MEUNARODNI ODNOSI

PREDGOVOR ETVRTOM IZDAWU

U ovo izdae unete su neke izmene koje su bile neophodne zbog znaajnih promena u itavom meunarodnom sistemu posledih godina. Nema vie dva bloka, nesvrstanost zbog toga vie ne funkcionie kao izdvojen sistem, nema ni posebnih odnosa izmeu socijalistikih zemaa jer je itav socijalistiki sistem krahirao i sve te drave se nalaze u stau promena. Zbog toga je prestala potreba da se govori o miroubivoj koegzistenciji izmeu dva drutvena sistema. Pored ovih kunih promena, unete su i izmene u korieu literature, s obzirom na savremeno stae stvari u nauci o meunarodnim odnosima. Autori su se trudili da na ovaj nain osavremene prouavae meunarodnih odnosa, u nadi da e sledee izdae obuhvatiti i novo stae koje e nastati iz sadaih promena. Beograd, 20. maj 1996. Pisci

PRVA GLAVA NAUKA O ME UNARODNIM ODNOSIMA 1 PREDMET I PRIRODA NAUKE O ME UNARODNIM ODNOSIMA
1. Uvod Posle pola veka, a naroito ovih decenija posle Drugog svetskog rata, u nauci je naglo poraslo interesovae za prouavae meunarodnih odnosa. Iz ovog interesovaa ubrzo se rodila ea i potreba za stvaraem jedne samostalne naune discipline, koja bi svojim predmetom i metodom bila usredsreena samo na prouavae pojava meunarodnog ivota. Prouavae meunarodnih odnosa oduvek ini sastavni deo prouavaa drutva. To je razumivo, poto je meunarodni ivot sastavni deo ivota svakog drutva. Tako se i u najstarijim izvorima politike misli mogu nai mnogi stavovi koji se odnose na pojave iz meunarodnog ivota, a naroito na pitaa rata i mira, procese sukoba i borbe i procese sarade u meunarodnim odnosima. Meutim, i pored velikog znaaja koji ovi odnosi imaju u ivotu i razvoju svakog drutva, dugo se nije razvila posebna nauna disciplina koja bi iskuivo prouavala ovu vrstu drutvenih pojava. S druge strane, to ne znai da su meunarodni odnosi ostali van interesovaa nauke. Oni su prouavani u nizu posebnih drutvenih nauka, istoriji i sociologiji, ekonomiji i pravu, kao jedan vid problema koji su ulazili u predmet tih nauka. Pored toga, vrlo se rano razvila posebna istorijska disciplina, koja je istorijski prouavala ove odnose diplomatska istorija. Isto tako, meunarodno pravo je prouavalo u celini pravne probleme meunarodnih odnosa. Ovakvo stae naunog interesovaa za meunarodne odnose verovatno je posledica uverea da je ovu sferu drutvenog ivota teko podvri nekim pravilnostima, zbog velikog znaaja koji se pridavao udskoj voi i drugim subjektivnim iniocima u ima. S druge strane, meunarodni odnosi su veoma sloeni zbog toga 4

to se u ima prelamaju svi vidovi drutvenog ivota. Teko je izdvojiti neku drutvenu pojavu koja ne prelazi granice drutva i u meunarodnom prostoru ne trpi promene, ije posledice nisu bez znaaja. Ta polivalentnost meunarodnih odnosa doprinela je da oni budu predmet prouavaa niza disciplina. Ekonomija prouava delovae i promene ekonomskih zakona u meunarodnim odnosima, pravo prouavaa posebnosti pravnih normi u meunarodnom ivotu, politiku transformaciju subjektivnih htea u ovim prostorima itd. S razvojem sociologije u XIX veku, kao opte nauke o drutvu koja prouava drutvo u celini i pojave drutvenog ivota, nastaju preduslovi za stvarae naune discipline, koja bi obuhvatila celinu meunarodnih pojava i bila u stau da sagleda celinu meunarodnog iovta drutva. Samo nekoliko decenija posle Ogista Konta (Auguste Comte, 17981857) i egovog dela Teaj pozitivne filozofije (Le cours de philosophie positive), kojim se oznaava roee sociologije, pojavuju se dela o sociologiji rata i mira.1 Kao to je i sociologiji bilo potrebno mnogo decenija da se potvrdi kao drutvena nauka, tako i teorija meunarodnih odnosa, do danaeg dana, vodi bitku za potvrdu svog statusa u porodici nauka. Do naglog porasta interesovaa za nauno prouavae meunarodnih odnosa dolazi tek posle Prvog svetskog rata, koji je ostavio snane tragove u ivotu itavih generacija. Velika razaraa, teki zloini i do tada nazapameno unitavae udi u neposrednim vojnim operacijama, stvorili su stae zabrinutosti kao ni jedan rat do tada. Rat je oigledno definitivno bio prerastao odmeravae snaga vojnih jedinica na ogranienim bojitima. Meutim, izmeu dva rata stvorena je samo nauna osnova2 za ono to e na ovom pou doi posle Drugog svetskog rata. U ovom ratu ovek se po prvi put u svojoj istoriji suoio s mogunou samounitea. Svest o tome i realnost takve izvesnosti u odnosima koji se razvijaju u tom vremenu dovode na pou drutvenih nauka do naglog uspona prouavaa ove oblasti drutvenog ivota. Osnivaju se univerzitetske katedre, instituti, tako da je danas teko nai univerzitetski centar unutar kojeg se meunarodni odnosi ne neguju kao posebna nauna disciplina. Ovaj razvoj zabeleio je najvei uspon na Zapadu, i to u SAD. U Evropi je neto vie uraeno u Velikoj Britaniji, dok se u drugim zemama ovo prouavae jouvek odvija u okviru tradicionalnih deskriptivnih disciplina diplomatske istorije i spone politike. U jednom broju zemaa Zapadne Evrope (u Francuskoj, Holandiji, vedskoj, Danskoj i Nemakoj), postoje ozbino organizovane naune ustanove koje se bave prouavaem meunarodnih odnosa uz primenu savremenih metoda, tako da veima znaajnih teorijskih radova sistematskog karaktera. U naoj zemi se na ovom pou dosta radi, emu u najveoj meri doprinosi Institut za meunarodnu politiku i privredu u Beogradu svojim brojnim monografs1 Le General Jung, La guerre et la societe, Paris, 1889, Luis Bara, La science de la paix; Ch. Letourneau, La guerre, Paris, 1895. 2 J. Bryse, International Relations, London, 1922, A. E. Zimmern, The Study of International Relations, Oxford, 1931.

kim delima. Pored ovoga, pojavili su se i prvi pokuaji sistematskih teorijskih radova, mada jonema celovitog teorijskog sistema.3 Proteklo vreme posle Drugog svetskog rata suvie je kratko da bi se u celini konstituisao analitiki okvir jedne nove naune discipline. Nesaglasnost autora o osnovnim metodolokim i epistemolokim pitaima vezanim za ovu disciplinu to najboe pokazuje. O predmetu, metodu i prirodi nauke o meunarodnim odnosima teko je nai saglasnost, izuzev to se svi slau u tome da postoji potreba i mogunost stvaraa jedne opte nauke koja bi prouavala meunarodne odnose kao posebnu vrstu drutvenih odnosa. Nesaglasnost o osnovnim metodolokim naelima ove nauke dovodi do velikih razlika u shvataima samog predmeta ove nauke. Meutim, u drutvenim naukama uopte teko je nai optu saglasnost o ovim elementima, te, u tom smislu, nauka o meunarodnim odnosima ne pokazuje neki izuzetak. Meutim, u ovom sluaju nema saglasnosti ni o samom imenu ove nauke. Kada je re o nazivu, onda se najee java naziv: Meunarodni odnosi, to stvara mnoge nesporazume. Kada se kae: Meunarodni odnosi onda se pod tim ne podrazumeva samo nauka o meunarodnim odnosima, vei ti odnosi u stvarnom ivotu. Da bismo ove nesporazume izbegli, bilo bi moda najboe da za nauku uvedemo termin: Teorija meunarodnih odnosa; Nauka o meunarodnim odnosima. Na ovaj nain bismo postupili isto kao to je to uieno u vetradicionalnim naukama: Teorija drave; Nauka o oveku itd. 2. Predmet nauke o meunarodnim odnosima Jedna od prvih definicija predmeta nauke o meunarodnim odnosima nastala je 1936, u okviru Meunarodnog instituta za intelektualnu saradu Drutva naroda. Ona glasi: Nauka o meunarodnim odnosima je pre svega deskriptivnog karaktera. Ona donekle pripada vrsti savremene istorije naroda i kao takva, ona obuhvata sve oblasti kao to su ekonomija, trgovina, razmena proizvode, dobara, novca, kao i oblasti politike i kulture.4 Ova definicija je izvrila veliki uticaj u kasnijem razvoju, te je stvorena itava kola koja je nauku o meunarodnim odnosima ograniila na deskriptivni metod, na komentare savremene meunarodne politike i razliitih vidova meunarodnog ivota. Ova definicija izraava stav koji je na poecima razvoja nauke o meunarodnim odnosima bio veoma rairen. Smatralo se da ova nauka ima enciklopedijski karakter zbog sloenosti i raznovrsnosti meunarodnih odnosa. Poto su ovi odnosi
3 V. Dimitrijevi, M. Markovi, R. Stojanovi, Uvod u prouavae meunarodnih odnosa, Beograd; Pravni fakultet, 1970, V. Benko, Meunarodni odnosi, Maribor, Obzorja, 1977, V. Gavranov, M. Stojkovi, Meunarodni odnosi i spona politika Jugoslavije, Beograd, Savremena administracija, 1972; R. Vukadinovi, Meunarodni politiki odnosi, Zagreb, Narodno sveuilite grada; 1974; R. Vukadinovi, Teorija o meunarodnim odnosima, Zagreb, CDD, 1978. 4 L. Ledermann, Considerations epistemoloues sur lettude des relations internationales, Melange Seferiades, Athenes, 1961, str. 391.

deo drutvenih odnosa u celini, oni sadre sve elemente kao i sami drutveni odnosi u irem smislu. Zato bi za pravilno razumevae ovih odnosa bilo neophodno prouiti niz oblasti drutvenog ivota, te zbog toga ova nauka zahteva iroku interdisciplinarnu saradu. K. Rajt (Q. Wright) navodi osam disciplina koje imaju konstitutivni znaaj za nauku o meunarodnim odnosima. To su: meunarodno pravo, meunarodni ekonomski odnosi, diplomatska istorija, vojna istorija, meunarodna politika, meunarodne organizacije, kolonijalna vladavina i voee sponih poslova. Tome jododaje ratnu vetinu, diplomatiju, politiku geografiju, demografiju i dr.5 Sluei se rezultatima ovih disciplina, nauka o meunarodnim odnosima bi po emu: Analizovala i sintetizovala brojne discipline... ili razvijala opte teorije koje bi se mogle primeniti na tu oblast a na osnovu posebnih vrsta podataka ili posebnih stavova.6 Nedostatak ovakvih shvataa je na prvom mestu u tome to se na ovaj nain ne moe konstituisati jedna nova nauka, poto nauka ne moe biti samo skup razliitih znaa do kojih su dole druge nauke primenom svojih metoda. S druge strane, polivalentni karakter meunarodnih odnosa bi zahtevao, uz primenu enciklopedijskog metoda, saradu i mnogih drugih nauka, gotovo svih postojeih drutvenih i niza prirodnih. Interdisciplinarna sarada nauka sve vie se namee, jer je podela nauka nastala kao rezultat podele rada a ne stvarnosti. Meunarodni odnosi tu ne pokazuju nikakvu originalnost. Meutim, da bi jedna nauka nastala, ona mora da ima, kako svoj prostor u stvarnosti koji nijedna druga nauka ne prouava u celini, tako i svoj donekle svojstven metod, kojim e dolaziti do saznaa svoga predmeta. Suprotno izloenim shvataima, postoje miea po kojima nauka o meunarodnim odnosima treba da prouava samo politike odnose, pa se kao naziv ove nauke upotrebava termin: meunarodni politiki odnosi. Takva miea se sreu i u naoj literaturi i praksi prouavaa meunarodnih odnosa. Tako V. Ibler smatra da meunarodni odnosi kao nauna disciplina treba i mogu da obuhvate samo politike odnose u uem smislu i rad na otkrivau pravila ponaaa izmeu drava kad se radi o tim odnosima.7 Ovakvo reee u odreivau predmeta nauke o meunarodnim odnosima je mogue, ali tako ipak dobijamo jednu nauku koja e se baviti samo politikim odnosima u meunarodnim odnosima. Ovi odnosi jesu politiki i formalno i sutinski. Formalno su politiki, jer se u ima sueavaju politike drava kao osnovnih aktera ovih odnosa. Meutim, oni se odvijaju i na planu kulture, ekonomije, socijalne politike itd. Ako bismo iz ih izdvojili striktno samo odnose politikog karaktera po formi, jedna oblast drutvenih odnosa bi i dae ostala van naunog prouavaa. Meunarodni odnosi u sebi sadre sve oblike drutvenog ivota, koji u ovim odnosima dobijaju izmeen lik i sutinu. Tako izmeeni, i ono to ih mea, treba da bude nauno proueno i u celini. Pri tome, neophodno je istai da su meunarodni
5 Q. Wright, The Study 6 Nav. delo, str. 481. 7

of International Relations, New York, Appleton Century Croffts, 1955.

V. Ibler, Meunarodni odnosi, Zagreb, Naprijed, 1971, str. 10, takoe: V. Gavranov, M. Stojkovi, Meunarodni odnosi i spona politika Jugoslavije, str. 10, R. Vukadinovi, Meunarodni politiki odnosi.

odnosi politiki odnosi, bez obzira na to da li su sadrani u ekonomskim, kulturnim, ili drugim konkretnim ispoavaima. Kao to sociologija prouava ivot i kretae udskog drutva u celini, iako se taj ivot i kretae ispoavaju u najrazliitijim sadrajima, tako i svi ti razliiti sadraji ukazuju na potrebu prouavaa celine. Drava ima najrazliitije funkcije u drutvu ali niko ne smatra da nauka o dravi treba da prouava samo politiki ili neki drugi vid drave, vedravu kao to postoji, kao drutvenu pojavu. Drava je, kao takva, politika organizacija, te e i nauka o dravi biti politika nauka. Meunarodni odnosi sastoje se od niza vrsta odnosa i oni su svi meunarodni zbog neeg to ih odvaja od istovrsnih ali unutraih odnosa. Upravo to to ih odvaja od svih drugih odnosa jeste ono to ih ini jedinstvenim i zbog toga su oni predmet prouavaa u okviru jedne naune discipline, koju moemo razliito nazivati sve dotle dok pod nazivom ne sakrivamo i razliitu sadrinu. Ako dajemo i razliitu sadrinu politike, kulturne ili ekonomske odnose, onda je neophodno to i u nazivu istai, poto se time odreuje domaaj istraivaa i rezultata do kojih se eli doi tim prouavaima. U odreivau predmeta istraivaa, svakako je neophodno prethodno utvrditi ta je to to neki drutveni odnos ini meunarodnim. U savremenoj teoriji meunarodnih odnosa u SAD i Velikoj Britaniji, predmet prouavaa nauke o meunarodnim odnosima najee obuhvata prirodu i elemente moi drava i drugih aktera u meunarodnim odnosima, ravnoteu snaga, kolektivnu bezbednost, voee i sistem odluivaa u sponoj politici, inioce koji deluju na osnovna kretaa u meunarodnim odnosima. U novije vreme, s razvojem biheviorizma i funkcionalizma, predmet prouavaa je ponaae drava u meunarodnim odnosima ili postojae i funkcionisae sistema u ovim odnosima. U ovim savremenijim pravcima izloene su kritici ranije teorije monistikog ili pluralistikog karaktera koje su jednom ili veem broju inilaca pridavale ulogu determinante u meunarodnim odnosima u kojima, inae, dominira politika sile i odnos snaga. Jedan od predstavnika ovih novijih trendova J. Barton (J. Burton), izlaui kritici starija shvataa, smatra da je ovakvo izdvajae problema spreavalo razvoj teorijske analize meunarodnih odnosa. Meunarodni odnosi su uz to bili ogranieni konfuzijom koja nastaje izmeu analize i problema: razoruae, kontrola naoruaa i kolektivna bezbednost su neki od ih. Teorije ili reea u odnosu na te probleme su potpuno odvojeni od opte teorije meunarodnih odnosa koja se bavi osvetavaem i objaavaem odnosa izmeu drava u bilo kom skupu okolnosti.8 Drugi savremeni pisac, E. Haas, vie se interesuje za fenomen meunarodnog organizovaa i integraciju u meunarodnim odnosima. Polazna taka egovog razmiaa o predmetu meunarodnih odnosa je struktura meunarodne zajednice i funkcionisae te celine kao jednog svojevrsnog oblika sistema.9
8 J. B. Burton, International Relations, A General Theory, 9 E. Haas, Beyond the Nation State, Stanford Univ. Press,

Cambridge Univ. Press, 1967, str. 5. 1964.

U evropskoj teoriji meunarodnih odnosa mogla bi da se istaknu dva stanovita: jedno, koje je blisko sistematskom odreivau, kako to ine neki savremeni anglosaksonski autori, drugo, koje nauci o meunarodnim odnosima odreuje mae ambiciozne cieve, ostajui u okvirima istorijske sociologije. Prvo shvatae zastupa u veoj meri L. Lederman. On polazi od toga da meunarodni odnosi ... prouavaju u svoj svojoj sloenosti u celini pojave meunarodnog ivota kao to su: intelektualne, naune, duhovne, religiozne, socijalne, ekonomske, politike i ima srodne pojave. Ta disciplina ima za ci da ispita sutinske inioce, osnovne snage, intelektualnu, doktrinarnu i ideoloku osnovu, kao i praksu izmeu drave, izmeu naroda, grupa i pojedinaca... kao i pravila, mehanizme i institucije koje reguliu te odnose.10 Sline stavove moemo nai i u sovjetskoj literaturi. Meunarodni odnosi su po samoj svojoj prirodi izvanredno sloeni. Prema opte prihvaenom, oni obuhvataju u sebi sveukupnost ekonomskih, politikih, ideolokih, pravnih, diplomatskih, vojnih veza i odnosa meu narodima, dravama i sistemima drava, meu osnovnim socijalnim, ekonomskim i politikim silama i organizacijama koje deluju na meunarodnom planu.11 Ove definicije i pored iscrpnosti nisu uspele da pokau kada su svi navedeni elementi celine, koji meunarodni odnosi ine meunarodnim, kao i kada i kako postaju meunarodni. Drugo shvatae je mae ambiciozno ali je zato potpuno odreeno. Po J. B. Dirozelu (J. B. Duroselle), meunarodni odnosi kao nauka predstavaju nauno prouavae meunarodnih pojava s ciem da se utvrde osnovni i drugi inioci koji ih uslovavaju. Koje su to meunarodne pojave koje ine predmet prouavaa? O ovome se moe dati jedna opta definicija, po kojoj bi jedna pojava bila meunarodna od trenutka kada ona u sebi obuhvata bilo koji odnos koji se prostorno kree s obe strane dravnih granica...12 Slino ovome, meunarodni odnos odreuje i J. Barton, koji kae da Meunarodni odnosi prouavaju, pored ostalog, dogaaje i situacije koje se tiu vie od jedne drave.13 Prethodne definicije ne definiu sadrinski predmet meunarodnih odnosa veodreuju ono to je meunarodno u bilo kojoj pojavi drutvenog ivota. Kod Dirozela, probija osnovna ideja da je predmet prouavaa ove nauke skup inilaca koji odreuju odnose. Polazi se, bez sume, od toga da ova nauka nije dovono razvijena, te se u ovom trenutku svodi u celini na skromne razmere prouavaa inilaca koji usmeravaju te odnose, bez pretenzije da se uoblii teorijski sistem ove nauke.14
10 L. Ledermann, nav. delo, str. 393. 11 Medunarodnie otnoenija posle vtoroj mirovoj vojni, 19451949, Moskva 1962, str. XXVI. Vidi

takoe: M. Merle, Pojam meunarodnih odnosa, Jugoslovenska revija za meunarodno pravo, 13/67, str. 114. 12 J. B. Duroselle, LEtude des relations internationales, Revue franE7aise de science politique, 4/52, str. 385. 13 J. W. Burton nav. delo, str. 10.

U naoj zemi problemi meunarodnih odnosa oduvek su zaokupali pau nauke. S razvojem sociologije i politikih nauka, do kojeg je dolo ezdesetih godina, budi se interes za prouavae meunarodnih odnosa na nain koji bi prevazilazio deskriptivno istorijski metod, koji je do tada bio vladajui. Ovome treba dodati i ienicu da u tim godinama naa zema stie sve vei ugled u svetu svojom doslednom nesvrstanom politikom. Prva konferencija nesvrstanih zemaa odrana je u Beogradu 1961, i od tada ta politika se sve vie afirmie i uvruje kao pokret u kome naa zema igra znaajnu ulogu svojom predanou i aktivnou u emu. Sklop ovih okolnosti doveo je do iveg interesovaa za nauno prouavae meunarodnih odnosa, to je dovelo do uvoea ove discipline u nastavne planove pravnih i politikih fakulteta u zemi. Budui da je tradicija istorijskog prouavaa meunarodnih odnosa u nas prilino jaka, prirodni tok razvoja, koji pokazuje svaka nauka od deskriptivnog ka teorijskom, moe se zapaziti i u naem iskustvu. Prvi radovi teorijskog karaktera u oblasti meunarodnih odnosa zadravali su se uglavnom na raspravau osnovnih metodolokih pitaa, uz pregled rezultata do kojih se dolo u svetu na ovom pou.15 Svi ovi radovi ukazivali su na probleme u odreivau predmeta nauke o meunarodnim odnosima. Ovo pitae zaokupa pau svih ovih autora i meu ima nema neke sutinske nesaglasnosti. Postoji saglasnost o tome da je u sreditu pae nauke o meunarodnim odnosima pitae rata i mira.16 Po shvatau V. Gavranova, predmet nauke o meunarodnim odnosima jeste prouavae zakonitosti razvitka meunarodne zajednice kao oblika politike organizacije, i meunarodnih odnosa kao drutvenih procesa u razvitku meunarodne zajednice.17Na ovaj nain se, bez sume, precizno odreuje predmet, s obzirom na to da se meunarodni odnosi odvijaju unutar meunarodne zajednice, mada ga malo suava u tom smislu to smatra da su politiki odnosi od prvorazrednog interesa za meunarodne odnose u celini pa samim tim i za nauku o meunarodnim odnosima, jer oni najblie i najadekvatnije odraavaju drutvene procese i ihove zakonitosti. Pokuaji da se odredi predmet nauke o meunarodnim odnosima nailaze na brojne tekoe. One nastaju, uglavnom, zbog toga to je teko odrediti ono to neke pojave ini meunarodnim, poto polazimo od toga da sve drutvene pojave dobijaju neke posebnosti izlaskom iz drutva u meunarodnu zajednicu. Zbog toga se pri likom odreivaa predmeta istraivaa najee izdvaja neka oblast meunarod14 Dosledna primena ovog stanovita dola je naroito do izraaja u kizi: P. Renouvin, J. B. Duroselle, Introduction a lhistoire des relations internationales, Paris, A. Colin, 1964. 15 . Nini, Metodologija prouavaa meunarodnih odnosa, Arhiv za pravne i drutvene nauke, 34/60; B. Jovanovi, Nauka o meunarodnim odnosima kao posebna nauna disciplina, JRMP, 3/ 63; V. Gavranov, Neka opta pitaa nauke o meunarodnim odnosima i stavovi jugoslovenske teorije, Beograd, Visoka kola politikih nauka, 1965; R. Stojanovi, Rasprava o predmetu, prirodi i metodu nauke o meunarodnim odnosima, Politika misao, 3/70. 16 V. Dimitrijevi, M. Markovi, R. Stojanovi, Uvod u prouavae meunarodnih odnosa, Beograd, Pravni fakultet, 1970, str. 324; V. Ibler, nav. delo, str. 23. 17 V. Gavranov, M. Stojkovi, nav. delo, str. 10. Slian ovom shvatau je i stav V. Iblera, nav. delo, str. 23; A. Magaraevi, Osnovi meunarodnog prava, Novi Sad, 1965, str. 17.

10

nog ivota, pri emu je nuno dolazilo do prena-glaavaa znaaja nekih pojava i zanemarivaa drugih. Zato bi moda bilo najkorisnije i metodoloki najopravdanije ako bi se polo putem utvrivaa onoga to drutvene pojave ini meuna-rodnim, to ih na taj nain relativno izdvaja iz celine drutvenih pojava. Ako bi se ovo moglo uspeno obaviti, onda bi i mnoge druge tekoe oko odreivaa predmeta nauke o meunarodnim odnosima mogle biti lake otkloene, ili svedene na isto akademske razmere. Metodoloki napor da se odrede analitiki okviri neke posebne naune discipline mora da bude usmeren ka istraivau merila kojima bi se utvrdio zadatak te discipline. Zato bi se prethodno moralo raspraviti pitae prirode odnosa koji se nazivaju meunarodnim. Da li su ti odnosi samo neto to je izvedeno iz unutraeg ivota drutva, produetak van dravnih granica drutvenih odnosa koji nastaju unutar drutva, ili se stvara i neto posebno, to dovodi do novih pojava karakteristinih i vezanih za meunarodni ivot? Ukoliko su meunarodni odnosi samo izvedeni odnosi, onda nikakva posebna nauka ne bi mogla da odgovori zadacima koji se pred nauku uopte postavaju, poto bi jedino postojee nauke mogle da proue celinu, kako odnosa koji nastaju unutar, tako i produetak tih odnosa van granica drava. S druge strane, nije mogue povui potpunu i strogu granicu izmeu ovih odnosa, jer drutveni ivot ini celinu. Znai, nije re o odreivau neeg izolovanog, neeg to nema nikakvih dodirnih taaka s drutvenom celinom, vesamo o odreivau posebnosti jednih odnosa u odnosu na druge, ukoliko takvih posebnosti ima. Koje su posebnosti meunarodnih odnosa prema drugim drutvenim odnosima? Da bi se odgovorilo na ovo pitae, neophodno je poi od ispitivaa sutine subjekata ovih odnosa. Drava kao subjekt ovih odnosa je politiki organizovano potpuno drutvo. Potpuno (globalno ili samo drutvo) drutvo u sociolokom smislu je skup ili grupa udi nastala na zajednikim vezama i interesima na odreenoj teritoriji koju ta grupa naseava. Ovakva skupina udi, da bi inila potpuno drutvo, mora biti samodovona (autarhina), to znai da se unutar e vre svi procesi koji su udima na datom stupu razvoja potrebni i mogui, 18 to nikako ne znai da takva skupina mora biti apsolutno samodovona i da stupae u vezu s drugim drutvima radi ostvarea nekih drutvenih interesa znai da ta drutvena grupa nije potpuno drutvo. Za meunarodne odnose je bitan odnos koji nastaje izmeu potpunih drutava, teritorijalno situiranih i politiki razgranienih. Prema tome, prva posebnost predmeta nauke o meunarodnim odnosima jeste u tome to ona prouava odnose politiki razgranienih drutava, to nijedna druga nauka nema za svoj predmet. Politiki ogranieno potpuno drutvo nastaje u punim razmerama znaea tog pojma tek sa nastankom drave, i u tom smislu, meuna-rodni odnosi su odnosi izmeu drava sve dok drave budu oblik politikog organizovaa teritorijalnih potpunih drutava. Meunarodni odnosi su rezultat postojaa mnoine politikih
18 R.

Luki, Osnovi sociologije, Beograd, 1965, str. 2.

11

razgraniea drutava koja stupaju u meusobne veze radi zadovoea svojih potreba. Potrebno je, takoe, raspraviti razliku izmeu odnosa politiki razgranienih potpunih drutava i odnosa drugih teritorijalnih grupa unutar jedne drave, odnosno jednog potpunog drutva. Da li postoji razlika izmeu odnosa autonomnih jedinica unutar unitarne drave ili federalnih jedinica unutar savezne drave i meunarodnih odnosa? Razlike postoje i one se mogu svesti na sledee: teritorijalne politike grupe unutar drave ne mogu biti potpuna drutva dok se u meunarodnim odnosima nalaze upravo ona u odnosu, jer je ihova samodovonost izraena u takvom obimu politikog suvereniteta kakav jedino poseduju drave. Sutinski, meunarodni odnosi se razlikuju od svih drugih drutvenih odnosa po tome to nastaju iz protivurenosti koja se java zbog politike deobe jedinstvenog prostora koji omoguuje osnovne uslove za opstanak i razvoj udskog drutva: materijalnu proizvodu. S obzirom na to da su oni rezultat politike deobe prostora na zemi izmeu politiki razgranienih drutava drava, oni su kao takvi politiki odnosi. Oni su politiki ne samo po formi, vesu u sutini politiki. Samodovonost svakog pojedinog drutva ograniava se meuzavisnou koja nastaje izmeu ih zbog nejednakih uslova, koji su nastali politikom deobom prostora. U toj sprezi meuzavisnosti i samodovonosti nastaju razliiti oblici jednaea tei i mogunosti. Jedan subjekt u meunarodnim odnosima uvek stoji na niem ili viem stupu meuzavisnosti u odnosu na druge subjekte. Sama ova ienica ukazuje na nunost meunarodnih odnosa. Meuzavisnost je osnova na kojoj nastaju meunarodni odnosi. Na kraju se moe zakuiti da nauka o meunarodnim odnosima prouava osnovne ienice odnosa izmeu politikih teoritorijalnih potpunih drutava koja su danas drave stepen i oblik meuzavisnosti izmeu ih, inioce koji na ih utiu i objektivne i subjektivne procese u kretau meunarodnih odnosa i organizovaa oblika ovih odnosa, s ciem otkrivaa zakonitosti koje ih odreuju. 3. Priroda nauke o meunarodnim odnosima Epistemoloka razmatraa nauke o meunarodnim odnosima nameu nekoliko osnovnih pitaa: da li je ova nauka teorijska ili deskriptivna, tj. da li ona moe biti teorijska? Drugo, da li je ona empirijska ili sintetika nauka? I najzad, tree, da li istraivaa koja ona vri imaju samo teorijski ili praktini znaaj? Na svom razvojnom putu od istorijske ka teorijskoj nauci, nauka o meunarodnim odnosima veoma dugo ostaje na nivou deskriptivne nauke. To je razumivo, ako se ima u vidu da su meunarodni odnosi skoro iskuivo prouavani samo istorijski. Sa razvojem meunarodnih odnosa i porastom ihovog znaaja u ivotu drutva, istorija je sve mae mogla zadovoavati potrebe za saznaem ovih pojava koje su nastajale u meunarodnim odnosima i sve vie uticale na ivot drutva uopte. To ukuivae meunarodnih odnosa u celinu drutvenog ivota nuno je 12

zahtevalo efikasnije prouavae od istorijskog, jer je drutveni razvoj zahtevao neposrednije saznae pojava koje su prisutne u savremenom trenutku, kako bi egova primena bila efikasnija u slubi zadataka koje je meunarodni ivot stavao pred egove uesnike. U sadaem trenutku razvoja nauke o meunarodnim odnosima postoje dva osnovna metodska pristupa: teorijski i deskriptivni. Deskriptivan poznaje takoe dva pristupa: prvi, istorijski, koji se primeuje u prouavau diplomatske istorije i istorije meunarodnih odnosa, i drugi, koji je usmeren na prouavae savremenih zbivaa u meunarodnom ivotu putem opisa pojava za koje istorijski metod nije pogodan. Ovaj drugi vid deskriptivnog metoda najee se primeuje u prouavau meunarodne politike, ali nalazi dosta primene i u prouavau meunarodnih odnosa.19 Wegove dobre strane su svakako u tome to nam daje opis pojava i na taj nain priprema teren za ihovo nauno istraivae, koje bi moglo dati zakuke teorijske vrednosti. Wegove slabe strane su u tome to za opis pojava nema tako pouzdane izvore kao to ih ima istorija, jer se bavi opisom savremenih zbivaa, koja se u ovoj oblasti najee nalaze pod velom tajne, koju drave vrlo predano uvaju. Zato sE2m deskriptivni metod, bez primene teorijskog metoda, ima ogranien domaaj. Nauno posmatrae zahteva stalno povezivae sa veotkrivenim pravilnostima, ili sa optim drutvenim zakonitostima, kako bi se otklonile opasnosti pogrenog zakuivaa iz opisa ienica onako kako ih vidi ihov savremeni istraiva. Prethodna izlagaa na neki nain predodreuju osnovni stav u opredeeu za teorijski ili deskriptivni metod u nauci meunarodnih odnosa. Deskriptivni metod ne bi mogao da odgovori zadacima koje namee predmet, kako je definisan. Zato se ovo pitae svodi na razmatrae mogunosti konstituisaa jedne uoptavajue, teorijske nauke o meunarodnim odnosima jedne teorije meunarodnih odnosa. Shvatae predmeta nauke o meunarodnim odnosima, kako je izloeno, ukazuje na postojae neeg posebnog to ove odnose odvaja od drugih drutvenih odnosa. Sama ta ienica ukazuje na potrebu naunog prouavaa tih odnosa, bez vezivaa za prolost, sadaost ili budunost. Prema tome, pitae se svodi na sledee: Da li u sadaem trenutku postoji metodoloka mogunost uobliavaa jedne teorije meunarodnih odnosa? Da bi pokuao da se nae odgovor na ovo pitae, potrebno je da se prethodno raspravi znaee pojma teorija, kako bi se moglo ceniti da li se u ega moe uklopiti sadai stupa znaa o predmetu meunarodnih odnosa, kao i mogunost daeg saznaa tog predmeta. Po definiciji, teorijska nauka je organizovano i metodino nastojae da se racionalno-iskustvenim putem doe do objektivnog, pouzdanog i preciznog, opteg i sistematskog saznaa o stvarnosti, odnosno onom enom delu koji prouava neka nauka.20 Ako se ovoj definiciji doda i stav da: Teoriju neke nauke saiavaju na
19 M. Merle, La vie internationale, Paris, A. Colin, 1970. 20 V. Mili, Socioloki metod, Beograd, Nolit, 1965, str.

180.

13

odreeni nain opti stavovi... i da prema tome u naunu teoriju spadaju i nauni zakoni kao izrazito opti iskustveni stavovi, 21tada joj se u celini, ako bi se htela konstituisati teorija meunarodnih odnosa, mora priznati sposobnost da u svojoj oblasti otkriva zakonitosti. To znai da je mogue od e oekivati da predvia razvoj meunarodnih odnosa, jer u suprotnom, ova teorija to ne bi bila u pravom smislu rei. Pored ovog shvataa pojma teorije, postoje i shvataa koja se zasnivaju na skromnijim zahtevima prema saznau koje se moe smatrati teorijskim. Tako, po Morgentauu, teorija bi bila jedan racionalno sreen skup raznolikih elemenata koje je istraiva naao u oblasti saznaa koje prouava.22 Po M. Merlu (M. Merle) teorija treba da obezbedi osnovne principe objaea koje vodi rauna... o najkarakteristinijim ienicama.23 Po ovim shvata-ima, kao i po shvatau V. Milia o teorijskoj nauci, malo je pisaca koji mogu osporiti u osnovnim crtama mogunost teorijskog prouavaa pojava meunarodnog ivota i konstituisae teorije meunarodnih odnosa. Do sada je uspeno sistematizovan niz znaa iz ove oblasti, to je omoguilo postavae niza optih stavova o mnogim pojavama, kao to su meunarodna ravnotea, nacionalni interes, uloga sile u meunarodnim odnosima, osnovi koegzistencije drava i procesa sarade i integracije u savremenoj meunarodnoj zajednici. Meutim, i dae se postava pitae mogunosti predviaa u oblasti meunarodnih odnosa. Moe li teorija meunarodnih odnosa da doe do zakonitosti koje bi omoguile predviaa? Ako se ovom razmatrau pridoda opti zakuak koji se moe odnositi na sve drutvene nauke, onda je odgovor pozitivan. Naime, savremeni razvoj drutvenih nauka, i nauka uopte, doveo je do saznaa da se u drutvenim pojavama moe u mnogo veem obimu doi do zakonitosti statistikog karaktera nego do tzv. strogih zakona. Razlika izmeu drutvenih i prirodnih nauka u ovom pogledu bi se svela na to to prirodne nauke, zahvaujui eksperimentu, mogu ponavati bezbroj puta jednu pojavu da bi dole do statistike pravilnosti, dok drutvene nauke u tom pogledu imaju ograniene mogunosti. To je naroito sluaj s makropojavama u meunarodnim odnosima, kao to su rat, odnos snaga itd. Meutim, dosadaa prouavaa su dola do veeg broja stavova i pravilnosti koje su uoene u meunarodnim odnosima, s tim to se ne moe smatrati da je tu re o nekim strogim zakonitostima, sem kada je re o neposrednoj primeni optih drutvenih zakonitosti na ovu oblast drutvenog ivota. Nivo otkrivenih pravilnosti u dosadaem prouavau meunarodnih odnosa omoguuje konstituisae jedne naune teorijske discipline, koja bi ova saznaa produbila daim razvojem
Limits of a Theory of Inernational Relations, u ed. R. Fox, The Theoretical Aspects of International Relations, Notre Dame Univ. Press, 1959, str. 21. Slino: R. Bosc, La societe internationale et leglise, Paris: SPES, 1968, str. 241. Re teorija ovde se upotrebava onako kako se ona shvata u drutvenim naukama: jedan operacionalni model koji omoguava da se razume stvarnost i da se na u deluje. 23 M. Merle, Sociologie des relations internationales, Paris, Dalloz, 1974, str. 34.
21 V. Mili, nav. delo, str. 224. 22 H. Morgenthau, The Nature and

14

sopstvene metodologije. S druge strane, ne moe se osporiti optost ovim pravilnostima, tj. ihovo prostirae na sve pojave iste vrste u meunarodnim odnosima. U savremenom trenutku se kao zadatak postava vre povezivae empirijskog istraivaa s naunim prouavaem meunarodnih odnosa. Za ostvaree toga zadatka u ovom trenutku potrebno je sistematizovati postojea znaa, opte stavove i otkrivene pravilnosti do kojih se do sada dolo, bez preterivaa u zahtevu da te pravilnosti i stavovi budu u celini empirijski dokazani. Drugim reima, ne bi bilo korisno da se nauka svede samo na teorijski izraz empirije. Nauka se ne moe liiti spekulacije pa ma kako metodi empirijskog istraivaa bili savreni. Uvek se mora pretpostaviti mogunost trenutne nemoi metoda da empirijski potvrde neke stavove do kojih se dolo spekulativnim putem. esto se deava da teorijski sistem prethodi empirijskom istraivau.24 Nauka o meunarodnim odnosima, kao relativno mlada nauna disciplina, ne moe pretendovati na zaokruen i celovit teorijski sistem zasnovan na velikom broju otkrivenih zakonitosti i pravilnosti. Meutim, svakako se moe smatrati da se mogu izdvojiti opti stavovi, mnogi meu ima su istraivaima potvreni, tako da se mogu smatrati zakonima. Veliki broj ratova je prouen, a ihovi uzroci i posledice su istorijski utvreni. Takoe su u mnogim monografskim studijama i sistematskim radovima proueni periodi mirnih odnosa (savezi, direktorijumi, koncepti velikih sila, ravnotea snaga). U savremenom trenutku, moe se smatrati da je vei broj pojedinanih zakona otkriven u meunarodnim odnosima prouavaem ihove istorije. O pitaima kauzalnosti drutvenih pojava veoma su izraeni suprotni stavovi u nauci.25Ove suprotnosti su najee rezultat filozofskog opredeea autora. Indenterministi smatraju da takvi zakoni uopte ne postoje. S druge strane, veliki broj naunika na Zapadu stoji na stanovitu da u drutvenim naukama i nije mogue doi do optih zakona, vesamo do pojedinanih, koji se ne mogu odnositi na sve pojave iste vrste, vesamo na onu kod koje je otkriveno delovae datog zakona. Prirodno, svako prouavae nekog staa ili kretaa u meunarodnim odnosima, mora voditi rauna o mestu i vremenu nastajaa datih pojava, evoluciji sredine koja je dovela do e, revolucionarnoj tendenciji. U takvim uslovima moe da nastane izvesna uzrona veza, i sasvim razumivo, ne moe se oekivati da e ta veza dovoditi do nastajaa te pojave i u drugim uslovima. Uostalom, i najstroi prirodni zakoni pretpostavaju odreene okolnosti u kojima oni mogu da deluju. Ako hoemo to isto da osporimo drutve-nim naukama, onda se ne moe braniti stav da postoje samo pojedinane zakonitosti koje su dovele do neke pojave pod odreenim okolnostima, a da je nemogue doi do optih zakona koji bi delovali uvek pod istim okolnostima. Naime, ako je mogue prouiti i utvrditi uzrone veze koje su nastale izmeu datih okolnosti i jednog rata, teko je negirati mogunost istraivaa zako24 J. orevi, Politiki sistem, Beograd, str. 51. M. uri, Problemi sociolokog metoda, Beograd, Savremena kola, 1962, str. 5061. 25 R. Luki, nav. delo, str. 520.

15

nitosti koje bi bile primenive na sve ratove i u prolosti i u sadaosti i u budunosti. U kolikoj meri e jedna nauka u tome uspeti, u zavisnosti je od ene razvijenosti u metodolokom smislu rei. Bitno je utvrditi da u meunarodnim odnosima vladaju neke zakonitosti, to dokazuje istorija, jer inae e ne bi ni bilo, dok je sasvim drugo pitae da li ih je nauka otkrila ili ne. K. Rajt je primetio da sve discipline tee danas da postanu nauke, mada ihova graa pokazuje otpor naunom metodu. One obino poiu kao vetina ili istorija. Zatim postaju uoptavajue kroz filozofiju i najzad, vode borbu da postanu nauke.26 U poetnoj fazi, oni koji vode ovu borbu, najee podlegnu slabosti, te umauju mogunost nauke za koju se bore. Kroz tu fazu su prole i sociologija, politike nauke, kojima je poricano (i jose ponekad porie) naunost i mogunost da postanu nauke. S druge strane, sociolozi i politikolozi su skromno priznavali zavisnost ovih nauka od drugih disciplina, te su se esto zadovoavali time to bi ove svoje nauke svodili na mehaniku sintezu rezultata do kojih su dole druge nauke, svodei tako ove nauke na enciklopedije znaa iz oblasti koju bi trebalo da prouavaju. Ista sudbina ekala je i mladu disciplinu o meunarodnim odnosima. Tako je 1953. F. uman (F. Schuman) doao do zakuka da Nauka o meunarodnim odnosima oigledno nije posebna grana saznaa vepre jedna eklektika disciplina.27 U ovom smislu, najee se nailazi na miee da ova nauka ima za zadatak da putem sinteze znaa do kojih su dole druge nauke omogui nauno objaee pojava meunarodnog ivota. Drugim reima, ova nauka i nema svoj odreeni predmet, koji bi svojim metodima mogla da istrauje putem prouavaa sopstvene prakse. Da li je nauka o meunarodnim odnosima sintetika ili analitika? Odgovor na ovo pitae mogue je dati jedino ako se ispita da li ova nauka ima sopstvenu praksu, koju samo ona istrauje, ili ne. Bilo kako se shvatao predmet ove nauke, sasvim jasno se izdvajaju dva niza pitaa koja iz enog predmeta proizilaze. Jedan niz obuhvata temene ienice na kojima nastaju meunarodni odnosi, kao to su, meuzavisnost, inioci koji na ove odnose deluju i subjekti, na ih se primeuje metod sinteze da bi se ove pojave svestrano saznale. Svakako da to ne moe da bude mehanika sinteza. U drugom nizu pitaa, koji obuhvata politiko ponaae uesnika meunarodnih odnosa, politike oblike i procese sarade, sukoba i borbe, nauka o meunarodnim odnosima ih mora sopstvenim metodima prouavati, jer ih nijedna druga nauka ne prouava. Ovih nekoliko izdvojenih pitaa ukazuju na to da je nauka o meunarodnim odnosima i analitika i sintetika, te se, prema tome, razlikuje od drugih drutvenih nauka samo po stupu razvijenosti sopstvenih metoda i teorije. Teko je nai neku drugu naunu disciplinu, koja u veoj ili maoj meri moe ignorisati rezultate drugih nauka u svom sopstvenom radu.
26 E. B. Mc Neil, The Nature of Human Conflict, Prentice 27 F. L. Schuman, International Politics, New York, 1953,

Hall, 1965, str. 3. str. 577.

16

Na kraju ovih razmatraa, postava se pitae da li prouavae koje preduzima nauka o meunarodnim odnosima ima za ci samo saznae predmeta ili mu je i ci da pomogne u preduzimau neposrednih politikih akcija. H. Morgentau smatra da nijedno prouavae meunarodnih odnosa u HH veku ne moe odeliti saznae od akcije i teiti saznau kao jedinom ciu.28 Po jednom drugom mieu, ovo istraivae moe biti teorijsko ili praktino na tri naina: 1. u pogledu predmeta; 2. u pogledu naina; 3. u pogledu cia.29 U pogledu cia, pisac ne prihvata stanovite po kojem bi ova istraivaa imala za ci neposredno uticae na politiku akciju nosilaca politike vlasti. Ci ovih istraivaa je da objasni i opie putem sopstvenih metoda predmet koji je jedan vid udskog ponaaa, i da omogui predviaa u meri u kojoj je to mogue. Ova istraivaa treba da na prvom mestu pokau ono to jeste, i da se to je vie mogue priblie tom saznau. S druge strane, ovaj pisac usvaja stanovite Dirkema (E. Dirkheim) koji je smatrao da, ako sociologija ima samo teorijske cieve, ne bi vredelo da joj se posveti ni jedan sat vremena. Ono to empirijsko istraivae moe uiniti kao primeena nauka... to je da pokae, saznavi mogunosti i posledice jedne akcije, ono to moe da se uini i ono to ne moe.30 S obzirom na savremeni znaaj nauke i tendenciju to brih primenivosti naunih rezultata u praksi, stavovi koji bi nauku izdvojili iz neposredne drutvene akcije danas ne bi mogli opstati. Nauka mora davati rezultate svojih istraivaa i imati u vidu potrebe ivota datog drutva.

II RAZVOJ NAUKE O ME UNARODNIM ODNOSIMA

1. Filozofija i meunarodni odnosi Interesovae filozofije za meunarodne odnose uglavnom je bilo ogranieno na razmiae o problemima rata i mira. To se moe razumeti s obzirom na to da ti odnosi veoma dugo nisu poznavali druge oblike do ratove, tj. sukobe i odsustvo svake sarade u periodu mira, koji nije bio nita drugo do pauza izmeu dva rata. U najstarijim delima kineske i indijske filozofije rat predstava stalni predmet razmiaa o emu samom, ili o egovom prevazilaeu i iskueu iz ivota udskog drutva. U delima velikih grkih filozofa Platona i Aristotela, savremeni istraiva meunarodnih odnosa moe nai zaetke ideja i misli koje se mogu slediti
Morgenthau, Politics among Nations, New York, Knopf, 1960, str. 21. Ph. Braillard, Philosophie et Relations Internationales, Geneve, Inst. Univ. de Hautes Etudes Internationales, 1974, str. 6364. 30 Ph. Braillard, nav. delo, str. 66.
28 H. 29

17

sve do novoga veka i prepoznati u savremenoj filozofiji. Kod Aristotela se nalaze zaeci rasistikih i geografskih teorija o drutvu i on se zbog toga smatra najstarijim ideologom kolonija-lizma. On je delio narode na civilizovane i na varvare i iz te podele izvlaio zakuak da civilizovani narodi mogu slobodno pokoravati varvare. Istovremeno, smatrao je da ratovi izmeu grkih drava, koji se vode radi zadovoea materijalnih interesa, ne mogu biti moralno dozvoeni. Platon i Aristotel su doli do izvanrednog zapaaa o odnosu politikog realizma i spone poli-tike. U tom odnosu oni su videli da tiranije i nedemokratski reimi ee vode rat nego demokratske drave.31 a. Korene realistikih teorija i teorije sile, moemo slediti daleko u istoriji filozofije novoga veka sve do Makijavelija (N. Machiavelli, 14601527) koji se smatra zaetnikom politikog realizma. Meutim, tek sa Hobsom (T. Hobbes, 15881679) i sa egovom teorijom prirodnog staa poie da se povlai nit teorije sile u meunarodnim odnosima. Wegova uvena teorija o prirodnom stau u kome udi ive u odnosima koje karakterie rat svakog protiv svih, ostaje vladajua za meunarodne odnose i u ima ona nalazi stalno svoju potvrdu. Ovo stae se prevazilazi u unutraim odnosima drutva putem zakuea drutvenog ugovora koji namee pravila ponaaa, i na taj nain nastaje drutveno stae, koje se karakterie postojaem drutvenog mira i u kome se ostvaruje bezbednost svakog lana drutva na osnovu potovaa meusobnih interesa, na ta su se obavezali potpisivaem drutvenog ugovora. Meutim, u meunarodnim odnosima prirodno stae je jedino mogue stae i ega karakterie stalni rat zbog toga to nije mogue dravi (republici) nametnuti vou neke naddravne vlasti: U svakom trenutku kraevi i linosti koje dre suverenu vlast su zbog ihove nezavisnosti u stalnoj sumi i u stau i stavu gladijatora, zaotrenog oruja, oi u oi: ja elim ovde da govorim o tvravama, o garnizonima, topovima koji su na granicama ihovih kraevstava, i pijunima koji stalno podravaju stvari koje ine ratno stae.32 Iz toga slede stavovi da u meunarodnim odnosima kao prirodnom stau nema niega to bi bilo zabraeno dravama u borbi za svoje interese. Osnovna ideja Hobsa lako se moe slediti i nai kod velikog broja filozofa apologeta rata, 33 ali u enom najistijem vidu mi je nalazimo kod filozofa nemake klasine filozofije Hegela, i danas u realistikoj teoriji i teoriji sile H. Morgentaua (H. Morgenthau) i R. Arona. b. Druga znaajna teorija ije korene moemo nai u filozofiji, jeste teorija o psiholokim i biolokim korenima udske agresivnosti kod oveka, koja se smatra glavnim uzronikom rata. Ideja o zlu ukoreenom u oveku prisutna je, moe se rei, u filozofiji odvajkada, a en utemeiva u evropskoj filozofiji je opet T. Hobs, sa svojom idejom da je u samom oveku zlo koje u prirodnom stau nema granica u svom ispoavau i u emu vlada rat svakog protiv svih. Kasnije, u filozofiji
31 G. Bouthoul, TraitE8 de polE8imologie, Paris, Payot, 32 T. Hobbes, Leviathan, Paris, Sirey, 1971, XIII. 33 G. Bouthoul, nav. delo, str. 5971.

1970, str. 5758.

18

u kojoj preovlauje apologija rata, nala-zimo iste ideje o ukoreenosti rata u udskoj prirodi. ak i E. Kant, koji se inae ne moe smatrati apologetom rata venaprotiv, kae da: Rat nema potrebe da ima neki poseban motiv. Izgleda da on ima svoj koren u udskoj prirodi...34 Kasnije, razvojem Darvinove teorije evolucije i enim uticajem na filozofiju, ove ideje su ee i nauno argumentovanije. Tako H. Spenser (H. Spencer) smatra da u oveku postoje agresivni nagoni koji ga teraju da pobeuje u borbi za ivot.35 I kod drugih evolucionista moemo nai stanovite po kome je rat rezultat agresivnih instikata kod oveka.36 U ovom istom vremenu sociologija belei veliki uspon u svom razvoju, tako da u sociolokom prouavau pojava meunarodnog ivota, a naroito rata (koje se uglavnom oslaa na istorijsko-so-cioloki metod), uvruje, takoe, psiholoki inilac meu odluujue. Polazi se esto od toga da je rat samo realizacija udske borbenosti37 a da ispod izvesnih cieva ... postoje u dubim i tamnijim delovima duha uzroci koji su nagonski, nerazumni i katkad nesvesni, skriveni ili slabo vidivi uzroci a koji su, meutim, delotvorniji i stvarniji.38 Ova shvataa predstavaju, bez sume, filozofsku anticipaciju naune teorije S. Frojda (S. Freud), koji je naunim metodima istraivao ivot oveka i doao do slinih zakuaka koji su ostavili ogroman uticaj i na razvoj nauke o meunarodnim odnosima. v. Uporedo sa ovakvim shvataima, u filozofiji se razvijaju i suprotna shvataa. U evropskoj filozofiji je nasuprot Hobsu . . Ruso (J. J. Rousseau) polazio od toga da je ovek po prirodi dobar i da ga drutveni uslovi ine zlim. Nasuprot Spenseru, Krapotkin je smatrao da su fundamentalni nagoni u oveku oni koji ga navode na saradu a ne na sukob. Ono to u ovim teorijama moemo zapaziti kao nit koja se neprekidno provlai kada se razmatra pitae organizacije meuna-rodnog mira, jeste ideja o stalnom meunarodnom miru putem organizacije naddravne vlasti koja bi regulisala odnose meu dravama, slino kao to to ini drava u odnosima pojedinaca. Teko bi bilo izraditi jednu listu svih filozofa-pacifista jer bi ona uvek bila nekompletna. To uglavnom zbog toga, to ideje o organizaciji meunarodnog mira nalazimo i kod onih koji smatraju rat zakonitim staem stvari, tako da je teko izdvojiti one koji se mogu smatrati istim pacifistima od onih koji pored mira i ratu daju veliki znaaj u ivotu drutva. Meu pacifistima istiu se posebno federalisti, koji su izlaz iz stalnih sukoba u meunarod-nim odnosima videli u stvarau jedne svetske federacije ili svetske vlade, koja bi raspolagala vlau nad dravama i koja bi mogla prav-nim putem da regulie odnose izmeu drava. Jedan od najveih predstavnika ovih ideja je socijal-utopist Sen-Simon (Saint Simon, 17601825). Po34

59. 145.

E. Kant, Princ. metaphis. du droit, nav. po: J. Lagorgette, Le rF4le de la guerre, Paris, 1906, str.

35 T. H. Pear, LEtude psyhologique des etats de tensions et des conflits, Paris, UNESCO, 1957, str. 36 Ch. 37
38

Nav. delo, str. 72.

Letourneau, nav. delo, str. 72. J. Lagorgette, isto.

19

red ega, tu su i O. Kont (A. Comte, 17981857), Prudon (Proudhon, 18091865), a u nemakoj klasinoj filozofiji Lajbnic (Leibnitz, 16461716), E. Kant (17241804) i Fihte (Fichte, 17621814).39 Mada meu ima postoje razlike koje se uoavaju u razvoju ove misli od Lajbnicove duhovne meunarodne republike i univerzalne monarhije Fihtea do Kantovog neprekidnog mira putem organizacije drutva nacija, 40 mogue je pratiti ovu ideju sve do savremenih institucionalistikih teorija koje u organizaciji i postojau institucija vide reee problema mira i rata meu narodima. Sa razvojem pozitivizma u filozofiji narastaju zahtevi za em-pirizmom u nauci, to je u savremenoj fazi razvitka nauke nalo svoj izraz u savremenim sociolokim teorijama biheviorizma i funkcionalizma i teorije sistema kao posebne kibernetske granice funkcionalizma. 2. Meunarodno pravo i meunarodni odnosi Jedna od prvih oblasti meunarodnog ivota koja je postala predmet naunog prouavaa, bila je pravna oblast. Holandski pravnih H. Grocius (H. Grotius, 15831645) smatra se osnivaem meunarodnog prava i egove prve teorije kole prirodnog prava. Nije nerazumivo zato bau Holandiji u ovom vremenu dolazi do preobraaja antikih shvataa o prirodnom pravu kao skupu normi koje izviru iz razuma, koji jedini otkriva ono to je u sutini udske prirode: sloboda, jednakost, neograniena privatna svojina, narodna suverenost u dravi. Ove ideje, koje nosi sa sobom mlada graanska klasa u borbi protiv feudalizma, nale su najpogodnije tlo u Holandiji, zemi koja zajedno sa Engleskom koraa u prvim redovima novog narastajueg kapitalistikog drutva. Moderno meunarodno pravo je proizvod kapitalistikog naina proizvode, irea svetskog trita i internacionalizacije odnosa proizvode i razmene. U tom procesu drutvenog kretaa, razvitak i iree meunarodnih ekonomskih, politikih i drugih odnosa, postepeno su doveli do toga da se oni ureuju posebnim drutvenim normama pravilima meunarodnog prava.41 Pojava meunarodnog prava se vezuje za vreme postepenog razvoja meunarodne podele rada, koja je stvarala uslove za meunarodnu saradu. U ranijim epohama, sem nekih minimalnih normi obiajnog karaktera i malog broja ugovora, meunarodno pravo nije postojalo kao celovit pravni sistem, jer je rat bio jedini redovan oblik odnosa izmeu drava. Razumivo je stoga to su Grocius i drugi predstavnici kole prirodnog prava obratili pau na izuavae rata i mogunosti
39 Videti izvanredan pregled pacifistike filozofije u: M. Merle, Pacifisme et internationalisme, Paris, A. Colin, 1966. 40 B. Basch, Les doctrines politiques des philosophes classiques de lAlemagne, Paris, 1927, str. 67. 41 A. M. Magaraevi, Osnovi meunarodnog prava, Novi Sad, Univerzitet u Novom Sadu, 1965, str. 17. Videti takoe: M. Barto, Meunarodno javno pravo, Beograd, Kultura, 1954, t. I, str. 4663; S. Avramov, Meunarodno javno pravo, Beograd, Savremena administracija, vie izdaa.

20

egovog uklapaa u regule meunarodnog pravnog sistema. Pravnim regulisaem rata dobio bi se prostor za pravno regulisae mirnih odnosa unutar kojih je bio jedino mogurazvoj meunarodne trgovine. Prvi koraci ka regulisau ovih odnosa uieni su uvoeem pravila o slobodi mora i slobodi meunarodne trgovine. Prouavae pravila koja treba da reguliu neke odnose nije mogue bez prouavaa sutine tih odnosa kao drutvenih pojava. Tako se od samog poetka razvoja meunarodnog prava, emu naroito doprinosi kola prirodnog prava, posveuje paa bitnim pojavama meunarodnog ivota, kao to su rat i mir. H. Grocius je u svojim radovima teio iznalaeu pravila koja bi regulisala voee rata, te je tako doao do interesantnih ideja za meunarodne odnose, koji se i u mnogo kasnijim radovima iz ove oblasti mogu nai u vie ili mae izmeenom vidu. Ako se uzmu u razmatraa prvi utisci o prirodi, u oj se ne nalazi nita to u celini osuuje rat, naprotiv, on se pospeuje. To je zato to se rat vodi da bi se ouvao svoj ivot ili svojih lanova i za odravae ili sticae stvari potrebnih za ivot, to je u saglasnosti s kretaima prirode.42 Kod nastavaa i sledbenika teorije prirodnog prava moemo takoe nai niz korisnih zapaaa o bitnim pojavama meunarodnih odnosa. Ova shvataa moemo slediti i nai kod savremenih teoretiara meunarodnih odnosa, mada su ona prvobitno nastala i razvila se u meunarodnom pravu. Sa razvojem pozitivizma u meunarodnom pravu, osnovni pravci u prouavau meunarodnih odnosa razvijaju se uporedo s teorijom prirodnog staa u kome suverene drave pribavaju same sebi pravdu sredstvima koja im stoje na raspolagau. Meutim, nastajae potrebe utvrivaa odnosa sarade u meunarodnim odnosima navodi drave da uzajamnim sporazumima i ugovorima reguliu te odnose, poto ne postoji nikakva naddravna vlast koja bi te odnose re-gulisala pravilima koje bi morali svi potovati. Iz tog saznaa meunarodne stvarnosti pozitivisti su doli do ideje o meunarodnom pravu kao skupu normi koje drave svojom voom utvruju. Te norme nisu rezultat nieg to bi se nalazilo iznad te voe, pa to ne moe biti ni priroda ni razum koji tu prirodu otkriva. Pozitivizam u meunarodnom pravu je umnogome doprineo razvoju kako realistikih, tako i institucionalistikih teorija u nauci meunarodnih odnosa. Mada su ove teorije protivurene, one su, u stvari, samo dve strane jednog istog stava: u meunarodnim odnosima vlada prirodno stae (realizam) ali ako se drave sporazumeju o pravilima ponaaa koja e regulisati prava i obaveze drava, to prirodno stae e biti prevazieno, jer e na taj nain iz ega izrasti pravno organizovana meunarodna zajednica (instituciona-lizam). Razvoj nauke meunarodnog prava nesumivo je doprineo saznau o meunarodnim odnosima, te je u jednom dugom istorijskom periodu bio jedina nauna disciplina koja je, pored istorije, prouavala ovu oblast drutvenog ivota. Meutim, s obzirom na to da se meunarodno pravo bavi na prvom mestu prouavaem ovih odnosa s ciem ihovog pravnog regulisaa, ova nauka se bavi tim
42 H. Grotius, Le droit de la guerre, et de la paix, nav. po: M. Merle, nav. delo, str. 49, Gavranov, M. Stojkovi, nav. delo, str. 15.

21

odnosima uglavnom primenom normativnog metoda, vie je okrenuta onome to bi trebalo da bude nego onome to jeste. Ovo je naroito sluaj s razvojem i vladavinom pozitivizma u meunarodnom pravu, s kojim je nastao i idealistiki prilaz meunarodnim odnosima uopte. Naime, poto se nauka meunarodnog prava svodi na prouavae pravnih normi, a ne odnosa koje te norme reguliu, dolo je do poistoveivaa stvarnih odnosa s normativnim modelom odnosa. Meutim, i u ovom sluaju ne moe se nikako zanemariti znaaj nauke meunarodnog prava, jer su i ove teorije doprinele saznau nekih vidova meunarodnih odnosa, i mada zbog toga jednostrane, one su doprinele razvoju teorijske nauke o meunarodnim odnosima. 3. Istorija i meunarodni odnosi Istorija, uopte gledano, najvie je doprinela saznau o pojavama meunarodnih odnosa i, prema tome, razvoju nauke o meuna-rodnim odnosima. Ona i danas doprinosi saznau i naunom objaeu ovih pojava, s obzirom na to da se bez istorijskog metoda ne moe zamisliti prouavae niza makropojava iz ove oblasti. Jou delima grkog istoriara Tukidida i egovoj analizi procesa koji su se razvijali u Peloponeskom ratu, pokazuje se ogroman znaaj koji ima istorija u raspoznavau i ralaavau komplikovanog spleta meunarodnih odnosa. Ovo se podjednako moe rei kako za specija-lizovane istorije, koje se bave iskuivo prouavaem pojava meunarodnih odnosa kao to su diplomatska istorija i istorija meunarodnih odnosa, tako isto i za optu istoriju i velike sisteme filozofije istorije Hegela (G. Hegel) i istraivaa istorije Tojnbija (A. Toynbee), u kojima i savremeni istraiva meunarodnih odnosa moe nai znaajne sinteze i zapaaa iz istorijskog mate-rijala, koje mogu imati veliki znaaj u teorijskom prouavau meunarodnih odnosa, bilo kao opti stavovi ili polazne pretpostavke u metodolokom postupku istraivaa meunarodnih odnosa. Razumivo je da su diplomatska istorija i istorija meunarodnih odnosa discipline koje su u najveoj meri i neposredno dovele do potrebe konstituisaa teorije meunarodnih odnosa. One su opremile rad na teorijskom prouavau meunarodnih odnosa do-vonom koliinom materijala za stvarae polaznih pretpostavki u teorijskom formulisau optih stavova ove nauke. A. Diplomatska istorija i spona politika Najstarija od istorijskih disciplina koja se neposredno i posredno bavi prouavaem odnosa izmeu drava je svakako diplomatska istorija. S obzirom na to da su se meunarodni odnosi nekada odvijali gotovo iskuivo kao odnosi suverena, tj. vladara i ihovih vlada, ihov skoro iskuivi oblik je bio diplomatski. Sama re diplomatija dola je od grke rei diploma koja oznaava akt savijen dvostruko i koji dolazi od suverena.43 Prema tome, diplomati su predstavnici suverena preko kojih se razmeuju diplome a diplomatska istorija je imala za zadatak da otkriva 22

i objaava diplomatske dokumente, tj. skupinu slubenih ili tajnih dokumenata pomou kojih su vladari saobraali meu sobom.44 U svom razvoju, diplomatska istorija je postepeno proirivala poe svoga prouavaa tako da je u ega ukuivala osnovne komponente spone politike jedne zeme, dvostrane i viestrane odnose drave, kao i vojna i politika sredstva u toj politici. Glavnu ulogu u meunarodnim odnosima za diplomatsku istoriju imaju efovi drava, mi-nistri inostranih poslova i ihov diplomatski aparat. Line oso-bine diplomata su najee predmet ihovih podrobnih analiza. Kao glavni, esto jedini izvori, koriste se diplomatski arhivi, a ponekad i dnevna tampa.45 Ova ogranienost diplomatske istorije u pogledu izvora i predmeta istraivaa ima svoje dobre i loe strane. S jedne strane, ona ne dozvoava proizvonost u analizi, jer zahteva da eni zakuci budu argumentovani istorijskim dokumentima. Meutim, s obzirom na to da se ne uputa u analizu uloge drutvenih, ekonomskih, politikih, kulturnih i drugih inilaca od znaaja u kreirau spone politike svake zeme, ona ostaje jednostrana u ocenama. Diplomatski odnosi i dokumenti su samo finalizacija jednog sloenog procesa u drutvu u celini i u politikim organima unutar kojih se donose odluke. Taj en nedostatak ima i svoje dobre strane, to se ogleda u tome da je podatak koji iznosi diplomatska istorija po pravilu taan, jer je proizaao iz istorijskog dokumenta. Meutim, sa revolucijama krajem XVIII i u prvoj polovini XIX veka, mea se i sistem odluivaa u sponoj politici. Graanska demokratija i u toj oblasti uvodi nove oblike, koji oznaavaju kraj iskuive nadlenosti suverena u oj. S druge strane, u ovom istom vremenu dolazi do razvoja novih, bogatijih oblika meunarodnih odnosa, to donosi kapitalistiki nain proizvode, koji zahteva podelu rada i u meunarodnim razmerama. Iz tih razloga meunarodni odnosi nisu mogli ostati samo diplomatski odnosi, te se nisu mogli objasniti i razumeti samo prouavaem diplomatskih dokumenata. Diplomatska istorija se morala okrenuti prouavau kretaa meunarodnih ekonomskih odnosa, odnosa sila, ideja i materijalnih i subjektivnih inilaca koji deluju na meunarodne odnose. Prvi svetski rat i Oktobarska revolucija unose bitne promene u ovu sferu odnosa, tako da diplomatska istorija vie nije mogla da odgovori potrebama za poznavaem onoga to se zbiva u meunarodnim odnosima i to je dobijalo sve vei znaaj u ivotu drutva uopte. Uporedo s diplomatskom istorijom, posle Prvog svetskog rata poie da se razvija prouavae spone politike, koja izvore svoga saznaa nalazi uglavnom u sredstvima javnog informisaa. Ona na taj nain zameuje diplomatska istorijska dokumenta sa zvaninim interpretacijama koje daju vlade zemaa o svojoj sponoj politici.46 Spona politika kao nauka prouava aktivnosti pojedinih drava, i43 Littre, 44 Isto. 45

nav. po: M. Merle, Sociologie des relations internationales, str. 45.

B. Jankovi, Meunarodni odnosi i istorijske discipline, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 23/1964, str. 216. 46 M. Merle, nav. delo, str. 46. i V. Gavranov, M. Stojkovi, nav. delo, str. 1217.

23

hovo delovae u odnosima s drugim dravama, u okvirima opteg staa u meunarodnoj zajednici i meunarodnim odnosima, ali motivisano ihovim sopstvenim interesima, koji su pored staa u meunarodnoj zajednici usloveni i nizom faktora unutraeg razvoja drave.47 Spona politika se razvila u posebnu disciplinu, i uz diplomatsku istoriju posle Prvog svetskog rata predstava znaajan vid naunog prouavaa meunarodnih odnosa. Meutim, nedostaci koji su proizilazili iz metoda prouavaa diplomatske istorije nisu mogli biti izbegnuti prouavaem spone politike, jer se ona u stvarnosti svodila na prouavae tzv. savremene istorije, iji je osnovni nedostatak nepouzdanost podataka koji se daju u javnost, s obzirom na to da u oblasti spone politike tajna diplomatija jouvek izmie kontroli predstavnikih tela, naroito u oblasti politike sile, borbe za presti, prevlast, hegemoniju i imperijalizam u meunarodnim odnosima. Ovi nedostaci diplomatske istorije i spone politike ne iskuuju ove metode iz naunog prouavaa meunarodnih odnosa ni u ovom trenutku u kome je nauka o meunarodnim odnosima razvila niz metoda za prouavae savremenih staa i kretaa u meunarodnim odnosima. Meutim, uporedo s razvojem diplomatske istorije i spone politike, a zbog potreba istorijskog prouavaa pojava meunarodnog ivota, razvila se nova istorijska disciplina Istorija meunarodnih odnosa. B. Istorija meunarodnih odnosa U samoj promeni naziva sadrana je i sutina promene koja je nastala sa pojavom novog metodolokog postupka koji je doveo do stvaraa istorije meunarodnih odnosa. Ovaj metodoloki postupak ne zanemaruje sve ono to prouava diplomatska istorija, ali on zahteva mnogo vie. Sa pojavom vietomog dela P. Renuvena (P. Renouvin)48 Istorija meunarodnih odnosa, u kome su dali svoje priloge poznati francuski istoriari, istorijsko prouavae meunarodnih odnosa podrazumeva istraivae svih inilaca, materijalnih i subjektivnih, uloge optih drutvenih kretaa, linosti dravnika itd. Istovremeno, ovaj istorijski pristup unosi nove metode u istraivae, naroito onda kada se istrauju skorai dogaaji o kojima su dokumenti jouvek obavijeni velom dravne tajne. Tada se primeuju metodi razvijeni u sociologiji i politikim naukama, kao to su statistiki, intervju, analiza sadraja i dr.49 U zajednikoj kizi P. Renuvena i . B. Dirozela (J. B. Duroselle)50 oni izlau osnovne inioce koje treba imati u vidu kada se prouava istorija meunarodnih odnosa (geografski, demografski, ekonomski, finansijski, ideoloki, uloga linosti). Na taj nain se oni pribliuju metodima koji se primeuju u jednom delu
47 V. Gavranov, M. Stojkovi, nav. delo, str. 14. 48 P. Renouvin, Histoire des relations internationales, t. IVIII, Paris, 1960. 49 M. Merle, nav. delo, str. 47. 50 Introduction a letude des relations intrnationales, Paris, A. Colin. 1966.

24

nauke o meunarodnim odnosima, ime svoja istraivaa ine jokorisnijim za istraivae meunarodnih odnosa u celini. Mada istorijsko prouavae ne moe sasvim da zadovoi potrebe za poznavaem meunarodnih odnosa, jer je prvenstveno ogranieno na prolost, ono ima i danas veliki znaaj u istraivau meunarodnih odnosa. U naoj zemi je istorija meunarodnih odnosa, u jednoj ili drugoj formi, vrlo razvijena i ima relativno dugu tradiciju. Jou XIX veku pojavuju se dela iz oblasti diplomatske istorije. Meu ima se naroito istiu studije Jovana Ristia Diplomatska istorija srpsko-turskih ratova 1618. i Spoai odnoaji Srbije novijega vremena. Tri toma ovog posledeg dela daju produbenu sliku meunarodnog poloaja Srbije toga vremena, te prevazilaze diplomatsko-istorijski metod, koji je bio vladajui u ovoj vrsti radova toga vremena. Pored diplomatske istorije, mogu se navesti i studije koje prevazilaze istorijski metod analizom inilaca koji su delovali na sponu politiku i meunarodni poloaj Srbije. To su na prvom mestu: Srbija na istoku Svetozara Markovia i produbena analiza klasino-drutvene sadrine spone politike Srbije u delu Dimitrija Tucovia Srbija i Albanija. Izmeu dva rata nastava se tradicija velikog interesovaa za prouavae diplomatske istorije, te se pored niza monografskih radova, pojavuje edicija Srpski narod u XIX veku, u kojoj je u oko dvadesetak kiga izloen i meunarodni poloaj Srbije i srpskog naroda kroz ceo XIX vek, do Prvog svetskog rata. U ovom istom razdobu pojavuju se i dva sistematska dela Diplomatska istorija moderne Evrope u dva toma od J. Jovanovia i Diplomatska historija u dva toma od V. uleka. Posle Drugog svetskog rata izlaze dva uxbenika (Diplomatska istorija V. Krua i Historija diplomacije, V. Iblera), pojavuje se veliki broj monografskih radova posveenih analizi dvostranih odnosa nae zeme s drugim zemama, kao i analizi pojedinih perioda istorije meunarodnih odnosa XIX i XX veka.

III KOLE U NAUCI O ME UNARODNIM ODNOSIMA

U toku savremenog razvoja teorije meunarodnih odnosa razvile su se i uvrstile kole razliitih pravaca, koje izraavaju kako razliite teorijske stavove, tako i opta shvataa o bitnim epistemiolokim i metodolokim problemima ove nauke, to najee odgovara filozofskom opredeeu autora. U tom smislu, moe se rei da se u SAD razvijaju kole empirijskog karaktera, dok su za Evropu karakteristini istorijsko-socioloki pristupi problemima meunarodnih odnosa. 25

Razmatrae teorijskih pravaca u nauci o meunarodnim odnosima je sastavni deo prouavaa ove oblasti drutvenog ivota, zbog rezultata koje su one u tom prouavau do sada postigle. Istovremeno, kritiki odnos prema ima je neophodan zbog filozofskog opredeea i ideoloke obojenosti koja ne moe biti iskuena i pored proklamovane naune neutralnosti. U dosadaem razvoju nauke o meunarodnim odnosima mogu se izdvojiti, i vie ili mae omeiti, sledee kole i teorijski pravci u ovoj nauci: istorijsko-socioloki pravac, psiholoki, funkcionalistiki i marksistiki. 1. Istorijsko-socioloka kola Ova kola, koja se danas u najistijem vidu odrava i razvija u Evropi (naroito u Francuskoj), trpi uticaje drugih sociolokih pravaca, a naroito biheviorizma. Meutim, ona mu mae-vie uspeno odoleva. Moe se ak rei da danas istorijska sociologija predstava okvir vrlo uspene kritike savremenih bihevioristikih i funkcionalistikih teorija u sferi naunog prouavaa meunarodnih odnosa. U ovom smislu, vrlo je uspena kritika bihevioristike sociologije koju je razvio R. Aron, jedan od znaajnijih predstavnika istorijske sociologije u Francuskoj. On veoma otro kritikuje svoee drava i drugih aktera meunarodnih odnosa na algebarske simbole, poto su, po emu, drave politike jedinice koje predstavaju udske zajednice zasnovane na jednoj teritoriji.51 Da bi se razumelo ponaae drava u meunarodnim odnosima, neophodno je poznavati niz ienica: fizike determinante (prostor, populacija, izvori) i drutvene determinante (ideologija, drutvena struktura, politiki sistem). Sociolog, prema tome, trai u istoriji redovne odnose, naroito smeivaem tipova ako to smeivae postoji.52 R. Aron tei da zapazi korelacije izmeu razliitih oblasti drutvenog ivota i pojava u ima. Tako, po emu, postoji uvek korelacija izmeu vojne organizacije drutva i drutvene organizacije i strukture. Nain na koji su se udi borili bio je uvek efikasan da se pomou ega odredi socijalna struktura datog drutva, kao i nain na koji su udi u emu radili.53 S druge strane, kada treba da odredi predmet istraivaa nauke meunarodnih odnosa, on trpi uticaj biheviorizma, smatrajui da je u sreditu toga predmeta proces donoea odluka: Onoliko koliko postoji mnoina suverenih jedinica (to je sutina meunarodnih odnosa), sedite prouavaa meunarodnih odnosa bie teorija odluivaa, tj. prouavaa naina na koji nekoliko udi, ili samo jedan ovek, odluuje o sudbini miliona udi.54
51 R. Aron, 52 Isto. 53

Paix et guerre entre les nations, Paris, Calman Levy, 1962.

R. Aron, La sociologie des relations internationales, Revue FranE7aise de Sociologie, sept. 1963, str. 311. 54 Nav. delo, str. 315.

26

Svoju osnovnu koncepciju meunarodnih odnosa R. Aron je dao u svom poznatom delu Mir i rat meu narodima (Paix et guerre entre les nations).55 Ovo egovo delo podeeno je u etiri odeka: Teorija, Sociologija, Istorija i Prakseologija. U teorijskom delu Aron definie koncepciju svoje teorijske analize. On u centar ove analize stava pravila igre u meunarodnim odnosima i zakuuje da je tu re o odnosima politikih jedinica od kojih svaka zadrava za sebe pravo da sebi pribavi pravdu i da sama sebi bude gospodar u odluivau o svom ponaau u toj igri. U ovim odnosima politike jedinice tee da postignu odreene cieve koji se, po emu, mogu podeliti na konkretne prostor, udi i due, i na jednom viem nivou na opte cieve bezbednost, moi slava. Kada je re o sredstvima za postizae ovih cieva, Aron odbacuje pravo i moral i smatra da bi bilo idealistiki ne videti da u meunarodnim odnosima sila i mo, kojim drava raspolae, predstavaju odluujuu ulogu u borbi drava za postizae svojih cieva. To je tako jer u meunarodnim odnosima nema efikasnog arbitra koji bi mogao da prinudi drave da potuju pravila igre i koji bi ih ograniavao u izboru sredstava. Zbog toga je sprega diplomatije i strategije osoben fenomen vezan za meunarodne odnose. Ambasador i vojnik ive i simbolizuju meunarodne odnose, koji se, s obzirom da su meudravni, svode na diplomatiju ili rat. Odnosi izmeu drava imaju jednu originalnu crtu koja ih razlikuje od svih drugih odnosa: oni se odvijaju u senci rata ili, ako se upotrebi jedan taniji izraz, odnosi izmeu drava sadre u sutini alternativu rata, ili mira.56 Polazei od toga, on zakuuje da je meunarodna politika, kao takva, politika sile, jer sila uvek stoji na raspolagau dravama. Cela meunarodna politika sadri jedan sudar voa zato to nastaje u odnosima drava koje se slobodno opredeuju u svom ponaau. Poto one nisu podreene jednom zakonu i sudiji, predodreene su da budu protivnici. Ne uputajui se na ovom mestu u raspravu o tome da li u meunarodnim odnosima postoji efikasan zakon i efikasan sudija, mora se primetiti da to samo po sebi nije dovono da bi se dolo do navedenog teorijskog objaea sutine meunarodnih odnosa. Drutveni odnosi unutar drave regulisani su vrlo efikasnim pravilima, iza kojih stoji monopol fizike sile date drave, pa i pored toga razvoj drutvenih odnosa poprima obeleja koja mogu biti suprotna tim pravilima. U odeku Sociologija, pisac objaava ponaae aktera u meunarodnim odnosima i tu se najvie zapaa uticaj biheviorizma na egove stavove. Meutim, on ipak ostaje do kraja veran metodima istorijske sociologije. On smatra da je nemogue pristupiti sociolokom prouavau ponaaa aktera u meunarodnim odnosima bez istorijskih prouavaa. Dunost sociologa bi bila da izbegava apstraktno rezonovae i da svoje tvrde zasniva na ienicama. Pridravajui se ovog metodolokog uputstva, Aron posveuje ozbinu pau prouavau nastajaa pojedinih oblika, instituta i procesa u istoriji meunarodnih odnosa, kao to su nastanak blokova, ravnotee snaga, diplomatije izmeu dva bloka i unutar blokova. Ako se
55 Opirniju kritiku ovog dela vid.: R. 56 R. Aron, Paix et guerre..., str. 18.

Stojanovi, Politika misao, 3/66.

27

ima u vidu ideoloka opredeenost R. Arona, onda se moe rei da ovaj odeak predstava primer najvieg dometa istorijsko-socioloke analize. Meutim, ideoloki stav mu esto ne dozvoava da zapazi promene koje danas deluju u meunarodnim odnosima. Pored toga, on se teko oslobaa klasinih merila diplomatske istorije, a naroito onda kada proceuje ulogu velikih sila i mesto malih i sredih drava u meunarodnim odnosima. Tako on i politiku nesvrstavaa sputa na nivo klasine neutralnosti, a neke nove pojave u meunarodnim odnosima, kao to je pomozemama u razvoju, svrstava u ranije poznate okvire finansiraa politikih cieva glavnih aktera meunarodne ravnotee snaga. U etvrtom odeku, Prakseologiji, Aron ispituje ulogu razliitih inilaca koji odreuju ponaae drava u meunarodnim odnosima. Pri tom, ispituje i mogunost prevazilaea politike sile u meunarodnim odnosima, putem jaaa uloge meunarodnog prava. Meutim, on izraava pesimizam, jer ne vidi mogunost da meunarodno pravo postane efikasan regulator odnosa izmeu drava. Pored toga to prihvata neke metode biheviorizma, on je egov veliki kritiar. Isto tako, otro kritikuje antropoloki i psiholoki pristup u prouavau pojava meunarodnog ivota. Kad su ova izuavaa odvojena od politikog prouavaa, ona ne mogu pruiti nikakav materijal pomou kojeg bi dokazala uzrok i posledicu. Ova potvrda, u odreenom smislu, jednostavno predstava u konkretnom sluaju primenu Maks Veberove (Max Weber) ideje, da istoriar poie primenom ciasvesne sheme, te uvodi ostale faktore od vanosti za odabrane cieve i da odstupaa od primeenih politika razmatra u svetlosti kompleksa sila, a metodi, cievi i instrumenti te politike objaavaju se s obzirom na unutrae faktore i na optu situaciju. Svako izuavae koje je ogranieno na jedan ili na drugi tip objaea nepotpuno je, ali ograniiti se na prvi tip (unutrae faktore) mnogo je opasnije nego ograniiti se na drugi tip.57 Aron smatra da prouavae mnoine faktora koji deluju na meunarodne odnose mora proi kroz istorijska poreea bez kojih se ne moe doi do otkrivaa nekih pravilnosti u politici bilo koje zeme.58 Uz pretpostavku da imamo jedno diplomatsko poe, i da iste drave ostaju u emu, sigurno je da e se neke situacije po-navati.59 Sledei ova svoja razmiaa, Aron zakuuje da samo istorijska sociologija a ne parcijalne analize ni apstraktne teorije moe izraziti problem u onom obliku u kojem dravnici treba da se suoe sa im. Samo sociolog koji upotrebava istorijski metod mogao bi postati savetnik vladaoca.60 Osnovne slabosti istorijske sociologije se teko mogu izbei insistiraem enih predstavnika na pluralistikom objaeu drutvenih pojava. Pluralistiki prilaz pretpostava izbor inilaca i davae prednosti nekima od ih. Tu filozofskoideoloko opredeee uvek igra znaajnu ulogu, jer se ne mogu zanemariti kulturo57 V. Ibler, nav. delo, str. 58 Nav. delo, str. 438. 59 Nav. delo, str. 444. 60 Nav. delo, str. 451.

438439.

28

loki uticaji i razliiti vrednosni sistemi. Isto tako, insistirae na ciklinom kretau istorije tako to se istorija po-nava ne moe prerasti status naune hipoteze. Zato nije mogue zasnovati neki opti stav, pravilnosti i zakonitosti iskuivo na istorijskom iskustvu, jer se ne moe sa sigurnou oekivati po-navae u budunosti. ire gledano, istorijsko-sociolokom metodu moemo pri-druiti i neke teorije koje su se razvile u SAD i Velikoj Britaniji, kao to su teorija sile, realistike i institucionalistike teorije. Strogo gledano, one ne bi mogle biti uvrtene u kolu istorijske sociologije, poto je glavna osobina ove kole pluralistiki prilaz, dok ove kole grade teorijsku konstrukciju uglavnom na jednom osnovnom iniocu, koji, po emu, odreuje meunarodne odnose. Ovakve monistike pristupe uglavnom kritikuju sociolozi istorij-ske kole, a naroito se to ini onda kada je re o realistikoj i institucionalistikoj teoriji. Meutim, u sutini se ove kole ne razlikuju u biti ni po metodolokom pristupu, ni po rezultatima do kojih su dole. Metodoloki, i jedne i druge u istoriji trae potvrdu svojih hipoteza i na tim potvrdama grade svoje teorijske stavove. Blie upoznavae sa ima e to najboe i pokazati. A. Teorija sile i realistika teorija meunarodnih odnosa U politikim naukama raireno je shvatae da je politika samo proces koji nastaje u borbi za vlast, silu i mo. Sutina politike najee se trai u delovau politikih snaga, koje vode meusobnu borbu, s ciem da zauzmu vladajue mesto u drutvu. Takva shvataa su u joveoj meri dobila u znaaju u prouavau meunarodnih odnosa koje se uglavnom razvilo na Zapadu. Savremena nauka o meunarodnim odnosima, koja svoje inspiracije nalazi i u najstarijim izvorima udske misli, najee zapaa stavove koji ulozi sile daju prevagu. Sa razvojem pragmatizma u amerikoj filozofiji, sila postaje inilac od prvorazredne vanosti u meunarodnim odnosima. Prema definiciji savremenih teoretiara meunarodnih odnosa na Zapadu, sila, odnosno mo(puissance, poer) jeste sposobnost pojedinca, grupe ili drave da nametne svoju vou drugome, oslaajui se pri tom na sredstva sile u sluaju nepokoravaa.61 Mo sadri niz elemenata, meu kojima su najbitniji: geografski poloaj, demografska osnova, proizvodne mogunosti, saobraajne i komunikacione mogunosti, politiki sistem, ideologija, strateki poloaj, vojna moi dr. Svi ovi elementi se nalaze u meuzavisnosti, a meu ima, vojni i upravni imaju najznaajniju ulogu. Da bi ostvarile svoje nacionalne interese, odnosno sauvale svoje vrednosti, drave moraju neprekidno jaati svoju mo. Na toj osnovi nastaju odnosi u kojima vladaju naoruae, diplomatija zasnovana na sili imperijalizma, savezi, ravnotea snaga i rat. Osnov politike sile lei u tome to e grupe u okvirima meunarodnog drutva, dogod ono ne preraste u meunarodnu zajednicu, pre nastojati da se upravaju prema svojim interesima i voi nego prema savesti i potrebama meunarodnog drutva.
61 G.

Schwarzenberger, Power Politics, London Stevens, 1951, str. 14.

29

U nauci o meunarodnim odnosima mogu se razlikovati dva osnovna pravca u teoriji sile. Jedan broj teoretiara silu smatra jedinim efikasnim sredstvom za zadovoee bitnih interesa drava (realisti), drugi zanemaruju uzroke koji dovode do primene sile u meunarodnim odnosima. Oni stoje na stanovitu da su meunarodni odnosi politiki odnosi, a da je politika zasnovana na moi i sili. Prema tome, nepotrebno je traiti posebne uzroke za prisustvo sile u meunarodnim odnosima: ona je u ima ihova bit, ihova sutina. Meunarodna politika je uvek bila od svih priznata za ono to jeste, za politiku sile, izuzev u naoj epohi od nekih pravnika zanetih svojim koncepcijama ili nekoliko idealista koji meaju svoje snove sa realnou.62 Ova dva pravca u teoriji sile ne razlikuju se u biti. Osnovna razlika je to to teorija iste politike sile odstrauje sve mitove koji navode drave da jaaju svoju mo, jer oni mogu biti razliiti. Zbog toga je bitno posedovati silu i mo, te se u meunarodnim odnosima moe sve ostvariti. Realisti u ovom sluaju ostaju monisti, jer zasnivaju svoju koncepciju o ulozi sile u meunarodnim interesima na jednom motivu nacionalnom interesu. Naime, oni smatraju da drava polazi od svojih nacionalnih interesa, koji su u uzronoj vezi s politikom sile jer ih ona i odreuje i obezbeuje. Drugim reima, i ona se svodi na to da silu smatra bitnom i odluujuom za odnose izmeu drava. Realisti polaze od stvarnog staa stvari u meunarodnim odnosima. To stvarno stae je stalno i nepromenivo, poto proizilazi iz udske prirode u kojoj dominira instinktivni pokreta borbe za mo. Politiki realizam polazi od toga da je politika, kao i drutvo u celini, odreena objektivnim zakonima iji se koreni nalaze u prirodi oveka. Prema tome, zakuuje Morgentau (H. Morgenthau), ti zakoni su nepromenive konstante u itavoj istoriji, od vremena antike pa sve do naih dana.63 Realistika teorija meunarodnih odnosa u SAD ima znaajnu tradiciju. Jedan od prvih amerikih dravnika i politikih mislilaca, A. Hamilton (jedan od tvoraca amerikog ustava), u svojim politikim raspravama prihvata neke ideje roene kod Makijavelija, koje se i danas mogu nai kod savremenih amerikih realista. On je, takoe, isticao egoistinost udske prirode, prirodno nastajae neprijateskih tei kod susednih drava, kao i ubeee da drave koje potuju moralne norme u meunarodnim odnosima nuno rtvuju svoje sopstvene interese.64 S druge strane, razvoj psiholokih teorija u sociologiji daje misaonu i naunu osnovu amerikom rea-lizmu u meunarodnim odnosima. Lako se dE2 zapaziti veliki uticaj V. Pareta (V. Pareto), koji smatra da se sve udske vrednosti uglavnom svode na materijalna dobra, mo, odnosno vlast: Sve ostale vrednosti su u stvari, samo prerueno stremee za ovim jedinim pravim i univerzalnim udskim dobrima. Iracionalna drutvena situacija ne postaje usled sukoba nespojivih razliitih vrednosti, veusled
Nations, New York, Knope, 1960, str. 4. V. Mili, Sociologija iracionalnosti i sile, Sociologija 1/67, str. 11, V. Pareto, TraitE9 der sociologie gE9nE9rale, Lausanne-Paris, 1967, A7 518.
62 R. Aron, nav. delo, str. 691. 63 H. Morgenthau, Politics among 64

30

nepomirive borbe razliitih grupa za to vee raspolagae istim univerzalnim dobrima.65 Ovakav stav nesumivo nalazi svoje mesto kod vodeeg teoretiara realizma, H. Morgentaua, koji u svom glavnom delu Politics among Natons, kae sledee: Ma koji da su konani cievi meunarodne politike, sila je uvek neposredni ci. Dravnici i narodi mogu konano eleti slobodu, bezbednost, prosperitet ili samu silu. Oni mogu da definiu svoje cieve kao religiozne, filozofske, ekonomske ili kao drutveni ideal. Oni se mogu nadati da e ovaj ideal ostvariti putem sopstvenih unutraih snaga, putem boanskog posredovaa ili kroz prirodni razvoj udskih poslova... Ali kad god se bore da ostvare svoj ci putem meuna-rodne politike, oni to ine putem borbe za silu.66 Istorijski posmatrano, uzroci nastanka realistike teorije mogu se traiti u dvema ienicama: prvo, to je nesumiva reakcija na pacifistiki i legalistiki idealizam koji je cvetao izmeu dva rata u nauci meunarodnog prava, nakon stvaraa Drutva naroda u kome se videlo ostvaree neke vrste drutvenog ugovora, kojim je trebalo savladati prirodno stae koje je vladalo u meunarodnim odnosima. Razoarae koje je moralo doi nakon takvog idealizovaa stvarnosti, odvelo je u drugu krajnost, ka skoro potpunoj negaciji meunarodnog prava i meunarodnih institucija u meunarodnim odnosima. S druge strane, brzina uspona SAD u meunarodnoj hije-rarhiji sila posle Drugog svetskog rata nametala je potrebu objaea mesta i uloge ove sile u meunarodnim odnosima i novoj konstelaciji snaga u meunarodnoj zajednici. Istorijska uslove-nost realistikih teorija najboe se moe osetiti u stavu X. Kenana (G. Kennan), jednog od eminentnih predstavnika ove kole. On istie da amerika politika esto nije vodila dovono rauna o ulozi sile i nacionalnih interesa u meunarodnim odnosima, to je, po egovom mieu, bila greka, jer se spona politika nikada ne sme zasnivati na legalistikom idealizmu koji poklaa suvie poverea pravnim i moralnim principima.67 Realizam kao teorijski stav u nauci meunarodnih odnosa ima svoje posebno mesto u odnosu na druge teorije, koje u sredite politikog procesa stavaju borbu za moi silu. Oni se odvajaju od ih po tome to razliito odreuju uzroke takvog staa stvari. Po ima, kraji uzrok borbe za silu i mo nalazi se u nepromenivoj udskoj prirodi, te je nemogue oekivati da u toj oblasti moe neto da se izmeni. Oni se ne mogu sloiti sa stanovitima lega-lista i institucionalista da je mogue iskuiti silu iz meuna-rodnih odnosa putem razvoja meunarodnog prava i institucija koje bi razvijale meunarodnu saradu. Realizam u teoriji meunarodnih odnosa najneposredniju inspiraciju nalazi u delima amerikog teologa R. Nibura (R. Niebuhr), koji je u svojim kritikama legalistikih i idealistikih shvataa meunarodnih odnosa polazio od teoloke koncepcije ovekove prirode, koja je po dogmama hrianskog uea optereena
65 W. T. R. Fox, Les fondements moraux et juridiques de la politique E9trangE9re amE9ricaine, u studiji Fondation Nationale des Sciences Politiques, Paris, 1954, str. 2. 66 H. Morgenthau, nav. delo, str. 27. 67 G. Kennan, Realities of American Foreign Policy, Princeton, 1954, str. 92.

31

prvobitnim grehom. Zbog toga je ovek u svom ponaau u drutvu egoist i sklon nasiu. Zajednice udi konstituisane u dravi josu gore u tom pogledu, jer za razliku od pojedinaca, drave nisu u stau da slede norme hrianskog morala koje taj egoizam i nasie ograniavaju. Zato, po egovom shvatau, ne postoji drava koja je stvorena i koja se odrava bez upotrebe sile, te zbog toga sve teorije koje veruju u mir meu narodima putem prava i osuuju upotrebu sile ne mogu biti priznate kao naune.68 Bliski prijate i saradnik uenika Nibura, H. Morgentau, nadograuje na ovoj teolokoj osnovi svoj sistem realistikog pogleda na meunarodne odnose. Wegova dela predstavaju vedugi niz godina primer i najdosledniji razraeni sistem realistike teorije u nauci o meunarodnim odnosima. Najvee i najznaajnije delo H. Morgentaua Politika meu na-rodima (Politics among Nations) je sinteza realizma i predstava dokumentovan izvor ovog teorijskog pravca u nauci o meunarodnim odnosima. Stremee ka moi je osnovna crta meunarodne politike; kao i svaka politika, meunarodna politika je nuno politika sile.69 U sponoj politici drava, strategija i diplomatija su samo dva vida borbe za postizae najveeg mogueg kapaciteta moi, i one se meusobno dopuuju. Prema tome, diplomatija je samo forma mirnog naina borbe za mo. Izmeu nacionalnih drava, koje tee da uveaju svoju mo, uspostava se ravnotea snaga koja je u tim uslovima jedini realistiki nain odraa mira. Poto meunarodne odnose smatraju samo procesima u kojima dolazi do sticaa i deobe sile, realisti dolaze do zakuka da u ima nema uopte mesta meunarodnom pravu, jer ono u takvim uslovima ne moe imati nikakvog uticaja. Meunarodno pravo se nalazi na primitivnom stupu razvoja prava (kao to je to bilo unutrae pravo u drutvima vojne demokratije, kada se nalazilo negde izmeu morala i prava) te, prema tome, ono ne moe da odgovori svrsi, tj. reeu vrlo komplikovanih i razvijenih oblika odnosa izmeu suverenih drava. Meunarodno pravo u vrlo ogranienom obimu sputava ambicije drava. Stoga, imati puno poveree u te konice i ihovu efikasnost u odrau mira znai biti idealista. Pitae rata i mira ne moe biti reeno ni najsavremenijim pravnim mehanizmom sistemom kolektivne bezbednosti. Iz ovog kratkog pregleda teorije H. Morgentaua mogue je da se zapaze osnovni temei na kojima on izgrauje svoj sistem. Pored osnovne determinante nepromenive udske prirode optereene instinktivnom potrebom borbe za mo, koja u krajoj analizi odreuje meunarodne odnose nadograuje se zaokruena ema interes-sila-interes koja se u meunarodnim odnosima realizuje putem jednaea tei i mogunosti, to dovodi do ravnotee snaga, koja je jedino u stau da u kraim razmacima obezbedi razvoj mirnih odnosa. Realisti insistiraju na tome da je osnov spone politike drava nacionalni interes koji se titi i ostvaruje putem sile i koji se odraava u jedinstvu teritorije, politikih institucija i kulture. Prema
68 R. Aron, nav. delo, str. 580. 69 H. Morgenthau, nav. delo, str.

31.

32

Morgentauu Ideja interesa je stvarno bit politike i nije podlona uslovima vremena i mesta.70 Poto smatra interese stalnim i nepromenivim, on zatvara krug svog teorijskog sistema, u kome ostaje uloga sile kao posledica nepromenivosti udske prirode u kojoj je sadran instinkt borbe za mo. Osnovni nedostatak ove teorijske konstrukcije je u tome to svodi sve politike pojave na jednu borbu za mo. Takva jednostranost u objaavau drutvenih pojava uproava stvarnost, te je i sam Morgentau esto prinuen da u teorijsku analizu uvodi nove momente koje pronalazi u istoriji meunarodnih odnosa, polemiui tako sa onima koji u meunarodnim odnosima vide i procese sarade a ne samo sukobe i ratove. Ova teorijska koncepcija dola je do primene u sledeoj kizi H. Morgentaua: U odbranu nacionalnog interesa (In Defence of the National Interest), u kojoj se pored teorijskih analiza mogu slediti i politiki stavovi samog autora u nizu pitaa meunarodne politike. Ova kiga predstava na neki nain teoriju primeenu na praksu meunarodnih odnosa, te je zbog toga posebno interesantna. Kao osnov analize u ovoj kizi slue gvozdeni zakoni i elementarne istine u meunarodnoj politici koji, po egovom mieu, determiniu ponaaa drava u meunarodnim odnosima. Ovi zakoni su po svojoj objektivnoj vrednosti ravni zakonu gra-vitacije, te on izraava aee zbog toga to ih neki ameriki politiari nisu svesni. Naroito se ovaj zakuak moe primeniti na odnose SAD i SSSR. Mnogi u SAD gree (po mieu Morgentaua) kada te odnose pokuavaju da objasne kao borbu dobra i zla, borbu belog i crnog, svetla i tame, a ne vide da je to u stvari borba sile i sile i da bi ta borba postojala bez obzira na ideoloke razlike koje danas dele te dve sile. Sledstveno svom teorijskom stavu, Morgentau odrie svaku ulogu oblika vladavine, drutvenog i ekonomskog sistema u formirau nacionalnog interesa drava, pa, prema tome, i ihove spone politike. On polazi od hipoteze da je sovjetska ideologija potpuno podreena onome to su uvek bili veiti interesi Rusije. Primeujui ovaj stav na posleratni sukob, on zakuuje: Pretpostavimo za trenutak da su Lein i Trocki umrli u progonstvu... a da car jouvek vlada Rusijom koja bi bila danas politiki i tehnoloki ista kao to je i ova danaa. Da li ko veruje da bi Sjedienim Dravama bilo svejedno kada bi ruski imperijalizam marirao kao to je to radio u XVIII i XIX veku pod ideolokim barjakom i podrkom hrianstva umesto boevizma.71Ovakvo hipotetiko razmiae nikako ne moe opstati, jer se svodi na pitae: ta bi bilo da je sve ostalo isto, sem drutveno--politikog sistema u SSSR. Veliki nedostatak ove teorije je upravo u tome to ne eli da vidi promene koje nastaju u razvitku udskog drutva, promene koje meaju u biti zahteve i mogunosti jedne drave. Interesi nikako ne mogu biti vene i nepromenive vrednosti, jer oni nastaju prema potrebama jednog drutva, a takoe se mogu zadovoiti na razliite naine, to je u zavisnosti kako od politike
70 Nav. delo, str. 8. 71 H. Morgenthau, In

Defence of the National Interest, New York, 1951, str. 77.

33

organizacije drutva, tako i od tehnolokog stupa proizvode na kome se dato drutvo nalazi. Kakve su ozbine promene nastale u odreivau nacionalnog interesa u trenutku prelaza kapitalizma u egov monopolski stadijum? Nisu li kolonije u to vreme bile osnovni interes imperijalizma? Porediti ove nacionalne interese s onim koji su postojali u feudalizmu ili li-beralnom kapitalizmu ne izgleda mogue. Ili, ako uzmemo tee drava u odnosu na promene dravnih granica, nije li sasvim lako zapaziti razlike na tom pou u vreme u kome jonisu bile formirane nacije u Evropi i kasnije, kada nacije istiu svoje zahteve koji ubrzo prerastaju u princip narodnosti, te kao takvi meaju politiku kartu Evrope u posledih sto godina ene istorije. Moe li se porediti ovo stae nastalo s formiraem nacionalnih drava u Evropi sa staem koje je nastalo Vestfalskim mirom 1648, kojim su evropske drave takoe reile niz svojih graninih pitaa? Nekadae znaee stratekih granica sa promenama koje su nastale u tehnici naoruaa sada trpi ozbine promene. Danas se nikako ne moe smatrati da reka Rajna ima isti strateki znaaj u odnosima Francuske i Nemake kakav je imala prethodnih vekova. Najzad, zadrimo se na fundamentalnim interesima koji proizilaze iz samog opstanka jedne drave kao teritorijalnog oblika potpunog drutva. U odreenim uslovima razvoja proizvodnih snaga, jedna drava moe da se nae u situaciji da na enoj teritoriji nema prirodnih uslova za razvoj takvog tehnolokog tipa proizvode. U istoriji takva staa su najee uzrokovala agresivno ponaae i osvajaku politiku u meunarodnim odnosima. Meutim, napredak tehnologije moe da omogui da se na jednom do jue sterilnom tlu razvije materijalna proizvoda, koja moe da obezbedi sve potrebne uslove za razvoj i opstanak toga drutva. Zbog svega toga teko je odriva tvrda da su interesi stalne kategorije koje nisu u zavisnosti od vremena i mesta. Oni su podloni promenama koje nastaju delovaem zakonitosti drutvenog razvitka, kao to je to sluaj i sa drugim pojavama drutvenog ivota. Ono to nekim interesima daje sponi izgled nepromenivosti, to je iri drutveni kontekst unutar kojeg dolazi do formulisaa ili ostvarea nekog interesa. Ako u meunarodnim odnosima neka drava sledi politiku sile, eno ponaae e biti isto u razliitim periodima istorije, jer ono podlee zakonitostima ove politike. Ali, to vai za sve drutvene pojave: kada postoje isti uslovi, zakonitosti su stalne i obrnuto. Realistike teorije bez sume imaju svoj znaaj u razvoju naunog prouavaa meunarodnih odnosa. Nastale u kritici utopistikih, pacifistikih i legalistikih shvataa, one su, oslaajui se na prouavae prakse, otile u drugu krajnost preuveliavaem nekih proseca u meunarodnim odnosima, a naroito uloge sile. Za teorijsko objaee politike sile u meunarodnim odnosima nije dovono raspravati samo o postojau efikasnih pravila ponaaa koja bi spreila primenu sile u meunarodnim odnosima. To je samo jedno pitae u kompleksu problema uloge sile u ovim odnosima. Za nauno prouavae uloge sile u meunarodnim odnosima, neophodno je utvrditi drutvene uslove u kojima se politika sile raa i na osnovu toga doneti zakuke o enom prisustvu, mogunostima delovaa, enom znaaju, odsustvu i mogunostima enog nestajaa iz meunarodnih odnosa. 34

Samo se na taj nain moe objasniti jedna pojava, dok bi se u suprotnom ostalo na opisu prakse, to moe da dovede do uoptavaa oblika ispoavaa jedne drutvene pojave, zanemarujui uzroke koji su je uslovili. Ovim se nikako ne misli da je mogue ii putem teorijskog uoptavaa bez prouavaa prakse, vesamo to da se, ako se jedna pojava esto sree u datoj praksi drutvenih odnosa, pa ak i ako preovlauje u epohi udske istorije koju poznajemo, ne moe tvrditi da ta pojava predstava osnovu itavog poretka stvari u drutvu, te da ona ima determinantnu ulogu u emu. Nesumivo je da sila ima znaajno mesto u meunarodnim odnosima i da je kroz itavu ihovu istoriju snano uticala na ih. Meutim, to jone znai da je ona osnova meunarodnih odnosa. Lako se dE2 zapaziti u istoriji da sukob i sarada predstavaju samo kraje take ovih odnosa i da se izmeu tih taaka razvijala razgranata mrea odnosa koji su ili razliitim putevima, uz primenu najrazliitijih sredstava: mirnih naina sarade, sporova, koji se takoe mogu mirnim putem reavati, pritisaka, sukoba, unutar kojih je dolazilo do sarade u vezi sa nekim pitaima i do sukoba u vezi sa drugim itd. Drugim reima, ako se samo sila uzima kao osnova za teorijsko objaee meunarodnih odnosa, onda se dolazi do ihove uproene slike, jer je sila nesumivo samo kraja taka u rasponu koji predstava meunarodne odnose. U meuzavisnosti u meunarodnim odnosima razvijaju se razliiti oblici u kojima drave zauzimaju svoje mesto u sistemu meunarodne zajednice. Od oblika i stepena meuzavisnosti zavisi u krajoj liniji i oblik odnosa izmeu strana u oj. Da li je mogue ostvariti interese kroz saradu ili sukob, to je u zavisnosti od niza okolnosti koje se razvijaju u meuzavisnosti. Drugim reima, postoje uslovi koji omoguuju da se mirnim sredstvima putem meunarodne sarade postignu neki interesi, i uslovi koji dovode do primene sile s ciem ihovog ostvarea. Znai, postoje uslovi u kojima sila moe biti podobna za ostvarivae dravnih interesa i uslovi u kojima ona to ne moe biti. Prema tome, sila nije niti moe biti osnova koja odreuje meunarodne odnose, vesamo jedan od oblika u kojima se ti odnosi javaju. Najzad, postava se pitae drutvene funkcije realistike teorije. Nesumiva je ena ideoloka obojenost i doktrinarna pristrasnost. Pored toga, eni osnovni stavovi mogu da imaju negativne posledice u formirau sistema miea, koji preko politikog sistema vlasti moe da ima uticaja na razvoj meunarodnih odnosa u kojima ne treba zanemarivati delovae subjektivnih inilaca. Ovo delovae je naroito mogue, i ono postoji, u pospeivau kretaa koja u materijalnoj osnovi imaju uslove za primenu politike sile u meunarodnim odnosima. B. Institucionalistike teorije U objaavau prirode i sutine meunarodnih odnosa oduvek je bilo prisutno miee da se ovi odnosi, za razliku od drugih drutvenih odnosa, nalaze u prirodnom stau, jer ne postoje odgovarajue institucije koje bi svojom delat35

nou mogle da obezbede meunarodni mir. Unutar jedne drave, ponaae pojedinaca je re-gulisano nizom pravila iza kojih stoje odgovarajue institucije koje obezbeuju potovae ovih pravila. Ukoliko neki pojedinac svojim ponaaem prekri ova pravila, organizovano drutvo deluje preko svojih institucija s ciem zatite oteenog i kaavaa onoga koji je ugrozio vrednosti drugoga. U meunarodnim odnosima takve institucije, i ako postoje, nisu dovono efikasne niti dovono dobro organizovane, tako da su drave prinuene da vode i napadake ratove da bi zatitile svoje interese. Ovakav nain gledaa na meunarodne odnose izrazio je joMonteskije (Montesuieu), on je postojao i mnogo pre ega, on se i danas java u savremenoj teoriji meunarodnih odnosa. Osnovna osobina ovog teorijskog pravca je da u organizaciji institucija meunarodne zajednice vidi izlaz iz stalnih kriza u koje ovi odnosi zapadaju zbog prisustva politike sile i enih posledica. Institucionalistika teorija je nala neposrednu inspiraciju u meunarodnom pravu, tako da se ona moe svrstati u red lega-listikih i idealistikih pristupa prouavau meunarodnih odnosa, zbog prihvataa ideja roenih u pravnom idealizmu izmeu dva rata. Naime, nakon stvaraa Drutva naroda, meu pravnicima internacionalistima zavladalo je uveree da se putem meunarodnog prava, koje s Drutvom naroda dobija instituciju koja bi trebalo da obezbedi egovu efikasnu primenu, mogu iskuiti sukobi iz meunarodnih odnosa. Meutim, veprvi vei neuspesi Drutva na-roda (rat u Etiopiji, Hitlerova okupacija Rajnske oblasti i anlus u Austriji) pouali su ovo uveree da se putem prava i pravne zabrane oruanih sukoba moe iskuiti politika sile iz meuna-rodnih odnosa. Ovakvo iskustvo s Drutvom naroda, usmerilo je ispitivae nekim drugim pravcima, kako bi se dobilo objaee za ovaj nesklad izmeu meunarodnog prava i stvarnosti. Tako se dolo do osnovne ideje institucionalista da meunarodne institucije, koje treba da urede odnose izmeu drava i da spree sukobe izmeu ih, do sada nisu bile dovono dobro organizovane, niti su kao takve dorasle potrebama koje treba da zadovoe u meunarodnim odnosima, da bi iz ih bila iskuena politika sile. Jedan od glavnih predstavnika ove teorije u nauci meunarodnih odnosa K. Rajt (Q. Wright) smatra da su meunarodni odnosi oduvek poznavali razliite institucije pomou kojih je u ima odravano mirno stae i koje su spreavale izbijae sukoba. Pored ovakvih institucija u meunarodnim odnosima, nastajale su i institucije koje su upravo proizilazile iz sukoba. Po emu, te institucije bi bile: meunarodno pravo, suverenost, ravnotea snaga, rat itd. Kada kritikuje ravnoteu snaga kao instituciju za odravae meunarodnog mira, Rajt kae da ona nema uslove da odrava mirne odnose, zbog toga to drave ne pristupaju ravnotei iskreno, veu oj vide mogunost da uveaju svoju moi da, kad to postignu, poremete ravnoteu u svoju korist.72 Stoga bi, po emu, trebalo stvoriti institucije koje bi vodile rauna o ovenosti, o udskim pravima, dok one institucije koje ugroavaju te vrednosti, kao to je rat, treba iskuiti iz meunarodnih odnosa. Rajt naroitu pau poklaa
72

3/1943.

Q. Wright, Balance of Power and International Law, American Journal of International Law,

36

meunarodnim organizacijama koje nastaju izmeu dva rata i posle Drugog svetskog rata. On im pridaje veliki znaaj za odravae meunarodnog mira, jer one mogu delovati na uravno-teavae interesa putem razliitih mehanizama, razvojem kulturne i tehnike sarade i razvojem sistema kolektivne bezbednosti. Ovom shvatau se u prilinoj meri pribliava i shvatae amerikog pisca I. Kloda (I. Claude Jr.), koji ozbino kritikuje ravnoteu snaga u meunarodnim odnosima. On kae da oni koji donose odluke o meunarodnim odnosima treba da imaju kako slobodu, tako i vou da donose svoje odluke samo na osnovu procene sile. Elementi koji ine nacionalnu silu treba da budu dovono jasni da dozvole realnu procenu relativne snage drava i dovono postojani da dozvole da ove procene poslue za izvestan period vremena kao baza politike.73 Iz ovog stava prema ravnotei snaga Klod izvodi zakuak da je nemogue porediti sistem kolektivne bezbednosti sa ravnoteom snaga u pogledu znaaja za odravae meunarodnog mira. Prva je oigledna posledica politike sile, dok druga iskuuje silu iz meunarodnih odnosa. U ovom smislu moglo bi se smatrati da institucionalisti daju ozbian doprinos sagledavau mogunosti za razreavae protivurenosti meunarodnih odnosa. Oni polaze od toga da uspeh meunarodnih organizacija lei u tome to u svetu neprekidno jaa meuzavisnost drava, to stvara potrebu usklaivaa odnosa u pravcu ostvarea interesa svake pojedine drave. Oni smatraju da Povea UN predstava solidnu osnovu za razvoj institucija u meunarodnim odnosima, koje bi sadrale razliite vidove na-dlenosti i zadataka na planu ouvaa svetskog mira. U tom smislu, ideja svetske vlade, uz primenu federalnih naela, ovim piscima izgleda prihvativa, tavie, Klod vidi u tome konano reee za iskuee sile iz meunarodnih odnosa. Meu institucionalistima postoji razlika u stavovima oko organizovaa ovakvih meunarodnih institucija. Jedni su prista-lice organizacije na regionalnim osnovama, dok drugi smatraju da su univerzalne organizacije korisnije za ouvae mira. Regionalisti polaze od toga da izmeu drava jednog regiona postoji vii stepen bliskosti i razumevaa, slinost problema koji ih potiskuju, tako da meunarodna organizacija jednog regiona ima mnogo vie uslova za efikasno delovae u pravcu razreavaa protivurenosti na tom uem podruju, nego to bi to bio sluaj s jednom organizacijom koju bi saiavale sve drave sveta, meu kojima je svakako vii stepen razlika i nejednakosti nego izmeu zemaa jednog ueg regiona. Univerzalisti smatraju da svet saiava jedinstvo svih uslova za ivot drava, te da je stoga nemogue zamisliti uspeno regulisae odnosa unutar jednog geografskog regiona a da se ne vodi rauna o svetskim odnosima u celini. Univerzalizacija svetskih odnosa sarade i sukoba, koja je danas oigledna, slui ovima kao argument za dokazivae svojih stavova. Dosadaa praksa na ovom pou moda daje vie za pravo ovim drugima. Naime, postojee organizacije regionalnog karaktera (npr. Arapska liga, Organiza73 I.

Claude Jr., Power and International Relations, New York, Random House, 1962, str. 91.

37

cija amerikih drava, Organizacija afrikog jedinstva i dr.) ne pokazuju da unutar jednog regiona postoje vee mogunosti za regulisae odnosa izmeu drava i pored bliskosti koja je nesumiva. Naprotiv, po formi i po sutini, regionalne organizacije su ak na niem stupu sposobnosti za vree ovih funkcija i od samih Ujedienih nacija kao svetske organizacije. Treba imati u vidu da unutar jednog regiona postoje vee slinosti ali i razlike u interesima koji se najee baunutar regiona i stvaraju. ienica je da su sukobi ei meu susedima nego meu udaenim dravama. S druge strane, neki regionalni sporazumi pokazuju izuzetnu sposobnost i vitalnost u obavau funkcija organizacije meunarodne sarade. Takav je sluaj sa nekim zapadnoevropskim organizacijama, kao to su Zajedniko trite i neke druge. Istina je, verovatno, negde na sredini, regionalne organizacije su neophodne ali one ne mogu uspeno funkcionisati ako nisu ukuene u univerzalnu meunarodnu organizaciju, zbog oigledne povezanosti savremenog sveta i meuzavisnosti, takoe u svetskim razmerama. Ono to se moe prihvatiti kod institucionalistike teorije je en u sutini idealistiki pristup meunarodnim odnosima. Naime, nosioci ove teorije zanemaruju ienicu da su meunarodne institucije posledine pojave u odnosu na procese i kretaa u meunarodnim odnosima. Stepen antagonizma, koji oznaava odreeno stae u meunarodnim odnosima, reflektuje svoj uticaj na mogunost delovaa meuna-rodnih organizacija, kojima je ci odstraivae antagonizma. Isto tako, uslovi koji nastaju u osnovi meunarodnih odnosa, a koji doprinose saradi, pospeivae stvarae meunarodnih organizacija i ihov uspean rad. Ukoliko u meunarodnim odnosima preovlauju procesi sukoba, to se mora odraziti i na postojae i delae meunarodnih institucija. Na primer, meunarodna organizacija kolektivne bezbednosti moe biti savreno ustrojena, ali ako u meunarodnim odnosima postoje sukobeni interesi, moe se oekivati nastajae sistema ravnotee snaga koji e, sasvim razumivo, ometati funkcionisae sistema kolektivne bezbednosti. Najboi dokaz za ovakvu tvrdu su upravo sluajevi stvaraa Drutva naroda i Ujedienih nacija, unutar kojih su nastajali sistemi ravnotee, savezi i blokovi sila i koji svakako ometaju rad ovakvih organiza-cija. Ono to se moe prihvatiti od institucionalista je to da se u meunarodnom organizovau vidi jedan proces koji vodi svesnom usklaivau odnosa izmeu drava, iznalaeu reea van sukoba, te se poboae ovih meunarodnih institucija moe smatrati kao put u organizovau meunarodne zajednice ka preovladavau anta-gonizama u meunarodnim odnosima. 2. Psiholoke teorije Kao to u optoj sociologiji na Zapadu uglavnom dominira psiholoki pristup prouavau drutvenih pojava, tako i u teoriji meunarodnih odnosa ovaj pristup ima veliku primenu.74 Teko je ovaj pravac obeleiti kao jedinstven sistem. Ali, ono 38

to ga odlikuje u celini, jeste objaee pojava meunarodnog ivota na psiholokoj osnovi, kao i prouavae psiholokih inilaca koji deluju na ove pojave. Veoma je teko tano izvriti klasifikaciju savremenih teorija psiholoke orijentacije, jer se one ne javaju u sasvim istim oblicima. Stoga je svaka klasifikacija makava i moe sluiti samo kao putokaz u lavirintu ovih studija, ija interesantnost i znaaj ne mogu biti zanemareni. U savremenoj teoriji meunarodnih odnosa uglavnom dominiraju instinktivistika objaea kada je re o meunarodnim sukobima i ratu, i socijalno-psiholoke teorije, koje, to je sasvim sigurno, preovlauju u ovoj nauci, i to one bihevioristikog pravca. A. Instinktivistike teorije U istoj epohi u kojoj sociologija prihvata filozofske stavove o udskoj prirodi kao uzroniku drutvenih sukoba i rata i, moe se rei, ostaje na istom nivou naune provere ovoga stava kao i ranije filozofija, java se sa svojim istraivaem S. Frojd (S. Freud), koji naunim metodima i prouavaem ivota oveka dolazi do teorije koja objaava sukobe izmeu pojedinaca i drutvenih grupa instinktom agresivnosti. Smatra se da je Frojd zaetnik teorije agresije. Wegovi prethodnici nisu bili sloni u tome koje instinkte treba izdvojiti kao determinante za udsko ponaae. U prvoj fazi svoga rada on je uspeo da sve instinkte svede na dva osnovna: instinkt samoodraa i libido. U toj fazi svoga rada on nije obraao pau na agresivnost i destruktivnost kod oveka. Godine 1920, u svom radu S one strane principa uivaa, poeo je u biti da mea svoju teoriju instikata uvoeem dihotomije izmeu Erosa i instinkta smrti. Ova nova dihotomija izmeu Erosa (instinkta ivota) i Tanatosa (instinkta smrti), zameuje prvobitnu izmeu instinkta samoodraa i libida. Sam Frojd to objaava na sledei nain: Poevi od nagaaa o poecima ivota i od biolokih paralela, doao sam do zakuka da osim instinkta za ouvae ive tvari i za povezivae u sve ire celine, mora postojati i drugi, suprotan instinkt koji tei razbiti te celine i odvesti ih natrag u ihovo prvobitno neorgansko stae. To znai da uz Eros postoji i instinkt smrti.75 U svom daem radu na razradi ove dihotomije, on u Novim uvodnim predavaima (1933) pie o delovau destruktivnog instinkta koji je filogenetski uvren u oveku, i ije je delovae zbog toga nezadrivo i neizmenivo: ini se da spreena agresija ukuuje ozbinu povredu. Izgleda kao da je neophodno da unitimo neku drugu stvar ili osobu, da ne bi unitili sebe, da bi se zatitili od tee za samouniteem.76 Iz ovog stava o instinktivnoj agresivnosti kod pojedinca, Frojd izvlai zakuak o slinom uzroku koji dovodi do sukoba izmeu drutvenih grupa. Ovaj svoj stav o ratu izneo je u pismu koje je
74

1957.

Vrlo obimna bibliografija moe se nai u studiji UNESCO-a De la nature des conflits, Paris,

S. Freud, Nelagodnosti u kulturi, nav. po: E. Fromm, Anatomija udske destruktivnosti, Zagreb, Naprijed, 1975, t. II, str. 252. 76 E. Fromm, nav. delo, str. 254. Vidi takoe V. Jeroti, Psihoanaliza i kultura, Beograd, BIGZ, 1974, str. 3334.

75

39

poslao A. Ajntajnu (A. Einstein) 1933. godine, pod naslovom: emu rat?. Iako je u ovom pismu u osnovi obuzet pacifistikim idejama, on u stvari izraava do kraja svoje osnovne stavove o instinktivnoj uslovenosti ovekove destruktivnosti koja vodi i takvim pojavama kao to je rat. On kae: Instinkt smrti pretvara se u destruktivni instinkt kada se uz pomoposebnih organa usmerava prema vaskim objektima. Organizam takorei titi sopstveni ivot unitavaem emu stranih ivota. Ali jedan od instinkta smrti i dae deluje unutar organizma; u ovoj internalizaciji destruktivnog instinkta nastojali smo nai izvore mnogih normalnih i patolokih pojava. ak smo poinili herezu kada smo poreklo savesti pripisivali ovom kretau agresivnosti prema unutar. Primetiete da nije mala stvar ako ovaj proces ide paralelno: to je apsolutno nezdravo. U drugu ruku, ako se ove sile okrenu unitavau vaskog sveta, organizam e biti rastereen i efekat mora biti koristan. To bi sluilo kao bioloko opravdae za sve odvratne i opasne impulse protiv kojih se borimo. Moramo priznati da su oni blii prirodi nego naa otpornost prema ima, za to je takoe potrebno nai objaee.77 Frojdova teorija agresivnosti se reafirmie ezdesetih godina, to je naroito zabeleeno pojavom dela K. Lorenca (K. Lorenz) O agresivnosti, koje danas vri veliki uticaj u nauci i u javnosti, tako da egov znaaj ima dvostruki smisao, te zahteva posebnu pau. Frojdova teorija o instinktu smrti nije mogla biti nauno dokazana. Ako je ovaj instinkt bioloki ugraen u ivim organizmima, onda on mora biti prisutan i kod ivotia. Meutim, kasnija istraivaa ponaaa ivotia nisu potvrdila ove egove hipoteze. Novija, veoma opsena istraivaa ponaaa ivotia, dovela su do niza novih shvataa, koja iako se razlikuju od Frojdovih, polaze od istih zakuaka o agresivnosti kao sastavnom delu prirode ivih bia, a ponajvie i samog oveka. Koristei se rezultatima ovih istraivaa, savremeni biolog K. Lorenc objaava ponaae oveka pomou analogije s ponaaem ivotia. On se ak usuuje da itavu udsku istoriju posmatra u najveoj meri kao posledicu biolokih i psiholokih determinanti ovekove prirode. Nerazumevajua i nerazumna udska priroda navodi dve nacije da se takmie, iako nisu na to primorane ekonomskim potrebama, to dovodi dve politike partije ili religije sa veoma slinim programima spasea da se ogoreno bore, to nagoni nekog Aleksandra Velikog ili Napoleona da rtvuju milione ivota i pokuaju da ujedine svet pod sopstvenom vladarskom palicom.78 Osnovu za ovakav stav Lorenc nalazi u objaeu da u ovekovoj evoluciji nije delovala selekcija koja bi dovela do stvaraa inhibitornih mehanizama, koji bi spreavali ubijae pripadnika sopstvene vrste.79 Naime, ovek od prirode nije bioloki opremen da bi bio grabiva ivotia, mada se hrani mesom. Sve grabive ivotie su evolucijom stekle prirodne inhibicije protiv ubijaa pripadnika sopstvene
77 E. Fromm, nav. delo, str. 274. 78 K. Lorenc, O agresivnosti, Beograd, 79 Nav. delo, str. 173.

Vuk Karaxi, 1979, str. 169.

40

vrste, dok to sa negrabivim ivotiama nije sluaj, jer takva opasnost i ne postoji. Meutim, poto je ovek opremen sposobnou apstraktnog miea, on je mnogostruko pojaao svoje, inae slabe, bioloke sposobnosti za borbu stvaraem oruja. Postoje dokazi da su prvi izumitei kamenog orua odmah koristili svoju novu alatku ne samo za ubijae dive ivotie, vei pripadnika sopstvene vrste.80 Jedina konica razarajuem delovau instinkta agresije jeste ovekova sposobnost da osea odgovornost, iz ega proizilazi moral kao skup pravila koja ga ograniavaju u ponaau. Poto moral nema snagu prirodnog instinkta, to oveanstvo nije nikada u potpunosti prevazilo mogunost samounitea.81 ovekov instinkt agresije odraava se u borbenom entuzijazmu, koji je pravi autonomni instinkt; on ima sopstveno opera-tivno ponaae, sopstvene otkone mehanizme i, kao seksualni nagon ili bilo koji drugi jak instinkt, on stvara specifine oseaje zadovostvu.82 Ovaj borbeni entuzijazam zaokupa udske grupe koje se bore protiv zajednikog neprijatea, on je kao takav izraz kolektivne agresije, mada je funkcionalno povezan s individualnom agresijom.83 Ova teorija bi se mogla primiti kao interesantan pokuaj objaea nekih krupnih pitaa ovekovog ivea, da u sebi ne krije neke ozbine opasnosti. Ona, s jedne strane, opravdava ratove, jer su posledica neurofizioloke strukture oveka, a s druge strane, stvara apatino raspoloee i preputae sudbini pred mogunou nuklearnog samounitea oveanstva. Posebno treba biti obazriv prema tvrdi da danai civilizovani ovek pati od nedovonog praea nagona agresivnosti, jer u modernoj zajednici ne postoji nikakav opravdani mehanizam za agresivno praee. Ovde se Lorenc sasvim pribliava Frojdu. S obzirom na to da su prirodni instinkti nepromenive konstante, ne postoje izgledi da ovek iz drutvenog ivota iskui destruktivna ponaaa, ubijaa i unitavaa. Ovo je ujedno najopasniji od svih zakuaka instinktivistikih teorija, jer opravdava najvee zloine koji su vreni i koji mogu biti vreni.84 Instinktivistike teorije danas trpe ozbine kritike, kako od drugih psiholokih kola (biheviorizma) tako i u biologiji, neurofiziologiji, antropologiji i sociologiji. Zapaaa do kojih su doli neki istraivai u etnologiji vetridesetih godina, ukazuju na to da agresivnost i konkurencija u nekim kulturama ne postoje kao dominantni oblici ponaaa.85 Zaokret je naroito vidiv objavivaem kige Karen Horney Novi putevi psihoanalize i drugih, u kojima je ona na nedvosmislen nain pokazala da Frojdova teorija libida moe da vai za jednu sredinu a da je potpuno neprimeiva u nekoj drugoj drutvenoj sredini.86
80 Nav. delo, str. 171. 81 Nav. delo, str. 173. 82 Nav. delo, str. 170. 83 Nav. delo, str. 194. 84 Nav. delo, str. 174 85

i 181182. T. H. Pear, LE9tude psychologique des E9tats de tensions et des conflits, Paris, UNESCO, 1957, str. 148. Vidi: V. Jeroti, nav. delo, str. 52. 86 V. Jeroti, isto.

41

Najargumentovaniju i najiscrpniju kritiku instinktivis-tikih teorija dao je E. From u svojoj najnovijoj kizi Anatomija udske destruktivnosti. Polazna taka egove kritike je sE2mo odreivae pojma agresije. On se opravdano pita, moe li se pojmom agresije obuhvatiti kako ponaae i reakcija oveka koji brani svoj ivot, tako i ponaae razbojnika koji ubija u paki svoju rtvu? Postavajui ovaj problem, E. From za svoju hipotezu uzima stav da se kod oveka moraju razlikovati dve potpuno razliite vrste agresije. Prva, koju deli sa svim ivotiama: ona je filogenetski uvrena i deluje automatski u vidu napada ili bekstva onda kada su vitalni interesi ugroeni. On ovu vrstu agresije naziva defanzivnom ili benignom agresijom. Wu smatra bioloki adaptivnom jer ona nastaje zajedno sa uzrokom koji ju je izazvao. Za razliku od ove vrste agresije, destruktivna i okrutna ponaaa mogu se smatrati malignom formom agresije. Ovaj vid agresije je specifian za oveka i gotovo da ga nema kod sisara. Ona, meutim, nije filogenetski uvrena i nije bioloki adaptivna, te je svrha sama sebi. E. From smatra da su socijalni uslovi ti koji oveka opredeuju da li e u svom ponaau izabrati destruktivnost ili saradu. Meutim, te socijalne prilike deluju povezano s ovekovom bioloki determinisanom egzistencijalnom situacijom i potrebama koje iz ih izviru, a ne s beskrajno promenivom, neizdiferenciranom psihom, kako to environmentalistika teorija pretpostava.87 Ovim svojim stavom E. From izraava svoje poimae Marksove ideje o dvojnosti udske prirode, koju je izrazio u jednom svom drugom radu, u kome kae da se Marks suprotstava dvema stanovitima: istorijskom prema kojem je udska priroda supstancija koja postoji od samog poetka istorije i relativistikom prema kojem ud-ska priroda nema nikakvih sebi svojstvenih osobina i predstava samo odraz drutvenih uslova.88 Marks je na vie mesta ukazao na tu dvojnost ovekove linosti. U Kapitalu, kada polemie s Bentamom (Bentham), on kae: Princip korisnosti nije Bentamovo otkrie. On je samo bez duha reprodukovao ono to su Helvecije i ostali Francuzi XVIII veka duhovito izrazili. Ako, na primer, elimo da znamo ta je psu korisno, onda moramo temeno prouiti pseu prirodu. Sama ova priroda se ne moe iskonstruisati iz principa korisnosti. Kad taj princip primenimo na dva oveka, tj. kada ime hoemo da ocenimo sve udske rade, pokrete, odnose itd., onda je tu u pitau prvo udska priroda uopte, a potom ona koja se mea u svakoj istorijskoj epohi.89 Hipotezu od koje je poao, E. From ispituje u nizu istraivaa, meu kojima su naroito interesantna ona u oblasti neurofiziologije i antropologije. a. Neurofizioloka istraivaa su pokazala da: Mobili-zacija agresije u odgovarajuim povrinama mozga u slubi je ivota, ona je reakcija na prete odravau jedinke ili vrste; to znai da je filogenetski programirana agresija, kakva
Fromm, nav. delo, str. 23. E. From, Beyond the Chains of Illusion, My Encounter with Marx and Freud, New York, Simon and Schuster, 1962, str. 31. 89 K. Marks, Kapital I, Beograd, Kultura, 1947, str. 506. Vidi takoe: K. Marks, Ekonomski i filozofski rukopisi iz 14, K. Marks, F. Engels, Rani radovi, Zagreb, Naprijed, 1961, str. 2862.
87 E. 88

42

postoji kod ivotia i oveka bioloki prilagodiva, defanzivna reakcija.90 E. From navodi i zakuak jednog od najistaknutijih istraivaa agresije X. P. Skota (J. P. Scott): Osoba koja ima sreu da ivi u okolini koja je ne stimulie na borbu nee patiti od psiholokog ili nervnog oteea zato to se nikada ne bori. Svi nai dosadai dokazi pokazuju da je borbeno ponaae meu viim sisarima, ukuujui i oveka, izazvano sponom stimulacijom, i ne postoje dokazi o spontanoj unutraoj stimulaciji.91 b. Antropoloka istraivaa ukazuju na to da postoje velike razlike u agresivnosti primitivnih udskih zajednica, a te razlike su u vezi sa stepenom drutvene razvijenosti koji su te zajednice postigle. E. From uglavnom prihvata analizu K. Rajta, do koje je on doao na osnovu posmatraa 653 plemena koja ive na zemi. Po egovom mieu, prvobitne udske zajednice na skupakom nivou, primitivnom lovakom i primitivnom pooprivrednom nivou su mae ratoborne od onih na viem nivou, dok su sasvim razvijena zemoradnika i stoarska drutva najratobornija. Drutva prvobitne zajednice, koja se pribliavaju klasinom drutvu, rat koriste kao najei oblik odnosa sa drugim drutvima.92 B. Bihevioristike teorije Pored instinktivistikih teorija u psihologiji su se razvile i socijalno-psiholoke teorije, unutar kojih bihevioristika teorija danas dominira u graanskoj sociologiji na Zapadu, a naroito u SAD. Socijalno-psiholoke teorije u teoriji meunarodnih odnosa uzimaju za osnovu objaea sukoba u drutvu stae tenzije, koje je rezultat drutvenih okolnosti a ne nasleenih instinktivnih staa. Naime, ove teorije se zadovoavaju ienicom postojaa staa tenzije bez ulaea u neposredne uzroke nastajaa toga staa. Stae tenzije (napetosti), najee se opisuje kao stae uznemirenog iekivaa, zabrinutosti ili sklonosti nasiu.93Iz ovakvog staa mogue je oekivati nastajae sukoba. Meutim, nije neophodna povezanost ova dva staa: mogue je da postoji stae napetosti a da ne doe do sukoba, i obrnuto. U hladnom ratu se ak namerno odravalo stae napetosti a izbegavao svaki sukob koji bi mogao voditi ratu. O agresiji je bilo verei, a ono to ove teorije preuzimaju iz teorije agresivnosti je potreba za praeem, koja postoji kod oveka. Osnovna ema objaea ovih teorija je sledea: tenzija agresija sukob rat. ovek u ratu ima najvie mogunosti da isprazni napetost koja trai agresivna ponaaa.94 Biheviorizam se zasniva na premisi da je predmet udske psihologije ponaae ili delovae udskih bia. Kao i svojevremeno pozitivizam, on je iz psihologije izbacio sve subjektivne pojmove koji se ne mogu neposredno posmatrati, kao to su oseae, shvatae, slika, ea, ak i miee i oseaj, u ihovoj subjek90 E. Fromm, Nav. delo, I, t. str. 126. 91 . J. P. Scott, Aggression, Chicago, Univ. Press, 1958, nav. po E. 92 E. Fromm, nav. delo, str. 104. 93 T. H. Pear, nav. delo, str. 134. 94 J. S. Flugel, Man, Morals and Society, London, 1945, str. 1934.

Frommu, nav. delo, str. 109.

43

tivnoj definiciji.95Meutim, i biheviorizam kao i instinktivizam stava u sredite prouavaa ponaae pojedinca i iz ega izvlai zakuke znaajne za objaee ponaaa aktera u meunarodnim odnosima. Teko je prihvatiti, vena prvi pogled, da se analizom ponaaa pojedinaca mogu objasniti ponaaa velikih drutvenih grupa kakve su drave. Teorija biheviorizma potpuno je suprotna Dirkemovom shvatau, po kome je drutvena pojava kolektivna pojava, koja se odvaja u celini od individualnih stavova. Bihevioristi, meutim, smatraju da se drutvena pojava uvek moe svesti na individualno ponaae, te da se ona ne moe drukije ni razumeti, vesamo kao ponaae pojedinaca. U posmatrau meunarodnih odnosa, oni proiruju pojam uesnika ovih odnosa prouavaem ihovog ponaaa, s ciem da se putem selekcije ponaaa naine modeli pogodni za analizu i posmatrae. Od pojedinaca do globalnog drutva postoji serija ponaaa neogranienog broja postojeih ili moguih uesnika. Meutim, moe se rei da u centru istraivaa bihevioristike kole stoji proces donoea odluka u meunarodnim odnosima i sponoj politici drava. Jedan od znaajnih radova ove kole96skoro je u celini posveen istraivau procesa donoea odluka. Ovaj zbornik radova sadri studije o javnom meu, pregovorima, meunarodnoj trgovini, i naroito, predstavama koje postoje kod uesnika meunarodnih odnosa jednih o drugima. Ove predstave o stvarnosti predstavaju najznaajniji deo meunarodnog sistema i on se ne moe razumeti bez ih. Svi oni koji donose odluke, imaju neke predstave ihove ili strane zeme... Odluke se donose na osnovu ovih predstava a ne realnosti. Meutim, realnost ine rezultati ovih odluka.97 Biheviorizam je imao i veliki uticaj na istraivae mira. Predstavnici ovog istraivaa smatraju da se ponaae moe ralaniti na sledei nain: Ponaae koje prethodi, odnosno moe da vodi ratu, tzv. istraivae kriza... i prouavae ponaaa u toku i posle rata, tzv. istraivae ratnog pustoea.98 Biheviorizam kao teorija ne moe se odvojiti od postupka naunog istraivaa, koji ini sastavni deo ove teorije i enog metoda. Ovaj postupak bi se, uglavnom, mogao saeti u tri osnovne faze: prikupae i obrada ienica, kvantifikacija ienica i izrada modela. a. Prikupae ienica nije jednostavan posao i ne sastoji se samo u jednostavnom zbirau podataka o pojavi koja se ispituje. To je sloen posao koji obuhvata popis i opis ienica, kritiko odabirae i proveravae verodostojnosti izvora i najzad, sistematisae ienica s ciem da se izvuku ienice tipine za pojavu koja se prouava. Na jednom primeru moe se videti kako je taj posao sloen. U jednoj studiji, 99 koja se bavi problemima integracije u meunarodnim odnosima, istrauju se inioci koji pospeuju saradu meu dravama. Drave su rasporeene u dva niza jedan koji je sadrao drave o kojima su prikupene informacije, i drugi
95 E. Fromm, nav. delo, str. 49. 96 H. Kelman (ur), International Behavior, New York, 1965. 97 K. Boulding, Revue Internationale des sciences sociales, 3/1965, str. 435. 98 Vidi Q. Aimovi, Istraivae mira, Meunarodni problemi, 4/1971, str. 99 R. W. Cobb, Ch. Elder, International Community, New York, 1970.

12 i 17.

44

koji je obuhvatio drave Atlantskog pakta. Zatim je za ta dva niza napraven spisak inilaca koji doprinose saradi, i odreeni su kriterijumi po kojima se meri intenzitet odnosa izmeu datih drava. U inioce koji doprinose saradi ubrojani su: geografska udaenost, priroda politikog sistema, kultura, stupa ekonomske razmene, stepen razvoja, tradicija odnosa i dr. Svaki od ovih inilaca je po mogunosti kvantifikovan i izraen putem indeksa. Tako je geografska udaenost data u broju mia izmeu prestonica, stepen razvijenosti pomou bruto nacionalnog dohotka itd. Za kriterijume kojima se meri intenzitet odnosa uzet je broj sklopenih ugovora izmeu ih, zatim veze izmeu graana tih zemaa; dopisivae, telefonski razgovori, telegrami itd., trgovina, razmena studenata, tu-rista, uee u meunarodnim organizacijama itd. Pored pri-kupaa ovih ienica, bihevioristi se naroito trude da dou do saznaa o reagovau raznih drutvenih grupa i slojeva na pojedine probleme meunarodnih odnosa. Kod prouavaa procesa odluivaa, oni najee ispituju osobine uesnika koji u tom procesu mogu uticati na odluke, kao i one inioce koji mogu uticati na izbor uesnika u procesu odluivaa. b. Osobina bihevioristikog postupka dolazi do punog izraaja tek u postupku kvantifikacije ovako prikupenih ienica. Prikupene ienice se ne predaju subjektivnoj oceni istraivaa. Daa ihova obrada sastoji se u kvantifikaciji i to uglavnom statistikim metodima.100Na jednom primeru ovo e se najboe videti. Jedan od najdoslednijih sledbenika biheviorizma101analizira stopu rasta meunarodnih organizacija od poetka XIX veka. On zakuuje da postoji korelacija izmeu broja meunarodnih organizacija i veliine meunarodnog sistema i broja drava u emu. Imajui to u vidu, autor zakuuje da e doi do prestanka poveaa broja meuna-rodnih organizacija, jer ne moe biti stalno poveavan broj drava. v. Model oznaava apstrahovanu stvarnost datu u jednoj shematizovanoj predstavi slici. Jedan od osnovnih stavova biheviorista jeste da se nijedna pojava ne moe nauno objasniti bez prethodnog posmatraa i merea, koje omoguava stvarae modela pomou kojih se objaavaju pojave u stvarnosti. Smatra se da obradom ienica moe biti saien model pomou kojeg bi mogao biti objaen itav niz istih ili slinih pojava koje nastaju, i tako doi do opte teorije koja bi bila efikasnija od svih drugih objaea, koja su nastala kao rezultat primene drugih metodskih postupaka.102 Oni su do sada napravili vie modela, koji se esto upotrebavaju u analizi konkretnih meunarodnih odnosa. Od svih modela izloiemo samo teoriju igara. Teorija igara je neposredna primena bihevioristikog metoda. U ovom modelu posmatra se ponaae dva ili vie uesnika u meusobnim odnosima, u nekom konkretnom sluaju. Ovo posmatrae nema samo za ci da sazna i opie dato po100 J. D. Singer, The Behavioral Science Approach to International Relations u ediciji: J. Rosenau, International Politics and International Policy, New York, 1970, str. 6569. 101 J. D. Singer, Intergovernmental Organization in the Global System 18151964, International Organizations, 2/1970. 102 J. D. Singer, The Behavioral science..., str. 65.

45

naae, vei da predvidi mogue ponaae u nekoj buduoj situaciji, koja bi mogla nastati i biti slina ili ista kao saieni model igra. Fundamentalno razlikovae u teoriji igara je ono koje daje klasifikaciju igara na tri osnovne grupe: igre sa istim interesima, igre sa suprotnim interesima i igre sa meanim interesima.103 Meutim, teorija igara je najrazvijenija i ima najveu vrednost u oblasti igara sa zbirom nula: u igri u kojoj dobitak jedne strane predstava gubitak druge strane. Interesantno je napomenuti da u meunarodnim odnosima, po ovoj teoriji, sukobi spadaju u igre u kojima zbir nije ravan nuli jer dobitak jedne strane ne mora da znai gubitak za drugu stranu.104Ova igra se najboe predstava tako to se prikazuje odnos dva zatvorenika uhapena za delo koje su zajedniki uinili i koje istrani organ sasluava odvojeno. Na ovim sasluaima on svakome od ih nudi slobodu ako prizna i oda drugoga. Ako obojica priznaju, bie kaeni za tee delo i tako nastaje tzv. zatvorenika dilema, u kojoj svako od ih, ako prizna, ostaje nekaen, ali pod uslovom da drugi zatvorenik ne prizna. Ako, pak, drugi zatvorenik prizna, bie tee kaen. Obojica e biti kaeni ako nijedan ne prizna.105 Ovaj primer igre pokazuje da e obe strane izgubiti najvie ako vode rauna samo o sopstvenim interesima. Mnogo povoniji ishod bi se mogao oekivati za obojicu ako bi imali mogunosti odravaa meusobnih veza. Ako bi oba zatvorenika unapred znali mogue ishode, onda bi mogli svoje ponaae prilagoditi tome i tako nai najboe reee za obojicu. U meunarodnoj politici upravo i jeste najvea tekoa u tome to se ne moe unapred znati strategija druge strane, jer su veze u meunarodnim odnosima izmeu vlada nedovone a u sukobima su i nepostojee. Pored ovog modela, koji treba samo da ilustruje savremene preokupacije bihevioristike sociologije meunarodnih odnosa na Zapadu, postoji niz drugih modela, kao to su model socijalne komunikacije, model integracije, grafiki model, statistiki model, korelacija rata itd.106 Ne moe se porei ienica da je biheviorizam doprineo prouavau meunarodnih odnosa. Prvo, on se uspeno suprotstavio instinktivizmu, jednoj po meunarodne odnose opasnoj teoriji i drugo, strogost i metodinost u prikupau ienica, kao i ihova obrada, koja omoguuje primenu elektronskih raunara, predstavaju doprinos na putu ka viem stepenu metodolokog prilaza meunarodnim odnosima. Meutim, osnovne protpostavke biheviorizma su teko prihvative. Nemogue je odvojiti oveka i egovo ponaae od ega samog, od egove linosti u celini. Nema ponaaa koje objektivno postoji odvojeno od linosti koja se ponaa. Zbog toga su i rezultati do kojih se dolazi primenom metoda biheviorizma nepotpuni i jednostrani. Oni su, pored toga, i arbitrerni, jer su nastali na osnovu zakuivaa o ponaau sasvim slobodno izabranih aktera i slobodno izabranih tipova
103 J. C. Harsanyi, Game Theory and The Analysis of International Conflict, u ediciji, J. Rosenau, nav. delo, str. 371. 104 V. Dimitrijevi, Eksperimentalna igra i simulacija, Meunarodni problemi, 3/1968, str. 65. 105 Nav. delo, str. 66. 106 Vidi: N. Forward, The Field of Nations, London, Macmillan, 1971, str. 5396.

46

odnosa izmeu aktera. Koji kriterijum se upotrebava u izboru ienica, ponaaa i odnosa? Ovaj kriterijum ne moe izbei uticaj filozofsko-ideolokog opredeea, te se tako isticae naune neutralnosti, koju bihevioristi podvlae, i ovog puta pokazuje nedostinim. Zbog povezanosti i meuzavisnosti pojava, nije mogue osloniti se na shemu koja se saiava na osnovu posmatraa jednog ili dva odnosa, i pomou te sheme objaavati celinu meunarodnih odnosa. Stvarae modela moe biti korisno kao metodski postupak u prikupau ienica, ali ne moe biti korisno za nauno objaee. Putem modela moe se apstrahovati veliki broj ienica prikupenih tokom istraivaa. Meutim, to je sve, jer svaki model ima svoj sopstveni ci da rei jedan vid jednog problema. Nepovezanost modela vodi, takoe, jednostranosti. Pitae stvaraa jednog globalnog modela izgleda nije mogue reiti zbog obima i obia ienica koje se nameu iz stvarnosti meunarodnih odnosa. Iako su jasne razlike izmeu instinktivistike i bihevio-ristike teorije, one su u neemu sasvim bliske: nijedna od ih ne vodi rauna o linosti samog oveka: Bilo da je ovek rezultat uslovenosti, ili rezultat evolucije ivotia, on je odreen iskuivo uslovima izvan ega, on nema nikakvog udela u vlastitom ivotu, nikakve odgovornosti, ak ni traak slobode.107Ovo je zakuak koji podjednako vai kako za instinktivistike, tako i za bihevioristike teorije. 3. Funkcionalistike teorije Za uvoee funkcionalistike teorije u nauku o meunarodnim odnosima zasluan je D. Mitrani (D. Mitrany), 108 koji je u svojoj stu-diji u vreme Drugog svetskog rata izloio ideje o preovladavau podela i sukoba u meunarodnim odnosima mreom meunarodnih odnosa i organizacija u kojima e interesi i ivot svih nacija biti postepeno integrisani.109 Funkcionalisti, u ihovoj modernoj kibernetskoj verziji, nastoje da tano utvrde znaee meunarodnog sistema, sposobnog da poslui kao instrument analize. Oni definiu takav sistem kao skup odnosa izmeu jednog broja funkcija koje vri jedan broj meunarodnih aktera. Meutim, nije dovono samo identifikovati funkcije, jer se jedan drutveni sistem izdie iznad niza odnosa, integracija, izmeu funkcija i aktera koji ih ostvaruju. Konkretizaciju i primenu ove teorije minuciozno je sproveo u teoriji meunarodnih odnosa E. Has (E. Haas) u svojim studijama o meunarodnoj integraciji.110 On ispituje kako sredina (koju ine drave lanice), moe biti izmeena u jednom sistemu (koji predstava meunarodna organizacija). Slika, odnosno shema najboe pokazuje taj proces integracije i dezintegracije u meunarodnim odnosima. Vidi se da dunosti koje preuzima meunarodni sistem broj 1 postaju pod imenom funkSystem, London, 1943. J. Rankel, Contemporary International Theory and the Behaviour of States, Oxford, Univ. Press, 1973, str. 52. 110 E. Haas, Beyond the Naton-State, Functionalism and International Organization, Stanford, Univ. Press, 1965.
107 E. From, nav. delo, str. 83. 108 D. Mitrany, A Working Peace 109

47

cija cievi nacionalnih aktera u svojoj sredini (II i III u zavisnosti od toga da li je proces integracioni ili dezintegracioni). Istovremeno, ihovi cievi idu ka novom meunarodnom sistemu. E. Has objaava ovu shemu na sledei nain: politika drave lanice predstavaju input vrednosti (daje se naa transkripcija, jer domai termin nije u potpunosti usvojen input = ulaz output = izlaz). Kolektivne odluke organizacija su autput vrednosti. Autput vrednosti mogu usmeriti ili izmeniti sredinu, ali samo ako su povratnom reakcijom (Feedback reaction) unete u proces odluivaa svake drave lanice. Ono to kara-kterie jedan dati sistem, to je tip input i autput koje preovlauju u datoj epohi. Strukture sistema su: 1. egov pravni sistem, tj. prihvaena pravila meunarodnog prava i 2. egove nacionalne, regio-nalne i svetske organizacije. Privremene meunarodne organizacije smatramo kao strukture, ali s obzirom na proces povratne reakcije, one mogu postati autonomni faktori u jednom kasnijem stau. Sutina nae analize je da predvidi kada i kako e se to dogoditi.111 to se tie funkcija sistema, to su dunosti koje akteri nameu strukturama, tj. zahtevi koje drave upuuju meunarodnim organizacijama i meunarodnom pravu (koje je, takoe, po ovoj teoriji jedna od najznaajnijih struktura u sistemu). Prema tome da li su funkcije ostvarene ili ne (ako ne, onda je re o disfunkcijama), sistem je izmeen veprema tome u kom stepenu je postignuta integracija. Dunosti koje sadri sistem I (vid. shemu) postaju pod imenom funkcije ili disfunkcije, nacionalni cievi u novoj sredini II ili III u zavisnosti od toga da li je proces bio integracioni ili dezintegracioni. Wihovi cievi tako odluuju o obliku novog meunarodnog sistema.112 Razvoj funkcionalistikog prilaza prouavau meunarodnih odnosa, od Mitranijeve ideje o integraciji drava kao jedinom izlazu iz sadaeg staa meunarodnih odnosa do Hasove analize konkretnih integracionih procesa, pribliio je funkcionalizam siste-matskoj teoriji. Naime, Has je na iskustvu prouavaa integracije u Zapadnoj Evropi, obratio veu pau samim procesima koji vode integraciji, kako bi utvrdio mogunost nastanka meunarodnog sistema koji bi se mogao kontrolisati. Zato je za ega vanija ocena pravca kretaa procesa nego ocena funkcionalne uloge integracije koje vepostoje u nekom obliku. Svojevremeno, Mitrani je zapostavao politiku mokao prisutan elemenat meunarodnog sistema. U novoj verziji funkcionalizma, Has zapostava drutveno-ekonomski sistem i egove posledice na odnose meu dravama. Tako, kada razmatra integraciju u okviru Zapadne Evrope, on ne unosi u analizu ulogu i znaaj odnosa koji postoje izmeu socijalistikih i kapita-listikih drava i uticaj tog odnosa na samu zapadnoevropsku integraciju. Nedostatak takve analize je oigledan, jer bi ona moda doprinela razumevau uspeha integracionih procesa u Zapadnoj ka-pitalistikoj Evropi. Pribliavae kapitalistikih zemaa Zapadne Evrope nesumivo je i posledica zajednikog interesa
111 Nav. 112 Nav.

delo, str. 77. delo, str. 8.

48

tih zemaa da ouvaju kapitalistiki sistem. Ovaj interes je nesumivo nadnacionalan, jer egova sadrina ini da se razliiti nacionalni interesi potru pred zajednikim interesom. Tea funkcionalista da zahvate meunarodne odnose u jedan globalni sistem je druga krajnost u odnosu na eu biheviorista da ispitaju pojedinana ponaaa i pojave meunarodnog ivota. Funkcionalizam zbog toga nije video elemente, a biheviorizam celinu. Meutim, meunarodni odnosi su celina svih pojava koje ih ine i ne mogu se razumeti izdvajaem jedne ili druge strane. U funkcionalizmu dolazi do ogromnih tekoa upravo onda kada treba odrediti sredinu. Naime, ta sredina mora da sadri skup svih prirodnih, udskih i drutvenih faktora, koji svi zajedno i svaki posebno, daju ton sredini o kojoj je re. Na taj nain se pred teorijom meunarodnih odnosa stavaju nepremostive tekoe. Te tekoe su funkcionalizam dovele do arbitrernosti u odreivau onoga to spada u sredinu, u aktere, dunosti, cieve i najzad, i same sisteme. Ta arbitrernost se moe svesti na minimum ako se sistem ogranii na neki od znaajnih oblika meunarodnih odnosa: politiko-strategijske odnose, odnose snaga i ravnoteu i ene tipove, nove tipove odnosa koji nastaju s novim socijalnim i ekonomskim tipovima aktera. Na ovaj nain se metodski mogu uspeno zahvatiti neki pravci meunarodnih odnosa, ali se na ovaj nain ne moe doi do opte teorije meunarodnih odnosa, to je osnovna pretenzija funkcionalizma. Ono to se moe smatrati doprinosom ove teorije razvoju teorije meunarodnih odnosa, to je uoavae nastajaa sistema meunarodnih odnosa unutar kojih nastaju svojevrsne pravilnosti, po kojima se odnosi u ovakvim sistemima odvijaju. Oni su uspeno ukazali na znaaj ovih sistema za meunarodne odnose, ihov uticaj na politiku subjekata, kao i uzajamno delovae aktera i sistema. Ova autonomnost meunarodnih sistema je sve prisutnija u meunarodnim odnosima, a funkcionalisti su zasluni to su u ihovo prouavae uneli niz specifinih metodolokih postupaka, koji omoguuju uspenije i tanije ihovo prouavae. Osnovna slabost funkcionalizma u meunarodnim odnosima je upravo u tome to u svom sistemu nije u stau da izdvoji ono to jeste proces od znaaja za meunarodne odnose od svih ostalih pojava, tako da se zaguuje ienicama, te je prinuen na arbitrernost. Ova arbitrernost je utoliko vea, zato to on zanemaruje istorijske i drutvene osobenosti ovih procesa i ne prodire u sutinu meuna-rodnih odnosa, kao specifinu vrstu drutvenih odnosa. 4. Opta teorija sistema U razvoju nauke, opta teorija sistema se smatra jednim od dva do sada najznaajnija prodora u saznae. Ajntajnovom teorijom re-lativiteta i optom teorijom 49

sistema Norberta Vinera (Norbert Wiener), 113 koja je napisana krajem dvadesetih godina a objavena tek 1948, jer je do tada drana kao vojna tajna SAD. Anatol Rapport, koji je razradio ovu teoriju, zbog ega ga mnogi smatraju enim osnivaem, smatra da Opta teorija sistema pre predstava pristup i metodologiju nego teoriju u smislu koji se ovom terminu pripisuje u nauci.114Mada postoje i suprotna miea, istina je verovatno negde na sredini, jer sve velike teorije sadre sistematizovana znaa teoriju i metodologiju. Nesumivo je da ova teorija ima najvei znaaj zbog enog metoda, i u tom smislu, oj se moe pripisati onaj znaaj koji smo veistakli. Ona predstava veliki napredak, jer omoguuje integraciju nauke, koja je upravo do sada bila dezintegrisana zbog razliitih metodolokih mogunosti. S obzirom na osnovni stav, po kome su sve pojave povezane u jedan sisem unutar kojeg se ispoava meuzavisnost meu ima i uslovenost od okruea, Opta teorija sistema nuno pretpostava interdisciplinarno prouavae jer okruee, odnosno sredina u kojoj se razvija neki sistem jeste jedinstveno u svojoj sloenosti. Razumivo je da Opta teorija sistema biva prvo prihvaena i primeena u prirodnim i tehnikim naukama, a tek kasnije u drutvenim. U marksistikoj literaturi postoje i drugaija miea, tako da jouvek ne moemo smatrati da su Optu teoriju sistema marksisti potpuno prihvatili.115 S druge strane, ienica je da ova teorija sve vie osvaja i intelektualno privlai naune radnike, tako da i na Istoku i na Zapadu sve ee nailazimo na veu ili mau primenu metodologije teorije sistema.116 U politikim naukama na Zapadu, sistemska teorija poie re-lativno brzo da se primeuje nakon objavivaa Vinerovog dela. Zaslugu za ulazak ove metodologije u ove nauke najvie imaju Talkot Parsons (Talcot Parsons) i Dejvid Iston (David Easton).117Primena ove teorije u meunarodnim odnosima se poklapa sa enom primenom u politikim naukama.118 ta se podrazumeva pod sistemom i kakva je mogunost egove primene u meunarodnim odnosima? Postoje brojne definicije sistema, ali se one ipak sve svode na to da sistem ini ukupnost elemenata ili istovrsnih grupa elemenata. Svaki sistem ima svoju strukturu, ostvaruje funkciju i predaje informacije ili ih prerauje. Na taj nain sistem predstava sloenu celinu skup pojedinanih elemenata koji se nalaze u interakciji, te tako predstava novi kvalitet, a ne prosti zbir sastavnih elemenata. Tako je sistem
113 N. Wiener, Cybernetics or Control and Communication in the Animal and the Machine, New York, 1948. 114 A. Rapport, Mathematical Aspects of General Systems Analysis u General Systems Yearbook of the Society to General System Research, Vol. XI, New York, 1966, str. 3. 115 A. Lefevre, Antisistem, Beograd, 1973. 116 A. I. Rakitov, Anatomija naunogo znanija, Moskva, 1969. 117 T. Parsons, The Structure of Social Action, New York, 1949, D. Easton, The Political System, New York, 1953. 118 J. Frankel, Contemporary International Theory, Oxford Univ. Press, 1973.

50

sposoban da prima impulse koji dolaze od sastavnih elemenata, ali i da predaje nove impulse koji utiu na odnose samih elemenata. Elementi koji ine sistem moraju biti relativno nezavisni, jer sistem ne moe funkcionisati ako je on prosta masa sastavnih delova. U tom sluaju on ne bi bio sistem, ve, eventualno, grupa elemenata koja ini sastavni deo nekog drugog sistema. Sistem mora biti otvoren prema sredini (okrueu), inae ne moe opstati kao sistem. Tako se, recimo, sistem odnosa drava jednog regiona nalazi u okrueu globalnog sistema ravnotee snaga, univerzalnog i regionalnog sistema kolektivne bezbednosti, meunarodnog ekonomskog sistema itd. Znai, funkcionisae jednog sistema nije mogue objasniti van egovog okruea, a s rastom meuzavisnosti, veze sa okrueem sve vie se granaju, tako da je sve mae mogue funkcionisae jednog sistema nezavisno od sredine u kojoj opstoji. Sve sisteme moemo posmatrati u odnosu jedan na drugi, u kom smislu se oni nalaze na razliitim nivoima. Svaki sistem je deo nekog vieg sistema, i u odnosu na ega on je egov podsistem i nalazi se u meuzavisnosti u odnosu na ega. Ako nema meuzavisnosti, onda nema ni veza izmeu datih sistema. Meuzavisnost je neophodna u ustrojstvu jednog sloenog sistema. U odnosu na meuza-visnost, sistem se nalazi na niem ili viem nivou, tako da izmeu ih nastaje hijerarhijski odnos: npr. meunarodni ekonomski sistem, meunarodni politiki sistem, meunarodni pravni sistem i neki H sistem koji bi se hijerarhijski mogao postaviti u istu ravan sa ova tri sistema. Isto tako, meu sistemima i u sloenom sistemu, primat ima sistem koji je na viem nivou. Utvrivae primata se vri na osnovu broja i znaaja veza koje jedan sistem ima sa drugim sistemima odnosno elementima. Isto tako, nemogue je zanemariti povratni uticaj sekundarnog sistema i elemenata na primarne, jer bez ega nema celine odnosno sistema. Primena opte teorije sistema u prouavau meunarodnih odnosa nala je mesto u brojnim radovima119 u kojima se meunarodni sistem posmatra kao veliki sloeni sistem, dinamiki i hijerarhij-ski povezan. Sredina meunarodnog sistema je pak sveukupnost drutvenih i prirodnih elemenata, koji odreuju meuzavisnost elemenata meunarodnog sistema i tako ine osnovu na kojoj on postoji. Zbog egove heterogenosti, jer je sastaven od elemenata (drava) koji su veoma nezavisni, on ne podlee uvek samokontroli. Meunarodni sistem je takoe hijerarhijski ustrojen i to u dva smera: a) u odnosu razliitih elemenata sistema postoji primat ekonomske meuzavisnosti; b) u odnosu sistema i podsistema postoji primat ekonomskog sistema nad drugim sistemima zbog broja i kvaliteta veza koje ovaj sistem ima sa ima. Ako bismo strukturu meunarodnog sistema shvatili kao odnos i veze koje postoje izmeu globalnog meunarodnog sistema i podsi-stema: meunarodni ekonomski sistem, meunarodni politiki si-stem, meunarodni pravni sistem i sistem
119 M. Kaplan, System and Process in International Politics, 1957, O. Young, Systematic Approach to International Politics, 1968, J. N. Rosenau, Theorising Across System: Linkage Politics Revisited (1971), J. W. Burton, Systems, States, Diplomacy and Rules (1968).

51

H koji se nalazi na kraju ovog otvorenog lanca i omoguuje da se ispred ega pojave joneki podsistemi, tada bismo u daoj razradi prili istraivau funkcionalnih podsistema koji nastaju usled interakcija izmeu si-stema i podsistema u prvom nivou. Recimo, podsistem 2 (meunarodni politiki sistem), usled interakcija sa drugim podsistemima unutar globalnog meunarodnog sistema, mogao bi da izazove nastajae no-vih podsistema: ravnotee snage i kolektivne bezbednosti. Ovi funkcionalni oblici podsistema (ravnotea i kolektivna bezbe-dnost) bi u povratnoj akciji delovali na podsistem u prvom nivou a ovi na sam globalni sistem. U meunarodnom sistemu mogu se zapaziti nizovi parametara koji utiu na veze izmeu sistema i podsistema. Sve ove parametre bismo mogli podeliti na objektivne i subjektivne. Objektivni bi bili: geopolitiki, geostrateki poloaj, svetsko trite, stupa razvijenosti aktera, tehnoloka nezavisnost i niz drugih. Subjek-tivni bi bili: sistem odluivaa kod aktera, stae drutvene svesti (nacionalne, verske), nacionalni karakter, psiholoke osobine linosti znaajnih u sistemu odluivaa itd. S obzirom na to da je meunarodni sistem u veoj meri heterogen zbog visokog stepena nezavisnosti egovih elemenata, primena si-stemske teorije u meunarodnim odnosima je veoma teak i sloen posao, tako da bez primene elektronskih raunara nije mogue zami-sliti uspeno savladavae zadataka. Zbog toga se esto pribegava analizi nekog od podsistema ili preduzima analiza niza sistema koji se tada uklapaju u jednu celinu, kako je to uradio M. Kaplan. Primena sistemske teorije u istraivau meunarodnih odnosa ima svoj metodoloki smisao, jer omoguava nauno istraivae savremenih meunarodnih odnosa, koji su, uglavnom, prouavani istorijskim metodama. Meutim, ova teorija trpi ozbine kritike koje se na Zapadu uglavnom svode na primedbu da se pomou e moe sagledati globalni sistem, ali da nije mogue istraiti niz znaajnih ienica bez kojih se ne moe razumeti spona politika drava, pa, prema tome, ni sami meunarodni odnosi.120 Opta teorija sistema ukuena kao metodoloki okvir moe da prui mnogo vie nego to je do sada ostvareno enom primenom u sklopu funkcionalistike filozofije. Razumivo, ostaju ozbine opasnosti od ematizovaa stvarnosti, do koje moe dovesti nekritika primena sistemske teorije. 5. Marksistiki pristup meunarodnim odnosima Ono to u zamahu naunog prouavaa meunarodnih odnosa privlai pau jeste veliki interes ove nauke za marksistiki pristup prouavau meunarodnih odnosa. a. Prvo pitae koje trai odgovor jeste: kako i zato nastaju meunarodni odnosi? U marksistikoj literaturi se esto moe sresti miee da meunarodni odnosi nastaju s pojavom klasnih drutava. Osnovna teza koja proizlazi iz dela
120 Frankel,

nav. delo, str. 41 i M. Merle, Sociologie..., str. 123124.

52

Marksa, Engelsa i Leina jeste, u stvari, da unutraa politika odreuje sponu politiku, a naroito drutveno-ekonomski sistem... Tradicional-ni uticaj drutvenoekonomskog sistema na sponu politiku ispoava se kao projekcija drutvenih interesa (posebno klasnih interesa) u meunarodnoj oblasti. Ovaj tip meuzavisnosti posebno je jasan u periodu kolonijalne eksploatacije, borbe za spona trita itd. Ostaje da se vidi u kojoj meri grupni interesi nastavaju da odreuju sponu politiku, naroito u veoma industrija-lizovanim zemama. Neki autori smatraju da se, u sluaju vrlo razvijene industrijalizacije, spona politika ne rukovodi istim principima, smatrajui da klasno izrabivae unutar drutva vodi izrabivau nacija. Marksistike teze moraju biti preispitane i to u sledeem: prvo treba definisati u kom obimu drutveno-ekonomska struktura zeme odreuje enu sponu politiku, kao i ukazati na ostale faktore koji mogu ograniiti ili izmeniti en uticaj. Drugo, treba voditi rauna o trajnim ienicama ivota nacije, naroito o nacionalnom karakteru. Tree, treba prouiti mikrofaktore koji deluju na definisae i izvravae spone politike i ihov odnos prema makrofaktorima, kao to je drutveno-ekonomska struktura. etvrto, treba ispitati ideo-loke i psiholoke uslove, bilo one koji predstavaju vezu s drutveno-ekonomskom strukturom, bilo one koji predstavaju samostalne snage u meunarodnim odnosima.121 I u naoj literaturi moe se sresti shvatae da su meunarodni odnosi usloveni klasnom borbom, da kao takvi predstavaju nastavak klasne borbe u meunarodnim razmerama, i da nestaju s nestankom klasa. Smatra se i da su Marks i Engels meunarodne odnose teorijski reavali ako ne iskuivo, ono prioritetom klasne borbe.122 Ovakvo shvatae se obrazlae stavovima o Pariskoj komuni i onima koji su izneti u Komunistikom manifestu (S padom suprotnosti klasa u okviru nacija pada i neprijateski stav meu narodima). I ovaj autor ukazuje na to da je ovakav pristup meunarodnim odnosima siromaan i nepotpun: Mnoga podruja socijalnih odnosa danas u meunarodnim odnosima ne mogu se objasniti iskuivo fenomenima klasne borbe. Prihvatiti takav pristup znailo bi preutno prihvatiti da se od perioda evropske industrijalizacije XIX veka naovamo, nije nita znaajnije dogodilo u istoriji udskih odnosa.122 Marksova i Engelsova antropoloka razmatraa ukazuju na ihovu teu da pojave objasne u ihovom nastajau, kako bi se saznale opte zakonitosti koje bi vaile za sve pojave iste vrste. Znaaj sponih odnosa zajednica u prvobitnoj zajednici naveo je Marksa da zakui proces razmene robE2 se ne pojavuje najpre u krilu prvobitnih zajednica, nego tamo gde one prestaju, na ihovim granicama, na onim retkim takama gde one dolaze u kontakt s drugim zajednicama. Tu poie trampa i odatle prodire prema unutraosti zajednice koju onda podriva.123 Da bismo ukazali na kontinuitet ovog shvataa sve do istorije novoga veka, navedimo
121 J. Wiatr, Sociologie et E9tude des rations internationales, Revue internationale des sciences sociales, 1/1974 (UNESCO). 122 S. Miloevi, Marksovo i Engelsovo shvatae meunarodnih odnosa i egov znaaj za savremene meunarodne odnose, doktorska disertacija, Pravni fakultet u Beogradu, 1971, str. 34. 123 Nav. delo, str. 1861.

53

stav po kome: Francuska osim optih kriza prolazi kroz svoje sopstvene nacionalne trgovake krize, koje su, meutim, mnogo vie odreene i uslovene optim staem svetskog trita nego lokalnim francuskim iniocima.124Za ovo shvatae je takoe karakteristian i stav o britanskoj vladavini u Indiji, prema kome je jedan jedini ruilaki rat mogao da opustoi jednu zemu za vekove i da je lii celokupne ene civilizacije.125 U delima klasika se zaista ne moe nai tvrda koja odvaja jednu politiku od druge. Ove dve politike se mogu posmatrati odvojeno da bi se boe razumele i prouile. Spona i unutraa politika su dva lica jedne pojave i one se meusobno prepliu i utiu jedna na drugu. Zahtev Vjatra da je neophodno voditi rauna o nacionalnom karakteru, nije nita novo za marksistiku teoriju. Klasici su vie puta govorili o ovim osobinama kao o iniocu o kome se mora voditi rauna. Trea oblast u kojoj se mora produbiti marksistika teorija jeste delovae mikrofaktora na meunarodne odnose. Vjatr smatra da je marksistika teorija zanemarila niz mikrofaktora na raun makrofaktora koji mogu delovati na meunarodne odnose. Meutim, i Marks i Engels i Lein ukuuju i samog pojedinca u one inioce koji mogu delovati na meunarodne odnose.126 U pismu Blohu Engels kae: Ekonomsko stae je osnovica, ali na tok istorijskih borbi vre svoj uticaj i u mnogim sluajevima odreuju ihov oblik i razni momenti nadgrade i eni rezultati... a pogotovu odrazi ovih stvarnih borbi u mozgu uesnika, politike, pravne, filozofske teorije, versko shvatae...127 U Engelsovim vojnim radovima i drugim delima, moe se doi do dosta teorijskih stavova koji se odnose na naoruae, vojnu silu, strategiju, odnose izmeu pojedinaca i dr. b. Drugo pitae koje kod marksista izaziva kontraverze, a esto i zahteve za preispitivaem marksizma, odnosi se na vezu meunarodnih odnosa s klasnom borbom unutar drava. U vezi s tim, postoje uglavnom dva shvataa: jedno, vecitirano, koje smatra da za razumevae i objaee meunarodnih odnosa treba modifikovati marksistiku teoriju, i drugo, koje stoji i dae na stanovitu da se u meunarodnim odnosima u prolosti u osnovi nalazi sukob eksploatatorskih klasa koje vladaju u raznim drutvima i koje tee da utvrde i proire svoju vladavinu, da osvoje nova trita i ostvare nove profite. Drugim iniocima, kao nacionalnim interesima, nacionalnim pokretima, nacionalistikoj ideologiji, pridaje se, takoe, sutinski znaaj za naunu analizu meunarodnih odnosa. U sociolokoj literaturi mogu se sresti stanovita da se na ovaj nain kod sociologa marksista preuveliava uloga drutvenih klasa a zanemaruje uticaj drutvene osnove, kao i delova drutvene nadgrade. Ovako se zamaguje i uticaj drugih vanih elemenata nadgrade, a naroito potpunih drutvenih zajednica, kao to su
124 K. Marks, Prilog kritici politike ekonomije, Beograd, Kultura, 1956, str. 38. 125 K. Marks, Osamnaesti brimer Luja Bonaparte, Izabrana dela, Beograd, Kultura, 1949, t. I, str. 126 K. 127

297.

Marks, Britanska vladavina u Indiji, str. 321. F. Engels, Anti-DFChring, Zagreb, Naprijed, str. 172, ili o ulozi linosti u pismu tarkenburgu, Izabrana dela, str. 488.

54

nacije. I najjaa drutvena organizacija, drava, danas se ne moe objasniti iskuivo klasnim borbama, vei nacionalnim i, uopte, kulturnim iniocima. Podela oveanstva na nacije i drave nije iskuivo rezultat klasne borbe jer kada bi klasna borba sama dejstvovala, trebalo bi da vodi do jedinstvene svetske drave i nacije nego je rezultat delovaa drugih inilaca, procesa proizvode i potpunih drutvenih zajednica.128 Slino ovom stanovitu je i miee Vjatra, koji kae: ...posledi dogaaji navode na misao da nema direktnog automatskog odnosa izmeu drutveno-ekonomskog sistema i sponopolitike orijentacije: moemo videti da od ezdesetih godina drave s istim drutveno-ekonomskim sistemom vode ihovu sponu politiku u pravcima koji su sve vie razliiti.129Teko je, meutim, prihvatiti stav da se ove razlike mogu videti tek od ezdesetih godina. One se mogu zapaziti u itavoj istoriji meunarodnih odnosa. Ova miea u savremenoj marksistikoj teoriji130 ukazuju na znaaj ovog pitaa za marksistiku teoriju uopte, a naroito za teoriju meunarodnih odnosa. Ona marksistima namee obavezu da mu priu kraje paivo i uz prouavae ne samo onoga to su klasici marksizma rekli povodom nekog konkretnog dogaaja, vei ihovih fundamentalnih radova o drutvu i oveku. Prvo pitae koje se namee jeste: da li su klasici marksizma smatrali da meunarodni odnosi uopte nastaju sa nastankom i nestankom drutvenih klasa; jesu li oni samo nastavak klasne borbe koja se vodi unutar zemaa na meunarodnom prostoru? Meunarodni odnosi nastaju na odreenom stupu drutvenog razvoja koji treba utvrditi. Unutar ih postoje razliiti oblici odnosa: kraji vidovi su meunarodna sarada i rat. Izmeu ove dve krajnosti razvija se itav niz razliitih procesa, u kojima odnosi predstavaju izukrtana, sloena delovaa, kako samih uesnika, tako i objektivnih i subjektivnih inilaca sredine u kojoj se ovi odnosi razvijaju. Kad je re o nastanku meunarodnih odnosa, potrebno je ispitati pojavu pojedinih procesa, i to istorijski i antropoloki. Antropoloki pristup omoguuje da se doe do neophodne grae znaajne za utvrivae geneze nastajaa drutvenih odnosa uopte. Prouavae raznih vidova prvobitne zajednice bio je i veliki zadatak koji su sebi postavili i Marks i Engels. U svojim fundamentalnim delima, Marks se sluio antropolokim istraivakim materijalom a Engels u radovima znaajnim za politiku teoriju i filozofiju, kao to je nastanak drutvenih pojava porodice, svojine, politike, drave itd. Marks i Engels nisu tvrdili da odnosi izmeu globalnih drutava nastaju sa nastankom klasa unutar ih. Bilo da je re o ratu ili saradi, kao krajim vidovima ovih odnosa, oni su jedinstveni u stavu da ti odnosi postoje i pre nastanka klasnih drutava. Istovremeno, oni nisu negirali povezanost klasne borbe i meuna-rodnih
128 F. 129

304306.

Engels, Pismo J. Blohu, Izabrana dela, str. 475. R. Luki, Osnovi sociologije, Beograd, Savez udruea pravnika Jugoslavije, 1965, str. Wiatr, nav. delo, str. 122.

130 J.

55

odnosa izmeu drava, odnosa klasnih globalnih drutava, smatrajui da klasno izrabivae unutar drutva vodi izrabivau i u meunarodnim odnosima. Zato se najee postava pitae: da li se odnosi besklasnih drutava u prolosti uopte mogu smatrati meunarodnim odnosima i da li e oni u buduem besklasnom drutvu nestati? Horizontalnoj stratifikaciji drutva marksistika sociologija nije posvetila toliko pae kao vertikalnoj. Meutim, ona nije beznaajna za prouavae drutva, jer odnosi izmeu horizontalnih grupa mogu da imaju isti, a u nekim situacijama i vei znaaj za ivot drutva od samih klasnih odnosa. Takvi su, recimo, odnosi nacija u nekim drutvenim situacijama.131 Horizontalne drutvene grupe moemo klasifikovati na sledei nain: prvo, to su krvno-srodnike, odnosno etnike grupe porodica (horda), rod, pleme, narod. Zatim, to su teritorijalne grupe globalne teritorijalne zajednice nacija i drava. Politiko-teritorijalne grupe regioni i provincije i, najzad, geografsko-istorijski nastale provincije ili regioni. Na kraju, to su nasea. Sledee pitae na koje treba dati odgovor jeste: da li se moe smatrati da su meunarodni odnosi postojali i u prvobitnoj zajednici u besklasnom drutvu. Marks nije iskuivao tu mogunost: Rat je zato jedna od najprvobitnijih delatnosti svake od ovih samoniklih zajednica, kako radi zadravaa vlasnitva, tako i radi egovog sticaa.132 v. Dosadae izlagae ukazuju na potrebu da se raspravi da li e i kada nestati meunarodnih odnosa, rata, zavojevaa i unitavaa udi i dobara. Danas su u mnogim teorijskim sistemima meunarodnih odnosa i sociologije rairena shvataa da je rat veita pojava, jer je posledica agresivne prirode oveka. ak i mnoge teorije koje se ne oslaaju na psiholoke osnove smatraju da je svaka rasprava o nestanku rata iz drutvenog ivota ista utopija. U ovom smislu, kritikuje se i marksizam koji rat posmatra kao istorijsku pojavu koja je u jednom trenutku drutvenog razvoja nastala i koja e u jednom drugom trenutku, kada nestanu uslovi koji su je stvorili, nestati iz drutvenog ivota. Marks i Engels su ovo svoje shvatae najjasnije izrazili u Komunistikom manifestu: Nacionalna odvajaa i suprotnosti naroda sve vie iezavaju ves razvitkom buroazije, sa slobodom trgovine, svetskim tritem, jednoobraznou industrijske proizvode i ivotnih odnosa koji oj odgovaraju. U meri u kojoj se ukida eksploatacija jedne individue od strane druge, ukida se eksploatacija jedne nacije od strane druge. Marks i Engels su smatrali da e do socijalistike revolucije doi u celom svetu a ne samo u jednoj ili jednom broju zemaa. Ovi stavovi iz Komunistikog manifesta se upravo odnose na meunarodnu zajednicu zemaa u kojima je veost131 H. Lefevre, La manifeste diffE9rentialiste, Paris, 1970, str. 1416. i R. Garody, Le grand tournant du socialisme, Paris, 1970, str. 288 i dae. 132 Na primer, kada Engels govori o Poskoj, on kae: Tek kada Poska ponovo izvojuje svoju nezavisnost, tek kada bude opet odluivala svojom sudbinom kao samostalna nacija, tek tada e za u opet poeti proces unutraeg razvitka, ona e moi da pomae socijalnom preobraaju Evrope... Izabrana dela, Zagreb, Naprijed, 1963, str. 190.

56

varen komunizam lien protivurenosti, ije razreavae se moe traiti u hegemonistikoj, eksploatatorskoj i ekspanzionistikoj politici u meunarodnim odnosima.

IV METOD NAUKE O ME UNARODNIM ODNOSIMA

1. Pojam Sloenost pojma meunarodnog ivota zahteva da se meto-doloki vrlo paivo pristupi ihovom prouavau. Kada se ima u vidu da je teorija meunarodnih odnosa mlada nauna disciplina, onda se mora voditi rauna o ienici da su i metodi jonerazvijeni, te napori istraivaa u ovoj oblasti moraju biti usmeravani i prema stalnom istraivau i proveravau postupaka koji su veustanoveni, kao i pronalaeu novih. Napori koji se ine da se odredi metod teorije meunarodnih odnosa ne znae to da e on biti potpuno samostalan i razliit u odnosu na metode drugih drutvenih nauka. Postoji opti nauni metod koji svaka nauka prilagoava prouavau svog predmeta. Zbog toga bi bilo potrebno da se utvrdi na koji nain se prilazi prouavau meunarodnih odnosa, koji se principi moraju potovati da bi prouavae u ovoj oblasti postiglo svoje cieve. Nauno istraivae bilo koje oblasti drutvenog ivota pretpostava povezanost teorije i empirijskog istraivaa. Plodonosnost istraivaa koje je rukovoeno teorijom lei u tome to teorija prua osnovu, polaznu nit, to dovodi u meusobnu vezu ienice u kojima otkriva dube, skrivenije sutinske osobenosti socijalnih pojava i situacija, i prua ku za objaee ustanovenih pravilnosti, zakonitih veza i odnosa.133 Metod se obino shvata kao nain na koji se u nauci dolazi do saznaa predmeta koji ona prouava...134 On se sastoji iz tri elementa: prethodnog znaa o predmetu koji se istrauje, postupka naunog istraivaa i sredstava pomou kojih se dolazi do saznaa pojava koje jedna nauka prouava. Po jednoj drugoj definiciji: Metod (od grke rei methodos put, traee) oznaava nain miea, nain istraivaa stvarnosti radi sticaa to istinitijeg, to objektivnijeg saznaa. Metod u najirem smislu obuhvata tri osnovne komponente: a) opti pristup; b) metodoloki postupak; c) tehnike metode.135
133 K. Marks, Osnovi kritike politike ekonomije (Grundrisse...), nav. po: Temei slobode, Zagreb, Naprijed, str. 183. 134 M. Peujli, Metodologija drutvenih nauka, NIU Slubeni list SFRJ Beograd, 1976, str. 120. 135

R. Luki, Osnovi sociologije, str. 60.

57

Prethodna izlagaa veukazuju na znaajan fond znaa proizalih iz dela o problemima meunarodnog ivota. To je, svakako, uz principe istorijskog materijalizma, solidna prethodna oprema za daa nauna prouavaa. . Ninismatra da polazna taka meunarodnih odnosa treba... da bude temena marksistika analiza opteg istorijskog okvira u kome ti odnosi postoje, tj. osnovnih ekonomskih, drutvenih i politikih kretaa odreene istorijske epohe.136Iz ovog stava proizlazi zakuak o potrebi da se pored osnovnih inilaca koji deluju na meunarodne odnose otkriju i ihov meusobni odnos i promene u specifinoj teini, meru i nain na koji deluju jedni na druge i na meunarodni razvitak u celini itd.137 Pored ovih optih zahteva koji se postavaju u odnosu na metod nauke o meunarodnim odnosima, M. Markovismatra da pored optih zakonitosti drutveno-ekonomskog razvitka u meunarodnim odnosima se ispoavaju i druge, specifine, ako ne zakonitosti a ono pravilnosti, jednoobraznosti, konstante, koje se imaju iznalaziti i utvrivati i da pri tome reene zakonitosti i principi svakako imaju udela i primene.... Utvrivae metodskog postupka je upravo zbog toga neophodno da bi se dolo do saznaa jedne pojave. Bilo da je re o celini, iniocima, zakonitostima, neophodno je utvrditi skup osnovnih ienica koje izviru iz sutine problema i koje ukazuju na razvojne procese datih drutvenih odnosa. Empirijski istraivati to znai tragati za reprezentativnim celinama koje moemo neposredno (iskustveno) posmatrati i koje u sebi sadre jake karakteristine drutvene celine, koje otkrivaju enu prirodu. Zato je mogue da jedan niz ienica iskazuje vie a drugi mae, ili da ista ienica baca vie ili mae svetla, zavisno od toga... da shvati ihovo znaee.138 Da bi se dolo do dijalektiki drutvene celine ne moe se ostati na prouavau empirije jednog ili drugog inioca koji deluje na meunarodne odnose, niti je mogue zadovoiti se izborom vidova problema, ili oblika odnosa, neophodno je izgraditi poseban teorij-ski okvir koji mora biti iri od empirijske grae i ne sme biti sveden na obim koji je neposredno proveren. Na kraju krajeva, i ne postoji mehanika, gvozdena stopostotna neposredna empirijska proverivost... jednog teorijskog koncepta. Posleda verifikacija je sama istorija, istorijska evidencija, sam ivot.139 U optem naunom metodu, istraivaki postupak sadri i odreivae predmeta istraivaa. Ovo odreivae moe biti teorijsko i operacionalno. O teorijskom odreivau predmeta, kao skupu pojava o sutini meunarodnih odnosa, bilo je verei. Ovde e biti posebno rei o operacionalnom odreivau predmeta kome je ci utvrivae postupka naunog istraivaa. Operacionalna, radna definicija
136 . Nini, Metodologija prouavaa meunarodnih odnosa, Arhiv za pravne i drutvene nauke, 34/1960, str. 246. 137 Nav. delo, str. 255. 138 V. Dimitrijevi, M. Markovi, R. Stojanovi, Uvod u prouavae meunarodnih odnosa, str. 11. 139 M. Peujli, nav. delo, str. 44.

58

predmeta se sastoji u odreivau pokazatea ili indikatora koji se mogu ispitivati i proveravati i koji predstavaju spone izraze opteg koncepta. ira graa o meunarodnim odnosima, kao i teorijski stavovi do kojih se dolo u nauci o meunarodnim odnosima, kao i opti stavovi klasika marksizma, dozvoavaju izdvajae jednog broja indikatora, ije istraivae moe doprineti saznau meunarodnih odnosa. a. Istorijsko prouavae meunarodnih odnosa i pojava u ima je neophodno zbog toga to se iz ovih pojava ne moe uopte prouavati primenom drugih metoda. Istorijsko prouavae moe da omogui utvrivae nekih pravilnosti putem ispitivaa niza pojava iste vrste u toku istorije meunarodnih odnosa. b. Istorijsko prouavae mora biti dopuavano i proveravano istraivaem savremene prakse meunarodnih odnosa. v. Meunarodni odnosi se ne mogu prouavati na zadovoavajui nain ako se ne dovedu u vezu s celokupnim drutvenim odnosima. Zato je potrebno prouavati u meunarodnim odnosima sve ono to je u neposrednom ili posrednom dodiru s drugim odnosima kao i ihov meusobni uticaj. U tom smislu, korisno je proveravati ustanovene pravilnosti u meunarodnim odnosima s optim drutvenim zakonitostima do kojih su dole druge nauke. g. S obzirom na to da su meunarodni odnosi politiki odnosi, neophodno je istraivati stepen nejednakosti koja se odraava u razliitim vidovima ivota meunarodne zajednice. Nejednakost na raznim poima ostava ozbine posledice na ponaae drava, te ih je neophodno ustanoviti. d. Istraivae prirode interesa uesnika meunarodnih odnosa s ciem saznaa puteva ihovih zadovoea. Da li se ti interesi mogu ostvariti putem procesa sarade ili putem negiraa interesa drugih uesnika, putem primene sile, pritiska ili osvajaa. Priroda interesa se najee vezuje za drutveno-ekonomski sistem svakog pojedinog uesnika u datom odnosu. Meutim, unutar istog drutveno-ekonomskog sistema mogu da se razvijaju razliiti interesi, jer se sve drave ne razvijaju na isti nain i nemaju sve iste mogunosti za razvoj. Zbog toga je istraivae interesa drava sloen posao koji zahteva svestrano prouavae razliitih inilaca, odnosa i politike konstelacije unutar koje oni mogu biti ostvareni. . Nivo svesti (nacionalne, ideoloke) je svakako znaajan indikator kretaa u meunarodnim odnosima. e. Prouavae zakonitosti meunarodnih ekonomskih odnosa mora zauzeti znaajno mesto u prouavau meunarodnih odnosa, jer se preko ekonomskih zakona prvo izraavaju nejednakosti u ovim odnosima, kao i mogunost za razvoj procesa sarade ili procesa sukoba u ima. . Odnos snaga u meunarodnim odnosima. Ovaj odnos se mora prouavati znatno kompleksnije, kako bi se izbeglo egovo svoee na odnos i deobu sile u meunarodnim odnosima. Odnos snaga je mnogo sloeniji i on obuhvata odnos interesa, odnos drutveno-ekonomskih sistema, ideologija, vojne sile, politike, ekonomske i druge moi. U meunarodnim odnosima dolazi do dodira razliitih 59

drutava, to moe imati poseban znaaj, s obzirom na mogunost sukobavaa progresivnih i nazadnih drutvenih organizacija. Od ovog odnosa snaga moe da bude u zavisnosti i kraji ishod odnosa i preovlaivaa jednih procesa na tetu drugih. z. S obzirom na to da su odnosi izmeu politikih jedinica drava, moraju se prouavati sredstva koja se primeuju u ovim odnosima, obim, kvalitet i uestalost veza i saobraaja izmeu ih, procesi integracije u razliitim oblastima drutvenog ivota ekonomskom, kulturnom, politikom. Izdvajae ovih pokazatea ne znai da je tako zatvoren krug prouavaa meunarodnih odnosa. Ovim putem se samo ukazuje na niz neophodnih prouavaa koja bi u svakom konkretnom sluaju bila dopuavana novim indikatorima vezanim za svaku posebnu situaciju. Nakon odreivaa predmeta istraivaa, egovog uklapaa u opti teorijski okvir i operacionalnog definisaa, prelazi se na postavae polaznih pretpostavki (hipoteza). Polazne pretpostavke se postavaju na osnovu prethodnih znaa, optih stavova, teorije, kako je to u optoj naunoj metodologiji predvieno. Da bi se prelo na nauno objaee pojava koje se prouavaju, neophodno je prikupiti ienice, doi do empirijske grae koja bi omoguila proveru hipoteza i tako doprinela naunom objaeu. Prikupae ienica nije jednostavan posao. U tehnici istraivaa sadrana je i sutina teorije koja slui kao osnova analize. U pozitivistiki orijentisanoj nauci na Zapadu, veoma su se razvile razliite tehnike istraivaa, od posmatraa pa do kibernetike, uz upotrebu elektronskih raunara. Ovaj razvoj tehnike istraivaa doveo je do svojevrsnog ematizovaa naunog rada. S druge strane, s obzirom na to da se ovi tehniki metodi uglavnom mogu primeniti na mikropojave, na pojave koje imaju relativno mali znaaj (esto i beznaajan), nauno prouavae se stoga ograniava samo na ih, ime se suava put ka saznau celine. Ovako ograniena stvarnost, do koje se dolazi ovakvim prouavaem, postaje to jovie kada se zna da u ovakvom istraivau znaajnu ulogu ima prethodno teorijsko i filozofsko opredeee pri izboru predmeta istraivaa. Ove kritike primedbe na raun tehnikih metoda za prikupae ienica ne znae da tehniku treba odbaciti, vesamo da je treba uklopiti u nauni koncept celine istorijsko-materija-listike teorije primeene u prouavau meunarodnih odnosa. Veje reeno da savremeni istraiva meunarodnih odnosa mora da se posebno pozabavi razvijaem metoda prouavaa ovih odnosa. To se takoe odnosi i na razvijae tehnike istraivaa. Ovom prilikom bie izloeni neki tehniki postupci u prikupau ienica, koji mogu imati znaaja u istraivau meunarodnih odnosa. 60

2. Tehniki postupci A. Istorijsko prouavae Savremene tendencije u prouavau meunarodnih odnosa koje su se razvile u okvirima bihevioristikih i funkcionalistikih teorija, u velikoj meri iskuuju istorijsko prouavae pojava koje ulaze u predmet istraivaa meunarodnih odnosa. Polazi se od toga da istorijski materijal nema nikakve vrednosti za prouavae savremenih pojava meunarodnog ivota. Smatra se da istorijsko prouavae, s obzirom na to da je okrenuto prolim dogaajima, ne moe imati nikakvog znaaja za razumevae i objaee savremenih zbivaa. Istorija se pre svega bavi pojedinanim objaeima, koja ne mogu imati vrednosti za nauno prouavae kome je ci utvrivae optih stavova i zakonitosti i koje bi tako moglo da objasni sve pojave iste vrste, bez obzira na vreme i prostor. Meutim, drutvene pojave nastaju u jednom kontekstu razliitih drutvenih, materijalnih i duhovnih okolnosti. Zbog toga se one ne mogu svesti na numerike indekse i eksperimentalne operacije, kao to je sluaj sa veinom prirodnih pojava. Sve drutvene pojave imaju svoju istorijsku stranu i to su znaajnije to je ova, po pravilu, duba. Zbog toga se ihovi savremeni oblici ne mogu dovono nauno objasniti ako se ne poznaje ihov razvoj.140Posebno je ovo tano za pojave meunarodnog ivota, koje su, po pra-vilu, takve da se uopte ne mogu ispitivati drugim empirijskim metodima. To je naroito sluaj sa najznaajnijim pojavama meunarodnih odnosa, kao to su rat, odnosi snaga, drugi tipovi sile, blokada, ekonomske pekulacije meunarodnih razmera, velike meunarodne integracije itd. Sve ove pojave gotovo je nemogue prouavati pre nego to postanu istorija. S druge strane, meunarodni odnosi su redovno u sreditu interesovaa istorijskog prouavaa. Ako se ima u vidu da istoriju ne interesuje samo opis jedne pojave vei uzroci koji su do e doveli, onda bi nauka o meunarodnim odnosima morala imati veliki interes za istoriju. Kako saznati i objasniti rat kao drutvenu pojavu bez istorijskog prouavaa? ienica da ova pojava postoji od ranih dana drutvenog ivota zahteva upravo eno prouavae u celokupnoj istoriji, pa i antropologiji i paleontologiji. Neop-hodno je saznati razlike u razvoju ove pojave, da bi se uoile zajednike crte, pravilnosti koje su se javale u razliitim tipovima drutva. Niz drugih pojava u meunarodnim odnosima zahteva ovakvo istorijsko prouavae, posebno i zbog toga to je ono zamena za eksperiment koji je neprimeniv u ovim sluajevima (ne moe se eksperimentalno proizvesti jedan rat da bi se nauno prouavao). Istraivae niza ovih pojava u istoriji omoguuje otkrivae nekih pravilnosti, nekih zajednikih elemenata, uprkos razlikama, to sve zajedno moe da doprinese proveri hipoteze do kojih se dolo u prethodnoj fazi prouavaa. Meutim, i kod istorijskog prouavaa meunarodnih odnosa s ciem ihovog naunog objaea, neophodno je prethodno utvrditi neki analitiki okvir, sis140 Isto.

61

tematizovati znaa, konstituisati teoriju. Ovo je neophodno zbog toga to bez teorije nije mogue odabrati ono to je znaajno u istorijskom materijalu za objaee date pojave. U tom smislu, metodoloki princip je i u ovom sluaju isti: teorijske postavke do kojih se dolo razvojem nauke o meunarodnim odnosima, smatrae se osnovom za koriee istorijske grae u prouavau meunarodnih odnosa. S druge strane, i teorija mora da odgovara istorijskom iskustvu, tako da je tu re o neprekidnom uzajamnom proimau. Istorijski pristup podrazumeva tri osnovne faze: pronala-ee izvora, kritiko odabirae i proveravae izvora i istorijska sinteza. Za neposrednu primenu u prouavau meunarodnih odnosa, najznaajniji su rezultati istorijske sinteze, do koje se dolazi u zavrnoj fazi istorijskog prouavaa. Budui da je istorija zainteresovana za saznae prolih pojava u celini, ona je prinuena da sintetizuje razliita znaea tih pojava, s obzirom na ihovu polivalentnu sadrinu: kulturne, ekonomske, politike, vojne i druge implikacije. Istoriar mora da objasni delovae svih inilaca koji su doveli do neke pojave u meunarodnim odnosima, to je od velikog znaaja za samu nauku o meunarodnim odnosima, s obzirom na en, jednim delom, sintetiki karakter, koji takoe proizlazi iz polivalentnosti pojava meunarodnog ivota. Meutim, budui da je teorija meunarodnih odnosa i analitika nauka, naime, prouava savremena zbivaa primenom razliitih metoda, istorijska prouavaa se dopuuju rezultatima posmatraa savremenih pojava, tako da se nedostaci istorijskih znaa, koja se nikako ne mogu automatski primeniti na savremene pojave, dopuuju novim znaima steenim iz neposrednog prouavaa savremenosti. B. Analiza sadraja Jedan od naina prouavaa koji uspeno dopuava istorijsko prouavae meunarodnih odnosa jeste analiza sadraja (Content analysis), iji je naroit znaaj u analizi dokumenata o savremenim zbivaima, kao to su diplomatske note i druge izjave, dokumenti o razgovorima dravnika, pregovorima koje vlade zemaa ili drugi subjekti saoptavaju javnosti. Najee, zbog sloenosti meunarodnih odnosa, odnosa snaga, uloge i znaaja pojedinih drava u meunarodnoj politici, ti dokumenti (koji su objaveni javnosti) ne sadre pravo stae stvari, vesamo jedan deo onoga to je bilo predmet razgovora ili pregovora. S obzirom na to da nije mogue automatski primeniti istorijsko znae o jednoj pojavi, ono se do-puuje prouavaem enog savremenog oblika, pri emu analiza sadraja moe biti korisna u analizi celine. Ovaj metod se naroito razvio u toku Drugog svetskog rata, s ciem da se iz saoptea datih preko sredstava javnih komunikacija izvuku elementi koji bi doprineli stvarau stvarne slike o neprijateu, egovoj snazi, moralu, ekonomiji, stau na frontovima itd. Posebna paa analitiara u SAD za vreme Drugog svetskog rata pridavana je porukama nemake propagande i enim efektima. Oni su to radili tako 62

to su poredili poruke nemake propagande sa porukama profaistikih listova u SAD. Iz ovog poreea su mogli da izvuku zakuke o stepenu uticaja ove propagande ili stepenu veza izmeu ovih listova sa centrima u Nemakoj. Analiza sadraja je posebna forma kvantitativne semantike, koja se mae odnosi na stil odreenog teksta, a vie na izraene misli.141 Ovom analizom se eli prodreti u stvarni sadraj date poruke. Potrebno je, meutim, istai da ona nije sama dovona za kompleksnu analizu poruka datih preko sredstava masovnih komunikacija, ili sadranih u dokumentima. Zato je neophodno dopu-avae rezultatima do kojih se dolo primenom znaa iz izvorne grae druge vrste i drugih izvora. Analiza sadraja u prouavau meunarodnih odnosa ima naroiti znaaj za izuavae: meunarodne propagande, diplomatskih i drugih dokumenata, informacije iz sredstava masovnih komunikacija. Meunarodna propaganda je znaajno sredstvo u meunarodnoj politici, te zato mora biti predmet posebnog prouavaa u okviru nauke meunarodnih odnosa. Prouavaem meunarodne propagande mogu se dobiti znaajni podaci o namerama drava, meusobnim odnosima itd. Primeen za vreme Drugog svetskog rata, metod ana-lize sadraja se pokazao korisnim, jer se posle rata pokazalo da je dao tane rezultate. Tako su dobijeni podaci o pripremama novog oruja, kao i vreme kada ga Nemci misle upotrebiti. Zatim, dobijeni su podaci o odnosima izmeu Nemake i Italije. Na osnovu nesinhronizovane propagande zakueno je da one nisu organizaciono povezane. Takoe su dobijeni podaci o znaajnim neslagaima ova dva saveznika sila osovine.142 Analizom propagande mogu se ustanoviti trajni politiki i ideoloki cievi, kao i oni koji su rezultat dnevne politike. Na osnovu toga moe se predvideti ponaae date drave. Ovako dobijen rezultat moe da ima teorijski znaaj, ukoliko se uklapa u celinu saienu na osnovu kompleksne analize date situacije. Primena analize sadraja moe se pokazati veoma korisnom u ralaavau diplomatskih dokumenata, izjava dravnika, politikih programa znaajnih politikih organizacija i partija itd. U ovom smislu, mogue je govoriti o primeni ove analize i u preispitivau istorijskih dokumenata a ne samo savremenih. Ovo je znaajno zbog mogunosti kvantifikacije istorijskih podataka koji bi, uz primenu elektronskih raunara, mogli dati nove podatke, s obzirom na mogunost ispitivaa mase ovih podataka, to primenom klasinih istorijskih metoda nije bilo mogue. Analiza sadraja informacija o razliitim pitaima od interesa za prouavae meunarodnih odnosa, do kojih se dolazi putem sredstava masovnih komunikacija, moe da obuhvati razliite elemente: procenu uloge, znaaja i namera snaga koje stoje iza datog izvora informacija; klasifikaciju informacija u sklopu celine znaa o datoj pojavi; mesto i znaaj pojedinih oblasti drutvenog ivota (privrede, politike, vojske, kulture i dr.) u politikom planirau datih drutvenih snaga.
141 V. 142 V.

Mili, Socioloki metod, Beograd, Nolit, 1965, str. 438. Dimitrijevi, M. Markovi, R. Stojanovi, nav. delo, str. 18.

63

Nain na koji se analizira sadraj moe biti: kvantitativna semantika i predmetni registar.143 Semantika analiza se sastoji u utvrivau znaea rei koje su upotrebene u tekstu koji se analizira. Kvantitativna semantika je statistika analiza renika i stila, koja ide do krajih elemenata renika, tj. do pojedinih rei po ihovim morfolokim vrstama i grupama znaea; zatim, najee kontekstualne veze izmeu pojedinih rei, naroito onih to imaju kunu ulogu u ispitivanom obliku simbolikog optea...144 Za meunarodne odnose je od posebnog interesa pojavivae rei koje oznaavaju elemente sarade, razumevaa, solidarnosti, ili sukoba, sile moi. Izrada predmetnog registra podrazumeva utvrivae glavnih, bitnih sadraja neke poruke koja se analizira. Jedna poruka najee sadri jednu osnovnu poruku, nameru koja preovlauje a koja je, prema tome, najznaajnija za ocenu karaktera date poruke. Dugim radom na analizi elemenata inilaca, staa i kretaa u meunarodnim odnosima, ihovom celovitom istorijskom, politikolokom, sociolokom, ekonomskom prouavau, izrauje se poseban klasifikacioni sistem, koji mora da prethodi analizi. U tako saien klasifikacioni sistem ukuuje se materijal za analizu sadraja. Danas se sve ee u ove svrhe upotrebavaju elektronski raunari, koji omoguuju upotrebu velikog broja pojmova, simbola, leksikog sadraja, tako da se kvantifikovana graa ubacuje u elektronski raunar iz kojeg se dobija odgovor o priblino stvarnom znaeu poruke. Priblinost e biti vea ukoliko je priprema klasifikacione eme bila boa, odbir i kvantifikacija poruka preciznija. Na jednom primeru, opisanom u literaturi, to e se najboe videti. Izvrena je mehanika analiza sadraja putem raunara svih dokumenata SAD i SSSR u vezi s raketama koje je SSSR instalirao na Kubi 1962. godine. Tada je elektronski raunar na Stanfordskom univerzitetu (Stanfordov opti istraiva), programiran da meri pozitivna i negativna zapaaa o tri glavna inioca: snaga (jaka ili slaba), aktivnost (aktivan ili pasivan), vrednost (pozitivan ili negativan utisak poruke). Kada je predsednik SAD, X. Kenedi (J. Kennedy) dao izjavu kojom je objavio blokadu Kube Stanfordov opti istraiva za nekoliko minuta izraunao je sledee: Pozitivan Negativan Snaga stava 45, 1 3, 7 Aktivnost 25, 7 7, 7 Vrednost 18, 7 16, 8 Na ovaj nain se dolo do analize poruke iz koje se vidi da iza e stoji snaga (potency) (visok indeks 45, 1), da e se aktivnost takoe odvijati u veem obimu i da je vrednost poruke u veoj meri pozitiv-na nego negativna. Na ovaj nain se dolo do zakuka ta stvarno stoji iza poruke: da li je re samo o preti iza koje ne stoji
143 V. Mili, nav. delo, 144 Nav. delo, str. 490.

str. 4.

64

sila? Da li se u tom smislu preduzimaju velike aktivnosti i koja je vrednost date poruke.145 Ovaj rezultat analize sadraja vena prvi pogled izaziva sumu zbog svoje turosti. Pitae je da li dobar poznavalac meunarodnih odnosa nije u stau da doe do sigurnijeg odgovora na osnovu poznavaa istorije, diplomatskog iskustva i poznavaa niza inilaca od znaaja za donoee odluke o ponaau u datoj situaciji. Analiza sadraja ne bi smela da bude samo osnov irih teorij-skih zakuaka. Ona bi uvek morala biti dopuavana analizama do kojih se dolo drugim metodima prikupaa ienica, kao i neposrednim podacima o datoj poruci, ako je mogue da se do ih doe. Da bi analiza sadraja odgovorila svojoj svrsi, ona ne sme da bude izdvojena od stvarnosti, izolovana od celine sadraja koji se prouava i izvan prikupene grae do koje se dolo u prouavau date poruke. V. Statistiki metodi Statistiki metod je prema svojoj najuspenijoj definiciji kvantitativni metod istraivaa masovnih pojava, to znai da on ispituje oblike pojava u masi sluajeva, te oblike meri i odreuje a ihove odnose podvrgava matematikoj obradi s ciem da izrade pokazatee koji slue kao kriterijum i da se utvrdi kvantitativni znaaj osobenosti u masi.146 Statistiki metodi imaju danas veliku primenu u drutvenim naukama, s obzirom na to da se najvei broj zakonitosti i pravilnosti kod drutvenih pojava uglavnom izraava statistiki, tj. kao pravilnosti koje se uoavaju u najveem broju sluajeva kod date pojave. Na taj nain, statistiki metodi verovatnoe (zakon velikih brojeva), srede vrednosti, uzorka, korelacija i kovarijacija imaju najiru primenu u drutvenim naukama. Oni pomau proveri hipoteza i to egzaktnijem saznau pojava u onim oblastima u kojima je ovaj metod primeniv. U prouavau meunarodnih odnosa svi statistiki metodi mogu imati znaaja. U tom pogledu se za metode verovatnoe, srede vrednosti i uzorka ne bi mogle nai neke osobenosti u primeni kod prouavaa meunarodnih odnosa. Analiza demografskih kretaa, ekonomske snage, dohotka, proizvode znaajnih proizvoda za vojnu moitd., slui se statistikim podacima, bez nekog prilagoavaa potrebama prouavaa meunarodnih odnosa. Od statistikih metoda koji mogu biti posebno interesantni za prouavae meunarodnih odnosa, mogli bi se izdvojiti metod ana-lize inilaca i metod korelacije. a. Analiza inilaca je statistika manipulacija meuzavisnih promenivih da bi se odgovorilo na pitae: koji inioci odgovaraju najvie posmatranom sluaju.147
145 Nav. delo, str. 490491. 146 N. Forward, The Field of

Nations, London, Macmillan, 1971, str. 20.

65

U opisanom sluaju, registrovano je 236 osobina za 82 drave za ije se odnose ele izvui bitni inioci koji te odnose odreuju. Uz pomoJelskog raunarskog centra za analizu inilaca dolo se do 13 izdvojenih inilaca od prvorazrednog znaaja za ove odnose. Od ovih trinaest, dva mogu da se smatraju bitnim iniocima: ekonomski razvoj i vojna mo.148 Ono to pada u oi pri analizi inilaca statistikim metodom jeste, prvo, mogunost ispitivaa velikog broja promenivih (varijabila) zahvaujui primeni elektronskih raunara, to moe da doprinese pribliavau egzaktnosti pri utvrivau bitnih inilaca. Drugo, i ovde se pokazuje da ne treba ii u krajnost, pa se u potpunosti osloniti na ovaj metod. Postoje mnoge promenive koje se ne mogu meriti. Moe se iskazati ekonomska snaga jedne drave, ali se ne moe brojano izraziti spremnost stanovnitva na rtve u borbi za ideje, ideale, stavove, hrabrost i spremnost stanovnitva da se bori. Na taj nain mnoge znaajne promenive ostaju van domaaja statistikog metoda, a posebno i zbog toga, to je u celini gledano, odabirae promenivih rezultat subjektivnog opredeea, pri emu teorija i filozofsko opredeee ne mogu biti zanemareni. b. Metod korelacije. Posebno interesantan statistiki metod u prouavau meunarodnih odnosa bi mogao biti metod korelacije. On se moe uspeno primeniti u istraivau odnosa stepena i oblika meuzavisnosti i odreenog oblika meunarodnih odnosa. Mnogi elementi koji odreuju stepen i oblik meuzavisnosti, kao to su podela rada (izraena u razmeni, proizvodnoj kooperaciji, integracijama, transferu tehnologije itd.), kulturna sarada, politika i vojnostrategijska povezanost (ili potreba povezivaa), ideoloke veze ili razlike i niz drugih (videti dae u tekstu), mogu da izazivaju promene u odnosima izmeu drava u irokoj skali odnosa od sarade do sukoba. Izborom promenivih koje utiu na stepen i oblik meuzavisnosti moe se otkriti ena povezanost sa datim oblikom meunarodnih odnosa ili primenom sredstava u ima. Razumivo je da bi bilo vrlo teko ustanoviti egzaktnim ili matematikim putem funkcionalnu zavisnost u ovom odnosu, ali se moe utvrditi mogua veza, odnosno meusobni uticaj koji moe odvesti do funkcionalne veze. U tom sluaju, mogue je izvriti matematiku operaciju u kojoj bi oblik i stepen meuzavisnosti (X) bio funkcija razvoja procesa sarade ili sukoba (Y) u formuli X = F (Y). Ovako se ne moe ustanoviti kauzalni odnos izmeu ovih pojava, ali se ovim putem moe ustanoviti korelacija meu promenivim koje se uzimaju kao predmet analize. Na ovaj nain, statistiki metodi mogu ozbino doprineti prouavau meunarodnih odnosa, jer bi se mnoge hipoteze, do kojih bi se dolo na osnovu znaa steenih na drugi nain, ovim putem mogle jojednom proveriti. Otkrivae korelacije je, takoe, znaajan doprinos pribliavau saznaa kauzalnih odnosa iz147 Q. 148 N.

kara, Statistiki metodi, nav. po: M. Peujli, Metodologija, str. 217. Forward, nav. delo, str. 20.

66

meu pojava meunarodnog ivota. Od moguih veza do funkcionalnih i, najzad, preko ovih do kauzalnih. To je ci svake nauke, pa i nauke o meunarodnim odnosima. G. Simulacija i eksperimentalna igra Istraivaki postupci pod ovim nazivima nastali su iz ee da se umae tekoe koje proistiu iz srazmerno malog broja subjekata meunarodnih odnosa. Zbog toga se ne moe prikupiti dovono obilan empirijski materijal za statistiko iskazivae i za-kuivae. Zbivaa u meunarodnim odnosima su istorijska, jedinstvena, te je na osnovu ih teko uoptavati. Simulacija i eksperimentalna igra bi trebalo da zamene eksperiment kao metod koji se sastoji u vetakom izazivau dogaaja priblino onakvih kakvi su stvarni dogaaji. a. Simulacija (podraavae) vodi poreklo od drugih eksperimenata, koji se primeuju u psihologiji i psihoterapiji, u kojima se ponovo preivavaju i glume stvarni dogaaji. Kada su u pitau meunarodni odnosi, za osnovu se takoe uzima deo stvarne istorije (npr. jedna meunarodna kriza), pa se ona to je mogue vernije predstava u vidu modela, u kome uloge stvarnih subjekata preuzimaju sami istraivai, ili tavie, raunari. Na taj nain se stvarni dogaaji mogu boe ralaniti, ali se i to je najvanije moe ii i dae, pa u model unositi kontrolisane izmene nekih promenivih (npr. ponaae jednog subjekta), da bi se ispitali uinci takvih promena. Tako se do kraja mogu sprovoditi alternative koje su stvarnim uesnicima bile na raspolagau, ali ih nisu izabrali.149 b. Eksperimentalna igra. Ovaj metod se razvio iz tzv. ratne igre (Kriegspiel), koja je odavno poznata u vojsci kao nain da se unapred provere prednosti i nedostaci strategijskih i taktikih planova.150Za razliku od simulacije, igrom se ne rekonstruiu proli, veispituju budui dogaaji, s prvenstvenim ciem da se predvidi ihov ishod. U klasinoj ratnoj igri, jedan od oficira, i to najsposobnijih, stava se u ulogu neprijatea i trudi se da se u skladu s poznavaem ienica i pravilima vetine ponaa najracionalnije, tj. da postigne pobedu. Uz upotrebu maketa i karti, ili ak koristei prave manevre sa ivom silom, ispituju se mogunosti koje pruaju razliite sopstvene zamisli u uslovima koji su najblii onima koji se predviaju, pa ak i tei od ih. Eksperimentalna igra je mae kruta od simulacije, jer eni uesnici ne treba nikoga da podraavaju, veda se ponaaju onako kako im to nalae najboe shvaen interes onoga koga predstavaju. O ishodu onda odluuju vetina, snaga ili srea uesnika, dok se kod iste simulacije on zna unapred. Predmet ovakvih igara
149 Isto. 150 Nekoliko simulacija imalo je za predmet ispitivae izbijae Prvog svetskog rata, koje je dobro

dokumentovano istorijskom graom. Meajui ponaae i osobine svakog od vanih aktera dolazi se onda do istih ili razliitih ishoda, to omoguava zakuivae o uticaju izabranog inioca. Vidi: O. R. Holsti R. C. North, The History of Human Conflict, u: E. B. Mc Neil, The Nature of Human Conflict, Englewood Cliffs, Prentice Hall, 1965, str. 156 i dae. C. F. M. G. Hermann, An attempt to simulate the outbreak of World War, I, u: J. N. Rosenau, International Politics and Foreign Policy, New York, The Free Press, str. 622 i dae.

67

mogu biti razreea nekih postojeih kriza ili zategnutih situacija, koje se na osnovu poznatih ienica i tendencija ekstrapoliraju u budunost. Uesnici igre tada preuzimaju uloge glavnih odluilaca umeanih drava i drugih subjekata i datu situaciju na osnovu jednog labavog scenarija dae razvijaju. Tvrdi se da igra moe tako da predstavi situacije do kojih jedan istraiva napreui matu ne bi sam doao. Da bi se pribavilo vie podataka, ista igra se ponava s razliitim udima u predvienim ulogama, pa se onda moe ispitivati i uticaj ihovih linih osobina na ishod.151 Ovi postupci su bili poetkom sedme decenije ovoga veka u velikoj modi meu istraivaima na Zapadu, ali je u meuvremenu oduevee ima popustilo. Kao to se moglo oekivati, ihova vrednost za nastavu i za planirae politike je nesumiva jer omoguavaju boe upoznavae toka dogaaja i boe predviae posledica sopstvenih akcija. Otuda je eksperimentalna igra postala sastavni deo dugoronog planiraa i u resoru inostranih poslova, gde omoguava da se boe predvide i uzmu u obzir odgovori stranih drava na planirane inicijative i postupke. Meutim, u oblasti teorijskih saznaa dosadae iskustvo s ovim postupcima nije pokazalo nita drugo do da se razliite linosti (izabrane za uesnike) ponaaju razliito u istim situacijama. Najvei nedostatak eksperimentalne igre je u tome to eni uesnici ne mogu da imaju oseaj o velikom riziku, o odgovornosti koju nose stvarni uesnici istorijskih zbivaa.152 * ** Pored ovih metoda koji su prilagoeni istraivau pojava meunarodnog ivota, postoji i niz drugih metoda za iju primenu nije neophodno neko naroito prilagoavae predmetu meunarodnih odnosa. To su ispitivae, uporeivae, analiza sluajeva i dr. Svi ovi metodi mogu se primeniti u prouavau meunarodnih odnosa onda kada se ihova primena moe smatrati korisnom. Tako se moe primeniti ispitivae (intervju) onda kada postoji interes da se saznaju stavovi pripadnika razliitih drutvenih grupa o nekim pitaima meunarodne politike, ili stavovi uesnika u odluivau u sponoj politici drava koje se prouavaju itd. Prilikom ovog ispitivaa primeuju se pravila do kojih se dolo u optoj metodologiji drutvenih nauka. Pri tom, uzimaju se u obzir i sve slabe strane ovih metodskih postupaka.153
crisis gaming the CONEX experience, u: Proceedings of the International Peace Research Association Second Conference, I. Assen, Van Gorcum, 1968, str. 85 i dae. 153 B. R. Schlenker T. V. Bonoma, Fun and games, The validity of games for the study of conflict, Journal of Conflict Resolution, 1978. V. Dimitrijevi, Eksperimentalna igra i simulacija u izuavau meunarodnih odnosa, Meunarodni problemi, 3/1968, str. 63 i dae.
151 K. Altrok, Ratna igra, Beograd, Urednitvo ratnika, 1910. 152 M. H. Banks A. J. R. Groom A. N. Oppenheim, International

68

DRUGA GLAVA SUBJEKTI ME UNARODNIH ODNOSA I POJAM I VRSTE

Prostor ili poe u kojima postoje meunarodni odnosi mnogi pisci porede s pozornicom ili arenom po kojoj se kreu nosioci rade. tavie, esto se ne ide dae od te metafore, pa se ti nosioci rade jednostavno i odreuju kao oni za koje se prikladno moe rei da igraju na meunarodnoj sceni.1 Otuda i ne zauuje to se u inostranoj literaturi, naroito onoj na engleskom jeziku, veoma esto osnovna jedinica u meunarodnim odnosima, onaj subjekt koji ulazi u ih, naziva akterom (eng. actor, franc. acteur, rus. akter). I u naoj publicistici moe se naii na ovaj naziv (Glavni akteri bliskoistone krize i sl.), ali ga nijedan pisac dosledno ne koristi, verovatno zato to bi se mogao prevesti reju glumac, koja, opet, nagovetava predstavae, prividno uestvovae u zbivaima, a ne stvarno delae u svoje ime. Oigledno je, naime, da ako ostanemo pri teatarskim poreeima, nije re o predstavaima nego o samim dramatis personae. Umesto toga, u naoj literaturi se govori najee o subjektima, subjektivnim iniocima, uesnicima u meunarodnim odnosima, pa ak i o partnerima i elijama. Iz razloga koje emo navesti smatramo da je trenutno najboi termin subjekt iako ni on nije bez mana pa emo ga zato u sledeem tekstu koristiti. Ovaj pregled razliitih oznaka za pojam o kome je re, nije bio izazvan samo potrebom da se ukae na arolikost terminologije, veje trebalo i da nagovesti sutinu pitaa o kome se rasprava. Ono se moe postaviti i ovako: ta je to subjekt
1 A. Wolfers, The Actors in International Politics, u: W. T. R. Fox, Theoretical Aspects of International Relations South Bend, University of Notre Dame Press, 1959, str. 83.

69

meunarodnih odnosa i ko su sve subjekti meunarodnih odnosa? Pre no to se pokua odgo-voriti na ova pitaa treba dati dve napomene. Pre svega, vaa imati na umu da subjekti meunarodnih odnosa nisu isto to i subjekti meunarodnog prava, mada su ova dva pojma povezana jer pravo mora da sledi drutvenu stvarnost. Subjekt meunarodnog prava trai se odgovorom na pitae ko moe biti nosilac meunarodnih prava i obaveza, dok je za subjekte meunarodnih odnosa odluujua sposobnost izvornog i stvarnog delovaa u svetskim razmerama. Osim toga, za mnoge pisce, naroito starije, pitae subjektiviteta u meunarodnim odnosima uopte se i ne postava, jer oni meunarodne odnose iskuivo definiu kao odnose izmeu drava. Poto drugi uesnici u tim odnosima uopte i ne dolaze u obzir, pojam subjekta je za ih nepotreban, te nije mali broj dela u kojima se ova oznaka uopte i ne upotrebava. No, kao to se dugo smatralo da je drava jedini subjekt meunarodnog prava, ali je taj pojam, pojam subjekta, stajao pored pojma drave, da bi se kasnije uvidelo da postoje i drugi subjekti meunarodnog prava (meunarodne organizacije, pojedinac), tako je i u meunarodnim odnosima izostavae pojma subjekta bilo posledica uverea da su drave jedini subjekti meunarodnih odnosa. Ovo je uveree bilo razumivo u vreme kada se prouavae meunarodnih odnosa tek poelo razvijati, naroito u XIX veku, ali se postepeno poelo uviati da su i pre i posle toga perioda u meunarodnim odnosima srazmerno samostalno uestvovali i akteri koji nisu bili drave. Tako je npr. u sredem veku drava imala u evropskim meunarodnim odnosima drukiju prirodu i ulogu od one koju je dobila posle reformacije i tridesetogodieg rata i Vestfalskih ugovora (1648) pored svetovne i teritorijalno opre-deene feudalne drave s monarhom (vrhovnim sizerenom) na elu, u tim odnosima uestvuju i carstva, svetovna ali i teritorijalno mae uobliena, i katolika crkva, sakralna vlast sa znaajnim svetovnim prerogativima. Odanost i obaveze sredovekovnog Evropanina bili su mnogo mae jasni no kasnije i bili su raspodeeni meu ovim uesnicima evropskih zbivaa, koja su se tada smatrala svetskim. S druge strane, posle Prvog svetskog rata sve je jasnije da postoje formacije i pokreti koji deluju van okvira i van potpune kontrole drava i ne mogu se svesti samo na ih (u prvom redu meunarodne organizacije). Stoga je pojam subjekta meunarodnih odnosa potreban, iako se ne odrie znaaj i prvenstvo drave u tom pogledu. U stvari, uloga drave u meunarodnim odnosima od velike je vanosti za izgradu toga pojma poto nema spora da je ona takav subjekt, treba utvrditi one osobine koje je ine takvom, pa priznati subjektivitet i drugim tvorevinama koje takve osobine ispoavaju, imajui pri tom u vidu da one ne moraju da poseduju sva obeleja drava, pa i ona koja nisu znaajna za meunarodne odnose. Subjekti meunarodnih odnosa spadaju, u stvari, u iri krug inilaca koji utie na meunarodne odnose, uslovavaju ih i uestvuju u ima. Kada se govori o subjektima, iz velikog broja inilaca, na koje emo ukazati u treoj glavi, izdvajaju se oni koji svesno, vono i samostalno deluju u meunarodnim odnosima a ne toliko 70

oni koji odluujue utiu na ih. Pa i kada se tako blie odredi pojam subjekata, prelaz izmeu ih i inilaca nije lako pouzdano utvrditi, pored ostalog i zato to se pojavuje potreba da se kao subjekti izdvoje one tvorevine koje redovno, stalno i u svim uslovima tako deluju i da se ihov broj svede na onaj koji omoguava teorijsku ana-lizu. Otuda uslovi za postojae subjektiviteta u meunarodnim odnosima nisu ni apsolutni ni nepromenivi, vepredstavaju odreenu meru saglasnosti koja o tome postoji u literaturi. Prilikom ihovog razmatraa treba imati u vidu da neukuivae nekih veoma vanih, osnovnih inilaca kao to su nacija i klasa u subjekte meunarodnih odnosa, ne znai odricae ili umaivae ihovog znaaja, vekonstataciju da oni u meunarodnim odnosima ne deluju na neposredan nain kao drugi ak i mae vani inioci, koji se ubrajaju u subjekte. To e biti jasnije kada nabrojimo osobine koje prema dosadaim iskustvima treba da imaju subjekti meunarodnih odnosa. To su oni inioci, koji se sastoje od udi, dakle grupe ili zajednice, i uz to ispoavaju sledee uslove: 1. Organizovanost Grupa udi mora biti organizovana i to tako da je sposobna da donosi odluke koje se pripisuju celoj zajednici i koje eni pripadnici, po pravilu, usvajaju i sprovode u delo. Drugim reima, ona mora da ima sredite odluivaa. Ovde nije re o postojau pravno obaveznih odluka (normi) niti se pak moe traiti apsolutno prihvatae i izvravae kolektivne voe. Kao i u drutvu uopte, re je o statistikim oekivaima, o glavnini, optem smeru kretaa, a ne o ponaau u svakom konkretnom sluaju. Iako se zovu drave, iako formalno imaju pozitivno zakonodavstvo, neke drave ne mogu ispuavati ovaj uslov. S druge strane, on se moe nai kod nekih meunarodnih organizovanih religija i politikih pokreta. 2. Nezavisnost Subjekt meunarodnih odnosa mora biti nezavisan od drugih takvih subjekata, u prvom redu od neke drave. Ova nezavisnost nije sloboda od objektivnih okolnosti i odnosa snaga u svetu vesubjektivna neometenost u odluivau. Isto kao u prethodnom sluaju, ne moemo se zadovoiti formalnom, proklamovanom nezavisnou, niti pak traiti apsolutnu nezavisnost. Za razliku od meunarodnog javnog prava, nauka o meunarodnim odnosima ne moe poi od stava da sve drave, kojima je svojstvo drave jednom priznato, ostaju nezavisne sve dok to proklamuju svojim pravnim aktima, ali isto tako, ne moe odricati subjektivitet onim dravama koje iz raznih razloga ne uivaju potpunu slobodu sponopolitike akcije. Kada se imaju u vidu i subjekti koji nisu drave, uvia se da nezavisnost tek kod ih ne moe da bude pretpostavena, da je ocena veoma teka i uz to veoma obojena sklonostima i raspoloeima oceivaa. U doba hladnog rata je npr. pala suma na veliki broj meunarodnih nevladinih organizacija da su, u stvari, orue 71

SAD, odnosno SSSR, tj. da ne odluuju same nego izvravaju vou vlada tih velikih sila. Prelaz izmeu jakog uticaja drugog subjekta i nitea subjektiviteta veoma je tanan. Bitno je, ali ne i lako, utvrditi da li je strani uticaj samo odlika procesa odluivaa, u kome uestvuju udi i snage koje delu-ju po tuim nalozima, ili tog procesa uopte nema, odnosno ima ga samo prividno, u vidu praznog postupka koji se sprovodi u organu odluivaa. Jako, pa ak i odluujue prisustvo stranih uticaja u odluivau ne moe se iskuiti ni kod mnogih drava u iju se nezavisnost i subjektivitet uopte ne suma to je jednostavno, privremena ili trajna osobina procesa odluivaa. Ako pak odluivaa u stvari nema, vese naredbe za delatnost dobijaju pravo od hegemona, re je samo o mae ili vie uspelom pokuaju da se stvori prividan subjekt meunarodnih odnosa. Ovi se pokuaji preduzimaju zato to je subjektima u izvesnim situacijama stalo da neku meunarodnu akciju vode tako kao da ne potie od ih. Drava e npr. osnovati i izdravati meunarodno udruee koje e propagirati ene cieve, ali tako da izgleda da se to ini iz humanitarnih, strunih ili stalekih razloga. Crkva e osnovati svetovnu organizaciju da bi putem e za svoj program pridobila i one koji nisu vernici i koji sumiavo gledaju na enu delatnost. 3. Meunarodni karakter Tree obeleje subjekata meunarodnih odnosa svodi se, u stvari, na zahtev da to budu meunarodni subjekti, a ne oni koji uestvuju u politikim odnosima unutar politikih sistema koji nisu meunarodni. Ovaj se zahtev krije veu samom nazivu, jer meunarodni u stvari znai meudravni, te prema tome subjekt meunarodnih odnosa moe biti samo onaj koji stupa u odnose koji prevazilaze i presecaju dravne granice. Kao to se vidi, pojam drave neophodan je radi stvaraa pojma subjekta meunarodnih odnosa jer je re o odnosima specifino obeleenim teritorijalnom podeenou sveta i postojaem teritorijalno odreenih drutava, organizovanih u drave. Otuda tzv. subnacionalni subjekti, oni koji se iskuivo kreu u okvirima politikog sistema jedne drave, nisu subjekti meunarodnih odnosa. S obzirom na to da neki unutrai subjekti stupaju u dodire s inostranstvom, ima pisaca koji i ima, a naroito politikim strankama, priznaju svojstvo subjekta meunarodnih odnosa.2Meutim, takvi subjekti, a uzeemo za primer bapolitike stranke, u meunarodnim odnosima ne deluju neposredno nego uestvuju u obrazovau odluka u dravama u kojima postoje. S druge strane, ima stranaka koje su organizovane u tzv. politike internacionale: ove mogu biti subjekti meunarodnih odnosa, ali su nacionalne stranke lanice samo ihovi sastavni delovi, koji, opet, doprinose obrazovau kolektivne voe toga ireg subjekta. Pri tom, naravno, neke stranke u nekim dravama i u nekim politikim internacionalama, u toj meri utiu na odluivae, da se izmeu ihove i dravne voe, odnosno voe
2 R. W. Mansbach i dr., The Web of World Politics. Nonstate Actors in the Global System, Englewood Cliffs, Prentice-Hall, 1976.

72

internacionale, ne moe praviti skoro nikakva razlika. To ipak ostaju odluke irih subjekata a ienica da je voa jedne stranke dominantna, ne stvara od te partije subjekt meunarodnih odnosa veje to osobina odluivaa. Uostalom, niko i ne pomia da sve stranke ubroji u subjekte meunarodnih odnosa jer je jasno da u tom pogledu postoje ogromne razlike izmeu, recimo, Socijalistike stranke u Italiji, Kongresne partije u Indiji i Institucionalne revolucionarne stranke u Meksiku, ili izmeu uloga koje su u Komunistikoj internacionali igrale komunistike partije SSSR i npr. Velike Britanije. Ne treba, meutim, preutati da su uslovi u kojima deluju nacionalni politiki pokreti i stranke u razliitim zemama i u okvirima razliitih meunarodnih irih subjekata nejednaki, tako da se lako moe pogreiti, kako apriornim negiraem, tako i apriornim potvrivaem ihovog subjektiviteta. U tom pogledu su upadive dve okolnosti u savremenim meunarodnim odnosima. S jedne strane, politike organizacije drutvenih grupa koje nisu na vlasti pokazuju sklonost da neposredno stupaju u meunarodne dodire na drugi nain od politikih organizacija koje su na vlasti i u tom se pogledu mogu koristiti dravom. S druge strane, politike internacionale, u kojima bi ove nacionalne politike partije mogle biti organizovane kao sastavni delovi, nemaju, po pravilu, vrstu strukturu ni orua za neposredno delovae, vena osnovu irokih i neobaveznih dogovora u praksi deluju ihovi sastavni delovi, stranke i pokreti koji ih ine. O tome, dakle, treba stalno voditi rauna i ne smatrati ni ovakve subjekte iskuenim iz kruga subjekta meunarodnih odnosa ako ispuavaju sve druge postavene uslove. To se mora ispitati u svakom pojedinanom sluaju. Kod organizacija koje zastupaju naciju tea ka samostalnom subjektivitetu najjasnije je izraena onda kada je proces prevazilaea nacionalnosti u toku. Razmotrimo sledei primer. Prema dosadaim merilima nacija se ne bi mogla smatrati subjektom meunarodnih odnosa jer nije organizovana. Kada postoji nacionalna drava, ona je u stvari organizacija koja oliava naciju. U vienacionalnim dravama nacija moe ispoiti organizovanost u vidu federalne jedinice, stranke itd., pa da ipak u tome nema elemenata meunarodnog subjektiviteta, jer odsustvuje nezavisnost i samostalno ulaee u meunarodne odnose. Ako, pak, organizovana nacija hoe da se emancipuje i s tim ciem pree na odlune akcije (oruanu borbu, pojaane meunarodne dodire, obraae meunarodnim organizacijama) moe da nastupi stae u kome nova drava jone postoji ali se realistiki ne moe govoriti o nepostojau novog subjekta meuna-rodnih odnosa. Poto je teko odluiti se izmeu nacije, koja se tako organizuje, i drave, koje jonema, neki se pisci opredeuju za subjektivitet onog organizacionog oblika koji u prelaznoj fazi postoji u vidu oslobodilakog pokreta. Ima i sklonosti da se izbegne pozivae na dravu prilikom odreivaa subjekata meunarodnih odnosa, koja je povezana s teom da se i sam naziv discipline, meunarodni odnosi zameni nazivom svetski odnosi ili svetska politika.3 Meutim, bez uzimaa drave kao merila nemogue je povui granicu izmeu 73

svetske i unutrae politike. Mora se ipak priznati da su nastojaa ove vrste razumiva i opravdana i da bi se ak moglo tvrditi da je posebno isticae uslova da subjekt neposredno stupa u odnose koji prevazilaze granice jedne drave nepotrebno ako taj subjekt ispuava uslov da je nezavisan. Drugim reima, svi subjekti koji nisu potieni nekoj vioj vlasti ulazili bi u tzv. svetske odnose, koji su obeleeni upravo time to nema priznate vrhovne vlasti. Izgleda nam, ipak, da jouvek ne moemo ukidati ovaj uslov, jer bi to znailo da je subjekt meunarodnih odnosa i ona grupa koja je iz raznih razloga faktiki nezavisna ali ne ulazi u meunarodne odnose (npr. pri-mitivna plemena, organizacije podzema itd.). 4. Politiki znaaj S obzirom na to da se pod meunarodnim odnosima u prvom redu podrazumevaju meunarodni politiki odnosi, subjekti tih odnosa moraju biti politiki relevantni, to znai da se mogu okvalifikovati kao nosioci politikih interesa koji su sposobni za politiku akciju. Pored zahteva da se kod subjekta meunarodnih odnosa i udi koji ga ine mogu utvrditi specifini interesi, koji nisu u potpunosti jednaki s interesima nekog drugog subjekta, mnogi trae da taj subjekt poseduje izvesnu mo, odnosno da ulazi u odnos moi.4Kao to je pokazano na drugom mestu, moje pojam koji je teko odre-diti. U ovom sluaju re je o shvatau prema kome se politiki odnosi uopte definiu kao odnosi moi. Ako se moodredi kao sposobnost da se drugi subjekti privole da postupaju po eama onoga koji ispoava mo, onda moemo da potvrdimo da u praksi postoji tea da se neke tvorevine, koje inae poseduju ostala svojstva subjekta meunarodnih odnosa, ne smatraju takvima jer nemaju nikakve moi. Dileme u vezi s politikim znaajem i moi javaju se naroito u vezi s meunarodnim nevladinim organizacijama, gde je jasno da postoje ogromne razlike izmeu Meunarodne federacije sindikata i Meunarodne konfederacije babica, ali je teko odrediti mesto koje na tom kontinuumu zauzimaju Meunarodna trgovinska komora ili Meunarodno udruee za vazduni transport (IATA). Postojae ili nepostojae ovoga preduslova kod subjekta meuna-rodnih odnosa bie esto predmet spora. Uostalom, i meunarodno pravo, koje raspolae formalnim i zato jasnijim kriterijumima, esto je u nedoumici kada treba da raspravi subjektivitet tzv. pa-tuastih drava. One se obino priznaju za subjekte meunarodnog prava ali se ipak ne primaju u neke vane meunarodne organizacije.5
3 O. Young, The Actors in World Politics, u: J. Rosenau V. Davis M. East, The Analysis of International Politics, New York, The Free Press 1972, str. 125 i dae. 4 Ibler, nav. delo, str. 49. 5 V. Benko, Mednarodni odnosi, Maribor, Obzorja 1977, str. 179. S. Hoffmann, Contemporary Theory in International Relations, Englewood Cliffs, Prentice-Hall, 1960, str. 6.

74

5. Vrste Subjekti meunarodnih odnosa mogu se podeliti na nacionalne, meunarodne i transnacionalne. Ovi nazivi nisu najpogodniji i ne zvue najlepe na naem jeziku, ali su prihvaeni i moraju se koristiti u nedostatku boih. Kod ih najvie zbuuje okolnost to se i re nacija i re narod, koji su koren upotrebenih prideva, ne uzimaju u pravom znaeu, vekao sinonimi za re drava ili zema! Prema tome, nacionalni subjekti su oni koji su teritorijalno ogranieni jednom dravom, jer su udi koji ih ine na teritoriji jedne drave ili eni dravani. Tipini i tako rei jedini nacionalni subjekt meunarodnih odnosa je sama drava. Meunarodni subjekti nastaju udruivaem drava (odnosno udi putem svojih drava) i drave su ihove lanice. Transnacionalni subjekti nastaju udruivaem udi iz razliitih zemaa, bez posredstva ihovih drava. Latinski prefiks trans(iznad, preko) pokazuje da ovi posledi subjekti povezuju ude preko, iznad dravnih granica.

II NACIONALNI SUBJEKTI ME UNARODNIH ODNOSA

1. Drava Kao to smo napomenuli, po mieu mnogih autora drava je jedini subjekt meunarodnih odnosa. ak i veina pisaca koja priznaje postojae drugih subjekata uverena je da je drava glavni, najvaniji subjekt meunarodnih odnosa. I zaista, kao to smo videli, bez drave se meunarodni odnosi, pa ni ostali subjekti, ne mogu odrediti. Osim toga, drava je daleko najboe ispitani subjekt meunarodnih odnosa i nauka meunarodnih odnosa u najveoj meri se bavi upravo odnosima izmeu drava. Nauku meunarodnih odnosa drava zanima samo kao subjekt tih odnosa, to znai da ona ne ulazi u osobine i funkcije koje drava inae ima. Stoga se prilikom odreivaa pojma drave i opisivaa drava ovom prilikom nastoji na onim obelejima koja su svim dravama zajednika i neophodna da bi ulazile u meunarodne odnose, a zanemaruju se osobine specifine samo za pojedine drave ili grupe drava. Ono to je karakteristino za dravu i to je razlikuje od ostalih subjekata meunarodnih odnosa jeste teritorija, ienica da ona zauzima odreeni deo Zeme. udi koji je saiavaju nazivaju se enim stanovnicima (stanovnitvo) a sredite odluivaa kod drave jeste vlada. Smatra se da su istovremenim postojaem (sticaem) ovih triju okolnosti ispueni minimalni uslovi za postojae drave. 75

Sama, pusta teritorija (npr. Antarktik) ne moe biti drava. To, isto tako, nije samo stanovnitvo, npr. u koloniji ili teritoriji pod staratestvom. Isto tako, drava ne moe biti ni sama vlada, to pokazuje primer vlada u izbeglitvu, koje se priznaju samo u izuzetnim situacijama, kao to je rat. Pored ovih obeleja, bez kojih nema drave, veina modernih drava ima i neke druge zajednike karakteristike znaajne za meunarodne odnose. One su uglavnom privredne celine i predstavaju u maoj ili veoj meri zatvorene ekonomske sisteme. Osim toga drave, a naroito nacionalne drave, imaju specifina kulturna obeleja (nacionalna kultura). A. Dravna teritorija Dravna teritorija je deo prostora (kopna, vode, vazduha) koji naseava i koristi zajednica udi (stanovnitvo) i koji se nalazi pod vlau vlade te drave. Teritorijalno grupisae je vajkadaa osobina udskih drutava, za koje teritorija ispuava niz vanih funkcija. Na osnovu tih funkcija stvorena su i merila za opisivae i uporeivae dravnih teritorija. Osvrnimo se na neka od ih. a. Veliina. Najee se pomie veliina teritorije, koja se kvantitativno izraava veliinom ene povrine a ne zapreminom ukupnog prostora koji zauzimaju. Razlike izmeu postojeih drava su u tom pogledu upadive. Meu dravama s najveom povrinom su Kanada (9, 976.139 km2), Kina (9, 561.000 km2), SAD (9, 363.353 km2) i Brazil (8, 511.965 km2). Vanost teritorije vidi se iz toga to drave s neznatnom povrinom pod svojom vlau (patuaste drave) imaju sporan status i ne smatraju se uvek subjektima meunarodnog odnosa i meunarodnog prava. Najmae takve drave, San Marino i Monako, imaju povrinu od svega 61 km2, odnosno 1, 5 km2! Meutim, i u lanstvu Ujedienih nacija ima drava s veoma malom teritorijom, kao to su npr.: Maldivska Ostrva (298 km2), Malta (316 km2), Barbados (430 km2), Singapur (581 km2) i Bahrein (598 km2). b. Kvalitet. Nuno je i kvalitativno odrediti povrinu jedne drave. Tu se u prvom redu misli na ekonomsku vrednost zemita, podzema, vode i podmorja. Nekada se pod tim u prvom redu podrazumevao odnos obradive zeme prema neobradivoj, kao i kvalitet obradive zeme u pogledu prinosa koji je mogla dati. Kasnije su se pri tom sve vie morali uzimati u obzir uslovi koji postoje za stoarstvo, koje se moe razvijati i na mae plodnoj zemi i u teim klimatskim uslovima ili mu pribegavaju zeme s malobroj-nom pooprivrednom radnom snagom. S razvojem industrije jaa pak uloga teritorije kao izvora sirovina, koje na svetskom tritu dobijaju veu vanost od pooprivrednih proizvoda, pa neke do skora veoma siromane zeme pretvaraju u najbogatije. U tom pogledu su otkrivae i eksploatacija nafte nainili pravi preokret u meunarodnom znaaju pustiskih zemaa kao to su npr. Saudijska Arabija, Libija i Kuvajt, pri emu je ovaj posledi zema s veoma malom teritorijom (16.000 km2). I u ovom pogledu, stupa razvoja pojedine zeme i tehnoloki razvoj u svetu su od ogromnog uticaja. Intenzivna pooprivreda i agrotehnike mere dovode do veih prinosa na slabijoj zemi a potrebe za odree76

nim sirovinama podiu znaaj nekih rudnih bogatstava (nafta, uran), na raun drugih (uga). to se tie morskih prostranstava, dugo je bilo odluujue bogat-stvo ribom, no u poslede vreme sve vei znaaj dobija podmorje, ija se mineralna bogatstva sada mogu iskoriavati. Strategijski znaaj kvaliteta teritorije svodi se delimino na jedan vid ekonomskog: naime, u krizi i oruanom sukobu dobija naroitu vanost pooprivredna i sirovinska samodovonost teritorije. U boem e poloaju biti drava s osnovom za dovonu proizvodu hrane i raznovrsnom sirovinskom bazom, koja omoguava nesmetano snabdevae strategijskim materijalom. v. Geografski poloaj. Ono obeleje teritorije, koje je jedinstveno za svaku dravu, tie se enog poloaja na planeti. Drava se u prvom redu opisuje mestom koje zauzima. U meunarodnim odnosima, kao to istorija pokazuje, poloaj drave ima razliite posledice. On odreuje ene susede, pa prema tome i vrstu uticaja koje e drava trpeti. Od mesta drave moe zavisiti eno uee u svetskoj trgovini i ena izloenost oruanim napadima. Smatra se da su drave smetene na glavnim komunikacionim (tranzitnim) pravcima, koji su usloveni konfiguracijom Zemine povrine, u povonijem poloaju da igraju posedniku trgovinsku ulogu ali da su zato i ugroene velikim migracijama i ratnim pohodima. Iako oblik i poloaj teritorije jedne drave trpe izmene, oni se ipak u biti ne meaju i drave, dok postoje, ostaju sa sreditem ili glavninom teritorije u, ire uzev, istom podruju. Treba pri tom imati u vidu da, pored tee da se proiri teritorija, u meau teritorijalne slike igra ulogu i ea da se postigne boi poloaj, tj. da u rukama drave budu neke take i ua podruja, koji su od stratekog i privrednog znaaja. Neke takve take su u istoriji igrale veliku ulogu, npr. Bosfor i Dardaneli, oko ijeg posedovaa se kree sloena diplomatska igra itavog devetnaestog stolea. Velika Britanija zaposeda Gibraltar, Maltu, Egipat i Aden kao vana uporita i luke na putu za Indiju i Daleki istok. SAD izazivaju otcepee Paname od Kolumbije da bi od nove drave dobile u posed zonu Panamskog kanala, u kojoj se nalazi najvanija prometnica zapadne hemisfere. Poloaj dravne teritorije uslovava i konfiguraciju enog tla i klimu koja na oj preovladava. Raspored masa na teritoriji (planinski venci, ravnice, reke, jezera) igra veliku strategijsku ulogu i vojna doktrina svake zeme prilagoena je emu. B. Stanovnitvo drave Stanovnitvom drave smatraju se udi koji na enoj teritoriji trajno prebivaju a ne svi oni koji se u datom trenutku zateknu na oj. Za meunarodne odnose su znaajne kvantitativna i kvalitativna obeleja stanovnitva u pojedinim dravama, zato to udi ine subjektivni elemenat drave i nosioci su svih drutvenih, pa u sutini, i meunarodnih odnosa. a. Broj stanovnika kvantitativno je merilo, koje se tradicionalno uzima kao jedan od osnovnih pokazatea moi drave. Kao i kod teritorije, u ovom pogledu postoje velike razlike. Najmnogoudnije drave sveta su Kina (1030, 1 miliona), Indija 77

(733, 2), SAD (234, 5) i Indonezija (155, 5). Na drugom kraju skale su patuaste drave, kao npr. San Marino (20.000), Andora (21.000) i Lihtentajn (22.000). Ove drave nisu lanice Ujedienih nacija, ali se u toj organizaciji nalaze i zeme kao Sejeli (64.000), Dominika (74.000) i Grenada (91.000). Broj stanovnika u svakoj dravi tei po pravilu da se uvea, u skladu s optim porastom oveanstva. Ova tendencija nije u svakoj zemi ista te se predviaa o buduem broju stanovnika moraju zasnivati na stopi nataliteta, koja predstava broj ivoroene dece na 100 stanovnika u toku jedne godine, i stopi mortaliteta, koja pokazuje broj umrlih u istom periodu. Razlika izmeu ovih dveju stopa predstava stopu prirodnog prirasta stanovnitva, tj. promene u broju stanovnika izazvane prirodnim uzrocima, a ne preseeem. Ova je stopa u nekim zemama vrlo visoka (Obala Slonovae 4, 6%, Gvineja Bisao 4, 3%, Libija 4, 3%, Nikaragva 3, 9%, Venecuela 3, 5%) i ihovo stanovnitvo e se ako stopa ostane konstantna udvostruiti veza dvadesetak godina. S druge strane, u nekim zemama broj stanovnika stagnira (vajcarska 0%, Austrija 0%, Belgija 0, 1%, Danska 0, 2%, Bugarska 0, 3%, Maarska 0, 3%), ili ak i opada (Nemaka 0, 1%). Ukupan porast svetskog stanovnitva nejednako je rasporeen, jer se udi najvie mnoe u ekonomski zaostalim podrujima, to, pored ostalog, doprinosi ihovom daem osiromaeu. Kao to ni veliina teritorije, ni sam broj stanovnika ne ka-zuje mnogo o uticaju koji drava ima u meunarodnim odnosima, naroito onda kada razlike nisu tolike kao ove koje postoje izmeu nabrojanih grupa drava. Puki broj stanovnika bio je mnogo vaniji za ekonomski i vojni potencijal drava u vreme kada je glavni izvor energije bio u naporu udskih miia i kada je oruje bilo takvo da je samo neznatno uveavalo fiziku snagu ratnika. Posle industrij-ske revolucije znaaj samog broja stanovnika sve vie opada i raste uticaj drugih inilaca, meu kojima su i kvalitativne osobine stanovnitva. b. Kvalitativne osobine stanovnitva mogu biti takve da nisu specifine za jedno stanovnitvo, vezajednike svim udima u razliitom stepenu. Stoga su veoma pogodne za numeriko izraavae i poreee. Tu se, pre svega, misli na odnos polova, starost stanovnitva (prosenu starost i rasporeenost grupa), stepen urbanizacije (karakter nasea), pismenost i stepen obrazovaa. Nije teko pokazati da su ovi podaci zanimivi za meunarodne odnose, veprema tome koje se pitae ima na umu. Tek poznavae odnosa polova i starosnih grupa omoguava predviaa o broju lica u aktivnoj vojnom slubi. Vei stupa pismenosti i obrazovaa obeava veu produktivnost rada i boe iskoriavae udskih potencijala. Druga vrsta podataka ukazuje na osobine koje su, same ili u odgovarajuim srazmerama, svojstvene samo stanovnitvu nekih drava, ili grupa drava. Pri tom se u prvom redu misli na uroene osobine ili na osobine koje se u drutvu izjednaavaju s uroenima, zato to se stiu bez odluujueg uticaja sopstvene voe. U teoriji meunarodnih odnosa znatna se paa posveuje nacionalnom sastavu stanovnitva. U tom pogledu, drave se mogu svrstati u tri grupe. 78

U prvu grupu spadaju nacionalno homogene drave, ili nacionalne drave u pravom smislu rei. To su drave ije stanovnitvo u potpunost ili u ogromnoj veini pripada jednoj naciji npr. Danska (Danci) ili Japan (Japanci). Mogue je, meutim, da stanovnitvo bude nacionalno homogeno, ali da ipak nije re o pra-vim nacionalnim dravama, to se deava onda kada su delovi jedne nacije organizovani u vie drava, kao to je to sluaj, recimo, sa arapskim zemama. Devetnaesti i dvadeseti vek obeleeni su nastojaem nacija da formiraju svoje drave, koje je bilo i ostalo toliko jako da postoji pretpostavka da je svaka drava nacionalna, pretpostavka koja je prodrla ak i u terminologiju, izjednaavajui pridev nacionalni s reju dravni. Pa ipak, veliki broj drava spada u grupu nacionalno nehomogenih drava, ije se stanovnitvo sastoji od vie nacija ili ihovih delova. To moe biti jasno iz samog naziva drave ili iz ustavnih dokumenata. Vienacionalnost se, s druge strane, ne-retko zatakava ili otvoreno porie pokuajima da se drava proglasi nadnacionalnom, da se stvori nova, via nacija ili stvaraem neiste, prividne nacionalne drave. Jugoslavija je bila vienacionalna drava koja je u nekim periodima pokuavala zvanino da se predstavi kao nacionalno neutralna, odnosno kao stvaralac nove, jugoslovenske nacije. Prividne nacionalne drave poznaju noseu, dravnu naciju, svojstvo koje druge nacije na istoj teritoriji nemaju. U frankistikoj paniji se ilo dotle da se ispoavae nacionalnih svojstava Katalonaca i Baskijaca zabraivalo i gonilo. Vano je pak dodati da se u praksi vienacionalnim dravama ne smatraju i one koje na svojoj teritoriji imaju delove drugih nacija, koje imaju svoju dravu. Oni se nazivaju nacionalnim mainama. Mnoge drave imaju nacionalne maine ali se u pogledu postupaa s ima veoma razlikuju. Neke nastoje da ih na svaki nain asimiliraju i odriu im ak nacionalnu razliitost, dok im druge omoguavaju nesmetan nacionalni ivot. U treu grupu spadaju drave iji je nacionalni karakter u sadaem trenutku teko odrediti. Ona ima dve glavne podgrupe. U prvoj su mnoge novonastale drave, ije stanovnitvo jonije razvilo nacionalnu svest i jouvek se mahom plemenski identifikuje. Primeri takvih drava mogu se najee nai u Africi, delimino i zato to su mnoge drave na tom kontinentu nasledile granice koje su kolonijalne sile nekada samovono povukle izmeu svojih poseda i sfera uticaja, ne vodei nimalo rauna o lokalnim uslovima i eama stanovnitva. Jouvek se, dakle, ne moe govoriti o nige-rijskoj, ganskoj ili kenijskoj6naciji, ali to ne znai da do stvaraa nacija u Africi nee doi ako to zahteva drutveni razvoj. U drugu podgrupu spadaju imigracione drave, ije stanovnitvo preteno predstavaju doseenici iz drugih drava i ihovi potomci. Obeleje ovih drava je u tome to se doseenici nisu dugo drali u nacionalnim grupama prema svom poreklu, vese meali i pretapali pod uticajem zajednike kulture. Ovakve drave su u sutini sline nacionalno homogenim dravama, jer ne poznaju razliite nacionalne grupe na svojoj teritoriji, ali se ne mogu nacionalno odrediti (npr. SAD, Argentina, Novi Zeland).7
6 Afriko stanovnitvo Kenije saiava pet grupa plemena, sa ukupno preko 40 plemena. UN Demographic Yearbook 1971, New York, 1972, str. 501.

79

Nacionalnim razlikama se u nekim dravama mogu pridruiti i rasne ili ih zameniti.8Rasa je sporan pojam u antropologiji, ali se u svakodnevnom ivotu rasnim razlikama mogu oznaiti upadive razlike u sponom izgledu grupa udi razliitog porekla (boja koe, telesna graa itd.).9Kada se pridrue nacionalnim razlikama, rasne ih samo pojaavaju. isti rasni problemi nastaju obino u nacionalno neidentifikovanim dravama. Pripadnici bele rase pokazali su do sada sklonost da sebe smatraju superiornim u odnosu na druge. Uticaj rasizma u rasno pomeanim dravama dovodi do kategorisaa stanovnitva, pri emu nebelci zauzimaju nie mesto i drava odbija da se identifikuje s ima. Po diskriminaciji prema crncima dugo su bile poznate SAD, gde oni predstavaju 11% stanovnitva. Dok se u toj zemi zakonodavstvo isti od rasne diskriminacije, iako ona faktiki na mnogim mestima jopostoji, sinonim rasistike drave bila je doskora Junoafrika Republika, iji su punopravni graani bili samo belci, kojih ima 19%, dok je ostalo stanovnitvo (crnci 68%, melezi 10% i azijati 34%) iveli u rasnim stupevima potienosti. V. Dravna vlast (vlada) Kao subjekt meunarodnih odnosa, drava ima sredite odluivaa koje se najee naziva vladom. U naoj disciplini izraz vlada ima znaee koje nije istovetno sa znaeem koji on ima u ustavnom pravu. To znai, pre svega, da se nee smatrati vladom samo onaj organ koji se tako naziva. Zatim, pod vladom neemo podrazumevati samo ue izvrno, ili politiko-izvrno telo, veukupnost svih organa, koji su ovlaeni da donose, i stvarno donose, odluke u ime cele drave, koje se kao takve primaju u inostranstvu i prihvataju od strane stanovnitva drave. Iz toga proizlazi da prouavalac meunarodnih odnosa esto nee da se zadovoi poznavaem ustavnih propisa neke zeme i nee pod vladom podrazumevati samo one organe koji formalno donose obavezne odluke u odnosu na zemu i inostranstvo, vee tragati za ustanovama koje to stvarno jesu. To vai utoliko pre ako drava nema vaeeg ustava. Meunarodni odnosi ne mogu se baviti svim vidovima drave, odnosno politikog sistema u jednoj dravi. To je predmet drugih nauka. Meutim, meunarodni odnosi ne ostaju ravnoduni prema politikom sistemu drave u celini. Kada se on posmatra, mogu se na trajniji nain dati opisi i predviaa o tome kako se vlada odraava i kako odgovara na impulse koji potiu od stanovnitva, odnosno pojedinih egovih grupa. Za skup udi koji ine stvarnu vladu, upotrebava se oznaka donosioci odluka ili odluioci. Kada se imaju u vidu samo odluke o odnosima s ino7 O sloenosti u SAD vidi N. Lovrich, Asimilacija i ouvae etniciteta u SAD: etnike organizacije i etnika privrenost meu Amerikancima jugoslovenskog i italijanskog porekla, Socioloki pregled, 1974, str. 289. 8 U Gvatemali popisi razlikuju samo uroenike (Indijance) i neuroenike, UN Demographic Yearbook, 1971, str. 503. 9 O pojmu rase vidi priloge Z. Dolinar-Osole, Q. Berberovia i A. Poganika u zbirci Rasizam, rase i rasne predrasude, Beograd, Antropoloko drutvo Jugoslavije, 1974.

80

stranstvom, govori se o donosiocima sponopolitikih odluka, odnosno sponopolitikim odluiocima u uem i irem smislu. Ranije, a ne retko i danas, bilo je odomaeno da se ovaj elemenat drave u meunarodnim odnosima opisuje uglavnom na osnovu ustavnopravnih merila. Tako se po obliku vladavine drave dele na monarhije i republike. Po ustavnom ureeu one se mogu podeliti na apsolutnu i ustavnu monarhiju, ili na parlamentarnu i predsedniku republiku (s inokosnim ili kolektivnim predsednikom). U pogledu organizacije vlasti, u dravi moe biti sprovedeno naelo podele ili jedinstva vlasti. Drava, zatim, moe biti unitarna ili fede-rativna, to se, isto tako, odreuje enim ustavom. S obzirom na to da su sponi poslovi u oba sluaja usredsreeni u jednom centru, za meunarodne odnose nema u sutini velikih razlika izmeu ih, mada je kod stvarnih federacija proces donoea sponopolitikih odluka sloeniji. Meunarodnim ugovorima stvaraju se realna unija i konfederacija. U prvom sluaju, drave-lanice objediuju neke poslove koji se naroito tiu inostranstva (sponi poslovi, odbrana, finansije) a u drugom lanice zadravaju poseban subjektivitet mada prenose (u svakom sluaju posebno odreene) zajednike poslove na organ konfederacije. Realna unija je samo od istorijskog interesa (npr. Austrougarska), dok je konfederacija uvek bila privremena i predstavala prelaz u federaciju ili unitarnu dravu (npr. Nemaki Rajh ili SAD). U monarhiji postoji mogunost perso-nalne unije dveju ili vie drava pod zajednikim vladarom (npr. Belgija i Luksemburg od 1815. do 1890). Ova obeleja vlade i podele koje su tako nastale nisu bez znaaja, iako je on ogranien. Pre svega, tu su za klasifikaciju odluujue norme, ali se ne uzima u obzir podatak da li se te norme potuju i u kolikoj meri. Pored toga, iskustvo govori o tome da na vree vlasti i donoee sponopolitikih odluka mnogo vie utiu neke druge osobine politikog sistema, koje na ovaj nain nisu obuhvaene. Moe se samo pretpostaviti, npr., da e u parlamentarnoj republici krug odluilaca biti iri, kontrola javnosti jaa a elastinost odluivaa maa no u predsednikom sistemu ili u apsolutnoj monarhiji, ali se u vaanost te pretpostavke ne moe pouzdati bez daih ispitivaa. Faistika Italija i nacistika Nemaka bile su meusobno veoma sline, iako su se formalno razlikovale. Isto to vai kada se uporede Velika Britanija i SAD, dok su izmeu kraevine Italije i Velike Britanije i republika SAD i Nemake postojale ogromne razlike. Slino je i s pretpostavkom da je sponopolitiko odluivae u federativnim dravama decentralizovano. Ima federacija na primer, Argentina i Brazil, za koje je sponi svet odavno zaboravio da to jesu. Otuda su i za meunarodne odnose zanimiva nastojaa da se vlada i politiki sistem okvalifikuju prema stvarnim i bitnim osobinama. Ti pokuaji, na kojima se zasniva uporedno prouavae politikih sistema, najee polaze od najprostije, poznate Aristotelove trihotomne podele politikih reima. Za u su vani nosilac vlasti i nain vrea vlasti. Ako se vlast vri po utvrenim pravilima i optem interesu, vlast pojedinca je monarhija, vlast mainske grupe aristokratija, a vlast naroda ili veine demokratija. Vree vlasti bez potovaa pravila i u sebine svrhe do81

vodi do iskvarenih oblika sistema u vidu autokratije, oligarhije i demagogije. I zaista, tako se formalna merila bitno mogu korigovati. Tekoe na koje se pri tom nailazi ostaju, meutim, velike. Upotrebeni pojmovi ne znae isto za sve ude i pod jakim su uticajem ideologije i pogleda na svet. To naroito vai za neke kasnije, dihotomne podele na tzv. slobodne ili demokratske i neslobodne, totalitarne politike sisteme. Uz to su uvek potrebna prilagoavaa, kompromisi sa stvarnou (demokratija u doba Aristotela podrazumevala je pod narodom samo slobodne ude, dakle, mainu). Konkretizacija, tj. svrstavae postojeih drava u grupe prema ovakvim merilima ne moe lako da se vri prema objektivno proverivim, statistikim podacima, te se sprovodi prema prosuivau istraivaa, to dovodi do jakog uticaja egove linosti, egovih ideolokih i emocionalno uslovenih stavova. U novije vreme, pokuava se da se ovakve oznake zamene novim, i to takvim, koje se lake mogu operacionalizovati, tj. izraziti uz pomoobjektivno utvrenih pojava i po mogustvu kvantitativno. Neki istraivai su uvereni da se politiki sistemi onda mogu porediti bez obzira na vrednosti kojima tee, bez obzira na ideologiju. Otuda je ihov pristup preteno strukturalno-funkciona-listiki. Jedan od upotrebenih pojmova je npr. stabilnost, koja se najoptije definie odsustvom promena u datom vremenskom rasponu, ali za svrhe ovakvih istraivaa dobija razliita znaea. To moe biti ustavna stabilnost, pa e istraiva uzeti izvestan vremenski period i prebrojati ustavne promene u pojedinim dravama, korigujui rezultat dodatnim poenima, za sluaj da se ustav ne potuje. Zatim se prouava stabilnost vlada, na slian nain. Pored toga se trae podaci o obimu politikog nasia, time to se, recimo, broje revolucije, pokuaji revolucija, obim gerilskih operacija, politika ubistva, pobune, ili, jednostavno udske rtve politike borbe. Neki istraivai pak, u svoj pojam stabilnosti unose i pretpostavke o drutvenim i ekonomskim okolnostima koje je izazivaju.10 Na slian nain se mogu koristiti merila kao to su politika participacija (na osnovu stalnosti linosti u vrhovnim organima, podataka o biranom pravu, ueu u izborima itd.), politika homogenost (prisustvo ili odsustvo ekstremnih pokreta i stranaka, broj glasova koje su dobili, itd.), centralizacija (na osnovu dravnog ureea, broja ustanova u centru, rasporedu slubenika itd.). Na alost, pod ovim i mnogim drugim pojmovima, grupe istraivaa i ihove kole podrazumevaju razliite stvari time to ih utvruju putem razliitih pokazatea. Time je vei optee izmeu samih naunika oteano. Mnogi hvale vredni napori da se na osnovu empirijskih istraivaa doe do uzronih veza izmeu osobina vlade i enog sponopolitikog ponaaa ostaju tako bez velikog odjeka. Sutinske tekoe se ni kod ovakvog pristupa nisu, meutim, izgubile. Kada, npr. takav istraiva prouava vezu izmeu prirode reima, i egove agresivnosti, on moe reime da podeli na ustavne, autoritarne, totalitarne, personalis10 Vidi K. Deutsch, Toward an Inventory of Basic Trends and Patterns in Comparative and International Politics, u: H. K. Jacobson W. Zimmerman, The Shaping of Foreign Policy.

82

tike i elitistike, ali to ne moe da uini samo pomou prouavaa propisa i statistikih podataka. Ako nee da nasedne pravnim fikcijama i nepouzdanim podacima, on mora sam da rasuuje i to je trenutak kada se u ovakva objektivna nauna istraivaa uvlae lina ubeea. Vano je shvatiti da se u istraivau drutvenih pojava ne moe postii potpuna objektivnost i da je tragae za om putem objektivizirane metodologije najee svestan ili nesvestan pokuaj da se neobjektivnost prikrije. Takva jednostavnost onda dovodi i do nepotrebnog osiromaavaa, jer se neke vane osobine, zato to se ne mogu kvantifikovati, ne uzimaju u obzir. G. Nacionalna privreda Tipina savremena drava predstava ekonomsku celinu. Ekonomski pojam drutva jouvek nije univerzalan, te se privrednim ili ekonomskim sistemom smatra takav sistem u jednoj dravi. Iako su mogui izuzeci, bilo tako to je jedna drava podeena na nekoliko mae ili vie zavisnih ekonomskih celina, to se vie drava udruuju da bi stvorile zajedniki ekonomski sistem (naddravne organizacije), oni se u optem prikazu mogu zanema-riti, jer su malobrojni i do sada nigde nisu do kraja sprovedeni. Nacionalna ekonomija je, najjednostavnije reeno, sprega okolnosti i pravila ili obrazaca. Okolnosti se tiu raspoloivih udskih i materijalnih dobara, kao to su npr. radna snaga, prirodni izvori i tehnologija. Pravila reguliu odnose u proizvodi, raspodeli i potroi i ona su koliko plod objektivnih okolnosti, toliko i politike odluke. Obrasci su ustaeni oblici ponaaa. Prema tome, postoji jaka veza izmeu nacionalne ekonomije i drugih obeleja drave, koja ovom prilikom prouavamo. Koliina i kvalitet radne snage zavise od broja stanovnika i ihove kvalifikacione strukture. Prirodni uslovi funkcija su teritorije i enih osobina. S druge strane, kao to dravno ureee (vlada) zavisi od odnosa u proizvodi, nosioci vlasti mogu odluujue da utiu na ih. Pored toga, proizvoda, raspodela i potroa zavise od nazora i potreba uslovenih nacionalnom kulturom. a. Drutveno-ekonomski sistem. Najee pomiae i najpopularnije klasifikacije nacionalnih ekonomija oslaaju se prvenstveno na odnose u proizvodi i raspodeli. Pod razliitim imenima, u tom smislu, drave se u sadaem trenutku dele na one koje karakterie privatna svojina nad sredstvima za proizvodu, odsustvo sredinog planiraa uz srazmerno malu ulogu dravne vlasti, koja se ograniava na zatitu vaeih odnosa i pravila i na usmeravae potroe u pravcu neophodnih javnih izdataka, i na one gde je privatna svojina nad sredstvima za proizvodu ukinuta, gde postoji izvestan stepen planiraa i gde drava odnosno organi drutva usmeravaju raspodelu. Iako Kina i, u poslede vreme, Vijetnam pokuavaju da uspo-stave odreeni stepen trine privrede u socijalizmu, trina privreda uglavnom postoji u zemama sa dominacijom privatne svojine. Druga grupa drava naziva se socijalistikim, a prva kapita-listikim ili buroaskim. 83

Znaaj ove osnovne podele, zasnovane na sutini drutveno-ekonomskog sistema, neobino je veliki. Ovo merilo je osnovno, jer uzima u obzir bit nacionalne ekonomije i omoguava izvoee vanih zakuaka o drutvu i dravi, o tendencijama razvitka, o vrednostima kojima drutvo tei, pravcima unutrae i spone politike itd. S druge strane, za meunarodne odnose ovo merilo isuvie je iroko a i nedovono. Suvie je iroko zato to zanemaruju velike razlike koje postoje u ekonomskim sistemima samih socijalistikih, odnosno kapitalistikih drava. U socijalistikim dravama razliit je obim u kome se tolerie privatno vlasnitvo. Kapitalistike drave se mogu razlikovati u pogledu obima privatnog vlasnitva na sredstvima za proizvodu. Neke od ih (npr. Velika Britanija) sprovele su nacionalizaciju najvanijih industrijskih i saobraajnih grana, a da bi veina preduzea bila ponovo privatizovana nakon povratka konzervativaca u nekima (Italija, Francuska), dravna preduzea igraju vidnu ulogu u privrednom ivotu, dok u treima (npr. SAD) nacionalizacija takorei nije ni pokuana. I stepen planiraa varira meu ima. Naroito je, meutim, upadiva razlika u ulozi drave u regulisau raspodele i potroe. Tzv. drave blagostaa (npr. skandinavske zeme) poivaju na visokom i progresivnom oporezivau i velikim sredstvima koja dravni aparat usmerava na zadovoavae socijalnih potreba (zdravstvo, socijalna sigurnost, obrazovae itd.). Prevelika uoptenost ove osnovne podele najboe se, meutim, vidi ako se posmatraju ekonomije novih zemaa u razvoju, nastalih u procesu dekolonizacije. Iako u naelu zadravaju privatnu svojinu, ona je u ihovim ekonomijama, po pravilu, bez znaaja, jer jedino drava moe da obezbedi dovono sredstava za industrijsku proizvodu i sistematsko koriee sirovina. Uz svest da za kratko vreme treba prevazii ogromnu zaostalost, drava preduzima odluujui uticaj na ekonomiju, to se odraava i u pojaanom planirau i uticaju na raspodelu i potrou. Sve te napore ponekad prati i otvoreno izjaavae za socijalizam. Svako ko pokua da podelu na socijalistike i kapitalistike nacionalne ekonomije u danaem svetu sprovede bez ostatka, naii e kod ovakvih drava na ozbine tekoe. Podela na osnovu pomenutog merila nedovona je zato to se, kao to je vereeno, zasniva samo na proizvodnim odnosima, dakle pravilima koja se tiu proizvode i raspodele, a ne i na materijalnim uslovima koji vladaju u pojedinoj zemi. Ako treba potpuno opisati dravu kao subjekt u meunarodnim odnosima i odgovoriti na neka vana pitaa koja se tiu enih potencijala, uticaja, moi, nezavisnosti itd., odgovor koji se dobija ukazivaem na sutinu proizvodnih odnosa nije potpun. I laiku je jasno koliku ulogu danas igra podela drava na razvijene i zeme u razvoju. Wemu je, isto tako, jasno da i u jednoj i u drugoj grupi ima i zemaa s kapitalistikim i zemaa sa socijalistikim ekonomskim sistemom. Stoga treba utvrditi i druga merila. b. Ekonomski potencijal. Za meunarodne odnose su veoma znaajne one osobine nacionalnih ekonomija koje mogu da olakaju zakuivae o potencijalu, 84

moi drave, tj. o enoj sposobnosti da ekonomskim sredstvima podri svoje interese. U tu svrhu se, pre svega, prikupaju podaci o preduslovima za privrednu mo, koji postoje u vidu stanovnitva i osobina teritorije (sirovine, energije itd.). Budui da ovi podaci vie govore o mogunosti no o stvarnom stau, vano merilo za orijentaciju predstavaju obim i struktura proizvode. Najee korien kvantitativni pokazate obima proizvode jeste drutveni (ili nacionalni) bruto-proizvod (DBP), koji se odreuje kao ukupna vrednost svih proizvoda i usluga proizvedenih u toku jedne godine u jednoj dravi. Sam po sebi, ovaj podatak ne kazuje dovono o bogatstvu i razvijenosti jedne drave, te se mora deliti sa brojem stanovnika da bi se dobio DBP po glavi stanovnika, koji uglavnom slui kao osnovno merilo ekonomske snage drave. Naravno, mnogoudne drave imaju visok bruto nacionalni proizvod bez obzira na nizak deo koji otpada na pojedinog stanovnika te, ukupno uzevi, mogu da predstavaju apsolutno vee ekonomske sile, iako su im ekonomije mae razvijene. Pored ove okolnosti, treba stalno imati na umu velike tekoe koje se javaju prilikom poreea ovih pokazatea. Naime, DBP se izraava u nacionalnim statistikama domaom valutom. Tako dobijen iznos treba u svakom sluaju predstaviti nekim zajednikim imeniteem, pri emu se obino pribegava dolaru SAD. Prevoee na dolare vri se po kursevima, koji esto nisu realni, bilo zato to zvanini kurs odstupa od stvarnog, bilo zato to i stvarni, slobodno obrazovani kurs ne znai da dolar ima istu kupovnu mou SAD i odgovarajuoj zemi. Pored toga, proizvodi i usluge obraunavaju se po cenama koje ne moraju uvek biti odraz ihove prave vrednosti, naroito ako drava svesno ograniava ili propisuje cene nekih proizvoda. U ekonomijama koje ne poznaju trite cene se ne formiraju slobodno na osnovu zakona ponude i potrae, veih odreuju vlade kao sredstvo za postizae drugih cieva. Svi napori da se podaci koriguju i ujednae proraunavaem stvarne trine vrednosti ostaju nepotpuni. I, na kraju, u patrijahalnim, zemoradnikim drutvima, mnogi proizvodi i usluge, izvreni u okviru porodinih i rodovskih zajednica, ostaju neplaeni, te se i ne uzimaju u obzir prilikom izraunavaa bruto DBP. Postoje i drugi vani podaci o proizvodi, u koje se ovde ne moemo podrobno uputati. Za meunarodni poloaj drave vani su oni koji ukazuju na to u kolikoj meri je ena ekonomija diverzifikovana, tj. da li je proizvoda ravnomerno podeena na sve grane ili je iskuivo usredsreena na rudarstvo, pooprivredu ili industriju. Zeme proizvoai sirovina, koje same ne prerauju, u preteranoj meri zavise od fluktuacija cena na svetskom tritu. Preteno pooprivredne zeme zavise od uvoza industrijskih proizvoda. Visoko industrijalizovane zeme, koje nemaju sirovina i ija je pooprivredna proizvoda nedovona, u normalnim situacijama su u ekonomski povonijem poloaju, ali nisu izdrive u doba kriza i sukoba, bez pomoi sa strane. Stae nacionalne ekonomije, koja nimalo ne zavisi od razmene s inostranstvom i moe da podmiri sve potrebe drutva, naziva se autar85

kijom. Autarkija je dobra samo u izuzetnim sluajevima, ali je neracionalna jer se drava odrie uporednih prednosti koje ima u svetskoj podeli rada. v. Potroa. Potpuna slika o nacionalnoj ekonomiji dobija se tek onda kad se ispita potroa. U tom pogledu postoje razliite klasifikacije. Izgleda nam da je za poreee razliitih ekonomskih sistema najboe potrou razvrstati u sledee tri grupe: proizvodna potroa (amortizacija i investicija), lina potroa, opta potroa. aa. Proizvodna potroa je deo drutvenog proizvoda koji odlazi na naknaivae utroenih sredstava za rad i predmete rada ili na proirivae privredne delatnosti (domae investicije). U svom prvom delu proizvodna potroa je nuan, sastavni deo proizvode i om je uslovena, ali investicije znae svesno odvajae dela proizvedenih vrednosti radi stvaraa uslova za buduu poveanu proizvodu. Obim i veliina domaih investicija odreuju otuda buduu stopu rasta. Na taj nain stvara se novi kapital, koji preteno odlazi na nova sredstva za proizvodu. Domae investicije potiu iz raznih izvora. Najee se ostvaruju tedom, dakle na raun osta-lih oblika potroe. teda moe biti dobrovona (kao u libe-ralistikom kapitalizmu) ali je uglavnom u izvesnoj meri iznuena ekonomskim merama, koje primeuje vlada koja uskrauje potrona dobra putem visokog oporezivaa, niskih nadnica, pa ak i racionisaa. Domae investicije mogu biti ostvarene na raun opte potroe time to se smauju npr. dravni rashodi za odbranu, zdravstvo, kolstvo itd. Trei izvor domaih investicija su sredstva koja dolaze iz inostranstva u vidu zajmova, kredita i pomoi. bb. Lina potroa obuhvata dobra i usluge koji odlaze na zadovoee linih potreba stanovnitva. Pored dobara i usluga koji su neophodni za ivot i reprodukciju udi, tu spadaju i oni koji su deo tragaa za zadovostvom i koji treba da ulepaju ivot. Granicu izmeu neophodnog i luksuznog nije lako odrediti i ona varira u svakom drutvu, zavisno od kulturnih inilaca. Ona je, meutim, vana jer pokazuje dokle se u ograniavau line potroe moe ii radi postizaa drugih cieva (npr. domaih investicija). Ekonomski nerazvijene zeme ne mogu dae da ograniavaju linu potrou radi ubrzanog razvoja, jer je ona na dooj granici podnoivosti. Pa ipak, zbog niske ukupne proizvode, one odvajaju srazmerno vei deo drutvenog proizvoda na linu potrou. Stoga je pravilo da u zemama sa niskim DBP po glavi stanovnika na linu potrou odlazi vie nego u razvijenim zemama, u kojima je standard ivota mnogo vii. Otuda one ne mogu privredno da se razvijaju bez pomoi iz inostranstva. Kada se, pak, razlike u linoj potroi pojavuju u zemama s priblino jednakim DBP, onda je to svedoanstvo o tei da se trenutnom ivotnom standardu vrtvuje budui privredni razvitak pa i poloaj u meunarodnim odnosima. Ako se, recimo, uporede Belgija, Ujedieno Kraevstvo i SR Nemaka, ija je proizvoda po glavi stanovnika priblino jednaka, ispostava se da prve dve zeme izdaju na linu potrou vie (69, odnosno 65%) od tree (58%), to objaava ne samo privredni uspon SR Nemake, nego i svedoi o ras86

poloeu koje pogoduje jaau uloge ove poslede u Evropi i svetu, na raun drava kao to su Belgija i Velika Britanija. Na utrb line potroe idu i drugi vidovi potroe, a ne samo domae investicije. Sposobnost stanovnitva da ogranii linu potrou je stoga od ogromnog znaaja za dravu suoenu s tekim iskueima. Ta sposobnost ne moe se ustanoviti samo na osnovu tekue line potroe niti ju je uopte mogue kvantitativno prikazati, jer zavisi ne samo od navika i naina ivota, nego i od inilaca kao to su jedinstvo opredeea, patriotizam, oseae ugroenosti, politiki sistem, ideologija, svest o ciu itd. vv. Opta potroa obuhvata dobra koja idu na zadovoavae potreba drutva u celini. To su izdaci na kulturu, obrazovae, zdravstvo, socijalno osigurae, javne i stambene graevine, dravnu upravu itd. Obino se pod ima podrazumeva deo potroe koji ide preko dravnog buxeta, te se, ne retko, ovaj vid potroe naziva dravnom ili javnom potroom. Iako drava raspolae najveim delom ovih sredstava, a u nekim zemama i u potpunosti, ovo ne mora da bude tano jer se fondovi za optu potrou mogu obrazovati nezavisno od drave, pa mogu imati i oblik privatnih ustanova ili udruea. Da bi se opta potroa analizirala s gledita meunarodnih odnosa, uputno ju je podeliti na unutrau i sponu. U sponu potrou uli bi izdaci na narodnu odbranu i izdaci na odravae meunarodnih veza (odravae diplomatskih misija, uee u radu meunarodnih organizacija, itd.). Jasno je da spona potroa ukazuje na stepen uea drave u meunarodnim odnosima i na vanost koju ona ima pridaje. Izdaci na narodnu odbranu, tj. na izdravae vojnih snaga, nabavku i usavravae odruja itd. naroito su za-nimivi jer omoguavaju razliite vane zakuke o vojnoj moi drave, enim namerama, enoj proceni sponopolitike situacije itd. Ovi izdaci idu preko dravnog buxeta, ali je do podataka o ima uglavnom teko doi, jer se iz razumivih razloga retko objavuju u potpunosti.11 Pa i onda kada su predstaveni u buxetu, teko je ustanoviti koliki deo drutvenog bruto proizvoda odlazi na vojne izdatke, to je tek pravi pokazate vojnog napora zeme. No, i itae podataka iz buxeta pojedinih zemaa, moe da bude pouno. Kada se meusobno porede buxetski izdaci na vojne potrebe, obrazovae i socijalno osigurae, ustanovava se da prvi redovno idu na raun drugih i treih. To je oigledno kod drava koje se nalaze pred stalnom mogunou sukoba, npr. kod Izraela, koji je 1971. godine za vojsku izdao 2.755, a za obrazovae i socijalno osigurae po 491, 7 i 135, 5 miliona izraelskih funti, i Egipta, koji je iste godine za narodnu odbranu izdao 299, 6 a za obrazovae 141 milion egipatskih funti. U takav poloaj dolaze i drave reene da istraju u kolonijalistikoj politici, npr. Portugal za vreme diktature, iji su rashodi na vojsku u 1969. godini bili 10.711, na obrazovae
11 U nastojau da se doprinese povereu i smaeu naoruaa predlae se da se drave obaveu da objavuju svoje izdatke na vojsku i naoruae. Takav predlog iznela je vedska na Konferenciji o evropskoj bezbednosti i saradi, ali je naiao na jak otpor i nije bio prihvaen. Vidi: Q. Aimovi, Problemi bezbednosti i sarade u Evropi, Beograd, IMPP Prosveta, 1978, str. 274.

87

2.532, 3 a na socijalno osigurae svega 12.898 miliona eskudosa. Meutim, na vojne izdatke utie i stae u zemi, ako vlada jaa oruane snage radi sopstvene zatite, zanemarujui stvarne potrebe stanovnitva. Najreitiji primer daje Haiti, gde je 1970. godine na vojsku potroeno 38, 8 miliona gurda, na obrazovae 17, 4 a na zdravstvo svega 19, 8 miliona gurda. gg. Zavisnost od svetskog trita. Ekonomski poloaj jedne zeme zavisi i od odnosa ene privrede prema inostranstvu. Oni se ogledaju u tome to dobra, usluge i kapital naputaju teritoriju drave ili u u dolaze. S tim u vezi, pomie se sponotrgovinski bilans, koji predstava razliku izmeu uvoza i izvoza i moe biti pozitivan (ako izvoz premauje uvoz) ili negativan (ako je obrnuto). Platni bilans pokazuje priliv i odliv sredstava plaaa i, isto tako, moe imati pozitivni ili negativni predznak. Pozitivan sponotrgovinski bilans u duem periodu tei da ojaa ekonomski poloaj drave time to poveava zaduenost inostranstva prema oj, pa dakle, i ene finansijske rezerve. Ona je onda u stau da slobodno koristi ekonomska sredstva i postupke u svojoj sponoj politici a eni privrednici ili ona sama mogu da kreditiraju strane drave ili da investiraju u stranim zemama. Takva se politika odraava na platni bilans, koji belei i oticae sredstava koja nisu posledica uvoza i izvoza, vemogu biti, s jedne strane, investicije i zajmovi, a s druge otplata dividendi ili anuiteta na ranije dobijena sredstva. Ovi podaci mogu da pokau stupa uea nacionalne ekonomije u svetskoj privredi. Ukoliko je on u odnosu na ukupan nacionalni proizvod visok, drava je veoma povezana sa svetskim kretaima i dogaajima u inostranstvu, te je od ih u toj meri vie zavisna. ak i ako ima pozitivne bilanse, ona moe biti pogoena carinskom politikom, promenama u kursevima i cenama, zabranama izvoza i uvoza itd. Poznavae nacionalne privrede drave neobino je znaajno za istraivaa meunarodnih odnosa. Uz podatke o politikom sistemu, on e tako moi da upotpuni sliku o verovatnim tokovima spone politike, tj. kako o cievima koje e drava kao subjekt meunarodnih odnosa postavati, tako i o sredstvima koja joj u tom pogledu stoje na raspolagau. Pri tom, nau poetnu napomenu treba proiriti time to od nacionalne privrede ne zavisi samo mogunost koriea ekonomskih postupaka vei niza drugih postupaka u meunarodnim odnosima, koji u krajoj liniji poivaju na ekonomskom potencijalu drave. D. Nacionalna kultura a. Pojam. U meunarodnim odnosima se subjekti, a u prvom redu drave, ne mogu odrediti samo politiki i ekonomski. Meu pripadnicima zajednice postoje slinosti i veze zasnovane na duhovnoj nadgradi, na ihovoj kulturi. ovek pripada raznim zajednicama, koje se prepliu i poklapaju. Smatra se da su danas nacije zajednice koje su u tom pogledu najjasnije odeene i da kod nacionalne pripadnosti ima srazmerno najmae podeenosti i dvosmislenosti, mada one kao to je dobro poznato nisu sasvim iskuene. tavie, neki veruju da su nacije u ovom istorijskom 88

trenutku jedine potpune drutvene zajednice i da one stvaraju najvaniju i najsamostalniju kulturu.12 Poto postoji jaka tea da se nacija izjednai s dravom, to se pod nacionalnom kulturom u meunarodnim odnosima obino podrazumeva ona osobena kultura koja se moe opisati u jednoj dravi i koja je znaajna da bi se ta drava ne samo razlikovala od drugih, koje imaju drukiju (slinu ili mae slinu) kulturu, vei da bi se pomou e shvatilo i objasnilo eno meunarodno ponaae. Poistoveee nacionalne s dravnom kulturom omogueno je i znaeem rei nacionalan u meunarodnom reniku, gde ona viestruko i esto nagie znaeu dravni (npr. nacionalni dohodak, Ujediene nacije itd.). U to je, meutim, umeana i pretpostavka da je svaka drava nacionalna, u smislu drave jedne nacije, to za veinu danas postojeih drava, kao to smo pokazali, nije tano. Svaka vienacionalna drava bez obzira na ustavni poloaj nacija u oj ima, strogo govorei, vie nacionalnih kultura. Vodei stalno o tome rauna, moramo se miriti s izvesnim uproavaima, te poi od toga da u svakoj dravi postoji specifina kultura, koja se u nedostatku boeg izraza naziva nacionalnom. Greka koja se time ini nije naroito velika jer zajednika dravnost neosporno dovodi do pribliavaa i stvaraa bar minimuma podudarne kulture, tim pre to se u veini vienacionalnih drava radi o zajednicama ionako kulturno bliskih nacija. Poznato je da ne postoji potpuna saglasnost oko definicije kulture, ak ni meu antropolozima, koji se tim pitaem najvie bave.13 Kako nauka o meunarodnim odnosima ne moe ulaziti i u takva istraivaa, prinueni smo da pokuamo da pojam kulture odredimo tako da obuhvati ono to je za nau temu najbitnije, a i da korisno poslui za zakuke koji se tiu meunarodnih odnosa. U najirem smislu kultura je ono to izdvaja oveka od ivotia, kojima je bioloki slian.14 Mogunost oveka da ima kulturu poiva na tome to svoje ponaae ne zasniva samo na instinktima i sopstvenim iskustvima, vei na sposobnosti da se iskustva pojedinaca, grupe i generacije prenose, saznaju i ue od drugih. Otuda se ne retko tvrdi da je kultura naueni deo udskog ponaaa.15U toku takvog procesa, kultura poie da izgleda objektivizirana, oliena u znakovima kojima se takve uzajamne poruke prenose ili uvaju i koji predstavaju najvanije duhovne tvorevine udskih drutava. Nabrajae takvih tvorevina ili institucija takoe predstava moguu definiciju kulture, kao to je ona koju je dao britanski antropolog Tajlor (Tylor), i prema kojoj kultura predstava itav kompleks koji ukuuje znae, verovae, umetnost, moral, pravo, obiaj i sve druge sposobnosti koje su steene od oveka kao lana drutva.16 Iza navedenog kriju se dve mogunosti za svakoga ko, imajui u vidu meunarodne odnose, hoe da dokui svojstva kulture jedne drave (nacije). S jedne
12 R. Luki: Osnovi sociologije, Beograd, Savez udruea pravnika Jugoslavije, 13 S. Juni, Politina kultura, Maribor, Obzorja, 1973, str. 19. 14 M. Herskovits, Kulturna antropologija, Kultura, 1971/72, str. 73. 15

1964, str. 215.

str. 560.

M. Mid (Mead), Nacionalni karakter, u: Antropologija danas, Beograd, Vuk Ka-raxi, 1972, nav. delo, str. 54.

16 Herskovits,

89

strane, on moe da nastoji da opie i razume pomenute tvorevine i ustanove, a s druge, moe da prouava ponaae samih udi koji saiavaju zajednicu, jer se kultura u sutini ispoava samo u misli i dejstvu udi, a ne u znacima kojima se oni posreduju. Prouavalac meunarodnih odnosa moe da se utei da u toj dilemi nije usamen, jer ona u stvari reflektuje spor oko toga da li treba smatrati da je kultura neki nezavisan, nadtelesan (superorganski) deo stvarnosti, ili je svesti na ponaae konkretnih udi, koje pokazuje izvesnu pravilnost i predvidivost, ali je u sutini samo ispoavae udske psihe.17 Imajui u vidu da kultura prevazilazi svakog oveka uzetog ponaosob, s jedne strane, a da, s druge strane, tvorevine i ustanove nisu nita drugo do oznaka za stvarno ponaae, izgleda nam da se moemo spasti idealistike krajnosti i usitavajueg psihologiziraa. Meutim, kada je pred nama zadatak da izloimo elemente pomou kojih datu nacionalnu kulturu moemo predstaviti da bismo je razlikovali od druge, moramo se posluiti dvostrukim pristupom. Duni smo, pre svega, opisati tzv. objektiviziranu kulturu, u vidu tvorevina i institucija, a zatim po-traiti i udski (psiholoki) sadraj kulture u odgovarajuem drutvu. To emo uiniti svesni nasia koje vrimo nad fenomenom kulture, nasia koje je uvek neophodno da bi se jedna drutvena pojava zaustavila i analizirala. b. Kulturne tvorevine. Kao objektivizirane kulturne tvo-revine u razliitim dravama (nacijama) mogu se, u prvom redu, posmatrati jezik, religija, filozofija, ideologija, umetnost, pravo, moral i obiaji. Jezik u ovom pogledu zauzima prvo i istaknuto mesto jer je on u sri same kulture, kao sredstvo koje je omoguava, jer slui za prenoee sadraja, poruka i iskustava bez neposrednog dodira subjekta, s generacije na generaciju. On karakterie naciju, pa esto i dravu, a time to postoji pretpostavka da je u svakoj dravi drukiji. Uz to, nova lingvistika je ubedivo pokazala da jezik, stvarajui pojmove, bitno utie na poimae sveta i na samo miee. Drugim reima, rei u jeziku ne postoje samo zato da bi oznaile neto to objektivno postoji, nego imaju i aktivnu ulogu odreivaa opsega i odnosa u onome to se oznauje, unoee reda u ovekovu okolinu. Pri tome se tzv. semantika poa rei u razliitim jezicima, za koje se inae smatra da znae isto, da se mogu prevesti jedna drugom, esto ne poklapaju. To vai i za srodne jezike, a pogotovu za one koji se jako razlikuju izmeu sebe. Poznavae osobina jezika otuda doprinosi potpunom razumevau odluka i poruka koje potiu iz jedne drave, to je naroito vano u meunarodnim odnosima.18 S obzirom na to da postoje drave sa zajednikim jezicima, pretpostavka je da je sporazumevae izmeu ih olakano. U nekim dravama je jezika nehomogenost tolika da stanovnitvo govori veliki broj razliitih jezika, od kojih mnogi nisu razvijeni u toj meri da bi bili kievni. Tada se za zvanini jezik esto uzima, samostalno ili uz jedan domai, neki strani jezik, koji olakava sporazumevae i u okviru same drave. Koliko je to znaajna pojava pokazuje primer da je od 43 nezastr. 64. O pitaima savremene teorije jezika vidi lanke u asopisu Trei program (Radio--Beograd), jesen 1972. i leto 1973.
17 Isto, 18

90

visne zeme u Africi, u 35, sam ili uz neki domai jezik, zvanini jezik i strani jezik (u 18 sluajeva francuski a u 17 engleski). Ovo je mahom posledica ranijeg kolonijalnog statusa, koji je doveo dotle da je kultura nametana sa strane. Iako se stae u takvim dravama postepeno mea, jezika homogenizacija se teko sprovodi jer usvajae nekog od domaih jezika moe da izazove vee otpore od zadravaa stranog, zbog bojazni da e nacija ili etnika skupina iji se jezik usvaja, postati dominantna u dravi. U Indiji je, npr. hindi oznaen kao zvanian jezik, ali se i pored toga engleski jezik uporno zadrava kao sredstvo komuniciraa izmeu udi iz razliitih delova ove zeme, koja poznaje razvijenu kulturu i na drugim jezicima (bengalski, tamil itd.). Lako je zakuiti da su drave iji je zvanini jezik strani jezik u veoj meri izloene kulturnim uticajima iz inostranstva. Religija, za razliku od jezika po pravilu nije nacionalna kulturna tvorevina vesistem uverea koja dele pripadnici vie nacija ili samo delovi jedne nacije. Ove ideje, kojima je zajedniko to to tee da objasne svet pomou nadiskustvenih i neproverivih bia, naela i uticaja, u znatnoj meri utiu na ponaae udi, ak i kada su oni daleko od pobonih vernika. Religija je, naime, bila vaan inilac u formirau slike sveta, moralnih pravila, obiaja itd. Stoga se prilikom prouavaa drutva u jednoj dravi nikada ne smeju prenebrei podaci o uticajnim religijama i o sadrini ihovih uea. Smatra se da je neka religija u dravi dominantna ako je eno stanovnitvo verski homogeno ili ako je ona proglaena za zvaninu, dravnu veru, te prema tome ima neposredan i legitiman uticaj na politiku. Ako postoji neki od ova dva preduslova, a naroito ako se oba steknu, drava i sama poie da se religijski oznaava i u meunarodnim odnosima. U Ekvadoru je katolika vera dravna, ali se i Italija i Francuska, koje su laike drave, smatraju katolikim zemama zbog toga to velika veina stanovnitva pripada toj veri. Sastanku na vrhu islamskih zemaa, odranom februara 1974. u Lahoru, prisustvovali su predstavnici 37 zemaa Azije i Afrike, bez obzira na to jesu li to strogo svetovne drave, kao npr. Turska i Tunis, ili se i zvanino nazivaju islamskim kao npr. islamske republike Pakistan i Mauritanija ili su im ustav, zakoni i politika izriito podvrgnuti Kuranu, kao u Libiji i Saudijskoj Arabiji. Religija, dakle, i u danae vreme moe biti vana spona izmeu drava. Kao to se vidi na primeru Pakistana i Bangladea, ona ne moe biti dovona da nacionalno razliito i teritorijalno odvojeno stanovnitvo dri na okupu, ali je bila pogodna da olaka pomiree izmeu ove dve drave na pomenutom skupu. U okviru naih razmatraa se, kao elementi nacionalne kulture, filozofija i ideologija mogu posmatrati zajedno. Nauka o meunarodnim odnosima ne bavi se ovde sadrinom i kritikom pojedinih filozofskih sistema ili pogleda i vaanou i ubedivou ihovih nastojaa da proniknu u najosnovnija pitaa sveta i ovekove egzistencije, veprvenstveno vrednosnim sudovima koji iz ih proizlaze, iskazima o tome kakav svet treba, moe ili mora da bude. Za meunarodne odnose su, dae, od prvenstvenog znaaja takvi sistemi kada se ne nalaze samo u delima misli91

laca, ma koliko oni ceeni bili, vekada imaju znatan uticaj, to se najee ispoava velikim brojem udi koji takve stavove dele, ili time to se funkcije same drave podvrgavaju tako naznaenim cievima. U tom znaeu, filozofija se pribliava ideologiji. Boe rei, jedno od mnogih moguih znaea rei ideologija, jeste upravo to. Ideologija proima politike odnose time to se sve politike akcije, unutrae i spone, preduzimaju radi postizaa nekoga cia, koji se opisuje pomou vrednosti. Ove vrednosti nisu podlone naunoj proveri, te je prema tome ideologija neophodna i neizbena, a sve tee ka dezideologizaciji uzaludne. Vladajua ideologija u jednoj dravi uslovava enu sponu politiku, bilo da ona tei postizau partikularnih, bilo univerzalnih vrednosti. U svom drugom znaeu, ideologija predstava iskrivenu drutvenu svest o svetu, po definiciji nepotpunu i pogrenu, jer je uslovena nemogunou oveka da se uzdigne iznad drutvenih okolnosti i poloaja u kojima se nalazi. Otuda je teko nai nepristrasne ude za funkcije u meunarodnim sudovima i drugim slinim telima, jer lino potee ne moe da otkloni nesvesnu potienost sopstvenom iskustvu. Nacionalna pripadnost uslovava u meunarodnim odnosima mae ili vee ideoloke iskrivenosti. Pre svega, ako se meuna-rodni odnosi posmatraju, kao to se najee ini, s take gledita jedne nacije ili drave, ispoava se etnocentrizam, koji ve, sam po sebi, onemoguava objektivnu perspektivu. Ako se poe dae i smatra da su vrednosti vezane za sopstvenu naciju najvie i da od nacionalne drave nema vie zajednice, ulazi se u predele nacionalistike ideologije. U sklopu nacionalne kulture esto se govori o nacionalnoj umetnosti. Mada ovde ne moemo da se uputamo u razne definicije umetnosti (o kojima ne postoji potpuna saglasnost), neosporno je da je ona vaan elemenat kulture i da nema drutva bez umetnikog stva-ralatva. Isto tako je jasno da dosadae umetniko stvaralatvo udi u dobroj meri ima nacionalni karakter, bez obzira da li se radi o narodnoj umetnosti (gde je stvaralac kolektivan i anoniman) ili o umetnikim delima iji su tvorci pojedini posebno obdareni udi. Ovakav karakter velikog broja umetnikih dela usloven je kako izraajnim sredstvima, tako i publikom kojoj se umetnik prvenstveno obraa. Nacionalnost izraajnih sredstava najoiglednija je kod kievnog stvaraa, koje se odvija na nacionalnom jeziku, to znai da prihvata i celu kulturnu podlogu na kojoj je taj jezik nastao i da je ogranieno znaeima koje je jezik dobio u nacionalnoj zajednici, te je, kao to smo videli, sve egove poruke nemogue u potpunosti preneti (prevesti) u druge jezike. U drugim umetnostima ovaj je uticaj mae upadiv, ali ipak postoji. ak i u muzici, koja se smatra najkosmopolitskijom umetnou, kompozitori se ne retko oslaaju na ritmiku i melodiku karakteristine za svoju naciju, i onda kada to ne ine pa se veruje da govore univerzalnim muzikim izrazom, ta se univerzalnost ograniava na ui civilizacijski krug. S druge strane, sr umetnosti je komunikacija s nekim drugim subjektom, pa se umetnik mora, da bi bio shvaen, prilagoavati udima kojima nameuje svoje 92

delo. U najveem broju sluajeva to je egova neposredna okolina, ije bar neke stavove, vrednosti i simbole on tako prihvata. S obzirom, pak, na to da umetnost utie na drutvo, kao to i drutvo utie na u, postoje velike razlike izmeu umetnika koji hoe da izraze samo lino iskustvo, pa ostaju neshvaeni i neprihvaeni, i onih koji se u najveoj meri prilagoavaju optim raspoloeima, ali zato rizikuju da budu za-boraveni, ako to raspoloee ne traje. Bez obzira na umetnike vrednosti pojedinih dela, za opisivae nacionalne kulture u jednom razdobu, pa prema tome i za meunarodne odnose, od prvenstvenog su znaaja ona dela koja su ostvarila vezu s lanovima drutva, pa bilo da su stvorena od savremenih ili ranijih (ak i nekada neprihva-enih) umetnika. Analizom ovakvih umetnikih dela mogu se uoiti ihove zajednike osobine, koje su specifine za dravu u kojoj su dela nastala i prihvaena. Te se osobine, zapaene u raznim sredinama, onda mogu uporeivati, s ciem da se boe opiu nacionalne kulture razliitih zemaa i da se izvedu zakuci o ponaau tih zemaa u meunarodnim odnosima. Pravo, moral i obiaj spadaju u drutvena pravila jednog drutva. Iako su pravo i moral pod jakim socijalnim uticajem, ne moe se osporavati da ova drutvena pravila niu i iz tradicija datoga nacionalnog drutva i vode rauna o ima. Sadraj pravila ne moe u potpunosti da nam dE2 odgovor na pitae o stvarnom ponaau (za to treba znati i obim odstupaa od pravila, devijantnog ponaaa) ali je znaajan za istraivaa meunarodnih odnosa, jer pri analognim pitaima koja se postavaju u meunarodnim odnosima moe da ukae na ponaae koje e biti verovatno zato to se smatra poenim i dobrim (legitimnim). v. Psiholoka ispitivaa. Drugi, raniji nagoveteni, nain ispitivaa nacionalne kulture ne moe se sasvim odvojiti od prvoga jer, kao to smo videli, kulturne tvorevine ne postoje u vidu zapisanih znakova, nego se nalaze u odnosima izmeu udi. Ovaj drugi pristup se odlikuje time to je preteno psiholoki, to hoe da ispitivaem sadraja svesti pripadnika nacionalnog drutva ustanovi slinosti u spoznajnim strukturama pojedinaca. Dok takvo ispitivae kod drutva treba da utvrdi egov sintalitet, 19 pri emu se ne ispituje samo prihvatae ili neprihvatae odreenih drutvenih vrednosti, vei niz psiholokih i socijalno-psiholokih osobina, meu koje spadaju temperament i ono to se dosta nejasno podrazumeva pod drugim znaeem rei moral, znaeem koje se npr. upotrebava kada se govori o sportskoj momadi. Ispi-tivaem se, u stvari, tei utvrivau neega to se naziva nacionalnim karakterom, drutvenim karakterom, osnovnom strukturom linosti itd. Ovakvo viee nacionalne kulture odlikuje se predrasudama. Veina tvrdi, koja se o nacionalnom karakteru iznosi, nije zasnovana na pouzdanim ienicama, pa ak ni na parcijalnom linom iskustvu. To, pre svega, vai za tzv. nacionalne ili etnike ste-reotipije. Kako kae N. Rot ocene osobina pripadnika neke nacije koje smatramo objektivnim i nazivamo nacionalnim karakteristikama, vrlo esto sadre,
19 R. B. Cattell, Concepts and methods in the measurement of group syntality, Psychological Review, 1955, str. 48 i dae.

93

makar i delimino, predrasude... Iako esto izriemo sudove o osobinama pripadnika pojedinih naroda, po pra-vilu nemamo dovono opravdanog osnova za generalizacije koje vrimo.20 Ispitivaa pokazuju da pripadnici svake nacije imaju uglavnom utvrena miea o glavnim osobinama drugih naroda, pa i svoga (autostereotipije), mada se ne moe videti zato su takve stereotipije nastale. Jedno od najobimnijih takvih istraivaa sprovedeno je pre etrdesetak godina u osam zapadnih zemaa, u kojima su ispitanici bili pozvani da se izjasne o atributima koje mogu pripisati raznim narodima. Tako se ispostavilo da o Francuzima Britanci misle da su (po redu zastupenosti osobina) inteligentni, uobraeni, vredni, miroubivi, praktini, velikoduni, hrabri i progresivni, a Nemci da su inteligentni, uobraeni, obesni, miroubivi, surovi i zaostali, da o Rusima Britanci misle da su vredni, obesni, surovi, zaostali, hrabri praktini i napredni, dok Nemci smatraju da su Rusi surovi, zaostali, vredni, obesni, hrabri i praktini. Dok se ovde jomoe govoriti o postojau izvesnih dodira izmeu naroda u pitau, zanimivo je da evropski ispitanici imaju uvrena miea i o Kinezima, za koje Britanci smatraju da su vredni, zaostali, miroubivi, hrabri, surovi i inteligentni, a Nemci da su vredni, zaostali, inteligentni, surovi, hrabri, uzdrani i miroubivi. Autostereotipi su, meutim, uvek bili povoniji od hetero-stereotipa. Svi ispitanici bili su, naime, skloni da svojoj naciji pripiu inteligenciju, miroubivost i naprednost.21 I letimian pogled na rezultate ovakvih ispitivaa pokazuje da se uverea ne ostvaruju na osnovu poznavaa svih stranaca, vekao i sve predrasude, potiu iz drugih uzroka. Postoje razna objaea nastanka predrasuda, od kojih su najvanija ona koja naglaavaju uticaj drutveno-ekonomskih i kulturnih inilaca, kao i ona koja ukazuju na psiholoke uzroke, tvrdei da ima udi koji su skloniji predrasudama od drugih. U ih se ovde ne moemo uputati, iako napomiemo da smo najblie mieu kako lina sklonost ka predrasudama, posebno etnikim, potie iz drutvenog poloaja grupe ili sloja iz koga linost dolazi i podstie se namerom vladajue grupe da zamagli prave odnose u drutvu, te da nastalo nezadovostvo usmeri prema inostranstvu ili drugoj naciji.22 Duni smo, meutim, da naglasimo da sponopolitika iskustva i cievi i postupci vezani za odravae meunarodnih odnosa imaju uticaja na nastajae i meae nacionalnih stereotipija. Tako smo videli da u doba hladnog rata, kada je vreno pomenuto ispitivae, vlada loe miee o Rusima, koje na Zapadu nije postojalo u toku Drugog svetskog rata, a da je ono ipak najloije kod Nemaca, koji su se do pre kratkog vremena nalazili u ratu sa SSSR, ije su stanovnike, u skladu s nacistikom doktrinom, smatrali inferiornim biima. U kolonijalistikim zemama vladala je predstava o obojenima kao niim i zaostalim udima koja je opravdavala eksploataciju kao kulturnu misiju, koju je britanski pisac Kipling ak i nazvao teretom beloga oveka. Stereotipije se
Rot, Nacionalna vezanost i nacionalne predrasude, Trei program, leto 1971, str. 155. W. Buchanan H. Cantril, How Nations See Other, Urbana, University of Illinois Press, 1953, str. i dae; N. Rot, Rasne i etnike predrasude, u: Rasizam, rase i rasne predrasude, nav. delo, str. 100111. 22 R. Supek, Drutvene predrasude, Beograd, Radnika tampa, 1973, str. 92, 176, 240.
20 N. 21

94

meaju i pod uticajem propagande u vezi s meunarodnim krizama i sukobima. Tako su, po mieu anketiranih Indijaca, Kinezi poetkom 1959. godine imali (naravno, posle samih Indijaca) najpohvalnije osobine od svih nacija, da bi se, posle izbijaa indijsko-kineskog sukoba, za nepunu godinu srozali na poslede mesto, ak iza tradicionalnih neprijatea, Pakistanaca.23 Ovakva promena raspoloea moe, dodue, da bude samo privremena, ali je neosporno da se nacionalne stereotipije, iako veoma ilave, vremenom meaju. Oscilacije u pogledima na nacionalni karakter mogle su se zapaziti i u radovima antropologa, koji su se u novije vreme trudili da ih opiu i objasne, primeujui najee psihoanalitiki prilaz. Takve su studije naroito bile este u SAD za vreme Drugog svetskog rata i trebalo je da poslue za psiholoke akcije protiv neprijateskih drava. Sa istim pobudama nastavene su i u hladnom ratu. I ovi stavovi bili su, iako potiu od posebno obuenih struaka, lini i usloveni optim raspoloeem.24 Predstavama o nacionalnom karakteru slue se i osobe koje inae smatraju racionalnim. Oni svoje sponopolitike poglede i preporuke zasnivaju na ima i na takvim predstavama zasnovane preporuke imale su i imaju uticaja na sponopolitike odluke najveih svetskih sila.25 Lako se onda moe pretpostaviti u kojoj se meri ovakve predrasude mogu zloupotrebavati kada su u pitau mae obrazovani i mae iskusni udi. To je jojedan razlog da postojae nacionalnih stereotipa ne potcenimo, i pored sve ihove iracionalnosti. Time se objaava potreba da se nauka o meunarodnim odnosima ovim zabludama bavi u veoj meri no to se ima bave ozbini istraivai nacionalne kulture. * ** I pored sve raznovrsnosti nacionalnih kultura i potovaa koje izaziva ihovo bogatstvo, ono to smo do sada pokuali da pokaemo svedoi o mogunosti da se one i vrednosno kvalifikuju sa gledita opteoveanskih interesa. Ako izuavae nacionalne kulture pokae da ona izluuje vrednosti i pravila koji su u neskladu s osnovnim dobrima itavog oveanstva, uoen je pravovremeno ozbian uzrok meunarodnih poremeaja, ukazano je na opasnost koja ne preti samo stanovnitvu jedne drave, nego i svetu u celini. Na tome se zasnivaju napori da se nacionalne kulture, i pored svih neophodnih specifinosti, dovedu u sklad s univerzalnim
23 A. K. P. Sinha O. P. Upadhyaya, Change and persistence in the stereotypes of university students toward different ethnic groups during the Sino-Indian border dispute, Journal of Social Psychology, 1960, str. 31 i dae. 24 R. Benedict, The Chrysantemum and the Sword: Patterns of Japanese Culture, Boston, Houghton Mufflin; 1946. G. Gorer J. Rickman, The People of Great Russia, A Psychological Study, London, 1949. 25 G. F. Kennan, Memoirs 19501963, London, Hutchinson, 1972, str. 5556; H. Morgenthau, Politics Among Nations, New York, Knopf, 1973, str. 129 i dae.

95

vrednostima. U izuzetnim situacijama takav je napor veoma jak, kao to su to bili pokuaji prevaspitavaa (denacifikacija) Nemake posle Drugog svetskog rata. U savremenim uslovima, ovaj proces moe da se odvija putem delovaa meunarodnih organizacija. g. Pribliavae nacionalnih kultura kulturni imperija-lizam. U daem istraivau nacionalnih kultura vano je upra-viti se i na pribliavae nacionalnih kultura izazvano drugim uticajima. Razlike izmeu nacionalnih kultura smauju se delovaem sredstava za masovno komunicirae, koja u sve veoj meri proimaju ivot savremenog oveka. Na alost, tok takvih informacija i uticaja je u danaem svetu jednosmeran i ide od razvijenih, bogatijih zemaa prema nerazvijenijima i siromanijima, dok suprotnog uticaja takorei i nema. Istraivaa o televizijskim programima, koja su za UNESCO izvrili finski sociolozi Nordenstreng i Varis, pokazuje da je u zemama Latinske Amerike, Azije i Afrike vie od pola televi-zijskog programa uvezeno. Iznad 70% programa uvoze zeme kao to su npr. Malezija, Novi Zeland, Zambija i Nigerija, a u Gvatemali se taj postotak pee ak na %. Evropske zeme uvoze izmeu etvrtine i treine programa. Jedine zeme koje same proizvode skoro sve svoje televizijske emisije su SAD, Kina i Japan. S druge strane, glavni izvoznik televizijskog programa su SAD (od 300.000 do 1.000.000 asova godie), koje u tom pogledu daleko vode ispred Britanije, Francuske, Japana i SR Nemake.26 S obzirom na to da sredstva masovnih komunikacija, a naroito televizija, sadre niz poruka, obavetea, stavova o vrednostima i drugih kulturnih sadraja, treba pretpostaviti da se ovo priblia-vae nacionalnih kultura vri pod postepenim ali snanim uticajem najrazvijenijih zemaa. U tom duhu, postoje svesna nastojaa da se ovaj proces zaustavi ili ak preokrene. U ihovoj osnovi lei strahovae od kulturnog impe-rijalizma, koji je doveo dotle da su kulturne tvorevine velikih naroda na svetskim jezicima preceene, dok su dela vee vrednosti, koja potiu iz drugih sredina, nepoznata i neprimeena. Prodor stranih kulturnih uticaja dovodi do tekoa u mnogim maim dravama, jer delovi stanovnitva gube orijentaciju i poiu devijantno da se ponaaju. Uz sve to, zeme koje su se oslobodile kolonijalne pot-ienosti uurbano i energino trae svoj kulturni identitet da bi i tako izale iz podreene uloge u odnosu na bive metropole. tavie, ak i u imigracionim zemama, koje su se proslavile sposobnou za asimilaciju i akulturaciju, doseenici se, ak i posle nekoliko generacija, trude da upadivo pokau svoju etniku pripadnost. Hoe li doi do kosmopolitizacije kulture ili e jaati kulturne razlike meu nacijama? Prvoj tendenciji idu na ruku sve ei dodiri izmeu udi, koji se izvesnim pribliavaima olakavaju. Pribliavae, meutim, ne bi trebalo da znai dominaciju jedne kulture. Suprotan proces delimino je optereen nasilnim
26 K.

Nordenstreng T. Varis, Television Trafic A One Way Street?, Paris, UNESCO, 1974.

96

tradicionalizmom. Ono to je u emu znaajnije i to e jodugo biti prisutno jeste ispravno nastojae da se pokae da, ako su nacionalne kulture razliite, nijedna od ih nije boa ili gora jer za to, van same kulture, jednostavno nema merila, ak ni onda kada jedna kultura usled spleta istorijskih okolnosti sasvim potisne drugu. Meutim, traee veitih nacionalno uslovenih razlika u nacionalnim kulturama nee uroditi znaajnim plodovima, jer svi podaci govore o tome da su posebnosti nacionalnih kultura proizvod drutvenih okolnosti i istorije. Ovo objaee, koje odbacuje nepromenivost i potpunu samostalnost elemenata nacionalne kulture, ne znai i to da nacionalna kultura nije pogodna oznaka za kulturnu dimenziju drave u meunarodnim odnosima, niti odrie, u datom trenutku i datom odnosu, uticaj nacionalne kulture, kakva ona tada, kao proizvod razliitih okolnosti, jeste. 2. Nacionalne organizacije27 Razloge zbog kojih naciju ne smatramo subjektom meunarodnih odnosa izneli smo ranije. Glavni meu ima je taj to nacija nije organizovana, veje organizacioni oblik kojim se ona ispoava, po pravilu, drava. Meutim, onda kada dravnosti nema, a ka oj se tei, stvaraju se organizacije nacionalnog karaktera koje u izvesnim vremenima mogu stupiti u meunarodne odnose. Glavni takvi oblici, koji se meusobno prepliu, mogu biti stranke, privremene vlade i narodnooslobodilaki pokreti. Stranke organizovane na nacionalnoj bazi nisu nepoznata pojava u vienacionalnim dravama, ali sve one ne stupaju u meunarodne odnose. U doba poremeaja, kriza ili ratova, rukovodstva takvih stranaka mogu stupiti u odnose sa stra-nim dravama i drugim subjektima meunarodnih odnosa, da bi pregovarala ili usklaivala dejstva u ime nacije koju tvrde da predstavaju. Kada ima vie nacionalnih stranaka, one se u tu svrhu organizuju u nacionalne odbore, kao zametke budue nacionalne drave. Takvi su odbori, na primer, bili veoma delatni u toku Prvog svetskog rata u ime nacija koje su teile osloboeu od vlasti centralnih sila (ehoslovaki i poski odbori). U ih spadaju i grupe politiara koje su istupale u ime Slovenaca, Hrvata i Srba u Austro-ugarskoj i pregovarale s predstavnicima tadae Srbije o stvarau i ureeu budue jugoslovenske drave (Jugoslovenski odbor i Narodno vijee Slovenaca, Hrvata i Srba). Narodnooslobodilaki pokreti su obino pod rukovodstvom jedne nacionalne stranke, ili koalicije vie ih, ali imaju pod sobom i organizovane oruane snage koje dejstvuju na nacionalnoj teritoriji. Takvi pokreti bili su poetna faza u nastajau mnogih novijih drava (npr. Alir, Indonezija) a i danas se smatraju predstavnicima onih nacija koje su jopod kolonijalnom vlau. Uporedo s uspesima takvih pokreta, raste broj drava koje su spremne da uu s ima u zvanine odnose i da ih pozivaju na meunarodne skupove na kojima se rasprava o pitaima koja se tiu
27 J.

S. Bertelsen (ur.), Nonstate Actors in International Politics, New York, Praeger, 1977.

97

ihovih nacija. Tako se postupalo, na primer, s Palestinskom oslobo-dilakom organizacijom (PLO), koja predstava savez palestinskih stranaka i grupacija, ili organizacijom Frelimo, koja je zastupala narod Mozambika, u kome je pre sticaa nezavisnosti drala znatnu osloboenu teritoriju. Dai stupa ka dravnosti je stvarae privremenih vlada. One mogu biti i priznae stranih drava, koje ih onda tretiraju kao punopravne subjekte meunarodnog prava, ak i ako se nalaze u izbeglitvu i nemaju pod svojim nadzorom celokupnu nacionalnu teritoriju. Privremena alirska vlada priznata je od mnogih drava pre 1962. godine, kada je Francuska napustila Alir, a eni predstavnici uestvovali su 1961. godine na beogradskoj konferenciji efova drava i vlada nesvrstanih zemaa. Tako je bila pre promena u Portugaliji stvorena i privremena oslobodilaka vlada portugalske kolonije Gvineja-Bisao. Wu su priznale neke vlade pa je bila primena i u neke meunarodne organizacije. Bez obzira na tanana pravna prosuivaa o tome kada u ovakvim sluajevima stvarno nastaje nova drava, mora se priznati da svi ovi oblici, dok traju, imaju ulogu u meunarodnim odnosima koja ih pribliava subjektima meunarodnih odnosa, pa ih ak i izjednaava s ima. To priznaju i vlade pogoenih drava, na ijoj se teritoriji ovakvi oblici stvaraju, time to konano s voama stranaka, odbora ili pokreta, koje su dotle progaale sklapaju sporazume o uslovima pod kojima e nastati nove, nezavisne drave. Na kraju izlagaa o ovim, privremenim, subjektima meunarodnih odnosa, treba istai dva upozorea. Prvo, u ovakve subjekte ne spadaju organizacije koje nastaju kao deo borbe za vlast u jednoj dravi, iako mogu da deluju iz inostranstva, pa ak da imaju i vid privremenih vlada. Tu se ne radi o stvarau novog subjekta meuna-rodnih odnosa, veo promeni vlade u postojeoj dravi. U meunarodnom pravu ova pojava poznata je kao paralelizam vlada. Drugo, nije dovono da se grupa udi proglasi za predstavnike nacionalne organizacije i da uspe da uspostavi neke meunarodne dodire da bi se smatrala privremenim subjektom meunarodnih odnosa. Da ne bi bio fikcija, ovakav pokret, stranka ili odbor treba da stvarno raspolae snagom i podrkom meu svojim sunarodnicima i na teritoriji naseenoj ima, snagom koje su svesni i drugi subjekti meunarodnih odnosa. Neke politike snage, pa ak i vlade, podravaju iz posebnih razloga privid postojaa fiktivnih subjekata, saienih od politikih emigranata, kao to je to npr. sluaj s pokretom za nezavisnost Junih Moluka (dela Indonezije) u Holandiji, iji se lanovi izdaju za predstavnike celih svojih nacija ali ne mogu da se pozovu na ienice koje bi tome govorile u prilog.

98

III ME UNARODNI SUBJEKTI ME UNARODNIH ODNOSA

Meunarodne (meudravne) organizacije A. Pojam Pod meunarodnom organizacijom obino se podrazumeva tzv. meudravna, meuvladina ili javna meunarodna organizacija. Takav subjekt je organizovani sistem odnosa izmeu drava-lanica, koji se izraava u postojau organa organizacije, koje predstavaju sredita odluivaa i preko kojih organizacija deluje kao poseban subjekt meunarodnih odnosa i meunarodnog prava. Pravna pretpostavka za postojae meunarodne organizacije jeste en statut, koji stupa na snagu ratifikacijom potrebnog broja drava, a faktina je da su obrazovani eni glavni organi i da su poeli da rade.28 Meunarodne organizacije proistekle su iz oblika tzv. viestrane diplomatije, iz skupova vie drava, odravanih na jednom mestu, koji su nekada bili izvanredno retki, ali su u XIX veku postajali sve redovniji. Postepeno se zapaalo da ovi meunarodni kongresi i konferencije ne mogu da zadovoe pri reavau pitaa zajednikih za vie drava, pa i ceo svet, ako se sastaju neredovno, u promenivim sastavima, bez jasne predstave o dugoronom ciu. Tako su se poeli stvarati, za neke vane nepolitike oblasti meunarodne sarade, prvenstveno na pou komunikacija, meunarodni savezi (unije), koji su predviali redovno periodino sastajae diplomatskih konferencija i, pored toga, uspostavae slubi koje bi radile izmeu skupova, starajui se o sprovoeu donetih odluka i pripremi novih. Periodine diplomatske konferencije u kasnijoj fazi postaju plenarni organi meunarodnih organizacija, a biroi ihovi administrativni organi, sekretarijati, u kojima ispoetka rade samo dravani drave u kojoj je sedite organizacije, a kasnije zapoavaju meunarodne slubenike u pravom smislu rei. Moderna meunarodna organizacija dobija konane oblike posle Prvog svetskog rata, osnivaem dveju velikih univerzalnih organizacija: Drutva naroda i Meunarodne organizacije rada. Drutvo naroda se uspostava radi uticaja na najvanije i najosetivije odnose izmeu drava, politike odnose, i nastoji da u tom ciu ogranii upotrebu nasia izmeu drava, odnosno da potrebno nasie potini svome nadzoru. Meunarodna organizacija rada probija drugu tradicionalnu prepreku, olienu u postojau apsolutne unutrae nadlenosti: ena je svrha da utie na odnose drutvenih grupa unutar drava, zato to postoji uveree da se oni u kra28

1988.

V. Dimitrijevi O. Rai, Meunarodne organizacije, Beograd, Savremena admi-nistracija,

99

joj liniji odraavaju i na meunarodne odnose. Na osnovu iskustava, dobrih i loih, koje su meunarodne organizacije prikupile izmeu dva svetska rata, posle 1945. godine dolazi do procvata meunarodnog organizovaa. Malo je oblasti ivota koje nisu predmet interesovaa neke meunarodne organizacije. Organizacije sve vie razgraavaju i obogauju svoju delatnost, to dovodi i do porasta broja meunarodnih slubenika, udi koji iskuivo rade za ih. Samo Ujediene nacije imaju vie od 20.000 slubenika. B. Drave i meunarodne organizacije Odnos drava i meunarodnih organizacija je mnogostruk i sloen. Pre svega, drave osnivaju meunarodne organizacije. To se obino deava tako to izvestan broj drava, oseajui potrebu da zajednike interese unapreuje putem nove meunarodne organizacije u odgovarajuoj oblasti, ae svoje predstavnike na diplomatsku konferenciju, na kojoj se rasprava o obelejima budue organizacije i oblikuje en statut. Ovaj statut ima prirodu meunarodnog ugo-vora, koji stupa na snagu pod uslovima koji su u emu predvieni. Najee se trai da ugovor ratifikuje bar minimalan broj drava, koji se smatra dovonim za celishodno funkcionisae organizacije. Drave su lanice meunarodnih organizacija. Pored onih drava koje su u predvienom roku ratifikovale novopotpisani sta-tut, i nazivaju se lanicama-osnivaima, u organizaciju se, po pravi-lu, mogu ulaavati i ostale drave. U pogledu mogunosti ulaea razlikuje se stepen otvorenosti organizacije. Sasvim otvorene su one organizacije u koje se drave mogu ulaavati prostim pristupaem ihovom statutu. Mae su otvorene one gde ulaee ne za-visi samo od voe drave, vepretpostava prijem, o kome odluuje neki organ organizacije. Pri tom, drava mora da ispuni uslove koji su postaveni za prijem u lanstvo. Najzatvorenije su organizacije koje, u naelu, ne primaju nove lanice, sem ako nadleni organ ne odlui da odreenu dravu pozove da stupi u lanstvo. Drave su, preko svojih predstavnika, glavni nosioci akcije u meunarodnim organizacijama. Veina organa meunarodne organizacije sastavena je od predstavnika drava-lanica, ijim se izjaavaem konano stvaraju ihove odluke. Kod veine meunarodnih organizacija odluke izvravaju drave-lanice. Takve organizacije uglavnom razmatraju mogunosti sadrane u razliitim predlozima i donose odluke za saobraenu akciju. Otuda se nazivaju deliberativnim meunarodnim organizacijama. U novije vreme raste broj organizacija koje su operativne, to znai da imaju organe i slube za neposredno izvravae svojih odluka. Po pravilu, drave lanice izdravaju meunarodne organizacije time to lanskim doprinosima daju materijalna sredstva, potrebna za ihov rad. Mnoge organizacije naknauju deo svojih trokova iz prihoda koje same ostvaruju, ali su sasvim retke one koje se u potpunosti izdravaju na taj nain. To su mahom organizacije koje posluju kao banke, ali se i onda poetni kapital sastoji od uloga drava-lanica. 100

V. Struktura meunarodne organizacije Kao to je napomenuto, organizacija ispoava svoju vou putem organa, iji su broj i nadlenost odreeni statutom. Tipina meunarodna organizacija ima bar tri glavna organa. Najglavniji je najee plenarni organ (skuptina), u kome su zastupene sve la-nice, i koji je, kao to smo videli, proistekao iz nekadaih kongresa i konferencija. Taj se organ najree sastaje i donosi osnovne, dugorone odluke, koje ustanovavaju opti smer delovaa organizacije i sadre uputstva za ostale organe, koji su potieni plenarnom organu, pored ostalog i zato to plenarni organ bira ihove lanove. Takvi su organi, na primer, Generalna konferencija UNESCO ili Skuptina efova drava i vlada Organizacije afrikog jedinstva. Izvrni organ meunarodne organizacije je ui organ, u koji ulazi samo deo drava-lanica i koji se ee sastaje zato to mu je osnovna dunost da se stara o radu organizacije izmeu zasedaa plenarnog organa. Po pravilu, on je podreen ovom posledem, ali tu odstupaa nisu retka. Najpoznatije je ono u Ujedienim nacijama, gde Savet bezbednosti, iako ui organ, ima prvenstvenu nadlenost za preduzimae mera za zatitu meunarodnog mira i bezbednosti i u toj oblasti moe da donosi obavezne odluke, dok plenarni organ Generalne skuptine, ne moe to da ini. lanove izvrnog organa najee bira plenarni organ, iako i tu ima izuzetaka, bilo zato to sam statut izriito odreuje koje e drave stalno biti lanovi ueg organa (kao to to Povea Ujedienih nacija radi u pogledu stalnih lanica Saveta bezbednosti), bilo zato to trai da u ui organ obavezno uu lanice koje su najzainteresovanije za delatnost organizacije (veinu lanova Saveta meunarodne pomorske konsultativne organizacije moraju saiavati drave koje su najvei pomorski prevoznici ili koje najvie uestvuju u meunarodnoj pomorskoj trgovini). Meunarodna organizacija moe imati samo jedan glavni ui organ, ili ih imati vie, kao to Ujediene nacije, pored Saveta bezbednosti, imaju Ekonomsko-socijalni i Starate-ski savet. Administrativni organ meunarodne organizacije proistekao je iz biroa koji je ranije obavao tehnike poslove izmeu zasedaa diplomatskih konferencija. Ovaj organ ne saiavaju drave, veudi koji prvenstveno slue organizaciji. Savremene meunarodne organizacije nastoje na meunarodnom karakteru svoje administracije. Administrativni organ, koji se najee naziva sekretarijatom, saiavaju egov ef i osobe koje mu pomae u obavau poslova. Organi organizacije, tj. po pravilu najvii organi, biraju samo efa administrativnog organa, koji se najee naziva gene-ralnim sekretarom ili generalnim direktorom, a ovaj postava svoje osobe, u skladu s optim propisima, sadranim u statutu i odlukama organizacije. Za razliku od ranijih biroa, osobe administrativnog organa, tzv. meunarodni slubenici, u stalnom je radnom odnosu s organizacijom i dolazi iz razliitih drava. Wegova je dunost, meutim, da svoju lojalnost prenese na organizaciju i da slui oj, a ne svojoj dravi. Administrativni organ obava sve tehnike poslove oko rada organizacije i uestvuje u pripremau i izvravau odluka organizacije. On je najstalniji od organa, zato to nikada ne prekida rad a egov glavni deo je u jednom mestu, 101

koje se smatra seditem organizacije. I ostali organi, po pravilu, zasedaju u seditu, ali to ne mora uvek da bude sluaj. Pripadnici sekretarijata u velikoj meri oliavaju samu organizaciju ef administracije je lice koje u mnogim poslovima i prilikama istupa u eno ime, a lica kojima su organizacije predstavene u dravama ili kod drugih organizacija lanovi su sekretarijata. Pored ovih organa, meunarodne organizacije imaju i druge, pomone organe, koji mogu biti uspostaveni samim statutom ili odlukama glavnih organa. Oni mogu biti stalni ili privremeni (ad hoc). lanovi ovih organa mogu biti predstavnici drava, ali su ne retko i linosti izabrane u linom svojstvu i zbog posebnih svojih osobina. Novije organizacije s naddravnim obelejima imaju u pogledu organizacione strukture neke specifinosti. Za ih su karakte-ristina dva organa koja, meutim, nisu potpuno iskuena ni kod tipinih meunarodnih organizacija. Jedan je predstavnika skup-tina, u koje ne ulaze predstavnici vlada drava-lanica, nego lica neposredno izabrana od stanovnitva drava-lanica, bilo da su posebno birana za taj poloaj, bilo da se regrutuju meu lanovima parlamenata, vodei rauna o srazmernoj stranakoj zastupenosti. Takav je organ Skuptina Evropske unije. Ui organ kod ovakvih organizacija se isto tako ne sastava od predstavnika drava, veod naroito kvalifikovanih pojedinaca, koji poput meunarodnih slubenika treba prvenstveno da se ravnaju prema interesima i cievima celine same organizacije, a ne da zastupaju gledita svojih vlada. G. Delovae meunarodne organizacije Meunarodna organizacija treba u svojoj oblasti da omogui postizae cieva koje svaka drava ponaosob ne bi mogla da postigne. To je naroito jasno u nepolitikim oblastima: svako drutvo eli, na primer, da koristi radio, televiziju i telekomunikacione ureaje, u svom okviru i radi optea s inostranstvom. Bez koordinacije, koja se postie u Meunarodnoj uniji za telekomunikacije, bilo bi to nemogue, ak i kada bi drava htela potpuno da se izoluje od inostranstva. Uz ovu koordinacionu ulogu, organizacije usklauju i mire oprene interese, to se moe videti na sledeem prostom primeru. Sve drave, proizvoai i izvoznici eera, zainteresovane su za povone i stabilne cene ovog svog proizvoda i za izvesnost u pogledu potrae. S druge strane, drave uvoznice eera ele da osiguraju snabdevae bez trzavica, ucena i uz umerene cene. I jedna i druga grupa drava okupaju se zbog svojih specifinih interesa, ali su one upuene jedna na drugu da bi u Meunarodnom savetu za eer izvoznici, odnosno uvoznici koordinisali svoje programe i akcije i uzajamno mirili one interese koji su (kao npr. visina cene) na izgled suprotni ali su u jedinstvu. Na taj nain, meunarodne organizacije reavaju protivurenost izmeu postojaa niza suverenih drava i zahteva onih delatnosti koje imaju svetske ili regionalne razmere, te trae osnovu iru od teritorije bilo koje drave. U izvesnim naroito vanim pitaima, neke svetske meunarodne organizacije, kao npr. Ujediene nacije, predstavaju oveanstvo, svetske interese, koje 102

one pokuavaju da nameu dravama koje ih ne uviaju, pa ak i onda kada one nisu lanice organizacije. U takve svetske interese spadaju, pre svega, meunarodni mir i bezbednost. Da bi ispuavale ove cieve, meunarodne organizacije predu-zimaju razliite delatnosti i tako viestruku ulogu u meunarodnim odnosima. Prva i najstarija uloga, koju su one igrale jou ne-razvijenom obliku, sastoji se u tome to one predstavaju sastajalita predstavnika drava i drugih subjekata meunarodnih odnosa i zastupnika razliitih grupnih interesa i tribinu na kojoj oni iznose svoje stavove. Tako se olakava neposredno sporazumevae ovih subjekata, iji rezultat moe ali i ne mora da ima oblik odluke organizacije, pri emu je jasno da je prisustvo organizacije u svakom sluaju vano, pa ak i odluujue. Samostalniju ulogu organizacija ima onda kada nastoji da utvrdi ienice u meunarodnim odnosima, da ustanovi poeno stae u tim odnosima, da uporedi to stae s postojeim i da na osnovu toga donese odluke o merama koje treba preduzeti da bi se to eeno stae postiglo. U takvom poslu ne uestvuju samo drave lanice mada one u veini organizacija zadravaju vanu ulogu vei organi i slube organizacije, koji deluju samo u ime organizacije pa i nisu uvek sastaveni od predstavnika drava. U pogledu ustanovavaa ieninog staa znaajan je, na primer, rad statistikih slubi organizacija, iji se izvetaji danas smatraju najobjektivnijim prikazom stvarnog staa, zato to su ih izradili kvalifikovani struaci, koji su u slubi organizacija zbog svojih vrednosti a ne zbog nacionalne pripadnosti i zato to oni ne zavise od drava i drugih posebnih interesa, veslue organizaciji. Prilikom utvrivaa poenog staa i puteva za egovo postizae, pored struaka koji daju obavetea o tehnikim mogunostima i raspoloivim sredstvima, najvaniju ulogu igraju organi organizacija, ali je reee do koga oni dolaze skupno i ne moe se svesti na eu pojedinih drava, niti na prosti kompromis, vena rezultantu htea zastupenih lanica. Kao to je venapomenuto, same organizacije, naroito one operativne, maim ili veim delom sprovode svoje odluke. Poto odluke nikada ne mogu biti sasvim konkretne, tj. daju opta uputstva koja se moraju primeivati u pojedinanim sluajevima, postoji i izvesna sloboda akcije ili izbora kod onoga ko ih sprovodi. Ako je to organ ili slubenik organizacije, time dolazi do izraaja egova, odnosno organizacijska, posebna voa, koja se opet ne moe svesti na vou pojedinih drava-lanica. Konkretni postupci ove vrste mogu imati ogranien znaaj, kao npr. izbor izmeu vie kandidata za poloaj savetnika u Meunarodnoj zdravstvenoj organizaciji, ali i dalekosene politike posledice, kao to su bila nareea nekadaeg generalnog sekretara UN Daga Hamarelda (HammarskojF6ld) snagama UN u Kongu, za koja su bar neke lanice UN smatrale da su bitno uticale na ishod graanskog rata u toj zemi. I, na kraju, ne treba zanemariti socijalni i psiholoki znaaj ienice da meunarodne organizacije trajno vezuju za sebe, u svojstvu slubenika ili na drugi nain, grupe udi koji u ima vide svoju karijeru, ivotnu sigurnost i mogunost za afirmaciju i blagostae. Tako se, dakle, pored posebnih interesa drava-lanica, 103

koje oliavaju ihovi predstavnici, i svetskih interesa, koje izraava sama organizacija, u ivotu organizacije java i trea vrsta posebnih, grupnih interesa, koji nisu u sutini politiki, ali mogu da dobiju i takav znaaj. Tako se npr. vegovori o meunarodnoj birokratiji, tj. o birokratima u meunarodnim organizacijama, koji nastoje da svoj interes ili svoja shvataa predstave kao opte. Jedno od takvih nastojaa, koje se java u svakoj administraciji, jeste tzv. Parkinsonov zakon, koji opisuje zaarani krug proistekao iz tee da se broj slubenika poveava, praene potrebom za stvaraem poslova za nove slubenike, koja opet zavrava zahtevom za novim osobem. Razliite delatnosti meunarodnih organizacija i razliiti interesi koje one zadovoavaju, daju sadraj ienici da su meuna-rodne organizacije posebni subjekti meunarodnih odnosa, ija se voa, cievi i postupci ne mogu u potpunosti pripisati nijednom drugom subjektu. D. Donoee odluka u meunarodnoj organizaciji Veje reeno da meunarodne organizacije, kao i svi subjekti meunarodnih odnosa, imaju sredita za donoee odluka. Za razliku od drave, veina odluka donesenih u organizaciji tie se odnosa organizacije s drugim subjektima meunarodnih odnosa, u prvom redu s dravama-lanicama. Otuda funkcije svih meunarodnih organizacija preteno uzimaju oblik donoea odluka, te je to formalno ihova najvanija, i kod svih zastupena, delatnost. U statutu organizacije naznaeni su glavni cievi organizacije i naini na koji e se oni ostvarivati. Odluivae predstava primenu tako utvrenih cieva i oznaavae novih, kao i birae sredstava a ihovo ostvaree u konkretnom sluaju. Proces odluivaa ureen je, dakle, odredbama organizacijskog (meunarodnog) prava, ali ne potpuno. Kao to se politiki proces u dravi ne svodi samo na oblike i postupke predviene ustavima i zakonima, tako i svaka organizacija kroz svoju praksu dolazi do nekih obrazaca, koji se ne mogu svesti samo na primenu statuta, vese moraju utvrivati posmatraem i prouavaem stvarnog ponaaa. Ovde se moemo zadovoiti samo time to emo oznaiti osnovne crte procesa odluivaa u tipinoj, prosenoj meunarodnoj organizaciji, ostavajui po strani posebnosti, s kojima se treba upoznati prilikom prouavaa svake pojedine organizacije. Uesnicima u odluivau, a to su predstavnici drava, predstavnici drugih subjekata meunarodnih odnosa, individualne linosti i predstavnici privremenih ili trajnih interesnih grupa, stalo je da povodom pitaa s kojim je organizacija suoena doe do odreene odluke, pri emu je i odbijae da se odluka donese isto tako jedna vrsta odluke, iako ne u formalnopravnom smislu. Subjekt koji eli pozitivnu odluku pojavuje se na samom poetku procesa odluivaa kao inicijator. Postojaem inicijative otvara se prva, pripremna faza odluivaa, koja je najee neformalna, to znai da nije regu-lisana propisima statuta. Ona se svodi na nastojae inicijatora da predlog bude formalno podnesen nadlenom organu or104

ganizacije s izgledom na uspeh. U tu svrhu on ispituje stav ostalih uesnika u odluivau, trai onoga koji je ovlaen da podnese predlog (ako to sam ne moe) i, to je najvanije, osigurava podrku. Na taj nain se moe obrazovati i grupa predlagaa, koji se esto nazivaju sponzo-rima. Ako je prva faza zadovoavajue protekla, podnoeem formalnog predloga odluke zapoie druga faza, debata, koja se sastoji u raspravau o podnetom predlogu u nadlenom organu (ili organima) meunarodne organizacije. Ova faza odluivaa podrobno je re-gulisana statutom i poslovnicima organizacije. Poto su organi meunarodnih organizacija, u najveem broju sluajeva, sastaveni od predstavnika drava-lanica, ovi u debati vode glavnu re ili ak iskuivo uestvuju. Oni to ine iznosei argumente, pa i prete i obeaa, u nastojau da se predlog usvoji ili odbaci. Wihove tvrde su formalno upuene samo drugim uesnicima u debati, ali mogu imati i druge cieve. Gde je debata javna (a takva je u najveem broju sluajeva) izjave mogu biti upuene drugim subjektima, ili javnom meu, u tei da se unaprede neki drugi interesi govornika ili da se posredno utie na okupene predstavnike drava. tavie, s obzirom na to da je stav drava esto utvren jopre toga i da su predstavnici drava strogo vezani uputstvima svojih vlada, ovi sporedni cievi debatiraa kod nekih organizacija poiu da bivaju vaniji. Debata se zavrava u trenutku kada se smatra da je dolo vreme za konano izjaavae. Samo izjaavae, odluivae, u uem smislu rei, obava se u vidu glasaa. Statut propisuje koji se uslovi moraju ispuniti da bi odluka bila doneta. U skladu s potovaem suvereniteta drava-lanica, ranije se u organima meunarodnih organizacija za punovanost odluke traila jednoglasnost, koja je znaila da su nuni pozitivni glasovi svih lanova organa da bi odluke bilo. U novije vreme se jednoglasnost naputa ili ublauje. Veina savremenih meunarodnih organizacija donosi odluke veinom glasova lanova organa, koja moe biti prosta ili kvalifikovana (za vanije, znaajnije odluke). Svaka odluka meunarodne organizacije obavezna je za ene organe ili slube, ali to ne mora da bude za drave-lanice, dok je za drave nelanice res inter alios acta (uz izuzetke kada je re o ouvau mira i bezbednosti od strane Ujedienih nacija). Veina odluka nije pravno obavezna ni za lanice, vepredstava preporuke koje one, meutim, ne mogu sistematski ignorisati i odbacivati, ako ele da ostanu lanice organizacije. Mai broj odluka obavezan je za dr-ave-lanice. Obeleje organizacija s naddravnim svojstvima je u tome to neke ihove odluke nisu samo obavezne za drave-lanice no i za sve subjekte na ihovim teritorijama. Obavezne odluke meunarodnih organizacija, zbog svoje vanosti, iziskuju sloeniji postupak i stroe propise o glasau, ali je danas mogue da dravi-lanici tako bude nametnuta obaveza na osnovu odluke protiv koje se izjasnila. U onim organizacijama koje imaju sudske organe i predviaju takvu nadlenost, neke odluke nekih organa mogu se pobijati pred sudom odgovarajue organizacije, ime se opisani proces moe nastaviti za jojednu fazu, fazu provere vaanosti odluke. Odluka se moe napadati zbog materijalnopravnih mana, kao to 105

je npr. nesaglasnost sa statutom ili zbog nedostatka u postupku, kao to je npr. prekoraee nadlenosti od organa koji ju je doneo. U onim organizacijama koje ne poznaju ovu fazu i kod odluka koje se ne mogu osporavati pred sudskim organom, odluka vai bez obzira na prigovore koji joj se mogu uputiti i jedino je organ koji ju je doneo ovlaen da je povue ili izmeni. Drava-lanica i drugi subjekti, iji su interesi ima pogoeni, koriste tada politika sredstva da ometu eno izvree. Zbog toga to je izvree odluka meunarodnih organizacija preteno povereno samim dravama-lanicama, mogunosti za ometae izvrea nisu male i s ima u radu meunarodnih organizacija uvek treba raunati, naroito kada je re o odlukama s velikim politikim znaeem.

IV TRANSNACIONALNI SUBJEKTI ME UNARODNIH ODNOSA

1. Pojam Kao to je veistaknuto, transnacionalni subjekti meunarodnih odnosa ispuavaju sve uslove koji su postaveni za subjekte meunarodnih odnosa, ali se od drugih razlikuju po tome to su u ima okupeni udi iz razliitih drava, bez posredovaa svojih drava. Udruivae udi s obzirom na neki zajedniki ci ili afinitet poznato je i veoma proireno unutar drava (npr. politike stranke drutvene organizacije, dobrotvorna drutva, nauna i struna udruea, sportski klubovi itd.), ali ovakva udruea, ak i kada odravaju meusobne meunarodne veze, ostaju mahom nacionalna. Tek kada se ihovi lanovi, neposredno ili preko svojih nacionalnih udruea, meunarodno organizuju, tvorevina koja tako nastaje moe dobiti dovoan politiki znaaj da bi se ubrojala u subjekte meunarodnih odnosa. Iako neki transnacionalni subjekti deluju odavno (npr. crkve), vea je paa na ih obraena tek u najnovije vreme. Otuda ne postoji potpuna saglasnost ni o tvorevinama koje u ih treba ubrojati niti o tome kako ih treba razvrstati. Sledei odeci treba da ukau na neke od najvanijih grupa takvih subjekata.29

29 R. O. Keohane J. S. Nye, Transnational Relations and World Politics, Cambridge, Mass., Harvard University Press, 1972.

106

2. Meunarodne nevladine (privatne) organizacije30 Meunarodne nevladine organizacije su udruea grupa i poje-dinaca iz razliitih drava, iji cievi nisu lukrativni, tj. ne sastoje se u sticau dobiti. Takve se organizacije, dakle, ne mogu baviti trgovinom ili bankarstvom, ali se mogu zalagati za interese svojih lanova ili za opte interese, onako kako ih ihovi lanovi opaaju. Otuda je veliki broj takvih organizacija i zato su one vrlo raznovrsne. U svetu ima skoro pet hiada meunarodnih privatnih organizacija. Ovaj je broj upeativ, iako treba imati u vidu da su neke od ovih organizacija fiktivne ili sasvim nejake, dok su druge, u stvari, prestale da deluju ili okupaju sasvim mali broj udi, koji se iz linih razloga izdaju za predstavnike transnacionalnih grupa. S obzirom na to da se ovakve organizacije mogu slobodno osnivati i da ne postoje meunarodna merila za ihovo priznavae, meunarodnom privatnom organizacijom smatra se svaka ona tvorevina koja uspe da se kao takva registruje u nekoj od postojeih drava, zadovoavajui zahteve enog zakonodavstva. Neto su pouzdaniji postojae i znaaj onih organizacija koje priznaju meunarodne javne organizacije. One to, obino, ine dajui im savetodavni status, to znai da im doputaju da uestvuju u ihovom radu podnoeem predloga i dokumenata, ili ak istupaem u debati. Najuglednije su svakako one privatne organizacije koje imaju takav status pri Ekonomsko-socijalnom savetu Ujedienih nacija ili pri UNESCO. Najvei broj nevladinih organizacija okupa ude iste profesije. Wihov ci moe da bude samo staleki, ali je skoro uvek povezan sa teom da se unapredi i struka kojom se lanovi bave, da se razmene iskustva i da se u celom svetu koriste dostignua do kojih su neki lanovi doli. Takav dvojni ci imaju Meunarodni savez prevodilaca, Evropska federacija javnih slubenika, ili Nordijsko udruee muziara. Vrlo su sline organizacije koje se preteno ne staraju o zajednikim stalekim interesima svojih lanova veo usavravau delatnosti kojom se ovi bave. To moe biti neka grana nauke (Meunarodni savez za istu i primeenu hemiju), jedna ua disciplina (kardiohirurgija), rod umetnosti (Savez PEN klubova), ili grana sporta (Meunarodna federacija fudbalskih udruea FIFA). Ovakve organizacije imaju uticaja na delatnost svojih lanova, pa i na rad svih onih koji se bave istim poslom, ne samo zato to se na ihovim skupovima potvruju ili odbacuju predlozi za nove postupke i metode, vei zato to one esto propisuju pravila takvih delatnosti, koja postaju obavezna za svakoga ko hoe da se ima bavi u meunarodnoj konkurenciji. Obaveznosti i uticaj takvih pravila nisu svuda isti, ali je ihovo prisustvo nesumivo i ona su esto veoma efikasna, iako ih ne prati nikakva prinuda. U tom pogledu kao dobra ilustracija mogu posluiti razni meunarodni sportski savezi, bez kojih se meunarodna takmiea u mnogim sportskim oblastima ne bi mogla ni zamisliti, zato to oni propisuju optevaea pravila igre, organizuju ili kontroliu vane meunarodne susrete i priznaju postignute rezultate, naroito ako ovi preten30 B. Stoi, Les organisations non-gouvernmentales et les Nations Unies, Geneve. Droz 1964; J. Meynaud, Les groupes de pression internationaux, Lausanne, Etudes de science politique, 1961.

107

duju na svojstvo rekorda. Meutim, ni ozbinija takmiea unutar drava ne odvijaju se mimo meunarodnih pravila. Dae, ovakve organizacije mogu zastupati interese veoma irokog kruga udi, koji nije obeleen samo ihovom delatnou, vesvojstvom. Pol je obeleje koje udruuje Meunarodni savez ena. Uzrast odluuje o lanstvu u meunarodnim omladinskim organizacijama. Meunarodni sindikalni savezi izdaju se za predstavnike radnike klase, odnosno svih posloprimaca. Razne katolike meunarodne nevladine organizacije imaju posebne cieve, ali okupaju ude jedne veroispovesti. Svetski jevrejski kongres istupa u ime pripadnika jedne etnike grupe koja se nalazi u specifinom poloaju. Meunarodne privatne organizacije ne moraju se, meutim, vezivati za osobenosti svoga lanstva, veteiti nekom optem ciu. Takav ci moe biti spreavae surovosti prema ivotiama (Meunarodno drutvo za zatitu ivotia), unapreivae jednog meunarodnog jezika (Sveopte udruee za esperanto), podrka Ujedienim nacijama i ideji meunarodne sarade (Svetska fe-deracija udruea za Ujediene nacije), borbi protiv progaaa politikih protivnika Amnesty International (Meunarodna amnestija), pa sve do stvaraa svetske drave (Meunarodni federalisti). No, ne bi bilo tano kada bi se u organizacije s optim cievima svrstale samo one koje su tako oigledno oznaene, jer se za ih zalau, i to veoma ivo i uspeno, i neke organizacije koje smo ranije pomiali. Organizacije boraca, omladine, studenata, ena-pravnika, politikologa, fiziara itd. ne bave se samo statusom svojih lanova ili unapreeem svoje profesije, nego nastoje da doprinesu da se ostvare vane meunarodne vrednosti, kao to su mir, meunarodna sarada itd., ili se uputaju u ideoloku borbu, zalaui se za ovu ili onu organizaciju sveta i drutva. Iz ovog posledeg razloga mnoge su se takve organizacije, naroito u doba hladnog rata, pocepale u vie novih, tako da ima vie rivalskih meunarodnih omladinskih, studentskih, sindikalnih i pravnikih organizacija, koje imaju opte ali razliite cieve i izraavaju oprene poglede na svet. Svaka nevladina organizacija ima pravila na osnovu kojih radi. Pravila se donose na osnivakom skupu, kome prisustvuju zainteresovani pojedinci ili nacionalna udruea i ona odreuju dai rad organizacije. Kao to je vereeno, pravila ne potvruje nikakva druga instanca, mada se ona obino podnose na uvid organima drave u kojoj je sedite organizacije, jer jedino na taj nain organizacija moe dobiti svojstvo pravnog lica po zakonima te drave. Nadleni organi se ne uputaju u nain na koji organizacija deluje, veuglavnom cene samo to da li su eni cievi u skladu s javnim poretkom te drave. Pravila ovih organizacija su raznovrsna ali vanije meunarodne privatne organizacije uglavnom imaju sledee crte. Mae organizacije ove vrste ulauju neposredno pojedince, dok vee obrazuju nacionalne ogranke koji su u stvari nacionalna udruea s istim ciem. Vrhovni organi meunarodnih privatnih organizacija su skuptine, kongresi, ili konferencije, na kojima se okupaju svi lanovi ili delegati nacionalnih ud108

ruea-lanova. Oni se povremeno sastaju i donose najvanije i dugorone odluke. Izmeu ovih skupova poslovima organizacije obino rukovodi neko ue telo (izvrni odbor, savet itd.), iji se lanovi biraju na optem skupu. Glavni asnici organizacije su predsednik i generalni sekretar. Predsednik je obino istaknuta linost, iji ugled koristi organizaciji i daje mu autoritet u oj, mada se on oj potpuno ne posveuje i nema velikih samostalnih ovlaea. Generalni sekretar vodi svakodnevnu delatnost organizacije i stara se o izvreu enih odluka te je u nekim organizacijama najuticajniji pojedinac. Wemu je to, ne retko, i jedino zanimae a u veim i bogatijim organizacijama on ima na raspolagau i slubenike u radnom odnosu s organizacijom. Organizacije sa skromnim sredstvima nemaju profesionalnog gene-ralnog sekretara, pa ak ni poslovne prostorije u pravom smislu rei. Pravilo je da se meunarodne privatne organizacije izdravaju od lanarina, bilo da one dolaze neposredno od lanova ili od nacionalnih udruea. S obzirom na velike izdatke koje ovakve organizacije imaju, naroito ako deluju u celom svetu, ovi prihodi mogu biti nedovoni. Otuda se same organizacije, ili nacionalni ogranci, obraaju za pomodravama, meunarodnim javnim organizacijama, zadubinama i drugim institucijama. Sredstva koja se na ovaj nain dobijaju najee se mogu troiti samo na odreene, zajedniki odobrene projekte i akcije, ime se, naravno, utie na rad organizacije. Kao to je venagoveteno, ne moe se smatrati da su sve meunarodne privatne organizacije subjekti meunarodnih odnosa, vese svaki sluaj mora posebno ispitivati. Razume se da pre svega treba ustanoviti da organizacija stvarno postoji, to se obino ini tako to se utvrdi da li su eni organi dejstvovali u posledih pet do deset godina. Zatim se ispituje da li lanovi organizacije oseaju ikakvu lojalnost prema oj ili je samo smatraju prire-ivaem skupova na kojima se oni sreu. Organizacijama koje zadovoe ove preduslove najee se prigovara da nisu nezavisne, veda se nalaze pod odluujuim uticajem nekog drugog subjekta meunarodnih odnosa. Takav uticaj uglavnom potie od drava ili drugih transnacionalnih organizacija. U doba hladnog rata bile su naroito este optube da su pojedine meunarodne privatne organizacije osnivane i odravane zato da bi sluile cievima pojedinih drava, naroito velikih sila, poglavito u oblasti propagande, gde utiu na javno mee i privlae politiki neiskusne ude time to maskiraju prave subjekte i prave interese. Takve su se optube potvrivale kada bi u javnost izbijali skandali oko finansiraa ovih organizacija (npr. sredstva koja je Meunarodna unija socijalistike omladine dobijala od obavetajne slube SAD) ili putem samih postupaka organizacija (kao kada su jugoslovenski nacionalni ogranci, kao po komandi, posle rezolucije Informbiroa bili iskueni iz jednog broja meunarodnih nevladinih organizacija, kao to su npr. Meunarodni savez studenata, Svetska sindikalna federacija itd.). to se tie uticaja transnacionalnih subjekata, on je jasan kod onih nevladinih organizacija koje i ne kriju da su deo ireg pokreta, kao npr. Meunarodni savez katolike tampe. U nekim sluajevima, takve su organizacije jedini i jasno vidivi delovi pokreta. Meutim, politiki, religiozni i drugi pokreti mogu da 109

dominiraju organizacijama a da se pri tome ouva privid ihove samostalnosti. Pri svemu tome, s odricaem subjektiviteta zbog stranih uticaja ne treba prenagliti, jer subjekti meunarodnih odnosa neprekidno nastoje da utiu jedni na druge i povremeno uspevaju da takav uticaj bude u odnosu na nevladine organizacije potpun. Treba se uveriti da je on i trajan, da se ne ostvaruje samo zbog privremenog spleta okolnosti, da ne znai samo vladae nekim uticajnim asnicima i lanovima organa. Tek ako se utvrdi da je organizacija samo privid, da se en rad sastoji u prihvatau unapred odluenog a da su obini lanovi ili toga svesni ili ne mogu da utiu na odluivae, moe se zakuiti da meunarodna nevladina organizacija nije samostalni subjekt meu-narodnih odnosa. Veina posmatraa se, meutim, slae da najvei broj meunarodnih nevladinih organizacija ne zadovoava merilo politike relevantnosti, tj. da one ili ne ulaze u politike odnose ili da u tom pogledu ne ispoavaju nikakvu mo. Kao to je venapomenuto, nije lako nai praktino primenive kriterije u ovoj oblasti. Postoje organizacije iji je politiki uticaj neosporan i postoje one koje u tom pogledu nemaju nikakvih ambicija. Ispostava se pak da se izmeu te dve krajnosti nalaze organizacije koje povremeno mogu zaigrati vanu ulogu na svetskoj pozornici. Tako je, npr. Meunarodna federacija udruea vazdunih li-nijskih pilota (IFALPA) izgledala kao profesionalna asocijacija, koja se stara o dobrobiti svojih lanova, sve dok u toku 1969. i 1970. godine pretom trajka i svetskim trajkom nije izvrila pritisak na meunarodne javne organizacije i pojedine drave da preduzmu mere protiv meunarodnog terorizma u vazduhu ili da u konkretnom sluaju postupe na traen nain. Lojalnost lanova te organizacije pokazala se time to veina vlada nije bila zadovona akcijama IFALPA (upravo zato to ne ele da se u ovako vanim pitaima prekri monopol drava), ali je ipak veina pilota sveta, ak i uprkos izriitim zabranama, u ima uestvovala. Posle obaraa jednog junokorejskog aviona nad SSSR, IFALPA je 6. septembra 1983. proglasila dvomeseni bojkot letova za SSSR. 3. Transnacionalni politiki pokreti Meunarodni politiki pokreti okupaju ude razliitih nacionalnosti i dravanstava koji ne tee samo jednom deli-minom ili privremenom politikom ciu veusvajaju iru politiku ideologiju, uee ili program i zalau se za ihovo usvajae i ostvaree u celom svetu. Kao subjekti meunarodnih odnosa ne dolaze u obzir svi takvi pokreti, ili, boe rei, ne i oni sluajevi kada se pokretom oznaava neorganizovana masa istomienika, koji individualno ali neusklaeno deluju. Takvi pokreti mogu biti politiki inioci ali ne i subjekti. Prouavae ove vrste transnacionalnih subjekata oteano je zbog toga to se nauka nije ima ba-vila u dovonoj meri. Broj diletantskih dela, koja govore o meunarodnim zaverama, tajnim drutvima i drugim polumranim tvorevinama jouvek daleko nadmaa broj ozbinih studija, koje su, opet, posveene samo nekim od ovakvih pokreta. 110

Karakteristino za ove pokrete je to to tee promenama u meunarodnoj politici, ali ne samo ima. Oni veruju u prednost odreenih drutvenih i politikih sistema, bilo da vepostoje u nekim dravama ili ih tek treba ostvarivati. Sarada u okviru pokreta ima za ci da se ti sistemi odre, proire i ojaaju. Dogod u pogledu takvih optih cieva postoji jedinstvenost (ako ne i u pojedinostima), pokreti neprestano pronalaze pogodne naine za ihovo ostvarivae. Traee tih naina i ihovo primeivae predstavaju najvei deo delatnosti ovih pokreta. Organizacija meunarodnih politikih pokreta nije onako jednostavna i jasna kao to je to sluaj kod meunarodnih nevladinih organizacija. Oni mogu biti bez pisanih statuta: kada statut postoji, egov znaaj nije veliki jer se pokret nadahuje idejama koje nisu samo u statutu izraene i ponaa se u skladu s okolnostima i odnosima snaga, koji se ne mogu sapeti proceduralnim odredbama. tavie, pokret moe da postoji bez ikakvih blie utvrenih organizacionih oblika. Uz sve to, priroda interesa i delatnosti zahteva da veliki deo delatnosti ne bude javan i poznat nelanovima. S druge strane, pripadnici pokreta su, po pravilu, mnogo odaniji pokretu nego to su lanovi meunarodnih nevladinih organizacija u odnosu na ih. Iz ove ienice izvire i vea momeunarodnih politikih pokreta. Za sada se kao najvaniji meunarodni politiki pokreti, koji su i subjekti meunarodnih odnosa, najee pomiu meunarodne politike internacionale, koje su u stvari asocijacije nacionalnih stranaka koje polaze od iste ideologije i imaju sline politike programe. Do 1930. istorija internacionalizma u velikoj meri se poduda-rala sa istorijom meunarodnog radnikog pokreta. Dovono je se-titi se Prve (1864) i Druge (1889) internacionale. Meutim, traumatina iskustva Velike depresije, kada se zahvataem nacionalnih privreda i ekonomskim nacionalizmom reagovalo na enormne probleme, otetila su i meunarodno radniko organizovae. Postajui aktivan inilac u pregovorima sa poslodavcima i vladom, sindikati su postali usmereni na specifinu situaciju u svojoj zemi, to je dovelo do ihovog meunarodnog organizovaa. Pojava sovjetske misije doprinela je meunarodnom organizovau komunistike partije. Prvi meunarodni komunistiki kongres oznaio je poetak rada Tree komunistike internacionale, koja je trebalo da preuzme revolucionarno vostvo nad svetskim proletarijatom. Leinova smrt i promene u samoj boevikoj partiji dovele su do postepenog pretvaraa kominterne u orue Staina i birokratskog kruga oko ega, doprinosei enom konanom rasputau 1943. Posle zavretka Drugog svetskog rata osnovan je Informativni biro komunistikih partija (Kominform). On je trebalo da bude savetodavno telo ravnopravnih partija, ali se ubrzo ispostavilo da je trebalo da slui kao sredstvo za nadzor SSSR nad radom tih partija, to je najboe pokazao sluaj Jugoslavije iz 1948. Posle rasputaa Kominforma 1956. nije vie bilo pokuaja stvaraa meunarodne organizacije komunistikih partija. 111

Neke socijaldemokratske stranke i grupe, nezadovone Drugom internacionalom, ali nespremne da se pridrue Treoj, smatrajui da se u oj apsolutiziraju tipino ruska iskustva, pokuavaju 1920. godine da stvore Meunarodnu radnu zajednicu socijalistikih stranaka, koja je ostala poznata pod podsmeivim imenom druge i po internacionale. Ova se epizoda zavrila time to je dolo do ujediea ovih snaga s grupama koje su obnovile Drugu internacionalu u vidu Socijalistike radnike internacionale (1923), kojoj se pridruuje, ali na ravnopravnoj osnovi, Meunarodni savez sindikata. Nesposobnost socijaldemokratije da shvati faizam i da se odupre ratu dovodi do ponovnog gaea meunarodnog pokreta, koji se tek 1951. godine obnava u vidu Socijalistike internacionale. Manifesti i odluke, usvojeni na skupovima Socijalistike internacionale, nisu obavezni za stranke-lanice. Iako usvajaju neke zajednike vrednosti, socijaldemokratske stranke same odreuju svoju politiku i neretko se, naroito kada uestvuju u vlasti, jedna drugoj suprotstavaju.31 Zbog nacionalistikih ograniea stranaki internaciona-lizam je sve mae zastupen te se vie ide udesno u politikom spektru. Koristei vezu koju meu ima stvara verska bliskost, demohrianske stranke stvorile su 1961. godine Svetsku demo-hriansku uniju, kojoj su prethodili meunarodni kongresi u Evropi i Latinskoj Americi, regionima u kojima su ovakve stranke najzastupenije. Ni ova internacionala ne odlikuje se disciplinom lanica. Petnaestak evropskih liberalnih stranaka udruilo se 1947. godine u Svetsku liberalnu uniju, koja ima mali uticaj. Sledbenici de Golove (de Gaulle) ideje o Evropi domovina ujedinili su se, kao linosti, a ne kao predstavnici stranaka, u Komitet za jedinstveni front progresa (1969). To je, meutim, samo klub sa neznatnim brojem lanova, o ijem se radu malo zna. Stranke kraje desnice su po definiciji nacionalistike i protivne meunarodnom autoritetu te stoga ne pokazuju nikakvu teu za obrazovaem svojih internacionala. S obzirom na uzajamno pomagae faistikih pokreta u prolosti i na savez faistikih sila u Drugom svetskom ratu, ovu mogunost ipak ne treba otpisati.32 Nove prilike za delovae politikih transnacionalnih organizacija treba traiti u onim telima meunarodnih javnih organizacija, koje su sastavene od lanova predstavnikih tela u dra-vama-lanicama, kao to je to sluaj sa Savetodavnom skuptinom Saveta Evrope i Parlamentarnom skuptinom Evropske unije. Pripadnici srodnih nacionalnih stranaka se u takvim organima u stvari udruuju, bez obzira na to da li su lanovi politikih internacionala ili ne.
31 Najnoviji statut Socijalistike internacionale usvojen je na enom XII kongresu, u enevi, 28. novembra 1976. Tekst u Sl. News, London, 1/1977. 32 Jedna faistika internacionala bila je osnovana 1935. godine u Montreuxu (vajcarska), panski falangistiki vo Jose Antonio Primo de Rivera odbio je da uestvuje jer je faizam oblik nacionalnog izraza. S. G. Payne, Falange, Stanford University Press, 1961, str. 78.

112

4. Transnacionalne verske organizacije Verska pripadnost udi bila je i ostala znaajna za meunarodne odnose. Ranije smo veustanovili en uticaj na nacionalnu ideologiju i nacionalno jedinstvo. Na ovom mestu treba, pre svega, napomenuti da, pored mnogih lokalnih i nacionalnih, postoje i meunarodne religije, verska uea koja imaju sledbenike u vie zemaa, pa i u celom svetu. Takve religije su pokreti u irem smislu rei, ali nisu same po sebi subjekti meunarodnih odnosa. Najvanije ihovo obeleje, na koje se ovde mora ukazati, jeste srazmerno veliki broj sledbenika, koji tee da se grupiu u izvesnim delovima sveta. Iako su statistike o broju vernika nepouzdane, jer potiu od samih crkava i ukuuju i ude koji su sazrevaem prestali biti vernici ili postali skoro ravnoduni prema religiji, smatra se da u svetu ima oko 1, 5 milijarde krtenih hriana, od kojih su polovina katolici, s najveom koncentracijom u Latinskoj Americi, junoj, sredoj i zapadnoj Evropi i u Filipinima. Drugu polovinu hriana ine pripadnici pravoslavnih crkava i protestantskih crkava i sekti, od kojih se prvi preteno nalaze u istonoj i jugoistonoj Evropi, Bliskom istoku i Etiopiji, a drugi u severnoj Evropi i Severnoj Americi. Rauna se da u svetu ima oko 780 miliona muslimana, najgue grupisanih u Severnoj Africi, jugozapadnoj i junoj Aziji, oko 580 miliona hinduista (mahom u Indiji), blizu 280 mi-liona budista (u junoj i jugoistonoj Aziji), oko 400 miliona konfuijevaca (skoro iskuivo Kineza, u Kini i u emigraciji) i oko 17 miliona judaista. Dok neke religije ne poznaju hijerarhijski organizovanu crkvu, ili imaju samo nacionalne organizacije i voe, mogue je da se stvori svetska crkva, na elu s organima kojima vernici duguju potovae i poslunost. Tek u takvom sluaju moe biti rei o pravim subjektima meunarodnih odnosa. Najvre organizovana meunarodna crkva je katolika. Ona poiva na razvijenom sistemu pravila i ima strogu hijerarhiju, na ijem se elu nalaze papa u svojstvu Vrhovnog prvosvetenika svetske crkve33 i skup kardinala, koja obezbeuje veliki stepen slinosti u ponaau klera. Duge tradicije stavile su pod enu kontrolu niz posebnih organizacija i institucija, meu koje treba ubrojati i jedan broj meunarodnih nevladinih organizacija. Poglavar crkve, papa, bio je, tavie, do 10. godine i svetovni vladar jednog dela Italije, pa je to formalno i sada jer mu je Italija 1929. priznala suverenost nad Vatikanskim gradom. Koristei ovu okolnost, tradicionalno meunarodno pravo je vodilo rauna o moi katolike crkve, priznajui je, u vidu Svete stolice, za subjekt meunarodnog prava, koji se u mnogo emu upodobuje dravama (pravo na razmenu diplomatskih predstavnika, pravo na sklapae meunarodnih ugovora itd.). S obzirom na siunu teritoriju Vatikana i na beznaajan broj egovih stalnih stanovnika, Sveta stolica se ne moe smatrati dravom, ali
33 Ostale Papine titule su sledee: Rimski biskup, Namesnik Isusa Hrista, Naslednik Sv. Petra, Apostolski princ, Patrijarh Zapada, Primat Italije, Nadbiskup i mitropolit Rimske provincije i Suverene Drave Vatikanskog grada.

113

je katolika crkva nesumivo transnacionalni subjekt meunarodnih odnosa, jer ima svetski centar odluivaa, nije potiena nijednom drugom subjektu meunarodnih odnosa i uiva odanost velikog broja udi u raznim zemama i neposredno stupa u odnose s drugim subjektima meunarodnih odnosa. Karakteristian oblik u kome katolika crkva pravno potvruje svoju samostalnost jeste konkordat, ugovor izmeu Svete stolice i drave, kojim se re-guliu poloaj i prava katolika i katolike crkve u toj dravi, to znai da drave pristaju da se sporazumevaju s katolikom crkvom o stvarima koje su inae u ihovoj unutraoj nadlenosti.34 S obzirom da organi katolike crkve, po pravilu, ne raspravaju javno, ena delatnost u meunarodnim razmerama nije sasvim ispitana, mada joj niko ne odrie uticaj, a mnogi su skloni da joj pripiu tajno prisustvo u politikom ivotu velikog broja drava (tzv. crna internacionala). Vrhovi katolike crkve zauzimaju, meutim, sta-vove o najvanijim meunarodnim i drutvenim pitaima. Papa Ivan XXIII (19581963), koji je prvi put u ovom veku sazvao i najiri skup katolika, ekumenski koncil, ostao je poznat po nastojau da katoliku crkvu prilagodi novim uslovima i da izbrie loutisak koji je izazvao egov prethodnik, Pije XII, kome se najvie zamerala ravnodu-nost prema nacistikim i faistikim zverstvima za vreme Drugog svetskog rata i podrka koju je u egovo vreme crkva aktivno pruala ratnim zloincima u pokorenim zemama, meu kojima i u Jugoslaviji. Pavle VI (19631978) nastavio je iako opreznije pravac naznaen Ivanom XXIII i ostao je poznat kao prvi poglavar katolike crkve koji se nije ustruavao da putuje u bilo koji deo sveta i da se susretne s dravnicima i verskim voama svih orijentacija. Druge crkve daleko zaostaju za katolikom po obimu meunarodne organizovanosti i vrstini strukture. Pravoslavne crkve su nacionalno organizovane: skupovi poglavara nacionalnih crkava ne obavezuju uesnike a carigradski patrijarh se priznaje samo za prvog meu jednakima, iako nosi atribut vaseenskog. Protestanti postoje u obliku velikog broja crkava i sekti, koje retko prelaze nacionalne okvire i veoma se razlikuju po strukturi i organizaciji, tako da neke ne priznaju nikakvu hijerarhiju meu svetenicima, a neke uopte i ne znaju za svetena lica. S obzirom na to da je hrianstvo nekada bilo jedinstveno, postoji tea da se hrianske crkve ponovo priblie, naroito u najnovije vreme, kada smatraju da razjediene ne mogu da odole udarcima koji religiji nanosi razvitak drutvenih odnosa. U tu svrhu je 1948. godine osnovan Svetski savet crkava, koji okupa 263 protestantske, pravoslavne i starokatolike crkve iz 90 zemaa. Rimokatolika crkva ostala je po strani, jer ujediavae hriana iako mu i sama u poslede vreme gipkije prilazi proglaavajui doktrinu ekumenizma uglavnom zamia pod svojim vostvom. Svetski savez crkava ima oblik meunarodne nevladine organizacije, ali egovi organi, od kojih je glavni Skuptina, nemaju nikakva ovlaea prema svojim lanicama, vepredstavaju skupove na kojima se raspravaju zajed34 R.

Bosc, La Societe internationale et lEglise, III, Paris, Spec, 19601961.

114

nika pitaa i dobrovono koordinie rad. U nekim akcijama Svetskog saveta uestvuje i rimokatolika crkva. Ni islamska religija nema meunarodne organizacije. Dugo su ulogu vrhovnih poglavara svih muslimana igrali, ili pokuavali da igraju, halife, koji su se smatrali naslednicima Muhameda, kao verskog voe i svetovnog vladara. U pozno doba halifata, otomanski sultani bili su i halife, pa su ak postojale tee da se sultanu u meunarodnom opteu daju isti prerogativi kao papi. Posle turske revolucije, sa sultanatom je otiao i halifat. Pokuajima nekih arapskih vladara da preuzmu ulogu halife uinio je kroz tzv. Halifatski kongres u Kairu 1926. godine, videi u ima pokuaj dominacije pojedinih muslimanskih nacija nad drugima. Momuslimanske vere i nacionalnih verskih poglavara poiva na tome to je islam u mnogim zemama dravna religija. Pa ipak, zajednike akcije muslimanskih drava ne odvijaju se pod uticajem duhovnih vesvetovnih lidera, koji se i okupaju na meunarodnim skupovima muslimanskih drava.35 Transnacionalnu organizaciju pokuavalo je da predstava Muslimansko bratstvo, osnovano 1928. godine, s ciem da se uspostavi jedinstvena islamska arapska drava, s Kuranom kao ustavom. To drutvo je bilo kraje konzervativno, delovalo je tajno i sluilo se teroristikim sredstvima te je u veini arapskih zemaa zabraeno. O broju lanova i o uticaju Drutva ne moe se pouzdano govoriti. Ostale velike religije, iako imaju zamaan broj sledbenika, ili su usredsreene u pojedinim dravama (hinduizam, konfu-ijanizam), ili su vezane za nacionalna svojstva (judaizam), ili su sasvim nesklone crkvenom organizovau i hijerarhiji (budizam). Od ih najvei uticaj u meunarodnim razmerama ostvaruju jevrejske versko-nacionalne organizacije, koje imaju oblik meunarodnih nevladinih organizacija. Neke od ih, opredeene za cionizam (tj. stvarae nezavisne jevrejske drave), igrale su znaajnu ulogu u osnivau drave Izrael. One su ak i obrazovale svoje naoruane odrede, koji su vodili borbe i preduzimali teroristike akte protiv arapskog stanovnitva i britanskih mandatora u Palestini. 5. Transnacionalne privredne organizacije Joje pre Prvog svetskog rata zapaeno da izvesna velika privredna preduzea, iako nacionalna po sastavu i nominalno podvrgnuta pravu drave u kojoj su registrovana, imaju razgranate meunarodne operacije i deluju nezavisno od vlada, rukovodei se posebnim interesima svojih vlasnika i upravaa. Takva preduzea su igrala ulogu u kolonijalnim osvajaima evropskih sila. Engleska Istonoindijska kompanija je u XVIII veku poela ekonomski da prodire u Indiju, izgradila zatim tamo svoja uporita da bi na kraju dolo do zamene privatnog posedovaa ove ogromne teritorije enim ukueem u Britansku Imperiju, koje je bilo u skladu s nastojaem graanske klase da politiki neutralnu dravu iskoristi kao sredstvo
35 P.

Rondot, LIslam et les Musulmans daujourdhui, III, Paris, LOrante, 19581960.

115

za osigurae svojih interesa. Slinu ulogu imale su Hundson Bay Company u Americi i Royal African Company u Africi. Kasnijim belgijskim Kongom ispoetka je vladala jedna privatna kompanija, iji je glavni akcionar bio sam belgijski kra! Velike amerike kompanije su krajem XIX veka i u XX veku vie volele da same kontroliu teritorije u kojima su se nalazili ihovi interesi, ili da to ine preko lokalnih vlada, na koje su imale vie uticaja nego na vladu SAD. Tako je preduzee United Fruit praktino dralo vlast u malim centralnoamerikim dravama inei to otvoreno, kao u Kostariki 1898, ili putem svojih eksponenata, koji su figurirali kao organi autohtone vlasti. Posledi podvig ove kompanije bio je svrgavae legalno izabranog predsednika Gvate-male, Arbenza, 1954. godine. Liberija, drava osloboenih robova-povratnika iz SAD, dugo je bila pod stvarnom vlau ameri-kog gigantskog proizvoaa gume Firestone.36 Rasplitaem nekih sloenih pravnih sporova posle Prvog i Drugog svetskog rata izbile su na videlo veze izmeu privatnih interesa, koje su protivreile interesima samih drava i ihovim ratnim cievima, te pokazivale da velika preduzea lako izigravaju nacionalne i meunarodne propise o ratnom stau i neutralnosti. Po tom je, naroito, ostao poznat sluaj Interhandel, koji se raspravao posle Drugog svetskog rata i pred Meunarodnim sudom. Ispostavilo se da je veliki nemaki koncern IG Farbenindustrie, poznat od ranije i po tome to je u neposrednim kontaktima s britanskom vladom pokuavao da za nemaku kupi neke kolonije, imao delimian ili potpun uticaj u oko 500 inostranih akcionarskih drutava, pa i nad izvesnim preduzeima u dravama u ratu s Nemakom, i da ni u doba najogorenijih borbi izmeu drava nije prestajala veza izmeu ih, koja je, pored ostalog, ozbino ugroavala napore i bezbednost zaraenih strana.37 Jojedan oblik uticaja velikih preduzea na meunarodne odnose su meunarodni karteli, koji predstavaju sporazum izmeu nekoliko krupnih preduzea o raspodeli svetskog trita, utvrivau cena i ukupne proizvode, ime se postie ihov mono-polistiki, tj. oligopolistiki poloaj. Ovakvi sporazumi, koji se esto tiu veoma vanih sirovina, daju ogroman uticaj kartelima, uticaj kome ne izmiu mnoge nacionalne ekonomije. Dok je kod svih ovih oblika bilo rei o velikim preduzeima koja su u sutini nacionalna i o ihovim spregama, meu sobom i s dravama, u najnovije vreme se zapaaju subjekti ove vrste ije su transnacionalne crte nesumive, iako ne sasvim razvijene. To su vienacionalna preduzea, koja se u svakodnevnom govoru najee nazivaju vienacionalnim ili multinacionalnim kompanijama ili korporacijama. Postoje razliite definicije vienacionalnih preduzea38 ali je svima ima zadae.
36 R.

Strauz-Hupe S. Posscny, International Relations, New York, Mc Graw-Hill, 1950, str. 554 i

37 . J. Lador-Lederer, Sluaj Interhandel ratni epilog, Jugoslovenska revija za meunarodno pravo, 1962, str. 360 i dae. 38 R. urovi, Multinacionalne kompanije, Beograd, Savremena administracija, 1977. i V. Kru, Pravni reim i oblici koncentracije u privredi, Beograd, Savremena administracija, 1978. Razliite definicije ovakvih subjekata navedene su u dokumentu UN ST/ECA/190, str. 118 i dae.

116

jedniko to to imaju u vidu sistem privrednih jedinica, koje su rasporeene u vie drava i podreene jednom centru. Sedite preduzea je u jednoj dravi, a jedinice van te drave mogu biti ili delovi (brane) samog tog preduzea, nad kojima ono ima potpunu vlast, ili egove filijale (drutva-keri), gde se nadzor vri posedovaem odgovarajueg, za kontrolu dovonog dela akcija (koji u nekim sluajevima ne mora da bude naroito velik). Prema najirem gleditu, da bi se radilo o vienacionalnom preduzeu, dovono je da postoji ogranak preduzea u jednoj stranoj dravi, ali se ipak smatra da treba da ih bude u vie drava. Osim toga, vienacionalnost preduzea dolazi do izraaja u sastavu egove aktive, karakteru trita i dravanstvu rukovodeeg kadra i zaposlenih. Time se stvara jedan nov splet interesa, delatnost i lojalnosti, koji se ne moe svesti na delovae klasinih subjekata meunarodnih odnosa. Pri tom ne treba misliti da je tzv. vienacionalno preduzee mae vezano za velike drave od nekadaeg nacionalnog preduzea s meunarodnim poslovaem (za koje se sada predlae naziv meuna-rodno preduzee). Ispostava se, naime, da su kod veine akcije u rukama dravana drave u kojoj preduzee ima sedite i da oni redovno ine najvei deo upravakog kadra. Od 193 vienacionalnih preduzea, koja su bila spremna da daju sve traene podatke, vie od polovine aktive bilo je u rukama stranaca samo kod 1, 5% u 9% sluajeva vie od polovine zaposlenih bili su stranci, kod 7% vie od pola prihoda poticalo je iz inostranstva, a u 14% sluajeva vie od polovine proizvode plasiralo se u inostranstvu.39 Uz to su vienacionalna preduzea usredsreena u nekoliko najrazvijenijih zemaa sveta. Vienacionalna preduzea sa seditem u SAD poseduju jednu treinu svih postojeih inostranih ogranaka i filijala. Tri etvrtine tih filijala pripada preduzeima iz SAD, Ujediene Kraevine, SR Nemake i Francus-ke.40 Otuda se ova preduzea u drugim zemama opaaju ne samo kao transnacionalni nego i kao nacionalni subjekti. Danas postoji oko 300 krupnih vienacionalnih preduzea, od kojih svako ima ogranke u vie od 20 zemaa. Wihova ekonomska moje velika. Svako od deset pomenutih vienacionalnih preduzea stvara godie novu vrednost od po vie od tri milijarde dolara, to je iznos koji nadmaa godii drutveni bruto proizvod 80 drava. Zahvaujui odlinim sistemima komunikacija i vrstoj strukturi, vienacionalno preduzee brzo i racionalno donosi odluke, koje poivaju na pouzdanim sopstvenim obaveteima. Ta, skoro bezlina efikasnost, usmerena na maksimizaciju profita putem savrenog usklaivaa i najboeg koriea naunih i tehnolokih dostignua ini i glavnu razliku izmeu moderne vienacionalne korporacije i krupnog meunarodnog preduzea iz prolog i pretprolog veka, koje jedan pisac poredi s dinosaurusom, koji se, velik rastom ali malog mozga, hranio na bujnoj vegetaciji novih kontinenata.41 Za takvo preduzee dravne granice predstavaju prepreke koje se lako savladavaju. Ograniea u prometu
39 ST/ECA/190, 40 ST/ECA/190,

str. 128. str. 7.

117

T. Dragomanovi, Amerike multinacionalne kompanije danas, Beograd, Eksport pres, 1981. robe izbegavaju se proizvodom na licu mesta. Tekoe u prenoeu sredstava otklaaju se time to se plaaa obavaju unutar preduzea, pa mogu da dobiju proizvoan osnov. Na isti nain se nalaze i najpovonija reea u pogledu poreskih obaveza.42 Rukovodici menaxeri vienacionalnih preduzea ne dolaze na ta mesta demokratskim putem, niti su podvrgnuti javnoj kontroli koja bi obezbedila da oni potuju opte interese. Nijedna drava nema uvida u sve operacije vienacionalnih preduzea, a meunarodne organizacije nisu osposobene da im nametnu pokoravae svetskim interesima. Otuda neki veruju da e znaaj vienacionalnih preduzea sve vie rasti i da e krajem ovoga veka nekih tri stotine gigantskih korporacija imati u rukama najvei deo svetske industrij-ske proizvode. S druge strane, istie se da vienacionalna preduzea nisu ne-raiva i da ne mogu uvek da se suprotstavaju dravama. Zato to nemaju vojne moi i javnu legitimaciju, ona se moraju oslaati na drave, koje im daju dozvole za rad, pruaju policijsku zatitu i odreuju poreski tretman.43I zaista, sedite takvog preduzea je u jednoj dravi, koja odluuje o egovom statusu i postupa prema emu kao pravnom licu svoga prava, te prema tome moe da ograniava egovu delatnost. Ogranci filijale drutva nalaze se u drugim zemama i one ih, ak i kada su najnerazvijenije, mogu nacionalizovati, kao to su to, uostalom, i inile. Odnos vienacionalnog preduzea i drave je, prema tome, veoma sloen i ove dve vrste subjekata meunarodnih odnosa utiu jedna na drugu specifinim sredstvima koja im stoje na raspolagau. Da bi vienacionalno preduzee uspeno delovalo, ono esto ulazi u simbiozu s politikim snagama ili delovima dravnog aparata. Zbog toga se deava da drava slui interesima vienacionalnog preduzea, ali i da preduzee slui interesima drave. Ova sprega je utoliko razumivija, jer su vienacionalna preduzea pokuaj da se prevazie nacionalna podeenost i da se izbegnu kompromisi koji u modernoj kapitalistikoj dravi moraju da se prave s drugim politikim snagama. Prednosti koje se na ovaj nain postiu najboe ilustruje ienica da je visoko centralizovano i savreno organizovano vienacionalno preduzee u svojim odnosima s posloprimcima suoeno, ne sa jednim, nego s nizom nacionalnih sindikata, koji ne deluju ni usklaeno, a kamoli jedinstveno, te prema tome ne mogu da mu budu ravnopravni. Iz ee vienacionalnih preduzea da sebi obezbede najpovonije uslove za ispuavae svoga osnovnog cia, koji se ne iskazuje nikakvom drugom vrednou do profitom, potie i ihova politika delatnost, koja se najvie sastoji u korieu
41 S. Hymer, Multinationale Konzerne und das Gesetz der ungleichen Entwicklung, u: D. Senghaas (ur.): Imperialismus und strukturelle Gewalt, Frankfurt a/M.: Suhrkamp, 1972, str. 206. 42 Kad preduzee hoe da prelije sredstva iz jedne drave u drugu, ono e to postii time to e npr. delove, koje radi dorade isporuuje svojoj filijali, obraunati po nerealno visokoj ceni. Najvii prihodi e se deklarisati tamo gde su porezi najnii. Velike petrolejske kompanije prijavuju iz tih razloga najvee profite u zemama gde dobijaju sirovu naftu, a ne u razvijenim zemama, gde je rafiniu i prodaju, ali gde su poreska optereea vea. Vidi ST/ECA/190 str. 36. 43 J. S. Nye, Multinationale Unternehmen in der Weltpolitik, Europa Archiv, 1974, str. 186.

118

ekonomske moi radi podravaa onih politikih snaga u dravama, koje im mogu obezbediti najpovonije uslove za poslovae. Kada su u pitau veliki dobici ili postoje veliki rizici, politika akcija vienacionalnog preduzea postaje bezobzirna. S obzirom na poverivost ihovog rada, koji ne podlee kontroli javnosti ili izbornih tela, malo se zna o svim pojedinostima, ali je nesumiva uloga takvih subjekata u nekoliko dramatinih sukoba. Poznato je da je 1960. godine preduzee Union Miniere bilo iza pokuaja da se bakrom bogata provincija Katanga otcepi od Konga i da su se iz egovih sredstava izdravali najamnici koji su se borili protiv jedinica kongoanske vlade i odreda Ujedienih nacija. Mae je poznato da su petrolejske kompanije Shell i British Petrol 1967. godine pomagale pobunu u Bijafri, u nadi da e tako od nove, slabije vlade dobiti petrolejske koncesije pod boim uslovima od onih koje bi dala Nigerija. Najboe su, meutim, poznate i najvee su uzbuee izazvale akcije Meunarodne telegrafske i telefonske korporacije (ITT), uperene na to da se u ileu sprei dolazak na vlast predsednika Aendea (Allende) i, kasnije, da se on s e obori, zato to je eleo da sprovede, i sproveo je, nacionalizaciju znatne imovine te korporacije u ileu. Iz obelodaenih dokumenata jasna je, pre svega, sprega izmeu ITT i nekih ustanova vlade SAD, oliena time to je bivi direktor Centralne obavetajne agencije (CIA) bio jedan od lanova Izvrnog odbora ITT. Pored nastojaa da utie na vladu SAD, sama korporacija je delovala u ileanskoj politikoj igri tako to je, prvo, finansirala izbornu kampau protivkandidata, a kada je, zatim, zbog neodreenog izbornog ishoda, odluka o predsedniku dola pred ileanski Kongres, utroila bar milion dolara da bi pokuala da Aendeov izbor sprei. Kad ni u tome nije uspela, ITT je preuzela finansirae opozicionih listova i razradila planove i za izazivae ekonomskih i politikih poremeaja u ileu, koji bi Aendea onesposobili da vlada. S druge strane, vren je pritisak na SAD da se obustavi svaka pomoileu. U trenutku kada je sav ovaj kompromitujui materijal otkriven, ileanski predsednik je joiv i na vlasti. Nije, meutim, nimalo teko pretpostaviti da ovakva delatnost nije ovim skandalima prestala, tim pre to na udaru Aendeovog politikog programa nisu bili samo interesi ITT.44 Pored ovih brutalnih intervencija, postoji trajan uticaj vienacionalnih preduzea u svim ekonomijama, od zemaa u razvoju pa do razvijenih zemaa.45 On zabriava ne samo lokalne privredne subjekte, vei ire politike snage u tim sredinama, zato to se znaajni delovi ekonomske sfere tako otimaju uticaju nacionalne drave i prelaze pod tu nadzor. U jednom britanskom poluzvaninom izvetaju govori se o opasnosti da na taj nain britanska privreda postane sistem filijala u kome industrije ivotno vane za rast, tehnologiju ili obradu ne postoje ili im se u potpunosti rukovodi iz drugih delova sveta.46Ovaj navod je utoliko znaajniji to je Velika Britanija, posle SAD, domain najveeg broja vienacionalnih kompanija.
J. Vojnovi(ur.), Multinacionalne kompanije, Beograd, 1974. Isti. Transnacionalne kompanije, IMPP Privredni pregled, Beograd 1977. 46 Report and Accounts of the Industrial Reorganization Corporation, London, 1970, str. 17.
44 A. Sampson, Sovereign State. The Secret History of ITT, London, Hodder and Stoughton, 1973. 45

119

Zeme u razvoju, iako esto moraju da prihvate vienacionalne kompanije jer donose potrebne investicije, kojih nema na drugoj strani, ubrzo uviaju da su one sredstva za eksploataciju u korist bogatijih slojeva u razvijenim zemama. Takva preduzea ne vode rauna o uravnoteenom razvoju zemaa u razvoju, veulau tamo gde im nalae interes. Iznosi koji naputaju zemu u razvoju u vidu interesa, dividendi, naknada za patente, licence itd. posle izvesnog vremena nadmauju uloena sredstva i na ihovo nadoknaivae otpada deo izvoza zeme u razvoju. Tako su u toku 1971. godine vienacionalna preduzea, sa seditem u SAD, poslala iz zeme 4, 8 milijardi dolara sredstava za investicije a iz inostrans-tva primila iznos od oko 9 milijardi dolara.47 U meunarodnoj ravni, pored nesklada izmeu ihove moi i uskih interesa kojima slue, organizovanost i pokretivost vienacionalnih preduzea baca u senku meudravne organizacije i druge oblike sarade izmeu subjekata koji bi trebalo da definiu opte interese i da obezbede ihovo potovae. Pored toga to dovode u pitae nove mere za poboae odnosa izmeu drava i drutvenih situacija u nerazvijenijem delu oveanstva, vienacionalna preduzea svojim delovaem mogu da ugroze i neke postojee osnove meunarodne sarade. Ona su svojom sposobnou da brzo premetaju ogromna finansijska sredstva i da tako izazovu ili iskoriste monetarne krize, dovela u pitae vaanost celog meunarodnog monetarnog sistema. Iz svih ovih razloga, meunarodne organizacije i meunarodna javnost preduzimaju ire i temeitije napore da upoznaju vienacionalna preduzea, da proue ihovu delatnost, ocene ihov uticaj i preduzmu mere koje bi bile potrebne da se osi-guraju interesi meunarodne zajednice i pojedinih drutava.48

47

Generalnog sekretara UN. The Impact of Multinational Corporations on the Development Process and on International Relations, Dok. UN E/5500/Add 1. (1974).

48 Izvetaj

ST/ECA/190, str. 15.

120

TREA GLAVA INIOCI U ME UNARODNIM ODNOSIMA I UVOD

Teritorijalizacijom potpunih udskih drutava razvijaju se uslovi koji omoguuju nastajae meunarodnih odnosa kao posebne vrste drutvenih odnosa. Naseavaem na jednu teritoriju neke potpune drutvene zajednice uspostava se grupno vlasnitvo na toj zemi, koje se ogleda u zabrani pristupa na u pripadnicima drugih zajednica i odbrani tog poseda od ugroavaa koje dolazi od drugih takvih zajednica. Ova posednuta teritorija brani se i putem sile koju primeuje cela zajednica na vie ili mae organizovan nain. Upotreba sile radi posedovaa teritorije java se kao posledica odnosa koji se stvara sa drugim drutvima povodom tog posedovaa, osporavaa ili tee da se posed proiri. Odnos je, znai, drutveni i ako je re o zemi kao prirodnom uslovu materijalne proizvode koja ini osnovu na kojoj nastaje potpuno drutvo, kao samodovona drutvena zajednica. Tek posedaem teritorije od strane potpunih drutava, izmeu ih nastaje odnos bitno razliit od drugih drutvenih odnosa. Posedaem teritorije stvara se monopol nad svim onim to ta teritorija sadri, bilo kao uslov materijalne proizvode, bilo kao saobraajni put, ili trezor prikupenih bogatstava i uporite sile koja ometa one koji uspostavaju odnose sa drutvom koje tu teritoriju naseava. Budui da se taj monopol brani silom i moe samo silom sruiti, takva zajednica poprima obeleja politike teritorijalne zajednice. Odnosi meu ima su takoe politiki, mada one po svojoj unutraoj strukturi nisu politike zajednice, ve, u toj prvobitnoj teritorijalizaciji, uglavnom krvnosrodnike, bez dravne organizacije. Ova teritorijalizacija, koja se odvija jou prvobitnoj zajednici, nosi embrionalne oblike odnosa koji e kasnije, nastankom dra-ve, postati meunarodni onako 121

kako ih istorija poznaje. Teritori-jalizacijom drutva postepeno se ukida krvnosrodnika osnova drutvene organizacije, kako unutar, tako i u sponim odnosima. Krvnosrodniki etnocentrizam se zameuje teritorijalnim etnocentrizmom. Odnosi izmeu teritorijalnih drutvenih grupa se razlikuju od odnosa krvnosrodnikih grupa, jer se razvijaju i neki drugi inioci koji utiu na te odnose. Kada dolazi do teritorijalizacije potpunih drutvenih zajednica? Moe se rei da se ovaj proces odvija uporedo s procesom klasnog raslojavaa drutva. Staro drutvo, zasnovano na ro-dovskim vezama, lomi se u sukobu s novorazvijenim klasama; na egovo mesto dolazi novo drutvo, ije nie jedinice nisu vie rodovske nego teritorijalne zajednice, drutvo, u kome je porodino ureee potpuno podreeno ureeu svojine i u kome se sad slobodno razvijaju one klasne suprotnosti i klasne borbe koje ine sadrinu celokupne dosadae pisane istorije.1 Meutim, teritorijalizacija kao zaposedae zeme od krvnosrodnikih potpunih zajednica, prethodi ovom unutraem procesu socijalnog raslojavaa. Kada i na kom stupu razvoja drutva dolazi do ovog oblika teritorijalizacije? Sigurno je da je taj proces tekao vrlo dugo, tako da kroz itavu istoriju, sve do naih dana, on nije bio univerzalan. U najveem delu istorije postojale su uporedo skupine teritorijalizovanih drutava veorganizovanih u drave i skuptine drutava na niem stupu razvoja. Ovaj proces traje dugo i posle nastanka drave, koje najee ive u skupinama, veim ili maim, u nekoj vrsti meunarodne zajednice. Oko tih meunarodnih zajednica, na irokim, slabo nastae-nim prostorima, ivela su drutva na stupu varvarstva ili ak divatva i bila jodaleko od dravne organizacije. Na taj nain su oduvek postojale dve vrste meunarodnih odnosa: odnosi koji su se razvijali unutar meunarodnih zajednica drava i odnosi tih zajednica sa narodima i drugim drutvenim grupama van te zajednice ili sa dravama neke druge meunarodne zajednice. Antropoloka graa ukazuje na to da se proces teritorija-lizacije potpunih drutvenih zajednica odvija na kraju sredeg stupa varvarstva2kada: Gue stanovnitvo prinuava na jae zbijae redova kako iznutra tako i prema sponom svetu. Savez srodnih ple-mena postaje svuda nunost; ubrzo dolazi i do ihovog stapaa a time i do stvaraa odvojenih plemenskih oblasti u jednu optu oblast naroda.3 Dakle, ova faza neposredno prethodi klasnom raslojavau drutva i nastanku drave. Ona traje veoma dugo, uz postojae neistih oblika jednog i drugog staa, i zbog neravnomernog razvoja udskog drutva, niz drutava ive na ovom stupu razvoja uporedo s drugim drutvima koja su vekroila u civilizaciju. Teritorijalizacija potpunih drutava raa posebnu protivurenost iz koje proizlaze, u krajoj analizi, bitni uzroci koji dovode do nastajaa meunarodnih odnosa. Politikim zauzimaem prostora i egovim razgranieem sa drugim tako zauzetim prostorima, stvara se meuzavisnost izmeu potpunih drutava, poto nijedna
1 F. Engels, Poreklo porodice, 2 Nav. delo, str. 171. 3 Nav. delo, str. 167.

privatne svojine i drave, Beograd, Kultura, 1950, str. 6.

122

politiki ograniena teritorija ne moe sadrati sve one prirodne uslove koje zema u celini prua oveku za razvoj materijalne proizvode. Samim tim, drutva su u zavisnosti jedno od drugih. Zbog toga i prvi oblici podele rada nastaju izmeu potpunih drutvenih zajednica, a ne unutar ih. Druga posledica ove protivurenosti jeste nejednakost izmeu teritorijalnih potpunih drutava, jer sve politiki omeene teritorije ne mogu imati iste uslove za razvoj materijalne proizvode. Ova nejednakost, koja nastaje samom teritorijalizacijom drutva, jeste prvobitna nejednakost koja, meutim, i u danaim uslovima proizvode ima znaaja za meunarodne odnose. Kad vepretpostavimo kapitalistiku proizvodu, onda e se pod inae jednakim okolnostima, a uz datu duinu radnog dana, veliina vika rada meati s meaem prirodnih uslova za rad, posebno plodnosti tla.4Ova prvobitna nejednakost ostaje kao kraja apstrakcija nejednakosti koje mogu nastajati i razvijati se usavravaem proizvode i tehnologije i drutva uopte. Meutim, ostaje ienica da se tek teritorijalizacijom drutva stvara ono stae odnosa iz kojeg jedno teritorijalno drutvo ne moe postii koristi iz odnosa sa drugim takvim drutvom, u obimu u kome to eli, bez saglasnosti tog drutva ili uz primenu sile prema emu. Taj interes je vezan za egovu teritoriju nad kojom ono ima monopol odnosno suverenitet; ili je re o prirodnom bogatstvu, ili granicama teritorije zatienim drugim bogatstvima (npr. blagu), ili tritu, ili samo neutralisau sile koncentrisane na toj teritoriji, a koja onemoguuje ostvaree nekog interesa prvog drutva (na primer, napad na metropolu da bi se zauzele ene kolonije). 1. Meuzavisnost Meuzavisnost nastaje iz procesa koji su veopisani i predstava vrlo sloen splet elemenata koji je ine i inilaca koji doprinose nastajau enih oblika i intenziteta. Prvobitna meuzavisnost je osnovna. Meutim, ona trpi i mea se razvojem kompenzacija nedostacima prirodnih uslova teritorije koju jedno drutvo poseda. Naime, drutva suoena sa veim ili maim tekoama u razvoju proizvode i svog opstanka na datoj teritoriji, dodatnim naporima i boom organizacijom kompenziraju prirodne nedostatke. Ove kompenzacije se ogledaju ili u uspenom odgovoru na nepovone uslove putem razvoja savrenijih sredstava za proizvodu, ili tako to e izvesne fizike prepreke ili prirodne nepogodnosti date teritorije odbijati eventualne agresore, to moe tom drutvu da omogui miran razvoj. Tipian primer ovog posledeg u istoriji su sluajevi Venecije i Holandije. Obe su svoj prostor tekom mukom otimale od mora, ali im je to stvorilo uslove da se boe zatite od osvajaa agresora, koji su, inae, ugroavali ihove susede.5 U istom smislu moemo protumaiti i Marksov stav o drutvenim kompenzacijama i prirodnim nedostacima tla kada govori o ulozi prirodnih uslova u razvoju kapitalizma. On ima pretpos4 K. 5 A.

Marks, Kapital, Beograd, Kultura, 1964, t. II, str. 209210. Tojnbi, Istraivae istorije, Beograd, Prosveta, 1970, str. 160175.

123

tavku (kapitalistiki nain proizvode primedba R.S.) vladavinu oveka nad prirodom. Odvie rasipnika priroda dri ga za ruku kao mati dete koje ui hodati. Ona je uzrok to egovo sopstveno razvijae ne postaje prirodnom nunou. Kapitalova postojbina nisu tropski krajevi sa svojom rasipnikom vegetacijom, veumerena zona.6 Po Marksu, prirodni uslovi samo omoguuju ali ne stvaraju viak vrednosti i viak proizvoda. Zbog toga se moe poi od toga da u toku drutvenog razvoja dolazi do promena meuzavisnosti izmeu teritorijalnih drutava. Nejednakost nije stalna kategorija, jer razvoj proizvode mea zavisnost oveka od prirode i samim tim i odnose potpunih drutava u meuzavisnosti koja nastaje teritorijalizacijom. Promene koje nastaju u razvoju meuzavisnosti izmeu teritorijalnih potpunih drutava ukazuju na postojae razliitih tipova meuzavisnosti. a. Prvobitna meuzavisnost, nastaje samom teritorijalizacijom potpunih drutava a proizlazi iz razliitosti prirodnih uslova za razvoj materijalne proizvode. Ovaj oblik meuzavisnosti tra-je veoma dugo, sve dok je naturalna proizvoda osnovni oblik pro-izvode, pa do razvoja robne proizvode. Drutva prvobitne zajednice koja zaposedaju jednu teritoriju u poetnim fazama nalaze na oj sve to im je potrebno za ivot, te retko dolazi do osporavaa ili osvajaa vezauzetih teritorija. U stvari, ratovi retko imaju za ci teritorijalno osvajae ili odbranu pre nego to se doe do stoarskog ili zemoradnikog stupa razvoja. Tada to postaje glavni uzrok rata.7 Na viim stupevima varvarstva, potreba za zemom za obradu i mogunost prisvajaa nastajueg vika rada drugih drutava, koji bi se upotrebio za opstanak ili razvoj svog drutva, dobijaju prevagu nad drugim oblicima meuzavisnosti. Praiskonski objekt nasilnog osvajaa je... pre svega zema, im se pojavi nestaica u oj. Kod osvajakih seakih zajednica normalna pojava je da direktno uzimaju zemu, iskoreujui istovremeno stanovnitvo koje je dotle bilo naseeno na oj. Razvoj zemorade postepeno stava u prvi plan zaposedae zeme pogodne za obradu. Sa nastankom klasnog drutva i drave, individualni posed zeme stvara nove potrebe, koje imaju svoj uticaj i na meunarodne odnose. Na primer, tamo gde svaka individua treba da poseduje toliko i toliko akera zeme, veje i porast stanovnitva smeta. Ako tome treba nai leka, pribegava se kolonizaciji, a ova ini potrebnim osvajaki rat. Time i robove itd.8 Zemina renta, kao novi vid eksploatacije osvojenih teritorija, u feudalizmu postaje osnovni izvor feudalnih bogatstava. Sta-novnitvo pokorene drave ili oblasti vie se ne istrebuje fiziki, vemu se namee obaveza da novom gospodaru plaa u vidu rente, koja je u tom trenutku razvoja feudalizma bila mogua (naturalna i radna u poetku, a novana
Marks, nav. delo, str. 211. Wright, A Study of War, The Univ. of Chicago Press, 1942, str. 76. K. Marks, Osnovi kritike politike ekonomije, (Grundrisse...) nav. prema Temei slobode, Zagreb, Naprijed, 1974, str. 205206.
6 K. 7 Q. 8

124

renta u kasnijoj fazi). Posedovae robova i proiree feudalnih poseda su bili uslovi opstanka tih drutveno-ekonomskih formacija, i oni su uvek bili vezani za meunarodne odnose, ukoliko se unutar drutva nisu mogli tako povono ostvariti. Cezar je zauzeem Galije doveo u Italiju milion robova. U Atini je bilo uvek nekoliko puta vie robova od slobodnih graana. Izvori prosperiteta tih antikih drava nalazili su se esto van ihovnih granica, na teritorijama drugih naroda, koji su sluili za reprodukciju osnovnog oblika proizvode. Drugi osnovni tip prvobitne meuzavisnosti java se u borbi za raspolagae vikom proizvoda, koji se najee trezorie u vidu blaga jou prvobitnim zajednicama, robovlasnikim i feudalnim dravama. To blago je sluilo kao osnov moi dravne vlasti i monarha, jer je ime mogue finansirati neproizvodne drutvene funkcije, kao to je i vojna sila. U prastara vremena, u Aziji, i Egiptu, ova blaga pod okriem kraeva i svetenika vie su svedoci ihove moi. U Grkoj i Rimu obrazovae dravnog blaga kao stalno obezbeenog i stalno upotrebivog oblika suvika, postaje politika. Brzo prenoee takvih blaga iz zeme u zemu od strane osvajaa i ihovo delimino naglo izlivae u promet predstavaju specifinosti antike ekonomije.9 Ovaj oblik meuzavisnosti u prvobitnoj zajednici, java se s nastankom vojne demokratije u kojoj rat i vojna organizacija drutva postaju redovne funkcije narodnog ivota. Bogatstva suseda izazivaju gramzivost naroda kod kojih se sticae bogatstva vejava kao jedan od prvih ivotnih cieva. Oni su varvari: pakae im je lake i ak asnije od sticaa radom. Rat, koji je voen samo za osvetu zbog nekog nasia, ili za proiree oblasti koja je postala nedovona, vodi se sad prosto zbog pake koja je postala stalna grana privreivaa.10 Prvbitnu meuzavisnost karakterie odsustvo meunarodne podele rada, te se u oj ne stvara osnova za razvoj procesa sarade u meunarodnim odnosima. Podela rada je mogua samo uz razvijenu robnu proizvodu koja vodi komplementarnosti u podeli rada, koja moe sluiti kao osnov sarade. Iz tih razloga, u meunarodnim odnosima koji nastaju u meuzavisnosti ovoga tipa, sukob je osnovni oblik meunarodnih odnosa, dok sarada postoji samo izuzetno, i to uglavnom u politikom grupisau drava koje su u sukobu s nekom drugom dravom ili grupom drava. Robna proizvoda nastaje s privatnom svojinom na sredstvima za proizvodu, ali u robovlasnikom i feudalnom drutvu ona nije osnovni oblik proizvode, veje to naturalna proizvoda, u kojoj svaka lokalna zajednica unutar drutva zadovoava gotovo u celini svoje potrebe. Razmena izmeu drava i zajednica unutar e, razvija se vie zbog razlika u prirodnim uslovima proizvode nego zbog podele rada koja proizlazi iz razvijenosti proizvode. Oblici meunarodne razmene u ovim epohama su stoga vrlo siromani i ne uestvuju znaajnije u drutvenom bogatstvu, vevie zadovoavaju luksuzne potrebe vladajuih slojeva.
9 K. Marks, Prilog kritici politike 10 F. Engels, nav. delo, str. 168.

ekonomije, Beograd, Kultura, 1965, str. 113.

125

b. Trini i tehnoloki tip meuzavisnosti nastaje s prerastaem robne proizvode u osnovni oblik proizvode, to se zbiva razvojem kapitalistikog naina proizvode u kome dominantnu ulogu preuzima industrijska proizvoda. Razvoj industrije i tehnologije u biti mea prvobitnu meuzavisnost, to delimino omoguuje brze promene poloaja drava u meuzavisnosti a time i meae ihovog ponaaa i ihove politike u meunarodnim odnosima. U ovom tipu meuzavisnosti javaju se novi oblici nejednakosti, kao posledica razlika u industrijskoj i tehnikoj razvijenosti, to u meunarodnoj podeli rada bitno utie na poloaj drutva na svetskom tritu i u meunarodnim ekonomskim odnosima uopte. U uslovima naturalne privrede trite je bilo iscepkano na niz osnovnih jedinica jednog drutva, provincija ili feuda, tako da nikakvi jedinstveni kriteriji nisu bili mogui. ak ni jedinstven sistem mera nije bilo mogue ustanoviti od jednog do drugog grada i feuda. U Francuskoj je jou XVIII veku postojalo stotinu sistema mera, tako da su jedne mere vaile u Parizu, a druge, samo pedeset kilometara dae, u Fontenblou.11Svaki grad imao je prvobitno onoliko ohara koliko mu ih je bilo potrebno. Ali proizvoai sive ohe iz Bazela propadaju vepre 1362, u utakmici s Alzaanima; u Strasburgu, Frankfurtu i Lajpcigu, predionice vune su propale oko 1500... Nekadae obeleje proizvoake svestranosti gradova nepovratno je uniteno.12 Industrijska proizvoda zahteva velike serije da bi bila to rentabilnija. Zahtev za stalnim uveavaem serija stvara potrebu izlaska sa domaeg trita. Tako, s kapitalistikom robnom proizvodom nastaje svetsko trite, koje ima direktnog uticaja na meunarodne odnose svake zeme. Naime, svetsko trite, sa svoje strane, doprinosi razgraavau meunarodne podele rada, koja postaje neminovna za privredni razvoj svake zeme, jer tera zeme na specijalizaciju u proizvodi, koja omoguava enu maksimalnu rentabilnost, pod uslovom realizacije na svetskom tritu. Meutim, specijalizacija vodi poveau meuzavisnosti, naroito zemaa sa maim sopstvenim tritima. Ova ienica dovela je do promena u ulozi niza zemaa u svetskoj politici (Venecija, Holandija, Engleska itd.). Kada je Italija uinila veliki skok u proizvodi friidera, u kojoj ona daje polovinu evropske proizvode, ona nije mogla da se zadovoi s domaim tritem.13 Ovo je naroito znaajno za proizvodu skupnih proizvoda kao to su industrijska oprema, alatne maine, brodovi, avioni i sl. Proizvoda francuskog aviona Karavela (Caravelle) zahtevala je prodaju 150 komada, ime bi se pokrili trokovi proizvode. Zbog toga za rentabilnu proizvodu ovih aviona nije bilo dovono ni evropsko a kamoli francusko trite.14 Razvoj kapitalistike proizvode sadri stalnu tendenciju irea kruga, ruei sve lokalne granice koje stoje na putu prometa da kao svoje trite osvoji celu zemu...15 Ova osobina kapitalizma neposredno se odrazila u ogromnom
11 L. Armand, M. Drancourt, Le pari europE9en, Paris, Fayard, 1968, str. 35. 12 E. Dirkem, O podeli drutvenog rada, Beograd, Prosveta, 1972, str. 208. 13 L. Armand, M. Drancourt, nav. delo, str. 34. 14 Isto. 15 K. Marks, Osnovi kritike..., nav. delo, str. 246.

126

po-veau meunarodne razmene i svetskog trita. Poetkom XIX veka celokupna svetska trgovina nije prelazila vrednost od 200 miliona dolara, da bi 1938. iznosila oko 60 milijardi a 1968 blizu 500 milijardi dolara.16 Ovaj fenomenalan razvoj meunarodne razmene, koja je proizala iz veveoma razgranate meunarodne podele rada, stvorio je jednu protivurenost u savremenim meunarodnim odnosima, koja je proizala iz neravnomernog razvoja industrijske proizvode u svetu. Taj neravnomeran razvoj doprineo je stvarau velikog ekonomskog jaza izmeu industrijski razvijenih i nerazvijenih zemaa. U meunarodnim odnosima Zakon vrednosti biva bitno modifikovan ili kako se u okviru jedne zeme kvalifikovani rad, sloeni rad odnosi prema nekvalifikovanom, prostom radu, tako se isto mogu odnositi radni dani raznih zemaa. U ovom sluaju bogatija zema eksploatie siromaniju....17Kroz XIX vek 70% svetske trgovine otpadalo je na razmenu izmeu industrijskih metropola i agrarno-sirovinskih proizvoaa. Meutim, danas industrijske zeme uestvuju u svetskoj trgovini sa oko 83%, a zeme u razvoju samo sa 17%. Ovaj odnos se neprekidno odrava na priblinom nivou.18 Mogunost eksploatacije automatskim delovaem zakona vrednosti u ovom tipu meuzavisnosti doprinosi razvoju politikog uplitaa drave u privredne poslove. To doprinosi da drava u ka-pitalizmu postaje vra organizacija, ona se organizuje na viem nivou drutvene kohezije, stvara se nacija kao koherentniji drutveni oblik, to sve zajedno proizvodi posledice na oblik i stepen meuzavisnosti u kojoj politiki procesi igraju sve veu ulogu. Pored ovog vida u ovom tipu meuzavisnosti, koja nastaje sa razvojem industrijske proizvode, sve veom ulogom nauke u prizvodi se stvara i jedan novi vid meuzavisnosti, koja sve vie deluje na podelu rada (tehnoloki inilac na enu preraspodelu u svetskim razmerama, na nove oblike sarade ali i zavisnosti, eksploatacije i sukobavaa u meunarodnim odnosima). Ova tehnoloka meuzavisnost sve vie dobija u znaaju u savremenom trenutku ivota meunarodne zajednice. U ekonomskoj razmeni, drave istupaju jedna prema drugoj snagom koja proizlazi iz domae produktivnosti rada. Danas je ta produktivnost u najveoj meri u zavisnosti od tehnoloke razvijenosti proizvode. U strukturi platnog bilansa zemaa zato se sve ee istie stavka tehnolokog bilansa, koji ispoava rezultat u kupovini i prodaji licenci i patenata. Ovaj bilans odrava ihove prednosti ili nedostatke na pou tehnolokog razvoja a time i nivo sarade, zavisnosti ili prednosti u meuna-rodnim ekonomskim odnosima i meunarodnim odnosima uopte. Meunarodna podela rada, koja stvara ovakvu meuzavisnost, unela je u meunarodne odnose novi kvalitet nunost sarade da bi se postigli interesi svake pojedine drave zbog meuzavisnosti sa drugim dravama. Naime, ta nunost se og16 L. Armand, M. Drancourt, nav. delo, str. 33. 17 K. Marks, Teorije o viku vrednosti, Beograd, Kultura, 1956, t. III, str. 250. 18 R. Stojanovi, Politika sile i nerazvijene zeme u savremenim meunarodnim

grad, Nauna kiga, 1967, str. 137.

odnosima, Beo-

127

leda u tome to se ti interesi u ovakvoj podeli rada ne mogu uvek zadovoiti putem sile i kada bi se to htelo, te sarada predstava nunost. U prethodnom tipu meuzavisnosti naturalne privrede, bila je mogua gotovo apsolutna autarhinost, koja je, praktino, bila ograniena samo prirodnim uslovima, a neophodnost odnosa sa drugim dravama uglavnom se uvek mogla zadovoiti putem sile. Realizacija proizvode velikih serija specijalizovane industrije je mogua samo uz postojae sposobnosti trita da te proizvode apsorbuje, za ta je potrebna velika kupovna moi potrebe stanovnika tog trita (koje je svetsko), to se primenom sile nikako ne moe postii odnosno sila deluje u obrnutom pravcu. Mirni procesi tako mogu postati pravilo za niz odnosa bitnih za interese drava, jer u ratu ti interesi ne bi mogli biti zadovoeni. Meutim, osnovna protivurenost savremene svetske privrede, koja nastaje zbog jaza izmeu industrijski razvijenih zemaa i zemaa u razvoju, kao i postojae blaih oblika nejednakosti, omoguuju danas nametae odnosa eksploatacije u meunarodnim odnosima, to politikim sredstvima prua veu mogunost, jer stvara potrebu politike intervencije u meunarodnoj podeli rada, poto nijedna drava ne moe da dozvoli da bude eksploatisana stihijskim delovaem ekonomskih zakona u meunarodnim ekonomskim odnosima. U takvim uslovima politiki proces moe i da se osamostali da deluje po svojim unutraim zakonitostima u koje se ukuuje i politika sile koja vodi meunarodnim sukobima i ratovima u meunarodnim odnosima. U kom pravcu i na koji nain savremeni tip meuzavisnosti moe delovati na razvoj procesa sarade ili sukoba u meunarodnim odnosima? Moe se zapaziti i niz ienica na to ukazuje, da od oblika meuzavisnosti i stepena u najveoj meri zavisi mogunost razvoja tih procesa. 1. Oblik meuzavisnosti u meunarodnom odnosu izmeu dve ili vie drava oznaava naine na koje se mogu postii interesi iz tog odnosa. Iz podele rada raa se interes svakog uesnika u oj u odnosu na onog drugog. Interes moe voditi saradi ako su interesi komplementarni ili sukobu ako su oni iskuivi. Zbog toga bi se teko mogao braniti do kraja Dirkemov (E. Durkheim) stav po kome ... svaki sklad interesa krije u sebi neki potajni ili samo odloeni sukob. Jer tamo gde vlada samo interes, kako nema niega to obuzdava prisutne egoizme, svako se nalazi prema drugom na ratnoj nozi te nijedno primirje u tome veitom sukobu ne moe biti dugog veka. Interes je zaista neto najnepostojanije na svetu.19 Interesi su zaista promeniva kategorija i oni su u zavisnosti od niza inilaca koji takoe deluju s promenivom snagom. Meutim, interesi u meunarodnim odnosima proizlaze, u krajoj analizi, iz datog tipa meuzavisnosti a ihova trajnost i mogunost zadovoea zavise od oblika i stepena meuzavisnosti. Da nije tako, bilo bi nemogue obeleiti velike delove istorije kao posebne epohe, bilo za pojedine drave i narode bilo za ui ili iri krug neke meunarodne
19 E.

Dirkem, nav. delo, str. 220.

128

zajednice i itavog oveanstva. Ove epohe su upravo obeleene postojaem, za jedan broj drava, komplementarnih interesa, to ih je inilo saveznicima i, sve zajedno, prema drugoj dravi ili grupi drava, neprijateima. U ovom odnosu se ne zanemaruje politiki inilac kao svesno usmeravae drava ka ovim opredeeima. Meutim, isto tako, nije mogue odrei ienicu da veliki broj drava, koje se opredeuju prema bitnim interesima vezanim za opstanak ili razvoj, ne mogu u datom sukobu interesa birati grupaciju drava kojoj e se prikuiti veje to unapred odreeno intere-sima koji su fiksirani u uslovima vaeim za datu epohu i ti interesi odreuju i eno mesto u sukobu interesa. U odnosima drava uvek se, meutim, mogu zapaziti kako interesi koji omoguuju saradu, tako i interesi koji vode sukobavau. Zato, u meunarodnim odnosima, drave po nekim pitaima mogu saraivati dok se po drugim sukobavaju ili ihovo reee stagnira. Koji e interesi i odnosi preovladati je u zavisnosti od niza inilaca i svaki od ih deluje u pravcu pospeivaa jednih ili drugih procesa. Preovladavae delovaa inilaca koji pospeuju odnose u vezi sa sukobenim interesima moe da ukae na mogunost izvesnosti sukoba u odnosu koji se posmatra. Ako je oblik meuzavisnosti takav da se interesi u emu mogu ostvariti putem sile, ili je sila jedini nain da se takvi interesi ostvare, onda se moe oekivati vea uloga sile u datim odnosima. Kada su imperijalistike protivurenosti nalagale monopolizaciju trita unutar i u meunarodnim ekonomskim odnosima, onda je bila primeena sila radi osvajaa kolonija, ime je ta monopolizacija ostvarena. Na koji drugi nain bi inae mogla biti izvrena mono-polizacija u meunarodnim razmerama, do politikim sredstvima, i to silom, poto je vie imperijalistikih sila teilo takvoj monopolizaciji. Istovremeno, mora se primetiti, da sila mora biti podobna za ostvaree tog interesa, jer ako je ena primena tea i skupa od koristi koja se postie enom primenom ona ne bi bila prime-ena. Ukoliko je takav sluaj ili jovie, ako je oblik meuzavisnosti takav da se u emu interes moe ostvariti samo putemprocesa sarade (ili sila ne bi bila podobna) onda se moe oekivati, i moe se uspeno politiki delovati na razvoj i granae procesa sarade u meunarodnim odnosima. Usled promena u odnosu sirovinskog i industrijskog proizvoaa u meunarodnoj podeli rada, interes industrijski razvijenih zemaa, danas, prema industrijski nerazvijenim zemama ne moe biti ostvaren monopolizacijom trita i izvora sirovina (sem nekih izuzetaka kao to su nafta ili nuklearne sirovine i retki metali od stratekog znaaja), jer je na prvom mestu, za uspostavae uravnoteenog razvoja svetske privrede, to je u interesu i razvijenih i nerazvijenih, neophodno pomagati zeme u razvoju kako bi se one uspeno ukuile u meuna-rodnu podelu rada i svetsko trite, od kojeg, takoe, zavise i najrazvijenije zeme. Za tako neto, zemama u razvoju je neophodna pomoindustrijski razvijenih zemaa a ne eksploatacija, koloni-jalna ili neokolonijalna.20 Ako je neophodna pomo, a uz to, zbog promeenih drutvenih okolnosti (videti Nacija kao inilac),
20 R.

Stojanovi, nav. delo, str. 134172.

129

sila bi bila vrlo skupa zbog otpora naroda za obezbeee svojih interesa putem monopolizacije, onda se moe oekivati razvoj procesa sarade u tom odnosu. Da li se u ovom izboru mogunosti kod oblika meuzavisnosti mogu priblinije utvrditi pravac razvoja i vrste procesa u meuna-rodnim odnosima? ienice ukazuju da to u najveoj meri zavisi od stepena meuzavisnosti. g. Stepen meuzavisnosti zavisi u najveoj meri od znaaja interesa koji se ostvaruje u datom odnosu. Ako su ti interesi vezani za opstanak ili razvoj drave onda je stepen meuzavisnosti najvii. Neki meunarodni odnos e biti u velikoj meri u zavisnosti od stepena i oblika meuzavisnosti; ako imamo visok stepen meuzavisnosti u obliku koji pospeuje procese sarade, onda se moe oekivati razvoj sarade ili politiko delovae u tom pravcu. Ako je stepen meuzavisnosti visok, a oblik pospeuje procese sukoba, postoji vea izvesnost da ti procesi preovladaju. Ako oblik meuzavisnosti omoguuje zadovoee interesa u nekom odnosu putem sile, a stepen meuzavisnosti je nizak, tada bi upotreba sile bila utoliko mae verovatna ukoliko bi postojao vei rizik od ene upotrebe, odnosno ako bi upotreba sile bila skupa od interesa koji bi se u tom odnosu mogao postii. Stepenovae meuzavisnosti je nesumivo vrlo sloen posao, ali ga je mogue izvesti analizom niza inilaca i pokazatea koji karakteriu dati odnos. Takvi inioci e biti posebno analizovani u daem izlagau. Pokazatei stepena meuzavisnosti bi mogli biti: nivo ekonomske razmene, kvalitet te razmene (da li su proizvodi koji se razmeuju bitni i u kojoj meri bitni ili nebitni za nor-malno funkcionisae jedne ili obe strane u odnosu); geografski i geostrateki znaaj svake drave u datom odnosu; kulturni odnosno tehnoloki nivo zavisnosti jedne i druge strane u datom odnosu; drutvenoekonomske razlike i stepen iskuivosti privrednih sistema drava ili grupacija drava; najzad, politika konstelacija u kojoj odnosi snaga, podela interesa i globalne i regionalne strategije velikih sila imaju poseban znaaj za opredeea i prilagoavae politike drugih zemaa u odabirau i ostvareima svojih posebnih interesa. Stepen meuzavisnosti se u tom smislu nalazi u velikoj meri vezan za vrstu meuzavisnosti. d. Vrste meuzavisnosti mogu se u krajoj analizi odrediti tako to e se izdvojiti neke konstante za koje se vezuju preovlaujui interesi drava u meunarodnim odnosima. Te konstante su trajne i prisutne u svim odnosima drava u datom tipu meuzavisnosti, za razliku od nekih varijabilnih koje su prisutne u nekim vremenskim periodima, ili samo u jednom datom odnosu. To ne znai da su one zbog svoje promenivosti zanemarive. Naprotiv, one u nekom odnosu mogu biti od prvorazrednog znaaja, te im se mora posvetiti posebna paa pri istraivau meunarodnih odnosa. Konstante koje bi se mogle izdvojiti su ekonomski interesi, geografski i geostrateki interesi, kulturni, politiki i drutveno-ekonomski. Varijabile su bezbrojne i u ih bi se uglavnom mogli svrstati subjektivni inioci (akteri), iracionalna staa svesti, verski, ideoloki oblici svesti kao uzronici ponaaa u meunarodnim odnosima iz kojih mogu proizii posledice od znaaja za meuna130

rodni ivot drutva. S obzirom na to da su varijabile uvek ukuene u sponu politiku i one se u oj uglavnom i iscrpuju, za meuzavisnost kao objektivno stae bitne su konstante iz kojih moemo izvui postojae razliitih vrsta meuzavisnosti: ekonomska, geografska, kulturna, politika i drutveno-ekonomska. . Ekonomska meuzavisnost je osnovna i u oj dolazi do izraaja zavisnost procesa u materijalnoj proizvodi od veza s ekonomijama drugih drava. Odnosi izmeu nacija zavise o toga koliko je svaka od ih razvila proizvodne snage, podelu rada i unutrae odnose.21 U ovoj vrsti meuzavisnosti najee se uvruju interesi drava koji mogu biti za opstanak ili razvoj svake od ih. Stepen ekonomske meuzavisnosti najee i najpotpunije oznaava stepen i oblik meuzavisnosti u meunarodnim odnosima. Zato moemo rei da ekonomska meuzavisnost predstava osnovu meunarodnih odnosa na kojoj se izgrauju razliiti vidovi i vrste meuzavisnosti, koje su sve u krajoj liniji vezane i proizlaze iz ekonomske meuzavisnosti. e. Geografska meuzavisnost je takoe u krajoj liniji od-reena datim oblikom i stepenom ekonomske meuzavisnosti. esto izgleda da put kroz neki geografski prostor, izlaz na more ili geostrateki poloaj imaju vei znaaj od ekonomske meuzavisnosti. Isto tako, esto se ini da je geostrateka meuzavisnost znaajnija od ekonomske. Meutim, one su znaajne na prvom mestu zbog toga to se tim putem, ili preko te geografske take, u datom vremenu mogu ouvati ili postii neki ekonomski interesi u ekonomskoj meuzavisnosti drava. S druge strane, ne treba zanema-riti geografsku meuzavisnost jer na datom stupu razvoja ona ima svoj znaaj koji proizlazi iz tog stupa razvoja. Ako se ima u vidu da jedan stupa razvoja dosta dugo traje, u tom vremenskom razdobu takva geografska meuzavisnost ima svoj znaaj. . Kulturna meuzavisnost se ogleda u neophodnosti razmene kulturnih tvorevina, bilo preko prenosa tehnikih dostignua koje neposredno utiu na ekonomski i drutveni razvoj drava, bilo preko kretaa drugih duhovnih tvorevina bez kojih je teko zamisliti, kako razvoj svakog pojedinog drutva, tako i razvoj veza meu narodima i dravama kao neophodan uslov za razvoj procesa sarade. Tehnoloka meuzavisnost neposredno se ogleda u vezi izmeu ekonomskog razvoja date drave i univerzalnog razvoja nauke i tehnike. Ne postoji mogunost izolacije jedne drave iz tog univerzalnog kretaa bez opasnosti od zaostajaa u razvoju. z. Drutveno-ekonomska meuzavisnost se ogleda u stepenu iskuivosti i mogunosti sarade izmeu drava sa razliitim drutveno-ekonomskim sistemima. Ova vrsta meuzavisnosti nastaje i postoji uvek i u svim epohama u kojima je dolo do smene drutveno-ekonomskih formacija. Taj proces nikada nije tekao jednovremeno u svim dravama, tako da su redovno pored drava s novim drutvenoekonomskim sistemom ivele i stare drave.
21 K.

Marks, F. Engels, Soinenija, Moskva, t. III, str. 1920.

131

Feudalizmu je bilo potrebno proiree zeminih poseda naseenih kmetovima a ne unitavae stanovnitva osvojenih zemaa i odvoeu u robe dela stanovnitva u dobu najsposobnijem za rad. Kapitalizam je traio slobodnu radnu snagu a ne seake vezane za zemu, i slobodno trite a ne feudalnu naturalnu autarhinost. Ovakva iskuivost vodi meuzavisnosti, iji oblici vode sukobima, to je u istoriji zabeleeno. i. Politika meuzavisnost nastaje s poveanom ulogom politikih procesa u razvoju meuzavisnosti iz koje se java mogunost eksploatacije automatskim delovaem zakona vrednosti. Neki oblici politike meuzavisnosti su uvek postojali, a naroito kada je re o mestu jedne drave u odnosu snaga u meunarodnim odnosima. Postojae razliitih interesa dravE2 dovodi do jednaea tei i mogunosti, to doprinosi stvarau politike konstelacije unutar koje se interesi uravnoteuju politikim sredstvima, ili uz veliko uee politike u tome. Politika sredstva mogu biti ona koja pospeuju meunarodnu saradu ili sukobe. Prva se sastoje u pregovorima, sporazumevau i izgradi pravila ponaaa (meunarodnog prava i morala) a druga, u primeni razliitih vidova politike sile. Do primene sile najee dolazi onda kada oblik i stepen meuzavisnosti ne dozvoavaju jednoj strani da potovaem interesa druge strane pribavi za sebe koristi neophodne za svoj opstanak i razvoj. U situacijama u kojima se mae koristi postiu maim obimom sile, ona se upotrebava i kada sopstveni sistem nije doveden u pitae. Jae izraena ili oekivana reakcija utie na poveae rizika pri upotrebi sile. Poveae rizika umauje izglede za postizae koristi putem sile. Na taj nain dolazi do redukcije sredstava i metoda sile. Dolaskom do take na kojoj rizik postaje beznaajna komponenta, sila dolazi kao kraje sredstvo za odravae onoga to se smatra neophodnim u borbi za opstanak ili razvoju. U procesu razvoja drutva stalno se mnoe mogunosti za zadovoee interesa putem procesa sarade u meunarodnoj podeli rada i poveava rizik pri upotrebi sile (sve savrenija i ubojitija oruja). U politikoj konstelaciji meunarodnih odnosa, u kojima preovladavaju odnosi na bazi politike sile, uspostava se ravnotea snaga izmeu drava ili grupacija drava, koja nastaje na osnovama uravnoteenih, odnosno sukobenih interesa. Unutar ravnotee snaga razvijaju se posebne zakonitosti koje deluju na poloaj svake drave u datom obliku, stepenu i vrsti meuzavisnosti. Te zakonitosti ukazuju na znaaj politike meuzavisnosti drava u meuna-rodnim odnosima. U datoj konstelaciji meunarodnih odnosa deluju i druge zakonitosti koje umnogome modifikuju drugu vrstu meuzavisnosti i deluju na oblik i stepen meuzavisnosti. U meunarodnim odnosima stoga nisu retke pojave da drava rtvuje ekonomski prosperitet da bi ouvala politiku nezavisnost, ako je jedno usloveno drugim.22 Politika nezavisnost je vrhovna vrednost drave, a istorijsko iskustvo ukazuje da svi drugi interesi, koji bi dovodili u pitae ovu vrednost, samo privre22 M. Heilperin, La cooperation economique internationale et la securite collective, Recueil des cours, 1939, II, v. 68, str. 367.

132

meno mogu izgledati znaajniji. Ona strana koja u meunarodnim odnosima za svoja iea trai da druga strana rtvuje politiku nezavisnost, zadovoava time na prvom mestu svoje sopstvene interese i ima se iskuivo rukovodi. Iz politike konstelacije nastaje politika meuzavisnost koja predstava konstantu u analizi oblika i stepena meuzavisnosti i naina realizacije interesa u oj. Ona utie na opredeee drava u izboru sredstava za zadovoee svojih interesa, doprinosi grupisau drava, modifikuje i samu ekonomsku meuzavisnost, ali sve to do odreene granice. Ta granica se nalazi na onoj taki gde se razdvajaju putevi ka opstanku, razvoju ili zaostajau. * ** Na mesto, ulogu i ponaae subjekata u meunarodnim odnosima u datom obliku, stepenu i vrsti meuzavisnosti deluju razliiti inioci, bilo subjektivni (akteri) bilo objektivni, i materijalni, vanekonomski inioci. Bilo da je re o konstantama ili varijabilama, ti inioci se ukuuju u potpunije odreee oblika i stepena meuzavisnosti, koji u najveoj meri utiu na razvoj razliitih procesa u meunarodnim odnosima. Razumivo je da inioci nisu za sva vremena i na svakom mestu isti i nepromenivi, zato se oni ne mogu posmatrati statiki veuvek u drutvenim okvirima epohe. Nesumivo je, meutim, da postoje i svesni inioci koji su u veoj ili maoj meri stalno prisutni, ili iji je znaaj za meunarodne odnose epohe takav da se o ima mora voditi posebna paa u svim sluajevima kada nastanu uslovi za ihovo delovae.

II INIOCI U ME UNARODNIM ODNOSIMA

1. Svetsko trite Svetsko trite neposredno proizlazi iz ekonomske meuza-visnosti drava jer se preko svetskog trita izraava meunarodna podela rada, koja je osnov ekonomske meuzavisnosti. S druge strane, ono nije i ne moe biti potpuni izraz ove meuzavisnosti. Na svetskom tritu se prepliu delovaa ekonomskih zakonitosti sa politikim delovaem drava. Uloga politike konstelacije meunarodnih odnosa, odnosa snaga i interesa ozbino deluje na ekonomske zakone kretaa na svetskom tritu, tako da je ono ne samo izraz ekonomske meuzavisnosti drava, ve, na neki nain, kroz ega se prelamaju i sva kretaa u meunarodnim odnosima uo133

pte. Metodi embarga, bojkota, monopola, regionalizma, intervencija drava, carina, u velikoj meri modifikuju ekonomske zakone u meunarodnim ekonomskim odnosima. Na taj nain, svetsko trite odraava delovae i niza drugih inilaca, politikih, ideolokih i dr. Meutim, egova osnovna funkcija je ekonomska. U svoj toj sloenosti, svetsko trite ozbino utie na kretae, razvoj i stae meunarodnih odnosa. Svetsko trite je teritorijalno neogranieno... i predstava celokupnu ponudu svih proizvoakih zemaa u svetu kao i celokupnu trau svih potroakih zemaa.23 Ovo bi bila definicija koja se odnosi na savremeno znaee svetskog trita kao sveukupnosti razmene roba u svetu. Meutim, ovakvo svetsko trite nije postojalo oduvek. Wegova pojava vezana je za kapitalizam jer se tek s razvojem kapitalistike robne proizvode stvara i zavisnost nacionalnih ekonomija od meunarodne razmene. To ne znai da s nastankom kapitalizma tek nastaju meunarodne ekonomske veze i razmene dobara. Videli smo da razmena proizvoda postoji jou prvobitnoj zajednici. Za pretkapitalistike formacije karakteristina je sporadina razmena koja je obuhvatila uglavnom retke i luksuzne proizvode i ono to je bilo iskuivo vezano za odreena geograf-ska podruja i klimatske zone. Sa nastankom kapitalizma, dolazi do razmene roba bitnih za opstanak i razvoj nacionalnih privreda; bez ovakve razmene nije mogue zamisliti normalan tok proizvode i reprodukcije u kapitalistikom svetu. Povezivae sve veeg kruga zemaa u meunarodne ekonomske odnose vodilo je sve veem znaaju svetskog trita za normalno funkcionisae procesa proizvode u nacionalnim privredama. Drutvena proizvoda i reprodukcija danas ne mogu ostati zatvorene u nacionalnim granicama, pa ma kako drava bila velika i mona. Drave, kao politike organizacije drutava, ne mogu vie unutar svojih granica razvijati sve oblike proizvode, bilo zato to nemaju odgovarajue prirodne uslove, bilo to bi zbog nepovonih prirodnih uslova proizvoda bila nerentabilna, ili zato to bi proizvoda bila nerentabilna za svetske uslove. Ako jedna drava ima rudu gvoa a nema uga potrebnog za proizvodu elika, ona moe izvoziti rudu elika u dravu koja ima eliane a ova, kada proizvede elik moe ga izvesti u zemu koja proizvodi automobile itd. Na taj nain se neprekidno razvija meunarodna podela rada koja postaje sve znaajnija sa industrijskom specijalizacijom u proizvodi. Svako globalno drutvo mora biti samodovono (autarhino) meutim, nijedno drutvo ne moe biti apsolutno samodovono. Samodovonost je uvek relativna, a ea neke drave ili regiona da postigne apsolutnu samodovonost, moe dovesti samo do negativnih posledica za sopstveni razvoj. Razvoj svetskog trita doveo je do toga da se vrednost proizvedenih dobara unutar nacionalnih pri-vreda u konanom obraunu meri uporeeem sa cenama na svetskom tritu. Stoga, ona zema koja proizvodi uz najnie trokove proizvode ostvaruje najveu dobit na
23 .

Mrkui, Meunarodna ekonomija, Beograd, 1960, str. 16.

134

svetskom tritu. Kapitali plasirani u sponoj trgovini mogu dati viu profitnu stopu zato to se ovde konkurie sa robama koje druge zeme proizvode s mae proizvodnih tekoa, tako da naprednija zema prodaje svoje robe iznad ihove vrednosti, mada jeftinije nego konkurentske zeme. Ukoliko se ovde rad naprednije zeme valorizuje kao rad vee specifine teine, profitna stopa se pee, poto se rad, koji se ne plaa kao kvalitativno vii, prodaje kao takav. Isti odnos moe se dogoditi i prema zemi u koju se robe izvoze i iz koje se robe uvoze; naime, da ta zema daje vie opredmeenog rada u materiji nego to dobija, a da pri tom ipak dobija robu jeftinije no to bi je sama mogla proizvoditi.24Tako se danas moe zapaziti razvoj jednog sveopteg procesa u svetu, koji se odvija prilagoavaem zemaa meunarodnoj podeli rada, to doprinosi visokom stepenu meuza-visnosti u svetu i razvoju oblika sarade u meunarodnim odnosima. Prouavae kretaa na svetskom tritu ima veliki znaaj za razumevae meunarodnih odnosa. Kroz svetsko trite se odraa-va ekonomski i politiki poloaj i potencijal jedne drave, en stepen zavisnosti ili nezavisnosti, podreenosti ili hegemonije, ravnopravnosti i jednakosti, tako da se iz tih elemenata moe sainiti dobra slika staa i mogunosti poloaja jedne zeme ili staa i kretaa u meunarodnim odnosima uopte. Kroz svetsko trite podjednako se probijaju procesi sarade i procesi sukoba u meunarodnim odnosima. Procesi sarade se odvijaju u komplementarnoj podeli rada, a procesi sukoba su najee posledica nejednake razvijenosti zemaa, kao i tee drava da u toj nejednakosti zauzmu bou poziciju koja omoguuje sticae ekstra-profita, koji u meunarodnim ekonomskim odnosima znai eksploa-taciju slabije razvijenog. Favorizovana zema dobija u razmeni natrag vie rada za mae rada, mada tu razmenu, taj viak, kao i uopte kod razmene izmeu kapitala i rada, trpa u xep izvesna klasa.25 Eksploatacija je uvek nailazila na otpor, to raa procese sukoba i pretvara ih u oruanu borbu onda kada se eksploatacija eli i silom nametnuti. S druge strane, i sama slabije razvijena zema, ako je politiki nezavisna, koristi politika sredstva da tu eksploataciju sprei i to politikim merama protiv automatizma ekonomskih zakona, koji dovode do veopisanog staa iz kojeg proizlazi eksploatacija slabije razvijene drave u meunarodnim odnosima. Uloga politikog inioca ne ogleda se samo u odnosima razvijenih i nerazvijenih zemaa na svetskom tritu. Dok je na unutraem tritu uspostaven neposredan odnos izmeu sop-stvenika i proizvoaa roba, na svetskom tritu oni se javaju i kao predstavnici jedne drave i obavaju posao razmene uz politiko odobree svoje drave, koje je uvek postojalo i bilo traeno, samo je u prolosti bilo mae vidivo nego danas. Naime, danas se meunarodna razmena uopte i ne moe obavati bez vee ili mae kontrole drava. Iz tih razloga razmena na svetskom tritu se ne odvija po istim zakonima koji vae u unutraoj razmeni. Dok je na unutraem tritu razmena zasnovana na razmeni vrednosti, a vrednost
24 K. Marks, 25 Isto.

Kapital, nav. delo, t. IV, str. 274.

135

odreena prosenim drutvenopotrebnim radnim vremenom, prilikom sueavaa roba na svetskom tritu, vrednost robe odreuje se sadrinom prosenih jedinica svetskog rada, odnosno dolazi do primene jednog univerzalnog kriterijuma.26 Na svetskom tritu dolazi do konkurencije roba, te se tako formira sreda cena, koja predstava svetsku cenu te robe. Prema tome drava u ijoj proizvodi se utroi vie rada, i iji proizvod na unutraem tritu ima veu cenu od svetske cene, na svetskom tritu gubi razliku izmeu cene na svom i cene na svetskom tritu. Na ovaj nain se u praksi ispoava delovae zakona vrednosti, i razlike egovog delovaa na svetskom i unutraem tritu. Istiui razliku izmeu unutraeg i svetskog trita Marks kae: Drukije je na svetskom tritu iji su sastavni delovi pojedine zeme. Sreda intenzivnost rada u svakoj zemi je drukija: ovde vea, tamo maa. Ove nacionalne prosene veliine saiavaju dakle skalu, ija je jedinica mere prosena jedinica svetskog rada. Prema tome, intenzivniji nacionalni rad, uporeen s mae intenzivnim, proizvodi za jednako vreme vie vrednosti, koja se izraava u vie novca. Ali zakon vrednosti u svojoj internacionalnoj primeni jovie se modifikuje time to na svetskom tritu i proizvodi nacionalni rad vai kao intenzivniji dogod konkurencija ne prisili proizvodnu naciju da prodajnu cenu svoje robe spusti na enu vrednost.27Iz ove analize proizlazi da delovae zakona vrednosti u meunarodnim ekonomskim odnosima vodi eksploataciji samo ako postoje razlike u razvijenosti, zbog kojih slabije razvijene zeme nisu u stau da konkurencijom prisile razvijene zeme da se odreknu ekstra-profita na svetskom tritu a time i eksploatacije slabije razvijenih zemaa. S obzirom na to da u meunarodnim ekonomskim odnosima na svetskom tritu uestvuju, ili su predstavene, suverene drave, na emu se teko uspostavaju pravi odnosi konkurencije zasnovane samo na ekonomskim zakonitostima. Drava e u ovim odnosima uvek i na razliite naine intervenisati (carine, embargo, bojkot, robne liste, ekonomske integracije, carinske unije itd.). Danas razvijene drave pribegavaju dravnoj intervenciji u ciu izvoza krize; ne-razvijene drave takoe stimuliraju angaovae drave u odbrani od dejstva sponog trita, ime takoe modifikuju delovae zakona vrednosti u meunarodnim odnosima.28Sama ienica da se na svetskom tritu modifikuje i jedan od najznaajnijih ekonomskih zakona zakon vrednosti ukazuje na znaaj svetskog trita u ivotu meunarodne zajednice. Svetsko trite je u svom razvoju prolazilo kroz razliite faze. Prvobitno, na emu se vri samo razmena roba. Meutim, trgovina ubrzo povlai za sobom kapital u meunarodni promet, jer kapital pospeuje kretae roba. Na svetskom tritu
26 26. Q. Adamovi, Teorija meunarodne trgovine, Beograd, Institut za meunarodnu politiku i privredu, 1972, str. 81. 27 K. Marks, Kapital, str. 46. 28 Q. Adamovi, nav. delo, str. 262.

136

je isto tako znaajno i kretae radne snage, jer je i ona svojevrsna roba u kapitalistikoj robnoj proizvodi. A. Kretae roba Razvoj robne proizvode prekida dotadae primitivne oblike meunarodne razmene, sporadine trampe ili karavanskog kretaa egzotinih proizvoda. Meutim, ovaj proces nije tekao ravnomerno. On se prvo poeo razvijati u Engleskoj, tako da je ova zema postala ubrzo radionica itavog sveta. U periodu prvobitne akumulacije kapitala, drava igra znaajnu ulogu u privredi a naroito u nasilnom uspostavau meunarodne podele rada putem osvajaa kolonija kojima je nameena uloga snabdevaa sirovina. Ova uloga je nametnuta dravnom silom kolonizatora putem tzv. kolonijalnog pakta koji je zabraivao kolonijama da razvijaju industrijsku proizvodu i ostavao metropoli monopol u transportu i trgovini.29 Poto je Velika Britanija najpre sprovela prvobitnu akumulaciju kapitala, ona je prva stupila u sledeu, liberalistiku fazu kapitalizma. Ona je uvela liberalistike koncepcije u sponu trgovinu, poto je obezbedila potpunu nadmona svetskom tritu, zahvaujui premoi svoje industrijske proizvode koja u to vreme nije imala ozbinije konkurente u svetu. Zato je ona mogla da nastoji na slobodi spone trgovine u ovoj fazi, bez ikakvih dravnih uplitaa u u. Meutim, zeme koje su kasnije stupile na put industrijalizacije, SAD, Francuska, Nemaka itd., naavi se pred nadmonom engleskom industrijom, tee da uvedu protekcionistiku politiku u oblast svojih meunarodnih ekonomskih odnosa. Protekcionizam podrazumeva intervenciju drave u sponoj trgovini s ciem razvoja domae industrije od konkurencije spoa. Ovakvu vrstu zatite drave sprovode na razliite naine: putem carina, uvoznih dozvola, robnih lista i dr. Protekcionizam u sponoj trgovini je ubrzo zahvatio i kolonije zemaa koje su vodile ovu politiku. Francuska je ve1892. godine donela zakon o carinama kojima je obuhvatila i svoje kolonije, tako da uvoz u kolonije ima istu carinsku zatitu kao i uvoz u metropolu.30 iree protekcionizma u ekonomskoj politici zemaa u meunarodnim odnosima, ubrzo dovodi do sukobavaa izmeu drava, a naroito nastankom imperijalizma, kada je definitivno dolo do zatvaraa kolonijalnih trita, to stvara u istoriji meunarodnih odnosa specifine imperijalistike sukobe i ra-tove.31 Posle Prvog svetskog rata protekcionizam ponovo uzima maha, da bi u toku i nakon velike krize 19291933. godine doveo do naglog pada meunarodne trgovine koja se teko oporava, tako da je uoi Drugog svetskog rata, 1938. godine, ona jouvek za 17% maa od nivoa dostignutog pre krize 1929. godine.32To je posle29 P. Renouvin, J. B. Duroselle, Introduction a lhistoire des relations internationales, Paris, A. Colin, 1966, str. 69. 30 Isto. 31 Kada je Francuska podvela pod svoj carinski zakon Madagaskar, Velika Britanija je otro protestvovala, tako da je Francuska morala da popusti. 32 P. Renouvin, J. B. Duroselle, nav. delo, str. 72.

137

dica velikog zatvaraa drava posle velike krize, tako da se protekcionizam skoro pretvara u autarhiju, to je naroito sluaj sa faistikim dravama Italijom i Nemakom posle 1935. godine. Ci ove autar-hijske politike, koju su povele ove dve drave, bio je da u meunarodnim odnosima obezbede politiku moputem jaaa vojne sile, za koju je ekonomska samodovonost povona, jer se onda na u ne moe delovati ekonomskim sredstvima pritiska. Meutim, i tu je tea ka autarhiji pokazala da je do e nemogue doi u apsolutnim razmerama. Cievi ovih zemaa su zato ubrzo svedeni na zadovoee svojih potreba iz meunarodnih odnosa putem sile. rtve ovog pritiska su bile u poetku male zeme, koje je trebalo da slue ovim dravama kao izvori sirovina, da bi apetiti rasli s potrebama do ideja o vladavini itavim svetom, iz ega je proiziao samo Drugi svetski rat kao zavretak tih snova o svetskoj vladavini. Neravnomeran razvoj u svetu doveo je do nejednakog poloaja zemaa na svetskom tritu, to je sa svoje strane doprinelo ustanovavau razliitih sistema u sponoj trgovini. Liberalizam, protekcionizam, autarhija, sve su to oblici iza kojih stoje razliiti interesi, a u zavisnosti od stepena razvijenosti zemaa koje u tome uestvuju. Ti razliiti interesi mogu biti iskuivi ili komplementarni, od ega u najveoj meri zavisi i vrsta odnosa na meunarodnom planu. Sigurno je da svi navedeni sistemi spone trgovine mogu u sebi nositi opasnosti od sukobavaa ili voditi saradi. Protek-cionizam je samo reakcija na liberalizam. Isto tako, moe se rei da svakoj dravi u nekoj ekonomskoj grani odgovaraju principi libe-ralizma u sponoj trgovini a u drugoj protekcionizam, to je u zavisnosti od razvijenosti svake od ih. Zatvaraem trita zema A moe da nanese tetu zemi B. Istovremeno, moe se desiti da ako zema A ne zatvori svoje trite za neke proizvode zeme B, ona pretrpi tetu, jer e to usporiti ili onemoguiti razvoj sopstvene proizvode u datoj privrednoj grani, ukoliko postoje drugi uslovi za taj razvoj. Tako i na ovom planu meunarodnih ekonomskih odnosa dolazi do primene politike sile razliitim sredstvima. U XIX veku primena sile u meunarodnim odnosima bila je redovna pojava prema kolonijama ili polukolonijama, od imperija-listikih zemaa. S ciem sticaa trita i egovog monopolisaa za izvoz svojih roba, imperijalistike sile su stvarale sfere ekonomskog uticaja nametaem odgovarajuih ugovora putem sile. Tipian primer takvog stvaraa ekonomskih sfera uticaja je u to vreme bila Kina. Velika Britanija, Francuska i SAD su putem ugo-vora sa ovom velikom zemom ustanovile svoje ekonomske zone u kojima kineska drava nije mogla slobodno uvoditi carine za robu ovih zemaa, veu granicama koje su ugovorom utvrene. Slina je situacija i sa drugim zemama. Maroko, Sijam, Iran, morali su sklopiti slian ugovor. Turska carevina je do 1774. godine sklopila ugo-vor sa Francuskom da nee cariniti francusku robu sa vie od 5%. Ovi ugovori nazvani su kapitulacije i ih je kasnije Turska potpisala i sa Velikom Britanijom, Belgijom, vajcarskom, Holandijom i dr. Nemaka, koja je kasnije ula u igru meunarodne imperija-listike podele 138

sveta, brzo se prilagodila ovim metodama, te je sline ugovore sklopila s Turskom, Kinom, Iranom, Etiopijom i dr.33 Razvoj industrije zahtevao je obezbeee sirovina, to je doprinelo velikom razvoju saobraaja, koji povezuje sve delove sveta u jedinstvenu proizvodno-sirovinsku celinu. Kao posledica neravno-mernog razvoja industrije u svetu, stvara se odnos u meunarodnoj podeli rada u kojoj se na jednoj strani pojavuju industrijski proizvoai a na drugoj proizvoai sirovina. Iz toga je proizalo da je vrednost tih roba u svetskoj trgovini kroz itav XIX vek, pa sve do 1929. godine, bila izjednaena, jer su potrebe za sirovinama i hranom dovele do ihove visoke vrednosti na svetskom tritu. U tom izjednaenom odnosu, zeme-proizvoai sirovina imaju veliki znaaj u odnosima sa industrijskim zemama. U vreme prerastaa kapitalizma u monopolski stadij, teilo se monopolisau sirovinske osnove i trita industrijskih proizvoda. To je dovelo do kolonizacije u svetskim razmerama. Pored kolonizacije, imperijalistike zeme su nastojale da na drugim stranama uspostave putem koncesija monopolska prava za koriee sirovinskih izvora i trita niza zemaa svih kontinenata sveta.34 Promene u razvoju proizvodnih snaga meaju postepeno odnos industrijskih i sirovinskih proizvoaa. Posle velike krize 1929. godine, postepeno opada vrednost sirovina u obimu svetske trgovine. To poveava razlike u privrednom razvoju jednih i drugih zemaa, to raa nove vidove antagonizma izmeu ih. Ovi antagonizmi obeleavaju epohu savremenih meunarodnih odnosa u kojima su oni jedna od najveih protivurenosti. Na ovaj nain svetsko trite, kao pokazate i inilac kretaa u savremenim meunarodnim odnosima, utie na ih i odreuje pravce moguih daih kretaa u ovim odnosima. Sigurno je da ovakav odnos na svetskom tritu ima ozbine posledice u politikim odnosima u kojima se danas stvaraju neokolonijalistiki oblici zavisnosti, kao novi oblici narua-vaa ravnopravnih odnosa koji u meunarodnim odnosima jedino mogu voditi razvoju procesa sarade. Nametae neokolonijalistikih oblika zavisnosti i eksploatacije, kao i u svim ranijim sluajevima u istoriji, i danas izaziva otpore, bilo putem politike borbe mir-nim sredstvima, bilo putem narodnooslobodilakih ratova. Stalno prisustvo ovih oblika borbe u savremenim meunarodnim odnosima ukazuje na mogunosti i pokuaje iskoriavaa tih mogunosti da se nametne odnos hegemonije, eksploatacije ili politike zavisnosti u tom ciu. Ogroman znaaj meunarodne podele rada za razvoj svake drave naveo ih je da se svesno angauju na prevazilaeu iskuivih interesa koji neminovno vode sukobavau. Ova nastojaa drava su naroito dola do izraaja posle Prvog svetskog rata zbog porasta protekcionizma. Ovi pokuaji koji su ieni u krilu Drutva na-roda nisu urodili plodom, jer su se u tadaim uslovima, u vremenu izmeu dva rata, svodili na sporazumevae imperijalistikog karaktera: podela trita ili, najvie, stvarae carinskih saveza.
33 Nav. delo, str. 7577. 34 R. Stojanovi, nav. delo,

str. 137144.

139

Posle Drugog svetskog rata ine se vei napori na svesnom usmeravau meunarodne trgovine i otklaau negativnih dejstava svetskog trita. Stvaraju se stalne i stabilne ekonomske integrisane zajednice, kao to su Evropska ekonomska zajednica (EEZ). Principi ekonomske sarade postaveni su u samoj Povei Ujedienih nacija. Doprinos UN ovom pou naroito je znaajan u odnosima razvijenih zemaa i zemaa u razvoju. Pored niza organa i specijalizovanih ustanova, koje se bave unapreeem meunarodne trgovine, kao to je EKOSOK, GAT, 1964. godine dolo je u enevi do odravaa Konferencije o trgovini i razvoju. Ova konferencija postavila je sebi za ci da rasprava i utvrdi puteve za prevazilaee staa koje postoji u savremenim meunarodnim ekonomskim odnosima, posebno trgovini i meunarodnom finansirau zemaa u razvoju. Konferencija UN o trgovini i razvoju postala je stalni organ Generalne skuptine UNUNCTAD. B. Kretae kapitala U drugoj polovini XIX veka meunarodno kretae kapitala dobija prvorazredni znaaj u meunarodnim ekonomskim odnosima i meunarodnim odnosima uopte. Meunarodno kretae finansijskih sredstava u ranijim epohama zabeleeno je samo kao kretae koje odobrava jedna drava da bi data finansijska sredstva mogla biti stavena na raspolagae drugoj dravi. Ova pojava zabeleena je i u istoriji poev od XVI veka, i to u ekonomskoj politici Engleske i Holandije, kao dvema zemama u kojima se kapitalizam u to vreme vepoeo razvijati.35 Meutim, tek u drugoj polovini XIX veka kretae kapitala dobija takve razmere da bitno utie na odnose izmeu drava. Izvor kapitala je postao metod eksploatacije na meunarodnom pou, jedan od neposrednih uzronika brze kolonizacije sveta krajem XIX i poetkom HH veka, i uzronik imperijalistikih sukobavaa izmeu drava te epohe. Izvoz kapitala je donosio metropoli viestruke koristi. Pre svega, kreditori su u obliku profita, koji je u kolonijama bio znatno vii, naplaivali svoje investicije i, drugo, putem izvoza zastarele investicione opreme u kolonije produavali ihov ekonomski vek zahvaujui eksploataciji jeftine radne snage. Najzad, putem izvoza kapitala, stvarana je vea potraa robe iz metropole, to je unapreivalo izvoz iz metropole. Kapitalne investicije u stranim zemama su uvek imale za ci razvijae robnog prometa. Dok je vrednost trgovine industrijskih proizvoda bila ravna vrednosti sirovinske proizvode, geografska i ekonomska raspodela kretaa kapitala imala je isti odnos.36Kada je nakon zavretka Prvog svetskog rata dolo do stagnaRenouvin, J. B. Duroselle, nav. delo, str. 126. 1923. godine oko 49% izvoza kapitala ilo je u zeme proizvoae sirovina, R. Stojanovi, nav. delo, str. 145.
35 P. 36

140

cije sirovinskog izvoza, ovaj mehanizam poie da slabi, da bi u velikoj krizi 1929. godine definitivno prestao da funkcionie. Osnovne promene koje su nastale u meunarodnom kretau privatnog kapitala posle Prvog svetskog rata, posledica su, u najveoj meri, i pobede socijalistike revolucije u Rusiji. Oktobarska re-volucija izvukla je ovu veliku zemu iz lanca meunarodnih ekonomskih odnosa stvorenih u imperijalizmu i na imperijalistiki nain. Nakon revolucije nije bilo vie mogue sprovoditi sveoptu deobu sveta, jedno veliko trite i izvor sirovina izvueni su iz svetskog imperijalistikog sistema, to je imalo ogroman politiki i ekonomski znaaj.37 Uporedo sa procesom razbijaa sistema meuna-rodnih ekonomskih odnosa u svetu se razvija socijalizam kao univerzalni proces. Nastaju promene u tehnologiji koje postepeno naruavaju uspeno funkcionisae meunarodne podele rada na bazi industrijski proizvoa prema sirovinskom proizvoau. Takva podela rada je bila nametnuta silom i ona je sadrala eksploataciju industrijski slabije razvijene strane. To je ostavilo posledice i na kretae privatnog kapitala. Vrednost privatnih investicija u inostranstvu uoi Prvog svetskog rata bila je ravna vrednosti svetske trgovine. Sa velikom krizom vrednost svetske trgovine prelazi za 5% vrednost investicija.38U toku krize, kretae kapitala se skoro potpuno zaustavilo i to traje skoro do Drugog svetskog rata. U toku rata i posle ega, meunarodno finansirae se odvija u mnogo veem obimu, putem kredita i pomoi koje drave neposredno ili preko multilateralnih ugovora ili organizacija odobravaju drugim dravama. Izvoz privatnog kapitala redovno je bio praen budnim okom drave iz koje je on izlazio, uivajui enu punu zatitu u meuna-rodnom prostoru. Prvo, kada je re o izvozu kapitala u nezavisne drave, politiki razlozi su bili veoma znaajni kod odobravaa tog izvoza. To odobree je u najveoj meri zavisilo od konstelacije meunarodnih odnosa; da li je jedna drava saveznik u postojeoj ravnotei snaga ili se nalazi u protivnikom taboru; da li se o dravi kojoj se odobravaju krediti moe razmiati kao o buduem savezniku ili ne; da li se neka drava iz protivnikog tabora moe pretvoriti u saveznika ako bi joj se odobrili krediti. Za sve ove sluajeve ima mnogo primera u istoriji meunarodnih odnosa. Tako recimo, u celom periodu do Prvog svetskog rata, Francuska nije dozvolila izvoz kapitala u Nemaku, dok je istovremeno odobravala velike kredite Rusiji, koja je bila glavni francuski saveznik. U nastojau da se Italija privue u politiki savez protiv Nemake, Francuska joj je otvorila kredite itd.39 Drugo, ako je re o kretau kapitala prema nerazvijenim zemama, imperijalistike sile su nametale politiku zatitu svojim investicijama putem kolonizacije, ili drugim putem, to se sve svodilo na tzv. politiku topovaa. U periodu 101914. godine, Egipat, Tunis, Maroko, Turska, i centralnoamerike drave bile su esto objekti ovakvih metoda.40Oni su se svodili na
str. 3.
37 Un

Doc., Les mouvements internationaux de capitaux entre les deux guerres, New York, 1949, delo, str. 140143.

38 R. Stojanovi, nav. delo, str. 146. 39 P. Renouvin, J. B. Duroselle, nav. 40 Nav. delo, str. 159.

141

neposrednu primenu sile s ciem zatite svojih investicija ili otvaraa trita za ih. Kakvi su ti metodi bili, najboe je izrazio engleski dravnik Lord Kerzon (Lord Curzon) kada je rekao da suverenost zemaa koje prihvataju specijalne garantije uz neposrednu vojnu podrku, predstava samo ustavnu fikciju u koju josamo pravnici veruju...41 Posle Drugog svetskog rata nastaje znaajna prekretnica, u tom smislu, to javno finansirae preovlauje u odnosima izmeu drava. U toku i neposredno posle Drugog svetskog rata, vlada SAD pozajmila je saveznicima 55.383 miliona dolara. Pored politiko-stratekog znaaja, SAD su imale za ci i pokrie dolarskog deficita u svetu, nastalog posle ovoga rata. Privatni kapital je oigledno bio nemoan da zadovoi ove potrebe. Isto tako, privatni kapital gubi znaaj u odnosima izmeu razvijenih i nerazvijenih zemaa jer vie nije mogao biti realizovan kroz izvoz sirovina iz nerazvijenih zemaa.42 Kretae javnih kredita se nastava posle Drugog svetskog rata i to u dve osnovne etape: prvo, krediti i pomoneposredno upuena saveznicima u robi uz vojnu ekonomsku pomopo Trumanovoj doktrini Grkoj i Turskoj 1947. i po Maralovom planu od 1948. U drugoj etapi, koja poie 1949. godine, ovo kretae se usmerava prema nera-zvijenim zemama u vidu bilateralne ili multilateralne pomoi i kredita. Pomozemama u razvoju proizala je iz potrebe da se smai nastali ekonomski jaz izmeu razvijenih industrijskih zemaa i nerazvijenih zemaa. Ovaj jaz se pokazivao sve opasnijim i za same razvijene zeme, jer su zeme u razvoju bivale sve slabije kao kupci na svetskom tritu, a to je ugroavalo realizaciju proizvode u razvijenim zemama. U posleratnoj meunarodnoj zajednici, optereenoj sukobima dva bloka, pomozemama u razvoju u velikoj meri nosi na sebi tragove tih sukoba te se kroz u esto proturaju politiki, ideoloki i strateki cievi velikih sila, glavnih davalaca pomoi. Sukobi velikih sila na ovom pou sadre niz elemenata poznatih od ranije. Davae pomoi uz politike i druge uslove ini tako i dae silu prisutnom u politici razvijenih zemaa prema nerazvijenim zemama. Primera koji govore o uslovima politike prirode kod davaa pomoi ima mnogo. Kada je Kamboxa priznala NR Kinu 1958. godine, SAD su vrile pritisak na u pod pretom da e uskratiti dau pomoako ne pristupi SEATO paktu. Kada je Mosadik hteo da Iran vodi nezavisnu politiku, SAD su mu uskratile ekonomsku pomo, dok su istovremeno drugom vrstom pomoi uticale da vlada Mosadika padne. Takav sluaj imamo i sa gradom Asuanske brane u Egiptu. Kad je Egipat odbio uslove za dobijae pomoi od Zapada za gradu brane (uslovi su se sastojali u zahtevu da zapadne sile SAD i Velika Britanija kontroliu egipatske finansije i da Egipat pristupi Bagdadskom paktu), SAD i Velika Britanija su primenile niz mera pritiska na ovu zemu. Velika Britanija je blokirala egova sterlinka sredstva a SAD su naglo smaile kupovinu egipatskog pamuka.
41 Nav. delo, str. 162. 42 R. Stojanovi, nav.

delo, str. 147.

142

Pomozemaa u razvoju odraava se i na samu ravnoteu snaga. Krajem 1957. godine SSSR je odobrio Indiji kredite, nakon ega se amerika pomoovoj zemi naglo poveala. U to vreme R. Nikson, kao potpredsednik SAD, izjavuje da je ci amerike pomoi u Aziji da se ne dozvoli jaae uticaja SSSR u Aziji.43 Nesvrstane zeme su oduvek odbijale da primaju pomopod politikim uslovima. Jo1952. godine Nehru je u parlamentu svoje zeme izjavio sledee: Ukoliko bi inostrana pomobila stavena ma i u najmaoj meri u zavisnost od nae politike, mi se u potpunosti odriemo takve pomoi i pretpostaviemo joj smrt od gladi i bede. Ovakav stav nesvrstanih zemaa, koji se na tom pou stalno produbuje, doprinosi da pomozemama u razvoju postepeno preraste u stalni institut meunarodnih ekonomskih odnosa i slui razvoju onih procesa koji vode saradi u meunarodnim odnosima. Svojim stavovima u Ujedienim nacijama, ove zeme doprinose da ova organizacija preuzima na sebe sve vei deo poslova meunarodnog finansiraa zemaa u razvoju. Prednost pruaa pomoi preko UN jeste, pre svega, u tome to se na taj nain umauje mogunost politikih manipulacija prilikom davaa ove pomoi. itava mrea organa UN izgraivana je oprezno i uz tekoe i prepreke koje su proizlazile iz sukoba interesa velikih sila na ovom pou. Ove tekoe su upravo odraz toga staa i predstavaju indikatore u odnosima sile u procesima sukoba u meunarodnim odnosima. Jona prvom zasedau UN postaveno je ovo pitae, i od tada na svakom zasedau ono je imalo vano mesto u dnevnom redu svetske organizacije. Preko UN naroito se uspeno razvijala tehnika pomozemama u razvoju, dok ekonomska i finansijska pomojouvek u najveoj meri ide neposredno po bilateralnim ugovorima ili preko regionalnih ekonomskih organizacija. Posledih godina, male i srede zeme sve vie uestvuju u optoj sumi pomoi zemama u razvoju, to deluje u pravcu poputaa monopola velikih, to smauje mogunost politikih manipulacija oko ovog novog instrumenta u meunarodnim odnosima. V. Kretae radne snage Razvoj kapitalizma pretvorio je radnu snagu u robu, tako da se kretae radne snage na svetskom tritu obava paralelno sa kretaem roba i kapitala. Znaaj koji radna snaga ima u razvoju zapaen je jou merkantilistikoj fazi kapitalizma. Engleska je zema koja je u toj fazi donela zakon koji je spreavao odlazak strune radne snage u inostranstvo, poto je mogao oslabiti englesku privredu koja se nalazila u poetnom stadiju kapitalistikog razvoja. To to se kapitalizam nije ravnomerno razvijao ostavilo je posledice, ne samo na kretae meunarodne trgovine i meunarodnog finansiraa, vei na kretae radne snage u svetskim razmerama. Razvijenije kapitalistike zeme, kao to su Engleska, Francuska i Nemaka, izvozom radne snage u svoje kolonije ili u SAD,
43 Nav.

delo, str. 159.

143

Kanadu i Latinsku Ameriku, reavaju problem relativnog demografskog vika stanovnitva. Poto industrija nije jomogla da primi sav ekonomski viak radne snage iz pooprivrede, on odlazi u prekomorske zeme u kojima ostvaruje boe ekonomske efekte u uslovima nestaice radne snage. Slabije razvijene zeme Istone Evrope (uglavnom slovenske zeme u Austrougarskoj), zatim Italija, panija i Portugal, izvozom radne snage reavaju pitae demografskog vika koji u zemi jednostavno nije mogao prodati svoju radnu snagu. Kretae radne snage u meunarodnim razmerama ostavalo je ozbine posledice ekonomske i politike prirode, kako na drave emigracije tako i na drave imigracije, kao i na celu meunarodnu zajednicu. U savremenim meunarodnim odnosima kretae radne snage zau-zima znaajno mesto u odnosima drava. Ono se razlikuje od ekonom-ske emigracije u prolosti, jer je ova danaa, uglavnom privremena emigracija. Nekada je ekonomska emigracija bila konano iseee iz jedne zeme i useee u drugu; odlazak u prekomorske zeme u ekonomsku emigraciju uglavnom znaio definitivno naputae otaxbine. Ekonomski gledano, danas emigracija takoe ima iste tokove kao i nekad. Radna snaga iz mae razvijenih zemaa odlazi u razvijene industrijske zeme. U ovom kretau radne snage, posebna paa se poklaa kretau strune radne snage, a naroito, visokih struaka i naunih radnika. Privredni i drutveni razvoj danas se ne mogu zamisliti bez visokih strunih i naunih kadrova, tako da se danas u svetu vodi prava utakmica, uglavnom izmeu visoko razvijenih zemaa, oko privlaea struaka i naunika na rad u jednoj zemi. Kretae radne snage uopte, a struaka i naunika posebno, indikatori su uloge i mesta date zeme u svetskoj privredi, na svetskom tritu i u meunarodnim ekonomskim odnosima uopte. G. Razjedienost svetskog trita danas Nacionalno trite u savremenim uslovima razvoja postaje nedovono, s obzirom na nunost specijalizacije u proizvodi i podele rada u svetskim razmerama. Ovo doprinosi tome da drave sve vie naputaju autarhijske metode razvoja i tee organizovanom stvarau irih trita i organizovanoj podeli rada. Meutim, drutveno-ekonomska, ideoloka i politika podeenost u svetu pogodovala je stvarau regionalnih ekonomskih zajednica trita i podele rada (uglavnom na politiko-ideolokoj osnovi), to je umailo univerzalni karakter svetskog trita. Meutim, svetsko trite mora imati univerzalni karakter, jer samo tako moe sluiti kao regulator meunarodnih ekonomskih odnosa i razvoja svake pojedine nacionalne privrede. Ova regionalna podvojenost doprinela je da doe do raaa jedne protivurene situacije u svetu: s jedne strane, raste stepen meuza-visnosti u svetu, a s druge, grupe drava stvaraju vie ili mae autarhine regionalne zajednice unutar kojih se razvija autarhina proizvoda, ime se poskupuje proizvoda, to usporava en sopstveni razvoj. Za tu proizvodu takoe se obezbeuje zatvoreno regio144

nalno trite. Takav tok stvari vodi narastau antagonizma, koji su posledica vetakog stvaraa nepovone strukture meuna-rodne podele rada. Na ovaj nain se ne moe postii optimalna meunarodna podela rada, jer se tei proizvodi svega to je regionu potrebno, poto je razmena izmeu regiona optereena politikim sukobima, te zbog toga ima relativno mali ekonomski znaaj. Ovakav oblik meuzavisnosti ne pogoduje razvoju meunarodne sarade, jer uvruje nejednakosti, stvara izolovane grupacije koje se meusobno suprotstavaju, umesto harmoninog razvoja svetske privrede u celini. S druge strane, odnos industrijski razvijenih zemaa i zemaa u razvoju na svetskom tritu vrlo je nepovoan za ove poslede. Meunarodni ekonomski poredak nastao u imperijalizmu, zasnovan na podeli rada izmeu industrijskih proizvoaa u proizvoaa siro-vina, jouvek nije bitno izmeen. Naglim razvojem tehnologije, industrijska proizvoda je znatno nadmaila vrednost proizvode sirovina. Ovaj razvoj je stvorio ogroman ekonomski jaz izmeu te dve grupe zemaa tako da je dovedeno u pitae normalno funkcionisae meunarodnih ekonomskih odnosa. Razumivo je da zeme u razvoju ne mogu biti zadovone ovakvim staem, te se u meunarodnim odnosima zalau za uspostavae novog meunarodnog ekonomskog poretka. Novi meunarodni ekonomski poredak bi mogao otkloniti uzroke podreenog poloaja jednog broja zemaa u svetskoj ekonomiji i to na taj nain to bi se u svetskim razmerama uinila preraspodela podele rada putem industrijske specijalizacije regiona i zemaa. Za uspeno uvoee novog meunarodnog ekonomskog poretka, industrijski razvijene zeme bi morale u prvoj fazi da obezbede povoniji tretman razmeni sa zemama u razvoju, kao i da obezbede vee priticae investicija u ove zeme s ciem ihovog ekonomskog razvoja. Na taj nain bi industrijski razvijene zeme samo vratile zemama u razvoju jedan deo sredstava koje ostvaruju u neravnopravnoj meunarodnoj ekonomskoj razmeni. Ovi procesi bitno utiu na ekonomsku meuzavisnost koja se ogleda na svetskom tritu. Samim tim, egovo delovae se odraava ne samo na meunarodne ekonomske odnose, vei na politike, kulturne i socijalne procese u savremenoj meunarodnoj zajednici. 2. Geografski inilac udska drutva ive u razliitim prirodnim sredinama i uslovima kao to su klima, priroda tla i geografski poloaj. Razumivo je da ovi uslovi deluju na poloaj svakog drutva, egov razvoj i odnose sa drugim drutvima. S obzirom na to da su meuna-rodni odnosi pre svega odnosi izmeu drava, a drave ne nastaju i ne postoje drukije vekao teritorijalna drutva, geografski uslovi sredine i poloaja teritorije jedne drave doprinose enom poloaju u datom vremenu u kome postoji odreen stepen i oblik meuzavisnosti na meunarodnom planu. Geografski materijalisti i geopolitiari su geografskom iniocu davali dominantnu ulogu u ivotu drutva, egovom razvoju, nastajau i razvoju svih drutve145

nih procesa, pa i meunarodnih odnosa. U tom smislu, moemo razlikovati vie geografskih elemenata kojima se daju determinantne uloge u delovau prirodnih uslova na ivot oveka i drutva. Tu se mogu navesti oni teoretiari koji taj znaaj pripisuju klimi ili reefu tla, kao i samim kvalitetima tla i, naroito, to je znaajno za analizu meunarodnih odnosa, ona shvataa koja geografskom poloaju zeme pripisuju determinantnu ulogu u razvoju i ivotu drutva, kao i egovog mesta i uloge u odnosima sa drugim drutvima.44 Geografski inilac, meutim, deluje samo u odreenim uslovima razvoja. Iz ovoga bi se, bez sume, moglo zakuiti da u odnosu izmeu dve drave, koje se razlikuju po ovim uslovima, nastaju razlike u proizvodnosti rada, a to e nesumivo delovati i na ihov meusobni odnos i na ihovo mesto u meunarodnoj zajednici, na svetskom tritu i u meunarodnoj podeli rada. Meutim, to nikako ne znai, da su ovi prirodni uslovi determinanta razvoja uopte. Da je to sluaj, zeme koje imaju najpovonije prirodne uslove bi trebalo da imaju i najrazvijeniju tehnologiju. To, meutim, ne mora da bude. Oni samo pruaju mogunost a ne stvaraju vrednost, veih stvara rad. Danas se razvijena industrija nalazi na prostorima na kojima esto nema potrebnih sirovina niti energije. Ovaj odnos izmeu prirodnih uslova u razvoju i samog razvoja razreavao se kompenzacijama, putem boe organizacije proizvode ili veeg radnog angaovaa drutva koje je u pitau. Na taj nain je i sam geografski poloaj, kao i drugi prirodni uslovi, odreen stupem razvoja. U velikom delu udske istorije, posedovae nafte nije imalo nikakvog znaaja za drutveni razvoj i bogatstvo sve dok nije pronaena tehnologija za enu upotrebu. U primitivnim uslovima razvoja tehnike, mora, reke, planine, inili se nepremostive prepreke koje su onemoguavale dodire meu narodima i kulturama. Sa razvojem tehnike, mora i reke postaju putevi veza i sarade ili prostori sukoba meu narodima. Moemo smatrati da pojedini geografski faktori mogu biti, s gledita razvitka drutva, mae ili vie povoni, odnosno nepovoni. Ali na geografske faktore ne moemo gledati tako kao da oni uvek, na svakom stepenu razvitka drutva, igraju istu ulogu. Vea, odnosno maa povonost pojedinih strana geografske sredine, mora se uvek odmeravati prema stepenu razvitka drutva.45 Istovremeno, treba podvui da u postojeim uslovima razvoja pro-izvode, geografski inilac deluje na poloaj i ponaae jedne drave u meunarodnim odnosima. Sa promenama u razvoju mate-rijalne proizvode, mea se i znaaj geografskih inilaca, to ukazuje na ihov relativan znaaj, ali i potrebu da se prouavaju, jer imaju znaaja u meunarodnim odnosima. A. Dravna teritorija Videli smo da udsko drutvo poie da se teritorijalizuje tek krajem sredeg stupa varvarstva. Sa nastankom drave nastaenost je uklopena u po44 M. 45 M.

Milutinovi, Geografski materijalizam, Titograd, 1957. Milutinovi, nav. delo, str. 243.

146

jam tog oblika potpunog drutva. Iz same ienice teritorijalizacije proizale su mnogo veze sa razvojem i mestom datog drutva u odnosima sa drugim zajednicama. Pored niza drugih znaajnih posledica, teritorijalizacija je izazvala nastajae posebnih vrsta odnosa drutvenih zajednica, koji nastaju povodom te teritorijalizacije. Teritorijalizacijom drutva, videli smo, uspostava se neki vid svojine na zaposednutoj teritoriji i ona je ograniena prostiraem zaposednute teritorije. Granice prostiraa ove svojine su nastankom drave prerasle u poseban pravni i politiki institut i one imaju veliki znaaj u odnosima drava. a. Dravne granice. U savremenoj epohi smatra se da teritorija na kojoj se prostire vlast jedne drave mora imati tano utvrene granice. Granica je linija koja razdvaja dve drave i preko koje se odvijaju odnosi izmeu tih drava. Ti odnosi su meunarodni odnosi. U daoj prolosti, pitae dravnih granica nije moralo biti tako strogo postaveno. Naime, sve do poetka razvoja kapitalizma, granine linije nisu bile sasvim tano utvrene dokumentima koji bi u svako doba mogli sluiti kao dokaz u eventualnom graninom sporu. U antikoj Grkoj, drave-gradovi su zaposedale okolnu teritoriju bez tanog utvrivaa graninih linija. Na istaknutim strategijskim takama postavene su vojne posade kao znak prostiraa suvereniteta drave. Takav je sluaj bio i sa Rimskom imperijom. U sredem veku, situacija u tom pogledu nije bila bitno drukija. Poznato je da je nakon francuske revolucije 1789. godine, bilo nemogue tano utvrditi granice francuske drave. Takvom stau stvari doprinosile su kako organizacija vlasti, tako i saobraajne mogunosti, koje su bile najsigurnija prepreka brzim upadima osvajaa na teritoriju neke drave. S druge strane, naturalna proizvoda nije omoguavala veu meunarodnu razmenu iz koje bi se mogli razviti eksploatatorski odnosi izmeu drava. Dravne granice u tim uslovima nisu, prema tome mogle preuzeti ulogu uvara unutraeg trita i domaeg proizvoaa od strane konkurencije. S razvojem kapitalizma java se potreba vreg povezivaa svih delova dravne teritorije, a poveana ekonomska meuzavisnost trai zatitu nacionalne privrede koja nastaje s nastankom nacionalne drave. Nova nacionalna drava se zasniva na novim organizacionim principima dravne privrede i dravne vlasti. U domenu ene oruane sile stvara se narodna vojska koja, na bazi opte vojne obaveze, prerasta u brojnu skupinu kojoj se u jedan od osnovnih zadataka stava zatita granica i teritorijalnog integriteta. Vojna sila tako prestaje da bude samo oruana zatita pojedinih feudalaca i ihovih poseda veprerasta u opte-drutveni organizam. Pitae razgraniea izmeu drava dobija znaajno mesto u meunarodnim odnosima, te vremenom nastaju odreeni principi koji su proizili iz potrebe dobijaa takvih granica koje bi u najveoj meri garantovale nacionalni prosperitet i nacionalnu bezbednost. Od tih granica naroito treba izdvojiti sledee: aa. Etnike granice. Sa nastankom nacije java se tea da se granice jedne drave poklapaju sa etnikim prostiraem jedne nacije. S obzirom da nacija u tom istorijskom trenutku ima najvie uslova da se organizuje kao nezavisna drava, 147

tea ka etnikim granicama redovno vodi iznalaeu puteva da se do takvih granica i doe. Meutim, ove tee su nailazile na tekoe u svom ostvarivau, zbog mae ili vee izmeanosti nacija na nekom geografskom podruju. Ovo pitae esto je izazivalo sporove izmeu drava, koji su esto dovodili do sukoba i ratova. Ovakvo stae karakterie epohu stvaraa nacionalnih drava u Evropi u toku XIX i prve polovine HH veka, dok na drugim kontinentima, naroito u Aziji i Africi, ovo pitae jouvek ima veliki znaaj u odnosima drava. Odreivae etnikih granica nije nikako jednostavan posao, iako se time eli samo to da jedna drava obuhvati teritoriju na kojoj se prostire jedna nacija, odnosno nacije koje su odluile da ive u jednoj zajednikoj dravi. esto su se iza zahteva za uspostavaem etnikih granica krile (ili kriju) teritorijalne pretenzije neke drave prema drugim dravama. Te pretenzije su se najee izraavale tako to bi se nekim argumentima tvrdilo da na toj i toj teritoriji ive pripadnici ene nacije, ili se negira nacionalni identitet neke nacije, proglaavajui da je ona samo deo matine nacije drave koja to osporavae vri. Ovo pitae poznaje i druge metode koji su dovodili do sukoba u procesu formiraa nacionalnih drava. Sa Prvim svetskim ratom uglavnom se zavrava proces nastajaa nacionalnih drava u Evropi. Na konferenciji mira u Parizu posle ovog rata, razgraniee izmeu evropskih drava, kao i stvarae novih nacionalnih drava (ehoslovake, Poske i dr.) vreno je uglavnom primenom naela etnikih granica. Ovo naelo je moralo biti dopuavano i korigovano nekim drugim naelima kao to su geostrateke granice, privredni kriterij i dr. Meutim, i tamo gde je ovo naelo bilo u najveoj meri primeeno, ono nije moglo biti u potpunosti u praksi ostvareno zbog izmeanosti nacija. Ako ostavimo po strani interese velikih sila, koji su itave delove nekih nacija ostavali drugim dravama (sluaj sa Jugoslavijom kojoj su oduzete teritorije naseene pripadnicima jugoslovenskih naroda), ovo razgraniee je stvorilo posebno stae u Evropi. U mnogim zemama ostale su nacionalne maine nacija koje su imale svoju dravu. Istorija je pokazala da dobro izvedeno etniko razgraniee doprinosi razvoju dobrosusedskih odnosa, te se u takvim uslovima moe oekivati razvoj procesa sarade. Naveliki naunik Jovan Cvijina konferenciji mira u Parizu, zastupao je stav da naelo prirodnih granica i naelo etnikih granica moraju se meusobno dopuavati iako u praksi oni jedan drugom pritivuree. U ihovom dopuavau naelo narodnosti mora se potovati kao vanije. Pre e se uspostaviti dobrosusedski odnosi ili prijateski odnosi izmeu dveju drava ako nemaju meusobnih nacionalnih potra-ivaa pa ma im granice i ne bile prirodne... Ovo miee izraava na jasan nain osnovni stav epohe o ovom pitau, koje je imalo a i danas ima veliki znaaj za odnose izmeu drava. Razgraniea po etnikim naelima, koja su ipak dovodila do stvaraa nacionalnih maina, mogla su proizvoditi kako odnose sarade tako i odnose sporova i sukoba. Maine mogu sluiti kao most razumevaa ali i kao predmet sukoba. Najee, ovi odnosi e biti u zavisnosti od drugih inilaca koji odreuju interese 148

drava, od konstelacije meunarodnih odnosa unutar kojih mainsko pitae moe doprinositi razvoju jednih ili drugih procesa. bb. Prirodne granice. Radi ouvaa svoje bezbednosti, drave esto prilikom razgraniea sa drugim dravama insistiraju da se potuju prirodne granice ihovih teritorija. Ove granice se pruaju preko prirodnih prepreka, kao to su planinski venci, reke, mora. Uz ove najee prirodne granice, van Evrope se jouzimaju i pustie, xungle, ili na drugi nain teko prohodni tereni. S razvojem tehnike, znaaj prirodnih granica za odbranu zeme opada, mada ihova funkcija u meunarodnim odnosima nije prestala, naroito u domenu saobraaja. Kao prirodna granica, more se jouvek smatra najidealnijom granicom za bezbednost drave, meunarodnu trgovinu i meunarodni saobraaj. Iz istorije meunarodnih odnosa se moe videti da su drave najtee bile raive na svojim morskim granicama. Najboi primer za to je Engleska, koja kao ostrvska zema, nije doivela pravu inva-ziju neprijatea. Sasvim razumivo, i to treba imati u vidu, sa razvojem tehnike mea se i ta uloga morske granice. Od vremena u kome je more bilo gotovo nepremostiva prepreka osvajaima, do doba u kome more kao granica samo olakava odbranu zeme, u kome mogunost invazije zavisi od tehnike kojom osvaja raspolae. Dobar primer za ovo je otvarae zapadnog fronta i iskrcavae saveznika u Normandiji u Drugom svetskom ratu. U savremenim uslovima ratne tehnike more ima mai znaaj za bezbednost zeme. Ipak, egova uloga na tom planu se ak i poveava u oblasti saobraaja izmeu saveznika, zatim kao prostor iz kojeg se mogu kontrolisati strategijske take, zatim kao zatita atomsko-raketnih postrojea na podmornicama itd. Pored ovoga, more kao granica ima veliki znaaj za razvoj meunarodnih ekonomskih odnosa, poto egovi putevi, zatim sloboda plovidbe, i mogunost pristupa velikom broju drava, imaju veliki znaaj za razvoj veza meu dravama itavog sveta. Drave su u svojim nastojaima da dobiju dobre granice, esto insistirale da granina linija ide maticom neke reke. Tome su doprinosili kako razlozi bezbednosti granica tako i ekonomski razlozi. Reke su uvek predstavale bar neku prepreku osvajau. U vojnoj vetini reke su imale posebno mesto, kako u odbrani tako i u napadu. S razvojem tehnike odbrana i forsiraa reke imaju znaajno mesto u vojnim planovima drave. U istoriji Evrope zabeleen je tipian sluaj sukobavaa oko razgraniea linijom toka jedne reke. Francuska se vekovima smatrala ugroenom od Nemake, te je tu opasnost mislila da otkloni uspostavaem granice na Rajni. Reka kao granica ima i svoje ekonomske vrednosti. Prvo, ako je plovna, ona predstava dobar saobraajni put, zatim, ako protie kroz vie drava, ona slui kao put meunarodne razmene i najzad, itav sliv jedne reke predstava povono podruje za razvoj agrikulture i dobijae elektroenergije. Razgraniee na rekama je podrobno regulisano pravilima meunarodnog prava. 149

vv. Planinski venci su uvek igrali ulogu prirodnog razgra-niea dve drave, i istovremeno, ihovi prevoji sluili su kao put za saobraaj izmeu drava i invazije osvajaa. Zbog toga su drave teile da svoje granine linije povuku vrhovima planinskih venaca, koji su pruali mogunost uspenije odbrane zeme i da zadre prevoje, doline i kaone izmeu visova pod svojom kontrolom, kao jedino pogodne puteve ekonomske, politike i vojne ekspanzije. Planinski venci se mogu i danas smatrati pogodnim granicama u strategijskom smislu, mada je ihov znaaj znatno opao u uslovima savremene ratne tehnike. Prirodne granice nisu uvek mogue, te dolazi do razgraniea povlaeem vetakih linija na tlu i geografskoj karti. Ove vetake granice stvaraju dravama posebne probleme za ihovo odravae, a i za odbranu, te se grade posebno skupa utvrea i druge zapreke. Zbog svega toga, drave esto posebnu pau obraaju ovim granicama. U uslovima sarade i dobrosusedskih odnosa, za ove granice se pre svega moe rei da one dele drave ali i ine mesto na kome se narodi zbliavaju. b. Kvalitet zeme i prirodni izvori. Obavae procesa proizvode vri se u odreenim prirodnim uslovima te su oni uvek u veoj ili maoj meri uticali na en razvoj. S obzirom na to da su drave politike tvorevine, one politikim sredstvima uvaju svoje prirodne uslove i prednosti na tom pou. U epohama primitivnih civilizacija, bogatstvo tla jedne drave merilo se plodnou zemita za osnovne pooprivredne proizvode, ili rairenou dobrih paaka za razvoj stoarstva. Sterilnost zeme u ovom smislu vekovima je pojedine drave i narode drala u stau strepe za prosto odrae egzistencije. Iz toga su esto nastajali pokreti koji su raali ekspanzionistiko ponaae takvih drava u meunarodnim odnosima. (Prelaz Arapa u Severnu Afriku bio je u najveoj meri izazvan potrebom da se nae zemite pogodno za gajee itarica). U danae vreme, ovaj smisao i znaaj tla teritorije jedne drave gubi znaaj. Razvoj tehnologije proizvode i saobraaja omoguio je proizvodu hrane, na do jue sterilnim zemitima ili razmenu dobara u svetskim razmerama, kojom se dobija hrana u razmenu za druge proizvode. (Velika Britanija od druge polovine XIX veka hrani svoje stanovnitvo uglavnom zahvaujui uvozu). Mada danas, sa razvojem tehnike udi mogu uspenije da otklaaju prirodno (relativno) siromatvo teritorije na kojoj ive, bogatstvo prirodnim izvorima nije bez znaaja u odnosima drava. U zavisnosti od razvoja proizvode, rastao je i opadao znaaj pojedinih prirodnih sirovina. Jedna drava je mogla biti siromana ako nije imala uga u vremenu u kome je uga bio osnovni izvor energije za pokretae industrijske proizvode. U drugim uslovima, sa razvojem drugih izvora energije, ta ista drava je mogla zauzeti neko od vodeih mesta u svetskoj proizvodi. Razvojem proizvode sintetikog materijala, mnoge zeme, koje inae nisu raspolagale prirodnim sirovinama, postaju znaajni proizvoai zahvaujui razvoju hemijske industrije. Istovremeno, zeme koje su tim prirodnim sirovinama raspolagale, gube 150

mesto koje su imale u meunarodnoj podeli rada i na svetskom tritu (to je naroito sluaj sa razvojem proizvode vetake gume, pooprivrednog ubriva i dr.). Svako vreme razvoja civilizacije imalo je svoje tehnoloke obeleje. U zavisnosti od toga, rastao je ili opadao znaaj pojedinih prirodnih sirovina, to je uvek ostavalo traga na odnose izmeu drave. Drave su se u tei da jaaju svoju moi drutveno bogatstvo, uvek trudile da poseduju te sirovine u dovonoj koliini. Ukoliko ih nisu mogle dobiti razmenom u meunarodnim ekonomskim odnosima, sukob uz upotrebu sredstava prinude je bio esta pojava. ak i u naem vremenu, vremenu vrlo razvijene tehnologije, utakmica drava da poseduju izvore nafte, nuklearnih sirovina, retkih metala potrebnih u raketnoj tehnici, esto bitno utiu na razvoj odnosa, kako u regionalnim, tako i u svetskim razmerama. Politika SAD prilikom dekolonizacije Konga (1960.) u velikoj meri je odreena interesima ove zeme za nuklearne sirovine u Katangi. B. Meunarodni geografski poloaj Znaaj jedne drave ili grupacije drava u meunarodnim odnosima moe u velikoj meri da bude odreen enim geografskim poloajem i prostorom koji zauzima. Znaaj puteva koji prelaze te-ritoriju jedne zeme, strategijska pozicija u datim uslovima ratne tehnike, pristup morima, sve su to elementi geografskog poloaja jedne drave, koji mogu uticati na eno ponaae i ponaae drugih drava prema oj. Prostoru koji je zauzimala jedna drava veliku pau su posveivali pripadnici tzv. geopolitike kole. Oni su polazili od toga da prirodna tla i prostor koji zauzima jedna drava odreuju drutvene institucije, rasne i nacionalne osobine, kulturu itd. Geopolitika shvataa prvi je sistematski izloio nemaki geograf Fridrih Racel (Fridrich Ratzel). On polazi od stava da se rast jedne drave ogleda u enom teritorijalnom ireu, te da drave koje raspolau veim prostranstvom teritorije, raspolau veim kapacitetom moi. Ova korelacija izmeu veliine teritorije i dravne moi izazvala je po Racelu, stalnu teu drava ka proireu svoje teritorije.46Ova shvataa imaju svoje objaee u drutvenim uslovima u kojima su nastala, u vremenu osvajaa kolonija i stvaraa velikih kolonijalnih imperija od strane imperija-listikih sila. U daem razvoju geopolitikih objaea drutvenih pojava, u egovoj anglosaksonskoj interpretaciji, geografski poloaj jedne zeme ima prvorazredan znaaj za poloaj te drave u meunarodnim odnosima. Najizrazitiji predstavnici ovoga pravca su ameriki admiral Alfred Mahan (101914) i britanski geograf Halford Mekinder (sir Halford Mackinder 18691947). Kao struak za pomorsku strategiju, Mahan je bio obuzet ienicom da je svet povezan ogromnim pomorskim prostranstvima u kome, kao protivtea, izrasta
46 M.

Milutinovi, nav. delo, str. 9699.

151

ogromna evroazijska masa. Osnovni globalni odnos, po emu, nastaje iz tee kontinentalnog jezgra da se probije u prostor maritimnih proea. Iz ovog odnosa nastajao je sukob izmeu Rusije, kao posednika evroazijskog kontinentalnog jezgra i maritimne sile broj jedan, Velike Britanije, koja je branila pristup maritimnim proeima. Ova odbrana je vrena (i treba da se vri) stalnim politikim okrueem s mora ruskog kontinentalnog jezgra. Interesantno je napomenuti da je ova teorija, u neto izmeenom vidu, dola do izraaja i u amerikoj globalnoj strategiji posle Drugog svetskog rata u kojoj je okruee SSSR-a sprovedeno istim geostratekim koncepcijama od podruja Atlantskog pakta, preko Bagdadskog i ANZUS pakta do krajeg istoka. Kasniji razvoj dogaaja vezanih za odnose Rusije i Velike Britanije demantovao je Mahanove ideje, jer su u dva svetska rata te zeme bile saveznici a ne protivnici. No, i pored tog istorijskog demantija ove teorije, ona je nala odziv i u globalnoj strategiji jedne velike sile posle Drugog svetskog rata. Polazei od istih ideja, Mekinder je smatrao da sam raspored kopna i mora na zemi omoguuje stvarae velikih imperija i ak, jednog svetskog carstva. On je Evropu, Aziju i Afriku nazvao svetskim ostrvom. On je stvorio aforizam po kome onaj ko vlada Istonom Evropom, kontrolie predeo srca; ko vlada predelom srca, kontrolie celi svet. Posle Prvog svetskog rata, Mekinder modifikuje svoju teoriju, tako to sada Atlantski okean smatra sponom Zapadne Evrope i Amerike, te je u toj oblasti video drugi stoer moi koji e sa prvim biti u stau ravnotee. Ovakva gledita su nala plodno tle u Nemakoj posle prvog svetskog rata, u kojoj raste revanizam posle poraza u tom ratu. Nacionalistiki i revanistiki krugovi u Nemakoj vide u geopolitikim teorijama idejnu osnovu ponovnih priprema za ostvaree svoje ideje o vladavini itavim svetom. Bivi general Karl Haushofer (18691946) kao Hitlerov saradnik i ideolog, nalazi u geopolitikim teorijama osnov za nemako svetsko gospodarstvo u ienici da je ona u najpovonijem poloaju da ovlada svetskim srcem, svetskim ostrvom a time i itavim svetom.47 Geopolitike teorije u nemakoj faistikoj verziji izazvale su otpor u itavom svetu, tako da se vrlo brzo razvija nauna kritika ovih shvataa, koja ovu teoriju nauno pobija. Ovaj stav nauke prema ovim teorijskim koncepcijama doprineo je tome da danas nema celovitijih sistema prouavaa meunarodnih odnosa zasnovanih na geopolitikim shvataima. Meutim, ako se izuzmu preteranosti i mistifikacije koje su geopolitiari uneli u analizu uloge geografskog inioca, neophodno je rei da uloga i znaaj geografske sredine za drutvo ne moe biti zanemarena. Geografski inilac moe biti povoan ili mae povoan za neku dravu i en politiki poloaj i ulogu. Stoga se bez geografskih uslova ne moe zamisliti drutveni razvoj. Geografski uslov ne gube nikada karakter materijalnih uslova neophodnog za opstanak drutva. Ali isto tako, oni ne prelaze granice toga okvira.48Pri tom, to treba uvek imati u vidu, geografski inioci
47 M. 48 M.

Merle, Sociologie des relations internationales, Paris, Dalloz, 1974, str. 153. Milutinovi, nav. delo, str. 103108.

152

ne igraju uvek istu ulogu na svim stupevima drutvenog razvoja. Isto tako, pojedini geografski elementi nemaju uvek isti znaaj.49 Geografski poloaj jedne drave ili grupacije drava moe u velikoj meri da utie na poloaj te drave u meunarodnim odnosima i meunarodnoj politici. Znaaj puteva koji prelaze preko neke zeme, strateki poloaj u datim uslovima ratne tehnike, pristup morima, sve su to elementi geografskog poloaja jedne drave, koji mogu uticati na eno ponaae i ponaae drugih drava prema oj. a. Prostor. Videli smo da su geopolitiari veliini prostora koji zauzima jedna drava pridavali odluujui znaaj, kako za meunarodni poloaj jedne drave, tako i za karakter enog naroda, vlasti, drutvene organizacije. Meutim, oigledno je da veliina prostora ne odreuje snagu jednog naroda niti stepen egove drutvene i ekonomske razvijenosti, pa time ni oblike drutvene organizovanosti, kulture itd. To je toliko vidivo iz istorije da u pomonije potrebno prizivati posebne argumente da bi se ta tvrda nauno odbacila. Nije mali broj drava imao veliku teritoriju a da to nije bilo dovono ni za to da ona bude vojna sila i obrnuto. ak nije tana ni tvrda da je veliina teritorije i prirodno bogatstvo u korelaciji. Stepen razvijenosti proizvode ima svakako daleko vei znaaj u ivotu jednog drutva od veliine prostora koje to drutvo naseava. Veliini prostora se, meutim, ne moe oduzeti svaki znaaj u meunarodnim odnosima. U razliitim uslovima razvoja vojne tehnike, prostor je imao znaajan uticaj na stvarae strategijskih planova odbrane ili napada. On je imao i, moe se rei, odluujuu ulogu u nekim ratovima (Napoleonov pohod na Rusiju, 1812) a i danas, u vreme nuklearnog oruja, znaaj tzv. strategijske dubine dugo vremena je bio jedan od osnovnih inilaca u stratekom planirau. Promenama u ratnoj tehnici mea se i znaaj prostora, tako da se u tom smislu on ne moe smatrati determinantom poloaja jedne drave u meunarodnim odnosima. Meutim, imajui u vidu sve ostale inioce, mora se voditi rauna o prostoru koji jedna drava zauzima. Od pravilne procene egove vrednosti u datim uslovima razvoja materijalne proizvode, ratne tehnike i strategije, mora se vriti procena znaaja prostora, i na osnovu toga, ocena o moguim kreta-ima u meunarodnim odnosima. b. Izlaz na more. Na odreenom stepenu razvoja drutva more je dobilo veliki znaaj u meunarodnim odnosima drava. Izlaz na more je esto omoguavao laki pristup na svetsko trite, vii stepen veza sa ostalim dravama, a time, i vie mogunosti ukuivaa u meunarodnu podelu rada. U globalnoj strategiji, more je imalo i ima izuzetan znaaj u utakmici velikih sila oko kontrole pojedinih delova sveta, uspostavaa interesnih sfera, zona uticaja itd. U danaim uslovima ratne tehnike more je pogodan prostor za nuklearna dejstva iz atomskih podmornica koje, ne izlazei na povrinu, mogu raketama gaati odreene cieve. U istoriji meunarodnih odnosa lako se daju zapaziti nastojaa mnogih drava da dobiju izlaz na more. Tako je Rusija od XVIII veka nastojala da dobije iz49 Nav.

delo, str. 300.

153

laz na toplo more. itav XIX vek obeleen je nastojaem ove velike sile da izae na Sredozemno more kroz Bosfor i Dardanele ili na drugi nain. Umnogome, ena politika bila je usmerena ovom ciu, to i danas nije bez znaaja u sponoj politici SSSR. Srbija je veoma dugo, kroz XIX vek pa, sve do Prvog svetskog rata, nastojala da dobije izlaz na more. Opasnosti koje su za u pro-izlazile iz kontinentalne zatvorenosti dole su do punog izraaja u Carinskom ratu sa Austro-Ugarskom poetkom HH veka. Ovim ra-tom Austro-Ugarska je htela da potini Srbiju svojim politikim interesima na taj nain to je zatvorila kontinentalne puteve za izvoz robe u sponoj trgovini Srbije. Znaaj mora za meunarodne odnose Jugoslavije proizlazi u najveoj meri i zbog toga to je Jadransko more deo Sredozemnog mora, preko koga se dolazi u neposredni kontakt sa Evropom, Azijom i Afrikom. Isto tako, Sredozemno more je veza za izlazak na Atlantski okean i preko ega u ceo svet. Ekonomski, strateki i politiki znaaj Sredozemnog mora ogleda se i u prisustvu velikih sila u emu i postojau stalnih arita kriza na ovom podruju. Izlaz na more, bez sume, predstava prednost za jednu dravu u meunarodnim odnosima. Zbog toga se uvek mora raunati s tom ienicom u procenama poloaja jedne zeme u datoj konstelaciji meunarodnih odnosa. v. Saobraajni znaaj teritorije. U razliitim periodima istorije, teritorije pojedinih drava imale su veliki znaaj u razvoju meunarodnih veza, trgovine i strategijskih pravaca kretaa. Putevi preko kojih su se te veze odravale imali su, prirodno, veliki znaaj u tim odnosima, i to kako za drave preko kojih su ti putevi prelazili, tako i za drave koje su se tim putevima koristile. U istorijskom razdobu, u kome je Evropa prodirala na istok kolonizirajui Aziju, Srbija je imala veliki znaaj kao most izmeu istoka i zapada, jer je preko e prolazio pogodan put za neke evropske sile. S obzirom na to da su, na prvom mestu, Nemaka i Austrougarska bile upuene tim pravcima nadiraa na istok, meunarodni poloaj Srbije je u velikoj meri bio odreen enim geografskim poloajem na tom putu. Strategijski planovi Austrougarske i Nemake uvek su uzimali u obzir ovaj znaaj Srbije, te su bile spremne da se sukobavaju s drugim silama (Rusijom, Engleskom i Francuskom), oko posedovaa i kontrole na ovom putu. g. Geografski poloaj grupacije drava. U meunarodnim odnosima, zbog razlika u interesima i uloge sile u sueavau interesa, dolazi do ravnotee snaga, to dovodi do grupisaa dra-va u politike saveze i blokove. Ove politike grupacije se meusobno sukobavaju te se zbog toga mora voditi rauna o ihovom geostratekom poloaju. Razliiti geografski uslovi doprinose posebnostima u poloaju pojedinih zemaa unutar grupacije i poloaju cele grupacije. Prvo, mora se imati na umu sve ono to je od znaaja za svaku pojedinu dravu-lanicu grupacije i to uzeti u obzir i za ocenu poloaja cele grupacije. Ovo je naroito znaajno kod odreivaa neuralginih taaka oko kojih se javaju najei sukobi. Pored toga, za ocenu poloaja cele grupacije mora se voditi rauna i o nekim drugim elementima. To je na 154

prvom mestu raspored drava sa jakim proizvodnim kapacitetima unutar grupacije a prema drugim grupacijama. Ukoliko se takve drave nalaze na graninom pojasu grupacije, te se fiziki neposredno dodiruju s drugom grupacijom, ta grupacija je, znai, vrlo raiva u sluaju sukoba. U ovoj situaciji veliku ulogu mogu da imaju tzv. tampon drave koje fiziki udauju dve sukobene grupacije. To omoguuje, naroito raivoj grupaciji, manevarski prostor i zatitu osetivih taaka, koje imaju znaaj za kapacitet moi date grupacije. U danaim uslovima ratne tehnike, veliina prostora ima poseban znaaj u odnosima sile. Poznato je da antiraketni sistemi imaju vei znaaj ukoliko su vie istureni prema periferiji braenog prostora. Zatim, veliki prostor kojim raspolae jedna grupacija ima znaaja i zbog klimatskih uslova. Ratna tehnika se prilagoava strategiji u razliitim prirodnim uslovima, ali se, i pored toga, ne moe zanemariti ovaj inilac kod planiraa odnosa na bazi sile dve grupacije. Jake zime, suni i pustiski predeli, stvaraju posebne tekoe koje mogu uticati na onoga ko planira napad, na vreme kada e napad biti izveden, kao i na odbranu jedne takve teritorije. 3. Nacija A. Pojam Buee nacionalne svesti i nastanak nacija, obeleava posebnu epohu i stupa razvoja udskog drutva, i istovremeno, okvir sa kojim se u velikom broju sluajeva poklapa savremena drava. Sa nastankom nacije, java se i nacionalna drava, koja od poetka pa do danas predstava oblik dravnog organizovaa nacije, te se esto nacija i drava kao pojmovi poistoveuju. S obzirom na to da su meunarodni odnosi, socioloki gledano, odnosi globalnih drutava, nacija i sve to se za u vezuje, ili iz e proizlazi, ima izuzetan znaaj za meunarodne odnose. Nastanak nacija u Evropi razbio je feudalne drutvene tvorevine koje su zameene nizom novih nacionalnih drava. Ovaj proces formiraa nacija u Evropi predstava jedno od bitnih obeleja meunarodnih odnosa XIX i HH veka do Prvog svetskog rata. Borba za nacionalno osloboee porobenih naroda Evrope i ihove tee za stva-raem nacionalnih drava, bitno su uticale na meunarodne odnose Evrope toga vremena. Proces formiraa nacionalnih drava u Evropi tekao je jednovremeno s osvajaima kolonija u svetu. Meutim, razvitak kapitalizma van Evrope doprineo je razvoju nacionalne svesti i nastajau nacija na tlu Azije i Afrike, gde je ovaj proces jou toku. Isto kao u Evropi i Americi, formirae nacija na drugim kontinentima uticao je na kretae meunarodnih odnosa, dekolonizaciju i stvarae niza novih nezavisnih drava koje danas doprinose otklaau zavisnosti, hegemonije i eksploatacije iz meunarodnih odnosa. Ovaj oigledni znaaj nacije u meunarodnim odnosima zahteva pruavae ove pojave, eno objaee i definisae. Pokuaji koji su do danas uieni, s ciem da se odredi pojam i sadrina nacije kao oblika drutvene zajednice, doveli su do formulisaa niza definicija i stavova o naciji. 155

Kapitalizam je isto tako zahtevao vii stepen jedinstva naroda od ranijih drutveno-ekonomskih sistema. Oseae i svest o zajednikoj pripadnosti, uz novu materijalnu osnovu doprinosi razvoju posebnog psihikog odnosa prema drutvenoj stvarnosti, koji se bitno razlikuje od ranijih faza razvoja drutvene svesti. Prvo, ovaj proces situiran je na jednom ogranienom teritorijalnom podruju razvijenih komunikacija, komplementarne podele rada, koja omoguuje relativnu samodovonost, a sve je to nastalo u istorijskom toku razvoja kultura, koje se meusobno razlikuju, to doprinosi stvarau posebnih nacionalnih karakteristika. I drugo, svi ovi procesi dovode do stvaraa posebnog oblika svesti, koja je bitan elemenat nacije i koji karakterie pripadnost svakog poje-dinca datoj naciji. Povezanost nacije i drave, naciji daje poseban znaaj u meunarodnim odnosima, s obzirom na to da je drava osnovni akter u meunarodnim odnosima. Nacija, kao oblik drutva, nastaje iz potrebe za stvaraem nacionalne drave koja bi to drutvo obuhvatila. Upravo drava kao politika organizacija drutva, kakvo je nacija, obezbeuje razvoj tog drutva u uslovima nejednakosti u meunarodnim odnosima. U uslovima drutvenog razvoja u kojem se raa nacija, nastaje i potreba za stvaraem nacionalne drave koja e tu naciju uvesti u odnose s drugim nacijama. To ne znai da ta tea ka svojoj dravi ne moe da se zadovoi zajednikim ivotom vie nacija u jednoj dravi. To je uvek mogue ukoliko se bitni interesi tih nacija identifikuju s interesima zajednike drave. Opte je prihvaeno stanovite da je federacija ravnopravnih nacija dravni oblik koji je najpogodniji za ujediee vie nacija u jednu dravu. Ovo spajae nacija u jednu dravu ne ukida postojae i autentinost nacija koje se ujediuju u jednu dravu. Ovakvim ujedieem, nacije nastavaju da ive uz ouvae svog identiteta i integriteta, koji se ispoava i uva na razliite naine, kako u politikom sistemu unutar, tako i na planu meunarodnih odnosa i spone politike date drave. itava istorija nacije ukazuje na to da su nacija i nacionalna drava dve pojave vrsto povezane. Postojae naroda bez svoje drave nije izuzetak u istoriji. Drutveno-ekonomske formacije u kojima se razvijao narod nisu poznavale odnose koji su zahtevali takav stepen povezanosti kakav je doao sa razvojem kapitalistikih odnosa. Beznaajne veze izmeu privredno-naturalnih zajednica nisu mogle stvoriti odnos iz kojeg bi se javila eksploatacija kakva moe nastati u uslovima robne proizvode i irih trita na kojima deluje zakon vrednosti i automatski stvara odnos u kome razvijeniji eksploatie mae razvijenog. Tako su narodi mogli da ive relativno mirno jedni kraj drugih u istoj dravi, bez veeg interesa da se izdvoje u posebne drave, ili da u zajednikoj dravi utvrde posebne politike korektive kojima bi se neutralisala nejednakost iz koje bi mogla da se rodi eksploatacija jednog naroda od drugog. Nacija kao oblik teritorijalnog drutva, po pravilu, svojstvo izraava putem zahteva za stvarae nacionalne drave. To je istorijski utvrena ienica koja i u savremenim uslovima nalazi potvrdu u postojeoj praksi na tlu Azije i Afrike. Ova 156

ienica ukazuje na znaaj nacije za meunarodne odnose, koji se najneposrednije izraava u sledeim vidovima: a. Nacionalna ekonomija. Pod ovim pojmom oznaava se ekonomska celina relativne samodovonosti koja je osnov samostalnosti postojaa svakog potpunog drutva. Nacionalna samodovonost je nuan uslov nastanka i samostalnog ivota nacija, mada se on danas postepeno gubi, poto savremeni stepen razvoja drutva vodi prevazilaeu nacionalnih granica koje postaju preuske. Ovaj proces vodi integrisau nacija to je, moglo bi se rei, poetak procesa neposrednog ukuivaa oveka u tokove svetske privrede a time i udskog drutva u celini. Meutim, to povezivae se odvijalo u jednom krugu u kojem je podela rada bila komplementarna i na priblino istom stupu ekonomske razvijenosti. Povezivae te grupe znailo je eno odvajae od drugih grupa a to odvajae je u osnovi bilo ekonomsko: razliitost u stepenu razvijenosti koja, uz primenu trinih zakona, vodi eksploataciji mae razvijenog, nacionalna drava je bila pozvana da ovu eksploataciju sprei politikom zatitom ekonomske snage svog proizvoaa. Ovo je bila motorna snaga pokreta za nacionalnu nezavisnost i stvarae nacionalne drave. Ovo je i danas jedan od bitnih inilaca na kome i dae postoji nacionalna drava. Na nekim stranama ova drava pokazuje tendenciju jaaa a na drugim ena uloga postepeno odumire. b. Teritorijalnost i dravnost. Ogleda se u fizikoj i politikoj povezanosti grupe koju ini jedna nacija. Teritorijalni kontinuitet prostiraa jedne nacije je istovremeno i prostor na kome se iri nacionalna drava. Nepodudarae ova dva elementa stvaralo je posledice u meunarodnim odnosima poto je nacionalna drava uvek teila da se proiri i na delove teritorije na kojoj se prostirala ena nacija a koja je mogla pripadati nekoj drugoj dravi. Na tome su se (a i danas) zasnivali zahtevi za promenama granica ili se istiu teritorijalne aspiracije prema drugim dravama, to je uvek bio dobar put ka meunarodnom sukobu. Nacionalna drava nije samo znaajna za samostalni drutveni ivot nacije, veje ona znaajna i za samo formirae nacije i nacionalne svesti. Dugo postojae dravnosti jedne grupe doprinosi prerastau te grupe iz niih drutvenih oblika u vii u naciju. Danas nacionalna drava ima poseban znaaj u Aziji i Africi za formirae nacije od razliitih plemenskih i drugih etnikih grupa nastaenih na teritoriji jedne drave. Tu drava ima ulogu politikog i drutvenog jezgra oko kojeg se vri okupae raznorodnih grupa u jedinstvenu naciju a u otporu eksploatacije i drugim odnosima neravnopravnosti koji dolaze spoa od industrijski razvijenog sveta. Najzad, zajednika istorija, ratovi, borbe, stradaa, pobede kroz koje prolazi jedna drava doprinose poveau kohezije drutvene grupe koju data drava politiki organizuje. v. Nacionalna kultura sadri niz obeleja ali se pod om najee podrazumeva ona osobina kulture koja se moe opisati u jednoj dravi i koja je znaajna da bi se ta drutva ne samo razlikovala od drugih, koje imaju drukiju... kulturu vei da bi se pomou e shvatilo i objasnilo eno meunarodno ponaae.50 157

Razumivo je da su nacionalne kulture razliite s obzirom na to da nacije ive odvojeno, ograene ne samo politiki i ekonomski ve, to je najei sluaj, i jezikom barijerom. Jezik ima ogroman znaaj ne samo u kulturnom saobraaju vei u samom poimau sveta i stvaralatvu koje je osnova kulture. Pored jezika i drugi vidovi i elementi kulture ukazuju na te razlike. To se moe rei za gotovo sva podruja kulturnog stvaralatva: filozofiju, religiju, obiaje, moral, umetnost, nauku i dr. Sve ove razlike najpre se ogledaju u razliitosti etosa kao sistema i hijerarhije vrednosti u svakom drutvu, koji jedno drutvo odvaja od drugog i doprinosi egovim nacionalnim osobenostima. Ove razlike ostavaju posledice na politiko, drutveno i ekonomsko ureee i pravac razvoja jednog drutva, to sve zajedno utie na meunarodne odnose i veze tog drutva s drugim drutvima. g. Uloga nacije u vienacionalnoj dravi na planu meunarodnih odnosa te drave, ogleda se posebno u procesu odluivaa pri odreivau spone politike te drave. I u drugim ustavnim sistemima federativnih drava postoje razliiti oblici posrednog ili neposrednog uea federalnih jedinica u meunarodnim odnosima, bilo preko posebnih nadlenosti pri zakueu meuna-rodnih ugovora (npr. federalna klauzula), bilo neposrednim politikim vezama koje federalne jedinice ostvaruju u meunarodnim odnosima. B. Razvoj nacija Razvoj nacija tee neravnomerno tako da se u svetu mogu zapaziti neke razlike u ovom procesu koje mogu imati znaaj za meunarodne odnose. Nacija se prvo java u Evropi, zatim u Americi i najzad u Aziji i Africi. a. Nacija u Evropi i Americi. Sa razvojem kapitalistikih drutvenih odnosa u Evropi XVII veka, nastala je potreba stvaraa irih privrednih podruja koja bi prerasla feudalnu rascepkanost. Ovaj proces u osnovi ivota evropskih naroda, odvijao se u Zapadnoj Evropi kroz tradicionalne dravne tvorevine feudalnog tipa faze apsolutizma. U ovim uslovima su vevekovima razvijene zajednika tradicija, kultura, jezik, oseae patriotizma. Ovi procesi u osnovi drutva dovode do nacionalnog buea zajedno sa revolucionarnim pokretima protiv feudalnog sistema vladavine. Velika francuska revolucija 1789. godine sadri u sebi i nacionalno-revolucionarni karakter, poto je ona, izmeu ostalog, istakla i naelo nacionalne nezavisnosti i slobode. To je u tom istorijskom trenutku bio i vid borbe protiv feudalizma koji je predstavao negaciju nacionalne nezavisnosti jer je egova drutvena organizacija zasnovana na sasvim drukijim naelima. Ideje francuske revolucije nailaze na plodno tlo kod svih evropskih naroda, tako da ubrzo posle e narastaju revolucionarni pokreti kako na zapadu tako i na istoku Evrope. Meutim, Napo-leonovi osvajaki ratovi razbijaju iluzije evropskih naroda da od Francuske mogu oekivati pomou ihovim nastojaima da se oslobode feudalne potienosti. Zavretak Napoleonovih ratova 1815. godine oznaio
50

str. 52.

V. Dimitrijevi, Nacionalna kultura i meunarodni odnosi, Meunarodni problemi, 4/1974,

158

je privremeni poraz u borbi protiv feudalizma. Od toga trenutka, pa sve do Prvog svetskog rata, jedno od osnovnih obeleja meunarodnih odnosa Evrope je borba za nacionalno osloboee i formirae nacionalnih drava. Ve1830. godine izbija ustanak u Poskoj. Ovaj ustanak je Rusija u krvi uguila i tako odloila nezavisnost poskom narodu za gotovo ceo vek. Ubrzo pos-le toga dolazi do nezavisnosti Belgije, i najzad, revolucionarna 18. godina. U ovom revolucionarnom pokretu, pored ostalih, sadrana su i bitna obeleja borbe za nacionalnu nezavisnost po-robenih naroda. Na jugoistoku Evrope, Srbija je otpoela borbu za osloboee prvi put 1804. godine, da bi posle poraza Prvog ustanka 1813. ve1815. godine ponovo ustala i utemila prve stubove svoje nezavisnosti. Borba Srbije i drugih naroda na Balkanu za nezavisnost, stavila je ovo podruje u iu interesovaa i sukobavaa velikih sila, to je Istonom pitau dalo nove dimenzije, jer su nacionalni pokreti doveli do povlaea Turske carevine sa najveeg dela Balkanskog poluostrva nakon vievekovne vladavine. Na ovom podruju pala je Austro-Ugarska posle vekovne vladavine feudalnog tipa. Sve to govori o znaaju nacionalnih pokreta za osloboee i nezavisnost u meunarodnim odnosima. Bosansko-hercegovaki ustanak 15. go-dine, ratovi Srbije i Crne Gore protiv Turske 16-17. izazvali su ozbine krize u meunarodnim odnosima Evrope to se posebno iskazalo angaovaem velikih sila u ovim dogaajima to je dovelo do kongresa Evropskih velikih sila u Berlinu 18. godine. Tada su Srbija i Crna Gora dobile i formalno priznae nezavisnosti. Buee nacionalne svesti u Italiji, dovodi do ratova za neza-visnost i ujediee 1860. godine. Odnosi izmeu nemakih drava Pruske i Austrije, u tom vremenu se takoe pogoravaju zbog zahteva nemakih drava van Austrije da se ujedine i odvoje politiki od Austrije. Dolo je do rata izmeu Pruske i Austrije, koji je zavren pobedom Pruske i ujedieem Nemake 10. godine. Borba za nacionalno osloboee, koju su poveli ameriki kolonisti 1775. godine, tipian je primer uloge novih drutvenih odnosa, do kojih dolazi s kapitalizmom, u formirau nacije i nastajau pokreta za nezavisnost. Engleska je drala severnoamerike prostore kao svoju koloniju u kojoj je stanovnitvo u najveoj meri bilo englesko po etnikoj pripadnosti. Meutim, ta etnika pripadnost nije bila dovona da bi interese Engleske nametnula ame-rikim kolonijama kao zajednike. Kada je krajem XVII veka dolo do sukoba ovih interesa ameriki doseenici su se digli na ustanak i osvojili nezavisnost 1776. godine. I ova borba za nacionalnu nezavisnost je uvukla druge sile (Francusku i paniju na strani Amerikanaca), koje su svojim ueem u tom ratu htele da sa Engleskom izmire neke svoje dugove. U Latinskoj Americi, koja je bila pod feudalnom vlau panije i Portugalije, nacionalni pokreti za nezavisnost poiu 1810. i traju do 1826. godine. Nacionalni pokret na ovom kontinentu nije bio jedinstven po svom sastavu niti po svojim cievima. Uporedo sa snagama koje su odraavale opti nacionalni interes, uestvovale su i snage kojima je prvenstveni ci bio ouvae sopstvenih feudalnih privilegija ali bez panskog sizerenstva. Tako je dolo do toga da je nezavisnost izvojevana od 159

panije, ali je ostao stari drutveni poredak, neznatno modifikovan. Ubrzo po sticau nezavisnosti, za zeme Latinske Amerike su se zainteresovale velike sile Engleska, Francuska i SAD, kao za podruje bogato sirovinama i trite pogodno za plasman industrijskih proizvoda. Od vremena Monroove doktrine (1823.), a naroito u drugoj polovini 20. veka, SAD poiu sve vie da se uvlae u privredu zemaa Latinske Amerike, istiskujui Englesku i Francusku s ovog podruja. Rat sa panijom 1899. za osloboee Kube, stavio je ovu pod kolonijalnu vlast SAD. 1903. godine SAD su organizovale odvajae Paname od Kolumbije da bi dobile koncesije Panamskog kanala. Sve je to dovelo do novog tipa zavisnosti zemaa Latinske Amerike, zavisnosti karakteristine za epohu imperijalizma sa kojom se te zeme i danas nose u procesu borbe za punu nezavisnost.51 b. Nacija u Aziji i Africi. Teoretiari koji polaze od kriterijuma koji vae za evropske nacije, smatraju uglavnom da u Aziji i Africi nije mogue nai formirane nacije. Meutim, svedoci smo da ti narodi sasvim jasno u svojim sponim odnosima izraavaju stepen drutvenog razvoja istovetnog s onim koji se sree kod drava koje su nesumivo nacionalne drave. Otpor i borba protiv kolonizatora, politika organizovanost u toj borbi, i sada, kada su te drave nezavisni lanovi meunarodne zajednice, ihovo ponaae u meunarodnim odnosima nesumivo je odraz nacionalne politike nezavisnosti tih naroda. Ekonomska osnova buea nacionalne svesti kolonijalnih naro-da je drukija od one koja je postojala u Evropi u vreme formiraa nacije. Ona ne lei u procesu stvaraa unutraeg trita ireg i ujedienog, veu eksploatisanom poloaju tih naroda, koji im je nametnuo imperijalizam u kapitalistikoj podeli rada svetskog kapitalistikog sistema. Otpor prema takvom mestu u podeli rada, i takvom poloaju u odnosu na kapitalizam stranih osvajaa, rodio je prve klice objediavaa na osnovu otpora takvoj eksploataciji. Ono to je znaajno za prouavae meunarodnih odnosa, je utvrivae postojaa snaga, koje mogu biti kadre da politiki poveu ove narode u zajednikoj akciji prema preti i ugroavau spoa. Prirodno, postojae nacije je najsigurniji pokazate postojaa takvog stepena svesti i drutvene organizovanosti otpora stranom osvajau. Da li su u ovim zemama veformirane nacije ili ne, ne moe se sasvim jednostavno ustanoviti. Ono to je sigurno je to da u tim zemama postoje znaajna nacionalna jezgra u kojima se vri proces pretapaa razliitih oblika svesti (npr. plemenske) u nacionalnu svest, i da u sponopolitikom ponaau ove zeme u najveoj meri zauzimaju stavove koji su oigledno posledica sagledavaa nacionalnih interesa.52 v. Nacionalizam kao oblik ideoloke svesti, koji nastaje s nastankom nacija, ostava posebne posledice na meunarodne odnose, zbog svojih posebnih sadraja. On sadri u sebi nacionalnu iskuivost i ovinistiki odnos prema drugim nacijama; preuve-liava vrednost sopstvene nacije a obezvreuje druge nacije te ini
51 R. 52 R.

Stojanovi, nav. delo, str. 71 76. Stojanovi, nav. delo, str. 37-71.

160

idejnu osnovu za razvoj i negovae nacionalnih predrasuda; razvija i neguje nacionalne mitove s ciem skrivaa klasnih suprotnosti u datom drutvu; najzad, on sadri teu ka nacionalnoj zatvorenosti u ekonomskom i kulturnom smislu, to oteava razvoj meunarodnih odnosa a i razvoj same nacije. Osim ovih negativnih obeleja na-cionalizam je u jednom kratkom vremenskom periodu imao pozitivnu ulogu u razvijau nacionalne svesti masa u borbi za nacionalno osloboee jednog naroda. Od nacionalizma treba odvojiti patriotizam koji razvija odanost prema svojoj naciji i dravi i enim vrednostima, bez osporavaa ili omalovaavaa drugih nacija. Nacionalizam, koji je samo u kratkom vremenu bio vezan s demokratskom tradicijom revolucionarnog patriotizma i nacionalnog suvereniteta, 53mora biti razdvojen od nacionalne svesti kao oseaa pripadnosti jednoj zajednici, koja ukuuje u sebi potrebu izgrade, razvoja i odbrane nacionalne drave i svih enih vrednosti. Nacionalizam se danas najee izraava putem iracionalnih predstava o vrednostima sopstvene nacije, negujui pri tom ovinizam i mru prema drugim narodima. On se danas u psihologiji esto poistoveuje s nekim patolokim staima duha, od kojih je najblae stae narcisoidnosti. Sa nacionalistikim predstavama pojedinac svoju narcisoidnost prenosi na itavu grupu kojoj pripada. Na taj nain on svoje tvrde Ja najvei, Ja najboi, mea i prenosi na svoju naciju preko tvrdi Moja nacija najboa, Moja nacija najvea to moe da dobije i patriotski prizvuk. Ovo prenoee line narcisoidnosti na grupnu najee je posledica bedne uloge date individue u drutvu ili profesiji, pa u veliau svoje nacije vidi i sebe u boem svetlu.54Nacionalizmu se upravo mora pokloniti paa zbog egove iracionalne sutine, jer dosadaa istraivaa ukazuju na to da niz iracionalnih, objektivno neobjaivih momenata iz odnosa drutvenih grupa, izazivaju staa, koja uz postojae objektivnih okolnosti koje dovode do sukoba, taj sukob pretvaraju u monstruozni masakr koji se ne moe objasniti racionalnim razlozima, pa ak ni osvetom ili odmazdom kao posledicama niskih strasti oveka. Destruktivnost i krvolonost koje su zahvatale verske, etnike ili nacionalne grupe u sukobu, esto su sluile kao potvrda shvataa o oveku kao ubici po samoj svojoj prirodi. Naroito velika opasnost koju nacionalizam sadri za meunarodne odnose je u tome to on moe da bude vetaki izazvan (to najee i jeste) od ideologa i voa nacije, to se esto inilo u psiholokim pripremama masa za rat ili zavojevaku, agresivnu sponu politiku. U uslovima ivota graanskog drutva, nacionalizam su posebno negovali i razvijali slojevi koji su patriotska oseaa naroda eleli da iskoriste za agresivne cieve prema drugim narodima. Ove snage su najee svoje uske klasne ili grupne interese proglaavale za nacionalne, a iza ih su se krile osvajake tee, imperijalizam i hegemonizam, kulturni i ekonomski ekspanzionizam.
53 J. orevi, O nacionalizmu, Meunarodni 54 E. Fromm, nav. delo, str. 26-30.

problem, 3/1973, str. 38.

161

4. Drutveno-ekonomski i politiki sistem drava A. Drutveno-ekonomski sistem Spona politika drava je produee unutrae politike koja se u meunarodnom prostoru prilagoava konstelaciji meuna-rodnih odnosa. Zbog toga je u prouavau meunarodnih odnosa neophodno posvetiti pau unutraoj drutvenoj i ekonomskoj strukturi drava koje, bez sume, utiu na ihovo sponopolitiko ponaae. Drutveno-ekonomska struktura je znaajan inilac u meunarodnim odnosima, jer u oj nastaju protivrenosti ije reavae esto mora da pree dravne granice, ime u meunarodnom prostoru izaziva odgovarajue posledice. Istorijskim pregledom meunarodnih odnosa nije teko da se zapaze razlike u odnosima izmeu drava u antikom dobu ili feudalizmu. ak i svaka faza razvitka jednog od drutveno-ekonomskih sistema drava, izaziva promene u odnosima izmeu ih. Drukiji je odnos izmeu drava ranofeudalnog perioda, u kome je preovlaivala veoma rascepkana struktura feudalizma, i drava u fazi apsolutizma feudalnog tipa. Ta razliitost se vidi u nizu sluajeva. Odnos prema dravnoj teritoriji u prvoj fazi je drukiji nego u drugoj. U prvoj nije bilo nita neobino ako bi se jedan deo teritorije drave dao u miraz uz erku koja se udaje za vladara druge drave. Takoe, drukiji je odnos i prema dravnom suverenitetu. U prvoj fazi priznaje se vrhovna papska vlast, a kasnije, u drugoj fazi, preovlauje borba protiv ove vlasti koja dovodi do enog ruea, nakon ega nastupa faza izgrade centralne dravne vlasti, to od feudalnih drava stvara znatno vre dravne celine. Unutraa drutveno-ekonomska struktura drave doprinosi odreivau stepena i oblika meuzavisnosti u meunarodnim odnosima. Veoma je znaajno za meunarodne odnose da li jedna drava ima slobodno trite ili se ono kontrolie u veoj ili maoj meri, putem dravne intervencije. Zatim, da li u ekonomskoj strukturi preovlauje monopolska privreda ili liberalna ili dravno-kapitalistika. Stepen uea drave u privrednom ivotu zeme moe ukazati na tendencije te drave u meunarodnim ekonomskim odnosima, to moe sluiti kao pokazate pravaca kretaa interesa i ihovog sueavaa u meunarodnom prostoru s interesima drugih drava. Razvoj protivrenosti jednog ekonomskog sistema je znaajan za razvoj meunarodnih ekonomskih odnosa jer iz ih izrastaju bitni elementi koji karakteriu odnos date drave prema drugim dravama. One doprinose raau antagonizama u svetskim odnosima, tei ka monopolizmu u svetskim razmerama, hegemoniji i imperijalizmu. Postojae drava sa razliitim drutveno-ekonomskim sistemima stvara posebno stae u meunarodnim odnosima, jer se izmeu takvih drava razvijaju posebni oblici odnosa koji u svojoj sutini sadre bitne razlike prema odnosima izmeu drava sa istim drutveno-ekonomskim sistemima. Za ocenu mogunosti razvoja odnosa izmeu drava sa razliitim drutveno-ekonomskim sistemima, 162

neophodno je poznavati niz ienica koje karakteriu sisteme u pitau, kako bi se mogle izvui neke determinante koje te odnose odreuju. U istorijskim razdobima, u kojima je dolazilo do smene drutveno-ekonomskih sistema, redovno je nastajao sukob izmeu drutveno-ekonomskog sistema i drava u kojima je dolo do revolucionarnog preobraaja. Uzrok ovome treba traiti na obe strane: Stare drave, kao klasne organizacije u kojima je na vlasti klasa koja je u novoj dravi svrgnuta sa vlasti, tee da srue novi poredak, jer egovo postojae ugroava klasne pozicije vladajue klase u staroj dravi. U takvim uslovima vladajua klasa u potpunosti identifikuje svoj interes s dravnim interesom, te je sukob s novom re-volucionarnom dravom neminovan oblik odnosa (sukob ne znai samo oruani sukob). S druge strane, nova drava, zbog meuzavisnosti na meunarodnom planu, nailazi na prepreke u svom razvoju jer teko moe da ostvari sistem odnosa sa dravama zastarele drutveno-ekonomske strukture, iz kojeg bi se mogle izvui koristi koje se iz meunarodnih odnosa oekuju. Nova klasa na vlasti u tome vidi opasnost za svoj razvoj, te tei da i u drugim dravama doe do revolucionarnih promena, radi ega koristi mnoga sredstva, poevi od propagande, pa preko subverzivnih aktivnosti do otvorenog oruanog napada. Najboi primer razvoja odnosa ove vrste jeste odnos feudalne Evrope prema revolucionarnoj Francuskoj posle 1789. godine i Napoleonovi ratovi voeni s ciem osloboea naroda Evrope od feudalizma, a u stvari radi podreivaa Evrope interesima francuske klase, koja je revolucijom dola na vlast. Sukob u takvoj konstelaciji odnosa, istorijski gledano, je neminovan, s obzirom na to da su interesi takvih drava iskuivi te ih je nemogue dovesti u sklad, kako s jedne tako i s druge strane. Nastanak prve socijalistike zeme posle Prvog svetskog rata znaio je, istovremeno, izdvajae jedne velike zeme iz stvorenog sistema meunarodnih odnosa u epohi imperijalizma. To je bio prvi udarac nainu razreavaa sopstvenih protivrenosti imperijalizma putem osvajaa. S druge strane, razvoj tehnologije postepeno naruava mehanizam svetske privrede nastao u imperijalizmu, rueem ravnotee izmeu uea industrijske i sirovinske proizvode na svetskom tritu. To je bio prvi signal da osnovna protivrenost imperijalizma vie ne moe biti otklaana izvozom kapitala. B. Ideologija Dati drutveno-ekonomski sistem omoguuje nastajae ideolokih oblika svesti koja sadri posebnu projekciju stvarnosti. Ideologija je u svojoj sutini iskriveni, iracionalni odnos prema stvarnosti i kao takva moe delovati samostalno u razliitim pravcima politike delatnsti udi. Pored toga ideologija oznaava i odreeni sistem miea jednog drutva, drutvenih klasa i slojeva. Stoga se svaka politika, pa i meunarodna, ne moe razumeti bez sagledavaa uloge ideologije u oj, s obzirom na to da na tu priliku mogu uticati razliiti drutveni slojevi koji imaju razliitu ideologiju. S obzirom na to da ideologija takoe obuhvata u sebi sistem pogleda na svet i ukupnost cieva, vrednosnih sudova i normi dru-tvenog po163

naaa, ponaae jedne drave uvek na odreeni nain sadri obeleja ideologije vladajuih slojeva date drave. U ranijim epohama udske istorije za odnose drava veliki znaaj je imala religija, kao jedan od oblika ideoloke svesti. Odnosi drava u Evropi u sredem veku nose obeleje religioznih sukoba i ratova. Verska iskuivost i netolerancija onemoguavali su uspostavae normalnih odnosa izmeu drava razliitih religija. Katolike drave, koje su sledile versku netoleranciju proglaenu od Vatikana, nisu priznavale legitimitet vlasti u dravama u kojima su na vlasti bili izmatici tj. pravoslavni, ili kasnije, protestanti. Protiv ovih drava rat je smatran kao poli-cijska mera protiv pobuenika i prema pobeenom su mogle biti primeene mere inkvizicije. Meutim, sa jaaem protestantskih drava Engleske i Holandije i nakon iscrpujuih verskih ratova u Evropi, katolike drave su bile prinuene da priznaju legitimitet tih drava. Uostalom, pravila o verskoj netoleranciji su i ranije krena u vreme kada je bila nuna sarada Pape sa Vizantijom u zajednikoj borbi protiv Turske. Isto tako, pravila o zabrani svake tolerancije protestantizma nisu smetale Francuskoj da uspostavi mirne odnose sa Engleskom onda kada je to obostrani interes zah-tevao. Posle Vestfalskog mira 1648. godine, kojim je zavren Tridesetogodii verski rat u Evropi, uspostavena je ravnopravnost vera u Evropi. Iza ove ravnopravnosti, meutim, usta-novena je ravnotea snaga u Evropi, ije funkcionisae je postajalo sve znaajnije za odnose evropskih drava. Uostalom, iza verskih sukoba uvek su postojali jasni interesi drava, koji su proizlazili iz meuzavisnosti datog trenutka. Ali i pored toga ne moe se zanemariti uticaj religije na meunarodne odnose. Ona je naroito znaajna u mobilizaciji masa i stvarau neprijateskih oseaa prema drutvenim grupama druge religije. U ovom smislu, i danas se ne moe zanemariti uloga i znaaj religije u meunarodnim odnosima. Posebno je pitae uloga i znaaj religioznih organizacija u meunarodnim odnosima. Tu vie nije re samo o religiji, veo velikoj politikoj i ekonomskoj moi ovih organizacija (npr. Katolika crkva), koja moe biti upotrebena i u meunarodnim odnosima na razliite naine. Najblai je, sigurno, onaj koji se vri putem pritiska na odgovarajue vlade da u meunarodnim odnosima zauzimaju odreene stavove. Osim toga, znaajna uloga ovih organizacija ogleda se u velikim mogunostima propagande i vrea uticaja na narodne mase u velikom broju zemaa, ako je re o internacionalnoj verskoj organizaciji. Ideologija, kao inilac u meunarodnim odnosima, ostava naroito znaajne posledice u revolucionarnim vremenima, u kojima je dolazilo do smene drutvenoekonomskih sistema. Ova smena je uvek praena otrom politikom borbom, graanskim i meunarodnim ratovima, to je ideologiji davalo naroiti znaaj u meunarodnim odnosima. U takvim uslovima, ideoloka svest moe da deluje vrlo razorno u odnosima drava stare i nove ideologije, dovoeem do krajnosti predstave o stvarnosti na jednoj i na drugoj strani. Meusobna iskuivost dva sistema u ideolokoj sferi, u tim trenucima moe da pospei iracionalne impulse ponaaa, mru sa eom da se silom ugui suprotna ideologija. 164

Ideologija koja nastaje s revolucionarnim preobraajem drutva, redovno predstava napredno usmerenu svest, te se oj suprotstava ideologija koja eli da drutvene tokove vrati unazad. To ne znai da jedna napredna ideologija ostaje to za veita vremena. Ona moe postati reakcionarna, ili ak moe da u samim tokovima revolucionarnog preobraaja drutva poprimi reakcionarna obeleja (nacionalizam, npr.). Za takav razvoj se moe navesti mnogo primera iz istorije. Razvoj francuske revolucije i eno skretae od ideje slobode, bratstva i jednakosti do tee ka osvajaima, dobar je primer kao, uostalom, i devijantni razvoj socijalizma u SSSR, tokom kojeg je dolo do izdvajaa jednog vladajueg sloja, koji namee svoju ideologiju itavom drutvu a svoje interese proglaava optim dravnim interesima, pa ak i interesima socijalizma uopte. S druge strane, neophodno je napomenuti, da ideologija ne moe prevagnuti nad drugim iniocima koji u biti odreuju interese drava u meunarodnim odnosima. Odnosno, vrlo je est sluaj da se iza ideolokih sukoba kriju sukobi interesa drava vezanih za ekonomsku ili druge vrste meuzavisnosti. Nije redak sluaj da se u meunarodnim odnosima sukobavaju drave iste ideologije (u osnovi iste) a da sarauju drave sa suprotnim, ako ne iskuivim ideologijama. Najboi primer za to je Drugi svetski rat u kome su se na jednoj strani nale socijalistike i kapitalistike drave kao saveznici, protiv grupe kapitalistikih zemaa. Isto tako, drave sa razliitim ideologijama u jednom trenutku mogu biti u otrim sukobima (kada se ideologija stava u prvi plan propagandnog delovaa), da bi u nekom drugom saraivale. To takoe dokazuje da ideologija nije bitni inilac koji determinie odnose izmeu drava, veda oblici odnosa izmeu ih zavise od drugih inilaca, a na prvom mestu od oblika i stepena ekonomske meuzavisnosti datog trenutka. Savremena potreba svetske podele rada nesumivo doprinosi sve izrazitijem probijau odnosa sarade namesto hladnog rata, koji je do jue bio vladajui oblik odnosa izmeu drava sa razliitim ideologijama. Treba takoe napomenuti da je netana podela drava po ideologijama, jer su ideologije univerzalne i unutar jedne drave mogu se zapaziti grupe koje imaju razliite ideologije. To nije bez znaaja u meunarodnim odnosima, s obzirom na ulogu datih grupa u procesu odluivaa o sponoj politici drava. Tako nije mogue zanemariti snagu meunarodnog radnikog pokreta i egov uticaj u svakoj zemi na ponaae te zeme u meunarodnim odnosima. Iz svih ovih razloga, moe se smatrati da ideologija doprinosi stvarau odreene konstelacije meunarodnih odnosa. Ona naroito doprinosi politikom grupisau drava, to moe da dovede do ozbinih podela unutar meunarodne zajednice, koje mogu onemo-guavati razvoj procesa sarade a pospeivati sukobe u meunarodnim odnosima. B. Politiki sistem drava Iz veanaliziranih odnosa proizlazi znaaj politike orga-nizacije i drutvenopolitikog sistema drava, jer se u uslovima postojaa jednog drutveno-ekonoms165

kog sistema ili postojaa razliitih drutveno-ekonomskih sistema javaju razliiti dru-tveno-politiki sistemi, organizacija vlasti, uloga masa u sistemu, mesto drutvenih slojeva i klasa, postojae interesnih grupa i ihov uticaj u politici date drave, to sa svoje strane, kroz proces odluivaa o sponopolitikim akcijama moe ozbino do-prineti razvoju razliitih oblika odnosa, kako izmeu drava u kojima su ove strukture razliite, tako i izmeu drava u kojima su ove strukture jednake. Razliiti procesi u razreavau osnovnih protivrenosti unutar jednog drutva doprinose nastajau razliitih oblika politikog organizovaa datog drutva. Unutar jednog drutva mogu se nai razliiti uslovi za otklaae drutvenih protivrenosti koji mogu biti povoni, mae povoni ili nepovoni. Obino se moe smatrati da u jednom drutvu u kome ima mae kriznih elemenata u drutveno-ekonomskoj strukturi, proces politike borbe ima demokratske forme, unutar kojeg, proces odluivaa ukuuje iri krug drutvene strukture, to u veoj meri doprinosi veem stepenu odgovornosti i u samoj sponoj politici. U uslovima ekonomskih i drutvenih kriza, unutrae i spone politike nestabilnosti, drutveni slojevi, koji predstavaju nosioce ekstremnih poli-tikih stavova, imaju vie uslova za uspeh u politikoj borbi za vlast. Takvi drutveni slojevi najee ne dozvoavaju razvoj demokratskih oblika odluivaa, te se ceo proces stvaraa politike odvija u uskom krugu. U takvom politikom sistemu postoji mnogo vie mogunosti za donoee odluka nezavisno od irih drutvenih interesa a u interesu grupe na vlasti. Sasvim je razumivo da u procesu odluivaa u sponoj politici interesi ove grupe dolaze u prvi plan, te od prirode tih interesa u najveoj meri zavisi i stav te zeme u meunarodnim odnosima. Potvrdu ovakvog stava moemo nai u mnogim primerima iz istorije a najnoviji je sluaj s nastankom faistikih drava posle Prvog svetskog rata. U ovim dravama ekstremne drutvene grupe politiki organizovane uzele su vlast u jednom broju zemaa. U Italiji i Nemakoj su one naroito dole do izraaja svojom nacionalistikom i rasistikom politikom, koja se u meunarodnim odnosima ispoila u ekspanzionizmu i agresivnosti, to je dovelo do Drugog svetskog rata. Interesantno je navesti da su i antropoloka istraivaa nala sline veze izmeu oblika politike organizacije drutva i ponaaa prema drugim drutvima. Istraivaa koja su vrena u Africi u XIX veku, pokazala su da u Gabonu i Gorem Nigeru, u kojima su monarhije bile ograniene pravima saveta staraca i u kojima su monarsi bili birani optim pravom glasa, rat predstava izuzetak u odnosima sa drugim plemenima. Meutim, u Istonoj Africi, gde je vebila ustrojena apsolutna monarhija, ratovi postaju sastavni deo ivota ovih drutava, putem kojih se vladari i doglavnici bogate pakajui susede.55 U analizi uloge i znaaja politikog sistema drava za meunarodne odnose, zapaa se da je pored neposrednog uticaja organizacije vlasti na ove odnose, posebno znaajan uticaj politike strukture drutva date drave. Ovde se ima u vidu
55 Ch.

Letourneau, La guerre, Paris, 1895, str. 70.

166

uloga drutvenih klasa, drugih drutvenih slojeva, raznih korporacija, vojnih krugova, raznih drugih interesnih grupa ili grupa za pritisak, politikih partija itd. Ovo se mora imati u vidu zbog toga to se u sluaju grubog podreivaa dravnih interesa interesima grupe na vlasti, moe oekivati otpor drugih grupacija, pa i svrgavaa s vlasti te grupacije. Takav primer se moe nai i u naoj skoraoj istoriji, kada je 27. marta vojnim puem svrgnuta s vlasti jedna grupacija jer je zanemarila sve druge interese sem svojih sopstvenih. a. Drutvene klase. Pojava drutvenih klasa dovodi do stvaraa drave, sa kojom meunarodni odnosi nastaju onakvi kakvi su nam poznati u itavoj istoriji udskog drutva. Tek sa stvaraem drave, u meunarodnim odnosima moemo otkriti sve one politike procese koji karakteriu ove odnose. Politika sile kao institucionalizovani oblik odnosa (organizovana vojna sila) i institucionalizovani odnosi sarade (diplomatija); grupisaa drava, ravnotea snaga i drugi politiki sistemi bez kojih se ne mogu zamisliti meunarodni odnosi, nastaju tek sa pojavom drave. Pre nastanka drave, odnosi izmeu teritorijalizovanih besklasnih drutava predstavaju embrionalni oblik meunarodnih odnosa u kome se javaju samo prvobitni oblici meunarodnosti, koji ova drutva uvodi u meusobne odnose. b. Politika struktura. Pod politikom strukturom se podrazumeva splet klasnih odnosa, klasne svesti politikih organizacija, politikih partija, interesnih grupa i svih drugih politikih inilaca u jednoj dravi, koji imaju znaaja za meunarodne odnose, bilo neposrednim ukueem u meunarodni ivot (vidi subjekte) bio delovaem unutar politikog sistema vlasti u procesu odluivaa u pitaima spone politike i meunarodnih odnosa. Politike partije su organizacije kojima je ci da u politikoj borbi osvoje politiku vlast u jednoj zemi. Razumivo je da se programi tih politikih partija razlikuju i da te razlike obuhvataju i ihov program sponopolitikog delovaa. Dolaskom na vlast normalno je oekivati da e ta partija slediti svoj program. U nekim partijama preovladavaju snage kojima su vie u interesu procesi sukoba, a u drugim, kojima vie odgovara meunarodna sarada; zbog toga se mora voditi rauna o programu i socijalnom sastavu poli-tike partije na vlasti, kada se analizira mogue ponaae jedne drave. U politikoj strukturi drava esto je mogue zapaziti postojae znaajnih interesnih grupa ili grupa za pritisak. Ovim grupama nije ci da dou na vlast u jednoj zemi veda preko vlasti deluju na ostvaree svojih interesa. Razumivo je da interesi tih grupa mogu biti razliiti na meunarodnom planu i da nain ihovog zadovoavaa takoe moe biti razliit. Od prirode interesa i naina na koji se oni mogu ostvariti u meunarodnim odnosima moemo razlikovati pravac politikog delovaa date grupe. Moemo razlikovati dve vrste grupa za pritisak ili interesnih grupa: jedne su one koje postoje unutar drava i deluju na dravnu vlast. To su, uglavnom se moe rei, vojni krugovi, verske grupe, privredne korporacije, udruea i dr.; druge su one grupe koje imaju internacionalni znaaj i ije je prostirae internacionalno. U 167

ove grupe moemo ubrojati meunarodna udruea politikih partija, meunarodne sindikate, meunarodne kompanije, meunarodne crkve-ne organizacije, meunarodne humanitarne organizacije i dr. (vidi: subjekti).56 Razotkrivae postojaa i delovaa ovih grupa unutar politike strukture i politikog sistema drava ima veliki znaaj u analizi meunarodnih odnosa jer je ponaae drava u ima vrlo esto pod najveim uticajem upravo ovih grupa. 5. Tehnologija Prva industrijska revolucija otvara novu eru u razvoju udskog drutva postepenim oslobaaem oveka od prirode. Do ove revolucije ekonomska snaga jednog drutva bila je u velikoj meri vezana za prirodna bogatstva tla na kome je to drutvo bilo nastaeno. Razvojem nauke, ovek je uspeo da u datim prirodnim uslovima stvori nova sredstva za proizvodu i nove proizvode, ime je postepeno poeo da se oslobaa gotovo iskuive zavisnosti od prirodnih izvora. Ono na emu se zasnivala ta nova ovekova mojeste tehnologija kao materijalizovani vid naunih dostignua. Tehnologija je primena naunih znaa i vetina u reavau problema na pou neposredne industrijske primene. Nivo tehnologije zavisi uglavnom od istraivaa i razvoja (R & D) tj. usvajaa novih fundamentalnih znaa i ihove primene u inovacijama. Proces modernizacije u savremenom svetu ukuuje i prenos tehnikih znaa od strane razvijenih zemaa zemama u razvoju.57 Razvoj tehnologije omoguio je da nivo drutvenog razvoja bude podloan promenama koje ne zavise samo od prirodnih bogatstava kojim dato drutvo raspolae, jer za razliku od prirodnih uslova, koji su uglavnom stalni, tehnoloki razvoj je promeniv. Na taj nain se postie to da i drutva koja naseavaju teritoriju koja je siromana u prirodnim izvorima, mogu postii visok ekonomski rast, te na svetskom tritu imati konkurentsku sposobnost. Na taj nain nivo tehnologije doprinosi mestu i ulozi jedne zeme u meunarodnim ekonomskim odnosima. Nivo tehnolokog razvoja zavisi od niza inilaca, kao to je na prvom mestu drutvena sredina u kojoj udska kreativnost moe da doe najvie do izraaja. Drutveni sistem koji je kadar da prihvati nova znaa i da im omogui primenu u privredi zeme, uz neophodne uslove ekonomske prirode, predstava uslov, kako za razvoj tehnologije tako i za enu primenu. Zato danas svaka drava ulae velika sredstva u nauna istraivaa. Zbog toga se danas dolo dotle da se svakih sedam godina udvostruuje obim naunih istraivaa u svetu. Meutim, razvoj nauke i tehnologije ima danas i svoju negativnu stranu. Pored neophodnosti za drutveni razvoj i ogromnih pozitivnih rezultata do kojih je nauka dola, ona danas prua mogunost kontrole ponaaa usaivaem elektroda u mozak; stvarae psiholoki osiromaenih linosti... Tamna strana napretka
Meynaud, Les groupes de pression internationaux, Lausanne, 1961. J. C. Plano, R. Olton, The international Relations Dictionary, New York, Holt, Rinehart and Winston, INC, 1959, str. 44.
56 J. 57

168

hemije je i fantastina sposobnost oveka da iznalazi sve efikasnija sredstva za ubijae drugih udi...58 Iz tih razloga pogrena je svaka tehnokratska fetiizacija uloge nauke i tehnologije u drutvu i zanemarivae drugih inilaca i uslova za puni drutveni razvoj. S obzirom na nesumiv znaaj tehnolokog znaa u razvoju proizvodnih snaga svakog drutva, tehnologija doprinosi stvarau i produbivau razlika izmeu drava, to bitno odreuje meuna-rodne odnose u celini. One drave koje poseduju vii nivo tehnolokih znaa, su i ekonomski razvijenije i obrnuto. Ove razlike najee su uzroci odnosa zavisnosti na ekonomskom pou, to je uvek dobra osnova za stvarae odnosa hegemonije i imperijalizma. S druge strane, ienica je da nijedna zema, ma kako velika i mona bila, ne moe biti apsolutno samodovona u razvoju nauke. Iz tih razloga, meunarodna sarada dobija jojedan novi vid meunarodnu naunu saradu koja je neophodna zbog potrebe razmene tehnologije, prenosa tehnologije iz jedne u drugu zemu. Ovo kretae tehnologije izmeu drava odvija se na vie naina: bilo uvozom i izvozom roba, kapitala ili direktnom razmenom rezultata naunih istraivaa putem prodaje licenci, patenata i industrijske opreme. Tako je razvoj tehnologije uneo revolucionarne promene u nizu oblasti drutvenog ivota, i u svaku od ih uneo promene i u meunarodnim odnosima. Promene koje su nastale u naoruau, industrijskoj podeli rada, saobraaju, doprinose sveoptoj integraciji i povezivau sveta. Istovremeno, one stvaraju do sada neviene opasnosti od ratnih razaraa, zagaea ovekove okoline, univerzalizacije svakog sukoba itd. O uticaju savremenog razvoja tehnologije na naoruae govori se posebno kod izlagaa stratekog inioca. Ovde e biti rei o uticaju tehnologije na razvoj meunarodne podele rada, razvoju meunarodnih naunih i kulturnih veza i sarade. A. Meunarodna podela rada Uloga tehnologije u daem razvoju meunarodne podele rada odvija se na dva osnovna naina: a. Razvoj tehnologije poremetio je tradicionalnu podelu rada koja se zasnivala na razlikama u proizvodi, koje su u najveoj meri proizlazile iz nejednakih prirodnih uslova. Razvoj tehnologije je omoguio industrijsku proizvodu i onih proizvoda za koje dotina zema nema prirodnih sirovina, to se naroito postiglo sa pronalaskom sintetikih elemenata, koji danas u nizu finalnih proizvoda zameuju prirodne sirovine. U poetku, razvoj industrije je bio vrsto vezan za prirodne sirovine. S obzirom na to da se geografska raspodela sirovina nije poklapala s geografskim rasporedom industrije, stvorena je visoka i vrsta meuzavisnost izmeu industrijskih
58 M.

Peujli, nav. delo, str. 41.

169

proizvoaa i proiz-voaa sirovina. Ova meuzavisnost je u najveoj meri doprinela ko-lonizovau nerazvijenih zemaa bogatih sirovinama, od strane industrijski razvijenih zemaa. Na taj nain je politikim putem uvren i zamrznut odnos meunarodne podele rada na industrijske proizvoae i proizvoae sirovina. S obzirom na to da tehnoloki razvoj sve vie oslobaa oveka od prirode, i industrijski razvijene zeme se sve vie oslobaaju zavisnosti od prirodnih izvora siro-vina, do ega je dolo i zbog smaea uea vrednosti sirovina u finalnom industrijskom proizvodu i zbog sve vee proizvode sintetikih sirovina. Poev od prve industrijske revolucije, pa kroz XIX vek i prve decenije HH veka, razmena industrijskih i sirovinskih proizvoda belei isti rast. Meutim, tehnoloki napredak je uinio to da uee sirovina u vrednosti gotovog proizvoda padne s 25% u 1938. na 17, 6% u 1959. godini. Hemijska industrija omoguila je da veliki broj prirodnih sirovina bude zameen vetakim. Tako, na primer, proizvoda kauuka u svetu sintetikim putem poie 1930. godine, da bi 1934. dostigla 4.000 tona. Ve1957. godine, polovina svetske proizvode kauuka ili 1, 350.000 tona proizvedena je sintetikim putem. Slino je i sa nizom drugih proizvoda. S druge strane, razvojem tehnologije, industrijski razvijene zeme sve vie aktiviraju sopstvene prirodne izvore sirovina, bilo to je nova tehnologija omoguila eksploataciju i onih izvora koji to ranije nisu mogli biti (eksploatacija izvora nafte pod morem) bilo razvojem kultura industrijskih biaka. Godine 1938. industrijske zeme su uestvovale u svetskoj proizvodi sirovina sa 33% a sredinom pedesetih godina sa 60%.59 Ovakav razvoj meunarodne podele rada, do kojeg je dolo zahvaujui napretku tehnologije doveo je do ogromnog jaza izmeu industrijski razvijenih i nerazvijenih zemaa. Ovaj jaz i egovo stalno produbavae upravo se deava danas, jer su mnoge zeme, veoma bogate prirodnim sirovinama, zaostale i siromane zbog industrijske nerazvijenosti. Takve zeme moraju da uvoze tehnologiju iz industrijskih zemaa i to kompletnu, a ne samo neke ene delove ime se neprekidno odrava zavisnost industrijski nerazvijene prema razvijenoj zemi. Naime, s obzirom na to da prenos tehnologije najee kontrolie multinacionalna kompanija, ima je ci da dou do ekstraprofita koji se najlake ostvaruje izvozom gotove tehnologije u zeme u razvoju, a ne tehniko osposobee te zeme za samostalan razvoj proizvode. Ovakav prenos tehnologije je nepogodan i zbog toga to zema izvoznik zadrava monopol daeg usavravaa izvesne tehnologije. Dok domai proizvoa ovlada rukovaem uvezene tehnologije, dotle se ona u zemi izvoznici dae usavrava. Na taj nain, zema uvoznik, ako hoe da dri korak sa svetskim stupem razvoja proizvode, mora stalno uvoziti nova tehnoloka reea, ime se stava u stalnu tehnoloku zavisnost od zeme izvoznice. S druge strane, u interesu razvoja uravnoteene svetske privrede, ovakav jaz izmeu industrijski razvijenih i nerazvijenih zemaa mora biti prevazien, to je u ekonomskom interesu i jednih i drugih. S obzirom na to da je uklaae ovoga jaza
59 R.

Stojanovi, nav. delo, str. 141.

170

jedan od bitnih preduslova za odrae trajnog mira u meunarodnim odnosima. Ujediene nacije i ene specijalizovane agencije vode iroku akciju da se nau reea za industrijski razvoj zemaa u razvoju. Prenos tehnologije se smatra najznaajnijim u preraspodeli podele rada, u kojoj bi se ukinula sadaa podela, koja postoji na tetu zemaa u razvoju. Neke meunarodne organizacije se i neposredno bave problemima prenosa tehnologije (UNCTAD, UNIDO, UNESCO) u zeme u razvoju. b. Razlike u tehnolokom razvoju u savremenom trenutku meunarodne zajednice dovode i do jednog posebnog tipa migracije kojom se struni kadrovi, koji imaju veliki znaaj za tehnoloki razvoj, sele u industrijski razvijene zeme. Ovaj proces ne pogaa samo zeme u razvoju vei same industrijski razvijene zeme, iji kadrovi odlaze u bogatije i razvijenije zeme u kojima im se pruaju jopovoniji uslovi za ivot i rad. Istovremeno tee i obrnut proces: struaci iz razvijenih zemaa dolaze kao savetnici u zeme u razvoju u kojima pomau u primeni uvezene tehnologije. Ovo kretae struaka obava se na razliite naine: oni odlaze kao predstavnici kompanija koje izvoze tehnologiju ili ih au drave i meunarodne organizacije, po osnovu ugovora s ovim zemama. Dok ovaj drugi vid kretaa struaka koristi zemama u razvoju, odlazak struaka u razvijene industrijske zeme teti procesu razvoja ovih zemaa. Smatra se da je samo u toku ezdesetih godina emigriralo u SAD 53.000 struaka iz zemaa u razvoju, to je ovoj zemi donelo samo u 1970. godini dobit od 3, 7 milijardi dolara, to je vie od pomoi koju su SAD iste godine dale tim zemama.60 B. Razvoj meunarodne naune i tehnike sarade Pored trine meuzavisnosti, koja se neposredno java kao posledica podele rada sve vie se razvija tehnoloka meuzavisnost koja proizlazi iz nunosti meunarodne naune sarade koja je posledica same prirode naunog rada, jer znaa ne mogu nastajati i postojati izolovano. Poveaem opteg obima naunog istraivaa i meunarodna nauna sarada dobija sve ire razmere i sve vei znaaj u meunarodnim odnosima.61 Meunarodna nauna sarada danas se odvija u tri pravca: sarada putem razmene i irea naunih informacija, sarada razmenom naunih radnika i podizaa kadrova, i najzad, sarada na zajednikim istraivakim poduhvatima, bilo zajednikim finansiraem bilo stvaraem zajednikih instituta i meunarodnih organizacija. a. Jedan od najznaajnijih oblika ove sarade jeste razmena publikacija i informacija. Veliko poveae broja naunih publikacija danas stvara nove probleme. Gotovo je nemogue danas proitati ogromnu masu objavene grae u bilo kojoj oblasti nauke. Od stotinak naunih asopisa poetkom XIX veka, vepoetkom HH
60 The Reverse Transfer of Technology, UNCTAD, Geneve, 1975, str. 61 OCDE, La science et la politique des gouvernements, Paris, 1963.

9.

171

veka taj broj se pee na deset hiada, da bi ezdesetih godina ovog veka iznosio sto hiada. Oigledno je da nauni radnik vie nije u stau da prati ovako ogromnu naunu proizvodu. Zato se danas pribegava otvarau meunarodnih biroa koji rade na izradi kratkih prikaza objavene grae.62 U mnogim dravama organizuju se dravni organi zadueni da razvijaju dokumentacionu slubu na naunom pou. Pored toga, organizuju se dokumentacioni centri koji prikupaju i obrauju podatke kojima snabdevaju elektronske raunare. Na ovom pou se verazvila meunarodna sarada koja se odvija izmeu slinih centara iz raznih zemaa. Korist od ovakve sarade je oigledna, jer se tim putem stie najlake do informacija, kako o dosadaim rezultatima u datoj oblasti naunog istraivaa, tako i o trenutno postojeim istraivaima u svetu. Na taj nain se skrauje put sopstvenih istraivaa, tede se sredstva, jer se ne radi na onome to je venegde u svetu istraeno, a mogue je preduzeti daa istraivaa u toj oblasti to ubrzava proces nastajaa naunih pronalazaka. b. Meunarodna nauna sarada je veoma plodonosna na pou razmene naunih radnika s ciem ihovog naunog usavravaa. Teko je danas nai neku zemu koja na ovom pou ne uestvuje, bilo da ae svoje naune kadrove u druge zeme, bilo da ih iz drugih zemaa prima na usavravae. Najee je i jedno i drugo prisutno u naunoj saradi svake zeme. Mada se ovaj oblik sarade odvija uglavnom putem zakuivaa meudravnih ugovora, ne treba zanemariti ni rezultate koje su na ovom pou postigle meunarodne organizacije, kao i naune ustanove koje u meusobnim dodirima samostalno ostvaruju ovu vrstu sarade sa ustanovama ili pojedincima iz drugih zemaa. Treba istai da i na ovom pou sarade blokovska podela i ideoloke razlike nisu u potpunosti onemoguile ovaj vid meunarodnog kretaa, sem u vreme u kome je hladni rat bio na vrhuncu. Neizbena meuzavisnost na planu naunih istraivaa nagoni drave na ovakvu saradu, jer u suprotnom preti opasnost od zaostajaa. Meutim, isto tako, ne treba iskuiti opasnosti koje mogu proistei iz ovakve sarade. Prva opasnost je tzv. kupovina mozgova koju ine bogate i razvijene zeme od maih i nerazvijenih zemaa. Druga opasnost je u posrednom usmeravau naunih istra-ivaa u onim pravcima koji su vie u interesu zeme koja prima na nauno usavravae nego zeme koja ih ae, a trebalo bi da bude obrnuto. Ove opasnosti su stalne i one su sigurno uvek prisutne u onoj srazmeri koja odgovara politikim odnosima zemaa, mada duboki interesi na ovom pou dovode i do zanemarivaa interesa svojih saveznika, onda kada je sopstveni presti na ovom pou u pitau. Nije retka pojava da se i najblii saveznici na ovom pou ponaaju kao najui suparnici. Treba uvek imati u vidu da nauna istraivaa danas neposredno utiu na politiku modrava. Kada je ona u pitau i odnosi saveznitva ne mogu iskuiti teu drava ka posedovau elemenata ove moi.
62 Biro analitikih prikaza, Conseil International des Unions scientifiques, u Hagu, daje prikaze svetskih publikacija iz oblasti hemije i fizike.

172

v. Zajednika istraivaa, ili zajedniko finansirae istraivaa su oblici sarade savremenog trenutka. Angaovae nacionalnih kapaciteta u delu nekog meunarodnog naunog projekta je oblik sarade koji zahteva niz prethodnih pretpostavki koje nisu, niti mogu biti, samo naunog karaktera. Na prvom mestu za ovakvu saradu neophodno je da opti politiki odnosi budu takvi da je mogue nai osnov ovakve sarade u kontekstu irih oblika sarade. S druge strane, ienica da je u mnogim oblastima sam predmet istraivaa internacionalan (meteorologija, geografija, okeano-grafija, kosmika istraivaa) zahteva naunu saradu na ovom pou u uslovima i ne badobrih politikih odnosa. Zajednika istraivaa u kosmosu, koja zahtevaju velika finansijska sredstva, danas su predmet sarade izmeu SAD i SSSR. Veliki trokovi dovode do ovakve sarade i na planu miroubive primene nuklearne energije. Na ovom pou su oformene i meunarodne organizacije (regionalne i univerzalne) i nauni instituti. Unutar meunarodnih regionalnih organizacija koje se poklapaju s blokovskom podelom, stvorene su meunarodne istraivake ustanove s ciem koncentracije sredstava i kadrova. Meunarodna nauna sarada je danas dovela do stvaraa niza meunarodnih organizacija, ime se ova sarada postepeno institucionalizuje na meunarodnom planu. Ove organizacije se stvaraju viestranim ugovorima i one mogu biti vladine ili nevladine. Nevladinih organizacija na ovom pou ima oko tri stotine. Vladine meunarodne organizacije za naunu saradu predstavaju naj-znaajniji oblik institucionalizovaa ove sarade. Sve ove organizacije moemo podeliti na tri grupe: 1. specijalizovane ustanove UN; 2. druge univerzalne meunarodne organizacije; i 3. regionalne organizacije.63 Ovako iroko razgranata meunarodna nauna sarada (mada ona moe biti mnogo bogatija) ukazuje na en znaaj u meunarodnim odnosima uopte. Na to ukazuje i to to je danas tzv. kulturna diplomatija sastavni i razvijeni deo diplomatije i organa koji ove poslove vode. Organizovanost slubi unutar drava nadlenih za organizaciju meunarodne naune sarade, danas moe biti srazmerno vea od uloge koju ta drava inae igra u meunarodnim odnosima. ak i male drave imaju dobro organizovane slube za poslove meunarodne naune sarade.64 to je zema vea i igra znaajniju ulogu u meunarodnim odnosima, ona vie poklaa pae ovim poslovima, jer preko kulturne diplomatije postiu niz vanih cieva savremene drave u meunarodnim odnosima. Ona tako dolazi do naunih informacija, preko ovih slubi iri svoj kulturni uticaj i, najzad, bori se da na ovom pou ne zaostane, jer bi to ugrozilo en politiki i ekonomski poloaj u meunarodnim odnosima.65
63

428429.

R. Stojanovi, Meunarodna nauna sarada i Meunarodni odnosi, JRMP, 13, 1973, str. 1962, str. 25.

64 L. Dollot, Les relations culturelles internationales, Paris, 1964, str. 62103. 65 J. Meynaud et B. SchrF6der, Les savants dans la vie internationale, Lausanne,

173

V. Razvoj komunikacija i kulturnih veza Najneposrednija posledica savremenog tehnolokog razvoja je smaivae fizikih udaenosti izmeu naroda na razliitim stranama globusa. Meunarodni odnosi su od svog postanka trpeli zbog nemoi oveka da savlada nekada ogromne udaenosti koje su delile ude, narode i drave. Ta udaenost je dovodila do stvaraa, razvoja i nestajaa razliitih civilizacija na zemi koje nisu meusobno saobraale, a mnoge su i nestale pre nego to su dole u dodir s drugim civilizacijama. Ti razliiti svetovi, koji katkad nisu ni znali jedni za druge, u eventualnom susretu nisu imali nita zajedniko to bi doprinelo uspostavau sarade meu ima, te je sukob bio jedini oblik odnosa izmeu ih. Zahvaujui tehnikim pronalascima, saobraajna sredstva postepeno briu fizike udaenosti i na zemi se postepeno razvija proces univerzalizacije tehnike civilizacije, to meunarodnoj podeli rada daje nove podstreke i mogunosti. U naem vremenu pobeene su, kako fizike, tako i vremenske udaenosti, tako da veze meu udima i narodima danas predstavaju operacije koje se tehniki mogu izvesti za mae vremena nego nekad putovae diliansama iz jednog grada u drugi ne bavelike drave. Ove opte posledice razvoja saobraajnih sredstava danas dobijaju jovei znaaj u razvoju komunikacija meu udima, narodima kulturama putem masmedija radija i televizije. Putem radija danas je mogue poslati bilo kakvu informaciju preko cele zemine kugle, a en prijem do onoga kome je nameena, zavisi samo od toga da li ima radio aparat. Ako se zna da danas posedovae radio-prijemnika nije nikakav problem, onda su mogunosti ovakvog saobraaa praktino neograniene. Iz ove ienice pro-izlazi to da je atmosferski prostor zeme postao pretesan za sve one koji ele emitovati svoje poruke. Zbog toga su drave prinuene, da bi izbegle sukob na ovom pou, da putem ugovora podele ovaj prostor meu sobom. S tim ciem stvorena je i meunarodna unija telekomunikacija, kao meunarodna organizacija koja ovu saradu organi-zuje. Znaaj koji drave pridaju radio-porukama najboe se vidi u ogromnom interesovau zemaa za emisije nameene inostranstvu. U 1972. godini SSSR, Kina, socijalistike zeme istone Evrope i Albanija, emitovale su 5.251 sat nedeno programa za inostranstvo, prema 1.011 sati 1950. godine (Albanija je 1972. godine emitovala 4 sati nedeno programa nameenog inostranstvu). Istovremeno, SAD, Velika Britanija, zapadna Nemaka, Francuska, Italija i Japan emitovale su 3.980 sati nedeno, prema 1.508 sati 1950. godine.66 Isti takav sluaj je i sa televizijom. Prenos televizijskih emisija u svetskim razmerama postao je mogulansiraem tele-satelita. Za prijem ovih emisija jouvek je neophodan posrednik u zemi primaocu. Meutim, smatra se da e biti moguprijem bez ikakvog posredovaa na zemi. Na taj nain e jedan TV studio moi da
66 M.

Merle, Sociologie des relations internationales, str. 168.

174

emituje emisije koje e putem tri satelita moi da primi 90% svetskog stanovnitva.67 Ovakav razvoj komunikacija meu udima i narodima razliitih kultura ima svoje dve strane: s jedne, on e doprinositi zbliavau kultura, to samo po sebi vodi zbliavau naroda, razbija nacionalne predrasude koje nastaju kao posledica zatvorenosti i izolovanosti. Smatra se da zbog toga Junoafrika Republika dugo nije imala TV mreu na svojoj teritoriji jer se plaila da bi strani program mogao delovati protiv osnovnih stavova na kojima se zasniva tamoa rasna diskriminacija.68 S druge strane, ovaj razvoj masmedija pogoduje i onim kretaima u savremenom svetu koja ine tamnu senku nae epohe. Naime, mone drave su u stau da velikom uestalou svojih emisija nameu svetu svoje kulturne i drutveno-politike vrednosti, ideologiju i politike ideje, ime se danas vri tzv. kulturni imperija-lizam. Meunarodna propaganda je na ovaj nain dobila jomonija sredstva a eni efekti su lako uoivi u negativnom saldu istorije meunarodnih odnosa. 6. Vojna strategija Povezanost strategije i politike je oigledna, uzajamni uticaj i uslovenost takoe. S druge strane, ova sprega strategije i politike igra znaajnu ulogu u meunarodnim odnosima u celini. Ako je nekada bilo neophodno posedovati baze na 250 mia od mesta akcije da bi se uspeno delovalo u pomorskom ratu ili kontrolisala neka pomorska oblast, onda su cievi jedne pomorske sile sadravali i teu da se do tih baza i doe. S ovim ciem je Engleska u XIX veku teila posedau Kipra, Malte i Gibraltara. Ovo posedae joj je omoguilo kontrolu nad Sredozemnim morem, s obzirom na tadae mogunosti pomorske strategije. Nije teko da se iz diplomatske istorije vidi da su meunarodni odnosi te epohe bili obeleeni u velikoj meri i tom ienicom. U danaem vremenu ta sprega strategije i politike naroito dolazi do izraaja, to nije sluajno. Nekada, u istoriji, voee rata bilo je najee odvojeno od celine stanovnitva drava, jer su se ime bavili profesionalni vojnici plaeni od vladajuih slojeva. Voee rata je zato bilo odvojen domen nadlenosti koji je pripadao profesionalnim stratezima. Oni su sprovodili odluke politike vlasti, preduzimali vojne operacije, osvajaa ili odbranu u ciu zadovoea politikih interesa drava. Meutim, kada su ratovi prerastali u optenarodne, i u prolosti i danas, politika i strategija su stvarale vrstu spregu. Danas, kada nije mogue odvojiti voee rada od itavog naroda, kada nije mogue razdvojiti prostor bitke od pozadine, kada praktino civilno stanovnitvo vie ne postoji kao politika kategorija, strategija i politika idu zajedno: one su u stvari samo dve strane jedne iste pojave. Po nekim mieima, ova vrsta veza izmeu strategije i politike je postojala oduvek.
67 Nav. 68 Nav.

delo, str. 169. delo, str. 173.

175

Nain na koji su se udi borili bio je uvek dovoan da pokae socijalnu strukturu datog drutva, kao i nain na koji su udi radili.69Po mieu pisca navedenog teksta sprega izmeu diplomatije i strategije jeste jedan osoben element u odnosima izmeu drava.70 A. Odnos strategije i politike Vojna strategija je vetina upotrebe oruanih snaga za postizae cieva koje je postavila politika. Ovu definiciju dao je poznati strateki teoretiar Lidel Hart (Liddell Hart) pre vie godina.71 Ova definicija se po svojoj sutini veoma malo razlikuje od one koju je dao Klauzevic, koji je strategiju definisao kao vetinu voea rata u celini, a ne samo kao vetinu zapovedaa vojskom.72 Meutim, ovim dvema definicijama moemo dodati sledee dve koje imaju razliito znaee. Poznati francuski strateki teoretiar A. Bofr (A. Beaufre) smatra da je strategija vetina da se ostvari sudelovae sile u postizau cieva politike.73 Sovjetski teoretiar Sokolovski bitno proiruje pojam strategije svojom definicijom, po kojoj vojna strategija predstava sistem naunih znaa o zakonomernosti rata kao oruane borbe u ime odreenih klasnih interesa. Na osnovu prouavaa ratnih iskustava, vojno-politike situacije ekonomskih i moralnih mogunosti zeme, novih sredstava borbe i pogleda verovatnog protivnika, ona istra-uje uslove i karakter budueg rata, nain egove pripreme i voea, vidove oruanih snaga i osnove ihove strategijske upo-trebe, a isto tako, osnove materijalnog i tehnikog obezbeea i rukovoea ratom i oruanim snagama.74U sva tri izloena gle-dita strategija je vetina i stava se u zavisnost od politike. Potpunijem razumevau pojma strategije pomoi e upoznavae s onim to se smatra enim ciem. Moe se prihvatiti da je svrha strategije postizae cieva koje je prihvatila politika, koristei to boe sredstva kojima se raspolae: Meutim, ti cievi mogu biti ofanzivni (osvajae...), defanzivni (zatita teritorija ili drugih interesa, ili pak mogu jednostavno teiti odrau politikog status uoa).75 Mada postoje razlike u shvataima, mogue je smatrati da strategija ima za zadatak ostvaree cieva politike jedne drave, za ije je postizae potrebna primena sile u meunarodnim odnosima. U tom smislu, strategija je u slubi politikih cieva drave to, sa svoje strane znai, da politika odluuje da li e upotrebiti silu za ostvaree svojih cieva. Politika za postizae svojih cieva ima razliita sredstva. Primena oruane sile samo je jedno od niza sredstava kojima drava raspolae u meunarodnim od69 R. Aron, La sociologie des relations internationales, Revue francaise de sociologie, sept. 1963, str. 311. 70 R. Aron, Paix et Guerre entre les nations, Paris, 1962, str. 18. 71 A. Bofr (A. Beaufre), Uvod u strategiju, Beograd, Vojno-izdavaki zavod, 1968, str. 20. 72 N. Boi, Evolucija pogleda na odnos strategije i politike, Meunarodni problemi, 1/1971, str. 28. 73 A. Beaufre, nav. delo, str. 20. 74 Sokolovski, Vojna strategija, Beograd, Vojno-izdavaki zavod, 1965, str. 26. 75

A. Beaufre, nav. delo, str. 2122.

176

nosima. Poto se znaee strategije svodi na vetinu upotrebe sile za zadovoee cieva politike, veza izmeu ove dve pojave je nesumiva. Meutim, i pored ove oiglednosti, ovaj odnos nije tako jednostavan. Naime, nije tako jednostavno staviti strategiju u potieni odnos prema politici. Ako se poe od definicije Klauzevica da je rat nastavak politike drugim sredstvima, onda se mora zapaziti uzajamnost u delovau strategije i politike: strategija se podreuje i slui cievima koje je postavila politika, ali istovremeno, politika ne moe postaviti cieve koji nisu u skladu s mogunostima strategije, ako su ti cievi ostvarivi primenom sile. Kada Klauzevic kae da je rat drugo sredstvo u politici, on svakako ne misli da rat nije politiko sredstvo, veda je neko drugo politiko sredstvo, koje se razlikuje od sredstava koje politika upotrebava u periodima u kojima se oruana sila ne primeuje za postizae enih cieva. Rat je sigurno politiko sredstvo i zato strategija zavisi od politike. Politika podrazumeva strategiju; ona u stvari odreuje izabrane cieve na osnovu procene savremenih kretaa. Strategija ne intervenie sve dok izabrani ci ne izazove neprijatestva. Strateki argumenti su veoma znaajni ali oni ne predstavaju vie nego jedan elemenat u politikom odluivau.76 Sa razvojem nuklearnog oruja, odnos strategije i politike jovie se komplikuje. Veze politikog planiraa i odluivaa sa strategijskim planiraem i odluivaem se formalno ustanovavaju stvaraem odgovarajuih dravnih organa. Diplomatija i odbrana nisu vie alternative pri emu bismo se laali jedne ako otkae ona druga; one moraju da dopuuju jedna drugu.77 Nuklearno oruje je klasino politiko zastraivae podiglo na nivo najznaajnije nuklearne strategije na strategiju zastraivaa. Sa pojavom i razvojem nuklearnog oruja politiari su dobili najire mogunosti izbora sredstava za postizae razliitih politikih cieva. Nuklearno oruje ukinulo je ograniee koje strategija stava politici; za svaki politiki ci moe se nai odgovarajua strategija, koja u svako doba moe raspolagati odgovarajuim obimom sile. Meutim, ove neograniene mogunosti nuklearne strategije imaju drugu stranu: nuklearno oruje je teko primeivo za postizae bilo kojih cieva politike. To stvara, do sada u istoriji, nepoznato stalno stae ratne pripravnosti armija. Ta unapred pripremena ili pak upotrebena oruana sila predstava nain upozoravaa neprijatea da treba da trai razumna reea.78 Ovakvi uslovi koje stvara nuklearno oruje u potpunosti su izbrisali razlike izmeu politike i strategije u onim sluajevima u kojima politika svoje cieve tei da ostvari putem oruane sile. O hijerarhijskom odnosu ove dve pojave takoe ne moe biti rei u ovom sluaju. To je danas jedinstvena delatnost, iji je uticaj na meunarodne odnose takav da se moe govoriti o istorijskom preokretu u ovoj sferi drutvenog ivota.
Hamon, La strategie contre la guerre, Paris, 1966, str. 49. varc, Strategija jue, danas, sutra, Beograd, Vojno-izdavaki zavod, 1968. str. 174. U SAD su jo1945. strateko i politiko planirae spojeni, str. 44 i 169. Citat iz govora X. Kenedija odranog pred Kongresom SAD 1961. 78 R. Aron, Velika debata, Beograd, Vojno-izdavaki zavod, 1969, str. 121.
76 L. 77

177

B. Strategija i tehnika U prethodnom izlagau paa je upuena na odnos strategije i politike. Odnos ratne tehnike i strategije, meutim, nije malog znaaja u odreivau strategije kao inioca meunarodnih odnosa. Po mnogim mieima, uticaj ratne tehnike na strateko planirae je od presudnog znaaja. Duba analiza odnosa strategije i tehnike kroz istoriju mogla bi pokazati da se u toku istorije smeuju faze u kojima je dominirala tehnika i faze u kojima su dominirale ideje. Kod svih revolucionarnih tehnikih preokreta u svetu oruja zabeleena je privremena dominacija nove tehnike, da bi u toku krae evolucije postepeno ponovo preovladale ideje. Vojna strategija ne zavisi samo od politike i od sociologije, ona takoe zavisi i od staa tehnike. O uticaju tehnike na strategiju moe se govoriti na dva naina: prvo, o uticaju tehnike na vojnu mouopte i drugo, o uticaju tehnike na strategiju u vojnom i politikom smislu. Ovaj uticaj dovodi do kvalitativnih promena u vojnoj strategiji, a time, posredno, i u politici, pa tako i u meunarodnim odnosima uopte. Uticaj tehnike na vojnu moje oigledan. Meutim, ienica je takoe, potvrena mnogo puta u istoriji, da tehnika i prednost u tehnikoj moi ne znai automatski i prednost u strategiji, pa prema tome i uspenost u voeu rata. Na strategiju su uticala... i pojedina otkria i pronalasci u oblasti tehnike. Na primer, pronalazak baruta i vatrenog oruja doveo je do pojave streakog stroja na bojitu. Iebena artierija uslovila je duboko postrojavae borbenih poredaka... Pronalazak avijacije, rodio je strateke teorije o znaaju prevlasti u vazduhu i izmenio ranije zamisli o kopnenim operacijama. Nuklearno oruje predstava poetak nove etape u razvoju strategije, zasnovane na potpuno drugim principima.79 Niz vojnih pisaca su itav razvoj vojne strategije zasnivali na napretku tehnike. ak su smatrali da je jedan od najvanijih zadataka strategije da neprekidno tei pronalaeu novih oruja i egovoj primeni u ratu. Meutim, ovakav odnos strategije i tehnike je mogue zapaziti samo u nekim delovima istorije, te se ne moe smatrati za opte pravilo.80U savremenoj stratekoj misli, prema ovakvom stavu istiu se ozbine rezerve. Kao to je strategija sredstvo primene nasilne politike, tako su taktike sredstva primene strategije.81Meutim, Bofr smatra da tehnika predstava bitan inilac vojne moi. Ali moe se pokazati da ta prednost bude uzaludna ako se ona primeni za raun loe strategije... Setimo se na primer, naih nedavnih iskustava u Aliru: da li su nam nae moderno naoruae i oprema omoguili da izvojujemo pobedu.82 Pored veoma jakih argumenata i istorijskih ienica, koje idu u prilog primatu strategije nad tehnikom, teko je to prihvatiti kao opte pravilo, jer se ne moe porei da tehnike mogunosti, bile kakve da one jesu, ine osnov strategijskih za79 Sokolovski, nav. delo, str. 49. 80 A. Beaufre, nav. delo, str. 51. 81 A. Beaufre, nav. delo, str. 51. 82 Isto.

178

misli i planiraa. Nije mogue pretpostaviti da tehnika bitno uveava vojnu mo, onda tu istu tvrdu obarati time da ona nije bitna u strategiji. Drugo je pitae koje postava A. Bofr. Meutim, loa strategija nije posledica loih tehnikih mogunosti. Moda se slabost te strategije nalazila u istorijskoj ulozi onih koji su je zamislili i ostvarivali. Potpuno jedinstvo i stapae strategije sa svim drugim oblastima ivota u optenarodnom ratu ini nemoguim raskorak izmeu tehnikih mogunosti i stratekog planiraa, jer je u emu sadrana celokupna idejna snaga politike uklopene u strateku zamisao odbrane vrednosti, koje jedno drutvo smatra vrhovnim. Istorija je vie puta potvrdila ienicu da jedan narod reen da se bori ne moe biti pobeen. Sa pojavom nuklearnog oruja ovaj problem se postava u jasnijem obliku. Nuklearno oruje nije samo novo oruje koje se samo svojom veliinom moi razaraa razlikuje od poznatih oruja. Ovo znai prelaz u novi kvalitet koji itavom pitau daje nove razmere. Ovo oruje, s egovim mogunostima razaraa i unitavaa, dovodi u pitae ne samo tradicionalan odnos strategije i politike, vei sam rat kao sredstvo politike i nain primene oruane sile, to je zadatak strategije. Da li oruje koje moe da uniti itav svet, i ija se konana mosasvim egzaktno i ne zna, moe biti tehniki osnov strategije pomou koje politika jedne zeme eli da ostvari neke svoje cieve u meunarodnim odnosima? V. Nuklearna strategija i meunarodni odnosi Savremene mogunosti strategije neposredno utiu na stepen i oblik meuzavisnosti u meunarodnim odnosima. Wene mogunosti zahvataa irih ili uih prostora, sve do globalnih razmera, istovremeno znae i ukuivae tih prostora u meunarodnu politiku i meunarodne odnose. U prolosti, vojne operacije na jednom kraju zemine kugle mogle su ostaviti potpuno po strani druge regione, poto vojne operacije tehniki nisu mogle zahvatiti ire prostore od strategijskih mogunosti datog trenutka. Sa razvojem nuklearnog oruja, strategija narasta u globalni inilac definitivno, u tom smislu to u svakom trenutku, ako se to eli, moe da obuhvati itav svet, bez obzira na poetne ograniene (geografski ograniene) vojne cieve. U sluaju izbijaa bilo koje faze nuklearnog rata, itav svet bi bio realno ugroen od mogueg proirea, bilo samih vojnih operacija, bilo posledica tih operacija (radijacija i dr.) koje se vode na drugom mestu. S druge strane, razvoj nuklearnog oruja i odgovarajuih strategija doveo je do vieg stepena ekonomske meuzavisnosti u svetu. Nijedna zema, ak ni one najvee, ne mogu na svojoj teritoriji da nau sve sirovine potrebne savremenoj ratnoj tehnici. Sve vei razvoj tehnike dovodi do sve vee potrebe razliitih sirovina; savremena proizvoda se ne zasniva vie na nekoliko osnovnih metala, vespisak ovih metala razumeju samo upueni struaci. Danas je sigurno da ni super-sile ne mogu da razvijaju svoju sopstvenu proizvodu svih tih sirovina. Savrenstvo ratne tehnike zahteva sve vee koliine vrlo retkih sirovina kao to su to neki retki me-tali 179

neophodni u raketnoj tehnici. Te sirovine su rasturene u malim koliinama po raznim zemama sveta, tako da na tom pou uslovavaju globalnu meuzavisnost, koja proizlazi iz savremene tehnologije proizvode naoruaa. Posed i nabavka tih sirovina su uvek ozbi-an posao za jednu veliku silu, te se esto dogaa da neka supersila zavisi na tom pou od neke sasvim male zeme. To je razumivo, jer itava ena vojna mozavisi od toga da li e u svako doba moi da doe do te sirovine. U uslovima politike sile u meunarodnim odnosima, razumivo je da se na tom pou sukobavaju sueene sile. Da je to veoma ozbian problem, dokazuje i ienica da SAD grade ogromna skrivena skladita u kojima se uvaju dovone koliine tih sirovina, za sluaj da zbog ratnih operacija ne mogu doi do ih u zemi u kojoj se te sirovine nalaze. Nuklearno oruje je, po svoj prilici najvee promene izazvalo na pou odnosa snaga, koja se konkretno ispoava u, s jedne strane, nastanku bipolarizma u ravnotei snage, a s druge strane, u opadau znaaja politikih saveza u politici drava koje tee da ouvaju svoju bezbednost. U prvoj fazi razvoja nuklearnog oruja, ravnotea je uspostavena tako to su snage, koje su raspolagale ovim orujem, posedovale takvu mo, da se odnos snaga nije mogao drukije uspostaviti nego kao odnos dva pola, jer je i nuklearna mokoncentrisana u dve sile.83 Sa uspostavaem definitivne nuklearne ravnotee (kada su obe sile raspolagale podjednakom snagom), bipolarizam se konano utvrdio kao oblik ravnotee snaga. Moe se smatrati da je bipolarizam u toj fazi nastao i opstao kao posledica strategije masovne odmazde. Ova strategija se zasnivala na nuklearnom oruju velike snage, koje je prilikom upotrebe izazivalo ogromna razaraa i unitea. Oruje koje moe da unitava samo ude, a ni u kom sluaju nije u stau da oteti termonuklearne snage druge strane, u svojoj najduboj sutini je defanzivne prirode: ono svome posedniku ne omoguuje da napadne prvi.84 Drugim reima, nuklearna zatita koju je pruila nuklearna sila svojim saveznicima, bila je dovona garancija da se druga strana nee usuditi da napadne, s obzirom na to da je unitavajua odmazda odgovor koji sledi. Na taj nain je bipolarna ravnotea snaga dovela do uspenog formiraa vojno-politikih saveza i blokova drava, koji su u toj fazi iznutra bili vrsti i odbojni prema drugoj strani. U tim vremenima vrsti bipolarni sistem odnosa snaga u meunarodnim odnosima poie da remeti jedino jedna nova politika i jedan novi pokret u svetu politika integracije. Ovaj pokret, koji je tada bio na svom poetku, jedini se suprotstava ovoj podeli sveta na bazi politike sile. Meutim, s razvojem strategije elastinog odgovora, koja omoguuje postepenu eskalaciju rata, ovo stae se mea. Ova strategija u sebi sadri mogunost
83 Ovde nije potrebno ulaziti u detae uspostavaa ravnotee snaga posle Drugog svetskog rata. ienica da je ona na poetku postojala kao uravnoteen odnos sile zasnovane na atomskoj moi (ali nedovonoj za odluujui udar) i sile koja je raspolagala premonim konvencionalnim vojnim snagama, ne mea sutinu bipolarne ravnotee snaga. Meutim, bipolarizam se definitivno uvruje tek nakon obostranog posedovaa nuklearne moi, bez obzira na poetne razlike u koliini ovog oruja. 84 Th. C. Schelling, The Strategy of Conflict, Cambridge, 1960, str. 233.

180

voea rata konvencionalnim orujem, taktikim nuklearnim orujem (nuklearno oruje relativno male snage i ogranienog fizikog delovaa na prostor koji se eli napasti u vojnim operacijama) to znai mogunost voea lokalnih ratova s velikim razaraem datog regiona. U ovakvom ratu ne bi moralo da doe do totalnog nuklearnog rat, jer nuklearne sile i dae dre u rezervi oruje za masovno unitee. Naime, nuklearna sila, koja bi bila uvuena ili sama otpoela jedan rat na nekom podruju svoje sfere, mogla bi u tom sukobu da primeni sva oruja, osim onog koje bi vodilo totalnom ratu, tj. oruja za masovno unitee (strategijsko oruje) koje bi, sasvim razumivo, izazvalo razaraa velikih razmera i to na teritoriji date nuklearne sile. Elastini odgovor ima dvostruku ulogu, jednu u okvirima strategije zastraivaa, drugu u okvirima strategije dejstva. Uzaludno je neku krizu oko nekog pitaa odnosa dva bloka u Evropi predupreivati pretom masovne odmazde, preta elastinim odgovorom je efikasnija. Elastini odgovor postao je iskuivo zatita eskalacije (tj. od proirea neprijatestva na sovjetsku i ameriku teritoriju), umesto da istovremeno bude nain da se uspostavi verodostojnost amerikog zastraivaa.85 Drugim reima, ako bi se u jednom ratu, uz upotrebu taktikog nuklearnog oruja, uinila velika razaraa u Zapadnoj Evropi, totalni rat ne bi morao da izbije, jer se od SAD (one su tu doktrinu proklamovale) ne bi moglo oekivati da zbog razaraa u Evropi, dozvoli da doe do razaraa u SAD, do ega bi dolo ukoliko bi one primenile strategiju masovne odmazde protiv onoga ko ugroava Zapadnu Evropu a ko poseduje nuklearno oruje. Ovom doktrinom Evropani su primorani da priznaju da ihovi uslovi nisu identini sa uslovima SAD... Zatim, poviee atomskog praga (prelaz na jae oruje u eskalaciji, R. S), znai, prostim reima, da bi se neprijatestva mogla odvijati na evropskom tlu, i opustoiti ga, potedeti u isto vreme teritorije SAD i SSSR, u ime ee strategijske i moralne, da se ne dozvoli prelaz u kraj-nost.86 Ovakav zakuak povodom strategije elastinog odgovora ostavio je sasvim praktine posledice koje su se odrazile na znaaj i svrsishodnost vojnopolitikih saveza u tim uslovima. Savezi su dobri ali su ipak sopstvene snage joboe. Ovu dobro poznatu mi-sao pruskoga kraa Fridriha II, ponovo smo sreli u istoriji kao ideju vodiu jednog broja zemaa, do tada vrsto vezanih za vojnopolitike grupacije unutar kojih su traili osigurae svoje bezbednosti. Meutim, misao pruskoga kraa nekada je mogla imati smisla za velike sile, koje su mogle obezbediti sopstvenu mo, meutim malim i sredim dravama takva ideja nije mogla mnogo pomoi: politiki savezi su bili skoro jedini nain ouvaa nezavisnosti pred nale-tom sile suprotne strane. Sa nuklearnim orujem i strategijom elastinog odgovora, ni male ni srede drave ne mogu raunati na efikasnu zatitu svoje bezbednosti u vojnopolitikom savezu. Tako nuklearna strategija u ovom trenutku pokazuje svoju protivrenost: najvea do danas dostignuta mooruja dovodi do nemogunosti primene tog oruja u politike svrhe. U ovom
85 R. Aron, 86 Isto.

Velika debata..., str. 71.

181

trenutku u meunarodnim odnosima javaju se prvi znaci odumiraa jednog oblika sistema meunarodnih odnosa, koji postoji od trenutka postanka veeg broja drava u jednoj meunarodnoj zajednici. Politiki savezi kao organizacioni okviri ravnotee snage u meunarodnim odnosima, danas ne mogu biti efikasni zbog prirode nuklearnog oruja, koje je, kao takvo, neophodno za odbranu, jer su suvie velike rtve koje bi nuklearni rat izazvao, bez obzira o kojoj se strategiji radi. Naime, u uslovima postojaa nuklearnog oruja, nije mogue govoriti o odbrani, u onim optimalnim razmerama, koja bi opravdala upotrebu sile za postizae cieva u meunarodnim odnosima. Zbog toga i politiki savezi, kao institucije politike sile, ne mogu biti efikasni za odbranu, to ulozi sile u meunarodnim odnosima oduzima oportunitet, a to je kvalitativna posledica pojave nuklearnog oruja. 7. Meunarodno pravo i moral Uloga i znaaj meunarodnog prava i morala u meunarodnim odnosima je mnogo i esto raspravano pitae, kako u politikim tako i u pravnim naukama. U politikim naukama esto se negira ihov znaaj, dok se u pravnim naukama esto daje i vei znaaj nego to ga pravo uopte moe imati u drutvu. Problem, koji iz ovog proizlazi, nastaje, kako zbog prirode subjekata, ije ponaae treba da reguliu meunarodno pravo i moral, tako i zbog prirode meunarodne zajednice, tj. sredine u kojoj se dato ponaae vri i regulie ovim pravilima. Subjekti meunarodnih odnosa su drave, koje kao politike organizacije drutva imaju prvorazredni ci da obezbede opstanak tih drutava, za to pogodnim sredstvima. Najvjerojatnije je centralna i osnovna istina koja vrijedi u meunarodnim odnosima ta, da se ponaae drava prije svega i vie od svega ravna brigom i borbom drave za samoodravaem.87 Borba za samoodrae bi, prema tome, bila osnovni regulator odnosa drava, pa se ponaae takve drave nije obaziralo ni na ta drugo nego samo na jedini ci, na samoodrae, podredivi mu sve ostalo, ukuivi moral, etiku i pravo.88Isti pisac smatra da ovo pravilo dolazi do izraaja samo onda kada je u pitau opstanak drave, meutim, kad je re o intere-sima koji nisu ivotni, u ponaau drava bi bila primeiva i neka druga pravila ponaaa, blia pojmovima nagodbe, kompromisa ili ak i prava (meunarodnog).89Iz miea V. Iblera, koje smo izloili, proizlazi da moemo oekivati regulativnu ulogu meu-narodnog prava u meunarodnim odnosima, uvek do take na kojoj se sukobava opstanak date drave i meunarodno pravo, kada e pravo biti zanemareno. Ovakav stav, bez sume, teko moe da bude opovrgnut argumentima iz prakse. Meutim, problem nastaje upravo onda kada treba da se proceni koje stae ili rada ugroava opstanak jedne drave. Iz istorije meunarodnih odnosa mogu se
87 V. Ibler, Meunarodni 88 Nav. delo, str. 55. 89 Nav. delo, str. 56.

odnosi, Zagreb, Naprijed, 1971, str. 54.

182

izvui argumenti za stav po kome je opstanak jedne drave u velikom broju sluajeva vezan za opstanak neke druge drave, ili niza drugih drava. Zbog potceivaa ove ienice i preceivaa znaaja sopstvenih trenutnih interesa, uiene su greke koje bi kasnije dovodile u pitae stvarne interese vezane za opstanak. Svaka drava ivi u jednom krugu drava, koji u datom trenutku predstava meunarodnu zajednicu. Unutar toga kruga one se sueavaju, sarauju i sukobavaju. Ti odnosi unutar zajednice zasnivaju se na meuzavisnosti zbog koje drave nuno svoja ponaaa uklapaju u neki sistem pravila. Zbog toga se moe prihvatiti stav da: Meunarodna sredina nije ni potpuni haos, niti prava zajednica; ona je oboje, meunacionalno drutvo koje prelazi granice i iznad toga niz suprotstavenih, suparnikih suvereniteta.... Neizbeno e snaga meunarodnog prava biti najvea u pravu zajednice koja izraava meunacionalni poredak, a najslabija u pravu politikog okvira koji odraava privremeno konvergentne ili identine interese suparnikih drava.90Meunarodna zajednica se razvijala od niih oblika u kojima se vrilo samo jednaee tei i mogunosti drava, u emu sila dominira kao oblik odnosa nad procesima sarade i integracije. Razvojem drava dolazi do viih stepena meuzavisnosti na bazi podele rada, to pospeuje procese sarade i vodi integraciji. U istoriji su zabeleeni veoma dugi periodi postojaa veeg broja meunarodnih zajednica, tj. kruga drava unutar kojeg se vre navedeni procesi. Te zajednice nisu imale meusobne odnose a ako bi do ih dolo, sukob je bio jedini oblik odnosa izmeu ih. Izmeu ovih zajednica, koje predstavaju posebne civilizacije, postepeno je dolazilo do meusobnih veza to je kroz dugu evoluciju dovelo danas do stvaraa jedne jedinstvene meunarodne zajednice. U ovim proce-sima su postojale i znaajne razlike u ulozi pravila ponaaa drava u meunarodnim odnosima. Unutar zajednice postojao je vri pravni poredak i vie zajednikih vrednosti na kojima se izgraivao moral zajednice. Pravni poredak je normirao veuvrene drutvene vrednosti koje su imale bitnu ulogu u borbi za opstanak svake drave. Meutim, u odnosima izmeu zajednice, ili izmeu drava razliitih zajednica, ne moe se nai saglasnost o bitnim vrednostima koje bi bile sporazumno tiene zbog ivotnih interesa svake lanice. A. Meunarodno pravo U teoriji meunarodnih odnosa mogu se zapaziti uglavnom tri shvataa o znaaju meunarodnog prava u meunarodnim odnosima. Po shvatau pravnikainternacionalista i legalista u teoriji me-unarodnih odnosa, meunarodno pravo po svom znaaju ne zaostaje za unutraim pravom, pa se ak i meunarodnom pravu pripisuju i takve mogunosti koje nema ni unutrae pravo. Po ovim shvata-ima, ako bi se neka ponaaa i pojave pravno zabranile u meunarodnim odnosima, takve pojave bi samim tim morale biti iskuene iz meunarodnog ivota (recimo, rat). Ovakav idealizam zasnivao se na stavu po kome, ako neko meunarodno pra90 S. Hoffmann, Prouavae meunarodnog prava i teorija meunarodnih odnosa, nav. po: V. Ibler, nav. delo, str. 4.

183

vilo nastaje sporazumom drava, to znai da su one same pristale da to pravilo sprovedu u delo jer odgovara ihovim interesima, koje su izrazile prilikom egovog ustanovea. Meutim, razvoj drutvenih procesa kree se i mimo prava i protiv prava, i jednom usvojeno pravilo ne mora uvek odgovarati stvarnom stau stvari u meunarodnim odnosima. Teoretiari sile ne negiraju mogunost pravnog poretka meunarodne zajednice, ali smatraju da u danaim uslovima takav poredak nije efikasan, jer ne postoje ni sankcije, niti organ koji bi ih efikasno primenio i nametnuo svoju odluku dravama u sporu. Ovo, u sutini tano zapaae, ne moe se prihvatiti zbog toga to u potpunosti negira savremeni znaaj meunarodnog prava, dok doputa mogunost da u budunosti meunarodno pravo doivi takav razvoj koji bi mogao da kontrolie procese u meunarodnim odnosima, to se ne moe prihvatiti, jer pravo uopte, u svojoj sutini, ne sadri takav znaaj za drutvene odnose. Realistika struja unutar teorije sile, odbacuje svaku mogunost stvaraa pravnog poretka koji bi bio od znaaja za odnose izmeu drava i koji bi mogao da slui u ostvarivau nacionalnih interesa. Polazei od toga da meunarodno pravo nema, niti moe imati nekog uticaja u meunarodnim odnosima, realisti bez sume idu u drugu krajnost, iz koje je nemogue objektivno i nauno izvui zakuke o ulozi meunarodnog prava u meunarodnim odnosima. Nepostojae poretka koji bi bio odravan naddravnim aparatom vlasti, u meunarodnim odnosima stvara svakako bitno dru-gaije stae od onoga koje postoji unutar drava. Drave kao izraz politike organizacije drutva nisu samo suverene u politikom smislu, veihova drutvena autarhinost oteava stvarae jedne meunarodne zajednice u okviru koje bi one mogle ostvariti svoje potrebe i mogunosti, zajednikim i usaglaenim delovaem svih lanova te zajednice. Poto je autarhinost bitna karakteristika svakog potpunog drutva, onda se i odnosi izmeu ih zasnivaju na politikom suverenitetu svakog drutva. Suverenost podrazumeva primenu svih sredstava korisnih za ostvaree interesa, koji su pro-izlazili iz potrebe opstanka datog drutva. U zavisnosti od stepena veza izmeu suverenih drava, razvijao se i stepen autarhinosti, koja je u datom obimu uzrokovala i oblik odnosa a u zavisnosti od mogunosti za ostvaree koristi koje svaka pojedina drava trai van granica prostora koje zaposeda. Iz toga je proizalo stae u kome su sve rade preduzimane prema drugim dravama bile sra-unate na postizae koristi za onu stranu koja ih preduzima. Jasno je da su te rade uvek imale karakter nasia onda kada su bile uprave-ne protiv bilo koje druge strane u tim odnosima ili karakter sarade onda kada se iz tih odnosa raala obostrana korist. Izmeu prava i politike postoji nerazluiva veza, tj. pravo je neposredni proizvod politike jer nastaje u sueavau politikih snaga jednog drutva, bilo unutar jedne drave bilo u meunarodnoj zajednici. Unutar drava jasno je vidivo da se politika snaga koja namee svoja pravila zasniva na ekonomskoj snazi klase koja ima odluujuu ulogu u drutvu. U meunarodnoj zajednici klasna suti-na politikih snaga nije neposredno vidiva jer se ona prelama kroz politiku strukturu 184

drava koje se nalaze u meusobnim odnosima. U krajoj analizi, i u tom odnosu zastupen je klasni interes snaga koje su na vlasti u tim dravama, ali je on vie ili mae modifikovan oblikom i stepenom meuzavisnosti unutar koje meunarodna podela rada vladajuu klasu jedne drave stava u povoan poloaj a drugu u nepovoan. Ovo je, bez sume, jedan od bitnih osnova sukobavaa istoklasnih drutava u meunarodnim odnosima. U uslovima meunarodnog ivota, drave neposredno ispoavaju vou putem razliitih mehanizama politike organizacije sistema vlasti. Ovaj sistem odraava vou vladajue klase i ona se preko ega prenosi u meunarodne odnose. U tom isprepletenom odnosu materijalnih i subjektivnih inilaca, meunarodno pravo nalazi svoje mesto kao instrument jednog poretka koji nastaje u meu-narodnoj zajednici. Posebno znaajno pitae, koje se namee kada je re o odnosu meunarodnog prava i meunarodnih odnosa, jeste pitae mogunosti stvaraa meunarodnopravnih pravila i pravnog regulisaa ponaaa u odnosima zemaa sa razliitim drutveno-ekonomskim sistemima ili drava sa bitnim razlikama u kulturi. U ovakvom sluaju mogunost postojaa jedinstvenih pravila meunarodnog prava esto se dovodi u pitae u teoriji i praksi meunarodnog prava. U savremenoj meunarodnoj zajednici upravo postoje drave sa razliitim drutveno-ekonomskim sistemima (socijalistike i ka-pitalistike drave; i drave zapadne evropske civilizacije i niz novih drava Afrike i Azije, koje pripadaju razliitim kulturama.91 Koje su osnovne norme ove sarade koje ukazuju na savremeni domaaj meunarodnog prava u meunarodnim odnosima? Prvo, to je zabrana upotrebe sile u meunarodnim odnosima, ime se rat stava van pravnog poretka savremene meunarodne zajednice. Drugo, naelo ravnopravnosti i samoopredeee naroda je pravilo meunarodnog prava koje spreava ugroavae integriteta i nezavisnosti jednog naroda, to je u prolosti uvek bio izvor sukobavaa u meunarodnim odnosima. Iz naela samoopredeea neposredno proizlazi pravo na suverenu jednakost drava, to je osnov demokratizacije meunarodnih odnosa i postepeno iskuee samovoe velikih sila iz ovih odnosa. Zabrana intervencije, meaa u unutrae stvari drava, mirno reavae sporova, kao obavezan put u reavau sukoba izmeu drava, savesno ispuavae obaveza meunarodnog prava, sve su to osnove za izgradu novih odnosa u meunarodnoj zajednici i one se ne mogu negirati mehanikim analogijama i formalno-prav-nim logiciraem o pravnoj prirodi meunarodnog prava. B. Meunarodni moral Uporedo sa meunarodnim pravom i svakako pre ega, u meuna-rodnim odnosima su postojala neka moralna naela, koja su nastajala uporedo sa razvojem meuzavisnosti u meunarodnim odnosima, a naroito s meunarodnom podelom rada, koja je omoguavala nastajae procesa sarade u ovim odnosima.
91

str. 457.

G. Tunkin, Uloga meunarodnog prava u meunarodnim odnosima, nav. po: V. Ibler, nav. delo,

185

S obzirom na to da je meunarodna zajednica, socioloki gledano, dezintegrisano drutvo, saieno od nezavisnih poli-tikih zajednica, unutar kojih se stvara moral svake te pojedine zajednice, vie ili mae razliit. Ove razlike, izmeu ostalih, ine posebnosti koje odlikuju svaku zajednicu. Zbog toga se sasvim opravdano moe postaviti pitae o postojau nekih normi meuna-rodnog morala koji bi imao univerzalne razmere, odnosno razmere prostiraa date meunarodne zajednice. Po definiciji koju je dao profesor R. Luki, moral se moe odrediti na sledei nain: moral je skup drutvenih normi koje subjekt, kao sopstvenu bezuslovnu, samocinu obavezu, zasnovanu na dobrom kao samostalnoj vrhovnoj vrednosti, u moralnoj situaciji osea trenutno celim biem, a ne samo uvia razumom, koja esto vri pritisak na egove prirodne sklonosti i ostvaruje egovo ovetvo, a za iji prekraj on osea griu savesti, dok drutvo na ega primeuje spoae sankcije uz istovremeni zahtev da on osea griu savesti.92 Ako prihvatimo ovu definiciju, onda se nameu neka pitaa o mogunosti postojaa morala kao pravila ponaaa u meunarodnim odnosima. Prvo, da li u meunarodnim odnosima moe da se uspostavi svest o vrhovnoj vrednosti univerzalnih razmera, odnosno razmere meunarodne zajednice? Drugo, s obzirom na nain donoea odluka u sponoj politici, pojedinac u tom procesu moe da se oslobodi oseaa odgovornosti ako se te odluke donose u kolektivnim telima. Moral se, po pravilu, stvara u zajednicama koje unutar svoje kulture stvaraju i moralne norme. Pri tom se smatra93da su zajednice koje nastaju unutar potpunog drutva znaajnije za stvarae moralnih normi kod razvijenih drutava, a kod nerazvijenih je potpuno drutvo od veeg znaaja. Meudrutvene zajednice i oveanstvo su mnogo maeg znaaja. Sasvim je razumivo da je za nastanak moralnih normi neophodna vea drutvena povezanost, vii stepen saobraaa i oseaa bliskosti meu udima. Takav stepen bliskosti je mnogo vei unutar drutvene zajednice nego u odnosima izmeu tih zajednica. Potpuna drutva meu sobom mogu biti u bliim ili daim odnosima, to zavisi od niza inilaca. Zajednice se prvo mogu razlikovati po tipu drutva kome pripadaju. Moral se razlikuje i po drutvenoekonomskim formacijama. Unutar jednog tipa ropstvo je moralom dozvoeno a u drugom ono izaziva gnuae. Zatim se zajednice razlikuju po kulturi, i ako su te razlike bitne, moralne norme su takoe bitno razliite. Razlike se javaju i zbog stepena ekonomske razvijenosti, ideologije, religije, politikog reima. Sve te razlike zajedno ine da u meunarodnim odnosima moralna norma, koja bi imala snagu u meunarodnom opteu, tee nastaje i ima mau snagu. Drugo je pitae, da li se udi u meunarodnim odnosima oseaju mae odgovornim za kree morala nego unutar drave zbog naina donoea odluka u sponoj politici. ini se da kod ovog pitaa mora biti razmotreno postojae uticaja dve vrste moralnih normi u meunarodnim odnosima. Unutrai moral deluje na ponaae pojedinca u zajednici kojoj pripada, dok ga u ponaau prema sponom
92 R. Luki, Sociologija 93 Nav. delo, str. 416.

morala, Beograd, SANU, 1974, str. 120.

186

svetu, moralna norma ne obavezuje. Ova tvrda je tana za veliki deo istorije u kome je stranac i strana drava van zakona a prema ima su dozvoena sva sredstva. Meutim, sa razvojem meuzavisnosti, raaju se i odnosi sarade i prijatestva i sa stranim dravama. Razvoj procesa sarade dovodi sigurno i do produenog delovaa unutraih moralnih normi u ponaau pojedinca prema sponom svetu. Recimo, s razvojem moralnih normi koje tite privatnu svojinu, ihova snaga se prenosi i na meunarodne odnose, tako to je u ratu paka privatne imovine pod moralnom zabranom slinog intenziteta kao kraa i paka unutar drutva. Pored unutraih moralnih normi, ije se delovae prenosi i na meunarodni ivot, u meunarodnoj zajednici nastaju i neka univerzalna naela koja imaju meunarodni znaaj. S razvojem meunarodne podele rada, razvija se poseban ekonomski proces, koji vodi stvarau svetske privrede, nekog svojevrsnog oblika drutvene privrede, u kojoj se odvijaju vani procesi za proizvodu i reprodukciju svih nacionalnih privreda. To je sigurno doprinelo da meunarodni ekonomski odnosi bivaju praeni istim moralnim naelima kao i unutrai. Uporedo s ekonomskom meuzavisnou, u meunarodnim odnosima se razvijaju politiki procesi sarade, koji dovode do stvaraa meunarodnih organizacija unutar kojih se poie da razvija meunarodni moral, kao izraz saglasnosti svesti o postojau osnovnih vrednosti u meunarodnom ivotu svakog potpunog drutva, koje moraju biti zatiene, inae se ugroava opstanak tih drutava. U politikom procesu u meunarodnim odnosima, koji dovodi do sarade i stvaraa posebnih meunarodnih organizacija unutar kojih se ta sarada razvija, doprinosi razvoju svesti o zajednikim interesima, potrebi negovaa veza meu udima, narodima i dra-vama, to nesumivo doprinosi stvarau moralnih normi koje bi te odnose regulisale. ienica da je meunarodna organizacija, koja oliava meunarodnu zajednicu, skup raznorodnih drava i po tipu i po kulturi i ekonomskoj razvijenosti, ne spreava proces formiraa moralnih normi kada je re o zajednikom dobru. Sigurno je najtee utvrditi koje vrednosti ine zajedniko dobro, mada se i tu postepeno dolazi do uvrivaa shvataa koja izbijaju kao zajednika i koja sadre osudu ili odobravae nekih ponaaa. Ukoliko bi se napravilo poreee izmeu dozvoenih, i prema tome javno vrenih ponaaa u meunarodnim odnosima, u razliitim epohama, onda bi se uoile razlike izmeu onoga to je u jednoj epohi bilo doputeno a u drugoj nedoputeno. To je nesumivi pokazate mogunosti stva-raa moralnih normi i zabrana u meunarodnim odnosima i u tom pogledu danas je uien veliki napredak u poreeu s ranijim epohama istorije meunarodnih odnosa. U meunarodnom ivotu, meunarodno pravo i moral su u neto drukijem odnosu nego to je to sluaj s unutraim pravom i moralom. U meunarodnim odnosima, meunarodno pravo nastaje saglasnou voa a ne nametaem od strane vladajue klase. Stoga su meunarodno pravo i moral blii i meusobno se proimaju, tako da su prvo postojale moralne norme koje su postepeno pretvarane u 187

pravo, da bi u novije vreme prvo nastajale norme meunarodnog prava, koje se razvijaju i tee da prerastu u moral. Meutim, taj proces nije jednostavan i pravolinijski, te od usvajaa jednog pravila meunarodnog prava do egovog usvajaa kao moralnog pravila, mora dosta vremena da proe, ukoliko bi takvo pravilo uopte preraslo u moralno pravilo. U svakom sluaju, i jedna i druga vrsta pravila su prisutna u meunarodnim odnosima te ih nije mogue razumeti i objasniti bez ih. Teoretiari meunarodnih odnosa, sem retkih izuzetaka, ne bave se dubim prouavaem uloge morala u meunarodnom ivotu. Oni u svojoj tei da proue ono to jeste zanemaruju ulogu pravila koja nalau ono to treba da bude. Meutim, ne moe se smatrati da savremena teorija meunarodnih odnosa u potpunosti zapostava ulogu morala u ovim odnosima. Savremeni bihevioristi, funkci-onalisti i drugi, razmatraju ovo pitae sa stanovita efikasnosti morala u meunarodnim odnosima. Realistika teorija ima prema moralu isti odnos kao i prema pravu. Realisti odbacuju mogunost ograniea izbora ponaaa, sredstava i akcija koje preduzimaju drave u meunarodnim odnosima putem morala ili nekih drugih normi ponaaa. Morgentau (Morgenthau H.) smatra da izmeu zahteva morala i uspenosti politikih poduhvata postoji mogunost sukoba i da je u tom sukobu opasno zapostaviti politiki interes, jer po emu: Etika oceuje delo u odnosu na moralne zakone a politika etika prema politikim posledicama.94Ovo je na nov nain izraena ideja Makijavelija da u politici ci opravdava sredstva. Ono to Morgentau doputa u pogledu uea morala u meunarodnom ponaau drava, je da moralni principi budu podvedeni pod zahteve stvarnosti. Meutim, ono to on ne moe da izbegne jeste ienica da tu stvarnost oceuje on, ili bilo koji drugi posmatra ili uesnik u toj stvarnosti koji se nae u situaciji da bira izmeu morala i stvarnosti. Iz toga proizlazi zakuak da u sukobu interesa i morala pobeuje interes, te se drava zbog toga mora obezbediti da ga putem sile odbrani ili nametne. Ovaj stav o etici oznaava kraji pragmatizam koji ne samo da negira svaki znaaj morala u meunarodnim odnosima, vese oprav-dava svaka akcija za postizae nacionalnih interesa putem sile to, razumivo, ostava odreene ruke onim dravama koje tom silom raspolau. K. Rajt (Q. Wright) smatra da ne postoji apsolutna protivrenost izmeu morala i efikasnosti politike u meunarodnim odnosima te je, po emu, mogue konstituisae moralnih naela u ovoj oblasti. Ovaj moral je neophodan zbog postojaa razliitih etikih sistema raznih nacija i kultura, koji mogu biti i potpuno suprotni meu sobom. Savremene veze izmeu drava i poveana meuzavisnost su poveale i mogunosti sukobavaa interesa. Istovremeno, to dovodi i do mogunosti nastajaa univerzalnih sistema vrednosti jednako prihvativih i priznatih od svih.
94 H.

Morgenthau, Politics among Nations, New York, A. Knopf, 1960, str. 10.

188

U celini gledano, meunarodni moral po K. Rajtu, tei da izbegne sve apsolutno. Moralne norme nastaju kao rezultat zajednike kulture. Meunarodna etika mora biti plod najoptije perspektive kojom ovek moe da raspolae, uravnoteujui celinu s enim delovima, budunost sa prolou, dugi rok sa kratkim, eeno s ostvarivim i oveka sa prirodom... Ako ovek ne moe da ujedini nauku i filozofiju u dovonoj meri da omogui razvoj meunarodnih etikih vrednosti, sposobnih da imaju praktinu ulogu u meunarodnim odnosima, meunarodna zajednica e s tekom mukom da razvije javno mee koje e omoguiti miroubivu koegzistenciju drava, kultura i udskih bia i funkcionisae meunarodnih institucija sposobnih da realizuju te vrednosti.95 Institucionalizam K. Rajta deluje umirujue posle poplave realistikih crnih vizija, meutim, on se suvie oslaa na normativnost, te ostava po strani ono to jeste da bi nam prikazao ono to treba da bude. Normativna razmatraa meunarodnih odnosa nisu suvina, jer je zaista neophodno u ovoj oblasti uiniti mnogo svesnih napora s ciem stvaraa novih vrednosti, novih pravila ponaaa, koja bi u svesti udi prevazila nasleene norme u kojima sigurno ima mnogo onoga to savremenom tehnolokom razvoju drutva vie ne odgovara. ienica je da svako drutvo jouvek stvara svoj sopstveni moral u zavisnosti od svoje sopstvene stvarnosti, svojih potreba i mogunosti. ak i unutar drutva postoje razliiti morali uih zajednica, klasa i slojeva. Razlike su suvie velike u savremenom svetu da bismo mogli oekivati da putem meunarodnih obaveza stvorimo zajednike vrednosti i moralna naela. Za tako neto potrebne su korenite promene u savremenom svetu, koje bi imale internacionalni karakter, koje bi ukinule eksploataciju, nejednakosti, ne-ravnopravnosti izmeu drava i naroda. Razmatrae o znaaju morala u meunarodnim odnosima mora da poe od ienice da svako drutvo stvara one moralne norme koje su nune za egov opstanak. Bez morala drutvo ne moe da postoji. Ova iskustvena ienica prisutna je i u meunarodnom drutvu. Svako drutvo obezbeuje svoj opstanak unutar, meutim, taj opstanak zavisi i od sponih, meunarodnih odnosa. Zbog toga je, ini se, nesporno, u ivotu i razvoju meunarodnog drutva uvek prisutan jedan minimum moralnih naela koja tite osnove za opstanak drutva u emu. Sporno je, meutim, koje vrednosti u datom trenutku su vezane za taj opstanak. Da li je vedanas vrhovna vrednost meunarodne zajednice mir? On to nije oduvek bio. Od kada jeste? Rat je u velikom delu istorije smatran vrhovnom vrednou u odnosima prema drugim dravama i svemu to je strano. Da li se danas opstanak drutva vezuje za rat ili mir? Sve objektivne ienice savremenog drutvenog trenutka ukazuju da rat predstava upravo najveu opasnost za taj opstanak. On je zabraen meunarodnim pravom, ali postoje mnogi razlozi da se smatra i nemoralnim. Osnovni argument za tu tvrdu bi bio taj to danas nema drave koja bi pristala da bude oznaena kao strana koja je izazvala rat.
95

471.

Q. Wright, The Study of International Relations, New York, Appleton Century Crofts, 1955, str.

189

U savremenoj epohi ivota meunarodne zajednice, nalazimo se na prekretnici na kojoj se stvarae novih moralnih normi pojavuje kao nunost koja proizlazi iz borbe za opstanak, ne samo pojedinih drava, veitavog oveanstva. Postoji po naem mieu jedan osnovni zahtev koji se stvarno namee uesnicima u meunarodnim odnosima. To je imperativ koji nareuje svakome da dela tako a da ne povredi egzistenciju drugoga, to je minimum bez kojeg bi sve nestalo.96 Polazei od toga da moral predstava imperativ egzistencije drutva u meunarodnim odnosima, isti pisac postava pitae: ide li moral i dae od obezbeea proste egzistencije? Da li moral obavezuje i na aktivnu solidarnost u meunarodnim odnosima kao to to ini unutar drutva? Ima mnogo razloga da se stavi pod sumu klasian model meunarodnih odnosa koji karakterie dezintegrisanost zasnovana na prirodnom stau, prepolitikom ili ak predrutvenom u kome se tei ravnotei. U stvari, upotreba sile je sve tea i tea a meuzavisnost postaje sve vea.97 Ovaj novi, savremeni model meunarodnih odnosa u kome se sve vie ograniava apsolutna sloboda akcije aktera, i koji oznaava izvestan stepen integracije meunarodne zajednice, pokazuje da u emu ima mesta i za solidarnost drava, jer je u interesu svake od ih da meusobno ostvaruju optimalne uslove za opstanak i normalan nesmetan razvoj.

96 Ph. Braillard, Philosophie et relations internationales, Geneve, Inst. Univ. de Hautes Etudes Internationales, 1974, str. 103. 97 Nav. delo, str. 107. Vidi M. ahovi, Meunarodni ivot i moral, Arhiv za pravne i drutvene nauke, 2/1978, str. 219. i dae.

190

ETVRTA GLAVA SPOQNA POLITIKA I SPOQNOPOLITIKO ODLUIVAWE

1. Pojam spoqne politike Meunarodni odnosi mogu se posmatrati iz raznih perspektiva. Bili toga svesni ili ne, oni koji govore ili piu o meunarodnim zbivaima opredeuju se za jedan takav pogled, jer im on pomae da unesu red u pojave o kojima razmiaju. Nije teko utvrditi da mnogi udi, naroito nestruaci, gledaju na meunarodne odnose sa stanovita pojedinca, bilo da su to oni sami ili nekakva prosena osoba. Na sasvim drugom kraju nalaze se teoretiari koji meunarodne odnose posmatraju polazei od globalnog, meunarodnog sistema. Do sada se, meutim, i u praksi i u teoriji najee polazilo od drave kao take ili nivoa sa koga se posmatraju meunarodni odnosi. Za ovo postoji vie znaajnih razloga. Pre svega, najvei broj udi koji se praktino bavio ili bavi meunarodnim odnosima inio je to za raun ili u slubi svoje drave. Poto je praksa raala potrebu za teorijom i poto teorijski rad, ukuujui tu i nastavu, treba da poslui unapreeu prakse, i teoretiari su najee, a neko vreme i iskuivo, polazili od drave, i to najee svoje, kao take posmatraa. Uz sve to i za iru publiku ova je perspektiva bila najprihvativija jer se udi u meunarodnim odnosima naj-lake poistoveuju sa svojom dravom. Uzimae ovakve polazne take omoguava podelu politike na unutrau i sponu. Zavisno od zeme od koje se polazi, postoji veliki broj sponih politika, kao npr. jugoslovenska, francuska, maarska ili egipatska. Svaka od ih moe se nauno prouavati sa eom da se opie, objasni, normira (npr. u ustavu), da se daju preporuke za postizae enih cieva ili da se predvidi en budui razvoj. U tom 191

smislu, sponom politikom se veoma dugo bave pisci, na razliitim nivoima i s razliitim uspehom, a proizvodi ovakvog bavea mogu se nai i u novinskom komentaru i u ambicioniznim monografijama i studijama. Ovakav pristup ima i metodolokih prednosti jer omoguava dobar pregled inilaca i okolnosti od kojih zavisi ponaae subjekta koji se u prvom redu ispituje. Opasnosti koje on nosi, isto tako, nisu male glavna je u tome to se tako moe isuvie naglasiti posebno u odnosu na opte, te se mogu zanemariti ienice i problemi vani za druge drave.1 Studije spone politike pojedinih drava osnova su, meutim, za uporedno prouavae spone politike. Tada se meunarodni odnosi posmatraju na ravni drave, a ne samo s take gledita pojedine drave. Uporedno istraivae skree pau na ono to je zajedniko sponoj politici razliitih drava, ime olakava postavae opte teorije, dok, s druge strane, uoava razliitosti i trai ihova objaea. Tek se onda, zapaajui razlike u pojavama ili ihov intenzitet, moe ispitivati dejstvo pojedinih inilaca na sponu politiku drava. Tako promeeno posmatrae meunarodnih odnosa na ravni drave kao najvanijeg ihovog subjekta, neophodno je za nauno prouavae meunarodne stvarnosti. Koristei preimustva koje ima ovaj prilaz, u ovoj glavi emo se postaviti na ravan prosenog subjekta meunarodnih odnosa. Prema tome, baviemo se sponom politikom, odreenom kao politikim odnosima u koje jedan subjekt meunarodnih odnosa stupa s drugim takvim subjektom. Pri tom emo u prvom redu imati u vidu dravu, a druge subjekte u onoj meri u kojoj je to potrebno i, s obzirom na prostor, mogue. 2. Spoqnopolitiki odluioci A. Pojam Pre no to se pristupi opisivau i prouavau spone politike, treba ukazati na opasnost da se drava u meunarodnim odnosima personifikuje time to e se proglasiti i shvatiti kao ovekolika nadlinost, kao jedinstven, monolitan subjekt koji ima psihu ivoga bia. Takav postupak, takvo pojednostavee, sree se u neobaveznim razgovorima i u naunim spisima. esto itamo o na-merama Austrougarske, eama Velike Britanije, podozrivosti Rusije i uvreenosti Francuske ili kakve druge zeme. Drava, pa ni nacija, ne moe da namerava i eli, niti da se uti, raduje ili inati na isti nain kao ovek. To je jasno i mnogima koji upotrebavaju izraze poput onih koje smo naveli. tavie, na takav nain izraavaa su skoro svi oni koji govore ili piu o meunarodnim odnosima esto navedeni teom za ekonominou. Naziv zeme je kod ih u stvari skraenica za oznaavae stvarnih subjekata koji vode sponu politiku u ime drava ili drugih subjekata meunarodnih odnosa, tj. onih
1 D. Singer, The Level-of-Analysis Problem in International Relations, u: K. Knorr S. Verba, The International System, Princeton, Princeton University Press, 1961, str. 82. i dae.

192

snaga, grupa i pojedinaca na ije se delovae ona moe svesti. Takva vrsta skraenog izraavaa svuda je prisutna i ne dovodi do veih tekoa. Tako se, recimo, kae da je preduzee HY zainteresovano za eksploataciju uma u Africi, podrazumevajui pri tom, u stvari, da se takav interes ispoava u odlukama organa upravaa, ili da se on vidi iz ihovog ponaaa, pri emu se zanemaruju oni lanovi firme koji nemaju nikakvog interesa za takav poduhvat pa ga ak i smatraju tetnim. U meunarodnim odnosima se, na alost, mnogi pisci zadovoavaju skraenim izraavaem a da nijednom ne ukau na to koga smatraju stvarnim subjektom na koga se odnose ihovi opisi i tvrde. U tom pogledu nisu od velike koristi zamene imena drava neto uim oznakama, kao npr. vladajui krugovi. ifra ostaje, dakle, najee bez razreea i zbog toga postoje dosta nejasne predstave o prirodi subjektiviteta drave u meunarodnim odnosima. Najei je utisak da je sopstvena drava, ili druga drava koja se dobro poznaje, u tom pogledu veoma sloena, dok se udaenou i maim poznavaem drugih drava sve vie jaa predstava o monolitnosti. Kao to je venapomenuto, svaki subjekt meunarodnih odnosa poseduje sredite odluivaa, iz koga potiu egove sponopolitike akcije. Kod drave se to sredite, ne retko, naziva vladom, ali je, radi izbegavaa nesporazuma, ude koje u ega spadaju najboe nazivati donosiocima sponopolitikih odluka (sponopoliti-kim odluiocima). Dravi se u meunarodnim odnosima pripisuju odluke koje oni donesu, kao i postupci koji su nastali u sprovoeu tih odluka. Prema tome, u opisanom skraenom izraavau, kada se pomene ime drave, misli se na sponopolitike odluioce. Oni su konkretni, ivi udi a svaki od ih ima osobine i sposoban je za ona oseaa o kojima se, inae, tako neumesno govori u vezi s dravom. Dodajmo odmah da je ovo objaee unekoliko pojednostaveno jer se drava u meunarodnim odnosima ne moe svesti na odluioce, vepodrazumeva i sve snage, inioce i okolnosti koji deluju na ih. Prilikom prouavaa sponopolitikog odluivaa i traea konkretnih sponopolitikih odluilaca treba stalno imati na umu da ovek u politici, pa i u sponoj, ne moe nikada da se izdvoji iz drutva, iji je deo i u kome igra mnogostruke uloge. Sponopolitiki odluilac stoga nema potpunu slobodu odluivaa i egova vanost je ograniena time to je on pripadnik skupina ije stavove i interese zastupa i onda kada toga nije svestan. Na pitae ko su donosioci sponopolitikih odluka u jednoj dravi i u jednom vremenu treba, u svakom sluaju, traiti poseban, konkretan odgovor. Nijedna se drava u tom pogledu ne moe sasvim izjednaiti s drugom. Priznati, meutim, da nema nikakvih slinosti i pravila, da se istraivaa izvrena u nizu drava i u razliitim razdobima ne mogu uoptavati i posluiti za nove analize, znailo bi pomiriti se s tim da nauno istraivae spone politike nije mogue. Meutim, u svim dravama, pored niza razlinosti i jedinstvenih situacija, ima pojava koje su u sutini iste, ima tendencija koje su uvek prisutne i ima pitaa koja se u svakom sluaju mo193

raju reavati, jer sve one uestvuju u meunarodnom ivotu, te treba da deluju na druge drave na osnovu racionalnih odluka koje e se celishodno sprovoditi. Otuda se moe sa izvesnom merom pouzdanosti ukazati na zajednike crte koje drave pokazuju u pogledu izbora sponopolitikih odluilaca. Sledei redovi treba to da uine na osnovu dosadaih istraivaa. Od znaaja su samo one sponopolitike odluke koje su povod za sponopolitiku akciju i en poetak. One, dakle, treba da se potuju u samoj dravi i da se u znatnoj meri sprovode, te je preduslov za sponopolitiko odluivae posedovae vlasti. Postojae, prema tome, poklapae izmeu nosilaca vlasti i sponopolitikih odluilaca, tj. udi koji donose druge vane politike odluke donosie i sponopolitike. (Zapazimo veovde da put ka voeu spone politike vodi kroz unutrau politiku.) To poklapae ne mora da bude i podudarae: izmeu ostalog, priroda sponopolitikog odluivaa je poveriva i samim tim tei da suzi krug onih koji odluuju. Tako, na primer, parlamenti po pravilu imaju daleko vei uticaj na unutrau nego na sponu politiku, o kojoj mahom raspravaju naelno i donose opte i dugorone odluke. Vrhovi izvrne vlasti u mnogim zemama mogu npr. s veom lakoom da dravu uvuku u rat nego da promene izvesnu vrstu poreza. Ova nesrazmera izmeu vanosti odluke i broja odluilaca dolazi naroito do izraaja u doba meunarodnih kriza, kada se o ivotnim pitaima reava pod pritiskom, iza zatvorenih vrata i u veoma kratkom roku. B. Vrste Kao to je veistaknuto, ustavna pravila nisu potpun opis politikog sistema neke drave, vesamo jedan od osnovnih putokaza. Stoga se ni sponopolitiki odluioci ne mogu traiti samo meu licima koje nose ustavom odreene funkcije takvog odluivaa. To naroito vai za ustave koji fasadom pravne drave kriju en stvarni karkter. Pretpostavka je, dakle, da u krug odluilaca ulaze pre svega ef drave, lanovi vlade i bar oni lanovi predstavnikog tela koji se nalaze u sponopolitikim odborima ili komisijama, ali se ta pretpostavka mora dae proveravati u dva pravca. S jedne strane, mogue je da su mnoga tako odreena lica samo prividno odluioci, bilo zato to je jedan od ustavnih inilaca u praksi prisvojio tu ulogu, zato to se u dravne organe uvode izvesne linosti samo radi stvaraa izgleda legalnosti ili demokratije, bilo iz nekog drugog razloga. S druge strane, krug odluilaca moe da bude iri i da obuhvata osobe koje nemaju nikakve poloaje u dravnoj hijerarhiji, ili imaju poloaje koji naoko nisu povezani sa sponom politikom. Ustavom odreeni odluioci ipak ne mogu da izgube svaki znaaj jer samo odluke koje od ih potiu mogu da imaju pravnu obaveznost, kako u odnosu na sopstvene dravane, tako i u odnosu na inostrans-tvo. ak i ako sutinski ne odluuju, od ih se oekuje da formalno donesu odluku, to znai da zadravaju bar minimum uticaja na u. Ako, recimo, meunarodni ugovor ne moe da stupi na snagu bez ratifikacije, predstavniki organ mora glasati za u a ef drave mora 194

potpisati odgovarajui akt. Ma koliko udi koji se nalaze na tim mestima bili posluni izvrioci tue voe, uvek postoji bar mala mogunost da se oj usprotive ili da postave svoje uslove. Oni u svakom sluaju ostaju formalni odluioci. Daa uputstva u traeu odluilaca pruie podaci o politikom sistemu. Ako se za osnovu uzme aristotelovska trihotomna podela, u monarhiji ili autokratiji krug sponopolitikih odluilaca bie sasvim uzak, jer je samo jedan ovek formalni odluilac. To ne znai da on zaista sam odluuje u tom uestvuju lica iz egove okoline, nad kojima on, po pravilu, ima veliku vlast. Ovaj je nain odluivaa bio karakteristian za doba kada u meu-narodnim odnosima drave kao subjekti nisu imale savremeno znaee, vesu se svodile na vladare i dinastije, koji su raspolagali ratrkanim, stalno promenivim i nacionalno nehomogenim pose-dima. Ne treba, meutim, smetnuti s uma da je jo1890. godine, bez obzira na srazmerno razvijene politike ustanove u Nemakoj, mladi car Vilhelm II (Wilhelm) mogao jednostavno da otpusti gvozdenog kancelara Bizmarka (Bizmarck), iako se ovaj sve dotle smatrao linou s najjaim uticajem na donoee sponopolitikih odluka. Takvo je stae i u modernim autokratijama: iako nisu mogli sasvim da prenebregnu uticaje snage koje su ih dovele na vlast i podravale, diktatori poput Hitlera i Franka (Franco) uspevali su da imaju kontrolu nad ima i da ostanu jedina konstanta u sponopolitikom odluivau svojih zemaa. Hitlerov primer pokazuje, meutim, da ni autokrat ne moe da odstupi od ireg programa, na kome je izgradio svoj poloaj i saveznitvo sa nekim politikim i drutvenim snagama. U Hitlerovom sluaju, radilo se o revanu Nemake za poraz u prvom svetskom ratu, o enom teritorijalnom ireu, dominaciji Evropom i odluujuem uticaju na svetska zbivaa. Krupni privrednici i visoki vojni vrhovi imali su takav program i Hitler je izgledao pogodan za egovo ostvaree. Za trajae nacistikog reima postojala je saglasnost o toj optoj politici, a sukobi su nastali samo oko taktike i oko vodeeg poloaja u savezu. Vetim manevrima Hitler je uspevao da jednu grupu izigrava na raun druge, ali ni on ni u jednom trenutku nije delovao sasvim sam niti je mogao da mea osnovni smer nemake spone politike. Oni nemaki generali koji su ak bili spremni da uklone Hitlera kada je ulazio u prve ratne pustolovine smatrali su ih samo preuraenim i riskantnim i obustavili su protivee im su se one pokazale uspenim. Otpor je obnoven tek kada su katastrofalne posledice voea rata bile oigledne, ali ni program za mir, koje su sastavali vojni zaverenici, nije se odricao svih plodova agresije. U tom pogledu je reit podatak da su Hitlerovi graanski protivnici jo1938. godine stupili u vezu s Velikom Britanijom nudei smeivae Hitlera i evropski mir, po cenu prisajediea delova ehoslovake, koji ni sam Hitler tada jonije bio otvoreno traio.2 Politiki sistem koji se naziva aristokratskim ili oligarhijskim, ne poznaje samo jednog formalnog odluioca. U emu je, meutim, i broj formalnih i faktikih odluilaca srazmerno mali. Krug odluilaca je unapred omeen nekim optim kri2 I.

W. Wheeler-Bennett, The Nemesis of Power, London, Macmillan, 1967, str. H.

195

terijem. U sredovekovnim republikama, kao npr. Dubrovniku, bila je to pripadnost patricijskom staleu, u koji se ulazilo roeem. Patriciji su, po pravilu, bili i formalni stvarni odluioci. Ni u feudalnoj dravi, ukoliko nije bila aspolutna monarhija, neplemii nisu mogli pretendovati ni na formalno ni na stvarno odluivae. U nekim savremenim dravama, drutveno i privredno nerazvijenim, u krug stvarnih odluilaca ulazi se naslednim bogatstvom, izraenim u veleposedu zeme. (Takvo znaee imaju izrazi sto porodica ili tristo porodica u nekim latinoamerikim zemama.) Odluivae moe biti usredsreeno u rukama izvesnog broja udi koji su bili na elu uspenog dravnog udara, bilo da oni ine grupu vojnih lica (hunta) ili trajni nepromenivi partijski vrh. Dakle, pod uslovom da ne doe do nagle i revolucionarne promene celog politikog sistema, sastav odluilakog tela se moe sa znatnom izvesnou predviati. Pored toga on se u duim periodima ne mea ili mea samo malo. Ako se u oligarhijskoj grupi jedna linost naroito istie, granica izmeu autokratije i oligarhije se ne moe jasno povui. Iako je postojalo uveree da je u faistikoj Italiji jedini stvarni odluilac bio due, Benito Musolini (Mussolini), ispostavilo se da ga je stranaka oligarhija, okupena u faistikom Velikom veu, 24. jula 1943. godine srazmerno lako nadglasala i opredelila se za obustavu rata.3 Politiki sistemi, koji se u najirem smislu nazivaju demokratskim, dovode do ireg kruga formalnih odluilaca, kao i do toga da se oni ee meaju i podleu nadzoru predstavnika stanovnitva, pa, u krajoj liniji, i samog stanovnitva. ak i kada, kao u predsednikom sistemu, postoji jak naglasak na jednoj linosti, koja formalno i sama moe donositi neke veoma vane sponopolitike odluke, i ta linost, po pravilu, podlee ponovnom izboru te se en poloaj, s vremena na vreme dovodi u sumu. U svakom sluaju, dugorone i naelne odluke predmet su irih rasprava, u kojima uestvuje veliki broj udi, pa ak, u sluaju referenduma, i celo birako telo. Istraivaa, meutim, ne sme nikada da zavara demokratski karakter formalnog odluivaa, koji se da ustanoviti iz ustava i zakonodavstva drave, pa ak, prividno, i iz prakse. U mnogim demokratskim sistemima kriju se elementi, klice ili tragovi autokratskog ili oligarhijskog sponopolitikog odlui-vaa. ak i pod pretpostavkom da formalni odluioci stvarno uestvuju u odluivau, oni stvarni odluioci koji svoje mesto u tom procesu ne duguju formalnom poloaju, dobijaju esto na znaaju upravo usled svoje stalnosti i mae zavisnosti od biraa i izabranih organa. Kao to je venapomenuto, postoji nekoliko vrsta takvih stvarnih odluilaca, od kojih svi nemaju isti znaaj u svim dravama. Prema istraivaima koja su vrena u savremenim demokratijama, vanu ulogu u sponopolitikom odluivau igraju efovi veli-kih privrednih preduzea (kompanija, korporacija, trustova itd.), stranaka vostva, birokratski vrhovi i struaci. Privredna preduzea, naroito ako imaju meunarodne operacije, ispoavaju ogroman interes za sponu politiku svoje drave, ije posledice im mogu koristiti ili biti tetne za
3 F.

W. Deakin, The Brutal Friendship, Harmondsworth, Penguin Books, 1966, str. 482. itd.

196

ih. S obzirom pak da su ona stubovi privrednog sistema i da zapoavaju veliki broj udi, ihovi su vlasnici i rukovodioci u poloaju da svoj interes predstavaju kao opti interes drave a da, s druge strane, svojim potezima oteavaju sprovoee odluka koje im nisu po voi. Vodei poloaji u takvim preduzeima ne stiu se demokratskim putem jer o ima odluuju najvei akcionari. Da bi uticaj krupnih poslovnih krugova bio jojai, postie se i lina sprega izmeu preduzea i politikog vrha time to ista lica jednovremeno zauzimaju poloaje i u privredi i u dravnoj organizaciji, ili to ine naizmenino u toku karijere.4 Pored ienice da lideri stranke na vlasti utiu na politiko odluivae ak i ako nemaju odgovarajue poloaje u dravnoj hije-rarhiji, treba ukazati na teu da i opozicione stranke vie uestvuju u utvrivau spone nego u utvrivau unutrae politike. To, dakako, ne vai za sve opozicione stranke, vesamo za one koje polaze od potrebe ouvaa postojee drave i politikog sistema. U tom sluaju su osnovne vrednosti za sve stranke iste i ta so-lidarnost je naroito jaka prema inostranstvu. U tekim situacijama, kada treba donositi sudbonosne odluke koje trae ulagae celokupne nacionalne energije, ovaj se uticaj opozicije ak i formalizuje obrazovaem viestranakih vlada, kao to je to npr. bio nacionalni kabinet u Velikoj Britaniji za vreme Drugog svetskog rata. Uticaj opozicije je naroito uoiv u zemama s dvopartijskim sistemom (npr. SAD i Velika Britanija), u kojima se sprovode stalne konsultacije s vostvima druge stranke, u SAD naroito potrebne u razdobima kada predsednik potie iz stranke koja nema veinu u Kongresu. Iako u krajoj liniji zavise od voe registrovanih lanova, stranaka vostva se, po pravilu, sastoje od vrsto ustolienih profesionalnih politiara, koji svoj status i uticaj zadravaju srazmerno dugo. Osim toga, interesi koje oni predstavaju i ihov poloaj na politikoj sceni, mogu biti u nesrazmeri s brojem redovnih lanova stranke i s uspehom na izborima. Tako, slobodno-demokratska (liberalna) stranka u SR Nemakoj igra u sponopolitikom odluivau veoma vanu ulogu, iako je ona po broju prista-lica majuna u odnosu na dve najvee zapadnonemake partije, socijaldemokratsku i demohriansku. Slian poloaj u sponopolitikom odluivau imaju u nekim zemama lica na elu drutvenih, profesionalnih i verskih organizacija i grupa za pritisak. Zanimiv je veliki uticaj najveeg sindikalnog saveza u SAD, koji je vremenom postao vrlo moan deo establimenta. Znaaj verskih voa raste onda kada je stanovnitvo religijski homogeno, a postaje viestruk ukoliko crkva ima svoju, klerikalnu stranku. Tamo, pak, gde je vera nacionalno specifina, verski poglavari smatraju se i nacionalnim voama. Takav su uticaj imali u prolosti patrijarsi i vladike pravoslavnih zemaa. Nikako se ne moe potceniti znaaj koji u sponopolitikom odluivau imaju visoki karijerni slubenici, poglavito oni iz ministarstva sponih poslova i odgovarajuih resora. Oni spajaju u sebi strunost, iskustvo, obavetenost, veze i
4 V.

Mils (W. Mills), Elita vlasti, Beograd, Kultura, 1964.

197

stalnost sticaj osobina koji se retko nalazi kod ostalih odluilaca. Wihov uticaj naroito dolazi do izraaja u periodima kada su vlade nestabilne i kada se ministri sponih poslova i efovi vlada smeuju pre no to mogu da ostave svoj peat na sponoj politici, koja tada obino i pada u zasenak unutrae. Uz to se ima, po prirodi stvari, pove-rava izvravae optih odluka koje podrazumeva donoee niza pojedinanih, esto vrlo vanih, odluka. Svako ministarstvo inostranih poslova ima grupu najviih inovnika, koji se ne smatraju politikim funkcionerima, i koji se nalaze uz bok ministrima a ovi se, pak, meaju. Meu ima se kao pojedinac istie najvii slubenik u toj hijerarhiji, koji se u mnogim zemama naziva gene-ralnim sekretarom. Iako takvi udi deluju dae od javnosti te za ihova imena iroka publika i ne zna, istorija je neke boe zapamtila od ministara kojima su sluili. U periodu izmeu dva svetska rata takav je poloaj u francuskoj diplomatiji imao dugogodii generalni sekretar Ministarstva inostranih poslova Aleksis Lee (Alexis LE9gE9r), mnogo poznatiji pod kievnim imenom Sen Xon Pers (SaintJohn Perse) i kao dobitnik Nobelove nagrade za kievnost 1960. godine. Mada su britanske vlade bile stabilnije, ni uticaj Leeovog londonskog pandana, lorda Vansitarta (Vansittart), nije bio mnogo slabiji, bar do dolaska erila (Churchill) na elo vlade. Ukoliko grupa visokih inovnika i diplomata ima jake i jasne predstave o optim cievima spone politike i kada je svoju delatnost zasnovala na ima, politikim iniocima bie teko da u potpunosti promene en pravac, ako ne ele da izazovu velike potrese i da se lie kadrova na ije se znae i iskustvo moraju oslaati. Po svom uticaju na sponopolitiko odluivae mogu se s visokim slubenicima resora sponih poslova meriti najvie voj-ne stareine, bilo da zauzimaju vane poloaje (naelnik gene-raltaba, komandant roda vojske itd.) ili da su zbog prolih zasluga (ratni heroji) i autoriteta ceeni kao vojskovoe. U mnogim sluajevima, visoki oficiri, uz druge osobine slubenika, raspolau i potencijalnom unutraopolitikom moi. Kako rat postaje sve-obuhvatniji i podrazumeva koordinaciju niza nevojnih dejstava, kao i sloene, duge pripreme, malo vanih unutraopolitikih odluka moe da se donese bez sarade vojnih struaka. Resor odbrane tako sve vie postaje jedna od vanih spona izmeu unutrae i spone politike, te su profesionalni vojnici u pogledu politikog odluivaa ire zastupeni od profesionalnih diplomata. Pored visokih inovnika, sponopolitiko odluivae uku-uje i struake koji ne moraju biti u dravnoj slubi. Svaka vana sponopolitika odluka ima niz vidova, o kojima treba da se izraze udi koji raspolau posebnim znaima. Pored toga, postoje i struaci koji su ceo svoj ivot posvetili izuavau meunarodnih odnosa, te su sposobni da se izraze i o odluci u celini. Iako su struaci, po pravilu, samo izvor podataka i posebnih znaa, u praksi je teko svesti ih na tu ulogu, jer svako ihovo saoptee prati i odgovarajue miee, otvoreno iskazano ili skriveno u obliku sugestije, koju oni mogu stvoriti izborom podataka i nainom izlagaa. Poveree koje im ostali odluioci ukazuju kao znalcima nuno povlai i 198

usvajae nekih ihovih sugestija. Uticaj struaka je ipak ogranien jer su politiki inioci pouzdaniji i odgovorniji proceivai osnovnih vrednosti, ali ako u tim osnovama postoji saglasnost, uloga struaka moe da bude vrlo znaajna i tei da se formalizuje, kako to pokazuje karijera biveg dravnog sekretara SAD Kisinxera (Kissinger), koji je svoj ugled izgradio kao naunik i nastavnik da bi postao jedan od savetnika predsednika SAD, egov specijalni savetnik za spone poslove i konano ef sponopolitikog resora. Pri tom je svakome ko je itao egove radove bilo jasno da je on u dobroj meri pokuavao da sprovede u delo shvataa o savremenim meunarodnim odnosima i ulozi SAD u ima, koja je bio izgradio jodok je bio profesor na Harvardu i nije pripadao nijednoj od amerikih politikih stranaka. Na osnovu ovih kratkih napomena mogli bismo uesnike u odluivau da podelimo na dva naina. Pre svega, to bi bili formalni i stvarni odluioci, gde su prvi oni bez ije se formalne saglasnosti izraene na ustavom i zakonom propisan nain ne moe doneti odgovarajua odluka, a drugi oni koji zaista uestvuju u procesu odluivaa, tako da od ihove voe zavisi postojae i sadrina odluke, koja tek onda moe formalno da se donese. Krugovi formalnih i stvarnih odluilaca mogu da se sasvim poklapaju, da se delimino prekrivaju ili da budu sasvim odvojeni. I jedna i druga krajnost su retke: niti se uvek svi formalni odluioci stvarni, niti su uvek svi udi koji formalno donose odluke samo fasada iza koje se kriju stvarni odluioci. Druga podela zasnivala bi se na ulozi u procesu odluivaa. U anglosaksonskoj terminologiji, i to preteno kod amerikih pisaca, pravi se, razlika izmeu donosilaca odluka (decision makers, policy makers) i onih koji na ih utiu (policy influencers). Meutim, ova podela je formalistika, te se donosioci odluka najee izjednaavaju s formalnim odluiocima a oni koji utiu na odluke obuhvataju i stvarne odluioce. Tako se, na primer, vladar u celom feudalnom periodu smatra odluiocem a krupni feudalci onima koji utiu, s tim to u ranom feudalizmu postoji dominacija uticaa a u apsolutnoj monarhiji dominacija odluilaca. U savremenoj demo-kratiji izabrani funkcioneri smatraju se iskuivim odluiocima a u one koji utiu ubrajaju se partijska, birokratska, interesna i komunikacijska elita (javno mee).5 Kao to se vidi, formalni pojam odluioca dovodi do tekoa. One iziskuju prilagoavaa ovakve podele, koja idu dotle da ona postane besmislena, jer se priznavaem dominacije onih koji utiu na odluke u stvari ustanovava da formalni odluilac i nije odluilac. U oj, me-utim, ima vrednosti zato to uoava da ni stvarni odluioci ne deluju u procesu odluivaa sami, mada su oni ti koji konano donose odluke i utvruju sponu politiku. Ostali uesnici u ovom procesu obraaju se odluiocima i deluju na ih u tei da pojedine odluke, pa i cela spona politika, odgovaraju ihovim eama i predstavama. Mnoga lica koja smo do sada pomenuli spadaju u ovu kategoriju, mada je nekada teko utvrditi da li se radi o odluiocu ili o uesniku u odluivau u irem smislu.
5 W.

D. Coplin, Introduction to International Politics, Chicago, Markham, 1971, str. 62. itd.

199

3. Spoqnopolitike odluke Spona politika se sastoji u neprekidnom procesu donoea odluka i postupaa po ima. Ovakvo bi odreee spone politike podrazumevalo razlikovae izmeu sponopolitikog odluivaa i sponopolitike akcije, dakle, izmeu psihikih akata i radi preduzetih na osnovu tih akata. Iz praktinih razloga se takva podela esto i pravi, mada e u sutini ne moe biti. Ona ne postoji zato to nema nijedne telesne rade kojoj ne prethodi akt psihikog odluivaa, ak i kada subjekt koji preduzima radu toga nije svestan. Prema tome, moglo bi se bez zaziraa rei da je sponopolitika delatnost u stvari neprekidno donoee sponopolitikih odluka. Podela o kojoj je re uvedena je zato da bi se uneo red u posmatrae i da bi se razlikovalo vanije od mae vanog. Jer, ako bismo sve odluioce i sve odluke stavili na istu ravan, dali im isti znaaj, onda bismo bili prinueni da svako lice koje sudeluje u sprovoeu spone politike smatramo sponopolitikim odluiocem i da ulazimo u sve procese koji prethode najbeznaajnijim svakodnevnim radama. Da se to ne bi desilo, one odluke u kojima je izbor pred subjektom sasvim uzak i nema znaaja za sutinu stvari (mada ipak postoji jer bar teorijski ovek nikada nije bez izbora) smatramo samo izvreem viih, od drugoga donetih odluka, a subjekt koji donosi takve, nie, odluke praktino ne uzimamo u obzir kao sponopolitikog odluioca. I pored vanosti niza sitnih postupaka, zasnovanih na individu-alnim odlukama brojnih uesnika, u sponopolitikom procesu od znaaja za nauku Meunarodnih odnosa su ipak samo odluke vieg stupa apstrakcije, odnosno odluke kod kojih postoji srazmerna sloboda izbora. U lancu odluka oito je da se ta sloboda postepeno gubi, ali nije sasvim jasno gde se to dogaa. Nikada se i ne moe povui odsena granica izmeu znaajnih i beznaajnih odluka, te ona ponekad i za-visi od sluaja koji se prouava ili od irine teme koja se obrauje. Dok je ova podela odluka po znaaju umnogome proizvona, slina oj, ali neto pouzdanija, bila bi podela sponopolitikih odluka na politike i administrativne. Politike odluke bi bile opte, vanije odluke u kojima se donosi osnovni vrednosni sud time to se opredeuje za postizae ovog a ne onog cia. Administrativne odluke bile bi one kojima se sprovode politike odluke. Po pravilu, politike odluke donose politiki, a administrativne upravni organi, ali to se ne moe uzeti za pouzdano merilo u svakoj dravi, ako ni zbog ega drugog a ono zato to upravni organ koji se bavi sponom politikom nailazi na situacije koje se ne mogu podvesti ni pod jednu postojeu politiku odluku, ili se mogu podvesti samo pod one najoptije, koje izvriocima ostavaju veliku slobodu izbora. U literaturi se, kao trea vrsta sponopolitikih odluka, pomiu i krizne odluke.6 Ove se odluke donose pod izuzetnim okolnostima, u trenucima kriza i kao takve ne izgledaju kao posebna vrsta odluka jer se razlikuju samo po uslovima donoea. Ukazivae na krizne odluke ima, pak, vrednosti, jer skree pau na izu6 Coplin,

nav. delo, str. 29.

200

zetan znaaj nekih odluka koje u sutini nisu opte, znaaj koji je takav da ih, po pravilu, donosi najui krug najviih odluilaca. Odgovor Srbije na ultimatum Austrougarske 1914. godine primer je takve odluke, koja se svodi na to hoe li se udovoiti nekim konkretnim zahtevima beke vlade, od kojih je najtei bio uee austrougarskih organa u istrazi protiv lica umeanih u pripreme za sarajevski atentat. Odluka je morala, meutim, da se donese u kratkom roku i od e je zavisilo pitae rata ili mira. Jojedna osobina kriznih odluka je u tome to ih donosi mali broj udi, koji, dodue, zauzimaju najvie poloaje u dravi, ali bi u normalnom toku dogaaja kada krize i vremenskog tesnaca ne bi bilo morali da potrae savet najviih kolegijalnih organa, a naroito predstavnikih tela. Zbog izuzetnih okolnosti oni su osloboeni ove obaveze, tako da, donosei konkretnu odluku, mogu da odstupe od naelnih smernica i od dotadae prakse. Krizna odluka je otuda paradoksalna: ona se donosi pod pritiskom dogaaja ije je poreklo van drave, uz istovremenu veliku slobodu u odnosu na inioce u dravi. Sponopolitika praksa jedne drave sastoji se u neprestanom i istovremenom donoeu niza sponopolitikih odluka, koje tee istovremeno, preplie se, utie jedno na drugo i u istom trenutku se nalazi u raznim stadijima donoea i izvrea. Pri tom je svaki odluilac istovremeno zaokupen mnotvom takvih odluka, te nekada nije ni svestan ihovog prisustva, ili ak odluuje na taj nain to mogua odluka izmie egovoj pai te ostaje nedonesena, ali i kao takva proizvodi dejstvo. Razumivo je, stoga, to svaki pokuaj da se predstavi donoee jedne sponopolitike odluke mora da u velikoj meri osiromai pojavu o kojoj je re. Pre svega, kako je veukazano, teorija se ne moe baviti pojedinanim i administrativnim odlukama, sem ako u sluaju krize ne dobiju poseban znaaj. Osim toga se, radi jasnoe, mora izdvojiti za posmatrae samo jedna odluka u jedno vreme, ime se ona izvlai iz ivog tkiva spone politike, te se zanemaruje vremenska dimenzija odluivaa, kao i neprekidan uticaj drugih odluka ije su donoee i izvree u toku. No, s takvim se nedostacima nauno istraivae mora miriti oni su mai ako je italac neprekidno svestan ovakvog uproavaa.

II DEFINISAWE SPOQNOPOLITIKE SITUACIJE (OBAVETAVAWE)

Kao i kod svakog donoea odluka, potpuna obavetenost je preduslov i teme dobre odluke. I u sponoj politici se bez celovite i tane definicije situacije ne zna je li odluka potrebna, kakva je odluka potrebna i koje su okolnosti od uticaja na eno izvree. Otuda svaki subjekt meunarodnih odnosa, a pre svega drava, nas201

toji da stalno raspolae informacijama koje e koristiti organi koji odluuju o egovoj sponoj politici. Saznae i poimae sloene stvarnosti koja okruuje subjekt meunarodnih odnosa i ude koji ga ine nije nimalo lako i moe se bez preterivaa rei da ni najrazvijenije, najbogatije i najboe organizovane drave ni u kom trenutku nisu u potpunosti obavetene o svim dogaajima u svetu. To utoliko pre vai za pojedince koji odluuju pa i za sve ih zajedno. Oni kao udska bia nisu u stau da sve relevantne ienice sami uoe niti da zapamte sve podatke do kojih su posredno doli. Zato treba imati u vidu da proces obavetavaa tei to potpunijem poznavau staa ali da nikada ne moe da bude savren. 1. Prikupqawe informacija Obavetea treba pre svega da budu prikupena, to znai da subjekt ima na raspolagau lica i slube, koji e se neposredno upoznavati s ienicama i ihove opise prikupati za raun organa koji odluuju. Svaka drava organizuje takve slube, koje se nazivaju obavetajnim slubama u irem smislu rei. Ove se opet po nainu delovaa mogu podeliti u dve najvanije grupe na prvu, koja do podataka dolazi na uobiajen, otvoren, javan nain, koristei svima dostupne izvore informacija, i na drugu, koja deluje prikriveno, nekonvencionalno, nastojei da doe do podataka koji iz ovih ili onih razloga nisu svima pristupani. Poto ova druga aktivnost tei otkrivau tajni a i sama deluje tajno, slube koje se ome bave nazivaju se i tajnim slubama. Neki autori7 samo za ih upotrebavaju oznaku obavetajna sluba to nije ispravno (iako se ovaj izraz odomaio i u svakodnevnom govoru). Naime, i prava vrsta obavetajne delatnosti bavi se pribavaem obavetea. Otvorenom obavetajnom delatnou bave se sve dravne ustanove u ijoj su nadlenosti odnosi s inostranstvom, ali to ne znai da su od takve aktivnosti izuzete i druge ustanove. Za donoee ispravne sponopolitike odluke nije dovono poznavati samo situaciju u inostranstvu, vei situaciju u sopstvenoj zemi. Meutim, za ovaj deo informacija koriste se podaci koji se prikupaju za unutrae politike odluke te se ovom aktivnou neemo posebno baviti. Prikupae informacija iz inostranstva obava se na dva osnovna naina. Prvi se sastoji u neposrednom saznavau ienica u inostranstvu. Time se bave predstavnici drave, pre svega oni koji rade u diplomatskim i konzularnim predstavnitvima. Oni se nalaze na licu mesta, trude se da upoznaju jezik i kulturu sredine u kojoj deluju te se smatra da su u najboem poloaju da shvate i ocene ono to su opazili i da to u svojim izvetajima prenesu. Ovi izvetaji upotpuavaju se opaaima niza drugih trajnih i povremenih predstavnika u inostranstvu, od kojih svi ne moraju ni da budu deo dravnog aparata, kao npr. predstavnitva privrednih preduzea, studijske delegacije politikih
7 S. Rodi, Obavetajna sluba kao drutveno-politika kategorija. Doktorska di-sertacija. Beograd, Pravni fakultet, 1965, str. 70.

202

stranaka, novinari, struaci tehnike pomoi itd. Prednosti ovakvog prikupaa informacija sastoje se u tome to se ienice saznaju neposredno i legalno, tj. bez remeea odnosa sa stranim dravama, koje su svesne takve delatnosti, i da je ona dozvoena. Iz toga proistiu, meutim, i dva osnovna nedostatka takvog obavetavaa: znajui za postojae lica koje se bave informisaem i za ograniea koja su im nametnuta, strana drava e srazmerno lako sakriti podatke koje eli da zadri tajnim, ili e posmatrae navesti da steknu netane utiske da bi tako zavarala dravu koja preko ih prikupa informacije. Takvom manipulisau su naroito podloni privremeni posetioci, meu kojima mogu da se nau i lica veoma uticajna u donoeu sponopolitikih odluka. Wihovi se obilasci reiraju tako da vide samo paivo izabrane delove zeme, ude i dogaaje, samo radi ih se prireuju manifestacije koje treba da prikau raspoloea kojih u stvari nema itd. U nekim reimima su zakonski i drugi propisi takvi da neposrednog prikupaa informacija takorei i nema. To se postie cenzurom svih sredstava informisaa, praktinom zabranom stanovnitvu da dolazi u dodir sa strancima i ogranieem kretaa stranaca na uzak prostor. Tada su strani predstavnici samo prividno svedoci doga-aja: ihovi su utisci turi, nepotpuni i svode se u stvari na zvanine informacije. Drugi nain otvorenog obavetavaa je posredan i ime se bave lica i slube koji nisu u inostranstvu. Oni prikupaju podatke za koje lino zapaae nije mogue, potrebno ili korisno. U tu svrhu oni se koriste zabeleenim podacima, objektivno postojeim mate-rijalom, pri emu odmah treba napomenuti da ovde re objektivan ne znai isto to i taan ili nepristrasan. Misli se, naime, na znacima zabeleene informacije do kojih je neko drugi vedoao. Poreklo ovih materijala moe biti razliito. Od samih strana drava potiu npr. zvanini podaci, statistiki izvetaji, zapisnici parlamentarnih debata, vladina saoptea itd. Jedna drava, pored toga, moe drugim dravama stavati na raspolagae podatke do kojih su opaaem doli eni sopstveni organi. Obim podataka koji se tako daje zavisi od odnosa izmeu drava. Tako e se podaci vojne prirode davati samo saveznicima dok e neki drugi, recimo meteoroloki, biti pristupani svima. Ovi podaci se mogu odnositi na dogaaje na sopstvenoj teritoriji ili na okolnosti u treim dravama. O privrednoj situaciji u jednoj zemi moe se npr. suditi na osnovu godiaka ene zvanine statistike ustanove, zavrnog rauna koji je podnelo ministarstvo finansija, ekspozea ministra za privredu, nacrta buxeta ili privrednog plana za iduu godinu, ali i na osnovu saoptea koje eni strani partneri daju o uzajamnim sponotrgovinskim odnosima, ugovora sklopenih s tom dravom itd. Od velike su vrednosti podaci kojima raspolau veoma razvijene drave o nekim delovima prostora u koje samo one mogu da dopru, kao npr. o Kosmosu i podmorju. Danas su vaan izvor informacija i meunarodne organizacije. Da bi unapredile svoju delatnost, one sistematski prikupaju podatke preko svojih lanica i slubi i objavuju ih u izvetajima svojih organa. Pored toga to se koriste u procesu odluivaa samih organizacija, ovakvi podaci stoje na raspolagau dravama lanicama, pa ak i nelanicama, i naroito su znaajni zbog toga to ih organizacije 203

prikupaju vodei rauna o celoj meunarodnoj zajednici te tako pruaju uvid u neka svetska kretaa ili u dogaaje i staa u delovima sveta, koji, kao npr. otvoreno more i vazduna prostranstva nad im, nisu pod jurisdikcijom nijedne drave. Kako su meunarodne organizacije prinuene da stalno porede podatke iz razliitih drava, one su uglavnom razvile za to potrebnu metodologiju, ime drugi subjekti dolaze do informacija pogodnih za uporedne analize. To je, na primer, razlog to se podaci o bruto nacionalnom proizvodu koji potiu od Ujedienih nacija ili Meunarodne banke za obnovu i razvoj koriste u te svrhe radije od drugih. I, na kraju, subjekti meunarodnih odnosa dolaze do svih onih podataka koje i opta publika dobija putem sredstava za javno informisae. Ova se sredstva mogu podeliti na razliite naine, mada nijedna od podela ne moe da obuhvati sve bogatstvo oblika takve vrste informisaa. Za nau temu je najvanije razlikovae sredstava informisaa prema tome da li do informacija dolaze neposredno i samostalno ili posredno i nesamostalno. Za subjekte meunarodnih odnosa su daleko zanimiviji podaci do kojih su sredstva informisaa dola putem svojih dopisnika i snimatea iz prve ruke, od onih koja su preuzela od nekog drugog. U stvarnosti se, meutim, ova podela nikada ne moe izvesti u potpunosti. Jedan mali, lokalni list je npr. veim delom ispuen vestima koje nisu prikupili lanovi egove redakcije, ali su zato podaci iz kraja u kome list izlazi originalni i dragoceni jer su novinari toga lista verovatno jedini koji ih u celosti prikupaju a egovi itaoci je-dina publika koju oni uvek zanimaju. U danae vreme iza svih sredstava javnog informisaa stoje informativne agencije, ija je osnovna delatnost pribavae vesti, koje se zatim stavaju na raspolagae zainteresovanim potroaima. Takve agencije mogu poslovati iskuivo s komercijalnim ciem i tada gledaju na vest kao na robu za koju potroa, list, radiotelevizijska stanica ili neko drugi plaa, jer mu je potrebna. Druge agencije vezane su vie za drave koje ih osnivaju i izdravaju zato da bi uticale na informisae domae i strane publike i sluile kao kanal za zvanina saoptea. Ovakve su agencije povlaene jer jedino one mogu da pribave i emituju podatke koji potiu sa zvanine strane. U praksi se, meutim, sve agencije pribliavaju: privatne agencije nekada postaju poluzvanini organi vlade, a vladine agencije se bave prikupaem informacija radi ustupaa uz naknadu. Najstarija i najpoznatija privatna agencija, poznata kao pionir na tom pou, svakako je britanska firma Reuters, iji su dopisnici rasporeeni u svim delovima sveta i odatle au izvetaje koje agencija najbrim putem saoptava svojim brojnim pretplatnicima. Po obimu poslovaa nadmaa je amerika agencija Associated Press. U preostalim socijalistikim zemama agencije su u rukama drave. Agencije ne opte neposredno s publikom. Wihovi proizvodi su sirove informacije, iznesene u biltenima koje su se nekada prenosile telegrafskim, a sada elektronskim putem. Za potrebe donosilaca sponopolitikih odluka ovaj je materijal dragocen i oni im se ini dostupnim bez obzira na to da li su sve vesti sadrane u agencijskim izvetajima prenesene u sredstvima javnog informisaa. Time vladine 204

ustanove, u stvari, koriste agencije u najveoj moguoj meri i raspolau sa mnogo vie vesti od onih koje imaju ak i najstrasniji itai novina i sluaoci informativnih emisija na radiju i televiziji. Pri tom agencijski izvetaji nisu nikakva tajna: oni su pristupani svakome ko hoe da se na ih pretplati. Pojedinani graanin nije u stau da sam podnese potrebne trokove za to niti da primi i svari sve informacije koje nudi agencija. Sredstva javnog informisaa su posrednici koji prosenim graani-ma po pristupanoj ceni pruaju izbor informacija, izvren na os-novu raspoloivog prostora i vremena i ostalih, veoma raznolikih merila. Ne treba, pak, iveti u zabludi da agencije prenose sve informacije do kojih dou. I one vre izbor. Razlozi za to su raznovrsni, ali u osnovi slini onima zbog kojih se gube informacije koje stiu i dravnim kanalima, o kojima emo govoriti neto kasnije. S obzirom na to da nacionalne agencije maih drava ne mogu da izdravaju dopisniku mreu u celom svetu, vesamo u za tu agenciju i zemu najznaajnijim delovima, sredstva informisaa u takvim dravama u maoj ili veoj meri zavise od velikih stranih agencija, koje otuda snano utiu na obrazovae javnog mea i sponopolitikih stavova i odluka.8 Iz svega ovoga se vidi da se delatnou sredstava za javno informisae svakodnevno obavetajnim slubama drava stava na raspolagae ogromna masa podataka, koje ove registruju paivim prouavaem velikog broja domaih i stranih listova, stalnim praeem i beleeem radijskih i televizijskih informativnih emisija i upoznavaem s telegramima i biltenima agencija vesti. Pored vepoznatih, pri posrednom prikupau informacija javaju se nove organizacione i tehnike tekoe. Sama koliina obavetea ini da se sve one ne mogu savladati i da se meu ima mora vriti izbor. Zbog pogrene orijentacije prilikom izbora, znaajne informacije mogu da ostanu nezapaene. Pored toga, takve vesti potiu mahom od stranaca, te se ihova tanost i potpunost moraju stalno proveravati. S obzirom na to da su strana sredstva informisaa i agencije vesti pod veim ili maim uticajem drave, mora se raunati da e i ona potovati dravne tajne a nastojati da svetu predstave verziju dogaaja koja odgovara zainteresovanim vladama. Zbog svega toga veina drava se jouvek ne odrie oba-vetavaa putem tajnih slubi, kojim nastoje da dou do bitnih podataka o ienicama, staima, odlukama i namerama koje se od javnosti kriju, te stoga nisu dostupni pomou do sada opisanih sredstava. I tajne slube deluju neposredno i posredno. U prvom smislu pripadnici ovih slubi nastoje da na svaki, pa i od strane teritorijalne drave zabraen i strogo kaiv nain, lino upoznaju ienice ili dou do dokaza (dokumenata) koji govore o ihovom postojau. Zbog toga to se po prirodi stvari o takvoj delatnosti ne govori
8 O makavim i iskrivenim informacijama, koje o zemama u razvoju i u zeme u razvoju dospevaju preko mree svetskih agencija, vidi saoptea na seminaru Latinoamerikog instituta za transnacionalne studije odranom u Meksiku od 24. do 28. maja 1976. godine, Development Dialogue (Uppsala), 1976/2.

205

otvoreno, dok je za uspeh u oj potrebno mnogo dovitivosti i mate, vremenom je ova vrsta obavetajnog delovaa obavijena debelim velom mistifikacije i petparake romantike. Iako su podvizi izvesnih velikih pijuna nesumivo istiniti, a neki od ih su imali i uticaja na tok meunarodnih zbivaa, treba nastojati da se ova slika donekle ispravi. Prvo, dobro organizovana tajna sluba nastoji da se koristi to veim brojem udi, koji neupadivo dolaze do delia iz kojih se postepeno sastava mozaik razreea tajne. Tome pogoduje ienica to mnoge obavetajne rade u mnogim dravama ne izgledaju izriito zabraene, ako se uzmu izolovano. Otuda se ima bave i predstavnici drave, pa i obini graani, koji formalno nisu pripadnici tajne slube. Oni preduzimaju niz sitnih postupaka, na granici dozvoenog, opaajui vidive strane pojava ili navodei inae ispravne domae dravane da odaju komadie tajni, za koje sami i ne znaju da su deo vee celine ili misle da je pojedinost koju su odali nevana. Pri tom svaka krupnija mera, koja se nastoji zadrati u tajnosti, ima niz prateih pojava, koje ne mogu izmai izvebanom oku.9 Bavei se ovakvim delatnostima diplomatski predstavnici uglavnom ne kriju identitet i ne rizikuju mnogo jer ih titi diplomatski imunitet. Drave, meutim, ne ele da budu optuene za otvoreno kree meunarodnog prava te diplomati po pravilu izbegavaju oigledno nedozvoena sredstva za informisae. U vee opasnosti u oekivau nagrada krupnijih nego to je samo napredovae u slubi uputaju se dve druge kategorije obavetajaca. Jedni su stranci, slubenici svoje drave, koji tu ienicu prikrivaju i izdaju se za dravane domae ili tree drave teei da dospeju na mesta gde e neposredno dolaziti u dodir sa poverivim zbivaima ili dokumentima. Drugi, i mnogo opasniji, jesu sopstveni dravani koji se nalaze na takvim poloajima a rade za inostrane tajne slube. Oni se za takav rad opredeuju iz raznih pobuda, od najplemenitijih, kao to su rodoube i ideoloki nazori, do najniih, kao to su lakomost i povreena sujeta. Organizatori ovakve delatnosti i prikupai podataka su, meutim, slubenici strane drave, ne retko pripadnici diplomatskih misi-ja na mae upadivim poloajima. Ovde je re o pijunai u klasinom smislu rei, koja meunarodnim pravom nije zabraena (ako se ome ne bave diplomati) mada su sami pijuni poinioci najteih krivinih dela po zakonodavstvima svih drava.10Ovaj paradoks objaava se time to se nijednoj dravi, u interesu enog samoodraa, ne moe zabraniti da dolazi do za u vanih podataka, ali se iz istog razloga svakoj dravi mora priznati pravo da se brani od toga da ne doe u podreen poloaj u odnosu na strane drave, koje bi poznavale i ene najskrivenije namere. Otuda otkrivae takve delatnosti dovodi do poremeaja izmeu drava, koji najee nisu sudbonosni jer nije prekreno nijedno pra9 O tome kako jedan slabo opremen ali proniciv ovek moe da doe do podataka svedoi rad vojnog ataea Kraevine Jugoslavije u Berlinu Vladimira Vauhnika, delimino opisan u egovim memoarima: Nevidna fronta, ubana, ZP Delo, 1972. 10 M. Levkov, pijunaa prema meunarodnom pravu sa osvrtom na praksu drava posle Drugog svetskog rata, doktorska disertacija, Pravni fakultet u Beogradu, 1965, str. 155. (Ironino je da je u doba hladnog rata krupan pijunski posao postao mae opasan. Izmeu glavnih protivnika, kao to su npr. SADSSSR ili Nemaka DRSR Nemaka povremeno su se organizovale diskretne razmene uhvaenih obavetajaca. Na toj svojevrsnoj berzi utvrivala se i vrednost pijuna.)

206

vilo meunarodnog prava: drava, iji su obavetajci otkriveni, po pravilu ih se odrie i preputa ih ihovoj sudbini a pogoena drava ne retko je svesna da ni ene ruke nisu iste. Slavu i tajanstvenost individualnog agenta u poslede vreme je potamneo nagli napredak sredstava za osmatrae i prislukivae iz daine. Velike sile mogu vetakim satelitima snimati i najsitnije pojedinosti na zeminoj povrini a da pri tom formalno i ne povrede teritorijalni integritet stranih drava zato to se sateliti nalaze daleko nad vazdunim prostorom. Uz povredu vazdunog prostora, to se ini iz aviona u visokom letu. Savremena oprema omoguava prislukivae s neverovatne udaenosti. Poznato je da nijedna drava, pa ni one najprostranije, ne moe da izvede ni podzemnu nuklearnu eksploziju, a da ona ne bude regi-strovana u inostranstvu. Prislukivau su najvie izloene one ustanove jedne drave koje rade u inostranstvu, kao to su diplomatska predstavnitva, misije pri meunarodnim organizacijama itd. Obavetajna sluba teritorijalne drave moe neupadivo i bez velikih tekoa da prati razgovore koje vodi ihovo osobe ak i na mestima koja izgledaju najskrovitija. Posredna delatnost tajne slube ne razlikuje se od posrednog prikupaa legalnih, otvorenih obavetea. Moda je jedina razlika u tome to joj je glavni ci da pronikne u tajnu. Spajaem niza podataka dolazi se do potpunog obavetea, koje raunari s ogromnom memorijom sastavaju od niza naoko obinih pojedinosti i tako jojednom pokazuju da maina i dobra organizacija sve vie zameuju pustolovnog uhodu. U centru u kome se stiu sve informacije obava se pretean deo borbe protiv nastojaa svake drave da aktivno zatiti svoje tajne i dezorijentie strane obavetajne slube. Tako se tu npr. provauju ifre kojima se u uzajamnom opteu slue strani organi i otkrivaju lani podaci, koji se radi zavaravaa podmeu. Razvijene drave esto imaju vie tajnih slubi, koje rade uporedno i bez uzajamnog uvida u poslove. Obino je jedna vezana za vojne a druga za civilne organe. Ovakva razgranatost smatra se dobrom jer se slube specijalizuju, jer se podaci iz raznih izvora mogu uporeivati i jer otkrivae agenata jedne slube ne dovodi u opasnost agente druge. Iskustvo, meutim, ukazuje da dolazi do rivalstva izmeu pojedinih slubi koje, kako je to npr. bilo pri kraju hitlerovog Treeg rajha, poiu da se vie bave jedna drugom nego svojim pravim poslom. U svakom sluaju, to su sada u vodeim silama ogromne i veoma mone institucije, koje zapoavaju veliki broj udi i troe velika sredstva, o ijem se iznosu, a pogotovu o nameni, veoma malo zna. Verovatno je sada najpoznatija i najspornija jedna takva ustanova SAD, koja se naziva Centralnom obavetajnom agencijom (Central Intelligence Agency CIA). Ovaj kolos nastoji da bude prisutan u svim zemama sveta, a u dobavau i preradi informacija koristi se najblistavijim umovima s amerikih univerziteta i najobinijim lopovima, najsavrenijim mainama i najstarijim trikovima. Na primeru CIA mogu se, pak, videti i osnovne mane ovih gigantskih institucija: one se ne zaustavaju na saznavau ienica vepokuavaju da utiu na ih. S obzirom na 207

to da su pod slabim nadzorom predstavnikih tela i javnosti a da raspolau ogromnim novcem, one padaju u iskuee da uzmu stvari u svoje ruke i da rade u interesu svojih efova ili uskog kruga odluilaca. Meaem tajnih slubi u unutrae stvari stranih drava putem tzv. prikrivenih operacija (covert operations) deformie se funkcija definisaa situacije: umesto upoznavaa staa, ono se hoe promeniti. U praksi se jake obavetajne agencije teko mogu ogra-niiti samo na pribavae informacija i uvek postoji sklonost ih samih, a i onih koji se ima slue, da iskoriste poloaj, veze i znaa tajnih obavetajaca za intervenisae u stranim dravama, koje je nesumivo zabraeno meunarodnim pravom. Tada se obavetajni organ java kao reiser dogaaja i ne kao ihov svedok i poie da se bavi predviaima dogaaja, koja e sam nastojati da izazove. Na kraju treba napomenuti da je ovde bila re samo o optim karakteristikama postojeih obavetajnih sistema. Naglaenost jedne ili druge osobine takve slube, metodi kojima se one koriste, kao i potrebe tajne slube zavise od karaktera dravne spone politike koju ona vodi i od staa u meunarodnim odnosima. Autokratski sistemi imaju po pravilu veoma razvijenu tajnu slubu, ali ona obino ne slui interesima drave kao celine veodravau reima, te se vie bavi sopstvenim dravanima nego inostranstvom. Imperijalistika spona politika uslovava naroito intenzivan obavetajni rad, pri emu uvek postoji opisana tea ka prevazilaeu isto informativne funkcije i prelaeu u prikrivene i specijalne operacije sa ciem da se sistem stranih drava podrije i da se zagospodari ima. Drave koje ne tee zavojevau vebrane svoje tekovine ne poznaju takve akcije, ali se u svetu u kome jopostoje tee za ekspanzijom i zavojevaem ne mogu odrei obavetajne delatnosti u uem smislu, jer bi u protivnom ihova bezbednost bila ugroena iznenadnim akcijama protiv kojih zbog nedovone obavetenosti ne bi postojala dobro pripremena odbrana. U svetu u kome ne bi bilo takvih tei pa prema tome ni sumi u tajne namere tajne slube ne bi bile ni potrebne. Za sada je, naalost, takav odnos moguan samo izmeu uih krugova drava, koje imaju apsolutno poveree jedna u drugu. Pa i tada postoji izvesna opreznost, jer naglom promenom u jednoj od ih ovo poveree moe da se izgubi. 2. Prouavawe informacija Da bi podaci prikupeni na opisane naine bili upotrebivi, oni se moraju prouiti i obraditi. Ovaj postupak sastoji se u stvari u kritici kojoj se prispeli podatak podvrgava u zavisnosti od okolnosti i od svrhe za koju e se upotrebiti, ali s osnovnom namerom da se utvrdi da li on odgovara istini. Na taj se nain iza povrnog obavetea, koje je i kada je sasvim tano samo spona manifestacija i deo jedne celine, otkrivaju cela pojava i pravo stae stvari. Ovakvu kritiku vri svaki svestan subjekt prikupajui same podatke i ona se zato organizaciono ne moe sasvim odvojiti od prikupaa podataka. Meutim, sam prikupa obino nije u stau da sasvim proui podatke, vesamo da se izjasni 208

o stepenu egove verodostojnosti, sem ako se ne smatra posebno obuenim i iskusnim. Prilikom dopiraa do podataka tajnim, odnosno nekonvencional-nim sredstvima, stalno se vodi rauna i o nastojaima kontra-obavetajnih slubi da strancima podmetnu neistinite podatke, koji treba da ih dovedu u zabludu. Bez obzira na to to neposredni posmatrai ako su zato sposobni obavaju i sami deo posla, drava se ne moe odrei posebnih slubi, kojima su analiza i prouavae podataka osnovni zadaci. Ova je delatnost sasvim srodna posrednom primau informacija i esto se spaja s im, jer se veprilikom preuzimaa vesti vri i ena kritika. U ovakvim, analitikim, ustanovama prikupaju se svi podaci koji su od znaaja za voee spone politike, to znai da se oni mogu uporeivati, grupisati, elektronski obraivati, numeriki kodirati itd., ime se, pod uslovom da se umeno koriste sva savremena sredstva, u velikoj meri mogu ot-kloniti netanosti i proniknuti i u najboe uvane tajne. Dobro opremene slube, koje se oslaaju na dovono veliki broj izvora, samom masom obraenih informacija savlauju ograniea pojedinane udske psihe. Poreeem niza informacija o istoj stvari lako se odbacuju one koje su netane. Iz tendencije niza na oko beznaajnih pojedinosti da se grupiu i da idu u istom smeru otkriva se nedostajae najvanijeg podatka, koji predstava tajnu. Broj podataka koji se tako mogu koristiti u poslede vreme raste zbog vepomenute tendencije da se zapaaa udskim ulima zamene radom aparata, koji nisu podloni zabludama i halucinacijama. Naravno, nijedna takva sluba ne moe da bude savrena jer bi sve vreme morala da obraa podjednaku pau na sve informacije koje joj pristiu. Otuda se ena sredstva, udstvo i energija moraju usmeravati u nekoliko glavnih pravaca, to opet zavisi od neije odluke, koja moe biti pogrena. Druga tekoa lei u koordinaciji s prikupaima informacija. Ovi posledi u mnogome ometaju prouavae podataka time to sami odbacuju vesti koje im izgledaju nevane. Oni, meutim, nisu uvek u stau da o tome sude jer nemaju druge podatke, kao ni pregled i perspektivu koju imaju analitike slube. Stoga bi oni teorijski trebalo da im au sve to zapaze, to bi opet bilo nemogue i dovodilo bi do nepreglednih i neupotrebivih izvetaja. Prouavae informacija dovodi, dakle, do toga da dravi, odnosno onima koji odluuju o sponoj politici, stoji na raspolagau niz obavetea koja se mogu koristiti zato to su verovatno tana, potpuna, i sreena. 3. uvawe (pamewe) informacija Poto oni koji odluuju o sponoj politici ne postupaju samo na osnovu podataka koji su prispeli toga trenutka i neposredno od lica koja su ih obradila, informacije moraju da im budu trajno pristupane. One se, dakle, moraju zabeleiti, sauvati i prizvati iz pamea. Beleee informacija je srazmerno najlake reiv problem. S obzirom na to da je udsko pamee nepouzdano, informacije se po pravilu ne mogu uvati u gla209

vama udi, vese moraju zapisati drugim razumivim znakovima. Pored najstarijeg naina, koji se sastoji u beleeu slovima na papiru i slinom materijalu (uz kasnije tampae, fotokopirae, mikrofilmovae itd.), informacije se sada mogu uvati i u obliku elektronskih zapisa. uvae informacija sastoji se u starau da materijal na kome su zabeleeni podaci ne propadne. To nije samo tehnoloki nego i organizacioni problem zbog obia akata koje bi savremena drava trebalo da uva. Iako je vepomenutim zamenama za ispisane hartije fiziki obim zabeleenih informacija znatno smaen, neke od ih se neminovno moraju rtvovati, pri emu se polazi od pravila da protekom vremena gube znaaj. No, i tu se opet radi o neijoj proceni, koja moe biti loa i dovesti do gubitka vane informacije. Prizivae iz pamea je u ovoj oblasti pitae koje zadaje najvie tekoa. Zabeleena i sauvana informacija koja se u datom sluaju ne moe nai mrtva je, bez obzira na to lei li u najdubim lagumima arhive, u neijem pisaem stolu, ili u kizi koja se zaturila. Kao i dobra biblioteka, tako se i arhiva i banka podataka mora tako katalogizirati da se na zahtev mogu dobiti sva obavetea od znaaja za jedan predmet. Iako se u tom pogledu moe mnogo uiniti pomou elektronike, dobra organizacija i obuenost osoba su nezameivi. Ako podatak nije bio dobro obeleen prilikom ostavaa na uvae, nee ga se setiti ni najsloeniji raunar. Ako slubenik ne ume da postavi pravo pitae raunaru, ovaj nee znati ni da odgo-vori. Otuda su, kao i u svakoj drugoj intelektualnoj delatnosti, i za donoee sponopolitikih odluka udi koji znaju gde se podatak nalazi vaniji od onih koji ga pamte. Loe organizovano pamee informacija, koje se onda gube u kolektivnom seau, najei je nedostatak u ovoj fazi sponopolitikog odluivaa. To naroito dolazi do izraaja u odlukama koje se donose u nedostatku vremena, kao u sluajevima krize. Visoki slubenici i politiari se tada uzdaju u nekoliko novih izvetaja i u svoje pamee. Ogroman rad na ranijem prikupau, prouavau i uvau podataka propada zato to oni koji odluuju nisu mogli doi do ih. Mora se, meutim, priznati da se prenebregavae zabeleenih informacija delimino temei i na ispravnoj ei da se otkloni jedna druga osnovna organizaciona tekoa u procesu obavetavaa. Ona se sastoji u tome to je u trenutku odluivaa svaka informacija vie ili mae zastarela, ne samo zato to je veneko vreme uvana, vepoglavito zato to ceo proces informisaa po samoj svojoj prirodi moe da dE2 samo statiku sliku o svetu, koji se, meutim, neprekidno mea. O ovome prilikom definisaa situacije treba stalno voditi rauna. Imajui to na umu, oni koji odluuju, takoe biraju i koriguju informacije da bi zadovoili tu dinamiku komponentu ocene situacije. Pri tom, naravno, opet dolaze u opasnost da poine greku. 210

4. Subjektivne smetwe prilikom definisawa situacije Druga vrsta tekoa prilikom definisaa situacije potie od osobine udi koji se tim poslom bave. Neki od ovih problema mogli su se veuoiti u dosadaem izlagau, ali emo se sada posebno pozabaviti samo ima i ihovim uzrocima. Kao to se svako mogao uveriti, i najdobronamerniji i naj-poteniji svedoci na razliit nain opaaju istu stvar. To se deava i sa posmatraima koji prikupaju informacije za raun drave. ovek i nehotice, nesvesno, odbija da zapazi ono to mu na neki nain ne godi, a uz to nikada nije u stau da saopti golu ienicu bez ijednog delia sopstvenog tumaea takve ienice, bez koga ona za ega nema ni smisla. ovek tei da unese doslednost u svoje opaae stvarnosti da bi mogao da se opredeuje i dela. Upravo ta doslednost mu u pojedinanim sluajevima smeta da tu stvarnost tano i zapaa. Iz psihologije je poznato da ovek tokom ivota stie stavove, koji bitno utiu na to kako e se odnositi prema pojavama, situacijama i linostima s kojima se sree. Za politiki ivot uopte a za obavetavae posebno, vani su tzv. socijalni stavovi, koje deli vei broj udi prema drutveno znaajnim pojavama. Oni se poglavito stiu pod uticajem okoline i teko se meaju.11 Ne postoji potpuna saglasnost o tome ta sve obuhvata stav, ali nam izgleda da su najvanija tri egova elementa. Prvi se tie samih osobina predmeta ili pojave (kognitivni element), drugi oseaa prema emu (afektivni element), a trei naina na koji subjekt treba da dela (akcioni element).12To pre svega znai da opaae subjekta vesadri i sva iskustva koja je on pre opaaa imao. Afektivni element stava lei u tome to je za subjekta predmet u maoj ili veoj meri dobar ili lo, prijatan ili neprijatan, lep ili ruan itd. Pri tom subjekat u svoju predstavu ne unosi samo svoje stavove, vei stavove grupe kojoj pripada, prema nekom oveku, stvari ili stau. Ovakvi stavovi su od velikog znaaja za donoee sponopolitikih odluka; ak ako je najui krug onih koji donose odluke dovono osloboen predrasuda, nisu to oni koji tu imaju sporednu ulogu a naroito to nije veliki broj udi koji radi na prikupau i obradi informacija, od kojih donoee odluke zavisi. Pri tom tre-ba zapaziti da stavovi zavise od ranije donesenih odluka, na osnovu kojih se strane drave vedele na prijateske i mae prijateske, saveznike i nesaveznike. Tako odluka da se sa stranom dravom stupi u savez donekle mea stavove prema toj dravi, te e, recimo, niz maih neprijatnosti u odnosima s om biti tumaen kao omake i greke, dok bi se to u odnosima s drugim dravama uzelo kao deo smiene agresivne politike. Stvari mogu postati josloenije zbog poistoveea neke strane drave s domaim reimom, koji je nepopularan i prema kome se oseaju neobino jake emocije. Promenom toga reima se odbojan
11 N. Rot, Psihologija linosti, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 1974, str. 102. i dae. I. iber, to su to politiki stavovi, Politika misao, 1973, str. 397. i dae. 12 Nekada se smatra da u stav ulaze samo dva posleda elementa, a da sva tri elementa tvore predstavu. H. C. Kelman, International Behavior, New York, Holt Rinehamt and Winston, 1965, str. 24 i 74. Po Kelmanu, predstava je organizovani odraz predmeta u pojedinevom saznaj-nom sistemu.

211

afektivni stav prema stranoj dravi zadrava, pa ak i pojaava. Ovo se moe dobro izuavati na primeru odnosa izmeu Grke i SAD. Iz ienice da su SAD pomagale i podravale pukovniki reim u Grkoj stvorili su se u grkim masama i meu demokratskim politiarima negativan stav i nepoveree prema amerikoj politici, koji su ostali i posle svrgavaa diktature. Na osnovu toga takorei nema Grka koji ne smatra da su SAD inspirisale i pomagale pokuaj grke hunte da 1974. godine svrgne kiparskog predsednika Makariosa, a da su zatim blagonaklono gledale na invaziju turskih trupa na Kipar. U zemama gde ne postoji isti takav stav prema SAD, mnogi posmatrai nemaju istu predstavu o istini. Za primer se moe uzeti pisae britanske tampe, koja u grkom stavu nailazi na nedoslednosti i, kao npr. londonski The Economist tvrdi da Grci u svakoj prilici tee da poveruju u ono to emocionalno ele da veruju i da su zato veliki lovci na grene jarce.13 Bez obzira na stae u konkretnom sluaju posleda napomena londonskog asopisa je u dobroj meri tana, ali isto toliko za Engleze koliko i za Grke ili bilo koga drugoga. Primer iz britanske novije istorije moe posluiti da predstavimo trei, akcioni element stava, a da istovremeno pokaemo da je afektivni element isto tako jak u hladnih Britanaca kao i kod zapaivih Grka. Predsednik britanske vlade Idn (Eden) i najui krug saradnika pripremili su i doneli odluku o iznenadnom napadu na Egipat 1956. godine, kome su se pridruili Francuska i Izrael. Ova odluka poivala je, izmeu ostalog, na opaau navodne ogromne opasnosti koja za interese Velike Britanije nastaje iz naciona-lizacije Sueckog kanala od strane egipatske vlade, a ovaj je utisak opet potekao od izrazite antipatije prema predsedniku Naseru, koju je naroito oseao sam Idn. Ovaj je Nasera svrstao u istu grupu dravnika kao i Hitlera, smatrao ga emu slinim i stoga oekivao da e Naser postupiti na slian nain. Poto je sam imao iskustva s Hitlerom i poto se pokazalo da je bio u pravu, Idn koji je zbog stava prema nacistikoj opasnosti stekao i svoju politiku repu-taciju verovao je da se prema Naseru treba postaviti onako kako bi to u odnosu na Hitlera bilo ispravno. Poto je Hitler mnogo postigao postavajui postepeno niz maih, odvojenih zahteva uz obeae da je svaki od ih posledi i poto se kasnije ispostavilo da bi Hitler i u Nemakoj politiki propao da su ga tadaa britanska i francuska vlada odbile, pa i orujem odgovorile na egov prvi pokuaj da ih stavi pred svren in, po Idnu i jednomienicima nije se smelo ekati na drugi Naserov pokuaj vega je odmah, po cenu agresije, vaalo urazumiti. Kako je analogija izmeu Nasera i Hitlera bila neodriva i za samo englesko javno mee i kako je Idn, obuzet om, pogreno procenio i druge elemente situacije (npr. stav SAD, koje ga nisu podrale), britansko-francusko-izraelska avantura zavrila se neuspehom, a Idn je ponien okonao svoju inae blistavu politiku karijeru. Akcioni element stava je niz odgovora na predmet koje subjekt smatra opravdanim s obzirom na egova zapaena svojstva. U Idno-vom sluaju, Naser je ovek kome se ne sme poputati ni za dlaku i koji razume jedino jezik sile. Iako akciona
13 Why

Would They?, The Economist, 7, 1974, str. 16.

212

komponenta stava ne ulazi neposredno u opis situacije, veu kasnije faze odluivaa, situacija je ome u velikoj meri obojena jer e se i druge ienice zapaati u toj svetlosti. Osim toga, ona izaziva neke osnovne reflekse, koji definicijom veuslovavaju kasniju odluku. Ova tri elementa stava opisana su samo iz analitikih razloga ih je teko odvojiti jedan od drugog prilikom samog opaaa (percipiraa) jer se deavaju istovremeno i bez svesti samoga subjekta. Meutim, oni nam pomau da shvatimo da je opaae, preko predstava i stavova, koliko posledica osobina samoga predmeta toliko i osobina samoga posmatraa, koji, kako se to obino kae, sam boji sve ono to vidi. Lako je zamisliti kakve teke posledice pogreno zapaae moe imati u meunarodnim odnosima. Pored opisanih osobina ovekovog opaaa stvarnosti, na definisae, prouavae, tumaee i obradu primenih informacija utie osobina udskog razuma da ne trpi tzv. kognitivnu disonancu. ovek tei da organizuje znae tako da ono bude neprotivreno, pa e se stoga esto nai u tekoi kada treba da veruje u postojae dve ienice, koje se uzajamno iskuuju. Kako kae K. Doj (Deutch), udi hoe kognitivnu konsonancu i u onome to znaju i u onome to ele. Oni hoe da im svet ima smisla, da bude razumiva, shvativa ili bar podnoiva celina. U toj ei za kognitivnom konsonancom oni potiskuju ili odbacuju informacije koje se ne uklapaju u ihovu predstavu o svetu, odnosno trae, svesno ili nesvesno, neku uproenu sliku sveta koja e im izgledati jasna, shvativa i skladna i koja e ih osloboditi oseaa dezorijentacije, frustracije, otuea i straha.14 U okviru takvog nastojaa, i pod jakim uticajem stavova, javaju se kod udi uverea. Uveree je predstava o osobinama nekoga predmeta, koja moe biti tana ili netana ali se od naune istine razlikuje po tome to se za ega nije u potpunosti traila provera veje prihvaeno bez dokaza. Uverea su i naune hipoteze i obine predrasude.15 To objaava i ienicu da i naunici mogu da pate od neosnovanih uverea: oni su razmaeni time to su se mnoge ihove hipoteze pokazivale kao tane pa veruju da to vai i za sve druge. Meutim, ihova intuicija je u ihovoj oblasti bila prikladnija i uvebanija te su i pogaaa bila mae stvar sluaja no to to izgleda. udi koji se nalaze vie u dravnoj hijerarhiji, ili su ak glavni donosioci sponopolitikih odluka, po pravilu su dospeli na poloaje zbog tanih procena u prolosti. Zbog toga oni sami veoma cene i svoja nedokazana uverea, koja mogu doi u sukob s otkrivenim ienicama. U sukobu uverea i ienica, ienice se mogu loe provesti. Naime, moguna su tri ishoda. Ili e se nosilac uverea pretvarati da sukoba uopte nema, ili e odbiti samu informaciju, ili e re-vidirati i napustiti uveree. Ukoliko se trai promena stava, prva dva ishoda su mnogo verovatnija.16
14 K. Deutch, The Analysis of International Relations Englewood Cliffs PrenticeHall 1968, str. 51. O drugim objaeima vidi iber, nav. delo, str. 396. 15 Predrasude su intenzivni, neosnovani stavovi koji se teko meaju, Rot, nav. delo, str. 113.

213

Ovo dolazi do izraaja i prilikom definisaa sponopolitike situacije. Uverea mogu ostati uporna protiv ienice ak i onda kada im se tanost ne moe porei. To je naroito istina ako velika grupa udi pretean broj onih koji odluuju i ihovih saradnika deli neprotivrean skup uverea u obliku neke doktrine ili ideologije. Tada uverea proimaju sve prole odluke, ceo kurs spone politike i nalaze se u osnovi dravne organizacije, te je za ihovu promenu potrebno mnogo vie snage od pojedinanih dokaza ihove netanosti, koje se otpisuju kao izuzeci koji potvruju pra-vilo. Ceo sistem obavetavaa tada deluje kao neki filter koji eliminie neugodne informacije, koje jednostavno mogu i ne do-preti do najviih vrhova. Tome moe da doprinese birokratski mentalitet u dravnom aparatu, gde potieni znaju da e za ihovu karijeru biti dobro ako pretpostavenima saoptavaju samo ono to e ovima biti milo, ono to je u skladu s ihovim uvereima i potvruje ihove ranije donesene odluke. U toku Drugog svetskog rata Hitler je zabranio da mu se saoptavaju statistiki podaci, koji su ga samo uznemiravali.17 Drugi nain reagovaa svodi se na to da se informacije koje se ne slau s uvereima odbacuju kao netane. Ovo je ne retko praeno neprijatnostima i kaznama za pribavae takvih informacija, za koje se smatra da su izdajnici, defetisti, nepouzdani ili nestruni. Josu grki tragiari uoili ovu crtu nosilaca vlasti, naroito autokrata, opisujui zlu sudbinu glasnika koji su im donosili loe vesti. O neto blaim posledicama mogu da posvedoe mnogi umni i hrabri pripadnici diplomatskih slubi koji su otputani ili kaavani zbog nepoudnih izvetaja koje su slali u svoje presto-nice. U doba makartizma su takvi struaci u amerikom mini-starstvu inostranih poslova oglaavani za komuniste. Naroito je drastian bio postupak prema onim amerikim funkcionerima u Kini, koji su veod 1944. godine uporno skretali pau na to da je ang-Kaj-ekova vlada, koju su SAD izdano pomagale u borbi protiv revolucionarnih snaga na elu s Komunistikom partijom Kine, nesposobna, korumpirana, dezorganizovana i da trpi stalne vojne poraze. Wihovi se izvetaji nisu prihvatali, oni su ostajali bez posla, na koji, da bi ironija bila vea, nisu bili vraeni ni posle poraza koumintankih snaga, kada se ispostavilo da su bili u pravu. tavie, u histeriji koja je nastala zbog oka izazvanog neoekivanou brzog uspeha kineske revolucije (neoekivanosti, koja je u stvari bila posledica samoobmaivaa i odbacivaa tanih vesti), dobri posmatrai i ispravni prognozeri postali su joomrznutiji jer se odnekud verovalo da su priekivali uspeh svojih pesi-mistikih prognoza i bili u nekakvom avolskom savezu s neprijateem. Hajka na ih trajala je jodugo, a
16 Stavovi se ne meaju ni brzo ni lako; oni pokazuju snaan otpor prema meau. U psiholokoj literaturi navode se tri glavna razloga otpornosti stavova prema promeni: selektivni karakter percipiraa i seaa, izbegavae situacije koja bi mogla uticati na meae stavova i socijalni pritisak da se usvojeni stavovi zadre nepromeeni. Rot, nav. delo, str. 109. 17 Gaibraith, J. K.: Germany was badly run, u: H.M. Sprout: Foundations of Interna-tional Politics, Princeton: Van Nostrand, 1962, str. 205.

214

mnogi od ih su tek vie od dve decenije kasnije poeli da dobijaju od sudova bar simboliko obeteee za nedae koje su pretrpeli.18 Racionalno definisae situacije obeleeno je treom opisanom reakcijom ispravaem i naputaem uverea kojima protivree prikupene ienice. Ovo podrazumeva sposobnost da se tanost informacija ispita i utvrdi bez obzira na ihovo znaee i, to je jovanije, svest da udsko znae nije konano i da nema dogmi koje praksa ne bi mogla da opovrgne. Idealno racionalan ovek, pa ni onaj koji donosi sponopolitike odluke, ne postoji on bi bio bez strasti potrebne za osvajae vrednosti i akciju. Meutim, ceo proces odluivaa, pa prema tome i uspeh spone politike jedne drave, zavisi od toga da li se na dugu stazu moe osigurati prevaga racionalnog definisaa situacije uklaaem onih inilaca koji pogoduju potiskivau, iskrivavau i odbijau informacija. Ovo se moe postii na vie naina, od kojih su najvaniji debirokratizacija i struno uzdizae dravnog aparata i demokratizacija sponopolitikog odluivaa. Tako se gubi strah od prenoea pojedinih informacija, vodi rauna o ienici da je ovek mae sklon predrasudama u oblastima koje dobro poznaje i proiruje se broj subjekata koji dolazi do podataka i prenosi ih. Tome treba dodati da se dogmatizam u drugim oblastima ivota, naroito politikog, nuno prenosi i na sponopolitike situa-cije. Proces provere i naputaa nekih dragih istina u svetlu neprijatnih ienica nije nikada sasvim lak i ne odvija se glatko i bez potresa. Neki se veliki preokreti u sponoj politici u sutini sastoje od jednostavnog uviaa istine, za koje su veliki dravnici sposobni, ak i ako ona ne odgovara ihovim dotada najdraim uvereima. Francuski predsednik de Gol (de Gaulle), u iji se nacionalizam i ubav za Francusku nikako nije moglo sumati, imao je snage da uvidi da alirski ustanici nisu aka bandita i terorista, koji su se nametnuli veini stanovnitva, veda samo to stanovnitvo ne moe i ne eli da se osea prekomorskim Francuzima. Time je bio otvoren put za sklapae Evijanskih sporazuma, kojima je priznata nezavisnost alirske drave. Time se jojednom potvruje da se udi lake odriu svojih pogrenih uverea pred argumentima onoga za koga znaju da ih je i sam delio. Ovo objaava i paradoksalnu ienicu da je u SAD slavu za priznavae realnosti NR Kine i pribliavae oj poneo predsednik Nikson (Nixon), politiar s ultradesnom i antikineskom prolou, a ne neki od doslednih kritiara amerikog slepila prema Kini, kojih je u SAD uvek bilo.
18 E. J. Kahn, Jr., The China Hands, Americas Foreign Service Officers and What Befell Them, New York: Viking, 1975. Postoje mnogi drugi primeri. U pomenutoj kizi Vauhnik go-vori o potceivau nemake vojne maine pred Drugi svetski rat. On tvrdi da je jugoslo-venskom generaltabu uputio izvetaj u kome je ukazao da je Nemaka u stau da savlada Posku za tri nedee. Wemu se nije verovalo pa je, tavie, bilo odlueno da se Vauhnik smeni jer je pao pod uticaj nemake propagande. Nav. delo, str. 34. Nacistiko ministarstvo propagande ustanovilo je posebno odeee za prikupae obavetea o ratnom moralu nemakog naroda. Kada je odeee poetkom 1944. godine poelo da izvetava da je narod umoran od rata, egov ef je smeen i ono je ubrzo rasformirano. Gailbraith, nav. delo, str. 205.

215

5. Smetwe koje nastaju usled svesnog delovawa zainteresovanih subjekata Znajui da je definisae situacije teme na kome e poivati budua sponopolitika odluka, svi oni koji su zainteresovani za en ishod trudie se da veu toj fazi utiu na u. To se postie tako to se preduzimaju mere da oni koji odluuju za neke ienice uopte ne saznaju ili da se oni snabdeju informacijama koje nisu tane. Pri tom se radi o svesnoj delatnosti takvih subjekata, koja se moe porediti s prevarom, a ne o zabludama u koje oni dolaze iz napred opisanih razloga. Naravno, zabluda i svesna la se u stvarnom ovekovom ponaau toliko meaju i toliko postepeno prelaze jedna u drugu da treba imati u vidu da smo ih ovde odvojili radi vee jasnoe a da e u konkretnim sluajevima razlikovae ponekad biti veoma teko. inioci od kojih potiu ovakve smete u informacionom sistemu jedne drave mogu se podeliti u dve grupe. U prvoj su ostali subjekti meunarodnih odnosa, pre svega strane drave. U drugoj su subjekti koji se nalaze u samoj dravi i kao takvi sudeluju u odluivau ili utiu na ega. Kao to ima jednu ili vie obavetajnih slubi, svaka drava raspolae i posebnom slubom koja se stara da vane informacije o oj i namerama onih koji odluuju ne dou u posed drugih subjekata meunarodnih odnosa. U najirem smislu, takav protivobavetajni sistem sastoji se iz niza pravila i postupaka koje potuju i sprovode svi dravni organi i privredna preduzea i na osnovu kojih se neki podaci kvalifikuju kao poverivi, dakle kao dostupni ogranienom krugu lica. Od vanosti podatka zavisi i stupa poverivosti neke podatke saznaje samo najui krug onih koji odluuju (ak ne i cela vlada), dok su opet drugi dostupni srazmerno velikom broju udi, kao npr. neke vojne tajne, za koje znaju svi pripadnici oruanih snaga. ak i kada se to izriito ne kae, zna se da neki podaci ne smeju biti otkriveni strancima jer mogu da ugroze bezbednost drave. Pri tom ne treba zaboraviti da su poverivi podaci razliite prirode, a ne samo oni koji su vezani za moguni ratni napor. Tako otkrivae raznih poslovnih tajni teti ne samo preduzeu u pitau vei celoj nacionalnoj ekonomiji. Uz ovakvo starae da podaci ne dou do neposveenih lica preduzimaju se aktivne mere da se spree organi stranih drava i drugih subjekata da do ih dou. Oni se sastoje u otkrivau i onesposobavau obavetajaca i obavetajnih centara i u ometau ihovih veza sa svojim stranim nalogodavcima. Kao to je vereeno, za domae dravane koji izdaju tajne i za strance koji se bave pijunaom krivini zakonici predviaju najstroe kazne. Ako krivca titi diplomatski imunitet, on se proglaava za nepoenu linost i proteruje. Sistemi veza dre se pod kontrolom kako bi se uhvatile i zaustavile sumive poruke. Meutim, pratei razvoj pijunae, i kontraobetajna sluba se usavravala pronalaeem novih, neuobiajenih naina da iskoristi radoznalost stranaca za svoje svrhe. To se, kao to smo vepomiali, ini time to se stranim agenturama poturaju lani podaci, koji dobijaju u uverivosti time to im se daje izgled strogo uvanih tajni. Wima se najee odvlai paa drugih od pravih namera onih koji odluuju, kao npr. kada se pronese glas da 216

se trupe koncentriu na jednom delu granice dok se u stvari proboj planira na suprotnoj strani. Istorija obiluje primerima ovakvih varki naroito za vreme ratova.19 Ako se dobro poznaje psihologija onih koji donose glavne odluke, ovakvi potezi mogu da imaju dalekoseno dejstvo. Tvrdi se da je Stainovoj odluci da 1937. godine posle montiranog procesa da likvidira marala Tuhaevskog, dotadaeg zamenika ministra odbrane SSSR i josedmoricu najviih oficira Crvene armije, doprinela navodna izdajnika prepiska izmeu Tuhaevskog i lanova nacistike vrhovne komande, koju je nemaka sluba bezbednosti falsifikovala i preko ehoslovake poturila sovjetskoj obavetajnoj slubi. Ne zna se, meutim, koliko je Stain verovao toj informaciji, a koliko mu je ona bila dobrodola da bi se obraunao s Tuhaevskim, koji se sedamnaest godina ranije usudio da kritikuje Stainove postupke u voeu rata protiv Poske greh koji Stain nije zaboravao. Proces Tuhaevskom su pratili hapee i otputae niza oficira, tako da je Crvena armija pred odluujui sukob s Hitlerovom Nemakom ostala bez velikog dela svog najsposobnijeg i najiskusnijeg komandnog kadra, to je nesumivo doprinelo poetnim neuspesima u ratu. Uza sve to, zaslepen svojom diplomatskom vetinom, ispoenom u sklapau poznatog ugovora izmeu SSSR i Nemake o nenapadau od 23. avgusta 1939, Stain a s im i egova najblia okolina odbijali su 1941. godine da veruju vestima o neposredno predstojeem nemakom napadu, do kojih su s neverovatnom preciznou dolazili sovjetski obavetajci.20 Za drugu vrstu inilaca koji svesno nastoje da stvore netanu, tendencioznu sliku o sponopolitikoj situaciji karakteristino je to to ne deluju za raun neke strane drave, ili subjekta meuna-rodnih odnosa, vese zaboravajui na opte vrednosti koje drava u odnosu na inostranstvo treba da uva, zalau za poseban, svoj inte-res. Znajui da odluka umnogome zavisi od definisaa situacije, oni nastoje da se veu toj, prvoj fazi odluivaa postave takve premise koje e pogodovati odluci koja bi im ila na ruku. Otuda oni nisu i sami u zabludi, zaslepeni svojim vieem sveta i svojim eama, dakle ne deluju iracionalno, vepostupaju veoma proraunato time to potiskuju i kriju tane a javnosti i onima koji odluuju poturaju pogrene informacije. Ovako po pravilu deluju interesne grupe, grupe udi koje spaja neki, ui ili opti interes. Npr. britanski pooprivrednici, koji su se protivili ulasku Velike Britanije u Evropsku zajednicu, jer strahuju od konkurencije pooprivrednih proizvoda iz zemaa u kojima su uslovi za zemoradu povoniji, iznosili su niz tanih, mae tanih, odabranih, preteranih, jednostranih itd. podataka pred javno mee, parlament, vladu, politike stranke i druge posredne i neposredne uesnike u odluivau u nadi da e na eventualnom referendumu ili na drugi
19 Iz Drugog svetskog rata poznata je operacija mleveno meso koju je britanska kontraobavetajna sluba dugo i paivo pripremala da bi nemaki generaltab 1943. godine dovela u zabludu o pravcima saveznikog iskrcavaa. U more je, blizu panske obale, sputen lenavodno utopenog britanskog oficira, snabdeven poverivim materijalom koji je ukazivao da e se iskrcavae preduzeti u Grkoj ili Sardiniji. Kako je panija tada vrvela od nacistikih agenata, mamac je progutan i varka je imala izvesnog efekta. E. Montague, Der Mann, des es nie gab, TFCbingen, S. E. Bergh, 1976. 20 N. S. Hruov, Referat na HH kongresu KPSS, Tajni referat N. S. Hruova, Zagreb, Stvarnost, 1970, str. 55 i dae.

217

nain doi do odluke o povlaeu Velike Britanije iz te organizacije. Masovna sredstva komunikacija su takoe vrsta interesnih grupa. Wihovi stavovi odravaju kombinaciju pogleda ihovih vlasnika, oglai-vaa, italaca i osoba u srazmerama koje se meaju od jednog sredstva do drugog, od lista do lista, od radio-mree do radio-mree i od sluaja do sluaja.21 Kada se ima u vidu veopisani znaaj ovih sredstava za redovno obavetavae donosilaca sponopolitikih odluka shvatie se da su ovi neprestano zasuti obojenim informacijama, ije se dejstvo, dodue, slabi potiraem sa isto tako tendencioznim, ali suprotnim, informacijama koje iznose druge interesne grupe i ihova glasila. I povran pratilac sponopolitikih zbivaa zapaa da se pred svaku krupniju odluku sukobavaju miea o enom izgledu i da se u okviru toga sukoba vodi i mali rat informacijama, jer svaka strana iznosi podatke koji joj idu u prilog. ak i kada se dejstvom prava i morala iskui iznoee pukih izmiotina, nikada se ne moe spreiti da se zainteresovane strane ne poslue nizom legalnih smicalica kojima se istina iskrivuje. To mogu biti nepotpuni podaci, podaci istrgnuti iz konteksta, a stvar moe biti i u nainu predoavaa podataka, kao npr. u statistikoj obmani. U tei da se ishodi odluka koja se tie krupnih interesa ne preza se, meutim, ni od iste obmane. Grupe nezadovone odlukom britanske vlade na elu s laburistom Remzi Mekdonaldom (Ramsay MacDonald) da 1924. godine prizna de iure SSSR falsifikovale su i objavile toboe pismo sovjetskog politiara Zinovjeva britanskim komunistima, u kojima ih ovaj u ime Kominterne poziva da pripremaju oruani ustanak. Ovo je pismo objaveno 25. oktobra 1924. godine nekoliko dana pred izbore, te je dovelo do pada Mekdonaldove vlade i pogoraa odnosa izmeu Velike Britanije i SSSR, koji je optuen za meae u unutrae stvari drave ija mu vlada pomae da izae iz meunarodne izolacije. Normalni diplomatski odnosi izmeu dve zeme nisu uspostaveni do 1930. godine, a tek posle Drugog svetskog rata nepobitno je utvreno da je bila re o falsifikatu.22 Vano je utvrditi odnos onih koji donose sponopolitike odluke prema unutraim iniocima koji ometaju tano definisae situacije. Tu ne treba padati u krajnost. S jedne strane, nisu svi ti inioci van kruga onih koji odluuju, to znai da ni oni sami, u ei da jedni druge ubede, ne odolevaju ei da svesno pogreno predstavaju ienice. To je naroito sluaj kod heterogenog sastava organa koji donose odluku, kao npr. kada se radi o vladama irokih koalicija. Wima je odluka koju imaju u vidu milija od stvarnog staa, a to pred sobom i drugima ne retko pravdaju time to je radi posti-zaa veoma vanih stvari trebalo rtvovati istinu i mae vanima. S druge strane, ne moe se misliti ni da svi oni koji odluuju sami sebe svesno obmauju. Poseban problem u definisau situacije predstava biro-kratija, koja ima velikog udela u prikupau i proceni informacija. Ona ima svoje posebne interese.
21 Deutch, nav. delo, str. 55. 22 The Cambridge Modern History,

Vol. XII, Cambridge University Press, 1968, str. 457.

218

Wenim delovaem glavni, demokratski izabrani organi koji odluuju mogu ostati bez tanih podataka, koje e birokrati da eliminiu kao nevane ili neproverene, a za uzvrat dobiti ovlaproverene ili inovnicima ugodne informacije. * ** Opisani procesi i problemi tiu se prvenstveno mogunosti da subjekt meunarodnih odnosa tano sazna ienice. Time se definisae situacije ne iscrpuje jer saznatu stvarnost treba protumaiti, da bi se ona razumela i da bi se mogla vriti predviaa. Ovakva duba uviaa nisu moguna bez izgraenog pogleda na svet koji, opet, stoji u dijalektikom odnosu s daim fazama spono-politikog odluivaa, biraa cia i sredstava. Ove kasnije, slo-enije operacije ne mogu se obaviti bez dobrog obavetavaa ili, bar, bez jasne svesti o tome ime je ono ogranieno i ta mu stoji na putu.

III SPOQNOPOLITIKI CIQEVI

1. Utvrivawe ciqa kao deo odluivawa Odabirae cia ne moe se posmatrati odvojeno od drugih operacija pri odluivau. Ci se ne moe racionalno odreivati bez poznavaa sredstava koja subjektu meunarodnih odnosa stoje na rasplagau. S druge strane, opet, izbor sredstava usloven je prethodnim izborom cia. Naravno, mogue je odrediti ci bez poznavaa sredstava i izabrati sredstva bez poznavaa cia, ali to nije racionalno veiracionalno ponaae. Potpuno iracionalno ponaae se u meunarodnim odnosima java srazmerno retko, mada nikada ne treba zaboraviti ni na tu mogunost. Meutim, elementi iracionalnosti nisu nikad odsutni. Oni su upadivi kod odabiraa cia, ali se mae primeuju kod koriea sredstava. Tako je, na primer, ci jedne drave da se proiri na ceo svet putem zavojevaa oigledno je iracionalan kada se radi o dravama kao to su npr. Island, Singapur ili Lesoto, ali odluiocima u zemama koje raspolau veom moi ovaj ci nije izgledao neostvariv. Uviae da je ovaj ci iracionalan bilo je plaeno smru i patama mnogih udi, kao i tekim poremeajima u meunarodnom sistemu. Pa ipak, i pored nedavne pouke koju su dobili Hitler i oni egovi sunarodnici koji su ga sledeli u pokuaju da ostvari hiadugodii rajh vladavi-nu nemakog naroda nad svim ostalima, mogunost da se odluioci u nekoj monijoj dravi opredele za slian ci ne moe se sasvim iskuiti. Iracionalnost u odabirau sredstava mnogo je ea 219

takvo je npr. postupae onih birokrata koji samo reaguju na dogaaje na uobiajene i ustaene naine, ne znajui uopte ta time ele da postignu, nemajui, u stvari, nikakav ci. Iracionalnost ovakvog postupaa je toliko esta da se ponekad i previa. Isto tako, ona se od strane onih koji su ga preduzeli pokuava da prikrije naknadnom racionalizacijom time to se bescinim postupcima tek poto su preduzeti pripisuje tea ka nekom ciu. Ovu racionalizaciju mogu preduzimati i trea lica, pa ak i naunici, koji jednostavno ne mogu ni da pretpostave da je postupak bio iracionalan. Otuda su neke, naizgled veoma otroumne, sponopolitike analize promaene jer iracionalnost odluilaca zameuju racionalnou posmatraa. Jedan od najpoznatijih primera za to je sporna studija britanskog istoriara Tejlora (Taylor) o uzrocima Drugog svetskog rata, u kojoj se Hitler prikazuje kao normalan, racionalan politiar koji je imao jasne i ostvarive cieve, ije je delimino ostvarivae bilo omogueno delovaem drugih subjekata meunarodnih odnosa.23Imajui stalno na umu ove napomene, vratiemo se naem opisu ove faze procesa odluivaa, uz pretpostavku da odluioci postupaju racionalno. Ta je pretpostavka potrebna zato to se, kako smo venaglasili, spona politika ne moe svesti samo na ekae impulsa sa strane i na odgovore na ih veje to po pravilu svesna aktivnost koja tei postizau nekog cia. Toj konstataciji ne smeta nita to ovaj ci esto nije jasno formulisan ili to je ponekad takav da dravi u pitau ne nalae nikakvu inicijativu vepasivno oekivae dogaaja. Isto tako, ci se moe sastojati kako u promeni situacije, tako i u odravau postojeeg staa. Cievi subjekata meunarodnih odnosa mogu se deliti po razliitim merilima, od kojih nam se najznaajnijim ine dva. Prvo se tie subjekata od kojih egovo ostvaree zavisi i na koje e se posledice toga ostvarea odnositi, a drugo, roka koji se za izvree cia postava. Prva podela omoguava da odmah izdvojimo iz razmatraa unutrae cieve, cieve koji se odnose samo na stae unutar skupine koja predstava subjekt meunarodnih odnosa. Takav bi, re-cimo, bio ci drave da iskoreni nepismenost ili da ostvari punu zaposlenost. On se, grubo reeno, ne tie nijedne druge drave i egovo ostvaree zavisi samo od drave koja ga je sebi postavila. Druga vrsta cia je sponopolitika u pravom smislu rei, te se tie i drugih subjekata. U naelu, nauke meunarodnih odnosa ne tiu se unutrai cievi a to je i u skladu s naelom meunarodnog prava o nemeau u unutrae stvari suverenih drava. Meutim, u ovom pogledu treba ispoiti oprez: zbog meuzavisnosti u kojoj se drave nalaze, ostvaree mnogih unutraih cieva zavisi i od inostranstva ili pogaa interese drugih drava, ili se, bar, odluiocima u tim dravama tako ini. Tako je opredeivae za jednu ideologiju, i s tim u vezi, izbor drutveno-politikog sistema u jednoj dravi, prevashodno unutraa stvar udi koji u oj ive, ali nam iskustvo pokazuje da su strane drave, naroito velike sile, esto smatrale da su time pogoeni ihovi interesi i upiale se da utiu na taj izbor, ne prezajui pri tom ni od oruane
23 A. J. P. Taylor, The Origins of the Second World War, London, Hamish Hamilton, 1961, za kritiku vidi E. M. Robertson (urednik), The Origins of the Second World War, London, Macmillan, 1971.

220

intervencije. Ma koliko ovi postupci bili protivni meunarodnom pravu i moralu, oni su jouvek deo meunarodne politike stvarnosti, te moramo da imamo u vidu da se i izbor unutraih cieva, i to najvanijih, u izvesnoj meri tie inostranstva i da prema tome ima i sponopolitiku komponentu. 2. Vrednosti (dobra) Odreivae cia sastoji se u sutini u odabirau vrednosti koja se eli postii ili sauvati. Vrednosti su staa ili osobine koja udi ele, smatraju dobrim, lepim ili korisnim i one su kao takve poznate svakom oveku, bio on toga svestan ili ne. Iako se teko moe pojmovno odvojiti od akcije, jer uslovava udsko ponaae, vrednost ne mora uvek da znai i akciju. U neku se vrednost moe verovati, drati se je, priekivati je, ali tek kada se poradi da se ona dostigne, moe se govoriti o ciu. Ako se neka vrednost samo priznaje, ali se smatra neostvarivom, ona nije ci.24 S obzirom na to da svaki pojedinac dri do nekih vrednosti, a da to isto vai i za drutva i zajednice, ieni su pokuaji da se stvo-ri tipologija osnovnih vrednosti, ijim se kombinovaem mogu dobi-ti sve druge, kao npr. sutinske, supstantivne, vrednosti (npr.: mo, bogatstvo, potovae, ispravnost, dobrobit, prosveenost, vetina, omienost itd.) i modalne ili instrumentalne vrednosti (vrednosti--sredstava, npr.: bezbednost, sloboda, potee, dostojanstvo, legi-timitet, doslednost itd.). Modalne vrednosti predstavale bi uslove pod kojima se uivaju supstantivne vrednosti. Mogue je vrednosti grupisati u, recimo, bioloke, ekonomske, estetske, moralne i religiozne, ili ih svesti na tri osnovna dobra: istinito, dobro i lepo. Ne moemo se na ovom mestu uputati u sva ova pitaa. U svakom sluaju, neku od ovih tipologija treba imati pred oima kao spisak vrednosti koje udi mogu da ele, bez obzira na to da li to ine ili treba da ine. Stav o vrednostima je deo pogleda na svet, deo ideologije, koja se tu ne moe niim nadoknaditi. Dok ideologija moe biti tetna u pogledu utvrivaa situacije, jer moe predstavati ienice onakvim kakve nisu i objaavati ih pogreno, kod izbora vrednosti koje e initi osnovu odreivaa cia eno se postojae mora priznati i svaki pokuaj da se neke vrednosti pretpostavaju drugima kao objektivno date, uroene oveku, racionalne itd. samo je deo napora da se nauno obrazloe i tako prokrijumare postavke neije ideologije.25To, naravno, ne znai da
24 J. orevi, meutim, smatra da svaka vrednost sadri i ci: Vrednost je neodvojiva od akcije; ona je koordinator udske akcije; ona je oblik koji je orijentisan i orijentirajui. Ona ne izraava ono to jeste, veneto to nije (nismo) a hoemo da bude (budemo) i to sutra i moemo voleti da jeste (jesmo). Marginalije o problemu vrednosti u savremenom drutvu, Pogledi, 1975, str. 341342. ini nam se da vrednost moe biti i neto to vejeste, to postoji. 25 Danai pokuaj dezideologizacije spone politike vodi poreklo od vazdaih nastojaa da se svaka politika oslobodi od ideologije time to bi se vrednosti objektivno utvrivale. U tome je sutina Platonovog predloga da dravom upravaju filozofi, tj. najmudriji udi. Poto je po Platonu svrhu udskog postojaa, pa prema tome i konane vrednosti, mogue spoznati umom, to ovakvim upravaima ne ostaje nita drugo do da je uvide i donesu odluke koje se slau s om. S druge strane, diktatura mudraca izbegnuta je time to je svejedno koji filozof donosi odluke jer ako zasluuje to ime egove e odluke biti iste, tj. ispravne.

221

se u izvesnim periodima ne mogu meu ideologijama nai zajednike take i da nije mogue postii saglasnost o zajednikim interesima. I ovom prilikom treba naglasiti potrebu za razlikovaem vrednosti od sredstava kojim ih treba dostii. Jedno je verovati da jedan sistem vrednosti treba da se proiri na ceo svet, a drugo je misliti da se to moe postii samo zavojevaem. S obzirom na ono to je reeno, vrednosti bi se na meunarodnom planu mogle podeliti u tri grupe. U prvu bi spadale one koje su zajednike svim dravama (pa i drugim subjektima meunarodnih odnosa), ili koje se kao takve pretpostavaju i tite. U drugoj grupi bile bi opte vrednosti cele meunarodne zajednice, celoga o-veanstva, a u treoj posebne vrednosti, specifine za pojedine subjekte meunarodnih odnosa. 3. Zajednike vrednosti (nacionalna bezbednost) U savremenoj etapi razvoja meunarodnih odnosa, instrumentalne vrednosti svake drave smatraju se istovremeno i meunarodnim vrednostima. Prema tome, drave bi i to je norma meunarodnog prava trebalo da se opredeuju za vrednosti kojima e teiti ili koje e uvati u svojoj unutraoj i sponoj politici, imajui pri tom slobodu da te vrednosti odreuju i meaju, bezbednost od ugroavaa tih vrednosti i pravo da to ine kao ravnopravni subjekti. S obzirom na to da je taj izbor sutinskih vrednosti irok i da pri tom treba voditi rauna o ihovoj saglasnosti s meunarodnim vrednostima i legitimnim interesima drugih subjekata, tokom vremena se ispoila sklonost da se, pod izrazom nacionalna bezbednost podrazumevaju ne samo instrumentalne vrednosti, nego i neke sutinske vrednosti kao osnovne, neophodne i bitne za svaku dravu. Time je bezbednost postala oznaka, kako za instrumentalnu vrednost koja se sastoji u izvesnosti da e se neke vrednosti uivati due vremena, bez opasnosti da budu izgubene, tako i za same sutinske vrednosti koje bezbedno treba da se uivaju. Zavisno od toga da li se misli na bezbednost sistema vlasti, politikog ustrojstva, tj. onih vrednosti koje su oznaene u ustavu, ili na bezbednost dravnog kolektiviteta kao takvog, bez obzira na karakter vlasti, razlikuju se dravna i nacionalna bezbednost. Sam izraz nacionalna bezbednost nije naroito srean ali se mora usvojiti, kako zbog duge upotrebe, tako i zbog toga to je izraz dravna bezbednost, koji bi vie odgovarao, dobio posebno veopisano znaee. Govorei o nacionalnoj bezbednosti, treba se ponovo podsetiti da u terminologiji meunarodnih odnosa pridev nacionalni, u stvari, esto znai dravni. Ne postoji neka opteusvojena definicija nacionalne bezbednosti. U pokuaju da se doe do e, treba, pre svega, ustanoviti da ona mora da ima dva elementa. Jedan je vrednosni a drugi je saznajni (kognitivni). Treba, dakle, znati o kojim se vrednostima radi i ta predstava opasnost za ih. 222

Iz dosadaeg ponaaa drava i srazmerno retkih izriitih iskaza dravnika i teoretiara, moe se zakuiti da se pod prvim elementom nacionalne bezbednosti podrazumevaju bar sledee grupe vrednost.26 A. Opstanak Najvie saglasnosti postoje oko opstanka kao osnovne vrednosti subjekata meunarodnih odnosa. Kako kae R. Aron, svaka politika jedinica tei pre svega da preivi.27Za sve subjekte meuna-rodnih odnosa ova vrednost sastoji se u tome da ne prestanu da postoje. To, naravno, ne znai da se ova vrednost kod svih subjekata osea s podjednakim intenzitetom. Jedno meunarodno udruee moe da se raspusti kada ispuni svoju misiju, a akcionari jednog meunarodnog privrednog preduzea mogu i bez tekih sumi da odlue o egovom likvidirau ili spajau s drugom firmom. Kod meunarodnih politikih pokreta opet je sama ideja esto vanija od organizacionog oblika itd. Prema tome, kada se govori o opstanku prvenstveno se misli na drave, za koje je tipina jaka ea za preivavaem. Tome ne smeta ienica da tu vrednost neki delovi stanovnitva ne cene i bore se ili zalau za raspad postojee drave ili eno prikuee nekoj drugoj, niti oni izuzeci gde se drava odrava kao poseban subjekt meunarodnog prava i meunarodnih odnosa, vie na zahtev inostranstva, no po ei sopstvenog stanovnitva, kao to je to bilo s Austrijom u vremenu izmeu dva svetska rata. Isto tako, odluioci u nekim dravama ne boje se za opstanak tih drava, pod uslovom da se one ujedine u vienacionalnu celinu kao to je to s arapskim dravama, koje mahom proklamuju kao ci stvarae svearapske domovine. Meutim, paivija analiza pokazuje da se pod opstankom ne podrazumeva samo zadravae statusa posebne drave, vejoi tzv. nacionalni i fiziki opstanak. U prvom sluaju, ci je da nacija opstane kao takva, da se ne izgubi denacionalizacijom, asimilacijom ili onemoguavaem reprodukcije, a u drugom sluaju misli se na fiziko preivavae postojee generacije stanovnitva, na opasnost od unitea orujem ili izgladavaem. Prisustvo oruja za masovno unitavae i sve tee dimenzije koje dobija problem ishrane svetskog stanovnitva pokazuju da je i ova opasnost po opstanak aktuelna. B. Teritorijalni integritet Druga grupa vrednosti vezana je za teritoriju drave i naziva se teritorijalnom celovitou ili integritetom. Ovim povodom misli se na dvostruko simbolian znaaj teritorije. S jedne strane, ona je prostor na kome je ivela i razvila se nacija, odnosno nacije, koja saiava stanovnitvo drave. Za to tle vezana je istorija drave i na emu se nalaze spomenici ili mesta koji za ude u dravi imaju veliku afektivnu vrednost. S druge strane, teritorija ima odbrambenu strateku funkciju, i sposobnost drave da je uva netaknutu svedoi o enoj optoj sposobnosti da se stara o sebi.
26 V. Dimitrijevi, Pojam bezbednosti u meunarodnim odnosima, Beograd, Savez udruea pravnika Jugoslavije, 1973, i tamo navedenu literaturu. D. Frei, Sicherheit. Stuttgart, Kohlhammer, 1977. 27 A. Aron, Paix et querre entre les nations, Paris, Calmann LE9vy, 1962, str. 82.

223

Otuda se svaki teritorijalni ustupak osea kao slabee bezbednosti, tj. poveana opasnost za druge vrednosti. Ne treba, naravno, zaboraviti da su drave tokom istorije na razne naine otuivale delove teritorije, pa ak je i razmeivale ili prodavale. Ni stanovnitvo ne osea u podjednakoj meri vanost svakog dela teritorije. Meutim, bit teritorijalnog integriteta je naelo da se svaka, pa i najmaa promena teritorijalnog oblika drave moe izvriti samo uz saglasnost drave. Odstupae od ovoga naela znai neposrednu opasnost po opstanak. Na primer, kada su velike evropske sile, Velika Britanija, Francuska i Italija, toboe radi ouvaa mira u Evropi, 1938. godine ustupile Nemakoj, ne pitajui za pristanak ehoslovaku vladu, znatan deo ehoslovake, tj. Sudetsku oblast, Hitler se nije zaustavio i u najskorijem vremenu ehoslovaka je prestala da postoji kao nezavisna drava. Da bi se, meutim, izbegli nesporazumi, treba naglasiti da je teritorija drave vrednost koju sama drava definie, te da druge drave prema oj mogu biti sasvim ravnodune, ili ak smatrati da je postojae neke drave u odreenom teritorijalnom obliku povreda meunarodnih vrednosti, pravila meunarodnog prava ili ak opasnost za bezbednost drugih. Po sredi mogu biti mnogi uzroci, kao to je npr. borba za osloboee potlaenih naroda, koji naseavaju neke delove teritorije, nain na koji je teritorija steena, ienica da se vie naroda istorijski i emotivno vezuju za isti deo teritorije itd. Kolonijalne sile su svoje posede smatrale delovima svoje teritorije i s ihove take gledita svaki pokuaj da im se ospori pravo da ih dre smatrale napadom na svoj teritorijalni integritet. Da bi stvar bila i formalno ubedivija, mnoge od ih proglasile su u novije vreme svoje kolonije prekomorskim departmanima i time smatrale da su otklonile sve sume. Veina drava, pa stoga i Ujediene nacije, odbijale su da ovakav privid prihvate kao stvarnost i proglasile su pravo kolonijalnih i zavisnih naroda na samoopredeee i nezavisnost. Pri tom se ipak pazilo na to da snage meunarodnih organizacija ili stranih drava ne prodiru na teritoriju kolonijalnih drava. Pravo na oruanu borbu priznavalo se samo stanovnitvu tih teritorija, kome se mogla pruiti moralna i materijalna pomo. U protivnom bi moglo doi do zloupotrebe, delimino i zato to pojam kolonije nije sasvim jasan, naroito onda kada je geografsko rastojae od matine drave do kolonijalnog poseda malo. Kada je deo teritorije steen kreem teritorijalnog inte-griteta druge drave (agresijom) postoji takoe otpor da se tako oblikovana teritorija prizna kao osnovno dobro drave-agresora. tavie, ovo nepriznavae nezakonito steenih poseda je jedna vrsta blage sankcije, poznate u meunarodnom pravu kao Stimsonova doktrina, prema imenu ministra sponih poslova SAD, koji ju je 1932. formulisao povodom japanskog napada na Kinu.28 Prema toj doktrini, strane drave e se ponaati kao da tako steena teritorija nije u sastavu drave o kojoj se radi i time koditi enim interesima bez primene sile.
28 Tekst

u Colliard-Manin, I, str. 1004.

224

Kada se pak ima u vidu dui vremenski period, ispostava se da su u prolosti mnoge teritorije steene zavojevaem (koje je tada bi-lo legitimno) te bi neprekidno odravae na dnevnom redu teritori-jalnih sporova, koji su obino veoma sloeni, bilo u stvari suprotno naelu sigurnosti. Prema tome, ako na samoj teritoriji nema aktivne borbe stanovnitva, sporne situacije se vremenom smiruju i rea-vaju u korist posednika. Iako se, dakle, o legitimnosti poseda jedne drave nad odre-enim delovima ene teritorije uvek moe raspravati, iako se to pitae moe reavati na miran nain, svaka samovlasna mera u odnosu na teritoriju smatra se ugroavaem osnovnih vrednosti. Otuda nije udno to u svim do sada predloenim i usvojenim definicijama agresije upad na teritoriju strane drave stoji na prvom mestu. Vanost koja se pridaje ovome dobru oteava mirno reavae teritorijalnih sporova jer se, sem kada je re o malim i beznaajnim komadima zemita, nikada ne moe postii sporazum oko pravila meunarodnog prava koja bi odreivala zakonitost posedovaa teritorije. Otuda su teritorijalni sporovi tipini primeri politikih sporova. Ovakvi sporovi obino dugo miruju da bi se rasplamsali u trenucima kriza ili opteg pogoraa odnosa. U poslede vreme, na primer, kineska vlada sve ee osporava pravo nekih susednih drava na delove teritorije steene u prethodnim vekovima na raun Kine. To je bio povod za kinesko-indijski oruani sukob 1959. godine a i za zategnutost i granine incidente na rusko-kineskoj granici. U prvom sluaju osporava se takozvana Makmahonova linija, koja je, prema Kini, samovono odreena kao granica izmeu Indije i Kine (Tibeta) od strane britanskih kolonijalista, iji je Indija sada pravosledbenik. U drugom sluaju, smatra se da su ugovori izmeu Kine i carske Rusije o ustupau ovoj posledoj nekih dalekoistonih teritorija u XIX veku bili iznueni kao plod imperijalistike politike nenarodnih reima u Rusiji. Indija i Rusija imaju protivargumente, koji nisu u oba sluaja isti, ali se uglavnom svode na dugotrajnost poseda, dobru veru i nacionalnu pripadnost stanovnitva spornih teritorija. Pravilo je, meutim, da drava posednik ne iznosi zvanino takve protivargumente, jer bi se time upustila u spor, to ona ne eli, navodei da je re o enim osnovnim i neprikosnovenim vrednostima. V. Nezavisnost Trea grupa vrednosti koja ulazi u pojam nacionalne bezbednosti povezuje se sa suverenom vlau kao konstitutivnim elementom svake drave. Ove se vrednosti oznaavaju raznim nazivima, od kojih su najei nezavisnost i samostalnost. Na osnovu ranijih izlagaa ovaj nam je pojam dovono jasan i znai, u stvari, postojae neometanog, autonomnog procesa odluivaa. I ova je vrednost vrlo bliska opstanku, jer je prelaz izmeu gubea samostalnosti i nestanka drave ili drugog subjekta meunarodnih odnosa neosetan i nejasan. Dok je nekada taj prelaz bio pravno oznaavan pojmovima kao to su protektorat ili vazalna drava, danas se ova zavisnost sve ee krije jer je suprotna preovladajuim pravnim i moralnim naelima, te se obino o stvarno nesamostalnim dravama govori kao o satelitskim dravama a 225

ihove se vlade nazivaju marionetskim. Gubee samostalnosti znai uvod u gubee drugih vrednosti. Otuda politika nesamostalnost nije i ne moe biti vrednost za sponopolitike odluioce, koji bi time poricali i svoje postojae. Kako je, pak, neki uticaj inostranstva na odluivae u nekim dravama neminovan i ne smatra se uvek opasnim, oko mere ovoga uticaja vode se u mnogim dravama estoke politike rasprave. Do ih dolazi naroito kada drava stoji pred odlukom o ulaeu u vojne grupacije s integrisanim oruanim snagama, gde postoji mogunost da se domae snage nau pod stranom komandom, ili pred odlukom o ulasku u tzv. naddravne privredne organizacije, gde odluivae o vitalnim ekonomskim interesima delimino prelazi na organe meunarodne organizacije. Iz takvih razloga su se, recimo, Fran-cuska i Grka bile povukle iz oruanog dela Severnoatlantskog pakta, a na referendumima o ulaeu Danske i Norveke u Evropsku zajednicu i ostanku Velike Britanije u oj, ispoila se po-deenost stanovnitva ovih zemaa. Iako je povodom ove vrednosti srazmerno lako povui razliku izmeu dravne i nacionalne bezbednosti, istina je da se ovim povodom druga esto rtvuje prvoj. Politika nezavisnost se, naime, sastoji u pravu stanovnitva da samostalno odluuje o svom ustavnom ureeu, o karakteru svojih ustanova i udima koji e zauzimati poloaje u ima, a ne i u zatiti postojeeg poretka ili vlade. Meutim, vladajui sloj moe iskoristiti meunarodnu situaciju tako da kupi podrku neke strane sile protiv samog stanovnitva time to e se sponopolitiki vezati za u i pristati da ona odluuje o zajednikoj strategiji. Ovakvih primera ima mnogo. Iz nae istorije moemo pomenuti tzv. Tajnu konvenciju koju je srpski kra Milan 1881. potpisao s Austrougarskom dopustivi ovoj uticaj na unutrau i sponu politiku Srbije u zamenu za eno obeae da potpomae dinastiju Obrenovia. U toku hladnog rata, mnogi su se diktatori stavili pod okrie SAD, koje su ih titile kao borce protiv komunizma a u ima dobijale posluno sponopolitiko orue. G. Kvalitet ivota Dok se tri prve grupe vrednosti vezuju za osnovne atribute drave i u krajoj liniji slue enom opstanku, etvrta se tie samog naina i kvaliteta ivota u zajednici ija se bezbednost titi. Kako ni pojedincu nije ci samo goli ivot, tako ni za udsku grupu puka egzistencija nije dovona, ona trai ivot dostojan oveka. Postoji tendencija da se pod ovom vrednou podrazumevaju samo ekonomska dobra.29 Ne poriui ihovu vanost, mora se naglasiti da kvalitet ivota, iako jopostoji spor oko tanog znaea ove sintagme, predstava kompleks ekonomskih, kulturnih i politikih vrednosti, koje ine bitan sadraj ivota u jednoj zajednici. Ako se kvalitet ivota, kao to se to esto ini, izjednai samo sa ivotnim standardom, specifinosti zajednice poiu da se gube, drutvo postaje dezorijentisan i obespraven skup potroaa a ivot gubi punou i svrhu. Privredni razvitak i osamostaee su nesumivo preduslovi za postizae i ouvae boeg kvaliteta ivota.
29 J.

S. Nye, Kollektive wirtschaftliche Sicherheit, Europa Archiv, 1974, str. 651.

226

To podjednako vai za razvijene zeme i za zeme u razvoju, mada je kod prvih naglaena i ea za ouvaem steenog, naroito kada se radi o prednosti ili privilegiji nastaloj usled neravnopravnosti u svetskoj privredi. Otuda dolazi i do sukoba izmeu ove dve grupe zemaa, koji ne retko dobijaju i oblike pravnih sporova. Ako je visok ivotni standard graana jedne zeme delimino zasnovan na jeftinim koncesijama za eksploataciju prirodnih bogatstava drugih zemaa, a dobijenim od strane ranijih tamoih vlada, onda e svaki pokuaj da se takvi ugovori raskinu i izvri nacionalizacija stranih preduzea biti u razvijenoj zemi protumaen kao kree steenih prava i kao napad na kvalitet ivota enog stanovnitva. Nasuprot tome, Ujediene nacije su odluno stale na sta-novite da je pravo svakog naroda i drave da slobodno koristi svoja bogatstva i prirodne izvore, i da se stara o nesmetanom ekonomskom razvoju i povieu ivotnog standarda svoga stanovnitva. To stanovite je naroito dolo do izraaja u poznatoj Rezoluciji Generalne skuptine o stalnoj suverenosti nad prirodnim izvorima od 14. decembra 1962. godine, 30 kao i Povei ekonomskih prava i obaveza drava od 12. decembra 1974.31 Neemo dae opisivati sporove koji nastaju oko tumaea i shvataa ove vrednosti, este zbog ene osetivosti, razuenosti i vanosti, jer je na ovom mestu bilo dovono utvrditi da je nastojae na ouvau kvaliteta ivota i slobodnog ekonomskog, politikog i kulturnog razvitka vrednost koju cene i kojoj tee sve drave. Ovo je stremee priznato kao legitimno i svojstveno svim dravama, te se mora uzeti u obzir prilikom odreivaa osnovnih vrednosti koje ulaze u pojam nacionalne bezbednosti. D. Opaae bezbednosti Drugi, kognitivni, elemenat pojma nacionalne bezbednosti, svodi se na procenu staa u kome se pomenuta dobra nalaze. Bezbednost postoji ako ta dobra nisu ugroena. U tom pogledu ima dva shvataa. Po jednome, bezbednost je prisutna onda kada je subjekt uveren da ne preti opasnost egovim dobrima a po drugome se bezbednost ne moe svesti samo na uveree, nego na stvarno stae neugroenosti.32Ovo drugo shvatae je tanije, iz prostog razloga to je subjekt koji misli da je bezbedan, a nalazi se u opasnosti, samo samopouzdan ili lakomislen, a ne bezbedan. Meutim, u stvarnom sponopolitikom odluivau ova razlika nije toliko znaajna jer se odluioci ponaaju prema svom opaau (percepciji) opasnosti koja preti osnovnim vrednostima. Ovo opaae sastavni je deo definisaa situacije i podlono je svim onim zabludama koje se tu pojavuju. U vezi s bezbednou su naroito uoive dve tendencije. Jedna je venagovetena i ona se sastoji u tei da se dravna bezbednost poistoveti s nacionalnom: otuda nepopularni reimi svaku opasnost po sebe tumae kao napad na vitalne interese cele zajednice i vrlo su spremni
30 Rez. 1803 (XVII). 31 Rez. GS 3281 (XXIX). 32 Dimitrijevi, nav. delo,

str. 31. i dae.

227

da sve svoje politike protivnike okvalifikuju kao agente stranih drava. U drugom sluaju, tei se apsolutnoj bezbednosti, koja u stvari krije eu da se ceo svet uredi po sopstvenoj meri i potrebi: zonom nacionalne bezbednosti proglaavaju se i najudaenija podruja, a napadom na bezbednost i najmae promene koje nisu u skladu s interesima takve drave. Ova sklonost naroito se zapaa kod onih velikih sila koje su preko svojih preduzea i graana stekle povlaen poloaj u nerazvijenim delovima sveta, pa takve privilegije izjednauju s osnovnim dobrima, ije posedovae i odbranu maim doputaju u mnogo skromnijoj meri. . Agresija S obzirom na to da je nacionalna bezbednost predmet zajednike, meunarodne zatite, npr. putem kolektivne bezbednosti, nastaje potreba da se en kognitivni elemenat, vrsta i stupa opasnosti, odrede ili bar standardizuju na meunarodnom planu. Pri tom se imaju na umu dve glavne svrhe. Jedna je u tome da se obaveze drugih drava da tite nacionalnu bezbednost neke zeme tano odrede i ogranie, a druga da se sprei svaka drava da svoju nacionalnu bezbednost upotrebava kao izgovor za ugroavae tuih vrednosti. Pravni vid koji skup ovakvih, meunarodno ustanovenih opasnosti dobija jeste pojam agresije, kojim se hoe obuhvatiti oni napadi na osnovna dobra drava, zabraeni meunarodnim pravom. Isprva se, pa ne retko i sada, jedinom stvarnom opasnou smatrao oruani napad, u krajoj liniji izgubeni rat. U Diplomatskom reniku, Eduard Beneje, definiui pojam bezbednosti, pisao da ona poiva na izvesnosti da drava uopte nee biti napadnuta ili da e u sluaju napada dobiti brzu i efikasnu pomodrugih drava.33U slinom duhu su i sve do sada zvanino pokuane definicije agresije, meu kojima i posleda, koju je 14. decembra 1974. usvojila Generalna skuptina UN. Prema oj: agresija je upotreba oruane sile od strane jedne drave protiv suverenosti, teritorijalnog integriteta ili politike nezavisnosti neke druge drave, ili na bilo koji nain nesaglasno s Poveom Ujedienih nacija. Zatim se nabrajaju primeri takve upotrebe oruane sile, kao to su invazija, napad, okupacija, aneksija, bombardovae, koriee oruja, blokada, napad na flotu, slae oruanih bandi itd.34 Agresija se, meutim, ne poklapa sasvim s ugroavaem bezbednosti: s jedne strane, agresija je venapad na takve vrednosti, kome prethodi stae ugroenosti, a s druge, osnovne vrednosti mogu biti ugroene i na druge naine, osim primene oruane sile. Ovaj nain ugroavaa je u poslede vreme sve ei i uoiviji upravo zato to je primena sile nesumivo protivna meunarodnom pravu, dok se za primenu drugih sredstava to do sada nije moglo tako jasno utvrditi. Zato se sve
diplomatique, II, Paris, str. 696. Rezolucija Generalne skuptine UN, br. 3314 (XXXIX). Prevod u JRMP, 19676, str. 233 i dae. M. ahovi, Rad Pravnog komiteta na XXI zasedau Generalne skuptine UN, Meunarodna politika, 594/75.
33 Dictionnaire 34

228

ee govori o ideolokoj, kulturnoj i ekonomskoj agresiji; pod ovim posledim se misli na mogunost da se vojna sredstva zamene privrednim.? Ukoliko se smauje efikasnost sile za postizae pozitivnih dravnih cieva, utoliko se ugroavae dravne samostalnosti premeta sa vojnog... na ekonomski plan. Politika jedne drave postaje sve zavisnija od politike drugih time to se razgrauju prirodne granice koje su do sada delile privredna podruja. Stoga politika ne tei samo ciu da odvrati stranu dravu od vojnih akcija nego i da je sprei u tome da cenu svoje unutrae politike prevali na domau dravu, na primer putem sponotrgovinskih restrikcija, odravaa vetakog deviznog kursa ili drugih necarinskih ograniea.35 Opasnosti kojima je nacionalna bezbednost zemaa u razvoju izloena na ovaj nain velike su i dolaze s raznih strana. Sem od razvijenih drava, koje tee da na pomenute pa i mnogo brutalnije naine ostvare svoje interese, ovakvi pritisci potiu i od drugih subjekata meunarodnih odnosa, meu kojima se istiu transnacionalne privredne organizacije (tzv. multinacionalne kompanije), o ijem je delovau vebilo rei. 4. Opteoveanske (univerzalne) vrednosti A. Pojam i istorija Pored onih vrednosti za koje se zna ili bar pretpostava da im, kao svojima, tee sve drave i u odgovarajuoj meri ostali sub-jekti meunarodnih odnosa, odreujui ih u skladu s drutveno-politikim sistemom i u okviru granica koje im postavaju interesi drugih subjekata, najee formulisani meunarodnim pravom, postoje i vrednosti ije se postizae ne moe ograniiti samo na jednu uu zajednicu vese vezuje za oveanstvo u celini. Uveree da sva udska bia imaju neke skupne, osnovne interese i da se svima ima moe pripisati tea ka takvim vrednostima nije nikada bilo nepoznato, ali je egovo ispoavae u meunarodnim odnosima uvek bilo sloeno i nailazilo na raznovrsne tekoe. Ono je npr. dolazilo do izraaja u svetskim religijama, koje su svoj konani uspeh videle u tome to e ih prihvatiti svi udi i tako se podvrgnuti jednom potpunom sistemu vrednosti, najee krunisanim postojaem transcedentalnog bia, koje takve vrednosti propisuje, tumai ih i sankcionie ponaae prema ima u vidu nagrada i kazni. Ovu krunu sistema vrednosti tumaili su razni boji namesnici, koji su na ovom (tj. realnom) svetu preuzimali starae o ireu vere i enom potovau. S obzirom na to, pak, da su religiozne vrednosti bile odreivane u skladu s preovlaujuim interesima, koji su na raznim mestima bili razliiti, a i zato to su se vrhovi svetovne i duhovne hijerarhije spajali, ovakvi sistemi vrednosti su se sukobavali, a te sukobe su, ne retko, na sebe preuzimale drave, kao uzrok ili opravdae svoje sponopolitike delatnosti.
35 Nye,

nav. delo, str. 652.

229

Pod utiskom besmisla jednog od ovih sukoba, tridesetogodieg rata, i posle razaraa koja je on izazvao, nastupio je period izvesne ravnodunosti prema takvim sistemima optih vrednosti. U stvari, shvaena je uloga religije kao sredstva u rukama nosilaca vlasti i priznata je u obliku maksime, koja je leala u osnovi Vestfalskih ugovora od 1648. godine: cuius regio, eius religio (ija je vlast, toga je i vera). Poto je vera u to vreme bila najrazvijeniji vrednosni sistem, ova maksima, a s om i celo klasino meunarodno pravo, nije znaila nita drugo do da vlast u svakoj dravi suvereno odluuje o vrednostima kojima e eni podanici teiti, te ih u obliku odgovarajuih pravila obezbeuje i postie. Sam pojedinac i egovo ponaae prestaju da budu od znaaja za meunarodne odnose, iji su jedini pravi subjekti drave, a ove tee svojim, a ne optim cievima. Takvih optih cieva po tom gleditu zapravo i nema: granice sebinosti drava postavene su samo pravilom da se ne sme tetiti legitimnim interesima drugih. Cievi se uzajamno ograniavaju a ne podleu nekom viem merilu. S jedne strane, dravna vlast je suverena, a s druge, ena je suverenost ograniena samo na enu te-ritoriju i na ene dravane: ona se ne sme meati u unutrae stvari drugih drava. Ovaj sporazum se u stvari zasnivao na srazmernoj slinosti drutveno-ekonomskih sistema u evropskim dravama, koje su uz to usvajale razliite verzije hrianstva. Za vanevropske, necivilizovane i nehrianske narode, bio je predvien drukiji postupak. Meutim, stvarajui svoju svetovnu ideologiju, mlado graans-tvo se u prvi mah ne zadrava na dravnim granicama: odnosi meu udima i vrednosti kojima oni slue zamieni su kao stae koje treba svuda da preovlada. Francuska revolucija u prvom svom delu znai vrhunac i najvei zamah takvoga shvataa: revolucionarni ratovi ne vode se u ime Francuske, veu savezu sa obespravenim i potlaenima celoga sveta i za ihovo osloboee. Meutim, u kas-nijem toku, a naroito za vreme Napoleonovih pohoda, francuska buroazija sve vie pokazuje svoju nacionalnu ogranienost, a parole velike revolucije postepeno postaju fraze iza kojih se kriju partikularni interesi. Naravno, snaga ovih ubeea ostaje takva da i Napoleonova vladavina u stranim zemama ipak predstava odluujui podstrek za promene i za borbu za graanska prava, koja se dae odvija pod uticajem primera onih zemaa u kojima se uspeno rui feudalni poredak. a) Mir je iskrena tea svih demokratskih vlada i veine oveanstva i egovo je ime ispisano na raznim barjacima. Skoro sve savremene univerzalne meunarodne organizacije treba da slue postizau i ouvau mira. Kada, meutim, treba rei ta se pod mirom podrazumeva, iskrsava niz tekoa, nesporazuma i neslagaa. Razmatraa o miru su veoma stara, ali su u ovom veku dobila nov podsticaj zbog toga to je ova vrednost posle dva katastrofalna svetska rata najire prihvaena i to je, posle pronalaska i usavravaa oruja za masovno unitavae, mir postao preduslov opstanka udskog roda, a ne samo postizaa nekih od egovih ideala. Iako su, dakle, rasprave o miru pisane i u prolim vekovima, zajedno s detanim planovima za egovo ostvaree, tek posle Drugog svetskog rata razvila se 230

posebna nauka o miru s razliitim nazivima, od kojih su najei: istraivae mira (na podruju engleskog i nemakog jezika: peace research, odnosno Friedensforschung) i polemologija (na francuskom podruju: polE9mologie).36 Ova nauka obuhvata prouavae uzroka ratova i preduslova za mir, ali mora sve ee da se suoava s odreivaem samog pojma mira.37 Istraivau mira posveuju se udi iz raznih struka i raznih zemaa, broj nacionalnih i meunarodnih ustanova i instituta za istraivae mira stalno raste i sve je vie kiga i asopisa posveenih problemima mira. Ovakav napor je doveo do pokretaa i ponovnog formulisaa nekih od osnovnih pitaa u vezi s pojmom mira. Pored konstatacije, bliske svakome ko se malo udubio u razmiae o miru, da je mir esto prazna fraza kojom se opravdava nemiroubiva politika, istraivae mira zasluno je i za postavae sledea dva odluujua pitaa: prvo od ih se svodi na odnos mira i potrebnih promena u meunarodnoj zajednici a drugim se pita je li mir samo odsustvo oruanog sukoba, rata, ili je to pojam ispuen pozitivnom sadrinom. Ako je mir samo zamrzavae postojeeg staa, stvorenog meunarodnom primenom nasia i ispuenog nepravdama, onda on znai miree s nezadovoavajuom i nepodnoivom stvarnou za veinu oveanstva, podlonu odnosima eksploatacije, stvarnou koja nije nita do proizvod ispoavaa nasia, ne otvorenog veprikrivenog, institucionalizovanog (tzv. strukturno nasie).38 Stoga se zakuuje da mira ne moe biti sve dok ne postoje alternativni, mirni ali efikasni naini da se ostvare sve one promene koje tee ukidau ostataka preaeg, opredmeenog nasia. U smislu drugog postavenog pitaa, pozitivni mir znai odbijae da se mir shvati samo kao modalna vrednost, nain da se neto postigne; on treba da se ispuni sopstvenom sadrinom. Takva sadrina trai se ne samo u odnosima izmeu drava i drugih subjekata meunarodnih odnosa, nego i u stau u kome e se nai udi u ima. Na taj nain se u pojam mira unose i elementi koji se u obinom govoru pod im ne podrazumevaju. Vizija budueg mira razlikuje se stoga kod istraivaa mira raznih pravaca, pri emu postoji opasnost ili da se mir povee s besmislenim parolama, ili da se u ega projiciraju partikularne vrednosti, meusobno u sukobu, ili da se reee nae u irokim formulacijama, kao to su drutvena pravda ili ostvaree oveanskih tei. Neki istraivai mira, naroito oni s anarhoidne nove levice, poistoveuju mir s neposrednom revolucijom, iji e nosioci i onako znati ta im je initi. Najee se, pri tom, zaborava da je obaveza istraivaa da definie mir, a ne neto drugo, ne ono to mirom eli da postigne. Svaki pokuaj da se mirom obuh36 Prema grkoj rei polemos rat, sukob. S obzirom na to da bi to u stvari znailo samo prouavae sukoba, a ne mira, predlae se kao boi naziv irenologija, prema Ireni, grkoj bogii mira. Vid. J. G. Starke, An Introduction to the Science of Peace (Irenology), Leidon, Sithoff, 1968. 37 O toku i obelejima istraivaa mira vidi Q. Aimovi, O istraivau mira, uvodno razmatrae, Meunarodni problemi, 1971, 4. str. 9. i dae. V. Dimitrijevi, Dileme istraivaa mira, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 1972, str. 191. i dae. 38 J. Galtung: Violence, Peace and Peace Research, Journal of Peace Research, 1969, str. 190.

231

vate i druge vrednosti, ma koliko on plemenit bio, izaziva zabunu, zato to taj pojam isuvie razvlai i moe da bude podozriv, jer zajedno s opteprihvaenim idealom mira namee i drutvene vrednosti o kojima ne postoji saglasnost, a borba za ih i oko ih bi mogla da se vodi i drugim, mirnim sredstvima. Stoga nismo ubeeni da je mir vie od jedne meunarodne instrumen-talne vrednosti to je stae u odnosima izmeu subjekata meunarodnih odnosa, u prvom redu drava, u kome je primena nasia naputena, iskuena i onemoguena te prevau nenasilna ali efikasna sredstva za postizae opteprihvaenih cieva i za reavae sukoba izmeu cieva koji nisu takvi. Stoga se mir i ne moe pojaviti sam kao vrednost kojoj neki subjekat meunarodnih odnosa tei. b) Opstanak oveanstva. Kao to smo videli, zahtev da udski rod bioloki preivi postava se kao prethodna vrednost, kao preduslov za postizae svih drugih. Na alost, od trenutka kada je opasno ugroena postupcima samih udi, ona ne moe vie samo preutno da se pretpostava. Za savremenog oveka sudbina udskog roda nije kao za prethodne generacije stvar viih sila i prirode, nad kojima on nema kontrole, vese nalazi u udskoj ruci. To postaje naroito aktuelno od pronalaska oruja za masovno unitavae, za koje se zna da moe izbrisati udski ivot s cele planete. Sagledavae ove vrednosti u pravoj enoj perspektivi nije jednostavno kao to na prvi pogled izgleda. Kao pretpostavka za sve druge vrednosti, ona se moe rangirati i kao najvia i, po uzoru na latinsku izreku primum vivere, deinde philosophari, pretvoriti u iftinski i defetistiki stav da se u ime opstanka treba miriti sa ivotom, ma kakav on bio. Druga krajnost, za koju se ne retko uje u lano radikalnim krugovima, povodi se za doslovnim poreeem s revolucionarnim situacijama, u kojima pojedinci, pa i itave grupe, generacije, rtvuju svoje ivote da bi ostvarili neke vrednosti, koje stavaju iznad sopstvene egzistencije. U ovom posledem sluaju, zaboravilo se da tu vrednost, za koju su izuzetno hrabri i nesebini udi poloili ivote, treba da uivaju preiveli, cela zajednica ili celi svet, dok je rizik nukleranog samounitea u stvari dovoee u opasnost celokupnog oveanstva radi ideje, koja bez ivog oveka ostaje sablasno prazna. Meutim, ovakva krajnost treba da podseti na to da ovek ne moe da na prvo i vrhunsko mesto stavi ni svoj, pa ni tui ivot, ako je taj ivot muan, oveka nedostojan. Iz takvog staa raa se oajae, koje e posegnuti za sredstvima koja mu stoje na raspolagau. Ona mogu biti vrlo opasna.39 Opstanak oveanstva stoga treba da bude shvaen u pravoj perspektivi. Da ne bi delovao paraliue i da ne bi fatalistiki bio izjednaen s postojeim
39 Karakteristian je naziv take dnevnog reda, koja se odnosi na pitae terorizma, na XXVII zasedau Generalne skuptine Ujedienih nacija: Mere za spreavae meunarodnog terorizma, koji ugroava ili odnosi nevine udske ivote ili dovodi u opasnost osnovne slobode i prouavae dubih uzroka ovih oblika terorizma i akta nasia, koji lee u bedi, osujeenosti, pati i oajau te nagone neke ude da rtvuju udske ivote, ukuujui tu i svoje, pokuavajui da izazovu korenite promene. Takav je bio i naziv rezolucije br. 3034 (XXVII), usvojen 18. decembra 1972. Vidi Dok. UN. A/8969.

232

staem, on se ne moe poistovetiti s ostajaem u ivotu, vemora da podrazumeva pun ivot ili bar nadu u ega. U svakom sluaju, o opstanku udskog roda ne moe se starati jedna drava, niti jedna grupa drava i subjekata meunarodnih odnosa. Otkad su opasnosti po oveanstvo oigledne i bliske, postalo je jasno da se i toj vrednosti mora neprekidno teiti i sluiti razumnom, planiranom i koordinisanom akcijom. Takve su opasnosti, pak, viestruke. Oruje za masovno unitavae je vepomenuto. Ono se ne iscrpuje samo navoeem nuklearnog oruja, ije su zalihe vepremaile koliinu potrebnu da Zemu pretvore u pustu i beivotnu loptu. Mae se zna o opasnostima koje potiu od hemijskog i biolokog oruja, o otrovima ije minimalne koliine mogu da odnesu ogroman broj ivota i mogunostima da se izazovu epidemije strahovitih razmera. Ovim opasnostima pridruuju se i druge: uticae na klimu neprijateske drave, izazivae prirodnih katastrofa, kao npr. ogromnih talasa, koriee lasera kao zraka smrti itd.40 Kao to se vidi, mnoga dostignua ovekovog uma nisu dugo ekala da nau svoju vojnu, unitavajuu primenu. Na alost, nema razloga da se oekuje da se to nee dogaati i sa buduim pronalascima, od kojih sve ne moemo ni da predvidimo. Ovakva oruja postaju vremenom jeftinija i dostupnija, te tako raste verovatnoa da budu primeena ne samo onda kada sponopolitiki odluioci jedne drave nau da je to u nacionalnom interesu, nego i kada su lica koja rukuju takvim orujem iracionalna. Pored oigledno potrebnog nastojaa da se uklone uzroci za upotrebu takvog oruja, tj. da se preduprede meunarodni sukobi, samo postojae tako opasnog oruja slui kao odluujui argument u korist razoruaa, kome se i ranije, u doba konvencionalnog naoruaa, teilo da bi se zatitila meunarodna bezbednost i smaili izgledi na uzaludnu smrt i nepotrebne pate. Svi dosadai napori da se razoruae u veem obimu sprovede ostali su nepotputi zbog uverea da se orujem jouvek mogu ostvariti ili zatititi neke druge vrednosti. Ono to je postignuto uglavnom se svodi na ograniee koliine oruja koje pojedine drave poseduju, na zabranu irea naroito opasnog oruja i na obavezu da se takvo oruje ne upotrebava. Opasnost od svesnog samoubistva oveanstva jouvek postoji. To ne znai, meutim, da udi nesvesno ne sraju svome kraju i time to se ponaaju tako da postepeno ali sigurno uklaaju ili pogoravaju uslove za svoje postojae na Zemi. Ovaj kompleks opas-nosti, poznat je kao kriza ovekove sredine ili pod drugim nazivima. Pri tom se izrazi kao to su ovekova okolina, sredina itd. koriste u irem i u uem smislu. ire znaee ovoga izraza obuhvatilo bi okolinu koja oveku daje
40 Studija grupe struaka Ujedienih nacija i druga dokumenta u zbirci: Efekti nuklearnog oruja, Beograd, Institut za meunarodnu politiku i privredu 1968 i H. Kahn B. Bruce-Briggs, Things to Come New York, Maccmillan, 1972, str. 186. i dae. O opasnoj koncentraciji razorne moi u Evropi, Q. Aimovi, Problemi bezbednosti i sarade u Evropi, Beograd, IMPP Prosveta, 1978, str. 261. i dae.

233

sredstva za ivot u fizikom smislu koja mu omoguuje intelektualni, moralni, drutveni i duhovni napredak.41 ee se, u stvari, podrazumeva ovekova sredina u uem, fizikom smislu. Re je, naime, o tome da ovek svojom delatnou neprekidno utie na prirodu koja ga okruuje i da joj pri tom teti time to iskoriava bogatstva koja nisu neiscrpna, i nepovratno unitava supstance bez kojih ne moe da ivi. I laik primeuje da se u gradovima teko die, da u mnogim rekama nema nikakvog ivota, da su neka mora postala prave kloake i da hrana sve vie sadri tvari koje se taloe u organizmu i skrauju mu ivot. Postoji, dodue, neslagae izmeu onih koji smatraju da ivot time samo znatno gubi na lepoti i ugodnosti i onih koji na osnovu takvog razvoja predviaju brzu krizu i katastrofu. Bez obzira na pobude onih koji preterano dramatizuju blizinu sudeg dana, ne moe se porei da su neke od ovih opasnosti stvarne, ak i kada se premeste u neto dau budunost. U odnosu na opasnost koja je pred svima, oveanstvo jouvek stoji razjedieno i ostvaruje svoje posebne interese, mada neke odluke, zajednike odluke koje e uticati na budunost, treba doneti vesada. Otuda su izgledi za sudbinu oveanstva ubrzo postali predmet raspravaa i van naunih krugova. Tako je u poslede vreme odrano nekoliko znaajnih meu-narodnih skupova iz ove oblasti, na kojima zvanini predstavnici drava raspravaju o pitaima koja se ne mogu svesti samo na odnose meu dravama koje na takvim skupovima uestvuju, niti na kompromis izmeu ihovih posebnih interesa. v) Poloaj oveka u drutvu (udska prava). Postalo je vejasno da se nijedna univerzalna vrednost ne moe nezavisno opisati, niti sama sobom objasniti. Zapazili smo npr. da mir mora da podrazumeva zadovoavajue stae i mogunost da se takvo stae postie i poboava, a da opstanak oveanstva ne znai samo dau egzistenciju udske vrste, vese ispostavilo da se pod irim pojmom ovekove okoline podrazumeva i egova drutvena okolina, koja se ne moe svesti na ekologiju, odnos oveka i prirode, vei na odnose izmeu udi. S druge strane, odnosi izmeu udi pojavuju se i kao pretpostavka za postojae drugih vrednosti: tako je opte prihvaeno stanovite da teke drutvene nejednakosti i nepravde predstavaju povone preduslove za kree meunarodnog mira. Iz svih tih razloga, drave i drugi subjekti meunarodnih odnosa ne mogu biti ravnoduni prema stau u kome se nalaze udi van ihovog domaaja. Nastojaa da se na meunarodnoj ravni postigne napredak u poboau opte ovekove sudbine suoena su, meutim, s velikim tekoama. Pre svega, predstave o poenom poloaju oveka i odnosima izmeu udi osnovni su predmet ideologija, koje u tom pogledu esto ne mogu da se pomire. Pored toga, ovakvi su odnosi primarni predmet regulisaa drava, dakle, nalaze se, prema shvataima klasinog meunarodnog prava, u ihovoj iskuivoj nadlenosti, zbog ega su one sklone da svaku brigu iz inostranstva protumae kao nezakonito meae i kao takvo odbace.
41

1.

Deklaracija Konferencije UN o ovekovoj okolini, deo I, taka 1, Dok UN A (Conf. 48/14) Rev.

234

Otuda se ovakve vrednosti u poetku istiu kao nacionalne i borba za ih se vodi u okvirima drava. O ima se govori kao o udskim pravima, jer im u osnovi lei ideja da svako udsko bie samim raaem stie izvesna neotuiva prava, koja ne mogu zavisiti ni od ije voe, a naroito ne od odluka nosilaca vlasti. Ovakva ideja prisutna u delima mnogih mislilaca i umetnika, dobija svoj politiki izraz srazmerno kasno, a naroito u periodu buroaskih re-volucija. Iz toga vremena potiu prvi znaajni dokumenti o udskim pravima, kao to su britanska Povea o pravima od 1689. godine, Ustav Virxinije od 1776. i Deklaracija o nezavisnosti SAD od 1776. godine i Deklaracija o pravima oveka i graanina francuske Nacionalne skuptine od 1789. godine.42 Kao to se vidi, sve su to nacionalni dokumenti, koji se odnose samo na stae u jednoj dravi, ali se, u duhu tadaeg naina miea, pozivaju na opta prirodna naela, koje je postavila neka via sila. Tako se u amerikoj Deklaraciji o nezavisnosti tvrdi da su ove istine oevidne: da su svi udi stvoreni jednaki; da ih je Tvorac snabdeo izvesnim neotuivim pravima; da su meu ovima ivot, sloboda i traee sree. To pozivae na vie istine omoguilo je da ovakve proklamacije budu uzor revolucionarnim pokretima u drugim dravama. U tom znaku je tekla i evolucija u shvatau udskih prava koja su se u poetku iskuivo formulisala kao subjektivna prava pojedinca u odnosu na javnu vlast i kao egove slobode prilikom obrazovaa takve vlasti i uticaa na en rad, da bi se u socijalistikoj misli pretvorile u smernice za optu drutvenu akciju radi obezbeea uslova pod kojima svaka jedinka stvarno i u potpunosti moe da se drutveno izrazi. U optim crtama, ova se dva pristupa proble-matici udskih prava svode na iskuivo zalagae za tzv. graanska i politika prava kao to su npr. pravo na ivot i slobodu, linost, okupae, udruivae itd. ili sloboda kretaa, miea, izraavaa ili na borbu za socijalna i ekonomska prava, kao to su pravo na rad i odgovarajue radne uslove, pravo na socijalno obezbeee, pravo na zdrave, obrazovae, uee u kulturnom ivotu itd. Kao to se vidi, ekonomska i socijalna prava ne mogu se samo proklamovati i zajemiti ustavima i zakonima. S druge strane, graanska i politika prava ostaju to samo formalno, ako ne postoje socijalni i ekonomski preduslovi za ihovo uivae. Iako se starae o udima van ue dravne zajednice ispoavalo i ranije, vepoev od francuske revolucije, moe se rei da je odluujui proboj u tom pogledu izvren posle Drugog svetskog rata, koji je pokazao do kakvih sve meunarodnih posledica moe da dovede ravnodunost prema kreu elementarnih udskih prava u jednoj zemi ili grupi zemaa. Stoga je ubrzo posle poraza hitlerovske koalicije, u Ujedienim nacijama usvojena Sveopta deklaracija o pravima oveka (10. decembar 1948), koja sadri spisak minimalnih optih prava i sloboda svih udi, za ije ostvaree treba da se bore Ujediene nacije i ihove lanice. Kako ovaj dokumenat ne predstava meunarodni ugovor, vedeklaraciju Generalne skuptine Uje42 Tekstovi

u zbirci, Temei moderne demokratije, Beograd, Nova kiga, 1989.

235

dienih nacija, egovim usvajaem nije nastala obaveza drava da zagarantuju ostvarivae svih nabrojanih udskih prava, ali je dola do izraaja saglasnost drava da se za ihovo ostvarivae zalau. Stoga je Deklaracija delimino okrenuta ka budunosti i sama za sebe kae da predstava zajedniki standard koji treba da postignu svi narodi i sve nacije. Ovo je, uostalom, omoguilo tako velikom broju drava da usvoje Deklaraciju i pozivaju se na u, imajui u vidu da proces ostvarivaa svih udskih prava nije lak i da treba da sledi puteve koje uslovavaju prilike u svakoj zemi. Sveopta deklaracija je, meutim, imala veliki odjek, te je vremenom stekla mnogo vei znaaj od onoga koji bi joj se mogao odrediti strogim pravnim merilima. Ona je preuzeta u mnogim ustavima, na u se pozivaju mnogi meunarodni ugovori, a u razliitim oblastima ona slui kao merilo za utvrivae minimuma prosveenog postupaa s udima. Ovakav uspeh Deklaracije nije spreio nastojae da se doe do sredstava kojim bi se potovae udskih prava nametnulo kao pravna obaveza i osiguralo potpunijim meunarodnim merama. Posle dugih priprema, lutaa, tekoa i sumi, konano su, krajem 1966. godine, u Ujedienim nacijama usvojena dva pakta o udskim pravima Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima i Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Paktovi o pravima oveka stupili su na snagu poetkom 1976. godine. Stvarani zato da budu stvarno primeivani kao pravni propisi, paktovi su u izvesnom smislu ui i mae smeli od Deklaracije. Ovo znai da kao merilo vrednosti kome e biti podvrgavano postupae svakog subjekta meunarodnih odnosa, bez obzira na to je li mogue sprovoee postupka i izricae sankcija ostaje svest izraena u nizu akata Ujedienih nacija posveenih pravima oveka, meu kojima Deklaracija i paktovi zauzimaju samo vodee mesto. Ova svest sve vie jaa, dovodei do dubih saznaa i jasnijih predstava o pojedinim pravima i poloaju ihovih nosilaca. g. Nove vrednosti i nove opasnosti. Ovim se, kako je vereeno, ne iscrpuje spisak univerzalnih vrednosti kojima treba da tei ceo svet, pa prema tome i sve drave i svi udi. Mogua su razliita viea najvanijih takvih vrednosti, a one se mogu izra-ziti na najrazliitije naine. U najnovije vreme opet su privukle pau tzv. negativne utopije, crne slike buduih staa u koje oveanstvo moe dospeti ako se ne otklone neke potencijalne opasnosti. Do ovakvih se slika moe stii primeivaem intuicije ili naunom estrapolacijom postojeih opasnih tendencija. Ozbini mislioci i istraivai ne smatraju to proroanstvima, koja se moraju ispuniti, veopomenama za pravovremeno delovae.43 Delatan stav prema vrednostima podrazumeva ihovo birae i borbu za ihovo ostvarivae. Rizici nisu mali i mogunost poraza postoji ne samo zbog protivea onih koji opteoveanske vrednosti ne uviaju, ili su protiv ih, ili im pretpostavaju uske cieve, svoje i svoje grupe nego i zbog nesuglasica, nesloge i ne-razumnosti subjekata koji treba da nose napredak. Otuda nije neumesno doara43 O. Flechtheim. Moe li nas spasiti futurologija, Prilozi iz Development Forum, Beograd, Informativni centar UN, 4, 1975, str. 3. i dae.

236

vati beskrajne predele ovekovog napretka uporedo s ukazivaem na opasnosti i zamke u koje oveanstvo moe da zaluta. Veina udi i udskih drutava sada se napree, bori i sarauje u uvereu da se progres ne moe zaustaviti i ograniiti i da e on dovesti do spoznaje novih opteoveanskih vrednosti, koje u ovom trenutku izgledaju neostvarive ili se ak ne mogu ni opisati. 5. Specifine vrednosti, interesi i ciqevi pojedinih subjekata A. Nacionalni interes Pored vrednosti koje su zajednike svim dravama i vrednosti koje se vezuju za oveanstvo ili meunarodnu zajednicu u celini, svaka drava moe da tei nekoj specifinoj vrednosti, da ima neke posebne interese, koji se ni kod jedne druge drave ili bar kod velikog broja drugih drava ne mogu zapaziti. Ove se vrednosti ne retko oznaavaju kao nacionalni interes.44 Prilikom upotrebe izraza nacionalni interes treba biti oprezan jer se shvataa o emu razlikuju. Na jednom kraju su oni koji smatraju da nacionalni interes objektivno ne postoji, veda je to ono to drava, tj. donosilac odluka, odlui da jeste.45Drugu, pak, krajnost predstavaju oni koji veruju da je nacionalni interes objektivno dat i trajan i da postoji bez obzira da li ga odluioci i stanovnitvo drave uviaju. Na shvatau o postojau objektivnog nacionalnog interesa izgraena je tzv. realistika teorija meuna-rodnih odnosa, kakvu u svojim delima zastupa Hans Morgentau (Morgenthau). Prema emu, drave slede i treba da slede samo jednu zvezdu vodiu, jedan standard misli, jedno pravilo akcije: nacionalni interes.46 Meutim, ispostava se da ovaj ameriki pisac, elei da mu teorija ima optu vanost, u konanoj liniji odreuje interes pomou moi tj. enog odnosa prema moi drugih, tako da pojam nacionalnog interesa prestaje da bude specifian za svaku pojedinu dravu, vese svodi na mokojoj tei svaka drava.47 U granicama ueg pojma nacionalnog interesa ostaju oni rea-listi, geopolitiari i slini tumai meunarodnih odnosa, koji smatraju da objektivne okolnosti, a naroito mesto na kome se nalazi dravna teorija, trajno uslovavaju vrednosti kojima ona tei i da se te vrednosti ne meaju s promenama drugih elemenata drave, ukuujui tu i revolucionarne promene u vlasti. Za ih je nacionalni interes ono to je, za razliku od drugih vrednosti, ideoloki neobojeno, vrsto dato tako da mu ne moe izmai nijedan racionalni odluilac, bez obzira kakva bila egova uverea. Jedan od omienih primera koji se tim povodom daju jeste tea Rusije da
44 A. Mileti, Nacionalni interes u amerikoj teoriji meunarodnih odnosa, Beograd, Savremena administracija, 1978. 45 E. S. Furniss R. C. Snyder, An Introduction to American Foreign Policy, New York, Rinehart, 1955, str. 17. 46 H. Morgenthau, In Defence of the National Interest: A Critical Examination of American Foreign Policy, New York, Knopf, 1951, str. 242. Politics Among Nations, str. 10 i dae. 47 italac e zapaziti da se nae neslagae s ovim shvataem izraava vei time to monismo uvrstili u vrednosti zajednike svim dravama. Morgenthau zajedno s mnogim drugim smatra, naprotiv, da je tea ka sticau moi glavni ci svih drava i osnovni pokreta ihovih akcija.

237

izbije na topla otvorena mora, koja se navodno, nije gubila ni sa kakvom promenom u vlasti. Pojam nacionalnog interesa usvajaju, meutim, i oni teoretiari koji ga ne smatraju objektivno postojeim, vetako nazivaju trajnije uveree sponopolitikih odluilaca, stalnije spono-politiko ponaae ili, drugim reima, izvesnu tradiciju u spo-noj politici, bez obzira je li to sve koristilo dravi po nekim objektivnim merilima ili ne. Tako se u britanskoj sponoj politici dugo smatralo nacionalnim interesom obezbeee suprematije na moru (pravilo dve sile, po kome britanska flota mora biti bar ravna zbiru flota dveju po snazi narednih zemaa), nedoputae niije hegemonije u Evropi, posedovae neprekidnog plovnog puta do Indije itd. Takvu ulogu su u drugim zemama imali sticae ivotnog prostora, osloboee porobene brae, iree prave vere, itd., pri emu je u takve vrednosti neko verovao, a nekome su sluile kao parole za prikrivae i opravdavae drukijih tei. Takve se tradicije, meutim, u promeenim okolnostima naputaju. Iako nisu kratko trajale, one nisu vene, te je prema tome nemogue na ima kao na glavnoj osnovi graditi predviaa za budunost. U tom duhu se izraz nacionalni interes upotrebava i kao opomena odluiocima protiv idealizma i voluntarizma, tj. protiv zanemarivaa ovozemaskih interesa svoje zajednice i protiv uverea da se u meunarodnoj politici moe sve to se hoe. Tako npr. postupa francuski teoretiar Remon Aron (Raymond Aron), koji smatra da nacionalni interes ukazuje na dugorone cieve drave i podsea sadau generaciju stanovnitva i odluilaca da su lanovi jedne trajne politike zajednice.48 Meutim, i Aron, kao i Morgentau, uoptava nacionalni interes i smatra da ga moe na isti nain izraziti za sve drave. Po emu, glavni nacionalni interesi svih drava su bezbednost, slava i ideja, to znai da on pod tim podrazumeva i one vrednosti koje smo oznaili kao zajednike svim dravama ili opteoveanske ili vrednosti koje se samo nekada pojavuju kao takve. Izgleda nam da pojam nacionalnog interesa, ukoliko ga u nauci uopte vaa zadrati, treba da bude istorijski. O egovom postojau se tada moe govoriti na osnovu posmatraa stvarnog ponaaa drave u toku dueg perioda, koje omoguava da se, i pored znaajnih promena u strukturi drave, sastavu sponopolitikih odluilaca i okolnostima, utvrde neke konstante, stalne tee ili vrednosti, koje svedoe o istovetnoj ili sasvim slinoj oceni objektivnog poloaja te zeme, poenim promenama i pravaca da se do ih doe. Nacionalni interes, dakle, ne postoji ni sam po sebi, niti samo u glavama odluilaca, te zato onaj koji ga prouava nije osloboen obaveza da istrauje uzroke koji dovode do egovog formulisaa. Stoga je pretpostavka da e se drava i dae ponaati onako kako se dugo ponaala doputena, ali nije neoboriva, jer je odstupae mogue, kako iz objektivnih, tako i iz subjektivnih razloga.
48

Nav. delo, str. 101.

238

Mada ne moemo da se sloimo sa na poetku navedenim bihe-vioristikim stavom, prema kome trenutni odluioci proizvono odreuju nacionalni interes drave, moramo imati na umu da taj interes, iako se tako predstava, ni u jednoj dravi nije interes celog stanovnitva, vevladajueg sloja. Vlade, tj. odluioci, predstavaju razliite delove, struje i interese grupe u emu. Pojam nacionalnog interesa bi sluio da pokae da se u svim ovim promenama i oscilacijama uva jedno interesno jezgro. Prilikom prouavaa donoea sponopolitikih odluka jedne drave, moraju se uzeti u obzir i one specifine vrednosti koje nisu dovono trajno postojale da bi se podrazumevale pod pojmom nacionalnog interesa. Wihova trajnost moe biti nepoznata, kao npr. kada su takve vrednosti tek formulisane, ili kraje neizvesna, kada je oito da na u mogu uticati sledei politiki izbori time to e doi na vlast stranka koja ih se odrie. Pa ipak, ove vrednosti su deo sponopolitikog odluivaa. Otuda emo, ne pravei razliku izmeu tradicionalnih i ukoreenih i privremenih i spornih vrednosti, ukazati na neke od ih, za koje je iskustvo pokazalo da mogu uestvovati u sponopolitikom odluivau pojedinih drava. B. Ekspanzionizam U takve vrednosti spadaju pre svega one koji neki pisci imaju obiaj da pripiu svim dravama. Tako se esto smatralo, a u tom su predaili tzv. geopolitiari, kako svaka drava tei da iri svoju teritoriju. Ova pretpostavka nije, meutim, bila tana ni u doba kada su takve teorije bile u najveoj modi. Ekstenzivna pooprivreda kao glavni izvor prihoda i nacionalna amorfnost kao mogunost da se stiu novi podanici, bez obzira na ihove osobine, ustupili su mesto industriji i nacionalizmu, koji su teritorijalnu ekspaniziju po svaku cenu inili mae privlanom i opasnijom. Pa ipak, i tada i danas postoji izvestan broj drava, meu ijim odluiocima je uvreeno uveree o potrebi teritorijalnog irea, te je ovakva vrednost specifina za ih, ali ne i opta, jer se moe navesti dug spisak drava za koje se pouzdano sme tvrditi da takvih pretenzija nemaju. Dok najekstremniji vid teritorijalnog ekspanzionizma, jednostavno anektirae celog sveta svojoj dravi, spada kako smo verekli u domen iracionalnog, mada je povremeno bivao sponopolitika vrednost u oima nekih odluilaca, istorijski su bili mogui neki vidovi ekspanzionizma, koji ili nisu bili tako ambiciozni ili toliko otvoreni. Srazmerno je esta tea da se teritorija drave proiri u ogranienom obimu, na raun neposrednih suseda. Dok je ranije, kao to je to napomenuto, iree drave bilo smatrano vrednou samom po sebi i znakom zdrava i napredovaa drave, u novije vreme se takva tea, ak i ako postoji, ne sme otvoreno iznositi, vese svesno ili nesvesno prikriva izgovorima razne vrste. Uz to, sve vie se ispostava da takvo proiree ima u stvari da poslui nekom drugom ciu, da obezbedi neku drugu vrednost. Takvi cievi mogu biti ekonomski, strategijski, nacionalni i istori239

jski, u raz-nim meusobnim kombinacijama. Nesigurnost francusko-nemake granice dugo je leala poglavito u tome to su obe zeme elele da gospodare svim vanim sirovinama za proizvodu elika u pograninim oblastima, tj. gvozdenom rudom u Loreni i kamenim ugem u Ruru. Nemaka je, uz to, Alzaane drala za svoje sunarodnike, koje trebe osloboditi, dok je Francuska verovala da jedino reka Rajna moe da poslui kao bezbedna granica prema Nemakoj, te je traila prisajediee oblasti na enoj zapadnoj obali. Ovakva bi se analiza mogla primeniti na bezmalo svaku dravu, jer je svaka od ih vodila ili vodi ekspanzionistiku politiku ove vrste. Jugoslovenski narodi bili su rtve takve politike stranih drava, a i danas se ne mogu poricati ekspanzionistike tee politikih krugova u nekim susednim dravama na raun jugoslovenske teritorije. Tako se npr. italijanski iredentizam ne miri s tim to su posle Drugog svetskog rata najvei deo Istre i Slovenakog primorja pripojeni Jugoslaviji i pri tom se mahom poziva na istorijske (vlast Venecije i Italije u prolosti), privredne (potreba Trsta za zaleem) i strateke (odbrana Zapada od napada i Istoka) argumente. Mada, dakle, jouvek postoje ekspanzionistiki cievi, javno izreeni prikriveni u glavama odluilaca, mora se na kraju napomenuti da je u danae vreme takva politika oteana jer su razlozi za u izgubili legitimnost. Svaki pokuaj prisajediea strane teritorije smatra se agresijom, a nijedan razlog nije podoban da je opravda. Ekonomski i strateki razlozi su uz to izgubili podrku demokratskog javnog mnea, dok se istorijski smatraju opasnim i iracionalnim. S obzirom na vanost nacionalnog samoopredeea, trenutno samo nacionalni razlozi mogu da dobiju neku podrku, ako se zbia radi o ima, a ne o nacionalistikim falsifikatima. Kako su, meutim, granine oblasti najee etniki nehomogene, ekspanzija radi prikuea delova sopstvene nacije u inostranstvu najee bi znaila ukuivae u svoju dravu i nacionalno stranog stanovnitva, koje u tim oblastima ivi. Rizik sukoba je otuda suvie veliki, te se reee trai u tome to e se nacionalnim mainama zagarantovati poloaj koji ih obezbeuje uivae svih graanskih i politikih prava i zatitu od denacionalizacije. Tako se skoro sasvim mogu izbrisati razlike izmeu ivota u nacionalno svojoj i nacionalno tuoj dravi i izbiti iz ruke i posledi argumenti ekspanzionizmu, koji je uvek bio opasan po dobrosusedske odnose. V. Kolonijalizam Kao najpriblinija zamena za neogranienu teritorijalnu ekspanziju, koja je nemogua zbog postojaa monih drava, formiranih nacija i pravila meunarodnog prava, nastala je tea da se prisajedine nenaseene oblasti, pri emu su se nenaseenim smatrale i one oblasti na kojima ive drukiji, zaostali ali necivilizovani udi. Josu grki gradovi u takve teritorije slali svoje sugraane, koji su ih naseavali i stvarali tako kolonije, a ove su ostale u vezi s gradom-dravom koji ih je osnovao. U novom veku je izraz kolonija poeo da mea znaee 240

i da se odnosi na posede koje su evropske drave, poev od XVI veka, sticale van evropskog kontinenta, bez obzira na to da li je broj sopstvenih naseenika bio velik ili neznatan. Glavni razlog za sticae kolonija bio je ekonomska eksploatacija, koja je u doba nerazvijenog kapitalizma imala izgled iste pake proizvoda, pa i udi (uzimae robova). U to vreme nije ni bila retkost da kolonijalnu ekspanziju ne preduzimaju organi drave, vepojedini avanturisti i privredna preduzea. S razvijaem kapitalizma, eksploatacija kolonija postaje sistematskija i racionalnija, a osnovni ekonomski interesi poiu se dopuavati i prekrivati drugim, kao to je nacionalni presti, pa ak i toboa civilizatorska misija hrianskih naroda. Ovakvi su argumenti bili potrebni i zbog domaeg javnog mnea, koje esto nije bilo uvereno u stvarnu potrebu za sticaem kolonijalnih poseda. I zaista, u krajoj analizi, kolonijalno carstvo je celokupnu na-cionalnu ekonomiju kolonijalnih sila vie stajalo no to joj je koristilo, ali su trokovi vojnog zaposedaa i obezbeivaa, kao i administrativnog upravaa kolonijama, padali na teret poreskih obveznika, dok su profiti ili uskim slojevima na vrhu. Tako kolonijalizam nije bio samo eksploatacija pokorenih naroda, nego i oblik eksploatacije kod kue, u samoj metropoli.49 Posle izvesnog zastoja za vreme industrijske revolucije, kolonijalizam ulazi u svoju najrazvijeniju fazu, kada se starim kolonijalnim silama, Velikoj Britaniji, paniji, Portugalu i Francuskoj, pridruuju i nove, kao to su Nemaka, Italija i Japan. U ovoj fazi, koja se naziva i imperijalistikom, a svoj vrhunac doivava izmeu 1880. i 1914. godine, kolonijalizam nalazi svoj najjai podsticaj u ei razvijenog nacionalnog kapitalizma da obezbedi, ne samo stalne izvore sirovina, vei pouzdana trita za plasman robe i kapitala. Kao i ranije, ovaj privredni interes jednog sloja stanovnitva ulepava se parolama o nacionalnoj veliini i prestiu, prema kojima nijedna drava ne moe pretendovati na status velike sile ako ne poseduje kolonijalno carstvo. Stoga se u kolonijalistike avanture uputaju i zeme koje za to nemaju potrebnih uslova, kako ekonomskih, tako i vojnih, kao npr. Italija, koja u svom pokuaju da osvoji Etiopiju trpi sraman poraz od primitivno naoruanih vojnika Negusa Menelika II (bitka kod Adue, 1896. godine). Neobuzdana trka za kolonijama ubrzo dovodi dotle da na svetu ne preostaje slobodnog prostora za kolonijalnu ekspanziju, tj. prostora koji se moe zaposesti bez protivea i oruanog otpora neke or-ganizovane drave. ea novih kolonijalnih sila, naroito Nemake, da se pristupi preraspodeli kolonijalnih poseda na tetu starih kolonijalnih sila, jedan je od vanih uzroka Prvog svetskog rata. Ovaj sukob obeleava i poetak opadaa klasinog kolonija-lizma. Poraene kolonijalne sile (Nemaka i Turska) gube svoje posede, ali ne u potpunu korist kolonijalista-pobednika. U okviru Drutva naroda stvara se mandatni sistem, kojim se bivi kolonijalni posedi poveravaju na upravae pojedinim dravama, pod nadzorom meunarodne organizacije i u interesu lokalnog sta-novnitva. Ovaj zaokret bio je
49

188.

E. Krippendorff, Probleme der internationalen Beziehungen, Frankfurt, Suhrkamp, 1972, str.

241

moguiz dva razloga: pod uticajem socijalistike misli, u sredim i niim slojevima stanovnitva metropola, kao i u javnom mneu mnogih drava, jaa antikolonijalistiki stav, dok neke razvijene kapitalistike drave u postepenom osipau kolonijalnih imperija vide mogunost sopstvene privredne ekspanzije. Ovo poslede vai naroito za SAD, koje zauzimaju mesto najrazvijenije drave i oseaju da bi u slobodnoj utakmici, neoptereenoj carinskim i drugim barijerama koje su podigle metropole oko svojih kolonija, uvek mogle da izau kao pobednik i da tako po voi proiruju trite za svoje proizvode i kapital i obezbede pristup potrebnim sirovinama. Sistem mandata je ipak bio samo kompromis, s obzirom na snagu pobednikog britanskog i francuskog kolonijalizma. Mandatne te-ritorije su opet date na upravae kolonijalnim silama, koje se s veinom od ih ophode kao da su ih jednostavno zaposele. tavie, svet doivava i tolerie nove pokuaje kolonijalnog osvajaa Italija najzad uspeva da potini Etiopiju (1936). Kolonijalni sistem poie sada, meutim, da nagriza i borba pokorenih naroda. Po pravilu je, poto je bio skren otpor neslonih feudalnih gospodara, u kolonijama nastajao period zatija, uz pojedine slabo organizovane izlive protesta, koje su kolonijalne armije lako guile. U toku dvadesetog veka i u kolonijama se stvara graanstvo i s im jaa i nacionalna svest, koju izraavaju sve iri i sve boe organizovani politiki pokreti. Uspeh nekih od ih, naroito onoga u Indiji, koji je na specifian nain nadahivao i predvodio Gandi (Gandhi), deluje na jaae antikolonijalne borbe u drugim kolonijama. Jaau ovih pokreta doprinosi i zauzetost metropola Drugim svetskim ratom, koji ih ak primorava da mnoge stanovnike kolonija naoruavaju i osposobavaju za vojnu slubu. Stvarae Ujedienih nacija dogaa se u mnogo izraenijoj antikolonijalnoj atmosferi od stvaraa Drutva naroda. Sistem mandata zameuje se starateskim sistemom, kome se pored mandatnih teritorija podvrgavaju i kolonije poraenih zemaa u Drugom svetskom ratu i, teorijski, kolonije pobednica koje ih dobrovono stave na raspolagae Ujedienim nacijama. Ci staratestva izriito postaje sticae potpune nezavisnosti teritorija pod staratestvom. to je jovanije, meunarodnoj kontroli podvrgavaju se i oni kolonijalni posedi koji ostaju u rukama kolonijalnih sila i proglaava se naelo da kolonijalna uprava mora biti u interesu domorodakog stanovnitva i voditi jaau samouprave (lan 73. Povee Ujedienih nacija). Iako u prvi mah ovakva reea nisu izgledala mnogo vie nego deklaracija, ona su omoguila znaajnu ulogu koju su Ujediene nacije odigrale u konanom ukidau kolonijalizma. Stoga je s poveaem broja drava u Ujedienim nacijama, koje su nastale posle uspeno okonane oruane i politike borbe za osloboee od kolonijalne vlasti, pritisak na kolonijalne sile u Ujedienim nacijama sve vie rastao, a ihovo ponaae u kolonijama bilo je neprekidno pod lupom svetske javnosti. Za razliku od slinih situacija u drugim okolnostima, pomoantikolonijalistikim pokretima nije se smatrala protivnom meunarodnom pravu, to im je obezbedilo podrku koja nije bila samo moralne prirode. S druge strane, u samim 242

kolonijalnim metropolama jaa glas onih koji uviaju da su svi argumenti za odravae kolonijalnih poseda iezli ili se ispostavili kao lani. Tim putem kreu i kolonijalne sile s demokratskim ustrojstvom vlasti, pri emu se mora napomenuti da se to ne odvija bez trzavica pa i strahovitih krvoprolia u kolonijama, naroito onda kada su interesi koji su ugroeni posebno jaki ili se lako razbuktavaju nacionalistike emocije zbog srazmerno velikog broja belih naseenika (Alir, Rodezija). Nije otuda ni udo to su panske i portugalske kolonije najdue ekale na osloboee i to posledi ostaci kolonijalizma imaju specifine oblike. To su naime, pored nekih maih teritorija gde je strateki interes metropole neobino izraen, bive kolonije evropskih zemaa koje su, u stvari, raskinule veze s metropolama, ali tako to je maina doseenika iz tih metropola i ihovih potomaka zadrala svu onu vlast i sve one prednosti koje im je u odnosu na domoroce obezbeivao kolonijalni status. Tako je Juna Afrika bila prestala da bude kolonijalni posed Velike Britanije, ali je kao preiveli ostatak kolonijalizma do skora bila jedinstveni primer drave organizovane na rasistikom principu, koji otvoreno favorizuje mainu. G. Stvarae interesnih sfera (dominacija, hegemonizam) Kao to se moglo videti, teritorijalno proiree moe se sukobiti s mnogim tekoama. Da bi se one izbegle, sponopolitiki odluioci trude se da one cieve, koji se inae postiu ekspanzijom, ostvare bez teritorijalnog proirea. Takav je ci postignut onda kada se osigura potreban stepen uticaja i kontrole na teritorijama koje inae ostaju iza granica, u sastavu stranih drava. Kada je osnovni naglasak na zadravau nadzora nad sponom politikom i glavnim tokovima unutrae politike u dravama jednog podruja koje neka velika sila smatra znaajnim za sebe, govori se o interesnoj sferi te drave. Uz iskuee meaa drugih rivalskih velikih sila podjednake moi, ovakva drava nastoji da se u okviru sfere ne dese nikakve promene koje oj ne bi odgovarale. Ona to postie razliitim sredstvima, veprema tome na emu se prvenstveno temei ena mo, ali se iza svih tih sredstava redovno krije jedno, osnovno i konano preta oruanom intervencijom. U najirem smislu, ovakva se kontrola nad interesnom sferom naziva dominacijom, a onaj oblik dominacije koji se temei na vostvu koje velika sila treba da ima na osnovu nekoga stvarnog i od enih sledbenika priznatog razloga najee se naziva hegemonijom. Kao razlozi za hegemoniju su se tokom istorije navodili kulturna razvijenost, ideoloki primat, zajedniko poreklo itd., dakle izvesna srodnost koja najmonijoj dravi daje svojstvo prirodnog voe i zatitnika. Kako se interesne sfere vrlo esto temee na ravnotei snaga, tj. na dogovoru izmeu velikih sila, preta vodee sile je utoliko jaa i opasnija zato to pripadnik sfere u redovnim okolnostima ne moe da oekuje pomoi podrku s druge strane. Pripadnost sferi uticaja deformie politiki ivot i sponopolitiko odluivae u podreenoj zemi sve vanije politike odluke moraju da dobiju saglasnost hegemona, vlada koja to ne potuje bie svrgnuta delovaem agenata hegemona ili otvorenom intervencijom, a politika voa stanovnitva, izraena izborima ili na 243

drugi nain, ostae kra jer e hegemon spreiti dolazak na vlast snaga koje mu ne izgledaju dovono pouzdane, pogotovu onih iji se program sastoji u oslobaau od uticaja hegemona. Postojae interesnih sfera optereuje meunarodne odnose od pamtiveka. U klasinoj Grkoj su se isticala dva hegemona, Atina i Sparta. One su bile na elu grupacije slobodnih grkih gradova drava, koji su, meutim, svojim hegemonima priznavali prvenstvo i stajali na ihovoj strani u meusobnim sukobima, od kojih je naj-znaajniji bio peloponeski rat, izazvan upravo time to je Atina naruila postojeu ravnoteu jer je Kerkiru, koloniju Korinta, koji je bio pod hegemonijom Sparte, primila pod svoje pokrovitestvo.50 Jood poetka XIX veka, SAD smatraju celu Zapadnu hemisferu svojom interesnom sferom. Ova politika SAD poela je na oko sasvim bezazleno, pa ak i napredno: svojom poslanicom kongresu SAD predsednik Monro (Monroe) je 1823. godine izrazio reenost ove zeme da se odupre daoj kolonijalizaciji i intervenciji evropskih sila u Severnoj i Junoj Americi, to je u tom trenutku u prvom redu znailo nameru da se paniji ne dopusti da pod okriem Svete alijanse ponovo pokori svoje bive latinoamerike kolonije. Istovremeno, SAD su se obavezale da se nee meati u evropske poslove. Sjediene Amerike Drave odbacile su ograniee u pogledu uestvovaa u evropskim stvarima jou toku Prvog svetskog rata, dok su mnogo vie polagale na drugu komponentu tzv. Monroeve doktrine, koja je vremenom poela da znai pretvarae oba amerika kontinenta u interesnu sferu SAD. Umesto zatite, Monroeva doktrina postala je za latinoamerike zeme teret jer je znaila potpunu izloenost politikom pritisku SAD i ekonomsku eksploa-taciju ihovih graana i preduzea. SAD su u prvom redu smatrale da je Latinska Amerika podruje za unosno investirae kapitala ihovih preduzetnika i zadravale su sebi pravo da grubo interveniu u svakom sluaju kada su smatrale da su takve investicije ugroene (tzv. dolarska diplomatija). SAD su tako neke latinoamerike zeme drale i pod privremenom okupacijom ili im nametale finansijski protektorat (npr. Kuba, Dominikanska Republika, Haiti, Nikaragva). Iako je u novije vreme usled uticaja svetskog javnog mnea ovako gruba politika postala nemogua, te su SAD nastojale da svoju hegemoniju prikriju uspostavaem Panamerike Unije (kasnije Organizacije amerikih drava), koja je, navodno, trebalo da bdi nad bezbednou Zapadne hemisfere daju-i u stvari legalitet pritisku i intervenciji SAD se ni u najskorijoj prolosti nisu odricale upotrebe oruanih snaga, kako bi pokuale da spree unutrai politiki razvoj u latinoamerikim zemama, koji im nije bio po voi. Spona politika SSSR pokazala je da se i u realnom socija-lizmu donosioci sponopolitikih odluka opredeuju za izgradu interesnih sfera. Iako su takvu politiku prikrivali iza parola o misiji u borbi za socijalizam Stain i egovi saradnici nisu se ustezali od otvorene upotrebe ovakvih pojmova u diplomatskim pregovo50 Tukidid,

Povijest peloponeskog rata, Zagreb, Matica hrvatska, 1957, str. 29. i dae (I, 32, 17).

244

rima, kao to se to npr. vidi u tekstovima sporazuma sa Nemakom od 23. avgusta i 28. septembra 1939.51ili iz poznate anegdote, koju je zabeleio britanski premijer eril, o tome kako su on i Stain u poverivim razgovorima za tren oka podelili sfere uticaja na Balkanu, u sluaju pobede nad nacistikom Nemakom. Kao to je dobro poznato, srazmera uticaja izraena je bila ak u brojevima, procentualno, pri emu je uticaj u Jugoslaviji imao da bude obostran, i SSSR-a i zapadnih sila, u odnosu 50:50.52 Po planovima velikih saveznika, to je znailo da se u Jugoslaviji nije smelo nita desiti to ne bi bilo po udi velikih pobednikih sila. Posle Stainove smrti, teorija monopolitnog socijalistikog lagera se postepeno naputa, o emu svedoi Hruovevo shvatae da su osnove jedinstva zajednice socijalistikih zemaa ideologija marksizma leinizma, naelo proleterskog internacionalizma, pravilno shvatae meunarodnih zadataka radnike klase i duboka vera u neizbenost pobede socijalizma, ali da u velikoj grupi socijalistikih drava, od kojih je svaka suoena sa svojim sopstvenim zadacima, nije mogue sprovesti rukovoee socijalistikim zemama i komunistikim partijama iz nekog centra.53 U skladu s tim su i neke praktine mere koje je SSSR sprovodio u to vreme u prvom redu normalizovae odnosa s jugoslovenskim komunistima i s im povezano potpisivae dvaju vanih dokumenata, Deklaracije vlada FNRJ i SSSR od 2. juna 1955. i Deklaracije o odnosima izmeu Saveza komunista Jugoslavije i Komunistike partije Sovjetskog Saveza od 20. juna 1956.54 Meutim, kao to su se u sovjetskoj publicistici i dae uporedo upotrebavali izrazi socijalistiki lager (tabor) i socijalistika zajednica, stav sovjetskih pisaca u odnosu na socijalistike zeme u okviru podruja koje je Stain dobio kao sferu uticaja, ostao je ambivalentan sve do raspada SSSR. D. Imperijalizam Termin imperijalizam esto se upotrebava. Kao i uvek kada mnogi govornici i pisci promeu jednu re, eno znaee poie da se umnogostruava pa i gubi. Pa ipak, moe se rei da se u ozbinoj literaturi o meunarodnim odnosima susreu uglavnom dve osnovne vrste znaea, ire, neistorijsko, i ue, istorijsko. ire znaee imperijalizma ima kod veine pisaca, koji ga shvataju kao prastaru pojavu, nevezanu za neki odreeni istorijski period. U skladu s latinskom etimologijom ove rei, bila bi to tea da se stvori imperija, prostrano carstvo, kojim bi nacija koja ga je stvorila, odnosno en vladar, neogranieno vladala.55 U svojoj irini ovakav pojam imperijalizma podrazumevao bi prosto prisa-jediee, zavojevae, stvarae hegemonijalne federacije, nametae statusa protektorata ili vazalne drave i kolonijalno osvajae, pa se tako govori o imperijalizmu Atine, Makedo51 Colliard Manin, II, str. 146. i dae. 52 V. eril, Memoari VI, Beograd, Prosveta, 53 Komunist (Moskva), 1961/1, str. 34. 54 GavranovStojkovi, nav. delo, str. 380, 383. 55 Deutsch, nav. delo, str. 71.

1964, str. 207.

245

nije, Rima, Napoleona, viktorijanske Velike Britanije, carske i hitlerovske Nemake itd. U sutini, bilo bi to svaka ekspanzija, svaka tea da se zagospodari svetom. Joire znaee imperijalizam dobija u radovima pisaca tzv. realistike kole meunarodnih odnosa. Kako pie ihov najistaknutiji predstavnik, Hans Morgentau (Morgenthau), imperijalizam je politika koja tei da poniti postojee stae, da preokrene odnose moi izmeu dve ili vie drava.56 Iz ovakvog stava sledi neoekivani zakuak da se i sasvim nemona drava moe upustiti u imperijsku politiku, ako rei da odbaci podreeni poloaj i da to postigne time to e pojaati svoju moali da se imperijalizmom ne moe nazivati porast moi zeme koja vedominira drugima! Morgentau izriito kritikuje stanovite po kome se ouvae vepostojee imperije oznaava kao imperijalizam, poto je takva politika statina, konzervativna odbrana postojeeg staa, a ne dinamian proces sticaa imperije. Prema emu, na primer, Velika Britanija veod 10. godine nije vie vodila imperijalistiku politiku. Iako se mora istai da Morgentau hoe da kvalifikuje politiku teom ka promeni odnosa snage, a ne nekim drugim ciem, ne moe se ipak preutati da su rezultati u konkretnim primerima apsurdni: strogo sprovedeno, egovo merilo dovelo bi dotle da su one zeme koje su htele da se otmu britanskom imperijalnom uticaju bile imperijalistike, jer su htele da preokrenu odnos snaga! Zato, verovatno, ovaj pisac i nije sasvim dosledan, jer posebno govori o tri cia imperijalizma, koji su stvarae svetske imperije, stvarae kontinentalne imperije ili lokalna, regionalna premo.57 Time se, u stvari, egovo shvatae vraa uobiajenom irem pojmu imperijalizma kao tee da se stvori imperija, mada mu se dodaje i tea ka stvarau sfere uticaja, jer ona nije nita drugo nego regionalna premo. Uz sve to treba zapaziti razliku izmeu opisanog i naeg shvataa odnosa prema vrednosti: nae je miee da vrednost kao deo i motivacija spone politike postoji bez obzira na to eli li se stei nova, neposedovana vrednost ili ouvati vesteena vrednost. Imperijalizam je, stoga, imperijalizam i onda kada se imperija stie i kada se brani za oznaavae razlike izmeu ove dve faze ili staa trebalo bi upotrebavati druge izraze. Ue znaee imperijalizam ima kada se odnose na pojavu koja oznaava jedan period istorije meunarodnih odnosa. Ovakvo shvatae karkteristino je za marksistike pisce ali ga s im deli i dobar deo ozbinih graanskih teoretiara. Pre svega, sam izraz imperijalizam kao oznaka za sponu politiku poeo se upotrebavati tek u drugoj polovini XIX veka, u doba kada je Dizraelijeva (Disraeli) vlada u Velikoj Britaniji poela sve vie da naglaava znaaj Britanske Imperije i potrebu da se britanski posedi tee veu za metropolu i da se stiu novi. Izraz su poeli upotrebavati Dizraelijevi liberalni protivnici u Engleskoj, koristei nepovone prizvuke koje je u tadaem znaeu imao. Kada su, meutim, i liberalni kabineti posle dolaska na vlast nastavili s dotle kri-tikovanom imperijalistikom politikom,
56 Nav. delo, str. 46. Originalni tekst nije lako prevesti na najezik:...a policy that aims at the overthrow of the status quo, at the reversal of the power relations between two or more nations. 57 Isto, str. 56. i dae.

246

nije se vie moglo go-voriti o imperijalizmu kao odluci, prohtevu ili greci jedne vlade, vese poelo razmiati o pravom znaeu i dubim uzrocima te pojave, shvatajui pri tom da je ona postojala i pre no to se za u nala pogodna re. Ovakva razmiaa postaju sve ea poetkom HH veka, kada se ispostava da Velika Britanija nije jedina imperijalistika sila, a povod im je, svakako, prva ozbina studija o impe-rijalizmu iz pera engleskog ekonomiste Xona Hobsona (John Hobson), prvi put izala 1902. godine.58 Hobson je imperijalizam doveo u vezu s kapitalizmom i pokuao da ga objasni ekonomskim uzrocima. Pored ostalog Hobson konstatuje da kapitlaizam smauje potrou te dovodi do tekoa u plasirau proizvedene robe unutar evropskih drava, koje se onda odluuju da prigrabe i za sebe zadre trita na drugim kontinentima. Poev od objavivaa Hilferdingovog Finansijskog kapitala (1910), marksistiki orijentisani pisci daju svoj doprinos ana-lizi imperijalizma. Pored radova Roze Luksemburg (Luhemburg), i Buharina, ovde se naroito istie Leinovo delo Imperijalizam kao najvii stadijum kapitalizma (1917). Prema Leinu, imperijalizam je, u stvari, kapitalizam u onoj svojoj fazi razvoja u kome se uspostava dominacija monopola i finansijskog kapitala. Nain kontrole nad zavisnim teritorijama nije bitan, te je stoga pogreno brkati imperijalizam i kolonijalizam. U imperija-listikoj fazi, drave koje veimaju kolonije meaju odnos prema ima (to je na primer bila i sutina vepomenute Dizraelijeve politike) vezujui ih vre za svoju ekonomiju, dok druge, kao npr. SAD, ulaze u imperijalistiki odnos prema dravama koje inae zadravaju spona obeleja suverenosti. Iako i dae ima kolonijalnih osvajaa, pa im se ak neke drave, kao Nemaka i Italija, predaju s posebnim arom, ona nisu toliko karkteristina za fazu imperijalizma, koliko su to pokuaji da se nerazvijene zeme dovedu u onu meru ekonomske i politike zavisnosti, koja je potrebna da bi se uz to niu cenu postigli imperijalistiki cievi (npr. politika velikih sila prema Kini u toku prve polovine HH veka). Likvidacija kolonijalizma nije otuda otklonila imperijalizam kao sponu politiku, ni kao opasnost za mae razvijene i mae mone zeme. Bive kolonijalne sile nastoje da izgubene kolonije zadre pod imperijalistikom dominacijom, koristei u tu svrhu niz preostalih ekonomskih, politikih i kulturnih spona s ima. Takav se odnos naziva neokolonijalizmom. Meutim u tome bivim kolonijalnim metropolama uveliko konkuriu najrazvijenije kapita-listike zeme bez kolonijalistike prolosti, koje su ak i blago-naklono gledale na proces dekolonizacije, nadajui se da e tako moi da zaposednu nove poloaje, uz izvesnu psiholoku prednost koju im daje reputacija nekolonijalistikih drava. U tom pogledu predaile su SAD jood Prvog svetskog rata, znajui da kao najrazvijenija kapitalistika zema mogu u otvorenoj utakmici nadmaiti sve svoje konkurente.
58 Najnovije

izdae: Imperialism, London, Allen & Unin, 1938.

247

Imperijalizam, iako mu cievi ostaju isti, mea svoje metode. Nekada tako laka, oruana intervencija radi zatite interesa svojih graana postaje tee ostvariva, pa se zato i ree preduzima, mada nije naputena. Ulagai pristaju na uslove i rizike, na koje do skora nisu ni pomiali. Isto tako, pod pritiskom irokih masa, imperijalizam tei da izgubi nacionalne boje te je sve vie vezan za nove subjekte meunarodnih odnosa, transnacionalna preduzea. Imperijalizam je, dakle, tea da kontrolom i draem u za-visnosti mae razvijenih zemaa, koje karakterie stadijum najrazvijenijeg kapitalizma. Ne treba, meutim, smetnuti s uma da se u velikom delu strane literature sree i drugo znaee imperija-lizma, kao osvajake politike s ciem sticaa velike teritorije i velikog broja potienih udi. Za ovo drugo shvatae vezana su razna objaea, od kojih smo neka upoznali.59 . Sticae moi kao samostalna vrednost Nije retko da se vrednost, koju treba sponom politikom dostii, pomie jaae snage i uticaja drave. U skladu s tim, i realistika teorija, kao to smo venapomenuli, koristi interes odreen pomou moi kao glavni ku za razumevae i objaavae spone politike i meunarodnih odnosa.60 Ispoava se, u stvari, da je mone samo merilo nego i glavna vrednost. Prema ovakvim shvataima, sve ostale vrednosti, svi ostali cievi, sve ono to subjekti meunarodnih odnosa ele, u krajoj liniji slui ovoj vrhovnoj vrednosti. Ako, recimo, neka drava eli da osvoji neku teritoriju, to nije zato to su joj ona ili neto na oj potrebni, vezato da bi tako uveala svoju mo, ili preduhitrila nekoga da ne bude moniji od e, ili jednostavno pokazala da je mona. Ovakva shvataa, proirena meu teoretiarima, praktinim politiarima i laicima, ponose se uglavnom time to polaze od prave prirode oveka, koji se u politikim naukama i politici toboe ne sme idealizovati. ak i kada bi jednostavno prenoee individualnih osobina na kolektivitet bilo umesno, u ovom sluaju bi se polo samo od jedne vrste udi, onih koji, kao lica u isto-imenom Nuievom komadu, uivaju u vlasti radi same vlasti i time motiviu svoje akcije. Iako takvi udi nesumivo postoje, oni se ne mogu smatrati racionalnim, pa ni tipinim udima i politiarima. Drutvena moi vlast su za ove poslede sredstvo da bi postigli neke druge cieve, da bi ostvarili vrednosti koje su jasnije ili mae jasno izrazili u svom politikom programu. Borba za vlast bez programa, karakteristina je za tzv. realpolitiare, koji nikada nisu doneli nikakvog dobra svojoj stranci, narodu ili dravi. Daleko smo od toga da potceujemo ulogu moi u meunarodnim odnosima i u politici uopte. Meutim, kako e se u daim izlagaima joboe videti, mose ne moe shvatiti kao konana vrednost ili zavrni ci spone politike, vekao sredstvo
59

J. Schumpeter, Imperialism, Social Classess, New York, Meridian Books,

nav. delo. str. 11.

1955,

str. 5. i daqe

60 Morgenthau,

248

da se takav ci postigne. Jotanije, moje oznaka za sposobnost i mogunost da se neka sredstva u meunarodnim odnosima koriste. Neosporno je da drave tee moi kako bi ostvarile svoje cieve, jasno je da pojedine odluke koje se donose imaju za ci poveae moi, kako bi se onda mogle doneti druge odluke radi postizaa eenih vrednosti, ali sama odluka o jaau ili uvau moi malo govori o tim vrednostima. Tano je da se u danaoj svetskoj situaciji malo koja drava ne trudi da povea svoju mo, naroito u vojnom pogledu. Meutim, ova konstatacija, umesto da nam pomogne, ne objaava nita, jer je sasvim oigledno da se iza ove tee kriju razliite pobude i sasvim suprotni sistemi vrednosti. Naoko izgleda da je postignut teorijski uspeh time to je reeno da je ci svake spone politike svodiv na teu ka moi. U stvari, time se stiglo samo do teorijski malo vrednog uoptavaa. O pojmu moi vie emo raspravati kasnije. Napomenimo dotle sledee: iako mone moe da se svrsta meu vrednosti koje objaavaju svaku sponu politiku, niti da se pojmi kao samostalna vrednost, ne moe se tvrditi da nema odluilaca koji se rukovode jedino ome, koji, dakle, vide mokao takvu samostalnu vrednost. Sasvim je mogue, i to se deava, da se odluka donosi samo radi poveaa moi, radi uivaa u oj samoj. Ova fetiizacija moi moe se objasniti na razne naine. Pre svega, jaae moi moe biti potrebno radi postizaa nekog daeg cia, ponekad toliko udaenog da se vremenom izgubi iz vida. Kako se cela energija drave usmerava na stvarae toga preduslova i, kako se on sporo postie, u irem odluilakom krugu se stvara utisak da je samo postizae moi glavni ci. Unutarpolitiki razlog moe da se krije i u militarizaciji drave: ukoliko vojska postane dominantna drutvena grupa, onda ona svoju vlast i svoje zahvatae u veliki deo drutvenog proizvoda mora da pravda onim to ona u prvom redu oliava moi. Sponopolitiki razlozi mogu se sastojati u prikrivau pravih cieva, koji bi zabrinuli inostranstvo i naveli ga na preventivne mere: ako je, na primer, pravi razlog za uveae moi eskpanzija u odnosu na susedne teritorije, o emu se ne moe govoriti sve dok se mone postigne, a samo snaee drave, veruje se, izgleda prihvativo kao neutralan ci. Konano, mogue je i idiosinkratsko objaee: ukoliko linost jednog oveka toliko dominira sponopolitikim odluivaem, ukoliko doe do poistoveea ega i drave kao subjekta meunarodnih odnosa, onda e i sponopolitike odluke, ukuujui tu i izbor vrednosti, biti odraz egove linosti, koja, pak, moe da bude takva da u moi koju ima, strahu koji uliva, nalazi potpuno zadovoee. Orijentalna despotija i apsolutna monarhija pruaju takve primere, koji su, obino, vezani za osvajae radi osvajaa. Tea ka moi je ipak dvosmislena. To dolazi otuda to je logika moi kao konanog cia preokrenuta, pa tako ono radi ega se moupotrebava izgleda kao sredstvo za dokazivae moi. Najei dokaz vojne moi bila je pobeda u ratu, te se zato inilo da rat mora da se vodi iz bilo kog razloga. Nije udo to je u oima ratnih voa i vojnih profesionalaca izgledalo da su rat i osvajae uzroci moi, umesto 249

obratno, ali je udno da su ovaj nain razmiaa usvajali i udi koji su se bavili naukom. E. Ugled (presti) kao samostalna vrednost Ugled ili presti je jojedno sredstvo koje se brka s ciem. Kao to se drutveni ugled koji ovek ima ne moe lako unoviti ili uopte prevesti na opipive vrednosti (pa ak u takvom pokuaju moe opasno da se poua ili izgubi), tako nisu ni jasni suptilni naini do koje drava ili drugi subjekt meunarodnog prava moe da iskoristi okolnost to svetsko javno mnee i javno mnee u veini drava povono i sa simpatijama gledaju na ega. Otuda, ugled moe da izgleda jovie kao samostalna vrednost, nego to je mo. Videli smo da Aron slavu (glorie) smatra jednom od triju glavnih vrednosti, kojima tee sve drave. Drave, dakle, po takvim shvata-ima tee slavi samoj po sebi: sponopolitiki odluioci usvajaju ugled kao vrednost jednostavno zato to i oni i ihovi sugraani uivaju u slavi svoje drave. S druge strane, ali iz istih razloga, mnogim praktinim udima izgledaju izline rtve koje sponopolitiki odluioci mogu da uine u ime cele zajednice da bi ugled drave porastao. Takve kritike nisu retke u mnogim dravama. Ako se, recimo, vlada zalae za stvar nekog dalekog i slabog naroda ili politikog pokreta, koji nema izgleda na brz uspeh i pored plemenitog nadahnua i opravdanih zahteva, kae se da se time rizikuje gnev monih protivnika, dok se za uzvrat moe oekivati samo zahvalnost male i nejake grupe udi. Kada se daje pomonerazvijenim zemama, obino se zamera da gladnih i siromanih ima i kod kue. Daju li se stipendije stranim studentima, ukazuje se na talentovane mlade domae dravane, koji ne mogu da se koluju. Rei li vlada da uini izdatke kako bi se u zemi organizovao veliki meunarodni skup ili sportska manifestacija, prigovara joj se da bi se taj novac mogao utroiti na daleko boe i pree stvari, itd. Kao reakcija na to, lica koja su duna da obrazlau izdatke, esto pribegavaju veoma vulgarnim objaeima, zato to ona imaju izgleda na uspeh. Pomozemama u razvoju opravdava se time to e se tako postii povlaen poloaj na ihovim tritima, stipendije strancima kao investicije u obavetajnu mreu ili propagandu, itd. Istina je, meutim, na sredini. Subjekti meunarodnih odnosa ne stvaraju ugled radi ugleda, niti svaku svoju uslugu ili dobro delo ele odmah da naplate. Kao to dobar privrednik vodi rauna o svom ugledu jer e mu na dugu stazu pomoi da bude rado biran poslovni partner, tako i drava s ugledom zasnovanim na naelnoj i nesebinoj sponoj politici, moe da oekuje poveree i podrku ak i od onih koje su neki eni stavovi u konkretnim situacijama pogodili, te e tako moi lake da se zalae za ostvaree vrednosti kojima tei. Woj e se, npr. rado poveravati vane uloge u meuna-rodnim organizacijama, eni predstavnici bie birani u najvie organe takvih organizacija ili u druga meunarodna tela, oni e biti esti ar250

bitri i posrednici, i u tekim situacijama moi e da raunaju na podrku javnog mnea. Naravno, i ugled u praksi odluivaa moe da se fetiizira, kao i mo. To naroito biva kada se prie dosta nejasnoj granici izmeu ove dve pojave, tj. kada se smatra da ugled potie od manifestacija moi. Tada insistirae na ugledu dobija oblik nadmetaa, nalik na ono izmeu malograanskih porodica. Velike i este vojne parade, raskone sveanosti, razmetivi gestovi i insistirae na protokolarnom prvenstvu diplomatskih predstavnika, koji ive u skupim vilama i voze se automobilima koje drava ne moe da priuti, spadaju u mnogobrojna ispoavaa lanog ugleda. Na slian se nain i sport moe izroditi od sredstava za zbliavaa u nadomestak za isticae moi i ugleda: nije retko da su vlade zainteresovane da nacionalne momadi postignu pobede po svaku cenu, ne obazirui se na materijalne izdatke i ne prezajui od tekih incidenata ako se ovi cievi ne ostvare. U svim ovim cievima ci je puki ugled, mada je najee re o samozavaravau time to se proizvode spona obeleja ugleda. Vladina tampa, ak i sva sredstva informisaa, pa i veliki deo stanovnitva, mogu da budu uvereni da je postignut veliki ugled i da uzajamno sebi estitaju na emu, dok ga tamo gde bi trebalo da postoji, u inostranstvu, nema. Ovakva razmetivost, esto skopana sa nacionalizmom, moe da bude dvostruko tetna. Hvalisava sujeta stvara van zeme suprotan utisak od ugleda, a unutar zeme jaa opijenost toboom nacionalnom superiornou i nepostojeim uspe-sima. Pa ipak, tea ka ovakvim lanim vrednostima nije toliko opasna kao tea ka moi radi moi, te se zato lako neutralizuje podsmehom. Iako je, dakle, neosporno da se sponopolitiki odluioci povremeno mogu rukovoditi ugledom kao jedinom vrednou, treba, na kraju, ponoviti ono to se najee zaborava: do ugleda se u stvari dolazi time to su postignute neke druge vrednosti ili se pokazalo zalagae za ih. Najpre je to zalagae za opteoveanske, univerzalne vrednosti. To priznaju i pisci koji inae smatraju da se presti prvenstveno zasniva na razvijenosti i vojnom potencijalu.61 6. Vrste spoqnopolitikih ciqeva Opredeee za neku vrednost jone znai da je izabran i sponopolitiki ci. To tek postaje ona vrednost kojoj se tei, a ne ona koja se samo vidi ili priekuje. Pod ciem se, dakle, podrazumeva aktivan odnos prema vrednosti. U pretvarau vrednosti u ci uoavaju se razliiti uticaji, meu kojima vano mesto zauzima vepomenuto povratno delovae sredstava na ci: ako za postizae nekoga cia nema raspoloivih sredstava ili se ona ne uoavaju takav se ci nee ni formulisati, iako e vrednost i dae ostati da postoji, da bi iskrsla kao ci ukoliko se pojavi i put za eno dostizae.
61 Vidi

K. J. Holsti, International Politics, Englewood Cliffs, Prentice Hall, 1972, str. 78.

251

Iz istih razloga prelaz izmeu prihvaene vrednosti i formulisanog cia nije tako nagao. Da bi se to pokazalo, najee se uvodi vremensko merilo za razlikovae cieva. Tee dostine vrednosti se onda postavaju kao kraji, konani cievi, dok se ima podreuju blii, jasniji i lake ostvarivi cievi, to obino dovodi do postavaa dugoronih, sredoronih i kratkoronih cieva. To, meutim, vai samo za vrednosti koje tek treba dostii, koje iziskuju i podrazumevaju promene. Ako je treba sauvati, ona se postava kao stalni ili trajni ci spone politike. Dugoroni i stalni cievi su logiki slini, jer se nalaze na vrhu hijerarhije sponopolitikih cieva i slue kao uzor i merilo za donoee i sprovoee svake sponopolitike odluke. Spona politika koja ne poznaje vrhovne cieve nema doslednost ni orijentacije, te se takvom ne moe ni nazvati. Revolucionarni subjekti, koji tee promenama u meunarodnom sistemu, imaju izrenije dugorone cieve, dok su za pristalice postojeeg staa karkteristini stalni cievi.62 Zbog ihove uoptenosti, dugorone cieve je nekad teko ustanovavati i ispitivati. Otuda moe da postoji razlika izmeu proklamovanih i stvarnih cieva. Pravi cievi se zaklaaju iza lanih onda kada su prvi nepopularni, te bi ihovo ostvarivae bilo ugroeno samim tim to bi bili objaveni, kao npr. kod ekspanzionistikih cieva, ije bi objavivae pravovremeno mobilisalo i ujedinilo susedne drave. Odluioci su, uz to, ponekad prinueni da lanim cievima zavaravaju i sopstveno stanovnitvo. Vlada, meutim, moe proklamovati dve vrste dugoronih cieva, jedne za domau, a druge za inostranu potrou. Takve situacije postavaju inostranstvo pred dilemu da li da vatrene izborne parole i ovinistike ispade tumai kao unutrau politiku taktiku za zadravae vlasti ili da pomirive izjave u susretima s predstavnicima inostranstva smatra pretvaraem vuka u jageoj koi. Konani odgovor e, naravno, biti dat, ali moda prekasno. Napo-menimo samo da iskustvo pokazuje da su laici skloni drugom tu-maeu, dok su struaci pokazivali naivnost prve vrste, verujui da e se razbarueni politiki voi i partije urazumiti kada dou na vlast i ponesu odgovornost za sudbinu svoje drave i sveta. Tipina greka ove poslede prirode bila je politika umirivaa Hitlera. Naravno, unutar odluilakog kruga ne bi trebalo da bude dvoumea oko dugoronih i trajnih cieva. Ovo se, meutim, ne postie onda kada su odluioci koalicija heterogenih politikih snaga, koje mogu da se sporazumevaju o neposrednim potrebama, ali ne postiu saglasnost o vrhovnim cievima jer se u ima sukobavaju vrednosti, zasnovane na ideologiji. Da bi se takve razlike prikrile, cievi mogu biti uopteni do nejasnosti. Sredoroni cievi se nalaze u blioj budunosti ali ne neposrednoj i smatraju se ostvarivim. Otuda bi oni trebalo da budu konkretno formulisana etapa u postizau dugoronog cia. Npr., u odnosu na dugoroni ci opteg i potpunog razoruaa, zabrana nekih vrsta oruja, smaee naoruaa, stvarae bezatomskih zona itd., pojavuju se kao sredoroni cievi. Iako sredoroni ci treba da bude
62 Npr.

Holsti, nav. delo, str. 143. i dae.

252

potien dugoronom, moe doi do ihovog neslagaa. Nekada objektivne okolnosti nalau privremeno odstupae od dugoronog cia. U drugom sluaju se proklamovani dugoroni ci preutno naputa, bilo na raun novog (stvarnog) dugoronog cia ili ak bez formulisaa novog dugoronog cia. Ovaj posledi sluaj vodi u tzv. pragmatistiku sponu politiku, na saekivae prilika koje izgledaju povone, ali bez vizije o optem smeru. Pored toga, i meu onima koji su potpuno saglasni o dugoronim cievima, mogua su otra neslagaa o podobnosti sredoronih cieva da slue ihovom ostvareu. To je, uostalom, najei predmet rasprava o sponoj politici izmeu politikih stranaka i grupacija koje izraavaju interese iste socijalne grupe. Kratkoroni cievi su oni koji se smatraju neposredno ostvarivim. Oni su u najveoj meri odreeni.S obzirom na to da su na dnu hijerarhijske lestvice, ih ima i najvie, jer znae razradu i ostvarivae sredoronih cieva u najrazliitijim oblastima. S obzirom na to i da se oni formuliu na niim odluilakim nivoima, greke u pogledu ihove saglasnosti s viim cievima su neminovne i ne moraju uvek da znae slabost u odluivau. Vano je da postoji mehanizam za ihovo otkrivae i ispravae od strane viih organa. No, uvek preti opasnost da pojedini uesnici u donoeu i sprovoeu sponopolitikih odluka postanu uvereni da se spona politika sastoji samo od kratkoronih cieva, ihovih zadataka, koje s vie ili mae discipline ispuavaju, ne znajui, u stvari, emu slue. Sponopolitiki cievi mogu se izraziti i kao maksimalni i minimalni. To je retko kod dugoronih cieva, koji su po prirodi maksimalni, ali vrlo esto kod kratkoronih. U tome se, opet, ogleda neraskidiva veza cieva i sredstava. Poto se cievi nalaze u budunosti, te se efikasnost sredstava nikada ne moe unapred s pouzdanou znati, mora se poi od toga da se ostvaree maksimalnog cia moe oekivati u najpovonijem a minimalnog u najmae po-vonom sluaju. U izuzetnim prilikama, kao to su npr. pregovori o miru, raspon moe biti veliki, a u redovnim prilikama on se, na primer, ogleda u instrukcijama koje dobijaju pregovarai pred neki meunarodni skup o tome emu treba da tee i im, s druge strane, mogu da se zadovoe.63

63 Za neto drukiju terminologiju u vezi sa sponopolitikim cievima vidi R. Vukadinovi, Meunarodni politiki odnosi, str. 166.

253

IV SPOQNOPOLITIKA SREDSTVA
1. Mesto izbora sredstava u odluivawu Posle upoznavaa sa sponopolitikom situacijom i utvri-vaa sponopolitikog cia, treba se, radi upotpuavaa spono-politike odluke, okrenuti sredstvima koja su pogodna radi postizaa izabranog cia u okviru utvrenih okolnosti. Kada je re o sredstvima, racionalno sponopolitiko odluivae treba da poznaje dva koraka, dve faze. Naime, da bi se izabralo najpogodnije, treba se prvo upoznati sa svim sredstvima koja postoje ili stoje na raspolagau, pa tek onda uiniti izbor. Sledei takvu logiku od-luivaa i mi emo se najpre zadrati na pregledu i oceni sred-stava spone politike da bismo na kraju prouili uslove i merila koji utiu na izbor jednog ili vie sredstava u okviru sponopolitike odluke. Izbor sredstava u okviru sponopolitikog odluivaa je, u stvari, opredeivae za delatnost koja postojeu situaciju treba da promeni ili ouva da bi se ostvario izabrani sponopolitiki ci, koji se, kako smo utvrdili, opet sastoji u postizau ili obezbeeu vrednosti. Sredstvo je, dakle, delatnost, akcija i kada se ono upotrebi, najvidiviji je i za mae obuene posmatrae jedini vidivi deo sponopolitike odluke, mada je, u stvari, preduzeta akcija veposledica odluke i sprovodi se, strogo govorei, poto je odluka vedonesena. Veina sponopolitikih odluka donosi se kao posledica meuzavisnosti drava i ostalih subjekata meunarodnih odnosa. Jedan subjekt, po pravilu, ne moe da postigne svoj sponopolitiki ci bez sarade ili bar pristanka nekog drugog subjekta meunarodnih odnosa, ili vie ih. Razumivo je da niz unutraopolitikih odluka ima i sponopolitike posledice ili se preduzima delimino imajui u vidu i sponopolitike cieve, ali su sasvim retke sponopolitike odluke koje kao sredstvo predviaju iskuivo unutrau akciju, te, prema tome, ni najmae ne dotiu druge sub-jekte. Da bi se izvrio pregled sponopolitikih sredstava, treba, pre svega, razlikovati ihovu sutinu i ihov oblik (formu). Sutinu sredstava ini nain na koji se utie na ponaae ostalih subjekata, a egov oblik predstavaju rade koje se u tu svrhu preduzimaju. Ako se, recimo, strana drava eli kazniti za ponaae koje je neprihvativo, to se moe uiniti razliitim postupcima, od nedolaska dravnih rukovodilaca na prijeme stranog ambasadora, preko otkazivaa privrednih ugovora, pa do podrke gerilskom pokretu u stranoj zemi, kome je ci svrgavae vlade. Da bismo ovu razliku jasno naglasili i pri tom pokazali da pojedine rade mogu sadrati i vie naina uticaja, pored sredstava u sutinskom smislu, upoznaemo i sredstva u materijalnom smislu, koja emo nazvati posrednicima ili instrumentima. Sredstva u formalnom smislu, koja su u stvari kombinacija razliitih sredstava u 254

sutinskom i materijalnom smislu, nazvaemo postupcima (tehnikama) u sponoj politici. 2. Sredstva u sutinskom smislu Joje jedan od najstarijih poznatih politikih pisaca, Kautia, savetnik industrijskog vladara andragupte (IV vek pre n. e.), pokuao da izvri osnovnu podelu sponopolitikih sredstava. Da bi se postigao eeni ci, stoji u Arthaastri, spisu pri-pisanom emu, mogu se, prema prilikama, primeniti miree (sama), darovi (dana), rasprava (bheda) i kazna (danda).64 U biti se ova podela zadrala i danas. Bez obzira na izvesne razlike u terminologiji i na mogunosti daeg stvaraa podvrsta, i danas se moe rei da su glavna sutinska sredstva u sponoj politici ubeivae, obeae, preta, nagrada, kazna i prinuda. a) Ubeivae je sredstvo kojim jedan subjekt nastoji da drugoga uveri da treba da se ponaa onako kako to prvom subjektu odgovara, uz iskuivo koriee razloga (argumenata). Ci ubeivaa je da se kod druge strane stvori uveree kako je traeno ponaae, po nekom od e prihvaenom merilu, poeno i ispravno. Razlog (argument) upravo se sastoji u tome to se poseban sluaj podvodi pod neki stav ili pravilo, koje druga strana prihvata. Traeno ponaae, veprema prilikama, moe biti u skladu s pravom, moralom, religijom, zajednikim ciem, naunim saznaima itd., ali se moe objasniti i dobro shvaenim sopstvenim interesom strane koja se ubeuje. Subjekt koji ubeuje ne obeava nita kao protivuslugu. Ove osobine ubeivaa uslovavaju egovu primenu. Pre svega, ono je kao jeftino i bezopasno sredstvo omieno i rasprostraeno, to znai da mu subjekti meunarodnih odnosa po pravilu pribegavaju kao prvom, poetnom sredstvu kojim zapoiu sponopolitiku akciju. Iz istih razloga, ono je karakteristino za one subjekte koji nemaju izrazite materijalne moi, ali raspolau velikom moralnom snagom, kao to su npr. univerzalne meunarodne organizacije koje se zalau za opteprihvaene cieve. Rezolucije takvih organizacija, u prvom redu Ujedienih nacija, u svom prvom, uvodnom delu, obino sadre nabrajae razloga zbog kojih treba prihvatiti preporuke koje one sadre u svom operativnom delu.65 Meutim, za uspeh ubeivaa potrebno je postojae kulturnih veza i slinosti izmeu subjekata, na kojima e se zasnivati upotrebeni argumenti. Ako
64 Arthaastra postoji u vie prevoda na evropske jezike. Vidi npr. Kautilyas Arthaastra, prev. R. Shamasastry, Mysore Printing and Publishing House 1967. O Kautiqi i egovom delu vidi X. Nehru, Otkrie Indije, Beograd, Rad, 1952, str. 121. i dae; U. N. Ghoshal, The System of Inter-State Relations and of Foreign Policy in teh Early Arthasastra State, u: India Antiqua, London, E. J. Brill, 1947, str. 136. i dae. 65 Dobar primer je Deklaracija o ukidau svih oblika rasne diskriminacije koju je Generalna skuptina UN usvojila 20. novembra 1963. godine (Rez. br. 1904/XVII). U enom se uvodu obrazlae tetnost rasne diskriminacije pozivaem na premise koje su zajednike svim lanovima UN, kao to su cievi proklamovani u Povei UN, potreba za ukidaem kolonijalizma, nauna neosnovanost rasizma, moralna neispravnost uea o rasnoj nadmonosti, sklonost rasizma da izazove meusobne sukobe i saglasnost ukidaa rasne diskriminacije sa sopstvenim interesima onih koji su je primeivali. Vidi prevod u: udske slobode i prava, Beograd, Savez udruea pravnika Jugoslavije, 1968, str. 108. i dae.

255

subjekte ne povezuje nikakva zajednika naela, uverea ili cievi, izgledi za ubeivae su slabiji. Kao to smo pokazali, postoji svest o univerzalnim vrednostima, koja omoguava koriee argumenata s oekivaem da e dejstvovati na sve lanice meunarodne zajednice. Naravno, uvek moe biti spora oko toga je li predloeno ponaae u skladu s optim razlogom (tj. vodi li opteprihvaenom ciu) iz ega proistie i mogunost obmane, odnosno prividnog podvoea pod univerzalno naelo neega to se emu, u stvari, protivi. To ini argumentisae u politici, pa i meunarodnoj, razliitim od naunog dokazivaa. Ovde se pozivaem na stavove, predrasude, emocije isto tako moe ubeivati, kao i povezivaem na proverene istine. S druge strane, u uem, boe povezanim grupacijama subjekata, iri je krug razloga koji se mogu koristiti. Ponekad su oni van takve grupe neupotrebivi ili ak mogu da tete onome ko ih iznosi. Lako je, na primer, shvatiti da argumenti koje jedna lanica nekog vojno-politikog pakta iznosi drugoj lanici ne mogu biti upotrebeni kada se eli delovati na pripadnicu suprotnog bloka ili vanblokovsku zemu. b) Obeae je stavae u izgled koristi drugom subjektu ako se bude ponaao na een nain. U ovom sluaju se preutno priznaje da ne postoji obaveza druge strane, te se za to obeava odgovarajua protivusluga. Razmena obeaa je svakodnevna pojava u meunarodnim odnosima i povezana je s esto pomianim naelom uzajamne koristi. Karakteristian oblik u kome se ona utvruje jeste meunarodni ugovor, u kome se partneri obavezuju (obeavaju jedan drugome) da e se u odreenom razdobu ponaati na opisan nain. S obzirom, pak, na razliite predmete obeaa, veina se ne fiksira u meunarodnim ugovorima, vese jednostavno daje re da e se postupiti na izvestan nain. Tako se npr. na meunarodnoj konferenciji delegati dveju drava mogu dogovoriti da e prvi podravati predlog drugoga, ukoliko ovaj podrava predloge prvoga. I u mnogo znaajnijim ali politiki osetivim stvarima, drave se ponekad moraju oslaati na poverivu re efa strane drave ili vlade. Da bi obeae bilo uspeno, ono mora biti umesno, to znai da drugoj strani zaista izgleda korisno. Ono, takoe, treba da bude ostvarivo i uverivo. Druga strana treba, dakle, da bude pod utiskom da obealac moe i hoe da ostvari obeae. Obeae deluje pre izvrea, to povlai izvestan rizik za primaoca, naroito ako je ime bio naveden na radu ije se posledice ne mogu ukloniti, povui ili izmeniti. Brojna su neispuena obeaa u istoriji meunarodnih odnosa. Meutim, subjekt koji jednom ne ispuni obe-ae dolazi u opasnost da egova nova obeaa ne budu prihvatana, tj. da se vie ne moe sluiti ovim sredstvom. Ono to je za ubeivae bliskost u osnovnim pogledima, to je za obeae poveree, koje se gradi i rui sopstvenom praksom u pogledu izvrea meunarodnih obaveza. Pored loih iskustava, uzroci nepoverea su i velike kulturne razlike (npr. ideoloke), kao i razlike u drutveno-ekonomskim sistemima. Kada je poveree smaeno, moraju se pruiti izvesna jemstva da e obeae biti izvreno, bilo tako to oba razmeena obeaa istovremeno poiu da se izvravaju, to se daje neka 256

vrsta zaloge ili to izvree obeaa garantuje neki trei subjekt, u koga primalac obeaa ima vie poverea. v) Preta je stavae u izgled tete za drugog subjekta ako se ne povinuje zahtevu pretioca. Pretom se druga strana moe navoditi na iee ili neiee, pasivnost. Prva vrsta prete moe se nazvati primoravaem dok se za drugu odomaio izraz odvraae. Klasian, visoko formalizovan i pravno priznat oblik prete bio je ultimatum, gde se pretilo primenom oruane sile (ratom), ukoliko se druga strana ne ponaa na een nain.66Mnogo se ee, meutim, u meunarodnim odnosima preti na mae formalan nain i mae drastinim delima, kao to su, recimo, uskraivae podrke na meunarodnim konferencijama, ukidae carinskih i slinih privilegija, obustavae ekonomske pomoi, otkazivae ugovora, proterivae dravana itd. Nekada su prete sasvim uoptene, kao to su poznate diplomatske formulacije o tome da e, ako se neeeno ponaae nastavi, za sve posledice iskuivo biti odgovorna vlada drave H. Smatra se da preta, da bi bila uspena s gledita pretioca, treba da ispuava izvesne uslove. Ona treba da bude stvarna, tj. da postupci kojima se preti zaista mogu da tete drugoj strani. Ona takva nee biti ako je sasvim blaga ili nesuvisla i, s druge strane, ako se sama preta ne razlikuje od traenog ustupka. Tukidid je vezabeleio reiti odgovor stanovnika Milosa, od kojih je Atina traila da se stave pod enu vlast pod pretom da e inae biti nasilno pripojeni.67 Velike sile, koje po prirodi stvari rado pribegavaju pretama, esto gube iz vida oseaj moralne tete na drugoj strani. ak i kada postoji izvesna razlika izmeu traenog ponaaa i zapreene kazne u materijalnom pogledu, znaajnu ulogu u proceni posledica imae okolnosti da je povinovae zahtevu poniavajue, dok poraz u otvorenom sukobu nije (setimo se samo 27. marta 1941. godine!). Uz to, loe posledice poputaa su izvesne, a ishod sukoba nikada u potpunosti nije unapred poznat. Drugi uslov koji preta treba da ispuni, sastoji se u enoj ostvarivosti. Pretilac treba da moe da uini ono to najavuje, inae e preta biti prazna. Racionalni odluioci se obino ne opredeuju za prazne prete, ali ni ispitivae ostvarivosti nije lako. ak i kada su svi prethodni uslovi ispueni, postava se pitae uverivosti prete. U stvari, u praksi je najtee proceniti hoe li pretilac ostvariti pretu koju inae moe da ostvari. Izvree svake prete ima za pretioca izvesnu cenu. Ako je ona nikakva, onda preta ma kako to paradoksalno zvualo nema dejstva jer druga strana osea da je izloena prostom hiru. Ako je, pak, cena previsoka, preta nije uveriva jer e eno ispuavae nesrazmerno kotati pretioca. Takva je npr. bila preta masovnom odmazdom, koju je u sponu politiku SAD bio ugradio dravni sekretar Xon Foster Dales (John Foster Dulles) u doba
66 M. Radojkovi, Rat i meunarodno pravo, Beograd, Odbor za izdavae uxbenika Strunog udruea studenata prava, 1947, str. 47. i dae 67 Tukidid, nav. delo, str. 314. i dae.

257

hladnog rata. Ona se svodila na to da e SAD za svaku promenu na periferiji svoje sfere uticaja, ak i onda kada je u pitau unutrai prevrat, smatrati odgovornim vodee socija-listike zeme, SSSR i Kinu, i da e se osvetiti odmah, sredstvima i na mestima po sopstvenom izboru, tj. upotrebom nuklearnog oruja. To je moglo da znai da e u sluaju Komunistike revolucije u Burmi hidrogenskim bombama biti napadnuti Moskva i Peking! Meutim, kako pie jedan ameriki istoriar, gigantska preta sadrana u masovnoj odmazdi uplaila je vie Dalesove prijatee od egovih neprijatea.68 Bilo je jasno da SAD ne smeju da ispune svoju pretu jer bi cena odravaa proamerike vlade u nekoj maloj azijskoj zemi mogla da bude izraena u milionima izgubenih ivota amerikih graana. Ova se ocena moe proiriti na pretu nuklearnim orujem uopte. Odgovor koji se ovim nudi taan je, ali isuvie jednostavan. Prvo, odnos izmeu vrednosti kojoj se tei i cene izvrea prete ne moe se uvek kvantitativno iskazati. Opaae toga odnosa pod uticajem je subjektivnih inilaca, koji mogu dovesti dotle da se i neuverive prete ostvare, a uverive ne ostvare. Ako je, na primer, kod odluilaca i javnosti proireno uveree o ogromnoj opasnosti po osnovne vrednosti, oni e biti skloni da ostvare pretu koja je veoma skupa, ili e to bar tako izgledati drugoj strani. Izizivae ovakvog utiska se pretiocu isplati, makar i po cenu da izgleda iracionalan. Otuda se odluioci povremeno pretvaraju da su iracionalni, ak i kada to nisu, da bi drugi subjekti bili uvereni da su u stau da izvre svaku pretu. Zamena za glumenu iracionalnost je u nekim sluajevima automatizacija izvrea prete, time to se ono vie ne stava u zavisnost od neije odluke te i najmai povod moe da dovede do automatske reakcije. Uverivost takvog ponaaa tei da se pojaa i akcijom, kao npr. kada se obara svaki strani avion koji pree u vazduni prostor zeme, bez provere i bez opomene, ak i kada okolnosti pokazuju da je re o greci, kvaru i nevremenu.69 Na ocenu uverivosti ima, kao i kod poverea, uticaj prolo postupae pretioca. Neizvrene prete u prolosti, naroito ako je vlada bila upadiva u blefirau, umauju utisak novih preti. Pa i tu moe doi do obrta: posle niza neispuenih preti, odluioci nalaze da je ak i visoka cena izvrea nove prete maa od potpunog srozavaa ugleda i budue sposobnosti drave da preti. Tako, na primer, Hitler naviknut da se Velika Britanija ustee od izvravaa i najblaih preti nije ozbino uzeo enu garanciju nezavisnosti Poske i bio je iznenaen kada mu je 1939. godine ipak bio objaven rat. g) Nagrada se sastoji u postupcima povonim po drugog subjekta, preduzetim s namerom da se oda priznae egovom prolom ponaau i tako podri da nas68 D. H. Fleming, The Cold War and Its Origins, II, London, Allen & Unwin, 1961, str. 680. 69 Norveko ministarstvo odbrane saoptilo je 8. januara 1976. godine da su norveke oruane

snage dobile nareee da bez upozorea napadnu svaku stranu podmornicu koja ue u teritorijalne vode Norveke. Politika, 9. januara 1976. godine str. 4. Kalkulisana iracionalnost obeleava ponaae izraelske vlade, koja eli da uveri susedne zeme da e se uvek pridravati starozavetnog naela oko za oko, zub za zub. Izraelci su se odlino starali da odgovore na svaki napad palestinskih komandosa, ne birajui pri tom cieve i ne vodei rauna o tome jesu li rtve ihovih odgovora u bilo kakvoj vezi s napadom.

258

tavi s im. Prava nagrada nije isto to i izvree obeaa jer na u nagraiva nije ni u kakvom smislu obavezan. Tako su npr. arapske zeme-izvoznice nafte krajem 1973. godine nagradile one zeme koje su svrstale u prijateske neometanom isporukom nafte. Ova ocena izvrena je povodom stava tih zemaa u arapskom sukobu s Izraelom ali takav stav nije bio usloven oekivaem nagrade.70 Nagrada ima i dejstvo preutnog obeaa buduih nagrada, te nagraiva oekuje da e odluioci nagraenog subjekta prilikom donoea buduih odluka da uzimaju u obzir interese nagraivaa u oekivau egove zahvalnosti. Nagrada po pravilu ne sadri pritisak i ne podrazumeva upotrebu sile. Otuda se smatra sredstvom koje ne deluje nepovono na meunarodne odnose. tavie, kod nekih teoretiara preovlauje uveree da uzajamno nagraivae moe da bude jedini izlaz iz kraje zategnute situacije, u kojoj, na izgled, ne preostaju druga sredstva sem prinude. To je u stvari razmena gestova kao pokazivae dobre voe za primenu drugih sredstava: kad, npr., jedna strana oslobodi uhapene dravane druge, ova e je nagraditi osloboeem neto veeg broja enih dravana, to e prva opet nagraditi neim znaajnijim, kao to je povlaee trupa sa granice ili demobilisae izvesnog broja vojnika, itd. U doba hladnog rata ovakav se izlaz, koji je dobio gradualizam, predlagao u odnosima izmeu SSSR i SAD.71 Nagrada moe, meutim, nepovono da se odrazi i po nagraenog i po nagraivaa. To naroito dolazi do izraaja kada se nagrauju transnacionalni subjekti ili pojedini odluioci. Nagraeni se izlae opasnosti da bude predstaven kao plaenik i agent na-graivaa i da tako izgubi ugled. Da bi ovu sumu odbacio od sebe, on moe da pone da se prema nagraivau ponaa mae prijateski, ime nagrada ne samo da nije postigla svrhu, nego je tetila nagraivau. d) Kazna je nanoee tete subjektu koji se nije ponaao po voi kaznitea. Pobude za kaavae mogu biti traee zadovoea ili osveta, ali se kao en racionalni ci moe oznaiti samo nastojae da se neeeno ponaae izmeni. Priroda kazne ne za-visi od toga je li unapred najavena, tj. je li ispuee prete ili ne. Ipak, nenajavena kazna je iracionalna, jer deluje kao odmazda za postupke koje je kaena strana mogla preduzeti ne znajui da pogaaju interese kaznitea. No, odmazda moe imati svoju unutrae-politiku svrhu: ona treba da pokae vrstinu vlade u oima nezadovonog domaeg javnog mnea, da poniti utisak da e se ona miriti sa svrenim inom. Tome su naroito sklone velike sile, koje ubomorno uvaju svoj ugled i svoju sposobnost da zastrae. Tako SAD npr. proklamuju nameru da obustave pomosvim zemama koje u Generalnoj skuptini glasaju za predloge protivne interesima SAD. Kazna koja je usledila posle neobaziraa na pretu ima sa stanovita kaznitea vru logiku, to, naravno, ne znai da je svaka takva kazna pravno ili moralno opravdana. Izvreem prete subjekt sa sebe otklaa nepovone posledice, koje bi se inae mogle pojaviti u odnosu na druge subVekari, Nafta i spona politika arapskih drava, Beograd, IMPP, 1977, str. 81. i dae. A. Etzioni, The Hard Way to Peace. A New Strategy, New York Collier, 1962, str. 95. i dae. Za kritiku vidi Deutsch, nav. delo, str. 151.
70 V. 71

259

jekte, saveznike, koji oekuju egovu pomo, mogue protivnike i niz ostalih subjekata u ijim bi oima mogli da mu opadnu ugled i uverivost. Uinak kazne e u ovom sluaju biti onakav kakva je bila preta, te mutatis mutandis vai ono to smo ranije o oj napomenuli. Kazna moe delovati protivno kazniteevom oekivau iz mnogih razloga. Razlog koji je u samom kazniteu sastoji se u posledicama koje se u stadijumu prete nisu mogle sasvim predvideti. Dok se tada, na primer, cena izvrea kazne imala u vidu, ona je bila apstraktna: sada se konkretizuje u obliku izgubenih ivota, pretrpene tete, nestaice, mre itd. to je vanije, ispostava se da je cena nejednako rasporeena: u dravi, neki drutveni slojevi i neke generacije stradaju vie, a neke mae. U savezu ili meunarodnoj organizaciji, neke lanice trpe mnogo, druge malo, tree nimalo. Na strani kaenoga, nastaje slina diferencija. Iza uproene predstave o krivoj dravi ili drugom subjektu lei ienica da ona nije monolit. Ako su kaznu skrivili odluioci, ona bi trebalo ih da dostigne, a u tome se ne uspeva lako. Umesto toga, kaznene mere pogaaju stanovnitvo u celini, i to najpre i najvie egove ekonomski i socijalno najugroenije delo-ve, a oni su i onako imali najmae uticaja na politiku zbog koje se primeuje kazna. Opaae kazne je od strane kaenog sta-novnitva onda u toj meri izvitopereno (a tome monopol informisaa kaene vlade samo moe da doprinese) da je en efekat obratan: umesto da oslabi i svrgne reim koji vodi nepoenu politiku, ona moe da izazove nacionalni prkos, ksenofobiju i okupae oko ranije nepopularne vlade, ija se intervencija u tekim asovima oekuje kao spas. Kazna treba da poslui optim interesima onda kada ima prirodu pravne sankcije zbog krea meunarodne norme. Tanije reeno, prirodu kazne imaju samo retributivne sankcije, a ne one restitutivne, koje se sastoje u niteu posledica krea norme, povraaju u preae stae ili naknadi tete. Restitutivne su sankcije one o kojima odluuje Meunarodni sud pravde (uz pristanak drava u sporu), kao i reparacije, koje predstavaju naknadu ratnim operacijama nanete tete, koju treba da prui strana koja je izazvala rat.72 U sadae vreme, retributivnim sankcijama za povredu optih interesa raspolau meunarodne organizacije. Skoro sve one mogu da iskue svoju lanicu ili da suspenduju neka ena lanska prava, ako se ogrei o odredbe statuta. Najjaa ovlaea u tom pogledu ima Savet bezbednosti Ujedienih nacija, koji titei svetski mir i bezbednost moe kazniti svaku dravu, koja zapreti miru, povredi mir ili preduzme akt agresije, sankcijama koje u blaim sluajevima ne povlae upotrebu oruane sile, a u teim predstavaju vojnu akciju protiv drave prekrioca (l. 41. i 42. Povee UN). Ove kazne imaju jasan ci: kaena drava treba to pre da prestane s ponaaem protivnim Povei Ujedienih nacija, koja izraava i titi univerzalne vrednosti.
72 Reparacije su, meutim, odreivane i primeivane nedosledno, te su ispoavale i osobine, kazne, boe rei osvete pobednika. B. Nikolajevi, Reparacije, Sarajevo, Veselin Maslea, 1956.

260

U ei da sankcije pogode prave krivce, tj. one koji su doneli i izvravali odluke protivne meunarodnom pravu, u novije vreme se nastojalo i povremeno uspevalo da se pred meunarodne sudove izvedu pojedinci. Wima su izricane kazne, koje najvie lie na krivine sankcije u unutraem pravu, jer se sastoje u oduzimau osnovnih dobara, ivota i slobode, pojedincima ija je krivica dokazana. Najkrupnijim preivelim i uhvaenim linostima nacistike Nemake i militaristikog Japana sueno je posle Drugog svetskog rata pred meunarodnim vojnim sudovima, sastavenim od sudija koje su odredile pobednike zeme. Ovi sudovi bili su privremeni organi pobednikih drava, koji su izricaem presuda prestali da postoje. Smatralo se da e se uinak ove vrste sankcija pojaati, a pri tom izbei prigovori da je u pitau osveta pobednika, ako se uspostavi stalni meunarodni krivini sud da bi izricao kazne svim pojedincima koji se ogree o ivotne meunarodne interese, izraene u normama meunarodnog prava. Veje 1948. godine, kada je usvojena Konvencija o spreavau i kaavau zloina genocida, predvieno da krivcima moe suditi meunarodni sud. Do uspostav-aa takvog suda nije, meutim, jodolo. Wegovu funkciju vre ad hoc sudovi za pojedine situacije.73 Usled nerazvijenosti meunarodnog sudstva, primena retributivnih sankcija u meunarodnim odnosima jouvek je preteno u rukama samih drava, sa svim opasnostima koje odatle proistiu. Drave se, dodue, u ovom sluaju smatraju agentima meunarodne zajednice, ali se ne moe izbei uticaj ihovih posebnih interesa. Jedna vrsta takvih sankcija su represalije, koje predstavaju isto-vrsan odgovor pogoene drave na protivpravne akte druge drave, s ciem da se ova posleda natera da potuje pravo. Represalije su najee u oruanom sukobu, gde, pored funkcije sankcije imaju da onemogue prednosti koje bi prekrilac stekao zato to se ne osea sputanim pravilima ratovaa. Zbog toga rada koja je povod za represaliju ostaje nezakonita, dok odgovor na u to prestaje da bude. Zbog opasnosti od eskalacije, koju represalije sadre (kao i sve kazne koje primeuju same drave) nastoji se da se represalije u miru dopuste samo u najmaoj meri: u svakom sluaju, tada je zabraena represalija upotrebom sile. U oruanom sukobu vai pravilo da represalija ne sme po intenzitetu nadmaiti prekraj i da mora prestati kada postigne svrhu.74 Individualizovane krivine sankcije za povredu meunarodnog prava drava moe izricati putem svojih organa i pojedincima. Kada su u pitau sopstveni dravani, u tome nema nieg izuzetnog, ali se to moe initi i u odnosu na strance, ukoliko je to predvieno meunarodnim ugovorima i obiajima. U ratu to znai da se zarobeni neprijate ne sme kaavati samo zato to ratuje na protivnikoj strani,
73 Do sada su uspostaveni ad hoc tribunali za bivu Jugoslaviju i Ruandu. V. Vasilijevi, Meunarodni krivini tribunal, Beograd, Prometej, 1996. 74 Postoje i druga ograniea. V. . Degan, Represalije u meunarodnom pravu, Zbornik Pravnog fakulteta u Mostaru, 1980-81, str. 151, i dae.

261

ali moe biti izveden pred sud drave ije su ga snage zarobile i kaen ako je prekrio pravila ratnog prava. Pored toga, svaka drava duna je da kazni izvrioca zloina genocida, bez obzira gde je delo izvreno i iji je on dravanin. f) Prinuda je sredstvo koje se bitno razlikuje od svih do sada opisanih po tome to iskuuje opredeivae subjekta na koga je primeeno: on se ne navodi na eeno ponaae, nego ga na to primorava ili eene postupke umesto ega preduzima prinudite. U stvarnosti, prinuda je kombinacija neposrednog fizikog pritiska s tekim pretama, sraunatim na to da subjekte potpuno onesposobe za otpor. Stoga odsene granice izmeu prinude i dejstva teke prete ili kazne nema. Podatak kako meunarodno pravo zabrauje primenu sile i ne priznaje vaanost obaveza prihvaenih pod prinudom ne znai, na alost, da prinude u meunarodnim odnosima nema. Kao politika sile, ona je stalni, i po mieu mnogih teoretiara, nuni pratilac meunarodnih odnosa. Postojae drava dosadaih formacija dovodilo je neprekidno do primene sile onda kada stepen i oblik meuzavisnosti ne dozvoava jednoj strani da kroz potovae interesa druge strane pribavi za sebe koristi neophodne za svoj opstanak ili razvoj.75 Nekada se ide i dotle da se koriee pri-nude smatra za bitnu razliku izmeu meunarodnih politikih odnosa i takvih odnosa unutar drave. Prema takvom shvatau, u meunarodnim odnosima se prinuda koristi slobodno izmeu subjekata, dok je unutar drave zabraena i onemoguena postojaem vrhovnog autoriteta, koga, pak, u meunarodnoj zajednici nema. Treba se uvati takvih preteranih pojednostavea. Jaka i dobro ureena drava ne doputa sebi podreenim subjektima da vre prinudu, tako da izgleda da ove nema mada je sama drava vri uvek kada dobrovono pristajae ili strah od sankcije nisu postigli potrebno dejstvo. U izvesnim situacijama subjekti meu sobom neometano i nekaeno primeuju prinudu, to predstava pojavu koja se ni u mnogim savremenim dravama ne moe u potpunosti izbei. Dok drava ima monopol na prinuivae, subjekti meuna-rodnih odnosa takav monopol ne priznaju nijednom izmeu sebe. tavie, sve do najnovijeg vremena verovali su da je ihovo pravo na prinuivae bitna oznaka suverenosti i posledi i najvaniji nain da dou do svojih prava, koja ne mogu da ostvare obraaem viim organima, kao u dravi. Ovaj stav se u poslede vreme izmenio i primena prinude se obeshrabruje, ali su okolnosti takve da se i legalna primena prinude jouvek nalazi u rukama svih subjekata, to dovodi do utiska da je u meunarodnim odnosima ima vie. Prinuda se ispoava kao samopomoonda kada prinudite sam, umesto prinuenog, postie eenu promenu. Najblai primer samopomoi je svreni in (fait accompli), koji se ostvaruje onda kada prinudite svojevono i bez iijeg pristanka mea postojee stae, ne nailazei pri tom skoro ni na kakav otpor. On time situaciju naglo okree u svoju korist,
75 R.

Stojanovi, Politika sile u meunarodnim odnosima, JRMP, 1966. str. 82.

262

jer se oteena strana od branioca pretvara u napadaa, te radi povraaja mora da primeni veu meru prinude ponekad se, meutim, uieno ne moe sa svim ni ispraviti. Prinudite se onda nada da e vreme legalizovati promenu. Dva dana posle potpisivaa Senermenskog mira s Austrijom, 12. septembra 1919, grupa italijanskih iredentista pod vostvom pesnika Gabriele Danuncija (DAnnunzio) zaposela je Rijeku i dovela do promene staa u korist Italije. I Rijeka, koja ranije nije bila obeana ovoj zemi, ula je tako u sporna podruja o kojima je trebalo raspravati izmeu Italije i drave SHS. Faktiki posed Italije je, to je vie trajao, bivao jai: prvobitno je Rijeka imala da postane slobodan grad da bi konano, Rimskim ugovorom od 1924. godine, pripadae Italiji bilo sasvim priznato. Niz uzastopnih svrenih inova naziva se u strategiji taktikom salame ili manevrom artioke i sastoji se u birau slabih mesta, ihovom iznenadnom zaposedau, da bi se odmah potom prelo na koriee drugih sredstava (argumenti, obeaa) radi konsolidacije steenoga. Primenom ovakvog manevra Hitler je postigao znaajne rezultate, posedajui, uzastopce, demilitarizovanu rajnsku oblast, Austriju i ehoslovaku i zastajui svaki put da bi svetu podelio obeaa kako nema daih teritorijalnih pretenzija.76 Ukoliko se zahtev ne moe ostvariti svrenim inom, a to se deava onda kada je otpor jak i kada se promena ne moe postii za kratko vreme, prinuiva pribegava ratu s ogranienim ciem, primeujui veu meru prinude da bi traeno dobro oduzeo od egovog draoca. Obino je u pitau bio komad teritorije, koji se nasilno okupirao, kao, na primer, onda kada su Velika Britanija i Francuska 1956. godine napale Egipat s ciem da zauzmu zonu Sueckog kanala.77 Samopomose zameuje iznudom onda, kada se ne prisvaja konkretan, opipiv predmet, podloan fizikom zahvatau i odvojiv od ostalih odnosa s prinuenim, vese pojavuje potreba da se skri voa druge strane, da se primora na ustupke, koje jedino ona sama moe dati. Obe ove okolnosti vide se na primeru austrijsko-pruskog rata od 1866. godine. Pruska vlada, na elu s Bizmarkom, elela je, dodue, da Austriji oduzme neke posede, ali vie od toga da je iskui iz Nemakog saveza, kako bi Pruska obezbedila hegemoniju meu nemakim zemama. Pruska nije mogla da nasilno izbaci Austrijuiz Saveza, jer ona u emu nije bila fiziki nego politiki i pravno prisutna i mogla je da se povue samo uz svoj pristanak. Austrija je, dakle, morala biti poraena u pravom ratu, to se brzo desilo u bici kod Sadove, 3. jula 1866. Prakim ugovorom o miru Austrija se po-vukla iz nemakih poslova i ustupila Pruskoj pokrajine lezvig i Holtajn.78
76 Kako zapaa A. Bofr, svako ovo zauzimae objaveno je u roku od 48 asova to odgovara minimalnom vremenu za reagovae meunarodne politike. Uvod u strategiju, Beograd, Vojno-izdavaki zavod, 1968. str. 127. 77 U napadu je uestvovao i Izrael, ije su pobude bile neto drukije.

78 Potemkin, nav. delo, III, str. 444.

263

Iznuda nije usredsreena na neposredno oduzimae i ona ugroavaem protivnikovih dobara treba da dovede do eenog ponaaa. Takav se ci, kako to istie znameniti vojni teoretiar Klauzevic (Clauseitz), postie unitavaem protivnikove vojne sile, zauzimaem egove teritorije, nanoeem opte tete i to je po emu najvanije iznurivaem: postepenim iscrpivaem fizike snage i voe, to se postie trajnim akcijama.79 Sa gledita prinuivaa prinuda je uspela ako posle izvesnog vremena suprotna strana, u sutini nepromeena, pristane na zahteve koje u poetku nije prihvatila (kao u malopreaem primeru). Ako to nije mogue, prinuiva e nastojati da kod prinuenog izazove takve promene koje e izbaciti na povrinu nove odluioce, spremne, da mu popuste. I konano, na strani prinuivaa moe da nastane uveree da smena na vlasti nije dovona garantija da e egovi zahtevi biti ispueni. Tada on nastoji da primeuje pri-nudu sve dok mu se drugi subjekat u potpunosti ne preda i prepusti se egovoj voi. U meunarodnom pravu ovakva predaja ima oblik opte bezuslovne kapitulacije. Srodan s ovim je i ci da se prinueni ukine kao subjekt meunarodnih odnosa. U svojim osvajakim pohodima hitlerovska Nemaka je teila potpunoj pobedi, kojom bi joj pokoreni narodi bili ostaveni na milost i nemilost. S druge strane, i antihitlerovska koalicija, u ubeeu da opasnost koja dolazi od Nemake nije svodiva samo na grupu na vlast ili nacistiku stranku, veda ima duboke korene u nemakom militarizmu i na-cionalizmu, proglasila je u toku Drugog svetskog rata da se nee zadovoiti niim do bezuslovnom predajom te drave, koja bi omoguila da se u odnosu na nemako drutvo preduzmu razliite mere prevaspitavaa i osposobavaa za ivot u meunarodnoj zajednici. Kada se odluuje o primeni prinude, obino se gube iz vida eni nedostaci za samog prinuivaa. Ovo se sredstvo moe okrenuti protiv samog napadaa i ugroziti i one vrednosti koje je on dotle nesumivo posedovao. Austrougarska je napadom na Srbiju samo ubrzala svoju propast. No, i pored prividne pobede na bojnom pou prinuda e biti neuspena zato to, suprotno verovaima velikih sila i teoretiara sile, ima dobara koja se ne mogu stei prinudom. Pokreti otpora u zemama okupirane Evrope pokazali su da sile osovine i pored velike poetne nadmoi ne mogu da ostvare svoj ci, koji se sastojao u prisajediavau velikih oblasti radi eksploatacije zemita i udi. Samim zaposedaem ne stie se lojalnost stanovnitva, koje partizanskom borbom ili graanskim otporom ini zavojevae iluzornim i praznim. To su morale da priznaju i kolonijalne i imperijalistike sile posle Drugog svetskog rata. Uprkos tome, u novije vreme je ci primene prinude sve ee ideoloki, i sastoji se u tei da se promeni drutveno ureee napadnute zeme i pogled na svet enog stanovnitva. Ovakva pri-nuda ima najee oblik intervencije, gde se meunarodno nasie mea s unutraim, ili kao takvo predstava. Kada nije u pi79 K.

fon Klauzevic, O ratu, Beograd, Vojno delo, 1951. str. 59.

264

tau podrka nekom jakom i razvijenom autohtonom pokretu, vepredstava spono nametae, prinuda tei da bude pojaana i da dobije naroito teka obeleja. Ma kako to paradoksalno zvualo, razlog je u enoj nemoi. Prinuda je najmae pogodno sredstvo za stvarae i meae ubeea. Otuda onaj koji je reen da samo prinudom namee uverea u svojoj osujeenosti pribegava sve surovijim, pa i oajnikim merama, koje strahom od smrti i telesnih pati treba da utiu na duh. Ovo objaava izuzetnu svirepost nekih unutraih ideolokih sukoba i odgovarajue tendencije koje ispoavaju meunarodni sukobi ove prirode. Od inkvizicije do najnovijih ideolokih obrauna u Vijetnamu i ileu muee i surovi oblici usmrivaa primeuju se u uzaludnom naporu da se prepoznati nosioci suprotnih uverea ponize i odstrane, a da se ihovi neidentifikovani istomienici zastrae. Iako je prinuda opasno sredstvo, koje nuno mora da dovede do trajnog poremeaja meunarodnih odnosa, ne moe se porei da je ena primena u meunarodnim odnosima jouvek u nekim sluajevima opravdana i neminovna. Pre svega i sasvim logino, strani na koju se primeuje prinuda ne ostaje nita drugo do da prinudom brani svoja osnovna dobra. Otuda meunarodno pravo dozvoava samoodbranu, samostalnu i kolektivnu, a Povea Ujedienih nacija predvia preduzimae kolektivnih prinudnih mera protiv agresora. Pored toga, prinuda je neminovna onda kada je stae u kome se nalazi jedna grupa udi nepodnoivo a sistem je takav da ne prua puteve za neprinudno postizae odgovarajue promene. 3. Sredstva u materijalnom smislu posrednici (instrumenti) Dok su sredstva o kojima je do sada bila re osnovne sutinske metode za postizae odreenog cia, subjektu meunarodnih odnosa treba da su na raspolagau i sredstva u materijalnom smislu rei pomou kojih e se u stvarnosti izazivati pojave ije se znaee svodi na veopisanu sutinu. Da bismo izbegli terminoloku zbrku, ovakva sredstva emo nazvati posrednicima, jer su to zbia instrumenti, orua, preko kojih se utie na zbivaa, preko kojih se u stvari deluje u meunarodnim odnosima. Ovi se posrednici mogu podeliti u tri grupe: udska bia, materijalna dobra i nematerijalne vrednosti. a) udska bia su osnovni posrednici u primeivau spono-politikih sredstava. Bez ih su ova sredstva mrtva, a ostali posrednici su samo orua kojima oni rukuju. Pored samih odluilaca, koji mogu uestvovati i u primeivau odluka, npr. kao pregovarai, uesnici u meunarodnim skupovima itd., posrednici mogu biti udi koji su u slubi subjekta (npr. dravni slubenici) ili oni koji to nisu. U trenucima kada se subjekt meunarodnih odnosa izuzetno napree, celo stanovnitvo je angaovano u primeivau spono-politikih sredstava (optenarodni rat). b) Materijalna dobra koja slue kao posrednici veoma su raznovrsna i nemogue ih je sva nabrojati. Vanu ulogu meu ima igraju naprave za komunicirae, kojima se prenose poruke na dainu, pa tako posreduju argumenti, obeaa ili prete. Naroito su karakteristina za meunarodne odnose orua za razarae, 265

oruja, mu-nicija i transportna sredstva, pomou kojih se uglavnom ostvaruje prinuda, ali se ihovim postojaem moe pretiti i obeavati. Pored toga, u ovakve posrednike ulaze i dobra koja ine ekonomski potencijal drave, kao to su sirovine, industrijski proizvodi i kapital, ijim se pruaem drugi subjekti mogu nagraivati, a uskraivaem kaavati. v) U nematerijalna dobra spadaju sadraji koji se prenose jezikom ili drugim znakovima i preko udi ili materijalnih orua. To su, uglavnom, pojmovi, simboli, moralna i pravna pravila, ideoloke postavke, verske dogme, znaa, pronalasci, patenti, licence, umetnike poruke itd. Mada su najee pogodna za argumentisae i ubeivae, ova dobra mogu da se koriste radi prete ili nagra-ivaa. 4. Spoqnopolitiki postupci kombinacija sredstava i posrednika U meunarodnoj politici se sutinska sredstva vrlo retko primeuju u istom vidu. Isto tako, pri tom se ne koristi samo jedna vrsta posrednika. Sredstva i posrednici se kombinuju tako da bi se postigao najvei uspeh, a neke takve kombinacije, koje se mogu nazvati sponopolitikim postupcima ili tehnikama, u meunarodnim odnosima su se ustalile i dobile posebna imena. Tako se, na primer, ni prinuda ne ispoava u istom vidu ve, pored ostalog, kroz postupak nazvan ratom. Meutim, u ratu se ne primeuje samo prinuda, vese i dae argumentie, obeava, preti i nagrauje, a od posrednika se ne koriste samo orua za razarae i udi koji ima rukuju, nego i brojna druga materijalna i nematerijalna dobra, kao i osobe razliitih znaa i profesija. Pored vepoznatih postupaka, mogu se otkrivati i primeivati novi. U ovom odeku ispitaemo neke od onih koji su uobiajeni, grupiui ih prema sredstvu ili posredniku koji u ima preovlauju. A. Postupci preteno vezani za komunicirae Ovo su postupci kojima je zajedniko nastojae da se preko odgovarajuih posrednika prenesu takvi sadraji koji druge subjekte treba da uvere da se ponaaju onako kako to odgovara subjektu koji primeuje takav postupak. Prema tome da li se u prvom redu deluje na odluioce ili na stanovnitvo, razlikuju se dva glavna postupka ove vrste, pregovarae i meunarodna propaganda. Pregovarae. Pregovarae se sastoji u slau poruka sponopolitikim odluiocima, u ciu da se oni navedu na donoee odgovarajuih odluka. Kako je ovaj postupak obostran, jer nema subjekta koji je pri tom pasivan primalac saoptea, pregovarae je u stvari razmena predloga, zahteva, obavetea, argumenata i pitaa neposrednim udskim dodirom ili komuniciraem preko odgovarajuih naprava. S obzirom na to da se u modernoj dravi pregovaraem s drugim meunarodnim subjektima bave posebno obueni udi, ono se naziva i diplomatijom, jer su diplomati najei pregovarai. 266

Pregovarae i diplomatija. Treba imati u vidu da re diplomatija ima i druga znaea. Jedno se izjednaava sa sponom politikom uopte, mada je diplomatija samo jedno od sredstava te politike. Drugo pod diplomatijom podrazumeva skup profesionalnih slubenika za odravae meunarodnih odnosa i sve to oni rade. Meutim, diplomati mogu imati zadatke koji se razlikuju od pregovaraa (npr. obavetavae, zatita domaih graana itd.), koji nas ne zanimaju na ovom mestu, veje o ima re u drugim odecima. Meutim, tano je da su diplomati jouvek najei udski posrednici u postupku pregovaraa. Naime, potreba da teritorijalizovane grupe udi stupaju u povremene dodire preko svojih predstavnika osetila se veoma rano, joi pre nastanka drave. Ovakvi izaslanici ili glasnici starali su se o tome da se sporazumno urede odnosi u onim oblastima gde su te grupe dolazile u dodir ili da se ree sporovi koji bi zbog toga nastali. Ova izaslanstva su dugo bila povremena, pa su u ima u sredem veku ne retko uestvovali i najvii odluioci odnosno monarsi. Tek je u XV veku zbog pojaanih meudejstava ovo predstavae izmeu drava postalo stalno, i to izmeu italijanskih gradova-dravica. Polovinom narednog veka u Francuskoj se java i stalan dravni ured za odnose s inostranstvom, pretea kasnijih ministarstava inostranih poslova. U XVIII veku su sve tada postojee drave veobuhvaene isprepletanim bilateralnim sistemom diplomatskih odnosa, koji podrazumeva stalno prisustvo predstavnika jedne drave u prestonici druge drave, i obrnuto. Na Bekom kongresu od 1815. postavena su i vrsta pravila koja se tiu diplomatskog predstavaa, koja u osnovi vae joi danas.80 Svaka drava nastoji da bude zastupena kod svake druge drave, ali to zbog broja postojeih nezavisnih drava u potpunosti nije mogue. Mae i siromanije drave ne mogu da podnesu teret izdravaa preko sto osamdeset diplomatskih predstavnitava, te se zadovoavaju misijama u glavnim gradovima najveih drava i u susednim zemama.81 Iz istih razloga, razvijene zeme imaju vei broj osoba u svojim diplomatskim predstavnitvima od zemaa u razvoju. Diplomata je stalno prisutni predstavnik jedne drave u drugoj dravi, ijim odluiocima prenosi i tumai poruke svoje vlade da bi ih naveo da shvate ene interese i enu politiku i ponaaju se onako kako to ima pogoduje. U novije vreme postoje i smatraju se diplomatima i stalni predstavnici drava kod meunarodnih javnih (vladinih) organizacija, ali su ihove funkcije neto drukije, a o ihovoj pregovarakoj ulozi bie rei neto kasnije, povodom viestrane diplomatije. Osnovna potreba za stalnim predstavnicima nastala je zbog sporosti i slabosti meunarodnih komunikacija. Neposredno op-tee izmeu vlada bilo je oteano
80 Podrobno o razvoju ustanove diplomatskih predstavnika vidi M. Barto, Meunarodno javno pravo, II Beograd, Kultura, 1956, str. 431. i dae. 81 Prema jednom istraivau, izvrenom 19631964. godine, od mogueg 14.161 diplomatskog predstavnitva postojao je samo 3.712, dakle 26%. Ch. AlgerB. Brams, Pattern of representation in national capitals and intergovernmental organisations, World Politics 1967, str. 647. i dae. Danas je taj postotak verovatno jonii.

267

dugim putovaem poruke i odgo-vora na u. Prisustvo stalnog predstavnika omoguavalo je bru razmenu poruka i lake postizae sporazuma, ali je podrazumevalo da diplomatski predstavnik ima iroka ovlaea da iznosi stav svoje vlade i da se u eno ime obavezuje. Otuda su diplomatski predstavnici bili, po pravilu, uticajne linosti iz najviih slojeva, to je diplomatima donelo presti koji ih i danas u izvesnoj meri prati. Za takvu linost bile su dovone povremene opte instrukcije, koje je on prema potrebi mogao srazmerno slobodno da tumai u duhu optih interesa svoje zeme, koje je dobro poznavao. S razvojem sredstava veza ovaj se poloaj izmenio, jer su vlade dole u mogunost da u veoma kratkom roku svojim predstavnicima au vrlo podrobna uputstva, od kojih ovi, opet, ne mogu odstupati pravdajui to kratkoom vremena, jer se odobree za odstupae isto tako brzo moe traiti i dobiti. Zbog toga to su diplomatski predstavnici izgubili raniju samostalnost, postoji uveree da im je opao i znaaj i da su se pretvorili u puke glasnike, u telefonistkie istorije. Pored toga, poboaem transportnih sredstava, omogueno je i brzo prevoee udi, tako da drava u svakom trenutku moe na svako mesto da poae za tu priliku najpogodnijeg i najsposobnijeg pregovaraa. To se potvruje naglim porastom tzv. diplomatije na vrhu, tj. estim neposrednim susretima vrhunskih odluilaca, efova drava, predsednika vlada i ministara inostranih poslova, udi koji zaista imaju ovlaea da elastino tumae politiku svojih drava i da se u ihovo ime obavezuju. S druge strane, ista okolnost doprinela je tome da se, kada je re o pregovorima koji iziskuju posebna struna znaa, upuuju delegati koji takva znaa poseduju u veoj meri od opte obrazovanih diplomata. Ove su okolnosti navele neke teoretiare da tvrde da je diplomatija izgubila svaki znaaj i da se odrava samo zahvaujui istoriskoj inerciji.82 Takva primedba je delimino tana, a delimino se odnosi na jedan stereotip diplomate koji se razvio u XIX veku, kada su diplomati bili sinovi uglednih, mahom aristokratskih porodica, koji su mistifikovali svoju vetinu, ne hajui za demokratsku kontrolu. Istina je, meutim, da drave jouvek ne mogu da se odreknu stalnog zastupaa kod drugih drava jer je, da se zadrimo samo na prego-vorima, poruke koje se au neophodno prilagoditi uslovima i stilu sredine koju povremeni posetilac ili linost s druge strane telefonske ili telegrafske linije ne moe poznavati. Naravno, kao i u svakoj dravnoj slubi, koja sadri latentnu tendenciju ka birokratizaciji, neke se proverene a zastarele forme koriste samo zato to su uhodane, iako su izgubile razlog za postojae. U svakom slu-aju, diplomata koji je samo prenosilac poruka bez ikakve slobode odstupaa, pri emu se egov savet ne uzima u obzir, svodi se zaista na glasnika, a pravi pregovara je u stvari onaj koji se diplomatom kao glasnikom koristi. Takav pasivni diplomata pribliava se, u stvari, neivim, materijalnim sredstvima veze, preko kojih se poruke neposredno mogu prenositi izmeu odluilaca razliitih zemaa.
82 G.

Modelski, Principles of World Polities, New York, The Free Press, 1972, str. 181. i dae.

268

Za nas je diplomatija sinonim za pregovarae kojim se izmeu subjekata meunarodnih odnosa mogu baviti svi udi povezani s ima, ako su za to ovlaeni od nadlenih organa (u stvari, odluilaca). To mogu biti kako sami odluioci, najee formalni (ef drave, predsednik vlade, ministar inostranih poslova, ministri drugih resora), slubenici vii i nii, meu kojima istaknuto mesto imaju oni koji su stalno teritorijalno povezani s drugim subjektom (diplomati u uem smislu rei) itd. Kao to smo u samom naslovu nagovestili, pregovarae je preteno povezano s ubeivaem (argumentisaem). To ne znai da se pregovara ne koristi i drugim sredstvima, ali je ubeivae osnovno i jedino kojim u potpunosti raspolau sami pregovarai. U stvari, vetina i uspeh pregovaraa mere se egovom sposobnou da drugu stranu privoli na sporazum, iznosei argumente koji e je navesti da zauzme eeni stav. Ako to nije mogue, pregovara obeava i preti, ali samo ako je egova vlada reena da takva sredstva primeni i u onoj meri u kojoj je ona spremna da ispuni obeaa i izvri prete. S nagradama i kaznama pregovara je samo uzgredno povezan utoliko to je egovo ponaae sastavni deo takvih sredstava, npr. kada pokazuje popustivost ili odbojnost, ili kada na viestranom skupu podrava ili napada stav nagraenog, odnosno kaenog subjekta. Prinuda i pregovarae su u sutini nespojivi. Lica koja su za vreme pregovora vrila prinudu nad svojim partnerima nikako se ne mogu nazvati pregovaraima. Odsustvo prinude u stvari daje posebnu vrednost pregovorima, te su oni prvi i najee korien postupak u meunarodnoj politici. Dvostrani i viestrani pregovori. Za razliku od znaea koje ima u meunarodnom pravu, pregovarae se ne svodi samo na reavae sporova. Pa ipak, ako su gledita dvaju subjekata istovetna, pregovori u osnovi nisu potrebni. Do ih dolazi ako postoje izvesne razlike u shvataima ili interesima, koje treba izmiriti, te je otuda glavni ci pregovora sporazum, koji u stvari sadri uzajamna obeaa strana u pregovorima. Ako su u pitau dvostrani pregovori (tzv. bilateralna diplomatija), u pregovore se ulazi s unekoliko razliitim stavovima, koji treba da se izjednae. Ukoliko se to postigne ustupcima obeju strana, pregovori se okonavaju kompromisom. Mogue je da jedna strana u potpunosti prihvati zahteve druge strane, to se deava naroito kao to su subjekti u pregovorima nejednake moi. I, na kraju, pregovori mogu biti neuspeni i konano, prekinuti. Ovakav ishod nije povoan ni za strane u pregovorima niti za opte interese, jer neuspeh pregovaraa moe da znai prelazak na druge, opasnije postupke. Pored ovakvog pregovaraa u parovima, u novije vreme sve su ei pregovori uz istovremeno prisustvo vie subjekata tzv. viestrana diplomatija. Wene pretee su bili nekada veoma retki meunarodni kongresi i konferencije, koji su se u drugoj polovini XIX veka umnoili. Iz takvih skupova razvile su se i meunarodne organizacije, a sastanci ihovih organa nisu nita drugo do vi-estrano pregovarae predstavnika drava.83 Oni i u ovakvim prilikama prvenstveno iznose argumente koji treba da dovedu do odgovarajuih odluka konferencija ili organa meunarodnih 269

organi-zacija. Ove odluke imaju oblik viestranih ugovora ili rezolucija i naroito su pogodne onda kada se reava o pitau od opteg univerzalnog ili regionalnog interesa. Stoga e i subjekti, po pravilu, viestranim pregovaraem pokuati da ostvaruju univerzalne vrednosti za koje se zalau. Postoje i druge vrednosti viestranog pregovaraa. U ovakvim pregovorima mouesnika ima neto mai znaaj, te se izbegavaju pritisci na mae drave, uobiajeni u dvostranom pregovarau izmeu nejednakih partnera. Osim toga, sama ienica da se na skupu nalaze predstavnici veeg broja drava daje mogunosti da se, pored zajednike teme o kojoj svi uesnici raspravaju, odravaju pregovori izmeu niza parova i u okvirima maih grupa zainteresovanih zemaa o drugim pitaima, koja nisu na zvaninom dnevnom redu skupa. I ova okolnost ide u prilog maih i mae bogatih drava, koje preko svojih predstavnika pri meunarodnim organizacijama ili delegata na meunarodnim kongresima i konferencijama odravaju i bilateralne dodire s onim dravama kod kojih ne mogu da akredituju diplomatske misije. I, konano, viestrani pregovori vode rauna o okolnosti da u danae vreme opte povezanosti subjekata i isprepletenosti ihovih interesa ima veoma malo pitaa o kojima se mogu sporazumeti samo dve drave. Dok u bilateralnim pregovorima preti opasnost da se interesi treih subjekata zanemare ili ak i povrede, kod viestranog pregovaraa e oni lake doi do izraaja. Naravno, viestrani pregovori nemaju samo prednosti nego i nedostatke. U ove poslede ubrajaju se sporost, izazvana potrebom da se rei niz proceduralnih pitaa, koja ne postoje u dvostranim pregovorima, i maa otvorenost zbog obzira koji se moraju imati prema svim uesnicima. Pa ipak, mora se nedvosmisleno naglasiti da su viestrani pregovori u prednosti kada je re o pitaima ije se reavae moe ticati cele meunarodne zajednice. Otuda veina zemaa osuuje pokuaje velikih sila da o ivotnim pitaima raspravaju izmeu sebe, izbegavajui ire skupove i meunarodne organizacije. Javno i tajno pregovarae. Starae o tome da pregovori budu u skladu s optim interesima dovelo je i do rasprave o javnoj i tajnoj diplomatiji. S obzirom da su sponi poslovi due od unutraih ostali domen slobodnog opredeivaa vladara i ihove okoline, to je diplomatija dugo ostala privilegija aristokratije i otmenih krugova. Prenosei svoja ukoreena shvataa, takvi su udi smatrali da i na meunarodnom planu znae usku elitu i da interese sopstvenih drava i sveta, kao i pravila diplomatske igre, poznaju mnogo boe od ire publike, koja ne sme da zna o emu oni reavaju niti je se to, navodno, tie. Vlade su stoga ulazile u razne kombinacije, pa ak i ratove, a da o tome nisu obavetavale stanovnitvo. Ne vodei rauna o sopstvenom narodu pregovarai se tek nisu obazirali na interese treih, naroito malih ili necivilizovanih drava, o ijoj su sudbini reavali za zelenim stolom ostavajui ih da dae nagaaju o sadrini tih dogovora.
83 DimitrijeviRai,

nav. delo, str. 5. i dae.

270

Tajna diplomatija postala je predmet estokih napada u toku Prvog svetskog rata. Tome su doprinele dve okolnosti. Pre svega, demokratski pokreti i stranke poeli su jaati krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka u mnogim zemama i izborili su se u nekim od ih za parlamentarnu demokratiju. Poto su birai preko svojih predstavnika poeli da vre nadzor nad mnogim dravnim delatnostima, bilo je neprihvativo da tako vana oblast kao to su meunarodni odnosi ostane van te kontrole. Boevika vlada u Rusiji je, kao jedan od svojih prvih poteza, objavila tajne dokumente iz arhive ruskog ministarstva inostranih poslova, iz kojih se jasno i dramatino videlo kako su se velike diplomatske kancelarije iza zatvorenih vrata poigravale ivotima miliona udi i sudbinama svojih i drugih naroda. Ovaj gest je pojaao i drugo uveree, prema kome je nekontrolisana diplomatska aktivnost bila glavni krivac za izbijae Prvog svetskog rata. Ovo je uveree naroito bilo jako u SAD, zemi koja je 1914. godine predaila po demokratskim institucijama. Posle okonaa rata, borbu protiv tajne diplomatije predvodio je ameriki predsednik Vilson (Wilson), koji je pre toga u svojoj proklamaciji od etrnaest taaka kao jedan od cieva, za koje se egova zema bori, zapisao: otvoreni ugovori o miru, postignuti na otvoren nain, posle kojih nee biti nikakvih poverivih sporazuma, vee se diplomatija odvijati otvoreno i na oigled javnosti. Ovakvo shvatae konano je nalo izraza i u Paktu Drutva naroda; ovaj nije priznavao postojae nijednog meunarodnog ugovora koji nije prethodno bio registrovan (dakle, objaven) kod te meunarodne organizacije. Iako je javnost pregovaraa otada nesumivo ojaala, diskusija o prednostima i nedostacima javnog i tajnog pregovaraa ne prestaje. Kao to je vereeno, prednosti javnog pregovaraa su dvojake. Kod subjekata, u ije se ime pregovara, pojaava se kontrola od strane ireg kruga udi, lanova predstavnikih tela i, teorijski, itavog stanovnitva, te se smauju samovoa i neodgovornost delova izvrne vlasti u ijoj su prvenstvenoj nadlenosti sponi poslovi. S gledita celokupnog meunarodnog sistema, spreavaju se sporazumi na tetu optih interesa i pogaaa na raun treih drava. Meutim, praksa je ukazala i na neke mane javnog pregovaraa. Tvrdi se da su takvi pregovori mae elastini i mae svrsishodni. Do prvog dolazi zato to se vie no u tajnim pregovorima vodi rauna o prestiu i o unutraopolitikim obzirima, tako da tee dolazi do odstupaa od isprva zauzetih stavova, jer bi ovo moglo da se protumai kao slabost i besprincipijelnost. Ako nema poputaa, mai su izgledi na kompromis. Javni pregovori su mae efikasni zato to tee da se izmetnu u propagandu. Umesto da se obraaju jedni drugima, javni pregovarai troe isuvie mnogo vremena na govore upuene galeriji, prisutnoj publici i predstavnicima sredstava za informisae, tako da su veliki delovi izlagaa nameeni stanovnitvu stranih zemaa ili domaoj potroi. Ambicije pregovaraa da postignu pobedu i nadmae protivnika dovode do nepotrebnih obrauna, izazivaa povreda i nezadovostva, to pre pogoduje prekidu pregovora no to vodi ihovom uspenom zakueu. Nasuprot tome, tvrdi se da tajni pregovori omoguavaju da se igra otvorenim kartama, da se zahtevi jasno i neprikri271

veno iznose, da se postiu nagodbe itd. Odsustvo propagande ak omoguava razumnim pregovaraima da izbegnu masovnu histeriju koja ponekad moe da zahvati stanovnitvo i javno mnee. Iako su neke primedbe na raun javnog pregovaraa tane, one nisu odluujue. Nema dokaza da su pregovori propadali zato to su javni, dok bi uspevali da su bili tajni. Pre je razlog ihovog neuspeha u nepomirivosti oprenih zahteva i u tome to su stranke u toj meri razliite da argumenti, koji su glavno sredstvo pregovaraa, nisu imali vrednosti. Iako se, isto tako, mora priznati da kontrola javnosti ne mora uvek obezbediti miroubiv ishod, jer i sama javnost moe biti zahvaena ratobornom i nepomirivom atmosferom, neporecivo je da je javno pregovarae u skladu s demokratskim naelima, od kojih je jedno, veoma vano, u tome da ceo narod moe boe da prosuuje o svojim interesima od uskog kruga pozvanih. U savremenoj pregovarakoj praksi, se opte uzev, tajno i javno pregovarae meaju jedno s drugim. Kod dvostranog pregovaraa se sam proces pregovaraa obino dri u tajnosti, dok se rezultati, po pravilu, objavuju ili u vidu sporazuma, ako je on postignut, ili u vidu saoptea za javnost (kominikea), u kome se ili konstatuje postignuta mera saglasnosti ili navode razlozi zbog kojih saglasnost nije postignuta. Kominikei se tako sastavaju da niko ne bude povreen, te naravno ne sadre sve ono to se moglo uti i u toku pregovora. teta, koja bi mogla nastupiti od neodgovornog preuzimaa obaveza u tajnim ugovorima, otklaa se opet pravilom, usvoje-nim u svim demokratskim dravama, prema kome nijedan meunarodni ugovor nee vaiti bez ratifikacije, tj. potvrde najvieg predstavnikog tela. Smea tajnosti i javnosti kod viestranog pregovaraa neto je drukija. Po samoj svojoj prirodi, naroito kada pregovara vei broj uesnika, viestrano pregovarae nakloenije je javnosti. Rad veih meunarodnih skupova i organa mnogih meunarodnih organizacija po pravilu je javan. Meutim, tom javnom delu, debati, prethodi i s ime se vremenski preplie i mae formalan deo, koji se odvija van oiju javnosti i na kome se ponekad sporazumi koji e se postii do te mere pripreme da su javna istupaa samo forma, odnosno samo javni deo pregovaraa.84 Poto su glavni argumenti iskorieni u toj poverivoj fazi, nije ni udo to se u javnoj debati obavaju drugi poslovi, tj. najee vri propaganda korieem interesa koji vlada u javnosti za ishod pregovora. Naime, ako je unapred jasno da se sporazum ne moe postii, svaka strana e se truditi da se predstavi kao beskompromisno naelna; ako je sporazum veu osnovi postignut, iskoristie priliku da iznijansira i obrazloi svoj stav. udno je samo to se ove osobine prividno javnog pregovaraa onda uzimaju kao dokazi da javno pregovarae uopte zaostaje za tajnim, dok je stvar obrnuta: nedostaci ovakvih javnih debata upravo potiu od toga to one nisu u potpunosti javne, to su samo fasada za tajno pregovarae. U pogledu pregovaraa stvarna demokratizacija meunarodnih odnosa ima joda prevali dug put. Jouvek je mogue da o pitaima, koja se tiu ivota i smrti
84

Vidi isto, str. 159. i dae.

272

miliona udi, reavaju, daleko od javnosti, sasvim male skupine predstavnika sasvim uskih grupa zemaa. U vreme nuklearnog naoruaa, kada se za nekoliko minuta mogu izazvati ogromna razaraa, u malom broju tajnih pregovaraa usredsreuje se ogromna mogunost da pogree, da uine zlo. b. Meunarodna propaganda. U najirem smislu rei, propaganda je svaki sistematski napor da se mae ili vee grupe udi (adresati ili objekti propagande) pridobiju za stav koji odgovara onome koji taj napor preduzima (adresatu ili subjektu propagande). Kako latinski koren te rei (propagare) nagovetava, re je o ireu ideja, uverea i uea. Propagandom se mogu baviti i bave se drave, politike stranke, crkve, 85 privredna preduzea itd. Za meunarodnu politiku je od znaaja politika propaganda koju preduzimaju subjekti meunarodnih odnosa. Takva propaganda moe biti unutraa, dakle usmerena na sopstveno javno mnee, i meunarodna, gde se kao adresati javaju grupe udi, pa i cela stanovnitva, u inostranstvu. I jedna i druga vrsta propagande imaju meunarodni znaaj. Unutraom propagandom se nastoji da se od sopstvenog stanovnitva dobije podrka za sponopolitike cieve i postupke, dok se meunarodnom propagandom eli da se preko adresata u inostranstvu utie na druge subjekte da se ponaaju tako da se pomenuti cievi i postupci mogu neometano postii i sprovesti. Kako, meutim, unutraa propaganda ima i druge, pretenije namene, koje se sastoje u pridobijau stanovnitva za unutrao-politiki program klase, partije ili vlade, ome se na ovom mestu neemo podrobno baviti, mada naglaavamo da su kao postupci i unutraa i meunarodna propaganda u osnovi sline.86 aa. Elementi meunarodne propagande. Iz prethodnog opisa vidi se da su elementi propagande sledei: Adresant, propagator ili subjekt propagande, koji se bavi propagandom radi postizaa svojih cieva. Kod meunarodne propagande to je, po pravilu, subjekt meunarodnih odnosa. Propagandom u inostranstvu mogu se baviti i unutrao-politiki subjekti (partije, etnike grupe itd.) kako bi tamo obezbedili podrku za svoje unutrae politike cieve. Iako ovakva propaganda moe imati meunarodnih posledica, ona nije u pravom smislu meunarodna. Za raun adresanta propagandom se u prvom redu bave posebno opremene slube koje zapoavaju naroito obueno osobe (propagandisti). Kada je re o dravama, takve slube su sada u sastavu dravnog aparata (uprave) te su vie ili mae centralizovane.87Obino su to uprave, biroi ili ak ministarstva koji se bave informisaem i propagandom, mada su reimi koji propagandi u zemi i inostranstvu posveuju naroitu pau znali i za iskuivo propagandistike slube
85 Papa Grgur XV organizovao je 1622. godine Congregatio de propaganda fide (Kongregaciju za iree vere). Ovo je prvi put da je re propaganda upotrebena u znaeu priblinom danaem. 86 M. Zvonarevi, Socijalna psihologija, Zagreb, kolska kiga, 1976, str. 699. i dae. P. K. Kurokin (ur.) Kommunistieskapropaganda, Moskva; Mvsl, 1974. T. H. Qualter, Propaganda and Psychological Warfare, New York, Random House, 1982. 87 Informativna agencija SAD (USIA sada Agencija za meunarodne komunikacije) obrazovana je 1954. godine. Pod enim okriem je vie od sto informativnih centara u svetu, kao i radiostanica Glas Amerike. Vidi podrobnije Holsti, nav. delo, str. 223.

273

(npr. nacistike Nemaka, koja je imala ministarstvo propagande). S obzirom, pak, da propagandistike poruke idu preko razliitih medija, celokupnu propagandu ne moe proizvoditi samo dravni aparat, veu tom pogledu imaju udela preduzea, organizacije i pojedinci koji ne rade za dravnu upravu, kao to su novinsko-izdavake kue, preduzea za proizvodu filmova, radio i televizijske stanice, udruea graana i pojedini publicisti i umetnici, koji ne moraju biti u dravnom vlasnitvu, odnosno dravnoj slubi. Dravni aparat i onda utie na ihov rad, podstiui ga ili ograniavajui. Pozitivan, podstiui uticaj, ogleda se u tome to drava subvencijama ili ak deliminim vlasnitvom nastoji da obezbedi da tvorevine koje potiu od ovakvih proizvoaa sadre poruke do kojih je odluiocima stalo. U onim dravama gde se ovakvim preduzetnitvom bave privatne firme, ovu koordinaciju nije teko postii, jer se te firme nalaze u rukama krupnih preduzetnika ili monopola, iji su interesi, naroito u odnosu na inostranstvo, istovetni s interesima koje zastupa i vlada. U zemama etatistikog socijalizma, drava je vlasnik i supervizor takvih preduzea. Kako, meutim, uvek ostaje izvestan broj stvaralaca, ije poruke mogu da pomognu propagandi ili da se s om kose, drava zadrava sebi pravo da deluje i negativno, ograniavajue. To se postie cenzurom, kojom se, dodue, autorima ne propisuje ta e saoptavati, ali im se odreuje ta ne smeju da saopte. Propaganda nije jedini ci cenzure, koja moe npr. da tei ouvau slubene tajne ili zatiti javnog morala, ali se ome moe spreiti da disonantni glasovi pokvare predstavu koja se eli stvoriti drugim sredstvima. Koliko je meunarodna propaganda znaajna za vlade, vidi se po tome to se neka dela, koja se inae mogu predstaviti domaoj publici, ne smeju izvoziti, raunajui s tim da je domaa publika i onako upoznata s neprivlanim stranama svoga ivota, dok bi time u inostranstvu mogao biti pokoloban mit stvoren propagandom.88 Adresat, objekt ili meta propagande su udi ije stavove ili ponaae treba podrati ili promeniti u interesu propagatora. Kod meunarodne propagande to su jake, uticajne ili artikulisane grupe u inostranstvu, pa i itavo stanovnitvo drave ili sledbenitvo drugih subjekata meunarodnih odnosa. Osnovna razlika izmeu propagande i pregovaraa je u tome to propaganda nije upuena odluiocima, veirim grupama, kojima odluioci mogu, ali ne moraju da pripadaju. Pored toga, dok je pregovarae uzajaman odnos izmeu pregovaraa, adresat ne vri istovremeni uticaj na adresanta, jer za to nije organizovan. Dok odluioci (vlada) drave A vre propagandu meu stanovnitvom drave B, ovo stanovnitvo ne deluje u istom smislu na odluioce. Drava B moe jedino uzvratiti time to e pregovaraem delovati na vladu drave A, ili sopstvenom propagandom na eno stanovnitvo.
88 Zanimivo je meutim, da se ponekad postupa i obrnuto: sadraji koji se ne mogu prikazati domaoj javnosti putaju se u inostranstvo da bi se tamo pojaao utisak o intelektualnim i umetnikim slobodama. Tako se, na primer, uveni film Aleksej Rubov Andreja Tarkovskog smeo prikazivati samo van SSSR.

274

Propagandna poruka treba da deluje na adresata. Wen sadraj je, u stvari, dvostruk. Povrno gledano, to je prosti smisao poruke, koji se najee sastoji u ubeivau da je eeni stav najboi, najkorisniji, nauno opravdan itd. Meutim, iz ega se ne mora videti sama bit poruke: ci koji se ome eli postii i pogled na svet samog propagatora. Istraivae ovoga cia omoguava da se propaganda posmatra vrednosno i da se jedna vrsta propagande ne izjednauje sa drugom. Propaganda tolerancije, ravnopravnosti naroda, blagostaa tako se razlikuje od propagande nasia, rasne netrpeivosti, zavojevaa, osvete itd. Ci propagatora i sredstvo koje je usvojio daju bitan peat propagandi. Ako se ubeivaem propagira zalagae za opteoveanske interese, ne remete se meunarodni odnosi, kao to se to ini propagandom sebinih interesa putem obmana i preti. Neretko, poruku je teko prepoznati, jer deluju uverivije ako je veoma suptilna, ako adresata navede da sE2m zakui onako kako to adresat eli, ako mu se eeni stav samo sugerie. Propagandni posrednici su nematerijalna i materijalna dobra kojima se propagandna poruka prenosi do adresata. To su, u stvari, simboli (rei, znakovi i gestovi) i komunikaciona sredstva (medij), kao to su radio, televizija, tampa, filmovi, usmeno prenoee itd. Dok je kod pregovaraa lini dodir izmeu pregovaraa srazmerno est, kod propagande to nije, jer samo mali broj propagandista koji deluju u ime subjekta meunarodnih odnosa pokuava da neposredno opti sa velikim brojem stranaca. bb. Metodi meunarodne propagande. Kao postupak, propaganda je neutralna i ene se ocene, kao to smo napomenuli, mogu dati tek poto se poznaje i en stvarni sadraj. Ovaj e sadraj pak imati uticaja i na ostale elemente propagande. To vai kada se zauzme opte i objektivno stanovite. Sa posebnog, sebinog i partikularistikog stanovita propaganda se, kao to se to esto ini, moe meriti iskuivo svojom efikasnou, bez obzira na ci i sadraj. Dobra propaganda bie ona koja je najvie koristila subjektu koji ju je vodio. Zbog ovakvog cinizma, koji ispoavaju i mnogi struaci za propagandu, sama ova re je dobila pogrdne prizvuke. esto se uje da je protivniko izlagae propaganda, dok je sopstveno samo iznoee ienica. Loglas propagande uglavnom poiva na propagandistikim trikovima kojima se slue veti tehniari propagande u slubi vladE2 koje ostvaruju samo svoje posebne interese. U takve metode spada pre svega la, za koju je Hitlerov majstor propagande Jozef Gebels (Josef Goebbels) tvrdio da je najmonije orue propagande, pod uslovom da je velika i esto ponavana.89 Kako, pak, itava budua delatnost propagandiste biva ugroena ukoliko jednom bude uhvaen u lai, propagatori lai najvie vole one tvrde ija se istinitost teko moe proveriti, koristei pri tom poznatu okolnost da je tee dokazati negativne od pozitivnih iskaza.
89 O Gebelsu i egovoj propagandnoj maini vidi J. Baird, The Mythical World of Nazi War Propaganda, Minneapolis, University of Minnesota Press 1974, str. 12. i dae.

275

Propagandisti koji su pod jaim demokratskim nadzorom ne slue se esto neumerenom lai, ali zato mogu pribegavati poluistinama, koje se postiu doterivaem ili biraem ienica. Klasian primer za prvi metod je tzv. emska depea. Pruski kancelar Bizmark (Bismarck), koji je na svaki nain eleo da izazove rat s Francuskom, tako je redigovao telegram o susretu pruskog kraa s francuskim ambasadorom u bai Emsu da bi izazvao utisak kako je sastanak naglo zavren posle obostranih tekih rei, mada je u stvarnosti kra samo stavio do znaa ambasadoru da ne moe da prihvati francuski predlog i da oekuje novi. Bizmark je postigao ci: uzbuee, koje je nastalo posle objavivaa egove verzije, uinio je francuskopruski rat od 10, godine neminovnim. Pro-paganda biraem, koja se formalno ne moe optuiti za neistinu, najboe se moe izuavati na nekoj od tzv. obojenih kiga (bela kiga, plava kiga itd.) koje vlade povremeno izdaju da bi objavile dokumenta o nekom meunarodnom sporu ili incidentu. U nastojau da pokau kako su u pravu i kako su se ponaale estito i dosledno, neke vlade tada objavuju samo one dokumente koji im idu u prilog, a preutkuju druge. Kada u takvim zbirkama nema falsifikata, objaveni dokumenti su autentini, ali istina ipak nije cela. Propaganda iji su sadraji u skladu s optim interesima ne boji se istine. Insistirae na istini je karkteristino za propagandu koja iri obrazloene poglede na svet i za onu propagandu koja se bori protiv lane propagande. Ovaj delimini katalog tehnika nemoralne i po meunarodne odnose tetne propagande iznesen je zato to ovakvu propagandu treba dobro poznavati da bi se ona onemoguila. Ne treba se, dae, zavaravati da je za uspeh propagande, u suprotnom sluaju, dovono da je en sadraj vredan i da se ona slui istinom. Propaganda i tada ostaje vetina, koja se, dodue, ne slui opisanim trikovima, ali iziskuje izvesna znaa, jer se i za istinu treba umeti boriti. Dobar propagandist mora da zna da skrene pau na svoju poruku i da dobro poznaje adresata. Bez obzira na hvale vredan sadraj, italac nee uzeti u ruke runo prelomen i odtampan asopis, nee proitati frazerski, nepismen ili loe preveden lanak, iskuie radio ili televizor ako ga neko monotonim glasom ili loim jezikom zasipa inae istinitim podacima, izai e iz bioskopa ako film pun velikih ideja deluje neveto i dosadno. Naroito danas, kada je prosean ovek izloen obiu informacija i prinuen da pravi izbor izmeu ih, proizvoee propagandnog materijala koji adresati primaju ali ne gledaju nema nikakve svrhe. Propagandist mora da ima snage i samokritinosti da povremeno proverava uinke svoje delatnosti i da naputa neuspene oblike, iako su mu dragi ili tradicijom potvreni. Kada se propagandom bave inovnici, ihov mentalitet se ovome protivi i u osnovi uzaludan posao se nastava uz velike izdatke. Ovo, na alost, vai za mnoge meunarodne organizacije, iji se uredi za javno informisae, koji treba da propagiraju univerzalne cieve ovih organizacija, zadovoavaju odaiaem stereotipnog tiva koje ne dopire do ire publike.90 Za to vreme senzacionalistika tampa dramatizuje sukobe
90 A. A. Diallo-TayirE9, La crise de linformation et la crise de confiance des Nations Unies, Fribourg, Editions Universitaires, 1971.

276

koji se u ihovim organima povremeno dogaaju, to ima za posledicu srazmerno rairen utisak da u Ujedienim nacijama, na primer, ima mnogo vie dramatinih svaa od optekorisnog posla. U osnovi, ipak, propaganda ne moe stvoriti neto ni od ega iza e moraju stajati dela, koja e na sebe skrenuti vie pae od rei. Kada je re o poznavau adresata, propagandist mora da ima na umu da nije suoen s monolitnom masom i da ga od adresata u inostranstvu dele kulturne razlike. ira publika, u jednoj ili vie zemaa, kojoj se propaganda obraa, sastavena je od razliitih nacija, drutvenih slojeva, pripadnika razliitih religija i politikih pokreta, udi razliitog imovnog staa itd. On, prema tome, mora da uini dve stvari: da se opredeli za grupe na koje moe uticati i da svakoj takvoj grupi nameni najboe prilagoene propagandne poruke. Poto se propaganda uglavnom temei na ubeivau, uzaludno je ubeivati grupe s kojima nema niega zajednikog, naroito kada je poloaj grupe takav da je eni interesi unapred ine gluvim za propagandistu i egove argumente.91 S druge strane, obraati se istomienicima ili idejno veoma bliskim grupama, uzaludno je ako su oni politiki bez ikakvog uticaja. Kada se odaberu znaajne i prijemive grupe, propaganda se mora ima prilagoavati, to znai da treba birati one argumente koji za ih imaju vanosti i iznositi ih na ima razumiv nain. Poznavae nacionalne kulture koje propagandist pri tome treba da pokae, odnosi se, kako na kulturne osobine same nacije, tako i na specifinosti enih podgrupa. Ako ne uspe da se otme svojoj nacionalnoj kulturi, propagandist rizikuje da postigne upravo suprotne efekte od eenih, da izazove podozree ili da mu se desi ono to je za ega najgore: da ispadne smean. Ovo se ne retko dogaalo propagandi SAD, jer se isuvie oslaala na specifinosti amerikog politikog stila, koji strancima ume da izgleda vulgaran. Tako je Lindon Xonson (Lyndon Johnson), jou vreme dok je bio potpredsednik SAD, prilikom posete Holandiji na ulicama delio hemijske olovke sa svojim imenom, a rimskom papi, koga je posetio kao predsednik, poklonio svoju bistu, to je kod Holanana i katolika moglo, u najboem sluaju, da izazove podsmeh. Vlast u jednoj dravi ima sredstava da uspeno onemogui stranu propagandu, a da stanovnike od rane mladosti navikava na svoj sistem vrednosti i da ih kasnije snabdeva iskuivo informacijama koje oj odgovaraju. Zbog toga, i zato to se propaganda razliitih subjekata van zeme meusobno potire, unutraa propaganda je, po pravilu, mnogo uspenija od meunarodne, te ovu stoga ne treba preceivati. Postoji, tavie, miee da meunarodna propaganda nema izgleda da preobrati ude koji veim imaju vrste, makar i pogrene stavove, ali moe da podri uverea onih koji su venakloeni subjektu koji vri propagandu ili su pokolebani. Takvi udi e se izlagati propagandnim porukama, pa ih ak i traiti, a ne postoji nijedno sredstvo koje bi te poruke nametalo udima koji zbog neprijatestva ili apatije ne ele da ih prime.
91 Propagandisti zato uvek prenaglaavaju zajednike, a zanemaruju razliite crte izmeu adresanta i adresata. Rusija se balkanskim narodima uvek predstava kao vodea pravoslavna sila, dok je u odnosu na Slovene isticala svoj panslavizam.

277

Ovo objaava nastojae mnogih drava da i bez postojaa konkretnih sponopolitikih cieva stvore naklonost meu stran-cima i da ih privuku svojoj kulturi. Da bi bila primamivija, takva nastojaa povezuju se s nekim koristima za adresata, kao to su uee jezika, upotreba biblioteka, sticae drugih znaa i uestvovae u rekreacionim ili kulturnim delatnostima. Razvijene drave nastoje da u veim gradovima u inostranstvu odravaju informativne centre sa itaocima, bibliotekama, diskotekama, filmskim salama i teajevima jezika (Informativni servis SAD, francuska Alliance francaise, Goethe instituti SR Nemake, italijanske itaonice, britanski British Council itd.). Slian ci imaju i stipendije koje se dodeuju stranim studentima i naunim i kulturnim radnicima. Iako ovakvi programi ne obuhvataju velik broj udi, rauna se da e se tako stvoriti naklonost ili razumevae za dravu koja prua takve usluge i za enu kulturu meu obrazovanim udima, koji zauzimaju ili e zauzeti ugledne poloaje i tako vriti dai uticaj na odluioce i stanovnitvo. Na sreu, optekorisni rezultati esto prevladaju nad onim koji propagandisti imaju u vidu: ako ovakve mogunosti koriste inteligentni i formirani udi, oni e uspeti da razlikuju kulturna dostignua koja im se nude od cieva kojima slede strane vlade. O tome reito svedoi ienica da su na elu antikolonijalistikih pokreta veinom stajali udi kojima su kolonijalne sile pruale priliku da stiu visoko obrazovae u metropoli u nadi da e ih pridobiti da im slue. Meutim, ganski i indijski studenti u Londonu i Gvinejski i senegalski stipendisti u Parizu upoznavali su se tamo i sa slobodarskim idejama, koje su po povratku hteli da ostvare u svojim zemama. vv. Psiholoki rat i subverzija. Dok je za propagandu uopte karkteristina prevaga ubeivaa koje treba preko stanovnitva konano da deluje na odluioce, postoje i neki eni vidovi, kod kojih su sredstva i cievi neto izmeeni. Oni su ak dobili i posebne nazive. Psiholoki rat je vrsta propagandne aktivnosti koja ili tee uporedo s ratom u pravom smislu rei i sastavni je egov deo, ili treba da ga zameni, postiui iste ili sline uinke.92To je estoka, agresivna propaganda koja treba da smrvi moral protivnika, da kod ega izazove defetizam i razdore i da kod sopstvenog stanovnitva pobudi najnie borilake instinkte, mru, osvetoubivost i fanatizam. Zato se ona izdano koristi pretama prema protivniku i obeaima prema saveznicima; laima, pogrdama, su-gestijom itd.93Poto joj ci nije u tome da drugi subjekt opstane i vodi prijatesku politiku, nego da bude uniten ili temeno izmeen, ona nema nikakvih obzira prema budunosti i svesrdno raspiruje rasizam, nacionalizam, politiku netrpeivost, a naro-ito insistira na produbivau sukoba koji kod protivnika velatentno postoje. U pomose pozivaju nacionalni stereotipi te se svi sta92 Savremeni teoretiari strategije slau se da je i reee vojnog sukoba psiholoke prirode. Vidi Bofr nav. delo, str. 22, 60. Za neto drukija miea o psiholokom ratu od ovde iznetih, vidi B. Tirnani, Psiholoki rat, magistarski rad, Fakultet politikih nauka, Beograd, 1973. Z. Isakovi, Psiholoki rat, magistarski rad, Pravni fakultet, Beograd, 1978. 93 Za propagandu u Drugom svetskom ratu vidi A. Rhodes, Propaganda: The Art of Persuasion in World War II, New York, Chelsea House, 1976.

278

novnici zeme protiv koje se vodi rat ili svi pripadnici etnikih grupa koje treba zavaditi predstavaju kao bia s najniim osobinama. U novije vreme, psiholoki rat koristi i najnovija nauna i tehnika dostignua za manipulisae udima uticajem na ihovu podsvest. Psiholoki rat je opasan postupak, ak i za onoga koji ga preduzima. Poput onog udovita iz bajke to ga je kasnije teko vratiti u bocu u kojoj obitava, tako je isto, kada potreba za psiholokim ratom proe, teko smiriti ivotiske instinkte koji su puteni s lanca i promeniti predrasude koje su toliko gajene. tavie, psiholoki rat deluje i na one koji su poeli da ga vode pa se postepeno pretvara od sredstva u ci. Umesto da pojaa napor da se postignu one promene zbog kojih se psiholoki rat vodi (sam, ili u sastavu rata), egovi sadraji se nameu i trae svoje ispuee. S protivnikom stranom, sastavenom od udi koji su u najmau ruku nepoteni i podmukli (ako su uopte udska bia), ne moe se pregovarati, oni se moraju poniziti i zgaziti. Ovakav stav moe da zahvati i same odluioce ili bar ihovu neposrednu okolinu. U svakom sluaju, oni e iskusiti probleme koje su imali protagonisti hladnog rata koji je usledio ubrzo posle Drugog svetskog rata kada su svojoj jav-nosti morali da predstave Japance i Nemce kao saveznike. Na isti na-in je i detant izmeu SAD i SSSR, odnosno SAD i Kine, bio opte-reen posledicama hladnog rata, koji je prvenstveno psiholoki rat. Nasuprot tome, protivnika strana, narod koji bez izuzetka bude oglaen za neude, pokazae prirodnu sklonost da se ujedini pred opasnou i da ovrsne u otporu. Otuda suptilniji vidovi psiholokog rata paivo odvajaju poruke upuene protivnikom stanovnitvu od onih koje je nameeno domaem (time to, na primer, ove poslede i ne idu preko sredstava masovnih komunikacija, nego poverivim zatvorenim kanalima), ili i domaem stanovnitvu predoavaju sliku o razjedienosti u neprijateskom taboru, koja se tamo stvarno eli i postii. Ovakav postupak uvek ostava mogunost da se stupi u kontakte, pregovore, pa ak i saveznitvo s onim delovima protivnikog stanovnitva koji nisu ocreni. Subverzija je skup delatnosti koje treba da podriju napadnuti subjekt meunarodnih odnosa i da dovedu do promene egovog ustrojstva. Kada je re o dravi, tei se promeni drutveno-politikog ustavnog poretka ili bar obarau vlade. Propagandna delatnost je ovde najee kombinovana s oruanim akcijama (ubacivae naoruanih grupa, terorizam) ili s ekonomskim pritiskom. Karakteristino za subverzivnu propagandu jeste oslaae na odane grupe unutar stanovnitva, pomou kojih se propaganda predstava kao unutraa a ne meunarodna. Takve grupe tampaju svoja glasila, rasturaju letke, emituju preko svojih radio-stanica ili ire glasine koje treba da pojaaju nezadovostvo u zemi, dovedu do preokreta i obrazovaa vlade koja e sluiti interesima subverzivne sile. Subverzivne grupe regrutuju se na razliitim osnovama. Na na-cionalnoj osnovi je hitlerovska Nemaka koristila nemake nacionalne maine u ehoslovakoj i Jugoslaviji. Na klasnoj osnovi su tajne slube SAD i multinacionalne kompanije pridobijale graanske politiare i pri279

vatne preduzetnike za destabilizaciju (utiv naziv za subverziju) ilea i Gvatemale. Na subverziju se mogu navesti i ideoloki zaslepeni ili verski zatucani udi. No, postoje i iskuivo materijalistiki ili karijeristiki motivi koji su ne retko pomeani s prethodnim. Za ove grupe odomaio se i naziv peta kolona. Treba, meutim, stalno imati u vidu da je bitno obeleje subverzije u tome da se subverzivne grupe iskuivo ravnaju prema in-teresima stranog nalogodavca, pa se, kad emu to zatreba, iznenada i umiruju. Ovo je vano napomenuti zato to i autohtoni pokreti protiv reima mogu imati simpatija prema inostranstvu, a i ovo moe biti nakloeno ima. Nepopularne vlade tee da u svojoj propagandi sve politike pokrete protiv sebe predstave kao subverzivne, jer tako ugaaju podozreu koje se osea prema inostranstvu. Ne treba nasedati ovakvoj propagandi, pa i grupe, koje se bore za svoje interese u zajednici iji su pripadnici, proglaavati za subverzivne samo zato to uivaju naklonost inostranstva. Subverzivni propagandistiki metod je efikasan jer ga ne ometa sumiavost koju adresat obino osea prema porukama iz inostranstva, za koje opravdano pretpostava da tee da ga iskoriste za tue cieve. Subverzivna propagnda prividno je domaa, ona potie od sunarodnika koji se, toboe, zalau za interese sopstvene zeme. Zbog toga se strani propagandisti, onda kada ne mogu nai dovono jaku grupu koja bi im sluila, trude da svoju propagandu predstave tako kao da potiu iz unutrih izvora. Radio-stanice, koje emituju iz inostranstva, najavuju se kao domae ilegalne stanice. Iz inostranstva se ubacuju i rasturaju listovi, kige i leci, koji izgledaju kao da su tampani u zemi. * ** Kao to se vidi, propaganda moe da poslui jaau opte-oveanskih vrednosti i ireu istine, ali moe opasno da poremeti meunarodne odnose i da ugrozi ihove subjekte. Ova posleda, tetna vrsta propagande, ne bi imala nikakvih izgleda da nema udskih slabosti, kao to su politika apatija, neoba-vetenost, robovae predrasudama, neprosveenost itd. Otuda su najboa sredstva u borbi protiv takve propagande iroko obrazovae, obavetavae i politiko uzdizae. B. Postupci preteno vezani za privredu Drave i ostali subjekti koji se bave privrednom delatnou u danaem svetu ne mogu vie da privreuju usameno, bez stupaa u meunarodne veze putem svetskog trita. Oni se tako uputaju u meunarodne ekonomske odnose, koji su neophodni iz isto ekonomskih razloga. Mnoge se sponopolitike odluke mogu ima objasniti u potpunosti ili delimino. Potrebe domae ekonomije, tj. grupe koja ome dominira, nisu samo u osnovi mnogih ekonomskih mera u odnosu na inostranstvo, veiz ih proizlaze i drugi, na prvi pogled neekonomski potezi. Dok je oigledno da se, na primer, podizae uvoznih carina za jednu vrstu robe moe ob280

jasniti eom da se zatite domai proizvoai u toj oblasti, ponekad je potrebno vie pronicivosti da bi se utvrdilo kako je iz istih razloga podran pu u stranoj dravi ili je ak voen osvajaki rat. Drugim reima, ekonomski interesi su vaan inilac u donoeu sponopoli-tikih odluka. Meutim, naa je paa na ovom mestu, gde se bavimo sredstvima za sprovoee sponopolitikih odluka, okrenuta u obrnutom smeru. Privreda subjekta meunarodnih odnosa i mokojom on u toj oblasti raspolae zanimaju nas kao orue kojim on moe da se poslui kako bi druge subjekte naveo na eeno ponaae. U takvom se svetlu ekonomika moe pojaviti i kao sredstvo politike. To je upadivo onda kada se ekonomski postupci ne mogu vie objasniti samo ekonomskim motivima ili su im, tavie, suprotni. Potencijal drave, zasnovan na enoj nacionalnoj privredi, ispoava se u enoj sposobnosti da zadovoi ili ne zadovoi potrebe drugih drava i ostalih subjekata, bilo da istupa kao izvoznik ili uvoznik, tj. da im stava na raspolagae ili uskrauje svoje sirovine, robu, kapital, tehnologiju ili radnu snagu, odnosno da u istom smislu otvara ili zatvara svoje trite. im se meunarodna razmena ne obava iz sebi svojstvenih razloga, veima da poslui i drugim svrhama, nalazimo se pred ekonomskim postupcima namee-nim izvreu sponopolitikih odluka. Naravno, nije uvek lako utvrditi kada prestaje jedno i poie drugo. Ovakve tekoe potiu ponajvie odatle to najvaniji cievi spone politike mogu biti upravo ekonomski, ili zato to odluioci, da bi trpeli to mae tete, nastoje da i sredstvo koje ima politiki ci zadri i ekonomsko opravdae. Otuda neki postupci imaju dvojna obeleja, kao npr. kada visoka zatitna carina istovremeno koristi domaoj inudstriji i treba da pogodi dravu iz koje se dotle uvozilo. I pored ovakvih tekoa i ograniea, u ovom odeku zadraemo se na onim postupcima kojima drave i drugi subjekti meunarodnih odnosa svoj poloaj u meunarodnom ekonomskom sistemu koriste kako bi uticali na ponaae drugih subjekata radi unapreea svojih sponopolitikih cieva. Iz do sada izloenog vidi se da im taj poloaj omoguava da drugima prue ili uskrate izvesne koristi, te su stoga ovakvi postupci najprikladniji za davae nagrada i izvravae kazni dok se ihovo stavae u izgled ispoava kao obeae ili preta. a. Carine su najstariji i najrasprostraeniji nain za regulisae ekonomskih odnosa s inostranstvom. Wima se koriste sve drave, bez obzira na privredni sistem i stepen uticaja vlade na sponu trgovinu. Ovaj se postupak svodi na posredne poreze koji se naplauju na robu koja prelazi tzv. carinsku granicu. Carinska granica se uglavnom poklapa s dravnom, ali to uvek ne mora biti sluaj, kao npr. kod carinskih unija (gde granica izmeu udruenih zemaa nije istovremeno i carinska granica) ili kod slobodnih carinskih zona. Carina se moe naplaivati na artikle koji ulaze na carinsku teritoriju, izlaze iz e ili prolaze ome (uvozne, izvozne i tranzitne carine). Poslede dve vrste carina su se izobiajile, te se danas pod carinama uglavnom podrazumevaju uvozne carine.94 281

Visina carina se odreuje carinskom stopom za pojedine arti-kle, sadranom u carinskoj tarifi. Carinsku stopu moe odreivati sama drava svojim unutraim aktima (autonomne carine), ali se ona moe i sporazumno odrediti meunarodnim ugovorom (konvencionalne carine). Uticaj meunarodnog ugovora moe da bude i posredan, kao npr. putem klauzule najveeg povlaea. Ukuivi ovu klauzulu i ugovor s nekom stranom dravom, ugovornica se obavezuje da e automatski protegnuti na u sve carinske povlastice koje bude dala bilo kome drugom partneru. Sve lanice Opteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT) daju u naelu jedna drugoj status najpovlaenije nacije. Carine imaju svoje ekonomske razloge kao izvori dravnih prihoda (fiskalne carine) i kao mere za zatitu domae privrede (zatitne carine). Carine su uz to i orue kojim vlada moe da utie na razmenu sa stranim dravama imajui u vidu i druge cieve. Ako je zema znaajno trite za robu poreklom iz odreene strane drave, sputaem carina moe se olakati priliv i plasman ene robe, dok se ihovim podizaem oni oteavaju: ako su carine vrlo visoke, uvoz postaje praktino nemogu. Da bi se to postiglo, vlada treba da ima izvesnu slobodu u odreivau carinskih stopa za robu iz pojedinih stranih drava. Ako su carine autonomne, takva sloboda postoji, a ako su konvencionalne, ona je maa, jer pri tome treba otkazati ili izmeniti meunarodne ugovore u kojima je utvrena carinska stopa ili data klauzula najveeg povlaea. Carinske povlastice, odnosno osloboee od carine ili niske carinske stope, daju se zemama ijoj se privredi eli pomoi. To je vid nagrade zbog bliskosti ili saveznitva, kakvi recimo postoje izmeu Velike Britanije i lanica britanskog Komonvelta. Takav povlaen carinski reim je isto tako znak nastojaa da doe do potpune privredne integracije, kao, na primer, izmeu lanica Evropske Unije. Nasuprot tome, prohibitivne, visoke carine predstavaju kaznu zbog nepoenog ponaaa. Nezadovona nastojaima Srbije da poetkom ovoga veka smai zavisnost od Austrougarske jaaem domae industrije, sklapaem carinskog saveza s Bugarskom i nabavkom oruja u Francuskoj, Austrougarska je poetkom 1906. godine objavila Srbiji tzv. carin-ski rat time to je visokim carinama spreila uvoz i tranzit stoarskih proizvoda poreklom iz Srbije. Ovaj postupak je isprva Srbiji naneo velike tete, ali su eni privrednici ubrzo pronali druga trita za svoje proizvode, koja su snabdevali preko solunske luke (tada u sastavu Turske). Kako je i austrougarska vlada uvidela da nije postigla ci, ovaj rat je zavren kompromisom: novim trgovinskim ugovorom omoguen je neometan srpski izvoz u Austrougarsku, ali se zato Srbija odrekla carinskog saveza s Bugarskom.95 Ovaj austrougarski potez bio je omoguen time to je trgovin-ski ugovor izmeu dve zeme bio istekao, te je nastupilo vanugovorno stae, u kome je
94 I. uvela, Meunarodni ekonomski odnosi, Zagreb, kolska kiga, 1966, str. 201, i dae, . Mrkui, Meunarodna trgovina, Beograd, Privredno-finansijski vodi, 1971, str. 176. i dae. 95 D. orevi, Carinski rat Austro-ugarske i Srbije 19061911, Beograd, Istorijski institut, 1962.

282

Austrougarska slobodno mogla da mea autonomnu carinsku tarifu. Kada je, meutim, ugovor na snazi, treba ga prvo otkazati. Takav je bio pokuaj Kongresa SAD da kazni Jugoslaviju zbog samostalne spone politike, koja je ukuivala i kritian stav prema svim velikim silama, pa i SAD. I pored protivea amerikog ambasadora u Beogradu, Kongres je reio da Jugoslaviji oduzme status najpovlaenije nacije i da tako otea izvoz ene robe u SAD. Ovakvo jednostrano meae meunarodnog ugovora je protivpravno, ali to nije smetalo amerikim zakonodavcima da u vie mahova ovlauju predsednika SAD da kao kaznu oduzima status najpovlaenije nacije onim dravama koje deluju protivno inte-resima SAD.96 Carinske stope koje posebno optereuju robu uvezenu iz odreene strane drave nazivaju se diskriminatorskim. Kao otre kazne, one teko pogaaju odnose izmeu drava. Meutim, pojedine drave se mogu otetiti i carinskom politikom koja formalno nije diskriminatorska i naoko je mae neprijateska. To se postie time to se izmenom carinskih stopa oteava uvoz jednog artikla, bez obzira odakle potie, ali se time, u stvari, pogaaju samo zeme koje ga izvoze, i to pre svega ona odakle se do tada preteno uvozilo. Tako se mera koja izgleda opta i neodreena ispoava kao vrlo specifina. Najlake se time mogu pogoditi zeme monokulture, tj. one zeme iji sponotrgovinski bilans zavisi od izvoza jedne vrste proizvoda, najee sirovina (stoka i stoarski proizvodi u malopre pomenutom sluaju Srbije, bakar u sluaju Zambije, kakao u sluaju Gane itd.). Industrijalizovana zema koja predstava stalno trite za neku od zemaa monokulture moe jednostavnim podizaem carinske stope za artikal u pitau teko pogoditi ovu posledu, a da pri tom en postupak ne izgleda kao diskriminacija, jer formalno pogaa sve proizvoae. Prohibitivne carine, a naroito diskriminacija putem carina, nepovono se odraavaju po meunarodnu trgovinu uopte a izazivaju i niz drugih tekoa. Dok su diskriminatorskim merama najvie izloene zeme u razvoju, dotle iz nenormalne situacije izvlae korist reeksporteri u treim zemama itd. Iz svih ovih razloga postoji tea da se carinske stope izjednae i stabilizuju putem meunarodnog sporazumevaa, pri emu znaajnu ulogu igra Opti sporazum o carinama i trgovini(GATT). Ukoliko se oteani uvoz i jedne zeme ne moe nadoknaditi domaom proizvodom ili uvozom s druge strane, primena visokih carina znaie oskudicu na domaem tritu, koja, ako potraje, moe dovesti do poremeaja i nezadovostva. To je cena koja se plaa za primenu ovoga postupka. U takvim sluajevima se on, ranije ili kasnije, mora napustiti. b. Kvantitativna sponotrgovinska organizacija slue zato da neposrednije od carina reguliu koliinu robe koja se moe uvesti u jednu zemu ili izvesti iz e. Dok kod carina prelaz robe preko granice formalno nije nikada ogranien (ali se visokom stopom postie da se on ne isplati ni uvozniku ni izvozniku), dotle kod ovih
96 G.

Kennan, Memoirs 19501963, London, Hutchinson, 1972, str. 294, i dae.

283

postupaka nema potpune slobode spone trgovine. Ova se ograniea postiu sistemom kontingenata ili dozvola. aa. Sistem kontingenata postoji onda kada se za sve ili neke artikle odrede maksimalne koliine koje se u toku jedne godine mogu uvesti i izvesti. Globalne kvote, koje se ustanovavaju bez obzira na poreklo i odredite robe, imaju prvenstveno unutrae ekonomske cieve (poboae platnog bilansa, strukture uvoza i izvoza itd.), dok se putem posebnih kontingenata kojima se ograniava obim razmene u odnosu na odreenu dravu omoguava izdiferencirano sponopolitiko delovae. Dravi na koju se vri pritisak mogu se uskratiti potrebni artikli, odnosno onemoguiti joj pristup na domae trite. bb. Sistem dozvola joje elastiniji i dravnim organima prua vee mogunosti da se ravnaju prema trenutnim interesima. Zbog mogunosti koje prua vladama da sprovode ekonomske i neekonomske cieve, danas je veoma rasprostraen. Naime, za svaki izvoz ili uvoz prethodno je potrebno pribaviti dozvolu nadlenog organa, koji je, zavisno od propisa drave u pitau, moe odbiti iz zakonom utvrenih razloga ili vrei svoje diskreciono pravo. Jasno je onda da vlada u svakom trenutku i bez davaa ikakvog ekonomskog obrazloea moe da iz-vri pritisak na drugu zemu time to e onemoguiti izvoz u u ili uvoz enih proizvoda. To je za izvoznike naroito pogodno orue, ako je prethodnim izvozom stvorena izvesna mera zavisnosti, kao npr. kada iskoriavae izvesne opreme zavisi od daeg urednog snabdevaa reprodukcionim materijalom i rezervnim delovima, itd. vv. Trgovina orujem. Razmatraa koja utiu na izvoz najupadivije dolaze do izraaja prilikom trgovine orujem i ratnim materijalom. Postoji uvek izvestan ekonomski pritisak da se oruje izvozi, jer to koristi dravnoj blagajni, velikim proizvoaima, prateoj industriji i udima zaposlenim u ima. Izvoz omoguuje vee serije tako da oruje postaje jeftinije i za sopstvenu armiju. Neekonomske prednosti su isto tako prisutne, ali ne i nedvosmislene. S jedne strane, naime, stvara se vepomenuta zavisnost uvoznika od izvoznika; potrebno je dae snabdevae municijom i rezervnim delovima a kod nekih tipova danaeg naoruaa, koji su veoma sloeni, neophodno je dugotrajno obuavae u rukovau, koje iziskuje prisustvo na licu mesta brojnih vojnih struaka.97 S druge strane, za izvoznike pored prednosti nastaju i opasnosti: s izvozom raste verovatnoa da e najsavreniji tipovi oruja, iji se porizvodni postupak uva kao tajna, pasti u ruke potencijalnih protivnika. Ako je prijateska vlada nestabilna, moe doi do enog svrgavaa i preorijentacije spone politike, ime bi se prodato oruje iskoristilo protiv izvoznika i egovih saveznika. Ako u podruju u kome se nalazi
97 Egipat je bio najvei primalac sovjetskog krupnijeg oruja, uvezavi 1970. godine oruje u vrednosti od 250 miliona dolara, a 1971. u vrednosti od 420 miliona dolara, i to veinom aviona i raketa. Uvoee sloenog oruja u Egipat iziskivalo je prisustvo vrlo brojnog sovjetskog vojnog osoba. Veinu mesta na kojima se nalaze rakete nadzire sovjetsko osobe. U registru trgovine se ne vide tipovi aviona za koje se veruje da ima rukuju iskuivo sovjetski struaci u Egiptu. SIPRI Yearbook, 1972, Stokholm, Almqvist & Wiksell, 1972. Godinu dana kasnije egipatski predsednik Sadat zahtevao je da se sovjetski vojni struaci, za koje se smatralo da broje 20.000, napuste egovu zemu. M. Heikal, The Road to Ramadan, London, Collins, 1975, str. 165, i dae.

284

drava-uvoznik postoji arite lokalnog sukoba, izvezeno oruje moe doprineti egovom rasplamsavau, pogotovu ako je ono praeno velikim brojem osoba za obuku i odravae. One drave u regionu koje nee ili ne mogu da kupe oruje, ovakvu prodaju mogu tumaiti kao favorizovae potencijalnog protivnika i udaiti se od zeme-izvoznika. I, na kraju, izvoznik mora biti siguran da izvesno oruje nee preprodajom zavriti u neeenim rukama, ili biti upotrebeno u unutraim obraunima. Stoga nije udo to danas sve vlade zadravaju punu kontrolu nad izvozom oruja i tako ekonomske interese potiavaju politikim. I u onim zemama gde ne postoji dravni monopol spone trgovine, oruje se moe kupiti tek poto se pribave dozvole iz resora sponih poslova i odbrane, koji proceuju da li se izvozom obezbeuje sponopolitiki interes i ne ugroava sopstvena bezbednost. Nije nuno naroito naglaavati da i uvoznici strogo kontroliu uvoz oruja. To se postie na jednostavniji nain, jer je glavni naruilac sama drava, odnosno ene oruane snage. Uvoznik mora, takoe, da miri ekonomske i tehnike obzire s politikim. Dakle, ne samo to e nabavati oruje koje je boe i jeftinije, nego e se starati da egovom nabavkom ne dospe u zavisnost od snabdevaa, ili ne pokvari svoje odnose s treim dravama. Meutim, drave koja su se svrstale u vojno-politike blokove nemaju izbora: one moraju da uvoze od svojih saveznika, najee onih najmonijih. Time se odnos zavisnosti sve vie produbuje a za vodee sile postaje ekonomski unosan. v. Kvalitativna sponotrgovinska ograniea ili reim plaaa mogu da olakaju ili oteaju uvoz ili izvoz time to e se uticati na nain plaaa. To je mogue zato to se plaaa vie ne vre slobodnim transferom zlata ili deviza izraenih u odnosu na zlato, vesu stavena pod kontrolu drava koje utiu na nain, uslove i mogunosti plaaa, pa prema tome i na uvoz i izvoz. Ovaj se uticaj pre svega ogleda u odreivau zvaninog kursa nacionalne valute, koji moe pogodovati uvozu (ako je valuta preceena) ili izvozu (ako je valuta potceena). Pored toga, slino dozvolama za uvoz ili izvoz, mogu se zahtevati dozvole za devizno plaae za svaki sponotrgovinski posao. Ako ima u vidu neekonomske cieve, vlada ovim postupcima moe da postigne iste rezultate kao i one koji su veopisani. g. Sponotrgovinski monopol drave (dravna trgovina) postoji onda kada drava nije samo regulator spone trgovine, nego i en nosilac. Dravna preduzea koja se bave izvozom i uvozom su onda dravni organi kao i svi drugi. Wih ne treba posredno podsticati ili spreavati u duhu interesa drave, vee ti interesi dolaziti do izraaja prilikom sklapaa samih poslova. Kada se eli izvriti pritisak na drugu dravu, dravno preduzee e jednostavno odbiti da ue u posao ili odustati od veugovorenog posla ponaajui se na izgled kao privrednik kome takvo drae nalae ekonomska raunica. Potpuni spono-trgovinski monopol drave karakteristian je za zeme eta-tistikog socijalizma. U drugim zemama, pa ak i onima koje se oznaavaju kao liberalno kapitalistike, postoji delimian monopol ove vrste. U SAD, na primer, drava izvozi vikove pooprivrednih proizvoda, iju je proizvo285

du subvencionisala, dok u skoro svim zemama vlada neposredno nabava osnovne siro-vine za strateke rezerve. d. Zabrane uvoza i izvoza. Umesto da se oteava, ograniava, pa ak i de facto onemoguava, uvoz ili izvoz se moe odlukom dravnih organa izriito zabraniti. Ako je zabrana opta, za enog trajaa nema nikakvog uvoza niti izvoza odreenoga artikla. Ovakva je zabrana obino uslovena ekonomskim (kriza, slaba etva, uravno-teavae platnog bilansa) ili drugim unutraim potrebama (zatita zdrava i morala). Mogunost da se deluje na pojedine zeme ograniena je, sem ako je re o znaajnoj zavisnosti stranog partnera od uvoza ili izvoza odreenog artikla. Kad je zabraen izvoz samo u tano naznaenu zemu, re je o embargu, koji ima prevashodno politiki ci da potencijalnog protivnika lii proizvoda koji su mu potrebni, da omete egov razvoj, oslabi egovu vladu i vojnu moitd. Zabrana uvoza iz odreene zeme naziva se bojkotom (mada ovaj izraz moe da ima i ire znaee kidaa svih privrednih veza). Da bi se izazvale teke posledice po stranu dravu, zabrauje se u prvom redu uvoz onih artikala koje ova posleda mora da proda da bi ekonomski opstala. Zabrana uvoza i zabrana izvoza, proglaene zajedno, dovode do ekonomske blokade, najotrijeg postupka iz ove skupine. Ona se upotpuava i zabranom tranzita, kojoj su naroito izloene zeme bez izlaska na more. Pakistan je tako u nekoliko mahova kaavao Avganistan zbog teritorijalnog spora oko Patunistana. Na slian nain postupa i Kenija u odnosu na Ugandu, koja se putevima preko kenijske teritorije snabdeva nekim ivotno vanim sirovinama, u prvom redu naftom. Ekonomska blokada moe da predstava sankciju koju pro-glaava meunarodna organizacija protiv drave koja kri vane odredbe meunarodnog prava. Prema l. 41. Povee Ujedienih na-cija Savet bezbednosti moe naloiti lanicama ove organizacije da protiv drave koja ugroava mir preduzme mere, koje mogu da sadre potpun ili delimian prekid ekonomskih odnosa i e-leznikih, pomorskih, vazdunih, potanskih, telegrafskih, radiografskih i drugih veza.... Ovo su kazne koje treba da zatite opte interese i ihove posledice treba da budu jae od onih koje sprovodi jedna drava ili grupa drava (kao u malopreaim primerima) zato to iza ih mogu stajati univerzalne organizacije. Uspe-na primena ovakvih mera znaila bi potpunu izolaciju kaene drave. Od ovakvih ekonomskih sankcija mnogo su oekivali tvorci Drutva naroda, u ijem Paktu (l. 14) su one zauzimale joistaknutije mesto no u Povei UN. One su iskuane u odnosu na Italiju, koja se ogreila o Pakt izvrivi 3. oktobra 1935. godine napad na Etiopiju. Italija nije bila odvraena od agresije i sankcije su posle nepune godine dana bile podignute. Meutim, blokada Italije bila je delimina, a Drutvo naroda nije bilo univerzalno. Embargo se nije odnosio na naftu, gvoe i elik, najvanije sirovine za ratni napor, a neki znaajni italijanski snabdevai, kao npr. SAD i Nemaka, bili su van organizacije. Uz to ni stubovi Drutva na-roda, Velika Britanija i Francuska, nisu dosledno sprovodili blokadu, raunajui da e ita286

lijanskog diktatora Musolinija jouvek moi da pridobiju za savez protiv Hitlerove Nemake. rtve su bile mae zeme, koje su, poput Jugoslavije, bile upuene na trgovinu s Italijom. Potujui sankcije pretrpele su privredne gubitke. I ekonomske sankcije, koje su Ujediene nacije proglasile u odnosu na Junu Rodeziju i Junu Afriku, nisu dale eene rezultate. I jedna i druga zema istrajale su u politici rasne diskriminacije.98 Na osnovu ovoga bi se lako moglo zakuiti da potpuna ili delimina blokada nije pogodno sredstvo za primoravae drava da potuju pravne obaveze. To bi onda znailo da blokada nije efikasna i u kom sluaju, bez obzira je li u slubi optih interesa koje tumae meunarodne organizacije, ili ima da poslui posebnim sponopolitikim cievima jedne ili vie drava. Teorijski, skepsa prema ekonomskoj blokadi kao efikasnom postupku nastaje iz istih razloga kao i suma u korisne uinke kazne kao sredstva spone politike. Wu potkrepuju i neka novija istraivaa, od kojih jedno nastoji da pokae kako se od 18 sluajeva ekonomske blokade, primeenih od 1928. do 1968. godine, samo za dva moe rei da je ovaj postupak doneo rezultate. Po pravilu su predmeti ovih mera u roku od dve godine ponovo uspostavali preai stepen sponotrgovinske razmene.99 Meutim, kao to ne vaa preceniti dejstvo ekonomske blokade, nije ga uputno ni potceniti. Svi dosadai primeri primene ovoga sredstva bili su nepotpuni: ili su ga primeivale pojedine (iako vrlo mone) drave, ili su to inile grupe drava; kao to smo videli, lanice meunarodnih organizacija nisu ga dosledno spro-vodile. Otuda je pred dravom-predmetom blokade uvek bio i izlaz koji se s naporima mogao nai. Pod pretpostavkom, pak, da je blokada stvarno potpuna i da je uperena protiv zeme koja nema takav potencijal da moe da opstane bez ikakvih privrednih veza s inostranstvom, imali bismo pred sobom mnogo teu sliku. Otuda preta ekonomskom blokadom i dae ima jako dejstvo. Drave koje se ne obaziru na takve prete dovono su motivisane i reene da se prenesu s posledicama blokade, to je jojedan razlog zato se blokada, primeena u obliku kazne, ispostavila kao mae efikasna. Moramo, meutim, priznati da se ovde jouvek kreemo u oblasti koja nije dovono empirijski istraena: naime, dok je srazmerno lako ustanoviti da je primeena blokada, i opisati ponaae blokirane zeme, mnogo je tee znati kada je zapreeno blokadom, a najtee je s pouzdanou utvrditi da je promena ponaaa izazvana tom pretom, a ne nekom drugom okolnou. I pored svega toga, izgleda da se moe zakuiti da ekonomska blokada ostaje najmonije sponopolitiko sredstvo vezano za privredu, koje je, meutim, lake najaviti nego sprovesti, te je, prema tome, pogodnije za pretu nego za kaznu. Jer, da bi bila potpuna, pa prema tome i delotvorna, blokada mora da bude primeena
98 N. Boi, Ekonomske sankcije u kolektivnoj bezbednosti Drutva naroda i Ujedienih nacija, Beograd, Institut za meunarodnu politiku i privredu, 1971, str. 130, i dae. Vidi i rezolucije GS UN 216 (1965), 217 (1965), 221 (1966), 232, (1966), 253 (1968), 277 (1970), 388 (1976). 99 P. Wallensteen, Characteristics of Economic Sanctions, Journal of Pace Research (Oslo), 1968, str. 248. i dae. J. M. Lindsay, Trade Sanctions as Policy Instruments, Inter-national Studies Quarterly, 1968, str. 153, i dae.

287

od svih stvarnih i potencijalnih trgovinskih partnera. Sem hipotetikih izuzetaka, re je, dakle, o vie drava. Kako je pak, ovo najskupe privredno sredstvo, sve ih je teko privoleti da plaaju visoku cenu da bi zadovoile interese one drave koja takvu meru eli da sprovede. . Prodirae na strano trite. Suprotno postupcima koji ograniavaju razmenu sa stranom dravom, da u ciu izazovu tekoe, gubitke i pritisak, sponopolitiki cievi se mogu postizati i pojaanim prisustvom na tritu zeme na koju se eli uticati. Instrumenti za ovakvo prodirae poznati su iz uobiajene prakse drava i privrednih preduzea, koja prvenstveno ima u vidu eko-nomske interese. Oni se, pak, kao i kod drugih postupaka, mogu vezati i za drukija oekivaa, kao npr. za eu da se u pogoenoj zemi izazovu poremeaji, ili da se ona dovede u zavisnost. U prvom redu, ovakvi se uinci mogu postii dampingom i izvoznim premijama. Damping je prodaja robe na inostranom tritu po ceni nioj od one na domaem, ak nioj od cene kotaa. Pod uslovom da je roba istoga kvaliteta, strani potroai e, prirodno, biti skloni da je pre kupuju i na taj nain e konkurenti biti istisnuti s trita. Dakle, ne samo to e izvoznici iz jedne zeme zameniti sve druge strane partnere, nego e i domaa industrija da trpi u neravnopravnoj borbi s jeftinom stranom robom. Damping je omieno sredstvo velikih preduzea, koja su esto i transnacionalna, jer na taj nain mogu da zauzmu monopolistiki poloaj. Naime, kada svaka konkurencija bude unitena, potroai ostaju na milost i nemilost jedinom snabdevau, koji tada podie cene i brzo viestruko nadoknauje gubitke koje je imao prodajui ispod cene. Pored toga to poiva na takvim proraunima, damping je najee omoguen eksploatacijom jeftine radne snage u dravi proizvoau (tzv. socijalni damping). Pogoena zema moe se braniti od dampinga na razliite naine, kao na primer posebno visokim antidampinkim carinama, ili ak i zabranom uvoza dampinke robe.100 Izvozne premije su nagrade koje drava daje izvoznicima nekih vrsta roba. Time se podstie izvoz jer cena takve robe postaje nia. Sve dok su premije takve da robu svode u okvire konkurentnosti na odgovarajuem tritu, ovaj postupak nema velike sponopolitike ambicije (za razliku od ekonomskih). Kada, ipak, zbog ih roba postaje nesrazmerno jeftina, granice izmeu ovoga postupka i dampinga se briu, tanije reeno, drava izvoznicima nadoknauje razliku izmeu dampinke i stvarne cene. Drava-izvoznica takoe moe da potpomogne damping i time to e neprirodno potceniti domau va-lutu.101 e. Ekonomska pomo. Kao obeae ili nagradu subjekti meunarodnih odnosa mogu stavati drugima u izgled izvesne ekonomske pogodnosti. Kada te pogodnosti nisu simetrine, ekonomski uravnoteene, moe se govoriti o ekonomskoj pomoi u najirem smislu rei.
100 Mrkui, nav. delo, str. 242, i dae. teko je precizno utvrditi kada je re o dampingu, Pravilnik Saveta EEZ od 12 decembra 1979. International Legal Materials, 1980, str. 492. 101 uvela, nav. delo, str. 224, i dae.

288

Prelaz izmeu mera vezanih za uobiajene meunarodne eko-nomske odnose i pruaa ekonomske pomoi nije nagao kao to bi se moglo pretpostaviti. Tako su, recimo, meunarodni zajmovi i kredi-ti najee isto finansijske operacije, kojima je u biti obostrani interes. Zajmoprimcu (dravi, nacionalnom preduzeu, grupi preduzea) potreban je kapital, a zajmodavac (drava, nacionalna banka, bankarski konzorcijum, meunarodna banka itd.) raspolae sredstvima koja eli da ustupi uz odgovarajuu kamatu. Pomou kredita lake se plasira roba u inostranstvu. Uvek, dakle, postoji obostrani interes, mada se u svakom konkretnom sluaju moe raspravati o tome jesu li interesi obe strane u podjednakoj meri zadovoeni. S druge strane, kod ekonomske pomoi jedna strana (primalac) dobija ekonomsku korist, dok se druga strana (davalac) liava koristi ili nekog postojeeg dobra. Prelaz se, meutim, java veonda kada davalac u konkretnom odnosu ne zadovoava srazmerno svoje interese, kao npr. kada daje zajam uz niu kamatu od one koju bi inae mogao da ostvari. Naravno, pomoje nedvosmislena onda kada se za u ne dobija nikakva naknada, kao kod poklona. Treba imati na umu da se pri ovoj oceni moe lako i pogreiti, jer postupak koji, gledan na kratak rok, izgleda kao pomomoe da se pokae kao veoma unosan ekonomski potez, kao npr. kada se poklonima doprinosi stranoj zemi kako bi ostala i ubudue trite za robu iz zeme davaoca. Nas ovde zanimaju neekonomski cievi radi kojih se, pru-ajui pomo, podnose ekonomske rtve. Posmatrajui tekuu praksu, oni se mogu svrstati u dve grupe. U prvoj grupi su opti cievi, vezani za celu meunarodnu zajednicu. U interesu je, pa i ekonomskom, svih razvijenih zemaa da spree dae relativno zaostajae zemaa u razvoju, da doprinesu tome da se jaz izmeu te dve grupe zemaa smauje umesto to se sve vie iri. Ne samo to etiki i humani razlozi nalau da se ublae nejednakosti u raspodeli svetskog bogatstva i da se isprave nepravde nanesene eksploatacijom nekih delova sveta, vese time spreavaju teka socijalna i politika staa, koja mogu ugroziti svetski mir. Ovi opti cievi uslovili su eu Ujedienih nacija i drugih meunarodnih organizacija da privole razvijene zeme da odvajaju jedan deo svog nacionalnog dohotka kao pomozemama u razvoju. Da bi ova pomostvarno sluila takvoj svrsi, nastoji se da onda ide meunarodnim kanalima, dakle preko fondova koje obrazuju meunarodne organizacije. Statistiki podaci pokazuju meutim, teu razvijenih zemaa da pomopruaju bilateralno tj. u neposrednom odnosu s dravama primaocima. Ova tea razvijenih zemaa navodi i na sumu da one imaju u vidu drukije, ue, posebne cieve, tj. da dajui pomohoe da za uzvrat dobiju neposredne politike koristi. Ovi se cievi mogu svrstati u drugu grupu. Wih vaa ispitivati u svakom posebnom sluaju i oni umnogome zavise od subjektivne procene davaoca ili od opaaa primaoca, tako da se ne retko meu odluiocima vodi rasprava oko toga vodi li pomopstizau datog cia ili ne. Uglavnom, pruae pomoi je sredstvo predohrane, nagrada ili mogunost za pretu i kaznu. 289

Kao sredstvo predohrane pomotreba da poslui stabilizaciji u stranoj zemi, da podri postojeu vladu ili da ojaa saveznika. Takva je obeleja imao tzv. Maralov plan. Uplaena da velike ekonomske tekoe i socijalna previraa u zapadnoevropskim zemama odmah posle Drugog svetskog rata ne dovedu na vlast komunistike partije (naroito u Francuskoj i Italiji), vlada SAD je odluila da masovnom ekonomskom pomoi doprinese odravau poredaka koji su joj obezbeivali saveznitvo u venastalom sukobu sa SSSR. Ministar inostranih poslova SAD, general Xorx Maral (George Marshall), 5. juna 1947. godine obeao je tu pomosvim evropskim vladama koje su vone da uestvuju u poslu obnove. Trebalo je da te zeme zajedniki izrade plan utroka sredstava, s kojim su SAD imale da se sloe. SSSR je bio zainteresovan za pomo, ali je odbijao ameriki nadzor. Wegovim primerom pole su i zeme narodne demokratije tako da je amerikoj vladi uspelo da jasno izdvoji evropske drave koje e kasnije ui u zapadnu vojnopolitiku grupaciju. U toku tri i po godine SAD su na osnovu ovog plana dale ukupnu pomokoja premauje 12 milijardi dolara. Zaista, u zapadnoevropskim zemama su postignuti restauracija i konsolidovae snaga koje su spreile znaajne socijalne preobraaje i vodile sponu politiku oslaaa na SAD.102 Preovlaujue miee u SAD jeste da je Maralov plan zato u potpunosti uspeo: otada se pomoinostranstvu u SAD najee obrazlae tvrdom da je to najboe antikomunistiko orue jer, komunisti mogu doi na vlast samo u staima bede i oskudice. Ovakvo shvatae, koje se konano svodi na to da ekonomsko blagostae onemoguava drutveni progres, pothrauju i neki leviari, koji anse komunistikih partija vide samo u nenormalnim situacijama (to gore, to boe). Meu nekim amerikim naunicima suma se u to da pomoi obie vode samo u jednom pravcu i otvara pitae je li jaae desnice u zapadnoj Evropi samo posledica Maralovog plana ili i drugih okolnosti, meu koje treba ubrojati i stainistiku sponu politiku SSSR i emu potienih komunistikih partija?103 Ako vepostoji bliskost sponopolitike orijentacije i odnos saveznitva, ekonomski snanija drava pomagae svoje privredno slabije saveznike da bi ojaala savez i sebe rasteretila u sluaju sukoba. Najvei deo ovakve pomoi ne predstava u stvari nikakvu ekonomsku dobit za primaoca, jer je pruena u vidu oruja i ratnog materijala, ali je znaajna za one zeme koje bi i onako radi zatite sopstvene bezbednosti imale visoke izdatke na odbranu. Najrazvijenije drave su, naroito u toku hladnog rata, daleko najvei deo pomoi uputile zemama na koje su raunale kao na vojne saveznike.104 Dok se na prethodne naine osiguravaju opte povone okolnosti za zemu davaoca, dotle se rukovae pomoi kao obeaem, nagradom, pretom ili kaznom odnosi na pojedine stavove i odluke a koje se odluioci i stanovnitvo u inostranstvu ele navesti, odnosno od ih odvratiti. Na primer, vlade SR Nemake, Francuske,
Halle, The Cold War as history, New York, Harper & Row, 1967, str. 123, i dae. Za kritiku nekih amerikih mitova o ekonomskoj pomoi vidi H. Morgenthau, A. Political Theory of Foreign Aid, The American political Science Review, 1962, str. 304, i dae.
102 L. 103

290

Velike Britanije i SAD odluile su da jula 1976. zaprete Italiji obustavom pomoi ako predstavnici Komunistike partije Italije uu u vladu.105 I pored svih nastojaa meunarodnih organizacija, pomokoja se daje u optem interesu jouvek daleko zaostaje za onom koja ima neposrednije sponopolitike svrhe za davaoca. Ohrabrujue je, meutim, to to se nade drava koje su pruale pomooekujui politike koristi nisu ispuavale. Vlade zemaa primalaca odbijale su da za uzvrat slede politike cieve zemaa davalaca: one koje su na to pristajale bivale su svrgnute umesto da putem pomoi budu ojaane. Ni ekonomski rezultati pomoi nisu bili zadovoavajui, tako da su zeme u razvoju jood prvog zasedaa Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD) 1964. godine po-ele da se zalau da se umesto pomoi isprave i stabilizuju uslovi meunarodne trgovine, koja je takva da zeme u razvoju usled neravnopravnosti svake godine izgube vie od onoga to dobiju na ime pomoi. Ravnopravni uslovi trgovaa pomogli bi na ekonomski prirodniji nain razvitak takvih zemaa nego to to moe inostrana pomo, pogotovu onda kada su prilikom enog davaa ekonomski razlozi sporedni ili i ne postoje. V. Postupci prvenstveno vezani za prinudu a. Zastraivae. Zastraivae je preta upotrebom instrumenata za razarae oruanom silom. Kao i kod svake prete, ci treba da se postigne bez izvrea, to daje strategiji zastraivaa svojevrsna obeleja. Wen ci je da se neposredno pogodi voa protivnika, a da se pri tom ne uputa u probu upotrebe sile.106 Oruana sila je oduvek imala funkciju zastraivaa te se jaala, razvijala i prikazivala s namerom da samim svojim postojaem izazove potrebne uinke. Meutim, pronalazak nuklearnog oruja uinio je da zastraivae doe u sredite pae i da dominira odnosima izmeu velikih sila. Dve okolnosti vezane za tu vrstu oruja doprinose tome. Prva je egovo ogromno razorno dejs-tvo, koje se ne moe meriti ni sa im to je ovek do sada doiveo, pa ak ni s prvim atomskim bombama, baenim krajem Drugog svetskog rata na japanske gradove Hiroimu i Nagasaki.107Druga je u tome to se taj uinak moe samo donekle predstaviti, ali ne i u potpunosti predvideti, s obzirom na to da su dosadaa iskustva povezana samo s ta dva pomenuta ratna dejstva i s probama vrenim pod posebnim okolnostima. Upotrebiti nuklearno oruje znai pokrenuti lanac dogaaja za koji se ne zna dokle vodi i
104 Najvei primaoci pomoi SAD u 1972. godini bili su (prva cifra predstava iznos ukupne pomoi a cifra u zagradi iznos pomoi bez obaveze vraaa, sve u milionima dolara); Juni Vijetnam 539 (523). Izrael 249 (61), Juna Koreja 221 (41), Turska 171 (22) i Indonezija 159 (18). Tako je Jordan (2, 540.000 stanovnika), na primer primio veu pomood mnogoudnog (74, 000.000 stanovnika) i strahovito siromanog Bangladea 107 (74) prema (79) miliona dolara. Treba imati u vidu da je uzet primer iz razdoba koje se ne ubraja u hladni rat iste godine i SSSR je od SAD dobio kredit u iznosu od 102 miliona dolara. The World Almanac. New York, 1974. U doba hladnog rata slika je bila mnogo upadivija vidi N. D. Palmer H. C. Perkins, International Relations, Boston, Houghton Mifflin, 1953, str. 983. i dae. 105 Politika, 18. jul 1976, str. 1, Opirnije: Der Spiegel, 1976/3. 106 Bofr, nav. delo, str. 83. 107 Te su bombe imale snagu od 20 kilotona, koja je ravna snazi od 20.000 tona klasinog eksploziva trinitrotoluola (TNT). Danas postoje razorne naprave od 100 megatona koje su, dakle, 500 puta snanije.

291

koji, razumivo, moe da ugrozi i samoga onog ko ga je pokrenuo. Iz tog se izvlai zakuak da upotreba sredstva nad kojim se nema nadzor nije racionalna, ali da preta ime postie uinak jer moe da izazove ono to je za zastraivae bitno strah. Nuklearno oruje i potrebna sredstva za egovo dopremivae od udaenih mesta poseduje mali broj drava, ali se ima pridruuje iri krug drava koje raspolau nuklearnim eksplozivom ili sposobnou da ga proizvedu. Ne moemo se zadravati na pojedinostima odnosa zastra-ivaa izmeu velikih sila i na evoluciji ihove nuklearne strategije.108 Dovono je da napomenemo da se ona sastoji u neprekidnom manevrisau da se postigne povoniji poloaj radi vee slobode akcije, da se, ako se tako sme rei, potencijalni protivnik vie zastrai. U tome igraju pojaanu ulogu elementi odbrane i zatite, kao to su usavreni antiraketni i protivavionski sistemi i neobino jako utvreni i pokretivi ureaji za lansirae raketa s nuklearnim bojevim glavama (betonski silosi i podmornice), koji napadnutom treba da omogue tzv. sposobnost da preivi, tj. da zadri dovono snage da nanese unitavajui protivudar. Bilo kako bilo, sutina zastraivaa ostaje ista: nova dostignua se ne kriju, ona se saoptavaju protivniku kako bi delovala na ega. Ogroman intelektualni i ekonomski napor koji se ulae u usavravae oruja dovodi dotle da ono vrlo brzo zastareva, tako da se suparnici uzajamno iznuravaju liavajui jedan drugog oruja, ne time to ga unitavaju u bici, nego tako to ga vrlo brzo pretvaraju u staro gvoe. Ovakav odnos supersila stvorio je meu ima ravnoteu koja se naziva ravnoteom straha. Ona podlee svim zakonitostima uzajamne prete, a za ostali svet je naroito znaajna zbog opasnosti koje sobom nosi. U senci ovog osnovnog odnosa, druge drave koriste zastra-ivae na razliite naine. One koje se uzdaju u nuklearno zastraivae mogu se podeliti na dve grupe. U prvoj su drave koje raunaju na sopstveni nuklearni potencijal, koji se, dodue, ne moe porediti sa ruskim ili amerikim, ali moe biti dovoan da visoko podigne cenu napada na ega. Tipian predstavnik ove grupe je Francuska, koja se u izvesnoj meri udaila od Severnoatlantskog pakta i poseduje sopstvenu udarnu silu (force de frappe). U slinom su poloaju vedska i Velika Britanija, a veruje se da mu tee Kina i Indija. Neki savremeni struaci smatraju da je nuklearna preta ovih zemaa veoma verodostojna jer je jasna (osnovne vrednosti su sasvim omeene) i jer cena enog izvrea ne premaa vrednost ugroenog dobra, dok bi napada od svoje pobede imao ogranienu korist.109 U drugoj grupi su zeme koje se oslaaju na zatitu monog saveznika. On iznad ih dri nuklearni kiobran pretei upotrebom nuklearnog oruja velikoj sili koja bi na ih izvrila napad. Takve zeme su se ili odrekle nuklearnog oruja, ili im je egovo posedovae onemogueno, kao npr. bivim silama osovine. Drave tipine za ovu grupu nikada nisu sasvim sigurne da li e veliki saveznik pos108 Bofr, 109 Bofr,

nav. delo, str. 85, i dae. nav. delo, str. .

292

tupiti prema svom obeau i izvriti pretu, odnosno da li je egova preta dovono uveriva za drugu stranu. Odluioci u takvim dravama paivo motre politika zbivaa u vodeim si-lama, u strahu da meu tamoim odluiocima ne ovlada uveree kako gubitak jednog takvog saveznika nije dovoan razlog da se zapone besomuni lanac nuklearnog rata. Pored toga, ak i ako su sigurni da bi otvorena agresija, a pogotovu nuklearni napad, izazvali ispuee prete, za ih je neizvesno kakvo bi reagovae izazvala blaa ili posredna sredstva. U strahu da takvi pritisci ne bi prekoraili tzv. prag nuklearne osetivosti, ovakve zeme jaaju konvencionalne snage da bi mogle da se odupru takvim napadima, u nadi da e spreiti svreni in i izazvati dovono estok sukob, koji bi uticao na silu zatitnicu da ispuni svoju pretu. Zastraivae se ne zasniva samo na preti nuklearnim orujem. U svim onim oblastima gde je nuklearna preta slabija (a to je grubo reeno) sve ono to je van neposrednog ugroavaa izmeu vodeih nuklearnih sila, postoji sklonost da se preti blaim instrumentima za razarae, raunajui da su ona uverivija zato to je ihovo dejstvo poznato i zato to cena ihove upotrebe izgleda nia. Kao to je venapomenuto, i nuklearne sile tee da na raspolagau imaju itavu gamu takvih instrumenata, od najmae razornih do onih s katastrofalnim posledicama, delimino i zato da bi mogle da pojaaju uverivost svake svoje prete. Razumivo je onda to su, u svetu u kome se uvek ne potuje zabrana upotrebe sile i prete silom, mnoge drave upuene na to da radi odbrane svoje sopstvene bezbednosti jaaju oruane snage, iako nemaju nameru da se na ih oslaaju radi sprovoea svoje redovne spone politike. Nameene odbrani, i ove snage u osnovi treba da deluju zastraujue, jer potencijalnom agresoru treba da pokau da e ga upotreba sile skupo stajati. Strogo govorei, ovakve snage imaju dvostruku funkciju: one treba da odvrate napadaa od upotrebe sile (odvraae) i da onemogue egov uspeh ako do primene sile ipak doe (odbrana). Zastraivae, postupak koji prati meunarodne odnose od pamtiveka, ima u nuklearnoj eri poseban znaaj i posebna obeleja. Pored onih koja smo veispitali, napomenimo da se nastoje izbei oni akti na koje se preta odnosi, a to je otvorena primena oruane sile protiv interesa protivnika. Ovo se postie korieem nenasilnih sredstava i preruavaem nasia u oblike koji su naizgled mae intenzivni ili iji je inspirator prikriven, te se ne moe smatrati odgovornim. Ovakav zaklon se u poslede vreme najradije trai u tome da se meunarodni sukobi predstave kao unutrai, te stoga raste i znaaj postupaka koji su se inae smatrali karakte-ristinim za unutrau politiku borbu i graanske ratove. b. Pojedinani akti nasia. Meu takve postupke, iji je unutraopolitiki znaaj dugo bio upadiviji od meunarodnopolitikog, spadaju pojedinani akti nasia srazmerno malog obima, kod kojih je uinak instrumenata za prinudu i razarae mae fiziki a vie psiholoki i simbiliki. Prema tome jesu li napadnuti udi, privredna dobra ili vojni objekti, mogu se razlikovati terorizam, sabotaa i diverzija. 293

aa. Terorizam u irem smislu je napad na ivot i telo pojedinaca ili mae grupe udi s ciem da se postignu politike promene. Ukoliko je ci napada da se ukloni politiki odluilac koji se dri za iskuivo ili prvenstveno odgovornog za izvestan politiki kurs ili stil, re je o politikom ubistvu. Ukoliko je, pak, neposredna rtva napada politiki mae znaajna ili sasvim beznaajna, radi se o terorizmu u uem smislu rei, koji ima za ci da kako to sam latinski koren ove rei (teror) kae izazove strah i pometu u iroj vladajuoj grupi i u stanovnitvu, da skrene pau na prisustvo snage u ije ime istupaju teroristi, da ohrabri ihove potencijalne saveznike i tako sE2m ili uz primenu drugih sredstava omogui postizae takvih cieva.110Sline postupke moe preko drave primeivati i vladajua klasa, ili onaj en deo koji ima u rukama dravni aparat. Oni se tada obino nazivaju terorom i sastoje se najee u nemilosrdnom progaau politikih protivnika ili uglednih udi koji bi to mogli biti, i surovom gueu i najmaih znakova neposlunosti ili kritike. Politiko ubistvo moe da se koristi kao sponopolitiki postupak i u tom smislu nas ono ovde poglavito zanima. Razlog za to je u uvereu da izvesna uticajna linost ima odluujui uticaj na sponopolitiko odluivae, tako da se enim uklaaem eli obustaviti odreen sponopolitiki kurs ili na ega uticati posredno time to bi se izazvala unutraa kriza u stranoj zemi. Iako su u izvesnim istorijskim periodima ovakva ubistva bila esta i malo sakrivena, kao npr. u odnosima izmeu italijanskih dravica u doba renesanse, u novije vreme se ovakvom postupku pristupa s oprezom zbog gnuaa koje izaziva. Kao to je venapomenuto, vlade koje ele da uklone neugodnog odluioca u stranoj zemi povezae se s politikim grupama u oj, koje su vesklone ili se mogu prikloniti da izvre atentat. Tako se pravi inspiratori dugo mogu sakrivati iza dvoumea posmatraa, pa i istoriara. Novija politika ubistva ove vrste su stoga ostala mae ili vie nerasvetena. Godine 1934. ubijen je u Marseju jugoslovenski kra Aleksandar Karaoreviod ruke jednog lana VMRO, kome su pomagali pripadnici ustake emigracije. Kako su pripreme obavene u Maarskoj i Italiji, ija je faistika vlada uinila sve da zatiti saizvrioce i sauesnike, pouzdano se smatra da su se motivi neposrednih izvrilaca poklapali sa eom italijanske i maarske vlade da oslabe Jugoslaviju uklaaem kraa-diktatora, koji je svoju sponu politiku zasnivao na savezu s Francuskom i bezuslovnoj odbrani versajskog sistema. One su smatrale da bi se time, i daim delovaem ustakog pokreta, Jugoslavija raspala i da bi tako one mogle da ostvare svoje teritorijalne zahteve prema oj. Uz jugoslovenskog monarha istom prilikom je ubijen i Luj Bartu (Louis Barthou), francuski ministar sponih poslova. Dok je na prvi pogled ovo bila sluajna rtva, postoje pretpostavke da je iza Bartuovog ubistva stajala nacistika Nemaka. Woj je ovaj uticajni politiar bez ijeg se uea ili saglasnosti nije mogla zamisliti nijedna francuska vlada smetao, jer se protivio poputau pred Hitle-rovim zahtevima.
110 V.

Dimitrijevi, Terorizam, Beograd, Radnika tampa, 1982.

294

Za ubistvo kongoanskog predsednika vlade Patrisa Lumumbe 1961. godine zna se da je poieno po nalogu iz inostranstva. Najnovije istrage koje su lanovi predstavnikih tela SAD vodili protiv Centralne obavetajne agencije SAD (CIA) s velikom merom pouzdanosti su pokazale da su eni prsti bili umeani u ubistva dva nezgodna saveznika SAD, Ngo Din Dijema u Junom Vijetnamu (1963) i Rafaela Truhia (Trujillo) u Dominikanskoj Republici (1961). Prelaz izmeu politikog ubistva i teroristikih akata u uem smislu rei nije odsean, ali su u krajim sluajevima razlike velike. Dok se, na primer, uklaae nepoene politike linosti moe obaviti tako da smrt izgleda prirodna ili sluajna, dotle je kod pravog teroristikog akta rtva esto politiki bez znaaja ali je vano da se zna da delo ima politiki smisao. Tempiranim bombama diu se u vazduh bioskopske sale, u kojima sede sluajni posetioci, kao to je to bilo jula 1968. godine u beogradskom bioskopu 20. oktobar. Bombe se podmeu u masovna prevozna sredstva, iji se putnici unapred ne znaju kao to je 1972. godine uieno s avionom JAT-a na liniji StokholmBeograd, prilikom ijeg pada na teritoriji ehoslovake je nastradalo dvadeset i sedam lica. Tero-ristiki akt tei posrednom izazivau obimnih promena u politikom, pa i drutveno-ekonomskom ustrojstvu. Za to su potrebni strah i dezorijentacija, koji dovode do nepoverea prema vlasti i enoj sposobnosti da se odri. Strani subjekti meunarodnih odnosa mogu inspirisati tero-ristike akte, podravati i pomagati ihove izvrioce iz dva osnovna razloga. Jedan od ih je odavno poznat i sastoji se u korieu terorista radi unoea pomete u dravu ija se otporna moeli oslabiti, ili ija se vlada eli svrgnuti. U doba mira, veza izmeu subjekta koji ovako koristi terorizam i teroristikog akta paivo se krije ili pogreno predstava. Naime, ako u pogoenoj zemi postoji bilo kakav radikalan opozicioni pokret, on e se navesti i osposobiti za teroristike akcije i one e se u potpunosti pripisati emu. Time je ne samo skriven pravi pokreta, nego se i pokazuje da u dravi protiv ije je vlade izvren teroristiki akt postoji unutrai oruani otpor. Takvu grupu, po pravilu, nije teko nai jer je za izvree teroristikog akta potrebno vrlo malo udi, koji ne moraju imati nikakvu stvarnu politiku podrku. Kada i toga nema, teroristiki akt e izvriti agenti strane sile, iji e se propagatori onda postarati da ga prati izjava ili manifest toboeg autohtonog politikog pokreta, ije je ime lako izmisliti. Drugi nain koriea teroristikog akta u meunarodnim odnosima novijeg je porekla i vie se vezuje za naddravne subjekte meunarodnih odnosa. Wime se u osnovi jedan unutrai, poseban ci eli postii ugroavaem opteg ili stranog dobra. Tipine za ovakve teroristike akte su otmice vazduhoplova, gde se putnici i posada dre kao taoci dok ne bude ispuen neki mae ili vie odreen zahtev otmiara. Veina ovakvih akata ima demonstracioni ci i zasniva se na uvereu da su politika zbivaa meunarodno uslovena, te da i strance treba kazniti zbog podrke protivnikom reimu ili ih probuditi iz ravnodunosti prema mukama potlaenih. Ovaj posledi motiv esto je prisutan u akcijama nekih palestinskih grupa, 295

od kojih je jedna od najspektakularnijih bila otmica izraelskih sportista na olimpijadi u Minhenu 1972. godine. Za one teroristike akte iji je meunarodni karakter oigledan (a ne prikriven iza toboe unutraopolitike borbe) u poslede vreme odomaio se naziv meunarodni terorizam. U uvereu da on remeti meunarodne odnose ugroavajui opte interese u ime posebnih, jako je nastojae da se izvrioci takvih akata gone i kaavaju zajednikim naporima svih drava. Meutim, pravnu definiciju meunarodnog terorizma teko je dati, a da se pri tome ne ugroze i oni koji se oruano bore za nacionalno osloboee, pa ak i pribegavaju terorizmu, jer im se ne doputa nikakav drugi vid politike akcije. Stoga do sada nije izraena jedinstvena konvencija o suzbijau meunarodnog terorizma; umesto toga, potpisani su ugo-vori o goeu i kaavau nekih egovih manifestacija, kao to su otmice vazduhoplova, napadi na ih i napadi na lica koja uivaju meunarodnu zatitu, u prvom redu diplomatske predstavnike. bb. Sabotaa se sastoji u unitavau materijalnih dobara ili ometau proizvodnih procesa s ciem da se oslabi privredni potencijal i dovede do poremeaja u nacionalnoj privredi. I teroristiki akti, najee uzgredno, pogaaju materijalna dobra, ali je ihovo unitavae preteno motivisano simbolikim a ne privrednim razlozima (npr. ruee spomenika). Sabotaa u prvom redu tei smaeu proizvode i onemoguavau snabdevaa. U tom ciu, mogu se unititi itava postrojea ili pokvariti vane maine, moe se spaliti letina, potrovati stoka, prekinuti snabdevae energijom, onemoguiti dovod vode ili je uiniti nepodobnom za koriee. Kao i terorizam, s kojim esto ide zajedno, ona treba da dovede do unutraopolitikih promena i najee je uvod u druga sredstva ili ihov pratilac. Iza akata sabotae mogu stajati strani subjekti, naroito onda kad pripremaju otvoreni napad svojih oruanih snaga. Kada je takav napad u toku, za vreme rata, sabotaa je deo totalnog rata u kome se nastoji da se u to veoj meri oslabi neprijateska privredna mo. vv. Diverzija se upotrebava kao oznaka za akte sline sabotai, koji su, meutim, prvenstveno usmereni na objekte od znaaja za oruane snage. Pored neposrednih napada na utvrea, oruja, zalihe municije itd. diverzijom se smatraju i napadi na saobraajne puteve (eleznice, mostove, aerodrome), kojima oteava premeta-e i snabdevae vojske. Kao uvod u oruani ustanak ili napad iz inostranstva, diverzija ima praktini znaaj jer smauje vojni potencijal; usameni diverzantski akt se pribliava tero-ristikom delu, jer u prvom redu treba da deluje psiholoki, pokazujui raivost oruanih snaga, koje su zatitnik i simbol drave. Za preduzimae diverzantskih akcija potrebna je izvesna mera opremenosti i pripremenosti, koje ne poseduju male grupe, inae sposobne za teroristike akcije. Otuda je pomoinostranstva vanija i ea. Takve se diverzantske grupe snabdevaju i obuavaju da bi se prebacile preko granice u trenutku koji ihov zatitnik i nalogodavac dri za pogodan. Za vreme rata u tu se svrhu koriste i sopstvene trupe 296

(komandosi). Pomagae diverzantskih grupa ili ihovo tolerisae za vreme mira smatra se aktom agresije. v. Oruana intervencija. Intervencija je pojam nastao u meunarodnom pravu da oznai nedozvoeno meae u unutrae stvari jedne drave, kojim se negiraju ena suverenost i samostalnost. Ona se tada najee oznaava kao nasilno i samovono meae, to podrazumeva izvesnu meru pritiska, iako ne uvek i oruane sile.111 U okvire takvog, ireg, pojma intervencije spadaju i neki postupci o kojima je bilo rei, kao to su npr. propaganda, subverzija, ekonomska blokada, zastraivae i pojedinani akti nasia.112 Oruana intervencija, kojom se ovde bavimo, predstava najintenzivniji oblik intervencije, koji podrazumeva odaiae sopstvenih udruenih snaga u stranu dravu da bi se nametnuo eeni politiki ishod. Glavni oblik oruane intervencije, koji je istovremeno i onaj koji je danas najaktuelniji, sastoji se u oruanoj pomoi strane drave jednoj strani u unutraem sukobu, bilo da se on verasplamsao, da je tek u zaetku ili se samom intervencijom izaziva. U zavisnosti od interesa intervenijenta, egove oruane snage nastoje da odbrane postojeu vladu od pobuenika, ili da ovima pomognu da tu vladu svrgnu. Sila koja intervenie eli da postigne svoje cieve bez opasnosti da bude oglaena za agresora: ona formalno ne primeuje prinudu na subjekt meunarodnih odnosa u celini, vesamo na jedan egov deo. Uz to, ona obino tvrdi da nema nameru da okri teritorijalni integritet drave u kojoj intervenie. Ovakvo ulaee u stranu dravu moe se zamagliti nizom pravnih i stvarnih nejasnoa i izgovora s namerom da se zbuni javno mee i paralie rad meunarodnih organizacija stvorenih za zatitu bezbednosti subjekata meunarodnih odnosa. Oruanoj intervenciji dugo je ilo na ruku naelo legitimiteta, prema kome postoji navodna solidarnost izmeu legitimnih vlada, koje jedna drugoj mogu pomagati da se brane od pokuaja svrgavaa neustavnim putem. Pobude za primenu ovoga naela bile su naroito jake kada je u pitau bila meunarodna klasna solidarnost, te je ta primena uglavnom imala kontrarevolucionarni karakter. U periodima kada se odigrava smena drutveno-ekonomskih poredaka ova vrsta intervencije je naglaena i izvodi se ili odobrava kolektivno. Sveta alijansa, koju su 1815. godine osnovale tri apsolutne monarhije, pobednice u ratu protiv Napoleona (Rusija, Austrija i Pruska), stavila je sebi u zadatak da oruanim intervencijama u
111 Teoretiari meunarodnog prava ne odreuju pojam intervencije na isti nain. Za starije pisce i predstavnike tradicionalnih shvataa intervencija se sastoji samo u upotrebi oruanih snaga, dok su drugi oblici meaa (intercesija) van toga pojma pa su, tavie i dozvoeni. Vidi podrobnije T. Mitrovi, Nemeae u unutrae poslove drava, u zbirci Kodifikacija principa miroubive i aktivne koegzistencije, Beograd, Institut za meunarodnu politiku i privredu, 1969, str. 200, i dae. 112 Nijedna drava ne moe da primeni niti da podri upotrebu mera ekonomske, politike ili bilo koje druge prirode da bi primorala drugu dravu na potiavae u vreu enih suverenih prava na dobijae od e koristi bilo koje vrste. Isto tako sve drave e se uzdrati od organizovaa, pomagaa, izazivaa, finansiraa ili tolerisaa oruane, subverzivne ili teroristike aktivnosti usmerene na nasilnu promenu reima druge drave, i od meaa u graanski rat u drugoj dravi. Ta. 2 Deklaracije Generalne skuptine UN o nedopustivosti meaa u domae poslove drava i zatiti ihove nezavisnosti i suvereniteta, od 21. decembra 1965. godine. Rez. br. 2131 (HH). Skoro istovetan je odgovarajui tekst Deklaracije UN o naelima meunarodnog prava o prijateskim odnosima i saradi drava od 24. oktobra 1970. Prevod u Ujediene nacije i savremeni svet, Beograd, Savez udruea za UN Jugoslavije, 1970, str. 305.

297

svim zemama brani bogomdani feudalni poredak od buroaskih re-volucija ili pokreta za nacionalno osloboee.113 U to ime trupe pripadnika ovoga saveza intervenisale su u Pijemontu, paniji i Maarskoj. U istom duhu su sile Antante intervenisale u Rusiji protiv boevike revolucije. Iako je opravdae pozivom vlade samo formalna varka, koja dovodi do apsurdnog zakuka da je legalna i ona vlada koja ne moe da se odupire sopstvenom narodu bez strane pomoi, i u najnovije vreme sile koje interveniu nastoje da svom ponaau daju pravni oblik, pravdajui se stvarnim ili izmie-nim pozivom od legitimne strane u unutraem sukobu. Postoje i druga opravdaa za intervenciju, koja su se u prolosti, zahvaujui uticaju velikih sila na formirae meuna-rodnog prava, uzimala ozbino, a pokuavaju se izneti i danas. Jedno od ih, na koje se rado pozivaju SAD, jeste zatita sopstvenih dravana u stranoj zemi, koji su ugroeni neredima. Ovakva intervencija prividno ne znai stupae ni na koju stranu, veodaiae trupa koje treba da smire situaciju i pomognu sugraanima da spasu ivote i imovinu. S obzirom na prisustvo i privilegovan poloaj preduzea SAD u zemama Latinske Amerike, ovaj razlog za intervenciju amerikih marinaca u tim zemama bio je ispoetka stvaran a u novije vreme prividan. Pod izgovorom da se pomae sopstvenim dravanima, obezbeuje se, u stvari, pobeda one politike grupe koja e tititi interese SAD i voditi politiku koja monom severnom susedu odgovara. Slino se opravdava tzv. huma-nitarna intervencija, kojom treba da se izbave iz ivotne opasnosti grupe ude koje strana vlada ugroava ili nije u stau da titi, bez obzira jesu li sopstveni dravani ili ne. Ovim su pravdani belgij-ska intervencija u Kongu 1960. i upad izraelskih komandosa u Ugandu 1976. godine. Kao izgovor da intervencije nacistike Nemake, sluila je toboa ugroenost nemakih nacionalnih maina.114 Kao to se vidi, razlozi koji se navode slue da prikriju stvarne pobude intervenata. Pored klasne ili ideoloke solidarnosti, prava namera velikih sila koje su oduvek najee intervenisale sastoji se u ei da se zatiti ili proiri sfera sopstvenog uticaja. Prema nainu gledaa takvih imperijalistikih ili hegemonistikih sila, nikakva politika promena u maim dravama koje one smatraju znaajnim za svoju bezbednost ne moe se odvojiti od uzajamnog odnosa s rivalskim silama, te je, prema tome, intervencija neophodna da bi se zatitili sopstveni interesi. to je najporaznije, u periodima kada rivalske sile nastoje da izmeu sebe zadre ravnoteu snaga, svaka promena predstava za obe sile neizvestan poremeaj, te one preutno priznaju jedna drugoj pravo da interveniu, ak i onda kada su ideoloki povezane s razliitim snagama u unutraem sukobu. U to ime SAD su nekoliko puta intervenisale u Latinskoj Americi (Gvatemala 1954. godine, Dominikanska Republika 1965. godine) i u drugim delovima sveta (Liban 1958. godine). Sa sovjetske strane, intervencija se, naroito u ehoslovakoj 1968. godine, pravdala naelom proleterskog internaciona-lizma, prema kome socijalistike drave
113
114

Ugovor o Svetoj alijansi, od 26. septembra 1915. Collard-Manin, str. 8.

S. Milenkovi, Unutraa nadlenost drava i meunarodna zatita udskih prava, Beograd, Savremena administracija, 1974, str. 28. i dae.

298

imaju prava da interveniu jedna u drugoj, ukoliko je ugroena vlast proletarijata. Ovo opravdae poziva se, dakle, na klasnu solidarnost i umnogome lii na novu verziju naela legitimiteta.115 Ukoliko, pak, interesne sfere nisu jasno odreene, ili je jedna od zainteresovanih sila ena da promeni odnos snaga, obe strane u unutraem sukobu mogu da dobiju oruanu pomo, to dravu u pitau ini popritem prikrivenog rata izmeu stranih sila, a stanovnitvo izlae velikim patama i gubicima. Na taj nain jednostrana intervencija eskalira u dvostranu i konano u ogranieni rat. U savremenim uslovima postoji ispoena tendencija ka internacionalizaciji unutraih sukoba u maim dravama putem intervencije velikih sila. Oblici ovakve intervencije su veoma raznoliki, esto asimetrini i na razliite naine kamuflirani, ali se neprekidno pojavuju. Pored toga to pokazuje usku povezanost unutraih i meuna-rodnih politikih zbivaa, uestalost intervencija svedoi i o ilavom istrajavau velikih sila u uvereu da imaju svetsku misiju i da unutraa zbivaa u maim i sredim dravama nisu iskuiva stvar ihovog stanovnitva, vese moraju prilagoavati interesima hegemona. Intervencija je jedno od najeih ispoavaa politike sile u meunarodnim odnosima. d. Ogranieni rat. Ogranieni rat je oblik otvorenog oru-anog sukoba izmeu drava, dakle, vrsta rata, te bi ga stoga vaalo zajedno s im i razmatrati. Meutim, priroda rata se u najnovije vreme toliko izmenila da nije na odmet izdvojiti ogranieni rat zbog niza egovih osobenosti. Veje pomenut rat s ogranienim ciem, gde se sredstva za pri-nudu i razarae upotrebavaju samo dotle dok se od druge drave ne oduzme eeno dobro ili se ne iznude odreeni ustupci. Rat s ogranienim ciem nije isto to i ogranieni rat, mada je ogranieni rat uvek rat s ogranienim ciem. Za razliku od intervencije, on se otvoreno ili slabo prikriveno vodi izmeu oruanih snaga suprotstavenih drava, ali se pri tom potuju izvesna (najee preutno prihvaena) ograniea. Takva ograniea nisu samo ona koja namee ratno pravo (koje vai za svaki meunarodni oruani sukob) veidu i dae od toga. Glavna ograniea u novijim ogranienim ratovima odnose se na prostor na kome e se voditi rat i na ratna sredstva (oruje) koja se mogu upotrebiti. U pogledu prostora jasno se vidi da je ogranieni rat potekao od oruane intervencije, da je kao to smo napomenuli eskalirana intervencija. To naroito vai za sukobe izmeu drava vojnopolitikih blokova. U sluaju Koreje, sukob je nastao intervencijom SAD, prerastao u ogranieni rat izmeu te drave i NR Kine. On se, meutim, striktno vodio na teritoriji Koreje (tj. oba dela Koreje). Sem sporadinih incidenata, kineske i amerike trupe nikada nisu stupile u borbene dodire na drugim mestima. U trenutku kada je general Makartur (McArthur), komandant amerikih i saveznikih trupa (koje su istupile kao snage Ujedienih nacija), hteo da pree reku Jalu i da
115

54, i dae.

F. T. Konstantinov V. S. Zaika, Socijalistiki internacionalizam, Moskva, Novosti, 1973, str.

299

tako prenese borbe na kinesku teritoriju, ameriki predsednik Truman ga je hitno smenio. Joje vie nijansi prikazano u ratu u Vijetnamu, koji su SAD od intervencije u Junom Vijetnamu pretvorile u ogranieni rat protiv NDR Vijetnama. I ovde su se suvozemne trupe mogle koristiti samo na te-ritoriji Junog Vijetnama, ali su SAD smatrale da smeju da iz vazduha bombarduju teritoriju Severnog Vijetnama. Dva sukoba izmeu Indije i Pakistana imala su, takoe, prirodu ogranienog rata (1965. i 1971). Iako je Pakistan sve do otcepea Bangladea imao dvodelnu teritoriju, na istonim i na zapadnim granicama Indije, oruane akcije se ni u jednom sluaju nisu vodile na celoj duini granica. tavie, za vreme rata 1965. godine nisu bili prekinuti ni diplomatski odnosi izmeu dve drave.116 to se, pak, tie oruja, osnovno obeleje savremenih ograni-enih ratova je izbegavae upotrebe nuklearnog oruja u bilo kome obliku. Jedan od razloga smeivaa generala Makartura bio je i egov predlog da upotrebi atomske bombe protiv cieva u Kini. U pozadini ovakvih ograniea je, pored samog ogranienog cia rata, i strah od eskalacije, od izazivaa sveopteg nuklearnog sukoba. Kao i kod intervencije, i ovde se najee uva privid unutraeg sukoba, koji se mora zadrati u datim geografskim granicama i zadovoiti razornim sredstvima umerene jaine, da ne bi preao prag nuklearnog zastraivaa. Meutim, ne elei da se odreknu svih prednosti koje moe da donese ogranieni rat, neki teoretiari i vojnici, meu kojima i kasniji dravni sekretar SAD Kisinxer, istakli su mogunost da se i u ogranienom ratu koristi nuklearno oruje mae razorne moi (taktino).117Na emu se zasniva doktrina elastinog odgovora. Protivnici ovakvog shvataa s pravom istiu da se kod preutnog sporazumevaa, kakvo u ogranienom ratu preovladava, jedino mogu prihvatiti granice koje se same po sebi nameu kao upadive. Takva je granica izmeu konvencionalnog i nuklearnog oruja, koja je kvalitativna, dok su granice izmeu slabijeg i jaeg nuklearnog oruja samo kvantita-tivne i mogu biti proizvono odreene i tumaene.118 Naravno, preostaje mogunost ogranienog nuklearnog rata, gde strane nee biti uzdrive u pogledu oruja, veu pogledu teritorija gde se ono upotrebava. S obzirom na osobine nuklearnog oruja, ovakva je mogunost samo teorijska, mada na oj delimino poivaju vojne doktrine nekih velikih sila.119
116 Za prostorno ograniene ratove u naoj se literaturi upotrebava oznaka lokalni rat. Meutim, neki autori tada pod lokalnim ratom podrazumevaju svaki rat koji nije zahvatio prostor van teritorija zemaa u ratu. To je onda samo distinkcija u odnosu na regionalni ili svetski rat. Npr. Lokalni rat predstava teritorijalno relativno uski sukob, zavisno od veliine zeme ili zemaa koje uestvuju u emu. On moe biti unutrai ili meunarodni sukob, ali bez ikakvog oruanog meaa sa strane. Despei, Tokovi, procesi i protivurenosti rata, Beograd, Vojnoizdavaki zavod, 1970, str. 302. 117 H. A. Kissinger, Nuclear Weapons and Foreign Policy, New York, Harper & Row, 1957. 118 Th. C. Schelling, Bargaining, Communication, and Limited War, Journal of Conflict Resolution, 1957, str. 19, i dae, Holsti, nav. delo, str. 331, i dae. 119 Despei, nav. delo, str. 314, i dae. Razne mogunosti izbijawa ogranienog rata i egove eskalacije sa gledita SAD obraene su u H. Kahn, On Escalation. Metaphors and Scenarios, New York, Praeger, 1965.

300

U izvesnom smislu, moe se tvrditi da su u istorijskom periodu koji je neposredno prethodio onome u kome ivimo, svi meunarodni sukobi imali obeleja ogranienih ratova. To je naroito vailo za XVII i XVIII vek, u kojima su monarsi ratovali radi postizaa ogranienih cieva, koristei profesionalnu, najee najamniku vojsku, pri emu je stanovnitvo ostalo po strani i, po pravilu, samo posredno trpelo usled poveavaa nameta i pake strane i sopstvene vojske. Ovakvo shvatae rata pokualo se odrati i posle graanskih revolucija, koje su dovele do uvoea opte vojne obaveze i do ukuivaa irih slojeva stanovnitva u rat. Iako je tome pogodovalo oruje, koje je dugo bilo takvo da je moglo da ugrozi samo protivnika u neposrednoj blizini, postepeni proces totalizacije rata dovodi dotle da se u Prvom svetskom ratu vie ne potuju tra-dicionalna ograniea. Suprotno proirenom uvereu, 120 neo-granieni rat ne stupa tada prvi put na istorijsku pozornicu: kao to to zapisi antikih pisaca pokazuju, izmeu tadaih drava vodio se, ne retko, rat svim raspoloivim sredstvima i protiv celog stanovnitva, kome je u sluaju poraza pretilo potpuno istrebee ili odvoee u ropstvo.121Ono to daje posebnu boju sadaem vremenu i ponovo dovodi do izdvajaa ogranienih ratova jeste okolnost da drave raspolau instrumentima razaraa kojim mogu da istovremeno unite protivnika, sebe i ceo svet. d. Rat. U meunarodnim odnosima, rat je postupak u kome se neogranieno koriste raspoloivi instrumenti za prinudu i razarae kako bi se postigli sponopolitiki cievi. Iako je rat oliee prinude kao sponopolitikog sredstva i izraz uverea da nijedan drugi postupak ne bi mogao da ostvari postaveni zadatak, svoee rata samo na primenu prinude nije ispravno. U ratu se mobiliu sva sredstva i koriste svi postupci koji mogu da dovedu do preduslova za ostvaree cia, a to je poraz protivnika, egova nemoda se odupre zahtevima pobednika i da sprei egove dae poteze. Nijedan od do sada opisanih postupaka, a ni mnogi drugi, nije iskuen za vreme rata. Rat se, pored prinuivaa, sastoji u ubeivau, obeavau, preeu, nagraivau i kaavau. Otuda je rat boe opisivati kao stae, kome spremnost na koriee neograniene prinude daje posebno obeleje, a ne kao izolovan postupak. U tom smislu rat ima povratno dejstvo na ceo proces odluivaa, na sponu politiku uopte. Lako je uoiti da pod ratom, za razliku od ogranienog rata, podrazumevamo totalni rat, u kome moe prema potrebi uestvovati celo stanovnitvo, koji se moe voditi protiv celog stanovnitva, svim raspoloivim sredstvima i na svakom mestu. Jasno je, naravno, kako je ovakva tvrda preterana. Dosadae iskustvo pokazuje teu da se i u voeu totalnog rata potuju izvesna opta dobra i vrednosti ostalih subjekata meunarodnih odnosa. One norme koje reguliu ponaae drava u meunarodnom sukobu ukazuju na te vrednosti i tradicionalno se nazivaju ratnim pravom (mada se u poslede vreme, kao taniji, koristi izraz pravo oruanih sukoba). Iako ne mogu da poreknu da je ci rata nanoee fizikih gubitaka neprija120 H. Morgenthau, Totalni rat, u: Ibler, nav. delo, str. 396, 121 Ch. Letourneau, La guerre, Paris, 1895, str. 286, 467.

i dae.

301

teu ubijaem ili raavaem udi, ova pravila ma koliko to paradoksalno zvualo nastoje da humanizuju rat time to e spreiti izline pate boraca i u najveoj moguoj meri zatiti neborce. Uz to, pravo neutralnosti titi interese drava koje nisu umeane u sukob, te time u prvom redu ograniava prostor na kome se mogu preduzimati ratna dejstva. U znaku vepomenute totalizacije rata potovae ovih normi biva sve vie ugroeno: neogranieni ideoloki cievi dovode do pojaaa oseaa mre i do potrebe da se protivnik potpuno eliminie ili nasilno promeni, a instrumenti za razarae imaju takvo dejstvo da se ne moe praviti stvarna razlika izmeu boraca, civilnog stanovnitva i neutralaca. Vanost privredne proizvode uinila je da se veliki broj udi posredno angauje u ratu na odgovarajuim radnim mestima. Oni su, naravno, postali predmet napada, pri kojima se, opet, nije mogao razlikovati radnik u ratnoj proizvodi od ostalog stanovnitva, pa i dece. Nuklearno oruje je jomae sposobno za bilo kakvo razlikovae. Wegovo ogromno i joneispitano dejstvo iri se i van protivnike drave, ugroavajui u svakom sluaju i ene neutralne susede. Iako i totalni rat moe imati ograniene cieve i kao takav se obino zapoie, vana je egova osobina u tome to se on uvek moe proiriti, to se uesnici u naelu ne odriu nijednog sredstva kojim raspolau. Ako se takvoj mogunosti pridrui totalnost cia, koja se sastoji u potpunom pokoravau protivnika, postojae sve jaa tea da se prekorae ograniea sadrana u meusobnim sporazumima i meunarodnom pravu ili moralu. Rat samim svojim tokom moe dovesti do takve psiholoke situacije, sadrane u di-lemi: pobediti ili propasti, iveti ili poginuti, bez ikakvog meuprostora. Napadau takvu dilemu namee egov totalni ideoloki program, koji ne zna za kompromise, dok branilac u takvom sluaju nije suoen samo s gubitkom nekih prednosti ili deliminim pogoraem svoga poloaja, ves nestankom osnovnih vrednosti, pa i same fizike egzistencije. Rat se doskora smatrao samo za jedan od sponopolitikih postupaka koji su dravama slobodno stajali na raspolagau. Za razliku od ius in bello, prava koje je regulisalo ponaae zaraenih strana, postojalo je i pravo na rat, ius ad bellum, kao jedno od osnovnih prava drave. Ono se pravdalo okolnou da je meunarodna zajednica primitivna, bez monopola nasia, koje je rasporeeno meu lanove zajednice. tavie, uestanost ratova u istoriji bila je tolika da je mnoge istoriare dovela u sumu je li rat ili mir normalno stae u meunarodnim odnosima.122 Kadgod je odluiocima rat izgledao pogodan da se dostignu postaveni cievi, koji se ne mogu po ihovoj oceni ostvariti drugim postupcima, emu se pribegavalo bez velikog ustruavaa. Otuda se ocena sa rata, kao bezvrednosnog sredstva, premestila na ocenu cia. Ako je ci za koji se rat vodio bio po usvojenom merilu dobar, pozitivan, i rat je bio takav; ako je, pak, ci bio za osudu, i rat je dobijao takvu kvalifika122 Za pet i po hiqada godina qudske istorije bilo je vie od 14.500 ratova. V. Tomaevski, Leninskie idei i savremennxe medunarodnie otnoeni, Moskva. Izdatelstvo politieskoi literaturi, 1971, str. 102. Za sline podatke, koji zavise od toga ta se sve podrazumeva pod ratom, vidi Q. Wright, A Study of War, Chicago, University of Chicago Press, 1965, str. 636, i daqe. L. F. Richardson, Statistics od Deadly Quarrels, Pitsburg, Boxwood Press 1960.

302

ciju. Ovo je bila osnova za podelu ratova na pravedne i nepravedne. Podloga za takvu podelu bila je tokom istorije razliita. U oima hrianskih pisaca pravedan je bio rat za iree prave vere (i za sve ono to se tako izdavalo). Za legaliste, pravedan je bio rat protiv prekritea meunarodnog prava. Za progresivne mislioce pravedan je bio rat koji je doprinosio rueu prevazienih drutveno-ekonomskih sistema i oslobaau udi od drutvene i nacionalne potlaenosti. Pravedan je napor napadnutog da se odbrani od subjekta koji je zapoeo rat protiv ega (pravo na samoodbranu). U ovom posledem sluaju verovatno nije ni uputno govoriti o ratu uopte, jer je odluka o odbrani nametnuta a nije plod slobodnog izbora sredstava. Meutim, sloenost okolnosti pod kojima dolazi do rata nije uvek doputala jasno razlikovae izmeu napadaa i napadnutog. To je naroito bilo uoivo onda kada je rat zapoian da bi se izmenilo neprihvativo reee nametnuto nekim ranijim ratom. Osuda rata kao postupka tetnog samog po sebi, bez obzira na ci kome slui, dobila je na snazi tek u najnovije vreme i potpuno dola do izraaja u nastojaima u HH veku da se rat pravno zabrani. Ona se temei na uvereu da je rat neracionalan i opasan postupak. On je neracionalan zato to ne moe da postigne s razumnom merom sigurnosti nikakav postaveni ci, to se kao sredstvo ne moe kontrolisati i to je neekonomian. Poreee postavenih cieva s ishodom svih novijih ratova pokazuje da nijedan pobednik nije ostvario i osigurao ono to je birajui rat kao sredstvo eleo, veda je rat uglavnom dobijao svoju sopstvenu dinamiku, koja je dovodila ili do postavaa iracionalnih cieva, ili do potpunog gubea ma kakvih cieva iz vida, sem onoga da se dobije rat. Rat, dakle, tei da postane sam sebi svrha, ime prestaje da bude upotrebivo sredstvo. Dodajmo tome da nijedna drava ne moe da ue u rat bez rizika da ga izgubi, to za u ne znai samo propali pokuaj, nego i opasnost da ugrozi najosnovnije vrednosti. Pokretaem svih snaga i pridobijaem podrke sa strane rat se iri, kako u drutvenom smislu, tako i u pogledu broja ime zahvaenih drava. Onaj koji je rat zapoeo nema vie nadzora nad time, kako su pokazali ogromni drutveni poremeaji koji su se u novijim ratovima deavali, i tea ratova da postanu svetski. Skupoa rata kao postupka oituje se u stalnoj tendenciji ratova da budu sve ubitaniji i u sve veim izdacima koje moderni ratovi i pripreme za ih iziskuju. Po broju udi palih na bojnom pou, Prvi svetski rat nadmaio je sve ratove voene u svetu, izmeu francuske revolucije i 1914. godine, uzete skupa. U tom ratu palo je oko 9 miliona udi, to je predstavalo oko 0, 4% tadaeg svetskog stanovnitva. U Drugom svetskom ratu su se poginulim i raenim vojnicima pridruile neopisive i neproceive pate civilnog stanovnitva: po najumerenijim podacima, smatra se da je izmeu 1939. i 1945. godine ubijeno oko 37 miliona osoba, ili oko 1, 7% svetskog stanovnitva.123 Kada se eli predoiti koliko bi rtava izazvao rat voen termonuklearnim orujem, treba imati u vidu da su u Drugom svetskom ratu
123 B. Oreanin, Vojni aspekti borbe za mir, nacionalnu nezavisnost i socijalizam, Zagreb, Naprijed, 1964, str. 349.

303

upotrebene samo dve primitivne atomske bombe od po 20 kilotona, koje su u Hiroimi i Nagasakiju, prema najskromnijim procenama, odnele 105.000 ivota, ranivi preko 120.000 udi, a da se danas u arsenalima nuklearnih sila nalaze i bombe od po 100 megatona. Broj udskih ivota koje bi savremeno nuklearno oruje unitilo zavisio bi od okolnosti egove primene, ali bi svakako bio ogroman. Pored ovakvih udskih rtava, privredni gubici izgledaju beznaajni, iako bi i oni dostigli ogromne razmere. Razarae materijalnih dobara i beskorisno naprezae u ratu prouzrokuju poremeaje koji se bez strane pomoi ne mogu nadoknaditi, ak i kada je konano postignut uspeh na bojnom pou. Nepodobnost rata da bude instrument racionalne spone politike ini ga beskorisnim za pojedinanog subjekta i sve vea razorna mokoja se ratom moe pokrenuti ini ga opasnim po univerzalna dobra. Iako je i ranije bilo argumenata koji su pokazivali da je rat apsolutno tetan za celo oveanstvo, postojae nuklearnog i dru-gih novih vrsta oruja za masovno unitavae (hemijskih, bio-lokih) olakalo je to dokazivae. Naime, ovakva oruja su u stau da unite oveanstvo u celini, svojim neposrednim i posrednim uincima. Pred opasnou po opstanak udskog roda prestaje svaka diskusija o nekakvoj hijerarhiji vrednosti. Nedostatak kontrole nad ireem rata ini da svaki rat moe da preraste u svetski nukle-arni sukob sa optim katastrofalnim posledicama. On tako nije samo iracionalno sredstvo, vedogaaj koji se bezuslovno mora izbei. Poznavae ovih osobina rata i odatle proistekla zabrana rata ne znae, na alost, da rata ne moe biti. Jedan od razloga za to je okolnost da grupe i pojedinci koji mogu izazvati rat ne moraju da postupaju racionalno. Iako, naravno, iracionalni uzroci rata nisu za potceivae, opasnija su ona gledita koja, i pored svega to je reeno, smatraju da rat moe imati neke korisne funkcije, te ga ne iskuuju kao postupak na raspolagau subjektima meunarodnih odnosa. Iako imaju razliite pojavne oblike, s obzirom na istorijski trenutak kada su iznesene, i mada se razlikuju u pojedinostima, ona se mogu svrstati u sledee osnovne grupe. Ultima ratio. U skladu sa legalistikom doktrinom o pravednosti ratova i danas se, kako to svedoi diplomatska frazeologija u doba kriza, zadralo shvatae prema kome je rat poslede sredstvo za pribavae prava (ultima ratio). S obzirom na to da u meunarodnom sistemu nema vrhovne vlasti, koja bi prinudila subjekte da izvravaju svoje obaveze ili ispravaju nepravo, dravama navodno ne ostaje nita drugo nego da se oslone na sopstvenu silu i uine to same i u svoje ime. Od vajkada je u ovom prisutna i religiozna komponenta, koja ratu daje karakter bojeg suda, gde e vie sile biti na strani pravednoga i podariti mu pobedu. Rat, meutim, ovu funkciju nikada nije vrio, jer je pobeda uvek zavisila od niza okolnosti, meu kojima je pretena bila vojna mo, a ne od toga na ijoj je strani bilo pravo, ma koliko svest stanovnitva da se bori za pravednu stvar jaala egov moral. Povrh toga, u odsustvu meunarodnog ar-bitra, koji bi odreivao ko je u pravu, drava ne odluuje samo o tome hoe li povesti rat ona takoe reava je li u pravu ili nije. Kako 304

to mnogi meunarodni sporovi pokazuju, ona pri tom moe biti u zabludi, ak i ako je svesna. Tvrda da je rat pogodno sredstvo da se zadovoi pravo u sutini je miree s tim da je u pravu jai. Shvataa socijalnog darvinizma smatraju rat korisnim upravo zbog te egove osobine. Uproavajui Darvinovu (Darin) teoriju o razvitku vrsta i prenosei je na odnose izmeu udskih grupa, u prvom redu rasa i nacija, ihovi nosioci smatraju da je funkcija rata u tome da sposobnijim omogui da pokore ili eliminiu nesposobne, u interesu daeg usavravaa udske vrste. Za razliku od udskih zakona, koji su u osnovi prethodnog gledita, ovde je navodno re o prirodnim zakonima, koji pokazuju da je bioloki podobniji onaj ko je pobedio, bez obzira na to zato je uao u rat. Od Niea (Nieztshe) i Karlajla (Carlyle) ovakvo je glorifikovae rata prisutno u delima niza mislilaca i politiara, da bi u naroito vulgarnom obliku bilo prihvaeno od Hitlera i egovog zvaninog filozofa Rozenberga (Rosenberg). Prenosei pojmove iz biologije u politiku oblast, ovi toboi Darvinovi sledbenici su zanemarivali pravo znaee egove teorije. Najsposobniji su, po Darvinu, oni koji se najboe prilagoavaju prirodnim uslovima, a ne oni koji fiziki istrebe svoje protivnike. U svakom sluaju, selekcija unutar vrste ne obava se putem fizikih sukoba. Uz to, pripadnici veine ivo-tiskih vrsta uopte nisu u stau da jedan drugome oduzmu ivot. Ukoliko im je priroda i dala fiziko orue za to, oni imaju i instiktivnu prepreku (inhibiciju), koja ih ometa da to uine.124 Prema treoj grupi gledita, rat povono deluje na drutva koja u emu uestvuju. Kao to je Hegel jednom napisao, rat odrava etiko zdrave naroda. udi se navodno u ratu elie, ispoavaju svoje najboe osobine, a dugi mir izaziva degeneraciju, umalost i pokvarenost. Prema francuskom misliocu Ernestu Renanu, rat je udarac bia koji spreava zemu da zaspi, gonei samozadovonu prosenost da napusti apatiju.125 Pored toga to ga zastupaju neki teoretiari, ovo je, izgleda, i najomieniji argument u korist rata meu laicima. Sveden na sutinu, on znai da se udi iskazuju u pravom svetlu u nevoi (na muci se poznaju junaci) i da pred nedaama raste solidarnost u zajednici i tea da se zaborave mae raspre pred optom opasnou. Treba li zato priekivati nedae? Zato ovaj argument ne bi vaio i za prirodne katastrofe, poplave, zemotrese, koje razumni udi po svaku cenu ele da spree i izbegnu? Joje poraznije istorijsko iskustvo, koje pokazuje da su pristalice ovakvog gledita imale u vidu rat kao neku vrstu aristokrat-skog sporta, a ne kao masovno ubijae koje teko oteuje narode, li-avajui ih najaktivnijeg i najvitalnijeg dela stanovnitva. Jer, i tu se osnovni argument ovakvog shvataa okree protiv ega upravo je najverovatnije da e oni najhrabriji i najojniji, koje rat toboe treba da istakne, u tom ratu i nastradati. Ova su gledita u sutini militaristika, jer poivaju na takvoj hijerarhiji udskih zanimaa i delatnosti, gde je na vrhu lestvice
124 R. Supek, Drutvene predrasude, str. 30. Meutim, rasisti su spremni da nie udske rase proglase za neudske, ivotiske vrste. I. Klineberg, Racialism in Nazi Germany, u: M. Baumont J. H. E. Fried E. Vermeil, The Third Reich, New York, Praeger, 1955, str. 852, i dae. 125 Nav. po Buchan, nav. delo, str. 1314.

305

ratniki poziv i s im pove-zano ispoavae snage i fizikog zdrava, dok su na dnu poslovi kojima se bave mekuci i ene, vezani za duhovnost i oseajnost. etvrta grupa gledita veoma je iroka i obuhvata sve one koji veruju da rat moe da bude orue drutvenog progresa. Poput revolucije, koja je u izvesnim periodima razvitka drutva nuna, rat prema ima moe da poslui zato da ostvari ili ubrza neophodne promene, za koje u okviru same drave nema dovono snage. S obzirom na to ta smatraju poenim drutvenim razvitkom, zastupnici ovakvih gledita razlikuju se izmeu sebe, ali im je zajedniko uveree da bez napada spoa, ili bez poremeaja koje rat izaziva, istorijski prevaziene ali dravom dobro zatiene strukture ne bi mogle da se promene. Tako se npr. pomiu dobra koja su, kako napadnutima tako i napadaima, donela rimska osvajaa, krstaki ratovi, Napoleonovi pohodi itd.126I meu nekim teoretiarima koji se stavaju na stranu proletarijata postoji sklonost da se rat preporui kao sredstvo za obarae kapitalizma kao svetskog sistema. Oni svoj stav pokuavaju da podupru ukazivaem na ulogu koju je Prvi svetski rat imao u omoguavau Oktobarske revolucije, a Drugi svetski rat u pobedi socijalizma u zemama istone Evrope. Ovo se gledite povezuje sa teorijom o pravednim ratovima, ukazujui na to da je meunarodni oruani obraun izmeu zemaa socijalizma i zemaa kapitalizma neminovan i da e, bez obzira na rtve, dovesti do pobede istorijski naprednijih snaga.127 To to se ne moe porei istinitost tvrde da su ratovi u prolosti imali, uz ostale, i dobre posledice, ne znai nikako da je ovo gledite ispravno. Naime, iz ienice da su ratovi olakavali ili izazivali potrebne drutvene promene ne moe se zakuiti da su oni pogodno sredstvo za to, iz prvenstvenog razloga to nijedan od tih ratova nije bio preduziman s tim ciem.Umesto da se zadrimo na svim primerima, pomenimo samo kako bi besmisleno zvuala tvrda da je Prvi svetski rat zapoet i voen s ciem da se izvri socijalistika revolucija! Istorijsko iskustvo dokazuje samo jedno: ratni napori i ratni poremeaji bili su takvi da su imali krupne posledice po drutvo, pa su doprinosili slabeu kontrole dravnog aparata i vladajueg sloja. Ali, to je bio samo jedan od inilaca, koji nije mogao da deluje ukoliko unutar drutva nisu postojali materijalni preduslovi i snage sposobni da izvedu revolucionarnu promenu. Apsolutizacija toga inioca deo je apsolutizacije uloge vojnih snaga u drutvenom razvitku, pri emu se, u stvari, potceuju ne samo drugi, odluujui inioci, nego i sredi i mali narod. Uostalom, istorija pokazuje da su se znaajne revolucionarne promene u pojedinim zemama, kao i samo formirae mnogih nacionalnih drava, dogodili u uslovima meunarodnog mira, npr. graanske revolucije u Engleskoj i Francuskoj, kao i stvarae niza nezavisnih drava u bivim kolonijama tek dve decenije posle Drugog svetskog rata.
126 I. Bramson G. W. Goethals, War: Studies from Psychology, Sociology, Anthropo-logy, New York: Basic Books, 1964, nar. str. 222 i dae. 127 E. Karde, Socijalizam i rat, Beograd, Kultura, 1960, str. 29. i dae.

306

Mada je sve ovo moglo biti oevidno i pre nastupaa nuklearne ere, postojae oruja za masovno unitavae svodi pobedu u ovakvom naprednom i pravednom ratu na apsurd, na pobedu principa nad ivotom, na boi poredak na grobu i zgaritu. Odbijae rata kao sredstva koje u meunarodnoj politici moe postii bilo kakav eeni ci, a naroito drutveni napredak, ne znai ni poricae neminovnosti rata u odreenim drutvenim uslovima, niti pasivni pacifizam, spremnost da se ustukne pred napadaem i odricae od odbrane sopstvenih i opteoveanskih vrednosti. No, kao to smo veistakli, vree prava na odbranu, rat protiv napadaa, iznueno je reee a ne slobodno izabrano sredstvo. Takav rat slui odbrani pomenutih vrednosti i racionalan je, jer bi bez otpora ihovo ugroavae bilo sigurno. Sponopolitika delatnost je toliko sloena da se odluka o ratu i miru ne postava u svim uslovima isto, niti je uvek predmet jasnog izbora. ak i kada je proireno uveree o iracionalnosti i opasnosti rata, ak i kada ima malo onih koji veruju da rat ima bilo kakve korisne funkcije, niz sponopolitikih odluka ili ima izazvanih staa mogu da dovedu do eskalacije rata. Otuda nije dovono osuivati rat, ukazivati na egov besmisao i odricati ga se, vetreba preduzimati strpive i stalne napore da se on sprei i onemogui. Oni se ispoavaju kao zatita mira, jedne od osnovnih opteoveanskih vrednosti, kojom emo se baviti u sledeoj glavi. 5. Izbor spoqnopolitikih sredstava Svakom subjektu, a naroito dravi, teorijski stoje na raspolagau sva do sada opisana sredstva i postupci, i jomnogi drugi. Jasno je, naravno, da je stvarni izbor ogranien mnogim okolnostima. Na najvanije od ih ukazali smo govorei o iniocima u meunarodnim odnosima, od kojih e u prvom redu zavisiti spona politika svakog subjekta, pa i na izbor sredstava. Pri tom ne treba smetnuti s uma to da ovi inioci deluju i na izbor cia, koji se sa sredstvima za egovo postizae nalazi u dijalektikoj vezi. Ona se moe pojedno-staveno predstaviti time to se, s jedne strane, ci bira s obzirom na raspoloiva sredstva a, s druge, samo izvree cia ini zavisnim od upotrebenog sredstva. Time se iskuuje kako voluntarizam pri odreivau cieva, tako i cinizam pri izboru sredstava, olien u poznatoj tvrdi da ci opravdava svako sredstvo. Ograniea pri izboru sredstava ispoavaju se tako to su neka sredstva necelishodna, druga nedozvoena a trea nedostupna. Izlaui u prethodnim odecima pojedina sredstva i postupke, trudili smo se da damo potrebne napomene o ihovoj optoj ce-lishodnosti. Naravno, u svakom konkretnom sluaju tu celishodnost odreuju sami subjekti, tj. ihovi odluioci i oko toga izmeu samih odluilaca, ma koliko oni bliski bili, moe doi do spora. U te sporove mogu biti umeana i neslagaa oko redosleda (hijerarhije) vrednosti, jer se za pojedino sredstvo moe ispostaviti da vodi postizau jednog cia, na tetu ostvarea drugog. 307

Iako celishodno, sredstvo je nedozvoeno ako je suprotno normama prava ili morala. Izlaui pojedina sredstva i postupke, ukazivali smo na ihovu saglasnost s meunarodnim pravom. Iza pravila meunarodnog prava i opteusvojenih moralnih pravila kriju se, u stvari, predstave o univerzalnim vrednostima, koje na svaki nain treba zatititi. O uticaju prava i morala na postupae subjekata meunarodnih odnosa veje bilo rei. Iako su subjekti meunarodnih odnosa pod pritiskom da im se povinuju (ak i pretom sankcije), ne moe se iskuiti ihovo kree, te stoga postoji samo verovatnoa da e se prilikom izbora izbegavati nedozvoena sredstva. Meutim, svaki subjekt se sam moe ograniiti u izboru sredstava osnovnim naelima svoje spone politike, koja mogu biti proklamovana i u ustavu. Posleda okolnost koja utie na izbor sredstava nije do sada nigde posebno naglaena, mada je pomiana i mada se podrazumeva. To je dostupnost sredstva, koja govori o tome da li subjekt ime mate-rijalno raspolae, bez obzira na to da li je ono celishodno i doputeno. Ona zavisi od staa u kome se subjekt nalazi i od ego-vog meunarodnog poloaja. Najee se s om u vezi koriste izrazi kao to su potencijal i mo.128 6. Pojam moi Za mnoge pisce, moje sredini pojam teorije meunarodnih politikih odnosa. tavie, ovim se pojmom ne retko definie politika uopte. Kako pie Organski, svaki odnos ima i aspekt moi (poer aspect), a izuavae toga aspekta je izuavae politike.129Na moi se grade itave teorijske konstrukcije, kao to je realistika teorija Hansa Morgentaua (Morgenthau), koja osnovno objaee za ponaae subjekata meunarodnih odnosa vidi u nacionalnom interesu u smislu moi. Za realiste je racionalni interes osnovni motiv za delovae u meunarodnim odnosima; kako je, pak, takav interes, vepo definiciji, za svakog subjekta razliit, ono to je svima ima zajedniko jeste tea ka moi, kojom bi se nacionalni interes ostvario.130S obzirom na to da moobuhvata sposobnost prinuivaa, ali nije samo to, postoje predlozi da se ona razlikuje od uticaja, koji nikako nije vezan za nasie. S obzirom na sredstva koja subjektima meunarodnih odnosa stoje na raspolagau, teko je odrediti kada bi prestajao uticaj i kada poie mo, jer se nikada ne zna tano na emu uticaj poiva. Otuda je najuputnije odre-diti mokao stepen sposobnosti da se drugi subjekti privole ili na-teraju na ponaae koje posednik moi eli.131Kibernetiki, mose moe odrediti kao stupa verovatnoe da e ishod biti
128 R. Stojanovi, Politika sile u meunarodnim odnosima, str. 76 i dae; H. i M. Sprout, Foundations of International Politics, Princeton, van Nostrand, 1962, str. 119 i dae. 129 A. F. K. Organski, World Politics, New York, Knopf, 1968, str. 102. 130 H. Morgenthau, Politics Among Nations, New York, Knopf, 1973. 131 G. Schwarzenberger razlikuje, tavie, tri pojma: Mesto moi je na pola puta izmeu uticaja i sile (force). Uticaj se vri ubeivaem. Sila predstava fiziki postignuto potiavae voe drugoga. Nasuprot uticaju i sili, mopodrazumeva nametae sopstvene voe grupi ili voe jedne grupe drugoj, ako je mogue bez primene sile, ali, ako to nije mogue, primenom najmae mere potrebne sile. Civitas maxima, The Year Book of World Affairs, 1975, str. 338339.

308

onakav kakav subjekt eli. Ovako odreena, moje bezvrednosna: sama po sebi, ona nije ni dobra ni loa, dobre su i loe svrhe za koje e se ona upotrebiti. Bezvrednosan pojam moi postoji i u praksi i u svakodnevnom istraivau, gde se kao mone priznaju i drave ija se spona politika, a i neke druge osobine, odobravaju ili ne odobravaju. Postoji ak i tendencija da se moprotivnika preceuje. S isto takvom lakoom stvaraju se i amaterske rang liste drava po moi. I laiku izgleda mogue da u jednom paru drava nejednake moi odredi monijeg subjekta. Takvi parovi su, meutim, obino primeri velike nesrazmere, gde je izbor prost i onaj ko ga vri ne zna na emu ga zasniva. Kada se kae da su, recimo, SAD monije od vajcarske, taj se sud ne porie, ali se ne zna zato je to tako, koji su parametri moi. Porede se, u stvari, subjekti koji su vrlo daleko na nekoj imaginarnoj skali moi. Kada se, pak, uzme par koji je na takvoj skali blii, na primer vedska i Australija, odgo-vor na osnovi zdravog razuma nee biti moguan. Ovim e se pita-em ispoiti koliko je pojam moi, iako toliko prisutan i upotrebavan, nepreien, koliko se ne zna u emu se sastoji moi od ega ona zavisi. Istovremeno e se pokazati i relativnost moi: Australija i vedska nisu bile u situaciji da svoje moi porede u jednom konkretnom odnosu, ali SAD i Vijetnam jesu, pa se ispostavilo da SAD nisu monije od Vijetnama, iako bi se on na svakoj laikoj rang listi naao daleko iza po optem priznau najmonije sile sveta. Znai li to opet da e SAD posle poraza u Vijetnamu u jednom konkretnom odnosu imati mau mood Velike Britanije ili Kine? Pre no to se pree na ono to ini moi utie na eno meree treba, dakle, pokazati kako se mone moe ni shvatiti, ni ispoavati, ni meriti jednodimenzionalno. Ona se mora ralaniti na nove dimenzije, koje onda boe govore o enoj primeivosti i neprimeivosti, pa ak i o eventualnoj nemoi moi. U tom pogledu je do sada najdae otiao K. Doj (Deutsch), koji predlae sledee dimenzije moi. Prva je ena koliina, teina (eight), koja pokazuje do koje mere nosilac moi moe da promeni tok dogaaja, odnosno tue ponaae. U sluajevima koji se ponavaju, ova se koliina moe meriti time to se uobiajeni ishod poredi s ishodom za koji se zalagao posednik moi (npr. glasae u Ujedienim nacijama). Druga dimenzija je prostor (domain), koji ukazuje na to gde se nalaze udi ije se ponaae ispoavaem moi verovatno mea. U ovom pogledu najupadivija je razlika izmeu moi jedne drave na sopstvenoj teritoriji i u inostranstvu. U opisivau moi dae treba uzeti u obzir en opseg (range), koji Doj definie kao razmak izmeu najvie nagrade i najstroe kazne, koje nosilac moi moe dati ili izvriti. I, na kraju, moima i svoj domaaj (scope), prema vrstama ili klasama ponaaa na koje se moe uticati.132 Ovakav je napor veoma koristan, ak i onda kada se ovek ne sloi sa svim predloenim dimenzijama, ili smatra da se one odnose na politiku mouopte, te su
132 K. Deutsch, The Analysis of International Relations, Englewood Cliffs, Prentice-Hall, 1968, str. 24 i dae.

309

mae primeive na ena ispoavaa u meunarodnim odnosima. Bitno je uviae da se momora raz-loiti pre no to se prouava jedan odnos moi i pre no to se momeri. Vei samo shvatae da mo, pored koliine, ima i domaaj, pomae da se vidi zato je ona vrsta moi, koja poiva na velikoj sposobnosti prinuivaa, neupotrebiva u izvesnim sferama udskog ponaaa, na koje se prinudom ne moe uticati, gde opet efikasno deluju nosioci druge vrste moi, esto potceeni u rea-listikim procenama meunarodne situacije. Kao to je nagoveteno, pojedine dimenzije moi mogle bi se u konkretnim sluajevima meriti i uporeivati. To, meutim, ne daje odgovor na pitae o poreklu moi, o tome na emu ona poiva. Za meunarodne odnose nije toliko vano da se utvrdi ko je bio moniji u datom odnosu, ili ko po pravilu u izvesnoj vrsti odnosa ispoava veu mo, veda se na osnovu poznavaa osobina jednoga subjekta predvidi egova sposobnost uticaa i eventualnog primoravaa. U tom su se pogledu shvataa i praktini prorauni razvijali uporedo s obogaivaem pojma moi. Ispoetka je mobila istovetna s oruanom silom, kojom se moglo zapretiti ili stvarno delovati i koja se relativno esto uporeivala dok su ratovi bili dozvoena i redovna pojava. U periodu pre industrijske revolucije, razlike u kvalitetu naoruaa nisu bile bitne, a glavni proizvoai energije bili su bioloki organizmi, udski i ivotiski. U takvim se uslovima srazmerno lako mogao staviti znak jednakosti izmeu moi i broja udi kojima je drava raspolagala. Uspeh u ratu je zavisio i od prirode zatienosti izvesnih osetivih mesta, kao i od sposobnosti da se vojska snabdeva namirnicama to je, pored stanovnitva, dalo znaaj i teritoriji, i to prvenstveno u kvantitativnom smislu. Za mnoge su broj stanovnika i veliina teritorije ostali i danas osnovne pretpostavke za modrave, mada je iskustvo pokazalo da se pomou ih monije mogla objasniti. Veje usavravae oruja poremetilo ovakve kalkulacije i izbacilo u prvi plan ekonomsku razvijenost zeme, koja je poela da dolazi do izraaja i na drugi nain. ak i kada se ostalo pri ratu kao jedinom nainu odmeravaa moi, uvidelo se da on nije samo proba oruanih sila, veda ukuuje upotrebu svih drugih raspoloivih sredstava da se utie na protivnikovu vou. Kada se uz to shvatilo kako se svrha moi pridobijae drugog da se ponaa na eeni nain moe efikasno postii postupcima koji uopte ne podra-zumevaju vojnu silu, sposobnost drave da svojom privredom podri svoje zahteve dola je u prvi plan.Oni koji danas pokuavaju da na srazmerno jednostavan nain predstave morazliitih drava uglavnom se trude da klasine pokazatee poveu s najpogodnijim pokazateima ekonomske snage. Ovi su pokuaji zanimivi, ali ne i ubedivi, jer posmatra ne moe a da ne oseti proizvonost, ije je poreklo u tome to istraiva svoj utisak o moi hoe da obrazloi izabranim pokazateima, umesto da ide obrnutim putem. Najboe je ovakve pokuaje predstaviti nekim starijim izraunavaima, zato to su ona bila skopana s prognozama, koje sada vetreba da se ostvaruju. Tako je, na primer, nemaki fiziar Vilhelm Fuks (Fucks) svoju formulu moi izrazio kao sumu proizvedene energije, proizvedenog elika i kubnog korena broja stanovnika. 310

Godine 1963. egova tako dobijena tablica najmonijih imala je na vrhu SAD (100), SSSR (67), Kinu (41), SR Nemaku (15), Japan (14), Veliku Britaniju (12) i Francusku (7), dok su mu predviaa za 1980. godinu davala sledeu sliku: Kina (250), SAD (160), SSSR (120), Japan (39), SR Nemaka (25), Velika Britanija (19) i Francuska (11).133Danas se ova predviaa nisu ostvarila, ali ne znamo da li zato to su pokazatei koje je Fuks izabrao nedovoni ili pogreni, ili se egove materijalne projekcije nisu ispunile. Moramo, meutim, priznati da Fuksovim i slinim formulama uvek suprotstavamo svoj utisak, a ne neke pouzdanije pokazatee moi. Da li je, ipak, percepcija moi (koja, naravno, moe biti pogrena) nevana? Isprobavae moi, naroito u obliku rata, srazmerno je retko, te, prema tome, drava moe postizati svoje cieve zahvaujui tome to drugi subjekti sarauju s om smatrajui da su mae moni, da ne mogu bez rizika i gubitaka da izdre akutnu probu moi. Istorija pokazuje mnoge primere uspenog postavaa zahteva, zasnovanih na moi koja se pokazala kao imaginarna. Dovono je podsetiti na Italiju u periodu izmeu dva svetska rata: posle 1941. godine bilo je neshvativo u kojoj je meri Musolinijeva Italija uzimana za ozbinog i neophodnog uesnika u svim vanijim dogovorima koji su se ticali Evrope. Tekoe u odmeravau moi, pa i uspeh da se nametne lani utisak o oj, zasnovane su na okolnosti da se ispoavae moi ne moe zamisliti bez sudelovaa jednog nematerijalnog, pa prema tome i objektivno nemerivog elementa. Kao to je poznato, re je o moralu, koji u ovom kontekstu dobija vono znaee reenosti i spremnosti stanovnitva na zalagae, samopregor i borbu. U sri morala je motivacija. Prisustvo ili odsustvo moralnog elementa objaava obrnute ishode od onih koji bi se oekivali prema izrazitoj materijalnoj nejednakosti strana koje su u jednom odnosu stavile svoju mona probu. Do sada smo ve, drugim povodima, dali dosta primera slabosti jakih, kada je kod ih odsutan moralni inilac. S druge strane, moda je najboi suprotan primer vezan za Kinu, pre i posle pobede Komunistike revolucije. Prema broju stanovnika, teritoriji, oruanim snagama, opremenosti tih snaga, industrijskim kapacitetima itd. kuomintanka Kina je 1948. godine bila istovetna, ako ne i jaa, od NR Kine 1950. godine, s tom razlikom to je niko 1948. godine nije smatrao kao veliku silu, dok je dve godine kasnije ona u oima celog sveta to neosporno bila. Promenilo se samo jedno, nova Kina, za razliku od stare, ostavala je utisak vrste, usmerene i samopouzdane zajednice, koja stvarno moe da mobilie i u vojnom i u privrednom smislu sve svoje mnogobrojne lanove. Vanost moralnog elementa obavezuje nas da nainimo jasnu razliku izmeu mogue i stvarne moi. Latentna mobi se onda oznaila kao potencijal, koji u datom odnosu moe biti iskorien ili neiskorien. S obzirom na to da monije svodiva samo na pri-nuivae, veda drave u sponoj politici mogu da koriste mnoga druga sredstva kojima se utie na ponaae drugih subjekata, potencijal bi
133 W.

Fucks, Formeln zur Macht, Stuttgart, DVA, 1965, str. 129 i dae.

311

mogao da se oznai kao skup preduslova od kojih zavisi sloboda sponopolitike akcije, odnosno obim sredstava i postupaka koji jedan subjekt meunarodnih odnosa moe upotrebiti. Ovi preduslovi, nasuprot estom mieu, nisu isto materijalni: da bi drava, na primer mogla da se slui nekim postupcima vezanim za ubeivae, ena kultura mora da bude u dovonoj meri razvijena; en ideoloki uticaj na strance moe se zasnovati samo na relevantnom i privlanom objaeu stvarnosti; en ugled nikako ne poiva samo na materijalnom bogatstvu. Da bi se, dakle, potencijal oiveo, potrebno je dejstvo moralnog inioca: bez ega, potencijal ostaje mrtav, ali se, naravno, skromni potencijal nikakvim naporom voe ne moe arobno uveati. Treba, uz to, imati u vidu da u pretvarau potencijala u stvarnu moizvesnu ulogu igraju i neke druge okolnosti. Vesmo, ukazujui na potrebu ralaavaa moi, primetili da ona u nekim odnosima moe biti neprimeniva. Ako se, recimo, uzme u obzir en opseg, pokazae se da nema moi bez meuzavisnosti, da upravo upuenost jednoga subjekta na drugog daje oboma izvesnu meru moi u meusobnim odnosima. Zato je uporeivae moi vedske i Australije, koje smo predloili ranije, ne samo teko, nego verovatno i besmisleno; ove dve zeme vrlo malo zavise jedna od druge, pa se koriee potencijala jedne teko moe usmeriti tako da izazove posledice u drugoj. Dok se ranije pomenuti elementi moi mogu na mae ili vie savrene naine meriti i uporeivati, moralni elementi se mogu samo proceivati (uz sve greke do kojih subjektivna procena dovodi), to objaava nemodrava s reputacijom velikih sila u odnosu na navodno slabije, koje, uz napore, istrajnost i spremnost za rtve ustaju protiv zahteva onih koje se na osnovu isto materijalnih me-rila smatraju jaim. * ** Nae dosadae izlagae o izboru sredstava moe se svesti na to da je verovatno da e biti izabrano ono sredstvo koje je svrsishodno, dozvoeno i dostupno. Ovaj proces eliminacije moe ii razli-itim redom. Ako je proces odluivaa racionalan, krug sredstava i postupaka koji e se upotrebiti moe se s jednom merom izvesnosti predvideti. Na tome se zasnivaju i napori da se iskui verovatnoa upotrebe nekih opteopasnih sredstava. Tako razoruae i smaee naoruaa treba da neke instrumente prinude, naroito nuklearno oruje, uine nedostupnim to veem broju subjekata. Zabrana upo-trebe sile ihovu primenu treba da uini nezakonitom, a iree svesti o tetnosti i besmislenosti ratova treba da pokae da ovaj postupak ne vodi nikakvom ciu. 312

PETA GLAVA OBLICI ODNOSA U ME UNARODNOJ ZAJEDNICI

1. Meunarodna zajednica Dok prouavae spone politike znai posmatrae meunarodnih odnosa na ravni ihovih glavnih uesnika, subjekata meunarodnih odnosa, postoji potreba da se ti odnosi sagledaju sa svetskog, globalnog stanovita. Uzimajui takvu perspektivu ne postavamo se na mesto prosene drave ili drugog subjekta meunarodnih odnosa, venastojimo da se popnemo na stupa celine, ukupnosti svih tih subjekata, udi koji ih saiavaju i odnosa meu ima. Ova potreba je utoliko vea, jer smo ustanovili da postoje interesi ukupnog oveanstva, o kojima se mora voditi rauna, a o kojima se ne mogu izolovano i samostalno starati pojedini subjekti. ta predstava ta celina, taj celi svet u smislu meunarodnih odnosa, i kako je nazvati? Traee odgovora na ovo pitae, koje je poelo u literaturi meunarodnog javnog prava, razvilo se u iroku diskusiju, koja svedoi o tome da je ono jedan od sredinih problema teorije meunarodnih odnosa. Kao to to esto biva, rasprava je na izgled terminoloka, ali u sebi krije razliite odgovore na sutinska pitaa. Da bi se ona pribliila itaocu, uputno je razlikovati dve vrste iskaza koji se s tim u vezi daju. Pre svega, nesumivo je da je tokom istorije u svetu uporedo postojao skup politikih jedinica koje nazivamo subjektima meunaro-dnih odnosa.1 Meutim, izgled i priroda tih subjekata su se meali i, to je najvanije, meali su se i ihov poloaj i osnovni uzajamni odnos. Dok u pogledu postojaa veeg broja subjekata nema osnovnog spora, jer je to empirijska ienica (iako svako tano nabrajae postojeih subjekata nee biti obaveno bez neslagaa), razmimo-ilaea se javaju u pogledu prirode toga skupa uopte i u datom istorijskom razdobu. Ova razmi1 V.

Ibler, Meunarodni odnosi, str. 40. i dae.

313

moilaea dolaze do izraaja u terminologiji, u nazivima koji se skupu subjekata meunarodnih odnosa daju u zavisnosti od toga kako se on shvata i oceuje. Meunarodna zajednica je termin koji je nauka Meunarodnih odnosa preuzela iz meunarodnog prava. U skladu sa znaeem pojma zajednica u klasinoj sociologiji, ovaj naziv podrazumeva postojae vrednosti i interesa koji su zajedniki svim pripadnicima zajednice, tj. izvestan stepen odanosti lanova zajednici. Teore-tiari koji prihvataju ovaj naziv razlikuju se u pogledu odreivaa subjekata koji su lanovi zajednice i u nainu dokazivaa lojalnosti prema oj. Najstarije i jouvek veoma rasprostraeno gledite dri se meunarodnog prava i egovih merila. Po emu, lanovi zajednice su subjekti meunarodnog prava (dakle, skoro iskuivo drave), a samo postojae meunarodnog prava svedoi o zajednikim vrednostima i interesima.2 Bliska su ovima gledita koja takoe polaze od drave kao lana meunarodne zajednice, ali pored postojaa meunarodnog prava ukazuju i na druge dokaze zajednitva, kao to su npr. postojae meunarodnih organizacija kao organa takve zajednice.3 Kritikujui ovakva gledita, poglavito zato to prenaglaavaju ulogu drave u meunarodnim odnosima, oni autori koji ipak zadravaju naziv meunarodna zajednica spremni su da ga primene na istorijski odreen oblik drutvene organizacije u kome dolaze do izraaja uslovi u materijalno-proizvodnoj bazi za ostvaree integracionog procesa izmeu dravno organizovanih i drugih drutvenih zajednica.4 Iz toga sledi da oni ne smatraju da je meunarodna zajednica uvek postojala, veda je nastala kada su ovi uslovi bili ostvareni. Za A. Magaraevia, na primer: Meunarodna zajednica je... istorijska i klasna pojava u razvoju meunarodnih odnosa, kao izraza objektivne nunosti, koja podrazumeva postojae a) odreenog stepena i intenziteta meunarodnog optea, b) odre-enog dostignutog nivoa i oblika u meunarodnoj pravnoj i politikoj organizaciji meunarodnih odnosa... v) odreenih optih i zajednikih interesa prvenstveno drava pa i sveta kao celine u meunarodnim odnosima.5 Meunarodno drutvo je termin za koji se zalau oni koji ne veruju da je u meunarodnim odnosima postignut potreban stepen integracije i odanosti delova prema celini da bi se moglo govoriti o meunarodnoj zajednici. Iako polaze od slinih pretpostavki u pogledu subjekata meunarodnih odnosa (drave), oni smatraju da postojae meunarodnog prava nije dovoan dokaz zajednitva. Oni ne iskuuju nastajae meunarodne zajednice, tavie spremni su i da takav naziv daju maim skupinama u okviru meunarodnog drutva, ali jouvek nalaze da skup drava u celini samo koegzistira i stupa u odnose, ali bez svesti o postojau zajednikih vrednosti i obaveza.6
2 Krug drava izmeu kojih je... mogue izgraivae pravnih normi meunarodnog prava naziva se meunarodna zajednica. J. Andrassy, Meunarodno pravo, Zagreb, kolska kiga, 1971, str. 3. 3 S. Avramov, Meunarodno javno pravo, Beograd, Savremena administracija, 1963, str. 61 4 Gavranov-Stojkovi, Meunarodni odnosi..., str. 21, 24-25. 5 A. Magaraevi: Osnovi meunarodnog prava i meunarodnih odnosa, I, Novi Sad, Pravni fakultet, 1974, str. 69. 6 G. Schwarzenberger, Power Politics, London, Stevens, 1951, str. 12.

314

Svetsko drutvo je oznaka koja je najblia onim teoretiarima koji najmae ele da se veu za postojee predstave o subjektima meunarodnih odnosa. Po ima, celo se oveanstvo moe posmatrati kao jedno drutvo, sa svojim sopstvenim osobinama, koje se meaju i razvijaju. Meu te osobine, ali samo kao jedna od ih, spadaju i broj, oblik i priroda jedinica drutvene akcije, koje ne moraju uvek biti iste, te prema tome nisu ni osnovni pojmovi kao u veini ranijih shvataa za razumevae celine. S ovakvim stavom ide u korak razumevae prirode meunarodnih odnosa kao nauke o politici u svetskom drutvu (svetska politika). U svom razvoju svetsko drutvo je prolo kroz razliite faze i danas se, prema jednom od zastupnika ovakvog gledita, karakterie globalnou i predominacijom nacionalne drave meu politikim jedinicama.7 Meunarodni sistem se kao oznaka za predmet o kojem je re sve vie sree u najnovijoj literaturi. Uticaj savremenih biheviori-stikih gledita ogleda se ovde u tome to se pojam sistema ne zasniva na sadrajima svesti (u koje spadaju vrednosti i lojalnost), vena sponom ponaau i delovau. Odluujue za postojae sistema je meudejstvo (interakcija). Opis redovnih i tipinih oblika (obrazaca) ovoga meudejstva predstava istovremeno i opis sistema. Lako je uvideti da je ovaj pojam preuzet iz opte teorije sistema, koji pretenduje na primenu u svim naukama.8 Meunarodni sistem je onda bilo koji skup nezavisnih politikih jedinica koje deluju jedne na druge (meudejstvo) sa znaajnom uestalou i u skladu sa ureenim procesima.9 Meutim, meunarodni sistem moe da se shvati i proceuje prema nekim osobinama koje drutveni sistem treba da ima u skladu sa sociolokim funkcionalizmom. Polazei od teorije o drutvu amerikog sociologa Talkota Parsonsa (Talcott Parsons), osnovne funkcije svakog drutvenog sistema sastoje se u odravau obrazaca, prilagoavau, postizau cieva, integraciji, dok su sloeniji sistemi u stau da postavaju cieve i da se transformiu.10 U zavisnosti od mere u kojoj je u stau da ispuava ove funkcije, daju se obeleja meunarodnog sistema u datom razdobu. Ako prenebregnemo (to nikada nije u potpunosti mogue) razliita ideoloka i politika opredeea, koja se nalaze u duboj pozadini ponuenih oznaka, i zadrimo se samo na ihovoj terminolokoj vrednosti, utvrdiemo sledee. Osim oznake svetsko drutvo, svi ostali termini iziskuju neko stae meu subjektima (jedinicama). Dok svetsko drutvo podrazumeva oveanstvo u celini, u bilo kom periodu razvitka, ostali su termini istorijski. Najiri u tom pogledu je meunarodni sistem, koji se moe primeivati od onog trenutka kada politike jedinice bilo koje vrste ponu da deluju jedne na druge. Neto je ui pojam meunarodnog drutva,
7 G. Modelski, Principles of Word Politics, New York, The Free Press, 1972, str. 41 i dae, 182. i dae. R. Lukismatra da je svetsko drutvo u sociolokom smislu u nastajau. Osnovi sociologije, Beograd, Savez udruea pravnika Jugoslavije, 1964, str. 337. 8 L. von Bertalanffy, General Systems Theory, General Systems 1965, str. 1, i dae. 9 Holsti, International Politics, str. 29. Slino J. N. Rosenau, International Politics and Foreign Plicz, New York, The Free Press, 1969, str. 71. 10 Deutsc, The Analysis of International Relations, str. 14, i dae. Za kritiku svih upotrebenih pojmova vidi N. G. Onuf, International Legal Order as an Idea, AJIL, 1979, str. 244 i dae.

315

koje trai postojae izvesnih zajednikih cieva za ije se postizae drutvo koristi. Najui je, svakako, pojam muunarodna zajednica jer se, u zavisnosti od prihvaenih merila, moe primeivati samo na noviji period udske istorije. Iz toga sledi da se ovi termini u potpunosti uzajamno ne iskuuju: za onoga ko prihvata oznaku meunarodni sistem, jedno od staa toga sistema moglo bi biti meunarodna zajednica, za onoga ko usvaja naziv meunarodna zajednica, prethodno stae moglo bi se nazvati meunarodnim drutvom itd. Tako moe nastati terminoloka zbrka, koja se pojaava time to se neki od ovih izraza upotrebavaju kao sinonimi, bez mnogo razmiaa o svim ihovim teorijskim implikacijama. Nadajui se da prethodna rasprava nije zbunila itaoca, nego da je doprinela tome da se sagleda sva sloenost ovoga pitaa, nalazimo da je u interesu sporazumevaa najboe prikloniti se terminu koji je kod nas skoro iskuivo zastupen, a to je meunarodna zajednica.11 Za razliku od prostog skupa organizovanih politikih zajednica, meunarodnu zajednicu obeleavaju meuzavisnost takvih zajednica (subjekata meunarodnih odnosa), kao i postojae optih vrednosti, bilo da su to vrednosti zajednike tim zajednicama ili opte-oveanske vrednosti. Meunarodna zajednica je stoga oblik u kome se, u skladu s dostignutim stepenom drutvenog razvoja, moe da organizuje i ispoava itavo oveanstvo. Neosporno je da je tokom istorije meunarodna zajednica doivela mnoga preobliavaa, te se kod mnogih teoretiara, bez obzira na termin koji usvajaju, pojavuje potreba da se prikau razliita staa, u kojima se ona nalazila ili se moe nai. Najee se pri tom polazi od strukture meunarodne zajednice i rasporeda moi u oj. Pod strukturom meunarodne zajednice podrazumevaju se elementi te zajednice i okolina u kojoj deluju. Elementi meunarodne zajednice su subjekti meunarodnih odnosa, a okolina u kojoj deluju izraava se dejstvom inilaca koji utiu na subjekte meunarodnih odnosa i meunarodne zajednice u celini. I jednima i drugim posvetili smo posebne odeke. Ostaje samo da se napomene da se u dosadaem razvoju u pogledu rasporeenosti subjekata moe konstatovati tea ka objediavau meunarodne zajednice, kako u prostornom tako i u funkcionalnom smislu. Sve do novog veka meunarodna zajednica je bila izdeena na geografske celine, u kojima su, tanije reeno, postojale posebne meunarodne zajednice, koje ili nisu znale jedne za druge ili su kontakti meu ima bili sporedni i sluajni. Tako su uporedo postojali skupovi subjekata na Dale-kom Istoku, na indijskom potkontinentu, u oblasti Sredozema, na amerikom kontinentu itd. Kada su Evropani otkrili druge kontinente, odnosno evropske drave zagospodarile ostalim delovima sveta, uoblien je jedan geografski jedinstven sistem, u kome su meudejstva, meutim, bila neravnomerno rasporeena. I, najzad, u najnovije vreme stvara se meunarodna zajednica koja je u pravom smislu jedinstvena.
11 Pored

venavedenih, vidi i Vukadinovi, Meunarodni politiki odnosi, str. 138 i dae.

316

Tipologija prema rasporedu moi ima mnogo i one ponekad zavise od razlika u pojedinostima izmeu ihovih autora. Od poznatijih pojmova koji se s tim u vezi sreu treba pomenuti sledee: Imperijalna struktura postoji onda kada u meunarodnoj zajednici preovlada jedan centar, koji ima odluujui uticaj na pojedine jedinice. Ovakva struktura pribliava se politikom sistemu drave i bila je mogua u podeenoj meunarodnoj zajednici, tj. u razdobima kada su skupovi subjekata meunarodnih odnosa iveli odvojeno jedni od drugih. U pojedinim delovima stvarana su carstva, koja nisu bila jedinstvene drave u savremenom smislu rei, ali su zauzimala ceo poznati svet, odnosno deo sveta (npr. Kina, Indija). Makedonska i rimska drava imale su sline ambicije, dok su kasni oblici ovakve strukture uoivi u Svetom rimskom carstvu sredeg veka i u halifskoj carevini. U jedinstvenoj meunarodnoj zajednici ovakva struktura nije ostvarena, ali je teorijski mogua u vidu svetske drave. Kada se, umesto jednog, u meunarodnoj zajednici pojavi vie centara predominantne moi, ona ima polarizovanu strukturu. Subjekti meunarodnih odnosa tee ili su primorani da se grupiu oko nekoliko drava, koje su izuzetno mone i otuda se nazivaju velikim silama ili slinim imenima. U razdeenoj meunarodnoj zajednici ovo se odigrava u pojedinim delovima sveta (Atina i Sparta u zajednici grkih gradova-drava), dok se u jedinstvenoj zajednici izraava svetskim delovaem jednog ueg broja drava kojima se priznaje takva misija. U toku XIX veka, Evropa, kao celina, dominirala je ostalim svetom, dok su polovi sila bili izraeni u obliku nekoliko vodeih sila na tom kontinentu. Ako postoje samo dva glavna centra moi, polarizovana struktura se naziva bipolarnom, kao to je to bio sluaj sa strogom blokovskom podelom posle Drugog svetskog rata, sa SAD i SSSR kao blokovskim liderima (polovima), odnosno supersilama. im se pojavi trei pol, struktura postaje multipolarna. Struktura u kojoj je moravnomerno rasporeena na sve subjekte (drave) naziva se nepolarizovanom ili difuznom. Takva je struktura postojala izmeu grkih dravica pre hegemonije Atine i Sparte ili u Evropi pre kolonijalnih osvajaa. Ove su strukture zamiene samo kao isti modeli te se u stvarnosti meaju i prelaze jedna u drugu. tavie, neki autori smatraju da su sve one nestabilne i da sadre teu da budu zameene nekom drugom, u vidu krunog kretaa koje ispoava izvesne pravilnosti.12 Da bi se stvarnost ugurala u neki od ovih obrazaca, vre se prilagoavaa u vidu labavih polarnih sistema ili difuzno-blokovskih sistema ili se biraju primeri koji se odnose samo na deo sveta. Kao to smo videli, ovakve tipologije uzimaju u obzir samo drave kao subjekte meunarodnih odnosa.
12 U tom pogledu najznaajnije je delo M. Kaplan. System and Process in International Politics, New York, Wiley, 1957, koje je imalo brojne sledbenike, naroito u SAD.

317

2. Ravnotea snaga Jedan od najstarijih sistema koji se predlae radi zatite nekih univerzalnih i zajednikih vrednosti naziva se ravnoteom snaga (moi). Kao razraen pojam, ravnoteu snaga nalazimo veu spisima indijskog politikog mislioca Kautie, koji ga opisuje i preporuuje vladaocima pod nazivom mandala.13Od XVIII veka pa sve do Prvog svetskog rata, ravnotea snaga se smatrala najboim i neprikosnovenim nainom za ouvae stabilnosti u meunarodnoj zajednici i za zatitu bezbednosti enih lanica. Politika ravnotee snaga vodi se i danas, naroito od velikih sila, bilo da se to priznaje ili ne. tavie, nije mali broj teoretiara koji veruju da se samo ovome sistemu ima zahvaliti za neizbijae treeg svetskog rata. Tako britanski pisac Alaster Bakan (Alastair Buchan) pie: Ravnotea snaga je sistem u kome ivimo. Niko ga ne prihvata kao idealan, ali dogaaji koji su doveli do Drugog svetskog rata pruaju nam neposredno iskustvo o opasnosti egovog neodravaa.14 Kako i samo eno ime nagovetava, ravnotea snaga se prvenstveno oslaa na pojavu moi, te polazi od toga da se mojedne drave ili grupe drava ne moe obuzdati niim drugim do moi druge drave ili grupe drava. Prema ovakvom shvatau, nagomilana moe se neizbeno upotrebiti na utrb drugih subjekata, bez obzira na mogue suprotne izjave, pa ak i iskrene namere enog nosioca. Posednik nesrazmerno velike moi ima na raspolagau sredstva da ostvari najiri krug moguih sponopolitikih cieva. Dostup-nost sredstava uticae ak i na proiree tih cieva, tako da e vrednosti drugih subjekata biti ugroene. Jedini nain da do toga ne doe sastoji se u spreavau takve premoi stvaraem odgovarajue koliine protivmoi. Iz toga sleduje da je za jedan region, pa i za celu meunarodnu zajednicu, najboe da je moizjednaena, uravnoteena, jer se tada niko nee nai u mogunosti da posee za vrednostima ostalih. Drugog naina za ograniavae moi nema, s obzirom na to da u meunarodnoj zajednici ne postoji vrhovna vlast koja bi sputavala enog posednika i naterala ga da se ponaa u skladu s optim interesima. Ambicije zagovornika ravnotee snaga imaju izvestan raspon. Dok neki veruju da je to sistem koji najboe obezbeuje mir kao univerzalnu vrednost, drugi su skromniji, pa ga smatraju pogodnim za zatitu zajednikih vrednosti, tj. nacionalne bezbednosti lanica meunarodne zajednice. H. Bul (Bull) pie: Glavna funkcija ravno-tee snaga u meunarodnom drutvu nije da sauva mir nego da odbrani nezavisnost suverenih drava od prete dominacijom i da sprei da drutvo suverenih drava osvajaem bude pretvoreno u univerzalnu imperiju i da to uini, ako je potrebno, ratom.15
13 U sistemu mandale postoji ak dvanaest uesnika (kraeva), od kojih svaki ima svoj poseban naziv. Vidi Kautilyas Arthaastra, Mysore, Mysore Printing and publishing House, 1967, str. 291 i dae (odeci 2601261). 14 War in Modern Society, London, Collins, 1968, str. 33. 15 H. Bull, The Control of the Arms Race, New York, Praeger, 1965, str. 39.

318

Razlike se takoe pojavuju kada treba ustanoviti mehanizam koji dovodi do ravnotee, kada, dakle, treba utvrditi kako tano funkcionie sistem ravnotee snaga. Tu postoje tri glavne grupe gledita. Prema prvoj, sistem funkcionie automatski. Prema drugoj, spontani proces koriguju drave-balanseri, a prema treoj, ravnotei treba svesno da tee sve drave koje uestvuju u meuna-rodnim odnosima.16 Prema prvom shvatau, drave u stvari ne tee ravnotei: svaka od ih eli da bude to jaa i tako se i ponaa. Meutim, kao rezultanta tih pojedinanih nastojaa java se ravnotea. Kako se istovremeno smatra da ravnotea snaga obezbeuje interese svih drava, ovo je gledite deterministiko i optimistiko. Dovedeno do kraja, ono bi znailo da drave i dae treba da slede iskuivo sebine porive, a da e tako najboe sluiti optem interesu. Najvie zastupeno poetkom XIX veka, ovakvo shvatae nastanka ravnotee jasno pokazuje koliko duguje osnovnim idejama liberalnog kapitalizma, zasnovanog na uvereu da e nesputana tea svakog oveka da se obogati konano dovesti do opteg blagostaa. I danas ovakvo gledite zadrava isto poreklo. Razlozi zbog kojih se sistem ravnotee sa dravom-uravno-teivaem (balanserom) toliko pomie vie su istorijske nego teorijske prirode. Naime, poto se XVIII i XIX vek uzimaju za zlatno doba ravnotee snaga u Evropi, ovaj se istorijski jedinstven period uzima kao uzor sistema ravnotee snaga. Klasini, pak, sistem evropske ravnotee ne moe se zamisliti ni objasniti bez uloge koju je u emu igrala Velika Britanija, te se stoga slino mesto predvia za jednu dravu u ovakvom teorijskom modelu. Britansku politiku je ser Ajr Krou (Eyre Croe) definisao 1907. godine na esto navoen nain: ova zema je odravala ravnoteu time to je svoju teinu stavala as na ovu, as na ovu stranu vage ali uvek na stranu koja je bila protiv politike diktature najjae pojedine drave ili grupe u datom trenutku.17Ova, kako je eril (Churchill) rekao, divna nesvesna tradicija britanske spone politike zaista je bila samo naelo spone politike jedne drave, u enom interesu, ali ne moe da poslui kao objaee za funkcionisae jednog svetskog sistema. Naime, Velika Britanija je u tom razdobu imala osiguranu premovan Evrope, gde su i leali eni ekspanzionistiki interesi, ona nije bila u punoj meri deo evropskog regionalnog sistema, gde je en jedini ci bio da nijedna drava ne ostvari potpunu dominaciju, koja bi ugrozila samo srce Britanske imperije. Ravnotea evropskih drava znaila je, u stvari, ihovo samoograniavae u odnosu na Britaniju, uz iskuivo troee ihove sopstvene ener-gije: ona sama je intervenisala tek s vremena na vreme. Prema ovakvom shvatau funkcionisaa sistema ravnotee snaga, dravabalanser treba da bude izuzetak u odnosu na druge. Dok se ove poslede samo staraju da uveaju svoju mokako bi na raun drugih postigle dobitke, dotle balanser nema takvih tei, vemu je jedini ci ravnotea. Zato on treba da bude naroito
16 I. L. Claude, Power and International Relations, New York, Random House, 1962, str. 43, i dae. 17 Nav. u istom, str. 47.

319

disciplinovan i prosveen, ili da svoje interese poput Britanije zadovoava na drugoj strani. Kada se uzme svet u celini, druge strane nema. Prva pretpostavka, pretpostavka o venom prisustvu jedne nesebine sile, ne da se niim dokazati. ak i da se dokae, ona bi pokazala da je osnovna premisa ravnotee snaga tea moi da bude upotrebena na raun drugih pogrena. Najee je shvatae prema kome se ravnotea snaga od veine drava (ili bar vodeih drava) svesno hoe i postie. To ne podrazumeva samo eu slabijih da se izjednae s jaima da bi im se suprotstavili (jer to je veobuhvaeno prvim, automatskim mehanizmom), vei odanost onih koji su privremeno moniji (ili to lako mogu da budu) samome sistemu, ije osnove ne ele da narue, ukuujui tu i dae postojae veeg broja nezavisnih subjekata, drava.18 Da bi odbranile opte, zajednike i sopstvene vrednosti, drave e, dakle, jaati sopstvenu moi grupisati se protiv monijeg potencijalnog protivnika, ali nee radi zadovoavaa svih svojih interesa sei granu na kojoj sede time to e dopustiti izrazitu neravnoteu u svoju korist i tako dovesti u pitae opstanak meunarodne zajednice sastavene od veeg broja nezavisnih drava. U evropskoj politici XVIII i XIX veka, koju su mahom vodili pripadnici aristokratske elite, srodni jedan drugome po pogledu na svet i po cininom stavu prema sudbini malih naroda i malih udi, smatralo se da se diplomatska vetina sastoji u tanom dozirau niza postupaka, nasilnih i nenasilnih, kojima bi se postizale ograniene prednosti, a da se pri tom ne srui itava zgrada evropskog sistema, utemeenog za zajednikim interesima feudalaca, a kasnije krupne buroazije. Ovakvo shvatae funkcionisaa sistema ravnotee snaga poiva u potpunosti na subjektivnom elementu, na sposobnosti veine odluilaca da ga odre time to se svesno ograniavaju i suprotstavaju nastojaima onih vlada koje hoe da ostvare premoi poremete ravnoteu. Mora se odmah uoiti da je takav sistem onda samo mogunost, jer ako izostanu vetina, razumevae i umerenost kod udi na kojima poiva, ravnotee nee biti. Na ovaj se nain opisuje evropski sistem od kraja XV veka pa do 1914. godine. Prva faza, faza viestruke ravnotee, obeleena je prisustvom oko pet veih sila i znatnog broja drugih suverenih jedinica. Wen klasian obrazac vidi se u XVIII veku, kada je u zapadnoj Evropi postojala ravnotea izmeu Velike Britanije, Francuske i panije, u sredoj i istonoj Evropi izmeu Austrije, Pruske, Rusije i Turske. U ovakvoj igri saigrai i saveznici lako su se meali. Pokuaj Napoleona da zagospodari Evropom dovodi konano do saveza svih evropskih sila protiv Francuske i do enog poraza. Drave pobednice pokuavaju da uspostave meusobnu ravnoteu utvrujui na Bekom kongresu raspodelu teritorija i sfere uticaja: Rusija dobija deo Poske, Austrija kontrolu nad Italijom, Pruska prisajediuje Rajnsku oblast, a britanska prevlast van Evrope biva potvrena. Pobednice stvaraju etvorni savez kao protivteu moguoj obnovi Francuske i kao orue za
18 R.

Stojanovi, Politika sile u meunarodnim odnosima, JRMP, 1966, str. 82, i dae.

320

odravae apsolutistikog poretka u evropskim zemama. Meutim, im su se pojavile suprotnosti izmeu velikih evropskih sila, viestruka ravnotea zameuje se pokuajima da se uspostavi prosta ravnotea izmeu drava. Kao odgovor na trojni savez Nemake, Austrougarske i Italije dolazi do francusko-ruskog saveza. Rivalstvo izmeu ih dovodi do sve eih kriza i do priprema za rat. Ni pribliavae Velike Britanije Francuskoj i Rusiji (stvarae velike antante) iako je u duhu veiznesenog osnovnog naela britanske spone politike ne uspeva da sprei Prvi svetski rat. Ravnotea snaga ispoava se kao mit: vetina profesionalnih diplomata ne samo da ne spreava katastrofalan rat tavie, opte je uveree da su sumiavost izmeu saveza i potceivae vrednosti koji se ne mogu prevesti na jezik sile egovi osnovni uzroci. Na osnovu svega ovoga mogli bi se nabrojati osnovni preduslovi potrebni za dejstvovae sistema ravnotee snaga. a. U sistemu treba da postoji vei broj podjednako monih veih drava koje obino nazivaju velikim silama ili, kako M. Kaplan kae, esencijalnim akterima.19 b. Odluioci na elu takvih drava treba da deluju racionalno i u interesu sistema, to znai da primeuju silu samo ako ne mogu pregovarati, da se uzdravaju od unitea nekog od esencijalnih aktera (ili da poraenog takvog aktera zamene novim), da se suprotstavaju svakom od ih kada hoe da bude predominantan ili da stvori naddravni sistem.20 v. Da bi to bilo mogue, drave treba u toj meri da budu sline izmeu sebe, kako bi se mogle zameivati kao saveznici. Drugim reima, meu ima ne bi trebalo da bude nikakvih posebnih srodnosti, naklonosti, netrpeivosti i razlika, sem onih koje su posledica trenutne konstelacije snaga. g. Meree moi treba da bude ostvarivo i pouzdano. d. Treba da su mogui ogranieni ratovi, koji se mogu voditi dotle dok se ne postigne tano odreen ci (ratovi radi ravnotee). Mogu li se ispuniti svi ovi preduslovi? Iskustvo je pokazalo da se i racionalnost odluilaca, kako je opisana, tj. ihova odanost sistemu, ne moe pretpostaviti. To je tako ne samo zato to je za mnoge od ih racionalnost upravo u tei ka pobedi, ka maksimalnom dobitku, 21 vei zbog toga to ihovo poimae univerzalnih vrednosti ne mora obuhvatiti odravae postojeih velikih sila u tom statusu, naroito ne u ihovom neizmeenom obliku. Ova posleda napomena u vezi je s odsustvom pretpostavke prema kojoj drave treba da budu sline i zameive kao saveznici. I pre i posle zlatnog doba ravnotee snaga, izmeu ih su postojale bitne razlike, koje nisu bile samo razlike u
19 Kaplan takoe smatra da treba da ih bude bar pet. Balance of power, biploarity, and other modely of international systems, American Political Science Review, 1957, str. 690, i dae. 20 Deutsch, nav. delo, str. 139. 21 W. H. Riker, The Theory of Political Coalitions, New Haven, Yale University Press, 1967.

321

moi. Klasne razlike, oliene u drukijim drutveno-politikim sistemima i ideologijama, od kojih, opet, zavise sponopolitiki cievi, onemoguavaju ili sasvim oteavaju prestrojavae koje bi zavisilo samo od potrebe za raspodelom snaga. Poznato je na kakav se otpor nailazilo i koliko je vremena bilo potrebno da bi se sklopio savez izmeu caristike i feudalne Rusije i republikanske i buroaske Francuske u XIX veku, u doba najveeg procvata ravnotee snaga. Suprotnosti izmeu kapitalistikih i socijalistikih zemaa bile su takve da je bilo nezamislivo ihovo slobodno premetae izazvano samo strahom od predominacije jedne od sila iz ihovog kruga. Argument koji se protiv toga esto navodi je antihitlerovska koalicija, koja je predstavala savez krupnih kapitalistikih sila i Sovjetskog Saveza protiv ka-pitalistike Nemake i Italije. Meutim, ovaj je savez usledio tek poto su sve one pojedinano ule u rat: pre rata (a to je ci ravnotee snaga) on nije mogao biti obrazovan, jer je za veinu odluilaca na Zapadu savez sa SSSR bio neprihvativ, a faizam i faistike sile bile su opaeni kao sredstvo koje se moe upotrebiti upravo protiv SSSR. Kao to smo videli, ni meree moi nije ostvarivo. Ona se ne sastoji samo od vojne sile, pa i vojna sila sadri nemerive elemente. U doba nuklearnog naoruaa dostie se ak jedan stepen naoruanosti kada je drava u stau da rizikujui, dodue, sopstveno unitee zada katastrofalne udarce i jaem protivniku. Koliko je nepouzdano meree vojne moi ak i u pogledu elemenata koji se mogu izraziti brojevima, kvantifikovati, pokazale su rasprave o tome koliko je puta Sovjetski Savez u stau da ubije stanovnitvo SAD, i obratno (tzv. overkill capacity). Verovatno je formalno govorei onaj ko nekoga moe da ubije pet puta jai od protivnika koji moe da ga ubije samo tri puta, ali su veposle prvoga puta mrtvi i jedan i drugi, a meunarodna zajednica je u ruevinama. Ako se ne zna kolika je mo, ne zna se ni kada je u ravnotei. Nije, znai, iskuen ni napad na onoga ija se mopreceuje. Iz slinih razloga, koje smo ranije pokazali, sumivo je postojae posledih preduslova mogunost ogranienih ratova. Oni nisu sredstvo ni za kakav racionalni ci, pa ni za odravae ravnotee snaga. Dva se razloga mogu navesti protiv zakuka da je politika ravnotee snaga podobna da sauva mir. Prvi je istorijsko iskustvo. Kao to smo pokazali, evropski sistem ravnotee snaga nije uspeo da sprei mae ratove, pa je ak doveo do Prvog svetskog rata. Zanemarivae Drutva naroda i politika suparnikih saveza posle Prvog svetskog rata utrli su put jokatastrofalnijem Drugom svetskom ratu. Drugi su razlozi teorijski. Pre svega, sam sistem ravnotee snaga podrazumeva rat, izazvan potrebom da se sprei poremeaj ravnotee: ogranien, ali ipak rat. Ceo sistem poiva na odvraajuem dejstvu protiv moi sakupene naspram dominatne sile ili saveza; ako to dejstvo izostane, ona e morati da se pokrene, te dolazi do oruanog sukoba (kao ostvarea prete). Pored toga postoje i logiki nedostaci ravnotee snaga, na koje naroito skree pau Inis Klod (Claude).22 Tako se, na primer, postava pitae da li podjednaka mosmauje izglede da doe do napada? Izgledi na322

padaa su ipak 50:50, a on ima i prednost izbora trenutka i mesta. tavie, razlika u moi ini izvesnijim koriee nekih drugih postupaka, jer je slabija strana spremnija na poputae.23 Sistem ravnotee snage nije, dakle, u stau da ouva mir. On ak i dovodi do sukoba, bilo zato to uspostavae ravnotee iziskuje rat ili zato to ravnotea sama po sebi nije pouzdana garantija mira. Kao to se moglo videti, svi eni zagovornici ne oekuju od ravnotee snaga da osigura mir, nego da zatiti bezbednost lanica meunarodne zajednice. Vodei politiku ravnotee snaga drave i nisu toliko elele da izbegnu rat, veda ga doekaju spremne, na strani koja ga nee izgubiti. Ispitujui ovu tvrdu, ravnotea snaga moe se demistifikovati kao formula koja je odravala kolektivnu premogrupe velikih sila, koje su smatrale da ne mogu da u potpunosti prevladaju jedna drugu, ali su se oseale slobodnim da svoje interese zadovoavaju na raun subjekata van svoga kruga. Tako je u Evropi u doba opteg usvajaa ravnotee snaga postojao tzv. koncept sila, koji se u sutini starao da ekspanzionistike i imperija-listike tee svojih lanica samo usmerava, regulie i ujednai kako ne bi dolo do meusobnog sukoba. Mo i snaga kao merilo ravnotee najee nisu bile to to bi se pod takvim nazivima moglo podrazumevati, vesu to bili posedi, najpre teritorijalni, kao veispoena mo. Polazilo se od datog staa u kome su vodee ili esencijalne sile raspolagale drugim subjektima, narodima u podrujima koja su bila anektirana, pretvorena u kolonije ili sastavni deo interesnih sfera. Svaka promena u tom pogledu trebalo je da naie da pristanak drugih lanova koncepta i tu se vodilo rauna o onoj ravnotei koja se mogla ustanoviti i sauvati. Tako se moglo rei da je i bezbednost nosilaca ravnotee bila sauvana, ali to nije vailo za srede i male drave i narode, ija su osnovna dobra rtvovana tom, navodno, viem principu. Ovo se najboe moe uoiti kada se opiu neki glavni obrasci za mirno ostvarivae ravnotee snaga. Jedan od ih je kompenzacija. Nijedna od vodeih sila nije mogla da dozvoli dobitak druge takve sile bez odgovarajue naknade (kompenzacije) za sebe. Inae bi prema logici koju smo upravo opisali porasla moprve sile i ravnotea bi bila naruena. Veprema tome da li je re o teritorijalnom proireu, kolonijalnom osvajau ili uveau interesne sfere, druga strana je traila i dobijala istovrsno ili slino uveae. Kada je, na primer, Rusija pobedila Tursku i u ugovoru s om u San Stefanu pored teritorijalnih dobitaka uspostavila dominaciju na Balkanu putem stvaraa Velike Bugarske kao dela svoje interesne sfere, sazvan je Berlinski kongres 18. godine, radi uspostavaa ravnotee. Iako smaeni, dobici Rusije su bili takvi da su Austrougarska i Velika Britanija (iako nisu ratovale s Turskom, a posleda je ak slovila kao en zatitnik) morale dobiti kompenzacije u vidu austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine i britanskog zaposedaa Kipra. Pri tom se stanovnici dodeenih podruja uopte nisu pitali za pritisak, niti se pomialo na i22 Nav. delo, str. 51, i dae. 23 Ovde je, naravno, re o izbegavau

rata kao takvog, bez obzira na ostale posledice.

323

hovu bezbednost. Ovako rezonovae bilo je prisutno i u pokuajima da se podele interesne sfere posle Drugog svetskog rata.24 Politiku ravnotee snaga takoe prati intervencija, s kojom smo se kao sponopolitikim postupkom veupoznali. Intervenci-ja se sprovodi u okviru sopstvene interesne sfere i u sistemu ravnotee snaga tolerie od drugih nosilaca ravnotee u ime toboih viih interesa. Kad god unutraopolitiki tokovi u dravi koja spada u interesnu sferu po oceni hegemona prete da izbace na povrinu struju koja bi vodila osamostaeu, po hegemonovoj logici to moe biti samo radi prikuea drugoj sferi. Takva promena ugroava sistem u celini, tj. odnose izmeu nosilaca ravnotee, koji onda odobravaju oruanu intervenciju i nasilno guee unutraeg politikog pokreta. Za nosioce ravnotee promena vlade unutar drave u sferi uticaja nije stvar enog naroda. Politika ravnotee snaga se na ovaj nain u danae vreme najee ispoava, kao to se to videlo u intervencijama SAD u Latinskoj Americi i SSSR u istonoj Evropi. Intervencija bi bilo i bez ravnotee snaga, ali ih ona legalizuje u ime toboe zatite svetskog mira i bezbednosti. Kao proizvod politike ravnotee snaga nastaju i tampon dra-ve. To su drave van interesnih sfera, ali u podrujima gde se pretenzije dveju velikih sila ukrtaju. Poto nijedna nije u stau da zagospodari tim podrujem, a sposobna je da sprei rivala da to uini, tampon dravi se omoguava slobodno postojae, pod uslovom da vodi pasivnu politiku, bez opredeivaa izmeu suprotstavenih sila. vajcarska je ostala kao tampon drava na strategijski veoma vanom delu Evrope, ije bi posedovae nekoj od evropskih sila dalo prednost koju nijedna druga ne bi mogla da podnese. Avganistan je bio tampon drava jer se naao izmeu pravaca ruskih i britanskih osvajaa u Aziji. elei da oslabe i ogranie Sovjetski Savez, a da pri tom ne ojaaju Nemaku, zapadne sile su posle Prvog svetskog rata stvorile tzv. sanitarni kordon tampon drava izmeu dve pomenute sile. Iako za mau dravu u sistemu ravnotea snaga ima i gorih alternativa nego to je stae tampon drave, ena je bezbednost nesigurna. Svaki poremeaj ravnotee moe da dovede do pripajaa tampon drave jednom nosiocu ravnotee (nekada i u vidu kompenzacije) s druge strane, uvek je mogusporazum izmeu ih o enoj podeli. Ako je vie drava zainteresovano za opstanak tampon drave, en se status ureuje ugovorom o enoj stalnoj neutralnosti. Time joj se spreava aktivno uestvovae u oruanom sukobu na bilo ijoj strani. Konano, pojam ravnotee snaga je pogotovu u danae vreme teorijski siromaan. On poiva na dravi kao jedinom subjektu meunarodnih odnosa i polazi samo od jedne ene dimenzije, moi, dok je pretpostaven ci uvek izraen nekom vrstom teritorijalnog posedovaa. Uverili smo se, meutim, da pored drava postoje i drugi znaajni subjekti, ije se delovae ne moe uklopiti u emu ravnotee
24 R.

Petkovi, Balkan ni bure baruta ni zona mira, Zagreb, Globus, 1978, str. 15. i dae.

324

snaga. Wihova mo, a ni modrave, ne sastoji se samo u vojnoj sili, niti su ihovi cievi, ak i kada su ti subjekti veoma moni, samo uski i ekspanzionistiki. 3. Kolektivna bezbednost 25 A. Pojam Iako je u obliku teorijskih radova i preporuka postojala joranije, u toku Prvog svetskog rata naroito je ojaala ideja o potre-bi da se neuspeli sistem ravnotee snaga zameni drugim, koji se ne zadovoava izjednaenou snaga, vebi uvek obezbeivao premoonih lanica meunarodne zajednice koje brane mir i bezbednost. Umesto individualnog istupaa i privremenih koalicija, nudila se zajednika odbrana osnovnih dobara drava, kolektivna bezbednost. Otada, pa sve do danas, kolektivna bezbednost je sistem za zatitu univerzalnih i zajednikih vrednosti, koji je (bar na reima) najire prihvaen i koji se neprekidno pokuava ostvariti i usavriti. Mogu se razlikovati dva shvataa kolektivne bezbednosti, ire i ue. Prema prvome, kolektivna bezbednost je zajednika odbrana bezbednosti svake lanice jedne povezane grupe drava od unapred predvienog ili nepredvienog neprijatea. U okviru ovakvog shva-taa spada definicija koju daje V. Gavranov, prema kome je to: svako zajedniko, dvostrano ili viestrano istupae drava s ciem odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta jedne ili vie strana ugovornica protiv zajednikog neprijatea, uz eliminisae rata kao sredstva u meusobnim odnosima.26 To je, dakle, jedna vrsta saveza, zasnovanog na meunarodnom ugovoru, kojim se drave-ugovornice unapred obezbeuju da nee stajati same pred ugroavaem svojih osnovnih vrednosti. Od sadraja ugovora zavisi, meutim, u odnosu na kog napadaa ovo jemstvo vai. To bi mogla biti tano imenovana drava, koja se uoava kao opasnost, zatim bilo koja drava van ugovornog kruga, i konano, neka od ugovornica. Neke od definicija ove vrste izrazito nagiu pretpostavci da se bezbednost lanica titi od sponog napada, kao npr. ona M. Markovia, za koga je kolektivna bezbednost: takvo stae odnosa u meunarodnoj vie ili mae organizovanoj zajednici, pri kome su eni lanovi, u maem ili veem obimu (broju) povezani meu sobom jednim odbrambenim mehanizmom radi obezbeea nezavisnosti i teritorijalne nepovredivosti protiv napada na ta dobra bilo kog svog lana od strane sponog neprijatea, ili ak, i od strane nekog od samih lanova.27
25 Broj dela o kolektivnoj bezbednosti je veoma veliki. Vidi sledee radove i tamo navedenu literaturu: V. Gavranov, Principi i primena sistema kolektivne bezbednosti Ujedienih nacija, Beograd, Institut za uporedno pravo, 1969. I. Claude, nav. delo i Swords into Plowshares, New York, Random House, 1964. V. K. Sobakin, Kollektivnabezopasnost, Moskva, 1962. 26 Nav. delo, str. 7. 27 V. Dimitrijevi M. Markovi R. Stojanovi, Uvod u prouavae meunarodnih odnosa, Beograd, Pravni fakultet, 1970, str. 117.

325

Ovako irok pojam kolektivne bezbednosti omoguava da se pod ega podvedu mnogi odbrambeni savezi sklopeni u prolosti, daoj i bliskoj. Tako se kao pretee ideje kolektivne bezbednosti navode planovi ekog kraa Jirija Poebradskog (XV vek) i francuskog monarha Anrija IV (XVI vek) o udruivau hrianskih drava protiv Turske, a u tvorevine kolektivne bezbednosti ubrajaju se i Sveta alijansa i iz e proizili savezi velikih sila, kao i savremeni vojno--politiki blokovi (bar prema slovu ugovora na kojima se zasnivaju). Izgleda nam da prihvataem ireg shvataa preti opasnost da se potre razlika izmeu kolektivne bezbednosti i ravnotee snaga, koja se isto tako mogla ostvariti i odbrambenim savezima protiv monije drave potencijalnog neprijatea. Mada je ovde primena izraza kolektivna bezbednost semantiki ispravna jer se drave kolektivno obezbeuju mora se traiti opis koji ukazuje na razliku od ravnotee snaga, zasnovanu na pomenutoj tei da se u svakom sluaju osigura premoonih koji brane neija ugroena dobra. Tom zahtevu odgovaralo bi ue shvatae kolektivne bezbednosti, gde obaveza priticaa u pomortvi napada na osnovne vrednosti postoji u svakom sluaju i protiv svakog napadaa, koji se ne moe odrediti unapred, veprema agresiji koju je izvrio te, znai, u prvom redu mora da obuhvati i drave koje su uspostavile sistem kolektivne bezbednosti, a ne samo spone neprijatee.28 To bi, u idealnom sluaju, bio savez svih protiv svakog, gde za razliku od ravnotee snaga ili saveza, agresor ne bi bio suoen samo sa grupom drava koje su obavezne ili im je u interesu da brane napadnutog, nego sa svim ostalim dravama. Teoretski, to bi moralo da osigura premobranilaca, jer je verovatno da je zbir svih lanica jednog svetskog ili regionalnog sistema kolektivne bezbednosti, umaen za jednog lana, moniji od ovoga (S a = a). B. Pretpostavke Iz ovog se vidi da sistem kolektivne bezbednosti nije dijametralno suprotan ravnotei snaga, vepredstava eno usavravae, zasnovano na slinoj logici. Otuda se i na slian nain mogu posmatrati preduslovi koji za ega treba da postoje. Pogledajmo prvo one koji su istovetni. a. U sistemu takoe treba da postoji vei broj podjednako monih drava. To sad vie nisu esencijalne sile, veje naglasak na rasporeenosti moi da bi pretpostavka S a > a bila ostvarena. Antiagresorski savez mora da bude ubedivo jai od svakog mogueg agresora. Povrh toga, u stvarnosti se nikada ne moe oekivati da e sve ostale drave pritei u pomougroenoj. b. Meu dravama ne treba da postoje takve razlike koje bi ih ometale da se suprotstave onoj od ih koja se ispoi kao agresor ili da se pridrue antiagresorskoj kombinaciji. Tome treba pridodati i sledee nove preduslove:
28 Vidi podrobnije V. Dimitrijevi, Pojam bezbednosti u meunarodnim odnosima, Beograd, Savez udruea pravnika Jugoslavije, 1973, str. 53, i dae.

326

v. Primena oruane sile od strane drava mora biti zabraena, sem onda kada se prinuda primeuje radi odbijaa napada na osnovne vrednosti (opstanak, nezavisnost i teritorijalni integritet) od strane same napadnute drave (individualna samoodbrana) ili drugih drava, koje joj pritiu u pomo(kolektivna samoodbrana, kolektivne mere). g. Da bi prethodni uslov bio ostvariv, treba da postoje jasna merila o tome kada je izvren napad na osnovne vrednosti (definicija agresije). d. Priticae u pomortvi agresije treba da bude obaveza drugih drava. Iako se ona zasniva na uvereu da bezbednost svih lanica predstava zajedniku vrednost, ovo uveree samo po sebi moe da bude nedovono. Ako, pak, drave ekaju da i ihova bezbednost bude neposredno ugroena, kolektivne bezbednosti nema i mehanizam se ne razlikuje od ravnotee snaga. . Poto je prinuda zabraena, mora da bude osigurana mo-gunost da se opravdani i zakoniti zahtevi ostvare nenasilnim, mir-nim putem. V. Primeeni sistemi kolektivne bezbednosti Pre nego to preemo na ispitivae postojaa takvih predu-slova u danaoj meunarodnoj zajednici, dodajmo i to da je ideja kolektivne bezbednosti, kada se htela primeniti u praksi, bezu-slovno morala da ima za posledicu stvarae meunarodnih organizacija kolektivne bezbednosti, jer taj sistem (ako se ne shvati iroko, kao savez) ne moe biti zasnovan na obinom dvostranom ili viestranom ugovoru, vena mnogostranom sloenom dokumentu, koji obuhvata sve lanice jednog kruga drava s redovnim meudejstvima, kruga unutar koga je po razumnoj proceni ugroavae bezbednosti mogue. To znai optost svetsku ili bar regionalnu. S tim ciem su do sada isprobane dve organizacije globalnog (univerzalnog) karaktera, koje za razliku od opisanog, idealnog predstavaju dva primeena sistema kolektivne bezbednosti. a. Drutvo naroda. Prva od tih organizacija, Drutvo naroda, osnovana je odmah posle Prvog svetskog rata, kao sastavni deo mirovnog reea (versajskog sistema), pa je ak i en statut, Pakt Drutva naroda, uao u sve ugovore o miru. Prema emu, lanice Drutva obavezale su se da potuju i odre protiv svakog sponog napada teritorijalnu celovitost i postojeu (u tekstu Pakta: sadau) politiku nezavisnost svih lanica (lan 10). Pakt je uzimao da svaki rat ili preta ratom, bez obzira na to da li pogaa neku od lanica, interesuje celo Drutvo, koje je bilo duno da preduzme odgovarajue mere za zatitu mira (lan 11). Ako lanica pribegne ratu, smatralo se da je napala sve druge lanice. U tom bi sluaju sve one odmah, automatski, preduzele protiv napadaa mere ekonomske i diplomatske prirode (prekidae trgovinskih i finansijskih veza i obustava odnosa izmeu svojih dravana i dravana drave agresora). Pored toga, Savet Drutva naroda bio je duan da lanicama preporui obim i vrstu vojnih sankcija, kao i nain ihove primene. Odgovorna drava mogla je biti i iskuena iz Drutva naroda (l. 16). Sporovi izmeu lanica imali su se reavati mirnim putem. Meutim, ako mirno reee 327

ne uspe, drava je mogla potraiti zadovoee ratom, po isteku od tri meseca od arbitrane presude ili izvetaja Saveta Drutva naroda (l. 12). to se tie nunih promena u meunarodnoj zajednici, Pakt je sadravao kasnije razliito tumaenu odredbu u lanu 19, na osnovu koje je Skuptina Drutva naroda mogla da pozove lanice da preispitaju ugovore koji su postali neprimenivi i situacije koje bi svojim odravaem mogle da ugroze svetski mir. Kada se ovome doda da je u Drutvu naroda vladalo naelo jednoglasnosti, lako je zakuiti kako je sistem kolektivne bezbednosti Drutva naroda, kao prvi pokuaj da se u praksi izmeni vekovno drukije ponaae, bio stidiv i skroman. Pre svega, pravo na rat nije ukinuto on je ostao kao vrhovno sredstvo za ostvarivae pravde. Wegovo je izbijae samo oteano zahtevom da se prethodno iskoriste mogunosti za mirno reavae sporova, u nadi da e tako doi i do hlaea, smaea zategnutosti, prolaska krize. Drave su bile obavezne samo da primeuju ekonomske i diplomatske sankcije prema agresoru, ali je ocena o tome da je dolo do agresije bila u ihovim rukama. Ona, pak, ni u Paktu ni van ega nije bila definisana. Vojne sankcije nisu bile obavezne za lanice: Savet je bio obavezan da ih preporui, ali lanice nisu morale da slede egove preporuke.29 Neke od ovih nedostataka trebalo je da otklone kasniji ugovori kao to su Generalni akt o mirnom reavau sporova od 1928. godine i Brijan-Kolegov (BriandKellogg) pakt iz iste godine, kojima su se potpisnice odrekle rata kao sredstva u sponoj politici. Meutim, ni okolnosti nisu ile na ruku ovom prvom primeenom sistemu kolektivne bezbednosti. Drutvo naroda nije postalo univerzalno. Osnovano od pobednika u Prvom svetskom ratu, ono je u poetku odbijalo pobeene drave i za ih ostalo organizacija koja eli da titi postojee stae, stae pogodno za one iji su dobici u ratu bili najvei. Takvo je raspoloee bilo naroito jako u Nemakoj, gde je i propaganda protiv Drutva bila izuzetno uspena. Tako je ova mona drava u organizaciji provela vrlo kratko vreme. Primena je tek 1926. godine, a Hitler, koji je 1933. godine doao na vlast s programom ruea celog poretka zasnovanog na ugovorima o miru, napustio ga je im mu se za to ukazala prilika. Pored toga, naj-uticajniji lanovi Drutva naroda bili su ogoreni neprijatei Oktobarske revolucije. Propovedajui mir u Paktu, oni su svoje snage slali da interveniu protiv sovjetske vlasti. Stoga za Drutvo naroda dugo nije postojala jojedna prostrana i mnogoudna drava: SSSR je primen u lanstvo tek onda kada je Drutvu na-roda pretio raspad usled nemoi da se odupre agresivnoj politici Nemake, Japana i Italije, a ve1940. godine iskuen je iz ega zbog svog napada na Finsku. Moda je najvei udarac u pogledu lanstva ova organizacija pretrpela na samom poetku svoga postojaa. SAD, iji je predsednik Vilson (Wilson) bio najzasluniji za stvarae Drutva naroda, nisu nikada postale egova lanica, jer je ameriki Senat, predvoen izolacionistima, odbio da ratifikuje Pakt. Ovakav postupak SAD povukao je i veinu latinoamerikih drava, koje ili nisu pristupile Drutvu naroda, ili su
29 N. Boi, Ekonomske sankcije u kolektivnoj bezbednosti Drutva naroda i Ujedienih nacija, Beograd, IMPP, 1971, str. 37, i dae.

328

se ubrzo povukle iz ega. S obzirom na to da su ostali kontinenti, sem malobrojnih izu-zetaka, bili prekriveni kolonijama, koje su u Drutvu naroda bile zastupene preko drava-metropola, organizacija je ostala pre-teno evropska, pod uticajem Francuske i Velike Britanije i podre-ena ihovim planovima, koji su se sve vie vraali naelima ravno-tee snaga. Stoga ono nije uspelo da sprei japanski napad na Kinu 1931. godine, niti italijansku invaziju Etiopije 1936. godine. Protiv Japana primena sankcija nije ni pokuana, a ekonomske sankcije protiv Italije primeene su mlako i nedosledno. Drutvo naroda nije preduzelo nita da osujeti ekspanziju nacistike Nemake i tako je bespomono doekalo Drugi svetski rat, u kome se ugasilo. b. Ujediene nacije.30 Druga i danas postojea organizacija kolektivne bezbednosti nastala je na ruevinama i iskustvima Drutva naroda. Ujediene nacije su takoe proistekle iz pobednike koalicije, koja je vodila rat protiv sila osovine, ali nisu ugraene u sistem ugovora o miru. Povea Ujedienih nacija neza-visan je dokument, potpisan 26. juna 1945. godine, koji je stupio na snagu 24. oktobra iste godine. Ujediene nacije nisu samo organizacija kolektivne bezbednosti, veimaju i ire cieve koji svi treba da poslue stvarau povonog staa za postizae univerzalnih vrednosti i odbranu meunarodne i nacionalnih bezbednosti (lan 1). lanice organizacije se bezuslovno odrinu prete silom i upotrebe sile protiv teritorijalne celovitosti i politike neza-visnosti svake drave (lan 2. stav 4). Ako neka drava prekri ovu obavezu i zapreti miru, povredi mir ili izvri akt agresije, Savet bezbednosti moe naloiti lanicama da primene prema emu sankcije koje ne sadre upotrebu sile (prekid ekonomskih, saobraajnih i doplomatskih veza lan 41). Savet bezbednosti moe odluiti da se protiv agresora upotrebi i sila (lan 42). Wu, prema zamisli u Povei, treba da primene oruane snage lanica UN, koje e biti stavene na raspolagae Organizaciji na osnovu posebnih sporazuma (lan 43), koji do sada nisu sklopeni. U oekivau ovakve akcije Saveta bezbednosti, drave zadravaju pravo da primeuju silu radi odbrane sopstvene bezbednosti i da jedna drugoj pomau u tome (individualna i kolektivna samoodbrana lan 51). lanica UN koja se ogrei o obavezu neprimeivaa sile moe biti suspendovana ili iskuena iz organizacije (l. 5. i 6). Odredbe o mirnom reavau sporova su u Povei Ujedienih nacija mnogo bogatije, pri emu se predvia i aktivna uloga Orga-nizacije (Glava VI Povee). Nikakav neuspeh ovakvih nastojaa ne moe da opravda uzimae pravde u svoje ruke. Uviajui, pak, da do opasnosti po mir ne dolazi samo zbog staa koja se mogu odrediti kao sporovi izmeu drava, a naroito ne onih koji imaju izgled pravnih sporova, Ujediene nacije su ustrojene tako da deluju preventivno radi ouvaa mira, to ukuuje i prilagoavae nastalih promenama u razvoju drutva, pa ak i zadirae u oblasti za koje se ranije smatralo da su u iskuivoj unutraoj nadlenosti drava. O tome svedoi i organizaciona struktura Organizacije, koja po30 Ujediene

nacije i savremeni svet, Beograd, Savez udruea za UN Jugoslavije, 1970.

329

red Generalne skuptine i Saveta bezbednosti, koji odgovaraju Skuptini i Savetu Drutva naroda ima i druge glavne organe, meu kojima se istie Ekonomski i socijalni savet. Meunarodni sud pravde je takoe glavni organ Ujedienih nacija, dok je egov prethodnik, Stalni sud meunarodne pravde, bio odvojen od Drutva naroda. U istom ciu, niz specijalizovanih meunarodnih organizacija, od kojih su neke samostalno postojale i ranije, povezan je s Ujedienim nacijama u skladan sistem, tzv. porodicu Ujedienih nacija, gde ove organizacije, kao npr. Meunarodna organizacija rada ili Svetska zdravstvena organizacija, imaju status specijalizovanih ustanova (agencija) Ujedienih nacija.31 Ni u Povei UN nije tano definisana agresija, ali je Savet bezbednosti ovlaen da prosuuje kada je izvren agresivni akt. U ovom organu je naelo jednoglasnosti zameeno kvalifikovanom veinom, koja iziskuje da tano navedene drave, stalne lanice ovoga organa (Rusija, SAD, Velika Britanija, Francuska i Kina) budu saglasne sa sutinskim odlukama, u koje spada i primena kolektivnih mera protiv agresora (l. 27). Mogunost jedne od stalnih lanica da svojim odrenim glasom sprei donoee odluke Saveta, popularno se naziva pravo veta (od latinskog veto zabraujem). Ujediene nacije postoje vepedeset godina i prema optoj oceni izdrale su probu vremena mnogo boe nego Drutvo naroda, koje je propalo dvadeset godina posle svog roea. Pre no to pokuamo da ispitamo ihova dostignua u primeni kolektivne bezbednosti, naglasimo da se ihova delatnost, uz saradu sa speci-jalizovanim ustanovama, osea u mnogo irim oblastima i da su se one vremenom sasvim pribliile idealu univerzalnosti. Izuzetne su drave koje nisu lanice ove organizacije, a nema nijedne koja to ne eli da bude. G. Ostvarivost Kako se sistem kolektivne bezbednosti Ujedienih nacija ne moe svesti samo na navedene grube obrise niti na slovo Povee, vese on stalno usavrava, prilagoava i ispoava u praksi, najboi se kratak opis egovog delovaa kao sukoba ideala i stvarnosti moe dati vraaem na ispitivae ispuenosti preduslova za kolektivnu bezbednost datih na poetku. a. U posleratnoj meunarodnoj zajednici nije postojao vei broj podjednako monih drava. Vesu pomenute velike sile i tzv. supersile. Za one drave, koje su se takvim smatrale 1945. godine, predvien je zato u Povei poseban status stalnih lanica Saveta bezbednosti. One mogu da spree da se sankcije primene u odnosu na ih, te stoga od ihove agresije nema druge odbrane, osim samoodbrane, individualne i kolektivne. Stoga stoji uveree da se protiv velike sile ne moe osigurati nadmona koalicija, ve, u najboem sluaju, ravnomeran odnos, to bi kolektivne mere od neke vrste policij-ske akcije pretvorilo u svetski rat, a to se eli izbei, makar i po cenu rtvovaa bezbednosti nekih drava.32 Iako je status nekih od ve31 Jugoslavija i specijalizovane ustanove Ujedienih nacija, Beograd, Savez udruea za UN Jugoslavije, 1978.

330

likih sila (npr. Velika Britanija i Francuska) kasnije doveden u pitae, odnos snaga je spreio sva nastojaa da se pravo veta ukine. b. Meu dravama postoje bitne razlike, koje spreavaju nepri-strasno opredeivae protiv agresora i za rtvu agresije. One su dovele do stvaraa vojnopolitikih blokova, formalno zasnovanih na odredbama Povee UN o pravu na kolektivnu samoodbranu i uperenih protiv opasnosti van svoga kruga. Oni, s jedne strane, ti-te svoje lanove u odnosima sa nelanicama a, s druge strane, onemoguavaju da pred Ujediene nacije dou sluajevi ugroavaa teritorijalnog integriteta i nezavisnosti jedne lanice od strane drugih lanica istoga bloka (tako je Organizacija amerikih drava pokrivala intervencije SAD u Latinskoj Americi, a Varavski pakt je bio paravan za intervenciju u ehoslovakoj 1968. godine). Kako su vojnopolitiki blokovi povezani s velikim silama, ove mogu uvek da zatite svoje saveznike od sankcija o kojima odluuje Savet bezbednosti, zahvaujui svom poloaju u emu. tavie, one mogu da spree da oni budu oglaeni agresorima. To objaava i ienicu da u praksi Saveta bezbednosti nijedna drava nije bila okrivena za agresivan in. Jedini izuzetak u tom pogledu predstavala je NR Koreja koju je Savet bezbednosti 1950. godine osudio i preporuio primenu sile protiv e, zahvaujui trenutnom odsustvu Sovjetskog Saveza i takvom tumaeu Povee prema kome odsutnost stalne la-nice Saveta bezbednosti nema uinak veta. Pa i tada su u izvreu mera uestvovale samo drave koje su za to imale posebnog politikog interesa, i to pre svega SAD, kojima su se ihovi saveznici pridruili mahom simbolikim snagama.33 Druga opasnost za funkcionisae kolektivne bezbednosti je ravnodunost prema agresiji, izvrenoj na daleke i strane zeme, zbog koje nema dovono podsticaja da se aktivno ustane u ihovu odbranu. Tako se osporava meunarodna solidarnost u meuzavisnom svetu i stvara pogrena procena da udaena agresija ni na koji nain ne pogaa sopstvenu bezbednost. Koliko je to pogreno vidi se kada se iz danae perspektive oceuju slini stavovi u prolosti, kao to je poznata izjava britanskog premijera emberlena (Chamber-lain), koji je 1938. godine, na pozive da pritekne u pomood Nemake ugroenoj ehoslovakoj, odgovorio, da bi bilo uasno, fantastino i neverovatno da mi kopamo rovove i stavamo gas maske zbog svae u jednoj dalekoj zemi izmeu udi o kojima ne znamo nita.34 emberlenu je samo pre pet decenija drava na istom malom kontinentu, izgledala beskrajno tua. Svest o meuzavisnosti je u meuvremenu porasla, ali je jouvek pitae da li je svuda dovono jaka da obuhvati zeme i narode na drugim krajevima sveta.
str. 116.
32 M. Kumar, Theoretical Aspects of International Politics, Agra, Shiva Lal Agarwala & Co., 1976,

33 Borbene jedinice su u Koreju poslali Australija, Belgija, Kanada, Kolumbija, Etiopija, Francuska, Grka, Luksemburg, Holandija, Novi Zeland, Filipini, Tajland, Turska, Junoafrika Unija i Velika Britanija. Danska, Indija, Italija, Norveka i vedska uputile su samo sanitetsko osobe. 34 Navedeno prema Kumar, nav. delo, str. 356.

331

v. U sistemu Ujedienih nacija primena sile i preta silom nedvosmisleno su zabraene. g. Iako u Povei Ujedienih nacija agresija nije definisana, dugogodii napori doveli su do enog definisaa putem rezolucije br. 3314 (XXIX) Generalne skuptine od 14. decembra 1974. godine.35 Iako je usvojena konsensusom, ova rezolucija nema snagu meunarodnog ugovora i ne predstava dopunu ili izmenu Povee. Ona, meutim, unosi vie jasnoe u postupae pojedinanih drava (kada se opredeuju za pomortvi agresije) i u radu Savetu bezbednosti, koji ipak i dae zadrava slobodu u kvalifikovau. d. U sistemu Ujedienih nacija postoji naelna solidarnost svih lanica sa rtvom agresije, ali su one obavezne samo da se odazovu pozivu Saveta bezbednosti a ne i da same pritiu u pomo. Ova obaveza savrena je samo u pogledu poziva na primenu nenasilnih sankcija, dok u pogledu prinudnih mera nisu sklopeni potrebni sporazumi, prema l. 43. Povee, izmeu Saveta bezbednosti i svih la-nica o oruanim snagama, olakicama i pomoi, koje bi one bile dune da prue. Vrei do sada svoja ovlaea u oblasti zatite mira i bezbednosti, Savet bezbednosti je raunao samo na dobrovoan odziv lanica. . U pogledu otvaraa puteva za mirnu promenu postojeeg staa i progres oveanstva, Ujediene nacije su daleko nadmaile svoga prethodnika. Kao to je dosadaa delatnost Ujedienih nacija, sa svim tekoama i sumama, pokazala da mehanizam kolektivne bezbednosti ne moe delovati izolovano, veu sklopu nastojaa da se najboe prilagodi datim uslovima ali i da se oni promene radi egovog boeg funkcionisaa. Preduslovi koji nedostaju za primenu kolektivne bezbednosti nisu neostvarivi. Razlike u moi mogu se uma-iti ubrzanim ekonomskim razvojem zaostalijih zemaa, a u oblasti vojne moi razoruaem. Teorijski pojam kolektivne bezbednosti mora u stvarnosti da bude prilagoen. Pokuaj u doba Drutva naroda je propao. U Ujedienim nacijama veina ga drava shvata kao jednu od faza ka potpunom ukidau sistema meunarodnih odnosa koji je zasnovan na sili i nasiu. Dogod postoji potreba da se prinudom odvraa nasilno zadirae u tue vrednosti, kolektivna bezbednost se nudi kao sistem koji moe da zadovoi interese svih drava. 4. Svetska vlada, svetska drava Neki teoretiari, a naroito mnogi nestruaci, uvereni su da se osnovni problemi meunarodne zajednice, posebno tendencija ka izbijau meunarodnih sukoba, ne mogu reiti sve dok se ona sastoji iz velikog broja suverenih drava, koje raspolau sopstvenom neza-visnom moi meu kojima vladaju anarhini odnosi. Zato se smatra da ovakvo stae treba zameniti obrazovaem jedne snane sredine
35 Vidi

opis na str. 254 i M. Sukijasovi, Agresija najzad definisana, JRMP, 1976. str. 116, i dae.

332

ustanove, koja bi imala pravo da donosi potrebne odluke i da ih neposredno sprovodi u delo. To bi, u stvari, bila, vlada celoga sveta, organizovanog kao jedinstvena drava i otuda naziv koji se daje ovakvom sistemu. Stvarae svetske drave ili svetske vlade nalazi se u izvesnom smislu korak dae od organizovane kolektivne bezbe-dnosti: mokoja se u sistemu kolektivne bezbednosti u datom tre-nutku koncentrie u rukama neagresivne veine, odnosno meuna-rodne organizacije, usredsreuje se unapred i stalno u jednoj svetskoj ustanovi, koja ome raspolae da bi zatitila svetsku bezbednost (teorijski ugroenu samo silama van zemaske kugle) i javnu bezbednost, u koju se od osnivaa svetske drave pretvara ceo sloeni kompleks bezbednosti u meunarodnim odnosima. Najblie kolektivnoj bezbednosti su oni planovi u svetskoj dravi koji zamiaju neku vrstu svetske federacije postojeih drava, gde bi one zadrale veliku meru samostalnosti, ali bi priznavale vrhovnitvo naddravnih institucija, pre svega u oblasti primene preventivnih mera i sankcija protiv onih lanica takve svetske zajednice koje se ne bi pokoravale osnovnoj normi o zabrani nasilnog nametaa voe jedne drave drugoj. Osnovni uslovi za funkcionisae ovakve svetske vlade bili bi potpuno razoruae drava, sa zadravaem moi samo u nadnacionalnom sreditu, i usavren sistem pravnih pravila koji bi dovodio do kaavaa agresora poput kaavaa prestupnika u modernoj dravi.36Naj-realistiniji pobornici svetske vlade, meu kojima i svi oni ak-tivni politiari koji se za u zalau, imaju u vidu uglavnom ovakav, nadnacionalni model. Wegov zametak nalazi se u onim planovima za razoruae koji predviaju stavae preostalih vojnih (policij-skih) snaga na raspolagae nekom postojeem ili novoobrazovanom organu, koji bi u ime svih drava mogao da odluuje o ihovoj primeni.37 Drugi model je stvarae jedinstvene svetske drave, koja e zameniti i prevazii sve postojee drave i sve stanovnike sveta dovesti u neposredne veze s centralnom vlau u veze jednake onima koje dravani danas imaju sa svojom dravom. U takvom sluaju ne bi bilo meunarodnih sukoba, pa ni sukoba svetskih ili meunarodnih vojnih snaga s lanicama svetske zajednice koje ne potuju norme o zabrani primene nasia, kao u prethodnom modelu. Svetska vlada optila bi samo s pojedincima i maim grupama, jemei im bezbednost i kaavajui ih onda kada postanu izvrioci krivinih dela, koja bi uvek bila individualna, ak i onda kada bi imala obeleja pojava kao to su sadai agresivni ratovi. Postoje dva puta kojima se do ovog drugog modela svetske drave moe doi. Prvi od ih je imperijalistiki i sastoji se u proirivau vlasti jedne postojee drave na ceo svet egovim pokoravaem. Poto bi se tako apsolutnom agresijom dolo do apsolutne bezbednosti, ovaj se put u teoriji ozbino ne zagovara, ali je istorij-ska praksa pokazala da se ime u nekoliko mahova svesno ili nesvesno grabilo
36 Najmasovniji takav plan su izradili G. Clark i L. B. Sohn, World Peace Through World Law, Cambridge, Mass, Harvard University Press, 1964. 37 Zajednika izjava vlada SSSR i SAD o sporazumnim naelima za pregovore o razoruau od 20. septembra 1961, u V. K. Sobakin, Savremennoe medunarodnoe pravo, sbornik dokumentov, Moskva, Med otnoenija, str. 567, i dae.

333

krupnim koracima. tavie, u doba kada su udi na svetu iveli u nekoliko usamenih krugova, u svetovima potpuno odvoje-nim jedan od drugog, Rim i Kina su se ponaali kao svetske drave, posmatrajui pitaa bezbednosti na svojim granicama kao odnose s biima druge vrste. U onoj meri u kojoj je Hitlerovo ludilo imalo sistema bilo je oigledno da on, pozajmujui obilato iz geopolitikih teorija, tei da ovlada svetom, to je u najmau ruku znailo da bi hiadugodii Rajh bio hegemon, kome bi se ostale drave imale pokoravati u svemu, pa i u odnosima izmeu sebe. Uvodei svoj novi poredak u Evropi, nacionalsocijalistika Nemaka se vetako ponaala, primoravajui svoje satelite, kao to su bile posleminhenska ehoslovaka, Maarska i Rumunija, da pristanu na drastine odluke Hitlerove i Musolinijeve arbitrae u pitaima koja su se ticala ihovog teritorijalnog integriteta.38Neki futuroloki nastrojeni istraivai, kao to je npr. Kan (Kahn), strahuju da su izgledi za ovakvu vrstu svetske drave srazmerno povoni i bliski.39 Pravac koji se ee zastupa meu pacifistima i koji slede ak i dosta jake i razvijene meunarodne nevladine organizacije, kao npr. Svetski federalisti, zavrava se svetskom dravom koja ne bi bila istovetna ni sa jednom postojeom, vebi bila proizvod dobrovonog ujediea.40 Takva drava imala bi demokratske sredine ustanove, ustrojene uglavnom po politikom ukusu predlagaa, te bi se tako izbegla elita saiena od predstavnika nadudi, pripadnika nacije koja bi, kao na prethodnom putu, zavojevaem ostvarila svoju svetsku dravu. Bez obzira na pojedinosti, celim oveanstvom bi vladali egovi izabrani predstavnici, u okvirima politikog procesa koji se u biti ne bi razlikovao od sprovoea vlasti u nekoj postojeoj razvijenoj demokratskoj dravnoj zajednici. Iako bi, dakle, ostali svi politiki problemi koji mue prosenu dravu danas, nestalo bi, prema pobornicima ovakve svetske vlade, meunarodnog (tj. meudravnog) sukoba. Poto bi tako rat postao nemogu, ne bi imala smisla ni kategorija nacionalne bezbednosti.41 Ispitujui vrednosti reea koja pruaju teorije o svetskoj vladi treba pre svega napomenuti da je takva tvorevina mogua tek poto se temeno izmeni postojee shvatae nacionalne bezbednosti. Jaka oseaa vezana za opstanak drave, za ouvae enih institucija, kvaliteta ivota itd. morala bi sasvim da oslabe da bi se pristupilo stvarau svetske drave dobrovonim putem, ili bi same te vrednosti silom morale biti oduzete i unitene u sluaju uspeha imperijalistikog ili hegemonistikog plana. Duni smi, meutim, da ispitamo teorijsku vrednost ponuenih modela, bez obzira na miee o ihovoj ostvarivosti i poe-nosti. Ako se, u sluaju svetske federacije, tvrdi da e nadnacionalno sredite biti dovono mono da od38 Tekst arbitranih odluka u M. O. Hudson, International Legislation, Vol. VIII, New York, 1949, str. 200 i dae, 56, i dae. 39 H. Kahn, The Arms Race and Some of its Hazards u R. Falk S. Mendlovitz, The Strategy of World Order, I, New York, World Fund, 1966, str. 48. 40 V. Nash, World Must Be Governed, New York, Harper, 1949, str. 194. Pregled staa u pokretu kod A. A. D. Clarke, The Imperative to Human Survival, Boston, 1971. 41 Skup tipinih predstava o svetskoj vladi, uz naglaenu ulogu koju u tom pogledu tre-ba da odigraju SAD, moe se nai kod V. J. Belfiglio, The United States and World Peace, Berkeley, 1971.

334

bije napad svake la-nice na neku drugu, izostaju znaajnije razlike u odnosu na kolektivnu bezbednost. Pre svega, primena nadnacionalne sankcije bila bi ista kao i primena meunarodne sankcije: u stvari, rat pod drugim imenom, koji zagovornici svetske vlade toliko kritikuju. Ako bi agresor bio dovono moan, i ovaj rat bi imao neizvestan ishod. Nema nikakvih garantija da bi nacionalna ustanova uvek bila spremna na intervenciju u korist napadnutog, jer bi odluka kao i do sada zavisila od broja glasova, ravnala se prema tetama i koristima koje stava u izgled i bila pod pritiskom istih onih snaga koje ele da primene silu u konkretnom sluaju. Iz drugog potpunog modela sasvim se jasno razaznaje koliko su teorije o svetskoj vladi intelektualne konstrukcije koje robuju svojim sopstvenim definicijama. Poto drava nee biti, kae se, nee biti ni ratova izmeu ih. Ostae samo asocijalni pojedinci, s ko-jima e se sredina vlast boriti, bez rtava i pati vezanih za meunarodne sukobe kakve mi poznajemo. Dovono je, dakle, iz meunarodnog sukoba iskuiti re meunarodni. Teorija svetske drave ne pokazuje kako e i zato nestati sukoba izmeu grupa udi, nacija, koje su do sada sastavene od dravana dveju drava, a u budunosti e ih spajati jedno dravanstvo svetske drave. To nee biti ratovi kako se sada definiu, a o drugim sukobima i ihovim posledicama i oblicima ova teorija ne brine. Takvi ratovi bili bi, dakle, graanski ratovi, bez obzira na to da li bi u ima uestvovali delovi svetskog stanovnitva, ili se sredina vlast sukobavala s pobuenikim ili krivim delom. Spreavae nekih vrsta graanskih ratova preduzelo bi se verovatno putem svetske policije i svetskih sudova, koji bi pojedinane krivce gonili i kaavali. Ovim se, opet, ispoava naivno poimae drave kao aparata suoenog samo s nizom izolovanih pojedinaca. Tano je da se i najloije organizovana drava lako obraunava s pojedinanim prestupnicima, ali je svakom paivom posmatrau, bez obzira na to kako u sutini shvatao dravu, sasvim jasno da se samo pravne sankcije i organi represije ne mogu koristiti kada je re o politikim pokretima. Zastupnici svetske vlade gube iz vida veoma sloene politike mehanizme koji su bitan deo postojaa i funkcionisaa drave. Svetska drava ne zajemuje zatitu osnovnih dobara udskih zajednica od napada, a kamoli od drugih vrsta ugroavaa, od kojih ih s izvesnim uspehom titi savremena drava. U takve opasnosti ulazi, pre svega, nerazjaeno pitae snaga u ijim e rukama i pod ijim uticajem biti sredine svetske institucije, bilo da se to pitae shvati klasno ili nacionalno. Nee li one snage koje se domognu svetske policije, u hipotezi kada ona jedina raspolae znaajnijim sredstvima za prinudu, moi pomou e da postiu i one sebine cieve, koje sadai uzurpatori ostvaruju samo u ogranienom obimu jedne drave? Drugim reima, ne postoji li bojazan da se i demokratski put ka stvarau svetske drave ne zavri ulaskom u svetsku imperiju? Teorija svetske vlade je u sri legalistika, jer smatra da su uzroci nezadovoavajueg staa u meunarodnoj zajednici u nedostatku ili loim osobinama pravnih normi i da se samo dopunom i promenom pravnog poretka mogu izmeniti. Po oj, meunarodno pravo treba da dobije osobine unutraeg prava. Sada se, prema 335

takvom toku misli, drave u meusobnim odnosima ponaaju loe i nefunkcionalno zato to su suverene, zato to im je dozvoeno da postupaju kako hoe i zato to ih niko nee kazniti ako se ne vladaju po postojeim propisima, niti ih moe kazniti za delatnost koja takvim propisima uopte nije regulisana. Iza toga se, meutim, krije logika prema kojoj e se svako ponaati na sve naine koji su mu dostupni i dozvoeni, logika koja u najmau ruku ostava otvorenim pitae uzroka odreenog ponaaa. Poenost svetske vlade poiva, opet, na laikom uvereu da se subjekti prava pridravaju pravnih normi samo zato to im preti opasnost od sankcija, pri emu se s jedne strane zaborava da i u postojeem, anarhinom meunarodnom sistemu potovae prava preovlauje nad egovim kreem, iako efikasne i pouzdane sankcije nema, dok s druge strane ni drava s najjaim represivnim aparatom ne bi mogla da iznudi potovae svog pravnog poretka kada bi istovremeno poeo da ga kri znatan deo udi na enoj teritoriji.

336

BIBLIOGRAFIJA ODABRANIH OPTIH DELA

(DELA O POSEBNIM PITAWIMA NAVEDENA SU U NAPOMENAMA)
Q. Aimovi, Nauka o meunarodnim odnosima, Beograd, Nauna kwiga, 19. U. Albrecht, Internationale Politik, MFCnchen, Oldenbourg, 1986. R. Aron, Paix et guerre entre les nations, Paris, Calman-LE9vy vie izdawa. Postoje i prevodi na engleski i nemaki. H. BehrensP. Noack, Theorien der internationalen Politik, MFCnchen, Dtv, 19. J.W. Burton, International Relations, Cambridge University Press, vie izdawa. W.L. BFChl, Transnationale Politik, Stuttgart, Klett-Cotta, 1978. W.D. Coplin, Introduction to International Politics, Chicage, Markham vie izdawa. K.W. Deutsch, The Analysis of International Relations, Englewood Cliffs, Pren-tice-Hall vie izdawa. Postoji i prevod na nemaki. J.E. DoughertyR.L. Pfaltzgraff, Contending Theories of International Rela-tions, Philadelphija, Lipnicott vie izdawa. J. Frankel, International Relations in a Changing World, Oxford University Press vie izdawa. D. Frei, Theorien der internationalen Beziehungen, MFCnchen, Piper, 1977. P.F. Gonidec, Relation internationales, Paris, Montchrestien vie izdawa. K.J. Holsti, International Politics, Englewood Cliffs, Prentice Hall vie izdawa. J. HFCtter, EinfFChrung in die internationale Politik, Stuttgart, Kohlhammer vie izdawa. E. Krippendorff (ur.), Probleme der internationalen Beziehungen, Frankfurt, Suhrkamp, 1973. M. Kumar, Theoretical Aspects of International Politics, Agra, Shiva Lal Agarwala vie izdawa. M. Merle, Sociologie des relations internationales, Paris, Dalloz, 1988. H. Morgenthau, Politics among Nations, New York, Knopf vie izdawa. A.F.K. Organski, World Politics, New York, Knopf vie izdawa. J. Rosenau (ur.)., International Politics and Foreign Policy, New York, The Free Press vie izdawa. J. RosenauK. ThompsonG. Boyd, World Politics. An Introduction, New York, The Free Press vie izdawa. B. RussetH. Starr, World Politics: the Menu for Choice, San Francisco, W.H. Freeman, 1981. J.A. Vasquez, Classics of International Relations, Englewood Cliffs, Prentice Hall, 1990. R. Vukadinovi, Osnovne teorije meunarodnih odnosa i vaske politike, Zagreb, kolska kiga, 1989. K.N. Waltz, Theory of International Politics, London, Addison-Wesley vie izdawa. Ch. Zorgbibe, Les relation internationales, Paris, PUF vie izdawa.

337

338

SADRAJ MEUNARODNI ODNOSI PREDGOVOR ETVRTOM IZDAWU PRVA GLAVA NAUKA O ME UNARODNIM ODNOSIMA 1 PREDMET I PRIRODA NAUKE O ME UNARODNIM ODNOSIMA . . . 1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Predmet nauke o meunarodnim odnosima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Priroda nauke o meunarodnim odnosima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . RAZVOJ NAUKE O ME UNARODNIM ODNOSIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Filozofija i meunarodni odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Meunarodno pravo i meunarodni odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Istorija i meunarodni odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A. Diplomatska istorija i spona politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B. Istorija meunarodnih odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . III . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KOLE U NAUCI O ME UNARODNIM ODNOSIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Istorijsko-socioloka kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A. Teorija sile i realistika teorija meunarodnih odnosa . . . . . . . . . . . . . B. Institucionalistike teorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Psiholoke teorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A. Instinktivistike teorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B. Bihevioristike teorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Funkcionalistike teorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Opta teorija sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Marksistiki pristup meunarodnim odnosima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . IV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . METOD NAUKE O ME UNARODNIM ODNOSIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4 4 6 12 17 17 17 20 22 22 24 25 25 26 29 35 38 39 43 47 49 52 57 57 57 339

2. Tehniki postupci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A. Istorijsko prouavae . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B. Analiza sadraja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V. Statistiki metodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . G. Simulacija i eksperimentalna igra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . DRUGA GLAVA SUBJEKTI ME UNARODNIH ODNOSA I .............................................................. POJAM I VRSTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Organizovanost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Nezavisnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Meunarodni karakter . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Politiki znaaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Vrste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . NACIONALNI SUBJEKTI ME UNARODNIH ODNOSA . . . . . . . . . . . . . . 1. Drava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A. Dravna teritorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B. Stanovnitvo drave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V. Dravna vlast (vlada) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . G. Nacionalna privreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D. Nacionalna kultura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Nacionalne organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . III . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ME UNARODNI SUBJEKTI ME UNARODNIH ODNOSA . . . . . . . . . . . Meunarodne (meudravne) organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B. Drave i meunarodne organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V. Struktura meunarodne organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . G. Delovae meunarodne organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D. Donoee odluka u meunarodnoj organizaciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . IV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TRANSNACIONALNI SUBJEKTI ME UNARODNIH ODNOSA . . . . . . . . 1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Meunarodne nevladine (privatne) organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Transnacionalni politiki pokreti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Transnacionalne verske organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Transnacionalne privredne organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

61 61 62 65 67

69 69 71 71 72 74 75 75 75 75 76 77 80 83 88 97 99 99 99 99 100 101 102 104 106 106 106 107 110 113 115

TREA GLAVA INIOCI U ME UNARODNIM ODNOSIMA I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 340

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Meuzavisnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . INIOCI U ME UNARODNIM ODNOSIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Svetsko trite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A. Kretae roba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B. Kretae kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V. Kretae radne snage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . G. Razjedienost svetskog trita danas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Geografski inilac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A. Dravna teritorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B. Meunarodni geografski poloaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Nacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B. Razvoj nacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Drutveno-ekonomski i politiki sistem drava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A. Drutveno-ekonomski sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B. Ideologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B. Politiki sistem drava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Tehnologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A. Meunarodna podela rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B. Razvoj meunarodne naune i tehnike sarade . . . . . . . . . . . . . . . . . V. Razvoj komunikacija i kulturnih veza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Vojna strategija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A. Odnos strategije i politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B. Strategija i tehnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V. Nuklearna strategija i meunarodni odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. Meunarodno pravo i moral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A. Meunarodno pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B. Meunarodni moral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ETVRTA GLAVA SPOQNA POLITIKA I .............................................................. SPOQNOPOLITIKO ODLUIVAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam spoqne politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Spoqnopolitiki odluioci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B. Vrste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Spoqnopolitike odluke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . DEFINISAWE SPOQNOPOLITIKE SITUACIJE (OBAVETAVAWE) . . . 1. Prikupqawe informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

121 123 133 133 133 137 140 143 144 145 146 151 155 155 158 162 162 163 165 168 169 171 174 175 176 178 179 182 183 185

191 191 191 192 192 194 200 201 201 202 341

2. Prouavawe informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. uvawe (pamewe) informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Subjektivne smetwe prilikom definisawa situacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Smetwe koje nastaju usled svesnog delovawa zainteresovanih subjekata . III . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . SPOQNOPOLITIKI CIQEVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Utvrivawe ciqa kao deo odluivawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Vrednosti (dobra) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Zajednike vrednosti (nacionalna bezbednost) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A. Opstanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B. Teritorijalni integritet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V. Nezavisnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D. Opaae bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Agresija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Opteoveanske (univerzalne) vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A. Pojam i istorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Specifine vrednosti, interesi i ciqevi pojedinih subjekata . . . . . . . . . . . . . A. Nacionalni interes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B. Ekspanzionizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V. Kolonijalizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . G. Stvarae interesnih sfera (dominacija, hegemonizam) . . . . . . . . . . . . D. Imperijalizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sticae moi kao samostalna vrednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . E. Ugled (presti) kao samostalna vrednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Vrste spoqnopolitikih ciqeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . IV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . SPOQNOPOLITIKA SREDSTVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Mesto izbora sredstava u odluivawu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Sredstva u sutinskom smislu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Sredstva u materijalnom smislu posrednici (instrumenti) . . . . . . . . . . . . . 4. Spoqnopolitiki postupci kombinacija sredstava i posrednika . . . . . . . . . . A. Postupci preteno vezani za komunicirae . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B. Postupci preteno vezani za privredu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V. Postupci prvenstveno vezani za prinudu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Izbor spoqnopolitikih sredstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Pojam moi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PETA GLAVA OBLICI ODNOSA U ME UNARODNOJ ZAJEDNICI . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Meunarodna zajednica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Ravnotea snaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Kolektivna bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342

208 209 211 216 219 219 219 221 222 223 223 225 227 228 229 229 237 237 239 240 243 245 248 250 251 254 254 254 255 265 266 266 280 291 307 308 313 313 318 325

A. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B. Pretpostavke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V. Primeeni sistemi kolektivne bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . G. Ostvarivost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Svetska vlada, svetska drava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . BIBLIOGRAFIJA ODABRANIH OPTIH DELA

325 326 327 330 332

343