim druãtvima koja su veñkroåila u civilizaciju. Teritorijalizacija potpunih druãtava raœa posebnu protivureånost iz koje proizlaze, u krajçoj analizi, bitni uzroci koji dovode do nastajaça meœunarodnih odnosa. Politiåkim zauzimaçem prostora i çegovim razgraniåeçem sa drugim tako zauzetim prostorima, stvara se meœuzavisnost izmeœu potpunih druãtava, poãto nijedna
1 F. Engels, Poreklo porodice, 2 Nav. delo, str. 171. 3 Nav. delo, str. 167.

privatne svojine i dræave, Beograd, “Kultura”, 1950, str. 6.

122

politiåki ograniåena teritorija ne moæe sadræati sve one prirodne uslove koje zemÿa u celini pruæa åoveku za razvoj materijalne proizvodçe. Samim tim, druãtva su u zavisnosti jedno od drugih. Zbog toga i prvi oblici podele rada nastaju izmeœu potpunih druãtvenih zajednica, a ne unutar çih. Druga posledica ove protivureånosti jeste nejednakost izmeœu teritorijalnih potpunih druãtava, jer sve politiåki omeœene teritorije ne mogu imati iste uslove za razvoj materijalne proizvodçe. Ova nejednakost, koja nastaje samom teritorijalizacijom druãtva, jeste prvobitna nejednakost koja, meœutim, i u danaãçim uslovima proizvodçe ima znaåaja za meœunarodne odnose. “Kad veñpretpostavimo kapitalistiåku proizvodçu, onda ñe se pod inaåe jednakim okolnostima, a uz datu duæinu radnog dana, veliåina viãka rada meçati s meçaçem prirodnih uslova za rad, posebno plodnosti tla.”4Ova prvobitna nejednakost ostaje kao krajça apstrakcija nejednakosti koje mogu nastajati i razvijati se usavrãavaçem proizvodçe i tehnologije i druãtva uopãte. Meœutim, ostaje åiçenica da se tek teritorijalizacijom druãtva stvara ono staçe odnosa iz kojeg jedno teritorijalno druãtvo ne moæe postiñi koristi iz odnosa sa drugim takvim druãtvom, u obimu u kome to æeli, bez saglasnosti tog druãtva ili uz primenu sile prema çemu. Taj interes je vezan za çegovu teritoriju nad kojom ono ima monopol odnosno suverenitet; ili je reå o prirodnom bogatstvu, ili granicama teritorije zaãtiñenim drugim bogatstvima (npr. blagu), ili træiãtu, ili samo neutralisaçu sile koncentrisane na toj teritoriji, a koja onemoguñuje ostvareçe nekog interesa prvog druãtva (na primer, napad na metropolu da bi se zauzele çene kolonije). 1. Meœuzavisnost Meœuzavisnost nastaje iz procesa koji su veñopisani i predstavÿa vrlo sloæen splet elemenata koji je åine i åinilaca koji doprinose nastajaçu çenih oblika i intenziteta. Prvobitna meœuzavisnost je osnovna. Meœutim, ona trpi i meça se razvojem kompenzacija nedostacima prirodnih uslova teritorije koju jedno druãtvo poseda. Naime, druãtva suoåena sa veñim ili maçim teãkoñama u razvoju proizvodçe i svog opstanka na datoj teritoriji, dodatnim naporima i boÿom organizacijom kompenziraju prirodne nedostatke. Ove kompenzacije se ogledaju ili u uspeãnom odgovoru na nepovoÿne uslove putem razvoja savrãenijih sredstava za proizvodçu, ili tako ãto ñe izvesne fiziåke prepreke ili prirodne nepogodnosti date teritorije odbijati eventualne agresore, ãto moæe tom druãtvu da omoguñi miran razvoj. Tipiåan primer ovog posledçeg u istoriji su sluåajevi Venecije i Holandije. Obe su svoj prostor teãkom mukom otimale od mora, ali im je to stvorilo uslove da se boÿe zaãtite od osvajaça agresora, koji su, inaåe, ugroæavali çihove susede.5 U istom smislu moæemo protumaåiti i Marksov stav o druãtvenim kompenzacijama i prirodnim nedostacima tla kada govori o ulozi prirodnih uslova u razvoju kapitalizma. “On ima pretpos4 K. 5 A.

Marks, Kapital, Beograd, “Kultura”, 1964, t. II, str. 209210. Tojnbi, Istraæivaçe istorije, Beograd, “Prosveta”, 1970, str. 160175.

123

tavku (kapitalistiåki naåin proizvodçe primedba R.S.) vladavinu åoveka nad prirodom. Odviãe rasipniåka priroda ’dræi ga za ruku kao mati dete koje uåi hodati’. Ona je uzrok ãto çegovo sopstveno razvijaçe ne postaje prirodnom nuænoãñu. Kapitalova postojbina nisu tropski krajevi sa svojom rasipniåkom vegetacijom, veñumerena zona.”6 Po Marksu, prirodni uslovi samo omoguñuju ali ne stvaraju viãak vrednosti i viãak proizvoda. Zbog toga se moæe poñi od toga da u toku druãtvenog razvoja dolazi do promena meœuzavisnosti izmeœu teritorijalnih druãtava. Nejednakost nije stalna kategorija, jer razvoj proizvodçe meça zavisnost åoveka od prirode i samim tim i odnose potpunih druãtava u meœuzavisnosti koja nastaje teritorijalizacijom. Promene koje nastaju u razvoju meœuzavisnosti izmeœu teritorijalnih potpunih druãtava ukazuju na postojaçe razliåitih tipova meœuzavisnosti. a. Prvobitna meœuzavisnost, nastaje samom teritorijalizacijom potpunih druãtava a proizlazi iz razliåitosti prirodnih uslova za razvoj materijalne proizvodçe. Ovaj oblik meœuzavisnosti tra-je veoma dugo, sve dok je naturalna proizvodça osnovni oblik pro-izvodçe, pa do razvoja robne proizvodçe. Druãtva prvobitne zajednice koja zaposedaju jednu teritoriju u poåetnim fazama nalaze na çoj sve ãto im je potrebno za æivot, te retko dolazi do osporavaça ili osvajaça veñzauzetih teritorija. “U stvari, ratovi retko imaju za ciÿ teritorijalno osvajaçe ili odbranu pre nego ãto se doœe do stoåarskog ili zemÿoradniåkog stupça razvoja. Tada to postaje glavni uzrok rata.”7 Na viãim stupçevima varvarstva, potreba za zemÿom za obradu i moguñnost prisvajaça nastajuñeg viãka rada drugih druãtava, koji bi se upotrebio za opstanak ili razvoj svog druãtva, dobijaju prevagu nad drugim oblicima meœuzavisnosti. “Praiskonski” objekt nasilnog osvajaça je... pre svega zemÿa, åim se pojavi nestaãica u çoj. Kod osvajaåkih seÿaåkih zajednica normalna pojava je da direktno uzimaju zemÿu, iskoreçujuñi istovremeno stanovniãtvo koje je dotle bilo naseÿeno na çoj. Razvoj zemÿoradçe postepeno stavÿa u prvi plan zaposedaçe zemÿe pogodne za obradu. Sa nastankom klasnog druãtva i dræave, individualni posed zemÿe stvara nove potrebe, koje imaju svoj uticaj i na meœunarodne odnose. “Na primer, tamo gde svaka individua treba da poseduje toliko i toliko akera zemÿe, veñje i porast stanovniãtva smetça. Ako tome treba nañi leka, pribegava se kolonizaciji, a ova åini potrebnim osvajaåki rat. Time i robove itd.”8 Zemÿiãna renta, kao novi vid eksploatacije osvojenih teritorija, u feudalizmu postaje osnovni izvor feudalnih bogatstava. Sta-novniãtvo pokorene dræave ili oblasti viãe se ne istrebÿuje fiziåki, veñmu se nameñe obaveza da novom gospodaru plaña u vidu rente, koja je u tom trenutku razvoja feudalizma bila moguña (naturalna i radna u poåetku, a novåana
Marks, nav. delo, str. 211. Wright, A Study of War, “The Univ. of Chicago Press”, 1942, str. 76. K. Marks, Osnovi kritike politiåke ekonomije, (Grundrisse...) nav. prema Temeÿi slobode, Zagreb, “Naprijed”, 1974, str. 205206.
6 K. 7 Q. 8

124

renta u kasnijoj fazi). Posedovaçe robova i proãireçe feudalnih poseda su bili uslovi opstanka tih druãtveno-ekonomskih formacija, i oni su uvek bili vezani za meœunarodne odnose, ukoliko se unutar druãtva nisu mogli tako povoÿno ostvariti. Cezar je zauzeñem Galije doveo u Italiju milion robova. U Atini je bilo uvek nekoliko puta viãe robova od slobodnih graœana. Izvori prosperiteta tih antiåkih dræava nalazili su se åesto van çihovnih granica, na teritorijama drugih naroda, koji su “sluæili” za reprodukciju osnovnog oblika proizvodçe. Drugi osnovni tip prvobitne meœuzavisnosti javÿa se u borbi za raspolagaçe viãkom proizvoda, koji se najåeãñe trezoriãe u vidu blaga joãu prvobitnim zajednicama, robovlasniåkim i feudalnim dræavama. To blago je sluæilo kao osnov moñi dræavne vlasti i monarha, jer je çime moguñe finansirati neproizvodne druãtvene funkcije, kao ãto je i vojna sila. “U prastara vremena, u Aziji, i Egiptu, ova blaga pod okriÿem kraÿeva i sveãtenika viãe su svedoci çihove moñi. U Gråkoj i Rimu obrazovaçe dræavnog blaga kao stalno obezbeœenog i stalno upotrebÿivog oblika suviãka, postaje politika. Brzo prenoãeçe takvih blaga iz zemÿe u zemÿu od strane osvajaåa i çihovo delimiåno naglo izlivaçe u promet predstavÿaju specifiånosti antiåke ekonomije.”9 Ovaj oblik meœuzavisnosti u prvobitnoj zajednici, javÿa se s nastankom vojne demokratije u kojoj rat i vojna organizacija druãtva postaju “redovne funkcije” narodnog æivota. “Bogatstva suseda izazivaju gramzivost naroda kod kojih se sticaçe bogatstva veñjavÿa kao jedan od prvih æivotnih ciÿeva. Oni su varvari: pÿaåkaçe im je lakãe i åak åasnije od sticaça radom. Rat, koji je voœen samo za osvetu zbog nekog nasiÿa, ili za proãireçe oblasti koja je postala nedovoÿna, vodi se sad prosto zbog pÿaåke koja je postala stalna grana privreœivaça.”10 Prvbitnu meœuzavisnost karakteriãe odsustvo meœunarodne podele rada, te se u çoj ne stvara osnova za razvoj procesa saradçe u meœunarodnim odnosima. Podela rada je moguña samo uz razvijenu robnu proizvodçu koja vodi komplementarnosti u podeli rada, koja moæe sluæiti kao osnov saradçe. Iz tih razloga, u meœunarodnim odnosima koji nastaju u meœuzavisnosti ovoga tipa, sukob je osnovni oblik meœunarodnih odnosa, dok saradça postoji samo izuzetno, i to uglavnom u politiåkom grupisaçu dræava koje su u sukobu s nekom drugom dræavom ili grupom dræava. Robna proizvodça nastaje s privatnom svojinom na sredstvima za proizvodçu, ali u robovlasniåkom i feudalnom druãtvu ona nije osnovni oblik proizvodçe, veñje to naturalna proizvodça, u kojoj svaka lokalna zajednica unutar druãtva zadovoÿava gotovo u celini svoje potrebe. Razmena izmeœu dræava i zajednica unutar çe, razvija se viãe zbog razlika u prirodnim uslovima proizvodçe nego zbog podele rada koja proizlazi iz razvijenosti proizvodçe. Oblici meœunarodne razmene u ovim epohama su stoga vrlo siromaãni i ne uåestvuju znaåajnije u druãtvenom bogatstvu, veñviãe zadovoÿavaju luksuzne potrebe vladajuñih slojeva.
9 K. Marks, Prilog kritici politiåke 10 F. Engels, nav. delo, str. 168.

ekonomije, Beograd, “Kultura”, 1965, str. 113.

125

avioni i sl. specijalizacija vodi poveñaçu meœuzavisnosti. Le pari europE9en. koja postaje neminovna za privredni razvoj svake zemÿe. Ali proizvoœaåi sive åohe iz Bazela propadaju veñpre 1362. 208. Armand. Drancourt. naroåito zemaÿa sa maçim sopstvenim træiãtima. ona nije mogla da se zadovoÿi s domañim træiãtem. U ovom tipu meœuzavisnosti javÿaju se novi oblici nejednakosti.b. 126 . u kojoj ona daje polovinu evropske proizvodçe. pod uslovom realizacije na svetskom træiãtu. str. svetsko træiãte.”12 Industrijska proizvodça zahteva velike serije da bi bila ãto rentabilnija. Beograd. u Strasburgu.. Proizvodça francuskog aviona Karavela (Caravelle) zahtevala je prodaju 150 komada. Meœutim. ãto delimiåno omoguñuje brze promene poloæaja dræava u meœuzavisnosti a time i meçaçe çihovog ponaãaça i çihove politike u meœunarodnim odnosima. Osnovi kritike. doprinosi razgraçavaçu meœunarodne podele rada. Marks. Engleska itd. koja omoguñava çenu maksimalnu rentabilnost... M. Tako. Holandija. provincija ili feuda. delo. Armand. O podeli druãtvenog rada. 14 Isto. Razvoj industrije i tehnologije u biti meça prvobitnu meœuzavisnost. s kapitalistiåkom robnom proizvodçom nastaje svetsko træiãte.. alatne maãine. nav. ruãeñi sve lokalne granice koje stoje na putu prometa “da kao svoje træiãte osvoji celu zemÿu. Zahtev za stalnim uveñavaçem serija stvara potrebu izlaska sa domañeg træiãta. Fayard. sa svoje strane. 1968. jer tera zemÿe na specijalizaciju u proizvodçi. Drancourt. 34. 12 E. brodovi.”13 Ovo je naroåito znaåajno za proizvodçu skupnih proizvoda kao ãto su industrijska oprema. tako da nikakvi jedinstveni kriteriji nisu bili moguñi. Åak ni jedinstven sistem mera nije bilo moguñe ustanoviti od jednog do drugog grada i feuda. 1972.. predionice vune su propale oko 1500.11“Svaki grad imao je prvobitno onoliko åohara koliko mu ih je bilo potrebno. ãto se zbiva razvojem kapitalistiåkog naåina proizvodçe u kome dominantnu ulogu preuzima industrijska proizvodça. u utakmici s Alzaãanima.. Ova åiçenica dovela je do promena u ulozi niza zemaÿa u svetskoj politici (Venecija. str. delo. 15 K. Dirkem. 13 L. “Kada je Italija uåinila veliki skok u proizvodçi friæidera. Træiãni i tehnoloãki tip meœuzavisnosti nastaje s prerastaçem robne proizvodçe u osnovni oblik proizvodçe. 246. koje ima direktnog uticaja na meœunarodne odnose svake zemÿe. Naime. a druge.. tako da su jedne mere vaæile u Parizu. U uslovima naturalne privrede træiãte je bilo iscepkano na niz osnovnih jedinica jednog druãtva. str. Zbog toga za rentabilnu proizvodçu ovih aviona nije bilo dovoÿno ni evropsko a kamoli francusko træiãte. Nekadaãçe obeleæje proizvoœaåke svestranosti gradova nepovratno je uniãteno.14 Razvoj kapitalistiåke proizvodçe sadræi stalnu tendenciju ãireça kruga. samo pedeset kilometara daÿe. kao posledica razlika u industrijskoj i tehniåkoj razvijenosti. “Prosveta”. M. U Francuskoj je joãu XVIII veku postojalo stotinu sistema mera. Paris. nav.). str. 35. u Fontenblou. åime bi se pokrili troãkovi proizvodçe. Frankfurtu i Lajpcigu. ãto u meœunarodnoj podeli rada bitno utiåe na poloæaj druãtva na svetskom træiãtu i u meœunarodnim ekonomskim odnosima uopãte.”15 Ova osobina kapitalizma neposredno se odrazila u ogromnom 11 L.

Taj neravnomeran razvoj doprineo je stvaraçu velikog ekonomskog jaza izmeœu industrijski razvijenih i nerazvijenih zemaÿa. Stojanoviñ. Naime. tako se isto mogu odnositi radni dani raznih zemaÿa. stvorio je jednu protivureånost u savremenim meœunarodnim odnosima. sloæeni rad odnosi prema nekvalifikovanom. str. Meœunarodna podela rada. a zemÿe u razvoju samo sa 17%. 17 K. Drancourt. koja je proizaãla iz neravnomernog razvoja industrijske proizvodçe u svetu. koja je proizaãla iz veñveoma razgranate meœunarodne podele rada. sve veñom ulogom nauke u prizvodçi se stvara i jedan novi vid meœuzavisnosti. 33. M. 137. 18 R.”. t. Beograd. dræave istupaju jedna prema drugoj snagom koja proizlazi iz domañe produktivnosti rada. 250. Politika sile i nerazvijene zemÿe u savremenim meœunarodnim grad. koja sve viãe deluje na podelu rada (tehnoloãki åinilac na çenu preraspodelu u svetskim razmerama.16 Ovaj fenomenalan razvoj meœunarodne razmene. zavisnosti ili prednosti u meœuna-rodnim ekonomskim odnosima i meœunarodnim odnosima uopãte. U ekonomskoj razmeni. koja stvara ovakvu meœuzavisnost. delo. Marks. III. danas industrijske zemÿe uåestvuju u svetskoj trgovini sa oko 83%. “Kultura”. Pored ovog vida u ovom tipu meœuzavisnosti. U ovom sluåaju bogatija zemÿa eksploatiãe siromaãniju. nav. Ovaj bilans odræava çihove prednosti ili nedostatke na poÿu tehnoloãkog razvoja a time i nivo saradçe. Meœutim. stvara se nacija kao koherentniji druãtveni oblik. ta nuænost se og16 L. odnosima. “Nauåna kçiga”.. Armand. ona se organizuje na viãem nivou druãtvene kohezije.18 Moguñnost eksploatacije automatskim delovaçem zakona vrednosti u ovom tipu meœuzavisnosti doprinosi razvoju politiåkog uplitaça dræave u privredne poslove. To doprinosi da dræava u ka-pitalizmu postaje åvrãña organizacija. unela je u meœunarodne odnose novi kvalitet nuænost saradçe da bi se postigli interesi svake pojedine dræave zbog meœuzavisnosti sa drugim dræavama. prostom radu.. 1956. da bi 1938. U strukturi platnog bilansa zemaÿa zato se sve åeãñe istiåe stavka tehnoloãkog bilansa. U meœunarodnim odnosima “Zakon vrednosti biva bitno modifikovan ili kako se u okviru jedne zemÿe kvalifikovani rad. 1967. Teorije o viãku vrednosti. str. Ovaj odnos se neprekidno odræava na pribliænom nivou. koja nastaje sa razvojem industrijske proizvodçe. Danas je ta produktivnost u najveñoj meri u zavisnosti od tehnoloãke razvijenosti proizvodçe. eksploatacije i sukobÿavaça u meœunarodnim odnosima). Poåetkom XIX veka celokupna svetska trgovina nije prelazila vrednost od 200 miliona dolara. Beo- 127 . Ova tehnoloãka meœuzavisnost sve viãe dobija u znaåaju u savremenom trenutku æivota meœunarodne zajednice. ãto sve zajedno proizvodi posledice na oblik i stepen meœuzavisnosti u kojoj politiåki procesi igraju sve veñu ulogu. str. koji ispoÿava rezultat u kupovini i prodaji licenci i patenata. iznosila oko 60 milijardi a 1968 blizu 500 milijardi dolara.po-veñaçu meœunarodne razmene i svetskog træiãta. na nove oblike saradçe ali i zavisnosti.17Kroz XIX vek 70% svetske trgovine otpadalo je na razmenu izmeœu industrijskih metropola i agrarno-sirovinskih proizvoœaåa.

iz datog tipa meœuzavisnosti a çihova trajnost i moguñnost zadovoÿeça zavise od oblika i stepena meœuzavisnosti. Interes moæe voditi saradçi ako su interesi komplementarni ili sukobu ako su oni iskÿuåivi.. Dirkem. Zbog toga bi se teãko mogao braniti do kraja Dirkemov (E. str. kao i postojaçe blaæih oblika nejednakosti. 220. bilo bi nemoguñe obeleæiti velike delove istorije kao posebne epohe. Realizacija proizvodçe velikih serija specijalizovane industrije je moguña samo uz postojaçe sposobnosti træiãta da te proizvode apsorbuje. ãto politiåkim sredstvima pruæa veñu moguñnost. praktiåno. interesi u meœunarodnim odnosima proizlaze.19 Interesi su zaista promenÿiva kategorija i oni su u zavisnosti od niza åinilaca koji takoœe deluju s promenÿivom snagom. za ãta je potrebna velika kupovna moñi potrebe stanovnika tog træiãta (koje je svetsko). U takvim uslovima politiåki proces moæe i da se osamostali da deluje po svojim unutraãçim zakonitostima u koje se ukÿuåuje i politika sile koja vodi meœunarodnim sukobima i ratovima u meœunarodnim odnosima. Interes je zaista neãto najnepostojanije na svetu”. ãto se primenom sile nikako ne moæe postiñi odnosno sila deluje u obrnutom pravcu. koja nastaje zbog jaza izmeœu industrijski razvijenih zemaÿa i zemaÿa u razvoju. svako se nalazi prema drugom na ratnoj nozi te nijedno primirje u tome veåitom sukobu ne moæe biti dugog veka. koja je. nav. 1. da od oblika meœuzavisnosti i stepena u najveñoj meri zavisi moguñnost razvoja tih procesa. te saradça predstavÿa nuænost. jer stvara potrebu politiåke intervencije u meœunarodnoj podeli rada. bila ograniåena samo prirodnim uslovima. u krajçoj analizi. Da nije tako. Meœutim. poãto nijedna dræava ne moæe da dozvoli da bude eksploatisana stihijskim delovaçem ekonomskih zakona u meœunarodnim ekonomskim odnosima. delo.leda u tome ãto se ti interesi u ovakvoj podeli rada ne mogu uvek zadovoÿiti putem sile i kada bi se to htelo. Oblik meœuzavisnosti u meœunarodnom odnosu izmeœu dve ili viãe dræava oznaåava naåine na koje se mogu postiñi interesi iz tog odnosa. Jer tamo gde vlada samo interes. kako nema niåega ãto obuzdava prisutne egoizme. 128 . a neophodnost odnosa sa drugim dræavama uglavnom se uvek mogla zadovoÿiti putem sile. bilo za pojedine dræave i narode bilo za uæi ili ãiri krug neke meœunarodne 19 E.. jer u ratu ti interesi ne bi mogli biti zadovoÿeni. svaki sklad interesa krije u sebi neki potajni ili samo odloæeni sukob. U prethodnom tipu meœuzavisnosti naturalne privrede. Iz podele rada raœa se interes svakog uåesnika u çoj u odnosu na onog drugog. bila je moguña gotovo apsolutna autarhiånost. Durkheim) stav po kome “. osnovna protivureånost savremene svetske privrede. U kom pravcu i na koji naåin savremeni tip meœuzavisnosti moæe delovati na razvoj procesa saradçe ili sukoba u meœunarodnim odnosima? Moæe se zapaziti i niz åiçenica na to ukazuje. Mirni procesi tako mogu postati pravilo za niz odnosa bitnih za interese dræava. omoguñuju danas nametaçe odnosa eksploatacije u meœunarodnim odnosima. Meœutim.

20 Ako je neophodna pomoñ. 20 R. mora se primetiti. Istovremeno. prema drugoj dræavi ili grupi dræava. a uz to. do politiåkim sredstvima. Ove epohe su upravo obeleæene postojaçem. zavise i najrazvijenije zemÿe. zbog promeçenih druãtvenih okolnosti (videti Nacija kao åinilac). Usled promena u odnosu sirovinskog i industrijskog proizvoœaåa u meœunarodnoj podeli rada. onda se moæe oåekivati veña uloga sile u datim odnosima. Kada su imperijalistiåke protivureånosti nalagale monopolizaciju træiãta unutar i u meœunarodnim ekonomskim odnosima. od kojeg. Zato. 134172. dræave po nekim pitaçima mogu saraœivati dok se po drugim sukobÿavaju ili çihovo reãeçe stagnira. komplementarnih interesa. neprijateÿima. ili je sila jedini naåin da se takvi interesi ostvare. åime je ta monopolizacija ostvarena. za jedan broj dræava. koloni-jalna ili neokolonijalna. da sila mora biti podobna za ostvareçe tog interesa. ako je oblik meœuzavisnosti takav da se u çemu interes moæe ostvariti samo putemprocesa saradçe (ili sila ne bi bila podobna) onda se moæe oåekivati. tako i interesi koji vode sukobÿavaçu. i to silom. ne mogu u datom sukobu interesa birati grupaciju dræava kojoj ñe se prikÿuåiti veñje to unapred odreœeno intere-sima koji su fiksirani u uslovima vaæeñim za datu epohu i ti interesi odreœuju i çeno mesto u sukobu interesa. interes industrijski razvijenih zemaÿa. nije moguñe odreñi åiçenicu da veliki broj dræava. Stojanoviñ.zajednice i åitavog åoveåanstva. Ako je oblik meœuzavisnosti takav da se interesi u çemu mogu ostvariti putem sile. nav. ãto ih je åinilo saveznicima i. u meœunarodnim odnosima. Za tako neãto. Na koji drugi naåin bi inaåe mogla biti izvrãena mono-polizacija u meœunarodnim razmerama. mogu zapaziti kako interesi koji omoguñuju saradçu. isto tako. i moæe se uspeãno politiåki delovati na razvoj i granaçe procesa saradçe u meœunarodnim odnosima. prema industrijski nerazvijenim zemÿama ne moæe biti ostvaren “monopolizacijom” træiãta i izvora sirovina (sem nekih izuzetaka kao ãto su nafta ili nuklearne sirovine i retki metali od strateãkog znaåaja). Meœutim. koje se opredeÿuju prema bitnim interesima vezanim za opstanak ili razvoj. jer ako je çena primena teæa i skupÿa od koristi koja se postiæe çenom primenom ona ne bi bila prime-çena. Koji ñe interesi i odnosi preovladati je u zavisnosti od niza åinilaca i svaki od çih deluje u pravcu pospeãivaça jednih ili drugih procesa. str. jer je na prvom mestu. onda je bila primeçena sila radi osvajaça kolonija. 129 . za uspostavÿaçe uravnoteæenog razvoja svetske privrede. U odnosima dræava uvek se. delo. zemÿama u razvoju je neophodna pomoñindustrijski razvijenih zemaÿa a ne eksploatacija. U ovom odnosu se ne zanemaruje politiåki åinilac kao svesno usmeravaçe dræava ka ovim opredeÿeçima. poãto je viãe imperijalistiåkih sila teæilo takvoj monopolizaciji. ãto je u interesu i razvijenih i nerazvijenih. neophodno pomagati zemÿe u razvoju kako bi se one uspeãno ukÿuåile u meœuna-rodnu podelu rada i svetsko træiãte. meœutim. sve zajedno. danas. takoœe. Preovladavaçe delovaça åinilaca koji pospeãuju odnose u vezi sa sukobÿenim interesima moæe da ukaæe na moguñnost izvesnosti sukoba u odnosu koji se posmatra. Ukoliko je takav sluåaj ili joãviãe.

politiåki i druãtveno-ekonomski. Naprotiv. Stepen meœuzavisnosti zavisi u najveñoj meri od znaåaja interesa koji se ostvaruje u datom odnosu. onda se moæe oåekivati razvoj saradçe ili politiåko delovaçe u tom pravcu. To ne znaåi da su one zbog svoje promenÿivosti zanemarive. politiåka konstelacija u kojoj odnosi snaga. Ako je stepen meœuzavisnosti visok. najzad. g.sila bi bila vrlo skupa zbog otpora naroda za obezbeœeçe svojih interesa putem monopolizacije. ali ga je moguñe izvesti analizom niza åinilaca i pokazateÿa koji karakteriãu dati odnos. Ako su ti interesi vezani za opstanak ili razvoj dræave onda je stepen meœuzavisnosti najviãi. Pokazateÿi stepena meœuzavisnosti bi mogli biti: nivo ekonomske razmene. Ako oblik meœuzavisnosti omoguñuje zadovoÿeçe interesa u nekom odnosu putem sile. d. a stepen meœuzavisnosti je nizak. geografski i geostrateãki interesi. Da li se u ovom izboru moguñnosti kod oblika meœuzavisnosti mogu pribliænije utvrditi pravac razvoja i vrste procesa u meœuna-rodnim odnosima? Åiçenice ukazuju da to u najveñoj meri zavisi od stepena meœuzavisnosti. tada bi upotreba sile bila utoliko maçe verovatna ukoliko bi postojao veñi rizik od çene upotrebe. Takvi åinioci ñe biti posebno analizovani u daÿem izlagaçu. podela interesa i globalne i regionalne strategije velikih sila imaju poseban znaåaj za opredeÿeça i prilagoœavaçe politike drugih zemaÿa u odabiraçu i ostvareçima svojih posebnih interesa. verski. iracionalna staça svesti. Te konstante su trajne i prisutne u svim odnosima dræava u datom tipu meœuzavisnosti. postoji veña izvesnost da ti procesi preovladaju. Stepen meœuzavisnosti se u tom smislu nalazi u velikoj meri vezan za vrstu meœuzavisnosti. Stepenovaçe meœuzavisnosti je nesumçivo vrlo sloæen posao. te im se mora posvetiti posebna paæça pri istraæivaçu meœunarodnih odnosa. a oblik pospeãuje procese sukoba. Neki meœunarodni odnos ñe biti u velikoj meri u zavisnosti od stepena i oblika meœuzavisnosti. ako imamo visok stepen meœuzavisnosti u obliku koji pospeãuje procese saradçe. one u nekom odnosu mogu biti od prvorazrednog znaåaja. druãtvenoekonomske razlike i stepen iskÿuåivosti privrednih sistema dræava ili grupacija dræava. Varijabile su bezbrojne i u çih bi se uglavnom mogli svrstati subjektivni åinioci (akteri). kvalitet te razmene (da li su proizvodi koji se razmeçuju bitni i u kojoj meri bitni ili nebitni za nor-malno funkcionisaçe jedne ili obe strane u odnosu). ideoloãki oblici svesti kao uzroånici ponaãaça u meœunarodnim odnosima iz kojih mogu proiziñi posledice od znaåaja za meœuna130 . geografski i geostrateãki znaåaj svake dræave u datom odnosu. kulturni. kulturni odnosno tehnoloãki nivo zavisnosti jedne i druge strane u datom odnosu. onda se moæe oåekivati razvoj procesa saradçe u tom odnosu. Konstante koje bi se mogle izdvojiti su ekonomski interesi. ili samo u jednom datom odnosu. odnosno ako bi upotreba sile bila “skupÿa” od interesa koji bi se u tom odnosu mogao postiñi. za razliku od nekih varijabilnih koje su prisutne u nekim vremenskim periodima. Vrste meœuzavisnosti mogu se u krajçoj analizi odrediti tako ãto ñe se izdvojiti neke konstante za koje se vezuju preovlaœujuñi interesi dræava u meœunarodnim odnosima.

Engels. Moskva. kulturna. ne treba zanema-riti geografsku meœuzavisnost jer na datom stupçu razvoja ona ima svoj znaåaj koji proizlazi iz tog stupça razvoja. “Odnosi izmeœu nacija zavise o toga koliko je svaka od çih razvila proizvodne snage. geografska. F. koje su sve u krajçoj liniji vezane i proizlaze iz ekonomske meœuzavisnosti. Ne postoji moguñnost izolacije jedne dræave iz tog univerzalnog kretaça bez opasnosti od zaostajaça u razvoju. S obzirom na to da su varijabile uvek ukÿuåene u spoÿnu politiku i one se u çoj uglavnom i iscrpÿuju. Soåinenija. III. t. Zato moæemo reñi da ekonomska meœuzavisnost predstavÿa osnovu meœunarodnih odnosa na kojoj se izgraœuju razliåiti vidovi i vrste meœuzavisnosti. Stepen ekonomske meœuzavisnosti najåeãñe i najpotpunije oznaåava stepen i oblik meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima. Marks. bilo preko prenosa tehniåkih dostignuña koje neposredno utiåu na ekonomski i druãtveni razvoj dræava. str. 21 K. za meœuzavisnost kao objektivno staçe bitne su konstante iz kojih moæemo izvuñi postojaçe razliåitih vrsta meœuzavisnosti: ekonomska. Åesto izgleda da put kroz neki geografski prostor. tako i razvoj veza meœu narodima i dræavama kao neophodan uslov za razvoj procesa saradçe. izlaz na more ili geostrateãki poloæaj imaju veñi znaåaj od ekonomske meœuzavisnosti. Meœutim. u tom vremenskom razdobÿu takva geografska meœuzavisnost ima svoj znaåaj. 1920. u datom vremenu mogu oåuvati ili postiñi neki ekonomski interesi u ekonomskoj meœuzavisnosti dræava. œ.rodni æivot druãtva. Kulturna meœuzavisnost se ogleda u neophodnosti razmene kulturnih tvorevina. kako razvoj svakog pojedinog druãtva. z. e. Tehnoloãka meœuzavisnost neposredno se ogleda u vezi izmeœu ekonomskog razvoja date dræave i univerzalnog razvoja nauke i tehnike. S druge strane. podelu rada i unutraãçe odnose. one su znaåajne na prvom mestu zbog toga ãto se tim putem. Ekonomska meœuzavisnost je osnovna i u çoj dolazi do izraæaja zavisnost procesa u materijalnoj proizvodçi od veza s ekonomijama drugih dræava.”21 U ovoj vrsti meœuzavisnosti najåeãñe se uåvrãñuju interesi dræava koji mogu biti za opstanak ili razvoj svake od çih. æ. ili preko te geografske taåke. Druãtveno-ekonomska meœuzavisnost se ogleda u stepenu iskÿuåivosti i moguñnosti saradçe izmeœu dræava sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima. Taj proces nikada nije tekao jednovremeno u svim dræavama. bilo preko kretaça drugih duhovnih tvorevina bez kojih je teãko zamisliti. åesto se åini da je geostrateãka meœuzavisnost znaåajnija od ekonomske. politiåka i druãtveno-ekonomska. Ako se ima u vidu da jedan stupaç razvoja dosta dugo traje. Geografska meœuzavisnost je takoœe u krajçoj liniji od-reœena datim oblikom i stepenom ekonomske meœuzavisnosti. 131 . tako da su redovno pored dræava s novim druãtvenoekonomskim sistemom æivele i stare dræave. Isto tako. Ova vrsta meœuzavisnosti nastaje i postoji uvek i u svim epohama u kojima je doãlo do smene druãtveno-ekonomskih formacija.

U situacijama u kojima se maçe koristi postiæu maçim obimom sile. U meœunarodnim odnosima stoga nisu retke pojave da dræava ærtvuje ekonomski prosperitet da bi oåuvala politiåku nezavisnost. u kojima preovladavaju odnosi na bazi politike sile. Dolaskom do taåke na kojoj rizik postaje beznaåajna komponenta. u primeni razliåitih vidova politike sile. sporazumevaçu i izgradçi pravila ponaãaça (meœunarodnog prava i morala) a druga. i slobodno træiãte a ne feudalnu naturalnu autarhiånost. ãto doprinosi stvaraçu politiåke konstelacije unutar koje se interesi uravnoteæuju politiåkim sredstvima.22 Politiåka nezavisnost je vrhovna vrednost dræave. Poveñaçe rizika umaçuje izglede za postizaçe koristi putem sile. U politiåkoj konstelaciji meœunarodnih odnosa. koja nastaje na osnovama uravnoteæenih. Ovakva iskÿuåivost vodi meœuzavisnosti. ili uz veliko uåeãñe politike u tome.Feudalizmu je bilo potrebno proãireçe zemÿiãnih poseda naseÿenih kmetovima a ne uniãtavaçe stanovniãtva osvojenih zemaÿa i odvoœeçu u robÿe dela stanovniãtva u dobu najsposobnijem za rad. åiji oblici vode sukobima. a istorijsko iskustvo ukazuje da svi drugi interesi. Jaåe izraæena ili oåekivana reakcija utiåe na poveñaçe rizika pri upotrebi sile. Neki oblici politiåke meœuzavisnosti su uvek postojali. Do primene sile najåeãñe dolazi onda kada oblik i stepen meœuzavisnosti ne dozvoÿavaju jednoj strani da poãtovaçem interesa druge strane pribavi za sebe koristi neophodne za svoj opstanak i razvoj. uspostavÿa se ravnoteæa snaga izmeœu dræava ili grupacija dræava. str. ona se upotrebÿava i kada sopstveni sistem nije doveden u pitaçe. Postojaçe razliåitih interesa dræavE2 dovodi do jednaåeça teæçi i moguñnosti. U datoj konstelaciji meœunarodnih odnosa deluju i druge zakonitosti koje umnogome modifikuju drugu vrstu meœuzavisnosti i deluju na oblik i stepen meœuzavisnosti. ako je jedno uslovÿeno drugim. v. 367. Kapitalizam je traæio slobodnu radnu snagu a ne seÿake vezane za zemÿu. II. 132 . Te zakonitosti ukazuju na znaåaj politiåke meœuzavisnosti dræava u meœuna-rodnim odnosima. Politiåka meœuzavisnost nastaje s poveñanom ulogom politiåkih procesa u razvoju meœuzavisnosti iz koje se javÿa moguñnost eksploatacije automatskim delovaçem zakona vrednosti. 68. Na taj naåin dolazi do redukcije sredstava i metoda sile. samo privre22 M. La cooperation economique internationale et la securite collective. Recueil des cours. sila dolazi kao krajçe sredstvo za odræavaçe onoga ãto se smatra neophodnim u borbi za opstanak ili razvoju. i. odnosno sukobÿenih interesa. koji bi dovodili u pitaçe ovu vrednost. Politiåka sredstva mogu biti ona koja pospeãuju meœunarodnu saradçu ili sukobe. ãto je u istoriji zabeleæeno. Heilperin. U procesu razvoja druãtva stalno se mnoæe moguñnosti za zadovoÿeçe interesa putem procesa saradçe u meœunarodnoj podeli rada i poveñava rizik pri upotrebi sile (sve savrãenija i ubojitija oruæja). Prva se sastoje u pregovorima. a naroåito kada je reå o mestu jedne dræave u odnosu snaga u meœunarodnim odnosima. Unutar ravnoteæe snaga razvijaju se posebne zakonitosti koje deluju na poloæaj svake dræave u datom obliku. stepenu i vrsti meœuzavisnosti. 1939.

ili åiji je znaåaj za meœunarodne odnose epohe takav da se o çima mora voditi posebna paæça u svim sluåajevima kada nastanu uslovi za çihovo delovaçe. Bilo da je reå o konstantama ili varijabilama.meno mogu izgledati znaåajniji. koji u najveñoj meri utiåu na razvoj razliåitih procesa u meœunarodnim odnosima. modifikuje i samu ekonomsku meœuzavisnost. doprinosi grupisaçu dræava. Svetsko træiãte Svetsko træiãte neposredno proizlazi iz ekonomske meœuza-visnosti dræava jer se preko svetskog træiãta izraæava meœunarodna podela rada. da postoje i svesni åinioci koji su u veñoj ili maçoj meri stalno prisutni. veñ. Ona strana koja u meœunarodnim odnosima za svoja åiçeça traæi da druga strana ærtvuje politiåku nezavisnost. bilo subjektivni (akteri) bilo objektivni. Razumÿivo je da åinioci nisu za sva vremena i na svakom mestu isti i nepromenÿivi. meœutim. ti åinioci se ukÿuåuju u potpunije odreœeçe oblika i stepena meœuzavisnosti. Nesumçivo je. ono nije i ne moæe biti potpuni izraz ove meœuzavisnosti. vanekonomski åinioci. Iz politiåke konstelacije nastaje politiåka meœuzavisnost koja predstavÿa konstantu u analizi oblika i stepena meœuzavisnosti i naåina realizacije interesa u çoj. S druge strane. kroz çega se prelamaju i sva kretaça u meœunarodnim odnosima uo133 . i materijalni. II ÅINIOCI U MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA 1. koja je osnov ekonomske meœuzavisnosti. Ona utiåe na opredeÿeçe dræava u izboru sredstava za zadovoÿeçe svojih interesa. Uloga politiåke konstelacije meœunarodnih odnosa. na neki naåin. ali sve to do odreœene granice. ulogu i ponaãaçe subjekata u meœunarodnim odnosima u datom obliku. odnosa snaga i interesa ozbiÿno deluje na ekonomske zakone kretaça na svetskom træiãtu. stepenu i vrsti meœuzavisnosti deluju razliåiti åinioci. * ** Na mesto. Na svetskom træiãtu se prepliñu delovaça ekonomskih zakonitosti sa politiåkim delovaçem dræava. zadovoÿava time na prvom mestu svoje sopstvene interese i çima se iskÿuåivo rukovodi. Ta granica se nalazi na onoj taåki gde se razdvajaju putevi ka opstanku. razvoju ili zaostajaçu. tako da je ono ne samo izraz ekonomske meœuzavisnosti dræava. zato se oni ne mogu posmatrati statiåki veñuvek u druãtvenim okvirima epohe.

Ako jedna dræava ima rudu gvoæœa a nema ugÿa potrebnog za proizvodçu åelika.pãte. ideoloãkih i dr. Meœutim. pa ma kako dræava bila velika i moñna. 134 . Druãtvena proizvodça i reprodukcija danas ne mogu ostati zatvorene u nacionalnim granicama. u velikoj meri modifikuju ekonomske zakone u meœunarodnim ekonomskim odnosima. Svako globalno druãtvo mora biti samodovoÿno (autarhiåno) meœutim.”23 Ovo bi bila definicija koja se odnosi na savremeno znaåeçe svetskog træiãta kao sveukupnosti razmene roba u svetu... bojkota. i predstavÿa celokupnu ponudu svih proizvoœaåkih zemaÿa u svetu kao i celokupnu traæçu svih potroãaåkih zemaÿa. Wegova pojava vezana je za kapitalizam jer se tek s razvojem kapitalistiåke robne proizvodçe stvara i zavisnost nacionalnih ekonomija od meœunarodne razmene. Beograd. ne mogu viãe unutar svojih granica razvijati sve oblike proizvodçe. Stoga. Razvoj svetskog træiãta doveo je do toga da se vrednost proizvedenih dobara unutar nacionalnih pri-vreda u konaånom obraåunu meri uporeœeçem sa cenama na svetskom træiãtu. Metodi embarga. svetsko træiãte ozbiÿno utiåe na kretaçe. Povezivaçe sve veñeg kruga zemaÿa u meœunarodne ekonomske odnose vodilo je sve veñem znaåaju svetskog træiãta za normalno funkcionisaçe procesa proizvodçe u nacionalnim privredama. str. bilo ãto bi zbog nepovoÿnih prirodnih uslova proizvodça bila nerentabilna. politiåkih. Videli smo da razmena proizvoda postoji joãu prvobitnoj zajednici. Mrkuãiñ. intervencija dræava. 1960. moæe dovesti samo do negativnih posledica za sopstveni razvoj. Na taj naåin. 16. “Svetsko træiãte je teritorijalno neograniåeno. çegova osnovna funkcija je ekonomska. ona zemÿa koja proizvodi uz najniæe troãkove proizvodçe ostvaruje najveñu dobit na 23 Æ. bez ovakve razmene nije moguñe zamisliti normalan tok proizvodçe i reprodukcije u kapitalistiåkom svetu. dolazi do razmene roba bitnih za opstanak i razvoj nacionalnih privreda. razvoj i staçe meœunarodnih odnosa. regionalizma. nijedno druãtvo ne moæe biti apsolutno samodovoÿno. ona moæe izvoziti rudu åelika u dræavu koja ima åeliåane a ova. Meœunarodna ekonomija. Na taj naåin se neprekidno razvija meœunarodna podela rada koja postaje sve znaåajnija sa industrijskom specijalizacijom u proizvodçi. Meœutim. kao politiåke organizacije druãtava. bilo zato ãto nemaju odgovarajuñe prirodne uslove. Za pretkapitalistiåke formacije karakteristiåna je sporadiåna razmena koja je obuhvatila uglavnom retke i luksuzne proizvode i ono ãto je bilo iskÿuåivo vezano za odreœena geograf-ska podruåja i klimatske zone. ovakvo svetsko træiãte nije postojalo oduvek. a æeÿa neke dræave ili regiona da postigne apsolutnu samodovoÿnost. ili zato ãto bi proizvodça bila nerentabilna za svetske uslove. monopola. Sa nastankom kapitalizma. svetsko træiãte odraæava delovaçe i niza drugih åinilaca. Dræave. carina. To ne znaåi da s nastankom kapitalizma tek nastaju meœunarodne ekonomske veze i razmene dobara. kada proizvede åelik moæe ga izvesti u zemÿu koja proizvodi automobile itd. U svoj toj sloæenosti. Samodovoÿnost je uvek relativna.

trpa u xep izvesna klasa. Dok je na unutraãçem træiãtu uspostavÿen neposredan odnos izmeœu sop-stvenika i proizvoœaåa roba. a da pri tom ipak dobija robu jeftinije no ãto bi je sama mogla proizvoditi. Kapital. str. mada tu razmenu. ravnopravnosti i jednakosti. i sama slabije razvijena zemÿa.”25 Eksploatacija je uvek nailazila na otpor. çen stepen zavisnosti ili nezavisnosti. na svetskom træiãtu oni se javÿaju i kao predstavnici jedne dræave i obavÿaju posao razmene uz politiåko odobreçe svoje dræave. taj viãak. ako je politiåki nezavisna. koji se ne plaña kao kvalitativno viãi. 25 Isto. poãto se rad. Naime. koje je uvek postojalo i bilo traæeno. danas se meœunarodna razmena uopãte i ne moæe obavÿati bez veñe ili maçe kontrole dræava.”24Tako se danas moæe zapaziti razvoj jednog sveopãteg procesa u svetu.svetskom træiãtu. Kroz svetsko træiãte podjednako se probijaju procesi saradçe i procesi sukoba u meœunarodnim odnosima. Iz tih razloga razmena na svetskom træiãtu se ne odvija po istim zakonima koji vaæe u unutraãçoj razmeni. Kroz svetsko træiãte se odraæa-va ekonomski i politiåki poloæaj i potencijal jedne dræave. Procesi saradçe se odvijaju u komplementarnoj podeli rada. kao i teæçe dræava da u toj nejednakosti zauzmu boÿu poziciju koja omoguñuje sticaçe ekstra-profita. Isti odnos moæe se dogoditi i prema zemÿi u koju se robe izvoze i iz koje se robe uvoze. a procesi sukoba su najåeãñe posledica nejednake razvijenosti zemaÿa. t. “Dok je na unutraãçem træiãtu razmena zasnovana na razmeni vrednosti. “Favorizovana zemÿa dobija u razmeni natrag viãe rada za maçe rada. prodaje kao takav. Uloga politiåkog åinioca ne ogleda se samo u odnosima razvijenih i nerazvijenih zemaÿa na svetskom træiãtu. ãto raœa procese sukoba i pretvara ih u oruæanu borbu onda kada se eksploatacija æeli i silom nametnuti. nav. 135 . samo je u proãlosti bilo maçe vidÿivo nego danas. IV. “Kapitali plasirani u spoÿnoj trgovini mogu dati viãu profitnu stopu zato ãto se ovde konkuriãe sa robama koje druge zemÿe proizvode s maçe proizvodnih teãkoña. koji u meœunarodnim ekonomskim odnosima znaåi eksploa-taciju slabije razvijenog. da ta zemÿa daje viãe opredmeñenog rada u materiji nego ãto dobija. delo. mada jeftinije nego konkurentske zemÿe. ãto doprinosi visokom stepenu meœuza-visnosti u svetu i razvoju oblika saradçe u meœunarodnim odnosima. S druge strane. Prouåavaçe kretaça na svetskom træiãtu ima veliki znaåaj za razumevaçe meœunarodnih odnosa. Ukoliko se ovde rad naprednije zemÿe valorizuje kao rad veñe specifiåne teæine. Marks. koji dovode do veñopisanog staça iz kojeg proizlazi eksploatacija slabije razvijene dræave u meœunarodnim odnosima. tako da se iz tih elemenata moæe saåiniti dobra slika staça i moguñnosti poloæaja jedne zemÿe ili staça i kretaça u meœunarodnim odnosima uopãte. a vrednost 24 K. koristi politiåka sredstva da tu eksploataciju spreåi i to politiåkim merama protiv automatizma ekonomskih zakona. podreœenosti ili hegemonije. koji se odvija prilagoœavaçem zemaÿa meœunarodnoj podeli rada. 274. tako da naprednija zemÿa prodaje svoje robe iznad çihove vrednosti. profitna stopa se peçe. kao i uopãte kod razmene izmeœu kapitala i rada. naime.

27 K. intenzivniji nacionalni rad. 1972. i razlike çegovog delovaça na svetskom i unutraãçem træiãtu. robne liste. proizvodi za jednako vreme viãe vrednosti. na svetskom træiãtu gubi razliku izmeœu cene na svom i cene na svetskom træiãtu. 262. vrednost robe odreœuje se sadræinom proseånih jedinica svetskog rada. Ove nacionalne proseåne veliåine saåiçavaju dakle skalu. Adamoviñ. 81. Adamoviñ.). trgovina ubrzo povlaåi za sobom kapital u meœunarodni promet. str. nav. ne-razvijene dræave takoœe stimuliraju angaæovaçe dræave u odbrani od dejstva spoÿnog træiãta. na çemu se vrãi samo razmena roba. koja se izraæava u viãe novca. Meœutim. embargo. zbog kojih slabije razvijene zemÿe nisu u staçu da konkurencijom prisile razvijene zemÿe da se odreknu ekstra-profita na svetskom træiãtu a time i eksploatacije slabije razvijenih zemaÿa. 28 Q. S obzirom na to da u meœunarodnim ekonomskim odnosima na svetskom træiãtu uåestvuju. te se tako formira sredça cena. ekonomske integracije. delo. åija je jedinica mere proseåna jedinica svetskog rada. Na svetskom træiãtu 26 26. Marks. str. na çemu se teãko uspostavÿaju pravi odnosi konkurencije zasnovane samo na ekonomskim zakonitostima. Kapital. str. odnosno dolazi do primene jednog univerzalnog kriterijuma.odreœena proseånim druãtvenopotrebnim radnim vremenom. uporeœen s maçe intenzivnim. 46. 136 . tamo maça. jer kapital pospeãuje kretaçe roba. Institut za meœunarodnu politiku i privredu. Danas razvijene dræave pribegavaju dræavnoj intervenciji u ciÿu izvoza krize. Prema tome dræava u åijoj proizvodçi se utroãi viãe rada. Prema tome. Beograd. koja predstavÿa svetsku cenu te robe. Prvobitno. ili su predstavÿene. bojkot. Dræava ñe u ovim odnosima uvek i na razliåite naåine intervenisati (carine. carinske unije itd. suverene dræave. åime takoœe modifikuju delovaçe zakona vrednosti u meœunarodnim odnosima. Na ovaj naåin se u praksi ispoÿava delovaçe zakona vrednosti. Istiåuñi razliku izmeœu unutraãçeg i svetskog træiãta Marks kaæe: “Drukåije je na svetskom træiãtu åiji su sastavni delovi pojedine zemÿe. Q.”26 Na svetskom træiãtu dolazi do konkurencije roba.28Sama åiçenica da se na svetskom træiãtu modifikuje i jedan od najznaåajnijih ekonomskih zakona zakon vrednosti ukazuje na znaåaj svetskog træiãta u æivotu meœunarodne zajednice. prilikom suåeÿavaça roba na svetskom træiãtu. Teorija meœunarodne trgovine.”27Iz ove analize proizlazi da delovaçe zakona vrednosti u meœunarodnim ekonomskim odnosima vodi eksploataciji samo ako postoje razlike u razvijenosti. Sredça intenzivnost rada u svakoj zemÿi je drukåija: ovde veña. Svetsko træiãte je u svom razvoju prolazilo kroz razliåite faze.” Ali zakon vrednosti u svojoj internacionalnoj primeni joãviãe se modifikuje time ãto na svetskom træiãtu i proizvodçi nacionalni rad vaæi kao intenzivniji dogod konkurencija ne prisili “proizvodnu naciju da prodajnu cenu svoje robe spusti na çenu vrednost. i åiji proizvod na unutraãçem træiãtu ima veñu cenu od svetske cene.

ovaj proces nije tekao ravnomerno. 1938. U periodu prvobitne akumulacije kapitala. teæe da uvedu protekcionistiåku politiku u oblast svojih meœunarodnih ekonomskih odnosa. godine. robnih lista i dr. delo. Ova uloga je nametnuta dræavnom silom kolonizatora putem tzv. ubrzo dovodi do sukobÿavaça izmeœu dræava. Meœutim. da bi u toku i nakon velike krize 19291933. bez ikakvih dræavnih uplitaça u çu.je isto tako znaåajno i kretaçe radne snage. B. nav. 32 P. sporadiåne trampe ili karavanskog kretaça egzotiånih proizvoda. uvoznih dozvola. str. 69. A. tako da uvoz u kolonije ima istu carinsku zaãtitu kao i uvoz u metropolu. ona joãuvek za 17% maça od nivoa dostignutog pre krize 1929. Introduction a l’histoire des relations internationales. godine donela zakon o carinama kojima je obuhvatila i svoje kolonije. J. Velika Britanija je oãtro protestvovala. godine. On se prvo poåeo razvijati u Engleskoj. Protekcionizam u spoÿnoj trgovini je ubrzo zahvatio i kolonije zemaÿa koje su vodile ovu politiku. poãto je obezbedila potpunu nadmoñna svetskom træiãtu. Ovakvu vrstu zaãtite dræave sprovode na razliåite naåine: putem carina. str.29 Poãto je Velika Britanija najpre sprovela prvobitnu akumulaciju kapitala. Renouvin. Colin. Francuska je veñ1892.. tako da je Francuska morala da popusti. Duroselle. Protekcionizam podrazumeva intervenciju dræave u spoÿnoj trgovini s ciÿem razvoja domañe industrije od konkurencije spoÿa.32To je posle29 P. tako da je ova zemÿa postala ubrzo “radionica” åitavog sveta. Nemaåka itd. 31 Kada je Francuska podvela pod svoj carinski zakon Madagaskar. 72. 1966. B. Duroselle. ona je prva stupila u sledeñu. a naroåito nastankom imperijalizma. zemÿe koje su kasnije stupile na put industrijalizacije. Zato je ona mogla da nastoji na slobodi spoÿne trgovine u ovoj fazi. 30 Isto. A.30 Ãireçe protekcionizma u ekonomskoj politici zemaÿa u meœunarodnim odnosima. Paris. dræava igra znaåajnu ulogu u privredi a naroåito u nasilnom uspostavÿaçu meœunarodne podele rada putem osvajaça kolonija kojima je nameçena uloga snabdevaåa sirovina. kada je definitivno doãlo do zatvaraça kolonijalnih træiãta. tako da je uoåi Drugog svetskog rata. SAD. 137 . jer je i ona svojevrsna roba u kapitalistiåkoj robnoj proizvodçi. Kretaçe roba Razvoj robne proizvodçe prekida dotadaãçe primitivne oblike meœunarodne razmene. Francuska. Renouvin. J. zahvaÿujuñi premoñi svoje industrijske proizvodçe koja u to vreme nije imala ozbiÿnije konkurente u svetu. naãavãi se pred nadmoñnom engleskom industrijom. Ona je uvela liberalistiåke koncepcije u spoÿnu trgovinu.31 Posle Prvog svetskog rata protekcionizam ponovo uzima maha. “kolonijalnog pakta” koji je zabraçivao kolonijama da razvijaju industrijsku proizvodçu i ostavÿao metropoli monopol u transportu i trgovini. godine doveo do naglog pada meœunarodne trgovine koja se teãko oporavÿa. Meœutim. ãto stvara u istoriji meœunarodnih odnosa specifiåne imperijalistiåke sukobe i ra-tove. liberalistiåku fazu kapitalizma.

Isto tako. Holandijom i dr. Ãvajcarskom. Sigurno je da svi navedeni sistemi spoÿne trgovine mogu u sebi nositi opasnosti od sukobÿavaça ili voditi saradçi. bio je da u meœunarodnim odnosima obezbede politiåku moñputem jaåaça vojne sile. Maroko. Iran. Francuska i SAD su putem ugo-vora sa ovom velikom zemÿom ustanovile svoje ekonomske zone u kojima kineska dræava nije mogla slobodno uvoditi carine za robu ovih zemaÿa. Liberalizam. moæe se reñi da svakoj dræavi u nekoj ekonomskoj grani odgovaraju principi libe-ralizma u spoÿnoj trgovini a u drugoj protekcionizam. moæe se desiti da ako zemÿa A ne zatvori svoje træiãte za neke proizvode zemÿe B. ukoliko postoje drugi uslovi za taj razvoj. Meœutim. tako da se protekcionizam skoro pretvara u autarhiju. koju su povele ove dve dræave. Sliåna je situacija i sa drugim zemÿama. godine. Ti razliåiti interesi mogu biti iskÿuåivi ili komplementarni. jer se onda na çu ne moæe delovati ekonomskim sredstvima pritiska. ãto je sa svoje strane doprinelo ustanovÿavaçu razliåitih sistema u spoÿnoj trgovini. Turska carevina je do 1774. U XIX veku primena sile u meœunarodnim odnosima bila je redovna pojava prema kolonijama ili polukolonijama. Belgijom. autarhija. Velika Britanija. koje je trebalo da sluæe ovim dræavama kao izvori sirovina. imperijalistiåke sile su stvarale sfere ekonomskog uticaja nametaçem odgovarajuñih ugovora putem sile. protekcionizam. veñu granicama koje su ugovorom utvrœene. ona pretrpi ãtetu. Istovremeno. Nemaåka. sve su to oblici iza kojih stoje razliåiti interesi. iz åega je proiziãao samo Drugi svetski rat kao zavrãetak tih snova o svetskoj vladavini. S ciÿem sticaça træiãta i çegovog monopolisaça za izvoz svojih roba. Sijam. od åega u najveñoj meri zavisi i vrsta odnosa na meœunarodnom planu. ãto je naroåito sluåaj sa faãistiåkim dræavama Italijom i Nemaåkom posle 1935. koja je kasnije uãla u igru meœunarodne imperija-listiåke podele 138 . Tipiåan primer takvog stvaraça ekonomskih sfera uticaja je u to vreme bila Kina. a u zavisnosti od stepena razvijenosti zemaÿa koje u tome uåestvuju. Zatvaraçem træiãta zemÿa A moæe da nanese ãtetu zemÿi B. Tako i na ovom planu meœunarodnih ekonomskih odnosa dolazi do primene politike sile razliåitim sredstvima. ãto je u zavisnosti od razvijenosti svake od çih. Ærtve ovog pritiska su bile u poåetku male zemÿe. da bi apetiti rasli s potrebama do ideja o vladavini åitavim svetom. Ciÿevi ovih zemaÿa su zato ubrzo svedeni na zadovoÿeçe svojih potreba iz meœunarodnih odnosa putem sile. od imperija-listiåkih zemaÿa. Ciÿ ove autar-hijske politike. Ovi ugovori nazvani su “kapitulacije” i çih je kasnije Turska potpisala i sa Velikom Britanijom.dica velikog zatvaraça dræava posle velike krize. za koju je ekonomska samodovoÿnost povoÿna. godine sklopila ugo-vor sa Francuskom da neñe cariniti francusku robu sa viãe od 5%. Neravnomeran razvoj u svetu doveo je do nejednakog poloæaja zemaÿa na svetskom træiãtu. Protek-cionizam je samo reakcija na liberalizam. i tu je teæça ka autarhiji pokazala da je do çe nemoguñe doñi u apsolutnim razmerama. jer ñe to usporiti ili onemoguñiti razvoj sopstvene proizvodçe u datoj privrednoj grani. morali su sklopiti sliåan ugovor.

str. 33 Nav. bilo putem narodnooslobodilaåkih ratova. eksploatacije ili politike zavisnosti u tom ciÿu. najviãe. godine. Posle velike krize 1929. nav. delo. imperijalistiåke zemÿe su nastojale da na drugim stranama uspostave putem koncesija monopolska prava za koriãñeçe sirovinskih izvora i træiãta niza zemaÿa svih kontinenata sveta. koji povezuje sve delove sveta u jedinstvenu proizvodno-sirovinsku celinu. i danas izaziva otpore. te je sliåne ugovore sklopila s Turskom. 137144. To poveñava razlike u privrednom razvoju jednih i drugih zemaÿa.34 Promene u razvoju proizvodnih snaga meçaju postepeno odnos industrijskih i sirovinskih proizvoœaåa. Stojanoviñ. Etiopijom i dr. u vremenu izmeœu dva rata. 7577.33 Razvoj industrije zahtevao je obezbeœeçe sirovina. 34 R. bilo putem politiåke borbe mir-nim sredstvima. zemÿe-proizvoœaåi sirovina imaju veliki znaåaj u odnosima sa industrijskim zemÿama. delo. Kinom. kao novi oblici naruãa-vaça ravnopravnih odnosa koji u meœunarodnim odnosima jedino mogu voditi razvoju procesa saradçe. stvaraçe carinskih saveza. Iz toga je proizaãlo da je vrednost tih roba u svetskoj trgovini kroz åitav XIX vek. svodili na sporazumevaçe imperijalistiåkog karaktera: podela træiãta ili. U vreme prerastaça kapitalizma u monopolski stadij. Pored kolonizacije. Sigurno je da ovakav odnos na svetskom træiãtu ima ozbiÿne posledice u politiåkim odnosima u kojima se danas stvaraju neokolonijalistiåki oblici zavisnosti. jer su se u tadaãçim uslovima. str. Ovi antagonizmi obeleæavaju epohu savremenih meœunarodnih odnosa u kojima su oni jedna od najveñih protivureånosti. stvara se odnos u meœunarodnoj podeli rada u kojoj se na jednoj strani pojavÿuju industrijski proizvoœaåi a na drugoj proizvoœaåi sirovina. godine. bila izjednaåena. ãto raœa nove vidove antagonizma izmeœu çih. kao pokazateÿ i åinilac kretaça u savremenim meœunarodnim odnosima. postepeno opada vrednost sirovina u obimu svetske trgovine. ãto je doprinelo velikom razvoju saobrañaja. 139 . jer su potrebe za sirovinama i hranom dovele do çihove visoke vrednosti na svetskom træiãtu. U tom izjednaåenom odnosu.sveta. pa sve do 1929. Ova nastojaça dræava su naroåito doãla do izraæaja posle Prvog svetskog rata zbog porasta protekcionizma. Iranom. Na ovaj naåin svetsko træiãte. utiåe na çih i odreœuje pravce moguñih daÿih kretaça u ovim odnosima. Ovi pokuãaji koji su åiçeni u krilu Druãtva na-roda nisu urodili plodom. Ogroman znaåaj meœunarodne podele rada za razvoj svake dræave naveo ih je da se svesno angaæuju na prevazilaæeçu iskÿuåivih interesa koji neminovno vode sukobÿavaçu. Kao posledica neravno-mernog razvoja industrije u svetu. brzo se prilagodila ovim metodama. Nametaçe neokolonijalistiåkih oblika zavisnosti i eksploatacije. kao i u svim ranijim sluåajevima u istoriji. teæilo se monopolisaçu sirovinske osnove i træiãta industrijskih proizvoda. Stalno prisustvo ovih oblika borbe u savremenim meœunarodnim odnosima ukazuje na moguñnosti i pokuãaje iskoriãñavaça tih moguñnosti da se nametne odnos hegemonije. To je dovelo do kolonizacije u svetskim razmerama.

kao ãto je EKOSOK. delo. posebno trgovini i meœunarodnom finansiraçu zemaÿa u razvoju. geografska i ekonomska raspodela kretaça kapitala imala je isti odnos. Pored niza organa i specijalizovanih ustanova. Izvoz kapitala je donosio metropoli viãestruke koristi. putem izvoza zastarele investicione opreme u kolonije produæavali çihov ekonomski vek zahvaÿujuñi eksploataciji jeftine radne snage. GAT. 36 140 . kao dvema zemÿama u kojima se kapitalizam u to vreme veñpoåeo razvijati. 35 P. str. drugo. Ova konferencija postavila je sebi za ciÿ da raspravÿa i utvrdi puteve za prevazilaæeçe staça koje postoji u savremenim meœunarodnim ekonomskim odnosima. jedan od neposrednih uzroånika brze kolonizacije sveta krajem XIX i poåetkom HH veka. i uzroånik imperijalistiåkih sukobÿavaça izmeœu dræava te epohe. 145. J. 1964. B. godine oko 49% izvoza kapitala iãlo je u zemÿe proizvoœaåe sirovina. naplañivali svoje investicije i. Pre svega. B.35 Meœutim. Konferencija UN o trgovini i razvoju postala je stalni organ Generalne skupãtine UNUNCTAD. godine doãlo je u Æenevi do odræavaça Konferencije o trgovini i razvoju. Najzad. kreditori su u obliku profita. Kapitalne investicije u stranim zemÿama su uvek imale za ciÿ razvijaçe robnog prometa. Stojanoviñ. delo. nav. nav. Meœunarodno kretaçe finansijskih sredstava u ranijim epohama zabeleæeno je samo kao kretaçe koje odobrava jedna dræava da bi data finansijska sredstva mogla biti stavÿena na raspolagaçe drugoj dræavi. Kretaçe kapitala U drugoj polovini XIX veka meœunarodno kretaçe kapitala dobija prvorazredni znaåaj u meœunarodnim ekonomskim odnosima i meœunarodnim odnosima uopãte. Doprinos UN ovom poÿu naroåito je znaåajan u odnosima razvijenih zemaÿa i zemaÿa u razvoju. 1923. putem izvoza kapitala.Posle Drugog svetskog rata åine se veñi napori na svesnom usmeravaçu meœunarodne trgovine i otklaçaçu negativnih dejstava svetskog træiãta. koje se bave unapreœeçem meœunarodne trgovine. R. Dok je vrednost trgovine industrijskih proizvoda bila ravna vrednosti sirovinske proizvodçe. Duroselle.36Kada je nakon zavrãetka Prvog svetskog rata doãlo do stagnaRenouvin. Ova pojava zabeleæena je i u istoriji poåev od XVI veka. Principi ekonomske saradçe postavÿeni su u samoj Poveÿi Ujediçenih nacija. str. ãto je unapreœivalo izvoz iz metropole. tek u drugoj polovini XIX veka kretaçe kapitala dobija takve razmere da bitno utiåe na odnose izmeœu dræava. stvarana je veña potraæça robe iz metropole. Izvor kapitala je postao metod eksploatacije na meœunarodnom poÿu. kao ãto su Evropska ekonomska zajednica (EEZ). Stvaraju se stalne i stabilne ekonomske integrisane zajednice. i to u ekonomskoj politici Engleske i Holandije. koji je u kolonijama bio znatno viãi. 126.

Vrednost privatnih investicija u inostranstvu uoåi Prvog svetskog rata bila je ravna vrednosti svetske trgovine. Prvo.40Oni su se svodili na str. ãto se sve svodilo na tzv. B. imperijalistiåke sile su nametale “politiåku zaãtitu” svojim investicijama putem kolonizacije. u celom periodu do Prvog svetskog rata. Osnovne promene koje su nastale u meœunarodnom kretaçu privatnog kapitala posle Prvog svetskog rata. Duroselle. jedno veliko træiãte i izvor sirovina izvuåeni su iz svetskog imperijalistiåkog sistema. posledica su. kada je reå o izvozu kapitala u nezavisne dræave. New York. da li se o dræavi kojoj se odobravaju krediti moæe razmiãÿati kao o buduñem savezniku ili ne. Za sve ove sluåajeve ima mnogo primera u istoriji meœunarodnih odnosa.37 Uporedo sa procesom razbijaça sistema meœuna-rodnih ekonomskih odnosa u svetu se razvija socijalizam kao univerzalni proces. putem kredita i pomoñi koje dræave neposredno ili preko multilateralnih ugovora ili organizacija odobravaju drugim dræavama. i pobede socijalistiåke revolucije u Rusiji. da li je jedna dræava saveznik u postojeñoj ravnoteæi snaga ili se nalazi u protivniåkom taboru. 146. Stojanoviñ. Tako recimo. Egipat. Maroko. dok je istovremeno odobravala velike kredite Rusiji. Tunis. U periodu 101914. str.cije sirovinskog izvoza. nav. 1949. J. kretaçe kapitala se skoro potpuno zaustavilo i to traje skoro do Drugog svetskog rata. da bi u velikoj krizi 1929. Francuska joj je otvorila kredite itd. godine. i centralnoameriåke dræave bile su åesto objekti ovakvih metoda.39 Drugo. uæivajuñi çenu punu zaãtitu u meœuna-rodnom prostoru. ako je reå o kretaçu kapitala prema nerazvijenim zemÿama. da li se neka dræava iz protivniåkog tabora moæe pretvoriti u saveznika ako bi joj se odobrili krediti.. Nakon revolucije nije bilo viãe moguñe sprovoditi sveopãtu deobu sveta.38U toku krize. 3. Turska. delo. 141 . ovaj mehanizam poåiçe da slabi. meœunarodno finansiraçe se odvija u mnogo veñem obimu. delo. delo. u najveñoj meri. 40 Nav. Francuska nije dozvolila izvoz kapitala u Nemaåku. U toku rata i posle çega. ãto je imalo ogroman politiåki i ekonomski znaåaj. Renouvin. 38 R. nav. U nastojaçu da se Italija privuåe u politiåki savez protiv Nemaåke. “politiku topovçaåa”. Les mouvements internationaux de capitaux entre les deux guerres. To odobreçe je u najveñoj meri zavisilo od konstelacije meœunarodnih odnosa. koja je bila glavni francuski saveznik. Takva podela rada je bila nametnuta silom i ona je sadræala eksploataciju industrijski slabije razvijene strane. politiåki razlozi su bili veoma znaåajni kod odobravaça tog izvoza. str. Sa velikom krizom vrednost svetske trgovine prelazi za 5% vrednost investicija. 39 P. 159. godine definitivno prestao da funkcioniãe. 140143. Nastaju promene u tehnologiji koje postepeno naruãavaju uspeãno funkcionisaçe meœunarodne podele rada na bazi industrijski proizvoœaå prema sirovinskom proizvoœaåu. Oktobarska re-volucija izvukla je ovu veliku zemÿu iz lanca meœunarodnih ekonomskih odnosa stvorenih u imperijalizmu i na imperijalistiåki naåin. str. To je ostavilo posledice i na kretaçe privatnog kapitala. ili drugim putem. Izvoz privatnog kapitala redovno je bio prañen budnim okom dræave iz koje je on izlazio. 37 Un Doc.

Pomoñzemÿama u razvoju proizaãla je iz potrebe da se smaçi nastali ekonomski jaz izmeœu razvijenih industrijskih zemaÿa i nerazvijenih zemaÿa. 42 R. Primera koji govore o uslovima politiåke prirode kod davaça pomoñi ima mnogo. ideoloãki i strateãki ciÿevi velikih sila. Kada je Kamboxa priznala NR Kinu 1958. nastalog posle ovoga rata. Pored politiåko-strateãkog znaåaja.neposrednu primenu sile s ciÿem zaãtite svojih investicija ili otvaraça træiãta za çih. godine. Kakvi su ti metodi bili. 142 . privatni kapital gubi znaåaj u odnosima izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemaÿa jer viãe nije mogao biti realizovan kroz izvoz sirovina iz nerazvijenih zemaÿa. str. U posleratnoj meœunarodnoj zajednici. godine.383 miliona dolara. SAD su imale za ciÿ i pokriñe dolarskog deficita u svetu. Kad je Egipat odbio uslove za dobijaçe pomoñi od Zapada za gradçu brane (uslovi su se sastojali u zahtevu da zapadne sile SAD i Velika Britanija kontroliãu egipatske finansije i da Egipat pristupi Bagdadskom paktu). Sukobi velikih sila na ovom poÿu sadræe niz elemenata poznatih od ranije. Isto tako. a to je ugroæavalo realizaciju proizvodçe u razvijenim zemÿama. U drugoj etapi.. 162. delo.”41 Posle Drugog svetskog rata nastaje znaåajna prekretnica. ãto javno finansiraçe preovlaœuje u odnosima izmeœu dræava. SAD i Velika Britanija su primenile niz mera pritiska na ovu zemÿu. u tom smislu. predstavÿa samo “ustavnu fikciju u koju joãsamo pravnici veruju. nav. ovo kretaçe se usmerava prema nera-zvijenim zemÿama u vidu bilateralne ili multilateralne pomoñi i kredita. Kada je Mosadik hteo da Iran vodi nezavisnu politiku. Velika Britanija je blokirala çegova sterlinãka sredstva a SAD su naglo smaçile kupovinu egipatskog pamuka. i po Marãalovom planu od 1948. optereñenoj sukobima dva bloka. str. vlada SAD pozajmila je saveznicima 55. Privatni kapital je oåigledno bio nemoñan da zadovoÿi ove potrebe.42 Kretaçe javnih kredita se nastavÿa posle Drugog svetskog rata i to u dve osnovne etape: prvo. SAD su mu uskratile ekonomsku pomoñ. krediti i pomoñneposredno upuñena saveznicima u robi uz vojnu ekonomsku pomoñpo Trumanovoj doktrini Gråkoj i Turskoj 1947. Takav sluåaj imamo i sa gradçom Asuanske brane u Egiptu. Stojanoviñ. najboÿe je izrazio engleski dræavnik Lord Kerzon (Lord Curzon) kada je rekao da suverenost zemaÿa koje prihvataju specijalne garantije uz neposrednu vojnu podrãku. dok su istovremeno drugom vrstom “pomoñi” uticale da vlada Mosadika padne. pomoñzemÿama u razvoju u velikoj meri nosi na sebi tragove tih sukoba te se kroz çu åesto proturaju politiåki. 147. Ovaj jaz se pokazivao sve opasnijim i za same razvijene zemÿe. Davaçe pomoñi uz politiåke i druge uslove åini tako i daÿe silu prisutnom u politici razvijenih zemaÿa prema nerazvijenim zemÿama.. glavnih davalaca pomoñi. delo. 41 Nav. SAD su vrãile pritisak na çu pod pretçom da ñe uskratiti daÿu pomoñako ne pristupi SEATO paktu. jer su zemÿe u razvoju bivale sve slabije kao kupci na svetskom træiãtu. koja poåiçe 1949. U toku i neposredno posle Drugog svetskog rata.

43 Nesvrstane zemÿe su oduvek odbijale da primaju pomoñpod politiåkim uslovima. 159. poãto je mogao oslabiti englesku privredu koja se nalazila u poåetnom stadiju kapitalistiåkog razvoja.Pomoñzemaÿa u razvoju odraæava se i na samu ravnoteæu snaga. kao ãto su Engleska. ãto smaçuje moguñnost politiåkih manipulacija oko ovog novog instrumenta u meœunarodnim odnosima. Prednost pruæaça pomoñi preko UN jeste. Znaåaj koji radna snaga ima u razvoju zapaæen je joãu merkantilistiåkoj fazi kapitalizma. Joãna prvom zasedaçu UN postavÿeno je ovo pitaçe. ove zemÿe doprinose da ova organizacija preuzima na sebe sve veñi deo poslova meœunarodnog finansiraça zemaÿa u razvoju. u tome ãto se na taj naåin umaçuje moguñnost politiåkih manipulacija prilikom davaça ove pomoñi. delo. Krajem 1957. ne samo na kretaçe meœunarodne trgovine i meœunarodnog finansiraça. Engleska je zemÿa koja je u toj fazi donela zakon koji je spreåavao odlazak struåne radne snage u inostranstvo. veñi na kretaçe radne snage u svetskim razmerama. Preko UN naroåito se uspeãno razvijala tehniåka pomoñzemÿama u razvoju. izvozom radne snage u svoje kolonije ili u SAD. Posledçih godina. tako da se kretaçe radne snage na svetskom træiãtu obavÿa paralelno sa kretaçem roba i kapitala. To ãto se kapitalizam nije ravnomerno razvijao ostavilo je posledice. godine Nehru je u parlamentu svoje zemÿe izjavio sledeñe: “Ukoliko bi inostrana pomoñbila stavÿena ma i u najmaçoj meri u zavisnost od naãe politike. nakon åega se ameriåka pomoñovoj zemÿi naglo poveñala. Razvijenije kapitalistiåke zemÿe. V. str. Åitava mreæa organa UN izgraœivana je oprezno i uz teãkoñe i prepreke koje su proizlazile iz sukoba interesa velikih sila na ovom poÿu. mi se u potpunosti odriåemo takve pomoñi i pretpostaviñemo joj smrt od gladi i bede”. ãto deluje u pravcu popuãtaça monopola velikih. dok ekonomska i finansijska pomoñjoãuvek u najveñoj meri ide neposredno po bilateralnim ugovorima ili preko regionalnih ekonomskih organizacija. koji se na tom poÿu stalno produbÿuje. Joã1952. pre svega. godine SSSR je odobrio Indiji kredite. 43 Nav. 143 . doprinosi da pomoñzemÿama u razvoju postepeno preraste u stalni institut meœunarodnih ekonomskih odnosa i sluæi razvoju onih procesa koji vode saradçi u meœunarodnim odnosima. Kretaçe radne snage Razvoj kapitalizma pretvorio je radnu snagu u robu. Svojim stavovima u Ujediçenim nacijama. kao potpredsednik SAD. Francuska i Nemaåka. Ove teãkoñe su upravo odraz toga staça i predstavÿaju indikatore u odnosima sile u procesima sukoba u meœunarodnim odnosima. i od tada na svakom zasedaçu ono je imalo vaæno mesto u dnevnom redu svetske organizacije. izjavÿuje da je ciÿ ameriåke pomoñi u Aziji “da se ne dozvoli jaåaçe uticaja SSSR u Aziji”. U to vreme R. Ovakav stav nesvrstanih zemaÿa. Nikson. male i sredçe zemÿe sve viãe uåestvuju u opãtoj sumi pomoñi zemÿama u razvoju.

a s druge. Radna snaga iz maçe razvijenih zemaÿa odlazi u razvijene industrijske zemÿe. kao i na celu meœunarodnu zajednicu. Ovo doprinosi tome da dræave sve viãe napuãtaju autarhijske metode razvoja i teæe organizovanom stvaraçu ãirih træiãta i organizovanoj podeli rada. reãavaju problem relativnog demografskog viãka stanovniãtva. grupe dræava stvaraju viãe ili maçe autarhiåne regionalne zajednice unutar kojih se razvija autarhiåna proizvodça. visokih struåçaka i nauånih radnika. Poãto industrija nije joãmogla da primi sav ekonomski viãak radne snage iz poÿoprivrede. Razjediçenost svetskog træiãta danas Nacionalno træiãte u savremenim uslovima razvoja postaje nedovoÿno. danas emigracija takoœe ima iste tokove kao i nekad. Za tu proizvodçu takoœe se obezbeœuje zatvoreno regio144 . Kretaçe radne snage u meœunarodnim razmerama ostavÿalo je ozbiÿne posledice ekonomske i politiåke prirode. kako na dræave emigracije tako i na dræave imigracije. Ãpanija i Portugal. s obzirom na nuænost specijalizacije u proizvodçi i podele rada u svetskim razmerama. Ova regionalna podvojenost doprinela je da doœe do raœaça jedne protivureåne situacije u svetu: s jedne strane. svetsko træiãte mora imati univerzalni karakter. uglavnom privremena emigracija. G. Meœutim. odlazak u prekomorske zemÿe u ekonomsku emigraciju uglavnom znaåio definitivno napuãtaçe otaxbine. U savremenim meœunarodnim odnosima kretaçe radne snage zau-zima znaåajno mesto u odnosima dræava. indikatori su uloge i mesta date zemÿe u svetskoj privredi. zatim Italija. ideoloãka i politiåka podeÿenost u svetu pogodovala je stvaraçu regionalnih ekonomskih zajednica træiãta i podele rada (uglavnom na politiåko-ideoloãkoj osnovi). Slabije razvijene zemÿe Istoåne Evrope (uglavnom slovenske zemÿe u Austrougarskoj). tako da se danas u svetu vodi prava utakmica. ãto usporava çen sopstveni razvoj. jer je ova danaãça. oko privlaåeça struåçaka i nauånika na rad u jednoj zemÿi. a naroåito. Ono se razlikuje od ekonom-ske emigracije u proãlosti. U ovom kretaçu radne snage. Privredni i druãtveni razvoj danas se ne mogu zamisliti bez visokih struånih i nauånih kadrova. åime se poskupÿuje proizvodça. a struåçaka i nauånika posebno. druãtveno-ekonomska.Kanadu i Latinsku Ameriku. uglavnom izmeœu visoko razvijenih zemaÿa. ãto je umaçilo univerzalni karakter svetskog træiãta. jer samo tako moæe sluæiti kao regulator meœunarodnih ekonomskih odnosa i razvoja svake pojedine nacionalne privrede. Nekada je ekonomska emigracija bila konaåno iseÿeçe iz jedne zemÿe i useÿeçe u drugu. posebna paæça se poklaça kretaçu struåne radne snage. on odlazi u prekomorske zemÿe u kojima ostvaruje boÿe ekonomske efekte u uslovima nestaãice radne snage. raste stepen meœuza-visnosti u svetu. Meœutim. Kretaçe radne snage uopãte. izvozom radne snage reãavaju pitaçe demografskog viãka koji u zemÿi jednostavno nije mogao prodati svoju radnu snagu. na svetskom træiãtu i u meœunarodnim ekonomskim odnosima uopãte. Ekonomski gledano.

jer se teæi proizvodçi svega ãto je regionu potrebno. industrijski razvijene zemÿe bi morale u prvoj fazi da obezbede povoÿniji tretman razmeni sa zemÿama u razvoju. te zbog toga ima relativno mali ekonomski znaåaj. Ovakav oblik meœuzavisnosti ne pogoduje razvoju meœunarodne saradçe. çegov razvoj i odnose sa drugim druãtvima. a dræave ne nastaju i ne postoje drukåije veñkao teritorijalna druãtva. industrijska proizvodça je znatno nadmaãila vrednost proizvodçe sirovina. Geografski åinilac Ÿudska druãtva æive u razliåitim prirodnim sredinama i uslovima kao ãto su klima. Ovaj razvoj je stvorio ogroman ekonomski jaz izmeœu te dve grupe zemaÿa tako da je dovedeno u pitaçe normalno funkcionisaçe meœunarodnih ekonomskih odnosa. Na taj naåin bi industrijski razvijene zemÿe samo vratile zemÿama u razvoju jedan deo sredstava koje ostvaruju u neravnopravnoj meœunarodnoj ekonomskoj razmeni. Novi meœunarodni ekonomski poredak bi mogao otkloniti uzroke podreœenog poloæaja jednog broja zemaÿa u svetskoj ekonomiji i to na taj naåin ãto bi se u svetskim razmerama uåinila preraspodela podele rada putem industrijske specijalizacije regiona i zemaÿa. Naglim razvojem tehnologije. Takav tok stvari vodi narastaçu antagonizma. Geografski materijalisti i geopolitiåari su geografskom åiniocu davali dominantnu ulogu u æivotu druãtva. odnos industrijski razvijenih zemaÿa i zemaÿa u razvoju na svetskom træiãtu vrlo je nepovoÿan za ove posledçe. Razumÿivo je da zemÿe u razvoju ne mogu biti zadovoÿne ovakvim staçem. çegovom razvoju. Na ovaj naåin se ne moæe postiñi optimalna meœunarodna podela rada. geografski uslovi sredine i poloæaja teritorije jedne dræave doprinose çenom poloæaju u datom vremenu u kome postoji odreœen stepen i oblik meœuzavisnosti na meœunarodnom planu. kulturne i socijalne procese u savremenoj meœunarodnoj zajednici. Razumÿivo je da ovi uslovi deluju na poloæaj svakog druãtva. veñi na politiåke. zasnovan na podeli rada izmeœu industrijskih proizvoœaåa u proizvoœaåa siro-vina. S obzirom na to da su meœuna-rodni odnosi pre svega odnosi izmeœu dræava. nastajaçu i razvoju svih druãtve145 . çegovo delovaçe se odraæava ne samo na meœunarodne ekonomske odnose. joãuvek nije bitno izmeçen. te se u meœunarodnim odnosima zalaæu za uspostavÿaçe novog meœunarodnog ekonomskog poretka.nalno træiãte. 2. Ovi procesi bitno utiåu na ekonomsku meœuzavisnost koja se ogleda na svetskom træiãtu. stvara izolovane grupacije koje se meœusobno suprotstavÿaju. koji su posledica veãtaåkog stvaraça nepovoÿne strukture meœuna-rodne podele rada. jer uåvrãñuje nejednakosti. poãto je razmena izmeœu regiona optereñena politiåkim sukobima. S druge strane. umesto harmoniånog razvoja svetske privrede u celini. Samim tim. priroda tla i geografski poloæaj. Meœunarodni ekonomski poredak nastao u imperijalizmu. kao i da obezbede veñe priticaçe investicija u ove zemÿe s ciÿem çihovog ekonomskog razvoja. Za uspeãno uvoœeçe novog meœunarodnog ekonomskog poretka.

na svetskom træiãtu i u meœunarodnoj podeli rada. Tu se mogu navesti oni teoretiåari koji taj znaåaj pripisuju klimi ili reÿefu tla. putem boÿe organizacije proizvodçe ili veñeg radnog angaæovaça druãtva koje je u pitaçu. ona shvataça koja geografskom poloæaju zemÿe pripisuju determinantnu ulogu u razvoju i æivotu druãtva. odnosno nepovoÿni. ne mora da bude. mora i reke postaju putevi veza i saradçe ili prostori sukoba meœu narodima. 45 M. moglo zakÿuåiti da u odnosu izmeœu dve dræave. veñih stvara rad. U velikom delu ÿudske istorije. Da je to sluåaj. ali i potrebu da se prouåavaju. koje se razlikuju po ovim uslovima.”45 Istovremeno. igraju istu ulogu. U primitivnim uslovima razvoja tehnike. Danas se razvijena industrija nalazi na prostorima na kojima åesto nema potrebnih sirovina niti energije. Sa nastankom dræave nastaçenost je uklopÿena u po44 M. deluje samo u odreœenim uslovima razvoja. a to ñe nesumçivo delovati i na çihov meœusobni odnos i na çihovo mesto u meœunarodnoj zajednici. naroåito. Oni samo pruæaju moguñnost a ne stvaraju vrednost. Dræavna teritorija Videli smo da ÿudsko druãtvo poåiçe da se teritorijalizuje tek krajem sredçeg stupça varvarstva. s glediãta razvitka druãtva. posedovaçe nafte nije imalo nikakvog znaåaja za druãtveni razvoj i bogatstvo sve dok nije pronaœena tehnologija za çenu upotrebu. pa i meœunarodnih odnosa. Na taj naåin je i sam geografski poloæaj. planine. To. 1957. kao i samim kvalitetima tla i. Milutinoviñ. U tom smislu. to nikako ne znaåi. Ovaj odnos izmeœu prirodnih uslova u razvoju i samog razvoja razreãavao se kompenzacijama. maçe ili viãe povoÿni. zemÿe koje imaju najpovoÿnije prirodne uslove bi trebalo da imaju i najrazvijeniju tehnologiju. 243. str. Moæemo smatrati da “pojedini geografski faktori mogu biti. nastaju razlike u proizvodnosti rada. jer imaju znaåaja u meœunarodnim odnosima. delo. nav. Sa promenama u razvoju mate-rijalne proizvodçe. kao i drugi prirodni uslovi. reke. Iz ovoga bi se. Titograd. meça se i znaåaj geografskih åinilaca. ãto je znaåajno za analizu meœunarodnih odnosa. Meœutim.44 Geografski åinilac. A. geografski åinilac deluje na poloæaj i ponaãaçe jedne dræave u meœunarodnim odnosima. mora. na svakom stepenu razvitka druãtva.nih procesa. 146 . da su ovi prirodni uslovi determinanta razvoja uopãte. odreœen stupçem razvoja. åinili se nepremostive prepreke koje su onemoguñavale dodire meœu narodima i kulturama. ãto ukazuje na çihov relativan znaåaj. odnosno maça povoÿnost pojedinih strana geografske sredine. treba podvuñi da u postojeñim uslovima razvoja pro-izvodçe. Sa razvojem tehnike. Milutinoviñ. Geografski materijalizam. meœutim. moæemo razlikovati viãe geografskih elemenata kojima se daju determinantne uloge u delovaçu prirodnih uslova na æivot åoveka i druãtva. bez sumçe. mora se uvek odmeravati prema stepenu razvitka druãtva. Ali na geografske faktore ne moæemo gledati tako kao da oni uvek. Veña. kao i çegovog mesta i uloge u odnosima sa drugim druãtvima. meœutim.

Takav je sluåaj bio i sa Rimskom imperijom. koje su bile najsigurnija prepreka brzim upadima osvajaåa na teritoriju neke dræave. prerasta u brojnu skupinu kojoj se u jedan od osnovnih zadataka stavÿa zaãtita granica i teritorijalnog integriteta. 147 . Dræavne granice u tim uslovima nisu. tako i saobrañajne moguñnosti. U daÿoj proãlosti. situacija u tom pogledu nije bila bitno drukåija. Poznato je da je nakon francuske revolucije 1789. U antiåkoj Gråkoj. bilo nemoguñe taåno utvrditi granice francuske dræave. Naime. S druge strane. graniåne linije nisu bile sasvim taåno utvrœene dokumentima koji bi u svako doba mogli sluæiti kao dokaz u eventualnom graniånom sporu. uspostavÿa se neki vid svojine na zaposednutoj teritoriji i ona je ograniåena prostiraçem zaposednute teritorije. videli smo. Na istaknutim strategijskim taåkama postavÿene su vojne posade kao znak prostiraça suvereniteta dræave. prema tome mogle preuzeti ulogu “åuvara” unutraãçeg træiãta i domañeg proizvoœaåa od strane konkurencije. Pitaçe razgraniåeça izmeœu dræava dobija znaåajno mesto u meœunarodnim odnosima. Ti odnosi su meœunarodni odnosi. godine. U domenu çene oruæane sile stvara se “narodna vojska” koja. Etniåke granice. pitaçe dræavnih granica nije moralo biti tako strogo postavÿeno. a. a poveñana ekonomska meœuzavisnost traæi zaãtitu nacionalne privrede koja nastaje s nastankom nacionalne dræave. Vojna sila tako prestaje da bude samo oruæana zaãtita pojedinih feudalaca i çihovih poseda veñprerasta u opãte-druãtveni organizam. Granica je linija koja razdvaja dve dræave i preko koje se odvijaju odnosi izmeœu tih dræava. te vremenom nastaju odreœeni principi koji su proiziãli iz potrebe dobijaça takvih granica koje bi u najveñoj meri garantovale nacionalni prosperitet i nacionalnu bezbednost. Pored niza drugih znaåajnih posledica. na bazi opãte vojne obaveze. teritorijalizacija je izazvala nastajaçe posebnih vrsta odnosa druãtvenih zajednica. Sa nastankom nacije javÿa se teæça da se granice jedne dræave poklapaju sa etniåkim prostiraçem jedne nacije. S razvojem kapitalizma javÿa se potreba åvrãñeg povezivaça svih delova dræavne teritorije. Nova nacionalna dræava se zasniva na novim organizacionim principima dræavne privrede i dræavne vlasti. koji nastaju povodom te teritorijalizacije. Teritorijalizacijom druãtva. U savremenoj epohi smatra se da teritorija na kojoj se prostire vlast jedne dræave mora imati taåno utvrœene granice. Iz same åiçenice teritorijalizacije proizaãle su mnogo veze sa razvojem i mestom datog druãtva u odnosima sa drugim zajednicama. Od tih granica naroåito treba izdvojiti sledeñe: aa. dræave-gradovi su zaposedale okolnu teritoriju bez taånog utvrœivaça graniånih linija. S obzirom da nacija u tom istorijskom trenutku ima najviãe uslova da se organizuje kao nezavisna dræava. Dræavne granice.jam tog oblika potpunog druãtva. Takvom staçu stvari doprinosile su kako organizacija vlasti. U sredçem veku. Granice prostiraça ove svojine su nastankom dræave prerasle u poseban pravni i politiåki institut i one imaju veliki znaåaj u odnosima dræava. sve do poåetka razvoja kapitalizma. naturalna proizvodça nije omoguñavala veñu meœunarodnu razmenu iz koje bi se mogli razviti eksploatatorski odnosi izmeœu dræava.

odnosno nacije koje su odluåile da æive u jednoj zajedniåkoj dræavi. kao i stvaraçe novih nacionalnih dræava (Åehoslovaåke. U mnogim zemÿama ostale su nacionalne maçine nacija koje su imale svoju dræavu. ono nije moglo biti u potpunosti u praksi ostvareno zbog izmeãanosti nacija. razgraniåeçe izmeœu evropskih dræava. Odreœivaçe etniåkih granica nije nikako jednostavan posao. ovo pitaçe joãuvek ima veliki znaåaj u odnosima dræava. Naãveliki nauånik Jovan Cvijiñna konferenciji mira u Parizu. Sa Prvim svetskim ratom uglavnom se zavrãava proces nastajaça nacionalnih dræava u Evropi.” Ovo miãÿeçe izraæava na jasan naåin osnovni stav epohe o ovom pitaçu. ovo razgraniåeçe je stvorilo posebno staçe u Evropi. Na konferenciji mira u Parizu posle ovog rata. U çihovom dopuçavaçu naåelo narodnosti mora se poãtovati kao vaænije. naroåito u Aziji i Africi. i tamo gde je ovo naåelo bilo u najveñoj meri primeçeno.teæça ka etniåkim granicama redovno vodi iznalaæeçu puteva da se do takvih granica i doœe. koji su åitave delove nekih nacija ostavÿali drugim dræavama (sluåaj sa Jugoslavijom kojoj su oduzete teritorije naseÿene pripadnicima jugoslovenskih naroda). privredni kriterij i dr. Poÿske i dr. Meœutim. koja su ipak dovodila do stvaraça nacionalnih maçina. Ovo pitaçe åesto je izazivalo sporove izmeœu dræava. proglaãavajuñi da je ona samo deo “matiåne nacije” dræave koja to osporavaçe vrãi. Razgraniåeça po etniåkim naåelima.) vrãeno je uglavnom primenom naåela etniåkih granica. Meœutim. Åesto su se iza zahteva za uspostavÿaçem etniåkih granica krile (ili kriju) teritorijalne pretenzije neke dræave prema drugim dræavama. dok na drugim kontinentima. zbog maçe ili veñe izmeãanosti nacija na nekom geografskom podruåju. zastupao je stav da “naåelo prirodnih granica i naåelo etniåkih granica moraju se meœusobno dopuçavati iako u praksi oni jedan drugom pritivureåe. Te pretenzije su se najåeãñe izraæavale tako ãto bi se nekim argumentima tvrdilo da na toj i toj teritoriji æive pripadnici çene nacije. koje je imalo a i danas ima veliki znaåaj za odnose izmeœu dræava. koji su åesto dovodili do sukoba i ratova. Istorija je pokazala da dobro izvedeno etniåko razgraniåeçe doprinosi razvoju dobrosusedskih odnosa. te se u takvim uslovima moæe oåekivati razvoj procesa saradçe. Ovo pitaçe poznaje i druge metode koji su dovodili do sukoba u procesu formiraça nacionalnih dræava. ili se negira nacionalni identitet neke nacije. mogla su proizvoditi kako odnose saradçe tako i odnose sporova i sukoba. Najåeãñe. Ovo naåelo je moralo biti dopuçavano i korigovano nekim drugim naåelima kao ãto su geostrateãke granice. ovi odnosi ñe biti u zavisnosti od drugih åinilaca koji odreœuju interese 148 . ove teæçe su nailazile na teãkoñe u svom ostvarivaçu. Pre ñe se uspostaviti dobrosusedski odnosi ili prijateÿski odnosi izmeœu dveju dræava ako nemaju meœusobnih nacionalnih potra-æivaça pa ma im granice i ne bile prirodne. Ako ostavimo po strani interese velikih sila. Ovakvo staçe karakteriãe epohu stvaraça nacionalnih dræava u Evropi u toku XIX i prve polovine HH veka... Maçine mogu sluæiti kao most razumevaça ali i kao predmet sukoba. iako se time æeli samo to da jedna dræava obuhvati teritoriju na kojoj se prostire jedna nacija.

U istoriji Evrope zabeleæen je tipiåan sluåaj sukobÿavaça oko razgraniåeça linijom toka jedne reke. Dræave su u svojim nastojaçima da dobiju dobre granice. S razvojem tehnike. meœunarodnu trgovinu i meœunarodni saobrañaj. Tome su doprinosili kako razlozi bezbednosti granica tako i ekonomski razlozi. Prirodne granice. ili na drugi naåin teãko prohodni tereni.dræava. poãto çegovi putevi. Radi oåuvaça svoje bezbednosti. koja kao ostrvska zemÿa. te je tu opasnost mislila da otkloni uspostavÿaçem granice na Rajni. do doba u kome more kao granica samo olakãava odbranu zemÿe. Najboÿi primer za to je Engleska. dræave åesto prilikom razgraniåeça sa drugim dræavama insistiraju da se poãtuju prirodne granice çihovih teritorija. Dobar primer za ovo je otvaraçe zapadnog fronta i iskrcavaçe saveznika u Normandiji u Drugom svetskom ratu. van Evrope se joãuzimaju i pustiçe. bb. sa razvojem tehnike meça se i ta uloga morske granice. more kao granica ima veliki znaåaj za razvoj meœunarodnih ekonomskih odnosa. imaju veliki znaåaj za razvoj veza meœu dræavama åitavog sveta. zatim kao zaãtita atomsko-raketnih postrojeça na podmornicama itd. Ipak. xungle. ona predstavÿa dobar saobrañajni put. nije doæivela pravu inva-ziju neprijateÿa. Reka kao granica ima i svoje ekonomske vrednosti. Iz istorije meœunarodnih odnosa se moæe videti da su dræave najteæe bile raçive na svojim morskim granicama. åesto insistirale da graniåna linija ide maticom neke reke. mada çihova funkcija u meœunarodnim odnosima nije prestala. u kome moguñnost invazije zavisi od tehnike kojom osvajaå raspolaæe. Uz ove najåeãñe prirodne granice. reke. Pored ovoga. S razvojem tehnike odbrana i forsiraça reke imaju znaåajno mesto u vojnim planovima dræave. çegova uloga na tom planu se åak i poveñava u oblasti saobrañaja izmeœu saveznika. Od vremena u kome je more bilo gotovo nepremostiva prepreka osvajaåima. Prvo. more se joãuvek smatra najidealnijom granicom za bezbednost dræave. Kao prirodna granica. znaåaj prirodnih granica za odbranu zemÿe opada. i moguñnost pristupa velikom broju dræava. U savremenim uslovima ratne tehnike more ima maçi znaåaj za bezbednost zemÿe. ako protiåe kroz viãe dræava. ako je plovna. U vojnoj veãtini reke su imale posebno mesto. Sasvim razumÿivo. kako u odbrani tako i u napadu. 149 . Ove granice se pruæaju preko prirodnih prepreka. zatim sloboda plovidbe. zatim. Razgraniåeçe na rekama je podrobno regulisano pravilima meœunarodnog prava. mora. naroåito u domenu saobrañaja. Reke su uvek predstavÿale bar neku prepreku osvajaåu. ona sluæi kao put meœunarodne razmene i najzad. kao ãto su planinski venci. zatim kao prostor iz kojeg se mogu kontrolisati strategijske taåke. od konstelacije meœunarodnih odnosa unutar kojih maçinsko pitaçe moæe doprinositi razvoju jednih ili drugih procesa. i to treba imati u vidu. Francuska se vekovima smatrala ugroæenom od Nemaåke. åitav sliv jedne reke predstavÿa povoÿno podruåje za razvoj agrikulture i dobijaçe elektroenergije.

zemÿe koje su tim prirodnim sirovinama raspolagale. Iz toga su åesto nastajali pokreti koji su raœali ekspanzionistiåko ponaãaçe takvih dræava u meœunarodnim odnosima. koji su pruæali moguñnost uspeãnije odbrane zemÿe i da zadræe prevoje. Planinski venci su uvek igrali ulogu prirodnog razgra-niåeça dve dræave. U zavisnosti od razvoja proizvodçe. Ove veãtaåke granice stvaraju dræavama posebne probleme za çihovo odræavaçe. Sterilnost zemÿe u ovom smislu vekovima je pojedine dræave i narode dræala u staçu strepçe za prosto odræaçe egzistencije. (Velika Britanija od druge polovine XIX veka hrani svoje stanovniãtvo uglavnom zahvaÿujuñi uvozu). kao jedino pogodne puteve ekonomske. te dolazi do razgraniåeça povlaåeçem veãtaåkih linija na tlu i geografskoj karti. Razvojem proizvodçe sintetiåkog materijala. a i za odbranu. i istovremeno. Zbog toga su dræave teæile da svoje graniåne linije povuku vrhovima planinskih venaca. kojom se dobija hrana u razmenu za druge proizvode. çihovi prevoji sluæili su kao put za saobrañaj izmeœu dræava i invazije osvajaåa. U drugim uslovima. doline i kaçone izmeœu visova pod svojom kontrolom. bogatstvo prirodnim izvorima nije bez znaåaja u odnosima dræava. U uslovima saradçe i dobrosusedskih odnosa. S obzirom na to da su dræave politiåke tvorevine. Planinski venci se mogu i danas smatrati pogodnim granicama u strategijskom smislu. Prirodne granice nisu uvek moguñe. gube 150 . politiåke i vojne ekspanzije. Razvoj tehnologije proizvodçe i saobrañaja omoguñio je proizvodçu hrane. Zbog svega toga. sa razvojem drugih izvora energije. dræave åesto posebnu paæçu obrañaju ovim granicama. mnoge zemÿe. (Prelaz Arapa u Severnu Afriku bio je u najveñoj meri izazvan potrebom da se naœe zemÿiãte pogodno za gajeçe æitarica). b. sa razvojem tehnike ÿudi mogu uspeãnije da otklaçaju prirodno (relativno) siromaãtvo teritorije na kojoj æive. rastao je i opadao znaåaj pojedinih prirodnih sirovina. one politiåkim sredstvima åuvaju svoje prirodne uslove i prednosti na tom poÿu. Istovremeno. Obavÿaçe procesa proizvodçe vrãi se u odreœenim prirodnim uslovima te su oni uvek u veñoj ili maçoj meri uticali na çen razvoj. ili raãirenoãñu dobrih paãçaka za razvoj stoåarstva. za ove granice se pre svega moæe reñi da one dele dræave ali i åine mesto na kome se narodi zbliæavaju. postaju znaåajni proizvoœaåi zahvaÿujuñi razvoju hemijske industrije. mada je çihov znaåaj znatno opao u uslovima savremene ratne tehnike. Kvalitet zemÿe i prirodni izvori. ovaj smisao i znaåaj tla teritorije jedne dræave gubi znaåaj. Jedna dræava je mogla biti siromaãna ako nije imala ugÿa u vremenu u kome je ugaÿ bio osnovni izvor energije za pokretaçe industrijske proizvodçe. na do juåe sterilnim zemÿiãtima ili razmenu dobara u svetskim razmerama. bogatstvo tla jedne dræave merilo se plodnoãñu zemÿiãta za osnovne poÿoprivredne proizvode.vv. Mada danas. U danaãçe vreme. te se grade posebno skupa utvrœeça i druge zapreke. koje inaåe nisu raspolagale prirodnim sirovinama. ta ista dræava je mogla zauzeti neko od vodeñih mesta u svetskoj proizvodçi. U epohama primitivnih civilizacija.

kako u regionalnim. str.mesto koje su imale u meœunarodnoj podeli rada i na svetskom træiãtu (to je naroåito sluåaj sa razvojem proizvodçe veãtaåke gume. Prostoru koji je zauzimala jedna dræava veliku paæçu su posveñivali pripadnici tzv. te da dræave koje raspolaæu veñim prostranstvom teritorije. B. retkih metala potrebnih u raketnoj tehnici. raspolaæu veñim kapacitetom moñi.). uvek trudile da poseduju te sirovine u dovoÿnoj koliåini. u vremenu osvajaça kolonija i stvaraça velikih kolonijalnih imperija od strane imperija-listiåkih sila. Najizrazitiji predstavnici ovoga pravca su ameriåki admiral Alfred Mahan (1“01914) i britanski geograf Halford Mekinder (sir Halford Mackinder 18691947). u çegovoj anglosaksonskoj interpretaciji. Ova korelacija izmeœu veliåine teritorije i dræavne moñi izazvala je po Racelu. delo.) u velikoj meri je odreœena interesima ove zemÿe za nuklearne sirovine u Katangi. ãto je uvek ostavÿalo traga na odnose izmeœu dræave. Oni su polazili od toga da prirodna tla i prostor koji zauzima jedna dræava odreœuju druãtvene institucije.46Ova shvataça imaju svoje objaãçeçe u druãtvenim uslovima u kojima su nastala. tako i u svetskim razmerama. geopolitiåke ãkole. Kao struåçak za pomorsku strategiju. Svako vreme razvoja civilizacije imalo je svoje tehnoloãke obeleæje. Milutinoviñ. sve su to elementi geografskog poloæaja jedne dræave. stalnu teæçu dræava ka proãireçu svoje teritorije. On polazi od stava da se rast jedne dræave ogleda u çenom teritorijalnom ãireçu. izrasta 46 M. koji mogu uticati na çeno ponaãaçe i ponaãaçe drugih dræava prema çoj. U zavisnosti od toga. Meœunarodni geografski poloæaj Znaåaj jedne dræave ili grupacije dræava u meœunarodnim odnosima moæe u velikoj meri da bude odreœen çenim geografskim poloæajem i prostorom koji zauzima. åesto bitno utiåu na razvoj odnosa. 151 . Znaåaj puteva koji prelaze te-ritoriju jedne zemÿe. strategijska pozicija u datim uslovima ratne tehnike. poÿoprivrednog œubriva i dr. Politika SAD prilikom dekolonizacije Konga (1960. Åak i u naãem vremenu. nuklearnih sirovina. utakmica dræava da poseduju izvore nafte. Geopolitiåka shvataça prvi je sistematski izloæio nemaåki geograf Fridrih Racel (Fridrich Ratzel). rasne i nacionalne osobine. geografski poloæaj jedne zemÿe ima prvorazredan znaåaj za poloæaj te dræave u meœunarodnim odnosima. U daÿem razvoju geopolitiåkih objaãçeça druãtvenih pojava. Mahan je bio obuzet åiçenicom da je svet povezan ogromnim pomorskim prostranstvima u kome. sukob uz upotrebu sredstava prinude je bio åesta pojava. nav. Ukoliko ih nisu mogle dobiti razmenom u meœunarodnim ekonomskim odnosima. Dræave su se u teæçi da jaåaju svoju moñi druãtveno bogatstvo. 9699. kulturu itd. rastao je ili opadao znaåaj pojedinih prirodnih sirovina. pristup morima. vremenu vrlo razvijene tehnologije. kao protivteæa.

svetskim ostrvom a time i åitavim svetom. On je stvorio aforizam po kome “onaj ko vlada Istoånom Evropom. Mekinder je smatrao da sam raspored kopna i mora na zemÿi omoguñuje stvaraçe velikih imperija i åak. doãla do izraæaja i u ameriåkoj globalnoj strategiji posle Drugog svetskog rata u kojoj je “okruæeçe” SSSR-a sprovedeno istim geostrateãkim koncepcijama od podruåja Atlantskog pakta. geografski åinioci 47 M. 152 . Ali isto tako. 48 M. Meœutim. “Stoga se bez geografskih uslova ne moæe zamisliti druãtveni razvoj. Osnovni globalni odnos. nastaje iz teæçe kontinentalnog jezgra da se probije u prostor maritimnih proåeÿa. str. Velike Britanije. preko Bagdadskog i ANZUS pakta do krajçeg istoka. No. te je u toj oblasti video drugi “stoæer moñi” koji ñe sa prvim biti u staçu ravnoteæe. u kojoj raste revanãizam posle poraza u tom ratu. Mekinder modifikuje svoju teoriju. ko vlada predelom srca. tako da se vrlo brzo razvija nauåna kritika ovih shvataça. kontroliãe celi svet”. 153. Posle Prvog svetskog rata. kao posednika evroazijskog kontinentalnog jezgra i maritimne sile broj jedan. Nacionalistiåki i revanãistiåki krugovi u Nemaåkoj vide u geopolitiåkim teorijama idejnu osnovu ponovnih priprema za ostvareçe svoje ideje o vladavini åitavim svetom. Iz ovog odnosa nastajao je sukob izmeœu Rusije. Kasniji razvoj dogaœaja vezanih za odnose Rusije i Velike Britanije demantovao je Mahanove ideje. ona je naãla odziv i u globalnoj strategiji jedne velike sile posle Drugog svetskog rata. ako se izuzmu preteranosti i mistifikacije koje su geopolitiåari uneli u analizu uloge geografskog åinioca. Ovakva glediãta su naãla plodno tle u Nemaåkoj posle prvog svetskog rata. Aziju i Afriku nazvao “svetskim ostrvom”. po çemu. nalazi u geopolitiåkim teorijama osnov za nemaåko svetsko gospodarstvo u åiçenici da je ona u najpovoÿnijem poloæaju da ovlada “svetskim srcem”. i pored tog istorijskog demantija ove teorije. Dalloz. On je Evropu. koja je branila pristup maritimnim proåeÿima. Polazeñi od istih ideja. delo. Merle. 103108. kontroliãe predeo srca. jer su u dva svetska rata te zemÿe bile saveznici a ne protivnici.47 Geopolitiåke teorije u nemaåkoj faãistiåkoj verziji izazvale su otpor u åitavom svetu.48Pri tom. Bivãi general Karl Haushofer (18691946) kao Hitlerov saradnik i ideolog. tako ãto sada Atlantski okean smatra sponom Zapadne Evrope i Amerike. str. Ovaj stav nauke prema ovim teorijskim koncepcijama doprineo je tome da danas nema celovitijih sistema prouåavaça meœunarodnih odnosa zasnovanih na geopolitiåkim shvataçima. Milutinoviñ. neophodno je reñi da uloga i znaåaj geografske sredine za druãtvo ne moæe biti zanemarena. Sociologie des relations internationales. Geografski uslov ne gube nikada karakter materijalnih uslova neophodnog za opstanak druãtva.ogromna evroazijska masa. Interesantno je napomenuti da je ova teorija. Ova odbrana je vrãena (i treba da se vrãi) stalnim politiåkim okruæeçem s mora ruskog kontinentalnog jezgra. koja ovu teoriju nauåno pobija. u neãto izmeçenom vidu. 1974. oni ne prelaze granice toga okvira. nav. jednog svetskog carstva. Paris. to treba uvek imati u vidu. Geografski åinilac moæe biti povoÿan ili maçe povoÿan za neku dræavu i çen politiåki poloæaj i ulogu.

ne igraju uvek istu ulogu na svim stupçevima druãtvenog razvoja. Isto tako, pojedini geografski elementi nemaju uvek isti znaåaj.49 Geografski poloæaj jedne dræave ili grupacije dræava moæe u velikoj meri da utiåe na poloæaj te dræave u meœunarodnim odnosima i meœunarodnoj politici. Znaåaj puteva koji prelaze preko neke zemÿe, strateãki poloæaj u datim uslovima ratne tehnike, pristup morima, sve su to elementi geografskog poloæaja jedne dræave, koji mogu uticati na çeno ponaãaçe i ponaãaçe drugih dræava prema çoj. a. Prostor. Videli smo da su geopolitiåari veliåini prostora koji zauzima jedna dræava pridavali odluåujuñi znaåaj, kako za meœunarodni poloæaj jedne dræave, tako i za karakter çenog naroda, vlasti, druãtvene organizacije. Meœutim, oåigledno je da veliåina prostora ne odreœuje snagu jednog naroda niti stepen çegove druãtvene i ekonomske razvijenosti, pa time ni oblike druãtvene organizovanosti, kulture itd. To je toliko vidÿivo iz istorije da u pomoñnije potrebno prizivati posebne argumente da bi se ta tvrdça nauåno odbacila. Nije mali broj dræava imao veliku teritoriju a da to nije bilo dovoÿno ni za to da ona bude vojna sila i obrnuto. Åak nije taåna ni tvrdça da je veliåina teritorije i prirodno bogatstvo u korelaciji. Stepen razvijenosti proizvodçe ima svakako daleko veñi znaåaj u æivotu jednog druãtva od veliåine prostora koje to druãtvo naseÿava. Veliåini prostora se, meœutim, ne moæe oduzeti svaki znaåaj u meœunarodnim odnosima. U razliåitim uslovima razvoja vojne tehnike, prostor je imao znaåajan uticaj na stvaraçe strategijskih planova odbrane ili napada. On je imao i, moæe se reñi, odluåujuñu ulogu u nekim ratovima (Napoleonov pohod na Rusiju, 1812) a i danas, u vreme nuklearnog oruæja, znaåaj tzv. strategijske dubine dugo vremena je bio jedan od osnovnih åinilaca u strateãkom planiraçu. Promenama u ratnoj tehnici meça se i znaåaj prostora, tako da se u tom smislu on ne moæe smatrati determinantom poloæaja jedne dræave u meœunarodnim odnosima. Meœutim, imajuñi u vidu sve ostale åinioce, mora se voditi raåuna o prostoru koji jedna dræava zauzima. Od pravilne procene çegove vrednosti u datim uslovima razvoja materijalne proizvodçe, ratne tehnike i strategije, mora se vrãiti procena znaåaja prostora, i na osnovu toga, ocena o moguñim kreta-çima u meœunarodnim odnosima. b. Izlaz na more. Na odreœenom stepenu razvoja druãtva more je dobilo veliki znaåaj u meœunarodnim odnosima dræava. Izlaz na more je åesto omoguñavao lakãi pristup na svetsko træiãte, viãi stepen veza sa ostalim dræavama, a time, i viãe moguñnosti ukÿuåivaça u meœunarodnu podelu rada. U globalnoj strategiji, more je imalo i ima izuzetan znaåaj u utakmici velikih sila oko kontrole pojedinih delova sveta, uspostavÿaça interesnih sfera, zona uticaja itd. U danaãçim uslovima ratne tehnike more je pogodan prostor za nuklearna dejstva iz atomskih podmornica koje, ne izlazeñi na povrãinu, mogu raketama gaœati odreœene ciÿeve. U istoriji meœunarodnih odnosa lako se daju zapaziti nastojaça mnogih dræava da dobiju izlaz na more. Tako je Rusija od XVIII veka nastojala da dobije iz49 Nav.

delo, str. 300.

153

laz na toplo more. Åitav XIX vek obeleæen je nastojaçem ove velike sile da izaœe na Sredozemno more kroz Bosfor i Dardanele ili na drugi naåin. Umnogome, çena politika bila je usmerena ovom ciÿu, ãto i danas nije bez znaåaja u spoÿnoj politici SSSR. Srbija je veoma dugo, kroz XIX vek pa, sve do Prvog svetskog rata, nastojala da dobije izlaz na more. Opasnosti koje su za çu pro-izlazile iz kontinentalne zatvorenosti doãle su do punog izraæaja u Carinskom ratu sa Austro-Ugarskom poåetkom HH veka. Ovim ra-tom Austro-Ugarska je htela da potåini Srbiju svojim politiåkim interesima na taj naåin ãto je zatvorila kontinentalne puteve za izvoz robe u spoÿnoj trgovini Srbije. Znaåaj mora za meœunarodne odnose Jugoslavije proizlazi u najveñoj meri i zbog toga ãto je Jadransko more deo Sredozemnog mora, preko koga se dolazi u neposredni kontakt sa Evropom, Azijom i Afrikom. Isto tako, Sredozemno more je veza za izlazak na Atlantski okean i preko çega u ceo svet. Ekonomski, strateãki i politiåki znaåaj Sredozemnog mora ogleda se i u prisustvu velikih sila u çemu i postojaçu stalnih æariãta kriza na ovom podruåju. Izlaz na more, bez sumçe, predstavÿa prednost za jednu dræavu u meœunarodnim odnosima. Zbog toga se uvek mora raåunati s tom åiçenicom u procenama poloæaja jedne zemÿe u datoj konstelaciji meœunarodnih odnosa. v. Saobrañajni znaåaj teritorije. U razliåitim periodima istorije, teritorije pojedinih dræava imale su veliki znaåaj u razvoju meœunarodnih veza, trgovine i strategijskih pravaca kretaça. Putevi preko kojih su se te veze odræavale imali su, prirodno, veliki znaåaj u tim odnosima, i to kako za dræave preko kojih su ti putevi prelazili, tako i za dræave koje su se tim putevima koristile. U istorijskom razdobÿu, u kome je Evropa prodirala na istok kolonizirajuñi Aziju, Srbija je imala veliki znaåaj kao most izmeœu istoka i zapada, jer je preko çe prolazio pogodan put za neke evropske sile. S obzirom na to da su, na prvom mestu, Nemaåka i Austrougarska bile upuñene tim pravcima nadiraça na istok, meœunarodni poloæaj Srbije je u velikoj meri bio odreœen çenim geografskim poloæajem na tom putu. Strategijski planovi Austrougarske i Nemaåke uvek su uzimali u obzir ovaj znaåaj Srbije, te su bile spremne da se sukobÿavaju s drugim silama (Rusijom, Engleskom i Francuskom), oko posedovaça i kontrole na ovom putu. g. Geografski poloæaj grupacije dræava. U meœunarodnim odnosima, zbog razlika u interesima i uloge sile u suåeÿavaçu interesa, dolazi do ravnoteæe snaga, ãto dovodi do grupisaça dræa-va u politiåke saveze i blokove. Ove politiåke grupacije se meœusobno sukobÿavaju te se zbog toga mora voditi raåuna o çihovom geostrateãkom poloæaju. Razliåiti geografski uslovi doprinose posebnostima u poloæaju pojedinih zemaÿa unutar grupacije i poloæaju cele grupacije. Prvo, mora se imati na umu sve ono ãto je od znaåaja za svaku pojedinu dræavu-ålanicu grupacije i to uzeti u obzir i za ocenu poloæaja cele grupacije. Ovo je naroåito znaåajno kod odreœivaça neuralgiånih taåaka oko kojih se javÿaju najåeãñi sukobi. Pored toga, za ocenu poloæaja cele grupacije mora se voditi raåuna i o nekim drugim elementima. To je na 154

prvom mestu raspored dræava sa jakim proizvodnim kapacitetima unutar grupacije a prema drugim grupacijama. Ukoliko se takve dræave nalaze na graniånom pojasu grupacije, te se fiziåki neposredno dodiruju s drugom grupacijom, ta grupacija je, znaåi, vrlo raçiva u sluåaju sukoba. U ovoj situaciji veliku ulogu mogu da imaju tzv. tampon dræave koje fiziåki udaÿuju dve sukobÿene grupacije. To omoguñuje, naroåito raçivoj grupaciji, manevarski prostor i zaãtitu osetÿivih taåaka, koje imaju znaåaj za kapacitet moñi date grupacije. U danaãçim uslovima ratne tehnike, veliåina prostora ima poseban znaåaj u odnosima sile. Poznato je da antiraketni sistemi imaju veñi znaåaj ukoliko su viãe istureni prema periferiji braçenog prostora. Zatim, veliki prostor kojim raspolaæe jedna grupacija ima znaåaja i zbog klimatskih uslova. Ratna tehnika se prilagoœava strategiji u razliåitim prirodnim uslovima, ali se, i pored toga, ne moæe zanemariti ovaj åinilac kod planiraça odnosa na bazi sile dve grupacije. Jake zime, suãni i pustiçski predeli, stvaraju posebne teãkoñe koje mogu uticati na onoga ko planira napad, na vreme kada ñe napad biti izveden, kao i na odbranu jedne takve teritorije. 3. Nacija A. Pojam Buœeçe nacionalne svesti i nastanak nacija, obeleæava posebnu epohu i stupaç razvoja ÿudskog druãtva, i istovremeno, okvir sa kojim se u velikom broju sluåajeva poklapa savremena dræava. Sa nastankom nacije, javÿa se i nacionalna dræava, koja od poåetka pa do danas predstavÿa oblik dræavnog organizovaça nacije, te se åesto nacija i dræava kao pojmovi poistoveñuju. S obzirom na to da su meœunarodni odnosi, socioloãki gledano, odnosi globalnih druãtava, nacija i sve ãto se za çu vezuje, ili iz çe proizlazi, ima izuzetan znaåaj za meœunarodne odnose. Nastanak nacija u Evropi razbio je feudalne druãtvene tvorevine koje su zameçene nizom novih nacionalnih dræava. Ovaj proces formiraça nacija u Evropi predstavÿa jedno od bitnih obeleæja meœunarodnih odnosa XIX i HH veka do Prvog svetskog rata. Borba za nacionalno osloboœeçe porobÿenih naroda Evrope i çihove teæçe za stva-raçem nacionalnih dræava, bitno su uticale na meœunarodne odnose Evrope toga vremena. Proces formiraça nacionalnih dræava u Evropi tekao je jednovremeno s osvajaçima kolonija u svetu. Meœutim, razvitak kapitalizma van Evrope doprineo je razvoju nacionalne svesti i nastajaçu nacija na tlu Azije i Afrike, gde je ovaj proces joãu toku. Isto kao u Evropi i Americi, formiraçe nacija na drugim kontinentima uticao je na kretaçe meœunarodnih odnosa, dekolonizaciju i stvaraçe niza novih nezavisnih dræava koje danas doprinose otklaçaçu zavisnosti, hegemonije i eksploatacije iz meœunarodnih odnosa. Ovaj oåigledni znaåaj nacije u meœunarodnim odnosima zahteva pruåavaçe ove pojave, çeno objaãçeçe i definisaçe. Pokuãaji koji su do danas uåiçeni, s ciÿem da se odredi pojam i sadræina nacije kao oblika druãtvene zajednice, doveli su do formulisaça niza definicija i stavova o naciji. 155

Kapitalizam je isto tako zahtevao viãi stepen jedinstva naroda od ranijih druãtveno-ekonomskih sistema. Oseñaçe i svest o zajedniåkoj pripadnosti, uz novu materijalnu osnovu doprinosi razvoju posebnog psihiåkog odnosa prema druãtvenoj stvarnosti, koji se bitno razlikuje od ranijih faza razvoja druãtvene svesti. Prvo, ovaj proces situiran je na jednom ograniåenom teritorijalnom podruåju razvijenih komunikacija, komplementarne podele rada, koja omoguñuje relativnu samodovoÿnost, a sve je to nastalo u istorijskom toku razvoja kultura, koje se meœusobno razlikuju, ãto doprinosi stvaraçu posebnih nacionalnih karakteristika. I drugo, svi ovi procesi dovode do stvaraça posebnog oblika svesti, koja je bitan elemenat nacije i koji karakteriãe pripadnost svakog poje-dinca datoj naciji. Povezanost nacije i dræave, naciji daje poseban znaåaj u meœunarodnim odnosima, s obzirom na to da je dræava osnovni akter u meœunarodnim odnosima. Nacija, kao oblik druãtva, nastaje iz potrebe za stvaraçem nacionalne dræave koja bi to druãtvo obuhvatila. Upravo dræava kao politiåka organizacija druãtva, kakvo je nacija, obezbeœuje razvoj tog druãtva u uslovima nejednakosti u meœunarodnim odnosima. U uslovima druãtvenog razvoja u kojem se raœa nacija, nastaje i potreba za stvaraçem nacionalne dræave koja ñe tu naciju uvesti u odnose s drugim nacijama. To ne znaåi da ta teæça ka svojoj dræavi ne moæe da se zadovoÿi zajedniåkim æivotom viãe nacija u jednoj dræavi. To je uvek moguñe ukoliko se bitni interesi tih nacija identifikuju s interesima zajedniåke dræave. Opãte je prihvañeno stanoviãte da je federacija ravnopravnih nacija dræavni oblik koji je najpogodniji za ujediçeçe viãe nacija u jednu dræavu. Ovo spajaçe nacija u jednu dræavu ne ukida postojaçe i autentiånost nacija koje se ujediçuju u jednu dræavu. Ovakvim ujediçeçem, nacije nastavÿaju da æive uz oåuvaçe svog identiteta i integriteta, koji se ispoÿava i åuva na razliåite naåine, kako u politiåkom sistemu unutar, tako i na planu meœunarodnih odnosa i spoÿne politike date dræave. Åitava istorija nacije ukazuje na to da su nacija i nacionalna dræava dve pojave åvrsto povezane. Postojaçe naroda bez svoje dræave nije izuzetak u istoriji. Druãtveno-ekonomske formacije u kojima se razvijao narod nisu poznavale odnose koji su zahtevali takav stepen povezanosti kakav je doãao sa razvojem kapitalistiåkih odnosa. Beznaåajne veze izmeœu privredno-naturalnih zajednica nisu mogle stvoriti odnos iz kojeg bi se javila eksploatacija kakva moæe nastati u uslovima robne proizvodçe i ãirih træiãta na kojima deluje zakon vrednosti i automatski stvara odnos u kome razvijeniji eksploatiãe maçe razvijenog. Tako su narodi mogli da æive relativno mirno jedni kraj drugih u istoj dræavi, bez veñeg interesa da se izdvoje u posebne dræave, ili da u zajedniåkoj dræavi utvrde posebne politiåke korektive kojima bi se neutralisala nejednakost iz koje bi mogla da se rodi eksploatacija jednog naroda od drugog. Nacija kao oblik teritorijalnog druãtva, po pravilu, svojstvo izraæava putem zahteva za stvaraçe nacionalne dræave. To je istorijski utvrœena åiçenica koja i u savremenim uslovima nalazi potvrdu u postojeñoj praksi na tlu Azije i Afrike. Ova 156

åiçenica ukazuje na znaåaj nacije za meœunarodne odnose, koji se najneposrednije izraæava u sledeñim vidovima: a. Nacionalna ekonomija. Pod ovim pojmom oznaåava se ekonomska celina relativne samodovoÿnosti koja je osnov samostalnosti postojaça svakog potpunog druãtva. Nacionalna samodovoÿnost je nuæan uslov nastanka i samostalnog æivota nacija, mada se on danas postepeno gubi, poãto savremeni stepen razvoja druãtva vodi prevazilaæeçu nacionalnih granica koje postaju preuske. Ovaj proces vodi integrisaçu nacija ãto je, moglo bi se reñi, poåetak procesa neposrednog ukÿuåivaça åoveka u tokove svetske privrede a time i ÿudskog druãtva u celini. Meœutim, to povezivaçe se odvijalo u jednom krugu u kojem je podela rada bila komplementarna i na pribliæno istom stupçu ekonomske razvijenosti. Povezivaçe te grupe znaåilo je çeno odvajaçe od drugih grupa a to odvajaçe je u osnovi bilo ekonomsko: razliåitost u stepenu razvijenosti koja, uz primenu træiãnih zakona, vodi eksploataciji maçe razvijenog, nacionalna dræava je bila pozvana da ovu eksploataciju spreåi politiåkom zaãtitom ekonomske snage svog proizvoœaåa. Ovo je bila motorna snaga pokreta za nacionalnu nezavisnost i stvaraçe nacionalne dræave. Ovo je i danas jedan od bitnih åinilaca na kome i daçe postoji nacionalna dræava. Na nekim stranama ova dræava pokazuje tendenciju jaåaça a na drugim çena uloga postepeno odumire. b. Teritorijalnost i dræavnost. Ogleda se u fiziåkoj i politiåkoj povezanosti grupe koju åini jedna nacija. Teritorijalni kontinuitet prostiraça jedne nacije je istovremeno i prostor na kome se ãiri nacionalna dræava. Nepodudaraçe ova dva elementa stvaralo je posledice u meœunarodnim odnosima poãto je nacionalna dræava uvek teæila da se proãiri i na delove teritorije na kojoj se prostirala “çena nacija” a koja je mogla pripadati nekoj drugoj dræavi. Na tome su se (a i danas) zasnivali zahtevi za promenama granica ili se istiåu teritorijalne aspiracije prema drugim dræavama, ãto je uvek bio dobar put ka meœunarodnom sukobu. Nacionalna dræava nije samo znaåajna za samostalni druãtveni æivot nacije, veñje ona znaåajna i za samo formiraçe nacije i nacionalne svesti. Dugo postojaçe dræavnosti jedne grupe doprinosi prerastaçu te grupe iz niæih druãtvenih oblika u viãi u naciju. Danas nacionalna dræava ima poseban znaåaj u Aziji i Africi za formiraçe nacije od razliåitih plemenskih i drugih etniåkih grupa nastaçenih na teritoriji jedne dræave. Tu dræava ima ulogu politiåkog i druãtvenog jezgra oko kojeg se vrãi okupÿaçe raznorodnih grupa u jedinstvenu naciju a u otporu eksploatacije i drugim odnosima neravnopravnosti koji dolaze spoÿa od industrijski razvijenog sveta. Najzad, zajedniåka istorija, ratovi, borbe, stradaça, pobede kroz koje prolazi jedna dræava doprinose poveñaçu kohezije druãtvene grupe koju data dræava politiåki organizuje. v. Nacionalna kultura sadræi niz obeleæja ali se pod çom najåeãñe podrazumeva “ona osobina kulture koja se moæe opisati u jednoj dræavi i koja je znaåajna da bi se ta druãtva ne samo razlikovala od drugih, koje imaju drukåiju... kulturu veñi da bi se pomoñu çe shvatilo i objasnilo çeno meœunarodno ponaãaçe.”50 157

Razumÿivo je da su nacionalne kulture razliåite s obzirom na to da nacije æive odvojeno, ograœene ne samo politiåki i ekonomski veñ, ãto je najåeãñi sluåaj, i jeziåkom barijerom. Jezik ima ogroman znaåaj ne samo u kulturnom saobrañaju veñi u samom poimaçu sveta i stvaralaãtvu koje je osnova kulture. Pored jezika i drugi vidovi i elementi kulture ukazuju na te razlike. To se moæe reñi za gotovo sva podruåja kulturnog stvaralaãtva: filozofiju, religiju, obiåaje, moral, umetnost, nauku i dr. Sve ove razlike najpre se ogledaju u razliåitosti etosa kao sistema i hijerarhije vrednosti u svakom druãtvu, koji jedno druãtvo odvaja od drugog i doprinosi çegovim nacionalnim osobenostima. Ove razlike ostavÿaju posledice na politiåko, druãtveno i ekonomsko ureœeçe i pravac razvoja jednog druãtva, ãto sve zajedno utiåe na meœunarodne odnose i veze tog druãtva s drugim druãtvima. g. Uloga nacije u viãenacionalnoj dræavi na planu meœunarodnih odnosa te dræave, ogleda se posebno u procesu odluåivaça pri odreœivaçu spoÿne politike te dræave. I u drugim ustavnim sistemima federativnih dræava postoje razliåiti oblici posrednog ili neposrednog uåeãña federalnih jedinica u meœunarodnim odnosima, bilo preko posebnih nadleænosti pri zakÿuåeçu meœuna-rodnih ugovora (npr. federalna klauzula), bilo neposrednim politiåkim vezama koje federalne jedinice ostvaruju u meœunarodnim odnosima. B. Razvoj nacija Razvoj nacija teåe neravnomerno tako da se u svetu mogu zapaziti neke razlike u ovom procesu koje mogu imati znaåaj za meœunarodne odnose. Nacija se prvo javÿa u Evropi, zatim u Americi i najzad u Aziji i Africi. a. Nacija u Evropi i Americi. Sa razvojem kapitalistiåkih druãtvenih odnosa u Evropi XVII veka, nastala je potreba stvaraça ãirih privrednih podruåja koja bi prerasla feudalnu rascepkanost. Ovaj proces u osnovi æivota evropskih naroda, odvijao se u Zapadnoj Evropi kroz tradicionalne dræavne tvorevine feudalnog tipa faze apsolutizma. U ovim uslovima su veñvekovima razvijene zajedniåka tradicija, kultura, jezik, oseñaçe patriotizma. Ovi procesi u osnovi druãtva dovode do nacionalnog buœeça zajedno sa revolucionarnim pokretima protiv feudalnog sistema vladavine. Velika francuska revolucija 1789. godine sadræi u sebi i nacionalno-revolucionarni karakter, poãto je ona, izmeœu ostalog, istakla i naåelo nacionalne nezavisnosti i slobode. To je u tom istorijskom trenutku bio i vid borbe protiv feudalizma koji je predstavÿao negaciju nacionalne nezavisnosti jer je çegova druãtvena organizacija zasnovana na sasvim drukåijim naåelima. Ideje francuske revolucije nailaze na plodno tlo kod svih evropskih naroda, tako da ubrzo posle çe narastaju revolucionarni pokreti kako na zapadu tako i na istoku Evrope. Meœutim, Napo-leonovi osvajaåki ratovi razbijaju iluzije evropskih naroda da od Francuske mogu oåekivati pomoñu çihovim nastojaçima da se oslobode feudalne potåiçenosti. Zavrãetak Napoleonovih ratova 1815. godine oznaåio
50

str. 52.

V. Dimitrijeviñ, Nacionalna kultura i meœunarodni odnosi, “Meœunarodni problemi”, 4/1974,

158

Srbija je otpoåela borbu za osloboœeçe prvi put 1804. go-dine. godine. sadræana su i bitna obeleæja borbe za nacionalnu nezavisnost po-robÿenih naroda. Meœutim. godine ponovo ustala i utemÿila prve stubove svoje nezavisnosti. Odnosi izmeœu nemaåkih dræava Pruske i Austrije. U Latinskoj Americi. i najzad. koji je zavrãen pobedom Pruske i ujediçeçem Nemaåke 10. stavila je ovo podruåje u æiæu interesovaça i sukobÿavaça velikih sila. Na jugoistoku Evrope. Veñ1830. U ovom revolucionarnom pokretu. ta etniåka pripadnost nije bila dovoÿna da bi interese Engleske nametnula ame-riåkim kolonijama kao zajedniåke. jedno od osnovnih obeleæja meœunarodnih odnosa Evrope je borba za nacionalno osloboœeçe i formiraçe nacionalnih dræava. Ubrzo pos-le toga dolazi do nezavisnosti Belgije. godine. izazvali su ozbiÿne krize u meœunarodnim odnosima Evrope ãto se posebno iskazalo angaæovaçem velikih sila u ovim dogaœajima ãto je dovelo do kongresa Evropskih velikih sila u Berlinu 18. da bi posle poraza Prvog ustanka 1813. Buœeçe nacionalne svesti u Italiji. Borba Srbije i drugih naroda na Balkanu za nezavisnost. Bosansko-hercegovaåki ustanak 15. I ova borba za nacionalnu nezavisnost je uvukla druge sile (Francusku i Ãpaniju na strani Amerikanaca). Kada je krajem XVII veka doãlo do sukoba ovih interesa ameriåki doseÿenici su se digli na ustanak i osvojili nezavisnost 1776. pa sve do Prvog svetskog rata. godine. nacionalni pokreti za nezavisnost poåiçu 1810. Uporedo sa snagama koje su odraæavale opãti nacionalni interes. u tom vremenu se takoœe pogorãavaju zbog zahteva nemaåkih dræava van Austrije da se ujedine i odvoje politiåki od Austrije. godina. koju su poveli ameriåki kolonisti 1775. tipiåan je primer uloge novih druãtvenih odnosa. dovodi do ratova za neza-visnost i ujediçeçe 1860. ratovi Srbije i Crne Gore protiv Turske 16-17. Od toga trenutka. godine. godine. godine. uåestvovale su i snage kojima je prvenstveni ciÿ bio oåuvaçe sopstvenih feudalnih privilegija ali bez ãpanskog sizerenstva. Engleska je dræala severnoameriåke prostore kao svoju koloniju u kojoj je stanovniãtvo u najveñoj meri bilo englesko po etniåkoj pripadnosti. Borba za nacionalno osloboœeçe.je privremeni poraz u borbi protiv feudalizma. Na ovom podruåju pala je Austro-Ugarska posle vekovne vladavine feudalnog tipa. pored ostalih. revolucionarna 1“8. godine izbija ustanak u Poÿskoj. jer su nacionalni pokreti doveli do povlaåeça Turske carevine sa najveñeg dela Balkanskog poluostrva nakon viãevekovne vladavine. veñ1815. Ovaj ustanak je Rusija u krvi uguãila i tako odloæila nezavisnost poÿskom narodu za gotovo ceo vek. Tako je doãlo do toga da je nezavisnost izvojevana od 159 . u formiraçu nacije i nastajaçu pokreta za nezavisnost. Doãlo je do rata izmeœu Pruske i Austrije. godine. i traju do 1826. Nacionalni pokret na ovom kontinentu nije bio jedinstven po svom sastavu niti po svojim ciÿevima. Sve to govori o znaåaju nacionalnih pokreta za osloboœeçe i nezavisnost u meœunarodnim odnosima. ãto je Istoånom pitaçu dalo nove dimenzije. koje su svojim uåeãñem u tom ratu htele da sa Engleskom izmire neke svoje dugove. koja je bila pod feudalnom vlaãñu Ãpanije i Portugalije. Tada su Srbija i Crna Gora dobile i formalno priznaçe nezavisnosti. do kojih dolazi s kapitalizmom.

Da li su u ovim zemÿama veñformirane nacije ili ne. Ono ãto je znaåajno za prouåavaçe meœunarodnih odnosa. Nacionalizam kao oblik ideoloãke svesti. SAD poåiçu sve viãe da se uvlaåe u privredu zemaÿa Latinske Amerike. smatraju uglavnom da u Aziji i Africi nije moguñe nañi formirane nacije. plemenske) u nacionalnu svest. 37-71. Nacija u Aziji i Africi. koje mogu biti kadre da politiåki poveæu ove narode u zajedniåkoj akciji prema pretçi i ugroæavaçu spoÿa.). On sadræi u sebi nacionalnu iskÿuåivost i ãovinistiåki odnos prema drugim nacijama.51 b. svedoci smo da ti narodi sasvim jasno u svojim spoÿnim odnosima izraæavaju stepen druãtvenog razvoja istovetnog s onim koji se sreñe kod dræava koje su nesumçivo nacionalne dræave. str. nav.Ãpanije. Od vremena Monroove doktrine (1823. Stojanoviñ. rodio je prve klice objediçavaça na osnovu otpora takvoj eksploataciji. preuve-liåava vrednost sopstvene nacije a obezvreœuje druge nacije te åini 51 R. 71 76. i takvom poloæaju u odnosu na kapitalizam stranih osvajaåa. kada su te dræave nezavisni ålanovi meœunarodne zajednice. Ekonomska osnova buœeça nacionalne svesti kolonijalnih naro-da je drukåija od one koja je postojala u Evropi u vreme formiraça nacije. Ona ne leæi u procesu stvaraça unutraãçeg træiãta ãireg i ujediçenog. Otpor i borba protiv kolonizatora. za “osloboœeçe” Kube. delo. i da u spoÿnopolitiåkom ponaãaçu ove zemÿe u najveñoj meri zauzimaju stavove koji su oåigledno posledica sagledavaça nacionalnih interesa. 160 . za zemÿe Latinske Amerike su se zainteresovale velike sile Engleska. ali je ostao stari druãtveni poredak. ostavÿa posebne posledice na meœunarodne odnose. Teoretiåari koji polaze od kriterijuma koji vaæe za evropske nacije. çihovo ponaãaçe u meœunarodnim odnosima nesumçivo je odraz nacionalne politike nezavisnosti tih naroda. i sada. Stojanoviñ. 1903. veñu eksploatisanom poloæaju tih naroda. Otpor prema takvom mestu u podeli rada. str. Ubrzo po sticaçu nezavisnosti. neznatno modifikovan. je utvrœivaçe postojaça snaga. delo. ne moæe se sasvim jednostavno ustanoviti. zbog svojih posebnih sadræaja. postojaçe nacije je najsigurniji pokazateÿ postojaça takvog stepena svesti i druãtvene organizovanosti otpora stranom osvajaåu. koji nastaje s nastankom nacija. politiåka organizovanost u toj borbi. Prirodno. Rat sa Ãpanijom 1899. a naroåito u drugoj polovini 20. godine SAD su organizovale odvajaçe Paname od Kolumbije da bi dobile koncesije Panamskog kanala. Ono ãto je sigurno je to da u tim zemÿama postoje znaåajna nacionalna jezgra u kojima se vrãi proces pretapaça razliåitih oblika svesti (npr. koji im je nametnuo imperijalizam u kapitalistiåkoj podeli rada svetskog kapitalistiåkog sistema.52 v. Sve je to dovelo do novog tipa zavisnosti zemaÿa Latinske Amerike. Francuska i SAD. zavisnosti karakteristiåne za epohu imperijalizma sa kojom se te zemÿe i danas nose u procesu borbe za punu nezavisnost. stavio je ovu pod kolonijalnu vlast SAD. veka. istiskujuñi Englesku i Francusku s ovog podruåja. 52 R. Meœutim. nav. kao za podruåje bogato sirovinama i træiãte pogodno za plasman industrijskih proizvoda.

str. “Ja najboÿi”. U uslovima æivota graœanskog druãtva. str. “Moja nacija najveña” ãto moæe da dobije i patriotski prizvuk. problem”. objektivno neobjaãçivih momenata iz odnosa druãtvenih grupa. åesto su sluæile kao potvrda shvataça o åoveku kao ubici po samoj svojoj prirodi. Destruktivnost i krvoloånost koje su zahvatale verske. Nacionalizam se danas najåeãñe izraæava putem iracionalnih predstava o vrednostima sopstvene nacije. Ove snage su najåeãñe svoje uske klasne ili grupne interese proglaãavale za nacionalne. izazivaju staça. Nacionalizam. koja ukÿuåuje u sebi potrebu izgradçe.idejnu osnovu za razvoj i negovaçe nacionalnih predrasuda. Ovo prenoãeçe liåne narcisoidnosti na grupnu najåeãñe je posledica bedne uloge date individue u druãtvu ili profesiji. Naroåito velika opasnost koju nacionalizam sadræi za meœunarodne odnose je u tome ãto on moæe da bude veãtaåki izazvan (ãto najåeãñe i jeste) od “ideologa” i “voœa” nacije. bez osporavaça ili omalovaæavaça drugih nacija. O nacionalizmu. negujuñi pri tom ãovinizam i mræçu prema drugim narodima. 53 J. On se danas u psihologiji åesto poistoveñuje s nekim patoloãkim staçima duha. razvoja i odbrane nacionalne dræave i svih çenih vrednosti. koji je samo u kratkom vremenu bio vezan s “demokratskom tradicijom revolucionarnog patriotizma i nacionalnog suvereniteta”.54Nacionalizmu se upravo mora pokloniti paæça zbog çegove iracionalne suãtine. agresivnu spoÿnu politiku. delo. on sadræi teæçu ka nacionalnoj zatvorenosti u ekonomskom i kulturnom smislu. taj sukob pretvaraju u monstruozni masakr koji se ne moæe objasniti racionalnim razlozima. Œ orœeviñ. 53mora biti razdvojen od nacionalne svesti kao oseñaça pripadnosti jednoj zajednici. ãto oteæava razvoj meœunarodnih odnosa a i razvoj same nacije. nav. 26-30. meça i prenosi na svoju naciju preko tvrdçi “Moja nacija najboÿa”. 3/1973. imperijalizam i hegemonizam. kulturni i ekonomski ekspanzionizam. “Meœunarodni 54 E. pa u veliåaçu svoje nacije vidi i sebe u boÿem svetlu. pa åak ni osvetom ili odmazdom kao posledicama niskih strasti åoveka. a iza çih su se krile osvajaåke teæçe. etniåke ili nacionalne grupe u sukobu. ãto se åesto åinilo u psiholoãkim pripremama masa za rat ili zavojevaåku. koja uz postojaçe objektivnih okolnosti koje dovode do sukoba. od kojih je najblaæe staçe narcisoidnosti. razvija i neguje nacionalne mitove s ciÿem skrivaça klasnih suprotnosti u datom druãtvu. nacionalizam su posebno negovali i razvijali slojevi koji su patriotska oseñaça naroda æeleli da iskoriste za agresivne ciÿeve prema drugim narodima. Osim ovih negativnih obeleæja na-cionalizam je u jednom kratkom vremenskom periodu imao pozitivnu ulogu u razvijaçu nacionalne svesti masa u borbi za nacionalno osloboœeçe jednog naroda. Sa nacionalistiåkim predstavama pojedinac svoju narcisoidnost prenosi na åitavu grupu kojoj pripada. najzad. Fromm. jer dosadaãça istraæivaça ukazuju na to da niz iracionalnih. Na taj naåin on svoje tvrdçe “Ja najveñi”. Od nacionalizma treba odvojiti patriotizam koji razvija odanost prema svojoj naciji i dræavi i çenim vrednostima. 38. 161 .

u drugoj fazi. jer se izmeœu takvih dræava razvijaju posebni oblici odnosa koji u svojoj suãtini sadræe bitne razlike prema odnosima izmeœu dræava sa istim druãtveno-ekonomskim sistemima. Postojaçe dræava sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima stvara posebno staçe u meœunarodnim odnosima. Druãtveno-ekonomski sistem Spoÿna politika dræava je produæeçe unutraãçe politike koja se u meœunarodnom prostoru prilagoœava konstelaciji meœuna-rodnih odnosa. Odnos prema dræavnoj teritoriji u prvoj fazi je drukåiji nego u drugoj. Unutraãça druãtveno-ekonomska struktura dræave doprinosi odreœivaçu stepena i oblika meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima. putem dræavne intervencije. teæçi ka monopolizmu u svetskim razmerama. Veoma je znaåajno za meœunarodne odnose da li jedna dræava ima slobodno træiãte ili se ono kontroliãe u veñoj ili maçoj meri. drukåiji je odnos i prema dræavnom suverenitetu. Takoœe. Razvoj protivreånosti jednog ekonomskog sistema je znaåajan za razvoj meœunarodnih ekonomskih odnosa jer iz çih izrastaju bitni elementi koji karakteriãu odnos date dræave prema drugim dræavama.4. ãto od feudalnih dræava stvara znatno åvrãñe dræavne celine. åime u meœunarodnom prostoru izaziva odgovarajuñe posledice. U prvoj fazi priznaje se vrhovna papska vlast. izaziva promene u odnosima izmeœu çih. U prvoj nije bilo niãta neobiåno ako bi se jedan deo teritorije dræave dao u miraz uz ñerku koja se udaje za vladara druge dræave. Åak i svaka faza razvitka jednog od druãtveno-ekonomskih sistema dræava. Druãtveno-ekonomski i politiåki sistem dræava A. jer u çoj nastaju protivreånosti åije reãavaçe åesto mora da preœe dræavne granice. Stepen uåeãña dræave u privrednom æivotu zemÿe moæe ukazati na tendencije te dræave u meœunarodnim ekonomskim odnosima. da li u ekonomskoj strukturi preovlaœuje monopolska privreda ili liberalna ili dræavno-kapitalistiåka. Zatim. hegemoniji i imperijalizmu. preovlaœuje borba protiv ove vlasti koja dovodi do çenog ruãeça. Zbog toga je u prouåavaçu meœunarodnih odnosa neophodno posvetiti paæçu unutraãçoj druãtvenoj i ekonomskoj strukturi dræava koje. bez sumçe. Druãtveno-ekonomska struktura je znaåajan åinilac u meœunarodnim odnosima. a kasnije. i dræava u fazi apsolutizma feudalnog tipa. Ta razliåitost se vidi u nizu sluåajeva. Drukåiji je odnos izmeœu dræava ranofeudalnog perioda. utiåu na çihovo spoÿnopolitiåko ponaãaçe. 162 . Za ocenu moguñnosti razvoja odnosa izmeœu dræava sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima. nakon åega nastupa faza izgradçe centralne dræavne vlasti. ãto moæe sluæiti kao pokazateÿ pravaca kretaça interesa i çihovog suåeÿavaça u meœunarodnom prostoru s interesima drugih dræava. u kome je preovlaœivala veoma rascepkana struktura feudalizma. Istorijskim pregledom meœunarodnih odnosa nije teãko da se zapaze razlike u odnosima izmeœu dræava u antiåkom dobu ili feudalizmu. One doprinose raœaçu antagonizama u svetskim odnosima.

istorijski gledano. druãtvenih klasa i slojeva. Stoga se svaka politika. To je bio prvi signal da osnovna protivreånost imperijalizma viãe ne moæe biti otklaçana izvozom kapitala. U takvim uslovima vladajuña klasa u potpunosti identifikuje svoj interes s dræavnim interesom. Uzrok ovome treba traæiti na obe strane: “Stare dræave”. a u stvari radi podreœivaça Evrope interesima francuske klase. je neminovan. S druge strane. pa preko subverzivnih aktivnosti do otvorenog oruæanog napada. ne moæe razumeti bez sagledavaça uloge ideologije u çoj. S obzirom na to da ideologija takoœe obuhvata u sebi sistem pogleda na svet i ukupnost ciÿeva. radi åega koristi mnoga sredstva. iz kojeg bi se mogle izvuñi koristi koje se iz meœunarodnih odnosa oåekuju. razvoj tehnologije postepeno naruãava mehanizam svetske privrede nastao u imperijalizmu. ruãeçem ravnoteæe izmeœu uåeãña industrijske i sirovinske proizvodçe na svetskom træiãtu. zbog meœuzavisnosti na meœunarodnom planu. Ideologija je u svojoj suãtini iskrivÿeni. kako bi se mogle izvuñi neke determinante koje te odnose odreœuju. Pored toga ideologija oznaåava i odreœeni sistem miãÿeça jednog druãtva. kako s jedne tako i s druge strane. s obzirom na to da su interesi takvih dræava iskÿuåivi te ih je nemoguñe dovesti u sklad. te teæi da i u drugim dræavama doœe do revolucionarnih promena. istovremeno. S druge strane. vrednosnih sudova i normi dru-ãtvenog po163 . pa i meœunarodna. nova dræava. Ideologija Dati druãtveno-ekonomski sistem omoguñuje nastajaçe ideoloãkih oblika svesti koja sadræi posebnu projekciju stvarnosti. u kojima je dolazilo do smene druãtveno-ekonomskih sistema. poåevãi od propagande. Najboÿi primer razvoja odnosa ove vrste jeste odnos feudalne Evrope prema revolucionarnoj Francuskoj posle 1789. U istorijskim razdobÿima. izdvajaçe jedne velike zemÿe iz stvorenog sistema meœunarodnih odnosa u epohi imperijalizma. nailazi na prepreke u svom razvoju jer teãko moæe da ostvari sistem odnosa sa dræavama zastarele druãtveno-ekonomske strukture. jer çegovo postojaçe ugroæava klasne pozicije vladajuñe klase u staroj dræavi. s obzirom na to da na tu priliku mogu uticati razliåiti druãtveni slojevi koji imaju razliåitu ideologiju. B.neophodno je poznavati niz åiçenica koje karakteriãu sisteme u pitaçu. koja je revolucijom doãla na vlast. redovno je nastajao sukob izmeœu druãtveno-ekonomskog sistema i dræava u kojima je doãlo do revolucionarnog preobraæaja. te je sukob s novom re-volucionarnom dræavom neminovan oblik odnosa (sukob ne znaåi samo oruæani sukob). To je bio prvi udarac naåinu razreãavaça sopstvenih protivreånosti imperijalizma putem osvajaça. iracionalni odnos prema stvarnosti i kao takva moæe delovati samostalno u razliåitim pravcima politiåke delatnsti ÿudi. Nastanak prve socijalistiåke zemÿe posle Prvog svetskog rata znaåio je. Nova klasa na vlasti u tome vidi opasnost za svoj razvoj. teæe da sruãe novi poredak. kao klasne organizacije u kojima je na vlasti klasa koja je u novoj dræavi svrgnuta sa vlasti. Sukob u takvoj konstelaciji odnosa. godine i Napoleonovi ratovi voœeni s ciÿem osloboœeça naroda Evrope od feudalizma.

åije funkcionisaçe je postajalo sve znaåajnije za odnose evropskih dræava. Najblaæi je. veño velikoj politiåkoj i ekonomskoj moñi ovih organizacija (npr. Verska iskÿuåivost i netolerancija onemoguñavali su uspostavÿaçe normalnih odnosa izmeœu dræava razliåitih religija. Ideologija. Iza ove ravnopravnosti. Odnosi dræava u Evropi u sredçem veku nose obeleæje religioznih sukoba i ratova. Meœutim. Ona je naroåito znaåajna u mobilizaciji masa i stvaraçu neprijateÿskih oseñaça prema druãtvenim grupama druge religije. ãto je ideologiji davalo naroåiti znaåaj u meœunarodnim odnosima. Katoliåke dræave. Uostalom. U ranijim epohama ÿudske istorije za odnose dræava veliki znaåaj je imala religija. koja moæe biti upotrebÿena i u meœunarodnim odnosima na razliåite naåine. ostavÿa naroåito znaåajne posledice u revolucionarnim vremenima. i danas se ne moæe zanemariti uloga i znaåaj religije u meœunarodnim odnosima. Isto tako. uspostavÿena je ravnopravnost vera u Evropi. mræçu sa æeÿom da se silom uguãi suprotna ideologija. u tim trenucima moæe da pospeãi iracionalne impulse ponaãaça. Ali i pored toga ne moæe se zanemariti uticaj religije na meœunarodne odnose. U ovom smislu. Posebno je pitaçe uloga i znaåaj religioznih organizacija u meœunarodnim odnosima. koje su sledile versku netoleranciju proglaãenu od Vatikana. Tu viãe nije reå samo o religiji. usta-novÿena je ravnoteæa snaga u Evropi. nisu priznavale legitimitet vlasti u dræavama u kojima su na vlasti bili “ãizmatici” tj. 164 . meœutim. iza verskih sukoba uvek su postojali jasni interesi dræava. ili kasnije. pravoslavni. Osim toga. protestanti. kao åinilac u meœunarodnim odnosima. znaåajna uloga ovih organizacija ogleda se u velikim moguñnostima propagande i vrãeça uticaja na narodne mase u velikom broju zemaÿa. ideoloãka svest moæe da deluje vrlo razorno u odnosima dræava stare i nove ideologije. sigurno. kao jedan od oblika ideoloãke svesti. ako je reå o internacionalnoj verskoj organizaciji. dovoœeçem do krajnosti predstave o stvarnosti na jednoj i na drugoj strani. Protiv ovih dræava rat je smatran kao poli-cijska mera protiv pobuçenika i prema pobeœenom su mogle biti primeçene mere inkvizicije. koji su proizlazili iz meœuzavisnosti datog trenutka. pravila o zabrani svake tolerancije protestantizma nisu smetale Francuskoj da uspostavi mirne odnose sa Engleskom onda kada je to obostrani interes zah-tevao. kojim je zavrãen Tridesetogodiãçi verski rat u Evropi. Ova smena je uvek prañena oãtrom politiåkom borbom. katoliåke dræave su bile prinuœene da priznaju legitimitet tih dræava. sa jaåaçem protestantskih dræava Engleske i Holandije i nakon iscrpÿujuñih verskih ratova u Evropi. godine. graœanskim i meœunarodnim ratovima.naãaça. ponaãaçe jedne dræave uvek na odreœeni naåin sadræi obeleæja ideologije vladajuñih slojeva date dræave. onaj koji se vrãi putem pritiska na odgovarajuñe vlade da u meœunarodnim odnosima zauzimaju odreœene stavove. Meœusobna iskÿuåivost dva sistema u ideoloãkoj sferi. pravila o verskoj netoleranciji su i ranije krãena u vreme kada je bila nuæna saradça Pape sa Vizantijom u zajedniåkoj borbi protiv Turske. Uostalom. U takvim uslovima. u kojima je dolazilo do smene druãtvenoekonomskih sistema. Posle Vestfalskog mira 1648. Katoliåka crkva).

Nije redak sluåaj da se u meœunarodnim odnosima sukobÿavaju dræave iste ideologije (u osnovi iste) a da saraœuju dræave sa suprotnim. tokom kojeg je doãlo do izdvajaça jednog vladajuñeg sloja. To nije bez znaåaja u meœunarodnim odnosima. jer se u uslovima postojaça jednog druãtveno-ekonoms165 . Tako nije moguñe zanemariti snagu meœunarodnog radniåkog pokreta i çegov uticaj u svakoj zemÿi na ponaãaçe te zemÿe u meœunarodnim odnosima. ili åak moæe da u samim tokovima revolucionarnog preobraæaja druãtva poprimi reakcionarna obeleæja (nacionalizam. Odnosno. Iz svih ovih razloga. Ona naroåito doprinosi politiåkom grupisaçu dræava. s obzirom na ulogu datih grupa u procesu odluåivaça o spoÿnoj politici dræava. Savremena potreba svetske podele rada nesumçivo doprinosi sve izrazitijem probijaçu odnosa saradçe namesto hladnog rata. redovno predstavÿa napredno usmerenu svest. Politiåki sistem dræava Iz veñanaliziranih odnosa proizlazi znaåaj politiåke orga-nizacije i druãtvenopolitiåkog sistema dræava. pa åak i interesima socijalizma uopãte. neophodno je napomenuti. jer su ideologije univerzalne i unutar jedne dræave mogu se zapaziti grupe koje imaju razliåite ideologije. Isto tako. To ne znaåi da jedna napredna ideologija ostaje to za veåita vremena. Za takav razvoj se moæe navesti mnogo primera iz istorije. S druge strane. koje mogu onemo-guñavati razvoj procesa saradçe a pospeãivati sukobe u meœunarodnim odnosima. ako ne iskÿuåivim ideologijama. B. ãto moæe da dovede do ozbiÿnih podela unutar meœunarodne zajednice. da ideologija ne moæe prevagnuti nad drugim åiniocima koji u biti odreœuju interese dræava u meœunarodnim odnosima. i devijantni razvoj socijalizma u SSSR. dræave sa razliåitim ideologijama u jednom trenutku mogu biti u oãtrim sukobima (kada se ideologija stavÿa u prvi plan propagandnog delovaça). da bi u nekom drugom saraœivale. bratstva i jednakosti do teæçe ka osvajaçima.). To takoœe dokazuje da ideologija nije bitni åinilac koji determiniãe odnose izmeœu dræava. Najboÿi primer za to je Drugi svetski rat u kome su se na jednoj strani naãle socijalistiåke i kapitalistiåke dræave kao saveznici. te se çoj suprotstavÿa ideologija koja æeli da druãtvene tokove vrati unazad. protiv grupe kapitalistiåkih zemaÿa. npr. veñda oblici odnosa izmeœu çih zavise od drugih åinilaca.Ideologija koja nastaje s revolucionarnim preobraæajem druãtva. koji je do juåe bio vladajuñi oblik odnosa izmeœu dræava sa razliåitim ideologijama. moæe se smatrati da ideologija doprinosi stvaraçu odreœene konstelacije meœunarodnih odnosa. a na prvom mestu od oblika i stepena ekonomske meœuzavisnosti datog trenutka. Treba takoœe napomenuti da je netaåna podela dræava po ideologijama. Ona moæe postati reakcionarna. uostalom. vrlo je åest sluåaj da se iza ideoloãkih sukoba kriju sukobi interesa dræava vezanih za ekonomsku ili druge vrste meœuzavisnosti. koji nameñe svoju ideologiju åitavom druãtvu a svoje interese proglaãava opãtim dræavnim interesima. dobar je primer kao. Razvoj francuske revolucije i çeno skretaçe od ideje slobode.

Letourneau. proces politiåke borbe ima demokratske forme. kako izmeœu dræava u kojima su ove strukture razliåite. gde je veñbila ustrojena apsolutna monarhija. Obiåno se moæe smatrati da u jednom druãtvu u kome ima maçe kriznih elemenata u druãtveno-ekonomskoj strukturi. u Istoånoj Africi. Takvi druãtveni slojevi najåeãñe ne dozvoÿavaju razvoj demokratskih oblika odluåivaça. koja se u meœunarodnim odnosima ispoÿila u ekspanzionizmu i agresivnosti. postojaçe interesnih grupa i çihov uticaj u politici date dræave. organizacija vlasti. zapaæa se da je pored neposrednog uticaja organizacije vlasti na ove odnose. uloga masa u sistemu. ãto je dovelo do Drugog svetskog rata. Paris. U uslovima ekonomskih i druãtvenih kriza. 70. rat predstavÿa izuzetak u odnosima sa drugim plemenima. ratovi postaju sastavni deo æivota ovih druãtava. druãtveni slojevi. posebno znaåajan uticaj politiåke strukture druãtva date dræave. U takvom politiåkom sistemu postoji mnogo viãe moguñnosti za donoãeçe odluka nezavisno od ãirih druãtvenih interesa a u interesu grupe na vlasti. imaju viãe uslova za uspeh u politiåkoj borbi za vlast. unutar kojeg. pokazala su da u Gabonu i Gorçem Nigeru. te od prirode tih interesa u najveñoj meri zavisi i stav te zemÿe u meœunarodnim odnosima. 1895. Unutar jednog druãtva mogu se nañi razliåiti uslovi za otklaçaçe druãtvenih protivreånosti koji mogu biti povoÿni. Ovde se ima u vidu 55 Ch. Sasvim je razumÿivo da u procesu odluåivaça u spoÿnoj politici interesi ove grupe dolaze u prvi plan.kog sistema ili postojaça razliåitih druãtveno-ekonomskih sistema javÿaju razliåiti dru-ãtveno-politiåki sistemi. putem kojih se vladari i doglavnici bogate pÿaåkajuñi susede. Potvrdu ovakvog stava moæemo nañi u mnogim primerima iz istorije a najnoviji je sluåaj s nastankom faãistiåkih dræava posle Prvog svetskog rata. Meœutim. ãto sa svoje strane. str. La guerre. ãto u veñoj meri doprinosi veñem stepenu odgovornosti i u samoj spoÿnoj politici. U ovim dræavama ekstremne druãtvene grupe politiåki organizovane uzele su vlast u jednom broju zemaÿa. kroz proces odluåivaça o spoÿnopolitiåkim akcijama moæe ozbiÿno do-prineti razvoju razliåitih oblika odnosa.55 U analizi uloge i znaåaja politiåkog sistema dræava za meœunarodne odnose. proces odluåivaça ukÿuåuje ãiri krug druãtvene strukture. u kojima su monarhije bile ograniåene pravima saveta staraca i u kojima su monarsi bili birani opãtim pravom glasa. maçe povoÿni ili nepovoÿni. mesto druãtvenih slojeva i klasa. Razliåiti procesi u razreãavaçu osnovnih protivreånosti unutar jednog druãtva doprinose nastajaçu razliåitih oblika politiåkog organizovaça datog druãtva. U Italiji i Nemaåkoj su one naroåito doãle do izraæaja svojom nacionalistiåkom i rasistiåkom politikom. tako i izmeœu dræava u kojima su ove strukture jednake. koji predstavÿaju nosioce ekstremnih poli-tiåkih stavova. unutraãçe i spoÿne politiåke nestabilnosti. Istraæivaça koja su vrãena u Africi u XIX veku. te se ceo proces stvaraça politike odvija u uskom krugu. Interesantno je navesti da su i antropoloãka istraæivaça naãla sliåne veze izmeœu oblika politiåke organizacije druãtva i ponaãaça prema drugim druãtvima. 166 .

pa i svrgavaça s vlasti te grupacije. Dolaskom na vlast normalno je oåekivati da ñe ta partija slediti svoj program. bilo neposrednim ukÿuåeçem u meœunarodni æivot (vidi subjekte) bio delovaçem unutar politiåkog sistema vlasti u procesu odluåivaça u pitaçima spoÿne politike i meœunarodnih odnosa. klasne svesti politiåkih organizacija. vojnih krugova. a. marta vojnim puåem svrgnuta s vlasti jedna grupacija jer je zanemarila sve druge interese sem svojih sopstvenih. vojni krugovi. Pre nastanka dræave. Takav primer se moæe nañi i u naãoj skoraãçoj istoriji.uloga druãtvenih klasa. uglavnom se moæe reñi. moæe oåekivati otpor drugih grupacija. To su. politiåkih partija. verske grupe. U 167 . drugih druãtvenih slojeva. politiåkih partija itd. ravnoteæa snaga i drugi politiåki sistemi bez kojih se ne mogu zamisliti meœunarodni odnosi. Razumÿivo je da se programi tih politiåkih partija razlikuju i da te razlike obuhvataju i çihov program spoÿnopolitiåkog delovaça. druge su one grupe koje imaju internacionalni znaåaj i åije je prostiraçe internacionalno. Razumÿivo je da interesi tih grupa mogu biti razliåiti na meœunarodnom planu i da naåin çihovog zadovoÿavaça takoœe moæe biti razliåit. Ovim grupama nije ciÿ da doœu na vlast u jednoj zemÿi veñda preko vlasti deluju na ostvareçe svojih interesa. Politiåka struktura. kada se analizira moguñe ponaãaçe jedne dræave. Politiåke partije su organizacije kojima je ciÿ da u politiåkoj borbi osvoje politiåku vlast u jednoj zemÿi.. U nekim partijama preovladavaju snage kojima su viãe u interesu procesi sukoba. kada je 27. Tek sa stvaraçem dræave. Moæemo razlikovati dve vrste grupa za pritisak ili interesnih grupa: jedne su one koje postoje unutar dræava i deluju na dræavnu vlast. sa kojom meœunarodni odnosi nastaju onakvi kakvi su nam poznati u åitavoj istoriji ÿudskog druãtva. U politiåkoj strukturi dræava åesto je moguñe zapaziti postojaçe znaåajnih interesnih grupa ili grupa za pritisak. interesnih grupa i svih drugih politiåkih åinilaca u jednoj dræavi. privredne korporacije. zbog toga se mora voditi raåuna o programu i socijalnom sastavu poli-tiåke partije na vlasti. grupisaça dræava. odnosi izmeœu teritorijalizovanih besklasnih druãtava predstavÿaju embrionalni oblik meœunarodnih odnosa u kome se javÿaju samo prvobitni oblici meœunarodnosti. raznih drugih interesnih grupa ili grupa za pritisak. udruæeça i dr. Pod politiåkom strukturom se podrazumeva splet klasnih odnosa. Pojava druãtvenih klasa dovodi do stvaraça dræave. raznih korporacija. u meœunarodnim odnosima moæemo otkriti sve one politiåke procese koji karakteriãu ove odnose. b. koji imaju znaåaja za meœunarodne odnose. kojima viãe odgovara meœunarodna saradça. nastaju tek sa pojavom dræave. Politika sile kao institucionalizovani oblik odnosa (organizovana vojna sila) i institucionalizovani odnosi saradçe (diplomatija). Druãtvene klase. Ovo se mora imati u vidu zbog toga ãto se u sluåaju grubog podreœivaça dræavnih interesa interesima grupe na vlasti. koji ova druãtva uvodi u meœusobne odnose. a u drugim. Od prirode interesa i naåina na koji se oni mogu ostvariti u meœunarodnim odnosima moæemo razlikovati pravac politiåkog delovaça date grupe.

1959. Les groupes de pression internationaux. Lausanne. J. Olton. Druãtveni sistem koji je kadar da prihvati nova znaça i da im omoguñi primenu u privredi zemÿe. Do ove revolucije ekonomska snaga jednog druãtva bila je u velikoj meri vezana za prirodna bogatstva tla na kome je to druãtvo bilo nastaçeno. C. kako za razvoj tehnologije tako i za çenu primenu. Nivo tehnoloãkog razvoja zavisi od niza åinilaca. Pored neophodnosti za druãtveni razvoj i ogromnih pozitivnih rezultata do kojih je nauka doãla.56 Razotkrivaçe postojaça i delovaça ovih grupa unutar politiåke strukture i politiåkog sistema dræava ima veliki znaåaj u analizi meœunarodnih odnosa jer je ponaãaçe dræava u çima vrlo åesto pod najveñim uticajem upravo ovih grupa. meœunarodne crkve-ne organizacije. uz neophodne uslove ekonomske prirode. Na taj naåin se postiæe to da i druãtva koja naseÿavaju teritoriju koja je siromaãna u prirodnim izvorima. Nivo tehnologije zavisi uglavnom od istraæivaça i razvoja (R & D) tj.. usvajaça novih fundamentalnih znaça i çihove primene u inovacijama. Zbog toga se danas doãlo dotle da se svakih sedam godina udvostruåuje obim nauånih istraæivaça u svetu. ona danas pruæa “moguñnost kontrole ponaãaça usaœivaçem elektroda u mozak.57 Razvoj tehnologije omoguñio je da nivo druãtvenog razvoja bude podloæan promenama koje ne zavise samo od prirodnih bogatstava kojim dato druãtvo raspolaæe. Plano. te na svetskom træiãtu imati konkurentsku sposobnost. 44. razvoj nauke i tehnologije ima danas i svoju negativnu stranu. Zato danas svaka dræava ulaæe velika sredstva u nauåna istraæivaça. Razvojem nauke. Tehnologija Prva industrijska revolucija otvara novu eru u razvoju ÿudskog druãtva postepenim oslobaœaçem åoveka od prirode. Proces modernizacije u savremenom svetu ukÿuåuje i prenos tehniåkih znaça od strane razvijenih zemaÿa zemÿama u razvoju”. kao ãto je na prvom mestu druãtvena sredina u kojoj ÿudska kreativnost moæe da doœe najviãe do izraæaja. stvaraçe psiholoãki osiromaãenih liånosti. 1961. R. Rinehart and Winston. mogu postiñi visok ekonomski rast. predstavÿa uslov. tehnoloãki razvoj je promenÿiv. The international Relations Dictionary. jer za razliku od prirodnih uslova. “Tehnologija je primena nauånih znaça i veãtina u reãavaçu problema na poÿu neposredne industrijske primene. str. (vidi: subjekti). Tamna strana napretka Meynaud.ove grupe moæemo ubrojati meœunarodna udruæeça politiåkih partija. Meœutim. meœunarodne sindikate. koji su uglavnom stalni. Ono na åemu se zasnivala ta nova åovekova moñjeste tehnologija kao materijalizovani vid nauånih dostignuña. INC. 57 168 . 5. 56 J. meœunarodne kompanije. New York. åime je postepeno poåeo da se oslobaœa gotovo iskÿuåive zavisnosti od prirodnih izvora. meœunarodne humanitarne organizacije i dr. åovek je uspeo da u datim prirodnim uslovima stvori nova sredstva za proizvodçu i nove proizvode. Na taj naåin nivo tehnologije doprinosi mestu i ulozi jedne zemÿe u meœunarodnim ekonomskim odnosima. Holt..

ãto je uvek dobra osnova za stvaraçe odnosa hegemonije i imperijalizma. 41. patenata i industrijske opreme. univerzalizacije svakog sukoba itd.hemije je i fantastiåna sposobnost åoveka da iznalazi sve efikasnija sredstva za ubijaçe drugih ÿudi. Promene koje su nastale u naoruæaçu. One dræave koje poseduju viãi nivo tehnoloãkih znaça. su i ekonomski razvijenije i obrnuto. i u svaku od çih uneo promene i u meœunarodnim odnosima. Meœunarodna podela rada Uloga tehnologije u daÿem razvoju meœunarodne podele rada odvija se na dva osnovna naåina: a. ãto se naroåito postiglo sa pronalaskom sintetiåkih elemenata. zagaœeça åovekove okoline. meœunarodna saradça dobija joãjedan novi vid meœunarodnu nauånu saradçu koja je neophodna zbog potrebe razmene tehnologije. A. nav. U poåetku. Tako je razvoj tehnologije uneo revolucionarne promene u nizu oblasti druãtvenog æivota. åiçenica je da nijedna zemÿa. Ove razlike najåeãñe su uzroci odnosa zavisnosti na ekonomskom poÿu. koji danas u nizu finalnih proizvoda zameçuju prirodne sirovine. 169 . prenosa tehnologije iz jedne u drugu zemÿu. Ovo kretaçe tehnologije izmeœu dræava odvija se na viãe naåina: bilo uvozom i izvozom roba. ne moæe biti apsolutno samodovoÿna u razvoju nauke. delo. Peåujliñ. str. S obzirom na to da se geografska raspodela sirovina nije poklapala s geografskim rasporedom industrije. S druge strane. O uticaju savremenog razvoja tehnologije na naoruæaçe govori se posebno kod izlagaça strateãkog åinioca. saobrañaju. Iz tih razloga. razvoju meœunarodnih nauånih i kulturnih veza i saradçe.. doprinose sveopãtoj integraciji i povezivaçu sveta. Razvoj tehnologije je omoguñio industrijsku proizvodçu i onih proizvoda za koje dotiåna zemÿa nema prirodnih sirovina. kapitala ili direktnom razmenom rezultata nauånih istraæivaça putem prodaje licenci.. industrijskoj podeli rada. koje su u najveñoj meri proizlazile iz nejednakih prirodnih uslova. S obzirom na nesumçiv znaåaj tehnoloãkog znaça u razvoju proizvodnih snaga svakog druãtva. stvorena je visoka i åvrsta meœuzavisnost izmeœu industrijskih 58 M.”58 Iz tih razloga pogreãna je svaka tehnokratska fetiãizacija uloge nauke i tehnologije u druãtvu i zanemarivaçe drugih åinilaca i uslova za puni druãtveni razvoj. one stvaraju do sada neviœene opasnosti od ratnih razaraça. ãto bitno odreœuje meœuna-rodne odnose u celini. Istovremeno. ma kako velika i moñna bila. tehnologija doprinosi stvaraçu i produbÿivaçu razlika izmeœu dræava. razvoj industrije je bio åvrsto vezan za prirodne sirovine. Ovde ñe biti reåi o uticaju tehnologije na razvoj meœunarodne podele rada. Razvoj tehnologije poremetio je tradicionalnu podelu rada koja se zasnivala na razlikama u proizvodçi.

ovakav jaz izmeœu industrijski razvijenih i nerazvijenih zemaÿa mora biti prevaziœen. Ova meœuzavisnost je u najveñoj meri doprinela ko-lonizovaçu nerazvijenih zemaÿa bogatih sirovinama. Ovaj jaz i çegovo stalno produbÿavaçe upravo se deãava danas. çima je ciÿ da doœu do ekstraprofita koji se najlakãe ostvaruje izvozom gotove tehnologije u zemÿe u razvoju. godine. delo. od strane industrijski razvijenih zemaÿa. jer su mnoge zemÿe. Na taj naåin je politiåkim putem uåvrãñen i zamrznut odnos meœunarodne podele rada na industrijske proizvoœaåe i proizvoœaåe sirovina. godine. str. 6% u 1959. S obzirom na to da tehnoloãki razvoj sve viãe oslobaœa åoveka od prirode. tehnoloãki napredak je uåinio to da uåeãñe sirovina u vrednosti gotovog proizvoda padne s 25% u 1938. Tako. razvojem tehnologije. polovina svetske proizvodçe kauåuka ili 1. S obzirom na to da je uklaçaçe ovoga jaza 59 R. Ovakav prenos tehnologije je nepogodan i zbog toga ãto zemÿa izvoznik zadræava monopol daÿeg usavrãavaça izvesne tehnologije. u interesu razvoja uravnoteæene svetske privrede. Dok domañi proizvoœaå ovlada rukovaçem uvezene tehnologije. dostigla 4. Godine 1938. do åega je doãlo i zbog smaçeça uåeãña vrednosti sirovina u finalnom industrijskom proizvodu i zbog sve veñe proizvodçe sintetiåkih sirovina. Hemijska industrija omoguñila je da veliki broj prirodnih sirovina bude zameçen veãtaåkim. 141. åime se stavÿa u stalnu tehnoloãku zavisnost od zemÿe izvoznice. da bi 1934. Veñ1957.000 tona proizvedena je sintetiåkim putem. dotle se ona u zemÿi izvoznici daÿe usavrãava. industrijski razvijene zemÿe sve viãe aktiviraju sopstvene prirodne izvore sirovina. do kojeg je doãlo zahvaÿujuñi napretku tehnologije doveo je do ogromnog jaza izmeœu industrijski razvijenih i nerazvijenih zemaÿa. S druge strane. na 17. ako hoñe da dræi korak sa svetskim stupçem razvoja proizvodçe. industrijske zemÿe su uåestvovale u svetskoj proizvodçi sirovina sa 33% a sredinom pedesetih godina sa 60%. Stojanoviñ. i industrijski razvijene zemÿe se sve viãe oslobaœaju zavisnosti od prirodnih izvora siro-vina. Na taj naåin. a ne tehniåko osposobÿeçe te zemÿe za samostalan razvoj proizvodçe. bilo ãto je nova tehnologija omoguñila eksploataciju i onih izvora koji to ranije nisu mogli biti (eksploatacija izvora nafte pod morem) bilo razvojem kultura industrijskih biÿaka. a ne samo neke çene delove åime se neprekidno odræava zavisnost industrijski nerazvijene prema razvijenoj zemÿi. ãto je u ekonomskom interesu i jednih i drugih.proizvoœaåa i proiz-voœaåa sirovina.59 Ovakav razvoj meœunarodne podele rada. razmena industrijskih i sirovinskih proizvoda beleæi isti rast. 350. s obzirom na to da prenos tehnologije najåeãñe kontroliãe multinacionalna kompanija. Takve zemÿe moraju da uvoze tehnologiju iz industrijskih zemaÿa i to kompletnu. mora stalno uvoziti nova tehnoloãka reãeça. Naime. zaostale i siromaãne zbog industrijske nerazvijenosti. na primer. Meœutim. veoma bogate prirodnim sirovinama. zemÿa uvoznik. 170 . Poåev od prve industrijske revolucije. proizvodça kauåuka u svetu sintetiåkim putem poåiçe 1930. nav.000 tona. Sliåno je i sa nizom drugih proizvoda. S druge strane. godini. pa kroz XIX vek i prve decenije HH veka.

Razvoj meœunarodne nauåne i tehniåke saradçe Pored træiãne meœuzavisnosti. sele u industrijski razvijene zemÿe.jedan od bitnih preduslova za odræaçe trajnog mira u meœunarodnim odnosima. koja postoji na ãtetu zemaÿa u razvoju. saradça na zajedniåkim istraæivaåkim poduhvatima. Prenos tehnologije se smatra najznaåajnijim u preraspodeli podele rada. u kojoj bi se ukinula sadaãça podela. Poveñaçem opãteg obima nauånog istraæivaça i meœunarodna nauåna saradça dobija sve ãire razmere i sve veñi znaåaj u meœunarodnim odnosima. b. ãto je viãe od pomoñi koju su SAD iste godine dale tim zemÿama.60 B. saradça razmenom nauånih radnika i podizaça kadrova. Razlike u tehnoloãkom razvoju u savremenom trenutku meœunarodne zajednice dovode i do jednog posebnog tipa migracije kojom se struåni kadrovi.000 struåçaka iz zemaÿa u razvoju. Smatra se da je samo u toku ãezdesetih godina emigriralo u SAD 53. UNCTAD. str. Jedan od najznaåajnijih oblika ove saradçe jeste razmena publikacija i informacija. a. La science et la politique des gouvernements. po osnovu ugovora s ovim zemÿama. Gotovo je nemoguñe danas proåitati ogromnu masu objavÿene graœe u bilo kojoj oblasti nauke. bilo zajedniåkim finansiraçem bilo stvaraçem zajedniåkih instituta i meœunarodnih organizacija. 61 OCDE. 7 milijardi dolara. Ovo kretaçe struåçaka obavÿa se na razliåite naåine: oni odlaze kao predstavnici kompanija koje izvoze tehnologiju ili ih ãaÿu dræave i meœunarodne organizacije. UNIDO. 1975. Dok ovaj drugi vid kretaça struåçaka koristi zemÿama u razvoju. Ujediçene nacije i çene specijalizovane agencije vode ãiroku akciju da se naœu reãeça za industrijski razvoj zemaÿa u razvoju. 1963. Od stotinak nauånih åasopisa poåetkom XIX veka. i najzad. Istovremeno teåe i obrnut proces: struåçaci iz razvijenih zemaÿa dolaze kao savetnici u zemÿe u razvoju u kojima pomaæu u primeni uvezene tehnologije. koji imaju veliki znaåaj za tehnoloãki razvoj. Neke meœunarodne organizacije se i neposredno bave problemima prenosa tehnologije (UNCTAD. Ovaj proces ne pogaœa samo zemÿe u razvoju veñi same industrijski razvijene zemÿe. koja se neposredno javÿa kao posledica podele rada sve viãe se razvija tehnoloãka meœuzavisnost koja proizlazi iz nuænosti meœunarodne nauåne saradçe koja je posledica same prirode nauånog rada. Veliko poveñaçe broja nauånih publikacija danas stvara nove probleme. UNESCO) u zemÿe u razvoju. Geneve. jer znaça ne mogu nastajati i postojati izolovano. Paris. veñpoåetkom HH 60 The Reverse Transfer of Technology. 9. åiji kadrovi odlaze u bogatije i razvijenije zemÿe u kojima im se pruæaju joãpovoÿniji uslovi za æivot i rad. ãto je ovoj zemÿi donelo samo u 1970. godini dobit od 3. 171 . odlazak struåçaka u razvijene industrijske zemÿe ãteti procesu razvoja ovih zemaÿa.61 Meœunarodna nauåna saradça danas se odvija u tri pravca: saradça putem razmene i ãireça nauånih informacija.

u Hagu. onda kada je sopstveni prestiæ na ovom poÿu u pitaçu. jer se ne radi na onome ãto je veñnegde u svetu istraæeno. b. isto tako. bilo da ãaÿe svoje nauåne kadrove u druge zemÿe. “kupovina mozgova” koju åine bogate i razvijene zemÿe od maçih i nerazvijenih zemaÿa. da bi ãezdesetih godina ovog veka iznosio sto hiÿada. sem u vreme u kome je hladni rat bio na vrhuncu. Mada se ovaj oblik saradçe odvija uglavnom putem zakÿuåivaça meœudræavnih ugovora. Na ovom poÿu se veñrazvila meœunarodna saradça koja se odvija izmeœu sliånih centara iz raznih zemaÿa. Na taj naåin se skrañuje put sopstvenih istraæivaça. organizuju se dokumentacioni centri koji prikupÿaju i obraœuju podatke kojima snabdevaju elektronske raåunare. daje prikaze svetskih publikacija iz oblasti hemije i fizike. 172 . Korist od ovakve saradçe je oåigledna. 62 Biro analitiåkih prikaza. Oåigledno je da nauåni radnik viãe nije u staçu da prati ovako ogromnu nauånu proizvodçu. jer u suprotnom preti opasnost od zaostajaça. Meœutim. Nije retka pojava da se i najbliæi saveznici na ovom poÿu ponaãaju kao najÿuñi suparnici.veka taj broj se peçe na deset hiÿada. Treba uvek imati u vidu da nauåna istraæivaça danas neposredno utiåu na politiåku moñdræava. Kada je ona u pitaçu i odnosi savezniãtva ne mogu iskÿuåiti teæçu dræava ka posedovaçu elemenata ove moñi. mada duboki interesi na ovom poÿu dovode i do zanemarivaça interesa svojih saveznika. Neizbeæna meœuzavisnost na planu nauånih istraæivaça nagoni dræave na ovakvu saradçu. Prva opasnost je tzv. ne treba iskÿuåiti opasnosti koje mogu proisteñi iz ovakve saradçe. kako o dosadaãçim rezultatima u datoj oblasti nauånog istraæivaça. Najåeãñe je i jedno i drugo prisutno u nauånoj saradçi svake zemÿe. Ove opasnosti su stalne i one su sigurno uvek prisutne u onoj srazmeri koja odgovara politiåkim odnosima zemaÿa. Pored toga. ne treba zanemariti ni rezultate koje su na ovom poÿu postigle meœunarodne organizacije. bilo da ih iz drugih zemaÿa prima na usavrãavaçe. Teãko je danas nañi neku zemÿu koja na ovom poÿu ne uåestvuje. Treba istañi da i na ovom poÿu saradçe blokovska podela i ideoloãke razlike nisu u potpunosti onemoguñile ovaj vid meœunarodnog kretaça. Zato se danas pribegava otvaraçu meœunarodnih biroa koji rade na izradi kratkih prikaza objavÿene graœe. a moguñe je preduzeti daÿa istraæivaça u toj oblasti ãto ubrzava proces nastajaça nauånih pronalazaka. Meœunarodna nauåna saradça je veoma plodonosna na poÿu razmene nauånih radnika s ciÿem çihovog nauånog usavrãavaça.62 U mnogim dræavama organizuju se dræavni organi zaduæeni da razvijaju dokumentacionu sluæbu na nauånom poÿu. Druga opasnost je u posrednom usmeravaçu nauånih istra-æivaça u onim pravcima koji su viãe u interesu zemÿe koja prima na nauåno usavrãavaçe nego zemÿe koja ih ãaÿe. jer se tim putem stiæe najlakãe do informacija. Conseil International des Unions scientifiques. ãtede se sredstva. tako i o trenutno postojeñim istraæivaçima u svetu. kao i nauåne ustanove koje u meœusobnim dodirima samostalno ostvaruju ovu vrstu saradçe sa ustanovama ili pojedincima iz drugih zemaÿa. a trebalo bi da bude obrnuto.

koja zahtevaju velika finansijska sredstva.64 Ãto je zemÿa veña i igra znaåajniju ulogu u meœunarodnim odnosima. 2. Vladine meœunarodne organizacije za nauånu saradçu predstavÿaju naj-znaåajniji oblik institucionalizovaça ove saradçe. Nevladinih organizacija na ovom poÿu ima oko tri stotine. Na ovom poÿu su oformÿene i meœunarodne organizacije (regionalne i univerzalne) i nauåni instituti. Angaæovaçe nacionalnih kapaciteta u delu nekog meœunarodnog nauånog projekta je oblik saradçe koji zahteva niz prethodnih pretpostavki koje nisu. 64 L.63 Ovako ãiroko razgranata meœunarodna nauåna saradça (mada ona moæe biti mnogo bogatija) ukazuje na çen znaåaj u meœunarodnim odnosima uopãte. Meœunarodna nauåna saradça i Meœunarodni odnosi. Ove organizacije se stvaraju viãestranim ugovorima i one mogu biti vladine ili nevladine. Dollot. jer bi to ugrozilo çen politiåki i ekonomski poloæaj u meœunarodnim odnosima. preko ovih sluæbi ãiri svoj kulturni uticaj i. 173 . “kulturna diplomatija” sastavni i razvijeni deo diplomatije i organa koji ove poslove vode. Meynaud et B. åime se ova saradça postepeno institucionalizuje na meœunarodnom planu. druge univerzalne meœunarodne organizacije. 62103.65 63 428429. Na to ukazuje i to ãto je danas tzv. 25. ona viãe poklaça paæçe ovim poslovima. Na prvom mestu za ovakvu saradçu neophodno je da opãti politiåki odnosi budu takvi da je moguñe nañi osnov ovakve saradçe u kontekstu ãirih oblika saradçe. S druge strane. 13. regionalne organizacije. okeano-grafija. SchrF6der. JRMP. Sve ove organizacije moæemo podeliti na tri grupe: 1. Lausanne. danas su predmet saradçe izmeœu SAD i SSSR. jer preko kulturne diplomatije postiæu niz vaænih ciÿeva savremene dræave u meœunarodnim odnosima. niti mogu biti. Ona tako dolazi do nauånih informacija. kosmiåka istraæivaça) zahteva nauånu saradçu na ovom poÿu u uslovima i ne baãdobrih politiåkih odnosa. Zajedniåka istraæivaça. geografija. samo nauånog karaktera. Les relations culturelles internationales. 1964. Organizovanost sluæbi unutar dræava nadleænih za organizaciju meœunarodne nauåne saradçe.v. Åak i male dræave imaju dobro organizovane sluæbe za poslove meœunarodne nauåne saradçe. Paris. specijalizovane ustanove UN. Meœunarodna nauåna saradça je danas dovela do stvaraça niza meœunarodnih organizacija. ili zajedniåko finansiraçe istraæivaça su oblici saradçe savremenog trenutka. Les savants dans la vie internationale. najzad. Unutar meœunarodnih regionalnih organizacija koje se poklapaju s blokovskom podelom. 65 J. R. 1973. Zajedniåka istraæivaça u kosmosu. Stojanoviñ. stvorene su meœunarodne istraæivaåke ustanove s ciÿem koncentracije sredstava i kadrova. str. i 3. str. 1962. bori se da na ovom poÿu ne zaostane. str. Veliki troãkovi dovode do ovakve saradçe i na planu miroÿubive primene nuklearne energije. danas moæe biti srazmerno veña od uloge koju ta dræava inaåe igra u meœunarodnim odnosima. åiçenica da je u mnogim oblastima sam predmet istraæivaça internacionalan (meteorologija.

onda su moguñnosti ovakvog saobrañaça praktiåno neograniåene. Prenos televizijskih emisija u svetskim razmerama postao je moguñlansiraçem tele-satelita. Na taj naåin ñe jedan TV studio moñi da 66 M. Iz ove åiçenice pro-izlazi to da je atmosferski prostor zemÿe postao pretesan za sve one koji æele emitovati svoje poruke. 168. razvoja i nestajaça razliåitih civilizacija na zemÿi koje nisu meœusobno saobrañale. narode i dræave. godine. tako i vremenske udaÿenosti.251 sat nedeÿno programa za inostranstvo. Putem radija danas je moguñe poslati bilo kakvu informaciju preko cele zemÿine kugle.508 sati 1950. a çen prijem do onoga kome je nameçena. Merle. Velika Britanija. Francuska. U 1972. a mnoge su i nestale pre nego ãto su doãle u dodir s drugim civilizacijama. socijalistiåke zemÿe istoåne Evrope i Albanija. tako da veze meœu ÿudima i narodima danas predstavÿaju operacije koje se tehniåki mogu izvesti za maçe vremena nego nekad putovaçe diliæansama iz jednog grada u drugi ne baãvelike dræave. kao meœunarodna organizacija koja ovu saradçu organi-zuje. da putem ugovora podele ovaj prostor meœu sobom. zavisi samo od toga da li ima radio aparat. Zahvaÿujuñi tehniåkim pronalascima. ãto meœunarodnoj podeli rada daje nove podstreke i moguñnosti. koji katkad nisu ni znali jedni za druge. godini SSSR. emitovale su 5. prema 1.V. Sociologie des relations internationales. SAD. zapadna Nemaåka. Meœunarodni odnosi su od svog postanka trpeli zbog nemoñi åoveka da savlada nekada ogromne udaÿenosti koje su delile ÿude. u eventualnom susretu nisu imali niãta zajedniåko ãto bi doprinelo uspostavÿaçu saradçe meœu çima.011 sati 1950. Meœutim. Za prijem ovih emisija joãuvek je neophodan posrednik u zemÿi primaocu. saobrañajna sredstva postepeno briãu fiziåke udaÿenosti i na zemÿi se postepeno razvija proces univerzalizacije tehniåke civilizacije. Ti razliåiti svetovi. Ako se zna da danas posedovaçe radio-prijemnika nije nikakav problem. Italija i Japan emitovale su 3. Ta udaÿenost je dovodila do stvaraça. te je sukob bio jedini oblik odnosa izmeœu çih.980 sati nedeÿno. S tim ciÿem stvorena je i meœunarodna unija telekomunikacija. U naãem vremenu pobeœene su. 174 . Istovremeno. prema 1. Znaåaj koji dræave pridaju radio-porukama najboÿe se vidi u ogromnom interesovaçu zemaÿa za emisije nameçene inostranstvu. Razvoj komunikacija i kulturnih veza Najneposrednija posledica savremenog tehnoloãkog razvoja je smaçivaçe fiziåkih udaÿenosti izmeœu naroda na razliåitim stranama globusa.66 Isti takav sluåaj je i sa televizijom. str. godine (Albanija je 1972. godine emitovala 4 sati nedeÿno programa nameçenog inostranstvu). da bi izbegle sukob na ovom poÿu. narodima kulturama putem masmedija radija i televizije. kako fiziåke. Ove opãte posledice razvoja saobrañajnih sredstava danas dobijaju joãveñi znaåaj u razvoju komunikacija meœu ÿudima. smatra se da ñe biti moguñprijem bez ikakvog posredovaça na zemÿi. Kina. Zbog toga su dræave prinuœene.

kada nije moguñe razdvojiti prostor bitke od pozadine. kada su ratovi prerastali u opãtenarodne. osvajaça ili odbranu u ciÿu zadovoÿeça politiåkih interesa dræava. ãto samo po sebi vodi zbliæavaçu naroda. strategija i politika idu zajedno: one su u stvari samo dve strane jedne iste pojave. Smatra se da zbog toga Juænoafriåka Republika dugo nije imala TV mreæu na svojoj teritoriji jer se plaãila da bi strani program mogao delovati protiv osnovnih stavova na kojima se zasniva tamoãça rasna diskriminacija. Po nekim miãÿeçima. 6. Nije teãko da se iz diplomatske istorije vidi da su meœunarodni odnosi te epohe bili obeleæeni u velikoj meri i tom åiçenicom. Nekada. ova sprega strategije i politike igra znaåajnu ulogu u meœunarodnim odnosima u celini. moñne dræave su u staçu da velikom uåestaloãñu svojih emisija nameñu svetu svoje kulturne i druãtveno-politiåke vrednosti. Vojna strategija Povezanost strategije i politike je oåigledna. razbija nacionalne predrasude koje nastaju kao posledica zatvorenosti i izolovanosti. str. åime se danas vrãi tzv. Naime. Meœunarodna propaganda je na ovaj naåin dobila joãmoñnija sredstva a çeni efekti su lako uoåÿivi u negativnom saldu istorije meœunarodnih odnosa. politika i strategija su stvarale åvrstu spregu. str. 67 Nav. i u proãlosti i danas. S ovim ciÿem je Engleska u XIX veku teæila posedaçu Kipra. ovaj razvoj masmedija pogoduje i onim kretaçima u savremenom svetu koja åine tamnu senku naãe epohe. Ako je nekada bilo neophodno posedovati baze na 250 miÿa od mesta akcije da bi se uspeãno delovalo u pomorskom ratu ili kontrolisala neka pomorska oblast.67 Ovakav razvoj komunikacija meœu ÿudima i narodima razliåitih kultura ima svoje dve strane: s jedne. U danaãçem vremenu ta sprega strategije i politike naroåito dolazi do izraæaja. on ñe doprinositi zbliæavaçu kultura. voœeçe rata bilo je najåeãñe odvojeno od celine stanovniãtva dræava. ãto nije sluåajno. kada praktiåno “civilno stanovniãtvo” viãe ne postoji kao politiåka kategorija. 173. “kulturni imperija-lizam”. delo. S druge strane. kada nije moguñe odvojiti voœeçe rada od åitavog naroda. Ovo posedaçe joj je omoguñilo kontrolu nad Sredozemnim morem.emituje emisije koje ñe putem tri satelita moñi da primi 90% svetskog stanovniãtva. s obzirom na tadaãçe moguñnosti pomorske strategije. preduzimali vojne operacije. ova åvrsta veza izmeœu strategije i politike je postojala oduvek. delo. u istoriji. Oni su sprovodili odluke politiåke vlasti. Malte i Gibraltara. ideologiju i politiåke ideje. onda su ciÿevi jedne pomorske sile sadræavali i teæçu da se do tih baza i doœe. 169. Meœutim. jer su se çime bavili profesionalni vojnici plañeni od vladajuñih slojeva. Danas. 175 . 68 Nav.68 S druge strane. Voœeçe rata je zato bilo odvojen domen nadleænosti koji je pripadao profesionalnim stratezima. uzajamni uticaj i uslovÿenost takoœe.

Poznati francuski strateãki teoretiåar A. Evolucija pogleda na odnos strategije i politike. 20. 74 Sokolovski. 20.72 Meœutim. moguñe je smatrati da strategija ima za zadatak ostvareçe ciÿeva politike jedne dræave. Ovu definiciju dao je poznati strateãki teoretiåar Lidel Hart (Liddell Hart) pre viãe godina. koji je strategiju definisao kao veãtinu voœeça rata u celini. Aron. da politika odluåuje da li ñe upotrebiti silu za ostvareçe svojih ciÿeva. koristeñi ãto boÿe sredstva kojima se raspolaæe: “Meœutim. ona istra-æuje uslove i karakter buduñeg rata. Bofr (A. Uvod u strategiju. Odnos strategije i politike Vojna strategija je “veãtina upotrebe oruæanih snaga za postizaçe ciÿeva koje je postavila politika”. 72 N.69Po miãÿeçu pisca navedenog teksta sprega izmeœu diplomatije i strategije jeste jedan osoben element u odnosima izmeœu dræava. 1/1971. delo. 176 . 26. Boæiñ.. 311. Beaufre) smatra da je strategija “veãtina da se ostvari sudelovaçe sile u postizaçu ciÿeva politike”. Primena oruæane sile samo je jedno od niza sredstava kojima dræava raspolaæe u meœunarodnim od69 R. str.). 1965.“Naåin na koji su se ÿudi borili bio je uvek dovoÿan da pokaæe socijalnu strukturu datog druãtva. nav. “Meœunarodni problemi”. Vojno-izdavaåki zavod. 28. a isto tako.. Moæe se prihvatiti da je svrha strategije postizaçe ciÿeva koje je prihvatila politika. Politika za postizaçe svojih ciÿeva ima razliåita sredstva. Na osnovu prouåavaça ratnih iskustava.”74U sva tri izloæena gle-diãta strategija je veãtina i stavÿa se u zavisnost od politike.70 A. Beograd. Beograd. La sociologie des relations internationales. sa svoje strane znaåi. str. 1962. delo. 70 R. strategija je u sluæbi politiåkih ciÿeva dræave ãto. Vojno-izdavaåki zavod. Paix et Guerre entre les nations. str. 1963. Potpunijem razumevaçu pojma strategije pomoñi ñe upoznavaçe s onim ãto se smatra çenim ciÿem. 18. Vojna strategija. 2122. po kojoj “vojna strategija predstavÿa sistem nauånih znaça o zakonomernosti rata kao oruæane borbe u ime odreœenih klasnih interesa. kao i naåin na koji su ÿudi radili”. Beaufre. Paris. ili pak mogu jednostavno teæiti odræaçu politiåkog status ÿuoa)”. U tom smislu. 75 A. 1968. Beaufre.75 Mada postoje razlike u shvataçima. Aron. novih sredstava borbe i pogleda verovatnog protivnika. defanzivni (zaãtita teritorija ili drugih interesa. str. vidove oruæanih snaga i osnove çihove strategijske upo-trebe. za åije je postizaçe potrebna primena sile u meœunarodnim odnosima. ovim dvema definicijama moæemo dodati sledeñe dve koje imaju razliåito znaåeçe. str. ti ciÿevi mogu biti ofanzivni (osvajaçe. str. sept. 73 A. nav. vojno-politiåke situacije ekonomskih i moralnih moguñnosti zemÿe.71 Ova definicija se po svojoj suãtini veoma malo razlikuje od one koju je dao Klauzevic. Bofr (A. naåin çegove pripreme i voœeça. Beaufre). 71 A. osnove materijalnog i tehniåkog obezbeœeça i rukovoœeça ratom i oruæanim snagama. a ne samo kao veãtinu zapovedaça vojskom.73 Sovjetski teoretiåar Sokolovski bitno proãiruje pojam strategije svojom definicijom. str. “Revue francaise de sociologie”.

Velika debata. To stvara. on svakako ne misli da rat nije politiåko sredstvo. 174.77 Nuklearno oruæje je klasiåno politiåko zastraãivaçe podiglo na nivo najznaåajnije nuklearne strategije na strategiju zastraãivaça. La strategie contre la guerre.76 Sa razvojem nuklearnog oruæja.nosima. nije tako jednostavno staviti strategiju u potåiçeni odnos prema politici. Strategija juåe. Vojno-izdavaåki zavod. Nuklearno oruæje ukinulo je ograniåeçe koje strategija stavÿa politici. ovaj odnos nije tako jednostavan. Rat je sigurno politiåko sredstvo i zato strategija zavisi od politike. koje se razlikuje od sredstava koje politika upotrebÿava u periodima u kojima se oruæana sila ne primeçuje za postizaçe çenih ciÿeva. 49. 1969. strateãko i politiåko planiraçe spojeni. ona u stvari odreœuje izabrane ciÿeve na osnovu procene savremenih kretaça. 121. ali istovremeno. “Diplomatija i odbrana nisu viãe alternative pri åemu bismo se lañali jedne ako otkaæe ona druga. ako su ti ciÿevi ostvarivi primenom sile. 77 177 . i pored ove oåiglednosti. 1968. str. one moraju da dopuçuju jedna drugu”. “Ta unapred pripremÿena ili pak upotrebÿena oruæana sila predstavÿa naåin upozoravaça neprijateÿa da treba da traæi razumna reãeça”. str. veñda je neko drugo politiåko sredstvo. U SAD su joã1945. danas. Vojno-izdavaåki zavod. 78 R. Hamon. str. Sa pojavom i razvojem nuklearnog oruæja politiåari su dobili najãire moguñnosti izbora sredstava za postizaçe razliåitih politiåkih ciÿeva. 44 i 169. koja u svako doba moæe raspolagati odgovarajuñim obimom sile. odnos strategije i politike joãviãe se komplikuje. Kada Klauzevic kaæe da je rat “drugo sredstvo” u politici. Naime. Strateãki argumenti su veoma znaåajni ali oni ne predstavÿaju viãe nego jedan elemenat u politiåkom odluåivaçu”. nepoznato stalno staçe ratne pripravnosti armija. O hijerarhijskom odnosu ove dve pojave takoœe ne moæe biti reåi u ovom sluåaju. Strategija ne interveniãe sve dok izabrani ciÿ ne izazove neprijateÿstva. onda se mora zapaziti uzajamnost u delovaçu strategije i politike: strategija se podreœuje i sluæi ciÿevima koje je postavila politika. ove neograniåene moguñnosti nuklearne strategije imaju drugu stranu: nuklearno oruæje je teãko primeçivo za postizaçe bilo kojih ciÿeva politike. Beograd. Kenedija odræanog pred Kongresom SAD 1961. sutra. 1966.78 Ovakvi uslovi koje stvara nuklearno oruæje u potpunosti su izbrisali razlike izmeœu politike i strategije u onim sluåajevima u kojima politika svoje ciÿeve teæi da ostvari putem oruæane sile. Veze politiåkog planiraça i odluåivaça sa strategijskim planiraçem i odluåivaçem se formalno ustanovÿavaju stvaraçem odgovarajuñih dræavnih organa. Poãto se znaåeçe strategije svodi na veãtinu upotrebe sile za zadovoÿeçe ciÿeva politike. Citat iz govora X. “Politika podrazumeva strategiju. Meœutim. Meœutim. Ãvarc. Paris. str. veza izmeœu ove dve pojave je nesumçiva. za svaki politiåki ciÿ moæe se nañi odgovarajuña strategija. 76 L. do sada u istoriji. Beograd. To je danas jedinstvena delatnost. politika ne moæe postaviti ciÿeve koji nisu u skladu s moguñnostima strategije. åiji je uticaj na meœunarodne odnose takav da se moæe govoriti o istorijskom preokretu u ovoj sferi druãtvenog æivota. Ako se poœe od definicije Klauzevica da je rat nastavak politike drugim sredstvima. Aron.

koje idu u prilog primatu strategije nad tehnikom. i u politici.. åiçenica je takoœe.. delo. str. ona takoœe zavisi i od staça tehnike”. naãih nedavnih iskustava u Alæiru: da li su nam naãe moderno naoruæaçe i oprema omoguñili da izvojujemo pobedu”. Po mnogim miãÿeçima. str. Kod svih revolucionarnih tehniåkih preokreta u svetu oruæja zabeleæena je privremena dominacija nove tehnike. pa tako i u meœunarodnim odnosima uopãte. Beaufre. 178 .” Pronalazak avijacije.. o uticaju tehnike na vojnu moñuopãte i drugo. teãko je to prihvatiti kao opãte pravilo. nav. uticaj ratne tehnike na strateãko planiraçe je od presudnog znaåaja.. a time. “Kao ãto je strategija sredstvo primene nasilne politike. zasnovane na potpuno drugim principima. Beaufre. 82 Isto. 80 A. posredno. Ovaj uticaj dovodi do kvalitativnih promena u vojnoj strategiji. bile kakve da one jesu. Strategija i tehnika U prethodnom izlagaçu paæça je upuñena na odnos strategije i politike. “Nuklearno oruæje predstavÿa poåetak nove etape u razvoju strategije.”79 Niz vojnih pisaca su åitav razvoj vojne strategije zasnivali na napretku tehnike. Åak su smatrali da je jedan od najvaænijih zadataka strategije da neprekidno teæi pronalaæeçu novih oruæja i çegovoj primeni u ratu. delo. “Na strategiju su uticala. åine osnov strategijskih za79 Sokolovski.82 Pored veoma jakih argumenata i istorijskih åiçenica. Meœutim..81Meœutim.80U savremenoj strateãkoj misli. pronalazak baruta i vatrenog oruæja doveo je do pojave streÿaåkog stroja na bojiãtu. da bi u toku krañe evolucije postepeno ponovo preovladale ideje. Odnos ratne tehnike i strategije. Iæÿebÿena artiÿerija uslovila je duboko postrojavaçe borbenih poredaka. meœutim. nije malog znaåaja u odreœivaçu strategije kao åinioca meœunarodnih odnosa. O uticaju tehnike na strategiju moæe se govoriti na dva naåina: prvo. “Vojna strategija ne zavisi samo od politike i od sociologije. Na primer. Uticaj tehnike na vojnu moñje oåigledan. rodio je strateãke teorije o znaåaju prevlasti u vazduhu i izmenio ranije zamisli o kopnenim operacijama. Bofr smatra da tehnika predstavÿa bitan åinilac vojne moñi. prema ovakvom stavu istiåu se ozbiÿne rezerve. tako su taktike sredstva primene strategije”. 51. nav. Meœutim. “Ali moæe se pokazati da ta prednost bude uzaludna ako se ona primeni za raåun loãe strategije. ovakav odnos strategije i tehnike je moguñe zapaziti samo u nekim delovima istorije. te se ne moæe smatrati za opãte pravilo. 49.. delo. i pojedina otkriña i pronalasci u oblasti tehnike. 81 A. potvrœena mnogo puta u istoriji. jer se ne moæe poreñi da tehniåke moguñnosti.B. nav. str. Dubÿa analiza odnosa strategije i tehnike kroz istoriju mogla bi pokazati da se u toku istorije smeçuju faze u kojima je dominirala tehnika i faze u kojima su dominirale ideje. o uticaju tehnike na strategiju u vojnom i politiåkom smislu. 51. Setimo se na primer. pa prema tome i uspeãnost u voœeçu rata. da tehnika i prednost u tehniåkoj moñi ne znaåi automatski i prednost u strategiji.

misli i planiraça. poãto vojne operacije tehniåki nisu mogle zahvatiti ãire prostore od strategijskih moguñnosti datog trenutka. Danas je sigurno da ni super-sile ne mogu da razvijaju svoju sopstvenu proizvodçu svih tih sirovina. ne mogu na svojoj teritoriji da naœu sve sirovine potrebne savremenoj ratnoj tehnici. dovodi u pitaçe ne samo tradicionalan odnos strategije i politike. åak ni one najveñe. veñi sam rat kao sredstvo politike i naåin primene oruæane sile. vojne operacije na jednom kraju zemÿine kugle mogle su ostaviti potpuno po strani druge regione. Nijedna zemÿa. Moæda se slabost te strategije nalazila u istorijskoj ulozi onih koji su je zamislili i ostvarivali. åitav svet bi bio realno ugroæen od moguñeg proãireça. Sa pojavom nuklearnog oruæja ovaj problem se postavÿa u jasnijem obliku. bilo samih vojnih operacija. Sve veñi razvoj tehnike dovodi do sve veñe potrebe razliåitih sirovina. Savrãenstvo ratne tehnike zahteva sve veñe koliåine vrlo retkih sirovina kao ãto su to neki retki me-tali 179 . Nuklearna strategija i meœunarodni odnosi Savremene moguñnosti strategije neposredno utiåu na stepen i oblik meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima. i åija se konaåna moñsasvim egzaktno i ne zna. Istorija je viãe puta potvrdila åiçenicu da jedan narod reãen da se bori ne moæe biti pobeœen. Potpuno jedinstvo i stapaçe strategije sa svim drugim oblastima æivota u opãtenarodnom ratu åini nemoguñim raskorak izmeœu tehniåkih moguñnosti i strateãkog planiraça. Sa razvojem nuklearnog oruæja. S druge strane. jer je u çemu sadræana celokupna idejna snaga politike uklopÿene u strateãku zamisao odbrane vrednosti. razvoj nuklearnog oruæja i odgovarajuñih strategija doveo je do viãeg stepena ekonomske meœuzavisnosti u svetu. u tom smislu ãto u svakom trenutku. Bofr. Wene moguñnosti zahvataça ãirih ili uæih prostora. U proãlosti. Drugo je pitaçe koje postavÿa A. ako se to æeli. bilo posledica tih operacija (radijacija i dr.) koje se vode na drugom mestu. bez obzira na poåetne ograniåene (geografski ograniåene) vojne ciÿeve. U sluåaju izbijaça bilo koje faze nuklearnog rata. Da li oruæje koje moæe da uniãti åitav svet. Nije moguñe pretpostaviti da tehnika bitno uveñava vojnu moñ. ãto je zadatak strategije. Ovo znaåi prelaz u novi kvalitet koji åitavom pitaçu daje nove razmere. onda tu istu tvrdçu obarati time da ona nije bitna u strategiji. koje jedno druãtvo smatra vrhovnim. Ovo oruæje. s çegovim moguñnostima razaraça i uniãtavaça. moæe biti tehniåki osnov strategije pomoñu koje politika jedne zemÿe æeli da ostvari neke svoje ciÿeve u meœunarodnim odnosima? V. moæe da obuhvati åitav svet. veñspisak ovih metala razumeju samo upuñeni struåçaci. sve do globalnih razmera. loãa strategija nije posledica loãih tehniåkih moguñnosti. Nuklearno oruæje nije samo novo oruæje koje se samo svojom veliåinom moñi razaraça razlikuje od poznatih oruæja. istovremeno znaåe i ukÿuåivaçe tih prostora u meœunarodnu politiku i meœunarodne odnose. savremena proizvodça se ne zasniva viãe na nekoliko osnovnih metala. Meœutim. strategija narasta u globalni åinilac definitivno.

U prvoj fazi razvoja nuklearnog oruæja. u svojoj najdubÿoj suãtini je defanzivne prirode: ono svome posedniku ne omoguñuje da napadne prvi”. Da je to veoma ozbiÿan problem. Nuklearno oruæje je. str. u opadaçu znaåaja politiåkih saveza u politici dræava koje teæe da oåuvaju svoju bezbednost. bipolarizam se definitivno uåvrãñuje tek nakon obostranog posedovaça nuklearne moñi. Ova strategija se zasnivala na nuklearnom oruæju velike snage. razumÿivo je da se na tom poÿu sukobÿavaju suåeÿene sile. dokazuje i åiçenica da SAD grade ogromna skrivena skladiãta u kojima se åuvaju dovoÿne koliåine tih sirovina.84 Drugim reåima. Moæe se smatrati da je bipolarizam u toj fazi nastao i opstao kao posledica strategije masovne odmazde. posedovale takvu moñ. Na taj naåin je bipolarna ravnoteæa snaga dovela do uspeãnog formiraça vojno-politiåkih saveza i blokova dræava. Ovaj pokret. tako da na tom poÿu uslovÿavaju globalnu meœuzavisnost.83 Sa uspostavÿaçem definitivne nuklearne ravnoteæe (kada su obe sile raspolagale podjednakom snagom). Cambridge. To je razumÿivo. Posed i nabavka tih sirovina su uvek ozbi-ÿan posao za jednu veliku silu. koji su u toj fazi iznutra bili åvrsti i odbojni prema drugoj strani. a ni u kom sluåaju nije u staçu da oãteti termonuklearne snage druge strane. nastanku bipolarizma u ravnoteæi snage. jer åitava çena vojna moñzavisi od toga da li ñe u svako doba moñi da doœe do te sirovine. za sluåaj da zbog ratnih operacija ne mogu doñi do çih u zemÿi u kojoj se te sirovine nalaze. koji je tada bio na svom poåetku. a s druge strane. bez obzira na poåetne razlike u koliåini ovog oruæja. koja se konkretno ispoÿava u. 180 . C. s jedne strane. koje je prilikom upotrebe izazivalo ogromna razaraça i uniãteça. The Strategy of Conflict. Schelling. Meœutim.neophodni u raketnoj tehnici. nuklearna zaãtita koju je pruæila nuklearna sila svojim saveznicima. jedini se suprotstavÿa ovoj podeli sveta na bazi politike sile. te se åesto dogaœa da neka supersila zavisi na tom poÿu od neke sasvim male zemÿe. 84 “ Th. 233. koja proizlazi iz savremene tehnologije proizvodçe naoruæaça. ravnoteæa je uspostavÿena tako ãto su snage. Ova strategija u sebi sadræi moguñnost 83 Ovde nije potrebno ulaziti u detaÿe uspostavÿaça ravnoteæe snaga posle Drugog svetskog rata. koja omoguñuje postepenu eskalaciju rata. jer je i nuklearna moñkoncentrisana u dve sile. “Oruæje koje moæe da uniãtava samo ÿude. po svoj prilici najveñe promene izazvalo na poÿu odnosa snaga. Åiçenica da je ona na poåetku postojala kao uravnoteæen odnos sile zasnovane na atomskoj moñi (ali nedovoÿnoj za odluåujuñi udar) i sile koja je raspolagala premoñnim konvencionalnim vojnim snagama. bila je dovoÿna garancija da se druga strana neñe usuditi da napadne. 1960. Meœutim. ovo staçe se meça. s razvojem strategije elastiånog odgovora. koje su raspolagale ovim oruæjem. s obzirom na to da je uniãtavajuña odmazda odgovor koji sledi. U tim vremenima åvrsti bipolarni sistem odnosa snaga u meœunarodnim odnosima poåiçe da remeti jedino jedna nova politika i jedan novi pokret u svetu politika integracije. U uslovima politike sile u meœunarodnim odnosima. Te sirovine su rasturene u malim koliåinama po raznim zemÿama sveta. da se odnos snaga nije mogao drukåije uspostaviti nego kao odnos dva pola. ne meça suãtinu bipolarne ravnoteæe snaga. bipolarizam se konaåno utvrdio kao oblik ravnoteæe snaga.

str. do åega bi doãlo ukoliko bi one primenile strategiju masovne odmazde protiv onoga ko ugroæava Zapadnu Evropu a ko poseduje nuklearno oruæje. jer se od SAD (one su tu doktrinu proklamovale) ne bi moglo oåekivati da zbog razaraça u Evropi. Sa nuklearnim oruæjem i strategijom elastiånog odgovora. drugu u okvirima strategije dejstva”. od proãireça neprijateÿstva na sovjetsku i ameriåku teritoriju). jednu u okvirima strategije zastraãivaça. da bi se neprijateÿstva mogla odvijati na evropskom tlu. dozvoli da doœe do razaraça u SAD. koje su mogle obezbediti sopstvenu moñ.85 Drugim reåima. totalni rat ne bi morao da izbije. “Savezi su dobri ali su ipak sopstvene snage joãboÿe”.86 Ovakav zakÿuåak povodom strategije elastiånog odgovora ostavio je sasvim praktiåne posledice koje su se odrazile na znaåaj i svrsishodnost vojnopolitiåkih saveza u tim uslovima. jer nuklearne sile i daÿe dræe u rezervi oruæje za masovno uniãteçe.. pretça elastiånim odgovorom je efikasnija. ni male ni sredçe dræave ne mogu raåunati na efikasnu zaãtitu svoje bezbednosti u vojnopolitiåkom savezu. U ovakvom ratu ne bi moralo da doœe do totalnog nuklearnog rat. taktiåkim nuklearnim oruæjem (nuklearno oruæje relativno male snage i ograniåenog fiziåkog delovaça na prostor koji se æeli napasti u vojnim operacijama) ãto znaåi moguñnost voœeça lokalnih ratova s velikim razaraçem datog regiona. 181 . Zatim. Uzaludno je neku krizu oko nekog pitaça odnosa dva bloka u Evropi predupreœivati pretçom masovne odmazde. mogla bi u tom sukobu da primeni sva oruæja. 86 Isto. “Elastiåni odgovor ima dvostruku ulogu. uz upotrebu taktiåkog nuklearnog oruæja. U ovom 85 R. tj. Aron. uåinila velika razaraça u Zapadnoj Evropi. poviãeçe atomskog praga (prelaz na jaåe oruæje u eskalaciji.. koja bi bila uvuåena ili sama otpoåela jedan rat na nekom podruåju svoje sfere. S). misao pruskoga kraÿa nekada je mogla imati smisla za velike sile. Naime. meœutim malim i sredçim dræavama takva ideja nije mogla mnogo pomoñi: politiåki savezi su bili skoro jedini naåin oåuvaça nezavisnosti pred nale-tom sile suprotne strane.. izazvalo razaraça velikih razmera i to na teritoriji date nuklearne sile. u ime æeÿe strategijske i moralne. do tada åvrsto vezanih za vojnopolitiåke grupacije unutar kojih su traæili osiguraçe svoje bezbednosti. sasvim razumÿivo. ponovo smo sreli u istoriji kao ideju vodiÿu jednog broja zemaÿa.. prostim reåima. Ovom “doktrinom Evropÿani su primorani da priznaju da çihovi uslovi nisu identiåni sa uslovima SAD. osim onog koje bi vodilo totalnom ratu. znaåi. umesto da istovremeno bude naåin da se uspostavi verodostojnost ameriåkog zastraãivaça”. poãtedeti u isto vreme teritorije SAD i SSSR. nuklearna sila. Meœutim. Velika debata. oruæja za masovno uniãteçe (strategijsko oruæje) koje bi. Ovu dobro poznatu mi-sao pruskoga kraÿa Fridriha II. 71. ako bi se u jednom ratu. i opustoãiti ga.. da se ne dozvoli prelaz u kraj-nost”. “Elastiåni odgovor postao je iskÿuåivo zaãtita eskalacije (tj. R. Tako nuklearna strategija u ovom trenutku pokazuje svoju protivreånost: najveña do danas dostignuta moñoruæja dovodi do nemoguñnosti primene tog oruæja u politiåke svrhe.voœeça rata konvencionalnim oruæjem.

teãko moæe da bude opovrgnut argumentima iz prakse. 55. 89 Nav. Iz istorije meœunarodnih odnosa mogu se 87 V. kao takvo. u onim optimalnim razmerama. tako i zbog prirode meœunarodne zajednice. 182 . etiku i pravo”. problem nastaje upravo onda kada treba da se proceni koje staçe ili radça ugroæava opstanak jedne dræave. danas ne mogu biti efikasni zbog prirode nuklearnog oruæja.87 Borba za samoodræaçe bi. Zbog toga i politiåki savezi. nastaje. Subjekti meœunarodnih odnosa su dræave. kako u politiåkim tako i u pravnim naukama. Ovakav stav. odnosi. kad je reå o intere-sima koji nisu æivotni. tj. pa se “ponaãaçe takve dræave nije obaziralo ni na ãta drugo nego samo na jedini ciÿ. sredine u kojoj se dato ponaãaçe vrãi i reguliãe ovim pravilima. kompromisa ili åak i prava (meœunarodnog)”. jer su suviãe velike ærtve koje bi nuklearni rat izazvao. 54. str. 56. koji iz ovog proizlazi. koje smo izloæili. uvek do taåke na kojoj se sukobÿava opstanak date dræave i meœunarodno pravo. kako zbog prirode subjekata. Naime. 7. proizlazi da moæemo oåekivati regulativnu ulogu meœu-narodnog prava u meœunarodnim odnosima. da se ponaãaçe dræava prije svega i viãe od svega ravna brigom i borbom dræave za samoodræavaçem”. podredivãi mu sve ostalo. Meœunarodni 88 Nav. “Naprijed”. koja bi opravdala upotrebu sile za postizaçe ciÿeva u meœunarodnim odnosima. Iblera. koje je. nije moguñe govoriti o odbrani. ukÿuåivãi moral. dok se u pravnim naukama åesto daje i veñi znaåaj nego ãto ga pravo uopãte moæe imati u druãtvu. bliæa pojmovima nagodbe. u ponaãaçu dræava bi bila primeçiva “i neka druga pravila ponaãaça.trenutku u meœunarodnim odnosima javÿaju se prvi znaci odumiraça jednog oblika sistema meœunarodnih odnosa. bez obzira o kojoj se strategiji radi. “Najvjerojatnije je centralna i osnovna istina koja vrijedi u meœunarodnim odnosima ta. neophodno za odbranu. Zagreb. Meœutim. str. kada ñe pravo biti zanemareno. delo.89Iz miãÿeça V. u uslovima postojaça nuklearnog oruæja. ãto ulozi sile u meœunarodnim odnosima oduzima oportunitet. prema tome. koji postoji od trenutka postanka veñeg broja dræava u jednoj meœunarodnoj zajednici. bez sumçe. na samoodræaçe. bila osnovni regulator odnosa dræava. 1971. ne mogu biti efikasni za odbranu. Problem.88Isti pisac smatra da ovo pravilo dolazi do izraæaja samo onda kada je u pitaçu opstanak dræave. za to pogodnim sredstvima. kao institucije politike sile. delo. åije ponaãaçe treba da reguliãu meœunarodno pravo i moral. str. Meœunarodno pravo i moral Uloga i znaåaj meœunarodnog prava i morala u meœunarodnim odnosima je mnogo i åesto raspravÿano pitaçe. meœutim. U politiåkim naukama åesto se negira çihov znaåaj. Ibler. Politiåki savezi kao organizacioni okviri ravnoteæe snage u meœunarodnim odnosima. a to je kvalitativna posledica pojave nuklearnog oruæja. koje kao politiåke organizacije druãtva imaju prvorazredni ciÿ da obezbede opstanak tih druãtava.

Unutar toga kruga one se suåeÿavaju. tj. takve pojave bi samim tim morale biti iskÿuåene iz meœunarodnog æivota (recimo. meœunarodno pravo po svom znaåaju ne zaostaje za unutraãçim pravom. Svaka dræava æivi u jednom krugu dræava. 183 . Meœunarodno pravo U teoriji meœunarodnih odnosa mogu se zapaziti uglavnom tri shvataça o znaåaju meœunarodnog prava u meœunarodnim odnosima. ona je oboje. niti prava zajednica. Pravni poredak je normirao veñuåvrãñene druãtvene vrednosti koje su imale bitnu ulogu u borbi za opstanak svake dræave. nav. koji u datom trenutku predstavÿa meœunarodnu zajednicu.. Zbog toga se moæe prihvatiti stav da: “Meœunarodna sredina nije ni potpuni haos. meœunacionalno druãtvo koje prelazi granice i iznad toga niz suprotstavÿenih. Ovakav idealizam zasnivao se na stavu po kome. Ti odnosi unutar zajednice zasnivaju se na meœuzavisnosti zbog koje dræave nuæno svoja ponaãaça uklapaju u neki sistem pravila. nav. Po shvataçu pravnikainternacionalista i legalista u teoriji me-œunarodnih odnosa. U istoriji su zabeleæeni veoma dugi periodi postojaça veñeg broja meœunarodnih zajednica. Neizbeæno ñe snaga meœunarodnog prava biti najveña u pravu zajednice koja izraæava meœunacionalni poredak. pa se åak i meœunarodnom pravu pripisuju i takve moguñnosti koje nema ni unutraãçe pravo. Meœutim. ili izmeœu dræava razliåitih zajednica. ãto pospeãuje procese saradçe i vodi integraciji..izvuñi argumenti za stav po kome je opstanak jedne dræave u velikom broju sluåajeva vezan za opstanak neke druge dræave. u odnosima izmeœu zajednice. suparniåkih suvereniteta. rat).. Izmeœu ovih zajednica. ako neko meœunarodno pra90 S. sukob je bio jedini oblik odnosa izmeœu çih. saraœuju i sukobÿavaju. Unutar zajednice postojao je åvrãñi pravni poredak i viãe zajedniåkih vrednosti na kojima se izgraœivao moral zajednice. 4. a najslabija u pravu politiåkog okvira koji odraæava privremeno konvergentne ili identiåne interese suparniåkih dræava. uåiçene su greãke koje bi kasnije dovodile u pitaçe stvarne interese vezane za opstanak. ako bi se neka ponaãaça i pojave pravno zabranile u meœunarodnim odnosima. kruga dræava unutar kojeg se vrãe navedeni procesi. Te zajednice nisu imale meœusobne odnose a ako bi do çih doãlo. Razvojem dræava dolazi do viãih stepena meœuzavisnosti na bazi podele rada. ne moæe se nañi saglasnost o bitnim vrednostima koje bi bile sporazumno ãtiñene zbog æivotnih interesa svake ålanice. str. U ovim proce-sima su postojale i znaåajne razlike u ulozi pravila ponaãaça dræava u meœunarodnim odnosima. delo. po: V.”90Meœunarodna zajednica se razvijala od niæih oblika u kojima se vrãilo samo jednaåeçe teæçi i moguñnosti dræava. koje predstavÿaju posebne civilizacije. Zbog potceçivaça ove åiçenice i preceçivaça znaåaja sopstvenih trenutnih interesa. u åemu sila dominira kao oblik odnosa nad procesima saradçe i integracije. Prouåavaçe meœunarodnog prava i teorija meœunarodnih odnosa. A. Po ovim shvata-çima. ili niza drugih dræava. Ibler. postepeno je dolazilo do meœusobnih veza ãto je kroz dugu evoluciju dovelo danas do stvaraça jedne jedinstvene meœunarodne zajednice. Hoffmann.

Poãto je autarhiånost bitna karakteristika svakog potpunog druãtva. niti organ koji bi ih efikasno primenio i nametnuo svoju odluku dræavama u sporu. zajedniåkim i usaglaãenim delovaçem svih ålanova te zajednice. koja je u datom obimu uzrokovala i oblik odnosa a u zavisnosti od moguñnosti za ostvareçe koristi koje svaka pojedina dræava traæi van granica prostora koje zaposeda. to znaåi da su one same pristale da to pravilo sprovedu u delo jer odgovara çihovim interesima. jer ne postoje ni sankcije. Dræave kao izraz politiåke organizacije druãtva nisu samo suverene u politiåkom smislu. Teoretiåari sile ne negiraju moguñnost pravnog poretka meœunarodne zajednice. onda se i odnosi izmeœu çih zasnivaju na politiåkom suverenitetu svakog druãtva. ne moæe se prihvatiti zbog toga ãto u potpunosti negira savremeni znaåaj meœunarodnog prava. Suverenost podrazumeva primenu svih sredstava korisnih za ostvareçe interesa. Realistiåka struja unutar teorije sile. Meœutim. ãto se ne moæe prihvatiti. Unutar dræava jasno je vidÿivo da se politiåka snaga koja nameñe svoja pravila zasniva na ekonomskoj snazi klase koja ima odluåujuñu ulogu u druãtvu.vilo nastaje sporazumom dræava. ali smatraju da u danaãçim uslovima takav poredak nije efikasan. pravo je neposredni proizvod politike jer nastaje u suåeÿavaçu politiåkih snaga jednog druãtva. veñçihova druãtvena autarhiånost oteæava stvaraçe jedne meœunarodne zajednice u okviru koje bi one mogle ostvariti svoje potrebe i moguñnosti. odbacuje svaku moguñnost stvaraça pravnog poretka koji bi bio od znaåaja za odnose izmeœu dræava i koji bi mogao da sluæi u ostvarivaçu nacionalnih interesa. iz koje je nemoguñe objektivno i nauåno izvuñi zakÿuåke o ulozi meœunarodnog prava u meœunarodnim odnosima. u svojoj suãtini. Jasno je da su te radçe uvek imale karakter nasiÿa onda kada su bile upravÿe-ne protiv bilo koje druge strane u tim odnosima ili karakter saradçe onda kada se iz tih odnosa raœala obostrana korist. Ovo. realisti bez sumçe idu u drugu krajnost. koje su izrazile prilikom çegovog ustanovÿeça. U meœunarodnoj zajednici klasna suãti-na politiåkih snaga nije neposredno vidÿiva jer se ona prelama kroz politiåku strukturu 184 . u meœunarodnim odnosima stvara svakako bitno dru-gaåije staçe od onoga koje postoji unutar dræava. niti moæe imati nekog uticaja u meœunarodnim odnosima. dok dopuãta moguñnost da u buduñnosti meœunarodno pravo doæivi takav razvoj koji bi mogao da kontroliãe procese u meœunarodnim odnosima. ne sadræi takav znaåaj za druãtvene odnose. u suãtini taåno zapaæaçe. Izmeœu prava i politike postoji nerazluåiva veza. razvoj druãtvenih procesa kreñe se i mimo prava i protiv prava. bilo unutar jedne dræave bilo u meœunarodnoj zajednici. Polazeñi od toga da meœunarodno pravo nema. Iz toga je proizaãlo staçe u kome su sve radçe preduzimane prema drugim dræavama bile sra-åunate na postizaçe koristi za onu stranu koja ih preduzima. Nepostojaçe poretka koji bi bio odræavan naddræavnim aparatom vlasti. jer pravo uopãte. tj. U zavisnosti od stepena veza izmeœu suverenih dræava. razvijao se i stepen autarhiånosti. koji su pro-izlazili iz potrebe opstanka datog druãtva. i jednom usvojeno pravilo ne mora uvek odgovarati stvarnom staçu stvari u meœunarodnim odnosima.

U krajçoj analizi. dræave neposredno ispoÿavaju voÿu putem razliåitih mehanizama politiåke organizacije sistema vlasti. koja je omoguñavala nastajaçe procesa saradçe u ovim odnosima. u meœuna-rodnim odnosima su postojala neka moralna naåela. meãaça u unutraãçe stvari dræava. G. Ovo je. koje pripadaju razliåitim kulturama. Drugo. koja su nastajala uporedo sa razvojem meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima. U ovakvom sluåaju moguñnost postojaça jedinstvenih pravila meœunarodnog prava åesto se dovodi u pitaçe u teoriji i praksi meœunarodnog prava. 457. kao obavezan put u reãavaçu sukoba izmeœu dræava. bez sumçe. jeste pitaçe moguñnosti stvaraça meœunarodnopravnih pravila i pravnog regulisaça ponaãaça u odnosima zemaÿa sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima ili dræava sa bitnim razlikama u kulturi. ali je on viãe ili maçe modifikovan oblikom i stepenom meœuzavisnosti unutar koje meœunarodna podela rada vladajuñu klasu jedne dræave stavÿa u povoÿan poloæaj a drugu u nepovoÿan. a naroåito s meœunarodnom podelom rada. Ibler. naåelo ravnopravnosti i samoopredeÿeçe naroda je pravilo meœunarodnog prava koje spreåava ugroæavaçe integriteta i nezavisnosti jednog naroda. Zabrana intervencije. ãto je osnov demokratizacije meœunarodnih odnosa i postepeno iskÿuåeçe samovoÿe velikih sila iz ovih odnosa. nav.91 Koje su osnovne norme ove saradçe koje ukazuju na savremeni domaãaj meœunarodnog prava u meœunarodnim odnosima? Prvo. po: V. i u tom odnosu zastupÿen je klasni interes snaga koje su na vlasti u tim dræavama. savesno ispuçavaçe obaveza meœunarodnog prava. Tunkin. ãto je u proãlosti uvek bio izvor sukobÿavaça u meœunarodnim odnosima. nav. delo. Uloga meœunarodnog prava u meœunarodnim odnosima. mirno reãavaçe sporova. U tom isprepletenom odnosu materijalnih i subjektivnih åinilaca. Meœunarodni moral Uporedo sa meœunarodnim pravom i svakako pre çega. U savremenoj meœunarodnoj zajednici upravo postoje dræave sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima (socijalistiåke i ka-pitalistiåke dræave. Posebno znaåajno pitaçe. meœunarodno pravo nalazi svoje mesto kao instrument jednog poretka koji nastaje u meœu-narodnoj zajednici. U uslovima meœunarodnog æivota. sve su to osnove za izgradçu novih odnosa u meœunarodnoj zajednici i one se ne mogu negirati mehaniåkim analogijama i formalno-prav-nim logiciraçem o pravnoj prirodi meœunarodnog prava.dræava koje se nalaze u meœusobnim odnosima. Iz naåela samoopredeÿeça neposredno proizlazi pravo na suverenu jednakost dræava. B. to je zabrana upotrebe sile u meœunarodnim odnosima. jedan od bitnih osnova sukobÿavaça istoklasnih druãtava u meœunarodnim odnosima. Ovaj sistem odraæava voÿu vladajuñe klase i ona se preko çega prenosi u meœunarodne odnose. 91 str. koje se nameñe kada je reå o odnosu meœunarodnog prava i meœunarodnih odnosa. 185 . åime se rat stavÿa van pravnog poretka savremene meœunarodne zajednice. i dræave zapadne evropske civilizacije i niz novih dræava Afrike i Azije.

viãi stepen saobrañaça i oseñaça bliskosti meœu ÿudima. Prvo. odnosno razmere meœunarodne zajednice? Drugo. Meœudruãtvene zajednice i åoveåanstvo su mnogo maçeg znaåaja. koja bi imala snagu u meœunarodnom opãteçu. dok druãtvo na çega primeçuje spoÿaãçe sankcije uz istovremeni zahtev da on oseña griæu savesti”. 120. Lukiñ. zasnovanu na dobrom kao samostalnoj vrhovnoj vrednosti. Drugo je pitaçe. str. socioloãki gledano. kao sopstvenu bezuslovnu. po pravilu. Moral se. a kod nerazvijenih je potpuno druãtvo od veñeg znaåaja. moral se moæe odrediti na sledeñi naåin: moral “je skup druãtvenih normi koje subjekt. Potpuna druãtva meœu sobom mogu biti u bliæim ili daÿim odnosima.S obzirom na to da je meœunarodna zajednica. izmeœu ostalih. 416. åine posebnosti koje odlikuju svaku zajednicu. koja åesto vrãi pritisak na çegove prirodne sklonosti i ostvaruje çegovo åoveãtvo. Sve te razlike zajedno åine da u meœunarodnim odnosima moralna norma. unutar kojih se stvara moral svake te pojedine zajednice. Moral se razlikuje i po druãtvenoekonomskim formacijama. Beograd. politiåkog reæima. i ako su te razlike bitne. Razlike se javÿaju i zbog stepena ekonomske razvijenosti. odnosno razmere prostiraça date meœunarodne zajednice. da li u meœunarodnim odnosima moæe da se uspostavi svest o “vrhovnoj vrednosti” univerzalnih razmera. Sasvim je razumÿivo da je za nastanak moralnih normi neophodna veña druãtvena povezanost. Zatim se zajednice razlikuju po kulturi. Zbog toga se sasvim opravdano moæe postaviti pitaçe o postojaçu nekih normi meœuna-rodnog morala koji bi imao univerzalne razmere. 186 . a za åiji prekrãaj on oseña griæu savesti. Zajednice se prvo mogu razlikovati po tipu druãtva kome pripadaju. onda se nameñu neka pitaça o moguñnosti postojaça morala kao pravila ponaãaça u meœunarodnim odnosima. Pri tom se smatra93da su zajednice koje nastaju unutar potpunog druãtva znaåajnije za stvaraçe moralnih normi kod razvijenih druãtava. Ove razlike. Åini se da kod ovog pitaça mora biti razmotreno postojaçe uticaja dve vrste moralnih normi u meœunarodnim odnosima. Lukiñ. a ne samo uviœa razumom. samociÿnu obavezu. 1974. pojedinac u tom procesu moæe da se oslobodi oseñaça odgovornosti ako se te odluke donose u kolektivnim telima. delo. Takav stepen bliskosti je mnogo veñi unutar druãtvene zajednice nego u odnosima izmeœu tih zajednica. Sociologija 93 Nav. SANU. Unutar jednog tipa ropstvo je moralom dozvoÿeno a u drugom ono izaziva gnuãaçe. ideologije.92 Ako prihvatimo ovu definiciju. ãto zavisi od niza åinilaca. saåiçeno od nezavisnih poli-tiåkih zajednica. religije. viãe ili maçe razliåit. moralne norme su takoœe bitno razliåite. str. da li se ÿudi u meœunarodnim odnosima oseñaju maçe odgovornim za krãeçe morala nego unutar dræave zbog naåina donoãeça odluka u spoÿnoj politici. Po definiciji koju je dao profesor R. Unutraãçi moral deluje na ponaãaçe pojedinca u zajednici kojoj pripada. u moralnoj situaciji oseña trenutno celim biñem. teæe nastaje i ima maçu snagu. stvara u zajednicama koje unutar svoje kulture stvaraju i moralne norme. s obzirom na naåin donoãeça odluka u spoÿnoj politici. morala. dok ga u ponaãaçu prema spoÿnom 92 R. dezintegrisano druãtvo.

svetu. meœunarodno pravo nastaje saglasnoãñu voÿa a ne nametaçem od strane vladajuñe klase. inaåe se ugroæava opstanak tih druãtava. meœunarodno pravo i moral su u neãto drukåijem odnosu nego ãto je to sluåaj s unutraãçim pravom i moralom. koja oliåava meœunarodnu zajednicu. razvija se poseban ekonomski proces. potrebi negovaça veza meœu ÿudima. Sigurno je najteæe utvrditi koje vrednosti åine zajedniåko dobro. doprinosi razvoju svesti o zajedniåkim interesima. koji dovodi do saradçe i stvaraça posebnih meœunarodnih organizacija unutar kojih se ta saradça razvija. Pored unutraãçih moralnih normi. nekog svojevrsnog oblika druãtvene privrede. U politiåkom procesu u meœunarodnim odnosima. skup raznorodnih dræava i po tipu i po kulturi i ekonomskoj razvijenosti. Ova tvrdça je taåna za veliki deo istorije u kome je stranac i strana dræava van “zakona” a prema çima su dozvoÿena sva sredstva. kao izraz saglasnosti svesti o postojaçu osnovnih vrednosti u meœunarodnom æivotu svakog potpunog druãtva. Recimo. U meœunarodnom æivotu. u meœunarodnim odnosima se razvijaju politiåki procesi saradçe. u meœunarodnoj zajednici nastaju i neka univerzalna naåela koja imaju meœunarodni znaåaj. Ukoliko bi se napravilo poreœeçe izmeœu dozvoÿenih. Stoga su meœunarodno pravo i moral bliæi i meœusobno se proæimaju. onda bi se uoåile razlike izmeœu onoga ãto je u jednoj epohi bilo dopuãteno a u drugoj nedopuãteno. tako ãto je u ratu pÿaåka privatne imovine pod moralnom zabranom sliånog intenziteta kao kraœa i pÿaåka unutar druãtva. Razvoj procesa saradçe dovodi sigurno i do produæenog delovaça unutraãçih moralnih normi u ponaãaçu pojedinca prema spoÿnom svetu. U meœunarodnim odnosima. koje moraju biti zaãtiñene. S razvojem meœunarodne podele rada. s razvojem moralnih normi koje ãtite privatnu svojinu. mada se i tu postepeno dolazi do uåvrãñivaça shvataça koja izbijaju kao zajedniåka i koja sadræe osudu ili odobravaçe nekih ponaãaça. i prema tome javno vrãenih ponaãaça u meœunarodnim odnosima. u kojoj se odvijaju vaæni procesi za proizvodçu i reprodukciju svih nacionalnih privreda. To je nesumçivi pokazateÿ moguñnosti stva-raça moralnih normi i zabrana u meœunarodnim odnosima i u tom pogledu danas je uåiçen veliki napredak u poreœeçu s ranijim epohama istorije meœunarodnih odnosa. sa razvojem meœuzavisnosti. ãto nesumçivo doprinosi stvaraçu moralnih normi koje bi te odnose regulisale. raœaju se i odnosi saradçe i prijateÿstva i sa stranim dræavama. çihova snaga se prenosi i na meœunarodne odnose. Uporedo s ekonomskom meœuzavisnoãñu. To je sigurno doprinelo da meœunarodni ekonomski odnosi bivaju prañeni istim moralnim naåelima kao i unutraãçi. åije se delovaçe prenosi i na meœunarodni æivot. u razliåitim epohama. tako da su prvo postojale moralne norme koje su postepeno pretvarane u 187 . narodima i dræa-vama. Åiçenica da je meœunarodna organizacija. Meœutim. koji dovode do stvaraça meœunarodnih organizacija unutar kojih se poåiçe da razvija meœunarodni moral. koji vodi stvaraçu svetske privrede. ne spreåava proces formiraça moralnih normi kada je reå o zajedniåkom dobru. moralna norma ne obavezuje.

1960. te se dræava zbog toga mora obezbediti da ga putem sile odbrani ili nametne. taj proces nije jednostavan i pravolinijski. New York. moguñe konstituisaçe moralnih naåela u ovoj oblasti. A. Ono ãto Morgentau dopuãta u pogledu uåeãña morala u meœunarodnom ponaãaçu dræava.pravo. koji mogu biti i potpuno suprotni meœu sobom. ne bave se dubÿim prouåavaçem uloge morala u meœunarodnom æivotu.) smatra da izmeœu zahteva morala i uspeãnosti politiåkih poduhvata postoji moguñnost sukoba i da je u tom sukobu opasno zapostaviti politiåki interes. po çemu. Rajt (Q. i jedna i druga vrsta pravila su prisutna u meœunarodnim odnosima te ih nije moguñe razumeti i objasniti bez çih. je da moralni principi budu podvedeni pod zahteve stvarnosti. te od usvajaça jednog pravila meœunarodnog prava do çegovog usvajaça kao moralnog pravila. razmatraju ovo pitaçe sa stanoviãta efikasnosti morala u meœunarodnim odnosima. funkci-onalisti i drugi. Morgentau (Morgenthau H. 10. Teoretiåari meœunarodnih odnosa. ili bilo koji drugi posmatraå ili uåesnik u toj stvarnosti koji se naœe u situaciji da bira izmeœu morala i stvarnosti. Oni u svojoj teæçi da prouåe ono ãto jeste zanemaruju ulogu pravila koja nalaæu ono ãto treba da bude. str. ukoliko bi takvo pravilo uopãte preraslo u moralno pravilo. Meœutim. ostavÿa odreãene ruke onim dræavama koje tom silom raspolaæu. 94 H. Ovaj stav o etici oznaåava krajçi pragmatizam koji ne samo da negira svaki znaåaj morala u meœunarodnim odnosima. Meœutim. ne moæe se smatrati da savremena teorija meœunarodnih odnosa u potpunosti zapostavÿa ulogu morala u ovim odnosima. koje se razvijaju i teæe da prerastu u moral. Ovaj moral je neophodan zbog postojaça razliåitih etiåkih sistema raznih nacija i kultura.94Ovo je na nov naåin izraæena ideja Makijavelija da u politici ciÿ opravdava sredstva. 188 . da bi u novije vreme prvo nastajale norme meœunarodnog prava. Savremeni bihevioristi. Istovremeno. Savremene veze izmeœu dræava i poveñana meœuzavisnost su poveñale i moguñnosti sukobÿavaça interesa. Knopf. U svakom sluåaju. jer po çemu: “Etika oceçuje delo u odnosu na moralne zakone a politiåka etika prema politiåkim posledicama”. Wright) smatra da ne postoji apsolutna protivreånost izmeœu morala i efikasnosti politike u meœunarodnim odnosima te je. Politics among Nations. Iz toga proizlazi zakÿuåak da u sukobu interesa i morala pobeœuje interes. Meœutim. Morgenthau. mora dosta vremena da proœe. Realisti odbacuju moguñnost ograniåeça izbora ponaãaça. ono ãto on ne moæe da izbegne jeste åiçenica da tu stvarnost oceçuje on. razumÿivo. veñse oprav-dava svaka akcija za postizaçe nacionalnih interesa putem sile ãto. sem retkih izuzetaka. Realistiåka teorija ima prema moralu isti odnos kao i prema pravu. sredstava i akcija koje preduzimaju dræave u meœunarodnim odnosima putem morala ili nekih drugih normi ponaãaça. to dovodi i do moguñnosti nastajaça univerzalnih sistema vrednosti jednako prihvatÿivih i priznatih od svih. K.

koje vrednosti u datom trenutku su vezane za taj opstanak. dugi rok sa kratkim. åini se. koje bi ukinule eksploataciju. Ova iskustvena åiçenica prisutna je i u meœunarodnom druãtvu. sposobnih da imaju praktiånu ulogu u meœunarodnim odnosima. Od kada jeste? Rat je u velikom delu istorije smatran vrhovnom vrednoãñu u odnosima prema drugim dræavama i svemu ãto je strano. u æivotu i razvoju meœunarodnog druãtva uvek prisutan jedan minimum moralnih naåela koja ãtite osnove za opstanak druãtva u çemu. meœunarodnih odnosa. Wright. nejednakosti. “Meœunarodna etika mora biti plod najopãtije perspektive kojom åovek moæe da raspolaæe. svojih potreba i moguñnosti. on se suviãe oslaça na normativnost. Normativna razmatraça meœunarodnih odnosa nisu suviãna. ali postoje mnogi razlozi da se smatra i nemoralnim. Ako åovek ne moæe da ujedini nauku i filozofiju u dovoÿnoj meri da omoguñi razvoj meœunarodnih etiåkih vrednosti. Da li je veñdanas vrhovna vrednost meœunarodne zajednice mir? On to nije oduvek bio.U celini gledano. Rajta deluje umirujuñe posle poplave realistiåkih crnih vizija. Bez morala druãtvo ne moæe da postoji. koja bi u svesti ÿudi prevaziãla nasleœene norme u kojima sigurno ima mnogo onoga ãto savremenom tehnoloãkom razvoju druãtva viãe ne odgovara. kultura i ÿudskih biña i funkcionisaçe meœunarodnih institucija sposobnih da realizuju te vrednosti. uravnoteæujuñi celinu s çenim delovima. meœutim. koje bi imale internacionalni karakter. ne-ravnopravnosti izmeœu dræava i naroda. 189 . meœunarodni moral po K. teæi da izbegne sve apsolutno. Appleton Century Crofts. Osnovni argument za tu tvrdçu bi bio taj ãto danas nema dræave koja bi pristala da bude oznaåena kao strana koja je izazvala rat. The Study of International Relations. te ostavÿa po strani ono ãto jeste da bi nam prikazao ono ãto treba da bude. On je zabraçen meœunarodnim pravom. Q. æeÿeno s ostvarivim i åoveka sa prirodom. novih pravila ponaãaça. str. Moralne norme nastaju kao rezultat zajedniåke kulture. Rajtu. meœutim. Åak i unutar druãtva postoje razliåiti morali uæih zajednica. Za tako neãto potrebne su korenite promene u savremenom svetu. Åiçenica je da svako druãtvo joãuvek stvara svoj sopstveni moral u zavisnosti od svoje sopstvene stvarnosti. Sporno je. jer je zaista neophodno u ovoj oblasti uåiniti mnogo svesnih napora s ciÿem stvaraça novih vrednosti. 1955. meœutim. Da li se danas opstanak druãtva vezuje za rat ili mir? Sve objektivne åiçenice savremenog druãtvenog trenutka ukazuju da rat predstavÿa upravo najveñu opasnost za taj opstanak..”95 Institucionalizam K. buduñnost sa proãloãñu. Razlike su suviãe velike u savremenom svetu da bismo mogli oåekivati da putem meœunarodnih obaveza stvorimo zajedniåke vrednosti i moralna naåela. Zbog toga je. taj opstanak zavisi i od spoÿnih. klasa i slojeva.. New York. 95 471. nesporno. meœunarodna zajednica ñe s teãkom mukom da razvije javno mçeçe koje ñe omoguñiti miroÿubivu koegzistenciju dræava. Svako druãtvo obezbeœuje svoj opstanak unutar. Razmatraçe o znaåaju morala u meœunarodnim odnosima mora da poœe od åiçenice da svako druãtvo stvara one moralne norme koje su nuæne za çegov opstanak.

“Arhiv za pravne i druãtvene nauke”. “Postoji po naãem miãÿeçu jedan osnovni zahtev koji se stvarno nameñe uåesnicima u meœunarodnim odnosima. Geneve. isti pisac postavÿa pitaçe: ide li moral i daÿe od obezbeœeça proste egzistencije? Da li moral obavezuje i na aktivnu solidarnost u meœunarodnim odnosima kao ãto to åini unutar druãtva? “Ima mnogo razloga da se stavi pod sumçu klasiåan model meœunarodnih odnosa koji karakteriãe dezintegrisanost zasnovana na prirodnom staçu. pokazuje da u çemu ima mesta i za solidarnost dræava. jer je u interesu svake od çih da meœusobno ostvaruju optimalne uslove za opstanak i normalan nesmetan razvoj. de Hautes Etudes Internationales. 2/1978. delo. savremeni model meœunarodnih odnosa u kome se sve viãe ograniåava apsolutna sloboda akcije aktera. 103.”97 Ovaj novi. 96 Ph. upotreba sile je sve teæa i teæa a meœuzavisnost postaje sve veña. nalazimo se na prekretnici na kojoj se stvaraçe novih moralnih normi pojavÿuje kao nuænost koja proizlazi iz borbe za opstanak. str. Univ. Philosophie et relations internationales. veñåitavog åoveåanstva. Vidi M. To je imperativ koji nareœuje svakome da dela tako a da ne povredi egzistenciju drugoga.”96 Polazeñi od toga da moral predstavÿa imperativ egzistencije druãtva u meœunarodnim odnosima. 97 Nav. str. 219. Braillard. ne samo pojedinih dræava. Meœunarodni æivot i moral. Ãahoviñ. prepolitiåkom ili åak predruãtvenom u kome se teæi ravnoteæi. 1974. i daÿe. i koji oznaåava izvestan stepen integracije meœunarodne zajednice.U savremenoj epohi æivota meœunarodne zajednice. U stvari. 107. ãto je minimum bez kojeg bi sve nestalo. str. 190 . Inst.

Bili toga svesni ili ne. bilo da su to oni sami ili nekakva “proseåna” osoba. najveñi broj ÿudi koji se praktiåno bavio ili bavi meœunarodnim odnosima åinio je to za raåun ili u sluæbi svoje dræave. oni koji govore ili piãu o meœunarodnim zbivaçima opredeÿuju se za jedan takav pogled. ukÿuåujuñi tu i nastavu. maœarska ili egipatska. Na sasvim drugom kraju nalaze se teoretiåari koji meœunarodne odnose posmatraju polazeñi od globalnog. gledaju na meœunarodne odnose sa stanoviãta pojedinca. polazili od dræave. jugoslovenska. meœutim. i teoretiåari su najåeãñe. jer im on pomaæe da unesu red u pojave o kojima razmiãÿaju. Uz sve to i za ãiru publiku ova je perspektiva bila najprihvatÿivija jer se ÿudi u meœunarodnim odnosima naj-lakãe poistoveñuju sa svojom dræavom. Do sada se. kao taåke posmatraça. Pre svega. da se daju preporuke za postizaçe çenih ciÿeva ili da se predvidi çen buduñi razvoj. normira (npr. Zavisno od zemÿe od koje se polazi. Pojam spoqne politike Meœunarodni odnosi mogu se posmatrati iz raznih perspektiva. Poãto je praksa raœala potrebu za teorijom i poãto teorijski rad. u ustavu). Nije teãko utvrditi da mnogi ÿudi. treba da posluæi unapreœeçu prakse. i u praksi i u teoriji najåeãñe polazilo od dræave kao taåke ili nivoa sa koga se posmatraju meœunarodni odnosi. Uzimaçe ovakve polazne taåke omoguñava podelu politike na unutraãçu i spoÿnu. Svaka od çih moæe se nauåno prouåavati sa æeÿom da se opiãe. kao npr. objasni. francuska. Za ovo postoji viãe znaåajnih razloga. meœunarodnog sistema. i to najåeãñe svoje. a neko vreme i iskÿuåivo. naroåito nestruåçaci. U tom 191 . postoji veliki broj spoÿnih politika.ÅETVRTA GLAVA SPOQNA POLITIKA I SPOQNOPOLITIÅKO ODLUÅIVAWE 1.

ne moæe da namerava i æeli. a druge subjekte u onoj meri u kojoj je to potrebno i. nisu male glavna je u tome ãto se tako moæe isuviãe naglasiti posebno u odnosu na opãte. a ne samo s taåke glediãta pojedine dræave. Ovakav pristup ima i metodoloãkih prednosti jer omoguñava dobar pregled åinilaca i okolnosti od kojih zavisi ponaãaçe subjekta koji se u prvom redu ispituje. “podozrivosti Rusije” i “uvreœenosti Francuske” ili kakve druge zemÿe. moguñe. u ovoj glavi ñemo se postaviti na ravan proseånog subjekta meœunarodnih odnosa. 1961. s druge strane. 82. Spoqnopolitiåki odluåioci A. Knorr S. s obzirom na prostor. onih 1 D. sreñe se u neobaveznim razgovorima i u nauånim spisima. kao jedinstven. Dræava. Takav postupak. Tako promeçeno posmatraçe meœunarodnih odnosa na ravni dræave kao najvaænijeg çihovog subjekta.smislu. Åesto åitamo o “na-merama Austrougarske”. dok. Princeton University Press. Princeton. monolitan subjekt koji ima psihu æivoga biña. Koristeñi preimuñstva koje ima ovaj prilaz. Tek se onda. The Level-of-Analysis Problem in International Relations. The International System. te se mogu zanemariti åiçenice i problemi vaæni za druge dræave. Opasnosti koje on nosi. zapaæajuñi razlike u pojavama ili çihov intenzitet. Naziv zemÿe je kod çih u stvari skrañenica za oznaåavaçe stvarnih subjekata koji vode spoÿnu politiku u ime dræava ili drugih subjekata meœunarodnih odnosa.1 Studije spoÿne politike pojedinih dræava osnova su. odreœenom kao politiåkim odnosima u koje jedan subjekt meœunarodnih odnosa stupa s drugim takvim subjektom. u: K. åime olakãava postavÿaçe opãte teorije. spoÿnom politikom se veoma dugo bave pisci. tj. raduje ili inati na isti naåin kao åovek. Pojam Pre no ãto se pristupi opisivaçu i prouåavaçu spoÿne politike. “æeÿama Velike Britanije”. takvo pojednostavÿeçe. Singer. str. niti da se ÿuti. na takav naåin izraæavaça su skoro svi oni koji govore ili piãu o meœunarodnim odnosima åesto navedeni teæçom za ekonomiånoãñu. Pri tom ñemo u prvom redu imati u vidu dræavu. i daÿe. uoåava razliåitosti i traæi çihova objaãçeça. na razliåitim nivoima i s razliåitim uspehom. meœutim. 192 . a proizvodi ovakvog bavÿeça mogu se nañi i u novinskom komentaru i u ambicioniznim monografijama i studijama. baviñemo se spoÿnom politikom. To je jasno i mnogima koji upotrebÿavaju izraze poput onih koje smo naveli. za uporedno prouåavaçe spoÿne politike. isto tako. Uporedno istraæivaçe skreñe paæçu na ono ãto je zajedniåko spoÿnoj politici razliåitih dræava. neophodno je za nauåno prouåavaçe meœunarodne stvarnosti. pa ni nacija. Verba. Ãtaviãe. Tada se meœunarodni odnosi posmatraju na ravni dræave. treba ukazati na opasnost da se dræava u meœunarodnim odnosima personifikuje time ãto ñe se proglasiti i shvatiti kao åovekolika nadliånost. Prema tome. moæe ispitivati dejstvo pojedinih åinilaca na spoÿnu politiku dræava. 2.

U tom pogledu nisu od velike koristi zamene imena dræava neãto uæim oznakama. Kod dræave se to srediãte. åinioce i okolnosti koji deluju na çih. Dodajmo odmah da je ovo objaãçeçe unekoliko pojednostavÿeno jer se dræava u meœunarodnim odnosima ne moæe svesti na odluåioce. kao npr. u svim dræavama. najåeãñe bez razreãeça i zbog toga postoje dosta nejasne predstave o prirodi subjektiviteta dræave u meœunarodnim odnosima. Najåeãñi je utisak da je sopstvena dræava. åiji je deo i u kome igra mnogostruke uloge.snaga. traæiti poseban. ne moæe nikada da se izdvoji iz druãtva. na æalost. pri åemu se zanemaruju oni ålanovi firme koji nemaju nikakvog interesa za takav poduhvat pa ga åak i smatraju ãtetnim. ili druga dræava koja se dobro poznaje. ima pojava koje su u suãtini iste. kao i postupci koji su nastali u sprovoœeçu tih odluka. tako neumesno govori u vezi s dræavom. ima tendencija koje su uvek prisutne i ima pitaça koja se u svakom sluåaju mo193 . grupa i pojedinaca na åije se delovaçe ona moæe svesti. naziva “vladom”. Tako se. Na pitaçe ko su donosioci spoÿnopolitiåkih odluka u jednoj dræavi i u jednom vremenu treba. Dræavi se u meœunarodnim odnosima pripisuju odluke koje oni donesu. U meœunarodnim odnosima se. da se takav interes ispoÿava u odlukama organa upravÿaça. meœutim. u stvari. ne retko. u svakom sluåaju. ali je. znaåilo bi pomiriti se s tim da nauåno istraæivaçe spoÿne politike nije moguñe. ÿude koje u çega spadaju najboÿe nazivati donosiocima spoÿnopolitiåkih odluka (spoÿnopolitiå-kim odluåiocima). Prema tome. Spoÿnopolitiåki odluåilac stoga nema potpunu slobodu odluåivaça i çegova vaænost je ograniåena time ãto je on pripadnik skupina åije stavove i interese zastupa i onda kada toga nije svestan. kada se pomene ime dræave. dok se udaÿenoãñu i maçim poznavaçem drugih dræava sve viãe jaåa predstava o monolitnosti. veñpodrazumeva i sve snage. pa i u spoÿnoj. radi izbegavaça nesporazuma. Kao ãto je veñnapomenuto. Ãifra ostaje. kaæe da je preduzeñe HY zainteresovano za eksploataciju ãuma u Africi. dakle. svaki subjekt meœunarodnih odnosa poseduje srediãte odluåivaça. recimo. konkretan odgovor. u tom pogledu veoma sloæena. ili da se on vidi iz çihovog ponaãaça. da nema nikakvih sliånosti i pravila. pored niza razliånosti i jedinstvenih situacija. Nijedna se dræava u tom pogledu ne moæe sasvim izjednaåiti s drugom. inaåe. iz koga potiåu çegove spoÿnopolitiåke akcije. Takva vrsta skrañenog izraæavaça svuda je prisutna i ne dovodi do veñih teãkoña. æivi ÿudi a svaki od çih ima osobine i sposoban je za ona oseñaça o kojima se. Priznati. da se istraæivaça izvrãena u nizu dræava i u razliåitim razdobÿima ne mogu uopãtavati i posluæiti za nove analize. Prilikom prouåavaça spoÿnopolitiåkog odluåivaça i traæeça konkretnih spoÿnopolitiåkih odluåilaca treba stalno imati na umu da åovek u politici. podrazumevajuñi pri tom. mnogi pisci zadovoÿavaju skrañenim izraæavaçem a da nijednom ne ukaæu na to koga smatraju stvarnim subjektom na koga se odnose çihovi opisi i tvrdçe. u opisanom skrañenom izraæavaçu. Meœutim. “vladajuñi krugovi”. misli se na spoÿnopolitiåke odluåioce. Oni su konkretni.

treba da se poãtuju u samoj dræavi i da se u znatnoj meri sprovode. da u krug odluåilaca ulaze pre svega ãef dræave. s veñom lakoñom da dræavu uvuku u rat nego da promene izvesnu vrstu poreza. meœunarodni ugovor ne moæe da stupi na snagu bez ratifikacije. ÿudi koji donose druge vaæne politiåke odluke donosiñe i spoÿnopolitiåke. ili imaju poloæaje koji naoko nisu povezani sa spoÿnom politikom. dakle. ustavna pravila nisu potpun opis politiåkog sistema neke dræave. tako i u odnosu na inostrans-tvo. Åak i ako suãtinski ne odluåuju. zato ãto se u dræavne organe uvode izvesne liånosti samo radi stvaraça izgleda legalnosti ili demokratije. kada se o æivotnim pitaçima reãava pod pritiskom. Ako. ålanovi vlade i bar oni ålanovi predstavniåkog tela koji se nalaze u spoÿnopolitiåkim odborima ili komisijama. Ustavom odreœeni odluåioci ipak ne mogu da izgube svaki znaåaj jer samo odluke koje od çih potiåu mogu da imaju pravnu obaveznost. priroda spoÿnopolitiåkog odluåivaça je poverÿiva i samim tim teæi da suzi krug onih koji odluåuju. Od znaåaja su samo one spoÿnopolitiåke odluke koje su povod za spoÿnopolitiåku akciju i çen poåetak. Tako. krug odluåilaca moæe da bude ãiri i da obuhvata osobe koje nemaju nikakve poloæaje u dræavnoj hijerarhiji. S druge strane.) To poklapaçe ne mora da bude i podudaraçe: izmeœu ostalog. Otuda se moæe sa izvesnom merom pouzdanosti ukazati na zajedniåke crte koje dræave pokazuju u pogledu izbora spoÿnopolitiåkih odluåilaca. moguñe je da su mnoga tako odreœena lica samo prividno odluåioci. B. Vrhovi izvrãne vlasti u mnogim zemÿama mogu npr. recimo. Sledeñi redovi treba to da uåine na osnovu dosadaãçih istraæivaça. ali se ta pretpostavka mora daÿe proveravati u dva pravca. na primer. Ova nesrazmera izmeœu vaænosti odluke i broja odluåilaca dolazi naroåito do izraæaja u doba meœunarodnih kriza. kako u odnosu na sopstvene dræavÿane. parlamenti po pravilu imaju daleko veñi uticaj na unutraãçu nego na spoÿnu politiku. One. S jedne strane.raju reãavati. bilo iz nekog drugog razloga. Postojañe. jer sve one uåestvuju u meœunarodnom æivotu. dakle. ãto znaåi da zadræavaju bar minimum uticaja na çu. te treba da deluju na druge dræave na osnovu racionalnih odluka koje ñe se celishodno sprovoditi. bilo zato ãto je jedan od ustavnih åinilaca u praksi prisvojio tu ulogu. (Zapazimo veñovde da put ka voœeçu spoÿne politike vodi kroz unutraãçu politiku. To naroåito vaæi za ustave koji fasadom pravne dræave kriju çen stvarni karkter. tj. o kojoj mahom raspravÿaju naåelno i donose opãte i dugoroåne odluke. Vrste Kao ãto je veñistaknuto. prema tome. te je preduslov za spoÿnopolitiåko odluåivaçe posedovaçe vlasti. iza zatvorenih vrata i u veoma kratkom roku. od çih se oåekuje da formalno donesu odluku. poklapaçe izmeœu nosilaca vlasti i spoÿnopolitiåkih odluåilaca. veñsamo jedan od osnovnih putokaza. Pretpostavka je. Stoga se ni spoÿnopolitiåki odluåioci ne mogu traæiti samo meœu licima koje nose ustavom odreœene funkcije takvog odluåivaça. predstavniåki organ mora glasati za çu a ãef dræave mora 194 .

Za trajaçe nacistiåkog reæima postojala je saglasnost o toj opãtoj politici. i broj formalnih i faktiåkih odluåilaca srazmerno mali. meœutim. po cenu prisajediçeça delova Åehoslovaåke. stalno promenÿivim i nacionalno nehomogenim pose-dima. jer je samo jedan åovek formalni odluåilac. godine. smetnuti s uma da je joã1890. The Nemesis of Power. koji su raspolagali raãtrkanim. koji ni sam Hitler tada joãnije bio otvoreno traæio. 195 . W. koje su sastavÿali vojni zaverenici. Otpor je obnovÿen tek kada su katastrofalne posledice voœeça rata bile oåigledne. Daÿa uputstva u traæeçu odluåilaca pruæiñe podaci o politiåkom sistemu. Ovaj je naåin odluåivaça bio karakteristiåan za doba kada u meœu-narodnim odnosima dræave kao subjekti nisu imale savremeno znaåeçe. nije se odricao svih plodova agresije. str. Hitlerov primer pokazuje. meœutim. veñsu se svodile na vladare i dinastije. bez obzira na srazmerno razvijene politiåke ustanove u Nemaåkoj. Wheeler-Bennett. ali ni on ni u jednom trenutku nije delovao sasvim sam niti je mogao da meça osnovni smer nemaåke spoÿne politike. Ne treba.potpisati odgovarajuñi akt. nad kojima on. To ne znaåi da on zaista sam odluåuje u tom uåestvuju lica iz çegove okoline. radilo se o revanãu Nemaåke za poraz u prvom svetskom ratu. Veãtim manevrima Hitler je uspevao da jednu grupu izigrava na raåun druge. Macmillan. u monarhiji ili autokratiji krug spoÿnopolitiåkih odluåilaca biñe sasvim uzak. diktatori poput Hitlera i Franka (Franco) uspevali su da imaju kontrolu nad çima i da ostanu jedina konstanta u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu svojih zemaÿa. na kome je izgradio svoj poloæaj i savezniãtvo sa nekim politiåkim i druãtvenim snagama. U çemu je. Ako se za osnovu uzme aristotelovska trihotomna podela. H. meœutim. ima veliku vlast. ne poznaje samo jednog formalnog odluåioca. da ni autokrat ne moæe da odstupi od ãireg programa. Oni u svakom sluåaju ostaju formalni odluåioci. Krug odluåilaca je unapred omeœen nekim opãtim kri2 I. Ma koliko ÿudi koji se nalaze na tim mestima bili posluãni izvrãioci tuœe voÿe. o çenom teritorijalnom ãireçu. a sukobi su nastali samo oko taktike i oko vodeñeg poloæaja u savezu. godine stupili u vezu s Velikom Britanijom nudeñi smeçivaçe Hitlera i evropski mir. mladi car Vilhelm II (Wilhelm) mogao jednostavno da otpusti “gvozdenog kancelara” Bizmarka (Bizmarck). dominaciji Evropom i odluåujuñem uticaju na svetska zbivaça. U Hitlerovom sluåaju. London. 1967.2 Politiåki sistem koji se naziva aristokratskim ili oligarhijskim. U tom pogledu je reåit podatak da su Hitlerovi graœanski protivnici joã1938. Takvo je staçe i u modernim autokratijama: iako nisu mogli sasvim da prenebregnu uticaje snage koje su ih dovele na vlast i podræavale. iako se ovaj sve dotle smatrao liånoãñu s najjaåim uticajem na donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka. uvek postoji bar mala moguñnost da se çoj usprotive ili da postave svoje uslove. Oni nemaåki generali koji su åak bili spremni da uklone Hitlera kada je ulazio u prve ratne pustolovine smatrali su ih samo preuraçenim i riskantnim i obustavili su protivÿeçe åim su se one pokazale uspeãnim. ali ni program za mir. po pravilu. Krupni privrednici i visoki vojni vrhovi imali su takav program i Hitler je izgledao pogodan za çegovo ostvareçe.

u krajçoj liniji. ne sme nikada da zavara demokratski karakter formalnog odluåivaça. po pravilu. 196 . Harmondsworth. Dubrovniku. vaænu ulogu u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu igraju ãefovi veli-kih privrednih preduzeña (kompanija. Penguin Books. oni stvarni odluåioci koji svoje mesto u tom procesu ne duguju formalnom poloæaju. Istraæivaåa. koja formalno i sama moæe donositi neke veoma vaæne spoÿnopolitiåke odluke. prividno. Benito Musolini (Mussolini). postoji nekoliko vrsta takvih stvarnih odluåilaca. pod uslovom da ne doœe do nagle i revolucionarne promene celog politiåkog sistema. åije posledice im mogu koristiti ili biti ãtetne za 3 F. Patriciji su. Ni u feudalnoj dræavi. u koji se ulazilo roœeçem. s vremena na vreme dovodi u sumçu. postoji jak naglasak na jednoj liånosti. stranaåka voœstva. The Brutal Friendship. U sredçovekovnim republikama. 24. bila je to pripadnost patricijskom staleæu. birokratski vrhovi i struåçaci. Pored toga on se u duæim periodima ne meça ili meça samo malo. Ako se u oligarhijskoj grupi jedna liånost naroåito istiåe.3 Politiåki sistemi. granica izmeœu autokratije i oligarhije se ne moæe jasno povuñi. naroåito ako imaju meœunarodne operacije. Kao ãto je veñnapomenuto.). 1966. Dakle. pa åak. korporacija. Prema istraæivaçima koja su vrãena u savremenim demokratijama. bili i formalni stvarni odluåioci. sastav odluåilaåkog tela se moæe sa znatnom izvesnoãñu predviœati. itd. ispostavilo se da ga je stranaåka oligarhija. (Takvo znaåeçe imaju izrazi “sto porodica” ili “tristo porodica” u nekim latinoameriåkim zemÿama. i celo biraåko telo. kao u predsedniåkom sistemu. kao npr. od kojih svi nemaju isti znaåaj u svim dræavama. u krug stvarnih odluåilaca ulazi se naslednim bogatstvom. W. Åak i kada. Åak i pod pretpostavkom da formalni odluåioci stvarno uåestvuju u odluåivaçu. okupÿena u faãistiåkom Velikom veñu. u sluåaju referenduma. 482. trustova itd. koji se da ustanoviti iz ustava i zakonodavstva dræave. ukoliko nije bila aspolutna monarhija. druãtveno i privredno nerazvijenim. jula 1943.) Odluåivaçe moæe biti usredsreœeno u rukama izvesnog broja ÿudi koji su bili na åelu uspeãnog dræavnog udara. i iz prakse. kao i do toga da se oni åeãñe meçaju i podleæu nadzoru predstavnika stanovniãtva. neplemiñi nisu mogli pretendovati ni na formalno ni na stvarno odluåivaçe. dovode do ãireg kruga formalnih odluåilaca. U svakom sluåaju. koji se u najãirem smislu nazivaju demokratskim.terijem. godine srazmerno lako nadglasala i opredelila se za obustavu rata. pa åak. Privredna preduzeña. podleæe ponovnom izboru te se çen poloæaj. i samog stanovniãtva. U mnogim demokratskim sistemima kriju se elementi. str. u kojima uåestvuje veliki broj ÿudi. Deakin. ispoÿavaju ogroman interes za spoÿnu politiku svoje dræave. i ta liånost. bilo da oni åine grupu vojnih lica (hunta) ili trajni nepromenÿivi partijski vrh. Iako je postojalo uvereçe da je u faãistiåkoj Italiji jedini stvarni odluåilac bio “duåe”. U nekim savremenim dræavama. meœutim. dugoroåne i naåelne odluke predmet su ãirih rasprava. po pravilu. pa. dobijaju åesto na znaåaju upravo usled svoje stalnosti i maçe zavisnosti od biraåa i izabranih organa. izraæenim u veleposedu zemÿe. klice ili tragovi autokratskog ili oligarhijskog spoÿnopolitiåkog odluåi-vaça.

u SAD naroåito potrebne u razdobÿima kada predsednik potiåe iz stranke koja nema veñinu u Kongresu. socijaldemokratsku i demohriãñansku. Tako. Oni spajaju u sebi struånost.çih. ne vaæi za sve opozicione stranke. iako je ona po broju prista-lica majuãna u odnosu na dve najveñe zapadnonemaåke partije. postiæe se i liåna sprega izmeœu preduzeña i politiåkog vrha time ãto ista lica jednovremeno zauzimaju poloæaje i u privredi i u dræavnoj organizaciji. Beograd. ili to åine naizmeniåno u toku karijere. veñsamo za one koje polaze od potrebe oåuvaça postojeñe dræave i politiåkog sistema. slobodno-demokratska (liberalna) stranka u SR Nemaåkoj igra u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu veoma vaænu ulogu. 1964. Uticaj opozicije je naroåito uoåÿiv u zemÿama s dvopartijskim sistemom (npr. U tom sluåaju su osnovne vrednosti za sve stranke iste i ta so-lidarnost je naroåito jaka prema inostranstvu. bio “nacionalni kabinet” u Velikoj Britaniji za vreme Drugog svetskog rata. dakako. klerikalnu stranku. treba ukazati na teæçu da i opozicione stranke viãe uåestvuju u utvrœivaçu spoÿne nego u utvrœivaçu unutraãçe politike. kada treba donositi sudbonosne odluke koje traæe ulagaçe celokupne nacionalne energije. profesionalnih i verskih organizacija i grupa za pritisak.4 Pored åiçenice da lideri stranke na vlasti utiåu na politiåko odluåivaçe åak i ako nemaju odgovarajuñe poloæaje u dræavnoj hije-rarhiji. Zanimÿiv je veliki uticaj najveñeg sindikalnog saveza u SAD. Mills). obaveãtenost. SAD i Velika Britanija). koji svoj status i uticaj zadræavaju srazmerno dugo. S obzirom pak da su ona stubovi privrednog sistema i da zapoãÿavaju veliki broj ÿudi. 197 . Mils (W. a postaje viãestruk ukoliko crkva ima svoju. u kojima se sprovode stalne konsultacije s voœstvima druge stranke. poglavito oni iz ministarstva spoÿnih poslova i odgovarajuñih resora. mogu biti u nesrazmeri s brojem redovnih ålanova stranke i s uspehom na izborima. Vodeñi poloæaji u takvim preduzeñima ne stiåu se demokratskim putem jer o çima odluåuju najveñi akcionari. gde je vera nacionalno specifiåna. verski poglavari smatraju se i nacionalnim voœama. Iako u krajçoj liniji zavise od voÿe registrovanih ålanova. s druge strane. koji je vremenom postao vrlo moñan deo “establiãmenta”. iskustvo. Znaåaj verskih voœa raste onda kada je stanovniãtvo religijski homogeno. Tamo. po pravilu. ovaj se uticaj opozicije åak i formalizuje obrazovaçem viãestranaåkih vlada. sastoje od åvrsto ustoliåenih profesionalnih politiåara. Da bi uticaj krupnih poslovnih krugova bio joãjaåi. Osim toga. Elita vlasti. svojim potezima oteæavaju sprovoœeçe odluka koje im nisu po voÿi. kao ãto je to npr. Sliåan poloæaj u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu imaju u nekim zemÿama lica na åelu druãtvenih. To. “Kultura”. Takav su uticaj imali u proãlosti patrijarsi i vladike pravoslavnih zemaÿa. Nikako se ne moæe potceniti znaåaj koji u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu imaju visoki karijerni sluæbenici. U teãkim situacijama. veze i 4 V. pak. stranaåka voœstva se. interesi koje oni predstavÿaju i çihov poloæaj na politiåkoj sceni. çihovi su vlasnici i rukovodioci u poloæaju da svoj interes predstavÿaju kao opãti interes dræave a da.

meçaju. u praksi je teãko svesti ih na tu ulogu. U mnogim sluåajevima. bar do dolaska Åeråila (Churchill) na åelo vlade. samo izvor podataka i posebnih znaça. pak. koju oni mogu stvoriti izborom podataka i naåinom izlagaça. Ukoliko grupa visokih åinovnika i diplomata ima jake i jasne predstave o opãtim ciÿevima spoÿne politike i kada je svoju delatnost zasnovala na çima. U periodu izmeœu dva svetska rata takav je poloæaj u francuskoj diplomatiji imao dugogodiãçi generalni sekretar Ministarstva inostranih poslova Aleksis Leæe (Alexis LE9gE9r). godine. politiåkim åiniocima biñe teãko da u potpunosti promene çen pravac. uz druge osobine sluæbenika. kao i sloæene. spoÿnopolitiåko odluåivaçe ukÿu-åuje i struåçake koji ne moraju biti u dræavnoj sluæbi. jer svako çihovo saopãteçe prati i odgovarajuñe miãÿeçe. Meœu çima se kao pojedinac istiåe najviãi sluæbenik u toj hijerarhiji. Uz to se çima. malo vaænih unutraãçopolitiåkih odluka moæe da se donese bez saradçe vojnih struåçaka. o kojima treba da se izraze ÿudi koji raspolaæu posebnim znaçima. lorda Vansitarta (Vansittart). Iako takvi ÿudi deluju daÿe od javnosti te za çihova imena ãiroka publika i ne zna. koja tada obiåno i pada u zasenak unutraãçe. raspolaæu i potencijalnom unutraãçopolitiåkom moñi. bilo da zauzimaju vaæne poloæaje (naåelnik gene-ralãtaba. Svaka vaæna spoÿnopolitiåka odluka ima niz vidova. Pored toga. ako ne æele da izazovu velike potrese i da se liãe kadrova na åije se znaçe i iskustvo moraju oslaçati. koji se ne smatraju politiåkim funkcionerima. mnogo poznatiji pod kçiæevnim imenom Sen Xon Pers (SaintJohn Perse) i kao dobitnik Nobelove nagrade za kçiæevnost 1960. Mada su britanske vlade bile stabilnije. ni uticaj Leæeovog londonskog pandana. koji se u mnogim zemÿama naziva gene-ralnim sekretarom. Wihov uticaj naroåito dolazi do izraæaja u periodima kada su vlade nestabilne i kada se ministri spoÿnih poslova i ãefovi vlada smeçuju pre no ãto mogu da ostave svoj peåat na spoÿnoj politici. Kako rat postaje sve-obuhvatniji i podrazumeva koordinaciju niza nevojnih dejstava. nije bio mnogo slabiji. Svako ministarstvo inostranih poslova ima grupu najviãih åinovnika. po prirodi stvari.stalnost sticaj osobina koji se retko nalazi kod ostalih odluåilaca. te su sposobni da se izraze i o odluci u celini. i koji se nalaze uz bok ministrima a ovi se. odluka. te su profesionalni vojnici u pogledu politiåkog odluåivaça ãire zastupÿeni od profesionalnih diplomata. åesto vrlo vaænih. Iako su struåçaci. otvoreno iskazano ili skriveno u obliku sugestije. Pored visokih åinovnika. istorija je neke boÿe zapamtila od ministara kojima su sluæili. po pravilu. komandant roda vojske itd. postoje i struåçaci koji su ceo svoj æivot posvetili izuåavaçu meœunarodnih odnosa. Povereçe koje im ostali odluåioci ukazuju kao znalcima nuæno povlaåi i 198 . Resor odbrane tako sve viãe postaje jedna od vaænih spona izmeœu unutraãçe i spoÿne politike. pove-rava izvrãavaçe opãtih odluka koje podrazumeva donoãeçe niza pojedinaånih. visoki oficiri. Po svom uticaju na spoÿnopolitiåko odluåivaçe mogu se s visokim sluæbenicima resora spoÿnih poslova meriti najviãe voj-ne stareãine.) ili da su zbog proãlih zasluga (ratni heroji) i autoriteta ceçeni kao vojskovoœe. duge pripreme.

koja je bio izgradio joãdok je bio profesor na Harvardu i nije pripadao nijednoj od ameriåkih politiåkih stranaka. i to preteæno kod ameriåkih pisaca. 199 . koja idu dotle da ona postane besmislena. interesna i komunikacijska elita (javno mçeçe). 1971. One iziskuju prilagoœavaça ovakve podele. na primer. pa i cela spoÿna politika. uloga struåçaka moæe da bude vrlo znaåajna i teæi da se formalizuje. U çoj. pravi se. Meœutim. Uticaj struåçaka je ipak ograniåen jer su politiåki åinioci pouzdaniji i odgovorniji proceçivaåi osnovnih vrednosti. Druga podela zasnivala bi se na ulozi u procesu odluåivaça. Pri tom je svakome ko je åitao çegove radove bilo jasno da je on u dobroj meri pokuãavao da sprovede u delo shvataça o savremenim meœunarodnim odnosima i ulozi SAD u çima. U savremenoj demo-kratiji izabrani funkcioneri smatraju se iskÿuåivim odluåiocima a u one koji utiåu ubrajaju se partijska. gde su prvi oni bez åije se formalne saglasnosti izraæene na ustavom i zakonom propisan naåin ne moæe doneti odgovarajuña odluka. ima vrednosti zato ãto uoåava da ni stvarni odluåioci ne deluju u procesu odluåivaça sami. tako da od çihove voÿe zavisi postojaçe i sadræina odluke. policy makers) i onih koji na çih utiåu (policy influencers). Na osnovu ovih kratkih napomena mogli bismo uåesnike u odluåivaçu da podelimo na dva naåina. Krugovi formalnih i stvarnih odluåilaca mogu da se sasvim poklapaju. formalni pojam odluåioca dovodi do teãkoña. Coplin. te se donosioci odluka najåeãñe izjednaåavaju s formalnim odluåiocima a oni koji utiåu na odluke obuhvataju i stvarne odluåioce. koji je svoj ugled izgradio kao nauånik i nastavnik da bi postao jedan od savetnika predsednika SAD. ova podela je formalistiåka. niti su uvek svi ÿudi koji formalno donose odluke samo fasada iza koje se kriju stvarni odluåioci.usvajaçe nekih çihovih sugestija. odgovaraju çihovim æeÿama i predstavama. çegov specijalni savetnik za spoÿne poslove i konaåno ãef spoÿnopolitiåkog resora. mada su oni ti koji konaåno donose odluke i utvrœuju spoÿnu politiku. D. jer se priznavaçem dominacije onih koji utiåu na odluke u stvari ustanovÿava da formalni odluåilac i nije odluåilac. Tako se. birokratska. ali ako u tim osnovama postoji saglasnost.5 Kao ãto se vidi. 5 W. a drugi oni koji zaista uåestvuju u procesu odluåivaça. to bi bili formalni i stvarni odluåioci. s tim ãto u ranom feudalizmu postoji dominacija “uticaåa” a u apsolutnoj monarhiji dominacija odluåilaca. Mnoga lica koja smo do sada pomenuli spadaju u ovu kategoriju. me-œutim. mada je nekada teãko utvrditi da li se radi o odluåiocu ili o uåesniku u odluåivaçu u ãirem smislu. Markham. da se delimiåno prekrivaju ili da budu sasvim odvojeni. 62. I jedna i druga krajnost su retke: niti se uvek svi formalni odluåioci stvarni. U anglosaksonskoj terminologiji. itd. str. koja tek onda moæe formalno da se donese. Ostali uåesnici u ovom procesu obrañaju se odluåiocima i deluju na çih u teæçi da pojedine odluke. razlika izmeœu donosilaca odluka (decision makers. kako to pokazuje karijera bivãeg dræavnog sekretara SAD Kisinxera (Kissinger). Pre svega. Introduction to International Politics. vladar u celom feudalnom periodu smatra odluåiocem a krupni feudalci onima koji utiåu. Chicago.

sliåna çoj. Da se to ne bi desilo. a administrativne upravni organi. Prema tome. Administrativne odluke bile bi one kojima se sprovode politiåke odluke. od drugoga donetih odluka. a subjekt koji donosi takve. jer skreñe paæçu na izu6 Coplin. zasnovanih na individu-alnim odlukama brojnih uåesnika. ali nije sasvim jasno gde se to dogaœa. ako ni zbog åega drugog a ono zato ãto upravni organ koji se bavi spoÿnom politikom nailazi na situacije koje se ne mogu podvesti ni pod jednu postojeñu politiåku odluku. ako bismo sve odluåioce i sve odluke stavili na istu ravan. vaænije odluke u kojima se donosi osnovni vrednosni sud time ãto se opredeÿuje za postizaçe ovog a ne onog ciÿa. u trenucima kriza i kao takve ne izgledaju kao posebna vrsta odluka jer se razlikuju samo po uslovima donoãeça. Jer. str. Dok je ova podela odluka po znaåaju umnogome proizvoÿna. nav. I pored vaænosti niza sitnih postupaka. Iz praktiånih razloga se takva podela åesto i pravi. odluke praktiåno ne uzimamo u obzir kao spoÿnopolitiåkog odluåioca. Politiåke odluke bi bile opãte.3. te ona ponekad i za-visi od sluåaja koji se prouåava ili od ãirine teme koja se obraœuje. pak.6 Ove se odluke donose pod izuzetnim okolnostima. onda bismo bili prinuœeni da svako lice koje sudeluje u sprovoœeçu spoÿne politike smatramo spoÿnopolitiåkim odluåiocem i da ulazimo u sve procese koji prethode najbeznaåajnijim svakodnevnim radçama. politiåke odluke donose politiåki. Nikada se i ne moæe povuñi odseåna granica izmeœu znaåajnih i beznaåajnih odluka. one odluke u kojima je izbor pred subjektom sasvim uzak i nema znaåaja za suãtinu stvari (mada ipak postoji jer bar teorijski åovek nikada nije bez izbora) smatramo samo izvrãeçem viãih. Po pravilu. vrednosti. U literaturi se. dali im isti znaåaj. Ovakvo bi odreœeçe spoÿne politike podrazumevalo razlikovaçe izmeœu spoÿnopolitiåkog odluåivaça i spoÿnopolitiåke akcije. mada çe u suãtini ne moæe biti. u spoÿnopolitiåkom procesu od znaåaja za nauku Meœunarodnih odnosa su ipak samo odluke viãeg stupça apstrakcije. ili se mogu podvesti samo pod one najopãtije. delo. Ukazivaçe na krizne odluke ima. Spoqnopolitiåke odluke Spoÿna politika se sastoji u neprekidnom procesu donoãeça odluka i postupaça po çima. ali to se ne moæe uzeti za pouzdano merilo u svakoj dræavi. bila bi podela spoÿnopolitiåkih odluka na politiåke i administrativne. ali neãto pouzdanija. kao treña vrsta spoÿnopolitiåkih odluka. pomiçu i krizne odluke. odnosno odluke kod kojih postoji srazmerna sloboda izbora. 29. Ona ne postoji zato ãto nema nijedne telesne radçe kojoj ne prethodi akt psihiåkog odluåivaça. moglo bi se bez zaziraça reñi da je spoÿnopolitiåka delatnost u stvari neprekidno donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka. niæe. izmeœu psihiåkih akata i radçi preduzetih na osnovu tih akata. koje izvrãiocima ostavÿaju veliku slobodu izbora. 200 . åak i kada subjekt koji preduzima radçu toga nije svestan. dakle. Podela o kojoj je reå uvedena je zato da bi se uneo red u posmatraçe i da bi se razlikovalo vaænije od maçe vaænog. U lancu odluka oåito je da se ta sloboda postepeno gubi.

Pri tom je svaki odluåilac istovremeno zaokupÿen mnoãtvom takvih odluka.zetan znaåaj nekih odluka koje u suãtini nisu opãte. s takvim se nedostacima nauåno istraæivaçe mora miriti oni su maçi ako je åitalac neprekidno svestan ovakvog uproãñavaça. Joãjedna osobina kriznih odluka je u tome ãto ih donosi mali broj ÿudi. koji. II DEFINISAWE SPOQNOPOLITIÅKE SITUACIJE (OBAVEÃTAVAWE) Kao i kod svakog donoãeça odluka. od kojih je najteæi bio uåeãñe austrougarskih organa u istrazi protiv lica umeãanih u pripreme za sarajevski atentat. te nekada nije ni svestan çihovog prisustva. teorija se ne moæe baviti pojedinaånim i administrativnim odlukama. No. uz istovremenu veliku slobodu u odnosu na åinioce u dræavi. Krizna odluka je otuda paradoksalna: ona se donosi pod pritiskom dogaœaja åije je poreklo van dræave. I u spoÿnoj politici se bez celovite i taåne definicije situacije ne zna je li odluka potrebna. ãto svaki pokuãaj da se predstavi donoãeçe jedne spoÿnopolitiåke odluke mora da u velikoj meri osiromaãi pojavu o kojoj je reå. Osim toga se. da se donese u kratkom roku i od çe je zavisilo pitaçe rata ili mira. stoga. utiåe jedno na drugo i u istom trenutku se nalazi u raznim stadijima donoãeça i izvrãeça. meœutim. Odluka je morala. Zbog izuzetnih okolnosti oni su osloboœeni ove obaveze. tako da. radi jasnoñe. a pre svega dræava. kako je veñukazano. donosi najuæi krug najviãih odluåilaca. ali i kao takva proizvodi dejstvo. Spoÿnopolitiåka praksa jedne dræave sastoji se u neprestanom i istovremenom donoãeçu niza spoÿnopolitiåkih odluka. åime se ona izvlaåi iz æivog tkiva spoÿne politike. doduãe. Otuda svaki subjekt meœunarodnih odnosa. ili åak “odluåuje” na taj naåin ãto moguña odluka izmiåe çegovoj paæçi te ostaje nedonesena. sem ako u sluåaju krize ne dobiju poseban znaåaj. a naroåito predstavniåkih tela. znaåaj koji je takav da ih. zauzimaju najviãe poloæaje u dræavi. nas201 . godine primer je takve odluke. donoseñi konkretnu odluku. koja se svodi na to hoñe li se udovoÿiti nekim konkretnim zahtevima beåke vlade. kao i neprekidan uticaj drugih odluka åije su donoãeçe i izvrãeçe u toku. koje teåe istovremeno. Odgovor Srbije na ultimatum Austrougarske 1914. po pravilu. mogu da odstupe od naåelnih smernica i od dotadaãçe prakse. mora izdvojiti za posmatraçe samo jedna odluka u jedno vreme. Pre svega. Razumÿivo je. te se zanemaruje vremenska dimenzija odluåivaça. potpuna obaveãtenost je preduslov i temeÿ dobre odluke. kakva je odluka potrebna i koje su okolnosti od uticaja na çeno izvrãeçe. prepliñe se. ali bi u normalnom toku dogaœaja kada krize i “vremenskog tesnaca” ne bi bilo morali da potraæe savet najviãih kolegijalnih organa.

pre svega oni koji rade u diplomatskim i konzularnim predstavniãtvima. Neki autori7 samo za çih upotrebÿavaju oznaku “obaveãtajna sluæba” ãto nije ispravno (iako se ovaj izraz odomañio i u svakodnevnom govoru). Svaka dræava organizuje takve sluæbe. Otvorenom obaveãtajnom delatnoãñu bave se sve dræavne ustanove u åijoj su nadleænosti odnosi s inostranstvom. ali to ne znaåi da su od takve aktivnosti izuzete i druge ustanove. Ove se opet po naåinu delovaça mogu podeliti u dve najvaænije grupe na prvu. nastojeñi da doœe do podataka koji iz ovih ili onih razloga nisu svima pristupaåni. Ovi izveãtaji upotpuçavaju se opaæaçima niza drugih trajnih i povremenih predstavnika u inostranstvu. str. veñi situaciju u sopstvenoj zemÿi. koje se nazivaju obaveãtajnim sluæbama u ãirem smislu reåi. Zato treba imati u vidu da proces obaveãtavaça teæi ãto potpunijem poznavaçu staça ali da nikada ne moæe da bude savrãen. od kojih svi ne moraju ni da budu deo dræavnog aparata. i na drugu. predstavniãtva privrednih preduzeña. Naime. Prikupqawe informacija Obaveãteça treba pre svega da budu prikupÿena. sluæbe koje se çome bave nazivaju se i “tajnim sluæbama”. Pravni fakultet. nekonvencionalno. Oni se nalaze na licu mesta. koja do podataka dolazi na uobiåajen. trude se da upoznaju jezik i kulturu sredine u kojoj deluju te se smatra da su u najboÿem poloæaju da shvate i ocene ono ãto su opazili i da to u svojim izveãtajima prenesu. To utoliko pre vaæi za pojedince koji odluåuju pa i za sve çih zajedno. Obaveãtajna sluæba kao druãtveno-politiåka kategorija. otvoren. Oni kao ÿudska biña nisu u staçu da sve relevantne åiçenice sami uoåe niti da zapamte sve podatke do kojih su posredno doãli. Za donoãeçe ispravne spoÿnopolitiåke odluke nije dovoÿno poznavati samo situaciju u inostranstvu. Beograd. 1965. Poãto ova druga aktivnost teæi otkrivaçu tajni a i sama deluje tajno. 70. Saznaçe i poimaçe sloæene stvarnosti koja okruæuje subjekt meœunarodnih odnosa i ÿude koji ga åine nije nimalo lako i moæe se bez preterivaça reñi da ni najrazvijenije. kao npr. studijske delegacije politiåkih 7 S. 202 . koji ñe se neposredno upoznavati s åiçenicama i çihove opise prikupÿati za raåun organa koji odluåuju. Doktorska di-sertacija. javan naåin. ãto znaåi da subjekt ima na raspolagaçu lica i sluæbe. 1. koristeñi svima dostupne izvore informacija. Rodiñ. Time se bave predstavnici dræave. za ovaj deo informacija koriste se podaci koji se prikupÿaju za unutraãçe politiåke odluke te se ovom aktivnoãñu neñemo posebno baviti. Prvi se sastoji u neposrednom saznavaçu åiçenica u inostranstvu. koja deluje prikriveno. najbogatije i najboÿe organizovane dræave ni u kom trenutku nisu u potpunosti obaveãtene o svim dogaœajima u svetu.toji da stalno raspolaæe informacijama koje ñe koristiti organi koji odluåuju o çegovoj spoÿnoj politici. i prava vrsta obaveãtajne delatnosti bavi se pribavÿaçem obaveãteça. Prikupÿaçe informacija iz inostranstva obavÿa se na dva osnovna naåina. Meœutim.

ovakvi podaci stoje na raspolagaçu dræavama ålanicama. Drugi naåin otvorenog obaveãtavaça je posredan i çime se bave lica i sluæbe koji nisu u inostranstvu. zapisnici parlamentarnih debata. samo radi çih se prireœuju manifestacije koje treba da prikaæu raspoloæeça kojih u stvari nema itd. Obim podataka koji se tako daje zavisi od odnosa izmeœu dræava. vladina saopãteça itd. biti pristupaåni svima. pored toga. i naroåito su znaåajni zbog toga ãto ih organizacije 203 . naime. Tako ñe se podaci vojne prirode davati samo saveznicima dok ñe neki drugi. suditi na osnovu godiãçaka çene zvaniåne statistiåke ustanove.stranaka. o Kosmosu i podmorju. meœutim. U nekim reæimima su zakonski i drugi propisi takvi da neposrednog prikupÿaça informacija takoreñi i nema. Tada su strani predstavnici samo prividno svedoci doga-œaja: çihovi su utisci ãturi. O privrednoj situaciji u jednoj zemÿi moæe se npr. bez remeñeça odnosa sa stranim dræavama. Misli se. tj. meœu kojima mogu da se naœu i lica veoma uticajna u donoãeçu spoÿnopolitiåkih odluka. nepotpuni i svode se u stvari na zvaniåne informacije. Wihovi se obilasci reæiraju tako da vide samo paæÿivo izabrane delove zemÿe. na znacima zabeleæene informacije do kojih je neko drugi veñdoãao. i dva osnovna nedostatka takvog obaveãtavaça: znajuñi za postojaçe lica koje se bave informisaçem i za ograniåeça koja su im nametnuta. ili ñe posmatraåe navesti da steknu netaåne utiske da bi tako zavarala dræavu koja preko çih prikupÿa informacije. ali i na osnovu saopãteça koje çeni strani partneri daju o uzajamnim spoÿnotrgovinskim odnosima. potrebno ili korisno. Takvom manipulisaçu su naroåito podloæni privremeni posetioci. Danas su vaæan izvor informacija i meœunarodne organizacije. objektivno postojeñim mate-rijalom. zvaniåni podaci. Iz toga proistiåu. To se postiæe cenzurom svih sredstava informisaça. i da je ona dozvoÿena. moæe drugim dræavama stavÿati na raspolagaçe podatke do kojih su opaæaçem doãli çeni sopstveni organi. pri åemu odmah treba napomenuti da ovde reå “objektivan” ne znaåi isto ãto i “taåan” ili “nepristrasan”. Ovi podaci se mogu odnositi na dogaœaje na sopstvenoj teritoriji ili na okolnosti u treñim dræavama. Poreklo ovih materijala moæe biti razliåito. nacrta buxeta ili privrednog plana za iduñu godinu. novinari. ÿude i dogaœaje. ekspozea ministra za privredu. Od samih strana dræava potiåu npr. Od velike su vrednosti podaci kojima raspolaæu veoma razvijene dræave o nekim delovima prostora u koje samo one mogu da dopru. recimo meteoroloãki. Da bi unapredile svoju delatnost. strana dræava ñe srazmerno lako sakriti podatke koje æeli da zadræi tajnim. Jedna dræava. koje su svesne takve delatnosti. struåçaci tehniåke pomoñi itd. Oni prikupÿaju podatke za koje liåno zapaæaçe nije moguñe. U tu svrhu oni se koriste zabeleæenim podacima. pa åak i neålanicama. Pored toga ãto se koriste u procesu odluåivaça samih organizacija. Prednosti ovakvog prikupÿaça informacija sastoje se u tome ãto se åiçenice saznaju neposredno i legalno. praktiånom zabranom stanovniãtvu da dolazi u dodir sa strancima i ograniåeçem kretaça stranaca na uzak prostor. kao npr. statistiåki izveãtaji. one sistematski prikupÿaju podatke preko svojih ålanica i sluæbi i objavÿuju ih u izveãtajima svojih organa. zavrãnog raåuna koji je podnelo ministarstvo finansija. ugovora sklopÿenih s tom dræavom itd.

Takve agencije mogu poslovati iskÿuåivo s komercijalnim ciÿem i tada gledaju na vest kao na robu za koju potroãaå. To je. koje se zatim stavÿaju na raspolagaçe zainteresovanim potroãaåima. lokalni list je npr. Jedan mali. U danaãçe vreme iza svih sredstava javnog informisaça stoje informativne agencije. mada nijedna od podela ne moæe da obuhvati sve bogatstvo oblika takve vrste informisaça. veñim delom ispuçen vestima koje nisu prikupili ålanovi çegove redakcije. svakako je britanska firma Reuters. Za subjekte meœunarodnih odnosa su daleko zanimÿiviji podaci do kojih su sredstva informisaça doãla putem svojih dopisnika i snimateÿa “iz prve ruke”. Najstarija i najpoznatija privatna agencija. sve agencije pribliæavaju: “privatne” agencije nekada postaju poluzvaniåni organi vlade. Time vladine 204 . U praksi se. ova podela nikada ne moæe izvesti u potpunosti.prikupÿaju vodeñi raåuna o celoj meœunarodnoj zajednici te tako pruæaju uvid u neka svetska kretaça ili u dogaœaje i staça u delovima sveta. subjekti meœunarodnih odnosa dolaze do svih onih podataka koje i opãta publika dobija putem sredstava za javno informisaçe. iznesene u biltenima koje su se nekada prenosile telegrafskim. Ova se sredstva mogu podeliti na razliåite naåine. Druge agencije vezane su viãe za dræave koje ih osnivaju i izdræavaju zato da bi uticale na informisaçe domañe i strane publike i sluæile kao kanal za zvaniåna saopãteça. na primer. na kraju. razlog ãto se podaci o bruto nacionalnom proizvodu koji potiåu od Ujediçenih nacija ili Meœunarodne banke za obnovu i razvoj koriste u te svrhe radije od drugih. åija je osnovna delatnost pribavÿaçe vesti. Ovakve su agencije povlaãñene jer jedino one mogu da pribave i emituju podatke koji potiåu sa zvaniåne strane. Po obimu poslovaça nadmaãa je ameriåka agencija Associated Press. otvoreno more i vazduãna prostranstva nad çim. Za potrebe donosilaca spoÿnopolitiåkih odluka ovaj je materijal dragocen i oni im se åini dostupnim bez obzira na to da li su sve vesti sadræane u agencijskim izveãtajima prenesene u sredstvima javnog informisaça. od onih koja su preuzela od nekog drugog. radiotelevizijska stanica ili neko drugi plaña. jer mu je potrebna. ali su zato podaci iz kraja u kome list izlazi originalni i dragoceni jer su novinari toga lista verovatno jedini koji ih u celosti prikupÿaju a çegovi åitaoci je-dina publika koju oni uvek zanimaju. koji. I. åiji su dopisnici rasporeœeni u svim delovima sveta i odatle ãaÿu izveãtaje koje agencija najbræim putem saopãtava svojim brojnim pretplatnicima. U preostalim “socijalistiåkim” zemÿama agencije su u rukama dræave. a sada elektronskim putem. nisu pod jurisdikcijom nijedne dræave. åime drugi subjekti dolaze do informacija pogodnih za uporedne analize. one su uglavnom razvile za to potrebnu metodologiju. Agencije ne opãte neposredno s publikom. kao npr. a vladine agencije se bave prikupÿaçem informacija radi ustupaça uz naknadu. Kako su meœunarodne organizacije prinuœene da stalno porede podatke iz razliåitih dræava. Za naãu temu je najvaænije razlikovaçe sredstava informisaça prema tome da li do informacija dolaze neposredno i samostalno ili posredno i nesamostalno. U stvarnosti se. Wihovi proizvodi su sirove informacije. poznata kao pionir na tom poÿu. meœutim. meœutim. list.

Pri tom agencijski izveãtaji nisu nikakva tajna: oni su pristupaåni svakome ko hoñe da se na çih pretplati. te se çihova taånost i potpunost moraju stalno proveravati. o kojima ñemo govoriti neãto kasnije. Zbog svega toga veñina dræava se joãuvek ne odriåe oba-veãtavaça putem tajnih sluæbi. sredstva informisaça u takvim dræavama u maçoj ili veñoj meri zavise od velikih stranih agencija. takve vesti potiåu mahom od stranaca. I tajne sluæbe deluju neposredno i posredno. pak. U prvom smislu pripadnici ovih sluæbi nastoje da na svaki. staçima. godine. te stoga nisu dostupni pomoñu do sada opisanih sredstava. koje otuda snaæno utiåu na obrazovaçe javnog mçeça i spoÿnopolitiåkih stavova i odluka. S obzirom na to da su strana sredstva informisaça i agencije vesti pod veñim ili maçim uticajem dræave. Razlozi za to su raznovrsni. Pored toga. S obzirom na to da nacionalne agencije maçih dræava ne mogu da izdræavaju dopisniåku mreæu u celom svetu. izvrãen na os-novu raspoloæivog prostora i vremena i ostalih. koriste agencije u najveñoj moguñoj meri i raspolaæu sa mnogo viãe vesti od onih koje imaju åak i najstrasniji åitaåi novina i sluãaoci informativnih emisija na radiju i televiziji. Sama koliåina obaveãteça åini da se sve one ne mogu savladati i da se meœu çima mora vrãiti izbor. æiveti u zabludi da agencije prenose sve informacije do kojih doœu. veoma raznolikih merila. Development Dialogue (Uppsala). odlukama i namerama koje se od javnosti kriju. koje o zemÿama u razvoju i u zemÿe u razvoju dospevaju preko mreæe svetskih agencija. do 28. Ne treba. liåno upoznaju åiçenice ili doœu do dokaza (dokumenata) koji govore o çihovom postojaçu. veñsamo u za tu agenciju i zemÿu najznaåajnijim delovima. Pored veñpoznatih. 1976/2. maja 1976. koje ove registruju paæÿivim prouåavaçem velikog broja domañih i stranih listova. vidi saopãteça na seminaru Latinoameriåkog instituta za transnacionalne studije odræanom u Meksiku od 24.8 Iz svega ovoga se vidi da se delatnoãñu sredstava za javno informisaçe svakodnevno obaveãtajnim sluæbama dræava stavÿa na raspolagaçe ogromna masa podataka. mora se raåunati da ñe i ona poãtovati dræavne tajne a nastojati da svetu predstave verziju dogaœaja koja odgovara zainteresovanim vladama. stalnim prañeçem i beleæeçem radijskih i televizijskih informativnih emisija i upoznavaçem s telegramima i biltenima agencija vesti.ustanove. pri posrednom prikupÿaçu informacija javÿaju se nove organizacione i tehniåke teãkoñe. ali u osnovi sliåni onima zbog kojih se gube informacije koje stiæu i dræavnim kanalima. I one vrãe izbor. Sredstva javnog informisaça su posrednici koji proseånim graœani-ma po pristupaånoj ceni pruæaju izbor informacija. Pojedinaåni graœanin nije u staçu da sam podnese potrebne troãkove za to niti da primi i svari sve informacije koje nudi agencija. znaåajne informacije mogu da ostanu nezapaæene. 205 . Zbog pogreãne orijentacije prilikom izbora. Zbog toga ãto se po prirodi stvari o takvoj delatnosti ne govori 8 O maçkavim i iskrivÿenim informacijama. kojim nastoje da doœu do bitnih podataka o åiçenicama. u stvari. pa i od strane teritorijalne dræave zabraçen i strogo kaæçiv naåin.

koji formalno nisu pripadnici tajne sluæbe. Oni se za takav rad opredeÿuju iz raznih pobuda.otvoreno. str. Pri tom svaka krupnija mera. delimiåno opisan u çegovim memoarima: Nevidna fronta. kao ãto su lakomost i povreœena sujeta. od najplemenitijih. 1965. Tome pogoduje åiçenica ãto mnoge obaveãtajne radçe u mnogim dræavama ne izgledaju izriåito zabraçene. koji najåeãñe nisu sudbonosni jer nije prekrãeno nijedno pra9 O tome kako jedan slabo opremÿen ali pronicÿiv åovek moæe da doœe do podataka svedoåi rad vojnog ataãea Kraÿevine Jugoslavije u Berlinu Vladimira Vauhnika. sluæbenici strane dræave. Ovde je reå o ãpijunaæi u klasiånom smislu reåi. ali se iz istog razloga svakoj dræavi mora priznati pravo da se brani od toga da ne doœe u podreœen poloæaj u odnosu na strane dræave. U veñe opasnosti u oåekivaçu nagrada krupnijih nego ãto je samo napredovaçe u sluæbi upuãtaju se dve druge kategorije obaveãtajaca. ÅZP “Delo”. Otuda se çima bave i predstavnici dræave. Na toj svojevrsnoj berzi utvrœivala se i vrednost ãpijuna. Pravni fakultet u Beogradu. Organizatori ovakve delatnosti i prikupÿaåi podataka su. a neki od çih su imali i uticaja na tok meœunarodnih zbivaça. vremenom je ova vrsta obaveãtajnog delovaça obavijena debelim velom mistifikacije i petparaåke romantike. 155. 1972. Otuda otkrivaçe takve delatnosti dovodi do poremeñaja izmeœu dræava. opaæajuñi vidÿive strane pojava ili navodeñi inaåe ispravne domañe dræavÿane da odaju komadiñe tajni. koje ne mogu izmañi izveæbanom oku. Ãpijunaæa prema meœunarodnom pravu sa osvrtom na praksu dræava posle Drugog svetskog rata. sluæbenici svoje dræave. do najniæih. koja se nastoji zadræati u tajnosti. Jedni su stranci. na granici dozvoÿenog.10Ovaj paradoks objaãçava se time ãto se nijednoj dræavi. Drugi. koji neupadÿivo dolaze do deliña iz kojih se postepeno sastavÿa mozaik razreãeça tajne. Oni preduzimaju niz sitnih postupaka. Izmeœu glavnih protivnika. ne retko pripadnici diplomatskih misi-ja na maçe upadÿivim poloæajima. kao ãto su npr. ne æele da budu optuæene za otvoreno krãeçe meœunarodnog prava te diplomati po pravilu izbegavaju oåigledno nedozvoÿena sredstva za informisaçe. meœutim. 10 M. Ÿubÿana. dok je za uspeh u çoj potrebno mnogo dovitÿivosti i maãte. ima niz prateñih pojava. koji tu åiçenicu prikrivaju i izdaju se za dræavÿane domañe ili treñe dræave teæeñi da dospeju na mesta gde ñe neposredno dolaziti u dodir sa poverÿivim zbivaçima ili dokumentima. ne moæe zabraniti da dolazi do za çu vaænih podataka. doktorska disertacija. (Ironiåno je da je u doba hladnog rata krupan ãpijunski posao postao maçe opasan. ako se uzmu izolovano. meœutim. Levkov. koje bi poznavale i çene najskrivenije namere. za koje sami i ne znaju da su deo veñe celine ili misle da je pojedinost koju su odali nevaæna. i mnogo opasniji. Prvo. u interesu çenog samoodræaça. Dræave. SADSSSR ili Nemaåka DRSR Nemaåka povremeno su se organizovale diskretne razmene uhvañenih obaveãtajaca.9 Baveñi se ovakvim delatnostima diplomatski predstavnici uglavnom ne kriju identitet i ne rizikuju mnogo jer ih ãtiti diplomatski imunitet. treba nastojati da se ova slika donekle ispravi. pa i obiåni graœani.) 206 . Iako su podvizi izvesnih “velikih ãpijuna” nesumçivo istiniti. koja meœunarodnim pravom nije zabraçena (ako se çome ne bave diplomati) mada su sami ãpijuni poåinioci najteæih kriviånih dela po zakonodavstvima svih dræava. kao ãto su rodoÿubÿe i ideoloãki nazori. dobro organizovana tajna sluæba nastoji da se koristi ãto veñim brojem ÿudi. jesu sopstveni dræavÿani koji se nalaze na takvim poloæajima a rade za inostrane tajne sluæbe.

koje raåunari s ogromnom memorijom sastavÿaju od niza naoko obiånih pojedinosti i tako joãjednom pokazuju da maãina i dobra organizacija sve viãe zameçuju pustolovnog uhodu. kao ãto su diplomatska predstavniãtva. Poznato je da nijedna dræava. koje rade uporedno i bez uzajamnog uvida u poslove. videti i osnovne mane ovih gigantskih institucija: one se ne zaustavÿaju na saznavaçu åiçenica veñpokuãavaju da utiåu na çih. o åijem se iznosu. pak. veoma malo zna. provaÿuju ãifre kojima se u uzajamnom opãteçu sluæe strani organi i otkrivaju laæni podaci. Razvijene dræave åesto imaju viãe tajnih sluæbi. ukazuje da dolazi do rivalstva izmeœu pojedinih sluæbi koje. Spajaçem niza podataka dolazi se do potpunog obaveãteça. koja se naziva Centralnom obaveãtajnom agencijom (Central Intelligence Agency CIA). Verovatno je sada najpoznatija i najspornija jedna takva ustanova SAD. poåiçu da se viãe bave jedna drugom nego svojim pravim poslom. S obzirom na 207 . jer se podaci iz raznih izvora mogu uporeœivati i jer otkrivaçe agenata jedne sluæbe ne dovodi u opasnost agente druge. koji se radi zavaravaça podmeñu. najsavrãenijim maãinama i najstarijim trikovima. Slavu i tajanstvenost individualnog agenta u posledçe vreme je potamneo nagli napredak sredstava za osmatraçe i prisluãkivaçe iz daÿine. Obaveãtajna sluæba teritorijalne dræave moæe neupadÿivo i bez velikih teãkoña da prati razgovore koje vodi çihovo osobÿe åak i na mestima koja izgledaju najskrovitija. Uz povredu vazduãnog prostora. a da ona ne bude regi-strovana u inostranstvu. Na primeru CIA mogu se. meœutim. misije pri meœunarodnim organizacijama itd. Ovakva razgranatost smatra se dobrom jer se sluæbe specijalizuju. Ovaj kolos nastoji da bude prisutan u svim zemÿama sveta. koje zapoãÿavaju veliki broj ÿudi i troãe velika sredstva. ne moæe da izvede ni podzemnu nuklearnu eksploziju. Posredna delatnost tajne sluæbe ne razlikuje se od posrednog prikupÿaça legalnih. åiji su obaveãtajci otkriveni. to su sada u vodeñim silama ogromne i veoma moñne institucije. pa ni one najprostranije. Iskustvo. Tako se tu npr. otvorenih obaveãteça. U centru u kome se stiåu sve informacije obavÿa se preteæan deo borbe protiv nastojaça svake dræave da aktivno zaãtiti svoje tajne i dezorijentiãe strane obaveãtajne sluæbe. Velike sile mogu veãtaåkim satelitima snimati i najsitnije pojedinosti na zemÿinoj povrãini a da pri tom formalno i ne povrede teritorijalni integritet stranih dræava zato ãto se sateliti nalaze daleko nad vazduãnim prostorom. kako je to npr. U svakom sluåaju. bilo pri kraju hitlerovog Treñeg rajha. to se åini iz aviona u visokom letu. a pogotovu o nameni.vilo meœunarodnog prava: dræava. Obiåno je jedna vezana za vojne a druga za civilne organe. Moæda je jedina razlika u tome ãto joj je glavni ciÿ da pronikne u tajnu. Savremena oprema omoguñava prisluãkivaçe s neverovatne udaÿenosti. po pravilu ih se odriåe i prepuãta ih çihovoj sudbini a pogoœena dræava ne retko je svesna da ni çene ruke nisu åiste. a u dobavÿaçu i preradi informacija koristi se najblistavijim umovima s ameriåkih univerziteta i najobiånijim lopovima. Prisluãkivaçu su najviãe izloæene one ustanove jedne dræave koje rade u inostranstvu.

a i onih koji se çima sluæe. Prouåavawe informacija Da bi podaci prikupÿeni na opisane naåine bili upotrebÿivi. Na taj se naåin iza povrãnog obaveãteça. Tada se obaveãtajni organ javÿa kao reæiser dogaœaja i ne kao çihov svedok i poåiçe da se bavi predviœaçima dogaœaja. ali s osnovnom namerom da se utvrdi da li on odgovara istini. 2. jer naglom promenom u jednoj od çih ovo povereçe moæe da se izgubi. koje je i kada je sasvim taåno samo spoÿna manifestacija i deo jedne celine. U svetu u kome ne bi bilo takvih teæçi pa prema tome ni sumçi u tajne namere tajne sluæbe ne bi bile ni potrebne. koje je nesumçivo zabraçeno meœunarodnim pravom.to da su pod slabim nadzorom predstavniåkih tela i javnosti a da raspolaæu ogromnim novcem. te se viãe bavi sopstvenim dræavÿanima nego inostranstvom. Pa i tada postoji izvesna opreznost. veñsamo da se izjasni 208 . Naglaãenost jedne ili druge osobine takve sluæbe. koje imaju apsolutno povereçe jedna u drugu. koja ñe sam nastojati da izazove. Na kraju treba napomenuti da je ovde bila reå samo o opãtim karakteristikama postojeñih obaveãtajnih sistema. prikrivenih operacija (covert operations) deformiãe se funkcija definisaça situacije: umesto upoznavaça staça. jer bi u protivnom çihova bezbednost bila ugroæena iznenadnim akcijama protiv kojih zbog nedovoÿne obaveãtenosti ne bi postojala dobro pripremÿena odbrana. da iskoriste poloæaj. takav odnos moguñan samo izmeœu uæih krugova dræava. ali se u svetu u kome joãpostoje teæçe za ekspanzijom i zavojevaçem ne mogu odreñi obaveãtajne delatnosti u uæem smislu. pri åemu uvek postoji opisana teæça ka prevazilaæeçu åisto informativne funkcije i prelaæeçu u “prikrivene” i “specijalne” operacije sa ciÿem da se sistem stranih dræava podrije i da se zagospodari çima. oni se moraju prouåiti i obraditi. Za sada je. one padaju u iskuãeçe da “uzmu stvari u svoje ruke” i da rade u interesu svojih ãefova ili uskog kruga odluåilaca. ono se hoñe promeniti. kao i potrebe tajne sluæbe zavise od karaktera dræavne spoÿne politike koju ona vodi i od staça u meœunarodnim odnosima. veze i znaça tajnih obaveãtajaca za intervenisaçe u stranim dræavama. Ovakvu kritiku vrãi svaki svestan subjekt prikupÿajuñi same podatke i ona se zato organizaciono ne moæe sasvim odvojiti od prikupÿaça podataka. ali ona obiåno ne sluæi interesima dræave kao celine veñodræavaçu reæima. sam prikupÿaå obiåno nije u staçu da sasvim prouåi podatke. Ovaj postupak sastoji se u stvari u kritici kojoj se prispeli podatak podvrgava u zavisnosti od okolnosti i od svrhe za koju ñe se upotrebiti. Dræave koje ne teæe zavojevaçu veñbrane svoje tekovine ne poznaju takve akcije. Imperijalistiåka spoÿna politika uslovÿava naroåito intenzivan obaveãtajni rad. Meãaçem tajnih sluæbi u unutraãçe stvari stranih dræava putem tzv. Autokratski sistemi imaju po pravilu veoma razvijenu tajnu sluæbu. U praksi se jake obaveãtajne agencije teãko mogu ogra-niåiti samo na pribavÿaçe informacija i uvek postoji sklonost çih samih. metodi kojima se one koriste. otkrivaju cela pojava i pravo staçe stvari. naæalost. Meœutim.

Prouåavaçe informacija dovodi. dakle. do toga da dræavi. U ovakvim. moraju zabeleæiti. nijedna takva sluæba ne moæe da bude savrãena jer bi sve vreme morala da obraña podjednaku paæçu na sve informacije koje joj pristiæu. potpuna. jer se veñprilikom preuzimaça vesti vrãi i çena kritika.. 3. Iz tendencije niza na oko beznaåajnih pojedinosti da se grupiãu i da idu u istom smeru otkriva se nedostajaçe najvaænijeg podatka. meœutim. Broj podataka koji se tako mogu koristiti u posledçe vreme raste zbog veñpomenute tendencije da se zapaæaça ÿudskim åulima zamene radom aparata. Dobro opremÿene sluæbe. koji treba da ih dovedu u zabludu. grupisati. numeriåki kodirati itd. ustanovama prikupÿaju se svi podaci koji su od znaåaja za voœeçe spoÿne politike. nisu uvek u staçu da o tome sude jer nemaju druge podatke. odnosno onima koji odluåuju o spoÿnoj politici. Stoga bi oni teorijski trebalo da im ãaÿu sve ãto zapaze. stoji na raspolagaçu niz obaveãteça koja se mogu koristiti zato ãto su verovatno taåna. samom masom obraœenih informacija savlaœuju ograniåeça pojedinaåne ÿudske psihe. sem ako se ne smatra posebno obuåenim i iskusnim. dakle. Otuda se çena sredstva. S obzirom na to da je ÿudsko pamñeçe nepouzdano. elektronski obraœivati. analitiåkim. informacije se po pravilu ne mogu åuvati u gla209 . dræava se ne moæe odreñi posebnih sluæbi. i sreœena.o stepenu çegove verodostojnosti. ãto bi opet bilo nemoguñe i dovodilo bi do nepreglednih i neupotrebÿivih izveãtaja. ÿudstvo i energija moraju usmeravati u nekoliko glavnih pravaca. Druga teãkoña leæi u koordinaciji s prikupÿaåima informacija. koje se oslaçaju na dovoÿno veliki broj izvora. kojima su analiza i prouåavaçe podataka osnovni zadaci. koji predstavÿa tajnu. saåuvati i prizvati iz pamñeça. Ova je delatnost sasvim srodna posrednom primaçu informacija i åesto se spaja s çim. odnosno nekonvencional-nim sredstvima. Bez obzira na to ãto neposredni posmatraåi ako su zato sposobni obavÿaju i sami deo posla. Naravno. informacije moraju da im budu trajno pristupaåne. Oni. ãto opet zavisi od neåije odluke. Beleæeçe informacija je srazmerno najlakãe reãiv problem. koji nisu podloæni zabludama i halucinacijama. kao ni pregled i perspektivu koju imaju analitiåke sluæbe. koja moæe biti pogreãna. u velikoj meri mogu ot-kloniti netaånosti i proniknuti i u najboÿe åuvane tajne. pod uslovom da se umeãno koriste sva savremena sredstva. One se. ãto znaåi da se oni mogu uporeœivati. Åuvawe (pamñewe) informacija Poãto oni koji odluåuju o spoÿnoj politici ne postupaju samo na osnovu podataka koji su prispeli toga trenutka i neposredno od lica koja su ih obradila. åime se. Ovi posledçi u mnogome ometaju prouåavaçe podataka time ãto sami odbacuju vesti koje im izgledaju nevaæne. stalno se vodi raåuna i o nastojaçima kontra-obaveãtajnih sluæbi da strancima podmetnu neistinite podatke. Prilikom dopiraça do podataka tajnim. Poreœeçem niza informacija o istoj stvari lako se odbacuju one koje su netaåne.

veñpoglavito zato ãto ceo proces informisaça po samoj svojoj prirodi moæe da dE2 samo statiåku sliku o svetu. Iako se u tom pogledu moæe mnogo uåiniti pomoñu elektronike. Åuvaçe informacija sastoji se u staraçu da materijal na kome su zabeleæeni podaci ne propadne. neñe ga se setiti ni najsloæeniji raåunar. koji se sastoji u beleæeçu slovima na papiru i sliånom materijalu (uz kasnije ãtampaçe. prouåavaçu i åuvaçu podataka propada zato ãto oni koji odluåuju nisu mogli doñi do çih. koja moæe biti loãa i dovesti do gubitka vaæne informacije. Visoki sluæbenici i politiåari se tada uzdaju u nekoliko novih izveãtaja i u svoje pamñeçe. informacije se sada mogu åuvati i u obliku elektronskih zapisa. Zabeleæena i saåuvana informacija koja se u datom sluåaju ne moæe nañi mrtva je. kao u sluåajevima krize.vama ÿudi. oni koji odluåuju. Otuda su. ne samo zato ãto je veñneko vreme åuvana. Pored najstarijeg naåina. tako se i arhiva i banka podataka mora tako katalogizirati da se na zahtev mogu dobiti sva obaveãteça od znaåaja za jedan predmet. 210 . Ako podatak nije bio dobro obeleæen prilikom ostavÿaça na åuvaçe. mikrofilmovaçe itd. Prizivaçe iz pamñeça je u ovoj oblasti pitaçe koje zadaje najviãe teãkoña. naravno. i tu se opet radi o neåijoj proceni. koji se.). neprekidno meça. priznati da se prenebregavaçe zabeleæenih informacija delimiåno temeÿi i na ispravnoj æeÿi da se otkloni jedna druga osnovna organizaciona teãkoña u procesu obaveãtavaça. Ako sluæbenik ne ume da postavi pravo pitaçe raåunaru. takoœe biraju i koriguju informacije da bi zadovoÿili tu dinamiåku komponentu ocene situacije. fotokopiraçe. ovaj neñe znati ni da odgo-vori. To nije samo tehnoloãki nego i organizacioni problem zbog obiÿa akata koje bi savremena dræava trebalo da åuva. opet dolaze u opasnost da poåine greãku. u neåijem pisañem stolu. kao i u svakoj drugoj intelektualnoj delatnosti. Ogroman rad na ranijem prikupÿaçu. ili u kçizi koja se zaturila. To naroåito dolazi do izraæaja u odlukama koje se donose u nedostatku vremena. Mora se. Ona se sastoji u tome ãto je u trenutku odluåivaça svaka informacija viãe ili maçe zastarela. neke od çih se neminovno moraju ærtvovati. veñse moraju zapisati drugim razumÿivim znakovima. Loãe organizovano “pamñeçe” informacija. bez obzira na to leæi li u najdubÿim lagumima arhive. koje se onda gube u kolektivnom señaçu. No. Iako je veñpomenutim zamenama za ispisane hartije fiziåki obim zabeleæenih informacija znatno smaçen. meœutim. najåeãñi je nedostatak u ovoj fazi spoÿnopolitiåkog odluåivaça. dobra organizacija i obuåenost osobÿa su nezameçivi. i za donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka ÿudi koji znaju gde se podatak nalazi vaæniji od onih koji ga pamte. Imajuñi to na umu. Pri tom. pri åemu se polazi od pravila da protekom vremena gube znaåaj. meœutim. O ovome prilikom definisaça situacije treba stalno voditi raåuna. Kao i dobra biblioteka.

a da sva tri elementa tvore predstavu. recimo.12To pre svega znaåi da opaæaçe subjekta veñsadræi i sva iskustva koja je on pre opaæaça imao. stvari ili staçu. i daÿe. prema nekom åoveku. Åovek teæi da unese doslednost u svoje opaæaçe stvarnosti da bi mogao da se opredeÿuje i dela. Kao ãto se svako mogao uveriti. odbija da zapazi ono ãto mu na neki naåin ne godi. prijatan ili neprijatan. a uz to nikada nije u staçu da saopãti golu åiçenicu bez ijednog deliña sopstvenog tumaåeça takve åiçenice. ali nam izgleda da su najvaænija tri çegova elementa. savezniåke i nesavezniåke. drugi oseñaça prema çemu (afektivni element). Tako odluka da se sa stranom dræavom stupi u savez donekle meça stavove prema toj dræavi. Rot. i najdobronamerniji i naj-poãteniji svedoci na razliåit naåin opaæaju istu stvar. åak ako je najuæi krug onih koji donose odluke dovoÿno osloboœen predrasuda. Pri tom subjekat u svoju predstavu ne unosi samo svoje stavove. te ñe. Iz psihologije je poznato da åovek tokom æivota stiåe stavove. Pri tom tre-ba zapaziti da stavovi zavise od ranije donesenih odluka. Promenom toga reæima se odbojan 11 N.4. str. New York. Upravo ta doslednost mu u pojedinaånim sluåajevima smeta da tu stvarnost taåno i zapaæa. Neki od ovih problema mogli su se veñuoåiti u dosadaãçem izlagaçu. “predstava je organizovani odraz predmeta u pojedinåevom saznaj-nom sistemu”. od kojih donoãeçe odluke zavisi. 102. Stvari mogu postati joãsloæenije zbog poistoveñeça neke strane dræave s domañim reæimom. 1973. Oni se poglavito stiåu pod uticajem okoline i teãko se meçaju. i daÿe. Åovek i nehotice. ali ñemo se sada posebno pozabaviti samo çima i çihovim uzrocima. 1974. socijalni stavovi. “Politiåka misao”. Afektivni element stava leæi u tome ãto je za subjekta predmet u maçoj ili veñoj meri dobar ili loã. vaæni su tzv. To se deãava i sa posmatraåima koji prikupÿaju informacije za raåun dræave. 1965. niz maçih neprijatnosti u odnosima s çom biti tumaåen kao omaãke i greãke. Subjektivne smetwe prilikom definisawa situacije Druga vrsta teãkoña prilikom definisaça situacije potiåe od osobine ÿudi koji se tim poslom bave. str. koji bitno utiåu na to kako ñe se odnositi prema pojavama. koji je nepopularan i prema kome se oseñaju neobiåno jake emocije. Kelman. Beograd. Ovakvi stavovi su od velikog znaåaja za donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka. International Behavior. Ãto su to politiåki stavovi. veñi stavove grupe kojoj pripada. 397. na osnovu kojih se strane dræave veñdele na prijateÿske i maçe prijateÿske. str. Prvi se tiåe samih osobina predmeta ili pojave (kognitivni element). 211 . nesvesno. Po Kelmanu. 12 Nekada se smatra da u stav ulaze samo dva posledça elementa. C. dok bi se to u odnosima s drugim dræavama uzelo kao deo smiãÿene agresivne politike. situacijama i liånostima s kojima se sreñe. bez koga ona za çega nema ni smisla. I. Za politiåki æivot uopãte a za obaveãtavaçe posebno. H. lep ili ruæan itd. Ãiber. Psihologija liånosti. 24 i 74. nisu to oni koji tu imaju sporednu ulogu a naroåito to nije veliki broj ÿudi koji radi na prikupÿaçu i obradi informacija.11 Ne postoji potpuna saglasnost o tome ãta sve obuhvata stav. Holt Rinehamt and Winston. koje deli veñi broj ÿudi prema druãtveno znaåajnim pojavama. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. a treñi naåina na koji subjekt treba da dela (akcioni element).

Ova odluka poåivala je. godine. koju je naroåito oseñao sam Idn. koja u gråkom stavu nailazi na nedoslednosti i. a Idn je poniæen okonåao svoju inaåe blistavu politiåku karijeru. izmeœu ostalog. britansko-francusko-izraelska avantura zavrãila se neuspehom. kao npr. 7. koje ga nisu podræale). koji su ostali i posle svrgavaça diktature. Kako je analogija izmeœu Nasera i Hitlera bila neodræiva i za samo englesko javno mçeçe i kako je Idn. str. Akcioni element stava je niz odgovora na predmet koje subjekt smatra opravdanim s obzirom na çegova zapaæena svojstva. po cenu agresije. Poãto je sam imao iskustva s Hitlerom i poãto se pokazalo da je bio u pravu. a da istovremeno pokaæemo da je afektivni element isto tako jak u “hladnih” Britanaca kao i kod “zapaÿivih” Grka. Za primer se moæe uzeti pisaçe britanske ãtampe. pogreãno procenio i druge elemente situacije (npr. stav SAD. obuzet çom. mnogi posmatraåi nemaju istu predstavu o istini. Predsednik britanske vlade Idn (Eden) i najuæi krug saradnika pripremili su i doneli odluku o iznenadnom napadu na Egipat 1956. po Idnu i jednomiãÿenicima nije se smelo åekati na drugi Naserov pokuãaj veñga je odmah. Na osnovu toga takoreñi nema Grka koji ne smatra da su SAD inspirisale i pomagale pokuãaj gråke hunte da 1974. Naser je åovek kome se ne sme popuãtati ni za dlaku i koji razume jedino jezik sile. Poãto je Hitler mnogo postigao postavÿajuñi postepeno niz maçih. a ovaj je utisak opet potekao od izrazite antipatije prema predsedniku Naseru. kome su se pridruæili Francuska i Izrael. Idn koji je zbog stava prema nacistiåkoj opasnosti stekao i svoju politiåku repu-taciju verovao je da se prema Naseru treba postaviti onako kako bi to u odnosu na Hitlera bilo ispravno.13 Bez obzira na staçe u konkretnom sluåaju posledça napomena londonskog åasopisa je u dobroj meri taåna.afektivni stav prema stranoj dræavi zadræava. smatrao ga çemu sliånim i stoga oåekivao da ñe Naser postupiti na sliåan naåin. Iz åiçenice da su SAD pomagale i podræavale pukovniåki reæim u Gråkoj stvorili su se u gråkim masama i meœu demokratskim politiåarima negativan stav i nepovereçe prema ameriåkoj politici. Primer iz britanske novije istorije moæe posluæiti da predstavimo treñi. akcioni element stava. Ovo se moæe dobro izuåavati na primeru odnosa izmeœu Gråke i SAD. 1974. pa i oruæjem odgovorile na çegov prvi pokuãaj da ih stavi pred svrãen åin. 212 . odvojenih zahteva uz obeñaçe da je svaki od çih posledçi i poãto se kasnije ispostavilo da bi Hitler i u Nemaåkoj politiåki propao da su ga tadaãça britanska i francuska vlada odbile. londonski “The Economist” tvrdi da Grci “u svakoj prilici teæe da poveruju u ono ãto emocionalno æele da veruju i da su zato veliki lovci na greãne jarce”. pa åak i pojaåava. na opaæaçu navodne ogromne opasnosti koja za interese Velike Britanije nastaje iz naciona-lizacije Sueckog kanala od strane egipatske vlade. godine svrgne kiparskog predsednika Makariosa. U Idno-vom sluåaju. “The Economist”. Ovaj je Nasera svrstao u istu grupu dræavnika kao i Hitlera. ali isto toliko za Engleze koliko i za Grke ili bilo koga drugoga. vaÿalo “urazumiti”. Iako akciona 13 Why Would They?. U zemÿama gde ne postoji isti takav stav prema SAD. 16. a da su zatim blagonaklono gledale na invaziju turskih trupa na Kipar.

Deutch. ili su åak glavni donosioci spoÿnopolitiåkih odluka. Ova tri elementa stava opisana su samo iz analitiåkih razloga çih je teãko odvojiti jedan od drugog prilikom samog opaæaça (percipiraça) jer se deãavaju istovremeno i bez svesti samoga subjekta. koliko posledica osobina samoga predmeta toliko i osobina samoga posmatraåa. koji. prouåavaçe. Åovek teæi da organizuje znaçe tako da ono bude neprotivreåno. Oni hoñe da im svet ima smisla. ili ñe re-vidirati i napustiti uvereçe. neosnovani stavovi koji se teãko meçaju”. åiçenice se mogu loãe provesti. shvatÿiva ili bar podnoãÿiva celina. koje se uzajamno iskÿuåuju. pa ñe se stoga åesto nañi u teãkoñi kada treba da veruje u postojaçe dve åiçenice. “Ÿudi hoñe kognitivnu konsonancu i u onome ãto znaju i u onome ãto æele. otuœeça i straha. delo. Zbog toga oni sami veoma cene i svoja nedokazana uvereça. 51. frustracije. odnosno traæe. da bude razumÿiva. koji definicijom veñuslovÿavaju kasniju odluku. Dojå (Deutch). tumaåeçe i obradu primÿenih informacija utiåe osobina ÿudskog razuma da ne trpi tzv. sam boji sve ono ãto vidi. 213 . str. Meœutim. Ukoliko se traæi promena stava. ili ñe odbiti samu informaciju. nav. U sukobu uvereça i åiçenica. koja mogu doñi u sukob s otkrivenim åiçenicama. 15 Predrasude su “intenzivni. prva dva ishoda su mnogo verovatnija. str. javÿaju se kod ÿudi uvereça. shvatÿiva i skladna i koja ñe ih osloboditi oseñaça dezorijentacije. veñu kasnije faze odluåivaça. Pored opisanih osobina åovekovog opaæaça stvarnosti. situacija je çome u velikoj meri obojena jer ñe se i druge åiçenice zapaæati u toj svetlosti. neku uproãñenu sliku sveta koja ñe im izgledati jasna. U toj æeÿi za kognitivnom konsonancom oni potiskuju ili odbacuju informacije koje se ne uklapaju u çihovu predstavu o svetu. 113. Naime. Meœutim.16 14 K. O drugim objaãçeçima vidi Ãiber. Ili ñe se nosilac uvereça pretvarati da sukoba uopãte nema. str. The Analysis of International Relations ’Englewood Cliffs’ PrenticeHall 1968. Lako je zamisliti kakve teãke posledice pogreãno zapaæaçe moæe imati u meœunarodnim odnosima. oni nam pomaæu da shvatimo da je opaæaçe. delo. ona izaziva neke osnovne reflekse.”14 U okviru takvog nastojaça. nav. Uvereça su i nauåne hipoteze i obiåne predrasude. Ÿudi koji se nalaze viãe u dræavnoj hijerarhiji. Kako kaæe K.15 To objaãçava i åiçenicu da i nauånici mogu da pate od neosnovanih uvereça: oni su “razmaæeni” time ãto su se mnoge çihove hipoteze pokazivale kao taåne pa veruju da to vaæi i za sve druge. kognitivnu disonancu. svesno ili nesvesno. Uvereçe je predstava o osobinama nekoga predmeta. po pravilu su dospeli na poloæaje zbog taånih procena u proãlosti. koja moæe biti taåna ili netaåna ali se od nauåne istine razlikuje po tome ãto se za çega nije u potpunosti traæila provera veñje prihvañeno bez dokaza.komponenta stava ne ulazi neposredno u opis situacije. na definisaçe. Rot. preko predstava i stavova. çihova intuicija je u çihovoj oblasti bila prikladnija i uveæbanija te su i “pogaœaça” bila maçe stvar sluåaja no ãto to izgleda. i pod jakim uticajem stavova. Osim toga. kako se to obiåno kaæe. moguñna su tri ishoda. 396.

gde potåiçeni znaju da ñe za çihovu karijeru biti dobro ako pretpostavÿenima saopãtavaju samo ono ãto ñe ovima biti milo. Ceo sistem obaveãtavaça tada deluje kao neki filter koji eliminiãe “neugodne” informacije. 205. str. a 16 “Stavovi se ne meçaju ni brzo ni lako. dobri posmatraåi i ispravni prognozeri postali su joãomrznutiji jer se odnekud verovalo da su priæeÿkivali uspeh svojih pesi-mistiåkih prognoza i bili u nekakvom œavolskom savezu s neprijateÿem.” Rot. Wihovi se izveãtaji nisu prihvatali. Ãtaviãe. Naroåito je drastiåan bio postupak prema onim ameriåkim funkcionerima u Kini. nisu bili vrañeni ni posle poraza koumintanãkih snaga. nav. 1962. ono ãto je u skladu s çihovim uvereçima i potvrœuje çihove ranije donesene odluke. Princeton: Van Nostrand. U psiholoãkoj literaturi navode se tri glavna razloga otpornosti stavova prema promeni: selektivni karakter percipiraça i señaça. koji su ga samo uznemiravali. Uvereça mogu ostati uporna protiv åiçenice åak i onda kada im se taånost ne moæe poreñi.Ovo dolazi do izraæaja i prilikom definisaça spoÿnopolitiåke situacije. oni pokazuju snaæan otpor prema meçaçu. koja je u stvari bila posledica samoobmaçivaça i odbacivaça taånih vesti). na koji. To je naroåito istina ako velika grupa ÿudi preteæan broj onih koji odluåuju i çihovih saradnika deli neprotivreåan skup uvereça u obliku neke doktrine ili ideologije. U toku Drugog svetskog rata Hitler je zabranio da mu se saopãtavaju statistiåki podaci. naroåito autokrata. Sprout: Foundations of Interna-tional Politics. Tada uvereça proæimaju sve proãle odluke. Hajka na çih trajala je joãdugo. 109. koji su veñod 1944.: Germany was badly run. dezorganizovana i da trpi stalne vojne poraze. godine uporno skretali paæçu na to da je Åang-Kaj-Ãekova vlada. nepouzdani ili nestruåni. nesposobna. te je za çihovu promenu potrebno mnogo viãe snage od pojedinaånih dokaza çihove netaånosti. O neãto blaæim posledicama mogu da posvedoåe mnogi umni i hrabri pripadnici diplomatskih sluæbi koji su otpuãtani ili kaæçavani zbog nepoñudnih izveãtaja koje su slali u svoje presto-nice. U doba makartizma su takvi struåçaci u ameriåkom mini-starstvu inostranih poslova oglaãavani za komuniste. opisujuñi zlu sudbinu glasnika koji su im donosili loãe vesti. K. korumpirana. koju su SAD izdaãno pomagale u borbi protiv revolucionarnih snaga na åelu s Komunistiåkom partijom Kine. defetisti. koje se otpisuju “kao izuzeci koji potvrœuju pra-vilo”. str. J.M. delo. Tome moæe da doprinese birokratski mentalitet u dræavnom aparatu. 214 .17 Drugi naåin reagovaça svodi se na to da se informacije koje se ne slaæu s uvereçima odbacuju kao netaåne. ceo kurs spoÿne politike i nalaze se u osnovi dræavne organizacije. Joãsu gråki tragiåari uoåili ovu crtu nosilaca vlasti. u: H. kada se ispostavilo da su bili u pravu. Ovo je ne retko prañeno neprijatnostima i kaznama za pribavÿaåe takvih informacija. 17 Gaibraith. za koje se smatra da su izdajnici. koje jednostavno mogu i ne do-preti do najviãih vrhova. u histeriji koja je nastala zbog ãoka izazvanog neoåekivanoãñu brzog uspeha kineske revolucije (neoåekivanosti. da bi ironija bila veña. oni su ostajali bez posla. izbegavaçe situacije koja bi mogla uticati na meçaçe stavova i socijalni pritisak da se usvojeni stavovi zadræe nepromeçeni.

18 Racionalno definisaçe situacije obeleæeno je treñom opisanom reakcijom ispravÿaçem i napuãtaçem uvereça kojima protivreåe prikupÿene åiçenice. nuæno prenosi i na spoÿnopolitiåke situa-cije. imao je snage da uvidi da alæirski ustanici nisu ãaka bandita i terorista. vodi raåuna o åiçenici da je åovek maçe sklon predrasudama u oblastima koje dobro poznaje i proãiruje se broj subjekata koji dolazi do podataka i prenosi ih. Meœutim. New York: Viking. politiåar s ultradesnom i antikineskom proãloãñu. za koje su veliki dræavnici sposobni. çegov ãef je smeçen i ono je ubrzo rasformirano.mnogi od çih su tek viãe od dve decenije kasnije poåeli da dobijaju od sudova bar simboliåko obeãteñeçe za nedañe koje su pretrpeli. Neki se veliki preokreti u spoÿnoj politici u suãtini sastoje od jednostavnog uviœaça istine. Nav. ãtaviãe. 18 E. Idealno racionalan åovek. 34. Kahn. Time je bio otvoren put za sklapaçe Evijanskih sporazuma. godine poåelo da izveãtava da je narod umoran od rata.. Wemu se nije verovalo pa je. u åiji se nacionalizam i ÿubav za Francusku nikako nije moglo sumçati. bilo odluåeno da se Vauhnik smeni jer je pao pod uticaj nemaåke propagande. America’s Foreign Service Officers and What Befell Them. Tome treba dodati da se dogmatizam u drugim oblastima æivota. ceo proces odluåivaça. koji su se nametnuli veñini stanovniãtva. veñda samo to stanovniãtvo ne moæe i ne æeli da se oseña “prekomorskim Francuzima”. delo. On tvrdi da je jugoslo-venskom generalãtabu uputio izveãtaj u kome je ukazao da je Nemaåka u staçu da savlada Poÿsku za tri nedeÿe. Kada je odeÿeçe poåetkom 1944. delo. ãto je joãvaænije. od kojih su najvaæniji debirokratizacija i struåno uzdizaçe dræavnog aparata i demokratizacija spoÿnopolitiåkog odluåivaça. str. str. The China Hands. Proces provere i napuãtaça nekih “dragih” istina u svetlu neprijatnih åiçenica nije nikada sasvim lak i ne odvija se glatko i bez potresa. iskrivÿavaçu i odbijaçu informacija. Jr. Ovo se moæe postiñi na viãe naåina. 205. åak i ako ona ne odgovara çihovim dotada najdraæim uvereçima. zavisi od toga da li se na dugu stazu moæe osigurati prevaga racionalnog definisaça situacije uklaçaçem onih åinilaca koji pogoduju potiskivaçu. Ovo objaãçava i paradoksalnu åiçenicu da je u SAD slavu za priznavaçe realnosti NR Kine i pribliæavaçe çoj poneo predsednik Nikson (Nixon). 215 . Nacistiåko ministarstvo propagande ustanovilo je posebno odeÿeçe za prikupÿaçe obaveãteça o ratnom moralu nemaåkog naroda. U pomenutoj kçizi Vauhnik go-vori o potceçivaçu nemaåke vojne maãine pred Drugi svetski rat. ne postoji on bi bio bez strasti potrebne za osvajaçe vrednosti i akciju. svest da ÿudsko znaçe nije konaåno i da nema dogmi koje praksa ne bi mogla da opovrgne. kojima je priznata nezavisnost alæirske dræave. J. Time se joãjednom potvrœuje da se ÿudi lakãe odriåu svojih pogreãnih uvereça pred argumentima onoga za koga znaju da ih je i sam delio. pa prema tome i uspeh spoÿne politike jedne dræave. Tako se gubi strah od prenoãeça pojedinih informacija. nav. pa ni onaj koji donosi spoÿnopolitiåke odluke. Postoje mnogi drugi primeri. 1975. a ne neki od doslednih kritiåara ameriåkog slepila prema Kini. Ovo podrazumeva sposobnost da se taånost informacija ispita i utvrdi bez obzira na çihovo znaåeçe i. kojih je u SAD uvek bilo. Gailbraith. Francuski predsednik de Gol (de Gaulle). naroåito politiåkog.

kao npr. koji dobijaju u uverÿivosti time ãto im se daje izgled strogo åuvanih tajni. dakle kao dostupni ograniåenom krugu lica. Åak i kada se to izriåito ne kaæe. Åinioci od kojih potiåu ovakve smetçe u informacionom sistemu jedne dræave mogu se podeliti u dve grupe. zna se da neki podaci ne smeju biti otkriveni strancima jer mogu da ugroze bezbednost dræave. zabluda i svesna laæ se u stvarnom åovekovom ponaãaçu toliko meãaju i toliko postepeno prelaze jedna u drugu da treba imati u vidu da smo ih ovde odvojili radi veñe jasnoñe a da ñe u konkretnim sluåajevima razlikovaçe ponekad biti veoma teãko. svi oni koji su zainteresovani za çen ishod trudiñe se da veñu toj fazi utiåu na çu. Uz ovakvo staraçe da podaci ne doœu do neposveñenih lica preduzimaju se aktivne mere da se spreåe organi stranih dræava i drugih subjekata da do çih doœu. Meœutim. kao ãto smo veñpomiçali. Tako otkrivaçe raznih poslovnih tajni ãteti ne samo preduzeñu u pitaçu veñi celoj nacionalnoj ekonomiji. U drugoj su subjekti koji se nalaze u samoj dræavi i kao takvi sudeluju u odluåivaçu ili utiåu na çega. To se postiæe tako ãto se preduzimaju mere da oni koji odluåuju za neke åiçenice uopãte ne saznaju ili da se oni snabdeju informacijama koje nisu taåne. Pri tom se radi o svesnoj delatnosti takvih subjekata. prateñi razvoj ãpijunaæe. Naravno. za domañe dræavÿane koji izdaju tajne i za strance koji se bave ãpijunaæom kriviåni zakonici predviœaju najstroæe kazne. Kao ãto je veñreåeno. takav protivobaveãtajni sistem sastoji se iz niza pravila i postupaka koje poãtuju i sprovode svi dræavni organi i privredna preduzeña i na osnovu kojih se neki podaci kvalifikuju kao poverÿivi. Pri tom ne treba zaboraviti da su poverÿivi podaci razliåite prirode. i kontraobeãtajna sluæba se usavrãavala pronalaæeçem novih. neuobiåajenih naåina da iskoristi radoznalost stranaca za svoje svrhe. Smetwe koje nastaju usled svesnog delovawa zainteresovanih subjekata Znajuñi da je definisaçe situacije temeÿ na kome ñe poåivati buduña spoÿnopolitiåka odluka. Ako krivca ãtiti diplomatski imunitet. U najãirem smislu. neke vojne tajne. kao npr. Sistemi veza dræe se pod kontrolom kako bi se uhvatile i zaustavile sumçive poruke. Od vaænosti podatka zavisi i stupaç poverÿivosti neke podatke saznaje samo najuæi krug onih koji odluåuju (åak ne i cela vlada). Oni se sastoje u otkrivaçu i onesposobÿavaçu obaveãtajaca i obaveãtajnih centara i u ometaçu çihovih veza sa svojim stranim nalogodavcima. Kao ãto ima jednu ili viãe obaveãtajnih sluæbi. U prvoj su ostali subjekti meœunarodnih odnosa. on se proglaãava za nepoæeÿnu liånost i proteruje. koja se moæe porediti s prevarom. za koje znaju svi pripadnici oruæanih snaga. a ne o zabludama u koje oni dolaze iz napred opisanih razloga. a ne samo oni koji su vezani za moguñni ratni napor. pre svega strane dræave. Wima se najåeãñe odvlaåi paæça drugih od pravih namera onih koji odluåuju.5. kada se pronese glas da 216 . To se. svaka dræava raspolaæe i posebnom sluæbom koja se stara da vaæne informacije o çoj i namerama onih koji odluåuju ne doœu u posed drugih subjekata meœunarodnih odnosa. dok su opet drugi dostupni srazmerno velikom broju ÿudi. åini time ãto se stranim agenturama poturaju laæni podaci.

Proces Tuhaåevskom su pratili hapãeçe i otpuãtaçe niza oficira. blizu ãpanske obale. maçe taånih. Montague. Zagreb. veñpostupaju veoma proraåunato time ãto potiskuju i kriju taåne a javnosti i onima koji odluåuju poturaju pogreãne informacije. do kojih su s neverovatnom preciznoãñu dolazili sovjetski obaveãtajci. koji se sedamnaest godina ranije usudio da kritikuje Staÿinove postupke u voœeçu rata protiv Poÿske greh koji Staÿin nije zaboravÿao.19 Ako se dobro poznaje psihologija onih koji donose glavne odluke. S. parlament. prvoj fazi odluåivaça postave takve premise koje ñe pogodovati odluci koja bi im iãla na ruku. zaslepÿen svojom diplomatskom veãtinom. des es nie gab. snabdeven poverÿivim materijalom koji je ukazivao da ñe se iskrcavaçe preduzeti u Gråkoj ili Sardiniji. E. koji su se protivili ulasku Velike Britanije u Evropsku zajednicu. U more je. doprinela navodna “izdajniåka” prepiska izmeœu Tuhaåevskog i ålanova nacistiåke vrhovne komande. 1970. oni nastoje da se veñu toj. Hruãåova. Uza sve to. godine dovela u zabludu o pravcima savezniåkog iskrcavaça. 55 i daÿe. koliko je Staÿin verovao toj informaciji. mamac je progutan i varka je imala izvesnog efekta. 217 . Staÿin a s çim i çegova najbliæa okolina odbijali su 1941. S. E. godine da veruju vestima o neposredno predstojeñem nemaåkom napadu. zaslepÿeni svojim viœeçem sveta i svojim æeÿama. Tajni referat N. ili subjekta meœuna-rodnih odnosa. Kako je Ãpanija tada vrvela od nacistiåkih agenata. godine posle montiranog procesa da likvidira marãala Tuhaåevskog. tendencioznu sliku o spoÿnopolitiåkoj situaciji karakteristiåno je to ãto ne deluju za raåun neke strane dræave. uæi ili opãti interes. a koliko mu je ona bila dobrodoãla da bi se obraåunao s Tuhaåevskim. S. svoj inte-res. vladu. ãto je nesumçivo doprinelo poåetnim neuspesima u ratu. ispoÿenom u sklapaçu poznatog ugovora izmeœu SSSR i Nemaåke o nenapadaçu od 23. 20 N. dotadaãçeg zamenika ministra odbrane SSSR i joãsedmoricu najviãih oficira Crvene armije. Ovako po pravilu deluju interesne grupe. Referat na HH kongresu KPSS. Ne zna se. TFCbingen.20 Za drugu vrstu åinilaca koji svesno nastoje da stvore netaånu. Npr. zalaæu za poseban.se trupe koncentriãu na jednom delu granice dok se u stvari proboj planira na suprotnoj strani. ovakvi potezi mogu da imaju dalekoseæno dejstvo. Tvrdi se da je Staÿinovoj odluci da 1937. jednostranih itd. Istorija obiluje primerima ovakvih varki naroåito za vreme ratova. spuãten leãnavodno utopÿenog britanskog oficira. dakle ne deluju iracionalno. veñse zaboravÿajuñi na opãte vrednosti koje dræava u odnosu na inostranstvo treba da åuva. 1976. odabranih. preteranih. tako da je Crvena armija pred odluåujuñi sukob s Hitlerovom Nemaåkom ostala bez velikog dela svog najsposobnijeg i najiskusnijeg komandnog kadra. Hruãåov. koju je nemaåka sluæba bezbednosti falsifikovala i preko Åehoslovaåke poturila sovjetskoj obaveãtajnoj sluæbi. politiåke stranke i druge posredne i neposredne uåesnike u odluåivaçu u nadi da ñe na eventualnom referendumu ili na drugi 19 Iz Drugog svetskog rata poznata je “operacija mleveno meso” koju je britanska kontraobaveãtajna sluæba dugo i paæÿivo pripremala da bi nemaåki generalãtab 1943. meœutim. podataka pred javno mçeçe. grupe ÿudi koje spaja neki. Der Mann. iznosili su niz taånih. Otuda oni nisu i sami u zabludi. avgusta 1939. Bergh. str. Znajuñi da odluka umnogome zavisi od definisaça situacije. jer strahuju od konkurencije poÿoprivrednih proizvoda iz zemaÿa u kojima su uslovi za zemÿoradçu povoÿniji. britanski poÿoprivrednici. Stvarnost.

a to pred sobom i drugima ne retko pravdaju time ãto je radi posti-zaça veoma vaænih stvari trebalo ærtvovati istinu i maçe vaænima. u kojima ih ovaj u ime Kominterne poziva da pripremaju oruæani ustanak. a stvar moæe biti i u naåinu predoåavaça podataka. a tek posle Drugog svetskog rata nepobitno je utvrœeno da je bila reå o falsifikatu. kada se radi o vladama ãirokih koalicija. podaci istrgnuti iz konteksta. Åak i kada se dejstvom prava i morala iskÿuåi iznoãeçe pukih izmiãÿotina. Grupe nezadovoÿne odlukom britanske vlade na åelu s laburistom Remzi Mekdonaldom (Ramsay MacDonald) da 1924. godine prizna de iure SSSR falsifikovale su i objavile toboæçe pismo sovjetskog politiåara Zinovjeva britanskim komunistima. str. 22 The Cambridge Modern History.21 Kada se ima u vidu veñopisani znaåaj ovih sredstava za redovno obaveãtavaçe donosilaca spoÿnopolitiåkih odluka shvatiñe se da su ovi neprestano zasuti “obojenim” informacijama. Masovna sredstva komunikacija su takoœe vrsta interesnih grupa. Vol. delo. S jedne strane. oktobra 1924. koji je optuæen za meãaçe u unutraãçe stvari dræave åija mu vlada pomaæe da izaœe iz meœunarodne izolacije. godine. åitalaca i osobÿa u srazmerama koje se meçaju od jednog sredstva do drugog. ãto znaåi da ni oni sami. Normalni diplomatski odnosi izmeœu dve zemÿe nisu uspostavÿeni do 1930.22 Vaæno je utvrditi odnos onih koji donose spoÿnopolitiåke odluke prema unutraãçim åiniocima koji ometaju taåno definisaçe situacije. u “statistiåkoj obmani”. U teæçi da se ishodi odluka koja se tiåe krupnih interesa ne preza se. nisu svi ti åinioci van kruga onih koji odluåuju. nikada se ne moæe spreåiti da se zainteresovane strane ne posluæe nizom “legalnih” smicalica kojima se istina iskrivÿuje. åije se dejstvo. Wima je odluka koju imaju u vidu milija od stvarnog staça. 457. te je dovelo do pada Mekdonaldove vlade i pogorãaça odnosa izmeœu Velike Britanije i SSSR.naåin doñi do odluke o povlaåeçu Velike Britanije iz te organizacije. 21 Deutch. XII. Poseban problem u definisaçu situacije predstavÿa biro-kratija. 55. Cambridge University Press. nav. To mogu biti nepotpuni podaci. ne moæe se misliti ni da svi oni koji odluåuju sami sebe svesno obmaçuju. S druge strane. u æeÿi da jedni druge ubede. kao npr. Ovo je “pismo” objavÿeno 25. ne odolevaju æeÿi da svesno pogreãno predstavÿaju åiçenice. str. od lista do lista. od radio-mreæe do radio-mreæe i od sluåaja do sluåaja”. Tu ne treba padati u krajnost. 1968. ali suprotnim. To je naroåito sluåaj kod heterogenog sastava organa koji donose odluku. godine nekoliko dana pred izbore. koja ima velikog udela u prikupÿaçu i proceni informacija. Ona ima svoje posebne interese. slabi potiraçem sa isto tako tendencioznim. Wihovi stavovi “odræavaju kombinaciju pogleda çihovih vlasnika. oglaãi-vaåa. ni od åiste obmane. meœutim. informacijama koje iznose druge interesne grupe i çihova glasila. I povrãan pratilac spoÿnopolitiåkih zbivaça zapaæa da se pred svaku krupniju odluku sukobÿavaju miãÿeça o çenom izgledu i da se u okviru toga sukoba vodi i mali rat informacijama. jer svaka strana iznosi podatke koji joj idu u prilog. doduãe. kao npr. 218 .

Island. Naravno. moguñnost da se odluåioci u nekoj moñnijoj dræavi opredele za sliåan ciÿ ne moæe se sasvim iskÿuåiti. koje ñe birokrati da eliminiãu kao nevaæne ili neproverene. Tako je. Pa ipak. izbor sredstava uslovÿen je prethodnim izborom ciÿa. ciÿ jedne dræave da se proãiri na ceo svet putem zavojevaça oåigledno je iracionalan kada se radi o dræavama kao ãto su npr. * ** Opisani procesi i problemi tiåu se prvenstveno moguñnosti da subjekt meœunarodnih odnosa taåno sazna åiçenice. biraça ciÿa i sredstava. Ove kasnije. kao i teãkim poremeñajima u meœunarodnom sistemu. Oni su upadÿivi kod odabiraça ciÿa. Potpuno iracionalno ponaãaçe se u meœunarodnim odnosima javÿa srazmerno retko. bez jasne svesti o tome åime je ono ograniåeno i ãta mu stoji na putu. Ciÿ se ne moæe racionalno odreœivati bez poznavaça sredstava koja subjektu meœunarodnih odnosa stoje na rasplagaçu. S druge strane. na primer. III SPOQNOPOLITIÅKI CIQEVI 1. ali to nije racionalno veñiracionalno ponaãaçe. opet. moguñe je odrediti ciÿ bez poznavaça sredstava i izabrati sredstva bez poznavaça ciÿa. ali se maçe primeñuju kod koriãñeça sredstava.Wenim delovaçem glavni. slo-æenije operacije ne mogu se obaviti bez dobrog obaveãtavaça ili. bar. Meœutim. demokratski izabrani organi koji odluåuju mogu ostati bez taånih podataka. Singapur ili Lesoto. a za uzvrat dobiti ovlaãproverene ili åinovnicima ugodne informacije. elementi iracionalnosti nisu nikad odsutni. stoji u dijalektiåkom odnosu s daÿim fazama spoÿno-politiåkog odluåivaça. Iracionalnost u odabiraçu sredstava mnogo je åeãña 219 . opet. Time se definisaçe situacije ne iscrpÿuje jer saznatu stvarnost treba protumaåiti. i pored nedavne pouke koju su dobili Hitler i oni çegovi sunarodnici koji su ga sledeli u pokuãaju da ostvari “hiÿadugodiãçi rajh” vladavi-nu nemaåkog naroda nad svim ostalima. Ovakva dubÿa uviœaça nisu moguñna bez izgraœenog pogleda na svet koji. Utvrœivawe ciqa kao deo odluåivawa Odabiraçe ciÿa ne moæe se posmatrati odvojeno od drugih operacija pri odluåivaçu. Uviœaçe da je ovaj ciÿ iracionalan bilo je plañeno smrñu i patçama mnogih ÿudi. da bi se ona razumela i da bi se mogla vrãiti predviœaça. mada nikada ne treba zaboraviti ni na tu moguñnost. ali odluåiocima u zemÿama koje raspolaæu veñom moñi ovaj ciÿ nije izgledao neostvarÿiv.

Toj konstataciji ne smeta niãta ãto ovaj ciÿ åesto nije jasno formulisan ili ãto je ponekad takav da dræavi u pitaçu ne nalaæe nikakvu inicijativu veñpasivno oåekivaçe dogaœaja. ne prezajuñi pri tom ni od oruæane 23 A. prevashodno unutraãça stvar ÿudi koji u çoj æive.23Imajuñi stalno na umu ove napomene. uz pretpostavku da odluåioci postupaju racionalno. P. odluåiocima u tim dræavama tako åini. Isto tako. naizgled veoma oãtroumne. ne znajuñi uopãte ãta time æele da postignu. naroåito velike sile. Jedan od najpoznatijih primera za to je sporna studija britanskog istoriåara Tejlora (Taylor) o uzrocima Drugog svetskog rata. London. racionalan politiåar koji je imao jasne i ostvarÿive ciÿeve. u kojoj se Hitler prikazuje kao normalan. ona se od strane onih koji su ga preduzeli pokuãava da prikrije naknadnom racionalizacijom time ãto se besciÿnim postupcima tek poãto su preduzeti pripisuje teæça ka nekom ciÿu. Druga vrsta ciÿa je spoÿnopolitiåka u pravom smislu reåi. Ta je pretpostavka potrebna zato ãto se. te se tiåe i drugih subjekata. Taylor. ciÿeve koji se odnose samo na staçe unutar skupine koja predstavÿa subjekt meœunarodnih odnosa. ili se. 220 . 1971. ne tiåe nijedne druge dræave i çegovo ostvareçe zavisi samo od dræave koja ga je sebi postavila. u ovom pogledu treba ispoÿiti oprez: zbog meœuzavisnosti u kojoj se dræave nalaze. åije je delimiåno ostvarivaçe bilo omoguñeno delovaçem drugih subjekata meœunarodnih odnosa. tako i u odræavaçu postojeñeg staça. Prvo se tiåe subjekata od kojih çegovo ostvareçe zavisi i na koje ñe se posledice toga ostvareça odnositi. nemajuñi. Otuda su neke. a drugo. spoÿna politika ne moæe svesti samo na åekaçe impulsa sa strane i na odgovore na çih veñje to po pravilu svesna aktivnost koja teæi postizaçu nekog ciÿa. koji jednostavno ne mogu ni da pretpostave da je postupak bio iracionalan. pa åak i nauånici. roka koji se za izvrãeçe ciÿa postavÿa. nauke meœunarodnih odnosa ne tiåu se unutraãçi ciÿevi a to je i u skladu s naåelom meœunarodnog prava o nemeãaçu u unutraãçe stvari suverenih dræava. Robertson (urednik). Prva podela omoguñava da odmah izdvojimo iz razmatraça unutraãçe ciÿeve. London. re-cimo. ciÿ se moæe sastojati kako u promeni situacije. ali nam iskustvo pokazuje da su strane dræave. u stvari. vratiñemo se naãem opisu ove faze procesa odluåivaça. 1961. Meœutim. Ovu racionalizaciju mogu preduzimati i treña lica. grubo reåeno. spoÿnopolitiåke analize promaãene jer iracionalnost odluåilaca zameçuju racionalnoãñu posmatraåa. Iracionalnost ovakvog postupaça je toliko åesta da se ponekad i previœa. za kritiku vidi E. izbor druãtveno-politiåkog sistema u jednoj dræavi. The Origins of the Second World War. Ciÿevi subjekata meœunarodnih odnosa mogu se deliti po razliåitim merilima. i s tim u vezi. Hamish Hamilton. U naåelu. Macmillan. ostvareçe mnogih unutraãçih ciÿeva zavisi i od inostranstva ili pogaœa interese drugih dræava. kako smo veñnaglasili. od kojih nam se najznaåajnijim åine dva. bio ciÿ dræave da iskoreni nepismenost ili da ostvari punu zaposlenost. bar. postupaçe onih birokrata koji samo reaguju na dogaœaje na uobiåajene i ustaÿene naåine. The Origins of the Second World War. J. nikakav ciÿ. On se. Takav bi. M. Isto tako. åesto smatrale da su time pogoœeni çihovi interesi i upiçale se da utiåu na taj izbor.takvo je npr. Tako je opredeÿivaçe za jednu ideologiju.

Modalne vrednosti predstavÿale bi uslove pod kojima se uæivaju supstantivne vrednosti. Iako se teãko moæe pojmovno odvojiti od akcije. Ona ne izraæava ono ãto jeste. prosveñenost. åiçeni su pokuãaji da se stvo-ri tipologija osnovnih vrednosti.24 S obzirom na to da svaki pojedinac dræi do nekih vrednosti. ne znaåi da 24 J. deo ideologije. dostojanstvo. ali tek kada se poradi da se ona dostigne. moæe se govoriti o ciÿu.: bezbednost. “Pogledi”. poãtovaçe. moralne i religiozne. Œ orœeviñ.” Marginalije o problemu vrednosti u savremenom druãtvu. 25 Danaãçi pokuãaj “dezideologizacije” spoÿne politike vodi poreklo od vazdaãçih nastojaça da se svaka politika oslobodi od ideologije time ãto bi se vrednosti objektivno utvrœivale. to ovakvim upravÿaåima ne ostaje niãta drugo do da je uvide i donesu odluke koje se slaæu s çom. kod izbora vrednosti koje ñe åiniti osnovu odreœivaça ciÿa çeno se postojaçe mora priznati i svaki pokuãaj da se neke vrednosti pretpostavÿaju drugima kao “objektivno date”. dobrobit. U tome je suãtina Platonovog predloga da dræavom upravÿaju filozofi. diktatura “mudraca” izbegnuta je time ãto je svejedno koji filozof donosi odluke jer ako zasluæuje to ime çegove ñe odluke biti iste. bez obzira na to da li to åine ili treba da åine. samo je deo napora da se “nauåno” obrazloæe i tako prokrijumåare postavke neåije ideologije. 221 . smatra da svaka vrednost sadræi i ciÿ: “Vrednost je neodvojiva od akcije. ili ih svesti na tri osnovna dobra: istinito. npr. ãto postoji. estetske. doslednost itd. najmudriji ÿudi. Vrednosti (dobra) Odreœivaçe ciÿa sastoji se u suãtini u odabiraçu vrednosti koja se æeli postiñi ili saåuvati. vrednosti (npr. moguñe spoznati umom. smatraju dobrim. recimo. Ako se neka vrednost samo priznaje. bogatstvo. sloboda. ispravne. U svakom sluåaju. lepim ili korisnim i one su kao takve poznate svakom åoveku. naravno. ona nije ciÿ. Ne moæemo se na ovom mestu upuãtati u sva ova pitaça. veñneãto ãto nije (nismo) a hoñemo da bude (budemo) i ãto sutra i moæemo voleti da jeste (jesmo). U neku se vrednost moæe verovati. str. legi-timitet. meœutim.25To. pa prema tome i konaåne vrednosti. dræati se je. oni su joãuvek deo meœunarodne politiåke stvarnosti. ali se smatra neostvarÿivom. te moramo da imamo u vidu da se i izbor unutraãçih ciÿeva. neku od ovih tipologija treba imati pred oåima kao spisak vrednosti koje ÿudi mogu da æele. jer uslovÿava ÿudsko ponaãaçe. ekonomske.intervencije. Stav o vrednostima je deo pogleda na svet. ispravnost. bioloãke. “uroœene åoveku”. åijim se kombinovaçem mogu dobi-ti sve druge. poãteçe. koja se tu ne moæe niåim nadoknaditi. ona je oblik koji je orijentisan i orijentirajuñi. S druge strane.). “racionalne” itd. kao npr. veãtina. supstantivne. suãtinske. Moguñe je vrednosti grupisati u. Dok ideologija moæe biti ãtetna u pogledu utvrœivaça situacije.: moñ. vrednost ne mora uvek da znaåi i akciju. priæeÿkivati je. jer moæe predstavÿati åiçenice onakvim kakve nisu i objaãçavati ih pogreãno. a da to isto vaæi i za druãtva i zajednice. omiÿenost itd. Vrednosti su staça ili osobine koja ÿudi æele. u izvesnoj meri tiåe inostranstva i da prema tome ima i spoÿnopolitiåku komponentu. Ma koliko ovi postupci bili protivni meœunarodnom pravu i moralu.) i modalne ili instrumentalne vrednosti (vrednosti--sredstava. 2. tj. Poãto je po Platonu svrhu ÿudskog postojaça. ona je koordinator ÿudske akcije. 341342. Åini nam se da vrednost moæe biti i neãto ãto veñjeste. i to najvaænijih. tj. dobro i lepo. 1975. bio on toga svestan ili ne.

222 . 3. ustanoviti da ona mora da ima dva elementa. specifiåne za pojedine subjekte meœunarodnih odnosa. Zajedniåke vrednosti (“nacionalna bezbednost”) U savremenoj etapi razvoja meœunarodnih odnosa. vrednosti bi se na meœunarodnom planu mogle podeliti u tri grupe. kako zbog duge upotrebe. tako i zbog toga ãto je izraz “dræavna bezbednost”. tokom vremena se ispoÿila sklonost da se. ili koje se kao takve pretpostavÿaju i ãtite. ili na bezbednost dræavnog kolektiviteta kao takvog. onih vrednosti koje su oznaåene u ustavu. dobio posebno veñopisano znaåeçe. Govoreñi o nacionalnoj bezbednosti. u stvari. znati o kojim se vrednostima radi i ãta predstavÿa opasnost za çih. a u treñoj posebne vrednosti. bez obzira na karakter vlasti. treba se ponovo podsetiti da u terminologiji meœunarodnih odnosa pridev “nacionalni”. Time je bezbednost postala oznaka. razlikuju se dræavna i nacionalna bezbednost. neophodne i bitne za svaku dræavu. Treba. pod izrazom “nacionalna bezbednost” podrazumevaju ne samo instrumentalne vrednosti.se u izvesnim periodima ne mogu meœu ideologijama nañi zajedniåke taåke i da nije moguñe postiñi saglasnost o zajedniåkim interesima. U prvu bi spadale one koje su zajedniåke svim dræavama (pa i drugim subjektima meœunarodnih odnosa). S obzirom na to da je taj izbor suãtinskih vrednosti ãirok i da pri tom treba voditi raåuna o çihovoj saglasnosti s meœunarodnim vrednostima i legitimnim interesima drugih subjekata. Sam izraz “nacionalna bezbednost” nije naroåito sreñan ali se mora usvojiti. tj. S obzirom na ono ãto je reåeno. politiåkog ustrojstva. Zavisno od toga da li se misli na bezbednost sistema vlasti. I ovom prilikom treba naglasiti potrebu za razlikovaçem vrednosti od sredstava kojim ih treba dostiñi. tako i za same suãtinske vrednosti koje bezbedno treba da se uæivaju. U drugoj grupi bile bi opãte vrednosti cele meœunarodne zajednice. Prema tome. pre svega. Jedan je vrednosni a drugi je saznajni (kognitivni). treba. imajuñi pri tom slobodu da te vrednosti odreœuju i meçaju. Ne postoji neka opãteusvojena definicija nacionalne bezbednosti. dakle. Jedno je verovati da jedan sistem vrednosti treba da se proãiri na ceo svet. dræave bi i to je norma meœunarodnog prava trebalo da se opredeÿuju za vrednosti kojima ñe teæiti ili koje ñe åuvati u svojoj unutraãçoj i spoÿnoj politici. a drugo je misliti da se to moæe postiñi samo zavojevaçem. instrumentalne vrednosti svake dræave smatraju se istovremeno i meœunarodnim vrednostima. U pokuãaju da se doœe do çe. nego i neke suãtinske vrednosti kao osnovne. koji bi viãe odgovarao. bez opasnosti da budu izgubÿene. åesto znaåi “dræavni”. bezbednost od ugroæavaça tih vrednosti i pravo da to åine kao ravnopravni subjekti. kako za instrumentalnu vrednost koja se sastoji u izvesnosti da ñe se neke vrednosti uæivati duæe vremena. celoga åo-veåanstva.

27Za sve subjekte meœuna-rodnih odnosa ova vrednost sastoji se u tome da ne prestanu da postoje. str. 1973. Teritorijalni integritet Druga grupa vrednosti vezana je za teritoriju dræave i naziva se teritorijalnom celovitoãñu ili integritetom. Ovim povodom misli se na dvostruko simboliåan znaåaj teritorije. Pojam bezbednosti u meœunarodnim odnosima. asimilacijom ili onemoguñavaçem reprodukcije. Paris. na opasnost od uniãteça oruæjem ili izgladçavaçem. Stuttgart. pod uslovom da se one ujedine u viãenacionalnu celinu kao ãto je to s arapskim dræavama. S druge strane. a u drugom sluåaju misli se na fiziåko preæivÿavaçe postojeñe generacije stanovniãtva.Iz dosadaãçeg ponaãaça dræava i srazmerno retkih izriåitih iskaza dræavnika i teoretiåara. Isto tako. kao ãto je to bilo s Austrijom u vremenu izmeœu dva svetska rata. moæe se zakÿuåiti da se pod prvim elementom nacionalne bezbednosti podrazumevaju bar sledeñe grupe vrednost. B. odnosno nacije. 27 A. a akcionari jednog meœunarodnog privrednog preduzeña mogu i bez teãkih sumçi da odluåe o çegovom likvidiraçu ili spajaçu s drugom firmom. kada se govori o opstanku prvenstveno se misli na dræave. D. Kohlhammer. naravno. paæÿivija analiza pokazuje da se pod opstankom ne podrazumeva samo zadræavaçe statusa posebne dræave. Aron. Prema tome. 1977. Za to tle vezana je istorija dræave i na çemu se nalaze spomenici ili mesta koji za ÿude u dræavi imaju veliku afektivnu vrednost. 223 . za koje je tipiåna jaka æeÿa za preæivÿavaçem. Aron. no po æeÿi sopstvenog stanovniãtva. Tome ne smeta åiçenica da tu vrednost neki delovi stanovniãtva ne cene i bore se ili zalaæu za raspad postojeñe dræave ili çeno prikÿuåeçe nekoj drugoj. 26 V. niti oni izuzeci gde se dræava odræava kao poseban subjekt meœunarodnog prava i meœunarodnih odnosa. Paix et querre entre les nations. viãe na zahtev inostranstva. Opstanak Najviãe saglasnosti postoje oko opstanka kao osnovne vrednosti subjekata meœunarodnih odnosa. Sicherheit. teritorija ima odbrambenu strateãku funkciju. Prisustvo oruæja za masovno uniãtavaçe i sve teæe dimenzije koje dobija problem ishrane svetskog stanovniãtva pokazuju da je i ova opasnost po opstanak aktuelna. ciÿ je da nacija opstane kao takva. koja saåiçava stanovniãtvo dræave. i tamo navedenu literaturu. nacionalni i fiziåki opstanak. Frei. ona je prostor na kome je æivela i razvila se nacija. ne znaåi da se ova vrednost kod svih subjekata oseña s podjednakim intenzitetom. veñjoãi tzv. Dimitrijeviñ. U prvom sluåaju. 82. To. 1962. koje mahom proklamuju kao ciÿ stvaraçe svearapske domovine. da se ne izgubi denacionalizacijom.26 A. Beograd. Kako kaæe R. “svaka politiåka jedinica teæi pre svega da preæivi”. S jedne strane. Kod meœunarodnih politiåkih pokreta opet je sama ideja åesto vaænija od organizacionog oblika itd. i sposobnost dræave da je åuva netaknutu svedoåi o çenoj opãtoj sposobnosti da se stara o sebi. Meœutim. odluåioci u nekim dræavama ne boje se za opstanak tih dræava. Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. Jedno meœunarodno udruæeçe moæe da se raspusti kada ispuni svoju misiju. Calmann LE9vy.

Ne treba. borba za osloboœeçe potlaåenih naroda. Po sredi mogu biti mnogi uzroci. naravno. ili åak smatrati da je postojaçe neke dræave u odreœenom teritorijalnom obliku povreda meœunarodnih vrednosti. Kada je deo teritorije steåen krãeçem teritorijalnog inte-griteta druge dræave (agresijom) postoji takoœe otpor da se tako oblikovana teritorija prizna kao osnovno dobro dræave-agresora. tj. Pri tom se ipak pazilo na to da snage meœunarodnih organizacija ili stranih dræava ne prodiru na teritoriju kolonijalnih dræava. str. Francuska i Italija. ovo nepriznavaçe nezakonito steåenih poseda je jedna vrsta blage sankcije. odbijale su da ovakav privid prihvate kao stvarnost i proglasile su pravo kolonijalnih i zavisnih naroda na samoopredeÿeçe i nezavisnost. pa i najmaça promena teritorijalnog oblika dræave moæe izvrãiti samo uz saglasnost dræave. 224 . znatan deo Åehoslovaåke. koji naseÿavaju neke delove teritorije. te da druge dræave prema çoj mogu biti sasvim ravnoduãne. Hitler se nije zaustavio i u najskorijem vremenu Åehoslovaåka je prestala da postoji kao nezavisna dræava. Da bi stvar bila i formalno ubedÿivija. U protivnom bi moglo doñi do zloupotrebe. prema imenu ministra spoÿnih poslova SAD. 28 Tekst u “Colliard-Manin”. Velika Britanija. zaboraviti da su dræave tokom istorije na razne naåine otuœivale delove teritorije. bit teritorijalnog integriteta je naåelo da se svaka. Meœutim. pa åak je i razmeçivale ili prodavale. toboæe radi oåuvaça mira u Evropi. poznate u meœunarodnom pravu kao Stimsonova doktrina. Veñina dræava. kao ãto je npr. Da bi se. 1938. formulisao povodom japanskog napada na Kinu. naroåito onda kada je geografsko rastojaçe od matiåne dræave do kolonijalnog poseda malo. Kolonijalne sile su svoje posede smatrale delovima svoje teritorije i s çihove taåke glediãta svaki pokuãaj da im se ospori pravo da ih dræe smatrale napadom na svoj teritorijalni integritet. Na primer.Otuda se svaki teritorijalni ustupak oseña kao slabÿeçe bezbednosti. mnoge od çih proglasile su u novije vreme svoje kolonije “prekomorskim departmanima” i time smatrale da su otklonile sve sumçe. Ãtaviãe. poveñana opasnost za druge vrednosti. pravila meœunarodnog prava ili åak opasnost za bezbednost drugih. godine ustupile Nemaåkoj. Pravo na oruæanu borbu priznavalo se samo stanovniãtvu tih teritorija. 1004. tj. åiçenica da se viãe naroda istorijski i emotivno vezuju za isti deo teritorije itd. Sudetsku oblast. kome se mogla pruæiti moralna i materijalna pomoñ.28 Prema toj doktrini. izbegli nesporazumi. treba naglasiti da je teritorija dræave vrednost koju sama dræava definiãe. I. delimiåno i zato ãto pojam kolonije nije sasvim jasan. naåin na koji je teritorija steåena. strane dræave ñe se ponaãati kao da tako steåena teritorija nije u sastavu dræave o kojoj se radi i time ãkoditi çenim interesima bez primene sile. Ni stanovniãtvo ne oseña u podjednakoj meri vaænost svakog dela teritorije. pa stoga i Ujediçene nacije. koji ju je 1932. meœutim. ne pitajuñi za pristanak åehoslovaåku vladu. kada su velike evropske sile. Odstupaçe od ovoga naåela znaåi neposrednu opasnost po opstanak.

od kojih su najåeãñi nezavisnost i samostalnost. koja je. prema Kini. koji nisu u oba sluåaja isti. dakle. Ove se vrednosti oznaåavaju raznim nazivima. U prvom sluåaju osporava se takozvana Makmahonova linija. nikada ne moæe postiñi sporazum oko pravila meœunarodnog prava koja bi odreœivala zakonitost posedovaça teritorije.Kada se pak ima u vidu duæi vremenski period. Iako se. bilo u stvari suprotno naåelu sigurnosti. Dok je nekada taj prelaz bio pravno oznaåavan pojmovima kao ãto su protektorat ili vazalna dræava. Ovakvi sporovi obiåno dugo miruju da bi se rasplamsali u trenucima kriza ili opãteg pogorãaça odnosa. ãto ona ne æeli. åiji je Indija sada pravosledbenik. jer bi se time upustila u spor. meœutim. sem kada je reå o malim i beznaåajnim komadima zemÿiãta. V. Otuda nije åudno ãto u svim do sada predloæenim i usvojenim definicijama agresije upad na teritoriju strane dræave stoji na prvom mestu. svaka samovlasna mera u odnosu na teritoriju smatra se ugroæavaçem osnovnih vrednosti. jer je prelaz izmeœu gubÿeça samostalnosti i nestanka dræave ili drugog subjekta meœunarodnih odnosa neosetan i nejasan. samovoÿno odreœena kao granica izmeœu Indije i Kine (Tibeta) od strane britanskih kolonijalista. To je bio povod za kinesko-indijski oruæani sukob 1959. ali se uglavnom svode na dugotrajnost poseda. ako na samoj teritoriji nema aktivne borbe stanovniãtva. autonomnog procesa odluåivaça. U posledçe vreme. U drugom sluåaju. danas se ova zavisnost sve åeãñe krije jer je suprotna preovladajuñim pravnim i moralnim naåelima. dobru veru i nacionalnu pripadnost stanovniãtva spornih teritorija. I ova je vrednost vrlo bliska opstanku. Vaænost koja se pridaje ovome dobru oteæava mirno reãavaçe teritorijalnih sporova jer se. Indija i Rusija imaju protivargumente. navodeñi da je reå o çenim osnovnim i neprikosnovenim vrednostima. Pravilo je. sporne situacije se vremenom smiruju i reãa-vaju u korist posednika. o legitimnosti poseda jedne dræave nad odre-œenim delovima çene teritorije uvek moæe raspravÿati. u stvari. smatra se da su ugovori izmeœu Kine i carske Rusije o ustupaçu ovoj posledçoj nekih dalekoistoånih teritorija u XIX veku bili iznuœeni kao plod imperijalistiåke politike nenarodnih reæima u Rusiji. da dræava posednik ne iznosi zvaniåno takve protivargumente. kineska vlada sve åeãñe osporava pravo nekih susednih dræava na delove teritorije steåene u prethodnim vekovima na raåun Kine. na primer. godine a i za zategnutost i graniåne incidente na rusko-kineskoj granici. ispostavÿa se da su u proãlosti mnoge teritorije steåene zavojevaçem (koje je tada bi-lo legitimno) te bi neprekidno odræavaçe na dnevnom redu teritori-jalnih sporova. Na osnovu ranijih izlagaça ovaj nam je pojam dovoÿno jasan i znaåi. Prema tome. te se obiåno o stvarno nesamostalnim dræavama govori kao o satelitskim dræavama a 225 . Otuda su teritorijalni sporovi tipiåni primeri politiåkih sporova. Nezavisnost Treña grupa vrednosti koja ulazi u pojam nacionalne bezbednosti povezuje se sa suverenom vlaãñu kao konstitutivnim elementom svake dræave. koji su obiåno veoma sloæeni. iako se to pitaçe moæe reãavati na miran naåin. postojaçe neometanog.

oko mere ovoga uticaja vode se u mnogim dræavama æestoke politiåke rasprave. “Europa Archiv”. koje åine bitan sadræaj æivota u jednoj zajednici. ispoÿila se po-deÿenost stanovniãtva ovih zemaÿa. iako joãpostoji spor oko taånog znaåeça ove sintagme. naime. Nye. specifiånosti zajednice poåiçu da se gube. neki uticaj inostranstva na odluåivaçe u nekim dræavama neminovan i ne smatra se uvek opasnim. str. Politiåka nezavisnost se. Tajnu konvenciju koju je srpski kraÿ Milan 1881. koji bi time poricali i svoje postojaçe. tako ni za ÿudsku grupu puka egzistencija nije dovoÿna. recimo. Meœutim. G. gde postoji moguñnost da se domañe snage naœu pod stranom komandom. a na referendumima o uålaçeçu Danske i Norveãke u Evropsku zajednicu i ostanku Velike Britanije u çoj. kao ãto se to åesto åini. sastoji u pravu stanovniãtva da samostalno odluåuje o svom ustavnom ureœeçu. pak. kulturnih i politiåkih vrednosti. Do çih dolazi naroåito kada dræava stoji pred odlukom o uålaçeçu u vojne grupacije s integrisanim oruæanim snagama.çihove se vlade nazivaju marionetskim. izjednaåi samo sa æivotnim standardom. Iako je povodom ove vrednosti srazmerno lako povuñi razliku izmeœu dræavne i nacionalne bezbednosti. mnogi su se diktatori stavili pod okriÿe SAD. Otuda politiåka nesamostalnost nije i ne moæe biti vrednost za spoÿnopolitiåke odluåioce. 29 J. istina je da se ovim povodom druga åesto ærtvuje prvoj. S. predstavÿa kompleks ekonomskih. o karakteru svojih ustanova i ÿudima koji ñe zauzimati poloæaje u çima. “naddræavne” privredne organizacije. Privredni razvitak i osamostaÿeçe su nesumçivo preduslovi za postizaçe i oåuvaçe boÿeg kvaliteta æivota. Ako se kvalitet æivota. Postoji tendencija da se pod ovom vrednoãñu podrazumevaju samo ekonomska dobra. gde odluåivaçe o vitalnim ekonomskim interesima delimiåno prelazi na organe meœunarodne organizacije. Fran-cuska i Gråka bile povukle iz oruæanog dela Severnoatlantskog pakta. Kvalitet æivota Dok se tri prve grupe vrednosti vezuju za osnovne atribute dræave i u krajçoj liniji sluæe çenom opstanku.29 Ne poriåuñi çihovu vaænost. ona traæi æivot dostojan åoveka. Iz takvih razloga su se. 1974. Gubÿeçe samostalnosti znaåi uvod u gubÿeçe drugih vrednosti. Iz naãe istorije moæemo pomenuti tzv. druãtvo postaje dezorijentisan i obespravÿen skup potroãaåa a æivot gubi punoñu i svrhu. 226 . vladajuñi sloj moæe iskoristiti meœunarodnu situaciju tako da kupi podrãku neke strane sile protiv samog stanovniãtva time ãto ñe se spoÿnopolitiåki vezati za çu i pristati da ona odluåuje o zajedniåkoj strategiji. ili pred odlukom o ulasku u tzv. 651. åetvrta se tiåe samog naåina i kvaliteta æivota u zajednici åija se bezbednost ãtiti. Kako ni pojedincu nije ciÿ samo goli æivot. koje su ih ãtitile kao “borce protiv komunizma” a u çima dobijale posluãno spoÿnopolitiåko oruœe. potpisao s Austrougarskom dopustivãi ovoj uticaj na unutraãçu i spoÿnu politiku Srbije u zamenu za çeno obeñaçe da potpomaæe dinastiju Obrenoviña. Kako je. a ne i u zaãtiti postojeñeg poretka ili vlade. Ovakvih primera ima mnogo. U toku hladnog rata. Kollektive wirtschaftliche Sicherheit. mora se naglasiti da kvalitet æivota.

elemenat pojma nacionalne bezbednosti. u stvarnom spoÿnopolitiåkom odluåivaçu ova razlika nije toliko znaåajna jer se odluåioci ponaãaju prema svom opaæaçu (percepciji) opasnosti koja preti osnovnim vrednostima. Bezbednost postoji ako ta dobra nisu ugroæena. svodi se na procenu staça u kome se pomenuta dobra nalaze. a dobijenim od strane ranijih tamoãçih vlada. nego na stvarno staçe neugroæenosti. bezbednost je prisutna onda kada je subjekt uveren da ne preti opasnost çegovim dobrima a po drugome se bezbednost ne moæe svesti samo na uvereçe. Jedna je veñnagoveãtena i ona se sastoji u teæçi da se dræavna bezbednost poistoveti s nacionalnom: otuda nepopularni reæimi svaku opasnost po sebe tumaåe kao napad na vitalne interese cele zajednice i vrlo su spremni 30 Rez. Ujediçene nacije su odluåno stale na sta-noviãte da je pravo svakog naroda i dræave da slobodno koristi svoja bogatstva i prirodne izvore. a nalazi se u opasnosti. iz prostog razloga ãto je subjekt koji misli da je bezbedan. GS 3281 (XXIX). Ovo opaæaçe sastavni je deo definisaça situacije i podloæno je svim onim zabludama koje se tu pojavÿuju. 1803 (XVII). te se mora uzeti u obzir prilikom odreœivaça osnovnih vrednosti koje ulaze u pojam nacionalne bezbednosti. koji ne retko dobijaju i oblike pravnih sporova. onda ñe svaki pokuãaj da se takvi ugovori raskinu i izvrãi nacionalizacija stranih preduzeña biti u razvijenoj zemÿi protumaåen kao krãeçe steåenih prava i kao napad na kvalitet æivota çenog stanovniãtva. i da se stara o nesmetanom ekonomskom razvoju i poviãeçu æivotnog standarda svoga stanovniãtva. U vezi s bezbednoãñu su naroåito uoåÿive dve tendencije. mada je kod prvih naglaãena i æeÿa za oåuvaçem steåenog. razuœenosti i vaænosti. str. åeste zbog çene osetÿivosti.32Ovo drugo shvataçe je taånije. Ovo je stremÿeçe priznato kao legitimno i svojstveno svim dræavama. 32 Dimitrijeviñ. decembra 1974. nav. jer je na ovom mestu bilo dovoÿno utvrditi da je nastojaçe na oåuvaçu kvaliteta æivota i slobodnog ekonomskog. Po jednome. U tom pogledu ima dva shvataça. i daÿe. kognitivni. 31 Rez. delo. Nasuprot tome. 227 . decembra 1962. D. godine. Ako je visok æivotni standard graœana jedne zemÿe delimiåno zasnovan na jeftinim koncesijama za eksploataciju prirodnih bogatstava drugih zemaÿa. politiåkog i kulturnog razvitka vrednost koju cene i kojoj teæe sve dræave. Meœutim. To stanoviãte je naroåito doãlo do izraæaja u poznatoj Rezoluciji Generalne skupãtine o stalnoj suverenosti nad prirodnim izvorima od 14.To podjednako vaæi za razvijene zemÿe i za zemÿe u razvoju. samo samopouzdan ili lakomislen. 31. naroåito kada se radi o prednosti ili privilegiji nastaloj usled neravnopravnosti u svetskoj privredi. 30 kao i Poveÿi ekonomskih prava i obaveza dræava od 12. Opaæaçe bezbednosti Drugi. Otuda dolazi i do sukoba izmeœu ove dve grupe zemaÿa.31 Neñemo daÿe opisivati sporove koji nastaju oko tumaåeça i shvataça ove vrednosti. a ne bezbedan.

II. Zato se sve diplomatique. Ãahoviñ. vrsta i stupaç opasnosti. Jedna je u tome da se obaveze drugih dræava da ãtite nacionalnu bezbednost neke zemÿe taåno odrede i ograniåe. pa takve privilegije izjednaåuju s osnovnim dobrima. decembra 1974. Rezolucija Generalne skupãtine UN. blokada. putem kolektivne bezbednosti. ili na bilo koji naåin nesaglasno s Poveÿom Ujediçenih nacija”. meœunarodno ustanovÿenih opasnosti dobija jeste pojam agresije. åije posedovaçe i odbranu maçim dopuãtaju u mnogo skromnijoj meri. 19676. teritorijalnog integriteta ili politiåke nezavisnosti neke druge dræave. str. pisao da ona “poåiva na izvesnosti da dræava uopãte neñe biti napadnuta ili da ñe u sluåaju napada dobiti brzu i efikasnu pomoñdrugih dræava”. U drugom sluåaju. 33 Dictionnaire 34 228 . pa ne retko i sada. jedinom stvarnom opasnoãñu smatrao oruæani napad. Prema çoj: “agresija je upotreba oruæane sile od strane jedne dræave protiv suverenosti. napad na flotu. kojim se hoñe obuhvatiti oni napadi na osnovna dobra dræava. Rad Pravnog komiteta na XXI zasedaçu Generalne skupãtine UN. 233 i daÿe. dok se za primenu drugih sredstava to do sada nije moglo tako jasno utvrditi. Isprva se. definiãuñi pojam bezbednosti. Paris. Ovaj naåin ugroæavaça je u posledçe vreme sve åeãñi i uoåÿiviji upravo zato ãto je primena sile nesumçivo protivna meœunarodnom pravu. aneksija. kao ãto su invazija. osnovne vrednosti mogu biti ugroæene i na druge naåine. 3314 (XXXIX). napad. slaçe oruæanih bandi itd. ne poklapa sasvim s ugroæavaçem bezbednosti: s jedne strane. agresija je veñnapad na takve vrednosti. a s druge.34 Agresija se. meœunarodne zaãtite. 696. nastaje potreba da se çen kognitivni elemenat. npr. koriãñeçe oruæja. teæi se apsolutnoj bezbednosti. Agresija S obzirom na to da je nacionalna bezbednost predmet zajedniåke. M. usvojila Generalna skupãtina UN. U “Diplomatskom reåniku”. zabraçeni meœunarodnim pravom. Eduard Beneãje. 594/75. Pravni vid koji skup ovakvih.33U sliånom duhu su i sve do sada zvaniåno pokuãane definicije agresije. meœu kojima i posledça.da sve svoje politiåke protivnike okvalifikuju kao agente stranih dræava. koju je 14. Pri tom se imaju na umu dve glavne svrhe. odrede ili bar standardizuju na meœunarodnom planu. Zatim se nabrajaju primeri takve upotrebe oruæane sile. Prevod u JRMP. u krajçoj liniji izgubÿeni rat. osim primene oruæane sile. Œ. koja u stvari krije æeÿu da se ceo svet uredi po sopstvenoj meri i potrebi: zonom nacionalne bezbednosti proglaãavaju se i najudaÿenija podruåja. br. a napadom na bezbednost i najmaçe promene koje nisu u skladu s interesima takve dræave. str. a druga da se spreåi svaka dræava da svoju nacionalnu bezbednost upotrebÿava kao izgovor za ugroæavaçe tuœih vrednosti. bombardovaçe. okupacija. “Meœunarodna politika”. kome prethodi staçe ugroæenosti. meœutim. Ova sklonost naroåito se zapaæa kod onih velikih sila koje su preko svojih preduzeña i graœana stekle povlaãñen poloæaj u nerazvijenim delovima sveta.

kao svojima. tumaåi ih i sankcioniãe ponaãaçe prema çima u vidu nagrada i kazni. o åijem je delovaçu veñbilo reåi. koje su svoj konaåni uspeh videle u tome ãto ñe ih prihvatiti svi ÿudi i tako se podvrgnuti jednom potpunom sistemu vrednosti. ali je çegovo ispoÿavaçe u meœunarodnim odnosima uvek bilo sloæeno i nailazilo na raznovrsne teãkoñe. Pojam i istorija Pored onih vrednosti za koje se zna ili bar pretpostavÿa da im. 35 Nye. koji su na raznim mestima bili razliåiti. 652. odreœujuñi ih u skladu s druãtveno-politiåkim sistemom i u okviru granica koje im postavÿaju interesi drugih subjekata. “kulturnoj” i ekonomskoj agresiji. koji su na “ovom” (tj. pak. na sebe preuzimale dræave. Ono je npr. Stoga politika ne teæi samo ciÿu da odvrati stranu dræavu od vojnih akcija nego i da je spreåi u tome da cenu svoje unutraãçe politike prevali na domañu dræavu. S obzirom na to. Opãteåoveåanske (univerzalne) vrednosti A. multinacionalne kompanije).. Sem od razvijenih dræava. pod ovim posledçim se misli na moguñnost da se vojna sredstva zamene privrednim. na ekonomski plan. koje takve vrednosti propisuje. kao uzrok ili opravdaçe svoje spoÿnopolitiåke delatnosti.35 Opasnosti kojima je nacionalna bezbednost zemaÿa u razvoju izloæena na ovaj naåin velike su i dolaze s raznih strana. str. osnovne interese i da se svima çima moæe pripisati teæça ka takvim vrednostima nije nikada bilo nepoznato. 229 . a i zato ãto su se vrhovi svetovne i duhovne hijerarhije spajali. da su religiozne vrednosti bile odreœivane u skladu s preovlaœujuñim interesima. ovakvi pritisci potiåu i od drugih subjekata meœunarodnih odnosa. Uvereçe da sva ÿudska biña imaju neke skupne.åeãñe govori o “ideoloãkoj”. a te sukobe su. postoje i vrednosti åije se postizaçe ne moæe ograniåiti samo na jednu uæu zajednicu veñse vezuje za åoveåanstvo u celini. najåeãñe formulisani meœunarodnim pravom. odræavaça veãtaåkog deviznog kursa ili drugih necarinskih ograniåeça. dolazilo do izraæaja u svetskim religijama. realnom) svetu preuzimali staraçe o ãireçu vere i çenom poãtovaçu. ne retko. najåeãñe krunisanim postojaçem transcedentalnog biña. ovakvi sistemi vrednosti su se sukobÿavali. nav. Politika jedne dræave postaje sve zavisnija od politike drugih time ãto se razgraœuju prirodne granice koje su do sada delile privredna podruåja. koje teæe da na pomenute pa i mnogo brutalnije naåine ostvare svoje interese. Ovu “krunu” sistema vrednosti tumaåili su razni boæji “namesnici”. delo. utoliko se ugroæavaçe dræavne samostalnosti premeãta sa vojnog. teæe sve dræave i u odgovarajuñoj meri ostali sub-jekti meœunarodnih odnosa.? Ukoliko se smaçuje efikasnost sile za postizaçe pozitivnih dræavnih ciÿeva. 4. meœu kojima se istiåu transnacionalne privredne organizacije (tzv.. na primer putem spoÿnotrgovinskih restrikcija.

a ne samo postizaça nekih od çegovih ideala. S jedne strane. tridesetogodiãçeg rata. u kas-nijem toku. Iako su. Kada. koja se daÿe odvija pod uticajem primera onih zemaÿa u kojima se uspeãno ruãi feudalni poredak. Francuska revolucija u prvom svom delu znaåi vrhunac i najveñi zamah takvoga shvataça: revolucionarni ratovi ne vode se u ime Francuske. a ne opãtim ciÿevima. nije znaåila niãta drugo do da vlast u svakoj dræavi suvereno odluåuje o vrednostima kojima ñe çeni podanici teæiti. Meœutim. Sam pojedinac i çegovo ponaãaçe prestaju da budu od znaåaja za meœunarodne odnose. godine: cuius regio. snaga ovih ubeœeça ostaje takva da i Napoleonova vladavina u stranim zemÿama ipak predstavÿa odluåujuñi podstrek za promene i za borbu za graœanska prava. veñu savezu sa obespravÿenim i potlaåenima celoga sveta i za çihovo osloboœeçe. “necivilizovane” i “nehriãñanske” narode. stvarajuñi svoju svetovnu ideologiju. eius religio (åija je vlast. dræavna vlast je suverena. zajedno s detaÿnim planovima za çegovo ostvareçe. a parole velike revolucije postepeno postaju fraze iza kojih se kriju partikularni interesi. Takvih opãtih ciÿeva po tom glediãtu zapravo i nema: granice sebiånosti dræava postavÿene su samo pravilom da se ne sme ãtetiti legitimnim interesima drugih. Skoro sve savremene univerzalne meœunarodne organizacije treba da sluæe postizaçu i oåuvaçu mira. meœutim. U stvari. ova maksima. ali su u ovom veku dobila nov podsticaj zbog toga ãto je ova vrednost posle dva katastrofalna svetska rata najãire prihvañena i ãto je. Poãto je vera u to vreme bila najrazvijeniji vrednosni sistem. posle pronalaska i usavrãavaça oruæja za masovno uniãtavaçe. Za vanevropske. çena je suverenost ograniåena samo na çenu te-ritoriju i na çene dræavÿane: ona se ne sme meãati u unutraãçe stvari drugih dræava. koja je leæala u osnovi Vestfalskih ugovora od 1648. a) Mir je iskrena teæça svih demokratskih vlada i veñine åoveåanstva i çegovo je ime ispisano na raznim barjacima. dakle. a ove teæe svojim. te ih u obliku odgovarajuñih pravila obezbeœuje i postiæe. mlado graœans-tvo se u prvi mah ne zadræava na dræavnim granicama: odnosi meœu ÿudima i vrednosti kojima oni sluæe zamiãÿeni su kao staçe koje treba svuda da preovlada. Ciÿevi se uzajamno ograniåavaju a ne podleæu nekom viãem merilu. Ovaj sporazum se u stvari zasnivao na srazmernoj sliånosti druãtveno-ekonomskih sistema u evropskim dræavama. nastupio je period izvesne ravnoduãnosti prema takvim sistemima opãtih vrednosti. tek posle Drugog svetskog rata razvila se 230 . i posle razaraça koja je on izazvao. toga je i vera). mir postao preduslov opstanka ÿudskog roda. iskrsava niz teãkoña. shvañena je uloga religije kao sredstva u rukama nosilaca vlasti i priznata je u obliku maksime. a s druge. bio je predviœen drukåiji postupak. Naravno. Meœutim. a naroåito za vreme Napoleonovih pohoda.Pod utiskom besmisla jednog od ovih sukoba. rasprave o miru pisane i u proãlim vekovima. koje su uz to usvajale razliåite verzije hriãñanstva. francuska buræoazija sve viãe pokazuje svoju nacionalnu ograniåenost. nesporazuma i neslagaça. a s çom i celo klasiåno meœunarodno pravo. treba reñi ãta se pod mirom podrazumeva. åiji su jedini pravi subjekti dræave. Razmatraça o miru su veoma stara.

pri åemu postoji opasnost ili da se mir poveæe s besmislenim parolama. Dimitrijeviñ. 231 . naåin da se neãto postigne. Dileme istraæivaça mira. “Anali Pravnog fakulteta u Beogradu”. 191. Neki istraæivaåi mira. Takva sadræina traæi se ne samo u odnosima izmeœu dræava i drugih subjekata meœunarodnih odnosa. a ne neãto drugo. 1968. broj nacionalnih i meœunarodnih ustanova i instituta za istraæivaçe mira stalno raste i sve je viãe kçiga i åasopisa posveñenih problemima mira. 1972. Galtung: Violence. bliske svakome ko se malo udubio u razmiãÿaçe o miru. Vid. G. i daÿe. Ovakav napor je doveo do pokretaça i ponovnog formulisaça nekih od osnovnih pitaça u vezi s pojmom mira. kao ãto su “druãtvena pravda” ili “ostvareçe åoveåanskih teæçi”. 4. meœusobno u sukobu. poistoveñuju mir s neposrednom revolucijom. S obzirom na to da bi to u stvari znaåilo samo prouåavaçe sukoba. ne ono ãto mirom æeli da postigne. stvarnoãñu koja nije niãta do proizvod ispoÿavaça nasiÿa. Leidon. Najåeãñe se. od kojih su najåeãñi: “istraæivaçe mira” (na podruåju engleskog i nemaåkog jezika: peace research. J. An Introduction to the Science of Peace (Irenology). Añimoviñ. O istraæivaçu mira. 1969. a ne mira. 38 J. ili da se u çega projiciraju partikularne vrednosti. ne otvorenog veñprikrivenog. 9. Na taj naåin se u pojam mira unose i elementi koji se u obiånom govoru pod çim ne podrazumevaju. 37 O toku i obeleæjima istraæivaça mira vidi Q. i daÿe.posebna nauka o miru s razliåitim nazivima. Starke. 190. str. åiji ñe nosioci i onako znati ãta im je åiniti.36 Ova nauka obuhvata prouåavaçe uzroka ratova i preduslova za mir. ili je to pojam ispuçen pozitivnom sadræinom. mirni ali efikasni naåini da se ostvare sve one promene koje teæe ukidaçu ostataka preœaãçeg. “Journal of Peace Research”. podloænu odnosima eksploatacije. ili da se reãeçe naœe u ãirokim formulacijama. istraæivaçe mira zasluæno je i za postavÿaçe sledeña dva odluåujuña pitaça: prvo od çih se svodi na odnos mira i potrebnih promena u meœunarodnoj zajednici a drugim se pita je li mir samo odsustvo oruæanog sukoba. Meœunarodni problemi. stvorenog meœunarodnom primenom nasiÿa i ispuçenog nepravdama. “pozitivni” mir znaåi odbijaçe da se mir shvati samo kao modalna vrednost. naroåito oni s anarhoidne “nove levice”. pri tom. zaboravÿa da je obaveza istraæivaåa da definiãe mir. 1971. nego i u staçu u kome ñe se nañi ÿudi u çima. sukob.37 Istraæivaçu mira posveñuju se ÿudi iz raznih struka i raznih zemaÿa. str. da je “mir” åesto prazna fraza kojom se opravdava nemiroÿubiva politika. Sithoff. str. predlaæe se kao boÿi naziv “irenologija”. gråkoj bogiçi mira. “opredmeñenog” nasiÿa. odnosno Friedensforschung) i “polemologija” (na francuskom podruåju: polE9mologie). Svaki pokuãaj da se mirom obuh36 Prema gråkoj reåi polemos rat. on treba da se ispuni sopstvenom sadræinom. Ako je mir samo zamrzavaçe postojeñeg staça. onda on znaåi mireçe s nezadovoÿavajuñom i nepodnoãÿivom stvarnoãñu za veñinu åoveåanstva. Pored konstatacije. institucionalizovanog (tzv. Peace and Peace Research.38 Stoga se zakÿuåuje da mira ne moæe biti sve dok ne postoje alternativni. strukturno nasiÿe). ali mora sve åeãñe da se suoåava s odreœivaçem samog pojma mira. uvodno razmatraçe. Vizija buduñeg mira razlikuje se stoga kod istraæivaåa mira raznih pravaca. rata. U smislu drugog postavÿenog pitaça. prema Ireni. V.

Stoga nismo ubeœeni da je mir viãe od jedne meœunarodne instrumen-talne vrednosti to je staçe u odnosima izmeœu subjekata meœunarodnih odnosa. b) Opstanak åoveåanstva. 3034 (XXVII). ona se moæe rangirati i kao najviãa i. generacije. osujeñenosti. koje ñe posegnuti za sredstvima koja mu stoje na raspolagaçu. a borba za çih i oko çih bi mogla da se vodi i drugim. Stoga se mir i ne moæe pojaviti sam kao vrednost kojoj neki subjekat meœunarodnih odnosa teæi. Sagledavaçe ove vrednosti u pravoj çenoj perspektivi nije jednostavno kao ãto na prvi pogled izgleda. usvojen 18. UN. Kao pretpostavka za sve druge vrednosti. Ona mogu biti vrlo opasna. zahtev da ÿudski rod bioloãki preæivi postavÿa se kao prethodna vrednost. A/8969. po uzoru na latinsku izreku primum vivere. ako je taj æivot muåan. Takav je bio i naziv rezolucije br. deinde philosophari. za koju se ne retko åuje u laæno radikalnim krugovima. ovakva krajnost treba da podseti na to da åovek ne moæe da na prvo i vrhunsko mesto stavi ni svoj. decembra 1972. veñse nalazi u ÿudskoj ruci. cela zajednica ili celi svet. pretvoriti u ñiftinski i defetistiåki stav da se u ime opstanka treba miriti sa æivotom. Druga krajnost. od trenutka kada je opasno ugroæena postupcima samih ÿudi. koji leæe u bedi. åoveka nedostojan. Vidi Dok. 232 . U ovom posledçem sluåaju. izaziva zabunu.vate i druge vrednosti. u kome je primena nasiÿa napuãtena. koji ugroæava ili odnosi nevine ÿudske æivote ili dovodi u opasnost osnovne slobode i prouåavaçe dubÿih uzroka ovih oblika terorizma i akta nasiÿa. koja bez æivog åoveka ostaje sablasno prazna. ona ne moæe viãe samo preñutno da se pretpostavÿa. Na æalost. zaboravilo se da tu vrednost. nad kojima on nema kontrole. za koju su izuzetno hrabri i nesebiåni ÿudi poloæili æivote. Kao ãto smo videli. u prvom redu dræava. koja se odnosi na pitaçe terorizma. dok je rizik nukleranog samouniãteça u stvari dovoœeçe u opasnost celokupnog åoveåanstva radi ideje. kao preduslov za postizaçe svih drugih. povodi se za doslovnim poreœeçem s revolucionarnim situacijama. Da ne bi delovao paraliãuñe i da ne bi fatalistiåki bio izjednaåen s postojeñim 39 Karakteristiåan je naziv taåke dnevnog reda. patçi i oåajaçu te nagone neke ÿude da ærtvuju ÿudske æivote.39 Opstanak åoveåanstva stoga treba da bude shvañen u pravoj perspektivi. jer zajedno s opãteprihvañenim idealom mira nameñe i druãtvene vrednosti o kojima ne postoji saglasnost. zato ãto taj pojam isuviãe razvlaåi i moæe da bude podozriv. ma kakav on bio. u kojima pojedinci. pokuãavajuñi da izazovu korenite promene”. Za savremenog åoveka sudbina ÿudskog roda nije kao za prethodne generacije stvar viãih sila i prirode. iskÿuåena i onemoguñena te prevaæu nenasilna ali efikasna sredstva za postizaçe opãteprihvañenih ciÿeva i za reãavaçe sukoba izmeœu ciÿeva koji nisu takvi. za koje se zna da moæe izbrisati ÿudski æivot s cele planete. Iz takvog staça raœa se oåajaçe. treba da uæivaju preæiveli. pa i åitave grupe. koje stavÿaju iznad sopstvene egzistencije. To postaje naroåito aktuelno od pronalaska oruæja za masovno uniãtavaçe. ukÿuåujuñi tu i svoje. Meœutim. ærtvuju svoje æivote da bi ostvarili neke vrednosti. pa ni tuœi æivot. mirnim sredstvima. ma koliko on plemenit bio. na XXVII zasedaçu Generalne skupãtine Ujediçenih nacija: “Mere za spreåavaçe meœunarodnog terorizma.

u doba konvencionalnog naoruæaça. O opasnoj koncentraciji razorne moñi u Evropi. Na æalost. Ono se ne iscrpÿuje samo navoœeçem nuklearnog oruæja. i daÿe. Añimoviñ. Otkad su opasnosti po åoveåanstvo oåigledne i bliske. 233 . pak. Institut za meœunarodnu politiku i privredu 1968 i H. koriste u ãirem i u uæem smislu. Opasnost od svesnog samoubistva åoveåanstva joãuvek postoji. da ÿudi nesvesno ne srÿaju svome kraju i time ãto se ponaãaju tako da postepeno ali sigurno uklaçaju ili pogorãavaju uslove za svoje postojaçe na Zemÿi. To ne znaåi. Takve su opasnosti. IMPP “Prosveta”. nego i kada su lica koja rukuju takvim oruæjem iracionalna. Maçe se zna o opasnostima koje potiåu od hemijskog i bioloãkog oruæja. teæilo da bi se zaãtitila meœunarodna bezbednost i smaçili izgledi na uzaludnu smrt i nepotrebne patçe. uniãtavajuñu primenu. str.40 Kao ãto se vidi. 1978. viãestruke. meœutim. niti jedna grupa dræava i subjekata meœunarodnih odnosa. 1972. Maccmillan. Problemi bezbednosti i saradçe u Evropi. str. od kojih sve ne moæemo ni da predvidimo. nema razloga da se oåekuje da se to neñe dogaœati i sa buduñim pronalascima. Pri tom se izrazi kao ãto su “åovekova okolina”. o otrovima åije minimalne koliåine mogu da odnesu ogroman broj æivota i moguñnostima da se izazovu epidemije strahovitih razmera. veñmora da podrazumeva pun æivot ili bar nadu u çega. i daÿe. ogromnih talasa. samo postojaçe tako opasnog oruæja sluæi kao odluåujuñi argument u korist razoruæaça. Ovaj kompleks opas-nosti. kome se i ranije. poznat je kao kriza åovekove sredine ili pod drugim nazivima. åije su zalihe veñpremaãile koliåinu potrebnu da Zemÿu pretvore u pustu i beæivotnu loptu. na zabranu ãireça naroåito opasnog oruæja i na obavezu da se takvo oruæje ne upotrebÿava. Oruæje za masovno uniãtavaçe je veñpomenuto. 261. mnoga dostignuña åovekovog uma nisu dugo åekala da naœu svoju vojnu. “sredina” itd. Bruce-Briggs. Ãire znaåeçe ovoga izraza obuhvatilo bi okolinu koja åoveku “daje 40 Studija grupe struåçaka Ujediçenih nacija i druga dokumenta u zbirci: Efekti nuklearnog oruæja. Ono ãto je postignuto uglavnom se svodi na ograniåeçe koliåine oruæja koje pojedine dræave poseduju. Svi dosadaãçi napori da se razoruæaçe u veñem obimu sprovede ostali su nepotputi zbog uvereça da se oruæjem joãuvek mogu ostvariti ili zaãtititi neke druge vrednosti. da se preduprede meœunarodni sukobi. planiranom i koordinisanom akcijom. Kahn B. Ovakva oruæja postaju vremenom jeftinija i dostupnija. Beograd. 186. on se ne moæe poistovetiti s ostajaçem u æivotu. Things to Come New York. Beograd. kao npr. Ovim opasnostima pridruæuju se i druge: uticaçe na klimu neprijateÿske dræave. Pored oåigledno potrebnog nastojaça da se uklone uzroci za upotrebu takvog oruæja. koriãñeçe lasera kao “zraka smrti” itd. postalo je jasno da se i toj vrednosti mora neprekidno teæiti i sluæiti razumnom. izazivaçe prirodnih katastrofa. Q. te tako raste verovatnoña da budu primeçena ne samo onda kada spoÿnopolitiåki odluåioci jedne dræave naœu da je to u nacionalnom interesu.staçem. tj. o opstanku ÿudskog roda ne moæe se starati jedna dræava. U svakom sluåaju.

podrazumeva åovekova sredina u uæem. Iz svih tih razloga. meœutim. koja se ne moæe svesti na ekologiju. koje u tom pogledu åesto ne mogu da se pomire. I laik primeñuje da se u gradovima teãko diãe. ne moæe se poreñi da su neke od ovih opasnosti stvarne. Pre svega. neslagaçe izmeœu onih koji smatraju da æivot time samo znatno gubi na lepoti i ugodnosti i onih koji na osnovu takvog razvoja predviœaju brzu krizu i katastrofu. niti na kompromis izmeœu çihovih posebnih interesa. Pored toga. Postalo je veñjasno da se nijedna univerzalna vrednost ne moæe nezavisno opisati. s velikim teãkoñama. da u mnogim rekama nema nikakvog æivota. odnos åoveka i prirode. na kojima zvaniåni predstavnici dræava raspravÿaju o pitaçima koja se ne mogu svesti samo na odnose meœu dræavama koje na takvim skupovima uåestvuju. Reå je. ovakvi su odnosi primarni predmet regulisaça dræava. 41 1. i nepovratno uniãtava supstance bez kojih ne moæe da æivi. veñi na odnose izmeœu ÿudi. druãtveni i duhovni napredak”. veñse ispostavilo da se pod ãirim pojmom åovekove okoline podrazumeva i çegova druãtvena okolina. niti sama sobom objasniti. mada neke odluke. Tako je u posledçe vreme odræano nekoliko znaåajnih meœu-narodnih skupova iz ove oblasti. nalaze se. naime. dræave i drugi subjekti meœunarodnih odnosa ne mogu biti ravnoduãni prema staçu u kome se nalaze ÿudi van çihovog domaãaja. 234 . doduãe. fiziåkom smislu. a da opstanak åoveåanstva ne znaåi samo daÿu egzistenciju ÿudske vrste. dakle. u stvari. åoveåanstvo joãuvek stoji razjediçeno i ostvaruje svoje posebne interese. moralni. prema shvataçima klasiånog meœunarodnog prava. Otuda su izgledi za sudbinu åoveåanstva ubrzo postali predmet raspravÿaça i van nauånih krugova. U odnosu na opasnost koja je pred svima. zajedniåke odluke koje ñe uticati na buduñnost. da su neka mora postala prÿave kloake i da hrana sve viãe sadræi tvari koje se taloæe u organizmu i skrañuju mu æivot. da mir mora da podrazumeva zadovoÿavajuñe staçe i moguñnost da se takvo staçe postiæe i poboÿãava. 48/14) Rev. Dok UN A (Conf. Deklaracija Konferencije UN o åovekovoj okolini. Nastojaça da se na meœunarodnoj ravni postigne napredak u poboÿãaçu opãte åovekove sudbine suoåena su. zbog åega su one sklone da svaku brigu iz inostranstva protumaåe kao nezakonito meãaçe i kao takvo odbace. deo I. o tome da åovek svojom delatnoãñu neprekidno utiåe na prirodu koja ga okruæuje i da joj pri tom ãteti time ãto iskoriãñava bogatstva koja nisu neiscrpna. treba doneti veñsada.41 Åeãñe se. predstave o poæeÿnom poloæaju åoveka i odnosima izmeœu ÿudi osnovni su predmet ideologija.sredstva za æivot u fiziåkom smislu koja mu omoguñuje intelektualni. odnosi izmeœu ÿudi pojavÿuju se i kao pretpostavka za postojaçe drugih vrednosti: tako je opãte prihvañeno stanoviãte da teãke druãtvene nejednakosti i nepravde predstavÿaju povoÿne preduslove za krãeçe meœunarodnog mira. v) Poloæaj åoveka u druãtvu (ÿudska prava). Bez obzira na pobude onih koji preterano dramatizuju blizinu sudçeg dana. taåka 1. åak i kada se premeste u neãto daÿu buduñnost. Postoji. Zapazili smo npr. S druge strane. u çihovoj iskÿuåivoj nadleænosti.

koja sadræi spisak minimalnih opãtih prava i sloboda svih ÿudi. a naroåito u periodu buræoaskih re-volucija. U opãtim crtama. izraæavaça ili na borbu za socijalna i ekonomska prava. Beograd. 235 . U tom znaku je tekla i evolucija u shvataçu ÿudskih prava koja su se u poåetku iskÿuåivo formulisala kao subjektivna prava pojedinca u odnosu na javnu vlast i kao çegove slobode prilikom obrazovaça takve vlasti i uticaça na çen rad. veñpoåev od francuske revolucije. ako ne postoje socijalni i ekonomski preduslovi za çihovo uæivaçe. u Ujediçenim nacijama usvojena Sveopãta deklaracija o pravima åoveka (10. Kao ãto se vidi. Ustav Virxinije od 1776. Temeÿi moderne demokratije.42 Kao ãto se vidi. za åije ostvareçe treba da se bore Ujediçene nacije i çihove ålanice. koji se odnose samo na staçe u jednoj dræavi. veñdeklaraciju Generalne skupãtine Uje42 Tekstovi u zbirci. Tako se u ameriåkoj Deklaraciji o nezavisnosti tvrdi da su “ove istine oåevidne: da su svi ÿudi stvoreni jednaki. moæe se reñi da je odluåujuñi proboj u tom pogledu izvrãen posle Drugog svetskog rata. To pozivaçe na viãe istine omoguñilo je da ovakve proklamacije budu uzor revolucionarnim pokretima u drugim dræavama. sve su to nacionalni dokumenti. Iz toga vremena potiåu prvi znaåajni dokumenti o ÿudskim pravima. koja ne mogu zavisiti ni od åije voÿe. i Deklaracija o nezavisnosti SAD od 1776. Nova kçiga. u duhu tadaãçeg naåina miãÿeça. uåeãñe u kulturnom æivotu itd. Kako ovaj dokumenat ne predstavÿa meœunarodni ugovor. O çima se govori kao o ÿudskim pravima. ekonomska i socijalna prava ne mogu se samo proklamovati i zajemåiti ustavima i zakonima. koje je postavila neka viãa sila. pravo na socijalno obezbeœeçe. pravo na æivot i slobodu. ali se. pravo na zdravÿe. decembar 1948). pozivaju na opãta “prirodna” naåela. Ovakva ideja prisutna u delima mnogih mislilaca i umetnika. ili sloboda kretaça. graœanska i politiåka prava kao ãto su npr. graœanska i politiåka prava ostaju to samo formalno. dobija svoj politiåki izraz srazmerno kasno. okupÿaçe. da su meœu ovima æivot. S druge strane. da ih je Tvorac snabdeo izvesnim neotuœivim pravima. udruæivaçe itd. liånost. obrazovaçe. miãÿeça. 1989. Stoga je ubrzo posle poraza hitlerovske koalicije. godine. godine i Deklaracija o pravima åoveka i graœanina francuske Nacionalne skupãtine od 1789. da bi se u socijalistiåkoj misli pretvorile u smernice za opãtu druãtvenu akciju radi obezbeœeça uslova pod kojima svaka jedinka stvarno i u potpunosti moæe da se druãtveno izrazi. kao ãto su britanska Poveÿa o pravima od 1689. koji je pokazao do kakvih sve meœunarodnih posledica moæe da dovede ravnoduãnost prema krãeçu elementarnih ÿudskih prava u jednoj zemÿi ili grupi zemaÿa. godine.Otuda se ovakve vrednosti u poåetku istiåu kao nacionalne i borba za çih se vodi u okvirima dræava. Iako se staraçe o ÿudima van uæe dræavne zajednice ispoÿavalo i ranije. sloboda i traæeçe sreñe”. a naroåito ne od odluka nosilaca vlasti. kao ãto su pravo na rad i odgovarajuñe radne uslove. jer im u osnovi leæi ideja da svako ÿudsko biñe samim raœaçem stiåe izvesna neotuœiva prava. ova se dva pristupa proble-matici ÿudskih prava svode na iskÿuåivo zalagaçe za tzv.

Ozbiÿni mislioci i istraæivaåi ne smatraju to proroåanstvima. Paktovi o pravima åoveka stupili su na snagu poåetkom 1976. Ova svest sve viãe jaåa. 1975. ne iscrpÿuje spisak univerzalnih vrednosti kojima treba da teæi ceo svet. çegovim usvajaçem nije nastala obaveza dræava da zagarantuju ostvarivaçe svih nabrojanih ÿudskih prava. imajuñi u vidu da proces ostvarivaça svih ÿudskih prava nije lak i da treba da sledi puteve koje uslovÿavaju prilike u svakoj zemÿi. a u razliåitim oblastima ona sluæi kao merilo za utvrœivaçe minimuma prosveñenog postupaça s ÿudima. na çu se pozivaju mnogi meœunarodni ugovori. omoguñilo tako velikom broju dræava da usvoje Deklaraciju i pozivaju se na çu. imala veliki odjek. Sveopãta deklaracija je. Rizici nisu mali i moguñnost poraza postoji ne samo zbog protivÿeça onih koji opãteåoveåanske vrednosti ne uviœaju. konaåno su. dovodeñi do dubÿih saznaça i jasnijih predstava o pojedinim pravima i poloæaju çihovih nosilaca. krajem 1966. 236 . Ovakav uspeh Deklaracije nije spreåio nastojaçe da se doœe do sredstava kojim bi se poãtovaçe ÿudskih prava nametnulo kao pravna obaveza i osiguralo potpunijim meœunarodnim merama. meœutim. paktovi su u izvesnom smislu uæi i maçe smeli od Deklaracije. Ovo je. Ovo znaåi da kao merilo vrednosti kome ñe biti podvrgavano postupaçe svakog subjekta meœunarodnih odnosa.diçenih nacija. U najnovije vreme opet su privukle paæçu tzv. meœu kojima Deklaracija i paktovi zauzimaju samo vodeñe mesto. str. Flechtheim. g. uostalom. Otuda nije neumesno doåara43 O. Beograd. ili su protiv çih. a one se mogu izra-ziti na najrazliåitije naåine. “negativne utopije”. Informativni centar UN. Prilozi iz Development Forum. crne slike buduñih staça u koje åoveåanstvo moæe dospeti ako se ne otklone neke potencijalne opasnosti. veñopomenama za pravovremeno delovaçe. godine. i daÿe. godine. Moguña su razliåita viœeça najvaænijih takvih vrednosti.43 Delatan stav prema vrednostima podrazumeva çihovo biraçe i borbu za çihovo ostvarivaçe. lutaça. 3. Nove vrednosti i nove opasnosti. teãkoña i sumçi. u Ujediçenim nacijama usvojena dva pakta o ÿudskim pravima Meœunarodni pakt o graœanskim i politiåkim pravima i Meœunarodni pakt o ekonomskim. kako je veñreåeno. nesloge i ne-razumnosti subjekata koji treba da nose napredak. Stvarani zato da budu stvarno primeçivani kao pravni propisi. Do ovakvih se slika moæe stiñi primeçivaçem intuicije ili nauånom estrapolacijom postojeñih opasnih tendencija. ali je doãla do izraæaja saglasnost dræava da se za çihovo ostvarivaçe zalaæu. Stoga je Deklaracija delimiåno okrenuta ka buduñnosti i sama za sebe kaæe da predstavÿa “zajedniåki standard koji treba da postignu svi narodi i sve nacije”. Ona je preuzeta u mnogim ustavima. Moæe li nas spasiti futurologija. Ovim se. socijalnim i kulturnim pravima. Posle dugih priprema. 4. pa prema tome i sve dræave i svi ÿudi. ili im pretpostavÿaju uske ciÿeve. te je vremenom stekla mnogo veñi znaåaj od onoga koji bi joj se mogao odrediti strogim pravnim merilima. bez obzira na to je li moguñe sprovoœeçe postupka i izricaçe sankcija ostaje svest izraæena u nizu akata Ujediçenih nacija posveñenih pravima åoveka. koja se moraju ispuniti. svoje i svoje grupe nego i zbog nesuglasica.

C. New York. Specifiåne vrednosti. tj. Prema çemu. Nacionalni interes u ameriåkoj teoriji meœunarodnih odnosa.45Drugu. Miletiñ. jedno pravilo akcije: nacionalni interes”. Jedan od omiÿenih primera koji se tim povodom daju jeste teæça Rusije da 44 A. odluåi da jeste”. za razliku od drugih vrednosti. str. In Defence of the National Interest: A Critical Examination of American Foreign Policy. ukÿuåujuñi tu i revolucionarne promene u vlasti. Ove se vrednosti ne retko oznaåavaju kao “nacionalni interes”. 1955. krajnost predstavÿaju oni koji veruju da je nacionalni interes objektivno dat i trajan i da postoji bez obzira da li ga odluåioci i stanovniãtvo dræave uviœaju. Nacionalni interes Pored vrednosti koje su zajedniåke svim dræavama i vrednosti koje se vezuju za åoveåanstvo ili meœunarodnu zajednicu u celini. Furniss R. 5. æeleñi da mu teorija ima opãtu vaænost. u konaånoj liniji odreœuje interes pomoñu moñi tj. da je teæça ka sticaçu moñi glavni ciÿ svih dræava i osnovni pokretaå çihovih akcija. veñse svodi na moñkojoj teæi svaka dræava. An Introduction to American Foreign Policy. 46 H. 47 Åitalac ñe zapaziti da se naãe neslagaçe s ovim shvataçem izraæava veñi time ãto moñnismo uvrstili u vrednosti zajedniåke svim dræavama.47 U granicama uæeg pojma nacionalnog interesa ostaju oni “rea-listi”. svaka dræava moæe da teæi nekoj specifiånoj vrednosti. kakvu u svojim delima zastupa Hans Morgentau (Morgenthau). jedan standard misli.46 Meœutim. ideoloãki neobojeno. Rinehart. çenog odnosa prema moñi drugih. 17. ispostavÿa se da ovaj ameriåki pisac. Knopf. da ima neke posebne interese. 45 E. str. åvrsto dato tako da mu ne moæe izmañi nijedan racionalni odluåilac. Beograd. donosilac odluka. 10 i daÿe. 1978. interesi i ciqevi pojedinih subjekata A. koji se ni kod jedne druge dræave ili bar kod velikog broja drugih dræava ne mogu zapaziti. dræave slede i treba da slede “samo jednu zvezdu vodiÿu. 1951. Morgenthau. geopolitiåari i sliåni tumaåi meœunarodnih odnosa. Snyder. 242. str. Na shvataçu o postojaçu objektivnog nacionalnog interesa izgraœena je tzv. bori i saraœuje u uvereçu da se progres ne moæe zaustaviti i ograniåiti i da ñe on dovesti do spoznaje novih opãteåoveåanskih vrednosti. tako da pojam nacionalnog interesa prestaje da bude specifiåan za svaku pojedinu dræavu. bez obzira kakva bila çegova uvereça. New York. a naroåito mesto na kome se nalazi dræavna teorija. koji smatraju da objektivne okolnosti. trajno uslovÿavaju vrednosti kojima ona teæi i da se te vrednosti ne meçaju s promenama drugih elemenata dræave. Za çih je “nacionalni interes” ono ãto je. 237 . realistiåka teorija meœuna-rodnih odnosa. Savremena administracija.44 Prilikom upotrebe izraza “nacionalni interes” treba biti oprezan jer se shvataça o çemu razlikuju. S.vati beskrajne predele åovekovog napretka uporedo s ukazivaçem na opasnosti i zamke u koje åoveåanstvo moæe da zaluta. koje u ovom trenutku izgledaju neostvarÿive ili se åak ne mogu ni opisati. Morgenthau zajedno s mnogim drugim smatra. naprotiv. Veñina ÿudi i ÿudskih druãtava sada se napreæe. pak. veñda je to “ono ãto dræava. Politics Among Nations. Na jednom kraju su oni koji smatraju da nacionalni interes objektivno ne postoji.

Izgleda nam da pojam nacionalnog interesa. ne postoji ni sam po sebi. ali nije neoboriva. 238 . itd. i pored znaåajnih promena u strukturi dræave. jer je odstupaçe moguñe. Iako nisu kratko trajale. U tom duhu se izraz “nacionalni interes” upotrebÿava i kao opomena odluåiocima protiv idealizma i voluntarizma. nedopuãtaçe niåije hegemonije u Evropi. meœutim. koji smatra da nacionalni interes ukazuje na dugoroåne ciÿeve dræave i podseña sadaãçu generaciju stanovniãtva i odluåilaca da su ålanovi jedne trajne politiåke zajednice. i oni teoretiåari koji ga ne smatraju objektivno postojeñim. 101. utvrde neke konstante. uopãtava nacionalni interes i smatra da ga moæe na isti naåin izraziti za sve dræave. postupa francuski teoretiåar Remon Aron (Raymond Aron). pri åemu je u takve vrednosti neko verovao. veñtako nazivaju trajnije uvereçe spoÿnopolitiåkih odluåilaca. dakle. O çegovom postojaçu se tada moæe govoriti na osnovu posmatraça stvarnog ponaãaça dræave u toku duæeg perioda.48 Meœutim. stalnije spoÿno-politiåko ponaãaçe ili. Tako se u britanskoj spoÿnoj politici dugo smatralo nacionalnim interesom obezbeœeçe suprematije na moru (pravilo dve sile. izvesnu tradiciju u spoÿ-noj politici. kako iz objektivnih. te je prema tome nemoguñe na çima kao na glavnoj osnovi graditi predviœaça za buduñnost. i Aron. u promeçenim okolnostima napuãtaju. Pojam “nacionalnog interesa” usvajaju. niti samo u glavama odluåilaca. Takvu ulogu su u drugim zemÿama imali “sticaçe æivotnog prostora”. “osloboœeçe porobÿene brañe”. slava i ideja. posedovaçe neprekidnog plovnog puta do Indije itd. “ãireçe prave vere”. sastavu spoÿnopolitiåkih odluåilaca i okolnostima. Nacionalni interes. ãto znaåi da on pod tim podrazumeva i one vrednosti koje smo oznaåili kao zajedniåke svim dræavama ili opãteåoveåanske ili vrednosti koje se samo nekada pojavÿuju kao takve. protiv zanemarivaça ovozemaÿskih interesa svoje zajednice i protiv uvereça da se u meœunarodnoj politici moæe sve ãto se hoñe. Stoga je pretpostavka da ñe se dræava i daÿe ponaãati onako kako se dugo ponaãala dopuãtena. delo. tako i iz subjektivnih razloga. Tako npr. koje svedoåe o istovetnoj ili sasvim sliånoj oceni objektivnog poloæaja te zemÿe. po kome britanska flota mora biti bar ravna zbiru flota dveju po snazi narednih zemaÿa). koje omoguñava da se. meœutim. glavni nacionalni interesi svih dræava su bezbednost. ukoliko ga u nauci uopãte vaÿa zadræati.izbije na topla otvorena mora. drugim reåima. str. Takve se tradicije. one nisu veåne. nije gubila ni sa kakvom promenom u vlasti. 48 Nav.. poæeÿnim promenama i pravaca da se do çih doœe. bez obzira je li to sve koristilo dræavi po nekim objektivnim merilima ili ne. kao i Morgentau. koja se navodno. te zato onaj koji ga prouåava nije osloboœen obaveza da istraæuje uzroke koji dovode do çegovog formulisaça. Po çemu. a nekome su sluæile kao parole za prikrivaçe i opravdavaçe drukåijih teæçi. stalne teæçe ili vrednosti. tj. treba da bude istorijski.

veñse svesno ili nesvesno prikriva izgovorima razne vrste. sve viãe se ispostavÿa da takvo proãireçe ima u stvari da posluæi nekom drugom ciÿu. ne sme otvoreno iznositi. geopolitiåari. Ekspanzionizam U takve vrednosti spadaju pre svega one koji neki pisci imaju obiåaj da pripiãu svim dræavama. na raåun neposrednih suseda. bez obzira na çihove osobine. spada kako smo veñrekli u domen iracionalnog. za koje je iskustvo pokazalo da mogu uåestvovati u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu pojedinih dræava. moramo imati na umu da taj interes. kao ãto je to napomenuto. u novije vreme se takva teæça. strategijski. te je ovakva vrednost specifiåna za çih. Dok najekstremniji vid teritorijalnog ekspanzionizma. ne praveñi razliku izmeœu tradicionalnih i ukoreçenih i privremenih i spornih vrednosti. mada je povremeno bivao spoÿnopolitiåka vrednost u oåima nekih odluåilaca. predstavÿaju razliåite delove. jer se moæe navesti dug spisak dræava za koje se pouzdano sme tvrditi da takvih pretenzija nemaju. odluåioci. kada je oåito da na çu mogu uticati sledeñi politiåki izbori time ãto ñe doñi na vlast stranka koja ih se odriåe. ustupili su mesto industriji i nacionalizmu. Otuda ñemo. Takvi ciÿevi mogu biti ekonomski. jednostavno anektiraçe celog sveta svojoj dræavi. moraju se uzeti u obzir i one specifiåne vrednosti koje nisu dovoÿno trajno postojale da bi se podrazumevale pod pojmom “nacionalnog interesa”. prema kome trenutni odluåioci proizvoÿno odreœuju nacionalni interes dræave. bila taåna ni u doba kada su takve teorije bile u najveñoj modi. ali ne i opãta. Ova pretpostavka nije. iako se tako predstavÿa. ove vrednosti su deo spoÿnopolitiåkog odluåivaça. a u tom su predçaåili tzv. i tada i danas postoji izvestan broj dræava. kako svaka dræava teæi da ãiri svoju teritoriju. ni u jednoj dræavi nije interes celog stanovniãtva. Uz to. meœu åijim odluåiocima je uvreæeno uvereçe o potrebi teritorijalnog ãireça.Mada ne moæemo da se sloæimo sa na poåetku navedenim bihe-vioristiåkim stavom. struje i interese grupe u çemu. Pa ipak. kada su takve vrednosti tek formulisane. Wihova trajnost moæe biti nepoznata. ãireçe dræave bilo smatrano vrednoãñu samom po sebi i znakom “zdravÿa” i napredovaça dræave. tj. istorijski su bili moguñi neki vidovi ekspanzionizma. Dok je ranije. Tako se åesto smatralo. åak i ako postoji. ili krajçe neizvesna. koji ili nisu bili tako ambiciozni ili toliko otvoreni. Prilikom prouåavaça donoãeça spoÿnopolitiåkih odluka jedne dræave. Pa ipak. Pojam nacionalnog interesa bi sluæio da pokaæe da se u svim ovim promenama i oscilacijama åuva jedno interesno jezgro. kao npr. nacionalni i istori239 . koji su teritorijalnu ekspaniziju po svaku cenu åinili maçe privlaånom i opasnijom. meœutim. B. Vlade. Ekstenzivna poÿoprivreda kao glavni izvor prihoda i nacionalna amorfnost kao moguñnost da se stiåu novi “podanici”. Srazmerno je åesta teæça da se teritorija dræave proãiri u ograniåenom obimu. ukazati na neke od çih. veñvladajuñeg sloja. da obezbedi neku drugu vrednost.

javno izreåeni prikriveni u glavama odluåilaca. a nijedan razlog nije podoban da je opravda. Alzaãane dræala za svoje sunarodnike. mora se na kraju napomenuti da je u danaãçe vreme takva politika oteæana jer su razlozi za çu izgubili legitimnost. jer je svaka od çih vodila ili vodi ekspanzionistiåku politiku ove vrste. U novom veku je izraz “kolonija” poåeo da meça znaåeçe 240 . Ekonomski i strateãki razlozi su uz to izgubili podrãku demokratskog javnog mneça. koji su ih naseÿavali i stvarali tako kolonije. Nesigurnost francusko-nemaåke granice dugo je leæala poglavito u tome ãto su obe zemÿe æelele da gospodare svim vaænim sirovinama za proizvodçu åelika u pograniånim oblastima. V. Kako su. a ne o nacionalistiåkim falsifikatima. dakle. joãuvek postoje ekspanzionistiåki ciÿevi. koje u tim oblastima æivi. formiranih nacija i pravila meœunarodnog prava. a ove su ostale u vezi s gradom-dræavom koji ih je osnovao. gvozdenom rudom u Loreni i kamenim ugÿem u Ruru. nastala je teæça da se prisajedine nenaseÿene oblasti. u raz-nim meœusobnim kombinacijama. dok je Francuska verovala da jedino reka Rajna moæe da posluæi kao bezbedna granica prema Nemaåkoj. graniåne oblasti najåeãñe etniåki nehomogene. pri åemu su se nenaseÿenim smatrale i one oblasti na kojima æive drukåiji. a i danas se ne mogu poricati ekspanzionistiåke teæçe politiåkih krugova u nekim susednim dræavama na raåun jugoslovenske teritorije. trenutno samo nacionalni razlozi mogu da dobiju neku podrãku. italijanski iredentizam ne miri s tim ãto su posle Drugog svetskog rata najveñi deo Istre i Slovenaåkog primorja pripojeni Jugoslaviji i pri tom se mahom poziva na istorijske (vlast Venecije i Italije u proãlosti). koja je nemoguña zbog postojaça moñnih dræava. Nemaåka je. Svaki pokuãaj prisajediçeça strane teritorije smatra se agresijom. Mada. ako se zbiÿa radi o çima. dok se istorijski smatraju opasnim i iracionalnim. koje trebe “osloboditi”. uz to. Joãsu gråki gradovi u takve teritorije slali svoje sugraœane. “zaostali” ali “necivilizovani” ÿudi. Jugoslovenski narodi bili su ærtve takve politike stranih dræava. meœutim. S obzirom na vaænost nacionalnog samoopredeÿeça. tj. Kolonijalizam Kao najpribliænija zamena za neograniåenu teritorijalnu ekspanziju. Tako se skoro sasvim mogu izbrisati razlike izmeœu æivota u nacionalno “svojoj” i nacionalno “tuœoj” dræavi i izbiti iz ruke i posledçi argumenti ekspanzionizmu. te je traæila prisajediçeçe oblasti na çenoj zapadnoj obali. Tako se npr. Rizik sukoba je otuda suviãe veliki. Ovakva bi se analiza mogla primeniti na bezmalo svaku dræavu. te se reãeçe traæi u tome ãto ñe se nacionalnim maçinama zagarantovati poloæaj koji ih obezbeœuje uæivaçe svih graœanskih i politiåkih prava i zaãtitu od denacionalizacije. ekspanzija radi prikÿuåeça delova sopstvene nacije u inostranstvu najåeãñe bi znaåila ukÿuåivaçe u svoju dræavu i nacionalno stranog stanovniãtva.jski. privredne (potreba Trsta za zaleœem) i strateãke (odbrana Zapada od napada i Istoka) argumente. koji je uvek bio opasan po dobrosusedske odnose.

Frankfurt. veñpojedini avanturisti i privredna preduzeña. 1972. Glavni razlog za sticaçe kolonija bio je ekonomska eksploatacija. Poraæene kolonijalne sile (Nemaåka i Turska) gube svoje posede. 241 . Ovakvi su argumenti bili potrebni i zbog domañeg javnog mneça. str. U to vreme nije ni bila retkost da kolonijalnu ekspanziju ne preduzimaju organi dræave. koje åesto nije bilo uvereno u stvarnu potrebu za sticaçem kolonijalnih poseda. kao npr. naroåito Nemaåke. U ovoj fazi. E. ali ne u potpunu korist kolonijalista-pobednika. ovaj privredni interes jednog sloja stanovniãtva ulepãava se parolama o nacionalnoj veliåini i prestiæu. pa i ÿudi (uzimaçe robova). veñi pouzdana træiãta za plasman robe i kapitala. u krajçoj analizi. poåev od XVI veka. S razvijaçem kapitalizma. Krippendorff. koja je u doba nerazvijenog kapitalizma imala izgled åiste pÿaåke proizvoda. 1896. Portugalu i Francuskoj. Suhrkamp. Ovaj sukob obeleæava i poåetak opadaça klasiånog kolonija-lizma. ali su troãkovi vojnog zaposedaça i obezbeœivaça. kolonijalno carstvo je celokupnu na-cionalnu ekonomiju kolonijalnih sila viãe stajalo no ãto joj je koristilo. koja u svom pokuãaju da osvoji Etiopiju trpi sraman poraz od primitivno naoruæanih vojnika Negusa Menelika II (bitka kod Adue. Ovaj zaokret bio je 49 188. padali na teret poreskih obveznika. Velikoj Britaniji. kao ãto su Nemaåka. Stoga se u kolonijalistiåke avanture upuãtaju i zemÿe koje za to nemaju potrebnih uslova. Æeÿa “novih” kolonijalnih sila. godine). U okviru Druãtva naroda stvara se mandatni sistem. Neobuzdana trka za kolonijama ubrzo dovodi dotle da na svetu ne preostaje slobodnog prostora za kolonijalnu ekspanziju. dok su profiti iãli uskim slojevima na vrhu. jedan je od vaænih uzroka Prvog svetskog rata. pridruæuju i nove. bez obzira na to da li je broj sopstvenih naseÿenika bio velik ili neznatan. a svoj vrhunac doæivÿava izmeœu 1880. tako i vojnih. godine. kako ekonomskih. a osnovni ekonomski interesi poåiçu se dopuçavati i prekrivati drugim. Ãpaniji. nego i oblik eksploatacije kod kuñe. Tako kolonijalizam nije bio samo eksploatacija pokorenih naroda. tj. Probleme der internationalen Beziehungen. prostora koji se moæe zaposesti bez protivÿeça i oruæanog otpora neke or-ganizovane dræave. eksploatacija kolonija postaje sistematskija i racionalnija. kojim se bivãi kolonijalni posedi poveravaju na upravÿaçe pojedinim dræavama. prema kojima nijedna dræava ne moæe pretendovati na status velike sile ako ne poseduje kolonijalno carstvo. u samoj metropoli.49 Posle izvesnog zastoja za vreme industrijske revolucije. ne samo stalne izvore sirovina. koja se naziva i imperijalistiåkom. I zaista. kao i administrativnog upravÿaça kolonijama. i 1914. Italija i Japan. Italija. Kao i ranije. pod nadzorom meœunarodne organizacije i u interesu lokalnog sta-novniãtva. da se pristupi preraspodeli kolonijalnih poseda na ãtetu “starih” kolonijalnih sila. kao ãto je nacionalni prestiæ. kolonijalizam nalazi svoj najjaåi podsticaj u æeÿi razvijenog nacionalnog kapitalizma da obezbedi. pa åak i toboæça civilizatorska misija hriãñanskih naroda. kada se “starim” kolonijalnim silama. kolonijalizam ulazi u svoju najrazvijeniju fazu.i da se odnosi na posede koje su evropske dræave. sticale van evropskog kontinenta.

teorijski. uvek mogle da izaœu kao pobednik i da tako po voÿi proãiruju træiãte za svoje proizvode i kapital i obezbede pristup potrebnim sirovinama. u samim 242 . deluje na jaåaçe antikolonijalne borbe u drugim kolonijama. koju izraæavaju sve ãiri i sve boÿe organizovani politiåki pokreti. meœunarodnoj kontroli podvrgavaju se i oni kolonijalni posedi koji ostaju u rukama kolonijalnih sila i proglaãava se naåelo da kolonijalna uprava mora biti u interesu domorodaåkog stanovniãtva i voditi jaåaçu samouprave (ålan 73. u kolonijama nastajao period zatiãja. Jaåaçu ovih pokreta doprinosi i zauzetost metropola Drugim svetskim ratom. koje se s veñinom od çih ophode kao da su ih jednostavno zaposele. Stoga je s poveñaçem broja dræava u Ujediçenim nacijama. da nagriza i borba pokorenih naroda. Mandatne te-ritorije su opet date na upravÿaçe kolonijalnim silama. uz pojedine slabo organizovane izlive protesta. Ovo posledçe vaæi naroåito za SAD. kolonije pobednica koje ih dobrovoÿno stave na raspolagaçe Ujediçenim nacijama. ãto im je obezbedilo podrãku koja nije bila samo moralne prirode. kao i u javnom mneçu mnogih dræava. koji je na specifiåan naåin nadahçivao i predvodio Gandi (Gandhi). Stvaraçe Ujediçenih nacija dogaœa se u mnogo izraæenijoj antikolonijalnoj atmosferi od stvaraça Druãtva naroda. neoptereñenoj carinskim i drugim barijerama koje su podigle metropole oko svojih kolonija. Ciÿ starateÿstva izriåito postaje sticaçe potpune nezavisnosti teritorija pod starateÿstvom. S druge strane.moguñiz dva razloga: pod uticajem socijalistiåke misli. ona su omoguñila znaåajnu ulogu koju su Ujediçene nacije odigrale u konaånom ukidaçu kolonijalizma. naroåito onoga u Indiji. Sistem mandata zameçuje se starateÿskim sistemom. s obzirom na snagu pobedniåkog britanskog i francuskog kolonijalizma. koje su nastale posle uspeãno okonåane oruæane i politiåke borbe za osloboœeçe od kolonijalne vlasti. a çihovo ponaãaçe u kolonijama bilo je neprekidno pod lupom svetske javnosti. Uspeh nekih od çih. jaåa antikolonijalistiåki stav. koji ih åak primorava da mnoge stanovnike kolonija naoruæavaju i osposobÿavaju za vojnu sluæbu. Sistem mandata je ipak bio samo kompromis. Ãto je joãvaænije. u sredçim i niæim slojevima stanovniãtva metropola. Kolonijalni sistem poåiçe sada. meœutim. U toku dvadesetog veka i u kolonijama se stvara graœanstvo i s çim jaåa i nacionalna svest. svet doæivÿava i toleriãe nove pokuãaje kolonijalnog osvajaça Italija najzad uspeva da potåini Etiopiju (1936). dok neke razvijene kapitalistiåke dræave u postepenom osipaçu kolonijalnih imperija vide moguñnost sopstvene privredne ekspanzije. koje su kolonijalne armije lako guãile. kome se pored mandatnih teritorija podvrgavaju i kolonije poraæenih zemaÿa u Drugom svetskom ratu i. koje zauzimaju mesto najrazvijenije dræave i oseñaju da bi u slobodnoj utakmici. Po pravilu je. pritisak na kolonijalne sile u Ujediçenim nacijama sve viãe rastao. Ãtaviãe. Za razliku od sliånih situacija u drugim okolnostima. pomoñantikolonijalistiåkim pokretima nije se smatrala protivnom meœunarodnom pravu. poãto je bio skrãen otpor nesloænih feudalnih gospodara. Iako u prvi mah ovakva reãeça nisu izgledala mnogo viãe nego deklaracija. Poveÿe Ujediçenih nacija).

. To su naime. a onaj oblik dominacije koji se temeÿi na voœstvu koje velika sila treba da ima na osnovu nekoga stvarnog i od çenih sledbenika priznatog razloga najåeãñe se naziva hegemonijom. zajedniåko poreklo itd. pored nekih maçih teritorija gde je strateãki interes metropole neobiåno izraæen. Ona to postiæe razliåitim sredstvima. U najãirem smislu. Uz iskÿuåeçe meãaça drugih rivalskih velikih sila podjednake moñi. hegemonizam) Kao ãto se moglo videti. ovakva dræava nastoji da se u okviru sfere ne dese nikakve promene koje çoj ne bi odgovarale. na dogovoru izmeœu velikih sila. u stvari. raskinule veze s metropolama. Kada je osnovni naglasak na zadræavaçu nadzora nad spoÿnom politikom i glavnim tokovima unutraãçe politike u dræavama jednog podruåja koje neka velika sila smatra znaåajnim za sebe. koji otvoreno favorizuje maçinu. ali tako ãto je maçina doseÿenika iz tih metropola i çihovih potomaka zadræala svu onu vlast i sve one prednosti koje im je u odnosu na domoroce obezbeœivao kolonijalni status. ideoloãki primat. ovakva se kontrola nad interesnom sferom naziva dominacijom. Rodezija). Da bi se one izbegle. Tim putem kreñu i kolonijalne sile s demokratskim ustrojstvom vlasti. Nije otuda ni åudo ãto su ãpanske i portugalske kolonije najduæe åekale na osloboœeçe i ãto posledçi ostaci kolonijalizma imaju specifiåne oblike. ali je kao preæiveli ostatak kolonijalizma do skora bila jedinstveni primer dræave organizovane na rasistiåkom principu. teritorijalno proãireçe moæe se sukobiti s mnogim teãkoñama. Stvaraçe interesnih sfera (dominacija. Pripadnost sferi uticaja deformiãe politiåki æivot i spoÿnopolitiåko odluåivaçe u podreœenoj zemÿi sve vaænije politiåke odluke moraju da dobiju saglasnost hegemona. Kao razlozi za hegemoniju su se tokom istorije navodili kulturna razvijenost. ostvare bez teritorijalnog proãireça. ali se iza svih tih sredstava redovno krije jedno. vlada koja to ne poãtuje biñe svrgnuta delovaçem agenata hegemona ili otvorenom intervencijom. bivãe kolonije evropskih zemaÿa koje su. pri åemu se mora napomenuti da se to ne odvija bez trzavica pa i strahovitih krvoproliña u kolonijama. G. veñprema tome na åemu se prvenstveno temeÿi çena moñ. naroåito onda kada su interesi koji su ugroæeni posebno jaki ili se lako razbuktavaju nacionalistiåke emocije zbog srazmerno velikog broja belih naseÿenika (Alæir. a politiåka voÿa stanovniãtva. koji se inaåe postiæu ekspanzijom. Tako je Juæna Afrika bila prestala da bude kolonijalni posed Velike Britanije. spoÿnopolitiåki odluåioci trude se da one ciÿeve. izraæena izborima ili na 243 . osnovno i konaåno pretça oruæanom intervencijom. pretça vodeñe sile je utoliko jaåa i opasnija zato ãto pripadnik sfere u redovnim okolnostima ne moæe da oåekuje pomoñi podrãku s druge strane. govori se o interesnoj sferi te dræave.kolonijalnim metropolama jaåa glas onih koji uviœaju da su svi argumenti za odræavaçe kolonijalnih poseda iãåezli ili se ispostavili kao laæni. dakle izvesna srodnost koja najmoñnijoj dræavi daje svojstvo “prirodnog voœe” i “zaãtitnika”. tj. Takav je ciÿ postignut onda kada se osigura potreban stepen uticaja i kontrole na teritorijama koje inaåe ostaju iza granica. Kako se interesne sfere vrlo åesto temeÿe na ravnoteæi snaga. u sastavu stranih dræava.

pa åak i napredno: svojom poslanicom kongresu SAD predsednik Monro (Monroe) je 1823. koji je bio pod hegemonijom Sparte. te su SAD nastojale da svoju hegemoniju prikriju uspostavÿaçem Panameriåke Unije (kasnije Organizacije ameriåkih dræava). Haiti. od kojih je naj-znaåajniji bio peloponeski rat. 244 . Monroeva doktrina postala je za latinoameriåke zemÿe teret jer je znaåila potpunu izloæenost politiåkom pritisku SAD i ekonomsku eksploa-taciju çihovih graœana i preduzeña. 1957. SAD su se obavezale da se neñe meãati u evropske poslove. kako bi pokuãale da spreåe unutraãçi politiåki razvoj u latinoameriåkim zemÿama. koja je. SAD su tako neke latinoameriåke zemÿe dræale i pod privremenom okupacijom ili im nametale finansijski protektorat (npr. dok su mnogo viãe polagale na drugu komponentu tzv. Ova politika SAD poåela je na oko sasvim bezazleno. Umesto zaãtite. 29. Spoÿna politika SSSR pokazala je da se i u “realnom socija-lizmu” donosioci spoÿnopolitiåkih odluka opredeÿuju za izgradçu interesnih sfera. SAD smatraju celu Zapadnu hemisferu svojom interesnom sferom. U klasiånoj Gråkoj su se isticala dva hegemona. koji im nije bio po voÿi.50 Joãod poåetka XIX veka. koji su. Dominikanska Republika. trebalo da bdi nad bezbednoãñu Zapadne hemisfere daju-ñi u stvari legalitet pritisku i intervenciji SAD se ni u najskorijoj proãlosti nisu odricale upotrebe oruæanih snaga. SAD su u prvom redu smatrale da je Latinska Amerika podruåje za unosno investiraçe kapitala çihovih preduzetnika i zadræavale su sebi pravo da grubo interveniãu u svakom sluåaju kada su smatrale da su takve investicije ugroæene (tzv.drugi naåin. Postojaçe interesnih sfera optereñuje meœunarodne odnose od pamtiveka. izazvan upravo time ãto je Atina naruãila postojeñu ravnoteæu jer je Kerkiru. Iako su takvu politiku prikrivali iza parola o misiji u borbi za socijalizam Staÿin i çegovi saradnici nisu se ustezali od otvorene upotrebe ovakvih pojmova u diplomatskim pregovo50 Tukidid. meœutim. One su bile na åelu grupacije slobodnih gråkih gradova dræava. 17). pogotovu onih åiji se program sastoji u oslobaœaçu od uticaja hegemona. Monroeve doktrine. i daÿe (I. Atina i Sparta. koloniju Korinta. Matica hrvatska. “dolarska diplomatija”). ãto je u tom trenutku u prvom redu znaåilo nameru da se Ãpaniji ne dopusti da pod okriÿem Svete alijanse ponovo pokori svoje bivãe latinoameriåke kolonije. Zagreb. godine izrazio reãenost ove zemÿe da se odupre daÿoj kolonijalizaciji i intervenciji evropskih sila u Severnoj i Juænoj Americi. Sjediçene Ameriåke Dræave odbacile su ograniåeçe u pogledu uåestvovaça u evropskim stvarima joãu toku Prvog svetskog rata. 32. primila pod svoje pokroviteÿstvo. Povijest peloponeskog rata. navodno. Iako je u novije vreme usled uticaja svetskog javnog mneça ovako gruba politika postala nemoguña. Nikaragva). Istovremeno. ostañe krça jer ñe hegemon spreåiti dolazak na vlast snaga koje mu ne izgledaju dovoÿno pouzdane. str. svojim hegemonima priznavali prvenstvo i stajali na çihovoj strani u meœusobnim sukobima. koja je vremenom poåela da znaåi pretvaraçe oba ameriåka kontinenta u interesnu sferu SAD. Kuba.

II. Memoari VI. ãire. septembra 1939. Pa ipak. 55 Deutsch. str. o åemu svedoåi Hruãåovÿevo shvataçe da su osnove jedinstva zajednice socijalistiåkih zemaÿa ideologija marksizma leçinizma. 52 V.51ili iz poznate anegdote. i Deklaracije o odnosima izmeœu Saveza komunista Jugoslavije i Komunistiåke partije Sovjetskog Saveza od 20. Kao ãto je dobro poznato. moæe se reñi da se u ozbiÿnoj literaturi o meœunarodnim odnosima susreñu uglavnom dve osnovne vrste znaåeça. i uæe. juna 1955. 1961/1. odnosno çen vladar. 53 Komunist (Moskva). Posle Staÿinove smrti. ostao je ambivalentan sve do raspada SSSR. delo. 71. stav sovjetskih pisaca u odnosu na socijalistiåke zemÿe u okviru podruåja koje je Staÿin dobio kao sferu uticaja. delo. nav. Makedo51 Colliard Manin. juna 1956. kojim bi nacija koja ga je stvorila. neograniåeno vladala.55 U svojoj ãirini ovakav pojam imperijalizma podrazumevao bi prosto prisa-jediçeçe. koji ga shvataju kao prastaru pojavu. str. u odnosu 50:50. zavojevaçe. 245 . Åeråil. pravilno shvataçe meœunarodnih zadataka radniåke klase i duboka vera u neizbeænost pobede socijalizma. bila bi to teæça da se stvori imperija. Ãire znaåeçe imperijalizma ima kod veñine pisaca. 34. Beograd. çeno znaåeçe poåiçe da se umnogostruåava pa i gubi. Imperijalizam Termin “imperijalizam” åesto se upotrebÿava. ali da u “velikoj grupi socijalistiåkih dræava. istorijsko. srazmera uticaja izraæena je bila åak u brojevima. 207. nije moguñe sprovesti rukovoœeçe socijalistiåkim zemÿama i komunistiåkim partijama iz nekog centra. str. u sluåaju pobede nad nacistiåkom Nemaåkom.rima. naåelo proleterskog internacionalizma. str. pa se tako govori o imperijalizmu Atine. 146. pri åemu je uticaj u Jugoslaviji imao da bude obostran. “Prosveta”. od kojih je svaka suoåena sa svojim sopstvenim zadacima. nevezanu za neki odreœeni istorijski period. vidi u tekstovima sporazuma sa Nemaåkom od 23.52 Po planovima velikih saveznika. 383. Deklaracije vlada FNRJ i SSSR od 2. neistorijsko. to je znaåilo da se u Jugoslaviji nije smelo niãta desiti ãto ne bi bilo po ñudi velikih pobedniåkih sila. stvaraçe hegemonijalne federacije. koju je zabeleæio britanski premijer Åeråil. teorija monopolitnog socijalistiåkog lagera se postepeno napuãta. U skladu s latinskom etimologijom ove reåi. 1964. str. Kao i uvek kada mnogi govornici i pisci promeñu jednu reå. prostrano carstvo. kao ãto su se u sovjetskoj publicistici i daÿe uporedo upotrebÿavali izrazi “socijalistiåki lager” (tabor) i “socijalistiåka zajednica”. o tome kako su on i Staÿin u poverÿivim razgovorima za tren oka podelili sfere uticaja na Balkanu. nametaçe statusa protektorata ili vazalne dræave i kolonijalno osvajaçe.”53 U skladu s tim su i neke praktiåne mere koje je SSSR sprovodio u to vreme u prvom redu normalizovaçe odnosa s jugoslovenskim komunistima i s çim povezano potpisivaçe dvaju vaænih dokumenata.54 Meœutim. procentualno. D. nav. i daÿe. i SSSR-a i zapadnih sila. 380. kao ãto se to npr. 54 GavranovStojkoviñ. avgusta i 28.

Uæe znaåeçe imperijalizam ima kada se odnose na pojavu koja oznaåava jedan period istorije meœunarodnih odnosa. at the reversal of the power relations between two or more nations”. Napoleona.“a policy that aims at the overthrow of the status quo. stvaraçe kontinentalne imperije ili lokalna. verovatno. Kako piãe çihov najistaknutiji predstavnik. 56 Nav. koji su stvaraçe svetske imperije. i liberalni kabineti posle dolaska na vlast nastavili s dotle kri-tikovanom imperijalistiåkom politikom. u stvari. konzervativna odbrana postojeñeg staça. Izraz su poåeli upotrebÿavati Dizraelijevi liberalni protivnici u Engleskoj. 56. ovaj pisac i nije sasvim dosledan. Hans Morgentau (Morgenthau). mada mu se dodaje i teæça ka stvaraçu sfere uticaja. bilo bi to svaka ekspanzija. carske i hitlerovske Nemaåke itd. str. Originalni tekst nije lako prevesti na naãjezik:. delo. i daÿe. ako reãi da odbaci podreœeni poloæaj i da to postigne time ãto ñe pojaåati svoju moñali da se imperijalizmom ne moæe nazivati porast moñi zemÿe koja veñdominira drugima! Morgentau izriåito kritikuje stanoviãte po kome se oåuvaçe veñpostojeñe imperije oznaåava kao imperijalizam. regionalna premoñ. 246 . str. Imperijalizam je. U suãtini. na primer. Uz sve to treba zapaziti razliku izmeœu opisanog i naãeg shvataça odnosa prema vrednosti: naãe je miãÿeçe da vrednost kao deo i motivacija spoÿne politike postoji bez obzira na to æeli li se steñi nova. 57 Isto. svaka teæça da se zagospodari svetom. da preokrene odnose moñi izmeœu dve ili viãe dræava. Joããire znaåeçe imperijalizam dobija u radovima pisaca tzv. neposedovana vrednost ili oåuvati veñsteåena vrednost. Rima. imperijalizam i onda kada se imperija stiåe i kada se brani za oznaåavaçe razlike izmeœu ove dve faze ili staça trebalo bi upotrebÿavati druge izraze. çegovo merilo dovelo bi dotle da su one zemÿe koje su htele da se otmu britanskom imperijalnom uticaju bile imperijalistiåke. 46. stoga. u doba kada je Dizraelijeva (Disraeli) vlada u Velikoj Britaniji poåela sve viãe da naglaãava znaåaj Britanske Imperije i potrebu da se britanski posedi teãçe veæu za metropolu i da se stiåu novi. Ovakvo shvataçe karkteristiåno je za marksistiåke pisce ali ga s çim deli i dobar deo ozbiÿnih graœanskih teoretiåara. Iako se mora istañi da Morgentau hoñe da kvalifikuje politiku teæçom ka promeni odnosa snage. jer posebno govori o tri ciÿa imperijalizma. a ne nekim drugim ciÿem.57 Time se. meœutim. jer ona nije niãta drugo nego regionalna premoñ.. ne moæe se ipak preñutati da su rezultati u konkretnim primerima apsurdni: strogo sprovedeno.”56 Iz ovakvog stava sledi neoåekivani zakÿuåak da se i sasvim nemoñna dræava moæe upustiti u imperijsku politiku. realistiåke ãkole meœunarodnih odnosa. çegovo shvataçe vraña uobiåajenom ãirem pojmu imperijalizma kao teæçe da se stvori imperija.nije. Velika Britanija veñod 10. godine nije viãe vodila imperijalistiåku politiku. jer su htele da preokrenu odnos snaga! Zato. koristeñi nepovoÿne prizvuke koje je u tadaãçem znaåeçu imao. sam izraz “imperijalizam” kao oznaka za spoÿnu politiku poåeo se upotrebÿavati tek u drugoj polovini XIX veka. a ne dinamiåan proces sticaça imperije. poãto je takva politika statiåna. Prema çemu.. Kada su. imperijalizam je “politika koja teæi da poniãti postojeñe staçe. viktorijanske Velike Britanije. Pre svega.

pa im se åak neke dræave. predaju s posebnim æarom. 1938. ona nisu toliko karkteristiåna za fazu imperijalizma. Pored ostalog Hobson konstatuje da kapitlaizam smaçuje potroãçu te dovodi do teãkoña u plasiraçu proizvedene robe unutar evropskih dræava. kada se ispostavÿa da Velika Britanija nije jedina imperijalistiåka sila. imperijalizam je. te je stoga pogreãno brkati imperijalizam i kolonijalizam. U tom pogledu predçaåile su SAD joãod Prvog svetskog rata. dræave koje veñimaju kolonije meçaju odnos prema çima (ãto je na primer bila i suãtina veñpomenute Dizraelijeve politike) vezujuñi ih åvrãñe za svoju ekonomiju. Likvidacija kolonijalizma nije otuda otklonila imperijalizam kao spoÿnu politiku. koristeñi u tu svrhu niz preostalih ekonomskih. svakako. marksistiåki orijentisani pisci daju svoj doprinos ana-lizi imperijalizma. Iako i daÿe ima kolonijalnih osvajaça. SAD. veñse poåelo razmiãÿati o pravom znaåeçu i dubÿim uzrocima te pojave. U imperija-listiåkoj fazi. prva ozbiÿna studija o impe-rijalizmu iz pera engleskog ekonomiste Xona Hobsona (John Hobson).nije se viãe moglo go-voriti o imperijalizmu kao odluci. ulaze u imperijalistiåki odnos prema dræavama koje inaåe zadræavaju spoÿna obeleæja suverenosti. shvatajuñi pri tom da je ona postojala i pre no ãto se za çu naãla pogodna reå. ni kao opasnost za maçe razvijene i maçe moñne zemÿe. koliko su to pokuãaji da se nerazvijene zemÿe dovedu u onu meru ekonomske i politiåke zavisnosti. Allen & Unçin. u stvari. godine. uz izvesnu psiholoãku prednost koju im daje reputacija nekolonijalistiåkih dræava. politiåkih i kulturnih spona s çima. politika velikih sila prema Kini u toku prve polovine HH veka). znajuñi da kao najrazvijenija kapitalistiåka zemÿa mogu u “otvorenoj utakmici” nadmaãiti sve svoje konkurente. kapitalizam u onoj svojoj fazi razvoja u kome se uspostavÿa dominacija monopola i finansijskog kapitala. Poåev od objavÿivaça Hilferdingovog “Finansijskog kapitala” (1910). ovde se naroåito istiåe Leçinovo delo Imperijalizam kao najviãi stadijum kapitalizma (1917). Takav se odnos naziva neokolonijalizmom. Pored radova Roze Luksemburg (Luhemburg). Naåin kontrole nad zavisnim teritorijama nije bitan. koje se onda odluåuju da prigrabe i za sebe zadræe træiãta na drugim kontinentima. prohtevu ili greãci jedne vlade.58 Hobson je imperijalizam doveo u vezu s kapitalizmom i pokuãao da ga objasni ekonomskim uzrocima. Meœutim u tome bivãim kolonijalnim metropolama uveliko konkuriãu najrazvijenije kapita-listiåke zemÿe bez kolonijalistiåke proãlosti. London. dok druge. 247 . prvi put izaãla 1902. kao npr. i Buharina. Prema Leçinu. koje su åak i blago-naklono gledale na proces dekolonizacije. Ovakva razmiãÿaça postaju sve åeãña poåetkom HH veka. Bivãe kolonijalne sile nastoje da izgubÿene kolonije zadræe pod imperijalistiåkom dominacijom. kao Nemaåka i Italija. koja je potrebna da bi se uz ãto niæu cenu postigli imperijalistiåki ciÿevi (npr. 58 Najnovije izdaçe: Imperialism. nadajuñi se da ñe tako moñi da zaposednu nove poloæaje. a povod im je.

Ulagaåi pristaju na uslove i rizike. Daleko smo od toga da potceçujemo ulogu moñi u meœunarodnim odnosima i u politici uopãte. New York. koje karakteriãe stadijum najrazvijenijeg kapitalizma. imperijalizam teæi da izgubi nacionalne boje te je sve viãe vezan za nove subjekte meœunarodnih odnosa. Druãtvena moñi vlast su za ove posledçe sredstvo da bi postigli neke druge ciÿeve. onih koji. i “realistiåka” teorija. ili preduhitrila nekoga da ne bude moñniji od çe. Iako takvi ÿudi nesumçivo postoje. U skladu s tim. Ovakva shvataça. Social Classess. narodu ili dræavi. Prema ovakvim shvataçima. 248 . mada nije napuãtena. meœutim. Imperijalizam je. na koje do skora nisu ni pomiãÿali. moñse ne moæe shvatiti kao konaåna vrednost ili zavrãni ciÿ spoÿne politike. Meœutim. str. koju treba spoÿnom politikom dostiñi. proãirena meœu teoretiåarima. Nekada tako laka. koji se u politiåkim naukama i politici toboæe ne sme idealizovati. i daqe 60 Morgenthau. meça svoje metode. nav. veñkao sredstvo 59 J. 11. teæça da kontrolom i dræaçem u za-visnosti maçe razvijenih zemaÿa. koristi “interes odreœen pomoñu moñi” kao glavni kÿuå za razumevaçe i objaãçavaçe spoÿne politike i meœunarodnih odnosa. kao lica u isto-imenom Nuãiñevom komadu. svi ostali ciÿevi. “realpolitiåare”. dakle. u krajçoj liniji sluæi ovoj vrhovnoj vrednosti. Sticaçe moñi kao samostalna vrednost Nije retko da se vrednost. pa se zato i reœe preduzima. oruæana intervencija radi zaãtite “interesa svojih graœana” postaje teæe ostvarÿiva. delo. ponose se uglavnom time ãto polaze od “prave” prirode åoveka. Åak i kada bi jednostavno prenoãeçe individualnih osobina na kolektivitet bilo umesno. Isto tako.Imperijalizam.60 Ispoÿava se. pomiçe jaåaçe snage i uticaja dræave. Borba za vlast bez programa. iako mu ciÿevi ostaju isti. kako ñe se u daÿim izlagaçima joãboÿe videti. praktiånim politiåarima i laicima. u ovom sluåaju bi se poãlo samo od jedne vrste ÿudi. Ako. u stvari. kao osvajaåke politike s ciÿem sticaça velike teritorije i velikog broja potåiçenih ÿudi. str. 1955. ili jednostavno pokazala da je moñna. smetnuti s uma da se u velikom delu strane literature sreñe i drugo znaåeçe imperija-lizma. to nije zato ãto su joj ona ili neãto na çoj potrebni. Meridian Books. recimo. kao ãto smo veñnapomenuli. Imperialism. neka dræava æeli da osvoji neku teritoriju. od kojih smo neka upoznali. da je moñne samo merilo nego i glavna vrednost. sve ostale vrednosti. pa ni tipiånim ÿudima i politiåarima. sve ono ãto subjekti meœunarodnih odnosa æele. Za ovo drugo shvataçe vezana su razna objaãçeça. 5. da bi ostvarili vrednosti koje su jasnije ili maçe jasno izrazili u svom politiåkom programu. oni se ne mogu smatrati racionalnim.59 Œ. koji nikada nisu doneli nikakvog dobra svojoj stranci. pod pritiskom ãirokih masa. Schumpeter. Ne treba. uæivaju u vlasti radi same vlasti i time motiviãu svoje akcije. transnacionalna preduzeña. veñzato da bi tako uveñala svoju moñ. karakteristiåna je za tzv.

U stvari. Ova fetiãizacija moñi moæe se objasniti na razne naåine. umesto da nam pomogne. ukoliko doœe do poistoveñeça çega i dræave kao subjekta meœunarodnih odnosa. kako bi se onda mogle doneti druge odluke radi postizaça æeÿenih vrednosti. Kako se cela energija dræave usmerava na stvaraçe toga preduslova i. Neosporno je da dræave teæe moñi kako bi ostvarile svoje ciÿeve. Orijentalna despotija i apsolutna monarhija pruæaju takve primere. u ãirem odluåilaåkom krugu se stvara utisak da je samo postizaçe moñi glavni ciÿ. ukÿuåujuñi tu i izbor vrednosti. koji su.da se takav ciÿ postigne. na primer. te se zato åinilo da rat mora da se vodi iz bilo kog razloga. naroåito u vojnom pogledu. koji bi zabrinuli inostranstvo i naveli ga na preventivne mere: ako je. ne moæe se tvrditi da nema odluåilaca koji se rukovode jedino çome. Konaåno. Taåno je da se u danaãçoj svetskoj situaciji malo koja dræava ne trudi da poveña svoju moñ. koji. Pre svega. To dolazi otuda ãto je logika moñi kao konaånog ciÿa preokrenuta. veruje se. vide moñkao takvu samostalnu vrednost. Unutarpolitiåki razlog moæe da se krije i u militarizaciji dræave: ukoliko vojska postane dominantna druãtvena grupa. moñje oznaka za sposobnost i moguñnost da se neka sredstva u meœunarodnim odnosima koriste. Sasvim je moguñe. ponekad toliko udaÿenog da se vremenom izgubi iz vida. izgleda prihvatÿivo kao “neutralan” ciÿ. vezani za osvajaçe radi osvajaça. jaåaçe moñi moæe biti potrebno radi postizaça nekog daÿeg ciÿa. onda ona svoju vlast i svoje zahvataçe u veliki deo druãtvenog proizvoda mora da pravda onim ãto ona u prvom redu oliåava moñi. a samo snaæeçe dræave. Naoko izgleda da je postignut teorijski uspeh time ãto je reåeno da je ciÿ svake spoÿne politike svodÿiv na teæçu ka moñi. nalazi potpuno zadovoÿeçe. moæe da bude takva da u moñi koju ima. da se odluka donosi samo radi poveñaça moñi. jasno je da pojedine odluke koje se donose imaju za ciÿ poveñaçe moñi. Najåeãñi dokaz vojne moñi bila je pobeda u ratu. biti odraz çegove liånosti. O pojmu moñi viãe ñemo raspravÿati kasnije. koja. Napomenimo dotle sledeñe: iako moñne moæe da se svrsta meœu vrednosti koje objaãçavaju svaku spoÿnu politiku. pak. Spoÿnopolitiåki razlozi mogu se sastojati u prikrivaçu pravih ciÿeva. radi uæivaça u çoj samoj. Teæça ka moñi je ipak dvosmislena. i to se deãava. strahu koji uliva. ali sama odluka o jaåaçu ili åuvaçu moñi malo govori o tim vrednostima. Nije åudo ãto je u oåima ratnih voœa i vojnih profesionalaca izgledalo da su rat i osvajaçe uzroci moñi. onda ñe i spoÿnopolitiåke odluke. niti da se pojmi kao samostalna vrednost. umesto 249 . obiåno. time se stiglo samo do teorijski malo vrednog uopãtavaça. Meœutim. Joãtaånije. kako se on sporo postiæe. o çemu se ne moæe govoriti sve dok se moñne postigne. jer je sasvim oåigledno da se iza ove teæçe kriju razliåite pobude i sasvim suprotni sistemi vrednosti. ova konstatacija. pa tako ono radi åega se moñupotrebÿava izgleda kao sredstvo za dokazivaçe moñi. pravi razlog za uveñaçe moñi eskpanzija u odnosu na susedne teritorije. ne objaãçava niãta. moguñe je i idiosinkratsko objaãçeçe: ukoliko liånost jednog åoveka toliko dominira spoÿnopolitiåkim odluåivaçem. dakle.

Ako se. Daju li se stipendije stranim studentima. ali iz istih razloga. Pomoñzemÿama u razvoju opravdava se time ãto ñe se tako postiñi povlaãñen poloæaj na çihovim træiãtima. meœutim. na sredini. npr. koji ne mogu da se ãkoluju. Kao ãto dobar privrednik vodi raåuna o svom ugledu jer ñe mu na dugu stazu pomoñi da bude rado biran poslovni partner. E. itd. tako nisu ni jasni suptilni naåini do koje dræava ili drugi subjekt meœunarodnog prava moæe da iskoristi okolnost ãto svetsko javno mneçe i javno mneçe u veñini dræava povoÿno i sa simpatijama gledaju na çega. Woj ñe se. Reãi li vlada da uåini izdatke kako bi se u zemÿi organizovao veliki meœunarodni skup ili sportska manifestacija. åesto pribegavaju veoma vulgarnim objaãçeçima. çeni predstavnici biñe birani u najviãe organe takvih organizacija ili u druga meœunarodna tela. mnogim “praktiånim” ÿudima izgledaju izliãne ærtve koje spoÿnopolitiåki odluåioci mogu da uåine u ime cele zajednice da bi ugled dræave porastao. niti svaku svoju “uslugu” ili “dobro delo” æele odmah da naplate. kojima teæe sve dræave. kaæe se da se time rizikuje gnev moñnih protivnika. lica koja su duæna da obrazlaæu izdatke. nego ãto je moñ. ali je åudno da su ovaj naåin razmiãÿaça usvajali i ÿudi koji su se bavili naukom. Dræave. Otuda. ugled moæe da izgleda joãviãe kao samostalna vrednost. Videli smo da Aron “slavu” (glorie) smatra jednom od triju glavnih vrednosti. recimo. ukazuje se na talentovane mlade domañe dræavÿane. stipendije strancima kao investicije u obaveãtajnu mreæu ili propagandu. rado poveravati vaæne uloge u meœuna-rodnim organizacijama. Kada se daje pomoñnerazvijenim zemÿama. Kao reakcija na to. po takvim shvata-çima teæe slavi samoj po sebi: spoÿnopolitiåki odluåioci usvajaju ugled kao vrednost jednostavno zato ãto i oni i çihovi sugraœani uæivaju u slavi svoje dræave. tako i dræava s ugledom zasnovanim na naåelnoj i nesebiånoj spoÿnoj politici. dok se za uzvrat moæe oåekivati samo zahvalnost male i nejake grupe ÿudi. itd. zato ãto ona imaju izgleda na uspeh. Kao ãto se druãtveni ugled koji åovek ima ne moæe lako “unovåiti” ili uopãte prevesti na “opipÿive” vrednosti (pa åak u takvom pokuãaju moæe opasno da se poÿuÿa ili izgubi). obiåno se zamera da gladnih i siromaãnih ima i kod kuñe. vlada zalaæe za stvar nekog dalekog i slabog naroda ili politiåkog pokreta. oni ñe biti åesti ar250 . moæe da oåekuje povereçe i podrãku åak i od onih koje su neki çeni stavovi u konkretnim situacijama pogodili. Ugled (prestiæ) kao samostalna vrednost Ugled ili prestiæ je joãjedno sredstvo koje se brka s ciÿem. prigovara joj se da bi se taj novac mogao utroãiti na daleko boÿe i preåe stvari. koji nema izgleda na brz uspeh i pored plemenitog nadahnuña i opravdanih zahteva. dakle. Subjekti meœunarodnih odnosa ne stvaraju ugled radi ugleda.obratno. Istina je. S druge strane. te ñe tako moñi lakãe da se zalaæe za ostvareçe vrednosti kojima teæi. Takve kritike nisu retke u mnogim dræavama.

i ugled u praksi odluåivaça moæe da se fetiãizira. Na sliåan se naåin i sport moæe izroditi od sredstava za zbliæavaça u nadomestak za isticaçe moñi i ugleda: nije retko da su vlade zainteresovane da nacionalne momåadi postignu pobede po svaku cenu. teæça ka ovakvim laænim vrednostima nije toliko opasna kao teæça ka moñi radi moñi. Najpre je to zalagaçe za opãteåoveåanske. U pretvaraçu vrednosti u ciÿ uoåavaju se razliåiti uticaji. univerzalne vrednosti. åesto skopåana sa nacionalizmom. To tek postaje ona vrednost kojoj se teæi. te se zato lako neutralizuje podsmehom. Naravno. Hvalisava sujeta stvara van zemÿe suprotan utisak od ugleda. Prentice Hall. spadaju u mnogobrojna ispoÿavaça laænog ugleda.61 6. 61 Vidi K. To naroåito biva kada se priœe dosta nejasnoj granici izmeœu ove dve pojave. åak i sva sredstva informisaça. International Politics. Iako je. Pod ciÿem se. i u teãkim situacijama moñi ñe da raåunaju na podrãku javnog mneça. koji æive u skupim vilama i voze se automobilima koje dræava ne moæe da priuãti. moæe da bude dvostruko ãtetna. To priznaju i pisci koji inaåe smatraju da se prestiæ prvenstveno zasniva na razvijenosti i vojnom potencijalu.bitri i posrednici. dakle. 251 . str. Englewood Cliffs. razmetÿivi gestovi i insistiraçe na protokolarnom prvenstvu diplomatskih predstavnika. pa i veliki deo stanovniãtva. Holsti. ne obaziruñi se na materijalne izdatke i ne prezajuñi od teãkih incidenata ako se ovi ciÿevi ne ostvare. 1972. nalik na ono izmeœu malograœanskih porodica. 78. mada je najåeãñe reå o samozavaravaçu time ãto se proizvode spoÿna obeleæja ugleda. Pa ipak. Tada insistiraçe na “ugledu” dobija oblik nadmetaça. na kraju. Vrste spoqnopolitiåkih ciqeva Opredeÿeçe za neku vrednost joãne znaåi da je izabran i spoÿnopolitiåki ciÿ. Velike i åeste vojne parade. u inostranstvu. nema. Vladina ãtampa. podrazumeva aktivan odnos prema vrednosti. Ovakva razmetÿivost. a unutar zemÿe jaåa opijenost toboæçom nacionalnom superiornoãñu i nepostojeñim uspe-sima. U svim ovim ciÿevima ciÿ je puki ugled. kada se smatra da ugled potiåe od manifestacija moñi. raskoãne sveåanosti. tj. treba. J. mogu da budu uvereni da je postignut veliki ugled i da uzajamno sebi åestitaju na çemu. neosporno da se spoÿnopolitiåki odluåioci povremeno mogu rukovoditi ugledom kao jedinom vrednoãñu. da bi iskrsla kao ciÿ ukoliko se pojavi i put za çeno dostizaçe. dok ga tamo gde bi trebalo da postoji. a ne ona koja se samo vidi ili priæeÿkuje. ponoviti ono ãto se najåeãñe zaboravÿa: do ugleda se u stvari dolazi time ãto su postignute neke druge vrednosti ili se pokazalo zalagaçe za çih. dakle. meœu kojima vaæno mesto zauzima veñpomenuto povratno delovaçe sredstava na ciÿ: ako za postizaçe nekoga ciÿa nema raspoloæivih sredstava ili se ona ne uoåavaju takav se ciÿ neñe ni formulisati. kao i moñ. iako ñe vrednost i daÿe ostati da postoji.

. Npr. dok su “struåçaci” pokazivali naivnost prve vrste. jasniji i lakãe ostvarÿivi ciÿevi. vaæi samo za vrednosti koje tek treba dostiñi. ciÿevi mogu biti uopãteni do nejasnosti. Dugoroåni i stalni ciÿevi su logiåki sliåni. åije bi objavÿivaçe pravovremeno mobilisalo i ujedinilo susedne dræave. Vlada. Ako je treba saåuvati. meœutim. dok su za pristalice postojeñeg staça karkteristiåni stalni ciÿevi. Otuda bi oni trebalo da budu konkretno formulisana etapa u postizaçu dugoroånog ciÿa.62 Zbog çihove uopãtenosti. jedne za domañu. nav. Iako sredçoroåni ciÿ treba da bude 62 Npr. koje mogu da se sporazumevaju o neposrednim potrebama. kod ekspanzionistiåkih ciÿeva. Revolucionarni subjekti. koji teæe promenama u meœunarodnom sistemu. Da bi se takve razlike prikrile. delo. Holsti.. Teæe dostiæne vrednosti se onda postavÿaju kao krajçi. ne postiæe onda kada su odluåioci koalicija heterogenih politiåkih snaga. meœutim. Tipiåna greãka ove posledçe prirode bila je politika “umirivaça” Hitlera. Ovo se. koje iziskuju i podrazumevaju promene. verujuñi da ñe se razbaruãeni politiåki voœi i partije “urazumiti” kada doœu na vlast i ponesu odgovornost za sudbinu svoje dræave i sveta. pojavÿuju se kao sredçoroåni ciÿevi. imaju izræenije dugoroåne ciÿeve. Napo-menimo samo da iskustvo pokazuje da su laici skloni drugom tu-maåeçu. ona se postavÿa kao stalni ili trajni ciÿ spoÿne politike. Sredçoroåni ciÿevi se nalaze u bliæoj buduñnosti ali ne neposrednoj i smatraju se ostvarÿivim. a druge za inostranu “potroãçu”. ponekad prinuœeni da laænim ciÿevima zavaravaju i sopstveno stanovniãtvo. meœutim. moæe proklamovati dve vrste dugoroånih ciÿeva. jer se nalaze na vrhu hijerarhije spoÿnopolitiåkih ciÿeva i sluæe kao uzor i merilo za donoãeçe i sprovoœeçe svake spoÿnopolitiåke odluke.Iz istih razloga prelaz izmeœu prihvañene vrednosti i formulisanog ciÿa nije tako nagao. biti dat. dok se çima podreœuju bliæi. Pravi ciÿevi se zaklaçaju iza laænih onda kada su prvi nepopularni. te bi çihovo ostvarivaçe bilo ugroæeno samim tim ãto bi bili objavÿeni. smaçeçe naoruæaça. Naravno. zasnovane na ideologiji. ali ne postiæu saglasnost o vrhovnim ciÿevima jer se u çima sukobÿavaju vrednosti. unutar odluåilaåkog kruga ne bi trebalo da bude dvoumÿeça oko dugoroånih i trajnih ciÿeva. 252 . ali moæda prekasno. Da bi se to pokazalo. Otuda moæe da postoji razlika izmeœu proklamovanih i stvarnih ciÿeva. te se takvom ne moæe ni nazvati. Konaåni odgovor ñe. To. uz to. dugoroåne ciÿeve je nekad teãko ustanovÿavati i ispitivati. zabrana nekih vrsta oruæja. Odluåioci su. stvaraçe bezatomskih zona itd. kao npr. ãto obiåno dovodi do postavÿaça dugoroånih. sredçoroånih i kratkoroånih ciÿeva. str. u odnosu na dugoroåni ciÿ opãteg i potpunog razoruæaça. i daÿe. Spoÿna politika koja ne poznaje vrhovne ciÿeve nema doslednost ni orijentacije. 143. konaåni ciÿevi. Takve situacije postavÿaju inostranstvo pred dilemu da li da vatrene izborne parole i ãovinistiåke ispade tumaåi kao unutraãçu politiåku taktiku za zadræavaçe vlasti ili da pomirÿive izjave u susretima s predstavnicima inostranstva smatra pretvaraçem vuka u jagçeñoj koæi. naravno. najåeãñe se uvodi vremensko merilo za razlikovaçe ciÿeva.

str. çih ima i najviãe. na saåekivaçe prilika koje izgledaju povoÿne. uvek preti opasnost da pojedini uåesnici u donoãeçu i sprovoœeçu spoÿnopolitiåkih odluka postanu uvereni da se spoÿna politika sastoji samo od kratkoroånih ciÿeva. Pored toga. ali vrlo åesto kod kratkoroånih. pregovori o miru. koji su po prirodi maksimalni. U drugom sluåaju se proklamovani dugoroåni ciÿ preñutno napuãta. na primer. greãke u pogledu çihove saglasnosti s viãim ciÿevima su neminovne i ne moraju uvek da znaåe slabost u odluåivaçu. uostalom. To je. Ovaj posledçi sluåaj vodi u tzv. ogleda neraskidiva veza ciÿeva i sredstava. najåeãñi predmet rasprava o spoÿnoj politici izmeœu politiåkih stranaka i grupacija koje izraæavaju interese iste socijalne grupe. opet. 166. jer znaåe razradu i ostvarivaçe sredçoroånih ciÿeva u najrazliåitijim oblastima. koje s viãe ili maçe discipline ispuçavaju. mogu da se zadovoÿe. No. mora se poñi od toga da se ostvareçe maksimalnog ciÿa moæe oåekivati u najpovoÿnijem a minimalnog u najmaçe po-voÿnom sluåaju. U izuzetnim prilikama. Vaæno je da postoji mehanizam za çihovo otkrivaçe i ispravÿaçe od strane viãih organa. Kratkoroåni ciÿevi su oni koji se smatraju neposredno ostvarÿivim. ali bez vizije o opãtem smeru. moguña su oãtra neslagaça o podobnosti sredçoroånih ciÿeva da sluæe çihovom ostvareçu. bilo na raåun novog (stvarnog) dugoroånog ciÿa ili åak bez formulisaça novog dugoroånog ciÿa. te se efikasnost sredstava nikada ne moæe unapred s pouzdanoãñu znati. i meœu onima koji su potpuno saglasni o dugoroånim ciÿevima. ogleda u instrukcijama koje dobijaju pregovaraåi pred neki meœunarodni skup o tome åemu treba da teæe i åim. U tome se. çihovih “zadataka”.S obzirom na to da su na dnu hijerarhijske lestvice. s druge strane. Spoÿnopolitiåki ciÿevi mogu se izraziti i kao maksimalni i minimalni. To je retko kod dugoroånih ciÿeva.potåiçen dugoroånom. S obzirom na to i da se oni formuliãu na niæim odluåilaåkim nivoima. Vukadinoviñ. åemu sluæe. pragmatistiåku spoÿnu politiku. Nekada objektivne okolnosti nalaæu privremeno odstupaçe od dugoroånog ciÿa. kao ãto su npr. u stvari. moæe doñi do çihovog neslagaça. ne znajuñi.63 63 Za neãto drukåiju terminologiju u vezi sa spoÿnopolitiåkim ciÿevima vidi R. Poãto se ciÿevi nalaze u buduñnosti. Oni su u najveñoj meri odreœeni. raspon moæe biti veliki. Meœunarodni politiåki odnosi. 253 . a u redovnim prilikama on se.

dakle. kako smo utvrdili.IV SPOQNOPOLITIÅKA SREDSTVA 1. recimo. u stvari. u stvari. koja ñemo nazvati posrednicima ili instrumentima. a çegov oblik predstavÿaju radçe koje se u tu svrhu preduzimaju. Kada je reå o sredstvima. preko otkazivaça privrednih ugovora. radi upotpuçavaça spoÿno-politiåke odluke. Izbor sredstava u okviru spoÿnopolitiåkog odluåivaça je. treba. da bi se izabralo najpogodnije. koji se. dve faze. delatnost. Ako se. preduzeta akcija veñposledica odluke i sprovodi se. ili viãe çih. ali su sasvim retke spoÿnopolitiåke odluke koje kao sredstvo predviœaju iskÿuåivo unutraãçu akciju. po pravilu. okrenuti sredstvima koja su pogodna radi postizaça izabranog ciÿa u okviru utvrœenih okolnosti. Jedan subjekt. najvidÿiviji je i za maçe obuåene posmatraåe jedini vidÿivi deo spoÿnopolitiåke odluke. pa tek onda uåiniti izbor. ne moæe da postigne svoj spoÿnopolitiåki ciÿ bez saradçe ili bar pristanka nekog drugog subjekta meœunarodnih odnosa. opredeÿivaçe za delatnost koja postojeñu situaciju treba da promeni ili oåuva da bi se ostvario izabrani spoÿnopolitiåki ciÿ. Mesto izbora sredstava u odluåivawu Posle upoznavaça sa spoÿnopolitiåkom situacijom i utvrœi-vaça spoÿnopolitiåkog ciÿa. racionalno spoÿnopolitiåko odluåivaçe treba da poznaje dva koraka. Sredstva u formalnom smislu. to se moæe uåiniti razliåitim postupcima. ni najmaçe ne dotiåu druge sub-jekte. opet sastoji u postizaçu ili obezbeœeçu vrednosti. strana dræava æeli kazniti za ponaãaçe koje je neprihvatÿivo. strogo govoreñi. Razumÿivo je da niz unutraãçopolitiåkih odluka ima i spoÿnopolitiåke posledice ili se preduzima delimiåno imajuñi u vidu i spoÿnopolitiåke ciÿeve. mada je. Sredstvo je. poãto je odluka veñdonesena. od nedolaska dræavnih rukovodilaca na prijeme stranog ambasadora. Da bismo ovu razliku jasno naglasili i pri tom pokazali da pojedine radçe mogu sadræati i viãe naåina uticaja. pre svega. Sledeñi takvu logiku od-luåivaça i mi ñemo se najpre zadræati na pregledu i oceni sred-stava spoÿne politike da bismo na kraju prouåili uslove i merila koji utiåu na izbor jednog ili viãe sredstava u okviru spoÿnopolitiåke odluke. razlikovati çihovu suãtinu i çihov oblik (formu). te. koja su u stvari kombinacija razliåitih sredstava u 254 . prema tome. akcija i kada se ono upotrebi. Veñina spoÿnopolitiåkih odluka donosi se kao posledica meœuzavisnosti dræava i ostalih subjekata meœunarodnih odnosa. pored sredstava u suãtinskom smislu. upoznañemo i sredstva u materijalnom smislu. Naime. treba se prvo upoznati sa svim sredstvima koja postoje ili stoje na raspolagaçu. pa do podrãke gerilskom pokretu u stranoj zemÿi. kome je ciÿ svrgavaçe vlade. treba se. Da bi se izvrãio pregled spoÿnopolitiåkih sredstava. Suãtinu sredstava åini naåin na koji se utiåe na ponaãaçe ostalih subjekata.

Ghoshal. pokuãao da izvrãi osnovnu podelu spoÿnopolitiåkih sredstava. 1904/XVII). darovi (dana). u prvom redu Ujediçenih nacija. E. poåetnom sredstvu kojim zapoåiçu spoÿnopolitiåku akciju. i daÿe. nauånim saznaçima itd. R. 65 Dobar primer je Deklaracija o ukidaçu svih oblika rasne diskriminacije koju je Generalna skupãtina UN usvojila 20. Traæeno ponaãaçe. pretça. Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. Otkriñe Indije. Bez obzira na izvesne razlike u terminologiji i na moguñnosti daÿeg stvaraça podvrsta. na kojima ñe se zasnivati upotrebÿeni argumenti. ono je kao jeftino i bezopasno sredstvo omiÿeno i rasprostraçeno. ono je karakteristiåno za one subjekte koji nemaju izrazite materijalne moñi. str. “Rad”. nazvañemo postupcima (tehnikama) u spoÿnoj politici. Razlog (argument) upravo se sastoji u tome ãto se poseban sluåaj podvodi pod neki stav ili pravilo. spisu pri-pisanom çemu.64 U biti se ova podela zadræala i danas. potreba za ukidaçem kolonijalizma. Vidi npr. 1947. 136. Ove osobine ubeœivaça uslovÿavaju çegovu primenu. novembra 1963. Beograd. nauåna neosnovanost rasizma. br. kao ãto su npr. zajedniåkim ciÿem. 2. godine (Rez. Rezolucije takvih organizacija. za uspeh ubeœivaça potrebno je postojaçe kulturnih veza i sliånosti izmeœu subjekata. str. religijom. univerzalne meœunarodne organizacije koje se zalaæu za opãteprihvañene ciÿeve. Beograd. prema prilikama. 108. London. Da bi se postigao æeÿeni ciÿ. sklonost rasizma da izazove meœusobne sukobe i saglasnost ukidaça rasne diskriminacije sa sopstvenim interesima onih koji su je primeçivali. Ako 64 Arthaãastra postoji u viãe prevoda na evropske jezike. prev. 121. N. U. e. 1968. Subjekt koji ubeœuje ne obeñava niãta kao protivuslugu. mogu se.). Kautiÿa. i danas se moæe reñi da su glavna suãtinska sredstva u spoÿnoj politici ubeœivaçe. J. po nekom od çe prihvañenom merilu. Nehru. moralna neispravnost uåeça o rasnoj nadmoñnosti. u: India Antiqua.suãtinskom i materijalnom smislu. savetnik industrijskog vladara Åandragupte (IV vek pre n. poæeÿno i ispravno. primeniti mireçe (sama). str. U çenom se uvodu obrazlaæe ãtetnost rasne diskriminacije pozivaçem na premise koje su zajedniåke svim ålanovima UN.65 Meœutim. nagrada. obiåno sadræe nabrajaçe razloga zbog kojih treba prihvatiti preporuke koje one sadræe u svom operativnom delu. Brill. kazna i prinuda. Iz istih razloga. Mysore Printing and Publishing House 1967.. Vidi prevod u: Ÿudske slobode i prava. kao ãto su ciÿevi proklamovani u Poveÿi UN. i daÿe. Sredstva u suãtinskom smislu Joãje jedan od najstarijih poznatih politiåkih pisaca. Kautilya’s Arthaãastra. ãto znaåi da mu subjekti meœunarodnih odnosa po pravilu pribegavaju kao prvom. moralom. uz iskÿuåivo koriãñeçe razloga (argumenata). a) Ubeœivaçe je sredstvo kojim jedan subjekt nastoji da drugoga uveri da treba da se ponaãa onako kako to prvom subjektu odgovara. ali se moæe objasniti i dobro shvañenim sopstvenim interesom strane koja se ubeœuje. ali raspolaæu velikom moralnom snagom. veñprema prilikama. koje druga strana prihvata. Ciÿ ubeœivaça je da se kod druge strane stvori uvereçe kako je traæeno ponaãaçe. Pre svega. Shamasastry. The System of Inter-State Relations and of Foreign Policy in teh Early Arthasastra State. ”1952. rasprava (bheda) i kazna (danda). 255 . uvodnom delu. i daÿe. obeñaçe. O Kautiqi i çegovom delu vidi X. u svom prvom. moæe biti u skladu s pravom. stoji u Arthaãastri.

emocije isto tako moæe ubeœivati. bilo tako ãto oba razmeçena obeñaça istovremeno poåiçu da se izvrãavaju.subjekte ne povezuje nikakva zajedniåka naåela. boÿe povezanim grupacijama subjekata. Pored loãih iskustava. naroåito ako je çime bio naveden na radçu åije se posledice ne mogu ukloniti. Karakteristiåan oblik u kome se ona utvrœuje jeste meœunarodni ugovor. koje se gradi i ruãi sopstvenom praksom u pogledu izvrãeça meœunarodnih obaveza. na meœunarodnoj konferenciji delegati dveju dræava mogu dogovoriti da ñe prvi podræavati predlog drugoga. Lako je. koja omoguñava koriãñeçe argumenata s oåekivaçem da ñe dejstvovati na sve ålanice meœunarodne zajednice. na primer. pa i meœunarodnoj. u kome se partneri obavezuju (obeñavaju jedan drugome) da ñe se u odreœenom razdobÿu ponaãati na opisan naåin. subjekt koji jednom ne ispuni obe-ñaçe dolazi u opasnost da çegova nova obeñaça ne budu prihvatana. ãto se daje neka 256 . vodi li opãteprihvañenom ciÿu) iz åega proistiåe i moguñnost obmane. S obzirom. ãto znaåi da drugoj strani zaista izgleda korisno. Ovde se pozivaçem na stavove. Kada je povereçe smaçeno. Tako se npr. Brojna su neispuçena obeñaça u istoriji meœunarodnih odnosa. dræave se ponekad moraju oslaçati na poverÿivu reå ãefa strane dræave ili vlade. veñse jednostavno daje reå da ñe se postupiti na izvestan naåin. Naravno. ãiri je krug razloga koji se mogu koristiti. To åini argumentisaçe u politici. povuñi ili izmeniti. razliåitim od nauånog dokazivaça. Ono. u uæem. moraju se pruæiti izvesna jemstva da ñe obeñaçe biti izvrãeno. protivi. kao i razlike u druãtveno-ekonomskim sistemima. izgledi za ubeœivaçe su slabiji. Meœutim. ono mora biti umesno. b) Obeñaçe je stavÿaçe u izgled koristi drugom subjektu ako se bude ponaãao na æeÿen naåin. tj. uvek moæe biti spora oko toga je li predloæeno ponaãaçe u skladu s opãtim razlogom (tj. ãto povlaåi izvestan rizik za primaoca. da se viãe ne moæe sluæiti ovim sredstvom. ukoliko ovaj podræava predloge prvoga. te se za to obeñava odgovarajuña protivusluga. uvereça ili ciÿevi. postoji svest o univerzalnim vrednostima. dakle. Da bi obeñaçe bilo uspeãno. Ono ãto je za ubeœivaçe bliskost u osnovnim pogledima. takoœe. I u mnogo znaåajnijim ali politiåki osetÿivim stvarima. predrasude. Druga strana treba. da bude pod utiskom da obeñalac moæe i hoñe da ostvari obeñaçe. treba da bude ostvarÿivo i uverÿivo. veñina se ne fiksira u meœunarodnim ugovorima. to je za obeñaçe povereçe. pak. Kao ãto smo pokazali. U ovom sluåaju se preñutno priznaje da ne postoji obaveza druge strane. Ponekad su oni van takve grupe neupotrebÿivi ili åak mogu da ãtete onome ko ih iznosi. kao i povezivaçem na proverene istine. na razliåite predmete obeñaça. Razmena obeñaça je svakodnevna pojava u meœunarodnim odnosima i povezana je s åesto pomiçanim naåelom uzajamne koristi. odnosno prividnog podvoœeça pod univerzalno naåelo neåega ãto se çemu. ideoloãke). uzroci nepovereça su i velike kulturne razlike (npr. shvatiti da argumenti koje jedna ålanica nekog vojno-politiåkog pakta iznosi drugoj ålanici ne mogu biti upotrebÿeni kada se æeli delovati na pripadnicu suprotnog bloka ili vanblokovsku zemÿu. u stvari. S druge strane. Obeñaçe deluje pre izvrãeça.

vrsta zaloge ili ãto izvrãeçe obeñaça garantuje neki treñi subjekt. 314. Pretçom se druga strana moæe navoditi na åiçeçe ili neåiçeçe. delo. nav. Takva je npr. cena previsoka. Ona takva neñe biti ako je sasvim blaga ili nesuvisla i. i daÿe. str. od kojih je Atina traæila da se stave pod çenu vlast pod pretçom da ñe inaåe biti nasilno pripojeni. i daÿe 67 Tukidid. ako se neæeÿeno ponaãaçe nastavi. pasivnost. 257 . Åak i kada su svi prethodni uslovi ispuçeni. Klasiåan. u praksi je najteæe proceniti hoñe li pretilac ostvariti pretçu koju inaåe moæe da ostvari. visoko formalizovan i pravno priznat oblik pretçe bio je ultimatum. da postupci kojima se preti zaista mogu da ãtete drugoj strani. pak. inaåe ñe pretça biti prazna. Pretilac treba da moæe da uåini ono ãto najavÿuje. da bi bila “uspeãna” s glediãta pretioca. s druge strane. 1947. Rat i meœunarodno pravo. Uz to. ukoliko se druga strana ne ponaãa na æeÿen naåin. loãe posledice popuãtaça su izvesne. bila pretça “masovnom odmazdom”. otkazivaçe ugovora. sastoji se u çenoj ostvarÿivosti. gde se pretilo primenom oruæane sile (ratom). Ako je ona nikakva. U stvari.” Smatra se da pretça. godine!). u meœunarodnim odnosima preti na maçe formalan naåin i maçe drastiånim delima. åesto gube iz vida oseñaj moralne ãtete na drugoj strani. onda pretça ma kako to paradoksalno zvuåalo nema dejstva jer druga strana oseña da je izloæena prostom hiru. znaåajnu ulogu u proceni posledica imañe okolnosti da je povinovaçe zahtevu poniæavajuñe. proterivaçe dræavÿana itd. postavÿa se pitaçe uverÿivosti pretçe.66Mnogo se åeãñe. Beograd. Racionalni odluåioci se obiåno ne opredeÿuju za prazne pretçe. 47. Tukidid je veñzabeleæio reåiti odgovor stanovnika Milosa. Ako je. Prva vrsta pretçe moæe se nazvati primoravaçem dok se za drugu odomañio izraz odvrañaçe. treba da ispuçava izvesne uslove. v) Pretça je stavÿaçe u izgled ãtete za drugog subjekta ako se ne povinuje zahtevu pretioca. a ishod sukoba nikada u potpunosti nije unapred poznat. Ona treba da bude stvarna. obustavÿaçe ekonomske pomoñi. recimo. dok poraz u otvorenom sukobu nije (setimo se samo 27. uskrañivaçe podrãke na meœunarodnim konferencijama. koje po prirodi stvari rado pribegavaju pretçama. ukidaçe carinskih i sliånih privilegija. koju je u spoÿnu politiku SAD bio ugradio dræavni sekretar Xon Foster Dales (John Foster Dulles) u doba 66 M. Drugi uslov koji pretça treba da ispuni. Nekada su pretçe sasvim uopãtene. kao ãto su. “za sve posledice iskÿuåivo biti odgovorna vlada dræave H. marta 1941. pretça nije uverÿiva jer ñe çeno ispuçavaçe nesrazmerno koãtati pretioca. kao ãto su poznate diplomatske formulacije o tome da ñe. meœutim. Åak i kada postoji izvesna razlika izmeœu traæenog ponaãaça i zapreñene kazne u materijalnom pogledu. Izvrãeçe svake pretçe ima za pretioca izvesnu cenu. ako se sama pretça ne razlikuje od traæenog ustupka. u koga primalac obeñaça ima viãe povereça. tj. str. ali ni ispitivaçe ostvarÿivosti nije lako. Radojkoviñ.67 Velike sile. Odbor za izdavaçe uxbenika Struånog udruæeça studenata prava.

Ona se svodila na to da ñe SAD za svaku promenu na periferiji svoje sfere uticaja. 1961. II. i da ñe se osvetiti “odmah. åak i kada okolnosti pokazuju da je reå o greãci. kao i kod povereça. 4. Ova se ocena moæe proãiriti na pretçu nuklearnim oruæjem uopãte. Hitler naviknut da se Velika Britanija usteæe od izvrãavaça i najblaæih pretçi nije ozbiÿno uzeo çenu garanciju nezavisnosti Poÿske i bio je iznenaœen kada mu je 1939. H. odluåioci nalaze da je åak i visoka cena izvrãeça nove pretçe maça od potpunog srozavaça ugleda i buduñe sposobnosti dræave da preti. odnos izmeœu vrednosti kojoj se teæi i cene izvrãeça pretçe ne moæe se uvek kvantitativno iskazati. makar i po cenu da izgleda iracionalan. ili ñe to bar tako izgledati drugoj strani. godine str. Izraelci su se odliåno starali da odgovore na svaki napad palestinskih komandosa. oni ñe biti skloni da ostvare pretçu koja je veoma skupa. Fleming. kada se obara svaki strani avion koji preœe u vazduãni prostor zemÿe.68 Bilo je jasno da SAD ne smeju da ispune svoju pretçu jer bi cena odræavaça proameriåke vlade u nekoj maloj azijskoj zemÿi mogla da bude izraæena u milionima izgubÿenih æivota ameriåkih graœana. 9. godine ipak bio objavÿen rat. preduzetim s namerom da se oda priznaçe çegovom proãlom ponaãaçu i tako podræi da nas68 D. kako piãe jedan ameriåki istoriåar. To je moglo da znaåi da ñe u sluåaju Komunistiåke revolucije u Burmi hidrogenskim bombama biti napadnuti Moskva i Peking! Meœutim. Allen & Unwin. da bi drugi subjekti bili uvereni da su u staçu da izvrãe svaku pretçu. januara 1976. London. upotrebom nuklearnog oruæja. åak i onda kada je u pitaçu unutraãçi prevrat. Prvo. ali isuviãe jednostavan. kvaru i nevremenu. åak i kada to nisu. tj. a uverÿive ne ostvare. 258 . Otuda se odluåioci povremeno pretvaraju da su iracionalni. Uverÿivost takvog ponaãaça teæi da se pojaåa i akcijom. Izizivaçe ovakvog utiska se pretiocu isplati. koja æeli da uveri susedne zemÿe da ñe se uvek pridræavati starozavetnog naåela “oko za oko. Neizvrãene pretçe u proãlosti. 69 Norveãko ministarstvo odbrane saopãtilo je 8. godine da su norveãke oruæane snage dobile nareœeçe da bez upozoreça napadnu svaku stranu podmornicu koja uœe u teritorijalne vode Norveãke. g) Nagrada se sastoji u postupcima povoÿnim po drugog subjekta. na primer. Zamena za glumÿenu iracionalnost je u nekim sluåajevima automatizacija izvrãeça pretçe. umaçuju utisak novih pretçi. Pa i tu moæe doñi do obrta: posle niza neispuçenih pretçi. “Kalkulisana iracionalnost” obeleæava ponaãaçe izraelske vlade. januara 1976. 680. time ãto se ono viãe ne stavÿa u zavisnost od neåije odluke te i najmaçi povod moæe da dovede do automatske reakcije. koji mogu dovesti dotle da se i neuverÿive pretçe ostvare. uticaj proãlo postupaçe pretioca. ne birajuñi pri tom ciÿeve i ne vodeñi raåuna o tome jesu li ærtve çihovih odgovora u bilo kakvoj vezi s napadom. SSSR i Kinu. Opaæaçe toga odnosa pod uticajem je subjektivnih åinilaca. smatrati odgovornim vodeñe socija-listiåke zemÿe. na primer. Tako.hladnog rata. bez provere i bez opomene. kod odluåilaca i javnosti proãireno uvereçe o ogromnoj opasnosti po osnovne vrednosti. kao npr. naroåito ako je vlada bila upadÿiva u “blefiraçu”. Odgovor koji se ovim nudi taåan je. “Politika”. “gigantska pretça sadræana u masovnoj odmazdi uplaãila je viãe Dalesove prijateÿe od çegovih neprijateÿa”. str. The Cold War and Its Origins. Ako je. sredstvima i na mestima po sopstvenom izboru”.69 Na ocenu uverÿivosti ima. zub za zub”.

Ãtaviãe. Etzioni. Ipak. i daÿe. str. i daÿe. Otuda se smatra sredstvom koje ne deluje nepovoÿno na meœunarodne odnose. IMPP. nego je ãtetila nagraœivaåu. 151. A New Strategy. predlagao u odnosima izmeœu SSSR i SAD. tj.tavi s çim. Tome su naroåito sklone velike sile. kod nekih teoretiåara preovlaœuje uvereçe da uzajamno nagraœivaçe moæe da bude jedini izlaz iz krajçe zategnute situacije. koji je dobio “gradualizam”. koje ÿubomorno åuvaju svoj ugled i svoju sposobnost da zastraãe. naravno. d) Kazna je nanoãeçe ãtete subjektu koji se nije ponaãao po voÿi kazniteÿa. 71 259 . ãto. To naroåito dolazi do izraæaja kada se nagraœuju transnacionalni subjekti ili pojedini odluåioci. 1962.. ne znaåi da je svaka takva kazna pravno ili moralno opravdana. Da bi ovu sumçu odbacio od sebe. Za kritiku vidi Deutsch. meœutim. te nagraœivaå oåekuje da ñe odluåioci nagraœenog subjekta prilikom donoãeça buduñih odluka da uzimaju u obzir interese nagraœivaåa u oåekivaçu çegove “zahvalnosti”. on moæe da poåne da se prema nagraœivaåu ponaãa maçe prijateÿski. The Hard Way to Peace. 1977. Priroda kazne ne za-visi od toga je li unapred najavÿena. Nafta i spoÿna politika arapskih dræava. na izgled. proklamuju nameru da obustave pomoñsvim zemÿama koje u Generalnoj skupãtini glasaju za predloge “protivne interesima SAD”. U doba hladnog rata ovakav se izlaz. Tako SAD npr. Pobude za kaæçavaçe mogu biti traæeçe zadovoÿeça ili osveta. Tako su npr. arapske zemÿe-izvoznice nafte krajem 1973. Nagraœeni se izlaæe opasnosti da bude predstavÿen kao plañenik i agent na-graœivaåa i da tako izgubi ugled. ãto ñe prva opet nagraditi neåim znaåajnijim. ali se kao çen racionalni ciÿ moæe oznaåiti samo nastojaçe da se neæeÿeno ponaãaçe izmeni. da poniãti utisak da ñe se ona miriti sa “svrãenim åinom”. npr. New York Collier. jedna strana oslobodi uhapãene dræavÿane druge. No. Ova ocena izvrãena je povodom stava tih zemaÿa u arapskom sukobu s Izraelom ali takav stav nije bio uslovÿen oåekivaçem nagrade.71 Nagrada moæe. ne preostaju druga sredstva sem prinude. Nagrada po pravilu ne sadræi pritisak i ne podrazumeva upotrebu sile. str. jer deluje kao odmazda za postupke koje je kaæçena strana mogla preduzeti ne znajuñi da pogaœaju interese kazniteÿa. str. 70 V. 95. Izvrãeçem pretçe subjekt sa sebe otklaça nepovoÿne posledice.70 Nagrada ima i dejstvo preñutnog obeñaça buduñih nagrada. Prava nagrada nije isto ãto i izvrãeçe obeñaça jer na çu nagraœivaå nije ni u kakvom smislu obavezan. u kojoj. koje bi se inaåe mogle pojaviti u odnosu na druge subVekariñ. delo. godine nagradile one zemÿe koje su svrstale u “prijateÿske” neometanom isporukom nafte. A. Beograd. kao ãto je povlaåeçe trupa sa granice ili demobilisaçe izvesnog broja vojnika. Kazna koja je usledila posle neobaziraça na pretçu ima sa stanoviãta kazniteÿa åvrãñu logiku. 81. nav. To je u stvari razmena gestova kao pokazivaçe dobre voÿe za primenu drugih sredstava: kad. je li ispuçeçe pretçe ili ne. odmazda moæe imati svoju unutraãçe-politiåku svrhu: ona treba da pokaæe åvrstinu vlade u oåima nezadovoÿnog domañeg javnog mneça. nenajavÿena kazna je iracionalna. ova ñe je nagraditi osloboœeçem neãto veñeg broja çenih dræavÿana. nepovoÿno da se odrazi i po nagraœenog i po nagraœivaåa. åime nagrada ne samo da nije postigla svrhu. itd.

treñe nimalo. koja zapreti miru. ona je bila apstraktna: sada se konkretizuje u obliku izgubÿenih æivota. koju treba da pruæi strana koja je izazvala rat.jekte. a u tome se ne uspeva lako. druge malo. nestaãice. neke ålanice trpe mnogo. koje se sastoje u niãteçu posledica krãeça norme. Ove kazne imaju jasan ciÿ: kaæçena dræava treba ãto pre da prestane s ponaãaçem protivnim Poveÿi Ujediçenih nacija. kazne. “Veselin Masleãa”. cena izvrãeça kazne imala u vidu. koji ãtiteñi svetski mir i bezbednost moæe kazniti svaku dræavu.72 U sadaãçe vreme. Nikolajeviñ. Kazna treba da posluæi opãtim interesima onda kada ima prirodu pravne sankcije zbog krãeça meœunarodne norme. retributivnim sankcijama za povredu opãtih interesa raspolaæu meœunarodne organizacije. Iza uproãñene predstave o “krivoj” dræavi ili drugom subjektu leæi åiçenica da ona nije monolit. ona bi trebalo çih da dostigne. sankcijama koje u blaæim sluåajevima ne povlaåe upotrebu oruæane sile. pretrpÿene ãtete. prirodu kazne imaju samo retributivne sankcije. boÿe reñi osvete pobednika. meœutim. Skoro sve one mogu da iskÿuåe svoju ålanicu ili da suspenduju neka çena ålanska prava. 260 . a ne one restitutivne. ona moæe da izazove nacionalni prkos. Poveÿe UN). Uåinak kazne ñe u ovom sluåaju biti onakav kakva je bila pretça. nastaje sliåna diferencija. te mutatis mutandis vaæi ono ãto smo ranije o çoj napomenuli. povrañaju u preœaãçe staçe ili naknadi ãtete. Restitutivne su sankcije one o kojima odluåuje Meœunarodni sud pravde (uz pristanak dræava u sporu). Ãto je vaænije. Umesto toga. Taånije reåeno. povredi mir ili preduzme akt agresije. Opaæaçe kazne je od strane kaæçenog sta-novniãtva onda u toj meri izvitopereno (a tome monopol informisaça “kaæçene” vlade samo moæe da doprinese) da je çen efekat obratan: umesto da oslabi i svrgne reæim koji vodi nepoæeÿnu politiku. Na strani kaæçenoga. Reparacije. mræçe itd. neki druãtveni slojevi i neke generacije stradaju viãe. koji oåekuju çegovu pomoñ. 41. ako se ogreãi o odredbe statuta. koje predstavÿaju naknadu ratnim operacijama nanete ãtete. saveznike. B. Najjaåa ovlaãñeça u tom pogledu ima Savet bezbednosti Ujediçenih nacija. i to najpre i najviãe çegove ekonomski i socijalno najugroæenije delo-ve. åija se intervencija u teãkim åasovima oåekuje kao spas. na primer. i 42. U savezu ili meœunarodnoj organizaciji. Razlog koji je u samom kazniteÿu sastoji se u posledicama koje se u stadijumu pretçe nisu mogle sasvim predvideti. a neke maçe. te su ispoÿavale i osobine. kao i reparacije. Dok se tada. Sarajevo. a u teæim predstavÿaju vojnu akciju protiv dræave prekrãioca (ål. ispostavÿa se da je cena nejednako rasporeœena: u dræavi. koja izraæava i ãtiti univerzalne vrednosti. moguñe protivnike i niz ostalih subjekata u åijim bi oåima mogli da mu opadnu ugled i uverÿivost. odreœivane i primeçivane nedosledno. 1956. Kazna moæe delovati protivno kazniteÿevom oåekivaçu iz mnogih razloga. kaznene mere pogaœaju stanovniãtvo u celini. ksenofobiju i okupÿaçe oko ranije nepopularne vlade. a oni su i onako imali najmaçe uticaja na politiku zbog koje se primeçuje kazna. Ako su kaznu “skrivili” odluåioci. 72 Reparacije su.

Dræave se. gde. dok odgovor na çu to prestaje da bude. Meœunarodni kriviåni tribunal.74 Individualizovane kriviåne sankcije za povredu meœunarodnog prava dræava moæe izricati putem svojih organa i pojedincima. i daÿe. V. sastavÿenim od sudija koje su odredile pobedniåke zemÿe. Wegovu funkciju vrãe ad hoc sudovi za pojedine situacije. Degan. Vasilijeviñ. 1980-81. one koji su doneli i izvrãavali odluke protivne meœunarodnom pravu. Beograd. 151. ukoliko je to predviœeno meœunarodnim ugovorima i obiåajima. meœutim. U oruæanom sukobu vaæi pravilo da represalija ne sme po intenzitetu nadmaãiti prekrãaj i da mora prestati kada postigne svrhu. koju represalije sadræe (kao i sve kazne koje primeçuju same dræave) nastoji se da se represalije u miru dopuste samo u najmaçoj meri: u svakom sluåaju. koji su izricaçem presuda prestali da postoje. V. kada je usvojena Konvencija o spreåavaçu i kaæçavaçu zloåina genocida. Najkrupnijim preæivelim i uhvañenim liånostima nacistiåke Nemaåke i militaristiåkog Japana suœeno je posle Drugog svetskog rata pred meœunarodnim vojnim sudovima. U ratu to znaåi da se zarobÿeni neprijateÿ ne sme kaæçavati samo zato ãto ratuje na protivniåkoj strani. Jedna vrsta takvih sankcija su represalije. ali se ne moæe izbeñi uticaj çihovih posebnih interesa. tj. ali se to moæe åiniti i u odnosu na strance. Represalije su najåeãñe u oruæanom sukobu. ako se uspostavi stalni meœunarodni kriviåni sud da bi izricao kazne svim pojedincima koji se ogreãe o æivotne meœunarodne interese. str. Smatralo se da ñe se uåinak ove vrste sankcija pojaåati. u tome nema niåeg izuzetnog. Prometej. 73 Do sada su uspostavÿeni ad hoc tribunali za bivãu Jugoslaviju i Ruandu. jer se sastoje u oduzimaçu osnovnih dobara. doduãe. Zbog toga radça koja je povod za represaliju ostaje nezakonita.U æeÿi da sankcije pogode prave krivce. 1996. u ovom sluåaju smatraju agentima meœunarodne zajednice. Zbog opasnosti od eskalacije.73 Usled nerazvijenosti meœunarodnog sudstva. Kada su u pitaçu sopstveni dræavÿani. predviœeno da krivcima moæe suditi meœunarodni sud. Veñje 1948. koje predstavÿaju isto-vrsan odgovor pogoœene dræave na protivpravne akte druge dræave. pojedincima åija je krivica dokazana. izraæene u normama meœunarodnog prava. godine. s ciÿem da se ova posledça natera da poãtuje pravo. tada je zabraçena represalija upotrebom sile. primena retributivnih sankcija u meœunarodnim odnosima joãuvek je preteæno u rukama samih dræava. Represalije u meœunarodnom pravu. sa svim opasnostima koje odatle proistiåu. “Zbornik Pravnog fakulteta u Mostaru”. 261 . 74 Postoje i druga ograniåeça. koje najviãe liåe na kriviåne sankcije u unutraãçem pravu. a pri tom izbeñi prigovori da je u pitaçu osveta pobednika. Œ. æivota i slobode. joãdoãlo. Wima su izricane kazne. Ovi sudovi bili su privremeni organi pobedniåkih dræava. u novije vreme se nastojalo i povremeno uspevalo da se pred meœunarodne sudove izvedu pojedinci. Do uspostav-ÿaça takvog suda nije. pored funkcije sankcije imaju da onemoguñe prednosti koje bi prekrãilac stekao zato ãto se ne oseña sputanim pravilima ratovaça.

Ovaj stav se u posledçe vreme izmenio i primena prinude se obeshrabruje. nuæni pratilac meœunarodnih odnosa. Politika sile u meœunarodnim odnosima. Jaka i dobro ureœena dræava ne dopuãta sebi podreœenim subjektima da vrãe prinudu. 82. Dok dræava ima monopol na prinuœivaçe. koja ne mogu da ostvare obrañaçem viãim organima. U izvesnim situacijama subjekti meœu sobom neometano i nekaæçeno primeçuju prinudu. u meœunarodnoj zajednici nema. Najblaæi primer samopomoñi je svrãeni åin (fait accompli). umesto prinuœenog. i po miãÿeçu mnogih teoretiåara. 262 . tako da izgleda da ove nema mada je sama dræava vrãi uvek kada dobrovoÿno pristajaçe ili strah od sankcije nisu postigli potrebno dejstvo. Pored toga. ãto predstavÿa pojavu koja se ni u mnogim savremenim dræavama ne moæe u potpunosti izbeñi. ali su okolnosti takve da se i legalna primena prinude joãuvek nalazi u rukama svih subjekata.ali moæe biti izveden pred sud dræave åije su ga snage zarobile i kaæçen ako je prekrãio pravila ratnog prava. 1966. Stoga odseåne granice izmeœu prinude i dejstva teãke pretçe ili kazne nema. na æalost. Kao politika sile. svaka dræava duæna je da kazni izvrãioca zloåina genocida. 75 R. nego ga na to primorava ili æeÿene postupke umesto çega preduzima prinuditeÿ. kao u dræavi. subjekti meœuna-rodnih odnosa takav monopol ne priznaju nijednom izmeœu sebe. Stojanoviñ. ona je stalni. pak. U stvarnosti. Postojaçe dræava dosadaãçih formacija dovodilo je neprekidno do primene sile “onda kada stepen i oblik meœuzavisnosti ne dozvoÿava jednoj strani da kroz poãtovaçe interesa druge strane pribavi za sebe koristi neophodne za svoj opstanak ili razvoj”. str. u meœunarodnim odnosima se prinuda koristi slobodno izmeœu subjekata. Podatak kako meœunarodno pravo zabraçuje primenu sile i ne priznaje vaÿanost obaveza prihvañenih pod prinudom ne znaåi. sve do najnovijeg vremena verovali su da je çihovo pravo na prinuœivaçe bitna oznaka suverenosti i posledçi i najvaæniji naåin da doœu do svojih prava. da prinude u meœunarodnim odnosima nema.75 Nekada se ide i dotle da se koriãñeçe pri-nude smatra za bitnu razliku izmeœu meœunarodnih politiåkih odnosa i takvih odnosa unutar dræave. bez obzira gde je delo izvrãeno i åiji je on dræavÿanin. postiæe æeÿenu promenu. dok je unutar dræave zabraçena i onemoguñena postojaçem vrhovnog autoriteta. prinuda je kombinacija neposrednog fiziåkog pritiska s teãkim pretçama. sraåunatim na to da subjekte potpuno onesposobe za otpor. JRMP. koji se ostvaruje onda kada prinuditeÿ svojevoÿno i bez iåijeg pristanka meça postojeñe staçe. Treba se åuvati takvih preteranih pojednostavÿeça. Ãtaviãe. On time situaciju naglo okreñe u svoju korist. ãto dovodi do utiska da je u meœunarodnim odnosima ima viãe. koga. ne nailazeñi pri tom skoro ni na kakav otpor. f) Prinuda je sredstvo koje se bitno razlikuje od svih do sada opisanih po tome ãto iskÿuåuje opredeÿivaçe subjekta na koga je primeçeno: on se ne navodi na æeÿeno ponaãaçe. Prema takvom shvataçu. Prinuda se ispoÿava kao samopomoñonda kada prinuditeÿ sam.

podloæan fiziåkom zahvataçu i odvojiv od ostalih odnosa s prinuœenim. III. 127. çihovom iznenadnom zaposedaçu. godine. Vojno-izdavaåki zavod. Praãkim ugovorom o miru Austrija se po-vukla iz nemaåkih poslova i ustupila Pruskoj pokrajine Ãlezvig i Holãtajn. na åelu s Bizmarkom. jula 1866. 3. 1968. te radi povrañaja mora da primeni veñu meru prinude ponekad se. posedajuñi. Bofr. demilitarizovanu rajnsku oblast. delo. prinuœivaå pribegava ratu s ograniåenim ciÿem. veñse pojavÿuje potreba da se skrãi voÿa druge strane. Dva dana posle potpisivaça Senæermenskog mira s Austrijom. jer ona u çemu nije bila fiziåki nego politiåki i pravno prisutna i mogla je da se povuåe samo uz svoj pristanak. æelela je. uzastopce. 77 U napadu je uåestvovao i Izrael. koji se nasilno okupirao. 12. Austriju i Åehoslovaåku i zastajuñi svaki put da bi svetu podelio obeñaça kako nema daÿih teritorijalnih pretenzija. meœutim. 263 . ali viãe od toga da je iskÿuåi iz Nemaåkog saveza. Prinuditeÿ se onda nada da ñe vreme legalizovati promenu.78 76 Kako zapaæa A. uãla je tako u sporna podruåja o kojima je trebalo raspravÿati izmeœu Italije i dræave SHS. doduãe. ãto se brzo desilo u bici kod Sadove. pripadaçe Italiji bilo sasvim priznato. primeçujuñi veñu meru prinude da bi traæeno dobro oduzeo od çegovog dræaoca. Rimskim ugovorom od 1924. obeñaça) radi konsolidacije steåenoga.77 Samopomoñse zameçuje iznudom onda. da se primora na ustupke. kao. koje jedino ona sama moæe dati. svako ovo zauzimaçe objavÿeno je u roku od 48 åasova “ãto odgovara minimalnom vremenu za reagovaçe meœunarodne politike”. åije su pobude bile neãto drukåije. Austrija je. Obiåno je u pitaçu bio komad teritorije. Primenom ovakvog manevra Hitler je postigao znaåajne rezultate. koja ranije nije bila obeñana ovoj zemÿi. I Rijeka. godine napale Egipat s ciÿem da zauzmu zonu Sueckog kanala. 78 Potemkin. morala biti poraæena u pravom ratu. Niz uzastopnih svrãenih åinova naziva se u strategiji “taktikom salame” ili “manevrom artiåoke” i sastoji se u biraçu slabih mesta. grupa italijanskih iredentista pod voœstvom pesnika Gabriele Danuncija (D’Annunzio) zaposela je Rijeku i dovela do promene staça u korist Italije. kako bi Pruska obezbedila hegemoniju meœu nemaåkim zemÿama. dakle. kada se ne prisvaja konkretan. uåiçeno ne moæe sa svim ni ispraviti.jer se oãteñena strana od branioca pretvara u napadaåa. da Austriji oduzme neke posede. Faktiåki posed Italije je. Pruska nije mogla da nasilno “izbaci” Austrijuiz Saveza. str. Pruska vlada. Beograd. na primer. ãto je viãe trajao. bivao jaåi: prvobitno je Rijeka imala da postane slobodan grad da bi konaåno. septembra 1919. 444. da bi se odmah potom preãlo na koriãñeçe drugih sredstava (argumenti. onda kada su Velika Britanija i Francuska 1956. Uvod u strategiju.76 Ukoliko se zahtev ne moæe ostvariti svrãenim åinom. Obe ove okolnosti vide se na primeru austrijsko-pruskog rata od 1866. str. opipÿiv predmet. a to se deãava onda kada je otpor jak i kada se promena ne moæe postiñi za kratko vreme. nav. godine.

Takav se ciÿ. zauzimaçem çegove teritorije. u ubeœeçu da opasnost koja dolazi od Nemaåke nije svodÿiva samo na grupu na vlast ili nacistiåku stranku. Austrougarska je napadom na Srbiju samo ubrzala svoju propast. Pokreti otpora u zemÿama okupirane Evrope pokazali su da sile osovine i pored velike poåetne nadmoñi ne mogu da ostvare svoj ciÿ. “Vojno delo”.79 Sa glediãta prinuœivaåa prinuda je uspela ako posle izvesnog vremena suprotna strana.Iznuda nije usredsreœena na neposredno oduzimaçe i ona ugroæavaçem protivnikovih dobara treba da dovede do æeÿenog ponaãaça. koji se sastojao u prisajediçavaçu velikih oblasti radi eksploatacije zemÿiãta i ÿudi. No. kako to istiåe znameniti vojni teoretiåar Klauzevic (Clauseçitz). proglasila je u toku Drugog svetskog rata da se neñe zadovoÿiti niåim do bezuslovnom predajom te dræave. prinuœivaå ñe nastojati da kod prinuœenog izazove takve promene koje ñe izbaciti na povrãinu nove odluåioce. str. Ako to nije moguñe. Tada on nastoji da primeçuje pri-nudu sve dok mu se drugi subjekat u potpunosti ne preda i prepusti se çegovoj voÿi. Samim zaposedaçem ne stiåe se lojalnost stanovniãtva. na strani prinuœivaåa moæe da nastane uvereçe da smena na vlasti nije dovoÿna garantija da ñe çegovi zahtevi biti ispuçeni. i sastoji se u teæçi da se promeni druãtveno ureœeçe napadnute zemÿe i pogled na svet çenog stanovniãtva. To su morale da priznaju i kolonijalne i imperijalistiåke sile posle Drugog svetskog rata. U meœunarodnom pravu ovakva predaja ima oblik opãte bezuslovne kapitulacije. Kada se odluåuje o primeni prinude. I konaåno. postiæe uniãtavaçem protivnikove vojne sile. fon Klauzevic. Srodan s ovim je i ciÿ da se prinuœeni ukine kao subjekt meœunarodnih odnosa. S druge strane. i antihitlerovska koalicija. i pored prividne pobede na bojnom poÿu prinuda ñe biti neuspeãna zato ãto. Ovakva pri-nuda ima najåeãñe oblik intervencije. gde se meœunarodno nasiÿe meãa s unutraãçim. kojom bi joj pokoreni narodi bili ostavÿeni na milost i nemilost. ili kao takvo predstavÿa. ãto se postiæe trajnim akcijama”. pristane na zahteve koje u poåetku nije prihvatila (kao u malopreœaãçem primeru). Kada nije u pi79 K. obiåno se gube iz vida çeni nedostaci za samog prinuœivaåa. U svojim osvajaåkim pohodima hitlerovska Nemaåka je teæila potpunoj pobedi. koje partizanskom borbom ili graœanskim otporom åini zavojevaçe iluzornim i praznim. Uprkos tome. nanoãeçem opãte ãtete i ãto je po çemu najvaænije iznurivaçem: “postepenim iscrpÿivaçem fiziåke snage i voÿe. 1951. koja bi omoguñila da se u odnosu na nemaåko druãtvo preduzmu razliåite mere prevaspitavaça i osposobÿavaça za æivot u meœunarodnoj zajednici. ima dobara koja se ne mogu steñi prinudom. 59. veñda ima duboke korene u nemaåkom militarizmu i na-cionalizmu. u novije vreme je ciÿ primene prinude sve åeãñe ideoloãki. O ratu. Ovo se sredstvo moæe okrenuti protiv samog napadaåa i ugroziti i one vrednosti koje je on dotle nesumçivo posedovao. da mu popuste. spremne. Beograd. suprotno verovaçima velikih sila i teoretiåara sile. u suãtini nepromeçena. 264 .

materijalna dobra i nematerijalne vrednosti. koji mogu uåestvovati i u primeçivaçu odluka.taçu podrãka nekom jakom i razvijenom autohtonom pokretu. Od inkvizicije do najnovijih ideoloãkih obraåuna u Vijetnamu i Åileu muåeçe i surovi oblici usmrñivaça primeçuju se u uzaludnom naporu da se prepoznati nosioci suprotnih uvereça ponize i odstrane. prinuda je neminovna onda kada je staçe u kome se nalazi jedna grupa ÿudi nepodnoãÿivo a sistem je takav da ne pruæa puteve za neprinudno postizaçe odgovarajuñe promene. Prinuda je najmaçe pogodno sredstvo za stvaraçe i meçaçe ubeœeça. Otuda meœunarodno pravo dozvoÿava samoodbranu. npr. preko kojih se utiåe na zbivaça. uåesnici u meœunarodnim skupovima itd. kao pregovaraåi. Vaænu ulogu meœu çima igraju naprave za komuniciraçe. a da se çihovi neidentifikovani istomiãÿenici zastraãe. razlog je u çenoj nemoñi. prinuda teæi da bude pojaåana i da dobije naroåito teãka obeleæja. jer su to zbiÿa instrumenti. samostalnu i kolektivnu. celo stanovniãtvo je angaæovano u primeçivaçu spoÿno-politiåkih sredstava (opãtenarodni rat). Ovo objaãçava izuzetnu svirepost nekih unutraãçih ideoloãkih sukoba i odgovarajuñe tendencije koje ispoÿavaju meœunarodni sukobi ove prirode. Pored toga. a ostali posrednici su samo oruœa kojima oni rukuju. obeñaça ili pretçe. kojima se prenose poruke na daÿinu. Da bismo izbegli terminoloãku zbrku. 265 . ovakva sredstva ñemo nazvati posrednicima. veñpredstavÿa spoÿno nametaçe. 3. posrednici mogu biti ÿudi koji su u sluæbi subjekta (npr. a) Ÿudska biña su osnovni posrednici u primeçivaçu spoÿno-politiåkih sredstava. U trenucima kada se subjekt meœunarodnih odnosa izuzetno napreæe. koje nuæno mora da dovede do trajnog poremeñaja meœunarodnih odnosa. preko kojih se u stvari deluje u meœunarodnim odnosima. pa i oåajniåkim merama. pa tako posreduju argumenti. Ovi se posrednici mogu podeliti u tri grupe: ÿudska biña. subjektu meœunarodnih odnosa treba da su na raspolagaçu i sredstva u materijalnom smislu reåi pomoñu kojih ñe se u stvarnosti izazivati pojave åije se znaåeçe svodi na veñopisanu suãtinu. dræavni sluæbenici) ili oni koji to nisu. Iako je prinuda opasno sredstvo. strani na koju se primeçuje prinuda ne ostaje niãta drugo do da prinudom brani svoja osnovna dobra. Naroåito su karakteristiåna za meœunarodne odnose oruœa za razaraçe. ne moæe se poreñi da je çena primena u meœunarodnim odnosima joãuvek u nekim sluåajevima opravdana i neminovna. Sredstva u materijalnom smislu posrednici (instrumenti) Dok su sredstva o kojima je do sada bila reå osnovne suãtinske metode za postizaçe odreœenog ciÿa. Bez çih su ova sredstva mrtva. Ma kako to paradoksalno zvuåalo. Otuda onaj koji je reãen da samo prinudom nameñe uvereça u svojoj osujeñenosti pribegava sve surovijim. b) Materijalna dobra koja sluæe kao posrednici veoma su raznovrsna i nemoguñe ih je sva nabrojati. Pre svega i sasvim logiåno. koje strahom od smrti i telesnih patçi treba da utiåu na duh.. oruœa. a Poveÿa Ujediçenih nacija predviœa preduzimaçe kolektivnih prinudnih mera protiv agresora. Pored samih odluåilaca.

Postupci preteæno vezani za komuniciraçe Ovo su postupci kojima je zajedniåko nastojaçe da se preko odgovarajuñih posrednika prenesu takvi sadræaji koji druge subjekte treba da uvere da se ponaãaju onako kako to odgovara subjektu koji primeçuje takav postupak. simboli. u meœunarodnim odnosima su se ustalile i dobile posebna imena. S obzirom na to da se u modernoj dræavi pregovaraçem s drugim meœunarodnim subjektima bave posebno obuåeni ÿudi. 266 . umetniåke poruke itd. kao i osobÿe razliåitih znaça i profesija. jer nema subjekta koji je pri tom pasivan primalac saopãteça. a uskrañivaçem kaæçavati. obeñava. v) U nematerijalna dobra spadaju sadræaji koji se prenose jezikom ili drugim znakovima i preko ÿudi ili materijalnih oruœa. Pregovaraçe. zahteva. u ovakve posrednike ulaze i dobra koja åine ekonomski potencijal dræave. pregovaraçe i meœunarodna propaganda. Pregovaraçe se sastoji u slaçu poruka spoÿnopolitiåkim odluåiocima. Prema tome da li se u prvom redu deluje na odluåioce ili na stanovniãtvo. Spoqnopolitiåki postupci kombinacija sredstava i posrednika U meœunarodnoj politici se suãtinska sredstva vrlo retko primeçuju u åistom vidu. u ciÿu da se oni navedu na donoãeçe odgovarajuñih odluka. ni prinuda ne ispoÿava u åistom vidu veñ. a neke takve kombinacije. pronalasci. u ratu se ne primeçuje samo prinuda. razlikuju se dva glavna postupka ove vrste. Pored toga. 4. nego i brojna druga materijalna i nematerijalna dobra. grupiãuñi ih prema sredstvu ili posredniku koji u çima preovlaœuju. mogu se otkrivati i primeçivati novi. a od posrednika se ne koriste samo oruœa za razaraçe i ÿudi koji çima rukuju. moralna i pravna pravila. U ovom odeÿku ispitañemo neke od onih koji su uobiåajeni. Meœutim. Sredstva i posrednici se kombinuju tako da bi se postigao najveñi uspeh. uglavnom. pregovaraçe je u stvari razmena predloga. Isto tako. preti i nagraœuje. Kako je ovaj postupak obostran. znaça. obaveãteça. åijim se pruæaçem drugi subjekti mogu nagraœivati. industrijski proizvodi i kapital.oruæja. ono se naziva i diplomatijom. pomoñu kojih se uglavnom ostvaruje prinuda. jer su diplomati najåeãñi pregovaraåi. A. na primer. kroz postupak nazvan ratom. licence. Tako se. verske dogme. ali se çihovim postojaçem moæe pretiti i obeñavati. argumenata i pitaça neposrednim ÿudskim dodirom ili komuniciraçem preko odgovarajuñih naprava. koje se mogu nazvati spoÿnopolitiåkim postupcima ili tehnikama. mu-nicija i transportna sredstva. Pored veñpoznatih postupaka. To su. pored ostalog. ideoloãke postavke. pri tom se ne koristi samo jedna vrsta posrednika. Mada su najåeãñe pogodna za argumentisaçe i ubeœivaçe. patenti. ova dobra mogu da se koriste radi pretçe ili nagra-œivaça. kao ãto su sirovine. pojmovi. veñse i daÿe argumentiãe.

Bartoã. potreba da teritorijalizovane grupe ÿudi stupaju u povremene dodire preko svojih predstavnika osetila se veoma rano. taåno je da su diplomati joãuvek najåeãñi ÿudski posrednici u postupku pregovaraça. AlgerB. i to izmeœu italijanskih gradova-dræavica. Diplomata je stalno prisutni predstavnik jedne dræave u drugoj dræavi. i obrnuto. postavÿena su i åvrsta pravila koja se tiåu diplomatskog predstavÿaça. Pattern of representation in national capitals and intergovernmental organisations. Ovakvi izaslanici ili glasnici starali su se o tome da se sporazumno urede odnosi u onim oblastima gde su te grupe dolazile u dodir ili da se reãe sporovi koji bi zbog toga nastali. preteåa kasnijih ministarstava inostranih poslova. koji podrazumeva stalno prisustvo predstavnika jedne dræave u prestonici druge dræave. Meœunarodno javno pravo. dakle 26%. mada je diplomatija samo jedno od sredstava te politike. od moguñeg 14. povodom viãestrane diplomatije. Polovinom narednog veka u Francuskoj se javÿa i stalan dræavni ured za odnose s inostranstvom. Tek je u XV veku zbog pojaåanih meœudejstava ovo predstavÿaçe izmeœu dræava postalo stalno. U novije vreme postoje i smatraju se diplomatima i stalni predstavnici dræava kod meœunarodnih javnih (vladinih) organizacija. Maçe i siromaãnije dræave ne mogu da podnesu teret izdræavaça preko sto osamdeset diplomatskih predstavniãtava. “Kultura”. åijim odluåiocima prenosi i tumaåi poruke svoje vlade da bi ih naveo da shvate çene interese i çenu politiku i ponaãaju se onako kako to çima pogoduje. ali to zbog broja postojeñih nezavisnih dræava u potpunosti nije moguñe. a o çihovoj pregovaraåkoj ulozi biñe reåi neãto kasnije. 431. zaãtita domañih graœana itd. Ova izaslanstva su dugo bila povremena. Drugo pod diplomatijom podrazumeva skup profesionalnih sluæbenika za odræavaçe meœunarodnih odnosa i sve ãto oni rade. razvijene zemÿe imaju veñi broj osobÿa u svojim diplomatskim predstavniãtvima od zemaÿa u razvoju. koji nas ne zanimaju na ovom mestu. II Beograd. Meœutim. Na Beåkom kongresu od 1815. str.). Jedno se izjednaåava sa spoÿnom politikom uopãte. Treba imati u vidu da reå diplomatija ima i druga znaåeça. 267 . i daÿe. Osnovna potreba za stalnim predstavnicima nastala je zbog sporosti i slabosti meœunarodnih komunikacija. godine.Pregovaraçe i diplomatija. str. 81 Prema jednom istraæivaçu. 647. izvrãenom 19631964. Meœutim. veñje o çima reå u drugim odeÿcima.80 Svaka dræava nastoji da bude zastupÿena kod svake druge dræave. ali su çihove funkcije neãto drukåije.161 diplomatskog predstavniãtva postojao je samo 3. 1956. Neposredno op-ãteçe izmeœu vlada bilo je oteæano 80 Podrobno o razvoju ustanove diplomatskih predstavnika vidi M.712. Danas je taj postotak verovatno joãniæi. te se zadovoÿavaju misijama u glavnim gradovima najveñih dræava i u susednim zemÿama. Naime. i daÿe. Ch. “World Politics” 1967. koja u osnovi vaæe joãi danas.81 Iz istih razloga. joãi pre nastanka dræave. pa su u çima u sredçem veku ne retko uåestvovali i najviãi odluåioci odnosno monarsi. obaveãtavaçe. Brams. U XVIII veku su sve tada postojeñe dræave veñobuhvañene isprepletanim bilateralnim sistemom diplomatskih odnosa. diplomati mogu imati zadatke koji se razlikuju od pregovaraça (npr.

iako su izgubile razlog za postojaçe. uticajne liånosti iz najviãih slojeva. New York. ãto je diplomatima donelo prestiæ koji ih i danas u izvesnoj meri prati. koji su mistifikovali svoju veãtinu. åestim neposrednim susretima vrhunskih odluåilaca. poboÿãaçem transportnih sredstava. da se zadræimo samo na prego-vorima. Takav pasivni diplomata pribliæava se. Zbog toga ãto su diplomatski predstavnici izgubili raniju samostalnost. poruke koje se ãaÿu neophodno prilagoditi uslovima i stilu sredine koju povremeni posetilac ili liånost s druge strane telefonske ili telegrafske linije ne moæe poznavati. Za takvu liånost bile su dovoÿne povremene opãte instrukcije. ne hajuñi za demokratsku kontrolu. upuñuju delegati koji takva znaça poseduju u veñoj meri od opãte obrazovanih diplomata. kao i u svakoj dræavnoj sluæbi. preko kojih se poruke neposredno mogu prenositi izmeœu odluåilaca razliåitih zemaÿa. The Free Press. a pravi pregovaraå je u stvari onaj koji se diplomatom kao glasnikom koristi. str. kada su diplomati bili sinovi uglednih. da dræave joãuvek ne mogu da se odreknu stalnog zastupaça kod drugih dræava jer je. meœutim. neke se “proverene” a zastarele forme koriste samo zato ãto su uhodane. koja sadræi latentnu tendenciju ka birokratizaciji. Principles of World Polities. koje je on prema potrebi mogao srazmerno slobodno da tumaåi u duhu opãtih interesa svoje zemÿe. 82 G. mahom aristokratskih porodica. 268 . kada je reå o pregovorima koji iziskuju posebna struåna znaça. po pravilu. u stvari.82 Takva primedba je delimiåno taåna. U svakom slu-åaju. Prisustvo stalnog predstavnika omoguñavalo je bræu razmenu poruka i lakãe postizaçe sporazuma. Ove su okolnosti navele neke teoretiåare da tvrde da je diplomatija izgubila svaki znaåaj i da se odræava samo zahvaÿujuñi istoriskoj inerciji. jer su vlade doãle u moguñnost da u veoma kratkom roku svojim predstavnicima ãaÿu vrlo podrobna uputstva. tako da dræava u svakom trenutku moæe na svako mesto da poãaÿe za tu priliku najpogodnijeg i najsposobnijeg pregovaraåa. ÿudi koji zaista imaju ovlaãñeça da elastiåno tumaåe politiku svojih dræava i da se u çihovo ime obavezuju. ãefova dræava. ali je podrazumevalo da diplomatski predstavnik ima ãiroka ovlaãñeça da iznosi stav svoje vlade i da se u çeno ime obavezuje. a delimiåno se odnosi na jedan stereotip diplomate koji se razvio u XIX veku. i daÿe. ista okolnost doprinela je tome da se. od kojih ovi. opet. ne mogu odstupati pravdajuñi to kratkoñom vremena. predsednika vlada i ministara inostranih poslova.dugim putovaçem poruke i odgo-vora na çu. Modelski. diplomata koji je samo prenosilac poruka bez ikakve slobode odstupaça. S druge strane. postoji uvereçe da im je opao i znaåaj i da su se pretvorili u puke glasnike. Pored toga. pri åemu se çegov savet ne uzima u obzir. S razvojem sredstava veza ovaj se poloæaj izmenio. koje je dobro poznavao. omoguñeno je i brzo prevoæeçe ÿudi. materijalnim sredstvima veze. 1972. neæivim. Istina je. jer se odobreçe za odstupaçe isto tako brzo moæe traæiti i dobiti. svodi se zaista na glasnika. To se potvrœuje naglim porastom tzv. Otuda su diplomatski predstavnici bili. 181. tj. Naravno. diplomatije na vrhu. u “telefonistkiçe istorije”.

koji su se u drugoj polovini XIX veka umnoæili. opasnije postupke. Iz takvih skupova razvile su se i meœunarodne organizacije. te su oni prvi i najåeãñe koriãñen postupak u meœunarodnoj politici. na kraju. Wene preteåe su bili nekada veoma retki meœunarodni kongresi i konferencije. ako su za to ovlaãñeni od nadleænih organa (u stvari. To mogu biti kako sami odluåioci. ali samo ako je çegova vlada reãena da takva sredstva primeni i u onoj meri u kojoj je ona spremna da ispuni obeñaça i izvrãi pretçe. odnosno kaæçenog subjekta. ali je ubeœivaçe osnovno i jedino kojim u potpunosti raspolaæu sami pregovaraåi. Ovakav ishod nije povoÿan ni za strane u pregovorima niti za opãte interese. koji treba da se izjednaåe. odluåilaca). Pa ipak. koje treba izmiriti. kada pokazuje popustÿivost ili odbojnost. To ne znaåi da se pregovaraå ne koristi i drugim sredstvima. meœu kojima istaknuto mesto imaju oni koji su stalno teritorijalno povezani s drugim subjektom (diplomati u uæem smislu reåi) itd. U stvari. pregovori se okonåavaju kompromisom. pregovori mogu biti neuspeãni i konaåno. npr. iznoseñi argumente koji ñe je navesti da zauzme æeÿeni stav. ili kada na viãestranom skupu podræava ili napada stav nagraœenog. S nagradama i kaznama pregovaraå je samo uzgredno povezan utoliko ãto je çegovo ponaãaçe sastavni deo takvih sredstava. u pregovore se ulazi s unekoliko razliåitim stavovima. ãto se deãava naroåito kao ãto su subjekti u pregovorima nejednake moñi. predsednik vlade. bilateralna diplomatija). sluæbenici viãi i niæi. Prinuda i pregovaraçe su u suãtini nespojivi. viãestrana diplomatija. Ukoliko se to postigne ustupcima obeju strana. Odsustvo prinude u stvari daje posebnu vrednost pregovorima. a sastanci çihovih organa nisu niãta drugo do vi-ãestrano pregovaraçe predstavnika dræava. jer neuspeh pregovaraça moæe da znaåi prelazak na druge. pregovaraçe je preteæno povezano s ubeœivaçem (argumentisaçem). prekinuti. ministar inostranih poslova. Do çih dolazi ako postoje izvesne razlike u shvataçima ili interesima. koji u stvari sadræi uzajamna obeñaça strana u pregovorima. pregovaraå obeñava i preti. Kao ãto smo u samom naslovu nagovestili. Dvostrani i viãestrani pregovori. Ako to nije moguñe. pregovori u osnovi nisu potrebni. Za razliku od znaåeça koje ima u meœunarodnom pravu. Lica koja su za vreme pregovora vrãila prinudu nad svojim partnerima nikako se ne mogu nazvati pregovaraåima.83 Oni i u ovakvim prilikama prvenstveno iznose argumente koji treba da dovedu do odgovarajuñih odluka konferencija ili organa meœunarodnih 269 . Moguñe je da jedna strana u potpunosti prihvati zahteve druge strane. pregovaraçe se ne svodi samo na reãavaçe sporova.Za nas je diplomatija sinonim za pregovaraçe kojim se izmeœu subjekata meœunarodnih odnosa mogu baviti svi ÿudi povezani s çima. Ako su u pitaçu dvostrani pregovori (tzv. veãtina i uspeh pregovaraåa mere se çegovom sposobnoãñu da drugu stranu privoli na sporazum. ministri drugih resora). ako su glediãta dvaju subjekata istovetna. u novije vreme sve su åeãñi pregovori uz istovremeno prisustvo viãe subjekata tzv. I. te je otuda glavni ciÿ pregovora sporazum. Pored ovakvog pregovaraça u parovima. najåeãñe formalni (ãef dræave.

to je diplomatija dugo ostala privilegija aristokratije i “otmenih krugova”.organi-zacija. viãestrani pregovori nemaju samo prednosti nego i nedostatke. I ova okolnost ide u prilog maçih i maçe bogatih dræava. o åijoj su sudbini reãavali za “zelenim stolom” ostavÿajuñi ih da daÿe nagaœaju o sadræini tih dogovora. Otuda veñina zemaÿa osuœuje pokuãaje velikih sila da o æivotnim pitaçima raspravÿaju izmeœu sebe. koja ne sme da zna o åemu oni reãavaju niti je se to. Prenoseñi svoja ukoreçena shvataça. i daÿe. pored zajedniåke teme o kojoj svi uåesnici raspravÿaju. izbegavajuñi ãire skupove i meœunarodne organizacije. U ovakvim pregovorima moñuåesnika ima neãto maçi znaåaj. Ove odluke imaju oblik viãestranih ugovora ili rezolucija i naroåito su pogodne onda kada se reãava o pitaçu od opãteg univerzalnog ili regionalnog interesa. I. 270 . uobiåajeni u dvostranom pregovaraçu izmeœu nejednakih partnera. pa åak i ratove. 5. Dok u bilateralnim pregovorima preti opasnost da se interesi treñih subjekata zanemare ili åak i povrede. a da o tome nisu obaveãtavale stanovniãtvo. koje preko svojih predstavnika pri meœunarodnim organizacijama ili delegata na meœunarodnim kongresima i konferencijama odræavaju i bilateralne dodire s onim dræavama kod kojih ne mogu da akredituju diplomatske misije. koja ne postoje u dvostranim pregovorima. Osim toga. nav. delo. te se izbegavaju pritisci na maçe dræave. konaåno. kao i pravila diplomatske igre. odræavaju pregovori izmeœu niza parova i u okvirima maçih grupa zainteresovanih zemaÿa o drugim pitaçima. Stoga ñe i subjekti. S obzirom da su spoÿni poslovi duæe od unutraãçih ostali domen slobodnog opredeÿivaça vladara i çihove okoline. tiåe. str. viãestrani pregovori vode raåuna o okolnosti da u danaãçe vreme opãte povezanosti subjekata i isprepletenosti çihovih interesa ima veoma malo pitaça o kojima se mogu sporazumeti samo dve dræave. Ne vodeñi raåuna o sopstvenom narodu pregovaraåi se tek nisu obazirali na interese treñih. 83 DimitrijeviñRaåiñ. izazvana potrebom da se reãi niz proceduralnih pitaça. Pa ipak. mora se nedvosmisleno naglasiti da su viãestrani pregovori u prednosti kada je reå o pitaçima åije se reãavaçe moæe ticati cele meœunarodne zajednice. kod viãestranog pregovaraça ñe oni lakãe doñi do izraæaja. Staraçe o tome da pregovori budu u skladu s opãtim interesima dovelo je i do rasprave o javnoj i tajnoj diplomatiji. navodno. U ove posledçe ubrajaju se sporost. Vlade su stoga ulazile u razne kombinacije. Javno i tajno pregovaraçe. Naravno. Postoje i druge vrednosti viãestranog pregovaraça. koja nisu na zvaniånom dnevnom redu skupa. naroåito malih ili “necivilizovanih” dræava. viãestranim pregovaraçem pokuãati da ostvaruju univerzalne vrednosti za koje se zalaæu. poznaju mnogo boÿe od ãire publike. takvi su ÿudi smatrali da i na meœunarodnom planu znaåe usku elitu i da interese sopstvenih dræava i sveta. i maça otvorenost zbog obzira koji se moraju imati prema svim uåesnicima. po pravilu. sama åiçenica da se na skupu nalaze predstavnici veñeg broja dræava daje moguñnosti da se.

javni pregovaraåi troãe isuviãe mnogo vremena na govore upuñene “galeriji”. Do prvog dolazi zato ãto se viãe no u tajnim pregovorima vodi raåuna o prestiæu i o unutraãçopolitiåkim obzirima. Ovakvo shvataçe konaåno je naãlo izraza i u Paktu Druãtva naroda. u åije se ime pregovara. maçi su izgledi na kompromis. Pre svega. Tvrdi se da su takvi pregovori maçe elastiåni i maçe svrsishodni. ovaj nije priznavao postojaçe nijednog meœunarodnog ugovora koji nije prethodno bio registrovan (dakle. praksa je ukazala i na neke mane javnog pregovaraça. tako da teæe dolazi do odstupaça od isprva zauzetih stavova. S glediãta celokupnog meœunarodnog sistema. da se zahtevi jasno i neprikri271 . Tome su doprinele dve okolnosti. demokratski pokreti i stranke poåeli su jaåati krajem devetnaestog i poåetkom dvadesetog veka u mnogim zemÿama i izborili su se u nekim od çih za parlamentarnu demokratiju. tako da su veliki delovi izlagaça nameçeni stanovniãtvu stranih zemaÿa ili “domañoj potroãçi”. tvrdi se da tajni pregovori omoguñavaju da se igra “otvorenim kartama”. åitavog stanovniãtva. Ambicije pregovaraåa da postignu “pobedu” i nadmaãe protivnika dovode do nepotrebnih obraåuna. ålanova predstavniåkih tela i. iz kojih se jasno i dramatiåno videlo kako su se velike diplomatske kancelarije iza zatvorenih vrata poigravale æivotima miliona ÿudi i sudbinama svojih i drugih naroda. Iako je javnost pregovaraça otada nesumçivo ojaåala. bilo je neprihvatÿivo da tako vaæna oblast kao ãto su meœunarodni odnosi ostane van te kontrole. posle kojih neñe biti nikakvih poverÿivih sporazuma. borbu protiv tajne diplomatije predvodio je ameriåki predsednik Vilson (Wilson). prisutnoj publici i predstavnicima sredstava za informisaçe. objavila tajne dokumente iz arhive ruskog ministarstva inostranih poslova. izazivaça povreda i nezadovoÿstva. objavÿen) kod te meœunarodne organizacije. Meœutim. postignuti na otvoren naåin. Ovaj gest je pojaåao i drugo uvereçe. koji je pre toga u svojoj proklamaciji od åetrnaest taåaka kao jedan od ciÿeva. Umesto da se obrañaju jedni drugima. veññe se diplomatija odvijati otvoreno i na oåigled javnosti”. godine predçaåila po demokratskim institucijama. prema kome je nekontrolisana diplomatska aktivnost bila glavni krivac za izbijaçe Prvog svetskog rata. Posle okonåaça rata. Ako nema popuãtaça. jer bi ovo moglo da se protumaåi kao slabost i besprincipijelnost. teorijski. za koje se çegova zemÿa bori. Kao ãto je veñreåeno. zemÿi koja je 1914. ãto pre pogoduje prekidu pregovora no ãto vodi çihovom uspeãnom zakÿuåeçu. diskusija o prednostima i nedostacima javnog i tajnog pregovaraça ne prestaje. Ovo je uvereçe naroåito bilo jako u SAD. zapisao: “otvoreni ugovori o miru. prednosti javnog pregovaraça su dvojake. Javni pregovori su maçe efikasni zato ãto teæe da se izmetnu u propagandu. Poãto su biraåi preko svojih predstavnika poåeli da vrãe nadzor nad mnogim dræavnim delatnostima. pojaåava se kontrola od strane ãireg kruga ÿudi. Nasuprot tome. kao jedan od svojih prvih poteza. spreåavaju se sporazumi na ãtetu opãtih interesa i pogaœaça na raåun treñih dræava. te se smaçuju samovoÿa i neodgovornost delova izvrãne vlasti u åijoj su prvenstvenoj nadleænosti spoÿni poslovi.Tajna diplomatija postala je predmet æestokih napada u toku Prvog svetskog rata. Kod subjekata. Boÿãeviåka vlada u Rusiji je.

prethodi i s çime se vremenski prepliñe i maçe formalan deo. koja bi mogla nastupiti od neodgovornog preuzimaça obaveza u tajnim ugovorima. Ãteta. dok bi uspevali da su bili tajni. usvoje-nim u svim demokratskim dræavama. iskoristiñe priliku da iznijansira i obrazloæi svoj stav. Meœutim. neporecivo je da je javno pregovaraçe u skladu s demokratskim naåelima. one nisu odluåujuñe. prema kome nijedan meœunarodni ugovor neñe vaæiti bez ratifikacije. nije ni åudo ãto se u javnoj debati obavÿaju drugi poslovi. svaka strana ñe se truditi da se predstavi kao beskompromisno naåelna. dok je stvar obrnuta: nedostaci ovakvih javnih debata upravo potiåu od toga ãto one nisu u potpunosti javne. dok se rezultati. Kod dvostranog pregovaraça se sam proces pregovaraça obiåno dræi u tajnosti.veno iznose. tj. ãto su samo fasada za tajno pregovaraçe. najåeãñe vrãi propaganda koriãñeçem interesa koji vlada u javnosti za ishod pregovora. jer i sama javnost moæe biti zahvañena ratobornom i nepomirÿivom atmosferom. Iako su neke primedbe na raåun javnog pregovaraça taåne. debati. ako je on postignut. 272 . da se postiæu nagodbe itd. Nema dokaza da su pregovori propadali zato ãto su javni. Joãuvek je moguñe da o pitaçima. Smeãa tajnosti i javnosti kod viãestranog pregovaraça neãto je drukåija. isto tako. koji su glavno sredstvo pregovaraça. Åudno je samo ãto se ove osobine prividno javnog pregovaraça onda uzimaju kao dokazi da javno pregovaraçe uopãte zaostaje za tajnim. mora priznati da kontrola javnosti ne mora uvek obezbediti miroÿubiv ishod. ili u vidu saopãteça za javnost (kominikea). veoma vaæno. 159. te naravno ne sadræe sve ono ãto se moglo åuti i u toku pregovora. Odsustvo propagande åak omoguñava “razumnim” pregovaraåima da izbegnu masovnu histeriju koja ponekad moæe da zahvati stanovniãtvo i javno mneçe. naroåito kada pregovara veñi broj uåesnika.84 Poãto su glavni argumenti iskoriãñeni u toj poverÿivoj fazi. se opãte uzev. u tome da ceo narod moæe boÿe da prosuœuje o svojim interesima od uskog kruga pozvanih. ako je unapred jasno da se sporazum ne moæe postiñi. str. u kome se ili konstatuje postignuta mera saglasnosti ili navode razlozi zbog kojih saglasnost nije postignuta. Po samoj svojoj prirodi. i daÿe. tj. koja se tiåu æivota i smrti 84 “ Vidi isto. tajno i javno pregovaraçe meãaju jedno s drugim. Rad veñih meœunarodnih skupova i organa mnogih meœunarodnih organizacija po pravilu je javan. po pravilu. koji se odvija van oåiju javnosti i na kome se ponekad sporazumi koji ñe se postiñi do te mere pripreme da su javna istupaça samo forma. objavÿuju ili u vidu sporazuma. viãestrano pregovaraçe nakloçenije je javnosti. ako je sporazum veñu osnovi postignut. Kominikei se tako sastavÿaju da niko ne bude povreœen. od kojih je jedno. nisu imali vrednosti. odnosno samo javni deo pregovaraça. U pogledu pregovaraça stvarna demokratizacija meœunarodnih odnosa ima joãda prevali dug put. U savremenoj pregovaraåkoj praksi. Pre je razlog çihovog neuspeha u nepomirÿivosti opreånih zahteva i u tome ãto su stranke u toj meri razliåite da argumenti. Iako se. Naime. tom javnom delu. potvrde najviãeg predstavniåkog tela. otklaça se opet pravilom.

) kako bi tamo obezbedili podrãku za svoje unutraãçe politiåke ciÿeve. str. 1974. politiåke stranke. Moskva. Meœunarodna propaganda. New York. partije ili vlade. dakle usmerena na sopstveno javno mneçe. Elementi meœunarodne propagande. 1982. 223. Kako. Ovo je prvi put da je reå propaganda upotrebÿena u znaåeçu pribliænom danaãçem. Takva propaganda moæe biti unutraãça. K. Kuroåkin (ur. mada su reæimi koji propagandi u zemÿi i inostranstvu posveñuju naroåitu paæçu znali i za iskÿuåivo propagandistiåke sluæbe 85 Papa Grgur XV organizovao je 1622. delo. 85 privredna preduzeña itd. reãavaju. koji se bavi propagandom radi postizaça svojih ciÿeva. crkve. 86 M. “Mvsl”. Socijalna psihologija. Iz prethodnog opisa vidi se da su elementi propagande sledeñi: Adresant. godine. Zagreb. kada se za nekoliko minuta mogu izazvati ogromna razaraça. Zvonareviñ. Kada je reå o dræavama. etniåke grupe itd. Kod meœunarodne propagande to je. U najãirem smislu reåi. Vidi podrobnije Holsti. sasvim male skupine predstavnika sasvim uskih grupa zemaÿa. Pod çenim okriÿem je viãe od sto informativnih centara u svetu. ona nije u pravom smislu meœunarodna. uvereça i uåeça. u malom broju tajnih pregovaraåa usredsreœuje se ogromna moguñnost da pogreãe.86 aa.87Obiåno su to uprave. biroi ili åak ministarstva koji se bave informisaçem i propagandom. Random House. po pravilu. 1976. P. kao i radiostanica “Glas Amerike”. reå je o ãireçu ideja.) Kommunistiåeskañpropaganda. i daÿe. Unutraãçom propagandom se nastoji da se od sopstvenog stanovniãtva dobije podrãka za spoÿnopolitiåke ciÿeve i postupke. H. çome se na ovom mestu neñemo podrobno baviti. Propagandom u inostranstvu mogu se baviti i unutraãço-politiåki subjekti (partije. da uåine zlo. Za meœunarodnu politiku je od znaåaja politiåka propaganda koju preduzimaju subjekti meœunarodnih odnosa. “Ãkolska kçiga”. u inostranstvu. Propagandom se mogu baviti i bave se dræave. godine Congregatio de propaganda fide (Kongregaciju za ãireçe vere). 699. I jedna i druga vrsta propagande imaju meœunarodni znaåaj. unutraãça propaganda ima i druge. b. nav. Iako ovakva propaganda moæe imati meœunarodnih posledica. 87 Informativna agencija SAD (USIA sada Agencija za meœunarodne komunikacije) obrazovana je 1954. Za raåun adresanta propagandom se u prvom redu bave posebno opremÿene sluæbe koje zapoãÿavaju naroåito obuåeno osobÿe (propagandisti).miliona ÿudi. Qualter. i meœunarodna. propaganda je svaki sistematski napor da se maçe ili veñe grupe ÿudi (adresati ili objekti propagande) pridobiju za stav koji odgovara onome koji taj napor preduzima (adresatu ili subjektu propagande). mada naglaãavamo da su kao postupci i unutraãça i meœunarodna propaganda u osnovi sliåne. preteænije namene. U vreme nuklearnog naoruæaça. pa i cela stanovniãtva. dok se meœunarodnom propagandom æeli da se preko adresata u inostranstvu utiåe na druge subjekte da se ponaãaju tako da se pomenuti ciÿevi i postupci mogu neometano postiñi i sprovesti. Kako latinski koren te reåi (propagare) nagoveãtava. takve sluæbe su sada u sastavu dræavnog aparata (uprave) te su viãe ili maçe centralizovane. Propaganda and Psychological Warfare. koje se sastoje u pridobijaçu stanovniãtva za unutraãço-politiåki program klase. meœutim. propagator ili subjekt propagande. gde se kao adresati javÿaju grupe ÿudi. T. 273 . daleko od javnosti. str. subjekt meœunarodnih odnosa.

radio i televizijske stanice. koja je imala ministarstvo propagande). ali ne moraju da pripadaju. ograniåavajuñe. jer se te firme nalaze u rukama krupnih preduzetnika ili monopola. kao ãto su novinsko-izdavaåke kuñe. To se postiæe cenzurom. udruæeça graœana i pojedini publicisti i umetnici. åije poruke mogu da pomognu propagandi ili da se s çom kose. kojima odluåioci mogu. da propagandistiåke poruke idu preko razliåitih medija. dræava zadræava sebi pravo da deluje i negativno. dok je pregovaraçe uzajaman odnos izmeœu pregovaraåa. raåunajuñi s tim da je domaña publika i onako upoznata s neprivlaånim stranama svoga æivota. istovetni s interesima koje zastupa i vlada. veñu tom pogledu imaju udela preduzeña. 88 Zanimÿivo je meœutim. S obzirom. podstiåuñi ga ili ograniåavajuñi. da se ponekad postupa i obrnuto: sadræaji koji se ne mogu prikazati domañoj javnosti puãtaju se u inostranstvo da bi se tamo pojaåao utisak o intelektualnim i umetniåkim slobodama. pak. organizacije i pojedinci koji ne rade za dræavnu upravu. jer za to nije organizovan. Osnovna razlika izmeœu propagande i pregovaraça je u tome ãto propaganda nije upuñena odluåiocima. åuveni film Aleksej Rubÿov Andreja Tarkovskog smeo prikazivati samo van SSSR. autorima ne propisuje ãta ñe saopãtavati. ovu koordinaciju nije teãko postiñi. vidi se po tome ãto se neka dela. ne smeju izvoziti. da teæi oåuvaçu sluæbene tajne ili zaãtiti javnog morala. doduãe. Koliko je meœunarodna propaganda znaåajna za vlade. ali im se odreœuje ãta ne smeju da saopãte. pa i åitavo stanovniãtvo dræave ili sledbeniãtvo drugih subjekata meœunarodnih odnosa. Dræavni aparat i onda utiåe na çihov rad. U zemÿama etatistiåkog socijalizma. Kod meœunarodne propagande to su jake. Pored toga. ogleda se u tome ãto dræava subvencijama ili åak delimiånim vlasniãtvom nastoji da obezbedi da tvorevine koje potiåu od ovakvih proizvoœaåa sadræe poruke do kojih je odluåiocima stalo. Tako se. adresat ne vrãi istovremeni uticaj na adresanta. ovo stanovniãtvo ne deluje u istom smislu na odluåioce. Kako. celokupnu propagandu ne moæe “proizvoditi” samo dræavni aparat. preduzeña za proizvodçu filmova. dok bi time u inostranstvu mogao biti pokoloban mit stvoren propagandom. ali se çome moæe spreåiti da disonantni glasovi pokvare predstavu koja se æeli stvoriti drugim sredstvima. uticajne ili artikulisane grupe u inostranstvu. Dræava B moæe jedino uzvratiti time ãto ñe pregovaraçem delovati na vladu dræave A. dræava je vlasnik i supervizor takvih preduzeña. 274 . Propaganda nije jedini ciÿ cenzure. koja moæe npr. nacistiåke Nemaåka. naroåito u odnosu na inostranstvo. Pozitivan. åiji su interesi. Dok odluåioci (vlada) dræave A vrãe propagandu meœu stanovniãtvom dræave B.(npr. objekt ili meta propagande su ÿudi åije stavove ili ponaãaçe treba podræati ili promeniti u interesu propagatora. koji ne moraju biti u dræavnom vlasniãtvu. ili sopstvenom propagandom na çeno stanovniãtvo. uvek ostaje izvestan broj stvaralaca. koja se inaåe mogu predstaviti domañoj publici. podstiåuñi uticaj. U onim dræavama gde se ovakvim preduzetniãtvom bave privatne firme. na primer. odnosno dræavnoj sluæbi.88 Adresat. kojom se. veñãirim grupama. meœutim.

Zbog ovakvog cinizma. ne remete se meœunarodni odnosi. Metodi meœunarodne propagande. sebiånog i partikularistiåkog stanoviãta propaganda se. ravnopravnosti naroda. jer samo mali broj propagandista koji deluju u ime subjekta meœunarodnih odnosa pokuãava da neposredno opãti sa velikim brojem stranaca. ako adresata navede da sE2m zakÿuåi onako kako to adresat æeli. filmovi.Propagandna poruka treba da deluje na adresata. mogu dati tek poãto se poznaje i çen stvarni sadræaj. usmeno prenoãeçe itd. Propaganda tolerancije. rasne netrpeÿivosti. Povrãno gledano. Neretko. jer deluju uverÿivije ako je veoma suptilna. zavojevaça. Åesto se åuje da je protivniåko izlagaçe “propaganda”. Sa posebnog. 89 O Gebelsu i çegovoj propagandnoj maãini vidi J. Wen sadræaj je. Baird. koji ispoÿavaju i mnogi struåçaci za propagandu. kao ãto se to åini propagandom sebiånih interesa putem obmana i pretçi. poruku je teãko prepoznati. televizija. kao ãto smo napomenuli. 275 . u stvari. propagatori laæi najviãe vole one tvrdçe åija se istinitost teãko moæe proveriti.89 Kako. To su. bez obzira na ciÿ i sadræaj. ako mu se æeÿeni stav samo sugeriãe. i daÿe. Loãglas propagande uglavnom poåiva na propagandistiåkim “trikovima” kojima se sluæe veãti tehniåari propagande u sluæbi vladE2 koje ostvaruju samo svoje posebne interese. dok je sopstveno samo iznoãeçe åiçenica. Ciÿ propagatora i sredstvo koje je usvojio daju bitan peåat propagandi. “Dobra” propaganda biñe ona koja je najviãe koristila subjektu koji ju je vodio. moæe meriti iskÿuåivo svojom efikasnoãñu. Kao postupak. The Mythical World of Nazi War Propaganda. iz çega se ne mora videti sama bit poruke: ciÿ koji se çome æeli postiñi i pogled na svet samog propagatora. To vaæi kada se zauzme opãte i objektivno stanoviãte. Minneapolis. nauåno opravdan itd. 12. to je prosti smisao poruke. za koju je Hitlerov “majstor propagande” Jozef Gebels (Josef Goebbels) tvrdio da je najmoñnije oruœe propagande. Ovaj ñe sadræaj pak imati uticaja i na ostale elemente propagande. pak. kao ãto se to åesto åini. propaganda je neutralna i çene se ocene. koristeñi pri tom poznatu okolnost da je teæe dokazati negativne od pozitivnih iskaza. dvostruk. kod propagande to nije. najkorisniji. simboli (reåi. U takve metode spada pre svega laæ. Ako se ubeœivaçem propagira zalagaçe za opãteåoveåanske interese. bb. åitava buduña delatnost propagandiste biva ugroæena ukoliko jednom bude uhvañen u laæi. kao ãto su radio. University of Minnesota Press 1974. pod uslovom da je velika i åesto ponavÿana. blagostaça tako se razlikuje od propagande nasiÿa. Propagandni posrednici su nematerijalna i materijalna dobra kojima se propagandna poruka prenosi do adresata. u stvari. koji se najåeãñe sastoji u ubeœivaçu da je æeÿeni stav najboÿi. osvete itd. Meœutim. Istraæivaçe ovoga ciÿa omoguñava da se propaganda posmatra vrednosno i da se jedna vrsta propagande ne izjednaåuje sa drugom. str. Dok je kod pregovaraça liåni dodir izmeœu pregovaraåa srazmerno åest. sama ova reå je dobila pogrdne prizvuke. ãtampa. znakovi i gestovi) i komunikaciona sredstva (medij).

276 . Klasiåan primer za prvi metod je tzv.) koje vlade povremeno izdaju da bi objavile dokumenta o nekom meœunarodnom sporu ili incidentu. dovoÿno da je çen sadræaj vredan i da se ona sluæi istinom. zadovoÿavaju odaãiÿaçem stereotipnog ãtiva koje ne dopire do ãire publike. çihov mentalitet se ovome protivi i u osnovi uzaludan posao se nastavÿa uz velike izdatke. koji je na svaki naåin æeleo da izazove rat s Francuskom. objavÿeni dokumenti su autentiåni. Dobar propagandist mora da zna da skrene paæçu na svoju poruku i da dobro poznaje adresata. Ne treba se. koja se formalno ne moæe optuæiti za neistinu. obojenih kçiga (bela kçiga. daÿe. åitalac neñe uzeti u ruke ruæno prelomÿen i odãtampan åasopis. Kada se propagandom bave åinovnici. U nastojaçu da pokaæu kako su u pravu i kako su se ponaãale åestito i dosledno. ne sluæi opisanim trikovima. Editions Universitaires. mada je u stvarnosti kraÿ samo stavio do znaça ambasadoru da ne moæe da prihvati francuski predlog i da oåekuje novi. nepismen ili loãe preveden ålanak. vaæi za mnoge meœunarodne organizacije. koja se. a preñutkuju druge.90 Za to vreme senzacionalistiåka ãtampa dramatizuje sukobe 90 A. koji treba da propagiraju univerzalne ciÿeve ovih organizacija. Diallo-TayirE9. kada je proseåan åovek izloæen obiÿu informacija i prinuœen da pravi izbor izmeœu çih. neke vlade tada objavÿuju samo one dokumente koji im idu u prilog. neñe proåitati frazerski. iako su mu dragi ili tradicijom potvrœeni. Fribourg. zavaravati da je za uspeh propagande. koje se postiæu doterivaçem ili biraçem åiçenica. Naroåito danas. ali zato mogu pribegavati poluistinama. Propagandist mora da ima snage i samokritiånosti da povremeno proverava uåinke svoje delatnosti i da napuãta neuspeãne oblike. ali istina ipak nije cela. izañi ñe iz bioskopa ako film pun velikih ideja deluje neveãto i dosadno. Propaganda i tada ostaje veãtina. Insistiraçe na istini je karkteristiåno za propagandu koja ãiri obrazloæene poglede na svet i za onu propagandu koja se bori protiv laæne propagande.Propagandisti koji su pod jaåim demokratskim nadzorom ne sluæe se åesto neumerenom laæi. koje je nastalo posle objavÿivaça çegove verzije. 1971. tako je redigovao telegram o susretu pruskog kraÿa s francuskim ambasadorom u baçi Emsu da bi izazvao utisak kako je sastanak naglo zavrãen posle obostranih teãkih reåi. Pro-paganda biraçem. na æalost. Ovo. najboÿe se moæe izuåavati na nekoj od tzv. åiji se uredi za javno informisaçe. proizvoœeçe propagandnog materijala koji adresati primaju ali ne gledaju nema nikakve svrhe. u suprotnom sluåaju. godine neminovnim. Bez obzira na hvale vredan sadræaj. plava kçiga itd. Kada u takvim zbirkama nema falsifikata. uåinio je francuskopruski rat od 10. emska depeãa. iskÿuåiñe radio ili televizor ako ga neko monotonim glasom ili loãim jezikom zasipa inaåe istinitim podacima. Ovaj delimiåni katalog tehnika nemoralne i po meœunarodne odnose ãtetne propagande iznesen je zato ãto ovakvu propagandu treba dobro poznavati da bi se ona onemoguñila. La crise de l’information et la crise de confiance des Nations Unies. Bizmark je postigao ciÿ: uzbuœeçe. jer se i za istinu treba umeti boriti. A. doduãe. ali iziskuje izvesna znaça. Pruski kancelar Bizmark (Bismarck). Propaganda åiji su sadræaji u skladu s opãtim interesima ne boji se istine.

joãu vreme dok je bio potpredsednik SAD. jer se isuviãe oslaçala na specifiånosti ameriåkog politiåkog stila. kojoj se propaganda obraña. ÿudi razliåitog imovnog staça itd. propaganda se mora çima prilagoœavati. Takvi ÿudi ñe se izlagati propagandnim porukama. koji strancima ume da izgleda vulgaran. da izazove podozreçe ili da mu se desi ono ãto je za çega najgore: da ispadne smeãan. a ne postoji nijedno sredstvo koje bi te poruke nametalo ÿudima koji zbog neprijateÿstva ili apatije ne æele da ih prime. prema tome. Ovo se ne retko dogaœalo propagandi SAD. Ako ne uspe da se otme svojoj nacionalnoj kulturi. da izazove podsmeh. 91 Propagandisti zato uvek prenaglaãavaju zajedniåke. ãto znaåi da treba birati one argumente koji za çih imaju vaænosti i iznositi ih na çima razumÿiv naåin.91 S druge strane. mnogo uspeãnija od meœunarodne. druãtvenih slojeva. i zato ãto se propaganda razliåitih subjekata van zemÿe meœusobno potire. ãto je kod Holanœana i katolika moglo. pa ih åak i traæiti. Zbog toga. koga je posetio kao predsednik. Ãira publika. pripadnika razliåitih religija i politiåkih pokreta. kako na kulturne osobine same nacije. po pravilu. poklonio svoju bistu. a zanemaruju razliåite crte izmeœu adresanta i adresata. odnosi se. mora da uåini dve stvari: da se opredeli za grupe na koje moæe uticati i da svakoj takvoj grupi nameni najboÿe prilagoœene propagandne poruke. Vlast u jednoj dræavi ima sredstava da uspeãno onemoguñi stranu propagandu. ima mnogo viãe dramatiånih svaœa od opãtekorisnog posla. U osnovi. ãtaviãe. 277 . koja ñe na sebe skrenuti viãe paæçe od reåi. obrañati se istomiãÿenicima ili idejno veoma bliskim grupama. na primer. ãto ima za posledicu srazmerno raãiren utisak da u Ujediçenim nacijama. Kada je reå o poznavaçu adresata. Poznavaçe nacionalne kulture koje propagandist pri tome treba da pokaæe. unutraãça propaganda je. Tako je Lindon Xonson (Lyndon Johnson). propaganda ne moæe stvoriti neãto ni od åega iza çe moraju stajati dela. ali moæe da podræi uvereça onih koji su veñnakloçeni subjektu koji vrãi propagandu ili su pokolebani. makar i pogreãne stavove. u najboÿem sluåaju.koji se u çihovim organima povremeno dogaœaju. a da stanovnike od rane mladosti navikava na svoj sistem vrednosti i da ih kasnije snabdeva iskÿuåivo informacijama koje çoj odgovaraju. Postoji. Kada se odaberu znaåajne i prijemåive grupe. On. te ovu stoga ne treba preceçivati. uzaludno je ubeœivati grupe s kojima nema niåega zajedniåkog. naroåito kada je poloæaj grupe takav da je çeni interesi unapred åine gluvim za propagandistu i çegove argumente. uzaludno je ako su oni politiåki bez ikakvog uticaja. Poãto se propaganda uglavnom temeÿi na ubeœivaçu. prilikom posete Holandiji na ulicama delio hemijske olovke sa svojim imenom. a rimskom papi. u jednoj ili viãe zemaÿa. dok je u odnosu na Slovene isticala svoj panslavizam. Rusija se balkanskim narodima uvek predstavÿa kao vodeña pravoslavna sila. miãÿeçe da meœunarodna propaganda nema izgleda da preobrati ÿude koji veñim imaju åvrste. propagandist mora da ima na umu da nije suoåen s monolitnom masom i da ga od adresata u inostranstvu dele kulturne razlike. sastavÿena je od razliåitih nacija. tako i na specifiånosti çenih podgrupa. propagandist rizikuje da postigne upravo suprotne efekte od æeÿenih. ipak.

kod kojih su sredstva i ciÿevi neãto izmeçeni. da kod çega izazove defetizam i razdore i da kod sopstvenog stanovniãtva pobudi najniæe borilaåke instinkte. Vidi Bofr nav. 1978. Chelsea House. Na sreñu. Goethe instituti SR Nemaåke. kao ãto su uåeçe jezika. upotreba biblioteka. Psiholoãki rat je vrsta propagandne aktivnosti koja ili teåe uporedo s ratom u pravom smislu reåi i sastavni je çegov deo. 1973. Meœutim. delo. Isakoviñ. ili treba da ga zameni. Tirnaniñ. agresivna propaganda koja treba da smrvi moral protivnika. raåuna se da ñe se tako stvoriti naklonost ili razumevaçe za dræavu koja pruæa takve usluge i za çenu kulturu meœu obrazovanim ÿudima. 22. Da bi bila primamÿivija. pogrdama. Z. politiåku netrpeÿivost. 278 . koje su po povratku hteli da ostvare u svojim zemÿama. Oni su åak dobili i posebne nazive. Propaganda: The Art of Persuasion in World War II. magistarski rad. Fakultet politiåkih nauka.Ovo objaãçava nastojaçe mnogih dræava da i bez postojaça konkretnih spoÿnopolitiåkih ciÿeva stvore naklonost meœu stran-cima i da ih privuku svojoj kulturi. takva nastojaça povezuju se s nekim koristima za adresata. koji zauzimaju ili ñe zauzeti ugledne poloæaje i tako vrãiti daÿi uticaj na odluåioce i stanovniãtvo. ona nema nikakvih obzira prema buduñnosti i svesrdno raspiruje rasizam. a naro-åito insistira na produbÿivaçu sukoba koji kod protivnika veñlatentno postoje. mræçu. britanski British Council itd. Beograd. bibliotekama. laæima. vv. Psiholoãki rat. U pomoñse pozivaju nacionalni stereotipi te se svi sta92 Savremeni teoretiåari strategije slaæu se da je i reãeçe vojnog sukoba psiholoãke prirode. O tome reåito svedoåi åiçenica da su na åelu antikolonijalistiåkih pokreta veñinom stajali ÿudi kojima su kolonijalne sile pruæale priliku da stiåu visoko obrazovaçe u metropoli u nadi da ñe ih pridobiti da im sluæe. Beograd. Rhodes. 93 Za propagandu u Drugom svetskom ratu vidi A. Psiholoãki rat i subverzija. Iako ovakvi programi ne obuhvataju velik broj ÿudi. Sliåan ciÿ imaju i stipendije koje se dodeÿuju stranim studentima i nauånim i kulturnim radnicima. Zato se ona izdaãno koristi pretçama prema protivniku i obeñaçima prema saveznicima.92To je æestoka.). sticaçe drugih znaça i uåestvovaçe u rekreacionim ili kulturnim delatnostima. 60. vidi B. Razvijene dræave nastoje da u veñim gradovima u inostranstvu odræavaju informativne centre sa åitaocima. New York. oni ñe uspeti da razlikuju kulturna dostignuña koja im se nude od ciÿeva kojima slede strane vlade. ganski i indijski studenti u Londonu i Gvinejski i senegalski stipendisti u Parizu upoznavali su se tamo i sa slobodarskim idejama. italijanske åitaonice. postoje i neki çeni vidovi. Psiholoãki rat. su-gestijom itd. nacionalizam. postiæuñi iste ili sliåne uåinke.93Poãto joj ciÿ nije u tome da drugi subjekt opstane i vodi prijateÿsku politiku. osvetoÿubivost i fanatizam. Za neãto drukåija miãÿeça o psiholoãkom ratu od ovde iznetih. 1976. magistarski rad. str. francuska Alliance francaise. filmskim salama i teåajevima jezika (Informativni servis SAD. diskotekama. Pravni fakultet. nego da bude uniãten ili temeÿno izmeçen. opãtekorisni rezultati åesto prevladaju nad onim koji propagandisti imaju u vidu: ako ovakve moguñnosti koriste inteligentni i formirani ÿudi. Dok je za propagandu uopãte karkteristiåna prevaga ubeœivaça koje treba preko stanovniãtva konaåno da deluje na odluåioce.

Subverzivne grupe regrutuju se na razliåitim osnovama. Poput onog åudoviãta iz bajke ãto ga je kasnije teãko vratiti u bocu u kojoj obitava. teæi se promeni druãtveno-politiåkog ustavnog poretka ili bar obaraçu vlade. Umesto da pojaåa napor da se postignu one promene zbog kojih se psiholoãki rat vodi (sam. åak i za onoga koji ga preduzima. pregovore. Na na-cionalnoj osnovi je hitlerovska Nemaåka koristila nemaåke nacionalne maçine u Åehoslovaåkoj i Jugoslaviji. terorizam) ili s ekonomskim pritiskom. Ovakav postupak uvek ostavÿa moguñnost da se stupi u kontakte. narod koji bez izuzetka bude oglaãen za neÿude. pokazañe prirodnu sklonost da se ujedini pred opasnoãñu i da oåvrsne u otporu. psiholoãki rat koristi i najnovija nauåna i tehniåka dostignuña za manipulisaçe ÿudima uticajem na çihovu podsvest. ili u sastavu rata). Kada je reå o dræavi. çegovi sadræaji se nameñu i traæe svoje ispuçeçe. Otuda suptilniji vidovi psiholoãkog rata paæÿivo odvajaju poruke upuñene protivniåkom stanovniãtvu od onih koje je nameçeno domañem (time ãto.novnici zemÿe protiv koje se vodi rat ili svi pripadnici etniåkih grupa koje treba zavaditi predstavÿaju kao biña s najniæim osobinama. Propagandna delatnost je ovde najåeãñe kombinovana s oruæanim akcijama (ubacivaçe naoruæanih grupa. Subverzija je skup delatnosti koje treba da podriju napadnuti subjekt meœunarodnih odnosa i da dovedu do promene çegovog ustrojstva. pomoñu kojih se propaganda predstavÿa kao unutraãça a ne meœunarodna. Psiholoãki rat je opasan postupak. sastavÿenom od ÿudi koji su u najmaçu ruku nepoãteni i podmukli (ako su uopãte ÿudska biña). rasturaju letke. Nasuprot tome. Ovakav stav moæe da zahvati i same odluåioce ili bar çihovu neposrednu okolinu. emituju preko svojih radio-stanica ili ãire glasine koje treba da pojaåaju nezadovoÿstvo u zemÿi. ne moæe se pregovarati. U novije vreme. nego poverÿivim “zatvorenim” kanalima). koja se tamo stvarno æeli i postiñi. ove posledçe i ne idu preko sredstava masovnih komunikacija. Karakteristiåno za subverzivnu propagandu jeste oslaçaçe na odane grupe unutar stanovniãtva. pa åak i savezniãtvo s onim delovima protivniåkog stanovniãtva koji nisu ocrçeni. kada potreba za psiholoãkim ratom proœe. ili i domañem stanovniãtvu predoåavaju sliku o razjediçenosti u neprijateÿskom taboru. na primer. Ãtaviãe. Takve grupe ãtampaju svoja glasila. tako je isto. S protivniåkom stranom. odnosno SAD i Kine. oni se moraju poniziti i zgaziti. Na klasnoj osnovi su tajne sluæbe SAD i multinacionalne kompanije pridobijale graœanske politiåare i pri279 . dovedu do preokreta i obrazovaça vlade koja ñe sluæiti interesima subverzivne sile. psiholoãki rat deluje i na one koji su poåeli da ga vode pa se postepeno pretvara od sredstva u ciÿ. U svakom sluåaju. koji je prvenstveno psiholoãki rat. bio opte-reñen posledicama hladnog rata. oni ñe iskusiti probleme koje su imali protagonisti hladnog rata koji je usledio ubrzo posle Drugog svetskog rata kada su svojoj jav-nosti morali da predstave Japance i Nemce kao saveznike. Na isti na-åin je i “detant” izmeœu SAD i SSSR. teãko smiriti æivotiçske instinkte koji su puãteni s lanca i promeniti predrasude koje su toliko gajene. protivniåka strana.

podizaçe uvoznih carina za jednu vrstu robe moæe ob280 . Subverzivni propagandistiåki metod je efikasan jer ga ne ometa sumçiåavost koju adresat obiåno oseña prema porukama iz inostranstva. Ne treba nasedati ovakvoj propagandi. ona potiåe od sunarodnika koji se. Otuda su najboÿa sredstva u borbi protiv takve propagande ãiroko obrazovaçe. kad çemu to zatreba. kao ãto su politiåka apatija. iznenada i umiruju. ãtetna vrsta propagande. postoje i iskÿuåivo materijalistiåki ili karijeristiåki motivi koji su ne retko pomeãani s prethodnim. nisu samo u osnovi mnogih ekonomskih mera u odnosu na inostranstvo. grupe koja çome dominira. onda kada ne mogu nañi dovoÿno jaku grupu koja bi im sluæila. Nepopularne vlade teæe da u svojoj propagandi sve politiåke pokrete protiv sebe predstave kao subverzivne. B. a i ovo moæe biti nakloçeno çima. veñiz çih proizlaze i drugi. proglaãavati za subverzivne samo zato ãto uæivaju naklonost inostranstva. zalaæu za interese sopstvene zemÿe. Radio-stanice. koji izgledaju kao da su ãtampani u zemÿi. Na subverziju se mogu navesti i ideoloãki zaslepÿeni ili verski zatucani ÿudi. koje emituju iz inostranstva. ali moæe opasno da poremeti meœunarodne odnose i da ugrozi çihove subjekte. koje se bore za svoje interese u zajednici åiji su pripadnici. Za ove grupe odomañio se i naziv “peta kolona”. na primer. toboæe. trude da svoju propagandu predstave tako kao da potiåu iz unutrãçih izvora. Potrebe domañe ekonomije. najavÿuju se kao domañe “ilegalne” stanice. Subverzivna propagnda prividno je “domaña”. za koje opravdano pretpostavÿa da teæe da ga iskoriste za tuœe ciÿeve. Postupci preteæno vezani za privredu Dræave i ostali subjekti koji se bave privrednom delatnoãñu u danaãçem svetu ne mogu viãe da privreœuju usamÿeno. Ova posledça. Zbog toga se strani propagandisti. koji su neophodni iz åisto ekonomskih razloga. obaveãtavaçe i politiåko uzdizaçe. * ** Kao ãto se vidi. ne bi imala nikakvih izgleda da nema ÿudskih slabosti. stalno imati u vidu da je bitno obeleæje subverzije u tome da se subverzivne grupe iskÿuåivo ravnaju prema in-teresima stranog nalogodavca. jer tako ugaœaju podozreçu koje se oseña prema inostranstvu. Ovo je vaæno napomenuti zato ãto i autohtoni pokreti protiv reæima mogu imati simpatija prema inostranstvu. propaganda moæe da posluæi jaåaçu opãte-åoveåanskih vrednosti i ãireçu istine. No. neoba-veãtenost. tj. Oni se tako upuãtaju u meœunarodne ekonomske odnose. Treba. meœutim. na prvi pogled neekonomski potezi. pa i grupe. kçige i leci. Dok je oåigledno da se. bez stupaça u meœunarodne veze putem svetskog træiãta. pa se.vatne preduzetnike za “destabilizaciju” (uåtiv naziv za subverziju) Åilea i Gvatemale. Iz inostranstva se ubacuju i rasturaju listovi. robovaçe predrasudama. Mnoge se spoÿnopolitiåke odluke mogu çima objasniti u potpunosti ili delimiåno. neprosveñenost itd.

tj. nije uvek lako utvrditi kada prestaje jedno i poåiçe drugo. zasnovan na çenoj nacionalnoj privredi. Ovaj se postupak svodi na posredne poreze koji se naplañuju na robu koja prelazi tzv. nastoje da i sredstvo koje ima politiåki ciÿ zadræi i ekonomsko opravdaçe. kao npr. Åim se meœunarodna razmena ne obavÿa iz sebi svojstvenih razloga. kapital. a. suprotni. kada visoka zaãtitna carina istovremeno koristi domañoj inudstriji i treba da pogodi dræavu iz koje se dotle uvozilo. ponekad je potrebno viãe pronicÿivosti da bi se utvrdilo kako je iz istih razloga podræan puå u stranoj dræavi ili je åak voœen osvajaåki rat. Naravno. da bi trpeli ãto maçe ãtete. To je upadÿivo onda kada se ekonomski postupci ne mogu viãe objasniti samo ekonomskim motivima ili su im. kod carinskih unija (gde granica izmeœu udruæenih zemaÿa nije istovremeno i carinska granica) ili kod slobodnih carinskih zona. da im stavÿa na raspolagaçe ili uskrañuje svoje sirovine. Potencijal dræave. veñima da posluæi i drugim svrhama. te su stoga ovakvi postupci najprikladniji za davaçe nagrada i izvrãavaçe kazni dok se çihovo stavÿaçe u izgled ispoÿava kao obeñaçe ili pretça. nalazimo se pred ekonomskim postupcima nameçe-nim izvrãeçu spoÿnopolitiåkih odluka. Ovakve teãkoñe potiåu ponajviãe odatle ãto najvaæniji ciÿevi spoÿne politike mogu biti upravo ekonomski. okrenuta u obrnutom smeru. bilo da istupa kao izvoznik ili uvoznik.jasniti æeÿom da se zaãtite domañi proizvoœaåi u toj oblasti. Iz do sada izloæenog vidi se da im taj poloæaj omoguñava da drugima pruæe ili uskrate izvesne koristi. te se danas pod carinama uglavnom podrazumevaju uvozne carine. kao npr. robu. bez obzira na privredni sistem i stepen uticaja vlade na spoÿnu trgovinu. carinsku granicu. Posledçe dve vrste carina su se izobiåajile. ekonomski interesi su vaæan åinilac u donoãeçu spoÿnopoli-tiåkih odluka.94 281 . Carinska granica se uglavnom poklapa s dræavnom. ãtaviãe. Meœutim. Drugim reåima. Wima se koriste sve dræave. tehnologiju ili radnu snagu. gde se bavimo sredstvima za sprovoœeçe spoÿnopolitiåkih odluka. u ovom odeÿku zadræañemo se na onim postupcima kojima dræave i drugi subjekti meœunarodnih odnosa svoj poloæaj u meœunarodnom ekonomskom sistemu koriste kako bi uticali na ponaãaçe drugih subjekata radi unapreœeça svojih spoÿnopolitiåkih ciÿeva. Carine su najstariji i najrasprostraçeniji naåin za regulisaçe ekonomskih odnosa s inostranstvom. Privreda subjekta meœunarodnih odnosa i moñkojom on u toj oblasti raspolaæe zanimaju nas kao oruœe kojim on moæe da se posluæi kako bi druge subjekte naveo na æeÿeno ponaãaçe. naãa je paæça na ovom mestu. ali to uvek ne mora biti sluåaj. izlaze iz çe ili prolaze çome (uvozne. izvozne i tranzitne carine). odnosno da u istom smislu otvara ili zatvara svoje træiãte. ispoÿava se u çenoj sposobnosti da zadovoÿi ili ne zadovoÿi potrebe drugih dræava i ostalih subjekata. I pored ovakvih teãkoña i ograniåeça. Carina se moæe naplañivati na artikle koji ulaze na carinsku teritoriju. U takvom se svetlu ekonomika moæe pojaviti i kao sredstvo politike. Otuda neki postupci imaju dvojna obeleæja. ili zato ãto odluåioci.

spuãtaçem carina moæe se olakãati priliv i plasman çene robe.Visina carina se odreœuje carinskom stopom za pojedine arti-kle. sklapaçem carinskog saveza s Bugarskom i nabavkom oruæja u Francuskoj. str. Nezadovoÿna nastojaçima Srbije da poåetkom ovoga veka smaçi zavisnost od Austrougarske jaåaçem domañe industrije. Takav povlaãñen carinski reæim je isto tako znak nastojaça da doœe do potpune privredne integracije. Carinske povlastice. Austrougarska je poåetkom 1906. vlada treba da ima izvesnu slobodu u odreœivaçu carinskih stopa za robu iz pojedinih stranih dræava. Meœunarodna trgovina. ugovornica se obavezuje da ñe automatski protegnuti na çu sve carinske povlastice koje bude dala bilo kome drugom partneru. Istorijski institut. Carine su uz to i oruœe kojim vlada moæe da utiåe na razmenu sa stranim dræavama imajuñi u vidu i druge ciÿeve. Carinsku stopu moæe odreœivati sama dræava svojim unutraãçim aktima (autonomne carine). uvoz postaje praktiåno nemoguñ. Nasuprot tome. Kako je i austrougarska vlada uvidela da nije postigla ciÿ. putem klauzule najveñeg povlaãñeça. 1962. kao. 1966. Da bi se to postiglo. u kome je 94 I. na primer. 176. str. Ovaj postupak je isprva Srbiji naneo velike ãtete. ona je maça. kakvi recimo postoje izmeœu Velike Britanije i ålanica britanskog Komonvelta. te je nastupilo vanugovorno staçe. Uticaj meœunarodnog ugovora moæe da bude i posredan. Ako su carine autonomne. Zagreb. Beograd. koja su snabdevali preko solunske luke (tada u sastavu Turske). ali su çeni privrednici ubrzo pronaãli druga træiãta za svoje proizvode. izmeœu ålanica Evropske Unije. Ako je zemÿa znaåajno træiãte za robu poreklom iz odreœene strane dræave. Meœunarodni ekonomski odnosi. Mrkuãiñ. ovaj “rat” je zavrãen kompromisom: novim trgovinskim ugovorom omoguñen je neometan srpski izvoz u Austrougarsku. Carinski rat Austro-ugarske i Srbije 19061911. Œ orœeviñ. To je vid nagrade zbog bliskosti ili savezniãtva. i daÿe. visoke carine predstavÿaju kaznu zbog nepoæeÿnog ponaãaça. ali se ona moæe i sporazumno odrediti meœunarodnim ugovorom (konvencionalne carine). odnosno osloboœeçe od carine ili niske carinske stope. sadræanom u carinskoj tarifi. 1971. Æuvela. “Ãkolska kçiga”. 201. Beograd. ali se zato Srbija odrekla carinskog saveza s Bugarskom. dok se çihovim podizaçem oni oteæavaju: ako su carine vrlo visoke. “carin-ski rat” time ãto je visokim carinama spreåila uvoz i tranzit stoåarskih proizvoda poreklom iz Srbije. Privredno-finansijski vodiå”. 282 . Æ. Ukÿuåivãi ovu klauzulu i ugovor s nekom stranom dræavom. prohibitivne. jer pri tome treba otkazati ili izmeniti meœunarodne ugovore u kojima je utvrœena carinska stopa ili data klauzula najveñeg povlaãñeça. daju se zemÿama åijoj se privredi æeli pomoñi. a ako su konvencionalne. 95 D. godine objavila Srbiji tzv. takva sloboda postoji. kao npr. Carine imaju svoje ekonomske razloge kao izvori dræavnih prihoda (fiskalne carine) i kao mere za zaãtitu domañe privrede (zaãtitne carine). i daÿe. Sve ålanice Opãteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT) daju u naåelu jedna drugoj status najpovlaãñenije nacije.95 Ovaj austrougarski potez bio je omoguñen time ãto je trgovin-ski ugovor izmeœu dve zemÿe bio istekao.

ugovor na snazi. u stvari. Memoirs 19501963. Industrijalizovana zemÿa koja predstavÿa stalno træiãte za neku od zemaÿa monokulture moæe jednostavnim podizaçem carinske stope za artikal u pitaçu teãko pogoditi ovu posledçu. a naroåito diskriminacija putem carina. dotle iz nenormalne situacije izvlaåe korist reeksporteri u treñim zemÿama itd. one teãko pogaœaju odnose izmeœu dræava. Kennan. Takav je bio pokuãaj Kongresa SAD da kazni Jugoslaviju zbog samostalne spoÿne politike. Prohibitivne carine. To je cena koja se plaña za primenu ovoga postupka. pri åemu znaåajnu ulogu igra Opãti sporazum o carinama i trgovini(GATT).Austrougarska slobodno mogla da meça autonomnu carinsku tarifu. meœutim. tj. ali to nije smetalo ameriåkim zakonodavcima da u viãe mahova ovlaãñuju predsednika SAD da kao kaznu oduzima status najpovlaãñenije nacije onim dræavama koje “deluju protivno inte-resima SAD”. najåeãñe sirovina (stoka i stoåarski proizvodi u malopre pomenutom sluåaju Srbije. 283 . ako potraje. To se postiæe time ãto se izmenom carinskih stopa oteæava uvoz jednog artikla. koja je ukÿuåivala i kritiåan stav prema svim velikim silama. bakar u sluåaju Zambije. Ovakvo jednostrano meçaçe meœunarodnog ugovora je protivpravno. i to pre svega ona odakle se do tada preteæno uvozilo. bez obzira odakle potiåe. Kongres je reãio da Jugoslaviji oduzme status najpovlaãñenije nacije i da tako oteæa izvoz çene robe u SAD. Dok su diskriminatorskim merama najviãe izloæene zemÿe u razvoju. 1972. pojedine dræave se mogu oãtetiti i carinskom politikom koja formalno nije diskriminatorska i naoko je maçe neprijateÿska.96 Carinske stope koje posebno optereñuju robu uvezenu iz odreœene strane dræave nazivaju se diskriminatorskim. Dok kod carina prelaz robe preko granice formalno nije nikada ograniåen (ali se visokom stopom postiæe da se on ne isplati ni uvozniku ni izvozniku). Ukoliko se oteæani uvoz i jedne zemÿe ne moæe nadoknaditi domañom proizvodçom ili uvozom s druge strane. koja. moæe dovesti do poremeñaja i nezadovoÿstva. 294. treba ga prvo otkazati. ali se time. kakao u sluåaju Gane itd. Meœutim. U takvim sluåajevima se on. pa i SAD. ranije ili kasnije.). Hutchinson. dotle kod ovih 96 G. primena visokih carina znaåiñe oskudicu na domañem træiãtu. mora napustiti. pogaœaju samo zemÿe koje ga izvoze. Najlakãe se time mogu pogoditi zemÿe monokulture. Kao oãtre kazne. one zemÿe åiji spoÿnotrgovinski bilans zavisi od izvoza jedne vrste proizvoda. jer formalno pogaœa sve proizvoœaåe. London. Kvantitativna spoÿnotrgovinska organizacija sluæe zato da neposrednije od carina reguliãu koliåinu robe koja se moæe uvesti u jednu zemÿu ili izvesti iz çe. Tako se mera koja izgleda opãta i neodreœena ispoÿava kao vrlo specifiåna. a da pri tom çen postupak ne izgleda kao diskriminacija. str. I pored protivÿeça ameriåkog ambasadora u Beogradu. Iz svih ovih razloga postoji teæça da se carinske stope izjednaåe i stabilizuju putem meœunarodnog sporazumevaça. i daÿe. nepovoÿno se odraæavaju po meœunarodnu trgovinu uopãte a izazivaju i niz drugih teãkoña. b. Kada je.

zavisno od propisa dræave u pitaçu. U registru trgovine se ne vide tipovi aviona za koje se veruje da çima rukuju iskÿuåivo sovjetski struåçaci u Egiptu”. 165. Naime. Postoji uvek izvestan ekonomski pritisak da se oruæje izvozi. åime bi se prodato oruæje iskoristilo protiv izvoznika i çegovih saveznika. Globalne kvote. Sistem kontingenata postoji onda kada se za sve ili neke artikle odrede maksimalne koliåine koje se u toku jedne godine mogu uvesti i izvesti. The Road to Ramadan. Uvoœeçe sloæenog oruæja u Egipat iziskivalo je prisustvo vrlo brojnog sovjetskog vojnog osobÿa.000. Collins. Sistem dozvola joãje elastiåniji i dræavnim organima pruæa veñe moguñnosti da se ravnaju prema trenutnim interesima. uvezavãi 1970. odnosno onemoguñiti joj pristup na domañe træiãte. Dræavi na koju se vrãi pritisak mogu se uskratiti potrebni artikli. Neekonomske prednosti su isto tako prisutne. Trgovina oruæjem. strukture uvoza i izvoza itd. i daÿe. Ako je “prijateÿska” vlada nestabilna.postupaka nema potpune slobode spoÿne trgovine. dok se putem posebnih kontingenata kojima se ograniåava obim razmene u odnosu na odreœenu dræavu omoguñava izdiferencirano spoÿnopolitiåko delovaçe. Izvoz omoguñuje veñe serije tako da oruæje postaje jeftinije i za sopstvenu armiju. 284 . koje se ustanovÿavaju bez obzira na poreklo i odrediãte robe. moæe odbiti iz zakonom utvrœenih razloga ili vrãeñi svoje diskreciono pravo. potrebno je daÿe snabdevaçe municijom i rezervnim delovima a kod nekih tipova danaãçeg naoruæaça. imaju prvenstveno unutraãçe ekonomske ciÿeve (poboÿãaçe platnog bilansa. åiji se porizvodni postupak åuva kao tajna. 1972. i to veñinom aviona i raketa. aa. Ako u podruåju u kome se nalazi 97 “Egipat je bio najveñi primalac sovjetskog krupnijeg oruæja. napuste çegovu zemÿu. Ova se ograniåeça postiæu sistemom kontingenata ili dozvola. ali ne i nedvosmislene. London. Stokholm. za izvoznike pored prednosti nastaju i opasnosti: s izvozom raste verovatnoña da ñe najsavrãeniji tipovi oruæja. vv. Godinu dana kasnije egipatski predsednik Sadat zahtevao je da se sovjetski vojni struåçaci. To je za izvoznike naroåito pogodno oruœe. itd. koji su veoma sloæeni. velikim proizvoœaåima. koje iziskuje prisustvo na licu mesta brojnih vojnih struåçaka.97 S druge strane. Almqvist & Wiksell. neophodno je dugotrajno obuåavaçe u rukovaçu. godine oruæje u vrednosti od 250 miliona dolara. naime. Heikal. ako je prethodnim izvozom stvorena izvesna mera zavisnosti. za koje se smatralo da broje 20. koji je. str. 1972. Jasno je onda da vlada u svakom trenutku i bez davaça ikakvog ekonomskog obrazloæeça moæe da iz-vrãi pritisak na drugu zemÿu time ãto ñe onemoguñiti izvoz u çu ili uvoz çenih proizvoda. bb. Zbog moguñnosti koje pruæa vladama da sprovode ekonomske i neekonomske ciÿeve. danas je veoma rasprostraçen. pasti u ruke potencijalnih protivnika. moæe doñi do çenog svrgavaça i preorijentacije spoÿne politike. S jedne strane. SIPRI Yearbook.). prateñoj industriji i ÿudima zaposlenim u çima. Veñinu mesta na kojima se nalaze rakete nadzire sovjetsko osobÿe. stvara se veñpomenuta zavisnost uvoznika od izvoznika. kao npr. M. 1975. jer to koristi dræavnoj blagajni. u vrednosti od 420 miliona dolara. za svaki izvoz ili uvoz prethodno je potrebno pribaviti dozvolu nadleænog organa. kada iskoriãñavaçe izvesne opreme zavisi od daÿeg urednog snabdevaça reprodukcionim materijalom i rezervnim delovima. a 1971. Razmatraça koja utiåu na izvoz najupadÿivije dolaze do izraæaja prilikom trgovine oruæjem i ratnim materijalom.

To je moguñe zato ãto se plañaça viãe ne vrãe slobodnim transferom zlata ili deviza izraæenih u odnosu na zlato. Wih ne treba posredno podsticati ili spreåavati u duhu interesa dræave. sliåno dozvolama za uvoz ili izvoz. ili ne pokvari svoje odnose s treñim dræavama. dræavno preduzeñe ñe jednostavno odbiti da uœe u posao ili odustati od veñugovorenog posla ponaãajuñi se na izgled kao privrednik kome takvo dræaçe nalaæe ekonomska raåunica. v. Kvalitativna spoÿnotrgovinska ograniåeça ili reæim plañaça mogu da olakãaju ili oteæaju uvoz ili izvoz time ãto ñe se uticati na naåin plañaça. Meœutim. oruæje se moæe kupiti tek poãto se pribave dozvole iz resora spoÿnih poslova i odbrane. U drugim zemÿama. postoji delimiåan monopol ove vrste. Pored toga. izvoznik mora biti siguran da izvesno oruæje neñe preprodajom zavrãiti u neæeÿenim rukama. odnosno çene oruæane snage.dræava-uvoznik postoji æariãte lokalnog sukoba. dræava izvozi viãkove poÿoprivrednih proizvoda. veññe ti interesi dolaziti do izraæaja prilikom sklapaça samih poslova. ovakvu prodaju mogu tumaåiti kao favorizovaçe potencijalnog protivnika i udaÿiti se od zemÿe-izvoznika. nego i çen nosilac. Potpuni spoÿno-trgovinski monopol dræave karakteristiåan je za zemÿe eta-tistiåkog socijalizma. Time se odnos zavisnosti sve viãe produbÿuje a za vodeñe sile postaje ekonomski unosan. vlada ovim postupcima moæe da postigne iste rezultate kao i one koji su veñopisani. nego ñe se starati da çegovom nabavkom ne dospe u zavisnost od snabdevaåa. izvezeno oruæje moæe doprineti çegovom rasplamsavaçu. Dræavna preduzeña koja se bave izvozom i uvozom su onda dræavni organi kao i svi drugi. Kada se æeli izvrãiti pritisak na drugu dræavu. I. To se postiæe na jednostavniji naåin. g. koji moæe pogodovati uvozu (ako je valuta preceçena) ili izvozu (ako je valuta potceçena). Spoÿnotrgovinski monopol dræave (dræavna trgovina) postoji onda kada dræava nije samo regulator spoÿne trgovine. åiju je proizvo285 . jer je glavni naruåilac sama dræava. na kraju. ili biti upotrebÿeno u unutraãçim obraåunima. na primer. Dakle. da miri ekonomske i tehniåke obzire s politiåkim. Ako ima u vidu neekonomske ciÿeve. pa prema tome i na uvoz i izvoz. Ovaj se uticaj pre svega ogleda u odreœivaçu zvaniånog kursa nacionalne valute. mogu se zahtevati dozvole za devizno plañaçe za svaki spoÿnotrgovinski posao. uslove i moguñnosti plañaça. takoœe. veñsu stavÿena pod kontrolu dræava koje utiåu na naåin. pa åak i onima koje se oznaåavaju kao liberalno kapitalistiåke. One dræave u regionu koje neñe ili ne mogu da kupe oruæje. I u onim zemÿama gde ne postoji dræavni monopol spoÿne trgovine. ne samo ãto ñe nabavÿati oruæje koje je boÿe i jeftinije. Nije nuæno naroåito naglaãavati da i uvoznici strogo kontroliãu uvoz oruæja. koji proceçuju da li se izvozom obezbeœuje spoÿnopolitiåki interes i ne ugroæava sopstvena bezbednost. U SAD. dræave koja su se svrstale u vojno-politiåke blokove nemaju izbora: one moraju da uvoze od svojih saveznika. Stoga nije åudo ãto danas sve vlade zadræavaju punu kontrolu nad izvozom oruæja i tako ekonomske interese potåiçavaju politiåkim. pogotovu ako je ono prañeno velikim brojem osobÿa za obuku i odræavaçe. Uvoznik mora. najåeãñe onih najmoñnijih.

. sem ako je reå o znaåajnoj zavisnosti stranog partnera od uvoza ili izvoza odreœenog artikla. Pakistan je tako u nekoliko mahova kaæçavao Avganistan zbog teritorijalnog spora oko Paãtunistana.”. telegrafskih. 14) su one zauzimale joãistaknutije mesto no u Poveÿi UN. Uz to ni “stubovi” Druãtva na-roda. proglaãene zajedno. Ona se upotpuçava i zabranom tranzita. dovode do ekonomske blokade. Italija nije bila odvrañena od agresije i sankcije su posle nepune godine dana bile podignute. oslabi çegovu vladu i vojnu moñitd. najvaænije sirovine za ratni napor. koje “mogu da sadræe potpun ili delimiåan prekid ekonomskih odnosa i æe-lezniåkih. Da bi se izazvale teãke posledice po stranu dræavu. u åijem Paktu (ål. Velika Britanija i Francuska. Prema ål. bili su van organizacije. kojoj su naroåito izloæene zemÿe bez izlaska na more. u prvom redu naftom. da omete çegov razvoj. Ako je zabrana opãta. d. Zabrane uvoza i izvoza. kao npr. uvoz ili izvoz se moæe odlukom dræavnih organa izriåito zabraniti. Zabrana uvoza i zabrana izvoza. Umesto da se oteæava. Ekonomska blokada moæe da predstavÿa sankciju koju pro-glaãava meœunarodna organizacija protiv dræave koja krãi vaæne odredbe meœunarodnog prava. pomorskih. Uspe-ãna primena ovakvih mera znaåila bi potpunu izolaciju kaæçene dræave. za çenog trajaça nema nikakvog uvoza niti izvoza odreœenoga artikla. Na sliåan naåin postupa i Kenija u odnosu na Ugandu. radiografskih i drugih veza. slaba æetva. gvoæœe i åelik. dok u skoro svim zemÿama vlada neposredno nabavÿa osnovne siro-vine za strateãke rezerve. Od ovakvih ekonomskih sankcija mnogo su oåekivali tvorci Druãtva naroda. Zabrana uvoza iz odreœene zemÿe naziva se bojkotom (mada ovaj izraz moæe da ima i ãire znaåeçe kidaça svih privrednih veza).dçu subvencionisala. Ovakva je zabrana obiåno uslovÿena ekonomskim (kriza. oktobra 1935. najoãtrijeg postupka iz ove skupine. zabraçuje se u prvom redu uvoz onih artikala koje ova posledça mora da proda da bi ekonomski opstala. godine napad na Etiopiju. Meœutim. blokada Italije bila je delimiåna. poãtanskih. uravno-teæavaçe platnog bilansa) ili drugim unutraãçim potrebama (zaãtita zdravÿa i morala). Embargo se nije odnosio na naftu. ograniåava. Moguñnost da se deluje na pojedine zemÿe ograniåena je. SAD i Nemaåka. reå je o embargu. koji ima prevashodno politiåki ciÿ da potencijalnog protivnika liãi proizvoda koji su mu potrebni. nisu dosledno sprovodili blokadu. 41. pa åak i de facto onemoguñava. raåunajuñi da ñe ita286 . Kad je zabraçen izvoz samo u taåno naznaåenu zemÿu. Ovo su kazne koje treba da zaãtite opãte interese i çihove posledice treba da budu jaåe od onih koje sprovodi jedna dræava ili grupa dræava (kao u malopreœaãçim primerima) zato ãto iza çih mogu stajati univerzalne organizacije. a neki znaåajni italijanski snabdevaåi. koja se putevima preko kenijske teritorije snabdeva nekim æivotno vaænim sirovinama. a Druãtvo naroda nije bilo univerzalno.. koja se ogreãila o Pakt izvrãivãi 3. vazduãnih. One su iskuãane u odnosu na Italiju. Poveÿe Ujediçenih na-cija Savet bezbednosti moæe naloæiti ålanicama ove organizacije da protiv dræave koja ugroæava mir preduzme mere.

Boæiñ. mnogo je teæe znati kada je zapreñeno blokadom. lakãe najaviti nego sprovesti. imali bismo pred sobom mnogo teæu sliku. Poãtujuñi sankcije pretrpele su privredne gubitke. bile upuñene na trgovinu s Italijom. nije ga uputno ni potceniti. To bi onda znaåilo da blokada nije efikasna i u kom sluåaju. Otuda pretça ekonomskom blokadom i daÿe ima jako dejstvo.98 Na osnovu ovoga bi se lako moglo zakÿuåiti da potpuna ili delimiåna blokada nije pogodno sredstvo za primoravaçe dræava da poãtuju pravne obaveze. od kojih jedno nastoji da pokaæe kako se od 18 sluåajeva ekonomske blokade. 217 (1965). bez obzira je li u sluæbi opãtih interesa koje tumaåe meœunarodne organizacije. Pod pretpostavkom. Moramo. Svi dosadaãçi primeri primene ovoga sredstva bili su nepotpuni: ili su ga primeçivale pojedine (iako vrlo moñne) dræave. “Inter-national Studies Quarterly”. Lindsay. 99 P. Vidi i rezolucije GS UN 216 (1965). izgleda da se moæe zakÿuåiti da ekonomska blokada ostaje najmoñnije spoÿnopolitiåko sredstvo vezano za privredu. 253 (1968). Po pravilu su predmeti ovih mera u roku od dve godine ponovo uspostavÿali preœaãçi stepen spoÿnotrgovinske razmene. str. koje su. 287 . ispostavila kao maçe efikasna. ålanice meœunarodnih organizacija nisu ga dosledno spro-vodile. do 1968.99 Meœutim. ili ima da posluæi posebnim spoÿnopolitiåkim ciÿevima jedne ili viãe dræava. i opisati ponaãaçe blokirane zemÿe. meœutim. 277 (1970). I pored svega toga. a ne nekom drugom okolnoãñu. primeçenih od 1928. str. 130. i daÿe. a najteæe je s pouzdanoãñu utvrditi da je promena ponaãaça izazvana tom pretçom. 221 (1966). 1968. 153. 248. Ærtve su bile maçe zemÿe. 1968. “Journal of Pace Research” (Oslo). pogodnije za pretçu nego za kaznu. prema tome. Institut za meœunarodnu politiku i privredu. Jer. (1966). ãto je joãjedan razlog zaãto se blokada. i daÿe. M. te je. kao ãto ne vaÿa preceniti dejstvo ekonomske blokade. 232. Ekonomske sankcije u kolektivnoj bezbednosti Druãtva naroda i Ujediçenih nacija. J. godine. dok je srazmerno lako ustanoviti da je primeçena blokada.lijanskog diktatora Musolinija joãuvek moñi da pridobiju za savez protiv Hitlerove Nemaåke. blokada mora da bude primeçena 98 N. Dræave koje se ne obaziru na takve pretçe dovoÿno su motivisane i reãene da se prenesu s posledicama blokade. skepsa prema ekonomskoj blokadi kao efikasnom postupku nastaje iz istih razloga kao i sumça u korisne uåinke kazne kao sredstva spoÿne politike. str. da bi bila potpuna. pa prema tome i delotvorna. koje su Ujediçene nacije proglasile u odnosu na Juænu Rodeziju i Juænu Afriku. priznati da se ovde joãuvek kreñemo u oblasti koja nije dovoÿno empirijski istraæena: naime. I jedna i druga zemÿa istrajale su u politici rasne diskriminacije. Wallensteen. da je blokada stvarno potpuna i da je uperena protiv zemÿe koja nema takav potencijal da moæe da opstane bez ikakvih privrednih veza s inostranstvom. I ekonomske sankcije. samo za dva moæe reñi da je ovaj postupak doneo rezultate. pak. meœutim. 1971. Trade Sanctions as Policy Instruments. Teorijski. kao ãto smo videli. Beograd. primeçena u obliku kazne. poput Jugoslavije. Characteristics of Economic Sanctions. nisu dale æeÿene rezultate. 388 (1976). Wu potkrepÿuju i neka novija istraæivaça. Otuda je pred dræavom-predmetom blokade uvek bio i izlaz koji se s naporima mogao nañi. i daÿe. ili su to åinile grupe dræava. koje je.

nav. potroãaåi ostaju na milost i nemilost jedinom snabdevaåu. reå je. damping je najåeãñe omoguñen eksploatacijom jeftine radne snage u dræavi proizvoœaåu (tzv. ipak. ili åak i zabranom uvoza dampinãke robe.100 Izvozne premije su nagrade koje dræava daje izvoznicima nekih vrsta roba. delo. 492. str. ovaj postupak nema velike spoÿnopolitiåke ambicije (za razliku od ekonomskih). 100 Mrkuãiñ. kao na primer posebno visokim antidampinãkim carinama. da u ciÿu izazovu teãkoñe. Dræava-izvoznica takoœe moæe da potpomogne damping i time ãto ñe neprirodno potceniti domañu va-lutu. Sve dok su premije takve da robu svode u okvire konkurentnosti na odgovarajuñem træiãtu. kada svaka konkurencija bude uniãtena. strani potroãaåi ñe. zbog çih roba postaje nesrazmerno jeftina. koji tada podiæe cene i brzo viãestruko nadoknaœuje gubitke koje je imao prodajuñi ispod cene. ovo najskupÿe privredno sredstvo. åak niæoj od cene koãtaça. ekonomski uravnoteæene. sve çih je teãko privoleti da plañaju visoku cenu da bi zadovoÿile interese one dræave koja takvu meru æeli da sprovede. Oni se. Damping je omiÿeno sredstvo velikih preduzeña. delo. mogu vezati i za drukåija oåekivaça. International Legal Materials. Kada te pogodnosti nisu simetriåne. gubitke i pritisak. 224. nego ñe i domaña industrija da trpi u neravnopravnoj borbi s jeftinom stranom robom. Ekonomska pomoñ. Sem hipotetiåkih izuzetaka. Suprotno postupcima koji ograniåavaju razmenu sa stranom dræavom. Instrumenti za ovakvo prodiraçe poznati su iz uobiåajene prakse dræava i privrednih preduzeña. Kada. Pravilnik Saveta EEZ od 12 decembra 1979. Naime. ne samo ãto ñe izvoznici iz jedne zemÿe zameniti sve druge strane partnere. jer na taj naåin mogu da zauzmu monopolistiåki poloæaj. Pod uslovom da je roba istoga kvaliteta. 101 Æuvela. kao i kod drugih postupaka. pak. Time se podstiåe izvoz jer cena takve robe postaje niæa. 242. 1980. koja prvenstveno ima u vidu eko-nomske interese. str. ili da se ona dovede u zavisnost. granice izmeœu ovoga postupka i dampinga se briãu. socijalni damping). i daÿe. prirodno. ovakvi se uåinci mogu postiñi dampingom i izvoznim premijama. œ. moæe se govoriti o ekonomskoj pomoñi u najãirem smislu reåi. teãko je precizno utvrditi kada je reå o dampingu. U prvom redu. kao npr. Prodiraçe na strano træiãte. Pogoœena zemÿa moæe se braniti od dampinga na razliåite naåine. Dakle. nav. Pored toga ãto poåiva na takvim proraåunima. str. Kao obeñaçe ili nagradu subjekti meœunarodnih odnosa mogu stavÿati drugima u izgled izvesne ekonomske pogodnosti. i daÿe. koja su åesto i transnacionalna. biti skloni da je pre kupuju i na taj naåin ñe konkurenti biti istisnuti s træiãta.od svih stvarnih i potencijalnih trgovinskih partnera. dakle. dræava izvoznicima nadoknaœuje razliku izmeœu dampinãke i stvarne cene.101 e. spoÿnopolitiåki ciÿevi se mogu postizati i pojaåanim prisustvom na træiãtu zemÿe na koju se æeli uticati. taånije reåeno. o viãe dræava. Damping je prodaja robe na inostranom træiãtu po ceni niæoj od one na domañem. 288 . Kako je pak. za æeÿu da se u pogoœenoj zemÿi izazovu poremeñaji.

tako da se ne retko meœu odluåiocima vodi rasprava oko toga vodi li pomoñpstizaçu datog ciÿa ili ne. izgleda kao pomoñmoæe da se pokaæe kao veoma unosan ekonomski potez. Zajmoprimcu (dræavi. gledan na kratak rok. recimo. U interesu je. u neposrednom odnosu s dræavama primaocima. tj. Uvek. Treba imati na umu da se pri ovoj oceni moæe lako i pogreãiti. da dajuñi pomoñhoñe da za uzvrat dobiju neposredne politiåke koristi. pru-æajuñi pomoñ. U prvoj grupi su opãti ciÿevi. dakle. Pomoñu kredita lakãe se plasira roba u inostranstvu. oni se mogu svrstati u dve grupe. jer postupak koji. Statistiåki podaci pokazuju meœutim. da doprinesu tome da se jaz izmeœu te dve grupe zemaÿa smaçuje umesto ãto se sve viãe ãiri. nagrada ili moguñnost za pretçu i kaznu. Ovi se ciÿevi mogu svrstati u drugu grupu. nacionalnom preduzeñu. kod ekonomske pomoñi jedna strana (primalac) dobija ekonomsku korist. uæe. Wih vaÿa ispitivati u svakom posebnom sluåaju i oni umnogome zavise od subjektivne procene davaoca ili od opaæaça primaoca. grupi preduzeña) potreban je kapital. Ova teæça razvijenih zemaÿa navodi i na sumçu da one imaju u vidu drukåije. Ovi opãti ciÿevi uslovili su æeÿu Ujediçenih nacija i drugih meœunarodnih organizacija da privole razvijene zemÿe da odvajaju jedan deo svog nacionalnog dohotka kao pomoñzemÿama u razvoju. postoji obostrani interes. Nas ovde zanimaju neekonomski ciÿevi radi kojih se. veñse time spreåavaju teãka socijalna i politiåka staça. a zajmodavac (dræava. bankarski konzorcijum. posebne ciÿeve. Posmatrajuñi tekuñu praksu. Uglavnom. kao npr. svih razvijenih zemaÿa da spreåe daÿe relativno zaostajaçe zemaÿa u razvoju. Prelaz se. pruæaçe pomoñi je sredstvo predohrane. vezani za celu meœunarodnu zajednicu. nastoji se da onda ide meœunarodnim kanalima. meœunarodna banka itd. meœutim. kao npr.Prelaz izmeœu mera vezanih za uobiåajene meœunarodne eko-nomske odnose i pruæaça ekonomske pomoñi nije nagao kao ãto bi se moglo pretpostaviti.) raspolaæe sredstvima koja æeli da ustupi uz odgovarajuñu kamatu. dok se druga strana (davalac) liãava koristi ili nekog postojeñeg dobra. pomoñje nedvosmislena onda kada se za çu ne dobija nikakva naknada. Tako su. kao kod poklona. mada se u svakom konkretnom sluåaju moæe raspravÿati o tome jesu li interesi obe strane u podjednakoj meri zadovoÿeni. teæçu razvijenih zemaÿa da pomoñpruæaju bilateralno tj. Naravno. koja mogu ugroziti svetski mir. 289 . pa i ekonomskom. dakle preko fondova koje obrazuju meœunarodne organizacije. kojima je u biti obostrani interes. Ne samo ãto etiåki i humani razlozi nalaæu da se ublaæe nejednakosti u raspodeli svetskog bogatstva i da se isprave nepravde nanesene eksploatacijom nekih delova sveta. Da bi ova pomoñstvarno sluæila takvoj svrsi. meœunarodni zajmovi i kredi-ti najåeãñe åisto finansijske operacije. nacionalna banka. javÿa veñonda kada davalac u konkretnom odnosu ne zadovoÿava srazmerno svoje interese. kada se poklonima doprinosi stranoj zemÿi kako bi ostala i ubuduñe træiãte za robu iz zemÿe davaoca. S druge strane. podnose ekonomske ærtve. kada daje zajam uz niæu kamatu od one koju bi inaåe mogao da ostvari.

Takva je obeleæja imao tzv. Za kritiku nekih ameriåkih mitova o ekonomskoj pomoñi vidi H. U toku tri i po godine SAD su na osnovu ovog plana dale ukupnu pomoñkoja premaãuje 12 milijardi dolara. Zaista. 102 L. str. koji ãanse komunistiåkih partija vide samo u nenormalnim situacijama (“ãto gore. 304. Francuske. vlada SAD je odluåila da masovnom ekonomskom pomoñi doprinese odræavaçu poredaka koji su joj obezbeœivali savezniãtvo u veñnastalom sukobu sa SSSR. komunisti mogu doñi na vlast samo u staçima bede i oskudice. dotle se rukovaçe pomoñi kao obeñaçem. daleko najveñi deo pomoñi uputile zemÿama na koje su raåunale kao na vojne saveznike. 1967. Na primer. 5. Trebalo je da te zemÿe zajedniåki izrade plan utroãka sredstava.104 Dok se na prethodne naåine osiguravaju opãte povoÿne okolnosti za zemÿu davaoca. A. koje se konaåno svodi na to da ekonomsko blagostaçe onemoguñava druãtveni progres.Kao sredstvo predohrane pomoñtreba da posluæi stabilizaciji u stranoj zemÿi. str. i daÿe. 103 290 . Najrazvijenije dræave su. Meœu nekim ameriåkim nauånicima sumça se u to da pomoñi obiÿe vode samo u jednom pravcu i otvara pitaçe je li jaåaçe desnice u zapadnoj Evropi samo posledica Marãalovog plana ili i drugih okolnosti. odnosno od çih odvratiti. to boÿe”). SSSR je bio zainteresovan za pomoñ. i daÿe. da podræi postojeñu vladu ili da ojaåa saveznika. ekonomski snaænija dræava pomagañe svoje privredno slabije saveznike da bi ojaåala savez i sebe rasteretila u sluåaju sukoba. vlade SR Nemaåke. 123. pretçom ili kaznom odnosi na pojedine stavove i odluke a koje se odluåioci i stanovniãtvo u inostranstvu æele navesti. jer je pruæena u vidu oruæja i ratnog materijala.102 Preovlaœujuñe miãÿeçe u SAD jeste da je Marãalov plan zato u potpunosti uspeo: otada se pomoñinostranstvu u SAD najåeãñe obrazlaæe tvrdçom da je to najboÿe antikomunistiåko oruœe jer. Najveñi deo ovakve pomoñi ne predstavÿa u stvari nikakvu ekonomsku dobit za primaoca. “The American political Science Review”. pothraçuju i neki leviåari. Ministar inostranih poslova SAD. Political Theory of Foreign Aid. Morgenthau. Wegovim primerom poãle su i zemÿe “narodne demokratije” tako da je ameriåkoj vladi uspelo da jasno izdvoji evropske dræave koje ñe kasnije uñi u zapadnu vojnopolitiåku grupaciju. general Xorx Marãal (George Marshall). naroåito u toku hladnog rata. Uplaãena da velike ekonomske teãkoñe i socijalna previraça u zapadnoevropskim zemÿama odmah posle Drugog svetskog rata ne dovedu na vlast komunistiåke partije (naroåito u Francuskoj i Italiji). nagradom. The Cold War as history. ali je znaåajna za one zemÿe koje bi i onako radi zaãtite sopstvene bezbednosti imale visoke izdatke na odbranu. New York. godine obeñao je tu pomoñ“svim evropskim vladama koje su voÿne da uåestvuju u poslu obnove”. u zapadnoevropskim zemÿama su postignuti restauracija i konsolidovaçe snaga koje su spreåile znaåajne socijalne preobraæaje i vodile spoÿnu politiku oslaçaça na SAD. 1962. ali je odbijao ameriåki nadzor. Harper & Row. Halle. Ovakvo shvataçe. s kojim su SAD imale da se sloæe. meœu koje treba ubrojati i staÿinistiåku spoÿnu politiku SSSR i çemu potåiçenih komunistiåkih partija?103 Ako veñpostoji bliskost spoÿnopolitiåke orijentacije i odnos savezniãtva. juna 1947. Marãalov plan.

1953. Treba imati u vidu da je uzet primer iz razdobÿa koje se ne ubraja u hladni rat iste godine i SSSR je od SAD dobio kredit u iznosu od 102 miliona dolara. 83. Upotrebiti nuklearno oruæje znaåi pokrenuti lanac dogaœaja za koji se ne zna dokle vodi i 104 Najveñi primaoci pomoñi SAD u 1972. New York. 1974. dakle. razvijala i prikazivala s namerom da samim svojim postojaçem izazove potrebne uåinke. Dve okolnosti vezane za tu vrstu oruæja doprinose tome.107Druga je u tome ãto se taj uåinak moæe samo donekle predstaviti. Prva je çegovo ogromno razorno dejs-tvo. tako da su zemÿe u razvoju joãod prvog zasedaça Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD) 1964. V. Perkins. Ohrabrujuñe je. 983. ãto daje strategiji zastraãivaça svojevrsna obeleæja. Palmer H. str. str. sve u milionima dolara). nav. a da se pri tom ne upuãta u probu upotrebe sile”. 106 Bofr. 107 Te su bombe imale snagu od 20 kilotona. Izrael 249 (61). godine po-åele da se zalaæu da se umesto pomoñi isprave i stabilizuju uslovi meœunarodne trgovine. str. Turska 171 (22) i Indonezija 159 (18). koja je ravna snazi od 20. Tako je Jordan (2. pogotovu onda kada su prilikom çenog davaça ekonomski razlozi sporedni ili i ne postoje. 105 “Politika”.106 Oruæana sila je oduvek imala funkciju zastraãivaça te se jaåala. Wen “ciÿ je da se neposredno pogodi voÿa protivnika.105 I pored svih nastojaça meœunarodnih organizacija. Juæna Koreja 221 (41). International Relations. D. Vlade zemaÿa primalaca odbijale su da za uzvrat slede politiåke ciÿeve zemaÿa davalaca: one koje su na to pristajale bivale su svrgnute umesto da putem pomoñi budu ojaåane.000 tona klasiånog eksploziva trinitrotoluola (TNT).000 stanovnika) i strahovito siromaãnog Bangladeãa 107 (74) prema (79) miliona dolara. U doba hladnog rata slika je bila mnogo upadÿivija vidi N. koje se ne moæe meriti ni sa åim ãto je åovek do sada doæiveo. 500 puta snaænije. 1. zaprete Italiji obustavom pomoñi ako predstavnici Komunistiåke partije Italije uœu u vladu. Juæni Vijetnam 539 (523). Ni ekonomski rezultati pomoñi nisu bili zadovoÿavajuñi. to ãto se nade dræava koje su pruæale pomoñoåekujuñi politiåke koristi nisu ispuçavale. pronalazak nuklearnog oruæja uåinio je da zastraãivaçe doœe u srediãte paæçe i da dominira odnosima izmeœu velikih sila. jul 1976. godini bili su (prva cifra predstavÿa iznos ukupne pomoñi a cifra u zagradi iznos pomoñi bez obaveze vrañaça. baåenim krajem Drugog svetskog rata na japanske gradove Hiroãimu i Nagasaki. ciÿ treba da se postigne bez izvrãeça.000 stanovnika). 291 . The World Almanac. pa åak ni s prvim atomskim bombama. Ravnopravni uslovi trgovaça pomogli bi na ekonomski prirodniji naåin razvitak takvih zemaÿa nego ãto to moæe inostrana pomoñ. 000. 1976/3. Postupci prvenstveno vezani za prinudu a. Boston. i daÿe. pomoñkoja se daje u opãtem interesu joãuvek daleko zaostaje za onom koja ima neposrednije spoÿnopolitiåke svrhe za davaoca. ali ne i u potpunosti predvideti. Kao i kod svake pretçe. Houghton Mifflin. koja je takva da zemÿe u razvoju usled neravnopravnosti svake godine izgube viãe od onoga ãto dobiju na ime pomoñi.Velike Britanije i SAD odluåile su da jula 1976. 18. meœutim. Danas postoje razorne naprave od 100 megatona koje su. Zastraãivaçe. na primer primio veñu pomoñod mnogoÿudnog (74. Opãirnije: “Der Spiegel”. Meœutim. s obzirom na to da su dosadaãça iskustva povezana samo s ta dva pomenuta ratna dejstva i s probama vrãenim pod posebnim okolnostima. C. delo. Zastraãivaçe je pretça upotrebom instrumenata za razaraçe oruæanom silom. 540.

Ona podleæe svim zakonitostima uzajamne pretçe. . Nuklearno oruæje i potrebna sredstva za çegovo dopremÿivaçe od udaÿenih mesta poseduje mali broj dræava. druge dræave koriste zastra-ãivaçe na razliåite naåine. On iznad çih dræi “nuklearni kiãobran” preteñi upotrebom nuklearnog oruæja velikoj sili koja bi na çih izvrãila napad. kao ãto su usavrãeni antiraketni i protivavionski sistemi i neobiåno jako utvrœeni i pokretÿivi ureœaji za lansiraçe raketa s nuklearnim bojevim glavama (betonski silosi i podmornice). U senci ovog osnovnog odnosa. dok bi napadaå od svoje pobede imao ograniåenu korist. ili im je çegovo posedovaçe onemoguñeno. koja se u izvesnoj meri udaÿila od Severnoatlantskog pakta i poseduje sopstvenu “udarnu silu” (force de frappe). da se. Ogroman intelektualni i ekonomski napor koji se ulaæe u usavrãavaçe oruæja dovodi dotle da ono vrlo brzo zastareva. U tome igraju pojaåanu ulogu elementi odbrane i zaãtite. moæe da ugrozi i samoga onog ko ga je pokrenuo. ako se tako sme reñi. 109 Bofr. nego tako ãto ga vrlo brzo pretvaraju u staro gvoæœe. razumÿivo. str. Ne moæemo se zadræavati na pojedinostima odnosa zastra-ãivaça izmeœu velikih sila i na evoluciji çihove nuklearne strategije.koji. Tipiåan predstavnik ove grupe je Francuska. ali da pretça çime postiæe uåinak jer moæe da izazove ono ãto je za zastraãivaçe bitno strah. ne moæe porediti sa ruskim ili ameriåkim. suãtina zastraãivaça ostaje ista: nova dostignuña se ne kriju. Dræave tipiåne za ovu grupu nikada nisu sasvim sigurne da li ñe veliki saveznik pos108 Bofr. i daÿe. tj. ne time ãto ga uniãtavaju u bici. Ovakav odnos supersila stvorio je meœu çima ravnoteæu koja se naziva “ravnoteæom straha”. koji napadnutom treba da omoguñe tzv. sposobnost da preæivi. U prvoj su dræave koje raåunaju na sopstveni nuklearni potencijal. delo. doduãe. Neki savremeni struåçaci smatraju da je nuklearna pretça ovih zemaÿa veoma verodostojna jer je jasna (osnovne vrednosti su sasvim omeœene) i jer cena çenog izvrãeça ne premaãa vrednost ugroæenog dobra. Iz tog se izvlaåi zakÿuåak da upotreba sredstva nad kojim se nema nadzor nije racionalna.109 U drugoj grupi su zemÿe koje se oslaçaju na zaãtitu moñnog saveznika. da zadræi dovoÿno snage da nanese uniãtavajuñi protivudar. delo. nav. bivãim silama osovine. koji se.108 Dovoÿno je da napomenemo da se ona sastoji u neprekidnom manevrisaçu da se postigne povoÿniji poloæaj radi veñe slobode akcije. a za ostali svet je naroåito znaåajna zbog opasnosti koje sobom nosi. Bilo kako bilo. 85. One koje se uzdaju u nuklearno zastraãivaçe mogu se podeliti na dve grupe. a veruje se da mu teæe Kina i Indija. ali se çima pridruæuje ãiri krug dræava koje raspolaæu nuklearnim eksplozivom ili sposobnoãñu da ga proizvedu. U sliånom su poloæaju Ãvedska i Velika Britanija. tako da se suparnici uzajamno iznuravaju liãavajuñi jedan drugog oruæja. Takve zemÿe su se ili odrekle nuklearnog oruæja. 292 . nav. ali moæe biti dovoÿan da visoko podigne cenu napada na çega. potencijalni protivnik “viãe zastraãi”. str. kao npr. ona se saopãtavaju protivniku kako bi delovala na çega.

od najmaçe razornih do onih s katastrofalnim posledicama. privredna dobra ili vojni objekti. izazvali ispuçeçe pretçe.tupiti prema svom obeñaçu i izvrãiti pretçu. Ovakav zaklon se u posledçe vreme najradije traæi u tome da se meœunarodni sukobi predstave kao unutraãçi. postupak koji prati meœunarodne odnose od pamtiveka. u svetu u kome se uvek ne poãtuje zabrana upotrebe sile i pretçe silom. 293 . postoji sklonost da se preti “blaæim” instrumentima za razaraçe. te se ne moæe smatrati odgovornim. delimiåno i zato da bi mogle da pojaåaju uverÿivost svake svoje pretçe. koji bi uticao na silu zaãtitnicu da ispuni svoju pretçu. Ovo se postiæe koriãñeçem nenasilnih sredstava i preruãavaçem nasiÿa u oblike koji su naizgled maçe intenzivni ili åiji je inspirator prikriven. Razumÿivo je onda ãto su. ovakve zemÿe jaåaju konvencionalne snage da bi mogle da se odupru takvim napadima. sabotaæa i diverzija. Nameçene odbrani. Kao ãto je veñnapomenuto. jer potencijalnom agresoru treba da pokaæu da ñe ga upotreba sile skupo stajati. åiji je unutraãçopolitiåki znaåaj dugo bio upadÿiviji od meœunarodnopolitiåkog. mogu se razlikovati terorizam. u strahu da meœu tamoãçim odluåiocima ne ovlada uvereçe kako gubitak jednog takvog saveznika nije dovoÿan razlog da se zapoåne besomuåni lanac nuklearnog rata. kod kojih je uåinak instrumenata za prinudu i razaraçe maçe fiziåki a viãe psiholoãki i simbiliåki. åak i ako su sigurni da bi otvorena agresija. iako nemaju nameru da se na çih oslaçaju radi sprovoœeça svoje redovne spoÿne politike. napomenimo da se nastoje izbeñi oni akti na koje se pretça odnosi. Zastraãivaçe. prag nuklearne osetÿivosti. Prema tome jesu li napadnuti ÿudi. U svim onim oblastima gde je nuklearna pretça slabija (a to je grubo reåeno) sve ono ãto je van neposrednog ugroæavaça izmeœu vodeñih nuklearnih sila. ima u nuklearnoj eri poseban znaåaj i posebna obeleæja. b. Odluåioci u takvim dræavama paæÿivo motre politiåka zbivaça u vodeñim si-lama. Pored onih koja smo veñispitali. odnosno da li je çegova pretça dovoÿno uverÿiva za drugu stranu. za çih je neizvesno kakvo bi reagovaçe izazvala blaæa ili posredna sredstva. i nuklearne sile teæe da na raspolagaçu imaju åitavu gamu takvih instrumenata. Pored toga. a to je otvorena primena oruæane sile protiv interesa protivnika. Pojedinaåni akti nasiÿa. i ove snage u osnovi treba da deluju zastraãujuñe. Strogo govoreñi. spadaju pojedinaåni akti nasiÿa srazmerno malog obima. u nadi da ñe spreåiti svrãeni åin i izazvati dovoÿno æestok sukob. a pogotovu nuklearni napad. Zastraãivaçe se ne zasniva samo na pretçi nuklearnim oruæjem. U strahu da takvi pritisci ne bi prekoraåili tzv. mnoge dræave upuñene na to da radi odbrane svoje sopstvene bezbednosti jaåaju oruæane snage. raåunajuñi da su ona uverÿivija zato ãto je çihovo dejstvo poznato i zato ãto cena çihove upotrebe izgleda niæa. te stoga raste i znaåaj postupaka koji su se inaåe smatrali karakte-ristiånim za unutraãçu politiåku borbu i graœanske ratove. ovakve snage imaju dvostruku funkciju: one treba da odvrate napadaåa od upotrebe sile (odvrañaçe) i da onemoguñe çegov uspeh ako do primene sile ipak doœe (odbrana). Meœu takve postupke.

i daÿim delovaçem ustaãkog pokreta. koji je svoju spoÿnu politiku zasnivao na savezu s Francuskom i bezuslovnoj odbrani versajskog sistema. ili onaj çen deo koji ima u rukama dræavni aparat.110Sliåne postupke moæe preko dræave primeçivati i vladajuña klasa. kome su pomagali pripadnici ustaãke emigracije. postoje pretpostavke da je iza Bartuovog ubistva stajala nacistiåka Nemaåka. Dok je na prvi pogled ovo bila sluåajna ærtva. u novije vreme se ovakvom postupku pristupa s oprezom zbog gnuãaça koje izaziva. francuski ministar spoÿnih poslova. neposredna ærtva napada politiåki maçe znaåajna ili sasvim beznaåajna. Iako su u izvesnim istorijskim periodima ovakva ubistva bila åesta i malo sakrivena. da ohrabri çihove potencijalne saveznike i tako sE2m ili uz primenu drugih sredstava omoguñi postizaçe takvih ciÿeva. Razlog za to je u uvereçu da izvesna uticajna liånost ima odluåujuñi uticaj na spoÿnopolitiåko odluåivaçe. Jugoslavija raspala i da bi tako one mogle da ostvare svoje teritorijalne zahteve prema çoj. Dimitrijeviñ. u odnosima izmeœu italijanskih dræavica u doba renesanse. jer se protivio popuãtaçu pred Hitle-rovim zahtevima. Ukoliko je ciÿ napada da se ukloni politiåki odluåilac koji se dræi za iskÿuåivo ili prvenstveno odgovornog za izvestan politiåki kurs ili stil. Oni se tada obiåno nazivaju terorom i sastoje se najåeãñe u nemilosrdnom progaçaçu politiåkih protivnika ili uglednih ÿudi koji bi to mogli biti. Politiåko ubistvo moæe da se koristi kao spoÿnopolitiåki postupak i u tom smislu nas ono ovde poglavito zanima. åija je faãistiåka vlada uåinila sve da zaãtiti saizvrãioce i sauåesnike. Radniåka ãtampa. tako da se çenim uklaçaçem æeli obustaviti odreœen spoÿnopolitiåki kurs ili na çega uticati posredno time ãto bi se izazvala unutraãça kriza u stranoj zemÿi. Godine 1934. 110 V. pa i istoriåara. Terorizam u ãirem smislu je napad na æivot i telo pojedinaca ili maçe grupe ÿudi s ciÿem da se postignu politiåke promene. Novija politiåka ubistva ove vrste su stoga ostala maçe ili viãe nerasvetÿena. Ukoliko je. Beograd. pouzdano se smatra da su se motivi neposrednih izvrãilaca poklapali sa æeÿom italijanske i maœarske vlade da oslabe Jugoslaviju uklaçaçem kraÿa-diktatora. kao npr. Terorizam. Kao ãto je veñnapomenuto. pak. Tako se pravi inspiratori dugo mogu sakrivati iza dvoumÿeça posmatraåa. ubijen je u Marseju jugoslovenski kraÿ Aleksandar Karaœorœeviñod ruke jednog ålana VMRO. koje su veñsklone ili se mogu prikloniti da izvrãe atentat. i surovom guãeçu i najmaçih znakova neposluãnosti ili kritike. 294 . da skrene paæçu na prisustvo snage u åije ime istupaju teroristi. Kako su pripreme obavÿene u Maœarskoj i Italiji. One su smatrale da bi se time. Woj je ovaj uticajni politiåar bez åijeg se uåeãña ili saglasnosti nije mogla zamisliti nijedna francuska vlada smetao. 1982. radi se o terorizmu u uæem smislu reåi. koji ima za ciÿ da kako to sam latinski koren ove reåi (teror) kaæe izazove strah i pometçu u ãiroj vladajuñoj grupi i u stanovniãtvu. Uz jugoslovenskog monarha istom prilikom je ubijen i Luj Bartu (Louis Barthou).aa. reå je o politiåkom ubistvu. vlade koje æele da uklone neugodnog odluåioca u stranoj zemÿi povezañe se s politiåkim grupama u çoj.

nije teãko nañi jer je za izvrãeçe teroristiåkog akta potrebno vrlo malo ÿudi. ako u pogoœenoj zemÿi postoji bilo kakav radikalan opozicioni pokret. na primer. Jedan od çih je odavno poznat i sastoji se u koriãñeçu terorista radi unoãeça pometçe u dræavu åija se otporna moñæeli oslabiti. oktobar”. kao ãto je to bilo jula 1968. Time je ne samo skriven pravi pokretaå. Prelaz izmeœu politiåkog ubistva i teroristiåkih akata u uæem smislu reåi nije odseåan. te da i strance treba kazniti zbog podrãke protivniåkom reæimu ili ih probuditi iz ravnoduãnosti prema mukama potlaåenih. åije je ime lako izmisliti. ili åija se vlada æeli svrgnuti. Takvu grupu. prilikom åijeg pada na teritoriji Åehoslovaåke je nastradalo dvadeset i sedam lica. Tempiranim bombama diæu se u vazduh bioskopske sale. gde se putnici i posada dræe kao taoci dok ne bude ispuçen neki maçe ili viãe odreœen zahtev otmiåara. Tipiåne za ovakve teroristiåke akte su otmice vazduhoplova. Bombe se podmeñu u masovna prevozna sredstva.Za ubistvo kongoanskog predsednika vlade Patrisa Lumumbe 1961. Za to su potrebni strah i dezorijentacija. åiji se putnici unapred ne znaju kao ãto je 1972. u kojima sede sluåajni posetioci. Ngo Din Dijema u Juænom Vijetnamu (1963) i Rafaela Truhiÿa (Trujillo) u Dominikanskoj Republici (1961). Veñina ovakvih akata ima demonstracioni ciÿ i zasniva se na uvereçu da su politiåka zbivaça meœunarodno uslovÿena. Ovaj posledçi motiv åesto je prisutan u akcijama nekih palestinskih grupa. Kada i toga nema. nego se i pokazuje da u dræavi protiv åije je vlade izvrãen teroristiåki akt postoji unutraãçi oruæani otpor. Tero-ristiåki akt teæi posrednom izazivaçu obimnih promena u politiåkom. Najnovije istrage koje su ålanovi predstavniåkih tela SAD vodili protiv Centralne obaveãtajne agencije SAD (CIA) s velikom merom pouzdanosti su pokazale da su çeni prsti bili umeãani u ubistva dva “nezgodna” saveznika SAD. Strani subjekti meœunarodnih odnosa mogu inspirisati tero-ristiåke akte. uklaçaçe nepoæeÿne politiåke liånosti moæe obaviti tako da smrt izgleda prirodna ili sluåajna. veza izmeœu subjekta koji ovako koristi terorizam i teroristiåkog akta paæÿivo se krije ili pogreãno predstavÿa. U doba mira. Naime. podræavati i pomagati çihove izvrãioce iz dva osnovna razloga. Drugi naåin koriãñeça teroristiåkog akta u meœunarodnim odnosima novijeg je porekla i viãe se vezuje za naddræavne subjekte meœunarodnih odnosa. godine u beogradskom bioskopu “20. Dok se. poseban ciÿ æeli postiñi ugroæavaçem opãteg ili stranog dobra. on ñe se navesti i osposobiti za teroristiåke akcije i one ñe se u potpunosti pripisati çemu. åiji ñe se propagatori onda postarati da ga prati izjava ili manifest toboæçeg autohtonog politiåkog pokreta. pa i druãtveno-ekonomskom ustrojstvu. godine uåiçeno s avionom JAT-a na liniji StokholmBeograd. dotle je kod pravog teroristiåkog akta ærtva åesto politiåki bez znaåaja ali je vaæno da se zna da delo ima politiåki smisao. godine zna se da je poåiçeno po nalogu iz inostranstva. koji ne moraju imati nikakvu stvarnu politiåku podrãku. koji dovode do nepovereça prema vlasti i çenoj sposobnosti da se odræi. po pravilu. teroristiåki akt ñe izvrãiti agenti strane sile. 295 . Wime se u osnovi jedan unutraãçi. ali su u krajçim sluåajevima razlike velike.

meœutim. usamÿeni diverzantski akt se pribliæava tero-ristiåkom delu. Diverzija se upotrebÿava kao oznaka za akte sliåne sabotaæi. sabotaæa je deo totalnog rata u kome se nastoji da se u ãto veñoj meri oslabi neprijateÿska privredna moñ. a da se pri tome ne ugroze i oni koji se oruæano bore za nacionalno osloboœeçe. jako je nastojaçe da se izvrãioci takvih akata gone i kaæçavaju zajedniåkim naporima svih dræava. jer im se ne dopuãta nikakav drugi vid politiåke akcije. ali je çihovo uniãtavaçe preteæno motivisano simboliåkim a ne privrednim razlozima (npr. Pored neposrednih napada na utvrœeça. koji su. Otuda je pomoñinostranstva vaænija i åeãña. prvenstveno usmereni na objekte od znaåaja za oruæane snage. zalihe municije itd. s kojim åesto ide zajedno. naroåito onda kad pripremaju otvoreni napad svojih oruæanih snaga. kao ãto su otmice vazduhoplova. potpisani su ugo-vori o goçeçu i kaæçavaçu nekih çegovih manifestacija. najåeãñe uzgredno.od kojih je jedna od najspektakularnijih bila otmica izraelskih sportista na olimpijadi u Minhenu 1972. Kao i terorizam. pravnu definiciju meœunarodnog terorizma teãko je dati. koje su zaãtitnik i simbol dræave. Za one teroristiåke akte åiji je meœunarodni karakter oåigledan (a ne prikriven iza toboæçe unutraãçopolitiåke borbe) u posledçe vreme odomañio se naziv “meœunarodni terorizam”. Takve se diverzantske grupe snabdevaju i obuåavaju da bi se prebacile preko granice u trenutku koji çihov zaãtitnik i nalogodavac dræi za pogodan. U tom ciÿu. aerodrome). Sabotaæa se sastoji u uniãtavaçu materijalnih dobara ili ometaçu proizvodnih procesa s ciÿem da se oslabi privredni potencijal i dovede do poremeñaja u nacionalnoj privredi. jer u prvom redu treba da deluje psiholoãki. Za preduzimaçe diverzantskih akcija potrebna je izvesna mera opremÿenosti i pripremÿenosti. prekinuti snabdevaçe energijom. Stoga do sada nije izraœena jedinstvena konvencija o suzbijaçu meœunarodnog terorizma. potrovati stoka. napadi na çih i napadi na lica koja uæivaju meœunarodnu zaãtitu. mogu se uniãtiti åitava postrojeça ili pokvariti vaæne maãine. kojima oteæava premeãta-çe i snabdevaçe vojske. koje ne poseduju male grupe. pokazujuñi raçivost oruæanih snaga. U uvereçu da on remeti meœunarodne odnose ugroæavajuñi opãte interese u ime posebnih. godine. I teroristiåki akti. umesto toga. bb. moæe se spaliti letina. diverzijom se smatraju i napadi na saobrañajne puteve (æeleznice. Za vreme rata u tu se svrhu koriste i sopstvene trupe 296 . pa åak i pribegavaju terorizmu. pogaœaju materijalna dobra. mostove. Kada je takav napad u toku. oruæja. ona treba da dovede do unutraãçopolitiåkih promena i najåeãñe je uvod u druga sredstva ili çihov pratilac. Kao uvod u oruæani ustanak ili napad iz inostranstva. diverzija ima praktiåni znaåaj jer smaçuje vojni potencijal. za vreme rata. ruãeçe spomenika). inaåe sposobne za teroristiåke akcije. Iza akata sabotaæe mogu stajati strani subjekti. Sabotaæa u prvom redu teæi smaçeçu proizvodçe i onemoguñavaçu snabdevaça. u prvom redu diplomatske predstavnike. onemoguñiti dovod vode ili je uåiniti nepodobnom za koriãñeçe. Meœutim. vv.

da je tek u zaåetku ili se samom intervencijom izaziva. te je ta primena uglavnom imala kontrarevolucionarni karakter. izazivaça. oktobra 1970. U periodima kada se odigrava smena druãtveno-ekonomskih poredaka ova vrsta intervencije je naglaãena i izvodi se ili odobrava kolektivno. koji je istovremeno i onaj koji je danas najaktuelniji. Taå. kojim se negiraju çena suverenost i samostalnost.(komandosi). koji podrazumeva odaãiÿaçe sopstvenih udruæenih snaga u stranu dræavu da bi se nametnuo æeÿeni politiåki ishod. Austrija i Pruska). str. Oruæanoj intervenciji dugo je iãlo na ruku naåelo legitimiteta. Za starije pisce i predstavnike tradicionalnih shvataça intervencija se sastoji samo u upotrebi oruæanih snaga. politiåke ili bilo koje druge prirode da bi primorala drugu dræavu na potåiçavaçe u vrãeçu çenih suverenih prava na dobijaçe od çe koristi bilo koje vrste. dok su drugi oblici meãaça (intercesija) van toga pojma pa su. koju su 1815. Isto tako sve dræave ñe se uzdræati od organizovaça. str. Beograd. Glavni oblik oruæane intervencije. ãireg. Nemeãaçe u unutraãçe poslove dræava. Pobude za primenu ovoga naåela bile su naroåito jake kada je u pitaçu bila meœunarodna klasna solidarnost. godine osnovale tri apsolutne monarhije. pojma intervencije spadaju i neki postupci o kojima je bilo reåi. iako ne uvek i oruæane sile. Savez udruæeça za UN Jugoslavije. 112 Nijedna dræava ne moæe da primeni niti da podræi upotrebu mera ekonomske. Intervencija je pojam nastao u meœunarodnom pravu da oznaåi nedozvoÿeno meãaçe u unutraãçe stvari jedne dræave. bilo da se on veñrasplamsao. 297 . Uz to. Mitroviñ.112 Oruæana intervencija. od 21. i daÿe. prema kome postoji navodna solidarnost izmeœu legitimnih vlada. 2131 (HH). 200. br. Prevod u Ujediçene nacije i savremeni svet. çegove oruæane snage nastoje da odbrane postojeñu vladu od pobuçenika. predstavÿa najintenzivniji oblik intervencije. stavila je sebi u zadatak da oruæanim intervencijama u 111 Teoretiåari meœunarodnog prava ne odreœuju pojam intervencije na isti naåin. 1970. U zavisnosti od interesa intervenijenta. 305. Ovakvo ulaæeçe u stranu dræavu moæe se zamagliti nizom pravnih i stvarnih nejasnoña i izgovora s namerom da se zbuni javno mçeçe i paraliãe rad meœunarodnih organizacija stvorenih za zaãtitu bezbednosti subjekata meœunarodnih odnosa. decembra 1965. Pomagaçe diverzantskih grupa ili çihovo tolerisaçe za vreme mira smatra se aktom agresije. finansiraça ili tolerisaça oruæane. ãto podrazumeva izvesnu meru pritiska. Skoro istovetan je odgovarajuñi tekst Deklaracije UN o naåelima meœunarodnog prava o prijateÿskim odnosima i saradçi dræava od 24. zastraãivaçe i pojedinaåni akti nasiÿa. ili da ovima pomognu da tu vladu svrgnu. i od meãaça u graœanski rat u drugoj dræavi”. subverzivne ili teroristiåke aktivnosti usmerene “na nasilnu promenu reæima druge dræave. kojom se ovde bavimo. pomagaça. Vidi podrobnije T.111 U okvire takvog. Rez. godine. ekonomska blokada. Sveta alijansa. Oruæana intervencija. Beograd. sastoji se u oruæanoj pomoñi strane dræave jednoj strani u unutraãçem sukobu. koje jedna drugoj mogu pomagati da se brane od pokuãaja svrgavaça neustavnim putem. u zbirci Kodifikacija principa miroÿubive i aktivne koegzistencije. ona obiåno tvrdi da nema nameru da okrçi teritorijalni integritet dræave u kojoj interveniãe. kao ãto su npr. v. subverzija. 1969. Ona se tada najåeãñe oznaåava kao nasilno i samovoÿno meãaçe. ãtaviãe i dozvoÿeni. pobednice u ratu protiv Napoleona (Rusija. veñsamo na jedan çegov deo. propaganda. Sila koja interveniãe æeli da postigne svoje ciÿeve bez opasnosti da bude oglaãena za agresora: ona formalno ne primeçuje prinudu na subjekt meœunarodnih odnosa u celini. 2 Deklaracije Generalne skupãtine UN o nedopustivosti meãaça u domañe poslove dræava i zaãtiti çihove nezavisnosti i suvereniteta. Institut za meœunarodnu politiku i privredu.

sluæila je toboæça ugroæenost nemaåkih nacionalnih maçina. Pored klasne ili ideoloãke solidarnosti. zahvaÿujuñi uticaju velikih sila na formiraçe meœuna-rodnog prava. od 26. godine. na koje se rado pozivaju SAD. S obzirom na prisustvo i privilegovan poloæaj preduzeña SAD u zemÿama Latinske Amerike. i upad izraelskih komandosa u Ugandu 1976. veñodaãiÿaçe trupa koje treba da smire situaciju i pomognu sugraœanima da spasu æivote i imovinu. str. septembra 1915. Kao izgovor da intervencije nacistiåke Nemaåke. jeste zaãtita sopstvenih dræavÿana u stranoj zemÿi. Ãpaniji i Maœarskoj. 28. i daÿe. prava namera velikih sila koje su oduvek najåeãñe intervenisale sastoji se u æeÿi da se zaãtiti ili proãiri sfera sopstvenog uticaja. åak i onda kada su ideoloãki povezane s razliåitim snagama u unutraãçem sukobu. Prema naåinu gledaça takvih imperijalistiåkih ili hegemonistiåkih sila. uzimala ozbiÿno. ovaj razlog za intervenciju ameriåkih “marinaca” u tim zemÿama bio je ispoåetka stvaran a u novije vreme prividan. Postoje i druga opravdaça za intervenciju. nikakva politiåka promena u maçim dræavama koje one smatraju znaåajnim za svoju bezbednost ne moæe se odvojiti od uzajamnog odnosa s rivalskim silama.113 U to ime trupe pripadnika ovoga saveza intervenisale su u Pijemontu. pravdala naåelom proleterskog internaciona-lizma. naroåito u Åehoslovaåkoj 1968. Jedno od çih. 298 . godine). Milenkoviñ. S. Collard-Manin. pobeda one politiåke grupe koja ñe ãtititi interese SAD i voditi politiku koja moñnom severnom susedu odgovara. bez obzira jesu li sopstveni dræavÿani ili ne. Sa sovjetske strane. Sliåno se opravdava tzv. koja su se u proãlosti. 8. Ãto je najporaznije. pravdajuñi se stvarnim ili izmiãÿe-nim pozivom od legitimne strane u unutraãçem sukobu. Pod izgovorom da se pomaæe sopstvenim dræavÿanima. u periodima kada rivalske sile nastoje da izmeœu sebe zadræe ravnoteæu snaga. U istom duhu su sile Antante intervenisale u Rusiji protiv boÿãeviåke revolucije. intervencija se. te je. razlozi koji se navode sluæe da prikriju stvarne pobude intervenata. intervencija neophodna da bi se zaãtitili sopstveni interesi. kojom treba da se izbave iz æivotne opasnosti grupe ÿude koje strana vlada ugroæava ili nije u staçu da ãtiti. godine. str. u stvari. i u najnovije vreme sile koje interveniãu nastoje da svom ponaãaçu daju pravni oblik. huma-nitarna intervencija. svaka promena predstavÿa za obe sile neizvestan poremeñaj. prema tome. Unutraãça nadleænost dræava i meœunarodna zaãtita ÿudskih prava. koja dovodi do apsurdnog zakÿuåka da je legalna i ona vlada koja ne moæe da se odupire sopstvenom narodu bez strane pomoñi. Iako je opravdaçe pozivom vlade samo formalna varka. te one preñutno priznaju jedna drugoj pravo da interveniãu. godine. 1974.svim zemÿama brani “bogomdani” feudalni poredak od buræoaskih re-volucija ili pokreta za nacionalno osloboœeçe. Ovim su pravdani belgij-ska intervencija u Kongu 1960. godine) i u drugim delovima sveta (Liban 1958. Ovakva intervencija prividno ne znaåi stupaçe ni na koju stranu. obezbeœuje se. prema kome socijalistiåke dræave 113 114 Ugovor o Svetoj alijansi. Dominikanska Republika 1965. “Savremena administracija”. U to ime SAD su nekoliko puta intervenisale u Latinskoj Americi (Gvatemala 1954. Beograd. koji su ugroæeni “neredima”.114 Kao ãto se vidi. a pokuãavaju se izneti i danas.

te bi ga stoga vaÿalo zajedno s çim i razmatrati. Glavna ograniåeça u novijim ograniåenim ratovima odnose se na prostor na kome ñe se voditi rat i na ratna sredstva (oruæje) koja se mogu upotrebiti. ali se neprekidno pojavÿuju. i daÿe. åesto asimetriåni i na razliåite naåine kamuflirani. gde se sredstva za pri-nudu i razaraçe upotrebÿavaju samo dotle dok se od druge dræave ne oduzme æeÿeno dobro ili se ne iznude odreœeni ustupci. Meœutim. uåestalost intervencija svedoåi i o æilavom istrajavaçu velikih sila u uvereçu da imaju svetsku misiju i da unutraãça zbivaça u maçim i sredçim dræavama nisu iskÿuåiva stvar çihovog stanovniãtva. Takva ograniåeça nisu samo ona koja nameñe ratno pravo (koje vaæi za svaki meœunarodni oruæani sukob) veñidu i daÿe od toga. dakle. U savremenim uslovima postoji ispoÿena tendencija ka internacionalizaciji unutraãçih sukoba u maçim dræavama putem intervencije velikih sila. Zaika. S. ili je jedna od zainteresovanih sila æeÿna da promeni odnos snaga. Na taj naåin jednostrana intervencija eskalira u dvostranu i konaåno u ograniåeni rat. dakle.115 Ukoliko. Veñje pomenut rat s ograniåenim ciÿem. pak. ãto dræavu u pitaçu åini popriãtem prikrivenog rata izmeœu stranih sila. 299 . hteo da preœe reku Jalu i da 115 54. F. priroda rata se u najnovije vreme toliko izmenila da nije na odmet izdvojiti ograniåeni rat zbog niza çegovih osobenosti. ukoliko je ugroæena vlast proletarijata. obe strane u unutraãçem sukobu mogu da dobiju oruæanu pomoñ. meœutim. Sem sporadiånih incidenata. On se. on se otvoreno ili slabo prikriveno vodi izmeœu oruæanih snaga suprotstavÿenih dræava. sukob je nastao intervencijom SAD. Ograniåeni rat je oblik otvorenog oru-æanog sukoba izmeœu dræava. “Novosti”. vrsta rata. Oblici ovakve intervencije su veoma raznoliki. na klasnu solidarnost i umnogome liåi na novu verziju naåela legitimiteta. str. ali se pri tom poãtuju izvesna (najåeãñe preñutno prihvañena) ograniåeça. Pored toga ãto pokazuje usku povezanost unutraãçih i meœuna-rodnih politiåkih zbivaça. To naroåito vaæi za sukobe izmeœu dræava vojnopolitiåkih blokova. Rat s ograniåenim ciÿem nije isto ãto i ograniåeni rat. U pogledu prostora jasno se vidi da je ograniåeni rat potekao od oruæane intervencije. Za razliku od intervencije. d. T. 1973. mada je ograniåeni rat uvek rat s ograniåenim ciÿem. U trenutku kada je general Makartur (McArthur). kineske i ameriåke trupe nikada nisu stupile u borbene dodire na drugim mestima. Konstantinov V. da je kao ãto smo napomenuli eskalirana intervencija. striktno vodio na teritoriji Koreje (tj.imaju prava da interveniãu jedna u drugoj. Ograniåeni rat. Moskva. prerastao u ograniåeni rat izmeœu te dræave i NR Kine. veñse moraju prilagoœavati interesima hegemona. Intervencija je jedno od najåeãñih ispoÿavaça politike sile u meœunarodnim odnosima. Ovo opravdaçe poziva se. U sluåaju Koreje. komandant ameriåkih i savezniåkih trupa (koje su istupile kao snage Ujediçenih nacija). Socijalistiåki internacionalizam. interesne sfere nisu jasno odreœene. a stanovniãtvo izlaæe velikim patçama i gubicima. oba dela Koreje).

Jedan od razloga smeçivaça generala Makartura bio je i çegov predlog da upotrebi atomske bombe protiv ciÿeva u Kini. delo. nav. takoœe. tiåe oruæja. i ovde se najåeãñe åuva privid unutraãçeg sukoba. Npr. ovakva je moguñnost samo teorijska. Holsti. Metaphors and Scenarios. ameriåki predsednik Truman ga je hitno smenio. pored samog ograniåenog ciÿa rata. i daÿe. 1957. Iako je Pakistan sve do otcepÿeça Bangladeãa imao dvodelnu teritoriju. istakli su moguñnost da se i u ograniåenom ratu koristi nuklearno oruæje maçe razorne moñi (taktiåno). 331. jedino mogu prihvatiti granice koje se same po sebi nameñu kao upadÿive. godine nisu bili prekinuti ni diplomatski odnosi izmeœu dve dræave. Tokovi. 19. On Escalation.117Na çemu se zasniva doktrina “elastiånog odgovora”. ali su SAD smatrale da smeju da iz vazduha bombarduju teritoriju Severnog Vijetnama. Kahn. od izazivaça sveopãteg nuklearnog sukoba. i daÿe. koja je kvalitativna. C. da ne bi preãao prag nuklearnog zastraãivaça. preostaje moguñnost ograniåenog nuklearnog rata. i 1971). str. 1965. “Journal of Conflict Resolution”. procesi i protivureånosti rata. kakvo u ograniåenom ratu preovladava. U pozadini ovakvih ograniåeça je. S obzirom na osobine nuklearnog oruæja. 314. Vojnoizdavaåki zavod. 302. neki autori tada pod lokalnim ratom podrazumevaju svaki rat koji nije zahvatio prostor van teritorija zemaÿa u ratu. i daÿe. koji su SAD od intervencije u Juænom Vijetnamu pretvorile u ograniåeni rat protiv NDR Vijetnama. Takva je granica izmeœu konvencionalnog i nuklearnog oruæja. Meœutim.118 Naravno. I ovde su se suvozemne trupe mogle koristiti samo na te-ritoriji Juænog Vijetnama. Beograd.tako prenese borbe na kinesku teritoriju. Harper & Row. str. Kissinger. New York. Meœutim. A. delo. dok su granice izmeœu slabijeg i jaåeg nuklearnog oruæja samo kvantita-tivne i mogu biti proizvoÿno odreœene i tumaåene. prirodu ograniåenog rata (1965. gde strane neñe biti uzdræÿive u pogledu oruæja. oruæane akcije se ni u jednom sluåaju nisu vodile na celoj duæini granica. koji se mora zadræati u datim geografskim granicama i zadovoÿiti razornim sredstvima umerene jaåine. Protivnici ovakvog shvataça s pravom istiåu da se kod preñutnog sporazumevaça. ne æeleñi da se odreknu svih prednosti koje moæe da donese ograniåeni rat. osnovno obeleæje savremenih ograni-åenih ratova je izbegavaçe upotrebe nuklearnog oruæja u bilo kome obliku. veñu pogledu teritorija gde se ono upotrebÿava. Praeger.119 116 Za prostorno ograniåene ratove u naãoj se literaturi upotrebÿava oznaka “lokalni rat”. Ãtaviãe. str. mada na çoj delimiåno poåivaju vojne doktrine nekih velikih sila. Joãje viãe nijansi prikazano u ratu u Vijetnamu. and Limited War. On moæe biti unutraãçi ili meœunarodni sukob. Kao i kod intervencije.116 Ãto se. Nuclear Weapons and Foreign Policy. str. i strah od eskalacije. na istoånim i na zapadnim granicama Indije. New York. Razne moguñnosti izbijawa ograniåenog rata i çegove eskalacije sa glediãta SAD obraœene su u H. za vreme rata 1965. 117 H. Dva sukoba izmeœu Indije i Pakistana imala su. Bargaining. meœu kojima i kasniji dræavni sekretar SAD Kisinxer. 1970. ali bez ikakvog oruæanog meãaça sa strane”. zavisno od veliåine zemÿe ili zemaÿa koje uåestvuju u çemu. neki teoretiåari i vojnici. Communication. 1957. To je onda samo distinkcija u odnosu na regionalni ili svetski rat. 119 Despeçiñ. Schelling. 300 . nav. “Lokalni rat predstavÿa teritorijalno relativno uski sukob. pak. 118 Th. Despeçiñ.

1895. i daÿe. svim raspoloæivim sredstvima i na svakom mestu. nije iskÿuåen za vreme rata.U izvesnom smislu. ne retko. moæe se tvrditi da su u istorijskom periodu koji je neposredno prethodio onome u kome æivimo. na spoÿnu politiku uopãte. Iako je rat oliåeçe prinude kao spoÿnopolitiåkog sredstva i izraz uvereça da nijedan drugi postupak ne bi mogao da ostvari postavÿeni zadatak. izmeœu tadaãçih dræava vodio se. 121 Ch. postepeni proces totalizacije rata dovodi dotle da se u Prvom svetskom ratu viãe ne poãtuju tra-dicionalna ograniåeça. Iako ne mogu da poreknu da je ciÿ rata nanoãeçe fiziåkih gubitaka neprija120 H. To je naroåito vaæilo za XVII i XVIII vek. Totalni rat. Morgenthau. preñeçu. za razliku od ograniåenog rata. 396. çegova nemoñda se odupre zahtevima pobednika i da spreåi çegove daÿe poteze. Rat. sastoji u ubeœivaçu. One norme koje reguliãu ponaãaçe dræava u meœunarodnom sukobu ukazuju na te vrednosti i tradicionalno se nazivaju ratnim pravom (mada se u posledçe vreme. koristi izraz pravo oruæanih sukoba). Otuda je rat boÿe opisivati kao staçe. koristeñi profesionalnu. Nijedan od do sada opisanih postupaka. a ne kao izolovan postupak. pri åemu je stanovniãtvo ostalo po strani i. u: Ibler. kome spremnost na koriãñeçe neograniåene prinude daje posebno obeleæje. Letourneau. Rat se. Dosadaãçe iskustvo pokazuje teæçu da se i u voœeçu totalnog rata poãtuju izvesna opãta dobra i vrednosti ostalih subjekata meœunarodnih odnosa. 467. U ratu se mobiliãu sva sredstva i koriste svi postupci koji mogu da dovedu do preduslova za ostvareçe ciÿa. nav. koje su dovele do uvoœeça opãte vojne obaveze i do ukÿuåivaça ãirih slojeva stanovniãtva u rat. Suprotno proãirenom uvereçu. U tom smislu rat ima povratno dejstvo na ceo proces odluåivaça. pored prinuœivaça. obeñavaçu. a ni mnogi drugi. svi meœunarodni sukobi imali obeleæja ograniåenih ratova. Jasno je. kao taåniji. Ovakvo shvataçe rata pokuãalo se odræati i posle graœanskih revolucija. 301 . koje je dugo bilo takvo da je moglo da ugrozi samo protivnika u neposrednoj blizini. rat svim raspoloæivim sredstvima i protiv celog stanovniãtva. rat je postupak u kome se neograniåeno koriste raspoloæivi instrumenti za prinudu i razaraçe kako bi se postigli spoÿnopolitiåki ciÿevi. kome je u sluåaju poraza pretilo potpuno istrebÿeçe ili odvoœeçe u ropstvo. 286. svoœeçe rata samo na primenu prinude nije ispravno. u kome moæe prema potrebi uåestvovati celo stanovniãtvo. naravno. kako je ovakva tvrdça preterana. po pravilu. koji se moæe voditi protiv celog stanovniãtva. nagraœivaçu i kaæçavaçu. a to je poraz protivnika. u kojima su monarsi ratovali radi postizaça ograniåenih ciÿeva. Iako je tome pogodovalo oruæje. sebe i ceo svet. Lako je uoåiti da pod ratom. Paris. str. najåeãñe najamniåku vojsku. samo posredno trpelo usled poveñavaça nameta i pÿaåke strane i sopstvene vojske. La guerre. str.121Ono ãto daje posebnu boju sadaãçem vremenu i ponovo dovodi do izdvajaça ograniåenih ratova jeste okolnost da dræave raspolaæu instrumentima razaraça kojim mogu da istovremeno uniãte protivnika. d. 120 neo-graniåeni rat ne stupa tada prvi put na istorijsku pozornicu: kao ãto to zapisi antiåkih pisaca pokazuju. delo. U meœunarodnim odnosima. podrazumevamo totalni rat.

Ãtaviãe. koje je rasporeœeno meœu ålanove zajednice. kao bezvrednosnog sredstva. prava koje je regulisalo ponaãaçe zarañenih strana. 302 . Uz to. premestila na ocenu ciÿa. Leninskie idei i savremennxe meædunarodnie otnoÃeniÑ. Boxwood Press 1960. bez monopola nasiÿa. Statistics od Deadly Quarrels. ciÿ bio za osudu. Moskva. pri kojima se. Napadaåu takvu dilemu nameñe çegov totalni ideoloãki program. Rat se doskora smatrao samo za jedan od spoÿnopolitiåkih postupaka koji su dræavama slobodno stajali na raspolagaçu. ãto se uåesnici u naåelu ne odriåu nijednog sredstva kojim raspolaæu. 1971. Ako je ciÿ za koji se rat vodio bio po usvojenom merilu dobar. a instrumenti za razaraçe imaju takvo dejstvo da se ne moæe praviti stvarna razlika izmeœu boraca. pa i dece. postojañe sve jaåa teæça da se prekoraåe ograniåeça sadræana u meœusobnim sporazumima i meœunarodnom pravu ili moralu. Nuklearno oruæje je joãmaçe sposobno za bilo kakvo razlikovaçe. postali predmet napada. Wegovo ogromno i joãneispitano dejstvo ãiri se i van protivniåke dræave. Rat samim svojim tokom moæe dovesti do takve psiholoãke situacije. U znaku veñpomenute totalizacije rata poãtovaçe ovih normi biva sve viãe ugroæeno: neograniåeni ideoloãki ciÿevi dovode do pojaåaça oseñaça mræçe i do potrebe da se protivnik potpuno eliminiãe ili nasilno promeni. Pitsburg. koji zavise od toga ãta se sve podrazumeva pod ratom. dok branilac u takvom sluåaju nije suoåen samo s gubitkom nekih prednosti ili delimiånim pogorãaçem svoga poloæaja. Oni su. i daqe. koji se ne mogu po çihovoj oceni ostvariti drugim postupcima. F. 636. V. Iako i totalni rat moæe imati ograniåene ciÿeve i kao takav se obiåno zapoåiçe.122 Kadgod je odluåiocima rat izgledao pogodan da se dostignu postavÿeni ciÿevi. Otuda se ocena sa rata. vidi Q. postojalo je i pravo na rat. naravno. str. i rat je bio takav. Za razliku od ius in bello.500 ratova. bez ikakvog meœuprostora. Chicago. æiveti ili poginuti. ako je. Za sliåne podatke. vaæna je çegova osobina u tome ãto se on uvek moæe proãiriti. te time u prvom redu ograniåava prostor na kome se mogu preduzimati ratna dejstva. str. ova pravila ma koliko to paradoksalno zvuåalo nastoje da humanizuju rat time ãto ñe spreåiti izliãne patçe boraca i u najveñoj moguñoj meri zaãtiti neborce. çemu se pribegavalo bez velikog ustruåavaça. 1965. A Study of War. Izdatelstvo politiåeskoi literaturi. koja se sastoji u potpunom pokoravaçu protivnika. University of Chicago Press. Tomaãevski. pa i same fiziåke egzistencije. L. kao jedno od osnovnih prava dræave. Wright. Ono se pravdalo okolnoãñu da je meœunarodna zajednica primitivna. ius ad bellum. pravo neutralnosti ãtiti interese dræava koje nisu umeãane u sukob. sadræane u di-lemi: pobediti ili propasti. ugroæavajuñi u svakom sluåaju i çene neutralne susede. Richardson. uåestanost ratova u istoriji bila je tolika da je mnoge istoriåare dovela u sumçu je li rat ili mir “normalno” staçe u meœunarodnim odnosima. opet. koji ne zna za kompromise. i rat je dobijao takvu kvalifika122 Za pet i po hiqada godina qudske istorije bilo je viãe od 14. veñs nestankom osnovnih vrednosti. nije mogao razlikovati radnik u ratnoj proizvodçi od ostalog stanovniãtva. Ako se takvoj moguñnosti pridruæi totalnost ciÿa. Vaænost privredne proizvodçe uåinila je da se veliki broj ÿudi posredno angaæuje u ratu na odgovarajuñim radnim mestima. pozitivan. 102. civilnog stanovniãtva i neutralaca. pak.teÿu ubijaçem ili raçavaçem ÿudi.

dakle. To je naroåito bilo uoåÿivo onda kada je rat zapoåiçan da bi se izmenilo neprihvatÿivo reãeçe nametnuto nekim ranijim ratom. Za progresivne mislioce pravedan je bio rat koji je doprinosio ruãeçu prevaziœenih druãtveno-ekonomskih sistema i oslobaœaçu ÿudi od druãtvene i nacionalne potlaåenosti. godine. Oreãåanin. sem onoga da se dobije rat. Za legaliste. Ona se temeÿi na uvereçu da je rat neracionalan i opasan postupak. Dodajmo tome da nijedna dræava ne moæe da uœe u rat bez rizika da ga izgubi. Osuda rata kao postupka ãtetnog samog po sebi. U Drugom svetskom ratu su se poginulim i raçenim vojnicima pridruæile neopisive i neproceçive patçe civilnog stanovniãtva: po najumerenijim podacima. ãto je predstavÿalo oko 0. U tom ratu palo je oko 9 miliona ÿudi. U oåima hriãñanskih pisaca pravedan je bio rat za ãireçe prave vere (i za sve ono ãto se tako izdavalo). Po broju ÿudi palih na bojnom poÿu. Pravedan je napor napadnutog da se odbrani od subjekta koji je zapoåeo rat protiv çega (pravo na samoodbranu). kako u druãtvenom smislu. veñda je rat uglavnom dobijao svoju sopstvenu dinamiku.123 Kada se æeli predoåiti koliko bi ærtava izazvao rat voœen termonuklearnim oruæjem. jer je odluka o odbrani nametnuta a nije plod slobodnog izbora sredstava. izmeœu francuske revolucije i 1914. Vojni aspekti borbe za mir. “Naprijed”. Rat. Meœutim. 1964. dobila je na snazi tek u najnovije vreme i potpuno doãla do izraæaja u nastojaçima u HH veku da se rat pravno zabrani. pravedan je bio rat protiv prekrãiteÿa meœunarodnog prava. teæi da postane sam sebi svrha. nego i opasnost da ugrozi najosnovnije vrednosti. Pokretaçem svih snaga i pridobijaçem podrãke sa strane rat se ãiri. 303 . nacionalnu nezavisnost i socijalizam. Onaj koji je rat zapoåeo nema viãe nadzora nad time. godine ubijeno oko 37 miliona osoba. 349. sloæenost okolnosti pod kojima dolazi do rata nije uvek dopuãtala jasno razlikovaçe izmeœu napadaåa i napadnutog. tako i u pogledu broja çime zahvañenih dræava. Podloga za takvu podelu bila je tokom istorije razliåita. treba imati u vidu da su u Drugom svetskom ratu 123 B. 4% tadaãçeg svetskog stanovniãtva. åime prestaje da bude upotrebÿivo sredstvo. Zagreb. smatra se da je izmeœu 1939.ciju. U ovom posledçem sluåaju verovatno nije ni uputno govoriti o ratu uopãte. On je neracionalan zato ãto ne moæe da postigne s razumnom merom sigurnosti nikakav postavÿeni ciÿ. i teæça ratova da postanu svetski. str. ili do potpunog gubÿeça ma kakvih ciÿeva iz vida. ãto se kao sredstvo ne moæe kontrolisati i ãto je neekonomiåan. i 1945. uzete skupa. bez obzira na ciÿ kome sluæi. koja je dovodila ili do postavÿaça iracionalnih ciÿeva. Skupoña rata kao postupka oåituje se u stalnoj tendenciji ratova da budu sve ubitaåniji i u sve veñim izdacima koje moderni ratovi i pripreme za çih iziskuju. Poreœeçe postavÿenih ciÿeva s ishodom svih novijih ratova pokazuje da nijedan pobednik nije ostvario i osigurao ono ãto je birajuñi rat kao sredstvo æeleo. Prvi svetski rat nadmaãio je sve ratove voœene u svetu. ili oko 1. Ovo je bila osnova za podelu ratova na pravedne i nepravedne. kako su pokazali ogromni druãtveni poremeñaji koji su se u novijim ratovima deãavali. 7% svetskog stanovniãtva. ãto za çu ne znaåi samo propali pokuãaj.

smatraju da rat moæe imati neke korisne funkcije. na æalost. Iako imaju razliåite pojavne oblike. Iako je i ranije bilo argumenata koji su pokazivali da je rat apsolutno ãtetan za celo åoveåanstvo. Pored ovakvih ÿudskih ærtava. jer je pobeda uvek zavisila od niza okolnosti. naravno. zadræalo shvataçe prema kome je rat posledçe sredstvo za pribavÿaçe prava (ultima ratio). ma koliko svest stanovniãtva da se bori za pravednu stvar jaåala çegov moral. svojim neposrednim i posrednim uåincima. On tako nije samo iracionalno sredstvo. da rata ne moæe biti. gde ñe viãe sile biti na strani pravednoga i podariti mu pobedu. meœutim. u odsustvu meœunarodnog ar-bitra.000 ÿudi.000 æivota. postojaçe nuklearnog i dru-gih novih vrsta oruæja za masovno uniãtavaçe (hemijskih. te ga ne iskÿuåuju kao postupak na raspolagaçu subjektima meœunarodnih odnosa. veñdogaœaj koji se bezuslovno mora izbeñi. Povrh toga. Pred opasnoãñu po opstanak ÿudskog roda prestaje svaka diskusija o nekakvoj hijerarhiji vrednosti. koja bi prinudila subjekte da izvrãavaju svoje obaveze ili ispravÿaju nepravo. privredni gubici izgledaju beznaåajni. opasnija su ona glediãta koja. s obzirom na istorijski trenutak kada su iznesene. Rat. Nedostatak kontrole nad ãireçem rata åini da svaki rat moæe da preraste u svetski nukle-arni sukob sa opãtim katastrofalnim posledicama. Iako. åak i kada je konaåno postignut uspeh na bojnom poÿu. iako bi i oni dostigli ogromne razmere. Ultima ratio. kako to svedoåi diplomatska frazeologija u doba kriza. bio-loãkih) olakãalo je to dokazivaçe. Poznavaçe ovih osobina rata i odatle proistekla zabrana rata ne znaåe. i pored svega ãto je reåeno. ali bi svakako bio ogroman. koji bi odreœivao ko je u pravu. iracionalni uzroci rata nisu za potceçivaçe.upotrebÿene samo dve “primitivne” atomske bombe od po 20 kilotona. meœu kojima je preteæna bila vojna moñ. ovu funkciju nikada nije vrãio. a da se danas u arsenalima nuklearnih sila nalaze i bombe od po 100 megatona. Nepodobnost rata da bude instrument racionalne spoÿne politike åini ga beskorisnim za pojedinaånog subjekta i sve veña razorna moñkoja se ratom moæe pokrenuti åini ga opasnim po univerzalna dobra. dræava ne odluåuje samo o tome hoñe li povesti rat ona takoœe reãava je li u pravu ili nije. a ne od toga na åijoj je strani bilo pravo. koje su u Hiroãimi i Nagasakiju. Kako 304 . ranivãi preko 120. prema najskromnijim procenama. Razaraçe materijalnih dobara i beskorisno naprezaçe u ratu prouzrokuju poremeñaje koji se bez strane pomoñi ne mogu nadoknaditi. ovakva oruæja su u staçu da uniãte åoveåanstvo u celini. Broj ÿudskih æivota koje bi savremeno nuklearno oruæje uniãtilo zavisio bi od okolnosti çegove primene. U skladu sa legalistiåkom doktrinom o pravednosti ratova i danas se. ona se mogu svrstati u sledeñe osnovne grupe. i mada se razlikuju u pojedinostima. Naime. odnele 105. Jedan od razloga za to je okolnost da grupe i pojedinci koji mogu izazvati rat ne moraju da postupaju racionalno. dræavama navodno ne ostaje niãta drugo nego da se oslone na sopstvenu silu i uåine to same i u svoje ime. Od vajkada je u ovom prisutna i religiozna komponenta. S obzirom na to da u meœunarodnom sistemu nema vrhovne vlasti. koja ratu daje karakter “boæjeg suda”.

u prvom redu rasa i nacija. a dugi mir izaziva degeneraciju. on znaåi da se ÿudi iskazuju u pravom svetlu u nevoÿi (“na muci se poznaju junaci”) i da pred nedañama raste solidarnost u zajednici i teæça da se zaborave maçe raspre pred opãtom opasnoãñu. H. str. str. uåmalost i pokvarenost. Shvataça socijalnog darvinizma smatraju rat korisnim upravo zbog te çegove osobine. oni imaju i instiktivnu prepreku (inhibiciju). Prenoseñi pojmove iz biologije u politiåku oblast. New York. izgleda. goneñi samozadovoÿnu proseånost da napusti apatiju”. i tu se osnovni argument ovakvog shvataça okreñe protiv çega upravo je najverovatnije da ñe oni najhrabriji i najåojniji. u tom ratu i nastradati. bez obzira na to zaãto je uãao u rat. koje pokazuje da su pristalice ovakvog glediãta imale u vidu rat kao neku vrstu aristokrat-skog sporta. Racialism in Nazi Germany. gde je na vrhu lestvice 124 R.to mnogi meœunarodni sporovi pokazuju. koje razumni ÿudi po svaku cenu æele da spreåe i izbegnu? Joãje poraznije istorijsko iskustvo. koji pokazuju da je bioloãki podobniji onaj ko je pobedio. 125 Nav. oni koji se najboÿe prilagoœavaju prirodnim uslovima. åak i ako je svesna. u interesu daÿeg usavrãavaça ÿudske vrste. rasisti su spremni da “niæe” ÿudske rase proglase za neÿudske. ovi toboæçi Darvinovi sledbenici su zanemarivali pravo znaåeçe çegove teorije. 305 . Jer. nav. U svakom sluåaju. ispoÿavaju svoje najboÿe osobine. ovo je. delo. Vermeil. I. Tvrdça da je rat pogodno sredstvo da se zadovoÿi pravo u suãtini je mireçe s tim da je u pravu jaåi. koje rat toboæe treba da istakne. E. Meœutim. 30. Druãtvene predrasude. Uz to. ovde je navodno reå o prirodnim zakonima. Prema francuskom misliocu Ernestu Renanu. çihovi nosioci smatraju da je funkcija rata u tome da sposobnijim omoguñi da pokore ili eliminiãu nesposobne. i najomiÿeniji argument u korist rata meœu laicima. 852. selekcija unutar vrste ne obavÿa se putem fiziåkih sukoba. ona pri tom moæe biti u zabludi. zemÿotrese. poplave. po Darvinu. Od Niåea (Nieztshe) i Karlajla (Carlyle) ovakvo je glorifikovaçe rata prisutno u delima niza mislilaca i politiåara. Baumont J. jer poåivaju na takvoj hijerarhiji ÿudskih zanimaça i delatnosti. po Buchan. rat odræava etiåko zdravÿe naroda. rat povoÿno deluje na druãtva koja u çemu uåestvuju. Ova su glediãta u suãtini militaristiåka. Sveden na suãtinu. rat je “udarac biåa koji spreåava zemÿu da zaspi. Ukoliko im je priroda i dala fiziåko oruœe za to. str. Fried E. Uproãñavajuñi Darvinovu (Darçin) teoriju o razvitku vrsta i prenoseñi je na odnose izmeœu ÿudskih grupa. a ne kao masovno ubijaçe koje teãko oãteñuje narode. u: M. Za razliku od ÿudskih zakona. “Najsposobniji” su. pripadnici veñine æivo-tiçskih vrsta uopãte nisu u staçu da jedan drugome oduzmu æivot. 1955. Praeger. da bi u naroåito vulgarnom obliku bilo prihvañeno od Hitlera i çegovog zvaniånog filozofa Rozenberga (Rosenberg). Supek. æivotiçske vrste. i daÿe. Klineberg.125 Pored toga ãto ga zastupaju neki teoretiåari. Kao ãto je Hegel jednom napisao. koja ih ometa da to uåine. a ne oni koji fiziåki istrebe svoje protivnike. koji su u osnovi prethodnog glediãta. Treba li zato priæeÿkivati nedañe? Zaãto ovaj argument ne bi vaæio i za prirodne katastrofe. li-ãavajuñi ih najaktivnijeg i najvitalnijeg dela stanovniãtva. 1314. Ÿudi se navodno u ratu åeliåe.124 Prema treñoj grupi glediãta. The Third Reich.

pomiçu dobra koja su. 1960. Apsolutizacija toga åinioca deo je apsolutizacije uloge vojnih snaga u druãtvenom razvitku. Napoleonovi pohodi itd.Umesto da se zadræimo na svim primerima. Socijalizam i rat. 1964. u stvari. kao i stvaraçe niza nezavisnih dræava u bivãim kolonijama tek dve decenije posle Drugog svetskog rata. pa su doprinosili slabÿeçu kontrole dræavnog aparata i vladajuñeg sloja. iz prvenstvenog razloga ãto nijedan od tih ratova nije bio preduziman s tim ciÿem. dok su na dnu poslovi kojima se bave “mekuãci” i æene. zastupnici ovakvih glediãta razlikuju se izmeœu sebe. Naime. W. Anthropo-logy. krstaãki ratovi. graœanske revolucije u Engleskoj i Francuskoj. nego i sredçi i mali narod. Kardeÿ. pri åemu se. Beograd. 306 . to je bio samo jedan od åinilaca. ali im je zajedniåko uvereçe da bez napada spoÿa. Bramson G. 222 i daÿe. Sociology. nar. 126 I. War: Studies from Psychology. odluåujuñi åinioci. 29. ne znaåi nikako da je ovo glediãte ispravno. str. ili bez poremeñaja koje rat izaziva. “Kultura”. Poput revolucije. koji nije mogao da deluje ukoliko unutar druãtva nisu postojali materijalni preduslovi i snage sposobni da izvedu revolucionarnu promenu. npr. i daÿe. Ali.ratniåki poziv i s çim pove-zano ispoÿavaçe snage i fiziåkog zdravÿa. za koje u okviru same dræave nema dovoÿno snage.127 To ãto se ne moæe poreñi istinitost tvrdçe da su ratovi u proãlosti imali. donela rimska osvajaça. uz ostale. i dobre posledice. dovesti do pobede istorijski naprednijih snaga. kako napadnutima tako i napadaåima. New York: Basic Books. potceçuju ne samo drugi. a Drugi svetski rat u pobedi socijalizma u zemÿama istoåne Evrope. istorijski prevaziœene ali dræavom dobro zaãtiñene strukture ne bi mogle da se promene. bez obzira na ærtve. S obzirom na to ãta smatraju poæeÿnim druãtvenim razvitkom. koja je u izvesnim periodima razvitka druãtva nuæna. Oni svoj stav pokuãavaju da podupru ukazivaçem na ulogu koju je Prvi svetski rat imao u omoguñavaçu Oktobarske revolucije. kao i samo formiraçe mnogih nacionalnih dræava. pomenimo samo kako bi besmisleno zvuåala tvrdça da je Prvi svetski rat zapoået i voœen s ciÿem da se izvrãi socijalistiåka revolucija! Istorijsko iskustvo dokazuje samo jedno: ratni napori i ratni poremeñaji bili su takvi da su imali krupne posledice po druãtvo. iz åiçenice da su ratovi olakãavali ili izazivali potrebne druãtvene promene ne moæe se zakÿuåiti da su oni pogodno sredstvo za to.126I meœu nekim teoretiåarima koji se stavÿaju na stranu proletarijata postoji sklonost da se rat preporuåi kao sredstvo za obaraçe kapitalizma kao svetskog sistema. 127 E. vezani za duhovnost i oseñajnost. str. Åetvrta grupa glediãta veoma je ãiroka i obuhvata sve one koji veruju da rat moæe da bude oruœe druãtvenog progresa. istorija pokazuje da su se znaåajne revolucionarne promene u pojedinim zemÿama. rat prema çima moæe da posluæi zato da ostvari ili ubrza neophodne promene. Uostalom. Goethals. Ovo se glediãte povezuje sa teorijom o pravednim ratovima. ukazujuñi na to da je meœunarodni oruæani obraåun izmeœu zemaÿa socijalizma i zemaÿa kapitalizma neminovan i da ñe. dogodili u uslovima meœunarodnog mira. Tako se npr.

na ãtetu ostvareça drugog. vrãeçe prava na odbranu. koji se sa sredstvima za çegovo postizaçe nalazi u dijalektiåkoj vezi. Spoÿnopolitiåka delatnost je toliko sloæena da se odluka o ratu i miru ne postavÿa u svim uslovima isto. Izlaæuñi u prethodnim odeÿcima pojedina sredstva i postupke. ukazivati na çegov besmisao i odricati ga se. Takav rat sluæi odbrani pomenutih vrednosti i racionalan je. niz spoÿnopolitiåkih odluka ili çima izazvanih staça mogu da dovedu do eskalacije rata. naravno. na boÿi poredak na grobÿu i zgariãtu. kojom ñemo se baviti u sledeñoj glavi. Oni se ispoÿavaju kao zaãtita mira. Time se iskÿuåuje kako voluntarizam pri odreœivaçu ciÿeva. niti pasivni pacifizam. spremnost da se ustukne pred napadaåem i odricaçe od odbrane sopstvenih i opãteåoveåanskih vrednosti. Otuda nije dovoÿno osuœivati rat. çihovi odluåioci i oko toga izmeœu samih odluåilaca. Naravno.Mada je sve ovo moglo biti oåevidno i pre nastupaça nuklearne ere. s druge. s jedne strane. ma koliko oni bliski bili. u svakom konkretnom sluåaju tu celishodnost odreœuju sami subjekti. Åak i kada je proãireno uvereçe o iracionalnosti i opasnosti rata. da je stvarni izbor ograniåen mnogim okolnostima. pa i na izbor sredstava. druga nedozvoÿena a treña nedostupna. tj. jer se za pojedino sredstvo moæe ispostaviti da vodi postizaçu jednog ciÿa. Izbor spoqnopolitiåkih sredstava Svakom subjektu. ciÿ bira s obzirom na raspoloæiva sredstva a. iznuœeno je reãeçe a ne slobodno izabrano sredstvo. Pri tom ne treba smetnuti s uma to da ovi åinioci deluju i na izbor ciÿa. veñtreba preduzimati strpÿive i stalne napore da se on spreåi i onemoguñi. U te sporove mogu biti umeãana i neslagaça oko redosleda (hijerarhije) vrednosti. rat protiv napadaåa. 307 . oliåen u poznatoj tvrdçi da ciÿ opravdava svako sredstvo. ne znaåi ni poricaçe neminovnosti rata u odreœenim druãtvenim uslovima. a naroåito dræavi. i joãmnogi drugi. 5. Jasno je. od kojih ñe u prvom redu zavisiti spoÿna politika svakog subjekta. åak i kada ima malo onih koji veruju da rat ima bilo kakve korisne funkcije. Na najvaænije od çih ukazali smo govoreñi o åiniocima u meœunarodnim odnosima. moæe doñi do spora. postojaçe oruæja za masovno uniãtavaçe svodi pobedu u ovakvom “naprednom” i “pravednom” ratu na apsurd. samo izvrãeçe ciÿa åini zavisnim od upotrebÿenog sredstva. tako i cinizam pri izboru sredstava. na pobedu principa nad æivotom. Odbijaçe rata kao sredstva koje u meœunarodnoj politici moæe postiñi bilo kakav æeÿeni ciÿ. Ona se moæe pojedno-stavÿeno predstaviti time ãto se. jedne od osnovnih opãteåoveåanskih vrednosti. trudili smo se da damo potrebne napomene o çihovoj opãtoj ce-lishodnosti. a naroåito druãtveni napredak. Ograniåeça pri izboru sredstava ispoÿavaju se tako ãto su neka sredstva necelishodna. teorijski stoje na raspolagaçu sva do sada opisana sredstva i postupci. kao ãto smo veñistakli. jer bi bez otpora çihovo ugroæavaçe bilo sigurno. No. niti je uvek predmet jasnog izbora.

Najåeãñe se s çom u vezi koriste izrazi kao ãto su potencijal i moñ. van Nostrand. ne moæe se iskÿuåiti çihovo krãeçe. Knopf. mada je pomiçana i mada se podrazumeva. “The Year Book of World Affairs”. pak. kao ãto je “realistiåka teorija” Hansa Morgentaua (Morgenthau). Stojanoviñ. str. tri pojma: “Mesto moñi je na pola puta izmeœu uticaja i sile (force). koji nikako nije vezan za nasiÿe. To je dostupnost sredstva.131Kibernetiåki. Posledça okolnost koja utiåe na izbor sredstava nije do sada nigde posebno naglaãena. postoje predlozi da se ona razlikuje od uticaja. Iza pravila meœunarodnog prava i opãteusvojenih moralnih pravila kriju se. Sila predstavÿa fiziåki postignuto potåiçavaçe voÿe drugoga. Organski. koja osnovno objaãçeçe za ponaãaçe subjekata meœunarodnih odnosa vidi u “nacionalnom interesu u smislu moñi”. 1962. Uticaj se vrãi ubeœivaçem. Princeton. 102. Civitas maxima. u stvari. 76 i daÿe. Otuda je najuputnije odre-diti moñkao stepen sposobnosti da se drugi subjekti privole ili na-teraju na ponaãaçe koje posednik moñi æeli.129Na moñi se grade åitave teorijske konstrukcije. teãko je odrediti kada bi prestajao uticaj i kada poåiçe moñ. bez obzira na to da li je ono celishodno i dopuãteno. jer se nikada ne zna taåno na åemu uticaj poåiva. Foundations of International Politics. New York. H. moñje srediãni pojam teorije meœunarodnih politiåkih odnosa. ali nije samo to. predstave o univerzalnim vrednostima. Morgenthau. ako je moguñe bez primene sile. ono ãto je svima çima zajedniåko jeste teæça ka moñi. str. Iako su subjekti meœunarodnih odnosa pod pritiskom da im se povinuju (åak i pretçom sankcije). F. Nasuprot uticaju i sili. S obzirom na sredstva koja subjektima meœunarodnih odnosa stoje na raspolagaçu. i M. primenom najmaçe mere potrebne sile”. Ãtaviãe. Politika sile u meœunarodnim odnosima. moñse moæe odrediti kao stupaç verovatnoñe da ñe ishod biti 128 R. za svakog subjekta razliåit. 1968. Knopf. 1975. Kako piãe Organski. Pojam moñi Za mnoge pisce. ali. O uticaju prava i morala na postupaçe subjekata meœunarodnih odnosa veñje bilo reåi. ovim se pojmom ne retko definiãe politika uopãte. Izlaæuñi pojedina sredstva i postupke. koja mogu biti proklamovana i u ustavu. Ona zavisi od staça u kome se subjekt nalazi i od çego-vog meœunarodnog poloæaja. veñpo definiciji. World Politics. koje na svaki naåin treba zaãtititi. Meœutim. sredstvo je nedozvoÿeno ako je suprotno normama prava ili morala.128 6. “svaki odnos ima i aspekt moñi (poçer aspect). New York. Schwarzenberger razlikuje. ukazivali smo na çihovu saglasnost s meœunarodnim pravom. 1973. svaki subjekt se sam moæe ograniåiti u izboru sredstava osnovnim naåelima svoje spoÿne politike. str. Sprout. 119 i daÿe. Politics Among Nations. takav interes. ãtaviãe. 308 . koja govori o tome da li subjekt çime mate-rijalno raspolaæe. kojom bi se nacionalni interes ostvario. K.”130S obzirom na to da moñobuhvata sposobnost prinuœivaça. Za realiste je racionalni interes osnovni motiv za delovaçe u meœunarodnim odnosima. a izuåavaçe toga aspekta je izuåavaçe politike”. 129 A. 338339. te stoga postoji samo verovatnoña da ñe se prilikom izbora izbegavati nedozvoÿena sredstva. str. kako je. 131 G.Iako celishodno. 130 H. moñpodrazumeva nametaçe sopstvene voÿe grupi ili voÿe jedne grupe drugoj. ako to nije moguñe.

ona nije ni dobra ni loãa. gde se kao moñne priznaju i dræave åija se spoÿna politika. pak. Ovim ñe se pita-çem ispoÿiti koliko je pojam moñi. 1968. Englewood Cliffs. nepreåiãñen. ali se ne zna zaãto je to tako. I laiku izgleda moguñe da u jednom paru dræava nejednake moñi odredi moñnijeg subjekta. iako bi se on na svakoj laiåkoj rang listi naãao daleko iza po opãtem priznaçu najmoñnije sile sveta. obiåno primeri velike nesrazmere. subjekti koji su vrlo daleko na nekoj imaginarnoj skali moñi.onakav kakav subjekt æeli. uzme par koji je na takvoj skali bliæi. meœutim. ova se koliåina moæe meriti time ãto se uobiåajeni ishod poredi s ishodom za koji se zalagao posednik moñi (npr. koji Dojå definiãe kao razmak izmeœu najviãe nagrade i najstroæe kazne. a i neke druge osobine. koji su parametri moñi. Bezvrednosan pojam moñi postoji i u praksi i u svakodnevnom istraæivaçu. S isto takvom lakoñom stvaraju se i amaterske rang liste dræava po moñi. dakle. The Analysis of International Relations. U tom pogledu je do sada najdaÿe otiãao K. U sluåajevima koji se ponavÿaju. te su 132 K. odobravaju ili ne odobravaju. koja pokazuje do koje mere nosilac moñi moæe da promeni tok dogaœaja. ni meriti jednodimenzionalno. Dojå (Deutsch). åak i onda kada se åovek ne sloæi sa svim predloæenim dimenzijama. dobre su i loãe svrhe za koje ñe se ona upotrebiti. Prentice-Hall. moñima i svoj domaãaj (scope). Znaåi li to opet da ñe SAD posle poraza u Vijetnamu u jednom konkretnom odnosu imati maçu moñod Velike Britanije ili Kine? Pre no ãto se preœe na ono ãto åini moñi utiåe na çeno mereçe treba. str. koliko se ne zna u åemu se sastoji moñi od åega ona zavisi. koje nosilac moñi moæe dati ili izvrãiti. pokazati kako se moñne moæe ni shvatiti. na kraju. glasaçe u Ujediçenim nacijama). gde je izbor prost i onaj ko ga vrãi ne zna na åemu ga zasniva. taj se sud ne poriåe. ali SAD i Vijetnam jesu. Kada se. U ovom pogledu najupadÿivija je razlika izmeœu moñi jedne dræave na sopstvenoj teritoriji i u inostranstvu. koje onda boÿe govore o çenoj primeçivosti i neprimeçivosti. moñje bezvrednosna: sama po sebi. iako toliko prisutan i upotrebÿavan. ni ispoÿavati. Takvi parovi su. Istovremeno ñe se pokazati i relativnost moñi: Australija i Ãvedska nisu bile u situaciji da svoje moñi porede u jednom konkretnom odnosu. Druga dimenzija je prostor (domain). prema vrstama ili klasama ponaãaça na koje se moæe uticati. Ona se mora raãålaniti na nove dimenzije. pa åak i o eventualnoj “nemoñi” moñi. Prva je çena koliåina. na primer Ãvedska i Australija. odnosno tuœe ponaãaçe. ili smatra da se one odnose na politiåku moñuopãte. Postoji åak i tendencija da se moñprotivnika preceçuje. koji predlaæe sledeñe dimenzije moñi. 24 i daÿe. u stvari. pa se ispostavilo da SAD nisu moñnije od Vijetnama. teæina (çeight). Porede se. I. U opisivaçu moñi daÿe treba uzeti u obzir çen opseg (range). Deutsch. odgo-vor na osnovi “zdravog razuma” neñe biti moguñan. Ovako odreœena.132 Ovakav je napor veoma koristan. Kada se kaæe da su. 309 . SAD moñnije od Ãvajcarske. recimo. koji ukazuje na to gde se nalaze ÿudi åije se ponaãaçe ispoÿavaçem moñi verovatno meça.

ali ne i ubedÿivi. Veñje usavrãavaçe oruæja poremetilo ovakve kalkulacije i izbacilo u prvi plan ekonomsku razvijenost zemÿe. pojedine dimenzije moñi mogle bi se u konkretnim sluåajevima meriti i uporeœivati. na primer. o tome na åemu ona poåiva. veñda ukÿuåuje upotrebu svih drugih raspoloæivih sredstava da se utiåe na protivnikovu voÿu. ÿudski i æivotiçski. Najboÿe je ovakve pokuãaje predstaviti nekim starijim izraåunavaçima. U periodu pre industrijske revolucije. i to prvenstveno u kvantitativnom smislu. meœutim. 310 . pored stanovniãtva. Za mnoge su broj stanovnika i veliåina teritorije ostali i danas osnovne pretpostavke za moñdræave. kojom se moglo zapretiti ili stvarno delovati i koja se relativno åesto uporeœivala dok su ratovi bili dozvoÿena i redovna pojava. a glavni proizvoœaåi energije bili su bioloãki organizmi. Kada se uz to shvatilo kako se svrha moñi pridobijaçe drugog da se ponaãa na æeÿeni naåin moæe efikasno postiñi postupcima koji uopãte ne podra-zumevaju vojnu silu. U takvim se uslovima srazmerno lako mogao staviti znak jednakosti izmeœu moñi i broja ÿudi kojima je dræava raspolagala. Kao ãto je nagoveãteno.Oni koji danas pokuãavaju da na srazmerno jednostavan naåin predstave moñrazliåitih dræava uglavnom se trude da klasiåne pokazateÿe poveæu s najpogodnijim pokazateÿima ekonomske snage. jer posmatraå ne moæe a da ne oseti proizvoÿnost. Uspeh u ratu je zavisio i od prirode zaãtiñenosti izvesnih osetÿivih mesta. zato ãto su ona bila skopåana s prognozama. åije je poreklo u tome ãto istraæivaå svoj utisak o moñi hoñe da obrazloæi izabranim pokazateÿima. nemaåki fiziåar Vilhelm Fuks (Fucks) svoju formulu moñi izrazio kao sumu proizvedene energije. razlike u kvalitetu naoruæaça nisu bile bitne. koje sada veñtreba da se ostvaruju. pomaæe da se vidi zaãto je ona vrsta moñi. Bitno je uviœaçe da se moñmora raz-loæiti pre no ãto se prouåava jedan odnos moñi i pre no ãto se moñmeri. koja poåiva na velikoj sposobnosti prinuœivaça. pored koliåine. koja je poåela da dolazi do izraæaja i na drugi naåin. gde opet efikasno deluju nosioci druge vrste moñi. dalo znaåaj i teritoriji. umesto da ide obrnutim putem. Åak i kada se ostalo pri ratu kao jedinom naåinu odmeravaça moñi. sposobnost dræave da svojom privredom podræi svoje zahteve doãla je u prvi plan. kao i od sposobnosti da se vojska snabdeva namirnicama ãto je. neupotrebÿiva u izvesnim sferama ÿudskog ponaãaça. Ovi su pokuãaji zanimÿivi. åesto potceçeni u “rea-listiåkim” procenama meœunarodne situacije. veñda se na osnovu poznavaça osobina jednoga subjekta predvidi çegova sposobnost uticaça i eventualnog primoravaça. U tom su se pogledu shvataça i praktiåni proraåuni razvijali uporedo s obogañivaçem pojma moñi. ili ko po pravilu u izvesnoj vrsti odnosa ispoÿava veñu moñ. mada je iskustvo pokazalo da se pomoñu çih moñnije mogla objasniti. Veñi samo shvataçe da moñ. uvidelo se da on nije samo proba oruæanih sila. proizvedenog åelika i kubnog korena broja stanovnika. na koje se prinudom ne moæe uticati.maçe primeçive na çena ispoÿavaça u meœunarodnim odnosima. ne daje odgovor na pitaçe o poreklu moñi. ima i domaãaj. To. Tako je. Ispoåetka je moñbila istovetna s oruæanom silom. Za meœunarodne odnose nije toliko vaæno da se utvrdi ko je bio moñniji u datom odnosu.

godinu davala sledeñu sliku: Kina (250). oruæanim snagama. Kinu (41). teritoriji. reå je o moralu. Kao ãto je poznato. moæe biti pogreãna) nevaæna? Isprobavaçe moñi. kuomintanãka Kina je 1948. zasnovanih na moñi koja se pokazala kao imaginarna. dok je dve godine kasnije ona u oåima celog sveta to neosporno bila. industrijskim kapacitetima itd. Veliku Britaniju (12) i Francusku (7). godine bila istovetna. ostavÿala je utisak åvrste. Japan (39). SAD (160). DVA. s tom razlikom ãto je niko 1948. ali ne znamo da li zato ãto su pokazateÿi koje je Fuks izabrao nedovoÿni ili pogreãni. da ne mogu bez rizika i gubitaka da izdræe akutnu probu moñi. pa prema tome i objektivno nemerÿivog elementa. srazmerno je retko. dok su mu predviœaça za 1980.Godine 1963. naravno. Dovoÿno je podsetiti na Italiju u periodu izmeœu dva svetska rata: posle 1941. godine. Prema broju stanovnika. opremÿenosti tih snaga. Do sada smo veñ. priznati da Fuksovim i sliånim formulama uvek suprotstavÿamo svoj utisak. a ne neke pouzdanije pokazateÿe moñi. godine nije smatrao kao veliku silu. ipak. SR Nemaåka (25). Japan (14). prema tome. Teãkoñe u odmeravaçu moñi. ako ne i jaåa. Istorija pokazuje mnoge primere uspeãnog postavÿaça zahteva. ili se çegove materijalne projekcije nisu ispunile. percepcija moñi (koja. 311 . naroåito u obliku rata. koji u datom odnosu moæe biti iskoriãñen ili neiskoriãñen. koja stvarno moæe da mobiliãe i u vojnom i u privrednom smislu sve svoje mnogobrojne ålanove. çegova tako dobijena tablica najmoñnijih imala je na vrhu SAD (100). str. drugim povodima.133Danas se ova predviœaça nisu ostvarila. SSSR (67). zasnovane su na okolnosti da se ispoÿavaçe moñi ne moæe zamisliti bez sudelovaça jednog nematerijalnog. Latentna moñbi se onda oznaåila kao potencijal. pre i posle pobede Komunistiåke revolucije. veñda dræave u spoÿnoj politici mogu da koriste mnoga druga sredstva kojima se utiåe na ponaãaçe drugih subjekata. SR Nemaåku (15). pa i uspeh da se nametne laæni utisak o çoj. 129 i daÿe. Moramo. nova Kina. Vaænost moralnog elementa obavezuje nas da naåinimo jasnu razliku izmeœu moguñe i stvarne moñi. Stuttgart. dræava moæe postizati svoje ciÿeve zahvaÿujuñi tome ãto drugi subjekti saraœuju s çom smatrajuñi da su maçe moñni. S druge strane. moæda je najboÿi suprotan primer vezan za Kinu. od NR Kine 1950. dali dosta primera slabosti “jakih”. godine bilo je neshvatÿivo u kojoj je meri Musolinijeva Italija uzimana za ozbiÿnog i neophodnog uåesnika u svim vaænijim dogovorima koji su se ticali Evrope. potencijal bi 133 W. U sræi morala je motivacija. te. Fucks. SSSR (120). 1965. samopregor i borbu. S obzirom na to da moñnije svodÿiva samo na pri-nuœivaçe. meœutim. Formeln zur Macht. koji u ovom kontekstu dobija voÿno znaåeçe reãenosti i spremnosti stanovniãtva na zalagaçe. Prisustvo ili odsustvo moralnog elementa objaãçava obrnute ishode od onih koji bi se oåekivali prema izrazitoj materijalnoj nejednakosti strana koje su u jednom odnosu stavile svoju moñna probu. Velika Britanija (19) i Francuska (11). kada je kod çih odsutan moralni åinilac. Promenilo se samo jedno. za razliku od stare. Da li je. usmerene i samopouzdane zajednice.

uzme u obzir çen opseg. Zabrana upo-trebe sile çihovu primenu treba da uåini nezakonitom. Ovi preduslovi. skromni potencijal nikakvim naporom voÿe ne moæe åarobno uveñati. odnosno obim sredstava i postupaka koji jedan subjekt meœunarodnih odnosa moæe upotrebiti. * ** Naãe dosadaãçe izlagaçe o izboru sredstava moæe se svesti na to da je verovatno da ñe biti izabrano ono sredstvo koje je svrsishodno. pokazañe se da nema moñi bez meœuzavisnosti. naravno. potrebno je dejstvo moralnog åinioca: bez çega. Tako razoruæaçe i smaçeçe naoruæaça treba da neke instrumente prinude. çena kultura mora da bude u dovoÿnoj meri razvijena. ukazujuñi na potrebu raãålaçavaça moñi. Da bi se. Treba.mogao da se oznaåi kao skup preduslova od kojih zavisi sloboda spoÿnopolitiåke akcije. Ako je proces odluåivaça racionalan. recimo. ãto objaãçava nemoñdræava s reputacijom velikih sila u odnosu na navodno slabije. dakle. Ako se. a ãireçe svesti o ãtetnosti i besmislenosti ratova treba da pokaæe da ovaj postupak ne vodi nikakvom ciÿu. uz napore. Ovaj proces eliminacije moæe iñi razli-åitim redom. pa se koriãñeçe potencijala jedne teãko moæe usmeriti tako da izazove posledice u drugoj. uz to. Veñsmo. nego verovatno i besmisleno. uåine nedostupnim ãto veñem broju subjekata. istrajnost i spremnost za ærtve ustaju protiv zahteva onih koje se na osnovu åisto materijalnih me-rila smatraju jaåim. ne samo teãko. koje. Na tome se zasnivaju i napori da se iskÿuåi verovatnoña upotrebe nekih opãteopasnih sredstava. potencijal ostaje mrtav. koje smo predloæili ranije. naroåito nuklearno oruæje. nasuprot åestom miãÿeçu. potencijal oæiveo. krug sredstava i postupaka koji ñe se upotrebiti moæe se s jednom merom izvesnosti predvideti. primetili da ona u nekim odnosima moæe biti neprimenÿiva. imati u vidu da u pretvaraçu potencijala u stvarnu moñizvesnu ulogu igraju i neke druge okolnosti. Zato je uporeœivaçe moñi Ãvedske i Australije. nisu åisto materijalni: da bi dræava. ali se. çen ugled nikako ne poåiva samo na materijalnom bogatstvu. na primer mogla da se sluæi nekim postupcima vezanim za ubeœivaçe. ove dve zemÿe vrlo malo zavise jedna od druge. dozvoÿeno i dostupno. çen ideoloãki uticaj na strance moæe se zasnovati samo na relevantnom i privlaånom objaãçeçu stvarnosti. 312 . moralni elementi se mogu samo proceçivati (uz sve greãke do kojih subjektivna procena dovodi). da upravo upuñenost jednoga subjekta na drugog daje oboma izvesnu meru moñi u meœusobnim odnosima. Dok se ranije pomenuti elementi moñi mogu na maçe ili viãe savrãene naåine meriti i uporeœivati.

i kako je nazvati? Traæeçe odgovora na ovo pitaçe. globalnog stanoviãta. ãto je najvaænije. meçali su se i çihov poloæaj i osnovni uzajamni odnos. o kojima se mora voditi raåuna. Ãta predstavÿa ta celina. jer je to empirijska åiçenica (iako svako taåno nabrajaçe postojeñih subjekata neñe biti obavÿeno bez neslagaça). uputno je razlikovati dve vrste iskaza koji se s tim u vezi daju. Ova razmi1 V. 40. Pre svega.PETA GLAVA OBLICI ODNOSA U MEŒ UNARODNOJ ZAJEDNICI 1. Ova potreba je utoliko veña. Dok u pogledu postojaça veñeg broja subjekata nema osnovnog spora. taj “celi svet” u smislu meœunarodnih odnosa. Kao ãto to åesto biva. Ibler.1 Meœutim. ukupnosti svih tih subjekata. Meœunarodni odnosi. i daÿe. Da bi se ona pribliæila åitaocu. razmimo-ilaæeça se javÿaju u pogledu prirode toga skupa uopãte i u datom istorijskom razdobÿu. a o kojima se ne mogu izolovano i samostalno starati pojedini subjekti. 313 . koje je poåelo u literaturi meœunarodnog javnog prava. Meœunarodna zajednica Dok prouåavaçe spoÿne politike znaåi posmatraçe meœunarodnih odnosa na ravni çihovih glavnih uåesnika. postoji potreba da se ti odnosi sagledaju sa svetskog. razvilo se u ãiroku diskusiju. veñnastojimo da se popnemo na stupaç celine. str. rasprava je na izgled terminoloãka. subjekata meœunarodnih odnosa. izgled i priroda tih subjekata su se meçali i. jer smo ustanovili da postoje interesi ukupnog åoveåanstva. Uzimajuñi takvu perspektivu ne postavÿamo se na mesto proseåne dræave ili drugog subjekta meœunarodnih odnosa. nesumçivo je da je tokom istorije u svetu uporedo postojao skup politiåkih jedinica koje nazivamo subjektima meœunaro-dnih odnosa. ÿudi koji ih saåiçavaju i odnosa meœu çima. ali u sebi krije razliåite odgovore na suãtinska pitaça. koja svedoåi o tome da je ono jedan od srediãnih problema teorije meœunarodnih odnosa.

str.2 Bliska su ovima glediãta koja takoœe polaze od dræave kao ålana meœunarodne zajednice. Meœunarodna zajednica je termin koji je nauka Meœunarodnih odnosa preuzela iz meœunarodnog prava. 12. str. 61 4 Gavranov-Stojkoviñ. izvestan stepen odanosti ålanova zajednici. koja podrazumeva postojaçe a) odreœenog stepena i intenziteta meœunarodnog opãteça. 24-25.. poglavito zato ãto prenaglaãavaju ulogu dræave u meœunarodnim odnosima.. ãtaviãe spremni su i da takav naziv daju maçim skupinama u okviru meœunarodnog druãtva. 314 . v) odreœenih opãtih i zajedniåkih interesa prvenstveno dræava pa i sveta kao celine u meœunarodnim odnosima. istorijska i klasna pojava u razvoju meœunarodnih odnosa. ovaj naziv podrazumeva postojaçe vrednosti i interesa koji su zajedniåki svim pripadnicima zajednice.. Za A. 3.. postojaçe meœunarodnih organizacija kao organa takve zajednice. 6 G.moilaæeça dolaze do izraæaja u terminologiji. 1974. veñda je nastala kada su ovi uslovi bili ostvareni. I.. str.6 2 Krug dræava izmeœu kojih je. 1963.. London. Power Politics. ali joãuvek nalaze da skup dræava u celini samo koegzistira i stupa u odnose. tj.. ålanovi zajednice su subjekti meœunarodnog prava (dakle. b) odre-œenog dostignutog nivoa i oblika u meœunarodnoj pravnoj i politiåkoj organizaciji meœunarodnih odnosa. “Ãkolska kçiga”. Oni ne iskÿuåuju nastajaçe meœunarodne zajednice. J. Avramov. Schwarzenberger.3 Kritikujuñi ovakva glediãta. a samo postojaçe meœunarodnog prava svedoåi o zajedniåkim vrednostima i interesima. kao izraza objektivne nuænosti. 1951. kao ãto su npr. 3 S. Najstarije i joãuvek veoma rasprostraçeno glediãte dræi se meœunarodnog prava i çegovih merila. Novi Sad. oni autori koji ipak zadræavaju naziv meœunarodna zajednica spremni su da ga primene na “istorijski odreœen oblik druãtvene organizacije” u kome dolaze do izraæaja uslovi u materijalno-proizvodnoj bazi za ostvareçe integracionog procesa “izmeœu dræavno organizovanih i drugih druãtvenih zajednica”. U skladu sa znaåeçem pojma “zajednica” u klasiånoj sociologiji. ali pored postojaça meœunarodnog prava ukazuju i na druge dokaze zajedniãtva. Meœunarodno pravo. Po çemu. oni smatraju da postojaçe meœunarodnog prava nije dovoÿan dokaz zajedniãtva. skoro iskÿuåivo dræave). ali bez svesti o postojaçu zajedniåkih vrednosti i obaveza.4 Iz toga sledi da oni ne smatraju da je meœunarodna zajednica uvek postojala. na primer: “Meœunarodna zajednica je. Beograd. 69. moguñe izgraœivaçe pravnih normi meœunarodnog prava naziva se meœunarodna zajednica”.. 21.. 1971. “Savremena administracija”. Meœunarodno javno pravo. 5 A. Andrassy. Magaraãeviña. Iako polaze od sliånih pretpostavki u pogledu subjekata meœunarodnih odnosa (dræave). Teore-tiåari koji prihvataju ovaj naziv razlikuju se u pogledu odreœivaça subjekata koji su ålanovi zajednice i u naåinu dokazivaça lojalnosti prema çoj. Stevens. Meœunarodni odnosi. Zagreb. Magaraãeviñ: Osnovi meœunarodnog prava i meœunarodnih odnosa. u nazivima koji se skupu subjekata meœunarodnih odnosa daju u zavisnosti od toga kako se on shvata i oceçuje. str. str. Pravni fakultet.”5 Meœunarodno druãtvo je termin za koji se zalaæu oni koji ne veruju da je u meœunarodnim odnosima postignut potreban stepen integracije i odanosti delova prema celini da bi se moglo govoriti o meœunarodnoj zajednici.

Principles of Word Politics. Neãto je uæi pojam “meœunarodnog druãtva”. New York. Odluåujuñe za postojaçe sistema je meœudejstvo (interakcija). koje ne moraju uvek biti iste. 7 G. Beograd. Uticaj savremenih biheviori-stiåkih glediãta ogleda se ovde u tome ãto se pojam sistema ne zasniva na sadræajima svesti (u koje spadaju vrednosti i lojalnost). postizaçu ciÿeva. Lako je uvideti da je ovaj pojam preuzet iz opãte teorije sistema. “General Systems” 1965. str. integraciji. celo se åoveåanstvo moæe posmatrati kao jedno druãtvo. Ako prenebregnemo (ãto nikada nije u potpunosti moguñe) razliåita ideoloãka i politiåka opredeÿeça. utvrdiñemo sledeñe. te prema tome nisu ni osnovni pojmovi kao u veñini ranijih shvataça za razumevaçe celine. ali samo kao jedna od çih. Najãiri u tom pogledu je “meœunarodni sistem”. dok su sloæeniji sistemi u staçu da postavÿaju ciÿeve i da se transformiãu. 1969. International Legal Order as an Idea. The Free Press. 1964. 1972. 337. International Politics. u bilo kom periodu razvitka. svi ostali termini iziskuju neko staçe meœu subjektima (jedinicama). Opis redovnih i tipiånih oblika (obrazaca) ovoga meœudejstva predstavÿa istovremeno i opis sistema. 1. Po çima. koji se moæe primeçivati od onog trenutka kada politiåke jedinice bilo koje vrste poånu da deluju jedne na druge. str. i daÿe. N. ostali su termini istorijski. str. Onuf. Za kritiku svih upotrebÿenih pojmova vidi N. “AJIL”. prilagoœavaçu. 29. 315 . Osnovi sociologije. sa svojim sopstvenim osobinama.Svetsko druãtvo je oznaka koja je najbliæa onim teoretiåarima koji najmaçe æele da se veæu za postojeñe predstave o subjektima meœunarodnih odnosa.9 Meœutim. koje se meçaju i razvijaju. i daÿe.10 U zavisnosti od mere u kojoj je u staçu da ispuçava ove funkcije.7 Meœunarodni sistem se kao oznaka za predmet o kojem je reå sve viãe sreñe u najnovijoj literaturi. i daÿe. koji pretenduje na primenu u svim naukama. veñna spoÿnom ponaãaçu i delovaçu. osnovne funkcije svakog druãtvenog sistema sastoje se u odræavaçu obrazaca. str. meœunarodni sistem moæe da se shvati i proceçuje prema nekim osobinama koje druãtveni sistem treba da ima u skladu sa socioloãkim funkcionalizmom. Osim oznake “svetsko druãtvo”. Polazeñi od teorije o druãtvu ameriåkog sociologa Talkota Parsonsa (Talcott Parsons). Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. 41 i daÿe. Dok svetsko druãtvo podrazumeva åoveåanstvo u celini. 14. The Analysis of International Relations. Lukiñsmatra da je svetsko druãtvo u socioloãkom smislu u nastajaçu. U svom razvoju svetsko druãtvo je proãlo kroz razliåite faze i danas se. G. 10 Deutsc. Rosenau. 71. 1979. str. Modelski. oblik i priroda jedinica druãtvene akcije. New York. karakteriãe “globalnoãñu” i predominacijom nacionalne dræave meœu politiåkim jedinicama. daju se obeleæja meœunarodnog sistema u datom razdobÿu. Meœu te osobine. 182. i zadræimo se samo na çihovoj terminoloãkoj vrednosti. Sliåno J. The Free Press. General Systems Theory. str. von Bertalanffy. 244 i daÿe. 9 Holsti. koja se nalaze u dubÿoj pozadini ponuœenih oznaka. S ovakvim stavom ide u korak razumevaçe prirode meœunarodnih odnosa kao nauke o politici u svetskom druãtvu (svetska politika). prema jednom od zastupnika ovakvog glediãta. R. str. spadaju i broj.8 Meœunarodni sistem je onda “bilo koji skup nezavisnih politiåkih jedinica koje deluju jedne na druge (meœudejstvo) sa znaåajnom uåestaloãñu i u skladu sa ureœenim procesima”. International Politics and Foreign Plicz. 8 L.

Iz toga sledi da se ovi termini u potpunosti uzajamno ne iskÿuåuju: za onoga ko prihvata oznaku “meœunarodni sistem”. te se kod mnogih teoretiåara. taånije reåeno. u kome su meœudejstva. u oblasti Sredozemÿa. Sve do novog veka meœunarodna zajednica je bila izdeÿena na geografske celine. 11 Pored veñnavedenih. uobliåen je jedan geografski jedinstven sistem. Meœunarodni politiåki odnosi. pojavÿuje potreba da se prikaæu razliåita staça. Tako moæe nastati terminoloãka zbrka. na indijskom potkontinentu. str. jedno od staça toga sistema moglo bi biti “meœunarodna zajednica”. Pod strukturom meœunarodne zajednice podrazumevaju se elementi te zajednice i okolina u kojoj deluju. kao i postojaçe opãtih vrednosti. bez obzira na termin koji usvajaju. na ameriåkom kontinentu itd.koje traæi postojaçe izvesnih zajedniåkih ciÿeva za åije se postizaçe druãtvo koristi. prethodno staçe moglo bi se nazvati “meœunarodnim druãtvom” itd. kako u prostornom tako i u funkcionalnom smislu. u kojima se ona nalazila ili se moæe nañi. 138 i daÿe. postojale posebne meœunarodne zajednice. Meœunarodna zajednica je stoga oblik u kome se. bez mnogo razmiãÿaça o svim çihovim teorijskim implikacijama.11 Za razliku od prostog skupa organizovanih politiåkih zajednica. moæe da organizuje i ispoÿava åitavo åoveåanstvo. moæe primeçivati samo na noviji period ÿudske istorije. meœutim. Ostaje samo da se napomene da se u dosadaãçem razvoju u pogledu rasporeœenosti subjekata moæe konstatovati teæça ka objediçavaçu meœunarodne zajednice. Nadajuñi se da prethodna rasprava nije zbunila åitaoca. bilo da su to vrednosti zajedniåke tim zajednicama ili opãte-åoveåanske vrednosti. odnosno evropske dræave zagospodarile ostalim delovima sveta. a to je meœunarodna zajednica. koja se pojaåava time ãto se neki od ovih izraza upotrebÿavaju kao sinonimi. nego da je doprinela tome da se sagleda sva sloæenost ovoga pitaça. Elementi meœunarodne zajednice su subjekti meœunarodnih odnosa. u zavisnosti od prihvañenih merila. Tako su uporedo postojali skupovi subjekata na Dale-kom Istoku. u najnovije vreme stvara se meœunarodna zajednica koja je u pravom smislu jedinstvena. meœunarodnu zajednicu obeleæavaju meœuzavisnost takvih zajednica (subjekata meœunarodnih odnosa). svakako. I jednima i drugim posvetili smo posebne odeÿke. Kada su Evropÿani “otkrili” druge kontinente. bila neravnomerno rasporeœena. a okolina u kojoj deluju izraæava se dejstvom åinilaca koji utiåu na subje