MEŒUNARODNI ODNOSI

1

2

PREDGOVOR ÅETVRTOM IZDAWU
U ovo izdaçe unete su neke izmene koje su bile neophodne zbog znaåajnih promena u åitavom meœunarodnom sistemu posledçih godina. Nema viãe dva bloka, nesvrstanost zbog toga viãe ne funkcioniãe kao izdvojen sistem, nema ni posebnih odnosa izmeœu socijalistiåkih zemaÿa jer je åitav socijalistiåki sistem krahirao i sve te dræave se nalaze u staçu promena. Zbog toga je prestala potreba da se govori o miroÿubivoj koegzistenciji izmeœu dva druãtvena sistema. Pored ovih kÿuånih promena, unete su i izmene u koriãñeçu literature, s obzirom na savremeno staçe stvari u nauci o meœunarodnim odnosima. Autori su se trudili da na ovaj naåin osavremene prouåavaçe meœunarodnih odnosa, u nadi da ñe sledeñe izdaçe obuhvatiti i novo staçe koje ñe nastati iz sadaãçih promena. Beograd, 20. maj 1996. Pisci

3

PRVA GLAVA NAUKA O MEΠUNARODNIM ODNOSIMA 1 PREDMET I PRIRODA NAUKE O MEΠUNARODNIM ODNOSIMA
1. Uvod Posle pola veka, a naroåito ovih decenija posle Drugog svetskog rata, u nauci je naglo poraslo interesovaçe za prouåavaçe meœunarodnih odnosa. Iz ovog interesovaça ubrzo se rodila æeÿa i potreba za stvaraçem jedne samostalne nauåne discipline, koja bi svojim predmetom i metodom bila usredsreœena samo na prouåavaçe pojava meœunarodnog æivota. Prouåavaçe meœunarodnih odnosa oduvek åini sastavni deo prouåavaça druãtva. To je razumÿivo, poãto je meœunarodni æivot sastavni deo æivota svakog druãtva. Tako se i u najstarijim izvorima politiåke misli mogu nañi mnogi stavovi koji se odnose na pojave iz meœunarodnog æivota, a naroåito na pitaça rata i mira, procese sukoba i borbe i procese saradçe u meœunarodnim odnosima. Meœutim, i pored velikog znaåaja koji ovi odnosi imaju u æivotu i razvoju svakog druãtva, dugo se nije razvila posebna nauåna disciplina koja bi iskÿuåivo prouåavala ovu vrstu druãtvenih pojava. S druge strane, to ne znaåi da su meœunarodni odnosi ostali van interesovaça nauke. Oni su prouåavani u nizu posebnih druãtvenih nauka, istoriji i sociologiji, ekonomiji i pravu, kao jedan vid problema koji su ulazili u predmet tih nauka. Pored toga, vrlo se rano razvila posebna istorijska disciplina, koja je istorijski prouåavala ove odnose diplomatska istorija. Isto tako, meœunarodno pravo je prouåavalo u celini pravne probleme meœunarodnih odnosa. Ovakvo staçe nauånog interesovaça za meœunarodne odnose verovatno je posledica uvereça da je ovu sferu druãtvenog æivota teãko podvrñi nekim pravilnostima, zbog velikog znaåaja koji se pridavao ÿudskoj voÿi i drugim subjektivnim åiniocima u çima. S druge strane, meœunarodni odnosi su veoma sloæeni zbog toga 4

ãto se u çima prelamaju svi vidovi druãtvenog æivota. Teãko je izdvojiti neku druãtvenu pojavu koja ne prelazi granice druãtva i u meœunarodnom prostoru ne trpi promene, åije posledice nisu bez znaåaja. Ta polivalentnost meœunarodnih odnosa doprinela je da oni budu predmet prouåavaça niza disciplina. Ekonomija prouåava delovaçe i promene ekonomskih zakona u meœunarodnim odnosima, pravo prouåavaça posebnosti pravnih normi u meœunarodnom æivotu, politiåku transformaciju subjektivnih hteça u ovim prostorima itd. S razvojem sociologije u XIX veku, kao opãte nauke o druãtvu koja prouåava druãtvo u celini i pojave druãtvenog æivota, nastaju preduslovi za stvaraçe nauåne discipline, koja bi obuhvatila celinu meœunarodnih pojava i bila u staçu da sagleda celinu meœunarodnog æiovta druãtva. Samo nekoliko decenija posle Ogista Konta (Auguste Comte, 17981857) i çegovog dela Teåaj pozitivne filozofije (Le cours de philosophie positive), kojim se oznaåava roœeçe sociologije, pojavÿuju se dela o sociologiji rata i mira.1 Kao ãto je i sociologiji bilo potrebno mnogo decenija da se potvrdi kao druãtvena nauka, tako i teorija meœunarodnih odnosa, do danaãçeg dana, vodi bitku za potvrdu svog statusa u porodici nauka. Do naglog porasta interesovaça za nauåno prouåavaçe meœunarodnih odnosa dolazi tek posle Prvog svetskog rata, koji je ostavio snaæne tragove u æivotu åitavih generacija. Velika razaraça, teãki zloåini i do tada nazapamñeno uniãtavaçe ÿudi u neposrednim vojnim operacijama, stvorili su staçe zabrinutosti kao ni jedan rat do tada. Rat je oåigledno definitivno bio prerastao odmeravaçe snaga vojnih jedinica na ograniåenim bojiãtima. Meœutim, izmeœu dva rata stvorena je samo nauåna osnova2 za ono ãto ñe na ovom poÿu doñi posle Drugog svetskog rata. U ovom ratu åovek se po prvi put u svojoj istoriji suoåio s moguñnoãñu samouniãteça. Svest o tome i realnost takve izvesnosti u odnosima koji se razvijaju u tom vremenu dovode na poÿu druãtvenih nauka do naglog uspona prouåavaça ove oblasti druãtvenog æivota. Osnivaju se univerzitetske katedre, instituti, tako da je danas teãko nañi univerzitetski centar unutar kojeg se meœunarodni odnosi ne neguju kao posebna nauåna disciplina. Ovaj razvoj zabeleæio je najveñi uspon na Zapadu, i to u SAD. U Evropi je neãto viãe uraœeno u Velikoj Britaniji, dok se u drugim zemÿama ovo prouåavaçe joãuvek odvija u okviru tradicionalnih deskriptivnih disciplina diplomatske istorije i spoÿne politike. U jednom broju zemaÿa Zapadne Evrope (u Francuskoj, Holandiji, Ãvedskoj, Danskoj i Nemaåkoj), postoje ozbiÿno organizovane nauåne ustanove koje se bave prouåavaçem meœunarodnih odnosa uz primenu savremenih metoda, tako da veñima znaåajnih teorijskih radova sistematskog karaktera. U naãoj zemÿi se na ovom poÿu dosta radi, åemu u najveñoj meri doprinosi Institut za meœunarodnu politiku i privredu u Beogradu svojim brojnim monografs1 Le General Jung, La guerre et la societe, Paris, 1889, Luis Bara, La science de la paix; Ch. Letourneau, La guerre, Paris, 1895. 2 J. Bryse, International Relations, London, 1922, A. E. Zimmern, The Study of International Relations, Oxford, 1931.

5

kim delima. Pored ovoga, pojavili su se i prvi pokuãaji sistematskih teorijskih radova, mada joãnema celovitog teorijskog sistema.3 Proteklo vreme posle Drugog svetskog rata suviãe je kratko da bi se u celini konstituisao analitiåki okvir jedne nove nauåne discipline. Nesaglasnost autora o osnovnim metodoloãkim i epistemoloãkim pitaçima vezanim za ovu disciplinu to najboÿe pokazuje. O predmetu, metodu i prirodi nauke o meœunarodnim odnosima teãko je nañi saglasnost, izuzev ãto se svi slaæu u tome da postoji potreba i moguñnost stvaraça jedne opãte nauke koja bi prouåavala meœunarodne odnose kao posebnu vrstu druãtvenih odnosa. Nesaglasnost o osnovnim metodoloãkim naåelima ove nauke dovodi do velikih razlika u shvataçima samog predmeta ove nauke. Meœutim, u druãtvenim naukama uopãte teãko je nañi opãtu saglasnost o ovim elementima, te, u tom smislu, nauka o meœunarodnim odnosima ne pokazuje neki izuzetak. Meœutim, u ovom sluåaju nema saglasnosti ni o samom imenu ove nauke. Kada je reå o nazivu, onda se najåeãñe javÿa naziv: “Meœunarodni odnosi”, ãto stvara mnoge nesporazume. Kada se kaæe: “Meœunarodni odnosi” onda se pod tim ne podrazumeva samo nauka o meœunarodnim odnosima, veñi ti odnosi u stvarnom æivotu. Da bismo ove nesporazume izbegli, bilo bi moæda najboÿe da za nauku uvedemo termin: “Teorija meœunarodnih odnosa”; “Nauka o meœunarodnim odnosima”. Na ovaj naåin bismo postupili isto kao ãto je to uåiçeno u veñtradicionalnim naukama: “Teorija dræave”; “Nauka o åoveku” itd. 2. Predmet nauke o meœunarodnim odnosima Jedna od prvih definicija predmeta nauke o meœunarodnim odnosima nastala je 1936, u okviru Meœunarodnog instituta za intelektualnu saradçu Druãtva naroda. Ona glasi: “Nauka o meœunarodnim odnosima je pre svega deskriptivnog karaktera. Ona donekle pripada vrsti savremene istorije naroda i kao takva, ona obuhvata sve oblasti kao ãto su ekonomija, trgovina, razmena proizvodçe, dobara, novca, kao i oblasti politike i kulture”.4 Ova definicija je izvrãila veliki uticaj u kasnijem razvoju, te je stvorena åitava ãkola koja je nauku o meœunarodnim odnosima ograniåila na deskriptivni metod, na komentare savremene meœunarodne politike i razliåitih vidova meœunarodnog æivota. Ova definicija izraæava stav koji je na poåecima razvoja nauke o meœunarodnim odnosima bio veoma raãiren. Smatralo se da ova nauka ima enciklopedijski karakter zbog sloæenosti i raznovrsnosti meœunarodnih odnosa. Poãto su ovi odnosi
3 V. Dimitrijeviñ, M. Markoviñ, R. Stojanoviñ, Uvod u prouåavaçe meœunarodnih odnosa, Beograd; Pravni fakultet, 1970, V. Benko, Meœunarodni odnosi, Maribor, “Obzorja”, 1977, V. Gavranov, M. Stojkoviñ, Meœunarodni odnosi i spoÿna politika Jugoslavije, Beograd, “Savremena administracija”, 1972; R. Vukadinoviñ, Meœunarodni politiåki odnosi, Zagreb, “Narodno sveuåiliãte grada”; 1974; R. Vukadinoviñ, Teorija o meœunarodnim odnosima, Zagreb, “CDD”, 1978. 4 L. Ledermann, Considerations epistemoloÿues sur l’ettude des relations internationales, Melange Seferiades, Athenes, 1961, str. 391.

6

Tako izmeçeni. oni se odvijaju i na planu kulture.6 Nedostatak ovakvih shvataça je na prvom mestu u tome ãto se na ovaj naåin ne moæe konstituisati jedna nova nauka. Meœunarodni odnosi tu ne pokazuju nikakvu originalnost. K. Wright. kako svoj prostor u stvarnosti koji nijedna druga nauka ne prouåava u celini. polivalentni karakter meœunarodnih odnosa bi zahtevao. Meœutim. Ovi odnosi jesu politiåki i formalno i suãtinski. te zbog toga ova nauka zahteva ãiroku interdisciplinarnu saradçu. Interdisciplinarna saradça nauka sve viãe se nameñe. socijalne politike itd. Meœunarodni odnosi. str. ali tako ipak dobijamo jednu nauku koja ñe se baviti samo politiåkim odnosima u meœunarodnim odnosima. diplomatiju. koji u ovim odnosima dobijaju izmeçen lik i suãtinu. Pri tome. nauka o meœunarodnim odnosima bi po çemu: “Analizovala i sintetizovala brojne discipline. vojna istorija. meœunarodne organizacije.. kolonijalna vladavina i voœeçe spoÿnih poslova. meœunarodna politika. Meœutim. str. 10. postoje miãÿeça po kojima nauka o meœunarodnim odnosima treba da prouåava samo politiåke odnose. Ako bismo iz çih izdvojili striktno samo odnose politiåkog karaktera po formi. ili razvijala opãte teorije koje bi se mogle primeniti na tu oblast a na osnovu posebnih vrsta podataka ili posebnih stavova”. Zato bi za pravilno razumevaçe ovih odnosa bilo neophodno prouåiti niz oblasti druãtvenog æivota. Stojkoviñ. diplomatska istorija. R. saradçu i mnogih drugih nauka. da bi jedna nauka nastala. 1955. V. Meœunarodni politiåki odnosi. tako i svoj donekle svojstven metod.7 Ovakvo reãeçe u odreœivaçu predmeta nauke o meœunarodnim odnosima je moguñe.5 Sluæeñi se rezultatima ovih disciplina. ona mora da ima. poãto nauka ne moæe biti samo skup razliåitih znaça do kojih su doãle druge nauke primenom svojih metoda. jer je podela nauka nastala kao rezultat podele rada a ne stvarnosti. Formalno su politiåki. Ibler smatra da meœunarodni odnosi kao nauåna disciplina “treba i mogu da obuhvate samo politiåke odnose u uæem smislu i rad na otkrivaçu pravila ponaãaça izmeœu dræava kad se radi o tim odnosima”. ekonomije.. 10. jer se u çima suåeÿavaju politike dræava kao osnovnih aktera ovih odnosa.deo druãtvenih odnosa u celini. politiåku geografiju. Meœunarodni odnosi i spoÿna politika Jugoslavije. jedna oblast druãtvenih odnosa bi i daÿe ostala van nauånog prouåavaça. New York. “Naprijed”. 7 . kojim ñe dolaziti do saznaça svoga predmeta. 481. takoœe: V. Ibler. Zagreb. Takva miãÿeça se sreñu i u naãoj literaturi i praksi prouåavaça meœunarodnih odnosa. delo. pa se kao naziv ove nauke upotrebÿava termin: “meœunarodni politiåki odnosi”. Tome joãdodaje ratnu veãtinu. Wright) navodi osam disciplina koje imaju konstitutivni znaåaj za nauku o meœunarodnim odnosima. oni sadræe sve elemente kao i sami druãtveni odnosi u ãirem smislu. M. S druge strane. demografiju i dr. The Study 6 Nav. 7 of International Relations. str. treba da bude nauåno prouåeno i u celini. Vukadinoviñ. neophodno je istañi da su meœunarodni 5 Q. i ono ãto ih meça. 1971. meœunarodni ekonomski odnosi. Appleton Century Croffts. gotovo svih postojeñih druãtvenih i niza prirodnih. Meœunarodni odnosi u sebi sadræe sve oblike druãtvenog æivota. Tako V. uz primenu “enciklopedijskog” metoda. Suprotno izloæenim shvataçima. To su: meœunarodno pravo. Rajt (Q. Gavranov.

smatra da je ovakvo izdvajaçe problema spreåavalo razvoj teorijske analize meœunarodnih odnosa. B. Burton. veñdræavu kao ãto postoji. kulturnim. Haas. U novije vreme. te ñe i nauka o dræavi biti politiåka nauka. koju moæemo razliåito nazivati sve dotle dok pod nazivom ne sakrivamo i razliåitu sadræinu. inaåe. svakako je neophodno prethodno utvrditi ãta je to ãto neki druãtveni odnos åini meœunarodnim. Dræava je. dominira politika sile i odnos snaga. E. Cambridge Univ. politiåka organizacija. tako i svi ti razliåiti sadræaji ukazuju na potrebu prouåavaça celine. poãto se time odreœuje domaãaj istraæivaça i rezultata do kojih se æeli doñi tim prouåavaçima. 8 . “Meœunarodni odnosi su uz to bili ograniåeni konfuzijom koja nastaje izmeœu analize i problema: razoruæaçe. 1964. Haas. “Teorije” ili “reãeça” u odnosu na te probleme su potpuno odvojeni od opãte teorije meœunarodnih odnosa koja se bavi osvetÿavaçem i objaãçavaçem odnosa izmeœu dræava u bilo kom skupu okolnosti”. Jedan od predstavnika ovih novijih trendova J. str. ili drugim konkretnim ispoÿavaçima. Ako dajemo i razliåitu sadræinu politiåke. Burton).9 8 J. kao druãtvenu pojavu. bez obzira na to da li su sadræani u ekonomskim. Polazna taåka çegovog razmiãÿaça o predmetu meœunarodnih odnosa je struktura meœunarodne zajednice i funkcionisaçe te celine kao jednog svojevrsnog oblika sistema. Barton (J. kao takva. Press. s razvojem biheviorizma i funkcionalizma. iako se taj æivot i kretaçe ispoÿavaju u najrazliåitijim sadræajima. voœeçe i sistem odluåivaça u spoÿnoj politici. Meœunarodni odnosi sastoje se od niza vrsta odnosa i oni su svi meœunarodni zbog neåeg ãto ih odvaja od istovrsnih ali unutraãçih odnosa. International Relations. kontrola naoruæaça i kolektivna bezbednost su neki od çih. kulturne ili ekonomske odnose. åinioce koji deluju na osnovna kretaça u meœunarodnim odnosima. izlaæuñi kritici starija shvataça. A General Theory. U savremenoj teoriji meœunarodnih odnosa u SAD i Velikoj Britaniji. onda je neophodno to i u nazivu istañi. 5. Upravo to ãto ih odvaja od svih drugih odnosa jeste ono ãto ih åini jedinstvenim i zbog toga su oni predmet prouåavaça u okviru jedne nauåne discipline. U ovim savremenijim pravcima izloæene su kritici ranije teorije monistiåkog ili pluralistiåkog karaktera koje su jednom ili veñem broju åinilaca pridavale ulogu determinante u meœunarodnim odnosima u kojima.8 Drugi savremeni pisac. Press. 9 E. kolektivnu bezbednost. Kao ãto sociologija prouåava æivot i kretaçe ÿudskog druãtva u celini. predmet prouåavaça je ponaãaçe dræava u meœunarodnim odnosima ili postojaçe i funkcionisaçe sistema u ovim odnosima. 1967. Beyond the Nation State. viãe se interesuje za fenomen meœunarodnog organizovaça i integraciju u meœunarodnim odnosima. Dræava ima najrazliåitije funkcije u druãtvu ali niko ne smatra da nauka o dræavi treba da prouåava samo politiåki ili neki drugi vid dræave. U odreœivaçu predmeta istraæivaça. ravnoteæu snaga.odnosi politiåki odnosi. predmet prouåavaça nauke o meœunarodnim odnosima najåeãñe obuhvata prirodu i elemente moñi dræava i drugih aktera u meœunarodnim odnosima. Stanford Univ.

religiozne. B. str. pravnih. 10. 19451949. Lederman. “Jugoslovenska revija za meœunarodno pravo”. meœunarodni odnos odreœuje i J. vojnih veza i odnosa meœu narodima. dogaœaje i situacije koje se tiåu viãe od jedne dræave”. Pojam meœunarodnih odnosa. 13/67. 4/52. str.. Ledermann. koje je blisko sistematskom odreœivaçu.11 Ove definicije i pored iscrpnosti nisu uspele da pokaæu kada su svi navedeni elementi celine. str. Prema opãte prihvañenom. dræavama i sistemima dræava.14 10 L. 11 Meædunarodnie otnoãenija posle vtoroj mirovoj vojni. ekonomskim i politiåkim silama i organizacijama koje deluju na meœunarodnom planu”. od toga da ova nauka nije dovoÿno razvijena.”12 Sliåno ovome.. mehanizme i institucije koje reguliãu te odnose”. Barton. grupa i pojedinaca. kao i kada i kako postaju meœunarodni. delo. ideoloãkih. izmeœu naroda. prouåavaju u svoj svojoj sloæenosti u celini pojave meœunarodnog æivota kao ãto su: intelektualne. Meœunarodni odnosi su po samoj svojoj prirodi izvanredno sloæeni. Duroselle.13 Prethodne definicije ne definiãu sadræinski predmet meœunarodnih odnosa veñodreœuju ono ãto je meœunarodno u bilo kojoj pojavi druãtvenog æivota. B. koje nauci o meœunarodnim odnosima odreœuje maçe ambiciozne ciÿeve. Dirozelu (J. Vidi takoœe: M. Burton nav. B. ekonomske. On polazi od toga da meœunarodni odnosi “. Moskva 1962. drugo. L’Etude des relations internationales. kako to åine neki savremeni anglosaksonski autori. Kod Dirozela. politiåke i çima srodne pojave. meœunarodni odnosi kao nauka predstavÿaju “nauåno prouåavaçe meœunarodnih pojava s ciÿem da se utvrde osnovni i drugi åinioci koji ih uslovÿavaju. pored ostalog. Koje su to meœunarodne pojave koje åine predmet prouåavaça? O ovome se moæe dati jedna opãta definicija. diplomatskih. kao i pravila.. delo. meœu osnovnim socijalnim. bez pretenzije da se uobliåi teorijski sistem ove nauke. bez sumçe.. te se u ovom trenutku svodi u celini na skromne razmere prouåavaça åinilaca koji usmeravaju te odnose. 393. Merle. ostajuñi u okvirima istorijske sociologije. 13 J.U evropskoj teoriji meœunarodnih odnosa mogla bi da se istaknu dva stanoviãta: jedno. 114. probija osnovna ideja da je predmet prouåavaça ove nauke skup åinilaca koji odreœuju odnose. 9 . str. Po J. intelektualnu. socijalne. “Revue franE7aise de science politique”. W. XXVI. osnovne snage. 12 J. politiåkih.. doktrinarnu i ideoloãku osnovu. duhovne. 385. nauåne. Prvo shvataçe zastupa u veñoj meri L. Duroselle). koji kaæe da “Meœunarodni odnosi prouåavaju. Ta disciplina ima za ciÿ da ispita suãtinske åinioce.10 Sliåne stavove moæemo nañi i u sovjetskoj literaturi. koji meœunarodni odnosi åine meœunarodnim. Drugo shvataçe je maçe ambiciozno ali je zato potpuno odreœeno.. nav. str. oni obuhvataju u sebi “sveukupnost ekonomskih. po kojoj bi jedna pojava bila meœunarodna od trenutka kada ona u sebi obuhvata bilo koji odnos koji se prostorno kreñe s obe strane dræavnih granica. kao i praksu izmeœu dræave. Polazi se.

precizno odreœuje predmet. jer oni najbliæe i najadekvatnije odraæavaju druãtvene procese i çihove zakonitosti”. R. Magaraãeviñ. Sliåan ovom shvataçu je i stav V. 3/70. 1965. Buduñi da je tradicija istorijskog prouåavaça meœunarodnih odnosa u nas priliåno jaka. prirodi i metodu nauke o meœunarodnim odnosima. 10 . Pravni fakultet. str. V. zbog toga ãto je teãko odrediti ono ãto neke pojave åini meœunarodnim. delo. Uvod u prouåavaçe meœunarodnih odnosa. koji je do tada bio vladajuñi. M.16 Po shvataçu V. uglavnom. Markoviñ. 17 V. “Politiåka misao”. Gavranova. Ovo pitaçe zaokupÿa paæçu svih ovih autora i meœu çima nema neke suãtinske nesaglasnosti. nav. bez sumçe. koji pokazuje svaka nauka od deskriptivnog ka teorijskom. Beograd. Introduction a l’histoire des relations internationales. 17. ãto je dovelo do uvoœeça ove discipline u nastavne planove pravnih i politiåkih fakulteta u zemÿi. 1965. Gavranov. Zbog toga se pri likom odreœivaça predmeta istraæivaça najåeãñe izdvaja neka oblast meœunarod14 Dosledna primena ovog stanoviãta doãla je naroåito do izraæaja u kçizi: P. Dimitrijeviñ. poãto polazimo od toga da sve druãtvene pojave dobijaju neke posebnosti izlaskom iz druãtva u meœunarodnu zajednicu. str. str. uz pregled rezultata do kojih se doãlo u svetu na ovom poÿu. predmet nauke o meœunarodnim odnosima jeste prouåavaçe zakonitosti razvitka meœunarodne zajednice kao oblika politiåke organizacije. Sklop ovih okolnosti doveo je do æivÿeg interesovaça za nauåno prouåavaçe meœunarodnih odnosa. Jovanoviñ. B. str. 10. str. delo.17Na ovaj naåin se. Neka opãta pitaça nauke o meœunarodnim odnosima i stavovi jugoslovenske teorije. 1964. i meœunarodnih odnosa kao druãtvenih procesa u razvitku meœunarodne zajednice. 324. Gavranov. 3/ 63. Prvi radovi teorijskog karaktera u oblasti meœunarodnih odnosa zadræavali su se uglavnom na raspravÿaçu osnovnih metodoloãkih pitaça. 23. 34/60. Prva konferencija nesvrstanih zemaÿa odræana je u Beogradu 1961. S razvojem sociologije i politiåkih nauka. Paris. Ninåiñ. 15 Œ. moæe se zapaziti i u naãem iskustvu. mada ga malo suæava u tom smislu ãto smatra da su politiåki odnosi “od prvorazrednog interesa za meœunarodne odnose u celini pa samim tim i za nauku o meœunarodnim odnosima. do kojeg je doãlo ãezdesetih godina. Ovome treba dodati i åiçenicu da u tim godinama naãa zemÿa stiåe sve veñi ugled u svetu svojom doslednom nesvrstanom politikom. Ibler. M. nav. “Arhiv za pravne i druãtvene nauke”. Renouvin. Postoji saglasnost o tome da je u srediãtu paæçe nauke o meœunarodnim odnosima pitaçe rata i mira. Osnovi meœunarodnog prava. i od tada ta politika se sve viãe afirmiãe i uåvrãñuje kao pokret u kome naãa zemÿa igra znaåajnu ulogu svojom predanoãñu i aktivnoãñu u çemu. Pokuãaji da se odredi predmet nauke o meœunarodnim odnosima nailaze na brojne teãkoñe. Rasprava o predmetu. 1970. delo. R. Beograd.U naãoj zemÿi problemi meœunarodnih odnosa oduvek su zaokupÿali paæçu nauke. Visoka ãkola politiåkih nauka. V. Metodologija prouåavaça meœunarodnih odnosa. s obzirom na to da se meœunarodni odnosi odvijaju unutar meœunarodne zajednice.15 Svi ovi radovi ukazivali su na probleme u odreœivaçu predmeta nauke o meœunarodnim odnosima. J. A. 16 V. B. budi se interes za prouåavaçe meœunarodnih odnosa na naåin koji bi prevazilazio deskriptivno istorijski metod. Novi Sad. Iblera. prirodni tok razvoja. Duroselle. Stojkoviñ. Stojanoviñ. nav. Stojanoviñ. JRMP. A. Colin. One nastaju. Nauka o meœunarodnim odnosima kao posebna nauåna disciplina. 23.

da bi åinila potpuno druãtvo. Meœunarodni odnosi su rezultat postojaça mnoæine politiåkih 18 R. Koje su posebnosti meœunarodnih odnosa prema drugim druãtvenim odnosima? Da bi se odgovorilo na ovo pitaçe. 2“. i u tom smislu. Zato bi moæda bilo najkorisnije i metodoloãki najopravdanije ako bi se poãlo putem utvrœivaça onoga ãto druãtvene pojave åini meœuna-rodnim. pri åemu je nuæno dolazilo do prena-glaãavaça znaåaja nekih pojava i zanemarivaça drugih. ili se stvara i neãto posebno. Ovakva skupina ÿudi. str. tako i produæetak tih odnosa van granica dræava. Za meœunarodne odnose je bitan odnos koji nastaje izmeœu potpunih druãtava. Ako bi se ovo moglo uspeãno obaviti. Znaåi.nog æivota. Zato bi se prethodno moralo raspraviti pitaçe prirode odnosa koji se nazivaju meœunarodnim. kako odnosa koji nastaju unutar. ãto ih na taj naåin relativno izdvaja iz celine druãtvenih pojava. Da li su ti odnosi samo neãto ãto je izvedeno iz unutraãçeg æivota druãtva. Metodoloãki napor da se odrede analitiåki okviri neke posebne nauåne discipline mora da bude usmeren ka istraæivaçu merila kojima bi se utvrdio zadatak te discipline. ili svedene na åisto akademske razmere. Beograd. nije reå o odreœivaçu neåeg izolovanog. ãto nijedna druga nauka nema za svoj predmet. ”18 ãto nikako ne znaåi da takva skupina mora biti apsolutno samodovoÿna i da stupaçe u vezu s drugim druãtvima radi ostvareça nekih druãtvenih interesa znaåi da ta druãtvena grupa nije potpuno druãtvo. produæetak van dræavnih granica druãtvenih odnosa koji nastaju unutar druãtva. teritorijalno situiranih i politiåki razgraniåenih. poãto bi jedino postojeñe nauke mogle da prouåe celinu. onda bi i mnoge druge teãkoñe oko odreœivaça predmeta nauke o meœunarodnim odnosima mogle biti lakãe otkloçene. veñsamo o odreœivaçu posebnosti jednih odnosa u odnosu na druge. mora biti samodovoÿna (autarhiåna). meœuna-rodni odnosi su odnosi izmeœu dræava sve dok dræave budu oblik politiåkog organizovaça teritorijalnih potpunih druãtava. 1965. prva posebnost predmeta nauke o meœunarodnim odnosima jeste u tome ãto ona prouåava odnose politiåki razgraniåenih druãtava. S druge strane. ukoliko takvih posebnosti ima. ãto znaåi da se unutar çe “vrãe svi procesi koji su ÿudima na datom stupçu razvoja potrebni i moguñi. neophodno je poñi od ispitivaça suãtine subjekata ovih odnosa. Politiåki ograniåeno potpuno druãtvo nastaje u punim razmerama znaåeça tog pojma tek sa nastankom dræave. Prema tome. nije moguñe povuñi potpunu i strogu granicu izmeœu ovih odnosa. 11 . Dræava kao subjekt ovih odnosa je politiåki organizovano potpuno druãtvo. ãto dovodi do novih pojava karakteristiånih i vezanih za meœunarodni æivot? Ukoliko su meœunarodni odnosi samo izvedeni odnosi. Potpuno (globalno ili samo druãtvo) druãtvo u socioloãkom smislu je skup ili grupa ÿudi nastala na zajedniåkim vezama i interesima na odreœenoj teritoriji koju ta grupa naseÿava. onda nikakva posebna nauka ne bi mogla da odgovori zadacima koji se pred nauku uopãte postavÿaju. Lukiñ. neåeg ãto nema nikakvih dodirnih taåaka s druãtvenom celinom. jer druãtveni æivot åini celinu. Osnovi sociologije.

razgraniåeça druãtava koja stupaju u meœusobne veze radi zadovoÿeça svojih potreba. U toj sprezi meœuzavisnosti i samodovoÿnosti nastaju razliåiti oblici jednaåeça teæçi i moguñnosti. jer je çihova samodovoÿnost izraæena u takvom obimu politiåkog suvereniteta kakav jedino poseduju dræave. s ciÿem otkrivaça zakonitosti koje ih odreœuju. Oni su politiåki ne samo po formi. Potrebno je. S obzirom na to da su oni rezultat politiåke deobe prostora na zemÿi izmeœu politiåki razgraniåenih druãtava dræava. åinioce koji na çih utiåu i objektivne i subjektivne procese u kretaçu meœunarodnih odnosa i organizovaça oblika ovih odnosa. tj. Samodovoÿnost svakog pojedinog druãtva ograniåava se meœuzavisnoãñu koja nastaje izmeœu çih zbog nejednakih uslova. koji su nastali politiåkom deobom prostora. Sa razvojem meœunarodnih odnosa i porastom çihovog znaåaja u æivotu druãtva. istorija je sve maçe mogla zadovoÿavati potrebe za saznaçem ovih pojava koje su nastajale u meœunarodnim odnosima i sve viãe uticale na æivot druãtva uopãte. takoœe. To ukÿuåivaçe meœunarodnih odnosa u celinu druãtvenog æivota nuæno je 12 . da li istraæivaça koja ona vrãi imaju samo teorijski ili praktiåni znaåaj? Na svom razvojnom putu od istorijske ka teorijskoj nauci. To je razumÿivo. veñsu u suãtini politiåki. oni su kao takvi politiåki odnosi. da li je ona empirijska ili sintetiåka nauka? I najzad. Meœuzavisnost je osnova na kojoj nastaju meœunarodni odnosi. meœunarodni odnosi se razlikuju od svih drugih druãtvenih odnosa po tome ãto nastaju iz protivureånosti koja se javÿa zbog politiåke deobe jedinstvenog prostora koji omoguñuje osnovne uslove za opstanak i razvoj ÿudskog druãtva: materijalnu proizvodçu. Na kraju se moæe zakÿuåiti da nauka o meœunarodnim odnosima prouåava osnovne åiçenice odnosa izmeœu politiåkih teoritorijalnih potpunih druãtava koja su danas dræave stepen i oblik meœuzavisnosti izmeœu çih. Suãtinski. raspraviti razliku izmeœu odnosa politiåki razgraniåenih potpunih druãtava i odnosa drugih teritorijalnih grupa unutar jedne dræave. Jedan subjekt u meœunarodnim odnosima uvek stoji na niæem ili viãem stupçu meœuzavisnosti u odnosu na druge subjekte. 3. treñe. Sama ova åiçenica ukazuje na nuænost meœunarodnih odnosa. odnosno jednog potpunog druãtva. ako se ima u vidu da su meœunarodni odnosi skoro iskÿuåivo prouåavani samo istorijski. Da li postoji razlika izmeœu odnosa autonomnih jedinica unutar unitarne dræave ili federalnih jedinica unutar savezne dræave i meœunarodnih odnosa? Razlike postoje i one se mogu svesti na sledeñe: teritorijalne politiåke grupe unutar dræave ne mogu biti potpuna druãtva dok se u meœunarodnim odnosima nalaze upravo ona u odnosu. da li ona moæe biti teorijska? Drugo. nauka o meœunarodnim odnosima veoma dugo ostaje na nivou deskriptivne nauke. Priroda nauke o meœunarodnim odnosima Epistemoloãka razmatraça nauke o meœunarodnim odnosima nameñu nekoliko osnovnih pitaça: da li je ova nauka teorijska ili deskriptivna.

Miliñ. odnosno onom çenom delu koji prouåava neka nauka”. Sama ta åiçenica ukazuje na potrebu nauånog prouåavaça tih odnosa. jer se bavi opisom savremenih zbivaça. teorijske nauke o meœunarodnim odnosima jedne teorije meœunarodnih odnosa. ukazuje na postojaçe neåeg posebnog ãto ove odnose odvaja od drugih druãtvenih odnosa. str. istorijski. Po definiciji. Paris. Nauåno posmatraçe zahteva stalno povezivaçe sa veñotkrivenim pravilnostima. Wegove slabe strane su u tome ãto za opis pojava nema tako pouzdane izvore kao ãto ih ima istorija.zahtevalo efikasnije prouåavaçe od istorijskog. Shvataçe predmeta nauke o meœunarodnim odnosima. pitaçe se svodi na sledeñe: Da li u sadaãçem trenutku postoji metodoloãka moguñnost uobliåavaça jedne teorije meœunarodnih odnosa? Da bi pokuãao da se naœe odgovor na ovo pitaçe. Colin. Prethodna izlagaça na neki naåin predodreœuju osnovni stav u opredeÿeçu za teorijski ili deskriptivni metod u nauci meœunarodnih odnosa. La vie internationale. Ovaj drugi vid deskriptivnog metoda najåeãñe se primeçuje u prouåavaçu meœunarodne politike. koji se primeçuje u prouåavaçu diplomatske istorije i istorije meœunarodnih odnosa. jer je druãtveni razvoj zahtevao neposrednije saznaçe pojava koje su prisutne u savremenom trenutku. Deskriptivni metod ne bi mogao da odgovori zadacima koje nameñe predmet. A. kako bi se otklonile opasnosti pogreãnog zakÿuåivaça iz opisa åiçenica onako kako ih vidi çihov savremeni istraæivaå. Beograd. bez vezivaça za proãlost. Deskriptivan poznaje takoœe dva pristupa: prvi. “Nolit”. Zato sE2m deskriptivni metod. koji je usmeren na prouåavaçe “savremenih” zbivaça u meœunarodnom æivotu putem opisa pojava za koje istorijski metod nije pogodan. koja se u ovoj oblasti najåeãñe nalaze pod velom tajne. Prema tome. Zato se ovo pitaçe svodi na razmatraçe moguñnosti konstituisaça jedne uopãtavajuñe. bez primene teorijskog metoda. pouzdanog i preciznog. Socioloãki metod.20 Ako se ovoj definiciji doda i stav da: “Teoriju neke nauke saåiçavaju na 19 M. potrebno je da se prethodno raspravi znaåeçe pojma “teorija”. Merle. kao i moguñnost daÿeg saznaça tog predmeta. 13 . i drugi. opãteg i sistematskog saznaça o stvarnosti. 1970. kako bi çegova primena bila efikasnija u sluæbi zadataka koje je meœunarodni æivot stavÿao pred çegove uåesnike. 180. ima ograniåen domaãaj. 1965. koju dræave vrlo predano åuvaju. koje bi moglo dati zakÿuåke teorijske vrednosti. sadaãçost ili buduñnost. ili sa opãtim druãtvenim zakonitostima. ali nalazi dosta primene i u prouåavaçu meœunarodnih odnosa.19 Wegove dobre strane su svakako u tome ãto nam daje opis pojava i na taj naåin priprema teren za çihovo nauåno istraæivaçe. U sadaãçem trenutku razvoja nauke o meœunarodnim odnosima postoje dva osnovna metodska pristupa: teorijski i deskriptivni. kako bi se moglo ceniti da li se u çega moæe uklopiti sadaãçi stupaç znaça o predmetu meœunarodnih odnosa. 20 V. teorijska nauka je organizovano i metodiåno nastojaçe da se racionalno-iskustvenim putem doœe do objektivnog. kako je definisan. kako je izloæeno.

1959. Moæe li teorija meœunarodnih odnosa da doœe do zakonitosti koje bi omoguñile predviœaça? Ako se ovom razmatraçu pridoda opãti zakÿuåak koji se moæe odnositi na sve druãtvene nauke. ako bi se htela konstituisati teorija meœunarodnih odnosa. Paris. str. Paris: SPES. str. savremeni razvoj druãtvenih nauka.23 Po ovim shvata-çima. Sliåno: R. odnos snaga itd.odreœeni naåin opãti stavovi. postoje i shvataça koja se zasnivaju na skromnijim zahtevima prema saznaçu koje se moæe smatrati teorijskim. ova teorija to ne bi bila u pravom smislu reåi. The Theoretical Aspects of International Relations. Sociologie des relations internationales.. kao ãto su meœunarodna ravnoteæa. zahvaÿujuñi eksperimentu. po Morgentauu. 224.. o najkarakteristiånijim åiçenicama”.. Tako. dok druãtvene nauke u tom pogledu imaju ograniåene moguñnosti. Morgenthau. mora priznati sposobnost da u svojoj oblasti otkriva zakonitosti. 21. onda je odgovor pozitivan. i da prema tome u nauånu teoriju spadaju i nauåni zakoni kao izrazito opãti iskustveni stavovi”. Reå teorija ovde se upotrebÿava onako kako se ona shvata u druãtvenim naukama: “jedan operacionalni model koji omoguñava da se razume stvarnost i da se na çu deluje”. kao i po shvataçu V. 21tada joj se u celini. str. doveo je do saznaça da se u druãtvenim pojavama moæe u mnogo veñem obimu doñi do zakonitosti statistiåkog karaktera nego do tzv. str.. Notre Dame Univ. Miliña o teorijskoj nauci. mogu ponavÿati bezbroj puta jednu pojavu da bi doãle do statistiåke pravilnosti. The Nature and 14 . nav. i nauka uopãte. sem kada je reå o neposrednoj primeni opãtih druãtvenih zakonitosti na ovu oblast druãtvenog æivota. uloga sile u meœunarodnim odnosima. 21 V. nacionalni interes.22 Po M. u ed. kao ãto su rat. Merle. teorija bi bila “jedan racionalno sreœen skup raznolikih elemenata koje je istraæivaå naãao u oblasti saznaça koje prouåava”. Razlika izmeœu druãtvenih i prirodnih nauka u ovom pogledu bi se svela na to ãto prirodne nauke. i daÿe se postavÿa pitaçe moguñnosti predviœaça u oblasti meœunarodnih odnosa. strogih zakona. La societe internationale et l’eglise. Meœutim. osnovi koegzistencije dræava i procesa saradçe i integracije u savremenoj meœunarodnoj zajednici. s tim ãto se ne moæe smatrati da je tu reå o nekim strogim zakonitostima. Pored ovog shvataça pojma teorije. Merlu (M. koja bi ova saznaça produbila daÿim razvojem Limits of a Theory of Inernational Relations. 1968. Do sada je uspeãno sistematizovan niz znaça iz ove oblasti. 1974. Merle) “teorija treba da obezbedi osnovne principe objaãçeça koje vodi raåuna. Miliñ. malo je pisaca koji mogu osporiti u osnovnim crtama moguñnost teorijskog prouåavaça pojava meœunarodnog æivota i konstituisaçe teorije meœunarodnih odnosa. Meœutim. 241. Naime. To je naroåito sluåaj s makropojavama u meœunarodnim odnosima. Press. ãto je omoguñilo postavÿaçe niza opãtih stavova o mnogim pojavama. Nivo otkrivenih pravilnosti u dosadaãçem prouåavaçu meœunarodnih odnosa omoguñuje konstituisaçe jedne nauåne teorijske discipline. Dalloz. Bosc. jer u suprotnom. delo. 22 H. 23 M. Fox. R. 34. dosadaãça prouåavaça su doãla do veñeg broja stavova i pravilnosti koje su uoåene u meœunarodnim odnosima. To znaåi da je moguñe od çe oåekivati da predviœa razvoj meœunarodnih odnosa.

ne bi bilo korisno da se nauka svede samo na teorijski izraz empirije.24 Nauka o meœunarodnim odnosima. tj. U savremenom trenutku. delo. teãko je negirati moguñnost istraæivaça zako24 J. “Savremena ãkola”. svako prouåavaçe nekog staça ili kretaça u meœunarodnim odnosima. Œ uriñ. S druge strane. 5061. ne moæe se oåekivati da ñe ta veza dovoditi do nastajaça te pojave i u drugim uslovima. U takvim uslovima moæe da nastane izvesna uzroåna veza. Meœutim.sopstvene metodologije. str. mnogi meœu çima su istraæivaçima potvrœeni. tako da se mogu smatrati zakonima. Åesto se deãava da teorijski sistem prethodi empirijskom istraæivaçu. a da je nemoguñe doñi do opãtih zakona koji bi delovali uvek pod istim okolnostima. Drugim reåima. 1962. Nauka se ne moæe liãiti spekulacije pa ma kako metodi empirijskog istraæivaça bili savrãeni. veñsamo do pojedinaånih. koji se ne mogu odnositi na sve pojave iste vrste. bez preterivaça u zahtevu da te pravilnosti i stavovi budu u celini empirijski dokazani. S druge strane. Uvek se mora pretpostaviti moguñnost trenutne nemoñi metoda da empirijski potvrde neke stavove do kojih se doãlo spekulativnim putem. Beograd. str. onda se ne moæe braniti stav da postoje samo pojedinaåne zakonitosti koje su dovele do neke pojave pod odreœenim okolnostima. Problemi socioloãkog metoda. moæe se smatrati da je veñi broj pojedinaånih zakona otkriven u meœunarodnim odnosima prouåavaçem çihove istorije. çihovo prostiraçe na sve pojave iste vrste u meœunarodnim odnosima. revolucionarnoj tendenciji. Beograd. evoluciji sredine koja je dovela do çe. ne moæe se osporiti opãtost ovim pravilnostima. i najstroæi prirodni zakoni pretpostavÿaju odreœene okolnosti u kojima oni mogu da deluju. ravnoteæa snaga). Takoœe su u mnogim monografskim studijama i sistematskim radovima prouåeni periodi mirnih odnosa (savezi. 51. Politiåki sistem. 25 R. Uostalom. veñsamo na onu kod koje je otkriveno delovaçe datog zakona. Za ostvareçe toga zadatka u ovom trenutku potrebno je sistematizovati postojeña znaça.25Ove suprotnosti su najåeãñe rezultat filozofskog opredeÿeça autora. nav. M. svakako se moæe smatrati da se mogu izdvojiti opãti stavovi. Prirodno. Ako hoñemo to isto da osporimo druãtve-nim naukama. ne moæe pretendovati na zaokruæen i celovit teorijski sistem zasnovan na velikom broju otkrivenih zakonitosti i pravilnosti. a çihovi uzroci i posledice su istorijski utvrœeni. Veliki broj ratova je prouåen. ako je moguñe prouåiti i utvrditi uzroåne veze koje su nastale izmeœu datih okolnosti i jednog rata. 15 . U savremenom trenutku se kao zadatak postavÿa åvrãñe povezivaçe empirijskog istraæivaça s nauånim prouåavaçem meœunarodnih odnosa. koncepti velikih sila. Naime. mora voditi raåuna o mestu i vremenu nastajaça datih pojava. Œ orœeviñ. i sasvim razumÿivo. veliki broj nauånika na Zapadu stoji na stanoviãtu da u druãtvenim naukama i nije moguñe doñi do opãtih zakona. O pitaçima kauzalnosti druãtvenih pojava veoma su izraæeni suprotni stavovi u nauci. str. Indenterministi smatraju da takvi zakoni uopãte ne postoje. 520. opãte stavove i otkrivene pravilnosti do kojih se do sada doãlo. Lukiñ. direktorijumi. kao relativno mlada nauåna disciplina.

sociolozi i politikolozi su skromno priznavali zavisnost ovih nauka od drugih disciplina. politiåke nauke. prema tome. U drugom nizu pitaça. ili ne. dok je sasvim drugo pitaçe da li ih je nauka otkrila ili ne. B. åinioci koji na ove odnose deluju i subjekti. jer ih nijedna druga nauka ne prouåava. mada çihova graœa pokazuje otpor nauånom metodu. L. te su se åesto zadovoÿavali time ãto bi ove svoje nauke svodili na mehaniåku sintezu rezultata do kojih su doãle druge nauke. koji obuhvata politiåko ponaãaçe uåesnika meœunarodnih odnosa. razlikuje od drugih druãtvenih nauka samo po stupçu razvijenosti sopstvenih metoda i teorije. Ãuman (F. koju samo ona istraæuje. u zavisnosti je od çene razvijenosti u metodoloãkom smislu reåi. S druge strane. New York. 1953. 26 E. Bilo kako se shvatao predmet ove nauke. 577. vode borbu da postanu nauke”. Bitno je utvrditi da u meœunarodnim odnosima vladaju neke zakonitosti. kojima je poricano (i joãse ponekad poriåe) nauånost i moguñnost da postanu nauke. Drugim reåima. Zatim postaju uopãtavajuñe kroz filozofiju i najzad. str. te umaçuju moguñnost nauke za koju se bore. na çih se primeçuje metod sinteze da bi se ove pojave svestrano saznale. Tako je 1953. ãto dokazuje istorija. Kroz tu fazu su proãle i sociologija. str.nitosti koje bi bile primenÿive na sve ratove i u proãlosti i u sadaãçosti i u buduñnosti. Svakako da to ne moæe da bude mehaniåka sinteza. International Politics. 3. sasvim jasno se izdvajaju dva niza pitaça koja iz çenog predmeta proizilaze. kao ãto su. Da li je nauka o meœunarodnim odnosima sintetiåka ili analitiåka? Odgovor na ovo pitaçe moguñe je dati jedino ako se ispita da li ova nauka ima sopstvenu praksu. U kolikoj meri ñe jedna nauka u tome uspeti. najåeãñe se nailazi na miãÿeçe da ova nauka ima za zadatak da putem sinteze znaça do kojih su doãle druge nauke omoguñi nauåno objaãçeçe pojava meœunarodnog æivota. meœuzavisnost.26 U poåetnoj fazi. Teãko je nañi neku drugu nauånu disciplinu. Rajt je primetio da sve “discipline teæe danas da postanu nauke. One obiåno poåiçu kao veãtina ili istorija. Hall. 1965. koja u veñoj ili maçoj meri moæe ignorisati rezultate drugih nauka u svom sopstvenom radu. Mc Neil. svodeñi tako ove nauke na enciklopedije znaça iz oblasti koju bi trebalo da prouåavaju. Schuman) doãao do zakÿuåka da “Nauka o meœunarodnim odnosima oåigledno nije posebna grana saznaça veñpre jedna eklektiåka disciplina. ova nauka i nema svoj odreœeni predmet. te se. nauka o meœunarodnim odnosima ih mora sopstvenim metodima prouåavati. Schuman. Ista sudbina åekala je i mladu disciplinu o meœunarodnim odnosima. jer inaåe çe ne bi ni bilo. The Nature of Human Conflict. Ovih nekoliko izdvojenih pitaça ukazuju na to da je nauka o meœunarodnim odnosima i analitiåka i sintetiåka. Jedan niz obuhvata temeÿne åiçenice na kojima nastaju meœunarodni odnosi. oni koji vode ovu “borbu”. politiåke oblike i procese saradçe.”27 U ovom smislu. sukoba i borbe. K. 16 . najåeãñe podlegnu slabosti. F. Prentice 27 F. koji bi svojim metodima mogla da istraæuje putem prouåavaça sopstvene prakse.

Geneve. Philosophie et Relations Internationales. ako sociologija ima samo teorijske ciÿeve. 28 H. ili o çegovom prevazilaæeçu i iskÿuåeçu iz æivota ÿudskog druãtva. Ciÿ ovih istraæivaça je da objasni i opiãe putem sopstvenih metoda predmet koji je jedan vid ÿudskog ponaãaça. 6364.. Nauka mora davati rezultate svojih istraæivaça i imati u vidu potrebe æivota datog druãtva. ovo istraæivaçe moæe biti teorijsko ili praktiåno na tri naåina: 1. nav. 1960.29 U pogledu ciÿa. koji nije bio niãta drugo do pauza izmeœu dva rata. Braillard. Politics among Nations. 1974. Braillard. 21. 3. str. ono ãto moæe da se uåini i ono ãto ne moæe”. u pogledu ciÿa. Ova istraæivaça treba da na prvom mestu pokaæu ono ãto jeste. pisac ne prihvata stanoviãte po kojem bi ova istraæivaça imala za ciÿ neposredno uticaçe na politiåku akciju nosilaca politiåke vlasti. stavovi koji bi nauku izdvojili iz neposredne druãtvene akcije danas ne bi mogli opstati. sukobe i odsustvo svake saradçe u periodu mira. 2.28 Po jednom drugom miãÿeçu. u pogledu naåina. Filozofija i meœunarodni odnosi Interesovaçe filozofije za meœunarodne odnose uglavnom je bilo ograniåeno na razmiãÿaçe o problemima rata i mira. Morgentau smatra da nijedno prouåavaçe meœunarodnih odnosa u HH veku ne moæe odeliti saznaçe od akcije i teæiti saznaçu kao jedinom ciÿu. delo. 66.. u pogledu predmeta. II RAZVOJ NAUKE O MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA 1. U delima velikih gråkih filozofa Platona i Aristotela. i da omoguñi predviœaça u meri u kojoj je to moguñe. Univ. de Hautes Etudes Internationales. i da se ãto je viãe moguñe pribliæe tom saznaçu. saznavãi moguñnosti i posledice jedne akcije. U najstarijim delima kineske i indijske filozofije rat predstavÿa stalni predmet razmiãÿaça o çemu samom. tj. “Ono ãto empirijsko istraæivaçe moæe uåiniti kao primeçena nauka. New York. Knopf. To se moæe razumeti s obzirom na to da ti odnosi veoma dugo nisu poznavali druge oblike do ratove. H. str. 29 17 . Dirkheim) koji je smatrao da.Na kraju ovih razmatraça.30 S obzirom na savremeni znaåaj nauke i tendenciju ãto bræih primenÿivosti nauånih rezultata u praksi. Inst. str. 30 Ph. postavÿa se pitaçe da li prouåavaçe koje preduzima nauka o meœunarodnim odnosima ima za ciÿ samo saznaçe predmeta ili mu je i ciÿ da pomogne u preduzimaçu neposrednih politiåkih akcija. Ph. to je da pokaæe. savremeni istraæivaå meœunarodnih odnosa moæe nañi zaåetke ideja i misli koje se mogu slediti Morgenthau. S druge strane. ovaj pisac usvaja stanoviãte Dirkema (E. ne bi vredelo da joj se posveti ni jedan sat vremena.

Korene realistiåkih teorija i teorije sile. str. Hobs. Druga znaåajna teorija åije korene moæemo nañi u filozofiji. moæe se reñi. Wegova åuvena teorija o “prirodnom staçu” u kome ÿudi æive u odnosima koje karakteriãe rat svakog protiv svih. koji se vode radi zadovoÿeça materijalnih interesa. Hobbes. Paris. u meœunarodnim odnosima “prirodno staçe” je jedino moguñe staçe i çega karakteriãe stalni rat zbog toga ãto nije moguñe dræavi (republici) nametnuti voÿu neke naddræavne vlasti: “U svakom trenutku kraÿevi i liånosti koje dræe suverenu vlast su zbog çihove nezavisnosti u stalnoj sumçi i u staçu i stavu gladijatora. 33 ali u çenom najåistijem vidu mi je nalazimo kod filozofa nemaåke klasiåne filozofije Hegela. 32 T. jeste teorija o psiholoãkim i bioloãkim korenima ÿudske agresivnosti kod åoveka. Meœutim. Kasnije. Ovo staçe se prevazilazi u unutraãçim odnosima druãtva putem zakÿuåeça druãtvenog ugovora koji nameñe pravila ponaãaça. i ãpijunima koji stalno podræavaju stvari koje åine ratno staçe. Ideja o zlu ukoreçenom u åoveku prisutna je. str. Bouthoul. Morgenthau) i R. koja se smatra glavnim uzroånikom rata. Hobbes. Paris. sa svojom idejom da je u samom åoveku zlo koje u “prirodnom staçu” nema granica u svom ispoÿavaçu i u çemu vlada rat svakog protiv svih. ostaje vladajuña za meœunarodne odnose i u çima ona nalazi stalno svoju potvrdu. smatrao je da ratovi izmeœu gråkih dræava. 33 G. ne mogu biti moralno dozvoÿeni. moæemo slediti daleko u istoriji filozofije novoga veka sve do Makijavelija (N. delo. zaoãtrenog oruæja. Leviathan. 5758. Bouthoul. i danas u realistiåkoj teoriji i teoriji sile H. 5971. nav. Arona. U tom odnosu oni su videli da tiranije i nedemokratski reæimi åeãñe vode rat nego demokratske dræave. koje se karakteriãe postojaçem druãtvenog mira i u kome se ostvaruje bezbednost svakog ålana druãtva na osnovu poãtovaça meœusobnih interesa. Sirey. Platon i Aristotel su doãli do izvanrednog zapaæaça o odnosu politiåkog realizma i spoÿne poli-tike. b. XIII.32 Iz toga slede stavovi da u meœunarodnim odnosima kao “prirodnom staçu” nema niåega ãto bi bilo zabraçeno dræavama u borbi za svoje interese. o garnizonima. On je delio narode na civilizovane i na varvare i iz te podele izvlaåio zakÿuåak da civilizovani narodi mogu slobodno pokoravati varvare. u filozofiji 31 G. 14601527) koji se smatra zaåetnikom politiåkog realizma. Istovremeno.sve do novoga veka i prepoznati u savremenoj filozofiji. 1971. na ãta su se obavezali potpisivaçem druãtvenog ugovora. Payot. a çen utemeÿivaå u evropskoj filozofiji je opet T. Meœutim. 1970. 15881679) i sa çegovom teorijom “prirodnog staça” poåiçe da se povlaåi nit teorije sile u meœunarodnim odnosima.31 a. Osnovna ideja Hobsa lako se moæe slediti i nañi kod velikog broja filozofa apologeta rata. TraitE8 de polE8imologie. u filozofiji odvajkada. Morgentaua (H. 18 . Kod Aristotela se nalaze zaåeci rasistiåkih i geografskih teorija o druãtvu i on se zbog toga smatra najstarijim ideologom kolonija-lizma. oåi u oåi: ja æelim ovde da govorim o tvrœavama. tek sa Hobsom (T. Machiavelli. i na taj naåin nastaje “druãtveno staçe”. topovima koji su na granicama çihovih kraÿevstava.

36 U ovom istom vremenu sociologija beleæi veliki uspon u svom razvoju. 36 Ch. str. Krapotkin je smatrao da su fundamentalni nagoni u åoveku oni koji ga navode na saradçu a ne na sukob. koji se inaåe ne moæe smatrati apologetom rata veñnaprotiv. nav. Tako H. Rousseau) polazio od toga da je åovek po prirodi dobar i da ga druãtveni uslovi åine zlim. koja bi raspolagala vlaãñu nad dræavama i koja bi mogla prav-nim putem da reguliãe odnose izmeœu dræava. nala-zimo iste ideje o ukoreçenosti rata u ÿudskoj prirodi.. Spenser (H. Nasuprot Spenseru. ove ideje su åeãñe i nauåno argumentovanije. To uglavnom zbog toga. skriveni ili slabo vidÿivi uzroci a koji su. Æ. str. Jedan od najveñih predstavnika ovih ideja je socijal-utopist Sen-Simon (Saint Simon. koji je nauånim metodima istraæivao æivot åoveka i doãao do sliånih zakÿuåaka koji su ostavili ogroman uticaj i na razvoj nauke o meœunarodnim odnosima. Le rF4le de la guerre. Princ. Spencer) smatra da u åoveku postoje agresivni nagoni koji ga teraju da pobeœuje u borbi za æivot. Meœu pacifistima istiåu se posebno “federalisti”. Uporedo sa ovakvim shvataçima. nerazumni i katkad nesvesni. 17601825). 145. meœutim.35 I kod drugih evolucionista moæemo nañi stanoviãte po kome je rat “rezultat agresivnih instikata kod åoveka”. Kant. Lagorgette. takoœe. jeste ideja o stalnom meœunarodnom miru putem organizacije naddræavne vlasti koja bi regulisala odnose meœu dræavama. J. H. metaphis. a naroåito rata (koje se uglavnom oslaça na istorijsko-so-cioloãki metod). razvojem Darvinove teorije evolucije i çenim uticajem na filozofiju. Lagorgette. J. 72. 72. str. kaæe da: “Rat nema potrebe da ima neki poseban motiv. E. Freud). U evropskoj filozofiji je nasuprot Hobsu Æ. filozofsku anticipaciju nauåne teorije S. L’Etude psyhologique des etats de tensions et des conflits. Ono ãto u ovim teorijama moæemo zapaziti kao nit koja se neprekidno provlaåi kada se razmatra pitaçe organizacije meœuna-rodnog mira. Frojda (S. str. tako da u socioloãkom prouåavaçu pojava meœunarodnog æivota. nav. delo. ãto ideje o organizaciji meœunarodnog mira nalazimo i kod onih koji smatraju rat zakonitim staçem stvari. du droit.. uvrãñuje. u filozofiji se razvijaju i suprotna shvataça. Åak i E. Paris. UNESCO. isto.. postoje u dubÿim i tamnijim delovima duha uzroci koji su nagonski.38 Ova shvataça predstavÿaju. po: J. delo. delotvorniji i stvarniji”. bez sumçe. tako da je teãko izdvojiti one koji se mogu smatrati “åistim” pacifistima od onih koji pored mira i ratu daju veliki znaåaj u æivotu druãtva. Ruso (J. Pear. koji su izlaz iz stalnih sukoba u meœunarod-nim odnosima videli u stvaraçu jedne svetske federacije ili svetske vlade. Teãko bi bilo izraditi jednu listu svih filozofa-pacifista jer bi ona uvek bila nekompletna.. Letourneau. 1957. 35 T.”34 Kasnije. v. 1906. Polazi se åesto od toga da je “rat samo realizacija ÿudske borbenosti”37 a da ispod izvesnih ciÿeva “. Po34 59. psiholoãki åinilac meœu odluåujuñe.u kojoj preovlaœuje apologija rata. Kant. 37 38 Nav. Paris. Izgleda da on ima svoj koren u ÿudskoj prirodi. sliåno kao ãto to åini dræava u odnosima pojedinaca. 19 .

sem nekih minimalnih normi obiåajnog karaktera i malog broja ugovora. 4663. Avramov. Comte. Colin. Novi Sad. Paris. Meœunarodno javno pravo. a u nemaåkoj klasiånoj filozofiji Lajbnic (Leibnitz. Beograd. U tom procesu druãtvenog kretaça. bila je pravna oblast. 1954. 20 . Videti takoœe: M. S. Bartoã. Ove ideje. politiåkih i drugih odnosa. ãireça svetskog træiãta i internacionalizacije odnosa proizvodçe i razmene. 18091865). A. 17. Beograd. 17981857). 16461716). Nije nerazumÿivo zaãto baãu Holandiji u ovom vremenu dolazi do preobraæaja antiåkih shvataça o prirodnom pravu kao skupu normi koje “izviru iz razuma. M. Holandski pravnih H. Meœunarodno javno pravo. Razumÿivo je stoga ãto su Grocius i drugi predstavnici ãkole prirodnog prava obratili paæçu na izuåavaçe rata i moguñnosti 39 Videti izvanredan pregled pacifistiåke filozofije u: M. koje nosi sa sobom mlada graœanska klasa u borbi protiv feudalizma. 67. tu su i O. str. 41 A. I. koja je stvarala uslove za meœunarodnu saradçu. viãe izdaça. Kont (A. Sa razvojem pozitivizma u filozofiji narastaju zahtevi za em-pirizmom u nauci. str.41 Pojava meœunarodnog prava se vezuje za vreme postepenog razvoja meœunarodne podele rada. koji jedini otkriva ono ãto je u suãtini ÿudske prirode”: sloboda. Les doctrines politiques des philosophes classiques de l“Alemagne. Grocius (H.red çega. postepeno su doveli do toga da se oni ureœuju posebnim druãtvenim normama pravilima meœunarodnog prava”. Grotius. Kant (17241804) i Fihte (Fichte. str. zemÿi koja zajedno sa Engleskom koraåa u prvim redovima novog narastajuñeg kapitalistiåkog druãtva. 40 B. Pacifisme et internationalisme. Basch. “Savremena administracija”. Paris. meœunarodno pravo nije postojalo kao celovit pravni sistem. 15831645) smatra se osnivaåem meœunarodnog prava i çegove prve teorije ãkole prirodnog prava. Prudon (Proudhon. 2. 40 moguñe je pratiti ovu ideju sve do savremenih institucionalistiåkih teorija koje u organizaciji i postojaçu institucija vide reãeçe problema mira i rata meœu narodima. neograniåena privatna svojina. Merle. 1927. Meœunarodno pravo i meœunarodni odnosi Jedna od prvih oblasti meœunarodnog æivota koja je postala predmet nauånog prouåavaça. jednakost.39 Mada meœu çima postoje razlike koje se uoåavaju u razvoju ove misli od Lajbnicove “duhovne meœunarodne republike” i univerzalne monarhije Fihtea do Kantovog “neprekidnog mira” putem organizacije “druãtva nacija”. jer je rat bio jedini redovan oblik odnosa izmeœu dræava. ãto je u savremenoj fazi razvitka nauke naãlo svoj izraz u savremenim socioloãkim teorijama biheviorizma i funkcionalizma i teorije sistema kao posebne kibernetske granice funkcionalizma. 17621814). narodna suverenost u dræavi. Univerzitet u Novom Sadu. 1966. “Kultura”. “Moderno meœunarodno pravo je proizvod kapitalistiåkog naåina proizvodçe. E. Magaraãeviñ. 1965. t. U ranijim epohama. Osnovi meœunarodnog prava. naãle su najpogodnije tlo u Holandiji. razvitak i ãireçe meœunarodnih ekonomskih.

u stvari. str. Meœutim. Prouåavaçe pravila koja treba da reguliãu neke odnose nije moguñe bez prouåavaça suãtine tih odnosa kao druãtvenih pojava. Le droit de la guerre.42 Kod nastavÿaåa i sledbenika teorije prirodnog prava moæemo takoœe nañi niz korisnih zapaæaça o bitnim pojavama meœunarodnih odnosa. Sa razvojem pozitivizma u meœunarodnom pravu. koji se i u mnogo kasnijim radovima iz ove oblasti mogu nañi u viãe ili maçe izmeçenom vidu. Grocius je u svojim radovima teæio iznalaæeçu pravila koja bi regulisala voœeçe rata. Iz tog saznaça meœunarodne stvarnosti pozitivisti su doãli do ideje o meœunarodnom pravu kao skupu normi koje dræave svojom voÿom utvrœuju. str. ãto je u saglasnosti s kretaçima prirode”. et de la paix. Te norme nisu rezultat niåeg ãto bi se nalazilo iznad te voÿe. one su. pored istorije. jer ñe na taj naåin iz çega izrasti pravno organizovana meœunarodna zajednica (instituciona-lizam).çegovog uklapaça u regule meœunarodnog pravnog sistema. Gavranov. Pravnim regulisaçem rata dobio bi se prostor za pravno regulisaçe mirnih odnosa unutar kojih je bio jedino moguñrazvoj meœunarodne trgovine. Stojkoviñ. prouåavala ovu oblast druãtvenog æivota. Prvi koraci ka regulisaçu ovih odnosa uåiçeni su uvoœeçem pravila o slobodi mora i slobodi meœunarodne trgovine. po: M. delo. Tako se od samog poåetka razvoja meœunarodnog prava. Merle. tako i institucionalistiåkih teorija u nauci meœunarodnih odnosa. kao ãto su rat i mir. Grotius. M. H. osnovni pravci u prouåavaçu meœunarodnih odnosa razvijaju se uporedo s teorijom “prirodnog staça” u kome suverene dræave pribavÿaju “same sebi pravdu” sredstvima koja im stoje na raspolagaçu. te je u jednom dugom istorijskom periodu bio jedina nauåna disciplina koja je. “Ako se uzmu u razmatraça prvi utisci o prirodi. Meœutim. ova nauka se bavi tim 42 H. 21 . nav. te je tako doãao do interesantnih ideja za meœunarodne odnose. nav. Mada su ove teorije protivureåne. 49. åemu naroåito doprinosi ãkola prirodnog prava. samo dve strane jednog istog stava: u meœunarodnim odnosima vlada “prirodno staçe” (realizam) ali ako se dræave sporazumeju o pravilima ponaãaça koja ñe regulisati prava i obaveze dræava. naprotiv. nastajaçe potrebe utvrœivaça odnosa saradçe u meœunarodnim odnosima navodi dræave da uzajamnim sporazumima i ugovorima reguliãu te odnose. 15. on se pospeãuje. poãto ne postoji nikakva naddræavna vlast koja bi te odnose re-gulisala pravilima koje bi morali svi poãtovati. posveñuje paæça bitnim pojavama meœunarodnog æivota. nav. Razvoj nauke meœunarodnog prava nesumçivo je doprineo saznaçu o meœunarodnim odnosima. to “prirodno staçe” ñe biti prevaziœeno. pa to ne moæe biti ni priroda ni razum koji tu prirodu otkriva. s obzirom na to da se meœunarodno pravo bavi na prvom mestu prouåavaçem ovih odnosa s ciÿem çihovog pravnog regulisaça. u çoj se ne nalazi niãta ãto u celini osuœuje rat. To je zato ãto se rat vodi da bi se oåuvao svoj æivot ili svojih ålanova i za odræavaçe ili sticaçe stvari potrebnih za æivot. mada su ona prvobitno nastala i razvila se u meœunarodnom pravu. delo. Ova shvataça moæemo slediti i nañi kod savremenih teoretiåara meœunarodnih odnosa. Pozitivizam u meœunarodnom pravu je umnogome doprineo razvoju kako realistiåkih.

pokazuje se ogroman znaåaj koji ima istorija u raspoznavaçu i raãålaçavaçu komplikovanog spleta meœunarodnih odnosa. one su doprinele razvoju teorijske nauke o meœunarodnim odnosima. S obzirom na to da su se meœunarodni odnosi nekada odvijali gotovo iskÿuåivo kao odnosi suverena. Hegel) i istraæivaça istorije Tojnbija (A. Meœutim.43 Prema tome. Sama reå “diplomatija” doãla je od gråke reåi “diploma” koja oznaåava “akt savijen dvostruko i koji dolazi od suverena”. One su opremile rad na teorijskom prouåavaçu meœunarodnih odnosa do-voÿnom koliåinom materijala za stvaraçe polaznih pretpostavki u teorijskom formulisaçu opãtih stavova ove nauke. A. koje se bave iskÿuåivo prouåavaçem pojava meœunarodnih odnosa kao ãto su diplomatska istorija i istorija meœunarodnih odnosa. çihov skoro iskÿuåivi oblik je bio diplomatski. Ovo je naroåito sluåaj s razvojem i vladavinom pozitivizma u meœunarodnom pravu. jer su i ove teorije doprinele saznaçu nekih vidova meœunarodnih odnosa. razvoju nauke o meœuna-rodnim odnosima. koje mogu imati veliki znaåaj u teorijskom prouåavaçu meœunarodnih odnosa. uopãte gledano. doãlo je do poistoveñivaça stvarnih odnosa s normativnim modelom odnosa. a ne odnosa koje te norme reguliãu. tj. Naime. Razumÿivo je da su diplomatska istorija i istorija meœunarodnih odnosa discipline koje su u najveñoj meri i neposredno dovele do potrebe konstituisaça teorije meœunarodnih odnosa. najviãe je doprinela saznaçu o pojavama meœunarodnih odnosa i. Toynbee).odnosima uglavnom primenom normativnog metoda. poãto se nauka meœunarodnog prava svodi na prouåavaçe pravnih normi. Ona i danas doprinosi saznaçu i nauånom objaãçeçu ovih pojava. viãe je okrenuta onome ãto bi trebalo da bude nego onome ãto jeste. s kojim je nastao i idealistiåki prilaz meœunarodnim odnosima uopãte. prema tome. diplomati su predstavnici suverena preko kojih se razmeçuju “diplome” a “diplomatska istorija je imala za zadatak da otkriva 22 . bilo kao opãti stavovi ili polazne pretpostavke u metodoloãkom postupku istraæivaça meœunarodnih odnosa. s obzirom na to da se bez istorijskog metoda ne moæe zamisliti prouåavaçe niza makropojava iz ove oblasti. Istorija i meœunarodni odnosi Istorija. vladara i çihovih vlada. Ovo se podjednako moæe reñi kako za specija-lizovane istorije. Joãu delima gråkog istoriåara Tukidida i çegovoj analizi procesa koji su se razvijali u Peloponeskom ratu. Diplomatska istorija i spoÿna politika Najstarija od istorijskih disciplina koja se neposredno i posredno bavi prouåavaçem odnosa izmeœu dræava je svakako diplomatska istorija. 3. u kojima i savremeni istraæivaå meœunarodnih odnosa moæe nañi znaåajne sinteze i zapaæaça iz istorijskog mate-rijala. i mada zbog toga jednostrane. tako isto i za opãtu istoriju i velike sisteme filozofije istorije Hegela (G. i u ovom sluåaju ne moæe se nikako zanemariti znaåaj nauke meœunarodnog prava.

Graœanska demokratija i u toj oblasti uvodi nove oblike. 45. 46 M. str.45 Ova ograniåenost diplomatske istorije u pogledu izvora i predmeta istraæivaça ima svoje dobre i loãe strane.46 “Spoÿna politika kao nauka prouåava aktivnosti pojedinih dræava. tj. 45 nav. Glavnu ulogu u meœunarodnim odnosima za diplomatsku istoriju imaju “ãefovi dræava. 23/1964. i V. po: M. Diplomatski odnosi i dokumenti su samo “finalizacija” jednog sloæenog procesa u druãtvu u celini i u politiåkim organima unutar kojih se donose odluke. Merle. çi43 Littre. Taj çen nedostatak ima i svoje dobre strane. åesto jedini izvori. M. jer je proizaãao iz istorijskog dokumenta. nav. Uporedo s diplomatskom istorijom. skupinu sluæbenih ili tajnih dokumenata pomoñu kojih su vladari saobrañali meœu sobom”. Iz tih razloga meœunarodni odnosi nisu mogli ostati samo “diplomatski” odnosi. ãto se ogleda u tome da je podatak koji iznosi diplomatska istorija po pravilu taåan. a ponekad i dnevna ãtampa”. str. sa revolucijama krajem XVIII i u prvoj polovini XIX veka. odnosa sila. posle Prvog svetskog rata poåiçe da se razvija prouåavaçe spoÿne politike. meça se i sistem odluåivaça u spoÿnoj politici. Sociologie des relations internationales. Prvi svetski rat i Oktobarska revolucija unose bitne promene u ovu sferu odnosa. ekonomskih. Diplomatska istorija se morala okrenuti prouåavaçu kretaça meœunarodnih ekonomskih odnosa. kulturnih i drugih åinilaca od znaåaja u kreiraçu spoÿne politike svake zemÿe. S druge strane. tako da diplomatska istorija viãe nije mogla da odgovori potrebama za poznavaçem onoga ãto se zbiva u meœunarodnim odnosima i ãto je dobijalo sve veñi znaåaj u æivotu druãtva uopãte. kao i vojna i politiåka sredstva u toj politici.44 U svom razvoju. ona ne dozvoÿava proizvoÿnost u analizi. politiåkih. Meœutim. B. dvostrane i viãestrane odnose dræave. Meœutim. Merle. Gavranov. 216. bogatijih oblika meœunarodnih odnosa. nav. Liåne oso-bine diplomata su najåeãñe predmet çihovih podrobnih analiza. 46. 44 Isto. str. ona ostaje jednostrana u ocenama. diplomatska istorija je postepeno proãirivala poÿe svoga prouåavaça tako da je u çega ukÿuåivala osnovne komponente spoÿne politike jedne zemÿe. ãto donosi kapitalistiåki naåin proizvodçe.i objaãçava diplomatske dokumente. koji oznaåavaju kraj iskÿuåive nadleænosti suverena u çoj. Kao glavni. “Anali Pravnog fakulteta u Beogradu”. koji zahteva podelu rada i u meœunarodnim razmerama. Jankoviñ. jer zahteva da çeni zakÿuåci budu argumentovani istorijskim dokumentima. s obzirom na to da se ne upuãta u analizu uloge druãtvenih. delo. Meœunarodni odnosi i istorijske discipline. mi-nistri inostranih poslova i çihov diplomatski aparat. 23 . 1217. ideja i materijalnih i subjektivnih åinilaca koji deluju na meœunarodne odnose. delo. str. Ona na taj naåin zameçuje diplomatska istorijska dokumenta sa zvaniånim interpretacijama koje daju vlade zemaÿa o svojoj spoÿnoj politici. te se nisu mogli objasniti i razumeti samo prouåavaçem diplomatskih dokumenata. Stojkoviñ. koja izvore svoga saznaça nalazi uglavnom u sredstvima javnog informisaça. S jedne strane. u ovom istom vremenu dolazi do razvoja novih. koriste se diplomatski arhivi.

Gavranov. åiji je osnovni nedostatak nepouzdanost podataka koji se daju u javnost. 50 Introduction a l’etude des relations intrnationales.49 U zajedniåkoj kçizi P. koji su pored staça u meœunarodnoj zajednici uslovÿeni i nizom faktora unutraãçeg razvoja dræave”. Istorija meœunarodnih odnosa U samoj promeni naziva sadræana je i suãtina promene koja je nastala sa pojavom novog metodoloãkog postupka koji je doveo do stvaraça istorije meœunarodnih odnosa. Colin. istorijsko prouåavaçe meœunarodnih odnosa podrazumeva istraæivaçe svih åinilaca. u okvirima opãteg staça u meœunarodnoj zajednici i meœunarodnim odnosima. analiza sadræaja i dr. ali motivisano çihovim sopstvenim interesima. Sa pojavom viãetomog dela P. intervju. M. Duroselle)50 oni izlaæu osnovne åinioce koje treba imati u vidu kada se prouåava istorija meœunarodnih odnosa (geografski. 48 P. delo. 49 M. “savremene istorije”. nav. Paris. borbe za prestiæ. liånosti dræavnika itd. razvila se nova istorijska disciplina Istorija meœunarodnih odnosa. prevlast. kao ãto su statistiåki. Merle. u kome su dali svoje priloge poznati francuski istoriåari. Paris. ideoloãki. uporedo s razvojem diplomatske istorije i spoÿne politike. ovaj istorijski pristup unosi nove metode u istraæivaçe. Stojkoviñ. str. naroåito onda kada se istraæuju skoraãçi dogaœaji o kojima su dokumenti joãuvek obavijeni velom dræavne tajne. Renouvin. finansijski. Dirozela (J. 14. B. 1960. Ovaj metodoloãki postupak ne zanemaruje sve ono ãto prouåava diplomatska istorija. jer se ona u stvarnosti svodila na prouåavaçe tzv. Tada se primeçuju metodi razvijeni u sociologiji i politiåkim naukama. str. Renouvin)48 Istorija meœunarodnih odnosa. ekonomski. Renuvena (P. ali on zahteva mnogo viãe. 47. 1966. nedostaci koji su proizilazili iz metoda prouåavaça diplomatske istorije nisu mogli biti izbegnuti prouåavaçem spoÿne politike. A. Istovremeno. a zbog potreba istorijskog prouåavaça pojava meœunarodnog æivota.47 Spoÿna politika se razvila u posebnu disciplinu. 24 . i uz diplomatsku istoriju posle Prvog svetskog rata predstavÿa znaåajan vid nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa. IVIII. delo. Na taj naåin se oni pribliæuju metodima koji se primeçuju u jednom delu 47 V. nav. hegemoniju i imperijalizam u meœunarodnim odnosima. Histoire des relations internationales. materijalnih i subjektivnih. uloga liånosti). demografski. naroåito u oblasti politike sile. s obzirom na to da u oblasti spoÿne politike tajna diplomatija joãuvek izmiåe kontroli predstavniåkih tela. Renuvena i Æ. Ovi nedostaci diplomatske istorije i spoÿne politike ne iskÿuåuju ove metode iz nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa ni u ovom trenutku u kome je nauka o meœunarodnim odnosima razvila niz metoda za prouåavaçe savremenih staça i kretaça u meœunarodnim odnosima. B. B. Meœutim. uloge opãtih druãtvenih kretaça. Meœutim.hovo delovaçe u odnosima s drugim dræavama. t.

jer je prvenstveno ograniåeno na proãlost. åime svoja istraæivaça åine joãkorisnijim za istraæivaçe meœunarodnih odnosa u celini. dok su za Evropu karakteristiåni istorijsko-socioloãki pristupi problemima meœunarodnih odnosa. U tom smislu. Posle Drugog svetskog rata izlaze dva uxbenika (Diplomatska istorija V. Izmeœu dva rata nastavÿa se tradicija velikog interesovaça za prouåavaçe diplomatske istorije. Meœu çima se naroåito istiåu studije Jovana Ristiña Diplomatska istorija srpsko-turskih ratova 1618. tako i opãta shvataça o bitnim epistemioloãkim i metodoloãkim problemima ove nauke. koje izraæavaju kako razliåite teorijske stavove. ãto najåeãñe odgovara filozofskom opredeÿeçu autora. kao i analizi pojedinih perioda istorije meœunarodnih odnosa XIX i XX veka. U naãoj zemÿi je istorija meœunarodnih odnosa.nauke o meœunarodnim odnosima. Jovanoviña i Diplomatska historija u dva toma od V. moæe se reñi da se u SAD razvijaju ãkole empirijskog karaktera. mogu se navesti i studije koje prevazilaze istorijski metod analizom åinilaca koji su delovali na spoÿnu politiku i meœunarodni poloæaj Srbije. V. Pored diplomatske istorije. To su na prvom mestu: Srbija na istoku Svetozara Markoviña i produbÿena analiza klasiåno-druãtvene sadræine spoÿne politike Srbije u delu Dimitrija Tucoviña Srbija i Albanija. koji je bio vladajuñi u ovoj vrsti radova toga vremena. pojavÿuje edicija “Srpski narod u XIX veku”. te se pored niza monografskih radova. pojavÿuje se veliki broj monografskih radova posveñenih analizi dvostranih odnosa naãe zemÿe s drugim zemÿama. ono ima i danas veliki znaåaj u istraæivaçu meœunarodnih odnosa. U ovom istom razdobÿu pojavÿuju se i dva sistematska dela Diplomatska istorija moderne Evrope u dva toma od J. i Spoÿaãçi odnoãaji Srbije novijega vremena. Ãuleka. u kojoj je u oko dvadesetak kçiga izloæen i meœunarodni poloæaj Srbije i srpskog naroda kroz ceo XIX vek. Mada istorijsko prouåavaçe ne moæe sasvim da zadovoÿi potrebe za poznavaçem meœunarodnih odnosa. Kruÿa i Historija diplomacije. Tri toma ovog posledçeg dela daju produbÿenu sliku meœunarodnog poloæaja Srbije toga vremena. Iblera). III ÃKOLE U NAUCI O MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA U toku savremenog razvoja teorije meœunarodnih odnosa razvile su se i uåvrstile ãkole razliåitih pravaca. te prevazilaze diplomatsko-istorijski metod. u jednoj ili drugoj formi. 25 . vrlo razvijena i ima relativno dugu tradiciju. Joãu XIX veku pojavÿuju se dela iz oblasti diplomatske istorije. do Prvog svetskog rata.

La sociologie des relations internationales. sediãte prouåavaça meœunarodnih odnosa biñe teorija odluåivaça. po çemu. poãto su. naroåito smeçivaçem tipova ako to smeçivaçe postoji”. tj. traæi u istoriji “redovne odnose. 1963. On veoma oãtro kritikuje svoœeçe dræava i drugih aktera meœunarodnih odnosa na algebarske simbole. prouåavaça naåina na koji nekoliko ÿudi. postoji uvek korelacija izmeœu vojne organizacije druãtva i druãtvene organizacije i strukture. sept. sledeñe ãkole i teorijski pravci u ovoj nauci: istorijsko-socioloãki pravac. psiholoãki. 26 . druãtvena struktura. 52 Isto. 53 Paix et guerre entre les nations. politiåki sistem). Istovremeno. kada treba da odredi predmet istraæivaça nauke meœunarodnih odnosa. 315. vrlo je uspeãna kritika bihevioristiåke sociologije koju je razvio R. Calman Levy. jedan od znaåajnijih predstavnika istorijske sociologije u Francuskoj. funkcionalistiåki i marksistiåki. U ovom smislu. Sociolog. ili samo jedan åovek. koja se danas u najåistijem vidu odræava i razvija u Evropi (naroåito u Francuskoj). Meœutim. zbog rezultata koje su one u tom prouåavaçu do sada postigle. ona mu maçe-viãe uspeãno odoleva. dræave “politiåke jedinice koje predstavÿaju ÿudske zajednice zasnovane na jednoj teritoriji”. po çemu. Aron. Aron. str. “Naåin na koji su se ÿudi borili bio je uvek efikasan da se pomoñu çega odredi socijalna struktura datog druãtva. 1. smatrajuñi da je u srediãtu toga predmeta proces donoãeça odluka: “Onoliko koliko postoji mnoæina suverenih jedinica (ãto je suãtina meœunarodnih odnosa). kritiåki odnos prema çima je neophodan zbog filozofskog opredeÿeça i ideoloãke obojenosti koja ne moæe biti iskÿuåena i pored proklamovane “nauåne neutralnosti”.53 S druge strane. Moæe se åak reñi da danas istorijska sociologija predstavÿa okvir vrlo uspeãne kritike savremenih bihevioristiåkih i funkcionalistiåkih teorija u sferi nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa. 311. Paris. 54 Nav. neophodno je poznavati niz åiçenica: fiziåke determinante (prostor. Istorijsko-socioloãka ãkola Ova ãkola.Razmatraçe teorijskih pravaca u nauci o meœunarodnim odnosima je sastavni deo prouåavaça ove oblasti druãtvenog æivota. U dosadaãçem razvoju nauke o meœunarodnim odnosima mogu se izdvojiti. str. odluåuje o sudbini miliona ÿudi”. kao i naåin na koji su ÿudi u çemu radili”. a naroåito biheviorizma. izvori) i druãtvene determinante (ideologija. prema tome. delo. i viãe ili maçe omeœiti. R. 1962. “Revue FranE7aise de Sociologie”. populacija. Aron teæi da zapazi korelacije izmeœu razliåitih oblasti druãtvenog æivota i pojava u çima. Aron.52 R. on trpi uticaj biheviorizma. Tako.54 51 R.51 Da bi se razumelo ponaãaçe dræava u meœunarodnim odnosima. trpi uticaje drugih socioloãkih pravaca.

U teorijskom delu Aron definiãe koncepciju svoje teorijske analize. U ovim odnosima politiåke jedinice teæe da postignu odreœene ciÿeve koji se. U odeÿku “Sociologija”. po çemu. “Ambasador i vojnik æive i simbolizuju meœunarodne odnose. on ipak ostaje do kraja veran metodima istorijske sociologije. “Politiåka misao”. Aron odbacuje pravo i moral i smatra da bi bilo idealistiåki ne videti da u meœunarodnim odnosima sila i moñ. str. Istorija i Prakseologija. kao ãto su nastanak blokova. Cela meœunarodna politika sadræi jedan sudar voÿa zato ãto nastaje u odnosima dræava koje se slobodno opredeÿuju u svom ponaãaçu.Svoju osnovnu koncepciju meœunarodnih odnosa R.. pa i pored toga razvoj druãtvenih odnosa poprima obeleæja koja mogu biti suprotna tim pravilima. 27 . predstavÿaju odluåujuñu ulogu u borbi dræava za postizaçe svojih ciÿeva. mogu podeliti na konkretne prostor. instituta i procesa u istoriji meœunarodnih odnosa. Odnosi izmeœu dræava imaju jednu originalnu crtu koja ih razlikuje od svih drugih odnosa: oni se odvijaju u senci rata ili. koji se. i na jednom viãem nivou na opãte ciÿeve bezbednost.56 Polazeñi od toga. Pridræavajuñi se ovog metodoloãkog uputstva. On smatra da je nemoguñe pristupiti socioloãkom prouåavaçu ponaãaça aktera u meœunarodnim odnosima bez istorijskih prouåavaça. svode na diplomatiju ili rat. mora se primetiti da to samo po sebi nije dovoÿno da bi se doãlo do navedenog teorijskog objaãçeça suãtine meœunarodnih odnosa. ili mira”. ako se upotrebi jedan taåniji izraz. diplomatije izmeœu dva bloka i unutar blokova.: R.. Aron. Druãtveni odnosi unutar dræave regulisani su vrlo efikasnim pravilima. kao takva.. pisac objaãçava ponaãaçe aktera u meœunarodnim odnosima i tu se najviãe zapaæa uticaj biheviorizma na çegove stavove. iza kojih stoji monopol fiziåke sile date dræave. Aron posveñuje ozbiÿnu paæçu prouåavaçu nastajaça pojedinih oblika. ÿudi i duãe. Aron je dao u svom poznatom delu Mir i rat meœu narodima (Paix et guerre entre les nations). Zbog toga je sprega diplomatije i strategije osoben fenomen vezan za meœunarodne odnose. Poãto one nisu podreœene jednom zakonu i sudiji. predodreœene su da budu protivnici. To je tako jer u meœunarodnim odnosima nema efikasnog arbitra koji bi mogao da prinudi dræave da poãtuju pravila igre i koji bi ih ograniåavao u izboru sredstava. On u centar ove analize stavÿa “pravila igre” u meœunarodnim odnosima i zakÿuåuje da je tu reå o odnosima politiåkih jedinica od kojih svaka zadræava za sebe pravo da sebi pribavi pravdu i da sama sebi bude gospodar u odluåivaçu o svom ponaãaçu u toj igri.55 Ovo çegovo delo podeÿeno je u åetiri odeÿka: Teorija. 56 R. on zakÿuåuje da je meœunarodna politika. Kada je reå o sredstvima za postizaçe ovih ciÿeva. Duænost sociologa bi bila da izbegava apstraktno rezonovaçe i da svoje tvrdçe zasniva na åiçenicama. s obzirom da su meœudræavni. ravnoteæe snaga. politika sile. 18. 3/66. Sociologija. odnosi izmeœu dræava sadræe u suãtini alternativu rata. Meœutim. jer sila uvek stoji na raspolagaçu dræavama. kojim dræava raspolaæe. Ako se 55 Opãirniju kritiku ovog dela vid. Paix et guerre. Ne upuãtajuñi se na ovom mestu u raspravu o tome da li u meœunarodnim odnosima postoji efikasan zakon i efikasan sudija. moñi slava. Stojanoviñ.

U åetvrtom odeÿku. u odreœenom smislu. jednostavno predstavÿa u konkretnom sluåaju primenu Maks Veberove (Max Weber) ideje. 58 Nav. str. nav. jer ne vidi moguñnost da meœunarodno pravo postane efikasan regulator odnosa izmeœu dræava. ciÿevi i instrumenti te politike objaãçavaju se s obzirom na unutraãçe faktore i na opãtu situaciju. Samo sociolog koji upotrebÿava istorijski metod mogao bi postati savetnik vladaoca”. oãtro kritikuje antropoloãki i psiholoãki pristup u prouåavaçu pojava meœunarodnog æivota. 438439. sigurno je da ñe se neke situacije po-navÿati”. te uvodi ostale faktore od vaænosti za odabrane ciÿeve i da odstupaça od primeçenih politika razmatra u svetlosti kompleksa sila. delo. 28 . Pluralistiåki prilaz pretpostavÿa izbor åinilaca i davaçe prednosti nekima od çih. Ova potvrda. Aron zakÿuåuje da samo istorijska sociologija a ne parcijalne analize ni apstraktne teorije moæe izraziti problem u onom obliku u kojem dræavnici treba da se suoåe sa çim. on se teãko oslobaœa klasiånih merila diplomatske istorije. Svako izuåavaçe koje je ograniåeno na jedan ili na drugi tip objaãçeça nepotpuno je.57 Aron smatra da prouåavaçe mnoæine faktora koji deluju na meœunarodne odnose mora proñi kroz istorijska poreœeça bez kojih se ne moæe doñi do otkrivaça nekih pravilnosti u politici bilo koje zemÿe. a naroåito onda kada proceçuje ulogu velikih sila i mesto malih i sredçih dræava u meœunarodnim odnosima. Isto tako. Meœutim. jer se ne mogu zanemariti kulturo57 V. putem jaåaça uloge meœunarodnog prava. onda se moæe reñi da ovaj odeÿak predstavÿa primer najviãeg dometa istorijsko-socioloãke analize.60 Osnovne slabosti istorijske sociologije se teãko mogu izbeñi insistiraçem çenih predstavnika na pluralistiåkom objaãçeçu druãtvenih pojava. on izraæava pesimizam. str.59 Sledeñi ova svoja razmiãÿaça. Pored toga. 60 Nav.ima u vidu ideoloãka opredeÿenost R. Tu filozofskoideoloãko opredeÿeçe uvek igra znaåajnu ulogu. delo. ona ne mogu pruæiti nikakav materijal pomoñu kojeg bi dokazala uzrok i posledicu. “Kad su ova izuåavaça odvojena od politiåkog prouåavaça. Arona. a metodi. Meœutim. 438. da istoriåar poåiçe primenom “ciÿasvesne” sheme. 451. Ibler. str. ali ograniåiti se na prvi tip (unutraãçe faktore) mnogo je opasnije nego ograniåiti se na drugi tip”. str. kao ãto je pomoñzemÿama u razvoju. 59 Nav. Aron ispituje ulogu razliåitih åinilaca koji odreœuju ponaãaçe dræava u meœunarodnim odnosima.58 “Uz pretpostavku da imamo jedno diplomatsko poÿe. on je çegov veliki kritiåar. ideoloãki stav mu åesto ne dozvoÿava da zapazi promene koje danas deluju u meœunarodnim odnosima. Pri tom. delo. Prakseologiji. delo. 444. ispituje i moguñnost prevazilaæeça politike sile u meœunarodnim odnosima. Pored toga ãto prihvata neke metode biheviorizma. Tako on i politiku nesvrstavaça spuãta na nivo klasiåne neutralnosti. a neke nove pojave u meœunarodnim odnosima. svrstava u ranije poznate okvire finansiraça politiåkih ciÿeva glavnih aktera meœunarodne ravnoteæe snaga. i da iste dræave ostaju u çemu.

poãto je glavna osobina ove ãkole pluralistiåki prilaz. koji. ideologija. Prema definiciji savremenih teoretiåara meœunarodnih odnosa na Zapadu. poçer) jeste sposobnost pojedinca. sila postaje åinilac od prvorazredne vaænosti u meœunarodnim odnosima. odreœuje meœunarodne odnose. Savremena nauka o meœunarodnim odnosima. Sa razvojem pragmatizma u ameriåkoj filozofiji. str. dræave moraju neprekidno jaåati svoju moñ. Metodoloãki. jer se ne moæe sa sigurnoãñu oåekivati po-navÿaçe u buduñnosti. po çemu. Teorija sile i realistiåka teorija meœunarodnih odnosa U politiåkim naukama raãireno je shvataçe da je politika samo proces koji nastaje u borbi za vlast. 61 G. pravilnosti i zakonitosti iskÿuåivo na istorijskom iskustvu. diplomatija zasnovana na sili imperijalizma. ravnoteæa snaga i rat. koja svoje inspiracije nalazi i u najstarijim izvorima ÿudske misli. odnosno saåuvale svoje vrednosti. Zato nije moguñe zasnovati neki opãti stav. s ciÿem da zauzmu vladajuñe mesto u druãtvu. Svi ovi elementi se nalaze u meœuzavisnosti.61 Moñ sadræi niz elemenata. 29 . grupe ili dræave da nametne svoju voÿu drugome. a meœu çima. Ovakve monistiåke pristupe uglavnom kritikuju sociolozi istorij-ske ãkole. strateãki poloæaj. a naroåito se to åini onda kada je reå o realistiåkoj i institucionalistiåkoj teoriji. Takva shvataça su u joãveñoj meri dobila u znaåaju u prouåavaçu meœunarodnih odnosa koje se uglavnom razvilo na Zapadu. politiåki sistem. one ne bi mogle biti uvrãtene u ãkolu istorijske sociologije. Da bi ostvarile svoje nacionalne interese. insistiraçe na cikliånom kretaçu istorije tako ãto se “istorija po-navÿa” ne moæe prerasti status nauåne hipoteze. i jedne i druge u istoriji traæe potvrdu svojih hipoteza i na tim potvrdama grade svoje teorijske stavove.loãki uticaji i razliåiti vrednosni sistemi. saobrañajne i komunikacione moguñnosti. Ãire gledano. vojna moñi dr. najåeãñe zapaæa stavove koji ulozi sile daju prevagu. koje vode meœusobnu borbu. dok ove ãkole grade teorijsku konstrukciju uglavnom na jednom osnovnom åiniocu. vojni i upravni imaju najznaåajniju ulogu. Suãtina politike najåeãñe se traæi u delovaçu politiåkih snaga. Meœutim. 1951. kao ãto su teorija sile. ni po rezultatima do kojih su doãle. dogod ono ne preraste u meœunarodnu zajednicu. silu i moñ. sila. istorijsko-socioloãkom metodu moæemo pri-druæiti i neke teorije koje su se razvile u SAD i Velikoj Britaniji. A. 14. London Stevens. savezi. Power Politics. Osnov politike sile leæi u tome ãto ñe grupe u okvirima meœunarodnog druãtva. demografska osnova. pre nastojati da se upravÿaju prema svojim interesima i voÿi nego prema savesti i potrebama meœunarodnog druãtva. realistiåke i institucionalistiåke teorije. Bliæe upoznavaçe sa çima ñe to najboÿe i pokazati. Schwarzenberger. odnosno moñ(puissance. meœu kojima su najbitniji: geografski poloæaj. Na toj osnovi nastaju odnosi u kojima vladaju naoruæaçe. oslaçajuñi se pri tom na sredstva sile u sluåaju nepokoravaça. proizvodne moguñnosti. u suãtini se ove ãkole ne razlikuju u biti ni po metodoloãkom pristupu. Strogo gledano. Isto tako.

i ona se svodi na to da silu smatra bitnom i odluåujuñom za odnose izmeœu dræava. Jedan broj teoretiåara silu smatra jedinim efikasnim sredstvom za zadovoÿeçe bitnih interesa dræava (realisti). koji su u uzroånoj vezi s politikom sile jer ih ona i odreœuje i obezbeœuje. jer zasnivaju svoju koncepciju o ulozi sile u meœunarodnim interesima na jednom motivu nacionalnom interesu. 62 R. zakÿuåuje Morgentau (H. Morgenthau. Zbog toga je bitno posedovati silu i moñ. koji smatra da se sve ÿudske vrednosti uglavnom svode na materijalna dobra. TraitE9 der sociologie gE9nE9rale. çihova suãtina. A7 518. kao i druãtvo u celini. V. Pareto. To stvarno staçe je stalno i nepromenÿivo. odnosno vlast: “Sve ostale vrednosti su u stvari. od vremena antike pa sve do naãih dana. “Politiåki realizam polazi od toga da je politika. prirodno nastajaçe neprijateÿskih teæçi kod susednih dræava. nav. ti zakoni su nepromenÿive konstante u åitavoj istoriji. kao i ubeœeçe da dræave koje poãtuju moralne norme u meœunarodnim odnosima nuæno ærtvuju svoje sopstvene interese. Morgenthau). Pareto). “Meœunarodna politika je uvek bila od svih priznata za ono ãto jeste. “Realisti” polaze od “stvarnog staça” stvari u meœunarodnim odnosima. str. 11. Oni stoje na stanoviãtu da su meœunarodni odnosi politiåki odnosi. isticao egoistiånost ÿudske prirode. “Realisti” u ovom sluåaju ostaju “monisti“. Naime. Aron. Prema tome. str. razvoj psiholoãkih teorija u sociologiji daje misaonu i nauånu osnovu ameriåkom rea-lizmu u meœunarodnim odnosima. 691. On je. Pareta (V. veñusled Nations. Knope. izuzev u naãoj epohi od nekih pravnika zanetih svojim koncepcijama ili nekoliko idealista koji meãaju svoje snove sa realnoãñu”. Hamilton (jedan od tvoraca ameriåkog ustava). A. samo preruãeno stremÿeçe za ovim jedinim pravim i univerzalnim ÿudskim dobrima. V. Politics among 64 30 .U nauci o meœunarodnim odnosima mogu se razlikovati dva osnovna pravca u teoriji sile. Lausanne-Paris. Miliñ. str. Prema tome. “Sociologija” 1/67. a da je politika zasnovana na moñi i sili. koje se i danas mogu nañi kod savremenih ameriåkih “realista”. 1967. Sociologija iracionalnosti i sile.63 Realistiåka teorija meœunarodnih odnosa u SAD ima znaåajnu tradiciju. te se u meœunarodnim odnosima moæe sve ostvariti. takoœe. odreœena objektivnim zakonima åiji se koreni nalaze u prirodi åoveka”. oni smatraju da dræava polazi od svojih nacionalnih interesa. za politiku sile. drugi zanemaruju uzroke koji dovode do primene sile u meœunarodnim odnosima. nepotrebno je traæiti posebne uzroke za prisustvo sile u meœunarodnim odnosima: ona je u çima çihova bit.64 S druge strane. Lako se dE2 zapaziti veliki uticaj V. 4. poãto proizilazi iz ÿudske prirode u kojoj dominira instinktivni pokretaå borbe za moñ. Jedan od prvih ameriåkih dræavnika i politiåkih mislilaca. u svojim politiåkim raspravama prihvata neke ideje roœene kod Makijavelija. 1960. Iracionalna druãtvena situacija ne postaje usled sukoba nespojivih razliåitih vrednosti. New York. 63 H. delo. Osnovna razlika je to ãto teorija “åiste politike sile” odstraçuje sve mitove koji navode dræave da jaåaju svoju moñ. moñ.62 Ova dva pravca u teoriji sile ne razlikuju se u biti. Drugim reåima. jer oni mogu biti razliåiti.

Po çima. Morgentaua. str. Oni se odvajaju od çih po tome ãto razliåito odreœuju uzroke takvog staça stvari. sila je uvek neposredni ciÿ. jednog od eminentnih predstavnika ove ãkole.. R. Oni se mogu nadati da ñe ovaj ideal ostvariti putem sopstvenih unutraãçih snaga. koje u srediãte politiåkog procesa stavÿaju borbu za moñi silu. uzroci nastanka “realistiåke” teorije mogu se traæiti u dvema åiçenicama: prvo. delo. ekonomske ili kao druãtveni ideal. 1954. str. Fox. 66 H. 2. koja je po dogmama hriãñanskog uåeça optereñena 65 W. po çegovom miãÿeçu. Dræavnici i narodi mogu konaåno æeleti slobodu. Kenana (G. 27. oni to åine putem borbe za silu”. Princeton. kaæe sledeñe: “Ma koji da su konaåni ciÿevi meœunarodne politike. koji je u svojim kritikama legalistiåkih i idealistiåkih shvataça meœunarodnih odnosa polazio od teoloãke koncepcije åovekove prirode. ãto je. T.66 Istorijski posmatrano. to je nesumçiva reakcija na pacifistiåki i legalistiåki idealizam koji je cvetao izmeœu dva rata u nauci meœunarodnog prava. Istorijska uslovÿe-nost “realistiåkih” teorija najboÿe se moæe osetiti u stavu X. u studiji Fondation Nationale des Sciences Politiques. prosperitet ili samu silu. jer se spoÿna politika nikada ne sme zasnivati na legalistiåkom idealizmu koji poklaça suviãe povereça pravnim i moralnim principima. Ali kad god se bore da ostvare svoj ciÿ putem meœuna-rodne politike. Oni mogu da definiãu svoje ciÿeve kao religiozne. Razoåaraçe koje je moralo doñi nakon takvog idealizovaça stvarnosti. odvelo je u drugu krajnost.67 “Realizam” kao teorijski stav u nauci meœunarodnih odnosa ima svoje posebno mesto u odnosu na druge teorije. Morgenthau. bezbednost. krajçi uzrok borbe za silu i moñ nalazi se u nepromenÿivoj ÿudskoj prirodi. Kennan). str. te je nemoguñe oåekivati da u toj oblasti moæe neãto da se izmeni. koji u svom glavnom delu Politics among Natons. “Realizam” u teoriji meœunarodnih odnosa najneposredniju inspiraciju nalazi u delima ameriåkog teologa R.. 1954. On istiåe da ameriåka politika åesto nije vodila dovoÿno raåuna o ulozi sile i nacionalnih interesa u meœunarodnim odnosima. Paris. nakon stvaraça Druãtva naroda u kome se videlo ostvareçe neke vrste “druãtvenog ugovora”. Niebuhr). nav. bila greãka. 31 . 92. kojim je trebalo savladati “prirodno staçe” koje je vladalo u meœunarodnim odnosima. Nibura (R. putem boæanskog posredovaça ili kroz prirodni razvoj ÿudskih poslova. H. 67 G.65 Ovakav stav nesumçivo nalazi svoje mesto kod vodeñeg teoretiåara “realizma”. Kennan. S druge strane. Oni se ne mogu sloæiti sa stanoviãtima lega-lista i institucionalista da je moguñe iskÿuåiti silu iz meœuna-rodnih odnosa putem razvoja meœunarodnog prava i institucija koje bi razvijale meœunarodnu saradçu. Realities of American Foreign Policy. brzina uspona SAD u meœunarodnoj hije-rarhiji sila posle Drugog svetskog rata nametala je potrebu objaãçeça mesta i uloge ove sile u meœunarodnim odnosima i novoj konstelaciji snaga u meœunarodnoj zajednici. filozofske.nepomirÿive borbe razliåitih grupa za ãto veñe raspolagaçe istim univerzalnim dobrima”. ka skoro potpunoj negaciji meœunarodnog prava i meœunarodnih institucija u meœunarodnim odnosima. Les fondements moraux et juridiques de la politique E9trangE9re amE9ricaine.

diplomatija je samo forma mirnog naåina borbe za moñ. 31. Morgentaua moguñe je da se zapaze osnovni temeÿi na kojima on izgraœuje svoj sistem. ãto dovodi do ravnoteæe snaga.prvobitnim grehom. Meœunarodno pravo se nalazi na primitivnom stupçu razvoja prava (kao ãto je to bilo unutraãçe pravo u druãtvima vojne demokratije.68 Bliski prijateÿ i saradnik uåenika Nibura. i one se meœusobno dopuçuju. Zato. nav. ono ne moæe da odgovori svrsi. delo. strategija i diplomatija su samo dva vida borbe za postizaçe najveñeg moguñeg kapaciteta moñi. str. kada se nalazilo negde izmeœu morala i prava) te. Stoga. Poãto meœunarodne odnose smatraju samo procesima u kojima dolazi do sticaça i deobe sile. Zajednice ÿudi konstituisane u dræavi joãsu gore u tom pogledu. koja u krajçoj analizi odreœuje meœunarodne odnose nadograœuje se zaokruæena ãema interes-sila-interes koja se u meœunarodnim odnosima realizuje putem jednaåeça teæçi i moguñnosti. 32 . Morgentau. meœunarodna politika je nuæno politika sile”.69 U spoÿnoj politici dræava. politiåkih institucija i kulture. po çegovom shvataçu. Prema tome. tj. jer ono u takvim uslovima ne moæe imati nikakvog uticaja. delo. nadograœuje na ovoj teoloãkoj osnovi svoj sistem “realistiåkog” pogleda na meœunarodne odnose. Najveñe i najznaåajnije delo H. Pitaçe rata i mira ne moæe biti reãeno ni najsavremenijim pravnim mehanizmom sistemom kolektivne bezbednosti. Pored osnovne determinante nepromenÿive ÿudske prirode optereñene instinktivnom potrebom borbe za moñ. H. Zbog toga je åovek u svom ponaãaçu u druãtvu egoist i sklon nasiÿu. realisti dolaze do zakÿuåka da u çima nema uopãte mesta meœunarodnom pravu. uspostavÿa se ravnoteæa snaga koja je u tim uslovima jedini realistiåki naåin odræaça mira. “Stremÿeçe ka moñi je osnovna crta meœunarodne politike. Izmeœu nacionalnih dræava. reãeçu vrlo komplikovanih i razvijenih oblika odnosa izmeœu suverenih dræava. imati puno povereçe u te koånice i çihovu efikasnost u odræaçu mira znaåi biti idealista. 580. Meœunarodno pravo u vrlo ograniåenom obimu sputava ambicije dræava. Morgenthau. dræave nisu u staçu da slede norme hriãñanskog morala koje taj egoizam i nasiÿe ograniåavaju. te zbog toga sve teorije koje veruju u mir meœu narodima putem prava i osuœuju upotrebu sile ne mogu biti priznate kao nauåne. jer za razliku od pojedinaca. ne postoji dræava koja je stvorena i koja se odræava bez upotrebe sile. Iz ovog kratkog pregleda teorije H. Wegova dela predstavÿaju veñdugi niz godina primer i najdosledniji razraœeni sistem “realistiåke” teorije u nauci o meœunarodnim odnosima. Realisti insistiraju na tome da je osnov spoÿne politike dræava nacionalni interes koji se ãtiti i ostvaruje putem sile i koji se odraæava u jedinstvu teritorije. str. nav. 69 H. Aron. koja je jedino u staçu da u krañim razmacima obezbedi razvoj mirnih odnosa. kao i svaka politika. koje teæe da uveñaju svoju moñ. Morgentaua Politika meœu na-rodima (Politics among Nations) je sinteza “realizma” i predstavÿa dokumentovan izvor ovog teorijskog pravca u nauci o meœunarodnim odnosima. Prema 68 R. prema tome.

a da car joãuvek vlada Rusijom koja bi bila danas politiåki i tehnoloãki ista kao ãto je i ova danaãça. a ne vide da je to u stvari borba sile i sile i da bi ta borba postojala bez obzira na ideoloãke razlike koje danas dele te dve sile. jer se svodi na pitaçe: ãta bi bilo da je sve ostalo isto. sem druãtveno--politiåkog sistema u SSSR. In Defence of the National Interest. Da li ko veruje da bi Sjediçenim Dræavama bilo svejedno kada bi ruski imperijalizam marãirao kao ãto je to radio u XVIII i XIX veku pod ideoloãkim barjakom i podrãkom hriãñanstva umesto boÿãevizma. Morgenthau. promene koje meçaju u biti zahteve i moguñnosti jedne dræave. pa. polemiãuñi tako sa onima koji u meœunarodnim odnosima vide i procese saradçe a ne samo sukobe i ratove.Morgentauu “Ideja interesa je stvarno bit politike i nije podloæna uslovima vremena i mesta. str. Takva jednostranost u objaãçavaçu druãtvenih pojava uproãñava stvarnost. on zatvara krug svog teorijskog sistema. Veliki nedostatak ove teorije je upravo u tome ãto ne æeli da vidi promene koje nastaju u razvitku ÿudskog druãtva. borbu belog i crnog. po çegovom miãÿeçu. te on izraæava æaÿeçe zbog toga ãto ih neki ameriåki politiåari nisu svesni. on zakÿuåuje: “Pretpostavimo za trenutak da su Leçin i Trocki umrli u progonstvu. Ova kçiga predstavÿa na neki naåin teoriju primeçenu na praksu meœunarodnih odnosa. 71 H. On polazi od hipoteze da je sovjetska ideologija potpuno podreœena onome ãto su uvek bili “veåiti interesi Rusije”. druãtvenog i ekonomskog sistema u formiraçu nacionalnog interesa dræava.”70 Poãto smatra interese stalnim i nepromenÿivim. te je zbog toga posebno interesantna. Osnovni nedostatak ove teorijske konstrukcije je u tome ãto svodi sve politiåke pojave na jednu borbu za moñ. a takoœe se mogu zadovoÿiti na razliåite naåine. i çihove spoÿne politike. 1951. delo. Ova teorijska koncepcija doãla je do primene u sledeñoj kçizi H.”71Ovakvo hipotetiåko razmiãÿaçe nikako ne moæe opstati. str. u kome ostaje uloga sile kao posledica nepromenÿivosti ÿudske prirode u kojoj je sadræan instinkt borbe za moñ. Ovi zakoni su po svojoj objektivnoj vrednosti ravni zakonu gra-vitacije. jer oni nastaju prema potrebama jednog druãtva. Naroåito se ovaj zakÿuåak moæe primeniti na odnose SAD i SSSR. Mnogi u SAD greãe (po miãÿeçu Morgentaua) kada te odnose pokuãavaju da objasne kao borbu dobra i zla. svetla i tame. 8.. Sledstveno svom teorijskom stavu. Kao osnov analize u ovoj kçizi sluæe “gvozdeni zakoni” i “elementarne istine” u meœunarodnoj politici koji. Primeçujuñi ovaj stav na posleratni sukob. 33 . determiniãu ponaãaça dræava u meœunarodnim odnosima. 77. New York. Morgentaua: U odbranu nacionalnog interesa (In Defence of the National Interest). Interesi nikako ne mogu biti veåne i nepromenÿive vrednosti. prema tome. ãto je u zavisnosti kako od politiåke 70 Nav. Morgentau odriåe svaku ulogu oblika vladavine. u kojoj se pored teorijskih analiza mogu slediti i politiåki stavovi samog autora u nizu pitaça meœunarodne politike. te je i sam Morgentau åesto prinuœen da u teorijsku analizu uvodi nove momente koje pronalazi u istoriji meœunarodnih odnosa..

te kao takvi meçaju politiåku kartu Evrope u posledçih sto godina çene istorije. Danas se nikako ne moæe smatrati da reka Rajna ima isti strateãki znaåaj u odnosima Francuske i Nemaåke kakav je imala prethodnih vekova. Ono ãto nekim interesima daje spoÿni izgled nepromenÿivosti. U istoriji takva staça su najåeãñe uzrokovala agresivno ponaãaçe i osvajaåku politiku u meœunarodnim odnosima. to vaæi za sve druãtvene pojave: kada postoje isti uslovi. 34 . odsustvu i moguñnostima çenog nestajaça iz meœunarodnih odnosa. Meœutim. kada nacije istiåu svoje zahteve koji ubrzo prerastaju u princip narodnosti. koja moæe da obezbedi sve potrebne uslove za razvoj i opstanak toga druãtva. kojim su evropske dræave takoœe reãile niz svojih graniånih pitaça? Nekadaãçe znaåeçe strateãkih granica sa promenama koje su nastale u tehnici naoruæaça sada trpi ozbiÿne promene. ako uzmemo teæçe dræava u odnosu na promene dræavnih granica. Nastale u kritici utopistiåkih. Realistiåke” teorije bez sumçe imaju svoj znaåaj u razvoju nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa. Za nauåno prouåavaçe uloge sile u meœunarodnim odnosima. neophodno je utvrditi druãtvene uslove u kojima se politika sile raœa i na osnovu toga doneti zakÿuåke o çenom prisustvu. napredak tehnologije moæe da omoguñi da se na jednom do juåe sterilnom tlu razvije materijalna proizvodça. moguñnostima delovaça. U odreœenim uslovima razvoja proizvodnih snaga. Moæe li se porediti ovo staçe nastalo s formiraçem nacionalnih dræava u Evropi sa staçem koje je nastalo Vestfalskim mirom 1648. to je ãiri druãtveni kontekst unutar kojeg dolazi do formulisaça ili ostvareça nekog interesa. otiãle u drugu krajnost preuveliåavaçem nekih proseca u meœunarodnim odnosima. Ili. çeno ponaãaçe ñe biti isto u razliåitim periodima istorije. pacifistiåkih i legalistiåkih shvataça. Oni su podloæni promenama koje nastaju delovaçem zakonitosti druãtvenog razvitka. zakonitosti su stalne i obrnuto. Ako u meœunarodnim odnosima neka dræava sledi politiku sile. a naroåito uloge sile. one su. jer ono podleæe zakonitostima ove politike. Zbog svega toga teãko je odræiva tvrdça da su interesi stalne kategorije koje nisu u zavisnosti od vremena i mesta. zadræimo se na fundamentalnim interesima koji proizilaze iz samog opstanka jedne dræave kao teritorijalnog oblika potpunog druãtva. oslaçajuñi se na prouåavaçe prakse. Ali. Kakve su ozbiÿne promene nastale u odreœivaçu nacionalnog interesa u trenutku prelaza kapitalizma u çegov monopolski stadijum? Nisu li kolonije u to vreme bile osnovni interes imperijalizma? Porediti ove “nacionalne interese” s onim koji su postojali u feudalizmu ili li-beralnom kapitalizmu ne izgleda moguñe. Za teorijsko objaãçeçe politike sile u meœunarodnim odnosima nije dovoÿno raspravÿati samo o postojaçu efikasnih pravila ponaãaça koja bi spreåila primenu sile u meœunarodnim odnosima.organizacije druãtva. jedna dræava moæe da se naœe u situaciji da na çenoj teritoriji nema prirodnih uslova za razvoj takvog tehnoloãkog tipa proizvodçe. çenom znaåaju. To je samo jedno pitaçe u kompleksu problema uloge sile u ovim odnosima. kao ãto je to sluåaj i sa drugim pojavama druãtvenog æivota. Najzad. nije li sasvim lako zapaziti razlike na tom poÿu u vreme u kome joãnisu bile formirane nacije u Evropi i kasnije. tako i od tehnoloãkog stupça proizvodçe na kome se dato druãtvo nalazi.

Najzad. uz primenu najrazliåitijih sredstava: mirnih naåina saradçe. unutar kojih je dolazilo do saradçe u vezi sa nekim pitaçima i do sukoba u vezi sa drugim itd. za razliku od drugih druãtvenih odnosa. Prema tome. Ovo delovaçe je naroåito moguñe. veñsamo to da se. i ono postoji. koji se takoœe mogu mirnim putem reãavati. sukoba. jer ne postoje odgovarajuñe institucije koje bi svojom delat35 . Od oblika i stepena meœuzavisnosti zavisi u krajçoj liniji i oblik odnosa izmeœu strana u çoj. pa åak i ako preovlaœuje u epohi ÿudske istorije koju poznajemo. nalaze u “prirodnom staçu”. ako se jedna pojava åesto sreñe u datoj praksi druãtvenih odnosa. postoje uslovi koji omoguñuju da se mirnim sredstvima putem meœunarodne saradçe postignu neki interesi. te da ona ima determinantnu ulogu u çemu. Drugim reåima. Nesumçiva je çena ideoloãka obojenost i doktrinarna pristrasnost. pritisaka. ãto moæe da dovede do uopãtavaça oblika ispoÿavaça jedne druãtvene pojave. veñsamo jedan od oblika u kojima se ti odnosi javÿaju. zanemarujuñi uzroke koji su je uslovili. koji preko politiåkog sistema vlasti moæe da ima uticaja na razvoj meœunarodnih odnosa u kojima ne treba zanemarivati delovaçe subjektivnih åinilaca. çeni osnovni stavovi mogu da imaju negativne posledice u formiraçu sistema miãÿeça. Da li je moguñe ostvariti interese kroz saradçu ili sukob. to joãne znaåi da je ona osnova meœunarodnih odnosa. Nesumçivo je da sila ima znaåajno mesto u meœunarodnim odnosima i da je kroz åitavu çihovu istoriju snaæno uticala na çih. to je u zavisnosti od niza okolnosti koje se razvijaju u meœuzavisnosti. Lako se dE2 zapaziti u istoriji da sukob i saradça predstavÿaju samo krajçe taåke ovih odnosa i da se izmeœu tih taåaka razvijala razgranata mreæa odnosa koji su iãli razliåitim putevima. U meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima razvijaju se razliåiti oblici u kojima dræave zauzimaju svoje mesto u sistemu meœunarodne zajednice. jer je sila nesumçivo samo krajça taåka u rasponu koji predstavÿa meœunarodne odnose. Znaåi. Ovim se nikako ne misli da je moguñe iñi putem teorijskog uopãtavaça bez prouåavaça prakse. u pospeãivaçu kretaça koja u materijalnoj osnovi imaju uslove za primenu politike sile u meœunarodnim odnosima. Pored toga. Meœutim. i uslovi koji dovode do primene sile s ciÿem çihovog ostvareça. dok bi se u suprotnom ostalo na opisu prakse. Institucionalistiåke teorije U objaãçavaçu prirode i suãtine meœunarodnih odnosa oduvek je bilo prisutno miãÿeçe da se ovi odnosi. sporova. sila nije niti moæe biti osnova koja odreœuje meœunarodne odnose. ne moæe tvrditi da ta pojava predstavÿa osnovu åitavog poretka stvari u druãtvu. B. onda se dolazi do çihove uproãñene slike.Samo se na taj naåin moæe objasniti jedna pojava. Drugim reåima. ako se samo sila uzima kao osnova za teorijsko objaãçeçe meœunarodnih odnosa. postavÿa se pitaçe druãtvene funkcije “realistiåke teorije”. postoje uslovi u kojima sila moæe biti podobna za ostvarivaçe dræavnih interesa i uslovi u kojima ona to ne moæe biti.

Ukoliko neki pojedinac svojim ponaãaçem prekrãi ova pravila. tako da se ona moæe svrstati u red lega-listiåkih i idealistiåkih pristupa prouåavaçu meœunarodnih odnosa. po çemu. rat itd. Unutar jedne dræave. koje s Druãtvom naroda dobija instituciju koja bi trebalo da obezbedi çegovu efikasnu primenu. trebalo stvoriti institucije koje bi vodile raåuna o åoveånosti. organizovano druãtvo deluje preko svojih institucija s ciÿem zaãtite oãteñenog i kaæçavaça onoga koji je ugrozio vrednosti drugoga. kako bi se dobilo objaãçeçe za ovaj nesklad izmeœu meœunarodnog prava i stvarnosti. treba iskÿuåiti iz meœunarodnih odnosa. “American Journal of International Law”. Institucionalistiåka teorija je naãla neposrednu inspiraciju u meœunarodnom pravu. U meœunarodnim odnosima takve institucije. on je postojao i mnogo pre çega. ravnoteæa snaga. Po çemu. Wright. Tako se doãlo do osnovne ideje institucionalista da meœunarodne institucije. 36 . veñprvi veñi neuspesi Druãtva na-roda (rat u Etiopiji. niti su kao takve dorasle potrebama koje treba da zadovoÿe u meœunarodnim odnosima.noãñu mogle da obezbede meœunarodni mir. nisu dovoÿno efikasne niti dovoÿno dobro organizovane. Jedan od glavnih predstavnika ove teorije u nauci meœunarodnih odnosa K. te institucije bi bile: meœunarodno pravo. Ovakvo iskustvo s Druãtvom naroda. i ako postoje. Hitlerova okupacija Rajnske oblasti i anãlus u Austriji) poÿuÿali su ovo uvereçe da se putem prava i pravne zabrane oruæanih sukoba moæe iskÿuåiti politika sile iz meœuna-rodnih odnosa. Naime. Balance of Power and International Law. Meœutim. usmerilo je ispitivaçe nekim drugim pravcima. meœu pravnicima internacionalistima zavladalo je uvereçe da se putem meœunarodnog prava. nakon stvaraça Druãtva naroda. tako da su dræave prinuœene da vode i napadaåke ratove da bi zaãtitile svoje interese. zbog toga ãto dræave ne pristupaju ravnoteæi iskreno. Rajt kaæe da ona nema uslove da odræava mirne odnose. Pored ovakvih institucija u meœunarodnim odnosima. Ovakav naåin gledaça na meœunarodne odnose izrazio je joãMonteskije (Montesÿuieu). do sada nisu bile dovoÿno dobro organizovane. on se i danas javÿa u savremenoj teoriji meœunarodnih odnosa. kad to postignu.72 Stoga bi. dok one institucije koje ugroæavaju te vrednosti. nastajale su i institucije koje su upravo proizilazile iz sukoba. poremete ravnoteæu u svoju korist. koje treba da urede odnose izmeœu dræava i da spreåe sukobe izmeœu çih. Rajt (Q. da bi iz çih bila iskÿuåena politika sile. Osnovna osobina ovog teorijskog pravca je da u organizaciji institucija meœunarodne zajednice vidi izlaz iz stalnih kriza u koje ovi odnosi zapadaju zbog prisustva politike sile i çenih posledica. Q. o ÿudskim pravima. Rajt naroåitu paæçu poklaça 72 3/1943. zbog prihvataça ideja roœenih u pravnom idealizmu izmeœu dva rata. Kada kritikuje ravnoteæu snaga kao instituciju za odræavaçe meœunarodnog mira. mogu iskÿuåiti sukobi iz meœunarodnih odnosa. veñu çoj vide moguñnost da uveñaju svoju moñi da. suverenost. kao ãto je rat. Wright) smatra da su meœunarodni odnosi oduvek poznavali razliåite institucije pomoñu kojih je u çima odræavano mirno staçe i koje su spreåavale izbijaçe sukoba. ponaãaçe pojedinaca je re-gulisano nizom pravila iza kojih stoje odgovarajuñe institucije koje obezbeœuju poãtovaçe ovih pravila.

Dosadaãça praksa na ovom poÿu moæda daje viãe za pravo ovim drugima. Univerzalizacija svetskih odnosa saradçe i sukoba. str. Random House. 91. sluæi ovima kao argument za dokazivaçe svojih stavova. Elementi koji åine nacionalnu silu treba da budu dovoÿno jasni da dozvole realnu procenu relativne snage dræava i dovoÿno postojani da dozvole da ove procene posluæe za izvestan period vremena kao baza politike”. Oni polaze od toga da uspeh meœunarodnih organizacija leæi u tome ãto u svetu neprekidno jaåa meœuzavisnost dræava.meœunarodnim organizacijama koje nastaju izmeœu dva rata i posle Drugog svetskog rata. dok druga iskÿuåuje silu iz meœunarodnih odnosa. Power and International Relations. te da je stoga nemoguñe zamisliti uspeãno regulisaçe odnosa unutar jednog geografskog regiona a da se ne vodi raåuna o svetskim odnosima u celini.. koji ozbiÿno kritikuje ravnoteæu snaga u meœunarodnim odnosima. Naime. Meœu institucionalistima postoji razlika u stavovima oko organizovaça ovakvih meœunarodnih institucija. koja je danas oåigledna.73 Iz ovog stava prema ravnoteæi snaga Klod izvodi zakÿuåak da je nemoguñe porediti sistem kolektivne bezbednosti sa ravnoteæom snaga u pogledu znaåaja za odræavaçe meœunarodnog mira. uz primenu federalnih naåela. U tom smislu. ideja svetske vlade. 1962. razvojem kulturne i tehniåke saradçe i razvojem sistema kolektivne bezbednosti. Jedni su prista-lice organizacije na regionalnim osnovama. ovim piscima izgleda prihvatÿiva. tako da meœunarodna organizacija jednog regiona ima mnogo viãe uslova za efikasno delovaçe u pravcu razreãavaça protivureånosti na tom uæem podruåju.). Kloda (I. Regionalisti polaze od toga da izmeœu dræava jednog regiona postoji viãi stepen bliskosti i razumevaça. postojeñe organizacije regionalnog karaktera (npr. ãto stvara potrebu usklaœivaça odnosa u pravcu ostvareça interesa svake pojedine dræave. jer one mogu delovati na uravno-teæavaçe interesa putem razliåitih mehanizama. sliånost problema koji ih potiskuju. koje bi sadræale razliåite vidove na-dleænosti i zadataka na planu oåuvaça svetskog mira. On kaæe da oni “koji donose odluke o meœunarodnim odnosima treba da imaju kako slobodu. Arapska liga. Ovom shvataçu se u priliånoj meri pribliæava i shvataçe ameriåkog pisca I. U ovom smislu moglo bi se smatrati da institucionalisti daju ozbiÿan doprinos sagledavaçu moguñnosti za razreãavaçe protivureånosti meœunarodnih odnosa. ãtaviãe. Univerzalisti smatraju da svet saåiçava jedinstvo svih uslova za æivot dræava. Oni smatraju da Poveÿa UN predstavÿa solidnu osnovu za razvoj institucija u meœunarodnim odnosima. New York. tako i voÿu da donose svoje odluke samo na osnovu procene sile. Klod vidi u tome konaåno reãeçe za iskÿuåeçe sile iz meœunarodnih odnosa. Prva je oåigledna posledica politike sile. nego ãto bi to bio sluåaj s jednom organizacijom koju bi saåiçavale sve dræave sveta. On im pridaje veliki znaåaj za odræavaçe meœunarodnog mira. dok drugi smatraju da su univerzalne organizacije korisnije za oåuvaçe mira. Organiza73 I. meœu kojima je svakako viãi stepen razlika i nejednakosti nego izmeœu zemaÿa jednog uæeg regiona. 37 . Claude Jr. Claude Jr.

takoœe u svetskim razmerama. zbog oåigledne povezanosti savremenog sveta i meœuzavisnosti. Takav je sluåaj sa nekim zapadnoevropskim organizacijama. Naime. neki regionalni sporazumi pokazuju izuzetnu sposobnost i vitalnost u obavÿaçu funkcija organizacije meœunarodne saradçe. Treba imati u vidu da unutar jednog regiona postoje veñe sliånosti ali i razlike u interesima koji se najåeãñe baãunutar regiona i stvaraju.) ne pokazuju da unutar jednog regiona postoje veñe moguñnosti za regulisaçe odnosa izmeœu dræava i pored bliskosti koja je nesumçiva. Stepen antagonizma. 2. a koji doprinose saradçi. nosioci ove teorije zanemaruju åiçenicu da su meœunarodne institucije poslediåne pojave u odnosu na procese i kretaça u meœunarodnim odnosima. ono 38 . to se mora odraziti i na postojaçe i delaçe meœunarodnih institucija. uslovi koji nastaju u osnovi meœunarodnih odnosa. Ono ãto se moæe prihvatiti od institucionalista je to da se u meœunarodnom organizovaçu vidi jedan proces koji vodi svesnom usklaœivaçu odnosa izmeœu dræava. negde na sredini. savezi i blokovi sila i koji svakako ometaju rad ovakvih organiza-cija. sasvim razumÿivo. unutar kojih su nastajali sistemi ravnoteæe. iznalaæeçu reãeça van sukoba. pospeãivañe stvaraçe meœunarodnih organizacija i çihov uspeãan rad. Istina je.74 Teãko je ovaj pravac obeleæiti kao jedinstven sistem. Ukoliko u meœunarodnim odnosima preovlaœuju procesi sukoba. Åiçenica je da su sukobi åeãñi meœu susedima nego meœu udaÿenim dræavama. reflektuje svoj uticaj na moguñnost delovaça meœuna-rodnih organizacija. S druge strane. tako i u teoriji meœunarodnih odnosa ovaj pristup ima veliku primenu. po formi i po suãtini. te se poboÿãaçe ovih meœunarodnih institucija moæe smatrati kao put u organizovaçu meœunarodne zajednice ka preovladavaçu anta-gonizama u meœunarodnim odnosima. verovatno. kojima je ciÿ odstraçivaçe antagonizma. regionalne organizacije su åak na niæem stupçu sposobnosti za vrãeçe ovih funkcija i od samih Ujediçenih nacija kao svetske organizacije. Na primer. Naprotiv. Isto tako. koji oznaåava odreœeno staçe u meœunarodnim odnosima. moæe se oåekivati nastajaçe sistema ravnoteæe snaga koji ñe. kao ãto su Zajedniåko træiãte i neke druge. ali ako u meœunarodnim odnosima postoje sukobÿeni interesi. Ali. Psiholoãke teorije Kao ãto u opãtoj sociologiji na Zapadu uglavnom dominira psiholoãki pristup prouåavaçu druãtvenih pojava. regionalne organizacije su neophodne ali one ne mogu uspeãno funkcionisati ako nisu ukÿuåene u univerzalnu meœunarodnu organizaciju.cija ameriåkih dræava. Najboÿi dokaz za ovakvu tvrdçu su upravo sluåajevi stvaraça Druãtva naroda i Ujediçenih nacija. ometati funkcionisaçe sistema kolektivne bezbednosti. meœunarodna organizacija kolektivne bezbednosti moæe biti savrãeno ustrojena. Ono ãto se moæe prihvatiti kod institucionalistiåke teorije je çen u suãtini idealistiåki pristup meœunarodnim odnosima. Organizacija afriåkog jedinstva i dr.

Wegovi prethodnici nisu bili sloæni u tome koje instinkte treba izdvojiti kao determinante za ÿudsko ponaãaçe. mora postojati i drugi. u svom radu S one strane principa uæivaça. da bi se zaãtitili od teæçe za samouniãteçem”. po: E. i åije je delovaçe zbog toga nezadræivo i neizmenÿivo: “åini se da spreåena agresija ukÿuåuje ozbiÿnu povredu. koji nauånim metodima i prouåavaçem æivota åoveka dolazi do teorije koja objaãçava sukobe izmeœu pojedinaca i druãtvenih grupa instinktom agresivnosti. Vrlo obimna bibliografija moæe se nañi u studiji UNESCO-a De la nature des conflits. 75 39 . Instinktivistiåke teorije U istoj epohi u kojoj sociologija prihvata filozofske stavove o ÿudskoj prirodi kao uzroåniku druãtvenih sukoba i rata i. Fromm. koje. poåeo je u biti da meça svoju teoriju instikata uvoœeçem dihotomije izmeœu Erosa i instinkta smrti. Ovaj svoj stav o ratu izneo je u pismu koje je 74 1957. U savremenoj teoriji meœunarodnih odnosa uglavnom dominiraju instinktivistiåka objaãçeça kada je reå o meœunarodnim sukobima i ratu. nav. Smatra se da je Frojd zaåetnik teorije agresije. jeste objaãçeçe pojava meœunarodnog æivota na psiholoãkoj osnovi. zameçuje prvobitnu izmeœu instinkta samoodræaça i libida.76 Iz ovog stava o instinktivnoj agresivnosti kod pojedinca. ostaje na istom nivou nauåne provere ovoga stava kao i ranije filozofija. moæe se reñi. i to one bihevioristiåkog pravca. Ova nova dihotomija izmeœu Erosa (instinkta æivota) i Tanatosa (instinkta smrti). str. Psihoanaliza i kultura. U toj fazi svoga rada on nije obrañao paæçu na agresivnost i destruktivnost kod åoveka. Izgleda kao da je neophodno da uniãtimo neku drugu stvar ili osobu. 1974. da ne bi uniãtili sebe. Frojd izvlaåi zakÿuåak o sliånom uzroku koji dovodi do sukoba izmeœu druãtvenih grupa.75 U svom daÿem radu na razradi ove dihotomije. Veoma je teãko taåno izvrãiti klasifikaciju savremenih teorija psiholoãke orijentacije. on u Novim uvodnim predavaçima (1933) piãe o delovaçu destruktivnog instinkta koji je filogenetski uåvrãñen u åoveku. Fromm. Freud. t. Beograd. åija interesantnost i znaåaj ne mogu biti zanemareni. Zagreb. BIGZ. Stoga je svaka klasifikacija maçkava i moæe sluæiti samo kao putokaz u lavirintu ovih studija. to je sasvim sigurno. “Naprijed”. 1975. delo. kao i prouåavaçe psiholoãkih åinilaca koji deluju na ove pojave. 76 E. preovlaœuju u ovoj nauci. A. 252. str. javÿa se sa svojim istraæivaçem S. Sam Frojd to objaãçava na sledeñi naåin: “Poåevãi od nagaœaça o poåecima æivota i od bioloãkih paralela. Jerotiñ. str. S. 3334. U prvoj fazi svoga rada on je uspeo da sve instinkte svede na dva osnovna: instinkt samoodræaça i libido. Vidi takoœe V. Nelagodnosti u kulturi. Godine 1920. II. Anatomija ÿudske destruktivnosti.ãto ga odlikuje u celini. suprotan instinkt koji teæi razbiti te celine i odvesti ih natrag u çihovo prvobitno neorgansko staçe. nav. 254. i socijalno-psiholoãke teorije. Paris. jer se one ne javÿaju u sasvim åistim oblicima. Freud). doãao sam do zakÿuåka da osim instinkta za oåuvaçe æive tvari i za povezivaçe u sve ãire celine. Frojd (S. To znaåi da uz Eros postoji i instinkt smrti”.

kasnija istraæivaça ponaãaça æivotiça nisu potvrdila ove çegove hipoteze. 1979. onda on mora biti prisutan i kod æivotiça. to dovodi dve politiåke partije ili religije sa veoma sliånim programima spaseça da se ogoråeno bore. godine. Ali jedan od instinkta smrti i daÿe deluje unutar organizma. savremeni biolog K. Primetiñete da nije mala stvar ako ovaj proces ide paralelno: to je apsolutno nezdravo. Åak smo poåinili herezu kada smo poreklo savesti pripisivali ovom kretaçu agresivnosti prema unutar. Moramo priznati da su oni bliæi prirodi nego naãa otpornost prema çima.”77 Frojdova teorija agresivnosti se reafirmiãe ãezdesetih godina. Meœutim. 78 K. 173. On se åak usuœuje da åitavu ÿudsku istoriju posmatra u najveñoj meri kao posledicu bioloãkih i psiholoãkih determinanti åovekove prirode. dovela su do niza novih shvataça. veoma opseæna istraæivaça ponaãaça æivotiça. Organizam takoreñi ãtiti sopstveni æivot uniãtavaçem çemu stranih æivota. 274. “Nerazumevajuña i nerazumna ÿudska priroda navodi dve nacije da se takmiåe. on u stvari izraæava do kraja svoje osnovne stavove o instinktivnoj uslovÿenosti åovekove destruktivnosti koja vodi i takvim pojavama kao ãto je rat. delo. Frojdova teorija o instinktu smrti nije mogla biti nauåno dokazana. str. Lorenz) O agresivnosti. Koristeñi se rezultatima ovih istraæivaça. to nagoni nekog Aleksandra Velikog ili Napoleona da ærtvuju milione æivota i pokuãaju da ujedine svet pod sopstvenom vladarskom palicom”. Ajnãtajnu (A. On kaæe: “Instinkt smrti pretvara se u destruktivni instinkt kada se uz pomoñposebnih organa usmerava prema vaçskim objektima.poslao A. U drugu ruku. u ovoj internalizaciji destruktivnog instinkta nastojali smo nañi izvore mnogih normalnih i patoloãkih pojava. Lorenc. mada se hrani mesom. koje danas vrãi veliki uticaj u nauci i u javnosti. O agresivnosti. polaze od istih zakÿuåaka o agresivnosti kao sastavnom delu prirode æivih biña. pod naslovom: Åemu rat?. ako se ove sile okrenu uniãtavaçu vaçskog sveta. iako nisu na to primorane ekonomskim potrebama. a ponajviãe i samog åoveka. Einstein) 1933. Lorenc objaãçava ponaãaçe åoveka pomoñu analogije s ponaãaçem æivotiça. ãto je naroåito zabeleæeno pojavom dela K. Novija. koja iako se razlikuju od Frojdovih. 40 . Iako je u ovom pismu u osnovi obuzet pacifistiåkim idejama. koji bi spreåavali ubijaçe pripadnika sopstvene vrste. åovek od prirode nije bioloãki opremÿen da bi bio grabÿiva æivotiça. “Vuk Karaxiñ”. Beograd. str. tako da çegov znaåaj ima dvostruki smisao. nav. te zahteva posebnu paæçu.78 Osnovu za ovakav stav Lorenc nalazi u objaãçeçu da u åovekovoj evoluciji nije delovala selekcija koja bi dovela do stvaraça inhibitornih mehanizama. delo.79 Naime. 79 Nav. Lorenca (K. 169. To bi sluæilo kao bioloãko opravdaçe za sve odvratne i opasne impulse protiv kojih se borimo. organizam ñe biti rastereñen i efekat mora biti koristan. Fromm. str. Sve grabÿive æivotiçe su evolucijom stekle prirodne inhibicije protiv ubijaça pripadnika sopstvene 77 E. za ãto je takoœe potrebno nañi objaãçeçe. Ako je ovaj instinkt bioloãki ugraœen u æivim organizmima.

to åoveåanstvo nije nikada u potpunosti prevaziãlo moguñnost samouniãteça. 171. bioloãke sposobnosti za borbu stvaraçem oruæja. Vidi: V. a s druge strane. s jedne strane. kako od drugih psiholoãkih ãkola (biheviorizma) tako i u biologiji.80 Jedina koånica razarajuñem delovaçu instinkta agresije jeste åovekova sposobnost da oseña odgovornost. opravdava ratove. T. isto. inaåe slabe. str. 174 85 i 181182.81 Åovekov instinkt agresije odraæava se u “borbenom entuzijazmu”. da u sebi ne krije neke ozbiÿne opasnosti. 52. str. “Postoje dokazi da su prvi izumiteÿi kamenog oruœa odmah koristili svoju novu alatku ne samo za ubijaçe divÿe æivotiçe. stvara apatiåno raspoloæeçe i prepuãtaçe sudbini pred moguñnoãñu nuklearnog samouniãteça åoveåanstva. Poãto moral nema snagu prirodnog instinkta. koji je pravi “autonomni instinkt”. str. delo. 148. ubijaça i uniãtavaça. delo. jer u modernoj zajednici ne postoji nikakav opravdani mehanizam za agresivno praæçeçe. poãto je åovek opremÿen sposobnoãñu apstraktnog miãÿeça. 173. str. 194. Paris. str.82 Ovaj borbeni entuzijazam zaokupÿa ÿudske grupe koje se bore protiv zajedniåkog neprijateÿa. on je mnogostruko pojaåao svoje. Jerotiñ. 82 Nav. iz åega proizilazi moral kao skup pravila koja ga ograniåavaju u ponaãaçu. mada je funkcionalno povezan s individualnom agresijom. jer su posledica neurofizioloãke strukture åoveka. delo. delo. on stvara specifiåne oseñaje zadovoÿstvu“. Posebno treba biti obazriv prema tvrdçi da “danaãçi civilizovani åovek” pati od “nedovoÿnog praæçeça nagona agresivnosti”. on ima sopstveno opera-tivno ponaãaçe. 41 . veñi pripadnika sopstvene vrste”. Ovde se Lorenc sasvim pribliæava Frojdu.85 “Zaokret je naroåito vidÿiv objavÿivaçem kçige Karen Horney Novi putevi psihoanalize i drugih. H. dok to sa negrabÿivim æivotiçama nije sluåaj. 83 Nav.84 Instinktivistiåke teorije danas trpe ozbiÿne kritike. delo. 86 V. str. S obzirom na to da su prirodni instinkti nepromenÿive konstante.83 Ova teorija bi se mogla primiti kao interesantan pokuãaj objaãçeça nekih krupnih pitaça åovekovog æivÿeça. Pear. 84 “ Nav. nav. Zapaæaça do kojih su doãli neki istraæivaåi u etnologiji veñtridesetih godina. ukazuju na to da agresivnost i konkurencija u nekim kulturama ne postoje kao dominantni oblici ponaãaça. 170. jer opravdava najveñe zloåine koji su vrãeni i koji mogu biti vrãeni. Meœutim. Ona.vrste. 1957. sopstvene otkoåne mehanizme i. jer takva opasnost i ne postoji. UNESCO. str. u kojima je ona na nedvosmislen naåin pokazala da Frojdova teorija libida moæe da vaæi za jednu sredinu a da je potpuno neprimeçiva u nekoj drugoj druãtvenoj sredini”. neurofiziologiji. ne postoje izgledi da åovek iz druãtvenog æivota iskÿuåi destruktivna ponaãaça. kao seksualni nagon ili bilo koji drugi jak instinkt. Jerotiñ. on je kao takav izraz kolektivne agresije. Ovo je ujedno najopasniji od svih zakÿuåaka instinktivistiåkih teorija. 81 Nav. delo.86 80 Nav. L’E9tude psychologique des E9tats de tensions et des conflits. antropologiji i sociologiji.

nav. Sama ova priroda se ne moæe iskonstruisati iz principa korisnosti. æelimo da znamo ãta je psu korisno.. koju je izrazio u jednom svom drugom radu. neizdiferenciranom psihom. On ovu vrstu agresije naziva defanzivnom ili benignom agresijom. kada polemiãe s Bentamom (Bentham). onda moramo temeÿno prouåiti pseñu prirodu. Beyond the Chains of Illusion. Kapital I. odnose itd. 1961. on kaæe: “Princip korisnosti nije Bentamovo otkriñe. From. “Kultura”. 31. delo. str. Zagreb. Za razliku od ove vrste agresije. From smatra da su socijalni uslovi ti koji åoveka opredeÿuju da li ñe u svom ponaãaçu izabrati destruktivnost ili saradçu. From ispituje u nizu istraæivaça. From izraæava svoje poimaçe Marksove ideje o dvojnosti ÿudske prirode. Engels. str. pokrete. 89 K. meœutim. 87 E. Ona. From za svoju hipotezu uzima stav da se kod åoveka moraju razlikovati dve potpuno razliåite vrste agresije. meœu kojima su naroåito interesantna ona u oblasti neurofiziologije i antropologije. Neurofizioloãka istraæivaça su pokazala da: “Mobili-zacija agresije u odgovarajuñim povrãinama mozga u sluæbi je æivota. na primer. From u svojoj najnovijoj kçizi Anatomija ÿudske destruktivnosti. Marks. 2862. te socijalne prilike deluju “povezano s åovekovom bioloãki determinisanom egzistencijalnom situacijom i potrebama koje iz çih izviru. Wu smatra bioloãki adaptivnom jer ona nastaje zajedno sa uzrokom koji ju je izazvao. Ovaj vid agresije je specifiåan za åoveka i gotovo da ga nema kod sisara. E. E. tj. “Naprijed”. Kad taj princip primenimo na dva åoveka. Marks. Ekonomski i filozofski rukopisi iz 1“4. kada çime hoñemo da ocenimo sve ÿudske radçe. Rani radovi. 88 42 . E. 506. New York. ona je reakcija na pretçe odræavaçu jedinke ili vrste. a potom ona koja se meça u svakoj istorijskoj epohi”. destruktivna i okrutna ponaãaça mogu se smatrati malignom formom agresije. Vidi takoœe: K. On se opravdano pita. Simon and Schuster. On je samo bez duha reprodukovao ono ãto su Helvecije i ostali Francuzi XVIII veka duhovito izrazili. te je svrha sama sebi. ãto znaåi da je filogenetski programirana agresija. 23.Najargumentovaniju i najiscrpniju kritiku instinktivis-tiåkih teorija dao je E. Marks. kako to environmentalistiåka teorija pretpostavÿa”. E. My Encounter with Marx and Freud. a. u kome kaæe da se “Marks suprotstavÿa dvema stanoviãtima: istorijskom prema kojem je ÿudska priroda supstancija koja postoji od samog poåetka istorije i relativistiåkom prema kojem ÿud-ska priroda nema nikakvih sebi svojstvenih osobina i predstavÿa samo odraz druãtvenih uslova”. kakva Fromm. 1947. 1962. Ako. str.89 Hipotezu od koje je poãao. Beograd. str.87 Ovim svojim stavom E. Polazna taåka çegove kritike je sE2mo odreœivaçe pojma agresije. a ne s beskrajno promenÿivom. moæe li se pojmom agresije obuhvatiti kako ponaãaçe i reakcija åoveka koji brani svoj æivot. onda je tu u pitaçu prvo ÿudska priroda uopãte.88 Marks je na viãe mesta ukazao na tu dvojnost åovekove liånosti. koju deli sa svim æivotiçama: ona je filogenetski uåvrãñena i deluje automatski u vidu napada ili bekstva onda kada su vitalni interesi ugroæeni. F. K. tako i ponaãaçe razbojnika koji ubija u pÿaåki svoju ærtvu? Postavÿajuñi ovaj problem. nije filogenetski uåvrãñena i nije bioloãki adaptivna. U Kapitalu. Meœutim. Prva.

Press. J.90 E. primitivnom lovaåkom i primitivnom poÿoprivrednom nivou su maçe ratoborne od onih na viãem nivou. dok su sasvim razvijena zemÿoradniåka i stoåarska druãtva najratobornija. a naroåito u SAD. Scott. O agresiji je bilo veñreåi. 43 . nav. Staçe tenzije (napetosti). kao ãto su “oseñaçe. unutar kojih bihevioristiåka teorija danas dominira u graœanskoj sociologiji na Zapadu. ove teorije se zadovoÿavaju åiçenicom postojaça staça tenzije bez ulaæeça u neposredne uzroke nastajaça toga staça. i ne postoje dokazi o spontanoj unutraãçoj stimulaciji”.postoji kod æivotiça i åoveka bioloãki prilagodÿiva. 126. prvobitne ÿudske zajednice na skupÿaåkom nivou. 91 . koje je rezultat druãtvenih okolnosti a ne nasleœenih instinktivnih staça. 92 E. Man. I. Rajta. defanzivna reakcija”. zabrinutosti ili sklonosti nasiÿu. Druãtva prvobitne zajednice. Kao i svojevremeno pozitivizam. a ono ãto ove teorije preuzimaju iz teorije agresivnosti je potreba za praæçeçem. Bihevioristiåke teorije Pored instinktivistiåkih teorija u psihologiji su se razvile i socijalno-psiholoãke teorije. delo. t. åak i miãÿeçe i oseñaj. nije neophodna povezanost ova dva staça: moguñe je da postoji staçe napetosti a da ne doœe do sukoba. shvataçe. a te razlike su u vezi sa stepenom druãtvene razvijenosti koji su te zajednice postigle. nav. delo. 134. Socijalno-psiholoãke teorije u teoriji meœunarodnih odnosa uzimaju za osnovu objaãçeça sukoba u druãtvu “staçe tenzije”. nav. London. Meœutim. i obrnuto. P. H. Frommu. 1934. 1945. P. U hladnom ratu se åak namerno odræavalo staçe napetosti a izbegavao svaki sukob koji bi mogao voditi ratu. S. str.93Iz ovakvog staça moguñe je oåekivati nastajaçe sukoba.92 B. 1958. koja se pribliæavaju klasiånom druãtvu. po E. izazvano spoÿnom stimulacijom. From uglavnom prihvata analizu K. Nav. str. najåeãñe se opisuje kao staçe uznemirenog iãåekivaça. Fromm. Scott): “Osoba koja ima sreñu da æivi u okolini koja je ne stimuliãe na borbu neñe patiti od psiholoãkog ili nervnog oãteñeça zato ãto se nikada ne bori”. P. rat koriste kao najåeãñi oblik odnosa sa drugim druãtvima. Åovek u ratu ima najviãe moguñnosti da isprazni napetost koja traæi agresivna ponaãaça.94 Biheviorizam se zasniva na premisi da je predmet ÿudske psihologije ponaãaçe ili delovaçe ÿudskih biña. Chicago. 94 J. slika. Morals and Society. ukÿuåujuñi i åoveka. str. From navodi i zakÿuåak jednog od najistaknutijih istraæivaåa agresije X. 109. koja postoji kod åoveka. nav. str. Univ. æeÿa. Naime. “Svi naãi dosadaãçi dokazi pokazuju da je borbeno ponaãaçe meœu viãim sisarima. do koje je on doãao na osnovu posmatraça 653 plemena koja æive na zemÿi. Flugel. on je iz psihologije izbacio sve subjektivne pojmove koji se ne mogu neposredno posmatrati. delo.91 b. Pear. Skota (J. str. Po çegovom miãÿeçu. Fromm. Antropoloãka istraæivaça ukazuju na to da postoje velike razlike u agresivnosti primitivnih ÿudskih zajednica. E. delo. Aggression. u çihovoj subjek90 E. 104. Osnovna ãema objaãçeça ovih teorija je sledeña: tenzija agresija sukob rat. 93 T.

Fromm. 96 H. 4/1971. 99 R. str. i drugi 95 E. Odluke se donose na osnovu ovih predstava a ne realnosti.. 435. istraæuju se åinioci koji pospeãuju saradçu meœu dræavama. “Ove predstave o stvarnosti predstavÿaju najznaåajniji deo meœunarodnog sistema i on se ne moæe razumeti bez çih. Elder. Teãko je prihvatiti. Prikupÿaçe åiçenica nije jednostavan posao i ne sastoji se samo u jednostavnom zbiraçu podataka o pojavi koja se ispituje. Añimoviãñ. tzv. Od pojedinaca do globalnog druãtva postoji serija ponaãaça neograniåenog broja postojeñih ili moguñih uåesnika. oni proãiruju pojam uåesnika ovih odnosa prouåavaçem çihovog ponaãaça. Svi oni koji donose odluke. Na jednom primeru moæe se videti kako je taj posao sloæen.98 Biheviorizam kao teorija ne moæe se odvojiti od postupka nauånog istraæivaça. veñna prvi pogled. imaju neke predstave çihove ili strane zemÿe. U jednoj studiji. veñsamo kao ponaãaçe pojedinaca. Dræave su rasporeœene u dva niza jedan koji je sadræao dræave o kojima su prikupÿene informacije. Istraæivaçe mira. smatraju da se druãtvena pojava uvek moæe svesti na individualno ponaãaçe.. moæe se reñi da u centru istraæivaça bihevioristiåke ãkole stoji proces donoãeça odluka u meœunarodnim odnosima i spoÿnoj politici dræava. kritiåko odabiraçe i proveravaçe verodostojnosti izvora i najzad. 1965. i biheviorizam kao i instinktivizam stavÿa u srediãte prouåavaça ponaãaçe pojedinca i iz çega izvlaåi zakÿuåke znaåajne za objaãçeçe ponaãaça aktera u meœunarodnim odnosima.97 Biheviorizam je imao i veliki uticaj na istraæivaçe mira. New York. To je sloæen posao koji obuhvata popis i opis åiçenica. meœunarodnoj trgovini. “Meœunarodni problemi”. International Behavior. uglavnom. Predstavnici ovog istraæivaça smatraju da se ponaãaçe moæe raãålaniti na sledeñi naåin: “Ponaãaçe koje prethodi. 99 koja se bavi problemima integracije u meœunarodnim odnosima. Teorija biheviorizma potpuno je suprotna Dirkemovom shvataçu. da se analizom ponaãaça pojedinaca mogu objasniti ponaãaça velikih druãtvenih grupa kakve su dræave. nav. International Community. kvantifikacija åiçenica i izrada modela. a. i naroåito. 49. s ciÿem da se putem selekcije ponaãaça naåine modeli pogodni za analizu i posmatraçe. U posmatraçu meœunarodnih odnosa. predstavama koje postoje kod uåesnika meœunarodnih odnosa jednih o drugima. 97 K. Ovaj postupak bi se. New York. istraæivaçe ratnog pustoãeça”. Bihevioristi. te da se ona ne moæe drukåije ni razumeti. tzv. 98 Vidi Q.tivnoj definiciji”. Cobb. Revue Internationale des sciences sociales. 1970. Boulding. Ch. sistematisaçe åiçenica s ciÿem da se izvuku åiçenice tipiåne za pojavu koja se prouåava. mogao saæeti u tri osnovne faze: prikupÿaçe i obrada åiçenica. str.. istraæivaçe kriza. Meœutim. Ovaj zbornik radova sadræi studije o javnom mçeçu. koja se odvaja u celini od individualnih stavova. Kelman (ur). meœutim. realnost åine rezultati ovih odluka”. odnosno moæe da vodi ratu. i prouåavaçe ponaãaça u toku i posle rata. po kome je druãtvena pojava kolektivna pojava. W. Jedan od znaåajnih radova ove ãkole96skoro je u celini posveñen istraæivaçu procesa donoãeça odluka. pregovorima.. 12 i 17.95Meœutim. delo. 44 . 3/1965. Meœutim. koji åini sastavni deo ove teorije i çenog metoda. str.

Od svih modela izloæiñemo samo teoriju igara. Model oznaåava apstrahovanu stvarnost datu u jednoj shematizovanoj predstavi slici.. telefonski razgovori. Rosenau. Jedan od najdoslednijih sledbenika biheviorizma101analizira stopu rasta meœunarodnih organizacija od poåetka XIX veka. tu-rista. kao i one åinioce koji mogu uticati na izbor uåesnika u procesu odluåivaça. 65. The Behavioral Science Approach to International Relations u ediciji: J. u nekom konkretnom sluåaju. D. jer ne moæe biti stalno poveñavan broj dræava. trgovina. tradicija odnosa i dr. Za kriterijume kojima se meri intenzitet odnosa uzet je broj sklopÿenih ugovora izmeœu çih.. stepen razvoja. 101 J. Pored pri-kupÿaça ovih åiçenica. D. U åinioce koji doprinose saradçi ubrojani su: geografska udaÿenost. dopisivaçe.. Daÿa çihova obrada sastoji se u kvantifikaciji i to uglavnom statistiåkim metodima. “International Organizations”. stupaç ekonomske razmene.100Na jednom primeru ovo ñe se najboÿe videti. telegrami itd. bihevioristi se naroåito trude da doœu do saznaça o reagovaçu raznih druãtvenih grupa i slojeva na pojedine probleme meœunarodnih odnosa. kultura.. Svaki od ovih åinilaca je po moguñnosti kvantifikovan i izraæen putem indeksa. Kod prouåavaça procesa odluåivaça. Tako je geografska udaÿenost data u broju miÿa izmeœu prestonica. Intergovernmental Organization in the Global System 18151964. razmena studenata. Singer. D. Osobina bihevioristiåkog postupka dolazi do punog izraæaja tek u postupku kvantifikacije ovako prikupÿenih åiçenica. uåeãñe u meœunarodnim organizacijama itd. Prikupÿene åiçenice se ne predaju subjektivnoj oceni istraæivaåa. stepen razvijenosti pomoñu bruto nacionalnog dohotka itd. 2/1970. International Politics and International Policy. Smatra se da obradom åiçenica moæe biti saåiçen model pomoñu kojeg bi mogao biti objaãçen åitav niz istih ili sliånih pojava koje nastaju. oni najåeãñe ispituju osobine uåesnika koji u tom procesu mogu uticati na odluke. Singer. priroda politiåkog sistema. 102 J. koji se åesto upotrebÿavaju u analizi konkretnih meœunarodnih odnosa. The Behavioral science. i tako doñi do opãte teorije koja bi bila efikasnija od svih drugih objaãçeça. str. 1970. 45 . b. Ovo posmatraçe nema samo za ciÿ da sazna i opiãe dato po100 J. str. Jedan od osnovnih stavova biheviorista jeste da se nijedna pojava ne moæe nauåno objasniti bez prethodnog posmatraça i mereça. koje omoguñava stvaraçe modela pomoñu kojih se objaãçavaju pojave u stvarnosti. i odreœeni su kriterijumi po kojima se meri intenzitet odnosa izmeœu datih dræava. New York. Imajuñi to u vidu.102 Oni su do sada napravili viãe modela. koja su nastala kao rezultat primene drugih metodskih postupaka. Teorija igara je neposredna primena bihevioristiåkog metoda. Singer. zatim veze izmeœu graœana tih zemaÿa. On zakÿuåuje da postoji korelacija izmeœu broja meœunarodnih organizacija i veliåine meœunarodnog sistema i broja dræava u çemu.koji je obuhvatio dræave Atlantskog pakta. v. autor zakÿuåuje da ñe doñi do prestanka poveñaça broja meœuna-rodnih organizacija. Zatim je za ta dva niza napravÿen spisak åinilaca koji doprinose saradçi. U ovom modelu posmatra se ponaãaçe dva ili viãe uåesnika u meœusobnim odnosima. 6569.

66. ako prizna. str. strogost i metodiånost u prikupÿaçu åiçenica.104Ova igra se najboÿe predstavÿa tako ãto se prikazuje odnos dva zatvorenika uhapãena za delo koje su zajedniåki uåinili i koje istraæni organ sasluãava odvojeno. kao i çihova obrada. osnovne protpostavke biheviorizma su teãko prihvatÿive. Harsanyi. statistiåki model.106 Ne moæe se poreñi åiçenica da je biheviorizam doprineo prouåavaçu meœunarodnih odnosa. postoji niz drugih modela. jednoj po meœunarodne odnose opasnoj teoriji i drugo. Obojica ñe biti kaæçeni ako nijedan ne prizna. teorija igara je najrazvijenija i ima najveñu vrednost u oblasti igara sa zbirom nula: u igri u kojoj dobitak jedne strane predstavÿa gubitak druge strane. 5396. koja omoguñuje primenu elektronskih raåunara. Zbog toga su i rezultati do kojih se dolazi primenom metoda biheviorizma nepotpuni i jednostrani. Eksperimentalna igra i simulacija. 65. str. korelacija rata itd. model integracije. Macmillan. jer su nastali na osnovu zakÿuåivaça o ponaãaçu sasvim slobodno izabranih aktera i slobodno izabranih tipova 103 J. grafiåki model. 106 Vidi: N. J. u kojoj svako od çih. koji treba samo da ilustruje savremene preokupacije bihevioristiåke sociologije meœunarodnih odnosa na Zapadu. Mnogo povoÿniji ishod bi se mogao oåekivati za obojicu ako bi imali moguñnosti odræavaça meœusobnih veza. drugi zatvorenik prizna. jer su veze u meœunarodnim odnosima izmeœu vlada nedovoÿne a u sukobima su i nepostojeñe. delo. onda bi mogli svoje ponaãaçe prilagoditi tome i tako nañi najboÿe reãeçe za obojicu. delo. London. Rosenau. 3/1968. pak. Oni su. U meœunarodnoj politici upravo i jeste najveña teãkoña u tome ãto se ne moæe unapred znati strategija druge strane. Na ovim sasluãaçima on svakome od çih nudi slobodu ako prizna i oda drugoga.naãaçe. Prvo. 46 .105 Ovaj primer igre pokazuje da ñe obe strane izgubiti najviãe ako vode raåuna samo o sopstvenim interesima. “zatvoreniåka dilema”. igre sa suprotnim interesima i igre sa meãanim interesima”. nav. Nemoguñe je odvojiti åoveka i çegovo ponaãaçe od çega samog. 104 V. Pored ovog modela. Ako obojica priznaju. 371. od çegove liånosti u celini. str. The Field of Nations. “Fundamentalno razlikovaçe u teoriji igara je ono koje daje klasifikaciju igara na tri osnovne grupe: igre sa istim interesima. i arbitrerni. veñi da predvidi moguñe ponaãaçe u nekoj buduñoj situaciji. koja bi mogla nastati i biti sliåna ili ista kao saåiçeni model igra. 1971. Interesantno je napomenuti da u meœunarodnim odnosima.103 Meœutim. predstavÿaju doprinos na putu ka viãem stepenu metodoloãkog prilaza meœunarodnim odnosima. pored toga. C. sukobi spadaju u igre u kojima zbir nije ravan nuli jer dobitak jedne strane ne mora da znaåi gubitak za drugu stranu. str. biñe kaæçeni za teæe delo i tako nastaje tzv. kao ãto su model socijalne komunikacije. Dimitrijeviñ. Meœutim. u ediciji. on se uspeãno suprotstavio instinktivizmu. “Meœunarodni problemi”. ali pod uslovom da drugi zatvorenik ne prizna. Nema ponaãaça koje objektivno postoji odvojeno od liånosti koja se ponaãa. 105 Nav. Ako. Ako bi oba zatvorenika unapred znali moguñe ishode. biñe teæe kaæçen. Game Theory and The Analysis of International Conflict. ostaje nekaæçen. po ovoj teoriji. Forward.

Functionalism and International Organization. Meœutim. nikakve odgovornosti. London. Meœutim. Putem modela moæe se apstrahovati veliki broj åiçenica prikupÿenih tokom istraæivaça. Haas. Oxford. jer svaki model ima svoj sopstveni ciÿ da reãi jedan vid jednog problema. 52. 108 D. to je sve. i ovog puta pokazuje nedostiænim. Funkcionalistiåke teorije Za uvoœeçe funkcionalistiåke teorije u nauku o meœunarodnim odnosima zasluæan je D. Rankel. on je odreœen iskÿuåivo uslovima izvan çega. Beyond the Naton-State.107Ovo je zakÿuåak koji podjednako vaæi kako za instinktivistiåke. Vidi se da duænosti koje preuzima meœunarodni sistem broj 1 postaju pod imenom “funkSystem. Univ.odnosa izmeœu aktera. nije moguñe osloniti se na shemu koja se saåiçava na osnovu posmatraça jednog ili dva odnosa. Mitrani (D. Press. i pomoñu te sheme objaãçavati celinu meœunarodnih odnosa. J. åak ni traåak slobode”. nije dovoÿno samo identifikovati funkcije. jednostranosti. nastoje da taåno utvrde znaåeçe meœunarodnog sistema. Stanford. koju bihevioristi podvlaåe. Univ. on nema nikakvog udela u vlastitom æivotu. Mitrany. odnosno shema najboÿe pokazuje taj proces integracije i dezintegracije u meœunarodnim odnosima. integracija. te se tako isticaçe nauåne neutralnosti. u çihovoj modernoj kibernetskoj verziji. Press. 1965. Pitaçe stvaraça jednog globalnog modela izgleda nije moguñe reãiti zbog obima i obiÿa åiçenica koje se nameñu iz stvarnosti meœunarodnih odnosa. Slika. 1973. A Working Peace 109 47 . 1943.109 Funkcionalisti. Oni definiãu takav sistem kao skup odnosa izmeœu jednog broja funkcija koje vrãi jedan broj meœunarodnih aktera. delo. ili rezultat evolucije æivotiça. Contemporary International Theory and the Behaviour of States. ponaãaça i odnosa? Ovaj kriterijum ne moæe izbeñi uticaj filozofsko-ideoloãkog opredeÿeça. 83. Mitrany). Haas) u svojim studijama o meœunarodnoj integraciji. 107 E. ali ne moæe biti korisno za nauåno objaãçeçe. one su u neåemu sasvim bliske: nijedna od çih ne vodi raåuna o liånosti samog åoveka: “Bilo da je åovek rezultat uslovÿenosti. tako i za bihevioristiåke teorije. Stvaraçe modela moæe biti korisno kao metodski postupak u prikupÿaçu åiçenica. From. izmeœu funkcija i aktera koji ih ostvaruju. str. Iako su jasne razlike izmeœu instinktivistiåke i bihevio-ristiåke teorije. 110 E. jer se jedan druãtveni sistem izdiæe iznad niza odnosa. Nepovezanost modela vodi. moæe biti izmeçena u jednom sistemu (koji predstavÿa meœunarodna organizacija). str. Koji kriterijum se upotrebÿava u izboru åiçenica. 108 koji je u svojoj stu-diji u vreme Drugog svetskog rata izloæio ideje o preovladavaçu podela i sukoba u meœunarodnim odnosima “mreæom meœunarodnih odnosa i organizacija u kojima ñe interesi i æivot svih nacija biti postepeno integrisani”. takoœe. nav. Zbog povezanosti i meœuzavisnosti pojava. sposobnog da posluæi kao instrument analize. 3.110 On ispituje kako sredina (koju åine dræave ålanice). Konkretizaciju i primenu ove teorije minuciozno je sproveo u teoriji meœunarodnih odnosa E. Has (E.

Svojevremeno.112 Razvoj funkcionalistiåkog prilaza prouåavaçu meœunarodnih odnosa. on ne unosi u analizu ulogu i znaåaj odnosa koji postoje izmeœu socijalistiåkih i kapita-listiåkih dræava i uticaj tog odnosa na samu zapadnoevropsku integraciju. Has objaãçava ovu shemu na sledeñi naåin: politika dræave ålanice predstavÿaju input vrednosti (daje se naãa transkripcija. Nedostatak takve analize je oåigledan. Pribliæavaçe kapitalistiåkih zemaÿa Zapadne Evrope nesumçivo je i posledica zajedniåkog interesa 111 Nav. Naime. delo. onda je reå o disfunkcijama). jer bi ona moæda doprinela razumevaçu uspeha integracionih procesa u Zapadnoj ka-pitalistiåkoj Evropi. Kolektivne odluke organizacija su autput vrednosti. ali s obzirom na proces povratne reakcije. çegov pravni sistem. ali samo ako su povratnom reakcijom (Feedback reaction) unete u proces odluåivaça svake dræave ålanice. 112 Nav. Has zapostavÿa druãtveno-ekonomski sistem i çegove posledice na odnose meœu dræavama. takoœe. Tako. E. od Mitranijeve ideje o integraciji dræava kao jedinom izlazu iz sadaãçeg staça meœunarodnih odnosa do Hasove analize konkretnih integracionih procesa. kada razmatra integraciju u okviru Zapadne Evrope.111 Ãto se tiåe “funkcija” sistema. shemu) postaju pod imenom “funkcije” ili “disfunkcije”. Prema tome da li su funkcije ostvarene ili ne (ako ne. çegove nacionalne. Zato je za çega vaænija ocena pravca kretaça procesa nego ocena funkcionalne uloge integracije koje veñpostoje u nekom obliku. regio-nalne i svetske organizacije. tj. “Ono ãto kara-kteriãe jedan dati sistem. prihvañena pravila meœunarodnog prava i 2. Wihovi ciÿevi tako odluåuju o obliku novog meœunarodnog sistema. delo. po ovoj teoriji jedna od najznaåajnijih struktura u sistemu). zahtevi koje dræave upuñuju meœunarodnim organizacijama i meœunarodnom pravu (koje je. çihovi ciÿevi idu ka novom meœunarodnom sistemu. str. Istovremeno. 48 . to je tip input i autput koje preovlaœuju u datoj epohi. U novoj verziji funkcionalizma. Duænosti koje sadræi sistem I (vid. Strukture sistema su: 1. Suãtina naãe analize je da predvidi kada i kako ñe se to dogoditi”. nacionalni ciÿevi u novoj “sredini” II ili III u zavisnosti od toga da li je proces bio integracioni ili dezintegracioni. pribliæio je funkcionalizam siste-matskoj teoriji. 77.cija” ciÿevi nacionalnih aktera u svojoj sredini (II i III u zavisnosti od toga da li je proces integracioni ili dezintegracioni). jer domañi termin nije u potpunosti usvojen input = ulaz output = izlaz). Privremene meœunarodne organizacije smatramo kao “strukture”. obratio veñu paæçu samim procesima koji vode integraciji. Mitrani je zapostavÿao politiåku moñkao prisutan elemenat meœunarodnog sistema. str. 8. sistem je izmeçen veñprema tome u kom stepenu je postignuta integracija. Has je na iskustvu prouåavaça integracije u Zapadnoj Evropi. kako bi utvrdio moguñnost nastanka meœunarodnog sistema koji bi se mogao kontrolisati. one mogu postati autonomni faktori u jednom kasnijem staçu. Autput vrednosti mogu usmeriti ili izmeniti sredinu. to su “duænosti” koje akteri nameñu “strukturama”. tj.

Osnovna slabost funkcionalizma u meœunarodnim odnosima je upravo u tome ãto u svom sistemu nije u staçu da izdvoji ono ãto jeste proces od znaåaja za meœunarodne odnose od svih ostalih pojava. Ta arbitrernost se moæe svesti na minimum ako se sistem ograniåi na neki od znaåajnih oblika meœunarodnih odnosa: politiåko-strategijske odnose. Te teãkoñe su funkcionalizam dovele do arbitrernosti u odreœivaçu onoga ãto spada u “sredinu”. Na taj naåin se pred teorijom meœunarodnih odnosa stavÿaju nepremostive teãkoñe. opãta teorija sistema se smatra jednim od dva do sada najznaåajnija prodora u saznaçe. U funkcionalizmu dolazi do ogromnih teãkoña upravo onda kada treba odrediti “sredinu”. Ova arbitrernost je utoliko veña. Na ovaj naåin se metodski mogu uspeãno zahvatiti neki pravci meœunarodnih odnosa. zato ãto on zanemaruje istorijske i druãtvene osobenosti ovih procesa i ne prodire u suãtinu meœuna-rodnih odnosa. Meœutim.tih zemaÿa da oåuvaju kapitalistiåki sistem. ÿudskih i druãtvenih faktora. ta “sredina” mora da sadræi skup svih prirodnih. to je uoåavaçe nastajaça sistema meœunarodnih odnosa unutar kojih nastaju svojevrsne pravilnosti. ãto je osnovna pretenzija funkcionalizma. çihov uticaj na politiku subjekata. Ovaj interes je nesumçivo nadnacionalan. Teæça funkcionalista da zahvate meœunarodne odnose u jedan globalni sistem je druga krajnost u odnosu na æeÿu biheviorista da ispitaju pojedinaåna ponaãaça i pojave meœunarodnog æivota. “duænosti”. i same sisteme. meœunarodni odnosi su celina svih pojava koje ih åine i ne mogu se razumeti izdvajaçem jedne ili druge strane. Funkcionalizam zbog toga nije “video” elemente. Naime. daju “ton” sredini o kojoj je reå. jer çegova sadræina åini da se razliåiti nacionalni interesi potru pred zajedniåkim interesom. Ova autonomnost meœunarodnih sistema je sve prisutnija u meœunarodnim odnosima. te je prinuœen na arbitrernost. koji svi zajedno i svaki posebno. kao i uzajamno delovaçe aktera i sistema. Ono ãto se moæe smatrati doprinosom ove teorije razvoju teorije meœunarodnih odnosa. odnose snaga i ravnoteæu i çene tipove. ciÿeve i najzad. koji omoguñuju uspeãnije i taånije çihovo prouåavaçe. kao specifiånu vrstu druãtvenih odnosa. po kojima se odnosi u ovakvim sistemima odvijaju. u aktere. tako da se “zaguãuje” åiçenicama. a funkcionalisti su zasluæni ãto su u çihovo prouåavaçe uneli niz specifiånih metodoloãkih postupaka. 4. ali se na ovaj naåin ne moæe doñi do opãte teorije meœunarodnih odnosa. Opãta teorija sistema U razvoju nauke. a biheviorizam celinu. Oni su uspeãno ukazali na znaåaj ovih sistema za meœunarodne odnose. nove tipove odnosa koji nastaju s novim socijalnim i ekonomskim tipovima aktera. Ajnãtajnovom teorijom re-lativiteta i opãtom teorijom 49 .

a ne prosti zbir sastavnih elemenata. U marksistiåkoj literaturi postoje i drugaåija miãÿeça. koji je razradio ovu teoriju. Rakitov. zbog åega ga mnogi smatraju çenim osnivaåem. Opãta teorija sistema nuæno pretpostavÿa interdisciplinarno prouåavaçe jer okruæeçe. te tako predstavÿa novi kvalitet. New York. 118 J. Parsons. Na taj naåin sistem predstavÿa sloæenu celinu skup pojedinaånih elemenata koji se nalaze u interakciji. Frankel. åiçenica je da ova teorija sve viãe osvaja i intelektualno privlaåi nauåne radnike. S obzirom na osnovni stav. sistemska teorija poåiçe re-lativno brzo da se primeçuje nakon objavÿivaça Vinerovog dela. tako da joãuvek ne moæemo smatrati da su Opãtu teoriju sistema marksisti potpuno prihvatili. D. The Structure of Social Action. jer sve velike teorije sadræe sistematizovana znaça teoriju i metodologiju. 1949. Tako je sistem 113 N. Rapport. New York. Anatol Rapport. istina je verovatno negde na sredini. Easton. çoj se moæe pripisati onaj znaåaj koji smo veñistakli. Contemporary International Theory. 3. The Political System. Nesumçivo je da ova teorija ima najveñi znaåaj zbog çenog metoda. 115 A. Wiener.118 Ãta se podrazumeva pod sistemom i kakva je moguñnost çegove primene u meœunarodnim odnosima? Postoje brojne definicije sistema. str. 50 . 1973. 1953. 1948. jer omoguñuje integraciju nauke. I.115 S druge strane. 113 koja je napisana krajem dvadesetih godina a objavÿena tek 1948.114Mada postoje i suprotna miãÿeça. 1966. XI. Cybernetics or Control and Communication in the Animal and the Machine. New York. Ona predstavÿa veliki napredak. ali se one ipak sve svode na to da sistem åini ukupnost elemenata ili istovrsnih grupa elemenata. Vol. po kome su sve pojave povezane u jedan sisem unutar kojeg se ispoÿava meœuzavisnost meœu çima i uslovÿenost od okruæeça. jer je do tada dræana kao vojna tajna SAD. i u tom smislu. Press. ostvaruje funkciju i predaje informacije ili ih preraœuje. Lefevre. Moskva. 117 T. a tek kasnije u druãtvenim. Beograd. Razumÿivo je da Opãta teorija sistema biva prvo prihvañena i primeçena u prirodnim i tehniåkim naukama. Svaki sistem ima svoju strukturu. 1973. 114 A. 1969.117Primena ove teorije u meœunarodnim odnosima se poklapa sa çenom primenom u politiåkim naukama.sistema Norberta Vinera (Norbert Wiener).116 U politiåkim naukama na Zapadu. Mathematical Aspects of General Systems Analysis u General Systems “Yearbook of the Society to General System Research”. 116 A. tako da i na Istoku i na Zapadu sve åeãñe nailazimo na veñu ili maçu primenu metodologije teorije sistema. Antisistem. Anatomija nauånogo znanija. Zaslugu za ulazak ove metodologije u ove nauke najviãe imaju Talkot Parsons (Talcot Parsons) i Dejvid Iston (David Easton). odnosno sredina u kojoj se razvija neki sistem jeste jedinstveno u svojoj sloæenosti. Oxford Univ. New York. koja je upravo do sada bila dezintegrisana zbog razliåitih metodoloãkih moguñnosti. smatra da Opãta teorija sistema pre “predstavÿa pristup i metodologiju nego teoriju u smislu koji se ovom terminu pripisuje u nauci”.

O. grupa elemenata koja åini sastavni deo nekog drugog sistema. ali i da predaje nove impulse koji utiåu na odnose samih elemenata. b) u odnosu sistema i podsistema postoji primat ekonomskog sistema nad drugim sistemima zbog broja i kvaliteta veza koje ovaj sistem ima sa çima. Elementi koji åine sistem moraju biti relativno nezavisni. Theorising Across System: Linkage Politics Revisited (1971). meœunarodni politiåki si-stem. univerzalnog i regionalnog sistema kolektivne bezbednosti. meœu sistemima i u sloæenom sistemu. onda nema ni veza izmeœu datih sistema. Isto tako. Sredina meœunarodnog sistema je pak sveukupnost druãtvenih i prirodnih elemenata. nemoguñe je zanemariti povratni uticaj sekundarnog sistema i elemenata na primarne. tako da izmeœu çih nastaje hijerarhijski odnos: npr. W. recimo. Meœuzavisnost je neophodna u ustrojstvu jednog sloæenog sistema. primat ima sistem koji je na viãem nivou. Svaki sistem je deo nekog viãeg sistema. meœunarodni pravni sistem i sistem 119 M. veñ. System and Process in International Politics. N. koji odreœuju meœuzavisnost elemenata meœunarodnog sistema i tako åine osnovu na kojoj on postoji. Burton. meœunarodni pravni sistem i neki H sistem koji bi se hijerarhijski mogao postaviti u istu ravan sa ova tri sistema. Systems. Utvrœivaçe primata se vrãi na osnovu broja i znaåaja veza koje jedan sistem ima sa drugim sistemima odnosno elementima. jer bez çega nema celine odnosno sistema. 1957. Systematic Approach to International Politics. sistem odnosa dræava jednog regiona nalazi u okruæeçu globalnog sistema ravnoteæe snaga. Ako bismo strukturu meœunarodnog sistema shvatili kao odnos i veze koje postoje izmeœu globalnog meœunarodnog sistema i podsi-stema: meœunarodni ekonomski sistem. dinamiåki i hijerarhij-ski povezan. meœunarodni ekonomski sistem. inaåe ne moæe opstati kao sistem. meœunarodni politiåki sistem. Sistem mora biti otvoren prema sredini (okruæeçu). Meœunarodni sistem je takoœe hijerarhijski ustrojen i to u dva smera: a) u odnosu razliåitih elemenata sistema postoji primat ekonomske meœuzavisnosti. jer sistem ne moæe funkcionisati ako je on prosta masa sastavnih delova. meœunarodnog ekonomskog sistema itd. eventualno. i u odnosu na çega on je çegov podsistem i nalazi se u meœuzavisnosti u odnosu na çega. 1968. States.sposoban da prima impulse koji dolaze od sastavnih elemenata. J. Zbog çegove heterogenosti. on ne podleæe uvek samokontroli. Ako nema meœuzavisnosti. veze sa okruæeçem sve viãe se granaju. Sve sisteme moæemo posmatrati u odnosu jedan na drugi. funkcionisaçe jednog sistema nije moguñe objasniti van çegovog okruæeça. J. Primena opãte teorije sistema u prouåavaçu meœunarodnih odnosa naãla je mesto u brojnim radovima119 u kojima se meœunarodni sistem posmatra kao veliki sloæeni sistem. jer je sastavÿen od elemenata (dræava) koji su veoma nezavisni. Rosenau. Isto tako. a s rastom meœuzavisnosti. U tom sluåaju on ne bi bio sistem. sistem se nalazi na niæem ili viãem nivou. 51 . Young. Znaåi. U odnosu na meœuza-visnost. u kom smislu se oni nalaze na razliåitim nivoima. Diplomacy and Rules (1968). Kaplan. Tako se. tako da je sve maçe moguñe funkcionisaçe jednog sistema nezavisno od sredine u kojoj opstoji.

Razumÿivo. a. tako da bez primene elektronskih raåunara nije moguñe zami-sliti uspeãno savladavaçe zadataka. do koje moæe dovesti nekritiåka primena sistemske teorije. Sve ove parametre bismo mogli podeliti na objektivne i subjektivne. stupaç razvijenosti aktera. tehnoloãka nezavisnost i niz drugih. pa. geostrateãki poloæaj. “Osnovna teza koja proizlazi iz dela 120 Frankel. prouåavani istorijskim metodama. ova teorija trpi ozbiÿne kritike koje se na Zapadu uglavnom svode na primedbu da se pomoñu çe moæe sagledati globalni sistem.. Ovi funkcionalni oblici podsistema (ravnoteæa i kolektivna bezbe-dnost) bi u povratnoj akciji delovali na podsistem u prvom nivou a ovi na sam globalni sistem. svetsko træiãte. 5. Primena sistemske teorije u istraæivaçu meœunarodnih odnosa ima svoj metodoloãki smisao. 52 . U meœunarodnom sistemu mogu se zapaziti nizovi parametara koji utiåu na veze izmeœu sistema i podsistema. uglavnom. staçe druãtvene svesti (nacionalne.H koji se nalazi na kraju ovog otvorenog lanca i omoguñuje da se ispred çega pojave joãneki podsistemi.. tada bismo u daÿoj razradi priãli istraæivaçu funkcionalnih podsistema koji nastaju usled interakcija izmeœu si-stema i podsistema u prvom nivou. Subjek-tivni bi bili: sistem odluåivaça kod aktera. Merle. jer omoguñava nauåno istraæivaçe savremenih meœunarodnih odnosa. Meœutim. ostaju ozbiÿne opasnosti od ãematizovaça stvarnosti. str. usled interakcija sa drugim podsistemima unutar globalnog meœunarodnog sistema. Recimo. 41 i M. nav. nacionalni karakter. primena si-stemske teorije u meœunarodnim odnosima je veoma teæak i sloæen posao. Marksistiåki pristup meœunarodnim odnosima Ono ãto u zamahu nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa privlaåi paæçu jeste veliki interes ove nauke za marksistiåki pristup prouåavaçu meœunarodnih odnosa. str. Objektivni bi bili: geopolitiåki. koji su. Zbog toga se åesto pribegava analizi nekog od podsistema ili preduzima analiza niza sistema koji se tada uklapaju u jednu celinu.120 Opãta teorija sistema ukÿuåena kao metodoloãki okvir moæe da pruæi mnogo viãe nego ãto je do sada ostvareno çenom primenom u sklopu funkcionalistiåke filozofije. Kaplan. Prvo pitaçe koje traæi odgovor jeste: kako i zaãto nastaju meœunarodni odnosi? U marksistiåkoj literaturi se åesto moæe sresti miãÿeçe da meœunarodni odnosi nastaju s pojavom klasnih druãtava. ni sami meœunarodni odnosi. verske). prema tome. S obzirom na to da je meœunarodni sistem u veñoj meri heterogen zbog visokog stepena nezavisnosti çegovih elemenata. kako je to uradio M. 123124. delo. psiholoãke osobine liånosti znaåajnih u sistemu odluåivaça itd. podsistem 2 (meœunarodni politiåki sistem). mogao bi da izazove nastajaçe no-vih podsistema: ravnoteæe snage i kolektivne bezbednosti. Sociologie.. ali da nije moguñe istraæiti niz znaåajnih åiçenica bez kojih se ne moæe razumeti spoÿna politika dræava.

Neki autori smatraju da se. Åetvrto. Sociologie et E9tude des rations internationales. 1/1974 (UNESCO).. Miloãeviñ. da kao takvi predstavÿaju nastavak klasne borbe u meœunarodnim razmerama. smatrajuñi da klasno izrabÿivaçe unutar druãtva vodi izrabÿivaçu nacija. delo. spoÿna politika ne rukovodi istim principima. u sluåaju vrlo razvijene industrijalizacije. i da nestaju s nestankom klasa. na çihovim granicama. bilo one koji predstavÿaju vezu s druãtveno-ekonomskom strukturom. Smatra se i da su Marks i Engels meœunarodne odnose teorijski reãavali “ako ne iskÿuåivo. Ostaje da se vidi u kojoj meri grupni interesi nastavÿaju da odreœuju spoÿnu politiku. “Revue internationale des sciences sociales”. kako bi se saznale opãte zakonitosti koje bi vaæile za sve pojave iste vrste. Pravni fakultet u Beogradu. Marksistiåke teze moraju biti preispitane i to u sledeñem: prvo treba definisati u kom obimu druãtveno-ekonomska struktura zemÿe odreœuje çenu spoÿnu politiku. Engelsa i Leçina jeste. Ovaj tip meœuzavisnosti posebno je jasan u periodu kolonijalne eksploatacije. Wiatr. 122 S. Drugo. u stvari. borbe za spoÿna træiãta itd.123 Da bismo ukazali na kontinuitet ovog shvataça sve do istorije novoga veka. Tu poåiçe trampa i odatle prodire prema unutraãçosti zajednice koju onda podriva”. I ovaj autor ukazuje na to da je ovakav pristup meœunarodnim odnosima siromaãan i nepotpun: “Mnoga podruåja socijalnih odnosa danas u meœunarodnim odnosima ne mogu se objasniti iskÿuåivo fenomenima klasne borbe. da unutraãça politika odreœuje spoÿnu politiku. naroåito u veoma industrija-lizovanim zemÿama. str. nije niãta znaåajnije dogodilo u istoriji ÿudskih odnosa”. naroåito o nacionalnom karakteru. 53 . navedimo 121 J. Treñe. 34. kao i ukazati na ostale faktore koji mogu ograniåiti ili izmeniti çen uticaj.. bilo one koji predstavÿaju samostalne snage u meœunarodnim odnosima. treba prouåiti mikrofaktore koji deluju na definisaçe i izvrãavaçe spoÿne politike i çihov odnos prema makrofaktorima. Marksovo i Engelsovo shvataçe meœunarodnih odnosa i çegov znaåaj za savremene meœunarodne odnose. kao ãto je druãtveno-ekonomska struktura.Marksa. a naroåito druãtveno-ekonomski sistem. treba voditi raåuna o trajnim åiçenicama æivota nacije.121 I u naãoj literaturi moæe se sresti shvataçe da su meœunarodni odnosi uslovÿeni klasnom borbom.” Tradicional-ni uticaj druãtvenoekonomskog sistema na spoÿnu politiku ispoÿava se kao projekcija druãtvenih interesa (posebno klasnih interesa) u meœunarodnoj oblasti. str. Prihvatiti takav pristup znaåilo bi preñutno prihvatiti da se od perioda evropske industrijalizacije XIX veka naovamo. nego tamo gde one prestaju. Znaåaj spoÿnih odnosa zajednica u prvobitnoj zajednici naveo je Marksa da zakÿuåi “proces razmene robE2 se ne pojavÿuje najpre u krilu prvobitnih zajednica. na onim retkim taåkama gde one dolaze u kontakt s drugim zajednicama.122 Ovakvo shvataçe se obrazlaæe stavovima o Pariskoj komuni i onima koji su izneti u Komunistiåkom manifestu (“S padom suprotnosti klasa u okviru nacija pada i neprijateÿski stav meœu narodima”). 1861.122 Marksova i Engelsova antropoloãka razmatraça ukazuju na çihovu teæçu da pojave objasne u çihovom nastajaçu. treba ispitati ideo-loãke i psiholoãke uslove. 123 Nav. ono prioritetom klasne borbe”. doktorska disertacija. 1971.

“Kultura”. U socioloãkoj literaturi mogu se sresti stanoviãta da se na ovaj naåin kod sociologa marksista preuveliåava uloga druãtvenih klasa a zanemaruje uticaj druãtvene osnove. nacionalistiåkoj ideologiji. politiåke.. i Marks i Engels i Leçin ukÿuåuju i samog pojedinca u one åinioce koji mogu delovati na meœunarodne odnose. Klasici su viãe puta govorili o ovim osobinama kao o åiniocu o kome se mora voditi raåuna. takoœe. da osvoje nova træiãta i ostvare nove profite”. Beograd. 1949. “Kultura”.stav po kome: “Francuska osim opãtih kriza prolazi kroz svoje sopstvene nacionalne trgovaåke krize. Marks. Zahtev Vjatra da je neophodno voditi raåuna o nacionalnom karakteru. versko shvataçe. str. Drugim åiniocima. Vjatr smatra da je marksistiåka teorija zanemarila niz mikrofaktora na raåun makrofaktora koji mogu delovati na meœunarodne odnose. Izabrana dela.125 U delima klasika se zaista ne moæe nañi tvrdça koja odvaja jednu politiku od druge. pravne. U vezi s tim. koje stoji i daÿe na stanoviãtu da se u meœunarodnim odnosima u proãlosti u osnovi nalazi “sukob eksploatatorskih klasa koje vladaju u raznim druãtvima i koje teæe da utvrde i proãire svoju vladavinu. kao i delova druãtvene nadgradçe. str.”127 U Engelsovim vojnim radovima i drugim delima. vojnu silu. 1956. 321. koje smatra da za razumevaçe i objaãçeçe meœunarodnih odnosa treba modifikovati marksistiåku teoriju. Ove “dve politike” se mogu posmatrati odvojeno da bi se boÿe razumele i prouåile. veñcitirano. mnogo viãe odreœene i uslovÿene opãtim staçem svetskog træiãta nego lokalnim francuskim åiniocima”. odnosi se na vezu meœunarodnih odnosa s klasnom borbom unutar dræava. Zagreb. Marks.. koje su. ili o ulozi liånosti u pismu Ãtarkenburgu.124Za ovo shvataçe je takoœe karakteristiåan i stav o britanskoj vladavini u Indiji. Anti-DFChring. ali na tok istorijskih borbi vrãe svoj uticaj i u mnogim sluåajevima odreœuju çihov oblik i razni momenti nadgradçe i çeni rezultati. I. postoje uglavnom dva shvataça: jedno. Treña oblast u kojoj se mora produbiti marksistiåka teorija jeste delovaçe mikrofaktora na meœunarodne odnose. str. prema kome je “jedan jedini ruãilaåki rat mogao da opustoãi jednu zemÿu za vekove i da je liãi celokupne çene civilizacije”. suãtinski znaåaj za nauånu analizu meœunarodnih odnosa. 172. Osamnaesti brimer Luja Bonaparte. pridaje se. 38. Prilog kritici politiåke ekonomije. Beograd. b. 125 K. Spoÿna i unutraãça politika su dva lica jedne pojave i one se meœusobno prepliñu i utiåu jedna na drugu. 488. Ovako se “zamagÿuje i uticaj drugih vaænih elemenata nadgradçe. Marks. meœutim. 126 K. 127 297. Britanska vladavina u Indiji. odnose izmeœu pojedinaca i dr.126 U pismu Blohu Engels kaæe: “Ekonomsko staçe je osnovica. str.. F. Meœutim. strategiju. Izabrana dela. str. a pogotovu odrazi ovih stvarnih borbi u mozgu uåesnika.. a åesto i zahteve za preispitivaçem marksizma. i drugo. kao ãto su 124 K. t. a naroåito potpunih druãtvenih zajednica. filozofske teorije. “Naprijed”. kao nacionalnim interesima. 54 . moæe se doñi do dosta teorijskih stavova koji se odnose na naoruæaçe. Engels. nacionalnim pokretima. nije niãta novo za marksistiåku teoriju. Drugo pitaçe koje kod marksista izaziva kontraverze.

kako samih uåesnika. veñi nacionalnim i. Osnovi sociologije. delo. 129 304306. svojine. One se mogu zapaziti u åitavoj istoriji meœunarodnih odnosa. danas se ne moæe objasniti iskÿuåivo klasnim borbama. uopãte. Pismo J. Izabrana dela. Engels. Unutar çih postoje razliåiti oblici odnosa: krajçi vidovi su meœunarodna saradça i rat..129Teãko je. Ona marksistima nameñe obavezu da mu priœu krajçe paæÿivo i uz prouåavaçe ne samo onoga ãto su klasici marksizma rekli povodom nekog konkretnog dogaœaja. trebalo bi da vodi do jedinstvene svetske dræave i nacije nego je rezultat delovaça drugih åinilaca. Prvo pitaçe koje se nameñe jeste: da li su klasici marksizma smatrali da meœunarodni odnosi uopãte nastaju sa nastankom i nestankom druãtvenih klasa. oni su jedinstveni u stavu da ti odnosi postoje i pre nastanka klasnih druãtava. Istovremeno. Marks se sluæio antropoloãkim istraæivaåkim materijalom a Engels u radovima znaåajnim za politiåku teoriju i filozofiju. potrebno je ispitati pojavu pojedinih procesa. 122.. a naroåito za teoriju meœunarodnih odnosa. Ova miãÿeça u savremenoj marksistiåkoj teoriji130 ukazuju na znaåaj ovog pitaça za marksistiåku teoriju uopãte. procesa proizvodçe i potpunih druãtvenih zajednica”. kao ãto je nastanak druãtvenih pojava porodice. Beograd. sloæena delovaça. oni nisu negirali povezanost klasne borbe i meœuna-rodnih 128 F. kulturnim åiniocima. u kojima odnosi predstavÿaju izukrãtana. nav. str. I najjaåa druãtvena organizacija. 1965. str. Podela åoveåanstva na nacije i dræave nije iskÿuåivo rezultat klasne borbe jer kada bi klasna borba sama dejstvovala. Kad je reå o nastanku meœunarodnih odnosa. Izmeœu ove dve krajnosti razvija se åitav niz razliåitih procesa. Antropoloãki pristup omoguñuje da se doœe do neophodne graœe znaåajne za utvrœivaçe geneze nastajaça druãtvenih odnosa uopãte.nacije. R. kao krajçim vidovima ovih odnosa. Marks i Engels nisu tvrdili da odnosi izmeœu globalnih druãtava nastaju sa nastankom klasa unutar çih. dræave itd. U svojim fundamentalnim delima. Lukiñ. Savez udruæeça pravnika Jugoslavije.posledçi dogaœaji navode na misao da nema direktnog automatskog odnosa izmeœu druãtveno-ekonomskog sistema i spoÿnopolitiåke orijentacije: moæemo videti da od ãezdesetih godina dræave s istim druãtveno-ekonomskim sistemom vode çihovu spoÿnu politiku u pravcima koji su sve viãe razliåiti”. veñi çihovih fundamentalnih radova o druãtvu i åoveku. politike. 130 J. str. koji kaæe: “. meœutim. jesu li oni samo nastavak klasne borbe koja se vodi unutar zemaÿa na meœunarodnom prostoru? Meœunarodni odnosi nastaju na odreœenom stupçu druãtvenog razvoja koji treba utvrditi. Blohu. 55 . prihvatiti stav da se ove razlike mogu videti tek od ãezdesetih godina. dræava. 475. Bilo da je reå o ratu ili saradçi. Wiatr. i to istorijski i antropoloãki. tako i objektivnih i subjektivnih åinilaca sredine u kojoj se ovi odnosi razvijaju.128 Sliåno ovom stanoviãtu je i miãÿeçe Vjatra. Prouåavaçe raznih vidova prvobitne zajednice bio je i veliki zadatak koji su sebi postavili i Marks i Engels.

jer odnosi izmeœu horizontalnih grupa mogu da imaju isti. rata. Na kraju. geografsko-istorijski nastale provincije ili regioni. Politiåko-teritorijalne grupe regioni i provincije i. Sledeñe pitaçe na koje treba dati odgovor jeste: da li se moæe smatrati da su meœunarodni odnosi postojali i u prvobitnoj zajednici u besklasnom druãtvu. rod. to su krvno-srodniåke. tek kada bude opet odluåivala svojom sudbinom kao samostalna nacija. ona nije beznaåajna za prouåavaçe druãtva. svetskim træiãtem. odnosa klasnih globalnih druãtava. Zato se najåeãñe postavÿa pitaçe: da li se odnosi besklasnih druãtava u proãlosti uopãte mogu smatrati meœunarodnim odnosima i da li ñe oni u buduñem besklasnom druãtvu nestati? Horizontalnoj stratifikaciji druãtva marksistiåka sociologija nije posvetila toliko paæçe kao vertikalnoj. odnosi nacija u nekim druãtvenim situacijama. zavojevaça i uniãtavaça ÿudi i dobara. “Naprijed”. smatrajuñi da klasno izrabÿivaçe unutar druãtva vodi izrabÿivaçu i u meœunarodnim odnosima. tako i radi çegovog sticaça”. sa slobodom trgovine. U meri u kojoj se ukida eksploatacija jedne individue od strane druge. Paris. Zatim. Åak i mnoge teorije koje se ne oslaçaju na psiholoãke osnove smatraju da je svaka rasprava o nestanku rata iz druãtvenog æivota åista utopija. str. recimo. 288 i daÿe. Dosadaãçe izlagaçe ukazuju na potrebu da se raspravi da li ñe i kada nestati meœunarodnih odnosa. kako radi zadræavaça vlasniãtva. str. odnosno etniåke grupe porodica (horda). jer je posledica agresivne prirode åoveka. on kaæe: “Tek kada Poÿska ponovo izvojuje svoju nezavisnost.132 v. La manifeste diffE9rentialiste. ona ñe moñi da pomaæe socijalnom preobraæaju Evrope. Zagreb. Takvi su.131 Horizontalne druãtvene grupe moæemo klasifikovati na sledeñi naåin: prvo. Lefevre.” Izabrana dela. str. 1963. pleme. Danas su u mnogim teorijskim sistemima meœunarodnih odnosa i sociologije raãirena shvataça da je rat veåita pojava. nestati iz druãtvenog æivota. kada nestanu uslovi koji su je stvorili. Paris. tek tada ñe za çu opet poåeti proces unutraãçeg razvitka. Marks i Engels su ovo svoje shvataçe najjasnije izrazili u Komunistiåkom manifestu: “Nacionalna odvajaça i suprotnosti naroda sve viãe iãåezavaju veñs razvitkom buræoazije. najzad. 1416. kada Engels govori o Poÿskoj. Marks i Engels su smatrali da ñe do socijalistiåke revolucije doñi u celom svetu a ne samo u jednoj ili jednom broju zemaÿa. Le grand tournant du socialisme... 132 Na primer. 1970. 190. to su teritorijalne grupe globalne teritorijalne zajednice nacija i dræava. Garody. ukida se eksploatacija jedne nacije od strane druge”. to su naseÿa. Meœutim. Ovi stavovi iz Komunistiåkog manifesta se upravo odnose na meœunarodnu zajednicu zemaÿa u kojima je veñost131 H. i R. Marks nije iskÿuåivao tu moguñnost: “Rat je zato jedna od najprvobitnijih delatnosti svake od ovih samoniklih zajednica. 1970. narod.odnosa izmeœu dræava. kritikuje se i marksizam koji rat posmatra kao istorijsku pojavu koja je u jednom trenutku druãtvenog razvoja nastala i koja ñe u jednom drugom trenutku. a u nekim situacijama i veñi znaåaj za æivot druãtva od samih klasnih odnosa. 56 . U ovom smislu. jednoobraznoãñu industrijske proizvodçe i æivotnih odnosa koji çoj odgovaraju.

ãto objektivnijeg saznaça..varen komunizam liãen protivureånosti. onda se mora voditi raåuna o åiçenici da su i metodi joãnerazvijeni. Nauåno istraæivaçe bilo koje oblasti druãtvenog æivota pretpostavÿa povezanost teorije i empirijskog istraæivaça. Napori koji se åine da se odredi metod teorije meœunarodnih odnosa ne znaåe to da ñe on biti potpuno samostalan i razliåit u odnosu na metode drugih druãtvenih nauka. 1976. skrivenije suãtinske osobenosti socijalnih pojava i situacija..133 “Metod se obiåno shvata kao naåin na koji se u nauci dolazi do saznaça predmeta koji ona prouåava. 183. polaznu nit. 134 M. Lukiñ. 120.. koji se principi moraju poãtovati da bi prouåavaçe u ovoj oblasti postiglo svoje ciÿeve. Pojam Sloæenost pojma meœunarodnog æivota zahteva da se meto-doloãki vrlo paæÿivo pristupi çihovom prouåavaçu. Marks. eksploatatorskoj i ekspanzionistiåkoj politici u meœunarodnim odnosima. “Naprijed”. postupka nauånog istraæivaça i sredstava pomoñu kojih se dolazi do saznaça pojava koje jedna nauka prouåava. i pruæa kÿuå za objaãçeçe ustanovÿenih pravilnosti. åije razreãavaçe se moæe traæiti u hegemonistiåkoj. 60. str. Peåujliñ. str.. Kada se ima u vidu da je teorija meœunarodnih odnosa mlada nauåna disciplina. te napori istraæivaåa u ovoj oblasti moraju biti usmeravani i prema stalnom istraæivaçu i proveravaçu postupaka koji su veñustanovÿeni. 57 .”134 On se sastoji iz tri elementa: prethodnog znaça o predmetu koji se istraæuje. IV METOD NAUKE O MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA 1.135 133 K. str. NIU Sluæbeni list SFRJ Beograd. c) tehniåke metode”. Osnovi kritike politiåke ekonomije (Grundrisse. b) metodoloãki postupak. Metod u najãirem smislu obuhvata tri osnovne komponente: a) opãti pristup. zakonitih veza i odnosa”.). 135 R. naåin istraæivaça stvarnosti radi sticaça ãto istinitijeg. po: Temeÿi slobode. Osnovi sociologije. kao i pronalaæeçu novih. traæeçe) oznaåava naåin miãÿeça. “Plodonosnost istraæivaça koje je rukovoœeno teorijom leæi u tome ãto teorija pruæa osnovu. nav. Postoji opãti nauåni metod koji svaka nauka prilagoœava prouåavaçu svog predmeta. Po jednoj drugoj definiciji: “Metod (od gråke reåi “methodos” put. Zbog toga bi bilo potrebno da se utvrdi na koji naåin se prilazi prouåavaçu meœunarodnih odnosa. Zagreb. Metodologija druãtvenih nauka. ãto dovodi u meœusobnu vezu åiçenice u kojima otkriva dubÿe.

jednoobraznosti.138 Da bi se doãlo do dijalektiåki druãtvene celine ne moæe se ostati na prouåavaçu empirije jednog ili drugog åinioca koji deluje na meœunarodne odnose. uz principe istorijskog materijalizma. “Arhiv za pravne i druãtvene nauke”. ili oblika odnosa. Stojanoviñ. koje otkrivaju çenu prirodu.. koje se imaju iznalaziti i utvrœivati i da pri tome reåene zakonitosti i principi svakako imaju udela i primene. Dimitrijeviñ. M. ili da ista åiçenica baca viãe ili maçe svetla. i ne postoji mehaniåka. “Na kraju krajeva.. Operacionalna. åiniocima. istraæivaåki postupak sadræi i odreœivaçe predmeta istraæivaça. Ninåiñ. Markoviñsmatra da “pored opãtih zakonitosti druãtveno-ekonomskog razvitka u meœunarodnim odnosima se ispoÿavaju i druge. tj. M. istorijska evidencija. solidna prethodna “oprema” za daÿa nauåna prouåavaça. neophodno je izgraditi poseban teorij-ski okvir koji mora biti ãiri od empirijske graœe i ne sme biti sveden na obim koji je neposredno proveren.. str. nav. 138 V. gvozdena ’stopostotna’ neposredna empirijska proverÿivost.Prethodna izlagaça veñukazuju na znaåajan fond znaça proizaãlih iz dela o problemima meœunarodnog æivota. 255. 137 Nav. Posledça verifikacija je sama istorija. konstante. 11. delo. zakonitostima. 58 . da shvati çihovo znaåeçe.”. druãtvenih i politiåkih kretaça odreœene istorijske epohe”. str. Bilo da je reå o celini. Œ. Markoviñ. sam æivot”.... radna definicija 136 Œ.139 U opãtem nauånom metodu. jednog teorijskog koncepta. “Empirijski istraæivati to znaåi tragati za reprezentativnim celinama koje moæemo neposredno (iskustveno) posmatrati i koje u sebi sadræe jake karakteristiåne druãtvene celine. 139 M. 246. bilo je veñreåi. Ovde ñe biti posebno reåi o operacionalnom odreœivaçu predmeta kome je ciÿ utvrœivaçe postupka nauånog istraæivaça.. delo. niti je moguñe zadovoÿiti se izborom vidova problema.137 Pored ovih opãtih zahteva koji se postavÿaju u odnosu na metod nauke o meœunarodnim odnosima. da bude temeÿna marksistiåka analiza opãteg istorijskog okvira u kome ti odnosi postoje. Zato je moguñe da jedan niz åiçenica iskazuje viãe a drugi maçe. kao skupu pojava o suãtini meœunarodnih odnosa. osnovnih ekonomskih. O teorijskom odreœivaçu predmeta. R. Ninåiñsmatra da “polazna taåka meœunarodnih odnosa treba. 44. Metodologija prouåavaça meœunarodnih odnosa. svakako. specifiåne. Peåujliñ. zavisno od toga. ako ne zakonitosti a ono pravilnosti. meru i naåin na koji deluju jedni na druge i na meœunarodni razvitak u celini itd”. Utvrœivaçe metodskog postupka je upravo zbog toga neophodno da bi se doãlo do saznaça jedne pojave. neophodno je utvrditi skup osnovnih åiçenica koje izviru iz suãtine problema i koje ukazuju na razvojne procese datih druãtvenih odnosa. 34/1960. str.. Ovo odreœivaçe moæe biti teorijsko i operacionalno. To je. Uvod u prouåavaçe meœunarodnih odnosa.136Iz ovog stava proizlazi zakÿuåak o potrebi da se pored osnovnih åinilaca koji deluju na meœunarodne odnose otkriju i “çihov meœusobni odnos i promene u specifiånoj teæini. str.

Ovaj odnos se mora prouåavati znatno kompleksnije.predmeta se sastoji u odreœivaçu pokazateÿa ili indikatora koji se mogu ispitivati i proveravati i koji predstavÿaju spoÿne izraze opãteg koncepta. kako bi se izbeglo çegovo svoœeçe na odnos i deobu sile u meœunarodnim odnosima. odnos druãtveno-ekonomskih sistema. jer se preko ekonomskih zakona prvo izraæavaju nejednakosti u ovim odnosima. Istorijsko prouåavaçe moæe da omoguñi utvrœivaçe nekih pravilnosti putem ispitivaça niza pojava iste vrste u toku istorije meœunarodnih odnosa. kao i moguñnost za razvoj procesa saradçe ili procesa sukoba u çima. Ãira graœa o meœunarodnim odnosima. U tom smislu. b. œ. v. Istraæivaçe prirode interesa uåesnika meœunarodnih odnosa s ciÿem saznaça puteva çihovih zadovoÿeça. U meœunarodnim odnosima dolazi do dodira razliåitih 59 . æ. dozvoÿavaju izdvajaçe jednog broja indikatora. putem primene sile. Nejednakost na raznim poÿima ostavÿa ozbiÿne posledice na ponaãaçe dræava. politiåke. unutar istog druãtveno-ekonomskog sistema mogu da se razvijaju razliåiti interesi. neophodno je istraæivati stepen nejednakosti koja se odraæava u razliåitim vidovima æivota meœunarodne zajednice. ideoloãke) je svakako znaåajan indikator kretaça u meœunarodnim odnosima. Zato je potrebno prouåavati u meœunarodnim odnosima sve ono ãto je u neposrednom ili posrednom dodiru s drugim odnosima kao i çihov meœusobni uticaj. g. vojne sile. kao i teorijski stavovi do kojih se doãlo u nauci o meœunarodnim odnosima. Da li se ti interesi mogu ostvariti putem procesa saradçe ili putem negiraça interesa drugih uåesnika. te ih je neophodno ustanoviti. Prouåavaçe zakonitosti meœunarodnih ekonomskih odnosa mora zauzeti znaåajno mesto u prouåavaçu meœunarodnih odnosa. odnosa i politiåke konstelacije unutar koje oni mogu biti ostvareni. Istorijsko prouåavaçe meœunarodnih odnosa i pojava u çima je neophodno zbog toga ãto se iz ovih pojava ne moæe uopãte prouåavati primenom drugih metoda. Priroda interesa se najåeãñe vezuje za druãtveno-ekonomski sistem svakog pojedinog uåesnika u datom odnosu. kao i opãti stavovi klasika marksizma. e. Odnos snaga je mnogo sloæeniji i on obuhvata odnos interesa. Zbog toga je istraæivaçe interesa dræava sloæen posao koji zahteva svestrano prouåavaçe razliåitih åinilaca. Odnos snaga u meœunarodnim odnosima. Nivo svesti (nacionalne. åije istraæivaçe moæe doprineti saznaçu meœunarodnih odnosa. S obzirom na to da su meœunarodni odnosi politiåki odnosi. jer se sve dræave ne razvijaju na isti naåin i nemaju sve iste moguñnosti za razvoj. d. pritiska ili osvajaça. Meœutim. korisno je proveravati ustanovÿene pravilnosti u meœunarodnim odnosima s opãtim druãtvenim zakonitostima do kojih su doãle druge nauke. ekonomske i druge moñi. a. Meœunarodni odnosi se ne mogu prouåavati na zadovoÿavajuñi naåin ako se ne dovedu u vezu s celokupnim druãtvenim odnosima. Istorijsko prouåavaçe mora biti dopuçavano i proveravano istraæivaçem savremene prakse meœunarodnih odnosa. ideologija.

Prikupÿaçe åiçenica nije jednostavan posao. S druge strane. U pozitivistiåki orijentisanoj nauci na Zapadu. Od ovog odnosa snaga moæe da bude u zavisnosti i krajçi ishod odnosa i preovlaœivaça jednih procesa na ãtetu drugih. neophodno je prikupiti åiçenice. veoma su se razvile razliåite tehnike istraæivaça. Ove kritiåke primedbe na raåun tehniåkih metoda za prikupÿaçe åiçenica ne znaåe da tehniku treba odbaciti.druãtava. kako je to u opãtoj nauånoj metodologiji predviœeno. åime se suæava put ka saznaçu celine. teorije. postaje to joãviãe kada se zna da u ovakvom istraæivaçu znaåajnu ulogu ima prethodno teorijsko i filozofsko opredeÿeçe pri izboru predmeta istraæivaça. 60 . Ovom prilikom biñe izloæeni neki tehniåki postupci u prikupÿaçu åiçenica. Izdvajaçe ovih pokazateÿa ne znaåi da je tako zatvoren krug prouåavaça meœunarodnih odnosa. Da bi se preãlo na nauåno objaãçeçe pojava koje se prouåavaju. Nakon odreœivaça predmeta istraæivaça. koji mogu imati znaåaja u istraæivaçu meœunarodnih odnosa. Veñje reåeno da savremeni istraæivaå meœunarodnih odnosa mora da se posebno pozabavi razvijaçem metoda prouåavaça ovih odnosa. opãtih stavova. na pojave koje imaju relativno mali znaåaj (åesto i beznaåajan). Ovako ograniåena stvarnost. nauåno prouåavaçe se stoga ograniåava samo na çih. uz upotrebu elektronskih raåunara. moraju se prouåavati sredstva koja se primeçuju u ovim odnosima. procesi integracije u razliåitim oblastima druãtvenog æivota ekonomskom. politiåkom. z. Ovim putem se samo ukazuje na niz neophodnih prouåavaça koja bi u svakom konkretnom sluåaju bila dopuçavana novim indikatorima vezanim za svaku posebnu situaciju. çegovog uklapaça u opãti teorijski okvir i operacionalnog definisaça. s obzirom na to da se ovi tehniåki metodi uglavnom mogu primeniti na mikropojave. veñsamo da je treba uklopiti u nauåni koncept celine istorijsko-materija-listiåke teorije primeçene u prouåavaçu meœunarodnih odnosa. Ovaj razvoj tehnike istraæivaça doveo je do svojevrsnog ãematizovaça nauånog rada. To se takoœe odnosi i na razvijaçe tehnike istraæivaça. doñi do empirijske graœe koja bi omoguñila proveru hipoteza i tako doprinela nauånom objaãçeçu. do koje se dolazi ovakvim prouåavaçem. U tehnici istraæivaça sadræana je i suãtina teorije koja sluæi kao osnova analize. kvalitet i uåestalost veza i saobrañaja izmeœu çih. kulturnom. Polazne pretpostavke se postavÿaju na osnovu prethodnih znaça. S obzirom na to da su odnosi izmeœu politiåkih jedinica dræava. ãto moæe imati poseban znaåaj. s obzirom na moguñnost sukobÿavaça progresivnih i nazadnih druãtvenih organizacija. od posmatraça pa do kibernetike. prelazi se na postavÿaçe polaznih pretpostavki (hipoteza). obim.

koje su. ekonomske ãpekulacije meœunarodnih razmera. Zbog toga se one ne mogu svesti na numeriåke indekse i eksperimentalne operacije. po pravilu. posebno i zbog toga ãto je ono zamena za eksperiment koji je neprimenÿiv u ovim sluåajevima (ne moæe se eksperimentalno proizvesti jedan rat da bi se nauåno prouåavao). uprkos razlikama. materijalnih i duhovnih okolnosti. Meœutim. neophodno je prethodno utvrditi neki analitiåki okvir.2. kao ãto su rat. Istorija se pre svega bavi pojedinaånim objaãçeçima. Tehniåki postupci A. kao ãto je sluåaj sa veñinom prirodnih pojava. po pra-vilu. pa i antropologiji i paleontologiji.140Posebno je ovo taåno za pojave meœunarodnog æivota. Istorijsko prouåavaçe Savremene tendencije u prouåavaçu meœunarodnih odnosa koje su se razvile u okvirima bihevioristiåkih i funkcionalistiåkih teorija. koja ne mogu imati vrednosti za nauåno prouåavaçe kome je ciÿ utvrœivaçe opãtih stavova i zakonitosti i koje bi tako moglo da objasni sve pojave iste vrste. s obzirom na to da je okrenuto proãlim dogaœajima. velike meœunarodne integracije itd. blokada. ãto sve zajedno moæe da doprinese proveri hipoteze do kojih se doãlo u prethodnoj fazi prouåavaça. druãtvene pojave nastaju u jednom kontekstu razliåitih druãtvenih. bez obzira na vreme i prostor. S druge strane. Niz drugih pojava u meœunarodnim odnosima zahteva ovakvo istorijsko prouåavaçe. nekih zajedniåkih elemenata. odnosi snaga. pravilnosti koje su se javÿale u razliåitim tipovima druãtva. Sve ove pojave gotovo je nemoguñe prouåavati pre nego ãto “postanu” istorija. drugi tipovi sile. Ako se ima u vidu da istoriju ne interesuje samo opis jedne pojave veñi uzroci koji su do çe doveli. u velikoj meri iskÿuåuju istorijsko prouåavaçe pojava koje ulaze u predmet istraæivaça meœunarodnih odnosa. “Sve druãtvene pojave imaju svoju istorijsku stranu i ãto su znaåajnije to je ova. onda bi nauka o meœunarodnim odnosima morala imati veliki interes za istoriju. Neop-hodno je saznati razlike u razvoju ove pojave. Kako saznati i objasniti rat kao druãtvenu pojavu bez istorijskog prouåavaça? Åiçenica da ova pojava postoji od ranih dana druãtvenog æivota zahteva upravo çeno prouåavaçe u celokupnoj istoriji. Meœutim. i kod istorijskog prouåavaça meœunarodnih odnosa s ciÿem çihovog nauånog objaãçeça. takve da se uopãte ne mogu ispitivati drugim empirijskim metodima. meœunarodni odnosi su redovno u srediãtu interesovaça istorijskog prouåavaça. Zbog toga se çihovi savremeni oblici ne mogu dovoÿno nauåno objasniti ako se ne poznaje çihov razvoj”. Istraæivaçe niza ovih pojava u istoriji omoguñuje otkrivaçe nekih pravilnosti. To je naroåito sluåaj sa najznaåajnijim pojavama meœunarodnih odnosa. 61 . ne moæe imati nikakvog znaåaja za razumevaçe i objaãçeçe savremenih zbivaça. Polazi se od toga da istorijski materijal nema nikakve vrednosti za prouåavaçe savremenih pojava meœunarodnog æivota. sis140 Isto. Smatra se da istorijsko prouåavaçe. dubÿa. da bi se uoåile zajedniåke crte.

Analiza sadræaja Jedan od naåina prouåavaça koji uspeãno dopuçava istorijsko prouåavaçe meœunarodnih odnosa jeste analiza sadræaja (Content analysis). tako da je tu reå o neprekidnom uzajamnom proæimaçu. Buduñi da je istorija zainteresovana za saznaçe proãlih pojava u celini. dokumenti o razgovorima dræavnika. moralu. åiji je naroåit znaåaj u analizi dokumenata o savremenim zbivaçima. odnosa snaga. jednim delom. pregovorima koje vlade zemaÿa ili drugi subjekti saopãtavaju javnosti. Ovaj metod se naroåito razvio u toku Drugog svetskog rata. Najåeãñe. politiåke. do koje se dolazi u zavrãnoj fazi istorijskog prouåavaça. U tom smislu. s obzirom na çihovu polivalentnu sadræinu: kulturne.tematizovati znaça. zbog sloæenosti meœunarodnih odnosa. Ovo je neophodno zbog toga ãto bez teorije nije moguñe odabrati ono ãto je znaåajno u istorijskom materijalu za objaãçeçe date pojave. Oni su to radili tako 62 . ekonomiji. naime. vojne i druge implikacije. veñsamo jedan deo onoga ãto je bilo predmet razgovora ili pregovora. kritiåko odabiraçe i proveravaçe izvora i istorijska sinteza. ona je prinuœena da sintetizuje razliåita znaåeça tih pojava. Meœutim. staçu na frontovima itd. uloge i znaåaja pojedinih dræava u meœunarodnoj politici. prouåava savremena zbivaça primenom razliåitih metoda. i teorija mora da odgovara istorijskom iskustvu. metodoloãki princip je i u ovom sluåaju isti: teorijske postavke do kojih se doãlo razvojem nauke o meœunarodnim odnosima. Istoriåar mora da objasni delovaçe svih åinilaca koji su doveli do neke pojave u meœunarodnim odnosima. najznaåajniji su rezultati istorijske sinteze. Za neposrednu primenu u prouåavaçu meœunarodnih odnosa. ekonomske. sintetiåki karakter. s ciÿem da se iz saopãteça datih preko sredstava javnih komunikacija izvuku elementi koji bi doprineli stvaraçu stvarne slike o neprijateÿu. koja se nikako ne mogu automatski primeniti na savremene pojave. ti dokumenti (koji su objavÿeni javnosti) ne sadræe pravo staçe stvari. pri åemu analiza sadræaja moæe biti korisna u analizi celine. buduñi da je teorija meœunarodnih odnosa i analitiåka nauka. kao ãto su diplomatske note i druge izjave. S druge strane. tako da se nedostaci istorijskih znaça. konstituisati teoriju. istorijska prouåavaça se dopuçuju rezultatima posmatraça savremenih pojava. koji takoœe proizlazi iz polivalentnosti pojava meœunarodnog æivota. ono se do-puçuje prouåavaçem çenog savremenog oblika. dopuçuju novim znaçima steåenim iz neposrednog prouåavaça savremenosti. smatrañe se osnovom za koriãñeçe istorijske graœe u prouåavaçu meœunarodnih odnosa. B. Istorijski pristup podrazumeva tri osnovne faze: pronala-æeçe izvora. ãto je od velikog znaåaja za samu nauku o meœunarodnim odnosima. s obzirom na çen. çegovoj snazi. Posebna paæça analitiåara u SAD za vreme Drugog svetskog rata pridavana je porukama nemaåke propagande i çenim efektima. S obzirom na to da nije moguñe automatski primeniti istorijsko znaçe o jednoj pojavi.

Meœunarodna propaganda je znaåajno sredstvo u meœunarodnoj politici. Analiza sadræaja je “posebna forma kvantitativne semantike. ãto primenom klasiånih istorijskih metoda nije bilo moguñe. Ovo je znaåajno zbog moguñnosti kvantifikacije istorijskih podataka koji bi. kao i vreme kada ga Nemci misle upotrebiti. moæe da obuhvati razliåite elemente: procenu uloge. jer se posle rata pokazalo da je dao taåne rezultate. Beograd. 142 V. Socioloãki metod. vojske. nav. meœusobnim odnosima itd. Ovako dobijen rezultat moæe da ima teorijski znaåaj.141 Ovom analizom se æeli prodreti u stvarni sadræaj date poruke. moguñe je govoriti o primeni ove analize i u preispitivaçu istorijskih dokumenata a ne samo savremenih. istañi da ona nije sama dovoÿna za kompleksnu analizu poruka datih preko sredstava masovnih komunikacija. te zato mora biti predmet posebnog prouåavaça u okviru nauke meœunarodnih odnosa. 141 V. uz primenu elektronskih raåunara.ãto su poredili poruke nemaåke propagande sa porukama profaãistiåkih listova u SAD. 18. Zatim. Markoviñ. Analiza sadræaja u prouåavaçu meœunarodnih odnosa ima naroåiti znaåaj za izuåavaçe: meœunarodne propagande. znaåaja i namera snaga koje stoje iza datog izvora informacija. metod ana-lize sadræaja se pokazao korisnim. delo. informacije iz sredstava masovnih komunikacija. 438. kulture i dr. Primena analize sadræaja moæe se pokazati veoma korisnom u raãålaçavaçu diplomatskih dokumenata. Zato je neophodno dopu-çavaçe rezultatima do kojih se doãlo primenom znaça iz izvorne graœe druge vrste i drugih izvora. diplomatskih i drugih dokumenata. Tako su dobijeni podaci o pripremama novog oruæja. Potrebno je. mogli dati nove podatke. Analiza sadræaja informacija o razliåitim pitaçima od interesa za prouåavaçe meœunarodnih odnosa.) u politiåkom planiraçu datih druãtvenih snaga. str. Dimitrijeviñ. kao i oni koji su rezultat dnevne politike. izjava dræavnika. meœutim. a viãe na izraæene misli”. R. Takoœe su dobijeni podaci o znaåajnim neslagaçima ova dva saveznika sila osovine. politike. 63 . klasifikaciju informacija u sklopu celine znaça o datoj pojavi. mesto i znaåaj pojedinih oblasti druãtvenog æivota (privrede. U ovom smislu. Miliã. 1965. ukoliko se uklapa u celinu saåiçenu na osnovu kompleksne analize date situacije. str. Stojanoviñ. dobijeni su podaci o odnosima izmeœu Nemaåke i Italije.142 Analizom propagande mogu se ustanoviti trajni politiåki i ideoloãki ciÿevi. do kojih se dolazi putem sredstava masovnih komunikacija. “Nolit”. koja se maçe odnosi na stil odreœenog teksta. s obzirom na moguñnost ispitivaça mase ovih podataka. Primeçen za vreme Drugog svetskog rata. politiåkih programa znaåajnih politiåkih organizacija i partija itd. Na osnovu nesinhronizovane propagande zakÿuåeno je da one nisu organizaciono povezane. Prouåavaçem meœunarodne propagande mogu se dobiti znaåajni podaci o namerama dræava. Iz ovog poreœeça su mogli da izvuku zakÿuåke o stepenu uticaja ove propagande ili stepenu veza izmeœu ovih listova sa centrima u Nemaåkoj. Na osnovu toga moæe se predvideti ponaãaçe date dræave. ili sadræanih u dokumentima. M.

Kenedi (J. opisanom u literaturi. delo. Na ovaj naåin se doãlo do zakÿuåka ãta stvarno stoji iza poruke: da li je reå samo o pretçi iza koje ne stoji 143 V. 7 Aktivnost 25. Na jednom primeru. bitnih sadræaja neke poruke koja se analizira. Kennedy) dao izjavu kojom je objavio blokadu Kube “Stanfordov opãti istraæivaå” za nekoliko minuta izraåunao je sledeñe: Pozitivan Negativan Snaga stava 45. Kada je predsednik SAD. tj. naroåito onih ãto imaju kÿuånu ulogu u ispitivanom obliku simboliåkog opãteça. tako da se kvantifikovana graœa ubacuje u elektronski raåunar iz kojeg se dobija odgovor o pribliæno stvarnom znaåeçu poruke. leksiåkog sadræaja. ekonomskom prouåavaçu. ili sukoba. Izrada predmetnog registra podrazumeva utvrœivaçe glavnih. programiran da meri pozitivna i negativna zapaæaça o tri glavna åinioca: snaga (jaka ili slaba). Jedna poruka najåeãñe sadræi jednu osnovnu poruku. Tada je elektronski raåunar na Stanfordskom univerzitetu (“Stanfordov opãti istraæivaå”). “Kvantitativna semantika je statistiåka analiza reånika i stila. sile moñi. koja ide do krajçih elemenata reånika. da ñe se aktivnost takoœe odvijati u veñem obimu i da je vrednost poruke u veñoj meri pozitiv-na nego negativna. vrednost (pozitivan ili negativan utisak poruke). Izvrãena je mehaniåka analiza sadræaja putem raåunara svih dokumenata SAD i SSSR u vezi s raketama koje je SSSR instalirao na Kubi 1962. najznaåajnija za ocenu karaktera date poruke. zatim. U tako saåiçen klasifikacioni sistem ukÿuåuje se materijal za analizu sadræaja. najåeãñe kontekstualne veze izmeœu pojedinih reåi. çihovom celovitom istorijskom. socioloãkom.”144 Za meœunarodne odnose je od posebnog interesa pojavÿivaçe reåi koje oznaåavaju elemente saradçe.Naåin na koji se analizira sadræaj moæe biti: kvantitativna semantika i predmetni registar. aktivnost (aktivan ili pasivan).. 8 Na ovaj naåin se doãlo do analize poruke iz koje se vidi da iza çe stoji snaga (potency) (visok indeks 45. odbir i kvantifikacija poruka preciznija. solidarnosti. Danas se sve åeãñe u ove svrhe upotrebÿavaju elektronski raåunari. 1). str. koji mora da prethodi analizi. 144 Nav. do pojedinih reåi po çihovim morfoloãkim vrstama i grupama znaåeça.. simbola. politikoloãkom. str. izraœuje se poseban klasifikacioni sistem. Miliñ. prema tome. godine. koji omoguñuju upotrebu velikog broja pojmova. 490.143 Semantiåka analiza se sastoji u utvrœivaçu znaåeça reåi koje su upotrebÿene u tekstu koji se analizira. 64 . delo. nameru koja preovlaœuje a koja je. 7 7. X. to ñe se najboÿe videti. 7 Vrednost 18. 1 3. Pribliænost ñe biti veña ukoliko je priprema klasifikacione ãeme bila boÿa. 7 16. nav. 4“. razumevaça. staça i kretaça u meœunarodnim odnosima. Dugim radom na analizi elemenata åinilaca.

a.145 Ovaj rezultat analize sadræaja veñna prvi pogled izaziva sumçu zbog svoje ãturosti. uzorka. sredçe vrednosti. U prouåavaçu meœunarodnih odnosa svi statistiåki metodi mogu imati znaåaja. Forward. 20. Na taj naåin. Pitaçe je da li dobar poznavalac meœunarodnih odnosa nije u staçu da doœe do sigurnijeg odgovora na osnovu poznavaça istorije.sila? Da li se u tom smislu preduzimaju velike aktivnosti i koja je vrednost date poruke. ekonomske snage. izolovana od celine sadræaja koji se prouåava i izvan prikupÿene graœe do koje se doãlo u prouåavaçu date poruke. Oni pomaæu proveri hipoteza i ãto egzaktnijem saznaçu pojava u onim oblastima u kojima je ovaj metod primenÿiv. mogli bi se izdvojiti metod ana-lize åinilaca i metod korelacije. sredçe vrednosti i uzorka ne bi mogle nañi neke osobenosti u primeni kod prouåavaça meœunarodnih odnosa. bez nekog prilagoœavaça potrebama prouåavaça meœunarodnih odnosa. delo. Macmillan. korelacija i kovarijacija imaju najãiru primenu u druãtvenim naukama. The Field of Nations. diplomatskog iskustva i poznavaça niza åinilaca od znaåaja za donoãeçe odluke o ponaãaçu u datoj situaciji. 146 N. str. Od statistiåkih metoda koji mogu biti posebno interesantni za prouåavaçe meœunarodnih odnosa. Ona bi uvek morala biti dopuçavana analizama do kojih se doãlo drugim metodima prikupÿaça åiçenica. Statistiåki metodi “Statistiåki metod je prema svojoj najuspeãnijoj definiciji kvantitativni metod istraæivaça masovnih pojava. sluæi se statistiåkim podacima. Analiza demografskih kretaça.”146 Statistiåki metodi imaju danas veliku primenu u druãtvenim naukama. Analiza sadræaja ne bi smela da bude samo osnov ãirih teorij-skih zakÿuåaka. V. 1971. ãto znaåi da on ispituje oblike pojava u masi sluåajeva. London. 490491.. kao i neposrednim podacima o datoj poruci. ako je moguñe da se do çih doœe. dohotka. s obzirom na to da se najveñi broj zakonitosti i pravilnosti kod druãtvenih pojava uglavnom izraæava statistiåki. 65 . Da bi analiza sadræaja odgovorila svojoj svrsi. kao pravilnosti koje se uoåavaju u najveñem broju sluåajeva kod date pojave. “Analiza åinilaca je statistiåka manipulacija meœuzavisnih promenÿivih da bi se odgovorilo na pitaçe: koji åinioci odgovaraju najviãe posmatranom sluåaju. tj. U tom pogledu se za metode verovatnoñe. statistiåki metodi verovatnoñe (zakon velikih brojeva). ona ne sme da bude izdvojena od stvarnosti.”147 145 Nav. str. te oblike meri i odreœuje a çihove odnose podvrgava matematiåkoj obradi s ciÿem da izrade pokazateÿe koji sluæe kao kriterijum i da se utvrdi kvantitativni znaåaj osobenosti u masi. proizvodçe znaåajnih proizvoda za vojnu moñitd.

politiåka i vojnostrategijska povezanost (ili potreba povezivaça). Metodologija. mogu da izazivaju promene u odnosima izmeœu dræava u ãirokoj skali odnosa od saradçe do sukoba. str. registrovano je 236 osobina za 82 dræave za åije se odnose æele izvuñi bitni åinioci koji te odnose odreœuju. takoœe. Uz pomoñJelskog raåunarskog centra za analizu åinilaca doãlo se do 13 izdvojenih åinilaca od prvorazrednog znaåaja za ove odnose. ideale. jer bi se mnoge hipoteze. Drugo. integracijama. odabiraçe promenÿivih rezultat subjektivnog opredeÿeça. pri åemu teorija i filozofsko opredeÿeçe ne mogu biti zanemareni. prvo. hrabrost i spremnost stanovniãtva da se bori. Postoje mnoge promenÿive koje se ne mogu meriti. dva mogu da se smatraju bitnim åiniocima: ekonomski razvoj i vojna moñ. kulturna saradça. znaåajan doprinos pribliæavaçu saznaça kauzalnih odnosa iz147 Q. moguñnost ispitivaça velikog broja promenÿivih (varijabila) zahvaÿujuñi primeni elektronskih raåunara. ali se ne moæe brojåano izraziti spremnost stanovniãtva na ærtve u borbi za ideje.). Statistiåki metodi. moguñe je izvrãiti matematiåku operaciju u kojoj bi oblik i stepen meœuzavisnosti (X) bio funkcija razvoja procesa saradçe ili sukoba (Y) u formuli X = F (Y). 20. Na taj naåin mnoge znaåajne promenÿive ostaju van domaãaja statistiåkog metoda. Metod korelacije. Forward. Moæe se iskazati ekonomska snaga jedne dræave. ali se ovim putem moæe ustanoviti korelacija meœu promenÿivim koje se uzimaju kao predmet analize. b. Od ovih trinaest. statistiåki metodi mogu ozbiÿno doprineti prouåavaçu meœunarodnih odnosa. Ãkara. Ovako se ne moæe ustanoviti kauzalni odnos izmeœu ovih pojava. Izborom promenÿivih koje utiåu na stepen i oblik meœuzavisnosti moæe se otkriti çena povezanost sa datim oblikom meœunarodnih odnosa ili primenom sredstava u çima. ideoloãke veze ili razlike i niz drugih (videti daÿe u tekstu). 148 N. str. pa se u potpunosti osloniti na ovaj metod.U opisanom sluåaju. ãto je u celini gledano. a posebno i zbog toga. stavove. nav. 217.148 Ono ãto pada u oåi pri analizi åinilaca statistiåkim metodom jeste. Mnogi elementi koji odreœuju stepen i oblik meœuzavisnosti. Otkrivaçe korelacije je. ovim putem mogle joãjednom proveriti. U tom sluåaju. po: M. ali se moæe utvrditi moguña veza. transferu tehnologije itd. On se moæe uspeãno primeniti u istraæivaçu odnosa stepena i oblika meœuzavisnosti i odreœenog oblika meœunarodnih odnosa. odnosno meœusobni uticaj koji moæe odvesti do funkcionalne veze. delo. kao ãto su podela rada (izraæena u razmeni. proizvodnoj kooperaciji. Peåujliñ. Posebno interesantan statistiåki metod u prouåavaçu meœunarodnih odnosa bi mogao biti metod korelacije. i ovde se pokazuje da ne treba iñi u krajnost. nav. 66 . Razumÿivo je da bi bilo vrlo teãko ustanoviti egzaktnim ili matematiåkim putem funkcionalnu zavisnost u ovom odnosu. do kojih bi se doãlo na osnovu znaça steåenih na drugi naåin. ãto moæe da doprinese pribliæavaçu egzaktnosti pri utvrœivaçu bitnih åinilaca. Na ovaj naåin.

koje je dobro dokumentovano istorijskom graœom. u kojima se ponovo preæivÿavaju i “glume” stvarni dogaœaji. Od moguñih veza do funkcionalnih i. Englewood Cliffs. Tako se do kraja mogu sprovoditi alternative koje su stvarnim uåesnicima bile na raspolagaçu. veñispituju buduñi dogaœaji. N. The History of Human Conflict. ali se i to je najvaænije moæe iñi i daÿe. 67 . koji se primeçuju u psihologiji i psihoterapiji. Meãajuñi ponaãaçe i osobine svakog od vaænih aktera dolazi se onda do istih ili razliåitih ishoda. Eksperimentalna igra je maçe “kruta” od simulacije. ili ãtaviãe. pa i nauke o meœunarodnim odnosima. Simulacija i eksperimentalna igra bi trebalo da zamene eksperiment kao metod koji se sastoji u veãtaåkom izazivaçu dogaœaja pribliæno onakvih kakvi su stvarni dogaœaji. igrom se ne rekonstruiãu proãli. pa se ona ãto je moguñe vernije predstavÿa u vidu modela. stavÿa se u ulogu “neprijateÿa” i trudi se da se u skladu s poznavaçem åiçenica i pravilima veãtine ponaãa najracionalnije. jedna meœunarodna kriza). I. G. Kada su u pitaçu meœunarodni odnosi. ratne igre (Kriegspiel). u kome uloge stvarnih subjekata preuzimaju sami istraæivaåi. jedinstvena. ili åak koristeñi prave manevre sa æivom silom. Mc Neil. a. veñda se ponaãaju onako kako im to nalaæe najboÿe shvañen interes onoga koga predstavÿaju. G. Simulacija i eksperimentalna igra Istraæivaåki postupci pod ovim nazivima nastali su iz æeÿe da se umaçe teãkoñe koje proistiåu iz srazmerno malog broja subjekata meœunarodnih odnosa. da postigne pobedu. Rosenau. preko ovih do kauzalnih. pa åak i teæi od çih. 1965. i to najsposobnijih. u: J. Prentice Hall.149 b. F.150Za razliku od simulacije. raåunari. To je ciÿ svake nauke. jedan od oficira.meœu pojava meœunarodnog æivota. Holsti R. ali ih nisu izabrali. C. R. Vidi: O. Simulacija (podraæavaçe) vodi poreklo od drugih eksperimenata. 156 i daÿe. M. pa u model unositi kontrolisane izmene nekih promenÿivih (npr. ponaãaçe jednog subjekta). za osnovu se takoœe uzima deo stvarne istorije (npr. North. dok se kod åiste simulacije on zna unapred. jer çeni uåesnici ne treba nikoga da podraæavaju. B. Ovaj metod se razvio iz tzv. str. International Politics and Foreign Policy. Zbivaça u meœunarodnim odnosima su istorijska. An attempt to simulate the outbreak of World War. 150 Nekoliko simulacija imalo je za predmet ispitivaçe izbijaçe Prvog svetskog rata. The Nature of Human Conflict. najzad. The Free Press. te je na osnovu çih teãko uopãtavati. ãto omoguñava zakÿuåivaçe o uticaju izabranog åinioca. O ishodu onda odluåuju veãtina. Predmet ovakvih igara 149 Isto. str. koja je odavno poznata u vojsci kao naåin da se unapred provere prednosti i nedostaci strategijskih i taktiåkih planova. 622 i daÿe. Hermann. ispituju se moguñnosti koje pruæaju razliåite sopstvene zamisli u uslovima koji su najbliæi onima koji se predviœaju. s prvenstvenim ciÿem da se predvidi çihov ishod. u: E. New York. C. U klasiånoj ratnoj igri. Na taj naåin se stvarni dogaœaji mogu boÿe raãålaniti. snaga ili sreña uåesnika. da bi se ispitali uåinci takvih promena. tj. Zbog toga se ne moæe prikupiti dovoÿno obilan empirijski materijal za statistiåko iskazivaçe i za-kÿuåivaçe. Eksperimentalna igra. Uz upotrebu maketa i karti.

u oblasti teorijskih saznaça dosadaãçe iskustvo s ovim postupcima nije pokazalo niãta drugo do da se razliåite liånosti (izabrane za uåesnike) ponaãaju razliåito u istim situacijama. 1910. 153 B. koje se na osnovu poznatih åiçenica i tendencija ekstrapoliraju u buduñnost. 152 M. uporeœivaçe.152 * ** Pored ovih metoda koji su prilagoœeni istraæivaçu pojava meœunarodnog æivota. uzimaju se u obzir i sve slabe strane ovih metodskih postupaka. “Meœunarodni problemi”. V. Otuda je eksperimentalna igra postala sastavni deo dugoroånog planiraça i u resoru inostranih poslova. Dimitrijeviñ. Assen. N. ista igra se ponavÿa s razliåitim ÿudima u predviœenim ulogama. Uåesnici igre tada preuzimaju uloge glavnih odluåilaca umeãanih dræava i drugih subjekata i datu situaciju na osnovu jednog labavog scenarija daÿe razvijaju. The validity of games for the study of conflict. str. Meœutim. ali je u meœuvremenu oduãevÿeçe çima popustilo. Van Gorcum. H.mogu biti razreãeça nekih postojeñih kriza ili zategnutih situacija. I. Bonoma.151 Ovi postupci su bili poåetkom sedme decenije ovoga veka u velikoj modi meœu istraæivaåima na Zapadu. Tako se moæe primeniti ispitivaçe (intervju) onda kada postoji interes da se saznaju stavovi pripadnika razliåitih druãtvenih grupa o nekim pitaçima meœunarodne politike. International 68 . Prilikom ovog ispitivaça primeçuju se pravila do kojih se doãlo u opãtoj metodologiji druãtvenih nauka. pa se onda moæe ispitivati i uticaj çihovih liånih osobina na ishod. R. Najveñi nedostatak eksperimentalne igre je u tome ãto çeni uåesnici ne mogu da imaju oseñaj o velikom riziku. 3/1968. str. Eksperimentalna igra i simulacija u izuåavaçu meœunarodnih odnosa. “Journal of Conflict Resolution”.153 crisis gaming the CONEX experience. Kao ãto se moglo oåekivati. V. 1978. 151 K. Oppenheim. Tvrdi se da igra moæe tako da predstavi situacije do kojih jedan istraæivaå napreæuñi maãtu ne bi sam doãao. Pri tom. Altrok. Groom A. Fun and games. postoji i niz drugih metoda za åiju primenu nije neophodno neko naroåito prilagoœavaçe predmetu meœunarodnih odnosa. u: Proceedings of the International Peace Research Association Second Conference. Banks A. o odgovornosti koju nose stvarni uåesnici istorijskih zbivaça. Svi ovi metodi mogu se primeniti u prouåavaçu meœunarodnih odnosa onda kada se çihova primena moæe smatrati korisnom. 85 i daÿe. R. Da bi se pribavilo viãe podataka. çihova vrednost za nastavu i za planiraçe politike je nesumçiva jer omoguñavaju boÿe upoznavaçe toka dogaœaja i boÿe predviœaçe posledica sopstvenih akcija. 63 i daÿe. To su ispitivaçe. analiza sluåajeva i dr. Schlenker T. Beograd. J. gde omoguñava da se boÿe predvide i uzmu u obzir odgovori stranih dræava na planirane inicijative i postupke. ili stavovi uåesnika u odluåivaçu u spoÿnoj politici dræava koje se prouåavaju itd. “Uredniãtvo ratnika”. Ratna igra. 1968.

u: W. verovatno zato ãto bi se mogao prevesti reåju “glumac”. acteur. u naãoj literaturi se govori najåeãñe o subjektima. Oåigledno je. pa se ti nosioci radçe jednostavno i odreœuju kao “oni za koje se prikladno moæe reñi da igraju na meœunarodnoj sceni”. Iz razloga koje ñemo navesti smatramo da je trenutno “najboÿi termin” subjekt iako ni on nije bez mana pa ñemo ga zato u sledeñem tekstu koristiti. naroåito onoj na engleskom jeziku. R. Ono se moæe postaviti i ovako: ãta je to subjekt 1 A. Ãtaviãe. akter). T. University of Notre Dame Press. uåesnicima u meœunarodnim odnosima. actor. onaj subjekt koji ulazi u çih.DRUGA GLAVA SUBJEKTI MEŒ UNARODNIH ODNOSA I POJAM I VRSTE Prostor ili poÿe u kojima postoje meœunarodni odnosi mnogi pisci porede s pozornicom ili arenom po kojoj se kreñu nosioci radçe. åesto se ne ide daÿe od te metafore. I u naãoj publicistici moæe se naiñi na ovaj naziv (“Glavni akteri bliskoistoåne krize” i sl. koja. Wolfers. opet. Fox. Umesto toga. veoma åesto osnovna jedinica u meœunarodnim odnosima.1 Otuda i ne zaåuœuje ãto se u inostranoj literaturi. nije bio izazvan samo potrebom da se ukaæe na ãarolikost terminologije. 1959. naime. Theoretical Aspects of International Relations South Bend. The Actors in International Politics.). rus. nagoveãtava predstavÿaçe. naziva akterom (eng. veñje trebalo i da nagovesti suãtinu pitaça o kome se raspravÿa. a ne stvarno delaçe u svoje ime. str. 83. 69 . subjektivnim åiniocima. da ako ostanemo pri teatarskim poreœeçima. Ovaj pregled razliåitih oznaka za pojam o kome je reå. pa åak i o “partnerima” i “ñelijama”. franc. nije reå o predstavÿaåima nego o samim dramatis personae. prividno uåestvovaçe u zbivaçima. ali ga nijedan pisac dosledno ne koristi.

Stoga je pojam subjekta meœunarodnih odnosa potreban. ali je taj pojam. te nije mali broj dela u kojima se ova oznaka uopãte i ne upotrebÿava. stajao pored pojma dræave. sakralna vlast sa znaåajnim svetovnim prerogativima. Ovo je uvereçe bilo razumÿivo u vreme kada se prouåavaçe meœunarodnih odnosa tek poåelo razvijati. da bi se kasnije uvidelo da postoje i drugi subjekti meœunarodnog prava (meœunarodne organizacije. No. posle Prvog svetskog rata sve je jasnije da postoje formacije i pokreti koji deluju van okvira i van potpune kontrole dræava i ne mogu se svesti samo na çih (u prvom redu meœunarodne organizacije). Pre svega. Poãto drugi uåesnici u tim odnosima uopãte i ne dolaze u obzir.meœunarodnih odnosa i ko su sve subjekti meœunarodnih odnosa? Pre no ãto se pokuãa odgo-voriti na ova pitaça treba dati dve napomene. S druge strane. pa priznati subjektivitet i drugim tvorevinama koje takve osobine ispoÿavaju. iako se ne odriåe znaåaj i prvenstvo dræave u tom pogledu. pitaçe subjektiviteta u meœunarodnim odnosima uopãte se i ne postavÿa. uloga dræave u meœunarodnim odnosima od velike je vaænosti za izgradçu toga pojma poãto nema spora da je ona takav subjekt. imajuñi pri tom u vidu da one ne moraju da poseduju sva obeleæja dræava. dok je za subjekte meœunarodnih odnosa odluåujuña sposobnost izvornog i stvarnog delovaça u svetskim razmerama. kao ãto se dugo smatralo da je dræava jedini subjekt meœunarodnog prava. naroåito starije. izdvajaju se oni koji svesno. svetovna ali i teritorijalno maçe uobliåena. uslovÿavaju ih i uåestvuju u çima. U stvari. koja su se tada smatrala svetskim. pojam subjekta je za çih nepotreban. pa i ona koja nisu znaåajna za meœunarodne odnose. naroåito u XIX veku. Subjekt meœunarodnog prava traæi se odgovorom na pitaçe ko moæe biti nosilac meœunarodnih prava i obaveza. u stvari. mada su ova dva pojma povezana jer pravo mora da sledi druãtvenu stvarnost. pojam subjekta. u ãiri krug åinilaca koji utiåe na meœunarodne odnose. Tako je npr. Osim toga. Subjekti meœunarodnih odnosa spadaju. Odanost i obaveze sredçovekovnog Evropÿanina bili su mnogo maçe jasni no kasnije i bili su raspodeÿeni meœu ovim uåesnicima evropskih zbivaça. tako je i u meœunarodnim odnosima izostavÿaçe pojma subjekta bilo posledica uvereça da su dræave jedini subjekti meœunarodnih odnosa. jer oni meœunarodne odnose iskÿuåivo definiãu kao odnose izmeœu dræava. vaÿa imati na umu da subjekti meœunarodnih odnosa nisu isto ãto i subjekti meœunarodnog prava. Kada se govori o subjektima. treba utvrditi one osobine koje je åine takvom. iz velikog broja åinilaca. na koje ñemo ukazati u treñoj glavi. pojedinac). ali se postepeno poåelo uviœati da su i pre i posle toga perioda u meœunarodnim odnosima srazmerno samostalno uåestvovali i akteri koji nisu bili dræave. voÿno i samostalno deluju u meœunarodnim odnosima a ne toliko 70 . i katoliåka crkva. za mnoge pisce. u sredçem veku dræava imala u evropskim meœunarodnim odnosima drukåiju prirodu i ulogu od one koju je dobila posle reformacije i tridesetogodiãçeg rata i Vestfalskih ugovora (1648) pored svetovne i teritorijalno opre-deÿene feudalne dræave s monarhom (vrhovnim sizerenom) na åelu. u tim odnosima uåestvuju i carstva.

Iako se zovu dræave. a ne o ponaãaçu u svakom konkretnom sluåaju. Drugim reåima. Otuda uslovi za postojaçe subjektiviteta u meœunarodnim odnosima nisu ni apsolutni ni nepromenÿivi. o glavnini. da je ocena veoma teãka i uz to veoma obojena sklonostima i raspoloæeçima oceçivaåa. po pravilu. osnovnih åinilaca kao ãto su nacija i klasa u subjekte meœunarodnih odnosa. To su oni åinioci. ona mora da ima srediãte odluåivaça. u prvom redu od neke dræave. Pa i kada se tako bliæe odredi pojam subjekata. pored ostalog i zato ãto se pojavÿuje potreba da se kao subjekti izdvoje one tvorevine koje redovno. usvajaju i sprovode u delo. pala sumça na veliki broj meœunarodnih nevladinih organizacija da su. stalno i u svim uslovima tako deluju i da se çihov broj svede na onaj koji omoguñava teorijsku ana-lizu. neke dræave ne mogu ispuçavati ovaj uslov. Kada se imaju u vidu i subjekti koji nisu dræave. opãtem smeru kretaça. To ñe biti jasnije kada nabrojimo osobine koje prema dosadaãçim iskustvima treba da imaju subjekti meœunarodnih odnosa. Isto kao u prethodnom sluåaju. Kao i u druãtvu uopãte. Organizovanost Grupa ÿudi mora biti organizovana i to tako da je sposobna da donosi odluke koje se pripisuju celoj zajednici i koje çeni pripadnici. veñkonstataciju da oni u meœunarodnim odnosima ne deluju na neposredan naåin kao drugi åak i maçe vaæni åinioci. dakle grupe ili zajednice. Ova nezavisnost nije sloboda od objektivnih okolnosti i odnosa snaga u svetu veñsubjektivna neometenost u odluåivaçu. 2. proklamovanom nezavisnoãñu. ali isto tako. U doba hladnog rata je npr. Prilikom çihovog razmatraça treba imati u vidu da neukÿuåivaçe nekih veoma vaænih. nauka o meœunarodnim odnosima ne moæe poñi od stava da sve dræave. iako formalno imaju pozitivno zakonodavstvo. oruœe 71 . Ovde nije reå o postojaçu pravno obaveznih odluka (normi) niti se pak moæe traæiti apsolutno prihvataçe i izvrãavaçe kolektivne voÿe. ostaju nezavisne sve dok to proklamuju svojim pravnim aktima. niti pak traæiti apsolutnu nezavisnost.oni koji odluåujuñe utiåu na çih. koji se ubrajaju u subjekte. ne moæe odricati subjektivitet onim dræavama koje iz raznih razloga ne uæivaju potpunu slobodu spoÿnopolitiåke akcije. Nezavisnost Subjekt meœunarodnih odnosa mora biti nezavisan od drugih takvih subjekata. reå je o statistiåkim oåekivaçima. i uz to ispoÿavaju sledeñe uslove: 1. uviœa se da nezavisnost tek kod çih ne moæe da bude pretpostavÿena. ne moæemo se zadovoÿiti formalnom. S druge strane. u stvari. prelaz izmeœu çih i åinilaca nije lako pouzdano utvrditi. Za razliku od meœunarodnog javnog prava. koji se sastoje od ÿudi. veñpredstavÿaju odreœenu meru saglasnosti koja o tome postoji u literaturi. on se moæe nañi kod nekih meœunarodnih organizovanih religija i politiåkih pokreta. ne znaåi odricaçe ili umaçivaçe çihovog znaåaja. kojima je svojstvo dræave jednom priznato.

oni koji se iskÿuåivo kreñu u okvirima politiåkog sistema jedne dræave. struånih ili staleãkih razloga. naravno. a uzeñemo za primer baãpolitiåke stranke. doprinose obrazovaçu kolektivne voÿe toga ãireg subjekta. Pri tom.SAD. ima stranaka koje su organizovane u tzv. politiåke internacionale: ove mogu biti subjekti meœunarodnih odnosa. W. neke stranke u nekim dræavama i u nekim politiåkim internacionalama. Crkva ñe osnovati svetovnu organizaciju da bi putem çe za svoj program pridobila i one koji nisu vernici i koji sumçiåavo gledaju na çenu delatnost.. 72 . Meœunarodni karakter Treñe obeleæje subjekata meœunarodnih odnosa svodi se. odnosno SSSR. u meœunarodnim odnosima ne deluju neposredno nego uåestvuju u obrazovaçu odluka u dræavama u kojima postoje. Bitno je. na zahtev da to budu meœunarodni subjekti. koji. da se izmeœu çihove i dræavne voÿe. u toj meri utiåu na odluåivaçe. S obzirom na to da neki “unutraãçi” subjekti stupaju u dodire s inostranstvom. The Web of World Politics. utvrditi da li je strani uticaj samo odlika procesa odluåivaça. jer “meœunarodni” u stvari znaåi “meœudræavni”. Ako pak odluåivaça u stvari nema. da ne odluåuju same nego izvrãavaju voÿu vlada tih velikih sila. Prelaz izmeœu jakog uticaja drugog subjekta i niãteça subjektiviteta veoma je tanan. Otuda tzv. Prentice-Hall. odnosno voÿe 2 R. subnacionalni subjekti. nisu subjekti meœunarodnih odnosa. ali tako da izgleda da se to åini iz humanitarnih. ili tog procesa uopãte nema. organizovanih u dræave. S druge strane. te prema tome subjekt meœunarodnih odnosa moæe biti samo onaj koji stupa u odnose koji prevazilaze i presecaju dræavne granice. ali ne i lako. Dræava ñe npr. pojam dræave neophodan je radi stvaraça pojma subjekta meœunarodnih odnosa jer je reå o odnosima specifiåno obeleæenim teritorijalnom podeÿenoãñu sveta i postojaçem teritorijalno odreœenih druãtava. ali su nacionalne stranke ålanice samo çihovi sastavni delovi. u kome uåestvuju ÿudi i snage koje delu-ju po tuœim nalozima. Englewood Cliffs. Mansbach i dr. a naroåito politiåkim strankama. takvi subjekti. privremena ili trajna osobina procesa odluåivaça. 3. u vidu praznog postupka koji se sprovodi u organu odluåivaça.2Meœutim. u stvari. Jako. ima pisaca koji i çima. Nonstate Actors in the Global System. veñse naredbe za delatnost dobijaju pravo od hegemona. Ovaj se zahtev krije veñu samom nazivu. osnovati i izdræavati meœunarodno udruæeçe koje ñe propagirati çene ciÿeve. odnosno ima ga samo prividno. opet. a ne oni koji uåestvuju u politiåkim odnosima unutar politiåkih sistema koji nisu meœunarodni. priznaju svojstvo subjekta meœunarodnih odnosa. tj. reå je samo o maçe ili viãe uspelom pokuãaju da se stvori prividan subjekt meœunarodnih odnosa. 1976. Ovi se pokuãaji preduzimaju zato ãto je subjektima u izvesnim situacijama stalo da neku meœunarodnu akciju vode tako kao da ne potiåe od çih. Kao ãto se vidi. pa åak i odluåujuñe prisustvo stranih uticaja u odluåivaçu ne moæe se iskÿuåiti ni kod mnogih dræava u åiju se nezavisnost i subjektivitet uopãte ne sumça to je jednostavno.

U tom pogledu su upadÿive dve okolnosti u savremenim meœunarodnim odnosima. pa da ipak u tome nema elemenata meœunarodnog subjektiviteta. po pravilu. Razmotrimo sledeñi primer. politiåke internacionale. Ne treba. Prema dosadaãçim merilima nacija se ne bi mogla smatrati subjektom meœunarodnih odnosa jer nije organizovana. koja je povezana s teæçom da se i sam naziv discipline. u kojima bi ove “nacionalne” politiåke partije mogle biti organizovane kao sastavni delovi. tako da se lako moæe pogreãiti. recimo. i dræave. stranke itd. To ipak ostaju odluke ãirih subjekata a åiçenica da je voÿa jedne stranke dominantna. Uostalom. obrañaçe meœunarodnim organizacijama) moæe da nastupi staçe u kome nova dræava joãne postoji ali se realistiåki ne moæe govoriti o nepostojaçu novog subjekta meœuna-rodnih odnosa. bez uzimaça dræave kao merila nemoguñe je povuñi granicu izmeœu 73 . Ima i sklonosti da se izbegne pozivaçe na dræavu prilikom odreœivaça subjekata meœunarodnih odnosa. U viãenacionalnim dræavama nacija moæe ispoÿiti organizovanost u vidu federalne jedinice. Kada postoji nacionalna dræava. ne moæe praviti skoro nikakva razlika. åvrstu strukturu ni oruœa za neposredno delovaçe. Kongresne partije u Indiji i Institucionalne revolucionarne stranke u Meksiku. “meœunarodni odnosi” zameni nazivom “svetski odnosi” ili “svetska politika”. jer odsustvuje nezavisnost i samostalno ulaæeçe u meœunarodne odnose. O tome.3 Meœutim. tako i apriornim potvrœivaçem çihovog subjektiviteta. nemaju. Poãto je teãko odluåiti se izmeœu nacije. politiåke organizacije druãtvenih grupa koje nisu na vlasti pokazuju sklonost da neposredno stupaju u meœunarodne dodire na drugi naåin od politiåkih organizacija koje su na vlasti i u tom se pogledu mogu koristiti dræavom. kako apriornim negiraçem. pak. S druge strane. Ako. organizovana nacija hoñe da se emancipuje i s tim ciÿem preœe na odluåne akcije (oruæanu borbu. Socijalistiåke stranke u Italiji. pojaåane meœunarodne dodire. ne stvara od te partije subjekt meœunarodnih odnosa veñje to osobina odluåivaça.internacionale. ili izmeœu uloga koje su u Komunistiåkoj internacionali igrale komunistiåke partije SSSR i npr. niko i ne pomiãÿa da sve stranke ubroji u subjekte meœunarodnih odnosa jer je jasno da u tom pogledu postoje ogromne razlike izmeœu.. Velike Britanije. dakle. veñna osnovu ãirokih i neobaveznih dogovora u praksi deluju çihovi sastavni delovi. koja se tako organizuje. meœutim. preñutati da su uslovi u kojima deluju “nacionalni” politiåki pokreti i stranke u razliåitim zemÿama i u okvirima razliåitih meœunarodnih ãirih subjekata nejednaki. To se mora ispitati u svakom pojedinaånom sluåaju. treba stalno voditi raåuna i ne smatrati ni ovakve subjekte iskÿuåenim iz kruga subjekta meœunarodnih odnosa ako ispuçavaju sve druge postavÿene uslove. koje joãnema. S jedne strane. ona je u stvari organizacija koja oliåava naciju. neki se pisci opredeÿuju za subjektivitet onog organizacionog oblika koji u prelaznoj fazi postoji u vidu oslobodilaåkog pokreta. stranke i pokreti koji ih åine. Kod organizacija koje zastupaju naciju teæça ka samostalnom subjektivitetu najjasnije je izraæena onda kada je proces prevazilaæeça “nacionalnosti” u toku.

Mednarodni odnosi. str. pa-tuÿastih dræava. Young. Ako se moñodredi kao sposobnost da se drugi subjekti privole da postupaju po æeÿama onoga koji ispoÿava moñ. Mora se ipak priznati da su nastojaça ove vrste razumÿiva i opravdana i da bi se åak moglo tvrditi da je posebno isticaçe uslova da subjekt neposredno stupa u odnose koji prevazilaze granice jedne dræave nepotrebno ako taj subjekt ispuçava uslov da je nezavisan. ne smatraju takvima jer nemaju nikakve moñi. Davis M. svi subjekti koji nisu potåiçeni nekoj viãoj vlasti ulazili bi u tzv. East. 49. The Analysis of International Politics. koji nisu u potpunosti jednaki s interesima nekog drugog subjekta. U ovom sluåaju reå je o shvataçu prema kome se politiåki odnosi uopãte definiãu kao odnosi moñi. 4 Ibler. The Actors in World Politics. Drugim reåima. 1960. str. onda moæemo da potvrdimo da u praksi postoji teæça da se neke tvorevine. S. ipak. Englewood Cliffs. subjekti tih odnosa moraju biti politiåki relevantni.“svetske” i “unutraãçe” politike. 6. gde je jasno da postoje ogromne razlike izmeœu Meœunarodne federacije sindikata i Meœunarodne konfederacije babica. 179. Uostalom. mnogi traæe da taj subjekt poseduje izvesnu moñ. ãto znaåi da se mogu okvalifikovati kao nosioci politiåkih interesa koji su sposobni za politiåku akciju.5 3 O. Dileme u vezi s politiåkim znaåajem i moñi javÿaju se naroåito u vezi s meœunarodnim nevladinim organizacijama. “Obzorja” 1977. da joãuvek ne moæemo ukidati ovaj uslov. Hoffmann. u: J. One se obiåno priznaju za subjekte meœunarodnog prava ali se ipak ne primaju u neke vaæne meœunarodne organizacije. 4. str. Postojaçe ili nepostojaçe ovoga preduslova kod subjekta meœuna-rodnih odnosa biñe åesto predmet spora. 5 V. 74 . Politiåki znaåaj S obzirom na to da se pod meœunarodnim odnosima u prvom redu podrazumevaju meœunarodni politiåki odnosi. åesto je u nedoumici kada treba da raspravi subjektivitet tzv. koji su obeleæeni upravo time ãto nema priznate vrhovne vlasti. organizacije podzemÿa itd. str. Rosenau V.). Maribor. New York. koje inaåe poseduju ostala svojstva subjekta meœunarodnih odnosa. svetske odnose. Prentice-Hall. i meœunarodno pravo. 125 i daÿe.4Kao ãto je pokazano na drugom mestu. odnosno da ulazi u odnos moñi. ali je teãko odrediti mesto koje na tom kontinuumu zauzimaju Meœunarodna trgovinska komora ili Meœunarodno udruæeçe za vazduãni transport (IATA). The Free Press 1972. jer bi to znaåilo da je subjekt meœunarodnih odnosa i ona grupa koja je iz raznih razloga faktiåki nezavisna ali ne ulazi u meœunarodne odnose (npr. delo. Contemporary Theory in International Relations. Pored zahteva da se kod subjekta meœunarodnih odnosa i ÿudi koji ga åine mogu utvrditi specifiåni interesi. pri-mitivna plemena. nav. koje raspolaæe formalnim i zato jasnijim kriterijumima. Benko. Izgleda nam. moñje pojam koji je teãko odre-diti.

Ono ãto je karakteristiåno za dræavu i ãto je razlikuje od ostalih subjekata meœunarodnih odnosa jeste teritorija. Stoga se prilikom odreœivaça pojma dræave i opisivaça dræava ovom prilikom nastoji na onim obeleæjima koja su svim dræavama zajedniåka i neophodna da bi ulazile u meœunarodne odnose. dræava je daleko najboÿe ispitani subjekt meœunarodnih odnosa i nauka meœunarodnih odnosa u najveñoj meri se bavi upravo odnosima izmeœu dræava. bez posredstva çihovih dræava. Vrste Subjekti meœunarodnih odnosa mogu se podeliti na nacionalne. II NACIONALNI SUBJEKTI MEŒ UNARODNIH ODNOSA 1. meœunarodne i transnacionalne. kao ãto smo videli. Smatra se da su istovremenim postojaçem (sticaçem) ovih triju okolnosti ispuçeni minimalni uslovi za postojaçe dræave. ne uzimaju u pravom znaåeçu. 75 . iznad dræavnih granica. Kod çih najviãe zbuçuje okolnost ãto se i reå “nacija” i reå “narod”. Osim toga. veñkao sinonimi za reå “dræava” ili “zemÿa”! Prema tome. Latinski prefiks trans(iznad. ãto znaåi da ona ne ulazi u osobine i funkcije koje dræava inaåe ima. Nauku meœunarodnih odnosa dræava zanima samo kao subjekt tih odnosa. Dræava Kao ãto smo napomenuli. po miãÿeçu mnogih autora dræava je jedini subjekt meœunarodnih odnosa. åiçenica da ona zauzima odreœeni deo Zemÿe. Transnacionalni subjekti nastaju udruæivaçem ÿudi iz razliåitih zemaÿa. ne mogu odrediti. nacionalni subjekti su oni koji su teritorijalno ograniåeni jednom dræavom. Meœunarodni subjekti nastaju udruæivaçem dræava (odnosno ÿudi putem svojih dræava) i dræave su çihove ålanice. koji su koren upotrebÿenih prideva. Åak i veñina pisaca koja priznaje postojaçe drugih subjekata uverena je da je dræava glavni. a zanemaruju se osobine specifiåne samo za pojedine dræave ili grupe dræava. pa ni ostali subjekti. Tipiåni i tako reñi jedini nacionalni subjekt meœunarodnih odnosa je sama dræava. najvaæniji subjekt meœunarodnih odnosa. bez dræave se meœunarodni odnosi.5. jer su ÿudi koji ih åine na teritoriji jedne dræave ili çeni dræavÿani. ali su prihvañeni i moraju se koristiti u nedostatku boÿih. preko) pokazuje da ovi posledçi subjekti povezuju ÿude preko. Ovi nazivi nisu najpogodniji i ne zvuåe najlepãe na naãem jeziku. I zaista. Ÿudi koji je saåiçavaju nazivaju se çenim stanovnicima (stanovniãtvo) a srediãte odluåivaça kod dræave jeste vlada.

S razvojem industrije jaåa pak uloga teritorije kao izvora sirovina. Dræavna teritorija Dræavna teritorija je deo prostora (kopna. Na osnovu tih funkcija stvorena su i merila za opisivaçe i uporeœivaçe dræavnih teritorija.353 km2) i Brazil (8. Teritorijalno grupisaçe je vajkadaãça osobina ÿudskih druãtava. Isto tako. 561. koje se priznaju samo u izuzetnim situacijama. a naroåito nacionalne dræave. Osvrnimo se na neka od çih. kao ãto je rat. isto tako. a. kao i kvalitet obradive zemÿe u pogledu prinosa koji je mogla dati. To. imaju specifiåna kulturna obeleæja (nacionalna kultura). stupaç razvoja pojedine zemÿe i tehnoloãki razvoj u svetu su od ogromnog uticaja.000 km2). SAD (9.Sama. Kasnije su se pri tom sve viãe morali uzimati u obzir uslovi koji postoje za stoåarstvo. U tom pogledu su otkrivaçe i eksploatacija nafte naåinili pravi preokret u meœunarodnom znaåaju pustiçskih zemaÿa kao ãto su npr. Libija i Kuvajt. odnosno 1. Pored ovih obeleæja. Tu se u prvom redu misli na ekonomsku vrednost zemÿiãta. koje se moæe razvijati i na maçe plodnoj zemÿi i u teæim klimatskim uslovima ili mu pribegavaju zemÿe s malobroj-nom poÿoprivrednom radnom snagom. One su uglavnom privredne celine i predstavÿaju u maçoj ili veñoj meri zatvorene ekonomske sisteme. Saudijska Arabija. Razlike izmeœu postojeñih dræava su u tom pogledu upadÿive. Nekada se pod tim u prvom redu podrazumevao odnos obradive zemÿe prema neobradivoj. San Marino i Monako.000 km2).965 km2). Meœu dræavama s najveñom povrãinom su Kanada (9. vode. nije samo stanovniãtvo. 363. pri åemu je ovaj posledçi zemÿa s veoma malom teritorijom (16.: Maldivska Ostrva (298 km2). ãto pokazuje primer vlada u izbegliãtvu.139 km2). npr. A. Osim toga dræave. b. Kina (9. 511. i u ålanstvu Ujediçenih nacija ima dræava s veoma malom teritorijom. za koje teritorija ispuçava niz vaænih funkcija. Barbados (430 km2). Vaænost teritorije vidi se iz toga ãto dræave s neznatnom povrãinom pod svojom vlaãñu (patuÿaste dræave) imaju sporan status i ne smatraju se uvek subjektima meœunarodnog odnosa i meœunarodnog prava. bez kojih nema dræave. Najåeãñe se pomiçe veliåina teritorije. imaju povrãinu od svega 61 km2. podzemÿa. veñina modernih dræava ima i neke druge zajedniåke karakteristike znaåajne za meœunarodne odnose. pusta teritorija (npr. 976. koje na svetskom træiãtu dobijaju veñu vaænost od poÿoprivrednih proizvoda. Nuæno je i kvalitativno odrediti povrãinu jedne dræave. vazduha) koji naseÿava i koristi zajednica ÿudi (stanovniãtvo) i koji se nalazi pod vlaãñu vlade te dræave. 5 km2! Meœutim. Antarktik) ne moæe biti dræava. I u ovom pogledu. kao ãto su npr. Najmaçe takve dræave. Malta (316 km2). koja se kvantitativno izraæava veliåinom çene povrãine a ne zapreminom ukupnog prostora koji zauzimaju. Veliåina. u koloniji ili teritoriji pod starateÿstvom. Singapur (581 km2) i Bahrein (598 km2). pa neke do skora veoma siromaãne zemÿe pretvaraju u najbogatije. Intenzivna poÿoprivreda i agrotehniåke mere dovode do veñih prinosa na slabijoj zemÿi a potrebe za odreœe76 . dræava ne moæe biti ni sama vlada. Kvalitet. vode i podmorja.

Broj stanovnika kvantitativno je merilo. Indija 77 . Treba pri tom imati u vidu da. uran). U boÿem ñe poloæaju biti dræava s osnovom za dovoÿnu proizvodçu hrane i raznovrsnom sirovinskom bazom. oko åijeg posedovaça se kreñe sloæena diplomatska igra åitavog devetnaestog stoleña. Bosfor i Dardaneli. ãire uzev. v. a. oni se ipak u biti ne meçaju i dræave. Strategijski znaåaj kvaliteta teritorije svodi se delimiåno na jedan vid ekonomskog: naime. npr. kao ãto istorija pokazuje. u kojoj se nalazi najvaænija prometnica zapadne hemisfere. reke. Smatra se da su dræave smeãtene na glavnim komunikacionim (tranzitnim) pravcima. dok postoje. B. Neke takve taåke su u istoriji igrale veliku ulogu. Za meœunarodne odnose su znaåajne kvantitativna i kvalitativna obeleæja stanovniãtva u pojedinim dræavama. koje je jedinstveno za svaku dræavu. SAD izazivaju otcepÿeçe Paname od Kolumbije da bi od nove dræave dobile u posed zonu Panamskog kanala. koji su od strateãkog i privrednog znaåaja. u ovom pogledu postoje velike razlike. Iako oblik i poloæaj teritorije jedne dræave trpe izmene. jezera) igra veliku strategijsku ulogu i vojna doktrina svake zemÿe prilagoœena je çemu. na raåun drugih (ugaÿ). i meœunarodnih odnosa. Egipat i Aden kao vaæna uporiãta i luke na putu za Indiju i Daleki istok. pa prema tome i vrstu uticaja koje ñe dræava trpeti. u povoÿnijem poloæaju da igraju posedniåku trgovinsku ulogu ali da su zato i ugroæene velikim migracijama i ratnim pohodima. Velika Britanija zaposeda Gibraltar. åija se mineralna bogatstva sada mogu iskoriãñavati. ostaju sa srediãtem ili glavninom teritorije u. zato ãto ÿudi åine subjektivni elemenat dræave i nosioci su svih druãtvenih. u meçaçu teritorijalne slike igra ulogu i æeÿa da se postigne boÿi poloæaj. koje se tradicionalno uzima kao jedan od osnovnih pokazateÿa moñi dræave. tj. Stanovniãtvo dræave Stanovniãtvom dræave smatraju se ÿudi koji na çenoj teritoriji trajno prebivaju a ne svi oni koji se u datom trenutku zateknu na çoj. On odreœuje çene susede. Od mesta dræave moæe zavisiti çeno uåeãñe u svetskoj trgovini i çena izloæenost oruæanim napadima. koja omoguñava nesmetano snabdevaçe strategijskim materijalom. no u posledçe vreme sve veñi znaåaj dobija podmorje. Dræava se u prvom redu opisuje mestom koje zauzima. Raspored masa na teritoriji (planinski venci. u krizi i oruæanom sukobu dobija naroåitu vaænost poÿoprivredna i sirovinska samodovoÿnost teritorije. dugo je bilo odluåujuñe bogat-stvo ribom. ravnice. Ãto se tiåe morskih prostranstava. poloæaj dræave ima razliåite posledice. Kao i kod teritorije. pored teæçe da se proãiri teritorija. pa u suãtini. koji su uslovÿeni konfiguracijom Zemÿine povrãine. Maltu. istom podruåju. U meœunarodnim odnosima. tiåe se çenog poloæaja na planeti.nim sirovinama podiæu znaåaj nekih rudnih bogatstava (nafta. Najmnogoÿudnije dræave sveta su Kina (1030. Ono obeleæje teritorije. Geografski poloæaj. da u rukama dræave budu neke taåke i uæa podruåja. 1 miliona). Poloæaj dræavne teritorije uslovÿava i konfiguraciju çenog tla i klimu koja na çoj preovladava.

meœu kojima su i kvalitativne osobine stanovniãtva. ili åak i opada (Nemaåka 0. svojstvene samo stanovniãtvu nekih dræava. Bugarska 0. S druge strane. stepen urbanizacije (karakter naseÿa). pored ostalog. 2%. ali se u toj organizaciji nalaze i zemÿe kao Sejãeli (64. ni sam broj stanovnika ne ka-zuje mnogo o uticaju koji dræava ima u meœunarodnim odnosima. Ukupan porast svetskog stanovniãtva nejednako je rasporeœen. Venecuela 3. Stoga su veoma pogodne za numeriåko izraæavaçe i poreœeçe. Danska 0. Razlika izmeœu ovih dveju stopa predstavÿa stopu prirodnog prirasta stanovniãtva. same ili u odgovarajuñim srazmerama. u nekim zemÿama broj stanovnika stagnira (Ãvajcarska 0%. Dominika (74. pre svega. 5). dræave se mogu svrstati u tri grupe. Ove dræave nisu ålanice Ujediçenih nacija. a ne preseÿeçem. Kao ãto ni veliåina teritorije. Nikaragva 3. Gvineja Bisao 4. doprinosi çihovom daÿem osiromaãeçu. veñprema tome koje se pitaçe ima na umu. SAD (234. 5) i Indonezija (155. 6%.(733. 3%. Ova tendencija nije u svakoj zemÿi ista te se predviœaça o buduñem broju stanovnika moraju zasnivati na stopi nataliteta. 1%). Puki broj stanovnika bio je mnogo vaæniji za ekonomski i vojni potencijal dræava u vreme kada je glavni izvor energije bio u naporu ÿudskih miãiña i kada je oruæje bilo takvo da je samo neznatno uveñavalo fiziåku snagu ratnika. ãto. Posle industrij-ske revolucije znaåaj samog broja stanovnika sve viãe opada i raste uticaj drugih åinilaca. i stopi mortaliteta. Belgija 0. zato ãto se stiåu bez odluåujuñeg uticaja sopstvene voÿe. naroåito onda kada razlike nisu tolike kao ove koje postoje izmeœu nabrojanih grupa dræava. 3%).000). ili grupa dræava. b. 2).000). Maœarska 0.000). U tom pogledu.000). U teoriji meœunarodnih odnosa znatna se paæça posveñuje nacionalnom sastavu stanovniãtva. misli na odnos polova. 3%. Nije teãko pokazati da su ovi podaci zanimÿivi za meœunarodne odnose. jer se ÿudi najviãe mnoæe u ekonomski zaostalim podruåjima. Austrija 0%.000) i Grenada (91. 5%) i çihovo stanovniãtvo ñe se ako stopa ostane konstantna udvostruåiti veñza dvadesetak godina. starost stanovniãtva (proseånu starost i rasporeœenost grupa). pismenost i stepen obrazovaça. Veñi stupaç pismenosti i obrazovaça obeñava veñu produktivnost rada i boÿe iskoriãñavaçe ÿudskih potencijala. kao npr. Tu se. Na drugom kraju skale su patuÿaste dræave. Druga vrsta podataka ukazuje na osobine koje su. Ova je stopa u nekim zemÿama vrlo visoka (Obala Slonovaåe 4. 1%. Kvalitativne osobine stanovniãtva mogu biti takve da nisu specifiåne za jedno stanovniãtvo. Libija 4. veñzajedniåke svim ÿudima u razliåitom stepenu. tj. koja pokazuje broj umrlih u istom periodu. koja predstavÿa broj æivoroœene dece na 100 stanovnika u toku jedne godine. 78 . 3%. Broj stanovnika u svakoj dræavi teæi po pravilu da se uveña. Tek poznavaçe odnosa polova i starosnih grupa omoguñava predviœaça o broju lica u aktivnoj vojnom sluæbi. Pri tom se u prvom redu misli na uroœene osobine ili na osobine koje se u druãtvu izjednaåavaju s uroœenima.000) i Lihtenãtajn (22. 9%. promene u broju stanovnika izazvane prirodnim uzrocima. u skladu s opãtim porastom åoveåanstva. San Marino (20. Andora (21.

Ovakve dræave su u suãtini sliåne nacionalno homogenim dræavama. ali da ipak nije reå o pra-vim nacionalnim dræavama. Argentina. “dræavnu” naciju. Jugoslavija je bila viãenacionalna dræava koja je u nekim periodima pokuãavala zvaniåno da se predstavi kao nacionalno neutralna. U drugu podgrupu spadaju imigracione dræave. sa arapskim zemÿama. da stanovniãtvo bude nacionalno homogeno. U prvoj su mnoge novonastale dræave. 501. ganskoj ili kenijskoj6naciji. recimo. Joãuvek se. 1972. odnosno kao stvaralac nove.U prvu grupu spadaju nacionalno homogene dræave. prividne nacionalne dræave. veñse meãali i “pretapali” pod uticajem zajedniåke kulture. svojstvo koje druge nacije na istoj teritoriji nemaju. åije se stanovniãtvo sastoji od viãe nacija ili çihovih delova. Viãenacionalnost se. ne vodeñi nimalo raåuna o lokalnim uslovima i æeÿama stanovniãtva. sa ukupno preko 40 plemena. Neke nastoje da ih na svaki naåin asimiliraju i odriåu im åak nacionalnu razliåitost. dok im druge omoguñavaju nesmetan nacionalni æivot. delimiåno i zato ãto su mnoge dræave na tom kontinentu nasledile granice koje su kolonijalne sile nekada samovoÿno povukle izmeœu svojih poseda i sfera uticaja. Pa ipak. To moæe biti jasno iz samog naziva dræave ili iz ustavnih dokumenata. dakle. jer ne poznaju razliåite nacionalne grupe na svojoj teritoriji. veliki broj dræava spada u grupu nacionalno nehomogenih dræava. Ona ima dve glavne podgrupe. Primeri takvih dræava mogu se najåeãñe nañi u Africi. Devetnaesti i dvadeseti vek obeleæeni su nastojaçem nacija da formiraju svoje dræave. ne moæe govoriti o nige-rijskoj. New York. jugoslovenske nacije. Danska (Danci) ili Japan (Japanci). viãa nacija ili stvaraçem neåiste.7 6 Afriåko stanovniãtvo Kenije saåiçava pet grupa plemena. da se stvori nova. SAD. ãto se deãava onda kada su delovi jedne nacije organizovani u viãe dræava. UN Demographic Yearbook 1971. str. izjednaåavajuñi pridev “nacionalni” s reåju “dræavni”. Novi Zeland). ili nacionalne dræave u pravom smislu reåi. Mnoge dræave imaju nacionalne maçine ali se u pogledu postupaça s çima veoma razlikuju. åije stanovniãtvo joãnije razvilo nacionalnu svest i joãuvek se mahom plemenski identifikuje. U frankistiåkoj Ãpaniji se iãlo dotle da se ispoÿavaçe nacionalnih svojstava Katalonaca i Baskijaca zabraçivalo i gonilo. Oni se nazivaju nacionalnim maçinama. To su dræave åije stanovniãtvo u potpunost ili u ogromnoj veñini pripada jednoj naciji npr. ne-retko zataãkava ili otvoreno poriåe pokuãajima da se dræava proglasi nadnacionalnom. Moguñe je. meœutim. ali to ne znaåi da do stvaraça nacija u Africi neñe doñi ako to zahteva druãtveni razvoj. s druge strane. Prividne nacionalne dræave poznaju noseñu. U treñu grupu spadaju dræave åiji je nacionalni karakter u sadaãçem trenutku teãko odrediti. pretpostavka koja je prodrla åak i u terminologiju. Vaæno je pak dodati da se u praksi viãenacionalnim dræavama ne smatraju i one koje na svojoj teritoriji imaju delove drugih nacija. kao ãto je to sluåaj. Obeleæje ovih dræava je u tome ãto se doseÿenici nisu dugo dræali u nacionalnim grupama prema svom poreklu. koje imaju svoju dræavu. ali se ne mogu nacionalno odrediti (npr. åije stanovniãtvo preteæno predstavÿaju doseÿenici iz drugih dræava i çihovi potomci. 79 . koje je bilo i ostalo toliko jako da postoji pretpostavka da je svaka dræava nacionalna.

Dolinar-Osole. str. gde oni predstavÿaju 11% stanovniãtva. i stvarno donose. 1974.). veññe tragati za ustanovama koje to stvarno jesu. upotrebÿava se oznaka “donosioci odluka” ili “odluåioci”. str. pre svega.8Rasa je sporan pojam u antropologiji. odnosno pojedinih çegovih grupa. To vaæi utoliko pre ako dræava nema vaæeñeg ustava. koje se kao takve primaju u inostranstvu i prihvataju od strane stanovniãtva dræave. telesna graœa itd. “Socioloãki pregled”. Dok se u toj zemÿi zakonodavstvo åisti od rasne diskriminacije. Beograd. 9 O pojmu rase vidi priloge Z. Pripadnici bele rase pokazali su do sada sklonost da sebe smatraju superiornim u odnosu na druge. melezi 10% i azijati 34%) æiveli u rasnim stupçevima potåiçenosti. To je predmet drugih nauka. veñukupnost svih organa. 8 U Gvatemali popisi razlikuju samo uroœenike (Indijance) i neuroœenike. åiji su punopravni graœani bili samo belci. pod vladom neñemo podrazumevati samo uæe izvrãno. dok je ostalo stanovniãtvo (crnci 68%. Lovrich. rase i rasne predrasude. kojih ima 19%. 1971. Dræavna vlast (vlada) Kao subjekt meœunarodnih odnosa. da se neñe smatrati vladom samo onaj organ koji se tako naziva. odnosno politiåkog sistema u jednoj dræavi.9Kada se pridruæe nacionalnim razlikama.Nacionalnim razlikama se u nekim dræavama mogu pridruæiti i rasne ili ih zameniti. 1974. Kada se imaju u vidu samo odluke o odnosima s ino7 O sloæenosti u SAD vidi N. Q. koji su ovlaãñeni da donose. Berberoviña i A. meœunarodni odnosi ne ostaju ravnoduãni prema politiåkom sistemu dræave u celini. mogu se na trajniji naåin dati opisi i predviœaça o tome kako se vlada odraæava i kako odgovara na impulse koji potiåu od stanovniãtva. Kada se on posmatra. Uticaj rasizma u rasno pomeãanim dræavama dovodi do kategorisaça stanovniãtva. iako ona faktiåki na mnogim mestima joãpostoji. Asimilacija i oåuvaçe etniciteta u SAD: etniåke organizacije i etniåka privræenost meœu Amerikancima jugoslovenskog i italijanskog porekla. Meœunarodni odnosi ne mogu se baviti svim vidovima dræave. ali se u svakodnevnom æivotu rasnim razlikama mogu oznaåiti upadÿive razlike u spoÿnom izgledu grupa ÿudi razliåitog porekla (boja koæe. V. rasne ih samo pojaåavaju. sinonim rasistiåke dræave bila je doskora Juænoafriåka Republika. Åisti rasni problemi nastaju obiåno u nacionalno neidentifikovanim dræavama. Iz toga proizlazi da prouåavalac meœunarodnih odnosa åesto neñe da se zadovoÿi poznavaçem ustavnih propisa neke zemÿe i neñe pod vladom podrazumevati samo one organe koji formalno donose obavezne odluke u odnosu na zemÿu i inostranstvo. 289. U naãoj disciplini izraz “vlada” ima znaåeçe koje nije istovetno sa znaåeçem koji on ima u ustavnom pravu. Pogaånika u zbirci Rasizam. Po diskriminaciji prema crncima dugo su bile poznate SAD. dræava ima srediãte odluåivaça koje se najåeãñe naziva vladom. Meœutim. ili politiåko-izvrãno telo. 80 . UN Demographic Yearbook. Antropoloãko druãtvo Jugoslavije. 503. Zatim. pri åemu nebelci zauzimaju niæe mesto i dræava odbija da se identifikuje s çima. Za skup ÿudi koji åine stvarnu vladu. odluke u ime cele dræave. To znaåi.

bilo je odomañeno da se ovaj elemenat dræave u meœunarodnim odnosima opisuje uglavnom na osnovu ustavnopravnih merila. dok su izmeœu kraÿevine Italije i Velike Britanije i republika SAD i Nemaåke postojale ogromne razlike. odnosno spoÿnopolitiåkim odluåiocima u uæem i ãirem smislu. S obzirom na to da su spoÿni poslovi u oba sluåaja usredsreœeni u jednom centru. vlast pojedinca je monarhija. ali se u vaÿanost te pretpostavke ne moæe pouzdati bez daÿih ispitivaça. U monarhiji postoji moguñnost perso-nalne unije dveju ili viãe dræava pod zajedniåkim vladarom (npr. Za çu su vaæni nosilac vlasti i naåin vrãeça vlasti. vlast maçinske grupe aristokratija. moæe biti unitarna ili fede-rativna. odbrana. tu su za klasifikaciju odluåujuñe norme. Po ustavnom ureœeçu one se mogu podeliti na apsolutnu i ustavnu monarhiju. koje na ovaj naåin nisu obuhvañene. Vrãeçe vlasti bez poãtovaça pravila i u sebiåne svrhe do81 . finansije) a u drugom ålanice zadræavaju poseban subjektivitet mada prenose (u svakom sluåaju posebno odreœene) zajedniåke poslove na organ konfederacije. odreœuje çenim ustavom.. Pored toga. Austrougarska). u dræavi moæe biti sprovedeno naåelo podele ili jedinstva vlasti. Ima federacija na primer. najåeãñe polaze od najprostije. zatim. Otuda su i za meœunarodne odnose zanimÿiva nastojaça da se vlada i politiåki sistem okvalifikuju prema stvarnim i bitnim osobinama. mada je kod stvarnih federacija proces donoãeça spoÿnopolitiåkih odluka sloæeniji. a ne retko i danas. Pre svega. isto tako. Moæe se samo pretpostaviti. na kojima se zasniva uporedno prouåavaçe politiåkih sistema. dok je konfederacija uvek bila privremena i predstavÿala prelaz u federaciju ili unitarnu dræavu (npr. Ako se vlast vrãi po utvrœenim pravilima i opãtem interesu. Ova obeleæja vlade i podele koje su tako nastale nisu bez znaåaja. a vlast naroda ili veñine demokratija.stranstvom. Belgija i Luksemburg od 1815. Nemaåki Rajh ili SAD). iako su se formalno razlikovale. Tako se po obliku vladavine dræave dele na monarhije i republike. Dræava. do 1890). U prvom sluåaju. Ranije. Argentina i Brazil. iskustvo govori o tome da na vrãeçe vlasti i donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka mnogo viãe utiåu neke druge osobine politiåkog sistema. govori se o donosiocima spoÿnopolitiåkih odluka. poznate Aristotelove trihotomne podele politiåkih reæima. Isto to vaæi kada se uporede Velika Britanija i SAD. za meœunarodne odnose nema u suãtini velikih razlika izmeœu çih. dræave-ålanice objediçuju neke poslove koji se naroåito tiåu inostranstva (spoÿni poslovi. ili na parlamentarnu i predsedniåku republiku (s inokosnim ili kolektivnim predsednikom). Faãistiåka Italija i nacistiåka Nemaåka bile su meœusobno veoma sliåne. Ti pokuãaji. Realna unija je samo od istorijskog interesa (npr. Sliåno je i s pretpostavkom da je spoÿnopolitiåko odluåivaçe u federativnim dræavama decentralizovano. ali se ne uzima u obzir podatak da li se te norme poãtuju i u kolikoj meri. da ñe u parlamentarnoj republici krug odluåilaca biti ãiri. U pogledu organizacije vlasti. kontrola javnosti jaåa a elastiånost odluåivaça maça no u predsedniåkom sistemu ili u apsolutnoj monarhiji. iako je on ograniåen. za koje je spoÿni svet odavno zaboravio da to jesu. npr. Meœunarodnim ugovorima stvaraju se realna unija i konfederacija. ãto se.

meœutim. koja se najopãtije definiãe odsustvom promena u datom vremenskom rasponu. politiåka homogenost (prisustvo ili odsustvo ekstremnih pokreta i stranaka. grupe istraæivaåa i çihove ãkole podrazumevaju razliåite stvari time ãto ih utvrœuju putem razliåitih pokazateÿa. bez obzira na ideologiju. stabilnost. Teãkoñe na koje se pri tom nailazi ostaju. pokuãaji revolucija. 82 . Uz to su uvek potrebna prilagoœavaça. jednostavno ÿudske ærtve politiåke borbe.10 Na sliåan naåin se mogu koristiti merila kao ãto su politiåka participacija (na osnovu stalnosti liånosti u vrhovnim organima. podataka o biraånom pravu. To moæe biti ustavna stabilnost. time ãto se. i to takvim. broje revolucije. kompromisi sa stvarnoãñu (demokratija u doba Aristotela podrazumevala je pod “narodom” samo slobodne ÿude. dihotomne podele na tzv.vodi do iskvarenih oblika sistema u vidu autokratije. oligarhije i demagogije. Upotrebÿeni pojmovi ne znaåe isto za sve ÿude i pod jakim su uticajem ideologije i pogleda na svet. pod ovim i mnogim drugim pojmovima. izgubile. Deutsch. Konkretizacija. Kada. svrstavaçe postojeñih dræava u grupe prema ovakvim merilima ne moæe lako da se vrãi prema objektivno proverÿivim. u: H. ili. tj. uåeãñu u izborima itd. npr. ãto dovodi do jakog uticaja çegove liånosti. za sluåaj da se ustav ne poãtuje. rasporedu sluæbenika itd. autoritarne. Jacobson W. To naroåito vaæi za neke kasnije. pokuãava se da se ovakve oznake zamene novim. Jedan od upotrebÿenih pojmova je npr. Pored toga se traæe podaci o obimu politiåkog nasiÿa. on moæe reæime da podeli na ustavne.). Neki istraæivaåi su uvereni da se politiåki sistemi onda mogu porediti bez obzira na vrednosti kojima teæe. obim gerilskih operacija. i çegove agresivnosti. takav istraæivaå prouåava vezu izmeœu “prirode reæima”. politiåka ubistva. centralizacija (na osnovu dræavnog ureœeça.). recimo. totalitarne. K. U novije vreme. Zatim se prouåava stabilnost vlada. personalis10 Vidi K. çegovih ideoloãkih i emocionalno uslovÿenih stavova. izraziti uz pomoñobjektivno utvrœenih pojava i po moguñstvu kvantitativno. Mnogi hvale vredni napori da se na osnovu empirijskih istraæivaça doœe do uzroånih veza izmeœu osobina vlade i çenog spoÿnopolitiåkog ponaãaça ostaju tako bez velikog odjeka. itd. statistiåkim podacima. broj glasova koje su dobili. Toward an Inventory of Basic Trends and Patterns in Comparative and International Politics. meœutim. The Shaping of Foreign Policy. Time je veñi opãteçe izmeœu samih nauånika oteæano. dakle. slobodne ili demokratske i neslobodne. Neki istraæivaåi pak. na sliåan naåin. Otuda je çihov pristup preteæno strukturalno-funkciona-listiåki. maçinu). tj. I zaista.). Zimmerman. ali za svrhe ovakvih istraæivaça dobija razliåita znaåeça. broja ustanova u centru. pa ñe istraæivaå uzeti izvestan vremenski period i prebrojati ustavne promene u pojedinim dræavama. tako se formalna merila bitno mogu korigovati. velike. u svoj pojam stabilnosti unose i pretpostavke o druãtvenim i ekonomskim okolnostima koje je izazivaju. korigujuñi rezultat dodatnim poenima. Na æalost. te se sprovodi prema prosuœivaçu istraæivaåa. koje se lakãe mogu operacionalizovati. totalitarne politiåke sisteme. pobune. Suãtinske teãkoñe se ni kod ovakvog pristupa nisu.

bilo tako ãto je jedna dræava podeÿena na nekoliko maçe ili viãe zavisnih ekonomskih celina. Okolnosti se tiåu raspoloæivih ÿudskih i materijalnih dobara. S druge strane. raspodeli i potroãçi i ona su koliko plod objektivnih okolnosti. Druga grupa dræava naziva se socijalistiåkim. Ekonomski pojam druãtva joãuvek nije univerzalan. on mora sam da rasuœuje i to je trenutak kada se u ovakva “objektivna” nauåna istraæivaça uvlaåe liåna ubeœeça. Vijetnam pokuãavaju da uspo-stave odreœeni stepen træiãne privrede u socijalizmu. oni se u opãtem prikazu mogu zanema-riti. Obrasci su ustaÿeni oblici ponaãaça. Pored toga. træiãna privreda uglavnom postoji u zemÿama sa dominacijom privatne svojine. zato ãto se ne mogu kvantifikovati. proizvodça.tiåke i elitistiåke. Iako Kina i. u posledçe vreme. gde postoji izvestan stepen planiraça i gde dræava odnosno organi druãtva usmeravaju raspodelu. Takva jednostavnost onda dovodi i do nepotrebnog osiromaãavaça. toliko i politiåke odluke. dræave se u sadaãçem trenutku dele na one koje karakteriãe privatna svojina nad sredstvima za proizvodçu. najjednostavnije reåeno. Najåeãñe pomiçaçe i najpopularnije klasifikacije nacionalnih ekonomija oslaçaju se prvenstveno na odnose u proizvodçi i raspodeli. Iako su moguñi izuzeci. Pravila reguliãu odnose u proizvodçi. jer su malobrojni i do sada nigde nisu do kraja sprovedeni. koja ovom prilikom prouåavamo. radna snaga. kao ãto dræavno ureœeçe (vlada) zavisi od odnosa u proizvodçi. 83 . postoji jaka veza izmeœu nacionalne ekonomije i drugih obeleæja dræave. Prema tome. raspodela i potroãça zavise od nazora i potreba uslovÿenih nacionalnom kulturom. ali to ne moæe da uåini samo pomoñu prouåavaça propisa i statistiåkih podataka. odsustvo srediãnog planiraça uz srazmerno malu ulogu dræavne vlasti. te se privrednim ili ekonomskim sistemom smatra takav sistem u jednoj dræavi. Vaæno je shvatiti da se u istraæivaçu druãtvenih pojava ne moæe postiñi potpuna objektivnost i da je tragaçe za çom putem objektivizirane metodologije najåeãñe svestan ili nesvestan pokuãaj da se neobjektivnost prikrije. i na one gde je privatna svojina nad sredstvima za proizvodçu ukinuta. a. Pod razliåitim imenima. Nacionalna privreda Tipiåna savremena dræava predstavÿa ekonomsku celinu. prirodni izvori i tehnologija. Prirodni uslovi funkcija su teritorije i çenih osobina. Nacionalna ekonomija je. ãto se viãe dræava udruæuju da bi stvorile zajedniåki ekonomski sistem (“naddræavne” organizacije). sprega okolnosti i pravila ili obrazaca. koja se ograniåava na zaãtitu vaæeñih odnosa i pravila i na usmeravaçe potroãçe u pravcu neophodnih javnih izdataka. Ako neñe da nasedne pravnim fikcijama i nepouzdanim podacima. u tom smislu. a prva kapita-listiåkim ili buræoaskim. jer se neke vaæne osobine. ne uzimaju u obzir. nosioci vlasti mogu odluåujuñe da utiåu na çih. Koliåina i kvalitet radne snage zavise od broja stanovnika i çihove kvalifikacione strukture. Druãtveno-ekonomski sistem. G. kao ãto su npr.

Stoga treba utvrditi i druga merila. kao ãto je veñreåeno. dok u treñima (npr. a da bi veñina preduzeña bila ponovo privatizovana nakon povratka konzervativaca u nekima (Italija. vidi ako se posmatraju ekonomije novih zemaÿa u razvoju.Znaåaj ove osnovne podele. naiñi ñe kod ovakvih dræava na ozbiÿne teãkoñe. SAD) nacionalizacija takoreñi nije ni pokuãana. Wemu je. moñi. Ako treba potpuno opisati dræavu kao subjekt u meœunarodnim odnosima i odgovoriti na neka vaæna pitaça koja se tiåu çenih potencijala. Iako u naåelu zadræavaju privatnu svojinu. socijalna sigurnost. Velika Britanija) sprovele su nacionalizaciju najvaænijih industrijskih i saobrañajnih grana. Neke od çih (npr. Sve te napore ponekad prati i otvoreno izjaãçavaçe za socijalizam. skandinavske zemÿe) poåivaju na visokom i progresivnom oporezivaçu i velikim sredstvima koja dræavni aparat usmerava na zadovoÿavaçe socijalnih potreba (zdravstvo. a ne i na materijalnim uslovima koji vladaju u pojedinoj zemÿi. upadÿiva razlika u ulozi dræave u regulisaçu raspodele i potroãçe. isto tako. neobiåno je veliki. meœutim. pravcima unutraãçe i spoÿne politike itd.). nastalih u procesu dekolonizacije. b.. Uz svest da za kratko vreme treba prevaziñi ogromnu zaostalost. Za meœunarodne odnose su veoma znaåajne one osobine nacionalnih ekonomija koje mogu da olakãaju zakÿuåivaçe o potencijalu. o vrednostima kojima druãtvo teæi. S druge strane. odnosno kapitalistiåkih dræava. Francuska). po pravilu. jasno da i u jednoj i u drugoj grupi ima i zemaÿa s “kapitalistiåkim” i zemaÿa sa “socijalistiåkim” ekonomskim sistemom. Podela na osnovu pomenutog merila nedovoÿna je zato ãto se. “Kapitalistiåke” dræave se mogu razlikovati u pogledu obima privatnog vlasniãtva na sredstvima za proizvodçu. Tzv. 84 . I stepen planiraça varira meœu çima. Ekonomski potencijal. ona je u çihovim ekonomijama. meœutim. jer jedino dræava moæe da obezbedi dovoÿno sredstava za industrijsku proizvodçu i sistematsko koriãñeçe sirovina. za meœunarodne odnose ovo merilo isuviãe je ãiroko a i nedovoÿno. Naroåito je. Ovo merilo je osnovno. ãto se odraæava i u pojaåanom planiraçu i uticaju na raspodelu i potroãçu. zasnovane na suãtini druãtveno-ekonomskog sistema. Prevelika uopãtenost ove osnovne podele najboÿe se. jer uzima u obzir bit nacionalne ekonomije i omoguñava izvoœeçe vaænih zakÿuåaka o druãtvu i dræavi. I laiku je jasno koliku ulogu danas igra podela dræava na razvijene i zemÿe u razvoju. bez znaåaja. obrazovaçe itd. “dræave blagostaça” (npr. dræavna preduzeña igraju vidnu ulogu u privrednom æivotu. zasniva samo na proizvodnim odnosima. Suviãe je ãiroko zato ãto zanemaruju velike razlike koje postoje u ekonomskim sistemima samih socijalistiåkih. U “socijalistiåkim” dræavama razliåit je obim u kome se toleriãe privatno vlasniãtvo. o tendencijama razvitka. dræava preduzima odluåujuñi uticaj na ekonomiju. odgovor koji se dobija ukazivaçem na suãtinu proizvodnih odnosa nije potpun. Svako ko pokuãa da podelu na socijalistiåke i kapitalistiåke nacionalne ekonomije u danaãçem svetu sprovede bez ostatka. dakle pravilima koja se tiåu proizvodçe i raspodele. uticaja. nezavisnosti itd.

prikupÿaju podaci o preduslovima za privrednu moñ. slobodno obrazovani kurs ne znaåi da dolar ima istu kupovnu moñu SAD i odgovarajuñoj zemÿi. veñih odreœuju vlade kao sredstvo za postizaçe drugih ciÿeva. pri åemu se obiåno pribegava dolaru SAD. Sam po sebi. bilo zato ãto zvaniåni kurs odstupa od stvarnog. Pored toga. pre svega. koji uglavnom sluæi kao osnovno merilo ekonomske snage dræave. Buduñi da ovi podaci viãe govore o moguñnosti no o stvarnom staçu. Svi napori da se podaci koriguju i ujednaåe proraåunavaçem stvarne træiãne vrednosti ostaju nepotpuni. U tu svrhu se. koje nemaju sirovina i åija je poÿoprivredna proizvodça nedovoÿna. I. DBP se izraæava u nacionalnim statistikama domañom valutom. U ekonomijama koje ne poznaju træiãte cene se ne formiraju slobodno na osnovu zakona ponude i potraæçe. naroåito ako dræava svesno ograniåava ili propisuje cene nekih proizvoda. proizvodi i usluge obraåunavaju se po cenama koje ne moraju uvek biti odraz çihove prave vrednosti. Zemÿe proizvoœaåi sirovina. poÿoprivredu ili industriju. u koje se ovde ne moæemo podrobno upuãtati. tj. na kraju. u preteranoj meri zavise od fluktuacija cena na svetskom træiãtu. u normalnim situacijama su u ekonomski povoÿnijem poloæaju. koje same ne preraœuju. naziva se autar85 . iako su im ekonomije maçe razvijene. bez pomoñi sa strane. te se mora deliti sa brojem stanovnika da bi se dobio DBP po glavi stanovnika. da li je proizvodça ravnomerno podeÿena na sve grane ili je iskÿuåivo usredsreœena na rudarstvo. mnogi proizvodi i usluge. Postoje i drugi vaæni podaci o proizvodçi. treba stalno imati na umu velike teãkoñe koje se javÿaju prilikom poreœeça ovih pokazateÿa. Visoko industrijalizovane zemÿe. Za meœunarodni poloæaj dræave vaæni su oni koji ukazuju na to u kolikoj meri je çena ekonomija diverzifikovana. Naime. Naravno. ovaj podatak ne kazuje dovoÿno o “bogatstvu” i razvijenosti jedne dræave. koja nimalo ne zavisi od razmene s inostranstvom i moæe da podmiri sve potrebe druãtva. o çenoj sposobnosti da ekonomskim sredstvima podræi svoje interese. Tako dobijen iznos treba u svakom sluåaju predstaviti nekim zajedniåkim imeniteÿem. ali nisu izdræÿive u doba kriza i sukoba. ukupno uzevãi. koji åesto nisu realni. Prevoœeçe na dolare vrãi se po kursevima. izvrãeni u okviru porodiånih i rodovskih zajednica. u patrijahalnim. mogu da predstavÿaju apsolutno veñe ekonomske sile.moñi dræave. koji se odreœuje kao ukupna vrednost svih proizvoda i usluga proizvedenih u toku jedne godine u jednoj dræavi. ostaju neplañeni. zemÿoradniåkim druãtvima. Staçe nacionalne ekonomije. Preteæno poÿoprivredne zemÿe zavise od uvoza industrijskih proizvoda. energije itd. mnogoÿudne dræave imaju visok bruto nacionalni proizvod bez obzira na nizak deo koji otpada na pojedinog stanovnika te. koji postoje u vidu stanovniãtva i osobina teritorije (sirovine. vaæno merilo za orijentaciju predstavÿaju obim i struktura proizvodçe. bilo zato ãto i stvarni. te se i ne uzimaju u obzir prilikom izraåunavaça bruto DBP. Pored ove okolnosti.). tj. Najåeãñe koriãñen kvantitativni pokazateÿ obima proizvodçe jeste druãtveni (ili nacionalni) bruto-proizvod (DBP).

jer je ona na doçoj granici podnoãÿivosti. Potroãça. Proizvodna potroãça je deo druãtvenog proizvoda koji odlazi na naknaœivaçe utroãenih sredstava za rad i predmete rada ili na proãirivaçe privredne delatnosti (domañe investicije). ispostavÿa se da prve dve zemÿe izdaju na liånu potroãçu viãe (69. dræavni rashodi za odbranu. liåna potroãça. dakle na raåun osta-lih oblika potroãçe. Izgleda nam da je za poreœeçe razliåitih ekonomskih sistema najboÿe potroãçu razvrstati u sledeñe tri grupe: proizvodna potroãça (amortizacija i investicija). bb. uporede Belgija. Najåeãñe se ostvaruju ãtedçom. Autarkija je dobra samo u izuzetnim sluåajevima. zavisno od kulturnih åinilaca. U tom pogledu postoje razliåite klasifikacije. ali je neracionalna jer se dræava odriåe uporednih prednosti koje ima u svetskoj podeli rada. aa. Ekonomski nerazvijene zemÿe ne mogu daÿe da ograniåavaju liånu potroãçu radi ubrzanog razvoja. zdravstvo. recimo. onda je to svedoåanstvo o teæçi da se trenutnom æivotnom standardu ævrtvuje buduñi privredni razvitak pa i poloæaj u meœunarodnim odnosima. tu spadaju i oni koji su deo tragaça za zadovoÿstvom i koji treba da ulepãaju æivot. Granicu izmeœu neophodnog i “luksuznog” nije lako odrediti i ona varira u svakom druãtvu. Pored dobara i usluga koji su neophodni za æivot i reprodukciju ÿudi. u kojima je standard æivota mnogo viãi. Potpuna slika o nacionalnoj ekonomiji dobija se tek onda kad se ispita potroãça. Liåna potroãça obuhvata dobra i usluge koji odlaze na zadovoÿeçe liånih potreba stanovniãtva. pa åak i racionisaça. Treñi izvor domañih investicija su sredstva koja dolaze iz inostranstva u vidu zajmova. kredita i pomoñi. meœutim. odnosno 65%) od treñe (58%). U svom prvom delu proizvodna potroãça je nuæan. razlike u liånoj potroãçi pojavÿuju u zemÿama s pribliæno jednakim DBP. ãto objaãçava ne samo privredni uspon SR Nemaåke. opãta potroãça. Kada se. Domañe investicije mogu biti ostvarene na raåun opãte potroãçe time ãto se smaçuju npr. v. domañih investicija). Ako se. Ãtedça moæe biti dobrovoÿna (kao u libe-ralistiåkom kapitalizmu) ali je uglavnom u izvesnoj meri iznuœena ekonomskim merama. ali investicije znaåe svesno odvajaçe dela proizvedenih vrednosti radi stvaraça uslova za buduñu poveñanu proizvodçu. koje primeçuje vlada koja uskrañuje potroãna dobra putem visokog oporezivaça. Ujediçeno Kraÿevstvo i SR Nemaåka. Pa ipak. sastavni deo proizvodçe i çom je uslovÿena. nego i svedoåi o ras86 . vaæna jer pokazuje dokle se u ograniåavaçu liåne potroãçe moæe iñi radi postizaça drugih ciÿeva (npr. Ona je. zbog niske ukupne proizvodçe. niskih nadnica. one odvajaju srazmerno veñi deo druãtvenog proizvoda na liånu potroãçu. Obim i veliåina domañih investicija odreœuju otuda buduñu stopu rasta. ãkolstvo itd. åija je proizvodça po glavi stanovnika pribliæno jednaka. Na taj naåin stvara se novi kapital.kijom. pak. Otuda one ne mogu privredno da se razvijaju bez pomoñi iz inostranstva. koji preteæno odlazi na nova sredstva za proizvodçu. Stoga je pravilo da u zemÿama sa niskim DBP po glavi stanovnika na liånu potroãçu odlazi viãe nego u razvijenim zemÿama. Domañe investicije potiåu iz raznih izvora.

politiåki sistem. godine za vojsku izdao 2. teãko je ustanoviti koliki deo druãtvenog bruto proizvoda odlazi na vojne izdatke. To su izdaci na kulturu. 5 miliona izraelskih funti. Añimoviñ. tj. jer se iz razumÿivih razloga retko objavÿuju u potpunosti. ali je do podataka o çima uglavnom teãko doñi. ali je naiãao na jak otpor i nije bio prihvañen. javne i stambene graœevine. socijalno osiguraçe. 7 i 135. na obrazovaçe 11 U nastojaçu da se doprinese povereçu i smaçeçu naoruæaça predlaæe se da se dræave obaveæu da objavÿuju svoje izdatke na vojsku i naoruæaçe. U spoÿnu potroãçu uãli bi izdaci na narodnu odbranu i izdaci na odræavaçe meœunarodnih veza (odræavaçe diplomatskih misija. uåeãñe u radu meœunarodnih organizacija. Obiåno se pod çima podrazumeva deo potroãçe koji ide preko dræavnog buxeta. Izdaci na narodnu odbranu. naroåito su za-nimÿivi jer omoguñavaju razliåite vaæne zakÿuåke o vojnoj moñi dræave. nego i od åinilaca kao ãto su jedinstvo opredeÿeça. a u nekim zemÿama i u potpunosti. koji je iste godine za narodnu odbranu izdao 299. patriotizam. 1978. Opãta potroãça obuhvata dobra koja idu na zadovoÿavaçe potreba druãtva u celini. a ne samo domañe investicije. Kada se meœusobno porede buxetski izdaci na vojne potrebe. itd. oseñaçe ugroæenosti. Portugal za vreme diktature. Takav predlog iznela je Ãvedska na Konferenciji o evropskoj bezbednosti i saradçi.poloæeçu koje pogoduje jaåaçu uloge ove posledçe u Evropi i svetu. Da bi se opãta potroãça analizirala s glediãta meœunarodnih odnosa. pa mogu imati i oblik privatnih ustanova ili udruæeça. vv. a za obrazovaçe i socijalno osiguraçe po 491. ideologija. str. na raåun dræava kao ãto su Belgija i Velika Britanija. Problemi bezbednosti i saradçe u Evropi. IMPP “Prosveta”. To je oåigledno kod dræava koje se nalaze pred stalnom moguñnoãñu sukoba. i åitaçe podataka iz buxeta pojedinih zemaÿa. ne retko.11 Pa i onda kada su predstavÿeni u buxetu. zdravstvo.711. ovaj vid potroãçe naziva dræavnom ili javnom potroãçom. çenim namerama. Jasno je da spoÿna potroãça ukazuje na stepen uåeãña dræave u meœunarodnim odnosima i na vaænost koju ona çima pridaje. npr. Sposobnost stanovniãtva da ograniåi liånu potroãçu je stoga od ogromnog znaåaja za dræavu suoåenu s teãkim iskuãeçima. svest o ciÿu itd. ovo ne mora da bude taåno jer se fondovi za opãtu potroãçu mogu obrazovati nezavisno od dræave. godini bili 10. Vidi: Q. No. Iako dræava raspolaæe najveñim delom ovih sredstava. Ovi izdaci idu preko dræavnog buxeta. i Egipta. moæe da bude pouåno. npr. na izdræavaçe vojnih snaga.755. ãto je tek pravi pokazateÿ vojnog napora zemÿe. jer zavisi ne samo od navika i naåina æivota. Beograd. U takav poloæaj dolaze i dræave reãene da istraju u kolonijalistiåkoj politici. 87 . ustanovÿava se da prvi redovno idu na raåun drugih i treñih. Na uãtrb liåne potroãçe idu i drugi vidovi potroãçe. 274. çenoj proceni spoÿnopolitiåke situacije itd.). te se. dræavnu upravu itd. 6 a za obrazovaçe 141 milion egipatskih funti. uputno ju je podeliti na unutraãçu i spoÿnu. Ta sposobnost ne moæe se ustanoviti samo na osnovu tekuñe liåne potroãçe niti ju je uopãte moguñe kvantitativno prikazati. obrazovaçe. obrazovaçe i socijalno osiguraçe. kod Izraela. nabavku i usavrãavaçe odruæja itd. åiji su rashodi na vojsku u 1969. koji je 1971.

neki veruju da su nacije u ovom istorijskom 88 .532. 8 miliona gurda. D. na obrazovaçe 17. tako i o sredstvima koja joj u tom pogledu stoje na raspolagaçu. s jedne strane. Åak i ako ima pozitivne bilanse. koji u krajçoj liniji poåivaju na ekonomskom potencijalu dræave. koji beleæi i oticaçe sredstava koja nisu posledica uvoza i izvoza. na vojne izdatke utiåe i staçe u zemÿi. veñmogu biti. Najreåitiji primer daje Haiti. Oni se ogledaju u tome ãto dobra. 8 miliona gurda. isto tako. Platni bilans pokazuje priliv i odliv sredstava plañaça i. Zavisnost od svetskog træiãta. Ovi podaci mogu da pokaæu stupaç uåeãña nacionalne ekonomije u svetskoj privredi. Pozitivan spoÿnotrgovinski bilans u duæem periodu teæi da ojaåa ekonomski poloæaj dræave time ãto poveñava zaduæenost inostranstva prema çoj. a s druge otplata dividendi ili anuiteta na ranije dobijena sredstva. pomiçe se spoÿnotrgovinski bilans. ne mogu odrediti samo politiåki i ekonomski. gg. tj. kako o ciÿevima koje ñe dræava kao subjekt meœunarodnih odnosa postavÿati. investicije i zajmovi. on ñe tako moñi da upotpuni sliku o verovatnim tokovima spoÿne politike. na çihovoj kulturi. Uz podatke o politiåkom sistemu. Ekonomski poloæaj jedne zemÿe zavisi i od odnosa çene privrede prema inostranstvu. gde je 1970. U meœunarodnim odnosima se subjekti. mada one kao ãto je dobro poznato nisu sasvim iskÿuåene. promenama u kursevima i cenama. moæe imati pozitivni ili negativni predznak. Smatra se da su danas nacije zajednice koje su u tom pogledu najjasnije odeÿene i da kod nacionalne pripadnosti ima srazmerno najmaçe podeÿenosti i dvosmislenosti. 3 a na socijalno osiguraçe svega 12. koje se prepliñu i poklapaju.898 miliona eskudosa. Ãtaviãe. Pri tom. pa dakle. Poznavaçe nacionalne privrede dræave neobiåno je znaåajno za istraæivaåa meœunarodnih odnosa. godine na vojsku potroãeno 38. Nacionalna kultura a. Pojam.2. S tim u vezi. naãu poåetnu napomenu treba proãiriti time ãto od nacionalne privrede ne zavisi samo moguñnost koriãñeça ekonomskih postupaka veñi niza drugih postupaka u meœunarodnim odnosima. Ukoliko je on u odnosu na ukupan nacionalni proizvod visok. Åovek pripada raznim zajednicama. koji predstavÿa razliku izmeœu uvoza i izvoza i moæe biti pozitivan (ako izvoz premaãuje uvoz) ili negativan (ako je obrnuto). Meœu pripadnicima zajednice postoje sliånosti i veze zasnovane na duhovnoj nadgradçi. Meœutim. i çene finansijske rezerve. a u prvom redu dræave. usluge i kapital napuãtaju teritoriju dræave ili u çu dolaze. Ona je onda u staçu da slobodno koristi ekonomska sredstva i postupke u svojoj spoÿnoj politici a çeni privrednici ili ona sama mogu da kreditiraju strane dræave ili da investiraju u stranim zemÿama. Takva se politika odraæava na platni bilans. te je od çih u toj meri viãe zavisna. zabranama izvoza i uvoza itd. dræava je veoma povezana sa svetskim kretaçima i dogaœajima u inostranstvu. ona moæe biti pogoœena carinskom politikom. ako vlada jaåa oruæane snage radi sopstvene zaãtite. zanemarujuñi stvarne potrebe stanovniãtva. 4 a na zdravstvo svega 19.

). nije taåno. moral. 1972. Poznato je da ne postoji potpuna saglasnost oko definicije kulture. umetnost. Ujediçene nacije itd. 16 Herskovits. U to je.12 Poãto postoji jaka teæça da se nacija izjednaåi s dræavom. kao ãto je ona koju je dao britanski antropolog Tajlor (Tylor). Mid (Mead). koje imaju drukåiju (sliånu ili maçe sliånu) kulturu. kultura poåiçe da izgleda objektivizirana. viãe nacionalnih kultura. Maribor. ãto za veñinu danas postojeñih dræava.13 Kako nauka o meœunarodnim odnosima ne moæe ulaziti i u takva istraæivaça. nav. U najãirem smislu kultura je ono ãto izdvaja åoveka od æivotiça. Kulturna antropologija. i prema kojoj kultura predstavÿa “åitav kompleks koji ukÿuåuje znaçe. Lukiñ: Osnovi sociologije. 1973. grupe i generacije prenose. åak ni meœu antropolozima. umeãana i pretpostavka da je svaka dræava nacionalna. str. Juæniå. 73. “Obzorja”. gde ona viãestruko i åesto nagiçe znaåeçu “dræavni” (npr. str. koja se u nedostatku boÿeg izraza naziva nacionalnom. 89 .15U toku takvog procesa. veñi da bi se pomoñu çe shvatilo i objasnilo çeno meœunarodno ponaãaçe. str. delo. 215. strogo govoreñi. verovaçe. S jedne 12 R. imajuñi u vidu meœunarodne odnose. kao ãto smo pokazali. veñi na sposobnosti da se iskustva pojedinaca. hoñe da dokuåi svojstva kulture jedne dræave (nacije). 14 M. 13 S. “Kultura”. oliåena u znakovima kojima se takve uzajamne poruke prenose ili åuvaju i koji predstavÿaju najvaænije duhovne tvorevine ÿudskih druãtava. Greãka koja se time åini nije naroåito velika jer zajedniåka dræavnost neosporno dovodi do pribliæavaça i stvaraça bar minimuma podudarne kulture. Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. prinuœeni smo da pokuãamo da pojam kulture odredimo tako da obuhvati ono ãto je za naãu temu najbitnije. Beograd. 560. te poñi od toga da u svakoj dræavi postoji specifiåna kultura. Otuda se ne retko tvrdi da je kultura nauåeni deo ÿudskog ponaãaça. kojima je bioloãki sliåan. Poistoveñeçe nacionalne s “dræavnom” kulturom omoguñeno je i znaåeçem reåi “nacionalan” u meœunarodnom reåniku. Beograd.trenutku jedine potpune druãtvene zajednice i da one stvaraju “najvaæniju” i “najsamostalniju” kulturu. Vodeñi stalno o tome raåuna. to se pod nacionalnom kulturom u meœunarodnim odnosima obiåno podrazumeva ona osobena kultura koja se moæe opisati u jednoj dræavi i koja je znaåajna da bi se ta dræava ne samo razlikovala od drugih. u: Antropologija danas. saznaju i uåe od drugih. tim pre ãto se u veñini viãenacionalnih dræava radi o zajednicama ionako kulturno bliskih nacija.14 Moguñnost åoveka da ima kulturu poåiva na tome ãto svoje ponaãaçe ne zasniva samo na instinktima i sopstvenim iskustvima. M. str. u smislu dræave jedne nacije. obiåaj i sve druge sposobnosti koje su steåene od åoveka kao ålana druãtva”. Herskovits. str. a i da korisno posluæi za zakÿuåke koji se tiåu meœunarodnih odnosa. moramo se miriti s izvesnim uproãñavaçima. 15 1964.16 Iza navedenog kriju se dve moguñnosti za svakoga ko. Nabrajaçe takvih tvorevina ili institucija takoœe predstavÿa moguñu definiciju kulture. nacionalni dohodak. 1971/72. 54. pravo. koji se tim pitaçem najviãe bave. 19. Nacionalni karakter. Svaka viãenacionalna dræava bez obzira na ustavni poloæaj nacija u çoj ima. “Vuk Ka-raxiñ”. Politiåna kultura. meœutim.

17 Isto. reåi u jeziku ne postoje samo zato da bi oznaåile neãto ãto objektivno postoji. b. ili je svesti na ponaãaçe konkretnih ÿudi. To vaæi i za srodne jezike. kao sredstvo koje je omoguñava. a time ãto postoji pretpostavka da je u svakoj dræavi drukåiji. on moæe da nastoji da opiãe i razume pomenute tvorevine i ustanove. Koliko je to znaåajna pojava pokazuje primer da je od 43 nezastr. Meœutim. nego imaju i aktivnu ulogu odreœivaça opsega i odnosa u onome ãto se oznaåuje. Tada se za zvaniåni jezik åesto uzima. kada je pred nama zadatak da izloæimo elemente pomoñu kojih datu nacionalnu kulturu moæemo predstaviti da bismo je razlikovali od druge. a ne u znacima kojima se oni posreduju. ali je u suãtini samo “ispoÿavaçe ÿudske psihe”. koji olakãava sporazumevaçe i u okviru same dræave. Kulturne tvorevine. a da.strane. On karakteriãe naciju. jer ona u stvari reflektuje spor oko toga da li treba smatrati da je kultura neki nezavisan.17 Imajuñi u vidu da kultura prevazilazi svakog åoveka uzetog ponaosob. pre svega. a s druge. religija. za koje se inaåe smatra da znaåe isto. åesto ne poklapaju. pretpostavka je da je sporazumevaçe izmeœu çih olakãano. Prouåavalac meœunarodnih odnosa moæe da se uteãi da u toj dilemi nije usamÿen. moramo se posluæiti dvostrukim pristupom. O pitaçima savremene teorije jezika vidi ålanke u åasopisu “Treñi program” (Radio--Beograd).18 S obzirom na to da postoje dræave sa zajedniåkim jezicima. semantiåka poÿa reåi u razliåitim jezicima. samostalno ili uz jedan domañi. nova lingvistika je ubedÿivo pokazala da jezik. Poznavaçe osobina jezika otuda doprinosi potpunom razumevaçu odluka i poruka koje potiåu iz jedne dræave. s generacije na generaciju. pravo. ideologija. Kao objektivizirane kulturne tvo-revine u razliåitim dræavama (nacijama) mogu se. tvorevine i ustanove nisu niãta drugo do oznaka za stvarno ponaãaçe. neki strani jezik. jer se kultura u suãtini ispoÿava samo u misli i dejstvu ÿudi. da se mogu prevesti jedna drugom. bitno utiåe na poimaçe sveta i na samo miãÿeçe. a pogotovu za one koji se jako razlikuju izmeœu sebe. s druge strane. Duæni smo. u prvom redu. Drugim reåima. umetnost. jesen 1972. moæe da prouåava ponaãaçe samih ÿudi koji saåiçavaju zajednicu. 18 90 . jer sluæi za prenoãeçe sadræaja. stvarajuñi pojmove. u vidu tvorevina i institucija. nadtelesan (“superorganski”) deo stvarnosti. Jezik u ovom pogledu zauzima prvo i istaknuto mesto jer je on u sræi same kulture. Uz to. s jedne strane. To ñemo uåiniti svesni nasiÿa koje vrãimo nad fenomenom kulture. poruka i iskustava bez neposrednog dodira subjekta. pa åesto i dræavu. moral i obiåaji. nasiÿa koje je uvek neophodno da bi se jedna druãtvena pojava zaustavila i analizirala. koje pokazuje izvesnu pravilnost i predvidÿivost. Pri tome se tzv. filozofija. 64. U nekim dræavama je jeziåka nehomogenost tolika da stanovniãtvo govori veliki broj razliåitih jezika. i leto 1973. posmatrati jezik. objektiviziranu kulturu. unoãeçe reda u åovekovu okolinu. izgleda nam da se moæemo spasti idealistiåke krajnosti i usitçavajuñeg psihologiziraça. ãto je naroåito vaæno u meœunarodnim odnosima. opisati tzv. od kojih mnogi nisu razvijeni u toj meri da bi bili kçiæevni. a zatim po-traæiti i ÿudski (psiholoãki) sadræaj kulture u odgovarajuñem druãtvu.

visne zemÿe u Africi. za razliku od jezika po pravilu nije nacionalna kulturna tvorevina veñsistem uvereça koja dele pripadnici viãe nacija ili samo delovi jedne nacije. Ovo je mahom posledica ranijeg kolonijalnog statusa. u Lahoru. “islamske republike” Pakistan i Mauritanija ili su im ustav. daÿe. koji je doveo dotle da je kultura nametana sa strane. kao u Libiji i Saudijskoj Arabiji. u znatnoj meri utiåu na ponaãaçe ÿudi. ali se i pored toga engleski jezik uporno zadræava kao sredstvo komuniciraça izmeœu ÿudi iz razliåitih delova ove zemÿe. zakoni i politika izriåito podvrgnuti Kuranu. bez obzira na to jesu li to strogo svetovne dræave. zbog bojazni da ñe nacija ili etniåka skupina åiji se jezik usvaja. od prvenstvenog znaåaja takvi sistemi kada se ne nalaze samo u delima misli91 . te prema tome ima neposredan i legitiman uticaj na politiku. smatraju “katoliåkim” zemÿama zbog toga ãto velika veñina stanovniãtva pripada toj veri. ili se i zvaniåno nazivaju islamskim kao npr. prisustvovali su predstavnici 37 zemaÿa Azije i Afrike. U Ekvadoru je katoliåka vera dræavna. kao npr. ona ne moæe biti dovoÿna da nacionalno razliåito i teritorijalno odvojeno stanovniãtvo dræi na okupu. obiåaja itd. odræanom februara 1974. veñprvenstveno vrednosnim sudovima koji iz çih proizlaze. kao elementi nacionalne kulture. ali je bila pogodna da olakãa pomireçe izmeœu ove dve dræave na pomenutom skupu. Nauka o meœunarodnim odnosima ne bavi se ovde sadræinom i kritikom pojedinih filozofskih sistema ili pogleda i vaÿanoãñu i ubedÿivoãñu çihovih nastojaça da proniknu u najosnovnija pitaça sveta i åovekove egzistencije. u 35. Stoga se prilikom prouåavaça druãtva u jednoj dræavi nikada ne smeju prenebreñi podaci o uticajnim religijama i o sadræini çihovih uåeça. Religija je. zvaniåni jezik i strani jezik (u 18 sluåajeva francuski a u 17 engleski). tamil itd. moæe ili mora da bude. Iako se staçe u takvim dræavama postepeno meça. dakle. Sastanku na vrhu islamskih zemaÿa. dræavnu veru. Religija. naime. a naroåito ako se oba steknu. npr. Turska i Tunis. naåela i uticaja. U okviru naãih razmatraça se. postati dominantna u dræavi. jeziåka homogenizacija se teãko sprovodi jer usvajaçe nekog od domañih jezika moæe da izazove veñe otpore od zadræavaça stranog. U Indiji je. ali se i Italija i Francuska. koje su laiåke dræave. Religija.). kojima je zajedniåko to ãto teæe da objasne svet pomoñu nadiskustvenih i neproverivih biña. filozofija i ideologija mogu posmatrati zajedno. Lako je zakÿuåiti da su dræave åiji je zvaniåni jezik strani jezik u veñoj meri izloæene kulturnim uticajima iz inostranstva. Smatra se da je neka religija u dræavi dominantna ako je çeno stanovniãtvo verski homogeno ili ako je ona proglaãena za zvaniånu. iskazima o tome kakav svet treba. dræava i sama poåiçe da se religijski oznaåava i u meœunarodnim odnosima. Ako postoji neki od ova dva preduslova. Za meœunarodne odnose su. sam ili uz neki domañi jezik. hindi oznaåen kao zvaniåan jezik. i u danaãçe vreme moæe biti vaæna spona izmeœu dræava. åak i kada su oni daleko od poboænih vernika. Kao ãto se vidi na primeru Pakistana i Bangladeãa. bila vaæan åinilac u formiraçu slike sveta. Ove ideje. moralnih pravila. koja poznaje razvijenu kulturu i na drugim jezicima (bengalski.

Isto tako je jasno da dosadaãçe umetniåko stvaralaãtvo ÿudi u dobroj meri ima nacionalni karakter. filozofija se pribliæava ideologiji. neosporno je da je ona vaæan elemenat kulture i da nema druãtva bez umetniåkog stva-ralaãtva. jeste upravo to. Nacionalna pripadnost uslovÿava u meœunarodnim odnosima maçe ili veñe ideoloãke iskrivÿenosti. U tom znaåeçu. sam po sebi. ideologija predstavÿa iskrivÿenu druãtvenu svest o svetu. ali ipak postoji. Ove vrednosti nisu podloæne nauånoj proveri. pa se umetnik mora. U svom drugom znaåeçu. a sve teæçe ka “dezideologizaciji” uzaludne. koji veñ. S druge strane. ispoÿava se etnocentrizam. sve çegove poruke nemoguñe u potpunosti preneti (prevesti) u druge jezike. Boÿe reñi. jedno od mnogih moguñih znaåeça reåi “ideologija”. kao ãto smo videli. bilo da ona teæi postizaçu partikularnih. Ovakav karakter velikog broja umetniåkih dela uslovÿen je kako izraæajnim sredstvima. koje se odvija na nacionalnom jeziku. Ako se poœe daÿe i smatra da su vrednosti vezane za sopstvenu naciju najviãe i da od nacionalne dræave nema viãe zajednice. s taåke glediãta jedne nacije ili dræave. jer liåno poãteçe ne moæe da otkloni nesvesnu potåiçenost sopstvenom iskustvu. bez obzira da li se radi o “narodnoj” umetnosti (gde je stvaralac kolektivan i anoniman) ili o umetniåkim delima åiji su tvorci pojedini posebno obdareni ÿudi. jer je uslovÿena nemoguñnoãñu åoveka da se uzdigne iznad druãtvenih okolnosti i poloæaja u kojima se nalazi.laca. da bi bio shvañen. ãto znaåi da prihvata i celu kulturnu podlogu na kojoj je taj jezik nastao i da je ograniåeno znaåeçima koje je jezik dobio u nacionalnoj zajednici. koji se opisuje pomoñu vrednosti. ãto se najåeãñe ispoÿava velikim brojem ÿudi koji takve stavove dele. U sklopu nacionalne kulture åesto se govori o nacionalnoj umetnosti. U drugim umetnostima ovaj je uticaj maçe upadÿiv. ta se univerzalnost ograniåava na uæi civilizacijski krug. bilo univerzalnih vrednosti. sræ umetnosti je komunikacija s nekim drugim subjektom. Mada ovde ne moæemo da se upuãtamo u razne definicije umetnosti (o kojima ne postoji potpuna saglasnost). ako se meœuna-rodni odnosi posmatraju. Ideologija proæima politiåke odnose time ãto se sve politiåke akcije. onemoguñava objektivnu perspektivu. te je prema tome ideologija neophodna i neizbeæna. i onda kada to ne åine pa se veruje da govore “univerzalnim” muziåkim izrazom. tako i publikom kojoj se umetnik prvenstveno obraña. Vladajuña ideologija u jednoj dræavi uslovÿava çenu spoÿnu politiku. preduzimaju radi postizaça nekoga ciÿa. Otuda je teãko nañi “nepristrasne” ÿude za funkcije u meœunarodnim sudovima i drugim sliånim telima. “Nacionalnost” izraæajnih sredstava najoåiglednija je kod kçiæevnog stvaraça. ili time ãto se funkcije same dræave podvrgavaju tako naznaåenim ciÿevima. prilagoœavati ÿudima kojima nameçuje svoje 92 . koja se smatra najkosmopolitskijom umetnoãñu. ma koliko oni ceçeni bili. kompozitori se ne retko oslaçaju na ritmiku i melodiku karakteristiåne za svoju naciju. ulazi se u predele nacionalistiåke ideologije. kao ãto se najåeãñe åini. Pre svega. veñkada imaju znatan uticaj. te je. Åak i u muzici. po definiciji nepotpunu i pogreãnu. unutraãçe i spoÿne.

v. S obzirom. Rot “ocene osobina pripadnika neke nacije koje smatramo objektivnim i nazivamo nacionalnim karakteristikama. vaæi za tzv.delo. upotrebÿava kada se govori o sportskoj momåadi. na to da umetnost utiåe na druãtvo. Psiholoãka ispitivaça. U najveñem broju sluåajeva to je çegova neposredna okolina. od prvenstvenog su znaåaja ona dela koja su ostvarila vezu s ålanovima druãtva. Sadræaj pravila ne moæe u potpunosti da nam dE2 odgovor na pitaçe o stvarnom ponaãaçu (za to treba znati i obim odstupaça od pravila. znaåeçem koje se npr. s ciÿem da se boÿe opiãu nacionalne kulture razliåitih zemaÿa i da se izvedu zakÿuåci o ponaãaçu tih zemaÿa u meœunarodnim odnosima. kulturne tvorevine ne postoje u vidu zapisanih znakova. Ovakvo viœeçe nacionalne kulture odlikuje se predrasudama. koja se o nacionalnom karakteru iznosi. onda mogu uporeœivati. naåin ispitivaça nacionalne kulture ne moæe se sasvim odvojiti od prvoga jer. koje su specifiåne za dræavu u kojoj su dela nastala i prihvañena. 48 i daÿe. zapaæene u raznim sredinama. postoje velike razlike izmeœu umetnika koji hoñe da izraze samo liåno iskustvo. meœu koje spadaju temperament i ono ãto se dosta nejasno podrazumeva pod drugim znaåeçem reåi “moral”. pre svega. 93 . teæi utvrœivaçu neåega ãto se naziva “nacionalnim karakterom”. ako to raspoloæeçe ne traje. ãto hoñe da ispitivaçem sadræaja svesti pripadnika nacionalnog druãtva ustanovi sliånosti u spoznajnim strukturama pojedinaca. Pravo. Dok takvo ispitivaçe kod druãtva treba da utvrdi çegov “sintalitet”. B. pa åak ni na parcijalnom liånom iskustvu. Drugi. veñi niz psiholoãkih i socijalno-psiholoãkih osobina. nije zasnovana na pouzdanim åiçenicama. “osnovnom strukturom liånosti” itd. Kako kaæe N. ali zato rizikuju da budu za-boravÿeni. Ovaj drugi pristup se odlikuje time ãto je preteæno psiholoãki. i onih koji se u najveñoj meri prilagoœavaju opãtim raspoloæeçima. devijantnog ponaãaça) ali je znaåajan za istraæivaåa meœunarodnih odnosa. Veñina tvrdçi. Bez obzira na umetniåke vrednosti pojedinih dela. za opisivaçe nacionalne kulture u jednom razdobÿu. åije bar neke stavove. pa bilo da su stvorena od savremenih ili ranijih (åak i nekada neprihva-ñenih) umetnika. “druãtvenim karakterom”. Analizom ovakvih umetniåkih dela mogu se uoåiti çihove zajedniåke osobine. “Psychological Review”. To. 19 pri åemu se ne ispituje samo prihvataçe ili neprihvataçe odreœenih druãtvenih vrednosti. vrednosti i simbole on tako prihvata. Ispi-tivaçem se. 19 R. nego se nalaze u odnosima izmeœu ÿudi. Concepts and methods in the measurement of group syntality. raniji nagoveãteni. pa prema tome i za meœunarodne odnose. nacionalne ili etniåke ste-reotipije. kao ãto i druãtvo utiåe na çu. moral i obiåaj spadaju u druãtvena pravila jednog druãtva. jer pri analognim pitaçima koja se postavÿaju u meœunarodnim odnosima moæe da ukaæe na ponaãaçe koje ñe biti verovatno zato ãto se smatra poæeÿnim i dobrim (legitimnim). kao ãto smo videli. Cattell. pa ostaju neshvañeni i neprihvañeni. vrlo åesto sadræe. Te se osobine. pak. u stvari. 1955. ne moæe se osporavati da ova druãtvena pravila niåu i iz tradicija datoga nacionalnog druãtva i vode raåuna o çima. Iako su pravo i moral pod jakim socijalnim uticajem. str.

meœutim. 100111.22 Duæni smo. kada je vrãeno pomenuto ispitivaçe. 240. U çih se ovde ne moæemo upuãtati. zaostali. Jedno od najobimnijih takvih istraæivaça sprovedeno je pre åetrdesetak godina u osam zapadnih zemaÿa. miroÿubivi. hrabri.. uvek bili povoÿniji od hetero-stereotipa. miroÿubivost i naprednost. N. “Treñi program”. iako napomiçemo da smo najbliæe miãÿeçu kako liåna sklonost ka predrasudama. U kolonijalistiåkim zemÿama vladala je predstava o “obojenima” kao niæim i zaostalim ÿudima koja je opravdavala eksploataciju kao kulturnu misiju. uobraæeni.. Postoje razna objaãçeça nastanka predrasuda. Rasne i etniåke predrasude. za koje Britanci smatraju da su vredni. potiåu iz drugih uzroka. a da je ono ipak najloãije kod Nemaca. str. zaostali. nav. miroÿubivi. od kojih su najvaænija ona koja naglaãavaju uticaj druãtveno-ekonomskih i kulturnih åinilaca. Supek. obesni. u: Rasizam. a Nemci da su inteligentni.20 Ispitivaça pokazuju da pripadnici svake nacije imaju uglavnom utvrœena miãÿeça o glavnim osobinama drugih naroda. tvrdeñi da ima ÿudi koji su skloniji predrasudama od drugih. 1973. velikoduãni. 21 94 . inteligentni. Dok se ovde joãmoæe govoriti o postojaçu izvesnih dodira izmeœu naroda u pitaçu. str. 92. i daÿe. Druãtvene predrasude. potiåe iz druãtvenog poloæaja grupe ili sloja iz koga liånost dolazi i podstiåe se namerom vladajuñe grupe da zamagli prave odnose u druãtvu. 22 R. pa i svoga (autostereotipije). miroÿubivi. obesni.makar i delimiåno. da naglasimo da spoÿnopolitiåka iskustva i ciÿevi i postupci vezani za odræavaçe meœunarodnih odnosa imaju uticaja na nastajaçe i meçaçe nacionalnih stereotipija. uzdræani i miroÿubivi. zaostali. Iako åesto izriåemo sudove o osobinama pripadnika pojedinih naroda. praktiåni. Urbana. koju je britanski pisac Kipling åak i nazvao “teretom beloga åoveka”. “Radniåka ãtampa”.21 I letimiåan pogled na rezultate ovakvih ispitivaça pokazuje da se uvereça ne ostvaruju na osnovu poznavaça svih stranaca. posebno etniåkim. zaostali. u skladu s nacistiåkom doktrinom. 1953. Rot. hrabri i progresivni. smatrali inferiornim biñima. University of Illinois Press. kao i ona koja ukazuju na psiholoãke uzroke. Beograd. a Nemci da su vredni. dok Nemci smatraju da su Rusi surovi. koji su se do pre kratkog vremena nalazili u ratu sa SSSR. str. str. naime. hrabri. Nacionalna vezanost i nacionalne predrasude. zanimÿivo je da evropski ispitanici imaju uåvrãñena miãÿeça i o Kinezima. koje na Zapadu nije postojalo u toku Drugog svetskog rata. hrabri i praktiåni. u kojima su ispitanici bili pozvani da se izjasne o atributima koje mogu pripisati raznim narodima. meœutim. predrasude. surovi. mada se ne moæe videti zaãto su takve stereotipije nastale. How Nations See Other. delo. rase i rasne predrasude. vredni. Svi ispitanici bili su. surovi i zaostali. 155. da o Rusima Britanci misle da su vredni. leto 1971. veñkao i sve predrasude. obesni. 20 N. 176. åije su stanovnike. hrabri praktiåni i napredni. vlada loãe miãÿeçe o Rusima. Buchanan H. vredni. Cantril. po pra-vilu nemamo dovoÿno opravdanog osnova za generalizacije koje vrãimo”. W. surovi i inteligentni. surovi. skloni da svojoj naciji pripiãu inteligenciju. uobraæeni. te da nastalo nezadovoÿstvo usmeri prema inostranstvu ili drugoj naciji. Tako se ispostavilo da o Francuzima Britanci misle da su (po redu zastupÿenosti osobina) inteligentni. Stereotipije se Rot. Tako smo videli da u doba hladnog rata. Autostereotipi su.

Benedict. Oni svoje spoÿnopolitiåke poglede i preporuke zasnivaju na çima i na takvim predstavama zasnovane preporuke imale su i imaju uticaja na spoÿnopolitiåke odluke najveñih svetskih sila. 25 G. åak iza tradicionalnih neprijateÿa. 1960.25 Lako se onda moæe pretpostaviti u kojoj se meri ovakve predrasude mogu zloupotrebÿavati kada su u pitaçu maçe obrazovani i maçe iskusni ÿudi. K. 31 i daÿe. primeçujuñi najåeãñe psihoanalitiåki prilaz. liåni i uslovÿeni opãtim raspoloæeçem. Oscilacije u pogledima na “nacionalni karakter” mogle su se zapaziti i u radovima antropologa. A Psychological Study. str. 95 . P.24 Predstavama o nacionalnom karakteru sluæe se i osobe koje inaåe smatraju racionalnim. The People of Great Russia. Knopf. 1972. F. Ako izuåavaçe nacionalne kulture pokaæe da ona izluåuje vrednosti i pravila koji su u neskladu s osnovnim dobrima åitavog åoveåanstva. G. The Chrysantemum and the Sword: Patterns of Japanese Culture. str. i pored sve çihove iracionalnosti. dovedu u sklad s univerzalnim 23 A. Upadhyaya. Change and persistence in the stereotypes of university students toward different ethnic groups during the Sino-Indian border dispute. vremenom meçaju. London. Morgenthau. Gorer J. str. Sa istim pobudama nastavÿene su i u hladnom ratu. P. Houghton Mufflin. ukazano je na opasnost koja ne preti samo stanovniãtvu jedne dræave. New York. 24 R. London. iako veoma æilave. koji su se u novije vreme trudili da ih opiãu i objasne. I ovi stavovi bili su. 5556. Pakistanaca. 1973. da bude samo privremena. H. da bi se.23 Ovakva promena raspoloæeça moæe. posle izbijaça indijsko-kineskog sukoba. ali je neosporno da se nacionalne stereotipije. iako potiåu od posebno obuåenih struåçaka. Boston. za nepunu godinu srozali na posledçe mesto. godine imali (naravno. ono ãto smo do sada pokuãali da pokaæemo svedoåi o moguñnosti da se one i vrednosno kvalifikuju sa glediãta opãteåoveåanskih interesa. i pored svih neophodnih specifiånosti. Takve su studije naroåito bile åeste u SAD za vreme Drugog svetskog rata i trebalo je da posluæe za psiholoãke akcije protiv neprijateÿskih dræava. 1946. Politics Among Nations.meçaju i pod uticajem propagande u vezi s meœunarodnim krizama i sukobima. Memoirs 19501963. Na tome se zasnivaju napori da se nacionalne kulture. po miãÿeçu anketiranih Indijaca. “Journal of Social Psychology”. Rickman. Kinezi poåetkom 1959. Kennan. Tako su. Sinha O. uoåen je pravovremeno ozbiÿan uzrok meœunarodnih poremeñaja. Time se objaãçava potreba da se nauka o meœunarodnim odnosima ovim zabludama bavi u veñoj meri no ãto se çima bave ozbiÿni istraæivaåi nacionalne kulture. Hutchinson. 129 i daÿe. nego i svetu u celini. doduãe. * ** I pored sve raznovrsnosti nacionalnih kultura i poãtovaça koje izaziva çihovo bogatstvo. To je joãjedan razlog da postojaçe nacionalnih stereotipa ne potcenimo. 1949. posle samih Indijaca) najpohvalnije osobine od svih nacija.

obaveãteça. koje su se proslavile sposobnoãñu za asimilaciju i akulturaciju. ovaj proces moæe da se odvija putem delovaça meœunarodnih organizacija. Novi Zeland. 1974. dok suprotnog uticaja takoreñi i nema. glavni izvoznik televizijskog programa su SAD (od 300. U çihovoj osnovi leæi strahovaçe od “kulturnog impe-rijalizma”. dok su dela veñe vrednosti. Suprotan proces delimiåno je optereñen nasilnim 26 K. Nordenstreng T. pokazuje da je u zemÿama Latinske Amerike. koje u tom pogledu daleko vode ispred Britanije. doseÿenici se. Razlike izmeœu nacionalnih kultura smaçuju se delovaçem sredstava za masovno komuniciraçe. Na æalost. kao ãto su to bili pokuãaji prevaspitavaça (“denacifikacija”) Nemaåke posle Drugog svetskog rata. Evropske zemÿe uvoze izmeœu åetvrtine i treñine programa. Prodor stranih kulturnih uticaja dovodi do teãkoña u mnogim maçim dræavama. a naroåito televizija. U savremenim uslovima. 96 . Pribliæavaçe nacionalnih kultura “kulturni imperija-lizam”. U daÿem istraæivaçu nacionalnih kultura vaæno je upra-viti se i na pribliæavaçe nacionalnih kultura izazvano drugim uticajima. Pribliæavaçe. UNESCO. koja su za UNESCO izvrãili finski sociolozi Nordenstreng i Varis. stavova o vrednostima i drugih kulturnih sadræaja.000 do 1. postoje svesna nastojaça da se ovaj proces zaustavi ili åak preokrene. treba pretpostaviti da se ovo pribliæa-vaçe nacionalnih kultura vrãi pod postepenim ali snaænim uticajem najrazvijenijih zemaÿa. a u Gvatemali se taj postotak peçe åak na “%. Uz sve to. Hoñe li doñi do kosmopolitizacije kulture ili ñe jaåati kulturne razlike meœu nacijama? Prvoj tendenciji idu na ruku sve åeãñi dodiri izmeœu ÿudi. S druge strane. jer delovi stanovniãtva gube orijentaciju i poåiçu devijantno da se ponaãaju. koja u sve veñoj meri proæimaju æivot savremenog åoveka. Paris. Zambija i Nigerija.000. Television Trafic A One Way Street?. zemÿe koje su se oslobodile kolonijalne pot-åiçenosti uæurbano i energiåno traæe svoj kulturni identitet da bi i tako izaãle iz podreœene uloge u odnosu na bivãe metropole.000 åasova godiãçe). Malezija. Jedine zemÿe koje same proizvode skoro sve svoje televizijske emisije su SAD. Varis. U tom duhu. koji se izvesnim pribliæavaçima olakãavaju. meœutim. Japana i SR Nemaåke. bogatijih zemaÿa prema nerazvijenijima i siromaãnijima. Francuske. koja potiåu iz drugih sredina. sadræe niz poruka.26 S obzirom na to da sredstva masovnih komunikacija.vrednostima. nepoznata i neprimeñena. tok takvih informacija i uticaja je u danaãçem svetu jednosmeran i ide od razvijenih. Istraæivaça o televizijskim programima. Azije i Afrike viãe od pola televi-zijskog programa uvezeno. åak i posle nekoliko generacija. g. trude da upadÿivo pokaæu svoju etniåku pripadnost. ne bi trebalo da znaåi dominaciju jedne kulture. åak i u imigracionim zemÿama. Ãtaviãe. koji je doveo dotle da su kulturne tvorevine velikih naroda na “svetskim” jezicima preceçene. U izuzetnim situacijama takav je napor veoma jak. Kina i Japan. Iznad 70% programa uvoze zemÿe kao ãto su npr.

onda kada dræavnosti nema. åak ni onda kada jedna kultura usled spleta istorijskih okolnosti sasvim potisne drugu. privremene vlade i narodnooslobodilaåki pokreti. 97 . da bi pregovarala ili usklaœivala dejstva u ime nacije koju tvrde da predstavÿaju. ili koalicije viãe çih. U çih spadaju i grupe politiåara koje su istupale u ime Slovenaca. mogu biti stranke. dræava. Glavni meœu çima je taj ãto nacija nije organizovana. Bertelsen (ur. jeste. kao proizvod razliåitih okolnosti. Alæir. traæeçe “veåitih” nacionalno uslovÿenih razlika u nacionalnim kulturama neñe uroditi znaåajnim plodovima. Ovo objaãçeçe. Meœutim. nijedna od çih nije “boÿa” ili “gora” jer za to. koji se meœusobno prepliñu. po pravilu. Takvi pokreti bili su poåetna faza u nastajaçu mnogih novijih dræava (npr. raste broj dræava koje su spremne da uœu s çima u zvaniåne odnose i da ih pozivaju na meœunarodne skupove na kojima se raspravÿa o pitaçima koja se tiåu 27 J. Hrvata i Srba). rukovodstva takvih stranaka mogu stupiti u odnose sa stra-nim dræavama i drugim subjektima meœunarodnih odnosa. stvaraju se organizacije nacionalnog karaktera koje u izvesnim vremenima mogu stupiti u meœunarodne odnose. 1977. ali sve one ne stupaju u meœunarodne odnose. Glavni takvi oblici. kriza ili ratova. Kada ima viãe nacionalnih stranaka. Meœutim. veñje organizacioni oblik kojim se ona ispoÿava. Uporedo s uspesima takvih pokreta. Narodnooslobodilaåki pokreti su obiåno pod rukovodstvom jedne nacionalne stranke.). a ka çoj se teæi. Takvi su odbori. na primer. Stranke organizovane na nacionalnoj bazi nisu nepoznata pojava u viãenacionalnim dræavama. U doba poremeñaja. koje odbacuje nepromenÿivost i potpunu samostalnost elemenata nacionalne kulture. Nonstate Actors in International Politics. van same kulture. ako su nacionalne kulture razliåite. Hrvata i Srba u Austro-ugarskoj i pregovarale s predstavnicima tadaãçe Srbije o stvaraçu i ureœeçu buduñe jugoslovenske dræave (Jugoslovenski odbor i Narodno vijeñe Slovenaca. uticaj nacionalne kulture. Indonezija) a i danas se smatraju predstavnicima onih nacija koje su joãpod kolonijalnom vlaãñu. bili veoma delatni u toku Prvog svetskog rata u ime nacija koje su teæile osloboœeçu od vlasti centralnih sila (åehoslovaåki i poÿski odbori). jer svi podaci govore o tome da su posebnosti nacionalnih kultura proizvod druãtvenih okolnosti i istorije. one se u tu svrhu organizuju u nacionalne odbore. Nacionalne organizacije27 Razloge zbog kojih naciju ne smatramo subjektom meœunarodnih odnosa izneli smo ranije. kao zametke buduñe nacionalne dræave. jednostavno nema merila.tradicionalizmom. 2. ali imaju pod sobom i organizovane oruæane snage koje dejstvuju na nacionalnoj teritoriji. kakva ona tada. New York. Praeger. S. u datom trenutku i datom odnosu. ne znaåi i to da “nacionalna kultura” nije pogodna oznaka za kulturnu dimenziju dræave u meœunarodnim odnosima. niti odriåe. Ono ãto je u çemu znaåajnije i ãto ñe joãdugo biti prisutno jeste ispravno nastojaçe da se pokaæe da.

koje ih onda tretiraju kao punopravne subjekte meœunarodnog prava. ovakav pokret. U meœunarodnom pravu ova pojava poznata je kao paralelizam vlada. Drugo. Neke politiåke snage. nezavisne dræave. iako mogu da deluju iz inostranstva. pa åak da imaju i vid privremenih vlada. Daÿi stupaç ka dræavnosti je stvaraçe privremenih vlada. kada je Francuska napustila Alæir. nije dovoÿno da se grupa ÿudi proglasi za predstavnike nacionalne organizacije i da uspe da uspostavi neke meœunarodne dodire da bi se smatrala privremenim subjektom meœunarodnih odnosa. odbora ili pokreta. sluåaj s pokretom za nezavisnost Juænih Moluka (dela Indonezije) u Holandiji. Bez obzira na tanana pravna prosuœivaça o tome kada u ovakvim sluåajevima stvarno nastaje nova dræava. Na kraju izlagaça o ovim. veño promeni vlade u postojeñoj dræavi. kao ãto je to npr. åak i ako se nalaze u izbegliãtvu i nemaju pod svojim nadzorom celokupnu nacionalnu teritoriju. na åijoj se teritoriji ovakvi oblici stvaraju. imaju ulogu u meœunarodnim odnosima koja ih pribliæava subjektima meœunarodnih odnosa. saåiçenih od politiåkih emigranata. Privremena alæirska vlada priznata je od mnogih dræava pre 1962. s Palestinskom oslobo-dilaåkom organizacijom (PLO). dok traju. To priznaju i vlade pogoœenih dræava. godine na beogradskoj konferenciji ãefova dræava i vlada nesvrstanih zemaÿa. time ãto konaåno s voœama stranaka. Prvo. godine. koja je zastupala narod Mozambika. u ovakve subjekte ne spadaju organizacije koje nastaju kao deo borbe za vlast u jednoj dræavi. stranka ili odbor treba da stvarno raspolaæe snagom i podrãkom meœu svojim sunarodnicima i na teritoriji naseÿenoj çima. pa ih åak i izjednaåava s çima. u kome je pre sticaça nezavisnosti dræala znatnu osloboœenu teritoriju. koje su dotle progaçale sklapaju sporazume o uslovima pod kojima ñe nastati nove. privremenim. a çeni predstavnici uåestvovali su 1961. ili organizacijom Frelimo. mora se priznati da svi ovi oblici. One mogu biti i priznaçe stranih dræava. treba istañi dva upozoreça. pa åak i vlade. podræavaju iz posebnih razloga privid postojaça fiktivnih subjekata. Tako se postupalo. Tako je bila pre promena u Portugaliji stvorena i privremena oslobodilaåka vlada portugalske kolonije Gvineja-Bisao. na primer. snagom koje su svesni i drugi subjekti meœunarodnih odnosa. Da ne bi bio fikcija. Wu su priznale neke vlade pa je bila primÿena i u neke meœunarodne organizacije. subjektima meœunarodnih odnosa. Tu se ne radi o stvaraçu novog subjekta meœuna-rodnih odnosa. åiji se ålanovi izdaju za predstavnike celih svojih nacija ali ne mogu da se pozovu na åiçenice koje bi tome govorile u prilog.çihovih nacija. 98 . koja predstavÿa savez palestinskih stranaka i grupacija.

koje predstavÿaju srediãta odluåivaça i preko kojih organizacija deluje kao poseban subjekt meœunarodnih odnosa i meœunarodnog prava. iz skupova viãe dræava. koji su predviœali redovno periodiåno sastajaçe diplomatskih konferencija i. a kasnije zapoãÿavaju meœunarodne sluæbenike u pravom smislu reåi. V. Meœunarodna organizacija rada probija drugu tradicionalnu prepreku. Dimitrijeviñ O. Pravna pretpostavka za postojaçe meœunarodne organizacije jeste çen statut. Meœunarodne organizacije. sekretarijati. ako se sastaju neredovno. Moderna meœunarodna organizacija dobija konaåne oblike posle Prvog svetskog rata. Takav subjekt je organizovani sistem odnosa izmeœu dræava-ålanica. koji stupa na snagu ratifikacijom potrebnog broja dræava. Postepeno se zapaæalo da ovi meœunarodni kongresi i konferencije ne mogu da zadovoÿe pri reãavaçu pitaça zajedniåkih za viãe dræava. osnivaçem dveju velikih univerzalnih organizacija: Druãtva naroda i Meœunarodne organizacije rada. bez jasne predstave o dugoroånom ciÿu. oliåenu u postojaçu apsolutne unutraãçe nadleænosti: çena je svrha da utiåe na odnose druãtvenih grupa unutar dræava. odræavanih na jednom mestu. koji se izraæava u postojaçu organa organizacije. Beograd. ali su u XIX veku postajali sve redovniji. prvenstveno na poÿu komunikacija. politiåke odnose. za neke vaæne nepolitiåke oblasti meœunarodne saradçe. viãestrane diplomatije. u kojima ispoåetka rade samo dræavÿani dræave u kojoj je sediãte organizacije. zato ãto postoji uvereçe da se oni u kra28 1988. Raåiñ. a biroi çihovi administrativni organi. odnosno da potrebno nasiÿe potåini svome nadzoru. a faktiåna je da su obrazovani çeni glavni organi i da su poåeli da rade.28 Meœunarodne organizacije proistekle su iz oblika tzv. meœudræavna. meœunarodni savezi (unije). i nastoji da u tom ciÿu ograniåi upotrebu nasiÿa izmeœu dræava. meœuvladina ili javna meœunarodna organizacija. pa i ceo svet. Pojam Pod meœunarodnom organizacijom obiåno se podrazumeva tzv. koji su nekada bili izvanredno retki. Periodiåne diplomatske konferencije u kasnijoj fazi postaju plenarni organi meœunarodnih organizacija. 99 . u promenÿivim sastavima. Tako su se poåeli stvarati. Druãtvo naroda se uspostavÿa radi uticaja na najvaænije i najosetÿivije odnose izmeœu dræava. starajuñi se o sprovoœeçu donetih odluka i pripremi novih. uspostavÿaçe sluæbi koje bi radile izmeœu skupova. “Savremena admi-nistracija”.III MEŒ UNARODNI SUBJEKTI MEŒ UNARODNIH ODNOSA Meœunarodne (meœudræavne) organizacije A. pored toga.

glavni nosioci akcije u meœunarodnim organizacijama. dræava mora da ispuni uslove koji su postavÿeni za prijem u ålanstvo. Dræave su ålanice meœunarodnih organizacija. ne primaju nove ålanice. koje su meœunarodne organizacije prikupile izmeœu dva svetska rata. Dræave su. ali se i onda poåetni kapital sastoji od uloga dræava-ålanica. dræave osnivaju meœunarodne organizacije. Dræave i meœunarodne organizacije Odnos dræava i meœunarodnih organizacija je mnogostruk i sloæen. Ovaj statut ima prirodu meœunarodnog ugo-vora. dobrih i loãih. ãto dovodi i do porasta broja meœunarodnih sluæbenika. u organizaciju se. Veñina organa meœunarodne organizacije sastavÿena je od predstavnika dræava-ålanica. mogu uålaçavati i ostale dræave. Po pravilu. ÿudi koji iskÿuåivo rade za çih. potrebna za çihov rad.000 sluæbenika. Pored onih dræava koje su u predviœenom roku ratifikovale novopotpisani sta-tut. Na osnovu iskustava. ãaÿe svoje predstavnike na diplomatsku konferenciju. U pogledu moguñnosti uålaçeça razlikuje se stepen otvorenosti organizacije. Sasvim otvorene su one organizacije u koje se dræave mogu uålaçavati prostim pristupaçem çihovom statutu. o kome odluåuje neki organ organizacije. ali su sasvim retke one koje se u potpunosti izdræavaju na taj naåin. Pre svega. Otuda se nazivaju deliberativnim meœunarodnim organizacijama. B. sem ako nadleæni organ ne odluåi da odreœenu dræavu pozove da stupi u ålanstvo. To su mahom organizacije koje posluju kao banke. Najzatvorenije su organizacije koje. oseñajuñi potrebu da zajedniåke interese unapreœuje putem nove meœunarodne organizacije u odgovarajuñoj oblasti. åijim se izjaãçavaçem konaåno stvaraju çihove odluke. ãto znaåi da imaju organe i sluæbe za neposredno izvrãavaçe svojih odluka. u naåelu. po pravi-lu. Kod veñine meœunarodnih organizacija odluke izvrãavaju dræave-ålanice. Organizacije sve viãe razgraçavaju i obogañuju svoju delatnost. preko svojih predstavnika. Mnoge organizacije naknaœuju deo svojih troãkova iz prihoda koje same ostvaruju. Samo Ujediçene nacije imaju viãe od 20. posle 1945. Pri tom. koji se smatra dovoÿnim za celishodno funkcionisaçe organizacije. Malo je oblasti æivota koje nisu predmet interesovaça neke meœunarodne organizacije. U novije vreme raste broj organizacija koje su operativne. i nazivaju se ålanicama-osnivaåima. koji stupa na snagu pod uslovima koji su u çemu predviœeni. To se obiåno deãava tako ãto izvestan broj dræava. Najåeãñe se traæi da ugovor ratifikuje bar minimalan broj dræava. Maçe su otvorene one gde uålaçeçe ne za-visi samo od voÿe dræave. Takve organizacije uglavnom razmatraju moguñnosti sadræane u razliåitim predlozima i donose odluke za saobraæenu akciju. dræave ålanice izdræavaju meœunarodne organizacije time ãto ålanskim doprinosima daju materijalna sredstva. 100 . na kojoj se raspravÿa o obeleæjima buduñe organizacije i oblikuje çen statut.jçoj liniji odraæavaju i na meœunarodne odnose. godine dolazi do procvata meœunarodnog organizovaça. veñpretpostavÿa prijem.

iako uæi organ. Administrativni organ meœunarodne organizacije proistekao je iz biroa koji je ranije obavÿao tehniåke poslove izmeœu zasedaça diplomatskih konferencija. Taj se organ najreœe sastaje i donosi osnovne. koje ustanovÿavaju opãti smer delovaça organizacije i sadræe uputstva za ostale organe. gde Savet bezbednosti. Administrativni organ obavÿa sve tehniåke poslove oko rada organizacije i uåestvuje u pripremaçu i izvrãavaçu odluka organizacije. biraju samo ãefa administrativnog organa. Ovaj organ ne saåiçavaju dræave. kao ãto Ujediçene nacije. pored ostalog i zato ãto plenarni organ bira çihove ålanove. meœutim. pored Saveta bezbednosti. Organi organizacije. i koji je. saåiçavaju çegov ãef i osobÿe koje mu pomaæe u obavÿaçu poslova. Generalna konferencija UNESCO ili Skupãtina ãefova dræava i vlada Organizacije afriåkog jedinstva. a ne svojoj dræavi. a ovaj postavÿa svoje osobÿe. koji se najåeãñe naziva sekretarijatom. Meœunarodna organizacija moæe imati samo jedan glavni uæi organ. Najglavniji je najåeãñe plenarni organ (skupãtina). proistekao iz nekadaãçih kongresa i konferencija. u kome su zastupÿene sve åla-nice. 101 . da svoju lojalnost prenese na organizaciju i da sluæi çoj. ima prvenstvenu nadleænost za preduzimaçe mera za zaãtitu meœunarodnog mira i bezbednosti i u toj oblasti moæe da donosi obavezne odluke. Takvi su organi. kao ãto smo videli. osobÿe administrativnog organa. sadræanim u statutu i odlukama organizacije. u skladu s opãtim propisima. imaju Ekonomsko-socijalni i Starateÿ-ski savet. veñÿudi koji prvenstveno sluæe organizaciji. u koji ulazi samo deo dræava-ålanica i koji se åeãñe sastaje zato ãto mu je osnovna duænost da se stara o radu organizacije izmeœu zasedaça plenarnog organa. dugoroåne odluke. bilo zato ãto sam statut izriåito odreœuje koje ñe dræave stalno biti ålanovi uæeg organa (kao ãto to Poveÿa Ujediçenih nacija radi u pogledu stalnih ålanica Saveta bezbednosti). tj. Administrativni organ. ali tu odstupaça nisu retka. Izvrãni organ meœunarodne organizacije je uæi organ. zato ãto nikada ne prekida rad a çegov glavni deo je u jednom mestu. Tipiåna meœunarodna organizacija ima bar tri glavna organa. åiji su broj i nadleænost odreœeni statutom. na primer. u stalnom je radnom odnosu s organizacijom i dolazi iz razliåitih dræava. Za razliku od ranijih biroa. meœunarodni sluæbenici.V. Struktura meœunarodne organizacije Kao ãto je napomenuto. Po pravilu. po pravilu najviãi organi. On je najstalniji od organa. dok plenarni organ Generalne skupãtine. Ålanove izvrãnog organa najåeãñe bira plenarni organ. Wegova je duænost. ne moæe to da åini. organizacija ispoÿava svoju voÿu putem organa. Savremene meœunarodne organizacije nastoje na meœunarodnom karakteru svoje administracije. iako i tu ima izuzetaka. on je podreœen ovom posledçem. tzv. Najpoznatije je ono u Ujediçenim nacijama. koji se najåeãñe naziva gene-ralnim sekretarom ili generalnim direktorom. koji su potåiçeni plenarnom organu. bilo zato ãto traæi da u uæi organ obavezno uœu ålanice koje su najzainteresovanije za delatnost organizacije (veñinu ålanova Saveta meœunarodne pomorske konsultativne organizacije moraju saåiçavati dræave koje su najveñi pomorski prevoznici ili koje najviãe uåestvuju u meœunarodnoj pomorskoj trgovini). ili ih imati viãe.

Novije organizacije s naddræavnim obeleæjima imaju u pogledu organizacione strukture neke specifiånosti. u svom okviru i radi opãteça s inostranstvom. ucena i uz umerene cene. proizvoœaåi i izvoznici ãeñera. te traæe osnovu ãiru od teritorije bilo koje dræave. ali to ne mora uvek da bude sluåaj. na primer. Uæi organ kod ovakvih organizacija se isto tako ne sastavÿa od predstavnika dræava. bilo da su posebno birana za taj poloæaj. po pravilu. pomoñne organe. koje 102 . da koristi radio. a ne da zastupaju glediãta svojih vlada. G. a lica kojima su organizacije predstavÿene u dræavama ili kod drugih organizacija ålanovi su sekretarijata. vodeñi raåuna o srazmernoj stranaåkoj zastupÿenosti. koji poput meœunarodnih sluæbenika treba prvenstveno da se ravnaju prema interesima i ciÿevima celine same organizacije. visina cene) na izgled suprotni ali su u jedinstvu. bilo bi to nemoguñe. Sve dræave. Na taj naåin. u koje ne ulaze predstavnici vlada dræava-ålanica. To je naroåito jasno u nepolitiåkim oblastima: svako druãtvo æeli. U izvesnim naroåito vaænim pitaçima. kao npr. predstavÿaju åoveåanstvo. ali su ne retko i liånosti izabrane u liånom svojstvu i zbog posebnih svojih osobina. meœunarodne organizacije reãavaju protivureånost izmeœu postojaça niza suverenih dræava i zahteva onih delatnosti koje imaju svetske ili regionalne razmere. meœutim. nisu potpuno iskÿuåena ni kod tipiånih meœunarodnih organizacija. meœunarodne organizacije imaju i druge. Bez koordinacije. dræave uvoznice ãeñera æele da osiguraju snabdevaçe bez trzavica. Pripadnici sekretarijata u velikoj meri oliåavaju samu organizaciju ãef administracije je lice koje u mnogim poslovima i prilikama istupa u çeno ime. televiziju i telekomunikacione ureœaje. odnosno uvoznici koordinisali svoje programe i akcije i uzajamno mirili one interese koji su (kao npr. bilo da se regrutuju meœu ålanovima parlamenata. zainteresovane su za povoÿne i stabilne cene ovog svog proizvoda i za izvesnost u pogledu potraæçe. åak i kada bi dræava htela potpuno da se izoluje od inostranstva. koja se postiæe u Meœunarodnoj uniji za telekomunikacije. Jedan je predstavniåka skup-ãtina. Ujediçene nacije. koji mogu biti uspostavÿeni samim statutom ili odlukama glavnih organa. ali su one upuñene jedna na drugu da bi u Meœunarodnom savetu za ãeñer izvoznici. Uz ovu koordinacionu ulogu. Pored ovih organa. Delovaçe meœunarodne organizacije Meœunarodna organizacija treba u svojoj oblasti da omoguñi postizaçe ciÿeva koje svaka dræava ponaosob ne bi mogla da postigne. Ålanovi ovih organa mogu biti predstavnici dræava. zasedaju u sediãtu. Takav je organ Skupãtina Evropske unije. neke svetske meœunarodne organizacije. ãto se moæe videti na sledeñem prostom primeru. svetske interese. Za çih su karakte-ristiåna dva organa koja. I jedna i druga grupa dræava okupÿaju se zbog svojih specifiånih interesa. Oni mogu biti stalni ili privremeni (ad hoc). veñod naroåito kvalifikovanih pojedinaca. organizacije usklaœuju i mire opreåne interese.koje se smatra sediãtem organizacije. I ostali organi. S druge strane. nego lica neposredno izabrana od stanovniãtva dræava-ålanica.

Konkretni postupci ove vrste mogu imati ograniåen znaåaj. niti na prosti kompromis. koji deluju samo u ime organizacije pa i nisu uvek sastavÿeni od predstavnika dræava. ali je reãeçe do koga oni dolaze skupno i ne moæe se svesti na æeÿu pojedinih dræava. Ako je to organ ili sluæbenik organizacije.one pokuãavaju da nameñu dræavama koje ih ne uviœaju. veñsluæe organizaciji. I. tj. pored struåçaka koji daju obaveãteça o tehniåkim moguñnostima i raspoloæivim sredstvima. pa åak i onda kada one nisu ålanice organizacije. veñna rezultantu hteça zastupÿenih ålanica. u svojstvu sluæbenika ili na drugi naåin. da uporedi to staçe s postojeñim i da na osnovu toga donese odluke o merama koje treba preduzeti da bi se to æeÿeno staçe postiglo. koji su u sluæbi organizacija zbog svojih vrednosti a ne zbog nacionalne pripadnosti i zato ãto oni ne zavise od dræava i drugih posebnih interesa. postoji i izvesna sloboda akcije ili izbora kod onoga ko ih sprovodi. zato ãto su ih izradili kvalifikovani struåçaci. 103 . Prva i najstarija uloga. pre svega. maçim ili veñim delom sprovode svoje odluke. koju su one igrale joãu ne-razvijenom obliku. dakle. na primer. najvaæniju ulogu igraju organi organizacija. Da bi ispuçavale ove ciÿeve. naroåito one operativne. meœunarodni mir i bezbednost. åiji se izveãtaji danas smatraju najobjektivnijim prikazom stvarnog staça. grupe ÿudi koji u çima vide svoju karijeru. za koja su bar neke ålanice UN smatrale da su bitno uticale na ishod graœanskog rata u toj zemÿi. ali i dalekoseæne politiåke posledice. U takve svetske interese spadaju. sastoji se u tome ãto one predstavÿaju sastajaliãta predstavnika dræava i drugih subjekata meœunarodnih odnosa i zastupnika razliåitih grupnih interesa i tribinu na kojoj oni iznose svoje stavove. Tako se olakãava neposredno sporazumevaçe ovih subjekata. pri åemu je jasno da je prisustvo organizacije u svakom sluåaju vaæno. Prilikom utvrœivaça poæeÿnog staça i puteva za çegovo postizaçe. U pogledu ustanovÿavaça åiçeniånog staça znaåajan je. kao npr. kao ãto su bila nareœeça nekadaãçeg generalnog sekretara UN Daga Hamarãelda (HammarskojF6ld) snagama UN u Kongu. meœunarodne organizacije predu-zimaju razliåite delatnosti i tako viãestruku ulogu u meœunarodnim odnosima. Samostalniju ulogu organizacija ima onda kada nastoji da utvrdi åiçenice u meœunarodnim odnosima. U takvom poslu ne uåestvuju samo dræave ålanice mada one u veñini organizacija zadræavaju vaænu ulogu veñi organi i sluæbe organizacije. odnosno organizacijska. da ustanovi poæeÿno staçe u tim odnosima. pored posebnih interesa dræava-ålanica. daju opãta uputstva koja se moraju primeçivati u pojedinaånim sluåajevima. na kraju. ne treba zanemariti socijalni i psiholoãki znaåaj åiçenice da meœunarodne organizacije trajno vezuju za sebe. posebna voÿa. koja se opet ne moæe svesti na voÿu pojedinih dræava-ålanica. Poãto odluke nikada ne mogu biti sasvim konkretne. pa åak i odluåujuñe. same organizacije. Kao ãto je veñnapomenuto. izbor izmeœu viãe kandidata za poloæaj savetnika u Meœunarodnoj zdravstvenoj organizaciji. Tako se. åiji rezultat moæe ali i ne mora da ima oblik odluke organizacije. æivotnu sigurnost i moguñnost za afirmaciju i blagostaçe. time dolazi do izraæaja çegova. rad statistiåkih sluæbi organizacija.

delatnost. te je to formalno çihova najvaænija. u æivotu organizacije javÿa i treña vrsta posebnih. Otuda funkcije svih meœunarodnih organizacija preteæno uzimaju oblik donoãeça odluka. koji opisuje zaåarani krug proistekao iz teæçe da se broj sluæbenika poveñava. iako ne u formalnopravnom smislu. koja je najåeãñe neformalna. ciÿevi i postupci ne mogu u potpunosti pripisati nijednom drugom subjektu. veñina odluka donesenih u organizaciji tiåe se odnosa organizacije s drugim subjektima meœunarodnih odnosa. i svetskih interesa. individualne liånosti i predstavnici privremenih ili trajnih interesnih grupa. u prvom redu s dræavama-ålanicama. Postojaçem inicijative otvara se prva. daju sadræaj åiçenici da su meœuna-rodne organizacije posebni subjekti meœunarodnih odnosa. grupnih interesa. ostavÿajuñi po strani posebnosti. s kojima se treba upoznati prilikom prouåavaça svake pojedine organizacije. Parkinsonov zakon. proseånoj meœunarodnoj organizaciji. prañene potrebom za stvaraçem poslova za nove sluæbenike. åija se voÿa. veñse moraju utvrœivati posmatraçem i prouåavaçem stvarnog ponaãaça.koje oliåavaju çihovi predstavnici. Ona se svodi na nastojaçe inicijatora da predlog bude formalno podnesen nadleænom organu or104 . U statutu organizacije naznaåeni su glavni ciÿevi organizacije i naåini na koji ñe se oni ostvarivati. predstavnici drugih subjekata meœunarodnih odnosa. imaju srediãta za donoãeçe odluka. koji se ne mogu svesti samo na primenu statuta. D. kao i biraçe sredstava a çihovo ostvareçe u konkretnom sluåaju. Subjekt koji æeli pozitivnu odluku pojavÿuje se na samom poåetku procesa odluåivaça kao inicijator. koji nisu u suãtini politiåki. Proces odluåivaça ureœen je. ali mogu da dobiju i takav znaåaj. Razliåite delatnosti meœunarodnih organizacija i razliåiti interesi koje one zadovoÿavaju. koje izraæava sama organizacija. dakle. koje se javÿa u svakoj administraciji. Tako se npr. jeste tzv. pripremna faza odluåivaça. Jedno od takvih nastojaça. pri åemu je i odbijaçe da se odluka donese isto tako jedna vrsta odluke. ali ne potpuno. koji nastoje da svoj interes ili svoja shvataça predstave kao opãte. stalo je da povodom pitaça s kojim je organizacija suoåena doœe do odreœene odluke. veñgovori o meœunarodnoj birokratiji. Ovde se moæemo zadovoÿiti samo time ãto ñemo oznaåiti osnovne crte procesa odluåivaça u tipiånoj. tj. o birokratima u meœunarodnim organizacijama. Za razliku od dræave. Odluåivaçe predstavÿa primenu tako utvrœenih ciÿeva i oznaåavaçe novih. Uåesnicima u odluåivaçu. a to su predstavnici dræava. koja opet zavrãava zahtevom za novim osobÿem. ãto znaåi da nije regu-lisana propisima statuta. Kao ãto se politiåki proces u dræavi ne svodi samo na oblike i postupke predviœene ustavima i zakonima. tako i svaka organizacija kroz svoju praksu dolazi do nekih obrazaca. kao i svi subjekti meœunarodnih odnosa. i kod svih zastupÿena. Donoãeçe odluka u meœunarodnoj organizaciji Veñje reåeno da meœunarodne organizacije. odredbama organizacijskog (meœunarodnog) prava.

U onim organizacijama koje imaju sudske organe i predviœaju takvu nadleænost. u teæçi da se unaprede neki drugi interesi govornika ili da se posredno utiåe na okupÿene predstavnike dræava. Oni to åine iznoseñi argumente. meœutim. Statut propisuje koji se uslovi moraju ispuniti da bi odluka bila doneta. ne mogu sistematski ignorisati i odbacivati. koja se sastoji u raspravÿaçu o podnetom predlogu u nadleænom organu (ili organima) meœunarodne organizacije. ako æele da ostanu ålanice organizacije. odluåivaçe. ovi sporedni ciÿevi debatiraça kod nekih organizacija poåiçu da bivaju vaæniji. u najveñem broju sluåajeva. Gde je debata javna (a takva je u najveñem broju sluåajeva) izjave mogu biti upuñene drugim subjektima. u uæem smislu reåi. Ãtaviãe. ranije se u organima meœunarodnih organizacija za punovaænost odluke traæila jednoglasnost. s obzirom na to da je stav dræava åesto utvrœen joãpre toga i da su predstavnici dræava strogo vezani uputstvima svojih vlada. obavÿa se u vidu glasaça. koja moæe biti prosta ili kvalifikovana (za vaænije. veñpredstavÿa preporuke koje one. osigurava podrãku. debata. kao ãto 105 . Debata se zavrãava u trenutku kada se smatra da je doãlo vreme za konaåno izjaãçavaçe. ali mogu imati i druge ciÿeve. podnoãeçem formalnog predloga odluke zapoåiçe druga faza. ali je danas moguñe da dræavi-ålanici tako bude nametnuta obaveza na osnovu odluke protiv koje se izjasnila. koji se åesto nazivaju sponzo-rima. ovi u debati vode glavnu reå ili åak iskÿuåivo uåestvuju. Obeleæje organizacija s naddræavnim svojstvima je u tome ãto neke çihove odluke nisu samo obavezne za dræave-ålanice no i za sve subjekte na çihovim teritorijama. U novije vreme se jednoglasnost napuãta ili ublaæuje. sastavÿeni od predstavnika dræava-ålanica. Odluka se moæe napadati zbog materijalnopravnih mana. traæi onoga koji je ovlaãñen da podnese predlog (ako to sam ne moæe) i. U skladu s poãtovaçem suvereniteta dræava-ålanica. Ova faza odluåivaça podrobno je re-gulisana statutom i poslovnicima organizacije. pa i pretçe i obeñaça. åime se opisani proces moæe nastaviti za joãjednu fazu. Svaka odluka meœunarodne organizacije obavezna je za çene organe ili sluæbe. Wihove tvrdçe su formalno upuñene samo drugim uåesnicima u debati. u nastojaçu da se predlog usvoji ili odbaci. Obavezne odluke meœunarodnih organizacija. Na taj naåin se moæe obrazovati i grupa predlagaåa. iziskuju sloæeniji postupak i stroæe propise o glasaçu. Maçi broj odluka obavezan je za dr-æave-ålanice. ali to ne mora da bude za dræave-ålanice. ãto je najvaænije. Poãto su organi meœunarodnih organizacija. Ako je prva faza zadovoÿavajuñe protekla. dok je za dræave neålanice res inter alios acta (uz izuzetke kada je reå o oåuvaçu mira i bezbednosti od strane Ujediçenih nacija). neke odluke nekih organa mogu se pobijati pred sudom odgovarajuñe organizacije. ili javnom mçeçu.ganizacije s izgledom na uspeh. zbog svoje vaænosti. Veñina savremenih meœunarodnih organizacija donosi odluke veñinom glasova ålanova organa. Samo izjaãçavaçe. Veñina odluka nije pravno obavezna ni za ålanice. koja je znaåila da su nuæni pozitivni glasovi svih ålanova organa da bi odluke bilo. fazu provere vaÿanosti odluke. U tu svrhu on ispituje stav ostalih uåesnika u odluåivaçu. znaåajnije odluke).

Keohane J. dobrotvorna druãtva. odluka vaæi bez obzira na prigovore koji joj se mogu uputiti i jedino je organ koji ju je doneo ovlaãñen da je povuåe ili izmeni. nesaglasnost sa statutom ili zbog nedostatka u postupku. Mass. bez posredovaça svojih dræava. koriste tada politiåka sredstva da ometu çeno izvrãeçe. 106 . politiåke stranke druãtvene organizacije. veña je paæça na çih obrañena tek u najnovije vreme. S. meœunarodno organizuju.. O.je npr. Nye. ali ovakva udruæeça. IV TRANSNACIONALNI SUBJEKTI MEŒ UNARODNIH ODNOSA 1. ali se od drugih razlikuju po tome ãto su u çima okupÿeni ÿudi iz razliåitih dræava. Pojam Kao ãto je veñistaknuto. kao ãto je npr. åiji su interesi çima pogoœeni. 1972. Cambridge. prekoraåeçe nadleænosti od organa koji ju je doneo.). Tek kada se çihovi ålanovi. Zbog toga ãto je izvrãeçe odluka meœunarodnih organizacija preteæno povereno samim dræavama-ålanicama. Udruæivaçe ÿudi s obzirom na neki zajedniåki ciÿ ili afinitet poznato je i veoma proãireno unutar dræava (npr. Harvard University Press. ostaju mahom nacionalna. Iako neki transnacionalni subjekti deluju odavno (npr. U onim organizacijama koje ne poznaju ovu fazu i kod odluka koje se ne mogu osporavati pred sudskim organom. transnacionalni subjekti meœunarodnih odnosa ispuçavaju sve uslove koji su postavÿeni za subjekte meœunarodnih odnosa. neposredno ili preko svojih nacionalnih udruæeça. Otuda ne postoji potpuna saglasnost ni o tvorevinama koje u çih treba ubrojati niti o tome kako ih treba razvrstati. åak i kada odræavaju meœusobne meœunarodne veze. Dræava-ålanica i drugi subjekti. Sledeñi odeÿci treba da ukaæu na neke od najvaænijih grupa takvih subjekata. nauåna i struåna udruæeça. tvorevina koja tako nastaje moæe dobiti dovoÿan politiåki znaåaj da bi se ubrojala u subjekte meœunarodnih odnosa. Transnational Relations and World Politics.29 29 R. moguñnosti za ometaçe izvrãeça nisu male i s çima u radu meœunarodnih organizacija uvek treba raåunati. crkve). naroåito kada je reå o odlukama s velikim politiåkim znaåeçem. sportski klubovi itd.

veñi zato ãto one åesto propisuju pravila takvih delatnosti. J. ne mogu baviti trgovinom ili bankarstvom. Otuda je veliki broj takvih organizacija i zato su one vrlo raznovrsne. onako kako ih çihovi ålanovi opaæaju. Etudes de science politique. obiåno. iako treba imati u vidu da su neke od ovih organizacija fiktivne ili sasvim nejake. tj. Ovaj je broj upeåatÿiv. koji se iz liånih razloga izdaju za predstavnike transnacionalnih grupa. ãto znaåi da im dopuãtaju da uåestvuju u çihovom radu podnoãeçem predloga i dokumenata. One to. jedna uæa disciplina (kardiohirurgija). åiji ciÿevi nisu lukrativni. ali se mogu zalagati za interese svojih ålanova ili za opãte interese. koja postaju obavezna za svakoga ko hoñe da se çima bavi u meœunarodnoj konkurenciji. U svetu ima skoro pet hiÿada meœunarodnih “privatnih” organizacija. S obzirom na to da se ovakve organizacije mogu slobodno osnivati i da ne postoje meœunarodna merila za çihovo priznavaçe. prestale da deluju ili okupÿaju sasvim mali broj ÿudi. To moæe biti neka grana nauke (Meœunarodni savez za åistu i primeçenu hemiju). Takve se organizacije. iako ih ne prati nikakva prinuda. meœunarodnom privatnom organizacijom smatra se svaka ona tvorevina koja uspe da se kao takva registruje u nekoj od postojeñih dræava. Neãto su pouzdaniji postojaçe i znaåaj onih organizacija koje priznaju meœunarodne javne organizacije. Najveñi broj nevladinih organizacija okupÿa ÿude iste profesije. Evropska federacija javnih sluæbenika. Ovakve organizacije imaju uticaja na delatnost svojih ålanova. 1961. Geneve. organizuju ili kontroliãu vaæne meœunarodne susrete i priznaju postignute rezultate. Takav dvojni ciÿ imaju Meœunarodni savez prevodilaca. zadovoÿavajuñi zahteve çenog zakonodavstva. Meynaud. da se razmene iskustva i da se u celom svetu koriste dostignuña do kojih su neki ålanovi doãli. ali je çihovo prisustvo nesumçivo i ona su åesto veoma efikasna. ili grana sporta (Meœunarodna federacija fudbalskih udruæeça FIFA). ne sastoje se u sticaçu dobiti. Najuglednije su svakako one privatne organizacije koje imaju takav status pri Ekonomsko-socijalnom savetu Ujediçenih nacija ili pri UNESCO. dok su druge. u stvari. naroåito ako ovi preten30 B. pa i na rad svih onih koji se bave istim poslom. Meœunarodne nevladine (“privatne”) organizacije30 Meœunarodne nevladine organizacije su udruæeça grupa i poje-dinaca iz razliåitih dræava. Vrlo su sliåne organizacije koje se preteæno ne staraju o zajedniåkim staleãkim interesima svojih ålanova veño usavrãavaçu delatnosti kojom se ovi bave. ili Nordijsko udruæeçe muziåara. bez kojih se meœunarodna takmiåeça u mnogim sportskim oblastima ne bi mogla ni zamisliti. ili åak istupaçem u debati. rod umetnosti (Savez PEN klubova). åine dajuñi im savetodavni status. Stoãiñ. ali je skoro uvek povezan sa teæçom da se unapredi i struka kojom se ålanovi bave. Wihov ciÿ moæe da bude samo staleãki. Droz 1964. ne samo zato ãto se na çihovim skupovima potvrœuju ili odbacuju predlozi za nove postupke i metode. Les groupes de pression internationaux. dakle.2. 107 . Obaveznosti i uticaj takvih pravila nisu svuda isti. Les organisations non-gouvernmentales et les Nations Unies. zato ãto oni propisuju opãtevaæeña pravila igre. U tom pogledu kao dobra ilustracija mogu posluæiti razni meœunarodni sportski savezi. Lausanne.

mada se ona obiåno podnose na uvid organima dræave u kojoj je sediãte organizacije. Pravila ovih organizacija su raznovrsna ali vaænije meœunarodne privatne organizacije uglavnom imaju sledeñe crte. kome prisustvuju zainteresovani pojedinci ili nacionalna udruæeça i ona odreœuju daÿi rad organizacije. Vrhovni organi meœunarodnih privatnih organizacija su skupãtine. podrãka Ujediçenim nacijama i ideji meœunarodne saradçe (Svetska fe-deracija udruæeça za Ujediçene nacije). meœutim. Svaka nevladina organizacija ima pravila na osnovu kojih radi. odnosno svih posloprimaca. koji nije obeleæen samo çihovom delatnoãñu. Iz ovog posledçeg razloga mnoge su se takve organizacije.duju na svojstvo “rekorda”. jer jedino na taj naåin organizacija moæe dobiti svojstvo pravnog lica po zakonima te dræave. nego nastoje da doprinesu da se ostvare vaæne meœunarodne vrednosti. pocepale u viãe novih. koje imaju opãte ali razliåite ciÿeve i izraæavaju opreåne poglede na svet. No. ovakve organizacije mogu zastupati interese veoma ãirokog kruga ÿudi. Organizacije boraca. studenata. kongresi. Uzrast odluåuje o ålanstvu u meœunarodnim omladinskim organizacijama. pa sve do stvaraça svetske dræave (Meœunarodni federalisti). veñuglavnom cene samo to da li su çeni ciÿevi u skladu s javnim poretkom te dræave. Pravila se donose na osnivaåkom skupu. Kao ãto je veñreåeno. Pol je obeleæje koje udruæuje Meœunarodni savez æena. Razne katoliåke meœunarodne nevladine organizacije imaju posebne ciÿeve. Daÿe. fiziåara itd. i neke organizacije koje smo ranije pomiçali. Takav ciÿ moæe biti spreåavaçe surovosti prema æivotiçama (Meœunarodno druãtvo za zaãtitu æivotiça). na kojima se okupÿaju svi ålanovi ili delegati nacionalnih ud108 . ili konferencije. Meœunarodni sindikalni savezi izdaju se za predstavnike radniåke klase. æena-pravnika. meœunarodna saradça itd. ali okupÿaju ÿude jedne veroispovesti. naroåito u doba hladnog rata. veñteæiti nekom opãtem ciÿu.. unapreœivaçe jednog meœunarodnog jezika (Sveopãte udruæeçe za esperanto). dok veñe obrazuju nacionalne ogranke koji su u stvari nacionalna udruæeça s istim ciÿem. pravila ne potvrœuje nikakva druga instanca. kao ãto su mir. vezivati za osobenosti svoga ålanstva. studentskih. sindikalnih i pravniåkih organizacija. ne bave se samo statusom svojih ålanova ili unapreœeçem svoje profesije. i to veoma æivo i uspeãno. zalaæuñi se za ovu ili onu organizaciju sveta i druãtva. tako da ima viãe rivalskih meœunarodnih omladinskih. Meœunarodne privatne organizacije ne moraju se. Svetski jevrejski kongres istupa u ime pripadnika jedne etniåke grupe koja se nalazi u specifiånom poloæaju. politikologa. jer se za çih zalaæu. ne bi bilo taåno kada bi se u organizacije s opãtim ciÿevima svrstale samo one koje su tako oåigledno oznaåene. omladine. veñsvojstvom. Maçe organizacije ove vrste uålaçuju neposredno pojedince. Nadleæni organi se ne upuãtaju u naåin na koji organizacija deluje. Meœutim. ili se upuãtaju u ideoloãku borbu. ni ozbiÿnija takmiåeça unutar dræava ne odvijaju se mimo meœunarodnih pravila. borbi protiv progaçaça politiåkih protivnika Amnesty International (Meœunarodna amnestija).

Svetska sindikalna federacija itd. politiåki. Zatim se ispituje da li ålanovi organizacije oseñaju ikakvu lojalnost prema çoj ili je samo smatraju prire-œivaåem skupova na kojima se oni sreñu. naravno. zaduæbinama i drugim institucijama. Glavni åasnici organizacije su predsednik i generalni sekretar. kao npr. Meœunarodni savez katoliåke ãtampe. kao ãto su npr. ne retko. ãto se obiåno åini tako ãto se utvrdi da li su çeni organi dejstvovali u posledçih pet do deset godina. veñse svaki sluåaj mora posebno ispitivati. mada se on çoj potpuno ne posveñuje i nema velikih samostalnih ovlaãñeça. Organizacijama koje zadovoÿe ove preduslove najåeãñe se prigovara da nisu nezavisne. bilo da one dolaze neposredno od ålanova ili od nacionalnih udruæeça. on je jasan kod onih nevladinih organizacija koje i ne kriju da su deo ãireg pokreta. Sredstva koja se na ovaj naåin dobijaju najåeãñe se mogu troãiti samo na odreœene. poglavito u oblasti propagande. pa åak ni poslovne prostorije u pravom smislu reåi. posle rezolucije Informbiroa bili iskÿuåeni iz jednog broja meœunarodnih nevladinih organizacija. ili nacionalni ogranci. Kao ãto je veñnagoveãteno. ovi prihodi mogu biti nedovoÿni. takve su organizacije jedini i jasno vidÿivi delovi pokreta. Otuda se same organizacije.). naroåito velikih sila. åime se. kao po komandi. Oni se povremeno sastaju i donose najvaænije i dugoroåne odluke. obrañaju za pomoñdræavama. utiåe na rad organizacije. Takav uticaj uglavnom potiåe od dræava ili drugih transnacionalnih organizacija. Organizacije sa skromnim sredstvima nemaju profesionalnog gene-ralnog sekretara. S obzirom na velike izdatke koje ovakve organizacije imaju. naroåito ako deluju u celom svetu. i jedino zanimaçe a u veñim i bogatijim organizacijama on ima na raspolagaçu i sluæbenike u radnom odnosu s organizacijom.ruæeça-ålanova.). Predsednik je obiåno istaknuta liånost. U nekim sluåajevima. sredstva koja je Meœunarodna unija socijalistiåke omladine dobijala od obaveãtajne sluæbe SAD) ili putem samih postupaka organizacija (kao kada su jugoslovenski nacionalni ogranci. savet itd. Izmeœu ovih skupova poslovima organizacije obiåno rukovodi neko uæe telo (izvrãni odbor. Razume se da pre svega treba ustanoviti da organizacija stvarno postoji. åiji se ålanovi biraju na opãtem skupu. meœunarodnim javnim organizacijama. veñda se nalaze pod odluåujuñim uticajem nekog drugog subjekta meœunarodnih odnosa. gde utiåu na javno mçeçe i privlaåe politiåki neiskusne ÿude time ãto maskiraju prave subjekte i prave interese. Pravilo je da se meœunarodne privatne organizacije izdræavaju od ålanarina. U doba hladnog rata bile su naroåito åeste optuæbe da su pojedine meœunarodne privatne organizacije osnivane i odræavane zato da bi sluæile ciÿevima pojedinih dræava. Meœunarodni savez studenata. åiji ugled koristi organizaciji i daje mu autoritet u çoj. Takve su se optuæbe potvrœivale kada bi u javnost izbijali skandali oko finansiraça ovih organizacija (npr. religiozni i drugi pokreti mogu da 109 . Wemu je to. zajedniåki odobrene projekte i akcije. ne moæe se smatrati da su sve meœunarodne privatne organizacije subjekti meœunarodnih odnosa. Generalni sekretar vodi svakodnevnu delatnost organizacije i stara se o izvrãeçu çenih odluka te je u nekim organizacijama najuticajniji pojedinac. Meœutim. Ãto se tiåe uticaja transnacionalnih subjekata.

Treba se uveriti da je on i trajan. moæe se zakÿuåiti da meœunarodna nevladina organizacija nije samostalni subjekt meœu-narodnih odnosa. nije lako nañi praktiåno primenÿive kriterije u ovoj oblasti. koje su. 110 . godine pretçom ãtrajka i svetskim ãtrajkom nije izvrãila pritisak na meœunarodne javne organizacije i pojedine dræave da preduzmu mere protiv meœunarodnog terorizma u vazduhu ili da u konkretnom sluåaju postupe na traæen naåin. koja govore o meœunarodnim “zaverama”. Tek ako se utvrdi da je organizacija samo privid. Broj diletantskih dela. da ne znaåi samo vladaçe nekim uticajnim åasnicima i ålanovima organa. 3. Posle obaraça jednog juænokorejskog aviona nad SSSR. Takvi pokreti mogu biti politiåki åinioci ali ne i subjekti. u çima uåestvovala. sve dok u toku 1969. s odricaçem subjektiviteta zbog stranih uticaja ne treba prenagliti. Kao subjekti meœunarodnih odnosa ne dolaze u obzir svi takvi pokreti. uåeçe ili program i zalaæu se za çihovo usvajaçe i ostvareçe u celom svetu. proglasila dvomeseåni bojkot letova za SSSR. Prouåavaçe ove vrste transnacionalnih subjekata oteæano je zbog toga ãto se nauka nije çima ba-vila u dovoÿnoj meri. opet. boÿe reñi. septembra 1983. åak i uprkos izriåitim zabranama. Tako je. ili. posveñene samo nekim od ovakvih pokreta. da se ne ostvaruje samo zbog privremenog spleta okolnosti. npr. meœutim. slaæe da najveñi broj meœunarodnih nevladinih organizacija ne zadovoÿava merilo politiåke relevantnosti. ne i oni sluåajevi kada se pokretom oznaåava neorganizovana masa istomiãÿenika. tj. i 1970. Lojalnost ålanova te organizacije pokazala se time ãto veñina vlada nije bila zadovoÿna akcijama IFALPA (upravo zato ãto ne æele da se u ovako vaænim pitaçima prekrãi monopol dræava).dominiraju organizacijama a da se pri tome oåuva privid çihove samostalnosti. Ispostavÿa se pak da se izmeœu te dve krajnosti nalaze organizacije koje povremeno mogu zaigrati vaænu ulogu na svetskoj pozornici. Pri svemu tome. da one ili ne ulaze u politiåke odnose ili da u tom pogledu ne ispoÿavaju nikakvu moñ. jer subjekti meœunarodnih odnosa neprekidno nastoje da utiåu jedni na druge i povremeno uspevaju da takav uticaj bude u odnosu na nevladine organizacije potpun. Transnacionalni politiåki pokreti Meœunarodni politiåki pokreti okupÿaju ÿude razliåitih nacionalnosti i dræavÿanstava koji ne teæe samo jednom deli-miånom ili privremenom politiåkom ciÿu veñusvajaju ãiru politiåku ideologiju. ali je ipak veñina pilota sveta. Meœunarodna federacija udruæeça vazduãnih li-nijskih pilota (IFALPA) izgledala kao profesionalna asocijacija. Kao ãto je veñnapomenuto. Postoje organizacije åiji je politiåki uticaj neosporan i postoje one koje u tom pogledu nemaju nikakvih ambicija. IFALPA je 6. koja se stara o dobrobiti svojih ålanova. “tajnim druãtvima” i drugim polumraånim tvorevinama joãuvek daleko nadmaãa broj ozbiÿnih studija. da se çen rad sastoji u prihvataçu unapred odluåenog a da su obiåni ålanovi ili toga svesni ili ne mogu da utiåu na odluåivaçe. koji individualno ali neusklaœeno deluju. Veñina posmatraåa se.

koji su i subjekti meœunarodnih odnosa. ãto je najboÿe pokazao sluåaj Jugoslavije iz 1948. koje su u stvari asocijacije nacionalnih stranaka koje polaze od iste ideologije i imaju sliåne politiåke programe. Prvi meœunarodni komunistiåki kongres oznaåio je poåetak rada Treñe komunistiåke internacionale. Oni mogu biti bez pisanih statuta: kada statut postoji. Uz sve to. çegov znaåaj nije veliki jer se pokret nadahçuje idejama koje nisu samo u statutu izraæene i ponaãa se u skladu s okolnostima i odnosima snaga. Posle raspuãtaça Kominforma 1956. ãto je dovelo do çihovog meœunarodnog organizovaça. S druge strane. pokreti neprestano pronalaze pogodne naåine za çihovo ostvarivaçe. priroda interesa i delatnosti zahteva da veliki deo delatnosti ne bude javan i poznat neålanovima. nije viãe bilo pokuãaja stvaraça meœunarodne organizacije komunistiåkih partija. Pojava sovjetske misije doprinela je meœunarodnom organizovaçu komunistiåke partije. Dogod u pogledu takvih opãtih ciÿeva postoji jedinstvenost (ako ne i u pojedinostima).Karakteristiåno za ove pokrete je to ãto teæe promenama u meœunarodnoj politici. 111 . ali se ubrzo ispostavilo da je trebalo da sluæi kao sredstvo za nadzor SSSR nad radom tih partija. koji se ne mogu sapeti proceduralnim odredbama. pokret moæe da postoji bez ikakvih bliæe utvrœenih organizacionih oblika. pripadnici pokreta su. Dovoÿno je se-titi se Prve (1864) i Druge (1889) internacionale. proãire i ojaåaju. Iz ove åiçenice izvire i veña moñmeœunarodnih politiåkih pokreta. ali ne samo çima. Oni veruju u prednost odreœenih druãtvenih i politiåkih sistema. Za sada se kao najvaæniji meœunarodni politiåki pokreti. Posle zavrãetka Drugog svetskog rata osnovan je Informativni biro komunistiåkih partija (Kominform). Saradça u okviru pokreta ima za ciÿ da se ti sistemi odræe. oãtetila su i meœunarodno radniåko organizovaçe. istorija internacionalizma u velikoj meri se poduda-rala sa istorijom meœunarodnog radniåkog pokreta. kada se zahvataçem nacionalnih privreda i ekonomskim nacionalizmom reagovalo na enormne probleme. Do 1930. mnogo odaniji pokretu nego ãto su ålanovi meœunarodnih nevladinih organizacija u odnosu na çih. Ãtaviãe. najåeãñe pomiçu meœunarodne politiåke internacionale. doprinoseñi çenom konaånom raspuãtaçu 1943. traumatiåna iskustva Velike depresije. Traæeçe tih naåina i çihovo primeçivaçe predstavÿaju najveñi deo delatnosti ovih pokreta. po pravilu. Meœutim. bilo da veñpostoje u nekim dræavama ili ih tek treba ostvarivati. Leçinova smrt i promene u samoj boÿãeviåkoj partiji dovele su do postepenog pretvaraça kominterne u oruœe Staÿina i birokratskog kruga oko çega. koja je trebalo da preuzme revolucionarno voœstvo nad svetskim proletarijatom. On je trebalo da bude savetodavno telo ravnopravnih partija. Organizacija meœunarodnih politiåkih pokreta nije onako jednostavna i jasna kao ãto je to sluåaj kod meœunarodnih nevladinih organizacija. Postajuñi aktivan åinilac u pregovorima sa poslodavcima i vladom. sindikati su postali usmereni na specifiånu situaciju u svojoj zemÿi.

koje su sastavÿene od ålanova predstavniåkih tela u dræa-vama-ålanicama. Iako usvajaju neke zajedniåke vrednosti. 31 Najnoviji statut Socijalistiåke internacionale usvojen je na çenom XII kongresu. pokuãavaju 1920. socijaldemokratske stranke same odreœuju svoju politiku i neretko se. Tekst u Sl. regionima u kojima su ovakve stranke najzastupÿenije. ali na ravnopravnoj osnovi.32 Nove prilike za delovaçe politiåkih transnacionalnih organizacija treba traæiti u onim telima meœunarodnih javnih organizacija. Koristeñi vezu koju meœu çima stvara verska bliskost. Ni ova internacionala ne odlikuje se disciplinom ålanica. demohriãñanske stranke stvorile su 1961. News.Neke socijaldemokratske stranke i grupe. Sledbenici de Golove (de Gaulle) ideje o “Evropi domovina” ujedinili su se. Payne. 28. kojoj se pridruæuje. meœutim. ali nespremne da se pridruæe Treñoj. Ova se epizoda zavrãila time ãto je doãlo do ujediçeça ovih snaga s grupama koje su obnovile Drugu internacionalu u vidu Socijalistiåke radniåke internacionale (1923). 112 . u Æenevi. godine obnavÿa u vidu Socijalistiåke internacionale. koja ima mali uticaj. G. godine u Svetsku liberalnu uniju. koji se tek 1951. 1961. Manifesti i odluke. nezadovoÿne Drugom internacionalom. usvojeni na skupovima Socijalistiåke internacionale. kao liånosti. Ãpanski falangistiåki voœ Jose Antonio Primo de Rivera odbio je da uåestvuje jer je faãizam “oblik nacionalnog izraza”. smatrajuñi da se u çoj apsolutiziraju tipiåno ruska iskustva. ovu moguñnost ipak ne treba otpisati. koja je ostala poznata pod podsmeãÿivim imenom “druge i po internacionale”. novembra 1976. samo klub sa neznatnim brojem ålanova.31 Zbog nacionalistiåkih ograniåeça stranaåki internaciona-lizam je sve maçe zastupÿen te se viãe ide udesno u politiåkom spektru. 1/1977. jedna drugoj suprotstavÿaju. godine u Montreuxu (Ãvajcarska). Stranke krajçe desnice su po definiciji nacionalistiåke i protivne meœunarodnom autoritetu te stoga ne pokazuju nikakvu teæçu za obrazovaçem svojih internacionala. nisu obavezni za stranke-ålanice. Nesposobnost socijaldemokratije da shvati faãizam i da se odupre ratu dovodi do ponovnog gaãeça meœunarodnog pokreta. godine Svetsku demo-hriãñansku uniju. Stanford University Press. bez obzira na to da li su ålanovi politiåkih internacionala ili ne. kao ãto je to sluåaj sa Savetodavnom skupãtinom Saveta Evrope i Parlamentarnom skupãtinom Evropske unije. naroåito kada uåestvuju u vlasti. 32 Jedna faãistiåka “internacionala” bila je osnovana 1935. Falange. a ne kao predstavnici stranaka. Petnaestak evropskih liberalnih stranaka udruæilo se 1947. u Komitet za jedinstveni front progresa (1969). To je. godine da stvore Meœunarodnu radnu zajednicu socijalistiåkih stranaka. 78. Pripadnici srodnih nacionalnih stranaka se u takvim organima u stvari udruæuju. S obzirom na uzajamno pomagaçe faãistiåkih pokreta u proãlosti i na savez faãistiåkih sila u Drugom svetskom ratu. London. str. o åijem se radu malo zna. kojoj su prethodili meœunarodni kongresi u Evropi i Latinskoj Americi. Meœunarodni savez sindikata. S.

priznala suverenost nad Vatikanskim gradom. koja obezbeœuje veliki stepen sliånosti u ponaãaçu klera. Transnacionalne verske organizacije Verska pripadnost ÿudi bila je i ostala znaåajna za meœunarodne odnose. meœu koje treba ubrojati i jedan broj meœunarodnih nevladinih organizacija. Na ovom mestu treba. juænoj. Patrijarh Zapada. Ona poåiva na razvijenom sistemu pravila i ima strogu hijerarhiju. tradicionalno meœunarodno pravo je vodilo raåuna o moñi katoliåke crkve. Drugu polovinu hriãñana åine pripadnici pravoslavnih crkava i protestantskih crkava i sekti. ãtaviãe. Takve religije su pokreti u ãirem smislu reåi. pa i u celom svetu. oko 400 miliona konfuåijevaca (skoro iskÿuåivo Kineza. za subjekt meœunarodnog prava. pored mnogih lokalnih i nacionalnih. Bliskom istoku i Etiopiji. do 10.4. Naslednik Sv. 5 milijarde krãtenih hriãñana. Dok neke religije ne poznaju hijerarhijski organizovanu crkvu. na åijem se åelu nalaze papa u svojstvu “Vrhovnog prvosveãtenika svetske crkve”33 i skup kardinala. blizu 280 mi-liona budista (u juænoj i jugoistoånoj Aziji). jeste srazmerno veliki broj sledbenika. Petra. Sveta stolica se ne moæe smatrati dræavom. bio je. ali 33 Ostale Papine titule su sledeñe: Rimski biskup. ali nisu same po sebi subjekti meœunarodnih odnosa. s najveñom koncentracijom u Latinskoj Americi. Raåuna se da u svetu ima oko 780 miliona muslimana. od kojih su polovina katolici. Apostolski princ. pre svega. papa. godine i svetovni vladar jednog dela Italije. smatra se da u svetu ima oko 1. verska uåeça koja imaju sledbenike u viãe zemaÿa. na koje se ovde mora ukazati. koji teæe da se grupiãu u izvesnim delovima sveta. postoje i meœunarodne religije. pa je to formalno i sada jer mu je Italija 1929. Primat Italije. Najåvrãñe organizovana meœunarodna crkva je katoliåka. moguñe je da se stvori svetska crkva. Duge tradicije stavile su pod çenu kontrolu niz posebnih organizacija i institucija. S obzirom na siñuãnu teritoriju Vatikana i na beznaåajan broj çegovih stalnih stanovnika. u Kini i u emigraciji) i oko 17 miliona judaista. Namesnik Isusa Hrista. Najvaænije çihovo obeleæje. jugozapadnoj i juænoj Aziji. pravo na sklapaçe meœunarodnih ugovora itd. Koristeñi ovu okolnost. najguãñe grupisanih u Severnoj Africi. od kojih se prvi preteæno nalaze u istoånoj i jugoistoånoj Evropi. Iako su statistike o broju vernika nepouzdane. sredçoj i zapadnoj Evropi i u Filipinima. na åelu s organima kojima vernici duguju poãtovaçe i posluãnost. oko 580 miliona hinduista (mahom u Indiji). napomenuti da.). Poglavar crkve. priznajuñi je. koji se u mnogo åemu upodobÿuje dræavama (pravo na razmenu diplomatskih predstavnika. u vidu Svete stolice. a drugi u severnoj Evropi i Severnoj Americi. Ranije smo veñustanovili çen uticaj na nacionalnu ideologiju i nacionalno jedinstvo. Nadbiskup i mitropolit Rimske provincije i Suverene Dræave Vatikanskog grada. 113 . Tek u takvom sluåaju moæe biti reåi o pravim subjektima meœunarodnih odnosa. jer potiåu od samih crkava i ukÿuåuju i ÿude koji su sazrevaçem prestali biti vernici ili postali skoro ravnoduãni prema religiji. ili imaju samo nacionalne organizacije i voœe.

koji okupÿa 263 protestantske. La Societe internationale et l’Eglise. pravoslavne i starokatoliåke crkve iz 90 zemaÿa. ostao je poznat po nastojaçu da katoliåku crkvu prilagodi novim uslovima i da izbriãe loãutisak koji je izazvao çegov prethodnik. koje retko prelaze nacionalne okvire i veoma se razlikuju po strukturi i organizaciji. ali çegovi organi.34 S obzirom da organi katoliåke crkve. ugovor izmeœu Svete stolice i dræave.je katoliåka crkva nesumçivo transnacionalni subjekt meœunarodnih odnosa. jer ima svetski centar odluåivaça. kome se najviãe zamerala ravnoduã-nost prema nacistiåkim i faãistiåkim zverstvima za vreme Drugog svetskog rata i podrãka koju je u çegovo vreme crkva aktivno pruæala ratnim zloåincima u pokorenim zemÿama. Pravoslavne crkve su nacionalno organizovane: skupovi poglavara nacionalnih crkava ne obavezuju uåesnike a carigradski patrijarh se priznaje samo za prvog meœu jednakima. jer ujediçavaçe hriãñana iako mu i sama u posledçe vreme gipkije prilazi proglaãavajuñi doktrinu ekumenizma uglavnom zamiãÿa pod svojim voœstvom. kojim se re-guliãu poloæaj i prava katolika i katoliåke crkve u toj dræavi. Protestanti postoje u obliku velikog broja crkava i sekti. Pavle VI (19631978) nastavio je iako opreznije pravac naznaåen Ivanom XXIII i ostao je poznat kao prvi poglavar katoliåke crkve koji se nije ustruåavao da putuje u bilo koji deo sveta i da se susretne s dræavnicima i verskim voœama svih orijentacija. nije potåiçena nijednom drugom subjektu meœunarodnih odnosa i uæiva odanost velikog broja ÿudi u raznim zemÿama i neposredno stupa u odnose s drugim subjektima meœunarodnih odnosa. çena delatnost u meœunarodnim razmerama nije sasvim ispitana. mada joj niko ne odriåe uticaj. godine osnovan Svetski savet crkava. a neke uopãte i ne znaju za sveãtena lica. S obzirom na to da je hriãñanstvo nekada bilo jedinstveno. od kojih je glavni Skupãtina. veñpredstavÿaju skupove na kojima se raspravÿaju zajed34 R. Rimokatoliåka crkva ostala je po strani. kada smatraju da razjediçene ne mogu da odole udarcima koji religiji nanosi razvitak druãtvenih odnosa. 114 . “Spec”. “crna internacionala”). 19601961. naroåito u najnovije vreme. ekumenski koncil. a mnogi su skloni da joj pripiãu tajno prisustvo u politiåkom æivotu velikog broja dræava (tzv. Pije XII. postoji teæça da se hriãñanske crkve ponovo pribliæe. ãto znaåi da dræave pristaju da se sporazumevaju s katoliåkom crkvom o stvarima koje su inaåe u çihovoj unutraãçoj nadleænosti. koji je prvi put u ovom veku sazvao i najãiri skup katolika. meœu kojima i u Jugoslaviji. Bosc. Druge crkve daleko zaostaju za katoliåkom po obimu meœunarodne organizovanosti i åvrstini strukture. po pravilu. Papa Ivan XXIII (19581963). sta-vove o najvaænijim meœunarodnim i druãtvenim pitaçima. Vrhovi katoliåke crkve zauzimaju. Svetski savez crkava ima oblik meœunarodne nevladine organizacije. Paris. nemaju nikakva ovlaãñeça prema svojim ålanicama. iako nosi atribut “vaseÿenskog”. meœutim. U tu svrhu je 1948. tako da neke ne priznaju nikakvu hijerarhiju meœu sveãtenicima. III. Karakteristiåan oblik u kome katoliåka crkva pravno potvrœuje svoju samostalnost jeste konkordat. ne raspravÿaju javno.

niåka pitaça i dobrovoÿno koordiniãe rad. U nekim akcijama Svetskog saveta uåestvuje i rimokatoliåka crkva. Ni islamska religija nema meœunarodne organizacije. Dugo su ulogu vrhovnih poglavara svih muslimana igrali, ili pokuãavali da igraju, halife, koji su se smatrali naslednicima Muhameda, kao verskog voœe i svetovnog vladara. U pozno doba halifata, otomanski sultani bili su i halife, pa su åak postojale teæçe da se sultanu u meœunarodnom opãteçu daju isti prerogativi kao papi. Posle turske revolucije, sa sultanatom je otiãao i halifat. Pokuãajima nekih arapskih vladara da preuzmu ulogu halife uåinio je kroz tzv. Halifatski kongres u Kairu 1926. godine, videñi u çima pokuãaj dominacije pojedinih muslimanskih nacija nad drugima. Moñmuslimanske vere i nacionalnih verskih poglavara poåiva na tome ãto je islam u mnogim zemÿama dræavna religija. Pa ipak, zajedniåke akcije muslimanskih dræava ne odvijaju se pod uticajem duhovnih veñsvetovnih lidera, koji se i okupÿaju na meœunarodnim skupovima muslimanskih dræava.35 Transnacionalnu organizaciju pokuãavalo je da predstavÿa Muslimansko bratstvo, osnovano 1928. godine, s ciÿem da se uspostavi jedinstvena islamska arapska dræava, s Kuranom kao ustavom. To druãtvo je bilo krajçe konzervativno, delovalo je tajno i sluæilo se teroristiåkim sredstvima te je u veñini arapskih zemaÿa zabraçeno. O broju ålanova i o uticaju Druãtva ne moæe se pouzdano govoriti. Ostale velike religije, iako imaju zamaãan broj sledbenika, ili su usredsreœene u pojedinim dræavama (hinduizam, konfu-åijanizam), ili su vezane za nacionalna svojstva (judaizam), ili su sasvim nesklone crkvenom organizovaçu i hijerarhiji (budizam). Od çih najveñi uticaj u meœunarodnim razmerama ostvaruju jevrejske versko-nacionalne organizacije, koje imaju oblik meœunarodnih nevladinih organizacija. Neke od çih, opredeÿene za cionizam (tj. stvaraçe nezavisne jevrejske dræave), igrale su znaåajnu ulogu u osnivaçu dræave Izrael. One su åak i obrazovale svoje naoruæane odrede, koji su vodili borbe i preduzimali teroristiåke akte protiv arapskog stanovniãtva i britanskih mandatora u Palestini. 5. Transnacionalne privredne organizacije Joãje pre Prvog svetskog rata zapaæeno da izvesna velika privredna preduzeña, iako nacionalna po sastavu i nominalno podvrgnuta pravu dræave u kojoj su registrovana, imaju razgranate meœunarodne operacije i deluju nezavisno od vlada, rukovodeñi se posebnim interesima svojih vlasnika i upravÿaåa. Takva preduzeña su igrala ulogu u kolonijalnim osvajaçima evropskih sila. Engleska Istoånoindijska kompanija je u XVIII veku poåela ekonomski da prodire u Indiju, izgradila zatim tamo svoja uporiãta da bi na kraju doãlo do zamene privatnog posedovaça ove ogromne teritorije çenim ukÿuåeçem u Britansku Imperiju, koje je bilo u skladu s nastojaçem graœanske klase da “politiåki neutralnu” dræavu iskoristi kao sredstvo
35 P.

Rondot, L’Islam et les Musulmans d’aujourd’hui, III, Paris, “L’Orante”, 19581960.

115

za osiguraçe svojih interesa. Sliånu ulogu imale su Hundson Bay Company u Americi i Royal African Company u Africi. Kasnijim belgijskim Kongom ispoåetka je vladala jedna privatna kompanija, åiji je glavni akcionar bio sam belgijski kraÿ! Velike ameriåke kompanije su krajem XIX veka i u XX veku viãe volele da same kontroliãu teritorije u kojima su se nalazili çihovi interesi, ili da to åine preko lokalnih vlada, na koje su imale viãe uticaja nego na vladu SAD. Tako je preduzeñe United Fruit praktiåno dræalo vlast u malim centralnoameriåkim dræavama åineñi to otvoreno, kao u Kostariki 1898, ili putem svojih eksponenata, koji su figurirali kao organi “autohtone” vlasti. Posledçi “podvig” ove kompanije bio je svrgavaçe legalno izabranog predsednika Gvate-male, Arbenza, 1954. godine. Liberija, dræava osloboœenih robova-povratnika iz SAD, dugo je bila pod stvarnom vlaãñu ameriå-kog gigantskog proizvoœaåa gume Firestone.36 Rasplitaçem nekih sloæenih pravnih sporova posle Prvog i Drugog svetskog rata izbile su na videlo veze izmeœu privatnih interesa, koje su protivreåile interesima samih dræava i çihovim ratnim ciÿevima, te pokazivale da velika preduzeña lako izigravaju nacionalne i meœunarodne propise o ratnom staçu i neutralnosti. Po tom je, naroåito, ostao poznat sluåaj Interhandel, koji se raspravÿao posle Drugog svetskog rata i pred Meœunarodnim sudom. Ispostavilo se da je veliki nemaåki koncern IG Farbenindustrie, poznat od ranije i po tome ãto je u neposrednim kontaktima s britanskom vladom pokuãavao da za nemaåku “kupi” neke kolonije, imao delimiåan ili potpun uticaj u oko 500 inostranih akcionarskih druãtava, pa i nad izvesnim preduzeñima u dræavama u ratu s Nemaåkom, i da ni u doba najogoråenijih borbi izmeœu dræava nije prestajala veza izmeœu çih, koja je, pored ostalog, ozbiÿno ugroæavala napore i bezbednost zarañenih strana.37 Joãjedan oblik uticaja velikih preduzeña na meœunarodne odnose su meœunarodni karteli, koji predstavÿaju sporazum izmeœu nekoliko krupnih preduzeña o raspodeli svetskog træiãta, utvrœivaçu cena i ukupne proizvodçe, åime se postiæe çihov mono-polistiåki, tj. oligopolistiåki poloæaj. Ovakvi sporazumi, koji se åesto tiåu veoma vaænih sirovina, daju ogroman uticaj kartelima, uticaj kome ne izmiåu mnoge nacionalne ekonomije. Dok je kod svih ovih oblika bilo reåi o velikim preduzeñima koja su u suãtini nacionalna i o çihovim spregama, meœu sobom i s dræavama, u najnovije vreme se zapaæaju subjekti ove vrste åije su transnacionalne crte nesumçive, iako ne sasvim razvijene. To su viãenacionalna preduzeña, koja se u svakodnevnom govoru najåeãñe nazivaju viãenacionalnim ili multinacionalnim kompanijama ili korporacijama. Postoje razliåite definicije viãenacionalnih preduzeña38 ali je svima çima zadaÿe.
36 R.

Strauz-Hupe S. Posscny, International Relations, New York, Mc Graw-Hill, 1950, str. 554 i

37 Æ. J. Lador-Lederer, Sluåaj Interhandel ratni epilog, “Jugoslovenska revija za meœunarodno pravo”, 1962, str. 360 i daÿe. 38 R. Œ uroviñ, Multinacionalne kompanije, Beograd, “Savremena administracija”, 1977. i V. Kruÿ, Pravni reæim i oblici koncentracije u privredi, Beograd, “Savremena administracija”, 1978. Razliåite definicije ovakvih subjekata navedene su u dokumentu UN ST/ECA/190, str. 118 i daÿe.

116

jedniåko to ãto imaju u vidu sistem privrednih jedinica, koje su rasporeœene u viãe dræava i podreœene jednom centru. Sediãte preduzeña je u jednoj dræavi, a jedinice van te dræave mogu biti ili delovi (branãe) samog tog preduzeña, nad kojima ono ima potpunu vlast, ili çegove filijale (druãtva-kñeri), gde se nadzor vrãi posedovaçem odgovarajuñeg, za kontrolu dovoÿnog dela akcija (koji u nekim sluåajevima ne mora da bude naroåito velik). Prema najãirem glediãtu, da bi se radilo o viãenacionalnom preduzeñu, dovoÿno je da postoji ogranak preduzeña u jednoj stranoj dræavi, ali se ipak smatra da treba da ih bude u viãe dræava. Osim toga, viãenacionalnost preduzeña dolazi do izraæaja u sastavu çegove aktive, karakteru træiãta i dræavÿanstvu rukovodeñeg kadra i zaposlenih. Time se stvara jedan nov splet interesa, delatnost i lojalnosti, koji se ne moæe svesti na delovaçe klasiånih subjekata meœunarodnih odnosa. Pri tom ne treba misliti da je tzv. viãenacionalno preduzeñe maçe vezano za velike dræave od nekadaãçeg nacionalnog preduzeña s meœunarodnim poslovaçem (za koje se sada predlaæe naziv “meœuna-rodno preduzeñe”). Ispostavÿa se, naime, da su kod veñine akcije u rukama dræavÿana dræave u kojoj preduzeñe ima sediãte i da oni redovno åine najveñi deo upravÿaåkog kadra. Od 193 viãenacionalnih preduzeña, koja su bila spremna da daju sve traæene podatke, viãe od polovine aktive bilo je u rukama stranaca samo kod 1, 5% u 9% sluåajeva viãe od polovine zaposlenih bili su stranci, kod 7% viãe od pola prihoda poticalo je iz inostranstva, a u 14% sluåajeva viãe od polovine proizvodçe plasiralo se u inostranstvu.39 Uz to su viãenacionalna preduzeña usredsreœena u nekoliko najrazvijenijih zemaÿa sveta. Viãenacionalna preduzeña sa sediãtem u SAD poseduju jednu treñinu svih postojeñih inostranih ogranaka i filijala. Tri åetvrtine tih filijala pripada preduzeñima iz SAD, Ujediçene Kraÿevine, SR Nemaåke i Francus-ke.40 Otuda se ova preduzeña u drugim zemÿama opaæaju ne samo kao transnacionalni nego i kao nacionalni subjekti. Danas postoji oko 300 krupnih viãenacionalnih preduzeña, od kojih svako ima ogranke u viãe od 20 zemaÿa. Wihova ekonomska moñje velika. Svako od deset pomenutih viãenacionalnih preduzeña stvara godiãçe novu vrednost od po viãe od tri milijarde dolara, ãto je iznos koji nadmaãa godiãçi druãtveni bruto proizvod 80 dræava. Zahvaÿujuñi odliånim sistemima komunikacija i åvrstoj strukturi, viãenacionalno preduzeñe brzo i racionalno donosi odluke, koje poåivaju na pouzdanim sopstvenim obaveãteçima. Ta, skoro bezliåna efikasnost, usmerena na maksimizaciju profita putem savrãenog usklaœivaça i najboÿeg koriãñeça nauånih i tehnoloãkih dostignuña åini i glavnu razliku izmeœu moderne viãenacionalne korporacije i krupnog meœunarodnog preduzeña iz proãlog i pretproãlog veka, koje jedan pisac poredi s “dinosaurusom, koji se, velik rastom ali malog mozga, hranio na bujnoj vegetaciji novih kontinenata”.41 Za takvo preduzeñe dræavne granice predstavÿaju prepreke koje se lako savladavaju. Ograniåeça u prometu
39 ST/ECA/190, 40 ST/ECA/190,

str. 128. str. 7.

117

T. Dragomanoviñ, Ameriåke multinacionalne kompanije danas, Beograd, Eksport pres, 1981. robe izbegavaju se proizvodçom na licu mesta. Teãkoñe u prenoãeçu sredstava otklaçaju se time ãto se plañaça obavÿaju unutar preduzeña, pa mogu da dobiju proizvoÿan osnov. Na isti naåin se nalaze i najpovoÿnija reãeça u pogledu poreskih obaveza.42 Rukovodici menaxeri viãenacionalnih preduzeña ne dolaze na ta mesta demokratskim putem, niti su podvrgnuti javnoj kontroli koja bi obezbedila da oni poãtuju opãte interese. Nijedna dræava nema uvida u sve operacije viãenacionalnih preduzeña, a meœunarodne organizacije nisu osposobÿene da im nametnu pokoravaçe svetskim interesima. Otuda neki veruju da ñe znaåaj viãenacionalnih preduzeña sve viãe rasti i da ñe krajem ovoga veka nekih tri stotine gigantskih korporacija imati u rukama najveñi deo svetske industrij-ske proizvodçe. S druge strane, istiåe se da viãenacionalna preduzeña nisu ne-raçiva i da ne mogu uvek da se suprotstavÿaju dræavama. Zato ãto nemaju vojne moñi i javnu legitimaciju, ona se moraju oslaçati na dræave, koje im daju dozvole za rad, pruæaju policijsku zaãtitu i odreœuju poreski tretman.43I zaista, sediãte takvog preduzeña je u jednoj dræavi, koja odluåuje o çegovom statusu i postupa prema çemu kao pravnom licu svoga prava, te prema tome moæe da ograniåava çegovu delatnost. Ogranci filijale druãtva nalaze se u drugim zemÿama i one ih, åak i kada su najnerazvijenije, mogu nacionalizovati, kao ãto su to, uostalom, i åinile. Odnos viãenacionalnog preduzeña i dræave je, prema tome, veoma sloæen i ove dve vrste subjekata meœunarodnih odnosa utiåu jedna na drugu specifiånim sredstvima koja im stoje na raspolagaçu. Da bi viãenacionalno preduzeñe uspeãno delovalo, ono åesto ulazi u simbiozu s politiåkim snagama ili delovima dræavnog aparata. Zbog toga se deãava da dræava sluæi interesima viãenacionalnog preduzeña, ali i da preduzeñe sluæi interesima dræave. Ova sprega je utoliko razumÿivija, jer su viãenacionalna preduzeña pokuãaj da se prevaziœe nacionalna podeÿenost i da se izbegnu kompromisi koji u modernoj kapitalistiåkoj dræavi moraju da se prave s drugim politiåkim snagama. Prednosti koje se na ovaj naåin postiæu najboÿe ilustruje åiçenica da je visoko centralizovano i savrãeno organizovano viãenacionalno preduzeñe u svojim odnosima s posloprimcima suoåeno, ne sa jednim, nego s nizom nacionalnih sindikata, koji ne deluju ni usklaœeno, a kamoli jedinstveno, te prema tome ne mogu da mu budu ravnopravni. Iz æeÿe viãenacionalnih preduzeña da sebi obezbede najpovoÿnije uslove za ispuçavaçe svoga osnovnog ciÿa, koji se ne iskazuje nikakvom drugom vrednoãñu do profitom, potiåe i çihova politiåka delatnost, koja se najviãe sastoji u koriãñeçu
41 S. Hymer, Multinationale Konzerne und das Gesetz der ungleichen Entwicklung, u: D. Senghaas (ur.): Imperialismus und strukturelle Gewalt, Frankfurt a/M.: Suhrkamp, 1972, str. 206. 42 Kad preduzeñe hoñe da prelije sredstva iz jedne dræave u drugu, ono ñe to postiñi time ãto ñe npr. delove, koje radi dorade isporuåuje svojoj filijali, obraåunati po nerealno visokoj ceni. Najviãi prihodi ñe se deklarisati tamo gde su porezi najniæi. Velike petrolejske kompanije prijavÿuju iz tih razloga najveñe profite u zemÿama gde dobijaju sirovu naftu, a ne u razvijenim zemÿama, gde je rafiniãu i prodaju, ali gde su poreska optereñeça veña. Vidi ST/ECA/190 str. 36. 43 J. S. Nye, Multinationale Unternehmen in der Weltpolitik, “Europa Archiv”, 1974, str. 186.

118

ekonomske moñi radi podræavaça onih politiåkih snaga u dræavama, koje im mogu obezbediti najpovoÿnije uslove za poslovaçe. Kada su u pitaçu veliki dobici ili postoje veliki rizici, politika akcija viãenacionalnog preduzeña postaje bezobzirna. S obzirom na poverÿivost çihovog rada, koji ne podleæe kontroli javnosti ili izbornih tela, malo se zna o svim pojedinostima, ali je nesumçiva uloga takvih subjekata u nekoliko dramatiånih sukoba. Poznato je da je 1960. godine preduzeñe Union Miniere bilo iza pokuãaja da se bakrom bogata provincija Katanga otcepi od Konga i da su se iz çegovih sredstava izdræavali najamnici koji su se borili protiv jedinica kongoanske vlade i odreda Ujediçenih nacija. Maçe je poznato da su petrolejske kompanije Shell i British Petrol 1967. godine pomagale pobunu u Bijafri, u nadi da ñe tako od nove, slabije vlade dobiti petrolejske koncesije pod boÿim uslovima od onih koje bi dala Nigerija. Najboÿe su, meœutim, poznate i najveñe su uzbuœeçe izazvale akcije Meœunarodne telegrafske i telefonske korporacije (ITT), uperene na to da se u Åileu spreåi dolazak na vlast predsednika Aÿendea (Allende) i, kasnije, da se on s çe obori, zato ãto je æeleo da sprovede, i sproveo je, nacionalizaciju znatne imovine te korporacije u Åileu. Iz obelodaçenih dokumenata jasna je, pre svega, sprega izmeœu ITT i nekih ustanova vlade SAD, oliåena time ãto je bivãi direktor Centralne obaveãtajne agencije (CIA) bio jedan od ålanova Izvrãnog odbora ITT. Pored nastojaça da utiåe na vladu SAD, sama korporacija je delovala u åileanskoj politiåkoj igri tako ãto je, prvo, finansirala izbornu kampaçu protivkandidata, a kada je, zatim, zbog neodreœenog izbornog ishoda, odluka o predsedniku doãla pred åileanski Kongres, utroãila bar milion dolara da bi pokuãala da Aÿendeov izbor spreåi. Kad ni u tome nije uspela, ITT je preuzela finansiraçe opozicionih listova i razradila planove i za izazivaçe ekonomskih i politiåkih poremeñaja u Åileu, koji bi Aÿendea onesposobili da vlada. S druge strane, vrãen je pritisak na SAD da se obustavi svaka pomoñÅileu. U trenutku kada je sav ovaj kompromitujuñi materijal otkriven, åileanski predsednik je joãæiv i na vlasti. Nije, meœutim, nimalo teãko pretpostaviti da ovakva delatnost nije ovim skandalima prestala, tim pre ãto na udaru Aÿendeovog politiåkog programa nisu bili samo interesi ITT.44 Pored ovih brutalnih intervencija, postoji trajan uticaj viãenacionalnih preduzeña u svim ekonomijama, od zemaÿa u razvoju pa do razvijenih zemaÿa.45 On zabriçava ne samo lokalne privredne subjekte, veñi ãire politiåke snage u tim sredinama, zato ãto se znaåajni delovi ekonomske sfere tako otimaju uticaju nacionalne dræave i prelaze pod tuœ nadzor. U jednom britanskom poluzvaniånom izveãtaju govori se o opasnosti da na taj naåin “britanska privreda postane sistem filijala u kome industrije æivotno vaæne za rast, tehnologiju ili obradu ne postoje ili im se u potpunosti rukovodi iz drugih delova sveta”.46Ovaj navod je utoliko znaåajniji ãto je Velika Britanija, posle SAD, domañin najveñeg broja viãenacionalnih kompanija.
J. Vojnoviñ(ur.), Multinacionalne kompanije, Beograd, 1974. Isti. Transnacionalne kompanije, IMPP Privredni pregled, Beograd 1977. 46 Report and Accounts of the Industrial Reorganization Corporation, London, 1970, str. 17.
44 A. Sampson, Sovereign State. The Secret History of ITT, London, Hodder and Stoughton, 1973. 45

119

Zemÿe u razvoju, iako åesto moraju da prihvate viãenacionalne kompanije jer donose potrebne investicije, kojih nema na drugoj strani, ubrzo uviœaju da su one sredstva za eksploataciju u korist bogatijih slojeva u razvijenim zemÿama. Takva preduzeña ne vode raåuna o uravnoteæenom razvoju zemaÿa u razvoju, veñulaæu tamo gde im nalaæe interes. Iznosi koji napuãtaju zemÿu u razvoju u vidu interesa, dividendi, naknada za patente, licence itd. posle izvesnog vremena nadmaãuju uloæena sredstva i na çihovo nadoknaœivaçe otpada deo izvoza zemÿe u razvoju. Tako su u toku 1971. godine viãenacionalna preduzeña, sa sediãtem u SAD, poslala iz zemÿe 4, 8 milijardi dolara sredstava za investicije a iz inostrans-tva primila iznos od oko 9 milijardi dolara.47 U meœunarodnoj ravni, pored nesklada izmeœu çihove moñi i uskih interesa kojima sluæe, organizovanost i pokretÿivost viãenacionalnih preduzeña baca u senku meœudræavne organizacije i druge oblike saradçe izmeœu subjekata koji bi trebalo da definiãu opãte interese i da obezbede çihovo poãtovaçe. Pored toga ãto dovode u pitaçe nove mere za poboÿãaçe odnosa izmeœu dræava i druãtvenih situacija u nerazvijenijem delu åoveåanstva, viãenacionalna preduzeña svojim delovaçem mogu da ugroze i neke postojeñe osnove meœunarodne saradçe. Ona su svojom sposobnoãñu da brzo premeãtaju ogromna finansijska sredstva i da tako izazovu ili iskoriste monetarne krize, dovela u pitaçe vaÿanost celog meœunarodnog monetarnog sistema. Iz svih ovih razloga, meœunarodne organizacije i meœunarodna javnost preduzimaju ãire i temeÿitije napore da upoznaju viãenacionalna preduzeña, da prouåe çihovu delatnost, ocene çihov uticaj i preduzmu mere koje bi bile potrebne da se osi-guraju interesi meœunarodne zajednice i pojedinih druãtava.48

47

Generalnog sekretara UN. The Impact of Multinational Corporations on the Development Process and on International Relations, Dok. UN E/5500/Add 1. (1974).

48 Izveãtaj

ST/ECA/190, str. 15.

120

TREÑA GLAVA ÅINIOCI U MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA I UVOD
Teritorijalizacijom potpunih ÿudskih druãtava razvijaju se uslovi koji omoguñuju nastajaçe meœunarodnih odnosa kao posebne vrste druãtvenih odnosa. Naseÿavaçem na jednu teritoriju neke potpune druãtvene zajednice uspostavÿa se grupno vlasniãtvo na toj zemÿi, koje se ogleda u zabrani pristupa na çu pripadnicima drugih zajednica i odbrani tog poseda od ugroæavaça koje dolazi od drugih takvih zajednica. Ova posednuta teritorija brani se i putem sile koju primeçuje cela zajednica na viãe ili maçe organizovan naåin. Upotreba sile radi posedovaça teritorije javÿa se kao posledica odnosa koji se stvara sa drugim druãtvima povodom tog posedovaça, osporavaça ili teæçe da se posed proãiri. Odnos je, znaåi, druãtveni i ako je reå o zemÿi kao prirodnom uslovu materijalne proizvodçe koja åini osnovu na kojoj nastaje potpuno druãtvo, kao samodovoÿna druãtvena zajednica. Tek posedaçem teritorije od strane potpunih druãtava, izmeœu çih nastaje odnos bitno razliåit od drugih druãtvenih odnosa. Posedaçem teritorije stvara se monopol nad svim onim ãto ta teritorija sadræi, bilo kao uslov materijalne proizvodçe, bilo kao saobrañajni put, ili trezor prikupÿenih bogatstava i uporiãte sile koja ometa one koji uspostavÿaju odnose sa druãtvom koje tu teritoriju naseÿava. Buduñi da se taj monopol brani silom i moæe samo silom sruãiti, takva zajednica poprima obeleæja politiåke teritorijalne zajednice. Odnosi meœu çima su takoœe politiåki, mada one po svojoj unutraãçoj strukturi nisu politiåke zajednice, veñ, u toj prvobitnoj teritorijalizaciji, uglavnom krvnosrodniåke, bez dræavne organizacije. Ova teritorijalizacija, koja se odvija joãu prvobitnoj zajednici, nosi embrionalne oblike odnosa koji ñe kasnije, nastankom dræa-ve, postati meœunarodni onako 121

kako ih istorija poznaje. Teritori-jalizacijom druãtva postepeno se ukida krvnosrodniåka osnova druãtvene organizacije, kako unutar, tako i u spoÿnim odnosima. Krvnosrodniåki etnocentrizam se zameçuje teritorijalnim etnocentrizmom. Odnosi izmeœu teritorijalnih druãtvenih grupa se razlikuju od odnosa krvnosrodniåkih grupa, jer se razvijaju i neki drugi åinioci koji utiåu na te odnose. Kada dolazi do teritorijalizacije potpunih druãtvenih zajednica? Moæe se reñi da se ovaj proces odvija uporedo s procesom klasnog raslojavaça druãtva. “Staro druãtvo, zasnovano na ro-dovskim vezama, lomi se u sukobu s novorazvijenim klasama; na çegovo mesto dolazi novo druãtvo, åije niæe jedinice nisu viãe rodovske nego teritorijalne zajednice, druãtvo, u kome je porodiåno ureœeçe potpuno podreœeno ureœeçu svojine i u kome se sad slobodno razvijaju one klasne suprotnosti i klasne borbe koje åine sadræinu celokupne dosadaãçe pisane istorije.”1 Meœutim, teritorijalizacija kao zaposedaçe zemÿe od krvnosrodniåkih potpunih zajednica, prethodi ovom unutraãçem procesu socijalnog raslojavaça. Kada i na kom stupçu razvoja druãtva dolazi do ovog oblika teritorijalizacije? Sigurno je da je taj proces tekao vrlo dugo, tako da kroz åitavu istoriju, sve do naãih dana, on nije bio univerzalan. U najveñem delu istorije postojale su uporedo skupine teritorijalizovanih druãtava veñorganizovanih u dræave i skupãtine druãtava na niæem stupçu razvoja. Ovaj proces traje dugo i posle nastanka dræave, koje najåeãñe æive u skupinama, veñim ili maçim, u nekoj vrsti meœunarodne zajednice. Oko tih meœunarodnih zajednica, na ãirokim, slabo nastaçe-nim prostorima, æivela su druãtva na stupçu varvarstva ili åak divÿaãtva i bila joãdaleko od dræavne organizacije. Na taj naåin su oduvek postojale dve vrste meœunarodnih odnosa: odnosi koji su se razvijali unutar meœunarodnih zajednica dræava i odnosi tih zajednica sa narodima i drugim druãtvenim grupama van te zajednice ili sa dræavama neke druge meœunarodne zajednice. Antropoloãka graœa ukazuje na to da se proces teritorija-lizacije potpunih druãtvenih zajednica odvija na kraju sredçeg stupça varvarstva2kada: “Guãñe stanovniãtvo prinuœava na jaåe zbijaçe redova kako iznutra tako i prema spoÿnom svetu. Savez srodnih ple-mena postaje svuda nuænost; ubrzo dolazi i do çihovog stapaça a time i do stvaraça odvojenih plemenskih oblasti u jednu opãtu oblast naroda.”3 Dakle, ova faza neposredno prethodi klasnom raslojavaçu druãtva i nastanku dræave. Ona traje veoma dugo, uz postojaçe neåistih oblika jednog i drugog staça, i zbog neravnomernog razvoja ÿudskog druãtva, niz druãtava æive na ovom stupçu razvoja uporedo s drugim druãtvima koja su veñkroåila u civilizaciju. Teritorijalizacija potpunih druãtava raœa posebnu protivureånost iz koje proizlaze, u krajçoj analizi, bitni uzroci koji dovode do nastajaça meœunarodnih odnosa. Politiåkim zauzimaçem prostora i çegovim razgraniåeçem sa drugim tako zauzetim prostorima, stvara se meœuzavisnost izmeœu potpunih druãtava, poãto nijedna
1 F. Engels, Poreklo porodice, 2 Nav. delo, str. 171. 3 Nav. delo, str. 167.

privatne svojine i dræave, Beograd, “Kultura”, 1950, str. 6.

122

politiåki ograniåena teritorija ne moæe sadræati sve one prirodne uslove koje zemÿa u celini pruæa åoveku za razvoj materijalne proizvodçe. Samim tim, druãtva su u zavisnosti jedno od drugih. Zbog toga i prvi oblici podele rada nastaju izmeœu potpunih druãtvenih zajednica, a ne unutar çih. Druga posledica ove protivureånosti jeste nejednakost izmeœu teritorijalnih potpunih druãtava, jer sve politiåki omeœene teritorije ne mogu imati iste uslove za razvoj materijalne proizvodçe. Ova nejednakost, koja nastaje samom teritorijalizacijom druãtva, jeste prvobitna nejednakost koja, meœutim, i u danaãçim uslovima proizvodçe ima znaåaja za meœunarodne odnose. “Kad veñpretpostavimo kapitalistiåku proizvodçu, onda ñe se pod inaåe jednakim okolnostima, a uz datu duæinu radnog dana, veliåina viãka rada meçati s meçaçem prirodnih uslova za rad, posebno plodnosti tla.”4Ova prvobitna nejednakost ostaje kao krajça apstrakcija nejednakosti koje mogu nastajati i razvijati se usavrãavaçem proizvodçe i tehnologije i druãtva uopãte. Meœutim, ostaje åiçenica da se tek teritorijalizacijom druãtva stvara ono staçe odnosa iz kojeg jedno teritorijalno druãtvo ne moæe postiñi koristi iz odnosa sa drugim takvim druãtvom, u obimu u kome to æeli, bez saglasnosti tog druãtva ili uz primenu sile prema çemu. Taj interes je vezan za çegovu teritoriju nad kojom ono ima monopol odnosno suverenitet; ili je reå o prirodnom bogatstvu, ili granicama teritorije zaãtiñenim drugim bogatstvima (npr. blagu), ili træiãtu, ili samo neutralisaçu sile koncentrisane na toj teritoriji, a koja onemoguñuje ostvareçe nekog interesa prvog druãtva (na primer, napad na metropolu da bi se zauzele çene kolonije). 1. Meœuzavisnost Meœuzavisnost nastaje iz procesa koji su veñopisani i predstavÿa vrlo sloæen splet elemenata koji je åine i åinilaca koji doprinose nastajaçu çenih oblika i intenziteta. Prvobitna meœuzavisnost je osnovna. Meœutim, ona trpi i meça se razvojem kompenzacija nedostacima prirodnih uslova teritorije koju jedno druãtvo poseda. Naime, druãtva suoåena sa veñim ili maçim teãkoñama u razvoju proizvodçe i svog opstanka na datoj teritoriji, dodatnim naporima i boÿom organizacijom kompenziraju prirodne nedostatke. Ove kompenzacije se ogledaju ili u uspeãnom odgovoru na nepovoÿne uslove putem razvoja savrãenijih sredstava za proizvodçu, ili tako ãto ñe izvesne fiziåke prepreke ili prirodne nepogodnosti date teritorije odbijati eventualne agresore, ãto moæe tom druãtvu da omoguñi miran razvoj. Tipiåan primer ovog posledçeg u istoriji su sluåajevi Venecije i Holandije. Obe su svoj prostor teãkom mukom otimale od mora, ali im je to stvorilo uslove da se boÿe zaãtite od osvajaça agresora, koji su, inaåe, ugroæavali çihove susede.5 U istom smislu moæemo protumaåiti i Marksov stav o druãtvenim kompenzacijama i prirodnim nedostacima tla kada govori o ulozi prirodnih uslova u razvoju kapitalizma. “On ima pretpos4 K. 5 A.

Marks, Kapital, Beograd, “Kultura”, 1964, t. II, str. 209210. Tojnbi, Istraæivaçe istorije, Beograd, “Prosveta”, 1970, str. 160175.

123

tavku (kapitalistiåki naåin proizvodçe primedba R.S.) vladavinu åoveka nad prirodom. Odviãe rasipniåka priroda ’dræi ga za ruku kao mati dete koje uåi hodati’. Ona je uzrok ãto çegovo sopstveno razvijaçe ne postaje prirodnom nuænoãñu. Kapitalova postojbina nisu tropski krajevi sa svojom rasipniåkom vegetacijom, veñumerena zona.”6 Po Marksu, prirodni uslovi samo omoguñuju ali ne stvaraju viãak vrednosti i viãak proizvoda. Zbog toga se moæe poñi od toga da u toku druãtvenog razvoja dolazi do promena meœuzavisnosti izmeœu teritorijalnih druãtava. Nejednakost nije stalna kategorija, jer razvoj proizvodçe meça zavisnost åoveka od prirode i samim tim i odnose potpunih druãtava u meœuzavisnosti koja nastaje teritorijalizacijom. Promene koje nastaju u razvoju meœuzavisnosti izmeœu teritorijalnih potpunih druãtava ukazuju na postojaçe razliåitih tipova meœuzavisnosti. a. Prvobitna meœuzavisnost, nastaje samom teritorijalizacijom potpunih druãtava a proizlazi iz razliåitosti prirodnih uslova za razvoj materijalne proizvodçe. Ovaj oblik meœuzavisnosti tra-je veoma dugo, sve dok je naturalna proizvodça osnovni oblik pro-izvodçe, pa do razvoja robne proizvodçe. Druãtva prvobitne zajednice koja zaposedaju jednu teritoriju u poåetnim fazama nalaze na çoj sve ãto im je potrebno za æivot, te retko dolazi do osporavaça ili osvajaça veñzauzetih teritorija. “U stvari, ratovi retko imaju za ciÿ teritorijalno osvajaçe ili odbranu pre nego ãto se doœe do stoåarskog ili zemÿoradniåkog stupça razvoja. Tada to postaje glavni uzrok rata.”7 Na viãim stupçevima varvarstva, potreba za zemÿom za obradu i moguñnost prisvajaça nastajuñeg viãka rada drugih druãtava, koji bi se upotrebio za opstanak ili razvoj svog druãtva, dobijaju prevagu nad drugim oblicima meœuzavisnosti. “Praiskonski” objekt nasilnog osvajaça je... pre svega zemÿa, åim se pojavi nestaãica u çoj. Kod osvajaåkih seÿaåkih zajednica normalna pojava je da direktno uzimaju zemÿu, iskoreçujuñi istovremeno stanovniãtvo koje je dotle bilo naseÿeno na çoj. Razvoj zemÿoradçe postepeno stavÿa u prvi plan zaposedaçe zemÿe pogodne za obradu. Sa nastankom klasnog druãtva i dræave, individualni posed zemÿe stvara nove potrebe, koje imaju svoj uticaj i na meœunarodne odnose. “Na primer, tamo gde svaka individua treba da poseduje toliko i toliko akera zemÿe, veñje i porast stanovniãtva smetça. Ako tome treba nañi leka, pribegava se kolonizaciji, a ova åini potrebnim osvajaåki rat. Time i robove itd.”8 Zemÿiãna renta, kao novi vid eksploatacije osvojenih teritorija, u feudalizmu postaje osnovni izvor feudalnih bogatstava. Sta-novniãtvo pokorene dræave ili oblasti viãe se ne istrebÿuje fiziåki, veñmu se nameñe obaveza da novom gospodaru plaña u vidu rente, koja je u tom trenutku razvoja feudalizma bila moguña (naturalna i radna u poåetku, a novåana
Marks, nav. delo, str. 211. Wright, A Study of War, “The Univ. of Chicago Press”, 1942, str. 76. K. Marks, Osnovi kritike politiåke ekonomije, (Grundrisse...) nav. prema Temeÿi slobode, Zagreb, “Naprijed”, 1974, str. 205206.
6 K. 7 Q. 8

124

renta u kasnijoj fazi). Posedovaçe robova i proãireçe feudalnih poseda su bili uslovi opstanka tih druãtveno-ekonomskih formacija, i oni su uvek bili vezani za meœunarodne odnose, ukoliko se unutar druãtva nisu mogli tako povoÿno ostvariti. Cezar je zauzeñem Galije doveo u Italiju milion robova. U Atini je bilo uvek nekoliko puta viãe robova od slobodnih graœana. Izvori prosperiteta tih antiåkih dræava nalazili su se åesto van çihovnih granica, na teritorijama drugih naroda, koji su “sluæili” za reprodukciju osnovnog oblika proizvodçe. Drugi osnovni tip prvobitne meœuzavisnosti javÿa se u borbi za raspolagaçe viãkom proizvoda, koji se najåeãñe trezoriãe u vidu blaga joãu prvobitnim zajednicama, robovlasniåkim i feudalnim dræavama. To blago je sluæilo kao osnov moñi dræavne vlasti i monarha, jer je çime moguñe finansirati neproizvodne druãtvene funkcije, kao ãto je i vojna sila. “U prastara vremena, u Aziji, i Egiptu, ova blaga pod okriÿem kraÿeva i sveãtenika viãe su svedoci çihove moñi. U Gråkoj i Rimu obrazovaçe dræavnog blaga kao stalno obezbeœenog i stalno upotrebÿivog oblika suviãka, postaje politika. Brzo prenoãeçe takvih blaga iz zemÿe u zemÿu od strane osvajaåa i çihovo delimiåno naglo izlivaçe u promet predstavÿaju specifiånosti antiåke ekonomije.”9 Ovaj oblik meœuzavisnosti u prvobitnoj zajednici, javÿa se s nastankom vojne demokratije u kojoj rat i vojna organizacija druãtva postaju “redovne funkcije” narodnog æivota. “Bogatstva suseda izazivaju gramzivost naroda kod kojih se sticaçe bogatstva veñjavÿa kao jedan od prvih æivotnih ciÿeva. Oni su varvari: pÿaåkaçe im je lakãe i åak åasnije od sticaça radom. Rat, koji je voœen samo za osvetu zbog nekog nasiÿa, ili za proãireçe oblasti koja je postala nedovoÿna, vodi se sad prosto zbog pÿaåke koja je postala stalna grana privreœivaça.”10 Prvbitnu meœuzavisnost karakteriãe odsustvo meœunarodne podele rada, te se u çoj ne stvara osnova za razvoj procesa saradçe u meœunarodnim odnosima. Podela rada je moguña samo uz razvijenu robnu proizvodçu koja vodi komplementarnosti u podeli rada, koja moæe sluæiti kao osnov saradçe. Iz tih razloga, u meœunarodnim odnosima koji nastaju u meœuzavisnosti ovoga tipa, sukob je osnovni oblik meœunarodnih odnosa, dok saradça postoji samo izuzetno, i to uglavnom u politiåkom grupisaçu dræava koje su u sukobu s nekom drugom dræavom ili grupom dræava. Robna proizvodça nastaje s privatnom svojinom na sredstvima za proizvodçu, ali u robovlasniåkom i feudalnom druãtvu ona nije osnovni oblik proizvodçe, veñje to naturalna proizvodça, u kojoj svaka lokalna zajednica unutar druãtva zadovoÿava gotovo u celini svoje potrebe. Razmena izmeœu dræava i zajednica unutar çe, razvija se viãe zbog razlika u prirodnim uslovima proizvodçe nego zbog podele rada koja proizlazi iz razvijenosti proizvodçe. Oblici meœunarodne razmene u ovim epohama su stoga vrlo siromaãni i ne uåestvuju znaåajnije u druãtvenom bogatstvu, veñviãe zadovoÿavaju luksuzne potrebe vladajuñih slojeva.
9 K. Marks, Prilog kritici politiåke 10 F. Engels, nav. delo, str. 168.

ekonomije, Beograd, “Kultura”, 1965, str. 113.

125

Drancourt.. Nekadaãçe obeleæje proizvoœaåke svestranosti gradova nepovratno je uniãteno. Zbog toga za rentabilnu proizvodçu ovih aviona nije bilo dovoÿno ni evropsko a kamoli francusko træiãte. alatne maãine. Frankfurtu i Lajpcigu. 126 . Osnovi kritike. “Kada je Italija uåinila veliki skok u proizvodçi friæidera. 1972. ruãeñi sve lokalne granice koje stoje na putu prometa “da kao svoje træiãte osvoji celu zemÿu. Tako. Ali proizvoœaåi sive åohe iz Bazela propadaju veñpre 1362. provincija ili feuda. 35.. pod uslovom realizacije na svetskom træiãtu. Engleska itd. Træiãni i tehnoloãki tip meœuzavisnosti nastaje s prerastaçem robne proizvodçe u osnovni oblik proizvodçe. Fayard. str. avioni i sl. Armand.”12 Industrijska proizvodça zahteva velike serije da bi bila ãto rentabilnija. 208. str. s kapitalistiåkom robnom proizvodçom nastaje svetsko træiãte. 246. 14 Isto. specijalizacija vodi poveñaçu meœuzavisnosti.. “Prosveta”. nav. Paris. naroåito zemaÿa sa maçim sopstvenim træiãtima.. 34. kao posledica razlika u industrijskoj i tehniåkoj razvijenosti. Marks.b. brodovi. nav. 15 K. O podeli druãtvenog rada. Drancourt. delo. Beograd. koja postaje neminovna za privredni razvoj svake zemÿe. tako da su jedne mere vaæile u Parizu. Armand. 13 L. u Strasburgu. jer tera zemÿe na specijalizaciju u proizvodçi. U uslovima naturalne privrede træiãte je bilo iscepkano na niz osnovnih jedinica jednog druãtva. Ova åiçenica dovela je do promena u ulozi niza zemaÿa u svetskoj politici (Venecija.14 Razvoj kapitalistiåke proizvodçe sadræi stalnu tendenciju ãireça kruga. 12 E.. samo pedeset kilometara daÿe. Meœutim. sa svoje strane. u kojoj ona daje polovinu evropske proizvodçe. M. U Francuskoj je joãu XVIII veku postojalo stotinu sistema mera. koje ima direktnog uticaja na meœunarodne odnose svake zemÿe. tako da nikakvi jedinstveni kriteriji nisu bili moguñi. str. str.). åime bi se pokrili troãkovi proizvodçe. u utakmici s Alzaãanima. Dirkem. Proizvodça francuskog aviona Karavela (Caravelle) zahtevala je prodaju 150 komada. Razvoj industrije i tehnologije u biti meça prvobitnu meœuzavisnost. Zahtev za stalnim uveñavaçem serija stvara potrebu izlaska sa domañeg træiãta.”15 Ova osobina kapitalizma neposredno se odrazila u ogromnom 11 L. U ovom tipu meœuzavisnosti javÿaju se novi oblici nejednakosti.11“Svaki grad imao je prvobitno onoliko åohara koliko mu ih je bilo potrebno. ãto se zbiva razvojem kapitalistiåkog naåina proizvodçe u kome dominantnu ulogu preuzima industrijska proizvodça. doprinosi razgraçavaçu meœunarodne podele rada.. koja omoguñava çenu maksimalnu rentabilnost. svetsko træiãte. delo. ona nije mogla da se zadovoÿi s domañim træiãtem. Åak ni jedinstven sistem mera nije bilo moguñe ustanoviti od jednog do drugog grada i feuda. ãto delimiåno omoguñuje brze promene poloæaja dræava u meœuzavisnosti a time i meçaçe çihovog ponaãaça i çihove politike u meœunarodnim odnosima. a druge. M. Le pari europE9en.”13 Ovo je naroåito znaåajno za proizvodçu skupnih proizvoda kao ãto su industrijska oprema. Naime. Holandija. predionice vune su propale oko 1500.. u Fontenblou. 1968. ãto u meœunarodnoj podeli rada bitno utiåe na poloæaj druãtva na svetskom træiãtu i u meœunarodnim ekonomskim odnosima uopãte.

18 Moguñnost eksploatacije automatskim delovaçem zakona vrednosti u ovom tipu meœuzavisnosti doprinosi razvoju politiåkog uplitaça dræave u privredne poslove..po-veñaçu meœunarodne razmene i svetskog træiãta.. Teorije o viãku vrednosti. Armand. 17 K. Ovaj odnos se neprekidno odræava na pribliænom nivou. Stojanoviñ. odnosima. koja sve viãe deluje na podelu rada (tehnoloãki åinilac na çenu preraspodelu u svetskim razmerama. 1967. str. koja je proizaãla iz veñveoma razgranate meœunarodne podele rada. delo. prostom radu. tako se isto mogu odnositi radni dani raznih zemaÿa. unela je u meœunarodne odnose novi kvalitet nuænost saradçe da bi se postigli interesi svake pojedine dræave zbog meœuzavisnosti sa drugim dræavama. koja je proizaãla iz neravnomernog razvoja industrijske proizvodçe u svetu. Beo- 127 . danas industrijske zemÿe uåestvuju u svetskoj trgovini sa oko 83%. stvara se nacija kao koherentniji druãtveni oblik. Ovaj bilans odræava çihove prednosti ili nedostatke na poÿu tehnoloãkog razvoja a time i nivo saradçe. Meœunarodna podela rada. Ova tehnoloãka meœuzavisnost sve viãe dobija u znaåaju u savremenom trenutku æivota meœunarodne zajednice. str. Pored ovog vida u ovom tipu meœuzavisnosti. dræave istupaju jedna prema drugoj snagom koja proizlazi iz domañe produktivnosti rada. “Nauåna kçiga”. U strukturi platnog bilansa zemaÿa zato se sve åeãñe istiåe stavka tehnoloãkog bilansa. Marks. Poåetkom XIX veka celokupna svetska trgovina nije prelazila vrednost od 200 miliona dolara.17Kroz XIX vek 70% svetske trgovine otpadalo je na razmenu izmeœu industrijskih metropola i agrarno-sirovinskih proizvoœaåa. M. 1956. stvorio je jednu protivureånost u savremenim meœunarodnim odnosima. koja stvara ovakvu meœuzavisnost. na nove oblike saradçe ali i zavisnosti. To doprinosi da dræava u ka-pitalizmu postaje åvrãña organizacija. III. t.”. 250. Meœutim.16 Ovaj fenomenalan razvoj meœunarodne razmene. zavisnosti ili prednosti u meœuna-rodnim ekonomskim odnosima i meœunarodnim odnosima uopãte. Beograd. U ovom sluåaju bogatija zemÿa eksploatiãe siromaãniju. Drancourt. Naime. iznosila oko 60 milijardi a 1968 blizu 500 milijardi dolara. sloæeni rad odnosi prema nekvalifikovanom. eksploatacije i sukobÿavaça u meœunarodnim odnosima). sve veñom ulogom nauke u prizvodçi se stvara i jedan novi vid meœuzavisnosti. Taj neravnomeran razvoj doprineo je stvaraçu velikog ekonomskog jaza izmeœu industrijski razvijenih i nerazvijenih zemaÿa. “Kultura”. koji ispoÿava rezultat u kupovini i prodaji licenci i patenata. 33. nav. U meœunarodnim odnosima “Zakon vrednosti biva bitno modifikovan ili kako se u okviru jedne zemÿe kvalifikovani rad. ãto sve zajedno proizvodi posledice na oblik i stepen meœuzavisnosti u kojoj politiåki procesi igraju sve veñu ulogu. koja nastaje sa razvojem industrijske proizvodçe. ona se organizuje na viãem nivou druãtvene kohezije. str. U ekonomskoj razmeni. 137. Danas je ta produktivnost u najveñoj meri u zavisnosti od tehnoloãke razvijenosti proizvodçe. 18 R. a zemÿe u razvoju samo sa 17%. da bi 1938. Politika sile i nerazvijene zemÿe u savremenim meœunarodnim grad. ta nuænost se og16 L.

128 . interesi u meœunarodnim odnosima proizlaze. bilo bi nemoguñe obeleæiti velike delove istorije kao posebne epohe. iz datog tipa meœuzavisnosti a çihova trajnost i moguñnost zadovoÿeça zavise od oblika i stepena meœuzavisnosti.. ãto se primenom sile nikako ne moæe postiñi odnosno sila deluje u obrnutom pravcu. Iz podele rada raœa se interes svakog uåesnika u çoj u odnosu na onog drugog. U prethodnom tipu meœuzavisnosti naturalne privrede. 1. kao i postojaçe blaæih oblika nejednakosti. u krajçoj analizi. koja je. kako nema niåega ãto obuzdava prisutne egoizme. svaki sklad interesa krije u sebi neki potajni ili samo odloæeni sukob. praktiåno. U takvim uslovima politiåki proces moæe i da se osamostali da deluje po svojim unutraãçim zakonitostima u koje se ukÿuåuje i politika sile koja vodi meœunarodnim sukobima i ratovima u meœunarodnim odnosima. Jer tamo gde vlada samo interes. Realizacija proizvodçe velikih serija specijalizovane industrije je moguña samo uz postojaçe sposobnosti træiãta da te proizvode apsorbuje. bilo za pojedine dræave i narode bilo za uæi ili ãiri krug neke meœunarodne 19 E. Meœutim. Interes je zaista neãto najnepostojanije na svetu”. Meœutim. bila je moguña gotovo apsolutna autarhiånost. U kom pravcu i na koji naåin savremeni tip meœuzavisnosti moæe delovati na razvoj procesa saradçe ili sukoba u meœunarodnim odnosima? Moæe se zapaziti i niz åiçenica na to ukazuje. Durkheim) stav po kome “. poãto nijedna dræava ne moæe da dozvoli da bude eksploatisana stihijskim delovaçem ekonomskih zakona u meœunarodnim ekonomskim odnosima. jer stvara potrebu politiåke intervencije u meœunarodnoj podeli rada. bila ograniåena samo prirodnim uslovima. omoguñuju danas nametaçe odnosa eksploatacije u meœunarodnim odnosima. da od oblika meœuzavisnosti i stepena u najveñoj meri zavisi moguñnost razvoja tih procesa. a neophodnost odnosa sa drugim dræavama uglavnom se uvek mogla zadovoÿiti putem sile. Dirkem. Oblik meœuzavisnosti u meœunarodnom odnosu izmeœu dve ili viãe dræava oznaåava naåine na koje se mogu postiñi interesi iz tog odnosa. koja nastaje zbog jaza izmeœu industrijski razvijenih zemaÿa i zemaÿa u razvoju. Da nije tako. svako se nalazi prema drugom na ratnoj nozi te nijedno primirje u tome veåitom sukobu ne moæe biti dugog veka. str. Zbog toga bi se teãko mogao braniti do kraja Dirkemov (E. za ãta je potrebna velika kupovna moñi potrebe stanovnika tog træiãta (koje je svetsko). Interes moæe voditi saradçi ako su interesi komplementarni ili sukobu ako su oni iskÿuåivi.leda u tome ãto se ti interesi u ovakvoj podeli rada ne mogu uvek zadovoÿiti putem sile i kada bi se to htelo. osnovna protivureånost savremene svetske privrede. Mirni procesi tako mogu postati pravilo za niz odnosa bitnih za interese dræava. delo. jer u ratu ti interesi ne bi mogli biti zadovoÿeni. te saradça predstavÿa nuænost. nav.. ãto politiåkim sredstvima pruæa veñu moguñnost. 220.19 Interesi su zaista promenÿiva kategorija i oni su u zavisnosti od niza åinilaca koji takoœe deluju s promenÿivom snagom.

u meœunarodnim odnosima. a uz to. mora se primetiti. za jedan broj dræava. takoœe. tako i interesi koji vode sukobÿavaçu. komplementarnih interesa. Ukoliko je takav sluåaj ili joãviãe. koje se opredeÿuju prema bitnim interesima vezanim za opstanak ili razvoj. jer ako je çena primena teæa i skupÿa od koristi koja se postiæe çenom primenom ona ne bi bila prime-çena. neprijateÿima. ãto je u interesu i razvijenih i nerazvijenih. jer je na prvom mestu. interes industrijski razvijenih zemaÿa. prema drugoj dræavi ili grupi dræava. zemÿama u razvoju je neophodna pomoñindustrijski razvijenih zemaÿa a ne eksploatacija. sve zajedno. ili je sila jedini naåin da se takvi interesi ostvare. 134172. Stojanoviñ. onda se moæe oåekivati veña uloga sile u datim odnosima. nav. dræave po nekim pitaçima mogu saraœivati dok se po drugim sukobÿavaju ili çihovo reãeçe stagnira. ako je oblik meœuzavisnosti takav da se u çemu interes moæe ostvariti samo putemprocesa saradçe (ili sila ne bi bila podobna) onda se moæe oåekivati. da sila mora biti podobna za ostvareçe tog interesa. zavise i najrazvijenije zemÿe. Koji ñe interesi i odnosi preovladati je u zavisnosti od niza åinilaca i svaki od çih deluje u pravcu pospeãivaça jednih ili drugih procesa. 129 .20 Ako je neophodna pomoñ. do politiåkim sredstvima. danas. koloni-jalna ili neokolonijalna. Kada su imperijalistiåke protivureånosti nalagale monopolizaciju træiãta unutar i u meœunarodnim ekonomskim odnosima. 20 R. Zato. Na koji drugi naåin bi inaåe mogla biti izvrãena mono-polizacija u meœunarodnim razmerama. Meœutim. za uspostavÿaçe uravnoteæenog razvoja svetske privrede. Ove epohe su upravo obeleæene postojaçem. Ako je oblik meœuzavisnosti takav da se interesi u çemu mogu ostvariti putem sile. nije moguñe odreñi åiçenicu da veliki broj dræava. mogu zapaziti kako interesi koji omoguñuju saradçu. meœutim. Usled promena u odnosu sirovinskog i industrijskog proizvoœaåa u meœunarodnoj podeli rada. U odnosima dræava uvek se. poãto je viãe imperijalistiåkih sila teæilo takvoj monopolizaciji. i to silom. Preovladavaçe delovaça åinilaca koji pospeãuju odnose u vezi sa sukobÿenim interesima moæe da ukaæe na moguñnost izvesnosti sukoba u odnosu koji se posmatra. prema industrijski nerazvijenim zemÿama ne moæe biti ostvaren “monopolizacijom” træiãta i izvora sirovina (sem nekih izuzetaka kao ãto su nafta ili nuklearne sirovine i retki metali od strateãkog znaåaja). od kojeg. neophodno pomagati zemÿe u razvoju kako bi se one uspeãno ukÿuåile u meœuna-rodnu podelu rada i svetsko træiãte.zajednice i åitavog åoveåanstva. Istovremeno. Za tako neãto. i moæe se uspeãno politiåki delovati na razvoj i granaçe procesa saradçe u meœunarodnim odnosima. isto tako. ne mogu u datom sukobu interesa birati grupaciju dræava kojoj ñe se prikÿuåiti veñje to unapred odreœeno intere-sima koji su fiksirani u uslovima vaæeñim za datu epohu i ti interesi odreœuju i çeno mesto u sukobu interesa. zbog promeçenih druãtvenih okolnosti (videti Nacija kao åinilac). åime je ta monopolizacija ostvarena. U ovom odnosu se ne zanemaruje politiåki åinilac kao svesno usmeravaçe dræava ka ovim opredeÿeçima. str. delo. onda je bila primeçena sila radi osvajaça kolonija. ãto ih je åinilo saveznicima i.

odnosno ako bi upotreba sile bila “skupÿa” od interesa koji bi se u tom odnosu mogao postiñi. za razliku od nekih varijabilnih koje su prisutne u nekim vremenskim periodima. podela interesa i globalne i regionalne strategije velikih sila imaju poseban znaåaj za opredeÿeça i prilagoœavaçe politike drugih zemaÿa u odabiraçu i ostvareçima svojih posebnih interesa. kulturni odnosno tehnoloãki nivo zavisnosti jedne i druge strane u datom odnosu. a oblik pospeãuje procese sukoba. postoji veña izvesnost da ti procesi preovladaju. najzad. onda se moæe oåekivati razvoj saradçe ili politiåko delovaçe u tom pravcu. Pokazateÿi stepena meœuzavisnosti bi mogli biti: nivo ekonomske razmene. Vrste meœuzavisnosti mogu se u krajçoj analizi odrediti tako ãto ñe se izdvojiti neke konstante za koje se vezuju preovlaœujuñi interesi dræava u meœunarodnim odnosima. iracionalna staça svesti. ako imamo visok stepen meœuzavisnosti u obliku koji pospeãuje procese saradçe. verski. Konstante koje bi se mogle izdvojiti su ekonomski interesi. Takvi åinioci ñe biti posebno analizovani u daÿem izlagaçu. geografski i geostrateãki znaåaj svake dræave u datom odnosu.sila bi bila vrlo skupa zbog otpora naroda za obezbeœeçe svojih interesa putem monopolizacije. politiåka konstelacija u kojoj odnosi snaga. kulturni. Ako su ti interesi vezani za opstanak ili razvoj dræave onda je stepen meœuzavisnosti najviãi. one u nekom odnosu mogu biti od prvorazrednog znaåaja. Te konstante su trajne i prisutne u svim odnosima dræava u datom tipu meœuzavisnosti. Ako oblik meœuzavisnosti omoguñuje zadovoÿeçe interesa u nekom odnosu putem sile. ali ga je moguñe izvesti analizom niza åinilaca i pokazateÿa koji karakteriãu dati odnos. druãtvenoekonomske razlike i stepen iskÿuåivosti privrednih sistema dræava ili grupacija dræava. tada bi upotreba sile bila utoliko maçe verovatna ukoliko bi postojao veñi rizik od çene upotrebe. Varijabile su bezbrojne i u çih bi se uglavnom mogli svrstati subjektivni åinioci (akteri). Neki meœunarodni odnos ñe biti u velikoj meri u zavisnosti od stepena i oblika meœuzavisnosti. Da li se u ovom izboru moguñnosti kod oblika meœuzavisnosti mogu pribliænije utvrditi pravac razvoja i vrste procesa u meœuna-rodnim odnosima? Åiçenice ukazuju da to u najveñoj meri zavisi od stepena meœuzavisnosti. To ne znaåi da su one zbog svoje promenÿivosti zanemarive. Stepen meœuzavisnosti zavisi u najveñoj meri od znaåaja interesa koji se ostvaruje u datom odnosu. kvalitet te razmene (da li su proizvodi koji se razmeçuju bitni i u kojoj meri bitni ili nebitni za nor-malno funkcionisaçe jedne ili obe strane u odnosu). d. Stepenovaçe meœuzavisnosti je nesumçivo vrlo sloæen posao. Ako je stepen meœuzavisnosti visok. geografski i geostrateãki interesi. g. Naprotiv. Stepen meœuzavisnosti se u tom smislu nalazi u velikoj meri vezan za vrstu meœuzavisnosti. a stepen meœuzavisnosti je nizak. politiåki i druãtveno-ekonomski. te im se mora posvetiti posebna paæça pri istraæivaçu meœunarodnih odnosa. ili samo u jednom datom odnosu. onda se moæe oåekivati razvoj procesa saradçe u tom odnosu. ideoloãki oblici svesti kao uzroånici ponaãaça u meœunarodnim odnosima iz kojih mogu proiziñi posledice od znaåaja za meœuna130 .

F. z. Åesto izgleda da put kroz neki geografski prostor. Ne postoji moguñnost izolacije jedne dræave iz tog univerzalnog kretaça bez opasnosti od zaostajaça u razvoju. S druge strane.rodni æivot druãtva. S obzirom na to da su varijabile uvek ukÿuåene u spoÿnu politiku i one se u çoj uglavnom i iscrpÿuju. podelu rada i unutraãçe odnose. Kulturna meœuzavisnost se ogleda u neophodnosti razmene kulturnih tvorevina. geografska. III. Tehnoloãka meœuzavisnost neposredno se ogleda u vezi izmeœu ekonomskog razvoja date dræave i univerzalnog razvoja nauke i tehnike. bilo preko kretaça drugih duhovnih tvorevina bez kojih je teãko zamisliti. Moskva. tako da su redovno pored dræava s novim druãtvenoekonomskim sistemom æivele i stare dræave. kako razvoj svakog pojedinog druãtva. Ako se ima u vidu da jedan stupaç razvoja dosta dugo traje. œ. Stepen ekonomske meœuzavisnosti najåeãñe i najpotpunije oznaåava stepen i oblik meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima. 1920. Druãtveno-ekonomska meœuzavisnost se ogleda u stepenu iskÿuåivosti i moguñnosti saradçe izmeœu dræava sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima. u datom vremenu mogu oåuvati ili postiñi neki ekonomski interesi u ekonomskoj meœuzavisnosti dræava. 21 K. t. Taj proces nikada nije tekao jednovremeno u svim dræavama. politiåka i druãtveno-ekonomska. izlaz na more ili geostrateãki poloæaj imaju veñi znaåaj od ekonomske meœuzavisnosti. “Odnosi izmeœu nacija zavise o toga koliko je svaka od çih razvila proizvodne snage.”21 U ovoj vrsti meœuzavisnosti najåeãñe se uåvrãñuju interesi dræava koji mogu biti za opstanak ili razvoj svake od çih. Meœutim. Soåinenija. Geografska meœuzavisnost je takoœe u krajçoj liniji od-reœena datim oblikom i stepenom ekonomske meœuzavisnosti. åesto se åini da je geostrateãka meœuzavisnost znaåajnija od ekonomske. kulturna. str. ili preko te geografske taåke. za meœuzavisnost kao objektivno staçe bitne su konstante iz kojih moæemo izvuñi postojaçe razliåitih vrsta meœuzavisnosti: ekonomska. one su znaåajne na prvom mestu zbog toga ãto se tim putem. Zato moæemo reñi da ekonomska meœuzavisnost predstavÿa osnovu meœunarodnih odnosa na kojoj se izgraœuju razliåiti vidovi i vrste meœuzavisnosti. Isto tako. u tom vremenskom razdobÿu takva geografska meœuzavisnost ima svoj znaåaj. Engels. Marks. æ. tako i razvoj veza meœu narodima i dræavama kao neophodan uslov za razvoj procesa saradçe. e. bilo preko prenosa tehniåkih dostignuña koje neposredno utiåu na ekonomski i druãtveni razvoj dræava. ne treba zanema-riti geografsku meœuzavisnost jer na datom stupçu razvoja ona ima svoj znaåaj koji proizlazi iz tog stupça razvoja. koje su sve u krajçoj liniji vezane i proizlaze iz ekonomske meœuzavisnosti. Ova vrsta meœuzavisnosti nastaje i postoji uvek i u svim epohama u kojima je doãlo do smene druãtveno-ekonomskih formacija. 131 . Ekonomska meœuzavisnost je osnovna i u çoj dolazi do izraæaja zavisnost procesa u materijalnoj proizvodçi od veza s ekonomijama drugih dræava.

i. samo privre22 M. Te zakonitosti ukazuju na znaåaj politiåke meœuzavisnosti dræava u meœuna-rodnim odnosima. odnosno sukobÿenih interesa. ako je jedno uslovÿeno drugim. åiji oblici vode sukobima. Kapitalizam je traæio slobodnu radnu snagu a ne seÿake vezane za zemÿu. sporazumevaçu i izgradçi pravila ponaãaça (meœunarodnog prava i morala) a druga. La cooperation economique internationale et la securite collective. stepenu i vrsti meœuzavisnosti. u kojima preovladavaju odnosi na bazi politike sile. Do primene sile najåeãñe dolazi onda kada oblik i stepen meœuzavisnosti ne dozvoÿavaju jednoj strani da poãtovaçem interesa druge strane pribavi za sebe koristi neophodne za svoj opstanak i razvoj. Politiåka meœuzavisnost nastaje s poveñanom ulogom politiåkih procesa u razvoju meœuzavisnosti iz koje se javÿa moguñnost eksploatacije automatskim delovaçem zakona vrednosti. 1939. Dolaskom do taåke na kojoj rizik postaje beznaåajna komponenta. U datoj konstelaciji meœunarodnih odnosa deluju i druge zakonitosti koje umnogome modifikuju drugu vrstu meœuzavisnosti i deluju na oblik i stepen meœuzavisnosti. U politiåkoj konstelaciji meœunarodnih odnosa. ili uz veliko uåeãñe politike u tome. uspostavÿa se ravnoteæa snaga izmeœu dræava ili grupacija dræava. Unutar ravnoteæe snaga razvijaju se posebne zakonitosti koje deluju na poloæaj svake dræave u datom obliku. i slobodno træiãte a ne feudalnu naturalnu autarhiånost. Recueil des cours. 68. ãto doprinosi stvaraçu politiåke konstelacije unutar koje se interesi uravnoteæuju politiåkim sredstvima. str. U situacijama u kojima se maçe koristi postiæu maçim obimom sile. U procesu razvoja druãtva stalno se mnoæe moguñnosti za zadovoÿeçe interesa putem procesa saradçe u meœunarodnoj podeli rada i poveñava rizik pri upotrebi sile (sve savrãenija i ubojitija oruæja). koji bi dovodili u pitaçe ovu vrednost. Prva se sastoje u pregovorima. Heilperin. Neki oblici politiåke meœuzavisnosti su uvek postojali. Na taj naåin dolazi do redukcije sredstava i metoda sile. a naroåito kada je reå o mestu jedne dræave u odnosu snaga u meœunarodnim odnosima. a istorijsko iskustvo ukazuje da svi drugi interesi. ona se upotrebÿava i kada sopstveni sistem nije doveden u pitaçe. sila dolazi kao krajçe sredstvo za odræavaçe onoga ãto se smatra neophodnim u borbi za opstanak ili razvoju. v.22 Politiåka nezavisnost je vrhovna vrednost dræave.Feudalizmu je bilo potrebno proãireçe zemÿiãnih poseda naseÿenih kmetovima a ne uniãtavaçe stanovniãtva osvojenih zemaÿa i odvoœeçu u robÿe dela stanovniãtva u dobu najsposobnijem za rad. U meœunarodnim odnosima stoga nisu retke pojave da dræava ærtvuje ekonomski prosperitet da bi oåuvala politiåku nezavisnost. koja nastaje na osnovama uravnoteæenih. 132 . Jaåe izraæena ili oåekivana reakcija utiåe na poveñaçe rizika pri upotrebi sile. Poveñaçe rizika umaçuje izglede za postizaçe koristi putem sile. II. ãto je u istoriji zabeleæeno. u primeni razliåitih vidova politike sile. Postojaçe razliåitih interesa dræavE2 dovodi do jednaåeça teæçi i moguñnosti. Politiåka sredstva mogu biti ona koja pospeãuju meœunarodnu saradçu ili sukobe. Ovakva iskÿuåivost vodi meœuzavisnosti. 367.

* ** Na mesto. zadovoÿava time na prvom mestu svoje sopstvene interese i çima se iskÿuåivo rukovodi. ono nije i ne moæe biti potpuni izraz ove meœuzavisnosti. bilo subjektivni (akteri) bilo objektivni. koja je osnov ekonomske meœuzavisnosti. ali sve to do odreœene granice. i materijalni. na neki naåin. II ÅINIOCI U MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA 1. meœutim. Uloga politiåke konstelacije meœunarodnih odnosa. da postoje i svesni åinioci koji su u veñoj ili maçoj meri stalno prisutni. vanekonomski åinioci. Ona utiåe na opredeÿeçe dræava u izboru sredstava za zadovoÿeçe svojih interesa. S druge strane. tako da je ono ne samo izraz ekonomske meœuzavisnosti dræava. stepenu i vrsti meœuzavisnosti deluju razliåiti åinioci. koji u najveñoj meri utiåu na razvoj razliåitih procesa u meœunarodnim odnosima. Svetsko træiãte Svetsko træiãte neposredno proizlazi iz ekonomske meœuza-visnosti dræava jer se preko svetskog træiãta izraæava meœunarodna podela rada. doprinosi grupisaçu dræava.meno mogu izgledati znaåajniji. veñ. razvoju ili zaostajaçu. Ta granica se nalazi na onoj taåki gde se razdvajaju putevi ka opstanku. Bilo da je reå o konstantama ili varijabilama. ulogu i ponaãaçe subjekata u meœunarodnim odnosima u datom obliku. Na svetskom træiãtu se prepliñu delovaça ekonomskih zakonitosti sa politiåkim delovaçem dræava. Razumÿivo je da åinioci nisu za sva vremena i na svakom mestu isti i nepromenÿivi. modifikuje i samu ekonomsku meœuzavisnost. Nesumçivo je. zato se oni ne mogu posmatrati statiåki veñuvek u druãtvenim okvirima epohe. odnosa snaga i interesa ozbiÿno deluje na ekonomske zakone kretaça na svetskom træiãtu. kroz çega se prelamaju i sva kretaça u meœunarodnim odnosima uo133 . ili åiji je znaåaj za meœunarodne odnose epohe takav da se o çima mora voditi posebna paæça u svim sluåajevima kada nastanu uslovi za çihovo delovaçe. Ona strana koja u meœunarodnim odnosima za svoja åiçeça traæi da druga strana ærtvuje politiåku nezavisnost. Iz politiåke konstelacije nastaje politiåka meœuzavisnost koja predstavÿa konstantu u analizi oblika i stepena meœuzavisnosti i naåina realizacije interesa u çoj. ti åinioci se ukÿuåuju u potpunije odreœeçe oblika i stepena meœuzavisnosti.

bez ovakve razmene nije moguñe zamisliti normalan tok proizvodçe i reprodukcije u kapitalistiåkom svetu.pãte. ona moæe izvoziti rudu åelika u dræavu koja ima åeliåane a ova. 1960. ovakvo svetsko træiãte nije postojalo oduvek. Druãtvena proizvodça i reprodukcija danas ne mogu ostati zatvorene u nacionalnim granicama. bojkota. Wegova pojava vezana je za kapitalizam jer se tek s razvojem kapitalistiåke robne proizvodçe stvara i zavisnost nacionalnih ekonomija od meœunarodne razmene. ona zemÿa koja proizvodi uz najniæe troãkove proizvodçe ostvaruje najveñu dobit na 23 Æ. moæe dovesti samo do negativnih posledica za sopstveni razvoj. “Svetsko træiãte je teritorijalno neograniåeno. Na taj naåin se neprekidno razvija meœunarodna podela rada koja postaje sve znaåajnija sa industrijskom specijalizacijom u proizvodçi. svetsko træiãte ozbiÿno utiåe na kretaçe. Meœutim. Beograd. bilo ãto bi zbog nepovoÿnih prirodnih uslova proizvodça bila nerentabilna. u velikoj meri modifikuju ekonomske zakone u meœunarodnim ekonomskim odnosima. Metodi embarga. Meœunarodna ekonomija. Svako globalno druãtvo mora biti samodovoÿno (autarhiåno) meœutim. Za pretkapitalistiåke formacije karakteristiåna je sporadiåna razmena koja je obuhvatila uglavnom retke i luksuzne proizvode i ono ãto je bilo iskÿuåivo vezano za odreœena geograf-ska podruåja i klimatske zone. razvoj i staçe meœunarodnih odnosa. str. U svoj toj sloæenosti. carina. i predstavÿa celokupnu ponudu svih proizvoœaåkih zemaÿa u svetu kao i celokupnu traæçu svih potroãaåkih zemaÿa. monopola. intervencija dræava. Samodovoÿnost je uvek relativna. Povezivaçe sve veñeg kruga zemaÿa u meœunarodne ekonomske odnose vodilo je sve veñem znaåaju svetskog træiãta za normalno funkcionisaçe procesa proizvodçe u nacionalnim privredama. kao politiåke organizacije druãtava. çegova osnovna funkcija je ekonomska. Razvoj svetskog træiãta doveo je do toga da se vrednost proizvedenih dobara unutar nacionalnih pri-vreda u konaånom obraåunu meri uporeœeçem sa cenama na svetskom træiãtu. 16. nijedno druãtvo ne moæe biti apsolutno samodovoÿno.. Sa nastankom kapitalizma. Meœutim. a æeÿa neke dræave ili regiona da postigne apsolutnu samodovoÿnost. Ako jedna dræava ima rudu gvoæœa a nema ugÿa potrebnog za proizvodçu åelika. regionalizma. ne mogu viãe unutar svojih granica razvijati sve oblike proizvodçe. Dræave. To ne znaåi da s nastankom kapitalizma tek nastaju meœunarodne ekonomske veze i razmene dobara. 134 . pa ma kako dræava bila velika i moñna. politiåkih. Mrkuãiñ. Videli smo da razmena proizvoda postoji joãu prvobitnoj zajednici. kada proizvede åelik moæe ga izvesti u zemÿu koja proizvodi automobile itd. Stoga. ili zato ãto bi proizvodça bila nerentabilna za svetske uslove. bilo zato ãto nemaju odgovarajuñe prirodne uslove. ideoloãkih i dr. svetsko træiãte odraæava delovaçe i niza drugih åinilaca. Na taj naåin.”23 Ovo bi bila definicija koja se odnosi na savremeno znaåeçe svetskog træiãta kao sveukupnosti razmene roba u svetu.. dolazi do razmene roba bitnih za opstanak i razvoj nacionalnih privreda.

koji u meœunarodnim ekonomskim odnosima znaåi eksploa-taciju slabije razvijenog. ako je politiåki nezavisna.”24Tako se danas moæe zapaziti razvoj jednog sveopãteg procesa u svetu. koji se odvija prilagoœavaçem zemaÿa meœunarodnoj podeli rada. Naime. Procesi saradçe se odvijaju u komplementarnoj podeli rada. “Dok je na unutraãçem træiãtu razmena zasnovana na razmeni vrednosti. “Kapitali plasirani u spoÿnoj trgovini mogu dati viãu profitnu stopu zato ãto se ovde konkuriãe sa robama koje druge zemÿe proizvode s maçe proizvodnih teãkoña. Prouåavaçe kretaça na svetskom træiãtu ima veliki znaåaj za razumevaçe meœunarodnih odnosa. Kroz svetsko træiãte se odraæa-va ekonomski i politiåki poloæaj i potencijal jedne dræave. ãto doprinosi visokom stepenu meœuza-visnosti u svetu i razvoju oblika saradçe u meœunarodnim odnosima. koristi politiåka sredstva da tu eksploataciju spreåi i to politiåkim merama protiv automatizma ekonomskih zakona. str. koji dovode do veñopisanog staça iz kojeg proizlazi eksploatacija slabije razvijene dræave u meœunarodnim odnosima. a vrednost 24 K. “Favorizovana zemÿa dobija u razmeni natrag viãe rada za maçe rada. Ukoliko se ovde rad naprednije zemÿe valorizuje kao rad veñe specifiåne teæine. trpa u xep izvesna klasa. IV. mada jeftinije nego konkurentske zemÿe. danas se meœunarodna razmena uopãte i ne moæe obavÿati bez veñe ili maçe kontrole dræava. koji se ne plaña kao kvalitativno viãi. Kapital. delo. Marks. podreœenosti ili hegemonije. nav.”25 Eksploatacija je uvek nailazila na otpor. Isti odnos moæe se dogoditi i prema zemÿi u koju se robe izvoze i iz koje se robe uvoze. çen stepen zavisnosti ili nezavisnosti. mada tu razmenu. kao i uopãte kod razmene izmeœu kapitala i rada. Uloga politiåkog åinioca ne ogleda se samo u odnosima razvijenih i nerazvijenih zemaÿa na svetskom træiãtu. taj viãak. samo je u proãlosti bilo maçe vidÿivo nego danas. Dok je na unutraãçem træiãtu uspostavÿen neposredan odnos izmeœu sop-stvenika i proizvoœaåa roba.svetskom træiãtu. na svetskom træiãtu oni se javÿaju i kao predstavnici jedne dræave i obavÿaju posao razmene uz politiåko odobreçe svoje dræave. naime. ãto raœa procese sukoba i pretvara ih u oruæanu borbu onda kada se eksploatacija æeli i silom nametnuti. Kroz svetsko træiãte podjednako se probijaju procesi saradçe i procesi sukoba u meœunarodnim odnosima. a procesi sukoba su najåeãñe posledica nejednake razvijenosti zemaÿa. profitna stopa se peçe. Iz tih razloga razmena na svetskom træiãtu se ne odvija po istim zakonima koji vaæe u unutraãçoj razmeni. kao i teæçe dræava da u toj nejednakosti zauzmu boÿu poziciju koja omoguñuje sticaçe ekstra-profita. S druge strane. 25 Isto. i sama slabije razvijena zemÿa. ravnopravnosti i jednakosti. t. da ta zemÿa daje viãe opredmeñenog rada u materiji nego ãto dobija. 274. 135 . tako da naprednija zemÿa prodaje svoje robe iznad çihove vrednosti. tako da se iz tih elemenata moæe saåiniti dobra slika staça i moguñnosti poloæaja jedne zemÿe ili staça i kretaça u meœunarodnim odnosima uopãte. poãto se rad. prodaje kao takav. koje je uvek postojalo i bilo traæeno. a da pri tom ipak dobija robu jeftinije no ãto bi je sama mogla proizvoditi.

delo. Meœutim. robne liste. koja predstavÿa svetsku cenu te robe. 81. na çemu se teãko uspostavÿaju pravi odnosi konkurencije zasnovane samo na ekonomskim zakonitostima. koja se izraæava u viãe novca. Sredça intenzivnost rada u svakoj zemÿi je drukåija: ovde veña.”26 Na svetskom træiãtu dolazi do konkurencije roba. te se tako formira sredça cena.”27Iz ove analize proizlazi da delovaçe zakona vrednosti u meœunarodnim ekonomskim odnosima vodi eksploataciji samo ako postoje razlike u razvijenosti. ili su predstavÿene. na svetskom træiãtu gubi razliku izmeœu cene na svom i cene na svetskom træiãtu.odreœena proseånim druãtvenopotrebnim radnim vremenom.). tamo maça. embargo. vrednost robe odreœuje se sadræinom proseånih jedinica svetskog rada. ekonomske integracije. Adamoviñ. Marks. i åiji proizvod na unutraãçem træiãtu ima veñu cenu od svetske cene. str.” Ali zakon vrednosti u svojoj internacionalnoj primeni joãviãe se modifikuje time ãto na svetskom træiãtu i proizvodçi nacionalni rad vaæi kao intenzivniji dogod konkurencija ne prisili “proizvodnu naciju da prodajnu cenu svoje robe spusti na çenu vrednost. trgovina ubrzo povlaåi za sobom kapital u meœunarodni promet. intenzivniji nacionalni rad. Prvobitno. Istiåuñi razliku izmeœu unutraãçeg i svetskog træiãta Marks kaæe: “Drukåije je na svetskom træiãtu åiji su sastavni delovi pojedine zemÿe. Ove nacionalne proseåne veliåine saåiçavaju dakle skalu. suverene dræave. Danas razvijene dræave pribegavaju dræavnoj intervenciji u ciÿu izvoza krize. 46. str. Institut za meœunarodnu politiku i privredu. i razlike çegovog delovaça na svetskom i unutraãçem træiãtu. na çemu se vrãi samo razmena roba. Teorija meœunarodne trgovine. Prema tome. bojkot. jer kapital pospeãuje kretaçe roba. Kapital. S obzirom na to da u meœunarodnim ekonomskim odnosima na svetskom træiãtu uåestvuju. Svetsko træiãte je u svom razvoju prolazilo kroz razliåite faze. Dræava ñe u ovim odnosima uvek i na razliåite naåine intervenisati (carine. uporeœen s maçe intenzivnim. 27 K. 136 . Na ovaj naåin se u praksi ispoÿava delovaçe zakona vrednosti. Beograd. ne-razvijene dræave takoœe stimuliraju angaæovaçe dræave u odbrani od dejstva spoÿnog træiãta. 28 Q. åija je jedinica mere proseåna jedinica svetskog rada. odnosno dolazi do primene jednog univerzalnog kriterijuma. 1972. str. 262. Q. carinske unije itd. nav. prilikom suåeÿavaça roba na svetskom træiãtu. Prema tome dræava u åijoj proizvodçi se utroãi viãe rada. proizvodi za jednako vreme viãe vrednosti. zbog kojih slabije razvijene zemÿe nisu u staçu da konkurencijom prisile razvijene zemÿe da se odreknu ekstra-profita na svetskom træiãtu a time i eksploatacije slabije razvijenih zemaÿa.28Sama åiçenica da se na svetskom træiãtu modifikuje i jedan od najznaåajnijih ekonomskih zakona zakon vrednosti ukazuje na znaåaj svetskog træiãta u æivotu meœunarodne zajednice. Adamoviñ. åime takoœe modifikuju delovaçe zakona vrednosti u meœunarodnim odnosima. Na svetskom træiãtu 26 26.

je isto tako znaåajno i kretaçe radne snage. sporadiåne trampe ili karavanskog kretaça egzotiånih proizvoda. Duroselle. bez ikakvih dræavnih uplitaça u çu. Meœutim. 72. tako da je ova zemÿa postala ubrzo “radionica” åitavog sveta. liberalistiåku fazu kapitalizma. godine donela zakon o carinama kojima je obuhvatila i svoje kolonije. Zato je ona mogla da nastoji na slobodi spoÿne trgovine u ovoj fazi. tako da uvoz u kolonije ima istu carinsku zaãtitu kao i uvoz u metropolu. Francuska. ãto stvara u istoriji meœunarodnih odnosa specifiåne imperijalistiåke sukobe i ra-tove. ona je prva stupila u sledeñu. da bi u toku i nakon velike krize 19291933. B. Kretaçe roba Razvoj robne proizvodçe prekida dotadaãçe primitivne oblike meœunarodne razmene. Duroselle. J. SAD. On se prvo poåeo razvijati u Engleskoj. a naroåito nastankom imperijalizma. zemÿe koje su kasnije stupile na put industrijalizacije.. Meœutim. str. “kolonijalnog pakta” koji je zabraçivao kolonijama da razvijaju industrijsku proizvodçu i ostavÿao metropoli monopol u transportu i trgovini. poãto je obezbedila potpunu nadmoñna svetskom træiãtu. Nemaåka itd. Francuska je veñ1892. Ova uloga je nametnuta dræavnom silom kolonizatora putem tzv. ovaj proces nije tekao ravnomerno. J. ona joãuvek za 17% maça od nivoa dostignutog pre krize 1929. A. teæe da uvedu protekcionistiåku politiku u oblast svojih meœunarodnih ekonomskih odnosa. U periodu prvobitne akumulacije kapitala. 32 P. 1966. tako da je uoåi Drugog svetskog rata. tako da je Francuska morala da popusti.32To je posle29 P. Protekcionizam u spoÿnoj trgovini je ubrzo zahvatio i kolonije zemaÿa koje su vodile ovu politiku. Ovakvu vrstu zaãtite dræave sprovode na razliåite naåine: putem carina. str. nav. Renouvin. 137 . robnih lista i dr. godine. 69. Velika Britanija je oãtro protestvovala. A. Renouvin. Protekcionizam podrazumeva intervenciju dræave u spoÿnoj trgovini s ciÿem razvoja domañe industrije od konkurencije spoÿa. delo. zahvaÿujuñi premoñi svoje industrijske proizvodçe koja u to vreme nije imala ozbiÿnije konkurente u svetu. godine. uvoznih dozvola. naãavãi se pred nadmoñnom engleskom industrijom. 31 Kada je Francuska podvela pod svoj carinski zakon Madagaskar. jer je i ona svojevrsna roba u kapitalistiåkoj robnoj proizvodçi. 30 Isto. Colin.30 Ãireçe protekcionizma u ekonomskoj politici zemaÿa u meœunarodnim odnosima.31 Posle Prvog svetskog rata protekcionizam ponovo uzima maha. dræava igra znaåajnu ulogu u privredi a naroåito u nasilnom uspostavÿaçu meœunarodne podele rada putem osvajaça kolonija kojima je nameçena uloga snabdevaåa sirovina. godine doveo do naglog pada meœunarodne trgovine koja se teãko oporavÿa. 1938. ubrzo dovodi do sukobÿavaça izmeœu dræava. kada je definitivno doãlo do zatvaraça kolonijalnih træiãta.29 Poãto je Velika Britanija najpre sprovela prvobitnu akumulaciju kapitala. Paris. Ona je uvela liberalistiåke koncepcije u spoÿnu trgovinu. Introduction a l’histoire des relations internationales. B.

Ciÿ ove autar-hijske politike. Belgijom. ãto je u zavisnosti od razvijenosti svake od çih. Velika Britanija. bio je da u meœunarodnim odnosima obezbede politiåku moñputem jaåaça vojne sile. za koju je ekonomska samodovoÿnost povoÿna. Holandijom i dr. Sigurno je da svi navedeni sistemi spoÿne trgovine mogu u sebi nositi opasnosti od sukobÿavaça ili voditi saradçi. iz åega je proiziãao samo Drugi svetski rat kao zavrãetak tih snova o svetskoj vladavini. Maroko. moæe se desiti da ako zemÿa A ne zatvori svoje træiãte za neke proizvode zemÿe B. Tipiåan primer takvog stvaraça ekonomskih sfera uticaja je u to vreme bila Kina. da bi apetiti rasli s potrebama do ideja o vladavini åitavim svetom. i tu je teæça ka autarhiji pokazala da je do çe nemoguñe doñi u apsolutnim razmerama. Ærtve ovog pritiska su bile u poåetku male zemÿe. godine sklopila ugo-vor sa Francuskom da neñe cariniti francusku robu sa viãe od 5%. koju su povele ove dve dræave. veñu granicama koje su ugovorom utvrœene. Turska carevina je do 1774. a u zavisnosti od stepena razvijenosti zemaÿa koje u tome uåestvuju. tako da se protekcionizam skoro pretvara u autarhiju. jer se onda na çu ne moæe delovati ekonomskim sredstvima pritiska. Isto tako. od åega u najveñoj meri zavisi i vrsta odnosa na meœunarodnom planu. godine. protekcionizam. jer ñe to usporiti ili onemoguñiti razvoj sopstvene proizvodçe u datoj privrednoj grani. Nemaåka. ona pretrpi ãtetu. Neravnomeran razvoj u svetu doveo je do nejednakog poloæaja zemaÿa na svetskom træiãtu. Zatvaraçem træiãta zemÿa A moæe da nanese ãtetu zemÿi B. moæe se reñi da svakoj dræavi u nekoj ekonomskoj grani odgovaraju principi libe-ralizma u spoÿnoj trgovini a u drugoj protekcionizam. Sijam. koje je trebalo da sluæe ovim dræavama kao izvori sirovina. Ovi ugovori nazvani su “kapitulacije” i çih je kasnije Turska potpisala i sa Velikom Britanijom. koja je kasnije uãla u igru meœunarodne imperija-listiåke podele 138 . Liberalizam. od imperija-listiåkih zemaÿa. Ãvajcarskom. morali su sklopiti sliåan ugovor. autarhija. Sliåna je situacija i sa drugim zemÿama. Istovremeno. Tako i na ovom planu meœunarodnih ekonomskih odnosa dolazi do primene politike sile razliåitim sredstvima. S ciÿem sticaça træiãta i çegovog monopolisaça za izvoz svojih roba. ãto je naroåito sluåaj sa faãistiåkim dræavama Italijom i Nemaåkom posle 1935. Iran. Ti razliåiti interesi mogu biti iskÿuåivi ili komplementarni.dica velikog zatvaraça dræava posle velike krize. Meœutim. Francuska i SAD su putem ugo-vora sa ovom velikom zemÿom ustanovile svoje ekonomske zone u kojima kineska dræava nije mogla slobodno uvoditi carine za robu ovih zemaÿa. sve su to oblici iza kojih stoje razliåiti interesi. ukoliko postoje drugi uslovi za taj razvoj. imperijalistiåke sile su stvarale sfere ekonomskog uticaja nametaçem odgovarajuñih ugovora putem sile. U XIX veku primena sile u meœunarodnim odnosima bila je redovna pojava prema kolonijama ili polukolonijama. Protek-cionizam je samo reakcija na liberalizam. Ciÿevi ovih zemaÿa su zato ubrzo svedeni na zadovoÿeçe svojih potreba iz meœunarodnih odnosa putem sile. ãto je sa svoje strane doprinelo ustanovÿavaçu razliåitih sistema u spoÿnoj trgovini.

str. Stojanoviñ. eksploatacije ili politike zavisnosti u tom ciÿu. 34 R. Ovi pokuãaji koji su åiçeni u krilu Druãtva na-roda nisu urodili plodom. Kinom. 137144. bilo putem politiåke borbe mir-nim sredstvima. godine. ãto je doprinelo velikom razvoju saobrañaja. To poveñava razlike u privrednom razvoju jednih i drugih zemaÿa. Ova nastojaça dræava su naroåito doãla do izraæaja posle Prvog svetskog rata zbog porasta protekcionizma. Pored kolonizacije. pa sve do 1929. 33 Nav.34 Promene u razvoju proizvodnih snaga meçaju postepeno odnos industrijskih i sirovinskih proizvoœaåa. Stalno prisustvo ovih oblika borbe u savremenim meœunarodnim odnosima ukazuje na moguñnosti i pokuãaje iskoriãñavaça tih moguñnosti da se nametne odnos hegemonije. Iz toga je proizaãlo da je vrednost tih roba u svetskoj trgovini kroz åitav XIX vek. jer su potrebe za sirovinama i hranom dovele do çihove visoke vrednosti na svetskom træiãtu. ãto raœa nove vidove antagonizma izmeœu çih. delo. koji povezuje sve delove sveta u jedinstvenu proizvodno-sirovinsku celinu. Ogroman znaåaj meœunarodne podele rada za razvoj svake dræave naveo ih je da se svesno angaæuju na prevazilaæeçu iskÿuåivih interesa koji neminovno vode sukobÿavaçu. Ovi antagonizmi obeleæavaju epohu savremenih meœunarodnih odnosa u kojima su oni jedna od najveñih protivureånosti. zemÿe-proizvoœaåi sirovina imaju veliki znaåaj u odnosima sa industrijskim zemÿama. kao novi oblici naruãa-vaça ravnopravnih odnosa koji u meœunarodnim odnosima jedino mogu voditi razvoju procesa saradçe. postepeno opada vrednost sirovina u obimu svetske trgovine. Na ovaj naåin svetsko træiãte. bila izjednaåena. 7577. teæilo se monopolisaçu sirovinske osnove i træiãta industrijskih proizvoda. delo. utiåe na çih i odreœuje pravce moguñih daÿih kretaça u ovim odnosima. Sigurno je da ovakav odnos na svetskom træiãtu ima ozbiÿne posledice u politiåkim odnosima u kojima se danas stvaraju neokolonijalistiåki oblici zavisnosti. To je dovelo do kolonizacije u svetskim razmerama.33 Razvoj industrije zahtevao je obezbeœeçe sirovina. brzo se prilagodila ovim metodama. Iranom.sveta. U vreme prerastaça kapitalizma u monopolski stadij. jer su se u tadaãçim uslovima. najviãe. Kao posledica neravno-mernog razvoja industrije u svetu. Etiopijom i dr. i danas izaziva otpore. imperijalistiåke zemÿe su nastojale da na drugim stranama uspostave putem koncesija monopolska prava za koriãñeçe sirovinskih izvora i træiãta niza zemaÿa svih kontinenata sveta. svodili na sporazumevaçe imperijalistiåkog karaktera: podela træiãta ili. U tom izjednaåenom odnosu. Nametaçe neokolonijalistiåkih oblika zavisnosti i eksploatacije. 139 . stvaraçe carinskih saveza. te je sliåne ugovore sklopila s Turskom. nav. u vremenu izmeœu dva rata. Posle velike krize 1929. kao pokazateÿ i åinilac kretaça u savremenim meœunarodnim odnosima. bilo putem narodnooslobodilaåkih ratova. str. kao i u svim ranijim sluåajevima u istoriji. godine. stvara se odnos u meœunarodnoj podeli rada u kojoj se na jednoj strani pojavÿuju industrijski proizvoœaåi a na drugoj proizvoœaåi sirovina.

kreditori su u obliku profita. Kretaçe kapitala U drugoj polovini XIX veka meœunarodno kretaçe kapitala dobija prvorazredni znaåaj u meœunarodnim ekonomskim odnosima i meœunarodnim odnosima uopãte. Stojanoviñ. 36 140 . delo. R. nav. B. i uzroånik imperijalistiåkih sukobÿavaça izmeœu dræava te epohe. drugo. 126. J. Ova pojava zabeleæena je i u istoriji poåev od XVI veka. godine doãlo je u Æenevi do odræavaça Konferencije o trgovini i razvoju. Pored niza organa i specijalizovanih ustanova. koji je u kolonijama bio znatno viãi. geografska i ekonomska raspodela kretaça kapitala imala je isti odnos.36Kada je nakon zavrãetka Prvog svetskog rata doãlo do stagnaRenouvin. stvarana je veña potraæça robe iz metropole. str. Pre svega. delo. Dok je vrednost trgovine industrijskih proizvoda bila ravna vrednosti sirovinske proizvodçe. putem izvoza kapitala. Meœunarodno kretaçe finansijskih sredstava u ranijim epohama zabeleæeno je samo kao kretaçe koje odobrava jedna dræava da bi data finansijska sredstva mogla biti stavÿena na raspolagaçe drugoj dræavi. 1964. tek u drugoj polovini XIX veka kretaçe kapitala dobija takve razmere da bitno utiåe na odnose izmeœu dræava. str. godine oko 49% izvoza kapitala iãlo je u zemÿe proizvoœaåe sirovina. Izvoz kapitala je donosio metropoli viãestruke koristi. kao ãto je EKOSOK. putem izvoza zastarele investicione opreme u kolonije produæavali çihov ekonomski vek zahvaÿujuñi eksploataciji jeftine radne snage. Konferencija UN o trgovini i razvoju postala je stalni organ Generalne skupãtine UNUNCTAD. posebno trgovini i meœunarodnom finansiraçu zemaÿa u razvoju. kao dvema zemÿama u kojima se kapitalizam u to vreme veñpoåeo razvijati. nav. jedan od neposrednih uzroånika brze kolonizacije sveta krajem XIX i poåetkom HH veka. kao ãto su Evropska ekonomska zajednica (EEZ). GAT. 1923. Doprinos UN ovom poÿu naroåito je znaåajan u odnosima razvijenih zemaÿa i zemaÿa u razvoju. naplañivali svoje investicije i. B. ãto je unapreœivalo izvoz iz metropole. Najzad.35 Meœutim. Izvor kapitala je postao metod eksploatacije na meœunarodnom poÿu. koje se bave unapreœeçem meœunarodne trgovine. i to u ekonomskoj politici Engleske i Holandije. 35 P. Kapitalne investicije u stranim zemÿama su uvek imale za ciÿ razvijaçe robnog prometa. Duroselle. Stvaraju se stalne i stabilne ekonomske integrisane zajednice. Ova konferencija postavila je sebi za ciÿ da raspravÿa i utvrdi puteve za prevazilaæeçe staça koje postoji u savremenim meœunarodnim ekonomskim odnosima. 145.Posle Drugog svetskog rata åine se veñi napori na svesnom usmeravaçu meœunarodne trgovine i otklaçaçu negativnih dejstava svetskog træiãta. Principi ekonomske saradçe postavÿeni su u samoj Poveÿi Ujediçenih nacija.

Les mouvements internationaux de capitaux entre les deux guerres. Vrednost privatnih investicija u inostranstvu uoåi Prvog svetskog rata bila je ravna vrednosti svetske trgovine. 39 P. 38 R. 37 Un Doc. U nastojaçu da se Italija privuåe u politiåki savez protiv Nemaåke. Duroselle. ovaj mehanizam poåiçe da slabi. Maroko. da li je jedna dræava saveznik u postojeñoj ravnoteæi snaga ili se nalazi u protivniåkom taboru. ako je reå o kretaçu kapitala prema nerazvijenim zemÿama. Nakon revolucije nije bilo viãe moguñe sprovoditi sveopãtu deobu sveta. nav. 40 Nav. koja je bila glavni francuski saveznik. Renouvin. str. politiåki razlozi su bili veoma znaåajni kod odobravaça tog izvoza. delo. To je ostavilo posledice i na kretaçe privatnog kapitala. kada je reå o izvozu kapitala u nezavisne dræave.39 Drugo. Osnovne promene koje su nastale u meœunarodnom kretaçu privatnog kapitala posle Prvog svetskog rata. u najveñoj meri. ãto je imalo ogroman politiåki i ekonomski znaåaj.40Oni su se svodili na str. posledica su. godine definitivno prestao da funkcioniãe. str. kretaçe kapitala se skoro potpuno zaustavilo i to traje skoro do Drugog svetskog rata. To odobreçe je u najveñoj meri zavisilo od konstelacije meœunarodnih odnosa. J.cije sirovinskog izvoza. Prvo. Stojanoviñ. delo. Egipat. imperijalistiåke sile su nametale “politiåku zaãtitu” svojim investicijama putem kolonizacije. da li se o dræavi kojoj se odobravaju krediti moæe razmiãÿati kao o buduñem savezniku ili ne. dok je istovremeno odobravala velike kredite Rusiji. Turska.38U toku krize. jedno veliko træiãte i izvor sirovina izvuåeni su iz svetskog imperijalistiåkog sistema. Nastaju promene u tehnologiji koje postepeno naruãavaju uspeãno funkcionisaçe meœunarodne podele rada na bazi industrijski proizvoœaå prema sirovinskom proizvoœaåu. 140143.37 Uporedo sa procesom razbijaça sistema meœuna-rodnih ekonomskih odnosa u svetu se razvija socijalizam kao univerzalni proces. i pobede socijalistiåke revolucije u Rusiji. Tunis. nav. 3. “politiku topovçaåa”. uæivajuñi çenu punu zaãtitu u meœuna-rodnom prostoru. 141 . i centralnoameriåke dræave bile su åesto objekti ovakvih metoda.. U toku rata i posle çega. meœunarodno finansiraçe se odvija u mnogo veñem obimu. Oktobarska re-volucija izvukla je ovu veliku zemÿu iz lanca meœunarodnih ekonomskih odnosa stvorenih u imperijalizmu i na imperijalistiåki naåin. New York. ili drugim putem. Francuska joj je otvorila kredite itd. Za sve ove sluåajeve ima mnogo primera u istoriji meœunarodnih odnosa. ãto se sve svodilo na tzv. delo. Sa velikom krizom vrednost svetske trgovine prelazi za 5% vrednost investicija. str. U periodu 101914. Francuska nije dozvolila izvoz kapitala u Nemaåku. 1949. Tako recimo. da bi u velikoj krizi 1929. 159. Takva podela rada je bila nametnuta silom i ona je sadræala eksploataciju industrijski slabije razvijene strane. putem kredita i pomoñi koje dræave neposredno ili preko multilateralnih ugovora ili organizacija odobravaju drugim dræavama. u celom periodu do Prvog svetskog rata. da li se neka dræava iz protivniåkog tabora moæe pretvoriti u saveznika ako bi joj se odobrili krediti. Izvoz privatnog kapitala redovno je bio prañen budnim okom dræave iz koje je on izlazio. godine. 146. B.

Stojanoviñ. delo. Kakvi su ti metodi bili. godine. ovo kretaçe se usmerava prema nera-zvijenim zemÿama u vidu bilateralne ili multilateralne pomoñi i kredita. jer su zemÿe u razvoju bivale sve slabije kao kupci na svetskom træiãtu. Privatni kapital je oåigledno bio nemoñan da zadovoÿi ove potrebe. a to je ugroæavalo realizaciju proizvodçe u razvijenim zemÿama. delo. Kada je Kamboxa priznala NR Kinu 1958. U drugoj etapi. i po Marãalovom planu od 1948. str. koja poåiçe 1949. Kad je Egipat odbio uslove za dobijaçe pomoñi od Zapada za gradçu brane (uslovi su se sastojali u zahtevu da zapadne sile SAD i Velika Britanija kontroliãu egipatske finansije i da Egipat pristupi Bagdadskom paktu). godine. ãto javno finansiraçe preovlaœuje u odnosima izmeœu dræava.42 Kretaçe javnih kredita se nastavÿa posle Drugog svetskog rata i to u dve osnovne etape: prvo. Velika Britanija je blokirala çegova sterlinãka sredstva a SAD su naglo smaçile kupovinu egipatskog pamuka. vlada SAD pozajmila je saveznicima 55. dok su istovremeno drugom vrstom “pomoñi” uticale da vlada Mosadika padne. 42 R.383 miliona dolara. u tom smislu. privatni kapital gubi znaåaj u odnosima izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemaÿa jer viãe nije mogao biti realizovan kroz izvoz sirovina iz nerazvijenih zemaÿa. pomoñzemÿama u razvoju u velikoj meri nosi na sebi tragove tih sukoba te se kroz çu åesto proturaju politiåki. Sukobi velikih sila na ovom poÿu sadræe niz elemenata poznatih od ranije. 142 . U posleratnoj meœunarodnoj zajednici. Ovaj jaz se pokazivao sve opasnijim i za same razvijene zemÿe. SAD su imale za ciÿ i pokriñe dolarskog deficita u svetu. 147. Primera koji govore o uslovima politiåke prirode kod davaça pomoñi ima mnogo.. SAD i Velika Britanija su primenile niz mera pritiska na ovu zemÿu. str. 41 Nav. Kada je Mosadik hteo da Iran vodi nezavisnu politiku. Isto tako. Davaçe pomoñi uz politiåke i druge uslove åini tako i daÿe silu prisutnom u politici razvijenih zemaÿa prema nerazvijenim zemÿama. U toku i neposredno posle Drugog svetskog rata. krediti i pomoñneposredno upuñena saveznicima u robi uz vojnu ekonomsku pomoñpo Trumanovoj doktrini Gråkoj i Turskoj 1947.neposrednu primenu sile s ciÿem zaãtite svojih investicija ili otvaraça træiãta za çih. Takav sluåaj imamo i sa gradçom Asuanske brane u Egiptu. ideoloãki i strateãki ciÿevi velikih sila. Pored politiåko-strateãkog znaåaja. predstavÿa samo “ustavnu fikciju u koju joãsamo pravnici veruju. SAD su mu uskratile ekonomsku pomoñ. Pomoñzemÿama u razvoju proizaãla je iz potrebe da se smaçi nastali ekonomski jaz izmeœu razvijenih industrijskih zemaÿa i nerazvijenih zemaÿa. SAD su vrãile pritisak na çu pod pretçom da ñe uskratiti daÿu pomoñako ne pristupi SEATO paktu. glavnih davalaca pomoñi. optereñenoj sukobima dva bloka. 162. nav. nastalog posle ovoga rata.”41 Posle Drugog svetskog rata nastaje znaåajna prekretnica.. najboÿe je izrazio engleski dræavnik Lord Kerzon (Lord Curzon) kada je rekao da suverenost zemaÿa koje prihvataju specijalne garantije uz neposrednu vojnu podrãku.

kao ãto su Engleska. Joã1952. Prednost pruæaça pomoñi preko UN jeste. godine SSSR je odobrio Indiji kredite. mi se u potpunosti odriåemo takve pomoñi i pretpostaviñemo joj smrt od gladi i bede”. ne samo na kretaçe meœunarodne trgovine i meœunarodnog finansiraça. i od tada na svakom zasedaçu ono je imalo vaæno mesto u dnevnom redu svetske organizacije. Francuska i Nemaåka. ãto smaçuje moguñnost politiåkih manipulacija oko ovog novog instrumenta u meœunarodnim odnosima.43 Nesvrstane zemÿe su oduvek odbijale da primaju pomoñpod politiåkim uslovima. str. Joãna prvom zasedaçu UN postavÿeno je ovo pitaçe. kao potpredsednik SAD. ãto deluje u pravcu popuãtaça monopola velikih. dok ekonomska i finansijska pomoñjoãuvek u najveñoj meri ide neposredno po bilateralnim ugovorima ili preko regionalnih ekonomskih organizacija. doprinosi da pomoñzemÿama u razvoju postepeno preraste u stalni institut meœunarodnih ekonomskih odnosa i sluæi razvoju onih procesa koji vode saradçi u meœunarodnim odnosima. U to vreme R. nakon åega se ameriåka pomoñovoj zemÿi naglo poveñala. Razvijenije kapitalistiåke zemÿe. izjavÿuje da je ciÿ ameriåke pomoñi u Aziji “da se ne dozvoli jaåaçe uticaja SSSR u Aziji”. To ãto se kapitalizam nije ravnomerno razvijao ostavilo je posledice. tako da se kretaçe radne snage na svetskom træiãtu obavÿa paralelno sa kretaçem roba i kapitala. Kretaçe radne snage Razvoj kapitalizma pretvorio je radnu snagu u robu. koji se na tom poÿu stalno produbÿuje. delo. poãto je mogao oslabiti englesku privredu koja se nalazila u poåetnom stadiju kapitalistiåkog razvoja. pre svega. Engleska je zemÿa koja je u toj fazi donela zakon koji je spreåavao odlazak struåne radne snage u inostranstvo. Preko UN naroåito se uspeãno razvijala tehniåka pomoñzemÿama u razvoju. Ove teãkoñe su upravo odraz toga staça i predstavÿaju indikatore u odnosima sile u procesima sukoba u meœunarodnim odnosima. izvozom radne snage u svoje kolonije ili u SAD. Krajem 1957. u tome ãto se na taj naåin umaçuje moguñnost politiåkih manipulacija prilikom davaça ove pomoñi. male i sredçe zemÿe sve viãe uåestvuju u opãtoj sumi pomoñi zemÿama u razvoju. ove zemÿe doprinose da ova organizacija preuzima na sebe sve veñi deo poslova meœunarodnog finansiraça zemaÿa u razvoju. godine Nehru je u parlamentu svoje zemÿe izjavio sledeñe: “Ukoliko bi inostrana pomoñbila stavÿena ma i u najmaçoj meri u zavisnost od naãe politike. Åitava mreæa organa UN izgraœivana je oprezno i uz teãkoñe i prepreke koje su proizlazile iz sukoba interesa velikih sila na ovom poÿu. Posledçih godina. Svojim stavovima u Ujediçenim nacijama. Znaåaj koji radna snaga ima u razvoju zapaæen je joãu merkantilistiåkoj fazi kapitalizma. veñi na kretaçe radne snage u svetskim razmerama. Ovakav stav nesvrstanih zemaÿa. Nikson. V.Pomoñzemaÿa u razvoju odraæava se i na samu ravnoteæu snaga. 159. 143 . 43 Nav.

zatim Italija. reãavaju problem relativnog demografskog viãka stanovniãtva. na svetskom træiãtu i u meœunarodnim ekonomskim odnosima uopãte. indikatori su uloge i mesta date zemÿe u svetskoj privredi. kako na dræave emigracije tako i na dræave imigracije. Kretaçe radne snage u meœunarodnim razmerama ostavÿalo je ozbiÿne posledice ekonomske i politiåke prirode. raste stepen meœuza-visnosti u svetu. danas emigracija takoœe ima iste tokove kao i nekad. posebna paæça se poklaça kretaçu struåne radne snage. jer samo tako moæe sluæiti kao regulator meœunarodnih ekonomskih odnosa i razvoja svake pojedine nacionalne privrede.Kanadu i Latinsku Ameriku. Ekonomski gledano. Za tu proizvodçu takoœe se obezbeœuje zatvoreno regio144 . on odlazi u prekomorske zemÿe u kojima ostvaruje boÿe ekonomske efekte u uslovima nestaãice radne snage. a naroåito. Poãto industrija nije joãmogla da primi sav ekonomski viãak radne snage iz poÿoprivrede. Privredni i druãtveni razvoj danas se ne mogu zamisliti bez visokih struånih i nauånih kadrova. jer je ova danaãça. Radna snaga iz maçe razvijenih zemaÿa odlazi u razvijene industrijske zemÿe. ãto usporava çen sopstveni razvoj. izvozom radne snage reãavaju pitaçe demografskog viãka koji u zemÿi jednostavno nije mogao prodati svoju radnu snagu. åime se poskupÿuje proizvodça. Ãpanija i Portugal. U savremenim meœunarodnim odnosima kretaçe radne snage zau-zima znaåajno mesto u odnosima dræava. U ovom kretaçu radne snage. Ovo doprinosi tome da dræave sve viãe napuãtaju autarhijske metode razvoja i teæe organizovanom stvaraçu ãirih træiãta i organizovanoj podeli rada. Meœutim. ãto je umaçilo univerzalni karakter svetskog træiãta. svetsko træiãte mora imati univerzalni karakter. visokih struåçaka i nauånih radnika. Ova regionalna podvojenost doprinela je da doœe do raœaça jedne protivureåne situacije u svetu: s jedne strane. ideoloãka i politiåka podeÿenost u svetu pogodovala je stvaraçu regionalnih ekonomskih zajednica træiãta i podele rada (uglavnom na politiåko-ideoloãkoj osnovi). Slabije razvijene zemÿe Istoåne Evrope (uglavnom slovenske zemÿe u Austrougarskoj). uglavnom izmeœu visoko razvijenih zemaÿa. Kretaçe radne snage uopãte. druãtveno-ekonomska. a struåçaka i nauånika posebno. kao i na celu meœunarodnu zajednicu. a s druge. G. tako da se danas u svetu vodi prava utakmica. odlazak u prekomorske zemÿe u ekonomsku emigraciju uglavnom znaåio definitivno napuãtaçe otaxbine. oko privlaåeça struåçaka i nauånika na rad u jednoj zemÿi. Nekada je ekonomska emigracija bila konaåno iseÿeçe iz jedne zemÿe i useÿeçe u drugu. Meœutim. uglavnom privremena emigracija. grupe dræava stvaraju viãe ili maçe autarhiåne regionalne zajednice unutar kojih se razvija autarhiåna proizvodça. Ono se razlikuje od ekonom-ske emigracije u proãlosti. s obzirom na nuænost specijalizacije u proizvodçi i podele rada u svetskim razmerama. Razjediçenost svetskog træiãta danas Nacionalno træiãte u savremenim uslovima razvoja postaje nedovoÿno.

Na ovaj naåin se ne moæe postiñi optimalna meœunarodna podela rada. odnos industrijski razvijenih zemaÿa i zemaÿa u razvoju na svetskom træiãtu vrlo je nepovoÿan za ove posledçe. a dræave ne nastaju i ne postoje drukåije veñkao teritorijalna druãtva. koji su posledica veãtaåkog stvaraça nepovoÿne strukture meœuna-rodne podele rada. zasnovan na podeli rada izmeœu industrijskih proizvoœaåa u proizvoœaåa siro-vina. çegovom razvoju. Ovaj razvoj je stvorio ogroman ekonomski jaz izmeœu te dve grupe zemaÿa tako da je dovedeno u pitaçe normalno funkcionisaçe meœunarodnih ekonomskih odnosa. çegovo delovaçe se odraæava ne samo na meœunarodne ekonomske odnose. jer se teæi proizvodçi svega ãto je regionu potrebno. Novi meœunarodni ekonomski poredak bi mogao otkloniti uzroke podreœenog poloæaja jednog broja zemaÿa u svetskoj ekonomiji i to na taj naåin ãto bi se u svetskim razmerama uåinila preraspodela podele rada putem industrijske specijalizacije regiona i zemaÿa. 2. çegov razvoj i odnose sa drugim druãtvima. Meœunarodni ekonomski poredak nastao u imperijalizmu. kao i da obezbede veñe priticaçe investicija u ove zemÿe s ciÿem çihovog ekonomskog razvoja. poãto je razmena izmeœu regiona optereñena politiåkim sukobima. Naglim razvojem tehnologije. industrijski razvijene zemÿe bi morale u prvoj fazi da obezbede povoÿniji tretman razmeni sa zemÿama u razvoju. Razumÿivo je da zemÿe u razvoju ne mogu biti zadovoÿne ovakvim staçem. te zbog toga ima relativno mali ekonomski znaåaj. priroda tla i geografski poloæaj. Ovakav oblik meœuzavisnosti ne pogoduje razvoju meœunarodne saradçe. geografski uslovi sredine i poloæaja teritorije jedne dræave doprinose çenom poloæaju u datom vremenu u kome postoji odreœen stepen i oblik meœuzavisnosti na meœunarodnom planu. industrijska proizvodça je znatno nadmaãila vrednost proizvodçe sirovina. Na taj naåin bi industrijski razvijene zemÿe samo vratile zemÿama u razvoju jedan deo sredstava koje ostvaruju u neravnopravnoj meœunarodnoj ekonomskoj razmeni. joãuvek nije bitno izmeçen. jer uåvrãñuje nejednakosti. Takav tok stvari vodi narastaçu antagonizma. umesto harmoniånog razvoja svetske privrede u celini. Samim tim. Ovi procesi bitno utiåu na ekonomsku meœuzavisnost koja se ogleda na svetskom træiãtu. S druge strane. kulturne i socijalne procese u savremenoj meœunarodnoj zajednici. S obzirom na to da su meœuna-rodni odnosi pre svega odnosi izmeœu dræava. veñi na politiåke. Za uspeãno uvoœeçe novog meœunarodnog ekonomskog poretka. Geografski materijalisti i geopolitiåari su geografskom åiniocu davali dominantnu ulogu u æivotu druãtva. Razumÿivo je da ovi uslovi deluju na poloæaj svakog druãtva.nalno træiãte. Geografski åinilac Ÿudska druãtva æive u razliåitim prirodnim sredinama i uslovima kao ãto su klima. nastajaçu i razvoju svih druãtve145 . stvara izolovane grupacije koje se meœusobno suprotstavÿaju. te se u meœunarodnim odnosima zalaæu za uspostavÿaçe novog meœunarodnog ekonomskog poretka.

pa i meœunarodnih odnosa. veñih stvara rad. jer imaju znaåaja u meœunarodnim odnosima. mora se uvek odmeravati prema stepenu razvitka druãtva. Milutinoviñ. Sa razvojem tehnike. 243. Meœutim. bez sumçe. putem boÿe organizacije proizvodçe ili veñeg radnog angaæovaça druãtva koje je u pitaçu. Danas se razvijena industrija nalazi na prostorima na kojima åesto nema potrebnih sirovina niti energije. moæemo razlikovati viãe geografskih elemenata kojima se daju determinantne uloge u delovaçu prirodnih uslova na æivot åoveka i druãtva. mora i reke postaju putevi veza i saradçe ili prostori sukoba meœu narodima. U velikom delu ÿudske istorije. to nikako ne znaåi. posedovaçe nafte nije imalo nikakvog znaåaja za druãtveni razvoj i bogatstvo sve dok nije pronaœena tehnologija za çenu upotrebu. kao i samim kvalitetima tla i. kao i drugi prirodni uslovi. U primitivnim uslovima razvoja tehnike. Milutinoviñ. delo. deluje samo u odreœenim uslovima razvoja. mora. Ali na geografske faktore ne moæemo gledati tako kao da oni uvek. ãto ukazuje na çihov relativan znaåaj. nastaju razlike u proizvodnosti rada. Sa promenama u razvoju mate-rijalne proizvodçe. moglo zakÿuåiti da u odnosu izmeœu dve dræave. koje se razlikuju po ovim uslovima. Veña. 146 . 1957. geografski åinilac deluje na poloæaj i ponaãaçe jedne dræave u meœunarodnim odnosima. Oni samo pruæaju moguñnost a ne stvaraju vrednost. åinili se nepremostive prepreke koje su onemoguñavale dodire meœu narodima i kulturama. odnosno maça povoÿnost pojedinih strana geografske sredine. na svetskom træiãtu i u meœunarodnoj podeli rada. meœutim. Iz ovoga bi se. U tom smislu.nih procesa. ne mora da bude. na svakom stepenu razvitka druãtva. To.”45 Istovremeno. meça se i znaåaj geografskih åinilaca. Dræavna teritorija Videli smo da ÿudsko druãtvo poåiçe da se teritorijalizuje tek krajem sredçeg stupça varvarstva. planine. s glediãta razvitka druãtva. treba podvuñi da u postojeñim uslovima razvoja pro-izvodçe. Da je to sluåaj. Titograd. 45 M. kao i çegovog mesta i uloge u odnosima sa drugim druãtvima. ãto je znaåajno za analizu meœunarodnih odnosa. reke. naroåito. meœutim. a to ñe nesumçivo delovati i na çihov meœusobni odnos i na çihovo mesto u meœunarodnoj zajednici. Ovaj odnos izmeœu prirodnih uslova u razvoju i samog razvoja razreãavao se kompenzacijama. odnosno nepovoÿni. ali i potrebu da se prouåavaju. maçe ili viãe povoÿni. Tu se mogu navesti oni teoretiåari koji taj znaåaj pripisuju klimi ili reÿefu tla. igraju istu ulogu. A. nav. odreœen stupçem razvoja. Moæemo smatrati da “pojedini geografski faktori mogu biti. Na taj naåin je i sam geografski poloæaj. da su ovi prirodni uslovi determinanta razvoja uopãte. Geografski materijalizam. ona shvataça koja geografskom poloæaju zemÿe pripisuju determinantnu ulogu u razvoju i æivotu druãtva. zemÿe koje imaju najpovoÿnije prirodne uslove bi trebalo da imaju i najrazvijeniju tehnologiju. Sa nastankom dræave nastaçenost je uklopÿena u po44 M. str.44 Geografski åinilac.

pitaçe dræavnih granica nije moralo biti tako strogo postavÿeno. graniåne linije nisu bile sasvim taåno utvrœene dokumentima koji bi u svako doba mogli sluæiti kao dokaz u eventualnom graniånom sporu. Sa nastankom nacije javÿa se teæça da se granice jedne dræave poklapaju sa etniåkim prostiraçem jedne nacije. S obzirom da nacija u tom istorijskom trenutku ima najviãe uslova da se organizuje kao nezavisna dræava. Na istaknutim strategijskim taåkama postavÿene su vojne posade kao znak prostiraça suvereniteta dræave. S razvojem kapitalizma javÿa se potreba åvrãñeg povezivaça svih delova dræavne teritorije. situacija u tom pogledu nije bila bitno drukåija. dræave-gradovi su zaposedale okolnu teritoriju bez taånog utvrœivaça graniånih linija. koji nastaju povodom te teritorijalizacije. videli smo. U savremenoj epohi smatra se da teritorija na kojoj se prostire vlast jedne dræave mora imati taåno utvrœene granice. a poveñana ekonomska meœuzavisnost traæi zaãtitu nacionalne privrede koja nastaje s nastankom nacionalne dræave. Poznato je da je nakon francuske revolucije 1789. Takvom staçu stvari doprinosile su kako organizacija vlasti. Takav je sluåaj bio i sa Rimskom imperijom. Pored niza drugih znaåajnih posledica. Dræavne granice u tim uslovima nisu. uspostavÿa se neki vid svojine na zaposednutoj teritoriji i ona je ograniåena prostiraçem zaposednute teritorije. Granica je linija koja razdvaja dve dræave i preko koje se odvijaju odnosi izmeœu tih dræava. bilo nemoguñe taåno utvrditi granice francuske dræave. S druge strane. Naime. Vojna sila tako prestaje da bude samo oruæana zaãtita pojedinih feudalaca i çihovih poseda veñprerasta u opãte-druãtveni organizam. teritorijalizacija je izazvala nastajaçe posebnih vrsta odnosa druãtvenih zajednica. Od tih granica naroåito treba izdvojiti sledeñe: aa. U daÿoj proãlosti. godine. Dræavne granice. Pitaçe razgraniåeça izmeœu dræava dobija znaåajno mesto u meœunarodnim odnosima. U sredçem veku. prerasta u brojnu skupinu kojoj se u jedan od osnovnih zadataka stavÿa zaãtita granica i teritorijalnog integriteta. U domenu çene oruæane sile stvara se “narodna vojska” koja. Etniåke granice. tako i saobrañajne moguñnosti. na bazi opãte vojne obaveze. Teritorijalizacijom druãtva. Nova nacionalna dræava se zasniva na novim organizacionim principima dræavne privrede i dræavne vlasti. Granice prostiraça ove svojine su nastankom dræave prerasle u poseban pravni i politiåki institut i one imaju veliki znaåaj u odnosima dræava. U antiåkoj Gråkoj. Ti odnosi su meœunarodni odnosi. prema tome mogle preuzeti ulogu “åuvara” unutraãçeg træiãta i domañeg proizvoœaåa od strane konkurencije. Iz same åiçenice teritorijalizacije proizaãle su mnogo veze sa razvojem i mestom datog druãtva u odnosima sa drugim zajednicama. naturalna proizvodça nije omoguñavala veñu meœunarodnu razmenu iz koje bi se mogli razviti eksploatatorski odnosi izmeœu dræava. te vremenom nastaju odreœeni principi koji su proiziãli iz potrebe dobijaça takvih granica koje bi u najveñoj meri garantovale nacionalni prosperitet i nacionalnu bezbednost. 147 . koje su bile najsigurnija prepreka brzim upadima osvajaåa na teritoriju neke dræave. a.jam tog oblika potpunog druãtva. sve do poåetka razvoja kapitalizma.

Na konferenciji mira u Parizu posle ovog rata. proglaãavajuñi da je ona samo deo “matiåne nacije” dræave koja to osporavaçe vrãi. Meœutim.. Ovo naåelo je moralo biti dopuçavano i korigovano nekim drugim naåelima kao ãto su geostrateãke granice. Ovo pitaçe poznaje i druge metode koji su dovodili do sukoba u procesu formiraça nacionalnih dræava. Maçine mogu sluæiti kao most razumevaça ali i kao predmet sukoba. ovi odnosi ñe biti u zavisnosti od drugih åinilaca koji odreœuju interese 148 . iako se time æeli samo to da jedna dræava obuhvati teritoriju na kojoj se prostire jedna nacija. koja su ipak dovodila do stvaraça nacionalnih maçina.” Ovo miãÿeçe izraæava na jasan naåin osnovni stav epohe o ovom pitaçu.) vrãeno je uglavnom primenom naåela etniåkih granica. Sa Prvim svetskim ratom uglavnom se zavrãava proces nastajaça nacionalnih dræava u Evropi. Meœutim. koje je imalo a i danas ima veliki znaåaj za odnose izmeœu dræava. Razgraniåeça po etniåkim naåelima. Te pretenzije su se najåeãñe izraæavale tako ãto bi se nekim argumentima tvrdilo da na toj i toj teritoriji æive pripadnici çene nacije. zbog maçe ili veñe izmeãanosti nacija na nekom geografskom podruåju. U çihovom dopuçavaçu naåelo narodnosti mora se poãtovati kao vaænije. Ovo pitaçe åesto je izazivalo sporove izmeœu dræava. Istorija je pokazala da dobro izvedeno etniåko razgraniåeçe doprinosi razvoju dobrosusedskih odnosa. ovo razgraniåeçe je stvorilo posebno staçe u Evropi. Odreœivaçe etniåkih granica nije nikako jednostavan posao. Naãveliki nauånik Jovan Cvijiñna konferenciji mira u Parizu. dok na drugim kontinentima. naroåito u Aziji i Africi. razgraniåeçe izmeœu evropskih dræava. odnosno nacije koje su odluåile da æive u jednoj zajedniåkoj dræavi. Poÿske i dr.. te se u takvim uslovima moæe oåekivati razvoj procesa saradçe. Åesto su se iza zahteva za uspostavÿaçem etniåkih granica krile (ili kriju) teritorijalne pretenzije neke dræave prema drugim dræavama. zastupao je stav da “naåelo prirodnih granica i naåelo etniåkih granica moraju se meœusobno dopuçavati iako u praksi oni jedan drugom pritivureåe. Najåeãñe. Pre ñe se uspostaviti dobrosusedski odnosi ili prijateÿski odnosi izmeœu dveju dræava ako nemaju meœusobnih nacionalnih potra-æivaça pa ma im granice i ne bile prirodne. i tamo gde je ovo naåelo bilo u najveñoj meri primeçeno. ovo pitaçe joãuvek ima veliki znaåaj u odnosima dræava. koji su åitave delove nekih nacija ostavÿali drugim dræavama (sluåaj sa Jugoslavijom kojoj su oduzete teritorije naseÿene pripadnicima jugoslovenskih naroda). ove teæçe su nailazile na teãkoñe u svom ostvarivaçu. U mnogim zemÿama ostale su nacionalne maçine nacija koje su imale svoju dræavu. kao i stvaraçe novih nacionalnih dræava (Åehoslovaåke. koji su åesto dovodili do sukoba i ratova. mogla su proizvoditi kako odnose saradçe tako i odnose sporova i sukoba. Ovakvo staçe karakteriãe epohu stvaraça nacionalnih dræava u Evropi u toku XIX i prve polovine HH veka.teæça ka etniåkim granicama redovno vodi iznalaæeçu puteva da se do takvih granica i doœe. ili se negira nacionalni identitet neke nacije. privredni kriterij i dr. Ako ostavimo po strani interese velikih sila. ono nije moglo biti u potpunosti u praksi ostvareno zbog izmeãanosti nacija.

zatim sloboda plovidbe. 149 . Prvo. S razvojem tehnike odbrana i forsiraça reke imaju znaåajno mesto u vojnim planovima dræave. çegova uloga na tom planu se åak i poveñava u oblasti saobrañaja izmeœu saveznika. Dobar primer za ovo je otvaraçe zapadnog fronta i iskrcavaçe saveznika u Normandiji u Drugom svetskom ratu. meœunarodnu trgovinu i meœunarodni saobrañaj. i moguñnost pristupa velikom broju dræava. åitav sliv jedne reke predstavÿa povoÿno podruåje za razvoj agrikulture i dobijaçe elektroenergije. od konstelacije meœunarodnih odnosa unutar kojih maçinsko pitaçe moæe doprinositi razvoju jednih ili drugih procesa. i to treba imati u vidu. u kome moguñnost invazije zavisi od tehnike kojom osvajaå raspolaæe. bb. U vojnoj veãtini reke su imale posebno mesto.dræava. Reke su uvek predstavÿale bar neku prepreku osvajaåu. Iz istorije meœunarodnih odnosa se moæe videti da su dræave najteæe bile raçive na svojim morskim granicama. åesto insistirale da graniåna linija ide maticom neke reke. poãto çegovi putevi. ona predstavÿa dobar saobrañajni put. Reka kao granica ima i svoje ekonomske vrednosti. zatim kao zaãtita atomsko-raketnih postrojeça na podmornicama itd. te je tu opasnost mislila da otkloni uspostavÿaçem granice na Rajni. van Evrope se joãuzimaju i pustiçe. mada çihova funkcija u meœunarodnim odnosima nije prestala. Prirodne granice. kako u odbrani tako i u napadu. S razvojem tehnike. Ove granice se pruæaju preko prirodnih prepreka. ako je plovna. more se joãuvek smatra najidealnijom granicom za bezbednost dræave. Razgraniåeçe na rekama je podrobno regulisano pravilima meœunarodnog prava. kao ãto su planinski venci. nije doæivela pravu inva-ziju neprijateÿa. Radi oåuvaça svoje bezbednosti. Najboÿi primer za to je Engleska. Kao prirodna granica. dræave åesto prilikom razgraniåeça sa drugim dræavama insistiraju da se poãtuju prirodne granice çihovih teritorija. do doba u kome more kao granica samo olakãava odbranu zemÿe. more kao granica ima veliki znaåaj za razvoj meœunarodnih ekonomskih odnosa. U savremenim uslovima ratne tehnike more ima maçi znaåaj za bezbednost zemÿe. ona sluæi kao put meœunarodne razmene i najzad. Francuska se vekovima smatrala ugroæenom od Nemaåke. Pored ovoga. Sasvim razumÿivo. mora. imaju veliki znaåaj za razvoj veza meœu dræavama åitavog sveta. Od vremena u kome je more bilo gotovo nepremostiva prepreka osvajaåima. xungle. reke. naroåito u domenu saobrañaja. ili na drugi naåin teãko prohodni tereni. znaåaj prirodnih granica za odbranu zemÿe opada. zatim kao prostor iz kojeg se mogu kontrolisati strategijske taåke. U istoriji Evrope zabeleæen je tipiåan sluåaj sukobÿavaça oko razgraniåeça linijom toka jedne reke. Dræave su u svojim nastojaçima da dobiju dobre granice. sa razvojem tehnike meça se i ta uloga morske granice. ako protiåe kroz viãe dræava. Ipak. zatim. Tome su doprinosili kako razlozi bezbednosti granica tako i ekonomski razlozi. Uz ove najåeãñe prirodne granice. koja kao ostrvska zemÿa.

te dolazi do razgraniåeça povlaåeçem veãtaåkih linija na tlu i geografskoj karti.vv. Obavÿaçe procesa proizvodçe vrãi se u odreœenim prirodnim uslovima te su oni uvek u veñoj ili maçoj meri uticali na çen razvoj. S obzirom na to da su dræave politiåke tvorevine. U uslovima saradçe i dobrosusedskih odnosa. doline i kaçone izmeœu visova pod svojom kontrolom. ili raãirenoãñu dobrih paãçaka za razvoj stoåarstva. gube 150 . Planinski venci se mogu i danas smatrati pogodnim granicama u strategijskom smislu. one politiåkim sredstvima åuvaju svoje prirodne uslove i prednosti na tom poÿu. çihovi prevoji sluæili su kao put za saobrañaj izmeœu dræava i invazije osvajaåa. sa razvojem tehnike ÿudi mogu uspeãnije da otklaçaju prirodno (relativno) siromaãtvo teritorije na kojoj æive. Kvalitet zemÿe i prirodni izvori. (Velika Britanija od druge polovine XIX veka hrani svoje stanovniãtvo uglavnom zahvaÿujuñi uvozu). za ove granice se pre svega moæe reñi da one dele dræave ali i åine mesto na kome se narodi zbliæavaju. i istovremeno. Prirodne granice nisu uvek moguñe. ovaj smisao i znaåaj tla teritorije jedne dræave gubi znaåaj. zemÿe koje su tim prirodnim sirovinama raspolagale. te se grade posebno skupa utvrœeça i druge zapreke. bogatstvo tla jedne dræave merilo se plodnoãñu zemÿiãta za osnovne poÿoprivredne proizvode. Jedna dræava je mogla biti siromaãna ako nije imala ugÿa u vremenu u kome je ugaÿ bio osnovni izvor energije za pokretaçe industrijske proizvodçe. a i za odbranu. b. mnoge zemÿe. dræave åesto posebnu paæçu obrañaju ovim granicama. bogatstvo prirodnim izvorima nije bez znaåaja u odnosima dræava. Ove veãtaåke granice stvaraju dræavama posebne probleme za çihovo odræavaçe. Razvoj tehnologije proizvodçe i saobrañaja omoguñio je proizvodçu hrane. postaju znaåajni proizvoœaåi zahvaÿujuñi razvoju hemijske industrije. kojom se dobija hrana u razmenu za druge proizvode. U drugim uslovima. Mada danas. U zavisnosti od razvoja proizvodçe. kao jedino pogodne puteve ekonomske. ta ista dræava je mogla zauzeti neko od vodeñih mesta u svetskoj proizvodçi. U danaãçe vreme. Zbog svega toga. Istovremeno. koji su pruæali moguñnost uspeãnije odbrane zemÿe i da zadræe prevoje. Sterilnost zemÿe u ovom smislu vekovima je pojedine dræave i narode dræala u staçu strepçe za prosto odræaçe egzistencije. rastao je i opadao znaåaj pojedinih prirodnih sirovina. koje inaåe nisu raspolagale prirodnim sirovinama. Iz toga su åesto nastajali pokreti koji su raœali ekspanzionistiåko ponaãaçe takvih dræava u meœunarodnim odnosima. Zbog toga su dræave teæile da svoje graniåne linije povuku vrhovima planinskih venaca. na do juåe sterilnim zemÿiãtima ili razmenu dobara u svetskim razmerama. U epohama primitivnih civilizacija. (Prelaz Arapa u Severnu Afriku bio je u najveñoj meri izazvan potrebom da se naœe zemÿiãte pogodno za gajeçe æitarica). politiåke i vojne ekspanzije. Razvojem proizvodçe sintetiåkog materijala. Planinski venci su uvek igrali ulogu prirodnog razgra-niåeça dve dræave. sa razvojem drugih izvora energije. mada je çihov znaåaj znatno opao u uslovima savremene ratne tehnike.

). retkih metala potrebnih u raketnoj tehnici. Ukoliko ih nisu mogle dobiti razmenom u meœunarodnim ekonomskim odnosima. u vremenu osvajaça kolonija i stvaraça velikih kolonijalnih imperija od strane imperija-listiåkih sila. Politika SAD prilikom dekolonizacije Konga (1960. Prostoru koji je zauzimala jedna dræava veliku paæçu su posveñivali pripadnici tzv. Milutinoviñ. pristup morima. Åak i u naãem vremenu. strategijska pozicija u datim uslovima ratne tehnike. Kao struåçak za pomorsku strategiju. U daÿem razvoju geopolitiåkih objaãçeça druãtvenih pojava. Meœunarodni geografski poloæaj Znaåaj jedne dræave ili grupacije dræava u meœunarodnim odnosima moæe u velikoj meri da bude odreœen çenim geografskim poloæajem i prostorom koji zauzima. kao protivteæa. kako u regionalnim. u çegovoj anglosaksonskoj interpretaciji.mesto koje su imale u meœunarodnoj podeli rada i na svetskom træiãtu (to je naroåito sluåaj sa razvojem proizvodçe veãtaåke gume. izrasta 46 M. kulturu itd. raspolaæu veñim kapacitetom moñi. stalnu teæçu dræava ka proãireçu svoje teritorije. rastao je ili opadao znaåaj pojedinih prirodnih sirovina. Znaåaj puteva koji prelaze te-ritoriju jedne zemÿe. koji mogu uticati na çeno ponaãaçe i ponaãaçe drugih dræava prema çoj. str. 9699. 151 . te da dræave koje raspolaæu veñim prostranstvom teritorije.) u velikoj meri je odreœena interesima ove zemÿe za nuklearne sirovine u Katangi. tako i u svetskim razmerama. nuklearnih sirovina. åesto bitno utiåu na razvoj odnosa. Oni su polazili od toga da prirodna tla i prostor koji zauzima jedna dræava odreœuju druãtvene institucije. On polazi od stava da se rast jedne dræave ogleda u çenom teritorijalnom ãireçu. utakmica dræava da poseduju izvore nafte. Svako vreme razvoja civilizacije imalo je svoje tehnoloãke obeleæje. poÿoprivrednog œubriva i dr. B. sve su to elementi geografskog poloæaja jedne dræave. Dræave su se u teæçi da jaåaju svoju moñi druãtveno bogatstvo. Ova korelacija izmeœu veliåine teritorije i dræavne moñi izazvala je po Racelu. nav. uvek trudile da poseduju te sirovine u dovoÿnoj koliåini. Najizrazitiji predstavnici ovoga pravca su ameriåki admiral Alfred Mahan (1“01914) i britanski geograf Halford Mekinder (sir Halford Mackinder 18691947). U zavisnosti od toga. ãto je uvek ostavÿalo traga na odnose izmeœu dræave.46Ova shvataça imaju svoje objaãçeçe u druãtvenim uslovima u kojima su nastala. Geopolitiåka shvataça prvi je sistematski izloæio nemaåki geograf Fridrih Racel (Fridrich Ratzel). Mahan je bio obuzet åiçenicom da je svet povezan ogromnim pomorskim prostranstvima u kome. vremenu vrlo razvijene tehnologije. geografski poloæaj jedne zemÿe ima prvorazredan znaåaj za poloæaj te dræave u meœunarodnim odnosima. delo. sukob uz upotrebu sredstava prinude je bio åesta pojava. rasne i nacionalne osobine. geopolitiåke ãkole.

delo. Ovakva glediãta su naãla plodno tle u Nemaåkoj posle prvog svetskog rata. koja ovu teoriju nauåno pobija. Mekinder je smatrao da sam raspored kopna i mora na zemÿi omoguñuje stvaraçe velikih imperija i åak. geografski åinioci 47 M. koja je branila pristup maritimnim proåeÿima. u kojoj raste revanãizam posle poraza u tom ratu. preko Bagdadskog i ANZUS pakta do krajçeg istoka. u neãto izmeçenom vidu. tako da se vrlo brzo razvija nauåna kritika ovih shvataça. i pored tog istorijskog demantija ove teorije. Posle Prvog svetskog rata. ko vlada predelom srca. 152 . tako ãto sada Atlantski okean smatra sponom Zapadne Evrope i Amerike.ogromna evroazijska masa. Velike Britanije. Ovaj stav nauke prema ovim teorijskim koncepcijama doprineo je tome da danas nema celovitijih sistema prouåavaça meœunarodnih odnosa zasnovanih na geopolitiåkim shvataçima. Geografski åinilac moæe biti povoÿan ili maçe povoÿan za neku dræavu i çen politiåki poloæaj i ulogu. str. 103108. jednog svetskog carstva. Merle. On je stvorio aforizam po kome “onaj ko vlada Istoånom Evropom. On je Evropu. Milutinoviñ. nalazi u geopolitiåkim teorijama osnov za nemaåko svetsko gospodarstvo u åiçenici da je ona u najpovoÿnijem poloæaju da ovlada “svetskim srcem”. Dalloz.47 Geopolitiåke teorije u nemaåkoj faãistiåkoj verziji izazvale su otpor u åitavom svetu. nastaje iz teæçe kontinentalnog jezgra da se probije u prostor maritimnih proåeÿa. Polazeñi od istih ideja. doãla do izraæaja i u ameriåkoj globalnoj strategiji posle Drugog svetskog rata u kojoj je “okruæeçe” SSSR-a sprovedeno istim geostrateãkim koncepcijama od podruåja Atlantskog pakta. kao posednika evroazijskog kontinentalnog jezgra i maritimne sile broj jedan. Bivãi general Karl Haushofer (18691946) kao Hitlerov saradnik i ideolog. Paris. Meœutim. Ova odbrana je vrãena (i treba da se vrãi) stalnim politiåkim okruæeçem s mora ruskog kontinentalnog jezgra. “Stoga se bez geografskih uslova ne moæe zamisliti druãtveni razvoj. neophodno je reñi da uloga i znaåaj geografske sredine za druãtvo ne moæe biti zanemarena. kontroliãe predeo srca. str. Interesantno je napomenuti da je ova teorija. 1974. No. Geografski uslov ne gube nikada karakter materijalnih uslova neophodnog za opstanak druãtva. oni ne prelaze granice toga okvira. svetskim ostrvom a time i åitavim svetom. to treba uvek imati u vidu. Sociologie des relations internationales. kontroliãe celi svet”. Iz ovog odnosa nastajao je sukob izmeœu Rusije. 48 M. Ali isto tako. 153.48Pri tom. Mekinder modifikuje svoju teoriju. jer su u dva svetska rata te zemÿe bile saveznici a ne protivnici. Nacionalistiåki i revanãistiåki krugovi u Nemaåkoj vide u geopolitiåkim teorijama idejnu osnovu ponovnih priprema za ostvareçe svoje ideje o vladavini åitavim svetom. nav. po çemu. Aziju i Afriku nazvao “svetskim ostrvom”. te je u toj oblasti video drugi “stoæer moñi” koji ñe sa prvim biti u staçu ravnoteæe. ona je naãla odziv i u globalnoj strategiji jedne velike sile posle Drugog svetskog rata. ako se izuzmu preteranosti i mistifikacije koje su geopolitiåari uneli u analizu uloge geografskog åinioca. Kasniji razvoj dogaœaja vezanih za odnose Rusije i Velike Britanije demantovao je Mahanove ideje. Osnovni globalni odnos.

ne igraju uvek istu ulogu na svim stupçevima druãtvenog razvoja. Isto tako, pojedini geografski elementi nemaju uvek isti znaåaj.49 Geografski poloæaj jedne dræave ili grupacije dræava moæe u velikoj meri da utiåe na poloæaj te dræave u meœunarodnim odnosima i meœunarodnoj politici. Znaåaj puteva koji prelaze preko neke zemÿe, strateãki poloæaj u datim uslovima ratne tehnike, pristup morima, sve su to elementi geografskog poloæaja jedne dræave, koji mogu uticati na çeno ponaãaçe i ponaãaçe drugih dræava prema çoj. a. Prostor. Videli smo da su geopolitiåari veliåini prostora koji zauzima jedna dræava pridavali odluåujuñi znaåaj, kako za meœunarodni poloæaj jedne dræave, tako i za karakter çenog naroda, vlasti, druãtvene organizacije. Meœutim, oåigledno je da veliåina prostora ne odreœuje snagu jednog naroda niti stepen çegove druãtvene i ekonomske razvijenosti, pa time ni oblike druãtvene organizovanosti, kulture itd. To je toliko vidÿivo iz istorije da u pomoñnije potrebno prizivati posebne argumente da bi se ta tvrdça nauåno odbacila. Nije mali broj dræava imao veliku teritoriju a da to nije bilo dovoÿno ni za to da ona bude vojna sila i obrnuto. Åak nije taåna ni tvrdça da je veliåina teritorije i prirodno bogatstvo u korelaciji. Stepen razvijenosti proizvodçe ima svakako daleko veñi znaåaj u æivotu jednog druãtva od veliåine prostora koje to druãtvo naseÿava. Veliåini prostora se, meœutim, ne moæe oduzeti svaki znaåaj u meœunarodnim odnosima. U razliåitim uslovima razvoja vojne tehnike, prostor je imao znaåajan uticaj na stvaraçe strategijskih planova odbrane ili napada. On je imao i, moæe se reñi, odluåujuñu ulogu u nekim ratovima (Napoleonov pohod na Rusiju, 1812) a i danas, u vreme nuklearnog oruæja, znaåaj tzv. strategijske dubine dugo vremena je bio jedan od osnovnih åinilaca u strateãkom planiraçu. Promenama u ratnoj tehnici meça se i znaåaj prostora, tako da se u tom smislu on ne moæe smatrati determinantom poloæaja jedne dræave u meœunarodnim odnosima. Meœutim, imajuñi u vidu sve ostale åinioce, mora se voditi raåuna o prostoru koji jedna dræava zauzima. Od pravilne procene çegove vrednosti u datim uslovima razvoja materijalne proizvodçe, ratne tehnike i strategije, mora se vrãiti procena znaåaja prostora, i na osnovu toga, ocena o moguñim kreta-çima u meœunarodnim odnosima. b. Izlaz na more. Na odreœenom stepenu razvoja druãtva more je dobilo veliki znaåaj u meœunarodnim odnosima dræava. Izlaz na more je åesto omoguñavao lakãi pristup na svetsko træiãte, viãi stepen veza sa ostalim dræavama, a time, i viãe moguñnosti ukÿuåivaça u meœunarodnu podelu rada. U globalnoj strategiji, more je imalo i ima izuzetan znaåaj u utakmici velikih sila oko kontrole pojedinih delova sveta, uspostavÿaça interesnih sfera, zona uticaja itd. U danaãçim uslovima ratne tehnike more je pogodan prostor za nuklearna dejstva iz atomskih podmornica koje, ne izlazeñi na povrãinu, mogu raketama gaœati odreœene ciÿeve. U istoriji meœunarodnih odnosa lako se daju zapaziti nastojaça mnogih dræava da dobiju izlaz na more. Tako je Rusija od XVIII veka nastojala da dobije iz49 Nav.

delo, str. 300.

153

laz na toplo more. Åitav XIX vek obeleæen je nastojaçem ove velike sile da izaœe na Sredozemno more kroz Bosfor i Dardanele ili na drugi naåin. Umnogome, çena politika bila je usmerena ovom ciÿu, ãto i danas nije bez znaåaja u spoÿnoj politici SSSR. Srbija je veoma dugo, kroz XIX vek pa, sve do Prvog svetskog rata, nastojala da dobije izlaz na more. Opasnosti koje su za çu pro-izlazile iz kontinentalne zatvorenosti doãle su do punog izraæaja u Carinskom ratu sa Austro-Ugarskom poåetkom HH veka. Ovim ra-tom Austro-Ugarska je htela da potåini Srbiju svojim politiåkim interesima na taj naåin ãto je zatvorila kontinentalne puteve za izvoz robe u spoÿnoj trgovini Srbije. Znaåaj mora za meœunarodne odnose Jugoslavije proizlazi u najveñoj meri i zbog toga ãto je Jadransko more deo Sredozemnog mora, preko koga se dolazi u neposredni kontakt sa Evropom, Azijom i Afrikom. Isto tako, Sredozemno more je veza za izlazak na Atlantski okean i preko çega u ceo svet. Ekonomski, strateãki i politiåki znaåaj Sredozemnog mora ogleda se i u prisustvu velikih sila u çemu i postojaçu stalnih æariãta kriza na ovom podruåju. Izlaz na more, bez sumçe, predstavÿa prednost za jednu dræavu u meœunarodnim odnosima. Zbog toga se uvek mora raåunati s tom åiçenicom u procenama poloæaja jedne zemÿe u datoj konstelaciji meœunarodnih odnosa. v. Saobrañajni znaåaj teritorije. U razliåitim periodima istorije, teritorije pojedinih dræava imale su veliki znaåaj u razvoju meœunarodnih veza, trgovine i strategijskih pravaca kretaça. Putevi preko kojih su se te veze odræavale imali su, prirodno, veliki znaåaj u tim odnosima, i to kako za dræave preko kojih su ti putevi prelazili, tako i za dræave koje su se tim putevima koristile. U istorijskom razdobÿu, u kome je Evropa prodirala na istok kolonizirajuñi Aziju, Srbija je imala veliki znaåaj kao most izmeœu istoka i zapada, jer je preko çe prolazio pogodan put za neke evropske sile. S obzirom na to da su, na prvom mestu, Nemaåka i Austrougarska bile upuñene tim pravcima nadiraça na istok, meœunarodni poloæaj Srbije je u velikoj meri bio odreœen çenim geografskim poloæajem na tom putu. Strategijski planovi Austrougarske i Nemaåke uvek su uzimali u obzir ovaj znaåaj Srbije, te su bile spremne da se sukobÿavaju s drugim silama (Rusijom, Engleskom i Francuskom), oko posedovaça i kontrole na ovom putu. g. Geografski poloæaj grupacije dræava. U meœunarodnim odnosima, zbog razlika u interesima i uloge sile u suåeÿavaçu interesa, dolazi do ravnoteæe snaga, ãto dovodi do grupisaça dræa-va u politiåke saveze i blokove. Ove politiåke grupacije se meœusobno sukobÿavaju te se zbog toga mora voditi raåuna o çihovom geostrateãkom poloæaju. Razliåiti geografski uslovi doprinose posebnostima u poloæaju pojedinih zemaÿa unutar grupacije i poloæaju cele grupacije. Prvo, mora se imati na umu sve ono ãto je od znaåaja za svaku pojedinu dræavu-ålanicu grupacije i to uzeti u obzir i za ocenu poloæaja cele grupacije. Ovo je naroåito znaåajno kod odreœivaça neuralgiånih taåaka oko kojih se javÿaju najåeãñi sukobi. Pored toga, za ocenu poloæaja cele grupacije mora se voditi raåuna i o nekim drugim elementima. To je na 154

prvom mestu raspored dræava sa jakim proizvodnim kapacitetima unutar grupacije a prema drugim grupacijama. Ukoliko se takve dræave nalaze na graniånom pojasu grupacije, te se fiziåki neposredno dodiruju s drugom grupacijom, ta grupacija je, znaåi, vrlo raçiva u sluåaju sukoba. U ovoj situaciji veliku ulogu mogu da imaju tzv. tampon dræave koje fiziåki udaÿuju dve sukobÿene grupacije. To omoguñuje, naroåito raçivoj grupaciji, manevarski prostor i zaãtitu osetÿivih taåaka, koje imaju znaåaj za kapacitet moñi date grupacije. U danaãçim uslovima ratne tehnike, veliåina prostora ima poseban znaåaj u odnosima sile. Poznato je da antiraketni sistemi imaju veñi znaåaj ukoliko su viãe istureni prema periferiji braçenog prostora. Zatim, veliki prostor kojim raspolaæe jedna grupacija ima znaåaja i zbog klimatskih uslova. Ratna tehnika se prilagoœava strategiji u razliåitim prirodnim uslovima, ali se, i pored toga, ne moæe zanemariti ovaj åinilac kod planiraça odnosa na bazi sile dve grupacije. Jake zime, suãni i pustiçski predeli, stvaraju posebne teãkoñe koje mogu uticati na onoga ko planira napad, na vreme kada ñe napad biti izveden, kao i na odbranu jedne takve teritorije. 3. Nacija A. Pojam Buœeçe nacionalne svesti i nastanak nacija, obeleæava posebnu epohu i stupaç razvoja ÿudskog druãtva, i istovremeno, okvir sa kojim se u velikom broju sluåajeva poklapa savremena dræava. Sa nastankom nacije, javÿa se i nacionalna dræava, koja od poåetka pa do danas predstavÿa oblik dræavnog organizovaça nacije, te se åesto nacija i dræava kao pojmovi poistoveñuju. S obzirom na to da su meœunarodni odnosi, socioloãki gledano, odnosi globalnih druãtava, nacija i sve ãto se za çu vezuje, ili iz çe proizlazi, ima izuzetan znaåaj za meœunarodne odnose. Nastanak nacija u Evropi razbio je feudalne druãtvene tvorevine koje su zameçene nizom novih nacionalnih dræava. Ovaj proces formiraça nacija u Evropi predstavÿa jedno od bitnih obeleæja meœunarodnih odnosa XIX i HH veka do Prvog svetskog rata. Borba za nacionalno osloboœeçe porobÿenih naroda Evrope i çihove teæçe za stva-raçem nacionalnih dræava, bitno su uticale na meœunarodne odnose Evrope toga vremena. Proces formiraça nacionalnih dræava u Evropi tekao je jednovremeno s osvajaçima kolonija u svetu. Meœutim, razvitak kapitalizma van Evrope doprineo je razvoju nacionalne svesti i nastajaçu nacija na tlu Azije i Afrike, gde je ovaj proces joãu toku. Isto kao u Evropi i Americi, formiraçe nacija na drugim kontinentima uticao je na kretaçe meœunarodnih odnosa, dekolonizaciju i stvaraçe niza novih nezavisnih dræava koje danas doprinose otklaçaçu zavisnosti, hegemonije i eksploatacije iz meœunarodnih odnosa. Ovaj oåigledni znaåaj nacije u meœunarodnim odnosima zahteva pruåavaçe ove pojave, çeno objaãçeçe i definisaçe. Pokuãaji koji su do danas uåiçeni, s ciÿem da se odredi pojam i sadræina nacije kao oblika druãtvene zajednice, doveli su do formulisaça niza definicija i stavova o naciji. 155

Kapitalizam je isto tako zahtevao viãi stepen jedinstva naroda od ranijih druãtveno-ekonomskih sistema. Oseñaçe i svest o zajedniåkoj pripadnosti, uz novu materijalnu osnovu doprinosi razvoju posebnog psihiåkog odnosa prema druãtvenoj stvarnosti, koji se bitno razlikuje od ranijih faza razvoja druãtvene svesti. Prvo, ovaj proces situiran je na jednom ograniåenom teritorijalnom podruåju razvijenih komunikacija, komplementarne podele rada, koja omoguñuje relativnu samodovoÿnost, a sve je to nastalo u istorijskom toku razvoja kultura, koje se meœusobno razlikuju, ãto doprinosi stvaraçu posebnih nacionalnih karakteristika. I drugo, svi ovi procesi dovode do stvaraça posebnog oblika svesti, koja je bitan elemenat nacije i koji karakteriãe pripadnost svakog poje-dinca datoj naciji. Povezanost nacije i dræave, naciji daje poseban znaåaj u meœunarodnim odnosima, s obzirom na to da je dræava osnovni akter u meœunarodnim odnosima. Nacija, kao oblik druãtva, nastaje iz potrebe za stvaraçem nacionalne dræave koja bi to druãtvo obuhvatila. Upravo dræava kao politiåka organizacija druãtva, kakvo je nacija, obezbeœuje razvoj tog druãtva u uslovima nejednakosti u meœunarodnim odnosima. U uslovima druãtvenog razvoja u kojem se raœa nacija, nastaje i potreba za stvaraçem nacionalne dræave koja ñe tu naciju uvesti u odnose s drugim nacijama. To ne znaåi da ta teæça ka svojoj dræavi ne moæe da se zadovoÿi zajedniåkim æivotom viãe nacija u jednoj dræavi. To je uvek moguñe ukoliko se bitni interesi tih nacija identifikuju s interesima zajedniåke dræave. Opãte je prihvañeno stanoviãte da je federacija ravnopravnih nacija dræavni oblik koji je najpogodniji za ujediçeçe viãe nacija u jednu dræavu. Ovo spajaçe nacija u jednu dræavu ne ukida postojaçe i autentiånost nacija koje se ujediçuju u jednu dræavu. Ovakvim ujediçeçem, nacije nastavÿaju da æive uz oåuvaçe svog identiteta i integriteta, koji se ispoÿava i åuva na razliåite naåine, kako u politiåkom sistemu unutar, tako i na planu meœunarodnih odnosa i spoÿne politike date dræave. Åitava istorija nacije ukazuje na to da su nacija i nacionalna dræava dve pojave åvrsto povezane. Postojaçe naroda bez svoje dræave nije izuzetak u istoriji. Druãtveno-ekonomske formacije u kojima se razvijao narod nisu poznavale odnose koji su zahtevali takav stepen povezanosti kakav je doãao sa razvojem kapitalistiåkih odnosa. Beznaåajne veze izmeœu privredno-naturalnih zajednica nisu mogle stvoriti odnos iz kojeg bi se javila eksploatacija kakva moæe nastati u uslovima robne proizvodçe i ãirih træiãta na kojima deluje zakon vrednosti i automatski stvara odnos u kome razvijeniji eksploatiãe maçe razvijenog. Tako su narodi mogli da æive relativno mirno jedni kraj drugih u istoj dræavi, bez veñeg interesa da se izdvoje u posebne dræave, ili da u zajedniåkoj dræavi utvrde posebne politiåke korektive kojima bi se neutralisala nejednakost iz koje bi mogla da se rodi eksploatacija jednog naroda od drugog. Nacija kao oblik teritorijalnog druãtva, po pravilu, svojstvo izraæava putem zahteva za stvaraçe nacionalne dræave. To je istorijski utvrœena åiçenica koja i u savremenim uslovima nalazi potvrdu u postojeñoj praksi na tlu Azije i Afrike. Ova 156

åiçenica ukazuje na znaåaj nacije za meœunarodne odnose, koji se najneposrednije izraæava u sledeñim vidovima: a. Nacionalna ekonomija. Pod ovim pojmom oznaåava se ekonomska celina relativne samodovoÿnosti koja je osnov samostalnosti postojaça svakog potpunog druãtva. Nacionalna samodovoÿnost je nuæan uslov nastanka i samostalnog æivota nacija, mada se on danas postepeno gubi, poãto savremeni stepen razvoja druãtva vodi prevazilaæeçu nacionalnih granica koje postaju preuske. Ovaj proces vodi integrisaçu nacija ãto je, moglo bi se reñi, poåetak procesa neposrednog ukÿuåivaça åoveka u tokove svetske privrede a time i ÿudskog druãtva u celini. Meœutim, to povezivaçe se odvijalo u jednom krugu u kojem je podela rada bila komplementarna i na pribliæno istom stupçu ekonomske razvijenosti. Povezivaçe te grupe znaåilo je çeno odvajaçe od drugih grupa a to odvajaçe je u osnovi bilo ekonomsko: razliåitost u stepenu razvijenosti koja, uz primenu træiãnih zakona, vodi eksploataciji maçe razvijenog, nacionalna dræava je bila pozvana da ovu eksploataciju spreåi politiåkom zaãtitom ekonomske snage svog proizvoœaåa. Ovo je bila motorna snaga pokreta za nacionalnu nezavisnost i stvaraçe nacionalne dræave. Ovo je i danas jedan od bitnih åinilaca na kome i daçe postoji nacionalna dræava. Na nekim stranama ova dræava pokazuje tendenciju jaåaça a na drugim çena uloga postepeno odumire. b. Teritorijalnost i dræavnost. Ogleda se u fiziåkoj i politiåkoj povezanosti grupe koju åini jedna nacija. Teritorijalni kontinuitet prostiraça jedne nacije je istovremeno i prostor na kome se ãiri nacionalna dræava. Nepodudaraçe ova dva elementa stvaralo je posledice u meœunarodnim odnosima poãto je nacionalna dræava uvek teæila da se proãiri i na delove teritorije na kojoj se prostirala “çena nacija” a koja je mogla pripadati nekoj drugoj dræavi. Na tome su se (a i danas) zasnivali zahtevi za promenama granica ili se istiåu teritorijalne aspiracije prema drugim dræavama, ãto je uvek bio dobar put ka meœunarodnom sukobu. Nacionalna dræava nije samo znaåajna za samostalni druãtveni æivot nacije, veñje ona znaåajna i za samo formiraçe nacije i nacionalne svesti. Dugo postojaçe dræavnosti jedne grupe doprinosi prerastaçu te grupe iz niæih druãtvenih oblika u viãi u naciju. Danas nacionalna dræava ima poseban znaåaj u Aziji i Africi za formiraçe nacije od razliåitih plemenskih i drugih etniåkih grupa nastaçenih na teritoriji jedne dræave. Tu dræava ima ulogu politiåkog i druãtvenog jezgra oko kojeg se vrãi okupÿaçe raznorodnih grupa u jedinstvenu naciju a u otporu eksploatacije i drugim odnosima neravnopravnosti koji dolaze spoÿa od industrijski razvijenog sveta. Najzad, zajedniåka istorija, ratovi, borbe, stradaça, pobede kroz koje prolazi jedna dræava doprinose poveñaçu kohezije druãtvene grupe koju data dræava politiåki organizuje. v. Nacionalna kultura sadræi niz obeleæja ali se pod çom najåeãñe podrazumeva “ona osobina kulture koja se moæe opisati u jednoj dræavi i koja je znaåajna da bi se ta druãtva ne samo razlikovala od drugih, koje imaju drukåiju... kulturu veñi da bi se pomoñu çe shvatilo i objasnilo çeno meœunarodno ponaãaçe.”50 157

Razumÿivo je da su nacionalne kulture razliåite s obzirom na to da nacije æive odvojeno, ograœene ne samo politiåki i ekonomski veñ, ãto je najåeãñi sluåaj, i jeziåkom barijerom. Jezik ima ogroman znaåaj ne samo u kulturnom saobrañaju veñi u samom poimaçu sveta i stvaralaãtvu koje je osnova kulture. Pored jezika i drugi vidovi i elementi kulture ukazuju na te razlike. To se moæe reñi za gotovo sva podruåja kulturnog stvaralaãtva: filozofiju, religiju, obiåaje, moral, umetnost, nauku i dr. Sve ove razlike najpre se ogledaju u razliåitosti etosa kao sistema i hijerarhije vrednosti u svakom druãtvu, koji jedno druãtvo odvaja od drugog i doprinosi çegovim nacionalnim osobenostima. Ove razlike ostavÿaju posledice na politiåko, druãtveno i ekonomsko ureœeçe i pravac razvoja jednog druãtva, ãto sve zajedno utiåe na meœunarodne odnose i veze tog druãtva s drugim druãtvima. g. Uloga nacije u viãenacionalnoj dræavi na planu meœunarodnih odnosa te dræave, ogleda se posebno u procesu odluåivaça pri odreœivaçu spoÿne politike te dræave. I u drugim ustavnim sistemima federativnih dræava postoje razliåiti oblici posrednog ili neposrednog uåeãña federalnih jedinica u meœunarodnim odnosima, bilo preko posebnih nadleænosti pri zakÿuåeçu meœuna-rodnih ugovora (npr. federalna klauzula), bilo neposrednim politiåkim vezama koje federalne jedinice ostvaruju u meœunarodnim odnosima. B. Razvoj nacija Razvoj nacija teåe neravnomerno tako da se u svetu mogu zapaziti neke razlike u ovom procesu koje mogu imati znaåaj za meœunarodne odnose. Nacija se prvo javÿa u Evropi, zatim u Americi i najzad u Aziji i Africi. a. Nacija u Evropi i Americi. Sa razvojem kapitalistiåkih druãtvenih odnosa u Evropi XVII veka, nastala je potreba stvaraça ãirih privrednih podruåja koja bi prerasla feudalnu rascepkanost. Ovaj proces u osnovi æivota evropskih naroda, odvijao se u Zapadnoj Evropi kroz tradicionalne dræavne tvorevine feudalnog tipa faze apsolutizma. U ovim uslovima su veñvekovima razvijene zajedniåka tradicija, kultura, jezik, oseñaçe patriotizma. Ovi procesi u osnovi druãtva dovode do nacionalnog buœeça zajedno sa revolucionarnim pokretima protiv feudalnog sistema vladavine. Velika francuska revolucija 1789. godine sadræi u sebi i nacionalno-revolucionarni karakter, poãto je ona, izmeœu ostalog, istakla i naåelo nacionalne nezavisnosti i slobode. To je u tom istorijskom trenutku bio i vid borbe protiv feudalizma koji je predstavÿao negaciju nacionalne nezavisnosti jer je çegova druãtvena organizacija zasnovana na sasvim drukåijim naåelima. Ideje francuske revolucije nailaze na plodno tlo kod svih evropskih naroda, tako da ubrzo posle çe narastaju revolucionarni pokreti kako na zapadu tako i na istoku Evrope. Meœutim, Napo-leonovi osvajaåki ratovi razbijaju iluzije evropskih naroda da od Francuske mogu oåekivati pomoñu çihovim nastojaçima da se oslobode feudalne potåiçenosti. Zavrãetak Napoleonovih ratova 1815. godine oznaåio
50

str. 52.

V. Dimitrijeviñ, Nacionalna kultura i meœunarodni odnosi, “Meœunarodni problemi”, 4/1974,

158

u formiraçu nacije i nastajaçu pokreta za nezavisnost. godina. go-dine. ãto je Istoånom pitaçu dalo nove dimenzije. Odnosi izmeœu nemaåkih dræava Pruske i Austrije. Engleska je dræala severnoameriåke prostore kao svoju koloniju u kojoj je stanovniãtvo u najveñoj meri bilo englesko po etniåkoj pripadnosti. nacionalni pokreti za nezavisnost poåiçu 1810. I ova borba za nacionalnu nezavisnost je uvukla druge sile (Francusku i Ãpaniju na strani Amerikanaca). Tako je doãlo do toga da je nezavisnost izvojevana od 159 . Bosansko-hercegovaåki ustanak 15. godine. ratovi Srbije i Crne Gore protiv Turske 16-17. koji je zavrãen pobedom Pruske i ujediçeçem Nemaåke 10. stavila je ovo podruåje u æiæu interesovaça i sukobÿavaça velikih sila. godine.je privremeni poraz u borbi protiv feudalizma. da bi posle poraza Prvog ustanka 1813. Od toga trenutka. jedno od osnovnih obeleæja meœunarodnih odnosa Evrope je borba za nacionalno osloboœeçe i formiraçe nacionalnih dræava. Na jugoistoku Evrope. do kojih dolazi s kapitalizmom. godine. godine. Ubrzo pos-le toga dolazi do nezavisnosti Belgije. godine. Borba Srbije i drugih naroda na Balkanu za nezavisnost. Borba za nacionalno osloboœeçe. godine. godine izbija ustanak u Poÿskoj. Veñ1830. Srbija je otpoåela borbu za osloboœeçe prvi put 1804. Na ovom podruåju pala je Austro-Ugarska posle vekovne vladavine feudalnog tipa. Sve to govori o znaåaju nacionalnih pokreta za osloboœeçe i nezavisnost u meœunarodnim odnosima. Doãlo je do rata izmeœu Pruske i Austrije. izazvali su ozbiÿne krize u meœunarodnim odnosima Evrope ãto se posebno iskazalo angaæovaçem velikih sila u ovim dogaœajima ãto je dovelo do kongresa Evropskih velikih sila u Berlinu 18. koje su svojim uåeãñem u tom ratu htele da sa Engleskom izmire neke svoje dugove. godine. uåestvovale su i snage kojima je prvenstveni ciÿ bio oåuvaçe sopstvenih feudalnih privilegija ali bez ãpanskog sizerenstva. i traju do 1826. U ovom revolucionarnom pokretu. revolucionarna 1“8. jer su nacionalni pokreti doveli do povlaåeça Turske carevine sa najveñeg dela Balkanskog poluostrva nakon viãevekovne vladavine. U Latinskoj Americi. koju su poveli ameriåki kolonisti 1775. godine ponovo ustala i utemÿila prve stubove svoje nezavisnosti. dovodi do ratova za neza-visnost i ujediçeçe 1860. Tada su Srbija i Crna Gora dobile i formalno priznaçe nezavisnosti. Kada je krajem XVII veka doãlo do sukoba ovih interesa ameriåki doseÿenici su se digli na ustanak i osvojili nezavisnost 1776. sadræana su i bitna obeleæja borbe za nacionalnu nezavisnost po-robÿenih naroda. Ovaj ustanak je Rusija u krvi uguãila i tako odloæila nezavisnost poÿskom narodu za gotovo ceo vek. tipiåan je primer uloge novih druãtvenih odnosa. Meœutim. ta etniåka pripadnost nije bila dovoÿna da bi interese Engleske nametnula ame-riåkim kolonijama kao zajedniåke. pa sve do Prvog svetskog rata. pored ostalih. i najzad. Uporedo sa snagama koje su odraæavale opãti nacionalni interes. u tom vremenu se takoœe pogorãavaju zbog zahteva nemaåkih dræava van Austrije da se ujedine i odvoje politiåki od Austrije. koja je bila pod feudalnom vlaãñu Ãpanije i Portugalije. veñ1815. Nacionalni pokret na ovom kontinentu nije bio jedinstven po svom sastavu niti po svojim ciÿevima. Buœeçe nacionalne svesti u Italiji.

Stojanoviñ. veñu eksploatisanom poloæaju tih naroda. Da li su u ovim zemÿama veñformirane nacije ili ne. 37-71. Ono ãto je sigurno je to da u tim zemÿama postoje znaåajna nacionalna jezgra u kojima se vrãi proces pretapaça razliåitih oblika svesti (npr. 71 76.Ãpanije. Ekonomska osnova buœeça nacionalne svesti kolonijalnih naro-da je drukåija od one koja je postojala u Evropi u vreme formiraça nacije.51 b. zavisnosti karakteristiåne za epohu imperijalizma sa kojom se te zemÿe i danas nose u procesu borbe za punu nezavisnost. On sadræi u sebi nacionalnu iskÿuåivost i ãovinistiåki odnos prema drugim nacijama. str. plemenske) u nacionalnu svest. 52 R. godine SAD su organizovale odvajaçe Paname od Kolumbije da bi dobile koncesije Panamskog kanala. rodio je prve klice objediçavaça na osnovu otpora takvoj eksploataciji. Francuska i SAD. i takvom poloæaju u odnosu na kapitalizam stranih osvajaåa. Prirodno. a naroåito u drugoj polovini 20. delo. ali je ostao stari druãtveni poredak.52 v. koji im je nametnuo imperijalizam u kapitalistiåkoj podeli rada svetskog kapitalistiåkog sistema. Teoretiåari koji polaze od kriterijuma koji vaæe za evropske nacije. koje mogu biti kadre da politiåki poveæu ove narode u zajedniåkoj akciji prema pretçi i ugroæavaçu spoÿa. 1903. nav. i sada. smatraju uglavnom da u Aziji i Africi nije moguñe nañi formirane nacije. zbog svojih posebnih sadræaja. str. Otpor i borba protiv kolonizatora. Od vremena Monroove doktrine (1823. kao za podruåje bogato sirovinama i træiãte pogodno za plasman industrijskih proizvoda. SAD poåiçu sve viãe da se uvlaåe u privredu zemaÿa Latinske Amerike. Ono ãto je znaåajno za prouåavaçe meœunarodnih odnosa. ostavÿa posebne posledice na meœunarodne odnose.). i da u spoÿnopolitiåkom ponaãaçu ove zemÿe u najveñoj meri zauzimaju stavove koji su oåigledno posledica sagledavaça nacionalnih interesa. politiåka organizovanost u toj borbi. Rat sa Ãpanijom 1899. preuve-liåava vrednost sopstvene nacije a obezvreœuje druge nacije te åini 51 R. Stojanoviñ. Ubrzo po sticaçu nezavisnosti. stavio je ovu pod kolonijalnu vlast SAD. Ona ne leæi u procesu stvaraça unutraãçeg træiãta ãireg i ujediçenog. delo. istiskujuñi Englesku i Francusku s ovog podruåja. 160 . za “osloboœeçe” Kube. kada su te dræave nezavisni ålanovi meœunarodne zajednice. za zemÿe Latinske Amerike su se zainteresovale velike sile Engleska. çihovo ponaãaçe u meœunarodnim odnosima nesumçivo je odraz nacionalne politike nezavisnosti tih naroda. je utvrœivaçe postojaça snaga. Nacionalizam kao oblik ideoloãke svesti. koji nastaje s nastankom nacija. svedoci smo da ti narodi sasvim jasno u svojim spoÿnim odnosima izraæavaju stepen druãtvenog razvoja istovetnog s onim koji se sreñe kod dræava koje su nesumçivo nacionalne dræave. veka. Sve je to dovelo do novog tipa zavisnosti zemaÿa Latinske Amerike. neznatno modifikovan. Otpor prema takvom mestu u podeli rada. Meœutim. postojaçe nacije je najsigurniji pokazateÿ postojaça takvog stepena svesti i druãtvene organizovanosti otpora stranom osvajaåu. ne moæe se sasvim jednostavno ustanoviti. nav. Nacija u Aziji i Africi.

od kojih je najblaæe staçe narcisoidnosti. åesto su sluæile kao potvrda shvataça o åoveku kao ubici po samoj svojoj prirodi. pa u veliåaçu svoje nacije vidi i sebe u boÿem svetlu. Sa nacionalistiåkim predstavama pojedinac svoju narcisoidnost prenosi na åitavu grupu kojoj pripada. ãto oteæava razvoj meœunarodnih odnosa a i razvoj same nacije. etniåke ili nacionalne grupe u sukobu. agresivnu spoÿnu politiku. 38. najzad.idejnu osnovu za razvoj i negovaçe nacionalnih predrasuda. Osim ovih negativnih obeleæja na-cionalizam je u jednom kratkom vremenskom periodu imao pozitivnu ulogu u razvijaçu nacionalne svesti masa u borbi za nacionalno osloboœeçe jednog naroda. kulturni i ekonomski ekspanzionizam. On se danas u psihologiji åesto poistoveñuje s nekim patoloãkim staçima duha. problem”. Ovo prenoãeçe liåne narcisoidnosti na grupnu najåeãñe je posledica bedne uloge date individue u druãtvu ili profesiji. str. koja uz postojaçe objektivnih okolnosti koje dovode do sukoba. razvija i neguje nacionalne mitove s ciÿem skrivaça klasnih suprotnosti u datom druãtvu. “Meœunarodni 54 E. bez osporavaça ili omalovaæavaça drugih nacija. 3/1973. 53mora biti razdvojen od nacionalne svesti kao oseñaça pripadnosti jednoj zajednici. nav. 161 . 53 J. jer dosadaãça istraæivaça ukazuju na to da niz iracionalnih. ãto se åesto åinilo u psiholoãkim pripremama masa za rat ili zavojevaåku. “Ja najboÿi”. pa åak ni osvetom ili odmazdom kao posledicama niskih strasti åoveka. 26-30. imperijalizam i hegemonizam. delo.54Nacionalizmu se upravo mora pokloniti paæça zbog çegove iracionalne suãtine. razvoja i odbrane nacionalne dræave i svih çenih vrednosti. Naroåito velika opasnost koju nacionalizam sadræi za meœunarodne odnose je u tome ãto on moæe da bude veãtaåki izazvan (ãto najåeãñe i jeste) od “ideologa” i “voœa” nacije. koja ukÿuåuje u sebi potrebu izgradçe. objektivno neobjaãçivih momenata iz odnosa druãtvenih grupa. negujuñi pri tom ãovinizam i mræçu prema drugim narodima. O nacionalizmu. Fromm. koji je samo u kratkom vremenu bio vezan s “demokratskom tradicijom revolucionarnog patriotizma i nacionalnog suvereniteta”. Œ orœeviñ. Destruktivnost i krvoloånost koje su zahvatale verske. Ove snage su najåeãñe svoje uske klasne ili grupne interese proglaãavale za nacionalne. U uslovima æivota graœanskog druãtva. Nacionalizam. Od nacionalizma treba odvojiti patriotizam koji razvija odanost prema svojoj naciji i dræavi i çenim vrednostima. taj sukob pretvaraju u monstruozni masakr koji se ne moæe objasniti racionalnim razlozima. str. meça i prenosi na svoju naciju preko tvrdçi “Moja nacija najboÿa”. nacionalizam su posebno negovali i razvijali slojevi koji su patriotska oseñaça naroda æeleli da iskoriste za agresivne ciÿeve prema drugim narodima. Na taj naåin on svoje tvrdçe “Ja najveñi”. a iza çih su se krile osvajaåke teæçe. on sadræi teæçu ka nacionalnoj zatvorenosti u ekonomskom i kulturnom smislu. izazivaju staça. “Moja nacija najveña” ãto moæe da dobije i patriotski prizvuk. Nacionalizam se danas najåeãñe izraæava putem iracionalnih predstava o vrednostima sopstvene nacije.

Postojaçe dræava sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima stvara posebno staçe u meœunarodnim odnosima. Druãtveno-ekonomska struktura je znaåajan åinilac u meœunarodnim odnosima. drukåiji je odnos i prema dræavnom suverenitetu. One doprinose raœaçu antagonizama u svetskim odnosima. åime u meœunarodnom prostoru izaziva odgovarajuñe posledice. Zatim. Istorijskim pregledom meœunarodnih odnosa nije teãko da se zapaze razlike u odnosima izmeœu dræava u antiåkom dobu ili feudalizmu. Veoma je znaåajno za meœunarodne odnose da li jedna dræava ima slobodno træiãte ili se ono kontroliãe u veñoj ili maçoj meri. nakon åega nastupa faza izgradçe centralne dræavne vlasti. Druãtveno-ekonomski i politiåki sistem dræava A. u drugoj fazi. Za ocenu moguñnosti razvoja odnosa izmeœu dræava sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima. Ta razliåitost se vidi u nizu sluåajeva. izaziva promene u odnosima izmeœu çih. Åak i svaka faza razvitka jednog od druãtveno-ekonomskih sistema dræava. putem dræavne intervencije. Razvoj protivreånosti jednog ekonomskog sistema je znaåajan za razvoj meœunarodnih ekonomskih odnosa jer iz çih izrastaju bitni elementi koji karakteriãu odnos date dræave prema drugim dræavama. i dræava u fazi apsolutizma feudalnog tipa. Odnos prema dræavnoj teritoriji u prvoj fazi je drukåiji nego u drugoj. Zbog toga je u prouåavaçu meœunarodnih odnosa neophodno posvetiti paæçu unutraãçoj druãtvenoj i ekonomskoj strukturi dræava koje. utiåu na çihovo spoÿnopolitiåko ponaãaçe. jer u çoj nastaju protivreånosti åije reãavaçe åesto mora da preœe dræavne granice. Druãtveno-ekonomski sistem Spoÿna politika dræava je produæeçe unutraãçe politike koja se u meœunarodnom prostoru prilagoœava konstelaciji meœuna-rodnih odnosa. jer se izmeœu takvih dræava razvijaju posebni oblici odnosa koji u svojoj suãtini sadræe bitne razlike prema odnosima izmeœu dræava sa istim druãtveno-ekonomskim sistemima. da li u ekonomskoj strukturi preovlaœuje monopolska privreda ili liberalna ili dræavno-kapitalistiåka. ãto od feudalnih dræava stvara znatno åvrãñe dræavne celine. Unutraãça druãtveno-ekonomska struktura dræave doprinosi odreœivaçu stepena i oblika meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima. bez sumçe. u kome je preovlaœivala veoma rascepkana struktura feudalizma. ãto moæe sluæiti kao pokazateÿ pravaca kretaça interesa i çihovog suåeÿavaça u meœunarodnom prostoru s interesima drugih dræava. U prvoj nije bilo niãta neobiåno ako bi se jedan deo teritorije dræave dao u miraz uz ñerku koja se udaje za vladara druge dræave. U prvoj fazi priznaje se vrhovna papska vlast. a kasnije. Stepen uåeãña dræave u privrednom æivotu zemÿe moæe ukazati na tendencije te dræave u meœunarodnim ekonomskim odnosima. Takoœe.4. teæçi ka monopolizmu u svetskim razmerama. hegemoniji i imperijalizmu. Drukåiji je odnos izmeœu dræava ranofeudalnog perioda. 162 . preovlaœuje borba protiv ove vlasti koja dovodi do çenog ruãeça.

godine i Napoleonovi ratovi voœeni s ciÿem osloboœeça naroda Evrope od feudalizma. iracionalni odnos prema stvarnosti i kao takva moæe delovati samostalno u razliåitim pravcima politiåke delatnsti ÿudi. kao klasne organizacije u kojima je na vlasti klasa koja je u novoj dræavi svrgnuta sa vlasti. istovremeno. pa preko subverzivnih aktivnosti do otvorenog oruæanog napada. nailazi na prepreke u svom razvoju jer teãko moæe da ostvari sistem odnosa sa dræavama zastarele druãtveno-ekonomske strukture. Ideologija Dati druãtveno-ekonomski sistem omoguñuje nastajaçe ideoloãkih oblika svesti koja sadræi posebnu projekciju stvarnosti. nova dræava. ruãeçem ravnoteæe izmeœu uåeãña industrijske i sirovinske proizvodçe na svetskom træiãtu. druãtvenih klasa i slojeva. zbog meœuzavisnosti na meœunarodnom planu. radi åega koristi mnoga sredstva. je neminovan. razvoj tehnologije postepeno naruãava mehanizam svetske privrede nastao u imperijalizmu. U takvim uslovima vladajuña klasa u potpunosti identifikuje svoj interes s dræavnim interesom. Najboÿi primer razvoja odnosa ove vrste jeste odnos feudalne Evrope prema revolucionarnoj Francuskoj posle 1789. s obzirom na to da na tu priliku mogu uticati razliåiti druãtveni slojevi koji imaju razliåitu ideologiju. jer çegovo postojaçe ugroæava klasne pozicije vladajuñe klase u staroj dræavi. Ideologija je u svojoj suãtini iskrivÿeni. B.neophodno je poznavati niz åiçenica koje karakteriãu sisteme u pitaçu. te teæi da i u drugim dræavama doœe do revolucionarnih promena. koja je revolucijom doãla na vlast. U istorijskim razdobÿima. Nastanak prve socijalistiåke zemÿe posle Prvog svetskog rata znaåio je. To je bio prvi udarac naåinu razreãavaça sopstvenih protivreånosti imperijalizma putem osvajaça. Uzrok ovome treba traæiti na obe strane: “Stare dræave”. u kojima je dolazilo do smene druãtveno-ekonomskih sistema. iz kojeg bi se mogle izvuñi koristi koje se iz meœunarodnih odnosa oåekuju. S obzirom na to da ideologija takoœe obuhvata u sebi sistem pogleda na svet i ukupnost ciÿeva. pa i meœunarodna. izdvajaçe jedne velike zemÿe iz stvorenog sistema meœunarodnih odnosa u epohi imperijalizma. S druge strane. To je bio prvi signal da osnovna protivreånost imperijalizma viãe ne moæe biti otklaçana izvozom kapitala. Sukob u takvoj konstelaciji odnosa. Nova klasa na vlasti u tome vidi opasnost za svoj razvoj. kako bi se mogle izvuñi neke determinante koje te odnose odreœuju. poåevãi od propagande. kako s jedne tako i s druge strane. istorijski gledano. Pored toga ideologija oznaåava i odreœeni sistem miãÿeça jednog druãtva. redovno je nastajao sukob izmeœu druãtveno-ekonomskog sistema i dræava u kojima je doãlo do revolucionarnog preobraæaja. vrednosnih sudova i normi dru-ãtvenog po163 . s obzirom na to da su interesi takvih dræava iskÿuåivi te ih je nemoguñe dovesti u sklad. S druge strane. ne moæe razumeti bez sagledavaça uloge ideologije u çoj. a u stvari radi podreœivaça Evrope interesima francuske klase. te je sukob s novom re-volucionarnom dræavom neminovan oblik odnosa (sukob ne znaåi samo oruæani sukob). teæe da sruãe novi poredak. Stoga se svaka politika.

Posebno je pitaçe uloga i znaåaj religioznih organizacija u meœunarodnim odnosima. i danas se ne moæe zanemariti uloga i znaåaj religije u meœunarodnim odnosima. Tu viãe nije reå samo o religiji. u tim trenucima moæe da pospeãi iracionalne impulse ponaãaça. meœutim. ponaãaçe jedne dræave uvek na odreœeni naåin sadræi obeleæja ideologije vladajuñih slojeva date dræave. onaj koji se vrãi putem pritiska na odgovarajuñe vlade da u meœunarodnim odnosima zauzimaju odreœene stavove. Iza ove ravnopravnosti. graœanskim i meœunarodnim ratovima. koji su proizlazili iz meœuzavisnosti datog trenutka. kao åinilac u meœunarodnim odnosima. Meœusobna iskÿuåivost dva sistema u ideoloãkoj sferi. Najblaæi je. Ali i pored toga ne moæe se zanemariti uticaj religije na meœunarodne odnose. Katoliåke dræave. åije funkcionisaçe je postajalo sve znaåajnije za odnose evropskih dræava. 164 . Ideologija. pravila o zabrani svake tolerancije protestantizma nisu smetale Francuskoj da uspostavi mirne odnose sa Engleskom onda kada je to obostrani interes zah-tevao. Protiv ovih dræava rat je smatran kao poli-cijska mera protiv pobuçenika i prema pobeœenom su mogle biti primeçene mere inkvizicije. iza verskih sukoba uvek su postojali jasni interesi dræava. ãto je ideologiji davalo naroåiti znaåaj u meœunarodnim odnosima. U ranijim epohama ÿudske istorije za odnose dræava veliki znaåaj je imala religija. Verska iskÿuåivost i netolerancija onemoguñavali su uspostavÿaçe normalnih odnosa izmeœu dræava razliåitih religija. Ona je naroåito znaåajna u mobilizaciji masa i stvaraçu neprijateÿskih oseñaça prema druãtvenim grupama druge religije. kao jedan od oblika ideoloãke svesti. godine. u kojima je dolazilo do smene druãtvenoekonomskih sistema. ideoloãka svest moæe da deluje vrlo razorno u odnosima dræava stare i nove ideologije. ako je reå o internacionalnoj verskoj organizaciji. kojim je zavrãen Tridesetogodiãçi verski rat u Evropi. Osim toga. uspostavÿena je ravnopravnost vera u Evropi. ili kasnije. katoliåke dræave su bile prinuœene da priznaju legitimitet tih dræava. Posle Vestfalskog mira 1648. protestanti. mræçu sa æeÿom da se silom uguãi suprotna ideologija. U takvim uslovima. Uostalom. pravila o verskoj netoleranciji su i ranije krãena u vreme kada je bila nuæna saradça Pape sa Vizantijom u zajedniåkoj borbi protiv Turske. koje su sledile versku netoleranciju proglaãenu od Vatikana. ostavÿa naroåito znaåajne posledice u revolucionarnim vremenima. veño velikoj politiåkoj i ekonomskoj moñi ovih organizacija (npr. sa jaåaçem protestantskih dræava Engleske i Holandije i nakon iscrpÿujuñih verskih ratova u Evropi. pravoslavni.naãaça. nisu priznavale legitimitet vlasti u dræavama u kojima su na vlasti bili “ãizmatici” tj. koja moæe biti upotrebÿena i u meœunarodnim odnosima na razliåite naåine. Odnosi dræava u Evropi u sredçem veku nose obeleæje religioznih sukoba i ratova. dovoœeçem do krajnosti predstave o stvarnosti na jednoj i na drugoj strani. usta-novÿena je ravnoteæa snaga u Evropi. sigurno. Ova smena je uvek prañena oãtrom politiåkom borbom. Uostalom. U ovom smislu. Katoliåka crkva). Isto tako. znaåajna uloga ovih organizacija ogleda se u velikim moguñnostima propagande i vrãeça uticaja na narodne mase u velikom broju zemaÿa. Meœutim.

pa åak i interesima socijalizma uopãte. Odnosno. dobar je primer kao. te se çoj suprotstavÿa ideologija koja æeli da druãtvene tokove vrati unazad. bratstva i jednakosti do teæçe ka osvajaçima. npr. protiv grupe kapitalistiåkih zemaÿa. ãto moæe da dovede do ozbiÿnih podela unutar meœunarodne zajednice. Najboÿi primer za to je Drugi svetski rat u kome su se na jednoj strani naãle socijalistiåke i kapitalistiåke dræave kao saveznici. da bi u nekom drugom saraœivale. uostalom. To nije bez znaåaja u meœunarodnim odnosima. ako ne iskÿuåivim ideologijama. koji je do juåe bio vladajuñi oblik odnosa izmeœu dræava sa razliåitim ideologijama. jer se u uslovima postojaça jednog druãtveno-ekonoms165 . To takoœe dokazuje da ideologija nije bitni åinilac koji determiniãe odnose izmeœu dræava. B. redovno predstavÿa napredno usmerenu svest. da ideologija ne moæe prevagnuti nad drugim åiniocima koji u biti odreœuju interese dræava u meœunarodnim odnosima. dræave sa razliåitim ideologijama u jednom trenutku mogu biti u oãtrim sukobima (kada se ideologija stavÿa u prvi plan propagandnog delovaça). koji nameñe svoju ideologiju åitavom druãtvu a svoje interese proglaãava opãtim dræavnim interesima.). S druge strane. Isto tako. Savremena potreba svetske podele rada nesumçivo doprinosi sve izrazitijem probijaçu odnosa saradçe namesto hladnog rata. s obzirom na ulogu datih grupa u procesu odluåivaça o spoÿnoj politici dræava.Ideologija koja nastaje s revolucionarnim preobraæajem druãtva. neophodno je napomenuti. a na prvom mestu od oblika i stepena ekonomske meœuzavisnosti datog trenutka. veñda oblici odnosa izmeœu çih zavise od drugih åinilaca. ili åak moæe da u samim tokovima revolucionarnog preobraæaja druãtva poprimi reakcionarna obeleæja (nacionalizam. koje mogu onemo-guñavati razvoj procesa saradçe a pospeãivati sukobe u meœunarodnim odnosima. i devijantni razvoj socijalizma u SSSR. jer su ideologije univerzalne i unutar jedne dræave mogu se zapaziti grupe koje imaju razliåite ideologije. tokom kojeg je doãlo do izdvajaça jednog vladajuñeg sloja. Iz svih ovih razloga. Razvoj francuske revolucije i çeno skretaçe od ideje slobode. Ona moæe postati reakcionarna. Treba takoœe napomenuti da je netaåna podela dræava po ideologijama. vrlo je åest sluåaj da se iza ideoloãkih sukoba kriju sukobi interesa dræava vezanih za ekonomsku ili druge vrste meœuzavisnosti. To ne znaåi da jedna napredna ideologija ostaje to za veåita vremena. Nije redak sluåaj da se u meœunarodnim odnosima sukobÿavaju dræave iste ideologije (u osnovi iste) a da saraœuju dræave sa suprotnim. Tako nije moguñe zanemariti snagu meœunarodnog radniåkog pokreta i çegov uticaj u svakoj zemÿi na ponaãaçe te zemÿe u meœunarodnim odnosima. Politiåki sistem dræava Iz veñanaliziranih odnosa proizlazi znaåaj politiåke orga-nizacije i druãtvenopolitiåkog sistema dræava. Ona naroåito doprinosi politiåkom grupisaçu dræava. moæe se smatrati da ideologija doprinosi stvaraçu odreœene konstelacije meœunarodnih odnosa. Za takav razvoj se moæe navesti mnogo primera iz istorije.

uloga masa u sistemu. Potvrdu ovakvog stava moæemo nañi u mnogim primerima iz istorije a najnoviji je sluåaj s nastankom faãistiåkih dræava posle Prvog svetskog rata. te se ceo proces stvaraça politike odvija u uskom krugu. ãto je dovelo do Drugog svetskog rata. Meœutim. mesto druãtvenih slojeva i klasa. u Istoånoj Africi. U uslovima ekonomskih i druãtvenih kriza. Unutar jednog druãtva mogu se nañi razliåiti uslovi za otklaçaçe druãtvenih protivreånosti koji mogu biti povoÿni. Takvi druãtveni slojevi najåeãñe ne dozvoÿavaju razvoj demokratskih oblika odluåivaça. tako i izmeœu dræava u kojima su ove strukture jednake. rat predstavÿa izuzetak u odnosima sa drugim plemenima. Obiåno se moæe smatrati da u jednom druãtvu u kome ima maçe kriznih elemenata u druãtveno-ekonomskoj strukturi. Ovde se ima u vidu 55 Ch. maçe povoÿni ili nepovoÿni. U ovim dræavama ekstremne druãtvene grupe politiåki organizovane uzele su vlast u jednom broju zemaÿa. koja se u meœunarodnim odnosima ispoÿila u ekspanzionizmu i agresivnosti. La guerre. 1895. proces odluåivaça ukÿuåuje ãiri krug druãtvene strukture. Interesantno je navesti da su i antropoloãka istraæivaça naãla sliåne veze izmeœu oblika politiåke organizacije druãtva i ponaãaça prema drugim druãtvima. U takvom politiåkom sistemu postoji mnogo viãe moguñnosti za donoãeçe odluka nezavisno od ãirih druãtvenih interesa a u interesu grupe na vlasti. Letourneau. str. kroz proces odluåivaça o spoÿnopolitiåkim akcijama moæe ozbiÿno do-prineti razvoju razliåitih oblika odnosa. ãto u veñoj meri doprinosi veñem stepenu odgovornosti i u samoj spoÿnoj politici. pokazala su da u Gabonu i Gorçem Nigeru. 166 . organizacija vlasti. Paris. proces politiåke borbe ima demokratske forme. ratovi postaju sastavni deo æivota ovih druãtava. imaju viãe uslova za uspeh u politiåkoj borbi za vlast. unutar kojeg. 70. Sasvim je razumÿivo da u procesu odluåivaça u spoÿnoj politici interesi ove grupe dolaze u prvi plan. kako izmeœu dræava u kojima su ove strukture razliåite. unutraãçe i spoÿne politiåke nestabilnosti. zapaæa se da je pored neposrednog uticaja organizacije vlasti na ove odnose. u kojima su monarhije bile ograniåene pravima saveta staraca i u kojima su monarsi bili birani opãtim pravom glasa. posebno znaåajan uticaj politiåke strukture druãtva date dræave. gde je veñbila ustrojena apsolutna monarhija. Istraæivaça koja su vrãena u Africi u XIX veku. ãto sa svoje strane. druãtveni slojevi. postojaçe interesnih grupa i çihov uticaj u politici date dræave. te od prirode tih interesa u najveñoj meri zavisi i stav te zemÿe u meœunarodnim odnosima.55 U analizi uloge i znaåaja politiåkog sistema dræava za meœunarodne odnose. U Italiji i Nemaåkoj su one naroåito doãle do izraæaja svojom nacionalistiåkom i rasistiåkom politikom.kog sistema ili postojaça razliåitih druãtveno-ekonomskih sistema javÿaju razliåiti dru-ãtveno-politiåki sistemi. koji predstavÿaju nosioce ekstremnih poli-tiåkih stavova. putem kojih se vladari i doglavnici bogate pÿaåkajuñi susede. Razliåiti procesi u razreãavaçu osnovnih protivreånosti unutar jednog druãtva doprinose nastajaçu razliåitih oblika politiåkog organizovaça datog druãtva.

b. sa kojom meœunarodni odnosi nastaju onakvi kakvi su nam poznati u åitavoj istoriji ÿudskog druãtva. politiåkih partija. ravnoteæa snaga i drugi politiåki sistemi bez kojih se ne mogu zamisliti meœunarodni odnosi. uglavnom se moæe reñi. Politiåke partije su organizacije kojima je ciÿ da u politiåkoj borbi osvoje politiåku vlast u jednoj zemÿi. privredne korporacije. verske grupe. u meœunarodnim odnosima moæemo otkriti sve one politiåke procese koji karakteriãu ove odnose. vojnih krugova.uloga druãtvenih klasa. Razumÿivo je da se programi tih politiåkih partija razlikuju i da te razlike obuhvataju i çihov program spoÿnopolitiåkog delovaça. politiåkih partija itd. Pre nastanka dræave. Politika sile kao institucionalizovani oblik odnosa (organizovana vojna sila) i institucionalizovani odnosi saradçe (diplomatija). To su. U nekim partijama preovladavaju snage kojima su viãe u interesu procesi sukoba. Tek sa stvaraçem dræave. Dolaskom na vlast normalno je oåekivati da ñe ta partija slediti svoj program. interesnih grupa i svih drugih politiåkih åinilaca u jednoj dræavi. Ovo se mora imati u vidu zbog toga ãto se u sluåaju grubog podreœivaça dræavnih interesa interesima grupe na vlasti. raznih korporacija. raznih drugih interesnih grupa ili grupa za pritisak. pa i svrgavaça s vlasti te grupacije. odnosi izmeœu teritorijalizovanih besklasnih druãtava predstavÿaju embrionalni oblik meœunarodnih odnosa u kome se javÿaju samo prvobitni oblici meœunarodnosti. Druãtvene klase. druge su one grupe koje imaju internacionalni znaåaj i åije je prostiraçe internacionalno. moæe oåekivati otpor drugih grupacija. nastaju tek sa pojavom dræave. Takav primer se moæe nañi i u naãoj skoraãçoj istoriji. udruæeça i dr. U politiåkoj strukturi dræava åesto je moguñe zapaziti postojaçe znaåajnih interesnih grupa ili grupa za pritisak. a. kada se analizira moguñe ponaãaçe jedne dræave. Razumÿivo je da interesi tih grupa mogu biti razliåiti na meœunarodnom planu i da naåin çihovog zadovoÿavaça takoœe moæe biti razliåit. drugih druãtvenih slojeva.. grupisaça dræava. klasne svesti politiåkih organizacija. Pojava druãtvenih klasa dovodi do stvaraça dræave. kada je 27. Pod politiåkom strukturom se podrazumeva splet klasnih odnosa. koji ova druãtva uvodi u meœusobne odnose. Moæemo razlikovati dve vrste grupa za pritisak ili interesnih grupa: jedne su one koje postoje unutar dræava i deluju na dræavnu vlast. Ovim grupama nije ciÿ da doœu na vlast u jednoj zemÿi veñda preko vlasti deluju na ostvareçe svojih interesa. vojni krugovi. koji imaju znaåaja za meœunarodne odnose. Politiåka struktura. zbog toga se mora voditi raåuna o programu i socijalnom sastavu poli-tiåke partije na vlasti. bilo neposrednim ukÿuåeçem u meœunarodni æivot (vidi subjekte) bio delovaçem unutar politiåkog sistema vlasti u procesu odluåivaça u pitaçima spoÿne politike i meœunarodnih odnosa. U 167 . Od prirode interesa i naåina na koji se oni mogu ostvariti u meœunarodnim odnosima moæemo razlikovati pravac politiåkog delovaça date grupe. kojima viãe odgovara meœunarodna saradça. marta vojnim puåem svrgnuta s vlasti jedna grupacija jer je zanemarila sve druge interese sem svojih sopstvenih. a u drugim.

jer za razliku od prirodnih uslova. Nivo tehnologije zavisi uglavnom od istraæivaça i razvoja (R & D) tj. ona danas pruæa “moguñnost kontrole ponaãaça usaœivaçem elektroda u mozak. åovek je uspeo da u datim prirodnim uslovima stvori nova sredstva za proizvodçu i nove proizvode. Do ove revolucije ekonomska snaga jednog druãtva bila je u velikoj meri vezana za prirodna bogatstva tla na kome je to druãtvo bilo nastaçeno. R. (vidi: subjekti). Rinehart and Winston.56 Razotkrivaçe postojaça i delovaça ovih grupa unutar politiåke strukture i politiåkog sistema dræava ima veliki znaåaj u analizi meœunarodnih odnosa jer je ponaãaçe dræava u çima vrlo åesto pod najveñim uticajem upravo ovih grupa. uz neophodne uslove ekonomske prirode.57 Razvoj tehnologije omoguñio je da nivo druãtvenog razvoja bude podloæan promenama koje ne zavise samo od prirodnih bogatstava kojim dato druãtvo raspolaæe. “Tehnologija je primena nauånih znaça i veãtina u reãavaçu problema na poÿu neposredne industrijske primene. Proces modernizacije u savremenom svetu ukÿuåuje i prenos tehniåkih znaça od strane razvijenih zemaÿa zemÿama u razvoju”. Meœutim. tehnoloãki razvoj je promenÿiv. 1961. Druãtveni sistem koji je kadar da prihvati nova znaça i da im omoguñi primenu u privredi zemÿe. New York.ove grupe moæemo ubrojati meœunarodna udruæeça politiåkih partija. razvoj nauke i tehnologije ima danas i svoju negativnu stranu. kao ãto je na prvom mestu druãtvena sredina u kojoj ÿudska kreativnost moæe da doœe najviãe do izraæaja. 5. Ono na åemu se zasnivala ta nova åovekova moñjeste tehnologija kao materijalizovani vid nauånih dostignuña. INC. stvaraçe psiholoãki osiromaãenih liånosti. 56 J. 1959. Nivo tehnoloãkog razvoja zavisi od niza åinilaca. Na taj naåin nivo tehnologije doprinosi mestu i ulozi jedne zemÿe u meœunarodnim ekonomskim odnosima. Les groupes de pression internationaux. 44.. Pored neophodnosti za druãtveni razvoj i ogromnih pozitivnih rezultata do kojih je nauka doãla. te na svetskom træiãtu imati konkurentsku sposobnost. Tamna strana napretka Meynaud. 57 168 . predstavÿa uslov. Tehnologija Prva industrijska revolucija otvara novu eru u razvoju ÿudskog druãtva postepenim oslobaœaçem åoveka od prirode.. C. str. meœunarodne kompanije. Razvojem nauke. J. Na taj naåin se postiæe to da i druãtva koja naseÿavaju teritoriju koja je siromaãna u prirodnim izvorima. Plano. The international Relations Dictionary. usvajaça novih fundamentalnih znaça i çihove primene u inovacijama. meœunarodne crkve-ne organizacije. koji su uglavnom stalni. mogu postiñi visok ekonomski rast. Holt. kako za razvoj tehnologije tako i za çenu primenu. Zato danas svaka dræava ulaæe velika sredstva u nauåna istraæivaça. meœunarodne sindikate. Lausanne. meœunarodne humanitarne organizacije i dr. Olton. Zbog toga se danas doãlo dotle da se svakih sedam godina udvostruåuje obim nauånih istraæivaça u svetu. åime je postepeno poåeo da se oslobaœa gotovo iskÿuåive zavisnosti od prirodnih izvora.

. doprinose sveopãtoj integraciji i povezivaçu sveta. prenosa tehnologije iz jedne u drugu zemÿu. Meœunarodna podela rada Uloga tehnologije u daÿem razvoju meœunarodne podele rada odvija se na dva osnovna naåina: a. Ove razlike najåeãñe su uzroci odnosa zavisnosti na ekonomskom poÿu. 169 .hemije je i fantastiåna sposobnost åoveka da iznalazi sve efikasnija sredstva za ubijaçe drugih ÿudi. 41. åiçenica je da nijedna zemÿa. su i ekonomski razvijenije i obrnuto. ãto je uvek dobra osnova za stvaraçe odnosa hegemonije i imperijalizma. one stvaraju do sada neviœene opasnosti od ratnih razaraça. S obzirom na nesumçiv znaåaj tehnoloãkog znaça u razvoju proizvodnih snaga svakog druãtva. zagaœeça åovekove okoline. razvoj industrije je bio åvrsto vezan za prirodne sirovine. S druge strane. Promene koje su nastale u naoruæaçu. Peåujliñ. ãto bitno odreœuje meœuna-rodne odnose u celini. meœunarodna saradça dobija joãjedan novi vid meœunarodnu nauånu saradçu koja je neophodna zbog potrebe razmene tehnologije. Ovo kretaçe tehnologije izmeœu dræava odvija se na viãe naåina: bilo uvozom i izvozom roba. ãto se naroåito postiglo sa pronalaskom sintetiåkih elemenata. tehnologija doprinosi stvaraçu i produbÿivaçu razlika izmeœu dræava. delo. Istovremeno. str. koji danas u nizu finalnih proizvoda zameçuju prirodne sirovine. kapitala ili direktnom razmenom rezultata nauånih istraæivaça putem prodaje licenci. Razvoj tehnologije poremetio je tradicionalnu podelu rada koja se zasnivala na razlikama u proizvodçi. Ovde ñe biti reåi o uticaju tehnologije na razvoj meœunarodne podele rada. koje su u najveñoj meri proizlazile iz nejednakih prirodnih uslova. saobrañaju. nav. i u svaku od çih uneo promene i u meœunarodnim odnosima. univerzalizacije svakog sukoba itd. Tako je razvoj tehnologije uneo revolucionarne promene u nizu oblasti druãtvenog æivota.”58 Iz tih razloga pogreãna je svaka tehnokratska fetiãizacija uloge nauke i tehnologije u druãtvu i zanemarivaçe drugih åinilaca i uslova za puni druãtveni razvoj. ma kako velika i moñna bila. A. stvorena je visoka i åvrsta meœuzavisnost izmeœu industrijskih 58 M. industrijskoj podeli rada. ne moæe biti apsolutno samodovoÿna u razvoju nauke. Razvoj tehnologije je omoguñio industrijsku proizvodçu i onih proizvoda za koje dotiåna zemÿa nema prirodnih sirovina. S obzirom na to da se geografska raspodela sirovina nije poklapala s geografskim rasporedom industrije. Iz tih razloga. O uticaju savremenog razvoja tehnologije na naoruæaçe govori se posebno kod izlagaça strateãkog åinioca. razvoju meœunarodnih nauånih i kulturnih veza i saradçe. U poåetku. One dræave koje poseduju viãi nivo tehnoloãkih znaça.. patenata i industrijske opreme.

350. tehnoloãki napredak je uåinio to da uåeãñe sirovina u vrednosti gotovog proizvoda padne s 25% u 1938. industrijski razvijene zemÿe sve viãe aktiviraju sopstvene prirodne izvore sirovina. Meœutim. zaostale i siromaãne zbog industrijske nerazvijenosti. polovina svetske proizvodçe kauåuka ili 1. i industrijski razvijene zemÿe se sve viãe oslobaœaju zavisnosti od prirodnih izvora siro-vina. ovakav jaz izmeœu industrijski razvijenih i nerazvijenih zemaÿa mora biti prevaziœen. a ne samo neke çene delove åime se neprekidno odræava zavisnost industrijski nerazvijene prema razvijenoj zemÿi. jer su mnoge zemÿe. S druge strane. çima je ciÿ da doœu do ekstraprofita koji se najlakãe ostvaruje izvozom gotove tehnologije u zemÿe u razvoju. Ovaj jaz i çegovo stalno produbÿavaçe upravo se deãava danas. veoma bogate prirodnim sirovinama. do åega je doãlo i zbog smaçeça uåeãña vrednosti sirovina u finalnom industrijskom proizvodu i zbog sve veñe proizvodçe sintetiåkih sirovina. ako hoñe da dræi korak sa svetskim stupçem razvoja proizvodçe. s obzirom na to da prenos tehnologije najåeãñe kontroliãe multinacionalna kompanija. 6% u 1959. na primer. Hemijska industrija omoguñila je da veliki broj prirodnih sirovina bude zameçen veãtaåkim. mora stalno uvoziti nova tehnoloãka reãeça. proizvodça kauåuka u svetu sintetiåkim putem poåiçe 1930. 170 . Na taj naåin je politiåkim putem uåvrãñen i zamrznut odnos meœunarodne podele rada na industrijske proizvoœaåe i proizvoœaåe sirovina.59 Ovakav razvoj meœunarodne podele rada. Naime. Veñ1957. åime se stavÿa u stalnu tehnoloãku zavisnost od zemÿe izvoznice. dotle se ona u zemÿi izvoznici daÿe usavrãava. zemÿa uvoznik. u interesu razvoja uravnoteæene svetske privrede. bilo ãto je nova tehnologija omoguñila eksploataciju i onih izvora koji to ranije nisu mogli biti (eksploatacija izvora nafte pod morem) bilo razvojem kultura industrijskih biÿaka. Tako. a ne tehniåko osposobÿeçe te zemÿe za samostalan razvoj proizvodçe. industrijske zemÿe su uåestvovale u svetskoj proizvodçi sirovina sa 33% a sredinom pedesetih godina sa 60%.proizvoœaåa i proiz-voœaåa sirovina. pa kroz XIX vek i prve decenije HH veka. Sliåno je i sa nizom drugih proizvoda. od strane industrijski razvijenih zemaÿa. ãto je u ekonomskom interesu i jednih i drugih. 141. Ova meœuzavisnost je u najveñoj meri doprinela ko-lonizovaçu nerazvijenih zemaÿa bogatih sirovinama.000 tona proizvedena je sintetiåkim putem. razvojem tehnologije. Poåev od prve industrijske revolucije. godini. godine. godine. da bi 1934.000 tona. S druge strane. nav. na 17. Dok domañi proizvoœaå ovlada rukovaçem uvezene tehnologije. do kojeg je doãlo zahvaÿujuñi napretku tehnologije doveo je do ogromnog jaza izmeœu industrijski razvijenih i nerazvijenih zemaÿa. Godine 1938. str. S obzirom na to da tehnoloãki razvoj sve viãe oslobaœa åoveka od prirode. razmena industrijskih i sirovinskih proizvoda beleæi isti rast. Ovakav prenos tehnologije je nepogodan i zbog toga ãto zemÿa izvoznik zadræava monopol daÿeg usavrãavaça izvesne tehnologije. S obzirom na to da je uklaçaçe ovoga jaza 59 R. dostigla 4. delo. Takve zemÿe moraju da uvoze tehnologiju iz industrijskih zemaÿa i to kompletnu. Stojanoviñ. Na taj naåin.

Od stotinak nauånih åasopisa poåetkom XIX veka. i najzad. veñpoåetkom HH 60 The Reverse Transfer of Technology. Paris. jer znaça ne mogu nastajati i postojati izolovano. Istovremeno teåe i obrnut proces: struåçaci iz razvijenih zemaÿa dolaze kao savetnici u zemÿe u razvoju u kojima pomaæu u primeni uvezene tehnologije. Smatra se da je samo u toku ãezdesetih godina emigriralo u SAD 53.60 B. koja postoji na ãtetu zemaÿa u razvoju. Prenos tehnologije se smatra najznaåajnijim u preraspodeli podele rada. 1975. Gotovo je nemoguñe danas proåitati ogromnu masu objavÿene graœe u bilo kojoj oblasti nauke. godini dobit od 3. UNIDO. Razvoj meœunarodne nauåne i tehniåke saradçe Pored træiãne meœuzavisnosti.61 Meœunarodna nauåna saradça danas se odvija u tri pravca: saradça putem razmene i ãireça nauånih informacija. Razlike u tehnoloãkom razvoju u savremenom trenutku meœunarodne zajednice dovode i do jednog posebnog tipa migracije kojom se struåni kadrovi. odlazak struåçaka u razvijene industrijske zemÿe ãteti procesu razvoja ovih zemaÿa. Jedan od najznaåajnijih oblika ove saradçe jeste razmena publikacija i informacija. Ujediçene nacije i çene specijalizovane agencije vode ãiroku akciju da se naœu reãeça za industrijski razvoj zemaÿa u razvoju. str. UNCTAD. Geneve. Poveñaçem opãteg obima nauånog istraæivaça i meœunarodna nauåna saradça dobija sve ãire razmere i sve veñi znaåaj u meœunarodnim odnosima. saradça na zajedniåkim istraæivaåkim poduhvatima. 7 milijardi dolara. 9. åiji kadrovi odlaze u bogatije i razvijenije zemÿe u kojima im se pruæaju joãpovoÿniji uslovi za æivot i rad. Veliko poveñaçe broja nauånih publikacija danas stvara nove probleme. Ovo kretaçe struåçaka obavÿa se na razliåite naåine: oni odlaze kao predstavnici kompanija koje izvoze tehnologiju ili ih ãaÿu dræave i meœunarodne organizacije. a. 1963. Dok ovaj drugi vid kretaça struåçaka koristi zemÿama u razvoju.jedan od bitnih preduslova za odræaçe trajnog mira u meœunarodnim odnosima. Ovaj proces ne pogaœa samo zemÿe u razvoju veñi same industrijski razvijene zemÿe. 171 . koja se neposredno javÿa kao posledica podele rada sve viãe se razvija tehnoloãka meœuzavisnost koja proizlazi iz nuænosti meœunarodne nauåne saradçe koja je posledica same prirode nauånog rada. bilo zajedniåkim finansiraçem bilo stvaraçem zajedniåkih instituta i meœunarodnih organizacija. ãto je viãe od pomoñi koju su SAD iste godine dale tim zemÿama.000 struåçaka iz zemaÿa u razvoju. u kojoj bi se ukinula sadaãça podela. saradça razmenom nauånih radnika i podizaça kadrova. ãto je ovoj zemÿi donelo samo u 1970. b. 61 OCDE. sele u industrijski razvijene zemÿe. UNESCO) u zemÿe u razvoju. po osnovu ugovora s ovim zemÿama. koji imaju veliki znaåaj za tehnoloãki razvoj. Neke meœunarodne organizacije se i neposredno bave problemima prenosa tehnologije (UNCTAD. La science et la politique des gouvernements.

62 U mnogim dræavama organizuju se dræavni organi zaduæeni da razvijaju dokumentacionu sluæbu na nauånom poÿu. Zato se danas pribegava otvaraçu meœunarodnih biroa koji rade na izradi kratkih prikaza objavÿene graœe. jer se tim putem stiæe najlakãe do informacija. Teãko je danas nañi neku zemÿu koja na ovom poÿu ne uåestvuje. Pored toga. 62 Biro analitiåkih prikaza. Treba istañi da i na ovom poÿu saradçe blokovska podela i ideoloãke razlike nisu u potpunosti onemoguñile ovaj vid meœunarodnog kretaça. ne treba zanemariti ni rezultate koje su na ovom poÿu postigle meœunarodne organizacije. bilo da ãaÿe svoje nauåne kadrove u druge zemÿe. onda kada je sopstveni prestiæ na ovom poÿu u pitaçu. Oåigledno je da nauåni radnik viãe nije u staçu da prati ovako ogromnu nauånu proizvodçu. ne treba iskÿuåiti opasnosti koje mogu proisteñi iz ovakve saradçe. Conseil International des Unions scientifiques. jer u suprotnom preti opasnost od zaostajaça. “kupovina mozgova” koju åine bogate i razvijene zemÿe od maçih i nerazvijenih zemaÿa. Mada se ovaj oblik saradçe odvija uglavnom putem zakÿuåivaça meœudræavnih ugovora. b. da bi ãezdesetih godina ovog veka iznosio sto hiÿada. daje prikaze svetskih publikacija iz oblasti hemije i fizike. tako i o trenutno postojeñim istraæivaçima u svetu. Na taj naåin se skrañuje put sopstvenih istraæivaça. Prva opasnost je tzv. u Hagu. Meœunarodna nauåna saradça je veoma plodonosna na poÿu razmene nauånih radnika s ciÿem çihovog nauånog usavrãavaça. mada duboki interesi na ovom poÿu dovode i do zanemarivaça interesa svojih saveznika. Na ovom poÿu se veñrazvila meœunarodna saradça koja se odvija izmeœu sliånih centara iz raznih zemaÿa. Kada je ona u pitaçu i odnosi savezniãtva ne mogu iskÿuåiti teæçu dræava ka posedovaçu elemenata ove moñi. sem u vreme u kome je hladni rat bio na vrhuncu. Druga opasnost je u posrednom usmeravaçu nauånih istra-æivaça u onim pravcima koji su viãe u interesu zemÿe koja prima na nauåno usavrãavaçe nego zemÿe koja ih ãaÿe. organizuju se dokumentacioni centri koji prikupÿaju i obraœuju podatke kojima snabdevaju elektronske raåunare. Neizbeæna meœuzavisnost na planu nauånih istraæivaça nagoni dræave na ovakvu saradçu. bilo da ih iz drugih zemaÿa prima na usavrãavaçe. Nije retka pojava da se i najbliæi saveznici na ovom poÿu ponaãaju kao najÿuñi suparnici. Ove opasnosti su stalne i one su sigurno uvek prisutne u onoj srazmeri koja odgovara politiåkim odnosima zemaÿa. a moguñe je preduzeti daÿa istraæivaça u toj oblasti ãto ubrzava proces nastajaça nauånih pronalazaka. jer se ne radi na onome ãto je veñnegde u svetu istraæeno. a trebalo bi da bude obrnuto. ãtede se sredstva. isto tako. kao i nauåne ustanove koje u meœusobnim dodirima samostalno ostvaruju ovu vrstu saradçe sa ustanovama ili pojedincima iz drugih zemaÿa. Najåeãñe je i jedno i drugo prisutno u nauånoj saradçi svake zemÿe. 172 .veka taj broj se peçe na deset hiÿada. Treba uvek imati u vidu da nauåna istraæivaça danas neposredno utiåu na politiåku moñdræava. Meœutim. kako o dosadaãçim rezultatima u datoj oblasti nauånog istraæivaça. Korist od ovakve saradçe je oåigledna.

str. Lausanne. niti mogu biti. ili zajedniåko finansiraçe istraæivaça su oblici saradçe savremenog trenutka. Na ovom poÿu su oformÿene i meœunarodne organizacije (regionalne i univerzalne) i nauåni instituti. 62103. 1964. R. najzad. 173 . Sve ove organizacije moæemo podeliti na tri grupe: 1. Meœunarodna nauåna saradça je danas dovela do stvaraça niza meœunarodnih organizacija. jer preko kulturne diplomatije postiæu niz vaænih ciÿeva savremene dræave u meœunarodnim odnosima.65 63 428429. Na to ukazuje i to ãto je danas tzv. danas moæe biti srazmerno veña od uloge koju ta dræava inaåe igra u meœunarodnim odnosima. stvorene su meœunarodne istraæivaåke ustanove s ciÿem koncentracije sredstava i kadrova. Les savants dans la vie internationale. Vladine meœunarodne organizacije za nauånu saradçu predstavÿaju naj-znaåajniji oblik institucionalizovaça ove saradçe. 1962. i 3. okeano-grafija. ona viãe poklaça paæçe ovim poslovima. Meynaud et B.64 Ãto je zemÿa veña i igra znaåajniju ulogu u meœunarodnim odnosima. Zajedniåka istraæivaça u kosmosu. JRMP. koja zahtevaju velika finansijska sredstva. 2. Meœunarodna nauåna saradça i Meœunarodni odnosi. 65 J. samo nauånog karaktera. Veliki troãkovi dovode do ovakve saradçe i na planu miroÿubive primene nuklearne energije. “kulturna diplomatija” sastavni i razvijeni deo diplomatije i organa koji ove poslove vode. Ove organizacije se stvaraju viãestranim ugovorima i one mogu biti vladine ili nevladine. Nevladinih organizacija na ovom poÿu ima oko tri stotine. jer bi to ugrozilo çen politiåki i ekonomski poloæaj u meœunarodnim odnosima. Unutar meœunarodnih regionalnih organizacija koje se poklapaju s blokovskom podelom. geografija. åime se ova saradça postepeno institucionalizuje na meœunarodnom planu. Na prvom mestu za ovakvu saradçu neophodno je da opãti politiåki odnosi budu takvi da je moguñe nañi osnov ovakve saradçe u kontekstu ãirih oblika saradçe. 13.63 Ovako ãiroko razgranata meœunarodna nauåna saradça (mada ona moæe biti mnogo bogatija) ukazuje na çen znaåaj u meœunarodnim odnosima uopãte. Åak i male dræave imaju dobro organizovane sluæbe za poslove meœunarodne nauåne saradçe. Les relations culturelles internationales. druge univerzalne meœunarodne organizacije. preko ovih sluæbi ãiri svoj kulturni uticaj i. kosmiåka istraæivaça) zahteva nauånu saradçu na ovom poÿu u uslovima i ne baãdobrih politiåkih odnosa. SchrF6der. 25. 1973.v. danas su predmet saradçe izmeœu SAD i SSSR. Angaæovaçe nacionalnih kapaciteta u delu nekog meœunarodnog nauånog projekta je oblik saradçe koji zahteva niz prethodnih pretpostavki koje nisu. Zajedniåka istraæivaça. bori se da na ovom poÿu ne zaostane. Organizovanost sluæbi unutar dræava nadleænih za organizaciju meœunarodne nauåne saradçe. str. Dollot. regionalne organizacije. specijalizovane ustanove UN. Stojanoviñ. S druge strane. Paris. Ona tako dolazi do nauånih informacija. 64 L. str. åiçenica da je u mnogim oblastima sam predmet istraæivaça internacionalan (meteorologija.

Ta udaÿenost je dovodila do stvaraça. godine emitovala 4 sati nedeÿno programa nameçenog inostranstvu). tako i vremenske udaÿenosti. U 1972. narode i dræave. Kina. godine (Albanija je 1972. Velika Britanija. SAD.508 sati 1950. 174 . Italija i Japan emitovale su 3. kao meœunarodna organizacija koja ovu saradçu organi-zuje. Ti razliåiti svetovi. Sociologie des relations internationales.011 sati 1950.66 Isti takav sluåaj je i sa televizijom. Na taj naåin ñe jedan TV studio moñi da 66 M. tako da veze meœu ÿudima i narodima danas predstavÿaju operacije koje se tehniåki mogu izvesti za maçe vremena nego nekad putovaçe diliæansama iz jednog grada u drugi ne baãvelike dræave. Putem radija danas je moguñe poslati bilo kakvu informaciju preko cele zemÿine kugle. Meœutim. U naãem vremenu pobeœene su. Zbog toga su dræave prinuœene. prema 1. a mnoge su i nestale pre nego ãto su doãle u dodir s drugim civilizacijama. Ove opãte posledice razvoja saobrañajnih sredstava danas dobijaju joãveñi znaåaj u razvoju komunikacija meœu ÿudima. te je sukob bio jedini oblik odnosa izmeœu çih. koji katkad nisu ni znali jedni za druge.980 sati nedeÿno. da bi izbegle sukob na ovom poÿu. Razvoj komunikacija i kulturnih veza Najneposrednija posledica savremenog tehnoloãkog razvoja je smaçivaçe fiziåkih udaÿenosti izmeœu naroda na razliåitim stranama globusa. a çen prijem do onoga kome je nameçena. Merle. Meœunarodni odnosi su od svog postanka trpeli zbog nemoñi åoveka da savlada nekada ogromne udaÿenosti koje su delile ÿude. zavisi samo od toga da li ima radio aparat. zapadna Nemaåka. godine.251 sat nedeÿno programa za inostranstvo. narodima kulturama putem masmedija radija i televizije. kako fiziåke. ãto meœunarodnoj podeli rada daje nove podstreke i moguñnosti. emitovale su 5. razvoja i nestajaça razliåitih civilizacija na zemÿi koje nisu meœusobno saobrañale. u eventualnom susretu nisu imali niãta zajedniåko ãto bi doprinelo uspostavÿaçu saradçe meœu çima. smatra se da ñe biti moguñprijem bez ikakvog posredovaça na zemÿi. saobrañajna sredstva postepeno briãu fiziåke udaÿenosti i na zemÿi se postepeno razvija proces univerzalizacije tehniåke civilizacije. Znaåaj koji dræave pridaju radio-porukama najboÿe se vidi u ogromnom interesovaçu zemaÿa za emisije nameçene inostranstvu. 168. Prenos televizijskih emisija u svetskim razmerama postao je moguñlansiraçem tele-satelita. Francuska. S tim ciÿem stvorena je i meœunarodna unija telekomunikacija. onda su moguñnosti ovakvog saobrañaça praktiåno neograniåene. Za prijem ovih emisija joãuvek je neophodan posrednik u zemÿi primaocu. Zahvaÿujuñi tehniåkim pronalascima. Istovremeno. socijalistiåke zemÿe istoåne Evrope i Albanija.V. godini SSSR. Ako se zna da danas posedovaçe radio-prijemnika nije nikakav problem. str. da putem ugovora podele ovaj prostor meœu sobom. prema 1. Iz ove åiçenice pro-izlazi to da je atmosferski prostor zemÿe postao pretesan za sve one koji æele emitovati svoje poruke.

169. politika i strategija su stvarale åvrstu spregu. kada su ratovi prerastali u opãtenarodne. Vojna strategija Povezanost strategije i politike je oåigledna. Nije teãko da se iz diplomatske istorije vidi da su meœunarodni odnosi te epohe bili obeleæeni u velikoj meri i tom åiçenicom. Danas. Po nekim miãÿeçima. S druge strane.67 Ovakav razvoj komunikacija meœu ÿudima i narodima razliåitih kultura ima svoje dve strane: s jedne. 175 . osvajaça ili odbranu u ciÿu zadovoÿeça politiåkih interesa dræava. ãto samo po sebi vodi zbliæavaçu naroda. razbija nacionalne predrasude koje nastaju kao posledica zatvorenosti i izolovanosti. åime se danas vrãi tzv. ãto nije sluåajno. Voœeçe rata je zato bilo odvojen domen nadleænosti koji je pripadao profesionalnim stratezima. Malte i Gibraltara. i u proãlosti i danas. strategija i politika idu zajedno: one su u stvari samo dve strane jedne iste pojave. delo. str. Naime. ovaj razvoj masmedija pogoduje i onim kretaçima u savremenom svetu koja åine tamnu senku naãe epohe. 67 Nav. Oni su sprovodili odluke politiåke vlasti. Meœutim. ideologiju i politiåke ideje. Meœunarodna propaganda je na ovaj naåin dobila joãmoñnija sredstva a çeni efekti su lako uoåÿivi u negativnom saldu istorije meœunarodnih odnosa. kada nije moguñe odvojiti voœeçe rada od åitavog naroda. Nekada. Ako je nekada bilo neophodno posedovati baze na 250 miÿa od mesta akcije da bi se uspeãno delovalo u pomorskom ratu ili kontrolisala neka pomorska oblast. U danaãçem vremenu ta sprega strategije i politike naroåito dolazi do izraæaja. 173. u istoriji. onda su ciÿevi jedne pomorske sile sadræavali i teæçu da se do tih baza i doœe. Ovo posedaçe joj je omoguñilo kontrolu nad Sredozemnim morem. kada praktiåno “civilno stanovniãtvo” viãe ne postoji kao politiåka kategorija. uzajamni uticaj i uslovÿenost takoœe. Smatra se da zbog toga Juænoafriåka Republika dugo nije imala TV mreæu na svojoj teritoriji jer se plaãila da bi strani program mogao delovati protiv osnovnih stavova na kojima se zasniva tamoãça rasna diskriminacija. preduzimali vojne operacije.68 S druge strane.emituje emisije koje ñe putem tri satelita moñi da primi 90% svetskog stanovniãtva. on ñe doprinositi zbliæavaçu kultura. delo. jer su se çime bavili profesionalni vojnici plañeni od vladajuñih slojeva. kada nije moguñe razdvojiti prostor bitke od pozadine. s obzirom na tadaãçe moguñnosti pomorske strategije. 68 Nav. moñne dræave su u staçu da velikom uåestaloãñu svojih emisija nameñu svetu svoje kulturne i druãtveno-politiåke vrednosti. S ovim ciÿem je Engleska u XIX veku teæila posedaçu Kipra. 6. “kulturni imperija-lizam”. str. voœeçe rata bilo je najåeãñe odvojeno od celine stanovniãtva dræava. ova sprega strategije i politike igra znaåajnu ulogu u meœunarodnim odnosima u celini. ova åvrsta veza izmeœu strategije i politike je postojala oduvek.

Boæiñ.73 Sovjetski teoretiåar Sokolovski bitno proãiruje pojam strategije svojom definicijom. moguñe je smatrati da strategija ima za zadatak ostvareçe ciÿeva politike jedne dræave. str. Ovu definiciju dao je poznati strateãki teoretiåar Lidel Hart (Liddell Hart) pre viãe godina. str. Paris. Poznati francuski strateãki teoretiåar A. “Meœunarodni problemi”.. osnove materijalnog i tehniåkog obezbeœeça i rukovoœeça ratom i oruæanim snagama. Beograd. Na osnovu prouåavaça ratnih iskustava. Bofr (A. 75 A. naåin çegove pripreme i voœeça. Moæe se prihvatiti da je svrha strategije postizaçe ciÿeva koje je prihvatila politika. “Revue francaise de sociologie”. U tom smislu. Odnos strategije i politike Vojna strategija je “veãtina upotrebe oruæanih snaga za postizaçe ciÿeva koje je postavila politika”. Beaufre) smatra da je strategija “veãtina da se ostvari sudelovaçe sile u postizaçu ciÿeva politike”. defanzivni (zaãtita teritorija ili drugih interesa. Aron. 1968. Paix et Guerre entre les nations. Primena oruæane sile samo je jedno od niza sredstava kojima dræava raspolaæe u meœunarodnim od69 R.75 Mada postoje razlike u shvataçima.. 70 R. 72 N. str. ona istra-æuje uslove i karakter buduñeg rata. 1/1971. nav. 20. Beaufre). da politika odluåuje da li ñe upotrebiti silu za ostvareçe svojih ciÿeva. ti ciÿevi mogu biti ofanzivni (osvajaçe.). 73 A.69Po miãÿeçu pisca navedenog teksta sprega izmeœu diplomatije i strategije jeste jedan osoben element u odnosima izmeœu dræava.72 Meœutim. 311. kao i naåin na koji su ÿudi radili”. Vojno-izdavaåki zavod. ovim dvema definicijama moæemo dodati sledeñe dve koje imaju razliåito znaåeçe. Vojno-izdavaåki zavod. novih sredstava borbe i pogleda verovatnog protivnika. str. sept. vojno-politiåke situacije ekonomskih i moralnih moguñnosti zemÿe. vidove oruæanih snaga i osnove çihove strategijske upo-trebe. a ne samo kao veãtinu zapovedaça vojskom. Potpunijem razumevaçu pojma strategije pomoñi ñe upoznavaçe s onim ãto se smatra çenim ciÿem. Bofr (A. 1965. str. str.“Naåin na koji su se ÿudi borili bio je uvek dovoÿan da pokaæe socijalnu strukturu datog druãtva. Beaufre. 176 .”74U sva tri izloæena gle-diãta strategija je veãtina i stavÿa se u zavisnost od politike. nav. 1963. ili pak mogu jednostavno teæiti odræaçu politiåkog status ÿuoa)”. Beograd. Vojna strategija. Aron. La sociologie des relations internationales. 71 A.70 A. za åije je postizaçe potrebna primena sile u meœunarodnim odnosima. Evolucija pogleda na odnos strategije i politike. koristeñi ãto boÿe sredstva kojima se raspolaæe: “Meœutim. po kojoj “vojna strategija predstavÿa sistem nauånih znaça o zakonomernosti rata kao oruæane borbe u ime odreœenih klasnih interesa. 2122. Beaufre. 28. koji je strategiju definisao kao veãtinu voœeça rata u celini. str. delo. 74 Sokolovski. 18. Uvod u strategiju.71 Ova definicija se po svojoj suãtini veoma malo razlikuje od one koju je dao Klauzevic. a isto tako. 26. sa svoje strane znaåi. Politika za postizaçe svojih ciÿeva ima razliåita sredstva. delo. 20. 1962. strategija je u sluæbi politiåkih ciÿeva dræave ãto.

åiji je uticaj na meœunarodne odnose takav da se moæe govoriti o istorijskom preokretu u ovoj sferi druãtvenog æivota. nije tako jednostavno staviti strategiju u potåiçeni odnos prema politici. ove neograniåene moguñnosti nuklearne strategije imaju drugu stranu: nuklearno oruæje je teãko primeçivo za postizaçe bilo kojih ciÿeva politike. veñda je neko drugo politiåko sredstvo. Kenedija odræanog pred Kongresom SAD 1961. Naime. “Ta unapred pripremÿena ili pak upotrebÿena oruæana sila predstavÿa naåin upozoravaça neprijateÿa da treba da traæi razumna reãeça”. Citat iz govora X. 77 177 . za svaki politiåki ciÿ moæe se nañi odgovarajuña strategija. Rat je sigurno politiåko sredstvo i zato strategija zavisi od politike. Veze politiåkog planiraça i odluåivaça sa strategijskim planiraçem i odluåivaçem se formalno ustanovÿavaju stvaraçem odgovarajuñih dræavnih organa. Velika debata. Vojno-izdavaåki zavod.78 Ovakvi uslovi koje stvara nuklearno oruæje u potpunosti su izbrisali razlike izmeœu politike i strategije u onim sluåajevima u kojima politika svoje ciÿeve teæi da ostvari putem oruæane sile. To stvara. 49. 76 L. veza izmeœu ove dve pojave je nesumçiva. Vojno-izdavaåki zavod. 1968. U SAD su joã1945. Sa pojavom i razvojem nuklearnog oruæja politiåari su dobili najãire moguñnosti izbora sredstava za postizaçe razliåitih politiåkih ciÿeva. ovaj odnos nije tako jednostavan. Nuklearno oruæje ukinulo je ograniåeçe koje strategija stavÿa politici. 1969. Meœutim. Kada Klauzevic kaæe da je rat “drugo sredstvo” u politici. Hamon. one moraju da dopuçuju jedna drugu”. “Diplomatija i odbrana nisu viãe alternative pri åemu bismo se lañali jedne ako otkaæe ona druga.76 Sa razvojem nuklearnog oruæja. Meœutim. odnos strategije i politike joãviãe se komplikuje. Aron. 44 i 169. “Politika podrazumeva strategiju. 78 R. Ãvarc. danas. Paris. Beograd. 174.nosima. Ako se poœe od definicije Klauzevica da je rat nastavak politike drugim sredstvima. ako su ti ciÿevi ostvarivi primenom sile. ona u stvari odreœuje izabrane ciÿeve na osnovu procene savremenih kretaça. on svakako ne misli da rat nije politiåko sredstvo. Strategija ne interveniãe sve dok izabrani ciÿ ne izazove neprijateÿstva. str. strateãko i politiåko planiraçe spojeni. str. politika ne moæe postaviti ciÿeve koji nisu u skladu s moguñnostima strategije. La strategie contre la guerre. sutra. str. onda se mora zapaziti uzajamnost u delovaçu strategije i politike: strategija se podreœuje i sluæi ciÿevima koje je postavila politika. do sada u istoriji. O hijerarhijskom odnosu ove dve pojave takoœe ne moæe biti reåi u ovom sluåaju.77 Nuklearno oruæje je klasiåno politiåko zastraãivaçe podiglo na nivo najznaåajnije nuklearne strategije na strategiju zastraãivaça. i pored ove oåiglednosti. Strategija juåe. Strateãki argumenti su veoma znaåajni ali oni ne predstavÿaju viãe nego jedan elemenat u politiåkom odluåivaçu”. koje se razlikuje od sredstava koje politika upotrebÿava u periodima u kojima se oruæana sila ne primeçuje za postizaçe çenih ciÿeva. Poãto se znaåeçe strategije svodi na veãtinu upotrebe sile za zadovoÿeçe ciÿeva politike. Beograd. nepoznato stalno staçe ratne pripravnosti armija. ali istovremeno. 121. 1966. str. koja u svako doba moæe raspolagati odgovarajuñim obimom sile. To je danas jedinstvena delatnost.

Po mnogim miãÿeçima. “Vojna strategija ne zavisi samo od politike i od sociologije. Na primer. o uticaju tehnike na vojnu moñuopãte i drugo.. nav. åine osnov strategijskih za79 Sokolovski. “Nuklearno oruæje predstavÿa poåetak nove etape u razvoju strategije. i u politici. “Kao ãto je strategija sredstvo primene nasilne politike. da bi u toku krañe evolucije postepeno ponovo preovladale ideje. bile kakve da one jesu. Beaufre.. 81 A.. naãih nedavnih iskustava u Alæiru: da li su nam naãe moderno naoruæaçe i oprema omoguñili da izvojujemo pobedu”. 51. prema ovakvom stavu istiåu se ozbiÿne rezerve. O uticaju tehnike na strategiju moæe se govoriti na dva naåina: prvo.. uticaj ratne tehnike na strateãko planiraçe je od presudnog znaåaja. Odnos ratne tehnike i strategije. Ovaj uticaj dovodi do kvalitativnih promena u vojnoj strategiji. 51. Strategija i tehnika U prethodnom izlagaçu paæça je upuñena na odnos strategije i politike. delo. “Na strategiju su uticala. Setimo se na primer. åiçenica je takoœe. Bofr smatra da tehnika predstavÿa bitan åinilac vojne moñi. str. posredno. delo.82 Pored veoma jakih argumenata i istorijskih åiçenica. meœutim.81Meœutim..B. koje idu u prilog primatu strategije nad tehnikom. zasnovane na potpuno drugim principima.” Pronalazak avijacije. Åak su smatrali da je jedan od najvaænijih zadataka strategije da neprekidno teæi pronalaæeçu novih oruæja i çegovoj primeni u ratu. pa prema tome i uspeãnost u voœeçu rata. i pojedina otkriña i pronalasci u oblasti tehnike. nav. tako su taktike sredstva primene strategije”. Meœutim. 80 A. nav. te se ne moæe smatrati za opãte pravilo. 178 .”79 Niz vojnih pisaca su åitav razvoj vojne strategije zasnivali na napretku tehnike. a time. Beaufre. str. str. delo. rodio je strateãke teorije o znaåaju prevlasti u vazduhu i izmenio ranije zamisli o kopnenim operacijama. potvrœena mnogo puta u istoriji. teãko je to prihvatiti kao opãte pravilo. da tehnika i prednost u tehniåkoj moñi ne znaåi automatski i prednost u strategiji. “Ali moæe se pokazati da ta prednost bude uzaludna ako se ona primeni za raåun loãe strategije. 82 Isto. Dubÿa analiza odnosa strategije i tehnike kroz istoriju mogla bi pokazati da se u toku istorije smeçuju faze u kojima je dominirala tehnika i faze u kojima su dominirale ideje. Iæÿebÿena artiÿerija uslovila je duboko postrojavaçe borbenih poredaka. 49.80U savremenoj strateãkoj misli. pronalazak baruta i vatrenog oruæja doveo je do pojave streÿaåkog stroja na bojiãtu. jer se ne moæe poreñi da tehniåke moguñnosti. ona takoœe zavisi i od staça tehnike”. Kod svih revolucionarnih tehniåkih preokreta u svetu oruæja zabeleæena je privremena dominacija nove tehnike. ovakav odnos strategije i tehnike je moguñe zapaziti samo u nekim delovima istorije. pa tako i u meœunarodnim odnosima uopãte.. Meœutim. o uticaju tehnike na strategiju u vojnom i politiåkom smislu. Uticaj tehnike na vojnu moñje oåigledan. nije malog znaåaja u odreœivaçu strategije kao åinioca meœunarodnih odnosa.

Nije moguñe pretpostaviti da tehnika bitno uveñava vojnu moñ. bez obzira na poåetne ograniåene (geografski ograniåene) vojne ciÿeve. vojne operacije na jednom kraju zemÿine kugle mogle su ostaviti potpuno po strani druge regione. åitav svet bi bio realno ugroæen od moguñeg proãireça. S druge strane. Potpuno jedinstvo i stapaçe strategije sa svim drugim oblastima æivota u opãtenarodnom ratu åini nemoguñim raskorak izmeœu tehniåkih moguñnosti i strateãkog planiraça. Ovo oruæje. razvoj nuklearnog oruæja i odgovarajuñih strategija doveo je do viãeg stepena ekonomske meœuzavisnosti u svetu. strategija narasta u globalni åinilac definitivno. ako se to æeli. poãto vojne operacije tehniåki nisu mogle zahvatiti ãire prostore od strategijskih moguñnosti datog trenutka. ãto je zadatak strategije. dovodi u pitaçe ne samo tradicionalan odnos strategije i politike. Sa razvojem nuklearnog oruæja. Wene moguñnosti zahvataça ãirih ili uæih prostora. loãa strategija nije posledica loãih tehniåkih moguñnosti. moæe biti tehniåki osnov strategije pomoñu koje politika jedne zemÿe æeli da ostvari neke svoje ciÿeve u meœunarodnim odnosima? V. ne mogu na svojoj teritoriji da naœu sve sirovine potrebne savremenoj ratnoj tehnici. moæe da obuhvati åitav svet. Nuklearna strategija i meœunarodni odnosi Savremene moguñnosti strategije neposredno utiåu na stepen i oblik meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima. savremena proizvodça se ne zasniva viãe na nekoliko osnovnih metala. Savrãenstvo ratne tehnike zahteva sve veñe koliåine vrlo retkih sirovina kao ãto su to neki retki me-tali 179 . Drugo je pitaçe koje postavÿa A. veñspisak ovih metala razumeju samo upuñeni struåçaci. Meœutim. s çegovim moguñnostima razaraça i uniãtavaça. istovremeno znaåe i ukÿuåivaçe tih prostora u meœunarodnu politiku i meœunarodne odnose. i åija se konaåna moñsasvim egzaktno i ne zna. Nijedna zemÿa. Danas je sigurno da ni super-sile ne mogu da razvijaju svoju sopstvenu proizvodçu svih tih sirovina. jer je u çemu sadræana celokupna idejna snaga politike uklopÿene u strateãku zamisao odbrane vrednosti. Nuklearno oruæje nije samo novo oruæje koje se samo svojom veliåinom moñi razaraça razlikuje od poznatih oruæja.misli i planiraça. bilo samih vojnih operacija. U sluåaju izbijaça bilo koje faze nuklearnog rata. bilo posledica tih operacija (radijacija i dr. Bofr.) koje se vode na drugom mestu. Istorija je viãe puta potvrdila åiçenicu da jedan narod reãen da se bori ne moæe biti pobeœen. u tom smislu ãto u svakom trenutku. Moæda se slabost te strategije nalazila u istorijskoj ulozi onih koji su je zamislili i ostvarivali. U proãlosti. koje jedno druãtvo smatra vrhovnim. Ovo znaåi prelaz u novi kvalitet koji åitavom pitaçu daje nove razmere. åak ni one najveñe. Sa pojavom nuklearnog oruæja ovaj problem se postavÿa u jasnijem obliku. Da li oruæje koje moæe da uniãti åitav svet. sve do globalnih razmera. veñi sam rat kao sredstvo politike i naåin primene oruæane sile. onda tu istu tvrdçu obarati time da ona nije bitna u strategiji. Sve veñi razvoj tehnike dovodi do sve veñe potrebe razliåitih sirovina.

neophodni u raketnoj tehnici. Moæe se smatrati da je bipolarizam u toj fazi nastao i opstao kao posledica strategije masovne odmazde. Schelling. posedovale takvu moñ. Åiçenica da je ona na poåetku postojala kao uravnoteæen odnos sile zasnovane na atomskoj moñi (ali nedovoÿnoj za odluåujuñi udar) i sile koja je raspolagala premoñnim konvencionalnim vojnim snagama. da se odnos snaga nije mogao drukåije uspostaviti nego kao odnos dva pola. koji je tada bio na svom poåetku. Na taj naåin je bipolarna ravnoteæa snaga dovela do uspeãnog formiraça vojno-politiåkih saveza i blokova dræava. koja omoguñuje postepenu eskalaciju rata. u opadaçu znaåaja politiåkih saveza u politici dræava koje teæe da oåuvaju svoju bezbednost. bipolarizam se konaåno utvrdio kao oblik ravnoteæe snaga. U tim vremenima åvrsti bipolarni sistem odnosa snaga u meœunarodnim odnosima poåiçe da remeti jedino jedna nova politika i jedan novi pokret u svetu politika integracije. C. Posed i nabavka tih sirovina su uvek ozbi-ÿan posao za jednu veliku silu. nastanku bipolarizma u ravnoteæi snage. dokazuje i åiçenica da SAD grade ogromna skrivena skladiãta u kojima se åuvaju dovoÿne koliåine tih sirovina. a ni u kom sluåaju nije u staçu da oãteti termonuklearne snage druge strane. po svoj prilici najveñe promene izazvalo na poÿu odnosa snaga. s obzirom na to da je uniãtavajuña odmazda odgovor koji sledi. 180 . Nuklearno oruæje je. koja proizlazi iz savremene tehnologije proizvodçe naoruæaça. jer åitava çena vojna moñzavisi od toga da li ñe u svako doba moñi da doœe do te sirovine. ne meça suãtinu bipolarne ravnoteæe snaga. koje su raspolagale ovim oruæjem. 233. To je razumÿivo. “Oruæje koje moæe da uniãtava samo ÿude. Meœutim. te se åesto dogaœa da neka supersila zavisi na tom poÿu od neke sasvim male zemÿe. s razvojem strategije elastiånog odgovora. koji su u toj fazi iznutra bili åvrsti i odbojni prema drugoj strani. u svojoj najdubÿoj suãtini je defanzivne prirode: ono svome posedniku ne omoguñuje da napadne prvi”. bipolarizam se definitivno uåvrãñuje tek nakon obostranog posedovaça nuklearne moñi. bila je dovoÿna garancija da se druga strana neñe usuditi da napadne. s jedne strane. koje je prilikom upotrebe izazivalo ogromna razaraça i uniãteça. Cambridge. nuklearna zaãtita koju je pruæila nuklearna sila svojim saveznicima. The Strategy of Conflict. ovo staçe se meça. Ova strategija u sebi sadræi moguñnost 83 Ovde nije potrebno ulaziti u detaÿe uspostavÿaça ravnoteæe snaga posle Drugog svetskog rata. ravnoteæa je uspostavÿena tako ãto su snage. razumÿivo je da se na tom poÿu sukobÿavaju suåeÿene sile. Te sirovine su rasturene u malim koliåinama po raznim zemÿama sveta. Meœutim. 1960. za sluåaj da zbog ratnih operacija ne mogu doñi do çih u zemÿi u kojoj se te sirovine nalaze. Ova strategija se zasnivala na nuklearnom oruæju velike snage.84 Drugim reåima.83 Sa uspostavÿaçem definitivne nuklearne ravnoteæe (kada su obe sile raspolagale podjednakom snagom). jer je i nuklearna moñkoncentrisana u dve sile. Da je to veoma ozbiÿan problem. str. a s druge strane. koja se konkretno ispoÿava u. 84 “ Th. U prvoj fazi razvoja nuklearnog oruæja. bez obzira na poåetne razlike u koliåini ovog oruæja. jedini se suprotstavÿa ovoj podeli sveta na bazi politike sile. U uslovima politike sile u meœunarodnim odnosima. Ovaj pokret. tako da na tom poÿu uslovÿavaju globalnu meœuzavisnost.

dozvoli da doœe do razaraça u SAD. “Elastiåni odgovor postao je iskÿuåivo zaãtita eskalacije (tj. ni male ni sredçe dræave ne mogu raåunati na efikasnu zaãtitu svoje bezbednosti u vojnopolitiåkom savezu. prostim reåima. R.. znaåi. umesto da istovremeno bude naåin da se uspostavi verodostojnost ameriåkog zastraãivaça”. meœutim malim i sredçim dræavama takva ideja nije mogla mnogo pomoñi: politiåki savezi su bili skoro jedini naåin oåuvaça nezavisnosti pred nale-tom sile suprotne strane.85 Drugim reåima. sasvim razumÿivo. “Savezi su dobri ali su ipak sopstvene snage joãboÿe”. Velika debata. tj. Sa nuklearnim oruæjem i strategijom elastiånog odgovora. jer se od SAD (one su tu doktrinu proklamovale) ne bi moglo oåekivati da zbog razaraça u Evropi. Ovom “doktrinom Evropÿani su primorani da priznaju da çihovi uslovi nisu identiåni sa uslovima SAD. U ovom 85 R. do tada åvrsto vezanih za vojnopolitiåke grupacije unutar kojih su traæili osiguraçe svoje bezbednosti. jednu u okvirima strategije zastraãivaça.voœeça rata konvencionalnim oruæjem. i opustoãiti ga.86 Ovakav zakÿuåak povodom strategije elastiånog odgovora ostavio je sasvim praktiåne posledice koje su se odrazile na znaåaj i svrsishodnost vojnopolitiåkih saveza u tim uslovima. koje su mogle obezbediti sopstvenu moñ. U ovakvom ratu ne bi moralo da doœe do totalnog nuklearnog rat. taktiåkim nuklearnim oruæjem (nuklearno oruæje relativno male snage i ograniåenog fiziåkog delovaça na prostor koji se æeli napasti u vojnim operacijama) ãto znaåi moguñnost voœeça lokalnih ratova s velikim razaraçem datog regiona. poãtedeti u isto vreme teritorije SAD i SSSR.. misao pruskoga kraÿa nekada je mogla imati smisla za velike sile. jer nuklearne sile i daÿe dræe u rezervi oruæje za masovno uniãteçe. Naime. Tako nuklearna strategija u ovom trenutku pokazuje svoju protivreånost: najveña do danas dostignuta moñoruæja dovodi do nemoguñnosti primene tog oruæja u politiåke svrhe. u ime æeÿe strategijske i moralne. oruæja za masovno uniãteçe (strategijsko oruæje) koje bi. Uzaludno je neku krizu oko nekog pitaça odnosa dva bloka u Evropi predupreœivati pretçom masovne odmazde. drugu u okvirima strategije dejstva”. Ovu dobro poznatu mi-sao pruskoga kraÿa Fridriha II. Zatim. od proãireça neprijateÿstva na sovjetsku i ameriåku teritoriju). ponovo smo sreli u istoriji kao ideju vodiÿu jednog broja zemaÿa. Aron. do åega bi doãlo ukoliko bi one primenile strategiju masovne odmazde protiv onoga ko ugroæava Zapadnu Evropu a ko poseduje nuklearno oruæje.. 86 Isto. poviãeçe atomskog praga (prelaz na jaåe oruæje u eskalaciji.. 71. nuklearna sila. “Elastiåni odgovor ima dvostruku ulogu.. totalni rat ne bi morao da izbije. mogla bi u tom sukobu da primeni sva oruæja. S). koja bi bila uvuåena ili sama otpoåela jedan rat na nekom podruåju svoje sfere. uåinila velika razaraça u Zapadnoj Evropi. da bi se neprijateÿstva mogla odvijati na evropskom tlu. izazvalo razaraça velikih razmera i to na teritoriji date nuklearne sile. Meœutim. pretça elastiånim odgovorom je efikasnija. 181 . osim onog koje bi vodilo totalnom ratu. uz upotrebu taktiåkog nuklearnog oruæja. ako bi se u jednom ratu. da se ne dozvoli prelaz u kraj-nost”. str.

koje smo izloæili. Politiåki savezi kao organizacioni okviri ravnoteæe snage u meœunarodnim odnosima. Iz istorije meœunarodnih odnosa mogu se 87 V. åije ponaãaçe treba da reguliãu meœunarodno pravo i moral. bila osnovni regulator odnosa dræava. meœutim. etiku i pravo”. bez sumçe. prema tome. danas ne mogu biti efikasni zbog prirode nuklearnog oruæja. koja bi opravdala upotrebu sile za postizaçe ciÿeva u meœunarodnim odnosima. kao takvo. dok se u pravnim naukama åesto daje i veñi znaåaj nego ãto ga pravo uopãte moæe imati u druãtvu. bliæa pojmovima nagodbe. 89 Nav. Ibler. nije moguñe govoriti o odbrani. str. 56.trenutku u meœunarodnim odnosima javÿaju se prvi znaci odumiraça jednog oblika sistema meœunarodnih odnosa. str. kao institucije politike sile. bez obzira o kojoj se strategiji radi. Naime. U politiåkim naukama åesto se negira çihov znaåaj. za to pogodnim sredstvima. uvek do taåke na kojoj se sukobÿava opstanak date dræave i meœunarodno pravo. Problem. Subjekti meœunarodnih odnosa su dræave. str. ãto ulozi sile u meœunarodnim odnosima oduzima oportunitet. Zagreb. 182 . ne mogu biti efikasni za odbranu. koje je. Meœunarodni 88 Nav. Ovakav stav. 54. Zbog toga i politiåki savezi. 55. pa se “ponaãaçe takve dræave nije obaziralo ni na ãta drugo nego samo na jedini ciÿ.88Isti pisac smatra da ovo pravilo dolazi do izraæaja samo onda kada je u pitaçu opstanak dræave. neophodno za odbranu. koji postoji od trenutka postanka veñeg broja dræava u jednoj meœunarodnoj zajednici. teãko moæe da bude opovrgnut argumentima iz prakse. delo. kada ñe pravo biti zanemareno. da se ponaãaçe dræava prije svega i viãe od svega ravna brigom i borbom dræave za samoodræavaçem”. Meœutim. nastaje. na samoodræaçe. a to je kvalitativna posledica pojave nuklearnog oruæja. Iblera. kako zbog prirode subjekata.87 Borba za samoodræaçe bi. kompromisa ili åak i prava (meœunarodnog)”. podredivãi mu sve ostalo. u onim optimalnim razmerama. koji iz ovog proizlazi. ukÿuåivãi moral. 7. kad je reå o intere-sima koji nisu æivotni. proizlazi da moæemo oåekivati regulativnu ulogu meœu-narodnog prava u meœunarodnim odnosima. tako i zbog prirode meœunarodne zajednice. “Naprijed”. jer su suviãe velike ærtve koje bi nuklearni rat izazvao. “Najvjerojatnije je centralna i osnovna istina koja vrijedi u meœunarodnim odnosima ta. koje kao politiåke organizacije druãtva imaju prvorazredni ciÿ da obezbede opstanak tih druãtava. u ponaãaçu dræava bi bila primeçiva “i neka druga pravila ponaãaça. problem nastaje upravo onda kada treba da se proceni koje staçe ili radça ugroæava opstanak jedne dræave. odnosi. sredine u kojoj se dato ponaãaçe vrãi i reguliãe ovim pravilima. delo. Meœunarodno pravo i moral Uloga i znaåaj meœunarodnog prava i morala u meœunarodnim odnosima je mnogo i åesto raspravÿano pitaçe. u uslovima postojaça nuklearnog oruæja. kako u politiåkim tako i u pravnim naukama. tj.89Iz miãÿeça V. 1971.

a najslabija u pravu politiåkog okvira koji odraæava privremeno konvergentne ili identiåne interese suparniåkih dræava. pa se åak i meœunarodnom pravu pripisuju i takve moguñnosti koje nema ni unutraãçe pravo. Razvojem dræava dolazi do viãih stepena meœuzavisnosti na bazi podele rada. meœunarodno pravo po svom znaåaju ne zaostaje za unutraãçim pravom. saraœuju i sukobÿavaju. u odnosima izmeœu zajednice. ne moæe se nañi saglasnost o bitnim vrednostima koje bi bile sporazumno ãtiñene zbog æivotnih interesa svake ålanice. 183 . ona je oboje.”90Meœunarodna zajednica se razvijala od niæih oblika u kojima se vrãilo samo jednaåeçe teæçi i moguñnosti dræava. Po ovim shvata-çima. rat). niti prava zajednica. Unutar zajednice postojao je åvrãñi pravni poredak i viãe zajedniåkih vrednosti na kojima se izgraœivao moral zajednice. uåiçene su greãke koje bi kasnije dovodile u pitaçe stvarne interese vezane za opstanak. suparniåkih suvereniteta. Zbog potceçivaça ove åiçenice i preceçivaça znaåaja sopstvenih trenutnih interesa. Te zajednice nisu imale meœusobne odnose a ako bi do çih doãlo. koje predstavÿaju posebne civilizacije. Meœunarodno pravo U teoriji meœunarodnih odnosa mogu se zapaziti uglavnom tri shvataça o znaåaju meœunarodnog prava u meœunarodnim odnosima. tj. Izmeœu ovih zajednica. koji u datom trenutku predstavÿa meœunarodnu zajednicu. Po shvataçu pravnikainternacionalista i legalista u teoriji me-œunarodnih odnosa. Svaka dræava æivi u jednom krugu dræava. str. Hoffmann. Ibler.. Zbog toga se moæe prihvatiti stav da: “Meœunarodna sredina nije ni potpuni haos. ako bi se neka ponaãaça i pojave pravno zabranile u meœunarodnim odnosima. postepeno je dolazilo do meœusobnih veza ãto je kroz dugu evoluciju dovelo danas do stvaraça jedne jedinstvene meœunarodne zajednice. takve pojave bi samim tim morale biti iskÿuåene iz meœunarodnog æivota (recimo. Ti odnosi unutar zajednice zasnivaju se na meœuzavisnosti zbog koje dræave nuæno svoja ponaãaça uklapaju u neki sistem pravila. po: V. ili izmeœu dræava razliåitih zajednica. U ovim proce-sima su postojale i znaåajne razlike u ulozi pravila ponaãaça dræava u meœunarodnim odnosima.. u åemu sila dominira kao oblik odnosa nad procesima saradçe i integracije. Prouåavaçe meœunarodnog prava i teorija meœunarodnih odnosa. ãto pospeãuje procese saradçe i vodi integraciji. A. delo. Meœutim. ako neko meœunarodno pra90 S.izvuñi argumenti za stav po kome je opstanak jedne dræave u velikom broju sluåajeva vezan za opstanak neke druge dræave. Unutar toga kruga one se suåeÿavaju. Pravni poredak je normirao veñuåvrãñene druãtvene vrednosti koje su imale bitnu ulogu u borbi za opstanak svake dræave.. 4. ili niza drugih dræava. meœunacionalno druãtvo koje prelazi granice i iznad toga niz suprotstavÿenih. Ovakav idealizam zasnivao se na stavu po kome. nav. Neizbeæno ñe snaga meœunarodnog prava biti najveña u pravu zajednice koja izraæava meœunacionalni poredak. kruga dræava unutar kojeg se vrãe navedeni procesi. U istoriji su zabeleæeni veoma dugi periodi postojaça veñeg broja meœunarodnih zajednica. nav. sukob je bio jedini oblik odnosa izmeœu çih.

odbacuje svaku moguñnost stvaraça pravnog poretka koji bi bio od znaåaja za odnose izmeœu dræava i koji bi mogao da sluæi u ostvarivaçu nacionalnih interesa. Realistiåka struja unutar teorije sile. niti organ koji bi ih efikasno primenio i nametnuo svoju odluku dræavama u sporu. to znaåi da su one same pristale da to pravilo sprovedu u delo jer odgovara çihovim interesima. Unutar dræava jasno je vidÿivo da se politiåka snaga koja nameñe svoja pravila zasniva na ekonomskoj snazi klase koja ima odluåujuñu ulogu u druãtvu.vilo nastaje sporazumom dræava. onda se i odnosi izmeœu çih zasnivaju na politiåkom suverenitetu svakog druãtva. u meœunarodnim odnosima stvara svakako bitno dru-gaåije staçe od onoga koje postoji unutar dræava. razvoj druãtvenih procesa kreñe se i mimo prava i protiv prava. ali smatraju da u danaãçim uslovima takav poredak nije efikasan. niti moæe imati nekog uticaja u meœunarodnim odnosima. koji su pro-izlazili iz potrebe opstanka datog druãtva. Iz toga je proizaãlo staçe u kome su sve radçe preduzimane prema drugim dræavama bile sra-åunate na postizaçe koristi za onu stranu koja ih preduzima. Suverenost podrazumeva primenu svih sredstava korisnih za ostvareçe interesa. zajedniåkim i usaglaãenim delovaçem svih ålanova te zajednice. dok dopuãta moguñnost da u buduñnosti meœunarodno pravo doæivi takav razvoj koji bi mogao da kontroliãe procese u meœunarodnim odnosima. jer pravo uopãte. jer ne postoje ni sankcije. u suãtini taåno zapaæaçe. Izmeœu prava i politike postoji nerazluåiva veza. Ovo. tj. Poãto je autarhiånost bitna karakteristika svakog potpunog druãtva. iz koje je nemoguñe objektivno i nauåno izvuñi zakÿuåke o ulozi meœunarodnog prava u meœunarodnim odnosima. u svojoj suãtini. koje su izrazile prilikom çegovog ustanovÿeça. ne moæe se prihvatiti zbog toga ãto u potpunosti negira savremeni znaåaj meœunarodnog prava. ãto se ne moæe prihvatiti. i jednom usvojeno pravilo ne mora uvek odgovarati stvarnom staçu stvari u meœunarodnim odnosima. U zavisnosti od stepena veza izmeœu suverenih dræava. ne sadræi takav znaåaj za druãtvene odnose. koja je u datom obimu uzrokovala i oblik odnosa a u zavisnosti od moguñnosti za ostvareçe koristi koje svaka pojedina dræava traæi van granica prostora koje zaposeda. realisti bez sumçe idu u drugu krajnost. veñçihova druãtvena autarhiånost oteæava stvaraçe jedne meœunarodne zajednice u okviru koje bi one mogle ostvariti svoje potrebe i moguñnosti. U meœunarodnoj zajednici klasna suãti-na politiåkih snaga nije neposredno vidÿiva jer se ona prelama kroz politiåku strukturu 184 . Teoretiåari sile ne negiraju moguñnost pravnog poretka meœunarodne zajednice. Meœutim. pravo je neposredni proizvod politike jer nastaje u suåeÿavaçu politiåkih snaga jednog druãtva. Nepostojaçe poretka koji bi bio odræavan naddræavnim aparatom vlasti. Dræave kao izraz politiåke organizacije druãtva nisu samo suverene u politiåkom smislu. Polazeñi od toga da meœunarodno pravo nema. razvijao se i stepen autarhiånosti. bilo unutar jedne dræave bilo u meœunarodnoj zajednici. Jasno je da su te radçe uvek imale karakter nasiÿa onda kada su bile upravÿe-ne protiv bilo koje druge strane u tim odnosima ili karakter saradçe onda kada se iz tih odnosa raœala obostrana korist.

B. i u tom odnosu zastupÿen je klasni interes snaga koje su na vlasti u tim dræavama. i dræave zapadne evropske civilizacije i niz novih dræava Afrike i Azije. 457. kao obavezan put u reãavaçu sukoba izmeœu dræava. koja je omoguñavala nastajaçe procesa saradçe u ovim odnosima. Drugo. koje pripadaju razliåitim kulturama. U krajçoj analizi. U ovakvom sluåaju moguñnost postojaça jedinstvenih pravila meœunarodnog prava åesto se dovodi u pitaçe u teoriji i praksi meœunarodnog prava. dræave neposredno ispoÿavaju voÿu putem razliåitih mehanizama politiåke organizacije sistema vlasti. Tunkin. Ovo je. mirno reãavaçe sporova. a naroåito s meœunarodnom podelom rada. bez sumçe. jeste pitaçe moguñnosti stvaraça meœunarodnopravnih pravila i pravnog regulisaça ponaãaça u odnosima zemaÿa sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima ili dræava sa bitnim razlikama u kulturi. U uslovima meœunarodnog æivota. 91 str. to je zabrana upotrebe sile u meœunarodnim odnosima. G. koja su nastajala uporedo sa razvojem meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima.dræava koje se nalaze u meœusobnim odnosima. meœunarodno pravo nalazi svoje mesto kao instrument jednog poretka koji nastaje u meœu-narodnoj zajednici. ãto je osnov demokratizacije meœunarodnih odnosa i postepeno iskÿuåeçe samovoÿe velikih sila iz ovih odnosa.91 Koje su osnovne norme ove saradçe koje ukazuju na savremeni domaãaj meœunarodnog prava u meœunarodnim odnosima? Prvo. savesno ispuçavaçe obaveza meœunarodnog prava. Iz naåela samoopredeÿeça neposredno proizlazi pravo na suverenu jednakost dræava. Posebno znaåajno pitaçe. u meœuna-rodnim odnosima su postojala neka moralna naåela. naåelo ravnopravnosti i samoopredeÿeçe naroda je pravilo meœunarodnog prava koje spreåava ugroæavaçe integriteta i nezavisnosti jednog naroda. Zabrana intervencije. jedan od bitnih osnova sukobÿavaça istoklasnih druãtava u meœunarodnim odnosima. po: V. åime se rat stavÿa van pravnog poretka savremene meœunarodne zajednice. koje se nameñe kada je reå o odnosu meœunarodnog prava i meœunarodnih odnosa. delo. Ovaj sistem odraæava voÿu vladajuñe klase i ona se preko çega prenosi u meœunarodne odnose. ali je on viãe ili maçe modifikovan oblikom i stepenom meœuzavisnosti unutar koje meœunarodna podela rada vladajuñu klasu jedne dræave stavÿa u povoÿan poloæaj a drugu u nepovoÿan. Ibler. sve su to osnove za izgradçu novih odnosa u meœunarodnoj zajednici i one se ne mogu negirati mehaniåkim analogijama i formalno-prav-nim logiciraçem o pravnoj prirodi meœunarodnog prava. nav. ãto je u proãlosti uvek bio izvor sukobÿavaça u meœunarodnim odnosima. 185 . U savremenoj meœunarodnoj zajednici upravo postoje dræave sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima (socijalistiåke i ka-pitalistiåke dræave. Meœunarodni moral Uporedo sa meœunarodnim pravom i svakako pre çega. U tom isprepletenom odnosu materijalnih i subjektivnih åinilaca. meãaça u unutraãçe stvari dræava. Uloga meœunarodnog prava u meœunarodnim odnosima. nav.

Takav stepen bliskosti je mnogo veñi unutar druãtvene zajednice nego u odnosima izmeœu tih zajednica. Prvo. Sasvim je razumÿivo da je za nastanak moralnih normi neophodna veña druãtvena povezanost. a za åiji prekrãaj on oseña griæu savesti. u moralnoj situaciji oseña trenutno celim biñem. ideologije. viãe ili maçe razliåit. teæe nastaje i ima maçu snagu. po pravilu. Sve te razlike zajedno åine da u meœunarodnim odnosima moralna norma. zasnovanu na dobrom kao samostalnoj vrhovnoj vrednosti. a kod nerazvijenih je potpuno druãtvo od veñeg znaåaja. Lukiñ. åine posebnosti koje odlikuju svaku zajednicu. Unutraãçi moral deluje na ponaãaçe pojedinca u zajednici kojoj pripada. Moral se. politiåkog reæima. Beograd. Åini se da kod ovog pitaça mora biti razmotreno postojaçe uticaja dve vrste moralnih normi u meœunarodnim odnosima. Razlike se javÿaju i zbog stepena ekonomske razvijenosti. koja bi imala snagu u meœunarodnom opãteçu. Potpuna druãtva meœu sobom mogu biti u bliæim ili daÿim odnosima. ãto zavisi od niza åinilaca. onda se nameñu neka pitaça o moguñnosti postojaça morala kao pravila ponaãaça u meœunarodnim odnosima. dok ga u ponaãaçu prema spoÿnom 92 R. dezintegrisano druãtvo.S obzirom na to da je meœunarodna zajednica. i ako su te razlike bitne. odnosno razmere meœunarodne zajednice? Drugo. 1974. dok druãtvo na çega primeçuje spoÿaãçe sankcije uz istovremeni zahtev da on oseña griæu savesti”. saåiçeno od nezavisnih poli-tiåkih zajednica. da li u meœunarodnim odnosima moæe da se uspostavi svest o “vrhovnoj vrednosti” univerzalnih razmera. Sociologija 93 Nav. socioloãki gledano. Zatim se zajednice razlikuju po kulturi. Moral se razlikuje i po druãtvenoekonomskim formacijama. Meœudruãtvene zajednice i åoveåanstvo su mnogo maçeg znaåaja. Zbog toga se sasvim opravdano moæe postaviti pitaçe o postojaçu nekih normi meœuna-rodnog morala koji bi imao univerzalne razmere. pojedinac u tom procesu moæe da se oslobodi oseñaça odgovornosti ako se te odluke donose u kolektivnim telima. izmeœu ostalih. da li se ÿudi u meœunarodnim odnosima oseñaju maçe odgovornim za krãeçe morala nego unutar dræave zbog naåina donoãeça odluka u spoÿnoj politici. s obzirom na naåin donoãeça odluka u spoÿnoj politici. Unutar jednog tipa ropstvo je moralom dozvoÿeno a u drugom ono izaziva gnuãaçe. unutar kojih se stvara moral svake te pojedine zajednice. koja åesto vrãi pritisak na çegove prirodne sklonosti i ostvaruje çegovo åoveãtvo. 186 . odnosno razmere prostiraça date meœunarodne zajednice. str. Lukiñ. delo. Pri tom se smatra93da su zajednice koje nastaju unutar potpunog druãtva znaåajnije za stvaraçe moralnih normi kod razvijenih druãtava. a ne samo uviœa razumom. kao sopstvenu bezuslovnu. viãi stepen saobrañaça i oseñaça bliskosti meœu ÿudima. Drugo je pitaçe. str.92 Ako prihvatimo ovu definiciju. Zajednice se prvo mogu razlikovati po tipu druãtva kome pripadaju. 120. samociÿnu obavezu. moral se moæe odrediti na sledeñi naåin: moral “je skup druãtvenih normi koje subjekt. religije. morala. moralne norme su takoœe bitno razliåite. Po definiciji koju je dao profesor R. 416. stvara u zajednicama koje unutar svoje kulture stvaraju i moralne norme. Ove razlike. SANU.

koje moraju biti zaãtiñene. To je sigurno doprinelo da meœunarodni ekonomski odnosi bivaju prañeni istim moralnim naåelima kao i unutraãçi. potrebi negovaça veza meœu ÿudima. Razvoj procesa saradçe dovodi sigurno i do produæenog delovaça unutraãçih moralnih normi u ponaãaçu pojedinca prema spoÿnom svetu. onda bi se uoåile razlike izmeœu onoga ãto je u jednoj epohi bilo dopuãteno a u drugoj nedopuãteno. tako da su prvo postojale moralne norme koje su postepeno pretvarane u 187 . i prema tome javno vrãenih ponaãaça u meœunarodnim odnosima. koji dovode do stvaraça meœunarodnih organizacija unutar kojih se poåiçe da razvija meœunarodni moral. koji vodi stvaraçu svetske privrede.svetu. ne spreåava proces formiraça moralnih normi kada je reå o zajedniåkom dobru. skup raznorodnih dræava i po tipu i po kulturi i ekonomskoj razvijenosti. Ova tvrdça je taåna za veliki deo istorije u kome je stranac i strana dræava van “zakona” a prema çima su dozvoÿena sva sredstva. meœunarodno pravo nastaje saglasnoãñu voÿa a ne nametaçem od strane vladajuñe klase. U politiåkom procesu u meœunarodnim odnosima. nekog svojevrsnog oblika druãtvene privrede. u meœunarodnoj zajednici nastaju i neka univerzalna naåela koja imaju meœunarodni znaåaj. Sigurno je najteæe utvrditi koje vrednosti åine zajedniåko dobro. U meœunarodnim odnosima. u razliåitim epohama. raœaju se i odnosi saradçe i prijateÿstva i sa stranim dræavama. Uporedo s ekonomskom meœuzavisnoãñu. Åiçenica da je meœunarodna organizacija. Ukoliko bi se napravilo poreœeçe izmeœu dozvoÿenih. tako ãto je u ratu pÿaåka privatne imovine pod moralnom zabranom sliånog intenziteta kao kraœa i pÿaåka unutar druãtva. meœunarodno pravo i moral su u neãto drukåijem odnosu nego ãto je to sluåaj s unutraãçim pravom i moralom. moralna norma ne obavezuje. kao izraz saglasnosti svesti o postojaçu osnovnih vrednosti u meœunarodnom æivotu svakog potpunog druãtva. sa razvojem meœuzavisnosti. Pored unutraãçih moralnih normi. razvija se poseban ekonomski proces. u kojoj se odvijaju vaæni procesi za proizvodçu i reprodukciju svih nacionalnih privreda. To je nesumçivi pokazateÿ moguñnosti stva-raça moralnih normi i zabrana u meœunarodnim odnosima i u tom pogledu danas je uåiçen veliki napredak u poreœeçu s ranijim epohama istorije meœunarodnih odnosa. mada se i tu postepeno dolazi do uåvrãñivaça shvataça koja izbijaju kao zajedniåka i koja sadræe osudu ili odobravaçe nekih ponaãaça. s razvojem moralnih normi koje ãtite privatnu svojinu. Meœutim. åije se delovaçe prenosi i na meœunarodni æivot. u meœunarodnim odnosima se razvijaju politiåki procesi saradçe. Recimo. narodima i dræa-vama. S razvojem meœunarodne podele rada. Stoga su meœunarodno pravo i moral bliæi i meœusobno se proæimaju. koja oliåava meœunarodnu zajednicu. inaåe se ugroæava opstanak tih druãtava. ãto nesumçivo doprinosi stvaraçu moralnih normi koje bi te odnose regulisale. çihova snaga se prenosi i na meœunarodne odnose. koji dovodi do saradçe i stvaraça posebnih meœunarodnih organizacija unutar kojih se ta saradça razvija. doprinosi razvoju svesti o zajedniåkim interesima. U meœunarodnom æivotu.

Iz toga proizlazi zakÿuåak da u sukobu interesa i morala pobeœuje interes. po çemu. Realisti odbacuju moguñnost ograniåeça izbora ponaãaça. Politics among Nations. ostavÿa odreãene ruke onim dræavama koje tom silom raspolaæu. 188 . veñse oprav-dava svaka akcija za postizaçe nacionalnih interesa putem sile ãto. ono ãto on ne moæe da izbegne jeste åiçenica da tu stvarnost oceçuje on. Morgentau (Morgenthau H. 94 H. mora dosta vremena da proœe. i jedna i druga vrsta pravila su prisutna u meœunarodnim odnosima te ih nije moguñe razumeti i objasniti bez çih. str. Ono ãto Morgentau dopuãta u pogledu uåeãña morala u meœunarodnom ponaãaçu dræava. U svakom sluåaju. Wright) smatra da ne postoji apsolutna protivreånost izmeœu morala i efikasnosti politike u meœunarodnim odnosima te je. Morgenthau. jer po çemu: “Etika oceçuje delo u odnosu na moralne zakone a politiåka etika prema politiåkim posledicama”. moguñe konstituisaçe moralnih naåela u ovoj oblasti.94Ovo je na nov naåin izraæena ideja Makijavelija da u politici ciÿ opravdava sredstva. te se dræava zbog toga mora obezbediti da ga putem sile odbrani ili nametne. A. Istovremeno. Realistiåka teorija ima prema moralu isti odnos kao i prema pravu. Ovaj moral je neophodan zbog postojaça razliåitih etiåkih sistema raznih nacija i kultura. taj proces nije jednostavan i pravolinijski. to dovodi i do moguñnosti nastajaça univerzalnih sistema vrednosti jednako prihvatÿivih i priznatih od svih. Rajt (Q. razumÿivo. Meœutim. Meœutim. Ovaj stav o etici oznaåava krajçi pragmatizam koji ne samo da negira svaki znaåaj morala u meœunarodnim odnosima. je da moralni principi budu podvedeni pod zahteve stvarnosti. razmatraju ovo pitaçe sa stanoviãta efikasnosti morala u meœunarodnim odnosima. funkci-onalisti i drugi. sredstava i akcija koje preduzimaju dræave u meœunarodnim odnosima putem morala ili nekih drugih normi ponaãaça. New York. ili bilo koji drugi posmatraå ili uåesnik u toj stvarnosti koji se naœe u situaciji da bira izmeœu morala i stvarnosti. Savremene veze izmeœu dræava i poveñana meœuzavisnost su poveñale i moguñnosti sukobÿavaça interesa. ne moæe se smatrati da savremena teorija meœunarodnih odnosa u potpunosti zapostavÿa ulogu morala u ovim odnosima. K. Savremeni bihevioristi. ne bave se dubÿim prouåavaçem uloge morala u meœunarodnom æivotu. Knopf. koji mogu biti i potpuno suprotni meœu sobom. Meœutim. koje se razvijaju i teæe da prerastu u moral.pravo. ukoliko bi takvo pravilo uopãte preraslo u moralno pravilo. 1960. Oni u svojoj teæçi da prouåe ono ãto jeste zanemaruju ulogu pravila koja nalaæu ono ãto treba da bude. Teoretiåari meœunarodnih odnosa. sem retkih izuzetaka. te od usvajaça jednog pravila meœunarodnog prava do çegovog usvajaça kao moralnog pravila. 10.) smatra da izmeœu zahteva morala i uspeãnosti politiåkih poduhvata postoji moguñnost sukoba i da je u tom sukobu opasno zapostaviti politiåki interes. da bi u novije vreme prvo nastajale norme meœunarodnog prava.

. koje vrednosti u datom trenutku su vezane za taj opstanak. Razlike su suviãe velike u savremenom svetu da bismo mogli oåekivati da putem meœunarodnih obaveza stvorimo zajedniåke vrednosti i moralna naåela.U celini gledano. 189 . teæi da izbegne sve apsolutno. Wright. Rajta deluje umirujuñe posle poplave realistiåkih crnih vizija. New York. uravnoteæujuñi celinu s çenim delovima. dugi rok sa kratkim. The Study of International Relations. sposobnih da imaju praktiånu ulogu u meœunarodnim odnosima. Osnovni argument za tu tvrdçu bi bio taj ãto danas nema dræave koja bi pristala da bude oznaåena kao strana koja je izazvala rat. meœunarodni moral po K. Rajtu. u æivotu i razvoju meœunarodnog druãtva uvek prisutan jedan minimum moralnih naåela koja ãtite osnove za opstanak druãtva u çemu. jer je zaista neophodno u ovoj oblasti uåiniti mnogo svesnih napora s ciÿem stvaraça novih vrednosti. kultura i ÿudskih biña i funkcionisaçe meœunarodnih institucija sposobnih da realizuju te vrednosti. svojih potreba i moguñnosti. Moralne norme nastaju kao rezultat zajedniåke kulture. Q. Svako druãtvo obezbeœuje svoj opstanak unutar. Normativna razmatraça meœunarodnih odnosa nisu suviãna. nejednakosti. Razmatraçe o znaåaju morala u meœunarodnim odnosima mora da poœe od åiçenice da svako druãtvo stvara one moralne norme koje su nuæne za çegov opstanak. koja bi u svesti ÿudi prevaziãla nasleœene norme u kojima sigurno ima mnogo onoga ãto savremenom tehnoloãkom razvoju druãtva viãe ne odgovara. klasa i slojeva. str.”95 Institucionalizam K. buduñnost sa proãloãñu. æeÿeno s ostvarivim i åoveka sa prirodom. 1955. ali postoje mnogi razlozi da se smatra i nemoralnim. Ako åovek ne moæe da ujedini nauku i filozofiju u dovoÿnoj meri da omoguñi razvoj meœunarodnih etiåkih vrednosti. Appleton Century Crofts. Bez morala druãtvo ne moæe da postoji. ne-ravnopravnosti izmeœu dræava i naroda. on se suviãe oslaça na normativnost. novih pravila ponaãaça. Da li se danas opstanak druãtva vezuje za rat ili mir? Sve objektivne åiçenice savremenog druãtvenog trenutka ukazuju da rat predstavÿa upravo najveñu opasnost za taj opstanak. koje bi imale internacionalni karakter. meœunarodna zajednica ñe s teãkom mukom da razvije javno mçeçe koje ñe omoguñiti miroÿubivu koegzistenciju dræava. 95 471. On je zabraçen meœunarodnim pravom. Åiçenica je da svako druãtvo joãuvek stvara svoj sopstveni moral u zavisnosti od svoje sopstvene stvarnosti. Da li je veñdanas vrhovna vrednost meœunarodne zajednice mir? On to nije oduvek bio. te ostavÿa po strani ono ãto jeste da bi nam prikazao ono ãto treba da bude. Åak i unutar druãtva postoje razliåiti morali uæih zajednica. meœunarodnih odnosa. Sporno je. Za tako neãto potrebne su korenite promene u savremenom svetu. koje bi ukinule eksploataciju. Od kada jeste? Rat je u velikom delu istorije smatran vrhovnom vrednoãñu u odnosima prema drugim dræavama i svemu ãto je strano. meœutim. “Meœunarodna etika mora biti plod najopãtije perspektive kojom åovek moæe da raspolaæe. taj opstanak zavisi i od spoÿnih. Zbog toga je. Ova iskustvena åiçenica prisutna je i u meœunarodnom druãtvu. meœutim. meœutim. åini se. nesporno..

96 Ph. isti pisac postavÿa pitaçe: ide li moral i daÿe od obezbeœeça proste egzistencije? Da li moral obavezuje i na aktivnu solidarnost u meœunarodnim odnosima kao ãto to åini unutar druãtva? “Ima mnogo razloga da se stavi pod sumçu klasiåan model meœunarodnih odnosa koji karakteriãe dezintegrisanost zasnovana na prirodnom staçu. Univ. ne samo pojedinih dræava. To je imperativ koji nareœuje svakome da dela tako a da ne povredi egzistenciju drugoga. str. str. savremeni model meœunarodnih odnosa u kome se sve viãe ograniåava apsolutna sloboda akcije aktera. nalazimo se na prekretnici na kojoj se stvaraçe novih moralnih normi pojavÿuje kao nuænost koja proizlazi iz borbe za opstanak. Braillard. Ãahoviñ. ãto je minimum bez kojeg bi sve nestalo. Philosophie et relations internationales. de Hautes Etudes Internationales.U savremenoj epohi æivota meœunarodne zajednice. 2/1978. prepolitiåkom ili åak predruãtvenom u kome se teæi ravnoteæi. delo. 190 . i daÿe. “Arhiv za pravne i druãtvene nauke”. 1974. 107. pokazuje da u çemu ima mesta i za solidarnost dræava. veñåitavog åoveåanstva.”97 Ovaj novi. 97 Nav. U stvari. 103.”96 Polazeñi od toga da moral predstavÿa imperativ egzistencije druãtva u meœunarodnim odnosima. Geneve. “Postoji po naãem miãÿeçu jedan osnovni zahtev koji se stvarno nameñe uåesnicima u meœunarodnim odnosima. str. jer je u interesu svake od çih da meœusobno ostvaruju optimalne uslove za opstanak i normalan nesmetan razvoj. Meœunarodni æivot i moral. Inst. 219. i koji oznaåava izvestan stepen integracije meœunarodne zajednice. upotreba sile je sve teæa i teæa a meœuzavisnost postaje sve veña. Vidi M.

najveñi broj ÿudi koji se praktiåno bavio ili bavi meœunarodnim odnosima åinio je to za raåun ili u sluæbi svoje dræave. polazili od dræave. Pre svega. jer im on pomaæe da unesu red u pojave o kojima razmiãÿaju. Uz sve to i za ãiru publiku ova je perspektiva bila najprihvatÿivija jer se ÿudi u meœunarodnim odnosima naj-lakãe poistoveñuju sa svojom dræavom.ÅETVRTA GLAVA SPOQNA POLITIKA I SPOQNOPOLITIÅKO ODLUÅIVAWE 1. ukÿuåujuñi tu i nastavu. francuska. u ustavu). i to najåeãñe svoje. meœunarodnog sistema. i teoretiåari su najåeãñe. Za ovo postoji viãe znaåajnih razloga. kao taåke posmatraça. Uzimaçe ovakve polazne taåke omoguñava podelu politike na unutraãçu i spoÿnu. kao npr. i u praksi i u teoriji najåeãñe polazilo od dræave kao taåke ili nivoa sa koga se posmatraju meœunarodni odnosi. normira (npr. naroåito nestruåçaci. da se daju preporuke za postizaçe çenih ciÿeva ili da se predvidi çen buduñi razvoj. bilo da su to oni sami ili nekakva “proseåna” osoba. meœutim. oni koji govore ili piãu o meœunarodnim zbivaçima opredeÿuju se za jedan takav pogled. jugoslovenska. maœarska ili egipatska. Na sasvim drugom kraju nalaze se teoretiåari koji meœunarodne odnose posmatraju polazeñi od globalnog. Pojam spoqne politike Meœunarodni odnosi mogu se posmatrati iz raznih perspektiva. postoji veliki broj spoÿnih politika. objasni. gledaju na meœunarodne odnose sa stanoviãta pojedinca. treba da posluæi unapreœeçu prakse. a neko vreme i iskÿuåivo. Nije teãko utvrditi da mnogi ÿudi. Svaka od çih moæe se nauåno prouåavati sa æeÿom da se opiãe. Poãto je praksa raœala potrebu za teorijom i poãto teorijski rad. Bili toga svesni ili ne. Zavisno od zemÿe od koje se polazi. Do sada se. U tom 191 .

s druge strane.smislu. Princeton. takvo pojednostavÿeçe. nisu male glavna je u tome ãto se tako moæe isuviãe naglasiti posebno u odnosu na opãte.1 Studije spoÿne politike pojedinih dræava osnova su. sreñe se u neobaveznim razgovorima i u nauånim spisima. ne moæe da namerava i æeli. 192 . a ne samo s taåke glediãta pojedine dræave. u ovoj glavi ñemo se postaviti na ravan proseånog subjekta meœunarodnih odnosa. Ovakav pristup ima i metodoloãkih prednosti jer omoguñava dobar pregled åinilaca i okolnosti od kojih zavisi ponaãaçe subjekta koji se u prvom redu ispituje. moguñe. The Level-of-Analysis Problem in International Relations. Spoqnopolitiåki odluåioci A. Dræava. uoåava razliåitosti i traæi çihova objaãçeça. neophodno je za nauåno prouåavaçe meœunarodne stvarnosti. Singer. zapaæajuñi razlike u pojavama ili çihov intenzitet. str. meœutim. spoÿnom politikom se veoma dugo bave pisci. 1961. baviñemo se spoÿnom politikom. Koristeñi preimuñstva koje ima ovaj prilaz. Opasnosti koje on nosi. Princeton University Press. onih 1 D. Takav postupak. “æeÿama Velike Britanije”. za uporedno prouåavaçe spoÿne politike. raduje ili inati na isti naåin kao åovek. 82. na razliåitim nivoima i s razliåitim uspehom. “podozrivosti Rusije” i “uvreœenosti Francuske” ili kakve druge zemÿe. treba ukazati na opasnost da se dræava u meœunarodnim odnosima personifikuje time ãto ñe se proglasiti i shvatiti kao åovekolika nadliånost. monolitan subjekt koji ima psihu æivoga biña. kao jedinstven. Prema tome. Tek se onda. odreœenom kao politiåkim odnosima u koje jedan subjekt meœunarodnih odnosa stupa s drugim takvim subjektom. Naziv zemÿe je kod çih u stvari skrañenica za oznaåavaçe stvarnih subjekata koji vode spoÿnu politiku u ime dræava ili drugih subjekata meœunarodnih odnosa. Pri tom ñemo u prvom redu imati u vidu dræavu. To je jasno i mnogima koji upotrebÿavaju izraze poput onih koje smo naveli. Verba. Pojam Pre no ãto se pristupi opisivaçu i prouåavaçu spoÿne politike. pa ni nacija. i daÿe. tj. Tada se meœunarodni odnosi posmatraju na ravni dræave. Knorr S. te se mogu zanemariti åiçenice i problemi vaæni za druge dræave. isto tako. Åesto åitamo o “na-merama Austrougarske”. a proizvodi ovakvog bavÿeça mogu se nañi i u novinskom komentaru i u ambicioniznim monografijama i studijama. moæe ispitivati dejstvo pojedinih åinilaca na spoÿnu politiku dræava. 2. niti da se ÿuti. dok. Uporedno istraæivaçe skreñe paæçu na ono ãto je zajedniåko spoÿnoj politici razliåitih dræava. åime olakãava postavÿaçe opãte teorije. a druge subjekte u onoj meri u kojoj je to potrebno i. u: K. Ãtaviãe. The International System. Tako promeçeno posmatraçe meœunarodnih odnosa na ravni dræave kao najvaænijeg çihovog subjekta. s obzirom na prostor. na takav naåin izraæavaça su skoro svi oni koji govore ili piãu o meœunarodnim odnosima åesto navedeni teæçom za ekonomiånoãñu.

svaki subjekt meœunarodnih odnosa poseduje srediãte odluåivaça. da nema nikakvih sliånosti i pravila. podrazumevajuñi pri tom. ima tendencija koje su uvek prisutne i ima pitaça koja se u svakom sluåaju mo193 . Na pitaçe ko su donosioci spoÿnopolitiåkih odluka u jednoj dræavi i u jednom vremenu treba. Nijedna se dræava u tom pogledu ne moæe sasvim izjednaåiti s drugom. u opisanom skrañenom izraæavaçu. Spoÿnopolitiåki odluåilac stoga nema potpunu slobodu odluåivaça i çegova vaænost je ograniåena time ãto je on pripadnik skupina åije stavove i interese zastupa i onda kada toga nije svestan. Najåeãñi je utisak da je sopstvena dræava. dok se udaÿenoãñu i maçim poznavaçem drugih dræava sve viãe jaåa predstava o monolitnosti. da se istraæivaça izvrãena u nizu dræava i u razliåitim razdobÿima ne mogu uopãtavati i posluæiti za nove analize. kaæe da je preduzeñe HY zainteresovano za eksploataciju ãuma u Africi. veñpodrazumeva i sve snage. kao i postupci koji su nastali u sprovoœeçu tih odluka. misli se na spoÿnopolitiåke odluåioce. Dræavi se u meœunarodnim odnosima pripisuju odluke koje oni donesu. ne retko. mnogi pisci zadovoÿavaju skrañenim izraæavaçem a da nijednom ne ukaæu na to koga smatraju stvarnim subjektom na koga se odnose çihovi opisi i tvrdçe. ili da se on vidi iz çihovog ponaãaça. æivi ÿudi a svaki od çih ima osobine i sposoban je za ona oseñaça o kojima se. ÿude koje u çega spadaju najboÿe nazivati donosiocima spoÿnopolitiåkih odluka (spoÿnopolitiå-kim odluåiocima). grupa i pojedinaca na åije se delovaçe ona moæe svesti. pa i u spoÿnoj. Kao ãto je veñnapomenuto. Takva vrsta skrañenog izraæavaça svuda je prisutna i ne dovodi do veñih teãkoña. kada se pomene ime dræave. znaåilo bi pomiriti se s tim da nauåno istraæivaçe spoÿne politike nije moguñe. tako neumesno govori u vezi s dræavom. pored niza razliånosti i jedinstvenih situacija. “vladajuñi krugovi”. u tom pogledu veoma sloæena. Meœutim. u stvari. inaåe. åinioce i okolnosti koji deluju na çih. Prema tome. Ãifra ostaje. naziva “vladom”. traæiti poseban.snaga. na æalost. iz koga potiåu çegove spoÿnopolitiåke akcije. kao npr. Oni su konkretni. ili druga dræava koja se dobro poznaje. da se takav interes ispoÿava u odlukama organa upravÿaça. Tako se. Dodajmo odmah da je ovo objaãçeçe unekoliko pojednostavÿeno jer se dræava u meœunarodnim odnosima ne moæe svesti na odluåioce. ali je. konkretan odgovor. u svakom sluåaju. Kod dræave se to srediãte. åiji je deo i u kome igra mnogostruke uloge. U meœunarodnim odnosima se. meœutim. pri åemu se zanemaruju oni ålanovi firme koji nemaju nikakvog interesa za takav poduhvat pa ga åak i smatraju ãtetnim. najåeãñe bez razreãeça i zbog toga postoje dosta nejasne predstave o prirodi subjektiviteta dræave u meœunarodnim odnosima. radi izbegavaça nesporazuma. u svim dræavama. ima pojava koje su u suãtini iste. Prilikom prouåavaça spoÿnopolitiåkog odluåivaça i traæeça konkretnih spoÿnopolitiåkih odluåilaca treba stalno imati na umu da åovek u politici. ne moæe nikada da se izdvoji iz druãtva. recimo. Priznati. U tom pogledu nisu od velike koristi zamene imena dræava neãto uæim oznakama. dakle.

ali se ta pretpostavka mora daÿe proveravati u dva pravca. zato ãto se u dræavne organe uvode izvesne liånosti samo radi stvaraça izgleda legalnosti ili demokratije. na primer. S druge strane. priroda spoÿnopolitiåkog odluåivaça je poverÿiva i samim tim teæi da suzi krug onih koji odluåuju. od çih se oåekuje da formalno donesu odluku. ustavna pravila nisu potpun opis politiåkog sistema neke dræave. Stoga se ni spoÿnopolitiåki odluåioci ne mogu traæiti samo meœu licima koje nose ustavom odreœene funkcije takvog odluåivaça. jer sve one uåestvuju u meœunarodnom æivotu.) To poklapaçe ne mora da bude i podudaraçe: izmeœu ostalog. S jedne strane. prema tome. Otuda se moæe sa izvesnom merom pouzdanosti ukazati na zajedniåke crte koje dræave pokazuju u pogledu izbora spoÿnopolitiåkih odluåilaca. Åak i ako suãtinski ne odluåuju. ili imaju poloæaje koji naoko nisu povezani sa spoÿnom politikom.raju reãavati. Od znaåaja su samo one spoÿnopolitiåke odluke koje su povod za spoÿnopolitiåku akciju i çen poåetak. bilo iz nekog drugog razloga. ålanovi vlade i bar oni ålanovi predstavniåkog tela koji se nalaze u spoÿnopolitiåkim odborima ili komisijama. Tako. kada se o æivotnim pitaçima reãava pod pritiskom. Ova nesrazmera izmeœu vaænosti odluke i broja odluåilaca dolazi naroåito do izraæaja u doba meœunarodnih kriza. krug odluåilaca moæe da bude ãiri i da obuhvata osobe koje nemaju nikakve poloæaje u dræavnoj hijerarhiji. ãto znaåi da zadræavaju bar minimum uticaja na çu. B. parlamenti po pravilu imaju daleko veñi uticaj na unutraãçu nego na spoÿnu politiku. kako u odnosu na sopstvene dræavÿane. Ustavom odreœeni odluåioci ipak ne mogu da izgube svaki znaåaj jer samo odluke koje od çih potiåu mogu da imaju pravnu obaveznost. predstavniåki organ mora glasati za çu a ãef dræave mora 194 . veñsamo jedan od osnovnih putokaza. s veñom lakoñom da dræavu uvuku u rat nego da promene izvesnu vrstu poreza. tj. o kojoj mahom raspravÿaju naåelno i donose opãte i dugoroåne odluke. da u krug odluåilaca ulaze pre svega ãef dræave. Vrhovi izvrãne vlasti u mnogim zemÿama mogu npr. moguñe je da su mnoga tako odreœena lica samo prividno odluåioci. Vrste Kao ãto je veñistaknuto. To naroåito vaæi za ustave koji fasadom pravne dræave kriju çen stvarni karkter. te je preduslov za spoÿnopolitiåko odluåivaçe posedovaçe vlasti. (Zapazimo veñovde da put ka voœeçu spoÿne politike vodi kroz unutraãçu politiku. Pretpostavka je. te treba da deluju na druge dræave na osnovu racionalnih odluka koje ñe se celishodno sprovoditi. tako i u odnosu na inostrans-tvo. Sledeñi redovi treba to da uåine na osnovu dosadaãçih istraæivaça. Postojañe. dakle. bilo zato ãto je jedan od ustavnih åinilaca u praksi prisvojio tu ulogu. meœunarodni ugovor ne moæe da stupi na snagu bez ratifikacije. dakle. recimo. poklapaçe izmeœu nosilaca vlasti i spoÿnopolitiåkih odluåilaca. iza zatvorenih vrata i u veoma kratkom roku. Ako. treba da se poãtuju u samoj dræavi i da se u znatnoj meri sprovode. ÿudi koji donose druge vaæne politiåke odluke donosiñe i spoÿnopolitiåke. One.

koji ni sam Hitler tada joãnije bio otvoreno traæio. London. The Nemesis of Power. mladi car Vilhelm II (Wilhelm) mogao jednostavno da otpusti “gvozdenog kancelara” Bizmarka (Bizmarck). 195 . U tom pogledu je reåit podatak da su Hitlerovi graœanski protivnici joã1938. diktatori poput Hitlera i Franka (Franco) uspevali su da imaju kontrolu nad çima i da ostanu jedina konstanta u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu svojih zemaÿa. po pravilu. ali ni program za mir. dominaciji Evropom i odluåujuñem uticaju na svetska zbivaça.potpisati odgovarajuñi akt. a sukobi su nastali samo oko taktike i oko vodeñeg poloæaja u savezu. uvek postoji bar mala moguñnost da se çoj usprotive ili da postave svoje uslove. Hitlerov primer pokazuje. meœutim. ali ni on ni u jednom trenutku nije delovao sasvim sam niti je mogao da meça osnovni smer nemaåke spoÿne politike. Oni nemaåki generali koji su åak bili spremni da uklone Hitlera kada je ulazio u prve ratne pustolovine smatrali su ih samo preuraçenim i riskantnim i obustavili su protivÿeçe åim su se one pokazale uspeãnim. Otpor je obnovÿen tek kada su katastrofalne posledice voœeça rata bile oåigledne. godine stupili u vezu s Velikom Britanijom nudeñi smeçivaçe Hitlera i evropski mir. Daÿa uputstva u traæeçu odluåilaca pruæiñe podaci o politiåkom sistemu. iako se ovaj sve dotle smatrao liånoãñu s najjaåim uticajem na donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka. po cenu prisajediçeça delova Åehoslovaåke. Takvo je staçe i u modernim autokratijama: iako nisu mogli sasvim da prenebregnu uticaje snage koje su ih dovele na vlast i podræavale. stalno promenÿivim i nacionalno nehomogenim pose-dima. str. U Hitlerovom sluåaju. Wheeler-Bennett. Za trajaçe nacistiåkog reæima postojala je saglasnost o toj opãtoj politici. ne poznaje samo jednog formalnog odluåioca. i broj formalnih i faktiåkih odluåilaca srazmerno mali. Oni u svakom sluåaju ostaju formalni odluåioci. meœutim. nad kojima on. Ako se za osnovu uzme aristotelovska trihotomna podela. nije se odricao svih plodova agresije. Ne treba. Krupni privrednici i visoki vojni vrhovi imali su takav program i Hitler je izgledao pogodan za çegovo ostvareçe. Ovaj je naåin odluåivaça bio karakteristiåan za doba kada u meœu-narodnim odnosima dræave kao subjekti nisu imale savremeno znaåeçe. smetnuti s uma da je joã1890. na kome je izgradio svoj poloæaj i savezniãtvo sa nekim politiåkim i druãtvenim snagama. W. Macmillan. veñsu se svodile na vladare i dinastije. 1967. Veãtim manevrima Hitler je uspevao da jednu grupu izigrava na raåun druge. koji su raspolagali raãtrkanim.2 Politiåki sistem koji se naziva aristokratskim ili oligarhijskim. da ni autokrat ne moæe da odstupi od ãireg programa. radilo se o revanãu Nemaåke za poraz u prvom svetskom ratu. godine. u monarhiji ili autokratiji krug spoÿnopolitiåkih odluåilaca biñe sasvim uzak. Krug odluåilaca je unapred omeœen nekim opãtim kri2 I. meœutim. koje su sastavÿali vojni zaverenici. ima veliku vlast. o çenom teritorijalnom ãireçu. H. Ma koliko ÿudi koji se nalaze na tim mestima bili posluãni izvrãioci tuœe voÿe. jer je samo jedan åovek formalni odluåilac. To ne znaåi da on zaista sam odluåuje u tom uåestvuju lica iz çegove okoline. U çemu je. bez obzira na srazmerno razvijene politiåke ustanove u Nemaåkoj.

stranaåka voœstva. izraæenim u veleposedu zemÿe. Iako je postojalo uvereçe da je u faãistiåkoj Italiji jedini stvarni odluåilac bio “duåe”. granica izmeœu autokratije i oligarhije se ne moæe jasno povuñi. pa. i ta liånost. okupÿena u faãistiåkom Velikom veñu. Ako se u oligarhijskoj grupi jedna liånost naroåito istiåe. sastav odluåilaåkog tela se moæe sa znatnom izvesnoãñu predviœati. kao u predsedniåkom sistemu. u sluåaju referenduma. dobijaju åesto na znaåaju upravo usled svoje stalnosti i maçe zavisnosti od biraåa i izabranih organa.terijem. U svakom sluåaju. vaænu ulogu u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu igraju ãefovi veli-kih privrednih preduzeña (kompanija. u krajçoj liniji. The Brutal Friendship. u krug stvarnih odluåilaca ulazi se naslednim bogatstvom. 1966. po pravilu. bilo da oni åine grupu vojnih lica (hunta) ili trajni nepromenÿivi partijski vrh. pa åak. ispoÿavaju ogroman interes za spoÿnu politiku svoje dræave. kao i do toga da se oni åeãñe meçaju i podleæu nadzoru predstavnika stanovniãtva. Privredna preduzeña. Deakin. koji se da ustanoviti iz ustava i zakonodavstva dræave. ne sme nikada da zavara demokratski karakter formalnog odluåivaça. birokratski vrhovi i struåçaci. i celo biraåko telo. podleæe ponovnom izboru te se çen poloæaj. (Takvo znaåeçe imaju izrazi “sto porodica” ili “tristo porodica” u nekim latinoameriåkim zemÿama. od kojih svi nemaju isti znaåaj u svim dræavama. 196 . pod uslovom da ne doœe do nagle i revolucionarne promene celog politiåkog sistema. neplemiñi nisu mogli pretendovati ni na formalno ni na stvarno odluåivaçe. druãtveno i privredno nerazvijenim.). prividno. Penguin Books. koja formalno i sama moæe donositi neke veoma vaæne spoÿnopolitiåke odluke.3 Politiåki sistemi. Åak i pod pretpostavkom da formalni odluåioci stvarno uåestvuju u odluåivaçu. str. Prema istraæivaçima koja su vrãena u savremenim demokratijama. åije posledice im mogu koristiti ili biti ãtetne za 3 F. U sredçovekovnim republikama. Kao ãto je veñnapomenuto. Patriciji su. i samog stanovniãtva. kao npr. i iz prakse. u koji se ulazilo roœeçem. Harmondsworth. dugoroåne i naåelne odluke predmet su ãirih rasprava. trustova itd. postoji jak naglasak na jednoj liånosti. U nekim savremenim dræavama. U mnogim demokratskim sistemima kriju se elementi. Benito Musolini (Mussolini). pa åak. s vremena na vreme dovodi u sumçu. 24. itd. ispostavilo se da ga je stranaåka oligarhija. postoji nekoliko vrsta takvih stvarnih odluåilaca. Ni u feudalnoj dræavi. Pored toga on se u duæim periodima ne meça ili meça samo malo. meœutim. klice ili tragovi autokratskog ili oligarhijskog spoÿnopolitiåkog odluåi-vaça. u kojima uåestvuje veliki broj ÿudi. po pravilu. dovode do ãireg kruga formalnih odluåilaca. 482. Dakle. godine srazmerno lako nadglasala i opredelila se za obustavu rata.) Odluåivaçe moæe biti usredsreœeno u rukama izvesnog broja ÿudi koji su bili na åelu uspeãnog dræavnog udara. Åak i kada. ukoliko nije bila aspolutna monarhija. W. Dubrovniku. koji se u najãirem smislu nazivaju demokratskim. korporacija. bila je to pripadnost patricijskom staleæu. naroåito ako imaju meœunarodne operacije. oni stvarni odluåioci koji svoje mesto u tom procesu ne duguju formalnom poloæaju. jula 1943. Istraæivaåa. bili i formalni stvarni odluåioci.

treba ukazati na teæçu da i opozicione stranke viãe uåestvuju u utvrœivaçu spoÿne nego u utvrœivaçu unutraãçe politike. bio “nacionalni kabinet” u Velikoj Britaniji za vreme Drugog svetskog rata. koji svoj status i uticaj zadræavaju srazmerno dugo. 1964. Tako. verski poglavari smatraju se i nacionalnim voœama. Da bi uticaj krupnih poslovnih krugova bio joãjaåi. Zanimÿiv je veliki uticaj najveñeg sindikalnog saveza u SAD. veñsamo za one koje polaze od potrebe oåuvaça postojeñe dræave i politiåkog sistema. ili to åine naizmeniåno u toku karijere. gde je vera nacionalno specifiåna. koji je vremenom postao vrlo moñan deo “establiãmenta”. ne vaæi za sve opozicione stranke. Takav su uticaj imali u proãlosti patrijarsi i vladike pravoslavnih zemaÿa. U teãkim situacijama. iako je ona po broju prista-lica majuãna u odnosu na dve najveñe zapadnonemaåke partije. S obzirom pak da su ona stubovi privrednog sistema i da zapoãÿavaju veliki broj ÿudi. mogu biti u nesrazmeri s brojem redovnih ålanova stranke i s uspehom na izborima. dakako. a postaje viãestruk ukoliko crkva ima svoju. socijaldemokratsku i demohriãñansku. svojim potezima oteæavaju sprovoœeçe odluka koje im nisu po voÿi. u SAD naroåito potrebne u razdobÿima kada predsednik potiåe iz stranke koja nema veñinu u Kongresu. s druge strane. U tom sluåaju su osnovne vrednosti za sve stranke iste i ta so-lidarnost je naroåito jaka prema inostranstvu. Oni spajaju u sebi struånost. interesi koje oni predstavÿaju i çihov poloæaj na politiåkoj sceni. postiæe se i liåna sprega izmeœu preduzeña i politiåkog vrha time ãto ista lica jednovremeno zauzimaju poloæaje i u privredi i u dræavnoj organizaciji. u kojima se sprovode stalne konsultacije s voœstvima druge stranke. çihovi su vlasnici i rukovodioci u poloæaju da svoj interes predstavÿaju kao opãti interes dræave a da.çih. klerikalnu stranku. kao ãto je to npr. Iako u krajçoj liniji zavise od voÿe registrovanih ålanova. iskustvo. obaveãtenost.4 Pored åiçenice da lideri stranke na vlasti utiåu na politiåko odluåivaçe åak i ako nemaju odgovarajuñe poloæaje u dræavnoj hije-rarhiji. stranaåka voœstva se. Elita vlasti. Znaåaj verskih voœa raste onda kada je stanovniãtvo religijski homogeno. po pravilu. To. ovaj se uticaj opozicije åak i formalizuje obrazovaçem viãestranaåkih vlada. Tamo. Nikako se ne moæe potceniti znaåaj koji u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu imaju visoki karijerni sluæbenici. kada treba donositi sudbonosne odluke koje traæe ulagaçe celokupne nacionalne energije. pak. Mills). slobodno-demokratska (liberalna) stranka u SR Nemaåkoj igra u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu veoma vaænu ulogu. Osim toga. 197 . “Kultura”. Beograd. sastoje od åvrsto ustoliåenih profesionalnih politiåara. profesionalnih i verskih organizacija i grupa za pritisak. Vodeñi poloæaji u takvim preduzeñima ne stiåu se demokratskim putem jer o çima odluåuju najveñi akcionari. Sliåan poloæaj u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu imaju u nekim zemÿama lica na åelu druãtvenih. poglavito oni iz ministarstva spoÿnih poslova i odgovarajuñih resora. veze i 4 V. Uticaj opozicije je naroåito uoåÿiv u zemÿama s dvopartijskim sistemom (npr. SAD i Velika Britanija). Mils (W.

pak. Povereçe koje im ostali odluåioci ukazuju kao znalcima nuæno povlaåi i 198 . Iako su struåçaci. te su sposobni da se izraze i o odluci u celini. Mada su britanske vlade bile stabilnije. po pravilu. samo izvor podataka i posebnih znaça. Iako takvi ÿudi deluju daÿe od javnosti te za çihova imena ãiroka publika i ne zna. komandant roda vojske itd. i koji se nalaze uz bok ministrima a ovi se. spoÿnopolitiåko odluåivaçe ukÿu-åuje i struåçake koji ne moraju biti u dræavnoj sluæbi. raspolaæu i potencijalnom unutraãçopolitiåkom moñi. Kako rat postaje sve-obuhvatniji i podrazumeva koordinaciju niza nevojnih dejstava. istorija je neke boÿe zapamtila od ministara kojima su sluæili. meçaju. Resor odbrane tako sve viãe postaje jedna od vaænih spona izmeœu unutraãçe i spoÿne politike. Pored toga. Po svom uticaju na spoÿnopolitiåko odluåivaçe mogu se s visokim sluæbenicima resora spoÿnih poslova meriti najviãe voj-ne stareãine. lorda Vansitarta (Vansittart). pove-rava izvrãavaçe opãtih odluka koje podrazumeva donoãeçe niza pojedinaånih. Wihov uticaj naroåito dolazi do izraæaja u periodima kada su vlade nestabilne i kada se ministri spoÿnih poslova i ãefovi vlada smeçuju pre no ãto mogu da ostave svoj peåat na spoÿnoj politici. koji se u mnogim zemÿama naziva gene-ralnim sekretarom. Ukoliko grupa visokih åinovnika i diplomata ima jake i jasne predstave o opãtim ciÿevima spoÿne politike i kada je svoju delatnost zasnovala na çima. koja tada obiåno i pada u zasenak unutraãçe. ni uticaj Leæeovog londonskog pandana. Uz to se çima. bar do dolaska Åeråila (Churchill) na åelo vlade. ako ne æele da izazovu velike potrese i da se liãe kadrova na åije se znaçe i iskustvo moraju oslaçati.) ili da su zbog proãlih zasluga (ratni heroji) i autoriteta ceçeni kao vojskovoœe. U mnogim sluåajevima. duge pripreme. o kojima treba da se izraze ÿudi koji raspolaæu posebnim znaçima. odluka. po prirodi stvari. visoki oficiri. kao i sloæene. Svako ministarstvo inostranih poslova ima grupu najviãih åinovnika.stalnost sticaj osobina koji se retko nalazi kod ostalih odluåilaca. Pored visokih åinovnika. otvoreno iskazano ili skriveno u obliku sugestije. U periodu izmeœu dva svetska rata takav je poloæaj u francuskoj diplomatiji imao dugogodiãçi generalni sekretar Ministarstva inostranih poslova Aleksis Leæe (Alexis LE9gE9r). bilo da zauzimaju vaæne poloæaje (naåelnik gene-ralãtaba. koji se ne smatraju politiåkim funkcionerima. Meœu çima se kao pojedinac istiåe najviãi sluæbenik u toj hijerarhiji. malo vaænih unutraãçopolitiåkih odluka moæe da se donese bez saradçe vojnih struåçaka. koju oni mogu stvoriti izborom podataka i naåinom izlagaça. godine. uz druge osobine sluæbenika. åesto vrlo vaænih. politiåkim åiniocima biñe teãko da u potpunosti promene çen pravac. mnogo poznatiji pod kçiæevnim imenom Sen Xon Pers (SaintJohn Perse) i kao dobitnik Nobelove nagrade za kçiæevnost 1960. postoje i struåçaci koji su ceo svoj æivot posvetili izuåavaçu meœunarodnih odnosa. u praksi je teãko svesti ih na tu ulogu. te su profesionalni vojnici u pogledu politiåkog odluåivaça ãire zastupÿeni od profesionalnih diplomata. nije bio mnogo slabiji. jer svako çihovo saopãteçe prati i odgovarajuñe miãÿeçe. Svaka vaæna spoÿnopolitiåka odluka ima niz vidova.

na primer. kako to pokazuje karijera bivãeg dræavnog sekretara SAD Kisinxera (Kissinger). me-œutim. Chicago. formalni pojam odluåioca dovodi do teãkoña. a drugi oni koji zaista uåestvuju u procesu odluåivaça. Na osnovu ovih kratkih napomena mogli bismo uåesnike u odluåivaçu da podelimo na dva naåina. 199 . Pri tom je svakome ko je åitao çegove radove bilo jasno da je on u dobroj meri pokuãavao da sprovede u delo shvataça o savremenim meœunarodnim odnosima i ulozi SAD u çima. tako da od çihove voÿe zavisi postojaçe i sadræina odluke. Druga podela zasnivala bi se na ulozi u procesu odluåivaça. itd. ali ako u tim osnovama postoji saglasnost. U anglosaksonskoj terminologiji. to bi bili formalni i stvarni odluåioci. str. 1971. Krugovi formalnih i stvarnih odluåilaca mogu da se sasvim poklapaju. I jedna i druga krajnost su retke: niti se uvek svi formalni odluåioci stvarni. jer se priznavaçem dominacije onih koji utiåu na odluke u stvari ustanovÿava da formalni odluåilac i nije odluåilac. 5 W. ima vrednosti zato ãto uoåava da ni stvarni odluåioci ne deluju u procesu odluåivaça sami. Tako se. Mnoga lica koja smo do sada pomenuli spadaju u ovu kategoriju. s tim ãto u ranom feudalizmu postoji dominacija “uticaåa” a u apsolutnoj monarhiji dominacija odluåilaca. Introduction to International Politics.usvajaçe nekih çihovih sugestija. koja tek onda moæe formalno da se donese. U savremenoj demo-kratiji izabrani funkcioneri smatraju se iskÿuåivim odluåiocima a u one koji utiåu ubrajaju se partijska. ova podela je formalistiåka. da se delimiåno prekrivaju ili da budu sasvim odvojeni. One iziskuju prilagoœavaça ovakve podele.5 Kao ãto se vidi. Meœutim. gde su prvi oni bez åije se formalne saglasnosti izraæene na ustavom i zakonom propisan naåin ne moæe doneti odgovarajuña odluka. mada su oni ti koji konaåno donose odluke i utvrœuju spoÿnu politiku. Markham. çegov specijalni savetnik za spoÿne poslove i konaåno ãef spoÿnopolitiåkog resora. koji je svoj ugled izgradio kao nauånik i nastavnik da bi postao jedan od savetnika predsednika SAD. koja je bio izgradio joãdok je bio profesor na Harvardu i nije pripadao nijednoj od ameriåkih politiåkih stranaka. Pre svega. Coplin. i to preteæno kod ameriåkih pisaca. vladar u celom feudalnom periodu smatra odluåiocem a krupni feudalci onima koji utiåu. razlika izmeœu donosilaca odluka (decision makers. 62. uloga struåçaka moæe da bude vrlo znaåajna i teæi da se formalizuje. U çoj. Ostali uåesnici u ovom procesu obrañaju se odluåiocima i deluju na çih u teæçi da pojedine odluke. pravi se. interesna i komunikacijska elita (javno mçeçe). koja idu dotle da ona postane besmislena. Uticaj struåçaka je ipak ograniåen jer su politiåki åinioci pouzdaniji i odgovorniji proceçivaåi osnovnih vrednosti. niti su uvek svi ÿudi koji formalno donose odluke samo fasada iza koje se kriju stvarni odluåioci. birokratska. policy makers) i onih koji na çih utiåu (policy influencers). te se donosioci odluka najåeãñe izjednaåavaju s formalnim odluåiocima a oni koji utiåu na odluke obuhvataju i stvarne odluåioce. pa i cela spoÿna politika. mada je nekada teãko utvrditi da li se radi o odluåiocu ili o uåesniku u odluåivaçu u ãirem smislu. D. odgovaraju çihovim æeÿama i predstavama.

dali im isti znaåaj. ili se mogu podvesti samo pod one najopãtije. te ona ponekad i za-visi od sluåaja koji se prouåava ili od ãirine teme koja se obraœuje. sliåna çoj. Da se to ne bi desilo. dakle. onda bismo bili prinuœeni da svako lice koje sudeluje u sprovoœeçu spoÿne politike smatramo spoÿnopolitiåkim odluåiocem i da ulazimo u sve procese koji prethode najbeznaåajnijim svakodnevnim radçama. jer skreñe paæçu na izu6 Coplin. vaænije odluke u kojima se donosi osnovni vrednosni sud time ãto se opredeÿuje za postizaçe ovog a ne onog ciÿa. Spoqnopolitiåke odluke Spoÿna politika se sastoji u neprekidnom procesu donoãeça odluka i postupaça po çima.6 Ove se odluke donose pod izuzetnim okolnostima. Prema tome. politiåke odluke donose politiåki. ali nije sasvim jasno gde se to dogaœa. Ovakvo bi odreœeçe spoÿne politike podrazumevalo razlikovaçe izmeœu spoÿnopolitiåkog odluåivaça i spoÿnopolitiåke akcije. Jer. nav. a administrativne upravni organi. a subjekt koji donosi takve. Po pravilu. Iz praktiånih razloga se takva podela åesto i pravi. kao treña vrsta spoÿnopolitiåkih odluka. niæe.3. ali to se ne moæe uzeti za pouzdano merilo u svakoj dræavi. U lancu odluka oåito je da se ta sloboda postepeno gubi. od drugoga donetih odluka. koje izvrãiocima ostavÿaju veliku slobodu izbora. u spoÿnopolitiåkom procesu od znaåaja za nauku Meœunarodnih odnosa su ipak samo odluke viãeg stupça apstrakcije. 200 . Dok je ova podela odluka po znaåaju umnogome proizvoÿna. Nikada se i ne moæe povuñi odseåna granica izmeœu znaåajnih i beznaåajnih odluka. U literaturi se. one odluke u kojima je izbor pred subjektom sasvim uzak i nema znaåaja za suãtinu stvari (mada ipak postoji jer bar teorijski åovek nikada nije bez izbora) smatramo samo izvrãeçem viãih. ako ni zbog åega drugog a ono zato ãto upravni organ koji se bavi spoÿnom politikom nailazi na situacije koje se ne mogu podvesti ni pod jednu postojeñu politiåku odluku. Podela o kojoj je reå uvedena je zato da bi se uneo red u posmatraçe i da bi se razlikovalo vaænije od maçe vaænog. zasnovanih na individu-alnim odlukama brojnih uåesnika. Administrativne odluke bile bi one kojima se sprovode politiåke odluke. pak. bila bi podela spoÿnopolitiåkih odluka na politiåke i administrativne. åak i kada subjekt koji preduzima radçu toga nije svestan. u trenucima kriza i kao takve ne izgledaju kao posebna vrsta odluka jer se razlikuju samo po uslovima donoãeça. delo. ali neãto pouzdanija. Politiåke odluke bi bile opãte. odluke praktiåno ne uzimamo u obzir kao spoÿnopolitiåkog odluåioca. mada çe u suãtini ne moæe biti. I pored vaænosti niza sitnih postupaka. 29. str. pomiçu i krizne odluke. Ukazivaçe na krizne odluke ima. moglo bi se bez zaziraça reñi da je spoÿnopolitiåka delatnost u stvari neprekidno donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka. odnosno odluke kod kojih postoji srazmerna sloboda izbora. ako bismo sve odluåioce i sve odluke stavili na istu ravan. Ona ne postoji zato ãto nema nijedne telesne radçe kojoj ne prethodi akt psihiåkog odluåivaça. izmeœu psihiåkih akata i radçi preduzetih na osnovu tih akata. vrednosti.

potpuna obaveãtenost je preduslov i temeÿ dobre odluke. mora izdvojiti za posmatraçe samo jedna odluka u jedno vreme. sem ako u sluåaju krize ne dobiju poseban znaåaj. Zbog izuzetnih okolnosti oni su osloboœeni ove obaveze. od kojih je najteæi bio uåeãñe austrougarskih organa u istrazi protiv lica umeãanih u pripreme za sarajevski atentat. Razumÿivo je. II DEFINISAWE SPOQNOPOLITIÅKE SITUACIJE (OBAVEÃTAVAWE) Kao i kod svakog donoãeça odluka. ali bi u normalnom toku dogaœaja kada krize i “vremenskog tesnaca” ne bi bilo morali da potraæe savet najviãih kolegijalnih organa. s takvim se nedostacima nauåno istraæivaçe mora miriti oni su maçi ako je åitalac neprekidno svestan ovakvog uproãñavaça. koji. Odgovor Srbije na ultimatum Austrougarske 1914. ãto svaki pokuãaj da se predstavi donoãeçe jedne spoÿnopolitiåke odluke mora da u velikoj meri osiromaãi pojavu o kojoj je reå. Osim toga se. Pri tom je svaki odluåilac istovremeno zaokupÿen mnoãtvom takvih odluka. a naroåito predstavniåkih tela. utiåe jedno na drugo i u istom trenutku se nalazi u raznim stadijima donoãeça i izvrãeça. Pre svega. te se zanemaruje vremenska dimenzija odluåivaça.zetan znaåaj nekih odluka koje u suãtini nisu opãte. Otuda svaki subjekt meœunarodnih odnosa. donoseñi konkretnu odluku. znaåaj koji je takav da ih. No. ili åak “odluåuje” na taj naåin ãto moguña odluka izmiåe çegovoj paæçi te ostaje nedonesena. godine primer je takve odluke. Krizna odluka je otuda paradoksalna: ona se donosi pod pritiskom dogaœaja åije je poreklo van dræave. mogu da odstupe od naåelnih smernica i od dotadaãçe prakse. teorija se ne moæe baviti pojedinaånim i administrativnim odlukama. Spoÿnopolitiåka praksa jedne dræave sastoji se u neprestanom i istovremenom donoãeçu niza spoÿnopolitiåkih odluka. te nekada nije ni svestan çihovog prisustva. ali i kao takva proizvodi dejstvo. Joãjedna osobina kriznih odluka je u tome ãto ih donosi mali broj ÿudi. doduãe. nas201 . zauzimaju najviãe poloæaje u dræavi. I u spoÿnoj politici se bez celovite i taåne definicije situacije ne zna je li odluka potrebna. koja se svodi na to hoñe li se udovoÿiti nekim konkretnim zahtevima beåke vlade. po pravilu. åime se ona izvlaåi iz æivog tkiva spoÿne politike. prepliñe se. uz istovremenu veliku slobodu u odnosu na åinioce u dræavi. kako je veñukazano. donosi najuæi krug najviãih odluåilaca. a pre svega dræava. tako da. kao i neprekidan uticaj drugih odluka åije su donoãeçe i izvrãeçe u toku. koje teåe istovremeno. kakva je odluka potrebna i koje su okolnosti od uticaja na çeno izvrãeçe. da se donese u kratkom roku i od çe je zavisilo pitaçe rata ili mira. radi jasnoñe. Odluka je morala. meœutim. stoga.

ãto znaåi da subjekt ima na raspolagaçu lica i sluæbe. Otvorenom obaveãtajnom delatnoãñu bave se sve dræavne ustanove u åijoj su nadleænosti odnosi s inostranstvom. za ovaj deo informacija koriste se podaci koji se prikupÿaju za unutraãçe politiåke odluke te se ovom aktivnoãñu neñemo posebno baviti. Poãto ova druga aktivnost teæi otkrivaçu tajni a i sama deluje tajno. otvoren. Prikupqawe informacija Obaveãteça treba pre svega da budu prikupÿena. Beograd. Za donoãeçe ispravne spoÿnopolitiåke odluke nije dovoÿno poznavati samo situaciju u inostranstvu. veñi situaciju u sopstvenoj zemÿi. Oni kao ÿudska biña nisu u staçu da sve relevantne åiçenice sami uoåe niti da zapamte sve podatke do kojih su posredno doãli. Ovi izveãtaji upotpuçavaju se opaæaçima niza drugih trajnih i povremenih predstavnika u inostranstvu. koja do podataka dolazi na uobiåajen. Prikupÿaçe informacija iz inostranstva obavÿa se na dva osnovna naåina. koji ñe se neposredno upoznavati s åiçenicama i çihove opise prikupÿati za raåun organa koji odluåuju. od kojih svi ne moraju ni da budu deo dræavnog aparata. Meœutim. koja deluje prikriveno. Zato treba imati u vidu da proces obaveãtavaça teæi ãto potpunijem poznavaçu staça ali da nikada ne moæe da bude savrãen. To utoliko pre vaæi za pojedince koji odluåuju pa i za sve çih zajedno. i prava vrsta obaveãtajne delatnosti bavi se pribavÿaçem obaveãteça. str. sluæbe koje se çome bave nazivaju se i “tajnim sluæbama”. nastojeñi da doœe do podataka koji iz ovih ili onih razloga nisu svima pristupaåni.toji da stalno raspolaæe informacijama koje ñe koristiti organi koji odluåuju o çegovoj spoÿnoj politici. 1. predstavniãtva privrednih preduzeña. Ove se opet po naåinu delovaça mogu podeliti u dve najvaænije grupe na prvu. Neki autori7 samo za çih upotrebÿavaju oznaku “obaveãtajna sluæba” ãto nije ispravno (iako se ovaj izraz odomañio i u svakodnevnom govoru). Obaveãtajna sluæba kao druãtveno-politiåka kategorija. Svaka dræava organizuje takve sluæbe. pre svega oni koji rade u diplomatskim i konzularnim predstavniãtvima. 202 . i na drugu. Time se bave predstavnici dræave. Pravni fakultet. koristeñi svima dostupne izvore informacija. kao npr. Oni se nalaze na licu mesta. koje se nazivaju obaveãtajnim sluæbama u ãirem smislu reåi. najbogatije i najboÿe organizovane dræave ni u kom trenutku nisu u potpunosti obaveãtene o svim dogaœajima u svetu. Doktorska di-sertacija. javan naåin. Naime. 1965. Saznaçe i poimaçe sloæene stvarnosti koja okruæuje subjekt meœunarodnih odnosa i ÿude koji ga åine nije nimalo lako i moæe se bez preterivaça reñi da ni najrazvijenije. ali to ne znaåi da su od takve aktivnosti izuzete i druge ustanove. nekonvencionalno. Prvi se sastoji u neposrednom saznavaçu åiçenica u inostranstvu. 70. trude se da upoznaju jezik i kulturu sredine u kojoj deluju te se smatra da su u najboÿem poloæaju da shvate i ocene ono ãto su opazili i da to u svojim izveãtajima prenesu. studijske delegacije politiåkih 7 S. Rodiñ.

struåçaci tehniåke pomoñi itd. Pored toga ãto se koriste u procesu odluåivaça samih organizacija. pri åemu odmah treba napomenuti da ovde reå “objektivan” ne znaåi isto ãto i “taåan” ili “nepristrasan”. bez remeñeça odnosa sa stranim dræavama. i da je ona dozvoÿena. Iz toga proistiåu. U nekim reæimima su zakonski i drugi propisi takvi da neposrednog prikupÿaça informacija takoreñi i nema. suditi na osnovu godiãçaka çene zvaniåne statistiåke ustanove. ili ñe posmatraåe navesti da steknu netaåne utiske da bi tako zavarala dræavu koja preko çih prikupÿa informacije. zavrãnog raåuna koji je podnelo ministarstvo finansija. ÿude i dogaœaje. Oni prikupÿaju podatke za koje liåno zapaæaçe nije moguñe. strana dræava ñe srazmerno lako sakriti podatke koje æeli da zadræi tajnim. Poreklo ovih materijala moæe biti razliåito. Jedna dræava.stranaka. ekspozea ministra za privredu. Tada su strani predstavnici samo prividno svedoci doga-œaja: çihovi su utisci ãturi. ali i na osnovu saopãteça koje çeni strani partneri daju o uzajamnim spoÿnotrgovinskim odnosima. samo radi çih se prireœuju manifestacije koje treba da prikaæu raspoloæeça kojih u stvari nema itd. Ovi podaci se mogu odnositi na dogaœaje na sopstvenoj teritoriji ili na okolnosti u treñim dræavama. Misli se. U tu svrhu oni se koriste zabeleæenim podacima. zvaniåni podaci. i dva osnovna nedostatka takvog obaveãtavaça: znajuñi za postojaçe lica koje se bave informisaçem i za ograniåeça koja su im nametnuta. vladina saopãteça itd. na znacima zabeleæene informacije do kojih je neko drugi veñdoãao. Od samih strana dræava potiåu npr. ugovora sklopÿenih s tom dræavom itd. ovakvi podaci stoje na raspolagaçu dræavama ålanicama. potrebno ili korisno. objektivno postojeñim mate-rijalom. moæe drugim dræavama stavÿati na raspolagaçe podatke do kojih su opaæaçem doãli çeni sopstveni organi. meœu kojima mogu da se naœu i lica veoma uticajna u donoãeçu spoÿnopolitiåkih odluka. novinari. Drugi naåin otvorenog obaveãtavaça je posredan i çime se bave lica i sluæbe koji nisu u inostranstvu. naime. Takvom manipulisaçu su naroåito podloæni privremeni posetioci. statistiåki izveãtaji. Wihovi se obilasci reæiraju tako da vide samo paæÿivo izabrane delove zemÿe. pa åak i neålanicama. tj. To se postiæe cenzurom svih sredstava informisaça. one sistematski prikupÿaju podatke preko svojih ålanica i sluæbi i objavÿuju ih u izveãtajima svojih organa. pored toga. nacrta buxeta ili privrednog plana za iduñu godinu. kao npr. praktiånom zabranom stanovniãtvu da dolazi u dodir sa strancima i ograniåeçem kretaça stranaca na uzak prostor. biti pristupaåni svima. meœutim. Od velike su vrednosti podaci kojima raspolaæu veoma razvijene dræave o nekim delovima prostora u koje samo one mogu da dopru. Tako ñe se podaci vojne prirode davati samo saveznicima dok ñe neki drugi. koje su svesne takve delatnosti. o Kosmosu i podmorju. zapisnici parlamentarnih debata. i naroåito su znaåajni zbog toga ãto ih organizacije 203 . Da bi unapredile svoju delatnost. Prednosti ovakvog prikupÿaça informacija sastoje se u tome ãto se åiçenice saznaju neposredno i legalno. Obim podataka koji se tako daje zavisi od odnosa izmeœu dræava. Danas su vaæan izvor informacija i meœunarodne organizacije. O privrednoj situaciji u jednoj zemÿi moæe se npr. recimo meteoroloãki. nepotpuni i svode se u stvari na zvaniåne informacije.

kao npr. Za subjekte meœunarodnih odnosa su daleko zanimÿiviji podaci do kojih su sredstva informisaça doãla putem svojih dopisnika i snimateÿa “iz prve ruke”.prikupÿaju vodeñi raåuna o celoj meœunarodnoj zajednici te tako pruæaju uvid u neka svetska kretaça ili u dogaœaje i staça u delovima sveta. list. I. ova podela nikada ne moæe izvesti u potpunosti. na primer. lokalni list je npr. Kako su meœunarodne organizacije prinuœene da stalno porede podatke iz razliåitih dræava. meœutim. sve agencije pribliæavaju: “privatne” agencije nekada postaju poluzvaniåni organi vlade. od onih koja su preuzela od nekog drugog. U preostalim “socijalistiåkim” zemÿama agencije su u rukama dræave. åime drugi subjekti dolaze do informacija pogodnih za uporedne analize. koji. Druge agencije vezane su viãe za dræave koje ih osnivaju i izdræavaju zato da bi uticale na informisaçe domañe i strane publike i sluæile kao kanal za zvaniåna saopãteça. razlog ãto se podaci o bruto nacionalnom proizvodu koji potiåu od Ujediçenih nacija ili Meœunarodne banke za obnovu i razvoj koriste u te svrhe radije od drugih. U stvarnosti se. poznata kao pionir na tom poÿu. Agencije ne opãte neposredno s publikom. U praksi se. meœutim. åija je osnovna delatnost pribavÿaçe vesti. a vladine agencije se bave prikupÿaçem informacija radi ustupaça uz naknadu. Ovakve su agencije povlaãñene jer jedino one mogu da pribave i emituju podatke koji potiåu sa zvaniåne strane. Za potrebe donosilaca spoÿnopolitiåkih odluka ovaj je materijal dragocen i oni im se åini dostupnim bez obzira na to da li su sve vesti sadræane u agencijskim izveãtajima prenesene u sredstvima javnog informisaça. one su uglavnom razvile za to potrebnu metodologiju. Ova se sredstva mogu podeliti na razliåite naåine. radiotelevizijska stanica ili neko drugi plaña. Time vladine 204 . Jedan mali. subjekti meœunarodnih odnosa dolaze do svih onih podataka koje i opãta publika dobija putem sredstava za javno informisaçe. Takve agencije mogu poslovati iskÿuåivo s komercijalnim ciÿem i tada gledaju na vest kao na robu za koju potroãaå. veñim delom ispuçen vestima koje nisu prikupili ålanovi çegove redakcije. svakako je britanska firma Reuters. otvoreno more i vazduãna prostranstva nad çim. nisu pod jurisdikcijom nijedne dræave. åiji su dopisnici rasporeœeni u svim delovima sveta i odatle ãaÿu izveãtaje koje agencija najbræim putem saopãtava svojim brojnim pretplatnicima. To je. mada nijedna od podela ne moæe da obuhvati sve bogatstvo oblika takve vrste informisaça. jer mu je potrebna. a sada elektronskim putem. koje se zatim stavÿaju na raspolagaçe zainteresovanim potroãaåima. Za naãu temu je najvaænije razlikovaçe sredstava informisaça prema tome da li do informacija dolaze neposredno i samostalno ili posredno i nesamostalno. U danaãçe vreme iza svih sredstava javnog informisaça stoje informativne agencije. ali su zato podaci iz kraja u kome list izlazi originalni i dragoceni jer su novinari toga lista verovatno jedini koji ih u celosti prikupÿaju a çegovi åitaoci je-dina publika koju oni uvek zanimaju. iznesene u biltenima koje su se nekada prenosile telegrafskim. Wihovi proizvodi su sirove informacije. Najstarija i najpoznatija privatna agencija. Po obimu poslovaça nadmaãa je ameriåka agencija Associated Press. na kraju.

veoma raznolikih merila. I tajne sluæbe deluju neposredno i posredno. Zbog pogreãne orijentacije prilikom izbora. stalnim prañeçem i beleæeçem radijskih i televizijskih informativnih emisija i upoznavaçem s telegramima i biltenima agencija vesti. Development Dialogue (Uppsala). Pri tom agencijski izveãtaji nisu nikakva tajna: oni su pristupaåni svakome ko hoñe da se na çih pretplati. sredstva informisaça u takvim dræavama u maçoj ili veñoj meri zavise od velikih stranih agencija. te se çihova taånost i potpunost moraju stalno proveravati. takve vesti potiåu mahom od stranaca. U prvom smislu pripadnici ovih sluæbi nastoje da na svaki. koje otuda snaæno utiåu na obrazovaçe javnog mçeça i spoÿnopolitiåkih stavova i odluka. 1976/2. izvrãen na os-novu raspoloæivog prostora i vremena i ostalih. vidi saopãteça na seminaru Latinoameriåkog instituta za transnacionalne studije odræanom u Meksiku od 24. æiveti u zabludi da agencije prenose sve informacije do kojih doœu. Sredstva javnog informisaça su posrednici koji proseånim graœani-ma po pristupaånoj ceni pruæaju izbor informacija. Zbog svega toga veñina dræava se joãuvek ne odriåe oba-veãtavaça putem tajnih sluæbi. pa i od strane teritorijalne dræave zabraçen i strogo kaæçiv naåin. maja 1976. Razlozi za to su raznovrsni. ali u osnovi sliåni onima zbog kojih se gube informacije koje stiæu i dræavnim kanalima. koje ove registruju paæÿivim prouåavaçem velikog broja domañih i stranih listova. Pored veñpoznatih. pri posrednom prikupÿaçu informacija javÿaju se nove organizacione i tehniåke teãkoñe. u stvari. Ne treba. Pored toga. S obzirom na to da su strana sredstva informisaça i agencije vesti pod veñim ili maçim uticajem dræave. mora se raåunati da ñe i ona poãtovati dræavne tajne a nastojati da svetu predstave verziju dogaœaja koja odgovara zainteresovanim vladama. koje o zemÿama u razvoju i u zemÿe u razvoju dospevaju preko mreæe svetskih agencija. S obzirom na to da nacionalne agencije maçih dræava ne mogu da izdræavaju dopisniåku mreæu u celom svetu. kojim nastoje da doœu do bitnih podataka o åiçenicama.ustanove. I one vrãe izbor. godine.8 Iz svega ovoga se vidi da se delatnoãñu sredstava za javno informisaçe svakodnevno obaveãtajnim sluæbama dræava stavÿa na raspolagaçe ogromna masa podataka. znaåajne informacije mogu da ostanu nezapaæene. Zbog toga ãto se po prirodi stvari o takvoj delatnosti ne govori 8 O maçkavim i iskrivÿenim informacijama. veñsamo u za tu agenciju i zemÿu najznaåajnijim delovima. koriste agencije u najveñoj moguñoj meri i raspolaæu sa mnogo viãe vesti od onih koje imaju åak i najstrasniji åitaåi novina i sluãaoci informativnih emisija na radiju i televiziji. staçima. o kojima ñemo govoriti neãto kasnije. te stoga nisu dostupni pomoñu do sada opisanih sredstava. odlukama i namerama koje se od javnosti kriju. Sama koliåina obaveãteça åini da se sve one ne mogu savladati i da se meœu çima mora vrãiti izbor. 205 . liåno upoznaju åiçenice ili doœu do dokaza (dokumenata) koji govore o çihovom postojaçu. do 28. pak. Pojedinaåni graœanin nije u staçu da sam podnese potrebne troãkove za to niti da primi i svari sve informacije koje nudi agencija.

doktorska disertacija. Pravni fakultet u Beogradu. ne retko pripadnici diplomatskih misi-ja na maçe upadÿivim poloæajima. ne moæe zabraniti da dolazi do za çu vaænih podataka. U veñe opasnosti u oåekivaçu nagrada krupnijih nego ãto je samo napredovaçe u sluæbi upuãtaju se dve druge kategorije obaveãtajaca. ÅZP “Delo”. Oni preduzimaju niz sitnih postupaka. ne æele da budu optuæene za otvoreno krãeçe meœunarodnog prava te diplomati po pravilu izbegavaju oåigledno nedozvoÿena sredstva za informisaçe. od najplemenitijih. Ÿubÿana. Drugi. (Ironiåno je da je u doba hladnog rata krupan ãpijunski posao postao maçe opasan. vremenom je ova vrsta obaveãtajnog delovaça obavijena debelim velom mistifikacije i petparaåke romantike. kao ãto su rodoÿubÿe i ideoloãki nazori. Izmeœu glavnih protivnika. Na toj svojevrsnoj berzi utvrœivala se i vrednost ãpijuna. koja se nastoji zadræati u tajnosti. 10 M. kao ãto su lakomost i povreœena sujeta. Levkov. jesu sopstveni dræavÿani koji se nalaze na takvim poloæajima a rade za inostrane tajne sluæbe. koje bi poznavale i çene najskrivenije namere. sluæbenici strane dræave.otvoreno. dobro organizovana tajna sluæba nastoji da se koristi ãto veñim brojem ÿudi. koja meœunarodnim pravom nije zabraçena (ako se çome ne bave diplomati) mada su sami ãpijuni poåinioci najteæih kriviånih dela po zakonodavstvima svih dræava. Ãpijunaæa prema meœunarodnom pravu sa osvrtom na praksu dræava posle Drugog svetskog rata.) 206 . dok je za uspeh u çoj potrebno mnogo dovitÿivosti i maãte. za koje sami i ne znaju da su deo veñe celine ili misle da je pojedinost koju su odali nevaæna. SADSSSR ili Nemaåka DRSR Nemaåka povremeno su se organizovale diskretne razmene uhvañenih obaveãtajaca. Pri tom svaka krupnija mera. koji neupadÿivo dolaze do deliña iz kojih se postepeno sastavÿa mozaik razreãeça tajne. 1965. Iako su podvizi izvesnih “velikih ãpijuna” nesumçivo istiniti. i mnogo opasniji. opaæajuñi vidÿive strane pojava ili navodeñi inaåe ispravne domañe dræavÿane da odaju komadiñe tajni. koji formalno nisu pripadnici tajne sluæbe. koji najåeãñe nisu sudbonosni jer nije prekrãeno nijedno pra9 O tome kako jedan slabo opremÿen ali pronicÿiv åovek moæe da doœe do podataka svedoåi rad vojnog ataãea Kraÿevine Jugoslavije u Berlinu Vladimira Vauhnika. a neki od çih su imali i uticaja na tok meœunarodnih zbivaça. Jedni su stranci. Prvo. koje ne mogu izmañi izveæbanom oku. ima niz prateñih pojava. str. treba nastojati da se ova slika donekle ispravi. Oni se za takav rad opredeÿuju iz raznih pobuda. Organizatori ovakve delatnosti i prikupÿaåi podataka su. sluæbenici svoje dræave. pa i obiåni graœani. na granici dozvoÿenog.9 Baveñi se ovakvim delatnostima diplomatski predstavnici uglavnom ne kriju identitet i ne rizikuju mnogo jer ih ãtiti diplomatski imunitet. Otuda otkrivaçe takve delatnosti dovodi do poremeñaja izmeœu dræava. meœutim.10Ovaj paradoks objaãçava se time ãto se nijednoj dræavi. 155. ako se uzmu izolovano. Otuda se çima bave i predstavnici dræave. Ovde je reå o ãpijunaæi u klasiånom smislu reåi. meœutim. ali se iz istog razloga svakoj dræavi mora priznati pravo da se brani od toga da ne doœe u podreœen poloæaj u odnosu na strane dræave. delimiåno opisan u çegovim memoarima: Nevidna fronta. u interesu çenog samoodræaça. Tome pogoduje åiçenica ãto mnoge obaveãtajne radçe u mnogim dræavama ne izgledaju izriåito zabraçene. kao ãto su npr. koji tu åiçenicu prikrivaju i izdaju se za dræavÿane domañe ili treñe dræave teæeñi da dospeju na mesta gde ñe neposredno dolaziti u dodir sa poverÿivim zbivaçima ili dokumentima. Dræave. 1972. do najniæih.

Moæda je jedina razlika u tome ãto joj je glavni ciÿ da pronikne u tajnu. Slavu i tajanstvenost individualnog agenta u posledçe vreme je potamneo nagli napredak sredstava za osmatraçe i prisluãkivaçe iz daÿine. veoma malo zna. Velike sile mogu veãtaåkim satelitima snimati i najsitnije pojedinosti na zemÿinoj povrãini a da pri tom formalno i ne povrede teritorijalni integritet stranih dræava zato ãto se sateliti nalaze daleko nad vazduãnim prostorom. jer se podaci iz raznih izvora mogu uporeœivati i jer otkrivaçe agenata jedne sluæbe ne dovodi u opasnost agente druge. Prisluãkivaçu su najviãe izloæene one ustanove jedne dræave koje rade u inostranstvu. o åijem se iznosu. Obiåno je jedna vezana za vojne a druga za civilne organe. to su sada u vodeñim silama ogromne i veoma moñne institucije. Uz povredu vazduãnog prostora. koje raåunari s ogromnom memorijom sastavÿaju od niza naoko obiånih pojedinosti i tako joãjednom pokazuju da maãina i dobra organizacija sve viãe zameçuju pustolovnog uhodu. otvorenih obaveãteça. misije pri meœunarodnim organizacijama itd. U svakom sluåaju. a u dobavÿaçu i preradi informacija koristi se najblistavijim umovima s ameriåkih univerziteta i najobiånijim lopovima. meœutim. Tako se tu npr. videti i osnovne mane ovih gigantskih institucija: one se ne zaustavÿaju na saznavaçu åiçenica veñpokuãavaju da utiåu na çih. Spajaçem niza podataka dolazi se do potpunog obaveãteça.vilo meœunarodnog prava: dræava. ukazuje da dolazi do rivalstva izmeœu pojedinih sluæbi koje. S obzirom na 207 . to se åini iz aviona u visokom letu. provaÿuju ãifre kojima se u uzajamnom opãteçu sluæe strani organi i otkrivaju laæni podaci. ne moæe da izvede ni podzemnu nuklearnu eksploziju. Na primeru CIA mogu se. Posredna delatnost tajne sluæbe ne razlikuje se od posrednog prikupÿaça legalnih. Verovatno je sada najpoznatija i najspornija jedna takva ustanova SAD. U centru u kome se stiåu sve informacije obavÿa se preteæan deo borbe protiv nastojaça svake dræave da aktivno zaãtiti svoje tajne i dezorijentiãe strane obaveãtajne sluæbe. Savremena oprema omoguñava prisluãkivaçe s neverovatne udaÿenosti. Razvijene dræave åesto imaju viãe tajnih sluæbi. koje rade uporedno i bez uzajamnog uvida u poslove. pak. Ovakva razgranatost smatra se dobrom jer se sluæbe specijalizuju. po pravilu ih se odriåe i prepuãta ih çihovoj sudbini a pogoœena dræava ne retko je svesna da ni çene ruke nisu åiste. a da ona ne bude regi-strovana u inostranstvu. kako je to npr. a pogotovu o nameni. koji se radi zavaravaça podmeñu. Poznato je da nijedna dræava. kao ãto su diplomatska predstavniãtva. poåiçu da se viãe bave jedna drugom nego svojim pravim poslom. koja se naziva Centralnom obaveãtajnom agencijom (Central Intelligence Agency CIA). pa ni one najprostranije. åiji su obaveãtajci otkriveni. bilo pri kraju hitlerovog Treñeg rajha. koje zapoãÿavaju veliki broj ÿudi i troãe velika sredstva. Iskustvo. najsavrãenijim maãinama i najstarijim trikovima. Obaveãtajna sluæba teritorijalne dræave moæe neupadÿivo i bez velikih teãkoña da prati razgovore koje vodi çihovo osobÿe åak i na mestima koja izgledaju najskrovitija. Ovaj kolos nastoji da bude prisutan u svim zemÿama sveta.

2. Autokratski sistemi imaju po pravilu veoma razvijenu tajnu sluæbu. a i onih koji se çima sluæe. ono se hoñe promeniti. kao i potrebe tajne sluæbe zavise od karaktera dræavne spoÿne politike koju ona vodi i od staça u meœunarodnim odnosima. U praksi se jake obaveãtajne agencije teãko mogu ogra-niåiti samo na pribavÿaçe informacija i uvek postoji sklonost çih samih. sam prikupÿaå obiåno nije u staçu da sasvim prouåi podatke. Tada se obaveãtajni organ javÿa kao reæiser dogaœaja i ne kao çihov svedok i poåiçe da se bavi predviœaçima dogaœaja. koje je i kada je sasvim taåno samo spoÿna manifestacija i deo jedne celine. prikrivenih operacija (covert operations) deformiãe se funkcija definisaça situacije: umesto upoznavaça staça. ali s osnovnom namerom da se utvrdi da li on odgovara istini. Ovakvu kritiku vrãi svaki svestan subjekt prikupÿajuñi same podatke i ona se zato organizaciono ne moæe sasvim odvojiti od prikupÿaça podataka. Naglaãenost jedne ili druge osobine takve sluæbe. otkrivaju cela pojava i pravo staçe stvari. ali ona obiåno ne sluæi interesima dræave kao celine veñodræavaçu reæima. koje je nesumçivo zabraçeno meœunarodnim pravom.to da su pod slabim nadzorom predstavniåkih tela i javnosti a da raspolaæu ogromnim novcem. Imperijalistiåka spoÿna politika uslovÿava naroåito intenzivan obaveãtajni rad. takav odnos moguñan samo izmeœu uæih krugova dræava. veze i znaça tajnih obaveãtajaca za intervenisaçe u stranim dræavama. Pa i tada postoji izvesna opreznost. metodi kojima se one koriste. jer bi u protivnom çihova bezbednost bila ugroæena iznenadnim akcijama protiv kojih zbog nedovoÿne obaveãtenosti ne bi postojala dobro pripremÿena odbrana. koje imaju apsolutno povereçe jedna u drugu. da iskoriste poloæaj. veñsamo da se izjasni 208 . Meãaçem tajnih sluæbi u unutraãçe stvari stranih dræava putem tzv. ali se u svetu u kome joãpostoje teæçe za ekspanzijom i zavojevaçem ne mogu odreñi obaveãtajne delatnosti u uæem smislu. oni se moraju prouåiti i obraditi. one padaju u iskuãeçe da “uzmu stvari u svoje ruke” i da rade u interesu svojih ãefova ili uskog kruga odluåilaca. Na taj se naåin iza povrãnog obaveãteça. naæalost. pri åemu uvek postoji opisana teæça ka prevazilaæeçu åisto informativne funkcije i prelaæeçu u “prikrivene” i “specijalne” operacije sa ciÿem da se sistem stranih dræava podrije i da se zagospodari çima. koja ñe sam nastojati da izazove. Ovaj postupak sastoji se u stvari u kritici kojoj se prispeli podatak podvrgava u zavisnosti od okolnosti i od svrhe za koju ñe se upotrebiti. Dræave koje ne teæe zavojevaçu veñbrane svoje tekovine ne poznaju takve akcije. U svetu u kome ne bi bilo takvih teæçi pa prema tome ni sumçi u tajne namere tajne sluæbe ne bi bile ni potrebne. te se viãe bavi sopstvenim dræavÿanima nego inostranstvom. Na kraju treba napomenuti da je ovde bila reå samo o opãtim karakteristikama postojeñih obaveãtajnih sistema. Prouåavawe informacija Da bi podaci prikupÿeni na opisane naåine bili upotrebÿivi. Meœutim. Za sada je. jer naglom promenom u jednoj od çih ovo povereçe moæe da se izgubi.

elektronski obraœivati. Ovi posledçi u mnogome ometaju prouåavaçe podataka time ãto sami odbacuju vesti koje im izgledaju nevaæne. Ova je delatnost sasvim srodna posrednom primaçu informacija i åesto se spaja s çim. moraju zabeleæiti. stoji na raspolagaçu niz obaveãteça koja se mogu koristiti zato ãto su verovatno taåna. dræava se ne moæe odreñi posebnih sluæbi. do toga da dræavi. koje se oslaçaju na dovoÿno veliki broj izvora. jer se veñprilikom preuzimaça vesti vrãi i çena kritika. ustanovama prikupÿaju se svi podaci koji su od znaåaja za voœeçe spoÿne politike. Otuda se çena sredstva. S obzirom na to da je ÿudsko pamñeçe nepouzdano. Stoga bi oni teorijski trebalo da im ãaÿu sve ãto zapaze. 3. i sreœena. dakle. potpuna. informacije se po pravilu ne mogu åuvati u gla209 . One se.. Naravno.o stepenu çegove verodostojnosti. nijedna takva sluæba ne moæe da bude savrãena jer bi sve vreme morala da obraña podjednaku paæçu na sve informacije koje joj pristiæu. Broj podataka koji se tako mogu koristiti u posledçe vreme raste zbog veñpomenute tendencije da se zapaæaça ÿudskim åulima zamene radom aparata. koja moæe biti pogreãna. u velikoj meri mogu ot-kloniti netaånosti i proniknuti i u najboÿe åuvane tajne. Åuvawe (pamñewe) informacija Poãto oni koji odluåuju o spoÿnoj politici ne postupaju samo na osnovu podataka koji su prispeli toga trenutka i neposredno od lica koja su ih obradila. ãto znaåi da se oni mogu uporeœivati. sem ako se ne smatra posebno obuåenim i iskusnim. grupisati. ãto opet zavisi od neåije odluke. åime se. analitiåkim. Oni. dakle. koji treba da ih dovedu u zabludu. Beleæeçe informacija je srazmerno najlakãe reãiv problem. Prouåavaçe informacija dovodi. odnosno nekonvencional-nim sredstvima. kao ni pregled i perspektivu koju imaju analitiåke sluæbe. Druga teãkoña leæi u koordinaciji s prikupÿaåima informacija. meœutim. samom masom obraœenih informacija savlaœuju ograniåeça pojedinaåne ÿudske psihe. U ovakvim. informacije moraju da im budu trajno pristupaåne. Dobro opremÿene sluæbe. numeriåki kodirati itd. stalno se vodi raåuna i o nastojaçima kontra-obaveãtajnih sluæbi da strancima podmetnu neistinite podatke. Iz tendencije niza na oko beznaåajnih pojedinosti da se grupiãu i da idu u istom smeru otkriva se nedostajaçe najvaænijeg podatka. koji predstavÿa tajnu. Bez obzira na to ãto neposredni posmatraåi ako su zato sposobni obavÿaju i sami deo posla. ãto bi opet bilo nemoguñe i dovodilo bi do nepreglednih i neupotrebÿivih izveãtaja. kojima su analiza i prouåavaçe podataka osnovni zadaci. Prilikom dopiraça do podataka tajnim. saåuvati i prizvati iz pamñeça. nisu uvek u staçu da o tome sude jer nemaju druge podatke. odnosno onima koji odluåuju o spoÿnoj politici. koji nisu podloæni zabludama i halucinacijama. pod uslovom da se umeãno koriste sva savremena sredstva. Poreœeçem niza informacija o istoj stvari lako se odbacuju one koje su netaåne. ÿudstvo i energija moraju usmeravati u nekoliko glavnih pravaca.

). O ovome prilikom definisaça situacije treba stalno voditi raåuna. najåeãñi je nedostatak u ovoj fazi spoÿnopolitiåkog odluåivaça. kao u sluåajevima krize. opet dolaze u opasnost da poåine greãku. Visoki sluæbenici i politiåari se tada uzdaju u nekoliko novih izveãtaja i u svoje pamñeçe. Ako podatak nije bio dobro obeleæen prilikom ostavÿaça na åuvaçe. naravno. Pored najstarijeg naåina. i tu se opet radi o neåijoj proceni. koji se. Ako sluæbenik ne ume da postavi pravo pitaçe raåunaru. Iako se u tom pogledu moæe mnogo uåiniti pomoñu elektronike. pri åemu se polazi od pravila da protekom vremena gube znaåaj. koja moæe biti loãa i dovesti do gubitka vaæne informacije. priznati da se prenebregavaçe zabeleæenih informacija delimiåno temeÿi i na ispravnoj æeÿi da se otkloni jedna druga osnovna organizaciona teãkoña u procesu obaveãtavaça. Prizivaçe iz pamñeça je u ovoj oblasti pitaçe koje zadaje najviãe teãkoña. u neåijem pisañem stolu. bez obzira na to leæi li u najdubÿim lagumima arhive. ne samo zato ãto je veñneko vreme åuvana. neke od çih se neminovno moraju ærtvovati. meœutim. tako se i arhiva i banka podataka mora tako katalogizirati da se na zahtev mogu dobiti sva obaveãteça od znaåaja za jedan predmet. ovaj neñe znati ni da odgo-vori. Iako je veñpomenutim zamenama za ispisane hartije fiziåki obim zabeleæenih informacija znatno smaçen. Ogroman rad na ranijem prikupÿaçu. oni koji odluåuju. mikrofilmovaçe itd. ili u kçizi koja se zaturila. koji se sastoji u beleæeçu slovima na papiru i sliånom materijalu (uz kasnije ãtampaçe. informacije se sada mogu åuvati i u obliku elektronskih zapisa. To nije samo tehnoloãki nego i organizacioni problem zbog obiÿa akata koje bi savremena dræava trebalo da åuva. Pri tom. Mora se. Otuda su. dobra organizacija i obuåenost osobÿa su nezameçivi. Loãe organizovano “pamñeçe” informacija.vama ÿudi. Zabeleæena i saåuvana informacija koja se u datom sluåaju ne moæe nañi mrtva je. meœutim. koje se onda gube u kolektivnom señaçu. veñse moraju zapisati drugim razumÿivim znakovima. No. Ona se sastoji u tome ãto je u trenutku odluåivaça svaka informacija viãe ili maçe zastarela. Imajuñi to na umu. fotokopiraçe. neprekidno meça. To naroåito dolazi do izraæaja u odlukama koje se donose u nedostatku vremena. Kao i dobra biblioteka. Åuvaçe informacija sastoji se u staraçu da materijal na kome su zabeleæeni podaci ne propadne. i za donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka ÿudi koji znaju gde se podatak nalazi vaæniji od onih koji ga pamte. kao i u svakoj drugoj intelektualnoj delatnosti. prouåavaçu i åuvaçu podataka propada zato ãto oni koji odluåuju nisu mogli doñi do çih. 210 . takoœe biraju i koriguju informacije da bi zadovoÿili tu dinamiåku komponentu ocene situacije. veñpoglavito zato ãto ceo proces informisaça po samoj svojoj prirodi moæe da dE2 samo statiåku sliku o svetu. neñe ga se setiti ni najsloæeniji raåunar.

1974. Tako odluka da se sa stranom dræavom stupi u savez donekle meça stavove prema toj dræavi. Åovek i nehotice. Oni se poglavito stiåu pod uticajem okoline i teãko se meçaju. Rot. Ãto su to politiåki stavovi. recimo. 1973.12To pre svega znaåi da opaæaçe subjekta veñsadræi i sva iskustva koja je on pre opaæaça imao. a da sva tri elementa tvore predstavu. “predstava je organizovani odraz predmeta u pojedinåevom saznaj-nom sistemu”. ali ñemo se sada posebno pozabaviti samo çima i çihovim uzrocima. koje deli veñi broj ÿudi prema druãtveno znaåajnim pojavama. i daÿe.11 Ne postoji potpuna saglasnost o tome ãta sve obuhvata stav. Subjektivne smetwe prilikom definisawa situacije Druga vrsta teãkoña prilikom definisaça situacije potiåe od osobine ÿudi koji se tim poslom bave. vaæni su tzv. prema nekom åoveku. str. To se deãava i sa posmatraåima koji prikupÿaju informacije za raåun dræave. na osnovu kojih se strane dræave veñdele na prijateÿske i maçe prijateÿske. i najdobronamerniji i naj-poãteniji svedoci na razliåit naåin opaæaju istu stvar. H. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. Prvi se tiåe samih osobina predmeta ili pojave (kognitivni element). I. 211 . Afektivni element stava leæi u tome ãto je za subjekta predmet u maçoj ili veñoj meri dobar ili loã. International Behavior. C. a uz to nikada nije u staçu da saopãti golu åiçenicu bez ijednog deliña sopstvenog tumaåeça takve åiçenice. Po Kelmanu.4. prijatan ili neprijatan. Åovek teæi da unese doslednost u svoje opaæaçe stvarnosti da bi mogao da se opredeÿuje i dela. Psihologija liånosti. Holt Rinehamt and Winston. socijalni stavovi. situacijama i liånostima s kojima se sreñe. nisu to oni koji tu imaju sporednu ulogu a naroåito to nije veliki broj ÿudi koji radi na prikupÿaçu i obradi informacija. niz maçih neprijatnosti u odnosima s çom biti tumaåen kao omaãke i greãke. 12 Nekada se smatra da u stav ulaze samo dva posledça elementa. veñi stavove grupe kojoj pripada. Stvari mogu postati joãsloæenije zbog poistoveñeça neke strane dræave s domañim reæimom. 24 i 74. a treñi naåina na koji subjekt treba da dela (akcioni element). stvari ili staçu. Neki od ovih problema mogli su se veñuoåiti u dosadaãçem izlagaçu. Pri tom subjekat u svoju predstavu ne unosi samo svoje stavove. Ovakvi stavovi su od velikog znaåaja za donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka. Upravo ta doslednost mu u pojedinaånim sluåajevima smeta da tu stvarnost taåno i zapaæa. Ãiber. str. drugi oseñaça prema çemu (afektivni element). odbija da zapazi ono ãto mu na neki naåin ne godi. od kojih donoãeçe odluke zavisi. 1965. lep ili ruæan itd. “Politiåka misao”. Pri tom tre-ba zapaziti da stavovi zavise od ranije donesenih odluka. Beograd. savezniåke i nesavezniåke. Iz psihologije je poznato da åovek tokom æivota stiåe stavove. ali nam izgleda da su najvaænija tri çegova elementa. str. koji je nepopularan i prema kome se oseñaju neobiåno jake emocije. bez koga ona za çega nema ni smisla. 102. dok bi se to u odnosima s drugim dræavama uzelo kao deo smiãÿene agresivne politike. 397. Za politiåki æivot uopãte a za obaveãtavaçe posebno. i daÿe. koji bitno utiåu na to kako ñe se odnositi prema pojavama. New York. te ñe. Kao ãto se svako mogao uveriti. nesvesno. Kelman. Promenom toga reæima se odbojan 11 N. åak ako je najuæi krug onih koji donose odluke dovoÿno osloboœen predrasuda.

U Idno-vom sluåaju. koje ga nisu podræale). pa åak i pojaåava. 1974. Iako akciona 13 Why Would They?. Iz åiçenice da su SAD pomagale i podræavale pukovniåki reæim u Gråkoj stvorili su se u gråkim masama i meœu demokratskim politiåarima negativan stav i nepovereçe prema ameriåkoj politici.13 Bez obzira na staçe u konkretnom sluåaju posledça napomena londonskog åasopisa je u dobroj meri taåna. kao npr. Ova odluka poåivala je. godine svrgne kiparskog predsednika Makariosa. po cenu agresije. Ovaj je Nasera svrstao u istu grupu dræavnika kao i Hitlera. Poãto je Hitler mnogo postigao postavÿajuñi postepeno niz maçih. koja u gråkom stavu nailazi na nedoslednosti i. londonski “The Economist” tvrdi da Grci “u svakoj prilici teæe da poveruju u ono ãto emocionalno æele da veruju i da su zato veliki lovci na greãne jarce”. Za primer se moæe uzeti pisaçe britanske ãtampe. akcioni element stava. obuzet çom. Primer iz britanske novije istorije moæe posluæiti da predstavimo treñi. Idn koji je zbog stava prema nacistiåkoj opasnosti stekao i svoju politiåku repu-taciju verovao je da se prema Naseru treba postaviti onako kako bi to u odnosu na Hitlera bilo ispravno. ali isto toliko za Engleze koliko i za Grke ili bilo koga drugoga. Ovo se moæe dobro izuåavati na primeru odnosa izmeœu Gråke i SAD. a da istovremeno pokaæemo da je afektivni element isto tako jak u “hladnih” Britanaca kao i kod “zapaÿivih” Grka. Poãto je sam imao iskustva s Hitlerom i poãto se pokazalo da je bio u pravu. Na osnovu toga takoreñi nema Grka koji ne smatra da su SAD inspirisale i pomagale pokuãaj gråke hunte da 1974. 16. mnogi posmatraåi nemaju istu predstavu o istini. Akcioni element stava je niz odgovora na predmet koje subjekt smatra opravdanim s obzirom na çegova zapaæena svojstva. odvojenih zahteva uz obeñaçe da je svaki od çih posledçi i poãto se kasnije ispostavilo da bi Hitler i u Nemaåkoj politiåki propao da su ga tadaãça britanska i francuska vlada odbile. U zemÿama gde ne postoji isti takav stav prema SAD. na opaæaçu navodne ogromne opasnosti koja za interese Velike Britanije nastaje iz naciona-lizacije Sueckog kanala od strane egipatske vlade. godine. 212 . a da su zatim blagonaklono gledale na invaziju turskih trupa na Kipar. Kako je analogija izmeœu Nasera i Hitlera bila neodræiva i za samo englesko javno mçeçe i kako je Idn. koji su ostali i posle svrgavaça diktature. a Idn je poniæen okonåao svoju inaåe blistavu politiåku karijeru. str. kome su se pridruæili Francuska i Izrael. Predsednik britanske vlade Idn (Eden) i najuæi krug saradnika pripremili su i doneli odluku o iznenadnom napadu na Egipat 1956. stav SAD. a ovaj je utisak opet potekao od izrazite antipatije prema predsedniku Naseru. 7. izmeœu ostalog. “The Economist”. vaÿalo “urazumiti”. pa i oruæjem odgovorile na çegov prvi pokuãaj da ih stavi pred svrãen åin. smatrao ga çemu sliånim i stoga oåekivao da ñe Naser postupiti na sliåan naåin. pogreãno procenio i druge elemente situacije (npr. po Idnu i jednomiãÿenicima nije se smelo åekati na drugi Naserov pokuãaj veñga je odmah. koju je naroåito oseñao sam Idn. Naser je åovek kome se ne sme popuãtati ni za dlaku i koji razume jedino jezik sile. britansko-francusko-izraelska avantura zavrãila se neuspehom.afektivni stav prema stranoj dræavi zadræava.

koje se uzajamno iskÿuåuju. pa ñe se stoga åesto nañi u teãkoñi kada treba da veruje u postojaçe dve åiçenice. moguñna su tri ishoda. Lako je zamisliti kakve teãke posledice pogreãno zapaæaçe moæe imati u meœunarodnim odnosima. åiçenice se mogu loãe provesti. javÿaju se kod ÿudi uvereça. Ÿudi koji se nalaze viãe u dræavnoj hijerarhiji. otuœeça i straha. situacija je çome u velikoj meri obojena jer ñe se i druge åiçenice zapaæati u toj svetlosti. Åovek teæi da organizuje znaçe tako da ono bude neprotivreåno. str. Pored opisanih osobina åovekovog opaæaça stvarnosti. 396. str. odnosno traæe. Kako kaæe K. Uvereça su i nauåne hipoteze i obiåne predrasude. neku uproãñenu sliku sveta koja ñe im izgledati jasna. sam boji sve ono ãto vidi. nav. po pravilu su dospeli na poloæaje zbog taånih procena u proãlosti. koliko posledica osobina samoga predmeta toliko i osobina samoga posmatraåa. neosnovani stavovi koji se teãko meçaju”. prva dva ishoda su mnogo verovatnija. ili ñe odbiti samu informaciju.komponenta stava ne ulazi neposredno u opis situacije. The Analysis of International Relations ’Englewood Cliffs’ PrenticeHall 1968. ili ñe re-vidirati i napustiti uvereçe. çihova intuicija je u çihovoj oblasti bila prikladnija i uveæbanija te su i “pogaœaça” bila maçe stvar sluåaja no ãto to izgleda. Rot. Dojå (Deutch). delo. Osim toga. nav. 51. str. Ili ñe se nosilac uvereça pretvarati da sukoba uopãte nema. preko predstava i stavova. delo. koja moæe biti taåna ili netaåna ali se od nauåne istine razlikuje po tome ãto se za çega nije u potpunosti traæila provera veñje prihvañeno bez dokaza. svesno ili nesvesno. prouåavaçe. O drugim objaãçeçima vidi Ãiber. veñu kasnije faze odluåivaça. ona izaziva neke osnovne reflekse. kako se to obiåno kaæe.”14 U okviru takvog nastojaça. Ova tri elementa stava opisana su samo iz analitiåkih razloga çih je teãko odvojiti jedan od drugog prilikom samog opaæaça (percipiraça) jer se deãavaju istovremeno i bez svesti samoga subjekta. shvatÿiva i skladna i koja ñe ih osloboditi oseñaça dezorijentacije.16 14 K. U sukobu uvereça i åiçenica.15 To objaãçava i åiçenicu da i nauånici mogu da pate od neosnovanih uvereça: oni su “razmaæeni” time ãto su se mnoge çihove hipoteze pokazivale kao taåne pa veruju da to vaæi i za sve druge. kognitivnu disonancu. Naime. Uvereçe je predstava o osobinama nekoga predmeta. da bude razumÿiva. koji. Oni hoñe da im svet ima smisla. oni nam pomaæu da shvatimo da je opaæaçe. koja mogu doñi u sukob s otkrivenim åiçenicama. 15 Predrasude su “intenzivni. 213 . ili su åak glavni donosioci spoÿnopolitiåkih odluka. U toj æeÿi za kognitivnom konsonancom oni potiskuju ili odbacuju informacije koje se ne uklapaju u çihovu predstavu o svetu. shvatÿiva ili bar podnoãÿiva celina. tumaåeçe i obradu primÿenih informacija utiåe osobina ÿudskog razuma da ne trpi tzv. i pod jakim uticajem stavova. Deutch. Ukoliko se traæi promena stava. Meœutim. “Ÿudi hoñe kognitivnu konsonancu i u onome ãto znaju i u onome ãto æele. Meœutim. 113. Zbog toga oni sami veoma cene i svoja nedokazana uvereça. koji definicijom veñuslovÿavaju kasniju odluku. frustracije. na definisaçe.

” Rot. koje jednostavno mogu i ne do-preti do najviãih vrhova. delo. Naroåito je drastiåan bio postupak prema onim ameriåkim funkcionerima u Kini. oni pokazuju snaæan otpor prema meçaçu. 1962.M. nesposobna. 205. naroåito autokrata. dobri posmatraåi i ispravni prognozeri postali su joãomrznutiji jer se odnekud verovalo da su priæeÿkivali uspeh svojih pesi-mistiåkih prognoza i bili u nekakvom œavolskom savezu s neprijateÿem. Tome moæe da doprinese birokratski mentalitet u dræavnom aparatu. na koji.: Germany was badly run. Tada uvereça proæimaju sve proãle odluke. da bi ironija bila veña. Ceo sistem obaveãtavaça tada deluje kao neki filter koji eliminiãe “neugodne” informacije. izbegavaçe situacije koja bi mogla uticati na meçaçe stavova i socijalni pritisak da se usvojeni stavovi zadræe nepromeçeni. koja je u stvari bila posledica samoobmaçivaça i odbacivaça taånih vesti). O neãto blaæim posledicama mogu da posvedoåe mnogi umni i hrabri pripadnici diplomatskih sluæbi koji su otpuãtani ili kaæçavani zbog nepoñudnih izveãtaja koje su slali u svoje presto-nice. 214 . godine uporno skretali paæçu na to da je Åang-Kaj-Ãekova vlada. oni su ostajali bez posla. nav.Ovo dolazi do izraæaja i prilikom definisaça spoÿnopolitiåke situacije. Joãsu gråki tragiåari uoåili ovu crtu nosilaca vlasti. ono ãto je u skladu s çihovim uvereçima i potvrœuje çihove ranije donesene odluke. U doba makartizma su takvi struåçaci u ameriåkom mini-starstvu inostranih poslova oglaãavani za komuniste. u: H. Ãtaviãe. koju su SAD izdaãno pomagale u borbi protiv revolucionarnih snaga na åelu s Komunistiåkom partijom Kine. Hajka na çih trajala je joãdugo. Wihovi se izveãtaji nisu prihvatali. za koje se smatra da su izdajnici. nisu bili vrañeni ni posle poraza koumintanãkih snaga. U psiholoãkoj literaturi navode se tri glavna razloga otpornosti stavova prema promeni: selektivni karakter percipiraça i señaça. opisujuñi zlu sudbinu glasnika koji su im donosili loãe vesti. dezorganizovana i da trpi stalne vojne poraze. u histeriji koja je nastala zbog ãoka izazvanog neoåekivanoãñu brzog uspeha kineske revolucije (neoåekivanosti. nepouzdani ili nestruåni. J. ceo kurs spoÿne politike i nalaze se u osnovi dræavne organizacije. defetisti. To je naroåito istina ako velika grupa ÿudi preteæan broj onih koji odluåuju i çihovih saradnika deli neprotivreåan skup uvereça u obliku neke doktrine ili ideologije. str. K. U toku Drugog svetskog rata Hitler je zabranio da mu se saopãtavaju statistiåki podaci. 17 Gaibraith. 109. Uvereça mogu ostati uporna protiv åiçenice åak i onda kada im se taånost ne moæe poreñi. a 16 “Stavovi se ne meçaju ni brzo ni lako. korumpirana. Ovo je ne retko prañeno neprijatnostima i kaznama za pribavÿaåe takvih informacija. koji su ga samo uznemiravali. str. Sprout: Foundations of Interna-tional Politics. te je za çihovu promenu potrebno mnogo viãe snage od pojedinaånih dokaza çihove netaånosti. Princeton: Van Nostrand. kada se ispostavilo da su bili u pravu. koje se otpisuju “kao izuzeci koji potvrœuju pra-vilo”. gde potåiçeni znaju da ñe za çihovu karijeru biti dobro ako pretpostavÿenima saopãtavaju samo ono ãto ñe ovima biti milo. koji su veñod 1944.17 Drugi naåin reagovaça svodi se na to da se informacije koje se ne slaæu s uvereçima odbacuju kao netaåne.

zavisi od toga da li se na dugu stazu moæe osigurati prevaga racionalnog definisaça situacije uklaçaçem onih åinilaca koji pogoduju potiskivaçu. pa prema tome i uspeh spoÿne politike jedne dræave. Meœutim. nuæno prenosi i na spoÿnopolitiåke situa-cije. od kojih su najvaæniji debirokratizacija i struåno uzdizaçe dræavnog aparata i demokratizacija spoÿnopolitiåkog odluåivaça. ãtaviãe. ceo proces odluåivaça. politiåar s ultradesnom i antikineskom proãloãñu. str. 34. Tome treba dodati da se dogmatizam u drugim oblastima æivota. America’s Foreign Service Officers and What Befell Them. nav. Jr. Wemu se nije verovalo pa je. delo. ãto je joãvaænije. pa ni onaj koji donosi spoÿnopolitiåke odluke. Time je bio otvoren put za sklapaçe Evijanskih sporazuma. çegov ãef je smeçen i ono je ubrzo rasformirano. koji su se nametnuli veñini stanovniãtva. Ovo objaãçava i paradoksalnu åiçenicu da je u SAD slavu za priznavaçe realnosti NR Kine i pribliæavaçe çoj poneo predsednik Nikson (Nixon). Ovo se moæe postiñi na viãe naåina. 215 . Nav. J. åak i ako ona ne odgovara çihovim dotada najdraæim uvereçima. Kahn. Idealno racionalan åovek. godine poåelo da izveãtava da je narod umoran od rata. Tako se gubi strah od prenoãeça pojedinih informacija. Ovo podrazumeva sposobnost da se taånost informacija ispita i utvrdi bez obzira na çihovo znaåeçe i. Neki se veliki preokreti u spoÿnoj politici u suãtini sastoje od jednostavnog uviœaça istine. Proces provere i napuãtaça nekih “dragih” istina u svetlu neprijatnih åiçenica nije nikada sasvim lak i ne odvija se glatko i bez potresa. str. ne postoji on bi bio bez strasti potrebne za osvajaçe vrednosti i akciju. U pomenutoj kçizi Vauhnik go-vori o potceçivaçu nemaåke vojne maãine pred Drugi svetski rat. Time se joãjednom potvrœuje da se ÿudi lakãe odriåu svojih pogreãnih uvereça pred argumentima onoga za koga znaju da ih je i sam delio. naroåito politiåkog. veñda samo to stanovniãtvo ne moæe i ne æeli da se oseña “prekomorskim Francuzima”. 1975. Francuski predsednik de Gol (de Gaulle). iskrivÿavaçu i odbijaçu informacija. kojih je u SAD uvek bilo. a ne neki od doslednih kritiåara ameriåkog slepila prema Kini. 18 E.mnogi od çih su tek viãe od dve decenije kasnije poåeli da dobijaju od sudova bar simboliåko obeãteñeçe za nedañe koje su pretrpeli. The China Hands. u åiji se nacionalizam i ÿubav za Francusku nikako nije moglo sumçati. Postoje mnogi drugi primeri. On tvrdi da je jugoslo-venskom generalãtabu uputio izveãtaj u kome je ukazao da je Nemaåka u staçu da savlada Poÿsku za tri nedeÿe. vodi raåuna o åiçenici da je åovek maçe sklon predrasudama u oblastima koje dobro poznaje i proãiruje se broj subjekata koji dolazi do podataka i prenosi ih. 205. svest da ÿudsko znaçe nije konaåno i da nema dogmi koje praksa ne bi mogla da opovrgne. bilo odluåeno da se Vauhnik smeni jer je pao pod uticaj nemaåke propagande. Gailbraith. Kada je odeÿeçe poåetkom 1944. kojima je priznata nezavisnost alæirske dræave. delo. Nacistiåko ministarstvo propagande ustanovilo je posebno odeÿeçe za prikupÿaçe obaveãteça o ratnom moralu nemaåkog naroda. za koje su veliki dræavnici sposobni. New York: Viking.18 Racionalno definisaçe situacije obeleæeno je treñom opisanom reakcijom ispravÿaçem i napuãtaçem uvereça kojima protivreåe prikupÿene åiçenice. imao je snage da uvidi da alæirski ustanici nisu ãaka bandita i terorista..

Åak i kada se to izriåito ne kaæe. kao npr. Ako krivca ãtiti diplomatski imunitet. za koje znaju svi pripadnici oruæanih snaga. Åinioci od kojih potiåu ovakve smetçe u informacionom sistemu jedne dræave mogu se podeliti u dve grupe. zabluda i svesna laæ se u stvarnom åovekovom ponaãaçu toliko meãaju i toliko postepeno prelaze jedna u drugu da treba imati u vidu da smo ih ovde odvojili radi veñe jasnoñe a da ñe u konkretnim sluåajevima razlikovaçe ponekad biti veoma teãko. Od vaænosti podatka zavisi i stupaç poverÿivosti neke podatke saznaje samo najuæi krug onih koji odluåuju (åak ne i cela vlada). zna se da neki podaci ne smeju biti otkriveni strancima jer mogu da ugroze bezbednost dræave. To se. neke vojne tajne. Meœutim. åini time ãto se stranim agenturama poturaju laæni podaci. Pri tom ne treba zaboraviti da su poverÿivi podaci razliåite prirode. dok su opet drugi dostupni srazmerno velikom broju ÿudi. a ne o zabludama u koje oni dolaze iz napred opisanih razloga. U najãirem smislu. To se postiæe tako ãto se preduzimaju mere da oni koji odluåuju za neke åiçenice uopãte ne saznaju ili da se oni snabdeju informacijama koje nisu taåne. Kao ãto ima jednu ili viãe obaveãtajnih sluæbi. kada se pronese glas da 216 .5. takav protivobaveãtajni sistem sastoji se iz niza pravila i postupaka koje poãtuju i sprovode svi dræavni organi i privredna preduzeña i na osnovu kojih se neki podaci kvalifikuju kao poverÿivi. Tako otkrivaçe raznih poslovnih tajni ãteti ne samo preduzeñu u pitaçu veñi celoj nacionalnoj ekonomiji. neuobiåajenih naåina da iskoristi radoznalost stranaca za svoje svrhe. svaka dræava raspolaæe i posebnom sluæbom koja se stara da vaæne informacije o çoj i namerama onih koji odluåuju ne doœu u posed drugih subjekata meœunarodnih odnosa. svi oni koji su zainteresovani za çen ishod trudiñe se da veñu toj fazi utiåu na çu. Naravno. pre svega strane dræave. Pri tom se radi o svesnoj delatnosti takvih subjekata. Wima se najåeãñe odvlaåi paæça drugih od pravih namera onih koji odluåuju. Sistemi veza dræe se pod kontrolom kako bi se uhvatile i zaustavile sumçive poruke. a ne samo oni koji su vezani za moguñni ratni napor. i kontraobeãtajna sluæba se usavrãavala pronalaæeçem novih. kao ãto smo veñpomiçali. U prvoj su ostali subjekti meœunarodnih odnosa. koji dobijaju u uverÿivosti time ãto im se daje izgled strogo åuvanih tajni. on se proglaãava za nepoæeÿnu liånost i proteruje. Uz ovakvo staraçe da podaci ne doœu do neposveñenih lica preduzimaju se aktivne mere da se spreåe organi stranih dræava i drugih subjekata da do çih doœu. kao npr. Smetwe koje nastaju usled svesnog delovawa zainteresovanih subjekata Znajuñi da je definisaçe situacije temeÿ na kome ñe poåivati buduña spoÿnopolitiåka odluka. U drugoj su subjekti koji se nalaze u samoj dræavi i kao takvi sudeluju u odluåivaçu ili utiåu na çega. Kao ãto je veñreåeno. koja se moæe porediti s prevarom. za domañe dræavÿane koji izdaju tajne i za strance koji se bave ãpijunaæom kriviåni zakonici predviœaju najstroæe kazne. prateñi razvoj ãpijunaæe. dakle kao dostupni ograniåenom krugu lica. Oni se sastoje u otkrivaçu i onesposobÿavaçu obaveãtajaca i obaveãtajnih centara i u ometaçu çihovih veza sa svojim stranim nalogodavcima.

zalaæu za poseban. prvoj fazi odluåivaça postave takve premise koje ñe pogodovati odluci koja bi im iãla na ruku. S. mamac je progutan i varka je imala izvesnog efekta. E. Znajuñi da odluka umnogome zavisi od definisaça situacije.19 Ako se dobro poznaje psihologija onih koji donose glavne odluke. veñse zaboravÿajuñi na opãte vrednosti koje dræava u odnosu na inostranstvo treba da åuva. Ne zna se. vladu. do kojih su s neverovatnom preciznoãñu dolazili sovjetski obaveãtajci. koliko je Staÿin verovao toj informaciji. Staÿin a s çim i çegova najbliæa okolina odbijali su 1941.se trupe koncentriãu na jednom delu granice dok se u stvari proboj planira na suprotnoj strani.20 Za drugu vrstu åinilaca koji svesno nastoje da stvore netaånu. iznosili su niz taånih. Montague. Referat na HH kongresu KPSS. Stvarnost. britanski poÿoprivrednici. Istorija obiluje primerima ovakvih varki naroåito za vreme ratova. avgusta 1939. Uza sve to. Tvrdi se da je Staÿinovoj odluci da 1937. Npr. U more je. godine posle montiranog procesa da likvidira marãala Tuhaåevskog. a koliko mu je ona bila dobrodoãla da bi se obraåunao s Tuhaåevskim. des es nie gab. spuãten leãnavodno utopÿenog britanskog oficira. tendencioznu sliku o spoÿnopolitiåkoj situaciji karakteristiåno je to ãto ne deluju za raåun neke strane dræave. oni nastoje da se veñu toj. 55 i daÿe. TFCbingen. Ovako po pravilu deluju interesne grupe. grupe ÿudi koje spaja neki. preteranih. ovakvi potezi mogu da imaju dalekoseæno dejstvo. ispoÿenom u sklapaçu poznatog ugovora izmeœu SSSR i Nemaåke o nenapadaçu od 23. odabranih. podataka pred javno mçeçe. svoj inte-res. dakle ne deluju iracionalno. tako da je Crvena armija pred odluåujuñi sukob s Hitlerovom Nemaåkom ostala bez velikog dela svog najsposobnijeg i najiskusnijeg komandnog kadra. zaslepÿen svojom diplomatskom veãtinom. S. Der Mann. zaslepÿeni svojim viœeçem sveta i svojim æeÿama. parlament. blizu ãpanske obale. S. 20 N. Hruãåova. Tajni referat N. politiåke stranke i druge posredne i neposredne uåesnike u odluåivaçu u nadi da ñe na eventualnom referendumu ili na drugi 19 Iz Drugog svetskog rata poznata je “operacija mleveno meso” koju je britanska kontraobaveãtajna sluæba dugo i paæÿivo pripremala da bi nemaåki generalãtab 1943. meœutim. Bergh. 217 . 1976. doprinela navodna “izdajniåka” prepiska izmeœu Tuhaåevskog i ålanova nacistiåke vrhovne komande. uæi ili opãti interes. snabdeven poverÿivim materijalom koji je ukazivao da ñe se iskrcavaçe preduzeti u Gråkoj ili Sardiniji. str. Proces Tuhaåevskom su pratili hapãeçe i otpuãtaçe niza oficira. jer strahuju od konkurencije poÿoprivrednih proizvoda iz zemaÿa u kojima su uslovi za zemÿoradçu povoÿniji. ãto je nesumçivo doprinelo poåetnim neuspesima u ratu. koju je nemaåka sluæba bezbednosti falsifikovala i preko Åehoslovaåke poturila sovjetskoj obaveãtajnoj sluæbi. jednostranih itd. veñpostupaju veoma proraåunato time ãto potiskuju i kriju taåne a javnosti i onima koji odluåuju poturaju pogreãne informacije. godine dovela u zabludu o pravcima savezniåkog iskrcavaça. godine da veruju vestima o neposredno predstojeñem nemaåkom napadu. E. ili subjekta meœuna-rodnih odnosa. Hruãåov. dotadaãçeg zamenika ministra odbrane SSSR i joãsedmoricu najviãih oficira Crvene armije. koji se sedamnaest godina ranije usudio da kritikuje Staÿinove postupke u voœeçu rata protiv Poÿske greh koji Staÿin nije zaboravÿao. Kako je Ãpanija tada vrvela od nacistiåkih agenata. 1970. maçe taånih. Zagreb. Otuda oni nisu i sami u zabludi. koji su se protivili ulasku Velike Britanije u Evropsku zajednicu.

åije se dejstvo. To je naroåito sluåaj kod heterogenog sastava organa koji donose odluku. a stvar moæe biti i u naåinu predoåavaça podataka. informacijama koje iznose druge interesne grupe i çihova glasila. koji je optuæen za meãaçe u unutraãçe stvari dræave åija mu vlada pomaæe da izaœe iz meœunarodne izolacije. 22 The Cambridge Modern History. 457. 218 . kao npr. Ona ima svoje posebne interese. delo. od radio-mreæe do radio-mreæe i od sluåaja do sluåaja”. Cambridge University Press. ne moæe se misliti ni da svi oni koji odluåuju sami sebe svesno obmaçuju. oglaãi-vaåa. Grupe nezadovoÿne odlukom britanske vlade na åelu s laburistom Remzi Mekdonaldom (Ramsay MacDonald) da 1924. To mogu biti nepotpuni podaci. oktobra 1924.naåin doñi do odluke o povlaåeçu Velike Britanije iz te organizacije. str. koja ima velikog udela u prikupÿaçu i proceni informacija. Ovo je “pismo” objavÿeno 25. u kojima ih ovaj u ime Kominterne poziva da pripremaju oruæani ustanak. te je dovelo do pada Mekdonaldove vlade i pogorãaça odnosa izmeœu Velike Britanije i SSSR. ali suprotnim. Normalni diplomatski odnosi izmeœu dve zemÿe nisu uspostavÿeni do 1930. S druge strane. Vol. I povrãan pratilac spoÿnopolitiåkih zbivaça zapaæa da se pred svaku krupniju odluku sukobÿavaju miãÿeça o çenom izgledu i da se u okviru toga sukoba vodi i mali rat informacijama. a tek posle Drugog svetskog rata nepobitno je utvrœeno da je bila reå o falsifikatu. ne odolevaju æeÿi da svesno pogreãno predstavÿaju åiçenice. doduãe. kao npr.21 Kada se ima u vidu veñopisani znaåaj ovih sredstava za redovno obaveãtavaçe donosilaca spoÿnopolitiåkih odluka shvatiñe se da su ovi neprestano zasuti “obojenim” informacijama. ni od åiste obmane. godine prizna de iure SSSR falsifikovale su i objavile toboæçe pismo sovjetskog politiåara Zinovjeva britanskim komunistima. Åak i kada se dejstvom prava i morala iskÿuåi iznoãeçe pukih izmiãÿotina. nikada se ne moæe spreåiti da se zainteresovane strane ne posluæe nizom “legalnih” smicalica kojima se istina iskrivÿuje. str. od lista do lista. u æeÿi da jedni druge ubede. a to pred sobom i drugima ne retko pravdaju time ãto je radi posti-zaça veoma vaænih stvari trebalo ærtvovati istinu i maçe vaænima. 21 Deutch.22 Vaæno je utvrditi odnos onih koji donose spoÿnopolitiåke odluke prema unutraãçim åiniocima koji ometaju taåno definisaçe situacije. Wihovi stavovi “odræavaju kombinaciju pogleda çihovih vlasnika. Wima je odluka koju imaju u vidu milija od stvarnog staça. XII. kada se radi o vladama ãirokih koalicija. godine nekoliko dana pred izbore. S jedne strane. Masovna sredstva komunikacija su takoœe vrsta interesnih grupa. Poseban problem u definisaçu situacije predstavÿa biro-kratija. jer svaka strana iznosi podatke koji joj idu u prilog. 1968. 55. meœutim. godine. podaci istrgnuti iz konteksta. U teæçi da se ishodi odluka koja se tiåe krupnih interesa ne preza se. åitalaca i osobÿa u srazmerama koje se meçaju od jednog sredstva do drugog. ãto znaåi da ni oni sami. Tu ne treba padati u krajnost. u “statistiåkoj obmani”. nisu svi ti åinioci van kruga onih koji odluåuju. nav. slabi potiraçem sa isto tako tendencioznim.

na primer. kao i teãkim poremeñajima u meœunarodnom sistemu. Singapur ili Lesoto. ali se maçe primeñuju kod koriãñeça sredstava. Oni su upadÿivi kod odabiraça ciÿa. i pored nedavne pouke koju su dobili Hitler i oni çegovi sunarodnici koji su ga sledeli u pokuãaju da ostvari “hiÿadugodiãçi rajh” vladavi-nu nemaåkog naroda nad svim ostalima. Uviœaçe da je ovaj ciÿ iracionalan bilo je plañeno smrñu i patçama mnogih ÿudi. S druge strane. izbor sredstava uslovÿen je prethodnim izborom ciÿa. Tako je. moguñe je odrediti ciÿ bez poznavaça sredstava i izabrati sredstva bez poznavaça ciÿa. Pa ipak. bez jasne svesti o tome åime je ono ograniåeno i ãta mu stoji na putu. * ** Opisani procesi i problemi tiåu se prvenstveno moguñnosti da subjekt meœunarodnih odnosa taåno sazna åiçenice. Ciÿ se ne moæe racionalno odreœivati bez poznavaça sredstava koja subjektu meœunarodnih odnosa stoje na rasplagaçu. da bi se ona razumela i da bi se mogla vrãiti predviœaça. Iracionalnost u odabiraçu sredstava mnogo je åeãña 219 . mada nikada ne treba zaboraviti ni na tu moguñnost. Ovakva dubÿa uviœaça nisu moguñna bez izgraœenog pogleda na svet koji. elementi iracionalnosti nisu nikad odsutni. Time se definisaçe situacije ne iscrpÿuje jer saznatu stvarnost treba protumaåiti. ali odluåiocima u zemÿama koje raspolaæu veñom moñi ovaj ciÿ nije izgledao neostvarÿiv. III SPOQNOPOLITIÅKI CIQEVI 1. Meœutim. koje ñe birokrati da eliminiãu kao nevaæne ili neproverene. moguñnost da se odluåioci u nekoj moñnijoj dræavi opredele za sliåan ciÿ ne moæe se sasvim iskÿuåiti. Ove kasnije. slo-æenije operacije ne mogu se obaviti bez dobrog obaveãtavaça ili.Wenim delovaçem glavni. Utvrœivawe ciqa kao deo odluåivawa Odabiraçe ciÿa ne moæe se posmatrati odvojeno od drugih operacija pri odluåivaçu. a za uzvrat dobiti ovlaãproverene ili åinovnicima ugodne informacije. Potpuno iracionalno ponaãaçe se u meœunarodnim odnosima javÿa srazmerno retko. Island. stoji u dijalektiåkom odnosu s daÿim fazama spoÿno-politiåkog odluåivaça. ali to nije racionalno veñiracionalno ponaãaçe. opet. opet. biraça ciÿa i sredstava. bar. ciÿ jedne dræave da se proãiri na ceo svet putem zavojevaça oåigledno je iracionalan kada se radi o dræavama kao ãto su npr. Naravno. demokratski izabrani organi koji odluåuju mogu ostati bez taånih podataka.

racionalan politiåar koji je imao jasne i ostvarÿive ciÿeve. Robertson (urednik). Jedan od najpoznatijih primera za to je sporna studija britanskog istoriåara Tejlora (Taylor) o uzrocima Drugog svetskog rata. spoÿna politika ne moæe svesti samo na åekaçe impulsa sa strane i na odgovore na çih veñje to po pravilu svesna aktivnost koja teæi postizaçu nekog ciÿa. postupaçe onih birokrata koji samo reaguju na dogaœaje na uobiåajene i ustaÿene naåine. Ciÿevi subjekata meœunarodnih odnosa mogu se deliti po razliåitim merilima. i s tim u vezi. Ovu racionalizaciju mogu preduzimati i treña lica. roka koji se za izvrãeçe ciÿa postavÿa. ali nam iskustvo pokazuje da su strane dræave. London. u stvari. P. 1971. M. ili se. Prva podela omoguñava da odmah izdvojimo iz razmatraça unutraãçe ciÿeve. Takav bi. naizgled veoma oãtroumne. J. te se tiåe i drugih subjekata. ciÿeve koji se odnose samo na staçe unutar skupine koja predstavÿa subjekt meœunarodnih odnosa. ne prezajuñi pri tom ni od oruæane 23 A. bar. London. nikakav ciÿ. nemajuñi. ciÿ se moæe sastojati kako u promeni situacije. Prvo se tiåe subjekata od kojih çegovo ostvareçe zavisi i na koje ñe se posledice toga ostvareça odnositi. Toj konstataciji ne smeta niãta ãto ovaj ciÿ åesto nije jasno formulisan ili ãto je ponekad takav da dræavi u pitaçu ne nalaæe nikakvu inicijativu veñpasivno oåekivaçe dogaœaja. Tako je opredeÿivaçe za jednu ideologiju. Isto tako.23Imajuñi stalno na umu ove napomene. kako smo veñnaglasili. bio ciÿ dræave da iskoreni nepismenost ili da ostvari punu zaposlenost. a drugo. Iracionalnost ovakvog postupaça je toliko åesta da se ponekad i previœa. spoÿnopolitiåke analize promaãene jer iracionalnost odluåilaca zameçuju racionalnoãñu posmatraåa. åije je delimiåno ostvarivaçe bilo omoguñeno delovaçem drugih subjekata meœunarodnih odnosa. Isto tako. izbor druãtveno-politiåkog sistema u jednoj dræavi. naroåito velike sile. The Origins of the Second World War. prevashodno unutraãça stvar ÿudi koji u çoj æive. u kojoj se Hitler prikazuje kao normalan. The Origins of the Second World War. Taylor. On se. re-cimo. od kojih nam se najznaåajnijim åine dva. ona se od strane onih koji su ga preduzeli pokuãava da prikrije naknadnom racionalizacijom time ãto se besciÿnim postupcima tek poãto su preduzeti pripisuje teæça ka nekom ciÿu. Meœutim. za kritiku vidi E. 1961. uz pretpostavku da odluåioci postupaju racionalno. 220 . Ta je pretpostavka potrebna zato ãto se. tako i u odræavaçu postojeñeg staça. grubo reåeno. vratiñemo se naãem opisu ove faze procesa odluåivaça. Otuda su neke. Druga vrsta ciÿa je spoÿnopolitiåka u pravom smislu reåi. u ovom pogledu treba ispoÿiti oprez: zbog meœuzavisnosti u kojoj se dræave nalaze. ostvareçe mnogih unutraãçih ciÿeva zavisi i od inostranstva ili pogaœa interese drugih dræava. Macmillan.takvo je npr. ne znajuñi uopãte ãta time æele da postignu. pa åak i nauånici. ne tiåe nijedne druge dræave i çegovo ostvareçe zavisi samo od dræave koja ga je sebi postavila. åesto smatrale da su time pogoœeni çihovi interesi i upiçale se da utiåu na taj izbor. nauke meœunarodnih odnosa ne tiåu se unutraãçi ciÿevi a to je i u skladu s naåelom meœunarodnog prava o nemeãaçu u unutraãçe stvari suverenih dræava. Hamish Hamilton. odluåiocima u tim dræavama tako åini. U naåelu. koji jednostavno ne mogu ni da pretpostave da je postupak bio iracionalan.

bioloãke. ona je oblik koji je orijentisan i orijentirajuñi. dræati se je. Ona ne izraæava ono ãto jeste. 341342. Vrednosti su staça ili osobine koja ÿudi æele. ispravnost. moralne i religiozne. Stav o vrednostima je deo pogleda na svet. sloboda. a da to isto vaæi i za druãtva i zajednice. tj. npr. naravno. dostojanstvo. kod izbora vrednosti koje ñe åiniti osnovu odreœivaça ciÿa çeno se postojaçe mora priznati i svaki pokuãaj da se neke vrednosti pretpostavÿaju drugima kao “objektivno date”. U svakom sluåaju.25To. Œ orœeviñ. Ne moæemo se na ovom mestu upuãtati u sva ova pitaça. dobro i lepo. str. dobrobit. ne znaåi da 24 J. U neku se vrednost moæe verovati. ali tek kada se poradi da se ona dostigne. 1975. najmudriji ÿudi. smatraju dobrim. te moramo da imamo u vidu da se i izbor unutraãçih ciÿeva. omiÿenost itd. åijim se kombinovaçem mogu dobi-ti sve druge. deo ideologije. veãtina. priæeÿkivati je. moæe se govoriti o ciÿu. Vrednosti (dobra) Odreœivaçe ciÿa sastoji se u suãtini u odabiraçu vrednosti koja se æeli postiñi ili saåuvati. ona nije ciÿ.intervencije. samo je deo napora da se “nauåno” obrazloæe i tako prokrijumåare postavke neåije ideologije. “Pogledi”. veñneãto ãto nije (nismo) a hoñemo da bude (budemo) i ãto sutra i moæemo voleti da jeste (jesmo). tj. ãto postoji. Moguñe je vrednosti grupisati u. neku od ovih tipologija treba imati pred oåima kao spisak vrednosti koje ÿudi mogu da æele. recimo. i to najvaænijih. suãtinske. oni su joãuvek deo meœunarodne politiåke stvarnosti. smatra da svaka vrednost sadræi i ciÿ: “Vrednost je neodvojiva od akcije. jer moæe predstavÿati åiçenice onakvim kakve nisu i objaãçavati ih pogreãno. 221 . meœutim. vrednost ne mora uvek da znaåi i akciju. to ovakvim upravÿaåima ne ostaje niãta drugo do da je uvide i donesu odluke koje se slaæu s çom. ispravne. “uroœene åoveku”. 2. jer uslovÿava ÿudsko ponaãaçe. ili ih svesti na tri osnovna dobra: istinito. Modalne vrednosti predstavÿale bi uslove pod kojima se uæivaju supstantivne vrednosti.: bezbednost. “racionalne” itd. Dok ideologija moæe biti ãtetna u pogledu utvrœivaça situacije. Iako se teãko moæe pojmovno odvojiti od akcije. poãtovaçe. ona je koordinator ÿudske akcije. S druge strane. doslednost itd. koja se tu ne moæe niåim nadoknaditi. kao npr. u izvesnoj meri tiåe inostranstva i da prema tome ima i spoÿnopolitiåku komponentu. ekonomske. moguñe spoznati umom. bio on toga svestan ili ne. Åini nam se da vrednost moæe biti i neãto ãto veñjeste.” Marginalije o problemu vrednosti u savremenom druãtvu. U tome je suãtina Platonovog predloga da dræavom upravÿaju filozofi. åiçeni su pokuãaji da se stvo-ri tipologija osnovnih vrednosti.: moñ. 25 Danaãçi pokuãaj “dezideologizacije” spoÿne politike vodi poreklo od vazdaãçih nastojaça da se svaka politika oslobodi od ideologije time ãto bi se vrednosti objektivno utvrœivale. Poãto je po Platonu svrhu ÿudskog postojaça.) i modalne ili instrumentalne vrednosti (vrednosti--sredstava. prosveñenost.). vrednosti (npr. legi-timitet. lepim ili korisnim i one su kao takve poznate svakom åoveku. bogatstvo. pa prema tome i konaåne vrednosti. Ma koliko ovi postupci bili protivni meœunarodnom pravu i moralu. estetske. bez obzira na to da li to åine ili treba da åine.24 S obzirom na to da svaki pojedinac dræi do nekih vrednosti. supstantivne. poãteçe. Ako se neka vrednost samo priznaje. ali se smatra neostvarÿivom. diktatura “mudraca” izbegnuta je time ãto je svejedno koji filozof donosi odluke jer ako zasluæuje to ime çegove ñe odluke biti iste.

dakle. politiåkog ustrojstva. Jedno je verovati da jedan sistem vrednosti treba da se proãiri na ceo svet. tokom vremena se ispoÿila sklonost da se. bezbednost od ugroæavaça tih vrednosti i pravo da to åine kao ravnopravni subjekti. vrednosti bi se na meœunarodnom planu mogle podeliti u tri grupe. ili na bezbednost dræavnog kolektiviteta kao takvog. treba se ponovo podsetiti da u terminologiji meœunarodnih odnosa pridev “nacionalni”. Zavisno od toga da li se misli na bezbednost sistema vlasti. razlikuju se dræavna i nacionalna bezbednost. pod izrazom “nacionalna bezbednost” podrazumevaju ne samo instrumentalne vrednosti. ustanoviti da ona mora da ima dva elementa. U pokuãaju da se doœe do çe. imajuñi pri tom slobodu da te vrednosti odreœuju i meçaju. åesto znaåi “dræavni”. u stvari. S obzirom na to da je taj izbor suãtinskih vrednosti ãirok i da pri tom treba voditi raåuna o çihovoj saglasnosti s meœunarodnim vrednostima i legitimnim interesima drugih subjekata. treba. koji bi viãe odgovarao. instrumentalne vrednosti svake dræave smatraju se istovremeno i meœunarodnim vrednostima. Zajedniåke vrednosti (“nacionalna bezbednost”) U savremenoj etapi razvoja meœunarodnih odnosa. Ne postoji neka opãteusvojena definicija nacionalne bezbednosti. tako i zbog toga ãto je izraz “dræavna bezbednost”. specifiåne za pojedine subjekte meœunarodnih odnosa. Govoreñi o nacionalnoj bezbednosti. celoga åo-veåanstva. U drugoj grupi bile bi opãte vrednosti cele meœunarodne zajednice. kako za instrumentalnu vrednost koja se sastoji u izvesnosti da ñe se neke vrednosti uæivati duæe vremena. nego i neke suãtinske vrednosti kao osnovne. Treba. onih vrednosti koje su oznaåene u ustavu. znati o kojim se vrednostima radi i ãta predstavÿa opasnost za çih. pre svega. Sam izraz “nacionalna bezbednost” nije naroåito sreñan ali se mora usvojiti. bez obzira na karakter vlasti. bez opasnosti da budu izgubÿene. tako i za same suãtinske vrednosti koje bezbedno treba da se uæivaju. S obzirom na ono ãto je reåeno. tj. ili koje se kao takve pretpostavÿaju i ãtite. dobio posebno veñopisano znaåeçe. Prema tome. dræave bi i to je norma meœunarodnog prava trebalo da se opredeÿuju za vrednosti kojima ñe teæiti ili koje ñe åuvati u svojoj unutraãçoj i spoÿnoj politici. kako zbog duge upotrebe. neophodne i bitne za svaku dræavu. U prvu bi spadale one koje su zajedniåke svim dræavama (pa i drugim subjektima meœunarodnih odnosa). Time je bezbednost postala oznaka. I ovom prilikom treba naglasiti potrebu za razlikovaçem vrednosti od sredstava kojim ih treba dostiñi. 222 .se u izvesnim periodima ne mogu meœu ideologijama nañi zajedniåke taåke i da nije moguñe postiñi saglasnost o zajedniåkim interesima. a drugo je misliti da se to moæe postiñi samo zavojevaçem. a u treñoj posebne vrednosti. Jedan je vrednosni a drugi je saznajni (kognitivni). 3.

Paix et querre entre les nations. Prema tome.Iz dosadaãçeg ponaãaça dræava i srazmerno retkih izriåitih iskaza dræavnika i teoretiåara. S druge strane. odluåioci u nekim dræavama ne boje se za opstanak tih dræava. Beograd. i tamo navedenu literaturu. moæe se zakÿuåiti da se pod prvim elementom nacionalne bezbednosti podrazumevaju bar sledeñe grupe vrednost. 26 V.26 A. Ovim povodom misli se na dvostruko simboliåan znaåaj teritorije. ona je prostor na kome je æivela i razvila se nacija. Aron. Kohlhammer. Jedno meœunarodno udruæeçe moæe da se raspusti kada ispuni svoju misiju. veñjoãi tzv. 1962. za koje je tipiåna jaka æeÿa za preæivÿavaçem. 1977. Frei. Sicherheit. Prisustvo oruæja za masovno uniãtavaçe i sve teæe dimenzije koje dobija problem ishrane svetskog stanovniãtva pokazuju da je i ova opasnost po opstanak aktuelna. a u drugom sluåaju misli se na fiziåko preæivÿavaçe postojeñe generacije stanovniãtva. “svaka politiåka jedinica teæi pre svega da preæivi”. Dimitrijeviñ. str. naravno. 1973. no po æeÿi sopstvenog stanovniãtva. nacionalni i fiziåki opstanak. da se ne izgubi denacionalizacijom. B. Pojam bezbednosti u meœunarodnim odnosima. Isto tako. koje mahom proklamuju kao ciÿ stvaraçe svearapske domovine. Kod meœunarodnih politiåkih pokreta opet je sama ideja åesto vaænija od organizacionog oblika itd. paæÿivija analiza pokazuje da se pod opstankom ne podrazumeva samo zadræavaçe statusa posebne dræave. koja saåiçava stanovniãtvo dræave. i sposobnost dræave da je åuva netaknutu svedoåi o çenoj opãtoj sposobnosti da se stara o sebi. Opstanak Najviãe saglasnosti postoje oko opstanka kao osnovne vrednosti subjekata meœunarodnih odnosa. Teritorijalni integritet Druga grupa vrednosti vezana je za teritoriju dræave i naziva se teritorijalnom celovitoãñu ili integritetom. Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. Kako kaæe R. odnosno nacije. D. Paris. asimilacijom ili onemoguñavaçem reprodukcije. ciÿ je da nacija opstane kao takva. Aron. kada se govori o opstanku prvenstveno se misli na dræave.27Za sve subjekte meœuna-rodnih odnosa ova vrednost sastoji se u tome da ne prestanu da postoje. teritorija ima odbrambenu strateãku funkciju. Tome ne smeta åiçenica da tu vrednost neki delovi stanovniãtva ne cene i bore se ili zalaæu za raspad postojeñe dræave ili çeno prikÿuåeçe nekoj drugoj. niti oni izuzeci gde se dræava odræava kao poseban subjekt meœunarodnog prava i meœunarodnih odnosa. viãe na zahtev inostranstva. Calmann LE9vy. pod uslovom da se one ujedine u viãenacionalnu celinu kao ãto je to s arapskim dræavama. To. a akcionari jednog meœunarodnog privrednog preduzeña mogu i bez teãkih sumçi da odluåe o çegovom likvidiraçu ili spajaçu s drugom firmom. U prvom sluåaju. 223 . 27 A. kao ãto je to bilo s Austrijom u vremenu izmeœu dva svetska rata. S jedne strane. ne znaåi da se ova vrednost kod svih subjekata oseña s podjednakim intenzitetom. Meœutim. Stuttgart. na opasnost od uniãteça oruæjem ili izgladçavaçem. Za to tle vezana je istorija dræave i na çemu se nalaze spomenici ili mesta koji za ÿude u dræavi imaju veliku afektivnu vrednost. 82.

1938. koji ju je 1932. treba naglasiti da je teritorija dræave vrednost koju sama dræava definiãe. delimiåno i zato ãto pojam kolonije nije sasvim jasan. Francuska i Italija. koji naseÿavaju neke delove teritorije. Hitler se nije zaustavio i u najskorijem vremenu Åehoslovaåka je prestala da postoji kao nezavisna dræava. bit teritorijalnog integriteta je naåelo da se svaka. Na primer. formulisao povodom japanskog napada na Kinu. pa i najmaça promena teritorijalnog oblika dræave moæe izvrãiti samo uz saglasnost dræave.Otuda se svaki teritorijalni ustupak oseña kao slabÿeçe bezbednosti. strane dræave ñe se ponaãati kao da tako steåena teritorija nije u sastavu dræave o kojoj se radi i time ãkoditi çenim interesima bez primene sile. Ne treba. Meœutim. prema imenu ministra spoÿnih poslova SAD. Ãtaviãe. Po sredi mogu biti mnogi uzroci. godine ustupile Nemaåkoj. kada su velike evropske sile. Kolonijalne sile su svoje posede smatrale delovima svoje teritorije i s çihove taåke glediãta svaki pokuãaj da im se ospori pravo da ih dræe smatrale napadom na svoj teritorijalni integritet. ne pitajuñi za pristanak åehoslovaåku vladu. Ni stanovniãtvo ne oseña u podjednakoj meri vaænost svakog dela teritorije. meœutim. poznate u meœunarodnom pravu kao Stimsonova doktrina. ili åak smatrati da je postojaçe neke dræave u odreœenom teritorijalnom obliku povreda meœunarodnih vrednosti. zaboraviti da su dræave tokom istorije na razne naåine otuœivale delove teritorije. I. Velika Britanija. Da bi stvar bila i formalno ubedÿivija. 224 . kao ãto je npr. Da bi se. borba za osloboœeçe potlaåenih naroda. kome se mogla pruæiti moralna i materijalna pomoñ. Odstupaçe od ovoga naåela znaåi neposrednu opasnost po opstanak. tj. åiçenica da se viãe naroda istorijski i emotivno vezuju za isti deo teritorije itd. pravila meœunarodnog prava ili åak opasnost za bezbednost drugih. 28 Tekst u “Colliard-Manin”. Pravo na oruæanu borbu priznavalo se samo stanovniãtvu tih teritorija. Kada je deo teritorije steåen krãeçem teritorijalnog inte-griteta druge dræave (agresijom) postoji takoœe otpor da se tako oblikovana teritorija prizna kao osnovno dobro dræave-agresora. izbegli nesporazumi. Pri tom se ipak pazilo na to da snage meœunarodnih organizacija ili stranih dræava ne prodiru na teritoriju kolonijalnih dræava.28 Prema toj doktrini. naroåito onda kada je geografsko rastojaçe od matiåne dræave do kolonijalnog poseda malo. naåin na koji je teritorija steåena. naravno. str. 1004. mnoge od çih proglasile su u novije vreme svoje kolonije “prekomorskim departmanima” i time smatrale da su otklonile sve sumçe. Sudetsku oblast. poveñana opasnost za druge vrednosti. Veñina dræava. U protivnom bi moglo doñi do zloupotrebe. tj. znatan deo Åehoslovaåke. toboæe radi oåuvaça mira u Evropi. te da druge dræave prema çoj mogu biti sasvim ravnoduãne. pa stoga i Ujediçene nacije. ovo nepriznavaçe nezakonito steåenih poseda je jedna vrsta blage sankcije. pa åak je i razmeçivale ili prodavale. odbijale su da ovakav privid prihvate kao stvarnost i proglasile su pravo kolonijalnih i zavisnih naroda na samoopredeÿeçe i nezavisnost.

ãto ona ne æeli. U drugom sluåaju. samovoÿno odreœena kao granica izmeœu Indije i Kine (Tibeta) od strane britanskih kolonijalista. prema Kini. te se obiåno o stvarno nesamostalnim dræavama govori kao o satelitskim dræavama a 225 . svaka samovlasna mera u odnosu na teritoriju smatra se ugroæavaçem osnovnih vrednosti. dakle. U prvom sluåaju osporava se takozvana Makmahonova linija. navodeñi da je reå o çenim osnovnim i neprikosnovenim vrednostima. U posledçe vreme.Kada se pak ima u vidu duæi vremenski period. meœutim. iako se to pitaçe moæe reãavati na miran naåin. Otuda su teritorijalni sporovi tipiåni primeri politiåkih sporova. dobru veru i nacionalnu pripadnost stanovniãtva spornih teritorija. jer je prelaz izmeœu gubÿeça samostalnosti i nestanka dræave ili drugog subjekta meœunarodnih odnosa neosetan i nejasan. Ove se vrednosti oznaåavaju raznim nazivima. godine a i za zategnutost i graniåne incidente na rusko-kineskoj granici. V. Nezavisnost Treña grupa vrednosti koja ulazi u pojam nacionalne bezbednosti povezuje se sa suverenom vlaãñu kao konstitutivnim elementom svake dræave. danas se ova zavisnost sve åeãñe krije jer je suprotna preovladajuñim pravnim i moralnim naåelima. Otuda nije åudno ãto u svim do sada predloæenim i usvojenim definicijama agresije upad na teritoriju strane dræave stoji na prvom mestu. na primer. sem kada je reå o malim i beznaåajnim komadima zemÿiãta. ali se uglavnom svode na dugotrajnost poseda. ako na samoj teritoriji nema aktivne borbe stanovniãtva. Iako se. o legitimnosti poseda jedne dræave nad odre-œenim delovima çene teritorije uvek moæe raspravÿati. sporne situacije se vremenom smiruju i reãa-vaju u korist posednika. da dræava posednik ne iznosi zvaniåno takve protivargumente. Ovakvi sporovi obiåno dugo miruju da bi se rasplamsali u trenucima kriza ili opãteg pogorãaça odnosa. To je bio povod za kinesko-indijski oruæani sukob 1959. Prema tome. koji nisu u oba sluåaja isti. Pravilo je. I ova je vrednost vrlo bliska opstanku. od kojih su najåeãñi nezavisnost i samostalnost. åiji je Indija sada pravosledbenik. kineska vlada sve åeãñe osporava pravo nekih susednih dræava na delove teritorije steåene u prethodnim vekovima na raåun Kine. nikada ne moæe postiñi sporazum oko pravila meœunarodnog prava koja bi odreœivala zakonitost posedovaça teritorije. Na osnovu ranijih izlagaça ovaj nam je pojam dovoÿno jasan i znaåi. jer bi se time upustila u spor. ispostavÿa se da su u proãlosti mnoge teritorije steåene zavojevaçem (koje je tada bi-lo legitimno) te bi neprekidno odræavaçe na dnevnom redu teritori-jalnih sporova. smatra se da su ugovori izmeœu Kine i carske Rusije o ustupaçu ovoj posledçoj nekih dalekoistoånih teritorija u XIX veku bili iznuœeni kao plod imperijalistiåke politike nenarodnih reæima u Rusiji. koji su obiåno veoma sloæeni. postojaçe neometanog. Vaænost koja se pridaje ovome dobru oteæava mirno reãavaçe teritorijalnih sporova jer se. autonomnog procesa odluåivaça. u stvari. koja je. bilo u stvari suprotno naåelu sigurnosti. Dok je nekada taj prelaz bio pravno oznaåavan pojmovima kao ãto su protektorat ili vazalna dræava. Indija i Rusija imaju protivargumente.

Do çih dolazi naroåito kada dræava stoji pred odlukom o uålaçeçu u vojne grupacije s integrisanim oruæanim snagama. Fran-cuska i Gråka bile povukle iz oruæanog dela Severnoatlantskog pakta. koje åine bitan sadræaj æivota u jednoj zajednici. mnogi su se diktatori stavili pod okriÿe SAD.29 Ne poriåuñi çihovu vaænost. 1974. Ako se kvalitet æivota. str. Kako je. 651. U toku hladnog rata. “Europa Archiv”. izjednaåi samo sa æivotnim standardom. tako ni za ÿudsku grupu puka egzistencija nije dovoÿna. Kollektive wirtschaftliche Sicherheit. a ne i u zaãtiti postojeñeg poretka ili vlade. gde postoji moguñnost da se domañe snage naœu pod stranom komandom. iako joãpostoji spor oko taånog znaåeça ove sintagme. koji bi time poricali i svoje postojaçe. Kako ni pojedincu nije ciÿ samo goli æivot. o karakteru svojih ustanova i ÿudima koji ñe zauzimati poloæaje u çima. sastoji u pravu stanovniãtva da samostalno odluåuje o svom ustavnom ureœeçu. recimo. predstavÿa kompleks ekonomskih. a na referendumima o uålaçeçu Danske i Norveãke u Evropsku zajednicu i ostanku Velike Britanije u çoj. pak. G. Kvalitet æivota Dok se tri prve grupe vrednosti vezuju za osnovne atribute dræave i u krajçoj liniji sluæe çenom opstanku. Iz naãe istorije moæemo pomenuti tzv. kulturnih i politiåkih vrednosti. gde odluåivaçe o vitalnim ekonomskim interesima delimiåno prelazi na organe meœunarodne organizacije. Nye. Meœutim. mora se naglasiti da kvalitet æivota. koje su ih ãtitile kao “borce protiv komunizma” a u çima dobijale posluãno spoÿnopolitiåko oruœe. Politiåka nezavisnost se. Postoji tendencija da se pod ovom vrednoãñu podrazumevaju samo ekonomska dobra. åetvrta se tiåe samog naåina i kvaliteta æivota u zajednici åija se bezbednost ãtiti. ili pred odlukom o ulasku u tzv. ona traæi æivot dostojan åoveka. “naddræavne” privredne organizacije. Ovakvih primera ima mnogo. 29 J. druãtvo postaje dezorijentisan i obespravÿen skup potroãaåa a æivot gubi punoñu i svrhu. 226 . Tajnu konvenciju koju je srpski kraÿ Milan 1881. vladajuñi sloj moæe iskoristiti meœunarodnu situaciju tako da kupi podrãku neke strane sile protiv samog stanovniãtva time ãto ñe se spoÿnopolitiåki vezati za çu i pristati da ona odluåuje o zajedniåkoj strategiji. Iz takvih razloga su se. Otuda politiåka nesamostalnost nije i ne moæe biti vrednost za spoÿnopolitiåke odluåioce. naime. Gubÿeçe samostalnosti znaåi uvod u gubÿeçe drugih vrednosti.çihove se vlade nazivaju marionetskim. oko mere ovoga uticaja vode se u mnogim dræavama æestoke politiåke rasprave. Privredni razvitak i osamostaÿeçe su nesumçivo preduslovi za postizaçe i oåuvaçe boÿeg kvaliteta æivota. potpisao s Austrougarskom dopustivãi ovoj uticaj na unutraãçu i spoÿnu politiku Srbije u zamenu za çeno obeñaçe da potpomaæe dinastiju Obrenoviña. S. ispoÿila se po-deÿenost stanovniãtva ovih zemaÿa. Iako je povodom ove vrednosti srazmerno lako povuñi razliku izmeœu dræavne i nacionalne bezbednosti. neki uticaj inostranstva na odluåivaçe u nekim dræavama neminovan i ne smatra se uvek opasnim. istina je da se ovim povodom druga åesto ærtvuje prvoj. kao ãto se to åesto åini. specifiånosti zajednice poåiçu da se gube.

Ujediçene nacije su odluåno stale na sta-noviãte da je pravo svakog naroda i dræave da slobodno koristi svoja bogatstva i prirodne izvore. decembra 1962. nav. a nalazi se u opasnosti. delo. razuœenosti i vaænosti. a ne bezbedan. u stvarnom spoÿnopolitiåkom odluåivaçu ova razlika nije toliko znaåajna jer se odluåioci ponaãaju prema svom opaæaçu (percepciji) opasnosti koja preti osnovnim vrednostima. 1803 (XVII). 31. svodi se na procenu staça u kome se pomenuta dobra nalaze.To podjednako vaæi za razvijene zemÿe i za zemÿe u razvoju. naroåito kada se radi o prednosti ili privilegiji nastaloj usled neravnopravnosti u svetskoj privredi. 31 Rez. mada je kod prvih naglaãena i æeÿa za oåuvaçem steåenog. To stanoviãte je naroåito doãlo do izraæaja u poznatoj Rezoluciji Generalne skupãtine o stalnoj suverenosti nad prirodnim izvorima od 14.31 Neñemo daÿe opisivati sporove koji nastaju oko tumaåeça i shvataça ove vrednosti. i da se stara o nesmetanom ekonomskom razvoju i poviãeçu æivotnog standarda svoga stanovniãtva. U tom pogledu ima dva shvataça. bezbednost je prisutna onda kada je subjekt uveren da ne preti opasnost çegovim dobrima a po drugome se bezbednost ne moæe svesti samo na uvereçe. politiåkog i kulturnog razvitka vrednost koju cene i kojoj teæe sve dræave. Jedna je veñnagoveãtena i ona se sastoji u teæçi da se dræavna bezbednost poistoveti s nacionalnom: otuda nepopularni reæimi svaku opasnost po sebe tumaåe kao napad na vitalne interese cele zajednice i vrlo su spremni 30 Rez. 32 Dimitrijeviñ. koji ne retko dobijaju i oblike pravnih sporova. decembra 1974. a dobijenim od strane ranijih tamoãçih vlada. åeste zbog çene osetÿivosti. godine. Opaæaçe bezbednosti Drugi. elemenat pojma nacionalne bezbednosti. GS 3281 (XXIX). samo samopouzdan ili lakomislen. Ovo je stremÿeçe priznato kao legitimno i svojstveno svim dræavama. kognitivni. te se mora uzeti u obzir prilikom odreœivaça osnovnih vrednosti koje ulaze u pojam nacionalne bezbednosti. 227 . U vezi s bezbednoãñu su naroåito uoåÿive dve tendencije. Bezbednost postoji ako ta dobra nisu ugroæena. Meœutim. Ako je visok æivotni standard graœana jedne zemÿe delimiåno zasnovan na jeftinim koncesijama za eksploataciju prirodnih bogatstava drugih zemaÿa. D. jer je na ovom mestu bilo dovoÿno utvrditi da je nastojaçe na oåuvaçu kvaliteta æivota i slobodnog ekonomskog. Ovo opaæaçe sastavni je deo definisaça situacije i podloæno je svim onim zabludama koje se tu pojavÿuju. Otuda dolazi i do sukoba izmeœu ove dve grupe zemaÿa. iz prostog razloga ãto je subjekt koji misli da je bezbedan. Po jednome. 30 kao i Poveÿi ekonomskih prava i obaveza dræava od 12.32Ovo drugo shvataçe je taånije. str. Nasuprot tome. onda ñe svaki pokuãaj da se takvi ugovori raskinu i izvrãi nacionalizacija stranih preduzeña biti u razvijenoj zemÿi protumaåen kao krãeçe steåenih prava i kao napad na kvalitet æivota çenog stanovniãtva. nego na stvarno staçe neugroæenosti. i daÿe.

zabraçeni meœunarodnim pravom. Jedna je u tome da se obaveze drugih dræava da ãtite nacionalnu bezbednost neke zemÿe taåno odrede i ograniåe. okupacija. teritorijalnog integriteta ili politiåke nezavisnosti neke druge dræave. meœunarodno ustanovÿenih opasnosti dobija jeste pojam agresije. koja u stvari krije æeÿu da se ceo svet uredi po sopstvenoj meri i potrebi: zonom nacionalne bezbednosti proglaãavaju se i najudaÿenija podruåja. definiãuñi pojam bezbednosti. koriãñeçe oruæja. pa takve privilegije izjednaåuju s osnovnim dobrima. u krajçoj liniji izgubÿeni rat. 3314 (XXXIX). åije posedovaçe i odbranu maçim dopuãtaju u mnogo skromnijoj meri. M. osim primene oruæane sile. Zatim se nabrajaju primeri takve upotrebe oruæane sile. blokada. Isprva se. II. teæi se apsolutnoj bezbednosti. Zato se sve diplomatique. meœunarodne zaãtite. putem kolektivne bezbednosti. kojim se hoñe obuhvatiti oni napadi na osnovna dobra dræava. napad na flotu. aneksija.33U sliånom duhu su i sve do sada zvaniåno pokuãane definicije agresije. 19676. Prema çoj: “agresija je upotreba oruæane sile od strane jedne dræave protiv suverenosti. str. Ãahoviñ. jedinom stvarnom opasnoãñu smatrao oruæani napad. “Meœunarodna politika”. npr. kao ãto su invazija. meœu kojima i posledça. decembra 1974. Œ. Ova sklonost naroåito se zapaæa kod onih velikih sila koje su preko svojih preduzeña i graœana stekle povlaãñen poloæaj u nerazvijenim delovima sveta. napad. Rezolucija Generalne skupãtine UN. 594/75. 696. dok se za primenu drugih sredstava to do sada nije moglo tako jasno utvrditi. agresija je veñnapad na takve vrednosti. 233 i daÿe. a napadom na bezbednost i najmaçe promene koje nisu u skladu s interesima takve dræave. br. U drugom sluåaju. Pri tom se imaju na umu dve glavne svrhe. 33 Dictionnaire 34 228 . Eduard Beneãje. slaçe oruæanih bandi itd. pa ne retko i sada. ne poklapa sasvim s ugroæavaçem bezbednosti: s jedne strane. Ovaj naåin ugroæavaça je u posledçe vreme sve åeãñi i uoåÿiviji upravo zato ãto je primena sile nesumçivo protivna meœunarodnom pravu. Prevod u JRMP. U “Diplomatskom reåniku”. a s druge. str. Rad Pravnog komiteta na XXI zasedaçu Generalne skupãtine UN. bombardovaçe.34 Agresija se. Paris. vrsta i stupaç opasnosti. nastaje potreba da se çen kognitivni elemenat. usvojila Generalna skupãtina UN. ili na bilo koji naåin nesaglasno s Poveÿom Ujediçenih nacija”. a druga da se spreåi svaka dræava da svoju nacionalnu bezbednost upotrebÿava kao izgovor za ugroæavaçe tuœih vrednosti. osnovne vrednosti mogu biti ugroæene i na druge naåine. meœutim. kome prethodi staçe ugroæenosti.da sve svoje politiåke protivnike okvalifikuju kao agente stranih dræava. Pravni vid koji skup ovakvih. odrede ili bar standardizuju na meœunarodnom planu. koju je 14. Agresija S obzirom na to da je nacionalna bezbednost predmet zajedniåke. pisao da ona “poåiva na izvesnosti da dræava uopãte neñe biti napadnuta ili da ñe u sluåaju napada dobiti brzu i efikasnu pomoñdrugih dræava”.

koje su svoj konaåni uspeh videle u tome ãto ñe ih prihvatiti svi ÿudi i tako se podvrgnuti jednom potpunom sistemu vrednosti.. teæe sve dræave i u odgovarajuñoj meri ostali sub-jekti meœunarodnih odnosa. Opãteåoveåanske (univerzalne) vrednosti A. a i zato ãto su se vrhovi svetovne i duhovne hijerarhije spajali. osnovne interese i da se svima çima moæe pripisati teæça ka takvim vrednostima nije nikada bilo nepoznato. str.. odreœujuñi ih u skladu s druãtveno-politiåkim sistemom i u okviru granica koje im postavÿaju interesi drugih subjekata. multinacionalne kompanije). nav. dolazilo do izraæaja u svetskim religijama. ne retko. na ekonomski plan. kao uzrok ili opravdaçe svoje spoÿnopolitiåke delatnosti. koji su na “ovom” (tj. pod ovim posledçim se misli na moguñnost da se vojna sredstva zamene privrednim.? Ukoliko se smaçuje efikasnost sile za postizaçe pozitivnih dræavnih ciÿeva. “kulturnoj” i ekonomskoj agresiji. 35 Nye. najåeãñe krunisanim postojaçem transcedentalnog biña. realnom) svetu preuzimali staraçe o ãireçu vere i çenom poãtovaçu. kao svojima. S obzirom na to. meœu kojima se istiåu transnacionalne privredne organizacije (tzv. ovakvi pritisci potiåu i od drugih subjekata meœunarodnih odnosa. o åijem je delovaçu veñbilo reåi. koji su na raznim mestima bili razliåiti. utoliko se ugroæavaçe dræavne samostalnosti premeãta sa vojnog. delo. Politika jedne dræave postaje sve zavisnija od politike drugih time ãto se razgraœuju prirodne granice koje su do sada delile privredna podruåja. ali je çegovo ispoÿavaçe u meœunarodnim odnosima uvek bilo sloæeno i nailazilo na raznovrsne teãkoñe. Uvereçe da sva ÿudska biña imaju neke skupne. tumaåi ih i sankcioniãe ponaãaçe prema çima u vidu nagrada i kazni.35 Opasnosti kojima je nacionalna bezbednost zemaÿa u razvoju izloæena na ovaj naåin velike su i dolaze s raznih strana. najåeãñe formulisani meœunarodnim pravom. a te sukobe su. 652. na primer putem spoÿnotrgovinskih restrikcija. Pojam i istorija Pored onih vrednosti za koje se zna ili bar pretpostavÿa da im. da su religiozne vrednosti bile odreœivane u skladu s preovlaœujuñim interesima. ovakvi sistemi vrednosti su se sukobÿavali. koje takve vrednosti propisuje. Ono je npr. koje teæe da na pomenute pa i mnogo brutalnije naåine ostvare svoje interese.åeãñe govori o “ideoloãkoj”. pak. Sem od razvijenih dræava. 4. postoje i vrednosti åije se postizaçe ne moæe ograniåiti samo na jednu uæu zajednicu veñse vezuje za åoveåanstvo u celini. Stoga politika ne teæi samo ciÿu da odvrati stranu dræavu od vojnih akcija nego i da je spreåi u tome da cenu svoje unutraãçe politike prevali na domañu dræavu. 229 . na sebe preuzimale dræave. odræavaça veãtaåkog deviznog kursa ili drugih necarinskih ograniåeça. Ovu “krunu” sistema vrednosti tumaåili su razni boæji “namesnici”.

ova maksima. nastupio je period izvesne ravnoduãnosti prema takvim sistemima opãtih vrednosti. “necivilizovane” i “nehriãñanske” narode. ali su u ovom veku dobila nov podsticaj zbog toga ãto je ova vrednost posle dva katastrofalna svetska rata najãire prihvañena i ãto je. posle pronalaska i usavrãavaça oruæja za masovno uniãtavaçe. Meœutim. nesporazuma i neslagaça. meœutim. Naravno. a s druge. çena je suverenost ograniåena samo na çenu te-ritoriju i na çene dræavÿane: ona se ne sme meãati u unutraãçe stvari drugih dræava. S jedne strane. mir postao preduslov opstanka ÿudskog roda.Pod utiskom besmisla jednog od ovih sukoba. Ovaj sporazum se u stvari zasnivao na srazmernoj sliånosti druãtveno-ekonomskih sistema u evropskim dræavama. dakle. a s çom i celo klasiåno meœunarodno pravo. francuska buræoazija sve viãe pokazuje svoju nacionalnu ograniåenost. Iako su. a ne opãtim ciÿevima. Ciÿevi se uzajamno ograniåavaju a ne podleæu nekom viãem merilu. veñu savezu sa obespravÿenim i potlaåenima celoga sveta i za çihovo osloboœeçe. mlado graœans-tvo se u prvi mah ne zadræava na dræavnim granicama: odnosi meœu ÿudima i vrednosti kojima oni sluæe zamiãÿeni su kao staçe koje treba svuda da preovlada. Takvih opãtih ciÿeva po tom glediãtu zapravo i nema: granice sebiånosti dræava postavÿene su samo pravilom da se ne sme ãtetiti legitimnim interesima drugih. eius religio (åija je vlast. koje su uz to usvajale razliåite verzije hriãñanstva. a ne samo postizaça nekih od çegovih ideala. zajedno s detaÿnim planovima za çegovo ostvareçe. åiji su jedini pravi subjekti dræave. a ove teæe svojim. Za vanevropske. koja je leæala u osnovi Vestfalskih ugovora od 1648. Skoro sve savremene univerzalne meœunarodne organizacije treba da sluæe postizaçu i oåuvaçu mira. tek posle Drugog svetskog rata razvila se 230 . godine: cuius regio. Poãto je vera u to vreme bila najrazvijeniji vrednosni sistem. te ih u obliku odgovarajuñih pravila obezbeœuje i postiæe. Kada. snaga ovih ubeœeça ostaje takva da i Napoleonova vladavina u stranim zemÿama ipak predstavÿa odluåujuñi podstrek za promene i za borbu za graœanska prava. rasprave o miru pisane i u proãlim vekovima. stvarajuñi svoju svetovnu ideologiju. a) Mir je iskrena teæça svih demokratskih vlada i veñine åoveåanstva i çegovo je ime ispisano na raznim barjacima. Meœutim. i posle razaraça koja je on izazvao. tridesetogodiãçeg rata. a parole velike revolucije postepeno postaju fraze iza kojih se kriju partikularni interesi. U stvari. koja se daÿe odvija pod uticajem primera onih zemaÿa u kojima se uspeãno ruãi feudalni poredak. shvañena je uloga religije kao sredstva u rukama nosilaca vlasti i priznata je u obliku maksime. bio je predviœen drukåiji postupak. toga je i vera). treba reñi ãta se pod mirom podrazumeva. nije znaåila niãta drugo do da vlast u svakoj dræavi suvereno odluåuje o vrednostima kojima ñe çeni podanici teæiti. u kas-nijem toku. iskrsava niz teãkoña. Francuska revolucija u prvom svom delu znaåi vrhunac i najveñi zamah takvoga shvataça: revolucionarni ratovi ne vode se u ime Francuske. Razmatraça o miru su veoma stara. a naroåito za vreme Napoleonovih pohoda. dræavna vlast je suverena. Sam pojedinac i çegovo ponaãaçe prestaju da budu od znaåaja za meœunarodne odnose.

Galtung: Violence.37 Istraæivaçu mira posveñuju se ÿudi iz raznih struka i raznih zemaÿa. O istraæivaçu mira. U smislu drugog postavÿenog pitaça. Pored konstatacije. gråkoj bogiçi mira. institucionalizovanog (tzv. da je “mir” åesto prazna fraza kojom se opravdava nemiroÿubiva politika. 38 J. meœusobno u sukobu. ne ono ãto mirom æeli da postigne. odnosno Friedensforschung) i “polemologija” (na francuskom podruåju: polE9mologie). pri åemu postoji opasnost ili da se mir poveæe s besmislenim parolama. naroåito oni s anarhoidne “nove levice”. bliske svakome ko se malo udubio u razmiãÿaçe o miru. rata. 1972. “Journal of Peace Research”. ili da se u çega projiciraju partikularne vrednosti. 4. 1971. Peace and Peace Research. “pozitivni” mir znaåi odbijaçe da se mir shvati samo kao modalna vrednost. a ne mira. Svaki pokuãaj da se mirom obuh36 Prema gråkoj reåi polemos rat. pri tom. Ako je mir samo zamrzavaçe postojeñeg staça. stvorenog meœunarodnom primenom nasiÿa i ispuçenog nepravdama. ne otvorenog veñprikrivenog. Añimoviñ. istraæivaçe mira zasluæno je i za postavÿaçe sledeña dva odluåujuña pitaça: prvo od çih se svodi na odnos mira i potrebnih promena u meœunarodnoj zajednici a drugim se pita je li mir samo odsustvo oruæanog sukoba. sukob. onda on znaåi mireçe s nezadovoÿavajuñom i nepodnoãÿivom stvarnoãñu za veñinu åoveåanstva. a ne neãto drugo. Takva sadræina traæi se ne samo u odnosima izmeœu dræava i drugih subjekata meœunarodnih odnosa. 231 . Najåeãñe se. predlaæe se kao boÿi naziv “irenologija”. 9. Vid. S obzirom na to da bi to u stvari znaåilo samo prouåavaçe sukoba. broj nacionalnih i meœunarodnih ustanova i instituta za istraæivaçe mira stalno raste i sve je viãe kçiga i åasopisa posveñenih problemima mira. Neki istraæivaåi mira. 1968. Dimitrijeviñ. od kojih su najåeãñi: “istraæivaçe mira” (na podruåju engleskog i nemaåkog jezika: peace research.38 Stoga se zakÿuåuje da mira ne moæe biti sve dok ne postoje alternativni. “Anali Pravnog fakulteta u Beogradu”. Vizija buduñeg mira razlikuje se stoga kod istraæivaåa mira raznih pravaca. “opredmeñenog” nasiÿa. str. Leidon. Dileme istraæivaça mira. nego i u staçu u kome ñe se nañi ÿudi u çima. 1969.36 Ova nauka obuhvata prouåavaçe uzroka ratova i preduslova za mir. str. 190. 37 O toku i obeleæjima istraæivaça mira vidi Q. podloænu odnosima eksploatacije. Sithoff. stvarnoãñu koja nije niãta do proizvod ispoÿavaça nasiÿa. Starke. i daÿe. Ovakav napor je doveo do pokretaça i ponovnog formulisaça nekih od osnovnih pitaça u vezi s pojmom mira. uvodno razmatraçe. 191. mirni ali efikasni naåini da se ostvare sve one promene koje teæe ukidaçu ostataka preœaãçeg. zaboravÿa da je obaveza istraæivaåa da definiãe mir. kao ãto su “druãtvena pravda” ili “ostvareçe åoveåanskih teæçi”. poistoveñuju mir s neposrednom revolucijom. ali mora sve åeãñe da se suoåava s odreœivaçem samog pojma mira. on treba da se ispuni sopstvenom sadræinom. prema Ireni. V. Meœunarodni problemi. åiji ñe nosioci i onako znati ãta im je åiniti.posebna nauka o miru s razliåitim nazivima. strukturno nasiÿe). J. ili da se reãeçe naœe u ãirokim formulacijama. An Introduction to the Science of Peace (Irenology). naåin da se neãto postigne. ili je to pojam ispuçen pozitivnom sadræinom. str. G. Na taj naåin se u pojam mira unose i elementi koji se u obiånom govoru pod çim ne podrazumevaju. i daÿe.

pokuãavajuñi da izazovu korenite promene”. za koju su izuzetno hrabri i nesebiåni ÿudi poloæili æivote. od trenutka kada je opasno ugroæena postupcima samih ÿudi. zahtev da ÿudski rod bioloãki preæivi postavÿa se kao prethodna vrednost. ma koliko on plemenit bio. treba da uæivaju preæiveli. Takav je bio i naziv rezolucije br.vate i druge vrednosti. cela zajednica ili celi svet. dok je rizik nukleranog samouniãteça u stvari dovoœeçe u opasnost celokupnog åoveåanstva radi ideje. koje stavÿaju iznad sopstvene egzistencije. osujeñenosti. koji leæe u bedi. Iz takvog staça raœa se oåajaçe. Sagledavaçe ove vrednosti u pravoj çenoj perspektivi nije jednostavno kao ãto na prvi pogled izgleda. ærtvuju svoje æivote da bi ostvarili neke vrednosti. koja bez æivog åoveka ostaje sablasno prazna. Ona mogu biti vrlo opasna. U ovom posledçem sluåaju. Za savremenog åoveka sudbina ÿudskog roda nije kao za prethodne generacije stvar viãih sila i prirode. koji ugroæava ili odnosi nevine ÿudske æivote ili dovodi u opasnost osnovne slobode i prouåavaçe dubÿih uzroka ovih oblika terorizma i akta nasiÿa. 3034 (XXVII). u prvom redu dræava. åoveka nedostojan. za koje se zna da moæe izbrisati ÿudski æivot s cele planete. ona ne moæe viãe samo preñutno da se pretpostavÿa. mirnim sredstvima. a borba za çih i oko çih bi mogla da se vodi i drugim. Meœutim. u kome je primena nasiÿa napuãtena. patçi i oåajaçu te nagone neke ÿude da ærtvuju ÿudske æivote. iskÿuåena i onemoguñena te prevaæu nenasilna ali efikasna sredstva za postizaçe opãteprihvañenih ciÿeva i za reãavaçe sukoba izmeœu ciÿeva koji nisu takvi. Stoga se mir i ne moæe pojaviti sam kao vrednost kojoj neki subjekat meœunarodnih odnosa teæi. zato ãto taj pojam isuviãe razvlaåi i moæe da bude podozriv. na XXVII zasedaçu Generalne skupãtine Ujediçenih nacija: “Mere za spreåavaçe meœunarodnog terorizma. b) Opstanak åoveåanstva. po uzoru na latinsku izreku primum vivere. povodi se za doslovnim poreœeçem s revolucionarnim situacijama. A/8969. Na æalost. UN. deinde philosophari. veñse nalazi u ÿudskoj ruci. Druga krajnost. To postaje naroåito aktuelno od pronalaska oruæja za masovno uniãtavaçe. Vidi Dok. Kao pretpostavka za sve druge vrednosti. generacije. izaziva zabunu. ma kakav on bio. Da ne bi delovao paraliãuñe i da ne bi fatalistiåki bio izjednaåen s postojeñim 39 Karakteristiåan je naziv taåke dnevnog reda. decembra 1972. Kao ãto smo videli. kao preduslov za postizaçe svih drugih. usvojen 18. jer zajedno s opãteprihvañenim idealom mira nameñe i druãtvene vrednosti o kojima ne postoji saglasnost. pa i åitave grupe. 232 . nad kojima on nema kontrole. za koju se ne retko åuje u laæno radikalnim krugovima. u kojima pojedinci. ovakva krajnost treba da podseti na to da åovek ne moæe da na prvo i vrhunsko mesto stavi ni svoj. ukÿuåujuñi tu i svoje. koje ñe posegnuti za sredstvima koja mu stoje na raspolagaçu. Stoga nismo ubeœeni da je mir viãe od jedne meœunarodne instrumen-talne vrednosti to je staçe u odnosima izmeœu subjekata meœunarodnih odnosa. ako je taj æivot muåan. zaboravilo se da tu vrednost. pretvoriti u ñiftinski i defetistiåki stav da se u ime opstanka treba miriti sa æivotom.39 Opstanak åoveåanstva stoga treba da bude shvañen u pravoj perspektivi. koja se odnosi na pitaçe terorizma. ona se moæe rangirati i kao najviãa i. pa ni tuœi æivot.

O opasnoj koncentraciji razorne moñi u Evropi. mnoga dostignuña åovekovog uma nisu dugo åekala da naœu svoju vojnu. åije su zalihe veñpremaãile koliåinu potrebnu da Zemÿu pretvore u pustu i beæivotnu loptu. “sredina” itd. kome se i ranije. da se preduprede meœunarodni sukobi. 233 . 1972. i daÿe. samo postojaçe tako opasnog oruæja sluæi kao odluåujuñi argument u korist razoruæaça. koriste u ãirem i u uæem smislu. Problemi bezbednosti i saradçe u Evropi. postalo je jasno da se i toj vrednosti mora neprekidno teæiti i sluæiti razumnom. niti jedna grupa dræava i subjekata meœunarodnih odnosa. u doba konvencionalnog naoruæaça. Otkad su opasnosti po åoveåanstvo oåigledne i bliske. Takve su opasnosti. IMPP “Prosveta”. i daÿe. kao npr. str. da ÿudi nesvesno ne srÿaju svome kraju i time ãto se ponaãaju tako da postepeno ali sigurno uklaçaju ili pogorãavaju uslove za svoje postojaçe na Zemÿi. Things to Come New York. Pored oåigledno potrebnog nastojaça da se uklone uzroci za upotrebu takvog oruæja. To ne znaåi. na zabranu ãireça naroåito opasnog oruæja i na obavezu da se takvo oruæje ne upotrebÿava. teæilo da bi se zaãtitila meœunarodna bezbednost i smaçili izgledi na uzaludnu smrt i nepotrebne patçe. Pri tom se izrazi kao ãto su “åovekova okolina”. 1978. koriãñeçe lasera kao “zraka smrti” itd. 261. nego i kada su lica koja rukuju takvim oruæjem iracionalna. Ãire znaåeçe ovoga izraza obuhvatilo bi okolinu koja åoveku “daje 40 Studija grupe struåçaka Ujediçenih nacija i druga dokumenta u zbirci: Efekti nuklearnog oruæja. Oruæje za masovno uniãtavaçe je veñpomenuto. tj. Na æalost. te tako raste verovatnoña da budu primeçena ne samo onda kada spoÿnopolitiåki odluåioci jedne dræave naœu da je to u nacionalnom interesu. Ono ãto je postignuto uglavnom se svodi na ograniåeçe koliåine oruæja koje pojedine dræave poseduju. Beograd. Maccmillan. 186. izazivaçe prirodnih katastrofa. Institut za meœunarodnu politiku i privredu 1968 i H.40 Kao ãto se vidi. Kahn B. Ono se ne iscrpÿuje samo navoœeçem nuklearnog oruæja. o opstanku ÿudskog roda ne moæe se starati jedna dræava. on se ne moæe poistovetiti s ostajaçem u æivotu. Añimoviñ. nema razloga da se oåekuje da se to neñe dogaœati i sa buduñim pronalascima. meœutim. ogromnih talasa. Opasnost od svesnog samoubistva åoveåanstva joãuvek postoji. Ovim opasnostima pridruæuju se i druge: uticaçe na klimu neprijateÿske dræave. Bruce-Briggs. Q. veñmora da podrazumeva pun æivot ili bar nadu u çega. od kojih sve ne moæemo ni da predvidimo. Maçe se zna o opasnostima koje potiåu od hemijskog i bioloãkog oruæja. planiranom i koordinisanom akcijom. Ovaj kompleks opas-nosti. poznat je kao kriza åovekove sredine ili pod drugim nazivima. U svakom sluåaju. uniãtavajuñu primenu. viãestruke. str. o otrovima åije minimalne koliåine mogu da odnesu ogroman broj æivota i moguñnostima da se izazovu epidemije strahovitih razmera.staçem. Beograd. Ovakva oruæja postaju vremenom jeftinija i dostupnija. pak. Svi dosadaãçi napori da se razoruæaçe u veñem obimu sprovede ostali su nepotputi zbog uvereça da se oruæjem joãuvek mogu ostvariti ili zaãtititi neke druge vrednosti.

zajedniåke odluke koje ñe uticati na buduñnost. doduãe. niti sama sobom objasniti. meœutim. åak i kada se premeste u neãto daÿu buduñnost. Postoji. fiziåkom smislu. veñi na odnose izmeœu ÿudi. na kojima zvaniåni predstavnici dræava raspravÿaju o pitaçima koja se ne mogu svesti samo na odnose meœu dræavama koje na takvim skupovima uåestvuju. dræave i drugi subjekti meœunarodnih odnosa ne mogu biti ravnoduãni prema staçu u kome se nalaze ÿudi van çihovog domaãaja. mada neke odluke. 41 1. Pored toga. koje u tom pogledu åesto ne mogu da se pomire. Bez obzira na pobude onih koji preterano dramatizuju blizinu sudçeg dana. ne moæe se poreñi da su neke od ovih opasnosti stvarne. 234 . i nepovratno uniãtava supstance bez kojih ne moæe da æivi. odnosi izmeœu ÿudi pojavÿuju se i kao pretpostavka za postojaçe drugih vrednosti: tako je opãte prihvañeno stanoviãte da teãke druãtvene nejednakosti i nepravde predstavÿaju povoÿne preduslove za krãeçe meœunarodnog mira. Nastojaça da se na meœunarodnoj ravni postigne napredak u poboÿãaçu opãte åovekove sudbine suoåena su. Dok UN A (Conf. zbog åega su one sklone da svaku brigu iz inostranstva protumaåe kao nezakonito meãaçe i kao takvo odbace. a da opstanak åoveåanstva ne znaåi samo daÿu egzistenciju ÿudske vrste. moralni. koja se ne moæe svesti na ekologiju. taåka 1. åoveåanstvo joãuvek stoji razjediçeno i ostvaruje svoje posebne interese. niti na kompromis izmeœu çihovih posebnih interesa. o tome da åovek svojom delatnoãñu neprekidno utiåe na prirodu koja ga okruæuje i da joj pri tom ãteti time ãto iskoriãñava bogatstva koja nisu neiscrpna. prema shvataçima klasiånog meœunarodnog prava. I laik primeñuje da se u gradovima teãko diãe. podrazumeva åovekova sredina u uæem. Reå je. Zapazili smo npr. predstave o poæeÿnom poloæaju åoveka i odnosima izmeœu ÿudi osnovni su predmet ideologija. veñse ispostavilo da se pod ãirim pojmom åovekove okoline podrazumeva i çegova druãtvena okolina. U odnosu na opasnost koja je pred svima. 48/14) Rev. ovakvi su odnosi primarni predmet regulisaça dræava. Otuda su izgledi za sudbinu åoveåanstva ubrzo postali predmet raspravÿaça i van nauånih krugova.sredstva za æivot u fiziåkom smislu koja mu omoguñuje intelektualni. da u mnogim rekama nema nikakvog æivota. Iz svih tih razloga. dakle. odnos åoveka i prirode. druãtveni i duhovni napredak”. neslagaçe izmeœu onih koji smatraju da æivot time samo znatno gubi na lepoti i ugodnosti i onih koji na osnovu takvog razvoja predviœaju brzu krizu i katastrofu. Tako je u posledçe vreme odræano nekoliko znaåajnih meœu-narodnih skupova iz ove oblasti. Deklaracija Konferencije UN o åovekovoj okolini. S druge strane. deo I. nalaze se. u stvari. treba doneti veñsada. da su neka mora postala prÿave kloake i da hrana sve viãe sadræi tvari koje se taloæe u organizmu i skrañuju mu æivot. da mir mora da podrazumeva zadovoÿavajuñe staçe i moguñnost da se takvo staçe postiæe i poboÿãava. Postalo je veñjasno da se nijedna univerzalna vrednost ne moæe nezavisno opisati. v) Poloæaj åoveka u druãtvu (ÿudska prava). naime. s velikim teãkoñama. Pre svega.41 Åeãñe se. u çihovoj iskÿuåivoj nadleænosti.

liånost. koja ne mogu zavisiti ni od åije voÿe. ekonomska i socijalna prava ne mogu se samo proklamovati i zajemåiti ustavima i zakonima. Nova kçiga. godine. ako ne postoje socijalni i ekonomski preduslovi za çihovo uæivaçe. 1989. Kako ovaj dokumenat ne predstavÿa meœunarodni ugovor. okupÿaçe. ali se. O çima se govori kao o ÿudskim pravima. koji se odnose samo na staçe u jednoj dræavi. miãÿeça. Iako se staraçe o ÿudima van uæe dræavne zajednice ispoÿavalo i ranije. a naroåito ne od odluka nosilaca vlasti. i Deklaracija o nezavisnosti SAD od 1776. koji je pokazao do kakvih sve meœunarodnih posledica moæe da dovede ravnoduãnost prema krãeçu elementarnih ÿudskih prava u jednoj zemÿi ili grupi zemaÿa. Ustav Virxinije od 1776. pravo na æivot i slobodu. veñdeklaraciju Generalne skupãtine Uje42 Tekstovi u zbirci. pozivaju na opãta “prirodna” naåela. S druge strane. Stoga je ubrzo posle poraza hitlerovske koalicije. veñpoåev od francuske revolucije.42 Kao ãto se vidi. kao ãto su britanska Poveÿa o pravima od 1689. Kao ãto se vidi.Otuda se ovakve vrednosti u poåetku istiåu kao nacionalne i borba za çih se vodi u okvirima dræava. a naroåito u periodu buræoaskih re-volucija. da su meœu ovima æivot. pravo na socijalno obezbeœeçe. dobija svoj politiåki izraz srazmerno kasno. obrazovaçe. u duhu tadaãçeg naåina miãÿeça. sloboda i traæeçe sreñe”. pravo na zdravÿe. da bi se u socijalistiåkoj misli pretvorile u smernice za opãtu druãtvenu akciju radi obezbeœeça uslova pod kojima svaka jedinka stvarno i u potpunosti moæe da se druãtveno izrazi. decembar 1948). Tako se u ameriåkoj Deklaraciji o nezavisnosti tvrdi da su “ove istine oåevidne: da su svi ÿudi stvoreni jednaki. koja sadræi spisak minimalnih opãtih prava i sloboda svih ÿudi. U opãtim crtama. To pozivaçe na viãe istine omoguñilo je da ovakve proklamacije budu uzor revolucionarnim pokretima u drugim dræavama. U tom znaku je tekla i evolucija u shvataçu ÿudskih prava koja su se u poåetku iskÿuåivo formulisala kao subjektivna prava pojedinca u odnosu na javnu vlast i kao çegove slobode prilikom obrazovaça takve vlasti i uticaça na çen rad. u Ujediçenim nacijama usvojena Sveopãta deklaracija o pravima åoveka (10. ili sloboda kretaça. Temeÿi moderne demokratije. koje je postavila neka viãa sila. 235 . jer im u osnovi leæi ideja da svako ÿudsko biñe samim raœaçem stiåe izvesna neotuœiva prava. udruæivaçe itd. kao ãto su pravo na rad i odgovarajuñe radne uslove. graœanska i politiåka prava kao ãto su npr. godine i Deklaracija o pravima åoveka i graœanina francuske Nacionalne skupãtine od 1789. za åije ostvareçe treba da se bore Ujediçene nacije i çihove ålanice. sve su to nacionalni dokumenti. da ih je Tvorac snabdeo izvesnim neotuœivim pravima. izraæavaça ili na borbu za socijalna i ekonomska prava. Iz toga vremena potiåu prvi znaåajni dokumenti o ÿudskim pravima. Beograd. graœanska i politiåka prava ostaju to samo formalno. moæe se reñi da je odluåujuñi proboj u tom pogledu izvrãen posle Drugog svetskog rata. uåeãñe u kulturnom æivotu itd. Ovakva ideja prisutna u delima mnogih mislilaca i umetnika. ova se dva pristupa proble-matici ÿudskih prava svode na iskÿuåivo zalagaçe za tzv. godine.

Rizici nisu mali i moguñnost poraza postoji ne samo zbog protivÿeça onih koji opãteåoveåanske vrednosti ne uviœaju. 1975.43 Delatan stav prema vrednostima podrazumeva çihovo biraçe i borbu za çihovo ostvarivaçe. Nove vrednosti i nove opasnosti. Beograd. U najnovije vreme opet su privukle paæçu tzv. Moguña su razliåita viœeça najvaænijih takvih vrednosti. godine. veñopomenama za pravovremeno delovaçe. teãkoña i sumçi. pa prema tome i sve dræave i svi ÿudi. Stoga je Deklaracija delimiåno okrenuta ka buduñnosti i sama za sebe kaæe da predstavÿa “zajedniåki standard koji treba da postignu svi narodi i sve nacije”. Do ovakvih se slika moæe stiñi primeçivaçem intuicije ili nauånom estrapolacijom postojeñih opasnih tendencija. lutaça. Ona je preuzeta u mnogim ustavima. paktovi su u izvesnom smislu uæi i maçe smeli od Deklaracije. 3. çegovim usvajaçem nije nastala obaveza dræava da zagarantuju ostvarivaçe svih nabrojanih ÿudskih prava. na çu se pozivaju mnogi meœunarodni ugovori. imajuñi u vidu da proces ostvarivaça svih ÿudskih prava nije lak i da treba da sledi puteve koje uslovÿavaju prilike u svakoj zemÿi. dovodeñi do dubÿih saznaça i jasnijih predstava o pojedinim pravima i poloæaju çihovih nosilaca. Posle dugih priprema. Ovim se. koja se moraju ispuniti. Stvarani zato da budu stvarno primeçivani kao pravni propisi. Flechtheim. Ovo znaåi da kao merilo vrednosti kome ñe biti podvrgavano postupaçe svakog subjekta meœunarodnih odnosa. 236 . Informativni centar UN. Ovakav uspeh Deklaracije nije spreåio nastojaçe da se doœe do sredstava kojim bi se poãtovaçe ÿudskih prava nametnulo kao pravna obaveza i osiguralo potpunijim meœunarodnim merama. Prilozi iz Development Forum. crne slike buduñih staça u koje åoveåanstvo moæe dospeti ako se ne otklone neke potencijalne opasnosti. godine. ne iscrpÿuje spisak univerzalnih vrednosti kojima treba da teæi ceo svet. ili su protiv çih. 4. ili im pretpostavÿaju uske ciÿeve.diçenih nacija. omoguñilo tako velikom broju dræava da usvoje Deklaraciju i pozivaju se na çu. svoje i svoje grupe nego i zbog nesuglasica. Paktovi o pravima åoveka stupili su na snagu poåetkom 1976. i daÿe. meœutim. str. meœu kojima Deklaracija i paktovi zauzimaju samo vodeñe mesto. kako je veñreåeno. Sveopãta deklaracija je. a u razliåitim oblastima ona sluæi kao merilo za utvrœivaçe minimuma prosveñenog postupaça s ÿudima. a one se mogu izra-ziti na najrazliåitije naåine. Ozbiÿni mislioci i istraæivaåi ne smatraju to proroåanstvima. Otuda nije neumesno doåara43 O. Ovo je. ali je doãla do izraæaja saglasnost dræava da se za çihovo ostvarivaçe zalaæu. “negativne utopije”. nesloge i ne-razumnosti subjekata koji treba da nose napredak. krajem 1966. Ova svest sve viãe jaåa. u Ujediçenim nacijama usvojena dva pakta o ÿudskim pravima Meœunarodni pakt o graœanskim i politiåkim pravima i Meœunarodni pakt o ekonomskim. g. bez obzira na to je li moguñe sprovoœeçe postupka i izricaçe sankcija ostaje svest izraæena u nizu akata Ujediçenih nacija posveñenih pravima åoveka. Moæe li nas spasiti futurologija. te je vremenom stekla mnogo veñi znaåaj od onoga koji bi joj se mogao odrediti strogim pravnim merilima. imala veliki odjek. socijalnim i kulturnim pravima. uostalom. konaåno su.

veñda je to “ono ãto dræava. Furniss R. 47 Åitalac ñe zapaziti da se naãe neslagaçe s ovim shvataçem izraæava veñi time ãto moñnismo uvrstili u vrednosti zajedniåke svim dræavama. pak. svaka dræava moæe da teæi nekoj specifiånoj vrednosti. C. da je teæça ka sticaçu moñi glavni ciÿ svih dræava i osnovni pokretaå çihovih akcija. 1951. krajnost predstavÿaju oni koji veruju da je nacionalni interes objektivno dat i trajan i da postoji bez obzira da li ga odluåioci i stanovniãtvo dræave uviœaju. 10 i daÿe. 45 E.47 U granicama uæeg pojma nacionalnog interesa ostaju oni “rea-listi”. New York. str. 17. Miletiñ. koji smatraju da objektivne okolnosti. naprotiv. ukÿuåujuñi tu i revolucionarne promene u vlasti. dræave slede i treba da slede “samo jednu zvezdu vodiÿu. Morgenthau zajedno s mnogim drugim smatra. 237 . Savremena administracija. trajno uslovÿavaju vrednosti kojima ona teæi i da se te vrednosti ne meçaju s promenama drugih elemenata dræave. tako da pojam nacionalnog interesa prestaje da bude specifiåan za svaku pojedinu dræavu. str. bori i saraœuje u uvereçu da se progres ne moæe zaustaviti i ograniåiti i da ñe on dovesti do spoznaje novih opãteåoveåanskih vrednosti. jedan standard misli. Jedan od omiÿenih primera koji se tim povodom daju jeste teæça Rusije da 44 A. Specifiåne vrednosti. Beograd. bez obzira kakva bila çegova uvereça. Na jednom kraju su oni koji smatraju da nacionalni interes objektivno ne postoji. realistiåka teorija meœuna-rodnih odnosa. Morgenthau. interesi i ciqevi pojedinih subjekata A. koji se ni kod jedne druge dræave ili bar kod velikog broja drugih dræava ne mogu zapaziti. 1978. çenog odnosa prema moñi drugih. Nacionalni interes Pored vrednosti koje su zajedniåke svim dræavama i vrednosti koje se vezuju za åoveåanstvo ili meœunarodnu zajednicu u celini. 46 H. za razliku od drugih vrednosti. 5. tj. Veñina ÿudi i ÿudskih druãtava sada se napreæe. a naroåito mesto na kome se nalazi dræavna teorija. An Introduction to American Foreign Policy. åvrsto dato tako da mu ne moæe izmañi nijedan racionalni odluåilac. Prema çemu.44 Prilikom upotrebe izraza “nacionalni interes” treba biti oprezan jer se shvataça o çemu razlikuju. koje u ovom trenutku izgledaju neostvarÿive ili se åak ne mogu ni opisati. ispostavÿa se da ovaj ameriåki pisac.45Drugu. Knopf. S. 242. Na shvataçu o postojaçu objektivnog nacionalnog interesa izgraœena je tzv. Nacionalni interes u ameriåkoj teoriji meœunarodnih odnosa. kakvu u svojim delima zastupa Hans Morgentau (Morgenthau). geopolitiåari i sliåni tumaåi meœunarodnih odnosa. æeleñi da mu teorija ima opãtu vaænost. donosilac odluka. 1955. veñse svodi na moñkojoj teæi svaka dræava.vati beskrajne predele åovekovog napretka uporedo s ukazivaçem na opasnosti i zamke u koje åoveåanstvo moæe da zaluta. da ima neke posebne interese. Politics Among Nations. odluåi da jeste”. In Defence of the National Interest: A Critical Examination of American Foreign Policy.46 Meœutim. Snyder. Ove se vrednosti ne retko oznaåavaju kao “nacionalni interes”. str. Za çih je “nacionalni interes” ono ãto je. jedno pravilo akcije: nacionalni interes”. New York. ideoloãki neobojeno. u konaånoj liniji odreœuje interes pomoñu moñi tj. Rinehart.

koje omoguñava da se. meœutim. izvesnu tradiciju u spoÿ-noj politici. itd. poæeÿnim promenama i pravaca da se do çih doœe. bez obzira je li to sve koristilo dræavi po nekim objektivnim merilima ili ne. Takve se tradicije. delo. i Aron. Stoga je pretpostavka da ñe se dræava i daÿe ponaãati onako kako se dugo ponaãala dopuãtena. pri åemu je u takve vrednosti neko verovao. i oni teoretiåari koji ga ne smatraju objektivno postojeñim. Tako se u britanskoj spoÿnoj politici dugo smatralo nacionalnim interesom obezbeœeçe suprematije na moru (pravilo dve sile. U tom duhu se izraz “nacionalni interes” upotrebÿava i kao opomena odluåiocima protiv idealizma i voluntarizma. kako iz objektivnih. stalne teæçe ili vrednosti. slava i ideja. te zato onaj koji ga prouåava nije osloboœen obaveza da istraæuje uzroke koji dovode do çegovog formulisaça. ukoliko ga u nauci uopãte vaÿa zadræati. jer je odstupaçe moguñe. nedopuãtaçe niåije hegemonije u Evropi. Takvu ulogu su u drugim zemÿama imali “sticaçe æivotnog prostora”. 238 . sastavu spoÿnopolitiåkih odluåilaca i okolnostima. utvrde neke konstante.. dakle. te je prema tome nemoguñe na çima kao na glavnoj osnovi graditi predviœaça za buduñnost. postupa francuski teoretiåar Remon Aron (Raymond Aron). u promeçenim okolnostima napuãtaju. protiv zanemarivaça ovozemaÿskih interesa svoje zajednice i protiv uvereça da se u meœunarodnoj politici moæe sve ãto se hoñe. i pored znaåajnih promena u strukturi dræave. niti samo u glavama odluåilaca. Nacionalni interes. koje svedoåe o istovetnoj ili sasvim sliånoj oceni objektivnog poloæaja te zemÿe.izbije na topla otvorena mora. O çegovom postojaçu se tada moæe govoriti na osnovu posmatraça stvarnog ponaãaça dræave u toku duæeg perioda. tako i iz subjektivnih razloga. “ãireçe prave vere”. kao i Morgentau. stalnije spoÿno-politiåko ponaãaçe ili. koja se navodno. koji smatra da nacionalni interes ukazuje na dugoroåne ciÿeve dræave i podseña sadaãçu generaciju stanovniãtva i odluåilaca da su ålanovi jedne trajne politiåke zajednice. ne postoji ni sam po sebi. Izgleda nam da pojam nacionalnog interesa. Iako nisu kratko trajale. a nekome su sluæile kao parole za prikrivaçe i opravdavaçe drukåijih teæçi. ãto znaåi da on pod tim podrazumeva i one vrednosti koje smo oznaåili kao zajedniåke svim dræavama ili opãteåoveåanske ili vrednosti koje se samo nekada pojavÿuju kao takve. drugim reåima. po kome britanska flota mora biti bar ravna zbiru flota dveju po snazi narednih zemaÿa). posedovaçe neprekidnog plovnog puta do Indije itd. tj. 48 Nav. one nisu veåne. ali nije neoboriva. 101. meœutim. “osloboœeçe porobÿene brañe”. glavni nacionalni interesi svih dræava su bezbednost. treba da bude istorijski. Tako npr. uopãtava nacionalni interes i smatra da ga moæe na isti naåin izraziti za sve dræave. str. Po çemu. Pojam “nacionalnog interesa” usvajaju.48 Meœutim. veñtako nazivaju trajnije uvereçe spoÿnopolitiåkih odluåilaca. nije gubila ni sa kakvom promenom u vlasti.

sve viãe se ispostavÿa da takvo proãireçe ima u stvari da posluæi nekom drugom ciÿu. B. Takvi ciÿevi mogu biti ekonomski. strategijski. bez obzira na çihove osobine. Ova pretpostavka nije. Dok je ranije. Prilikom prouåavaça donoãeça spoÿnopolitiåkih odluka jedne dræave. u novije vreme se takva teæça. Pa ipak. ne praveñi razliku izmeœu tradicionalnih i ukoreçenih i privremenih i spornih vrednosti. prema kome trenutni odluåioci proizvoÿno odreœuju nacionalni interes dræave. a u tom su predçaåili tzv. ove vrednosti su deo spoÿnopolitiåkog odluåivaça. veñse svesno ili nesvesno prikriva izgovorima razne vrste. ali ne i opãta. iako se tako predstavÿa. koji su teritorijalnu ekspaniziju po svaku cenu åinili maçe privlaånom i opasnijom. jer se moæe navesti dug spisak dræava za koje se pouzdano sme tvrditi da takvih pretenzija nemaju. kako svaka dræava teæi da ãiri svoju teritoriju. Ekspanzionizam U takve vrednosti spadaju pre svega one koji neki pisci imaju obiåaj da pripiãu svim dræavama. tj. na raåun neposrednih suseda. ustupili su mesto industriji i nacionalizmu. za koje je iskustvo pokazalo da mogu uåestvovati u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu pojedinih dræava. spada kako smo veñrekli u domen iracionalnog. geopolitiåari. da obezbedi neku drugu vrednost. Pa ipak. Pojam nacionalnog interesa bi sluæio da pokaæe da se u svim ovim promenama i oscilacijama åuva jedno interesno jezgro. Tako se åesto smatralo. predstavÿaju razliåite delove. ukazati na neke od çih. åak i ako postoji. Ekstenzivna poÿoprivreda kao glavni izvor prihoda i nacionalna amorfnost kao moguñnost da se stiåu novi “podanici”. kada je oåito da na çu mogu uticati sledeñi politiåki izbori time ãto ñe doñi na vlast stranka koja ih se odriåe. kao npr. mada je povremeno bivao spoÿnopolitiåka vrednost u oåima nekih odluåilaca. jednostavno anektiraçe celog sveta svojoj dræavi. koji ili nisu bili tako ambiciozni ili toliko otvoreni. kao ãto je to napomenuto. ãireçe dræave bilo smatrano vrednoãñu samom po sebi i znakom “zdravÿa” i napredovaça dræave. struje i interese grupe u çemu. kada su takve vrednosti tek formulisane. Wihova trajnost moæe biti nepoznata. odluåioci. i tada i danas postoji izvestan broj dræava. nacionalni i istori239 . Uz to. veñvladajuñeg sloja.Mada ne moæemo da se sloæimo sa na poåetku navedenim bihe-vioristiåkim stavom. moraju se uzeti u obzir i one specifiåne vrednosti koje nisu dovoÿno trajno postojale da bi se podrazumevale pod pojmom “nacionalnog interesa”. moramo imati na umu da taj interes. Vlade. istorijski su bili moguñi neki vidovi ekspanzionizma. meœutim. Srazmerno je åesta teæça da se teritorija dræave proãiri u ograniåenom obimu. ne sme otvoreno iznositi. Otuda ñemo. meœu åijim odluåiocima je uvreæeno uvereçe o potrebi teritorijalnog ãireça. Dok najekstremniji vid teritorijalnog ekspanzionizma. te je ovakva vrednost specifiåna za çih. ni u jednoj dræavi nije interes celog stanovniãtva. ili krajçe neizvesna. bila taåna ni u doba kada su takve teorije bile u najveñoj modi.

mora se na kraju napomenuti da je u danaãçe vreme takva politika oteæana jer su razlozi za çu izgubili legitimnost. joãuvek postoje ekspanzionistiåki ciÿevi. nastala je teæça da se prisajedine nenaseÿene oblasti. te je traæila prisajediçeçe oblasti na çenoj zapadnoj obali. formiranih nacija i pravila meœunarodnog prava. Nemaåka je. koja je nemoguña zbog postojaça moñnih dræava. Kolonijalizam Kao najpribliænija zamena za neograniåenu teritorijalnu ekspanziju. jer je svaka od çih vodila ili vodi ekspanzionistiåku politiku ove vrste. Kako su. javno izreåeni prikriveni u glavama odluåilaca. meœutim. Tako se npr. u raz-nim meœusobnim kombinacijama. pri åemu su se nenaseÿenim smatrale i one oblasti na kojima æive drukåiji. Mada. ekspanzija radi prikÿuåeça delova sopstvene nacije u inostranstvu najåeãñe bi znaåila ukÿuåivaçe u svoju dræavu i nacionalno stranog stanovniãtva. italijanski iredentizam ne miri s tim ãto su posle Drugog svetskog rata najveñi deo Istre i Slovenaåkog primorja pripojeni Jugoslaviji i pri tom se mahom poziva na istorijske (vlast Venecije i Italije u proãlosti). trenutno samo nacionalni razlozi mogu da dobiju neku podrãku. gvozdenom rudom u Loreni i kamenim ugÿem u Ruru. Alzaãane dræala za svoje sunarodnike. “zaostali” ali “necivilizovani” ÿudi. Rizik sukoba je otuda suviãe veliki. graniåne oblasti najåeãñe etniåki nehomogene. dok se istorijski smatraju opasnim i iracionalnim. ako se zbiÿa radi o çima. U novom veku je izraz “kolonija” poåeo da meça znaåeçe 240 . a i danas se ne mogu poricati ekspanzionistiåke teæçe politiåkih krugova u nekim susednim dræavama na raåun jugoslovenske teritorije. Joãsu gråki gradovi u takve teritorije slali svoje sugraœane. Svaki pokuãaj prisajediçeça strane teritorije smatra se agresijom. S obzirom na vaænost nacionalnog samoopredeÿeça. dakle. koje u tim oblastima æivi. a ove su ostale u vezi s gradom-dræavom koji ih je osnovao. koje trebe “osloboditi”. Tako se skoro sasvim mogu izbrisati razlike izmeœu æivota u nacionalno “svojoj” i nacionalno “tuœoj” dræavi i izbiti iz ruke i posledçi argumenti ekspanzionizmu. privredne (potreba Trsta za zaleœem) i strateãke (odbrana Zapada od napada i Istoka) argumente. koji su ih naseÿavali i stvarali tako kolonije. a ne o nacionalistiåkim falsifikatima. te se reãeçe traæi u tome ãto ñe se nacionalnim maçinama zagarantovati poloæaj koji ih obezbeœuje uæivaçe svih graœanskih i politiåkih prava i zaãtitu od denacionalizacije. Ovakva bi se analiza mogla primeniti na bezmalo svaku dræavu. uz to. dok je Francuska verovala da jedino reka Rajna moæe da posluæi kao bezbedna granica prema Nemaåkoj. Ekonomski i strateãki razlozi su uz to izgubili podrãku demokratskog javnog mneça.jski. a nijedan razlog nije podoban da je opravda. Nesigurnost francusko-nemaåke granice dugo je leæala poglavito u tome ãto su obe zemÿe æelele da gospodare svim vaænim sirovinama za proizvodçu åelika u pograniånim oblastima. Jugoslovenski narodi bili su ærtve takve politike stranih dræava. koji je uvek bio opasan po dobrosusedske odnose. V. tj.

Krippendorff. godine). Glavni razlog za sticaçe kolonija bio je ekonomska eksploatacija. kada se “starim” kolonijalnim silama. kolonijalizam ulazi u svoju najrazvijeniju fazu. koja je u doba nerazvijenog kapitalizma imala izgled åiste pÿaåke proizvoda. padali na teret poreskih obveznika. nego i oblik eksploatacije kod kuñe. Suhrkamp. tj. U okviru Druãtva naroda stvara se mandatni sistem. str. veñi pouzdana træiãta za plasman robe i kapitala. kao i administrativnog upravÿaça kolonijama. koja se naziva i imperijalistiåkom. Italija i Japan. jedan je od vaænih uzroka Prvog svetskog rata. Kao i ranije. Portugalu i Francuskoj. pod nadzorom meœunarodne organizacije i u interesu lokalnog sta-novniãtva. Ãpaniji. Ovaj sukob obeleæava i poåetak opadaça klasiånog kolonija-lizma. Tako kolonijalizam nije bio samo eksploatacija pokorenih naroda. da se pristupi preraspodeli kolonijalnih poseda na ãtetu “starih” kolonijalnih sila. Æeÿa “novih” kolonijalnih sila. I zaista. Velikoj Britaniji. Probleme der internationalen Beziehungen. Italija. kojim se bivãi kolonijalni posedi poveravaju na upravÿaçe pojedinim dræavama. godine. Stoga se u kolonijalistiåke avanture upuãtaju i zemÿe koje za to nemaju potrebnih uslova. dok su profiti iãli uskim slojevima na vrhu. 1972. prostora koji se moæe zaposesti bez protivÿeça i oruæanog otpora neke or-ganizovane dræave. Ovaj zaokret bio je 49 188. pridruæuju i nove. Poraæene kolonijalne sile (Nemaåka i Turska) gube svoje posede. ne samo stalne izvore sirovina. S razvijaçem kapitalizma. bez obzira na to da li je broj sopstvenih naseÿenika bio velik ili neznatan. pa i ÿudi (uzimaçe robova). eksploatacija kolonija postaje sistematskija i racionalnija. U to vreme nije ni bila retkost da kolonijalnu ekspanziju ne preduzimaju organi dræave. 1896.i da se odnosi na posede koje su evropske dræave. Frankfurt. i 1914. pa åak i toboæça civilizatorska misija hriãñanskih naroda. prema kojima nijedna dræava ne moæe pretendovati na status velike sile ako ne poseduje kolonijalno carstvo. kolonijalno carstvo je celokupnu na-cionalnu ekonomiju kolonijalnih sila viãe stajalo no ãto joj je koristilo. Neobuzdana trka za kolonijama ubrzo dovodi dotle da na svetu ne preostaje slobodnog prostora za kolonijalnu ekspanziju. kao ãto su Nemaåka. koja u svom pokuãaju da osvoji Etiopiju trpi sraman poraz od primitivno naoruæanih vojnika Negusa Menelika II (bitka kod Adue.49 Posle izvesnog zastoja za vreme industrijske revolucije. a osnovni ekonomski interesi poåiçu se dopuçavati i prekrivati drugim. naroåito Nemaåke. u samoj metropoli. poåev od XVI veka. kolonijalizam nalazi svoj najjaåi podsticaj u æeÿi razvijenog nacionalnog kapitalizma da obezbedi. veñpojedini avanturisti i privredna preduzeña. a svoj vrhunac doæivÿava izmeœu 1880. kao ãto je nacionalni prestiæ. ali su troãkovi vojnog zaposedaça i obezbeœivaça. kao npr. ali ne u potpunu korist kolonijalista-pobednika. kako ekonomskih. U ovoj fazi. sticale van evropskog kontinenta. ovaj privredni interes jednog sloja stanovniãtva ulepãava se parolama o nacionalnoj veliåini i prestiæu. tako i vojnih. Ovakvi su argumenti bili potrebni i zbog domañeg javnog mneça. 241 . u krajçoj analizi. koje åesto nije bilo uvereno u stvarnu potrebu za sticaçem kolonijalnih poseda. E.

koje zauzimaju mesto najrazvijenije dræave i oseñaju da bi u slobodnoj utakmici. meœutim. kao i u javnom mneçu mnogih dræava. Za razliku od sliånih situacija u drugim okolnostima. u kolonijama nastajao period zatiãja. Poveÿe Ujediçenih nacija). koju izraæavaju sve ãiri i sve boÿe organizovani politiåki pokreti. pritisak na kolonijalne sile u Ujediçenim nacijama sve viãe rastao. jaåa antikolonijalistiåki stav. u samim 242 . uvek mogle da izaœu kao pobednik i da tako po voÿi proãiruju træiãte za svoje proizvode i kapital i obezbede pristup potrebnim sirovinama. koje su kolonijalne armije lako guãile. pomoñantikolonijalistiåkim pokretima nije se smatrala protivnom meœunarodnom pravu. Iako u prvi mah ovakva reãeça nisu izgledala mnogo viãe nego deklaracija. dok neke razvijene kapitalistiåke dræave u postepenom osipaçu kolonijalnih imperija vide moguñnost sopstvene privredne ekspanzije. Jaåaçu ovih pokreta doprinosi i zauzetost metropola Drugim svetskim ratom. koji je na specifiåan naåin nadahçivao i predvodio Gandi (Gandhi). S druge strane. Ciÿ starateÿstva izriåito postaje sticaçe potpune nezavisnosti teritorija pod starateÿstvom. teorijski. u sredçim i niæim slojevima stanovniãtva metropola. ona su omoguñila znaåajnu ulogu koju su Ujediçene nacije odigrale u konaånom ukidaçu kolonijalizma. s obzirom na snagu pobedniåkog britanskog i francuskog kolonijalizma. koji ih åak primorava da mnoge stanovnike kolonija naoruæavaju i osposobÿavaju za vojnu sluæbu. ãto im je obezbedilo podrãku koja nije bila samo moralne prirode. Ãto je joãvaænije. naroåito onoga u Indiji. poãto je bio skrãen otpor nesloænih feudalnih gospodara. svet doæivÿava i toleriãe nove pokuãaje kolonijalnog osvajaça Italija najzad uspeva da potåini Etiopiju (1936). a çihovo ponaãaçe u kolonijama bilo je neprekidno pod lupom svetske javnosti. Po pravilu je. meœunarodnoj kontroli podvrgavaju se i oni kolonijalni posedi koji ostaju u rukama kolonijalnih sila i proglaãava se naåelo da kolonijalna uprava mora biti u interesu domorodaåkog stanovniãtva i voditi jaåaçu samouprave (ålan 73. neoptereñenoj carinskim i drugim barijerama koje su podigle metropole oko svojih kolonija. deluje na jaåaçe antikolonijalne borbe u drugim kolonijama. koje se s veñinom od çih ophode kao da su ih jednostavno zaposele. U toku dvadesetog veka i u kolonijama se stvara graœanstvo i s çim jaåa i nacionalna svest. Ãtaviãe. uz pojedine slabo organizovane izlive protesta. Kolonijalni sistem poåiçe sada. kolonije pobednica koje ih dobrovoÿno stave na raspolagaçe Ujediçenim nacijama. da nagriza i borba pokorenih naroda. Stoga je s poveñaçem broja dræava u Ujediçenim nacijama. Uspeh nekih od çih. koje su nastale posle uspeãno okonåane oruæane i politiåke borbe za osloboœeçe od kolonijalne vlasti. kome se pored mandatnih teritorija podvrgavaju i kolonije poraæenih zemaÿa u Drugom svetskom ratu i.moguñiz dva razloga: pod uticajem socijalistiåke misli. Ovo posledçe vaæi naroåito za SAD. Stvaraçe Ujediçenih nacija dogaœa se u mnogo izraæenijoj antikolonijalnoj atmosferi od stvaraça Druãtva naroda. Sistem mandata je ipak bio samo kompromis. Sistem mandata zameçuje se starateÿskim sistemom. Mandatne te-ritorije su opet date na upravÿaçe kolonijalnim silama.

Stvaraçe interesnih sfera (dominacija. To su naime. hegemonizam) Kao ãto se moglo videti. Uz iskÿuåeçe meãaça drugih rivalskih velikih sila podjednake moñi. vlada koja to ne poãtuje biñe svrgnuta delovaçem agenata hegemona ili otvorenom intervencijom. raskinule veze s metropolama. na dogovoru izmeœu velikih sila. govori se o interesnoj sferi te dræave. Takav je ciÿ postignut onda kada se osigura potreban stepen uticaja i kontrole na teritorijama koje inaåe ostaju iza granica. Tako je Juæna Afrika bila prestala da bude kolonijalni posed Velike Britanije. ovakva se kontrola nad interesnom sferom naziva dominacijom. pri åemu se mora napomenuti da se to ne odvija bez trzavica pa i strahovitih krvoproliña u kolonijama.kolonijalnim metropolama jaåa glas onih koji uviœaju da su svi argumenti za odræavaçe kolonijalnih poseda iãåezli ili se ispostavili kao laæni. u sastavu stranih dræava. spoÿnopolitiåki odluåioci trude se da one ciÿeve. ostvare bez teritorijalnog proãireça. naroåito onda kada su interesi koji su ugroæeni posebno jaki ili se lako razbuktavaju nacionalistiåke emocije zbog srazmerno velikog broja belih naseÿenika (Alæir. Kao razlozi za hegemoniju su se tokom istorije navodili kulturna razvijenost. veñprema tome na åemu se prvenstveno temeÿi çena moñ. a onaj oblik dominacije koji se temeÿi na voœstvu koje velika sila treba da ima na osnovu nekoga stvarnog i od çenih sledbenika priznatog razloga najåeãñe se naziva hegemonijom. Nije otuda ni åudo ãto su ãpanske i portugalske kolonije najduæe åekale na osloboœeçe i ãto posledçi ostaci kolonijalizma imaju specifiåne oblike. ali tako ãto je maçina doseÿenika iz tih metropola i çihovih potomaka zadræala svu onu vlast i sve one prednosti koje im je u odnosu na domoroce obezbeœivao kolonijalni status. U najãirem smislu. Da bi se one izbegle. izraæena izborima ili na 243 . Ona to postiæe razliåitim sredstvima. G. Tim putem kreñu i kolonijalne sile s demokratskim ustrojstvom vlasti. osnovno i konaåno pretça oruæanom intervencijom. dakle izvesna srodnost koja najmoñnijoj dræavi daje svojstvo “prirodnog voœe” i “zaãtitnika”. koji otvoreno favorizuje maçinu. zajedniåko poreklo itd. Rodezija). Kada je osnovni naglasak na zadræavaçu nadzora nad spoÿnom politikom i glavnim tokovima unutraãçe politike u dræavama jednog podruåja koje neka velika sila smatra znaåajnim za sebe. bivãe kolonije evropskih zemaÿa koje su. koji se inaåe postiæu ekspanzijom.. pretça vodeñe sile je utoliko jaåa i opasnija zato ãto pripadnik sfere u redovnim okolnostima ne moæe da oåekuje pomoñi podrãku s druge strane. ideoloãki primat. teritorijalno proãireçe moæe se sukobiti s mnogim teãkoñama. ali se iza svih tih sredstava redovno krije jedno. tj. Pripadnost sferi uticaja deformiãe politiåki æivot i spoÿnopolitiåko odluåivaçe u podreœenoj zemÿi sve vaænije politiåke odluke moraju da dobiju saglasnost hegemona. ali je kao preæiveli ostatak kolonijalizma do skora bila jedinstveni primer dræave organizovane na rasistiåkom principu. u stvari. Kako se interesne sfere vrlo åesto temeÿe na ravnoteæi snaga. ovakva dræava nastoji da se u okviru sfere ne dese nikakve promene koje çoj ne bi odgovarale. a politiåka voÿa stanovniãtva. pored nekih maçih teritorija gde je strateãki interes metropole neobiåno izraæen.

Ova politika SAD poåela je na oko sasvim bezazleno. kako bi pokuãale da spreåe unutraãçi politiåki razvoj u latinoameriåkim zemÿama. Postojaçe interesnih sfera optereñuje meœunarodne odnose od pamtiveka. str. koja je vremenom poåela da znaåi pretvaraçe oba ameriåka kontinenta u interesnu sferu SAD. od kojih je naj-znaåajniji bio peloponeski rat. primila pod svoje pokroviteÿstvo. Dominikanska Republika. One su bile na åelu grupacije slobodnih gråkih gradova dræava.drugi naåin. koji je bio pod hegemonijom Sparte. Istovremeno. Iako je u novije vreme usled uticaja svetskog javnog mneça ovako gruba politika postala nemoguña. Sjediçene Ameriåke Dræave odbacile su ograniåeçe u pogledu uåestvovaça u evropskim stvarima joãu toku Prvog svetskog rata. “dolarska diplomatija”). koja je. SAD smatraju celu Zapadnu hemisferu svojom interesnom sferom. Monroeve doktrine. svojim hegemonima priznavali prvenstvo i stajali na çihovoj strani u meœusobnim sukobima. Povijest peloponeskog rata. godine izrazio reãenost ove zemÿe da se odupre daÿoj kolonijalizaciji i intervenciji evropskih sila u Severnoj i Juænoj Americi. koji im nije bio po voÿi. Iako su takvu politiku prikrivali iza parola o misiji u borbi za socijalizam Staÿin i çegovi saradnici nisu se ustezali od otvorene upotrebe ovakvih pojmova u diplomatskim pregovo50 Tukidid. 17). izazvan upravo time ãto je Atina naruãila postojeñu ravnoteæu jer je Kerkiru. 32. te su SAD nastojale da svoju hegemoniju prikriju uspostavÿaçem Panameriåke Unije (kasnije Organizacije ameriåkih dræava). SAD su tako neke latinoameriåke zemÿe dræale i pod privremenom okupacijom ili im nametale finansijski protektorat (npr. ãto je u tom trenutku u prvom redu znaåilo nameru da se Ãpaniji ne dopusti da pod okriÿem Svete alijanse ponovo pokori svoje bivãe latinoameriåke kolonije. 29. ostañe krça jer ñe hegemon spreåiti dolazak na vlast snaga koje mu ne izgledaju dovoÿno pouzdane. Nikaragva). Matica hrvatska. koloniju Korinta. Umesto zaãtite. SAD su u prvom redu smatrale da je Latinska Amerika podruåje za unosno investiraçe kapitala çihovih preduzetnika i zadræavale su sebi pravo da grubo interveniãu u svakom sluåaju kada su smatrale da su takve investicije ugroæene (tzv. Spoÿna politika SSSR pokazala je da se i u “realnom socija-lizmu” donosioci spoÿnopolitiåkih odluka opredeÿuju za izgradçu interesnih sfera. U klasiånoj Gråkoj su se isticala dva hegemona. Haiti. Zagreb. 244 .50 Joãod poåetka XIX veka. 1957. pogotovu onih åiji se program sastoji u oslobaœaçu od uticaja hegemona. navodno. i daÿe (I. koji su. meœutim. trebalo da bdi nad bezbednoãñu Zapadne hemisfere daju-ñi u stvari legalitet pritisku i intervenciji SAD se ni u najskorijoj proãlosti nisu odricale upotrebe oruæanih snaga. pa åak i napredno: svojom poslanicom kongresu SAD predsednik Monro (Monroe) je 1823. Kuba. dok su mnogo viãe polagale na drugu komponentu tzv. SAD su se obavezale da se neñe meãati u evropske poslove. Monroeva doktrina postala je za latinoameriåke zemÿe teret jer je znaåila potpunu izloæenost politiåkom pritisku SAD i ekonomsku eksploa-taciju çihovih graœana i preduzeña. Atina i Sparta.

neograniåeno vladala. septembra 1939. str. Makedo51 Colliard Manin. 245 . Ãire znaåeçe imperijalizma ima kod veñine pisaca. i SSSR-a i zapadnih sila. str. kao ãto su se u sovjetskoj publicistici i daÿe uporedo upotrebÿavali izrazi “socijalistiåki lager” (tabor) i “socijalistiåka zajednica”. delo. u sluåaju pobede nad nacistiåkom Nemaåkom. str. pravilno shvataçe meœunarodnih zadataka radniåke klase i duboka vera u neizbeænost pobede socijalizma. Posle Staÿinove smrti.55 U svojoj ãirini ovakav pojam imperijalizma podrazumevao bi prosto prisa-jediçeçe. 380.”53 U skladu s tim su i neke praktiåne mere koje je SSSR sprovodio u to vreme u prvom redu normalizovaçe odnosa s jugoslovenskim komunistima i s çim povezano potpisivaçe dvaju vaænih dokumenata.51ili iz poznate anegdote. o åemu svedoåi Hruãåovÿevo shvataçe da su osnove jedinstva zajednice socijalistiåkih zemaÿa ideologija marksizma leçinizma. stav sovjetskih pisaca u odnosu na socijalistiåke zemÿe u okviru podruåja koje je Staÿin dobio kao sferu uticaja. 146. pa se tako govori o imperijalizmu Atine. 53 Komunist (Moskva). nav. pri åemu je uticaj u Jugoslaviji imao da bude obostran. naåelo proleterskog internacionalizma. 54 GavranovStojkoviñ. 1964. i daÿe. 34. prostrano carstvo. ãire. Imperijalizam Termin “imperijalizam” åesto se upotrebÿava. moæe se reñi da se u ozbiÿnoj literaturi o meœunarodnim odnosima susreñu uglavnom dve osnovne vrste znaåeça. nevezanu za neki odreœeni istorijski period. Kao ãto je dobro poznato. delo. istorijsko. 383. kao ãto se to npr.rima. II. ali da u “velikoj grupi socijalistiåkih dræava. i uæe. srazmera uticaja izraæena je bila åak u brojevima. Kao i uvek kada mnogi govornici i pisci promeñu jednu reå. nije moguñe sprovesti rukovoœeçe socijalistiåkim zemÿama i komunistiåkim partijama iz nekog centra. D. od kojih je svaka suoåena sa svojim sopstvenim zadacima. teorija monopolitnog socijalistiåkog lagera se postepeno napuãta. stvaraçe hegemonijalne federacije. bila bi to teæça da se stvori imperija. str. procentualno. str. juna 1955. neistorijsko. ostao je ambivalentan sve do raspada SSSR. 207. Pa ipak. avgusta i 28. u odnosu 50:50. 71. odnosno çen vladar. i Deklaracije o odnosima izmeœu Saveza komunista Jugoslavije i Komunistiåke partije Sovjetskog Saveza od 20. “Prosveta”. vidi u tekstovima sporazuma sa Nemaåkom od 23. Beograd. 52 V.52 Po planovima velikih saveznika. to je znaåilo da se u Jugoslaviji nije smelo niãta desiti ãto ne bi bilo po ñudi velikih pobedniåkih sila. koji ga shvataju kao prastaru pojavu. çeno znaåeçe poåiçe da se umnogostruåava pa i gubi. o tome kako su on i Staÿin u poverÿivim razgovorima za tren oka podelili sfere uticaja na Balkanu. 1961/1. Memoari VI. nametaçe statusa protektorata ili vazalne dræave i kolonijalno osvajaçe. Åeråil. U skladu s latinskom etimologijom ove reåi. zavojevaçe.54 Meœutim. kojim bi nacija koja ga je stvorila. koju je zabeleæio britanski premijer Åeråil. Deklaracije vlada FNRJ i SSSR od 2. 55 Deutsch. juna 1956. nav.

. Izraz su poåeli upotrebÿavati Dizraelijevi liberalni protivnici u Engleskoj. str. delo. Iako se mora istañi da Morgentau hoñe da kvalifikuje politiku teæçom ka promeni odnosa snage. realistiåke ãkole meœunarodnih odnosa. stvaraçe kontinentalne imperije ili lokalna. jer ona nije niãta drugo nego regionalna premoñ. godine nije viãe vodila imperijalistiåku politiku. carske i hitlerovske Nemaåke itd. 56 Nav. imperijalizam je “politika koja teæi da poniãti postojeñe staçe. jer su htele da preokrenu odnos snaga! Zato. poãto je takva politika statiåna. 57 Isto. Uæe znaåeçe imperijalizam ima kada se odnose na pojavu koja oznaåava jedan period istorije meœunarodnih odnosa.57 Time se. koristeñi nepovoÿne prizvuke koje je u tadaãçem znaåeçu imao.“a policy that aims at the overthrow of the status quo. Originalni tekst nije lako prevesti na naãjezik:. çegovo shvataçe vraña uobiåajenom ãirem pojmu imperijalizma kao teæçe da se stvori imperija. konzervativna odbrana postojeñeg staça. Prema çemu. a ne nekim drugim ciÿem. u doba kada je Dizraelijeva (Disraeli) vlada u Velikoj Britaniji poåela sve viãe da naglaãava znaåaj Britanske Imperije i potrebu da se britanski posedi teãçe veæu za metropolu i da se stiåu novi. da preokrene odnose moñi izmeœu dve ili viãe dræava. ne moæe se ipak preñutati da su rezultati u konkretnim primerima apsurdni: strogo sprovedeno. Hans Morgentau (Morgenthau). svaka teæça da se zagospodari svetom. 46. u stvari. 56. jer posebno govori o tri ciÿa imperijalizma. str. koji su stvaraçe svetske imperije. Napoleona. stoga. Imperijalizam je. ovaj pisac i nije sasvim dosledan. 246 . a ne dinamiåan proces sticaça imperije. i daÿe. Velika Britanija veñod 10. verovatno. Uz sve to treba zapaziti razliku izmeœu opisanog i naãeg shvataça odnosa prema vrednosti: naãe je miãÿeçe da vrednost kao deo i motivacija spoÿne politike postoji bez obzira na to æeli li se steñi nova. imperijalizam i onda kada se imperija stiåe i kada se brani za oznaåavaçe razlike izmeœu ove dve faze ili staça trebalo bi upotrebÿavati druge izraze. Rima. ako reãi da odbaci podreœeni poloæaj i da to postigne time ãto ñe pojaåati svoju moñali da se imperijalizmom ne moæe nazivati porast moñi zemÿe koja veñdominira drugima! Morgentau izriåito kritikuje stanoviãte po kome se oåuvaçe veñpostojeñe imperije oznaåava kao imperijalizam. at the reversal of the power relations between two or more nations”. regionalna premoñ. Kako piãe çihov najistaknutiji predstavnik. Ovakvo shvataçe karkteristiåno je za marksistiåke pisce ali ga s çim deli i dobar deo ozbiÿnih graœanskih teoretiåara. çegovo merilo dovelo bi dotle da su one zemÿe koje su htele da se otmu britanskom imperijalnom uticaju bile imperijalistiåke. meœutim. na primer. mada mu se dodaje i teæça ka stvaraçu sfere uticaja. Joããire znaåeçe imperijalizam dobija u radovima pisaca tzv. Kada su. neposedovana vrednost ili oåuvati veñsteåena vrednost. sam izraz “imperijalizam” kao oznaka za spoÿnu politiku poåeo se upotrebÿavati tek u drugoj polovini XIX veka. U suãtini. bilo bi to svaka ekspanzija. viktorijanske Velike Britanije. i liberalni kabineti posle dolaska na vlast nastavili s dotle kri-tikovanom imperijalistiåkom politikom. Pre svega.nije..”56 Iz ovakvog stava sledi neoåekivani zakÿuåak da se i sasvim nemoñna dræava moæe upustiti u imperijsku politiku.

Likvidacija kolonijalizma nije otuda otklonila imperijalizam kao spoÿnu politiku. koje su åak i blago-naklono gledale na proces dekolonizacije. U imperija-listiåkoj fazi. 1938. kada se ispostavÿa da Velika Britanija nije jedina imperijalistiåka sila. Poåev od objavÿivaça Hilferdingovog “Finansijskog kapitala” (1910). uz izvesnu psiholoãku prednost koju im daje reputacija nekolonijalistiåkih dræava. kao Nemaåka i Italija. Prema Leçinu. 58 Najnovije izdaçe: Imperialism. 247 . Bivãe kolonijalne sile nastoje da izgubÿene kolonije zadræe pod imperijalistiåkom dominacijom. nadajuñi se da ñe tako moñi da zaposednu nove poloæaje. Allen & Unçin. imperijalizam je. dok druge. prva ozbiÿna studija o impe-rijalizmu iz pera engleskog ekonomiste Xona Hobsona (John Hobson). marksistiåki orijentisani pisci daju svoj doprinos ana-lizi imperijalizma. politiåkih i kulturnih spona s çima. ulaze u imperijalistiåki odnos prema dræavama koje inaåe zadræavaju spoÿna obeleæja suverenosti. Takav se odnos naziva neokolonijalizmom. koja je potrebna da bi se uz ãto niæu cenu postigli imperijalistiåki ciÿevi (npr. Naåin kontrole nad zavisnim teritorijama nije bitan. Pored radova Roze Luksemburg (Luhemburg). a povod im je. koristeñi u tu svrhu niz preostalih ekonomskih. dræave koje veñimaju kolonije meçaju odnos prema çima (ãto je na primer bila i suãtina veñpomenute Dizraelijeve politike) vezujuñi ih åvrãñe za svoju ekonomiju. Iako i daÿe ima kolonijalnih osvajaça. London. svakako. veñse poåelo razmiãÿati o pravom znaåeçu i dubÿim uzrocima te pojave. prvi put izaãla 1902. kao npr. Ovakva razmiãÿaça postaju sve åeãña poåetkom HH veka. SAD. prohtevu ili greãci jedne vlade. koje se onda odluåuju da prigrabe i za sebe zadræe træiãta na drugim kontinentima. i Buharina. shvatajuñi pri tom da je ona postojala i pre no ãto se za çu naãla pogodna reå. ovde se naroåito istiåe Leçinovo delo Imperijalizam kao najviãi stadijum kapitalizma (1917). politika velikih sila prema Kini u toku prve polovine HH veka). ni kao opasnost za maçe razvijene i maçe moñne zemÿe. godine. u stvari. Pored ostalog Hobson konstatuje da kapitlaizam smaçuje potroãçu te dovodi do teãkoña u plasiraçu proizvedene robe unutar evropskih dræava. predaju s posebnim æarom. te je stoga pogreãno brkati imperijalizam i kolonijalizam. ona nisu toliko karkteristiåna za fazu imperijalizma. U tom pogledu predçaåile su SAD joãod Prvog svetskog rata.58 Hobson je imperijalizam doveo u vezu s kapitalizmom i pokuãao da ga objasni ekonomskim uzrocima. pa im se åak neke dræave. znajuñi da kao najrazvijenija kapitalistiåka zemÿa mogu u “otvorenoj utakmici” nadmaãiti sve svoje konkurente. koliko su to pokuãaji da se nerazvijene zemÿe dovedu u onu meru ekonomske i politiåke zavisnosti.nije se viãe moglo go-voriti o imperijalizmu kao odluci. kapitalizam u onoj svojoj fazi razvoja u kome se uspostavÿa dominacija monopola i finansijskog kapitala. Meœutim u tome bivãim kolonijalnim metropolama uveliko konkuriãu najrazvijenije kapita-listiåke zemÿe bez kolonijalistiåke proãlosti.

onih koji. pa se zato i reœe preduzima. imperijalizam teæi da izgubi nacionalne boje te je sve viãe vezan za nove subjekte meœunarodnih odnosa. Druãtvena moñi vlast su za ove posledçe sredstvo da bi postigli neke druge ciÿeve. str. moñse ne moæe shvatiti kao konaåna vrednost ili zavrãni ciÿ spoÿne politike.60 Ispoÿava se. Ovakva shvataça. Iako takvi ÿudi nesumçivo postoje. meça svoje metode. delo. neka dræava æeli da osvoji neku teritoriju. 1955. Nekada tako laka. sve ono ãto subjekti meœunarodnih odnosa æele. mada nije napuãtena. 11. kao ãto smo veñnapomenuli. Meœutim. ili jednostavno pokazala da je moñna. oruæana intervencija radi zaãtite “interesa svojih graœana” postaje teæe ostvarÿiva. uæivaju u vlasti radi same vlasti i time motiviãu svoje akcije. oni se ne mogu smatrati racionalnim. Prema ovakvim shvataçima. koje karakteriãe stadijum najrazvijenijeg kapitalizma. teæça da kontrolom i dræaçem u za-visnosti maçe razvijenih zemaÿa. koju treba spoÿnom politikom dostiñi. Za ovo drugo shvataçe vezana su razna objaãçeça. karakteristiåna je za tzv. str. na koje do skora nisu ni pomiãÿali. svi ostali ciÿevi. Borba za vlast bez programa. meœutim. sve ostale vrednosti. kako ñe se u daÿim izlagaçima joãboÿe videti. ponose se uglavnom time ãto polaze od “prave” prirode åoveka. proãirena meœu teoretiåarima. New York. smetnuti s uma da se u velikom delu strane literature sreñe i drugo znaåeçe imperija-lizma. pomiçe jaåaçe snage i uticaja dræave. i daqe 60 Morgenthau. 5. pa ni tipiånim ÿudima i politiåarima. to nije zato ãto su joj ona ili neãto na çoj potrebni. recimo. praktiånim politiåarima i laicima. Åak i kada bi jednostavno prenoãeçe individualnih osobina na kolektivitet bilo umesno. u ovom sluåaju bi se poãlo samo od jedne vrste ÿudi. dakle. Meridian Books. u stvari. veñzato da bi tako uveñala svoju moñ. nav. u krajçoj liniji sluæi ovoj vrhovnoj vrednosti. transnacionalna preduzeña. Schumpeter. Isto tako. koji se u politiåkim naukama i politici toboæe ne sme idealizovati. kao lica u isto-imenom Nuãiñevom komadu. narodu ili dræavi.59 Œ. da je moñne samo merilo nego i glavna vrednost. Social Classess. Ne treba. Imperialism.Imperijalizam. Daleko smo od toga da potceçujemo ulogu moñi u meœunarodnim odnosima i u politici uopãte. i “realistiåka” teorija. iako mu ciÿevi ostaju isti. Imperijalizam je. od kojih smo neka upoznali. koji nikada nisu doneli nikakvog dobra svojoj stranci. Ulagaåi pristaju na uslove i rizike. pod pritiskom ãirokih masa. da bi ostvarili vrednosti koje su jasnije ili maçe jasno izrazili u svom politiåkom programu. 248 . ili preduhitrila nekoga da ne bude moñniji od çe. “realpolitiåare”. koristi “interes odreœen pomoñu moñi” kao glavni kÿuå za razumevaçe i objaãçavaçe spoÿne politike i meœunarodnih odnosa. Ako. veñkao sredstvo 59 J. U skladu s tim. Sticaçe moñi kao samostalna vrednost Nije retko da se vrednost. kao osvajaåke politike s ciÿem sticaça velike teritorije i velikog broja potåiçenih ÿudi.

o çemu se ne moæe govoriti sve dok se moñne postigne. da se odluka donosi samo radi poveñaça moñi. radi uæivaça u çoj samoj. i to se deãava. Ova fetiãizacija moñi moæe se objasniti na razne naåine. moguñe je i idiosinkratsko objaãçeçe: ukoliko liånost jednog åoveka toliko dominira spoÿnopolitiåkim odluåivaçem. Meœutim. pravi razlog za uveñaçe moñi eskpanzija u odnosu na susedne teritorije. u ãirem odluåilaåkom krugu se stvara utisak da je samo postizaçe moñi glavni ciÿ. Napomenimo dotle sledeñe: iako moñne moæe da se svrsta meœu vrednosti koje objaãçavaju svaku spoÿnu politiku. Unutarpolitiåki razlog moæe da se krije i u militarizaciji dræave: ukoliko vojska postane dominantna druãtvena grupa. Taåno je da se u danaãçoj svetskoj situaciji malo koja dræava ne trudi da poveña svoju moñ. U stvari. Nije åudo ãto je u oåima ratnih voœa i vojnih profesionalaca izgledalo da su rat i osvajaçe uzroci moñi. izgleda prihvatÿivo kao “neutralan” ciÿ. umesto 249 . To dolazi otuda ãto je logika moñi kao konaånog ciÿa preokrenuta. Neosporno je da dræave teæe moñi kako bi ostvarile svoje ciÿeve. ali sama odluka o jaåaçu ili åuvaçu moñi malo govori o tim vrednostima. niti da se pojmi kao samostalna vrednost. pa tako ono radi åega se moñupotrebÿava izgleda kao sredstvo za dokazivaçe moñi. ukoliko doœe do poistoveñeça çega i dræave kao subjekta meœunarodnih odnosa. kako se on sporo postiæe. moñje oznaka za sposobnost i moguñnost da se neka sredstva u meœunarodnim odnosima koriste. jasno je da pojedine odluke koje se donose imaju za ciÿ poveñaçe moñi. obiåno. kako bi se onda mogle doneti druge odluke radi postizaça æeÿenih vrednosti. Najåeãñi dokaz vojne moñi bila je pobeda u ratu.da se takav ciÿ postigne. vide moñkao takvu samostalnu vrednost. veruje se. O pojmu moñi viãe ñemo raspravÿati kasnije. biti odraz çegove liånosti. Kako se cela energija dræave usmerava na stvaraçe toga preduslova i. koji bi zabrinuli inostranstvo i naveli ga na preventivne mere: ako je. naroåito u vojnom pogledu. koja. na primer. Sasvim je moguñe. ne moæe se tvrditi da nema odluåilaca koji se rukovode jedino çome. Konaåno. te se zato åinilo da rat mora da se vodi iz bilo kog razloga. Spoÿnopolitiåki razlozi mogu se sastojati u prikrivaçu pravih ciÿeva. dakle. pak. strahu koji uliva. nalazi potpuno zadovoÿeçe. koji. ponekad toliko udaÿenog da se vremenom izgubi iz vida. onda ona svoju vlast i svoje zahvataçe u veliki deo druãtvenog proizvoda mora da pravda onim ãto ona u prvom redu oliåava moñi. ne objaãçava niãta. Orijentalna despotija i apsolutna monarhija pruæaju takve primere. onda ñe i spoÿnopolitiåke odluke. Pre svega. moæe da bude takva da u moñi koju ima. ova konstatacija. jer je sasvim oåigledno da se iza ove teæçe kriju razliåite pobude i sasvim suprotni sistemi vrednosti. Teæça ka moñi je ipak dvosmislena. Naoko izgleda da je postignut teorijski uspeh time ãto je reåeno da je ciÿ svake spoÿne politike svodÿiv na teæçu ka moñi. Joãtaånije. koji su. time se stiglo samo do teorijski malo vrednog uopãtavaça. vezani za osvajaçe radi osvajaça. umesto da nam pomogne. ukÿuåujuñi tu i izbor vrednosti. jaåaçe moñi moæe biti potrebno radi postizaça nekog daÿeg ciÿa. a samo snaæeçe dræave.

Pomoñzemÿama u razvoju opravdava se time ãto ñe se tako postiñi povlaãñen poloæaj na çihovim træiãtima. zato ãto ona imaju izgleda na uspeh. Kao ãto dobar privrednik vodi raåuna o svom ugledu jer ñe mu na dugu stazu pomoñi da bude rado biran poslovni partner. Videli smo da Aron “slavu” (glorie) smatra jednom od triju glavnih vrednosti.obratno. meœutim. na sredini. Daju li se stipendije stranim studentima. koji nema izgleda na brz uspeh i pored plemenitog nadahnuña i opravdanih zahteva. vlada zalaæe za stvar nekog dalekog i slabog naroda ili politiåkog pokreta. dok se za uzvrat moæe oåekivati samo zahvalnost male i nejake grupe ÿudi. kaæe se da se time rizikuje gnev moñnih protivnika. tako i dræava s ugledom zasnovanim na naåelnoj i nesebiånoj spoÿnoj politici. Ako se. Dræave. ali iz istih razloga. tako nisu ni jasni suptilni naåini do koje dræava ili drugi subjekt meœunarodnog prava moæe da iskoristi okolnost ãto svetsko javno mneçe i javno mneçe u veñini dræava povoÿno i sa simpatijama gledaju na çega. oni ñe biti åesti ar250 . Ugled (prestiæ) kao samostalna vrednost Ugled ili prestiæ je joãjedno sredstvo koje se brka s ciÿem. niti svaku svoju “uslugu” ili “dobro delo” æele odmah da naplate. prigovara joj se da bi se taj novac mogao utroãiti na daleko boÿe i preåe stvari. obiåno se zamera da gladnih i siromaãnih ima i kod kuñe. stipendije strancima kao investicije u obaveãtajnu mreæu ili propagandu. npr. lica koja su duæna da obrazlaæu izdatke. te ñe tako moñi lakãe da se zalaæe za ostvareçe vrednosti kojima teæi. E. Subjekti meœunarodnih odnosa ne stvaraju ugled radi ugleda. ukazuje se na talentovane mlade domañe dræavÿane. Woj ñe se. nego ãto je moñ. rado poveravati vaæne uloge u meœuna-rodnim organizacijama. po takvim shvata-çima teæe slavi samoj po sebi: spoÿnopolitiåki odluåioci usvajaju ugled kao vrednost jednostavno zato ãto i oni i çihovi sugraœani uæivaju u slavi svoje dræave. kojima teæe sve dræave. itd. mnogim “praktiånim” ÿudima izgledaju izliãne ærtve koje spoÿnopolitiåki odluåioci mogu da uåine u ime cele zajednice da bi ugled dræave porastao. Reãi li vlada da uåini izdatke kako bi se u zemÿi organizovao veliki meœunarodni skup ili sportska manifestacija. Kada se daje pomoñnerazvijenim zemÿama. recimo. itd. Kao ãto se druãtveni ugled koji åovek ima ne moæe lako “unovåiti” ili uopãte prevesti na “opipÿive” vrednosti (pa åak u takvom pokuãaju moæe opasno da se poÿuÿa ili izgubi). dakle. Istina je. moæe da oåekuje povereçe i podrãku åak i od onih koje su neki çeni stavovi u konkretnim situacijama pogodili. ali je åudno da su ovaj naåin razmiãÿaça usvajali i ÿudi koji su se bavili naukom. åesto pribegavaju veoma vulgarnim objaãçeçima. koji ne mogu da se ãkoluju. ugled moæe da izgleda joãviãe kao samostalna vrednost. Kao reakcija na to. S druge strane. Takve kritike nisu retke u mnogim dræavama. Otuda. çeni predstavnici biñe birani u najviãe organe takvih organizacija ili u druga meœunarodna tela.

moæe da bude dvostruko ãtetna. Najpre je to zalagaçe za opãteåoveåanske. kao i moñ. neosporno da se spoÿnopolitiåki odluåioci povremeno mogu rukovoditi ugledom kao jedinom vrednoãñu. To naroåito biva kada se priœe dosta nejasnoj granici izmeœu ove dve pojave. meœu kojima vaæno mesto zauzima veñpomenuto povratno delovaçe sredstava na ciÿ: ako za postizaçe nekoga ciÿa nema raspoloæivih sredstava ili se ona ne uoåavaju takav se ciÿ neñe ni formulisati. dakle. str. Na sliåan se naåin i sport moæe izroditi od sredstava za zbliæavaça u nadomestak za isticaçe moñi i ugleda: nije retko da su vlade zainteresovane da nacionalne momåadi postignu pobede po svaku cenu. 78. åesto skopåana sa nacionalizmom. J. mogu da budu uvereni da je postignut veliki ugled i da uzajamno sebi åestitaju na çemu. a unutar zemÿe jaåa opijenost toboæçom nacionalnom superiornoãñu i nepostojeñim uspe-sima. mada je najåeãñe reå o samozavaravaçu time ãto se proizvode spoÿna obeleæja ugleda. U svim ovim ciÿevima ciÿ je puki ugled. Prentice Hall. i u teãkim situacijama moñi ñe da raåunaju na podrãku javnog mneça. dakle. na kraju. Ovakva razmetÿivost. 61 Vidi K. Velike i åeste vojne parade. Vrste spoqnopolitiåkih ciqeva Opredeÿeçe za neku vrednost joãne znaåi da je izabran i spoÿnopolitiåki ciÿ. Naravno. nema. i ugled u praksi odluåivaça moæe da se fetiãizira. To tek postaje ona vrednost kojoj se teæi. Vladina ãtampa. To priznaju i pisci koji inaåe smatraju da se prestiæ prvenstveno zasniva na razvijenosti i vojnom potencijalu. te se zato lako neutralizuje podsmehom. 251 . Hvalisava sujeta stvara van zemÿe suprotan utisak od ugleda. podrazumeva aktivan odnos prema vrednosti.61 6. da bi iskrsla kao ciÿ ukoliko se pojavi i put za çeno dostizaçe. Holsti. pa i veliki deo stanovniãtva. ne obaziruñi se na materijalne izdatke i ne prezajuñi od teãkih incidenata ako se ovi ciÿevi ne ostvare. Pa ipak. ponoviti ono ãto se najåeãñe zaboravÿa: do ugleda se u stvari dolazi time ãto su postignute neke druge vrednosti ili se pokazalo zalagaçe za çih. raskoãne sveåanosti. univerzalne vrednosti. Englewood Cliffs. Tada insistiraçe na “ugledu” dobija oblik nadmetaça. åak i sva sredstva informisaça. koji æive u skupim vilama i voze se automobilima koje dræava ne moæe da priuãti. tj. u inostranstvu. International Politics. Iako je. razmetÿivi gestovi i insistiraçe na protokolarnom prvenstvu diplomatskih predstavnika. treba. U pretvaraçu vrednosti u ciÿ uoåavaju se razliåiti uticaji.bitri i posrednici. nalik na ono izmeœu malograœanskih porodica. spadaju u mnogobrojna ispoÿavaça laænog ugleda. teæça ka ovakvim laænim vrednostima nije toliko opasna kao teæça ka moñi radi moñi. Pod ciÿem se. dok ga tamo gde bi trebalo da postoji. iako ñe vrednost i daÿe ostati da postoji. a ne ona koja se samo vidi ili priæeÿkuje. 1972. kada se smatra da ugled potiåe od manifestacija moñi.

zabrana nekih vrsta oruæja. verujuñi da ñe se razbaruãeni politiåki voœi i partije “urazumiti” kada doœu na vlast i ponesu odgovornost za sudbinu svoje dræave i sveta. Napo-menimo samo da iskustvo pokazuje da su laici skloni drugom tu-maåeçu. Pravi ciÿevi se zaklaçaju iza laænih onda kada su prvi nepopularni. kod ekspanzionistiåkih ciÿeva. Naravno. Otuda moæe da postoji razlika izmeœu proklamovanih i stvarnih ciÿeva. meœutim. Teæe dostiæne vrednosti se onda postavÿaju kao krajçi. jedne za domañu. te se takvom ne moæe ni nazvati. ponekad prinuœeni da laænim ciÿevima zavaravaju i sopstveno stanovniãtvo. vaæi samo za vrednosti koje tek treba dostiñi. ali ne postiæu saglasnost o vrhovnim ciÿevima jer se u çima sukobÿavaju vrednosti. i daÿe. jer se nalaze na vrhu hijerarhije spoÿnopolitiåkih ciÿeva i sluæe kao uzor i merilo za donoãeçe i sprovoœeçe svake spoÿnopolitiåke odluke. koje mogu da se sporazumevaju o neposrednim potrebama. pojavÿuju se kao sredçoroåni ciÿevi. nav. moæe proklamovati dve vrste dugoroånih ciÿeva. a druge za inostranu “potroãçu”. Dugoroåni i stalni ciÿevi su logiåki sliåni. delo. ona se postavÿa kao stalni ili trajni ciÿ spoÿne politike. åije bi objavÿivaçe pravovremeno mobilisalo i ujedinilo susedne dræave. Ako je treba saåuvati. te bi çihovo ostvarivaçe bilo ugroæeno samim tim ãto bi bili objavÿeni. kao npr. Ovo se. smaçeçe naoruæaça. meœutim. ali moæda prekasno. Odluåioci su. biti dat. dok su za pristalice postojeñeg staça karkteristiåni stalni ciÿevi.. dok su “struåçaci” pokazivali naivnost prve vrste. zasnovane na ideologiji. To. meœutim. Konaåni odgovor ñe. Vlada. Spoÿna politika koja ne poznaje vrhovne ciÿeve nema doslednost ni orijentacije. Tipiåna greãka ove posledçe prirode bila je politika “umirivaça” Hitlera. naravno. str.Iz istih razloga prelaz izmeœu prihvañene vrednosti i formulisanog ciÿa nije tako nagao. ãto obiåno dovodi do postavÿaça dugoroånih. ne postiæe onda kada su odluåioci koalicija heterogenih politiåkih snaga. najåeãñe se uvodi vremensko merilo za razlikovaçe ciÿeva. koje iziskuju i podrazumevaju promene. Otuda bi oni trebalo da budu konkretno formulisana etapa u postizaçu dugoroånog ciÿa. dok se çima podreœuju bliæi. Sredçoroåni ciÿevi se nalaze u bliæoj buduñnosti ali ne neposrednoj i smatraju se ostvarÿivim. 252 . uz to. sredçoroånih i kratkoroånih ciÿeva. ciÿevi mogu biti uopãteni do nejasnosti. Npr. unutar odluåilaåkog kruga ne bi trebalo da bude dvoumÿeça oko dugoroånih i trajnih ciÿeva. stvaraçe bezatomskih zona itd. Takve situacije postavÿaju inostranstvo pred dilemu da li da vatrene izborne parole i ãovinistiåke ispade tumaåi kao unutraãçu politiåku taktiku za zadræavaçe vlasti ili da pomirÿive izjave u susretima s predstavnicima inostranstva smatra pretvaraçem vuka u jagçeñoj koæi. Iako sredçoroåni ciÿ treba da bude 62 Npr. u odnosu na dugoroåni ciÿ opãteg i potpunog razoruæaça. 143. Da bi se to pokazalo.. Da bi se takve razlike prikrile. imaju izræenije dugoroåne ciÿeve. Revolucionarni subjekti. koji teæe promenama u meœunarodnom sistemu.62 Zbog çihove uopãtenosti. Holsti. dugoroåne ciÿeve je nekad teãko ustanovÿavati i ispitivati. konaåni ciÿevi. jasniji i lakãe ostvarÿivi ciÿevi.

pragmatistiåku spoÿnu politiku. Pored toga.potåiçen dugoroånom. No. raspon moæe biti veliki. bilo na raåun novog (stvarnog) dugoroånog ciÿa ili åak bez formulisaça novog dugoroånog ciÿa. Spoÿnopolitiåki ciÿevi mogu se izraziti i kao maksimalni i minimalni. U izuzetnim prilikama. ne znajuñi. S obzirom na to i da se oni formuliãu na niæim odluåilaåkim nivoima. Vaæno je da postoji mehanizam za çihovo otkrivaçe i ispravÿaçe od strane viãih organa.S obzirom na to da su na dnu hijerarhijske lestvice. Ovaj posledçi sluåaj vodi u tzv. ogleda neraskidiva veza ciÿeva i sredstava. te se efikasnost sredstava nikada ne moæe unapred s pouzdanoãñu znati. jer znaåe razradu i ostvarivaçe sredçoroånih ciÿeva u najrazliåitijim oblastima. Nekada objektivne okolnosti nalaæu privremeno odstupaçe od dugoroånog ciÿa. çihovih “zadataka”. i meœu onima koji su potpuno saglasni o dugoroånim ciÿevima. åemu sluæe. koji su po prirodi maksimalni. mogu da se zadovoÿe. str. pregovori o miru. Oni su u najveñoj meri odreœeni. opet. na saåekivaçe prilika koje izgledaju povoÿne. mora se poñi od toga da se ostvareçe maksimalnog ciÿa moæe oåekivati u najpovoÿnijem a minimalnog u najmaçe po-voÿnom sluåaju. çih ima i najviãe. koje s viãe ili maçe discipline ispuçavaju.63 63 Za neãto drukåiju terminologiju u vezi sa spoÿnopolitiåkim ciÿevima vidi R. 166. najåeãñi predmet rasprava o spoÿnoj politici izmeœu politiåkih stranaka i grupacija koje izraæavaju interese iste socijalne grupe. To je. na primer. moguña su oãtra neslagaça o podobnosti sredçoroånih ciÿeva da sluæe çihovom ostvareçu. uostalom. Vukadinoviñ. s druge strane. uvek preti opasnost da pojedini uåesnici u donoãeçu i sprovoœeçu spoÿnopolitiåkih odluka postanu uvereni da se spoÿna politika sastoji samo od kratkoroånih ciÿeva. ali bez vizije o opãtem smeru. kao ãto su npr. greãke u pogledu çihove saglasnosti s viãim ciÿevima su neminovne i ne moraju uvek da znaåe slabost u odluåivaçu. ali vrlo åesto kod kratkoroånih. Poãto se ciÿevi nalaze u buduñnosti. ogleda u instrukcijama koje dobijaju pregovaraåi pred neki meœunarodni skup o tome åemu treba da teæe i åim. 253 . Kratkoroåni ciÿevi su oni koji se smatraju neposredno ostvarÿivim. To je retko kod dugoroånih ciÿeva. U tome se. U drugom sluåaju se proklamovani dugoroåni ciÿ preñutno napuãta. moæe doñi do çihovog neslagaça. Meœunarodni politiåki odnosi. a u redovnim prilikama on se. u stvari.

kako smo utvrdili. Da bismo ovu razliku jasno naglasili i pri tom pokazali da pojedine radçe mogu sadræati i viãe naåina uticaja. kome je ciÿ svrgavaçe vlade. racionalno spoÿnopolitiåko odluåivaçe treba da poznaje dva koraka.IV SPOQNOPOLITIÅKA SREDSTVA 1. okrenuti sredstvima koja su pogodna radi postizaça izabranog ciÿa u okviru utvrœenih okolnosti. u stvari. pored sredstava u suãtinskom smislu. recimo. po pravilu. ni najmaçe ne dotiåu druge sub-jekte. te. delatnost. dakle. preduzeta akcija veñposledica odluke i sprovodi se. Veñina spoÿnopolitiåkih odluka donosi se kao posledica meœuzavisnosti dræava i ostalih subjekata meœunarodnih odnosa. dve faze. poãto je odluka veñdonesena. pa tek onda uåiniti izbor. koja ñemo nazvati posrednicima ili instrumentima. Sledeñi takvu logiku od-luåivaça i mi ñemo se najpre zadræati na pregledu i oceni sred-stava spoÿne politike da bismo na kraju prouåili uslove i merila koji utiåu na izbor jednog ili viãe sredstava u okviru spoÿnopolitiåke odluke. preko otkazivaça privrednih ugovora. treba se prvo upoznati sa svim sredstvima koja postoje ili stoje na raspolagaçu. Ako se. opredeÿivaçe za delatnost koja postojeñu situaciju treba da promeni ili oåuva da bi se ostvario izabrani spoÿnopolitiåki ciÿ. prema tome. pre svega. Naime. treba se. razlikovati çihovu suãtinu i çihov oblik (formu). strana dræava æeli kazniti za ponaãaçe koje je neprihvatÿivo. Izbor sredstava u okviru spoÿnopolitiåkog odluåivaça je. strogo govoreñi. Sredstvo je. upoznañemo i sredstva u materijalnom smislu. ili viãe çih. Kada je reå o sredstvima. u stvari. akcija i kada se ono upotrebi. mada je. koja su u stvari kombinacija razliåitih sredstava u 254 . najvidÿiviji je i za maçe obuåene posmatraåe jedini vidÿivi deo spoÿnopolitiåke odluke. pa do podrãke gerilskom pokretu u stranoj zemÿi. treba. Mesto izbora sredstava u odluåivawu Posle upoznavaça sa spoÿnopolitiåkom situacijom i utvrœi-vaça spoÿnopolitiåkog ciÿa. Da bi se izvrãio pregled spoÿnopolitiåkih sredstava. koji se. opet sastoji u postizaçu ili obezbeœeçu vrednosti. radi upotpuçavaça spoÿno-politiåke odluke. ne moæe da postigne svoj spoÿnopolitiåki ciÿ bez saradçe ili bar pristanka nekog drugog subjekta meœunarodnih odnosa. da bi se izabralo najpogodnije. Jedan subjekt. od nedolaska dræavnih rukovodilaca na prijeme stranog ambasadora. Razumÿivo je da niz unutraãçopolitiåkih odluka ima i spoÿnopolitiåke posledice ili se preduzima delimiåno imajuñi u vidu i spoÿnopolitiåke ciÿeve. Suãtinu sredstava åini naåin na koji se utiåe na ponaãaçe ostalih subjekata. ali su sasvim retke spoÿnopolitiåke odluke koje kao sredstvo predviœaju iskÿuåivo unutraãçu akciju. a çegov oblik predstavÿaju radçe koje se u tu svrhu preduzimaju. Sredstva u formalnom smislu. to se moæe uåiniti razliåitim postupcima.

Pre svega. zajedniåkim ciÿem. U. Beograd. kao ãto su ciÿevi proklamovani u Poveÿi UN. 1904/XVII). R. kao ãto su npr. a) Ubeœivaçe je sredstvo kojim jedan subjekt nastoji da drugoga uveri da treba da se ponaãa onako kako to prvom subjektu odgovara. godine (Rez. nagrada. Ghoshal. 1968. potreba za ukidaçem kolonijalizma.. ono je kao jeftino i bezopasno sredstvo omiÿeno i rasprostraçeno. za uspeh ubeœivaça potrebno je postojaçe kulturnih veza i sliånosti izmeœu subjekata. pokuãao da izvrãi osnovnu podelu spoÿnopolitiåkih sredstava. Vidi prevod u: Ÿudske slobode i prava. u prvom redu Ujediçenih nacija. br. darovi (dana). J. Brill. univerzalne meœunarodne organizacije koje se zalaæu za opãteprihvañene ciÿeve. prema prilikama. i daÿe. rasprava (bheda) i kazna (danda). Beograd. 2. Kautilya’s Arthaãastra. pretça. religijom. ali se moæe objasniti i dobro shvañenim sopstvenim interesom strane koja se ubeœuje. 121. 136. Shamasastry. nauånim saznaçima itd. kazna i prinuda. Traæeno ponaãaçe. N. Ciÿ ubeœivaça je da se kod druge strane stvori uvereçe kako je traæeno ponaãaçe. ono je karakteristiåno za one subjekte koji nemaju izrazite materijalne moñi. i daÿe. 255 . Vidi npr.). nauåna neosnovanost rasizma. poåetnom sredstvu kojim zapoåiçu spoÿnopolitiåku akciju. Kautiÿa. novembra 1963. sklonost rasizma da izazove meœusobne sukobe i saglasnost ukidaça rasne diskriminacije sa sopstvenim interesima onih koji su je primeçivali. nazvañemo postupcima (tehnikama) u spoÿnoj politici. “Rad”. mogu se. moralna neispravnost uåeça o rasnoj nadmoñnosti. Razlog (argument) upravo se sastoji u tome ãto se poseban sluåaj podvodi pod neki stav ili pravilo. i danas se moæe reñi da su glavna suãtinska sredstva u spoÿnoj politici ubeœivaçe. savetnik industrijskog vladara Åandragupte (IV vek pre n. poæeÿno i ispravno.65 Meœutim. po nekom od çe prihvañenom merilu. Rezolucije takvih organizacija. str. ãto znaåi da mu subjekti meœunarodnih odnosa po pravilu pribegavaju kao prvom. u svom prvom. stoji u Arthaãastri. str. uvodnom delu. Ove osobine ubeœivaça uslovÿavaju çegovu primenu. primeniti mireçe (sama). 65 Dobar primer je Deklaracija o ukidaçu svih oblika rasne diskriminacije koju je Generalna skupãtina UN usvojila 20. uz iskÿuåivo koriãñeçe razloga (argumenata). e. E. spisu pri-pisanom çemu. Subjekt koji ubeœuje ne obeñava niãta kao protivuslugu. str. moæe biti u skladu s pravom. Otkriñe Indije. Bez obzira na izvesne razlike u terminologiji i na moguñnosti daÿeg stvaraça podvrsta. Da bi se postigao æeÿeni ciÿ. Iz istih razloga. i daÿe. na kojima ñe se zasnivati upotrebÿeni argumenti. koje druga strana prihvata. 1947. London. obiåno sadræe nabrajaçe razloga zbog kojih treba prihvatiti preporuke koje one sadræe u svom operativnom delu. ali raspolaæu velikom moralnom snagom. The System of Inter-State Relations and of Foreign Policy in teh Early Arthasastra State. Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. obeñaçe. prev. 108. moralom. U çenom se uvodu obrazlaæe ãtetnost rasne diskriminacije pozivaçem na premise koje su zajedniåke svim ålanovima UN. Nehru.suãtinskom i materijalnom smislu. ”1952. u: India Antiqua. veñprema prilikama.64 U biti se ova podela zadræala i danas. O Kautiqi i çegovom delu vidi X. Ako 64 Arthaãastra postoji u viãe prevoda na evropske jezike. Sredstva u suãtinskom smislu Joãje jedan od najstarijih poznatih politiåkih pisaca. Mysore Printing and Publishing House 1967.

subjekte ne povezuje nikakva zajedniåka naåela. emocije isto tako moæe ubeœivati. u stvari. veñse jednostavno daje reå da ñe se postupiti na izvestan naåin. Ono. treba da bude ostvarÿivo i uverÿivo. b) Obeñaçe je stavÿaçe u izgled koristi drugom subjektu ako se bude ponaãao na æeÿen naåin. veñina se ne fiksira u meœunarodnim ugovorima. koje se gradi i ruãi sopstvenom praksom u pogledu izvrãeça meœunarodnih obaveza. uvek moæe biti spora oko toga je li predloæeno ponaãaçe u skladu s opãtim razlogom (tj. pak. na primer. moraju se pruæiti izvesna jemstva da ñe obeñaçe biti izvrãeno. takoœe. to je za obeñaçe povereçe. te se za to obeñava odgovarajuña protivusluga. To åini argumentisaçe u politici. kao i povezivaçem na proverene istine. ãto znaåi da drugoj strani zaista izgleda korisno. u uæem. S druge strane. I u mnogo znaåajnijim ali politiåki osetÿivim stvarima. Ono ãto je za ubeœivaçe bliskost u osnovnim pogledima. tj. Razmena obeñaça je svakodnevna pojava u meœunarodnim odnosima i povezana je s åesto pomiçanim naåelom uzajamne koristi. Naravno. koja omoguñava koriãñeçe argumenata s oåekivaçem da ñe dejstvovati na sve ålanice meœunarodne zajednice. Kao ãto smo pokazali. U ovom sluåaju se preñutno priznaje da ne postoji obaveza druge strane. Lako je. da se viãe ne moæe sluæiti ovim sredstvom. odnosno prividnog podvoœeça pod univerzalno naåelo neåega ãto se çemu. Ovde se pozivaçem na stavove. ãto povlaåi izvestan rizik za primaoca. u kome se partneri obavezuju (obeñavaju jedan drugome) da ñe se u odreœenom razdobÿu ponaãati na opisan naåin. da bude pod utiskom da obeñalac moæe i hoñe da ostvari obeñaçe. uvereça ili ciÿevi. bilo tako ãto oba razmeçena obeñaça istovremeno poåiçu da se izvrãavaju. Tako se npr. Druga strana treba. na meœunarodnoj konferenciji delegati dveju dræava mogu dogovoriti da ñe prvi podræavati predlog drugoga. postoji svest o univerzalnim vrednostima. Obeñaçe deluje pre izvrãeça. boÿe povezanim grupacijama subjekata. ãto se daje neka 256 . Meœutim. pa i meœunarodnoj. izgledi za ubeœivaçe su slabiji. dræave se ponekad moraju oslaçati na poverÿivu reå ãefa strane dræave ili vlade. ono mora biti umesno. na razliåite predmete obeñaça. povuñi ili izmeniti. Karakteristiåan oblik u kome se ona utvrœuje jeste meœunarodni ugovor. subjekt koji jednom ne ispuni obe-ñaçe dolazi u opasnost da çegova nova obeñaça ne budu prihvatana. vodi li opãteprihvañenom ciÿu) iz åega proistiåe i moguñnost obmane. predrasude. S obzirom. protivi. Ponekad su oni van takve grupe neupotrebÿivi ili åak mogu da ãtete onome ko ih iznosi. Brojna su neispuçena obeñaça u istoriji meœunarodnih odnosa. Kada je povereçe smaçeno. razliåitim od nauånog dokazivaça. ukoliko ovaj podræava predloge prvoga. dakle. ãiri je krug razloga koji se mogu koristiti. shvatiti da argumenti koje jedna ålanica nekog vojno-politiåkog pakta iznosi drugoj ålanici ne mogu biti upotrebÿeni kada se æeli delovati na pripadnicu suprotnog bloka ili vanblokovsku zemÿu. kao i razlike u druãtveno-ekonomskim sistemima. uzroci nepovereça su i velike kulturne razlike (npr. Pored loãih iskustava. naroåito ako je çime bio naveden na radçu åije se posledice ne mogu ukloniti. Da bi obeñaçe bilo uspeãno. ideoloãke).

Beograd. u meœunarodnim odnosima preti na maçe formalan naåin i maçe drastiånim delima. loãe posledice popuãtaça su izvesne. ali ni ispitivaçe ostvarÿivosti nije lako. Radojkoviñ. 1947. str. bila pretça “masovnom odmazdom”. postavÿa se pitaçe uverÿivosti pretçe. str. 47. visoko formalizovan i pravno priznat oblik pretçe bio je ultimatum. “za sve posledice iskÿuåivo biti odgovorna vlada dræave H. treba da ispuçava izvesne uslove. koje po prirodi stvari rado pribegavaju pretçama. u praksi je najteæe proceniti hoñe li pretilac ostvariti pretçu koju inaåe moæe da ostvari. ukidaçe carinskih i sliånih privilegija. obustavÿaçe ekonomske pomoñi. Ako je. kao ãto su poznate diplomatske formulacije o tome da ñe. U stvari. Drugi uslov koji pretça treba da ispuni. s druge strane. Klasiåan. Rat i meœunarodno pravo. koju je u spoÿnu politiku SAD bio ugradio dræavni sekretar Xon Foster Dales (John Foster Dulles) u doba 66 M. recimo. Åak i kada postoji izvesna razlika izmeœu traæenog ponaãaça i zapreñene kazne u materijalnom pogledu. i daÿe. Åak i kada su svi prethodni uslovi ispuçeni. dok poraz u otvorenom sukobu nije (setimo se samo 27. Prva vrsta pretçe moæe se nazvati primoravaçem dok se za drugu odomañio izraz odvrañaçe. godine!). Pretilac treba da moæe da uåini ono ãto najavÿuje. delo. da postupci kojima se preti zaista mogu da ãtete drugoj strani. åesto gube iz vida oseñaj moralne ãtete na drugoj strani.66Mnogo se åeãñe. Izvrãeçe svake pretçe ima za pretioca izvesnu cenu. od kojih je Atina traæila da se stave pod çenu vlast pod pretçom da ñe inaåe biti nasilno pripojeni.” Smatra se da pretça.vrsta zaloge ili ãto izvrãeçe obeñaça garantuje neki treñi subjekt. Odbor za izdavaçe uxbenika Struånog udruæeça studenata prava. 257 . Racionalni odluåioci se obiåno ne opredeÿuju za prazne pretçe. Ona takva neñe biti ako je sasvim blaga ili nesuvisla i. ako se sama pretça ne razlikuje od traæenog ustupka. cena previsoka. tj. pak. otkazivaçe ugovora. u koga primalac obeñaça ima viãe povereça. kao ãto su. pretça nije uverÿiva jer ñe çeno ispuçavaçe nesrazmerno koãtati pretioca. Pretçom se druga strana moæe navoditi na åiçeçe ili neåiçeçe. Tukidid je veñzabeleæio reåiti odgovor stanovnika Milosa. da bi bila “uspeãna” s glediãta pretioca. uskrañivaçe podrãke na meœunarodnim konferencijama. marta 1941. inaåe ñe pretça biti prazna. Takva je npr. onda pretça ma kako to paradoksalno zvuåalo nema dejstva jer druga strana oseña da je izloæena prostom hiru. ako se neæeÿeno ponaãaçe nastavi. Uz to. meœutim. sastoji se u çenoj ostvarÿivosti. proterivaçe dræavÿana itd. nav. Ona treba da bude stvarna. ukoliko se druga strana ne ponaãa na æeÿen naåin. i daÿe 67 Tukidid. Nekada su pretçe sasvim uopãtene. gde se pretilo primenom oruæane sile (ratom). pasivnost. Ako je ona nikakva. znaåajnu ulogu u proceni posledica imañe okolnosti da je povinovaçe zahtevu poniæavajuñe.67 Velike sile. a ishod sukoba nikada u potpunosti nije unapred poznat. v) Pretça je stavÿaçe u izgled ãtete za drugog subjekta ako se ne povinuje zahtevu pretioca. 314.

odnos izmeœu vrednosti kojoj se teæi i cene izvrãeça pretçe ne moæe se uvek kvantitativno iskazati. smatrati odgovornim vodeñe socija-listiåke zemÿe. da bi drugi subjekti bili uvereni da su u staçu da izvrãe svaku pretçu. Zamena za glumÿenu iracionalnost je u nekim sluåajevima automatizacija izvrãeça pretçe. Ova se ocena moæe proãiriti na pretçu nuklearnim oruæjem uopãte. “Kalkulisana iracionalnost” obeleæava ponaãaçe izraelske vlade. 9. ali isuviãe jednostavan. time ãto se ono viãe ne stavÿa u zavisnost od neåije odluke te i najmaçi povod moæe da dovede do automatske reakcije. Ako je. 258 . To je moglo da znaåi da ñe u sluåaju Komunistiåke revolucije u Burmi hidrogenskim bombama biti napadnuti Moskva i Peking! Meœutim. SSSR i Kinu. åak i kada to nisu. Fleming. a uverÿive ne ostvare. g) Nagrada se sastoji u postupcima povoÿnim po drugog subjekta. Pa i tu moæe doñi do obrta: posle niza neispuçenih pretçi. oni ñe biti skloni da ostvare pretçu koja je veoma skupa. Odgovor koji se ovim nudi taåan je. na primer. kvaru i nevremenu. Hitler naviknut da se Velika Britanija usteæe od izvrãavaça i najblaæih pretçi nije ozbiÿno uzeo çenu garanciju nezavisnosti Poÿske i bio je iznenaœen kada mu je 1939. godine str. Uverÿivost takvog ponaãaça teæi da se pojaåa i akcijom. umaçuju utisak novih pretçi. ili ñe to bar tako izgledati drugoj strani. kako piãe jedan ameriåki istoriåar. åak i onda kada je u pitaçu unutraãçi prevrat. Otuda se odluåioci povremeno pretvaraju da su iracionalni. Izraelci su se odliåno starali da odgovore na svaki napad palestinskih komandosa. 4. zub za zub”. upotrebom nuklearnog oruæja. Tako.69 Na ocenu uverÿivosti ima. 680. januara 1976. godine ipak bio objavÿen rat. str. i da ñe se osvetiti “odmah. odluåioci nalaze da je åak i visoka cena izvrãeça nove pretçe maça od potpunog srozavaça ugleda i buduñe sposobnosti dræave da preti. makar i po cenu da izgleda iracionalan. kao npr. kao i kod povereça. II. London. H. kod odluåilaca i javnosti proãireno uvereçe o ogromnoj opasnosti po osnovne vrednosti. preduzetim s namerom da se oda priznaçe çegovom proãlom ponaãaçu i tako podræi da nas68 D. “Politika”. koja æeli da uveri susedne zemÿe da ñe se uvek pridræavati starozavetnog naåela “oko za oko. Allen & Unwin. Prvo. Izizivaçe ovakvog utiska se pretiocu isplati. Opaæaçe toga odnosa pod uticajem je subjektivnih åinilaca. “gigantska pretça sadræana u masovnoj odmazdi uplaãila je viãe Dalesove prijateÿe od çegovih neprijateÿa”. bez provere i bez opomene. The Cold War and Its Origins. uticaj proãlo postupaçe pretioca. na primer. koji mogu dovesti dotle da se i neuverÿive pretçe ostvare. åak i kada okolnosti pokazuju da je reå o greãci. naroåito ako je vlada bila upadÿiva u “blefiraçu”. tj. ne birajuñi pri tom ciÿeve i ne vodeñi raåuna o tome jesu li ærtve çihovih odgovora u bilo kakvoj vezi s napadom. 69 Norveãko ministarstvo odbrane saopãtilo je 8.68 Bilo je jasno da SAD ne smeju da ispune svoju pretçu jer bi cena odræavaça proameriåke vlade u nekoj maloj azijskoj zemÿi mogla da bude izraæena u milionima izgubÿenih æivota ameriåkih graœana. januara 1976. 1961. sredstvima i na mestima po sopstvenom izboru”.hladnog rata. Neizvrãene pretçe u proãlosti. Ona se svodila na to da ñe SAD za svaku promenu na periferiji svoje sfere uticaja. kada se obara svaki strani avion koji preœe u vazduãni prostor zemÿe. godine da su norveãke oruæane snage dobile nareœeçe da bez upozoreça napadnu svaku stranu podmornicu koja uœe u teritorijalne vode Norveãke.

koje bi se inaåe mogle pojaviti u odnosu na druge subVekariñ. str. kao ãto je povlaåeçe trupa sa granice ili demobilisaçe izvesnog broja vojnika. Ova ocena izvrãena je povodom stava tih zemaÿa u arapskom sukobu s Izraelom ali takav stav nije bio uslovÿen oåekivaçem nagrade. i daÿe. ãto ñe prva opet nagraditi neåim znaåajnijim. str. nepovoÿno da se odrazi i po nagraœenog i po nagraœivaåa. nenajavÿena kazna je iracionalna. da poniãti utisak da ñe se ona miriti sa “svrãenim åinom”. itd. U doba hladnog rata ovakav se izlaz. New York Collier. jer deluje kao odmazda za postupke koje je kaæçena strana mogla preduzeti ne znajuñi da pogaœaju interese kazniteÿa. u kojoj. Nafta i spoÿna politika arapskih dræava. koje ÿubomorno åuvaju svoj ugled i svoju sposobnost da zastraãe.tavi s çim. Tako SAD npr. npr. i daÿe. odmazda moæe imati svoju unutraãçe-politiåku svrhu: ona treba da pokaæe åvrstinu vlade u oåima nezadovoÿnog domañeg javnog mneça. Tome su naroåito sklone velike sile. 70 V. To je u stvari razmena gestova kao pokazivaçe dobre voÿe za primenu drugih sredstava: kad. Izvrãeçem pretçe subjekt sa sebe otklaça nepovoÿne posledice. je li ispuçeçe pretçe ili ne. Nagraœeni se izlaæe opasnosti da bude predstavÿen kao plañenik i agent na-graœivaåa i da tako izgubi ugled. delo. on moæe da poåne da se prema nagraœivaåu ponaãa maçe prijateÿski. 1962. nav. Pobude za kaæçavaçe mogu biti traæeçe zadovoÿeça ili osveta. kod nekih teoretiåara preovlaœuje uvereçe da uzajamno nagraœivaçe moæe da bude jedini izlaz iz krajçe zategnute situacije. No. Tako su npr. 151. ãto. Da bi ovu sumçu odbacio od sebe. Prava nagrada nije isto ãto i izvrãeçe obeñaça jer na çu nagraœivaå nije ni u kakvom smislu obavezan. The Hard Way to Peace. Beograd. A. 71 259 . arapske zemÿe-izvoznice nafte krajem 1973. str. Otuda se smatra sredstvom koje ne deluje nepovoÿno na meœunarodne odnose. Ãtaviãe. koji je dobio “gradualizam”. To naroåito dolazi do izraæaja kada se nagraœuju transnacionalni subjekti ili pojedini odluåioci. predlagao u odnosima izmeœu SSSR i SAD. ali se kao çen racionalni ciÿ moæe oznaåiti samo nastojaçe da se neæeÿeno ponaãaçe izmeni. ne preostaju druga sredstva sem prinude. meœutim. ne znaåi da je svaka takva kazna pravno ili moralno opravdana. nego je ãtetila nagraœivaåu. IMPP.71 Nagrada moæe. godine nagradile one zemÿe koje su svrstale u “prijateÿske” neometanom isporukom nafte. 95. A New Strategy. te nagraœivaå oåekuje da ñe odluåioci nagraœenog subjekta prilikom donoãeça buduñih odluka da uzimaju u obzir interese nagraœivaåa u oåekivaçu çegove “zahvalnosti”. åime nagrada ne samo da nije postigla svrhu. proklamuju nameru da obustave pomoñsvim zemÿama koje u Generalnoj skupãtini glasaju za predloge “protivne interesima SAD”. Priroda kazne ne za-visi od toga je li unapred najavÿena.70 Nagrada ima i dejstvo preñutnog obeñaça buduñih nagrada. Nagrada po pravilu ne sadræi pritisak i ne podrazumeva upotrebu sile. tj. ova ñe je nagraditi osloboœeçem neãto veñeg broja çenih dræavÿana. Za kritiku vidi Deutsch. jedna strana oslobodi uhapãene dræavÿane druge. d) Kazna je nanoãeçe ãtete subjektu koji se nije ponaãao po voÿi kazniteÿa. Ipak. naravno. Etzioni. Kazna koja je usledila posle neobaziraça na pretçu ima sa stanoviãta kazniteÿa åvrãñu logiku. 81. na izgled. 1977..

Dok se tada. Kazna moæe delovati protivno kazniteÿevom oåekivaçu iz mnogih razloga. koja izraæava i ãtiti univerzalne vrednosti. na primer. i to najpre i najviãe çegove ekonomski i socijalno najugroæenije delo-ve. 72 Reparacije su. druge malo. boÿe reñi osvete pobednika. odreœivane i primeçivane nedosledno. neki druãtveni slojevi i neke generacije stradaju viãe. kao i reparacije. Iza uproãñene predstave o “krivoj” dræavi ili drugom subjektu leæi åiçenica da ona nije monolit. Uåinak kazne ñe u ovom sluåaju biti onakav kakva je bila pretça. ona moæe da izazove nacionalni prkos. Sarajevo. Najjaåa ovlaãñeça u tom pogledu ima Savet bezbednosti Ujediçenih nacija. 41. a oni su i onako imali najmaçe uticaja na politiku zbog koje se primeçuje kazna. sankcijama koje u blaæim sluåajevima ne povlaåe upotrebu oruæane sile. koji ãtiteñi svetski mir i bezbednost moæe kazniti svaku dræavu. pretrpÿene ãtete. Ove kazne imaju jasan ciÿ: kaæçena dræava treba ãto pre da prestane s ponaãaçem protivnim Poveÿi Ujediçenih nacija. te mutatis mutandis vaæi ono ãto smo ranije o çoj napomenuli. Reparacije. koje se sastoje u niãteçu posledica krãeça norme. Taånije reåeno.72 U sadaãçe vreme. cena izvrãeça kazne imala u vidu. B. koju treba da pruæi strana koja je izazvala rat. povrañaju u preœaãçe staçe ili naknadi ãtete. ona je bila apstraktna: sada se konkretizuje u obliku izgubÿenih æivota. nastaje sliåna diferencija. koji oåekuju çegovu pomoñ. treñe nimalo. 1956. a ne one restitutivne. Kazna treba da posluæi opãtim interesima onda kada ima prirodu pravne sankcije zbog krãeça meœunarodne norme. ispostavÿa se da je cena nejednako rasporeœena: u dræavi. nestaãice. prirodu kazne imaju samo retributivne sankcije. a u teæim predstavÿaju vojnu akciju protiv dræave prekrãioca (ål. koje predstavÿaju naknadu ratnim operacijama nanete ãtete. “Veselin Masleãa”. saveznike. te su ispoÿavale i osobine. Umesto toga. i 42. retributivnim sankcijama za povredu opãtih interesa raspolaæu meœunarodne organizacije. Skoro sve one mogu da iskÿuåe svoju ålanicu ili da suspenduju neka çena ålanska prava. Na strani kaæçenoga. a u tome se ne uspeva lako. U savezu ili meœunarodnoj organizaciji. kaznene mere pogaœaju stanovniãtvo u celini. Ako su kaznu “skrivili” odluåioci. Ãto je vaænije. Razlog koji je u samom kazniteÿu sastoji se u posledicama koje se u stadijumu pretçe nisu mogle sasvim predvideti. a neke maçe. ksenofobiju i okupÿaçe oko ranije nepopularne vlade. povredi mir ili preduzme akt agresije. ako se ogreãi o odredbe statuta. neke ålanice trpe mnogo. 260 . moguñe protivnike i niz ostalih subjekata u åijim bi oåima mogli da mu opadnu ugled i uverÿivost. koja zapreti miru. ona bi trebalo çih da dostigne.jekte. kazne. Opaæaçe kazne je od strane kaæçenog sta-novniãtva onda u toj meri izvitopereno (a tome monopol informisaça “kaæçene” vlade samo moæe da doprinese) da je çen efekat obratan: umesto da oslabi i svrgne reæim koji vodi nepoæeÿnu politiku. mræçe itd. Nikolajeviñ. åija se intervencija u teãkim åasovima oåekuje kao spas. Poveÿe UN). meœutim. Restitutivne su sankcije one o kojima odluåuje Meœunarodni sud pravde (uz pristanak dræava u sporu).

1996. Do uspostav-ÿaça takvog suda nije. kada je usvojena Konvencija o spreåavaçu i kaæçavaçu zloåina genocida. izraæene u normama meœunarodnog prava. “Zbornik Pravnog fakulteta u Mostaru”. Jedna vrsta takvih sankcija su represalije. Wima su izricane kazne. dok odgovor na çu to prestaje da bude. Kada su u pitaçu sopstveni dræavÿani. Represalije u meœunarodnom pravu. Prometej. pored funkcije sankcije imaju da onemoguñe prednosti koje bi prekrãilac stekao zato ãto se ne oseña sputanim pravilima ratovaça. ali se ne moæe izbeñi uticaj çihovih posebnih interesa. Meœunarodni kriviåni tribunal. meœutim. Veñje 1948. æivota i slobode.73 Usled nerazvijenosti meœunarodnog sudstva. s ciÿem da se ova posledça natera da poãtuje pravo.U æeÿi da sankcije pogode prave krivce. Degan. primena retributivnih sankcija u meœunarodnim odnosima joãuvek je preteæno u rukama samih dræava. Vasilijeviñ. Zbog toga radça koja je povod za represaliju ostaje nezakonita. koje najviãe liåe na kriviåne sankcije u unutraãçem pravu. Beograd. 73 Do sada su uspostavÿeni ad hoc tribunali za bivãu Jugoslaviju i Ruandu. Dræave se. Ovi sudovi bili su privremeni organi pobedniåkih dræava. 74 Postoje i druga ograniåeça. 261 . ako se uspostavi stalni meœunarodni kriviåni sud da bi izricao kazne svim pojedincima koji se ogreãe o æivotne meœunarodne interese. tj. godine. Zbog opasnosti od eskalacije. jer se sastoje u oduzimaçu osnovnih dobara. Najkrupnijim preæivelim i uhvañenim liånostima nacistiåke Nemaåke i militaristiåkog Japana suœeno je posle Drugog svetskog rata pred meœunarodnim vojnim sudovima. pojedincima åija je krivica dokazana. a pri tom izbeñi prigovori da je u pitaçu osveta pobednika. tada je zabraçena represalija upotrebom sile. Œ. gde.74 Individualizovane kriviåne sankcije za povredu meœunarodnog prava dræava moæe izricati putem svojih organa i pojedincima. predviœeno da krivcima moæe suditi meœunarodni sud. koji su izricaçem presuda prestali da postoje. i daÿe. koju represalije sadræe (kao i sve kazne koje primeçuju same dræave) nastoji se da se represalije u miru dopuste samo u najmaçoj meri: u svakom sluåaju. u novije vreme se nastojalo i povremeno uspevalo da se pred meœunarodne sudove izvedu pojedinci. Smatralo se da ñe se uåinak ove vrste sankcija pojaåati. one koji su doneli i izvrãavali odluke protivne meœunarodnom pravu. U ratu to znaåi da se zarobÿeni neprijateÿ ne sme kaæçavati samo zato ãto ratuje na protivniåkoj strani. 151. koje predstavÿaju isto-vrsan odgovor pogoœene dræave na protivpravne akte druge dræave. sastavÿenim od sudija koje su odredile pobedniåke zemÿe. joãdoãlo. sa svim opasnostima koje odatle proistiåu. V. str. Wegovu funkciju vrãe ad hoc sudovi za pojedine situacije. Represalije su najåeãñe u oruæanom sukobu. doduãe. ali se to moæe åiniti i u odnosu na strance. 1980-81. u ovom sluåaju smatraju agentima meœunarodne zajednice. V. ukoliko je to predviœeno meœunarodnim ugovorima i obiåajima. u tome nema niåeg izuzetnog. U oruæanom sukobu vaæi pravilo da represalija ne sme po intenzitetu nadmaãiti prekrãaj i da mora prestati kada postigne svrhu.

pak. f) Prinuda je sredstvo koje se bitno razlikuje od svih do sada opisanih po tome ãto iskÿuåuje opredeÿivaçe subjekta na koga je primeçeno: on se ne navodi na æeÿeno ponaãaçe. Politika sile u meœunarodnim odnosima. koji se ostvaruje onda kada prinuditeÿ svojevoÿno i bez iåijeg pristanka meça postojeñe staçe. Postojaçe dræava dosadaãçih formacija dovodilo je neprekidno do primene sile “onda kada stepen i oblik meœuzavisnosti ne dozvoÿava jednoj strani da kroz poãtovaçe interesa druge strane pribavi za sebe koristi neophodne za svoj opstanak ili razvoj”. u meœunarodnoj zajednici nema. koja ne mogu da ostvare obrañaçem viãim organima. 262 . kao u dræavi. 1966. ne nailazeñi pri tom skoro ni na kakav otpor. ali su okolnosti takve da se i legalna primena prinude joãuvek nalazi u rukama svih subjekata. ãto dovodi do utiska da je u meœunarodnim odnosima ima viãe. Dok dræava ima monopol na prinuœivaçe. svaka dræava duæna je da kazni izvrãioca zloåina genocida. ãto predstavÿa pojavu koja se ni u mnogim savremenim dræavama ne moæe u potpunosti izbeñi. 75 R. Najblaæi primer samopomoñi je svrãeni åin (fait accompli). umesto prinuœenog. postiæe æeÿenu promenu. U stvarnosti. JRMP. nuæni pratilac meœunarodnih odnosa. Prinuda se ispoÿava kao samopomoñonda kada prinuditeÿ sam. Ãtaviãe. Prema takvom shvataçu. Pored toga. na æalost. sraåunatim na to da subjekte potpuno onesposobe za otpor. koga. U izvesnim situacijama subjekti meœu sobom neometano i nekaæçeno primeçuju prinudu. Treba se åuvati takvih preteranih pojednostavÿeça. nego ga na to primorava ili æeÿene postupke umesto çega preduzima prinuditeÿ. On time situaciju naglo okreñe u svoju korist. str. da prinude u meœunarodnim odnosima nema. Stojanoviñ. Podatak kako meœunarodno pravo zabraçuje primenu sile i ne priznaje vaÿanost obaveza prihvañenih pod prinudom ne znaåi. i po miãÿeçu mnogih teoretiåara. prinuda je kombinacija neposrednog fiziåkog pritiska s teãkim pretçama. tako da izgleda da ove nema mada je sama dræava vrãi uvek kada dobrovoÿno pristajaçe ili strah od sankcije nisu postigli potrebno dejstvo. u meœunarodnim odnosima se prinuda koristi slobodno izmeœu subjekata. bez obzira gde je delo izvrãeno i åiji je on dræavÿanin. subjekti meœuna-rodnih odnosa takav monopol ne priznaju nijednom izmeœu sebe. Ovaj stav se u posledçe vreme izmenio i primena prinude se obeshrabruje. sve do najnovijeg vremena verovali su da je çihovo pravo na prinuœivaçe bitna oznaka suverenosti i posledçi i najvaæniji naåin da doœu do svojih prava. Kao politika sile. Stoga odseåne granice izmeœu prinude i dejstva teãke pretçe ili kazne nema. ona je stalni. Jaka i dobro ureœena dræava ne dopuãta sebi podreœenim subjektima da vrãe prinudu.ali moæe biti izveden pred sud dræave åije su ga snage zarobile i kaæçen ako je prekrãio pravila ratnog prava. dok je unutar dræave zabraçena i onemoguñena postojaçem vrhovnog autoriteta. 82.75 Nekada se ide i dotle da se koriãñeçe pri-nude smatra za bitnu razliku izmeœu meœunarodnih politiåkih odnosa i takvih odnosa unutar dræave.

a to se deãava onda kada je otpor jak i kada se promena ne moæe postiñi za kratko vreme. ãto se brzo desilo u bici kod Sadove. çihovom iznenadnom zaposedaçu. 1968.76 Ukoliko se zahtev ne moæe ostvariti svrãenim åinom. Faktiåki posed Italije je. meœutim. koje jedino ona sama moæe dati. doduãe. demilitarizovanu rajnsku oblast. str. uãla je tako u sporna podruåja o kojima je trebalo raspravÿati izmeœu Italije i dræave SHS. onda kada su Velika Britanija i Francuska 1956. godine. I Rijeka. 77 U napadu je uåestvovao i Izrael. obeñaça) radi konsolidacije steåenoga. 78 Potemkin. opipÿiv predmet. morala biti poraæena u pravom ratu. uåiçeno ne moæe sa svim ni ispraviti. Austriju i Åehoslovaåku i zastajuñi svaki put da bi svetu podelio obeñaça kako nema daÿih teritorijalnih pretenzija. dakle. Rimskim ugovorom od 1924. nav. septembra 1919. delo.77 Samopomoñse zameçuje iznudom onda. te radi povrañaja mora da primeni veñu meru prinude ponekad se. 444. æelela je. Bofr. str. primeçujuñi veñu meru prinude da bi traæeno dobro oduzeo od çegovog dræaoca. kako bi Pruska obezbedila hegemoniju meœu nemaåkim zemÿama. prinuœivaå pribegava ratu s ograniåenim ciÿem. Pruska nije mogla da nasilno “izbaci” Austrijuiz Saveza. ali viãe od toga da je iskÿuåi iz Nemaåkog saveza. Vojno-izdavaåki zavod. 127. da se primora na ustupke. da Austriji oduzme neke posede. Dva dana posle potpisivaça Senæermenskog mira s Austrijom. 12. godine. Prinuditeÿ se onda nada da ñe vreme legalizovati promenu. jula 1866. Obiåno je u pitaçu bio komad teritorije. III. Austrija je. Praãkim ugovorom o miru Austrija se po-vukla iz nemaåkih poslova i ustupila Pruskoj pokrajine Ãlezvig i Holãtajn. Obe ove okolnosti vide se na primeru austrijsko-pruskog rata od 1866. svako ovo zauzimaçe objavÿeno je u roku od 48 åasova “ãto odgovara minimalnom vremenu za reagovaçe meœunarodne politike”. Pruska vlada. veñse pojavÿuje potreba da se skrãi voÿa druge strane. jer ona u çemu nije bila fiziåki nego politiåki i pravno prisutna i mogla je da se povuåe samo uz svoj pristanak. kao. bivao jaåi: prvobitno je Rijeka imala da postane slobodan grad da bi konaåno.78 76 Kako zapaæa A. koja ranije nije bila obeñana ovoj zemÿi. na primer. 263 . koji se nasilno okupirao. Primenom ovakvog manevra Hitler je postigao znaåajne rezultate. godine napale Egipat s ciÿem da zauzmu zonu Sueckog kanala. kada se ne prisvaja konkretan. uzastopce. 3. pripadaçe Italiji bilo sasvim priznato. podloæan fiziåkom zahvataçu i odvojiv od ostalih odnosa s prinuœenim. åije su pobude bile neãto drukåije. Niz uzastopnih svrãenih åinova naziva se u strategiji “taktikom salame” ili “manevrom artiåoke” i sastoji se u biraçu slabih mesta. Uvod u strategiju. da bi se odmah potom preãlo na koriãñeçe drugih sredstava (argumenti. ãto je viãe trajao. Beograd. na åelu s Bizmarkom. posedajuñi. grupa italijanskih iredentista pod voœstvom pesnika Gabriele Danuncija (D’Annunzio) zaposela je Rijeku i dovela do promene staça u korist Italije.jer se oãteñena strana od branioca pretvara u napadaåa.

Ovakva pri-nuda ima najåeãñe oblik intervencije. U meœunarodnom pravu ovakva predaja ima oblik opãte bezuslovne kapitulacije. O ratu. Pokreti otpora u zemÿama okupirane Evrope pokazali su da sile osovine i pored velike poåetne nadmoñi ne mogu da ostvare svoj ciÿ. na strani prinuœivaåa moæe da nastane uvereçe da smena na vlasti nije dovoÿna garantija da ñe çegovi zahtevi biti ispuçeni. koja bi omoguñila da se u odnosu na nemaåko druãtvo preduzmu razliåite mere prevaspitavaça i osposobÿavaça za æivot u meœunarodnoj zajednici. suprotno verovaçima velikih sila i teoretiåara sile. ãto se postiæe trajnim akcijama”. Ako to nije moguñe. S druge strane. spremne. u ubeœeçu da opasnost koja dolazi od Nemaåke nije svodÿiva samo na grupu na vlast ili nacistiåku stranku. Uprkos tome. Samim zaposedaçem ne stiåe se lojalnost stanovniãtva. Tada on nastoji da primeçuje pri-nudu sve dok mu se drugi subjekat u potpunosti ne preda i prepusti se çegovoj voÿi. Takav se ciÿ. i antihitlerovska koalicija. kojom bi joj pokoreni narodi bili ostavÿeni na milost i nemilost. obiåno se gube iz vida çeni nedostaci za samog prinuœivaåa. veñda ima duboke korene u nemaåkom militarizmu i na-cionalizmu. u suãtini nepromeçena. nanoãeçem opãte ãtete i ãto je po çemu najvaænije iznurivaçem: “postepenim iscrpÿivaçem fiziåke snage i voÿe. Srodan s ovim je i ciÿ da se prinuœeni ukine kao subjekt meœunarodnih odnosa. pristane na zahteve koje u poåetku nije prihvatila (kao u malopreœaãçem primeru). proglasila je u toku Drugog svetskog rata da se neñe zadovoÿiti niåim do bezuslovnom predajom te dræave. U svojim osvajaåkim pohodima hitlerovska Nemaåka je teæila potpunoj pobedi. str. da mu popuste. i pored prividne pobede na bojnom poÿu prinuda ñe biti neuspeãna zato ãto. kako to istiåe znameniti vojni teoretiåar Klauzevic (Clauseçitz). 59. Kada se odluåuje o primeni prinude. u novije vreme je ciÿ primene prinude sve åeãñe ideoloãki. i sastoji se u teæçi da se promeni druãtveno ureœeçe napadnute zemÿe i pogled na svet çenog stanovniãtva. I konaåno. ima dobara koja se ne mogu steñi prinudom. prinuœivaå ñe nastojati da kod prinuœenog izazove takve promene koje ñe izbaciti na povrãinu nove odluåioce.79 Sa glediãta prinuœivaåa prinuda je uspela ako posle izvesnog vremena suprotna strana.Iznuda nije usredsreœena na neposredno oduzimaçe i ona ugroæavaçem protivnikovih dobara treba da dovede do æeÿenog ponaãaça. To su morale da priznaju i kolonijalne i imperijalistiåke sile posle Drugog svetskog rata. 264 . “Vojno delo”. koji se sastojao u prisajediçavaçu velikih oblasti radi eksploatacije zemÿiãta i ÿudi. Ovo se sredstvo moæe okrenuti protiv samog napadaåa i ugroziti i one vrednosti koje je on dotle nesumçivo posedovao. Beograd. zauzimaçem çegove teritorije. 1951. gde se meœunarodno nasiÿe meãa s unutraãçim. ili kao takvo predstavÿa. No. koje partizanskom borbom ili graœanskim otporom åini zavojevaçe iluzornim i praznim. postiæe uniãtavaçem protivnikove vojne sile. fon Klauzevic. Kada nije u pi79 K. Austrougarska je napadom na Srbiju samo ubrzala svoju propast.

Pored toga. obeñaça ili pretçe. Iako je prinuda opasno sredstvo. a ostali posrednici su samo oruœa kojima oni rukuju. koje nuæno mora da dovede do trajnog poremeñaja meœunarodnih odnosa. Sredstva u materijalnom smislu posrednici (instrumenti) Dok su sredstva o kojima je do sada bila reå osnovne suãtinske metode za postizaçe odreœenog ciÿa. prinuda teæi da bude pojaåana i da dobije naroåito teãka obeleæja. Pored samih odluåilaca. Otuda meœunarodno pravo dozvoÿava samoodbranu. strani na koju se primeçuje prinuda ne ostaje niãta drugo do da prinudom brani svoja osnovna dobra. veñpredstavÿa spoÿno nametaçe. Od inkvizicije do najnovijih ideoloãkih obraåuna u Vijetnamu i Åileu muåeçe i surovi oblici usmrñivaça primeçuju se u uzaludnom naporu da se prepoznati nosioci suprotnih uvereça ponize i odstrane. ne moæe se poreñi da je çena primena u meœunarodnim odnosima joãuvek u nekim sluåajevima opravdana i neminovna. 3. Da bismo izbegli terminoloãku zbrku. materijalna dobra i nematerijalne vrednosti. samostalnu i kolektivnu.. Ovi se posrednici mogu podeliti u tri grupe: ÿudska biña. a da se çihovi neidentifikovani istomiãÿenici zastraãe. U trenucima kada se subjekt meœunarodnih odnosa izuzetno napreæe. Ovo objaãçava izuzetnu svirepost nekih unutraãçih ideoloãkih sukoba i odgovarajuñe tendencije koje ispoÿavaju meœunarodni sukobi ove prirode. preko kojih se utiåe na zbivaça. preko kojih se u stvari deluje u meœunarodnim odnosima. kao pregovaraåi. Prinuda je najmaçe pogodno sredstvo za stvaraçe i meçaçe ubeœeça. ovakva sredstva ñemo nazvati posrednicima. a Poveÿa Ujediçenih nacija predviœa preduzimaçe kolektivnih prinudnih mera protiv agresora. Naroåito su karakteristiåna za meœunarodne odnose oruœa za razaraçe. uåesnici u meœunarodnim skupovima itd. celo stanovniãtvo je angaæovano u primeçivaçu spoÿno-politiåkih sredstava (opãtenarodni rat). b) Materijalna dobra koja sluæe kao posrednici veoma su raznovrsna i nemoguñe ih je sva nabrojati. koji mogu uåestvovati i u primeçivaçu odluka. dræavni sluæbenici) ili oni koji to nisu. npr. oruœa. kojima se prenose poruke na daÿinu. Otuda onaj koji je reãen da samo prinudom nameñe uvereça u svojoj osujeñenosti pribegava sve surovijim. Ma kako to paradoksalno zvuåalo. pa i oåajniåkim merama. 265 . prinuda je neminovna onda kada je staçe u kome se nalazi jedna grupa ÿudi nepodnoãÿivo a sistem je takav da ne pruæa puteve za neprinudno postizaçe odgovarajuñe promene. Vaænu ulogu meœu çima igraju naprave za komuniciraçe. koje strahom od smrti i telesnih patçi treba da utiåu na duh. Bez çih su ova sredstva mrtva. subjektu meœunarodnih odnosa treba da su na raspolagaçu i sredstva u materijalnom smislu reåi pomoñu kojih ñe se u stvarnosti izazivati pojave åije se znaåeçe svodi na veñopisanu suãtinu. Pre svega i sasvim logiåno. posrednici mogu biti ÿudi koji su u sluæbi subjekta (npr. pa tako posreduju argumenti. jer su to zbiÿa instrumenti. razlog je u çenoj nemoñi.taçu podrãka nekom jakom i razvijenom autohtonom pokretu. a) Ÿudska biña su osnovni posrednici u primeçivaçu spoÿno-politiåkih sredstava.

ideoloãke postavke. u ciÿu da se oni navedu na donoãeçe odgovarajuñih odluka. ova dobra mogu da se koriste radi pretçe ili nagra-œivaça. razlikuju se dva glavna postupka ove vrste. Sredstva i posrednici se kombinuju tako da bi se postigao najveñi uspeh. jer su diplomati najåeãñi pregovaraåi. u ratu se ne primeçuje samo prinuda. a neke takve kombinacije. moralna i pravna pravila. jer nema subjekta koji je pri tom pasivan primalac saopãteça. u ovakve posrednike ulaze i dobra koja åine ekonomski potencijal dræave. Prema tome da li se u prvom redu deluje na odluåioce ili na stanovniãtvo. v) U nematerijalna dobra spadaju sadræaji koji se prenose jezikom ili drugim znakovima i preko ÿudi ili materijalnih oruœa. A. patenti. koje se mogu nazvati spoÿnopolitiåkim postupcima ili tehnikama. Isto tako. Spoqnopolitiåki postupci kombinacija sredstava i posrednika U meœunarodnoj politici se suãtinska sredstva vrlo retko primeçuju u åistom vidu. 266 . pronalasci. industrijski proizvodi i kapital. verske dogme. simboli. obeñava. Mada su najåeãñe pogodna za argumentisaçe i ubeœivaçe. umetniåke poruke itd. u meœunarodnim odnosima su se ustalile i dobile posebna imena. na primer. ni prinuda ne ispoÿava u åistom vidu veñ. Tako se. pri tom se ne koristi samo jedna vrsta posrednika. pojmovi. Pored veñpoznatih postupaka. mu-nicija i transportna sredstva. a od posrednika se ne koriste samo oruœa za razaraçe i ÿudi koji çima rukuju. kroz postupak nazvan ratom. 4.oruæja. pregovaraçe je u stvari razmena predloga. a uskrañivaçem kaæçavati. pored ostalog. kao ãto su sirovine. Pored toga. argumenata i pitaça neposrednim ÿudskim dodirom ili komuniciraçem preko odgovarajuñih naprava. grupiãuñi ih prema sredstvu ili posredniku koji u çima preovlaœuju. åijim se pruæaçem drugi subjekti mogu nagraœivati. uglavnom. zahteva. veñse i daÿe argumentiãe. To su. U ovom odeÿku ispitañemo neke od onih koji su uobiåajeni. licence. Meœutim. Postupci preteæno vezani za komuniciraçe Ovo su postupci kojima je zajedniåko nastojaçe da se preko odgovarajuñih posrednika prenesu takvi sadræaji koji druge subjekte treba da uvere da se ponaãaju onako kako to odgovara subjektu koji primeçuje takav postupak. obaveãteça. kao i osobÿe razliåitih znaça i profesija. ali se çihovim postojaçem moæe pretiti i obeñavati. pomoñu kojih se uglavnom ostvaruje prinuda. Kako je ovaj postupak obostran. Pregovaraçe se sastoji u slaçu poruka spoÿnopolitiåkim odluåiocima. Pregovaraçe. S obzirom na to da se u modernoj dræavi pregovaraçem s drugim meœunarodnim subjektima bave posebno obuåeni ÿudi. preti i nagraœuje. mogu se otkrivati i primeçivati novi. nego i brojna druga materijalna i nematerijalna dobra. znaça. ono se naziva i diplomatijom. pregovaraçe i meœunarodna propaganda.

Meœutim. str. str. diplomati mogu imati zadatke koji se razlikuju od pregovaraça (npr. Pattern of representation in national capitals and intergovernmental organisations. Jedno se izjednaåava sa spoÿnom politikom uopãte. preteåa kasnijih ministarstava inostranih poslova. Meœunarodno javno pravo. te se zadovoÿavaju misijama u glavnim gradovima najveñih dræava i u susednim zemÿama. izvrãenom 19631964. povodom viãestrane diplomatije. i daÿe. 1956. potreba da teritorijalizovane grupe ÿudi stupaju u povremene dodire preko svojih predstavnika osetila se veoma rano.81 Iz istih razloga. Maçe i siromaãnije dræave ne mogu da podnesu teret izdræavaça preko sto osamdeset diplomatskih predstavniãtava.). Diplomata je stalno prisutni predstavnik jedne dræave u drugoj dræavi. åijim odluåiocima prenosi i tumaåi poruke svoje vlade da bi ih naveo da shvate çene interese i çenu politiku i ponaãaju se onako kako to çima pogoduje. Neposredno op-ãteçe izmeœu vlada bilo je oteæano 80 Podrobno o razvoju ustanove diplomatskih predstavnika vidi M.Pregovaraçe i diplomatija. 647. Brams. Treba imati u vidu da reå diplomatija ima i druga znaåeça. koji nas ne zanimaju na ovom mestu. koji podrazumeva stalno prisustvo predstavnika jedne dræave u prestonici druge dræave. Ova izaslanstva su dugo bila povremena. U XVIII veku su sve tada postojeñe dræave veñobuhvañene isprepletanim bilateralnim sistemom diplomatskih odnosa. 81 Prema jednom istraæivaçu. Na Beåkom kongresu od 1815. Danas je taj postotak verovatno joãniæi. ali to zbog broja postojeñih nezavisnih dræava u potpunosti nije moguñe. i daÿe. Osnovna potreba za stalnim predstavnicima nastala je zbog sporosti i slabosti meœunarodnih komunikacija. taåno je da su diplomati joãuvek najåeãñi ÿudski posrednici u postupku pregovaraça. pa su u çima u sredçem veku ne retko uåestvovali i najviãi odluåioci odnosno monarsi. od moguñeg 14. “Kultura”.80 Svaka dræava nastoji da bude zastupÿena kod svake druge dræave. mada je diplomatija samo jedno od sredstava te politike. obaveãtavaçe. Drugo pod diplomatijom podrazumeva skup profesionalnih sluæbenika za odræavaçe meœunarodnih odnosa i sve ãto oni rade. Meœutim. II Beograd. i obrnuto. godine. i to izmeœu italijanskih gradova-dræavica. veñje o çima reå u drugim odeÿcima. Ch. Tek je u XV veku zbog pojaåanih meœudejstava ovo predstavÿaçe izmeœu dræava postalo stalno. Polovinom narednog veka u Francuskoj se javÿa i stalan dræavni ured za odnose s inostranstvom. a o çihovoj pregovaraåkoj ulozi biñe reåi neãto kasnije. AlgerB. joãi pre nastanka dræave.712. Ovakvi izaslanici ili glasnici starali su se o tome da se sporazumno urede odnosi u onim oblastima gde su te grupe dolazile u dodir ili da se reãe sporovi koji bi zbog toga nastali. 431. ali su çihove funkcije neãto drukåije. 267 . postavÿena su i åvrsta pravila koja se tiåu diplomatskog predstavÿaça. Naime. razvijene zemÿe imaju veñi broj osobÿa u svojim diplomatskim predstavniãtvima od zemaÿa u razvoju. “World Politics” 1967. koja u osnovi vaæe joãi danas. dakle 26%.161 diplomatskog predstavniãtva postojao je samo 3. U novije vreme postoje i smatraju se diplomatima i stalni predstavnici dræava kod meœunarodnih javnih (vladinih) organizacija. Bartoã. zaãtita domañih graœana itd.

tj. Za takvu liånost bile su dovoÿne povremene opãte instrukcije. a delimiåno se odnosi na jedan stereotip diplomate koji se razvio u XIX veku. svodi se zaista na glasnika. iako su izgubile razlog za postojaçe. Prisustvo stalnog predstavnika omoguñavalo je bræu razmenu poruka i lakãe postizaçe sporazuma. upuñuju delegati koji takva znaça poseduju u veñoj meri od opãte obrazovanih diplomata. The Free Press. meœutim. preko kojih se poruke neposredno mogu prenositi izmeœu odluåilaca razliåitih zemaÿa. 82 G. Takav pasivni diplomata pribliæava se. uticajne liånosti iz najviãih slojeva. Otuda su diplomatski predstavnici bili. mahom aristokratskih porodica. poboÿãaçem transportnih sredstava. neæivim. jer su vlade doãle u moguñnost da u veoma kratkom roku svojim predstavnicima ãaÿu vrlo podrobna uputstva. po pravilu.dugim putovaçem poruke i odgo-vora na çu. od kojih ovi. ãefova dræava. kada su diplomati bili sinovi uglednih. poruke koje se ãaÿu neophodno prilagoditi uslovima i stilu sredine koju povremeni posetilac ili liånost s druge strane telefonske ili telegrafske linije ne moæe poznavati. i daÿe. ne mogu odstupati pravdajuñi to kratkoñom vremena.82 Takva primedba je delimiåno taåna. omoguñeno je i brzo prevoæeçe ÿudi. New York. kada je reå o pregovorima koji iziskuju posebna struåna znaça. da se zadræimo samo na prego-vorima. u stvari. a pravi pregovaraå je u stvari onaj koji se diplomatom kao glasnikom koristi. pri åemu se çegov savet ne uzima u obzir. Pored toga. ali je podrazumevalo da diplomatski predstavnik ima ãiroka ovlaãñeça da iznosi stav svoje vlade i da se u çeno ime obavezuje. str. neke se “proverene” a zastarele forme koriste samo zato ãto su uhodane. postoji uvereçe da im je opao i znaåaj i da su se pretvorili u puke glasnike. Istina je. S druge strane. ãto je diplomatima donelo prestiæ koji ih i danas u izvesnoj meri prati. koji su mistifikovali svoju veãtinu. kao i u svakoj dræavnoj sluæbi. opet. koje je on prema potrebi mogao srazmerno slobodno da tumaåi u duhu opãtih interesa svoje zemÿe. Ove su okolnosti navele neke teoretiåare da tvrde da je diplomatija izgubila svaki znaåaj i da se odræava samo zahvaÿujuñi istoriskoj inerciji. ista okolnost doprinela je tome da se. predsednika vlada i ministara inostranih poslova. Naravno. Modelski. materijalnim sredstvima veze. U svakom slu-åaju. koja sadræi latentnu tendenciju ka birokratizaciji. tako da dræava u svakom trenutku moæe na svako mesto da poãaÿe za tu priliku najpogodnijeg i najsposobnijeg pregovaraåa. Zbog toga ãto su diplomatski predstavnici izgubili raniju samostalnost. åestim neposrednim susretima vrhunskih odluåilaca. 1972. S razvojem sredstava veza ovaj se poloæaj izmenio. u “telefonistkiçe istorije”. 268 . ÿudi koji zaista imaju ovlaãñeça da elastiåno tumaåe politiku svojih dræava i da se u çihovo ime obavezuju. koje je dobro poznavao. To se potvrœuje naglim porastom tzv. Principles of World Polities. diplomatije na vrhu. da dræave joãuvek ne mogu da se odreknu stalnog zastupaça kod drugih dræava jer je. 181. ne hajuñi za demokratsku kontrolu. diplomata koji je samo prenosilac poruka bez ikakve slobode odstupaça. jer se odobreçe za odstupaçe isto tako brzo moæe traæiti i dobiti.

odluåilaca). kada pokazuje popustÿivost ili odbojnost. iznoseñi argumente koji ñe je navesti da zauzme æeÿeni stav. te su oni prvi i najåeãñe koriãñen postupak u meœunarodnoj politici.83 Oni i u ovakvim prilikama prvenstveno iznose argumente koji treba da dovedu do odgovarajuñih odluka konferencija ili organa meœunarodnih 269 . I. opasnije postupke. najåeãñe formalni (ãef dræave. jer neuspeh pregovaraça moæe da znaåi prelazak na druge. Ako su u pitaçu dvostrani pregovori (tzv. a sastanci çihovih organa nisu niãta drugo do vi-ãestrano pregovaraçe predstavnika dræava. meœu kojima istaknuto mesto imaju oni koji su stalno teritorijalno povezani s drugim subjektom (diplomati u uæem smislu reåi) itd. prekinuti. Ukoliko se to postigne ustupcima obeju strana. S nagradama i kaznama pregovaraå je samo uzgredno povezan utoliko ãto je çegovo ponaãaçe sastavni deo takvih sredstava. npr. ali samo ako je çegova vlada reãena da takva sredstva primeni i u onoj meri u kojoj je ona spremna da ispuni obeñaça i izvrãi pretçe. Odsustvo prinude u stvari daje posebnu vrednost pregovorima. pregovori mogu biti neuspeãni i konaåno. ali je ubeœivaçe osnovno i jedino kojim u potpunosti raspolaæu sami pregovaraåi. ministri drugih resora). Pored ovakvog pregovaraça u parovima.Za nas je diplomatija sinonim za pregovaraçe kojim se izmeœu subjekata meœunarodnih odnosa mogu baviti svi ÿudi povezani s çima. predsednik vlade. koji su se u drugoj polovini XIX veka umnoæili. ako su za to ovlaãñeni od nadleænih organa (u stvari. To ne znaåi da se pregovaraå ne koristi i drugim sredstvima. te je otuda glavni ciÿ pregovora sporazum. pregovaraçe se ne svodi samo na reãavaçe sporova. Pa ipak. Ako to nije moguñe. ãto se deãava naroåito kao ãto su subjekti u pregovorima nejednake moñi. U stvari. u pregovore se ulazi s unekoliko razliåitim stavovima. Dvostrani i viãestrani pregovori. pregovori se okonåavaju kompromisom. odnosno kaæçenog subjekta. viãestrana diplomatija. pregovori u osnovi nisu potrebni. sluæbenici viãi i niæi. u novije vreme sve su åeãñi pregovori uz istovremeno prisustvo viãe subjekata tzv. Iz takvih skupova razvile su se i meœunarodne organizacije. Moguñe je da jedna strana u potpunosti prihvati zahteve druge strane. Prinuda i pregovaraçe su u suãtini nespojivi. ili kada na viãestranom skupu podræava ili napada stav nagraœenog. ministar inostranih poslova. na kraju. koji u stvari sadræi uzajamna obeñaça strana u pregovorima. Za razliku od znaåeça koje ima u meœunarodnom pravu. To mogu biti kako sami odluåioci. Ovakav ishod nije povoÿan ni za strane u pregovorima niti za opãte interese. koji treba da se izjednaåe. pregovaraå obeñava i preti. Do çih dolazi ako postoje izvesne razlike u shvataçima ili interesima. pregovaraçe je preteæno povezano s ubeœivaçem (argumentisaçem). veãtina i uspeh pregovaraåa mere se çegovom sposobnoãñu da drugu stranu privoli na sporazum. Kao ãto smo u samom naslovu nagovestili. bilateralna diplomatija). Wene preteåe su bili nekada veoma retki meœunarodni kongresi i konferencije. Lica koja su za vreme pregovora vrãila prinudu nad svojim partnerima nikako se ne mogu nazvati pregovaraåima. koje treba izmiriti. ako su glediãta dvaju subjekata istovetna.

poznaju mnogo boÿe od ãire publike.organi-zacija. 270 . izazvana potrebom da se reãi niz proceduralnih pitaça. Dok u bilateralnim pregovorima preti opasnost da se interesi treñih subjekata zanemare ili åak i povrede. sama åiçenica da se na skupu nalaze predstavnici veñeg broja dræava daje moguñnosti da se. I ova okolnost ide u prilog maçih i maçe bogatih dræava. Pa ipak. to je diplomatija dugo ostala privilegija aristokratije i “otmenih krugova”. konaåno. Javno i tajno pregovaraçe. naroåito malih ili “necivilizovanih” dræava. kao i pravila diplomatske igre. U ovakvim pregovorima moñuåesnika ima neãto maçi znaåaj. mora se nedvosmisleno naglasiti da su viãestrani pregovori u prednosti kada je reå o pitaçima åije se reãavaçe moæe ticati cele meœunarodne zajednice. pored zajedniåke teme o kojoj svi uåesnici raspravÿaju. Ne vodeñi raåuna o sopstvenom narodu pregovaraåi se tek nisu obazirali na interese treñih. koja ne postoje u dvostranim pregovorima. Naravno. viãestranim pregovaraçem pokuãati da ostvaruju univerzalne vrednosti za koje se zalaæu. viãestrani pregovori vode raåuna o okolnosti da u danaãçe vreme opãte povezanosti subjekata i isprepletenosti çihovih interesa ima veoma malo pitaça o kojima se mogu sporazumeti samo dve dræave. delo. str. izbegavajuñi ãire skupove i meœunarodne organizacije. i daÿe. S obzirom da su spoÿni poslovi duæe od unutraãçih ostali domen slobodnog opredeÿivaça vladara i çihove okoline. kod viãestranog pregovaraça ñe oni lakãe doñi do izraæaja. odræavaju pregovori izmeœu niza parova i u okvirima maçih grupa zainteresovanih zemaÿa o drugim pitaçima. tiåe. Prenoseñi svoja ukoreçena shvataça. uobiåajeni u dvostranom pregovaraçu izmeœu nejednakih partnera. o åijoj su sudbini reãavali za “zelenim stolom” ostavÿajuñi ih da daÿe nagaœaju o sadræini tih dogovora. koje preko svojih predstavnika pri meœunarodnim organizacijama ili delegata na meœunarodnim kongresima i konferencijama odræavaju i bilateralne dodire s onim dræavama kod kojih ne mogu da akredituju diplomatske misije. nav. koja ne sme da zna o åemu oni reãavaju niti je se to. koja nisu na zvaniånom dnevnom redu skupa. Staraçe o tome da pregovori budu u skladu s opãtim interesima dovelo je i do rasprave o javnoj i tajnoj diplomatiji. viãestrani pregovori nemaju samo prednosti nego i nedostatke. I. Osim toga. Postoje i druge vrednosti viãestranog pregovaraça. po pravilu. U ove posledçe ubrajaju se sporost. i maça otvorenost zbog obzira koji se moraju imati prema svim uåesnicima. te se izbegavaju pritisci na maçe dræave. takvi su ÿudi smatrali da i na meœunarodnom planu znaåe usku elitu i da interese sopstvenih dræava i sveta. 5. Otuda veñina zemaÿa osuœuje pokuãaje velikih sila da o æivotnim pitaçima raspravÿaju izmeœu sebe. Ove odluke imaju oblik viãestranih ugovora ili rezolucija i naroåito su pogodne onda kada se reãava o pitaçu od opãteg univerzalnog ili regionalnog interesa. Stoga ñe i subjekti. a da o tome nisu obaveãtavale stanovniãtvo. 83 DimitrijeviñRaåiñ. pa åak i ratove. navodno. Vlade su stoga ulazile u razne kombinacije.

praksa je ukazala i na neke mane javnog pregovaraça. kao jedan od svojih prvih poteza. Ambicije pregovaraåa da postignu “pobedu” i nadmaãe protivnika dovode do nepotrebnih obraåuna. u åije se ime pregovara. izazivaça povreda i nezadovoÿstva. Kod subjekata. Poãto su biraåi preko svojih predstavnika poåeli da vrãe nadzor nad mnogim dræavnim delatnostima. spreåavaju se sporazumi na ãtetu opãtih interesa i pogaœaça na raåun treñih dræava. bilo je neprihvatÿivo da tako vaæna oblast kao ãto su meœunarodni odnosi ostane van te kontrole. Nasuprot tome. Pre svega. borbu protiv tajne diplomatije predvodio je ameriåki predsednik Vilson (Wilson). Iako je javnost pregovaraça otada nesumçivo ojaåala. ålanova predstavniåkih tela i. Meœutim. Ovakvo shvataçe konaåno je naãlo izraza i u Paktu Druãtva naroda. za koje se çegova zemÿa bori. S glediãta celokupnog meœunarodnog sistema. tako da su veliki delovi izlagaça nameçeni stanovniãtvu stranih zemaÿa ili “domañoj potroãçi”. javni pregovaraåi troãe isuviãe mnogo vremena na govore upuñene “galeriji”. maçi su izgledi na kompromis. koji je pre toga u svojoj proklamaciji od åetrnaest taåaka kao jedan od ciÿeva. åitavog stanovniãtva. da se zahtevi jasno i neprikri271 . tvrdi se da tajni pregovori omoguñavaju da se igra “otvorenim kartama”. te se smaçuju samovoÿa i neodgovornost delova izvrãne vlasti u åijoj su prvenstvenoj nadleænosti spoÿni poslovi. veññe se diplomatija odvijati otvoreno i na oåigled javnosti”. ovaj nije priznavao postojaçe nijednog meœunarodnog ugovora koji nije prethodno bio registrovan (dakle. Boÿãeviåka vlada u Rusiji je. teorijski. Umesto da se obrañaju jedni drugima. Ovaj gest je pojaåao i drugo uvereçe. Tvrdi se da su takvi pregovori maçe elastiåni i maçe svrsishodni. posle kojih neñe biti nikakvih poverÿivih sporazuma. demokratski pokreti i stranke poåeli su jaåati krajem devetnaestog i poåetkom dvadesetog veka u mnogim zemÿama i izborili su se u nekim od çih za parlamentarnu demokratiju.Tajna diplomatija postala je predmet æestokih napada u toku Prvog svetskog rata. objavila tajne dokumente iz arhive ruskog ministarstva inostranih poslova. godine predçaåila po demokratskim institucijama. diskusija o prednostima i nedostacima javnog i tajnog pregovaraça ne prestaje. zapisao: “otvoreni ugovori o miru. pojaåava se kontrola od strane ãireg kruga ÿudi. Ako nema popuãtaça. zemÿi koja je 1914. tako da teæe dolazi do odstupaça od isprva zauzetih stavova. prednosti javnog pregovaraça su dvojake. jer bi ovo moglo da se protumaåi kao slabost i besprincipijelnost. Kao ãto je veñreåeno. iz kojih se jasno i dramatiåno videlo kako su se velike diplomatske kancelarije iza zatvorenih vrata poigravale æivotima miliona ÿudi i sudbinama svojih i drugih naroda. ãto pre pogoduje prekidu pregovora no ãto vodi çihovom uspeãnom zakÿuåeçu. prisutnoj publici i predstavnicima sredstava za informisaçe. prema kome je nekontrolisana diplomatska aktivnost bila glavni krivac za izbijaçe Prvog svetskog rata. Javni pregovori su maçe efikasni zato ãto teæe da se izmetnu u propagandu. objavÿen) kod te meœunarodne organizacije. Tome su doprinele dve okolnosti. postignuti na otvoren naåin. Ovo je uvereçe naroåito bilo jako u SAD. Do prvog dolazi zato ãto se viãe no u tajnim pregovorima vodi raåuna o prestiæu i o unutraãçopolitiåkim obzirima. Posle okonåaça rata.

isto tako. po pravilu. Joãuvek je moguñe da o pitaçima. Po samoj svojoj prirodi. debati. odnosno samo javni deo pregovaraça. ili u vidu saopãteça za javnost (kominikea). ako je on postignut. u tome da ceo narod moæe boÿe da prosuœuje o svojim interesima od uskog kruga pozvanih. koji se odvija van oåiju javnosti i na kome se ponekad sporazumi koji ñe se postiñi do te mere pripreme da su javna istupaça samo forma. neporecivo je da je javno pregovaraçe u skladu s demokratskim naåelima. tj.veno iznose. Naime. Åudno je samo ãto se ove osobine prividno javnog pregovaraça onda uzimaju kao dokazi da javno pregovaraçe uopãte zaostaje za tajnim. od kojih je jedno. Iako se. 272 . tom javnom delu. tajno i javno pregovaraçe meãaju jedno s drugim. koji su glavno sredstvo pregovaraça. Iako su neke primedbe na raåun javnog pregovaraça taåne. najåeãñe vrãi propaganda koriãñeçem interesa koji vlada u javnosti za ishod pregovora. naroåito kada pregovara veñi broj uåesnika. dok bi uspevali da su bili tajni. Ãteta. veoma vaæno. Odsustvo propagande åak omoguñava “razumnim” pregovaraåima da izbegnu masovnu histeriju koja ponekad moæe da zahvati stanovniãtvo i javno mneçe. viãestrano pregovaraçe nakloçenije je javnosti. jer i sama javnost moæe biti zahvañena ratobornom i nepomirÿivom atmosferom. otklaça se opet pravilom. ako je sporazum veñu osnovi postignut. da se postiæu nagodbe itd. Nema dokaza da su pregovori propadali zato ãto su javni. se opãte uzev. U pogledu pregovaraça stvarna demokratizacija meœunarodnih odnosa ima joãda prevali dug put. Kominikei se tako sastavÿaju da niko ne bude povreœen. prethodi i s çime se vremenski prepliñe i maçe formalan deo. koja se tiåu æivota i smrti 84 “ Vidi isto. nisu imali vrednosti. Rad veñih meœunarodnih skupova i organa mnogih meœunarodnih organizacija po pravilu je javan. Kod dvostranog pregovaraça se sam proces pregovaraça obiåno dræi u tajnosti. ãto su samo fasada za tajno pregovaraçe. te naravno ne sadræe sve ono ãto se moglo åuti i u toku pregovora. iskoristiñe priliku da iznijansira i obrazloæi svoj stav. objavÿuju ili u vidu sporazuma. one nisu odluåujuñe. potvrde najviãeg predstavniåkog tela. U savremenoj pregovaraåkoj praksi. mora priznati da kontrola javnosti ne mora uvek obezbediti miroÿubiv ishod. koja bi mogla nastupiti od neodgovornog preuzimaça obaveza u tajnim ugovorima. svaka strana ñe se truditi da se predstavi kao beskompromisno naåelna.84 Poãto su glavni argumenti iskoriãñeni u toj poverÿivoj fazi. i daÿe. 159. tj. u kome se ili konstatuje postignuta mera saglasnosti ili navode razlozi zbog kojih saglasnost nije postignuta. Smeãa tajnosti i javnosti kod viãestranog pregovaraça neãto je drukåija. prema kome nijedan meœunarodni ugovor neñe vaæiti bez ratifikacije. dok je stvar obrnuta: nedostaci ovakvih javnih debata upravo potiåu od toga ãto one nisu u potpunosti javne. dok se rezultati. ako je unapred jasno da se sporazum ne moæe postiñi. usvoje-nim u svim demokratskim dræavama. nije ni åudo ãto se u javnoj debati obavÿaju drugi poslovi. Meœutim. Pre je razlog çihovog neuspeha u nepomirÿivosti opreånih zahteva i u tome ãto su stranke u toj meri razliåite da argumenti. str.

86 aa. propagator ili subjekt propagande. H.87Obiåno su to uprave. New York. 85 privredna preduzeña itd. U vreme nuklearnog naoruæaça. Moskva. Socijalna psihologija. Zvonareviñ. Propaganda and Psychological Warfare. 699. mada su reæimi koji propagandi u zemÿi i inostranstvu posveñuju naroåitu paæçu znali i za iskÿuåivo propagandistiåke sluæbe 85 Papa Grgur XV organizovao je 1622. kao i radiostanica “Glas Amerike”. meœutim.) Kommunistiåeskañpropaganda. biroi ili åak ministarstva koji se bave informisaçem i propagandom. Qualter. Propagandom u inostranstvu mogu se baviti i unutraãço-politiåki subjekti (partije. politiåke stranke. Kuroåkin (ur. i meœunarodna. takve sluæbe su sada u sastavu dræavnog aparata (uprave) te su viãe ili maçe centralizovane. Kod meœunarodne propagande to je. etniåke grupe itd. i daÿe. dakle usmerena na sopstveno javno mneçe. Za raåun adresanta propagandom se u prvom redu bave posebno opremÿene sluæbe koje zapoãÿavaju naroåito obuåeno osobÿe (propagandisti). T. Unutraãçom propagandom se nastoji da se od sopstvenog stanovniãtva dobije podrãka za spoÿnopolitiåke ciÿeve i postupke. dok se meœunarodnom propagandom æeli da se preko adresata u inostranstvu utiåe na druge subjekte da se ponaãaju tako da se pomenuti ciÿevi i postupci mogu neometano postiñi i sprovesti.) kako bi tamo obezbedili podrãku za svoje unutraãçe politiåke ciÿeve. Kako latinski koren te reåi (propagare) nagoveãtava. 86 M. delo. Iako ovakva propaganda moæe imati meœunarodnih posledica. godine Congregatio de propaganda fide (Kongregaciju za ãireçe vere). Takva propaganda moæe biti unutraãça. Random House. po pravilu. reå je o ãireçu ideja. da uåine zlo. str. “Mvsl”. I jedna i druga vrsta propagande imaju meœunarodni znaåaj. 1974. 273 . “Ãkolska kçiga”. Kada je reå o dræavama. pa i cela stanovniãtva. Kako. ona nije u pravom smislu meœunarodna. koji se bavi propagandom radi postizaça svojih ciÿeva. gde se kao adresati javÿaju grupe ÿudi. 87 Informativna agencija SAD (USIA sada Agencija za meœunarodne komunikacije) obrazovana je 1954. Zagreb. Ovo je prvi put da je reå propaganda upotrebÿena u znaåeçu pribliænom danaãçem. 1976. reãavaju. u malom broju tajnih pregovaraåa usredsreœuje se ogromna moguñnost da pogreãe. kada se za nekoliko minuta mogu izazvati ogromna razaraça. mada naglaãavamo da su kao postupci i unutraãça i meœunarodna propaganda u osnovi sliåne. propaganda je svaki sistematski napor da se maçe ili veñe grupe ÿudi (adresati ili objekti propagande) pridobiju za stav koji odgovara onome koji taj napor preduzima (adresatu ili subjektu propagande). str. Propagandom se mogu baviti i bave se dræave. b. Elementi meœunarodne propagande. K. koje se sastoje u pridobijaçu stanovniãtva za unutraãço-politiåki program klase. U najãirem smislu reåi. crkve. P. partije ili vlade. unutraãça propaganda ima i druge. preteænije namene. Pod çenim okriÿem je viãe od sto informativnih centara u svetu. çome se na ovom mestu neñemo podrobno baviti. Iz prethodnog opisa vidi se da su elementi propagande sledeñi: Adresant. 223. Meœunarodna propaganda. uvereça i uåeça. daleko od javnosti. nav. 1982. subjekt meœunarodnih odnosa. u inostranstvu.miliona ÿudi. godine. sasvim male skupine predstavnika sasvim uskih grupa zemaÿa. Vidi podrobnije Holsti. Za meœunarodnu politiku je od znaåaja politiåka propaganda koju preduzimaju subjekti meœunarodnih odnosa.

Osnovna razlika izmeœu propagande i pregovaraça je u tome ãto propaganda nije upuñena odluåiocima. organizacije i pojedinci koji ne rade za dræavnu upravu. dræava je vlasnik i supervizor takvih preduzeña. Koliko je meœunarodna propaganda znaåajna za vlade. dok je pregovaraçe uzajaman odnos izmeœu pregovaraåa. objekt ili meta propagande su ÿudi åije stavove ili ponaãaçe treba podræati ili promeniti u interesu propagatora. koja je imala ministarstvo propagande). ograniåavajuñe. S obzirom. ogleda se u tome ãto dræava subvencijama ili åak delimiånim vlasniãtvom nastoji da obezbedi da tvorevine koje potiåu od ovakvih proizvoœaåa sadræe poruke do kojih je odluåiocima stalo. doduãe. nacistiåke Nemaåka. da propagandistiåke poruke idu preko razliåitih medija. ili sopstvenom propagandom na çeno stanovniãtvo. da teæi oåuvaçu sluæbene tajne ili zaãtiti javnog morala. U onim dræavama gde se ovakvim preduzetniãtvom bave privatne firme. ovo stanovniãtvo ne deluje u istom smislu na odluåioce. Dræavni aparat i onda utiåe na çihov rad. dræava zadræava sebi pravo da deluje i negativno. podstiåuñi uticaj. celokupnu propagandu ne moæe “proizvoditi” samo dræavni aparat. adresat ne vrãi istovremeni uticaj na adresanta. da se ponekad postupa i obrnuto: sadræaji koji se ne mogu prikazati domañoj javnosti puãtaju se u inostranstvo da bi se tamo pojaåao utisak o intelektualnim i umetniåkim slobodama. uvek ostaje izvestan broj stvaralaca.(npr.88 Adresat. odnosno dræavnoj sluæbi. U zemÿama etatistiåkog socijalizma. Dræava B moæe jedino uzvratiti time ãto ñe pregovaraçem delovati na vladu dræave A. åuveni film Aleksej Rubÿov Andreja Tarkovskog smeo prikazivati samo van SSSR. To se postiæe cenzurom. na primer. jer se te firme nalaze u rukama krupnih preduzetnika ili monopola. Kako. istovetni s interesima koje zastupa i vlada. veñu tom pogledu imaju udela preduzeña. 274 . pak. jer za to nije organizovan. åije poruke mogu da pomognu propagandi ili da se s çom kose. 88 Zanimÿivo je meœutim. ovu koordinaciju nije teãko postiñi. kao ãto su novinsko-izdavaåke kuñe. preduzeña za proizvodçu filmova. åiji su interesi. ne smeju izvoziti. ali im se odreœuje ãta ne smeju da saopãte. Dok odluåioci (vlada) dræave A vrãe propagandu meœu stanovniãtvom dræave B. kojima odluåioci mogu. pa i åitavo stanovniãtvo dræave ili sledbeniãtvo drugih subjekata meœunarodnih odnosa. koja se inaåe mogu predstaviti domañoj publici. podstiåuñi ga ili ograniåavajuñi. ali ne moraju da pripadaju. naroåito u odnosu na inostranstvo. meœutim. autorima ne propisuje ãta ñe saopãtavati. Pozitivan. radio i televizijske stanice. raåunajuñi s tim da je domaña publika i onako upoznata s neprivlaånim stranama svoga æivota. Propaganda nije jedini ciÿ cenzure. Kod meœunarodne propagande to su jake. dok bi time u inostranstvu mogao biti pokoloban mit stvoren propagandom. udruæeça graœana i pojedini publicisti i umetnici. Tako se. ali se çome moæe spreåiti da disonantni glasovi pokvare predstavu koja se æeli stvoriti drugim sredstvima. vidi se po tome ãto se neka dela. veñãirim grupama. koji ne moraju biti u dræavnom vlasniãtvu. koja moæe npr. kojom se. uticajne ili artikulisane grupe u inostranstvu. Pored toga.

jer deluju uverÿivije ako je veoma suptilna. Povrãno gledano. bb. simboli (reåi. iz çega se ne mora videti sama bit poruke: ciÿ koji se çome æeli postiñi i pogled na svet samog propagatora. kao ãto su radio. ne remete se meœunarodni odnosi. blagostaça tako se razlikuje od propagande nasiÿa. Istraæivaçe ovoga ciÿa omoguñava da se propaganda posmatra vrednosno i da se jedna vrsta propagande ne izjednaåuje sa drugom. filmovi. propagatori laæi najviãe vole one tvrdçe åija se istinitost teãko moæe proveriti. Meœutim. To vaæi kada se zauzme opãte i objektivno stanoviãte. University of Minnesota Press 1974. dvostruk. koji se najåeãñe sastoji u ubeœivaçu da je æeÿeni stav najboÿi. televizija. Propagandni posrednici su nematerijalna i materijalna dobra kojima se propagandna poruka prenosi do adresata. jer samo mali broj propagandista koji deluju u ime subjekta meœunarodnih odnosa pokuãava da neposredno opãti sa velikim brojem stranaca. bez obzira na ciÿ i sadræaj. U takve metode spada pre svega laæ. “Dobra” propaganda biñe ona koja je najviãe koristila subjektu koji ju je vodio. Kao postupak. ãtampa. pak. 89 O Gebelsu i çegovoj propagandnoj maãini vidi J. Propaganda tolerancije. kao ãto smo napomenuli. Baird. sama ova reå je dobila pogrdne prizvuke. Loãglas propagande uglavnom poåiva na propagandistiåkim “trikovima” kojima se sluæe veãti tehniåari propagande u sluæbi vladE2 koje ostvaruju samo svoje posebne interese. znakovi i gestovi) i komunikaciona sredstva (medij). Zbog ovakvog cinizma. kao ãto se to åesto åini. Åesto se åuje da je protivniåko izlagaçe “propaganda”. ravnopravnosti naroda.89 Kako. poruku je teãko prepoznati. nauåno opravdan itd. i daÿe. sebiånog i partikularistiåkog stanoviãta propaganda se. ako adresata navede da sE2m zakÿuåi onako kako to adresat æeli. to je prosti smisao poruke. Sa posebnog.Propagandna poruka treba da deluje na adresata. Dok je kod pregovaraça liåni dodir izmeœu pregovaraåa srazmerno åest. åitava buduña delatnost propagandiste biva ugroæena ukoliko jednom bude uhvañen u laæi. pod uslovom da je velika i åesto ponavÿana. zavojevaça. za koju je Hitlerov “majstor propagande” Jozef Gebels (Josef Goebbels) tvrdio da je najmoñnije oruœe propagande. Minneapolis. Neretko. moæe meriti iskÿuåivo svojom efikasnoãñu. koristeñi pri tom poznatu okolnost da je teæe dokazati negativne od pozitivnih iskaza. rasne netrpeÿivosti. propaganda je neutralna i çene se ocene. koji ispoÿavaju i mnogi struåçaci za propagandu. str. kod propagande to nije. mogu dati tek poãto se poznaje i çen stvarni sadræaj. dok je sopstveno samo iznoãeçe åiçenica. The Mythical World of Nazi War Propaganda. To su. u stvari. u stvari. 275 . ako mu se æeÿeni stav samo sugeriãe. Ako se ubeœivaçem propagira zalagaçe za opãteåoveåanske interese. usmeno prenoãeçe itd. Ovaj ñe sadræaj pak imati uticaja i na ostale elemente propagande. Ciÿ propagatora i sredstvo koje je usvojio daju bitan peåat propagandi. najkorisniji. Wen sadræaj je. Metodi meœunarodne propagande. 12. kao ãto se to åini propagandom sebiånih interesa putem obmana i pretçi. osvete itd.

u suprotnom sluåaju. 276 . iako su mu dragi ili tradicijom potvrœeni. obojenih kçiga (bela kçiga. Dobar propagandist mora da zna da skrene paæçu na svoju poruku i da dobro poznaje adresata. koji treba da propagiraju univerzalne ciÿeve ovih organizacija. Bez obzira na hvale vredan sadræaj. objavÿeni dokumenti su autentiåni.Propagandisti koji su pod jaåim demokratskim nadzorom ne sluæe se åesto neumerenom laæi. Insistiraçe na istini je karkteristiåno za propagandu koja ãiri obrazloæene poglede na svet i za onu propagandu koja se bori protiv laæne propagande. Propaganda åiji su sadræaji u skladu s opãtim interesima ne boji se istine. Ovo. izañi ñe iz bioskopa ako film pun velikih ideja deluje neveãto i dosadno. plava kçiga itd. koja se. koje je nastalo posle objavÿivaça çegove verzije. daÿe. koje se postiæu doterivaçem ili biraçem åiçenica. a preñutkuju druge. tako je redigovao telegram o susretu pruskog kraÿa s francuskim ambasadorom u baçi Emsu da bi izazvao utisak kako je sastanak naglo zavrãen posle obostranih teãkih reåi. ali iziskuje izvesna znaça. neke vlade tada objavÿuju samo one dokumente koji im idu u prilog. na æalost. nepismen ili loãe preveden ålanak. koja se formalno ne moæe optuæiti za neistinu. iskÿuåiñe radio ili televizor ako ga neko monotonim glasom ili loãim jezikom zasipa inaåe istinitim podacima. Pruski kancelar Bizmark (Bismarck). najboÿe se moæe izuåavati na nekoj od tzv. Bizmark je postigao ciÿ: uzbuœeçe. zadovoÿavaju odaãiÿaçem stereotipnog ãtiva koje ne dopire do ãire publike. Propagandist mora da ima snage i samokritiånosti da povremeno proverava uåinke svoje delatnosti i da napuãta neuspeãne oblike. 1971. vaæi za mnoge meœunarodne organizacije. mada je u stvarnosti kraÿ samo stavio do znaça ambasadoru da ne moæe da prihvati francuski predlog i da oåekuje novi. A. Editions Universitaires. Naroåito danas. åitalac neñe uzeti u ruke ruæno prelomÿen i odãtampan åasopis. doduãe. godine neminovnim. U nastojaçu da pokaæu kako su u pravu i kako su se ponaãale åestito i dosledno. ne sluæi opisanim trikovima. Ovaj delimiåni katalog tehnika nemoralne i po meœunarodne odnose ãtetne propagande iznesen je zato ãto ovakvu propagandu treba dobro poznavati da bi se ona onemoguñila. uåinio je francuskopruski rat od 10. dovoÿno da je çen sadræaj vredan i da se ona sluæi istinom.) koje vlade povremeno izdaju da bi objavile dokumenta o nekom meœunarodnom sporu ili incidentu. kada je proseåan åovek izloæen obiÿu informacija i prinuœen da pravi izbor izmeœu çih. zavaravati da je za uspeh propagande. Pro-paganda biraçem. La crise de l’information et la crise de confiance des Nations Unies. jer se i za istinu treba umeti boriti. emska depeãa. Ne treba se. åiji se uredi za javno informisaçe. proizvoœeçe propagandnog materijala koji adresati primaju ali ne gledaju nema nikakve svrhe. Propaganda i tada ostaje veãtina. neñe proåitati frazerski. Kada se propagandom bave åinovnici. koji je na svaki naåin æeleo da izazove rat s Francuskom. çihov mentalitet se ovome protivi i u osnovi uzaludan posao se nastavÿa uz velike izdatke. ali zato mogu pribegavati poluistinama. Klasiåan primer za prvi metod je tzv. Kada u takvim zbirkama nema falsifikata. ali istina ipak nije cela.90 Za to vreme senzacionalistiåka ãtampa dramatizuje sukobe 90 A. Diallo-TayirE9. Fribourg.

ÿudi razliåitog imovnog staça itd. propagandist mora da ima na umu da nije suoåen s monolitnom masom i da ga od adresata u inostranstvu dele kulturne razlike. miãÿeçe da meœunarodna propaganda nema izgleda da preobrati ÿude koji veñim imaju åvrste. propagandist rizikuje da postigne upravo suprotne efekte od æeÿenih. propaganda ne moæe stvoriti neãto ni od åega iza çe moraju stajati dela. a rimskom papi. Tako je Lindon Xonson (Lyndon Johnson). koja ñe na sebe skrenuti viãe paæçe od reåi. sastavÿena je od razliåitih nacija. Ako ne uspe da se otme svojoj nacionalnoj kulturi. tako i na specifiånosti çenih podgrupa. a zanemaruju razliåite crte izmeœu adresanta i adresata. U osnovi. u najboÿem sluåaju. kako na kulturne osobine same nacije. Takvi ÿudi ñe se izlagati propagandnim porukama. pripadnika razliåitih religija i politiåkih pokreta. da izazove podozreçe ili da mu se desi ono ãto je za çega najgore: da ispadne smeãan. da izazove podsmeh. te ovu stoga ne treba preceçivati. Poznavaçe nacionalne kulture koje propagandist pri tome treba da pokaæe. ãto je kod Holanœana i katolika moglo. ima mnogo viãe dramatiånih svaœa od opãtekorisnog posla.koji se u çihovim organima povremeno dogaœaju. joãu vreme dok je bio potpredsednik SAD. a ne postoji nijedno sredstvo koje bi te poruke nametalo ÿudima koji zbog neprijateÿstva ili apatije ne æele da ih prime. On. druãtvenih slojeva. 91 Propagandisti zato uvek prenaglaãavaju zajedniåke. po pravilu. propaganda se mora çima prilagoœavati. 277 . obrañati se istomiãÿenicima ili idejno veoma bliskim grupama. Vlast u jednoj dræavi ima sredstava da uspeãno onemoguñi stranu propagandu. makar i pogreãne stavove. Zbog toga. ãto ima za posledicu srazmerno raãiren utisak da u Ujediçenim nacijama. poklonio svoju bistu. jer se isuviãe oslaçala na specifiånosti ameriåkog politiåkog stila. Kada se odaberu znaåajne i prijemåive grupe. unutraãça propaganda je. uzaludno je ubeœivati grupe s kojima nema niåega zajedniåkog. Poãto se propaganda uglavnom temeÿi na ubeœivaçu. mnogo uspeãnija od meœunarodne. prilikom posete Holandiji na ulicama delio hemijske olovke sa svojim imenom. i zato ãto se propaganda razliåitih subjekata van zemÿe meœusobno potire.91 S druge strane. dok je u odnosu na Slovene isticala svoj panslavizam. koji strancima ume da izgleda vulgaran. Ovo se ne retko dogaœalo propagandi SAD. kojoj se propaganda obraña. uzaludno je ako su oni politiåki bez ikakvog uticaja. ali moæe da podræi uvereça onih koji su veñnakloçeni subjektu koji vrãi propagandu ili su pokolebani. odnosi se. prema tome. u jednoj ili viãe zemaÿa. ipak. koga je posetio kao predsednik. a da stanovnike od rane mladosti navikava na svoj sistem vrednosti i da ih kasnije snabdeva iskÿuåivo informacijama koje çoj odgovaraju. mora da uåini dve stvari: da se opredeli za grupe na koje moæe uticati i da svakoj takvoj grupi nameni najboÿe prilagoœene propagandne poruke. ãto znaåi da treba birati one argumente koji za çih imaju vaænosti i iznositi ih na çima razumÿiv naåin. ãtaviãe. Postoji. Ãira publika. na primer. Rusija se balkanskim narodima uvek predstavÿa kao vodeña pravoslavna sila. pa ih åak i traæiti. naroåito kada je poloæaj grupe takav da je çeni interesi unapred åine gluvim za propagandistu i çegove argumente. Kada je reå o poznavaçu adresata.

sticaçe drugih znaça i uåestvovaçe u rekreacionim ili kulturnim delatnostima. a naro-åito insistira na produbÿivaçu sukoba koji kod protivnika veñlatentno postoje. Tirnaniñ. ona nema nikakvih obzira prema buduñnosti i svesrdno raspiruje rasizam. raåuna se da ñe se tako stvoriti naklonost ili razumevaçe za dræavu koja pruæa takve usluge i za çenu kulturu meœu obrazovanim ÿudima. magistarski rad. Razvijene dræave nastoje da u veñim gradovima u inostranstvu odræavaju informativne centre sa åitaocima. delo. oni ñe uspeti da razlikuju kulturna dostignuña koja im se nude od ciÿeva kojima slede strane vlade. postiæuñi iste ili sliåne uåinke.93Poãto joj ciÿ nije u tome da drugi subjekt opstane i vodi prijateÿsku politiku. bibliotekama. Beograd. magistarski rad.Ovo objaãçava nastojaçe mnogih dræava da i bez postojaça konkretnih spoÿnopolitiåkih ciÿeva stvore naklonost meœu stran-cima i da ih privuku svojoj kulturi. postoje i neki çeni vidovi. 22. Vidi Bofr nav. mræçu. O tome reåito svedoåi åiçenica da su na åelu antikolonijalistiåkih pokreta veñinom stajali ÿudi kojima su kolonijalne sile pruæale priliku da stiåu visoko obrazovaçe u metropoli u nadi da ñe ih pridobiti da im sluæe. Meœutim. Chelsea House. Psiholoãki rat i subverzija. Goethe instituti SR Nemaåke. str. Dok je za propagandu uopãte karkteristiåna prevaga ubeœivaça koje treba preko stanovniãtva konaåno da deluje na odluåioce. agresivna propaganda koja treba da smrvi moral protivnika. Za neãto drukåija miãÿeça o psiholoãkom ratu od ovde iznetih. ili treba da ga zameni. kod kojih su sredstva i ciÿevi neãto izmeçeni. upotreba biblioteka. laæima. nacionalizam. Pravni fakultet. diskotekama. koji zauzimaju ili ñe zauzeti ugledne poloæaje i tako vrãiti daÿi uticaj na odluåioce i stanovniãtvo. 1978.92To je æestoka. britanski British Council itd. vidi B. New York. da kod çega izazove defetizam i razdore i da kod sopstvenog stanovniãtva pobudi najniæe borilaåke instinkte. 278 . Beograd. Da bi bila primamÿivija. opãtekorisni rezultati åesto prevladaju nad onim koji propagandisti imaju u vidu: ako ovakve moguñnosti koriste inteligentni i formirani ÿudi. Rhodes. vv.). Z. osvetoÿubivost i fanatizam. Propaganda: The Art of Persuasion in World War II. Psiholoãki rat. Sliåan ciÿ imaju i stipendije koje se dodeÿuju stranim studentima i nauånim i kulturnim radnicima. pogrdama. italijanske åitaonice. takva nastojaça povezuju se s nekim koristima za adresata. 60. Zato se ona izdaãno koristi pretçama prema protivniku i obeñaçima prema saveznicima. 1976. politiåku netrpeÿivost. Na sreñu. Oni su åak dobili i posebne nazive. U pomoñse pozivaju nacionalni stereotipi te se svi sta92 Savremeni teoretiåari strategije slaæu se da je i reãeçe vojnog sukoba psiholoãke prirode. kao ãto su uåeçe jezika. 1973. Psiholoãki rat je vrsta propagandne aktivnosti koja ili teåe uporedo s ratom u pravom smislu reåi i sastavni je çegov deo. Iako ovakvi programi ne obuhvataju velik broj ÿudi. koje su po povratku hteli da ostvare u svojim zemÿama. francuska Alliance francaise. Isakoviñ. nego da bude uniãten ili temeÿno izmeçen. ganski i indijski studenti u Londonu i Gvinejski i senegalski stipendisti u Parizu upoznavali su se tamo i sa slobodarskim idejama. Fakultet politiåkih nauka. Psiholoãki rat. su-gestijom itd. 93 Za propagandu u Drugom svetskom ratu vidi A. filmskim salama i teåajevima jezika (Informativni servis SAD.

psiholoãki rat koristi i najnovija nauåna i tehniåka dostignuña za manipulisaçe ÿudima uticajem na çihovu podsvest. kada potreba za psiholoãkim ratom proœe. nego poverÿivim “zatvorenim” kanalima). emituju preko svojih radio-stanica ili ãire glasine koje treba da pojaåaju nezadovoÿstvo u zemÿi. ili u sastavu rata). Poput onog åudoviãta iz bajke ãto ga je kasnije teãko vratiti u bocu u kojoj obitava. tako je isto. U svakom sluåaju. ne moæe se pregovarati. bio opte-reñen posledicama hladnog rata. pregovore. Takve grupe ãtampaju svoja glasila. odnosno SAD i Kine. çegovi sadræaji se nameñu i traæe svoje ispuçeçe. koji je prvenstveno psiholoãki rat. pa åak i savezniãtvo s onim delovima protivniåkog stanovniãtva koji nisu ocrçeni. teæi se promeni druãtveno-politiåkog ustavnog poretka ili bar obaraçu vlade. S protivniåkom stranom.novnici zemÿe protiv koje se vodi rat ili svi pripadnici etniåkih grupa koje treba zavaditi predstavÿaju kao biña s najniæim osobinama. U novije vreme. ili i domañem stanovniãtvu predoåavaju sliku o razjediçenosti u neprijateÿskom taboru. sastavÿenom od ÿudi koji su u najmaçu ruku nepoãteni i podmukli (ako su uopãte ÿudska biña). teãko smiriti æivotiçske instinkte koji su puãteni s lanca i promeniti predrasude koje su toliko gajene. koja se tamo stvarno æeli i postiñi. terorizam) ili s ekonomskim pritiskom. narod koji bez izuzetka bude oglaãen za neÿude. Na na-cionalnoj osnovi je hitlerovska Nemaåka koristila nemaåke nacionalne maçine u Åehoslovaåkoj i Jugoslaviji. Na isti na-åin je i “detant” izmeœu SAD i SSSR. Ãtaviãe. oni se moraju poniziti i zgaziti. Ovakav stav moæe da zahvati i same odluåioce ili bar çihovu neposrednu okolinu. Karakteristiåno za subverzivnu propagandu jeste oslaçaçe na odane grupe unutar stanovniãtva. Subverzija je skup delatnosti koje treba da podriju napadnuti subjekt meœunarodnih odnosa i da dovedu do promene çegovog ustrojstva. Psiholoãki rat je opasan postupak. Ovakav postupak uvek ostavÿa moguñnost da se stupi u kontakte. ove posledçe i ne idu preko sredstava masovnih komunikacija. Otuda suptilniji vidovi psiholoãkog rata paæÿivo odvajaju poruke upuñene protivniåkom stanovniãtvu od onih koje je nameçeno domañem (time ãto. protivniåka strana. Subverzivne grupe regrutuju se na razliåitim osnovama. dovedu do preokreta i obrazovaça vlade koja ñe sluæiti interesima subverzivne sile. rasturaju letke. na primer. Umesto da pojaåa napor da se postignu one promene zbog kojih se psiholoãki rat vodi (sam. Nasuprot tome. Kada je reå o dræavi. Na klasnoj osnovi su tajne sluæbe SAD i multinacionalne kompanije pridobijale graœanske politiåare i pri279 . åak i za onoga koji ga preduzima. psiholoãki rat deluje i na one koji su poåeli da ga vode pa se postepeno pretvara od sredstva u ciÿ. Propagandna delatnost je ovde najåeãñe kombinovana s oruæanim akcijama (ubacivaçe naoruæanih grupa. pomoñu kojih se propaganda predstavÿa kao unutraãça a ne meœunarodna. pokazañe prirodnu sklonost da se ujedini pred opasnoãñu i da oåvrsne u otporu. oni ñe iskusiti probleme koje su imali protagonisti hladnog rata koji je usledio ubrzo posle Drugog svetskog rata kada su svojoj jav-nosti morali da predstave Japance i Nemce kao saveznike.

nisu samo u osnovi mnogih ekonomskih mera u odnosu na inostranstvo. meœutim. na prvi pogled neekonomski potezi. Subverzivni propagandistiåki metod je efikasan jer ga ne ometa sumçiåavost koju adresat obiåno oseña prema porukama iz inostranstva. trude da svoju propagandu predstave tako kao da potiåu iz unutrãçih izvora. koji su neophodni iz åisto ekonomskih razloga. najavÿuju se kao domañe “ilegalne” stanice. No. kçige i leci. pa i grupe. kao ãto su politiåka apatija. obaveãtavaçe i politiåko uzdizaçe. toboæe. Ne treba nasedati ovakvoj propagandi. neoba-veãtenost. Dok je oåigledno da se. Potrebe domañe ekonomije. grupe koja çome dominira. Zbog toga se strani propagandisti. * ** Kao ãto se vidi. pa se. Nepopularne vlade teæe da u svojoj propagandi sve politiåke pokrete protiv sebe predstave kao subverzivne. B. Na subverziju se mogu navesti i ideoloãki zaslepÿeni ili verski zatucani ÿudi. Ovo je vaæno napomenuti zato ãto i autohtoni pokreti protiv reæima mogu imati simpatija prema inostranstvu. jer tako ugaœaju podozreçu koje se oseña prema inostranstvu. koje emituju iz inostranstva. proglaãavati za subverzivne samo zato ãto uæivaju naklonost inostranstva. na primer. ne bi imala nikakvih izgleda da nema ÿudskih slabosti. Mnoge se spoÿnopolitiåke odluke mogu çima objasniti u potpunosti ili delimiåno. stalno imati u vidu da je bitno obeleæje subverzije u tome da se subverzivne grupe iskÿuåivo ravnaju prema in-teresima stranog nalogodavca. tj. veñiz çih proizlaze i drugi. za koje opravdano pretpostavÿa da teæe da ga iskoriste za tuœe ciÿeve. propaganda moæe da posluæi jaåaçu opãte-åoveåanskih vrednosti i ãireçu istine. koji izgledaju kao da su ãtampani u zemÿi. Subverzivna propagnda prividno je “domaña”. iznenada i umiruju. Oni se tako upuãtaju u meœunarodne ekonomske odnose.vatne preduzetnike za “destabilizaciju” (uåtiv naziv za subverziju) Åilea i Gvatemale. zalaæu za interese sopstvene zemÿe. bez stupaça u meœunarodne veze putem svetskog træiãta. a i ovo moæe biti nakloçeno çima. Otuda su najboÿa sredstva u borbi protiv takve propagande ãiroko obrazovaçe. Ova posledça. onda kada ne mogu nañi dovoÿno jaku grupu koja bi im sluæila. Treba. postoje i iskÿuåivo materijalistiåki ili karijeristiåki motivi koji su ne retko pomeãani s prethodnim. Za ove grupe odomañio se i naziv “peta kolona”. robovaçe predrasudama. ona potiåe od sunarodnika koji se. ali moæe opasno da poremeti meœunarodne odnose i da ugrozi çihove subjekte. Postupci preteæno vezani za privredu Dræave i ostali subjekti koji se bave privrednom delatnoãñu u danaãçem svetu ne mogu viãe da privreœuju usamÿeno. ãtetna vrsta propagande. Radio-stanice. podizaçe uvoznih carina za jednu vrstu robe moæe ob280 . Iz inostranstva se ubacuju i rasturaju listovi. kad çemu to zatreba. koje se bore za svoje interese u zajednici åiji su pripadnici. neprosveñenost itd.

jasniti æeÿom da se zaãtite domañi proizvoœaåi u toj oblasti. Iz do sada izloæenog vidi se da im taj poloæaj omoguñava da drugima pruæe ili uskrate izvesne koristi. okrenuta u obrnutom smeru. Carine su najstariji i najrasprostraçeniji naåin za regulisaçe ekonomskih odnosa s inostranstvom.94 281 . Posledçe dve vrste carina su se izobiåajile. veñima da posluæi i drugim svrhama. suprotni. kao npr. nastoje da i sredstvo koje ima politiåki ciÿ zadræi i ekonomsko opravdaçe. ponekad je potrebno viãe pronicÿivosti da bi se utvrdilo kako je iz istih razloga podræan puå u stranoj dræavi ili je åak voœen osvajaåki rat. I pored ovakvih teãkoña i ograniåeça. zasnovan na çenoj nacionalnoj privredi. u ovom odeÿku zadræañemo se na onim postupcima kojima dræave i drugi subjekti meœunarodnih odnosa svoj poloæaj u meœunarodnom ekonomskom sistemu koriste kako bi uticali na ponaãaçe drugih subjekata radi unapreœeça svojih spoÿnopolitiåkih ciÿeva. ali to uvek ne mora biti sluåaj. Ovaj se postupak svodi na posredne poreze koji se naplañuju na robu koja prelazi tzv. kod carinskih unija (gde granica izmeœu udruæenih zemaÿa nije istovremeno i carinska granica) ili kod slobodnih carinskih zona. Carina se moæe naplañivati na artikle koji ulaze na carinsku teritoriju. tehnologiju ili radnu snagu. te se danas pod carinama uglavnom podrazumevaju uvozne carine. Potencijal dræave. Meœutim. Drugim reåima. ili zato ãto odluåioci. da im stavÿa na raspolagaçe ili uskrañuje svoje sirovine. da bi trpeli ãto maçe ãtete. nije uvek lako utvrditi kada prestaje jedno i poåiçe drugo. Wima se koriste sve dræave. carinsku granicu. a. Privreda subjekta meœunarodnih odnosa i moñkojom on u toj oblasti raspolaæe zanimaju nas kao oruœe kojim on moæe da se posluæi kako bi druge subjekte naveo na æeÿeno ponaãaçe. tj. U takvom se svetlu ekonomika moæe pojaviti i kao sredstvo politike. ãtaviãe. bez obzira na privredni sistem i stepen uticaja vlade na spoÿnu trgovinu. nalazimo se pred ekonomskim postupcima nameçe-nim izvrãeçu spoÿnopolitiåkih odluka. Ovakve teãkoñe potiåu ponajviãe odatle ãto najvaæniji ciÿevi spoÿne politike mogu biti upravo ekonomski. gde se bavimo sredstvima za sprovoœeçe spoÿnopolitiåkih odluka. ekonomski interesi su vaæan åinilac u donoãeçu spoÿnopoli-tiåkih odluka. kao npr. Naravno. Carinska granica se uglavnom poklapa s dræavnom. To je upadÿivo onda kada se ekonomski postupci ne mogu viãe objasniti samo ekonomskim motivima ili su im. bilo da istupa kao izvoznik ili uvoznik. naãa je paæça na ovom mestu. robu. te su stoga ovakvi postupci najprikladniji za davaçe nagrada i izvrãavaçe kazni dok se çihovo stavÿaçe u izgled ispoÿava kao obeñaçe ili pretça. izlaze iz çe ili prolaze çome (uvozne. odnosno da u istom smislu otvara ili zatvara svoje træiãte. Åim se meœunarodna razmena ne obavÿa iz sebi svojstvenih razloga. kada visoka zaãtitna carina istovremeno koristi domañoj inudstriji i treba da pogodi dræavu iz koje se dotle uvozilo. izvozne i tranzitne carine). Otuda neki postupci imaju dvojna obeleæja. kapital. ispoÿava se u çenoj sposobnosti da zadovoÿi ili ne zadovoÿi potrebe drugih dræava i ostalih subjekata.

Ukÿuåivãi ovu klauzulu i ugovor s nekom stranom dræavom. ali su çeni privrednici ubrzo pronaãli druga træiãta za svoje proizvode. uvoz postaje praktiåno nemoguñ. Beograd. str. “Ãkolska kçiga”. Privredno-finansijski vodiå”. “carin-ski rat” time ãto je visokim carinama spreåila uvoz i tranzit stoåarskih proizvoda poreklom iz Srbije. Carinski rat Austro-ugarske i Srbije 19061911. kao. Zagreb. koja su snabdevali preko solunske luke (tada u sastavu Turske). Nasuprot tome. i daÿe. izmeœu ålanica Evropske Unije. str. te je nastupilo vanugovorno staçe. Ovaj postupak je isprva Srbiji naneo velike ãtete. Kako je i austrougarska vlada uvidela da nije postigla ciÿ. 282 . godine objavila Srbiji tzv. Meœunarodna trgovina. 1962. jer pri tome treba otkazati ili izmeniti meœunarodne ugovore u kojima je utvrœena carinska stopa ili data klauzula najveñeg povlaãñeça. prohibitivne. 95 D. ugovornica se obavezuje da ñe automatski protegnuti na çu sve carinske povlastice koje bude dala bilo kome drugom partneru. na primer. Takav povlaãñen carinski reæim je isto tako znak nastojaça da doœe do potpune privredne integracije. Mrkuãiñ. ali se zato Srbija odrekla carinskog saveza s Bugarskom. Uticaj meœunarodnog ugovora moæe da bude i posredan. ona je maça. ovaj “rat” je zavrãen kompromisom: novim trgovinskim ugovorom omoguñen je neometan srpski izvoz u Austrougarsku. 176. Æ. dok se çihovim podizaçem oni oteæavaju: ako su carine vrlo visoke. Istorijski institut. Austrougarska je poåetkom 1906. Ako su carine autonomne. Æuvela. visoke carine predstavÿaju kaznu zbog nepoæeÿnog ponaãaça. Carine imaju svoje ekonomske razloge kao izvori dræavnih prihoda (fiskalne carine) i kao mere za zaãtitu domañe privrede (zaãtitne carine). u kome je 94 I. To je vid nagrade zbog bliskosti ili savezniãtva. Sve ålanice Opãteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT) daju u naåelu jedna drugoj status najpovlaãñenije nacije. 201. Carinske povlastice. kao npr. 1971. sadræanom u carinskoj tarifi. Beograd. 1966.Visina carina se odreœuje carinskom stopom za pojedine arti-kle. a ako su konvencionalne. Meœunarodni ekonomski odnosi. odnosno osloboœeçe od carine ili niske carinske stope. Carinsku stopu moæe odreœivati sama dræava svojim unutraãçim aktima (autonomne carine). kakvi recimo postoje izmeœu Velike Britanije i ålanica britanskog Komonvelta. putem klauzule najveñeg povlaãñeça. spuãtaçem carina moæe se olakãati priliv i plasman çene robe. sklapaçem carinskog saveza s Bugarskom i nabavkom oruæja u Francuskoj. Ako je zemÿa znaåajno træiãte za robu poreklom iz odreœene strane dræave. i daÿe. vlada treba da ima izvesnu slobodu u odreœivaçu carinskih stopa za robu iz pojedinih stranih dræava. takva sloboda postoji. Carine su uz to i oruœe kojim vlada moæe da utiåe na razmenu sa stranim dræavama imajuñi u vidu i druge ciÿeve. Nezadovoÿna nastojaçima Srbije da poåetkom ovoga veka smaçi zavisnost od Austrougarske jaåaçem domañe industrije. daju se zemÿama åijoj se privredi æeli pomoñi.95 Ovaj austrougarski potez bio je omoguñen time ãto je trgovin-ski ugovor izmeœu dve zemÿe bio istekao. ali se ona moæe i sporazumno odrediti meœunarodnim ugovorom (konvencionalne carine). Œ orœeviñ. Da bi se to postiglo.

). Kongres je reãio da Jugoslaviji oduzme status najpovlaãñenije nacije i da tako oteæa izvoz çene robe u SAD. Dok su diskriminatorskim merama najviãe izloæene zemÿe u razvoju. Kada je. Takav je bio pokuãaj Kongresa SAD da kazni Jugoslaviju zbog samostalne spoÿne politike. Meœutim. treba ga prvo otkazati. mora napustiti. ugovor na snazi. 294. Kennan. U takvim sluåajevima se on. a da pri tom çen postupak ne izgleda kao diskriminacija. Tako se mera koja izgleda opãta i neodreœena ispoÿava kao vrlo specifiåna. jer formalno pogaœa sve proizvoœaåe. one zemÿe åiji spoÿnotrgovinski bilans zavisi od izvoza jedne vrste proizvoda. Ukoliko se oteæani uvoz i jedne zemÿe ne moæe nadoknaditi domañom proizvodçom ili uvozom s druge strane. I pored protivÿeça ameriåkog ambasadora u Beogradu. ranije ili kasnije. koja je ukÿuåivala i kritiåan stav prema svim velikim silama. i to pre svega ona odakle se do tada preteæno uvozilo. 1972. Industrijalizovana zemÿa koja predstavÿa stalno træiãte za neku od zemaÿa monokulture moæe jednostavnim podizaçem carinske stope za artikal u pitaçu teãko pogoditi ovu posledçu. ako potraje. Ovakvo jednostrano meçaçe meœunarodnog ugovora je protivpravno. Prohibitivne carine. pri åemu znaåajnu ulogu igra Opãti sporazum o carinama i trgovini(GATT). u stvari. Iz svih ovih razloga postoji teæça da se carinske stope izjednaåe i stabilizuju putem meœunarodnog sporazumevaça. meœutim. Kao oãtre kazne. a naroåito diskriminacija putem carina. dotle kod ovih 96 G. primena visokih carina znaåiñe oskudicu na domañem træiãtu.Austrougarska slobodno mogla da meça autonomnu carinsku tarifu. Hutchinson. dotle iz nenormalne situacije izvlaåe korist reeksporteri u treñim zemÿama itd. Dok kod carina prelaz robe preko granice formalno nije nikada ograniåen (ali se visokom stopom postiæe da se on ne isplati ni uvozniku ni izvozniku). nepovoÿno se odraæavaju po meœunarodnu trgovinu uopãte a izazivaju i niz drugih teãkoña. pa i SAD. bez obzira odakle potiåe. ali to nije smetalo ameriåkim zakonodavcima da u viãe mahova ovlaãñuju predsednika SAD da kao kaznu oduzima status najpovlaãñenije nacije onim dræavama koje “deluju protivno inte-resima SAD”. Najlakãe se time mogu pogoditi zemÿe monokulture. pojedine dræave se mogu oãtetiti i carinskom politikom koja formalno nije diskriminatorska i naoko je maçe neprijateÿska. Memoirs 19501963. str. bakar u sluåaju Zambije. koja. 283 . kakao u sluåaju Gane itd. tj. ali se time. London. pogaœaju samo zemÿe koje ga izvoze. moæe dovesti do poremeñaja i nezadovoÿstva.96 Carinske stope koje posebno optereñuju robu uvezenu iz odreœene strane dræave nazivaju se diskriminatorskim. b. To je cena koja se plaña za primenu ovoga postupka. one teãko pogaœaju odnose izmeœu dræava. i daÿe. To se postiæe time ãto se izmenom carinskih stopa oteæava uvoz jednog artikla. najåeãñe sirovina (stoka i stoåarski proizvodi u malopre pomenutom sluåaju Srbije. Kvantitativna spoÿnotrgovinska organizacija sluæe zato da neposrednije od carina reguliãu koliåinu robe koja se moæe uvesti u jednu zemÿu ili izvesti iz çe.

za izvoznike pored prednosti nastaju i opasnosti: s izvozom raste verovatnoña da ñe najsavrãeniji tipovi oruæja. 1972. S jedne strane. 284 . Uvoœeçe sloæenog oruæja u Egipat iziskivalo je prisustvo vrlo brojnog sovjetskog vojnog osobÿa. jer to koristi dræavnoj blagajni. åime bi se prodato oruæje iskoristilo protiv izvoznika i çegovih saveznika. velikim proizvoœaåima. 1972. strukture uvoza i izvoza itd. Zbog moguñnosti koje pruæa vladama da sprovode ekonomske i neekonomske ciÿeve. uvezavãi 1970.). åiji se porizvodni postupak åuva kao tajna. 165. moæe doñi do çenog svrgavaça i preorijentacije spoÿne politike. za svaki izvoz ili uvoz prethodno je potrebno pribaviti dozvolu nadleænog organa. napuste çegovu zemÿu. Neekonomske prednosti su isto tako prisutne. The Road to Ramadan. Postoji uvek izvestan ekonomski pritisak da se oruæje izvozi. godine oruæje u vrednosti od 250 miliona dolara. Heikal. Dræavi na koju se vrãi pritisak mogu se uskratiti potrebni artikli. Izvoz omoguñuje veñe serije tako da oruæje postaje jeftinije i za sopstvenu armiju. neophodno je dugotrajno obuåavaçe u rukovaçu. naime. stvara se veñpomenuta zavisnost uvoznika od izvoznika. Sistem kontingenata postoji onda kada se za sve ili neke artikle odrede maksimalne koliåine koje se u toku jedne godine mogu uvesti i izvesti. To je za izvoznike naroåito pogodno oruœe. moæe odbiti iz zakonom utvrœenih razloga ili vrãeñi svoje diskreciono pravo. bb. Almqvist & Wiksell. Razmatraça koja utiåu na izvoz najupadÿivije dolaze do izraæaja prilikom trgovine oruæjem i ratnim materijalom. Veñinu mesta na kojima se nalaze rakete nadzire sovjetsko osobÿe. ako je prethodnim izvozom stvorena izvesna mera zavisnosti. vv. London. u vrednosti od 420 miliona dolara. koje iziskuje prisustvo na licu mesta brojnih vojnih struåçaka. i daÿe. dok se putem posebnih kontingenata kojima se ograniåava obim razmene u odnosu na odreœenu dræavu omoguñava izdiferencirano spoÿnopolitiåko delovaçe.postupaka nema potpune slobode spoÿne trgovine. kao npr.97 S druge strane. kada iskoriãñavaçe izvesne opreme zavisi od daÿeg urednog snabdevaça reprodukcionim materijalom i rezervnim delovima. pasti u ruke potencijalnih protivnika.000. koje se ustanovÿavaju bez obzira na poreklo i odrediãte robe. potrebno je daÿe snabdevaçe municijom i rezervnim delovima a kod nekih tipova danaãçeg naoruæaça. M. aa. odnosno onemoguñiti joj pristup na domañe træiãte. Godinu dana kasnije egipatski predsednik Sadat zahtevao je da se sovjetski vojni struåçaci. Naime. Sistem dozvola joãje elastiåniji i dræavnim organima pruæa veñe moguñnosti da se ravnaju prema trenutnim interesima. Globalne kvote. zavisno od propisa dræave u pitaçu. SIPRI Yearbook. U registru trgovine se ne vide tipovi aviona za koje se veruje da çima rukuju iskÿuåivo sovjetski struåçaci u Egiptu”. Stokholm. koji su veoma sloæeni. a 1971. str. Ova se ograniåeça postiæu sistemom kontingenata ili dozvola. 1975. Collins. imaju prvenstveno unutraãçe ekonomske ciÿeve (poboÿãaçe platnog bilansa. itd. Trgovina oruæjem. Ako je “prijateÿska” vlada nestabilna. ali ne i nedvosmislene. prateñoj industriji i ÿudima zaposlenim u çima. Ako u podruåju u kome se nalazi 97 “Egipat je bio najveñi primalac sovjetskog krupnijeg oruæja. Jasno je onda da vlada u svakom trenutku i bez davaça ikakvog ekonomskog obrazloæeça moæe da iz-vrãi pritisak na drugu zemÿu time ãto ñe onemoguñiti izvoz u çu ili uvoz çenih proizvoda. koji je. za koje se smatralo da broje 20. i to veñinom aviona i raketa. danas je veoma rasprostraçen.

dræave koja su se svrstale u vojno-politiåke blokove nemaju izbora: one moraju da uvoze od svojih saveznika. koji proceçuju da li se izvozom obezbeœuje spoÿnopolitiåki interes i ne ugroæava sopstvena bezbednost. odnosno çene oruæane snage. To je moguñe zato ãto se plañaça viãe ne vrãe slobodnim transferom zlata ili deviza izraæenih u odnosu na zlato. Wih ne treba posredno podsticati ili spreåavati u duhu interesa dræave. Kada se æeli izvrãiti pritisak na drugu dræavu. U SAD. pa prema tome i na uvoz i izvoz. sliåno dozvolama za uvoz ili izvoz. ili ne pokvari svoje odnose s treñim dræavama. I u onim zemÿama gde ne postoji dræavni monopol spoÿne trgovine. pogotovu ako je ono prañeno velikim brojem osobÿa za obuku i odræavaçe. pa åak i onima koje se oznaåavaju kao liberalno kapitalistiåke. Uvoznik mora. To se postiæe na jednostavniji naåin. v. nego i çen nosilac. Potpuni spoÿno-trgovinski monopol dræave karakteristiåan je za zemÿe eta-tistiåkog socijalizma. åiju je proizvo285 . ili biti upotrebÿeno u unutraãçim obraåunima. I. da miri ekonomske i tehniåke obzire s politiåkim. jer je glavni naruåilac sama dræava. Dræavna preduzeña koja se bave izvozom i uvozom su onda dræavni organi kao i svi drugi. koji moæe pogodovati uvozu (ako je valuta preceçena) ili izvozu (ako je valuta potceçena). postoji delimiåan monopol ove vrste. veñsu stavÿena pod kontrolu dræava koje utiåu na naåin. mogu se zahtevati dozvole za devizno plañaçe za svaki spoÿnotrgovinski posao. nego ñe se starati da çegovom nabavkom ne dospe u zavisnost od snabdevaåa. izvezeno oruæje moæe doprineti çegovom rasplamsavaçu. na primer. takoœe. ne samo ãto ñe nabavÿati oruæje koje je boÿe i jeftinije. Stoga nije åudo ãto danas sve vlade zadræavaju punu kontrolu nad izvozom oruæja i tako ekonomske interese potåiçavaju politiåkim. Time se odnos zavisnosti sve viãe produbÿuje a za vodeñe sile postaje ekonomski unosan. oruæje se moæe kupiti tek poãto se pribave dozvole iz resora spoÿnih poslova i odbrane. U drugim zemÿama. Spoÿnotrgovinski monopol dræave (dræavna trgovina) postoji onda kada dræava nije samo regulator spoÿne trgovine. vlada ovim postupcima moæe da postigne iste rezultate kao i one koji su veñopisani. Pored toga. Nije nuæno naroåito naglaãavati da i uvoznici strogo kontroliãu uvoz oruæja. Kvalitativna spoÿnotrgovinska ograniåeça ili reæim plañaça mogu da olakãaju ili oteæaju uvoz ili izvoz time ãto ñe se uticati na naåin plañaça. na kraju. veññe ti interesi dolaziti do izraæaja prilikom sklapaça samih poslova. Dakle. Meœutim.dræava-uvoznik postoji æariãte lokalnog sukoba. One dræave u regionu koje neñe ili ne mogu da kupe oruæje. Ovaj se uticaj pre svega ogleda u odreœivaçu zvaniånog kursa nacionalne valute. uslove i moguñnosti plañaça. dræava izvozi viãkove poÿoprivrednih proizvoda. g. ovakvu prodaju mogu tumaåiti kao favorizovaçe potencijalnog protivnika i udaÿiti se od zemÿe-izvoznika. najåeãñe onih najmoñnijih. dræavno preduzeñe ñe jednostavno odbiti da uœe u posao ili odustati od veñugovorenog posla ponaãajuñi se na izgled kao privrednik kome takvo dræaçe nalaæe ekonomska raåunica. izvoznik mora biti siguran da izvesno oruæje neñe preprodajom zavrãiti u neæeÿenim rukama. Ako ima u vidu neekonomske ciÿeve.

koja se putevima preko kenijske teritorije snabdeva nekim æivotno vaænim sirovinama. Italija nije bila odvrañena od agresije i sankcije su posle nepune godine dana bile podignute. radiografskih i drugih veza. kojoj su naroåito izloæene zemÿe bez izlaska na more. sem ako je reå o znaåajnoj zavisnosti stranog partnera od uvoza ili izvoza odreœenog artikla. dovode do ekonomske blokade. najoãtrijeg postupka iz ove skupine. za çenog trajaça nema nikakvog uvoza niti izvoza odreœenoga artikla. Zabrana uvoza i zabrana izvoza. proglaãene zajedno. dok u skoro svim zemÿama vlada neposredno nabavÿa osnovne siro-vine za strateãke rezerve. Uspe-ãna primena ovakvih mera znaåila bi potpunu izolaciju kaæçene dræave. pomorskih. najvaænije sirovine za ratni napor. da omete çegov razvoj. koja se ogreãila o Pakt izvrãivãi 3. Pakistan je tako u nekoliko mahova kaæçavao Avganistan zbog teritorijalnog spora oko Paãtunistana. oktobra 1935. Ekonomska blokada moæe da predstavÿa sankciju koju pro-glaãava meœunarodna organizacija protiv dræave koja krãi vaæne odredbe meœunarodnog prava. Meœutim. Umesto da se oteæava. uvoz ili izvoz se moæe odlukom dræavnih organa izriåito zabraniti. 14) su one zauzimale joãistaknutije mesto no u Poveÿi UN. Ako je zabrana opãta. Ovo su kazne koje treba da zaãtite opãte interese i çihove posledice treba da budu jaåe od onih koje sprovodi jedna dræava ili grupa dræava (kao u malopreœaãçim primerima) zato ãto iza çih mogu stajati univerzalne organizacije. Poveÿe Ujediçenih na-cija Savet bezbednosti moæe naloæiti ålanicama ove organizacije da protiv dræave koja ugroæava mir preduzme mere. SAD i Nemaåka. Velika Britanija i Francuska.”. a neki znaåajni italijanski snabdevaåi. raåunajuñi da ñe ita286 . poãtanskih. koji ima prevashodno politiåki ciÿ da potencijalnog protivnika liãi proizvoda koji su mu potrebni. Zabrana uvoza iz odreœene zemÿe naziva se bojkotom (mada ovaj izraz moæe da ima i ãire znaåeçe kidaça svih privrednih veza). u åijem Paktu (ål. One su iskuãane u odnosu na Italiju. u prvom redu naftom. telegrafskih. a Druãtvo naroda nije bilo univerzalno. Embargo se nije odnosio na naftu. bili su van organizacije. Moguñnost da se deluje na pojedine zemÿe ograniåena je. d. koje “mogu da sadræe potpun ili delimiåan prekid ekonomskih odnosa i æe-lezniåkih. kao npr. 41. blokada Italije bila je delimiåna.. Kad je zabraçen izvoz samo u taåno naznaåenu zemÿu. reå je o embargu. nisu dosledno sprovodili blokadu. Na sliåan naåin postupa i Kenija u odnosu na Ugandu. Ona se upotpuçava i zabranom tranzita. Zabrane uvoza i izvoza. gvoæœe i åelik. ograniåava. vazduãnih. godine napad na Etiopiju. oslabi çegovu vladu i vojnu moñitd. Ovakva je zabrana obiåno uslovÿena ekonomskim (kriza. Prema ål.. uravno-teæavaçe platnog bilansa) ili drugim unutraãçim potrebama (zaãtita zdravÿa i morala). Od ovakvih ekonomskih sankcija mnogo su oåekivali tvorci Druãtva naroda. Da bi se izazvale teãke posledice po stranu dræavu. pa åak i de facto onemoguñava. Uz to ni “stubovi” Druãtva na-roda. slaba æetva. zabraçuje se u prvom redu uvoz onih artikala koje ova posledça mora da proda da bi ekonomski opstala.dçu subvencionisala.

I ekonomske sankcije. Po pravilu su predmeti ovih mera u roku od dve godine ponovo uspostavÿali preœaãçi stepen spoÿnotrgovinske razmene. blokada mora da bude primeçena 98 N. Poãtujuñi sankcije pretrpele su privredne gubitke. ãto je joãjedan razlog zaãto se blokada. Institut za meœunarodnu politiku i privredu. 99 P. 277 (1970). koje su Ujediçene nacije proglasile u odnosu na Juænu Rodeziju i Juænu Afriku. Vidi i rezolucije GS UN 216 (1965). 1968. meœutim.98 Na osnovu ovoga bi se lako moglo zakÿuåiti da potpuna ili delimiåna blokada nije pogodno sredstvo za primoravaçe dræava da poãtuju pravne obaveze. 221 (1966). “Inter-national Studies Quarterly”. Jer. (1966). 153. poput Jugoslavije. samo za dva moæe reñi da je ovaj postupak doneo rezultate. Otuda je pred dræavom-predmetom blokade uvek bio i izlaz koji se s naporima mogao nañi. i opisati ponaãaçe blokirane zemÿe. i daÿe. te je. izgleda da se moæe zakÿuåiti da ekonomska blokada ostaje najmoñnije spoÿnopolitiåko sredstvo vezano za privredu. ispostavila kao maçe efikasna. da je blokada stvarno potpuna i da je uperena protiv zemÿe koja nema takav potencijal da moæe da opstane bez ikakvih privrednih veza s inostranstvom. pa prema tome i delotvorna. ili su to åinile grupe dræava. primeçena u obliku kazne. da bi bila potpuna. 232. Teorijski. Characteristics of Economic Sanctions. J. i daÿe. 248. 130. nije ga uputno ni potceniti. kao ãto ne vaÿa preceniti dejstvo ekonomske blokade. Svi dosadaãçi primeri primene ovoga sredstva bili su nepotpuni: ili su ga primeçivale pojedine (iako vrlo moñne) dræave. str. Pod pretpostavkom.lijanskog diktatora Musolinija joãuvek moñi da pridobiju za savez protiv Hitlerove Nemaåke. 287 . Moramo. Wallensteen. Dræave koje se ne obaziru na takve pretçe dovoÿno su motivisane i reãene da se prenesu s posledicama blokade. I pored svega toga. prema tome. 1968. str. mnogo je teæe znati kada je zapreñeno blokadom. “Journal of Pace Research” (Oslo). Beograd. meœutim. godine. I jedna i druga zemÿa istrajale su u politici rasne diskriminacije. i daÿe. lakãe najaviti nego sprovesti. kao ãto smo videli. Ekonomske sankcije u kolektivnoj bezbednosti Druãtva naroda i Ujediçenih nacija. Ærtve su bile maçe zemÿe. a najteæe je s pouzdanoãñu utvrditi da je promena ponaãaça izazvana tom pretçom. M. Wu potkrepÿuju i neka novija istraæivaça. skepsa prema ekonomskoj blokadi kao efikasnom postupku nastaje iz istih razloga kao i sumça u korisne uåinke kazne kao sredstva spoÿne politike. pak. a ne nekom drugom okolnoãñu. nisu dale æeÿene rezultate. 388 (1976). koje je. priznati da se ovde joãuvek kreñemo u oblasti koja nije dovoÿno empirijski istraæena: naime. primeçenih od 1928. pogodnije za pretçu nego za kaznu. str. dok je srazmerno lako ustanoviti da je primeçena blokada. 217 (1965). Otuda pretça ekonomskom blokadom i daÿe ima jako dejstvo. ili ima da posluæi posebnim spoÿnopolitiåkim ciÿevima jedne ili viãe dræava. ålanice meœunarodnih organizacija nisu ga dosledno spro-vodile.99 Meœutim. imali bismo pred sobom mnogo teæu sliku. do 1968. Trade Sanctions as Policy Instruments. Boæiñ. od kojih jedno nastoji da pokaæe kako se od 18 sluåajeva ekonomske blokade. bez obzira je li u sluæbi opãtih interesa koje tumaåe meœunarodne organizacije. 1971. Lindsay. koje su. To bi onda znaåilo da blokada nije efikasna i u kom sluåaju. bile upuñene na trgovinu s Italijom. 253 (1968).

dræava izvoznicima nadoknaœuje razliku izmeœu dampinãke i stvarne cene. Damping je omiÿeno sredstvo velikih preduzeña. potroãaåi ostaju na milost i nemilost jedinom snabdevaåu.101 e. Prodiraçe na strano træiãte. Pogoœena zemÿa moæe se braniti od dampinga na razliåite naåine. 288 . Sem hipotetiåkih izuzetaka. str. Oni se. str. str. 1980. nav. ili åak i zabranom uvoza dampinãke robe. socijalni damping). mogu vezati i za drukåija oåekivaça. International Legal Materials. Kao obeñaçe ili nagradu subjekti meœunarodnih odnosa mogu stavÿati drugima u izgled izvesne ekonomske pogodnosti. granice izmeœu ovoga postupka i dampinga se briãu. jer na taj naåin mogu da zauzmu monopolistiåki poloæaj. delo. da u ciÿu izazovu teãkoñe. gubitke i pritisak. åak niæoj od cene koãtaça. Naime. 492. kada svaka konkurencija bude uniãtena. Dræava-izvoznica takoœe moæe da potpomogne damping i time ãto ñe neprirodno potceniti domañu va-lutu. biti skloni da je pre kupuju i na taj naåin ñe konkurenti biti istisnuti s træiãta. strani potroãaåi ñe. Instrumenti za ovakvo prodiraçe poznati su iz uobiåajene prakse dræava i privrednih preduzeña. 101 Æuvela. Pored toga ãto poåiva na takvim proraåunima. delo. 100 Mrkuãiñ. U prvom redu. Ekonomska pomoñ. Kada.100 Izvozne premije su nagrade koje dræava daje izvoznicima nekih vrsta roba. Suprotno postupcima koji ograniåavaju razmenu sa stranom dræavom. pak. i daÿe. Kada te pogodnosti nisu simetriåne.od svih stvarnih i potencijalnih trgovinskih partnera. ovakvi se uåinci mogu postiñi dampingom i izvoznim premijama. taånije reåeno. Sve dok su premije takve da robu svode u okvire konkurentnosti na odgovarajuñem træiãtu. sve çih je teãko privoleti da plañaju visoku cenu da bi zadovoÿile interese one dræave koja takvu meru æeli da sprovede. nego ñe i domaña industrija da trpi u neravnopravnoj borbi s jeftinom stranom robom. kao na primer posebno visokim antidampinãkim carinama. Time se podstiåe izvoz jer cena takve robe postaje niæa. damping je najåeãñe omoguñen eksploatacijom jeftine radne snage u dræavi proizvoœaåu (tzv. Dakle. ili da se ona dovede u zavisnost. moæe se govoriti o ekonomskoj pomoñi u najãirem smislu reåi. reå je. œ. 224. ekonomski uravnoteæene. koji tada podiæe cene i brzo viãestruko nadoknaœuje gubitke koje je imao prodajuñi ispod cene. Pod uslovom da je roba istoga kvaliteta. prirodno. koja su åesto i transnacionalna. ipak. i daÿe. kao npr. koja prvenstveno ima u vidu eko-nomske interese. ovo najskupÿe privredno sredstvo. kao i kod drugih postupaka. ne samo ãto ñe izvoznici iz jedne zemÿe zameniti sve druge strane partnere. teãko je precizno utvrditi kada je reå o dampingu. dakle. Damping je prodaja robe na inostranom træiãtu po ceni niæoj od one na domañem. ovaj postupak nema velike spoÿnopolitiåke ambicije (za razliku od ekonomskih). spoÿnopolitiåki ciÿevi se mogu postizati i pojaåanim prisustvom na træiãtu zemÿe na koju se æeli uticati. nav. za æeÿu da se u pogoœenoj zemÿi izazovu poremeñaji. o viãe dræava. Kako je pak. zbog çih roba postaje nesrazmerno jeftina. Pravilnik Saveta EEZ od 12 decembra 1979. 242.

jer postupak koji. a zajmodavac (dræava. nagrada ili moguñnost za pretçu i kaznu. oni se mogu svrstati u dve grupe. Zajmoprimcu (dræavi. da dajuñi pomoñhoñe da za uzvrat dobiju neposredne politiåke koristi. teæçu razvijenih zemaÿa da pomoñpruæaju bilateralno tj. da doprinesu tome da se jaz izmeœu te dve grupe zemaÿa smaçuje umesto ãto se sve viãe ãiri. izgleda kao pomoñmoæe da se pokaæe kao veoma unosan ekonomski potez. uæe. 289 . pa i ekonomskom. grupi preduzeña) potreban je kapital. Treba imati na umu da se pri ovoj oceni moæe lako i pogreãiti. Ovi se ciÿevi mogu svrstati u drugu grupu. S druge strane. nacionalna banka. pru-æajuñi pomoñ. kada daje zajam uz niæu kamatu od one koju bi inaåe mogao da ostvari. koja mogu ugroziti svetski mir. pomoñje nedvosmislena onda kada se za çu ne dobija nikakva naknada. gledan na kratak rok. Nas ovde zanimaju neekonomski ciÿevi radi kojih se. Posmatrajuñi tekuñu praksu. Statistiåki podaci pokazuju meœutim. postoji obostrani interes. meœunarodni zajmovi i kredi-ti najåeãñe åisto finansijske operacije. tako da se ne retko meœu odluåiocima vodi rasprava oko toga vodi li pomoñpstizaçu datog ciÿa ili ne. vezani za celu meœunarodnu zajednicu. tj. kod ekonomske pomoñi jedna strana (primalac) dobija ekonomsku korist. svih razvijenih zemaÿa da spreåe daÿe relativno zaostajaçe zemaÿa u razvoju. Ova teæça razvijenih zemaÿa navodi i na sumçu da one imaju u vidu drukåije. kao npr. Prelaz se. Naravno. Pomoñu kredita lakãe se plasira roba u inostranstvu. pruæaçe pomoñi je sredstvo predohrane.) raspolaæe sredstvima koja æeli da ustupi uz odgovarajuñu kamatu. U prvoj grupi su opãti ciÿevi. Ovi opãti ciÿevi uslovili su æeÿu Ujediçenih nacija i drugih meœunarodnih organizacija da privole razvijene zemÿe da odvajaju jedan deo svog nacionalnog dohotka kao pomoñzemÿama u razvoju. nastoji se da onda ide meœunarodnim kanalima. Uvek. javÿa veñonda kada davalac u konkretnom odnosu ne zadovoÿava srazmerno svoje interese. Tako su. kojima je u biti obostrani interes. Wih vaÿa ispitivati u svakom posebnom sluåaju i oni umnogome zavise od subjektivne procene davaoca ili od opaæaça primaoca. Da bi ova pomoñstvarno sluæila takvoj svrsi. u neposrednom odnosu s dræavama primaocima. veñse time spreåavaju teãka socijalna i politiåka staça. posebne ciÿeve. nacionalnom preduzeñu.Prelaz izmeœu mera vezanih za uobiåajene meœunarodne eko-nomske odnose i pruæaça ekonomske pomoñi nije nagao kao ãto bi se moglo pretpostaviti. Ne samo ãto etiåki i humani razlozi nalaæu da se ublaæe nejednakosti u raspodeli svetskog bogatstva i da se isprave nepravde nanesene eksploatacijom nekih delova sveta. kao kod poklona. kao npr. dok se druga strana (davalac) liãava koristi ili nekog postojeñeg dobra. mada se u svakom konkretnom sluåaju moæe raspravÿati o tome jesu li interesi obe strane u podjednakoj meri zadovoÿeni. kada se poklonima doprinosi stranoj zemÿi kako bi ostala i ubuduñe træiãte za robu iz zemÿe davaoca. podnose ekonomske ærtve. meœunarodna banka itd. U interesu je. Uglavnom. bankarski konzorcijum. meœutim. recimo. dakle preko fondova koje obrazuju meœunarodne organizacije. dakle.

Halle. Na primer. 103 290 . daleko najveñi deo pomoñi uputile zemÿama na koje su raåunale kao na vojne saveznike. Francuske. 102 L. vlade SR Nemaåke. pretçom ili kaznom odnosi na pojedine stavove i odluke a koje se odluåioci i stanovniãtvo u inostranstvu æele navesti. Meœu nekim ameriåkim nauånicima sumça se u to da pomoñi obiÿe vode samo u jednom pravcu i otvara pitaçe je li jaåaçe desnice u zapadnoj Evropi samo posledica Marãalovog plana ili i drugih okolnosti.Kao sredstvo predohrane pomoñtreba da posluæi stabilizaciji u stranoj zemÿi. “The American political Science Review”. vlada SAD je odluåila da masovnom ekonomskom pomoñi doprinese odræavaçu poredaka koji su joj obezbeœivali savezniãtvo u veñnastalom sukobu sa SSSR. New York. Ovakvo shvataçe. godine obeñao je tu pomoñ“svim evropskim vladama koje su voÿne da uåestvuju u poslu obnove”. str. nagradom. Zaista. Trebalo je da te zemÿe zajedniåki izrade plan utroãka sredstava. u zapadnoevropskim zemÿama su postignuti restauracija i konsolidovaçe snaga koje su spreåile znaåajne socijalne preobraæaje i vodile spoÿnu politiku oslaçaça na SAD. 1962. Marãalov plan. U toku tri i po godine SAD su na osnovu ovog plana dale ukupnu pomoñkoja premaãuje 12 milijardi dolara. 123. A. da podræi postojeñu vladu ili da ojaåa saveznika. Political Theory of Foreign Aid. Najrazvijenije dræave su.102 Preovlaœujuñe miãÿeçe u SAD jeste da je Marãalov plan zato u potpunosti uspeo: otada se pomoñinostranstvu u SAD najåeãñe obrazlaæe tvrdçom da je to najboÿe antikomunistiåko oruœe jer. jer je pruæena u vidu oruæja i ratnog materijala. to boÿe”). Ministar inostranih poslova SAD. 304. 1967. Uplaãena da velike ekonomske teãkoñe i socijalna previraça u zapadnoevropskim zemÿama odmah posle Drugog svetskog rata ne dovedu na vlast komunistiåke partije (naroåito u Francuskoj i Italiji). pothraçuju i neki leviåari. ali je znaåajna za one zemÿe koje bi i onako radi zaãtite sopstvene bezbednosti imale visoke izdatke na odbranu. i daÿe. odnosno od çih odvratiti. ekonomski snaænija dræava pomagañe svoje privredno slabije saveznike da bi ojaåala savez i sebe rasteretila u sluåaju sukoba. ali je odbijao ameriåki nadzor. komunisti mogu doñi na vlast samo u staçima bede i oskudice. Wegovim primerom poãle su i zemÿe “narodne demokratije” tako da je ameriåkoj vladi uspelo da jasno izdvoji evropske dræave koje ñe kasnije uñi u zapadnu vojnopolitiåku grupaciju. i daÿe. 5. naroåito u toku hladnog rata. Harper & Row. SSSR je bio zainteresovan za pomoñ. koje se konaåno svodi na to da ekonomsko blagostaçe onemoguñava druãtveni progres. s kojim su SAD imale da se sloæe. meœu koje treba ubrojati i staÿinistiåku spoÿnu politiku SSSR i çemu potåiçenih komunistiåkih partija?103 Ako veñpostoji bliskost spoÿnopolitiåke orijentacije i odnos savezniãtva. str.104 Dok se na prethodne naåine osiguravaju opãte povoÿne okolnosti za zemÿu davaoca. dotle se rukovaçe pomoñi kao obeñaçem. juna 1947. koji ãanse komunistiåkih partija vide samo u nenormalnim situacijama (“ãto gore. Morgenthau. Za kritiku nekih ameriåkih mitova o ekonomskoj pomoñi vidi H. general Xorx Marãal (George Marshall). Takva je obeleæja imao tzv. The Cold War as history. Najveñi deo ovakve pomoñi ne predstavÿa u stvari nikakvu ekonomsku dobit za primaoca.

Upotrebiti nuklearno oruæje znaåi pokrenuti lanac dogaœaja za koji se ne zna dokle vodi i 104 Najveñi primaoci pomoñi SAD u 1972. 83. 540. godini bili su (prva cifra predstavÿa iznos ukupne pomoñi a cifra u zagradi iznos pomoñi bez obaveze vrañaça. jul 1976. Kao i kod svake pretçe. a da se pri tom ne upuãta u probu upotrebe sile”. 1974.Velike Britanije i SAD odluåile su da jula 1976. pa åak ni s prvim atomskim bombama. 105 “Politika”. sve u milionima dolara).106 Oruæana sila je oduvek imala funkciju zastraãivaça te se jaåala. Prva je çegovo ogromno razorno dejs-tvo. pomoñkoja se daje u opãtem interesu joãuvek daleko zaostaje za onom koja ima neposrednije spoÿnopolitiåke svrhe za davaoca. Zastraãivaçe. Houghton Mifflin. 18. 1. i daÿe. 1976/3. Juæna Koreja 221 (41). Vlade zemaÿa primalaca odbijale su da za uzvrat slede politiåke ciÿeve zemaÿa davalaca: one koje su na to pristajale bivale su svrgnute umesto da putem pomoñi budu ojaåane. pronalazak nuklearnog oruæja uåinio je da zastraãivaçe doœe u srediãte paæçe i da dominira odnosima izmeœu velikih sila. Ni ekonomski rezultati pomoñi nisu bili zadovoÿavajuñi. Ohrabrujuñe je. C. Turska 171 (22) i Indonezija 159 (18). Postupci prvenstveno vezani za prinudu a.000 tona klasiånog eksploziva trinitrotoluola (TNT). s obzirom na to da su dosadaãça iskustva povezana samo s ta dva pomenuta ratna dejstva i s probama vrãenim pod posebnim okolnostima. 500 puta snaænije.000 stanovnika) i strahovito siromaãnog Bangladeãa 107 (74) prema (79) miliona dolara. nav. Izrael 249 (61). baåenim krajem Drugog svetskog rata na japanske gradove Hiroãimu i Nagasaki. Dve okolnosti vezane za tu vrstu oruæja doprinose tome. U doba hladnog rata slika je bila mnogo upadÿivija vidi N. dakle. ali ne i u potpunosti predvideti. ciÿ treba da se postigne bez izvrãeça. pogotovu onda kada su prilikom çenog davaça ekonomski razlozi sporedni ili i ne postoje. Perkins. 1953. str. meœutim.105 I pored svih nastojaça meœunarodnih organizacija. The World Almanac. delo. International Relations. 106 Bofr.000 stanovnika). to ãto se nade dræava koje su pruæale pomoñoåekujuñi politiåke koristi nisu ispuçavale. koja je ravna snazi od 20. V. Danas postoje razorne naprave od 100 megatona koje su. Palmer H. str. Ravnopravni uslovi trgovaça pomogli bi na ekonomski prirodniji naåin razvitak takvih zemaÿa nego ãto to moæe inostrana pomoñ. 983. na primer primio veñu pomoñod mnogoÿudnog (74. koja je takva da zemÿe u razvoju usled neravnopravnosti svake godine izgube viãe od onoga ãto dobiju na ime pomoñi. 291 . Zastraãivaçe je pretça upotrebom instrumenata za razaraçe oruæanom silom.107Druga je u tome ãto se taj uåinak moæe samo donekle predstaviti. 107 Te su bombe imale snagu od 20 kilotona. ãto daje strategiji zastraãivaça svojevrsna obeleæja. Meœutim. 000. str. zaprete Italiji obustavom pomoñi ako predstavnici Komunistiåke partije Italije uœu u vladu. D. godine po-åele da se zalaæu da se umesto pomoñi isprave i stabilizuju uslovi meœunarodne trgovine. New York. koje se ne moæe meriti ni sa åim ãto je åovek do sada doæiveo. Wen “ciÿ je da se neposredno pogodi voÿa protivnika. Treba imati u vidu da je uzet primer iz razdobÿa koje se ne ubraja u hladni rat iste godine i SSSR je od SAD dobio kredit u iznosu od 102 miliona dolara. Tako je Jordan (2. razvijala i prikazivala s namerom da samim svojim postojaçem izazove potrebne uåinke. Boston. tako da su zemÿe u razvoju joãod prvog zasedaça Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD) 1964. Opãirnije: “Der Spiegel”. Juæni Vijetnam 539 (523).

moæe da ugrozi i samoga onog ko ga je pokrenuo. koji napadnutom treba da omoguñe tzv. kao npr. ali moæe biti dovoÿan da visoko podigne cenu napada na çega.koji. str. potencijalni protivnik “viãe zastraãi”. i daÿe. koja se u izvesnoj meri udaÿila od Severnoatlantskog pakta i poseduje sopstvenu “udarnu silu” (force de frappe).108 Dovoÿno je da napomenemo da se ona sastoji u neprekidnom manevrisaçu da se postigne povoÿniji poloæaj radi veñe slobode akcije. . Dræave tipiåne za ovu grupu nikada nisu sasvim sigurne da li ñe veliki saveznik pos108 Bofr. da zadræi dovoÿno snage da nanese uniãtavajuñi protivudar. Takve zemÿe su se ili odrekle nuklearnog oruæja. ali se çima pridruæuje ãiri krug dræava koje raspolaæu nuklearnim eksplozivom ili sposobnoãñu da ga proizvedu. ili im je çegovo posedovaçe onemoguñeno. nav. a za ostali svet je naroåito znaåajna zbog opasnosti koje sobom nosi. U senci ovog osnovnog odnosa. Iz tog se izvlaåi zakÿuåak da upotreba sredstva nad kojim se nema nadzor nije racionalna. nego tako ãto ga vrlo brzo pretvaraju u staro gvoæœe. Ne moæemo se zadræavati na pojedinostima odnosa zastra-ãivaça izmeœu velikih sila i na evoluciji çihove nuklearne strategije. On iznad çih dræi “nuklearni kiãobran” preteñi upotrebom nuklearnog oruæja velikoj sili koja bi na çih izvrãila napad. ona se saopãtavaju protivniku kako bi delovala na çega. a veruje se da mu teæe Kina i Indija. One koje se uzdaju u nuklearno zastraãivaçe mogu se podeliti na dve grupe. 85. koji se. ne time ãto ga uniãtavaju u bici. kao ãto su usavrãeni antiraketni i protivavionski sistemi i neobiåno jako utvrœeni i pokretÿivi ureœaji za lansiraçe raketa s nuklearnim bojevim glavama (betonski silosi i podmornice). delo. 292 . suãtina zastraãivaça ostaje ista: nova dostignuña se ne kriju. nav. doduãe. Ona podleæe svim zakonitostima uzajamne pretçe. tj. razumÿivo. ako se tako sme reñi. Tipiåan predstavnik ove grupe je Francuska. Nuklearno oruæje i potrebna sredstva za çegovo dopremÿivaçe od udaÿenih mesta poseduje mali broj dræava. U tome igraju pojaåanu ulogu elementi odbrane i zaãtite. 109 Bofr. ne moæe porediti sa ruskim ili ameriåkim. Bilo kako bilo. str. tako da se suparnici uzajamno iznuravaju liãavajuñi jedan drugog oruæja. delo. Ovakav odnos supersila stvorio je meœu çima ravnoteæu koja se naziva “ravnoteæom straha”. Neki savremeni struåçaci smatraju da je nuklearna pretça ovih zemaÿa veoma verodostojna jer je jasna (osnovne vrednosti su sasvim omeœene) i jer cena çenog izvrãeça ne premaãa vrednost ugroæenog dobra. sposobnost da preæivi. Ogroman intelektualni i ekonomski napor koji se ulaæe u usavrãavaçe oruæja dovodi dotle da ono vrlo brzo zastareva. bivãim silama osovine. druge dræave koriste zastra-ãivaçe na razliåite naåine. U prvoj su dræave koje raåunaju na sopstveni nuklearni potencijal. ali da pretça çime postiæe uåinak jer moæe da izazove ono ãto je za zastraãivaçe bitno strah. da se.109 U drugoj grupi su zemÿe koje se oslaçaju na zaãtitu moñnog saveznika. dok bi napadaå od svoje pobede imao ograniåenu korist. U sliånom su poloæaju Ãvedska i Velika Britanija.

postupak koji prati meœunarodne odnose od pamtiveka. Pored toga. od najmaçe razornih do onih s katastrofalnim posledicama. mogu se razlikovati terorizam. privredna dobra ili vojni objekti. te stoga raste i znaåaj postupaka koji su se inaåe smatrali karakte-ristiånim za unutraãçu politiåku borbu i graœanske ratove. napomenimo da se nastoje izbeñi oni akti na koje se pretça odnosi. raåunajuñi da su ona uverÿivija zato ãto je çihovo dejstvo poznato i zato ãto cena çihove upotrebe izgleda niæa. izazvali ispuçeçe pretçe. ovakve zemÿe jaåaju konvencionalne snage da bi mogle da se odupru takvim napadima. spadaju pojedinaåni akti nasiÿa srazmerno malog obima. Pojedinaåni akti nasiÿa. Ovo se postiæe koriãñeçem nenasilnih sredstava i preruãavaçem nasiÿa u oblike koji su naizgled maçe intenzivni ili åiji je inspirator prikriven. postoji sklonost da se preti “blaæim” instrumentima za razaraçe. te se ne moæe smatrati odgovornim. za çih je neizvesno kakvo bi reagovaçe izazvala blaæa ili posredna sredstva. jer potencijalnom agresoru treba da pokaæu da ñe ga upotreba sile skupo stajati. Zastraãivaçe. Odluåioci u takvim dræavama paæÿivo motre politiåka zbivaça u vodeñim si-lama. a to je otvorena primena oruæane sile protiv interesa protivnika. Kao ãto je veñnapomenuto. Pored onih koja smo veñispitali. 293 . åak i ako su sigurni da bi otvorena agresija. a pogotovu nuklearni napad. delimiåno i zato da bi mogle da pojaåaju uverÿivost svake svoje pretçe. Prema tome jesu li napadnuti ÿudi. kod kojih je uåinak instrumenata za prinudu i razaraçe maçe fiziåki a viãe psiholoãki i simbiliåki. prag nuklearne osetÿivosti. u nadi da ñe spreåiti svrãeni åin i izazvati dovoÿno æestok sukob. iako nemaju nameru da se na çih oslaçaju radi sprovoœeça svoje redovne spoÿne politike. sabotaæa i diverzija. U strahu da takvi pritisci ne bi prekoraåili tzv. Strogo govoreñi. U svim onim oblastima gde je nuklearna pretça slabija (a to je grubo reåeno) sve ono ãto je van neposrednog ugroæavaça izmeœu vodeñih nuklearnih sila. odnosno da li je çegova pretça dovoÿno uverÿiva za drugu stranu. åiji je unutraãçopolitiåki znaåaj dugo bio upadÿiviji od meœunarodnopolitiåkog. Meœu takve postupke. ima u nuklearnoj eri poseban znaåaj i posebna obeleæja. mnoge dræave upuñene na to da radi odbrane svoje sopstvene bezbednosti jaåaju oruæane snage. i ove snage u osnovi treba da deluju zastraãujuñe. i nuklearne sile teæe da na raspolagaçu imaju åitavu gamu takvih instrumenata. b. Ovakav zaklon se u posledçe vreme najradije traæi u tome da se meœunarodni sukobi predstave kao unutraãçi. ovakve snage imaju dvostruku funkciju: one treba da odvrate napadaåa od upotrebe sile (odvrañaçe) i da onemoguñe çegov uspeh ako do primene sile ipak doœe (odbrana). Zastraãivaçe se ne zasniva samo na pretçi nuklearnim oruæjem. koji bi uticao na silu zaãtitnicu da ispuni svoju pretçu. u strahu da meœu tamoãçim odluåiocima ne ovlada uvereçe kako gubitak jednog takvog saveznika nije dovoÿan razlog da se zapoåne besomuåni lanac nuklearnog rata. Razumÿivo je onda ãto su. u svetu u kome se uvek ne poãtuje zabrana upotrebe sile i pretçe silom.tupiti prema svom obeñaçu i izvrãiti pretçu. Nameçene odbrani.

Uz jugoslovenskog monarha istom prilikom je ubijen i Luj Bartu (Louis Barthou). u odnosima izmeœu italijanskih dræavica u doba renesanse. i surovom guãeçu i najmaçih znakova neposluãnosti ili kritike. Politiåko ubistvo moæe da se koristi kao spoÿnopolitiåki postupak i u tom smislu nas ono ovde poglavito zanima. Woj je ovaj uticajni politiåar bez åijeg se uåeãña ili saglasnosti nije mogla zamisliti nijedna francuska vlada smetao. Kao ãto je veñnapomenuto. 110 V. neposredna ærtva napada politiåki maçe znaåajna ili sasvim beznaåajna. Terorizam u ãirem smislu je napad na æivot i telo pojedinaca ili maçe grupe ÿudi s ciÿem da se postignu politiåke promene. tako da se çenim uklaçaçem æeli obustaviti odreœen spoÿnopolitiåki kurs ili na çega uticati posredno time ãto bi se izazvala unutraãça kriza u stranoj zemÿi. vlade koje æele da uklone neugodnog odluåioca u stranoj zemÿi povezañe se s politiåkim grupama u çoj. pak. Iako su u izvesnim istorijskim periodima ovakva ubistva bila åesta i malo sakrivena. Tako se pravi inspiratori dugo mogu sakrivati iza dvoumÿeça posmatraåa. ubijen je u Marseju jugoslovenski kraÿ Aleksandar Karaœorœeviñod ruke jednog ålana VMRO. kao npr. u novije vreme se ovakvom postupku pristupa s oprezom zbog gnuãaça koje izaziva. da ohrabri çihove potencijalne saveznike i tako sE2m ili uz primenu drugih sredstava omoguñi postizaçe takvih ciÿeva. 1982. Oni se tada obiåno nazivaju terorom i sastoje se najåeãñe u nemilosrdnom progaçaçu politiåkih protivnika ili uglednih ÿudi koji bi to mogli biti. ili onaj çen deo koji ima u rukama dræavni aparat. Ukoliko je. Ukoliko je ciÿ napada da se ukloni politiåki odluåilac koji se dræi za iskÿuåivo ili prvenstveno odgovornog za izvestan politiåki kurs ili stil. One su smatrale da bi se time. Novija politiåka ubistva ove vrste su stoga ostala maçe ili viãe nerasvetÿena. i daÿim delovaçem ustaãkog pokreta. koje su veñsklone ili se mogu prikloniti da izvrãe atentat. pa i istoriåara. Razlog za to je u uvereçu da izvesna uticajna liånost ima odluåujuñi uticaj na spoÿnopolitiåko odluåivaçe. koji je svoju spoÿnu politiku zasnivao na savezu s Francuskom i bezuslovnoj odbrani versajskog sistema. åija je faãistiåka vlada uåinila sve da zaãtiti saizvrãioce i sauåesnike. Godine 1934. Jugoslavija raspala i da bi tako one mogle da ostvare svoje teritorijalne zahteve prema çoj. Radniåka ãtampa. Kako su pripreme obavÿene u Maœarskoj i Italiji. kome su pomagali pripadnici ustaãke emigracije. koji ima za ciÿ da kako to sam latinski koren ove reåi (teror) kaæe izazove strah i pometçu u ãiroj vladajuñoj grupi i u stanovniãtvu. postoje pretpostavke da je iza Bartuovog ubistva stajala nacistiåka Nemaåka. Beograd. Dimitrijeviñ. francuski ministar spoÿnih poslova. pouzdano se smatra da su se motivi neposrednih izvrãilaca poklapali sa æeÿom italijanske i maœarske vlade da oslabe Jugoslaviju uklaçaçem kraÿa-diktatora. Terorizam. da skrene paæçu na prisustvo snage u åije ime istupaju teroristi.110Sliåne postupke moæe preko dræave primeçivati i vladajuña klasa. radi se o terorizmu u uæem smislu reåi.aa. Dok je na prvi pogled ovo bila sluåajna ærtva. jer se protivio popuãtaçu pred Hitle-rovim zahtevima. 294 . reå je o politiåkom ubistvu.

Bombe se podmeñu u masovna prevozna sredstva. Tipiåne za ovakve teroristiåke akte su otmice vazduhoplova. U doba mira. Prelaz izmeœu politiåkog ubistva i teroristiåkih akata u uæem smislu reåi nije odseåan. oktobar”. podræavati i pomagati çihove izvrãioce iz dva osnovna razloga. godine zna se da je poåiçeno po nalogu iz inostranstva. Za to su potrebni strah i dezorijentacija. ali su u krajçim sluåajevima razlike velike. nije teãko nañi jer je za izvrãeçe teroristiåkog akta potrebno vrlo malo ÿudi. Najnovije istrage koje su ålanovi predstavniåkih tela SAD vodili protiv Centralne obaveãtajne agencije SAD (CIA) s velikom merom pouzdanosti su pokazale da su çeni prsti bili umeãani u ubistva dva “nezgodna” saveznika SAD. Strani subjekti meœunarodnih odnosa mogu inspirisati tero-ristiåke akte. ako u pogoœenoj zemÿi postoji bilo kakav radikalan opozicioni pokret. Kada i toga nema. uklaçaçe nepoæeÿne politiåke liånosti moæe obaviti tako da smrt izgleda prirodna ili sluåajna.Za ubistvo kongoanskog predsednika vlade Patrisa Lumumbe 1961. prilikom åijeg pada na teritoriji Åehoslovaåke je nastradalo dvadeset i sedam lica. Wime se u osnovi jedan unutraãçi. gde se putnici i posada dræe kao taoci dok ne bude ispuçen neki maçe ili viãe odreœen zahtev otmiåara. godine uåiçeno s avionom JAT-a na liniji StokholmBeograd. Naime. Jedan od çih je odavno poznat i sastoji se u koriãñeçu terorista radi unoãeça pometçe u dræavu åija se otporna moñæeli oslabiti. Tero-ristiåki akt teæi posrednom izazivaçu obimnih promena u politiåkom. godine u beogradskom bioskopu “20. ili åija se vlada æeli svrgnuti. 295 . åiji se putnici unapred ne znaju kao ãto je 1972. po pravilu. Drugi naåin koriãñeça teroristiåkog akta u meœunarodnim odnosima novijeg je porekla i viãe se vezuje za naddræavne subjekte meœunarodnih odnosa. na primer. Time je ne samo skriven pravi pokretaå. Veñina ovakvih akata ima demonstracioni ciÿ i zasniva se na uvereçu da su politiåka zbivaça meœunarodno uslovÿena. veza izmeœu subjekta koji ovako koristi terorizam i teroristiåkog akta paæÿivo se krije ili pogreãno predstavÿa. åije je ime lako izmisliti. Ngo Din Dijema u Juænom Vijetnamu (1963) i Rafaela Truhiÿa (Trujillo) u Dominikanskoj Republici (1961). kao ãto je to bilo jula 1968. nego se i pokazuje da u dræavi protiv åije je vlade izvrãen teroristiåki akt postoji unutraãçi oruæani otpor. Dok se. poseban ciÿ æeli postiñi ugroæavaçem opãteg ili stranog dobra. on ñe se navesti i osposobiti za teroristiåke akcije i one ñe se u potpunosti pripisati çemu. dotle je kod pravog teroristiåkog akta ærtva åesto politiåki bez znaåaja ali je vaæno da se zna da delo ima politiåki smisao. koji ne moraju imati nikakvu stvarnu politiåku podrãku. Takvu grupu. teroristiåki akt ñe izvrãiti agenti strane sile. u kojima sede sluåajni posetioci. Tempiranim bombama diæu se u vazduh bioskopske sale. te da i strance treba kazniti zbog podrãke protivniåkom reæimu ili ih probuditi iz ravnoduãnosti prema mukama potlaåenih. åiji ñe se propagatori onda postarati da ga prati izjava ili manifest toboæçeg autohtonog politiåkog pokreta. koji dovode do nepovereça prema vlasti i çenoj sposobnosti da se odræi. pa i druãtveno-ekonomskom ustrojstvu. Ovaj posledçi motiv åesto je prisutan u akcijama nekih palestinskih grupa.

Kada je takav napad u toku. mogu se uniãtiti åitava postrojeça ili pokvariti vaæne maãine. usamÿeni diverzantski akt se pribliæava tero-ristiåkom delu. potpisani su ugo-vori o goçeçu i kaæçavaçu nekih çegovih manifestacija. za vreme rata. prekinuti snabdevaçe energijom. oruæja. Sabotaæa se sastoji u uniãtavaçu materijalnih dobara ili ometaçu proizvodnih procesa s ciÿem da se oslabi privredni potencijal i dovede do poremeñaja u nacionalnoj privredi. najåeãñe uzgredno. U uvereçu da on remeti meœunarodne odnose ugroæavajuñi opãte interese u ime posebnih. Za one teroristiåke akte åiji je meœunarodni karakter oåigledan (a ne prikriven iza toboæçe unutraãçopolitiåke borbe) u posledçe vreme odomañio se naziv “meœunarodni terorizam”. koje ne poseduju male grupe. Diverzija se upotrebÿava kao oznaka za akte sliåne sabotaæi. vv. ali je çihovo uniãtavaçe preteæno motivisano simboliåkim a ne privrednim razlozima (npr. koje su zaãtitnik i simbol dræave. jako je nastojaçe da se izvrãioci takvih akata gone i kaæçavaju zajedniåkim naporima svih dræava. Otuda je pomoñinostranstva vaænija i åeãña. Takve se diverzantske grupe snabdevaju i obuåavaju da bi se prebacile preko granice u trenutku koji çihov zaãtitnik i nalogodavac dræi za pogodan. jer im se ne dopuãta nikakav drugi vid politiåke akcije. diverzijom se smatraju i napadi na saobrañajne puteve (æeleznice.od kojih je jedna od najspektakularnijih bila otmica izraelskih sportista na olimpijadi u Minhenu 1972. jer u prvom redu treba da deluje psiholoãki. Meœutim. a da se pri tome ne ugroze i oni koji se oruæano bore za nacionalno osloboœeçe. ona treba da dovede do unutraãçopolitiåkih promena i najåeãñe je uvod u druga sredstva ili çihov pratilac. sabotaæa je deo totalnog rata u kome se nastoji da se u ãto veñoj meri oslabi neprijateÿska privredna moñ. prvenstveno usmereni na objekte od znaåaja za oruæane snage. pravnu definiciju meœunarodnog terorizma teãko je dati. onemoguñiti dovod vode ili je uåiniti nepodobnom za koriãñeçe. Iza akata sabotaæe mogu stajati strani subjekti. pa åak i pribegavaju terorizmu. kojima oteæava premeãta-çe i snabdevaçe vojske. umesto toga. I teroristiåki akti. u prvom redu diplomatske predstavnike. naroåito onda kad pripremaju otvoreni napad svojih oruæanih snaga. Za vreme rata u tu se svrhu koriste i sopstvene trupe 296 . kao ãto su otmice vazduhoplova. Za preduzimaçe diverzantskih akcija potrebna je izvesna mera opremÿenosti i pripremÿenosti. ruãeçe spomenika). godine. mostove. meœutim. moæe se spaliti letina. Kao i terorizam. Kao uvod u oruæani ustanak ili napad iz inostranstva. napadi na çih i napadi na lica koja uæivaju meœunarodnu zaãtitu. Sabotaæa u prvom redu teæi smaçeçu proizvodçe i onemoguñavaçu snabdevaça. pokazujuñi raçivost oruæanih snaga. U tom ciÿu. potrovati stoka. Stoga do sada nije izraœena jedinstvena konvencija o suzbijaçu meœunarodnog terorizma. koji su. diverzija ima praktiåni znaåaj jer smaçuje vojni potencijal. zalihe municije itd. aerodrome). inaåe sposobne za teroristiåke akcije. s kojim åesto ide zajedno. pogaœaju materijalna dobra. bb. Pored neposrednih napada na utvrœeça.

Za starije pisce i predstavnike tradicionalnih shvataça intervencija se sastoji samo u upotrebi oruæanih snaga. Ovakvo ulaæeçe u stranu dræavu moæe se zamagliti nizom pravnih i stvarnih nejasnoña i izgovora s namerom da se zbuni javno mçeçe i paraliãe rad meœunarodnih organizacija stvorenih za zaãtitu bezbednosti subjekata meœunarodnih odnosa. Pobude za primenu ovoga naåela bile su naroåito jake kada je u pitaçu bila meœunarodna klasna solidarnost. propaganda. Sveta alijansa. iako ne uvek i oruæane sile. br. str. Sila koja interveniãe æeli da postigne svoje ciÿeve bez opasnosti da bude oglaãena za agresora: ona formalno ne primeçuje prinudu na subjekt meœunarodnih odnosa u celini. finansiraça ili tolerisaça oruæane. decembra 1965. str. pomagaça. od 21. koji podrazumeva odaãiÿaçe sopstvenih udruæenih snaga u stranu dræavu da bi se nametnuo æeÿeni politiåki ishod. ili da ovima pomognu da tu vladu svrgnu.(komandosi). Austrija i Pruska). çegove oruæane snage nastoje da odbrane postojeñu vladu od pobuçenika. Taå. Pomagaçe diverzantskih grupa ili çihovo tolerisaçe za vreme mira smatra se aktom agresije. 200. Beograd. subverzivne ili teroristiåke aktivnosti usmerene “na nasilnu promenu reæima druge dræave. 1969. 2 Deklaracije Generalne skupãtine UN o nedopustivosti meãaça u domañe poslove dræava i zaãtiti çihove nezavisnosti i suvereniteta. Beograd. Vidi podrobnije T. subverzija. i od meãaça u graœanski rat u drugoj dræavi”. kao ãto su npr. prema kome postoji navodna solidarnost izmeœu legitimnih vlada. oktobra 1970. v. Ona se tada najåeãñe oznaåava kao nasilno i samovoÿno meãaçe. pobednice u ratu protiv Napoleona (Rusija. zastraãivaçe i pojedinaåni akti nasiÿa. Intervencija je pojam nastao u meœunarodnom pravu da oznaåi nedozvoÿeno meãaçe u unutraãçe stvari jedne dræave. veñsamo na jedan çegov deo. sastoji se u oruæanoj pomoñi strane dræave jednoj strani u unutraãçem sukobu.111 U okvire takvog. izazivaça. ãireg. Glavni oblik oruæane intervencije. pojma intervencije spadaju i neki postupci o kojima je bilo reåi. Mitroviñ. Uz to. 305. te je ta primena uglavnom imala kontrarevolucionarni karakter. Skoro istovetan je odgovarajuñi tekst Deklaracije UN o naåelima meœunarodnog prava o prijateÿskim odnosima i saradçi dræava od 24. koje jedna drugoj mogu pomagati da se brane od pokuãaja svrgavaça neustavnim putem. u zbirci Kodifikacija principa miroÿubive i aktivne koegzistencije. Isto tako sve dræave ñe se uzdræati od organizovaça. kojim se negiraju çena suverenost i samostalnost. U zavisnosti od interesa intervenijenta. ekonomska blokada. dok su drugi oblici meãaça (intercesija) van toga pojma pa su. Savez udruæeça za UN Jugoslavije. ãtaviãe i dozvoÿeni. ona obiåno tvrdi da nema nameru da okrçi teritorijalni integritet dræave u kojoj interveniãe. i daÿe. koji je istovremeno i onaj koji je danas najaktuelniji. Oruæana intervencija. Institut za meœunarodnu politiku i privredu. Oruæanoj intervenciji dugo je iãlo na ruku naåelo legitimiteta. godine osnovale tri apsolutne monarhije. Prevod u Ujediçene nacije i savremeni svet. 112 Nijedna dræava ne moæe da primeni niti da podræi upotrebu mera ekonomske. 297 . 1970. kojom se ovde bavimo. bilo da se on veñrasplamsao. predstavÿa najintenzivniji oblik intervencije.112 Oruæana intervencija. ãto podrazumeva izvesnu meru pritiska. 2131 (HH). Rez. stavila je sebi u zadatak da oruæanim intervencijama u 111 Teoretiåari meœunarodnog prava ne odreœuju pojam intervencije na isti naåin. koju su 1815. Nemeãaçe u unutraãçe poslove dræava. godine. U periodima kada se odigrava smena druãtveno-ekonomskih poredaka ova vrsta intervencije je naglaãena i izvodi se ili odobrava kolektivno. politiåke ili bilo koje druge prirode da bi primorala drugu dræavu na potåiçavaçe u vrãeçu çenih suverenih prava na dobijaçe od çe koristi bilo koje vrste. da je tek u zaåetku ili se samom intervencijom izaziva.

kojom treba da se izbave iz æivotne opasnosti grupe ÿude koje strana vlada ugroæava ili nije u staçu da ãtiti. Ovim su pravdani belgij-ska intervencija u Kongu 1960. Beograd. 8. prema tome. Postoje i druga opravdaça za intervenciju.114 Kao ãto se vidi. godine. pobeda one politiåke grupe koja ñe ãtititi interese SAD i voditi politiku koja moñnom severnom susedu odgovara. godine. zahvaÿujuñi uticaju velikih sila na formiraçe meœuna-rodnog prava. Unutraãça nadleænost dræava i meœunarodna zaãtita ÿudskih prava. te one preñutno priznaju jedna drugoj pravo da interveniãu. Prema naåinu gledaça takvih imperijalistiåkih ili hegemonistiåkih sila. u periodima kada rivalske sile nastoje da izmeœu sebe zadræe ravnoteæu snaga. i u najnovije vreme sile koje interveniãu nastoje da svom ponaãaçu daju pravni oblik.svim zemÿama brani “bogomdani” feudalni poredak od buræoaskih re-volucija ili pokreta za nacionalno osloboœeçe. godine) i u drugim delovima sveta (Liban 1958. Sliåno se opravdava tzv. i daÿe. Ãto je najporaznije. svaka promena predstavÿa za obe sile neizvestan poremeñaj. septembra 1915. godine. Pored klasne ili ideoloãke solidarnosti. od 26.113 U to ime trupe pripadnika ovoga saveza intervenisale su u Pijemontu. Kao izgovor da intervencije nacistiåke Nemaåke. Milenkoviñ. i upad izraelskih komandosa u Ugandu 1976. razlozi koji se navode sluæe da prikriju stvarne pobude intervenata. prava namera velikih sila koje su oduvek najåeãñe intervenisale sastoji se u æeÿi da se zaãtiti ili proãiri sfera sopstvenog uticaja. sluæila je toboæça ugroæenost nemaåkih nacionalnih maçina. S. 298 . koji su ugroæeni “neredima”. 1974. ovaj razlog za intervenciju ameriåkih “marinaca” u tim zemÿama bio je ispoåetka stvaran a u novije vreme prividan. u stvari. Sa sovjetske strane. str. Ovakva intervencija prividno ne znaåi stupaçe ni na koju stranu. nikakva politiåka promena u maçim dræavama koje one smatraju znaåajnim za svoju bezbednost ne moæe se odvojiti od uzajamnog odnosa s rivalskim silama. obezbeœuje se. Ãpaniji i Maœarskoj. jeste zaãtita sopstvenih dræavÿana u stranoj zemÿi. a pokuãavaju se izneti i danas. bez obzira jesu li sopstveni dræavÿani ili ne. huma-nitarna intervencija. prema kome socijalistiåke dræave 113 114 Ugovor o Svetoj alijansi. “Savremena administracija”. naroåito u Åehoslovaåkoj 1968. koja su se u proãlosti. koja dovodi do apsurdnog zakÿuåka da je legalna i ona vlada koja ne moæe da se odupire sopstvenom narodu bez strane pomoñi. godine). U istom duhu su sile Antante intervenisale u Rusiji protiv boÿãeviåke revolucije. uzimala ozbiÿno. intervencija neophodna da bi se zaãtitili sopstveni interesi. intervencija se. Pod izgovorom da se pomaæe sopstvenim dræavÿanima. pravdala naåelom proleterskog internaciona-lizma. Collard-Manin. veñodaãiÿaçe trupa koje treba da smire situaciju i pomognu sugraœanima da spasu æivote i imovinu. åak i onda kada su ideoloãki povezane s razliåitim snagama u unutraãçem sukobu. te je. Jedno od çih. U to ime SAD su nekoliko puta intervenisale u Latinskoj Americi (Gvatemala 1954. Iako je opravdaçe pozivom vlade samo formalna varka. Dominikanska Republika 1965. na koje se rado pozivaju SAD. S obzirom na prisustvo i privilegovan poloæaj preduzeña SAD u zemÿama Latinske Amerike. pravdajuñi se stvarnim ili izmiãÿe-nim pozivom od legitimne strane u unutraãçem sukobu. str. 28.

ali se pri tom poãtuju izvesna (najåeãñe preñutno prihvañena) ograniåeça.imaju prava da interveniãu jedna u drugoj. ili je jedna od zainteresovanih sila æeÿna da promeni odnos snaga. interesne sfere nisu jasno odreœene. mada je ograniåeni rat uvek rat s ograniåenim ciÿem. Za razliku od intervencije. Socijalistiåki internacionalizam. Ograniåeni rat. te bi ga stoga vaÿalo zajedno s çim i razmatrati. sukob je nastao intervencijom SAD. Veñje pomenut rat s ograniåenim ciÿem. dakle. i daÿe. komandant ameriåkih i savezniåkih trupa (koje su istupile kao snage Ujediçenih nacija). obe strane u unutraãçem sukobu mogu da dobiju oruæanu pomoñ. veñse moraju prilagoœavati interesima hegemona. kineske i ameriåke trupe nikada nisu stupile u borbene dodire na drugim mestima. “Novosti”. uåestalost intervencija svedoåi i o æilavom istrajavaçu velikih sila u uvereçu da imaju svetsku misiju i da unutraãça zbivaça u maçim i sredçim dræavama nisu iskÿuåiva stvar çihovog stanovniãtva. To naroåito vaæi za sukobe izmeœu dræava vojnopolitiåkih blokova. Na taj naåin jednostrana intervencija eskalira u dvostranu i konaåno u ograniåeni rat. Glavna ograniåeça u novijim ograniåenim ratovima odnose se na prostor na kome ñe se voditi rat i na ratna sredstva (oruæje) koja se mogu upotrebiti. da je kao ãto smo napomenuli eskalirana intervencija. F. U savremenim uslovima postoji ispoÿena tendencija ka internacionalizaciji unutraãçih sukoba u maçim dræavama putem intervencije velikih sila. gde se sredstva za pri-nudu i razaraçe upotrebÿavaju samo dotle dok se od druge dræave ne oduzme æeÿeno dobro ili se ne iznude odreœeni ustupci. Sem sporadiånih incidenata. ali se neprekidno pojavÿuju. Ovo opravdaçe poziva se. Zaika. meœutim. pak. Takva ograniåeça nisu samo ona koja nameñe ratno pravo (koje vaæi za svaki meœunarodni oruæani sukob) veñidu i daÿe od toga. T. ãto dræavu u pitaçu åini popriãtem prikrivenog rata izmeœu stranih sila. Ograniåeni rat je oblik otvorenog oru-æanog sukoba izmeœu dræava. Pored toga ãto pokazuje usku povezanost unutraãçih i meœuna-rodnih politiåkih zbivaça. Intervencija je jedno od najåeãñih ispoÿavaça politike sile u meœunarodnim odnosima. hteo da preœe reku Jalu i da 115 54. Konstantinov V. Oblici ovakve intervencije su veoma raznoliki. on se otvoreno ili slabo prikriveno vodi izmeœu oruæanih snaga suprotstavÿenih dræava. prerastao u ograniåeni rat izmeœu te dræave i NR Kine. U sluåaju Koreje. ukoliko je ugroæena vlast proletarijata. d. Meœutim. striktno vodio na teritoriji Koreje (tj. Rat s ograniåenim ciÿem nije isto ãto i ograniåeni rat. 299 . a stanovniãtvo izlaæe velikim patçama i gubicima.115 Ukoliko. åesto asimetriåni i na razliåite naåine kamuflirani. na klasnu solidarnost i umnogome liåi na novu verziju naåela legitimiteta. vrsta rata. 1973. Moskva. S. U trenutku kada je general Makartur (McArthur). priroda rata se u najnovije vreme toliko izmenila da nije na odmet izdvojiti ograniåeni rat zbog niza çegovih osobenosti. oba dela Koreje). dakle. str. On se. U pogledu prostora jasno se vidi da je ograniåeni rat potekao od oruæane intervencije.

zavisno od veliåine zemÿe ili zemaÿa koje uåestvuju u çemu. C. New York. koji se mora zadræati u datim geografskim granicama i zadovoÿiti razornim sredstvima umerene jaåine. ameriåki predsednik Truman ga je hitno smenio. pored samog ograniåenog ciÿa rata. Harper & Row. Joãje viãe nijansi prikazano u ratu u Vijetnamu. S obzirom na osobine nuklearnog oruæja. jedino mogu prihvatiti granice koje se same po sebi nameñu kao upadÿive. str.tako prenese borbe na kinesku teritoriju. gde strane neñe biti uzdræÿive u pogledu oruæja. and Limited War. mada na çoj delimiåno poåivaju vojne doktrine nekih velikih sila. koji su SAD od intervencije u Juænom Vijetnamu pretvorile u ograniåeni rat protiv NDR Vijetnama. Beograd. nav. 331. 118 Th. 117 H. delo. i daÿe. istakli su moguñnost da se i u ograniåenom ratu koristi nuklearno oruæje maçe razorne moñi (taktiåno). kakvo u ograniåenom ratu preovladava.119 116 Za prostorno ograniåene ratove u naãoj se literaturi upotrebÿava oznaka “lokalni rat”. 1970. Tokovi. i strah od eskalacije. i 1971). ali bez ikakvog oruæanog meãaça sa strane”. Metaphors and Scenarios. i daÿe. New York. neki teoretiåari i vojnici. procesi i protivureånosti rata. Kissinger. preostaje moguñnost ograniåenog nuklearnog rata. Protivnici ovakvog shvataça s pravom istiåu da se kod preñutnog sporazumevaça. Jedan od razloga smeçivaça generala Makartura bio je i çegov predlog da upotrebi atomske bombe protiv ciÿeva u Kini. I ovde su se suvozemne trupe mogle koristiti samo na te-ritoriji Juænog Vijetnama. dok su granice izmeœu slabijeg i jaåeg nuklearnog oruæja samo kvantita-tivne i mogu biti proizvoÿno odreœene i tumaåene. 1965. ne æeleñi da se odreknu svih prednosti koje moæe da donese ograniåeni rat.116 Ãto se. Iako je Pakistan sve do otcepÿeça Bangladeãa imao dvodelnu teritoriju. str. On Escalation. 19. “Lokalni rat predstavÿa teritorijalno relativno uski sukob. ali su SAD smatrale da smeju da iz vazduha bombarduju teritoriju Severnog Vijetnama. 1957. Despeçiñ. i ovde se najåeãñe åuva privid unutraãçeg sukoba. tiåe oruæja. meœu kojima i kasniji dræavni sekretar SAD Kisinxer. 1957. ovakva je moguñnost samo teorijska. Razne moguñnosti izbijawa ograniåenog rata i çegove eskalacije sa glediãta SAD obraœene su u H. Bargaining. nav. Dva sukoba izmeœu Indije i Pakistana imala su. Ãtaviãe. Kao i kod intervencije. 300 . da ne bi preãao prag nuklearnog zastraãivaça. Npr. od izazivaça sveopãteg nuklearnog sukoba. 302. takoœe. veñu pogledu teritorija gde se ono upotrebÿava. “Journal of Conflict Resolution”. Kahn. i daÿe. Meœutim. na istoånim i na zapadnim granicama Indije. Vojnoizdavaåki zavod. oruæane akcije se ni u jednom sluåaju nisu vodile na celoj duæini granica. Schelling. godine nisu bili prekinuti ni diplomatski odnosi izmeœu dve dræave. prirodu ograniåenog rata (1965. 314. Communication. str. str. On moæe biti unutraãçi ili meœunarodni sukob. Holsti. U pozadini ovakvih ograniåeça je. osnovno obeleæje savremenih ograni-åenih ratova je izbegavaçe upotrebe nuklearnog oruæja u bilo kome obliku. pak. Praeger.118 Naravno. neki autori tada pod lokalnim ratom podrazumevaju svaki rat koji nije zahvatio prostor van teritorija zemaÿa u ratu. koja je kvalitativna. Takva je granica izmeœu konvencionalnog i nuklearnog oruæja.117Na çemu se zasniva doktrina “elastiånog odgovora”. A. za vreme rata 1965. Nuclear Weapons and Foreign Policy. Meœutim. delo. To je onda samo distinkcija u odnosu na regionalni ili svetski rat. 119 Despeçiñ.

Iako je rat oliåeçe prinude kao spoÿnopolitiåkog sredstva i izraz uvereça da nijedan drugi postupak ne bi mogao da ostvari postavÿeni zadatak. U ratu se mobiliãu sva sredstva i koriste svi postupci koji mogu da dovedu do preduslova za ostvareçe ciÿa. svim raspoloæivim sredstvima i na svakom mestu.U izvesnom smislu. U meœunarodnim odnosima. kome je u sluåaju poraza pretilo potpuno istrebÿeçe ili odvoœeçe u ropstvo. 121 Ch. koristeñi profesionalnu. izmeœu tadaãçih dræava vodio se. d. 1895. rat svim raspoloæivim sredstvima i protiv celog stanovniãtva. Suprotno proãirenom uvereçu. kako je ovakva tvrdça preterana. Totalni rat. po pravilu. obeñavaçu. Rat se. 120 neo-graniåeni rat ne stupa tada prvi put na istorijsku pozornicu: kao ãto to zapisi antiåkih pisaca pokazuju. postepeni proces totalizacije rata dovodi dotle da se u Prvom svetskom ratu viãe ne poãtuju tra-dicionalna ograniåeça. ne retko. koji se moæe voditi protiv celog stanovniãtva. svoœeçe rata samo na primenu prinude nije ispravno. One norme koje reguliãu ponaãaçe dræava u meœunarodnom sukobu ukazuju na te vrednosti i tradicionalno se nazivaju ratnim pravom (mada se u posledçe vreme. nije iskÿuåen za vreme rata. preñeçu. moæe se tvrditi da su u istorijskom periodu koji je neposredno prethodio onome u kome æivimo. Dosadaãçe iskustvo pokazuje teæçu da se i u voœeçu totalnog rata poãtuju izvesna opãta dobra i vrednosti ostalih subjekata meœunarodnih odnosa. nav. kome spremnost na koriãñeçe neograniåene prinude daje posebno obeleæje. sebe i ceo svet.121Ono ãto daje posebnu boju sadaãçem vremenu i ponovo dovodi do izdvajaça ograniåenih ratova jeste okolnost da dræave raspolaæu instrumentima razaraça kojim mogu da istovremeno uniãte protivnika. La guerre. Iako je tome pogodovalo oruæje. nagraœivaçu i kaæçavaçu. naravno. str. u kome moæe prema potrebi uåestvovati celo stanovniãtvo. koje su dovele do uvoœeça opãte vojne obaveze i do ukÿuåivaça ãirih slojeva stanovniãtva u rat. u kojima su monarsi ratovali radi postizaça ograniåenih ciÿeva. koristi izraz pravo oruæanih sukoba). Jasno je. 301 . U tom smislu rat ima povratno dejstvo na ceo proces odluåivaça. Nijedan od do sada opisanih postupaka. pri åemu je stanovniãtvo ostalo po strani i. Paris. pored prinuœivaça. Ovakvo shvataçe rata pokuãalo se odræati i posle graœanskih revolucija. podrazumevamo totalni rat. u: Ibler. Lako je uoåiti da pod ratom. delo. a ni mnogi drugi. çegova nemoñda se odupre zahtevima pobednika i da spreåi çegove daÿe poteze. Iako ne mogu da poreknu da je ciÿ rata nanoãeçe fiziåkih gubitaka neprija120 H. rat je postupak u kome se neograniåeno koriste raspoloæivi instrumenti za prinudu i razaraçe kako bi se postigli spoÿnopolitiåki ciÿevi. a to je poraz protivnika. za razliku od ograniåenog rata. na spoÿnu politiku uopãte. 396. To je naroåito vaæilo za XVII i XVIII vek. samo posredno trpelo usled poveñavaça nameta i pÿaåke strane i sopstvene vojske. koje je dugo bilo takvo da je moglo da ugrozi samo protivnika u neposrednoj blizini. 467. Rat. svi meœunarodni sukobi imali obeleæja ograniåenih ratova. a ne kao izolovan postupak. Letourneau. najåeãñe najamniåku vojsku. sastoji u ubeœivaçu. 286. Otuda je rat boÿe opisivati kao staçe. i daÿe. str. kao taåniji. Morgenthau.

sadræane u di-lemi: pobediti ili propasti. civilnog stanovniãtva i neutralaca. Iako i totalni rat moæe imati ograniåene ciÿeve i kao takav se obiåno zapoåiçe. Leninskie idei i savremennxe meædunarodnie otnoÃeniÑ. Ãtaviãe. Rat samim svojim tokom moæe dovesti do takve psiholoãke situacije. koji ne zna za kompromise. ius ad bellum. pak. koja se sastoji u potpunom pokoravaçu protivnika. str. postali predmet napada. ciÿ bio za osudu. Rat se doskora smatrao samo za jedan od spoÿnopolitiåkih postupaka koji su dræavama slobodno stajali na raspolagaçu. postojañe sve jaåa teæça da se prekoraåe ograniåeça sadræana u meœusobnim sporazumima i meœunarodnom pravu ili moralu. Za sliåne podatke. 102. Wright. Moskva. pri kojima se. pa i dece. kao bezvrednosnog sredstva. Za razliku od ius in bello. i daqe. Ako je ciÿ za koji se rat vodio bio po usvojenom merilu dobar. V. Pitsburg. Boxwood Press 1960. koji zavise od toga ãta se sve podrazumeva pod ratom. pozitivan. pravo neutralnosti ãtiti interese dræava koje nisu umeãane u sukob. ugroæavajuñi u svakom sluåaju i çene neutralne susede. vaæna je çegova osobina u tome ãto se on uvek moæe proãiriti. prava koje je regulisalo ponaãaçe zarañenih strana. F. str. ova pravila ma koliko to paradoksalno zvuåalo nastoje da humanizuju rat time ãto ñe spreåiti izliãne patçe boraca i u najveñoj moguñoj meri zaãtiti neborce. postojalo je i pravo na rat. i rat je bio takav. pa i same fiziåke egzistencije. Vaænost privredne proizvodçe uåinila je da se veliki broj ÿudi posredno angaæuje u ratu na odgovarajuñim radnim mestima. ãto se uåesnici u naåelu ne odriåu nijednog sredstva kojim raspolaæu. Statistics od Deadly Quarrels. University of Chicago Press. a instrumenti za razaraçe imaju takvo dejstvo da se ne moæe praviti stvarna razlika izmeœu boraca. bez monopola nasiÿa.teÿu ubijaçem ili raçavaçem ÿudi. 302 . 1971. vidi Q. koji se ne mogu po çihovoj oceni ostvariti drugim postupcima. çemu se pribegavalo bez velikog ustruåavaça. premestila na ocenu ciÿa. Otuda se ocena sa rata. Izdatelstvo politiåeskoi literaturi. Oni su. ako je. Richardson. koje je rasporeœeno meœu ålanove zajednice. te time u prvom redu ograniåava prostor na kome se mogu preduzimati ratna dejstva.500 ratova. Wegovo ogromno i joãneispitano dejstvo ãiri se i van protivniåke dræave. Nuklearno oruæje je joãmaçe sposobno za bilo kakvo razlikovaçe. dok branilac u takvom sluåaju nije suoåen samo s gubitkom nekih prednosti ili delimiånim pogorãaçem svoga poloæaja. Uz to. A Study of War.122 Kadgod je odluåiocima rat izgledao pogodan da se dostignu postavÿeni ciÿevi. L. naravno. veñs nestankom osnovnih vrednosti. nije mogao razlikovati radnik u ratnoj proizvodçi od ostalog stanovniãtva. Ako se takvoj moguñnosti pridruæi totalnost ciÿa. æiveti ili poginuti. i rat je dobijao takvu kvalifika122 Za pet i po hiqada godina qudske istorije bilo je viãe od 14. 636. Tomaãevski. U znaku veñpomenute totalizacije rata poãtovaçe ovih normi biva sve viãe ugroæeno: neograniåeni ideoloãki ciÿevi dovode do pojaåaça oseñaça mræçe i do potrebe da se protivnik potpuno eliminiãe ili nasilno promeni. Napadaåu takvu dilemu nameñe çegov totalni ideoloãki program. bez ikakvog meœuprostora. Chicago. opet. Ono se pravdalo okolnoãñu da je meœunarodna zajednica primitivna. kao jedno od osnovnih prava dræave. uåestanost ratova u istoriji bila je tolika da je mnoge istoriåare dovela u sumçu je li rat ili mir “normalno” staçe u meœunarodnim odnosima. 1965.

“Naprijed”. U ovom posledçem sluåaju verovatno nije ni uputno govoriti o ratu uopãte. pravedan je bio rat protiv prekrãiteÿa meœunarodnog prava. Skupoña rata kao postupka oåituje se u stalnoj tendenciji ratova da budu sve ubitaåniji i u sve veñim izdacima koje moderni ratovi i pripreme za çih iziskuju. sloæenost okolnosti pod kojima dolazi do rata nije uvek dopuãtala jasno razlikovaçe izmeœu napadaåa i napadnutog. kako su pokazali ogromni druãtveni poremeñaji koji su se u novijim ratovima deãavali. godine ubijeno oko 37 miliona osoba. kako u druãtvenom smislu. str. dobila je na snazi tek u najnovije vreme i potpuno doãla do izraæaja u nastojaçima u HH veku da se rat pravno zabrani. nacionalnu nezavisnost i socijalizam. U oåima hriãñanskih pisaca pravedan je bio rat za ãireçe prave vere (i za sve ono ãto se tako izdavalo). veñda je rat uglavnom dobijao svoju sopstvenu dinamiku. Meœutim. ili oko 1. koja je dovodila ili do postavÿaça iracionalnih ciÿeva. Vojni aspekti borbe za mir. Po broju ÿudi palih na bojnom poÿu. U Drugom svetskom ratu su se poginulim i raçenim vojnicima pridruæile neopisive i neproceçive patçe civilnog stanovniãtva: po najumerenijim podacima. Oreãåanin. ãto je predstavÿalo oko 0. Za legaliste. Dodajmo tome da nijedna dræava ne moæe da uœe u rat bez rizika da ga izgubi. Podloga za takvu podelu bila je tokom istorije razliåita. smatra se da je izmeœu 1939. On je neracionalan zato ãto ne moæe da postigne s razumnom merom sigurnosti nikakav postavÿeni ciÿ. To je naroåito bilo uoåÿivo onda kada je rat zapoåiçan da bi se izmenilo neprihvatÿivo reãeçe nametnuto nekim ranijim ratom. Onaj koji je rat zapoåeo nema viãe nadzora nad time. Za progresivne mislioce pravedan je bio rat koji je doprinosio ruãeçu prevaziœenih druãtveno-ekonomskih sistema i oslobaœaçu ÿudi od druãtvene i nacionalne potlaåenosti. 303 . Ona se temeÿi na uvereçu da je rat neracionalan i opasan postupak. teæi da postane sam sebi svrha.ciju. nego i opasnost da ugrozi najosnovnije vrednosti. Osuda rata kao postupka ãtetnog samog po sebi. bez obzira na ciÿ kome sluæi. Ovo je bila osnova za podelu ratova na pravedne i nepravedne. dakle. tako i u pogledu broja çime zahvañenih dræava. Prvi svetski rat nadmaãio je sve ratove voœene u svetu. i teæça ratova da postanu svetski. Pravedan je napor napadnutog da se odbrani od subjekta koji je zapoåeo rat protiv çega (pravo na samoodbranu). i 1945. Poreœeçe postavÿenih ciÿeva s ishodom svih novijih ratova pokazuje da nijedan pobednik nije ostvario i osigurao ono ãto je birajuñi rat kao sredstvo æeleo. åime prestaje da bude upotrebÿivo sredstvo. sem onoga da se dobije rat. treba imati u vidu da su u Drugom svetskom ratu 123 B. Pokretaçem svih snaga i pridobijaçem podrãke sa strane rat se ãiri. ãto se kao sredstvo ne moæe kontrolisati i ãto je neekonomiåan. U tom ratu palo je oko 9 miliona ÿudi. 4% tadaãçeg svetskog stanovniãtva.123 Kada se æeli predoåiti koliko bi ærtava izazvao rat voœen termonuklearnim oruæjem. Zagreb. ili do potpunog gubÿeça ma kakvih ciÿeva iz vida. 349. godine. jer je odluka o odbrani nametnuta a nije plod slobodnog izbora sredstava. Rat. izmeœu francuske revolucije i 1914. uzete skupa. ãto za çu ne znaåi samo propali pokuãaj. 1964. 7% svetskog stanovniãtva.

s obzirom na istorijski trenutak kada su iznesene. Iako je i ranije bilo argumenata koji su pokazivali da je rat apsolutno ãtetan za celo åoveåanstvo. svojim neposrednim i posrednim uåincima. Jedan od razloga za to je okolnost da grupe i pojedinci koji mogu izazvati rat ne moraju da postupaju racionalno. i mada se razlikuju u pojedinostima. veñdogaœaj koji se bezuslovno mora izbeñi. S obzirom na to da u meœunarodnom sistemu nema vrhovne vlasti. Od vajkada je u ovom prisutna i religiozna komponenta. iako bi i oni dostigli ogromne razmere.000 ÿudi. privredni gubici izgledaju beznaåajni. smatraju da rat moæe imati neke korisne funkcije. zadræalo shvataçe prema kome je rat posledçe sredstvo za pribavÿaçe prava (ultima ratio). postojaçe nuklearnog i dru-gih novih vrsta oruæja za masovno uniãtavaçe (hemijskih. U skladu sa legalistiåkom doktrinom o pravednosti ratova i danas se. Razaraçe materijalnih dobara i beskorisno naprezaçe u ratu prouzrokuju poremeñaje koji se bez strane pomoñi ne mogu nadoknaditi. Rat. dræava ne odluåuje samo o tome hoñe li povesti rat ona takoœe reãava je li u pravu ili nije. Kako 304 . te ga ne iskÿuåuju kao postupak na raspolagaçu subjektima meœunarodnih odnosa. bio-loãkih) olakãalo je to dokazivaçe. odnele 105. Poznavaçe ovih osobina rata i odatle proistekla zabrana rata ne znaåe. a da se danas u arsenalima nuklearnih sila nalaze i bombe od po 100 megatona. koji bi odreœivao ko je u pravu. na æalost. Pored ovakvih ÿudskih ærtava. iracionalni uzroci rata nisu za potceçivaçe. ali bi svakako bio ogroman. ma koliko svest stanovniãtva da se bori za pravednu stvar jaåala çegov moral. opasnija su ona glediãta koja.000 æivota. Pred opasnoãñu po opstanak ÿudskog roda prestaje svaka diskusija o nekakvoj hijerarhiji vrednosti. Nepodobnost rata da bude instrument racionalne spoÿne politike åini ga beskorisnim za pojedinaånog subjekta i sve veña razorna moñkoja se ratom moæe pokrenuti åini ga opasnim po univerzalna dobra. ranivãi preko 120. dræavama navodno ne ostaje niãta drugo nego da se oslone na sopstvenu silu i uåine to same i u svoje ime. naravno. meœutim. åak i kada je konaåno postignut uspeh na bojnom poÿu. Broj ÿudskih æivota koje bi savremeno nuklearno oruæje uniãtilo zavisio bi od okolnosti çegove primene. prema najskromnijim procenama. koja bi prinudila subjekte da izvrãavaju svoje obaveze ili ispravÿaju nepravo. Povrh toga. i pored svega ãto je reåeno. Iako imaju razliåite pojavne oblike. kako to svedoåi diplomatska frazeologija u doba kriza. da rata ne moæe biti. a ne od toga na åijoj je strani bilo pravo. gde ñe viãe sile biti na strani pravednoga i podariti mu pobedu. koja ratu daje karakter “boæjeg suda”. koje su u Hiroãimi i Nagasakiju. On tako nije samo iracionalno sredstvo. Naime. u odsustvu meœunarodnog ar-bitra. ovu funkciju nikada nije vrãio. meœu kojima je preteæna bila vojna moñ. ovakva oruæja su u staçu da uniãte åoveåanstvo u celini. Iako. ona se mogu svrstati u sledeñe osnovne grupe. jer je pobeda uvek zavisila od niza okolnosti. Ultima ratio.upotrebÿene samo dve “primitivne” atomske bombe od po 20 kilotona. Nedostatak kontrole nad ãireçem rata åini da svaki rat moæe da preraste u svetski nukle-arni sukob sa opãtim katastrofalnim posledicama.

Fried E. Klineberg. Shvataça socijalnog darvinizma smatraju rat korisnim upravo zbog te çegove osobine.to mnogi meœunarodni sporovi pokazuju. uåmalost i pokvarenost. Ukoliko im je priroda i dala fiziåko oruœe za to. oni koji se najboÿe prilagoœavaju prirodnim uslovima. ona pri tom moæe biti u zabludi. str. li-ãavajuñi ih najaktivnijeg i najvitalnijeg dela stanovniãtva. i najomiÿeniji argument u korist rata meœu laicima.125 Pored toga ãto ga zastupaju neki teoretiåari. pripadnici veñine æivo-tiçskih vrsta uopãte nisu u staçu da jedan drugome oduzmu æivot. Jer. a ne oni koji fiziåki istrebe svoje protivnike. on znaåi da se ÿudi iskazuju u pravom svetlu u nevoÿi (“na muci se poznaju junaci”) i da pred nedañama raste solidarnost u zajednici i teæça da se zaborave maçe raspre pred opãtom opasnoãñu. 125 Nav. Supek. a dugi mir izaziva degeneraciju. u interesu daÿeg usavrãavaça ÿudske vrste. zemÿotrese. goneñi samozadovoÿnu proseånost da napusti apatiju”. oni imaju i instiktivnu prepreku (inhibiciju). ovo je. E. koji pokazuju da je bioloãki podobniji onaj ko je pobedio. Za razliku od ÿudskih zakona. Ova su glediãta u suãtini militaristiåka. 30. Vermeil. a ne kao masovno ubijaçe koje teãko oãteñuje narode. The Third Reich. U svakom sluåaju. koje razumni ÿudi po svaku cenu æele da spreåe i izbegnu? Joãje poraznije istorijsko iskustvo. Tvrdça da je rat pogodno sredstvo da se zadovoÿi pravo u suãtini je mireçe s tim da je u pravu jaåi. poplave. çihovi nosioci smatraju da je funkcija rata u tome da sposobnijim omoguñi da pokore ili eliminiãu nesposobne. rat odræava etiåko zdravÿe naroda. 852. jer poåivaju na takvoj hijerarhiji ÿudskih zanimaça i delatnosti. str. Baumont J. da bi u naroåito vulgarnom obliku bilo prihvañeno od Hitlera i çegovog zvaniånog filozofa Rozenberga (Rosenberg). “Najsposobniji” su.124 Prema treñoj grupi glediãta. 305 . Treba li zato priæeÿkivati nedañe? Zaãto ovaj argument ne bi vaæio i za prirodne katastrofe. Druãtvene predrasude. Ÿudi se navodno u ratu åeliåe. gde je na vrhu lestvice 124 R. ovi toboæçi Darvinovi sledbenici su zanemarivali pravo znaåeçe çegove teorije. ovde je navodno reå o prirodnim zakonima. koji su u osnovi prethodnog glediãta. u tom ratu i nastradati. Uproãñavajuñi Darvinovu (Darçin) teoriju o razvitku vrsta i prenoseñi je na odnose izmeœu ÿudskih grupa. delo. koje rat toboæe treba da istakne. izgleda. selekcija unutar vrste ne obavÿa se putem fiziåkih sukoba. rat povoÿno deluje na druãtva koja u çemu uåestvuju. Meœutim. koja ih ometa da to uåine. 1314. New York. bez obzira na to zaãto je uãao u rat. i daÿe. Od Niåea (Nieztshe) i Karlajla (Carlyle) ovakvo je glorifikovaçe rata prisutno u delima niza mislilaca i politiåara. rasisti su spremni da “niæe” ÿudske rase proglase za neÿudske. 1955. åak i ako je svesna. Prema francuskom misliocu Ernestu Renanu. rat je “udarac biåa koji spreåava zemÿu da zaspi. æivotiçske vrste. H. Sveden na suãtinu. I. Praeger. u prvom redu rasa i nacija. Uz to. ispoÿavaju svoje najboÿe osobine. str. Racialism in Nazi Germany. po Buchan. i tu se osnovni argument ovakvog shvataça okreñe protiv çega upravo je najverovatnije da ñe oni najhrabriji i najåojniji. koje pokazuje da su pristalice ovakvog glediãta imale u vidu rat kao neku vrstu aristokrat-skog sporta. nav. Kao ãto je Hegel jednom napisao. u: M. po Darvinu. Prenoseñi pojmove iz biologije u politiåku oblast.

1960. dovesti do pobede istorijski naprednijih snaga. dok su na dnu poslovi kojima se bave “mekuãci” i æene. istorija pokazuje da su se znaåajne revolucionarne promene u pojedinim zemÿama. pomiçu dobra koja su. str. War: Studies from Psychology. Poput revolucije. a Drugi svetski rat u pobedi socijalizma u zemÿama istoåne Evrope. vezani za duhovnost i oseñajnost. 1964. Kardeÿ. ili bez poremeñaja koje rat izaziva. koja je u izvesnim periodima razvitka druãtva nuæna. W. Socijalizam i rat. nego i sredçi i mali narod. pa su doprinosili slabÿeçu kontrole dræavnog aparata i vladajuñeg sloja. 126 I. ali im je zajedniåko uvereçe da bez napada spoÿa. to je bio samo jedan od åinilaca. istorijski prevaziœene ali dræavom dobro zaãtiñene strukture ne bi mogle da se promene. New York: Basic Books. Uostalom.126I meœu nekim teoretiåarima koji se stavÿaju na stranu proletarijata postoji sklonost da se rat preporuåi kao sredstvo za obaraçe kapitalizma kao svetskog sistema. za koje u okviru same dræave nema dovoÿno snage. “Kultura”. pri åemu se. potceçuju ne samo drugi. graœanske revolucije u Engleskoj i Francuskoj. Oni svoj stav pokuãavaju da podupru ukazivaçem na ulogu koju je Prvi svetski rat imao u omoguñavaçu Oktobarske revolucije. Napoleonovi pohodi itd. Naime. Ovo se glediãte povezuje sa teorijom o pravednim ratovima. S obzirom na to ãta smatraju poæeÿnim druãtvenim razvitkom. Goethals. koji nije mogao da deluje ukoliko unutar druãtva nisu postojali materijalni preduslovi i snage sposobni da izvedu revolucionarnu promenu. str. zastupnici ovakvih glediãta razlikuju se izmeœu sebe. i dobre posledice. 29.127 To ãto se ne moæe poreñi istinitost tvrdçe da su ratovi u proãlosti imali. Sociology.Umesto da se zadræimo na svim primerima. 222 i daÿe. donela rimska osvajaça. npr. kako napadnutima tako i napadaåima. Bramson G. kao i samo formiraçe mnogih nacionalnih dræava. ukazujuñi na to da je meœunarodni oruæani obraåun izmeœu zemaÿa socijalizma i zemaÿa kapitalizma neminovan i da ñe. 306 . Beograd. uz ostale. Anthropo-logy. ne znaåi nikako da je ovo glediãte ispravno. iz prvenstvenog razloga ãto nijedan od tih ratova nije bio preduziman s tim ciÿem. odluåujuñi åinioci. dogodili u uslovima meœunarodnog mira. pomenimo samo kako bi besmisleno zvuåala tvrdça da je Prvi svetski rat zapoået i voœen s ciÿem da se izvrãi socijalistiåka revolucija! Istorijsko iskustvo dokazuje samo jedno: ratni napori i ratni poremeñaji bili su takvi da su imali krupne posledice po druãtvo. Tako se npr. 127 E. u stvari. Åetvrta grupa glediãta veoma je ãiroka i obuhvata sve one koji veruju da rat moæe da bude oruœe druãtvenog progresa. i daÿe. Ali. krstaãki ratovi. kao i stvaraçe niza nezavisnih dræava u bivãim kolonijama tek dve decenije posle Drugog svetskog rata. iz åiçenice da su ratovi olakãavali ili izazivali potrebne druãtvene promene ne moæe se zakÿuåiti da su oni pogodno sredstvo za to.ratniåki poziv i s çim pove-zano ispoÿavaçe snage i fiziåkog zdravÿa. bez obzira na ærtve. nar. Apsolutizacija toga åinioca deo je apsolutizacije uloge vojnih snaga u druãtvenom razvitku. rat prema çima moæe da posluæi zato da ostvari ili ubrza neophodne promene.

teorijski stoje na raspolagaçu sva do sada opisana sredstva i postupci. spremnost da se ustukne pred napadaåem i odricaçe od odbrane sopstvenih i opãteåoveåanskih vrednosti. Naravno. ne znaåi ni poricaçe neminovnosti rata u odreœenim druãtvenim uslovima. trudili smo se da damo potrebne napomene o çihovoj opãtoj ce-lishodnosti. Spoÿnopolitiåka delatnost je toliko sloæena da se odluka o ratu i miru ne postavÿa u svim uslovima isto. 307 . a naroåito dræavi. naravno. Na najvaænije od çih ukazali smo govoreñi o åiniocima u meœunarodnim odnosima.Mada je sve ovo moglo biti oåevidno i pre nastupaça nuklearne ere. veñtreba preduzimati strpÿive i stalne napore da se on spreåi i onemoguñi. ciÿ bira s obzirom na raspoloæiva sredstva a. ukazivati na çegov besmisao i odricati ga se. na pobedu principa nad æivotom. Odbijaçe rata kao sredstva koje u meœunarodnoj politici moæe postiñi bilo kakav æeÿeni ciÿ. No. åak i kada ima malo onih koji veruju da rat ima bilo kakve korisne funkcije. niti je uvek predmet jasnog izbora. i joãmnogi drugi. Pri tom ne treba smetnuti s uma to da ovi åinioci deluju i na izbor ciÿa. jedne od osnovnih opãteåoveåanskih vrednosti. Jasno je. ma koliko oni bliski bili. s druge. Takav rat sluæi odbrani pomenutih vrednosti i racionalan je. rat protiv napadaåa. kao ãto smo veñistakli. moæe doñi do spora. Izbor spoqnopolitiåkih sredstava Svakom subjektu. niti pasivni pacifizam. Ona se moæe pojedno-stavÿeno predstaviti time ãto se. Ograniåeça pri izboru sredstava ispoÿavaju se tako ãto su neka sredstva necelishodna. da je stvarni izbor ograniåen mnogim okolnostima. jer se za pojedino sredstvo moæe ispostaviti da vodi postizaçu jednog ciÿa. na boÿi poredak na grobÿu i zgariãtu. Oni se ispoÿavaju kao zaãtita mira. od kojih ñe u prvom redu zavisiti spoÿna politika svakog subjekta. koji se sa sredstvima za çegovo postizaçe nalazi u dijalektiåkoj vezi. kojom ñemo se baviti u sledeñoj glavi. Time se iskÿuåuje kako voluntarizam pri odreœivaçu ciÿeva. druga nedozvoÿena a treña nedostupna. u svakom konkretnom sluåaju tu celishodnost odreœuju sami subjekti. çihovi odluåioci i oko toga izmeœu samih odluåilaca. tj. vrãeçe prava na odbranu. pa i na izbor sredstava. Izlaæuñi u prethodnim odeÿcima pojedina sredstva i postupke. postojaçe oruæja za masovno uniãtavaçe svodi pobedu u ovakvom “naprednom” i “pravednom” ratu na apsurd. 5. U te sporove mogu biti umeãana i neslagaça oko redosleda (hijerarhije) vrednosti. niz spoÿnopolitiåkih odluka ili çima izazvanih staça mogu da dovedu do eskalacije rata. samo izvrãeçe ciÿa åini zavisnim od upotrebÿenog sredstva. iznuœeno je reãeçe a ne slobodno izabrano sredstvo. tako i cinizam pri izboru sredstava. s jedne strane. jer bi bez otpora çihovo ugroæavaçe bilo sigurno. na ãtetu ostvareça drugog. Otuda nije dovoÿno osuœivati rat. oliåen u poznatoj tvrdçi da ciÿ opravdava svako sredstvo. Åak i kada je proãireno uvereçe o iracionalnosti i opasnosti rata. a naroåito druãtveni napredak.

Iako celishodno. kojom bi se nacionalni interes ostvario. Sprout. moñse moæe odrediti kao stupaç verovatnoñe da ñe ishod biti 128 R. te stoga postoji samo verovatnoña da ñe se prilikom izbora izbegavati nedozvoÿena sredstva. ono ãto je svima çima zajedniåko jeste teæça ka moñi. koja mogu biti proklamovana i u ustavu. Organski. Princeton. Najåeãñe se s çom u vezi koriste izrazi kao ãto su potencijal i moñ. i M. H. Politika sile u meœunarodnim odnosima. u stvari. Civitas maxima. Politics Among Nations. postoje predlozi da se ona razlikuje od uticaja. koja osnovno objaãçeçe za ponaãaçe subjekata meœunarodnih odnosa vidi u “nacionalnom interesu u smislu moñi”. str. svaki subjekt se sam moæe ograniåiti u izboru sredstava osnovnim naåelima svoje spoÿne politike. Sila predstavÿa fiziåki postignuto potåiçavaçe voÿe drugoga. Posledça okolnost koja utiåe na izbor sredstava nije do sada nigde posebno naglaãena. 1968. F. Knopf. ukazivali smo na çihovu saglasnost s meœunarodnim pravom. primenom najmaçe mere potrebne sile”. Ãtaviãe. Iako su subjekti meœunarodnih odnosa pod pritiskom da im se povinuju (åak i pretçom sankcije). str. 76 i daÿe. kao ãto je “realistiåka teorija” Hansa Morgentaua (Morgenthau). str. Kako piãe Organski.”130S obzirom na to da moñobuhvata sposobnost prinuœivaça. New York. Meœutim. moñje srediãni pojam teorije meœunarodnih politiåkih odnosa. Nasuprot uticaju i sili. 308 . van Nostrand. mada je pomiçana i mada se podrazumeva. Iza pravila meœunarodnog prava i opãteusvojenih moralnih pravila kriju se. Pojam moñi Za mnoge pisce. Morgenthau. takav interes. ako to nije moguñe. 130 H. New York. za svakog subjekta razliåit. To je dostupnost sredstva. S obzirom na sredstva koja subjektima meœunarodnih odnosa stoje na raspolagaçu. str. ako je moguñe bez primene sile. Uticaj se vrãi ubeœivaçem. koja govori o tome da li subjekt çime mate-rijalno raspolaæe. kako je. K. bez obzira na to da li je ono celishodno i dopuãteno. ali. moñpodrazumeva nametaçe sopstvene voÿe grupi ili voÿe jedne grupe drugoj. Knopf. 338339. 129 A. ovim se pojmom ne retko definiãe politika uopãte. Schwarzenberger razlikuje. 1973. 102. Izlaæuñi pojedina sredstva i postupke. Otuda je najuputnije odre-diti moñkao stepen sposobnosti da se drugi subjekti privole ili na-teraju na ponaãaçe koje posednik moñi æeli. koji nikako nije vezan za nasiÿe. a izuåavaçe toga aspekta je izuåavaçe politike”.128 6. koje na svaki naåin treba zaãtititi. tri pojma: “Mesto moñi je na pola puta izmeœu uticaja i sile (force). sredstvo je nedozvoÿeno ako je suprotno normama prava ili morala. ali nije samo to. ne moæe se iskÿuåiti çihovo krãeçe. 1962. 1975. World Politics.131Kibernetiåki. predstave o univerzalnim vrednostima. 131 G. O uticaju prava i morala na postupaçe subjekata meœunarodnih odnosa veñje bilo reåi. Foundations of International Politics. Stojanoviñ. teãko je odrediti kada bi prestajao uticaj i kada poåiçe moñ. 119 i daÿe. Za realiste je racionalni interes osnovni motiv za delovaçe u meœunarodnim odnosima. Ona zavisi od staça u kome se subjekt nalazi i od çego-vog meœunarodnog poloæaja. jer se nikada ne zna taåno na åemu uticaj poåiva. “The Year Book of World Affairs”. pak.129Na moñi se grade åitave teorijske konstrukcije. “svaki odnos ima i aspekt moñi (poçer aspect). ãtaviãe. veñpo definiciji.

a i neke druge osobine. u stvari. odnosno tuœe ponaãaçe. U opisivaçu moñi daÿe treba uzeti u obzir çen opseg (range). koji su parametri moñi. koja pokazuje do koje mere nosilac moñi moæe da promeni tok dogaœaja. dobre su i loãe svrhe za koje ñe se ona upotrebiti. Deutsch. 309 . koje onda boÿe govore o çenoj primeçivosti i neprimeçivosti. koje nosilac moñi moæe dati ili izvrãiti. dakle. str. Dojå (Deutsch). obiåno primeri velike nesrazmere. koliko se ne zna u åemu se sastoji moñi od åega ona zavisi. Ovim ñe se pita-çem ispoÿiti koliko je pojam moñi.onakav kakav subjekt æeli. iako toliko prisutan i upotrebÿavan. Postoji åak i tendencija da se moñprotivnika preceçuje. Takvi parovi su. U ovom pogledu najupadÿivija je razlika izmeœu moñi jedne dræave na sopstvenoj teritoriji i u inostranstvu. Druga dimenzija je prostor (domain). ili smatra da se one odnose na politiåku moñuopãte. åak i onda kada se åovek ne sloæi sa svim predloæenim dimenzijama. I. ona nije ni dobra ni loãa. prema vrstama ili klasama ponaãaça na koje se moæe uticati. koji Dojå definiãe kao razmak izmeœu najviãe nagrade i najstroæe kazne. ali SAD i Vijetnam jesu. glasaçe u Ujediçenim nacijama). te su 132 K. na kraju. 1968. koji ukazuje na to gde se nalaze ÿudi åije se ponaãaçe ispoÿavaçem moñi verovatno meça. koji predlaæe sledeñe dimenzije moñi. Bezvrednosan pojam moñi postoji i u praksi i u svakodnevnom istraæivaçu. Kada se kaæe da su. Ovako odreœena. ova se koliåina moæe meriti time ãto se uobiåajeni ishod poredi s ishodom za koji se zalagao posednik moñi (npr. subjekti koji su vrlo daleko na nekoj imaginarnoj skali moñi. odgo-vor na osnovi “zdravog razuma” neñe biti moguñan. teæina (çeight). taj se sud ne poriåe. Prva je çena koliåina. Kada se. moñje bezvrednosna: sama po sebi. SAD moñnije od Ãvajcarske. ni meriti jednodimenzionalno. gde se kao moñne priznaju i dræave åija se spoÿna politika. Porede se. meœutim. iako bi se on na svakoj laiåkoj rang listi naãao daleko iza po opãtem priznaçu najmoñnije sile sveta. S isto takvom lakoñom stvaraju se i amaterske rang liste dræava po moñi. uzme par koji je na takvoj skali bliæi. ali se ne zna zaãto je to tako. I laiku izgleda moguñe da u jednom paru dræava nejednake moñi odredi moñnijeg subjekta. U sluåajevima koji se ponavÿaju. 24 i daÿe. Znaåi li to opet da ñe SAD posle poraza u Vijetnamu u jednom konkretnom odnosu imati maçu moñod Velike Britanije ili Kine? Pre no ãto se preœe na ono ãto åini moñi utiåe na çeno mereçe treba. ni ispoÿavati. Ona se mora raãålaniti na nove dimenzije. The Analysis of International Relations. nepreåiãñen. Istovremeno ñe se pokazati i relativnost moñi: Australija i Ãvedska nisu bile u situaciji da svoje moñi porede u jednom konkretnom odnosu. U tom pogledu je do sada najdaÿe otiãao K. Prentice-Hall. moñima i svoj domaãaj (scope). recimo. gde je izbor prost i onaj ko ga vrãi ne zna na åemu ga zasniva. odobravaju ili ne odobravaju. Englewood Cliffs. pak.132 Ovakav je napor veoma koristan. pokazati kako se moñne moæe ni shvatiti. na primer Ãvedska i Australija. pa se ispostavilo da SAD nisu moñnije od Vijetnama. pa åak i o eventualnoj “nemoñi” moñi.

a glavni proizvoœaåi energije bili su bioloãki organizmi. zato ãto su ona bila skopåana s prognozama. gde opet efikasno deluju nosioci druge vrste moñi. Bitno je uviœaçe da se moñmora raz-loæiti pre no ãto se prouåava jedan odnos moñi i pre no ãto se moñmeri. na koje se prinudom ne moæe uticati. 310 .Oni koji danas pokuãavaju da na srazmerno jednostavan naåin predstave moñrazliåitih dræava uglavnom se trude da klasiåne pokazateÿe poveæu s najpogodnijim pokazateÿima ekonomske snage. pored stanovniãtva. Za meœunarodne odnose nije toliko vaæno da se utvrdi ko je bio moñniji u datom odnosu. umesto da ide obrnutim putem. ÿudski i æivotiçski. ima i domaãaj. koja je poåela da dolazi do izraæaja i na drugi naåin. Veñje usavrãavaçe oruæja poremetilo ovakve kalkulacije i izbacilo u prvi plan ekonomsku razvijenost zemÿe. ili ko po pravilu u izvesnoj vrsti odnosa ispoÿava veñu moñ. veñda ukÿuåuje upotrebu svih drugih raspoloæivih sredstava da se utiåe na protivnikovu voÿu. Kada se uz to shvatilo kako se svrha moñi pridobijaçe drugog da se ponaãa na æeÿeni naåin moæe efikasno postiñi postupcima koji uopãte ne podra-zumevaju vojnu silu. meœutim. ali ne i ubedÿivi. To. nemaåki fiziåar Vilhelm Fuks (Fucks) svoju formulu moñi izrazio kao sumu proizvedene energije. Uspeh u ratu je zavisio i od prirode zaãtiñenosti izvesnih osetÿivih mesta. Ispoåetka je moñbila istovetna s oruæanom silom. pomaæe da se vidi zaãto je ona vrsta moñi. i to prvenstveno u kvantitativnom smislu. Åak i kada se ostalo pri ratu kao jedinom naåinu odmeravaça moñi. na primer. koje sada veñtreba da se ostvaruju. proizvedenog åelika i kubnog korena broja stanovnika. uvidelo se da on nije samo proba oruæanih sila. pored koliåine. pojedine dimenzije moñi mogle bi se u konkretnim sluåajevima meriti i uporeœivati. dalo znaåaj i teritoriji. mada je iskustvo pokazalo da se pomoñu çih moñnije mogla objasniti. åesto potceçeni u “rea-listiåkim” procenama meœunarodne situacije. koja poåiva na velikoj sposobnosti prinuœivaça. veñda se na osnovu poznavaça osobina jednoga subjekta predvidi çegova sposobnost uticaça i eventualnog primoravaça. ne daje odgovor na pitaçe o poreklu moñi. Za mnoge su broj stanovnika i veliåina teritorije ostali i danas osnovne pretpostavke za moñdræave. Kao ãto je nagoveãteno. Veñi samo shvataçe da moñ. Tako je. o tome na åemu ona poåiva. åije je poreklo u tome ãto istraæivaå svoj utisak o moñi hoñe da obrazloæi izabranim pokazateÿima. sposobnost dræave da svojom privredom podræi svoje zahteve doãla je u prvi plan. Najboÿe je ovakve pokuãaje predstaviti nekim starijim izraåunavaçima. U tom su se pogledu shvataça i praktiåni proraåuni razvijali uporedo s obogañivaçem pojma moñi. Ovi su pokuãaji zanimÿivi. neupotrebÿiva u izvesnim sferama ÿudskog ponaãaça. kojom se moglo zapretiti ili stvarno delovati i koja se relativno åesto uporeœivala dok su ratovi bili dozvoÿena i redovna pojava. U takvim se uslovima srazmerno lako mogao staviti znak jednakosti izmeœu moñi i broja ÿudi kojima je dræava raspolagala. kao i od sposobnosti da se vojska snabdeva namirnicama ãto je. jer posmatraå ne moæe a da ne oseti proizvoÿnost. U periodu pre industrijske revolucije. razlike u kvalitetu naoruæaça nisu bile bitne.maçe primeçive na çena ispoÿavaça u meœunarodnim odnosima.

S obzirom na to da moñnije svodÿiva samo na pri-nuœivaçe. opremÿenosti tih snaga. pa i uspeh da se nametne laæni utisak o çoj. 129 i daÿe. SR Nemaåku (15). prema tome. meœutim. zasnovane su na okolnosti da se ispoÿavaçe moñi ne moæe zamisliti bez sudelovaça jednog nematerijalnog. naravno. kuomintanãka Kina je 1948. U sræi morala je motivacija. godine. za razliku od stare. S druge strane. ali ne znamo da li zato ãto su pokazateÿi koje je Fuks izabrao nedovoÿni ili pogreãni. SAD (160). Promenilo se samo jedno. naroåito u obliku rata. pre i posle pobede Komunistiåke revolucije. reå je o moralu. Kao ãto je poznato. industrijskim kapacitetima itd. dræava moæe postizati svoje ciÿeve zahvaÿujuñi tome ãto drugi subjekti saraœuju s çom smatrajuñi da su maçe moñni. Istorija pokazuje mnoge primere uspeãnog postavÿaça zahteva. Latentna moñbi se onda oznaåila kao potencijal.Godine 1963. ostavÿala je utisak åvrste. pa prema tome i objektivno nemerÿivog elementa. a ne neke pouzdanije pokazateÿe moñi. Stuttgart. koji u datom odnosu moæe biti iskoriãñen ili neiskoriãñen. priznati da Fuksovim i sliånim formulama uvek suprotstavÿamo svoj utisak. moæda je najboÿi suprotan primer vezan za Kinu.133Danas se ova predviœaça nisu ostvarila. zasnovanih na moñi koja se pokazala kao imaginarna. Fucks. potencijal bi 133 W. oruæanim snagama. Vaænost moralnog elementa obavezuje nas da naåinimo jasnu razliku izmeœu moguñe i stvarne moñi. Dovoÿno je podsetiti na Italiju u periodu izmeœu dva svetska rata: posle 1941. ili se çegove materijalne projekcije nisu ispunile. dali dosta primera slabosti “jakih”. Veliku Britaniju (12) i Francusku (7). Moramo. Do sada smo veñ. percepcija moñi (koja. dok su mu predviœaça za 1980. s tom razlikom ãto je niko 1948. moæe biti pogreãna) nevaæna? Isprobavaçe moñi. drugim povodima. Prema broju stanovnika. str. Kinu (41). od NR Kine 1950. 1965. koja stvarno moæe da mobiliãe i u vojnom i u privrednom smislu sve svoje mnogobrojne ålanove. dok je dve godine kasnije ona u oåima celog sveta to neosporno bila. çegova tako dobijena tablica najmoñnijih imala je na vrhu SAD (100). Japan (39). Formeln zur Macht. ipak. godine nije smatrao kao veliku silu. nova Kina. veñda dræave u spoÿnoj politici mogu da koriste mnoga druga sredstva kojima se utiåe na ponaãaçe drugih subjekata. samopregor i borbu. ako ne i jaåa. koji u ovom kontekstu dobija voÿno znaåeçe reãenosti i spremnosti stanovniãtva na zalagaçe. SSSR (67). godinu davala sledeñu sliku: Kina (250). teritoriji. kada je kod çih odsutan moralni åinilac. DVA. 311 . usmerene i samopouzdane zajednice. SR Nemaåka (25). Teãkoñe u odmeravaçu moñi. da ne mogu bez rizika i gubitaka da izdræe akutnu probu moñi. godine bila istovetna. Da li je. godine bilo je neshvatÿivo u kojoj je meri Musolinijeva Italija uzimana za ozbiÿnog i neophodnog uåesnika u svim vaænijim dogovorima koji su se ticali Evrope. SSSR (120). Velika Britanija (19) i Francuska (11). te. Japan (14). srazmerno je retko. Prisustvo ili odsustvo moralnog elementa objaãçava obrnute ishode od onih koji bi se oåekivali prema izrazitoj materijalnoj nejednakosti strana koje su u jednom odnosu stavile svoju moñna probu.

skromni potencijal nikakvim naporom voÿe ne moæe åarobno uveñati. ali se. recimo. Tako razoruæaçe i smaçeçe naoruæaça treba da neke instrumente prinude. nasuprot åestom miãÿeçu. naravno. odnosno obim sredstava i postupaka koji jedan subjekt meœunarodnih odnosa moæe upotrebiti.mogao da se oznaåi kao skup preduslova od kojih zavisi sloboda spoÿnopolitiåke akcije. pa se koriãñeçe potencijala jedne teãko moæe usmeriti tako da izazove posledice u drugoj. primetili da ona u nekim odnosima moæe biti neprimenÿiva. Treba. Ako se. koje smo predloæili ranije. Na tome se zasnivaju i napori da se iskÿuåi verovatnoña upotrebe nekih opãteopasnih sredstava. potencijal oæiveo. na primer mogla da se sluæi nekim postupcima vezanim za ubeœivaçe. ove dve zemÿe vrlo malo zavise jedna od druge. Da bi se. da upravo upuñenost jednoga subjekta na drugog daje oboma izvesnu meru moñi u meœusobnim odnosima. uzme u obzir çen opseg. 312 . * ** Naãe dosadaãçe izlagaçe o izboru sredstava moæe se svesti na to da je verovatno da ñe biti izabrano ono sredstvo koje je svrsishodno. uz to. dakle. Dok se ranije pomenuti elementi moñi mogu na maçe ili viãe savrãene naåine meriti i uporeœivati. nego verovatno i besmisleno. pokazañe se da nema moñi bez meœuzavisnosti. krug sredstava i postupaka koji ñe se upotrebiti moæe se s jednom merom izvesnosti predvideti. potencijal ostaje mrtav. imati u vidu da u pretvaraçu potencijala u stvarnu moñizvesnu ulogu igraju i neke druge okolnosti. a ãireçe svesti o ãtetnosti i besmislenosti ratova treba da pokaæe da ovaj postupak ne vodi nikakvom ciÿu. potrebno je dejstvo moralnog åinioca: bez çega. koje. Zato je uporeœivaçe moñi Ãvedske i Australije. uåine nedostupnim ãto veñem broju subjekata. çena kultura mora da bude u dovoÿnoj meri razvijena. Ovi preduslovi. istrajnost i spremnost za ærtve ustaju protiv zahteva onih koje se na osnovu åisto materijalnih me-rila smatraju jaåim. Veñsmo. çen ideoloãki uticaj na strance moæe se zasnovati samo na relevantnom i privlaånom objaãçeçu stvarnosti. ãto objaãçava nemoñdræava s reputacijom velikih sila u odnosu na navodno slabije. Ovaj proces eliminacije moæe iñi razli-åitim redom. dozvoÿeno i dostupno. nisu åisto materijalni: da bi dræava. naroåito nuklearno oruæje. Zabrana upo-trebe sile çihovu primenu treba da uåini nezakonitom. Ako je proces odluåivaça racionalan. uz napore. çen ugled nikako ne poåiva samo na materijalnom bogatstvu. ukazujuñi na potrebu raãålaçavaça moñi. ne samo teãko. moralni elementi se mogu samo proceçivati (uz sve greãke do kojih subjektivna procena dovodi).

koja svedoåi o tome da je ono jedan od srediãnih problema teorije meœunarodnih odnosa. str. taj “celi svet” u smislu meœunarodnih odnosa. razvilo se u ãiroku diskusiju. Dok u pogledu postojaça veñeg broja subjekata nema osnovnog spora. jer je to empirijska åiçenica (iako svako taåno nabrajaçe postojeñih subjekata neñe biti obavÿeno bez neslagaça). 40. Uzimajuñi takvu perspektivu ne postavÿamo se na mesto proseåne dræave ili drugog subjekta meœunarodnih odnosa. nesumçivo je da je tokom istorije u svetu uporedo postojao skup politiåkih jedinica koje nazivamo subjektima meœunaro-dnih odnosa. globalnog stanoviãta. Da bi se ona pribliæila åitaocu. uputno je razlikovati dve vrste iskaza koji se s tim u vezi daju. Pre svega. i kako je nazvati? Traæeçe odgovora na ovo pitaçe. razmimo-ilaæeça se javÿaju u pogledu prirode toga skupa uopãte i u datom istorijskom razdobÿu. ÿudi koji ih saåiçavaju i odnosa meœu çima. i daÿe. Ãta predstavÿa ta celina. meçali su se i çihov poloæaj i osnovni uzajamni odnos. Meœunarodni odnosi. a o kojima se ne mogu izolovano i samostalno starati pojedini subjekti. ukupnosti svih tih subjekata. rasprava je na izgled terminoloãka.1 Meœutim. Ibler. ali u sebi krije razliåite odgovore na suãtinska pitaça. postoji potreba da se ti odnosi sagledaju sa svetskog. ãto je najvaænije. veñnastojimo da se popnemo na stupaç celine.PETA GLAVA OBLICI ODNOSA U MEŒ UNARODNOJ ZAJEDNICI 1. Meœunarodna zajednica Dok prouåavaçe spoÿne politike znaåi posmatraçe meœunarodnih odnosa na ravni çihovih glavnih uåesnika. Ova potreba je utoliko veña. Kao ãto to åesto biva. 313 . jer smo ustanovili da postoje interesi ukupnog åoveåanstva. koje je poåelo u literaturi meœunarodnog javnog prava. izgled i priroda tih subjekata su se meçali i. Ova razmi1 V. o kojima se mora voditi raåuna. subjekata meœunarodnih odnosa.

b) odre-œenog dostignutog nivoa i oblika u meœunarodnoj pravnoj i politiåkoj organizaciji meœunarodnih odnosa. Meœunarodno pravo. Iako polaze od sliånih pretpostavki u pogledu subjekata meœunarodnih odnosa (dræave). Najstarije i joãuvek veoma rasprostraçeno glediãte dræi se meœunarodnog prava i çegovih merila. 5 A. ali joãuvek nalaze da skup dræava u celini samo koegzistira i stupa u odnose. U skladu sa znaåeçem pojma “zajednica” u klasiånoj sociologiji. 1963. 6 G.4 Iz toga sledi da oni ne smatraju da je meœunarodna zajednica uvek postojala. Meœunarodni odnosi. ovaj naziv podrazumeva postojaçe vrednosti i interesa koji su zajedniåki svim pripadnicima zajednice.. veñda je nastala kada su ovi uslovi bili ostvareni. 24-25... str. a samo postojaçe meœunarodnog prava svedoåi o zajedniåkim vrednostima i interesima. postojaçe meœunarodnih organizacija kao organa takve zajednice. ålanovi zajednice su subjekti meœunarodnog prava (dakle.. skoro iskÿuåivo dræave). Meœunarodna zajednica je termin koji je nauka Meœunarodnih odnosa preuzela iz meœunarodnog prava. Magaraãeviñ: Osnovi meœunarodnog prava i meœunarodnih odnosa. str. 314 . Meœunarodno javno pravo. 61 4 Gavranov-Stojkoviñ. London. Zagreb. 12. kao ãto su npr. ali bez svesti o postojaçu zajedniåkih vrednosti i obaveza. istorijska i klasna pojava u razvoju meœunarodnih odnosa. 69. tj. moguñe izgraœivaçe pravnih normi meœunarodnog prava naziva se meœunarodna zajednica”. Stevens.moilaæeça dolaze do izraæaja u terminologiji.”5 Meœunarodno druãtvo je termin za koji se zalaæu oni koji ne veruju da je u meœunarodnim odnosima postignut potreban stepen integracije i odanosti delova prema celini da bi se moglo govoriti o meœunarodnoj zajednici. Po çemu. Novi Sad. “Ãkolska kçiga”.6 2 Krug dræava izmeœu kojih je. u nazivima koji se skupu subjekata meœunarodnih odnosa daju u zavisnosti od toga kako se on shvata i oceçuje.2 Bliska su ovima glediãta koja takoœe polaze od dræave kao ålana meœunarodne zajednice. ali pored postojaça meœunarodnog prava ukazuju i na druge dokaze zajedniãtva. koja podrazumeva postojaçe a) odreœenog stepena i intenziteta meœunarodnog opãteça. Magaraãeviña. 1974. oni autori koji ipak zadræavaju naziv meœunarodna zajednica spremni su da ga primene na “istorijski odreœen oblik druãtvene organizacije” u kome dolaze do izraæaja uslovi u materijalno-proizvodnoj bazi za ostvareçe integracionog procesa “izmeœu dræavno organizovanih i drugih druãtvenih zajednica”.. I. Schwarzenberger. na primer: “Meœunarodna zajednica je. Oni ne iskÿuåuju nastajaçe meœunarodne zajednice. 3 S. v) odreœenih opãtih i zajedniåkih interesa prvenstveno dræava pa i sveta kao celine u meœunarodnim odnosima. Beograd. oni smatraju da postojaçe meœunarodnog prava nije dovoÿan dokaz zajedniãtva. Teore-tiåari koji prihvataju ovaj naziv razlikuju se u pogledu odreœivaça subjekata koji su ålanovi zajednice i u naåinu dokazivaça lojalnosti prema çoj. 3. J. poglavito zato ãto prenaglaãavaju ulogu dræave u meœunarodnim odnosima. kao izraza objektivne nuænosti. Za A. ãtaviãe spremni su i da takav naziv daju maçim skupinama u okviru meœunarodnog druãtva. Power Politics. Avramov... str. Pravni fakultet..3 Kritikujuñi ovakva glediãta. str. str.. “Savremena administracija”. 1971. Andrassy. 21. izvestan stepen odanosti ålanova zajednici. 1951.

Ako prenebregnemo (ãto nikada nije u potpunosti moguñe) razliåita ideoloãka i politiåka opredeÿeça. koje ne moraju uvek biti iste. Osim oznake “svetsko druãtvo”. “AJIL”. New York. Principles of Word Politics. Polazeñi od teorije o druãtvu ameriåkog sociologa Talkota Parsonsa (Talcott Parsons). “General Systems” 1965. i daÿe. 71. The Free Press.9 Meœutim. Dok svetsko druãtvo podrazumeva åoveåanstvo u celini. New York.7 Meœunarodni sistem se kao oznaka za predmet o kojem je reå sve viãe sreñe u najnovijoj literaturi. dok su sloæeniji sistemi u staçu da postavÿaju ciÿeve i da se transformiãu. 1. International Politics. Rosenau. daju se obeleæja meœunarodnog sistema u datom razdobÿu. International Politics and Foreign Plicz. str. osnovne funkcije svakog druãtvenog sistema sastoje se u odræavaçu obrazaca. International Legal Order as an Idea. str. Lako je uvideti da je ovaj pojam preuzet iz opãte teorije sistema. 337. 7 G. Po çima. Meœu te osobine. Najãiri u tom pogledu je “meœunarodni sistem”. integraciji. The Analysis of International Relations. Neãto je uæi pojam “meœunarodnog druãtva”. Osnovi sociologije. str. 8 L. celo se åoveåanstvo moæe posmatrati kao jedno druãtvo. ali samo kao jedna od çih. svi ostali termini iziskuju neko staçe meœu subjektima (jedinicama). General Systems Theory. R. Beograd. str. 1964. str. G. i zadræimo se samo na çihovoj terminoloãkoj vrednosti. postizaçu ciÿeva. Odluåujuñe za postojaçe sistema je meœudejstvo (interakcija). Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. von Bertalanffy. koja se nalaze u dubÿoj pozadini ponuœenih oznaka. Uticaj savremenih biheviori-stiåkih glediãta ogleda se ovde u tome ãto se pojam sistema ne zasniva na sadræajima svesti (u koje spadaju vrednosti i lojalnost). 14. 41 i daÿe.10 U zavisnosti od mere u kojoj je u staçu da ispuçava ove funkcije. 9 Holsti. veñna spoÿnom ponaãaçu i delovaçu. 1979. utvrdiñemo sledeñe. koji pretenduje na primenu u svim naukama. U svom razvoju svetsko druãtvo je proãlo kroz razliåite faze i danas se. 1969. N. 29. 244 i daÿe. meœunarodni sistem moæe da se shvati i proceçuje prema nekim osobinama koje druãtveni sistem treba da ima u skladu sa socioloãkim funkcionalizmom. Modelski. i daÿe. u bilo kom periodu razvitka. 10 Deutsc. 1972. i daÿe. Sliåno J. The Free Press. koje se meçaju i razvijaju. Onuf. S ovakvim stavom ide u korak razumevaçe prirode meœunarodnih odnosa kao nauke o politici u svetskom druãtvu (svetska politika). prilagoœavaçu. str. ostali su termini istorijski. karakteriãe “globalnoãñu” i predominacijom nacionalne dræave meœu politiåkim jedinicama. prema jednom od zastupnika ovakvog glediãta.Svetsko druãtvo je oznaka koja je najbliæa onim teoretiåarima koji najmaçe æele da se veæu za postojeñe predstave o subjektima meœunarodnih odnosa.8 Meœunarodni sistem je onda “bilo koji skup nezavisnih politiåkih jedinica koje deluju jedne na druge (meœudejstvo) sa znaåajnom uåestaloãñu i u skladu sa ureœenim procesima”. koji se moæe primeçivati od onog trenutka kada politiåke jedinice bilo koje vrste poånu da deluju jedne na druge. str. Lukiñsmatra da je svetsko druãtvo u socioloãkom smislu u nastajaçu. Opis redovnih i tipiånih oblika (obrazaca) ovoga meœudejstva predstavÿa istovremeno i opis sistema. oblik i priroda jedinica druãtvene akcije. 315 . Za kritiku svih upotrebÿenih pojmova vidi N. te prema tome nisu ni osnovni pojmovi kao u veñini ranijih shvataça za razumevaçe celine. spadaju i broj. 182. sa svojim sopstvenim osobinama.

nego da je doprinela tome da se sagleda sva sloæenost ovoga pitaça. Sve do novog veka meœunarodna zajednica je bila izdeÿena na geografske celine. u kojima se ona nalazila ili se moæe nañi. vidi i Vukadinoviñ. Ostaje samo da se napomene da se u dosadaãçem razvoju u pogledu rasporeœenosti subjekata moæe konstatovati teæça ka objediçavaçu meœunarodne zajednice. pojam “muœunarodna zajednica” jer se. Najuæi je. postojale posebne meœunarodne zajednice. najzad. Elementi meœunarodne zajednice su subjekti meœunarodnih odnosa. prethodno staçe moglo bi se nazvati “meœunarodnim druãtvom” itd. na indijskom potkontinentu. za onoga ko usvaja naziv “meœunarodna zajednica”. Najåeãñe se pri tom polazi od strukture meœunarodne zajednice i rasporeda moñi u çoj. pojavÿuje potreba da se prikaæu razliåita staça. Neosporno je da je tokom istorije meœunarodna zajednica doæivela mnoga preobliåavaça. u kome su meœudejstva. svakako. Meœunarodna zajednica je stoga oblik u kome se. kao i postojaçe opãtih vrednosti. moæe da organizuje i ispoÿava åitavo åoveåanstvo. taånije reåeno. Meœunarodni politiåki odnosi. bila neravnomerno rasporeœena. Iz toga sledi da se ovi termini u potpunosti uzajamno ne iskÿuåuju: za onoga ko prihvata oznaku “meœunarodni sistem”. a okolina u kojoj deluju izraæava se dejstvom åinilaca koji utiåu na subjekte meœunarodnih odnosa i meœunarodne zajednice u celini.koje traæi postojaçe izvesnih zajedniåkih ciÿeva za åije se postizaçe druãtvo koristi. Kada su Evropÿani “otkrili” druge kontinente. bez mnogo razmiãÿaça o svim çihovim teorijskim implikacijama. nalazimo da je u interesu sporazumevaça najboÿe prikloniti se terminu koji je kod nas skoro iskÿuåivo zastupÿen. 11 Pored veñnavedenih. jedno od staça toga sistema moglo bi biti “meœunarodna zajednica”.11 Za razliku od prostog skupa organizovanih politiåkih zajednica. I. 316 . 138 i daÿe. u skladu s dostignutim stepenom druãtvenog razvoja. Pod strukturom meœunarodne zajednice podrazumevaju se elementi te zajednice i okolina u kojoj deluju. u kojima su. u zavisnosti od prihvañenih merila. odnosno evropske dræave zagospodarile ostalim delovima sveta. meœutim. Tako moæe nastati terminoloãka zbrka. kako u prostornom tako i u funkcionalnom smislu. bilo da su to vrednosti zajedniåke tim zajednicama ili opãte-åoveåanske vrednosti. bez obzira na termin koji usvajaju. I jednima i drugim posvetili smo posebne odeÿke. na ameriåkom kontinentu itd. koje ili nisu znale jedne za druge ili su kontakti meœu çima bili sporedni i sluåajni. moæe primeçivati samo na noviji period ÿudske istorije. a to je meœunarodna zajednica. u najnovije vreme stvara se meœunarodna zajednica koja je u pravom smislu jedinstvena. u oblasti Sredozemÿa. Tako su uporedo postojali skupovi subjekata na Dale-kom Istoku. koja se pojaåava time ãto se neki od ovih izraza upotrebÿavaju kao sinonimi. uobliåen je jedan geografski jedinstven sistem. Nadajuñi se da prethodna rasprava nije zbunila åitaoca. te se kod mnogih teoretiåara. meœunarodnu zajednicu obeleæavaju meœuzavisnost takvih zajednica (subjekata meœunarodnih odnosa). str.

struktura postaje multipolarna. umesto jednog. u vidu kruænog kretaça koje ispoÿava izvesne pravilnosti. Kao ãto smo videli. Takva je struktura postojala izmeœu gråkih dræavica pre hegemonije Atine i Sparte ili u Evropi pre kolonijalnih osvajaça. Kaplan. Ovakva struktura pribliæava se politiåkom sistemu dræave i bila je moguña u podeÿenoj meœunarodnoj zajednici. Struktura u kojoj je moñravnomerno rasporeœena na sve subjekte (dræave) naziva se nepolarizovanom ili difuznom. Ako postoje samo dva glavna centra moñi. koji ima odluåujuñi uticaj na pojedine jedinice. ali su zauzimala ceo poznati svet. ona ima polarizovanu strukturu. Kina. Makedonska i rimska dræava imale su sliåne ambicije. koje su izuzetno moñne i otuda se nazivaju velikim silama ili sliånim imenima. 317 . Indija). Wiley. Od poznatijih pojmova koji se s tim u vezi sreñu treba pomenuti sledeñe: Imperijalna struktura postoji onda kada u meœunarodnoj zajednici preovlada jedan centar.Tipologija prema rasporedu moñi ima mnogo i one ponekad zavise od razlika u pojedinostima izmeœu çihovih autora. U toku XIX veka. U razdeÿenoj meœunarodnoj zajednici ovo se odigrava u pojedinim delovima sveta (Atina i Sparta u zajednici gråkih gradova-dræava). dok se u jedinstvenoj zajednici izraæava svetskim delovaçem jednog uæeg broja dræava kojima se priznaje takva misija. 12 U tom pogledu najznaåajnije je delo M. u meœunarodnoj zajednici pojavi viãe centara predominantne moñi. neki autori smatraju da su sve one nestabilne i da sadræe teæçu da budu zameçene nekom drugom. Ãtaviãe. u razdobÿima kada su skupovi subjekata meœunarodnih odnosa æiveli odvojeno jedni od drugih. U pojedinim delovima stvarana su carstva. ali je teorijski moguña u vidu “svetske dræave”. Subjekti meœunarodnih odnosa teæe ili su primorani da se grupiãu oko nekoliko dræava. dok su polovi sila bili izraæeni u obliku nekoliko vodeñih sila na tom kontinentu. sa SAD i SSSR kao blokovskim liderima (polovima). System and Process in International Politics. U jedinstvenoj meœunarodnoj zajednici ovakva struktura nije ostvarena. dominirala je ostalim svetom. koje je imalo brojne sledbenike. vrãe se prilagoœavaça u vidu “labavih polarnih sistema” ili “difuzno-blokovskih sistema” ili se biraju primeri koji se odnose samo na deo sveta. dok su kasni oblici ovakve strukture uoåÿivi u Svetom rimskom carstvu sredçeg veka i u halifskoj carevini. koja nisu bila jedinstvene dræave u savremenom smislu reåi. odnosno “supersilama”. naroåito u SAD. Åim se pojavi treñi pol. 1957. kao ãto je to bio sluåaj sa strogom blokovskom podelom posle Drugog svetskog rata. odnosno deo sveta (npr. Evropa. New York. polarizovana struktura se naziva bipolarnom. tj. Ove su strukture zamiãÿene samo kao “åisti modeli” te se u stvarnosti meãaju i prelaze jedna u drugu. ovakve tipologije uzimaju u obzir samo dræave kao subjekte meœunarodnih odnosa. kao celina.12 Da bi se stvarnost ugurala u neki od ovih obrazaca. Kada se.

Mysore. Dok neki veruju da je to sistem koji najboÿe obezbeœuje mir kao univerzalnu vrednost. 291 i daÿe (odeÿci 2601261). Kao razraœen pojam. jer se tada niko neñe nañi u moguñnosti da poseæe za vrednostima ostalih. 39. nije mali broj teoretiåara koji veruju da se samo ovome sistemu ima zahvaliti za neizbijaçe treñeg svetskog rata. 1965. s obzirom na to da u meœunarodnoj zajednici ne postoji vrhovna vlast koja bi sputavala çenog posednika i naterala ga da se ponaãa u skladu s opãtim interesima. London. te polazi od toga da se moñjedne dræave ili grupe dræava ne moæe obuzdati niåim drugim do moñi druge dræave ili grupe dræava. 318 . tako da ñe vrednosti drugih subjekata biti ugroæene. pa åak i iskrene namere çenog nosioca. Ambicije zagovornika ravnoteæe snaga imaju izvestan raspon. nagomilana moññe se neizbeæno upotrebiti na uãtrb drugih subjekata. str. 33. The Control of the Arms Race. od kojih svaki ima svoj poseban naziv. ravnoteæa snaga se prvenstveno oslaça na pojavu moñi. Iz toga sleduje da je za jedan region. bez obzira na moguñe suprotne izjave. 1967. ravnoteæa snaga se smatrala najboÿim i neprikosnovenim naåinom za oåuvaçe stabilnosti u meœunarodnoj zajednici i za zaãtitu bezbednosti çenih ålanica. Collins. Vidi Kautilya’s Arthaãastra. Bull. naroåito od velikih sila. Praeger. Dostup-nost sredstava uticañe åak i na proãireçe tih ciÿeva. drugi su skromniji. pa i za celu meœunarodnu zajednicu. Ãtaviãe. 1