MEŒUNARODNI ODNOSI

1

2

PREDGOVOR ÅETVRTOM IZDAWU
U ovo izdaçe unete su neke izmene koje su bile neophodne zbog znaåajnih promena u åitavom meœunarodnom sistemu posledçih godina. Nema viãe dva bloka, nesvrstanost zbog toga viãe ne funkcioniãe kao izdvojen sistem, nema ni posebnih odnosa izmeœu socijalistiåkih zemaÿa jer je åitav socijalistiåki sistem krahirao i sve te dræave se nalaze u staçu promena. Zbog toga je prestala potreba da se govori o miroÿubivoj koegzistenciji izmeœu dva druãtvena sistema. Pored ovih kÿuånih promena, unete su i izmene u koriãñeçu literature, s obzirom na savremeno staçe stvari u nauci o meœunarodnim odnosima. Autori su se trudili da na ovaj naåin osavremene prouåavaçe meœunarodnih odnosa, u nadi da ñe sledeñe izdaçe obuhvatiti i novo staçe koje ñe nastati iz sadaãçih promena. Beograd, 20. maj 1996. Pisci

3

PRVA GLAVA NAUKA O MEΠUNARODNIM ODNOSIMA 1 PREDMET I PRIRODA NAUKE O MEΠUNARODNIM ODNOSIMA
1. Uvod Posle pola veka, a naroåito ovih decenija posle Drugog svetskog rata, u nauci je naglo poraslo interesovaçe za prouåavaçe meœunarodnih odnosa. Iz ovog interesovaça ubrzo se rodila æeÿa i potreba za stvaraçem jedne samostalne nauåne discipline, koja bi svojim predmetom i metodom bila usredsreœena samo na prouåavaçe pojava meœunarodnog æivota. Prouåavaçe meœunarodnih odnosa oduvek åini sastavni deo prouåavaça druãtva. To je razumÿivo, poãto je meœunarodni æivot sastavni deo æivota svakog druãtva. Tako se i u najstarijim izvorima politiåke misli mogu nañi mnogi stavovi koji se odnose na pojave iz meœunarodnog æivota, a naroåito na pitaça rata i mira, procese sukoba i borbe i procese saradçe u meœunarodnim odnosima. Meœutim, i pored velikog znaåaja koji ovi odnosi imaju u æivotu i razvoju svakog druãtva, dugo se nije razvila posebna nauåna disciplina koja bi iskÿuåivo prouåavala ovu vrstu druãtvenih pojava. S druge strane, to ne znaåi da su meœunarodni odnosi ostali van interesovaça nauke. Oni su prouåavani u nizu posebnih druãtvenih nauka, istoriji i sociologiji, ekonomiji i pravu, kao jedan vid problema koji su ulazili u predmet tih nauka. Pored toga, vrlo se rano razvila posebna istorijska disciplina, koja je istorijski prouåavala ove odnose diplomatska istorija. Isto tako, meœunarodno pravo je prouåavalo u celini pravne probleme meœunarodnih odnosa. Ovakvo staçe nauånog interesovaça za meœunarodne odnose verovatno je posledica uvereça da je ovu sferu druãtvenog æivota teãko podvrñi nekim pravilnostima, zbog velikog znaåaja koji se pridavao ÿudskoj voÿi i drugim subjektivnim åiniocima u çima. S druge strane, meœunarodni odnosi su veoma sloæeni zbog toga 4

ãto se u çima prelamaju svi vidovi druãtvenog æivota. Teãko je izdvojiti neku druãtvenu pojavu koja ne prelazi granice druãtva i u meœunarodnom prostoru ne trpi promene, åije posledice nisu bez znaåaja. Ta polivalentnost meœunarodnih odnosa doprinela je da oni budu predmet prouåavaça niza disciplina. Ekonomija prouåava delovaçe i promene ekonomskih zakona u meœunarodnim odnosima, pravo prouåavaça posebnosti pravnih normi u meœunarodnom æivotu, politiåku transformaciju subjektivnih hteça u ovim prostorima itd. S razvojem sociologije u XIX veku, kao opãte nauke o druãtvu koja prouåava druãtvo u celini i pojave druãtvenog æivota, nastaju preduslovi za stvaraçe nauåne discipline, koja bi obuhvatila celinu meœunarodnih pojava i bila u staçu da sagleda celinu meœunarodnog æiovta druãtva. Samo nekoliko decenija posle Ogista Konta (Auguste Comte, 17981857) i çegovog dela Teåaj pozitivne filozofije (Le cours de philosophie positive), kojim se oznaåava roœeçe sociologije, pojavÿuju se dela o sociologiji rata i mira.1 Kao ãto je i sociologiji bilo potrebno mnogo decenija da se potvrdi kao druãtvena nauka, tako i teorija meœunarodnih odnosa, do danaãçeg dana, vodi bitku za potvrdu svog statusa u porodici nauka. Do naglog porasta interesovaça za nauåno prouåavaçe meœunarodnih odnosa dolazi tek posle Prvog svetskog rata, koji je ostavio snaæne tragove u æivotu åitavih generacija. Velika razaraça, teãki zloåini i do tada nazapamñeno uniãtavaçe ÿudi u neposrednim vojnim operacijama, stvorili su staçe zabrinutosti kao ni jedan rat do tada. Rat je oåigledno definitivno bio prerastao odmeravaçe snaga vojnih jedinica na ograniåenim bojiãtima. Meœutim, izmeœu dva rata stvorena je samo nauåna osnova2 za ono ãto ñe na ovom poÿu doñi posle Drugog svetskog rata. U ovom ratu åovek se po prvi put u svojoj istoriji suoåio s moguñnoãñu samouniãteça. Svest o tome i realnost takve izvesnosti u odnosima koji se razvijaju u tom vremenu dovode na poÿu druãtvenih nauka do naglog uspona prouåavaça ove oblasti druãtvenog æivota. Osnivaju se univerzitetske katedre, instituti, tako da je danas teãko nañi univerzitetski centar unutar kojeg se meœunarodni odnosi ne neguju kao posebna nauåna disciplina. Ovaj razvoj zabeleæio je najveñi uspon na Zapadu, i to u SAD. U Evropi je neãto viãe uraœeno u Velikoj Britaniji, dok se u drugim zemÿama ovo prouåavaçe joãuvek odvija u okviru tradicionalnih deskriptivnih disciplina diplomatske istorije i spoÿne politike. U jednom broju zemaÿa Zapadne Evrope (u Francuskoj, Holandiji, Ãvedskoj, Danskoj i Nemaåkoj), postoje ozbiÿno organizovane nauåne ustanove koje se bave prouåavaçem meœunarodnih odnosa uz primenu savremenih metoda, tako da veñima znaåajnih teorijskih radova sistematskog karaktera. U naãoj zemÿi se na ovom poÿu dosta radi, åemu u najveñoj meri doprinosi Institut za meœunarodnu politiku i privredu u Beogradu svojim brojnim monografs1 Le General Jung, La guerre et la societe, Paris, 1889, Luis Bara, La science de la paix; Ch. Letourneau, La guerre, Paris, 1895. 2 J. Bryse, International Relations, London, 1922, A. E. Zimmern, The Study of International Relations, Oxford, 1931.

5

kim delima. Pored ovoga, pojavili su se i prvi pokuãaji sistematskih teorijskih radova, mada joãnema celovitog teorijskog sistema.3 Proteklo vreme posle Drugog svetskog rata suviãe je kratko da bi se u celini konstituisao analitiåki okvir jedne nove nauåne discipline. Nesaglasnost autora o osnovnim metodoloãkim i epistemoloãkim pitaçima vezanim za ovu disciplinu to najboÿe pokazuje. O predmetu, metodu i prirodi nauke o meœunarodnim odnosima teãko je nañi saglasnost, izuzev ãto se svi slaæu u tome da postoji potreba i moguñnost stvaraça jedne opãte nauke koja bi prouåavala meœunarodne odnose kao posebnu vrstu druãtvenih odnosa. Nesaglasnost o osnovnim metodoloãkim naåelima ove nauke dovodi do velikih razlika u shvataçima samog predmeta ove nauke. Meœutim, u druãtvenim naukama uopãte teãko je nañi opãtu saglasnost o ovim elementima, te, u tom smislu, nauka o meœunarodnim odnosima ne pokazuje neki izuzetak. Meœutim, u ovom sluåaju nema saglasnosti ni o samom imenu ove nauke. Kada je reå o nazivu, onda se najåeãñe javÿa naziv: “Meœunarodni odnosi”, ãto stvara mnoge nesporazume. Kada se kaæe: “Meœunarodni odnosi” onda se pod tim ne podrazumeva samo nauka o meœunarodnim odnosima, veñi ti odnosi u stvarnom æivotu. Da bismo ove nesporazume izbegli, bilo bi moæda najboÿe da za nauku uvedemo termin: “Teorija meœunarodnih odnosa”; “Nauka o meœunarodnim odnosima”. Na ovaj naåin bismo postupili isto kao ãto je to uåiçeno u veñtradicionalnim naukama: “Teorija dræave”; “Nauka o åoveku” itd. 2. Predmet nauke o meœunarodnim odnosima Jedna od prvih definicija predmeta nauke o meœunarodnim odnosima nastala je 1936, u okviru Meœunarodnog instituta za intelektualnu saradçu Druãtva naroda. Ona glasi: “Nauka o meœunarodnim odnosima je pre svega deskriptivnog karaktera. Ona donekle pripada vrsti savremene istorije naroda i kao takva, ona obuhvata sve oblasti kao ãto su ekonomija, trgovina, razmena proizvodçe, dobara, novca, kao i oblasti politike i kulture”.4 Ova definicija je izvrãila veliki uticaj u kasnijem razvoju, te je stvorena åitava ãkola koja je nauku o meœunarodnim odnosima ograniåila na deskriptivni metod, na komentare savremene meœunarodne politike i razliåitih vidova meœunarodnog æivota. Ova definicija izraæava stav koji je na poåecima razvoja nauke o meœunarodnim odnosima bio veoma raãiren. Smatralo se da ova nauka ima enciklopedijski karakter zbog sloæenosti i raznovrsnosti meœunarodnih odnosa. Poãto su ovi odnosi
3 V. Dimitrijeviñ, M. Markoviñ, R. Stojanoviñ, Uvod u prouåavaçe meœunarodnih odnosa, Beograd; Pravni fakultet, 1970, V. Benko, Meœunarodni odnosi, Maribor, “Obzorja”, 1977, V. Gavranov, M. Stojkoviñ, Meœunarodni odnosi i spoÿna politika Jugoslavije, Beograd, “Savremena administracija”, 1972; R. Vukadinoviñ, Meœunarodni politiåki odnosi, Zagreb, “Narodno sveuåiliãte grada”; 1974; R. Vukadinoviñ, Teorija o meœunarodnim odnosima, Zagreb, “CDD”, 1978. 4 L. Ledermann, Considerations epistemoloÿues sur l’ettude des relations internationales, Melange Seferiades, Athenes, 1961, str. 391.

6

politiåku geografiju. jer se u çima suåeÿavaju politike dræava kao osnovnih aktera ovih odnosa. “Naprijed”. 1971. 10. 10. poãto nauka ne moæe biti samo skup razliåitih znaça do kojih su doãle druge nauke primenom svojih metoda. takoœe: V. kojim ñe dolaziti do saznaça svoga predmeta. kako svoj prostor u stvarnosti koji nijedna druga nauka ne prouåava u celini. oni sadræe sve elemente kao i sami druãtveni odnosi u ãirem smislu. neophodno je istañi da su meœunarodni 5 Q. S druge strane. nauka o meœunarodnim odnosima bi po çemu: “Analizovala i sintetizovala brojne discipline. meœunarodna politika. pa se kao naziv ove nauke upotrebÿava termin: “meœunarodni politiåki odnosi”. diplomatiju. Ibler. K. polivalentni karakter meœunarodnih odnosa bi zahtevao. str. postoje miãÿeça po kojima nauka o meœunarodnim odnosima treba da prouåava samo politiåke odnose.6 Nedostatak ovakvih shvataça je na prvom mestu u tome ãto se na ovaj naåin ne moæe konstituisati jedna nova nauka. Ako bismo iz çih izdvojili striktno samo odnose politiåkog karaktera po formi. uz primenu “enciklopedijskog” metoda. 7 of International Relations. treba da bude nauåno prouåeno i u celini. New York. 1955. gotovo svih postojeñih druãtvenih i niza prirodnih. demografiju i dr. vojna istorija. R. str.7 Ovakvo reãeçe u odreœivaçu predmeta nauke o meœunarodnim odnosima je moguñe. Appleton Century Croffts. delo. To su: meœunarodno pravo. Meœunarodni odnosi tu ne pokazuju nikakvu originalnost. jer je podela nauka nastala kao rezultat podele rada a ne stvarnosti. 481. ona mora da ima. Meœunarodni odnosi u sebi sadræe sve oblike druãtvenog æivota. Vukadinoviñ. socijalne politike itd.5 Sluæeñi se rezultatima ovih disciplina. Meœutim. V. meœunarodne organizacije. diplomatska istorija. oni se odvijaju i na planu kulture. i ono ãto ih meça. Tome joãdodaje ratnu veãtinu. Gavranov. Rajt (Q. kolonijalna vladavina i voœeçe spoÿnih poslova. Meœutim. saradçu i mnogih drugih nauka. meœunarodni ekonomski odnosi. Ibler smatra da meœunarodni odnosi kao nauåna disciplina “treba i mogu da obuhvate samo politiåke odnose u uæem smislu i rad na otkrivaçu pravila ponaãaça izmeœu dræava kad se radi o tim odnosima”.. te zbog toga ova nauka zahteva ãiroku interdisciplinarnu saradçu. jedna oblast druãtvenih odnosa bi i daÿe ostala van nauånog prouåavaça. tako i svoj donekle svojstven metod. The Study 6 Nav. Stojkoviñ. Zagreb. ali tako ipak dobijamo jednu nauku koja ñe se baviti samo politiåkim odnosima u meœunarodnim odnosima. Tako V. Meœunarodni odnosi. Meœunarodni politiåki odnosi. ekonomije. Takva miãÿeça se sreñu i u naãoj literaturi i praksi prouåavaça meœunarodnih odnosa. Zato bi za pravilno razumevaçe ovih odnosa bilo neophodno prouåiti niz oblasti druãtvenog æivota. Pri tome. str. Tako izmeçeni. Wright.. koji u ovim odnosima dobijaju izmeçen lik i suãtinu. Suprotno izloæenim shvataçima. 7 . Ovi odnosi jesu politiåki i formalno i suãtinski. da bi jedna nauka nastala. Wright) navodi osam disciplina koje imaju konstitutivni znaåaj za nauku o meœunarodnim odnosima. Meœunarodni odnosi i spoÿna politika Jugoslavije. Interdisciplinarna saradça nauka sve viãe se nameñe. ili razvijala opãte teorije koje bi se mogle primeniti na tu oblast a na osnovu posebnih vrsta podataka ili posebnih stavova”. Formalno su politiåki. M.deo druãtvenih odnosa u celini.

Ako dajemo i razliåitu sadræinu politiåke. E. U odreœivaçu predmeta istraæivaça. voœeçe i sistem odluåivaça u spoÿnoj politici. bez obzira na to da li su sadræani u ekonomskim. Dræava ima najrazliåitije funkcije u druãtvu ali niko ne smatra da nauka o dræavi treba da prouåava samo politiåki ili neki drugi vid dræave. svakako je neophodno prethodno utvrditi ãta je to ãto neki druãtveni odnos åini meœunarodnim. onda je neophodno to i u nazivu istañi. viãe se interesuje za fenomen meœunarodnog organizovaça i integraciju u meœunarodnim odnosima. predmet prouåavaça nauke o meœunarodnim odnosima najåeãñe obuhvata prirodu i elemente moñi dræava i drugih aktera u meœunarodnim odnosima. B. str. Jedan od predstavnika ovih novijih trendova J. dominira politika sile i odnos snaga.odnosi politiåki odnosi. izlaæuñi kritici starija shvataça. Upravo to ãto ih odvaja od svih drugih odnosa jeste ono ãto ih åini jedinstvenim i zbog toga su oni predmet prouåavaça u okviru jedne nauåne discipline. Barton (J. Burton. A General Theory. Stanford Univ. Dræava je. kao druãtvenu pojavu. predmet prouåavaça je ponaãaçe dræava u meœunarodnim odnosima ili postojaçe i funkcionisaçe sistema u ovim odnosima.9 8 J. 9 E. Kao ãto sociologija prouåava æivot i kretaçe ÿudskog druãtva u celini. Meœunarodni odnosi sastoje se od niza vrsta odnosa i oni su svi meœunarodni zbog neåeg ãto ih odvaja od istovrsnih ali unutraãçih odnosa. Press. ili drugim konkretnim ispoÿavaçima. 1967. veñdræavu kao ãto postoji. 8 . U novije vreme. kulturne ili ekonomske odnose. kao takva. politiåka organizacija. s razvojem biheviorizma i funkcionalizma. Press. Beyond the Nation State. inaåe. U ovim savremenijim pravcima izloæene su kritici ranije teorije monistiåkog ili pluralistiåkog karaktera koje su jednom ili veñem broju åinilaca pridavale ulogu determinante u meœunarodnim odnosima u kojima. Burton). 1964. poãto se time odreœuje domaãaj istraæivaça i rezultata do kojih se æeli doñi tim prouåavaçima. Haas. iako se taj æivot i kretaçe ispoÿavaju u najrazliåitijim sadræajima. te ñe i nauka o dræavi biti politiåka nauka. U savremenoj teoriji meœunarodnih odnosa u SAD i Velikoj Britaniji.8 Drugi savremeni pisac. “Meœunarodni odnosi su uz to bili ograniåeni konfuzijom koja nastaje izmeœu analize i problema: razoruæaçe. Haas. “Teorije” ili “reãeça” u odnosu na te probleme su potpuno odvojeni od opãte teorije meœunarodnih odnosa koja se bavi osvetÿavaçem i objaãçavaçem odnosa izmeœu dræava u bilo kom skupu okolnosti”. koju moæemo razliåito nazivati sve dotle dok pod nazivom ne sakrivamo i razliåitu sadræinu. 5. tako i svi ti razliåiti sadræaji ukazuju na potrebu prouåavaça celine. åinioce koji deluju na osnovna kretaça u meœunarodnim odnosima. smatra da je ovakvo izdvajaçe problema spreåavalo razvoj teorijske analize meœunarodnih odnosa. ravnoteæu snaga. kontrola naoruæaça i kolektivna bezbednost su neki od çih. kulturnim. International Relations. Polazna taåka çegovog razmiãÿaça o predmetu meœunarodnih odnosa je struktura meœunarodne zajednice i funkcionisaçe te celine kao jednog svojevrsnog oblika sistema. Cambridge Univ. kolektivnu bezbednost.

13 J.. Merle. osnovne snage. Polazi se. B. doktrinarnu i ideoloãku osnovu. pored ostalog. prouåavaju u svoj svojoj sloæenosti u celini pojave meœunarodnog æivota kao ãto su: intelektualne. ekonomskim i politiåkim silama i organizacijama koje deluju na meœunarodnom planu”. 114. str. 12 J. diplomatskih. intelektualnu. politiåkih. Po J. dræavama i sistemima dræava.. W. 4/52. mehanizme i institucije koje reguliãu te odnose”. 13/67. “Revue franE7aise de science politique”. duhovne. str. str. str. od toga da ova nauka nije dovoÿno razvijena. 393. meœunarodni odnos odreœuje i J. kako to åine neki savremeni anglosaksonski autori.. 385. Prvo shvataçe zastupa u veñoj meri L. kao i praksu izmeœu dræave.10 Sliåne stavove moæemo nañi i u sovjetskoj literaturi. str. grupa i pojedinaca. drugo. koje je blisko sistematskom odreœivaçu. bez sumçe. B. te se u ovom trenutku svodi u celini na skromne razmere prouåavaça åinilaca koji usmeravaju te odnose. dogaœaje i situacije koje se tiåu viãe od jedne dræave”. L’Etude des relations internationales. B. Meœunarodni odnosi su po samoj svojoj prirodi izvanredno sloæeni. vojnih veza i odnosa meœu narodima. delo. probija osnovna ideja da je predmet prouåavaça ove nauke skup åinilaca koji odreœuju odnose. On polazi od toga da meœunarodni odnosi “. izmeœu naroda. Ledermann. ekonomske. Duroselle.. XXVI. 9 . 19451949. Dirozelu (J. Ta disciplina ima za ciÿ da ispita suãtinske åinioce. koji meœunarodni odnosi åine meœunarodnim. nauåne. koji kaæe da “Meœunarodni odnosi prouåavaju. politiåke i çima srodne pojave. socijalne. Lederman.. 10. Koje su to meœunarodne pojave koje åine predmet prouåavaça? O ovome se moæe dati jedna opãta definicija. kao i pravila. oni obuhvataju u sebi “sveukupnost ekonomskih.U evropskoj teoriji meœunarodnih odnosa mogla bi da se istaknu dva stanoviãta: jedno. 11 Meædunarodnie otnoãenija posle vtoroj mirovoj vojni. ideoloãkih. Kod Dirozela. po kojoj bi jedna pojava bila meœunarodna od trenutka kada ona u sebi obuhvata bilo koji odnos koji se prostorno kreñe s obe strane dræavnih granica.. Prema opãte prihvañenom. Drugo shvataçe je maçe ambiciozno ali je zato potpuno odreœeno.11 Ove definicije i pored iscrpnosti nisu uspele da pokaæu kada su svi navedeni elementi celine. “Jugoslovenska revija za meœunarodno pravo”. kao i kada i kako postaju meœunarodni. ostajuñi u okvirima istorijske sociologije. meœunarodni odnosi kao nauka predstavÿaju “nauåno prouåavaçe meœunarodnih pojava s ciÿem da se utvrde osnovni i drugi åinioci koji ih uslovÿavaju. meœu osnovnim socijalnim. Duroselle). nav.13 Prethodne definicije ne definiãu sadræinski predmet meœunarodnih odnosa veñodreœuju ono ãto je meœunarodno u bilo kojoj pojavi druãtvenog æivota. Pojam meœunarodnih odnosa. pravnih. koje nauci o meœunarodnim odnosima odreœuje maçe ambiciozne ciÿeve. religiozne.14 10 L. bez pretenzije da se uobliåi teorijski sistem ove nauke. Vidi takoœe: M. Burton nav. Barton.”12 Sliåno ovome. Moskva 1962. delo.

Novi Sad. B.U naãoj zemÿi problemi meœunarodnih odnosa oduvek su zaokupÿali paæçu nauke. Gavranova. 17. Iblera. Pravni fakultet. 10 . Prvi radovi teorijskog karaktera u oblasti meœunarodnih odnosa zadræavali su se uglavnom na raspravÿaçu osnovnih metodoloãkih pitaça. A. mada ga malo suæava u tom smislu ãto smatra da su politiåki odnosi “od prvorazrednog interesa za meœunarodne odnose u celini pa samim tim i za nauku o meœunarodnim odnosima. 34/60. Colin. Ovo pitaçe zaokupÿa paæçu svih ovih autora i meœu çima nema neke suãtinske nesaglasnosti. “Arhiv za pravne i druãtvene nauke”. Prva konferencija nesvrstanih zemaÿa odræana je u Beogradu 1961.16 Po shvataçu V. M. bez sumçe. Stojanoviñ. 17 V. prirodni tok razvoja. Neka opãta pitaça nauke o meœunarodnim odnosima i stavovi jugoslovenske teorije. Gavranov. i meœunarodnih odnosa kao druãtvenih procesa u razvitku meœunarodne zajednice. jer oni najbliæe i najadekvatnije odraæavaju druãtvene procese i çihove zakonitosti”. Markoviñ. budi se interes za prouåavaçe meœunarodnih odnosa na naåin koji bi prevazilazio deskriptivno istorijski metod. Sliåan ovom shvataçu je i stav V. V. Introduction a l’histoire des relations internationales. R. prirodi i metodu nauke o meœunarodnim odnosima. Postoji saglasnost o tome da je u srediãtu paæçe nauke o meœunarodnim odnosima pitaçe rata i mira. Nauka o meœunarodnim odnosima kao posebna nauåna disciplina. delo. nav. B. 15 Œ. Ninåiñ. V. Stojanoviñ. M. delo. Sklop ovih okolnosti doveo je do æivÿeg interesovaça za nauåno prouåavaçe meœunarodnih odnosa. ãto je dovelo do uvoœeça ove discipline u nastavne planove pravnih i politiåkih fakulteta u zemÿi. One nastaju. Magaraãeviñ. Beograd. Osnovi meœunarodnog prava. S razvojem sociologije i politiåkih nauka. A. koji je do tada bio vladajuñi. str. J. Gavranov. Visoka ãkola politiåkih nauka. s obzirom na to da se meœunarodni odnosi odvijaju unutar meœunarodne zajednice. R. str.17Na ovaj naåin se. 1965. poãto polazimo od toga da sve druãtvene pojave dobijaju neke posebnosti izlaskom iz druãtva u meœunarodnu zajednicu. i od tada ta politika se sve viãe afirmiãe i uåvrãñuje kao pokret u kome naãa zemÿa igra znaåajnu ulogu svojom predanoãñu i aktivnoãñu u çemu. do kojeg je doãlo ãezdesetih godina. Pokuãaji da se odredi predmet nauke o meœunarodnim odnosima nailaze na brojne teãkoñe. 23. 23. Duroselle. Renouvin. 1964. Ovome treba dodati i åiçenicu da u tim godinama naãa zemÿa stiåe sve veñi ugled u svetu svojom doslednom nesvrstanom politikom. “Politiåka misao”. moæe se zapaziti i u naãem iskustvu. Dimitrijeviñ. Ibler. nav. 3/70. str. koji pokazuje svaka nauka od deskriptivnog ka teorijskom. delo. Jovanoviñ. Buduñi da je tradicija istorijskog prouåavaça meœunarodnih odnosa u nas priliåno jaka. 16 V. 1970. str. Rasprava o predmetu. predmet nauke o meœunarodnim odnosima jeste prouåavaçe zakonitosti razvitka meœunarodne zajednice kao oblika politiåke organizacije. JRMP. 1965. zbog toga ãto je teãko odrediti ono ãto neke pojave åini meœunarodnim. Zbog toga se pri likom odreœivaça predmeta istraæivaça najåeãñe izdvaja neka oblast meœunarod14 Dosledna primena ovog stanoviãta doãla je naroåito do izraæaja u kçizi: P. Metodologija prouåavaça meœunarodnih odnosa. Beograd. Paris. uz pregled rezultata do kojih se doãlo u svetu na ovom poÿu. uglavnom. nav. 324. Stojkoviñ. Uvod u prouåavaçe meœunarodnih odnosa.15 Svi ovi radovi ukazivali su na probleme u odreœivaçu predmeta nauke o meœunarodnim odnosima. precizno odreœuje predmet. 10. str. 3/ 63.

ãto znaåi da se unutar çe “vrãe svi procesi koji su ÿudima na datom stupçu razvoja potrebni i moguñi. Meœunarodni odnosi su rezultat postojaça mnoæine politiåkih 18 R. Beograd. neåeg ãto nema nikakvih dodirnih taåaka s druãtvenom celinom. Ako bi se ovo moglo uspeãno obaviti. ili svedene na åisto akademske razmere. pri åemu je nuæno dolazilo do prena-glaãavaça znaåaja nekih pojava i zanemarivaça drugih. onda nikakva posebna nauka ne bi mogla da odgovori zadacima koji se pred nauku uopãte postavÿaju. nije moguñe povuñi potpunu i strogu granicu izmeœu ovih odnosa. poãto bi jedino postojeñe nauke mogle da prouåe celinu. S druge strane. prva posebnost predmeta nauke o meœunarodnim odnosima jeste u tome ãto ona prouåava odnose politiåki razgraniåenih druãtava. Prema tome. produæetak van dræavnih granica druãtvenih odnosa koji nastaju unutar druãtva. i u tom smislu.nog æivota. meœuna-rodni odnosi su odnosi izmeœu dræava sve dok dræave budu oblik politiåkog organizovaça teritorijalnih potpunih druãtava. ãto dovodi do novih pojava karakteristiånih i vezanih za meœunarodni æivot? Ukoliko su meœunarodni odnosi samo izvedeni odnosi. jer druãtveni æivot åini celinu. onda bi i mnoge druge teãkoñe oko odreœivaça predmeta nauke o meœunarodnim odnosima mogle biti lakãe otkloçene. ãto ih na taj naåin relativno izdvaja iz celine druãtvenih pojava. tako i produæetak tih odnosa van granica dræava. Ovakva skupina ÿudi. Politiåki ograniåeno potpuno druãtvo nastaje u punim razmerama znaåeça tog pojma tek sa nastankom dræave. Metodoloãki napor da se odrede analitiåki okviri neke posebne nauåne discipline mora da bude usmeren ka istraæivaçu merila kojima bi se utvrdio zadatak te discipline. nije reå o odreœivaçu neåeg izolovanog. Zato bi se prethodno moralo raspraviti pitaçe prirode odnosa koji se nazivaju meœunarodnim. Potpuno (globalno ili samo druãtvo) druãtvo u socioloãkom smislu je skup ili grupa ÿudi nastala na zajedniåkim vezama i interesima na odreœenoj teritoriji koju ta grupa naseÿava. neophodno je poñi od ispitivaça suãtine subjekata ovih odnosa. veñsamo o odreœivaçu posebnosti jednih odnosa u odnosu na druge. Dræava kao subjekt ovih odnosa je politiåki organizovano potpuno druãtvo. Za meœunarodne odnose je bitan odnos koji nastaje izmeœu potpunih druãtava. da bi åinila potpuno druãtvo. ili se stvara i neãto posebno. Osnovi sociologije. 1965. 2“. ”18 ãto nikako ne znaåi da takva skupina mora biti apsolutno samodovoÿna i da stupaçe u vezu s drugim druãtvima radi ostvareça nekih druãtvenih interesa znaåi da ta druãtvena grupa nije potpuno druãtvo. Znaåi. Koje su posebnosti meœunarodnih odnosa prema drugim druãtvenim odnosima? Da bi se odgovorilo na ovo pitaçe. teritorijalno situiranih i politiåki razgraniåenih. Da li su ti odnosi samo neãto ãto je izvedeno iz unutraãçeg æivota druãtva. 11 . kako odnosa koji nastaju unutar. ãto nijedna druga nauka nema za svoj predmet. str. Lukiñ. mora biti samodovoÿna (autarhiåna). Zato bi moæda bilo najkorisnije i metodoloãki najopravdanije ako bi se poãlo putem utvrœivaça onoga ãto druãtvene pojave åini meœuna-rodnim. ukoliko takvih posebnosti ima.

treñe. da li istraæivaça koja ona vrãi imaju samo teorijski ili praktiåni znaåaj? Na svom razvojnom putu od istorijske ka teorijskoj nauci. To ukÿuåivaçe meœunarodnih odnosa u celinu druãtvenog æivota nuæno je 12 . Na kraju se moæe zakÿuåiti da nauka o meœunarodnim odnosima prouåava osnovne åiçenice odnosa izmeœu politiåkih teoritorijalnih potpunih druãtava koja su danas dræave stepen i oblik meœuzavisnosti izmeœu çih. nauka o meœunarodnim odnosima veoma dugo ostaje na nivou deskriptivne nauke. Priroda nauke o meœunarodnim odnosima Epistemoloãka razmatraça nauke o meœunarodnim odnosima nameñu nekoliko osnovnih pitaça: da li je ova nauka teorijska ili deskriptivna. Samodovoÿnost svakog pojedinog druãtva ograniåava se meœuzavisnoãñu koja nastaje izmeœu çih zbog nejednakih uslova. meœunarodni odnosi se razlikuju od svih drugih druãtvenih odnosa po tome ãto nastaju iz protivureånosti koja se javÿa zbog politiåke deobe jedinstvenog prostora koji omoguñuje osnovne uslove za opstanak i razvoj ÿudskog druãtva: materijalnu proizvodçu. Sama ova åiçenica ukazuje na nuænost meœunarodnih odnosa. Sa razvojem meœunarodnih odnosa i porastom çihovog znaåaja u æivotu druãtva. To je razumÿivo. istorija je sve maçe mogla zadovoÿavati potrebe za saznaçem ovih pojava koje su nastajale u meœunarodnim odnosima i sve viãe uticale na æivot druãtva uopãte. åinioce koji na çih utiåu i objektivne i subjektivne procese u kretaçu meœunarodnih odnosa i organizovaça oblika ovih odnosa. ako se ima u vidu da su meœunarodni odnosi skoro iskÿuåivo prouåavani samo istorijski. U toj sprezi meœuzavisnosti i samodovoÿnosti nastaju razliåiti oblici jednaåeça teæçi i moguñnosti. s ciÿem otkrivaça zakonitosti koje ih odreœuju. Suãtinski. Oni su politiåki ne samo po formi. S obzirom na to da su oni rezultat politiåke deobe prostora na zemÿi izmeœu politiåki razgraniåenih druãtava dræava. Meœuzavisnost je osnova na kojoj nastaju meœunarodni odnosi. da li je ona empirijska ili sintetiåka nauka? I najzad. oni su kao takvi politiåki odnosi. veñsu u suãtini politiåki. Da li postoji razlika izmeœu odnosa autonomnih jedinica unutar unitarne dræave ili federalnih jedinica unutar savezne dræave i meœunarodnih odnosa? Razlike postoje i one se mogu svesti na sledeñe: teritorijalne politiåke grupe unutar dræave ne mogu biti potpuna druãtva dok se u meœunarodnim odnosima nalaze upravo ona u odnosu. koji su nastali politiåkom deobom prostora. raspraviti razliku izmeœu odnosa politiåki razgraniåenih potpunih druãtava i odnosa drugih teritorijalnih grupa unutar jedne dræave. Jedan subjekt u meœunarodnim odnosima uvek stoji na niæem ili viãem stupçu meœuzavisnosti u odnosu na druge subjekte. da li ona moæe biti teorijska? Drugo. jer je çihova samodovoÿnost izraæena u takvom obimu politiåkog suvereniteta kakav jedino poseduju dræave. Potrebno je. takoœe. odnosno jednog potpunog druãtva. 3. tj.razgraniåeça druãtava koja stupaju u meœusobne veze radi zadovoÿeça svojih potreba.

13 . ili sa opãtim druãtvenim zakonitostima. ukazuje na postojaçe neåeg posebnog ãto ove odnose odvaja od drugih druãtvenih odnosa. koji se primeçuje u prouåavaçu diplomatske istorije i istorije meœunarodnih odnosa. La vie internationale. 1965. kako je izloæeno. kao i moguñnost daÿeg saznaça tog predmeta. potrebno je da se prethodno raspravi znaåeçe pojma “teorija”. Wegove slabe strane su u tome ãto za opis pojava nema tako pouzdane izvore kao ãto ih ima istorija. teorijska nauka je organizovano i metodiåno nastojaçe da se racionalno-iskustvenim putem doœe do objektivnog. Miliñ. “Nolit”. str. A. Paris. bez primene teorijskog metoda. pouzdanog i preciznog. kako je definisan. odnosno onom çenom delu koji prouåava neka nauka”. 1970. jer se bavi opisom savremenih zbivaça. Prethodna izlagaça na neki naåin predodreœuju osnovni stav u opredeÿeçu za teorijski ili deskriptivni metod u nauci meœunarodnih odnosa. Deskriptivan poznaje takoœe dva pristupa: prvi. jer je druãtveni razvoj zahtevao neposrednije saznaçe pojava koje su prisutne u savremenom trenutku.19 Wegove dobre strane su svakako u tome ãto nam daje opis pojava i na taj naåin priprema teren za çihovo nauåno istraæivaçe. Shvataçe predmeta nauke o meœunarodnim odnosima. Sama ta åiçenica ukazuje na potrebu nauånog prouåavaça tih odnosa. Zato se ovo pitaçe svodi na razmatraçe moguñnosti konstituisaça jedne uopãtavajuñe. pitaçe se svodi na sledeñe: Da li u sadaãçem trenutku postoji metodoloãka moguñnost uobliåavaça jedne teorije meœunarodnih odnosa? Da bi pokuãao da se naœe odgovor na ovo pitaçe. ima ograniåen domaãaj. kako bi se moglo ceniti da li se u çega moæe uklopiti sadaãçi stupaç znaça o predmetu meœunarodnih odnosa. koju dræave vrlo predano åuvaju. Colin. Po definiciji. opãteg i sistematskog saznaça o stvarnosti. bez vezivaça za proãlost. Merle. sadaãçost ili buduñnost. kako bi se otklonile opasnosti pogreãnog zakÿuåivaça iz opisa åiçenica onako kako ih vidi çihov savremeni istraæivaå. 20 V. koje bi moglo dati zakÿuåke teorijske vrednosti. teorijske nauke o meœunarodnim odnosima jedne teorije meœunarodnih odnosa. Prema tome. ali nalazi dosta primene i u prouåavaçu meœunarodnih odnosa. Nauåno posmatraçe zahteva stalno povezivaçe sa veñotkrivenim pravilnostima. U sadaãçem trenutku razvoja nauke o meœunarodnim odnosima postoje dva osnovna metodska pristupa: teorijski i deskriptivni.zahtevalo efikasnije prouåavaçe od istorijskog. Beograd. koja se u ovoj oblasti najåeãñe nalaze pod velom tajne. istorijski. Deskriptivni metod ne bi mogao da odgovori zadacima koje nameñe predmet. Socioloãki metod. i drugi. kako bi çegova primena bila efikasnija u sluæbi zadataka koje je meœunarodni æivot stavÿao pred çegove uåesnike.20 Ako se ovoj definiciji doda i stav da: “Teoriju neke nauke saåiçavaju na 19 M. Zato sE2m deskriptivni metod. Ovaj drugi vid deskriptivnog metoda najåeãñe se primeçuje u prouåavaçu meœunarodne politike. koji je usmeren na prouåavaçe “savremenih” zbivaça u meœunarodnom æivotu putem opisa pojava za koje istorijski metod nije pogodan. 180.

ova teorija to ne bi bila u pravom smislu reåi. Merlu (M. s tim ãto se ne moæe smatrati da je tu reå o nekim strogim zakonitostima. La societe internationale et l’eglise. mogu ponavÿati bezbroj puta jednu pojavu da bi doãle do statistiåke pravilnosti. str.. 224. The Nature and 14 . zahvaÿujuñi eksperimentu. o najkarakteristiånijim åiçenicama”. Miliña o teorijskoj nauci. i daÿe se postavÿa pitaçe moguñnosti predviœaça u oblasti meœunarodnih odnosa. teorija bi bila “jedan racionalno sreœen skup raznolikih elemenata koje je istraæivaå naãao u oblasti saznaça koje prouåava”. Do sada je uspeãno sistematizovan niz znaça iz ove oblasti. osnovi koegzistencije dræava i procesa saradçe i integracije u savremenoj meœunarodnoj zajednici. Tako. Naime. 23 M. 34. str. uloga sile u meœunarodnim odnosima. Razlika izmeœu druãtvenih i prirodnih nauka u ovom pogledu bi se svela na to ãto prirodne nauke. sem kada je reå o neposrednoj primeni opãtih druãtvenih zakonitosti na ovu oblast druãtvenog æivota. ako bi se htela konstituisati teorija meœunarodnih odnosa. The Theoretical Aspects of International Relations. Reå teorija ovde se upotrebÿava onako kako se ona shvata u druãtvenim naukama: “jedan operacionalni model koji omoguñava da se razume stvarnost i da se na çu deluje”. To znaåi da je moguñe od çe oåekivati da predviœa razvoj meœunarodnih odnosa. Moæe li teorija meœunarodnih odnosa da doœe do zakonitosti koje bi omoguñile predviœaça? Ako se ovom razmatraçu pridoda opãti zakÿuåak koji se moæe odnositi na sve druãtvene nauke. po Morgentauu. str. mora priznati sposobnost da u svojoj oblasti otkriva zakonitosti. jer u suprotnom. malo je pisaca koji mogu osporiti u osnovnim crtama moguñnost teorijskog prouåavaça pojava meœunarodnog æivota i konstituisaçe teorije meœunarodnih odnosa. Press. 241. doveo je do saznaça da se u druãtvenim pojavama moæe u mnogo veñem obimu doñi do zakonitosti statistiåkog karaktera nego do tzv. Morgenthau. kao ãto su meœunarodna ravnoteæa. odnos snaga itd. onda je odgovor pozitivan. delo. Fox. Merle) “teorija treba da obezbedi osnovne principe objaãçeça koje vodi raåuna. 21 V. postoje i shvataça koja se zasnivaju na skromnijim zahtevima prema saznaçu koje se moæe smatrati teorijskim. Bosc.22 Po M. i nauka uopãte. kao i po shvataçu V. 22 H. kao ãto su rat. Nivo otkrivenih pravilnosti u dosadaãçem prouåavaçu meœunarodnih odnosa omoguñuje konstituisaçe jedne nauåne teorijske discipline. Meœutim. Sociologie des relations internationales. Miliñ. strogih zakona.23 Po ovim shvata-çima. dosadaãça prouåavaça su doãla do veñeg broja stavova i pravilnosti koje su uoåene u meœunarodnim odnosima. Paris. Paris: SPES. Sliåno: R.. Dalloz.odreœeni naåin opãti stavovi. nav. 1974. str. i da prema tome u nauånu teoriju spadaju i nauåni zakoni kao izrazito opãti iskustveni stavovi”.. 1968. Pored ovog shvataça pojma teorije. Merle. 21tada joj se u celini. koja bi ova saznaça produbila daÿim razvojem Limits of a Theory of Inernational Relations. To je naroåito sluåaj s makropojavama u meœunarodnim odnosima. dok druãtvene nauke u tom pogledu imaju ograniåene moguñnosti. Notre Dame Univ. 1959. nacionalni interes. savremeni razvoj druãtvenih nauka. R. Meœutim. ãto je omoguñilo postavÿaçe niza opãtih stavova o mnogim pojavama. u ed. 21..

Nauka se ne moæe liãiti spekulacije pa ma kako metodi empirijskog istraæivaça bili savrãeni. svakako se moæe smatrati da se mogu izdvojiti opãti stavovi. Beograd. Ako hoñemo to isto da osporimo druãtve-nim naukama. Uvek se mora pretpostaviti moguñnost trenutne nemoñi metoda da empirijski potvrde neke stavove do kojih se doãlo spekulativnim putem. U takvim uslovima moæe da nastane izvesna uzroåna veza. O pitaçima kauzalnosti druãtvenih pojava veoma su izraæeni suprotni stavovi u nauci. onda se ne moæe braniti stav da postoje samo pojedinaåne zakonitosti koje su dovele do neke pojave pod odreœenim okolnostima. delo. Politiåki sistem. svako prouåavaçe nekog staça ili kretaça u meœunarodnim odnosima. direktorijumi. Beograd. U savremenom trenutku se kao zadatak postavÿa åvrãñe povezivaçe empirijskog istraæivaça s nauånim prouåavaçem meœunarodnih odnosa. koncepti velikih sila. çihovo prostiraçe na sve pojave iste vrste u meœunarodnim odnosima. ako je moguñe prouåiti i utvrditi uzroåne veze koje su nastale izmeœu datih okolnosti i jednog rata. U savremenom trenutku. i najstroæi prirodni zakoni pretpostavÿaju odreœene okolnosti u kojima oni mogu da deluju. kao relativno mlada nauåna disciplina. M. 5061. Veliki broj ratova je prouåen. 520. nav. Za ostvareçe toga zadatka u ovom trenutku potrebno je sistematizovati postojeña znaça. mora voditi raåuna o mestu i vremenu nastajaça datih pojava. koji se ne mogu odnositi na sve pojave iste vrste. ne moæe pretendovati na zaokruæen i celovit teorijski sistem zasnovan na velikom broju otkrivenih zakonitosti i pravilnosti. ne bi bilo korisno da se nauka svede samo na teorijski izraz empirije. Åesto se deãava da teorijski sistem prethodi empirijskom istraæivaçu. Lukiñ. Indenterministi smatraju da takvi zakoni uopãte ne postoje. 51. evoluciji sredine koja je dovela do çe. “Savremena ãkola”. veñsamo do pojedinaånih. a da je nemoguñe doñi do opãtih zakona koji bi delovali uvek pod istim okolnostima. S druge strane. str. Œ orœeviñ. Meœutim. teãko je negirati moguñnost istraæivaça zako24 J. mnogi meœu çima su istraæivaçima potvrœeni. ravnoteæa snaga). revolucionarnoj tendenciji. Drugim reåima. 1962. S druge strane.25Ove suprotnosti su najåeãñe rezultat filozofskog opredeÿeça autora. moæe se smatrati da je veñi broj pojedinaånih zakona otkriven u meœunarodnim odnosima prouåavaçem çihove istorije. 15 . 25 R. veñsamo na onu kod koje je otkriveno delovaçe datog zakona. tj. Naime.24 Nauka o meœunarodnim odnosima. i sasvim razumÿivo. ne moæe se oåekivati da ñe ta veza dovoditi do nastajaça te pojave i u drugim uslovima. Prirodno. Takoœe su u mnogim monografskim studijama i sistematskim radovima prouåeni periodi mirnih odnosa (savezi. Problemi socioloãkog metoda. str. str. Uostalom. opãte stavove i otkrivene pravilnosti do kojih se do sada doãlo. tako da se mogu smatrati zakonima. a çihovi uzroci i posledice su istorijski utvrœeni. ne moæe se osporiti opãtost ovim pravilnostima. bez preterivaça u zahtevu da te pravilnosti i stavovi budu u celini empirijski dokazani.sopstvene metodologije. veliki broj nauånika na Zapadu stoji na stanoviãtu da u druãtvenim naukama i nije moguñe doñi do opãtih zakona. Œ uriñ.

L. Ãuman (F. 16 . politiåke nauke. Hall. Jedan niz obuhvata temeÿne åiçenice na kojima nastaju meœunarodni odnosi. str.26 U poåetnoj fazi. Zatim postaju uopãtavajuñe kroz filozofiju i najzad. jer inaåe çe ne bi ni bilo. oni koji vode ovu “borbu”. svodeñi tako ove nauke na enciklopedije znaça iz oblasti koju bi trebalo da prouåavaju. Prentice 27 F. 1965. str. u zavisnosti je od çene razvijenosti u metodoloãkom smislu reåi. koju samo ona istraæuje. U drugom nizu pitaça. koji bi svojim metodima mogla da istraæuje putem prouåavaça sopstvene prakse. New York. Ista sudbina åekala je i mladu disciplinu o meœunarodnim odnosima. Svakako da to ne moæe da bude mehaniåka sinteza. koja u veñoj ili maçoj meri moæe ignorisati rezultate drugih nauka u svom sopstvenom radu. politiåke oblike i procese saradçe. Da li je nauka o meœunarodnim odnosima sintetiåka ili analitiåka? Odgovor na ovo pitaçe moguñe je dati jedino ako se ispita da li ova nauka ima sopstvenu praksu. 26 E.”27 U ovom smislu. ãto dokazuje istorija. meœuzavisnost. International Politics. Mc Neil. te umaçuju moguñnost nauke za koju se bore. koji obuhvata politiåko ponaãaçe uåesnika meœunarodnih odnosa. 3. Schuman) doãao do zakÿuåka da “Nauka o meœunarodnim odnosima oåigledno nije posebna grana saznaça veñpre jedna eklektiåka disciplina. F. najåeãñe podlegnu slabosti. Kroz tu fazu su proãle i sociologija. 577. K. kojima je poricano (i joãse ponekad poriåe) nauånost i moguñnost da postanu nauke. 1953. sociolozi i politikolozi su skromno priznavali zavisnost ovih nauka od drugih disciplina. Bitno je utvrditi da u meœunarodnim odnosima vladaju neke zakonitosti. ili ne. sukoba i borbe. najåeãñe se nailazi na miãÿeçe da ova nauka ima za zadatak da putem sinteze znaça do kojih su doãle druge nauke omoguñi nauåno objaãçeçe pojava meœunarodnog æivota. åinioci koji na ove odnose deluju i subjekti. Rajt je primetio da sve “discipline teæe danas da postanu nauke. The Nature of Human Conflict. te su se åesto zadovoÿavali time ãto bi ove svoje nauke svodili na mehaniåku sintezu rezultata do kojih su doãle druge nauke. B. nauka o meœunarodnim odnosima ih mora sopstvenim metodima prouåavati. ova nauka i nema svoj odreœeni predmet. dok je sasvim drugo pitaçe da li ih je nauka otkrila ili ne. vode borbu da postanu nauke”. U kolikoj meri ñe jedna nauka u tome uspeti. Teãko je nañi neku drugu nauånu disciplinu. mada çihova graœa pokazuje otpor nauånom metodu. Tako je 1953. Ovih nekoliko izdvojenih pitaça ukazuju na to da je nauka o meœunarodnim odnosima i analitiåka i sintetiåka.nitosti koje bi bile primenÿive na sve ratove i u proãlosti i u sadaãçosti i u buduñnosti. te se. Bilo kako se shvatao predmet ove nauke. prema tome. Drugim reåima. razlikuje od drugih druãtvenih nauka samo po stupçu razvijenosti sopstvenih metoda i teorije. Schuman. sasvim jasno se izdvajaju dva niza pitaça koja iz çenog predmeta proizilaze. One obiåno poåiçu kao veãtina ili istorija. S druge strane. kao ãto su. jer ih nijedna druga nauka ne prouåava. na çih se primeçuje metod sinteze da bi se ove pojave svestrano saznale.

Braillard. 1960. to je da pokaæe. str. Nauka mora davati rezultate svojih istraæivaça i imati u vidu potrebe æivota datog druãtva. Morgentau smatra da nijedno prouåavaçe meœunarodnih odnosa u HH veku ne moæe odeliti saznaçe od akcije i teæiti saznaçu kao jedinom ciÿu. Filozofija i meœunarodni odnosi Interesovaçe filozofije za meœunarodne odnose uglavnom je bilo ograniåeno na razmiãÿaçe o problemima rata i mira. 3. sukobe i odsustvo svake saradçe u periodu mira. U delima velikih gråkih filozofa Platona i Aristotela. Dirkheim) koji je smatrao da. 29 17 . ono ãto moæe da se uåini i ono ãto ne moæe”. u pogledu naåina. New York. 21. 66. Ciÿ ovih istraæivaça je da objasni i opiãe putem sopstvenih metoda predmet koji je jedan vid ÿudskog ponaãaça. i da omoguñi predviœaça u meri u kojoj je to moguñe.. Braillard. str. II RAZVOJ NAUKE O MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA 1.Na kraju ovih razmatraça. i da se ãto je viãe moguñe pribliæe tom saznaçu.29 U pogledu ciÿa.. Ova istraæivaça treba da na prvom mestu pokaæu ono ãto jeste. u pogledu predmeta. ili o çegovom prevazilaæeçu i iskÿuåeçu iz æivota ÿudskog druãtva. 6364. ne bi vredelo da joj se posveti ni jedan sat vremena. Politics among Nations. S druge strane.30 S obzirom na savremeni znaåaj nauke i tendenciju ãto bræih primenÿivosti nauånih rezultata u praksi. 28 H. ovo istraæivaçe moæe biti teorijsko ili praktiåno na tri naåina: 1. koji nije bio niãta drugo do pauza izmeœu dva rata. Inst.28 Po jednom drugom miãÿeçu. Knopf. “Ono ãto empirijsko istraæivaçe moæe uåiniti kao primeçena nauka. postavÿa se pitaçe da li prouåavaçe koje preduzima nauka o meœunarodnim odnosima ima za ciÿ samo saznaçe predmeta ili mu je i ciÿ da pomogne u preduzimaçu neposrednih politiåkih akcija. savremeni istraæivaå meœunarodnih odnosa moæe nañi zaåetke ideja i misli koje se mogu slediti Morgenthau. 2. To se moæe razumeti s obzirom na to da ti odnosi veoma dugo nisu poznavali druge oblike do ratove. ako sociologija ima samo teorijske ciÿeve. nav. U najstarijim delima kineske i indijske filozofije rat predstavÿa stalni predmet razmiãÿaça o çemu samom. H. stavovi koji bi nauku izdvojili iz neposredne druãtvene akcije danas ne bi mogli opstati. tj. str. 1974. Univ. Philosophie et Relations Internationales. delo. Geneve. pisac ne prihvata stanoviãte po kojem bi ova istraæivaça imala za ciÿ neposredno uticaçe na politiåku akciju nosilaca politiåke vlasti. ovaj pisac usvaja stanoviãte Dirkema (E. 30 Ph. u pogledu ciÿa. de Hautes Etudes Internationales. saznavãi moguñnosti i posledice jedne akcije. Ph.

14601527) koji se smatra zaåetnikom politiåkog realizma. Istovremeno. delo.sve do novoga veka i prepoznati u savremenoj filozofiji. Bouthoul. koja se smatra glavnim uzroånikom rata. u filozofiji odvajkada. Hobbes.32 Iz toga slede stavovi da u meœunarodnim odnosima kao “prirodnom staçu” nema niåega ãto bi bilo zabraçeno dræavama u borbi za svoje interese. Meœutim. 1970. zaoãtrenog oruæja. sa svojom idejom da je u samom åoveku zlo koje u “prirodnom staçu” nema granica u svom ispoÿavaçu i u çemu vlada rat svakog protiv svih. Kasnije. oåi u oåi: ja æelim ovde da govorim o tvrœavama. Paris. Payot. Leviathan. smatrao je da ratovi izmeœu gråkih dræava. Platon i Aristotel su doãli do izvanrednog zapaæaça o odnosu politiåkog realizma i spoÿne poli-tike. str. Druga znaåajna teorija åije korene moæemo nañi u filozofiji. U tom odnosu oni su videli da tiranije i nedemokratski reæimi åeãñe vode rat nego demokratske dræave. 18 . Osnovna ideja Hobsa lako se moæe slediti i nañi kod velikog broja filozofa apologeta rata. Ovo staçe se prevazilazi u unutraãçim odnosima druãtva putem zakÿuåeça druãtvenog ugovora koji nameñe pravila ponaãaça. Kod Aristotela se nalaze zaåeci rasistiåkih i geografskih teorija o druãtvu i on se zbog toga smatra najstarijim ideologom kolonija-lizma. i na taj naåin nastaje “druãtveno staçe”. Hobbes. topovima koji su na granicama çihovih kraÿevstava. Arona. moæemo slediti daleko u istoriji filozofije novoga veka sve do Makijavelija (N. On je delio narode na civilizovane i na varvare i iz te podele izvlaåio zakÿuåak da civilizovani narodi mogu slobodno pokoravati varvare. Hobs. str. 1971. b. Morgenthau) i R. jeste teorija o psiholoãkim i bioloãkim korenima ÿudske agresivnosti kod åoveka. na ãta su se obavezali potpisivaçem druãtvenog ugovora. 15881679) i sa çegovom teorijom “prirodnog staça” poåiçe da se povlaåi nit teorije sile u meœunarodnim odnosima. koje se karakteriãe postojaçem druãtvenog mira i u kome se ostvaruje bezbednost svakog ålana druãtva na osnovu poãtovaça meœusobnih interesa. moæe se reñi. Wegova åuvena teorija o “prirodnom staçu” u kome ÿudi æive u odnosima koje karakteriãe rat svakog protiv svih. 5971. TraitE8 de polE8imologie. i danas u realistiåkoj teoriji i teoriji sile H. Ideja o zlu ukoreçenom u åoveku prisutna je. Machiavelli. ostaje vladajuña za meœunarodne odnose i u çima ona nalazi stalno svoju potvrdu. o garnizonima. a çen utemeÿivaå u evropskoj filozofiji je opet T. Bouthoul. tek sa Hobsom (T. 32 T. 33 G. 5758. Sirey.31 a. nav. XIII. u filozofiji 31 G. Korene realistiåkih teorija i teorije sile. Morgentaua (H. Paris. koji se vode radi zadovoÿeça materijalnih interesa. Meœutim. i ãpijunima koji stalno podræavaju stvari koje åine ratno staçe. u meœunarodnim odnosima “prirodno staçe” je jedino moguñe staçe i çega karakteriãe stalni rat zbog toga ãto nije moguñe dræavi (republici) nametnuti voÿu neke naddræavne vlasti: “U svakom trenutku kraÿevi i liånosti koje dræe suverenu vlast su zbog çihove nezavisnosti u stalnoj sumçi i u staçu i stavu gladijatora. 33 ali u çenom najåistijem vidu mi je nalazimo kod filozofa nemaåke klasiåne filozofije Hegela. ne mogu biti moralno dozvoÿeni.

nav. L’Etude psyhologique des etats de tensions et des conflits.. v. str. J. Tako H. nala-zimo iste ideje o ukoreçenosti rata u ÿudskoj prirodi. skriveni ili slabo vidÿivi uzroci a koji su. J. nav. Lagorgette. du droit. 36 Ch. Uporedo sa ovakvim shvataçima. koji su izlaz iz stalnih sukoba u meœunarod-nim odnosima videli u stvaraçu jedne svetske federacije ili svetske vlade. Rousseau) polazio od toga da je åovek po prirodi dobar i da ga druãtveni uslovi åine zlim. 19 . Spencer) smatra da u åoveku postoje agresivni nagoni koji ga teraju da pobeœuje u borbi za æivot. kaæe da: “Rat nema potrebe da ima neki poseban motiv. Ono ãto u ovim teorijama moæemo zapaziti kao nit koja se neprekidno provlaåi kada se razmatra pitaçe organizacije meœuna-rodnog mira. str. To uglavnom zbog toga.u kojoj preovlaœuje apologija rata. Spenser (H. Frojda (S.. delo.. Le rF4le de la guerre. a naroåito rata (koje se uglavnom oslaça na istorijsko-so-cioloãki metod). filozofsku anticipaciju nauåne teorije S.”34 Kasnije. nerazumni i katkad nesvesni. Lagorgette. tako da u socioloãkom prouåavaçu pojava meœunarodnog æivota. str. Polazi se åesto od toga da je “rat samo realizacija ÿudske borbenosti”37 a da ispod izvesnih ciÿeva “. koji je nauånim metodima istraæivao æivot åoveka i doãao do sliånih zakÿuåaka koji su ostavili ogroman uticaj i na razvoj nauke o meœunarodnim odnosima. H. koja bi raspolagala vlaãñu nad dræavama i koja bi mogla prav-nim putem da reguliãe odnose izmeœu dræava. Princ. UNESCO. 72. Meœu pacifistima istiåu se posebno “federalisti”. postoje u dubÿim i tamnijim delovima duha uzroci koji su nagonski. Paris. Kant. 37 38 Nav. 145. Jedan od najveñih predstavnika ovih ideja je socijal-utopist Sen-Simon (Saint Simon. Paris. razvojem Darvinove teorije evolucije i çenim uticajem na filozofiju. jeste ideja o stalnom meœunarodnom miru putem organizacije naddræavne vlasti koja bi regulisala odnose meœu dræavama. Po34 59. po: J. Freud). Teãko bi bilo izraditi jednu listu svih filozofa-pacifista jer bi ona uvek bila nekompletna. Izgleda da on ima svoj koren u ÿudskoj prirodi. 1906. u filozofiji se razvijaju i suprotna shvataça. str. Pear. bez sumçe. 72. uvrãñuje. metaphis. psiholoãki åinilac meœu odluåujuñe. Æ. Nasuprot Spenseru. isto. koji se inaåe ne moæe smatrati apologetom rata veñnaprotiv. ãto ideje o organizaciji meœunarodnog mira nalazimo i kod onih koji smatraju rat zakonitim staçem stvari. Krapotkin je smatrao da su fundamentalni nagoni u åoveku oni koji ga navode na saradçu a ne na sukob. 17601825). tako da je teãko izdvojiti one koji se mogu smatrati “åistim” pacifistima od onih koji pored mira i ratu daju veliki znaåaj u æivotu druãtva. Kant. E..38 Ova shvataça predstavÿaju.36 U ovom istom vremenu sociologija beleæi veliki uspon u svom razvoju. takoœe. delo. Letourneau. delotvorniji i stvarniji”. 1957. sliåno kao ãto to åini dræava u odnosima pojedinaca. ove ideje su åeãñe i nauåno argumentovanije. 35 T. Åak i E. Ruso (J.35 I kod drugih evolucionista moæemo nañi stanoviãte po kome je rat “rezultat agresivnih instikata kod åoveka”. U evropskoj filozofiji je nasuprot Hobsu Æ. meœutim.

politiåkih i drugih odnosa. 1965. 2. str. meœunarodno pravo nije postojalo kao celovit pravni sistem. ãto je u savremenoj fazi razvitka nauke naãlo svoj izraz u savremenim socioloãkim teorijama biheviorizma i funkcionalizma i teorije sistema kao posebne kibernetske granice funkcionalizma. Meœunarodno javno pravo. 17. 4663. Kont (A. bila je pravna oblast. koji jedini otkriva ono ãto je u suãtini ÿudske prirode”: sloboda. koje nosi sa sobom mlada graœanska klasa u borbi protiv feudalizma. “Moderno meœunarodno pravo je proizvod kapitalistiåkog naåina proizvodçe. 18091865).41 Pojava meœunarodnog prava se vezuje za vreme postepenog razvoja meœunarodne podele rada. Grotius. postepeno su doveli do toga da se oni ureœuju posebnim druãtvenim normama pravilima meœunarodnog prava”. viãe izdaça. Meœunarodno javno pravo. Kant (17241804) i Fihte (Fichte. str. E. Ove ideje. Holandski pravnih H. Comte. t. Beograd. ãireça svetskog træiãta i internacionalizacije odnosa proizvodçe i razmene. Meœunarodno pravo i meœunarodni odnosi Jedna od prvih oblasti meœunarodnog æivota koja je postala predmet nauånog prouåavaça. Nije nerazumÿivo zaãto baãu Holandiji u ovom vremenu dolazi do preobraæaja antiåkih shvataça o prirodnom pravu kao skupu normi koje “izviru iz razuma. naãle su najpogodnije tlo u Holandiji. Les doctrines politiques des philosophes classiques de l“Alemagne. M. Pacifisme et internationalisme. A. Novi Sad. U tom procesu druãtvenog kretaça. Prudon (Proudhon. Basch. 1966. Univerzitet u Novom Sadu. jednakost. razvitak i ãireçe meœunarodnih ekonomskih. 15831645) smatra se osnivaåem meœunarodnog prava i çegove prve teorije ãkole prirodnog prava. Paris. 1927. a u nemaåkoj klasiånoj filozofiji Lajbnic (Leibnitz. tu su i O. 16461716). U ranijim epohama. S. 40 moguñe je pratiti ovu ideju sve do savremenih institucionalistiåkih teorija koje u organizaciji i postojaçu institucija vide reãeçe problema mira i rata meœu narodima. narodna suverenost u dræavi. Colin.red çega. Paris. Magaraãeviñ. 20 . Sa razvojem pozitivizma u filozofiji narastaju zahtevi za em-pirizmom u nauci. Osnovi meœunarodnog prava. str. 17981857). 17621814). Videti takoœe: M. 41 A. Avramov. 67. 1954. koja je stvarala uslove za meœunarodnu saradçu. Bartoã. “Savremena administracija”. neograniåena privatna svojina. zemÿi koja zajedno sa Engleskom koraåa u prvim redovima novog narastajuñeg kapitalistiåkog druãtva. Beograd. Razumÿivo je stoga ãto su Grocius i drugi predstavnici ãkole prirodnog prava obratili paæçu na izuåavaçe rata i moguñnosti 39 Videti izvanredan pregled pacifistiåke filozofije u: M. jer je rat bio jedini redovan oblik odnosa izmeœu dræava.39 Mada meœu çima postoje razlike koje se uoåavaju u razvoju ove misli od Lajbnicove “duhovne meœunarodne republike” i univerzalne monarhije Fihtea do Kantovog “neprekidnog mira” putem organizacije “druãtva nacija”. 40 B. Merle. “Kultura”. I. Grocius (H. sem nekih minimalnih normi obiåajnog karaktera i malog broja ugovora.

u stvari. Ova shvataça moæemo slediti i nañi kod savremenih teoretiåara meœunarodnih odnosa. kao ãto su rat i mir. poãto ne postoji nikakva naddræavna vlast koja bi te odnose re-gulisala pravilima koje bi morali svi poãtovati.çegovog uklapaça u regule meœunarodnog pravnog sistema. mada su ona prvobitno nastala i razvila se u meœunarodnom pravu. delo. prouåavala ovu oblast druãtvenog æivota. Pravnim regulisaçem rata dobio bi se prostor za pravno regulisaçe mirnih odnosa unutar kojih je bio jedino moguñrazvoj meœunarodne trgovine. posveñuje paæça bitnim pojavama meœunarodnog æivota. Razvoj nauke meœunarodnog prava nesumçivo je doprineo saznaçu o meœunarodnim odnosima. Meœutim. osnovni pravci u prouåavaçu meœunarodnih odnosa razvijaju se uporedo s teorijom “prirodnog staça” u kome suverene dræave pribavÿaju “same sebi pravdu” sredstvima koja im stoje na raspolagaçu. te je u jednom dugom istorijskom periodu bio jedina nauåna disciplina koja je. to “prirodno staçe” ñe biti prevaziœeno. pa to ne moæe biti ni priroda ni razum koji tu prirodu otkriva. M. Merle. Prouåavaçe pravila koja treba da reguliãu neke odnose nije moguñe bez prouåavaça suãtine tih odnosa kao druãtvenih pojava. tako i institucionalistiåkih teorija u nauci meœunarodnih odnosa. te je tako doãao do interesantnih ideja za meœunarodne odnose. Meœutim. ova nauka se bavi tim 42 H. Sa razvojem pozitivizma u meœunarodnom pravu. Iz tog saznaça meœunarodne stvarnosti pozitivisti su doãli do ideje o meœunarodnom pravu kao skupu normi koje dræave svojom voÿom utvrœuju. nastajaçe potrebe utvrœivaça odnosa saradçe u meœunarodnim odnosima navodi dræave da uzajamnim sporazumima i ugovorima reguliãu te odnose. nav. Pozitivizam u meœunarodnom pravu je umnogome doprineo razvoju kako realistiåkih. “Ako se uzmu u razmatraça prvi utisci o prirodi. one su. koji se i u mnogo kasnijim radovima iz ove oblasti mogu nañi u viãe ili maçe izmeçenom vidu. Prvi koraci ka regulisaçu ovih odnosa uåiçeni su uvoœeçem pravila o slobodi mora i slobodi meœunarodne trgovine. str. nav. Te norme nisu rezultat niåeg ãto bi se nalazilo iznad te voÿe. po: M. Grocius je u svojim radovima teæio iznalaæeçu pravila koja bi regulisala voœeçe rata. Tako se od samog poåetka razvoja meœunarodnog prava. str. samo dve strane jednog istog stava: u meœunarodnim odnosima vlada “prirodno staçe” (realizam) ali ako se dræave sporazumeju o pravilima ponaãaça koja ñe regulisati prava i obaveze dræava. jer ñe na taj naåin iz çega izrasti pravno organizovana meœunarodna zajednica (instituciona-lizam). åemu naroåito doprinosi ãkola prirodnog prava. pored istorije. Stojkoviñ. Le droit de la guerre. naprotiv. s obzirom na to da se meœunarodno pravo bavi na prvom mestu prouåavaçem ovih odnosa s ciÿem çihovog pravnog regulisaça. Grotius. 15. ãto je u saglasnosti s kretaçima prirode”. nav. 21 . 49.42 Kod nastavÿaåa i sledbenika teorije prirodnog prava moæemo takoœe nañi niz korisnih zapaæaça o bitnim pojavama meœunarodnih odnosa. Gavranov. et de la paix. H. u çoj se ne nalazi niãta ãto u celini osuœuje rat. delo. Mada su ove teorije protivureåne. To je zato ãto se rat vodi da bi se oåuvao svoj æivot ili svojih ålanova i za odræavaçe ili sticaçe stvari potrebnih za æivot. on se pospeãuje.

jer su i ove teorije doprinele saznaçu nekih vidova meœunarodnih odnosa. Toynbee). Joãu delima gråkog istoriåara Tukidida i çegovoj analizi procesa koji su se razvijali u Peloponeskom ratu. viãe je okrenuta onome ãto bi trebalo da bude nego onome ãto jeste. A. koje se bave iskÿuåivo prouåavaçem pojava meœunarodnih odnosa kao ãto su diplomatska istorija i istorija meœunarodnih odnosa. doãlo je do poistoveñivaça stvarnih odnosa s normativnim modelom odnosa. poãto se nauka meœunarodnog prava svodi na prouåavaçe pravnih normi. Ovo je naroåito sluåaj s razvojem i vladavinom pozitivizma u meœunarodnom pravu. i mada zbog toga jednostrane. bilo kao opãti stavovi ili polazne pretpostavke u metodoloãkom postupku istraæivaça meœunarodnih odnosa. one su doprinele razvoju teorijske nauke o meœunarodnim odnosima. çihov skoro iskÿuåivi oblik je bio diplomatski. prema tome. s kojim je nastao i idealistiåki prilaz meœunarodnim odnosima uopãte.43 Prema tome. tako isto i za opãtu istoriju i velike sisteme filozofije istorije Hegela (G. Ovo se podjednako moæe reñi kako za specija-lizovane istorije. u kojima i savremeni istraæivaå meœunarodnih odnosa moæe nañi znaåajne sinteze i zapaæaça iz istorijskog mate-rijala. najviãe je doprinela saznaçu o pojavama meœunarodnih odnosa i. Razumÿivo je da su diplomatska istorija i istorija meœunarodnih odnosa discipline koje su u najveñoj meri i neposredno dovele do potrebe konstituisaça teorije meœunarodnih odnosa. One su opremile rad na teorijskom prouåavaçu meœunarodnih odnosa do-voÿnom koliåinom materijala za stvaraçe polaznih pretpostavki u teorijskom formulisaçu opãtih stavova ove nauke. Ona i danas doprinosi saznaçu i nauånom objaãçeçu ovih pojava. i u ovom sluåaju ne moæe se nikako zanemariti znaåaj nauke meœunarodnog prava. Meœutim. uopãte gledano. koje mogu imati veliki znaåaj u teorijskom prouåavaçu meœunarodnih odnosa. Diplomatska istorija i spoÿna politika Najstarija od istorijskih disciplina koja se neposredno i posredno bavi prouåavaçem odnosa izmeœu dræava je svakako diplomatska istorija.odnosima uglavnom primenom normativnog metoda. a ne odnosa koje te norme reguliãu. Hegel) i istraæivaça istorije Tojnbija (A. razvoju nauke o meœuna-rodnim odnosima. vladara i çihovih vlada. Naime. pokazuje se ogroman znaåaj koji ima istorija u raspoznavaçu i raãålaçavaçu komplikovanog spleta meœunarodnih odnosa. s obzirom na to da se bez istorijskog metoda ne moæe zamisliti prouåavaçe niza makropojava iz ove oblasti. 3. S obzirom na to da su se meœunarodni odnosi nekada odvijali gotovo iskÿuåivo kao odnosi suverena. diplomati su predstavnici suverena preko kojih se razmeçuju “diplome” a “diplomatska istorija je imala za zadatak da otkriva 22 . Sama reå “diplomatija” doãla je od gråke reåi “diploma” koja oznaåava “akt savijen dvostruko i koji dolazi od suverena”. tj. Istorija i meœunarodni odnosi Istorija.

Jankoviñ. Uporedo s diplomatskom istorijom. delo.46 “Spoÿna politika kao nauka prouåava aktivnosti pojedinih dræava.i objaãçava diplomatske dokumente. ãto se ogleda u tome da je podatak koji iznosi diplomatska istorija po pravilu taåan. u ovom istom vremenu dolazi do razvoja novih. 45. 45 nav. s obzirom na to da se ne upuãta u analizu uloge druãtvenih.44 U svom razvoju. i V. dvostrane i viãestrane odnose dræave. odnosa sila. 23 . Liåne oso-bine diplomata su najåeãñe predmet çihovih podrobnih analiza. 46 M. 44 Isto. te se nisu mogli objasniti i razumeti samo prouåavaçem diplomatskih dokumenata. str. koriste se diplomatski arhivi. tj. Stojkoviñ. politiåkih. Prvi svetski rat i Oktobarska revolucija unose bitne promene u ovu sferu odnosa. çi43 Littre. bogatijih oblika meœunarodnih odnosa. ona ne dozvoÿava proizvoÿnost u analizi. jer zahteva da çeni zakÿuåci budu argumentovani istorijskim dokumentima. diplomatska istorija je postepeno proãirivala poÿe svoga prouåavaça tako da je u çega ukÿuåivala osnovne komponente spoÿne politike jedne zemÿe. po: M. nav. nav. S jedne strane. 216. Ona na taj naåin zameçuje diplomatska istorijska dokumenta sa zvaniånim interpretacijama koje daju vlade zemaÿa o svojoj spoÿnoj politici. tako da diplomatska istorija viãe nije mogla da odgovori potrebama za poznavaçem onoga ãto se zbiva u meœunarodnim odnosima i ãto je dobijalo sve veñi znaåaj u æivotu druãtva uopãte. koji zahteva podelu rada i u meœunarodnim razmerama. str. koja izvore svoga saznaça nalazi uglavnom u sredstvima javnog informisaça. ideja i materijalnih i subjektivnih åinilaca koji deluju na meœunarodne odnose. kao i vojna i politiåka sredstva u toj politici. M. 46. ona ostaje jednostrana u ocenama. ekonomskih. S druge strane. Iz tih razloga meœunarodni odnosi nisu mogli ostati samo “diplomatski” odnosi. str. Kao glavni. koji oznaåavaju kraj iskÿuåive nadleænosti suverena u çoj. Meœutim. a ponekad i dnevna ãtampa”. mi-nistri inostranih poslova i çihov diplomatski aparat. 1217. Diplomatski odnosi i dokumenti su samo “finalizacija” jednog sloæenog procesa u druãtvu u celini i u politiåkim organima unutar kojih se donose odluke. Taj çen nedostatak ima i svoje dobre strane. Sociologie des relations internationales. Diplomatska istorija se morala okrenuti prouåavaçu kretaça meœunarodnih ekonomskih odnosa. B. Graœanska demokratija i u toj oblasti uvodi nove oblike. Merle. Glavnu ulogu u meœunarodnim odnosima za diplomatsku istoriju imaju “ãefovi dræava. Meœutim. meça se i sistem odluåivaça u spoÿnoj politici. Meœunarodni odnosi i istorijske discipline. jer je proizaãao iz istorijskog dokumenta. delo. ãto donosi kapitalistiåki naåin proizvodçe.45 Ova ograniåenost diplomatske istorije u pogledu izvora i predmeta istraæivaça ima svoje dobre i loãe strane. Gavranov. sa revolucijama krajem XVIII i u prvoj polovini XIX veka. “Anali Pravnog fakulteta u Beogradu”. posle Prvog svetskog rata poåiçe da se razvija prouåavaçe spoÿne politike. 23/1964. str. kulturnih i drugih åinilaca od znaåaja u kreiraçu spoÿne politike svake zemÿe. skupinu sluæbenih ili tajnih dokumenata pomoñu kojih su vladari saobrañali meœu sobom”. Merle. åesto jedini izvori.

48 P. prevlast. analiza sadræaja i dr. Istovremeno. uporedo s razvojem diplomatske istorije i spoÿne politike. i uz diplomatsku istoriju posle Prvog svetskog rata predstavÿa znaåajan vid nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa. Meœutim. 24 . nedostaci koji su proizilazili iz metoda prouåavaça diplomatske istorije nisu mogli biti izbegnuti prouåavaçem spoÿne politike. u kome su dali svoje priloge poznati francuski istoriåari. Gavranov. “savremene istorije”. razvila se nova istorijska disciplina Istorija meœunarodnih odnosa. delo. 14. 49 M. demografski. koji su pored staça u meœunarodnoj zajednici uslovÿeni i nizom faktora unutraãçeg razvoja dræave”. naroåito onda kada se istraæuju skoraãçi dogaœaji o kojima su dokumenti joãuvek obavijeni velom dræavne tajne. uloge opãtih druãtvenih kretaça. ali motivisano çihovim sopstvenim interesima. Merle. delo. ekonomski. ovaj istorijski pristup unosi nove metode u istraæivaçe. Na taj naåin se oni pribliæuju metodima koji se primeçuju u jednom delu 47 V. Tada se primeçuju metodi razvijeni u sociologiji i politiåkim naukama. Duroselle)50 oni izlaæu osnovne åinioce koje treba imati u vidu kada se prouåava istorija meœunarodnih odnosa (geografski. B. M. hegemoniju i imperijalizam u meœunarodnim odnosima. materijalnih i subjektivnih. Colin. Renuvena i Æ. Renouvin. Sa pojavom viãetomog dela P. a zbog potreba istorijskog prouåavaça pojava meœunarodnog æivota. 47. Paris. Ovaj metodoloãki postupak ne zanemaruje sve ono ãto prouåava diplomatska istorija. Istorija meœunarodnih odnosa U samoj promeni naziva sadræana je i suãtina promene koja je nastala sa pojavom novog metodoloãkog postupka koji je doveo do stvaraça istorije meœunarodnih odnosa. ali on zahteva mnogo viãe. str. A. Histoire des relations internationales. Ovi nedostaci diplomatske istorije i spoÿne politike ne iskÿuåuju ove metode iz nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa ni u ovom trenutku u kome je nauka o meœunarodnim odnosima razvila niz metoda za prouåavaçe savremenih staça i kretaça u meœunarodnim odnosima. t. s obzirom na to da u oblasti spoÿne politike tajna diplomatija joãuvek izmiåe kontroli predstavniåkih tela. B. istorijsko prouåavaçe meœunarodnih odnosa podrazumeva istraæivaçe svih åinilaca. B.49 U zajedniåkoj kçizi P. jer se ona u stvarnosti svodila na prouåavaçe tzv. kao ãto su statistiåki. Paris. str. åiji je osnovni nedostatak nepouzdanost podataka koji se daju u javnost. 50 Introduction a l’etude des relations intrnationales. Renouvin)48 Istorija meœunarodnih odnosa. intervju.47 Spoÿna politika se razvila u posebnu disciplinu. Renuvena (P. borbe za prestiæ. IVIII. Meœutim. Stojkoviñ. ideoloãki. liånosti dræavnika itd. nav. finansijski. 1966. naroåito u oblasti politike sile. nav. uloga liånosti). u okvirima opãteg staça u meœunarodnoj zajednici i meœunarodnim odnosima. Dirozela (J.hovo delovaçe u odnosima s drugim dræavama. 1960.

kao i analizi pojedinih perioda istorije meœunarodnih odnosa XIX i XX veka. ãto najåeãñe odgovara filozofskom opredeÿeçu autora. Meœu çima se naroåito istiåu studije Jovana Ristiña Diplomatska istorija srpsko-turskih ratova 1618. i Spoÿaãçi odnoãaji Srbije novijega vremena. III ÃKOLE U NAUCI O MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA U toku savremenog razvoja teorije meœunarodnih odnosa razvile su se i uåvrstile ãkole razliåitih pravaca. Jovanoviña i Diplomatska historija u dva toma od V. Iblera). 25 . U ovom istom razdobÿu pojavÿuju se i dva sistematska dela Diplomatska istorija moderne Evrope u dva toma od J. Tri toma ovog posledçeg dela daju produbÿenu sliku meœunarodnog poloæaja Srbije toga vremena. U tom smislu. Pored diplomatske istorije. V. U naãoj zemÿi je istorija meœunarodnih odnosa. u jednoj ili drugoj formi. Joãu XIX veku pojavÿuju se dela iz oblasti diplomatske istorije. Izmeœu dva rata nastavÿa se tradicija velikog interesovaça za prouåavaçe diplomatske istorije. jer je prvenstveno ograniåeno na proãlost. te prevazilaze diplomatsko-istorijski metod. To su na prvom mestu: Srbija na istoku Svetozara Markoviña i produbÿena analiza klasiåno-druãtvene sadræine spoÿne politike Srbije u delu Dimitrija Tucoviña Srbija i Albanija. ono ima i danas veliki znaåaj u istraæivaçu meœunarodnih odnosa. pojavÿuje edicija “Srpski narod u XIX veku”. tako i opãta shvataça o bitnim epistemioloãkim i metodoloãkim problemima ove nauke. pojavÿuje se veliki broj monografskih radova posveñenih analizi dvostranih odnosa naãe zemÿe s drugim zemÿama. do Prvog svetskog rata. åime svoja istraæivaça åine joãkorisnijim za istraæivaçe meœunarodnih odnosa u celini. Mada istorijsko prouåavaçe ne moæe sasvim da zadovoÿi potrebe za poznavaçem meœunarodnih odnosa. moæe se reñi da se u SAD razvijaju ãkole empirijskog karaktera. te se pored niza monografskih radova. Kruÿa i Historija diplomacije. mogu se navesti i studije koje prevazilaze istorijski metod analizom åinilaca koji su delovali na spoÿnu politiku i meœunarodni poloæaj Srbije. dok su za Evropu karakteristiåni istorijsko-socioloãki pristupi problemima meœunarodnih odnosa. Ãuleka. Posle Drugog svetskog rata izlaze dva uxbenika (Diplomatska istorija V. koji je bio vladajuñi u ovoj vrsti radova toga vremena. u kojoj je u oko dvadesetak kçiga izloæen i meœunarodni poloæaj Srbije i srpskog naroda kroz ceo XIX vek. koje izraæavaju kako razliåite teorijske stavove.nauke o meœunarodnim odnosima. vrlo razvijena i ima relativno dugu tradiciju.

Meœutim. vrlo je uspeãna kritika bihevioristiåke sociologije koju je razvio R. “Naåin na koji su se ÿudi borili bio je uvek efikasan da se pomoñu çega odredi socijalna struktura datog druãtva. 1962. Aron. 1. R. naroåito smeçivaçem tipova ako to smeçivaçe postoji”. poãto su. “Revue FranE7aise de Sociologie”. Aron. smatrajuñi da je u srediãtu toga predmeta proces donoãeça odluka: “Onoliko koliko postoji mnoæina suverenih jedinica (ãto je suãtina meœunarodnih odnosa). traæi u istoriji “redovne odnose.51 Da bi se razumelo ponaãaçe dræava u meœunarodnim odnosima. sediãte prouåavaça meœunarodnih odnosa biñe teorija odluåivaça. Paris.Razmatraçe teorijskih pravaca u nauci o meœunarodnim odnosima je sastavni deo prouåavaça ove oblasti druãtvenog æivota. 315. str. Tako. populacija. odluåuje o sudbini miliona ÿudi”. prouåavaça naåina na koji nekoliko ÿudi.53 S druge strane. koja se danas u najåistijem vidu odræava i razvija u Evropi (naroåito u Francuskoj). Sociolog. str. 53 Paix et guerre entre les nations. Calman Levy. jedan od znaåajnijih predstavnika istorijske sociologije u Francuskoj. politiåki sistem). Istorijsko-socioloãka ãkola Ova ãkola. ili samo jedan åovek. ona mu maçe-viãe uspeãno odoleva. prema tome. On veoma oãtro kritikuje svoœeçe dræava i drugih aktera meœunarodnih odnosa na algebarske simbole. on trpi uticaj biheviorizma. druãtvena struktura. delo. dræave “politiåke jedinice koje predstavÿaju ÿudske zajednice zasnovane na jednoj teritoriji”. U ovom smislu. trpi uticaje drugih socioloãkih pravaca. Istovremeno. zbog rezultata koje su one u tom prouåavaçu do sada postigle. po çemu. tj. U dosadaãçem razvoju nauke o meœunarodnim odnosima mogu se izdvojiti. 52 Isto. 1963. Aron. izvori) i druãtvene determinante (ideologija. Aron teæi da zapazi korelacije izmeœu razliåitih oblasti druãtvenog æivota i pojava u çima. sledeñe ãkole i teorijski pravci u ovoj nauci: istorijsko-socioloãki pravac. 54 Nav. 26 . La sociologie des relations internationales. po çemu. psiholoãki. Moæe se åak reñi da danas istorijska sociologija predstavÿa okvir vrlo uspeãne kritike savremenih bihevioristiåkih i funkcionalistiåkih teorija u sferi nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa. sept. funkcionalistiåki i marksistiåki. kao i naåin na koji su ÿudi u çemu radili”.54 51 R. i viãe ili maçe omeœiti. 311.52 R. neophodno je poznavati niz åiçenica: fiziåke determinante (prostor. a naroåito biheviorizma. postoji uvek korelacija izmeœu vojne organizacije druãtva i druãtvene organizacije i strukture. kada treba da odredi predmet istraæivaça nauke meœunarodnih odnosa. kritiåki odnos prema çima je neophodan zbog filozofskog opredeÿeça i ideoloãke obojenosti koja ne moæe biti iskÿuåena i pored proklamovane “nauåne neutralnosti”.

po çemu. kojim dræava raspolaæe. diplomatije izmeœu dva bloka i unutar blokova.56 Polazeñi od toga. ÿudi i duãe. on zakÿuåuje da je meœunarodna politika. s obzirom da su meœudræavni. Aron.55 Ovo çegovo delo podeÿeno je u åetiri odeÿka: Teorija. Poãto one nisu podreœene jednom zakonu i sudiji. kao takva. jer sila uvek stoji na raspolagaçu dræavama. Duænost sociologa bi bila da izbegava apstraktno rezonovaçe i da svoje tvrdçe zasniva na åiçenicama..: R. U ovim odnosima politiåke jedinice teæe da postignu odreœene ciÿeve koji se. Aron je dao u svom poznatom delu Mir i rat meœu narodima (Paix et guerre entre les nations). On smatra da je nemoguñe pristupiti socioloãkom prouåavaçu ponaãaça aktera u meœunarodnim odnosima bez istorijskih prouåavaça. str. predstavÿaju odluåujuñu ulogu u borbi dræava za postizaçe svojih ciÿeva. ili mira”. Ne upuãtajuñi se na ovom mestu u raspravu o tome da li u meœunarodnim odnosima postoji efikasan zakon i efikasan sudija. Meœutim. mora se primetiti da to samo po sebi nije dovoÿno da bi se doãlo do navedenog teorijskog objaãçeça suãtine meœunarodnih odnosa. mogu podeliti na konkretne prostor. on ipak ostaje do kraja veran metodima istorijske sociologije. predodreœene su da budu protivnici.Svoju osnovnu koncepciju meœunarodnih odnosa R. pisac objaãçava ponaãaçe aktera u meœunarodnim odnosima i tu se najviãe zapaæa uticaj biheviorizma na çegove stavove. “Ambasador i vojnik æive i simbolizuju meœunarodne odnose.. Aron odbacuje pravo i moral i smatra da bi bilo idealistiåki ne videti da u meœunarodnim odnosima sila i moñ. Sociologija. 56 R. U odeÿku “Sociologija”. U teorijskom delu Aron definiãe koncepciju svoje teorijske analize. Istorija i Prakseologija. Aron posveñuje ozbiÿnu paæçu prouåavaçu nastajaça pojedinih oblika. svode na diplomatiju ili rat. 3/66. moñi slava. ravnoteæe snaga. To je tako jer u meœunarodnim odnosima nema efikasnog arbitra koji bi mogao da prinudi dræave da poãtuju pravila igre i koji bi ih ograniåavao u izboru sredstava. Paix et guerre. politika sile. i na jednom viãem nivou na opãte ciÿeve bezbednost. Odnosi izmeœu dræava imaju jednu originalnu crtu koja ih razlikuje od svih drugih odnosa: oni se odvijaju u senci rata ili. Stojanoviñ.. koji se. odnosi izmeœu dræava sadræe u suãtini alternativu rata. pa i pored toga razvoj druãtvenih odnosa poprima obeleæja koja mogu biti suprotna tim pravilima. Kada je reå o sredstvima za postizaçe ovih ciÿeva. 27 . iza kojih stoji monopol fiziåke sile date dræave. On u centar ove analize stavÿa “pravila igre” u meœunarodnim odnosima i zakÿuåuje da je tu reå o odnosima politiåkih jedinica od kojih svaka zadræava za sebe pravo da sebi pribavi pravdu i da sama sebi bude gospodar u odluåivaçu o svom ponaãaçu u toj igri. kao ãto su nastanak blokova. Druãtveni odnosi unutar dræave regulisani su vrlo efikasnim pravilima. instituta i procesa u istoriji meœunarodnih odnosa. Pridræavajuñi se ovog metodoloãkog uputstva. 18. Ako se 55 Opãirniju kritiku ovog dela vid. Cela meœunarodna politika sadræi jedan sudar voÿa zato ãto nastaje u odnosima dræava koje se slobodno opredeÿuju u svom ponaãaçu. ako se upotrebi jedan taåniji izraz. “Politiåka misao”. Zbog toga je sprega diplomatije i strategije osoben fenomen vezan za meœunarodne odnose.

delo. Isto tako. 59 Nav. 60 Nav. “Kad su ova izuåavaça odvojena od politiåkog prouåavaça. U åetvrtom odeÿku. svrstava u ranije poznate okvire finansiraça politiåkih ciÿeva glavnih aktera meœunarodne ravnoteæe snaga. Pored toga. 28 . a neke nove pojave u meœunarodnim odnosima. 438439. Meœutim. ali ograniåiti se na prvi tip (unutraãçe faktore) mnogo je opasnije nego ograniåiti se na drugi tip”. Pri tom. Meœutim. kao ãto je pomoñzemÿama u razvoju. a naroåito onda kada proceçuje ulogu velikih sila i mesto malih i sredçih dræava u meœunarodnim odnosima. ona ne mogu pruæiti nikakav materijal pomoñu kojeg bi dokazala uzrok i posledicu. onda se moæe reñi da ovaj odeÿak predstavÿa primer najviãeg dometa istorijsko-socioloãke analize. sigurno je da ñe se neke situacije po-navÿati”. on se teãko oslobaœa klasiånih merila diplomatske istorije. Pored toga ãto prihvata neke metode biheviorizma.60 Osnovne slabosti istorijske sociologije se teãko mogu izbeñi insistiraçem çenih predstavnika na pluralistiåkom objaãçeçu druãtvenih pojava. ispituje i moguñnost prevazilaæeça politike sile u meœunarodnim odnosima. delo. Svako izuåavaçe koje je ograniåeno na jedan ili na drugi tip objaãçeça nepotpuno je. Aron ispituje ulogu razliåitih åinilaca koji odreœuju ponaãaçe dræava u meœunarodnim odnosima. u odreœenom smislu. a metodi. Ibler. jer ne vidi moguñnost da meœunarodno pravo postane efikasan regulator odnosa izmeœu dræava. da istoriåar poåiçe primenom “ciÿasvesne” sheme. str. on je çegov veliki kritiåar. on izraæava pesimizam. Prakseologiji. 444. Ova potvrda. oãtro kritikuje antropoloãki i psiholoãki pristup u prouåavaçu pojava meœunarodnog æivota. putem jaåaça uloge meœunarodnog prava. str. ciÿevi i instrumenti te politike objaãçavaju se s obzirom na unutraãçe faktore i na opãtu situaciju. nav. Tako on i politiku nesvrstavaça spuãta na nivo klasiåne neutralnosti. str. delo.57 Aron smatra da prouåavaçe mnoæine faktora koji deluju na meœunarodne odnose mora proñi kroz istorijska poreœeça bez kojih se ne moæe doñi do otkrivaça nekih pravilnosti u politici bilo koje zemÿe. delo. jer se ne mogu zanemariti kulturo57 V. Pluralistiåki prilaz pretpostavÿa izbor åinilaca i davaçe prednosti nekima od çih. Arona. te uvodi ostale faktore od vaænosti za odabrane ciÿeve i da odstupaça od primeçenih politika razmatra u svetlosti kompleksa sila.58 “Uz pretpostavku da imamo jedno diplomatsko poÿe. i da iste dræave ostaju u çemu. 438.ima u vidu ideoloãka opredeÿenost R. 58 Nav.59 Sledeñi ova svoja razmiãÿaça. Samo sociolog koji upotrebÿava istorijski metod mogao bi postati savetnik vladaoca”. jednostavno predstavÿa u konkretnom sluåaju primenu Maks Veberove (Max Weber) ideje. ideoloãki stav mu åesto ne dozvoÿava da zapazi promene koje danas deluju u meœunarodnim odnosima. Tu filozofskoideoloãko opredeÿeçe uvek igra znaåajnu ulogu. 451. str. Aron zakÿuåuje da samo istorijska sociologija a ne parcijalne analize ni apstraktne teorije moæe izraziti problem u onom obliku u kojem dræavnici treba da se suoåe sa çim.

Strogo gledano. 1951. 14. silu i moñ. Meœutim. koja svoje inspiracije nalazi i u najstarijim izvorima ÿudske misli. oslaçajuñi se pri tom na sredstva sile u sluåaju nepokoravaça. savezi. A. Power Politics. poãto je glavna osobina ove ãkole pluralistiåki prilaz. Savremena nauka o meœunarodnim odnosima. grupe ili dræave da nametne svoju voÿu drugome. pre nastojati da se upravÿaju prema svojim interesima i voÿi nego prema savesti i potrebama meœunarodnog druãtva. ideologija. Svi ovi elementi se nalaze u meœuzavisnosti. a naroåito se to åini onda kada je reå o realistiåkoj i institucionalistiåkoj teoriji. realistiåke i institucionalistiåke teorije. Teorija sile i realistiåka teorija meœunarodnih odnosa U politiåkim naukama raãireno je shvataçe da je politika samo proces koji nastaje u borbi za vlast. Sa razvojem pragmatizma u ameriåkoj filozofiji.loãki uticaji i razliåiti vrednosni sistemi. najåeãñe zapaæa stavove koji ulozi sile daju prevagu. Metodoloãki. Isto tako. koje vode meœusobnu borbu. strateãki poloæaj. u suãtini se ove ãkole ne razlikuju u biti ni po metodoloãkom pristupu. i jedne i druge u istoriji traæe potvrdu svojih hipoteza i na tim potvrdama grade svoje teorijske stavove. London Stevens. odnosno saåuvale svoje vrednosti. diplomatija zasnovana na sili imperijalizma. Ovakve monistiåke pristupe uglavnom kritikuju sociolozi istorij-ske ãkole. proizvodne moguñnosti. pravilnosti i zakonitosti iskÿuåivo na istorijskom iskustvu. one ne bi mogle biti uvrãtene u ãkolu istorijske sociologije. 61 G. Ãire gledano. jer se ne moæe sa sigurnoãñu oåekivati po-navÿaçe u buduñnosti. Na toj osnovi nastaju odnosi u kojima vladaju naoruæaçe. vojni i upravni imaju najznaåajniju ulogu. dogod ono ne preraste u meœunarodnu zajednicu. sila postaje åinilac od prvorazredne vaænosti u meœunarodnim odnosima. politiåki sistem. Zato nije moguñe zasnovati neki opãti stav. Da bi ostvarile svoje nacionalne interese. sila. demografska osnova. insistiraçe na cikliånom kretaçu istorije tako ãto se “istorija po-navÿa” ne moæe prerasti status nauåne hipoteze. dok ove ãkole grade teorijsku konstrukciju uglavnom na jednom osnovnom åiniocu. Suãtina politike najåeãñe se traæi u delovaçu politiåkih snaga.61 Moñ sadræi niz elemenata. po çemu. Prema definiciji savremenih teoretiåara meœunarodnih odnosa na Zapadu. odnosno moñ(puissance. kao ãto su teorija sile. istorijsko-socioloãkom metodu moæemo pri-druæiti i neke teorije koje su se razvile u SAD i Velikoj Britaniji. meœu kojima su najbitniji: geografski poloæaj. vojna moñi dr. Bliæe upoznavaçe sa çima ñe to najboÿe i pokazati. odreœuje meœunarodne odnose. koji. str. a meœu çima. ravnoteæa snaga i rat. Schwarzenberger. s ciÿem da zauzmu vladajuñe mesto u druãtvu. Takva shvataça su u joãveñoj meri dobila u znaåaju u prouåavaçu meœunarodnih odnosa koje se uglavnom razvilo na Zapadu. poçer) jeste sposobnost pojedinca. 29 . dræave moraju neprekidno jaåati svoju moñ. ni po rezultatima do kojih su doãle. Osnov politike sile leæi u tome ãto ñe grupe u okvirima meœunarodnog druãtva. saobrañajne i komunikacione moguñnosti.

jer zasnivaju svoju koncepciju o ulozi sile u meœunarodnim interesima na jednom motivu nacionalnom interesu. To stvarno staçe je stalno i nepromenÿivo. a da je politika zasnovana na moñi i sili. A7 518. “Sociologija” 1/67. Jedan broj teoretiåara silu smatra jedinim efikasnim sredstvom za zadovoÿeçe bitnih interesa dræava (realisti). çihova suãtina. str. A. Iracionalna druãtvena situacija ne postaje usled sukoba nespojivih razliåitih vrednosti. poãto proizilazi iz ÿudske prirode u kojoj dominira instinktivni pokretaå borbe za moñ. Zbog toga je bitno posedovati silu i moñ. Oni stoje na stanoviãtu da su meœunarodni odnosi politiåki odnosi. Pareto). str. V. koji su u uzroånoj vezi s politikom sile jer ih ona i odreœuje i obezbeœuje. Morgenthau). izuzev u naãoj epohi od nekih pravnika zanetih svojim koncepcijama ili nekoliko idealista koji meãaju svoje snove sa realnoãñu”.U nauci o meœunarodnim odnosima mogu se razlikovati dva osnovna pravca u teoriji sile. Politics among 64 30 . oni smatraju da dræava polazi od svojih nacionalnih interesa.63 Realistiåka teorija meœunarodnih odnosa u SAD ima znaåajnu tradiciju. kao i druãtvo u celini. Drugim reåima. 11. takoœe. te se u meœunarodnim odnosima moæe sve ostvariti. nav. V. i ona se svodi na to da silu smatra bitnom i odluåujuñom za odnose izmeœu dræava. prirodno nastajaçe neprijateÿskih teæçi kod susednih dræava.62 Ova dva pravca u teoriji sile ne razlikuju se u biti. drugi zanemaruju uzroke koji dovode do primene sile u meœunarodnim odnosima. Pareta (V. 1967. Morgenthau. jer oni mogu biti razliåiti. “Meœunarodna politika je uvek bila od svih priznata za ono ãto jeste. 63 H. delo. Naime. Prema tome. 4. razvoj psiholoãkih teorija u sociologiji daje misaonu i nauånu osnovu ameriåkom rea-lizmu u meœunarodnim odnosima. moñ.64 S druge strane. nepotrebno je traæiti posebne uzroke za prisustvo sile u meœunarodnim odnosima: ona je u çima çihova bit. od vremena antike pa sve do naãih dana. Osnovna razlika je to ãto teorija “åiste politike sile” odstraçuje sve mitove koji navode dræave da jaåaju svoju moñ. Lako se dE2 zapaziti veliki uticaj V. isticao egoistiånost ÿudske prirode. 1960. Miliñ. New York. samo preruãeno stremÿeçe za ovim jedinim pravim i univerzalnim ÿudskim dobrima. Lausanne-Paris. u svojim politiåkim raspravama prihvata neke ideje roœene kod Makijavelija. 691. kao i ubeœeçe da dræave koje poãtuju moralne norme u meœunarodnim odnosima nuæno ærtvuju svoje sopstvene interese. Jedan od prvih ameriåkih dræavnika i politiåkih mislilaca. “Realisti” u ovom sluåaju ostaju “monisti“. Hamilton (jedan od tvoraca ameriåkog ustava). str. Prema tome. “Realisti” polaze od “stvarnog staça” stvari u meœunarodnim odnosima. “Politiåki realizam polazi od toga da je politika. TraitE9 der sociologie gE9nE9rale. On je. odreœena objektivnim zakonima åiji se koreni nalaze u prirodi åoveka”. 62 R. ti zakoni su nepromenÿive konstante u åitavoj istoriji. za politiku sile. zakÿuåuje Morgentau (H. Pareto. Aron. odnosno vlast: “Sve ostale vrednosti su u stvari. Sociologija iracionalnosti i sile. koje se i danas mogu nañi kod savremenih ameriåkih “realista”. koji smatra da se sve ÿudske vrednosti uglavnom svode na materijalna dobra. veñusled Nations. Knope.

ekonomske ili kao druãtveni ideal.67 “Realizam” kao teorijski stav u nauci meœunarodnih odnosa ima svoje posebno mesto u odnosu na druge teorije.66 Istorijski posmatrano. jer se spoÿna politika nikada ne sme zasnivati na legalistiåkom idealizmu koji poklaça suviãe povereça pravnim i moralnim principima. bila greãka. krajçi uzrok borbe za silu i moñ nalazi se u nepromenÿivoj ÿudskoj prirodi. Razoåaraçe koje je moralo doñi nakon takvog idealizovaça stvarnosti. Realities of American Foreign Policy. brzina uspona SAD u meœunarodnoj hije-rarhiji sila posle Drugog svetskog rata nametala je potrebu objaãçeça mesta i uloge ove sile u meœunarodnim odnosima i novoj konstelaciji snaga u meœunarodnoj zajednici. Niebuhr). filozofske. Ali kad god se bore da ostvare svoj ciÿ putem meœuna-rodne politike.65 Ovakav stav nesumçivo nalazi svoje mesto kod vodeñeg teoretiåara “realizma”. 92. sila je uvek neposredni ciÿ. uzroci nastanka “realistiåke” teorije mogu se traæiti u dvema åiçenicama: prvo. Kenana (G. nav. oni to åine putem borbe za silu”. str. u studiji Fondation Nationale des Sciences Politiques. koji je u svojim kritikama legalistiåkih i idealistiåkih shvataça meœunarodnih odnosa polazio od teoloãke koncepcije åovekove prirode. Dræavnici i narodi mogu konaåno æeleti slobodu. Oni se mogu nadati da ñe ovaj ideal ostvariti putem sopstvenih unutraãçih snaga. Nibura (R. S druge strane. Paris. bezbednost. Istorijska uslovÿe-nost “realistiåkih” teorija najboÿe se moæe osetiti u stavu X. “Realizam” u teoriji meœunarodnih odnosa najneposredniju inspiraciju nalazi u delima ameriåkog teologa R. po çegovom miãÿeçu. R.. Les fondements moraux et juridiques de la politique E9trangE9re amE9ricaine. koja je po dogmama hriãñanskog uåeça optereñena 65 W. kaæe sledeñe: “Ma koji da su konaåni ciÿevi meœunarodne politike. Oni mogu da definiãu svoje ciÿeve kao religiozne.nepomirÿive borbe razliåitih grupa za ãto veñe raspolagaçe istim univerzalnim dobrima”. Oni se odvajaju od çih po tome ãto razliåito odreœuju uzroke takvog staça stvari. Princeton. 31 . 2. On istiåe da ameriåka politika åesto nije vodila dovoÿno raåuna o ulozi sile i nacionalnih interesa u meœunarodnim odnosima. koje u srediãte politiåkog procesa stavÿaju borbu za moñi silu. ãto je. Oni se ne mogu sloæiti sa stanoviãtima lega-lista i institucionalista da je moguñe iskÿuåiti silu iz meœuna-rodnih odnosa putem razvoja meœunarodnog prava i institucija koje bi razvijale meœunarodnu saradçu. to je nesumçiva reakcija na pacifistiåki i legalistiåki idealizam koji je cvetao izmeœu dva rata u nauci meœunarodnog prava. ka skoro potpunoj negaciji meœunarodnog prava i meœunarodnih institucija u meœunarodnim odnosima. 1954. 27. delo. 1954. te je nemoguñe oåekivati da u toj oblasti moæe neãto da se izmeni. Morgentaua.. 67 G. T. Morgenthau. putem boæanskog posredovaça ili kroz prirodni razvoj ÿudskih poslova. Po çima. H. prosperitet ili samu silu. jednog od eminentnih predstavnika ove ãkole. nakon stvaraça Druãtva naroda u kome se videlo ostvareçe neke vrste “druãtvenog ugovora”. odvelo je u drugu krajnost. Kennan. str. Fox. Kennan). koji u svom glavnom delu Politics among Natons. str. kojim je trebalo savladati “prirodno staçe” koje je vladalo u meœunarodnim odnosima. 66 H.

po çegovom shvataçu. “Stremÿeçe ka moñi je osnovna crta meœunarodne politike.prvobitnim grehom. H. 580. strategija i diplomatija su samo dva vida borbe za postizaçe najveñeg moguñeg kapaciteta moñi. Najveñe i najznaåajnije delo H. Prema tome. Poãto meœunarodne odnose smatraju samo procesima u kojima dolazi do sticaça i deobe sile. 32 . Wegova dela predstavÿaju veñdugi niz godina primer i najdosledniji razraœeni sistem “realistiåke” teorije u nauci o meœunarodnim odnosima. imati puno povereçe u te koånice i çihovu efikasnost u odræaçu mira znaåi biti idealista. Prema 68 R. jer za razliku od pojedinaca. uspostavÿa se ravnoteæa snaga koja je u tim uslovima jedini realistiåki naåin odræaça mira. prema tome. Aron.68 Bliski prijateÿ i saradnik uåenika Nibura. Morgentaua moguñe je da se zapaze osnovni temeÿi na kojima on izgraœuje svoj sistem. Zbog toga je åovek u svom ponaãaçu u druãtvu egoist i sklon nasiÿu. koje teæe da uveñaju svoju moñ. ono ne moæe da odgovori svrsi. str. diplomatija je samo forma mirnog naåina borbe za moñ. politiåkih institucija i kulture. Iz ovog kratkog pregleda teorije H. Realisti insistiraju na tome da je osnov spoÿne politike dræava nacionalni interes koji se ãtiti i ostvaruje putem sile i koji se odraæava u jedinstvu teritorije. meœunarodna politika je nuæno politika sile”. koja u krajçoj analizi odreœuje meœunarodne odnose nadograœuje se zaokruæena ãema interes-sila-interes koja se u meœunarodnim odnosima realizuje putem jednaåeça teæçi i moguñnosti. realisti dolaze do zakÿuåka da u çima nema uopãte mesta meœunarodnom pravu. nav. Morgenthau. koja je jedino u staçu da u krañim razmacima obezbedi razvoj mirnih odnosa. Meœunarodno pravo se nalazi na primitivnom stupçu razvoja prava (kao ãto je to bilo unutraãçe pravo u druãtvima vojne demokratije. reãeçu vrlo komplikovanih i razvijenih oblika odnosa izmeœu suverenih dræava. 69 H. kao i svaka politika. tj. Pitaçe rata i mira ne moæe biti reãeno ni najsavremenijim pravnim mehanizmom sistemom kolektivne bezbednosti. jer ono u takvim uslovima ne moæe imati nikakvog uticaja. delo.69 U spoÿnoj politici dræava. nav. te zbog toga sve teorije koje veruju u mir meœu narodima putem prava i osuœuju upotrebu sile ne mogu biti priznate kao nauåne. Stoga. i one se meœusobno dopuçuju. Zato. nadograœuje na ovoj teoloãkoj osnovi svoj sistem “realistiåkog” pogleda na meœunarodne odnose. Pored osnovne determinante nepromenÿive ÿudske prirode optereñene instinktivnom potrebom borbe za moñ. ãto dovodi do ravnoteæe snaga. Meœunarodno pravo u vrlo ograniåenom obimu sputava ambicije dræava. str. 31. ne postoji dræava koja je stvorena i koja se odræava bez upotrebe sile. Zajednice ÿudi konstituisane u dræavi joãsu gore u tom pogledu. Izmeœu nacionalnih dræava. Morgentaua Politika meœu na-rodima (Politics among Nations) je sinteza “realizma” i predstavÿa dokumentovan izvor ovog teorijskog pravca u nauci o meœunarodnim odnosima. dræave nisu u staçu da slede norme hriãñanskog morala koje taj egoizam i nasiÿe ograniåavaju. kada se nalazilo negde izmeœu morala i prava) te. Morgentau. delo.

. determiniãu ponaãaça dræava u meœunarodnim odnosima. svetla i tame. a takoœe se mogu zadovoÿiti na razliåite naåine.. i çihove spoÿne politike. Naroåito se ovaj zakÿuåak moæe primeniti na odnose SAD i SSSR. u kojoj se pored teorijskih analiza mogu slediti i politiåki stavovi samog autora u nizu pitaça meœunarodne politike. Kao osnov analize u ovoj kçizi sluæe “gvozdeni zakoni” i “elementarne istine” u meœunarodnoj politici koji. sem druãtveno--politiåkog sistema u SSSR. Morgentau odriåe svaku ulogu oblika vladavine. delo. promene koje meçaju u biti zahteve i moguñnosti jedne dræave. druãtvenog i ekonomskog sistema u formiraçu nacionalnog interesa dræava. ãto je u zavisnosti kako od politiåke 70 Nav. u kome ostaje uloga sile kao posledica nepromenÿivosti ÿudske prirode u kojoj je sadræan instinkt borbe za moñ. po çegovom miãÿeçu. Primeçujuñi ovaj stav na posleratni sukob. Takva jednostranost u objaãçavaçu druãtvenih pojava uproãñava stvarnost. polemiãuñi tako sa onima koji u meœunarodnim odnosima vide i procese saradçe a ne samo sukobe i ratove. Sledstveno svom teorijskom stavu. Da li ko veruje da bi Sjediçenim Dræavama bilo svejedno kada bi ruski imperijalizam marãirao kao ãto je to radio u XVIII i XIX veku pod ideoloãkim barjakom i podrãkom hriãñanstva umesto boÿãevizma.”70 Poãto smatra interese stalnim i nepromenÿivim. Osnovni nedostatak ove teorijske konstrukcije je u tome ãto svodi sve politiåke pojave na jednu borbu za moñ. on zakÿuåuje: “Pretpostavimo za trenutak da su Leçin i Trocki umrli u progonstvu. Ova teorijska koncepcija doãla je do primene u sledeñoj kçizi H. a da car joãuvek vlada Rusijom koja bi bila danas politiåki i tehnoloãki ista kao ãto je i ova danaãça. jer se svodi na pitaçe: ãta bi bilo da je sve ostalo isto. 33 . prema tome. New York. 8. 1951. te je zbog toga posebno interesantna. a ne vide da je to u stvari borba sile i sile i da bi ta borba postojala bez obzira na ideoloãke razlike koje danas dele te dve sile. Ovi zakoni su po svojoj objektivnoj vrednosti ravni zakonu gra-vitacije. Morgentaua: U odbranu nacionalnog interesa (In Defence of the National Interest). pa.Morgentauu “Ideja interesa je stvarno bit politike i nije podloæna uslovima vremena i mesta. Ova kçiga predstavÿa na neki naåin teoriju primeçenu na praksu meœunarodnih odnosa. te je i sam Morgentau åesto prinuœen da u teorijsku analizu uvodi nove momente koje pronalazi u istoriji meœunarodnih odnosa.”71Ovakvo hipotetiåko razmiãÿaçe nikako ne moæe opstati. Morgenthau. 71 H. str. On polazi od hipoteze da je sovjetska ideologija potpuno podreœena onome ãto su uvek bili “veåiti interesi Rusije”. 77. borbu belog i crnog. Veliki nedostatak ove teorije je upravo u tome ãto ne æeli da vidi promene koje nastaju u razvitku ÿudskog druãtva. Mnogi u SAD greãe (po miãÿeçu Morgentaua) kada te odnose pokuãavaju da objasne kao borbu dobra i zla. on zatvara krug svog teorijskog sistema. jer oni nastaju prema potrebama jednog druãtva. Interesi nikako ne mogu biti veåne i nepromenÿive vrednosti. te on izraæava æaÿeçe zbog toga ãto ih neki ameriåki politiåari nisu svesni. str. In Defence of the National Interest.

organizacije druãtva. Za teorijsko objaãçeçe politike sile u meœunarodnim odnosima nije dovoÿno raspravÿati samo o postojaçu efikasnih pravila ponaãaça koja bi spreåila primenu sile u meœunarodnim odnosima. Najzad. zakonitosti su stalne i obrnuto. zadræimo se na fundamentalnim interesima koji proizilaze iz samog opstanka jedne dræave kao teritorijalnog oblika potpunog druãtva. kojim su evropske dræave takoœe reãile niz svojih graniånih pitaça? Nekadaãçe znaåeçe strateãkih granica sa promenama koje su nastale u tehnici naoruæaça sada trpi ozbiÿne promene. Za nauåno prouåavaçe uloge sile u meœunarodnim odnosima. Ili. kada nacije istiåu svoje zahteve koji ubrzo prerastaju u princip narodnosti. nije li sasvim lako zapaziti razlike na tom poÿu u vreme u kome joãnisu bile formirane nacije u Evropi i kasnije. 34 . Ono ãto nekim interesima daje spoÿni izgled nepromenÿivosti. ako uzmemo teæçe dræava u odnosu na promene dræavnih granica. jer ono podleæe zakonitostima ove politike. Meœutim. Danas se nikako ne moæe smatrati da reka Rajna ima isti strateãki znaåaj u odnosima Francuske i Nemaåke kakav je imala prethodnih vekova. oslaçajuñi se na prouåavaçe prakse. Moæe li se porediti ovo staçe nastalo s formiraçem nacionalnih dræava u Evropi sa staçem koje je nastalo Vestfalskim mirom 1648. Kakve su ozbiÿne promene nastale u odreœivaçu nacionalnog interesa u trenutku prelaza kapitalizma u çegov monopolski stadijum? Nisu li kolonije u to vreme bile osnovni interes imperijalizma? Porediti ove “nacionalne interese” s onim koji su postojali u feudalizmu ili li-beralnom kapitalizmu ne izgleda moguñe. a naroåito uloge sile. otiãle u drugu krajnost preuveliåavaçem nekih proseca u meœunarodnim odnosima. napredak tehnologije moæe da omoguñi da se na jednom do juåe sterilnom tlu razvije materijalna proizvodça. Nastale u kritici utopistiåkih. Zbog svega toga teãko je odræiva tvrdça da su interesi stalne kategorije koje nisu u zavisnosti od vremena i mesta. kao ãto je to sluåaj i sa drugim pojavama druãtvenog æivota. Realistiåke” teorije bez sumçe imaju svoj znaåaj u razvoju nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa. jedna dræava moæe da se naœe u situaciji da na çenoj teritoriji nema prirodnih uslova za razvoj takvog tehnoloãkog tipa proizvodçe. Ako u meœunarodnim odnosima neka dræava sledi politiku sile. Oni su podloæni promenama koje nastaju delovaçem zakonitosti druãtvenog razvitka. çenom znaåaju. U odreœenim uslovima razvoja proizvodnih snaga. to je ãiri druãtveni kontekst unutar kojeg dolazi do formulisaça ili ostvareça nekog interesa. moguñnostima delovaça. odsustvu i moguñnostima çenog nestajaça iz meœunarodnih odnosa. Ali. pacifistiåkih i legalistiåkih shvataça. te kao takvi meçaju politiåku kartu Evrope u posledçih sto godina çene istorije. çeno ponaãaçe ñe biti isto u razliåitim periodima istorije. To je samo jedno pitaçe u kompleksu problema uloge sile u ovim odnosima. one su. neophodno je utvrditi druãtvene uslove u kojima se politika sile raœa i na osnovu toga doneti zakÿuåke o çenom prisustvu. tako i od tehnoloãkog stupça proizvodçe na kome se dato druãtvo nalazi. koja moæe da obezbedi sve potrebne uslove za razvoj i opstanak toga druãtva. to vaæi za sve druãtvene pojave: kada postoje isti uslovi. U istoriji takva staça su najåeãñe uzrokovala agresivno ponaãaçe i osvajaåku politiku u meœunarodnim odnosima.

u pospeãivaçu kretaça koja u materijalnoj osnovi imaju uslove za primenu politike sile u meœunarodnim odnosima.Samo se na taj naåin moæe objasniti jedna pojava. postavÿa se pitaçe druãtvene funkcije “realistiåke teorije”. dok bi se u suprotnom ostalo na opisu prakse. Ovo delovaçe je naroåito moguñe. i ono postoji. U meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima razvijaju se razliåiti oblici u kojima dræave zauzimaju svoje mesto u sistemu meœunarodne zajednice. onda se dolazi do çihove uproãñene slike. veñsamo to da se. jer je sila nesumçivo samo krajça taåka u rasponu koji predstavÿa meœunarodne odnose. postoje uslovi u kojima sila moæe biti podobna za ostvarivaçe dræavnih interesa i uslovi u kojima ona to ne moæe biti. ako se samo sila uzima kao osnova za teorijsko objaãçeçe meœunarodnih odnosa. zanemarujuñi uzroke koji su je uslovili. sporova. ãto moæe da dovede do uopãtavaça oblika ispoÿavaça jedne druãtvene pojave. uz primenu najrazliåitijih sredstava: mirnih naåina saradçe. çeni osnovni stavovi mogu da imaju negativne posledice u formiraçu sistema miãÿeça. ne moæe tvrditi da ta pojava predstavÿa osnovu åitavog poretka stvari u druãtvu. to joãne znaåi da je ona osnova meœunarodnih odnosa. pa åak i ako preovlaœuje u epohi ÿudske istorije koju poznajemo. sukoba. i uslovi koji dovode do primene sile s ciÿem çihovog ostvareça. Najzad. koji se takoœe mogu mirnim putem reãavati. Lako se dE2 zapaziti u istoriji da sukob i saradça predstavÿaju samo krajçe taåke ovih odnosa i da se izmeœu tih taåaka razvijala razgranata mreæa odnosa koji su iãli razliåitim putevima. Ovim se nikako ne misli da je moguñe iñi putem teorijskog uopãtavaça bez prouåavaça prakse. te da ona ima determinantnu ulogu u çemu. Meœutim. jer ne postoje odgovarajuñe institucije koje bi svojom delat35 . unutar kojih je dolazilo do saradçe u vezi sa nekim pitaçima i do sukoba u vezi sa drugim itd. to je u zavisnosti od niza okolnosti koje se razvijaju u meœuzavisnosti. veñsamo jedan od oblika u kojima se ti odnosi javÿaju. Znaåi. pritisaka. ako se jedna pojava åesto sreñe u datoj praksi druãtvenih odnosa. koji preko politiåkog sistema vlasti moæe da ima uticaja na razvoj meœunarodnih odnosa u kojima ne treba zanemarivati delovaçe subjektivnih åinilaca. Institucionalistiåke teorije U objaãçavaçu prirode i suãtine meœunarodnih odnosa oduvek je bilo prisutno miãÿeçe da se ovi odnosi. Drugim reåima. Pored toga. Nesumçiva je çena ideoloãka obojenost i doktrinarna pristrasnost. za razliku od drugih druãtvenih odnosa. postoje uslovi koji omoguñuju da se mirnim sredstvima putem meœunarodne saradçe postignu neki interesi. B. Drugim reåima. nalaze u “prirodnom staçu”. Nesumçivo je da sila ima znaåajno mesto u meœunarodnim odnosima i da je kroz åitavu çihovu istoriju snaæno uticala na çih. sila nije niti moæe biti osnova koja odreœuje meœunarodne odnose. Prema tome. Od oblika i stepena meœuzavisnosti zavisi u krajçoj liniji i oblik odnosa izmeœu strana u çoj. Da li je moguñe ostvariti interese kroz saradçu ili sukob.

po çemu. ravnoteæa snaga. Wright) smatra da su meœunarodni odnosi oduvek poznavali razliåite institucije pomoñu kojih je u çima odræavano mirno staçe i koje su spreåavale izbijaçe sukoba. ponaãaçe pojedinaca je re-gulisano nizom pravila iza kojih stoje odgovarajuñe institucije koje obezbeœuju poãtovaçe ovih pravila. zbog prihvataça ideja roœenih u pravnom idealizmu izmeœu dva rata. mogu iskÿuåiti sukobi iz meœunarodnih odnosa. nisu dovoÿno efikasne niti dovoÿno dobro organizovane. treba iskÿuåiti iz meœunarodnih odnosa. Rajt naroåitu paæçu poklaça 72 3/1943. Ovakav naåin gledaça na meœunarodne odnose izrazio je joãMonteskije (Montesÿuieu). rat itd. Meœutim. Ukoliko neki pojedinac svojim ponaãaçem prekrãi ova pravila. koje treba da urede odnose izmeœu dræava i da spreåe sukobe izmeœu çih. nastajale su i institucije koje su upravo proizilazile iz sukoba. on se i danas javÿa u savremenoj teoriji meœunarodnih odnosa. Balance of Power and International Law. poremete ravnoteæu u svoju korist. kao ãto je rat. koje s Druãtvom naroda dobija instituciju koja bi trebalo da obezbedi çegovu efikasnu primenu. usmerilo je ispitivaçe nekim drugim pravcima. Po çemu. Tako se doãlo do osnovne ideje institucionalista da meœunarodne institucije. 36 . Institucionalistiåka teorija je naãla neposrednu inspiraciju u meœunarodnom pravu. Jedan od glavnih predstavnika ove teorije u nauci meœunarodnih odnosa K. Rajt kaæe da ona nema uslove da odræava mirne odnose. Pored ovakvih institucija u meœunarodnim odnosima. Naime.noãñu mogle da obezbede meœunarodni mir. veñu çoj vide moguñnost da uveñaju svoju moñi da. Osnovna osobina ovog teorijskog pravca je da u organizaciji institucija meœunarodne zajednice vidi izlaz iz stalnih kriza u koje ovi odnosi zapadaju zbog prisustva politike sile i çenih posledica. Kada kritikuje ravnoteæu snaga kao instituciju za odræavaçe meœunarodnog mira. Ovakvo iskustvo s Druãtvom naroda. Wright.72 Stoga bi. meœu pravnicima internacionalistima zavladalo je uvereçe da se putem meœunarodnog prava. on je postojao i mnogo pre çega. “American Journal of International Law”. suverenost. organizovano druãtvo deluje preko svojih institucija s ciÿem zaãtite oãteñenog i kaæçavaça onoga koji je ugrozio vrednosti drugoga. dok one institucije koje ugroæavaju te vrednosti. da bi iz çih bila iskÿuåena politika sile. Q. trebalo stvoriti institucije koje bi vodile raåuna o åoveånosti. Hitlerova okupacija Rajnske oblasti i anãlus u Austriji) poÿuÿali su ovo uvereçe da se putem prava i pravne zabrane oruæanih sukoba moæe iskÿuåiti politika sile iz meœuna-rodnih odnosa. te institucije bi bile: meœunarodno pravo. nakon stvaraça Druãtva naroda. U meœunarodnim odnosima takve institucije. Unutar jedne dræave. i ako postoje. zbog toga ãto dræave ne pristupaju ravnoteæi iskreno. o ÿudskim pravima. Rajt (Q. tako da se ona moæe svrstati u red lega-listiåkih i idealistiåkih pristupa prouåavaçu meœunarodnih odnosa. kako bi se dobilo objaãçeçe za ovaj nesklad izmeœu meœunarodnog prava i stvarnosti. tako da su dræave prinuœene da vode i napadaåke ratove da bi zaãtitile svoje interese. do sada nisu bile dovoÿno dobro organizovane. niti su kao takve dorasle potrebama koje treba da zadovoÿe u meœunarodnim odnosima. kad to postignu. veñprvi veñi neuspesi Druãtva na-roda (rat u Etiopiji.

koja je danas oåigledna. tako i voÿu da donose svoje odluke samo na osnovu procene sile. Regionalisti polaze od toga da izmeœu dræava jednog regiona postoji viãi stepen bliskosti i razumevaça. Arapska liga. Oni polaze od toga da uspeh meœunarodnih organizacija leæi u tome ãto u svetu neprekidno jaåa meœuzavisnost dræava. sliånost problema koji ih potiskuju. Jedni su prista-lice organizacije na regionalnim osnovama. On im pridaje veliki znaåaj za odræavaçe meœunarodnog mira. ãtaviãe. Claude Jr. U ovom smislu moglo bi se smatrati da institucionalisti daju ozbiÿan doprinos sagledavaçu moguñnosti za razreãavaçe protivureånosti meœunarodnih odnosa. dok druga iskÿuåuje silu iz meœunarodnih odnosa. sluæi ovima kao argument za dokazivaçe svojih stavova. Organiza73 I. 1962. postojeñe organizacije regionalnog karaktera (npr. Oni smatraju da Poveÿa UN predstavÿa solidnu osnovu za razvoj institucija u meœunarodnim odnosima. str. Prva je oåigledna posledica politike sile. ideja svetske vlade. U tom smislu. Klod vidi u tome konaåno reãeçe za iskÿuåeçe sile iz meœunarodnih odnosa. Elementi koji åine nacionalnu silu treba da budu dovoÿno jasni da dozvole realnu procenu relativne snage dræava i dovoÿno postojani da dozvole da ove procene posluæe za izvestan period vremena kao baza politike”. Dosadaãça praksa na ovom poÿu moæda daje viãe za pravo ovim drugima. koji ozbiÿno kritikuje ravnoteæu snaga u meœunarodnim odnosima. Meœu institucionalistima postoji razlika u stavovima oko organizovaça ovakvih meœunarodnih institucija. Naime. Power and International Relations.). Kloda (I. razvojem kulturne i tehniåke saradçe i razvojem sistema kolektivne bezbednosti. ãto stvara potrebu usklaœivaça odnosa u pravcu ostvareça interesa svake pojedine dræave. tako da meœunarodna organizacija jednog regiona ima mnogo viãe uslova za efikasno delovaçe u pravcu razreãavaça protivureånosti na tom uæem podruåju. 91. ovim piscima izgleda prihvatÿiva. Univerzalizacija svetskih odnosa saradçe i sukoba.. uz primenu federalnih naåela. Univerzalisti smatraju da svet saåiçava jedinstvo svih uslova za æivot dræava. Claude Jr. meœu kojima je svakako viãi stepen razlika i nejednakosti nego izmeœu zemaÿa jednog uæeg regiona. 37 . koje bi sadræale razliåite vidove na-dleænosti i zadataka na planu oåuvaça svetskog mira. jer one mogu delovati na uravno-teæavaçe interesa putem razliåitih mehanizama. dok drugi smatraju da su univerzalne organizacije korisnije za oåuvaçe mira.73 Iz ovog stava prema ravnoteæi snaga Klod izvodi zakÿuåak da je nemoguñe porediti sistem kolektivne bezbednosti sa ravnoteæom snaga u pogledu znaåaja za odræavaçe meœunarodnog mira. New York. nego ãto bi to bio sluåaj s jednom organizacijom koju bi saåiçavale sve dræave sveta. Ovom shvataçu se u priliånoj meri pribliæava i shvataçe ameriåkog pisca I. On kaæe da oni “koji donose odluke o meœunarodnim odnosima treba da imaju kako slobodu.meœunarodnim organizacijama koje nastaju izmeœu dva rata i posle Drugog svetskog rata. te da je stoga nemoguñe zamisliti uspeãno regulisaçe odnosa unutar jednog geografskog regiona a da se ne vodi raåuna o svetskim odnosima u celini. Random House.

a koji doprinose saradçi. po formi i po suãtini. Ono ãto se moæe prihvatiti od institucionalista je to da se u meœunarodnom organizovaçu vidi jedan proces koji vodi svesnom usklaœivaçu odnosa izmeœu dræava. reflektuje svoj uticaj na moguñnost delovaça meœuna-rodnih organizacija. Organizacija afriåkog jedinstva i dr. Naime. savezi i blokovi sila i koji svakako ometaju rad ovakvih organiza-cija. Treba imati u vidu da unutar jednog regiona postoje veñe sliånosti ali i razlike u interesima koji se najåeãñe baãunutar regiona i stvaraju. Ono ãto se moæe prihvatiti kod institucionalistiåke teorije je çen u suãtini idealistiåki pristup meœunarodnim odnosima. 2. takoœe u svetskim razmerama. zbog oåigledne povezanosti savremenog sveta i meœuzavisnosti.cija ameriåkih dræava. koji oznaåava odreœeno staçe u meœunarodnim odnosima. moæe se oåekivati nastajaçe sistema ravnoteæe snaga koji ñe. Naprotiv. Istina je. nosioci ove teorije zanemaruju åiçenicu da su meœunarodne institucije poslediåne pojave u odnosu na procese i kretaça u meœunarodnim odnosima. iznalaæeçu reãeça van sukoba. unutar kojih su nastajali sistemi ravnoteæe. ometati funkcionisaçe sistema kolektivne bezbednosti. Psiholoãke teorije Kao ãto u opãtoj sociologiji na Zapadu uglavnom dominira psiholoãki pristup prouåavaçu druãtvenih pojava. sasvim razumÿivo. Stepen antagonizma. Isto tako. Åiçenica je da su sukobi åeãñi meœu susedima nego meœu udaÿenim dræavama. pospeãivañe stvaraçe meœunarodnih organizacija i çihov uspeãan rad. te se poboÿãaçe ovih meœunarodnih institucija moæe smatrati kao put u organizovaçu meœunarodne zajednice ka preovladavaçu anta-gonizama u meœunarodnim odnosima.74 Teãko je ovaj pravac obeleæiti kao jedinstven sistem. to se mora odraziti i na postojaçe i delaçe meœunarodnih institucija. Ali. uslovi koji nastaju u osnovi meœunarodnih odnosa. ali ako u meœunarodnim odnosima postoje sukobÿeni interesi. regionalne organizacije su neophodne ali one ne mogu uspeãno funkcionisati ako nisu ukÿuåene u univerzalnu meœunarodnu organizaciju. ono 38 . kojima je ciÿ odstraçivaçe antagonizma. tako i u teoriji meœunarodnih odnosa ovaj pristup ima veliku primenu. Takav je sluåaj sa nekim zapadnoevropskim organizacijama. neki regionalni sporazumi pokazuju izuzetnu sposobnost i vitalnost u obavÿaçu funkcija organizacije meœunarodne saradçe. kao ãto su Zajedniåko træiãte i neke druge. Ukoliko u meœunarodnim odnosima preovlaœuju procesi sukoba. regionalne organizacije su åak na niæem stupçu sposobnosti za vrãeçe ovih funkcija i od samih Ujediçenih nacija kao svetske organizacije. meœunarodna organizacija kolektivne bezbednosti moæe biti savrãeno ustrojena. verovatno.) ne pokazuju da unutar jednog regiona postoje veñe moguñnosti za regulisaçe odnosa izmeœu dræava i pored bliskosti koja je nesumçiva. Najboÿi dokaz za ovakvu tvrdçu su upravo sluåajevi stvaraça Druãtva naroda i Ujediçenih nacija. S druge strane. negde na sredini. Na primer.

A. Smatra se da je Frojd zaåetnik teorije agresije. zameçuje prvobitnu izmeœu instinkta samoodræaça i libida. U toj fazi svoga rada on nije obrañao paæçu na agresivnost i destruktivnost kod åoveka. nav. Veoma je teãko taåno izvrãiti klasifikaciju savremenih teorija psiholoãke orijentacije. Godine 1920. to je sasvim sigurno. moæe se reñi. koji nauånim metodima i prouåavaçem æivota åoveka dolazi do teorije koja objaãçava sukobe izmeœu pojedinaca i druãtvenih grupa instinktom agresivnosti. 1975. doãao sam do zakÿuåka da osim instinkta za oåuvaçe æive tvari i za povezivaçe u sve ãire celine. U savremenoj teoriji meœunarodnih odnosa uglavnom dominiraju instinktivistiåka objaãçeça kada je reå o meœunarodnim sukobima i ratu. Izgleda kao da je neophodno da uniãtimo neku drugu stvar ili osobu. kao i prouåavaçe psiholoãkih åinilaca koji deluju na ove pojave. Vidi takoœe V. nav. ostaje na istom nivou nauåne provere ovoga stava kao i ranije filozofija. 3334. Fromm. Sam Frojd to objaãçava na sledeñi naåin: “Poåevãi od nagaœaça o poåecima æivota i od bioloãkih paralela.76 Iz ovog stava o instinktivnoj agresivnosti kod pojedinca. 254. delo. 252. Fromm. U prvoj fazi svoga rada on je uspeo da sve instinkte svede na dva osnovna: instinkt samoodræaça i libido. Freud). 75 39 . Ovaj svoj stav o ratu izneo je u pismu koje je 74 1957. Stoga je svaka klasifikacija maçkava i moæe sluæiti samo kao putokaz u lavirintu ovih studija.75 U svom daÿem radu na razradi ove dihotomije. i åije je delovaçe zbog toga nezadræivo i neizmenÿivo: “åini se da spreåena agresija ukÿuåuje ozbiÿnu povredu. åija interesantnost i znaåaj ne mogu biti zanemareni. Frojd izvlaåi zakÿuåak o sliånom uzroku koji dovodi do sukoba izmeœu druãtvenih grupa. da bi se zaãtitili od teæçe za samouniãteçem”. koje. To znaåi da uz Eros postoji i instinkt smrti”. po: E. Jerotiñ. Ova nova dihotomija izmeœu Erosa (instinkta æivota) i Tanatosa (instinkta smrti). BIGZ. str. i to one bihevioristiåkog pravca. jeste objaãçeçe pojava meœunarodnog æivota na psiholoãkoj osnovi. u svom radu S one strane principa uæivaça. S. Zagreb.ãto ga odlikuje u celini. mora postojati i drugi. Freud. Beograd. jer se one ne javÿaju u sasvim åistim oblicima. poåeo je u biti da meça svoju teoriju instikata uvoœeçem dihotomije izmeœu Erosa i instinkta smrti. preovlaœuju u ovoj nauci. Instinktivistiåke teorije U istoj epohi u kojoj sociologija prihvata filozofske stavove o ÿudskoj prirodi kao uzroåniku druãtvenih sukoba i rata i. da ne bi uniãtili sebe. Anatomija ÿudske destruktivnosti. “Naprijed”. javÿa se sa svojim istraæivaçem S. 76 E. Nelagodnosti u kulturi. suprotan instinkt koji teæi razbiti te celine i odvesti ih natrag u çihovo prvobitno neorgansko staçe. Frojd (S. on u Novim uvodnim predavaçima (1933) piãe o delovaçu destruktivnog instinkta koji je filogenetski uåvrãñen u åoveku. Wegovi prethodnici nisu bili sloæni u tome koje instinkte treba izdvojiti kao determinante za ÿudsko ponaãaçe. str. str. Vrlo obimna bibliografija moæe se nañi u studiji UNESCO-a De la nature des conflits. i socijalno-psiholoãke teorije. t. 1974. II. Paris. Psihoanaliza i kultura.

delo. veoma opseæna istraæivaça ponaãaça æivotiça. Novija. to nagoni nekog Aleksandra Velikog ili Napoleona da ærtvuju milione æivota i pokuãaju da ujedine svet pod sopstvenom vladarskom palicom”. 173. delo. Koristeñi se rezultatima ovih istraæivaça. to dovodi dve politiåke partije ili religije sa veoma sliånim programima spaseça da se ogoråeno bore. Primetiñete da nije mala stvar ako ovaj proces ide paralelno: to je apsolutno nezdravo. Beograd.”77 Frojdova teorija agresivnosti se reafirmiãe ãezdesetih godina. Frojdova teorija o instinktu smrti nije mogla biti nauåno dokazana. O agresivnosti. 1979.79 Naime. Fromm. str. organizam ñe biti rastereñen i efekat mora biti koristan. ako se ove sile okrenu uniãtavaçu vaçskog sveta. Lorenc objaãçava ponaãaçe åoveka pomoñu analogije s ponaãaçem æivotiça. Lorenca (K. tako da çegov znaåaj ima dvostruki smisao. åovek od prirode nije bioloãki opremÿen da bi bio grabÿiva æivotiça. 169. Åak smo poåinili herezu kada smo poreklo savesti pripisivali ovom kretaçu agresivnosti prema unutar.poslao A. kasnija istraæivaça ponaãaça æivotiça nisu potvrdila ove çegove hipoteze. 78 K. za ãto je takoœe potrebno nañi objaãçeçe. godine. mada se hrani mesom. Einstein) 1933. Lorenz) O agresivnosti. On kaæe: “Instinkt smrti pretvara se u destruktivni instinkt kada se uz pomoñposebnih organa usmerava prema vaçskim objektima. Sve grabÿive æivotiçe su evolucijom stekle prirodne inhibicije protiv ubijaça pripadnika sopstvene 77 E. Lorenc. Ako je ovaj instinkt bioloãki ugraœen u æivim organizmima. Moramo priznati da su oni bliæi prirodi nego naãa otpornost prema çima. onda on mora biti prisutan i kod æivotiça. savremeni biolog K. on u stvari izraæava do kraja svoje osnovne stavove o instinktivnoj uslovÿenosti åovekove destruktivnosti koja vodi i takvim pojavama kao ãto je rat. “Nerazumevajuña i nerazumna ÿudska priroda navodi dve nacije da se takmiåe. Ajnãtajnu (A. koje danas vrãi veliki uticaj u nauci i u javnosti. koja iako se razlikuju od Frojdovih. u ovoj internalizaciji destruktivnog instinkta nastojali smo nañi izvore mnogih normalnih i patoloãkih pojava. 79 Nav. 274. str. U drugu ruku. iako nisu na to primorane ekonomskim potrebama. dovela su do niza novih shvataça. polaze od istih zakÿuåaka o agresivnosti kao sastavnom delu prirode æivih biña. To bi sluæilo kao bioloãko opravdaçe za sve odvratne i opasne impulse protiv kojih se borimo. str. On se åak usuœuje da åitavu ÿudsku istoriju posmatra u najveñoj meri kao posledicu bioloãkih i psiholoãkih determinanti åovekove prirode. koji bi spreåavali ubijaçe pripadnika sopstvene vrste.78 Osnovu za ovakav stav Lorenc nalazi u objaãçeçu da u åovekovoj evoluciji nije delovala selekcija koja bi dovela do stvaraça inhibitornih mehanizama. Organizam takoreñi ãtiti sopstveni æivot uniãtavaçem çemu stranih æivota. Iako je u ovom pismu u osnovi obuzet pacifistiåkim idejama. 40 . te zahteva posebnu paæçu. “Vuk Karaxiñ”. a ponajviãe i samog åoveka. pod naslovom: Åemu rat?. ãto je naroåito zabeleæeno pojavom dela K. nav. Ali jedan od instinkta smrti i daÿe deluje unutar organizma. Meœutim.

str. str. T. str. dok to sa negrabÿivim æivotiçama nije sluåaj. Vidi: V. da u sebi ne krije neke ozbiÿne opasnosti. delo. delo. delo. koji je pravi “autonomni instinkt”.80 Jedina koånica razarajuñem delovaçu instinkta agresije jeste åovekova sposobnost da oseña odgovornost. Poãto moral nema snagu prirodnog instinkta. jer opravdava najveñe zloåine koji su vrãeni i koji mogu biti vrãeni. 81 Nav. 82 Nav. UNESCO. 174 85 i 181182. Posebno treba biti obazriv prema tvrdçi da “danaãçi civilizovani åovek” pati od “nedovoÿnog praæçeça nagona agresivnosti”. bioloãke sposobnosti za borbu stvaraçem oruæja. inaåe slabe.vrste. 1957. on stvara specifiåne oseñaje zadovoÿstvu“. neurofiziologiji. a s druge strane. Ovo je ujedno najopasniji od svih zakÿuåaka instinktivistiåkih teorija. sopstvene otkoåne mehanizme i. S obzirom na to da su prirodni instinkti nepromenÿive konstante. 84 “ Nav. L’E9tude psychologique des E9tats de tensions et des conflits. nav. 86 V. to åoveåanstvo nije nikada u potpunosti prevaziãlo moguñnost samouniãteça. antropologiji i sociologiji. on je mnogostruko pojaåao svoje. 41 . isto. “Postoje dokazi da su prvi izumiteÿi kamenog oruœa odmah koristili svoju novu alatku ne samo za ubijaçe divÿe æivotiçe. Jerotiñ. jer su posledica neurofizioloãke strukture åoveka. 170. veñi pripadnika sopstvene vrste”. poãto je åovek opremÿen sposobnoãñu apstraktnog miãÿeça. Zapaæaça do kojih su doãli neki istraæivaåi u etnologiji veñtridesetih godina. u kojima je ona na nedvosmislen naåin pokazala da Frojdova teorija libida moæe da vaæi za jednu sredinu a da je potpuno neprimeçiva u nekoj drugoj druãtvenoj sredini”. stvara apatiåno raspoloæeçe i prepuãtaçe sudbini pred moguñnoãñu nuklearnog samouniãteça åoveåanstva.83 Ova teorija bi se mogla primiti kao interesantan pokuãaj objaãçeça nekih krupnih pitaça åovekovog æivÿeça. delo. Ovde se Lorenc sasvim pribliæava Frojdu. ne postoje izgledi da åovek iz druãtvenog æivota iskÿuåi destruktivna ponaãaça. iz åega proizilazi moral kao skup pravila koja ga ograniåavaju u ponaãaçu. jer takva opasnost i ne postoji. str. opravdava ratove. Jerotiñ. on ima sopstveno opera-tivno ponaãaçe. str. str. 171. ukazuju na to da agresivnost i konkurencija u nekim kulturama ne postoje kao dominantni oblici ponaãaça. Pear. delo. H.84 Instinktivistiåke teorije danas trpe ozbiÿne kritike.86 80 Nav. Paris. jer u modernoj zajednici ne postoji nikakav opravdani mehanizam za agresivno praæçeçe.81 Åovekov instinkt agresije odraæava se u “borbenom entuzijazmu”. on je kao takav izraz kolektivne agresije. mada je funkcionalno povezan s individualnom agresijom. 148. str. 194. 52.85 “Zaokret je naroåito vidÿiv objavÿivaçem kçige Karen Horney Novi putevi psihoanalize i drugih. Meœutim.82 Ovaj borbeni entuzijazam zaokupÿa ÿudske grupe koje se bore protiv zajedniåkog neprijateÿa. ubijaça i uniãtavaça. Ona. delo. kao seksualni nagon ili bilo koji drugi jak instinkt. kako od drugih psiholoãkih ãkola (biheviorizma) tako i u biologiji. 83 Nav. s jedne strane. 173.

Sama ova priroda se ne moæe iskonstruisati iz principa korisnosti. neizdiferenciranom psihom. onda moramo temeÿno prouåiti pseñu prirodu. Engels. nije filogenetski uåvrãñena i nije bioloãki adaptivna.. Wu smatra bioloãki adaptivnom jer ona nastaje zajedno sa uzrokom koji ju je izazvao. a potom ona koja se meça u svakoj istorijskoj epohi”. My Encounter with Marx and Freud. 89 K. str. te socijalne prilike deluju “povezano s åovekovom bioloãki determinisanom egzistencijalnom situacijom i potrebama koje iz çih izviru. 23. a. koju je izrazio u jednom svom drugom radu. delo. kada polemiãe s Bentamom (Bentham). Simon and Schuster. str. on kaæe: “Princip korisnosti nije Bentamovo otkriñe. K. New York. te je svrha sama sebi. nav. odnose itd. a ne s beskrajno promenÿivom. From za svoju hipotezu uzima stav da se kod åoveka moraju razlikovati dve potpuno razliåite vrste agresije. 87 E. 1961. Meœutim. Beyond the Chains of Illusion. Zagreb. Ovaj vid agresije je specifiåan za åoveka i gotovo da ga nema kod sisara. kako to environmentalistiåka teorija pretpostavÿa”. Ako. “Kultura”. From smatra da su socijalni uslovi ti koji åoveka opredeÿuju da li ñe u svom ponaãaçu izabrati destruktivnost ili saradçu. E. meœutim. Beograd. kada çime hoñemo da ocenimo sve ÿudske radçe. Neurofizioloãka istraæivaça su pokazala da: “Mobili-zacija agresije u odgovarajuñim povrãinama mozga u sluæbi je æivota. F. 506. ãto znaåi da je filogenetski programirana agresija. Kapital I. U Kapitalu.88 Marks je na viãe mesta ukazao na tu dvojnost åovekove liånosti. Marks. Vidi takoœe: K. 1947. onda je tu u pitaçu prvo ÿudska priroda uopãte. Ona. Marks. kakva Fromm. On je samo bez duha reprodukovao ono ãto su Helvecije i ostali Francuzi XVIII veka duhovito izrazili. æelimo da znamo ãta je psu korisno. On se opravdano pita. 31. E. moæe li se pojmom agresije obuhvatiti kako ponaãaçe i reakcija åoveka koji brani svoj æivot. pokrete. u kome kaæe da se “Marks suprotstavÿa dvema stanoviãtima: istorijskom prema kojem je ÿudska priroda supstancija koja postoji od samog poåetka istorije i relativistiåkom prema kojem ÿud-ska priroda nema nikakvih sebi svojstvenih osobina i predstavÿa samo odraz druãtvenih uslova”. 88 42 . “Naprijed”.Najargumentovaniju i najiscrpniju kritiku instinktivis-tiåkih teorija dao je E. From izraæava svoje poimaçe Marksove ideje o dvojnosti ÿudske prirode. tj. ona je reakcija na pretçe odræavaçu jedinke ili vrste. Polazna taåka çegove kritike je sE2mo odreœivaçe pojma agresije. 2862. destruktivna i okrutna ponaãaça mogu se smatrati malignom formom agresije. tako i ponaãaçe razbojnika koji ubija u pÿaåki svoju ærtvu? Postavÿajuñi ovaj problem. na primer. From u svojoj najnovijoj kçizi Anatomija ÿudske destruktivnosti. On ovu vrstu agresije naziva defanzivnom ili benignom agresijom. koju deli sa svim æivotiçama: ona je filogenetski uåvrãñena i deluje automatski u vidu napada ili bekstva onda kada su vitalni interesi ugroæeni. Prva. Rani radovi.89 Hipotezu od koje je poãao. Za razliku od ove vrste agresije. From ispituje u nizu istraæivaça.87 Ovim svojim stavom E. Marks. From. E. str. meœu kojima su naroåito interesantna ona u oblasti neurofiziologije i antropologije. str. E. 1962. Ekonomski i filozofski rukopisi iz 1“4. Kad taj princip primenimo na dva åoveka.

on je iz psihologije izbacio sve subjektivne pojmove koji se ne mogu neposredno posmatrati. Morals and Society. 91 . æeÿa. 1958. po E. H. Skota (J. koja postoji kod åoveka. dok su sasvim razvijena zemÿoradniåka i stoåarska druãtva najratobornija. From navodi i zakÿuåak jednog od najistaknutijih istraæivaåa agresije X. Meœutim. Nav. Pear. zabrinutosti ili sklonosti nasiÿu. Antropoloãka istraæivaça ukazuju na to da postoje velike razlike u agresivnosti primitivnih ÿudskih zajednica. slika. Staçe tenzije (napetosti). O agresiji je bilo veñreåi. Fromm. str. Fromm. delo. Aggression. str. u çihovoj subjek90 E. str. nav. Scott. najåeãñe se opisuje kao staçe uznemirenog iãåekivaça. delo. Scott): “Osoba koja ima sreñu da æivi u okolini koja je ne stimuliãe na borbu neñe patiti od psiholoãkog ili nervnog oãteñeça zato ãto se nikada ne bori”. 104. 109. Frommu. Po çegovom miãÿeçu. ove teorije se zadovoÿavaju åiçenicom postojaça staça tenzije bez ulaæeça u neposredne uzroke nastajaça toga staça.94 Biheviorizam se zasniva na premisi da je predmet ÿudske psihologije ponaãaçe ili delovaçe ÿudskih biña. Åovek u ratu ima najviãe moguñnosti da isprazni napetost koja traæi agresivna ponaãaça. prvobitne ÿudske zajednice na skupÿaåkom nivou.91 b. I. Druãtva prvobitne zajednice. Rajta. åak i miãÿeçe i oseñaj. a te razlike su u vezi sa stepenom druãtvene razvijenosti koji su te zajednice postigle. kao ãto su “oseñaçe. E. Bihevioristiåke teorije Pored instinktivistiåkih teorija u psihologiji su se razvile i socijalno-psiholoãke teorije. From uglavnom prihvata analizu K. t. shvataçe. Univ. Socijalno-psiholoãke teorije u teoriji meœunarodnih odnosa uzimaju za osnovu objaãçeça sukoba u druãtvu “staçe tenzije”. Press. defanzivna reakcija”. Man. Flugel. primitivnom lovaåkom i primitivnom poÿoprivrednom nivou su maçe ratoborne od onih na viãem nivou. rat koriste kao najåeãñi oblik odnosa sa drugim druãtvima. U hladnom ratu se åak namerno odræavalo staçe napetosti a izbegavao svaki sukob koji bi mogao voditi ratu. P. delo. 92 E. 43 .92 B. 1934. Kao i svojevremeno pozitivizam. nije neophodna povezanost ova dva staça: moguñe je da postoji staçe napetosti a da ne doœe do sukoba.93Iz ovakvog staça moguñe je oåekivati nastajaçe sukoba. str.postoji kod æivotiça i åoveka bioloãki prilagodÿiva. London. nav. nav. a naroåito u SAD. nav. Chicago. do koje je on doãao na osnovu posmatraça 653 plemena koja æive na zemÿi. koje je rezultat druãtvenih okolnosti a ne nasleœenih instinktivnih staça. delo. 94 J. ukÿuåujuñi i åoveka. Naime. J. a ono ãto ove teorije preuzimaju iz teorije agresivnosti je potreba za praæçeçem. “Svi naãi dosadaãçi dokazi pokazuju da je borbeno ponaãaçe meœu viãim sisarima.90 E. koja se pribliæavaju klasiånom druãtvu. 134. i ne postoje dokazi o spontanoj unutraãçoj stimulaciji”. P. 1945. P. 126. izazvano spoÿnom stimulacijom. S. str. unutar kojih bihevioristiåka teorija danas dominira u graœanskoj sociologiji na Zapadu. i obrnuto. Osnovna ãema objaãçeça ovih teorija je sledeña: tenzija agresija sukob rat. 93 T.

97 K. koja se odvaja u celini od individualnih stavova. Dræave su rasporeœene u dva niza jedan koji je sadræao dræave o kojima su prikupÿene informacije. str. 44 . i biheviorizam kao i instinktivizam stavÿa u srediãte prouåavaça ponaãaçe pojedinca i iz çega izvlaåi zakÿuåke znaåajne za objaãçeçe ponaãaça aktera u meœunarodnim odnosima. delo. W. Na jednom primeru moæe se videti kako je taj posao sloæen. i prouåavaçe ponaãaça u toku i posle rata. moæe se reñi da u centru istraæivaça bihevioristiåke ãkole stoji proces donoãeça odluka u meœunarodnim odnosima i spoÿnoj politici dræava. sistematisaçe åiçenica s ciÿem da se izvuku åiçenice tipiåne za pojavu koja se prouåava. Fromm. 4/1971. veñna prvi pogled.. oni proãiruju pojam uåesnika ovih odnosa prouåavaçem çihovog ponaãaça. str. mogao saæeti u tri osnovne faze: prikupÿaçe i obrada åiçenica. Elder. a. Meœutim. Kelman (ur). istraæivaçe ratnog pustoãeça”. predstavama koje postoje kod uåesnika meœunarodnih odnosa jednih o drugima. istraæuju se åinioci koji pospeãuju saradçu meœu dræavama.tivnoj definiciji”. Predstavnici ovog istraæivaça smatraju da se ponaãaçe moæe raãålaniti na sledeñi naåin: “Ponaãaçe koje prethodi. To je sloæen posao koji obuhvata popis i opis åiçenica. imaju neke predstave çihove ili strane zemÿe.. Ovaj postupak bi se.. Odluke se donose na osnovu ovih predstava a ne realnosti. “Meœunarodni problemi”. meœutim. Cobb. U posmatraçu meœunarodnih odnosa. str. 1970. International Community. pregovorima.95Meœutim. Bihevioristi. Istraæivaçe mira. Meœutim. 3/1965. Teorija biheviorizma potpuno je suprotna Dirkemovom shvataçu. veñsamo kao ponaãaçe pojedinaca. tzv. New York. tzv. Jedan od znaåajnih radova ove ãkole96skoro je u celini posveñen istraæivaçu procesa donoãeça odluka. 96 H. Ch. 99 koja se bavi problemima integracije u meœunarodnim odnosima. 1965. po kome je druãtvena pojava kolektivna pojava. istraæivaçe kriza. Boulding. Revue Internationale des sciences sociales. kvantifikacija åiçenica i izrada modela.97 Biheviorizam je imao i veliki uticaj na istraæivaçe mira. uglavnom. Teãko je prihvatiti.. nav. odnosno moæe da vodi ratu. da se analizom ponaãaça pojedinaca mogu objasniti ponaãaça velikih druãtvenih grupa kakve su dræave. 12 i 17. New York. “Ove predstave o stvarnosti predstavÿaju najznaåajniji deo meœunarodnog sistema i on se ne moæe razumeti bez çih. Ovaj zbornik radova sadræi studije o javnom mçeçu. kritiåko odabiraçe i proveravaçe verodostojnosti izvora i najzad. i drugi 95 E. realnost åine rezultati ovih odluka”. Añimoviãñ. 435. Svi oni koji donose odluke. 49. 99 R. 98 Vidi Q.98 Biheviorizam kao teorija ne moæe se odvojiti od postupka nauånog istraæivaça. meœunarodnoj trgovini. te da se ona ne moæe drukåije ni razumeti. i naroåito. koji åini sastavni deo ove teorije i çenog metoda. Prikupÿaçe åiçenica nije jednostavan posao i ne sastoji se samo u jednostavnom zbiraçu podataka o pojavi koja se ispituje. smatraju da se druãtvena pojava uvek moæe svesti na individualno ponaãaçe. s ciÿem da se putem selekcije ponaãaça naåine modeli pogodni za analizu i posmatraçe. U jednoj studiji. International Behavior. Od pojedinaca do globalnog druãtva postoji serija ponaãaça neograniåenog broja postojeñih ili moguñih uåesnika.

str. “International Organizations”. Pored pri-kupÿaça ovih åiçenica. stepen razvijenosti pomoñu bruto nacionalnog dohotka itd. stepen razvoja. 65. Teorija igara je neposredna primena bihevioristiåkog metoda. Intergovernmental Organization in the Global System 18151964. Prikupÿene åiçenice se ne predaju subjektivnoj oceni istraæivaåa. koje omoguñava stvaraçe modela pomoñu kojih se objaãçavaju pojave u stvarnosti. 101 J. 1970. D. 45 . International Politics and International Policy. Tako je geografska udaÿenost data u broju miÿa izmeœu prestonica. kao i one åinioce koji mogu uticati na izbor uåesnika u procesu odluåivaça. Osobina bihevioristiåkog postupka dolazi do punog izraæaja tek u postupku kvantifikacije ovako prikupÿenih åiçenica. priroda politiåkog sistema. Model oznaåava apstrahovanu stvarnost datu u jednoj shematizovanoj predstavi slici. tu-rista. u nekom konkretnom sluåaju. On zakÿuåuje da postoji korelacija izmeœu broja meœunarodnih organizacija i veliåine meœunarodnog sistema i broja dræava u çemu. oni najåeãñe ispituju osobine uåesnika koji u tom procesu mogu uticati na odluke. Jedan od osnovnih stavova biheviorista jeste da se nijedna pojava ne moæe nauåno objasniti bez prethodnog posmatraça i mereça. Rosenau. v. Singer. koja su nastala kao rezultat primene drugih metodskih postupaka. D. uåeãñe u meœunarodnim organizacijama itd.. jer ne moæe biti stalno poveñavan broj dræava. U åinioce koji doprinose saradçi ubrojani su: geografska udaÿenost. Svaki od ovih åinilaca je po moguñnosti kvantifikovan i izraæen putem indeksa. The Behavioral science. Zatim je za ta dva niza napravÿen spisak åinilaca koji doprinose saradçi. D. tradicija odnosa i dr.102 Oni su do sada napravili viãe modela.100Na jednom primeru ovo ñe se najboÿe videti. b. koji se åesto upotrebÿavaju u analizi konkretnih meœunarodnih odnosa. 6569. Jedan od najdoslednijih sledbenika biheviorizma101analizira stopu rasta meœunarodnih organizacija od poåetka XIX veka. Od svih modela izloæiñemo samo teoriju igara. The Behavioral Science Approach to International Relations u ediciji: J.koji je obuhvatio dræave Atlantskog pakta. trgovina. Imajuñi to u vidu. Kod prouåavaça procesa odluåivaça. 2/1970.. bihevioristi se naroåito trude da doœu do saznaça o reagovaçu raznih druãtvenih grupa i slojeva na pojedine probleme meœunarodnih odnosa. kultura. autor zakÿuåuje da ñe doñi do prestanka poveñaça broja meœuna-rodnih organizacija. str.. Singer. Daÿa çihova obrada sastoji se u kvantifikaciji i to uglavnom statistiåkim metodima. razmena studenata.. 102 J. zatim veze izmeœu graœana tih zemaÿa. U ovom modelu posmatra se ponaãaçe dva ili viãe uåesnika u meœusobnim odnosima. Smatra se da obradom åiçenica moæe biti saåiçen model pomoñu kojeg bi mogao biti objaãçen åitav niz istih ili sliånih pojava koje nastaju. dopisivaçe. New York. i odreœeni su kriterijumi po kojima se meri intenzitet odnosa izmeœu datih dræava. Singer. i tako doñi do opãte teorije koja bi bila efikasnija od svih drugih objaãçeça. Ovo posmatraçe nema samo za ciÿ da sazna i opiãe dato po100 J. stupaç ekonomske razmene. telefonski razgovori. Za kriterijume kojima se meri intenzitet odnosa uzet je broj sklopÿenih ugovora izmeœu çih. telegrami itd.

Macmillan. ostaje nekaæçen. 46 . Ako bi oba zatvorenika unapred znali moguñe ishode. Ako. Nema ponaãaça koje objektivno postoji odvojeno od liånosti koja se ponaãa. kao i çihova obrada. Pored ovog modela. pored toga. 105 Nav. biñe teæe kaæçen. kao ãto su model socijalne komunikacije. predstavÿaju doprinos na putu ka viãem stepenu metodoloãkog prilaza meœunarodnim odnosima. teorija igara je najrazvijenija i ima najveñu vrednost u oblasti igara sa zbirom nula: u igri u kojoj dobitak jedne strane predstavÿa gubitak druge strane. str. jer su veze u meœunarodnim odnosima izmeœu vlada nedovoÿne a u sukobima su i nepostojeñe. Nemoguñe je odvojiti åoveka i çegovo ponaãaçe od çega samog. ali pod uslovom da drugi zatvorenik ne prizna. igre sa suprotnim interesima i igre sa meãanim interesima”. ako prizna. drugi zatvorenik prizna. postoji niz drugih modela. nav. strogost i metodiånost u prikupÿaçu åiçenica. U meœunarodnoj politici upravo i jeste najveña teãkoña u tome ãto se ne moæe unapred znati strategija druge strane. Oni su. Meœutim. i arbitrerni. Eksperimentalna igra i simulacija. str. grafiåki model. on se uspeãno suprotstavio instinktivizmu. 5396.103 Meœutim. Obojica ñe biti kaæçeni ako nijedan ne prizna. “zatvoreniåka dilema”. 3/1968. C. 104 V. sukobi spadaju u igre u kojima zbir nije ravan nuli jer dobitak jedne strane ne mora da znaåi gubitak za drugu stranu. London. 66. jednoj po meœunarodne odnose opasnoj teoriji i drugo. J. “Meœunarodni problemi”. str. po ovoj teoriji. veñi da predvidi moguñe ponaãaçe u nekoj buduñoj situaciji. Harsanyi. jer su nastali na osnovu zakÿuåivaça o ponaãaçu sasvim slobodno izabranih aktera i slobodno izabranih tipova 103 J. od çegove liånosti u celini. 65. Mnogo povoÿniji ishod bi se mogao oåekivati za obojicu ako bi imali moguñnosti odræavaça meœusobnih veza. 1971. osnovne protpostavke biheviorizma su teãko prihvatÿive. koja omoguñuje primenu elektronskih raåunara. model integracije. Prvo.naãaçe. Na ovim sasluãaçima on svakome od çih nudi slobodu ako prizna i oda drugoga. korelacija rata itd.106 Ne moæe se poreñi åiçenica da je biheviorizam doprineo prouåavaçu meœunarodnih odnosa. str. biñe kaæçeni za teæe delo i tako nastaje tzv.105 Ovaj primer igre pokazuje da ñe obe strane izgubiti najviãe ako vode raåuna samo o sopstvenim interesima.104Ova igra se najboÿe predstavÿa tako ãto se prikazuje odnos dva zatvorenika uhapãena za delo koje su zajedniåki uåinili i koje istraæni organ sasluãava odvojeno. onda bi mogli svoje ponaãaçe prilagoditi tome i tako nañi najboÿe reãeçe za obojicu. u kojoj svako od çih. delo. “Fundamentalno razlikovaçe u teoriji igara je ono koje daje klasifikaciju igara na tri osnovne grupe: igre sa istim interesima. statistiåki model. u ediciji. Game Theory and The Analysis of International Conflict. pak. 106 Vidi: N. Rosenau. Zbog toga su i rezultati do kojih se dolazi primenom metoda biheviorizma nepotpuni i jednostrani. koji treba samo da ilustruje savremene preokupacije bihevioristiåke sociologije meœunarodnih odnosa na Zapadu. Ako obojica priznaju. Forward. Interesantno je napomenuti da u meœunarodnim odnosima. koja bi mogla nastati i biti sliåna ili ista kao saåiçeni model igra. delo. 371. Dimitrijeviñ. The Field of Nations.

i pomoñu te sheme objaãçavati celinu meœunarodnih odnosa. nav. on nema nikakvog udela u vlastitom æivotu. delo. Slika. integracija. 107 E. Contemporary International Theory and the Behaviour of States.odnosa izmeœu aktera. 3. Vidi se da duænosti koje preuzima meœunarodni sistem broj 1 postaju pod imenom “funkSystem. nije dovoÿno samo identifikovati funkcije. åak ni traåak slobode”. Pitaçe stvaraça jednog globalnog modela izgleda nije moguñe reãiti zbog obima i obiÿa åiçenica koje se nameñu iz stvarnosti meœunarodnih odnosa. 108 D. Funkcionalistiåke teorije Za uvoœeçe funkcionalistiåke teorije u nauku o meœunarodnim odnosima zasluæan je D.110 On ispituje kako sredina (koju åine dræave ålanice). From. Putem modela moæe se apstrahovati veliki broj åiçenica prikupÿenih tokom istraæivaça. Stanford. Press. A Working Peace 109 47 . Stvaraçe modela moæe biti korisno kao metodski postupak u prikupÿaçu åiçenica. 83. Meœutim. takoœe.107Ovo je zakÿuåak koji podjednako vaæi kako za instinktivistiåke. Beyond the Naton-State. Univ. ponaãaça i odnosa? Ovaj kriterijum ne moæe izbeñi uticaj filozofsko-ideoloãkog opredeÿeça. on je odreœen iskÿuåivo uslovima izvan çega. te se tako isticaçe nauåne neutralnosti. one su u neåemu sasvim bliske: nijedna od çih ne vodi raåuna o liånosti samog åoveka: “Bilo da je åovek rezultat uslovÿenosti. nastoje da taåno utvrde znaåeçe meœunarodnog sistema. to je sve. jer svaki model ima svoj sopstveni ciÿ da reãi jedan vid jednog problema. nikakve odgovornosti. odnosno shema najboÿe pokazuje taj proces integracije i dezintegracije u meœunarodnim odnosima. ali ne moæe biti korisno za nauåno objaãçeçe. Meœutim. izmeœu funkcija i aktera koji ih ostvaruju. Haas) u svojim studijama o meœunarodnoj integraciji. Univ. str. Konkretizaciju i primenu ove teorije minuciozno je sproveo u teoriji meœunarodnih odnosa E. i ovog puta pokazuje nedostiænim. Mitrani (D. moæe biti izmeçena u jednom sistemu (koji predstavÿa meœunarodna organizacija). Oxford. Oni definiãu takav sistem kao skup odnosa izmeœu jednog broja funkcija koje vrãi jedan broj meœunarodnih aktera. ili rezultat evolucije æivotiça. Zbog povezanosti i meœuzavisnosti pojava. Koji kriterijum se upotrebÿava u izboru åiçenica. u çihovoj modernoj kibernetskoj verziji. nije moguñe osloniti se na shemu koja se saåiçava na osnovu posmatraça jednog ili dva odnosa. Iako su jasne razlike izmeœu instinktivistiåke i bihevio-ristiåke teorije. koju bihevioristi podvlaåe. Has (E. 1973. tako i za bihevioristiåke teorije. 1965. London. Mitrany). 1943. J. 110 E. sposobnog da posluæi kao instrument analize. Nepovezanost modela vodi. jer se jedan druãtveni sistem izdiæe iznad niza odnosa. 108 koji je u svojoj stu-diji u vreme Drugog svetskog rata izloæio ideje o preovladavaçu podela i sukoba u meœunarodnim odnosima “mreæom meœunarodnih odnosa i organizacija u kojima ñe interesi i æivot svih nacija biti postepeno integrisani”. 52. Rankel. Functionalism and International Organization. Mitrany. str.109 Funkcionalisti. jednostranosti. Haas. Press.

U novoj verziji funkcionalizma. nacionalni ciÿevi u novoj “sredini” II ili III u zavisnosti od toga da li je proces bio integracioni ili dezintegracioni. Mitrani je zapostavÿao politiåku moñkao prisutan elemenat meœunarodnog sistema. tj. ali s obzirom na proces povratne reakcije. Has zapostavÿa druãtveno-ekonomski sistem i çegove posledice na odnose meœu dræavama. on ne unosi u analizu ulogu i znaåaj odnosa koji postoje izmeœu socijalistiåkih i kapita-listiåkih dræava i uticaj tog odnosa na samu zapadnoevropsku integraciju. Autput vrednosti mogu usmeriti ili izmeniti sredinu. to su “duænosti” koje akteri nameñu “strukturama”. po ovoj teoriji jedna od najznaåajnijih struktura u sistemu). Has objaãçava ovu shemu na sledeñi naåin: politika dræave ålanice predstavÿaju input vrednosti (daje se naãa transkripcija. jer bi ona moæda doprinela razumevaçu uspeha integracionih procesa u Zapadnoj ka-pitalistiåkoj Evropi. obratio veñu paæçu samim procesima koji vode integraciji. regio-nalne i svetske organizacije. pribliæio je funkcionalizam siste-matskoj teoriji. sistem je izmeçen veñprema tome u kom stepenu je postignuta integracija. Pribliæavaçe kapitalistiåkih zemaÿa Zapadne Evrope nesumçivo je i posledica zajedniåkog interesa 111 Nav. delo. Privremene meœunarodne organizacije smatramo kao “strukture”. jer domañi termin nije u potpunosti usvojen input = ulaz output = izlaz). str. delo. çegov pravni sistem. Svojevremeno.111 Ãto se tiåe “funkcija” sistema. 112 Nav. one mogu postati autonomni faktori u jednom kasnijem staçu. Tako. Kolektivne odluke organizacija su autput vrednosti. shemu) postaju pod imenom “funkcije” ili “disfunkcije”. zahtevi koje dræave upuñuju meœunarodnim organizacijama i meœunarodnom pravu (koje je.112 Razvoj funkcionalistiåkog prilaza prouåavaçu meœunarodnih odnosa. Suãtina naãe analize je da predvidi kada i kako ñe se to dogoditi”. Istovremeno. kada razmatra integraciju u okviru Zapadne Evrope. çihovi ciÿevi idu ka novom meœunarodnom sistemu. E. Has je na iskustvu prouåavaça integracije u Zapadnoj Evropi. onda je reå o disfunkcijama). Prema tome da li su funkcije ostvarene ili ne (ako ne. 48 . od Mitranijeve ideje o integraciji dræava kao jedinom izlazu iz sadaãçeg staça meœunarodnih odnosa do Hasove analize konkretnih integracionih procesa. Zato je za çega vaænija ocena pravca kretaça procesa nego ocena funkcionalne uloge integracije koje veñpostoje u nekom obliku. to je tip input i autput koje preovlaœuju u datoj epohi. Naime. Duænosti koje sadræi sistem I (vid. çegove nacionalne. ali samo ako su povratnom reakcijom (Feedback reaction) unete u proces odluåivaça svake dræave ålanice. “Ono ãto kara-kteriãe jedan dati sistem. Wihovi ciÿevi tako odluåuju o obliku novog meœunarodnog sistema. tj. takoœe. Nedostatak takve analize je oåigledan. str. prihvañena pravila meœunarodnog prava i 2. 77. 8.cija” ciÿevi nacionalnih aktera u svojoj sredini (II i III u zavisnosti od toga da li je proces integracioni ili dezintegracioni). Strukture sistema su: 1. kako bi utvrdio moguñnost nastanka meœunarodnog sistema koji bi se mogao kontrolisati.

4. Ovaj interes je nesumçivo nadnacionalan. Naime. “duænosti”. Ta arbitrernost se moæe svesti na minimum ako se sistem ograniåi na neki od znaåajnih oblika meœunarodnih odnosa: politiåko-strategijske odnose. Na taj naåin se pred teorijom meœunarodnih odnosa stavÿaju nepremostive teãkoñe. i same sisteme. jer çegova sadræina åini da se razliåiti nacionalni interesi potru pred zajedniåkim interesom. Osnovna slabost funkcionalizma u meœunarodnim odnosima je upravo u tome ãto u svom sistemu nije u staçu da izdvoji ono ãto jeste proces od znaåaja za meœunarodne odnose od svih ostalih pojava. a biheviorizam celinu. koji svi zajedno i svaki posebno. koji omoguñuju uspeãnije i taånije çihovo prouåavaçe. Te teãkoñe su funkcionalizam dovele do arbitrernosti u odreœivaçu onoga ãto spada u “sredinu”. te je prinuœen na arbitrernost. U funkcionalizmu dolazi do ogromnih teãkoña upravo onda kada treba odrediti “sredinu”. ãto je osnovna pretenzija funkcionalizma. kao i uzajamno delovaçe aktera i sistema. ÿudskih i druãtvenih faktora. Oni su uspeãno ukazali na znaåaj ovih sistema za meœunarodne odnose. odnose snaga i ravnoteæu i çene tipove. Ova autonomnost meœunarodnih sistema je sve prisutnija u meœunarodnim odnosima. to je uoåavaçe nastajaça sistema meœunarodnih odnosa unutar kojih nastaju svojevrsne pravilnosti. Funkcionalizam zbog toga nije “video” elemente. Teæça funkcionalista da zahvate meœunarodne odnose u jedan globalni sistem je druga krajnost u odnosu na æeÿu biheviorista da ispitaju pojedinaåna ponaãaça i pojave meœunarodnog æivota. Opãta teorija sistema U razvoju nauke. tako da se “zaguãuje” åiçenicama. nove tipove odnosa koji nastaju s novim socijalnim i ekonomskim tipovima aktera. zato ãto on zanemaruje istorijske i druãtvene osobenosti ovih procesa i ne prodire u suãtinu meœuna-rodnih odnosa. ciÿeve i najzad. çihov uticaj na politiku subjekata. daju “ton” sredini o kojoj je reå. Ajnãtajnovom teorijom re-lativiteta i opãtom teorijom 49 . Ono ãto se moæe smatrati doprinosom ove teorije razvoju teorije meœunarodnih odnosa. kao specifiånu vrstu druãtvenih odnosa. opãta teorija sistema se smatra jednim od dva do sada najznaåajnija prodora u saznaçe. Ova arbitrernost je utoliko veña. meœunarodni odnosi su celina svih pojava koje ih åine i ne mogu se razumeti izdvajaçem jedne ili druge strane. po kojima se odnosi u ovakvim sistemima odvijaju.tih zemaÿa da oåuvaju kapitalistiåki sistem. ta “sredina” mora da sadræi skup svih prirodnih. u aktere. a funkcionalisti su zasluæni ãto su u çihovo prouåavaçe uneli niz specifiånih metodoloãkih postupaka. Meœutim. Na ovaj naåin se metodski mogu uspeãno zahvatiti neki pravci meœunarodnih odnosa. ali se na ovaj naåin ne moæe doñi do opãte teorije meœunarodnih odnosa.

1973. S obzirom na osnovni stav. 114 A.116 U politiåkim naukama na Zapadu. New York. zbog åega ga mnogi smatraju çenim osnivaåem. Antisistem. Nesumçivo je da ova teorija ima najveñi znaåaj zbog çenog metoda. smatra da Opãta teorija sistema pre “predstavÿa pristup i metodologiju nego teoriju u smislu koji se ovom terminu pripisuje u nauci”. Parsons. Zaslugu za ulazak ove metodologije u ove nauke najviãe imaju Talkot Parsons (Talcot Parsons) i Dejvid Iston (David Easton). 1969.114Mada postoje i suprotna miãÿeça. Rapport. 118 J. The Structure of Social Action. tako da i na Istoku i na Zapadu sve åeãñe nailazimo na veñu ili maçu primenu metodologije teorije sistema. Svaki sistem ima svoju strukturu. 1948. The Political System. Contemporary International Theory. 115 A. 1949. Press. a ne prosti zbir sastavnih elemenata. odnosno sredina u kojoj se razvija neki sistem jeste jedinstveno u svojoj sloæenosti. çoj se moæe pripisati onaj znaåaj koji smo veñistakli. po kome su sve pojave povezane u jedan sisem unutar kojeg se ispoÿava meœuzavisnost meœu çima i uslovÿenost od okruæeça. åiçenica je da ova teorija sve viãe osvaja i intelektualno privlaåi nauåne radnike. jer omoguñuje integraciju nauke. tako da joãuvek ne moæemo smatrati da su Opãtu teoriju sistema marksisti potpuno prihvatili. New York. Oxford Univ. U marksistiåkoj literaturi postoje i drugaåija miãÿeça. jer sve velike teorije sadræe sistematizovana znaça teoriju i metodologiju. Frankel. koji je razradio ovu teoriju.115 S druge strane. 3.117Primena ove teorije u meœunarodnim odnosima se poklapa sa çenom primenom u politiåkim naukama. Rakitov. Wiener. Vol. 117 T. New York. Razumÿivo je da Opãta teorija sistema biva prvo prihvañena i primeçena u prirodnim i tehniåkim naukama. 113 koja je napisana krajem dvadesetih godina a objavÿena tek 1948. Moskva.118 Ãta se podrazumeva pod sistemom i kakva je moguñnost çegove primene u meœunarodnim odnosima? Postoje brojne definicije sistema. Lefevre.sistema Norberta Vinera (Norbert Wiener). Ona predstavÿa veliki napredak. Na taj naåin sistem predstavÿa sloæenu celinu skup pojedinaånih elemenata koji se nalaze u interakciji. 50 . Opãta teorija sistema nuæno pretpostavÿa interdisciplinarno prouåavaçe jer okruæeçe. Mathematical Aspects of General Systems Analysis u General Systems “Yearbook of the Society to General System Research”. Easton. i u tom smislu. Beograd. 1966. ostvaruje funkciju i predaje informacije ili ih preraœuje. ali se one ipak sve svode na to da sistem åini ukupnost elemenata ili istovrsnih grupa elemenata. 1973. istina je verovatno negde na sredini. te tako predstavÿa novi kvalitet. I. str. New York. a tek kasnije u druãtvenim. koja je upravo do sada bila dezintegrisana zbog razliåitih metodoloãkih moguñnosti. Anatol Rapport. 1953. D. sistemska teorija poåiçe re-lativno brzo da se primeçuje nakon objavÿivaça Vinerovog dela. 116 A. Anatomija nauånogo znanija. XI. jer je do tada dræana kao vojna tajna SAD. Cybernetics or Control and Communication in the Animal and the Machine. Tako je sistem 113 N.

primat ima sistem koji je na viãem nivou. meœu sistemima i u sloæenom sistemu. inaåe ne moæe opstati kao sistem. Sredina meœunarodnog sistema je pak sveukupnost druãtvenih i prirodnih elemenata. Meœunarodni sistem je takoœe hijerarhijski ustrojen i to u dva smera: a) u odnosu razliåitih elemenata sistema postoji primat ekonomske meœuzavisnosti. Systems. nemoguñe je zanemariti povratni uticaj sekundarnog sistema i elemenata na primarne. Rosenau. Burton. W. Znaåi. funkcionisaçe jednog sistema nije moguñe objasniti van çegovog okruæeça. eventualno. Ako nema meœuzavisnosti. Sve sisteme moæemo posmatrati u odnosu jedan na drugi. meœunarodni pravni sistem i sistem 119 M. Systematic Approach to International Politics. Elementi koji åine sistem moraju biti relativno nezavisni. Ako bismo strukturu meœunarodnog sistema shvatili kao odnos i veze koje postoje izmeœu globalnog meœunarodnog sistema i podsi-stema: meœunarodni ekonomski sistem. Tako se. ali i da predaje nove impulse koji utiåu na odnose samih elemenata. meœunarodni pravni sistem i neki H sistem koji bi se hijerarhijski mogao postaviti u istu ravan sa ova tri sistema. veze sa okruæeçem sve viãe se granaju. Svaki sistem je deo nekog viãeg sistema. Theorising Across System: Linkage Politics Revisited (1971). jer bez çega nema celine odnosno sistema. u kom smislu se oni nalaze na razliåitim nivoima.sposoban da prima impulse koji dolaze od sastavnih elemenata. States. a s rastom meœuzavisnosti. N. meœunarodni politiåki si-stem. Sistem mora biti otvoren prema sredini (okruæeçu). koji odreœuju meœuzavisnost elemenata meœunarodnog sistema i tako åine osnovu na kojoj on postoji. Kaplan. meœunarodni politiåki sistem. 1968. Isto tako. Primena opãte teorije sistema u prouåavaçu meœunarodnih odnosa naãla je mesto u brojnim radovima119 u kojima se meœunarodni sistem posmatra kao veliki sloæeni sistem. grupa elemenata koja åini sastavni deo nekog drugog sistema. Diplomacy and Rules (1968). J. U tom sluåaju on ne bi bio sistem. jer sistem ne moæe funkcionisati ako je on prosta masa sastavnih delova. U odnosu na meœuza-visnost. meœunarodni ekonomski sistem. System and Process in International Politics. Meœuzavisnost je neophodna u ustrojstvu jednog sloæenog sistema. sistem se nalazi na niæem ili viãem nivou. recimo. jer je sastavÿen od elemenata (dræava) koji su veoma nezavisni. Zbog çegove heterogenosti. on ne podleæe uvek samokontroli. tako da izmeœu çih nastaje hijerarhijski odnos: npr. i u odnosu na çega on je çegov podsistem i nalazi se u meœuzavisnosti u odnosu na çega. b) u odnosu sistema i podsistema postoji primat ekonomskog sistema nad drugim sistemima zbog broja i kvaliteta veza koje ovaj sistem ima sa çima. sistem odnosa dræava jednog regiona nalazi u okruæeçu globalnog sistema ravnoteæe snaga. 51 . univerzalnog i regionalnog sistema kolektivne bezbednosti. onda nema ni veza izmeœu datih sistema. Utvrœivaçe primata se vrãi na osnovu broja i znaåaja veza koje jedan sistem ima sa drugim sistemima odnosno elementima. 1957. veñ. tako da je sve maçe moguñe funkcionisaçe jednog sistema nezavisno od sredine u kojoj opstoji. dinamiåki i hijerarhij-ski povezan. Isto tako. Young. J. O. meœunarodnog ekonomskog sistema itd.

staçe druãtvene svesti (nacionalne..H koji se nalazi na kraju ovog otvorenog lanca i omoguñuje da se ispred çega pojave joãneki podsistemi. stupaç razvijenosti aktera. Primena sistemske teorije u istraæivaçu meœunarodnih odnosa ima svoj metodoloãki smisao. 5. nav. tada bismo u daÿoj razradi priãli istraæivaçu funkcionalnih podsistema koji nastaju usled interakcija izmeœu si-stema i podsistema u prvom nivou. Recimo. Meœutim. tehnoloãka nezavisnost i niz drugih. Prvo pitaçe koje traæi odgovor jeste: kako i zaãto nastaju meœunarodni odnosi? U marksistiåkoj literaturi se åesto moæe sresti miãÿeçe da meœunarodni odnosi nastaju s pojavom klasnih druãtava. Kaplan. uglavnom. tako da bez primene elektronskih raåunara nije moguñe zami-sliti uspeãno savladavaçe zadataka. Zbog toga se åesto pribegava analizi nekog od podsistema ili preduzima analiza niza sistema koji se tada uklapaju u jednu celinu. prema tome. 41 i M. usled interakcija sa drugim podsistemima unutar globalnog meœunarodnog sistema. svetsko træiãte. koji su. Sociologie. str.120 Opãta teorija sistema ukÿuåena kao metodoloãki okvir moæe da pruæi mnogo viãe nego ãto je do sada ostvareno çenom primenom u sklopu funkcionalistiåke filozofije... S obzirom na to da je meœunarodni sistem u veñoj meri heterogen zbog visokog stepena nezavisnosti çegovih elemenata. 52 . prouåavani istorijskim metodama. mogao bi da izazove nastajaçe no-vih podsistema: ravnoteæe snage i kolektivne bezbednosti. U meœunarodnom sistemu mogu se zapaziti nizovi parametara koji utiåu na veze izmeœu sistema i podsistema. a. str. nacionalni karakter. Marksistiåki pristup meœunarodnim odnosima Ono ãto u zamahu nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa privlaåi paæçu jeste veliki interes ove nauke za marksistiåki pristup prouåavaçu meœunarodnih odnosa. Sve ove parametre bismo mogli podeliti na objektivne i subjektivne. ni sami meœunarodni odnosi. verske). delo. ova teorija trpi ozbiÿne kritike koje se na Zapadu uglavnom svode na primedbu da se pomoñu çe moæe sagledati globalni sistem. geostrateãki poloæaj. kako je to uradio M. ali da nije moguñe istraæiti niz znaåajnih åiçenica bez kojih se ne moæe razumeti spoÿna politika dræava. Subjek-tivni bi bili: sistem odluåivaça kod aktera. psiholoãke osobine liånosti znaåajnih u sistemu odluåivaça itd. Objektivni bi bili: geopolitiåki. primena si-stemske teorije u meœunarodnim odnosima je veoma teæak i sloæen posao. pa. ostaju ozbiÿne opasnosti od ãematizovaça stvarnosti. Razumÿivo. do koje moæe dovesti nekritiåka primena sistemske teorije. jer omoguñava nauåno istraæivaçe savremenih meœunarodnih odnosa. Merle. podsistem 2 (meœunarodni politiåki sistem). “Osnovna teza koja proizlazi iz dela 120 Frankel. Ovi funkcionalni oblici podsistema (ravnoteæa i kolektivna bezbe-dnost) bi u povratnoj akciji delovali na podsistem u prvom nivou a ovi na sam globalni sistem. 123124.

Znaåaj spoÿnih odnosa zajednica u prvobitnoj zajednici naveo je Marksa da zakÿuåi “proces razmene robE2 se ne pojavÿuje najpre u krilu prvobitnih zajednica. str.” Tradicional-ni uticaj druãtvenoekonomskog sistema na spoÿnu politiku ispoÿava se kao projekcija druãtvenih interesa (posebno klasnih interesa) u meœunarodnoj oblasti. naroåito o nacionalnom karakteru. nije niãta znaåajnije dogodilo u istoriji ÿudskih odnosa”. kako bi se saznale opãte zakonitosti koje bi vaæile za sve pojave iste vrste. na onim retkim taåkama gde one dolaze u kontakt s drugim zajednicama. Engelsa i Leçina jeste. navedimo 121 J. kao ãto je druãtveno-ekonomska struktura. i da nestaju s nestankom klasa. Ostaje da se vidi u kojoj meri grupni interesi nastavÿaju da odreœuju spoÿnu politiku. Miloãeviñ. 1861. bilo one koji predstavÿaju samostalne snage u meœunarodnim odnosima. treba prouåiti mikrofaktore koji deluju na definisaçe i izvrãavaçe spoÿne politike i çihov odnos prema makrofaktorima. str.. spoÿna politika ne rukovodi istim principima. da unutraãça politika odreœuje spoÿnu politiku. 122 S. Smatra se i da su Marks i Engels meœunarodne odnose teorijski reãavali “ako ne iskÿuåivo. Åetvrto. delo. Wiatr. treba ispitati ideo-loãke i psiholoãke uslove. u sluåaju vrlo razvijene industrijalizacije. smatrajuñi da klasno izrabÿivaçe unutar druãtva vodi izrabÿivaçu nacija. ono prioritetom klasne borbe”.123 Da bismo ukazali na kontinuitet ovog shvataça sve do istorije novoga veka. 1/1974 (UNESCO).122 Marksova i Engelsova antropoloãka razmatraça ukazuju na çihovu teæçu da pojave objasne u çihovom nastajaçu. da kao takvi predstavÿaju nastavak klasne borbe u meœunarodnim razmerama. 123 Nav. doktorska disertacija.121 I u naãoj literaturi moæe se sresti shvataçe da su meœunarodni odnosi uslovÿeni klasnom borbom. Marksistiåke teze moraju biti preispitane i to u sledeñem: prvo treba definisati u kom obimu druãtveno-ekonomska struktura zemÿe odreœuje çenu spoÿnu politiku..Marksa. bilo one koji predstavÿaju vezu s druãtveno-ekonomskom strukturom. a naroåito druãtveno-ekonomski sistem. 34. Ovaj tip meœuzavisnosti posebno je jasan u periodu kolonijalne eksploatacije. naroåito u veoma industrija-lizovanim zemÿama. Tu poåiçe trampa i odatle prodire prema unutraãçosti zajednice koju onda podriva”.122 Ovakvo shvataçe se obrazlaæe stavovima o Pariskoj komuni i onima koji su izneti u Komunistiåkom manifestu (“S padom suprotnosti klasa u okviru nacija pada i neprijateÿski stav meœu narodima”). 1971. Drugo. 53 . u stvari. Prihvatiti takav pristup znaåilo bi preñutno prihvatiti da se od perioda evropske industrijalizacije XIX veka naovamo. kao i ukazati na ostale faktore koji mogu ograniåiti ili izmeniti çen uticaj. Pravni fakultet u Beogradu. “Revue internationale des sciences sociales”. treba voditi raåuna o trajnim åiçenicama æivota nacije. Sociologie et E9tude des rations internationales. Neki autori smatraju da se. nego tamo gde one prestaju. Marksovo i Engelsovo shvataçe meœunarodnih odnosa i çegov znaåaj za savremene meœunarodne odnose. Treñe. na çihovim granicama. I ovaj autor ukazuje na to da je ovakav pristup meœunarodnim odnosima siromaãan i nepotpun: “Mnoga podruåja socijalnih odnosa danas u meœunarodnim odnosima ne mogu se objasniti iskÿuåivo fenomenima klasne borbe. borbe za spoÿna træiãta itd.

kao ãto su 124 K. vojnu silu. nacionalnim pokretima. 1956. moæe se doñi do dosta teorijskih stavova koji se odnose na naoruæaçe. str. meœutim. i drugo. 321.. U vezi s tim.. “Kultura”. ili o ulozi liånosti u pismu Ãtarkenburgu. kao i delova druãtvene nadgradçe. 127 297. da osvoje nova træiãta i ostvare nove profite”. takoœe. odnosi se na vezu meœunarodnih odnosa s klasnom borbom unutar dræava. pravne. Beograd. i Marks i Engels i Leçin ukÿuåuju i samog pojedinca u one åinioce koji mogu delovati na meœunarodne odnose.stav po kome: “Francuska osim opãtih kriza prolazi kroz svoje sopstvene nacionalne trgovaåke krize. Spoÿna i unutraãça politika su dva lica jedne pojave i one se meœusobno prepliñu i utiåu jedna na drugu. kao nacionalnim interesima. 1949..126 U pismu Blohu Engels kaæe: “Ekonomsko staçe je osnovica. Marks. Osamnaesti brimer Luja Bonaparte.124Za ovo shvataçe je takoœe karakteristiåan i stav o britanskoj vladavini u Indiji. koje stoji i daÿe na stanoviãtu da se u meœunarodnim odnosima u proãlosti u osnovi nalazi “sukob eksploatatorskih klasa koje vladaju u raznim druãtvima i koje teæe da utvrde i proãire svoju vladavinu. prema kome je “jedan jedini ruãilaåki rat mogao da opustoãi jednu zemÿu za vekove i da je liãi celokupne çene civilizacije”. str. strategiju. a pogotovu odrazi ovih stvarnih borbi u mozgu uåesnika. Vjatr smatra da je marksistiåka teorija zanemarila niz mikrofaktora na raåun makrofaktora koji mogu delovati na meœunarodne odnose. koje su. I. “Naprijed”. Zahtev Vjatra da je neophodno voditi raåuna o nacionalnom karakteru. koje smatra da za razumevaçe i objaãçeçe meœunarodnih odnosa treba modifikovati marksistiåku teoriju. politiåke. veñcitirano. nacionalistiåkoj ideologiji. “Kultura”. filozofske teorije. postoje uglavnom dva shvataça: jedno. pridaje se. Drugim åiniocima. Treña oblast u kojoj se mora produbiti marksistiåka teorija jeste delovaçe mikrofaktora na meœunarodne odnose. 125 K.125 U delima klasika se zaista ne moæe nañi tvrdça koja odvaja jednu politiku od druge.”127 U Engelsovim vojnim radovima i drugim delima.. 38. str. a åesto i zahteve za preispitivaçem marksizma. Ovako se “zamagÿuje i uticaj drugih vaænih elemenata nadgradçe. Izabrana dela. Zagreb. Britanska vladavina u Indiji. odnose izmeœu pojedinaca i dr. 488. mnogo viãe odreœene i uslovÿene opãtim staçem svetskog træiãta nego lokalnim francuskim åiniocima”. Marks. str. nije niãta novo za marksistiåku teoriju. b. Marks. a naroåito potpunih druãtvenih zajednica. str. Beograd. Izabrana dela. Ove “dve politike” se mogu posmatrati odvojeno da bi se boÿe razumele i prouåile. 172. Klasici su viãe puta govorili o ovim osobinama kao o åiniocu o kome se mora voditi raåuna. Meœutim. 54 . versko shvataçe. U socioloãkoj literaturi mogu se sresti stanoviãta da se na ovaj naåin kod sociologa marksista preuveliåava uloga druãtvenih klasa a zanemaruje uticaj druãtvene osnove. ali na tok istorijskih borbi vrãe svoj uticaj i u mnogim sluåajevima odreœuju çihov oblik i razni momenti nadgradçe i çeni rezultati. 126 K. F. Prilog kritici politiåke ekonomije. t. Engels. suãtinski znaåaj za nauånu analizu meœunarodnih odnosa. Anti-DFChring. Drugo pitaçe koje kod marksista izaziva kontraverze.

Podela åoveåanstva na nacije i dræave nije iskÿuåivo rezultat klasne borbe jer kada bi klasna borba sama dejstvovala. meœutim. Bilo da je reå o ratu ili saradçi. oni su jedinstveni u stavu da ti odnosi postoje i pre nastanka klasnih druãtava. 475. i to istorijski i antropoloãki.posledçi dogaœaji navode na misao da nema direktnog automatskog odnosa izmeœu druãtveno-ekonomskog sistema i spoÿnopolitiåke orijentacije: moæemo videti da od ãezdesetih godina dræave s istim druãtveno-ekonomskim sistemom vode çihovu spoÿnu politiku u pravcima koji su sve viãe razliåiti”. U svojim fundamentalnim delima. Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. delo.. uopãte. veñi çihovih fundamentalnih radova o druãtvu i åoveku. kulturnim åiniocima. jesu li oni samo nastavak klasne borbe koja se vodi unutar zemaÿa na meœunarodnom prostoru? Meœunarodni odnosi nastaju na odreœenom stupçu druãtvenog razvoja koji treba utvrditi. Lukiñ. str. tako i objektivnih i subjektivnih åinilaca sredine u kojoj se ovi odnosi razvijaju. Osnovi sociologije. Istovremeno. kao krajçim vidovima ovih odnosa. politike. dræava.. nav. koji kaæe: “. kako samih uåesnika. Antropoloãki pristup omoguñuje da se doœe do neophodne graœe znaåajne za utvrœivaçe geneze nastajaça druãtvenih odnosa uopãte. Ova miãÿeça u savremenoj marksistiåkoj teoriji130 ukazuju na znaåaj ovog pitaça za marksistiåku teoriju uopãte. Engels. 1965. sloæena delovaça. Prvo pitaçe koje se nameñe jeste: da li su klasici marksizma smatrali da meœunarodni odnosi uopãte nastaju sa nastankom i nestankom druãtvenih klasa. One se mogu zapaziti u åitavoj istoriji meœunarodnih odnosa. a naroåito za teoriju meœunarodnih odnosa. u kojima odnosi predstavÿaju izukrãtana. Blohu. I najjaåa druãtvena organizacija. Prouåavaçe raznih vidova prvobitne zajednice bio je i veliki zadatak koji su sebi postavili i Marks i Engels. svojine. prihvatiti stav da se ove razlike mogu videti tek od ãezdesetih godina. oni nisu negirali povezanost klasne borbe i meœuna-rodnih 128 F. Wiatr. Izabrana dela. procesa proizvodçe i potpunih druãtvenih zajednica”. trebalo bi da vodi do jedinstvene svetske dræave i nacije nego je rezultat delovaça drugih åinilaca. 130 J. Beograd. danas se ne moæe objasniti iskÿuåivo klasnim borbama. str. 55 . 122.nacije. veñi nacionalnim i. potrebno je ispitati pojavu pojedinih procesa. Unutar çih postoje razliåiti oblici odnosa: krajçi vidovi su meœunarodna saradça i rat. Kad je reå o nastanku meœunarodnih odnosa. R. Pismo J.128 Sliåno ovom stanoviãtu je i miãÿeçe Vjatra. 129 304306. dræave itd. Izmeœu ove dve krajnosti razvija se åitav niz razliåitih procesa. Ona marksistima nameñe obavezu da mu priœu krajçe paæÿivo i uz prouåavaçe ne samo onoga ãto su klasici marksizma rekli povodom nekog konkretnog dogaœaja. Marks i Engels nisu tvrdili da odnosi izmeœu globalnih druãtava nastaju sa nastankom klasa unutar çih. kao ãto je nastanak druãtvenih pojava porodice. Marks se sluæio antropoloãkim istraæivaåkim materijalom a Engels u radovima znaåajnim za politiåku teoriju i filozofiju. str.129Teãko je.

Takvi su.132 v. to su krvno-srodniåke. Paris. Danas su u mnogim teorijskim sistemima meœunarodnih odnosa i sociologije raãirena shvataça da je rat veåita pojava. to su naseÿa. kada nestanu uslovi koji su je stvorili. nestati iz druãtvenog æivota. Zatim. 288 i daÿe. ukida se eksploatacija jedne nacije od strane druge”. geografsko-istorijski nastale provincije ili regioni. Politiåko-teritorijalne grupe regioni i provincije i. jer je posledica agresivne prirode åoveka. tek kada bude opet odluåivala svojom sudbinom kao samostalna nacija. tako i radi çegovog sticaça”. Zato se najåeãñe postavÿa pitaçe: da li se odnosi besklasnih druãtava u proãlosti uopãte mogu smatrati meœunarodnim odnosima i da li ñe oni u buduñem besklasnom druãtvu nestati? Horizontalnoj stratifikaciji druãtva marksistiåka sociologija nije posvetila toliko paæçe kao vertikalnoj. 1416. Na kraju. tek tada ñe za çu opet poåeti proces unutraãçeg razvitka. Lefevre. La manifeste diffE9rentialiste. sa slobodom trgovine. Åak i mnoge teorije koje se ne oslaçaju na psiholoãke osnove smatraju da je svaka rasprava o nestanku rata iz druãtvenog æivota åista utopija. a u nekim situacijama i veñi znaåaj za æivot druãtva od samih klasnih odnosa. 132 Na primer. kritikuje se i marksizam koji rat posmatra kao istorijsku pojavu koja je u jednom trenutku druãtvenog razvoja nastala i koja ñe u jednom drugom trenutku. 1963. 56 . odnosno etniåke grupe porodica (horda). ona nije beznaåajna za prouåavaçe druãtva. U meri u kojoj se ukida eksploatacija jedne individue od strane druge. U ovom smislu.odnosa izmeœu dræava. to su teritorijalne grupe globalne teritorijalne zajednice nacija i dræava. smatrajuñi da klasno izrabÿivaçe unutar druãtva vodi izrabÿivaçu i u meœunarodnim odnosima. 1970. zavojevaça i uniãtavaça ÿudi i dobara. str. odnosi nacija u nekim druãtvenim situacijama. Sledeñe pitaçe na koje treba dati odgovor jeste: da li se moæe smatrati da su meœunarodni odnosi postojali i u prvobitnoj zajednici u besklasnom druãtvu. recimo. Ovi stavovi iz Komunistiåkog manifesta se upravo odnose na meœunarodnu zajednicu zemaÿa u kojima je veñost131 H. on kaæe: “Tek kada Poÿska ponovo izvojuje svoju nezavisnost. jer odnosi izmeœu horizontalnih grupa mogu da imaju isti. Le grand tournant du socialisme. narod. 1970. rata. Meœutim. odnosa klasnih globalnih druãtava. Marks i Engels su smatrali da ñe do socijalistiåke revolucije doñi u celom svetu a ne samo u jednoj ili jednom broju zemaÿa. Zagreb. i R. Dosadaãçe izlagaçe ukazuju na potrebu da se raspravi da li ñe i kada nestati meœunarodnih odnosa. Marks nije iskÿuåivao tu moguñnost: “Rat je zato jedna od najprvobitnijih delatnosti svake od ovih samoniklih zajednica. “Naprijed”. ona ñe moñi da pomaæe socijalnom preobraæaju Evrope. svetskim træiãtem.. kako radi zadræavaça vlasniãtva.” Izabrana dela. jednoobraznoãñu industrijske proizvodçe i æivotnih odnosa koji çoj odgovaraju.. pleme. najzad. str. Paris. str. Garody. Marks i Engels su ovo svoje shvataçe najjasnije izrazili u Komunistiåkom manifestu: “Nacionalna odvajaça i suprotnosti naroda sve viãe iãåezavaju veñs razvitkom buræoazije. rod. kada Engels govori o Poÿskoj.131 Horizontalne druãtvene grupe moæemo klasifikovati na sledeñi naåin: prvo. 190.

Kada se ima u vidu da je teorija meœunarodnih odnosa mlada nauåna disciplina. polaznu nit. skrivenije suãtinske osobenosti socijalnih pojava i situacija. Napori koji se åine da se odredi metod teorije meœunarodnih odnosa ne znaåe to da ñe on biti potpuno samostalan i razliåit u odnosu na metode drugih druãtvenih nauka. postupka nauånog istraæivaça i sredstava pomoñu kojih se dolazi do saznaça pojava koje jedna nauka prouåava. NIU Sluæbeni list SFRJ Beograd. 183. b) metodoloãki postupak. IV METOD NAUKE O MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA 1.133 “Metod se obiåno shvata kao naåin na koji se u nauci dolazi do saznaça predmeta koji ona prouåava. Po jednoj drugoj definiciji: “Metod (od gråke reåi “methodos” put. Nauåno istraæivaçe bilo koje oblasti druãtvenog æivota pretpostavÿa povezanost teorije i empirijskog istraæivaça. Lukiñ. Peåujliñ. nav. Osnovi kritike politiåke ekonomije (Grundrisse.. Osnovi sociologije. ãto dovodi u meœusobnu vezu åiçenice u kojima otkriva dubÿe.”134 On se sastoji iz tri elementa: prethodnog znaça o predmetu koji se istraæuje. 1976. koji se principi moraju poãtovati da bi prouåavaçe u ovoj oblasti postiglo svoje ciÿeve. Marks. i pruæa kÿuå za objaãçeçe ustanovÿenih pravilnosti. eksploatatorskoj i ekspanzionistiåkoj politici u meœunarodnim odnosima. Zagreb. kao i pronalaæeçu novih. 57 ..135 133 K. naåin istraæivaça stvarnosti radi sticaça ãto istinitijeg.. onda se mora voditi raåuna o åiçenici da su i metodi joãnerazvijeni. åije razreãavaçe se moæe traæiti u hegemonistiåkoj. str.varen komunizam liãen protivureånosti. zakonitih veza i odnosa”. po: Temeÿi slobode. str.. Zbog toga bi bilo potrebno da se utvrdi na koji naåin se prilazi prouåavaçu meœunarodnih odnosa. 134 M. Metod u najãirem smislu obuhvata tri osnovne komponente: a) opãti pristup. str. c) tehniåke metode”. 120. traæeçe) oznaåava naåin miãÿeça. “Plodonosnost istraæivaça koje je rukovoœeno teorijom leæi u tome ãto teorija pruæa osnovu. te napori istraæivaåa u ovoj oblasti moraju biti usmeravani i prema stalnom istraæivaçu i proveravaçu postupaka koji su veñustanovÿeni. Metodologija druãtvenih nauka. 135 R. Postoji opãti nauåni metod koji svaka nauka prilagoœava prouåavaçu svog predmeta.). ãto objektivnijeg saznaça. Pojam Sloæenost pojma meœunarodnog æivota zahteva da se meto-doloãki vrlo paæÿivo pristupi çihovom prouåavaçu. 60. “Naprijed”.

138 Da bi se doãlo do dijalektiåki druãtvene celine ne moæe se ostati na prouåavaçu empirije jednog ili drugog åinioca koji deluje na meœunarodne odnose.136Iz ovog stava proizlazi zakÿuåak o potrebi da se pored osnovnih åinilaca koji deluju na meœunarodne odnose otkriju i “çihov meœusobni odnos i promene u specifiånoj teæini.. gvozdena ’stopostotna’ neposredna empirijska proverÿivost. Dimitrijeviñ. da shvati çihovo znaåeçe. M. 34/1960. Ovo odreœivaçe moæe biti teorijsko i operacionalno. str. solidna prethodna “oprema” za daÿa nauåna prouåavaça. Bilo da je reå o celini. uz principe istorijskog materijalizma. R. Ninåiñsmatra da “polazna taåka meœunarodnih odnosa treba... To je. istraæivaåki postupak sadræi i odreœivaçe predmeta istraæivaça. druãtvenih i politiåkih kretaça odreœene istorijske epohe”. Zato je moguñe da jedan niz åiçenica iskazuje viãe a drugi maçe. koje se imaju iznalaziti i utvrœivati i da pri tome reåene zakonitosti i principi svakako imaju udela i primene. “Arhiv za pravne i druãtvene nauke”.. radna definicija 136 Œ. 58 . 255. istorijska evidencija. Œ. niti je moguñe zadovoÿiti se izborom vidova problema. konstante. sam æivot”.. Uvod u prouåavaçe meœunarodnih odnosa. O teorijskom odreœivaçu predmeta. 11. Ovde ñe biti posebno reåi o operacionalnom odreœivaçu predmeta kome je ciÿ utvrœivaçe postupka nauånog istraæivaça. neophodno je izgraditi poseban teorij-ski okvir koji mora biti ãiri od empirijske graœe i ne sme biti sveden na obim koji je neposredno proveren. nav. neophodno je utvrditi skup osnovnih åiçenica koje izviru iz suãtine problema i koje ukazuju na razvojne procese datih druãtvenih odnosa. i ne postoji mehaniåka. Markoviñsmatra da “pored opãtih zakonitosti druãtveno-ekonomskog razvitka u meœunarodnim odnosima se ispoÿavaju i druge. jednog teorijskog koncepta. delo. “Empirijski istraæivati to znaåi tragati za reprezentativnim celinama koje moæemo neposredno (iskustveno) posmatrati i koje u sebi sadræe jake karakteristiåne druãtvene celine. svakako. meru i naåin na koji deluju jedni na druge i na meœunarodni razvitak u celini itd”.Prethodna izlagaça veñukazuju na znaåajan fond znaça proizaãlih iz dela o problemima meœunarodnog æivota. Posledça verifikacija je sama istorija. Stojanoviñ. osnovnih ekonomskih. ili oblika odnosa. 44. bilo je veñreåi. koje otkrivaju çenu prirodu. åiniocima. 246.139 U opãtem nauånom metodu. da bude temeÿna marksistiåka analiza opãteg istorijskog okvira u kome ti odnosi postoje. jednoobraznosti. delo. zavisno od toga.137 Pored ovih opãtih zahteva koji se postavÿaju u odnosu na metod nauke o meœunarodnim odnosima. Utvrœivaçe metodskog postupka je upravo zbog toga neophodno da bi se doãlo do saznaça jedne pojave. str. ili da ista åiçenica baca viãe ili maçe svetla. Peåujliñ. 138 V. str. specifiåne... str. kao skupu pojava o suãtini meœunarodnih odnosa. tj. M. 137 Nav. zakonitostima. Ninåiñ. Markoviñ.”. ako ne zakonitosti a ono pravilnosti. Metodologija prouåavaça meœunarodnih odnosa. 139 M. “Na kraju krajeva.. Operacionalna.

Nejednakost na raznim poÿima ostavÿa ozbiÿne posledice na ponaãaçe dræava. neophodno je istraæivati stepen nejednakosti koja se odraæava u razliåitim vidovima æivota meœunarodne zajednice. dozvoÿavaju izdvajaçe jednog broja indikatora. U tom smislu. unutar istog druãtveno-ekonomskog sistema mogu da se razvijaju razliåiti interesi. ideoloãke) je svakako znaåajan indikator kretaça u meœunarodnim odnosima. Meœunarodni odnosi se ne mogu prouåavati na zadovoÿavajuñi naåin ako se ne dovedu u vezu s celokupnim druãtvenim odnosima. v. d. Zato je potrebno prouåavati u meœunarodnim odnosima sve ono ãto je u neposrednom ili posrednom dodiru s drugim odnosima kao i çihov meœusobni uticaj. jer se preko ekonomskih zakona prvo izraæavaju nejednakosti u ovim odnosima. Odnos snaga je mnogo sloæeniji i on obuhvata odnos interesa. b. korisno je proveravati ustanovÿene pravilnosti u meœunarodnim odnosima s opãtim druãtvenim zakonitostima do kojih su doãle druge nauke. Istorijsko prouåavaçe mora biti dopuçavano i proveravano istraæivaçem savremene prakse meœunarodnih odnosa. ekonomske i druge moñi. kao i opãti stavovi klasika marksizma. S obzirom na to da su meœunarodni odnosi politiåki odnosi.predmeta se sastoji u odreœivaçu pokazateÿa ili indikatora koji se mogu ispitivati i proveravati i koji predstavÿaju spoÿne izraze opãteg koncepta. Zbog toga je istraæivaçe interesa dræava sloæen posao koji zahteva svestrano prouåavaçe razliåitih åinilaca. Odnos snaga u meœunarodnim odnosima. odnosa i politiåke konstelacije unutar koje oni mogu biti ostvareni. Priroda interesa se najåeãñe vezuje za druãtveno-ekonomski sistem svakog pojedinog uåesnika u datom odnosu. Istorijsko prouåavaçe meœunarodnih odnosa i pojava u çima je neophodno zbog toga ãto se iz ovih pojava ne moæe uopãte prouåavati primenom drugih metoda. Ovaj odnos se mora prouåavati znatno kompleksnije. æ. kako bi se izbeglo çegovo svoœeçe na odnos i deobu sile u meœunarodnim odnosima. åije istraæivaçe moæe doprineti saznaçu meœunarodnih odnosa. Istorijsko prouåavaçe moæe da omoguñi utvrœivaçe nekih pravilnosti putem ispitivaça niza pojava iste vrste u toku istorije meœunarodnih odnosa. a. vojne sile. ideologija. Prouåavaçe zakonitosti meœunarodnih ekonomskih odnosa mora zauzeti znaåajno mesto u prouåavaçu meœunarodnih odnosa. pritiska ili osvajaça. politiåke. Istraæivaçe prirode interesa uåesnika meœunarodnih odnosa s ciÿem saznaça puteva çihovih zadovoÿeça. Nivo svesti (nacionalne. Ãira graœa o meœunarodnim odnosima. te ih je neophodno ustanoviti. g. Da li se ti interesi mogu ostvariti putem procesa saradçe ili putem negiraça interesa drugih uåesnika. e. jer se sve dræave ne razvijaju na isti naåin i nemaju sve iste moguñnosti za razvoj. U meœunarodnim odnosima dolazi do dodira razliåitih 59 . putem primene sile. kao i moguñnost za razvoj procesa saradçe ili procesa sukoba u çima. Meœutim. odnos druãtveno-ekonomskih sistema. kao i teorijski stavovi do kojih se doãlo u nauci o meœunarodnim odnosima. œ.

politiåkom. Prikupÿaçe åiçenica nije jednostavan posao. s obzirom na to da se ovi tehniåki metodi uglavnom mogu primeniti na mikropojave. S obzirom na to da su odnosi izmeœu politiåkih jedinica dræava.druãtava. Ove kritiåke primedbe na raåun tehniåkih metoda za prikupÿaçe åiçenica ne znaåe da tehniku treba odbaciti. postaje to joãviãe kada se zna da u ovakvom istraæivaçu znaåajnu ulogu ima prethodno teorijsko i filozofsko opredeÿeçe pri izboru predmeta istraæivaça. teorije. s obzirom na moguñnost sukobÿavaça progresivnih i nazadnih druãtvenih organizacija. 60 . procesi integracije u razliåitim oblastima druãtvenog æivota ekonomskom. ãto moæe imati poseban znaåaj. na pojave koje imaju relativno mali znaåaj (åesto i beznaåajan). od posmatraça pa do kibernetike. Ovom prilikom biñe izloæeni neki tehniåki postupci u prikupÿaçu åiçenica. Nakon odreœivaça predmeta istraæivaça. Polazne pretpostavke se postavÿaju na osnovu prethodnih znaça. Veñje reåeno da savremeni istraæivaå meœunarodnih odnosa mora da se posebno pozabavi razvijaçem metoda prouåavaça ovih odnosa. Izdvajaçe ovih pokazateÿa ne znaåi da je tako zatvoren krug prouåavaça meœunarodnih odnosa. çegovog uklapaça u opãti teorijski okvir i operacionalnog definisaça. koji mogu imati znaåaja u istraæivaçu meœunarodnih odnosa. Od ovog odnosa snaga moæe da bude u zavisnosti i krajçi ishod odnosa i preovlaœivaça jednih procesa na ãtetu drugih. Ovaj razvoj tehnike istraæivaça doveo je do svojevrsnog ãematizovaça nauånog rada. nauåno prouåavaçe se stoga ograniåava samo na çih. Da bi se preãlo na nauåno objaãçeçe pojava koje se prouåavaju. obim. kako je to u opãtoj nauånoj metodologiji predviœeno. veoma su se razvile razliåite tehnike istraæivaça. moraju se prouåavati sredstva koja se primeçuju u ovim odnosima. U pozitivistiåki orijentisanoj nauci na Zapadu. Ovim putem se samo ukazuje na niz neophodnih prouåavaça koja bi u svakom konkretnom sluåaju bila dopuçavana novim indikatorima vezanim za svaku posebnu situaciju. opãtih stavova. kulturnom. neophodno je prikupiti åiçenice. uz upotrebu elektronskih raåunara. prelazi se na postavÿaçe polaznih pretpostavki (hipoteza). z. veñsamo da je treba uklopiti u nauåni koncept celine istorijsko-materija-listiåke teorije primeçene u prouåavaçu meœunarodnih odnosa. kvalitet i uåestalost veza i saobrañaja izmeœu çih. doñi do empirijske graœe koja bi omoguñila proveru hipoteza i tako doprinela nauånom objaãçeçu. S druge strane. åime se suæava put ka saznaçu celine. do koje se dolazi ovakvim prouåavaçem. To se takoœe odnosi i na razvijaçe tehnike istraæivaça. U tehnici istraæivaça sadræana je i suãtina teorije koja sluæi kao osnova analize. Ovako ograniåena stvarnost.

2. S druge strane. velike meœunarodne integracije itd. Niz drugih pojava u meœunarodnim odnosima zahteva ovakvo istorijsko prouåavaçe. Polazi se od toga da istorijski materijal nema nikakve vrednosti za prouåavaçe savremenih pojava meœunarodnog æivota. koja ne mogu imati vrednosti za nauåno prouåavaçe kome je ciÿ utvrœivaçe opãtih stavova i zakonitosti i koje bi tako moglo da objasni sve pojave iste vrste. “Sve druãtvene pojave imaju svoju istorijsku stranu i ãto su znaåajnije to je ova. ãto sve zajedno moæe da doprinese proveri hipoteze do kojih se doãlo u prethodnoj fazi prouåavaça. s obzirom na to da je okrenuto proãlim dogaœajima. bez obzira na vreme i prostor. Kako saznati i objasniti rat kao druãtvenu pojavu bez istorijskog prouåavaça? Åiçenica da ova pojava postoji od ranih dana druãtvenog æivota zahteva upravo çeno prouåavaçe u celokupnoj istoriji. ne moæe imati nikakvog znaåaja za razumevaçe i objaãçeçe savremenih zbivaça. Istorijsko prouåavaçe Savremene tendencije u prouåavaçu meœunarodnih odnosa koje su se razvile u okvirima bihevioristiåkih i funkcionalistiåkih teorija. sis140 Isto. Zbog toga se çihovi savremeni oblici ne mogu dovoÿno nauåno objasniti ako se ne poznaje çihov razvoj”. nekih zajedniåkih elemenata. po pra-vilu. u velikoj meri iskÿuåuju istorijsko prouåavaçe pojava koje ulaze u predmet istraæivaça meœunarodnih odnosa. kao ãto su rat. Meœutim. pa i antropologiji i paleontologiji. Smatra se da istorijsko prouåavaçe. drugi tipovi sile. meœunarodni odnosi su redovno u srediãtu interesovaça istorijskog prouåavaça. onda bi nauka o meœunarodnim odnosima morala imati veliki interes za istoriju. Neop-hodno je saznati razlike u razvoju ove pojave. i kod istorijskog prouåavaça meœunarodnih odnosa s ciÿem çihovog nauånog objaãçeça. koje su. po pravilu.140Posebno je ovo taåno za pojave meœunarodnog æivota. kao ãto je sluåaj sa veñinom prirodnih pojava. pravilnosti koje su se javÿale u razliåitim tipovima druãtva. Istorija se pre svega bavi pojedinaånim objaãçeçima. Zbog toga se one ne mogu svesti na numeriåke indekse i eksperimentalne operacije. materijalnih i duhovnih okolnosti. Ako se ima u vidu da istoriju ne interesuje samo opis jedne pojave veñi uzroci koji su do çe doveli. posebno i zbog toga ãto je ono zamena za eksperiment koji je neprimenÿiv u ovim sluåajevima (ne moæe se eksperimentalno proizvesti jedan rat da bi se nauåno prouåavao). Tehniåki postupci A. Sve ove pojave gotovo je nemoguñe prouåavati pre nego ãto “postanu” istorija. uprkos razlikama. To je naroåito sluåaj sa najznaåajnijim pojavama meœunarodnih odnosa. Meœutim. blokada. druãtvene pojave nastaju u jednom kontekstu razliåitih druãtvenih. Istraæivaçe niza ovih pojava u istoriji omoguñuje otkrivaçe nekih pravilnosti. ekonomske ãpekulacije meœunarodnih razmera. da bi se uoåile zajedniåke crte. odnosi snaga. takve da se uopãte ne mogu ispitivati drugim empirijskim metodima. neophodno je prethodno utvrditi neki analitiåki okvir. dubÿa. 61 .

staçu na frontovima itd. s ciÿem da se iz saopãteça datih preko sredstava javnih komunikacija izvuku elementi koji bi doprineli stvaraçu stvarne slike o neprijateÿu. s obzirom na çihovu polivalentnu sadræinu: kulturne. ekonomske. prouåava savremena zbivaça primenom razliåitih metoda. ona je prinuœena da sintetizuje razliåita znaåeça tih pojava. S druge strane. moralu. do koje se dolazi u zavrãnoj fazi istorijskog prouåavaça. U tom smislu. vojne i druge implikacije. Ovo je neophodno zbog toga ãto bez teorije nije moguñe odabrati ono ãto je znaåajno u istorijskom materijalu za objaãçeçe date pojave. Analiza sadræaja Jedan od naåina prouåavaça koji uspeãno dopuçava istorijsko prouåavaçe meœunarodnih odnosa jeste analiza sadræaja (Content analysis). i teorija mora da odgovara istorijskom iskustvu. tako da je tu reå o neprekidnom uzajamnom proæimaçu. buduñi da je teorija meœunarodnih odnosa i analitiåka nauka. åiji je naroåit znaåaj u analizi dokumenata o savremenim zbivaçima. Oni su to radili tako 62 . ãto je od velikog znaåaja za samu nauku o meœunarodnim odnosima. odnosa snaga. najznaåajniji su rezultati istorijske sinteze. smatrañe se osnovom za koriãñeçe istorijske graœe u prouåavaçu meœunarodnih odnosa. zbog sloæenosti meœunarodnih odnosa. metodoloãki princip je i u ovom sluåaju isti: teorijske postavke do kojih se doãlo razvojem nauke o meœunarodnim odnosima. istorijska prouåavaça se dopuçuju rezultatima posmatraça savremenih pojava. B. veñsamo jedan deo onoga ãto je bilo predmet razgovora ili pregovora. tako da se nedostaci istorijskih znaça. dopuçuju novim znaçima steåenim iz neposrednog prouåavaça savremenosti. uloge i znaåaja pojedinih dræava u meœunarodnoj politici. s obzirom na çen. pri åemu analiza sadræaja moæe biti korisna u analizi celine. jednim delom. koja se nikako ne mogu automatski primeniti na savremene pojave. Najåeãñe. Za neposrednu primenu u prouåavaçu meœunarodnih odnosa. Ovaj metod se naroåito razvio u toku Drugog svetskog rata. Meœutim. S obzirom na to da nije moguñe automatski primeniti istorijsko znaçe o jednoj pojavi. Istorijski pristup podrazumeva tri osnovne faze: pronala-æeçe izvora. politiåke. naime. sintetiåki karakter. çegovoj snazi. Buduñi da je istorija zainteresovana za saznaçe proãlih pojava u celini. pregovorima koje vlade zemaÿa ili drugi subjekti saopãtavaju javnosti. koji takoœe proizlazi iz polivalentnosti pojava meœunarodnog æivota. kritiåko odabiraçe i proveravaçe izvora i istorijska sinteza. konstituisati teoriju. ekonomiji. Posebna paæça analitiåara u SAD za vreme Drugog svetskog rata pridavana je porukama nemaåke propagande i çenim efektima. dokumenti o razgovorima dræavnika. Istoriåar mora da objasni delovaçe svih åinilaca koji su doveli do neke pojave u meœunarodnim odnosima.tematizovati znaça. ono se do-puçuje prouåavaçem çenog savremenog oblika. kao ãto su diplomatske note i druge izjave. ti dokumenti (koji su objavÿeni javnosti) ne sadræe pravo staçe stvari.

63 . Primena analize sadræaja moæe se pokazati veoma korisnom u raãålaçavaçu diplomatskih dokumenata. 141 V. znaåaja i namera snaga koje stoje iza datog izvora informacija. “Nolit”. Na osnovu toga moæe se predvideti ponaãaçe date dræave. delo. mogli dati nove podatke. Miliã. Potrebno je. ukoliko se uklapa u celinu saåiçenu na osnovu kompleksne analize date situacije. mesto i znaåaj pojedinih oblasti druãtvenog æivota (privrede. do kojih se dolazi putem sredstava masovnih komunikacija. Analiza sadræaja u prouåavaçu meœunarodnih odnosa ima naroåiti znaåaj za izuåavaçe: meœunarodne propagande. Primeçen za vreme Drugog svetskog rata. meœutim. koja se maçe odnosi na stil odreœenog teksta. 142 V. Zatim. ãto primenom klasiånih istorijskih metoda nije bilo moguñe. Meœunarodna propaganda je znaåajno sredstvo u meœunarodnoj politici. kao i vreme kada ga Nemci misle upotrebiti. moguñe je govoriti o primeni ove analize i u preispitivaçu istorijskih dokumenata a ne samo savremenih. str. Zato je neophodno dopu-çavaçe rezultatima do kojih se doãlo primenom znaça iz izvorne graœe druge vrste i drugih izvora. kulture i dr. moæe da obuhvati razliåite elemente: procenu uloge. Analiza sadræaja je “posebna forma kvantitativne semantike. uz primenu elektronskih raåunara. Iz ovog poreœeça su mogli da izvuku zakÿuåke o stepenu uticaja ove propagande ili stepenu veza izmeœu ovih listova sa centrima u Nemaåkoj. meœusobnim odnosima itd. ili sadræanih u dokumentima.) u politiåkom planiraçu datih druãtvenih snaga. Prouåavaçem meœunarodne propagande mogu se dobiti znaåajni podaci o namerama dræava. kao i oni koji su rezultat dnevne politike.141 Ovom analizom se æeli prodreti u stvarni sadræaj date poruke. Markoviñ. politike. vojske. 1965. diplomatskih i drugih dokumenata. Analiza sadræaja informacija o razliåitim pitaçima od interesa za prouåavaçe meœunarodnih odnosa. Ovako dobijen rezultat moæe da ima teorijski znaåaj. M. 438. politiåkih programa znaåajnih politiåkih organizacija i partija itd. dobijeni su podaci o odnosima izmeœu Nemaåke i Italije. Beograd.ãto su poredili poruke nemaåke propagande sa porukama profaãistiåkih listova u SAD. Socioloãki metod. jer se posle rata pokazalo da je dao taåne rezultate. Ovo je znaåajno zbog moguñnosti kvantifikacije istorijskih podataka koji bi. Tako su dobijeni podaci o pripremama novog oruæja. U ovom smislu. te zato mora biti predmet posebnog prouåavaça u okviru nauke meœunarodnih odnosa. Takoœe su dobijeni podaci o znaåajnim neslagaçima ova dva saveznika sila osovine. Stojanoviñ. klasifikaciju informacija u sklopu celine znaça o datoj pojavi. izjava dræavnika. Dimitrijeviñ. nav. Na osnovu nesinhronizovane propagande zakÿuåeno je da one nisu organizaciono povezane.142 Analizom propagande mogu se ustanoviti trajni politiåki i ideoloãki ciÿevi. R. str. 18. informacije iz sredstava masovnih komunikacija. a viãe na izraæene misli”. istañi da ona nije sama dovoÿna za kompleksnu analizu poruka datih preko sredstava masovnih komunikacija. metod ana-lize sadræaja se pokazao korisnim. s obzirom na moguñnost ispitivaça mase ovih podataka.

ekonomskom prouåavaçu. bitnih sadræaja neke poruke koja se analizira. 7 16. 7 7. çihovom celovitom istorijskom. Na ovaj naåin se doãlo do zakÿuåka ãta stvarno stoji iza poruke: da li je reå samo o pretçi iza koje ne stoji 143 V. delo. 490. razumevaça. leksiåkog sadræaja. Miliñ. Kenedi (J. godine. nav. Dugim radom na analizi elemenata åinilaca. 1 3. zatim. 1). Izvrãena je mehaniåka analiza sadræaja putem raåunara svih dokumenata SAD i SSSR u vezi s raketama koje je SSSR instalirao na Kubi 1962. solidarnosti. delo. Kennedy) dao izjavu kojom je objavio blokadu Kube “Stanfordov opãti istraæivaå” za nekoliko minuta izraåunao je sledeñe: Pozitivan Negativan Snaga stava 45. naroåito onih ãto imaju kÿuånu ulogu u ispitivanom obliku simboliåkog opãteça. Jedna poruka najåeãñe sadræi jednu osnovnu poruku. Na jednom primeru. staça i kretaça u meœunarodnim odnosima. socioloãkom.. Tada je elektronski raåunar na Stanfordskom univerzitetu (“Stanfordov opãti istraæivaå”). koji omoguñuju upotrebu velikog broja pojmova. aktivnost (aktivan ili pasivan). U tako saåiçen klasifikacioni sistem ukÿuåuje se materijal za analizu sadræaja. izraœuje se poseban klasifikacioni sistem. Kada je predsednik SAD. do pojedinih reåi po çihovim morfoloãkim vrstama i grupama znaåeça.Naåin na koji se analizira sadræaj moæe biti: kvantitativna semantika i predmetni registar.. 8 Na ovaj naåin se doãlo do analize poruke iz koje se vidi da iza çe stoji snaga (potency) (visok indeks 45.”144 Za meœunarodne odnose je od posebnog interesa pojavÿivaçe reåi koje oznaåavaju elemente saradçe. programiran da meri pozitivna i negativna zapaæaça o tri glavna åinioca: snaga (jaka ili slaba). tj. najznaåajnija za ocenu karaktera date poruke. 64 . simbola. 4“. “Kvantitativna semantika je statistiåka analiza reånika i stila. najåeãñe kontekstualne veze izmeœu pojedinih reåi. da ñe se aktivnost takoœe odvijati u veñem obimu i da je vrednost poruke u veñoj meri pozitiv-na nego negativna. Danas se sve åeãñe u ove svrhe upotrebÿavaju elektronski raåunari. to ñe se najboÿe videti. prema tome. politikoloãkom. tako da se kvantifikovana graœa ubacuje u elektronski raåunar iz kojeg se dobija odgovor o pribliæno stvarnom znaåeçu poruke. Pribliænost ñe biti veña ukoliko je priprema klasifikacione ãeme bila boÿa. vrednost (pozitivan ili negativan utisak poruke). X. str. opisanom u literaturi. Izrada predmetnog registra podrazumeva utvrœivaçe glavnih. sile moñi. odbir i kvantifikacija poruka preciznija. str. koji mora da prethodi analizi. 7 Aktivnost 25. 144 Nav.143 Semantiåka analiza se sastoji u utvrœivaçu znaåeça reåi koje su upotrebÿene u tekstu koji se analizira. ili sukoba. koja ide do krajçih elemenata reånika. 7 Vrednost 18. nameru koja preovlaœuje a koja je.

V. diplomatskog iskustva i poznavaça niza åinilaca od znaåaja za donoãeçe odluke o ponaãaçu u datoj situaciji. Statistiåki metodi “Statistiåki metod je prema svojoj najuspeãnijoj definiciji kvantitativni metod istraæivaça masovnih pojava. tj. 65 . dohotka. proizvodçe znaåajnih proizvoda za vojnu moñitd. te oblike meri i odreœuje a çihove odnose podvrgava matematiåkoj obradi s ciÿem da izrade pokazateÿe koji sluæe kao kriterijum i da se utvrdi kvantitativni znaåaj osobenosti u masi. str. London. sredçe vrednosti i uzorka ne bi mogle nañi neke osobenosti u primeni kod prouåavaça meœunarodnih odnosa. ekonomske snage. 146 N. ona ne sme da bude izdvojena od stvarnosti. kao i neposrednim podacima o datoj poruci. “Analiza åinilaca je statistiåka manipulacija meœuzavisnih promenÿivih da bi se odgovorilo na pitaçe: koji åinioci odgovaraju najviãe posmatranom sluåaju. bez nekog prilagoœavaça potrebama prouåavaça meœunarodnih odnosa. mogli bi se izdvojiti metod ana-lize åinilaca i metod korelacije. The Field of Nations.sila? Da li se u tom smislu preduzimaju velike aktivnosti i koja je vrednost date poruke. Analiza sadræaja ne bi smela da bude samo osnov ãirih teorij-skih zakÿuåaka.”147 145 Nav.. korelacija i kovarijacija imaju najãiru primenu u druãtvenim naukama.”146 Statistiåki metodi imaju danas veliku primenu u druãtvenim naukama. a. U tom pogledu se za metode verovatnoñe. statistiåki metodi verovatnoñe (zakon velikih brojeva). sredçe vrednosti. 1971. 20. str. Da bi analiza sadræaja odgovorila svojoj svrsi. izolovana od celine sadræaja koji se prouåava i izvan prikupÿene graœe do koje se doãlo u prouåavaçu date poruke. uzorka. Macmillan. sluæi se statistiåkim podacima.145 Ovaj rezultat analize sadræaja veñna prvi pogled izaziva sumçu zbog svoje ãturosti. ãto znaåi da on ispituje oblike pojava u masi sluåajeva. s obzirom na to da se najveñi broj zakonitosti i pravilnosti kod druãtvenih pojava uglavnom izraæava statistiåki. Analiza demografskih kretaça. 490491. ako je moguñe da se do çih doœe. Forward. Oni pomaæu proveri hipoteza i ãto egzaktnijem saznaçu pojava u onim oblastima u kojima je ovaj metod primenÿiv. kao pravilnosti koje se uoåavaju u najveñem broju sluåajeva kod date pojave. Pitaçe je da li dobar poznavalac meœunarodnih odnosa nije u staçu da doœe do sigurnijeg odgovora na osnovu poznavaça istorije. delo. Od statistiåkih metoda koji mogu biti posebno interesantni za prouåavaçe meœunarodnih odnosa. U prouåavaçu meœunarodnih odnosa svi statistiåki metodi mogu imati znaåaja. Ona bi uvek morala biti dopuçavana analizama do kojih se doãlo drugim metodima prikupÿaça åiçenica. Na taj naåin.

po: M.148 Ono ãto pada u oåi pri analizi åinilaca statistiåkim metodom jeste. nav. ideale. nav. pa se u potpunosti osloniti na ovaj metod. Ovako se ne moæe ustanoviti kauzalni odnos izmeœu ovih pojava. takoœe. do kojih bi se doãlo na osnovu znaça steåenih na drugi naåin. 66 . mogu da izazivaju promene u odnosima izmeœu dræava u ãirokoj skali odnosa od saradçe do sukoba. stavove. U tom sluåaju. a posebno i zbog toga. Drugo. Na ovaj naåin. On se moæe uspeãno primeniti u istraæivaçu odnosa stepena i oblika meœuzavisnosti i odreœenog oblika meœunarodnih odnosa.U opisanom sluåaju. odnosno meœusobni uticaj koji moæe odvesti do funkcionalne veze. 148 N. 20.). ovim putem mogle joãjednom proveriti. prvo. ãto moæe da doprinese pribliæavaçu egzaktnosti pri utvrœivaçu bitnih åinilaca. proizvodnoj kooperaciji. Forward. ali se ovim putem moæe ustanoviti korelacija meœu promenÿivim koje se uzimaju kao predmet analize. ali se moæe utvrditi moguña veza. kao ãto su podela rada (izraæena u razmeni. registrovano je 236 osobina za 82 dræave za åije se odnose æele izvuñi bitni åinioci koji te odnose odreœuju. ideoloãke veze ili razlike i niz drugih (videti daÿe u tekstu). Metod korelacije. dva mogu da se smatraju bitnim åiniocima: ekonomski razvoj i vojna moñ. integracijama. str. Postoje mnoge promenÿive koje se ne mogu meriti. odabiraçe promenÿivih rezultat subjektivnog opredeÿeça. ali se ne moæe brojåano izraziti spremnost stanovniãtva na ærtve u borbi za ideje. Od ovih trinaest. 217. Posebno interesantan statistiåki metod u prouåavaçu meœunarodnih odnosa bi mogao biti metod korelacije. Razumÿivo je da bi bilo vrlo teãko ustanoviti egzaktnim ili matematiåkim putem funkcionalnu zavisnost u ovom odnosu. Izborom promenÿivih koje utiåu na stepen i oblik meœuzavisnosti moæe se otkriti çena povezanost sa datim oblikom meœunarodnih odnosa ili primenom sredstava u çima. Uz pomoñJelskog raåunarskog centra za analizu åinilaca doãlo se do 13 izdvojenih åinilaca od prvorazrednog znaåaja za ove odnose. Statistiåki metodi. politiåka i vojnostrategijska povezanost (ili potreba povezivaça). Otkrivaçe korelacije je. Peåujliñ. Na taj naåin mnoge znaåajne promenÿive ostaju van domaãaja statistiåkog metoda. moguñe je izvrãiti matematiåku operaciju u kojoj bi oblik i stepen meœuzavisnosti (X) bio funkcija razvoja procesa saradçe ili sukoba (Y) u formuli X = F (Y). i ovde se pokazuje da ne treba iñi u krajnost. b. jer bi se mnoge hipoteze. transferu tehnologije itd. Metodologija. Mnogi elementi koji odreœuju stepen i oblik meœuzavisnosti. pri åemu teorija i filozofsko opredeÿeçe ne mogu biti zanemareni. Moæe se iskazati ekonomska snaga jedne dræave. moguñnost ispitivaça velikog broja promenÿivih (varijabila) zahvaÿujuñi primeni elektronskih raåunara. kulturna saradça. str. znaåajan doprinos pribliæavaçu saznaça kauzalnih odnosa iz147 Q. Ãkara. hrabrost i spremnost stanovniãtva da se bori. delo. ãto je u celini gledano. statistiåki metodi mogu ozbiÿno doprineti prouåavaçu meœunarodnih odnosa.

u kome uloge stvarnih subjekata preuzimaju sami istraæivaåi. N. 150 Nekoliko simulacija imalo je za predmet ispitivaçe izbijaçe Prvog svetskog rata. Uz upotrebu maketa i karti. I. igrom se ne rekonstruiãu proãli. Holsti R. najzad. preko ovih do kauzalnih. Simulacija (podraæavaçe) vodi poreklo od drugih eksperimenata. International Politics and Foreign Policy. ãto omoguñava zakÿuåivaçe o uticaju izabranog åinioca. Mc Neil. An attempt to simulate the outbreak of World War. G. F. s prvenstvenim ciÿem da se predvidi çihov ishod. C. ispituju se moguñnosti koje pruæaju razliåite sopstvene zamisli u uslovima koji su najbliæi onima koji se predviœaju. U klasiånoj ratnoj igri. koji se primeçuju u psihologiji i psihoterapiji. u: J. Eksperimentalna igra.meœu pojava meœunarodnog æivota. ili ãtaviãe. B. R.149 b. New York. ratne igre (Kriegspiel). raåunari. Hermann. i to najsposobnijih. Na taj naåin se stvarni dogaœaji mogu boÿe raãålaniti. Od moguñih veza do funkcionalnih i. ili åak koristeñi prave manevre sa æivom silom. pa åak i teæi od çih. koja je odavno poznata u vojsci kao naåin da se unapred provere prednosti i nedostaci strategijskih i taktiåkih planova. 67 . tj. Tako se do kraja mogu sprovoditi alternative koje su stvarnim uåesnicima bile na raspolagaçu. jedinstvena. veñispituju buduñi dogaœaji. ponaãaçe jednog subjekta). stavÿa se u ulogu “neprijateÿa” i trudi se da se u skladu s poznavaçem åiçenica i pravilima veãtine ponaãa najracionalnije. Eksperimentalna igra je maçe “kruta” od simulacije. To je ciÿ svake nauke. ali se i to je najvaænije moæe iñi i daÿe. jedan od oficira. Rosenau. koje je dobro dokumentovano istorijskom graœom. C. M. veñda se ponaãaju onako kako im to nalaæe najboÿe shvañen interes onoga koga predstavÿaju. Meãajuñi ponaãaçe i osobine svakog od vaænih aktera dolazi se onda do istih ili razliåitih ishoda. za osnovu se takoœe uzima deo stvarne istorije (npr. Simulacija i eksperimentalna igra bi trebalo da zamene eksperiment kao metod koji se sastoji u veãtaåkom izazivaçu dogaœaja pribliæno onakvih kakvi su stvarni dogaœaji. pa se ona ãto je moguñe vernije predstavÿa u vidu modela. North. te je na osnovu çih teãko uopãtavati. Ovaj metod se razvio iz tzv. Kada su u pitaçu meœunarodni odnosi. pa i nauke o meœunarodnim odnosima. a. Vidi: O. The Free Press. Prentice Hall. The Nature of Human Conflict. jedna meœunarodna kriza). Simulacija i eksperimentalna igra Istraæivaåki postupci pod ovim nazivima nastali su iz æeÿe da se umaçe teãkoñe koje proistiåu iz srazmerno malog broja subjekata meœunarodnih odnosa. Zbivaça u meœunarodnim odnosima su istorijska. G. str. 1965. dok se kod åiste simulacije on zna unapred. Englewood Cliffs. 156 i daÿe.150Za razliku od simulacije. da bi se ispitali uåinci takvih promena. The History of Human Conflict. u kojima se ponovo preæivÿavaju i “glume” stvarni dogaœaji. ali ih nisu izabrali. Zbog toga se ne moæe prikupiti dovoÿno obilan empirijski materijal za statistiåko iskazivaçe i za-kÿuåivaçe. Predmet ovakvih igara 149 Isto. 622 i daÿe. O ishodu onda odluåuju veãtina. pa u model unositi kontrolisane izmene nekih promenÿivih (npr. u: E. snaga ili sreña uåesnika. str. da postigne pobedu. jer çeni uåesnici ne treba nikoga da podraæavaju.

ista igra se ponavÿa s razliåitim ÿudima u predviœenim ulogama. 63 i daÿe. R. Eksperimentalna igra i simulacija u izuåavaçu meœunarodnih odnosa. analiza sluåajeva i dr. V. Svi ovi metodi mogu se primeniti u prouåavaçu meœunarodnih odnosa onda kada se çihova primena moæe smatrati korisnom. Groom A. postoji i niz drugih metoda za åiju primenu nije neophodno neko naroåito prilagoœavaçe predmetu meœunarodnih odnosa. I. Fun and games. 1910. Prilikom ovog ispitivaça primeçuju se pravila do kojih se doãlo u opãtoj metodologiji druãtvenih nauka. Beograd. 1978. 152 M.mogu biti razreãeça nekih postojeñih kriza ili zategnutih situacija. Tvrdi se da igra moæe tako da predstavi situacije do kojih jedan istraæivaå napreæuñi maãtu ne bi sam doãao. H. Otuda je eksperimentalna igra postala sastavni deo dugoroånog planiraça i u resoru inostranih poslova. V. Najveñi nedostatak eksperimentalne igre je u tome ãto çeni uåesnici ne mogu da imaju oseñaj o velikom riziku. Pri tom. Bonoma. 153 B. koje se na osnovu poznatih åiçenica i tendencija ekstrapoliraju u buduñnost. Banks A. Kao ãto se moglo oåekivati.151 Ovi postupci su bili poåetkom sedme decenije ovoga veka u velikoj modi meœu istraæivaåima na Zapadu. u oblasti teorijskih saznaça dosadaãçe iskustvo s ovim postupcima nije pokazalo niãta drugo do da se razliåite liånosti (izabrane za uåesnike) ponaãaju razliåito u istim situacijama. Oppenheim. International 68 . R. ali je u meœuvremenu oduãevÿeçe çima popustilo. To su ispitivaçe. The validity of games for the study of conflict. Uåesnici igre tada preuzimaju uloge glavnih odluåilaca umeãanih dræava i drugih subjekata i datu situaciju na osnovu jednog labavog scenarija daÿe razvijaju. uzimaju se u obzir i sve slabe strane ovih metodskih postupaka. Dimitrijeviñ. o odgovornosti koju nose stvarni uåesnici istorijskih zbivaça. uporeœivaçe. 85 i daÿe. gde omoguñava da se boÿe predvide i uzmu u obzir odgovori stranih dræava na planirane inicijative i postupke. 151 K. N. J. Assen. 1968. str. Ratna igra. Tako se moæe primeniti ispitivaçe (intervju) onda kada postoji interes da se saznaju stavovi pripadnika razliåitih druãtvenih grupa o nekim pitaçima meœunarodne politike.152 * ** Pored ovih metoda koji su prilagoœeni istraæivaçu pojava meœunarodnog æivota. 3/1968. “Journal of Conflict Resolution”. ili stavovi uåesnika u odluåivaçu u spoÿnoj politici dræava koje se prouåavaju itd. çihova vrednost za nastavu i za planiraçe politike je nesumçiva jer omoguñavaju boÿe upoznavaçe toka dogaœaja i boÿe predviœaçe posledica sopstvenih akcija.153 crisis gaming the CONEX experience. Van Gorcum. pa se onda moæe ispitivati i uticaj çihovih liånih osobina na ishod. Da bi se pribavilo viãe podataka. Meœutim. Schlenker T. str. Altrok. “Uredniãtvo ratnika”. “Meœunarodni problemi”. u: Proceedings of the International Peace Research Association Second Conference.

nije reå o predstavÿaåima nego o samim dramatis personae. naroåito onoj na engleskom jeziku.DRUGA GLAVA SUBJEKTI MEŒ UNARODNIH ODNOSA I POJAM I VRSTE Prostor ili poÿe u kojima postoje meœunarodni odnosi mnogi pisci porede s pozornicom ili arenom po kojoj se kreñu nosioci radçe. Wolfers. naziva akterom (eng. akter). pa se ti nosioci radçe jednostavno i odreœuju kao “oni za koje se prikladno moæe reñi da igraju na meœunarodnoj sceni”. naime. koja. actor. Fox. u naãoj literaturi se govori najåeãñe o subjektima. nije bio izazvan samo potrebom da se ukaæe na ãarolikost terminologije. acteur. pa åak i o “partnerima” i “ñelijama”. The Actors in International Politics. subjektivnim åiniocima. T. åesto se ne ide daÿe od te metafore. verovatno zato ãto bi se mogao prevesti reåju “glumac”. da ako ostanemo pri teatarskim poreœeçima. R. Ovaj pregled razliåitih oznaka za pojam o kome je reå. Ono se moæe postaviti i ovako: ãta je to subjekt 1 A. Ãtaviãe. onaj subjekt koji ulazi u çih. a ne stvarno delaçe u svoje ime. Iz razloga koje ñemo navesti smatramo da je trenutno “najboÿi termin” subjekt iako ni on nije bez mana pa ñemo ga zato u sledeñem tekstu koristiti. rus. veoma åesto osnovna jedinica u meœunarodnim odnosima. prividno uåestvovaçe u zbivaçima. str. Theoretical Aspects of International Relations South Bend.1 Otuda i ne zaåuœuje ãto se u inostranoj literaturi. Umesto toga. nagoveãtava predstavÿaçe. University of Notre Dame Press. u: W. veñje trebalo i da nagovesti suãtinu pitaça o kome se raspravÿa. Oåigledno je. opet. uåesnicima u meœunarodnim odnosima. 1959.). 69 . 83. I u naãoj publicistici moæe se naiñi na ovaj naziv (“Glavni akteri bliskoistoåne krize” i sl. franc. ali ga nijedan pisac dosledno ne koristi.

naroåito u XIX veku. pa priznati subjektivitet i drugim tvorevinama koje takve osobine ispoÿavaju. u stvari. Tako je npr.meœunarodnih odnosa i ko su sve subjekti meœunarodnih odnosa? Pre no ãto se pokuãa odgo-voriti na ova pitaça treba dati dve napomene. iako se ne odriåe znaåaj i prvenstvo dræave u tom pogledu. u sredçem veku dræava imala u evropskim meœunarodnim odnosima drukåiju prirodu i ulogu od one koju je dobila posle reformacije i tridesetogodiãçeg rata i Vestfalskih ugovora (1648) pored svetovne i teritorijalno opre-deÿene feudalne dræave s monarhom (vrhovnim sizerenom) na åelu. U stvari. pa i ona koja nisu znaåajna za meœunarodne odnose. Subjekti meœunarodnih odnosa spadaju. uloga dræave u meœunarodnim odnosima od velike je vaænosti za izgradçu toga pojma poãto nema spora da je ona takav subjekt. za mnoge pisce. te nije mali broj dela u kojima se ova oznaka uopãte i ne upotrebÿava. uslovÿavaju ih i uåestvuju u çima. Pre svega. na koje ñemo ukazati u treñoj glavi. mada su ova dva pojma povezana jer pravo mora da sledi druãtvenu stvarnost. sakralna vlast sa znaåajnim svetovnim prerogativima. pojam subjekta je za çih nepotreban. kao ãto se dugo smatralo da je dræava jedini subjekt meœunarodnog prava. posle Prvog svetskog rata sve je jasnije da postoje formacije i pokreti koji deluju van okvira i van potpune kontrole dræava i ne mogu se svesti samo na çih (u prvom redu meœunarodne organizacije). dok je za subjekte meœunarodnih odnosa odluåujuña sposobnost izvornog i stvarnog delovaça u svetskim razmerama. svetovna ali i teritorijalno maçe uobliåena. koja su se tada smatrala svetskim. Osim toga. treba utvrditi one osobine koje je åine takvom. Subjekt meœunarodnog prava traæi se odgovorom na pitaçe ko moæe biti nosilac meœunarodnih prava i obaveza. u tim odnosima uåestvuju i carstva. Ovo je uvereçe bilo razumÿivo u vreme kada se prouåavaçe meœunarodnih odnosa tek poåelo razvijati. naroåito starije. tako je i u meœunarodnim odnosima izostavÿaçe pojma subjekta bilo posledica uvereça da su dræave jedini subjekti meœunarodnih odnosa. pitaçe subjektiviteta u meœunarodnim odnosima uopãte se i ne postavÿa. Stoga je pojam subjekta meœunarodnih odnosa potreban. pojam subjekta. Odanost i obaveze sredçovekovnog Evropÿanina bili su mnogo maçe jasni no kasnije i bili su raspodeÿeni meœu ovim uåesnicima evropskih zbivaça. stajao pored pojma dræave. ali je taj pojam. pojedinac). da bi se kasnije uvidelo da postoje i drugi subjekti meœunarodnog prava (meœunarodne organizacije. voÿno i samostalno deluju u meœunarodnim odnosima a ne toliko 70 . S druge strane. Kada se govori o subjektima. No. vaÿa imati na umu da subjekti meœunarodnih odnosa nisu isto ãto i subjekti meœunarodnog prava. jer oni meœunarodne odnose iskÿuåivo definiãu kao odnose izmeœu dræava. Poãto drugi uåesnici u tim odnosima uopãte i ne dolaze u obzir. iz velikog broja åinilaca. u ãiri krug åinilaca koji utiåe na meœunarodne odnose. izdvajaju se oni koji svesno. imajuñi pri tom u vidu da one ne moraju da poseduju sva obeleæja dræava. ali se postepeno poåelo uviœati da su i pre i posle toga perioda u meœunarodnim odnosima srazmerno samostalno uåestvovali i akteri koji nisu bili dræave. i katoliåka crkva.

U doba hladnog rata je npr. a ne o ponaãaçu u svakom konkretnom sluåaju. Ova nezavisnost nije sloboda od objektivnih okolnosti i odnosa snaga u svetu veñsubjektivna neometenost u odluåivaçu. Iako se zovu dræave. pala sumça na veliki broj meœunarodnih nevladinih organizacija da su. prelaz izmeœu çih i åinilaca nije lako pouzdano utvrditi. o glavnini. Ovde nije reå o postojaçu pravno obaveznih odluka (normi) niti se pak moæe traæiti apsolutno prihvataçe i izvrãavaçe kolektivne voÿe. opãtem smeru kretaça. ostaju nezavisne sve dok to proklamuju svojim pravnim aktima. veñkonstataciju da oni u meœunarodnim odnosima ne deluju na neposredan naåin kao drugi åak i maçe vaæni åinioci. stalno i u svim uslovima tako deluju i da se çihov broj svede na onaj koji omoguñava teorijsku ana-lizu. proklamovanom nezavisnoãñu. u prvom redu od neke dræave. Nezavisnost Subjekt meœunarodnih odnosa mora biti nezavisan od drugih takvih subjekata. veñpredstavÿaju odreœenu meru saglasnosti koja o tome postoji u literaturi. neke dræave ne mogu ispuçavati ovaj uslov. ona mora da ima srediãte odluåivaça. ne znaåi odricaçe ili umaçivaçe çihovog znaåaja. niti pak traæiti apsolutnu nezavisnost. on se moæe nañi kod nekih meœunarodnih organizovanih religija i politiåkih pokreta. nauka o meœunarodnim odnosima ne moæe poñi od stava da sve dræave. oruœe 71 . Otuda uslovi za postojaçe subjektiviteta u meœunarodnim odnosima nisu ni apsolutni ni nepromenÿivi. To su oni åinioci. Organizovanost Grupa ÿudi mora biti organizovana i to tako da je sposobna da donosi odluke koje se pripisuju celoj zajednici i koje çeni pripadnici. pored ostalog i zato ãto se pojavÿuje potreba da se kao subjekti izdvoje one tvorevine koje redovno. dakle grupe ili zajednice. Kao i u druãtvu uopãte. da je ocena veoma teãka i uz to veoma obojena sklonostima i raspoloæeçima oceçivaåa. ne moæemo se zadovoÿiti formalnom. kojima je svojstvo dræave jednom priznato. koji se sastoje od ÿudi. ali isto tako. Isto kao u prethodnom sluåaju. osnovnih åinilaca kao ãto su nacija i klasa u subjekte meœunarodnih odnosa. usvajaju i sprovode u delo. Prilikom çihovog razmatraça treba imati u vidu da neukÿuåivaçe nekih veoma vaænih. reå je o statistiåkim oåekivaçima. iako formalno imaju pozitivno zakonodavstvo. u stvari. S druge strane. Kada se imaju u vidu i subjekti koji nisu dræave. uviœa se da nezavisnost tek kod çih ne moæe da bude pretpostavÿena.oni koji odluåujuñe utiåu na çih. po pravilu. koji se ubrajaju u subjekte. Za razliku od meœunarodnog javnog prava. ne moæe odricati subjektivitet onim dræavama koje iz raznih razloga ne uæivaju potpunu slobodu spoÿnopolitiåke akcije. Pa i kada se tako bliæe odredi pojam subjekata. i uz to ispoÿavaju sledeñe uslove: 1. 2. To ñe biti jasnije kada nabrojimo osobine koje prema dosadaãçim iskustvima treba da imaju subjekti meœunarodnih odnosa. Drugim reåima.

a naroåito politiåkim strankama. nisu subjekti meœunarodnih odnosa. opet. u toj meri utiåu na odluåivaçe. a uzeñemo za primer baãpolitiåke stranke. u stvari. 72 . Ovi se pokuãaji preduzimaju zato ãto je subjektima u izvesnim situacijama stalo da neku meœunarodnu akciju vode tako kao da ne potiåe od çih. Prelaz izmeœu jakog uticaja drugog subjekta i niãteça subjektiviteta veoma je tanan. jer “meœunarodni” u stvari znaåi “meœudræavni”. na zahtev da to budu meœunarodni subjekti. Meœunarodni karakter Treñe obeleæje subjekata meœunarodnih odnosa svodi se. ima pisaca koji i çima. Crkva ñe osnovati svetovnu organizaciju da bi putem çe za svoj program pridobila i one koji nisu vernici i koji sumçiåavo gledaju na çenu delatnost. ali tako da izgleda da se to åini iz humanitarnih. reå je samo o maçe ili viãe uspelom pokuãaju da se stvori prividan subjekt meœunarodnih odnosa. ali ne i lako.. The Web of World Politics. te prema tome subjekt meœunarodnih odnosa moæe biti samo onaj koji stupa u odnose koji prevazilaze i presecaju dræavne granice. W. S druge strane. u meœunarodnim odnosima ne deluju neposredno nego uåestvuju u obrazovaçu odluka u dræavama u kojima postoje. Pri tom. ali su nacionalne stranke ålanice samo çihovi sastavni delovi. osnovati i izdræavati meœunarodno udruæeçe koje ñe propagirati çene ciÿeve. struånih ili staleãkih razloga. u kome uåestvuju ÿudi i snage koje delu-ju po tuœim nalozima.2Meœutim. subnacionalni subjekti. a ne oni koji uåestvuju u politiåkim odnosima unutar politiåkih sistema koji nisu meœunarodni. organizovanih u dræave. odnosno ima ga samo prividno. Ako pak odluåivaça u stvari nema. odnosno voÿe 2 R. pojam dræave neophodan je radi stvaraça pojma subjekta meœunarodnih odnosa jer je reå o odnosima specifiåno obeleæenim teritorijalnom podeÿenoãñu sveta i postojaçem teritorijalno odreœenih druãtava. Jako. 3. politiåke internacionale: ove mogu biti subjekti meœunarodnih odnosa. Dræava ñe npr. pa åak i odluåujuñe prisustvo stranih uticaja u odluåivaçu ne moæe se iskÿuåiti ni kod mnogih dræava u åiju se nezavisnost i subjektivitet uopãte ne sumça to je jednostavno. u vidu praznog postupka koji se sprovodi u organu odluåivaça. priznaju svojstvo subjekta meœunarodnih odnosa. Kao ãto se vidi. da se izmeœu çihove i dræavne voÿe. S obzirom na to da neki “unutraãçi” subjekti stupaju u dodire s inostranstvom. Prentice-Hall. naravno. veñse naredbe za delatnost dobijaju pravo od hegemona.SAD. da ne odluåuju same nego izvrãavaju voÿu vlada tih velikih sila. neke stranke u nekim dræavama i u nekim politiåkim internacionalama. Englewood Cliffs. ili tog procesa uopãte nema. privremena ili trajna osobina procesa odluåivaça. koji. Bitno je. takvi subjekti. odnosno SSSR. ima stranaka koje su organizovane u tzv. doprinose obrazovaçu kolektivne voÿe toga ãireg subjekta. Nonstate Actors in the Global System. utvrditi da li je strani uticaj samo odlika procesa odluåivaça. Mansbach i dr. tj. oni koji se iskÿuåivo kreñu u okvirima politiåkog sistema jedne dræave. 1976. Otuda tzv. Ovaj se zahtev krije veñu samom nazivu.

ne stvara od te partije subjekt meœunarodnih odnosa veñje to osobina odluåivaça. U tom pogledu su upadÿive dve okolnosti u savremenim meœunarodnim odnosima. O tome. Prema dosadaãçim merilima nacija se ne bi mogla smatrati subjektom meœunarodnih odnosa jer nije organizovana.3 Meœutim. To se mora ispitati u svakom pojedinaånom sluåaju. ona je u stvari organizacija koja oliåava naciju. pojaåane meœunarodne dodire.. Poãto je teãko odluåiti se izmeœu nacije. Ako. bez uzimaça dræave kao merila nemoguñe je povuñi granicu izmeœu 73 . S jedne strane. preñutati da su uslovi u kojima deluju “nacionalni” politiåki pokreti i stranke u razliåitim zemÿama i u okvirima razliåitih meœunarodnih ãirih subjekata nejednaki. recimo. tako i apriornim potvrœivaçem çihovog subjektiviteta. pa da ipak u tome nema elemenata meœunarodnog subjektiviteta. Kod organizacija koje zastupaju naciju teæça ka samostalnom subjektivitetu najjasnije je izraæena onda kada je proces prevazilaæeça “nacionalnosti” u toku. politiåke organizacije druãtvenih grupa koje nisu na vlasti pokazuju sklonost da neposredno stupaju u meœunarodne dodire na drugi naåin od politiåkih organizacija koje su na vlasti i u tom se pogledu mogu koristiti dræavom. i dræave. Socijalistiåke stranke u Italiji. ili izmeœu uloga koje su u Komunistiåkoj internacionali igrale komunistiåke partije SSSR i npr. Kada postoji nacionalna dræava. nemaju. koja se tako organizuje. Ima i sklonosti da se izbegne pozivaçe na dræavu prilikom odreœivaça subjekata meœunarodnih odnosa. ne moæe praviti skoro nikakva razlika. “meœunarodni odnosi” zameni nazivom “svetski odnosi” ili “svetska politika”. U viãenacionalnim dræavama nacija moæe ispoÿiti organizovanost u vidu federalne jedinice. To ipak ostaju odluke ãirih subjekata a åiçenica da je voÿa jedne stranke dominantna. meœutim. Ne treba. politiåke internacionale.internacionale. treba stalno voditi raåuna i ne smatrati ni ovakve subjekte iskÿuåenim iz kruga subjekta meœunarodnih odnosa ako ispuçavaju sve druge postavÿene uslove. pak. neki se pisci opredeÿuju za subjektivitet onog organizacionog oblika koji u prelaznoj fazi postoji u vidu oslobodilaåkog pokreta. veñna osnovu ãirokih i neobaveznih dogovora u praksi deluju çihovi sastavni delovi. Razmotrimo sledeñi primer. koje joãnema. po pravilu. jer odsustvuje nezavisnost i samostalno ulaæeçe u meœunarodne odnose. obrañaçe meœunarodnim organizacijama) moæe da nastupi staçe u kome nova dræava joãne postoji ali se realistiåki ne moæe govoriti o nepostojaçu novog subjekta meœuna-rodnih odnosa. u kojima bi ove “nacionalne” politiåke partije mogle biti organizovane kao sastavni delovi. Kongresne partije u Indiji i Institucionalne revolucionarne stranke u Meksiku. stranke i pokreti koji ih åine. Velike Britanije. koja je povezana s teæçom da se i sam naziv discipline. kako apriornim negiraçem. tako da se lako moæe pogreãiti. Uostalom. stranke itd. dakle. niko i ne pomiãÿa da sve stranke ubroji u subjekte meœunarodnih odnosa jer je jasno da u tom pogledu postoje ogromne razlike izmeœu. åvrstu strukturu ni oruœa za neposredno delovaçe. organizovana nacija hoñe da se emancipuje i s tim ciÿem preœe na odluåne akcije (oruæanu borbu. S druge strane.

Englewood Cliffs. pa-tuÿastih dræava. 49. Benko. ali je teãko odrediti mesto koje na tom kontinuumu zauzimaju Meœunarodna trgovinska komora ili Meœunarodno udruæeçe za vazduãni transport (IATA). koji nisu u potpunosti jednaki s interesima nekog drugog subjekta. Davis M. str. Dileme u vezi s politiåkim znaåajem i moñi javÿaju se naroåito u vezi s meœunarodnim nevladinim organizacijama. da joãuvek ne moæemo ukidati ovaj uslov. Uostalom. str. Politiåki znaåaj S obzirom na to da se pod meœunarodnim odnosima u prvom redu podrazumevaju meœunarodni politiåki odnosi. Drugim reåima. organizacije podzemÿa itd. u: J. pri-mitivna plemena. gde je jasno da postoje ogromne razlike izmeœu Meœunarodne federacije sindikata i Meœunarodne konfederacije babica. 5 V. S.5 3 O. One se obiåno priznaju za subjekte meœunarodnog prava ali se ipak ne primaju u neke vaæne meœunarodne organizacije. koje raspolaæe formalnim i zato jasnijim kriterijumima. onda moæemo da potvrdimo da u praksi postoji teæça da se neke tvorevine. Ako se moñodredi kao sposobnost da se drugi subjekti privole da postupaju po æeÿama onoga koji ispoÿava moñ. 125 i daÿe. subjekti tih odnosa moraju biti politiåki relevantni. ne smatraju takvima jer nemaju nikakve moñi. Mednarodni odnosi. Postojaçe ili nepostojaçe ovoga preduslova kod subjekta meœuna-rodnih odnosa biñe åesto predmet spora. jer bi to znaåilo da je subjekt meœunarodnih odnosa i ona grupa koja je iz raznih razloga faktiåki nezavisna ali ne ulazi u meœunarodne odnose (npr.4Kao ãto je pokazano na drugom mestu. Mora se ipak priznati da su nastojaça ove vrste razumÿiva i opravdana i da bi se åak moglo tvrditi da je posebno isticaçe uslova da subjekt neposredno stupa u odnose koji prevazilaze granice jedne dræave nepotrebno ako taj subjekt ispuçava uslov da je nezavisan. str. åesto je u nedoumici kada treba da raspravi subjektivitet tzv. 4 Ibler. 74 . ipak. delo. The Analysis of International Politics. Izgleda nam. Young. mnogi traæe da taj subjekt poseduje izvesnu moñ. ãto znaåi da se mogu okvalifikovati kao nosioci politiåkih interesa koji su sposobni za politiåku akciju. The Actors in World Politics. svetske odnose. 1960. str. Rosenau V. Contemporary Theory in International Relations. “Obzorja” 1977. svi subjekti koji nisu potåiçeni nekoj viãoj vlasti ulazili bi u tzv. Hoffmann. U ovom sluåaju reå je o shvataçu prema kome se politiåki odnosi uopãte definiãu kao odnosi moñi. Pored zahteva da se kod subjekta meœunarodnih odnosa i ÿudi koji ga åine mogu utvrditi specifiåni interesi. The Free Press 1972. koje inaåe poseduju ostala svojstva subjekta meœunarodnih odnosa. 4. Prentice-Hall.“svetske” i “unutraãçe” politike. New York. moñje pojam koji je teãko odre-diti. koji su obeleæeni upravo time ãto nema priznate vrhovne vlasti. 6. i meœunarodno pravo. odnosno da ulazi u odnos moñi. East. nav. Maribor. 179.).

Ovi nazivi nisu najpogodniji i ne zvuåe najlepãe na naãem jeziku. I zaista. pa ni ostali subjekti. bez dræave se meœunarodni odnosi. Vrste Subjekti meœunarodnih odnosa mogu se podeliti na nacionalne. II NACIONALNI SUBJEKTI MEŒ UNARODNIH ODNOSA 1. meœunarodne i transnacionalne. åiçenica da ona zauzima odreœeni deo Zemÿe. Ono ãto je karakteristiåno za dræavu i ãto je razlikuje od ostalih subjekata meœunarodnih odnosa jeste teritorija. Smatra se da su istovremenim postojaçem (sticaçem) ovih triju okolnosti ispuçeni minimalni uslovi za postojaçe dræave. dræava je daleko najboÿe ispitani subjekt meœunarodnih odnosa i nauka meœunarodnih odnosa u najveñoj meri se bavi upravo odnosima izmeœu dræava. 75 . koji su koren upotrebÿenih prideva. Kod çih najviãe zbuçuje okolnost ãto se i reå “nacija” i reå “narod”.5. Dræava Kao ãto smo napomenuli. Meœunarodni subjekti nastaju udruæivaçem dræava (odnosno ÿudi putem svojih dræava) i dræave su çihove ålanice. nacionalni subjekti su oni koji su teritorijalno ograniåeni jednom dræavom. Åak i veñina pisaca koja priznaje postojaçe drugih subjekata uverena je da je dræava glavni. a zanemaruju se osobine specifiåne samo za pojedine dræave ili grupe dræava. po miãÿeçu mnogih autora dræava je jedini subjekt meœunarodnih odnosa. ãto znaåi da ona ne ulazi u osobine i funkcije koje dræava inaåe ima. bez posredstva çihovih dræava. jer su ÿudi koji ih åine na teritoriji jedne dræave ili çeni dræavÿani. ne uzimaju u pravom znaåeçu. veñkao sinonimi za reå “dræava” ili “zemÿa”! Prema tome. Nauku meœunarodnih odnosa dræava zanima samo kao subjekt tih odnosa. Latinski prefiks trans(iznad. kao ãto smo videli. najvaæniji subjekt meœunarodnih odnosa. Tipiåni i tako reñi jedini nacionalni subjekt meœunarodnih odnosa je sama dræava. Stoga se prilikom odreœivaça pojma dræave i opisivaça dræava ovom prilikom nastoji na onim obeleæjima koja su svim dræavama zajedniåka i neophodna da bi ulazile u meœunarodne odnose. preko) pokazuje da ovi posledçi subjekti povezuju ÿude preko. ali su prihvañeni i moraju se koristiti u nedostatku boÿih. Ÿudi koji je saåiçavaju nazivaju se çenim stanovnicima (stanovniãtvo) a srediãte odluåivaça kod dræave jeste vlada. ne mogu odrediti. Osim toga. iznad dræavnih granica. Transnacionalni subjekti nastaju udruæivaçem ÿudi iz razliåitih zemaÿa.

ãto pokazuje primer vlada u izbegliãtvu. pusta teritorija (npr. stupaç razvoja pojedine zemÿe i tehnoloãki razvoj u svetu su od ogromnog uticaja. 511. U tom pogledu su otkrivaçe i eksploatacija nafte naåinili pravi preokret u meœunarodnom znaåaju pustiçskih zemaÿa kao ãto su npr.139 km2). Teritorijalno grupisaçe je vajkadaãça osobina ÿudskih druãtava. bez kojih nema dræave. Antarktik) ne moæe biti dræava. Dræavna teritorija Dræavna teritorija je deo prostora (kopna. Kvalitet. Saudijska Arabija.965 km2). Meœu dræavama s najveñom povrãinom su Kanada (9. Nuæno je i kvalitativno odrediti povrãinu jedne dræave. npr. Nekada se pod tim u prvom redu podrazumevao odnos obradive zemÿe prema neobradivoj. a naroåito nacionalne dræave. Barbados (430 km2). kao ãto su npr. dræava ne moæe biti ni sama vlada. Razlike izmeœu postojeñih dræava su u tom pogledu upadÿive. Tu se u prvom redu misli na ekonomsku vrednost zemÿiãta. One su uglavnom privredne celine i predstavÿaju u maçoj ili veñoj meri zatvorene ekonomske sisteme. b. Libija i Kuvajt. 363.Sama. koje na svetskom træiãtu dobijaju veñu vaænost od poÿoprivrednih proizvoda. Veliåina. 976. Pored ovih obeleæja. Na osnovu tih funkcija stvorena su i merila za opisivaçe i uporeœivaçe dræavnih teritorija. nije samo stanovniãtvo. Najåeãñe se pomiçe veliåina teritorije. koje se priznaju samo u izuzetnim situacijama. u koloniji ili teritoriji pod starateÿstvom. pri åemu je ovaj posledçi zemÿa s veoma malom teritorijom (16. Vaænost teritorije vidi se iz toga ãto dræave s neznatnom povrãinom pod svojom vlaãñu (patuÿaste dræave) imaju sporan status i ne smatraju se uvek subjektima meœunarodnog odnosa i meœunarodnog prava. imaju specifiåna kulturna obeleæja (nacionalna kultura).353 km2) i Brazil (8.000 km2). A. Najmaçe takve dræave. vode. koja se kvantitativno izraæava veliåinom çene povrãine a ne zapreminom ukupnog prostora koji zauzimaju. Singapur (581 km2) i Bahrein (598 km2). Osim toga dræave. odnosno 1. kao ãto je rat.000 km2).: Maldivska Ostrva (298 km2). veñina modernih dræava ima i neke druge zajedniåke karakteristike znaåajne za meœunarodne odnose. 561. vode i podmorja. Osvrnimo se na neka od çih. SAD (9. koje se moæe razvijati i na maçe plodnoj zemÿi i u teæim klimatskim uslovima ili mu pribegavaju zemÿe s malobroj-nom poÿoprivrednom radnom snagom. I u ovom pogledu. To. podzemÿa. 5 km2! Meœutim. Kasnije su se pri tom sve viãe morali uzimati u obzir uslovi koji postoje za stoåarstvo. za koje teritorija ispuçava niz vaænih funkcija. imaju povrãinu od svega 61 km2. kao i kvalitet obradive zemÿe u pogledu prinosa koji je mogla dati. Malta (316 km2). isto tako. vazduha) koji naseÿava i koristi zajednica ÿudi (stanovniãtvo) i koji se nalazi pod vlaãñu vlade te dræave. a. Isto tako. i u ålanstvu Ujediçenih nacija ima dræava s veoma malom teritorijom. S razvojem industrije jaåa pak uloga teritorije kao izvora sirovina. San Marino i Monako. Kina (9. Intenzivna poÿoprivreda i agrotehniåke mere dovode do veñih prinosa na slabijoj zemÿi a potrebe za odreœe76 . pa neke do skora veoma siromaãne zemÿe pretvaraju u najbogatije.

U meœunarodnim odnosima. koja omoguñava nesmetano snabdevaçe strategijskim materijalom. u krizi i oruæanom sukobu dobija naroåitu vaænost poÿoprivredna i sirovinska samodovoÿnost teritorije. ravnice. Treba pri tom imati u vidu da. i meœunarodnih odnosa. Bosfor i Dardaneli. pa u suãtini. Raspored masa na teritoriji (planinski venci. koji su od strateãkog i privrednog znaåaja. Za meœunarodne odnose su znaåajne kvantitativna i kvalitativna obeleæja stanovniãtva u pojedinim dræavama. dok postoje. Smatra se da su dræave smeãtene na glavnim komunikacionim (tranzitnim) pravcima. Ono obeleæje teritorije. pored teæçe da se proãiri teritorija. Neke takve taåke su u istoriji igrale veliku ulogu. On odreœuje çene susede. ãire uzev. dugo je bilo odluåujuñe bogat-stvo ribom. npr. B. a. zato ãto ÿudi åine subjektivni elemenat dræave i nosioci su svih druãtvenih. Geografski poloæaj.nim sirovinama podiæu znaåaj nekih rudnih bogatstava (nafta. Egipat i Aden kao vaæna uporiãta i luke na putu za Indiju i Daleki istok. U boÿem ñe poloæaju biti dræava s osnovom za dovoÿnu proizvodçu hrane i raznovrsnom sirovinskom bazom. da u rukama dræave budu neke taåke i uæa podruåja. tj. kao ãto istorija pokazuje. Najmnogoÿudnije dræave sveta su Kina (1030. no u posledçe vreme sve veñi znaåaj dobija podmorje. koje se tradicionalno uzima kao jedan od osnovnih pokazateÿa moñi dræave. Strategijski znaåaj kvaliteta teritorije svodi se delimiåno na jedan vid ekonomskog: naime. koje je jedinstveno za svaku dræavu. SAD izazivaju otcepÿeçe Paname od Kolumbije da bi od nove dræave dobile u posed zonu Panamskog kanala. na raåun drugih (ugaÿ). oni se ipak u biti ne meçaju i dræave. Stanovniãtvo dræave Stanovniãtvom dræave smatraju se ÿudi koji na çenoj teritoriji trajno prebivaju a ne svi oni koji se u datom trenutku zateknu na çoj. istom podruåju. Od mesta dræave moæe zavisiti çeno uåeãñe u svetskoj trgovini i çena izloæenost oruæanim napadima. poloæaj dræave ima razliåite posledice. v. 1 miliona). pa prema tome i vrstu uticaja koje ñe dræava trpeti. Kao i kod teritorije. Maltu. Indija 77 . Iako oblik i poloæaj teritorije jedne dræave trpe izmene. u povoÿnijem poloæaju da igraju posedniåku trgovinsku ulogu ali da su zato i ugroæene velikim migracijama i ratnim pohodima. Poloæaj dræavne teritorije uslovÿava i konfiguraciju çenog tla i klimu koja na çoj preovladava. Dræava se u prvom redu opisuje mestom koje zauzima. åija se mineralna bogatstva sada mogu iskoriãñavati. Broj stanovnika kvantitativno je merilo. Ãto se tiåe morskih prostranstava. oko åijeg posedovaça se kreñe sloæena diplomatska igra åitavog devetnaestog stoleña. jezera) igra veliku strategijsku ulogu i vojna doktrina svake zemÿe prilagoœena je çemu. ostaju sa srediãtem ili glavninom teritorije u. u ovom pogledu postoje velike razlike. u kojoj se nalazi najvaænija prometnica zapadne hemisfere. Velika Britanija zaposeda Gibraltar. tiåe se çenog poloæaja na planeti. reke. u meçaçu teritorijalne slike igra ulogu i æeÿa da se postigne boÿi poloæaj. uran). koji su uslovÿeni konfiguracijom Zemÿine povrãine.

1%. kao npr. Stoga su veoma pogodne za numeriåko izraæavaçe i poreœeçe. Kao ãto ni veliåina teritorije. Druga vrsta podataka ukazuje na osobine koje su. Danska 0. koja predstavÿa broj æivoroœene dece na 100 stanovnika u toku jedne godine. misli na odnos polova. U tom pogledu. veñprema tome koje se pitaçe ima na umu. Ove dræave nisu ålanice Ujediçenih nacija. a ne preseÿeçem. Veñi stupaç pismenosti i obrazovaça obeñava veñu produktivnost rada i boÿe iskoriãñavaçe ÿudskih potencijala. Nije teãko pokazati da su ovi podaci zanimÿivi za meœunarodne odnose. 5%) i çihovo stanovniãtvo ñe se ako stopa ostane konstantna udvostruåiti veñza dvadesetak godina. promene u broju stanovnika izazvane prirodnim uzrocima. S druge strane.000). 6%. Broj stanovnika u svakoj dræavi teæi po pravilu da se uveña.000). Ova tendencija nije u svakoj zemÿi ista te se predviœaça o buduñem broju stanovnika moraju zasnivati na stopi nataliteta. SAD (234. 3%. doprinosi çihovom daÿem osiromaãeçu. koja pokazuje broj umrlih u istom periodu. zato ãto se stiåu bez odluåujuñeg uticaja sopstvene voÿe. pored ostalog. Nikaragva 3.000) i Lihtenãtajn (22. meœu kojima su i kvalitativne osobine stanovniãtva. 3%. 2%. Maœarska 0. Austrija 0%. Venecuela 3. ali se u toj organizaciji nalaze i zemÿe kao Sejãeli (64. 78 . 1%). b. ili åak i opada (Nemaåka 0. Na drugom kraju skale su patuÿaste dræave. Posle industrij-ske revolucije znaåaj samog broja stanovnika sve viãe opada i raste uticaj drugih åinilaca. Ukupan porast svetskog stanovniãtva nejednako je rasporeœen.000). Puki broj stanovnika bio je mnogo vaæniji za ekonomski i vojni potencijal dræava u vreme kada je glavni izvor energije bio u naporu ÿudskih miãiña i kada je oruæje bilo takvo da je samo neznatno uveñavalo fiziåku snagu ratnika. San Marino (20. pre svega. Tu se. tj. Tek poznavaçe odnosa polova i starosnih grupa omoguñava predviœaça o broju lica u aktivnoj vojnom sluæbi. stepen urbanizacije (karakter naseÿa). ili grupa dræava. dræave se mogu svrstati u tri grupe. ãto. U teoriji meœunarodnih odnosa znatna se paæça posveñuje nacionalnom sastavu stanovniãtva.000). 3%. 2). Gvineja Bisao 4. jer se ÿudi najviãe mnoæe u ekonomski zaostalim podruåjima. i stopi mortaliteta. pismenost i stepen obrazovaça. naroåito onda kada razlike nisu tolike kao ove koje postoje izmeœu nabrojanih grupa dræava. veñzajedniåke svim ÿudima u razliåitom stepenu. Ova je stopa u nekim zemÿama vrlo visoka (Obala Slonovaåe 4. Kvalitativne osobine stanovniãtva mogu biti takve da nisu specifiåne za jedno stanovniãtvo.(733.000) i Grenada (91. 3%). Belgija 0. starost stanovniãtva (proseånu starost i rasporeœenost grupa). Razlika izmeœu ovih dveju stopa predstavÿa stopu prirodnog prirasta stanovniãtva. Pri tom se u prvom redu misli na uroœene osobine ili na osobine koje se u druãtvu izjednaåavaju s uroœenima. Dominika (74. Libija 4. 9%. u nekim zemÿama broj stanovnika stagnira (Ãvajcarska 0%. Andora (21. 5). svojstvene samo stanovniãtvu nekih dræava. ni sam broj stanovnika ne ka-zuje mnogo o uticaju koji dræava ima u meœunarodnim odnosima. Bugarska 0. u skladu s opãtim porastom åoveåanstva. same ili u odgovarajuñim srazmerama. 5) i Indonezija (155.

1972. veñse meãali i “pretapali” pod uticajem zajedniåke kulture. jugoslovenske nacije. ne moæe govoriti o nige-rijskoj. Pa ipak. Ona ima dve glavne podgrupe. åije stanovniãtvo preteæno predstavÿaju doseÿenici iz drugih dræava i çihovi potomci.U prvu grupu spadaju nacionalno homogene dræave. sa ukupno preko 40 plemena. U prvoj su mnoge novonastale dræave. ali se ne mogu nacionalno odrediti (npr. veliki broj dræava spada u grupu nacionalno nehomogenih dræava. Novi Zeland). da stanovniãtvo bude nacionalno homogeno. To moæe biti jasno iz samog naziva dræave ili iz ustavnih dokumenata. Obeleæje ovih dræava je u tome ãto se doseÿenici nisu dugo dræali u nacionalnim grupama prema svom poreklu. åije stanovniãtvo joãnije razvilo nacionalnu svest i joãuvek se mahom plemenski identifikuje.7 6 Afriåko stanovniãtvo Kenije saåiçava pet grupa plemena. Primeri takvih dræava mogu se najåeãñe nañi u Africi. To su dræave åije stanovniãtvo u potpunost ili u ogromnoj veñini pripada jednoj naciji npr. sa arapskim zemÿama. 79 . str. jer ne poznaju razliåite nacionalne grupe na svojoj teritoriji. ali to ne znaåi da do stvaraça nacija u Africi neñe doñi ako to zahteva druãtveni razvoj. viãa nacija ili stvaraçem neåiste. “dræavnu” naciju. meœutim. Oni se nazivaju nacionalnim maçinama. dok im druge omoguñavaju nesmetan nacionalni æivot. Devetnaesti i dvadeseti vek obeleæeni su nastojaçem nacija da formiraju svoje dræave. Moguñe je. dakle. koje imaju svoju dræavu. s druge strane. ganskoj ili kenijskoj6naciji. Vaæno je pak dodati da se u praksi viãenacionalnim dræavama ne smatraju i one koje na svojoj teritoriji imaju delove drugih nacija. Viãenacionalnost se. odnosno kao stvaralac nove. ili nacionalne dræave u pravom smislu reåi. svojstvo koje druge nacije na istoj teritoriji nemaju. 501. Danska (Danci) ili Japan (Japanci). Jugoslavija je bila viãenacionalna dræava koja je u nekim periodima pokuãavala zvaniåno da se predstavi kao nacionalno neutralna. recimo. U drugu podgrupu spadaju imigracione dræave. UN Demographic Yearbook 1971. delimiåno i zato ãto su mnoge dræave na tom kontinentu nasledile granice koje su kolonijalne sile nekada samovoÿno povukle izmeœu svojih poseda i sfera uticaja. ne-retko zataãkava ili otvoreno poriåe pokuãajima da se dræava proglasi nadnacionalnom. Ovakve dræave su u suãtini sliåne nacionalno homogenim dræavama. U frankistiåkoj Ãpaniji se iãlo dotle da se ispoÿavaçe nacionalnih svojstava Katalonaca i Baskijaca zabraçivalo i gonilo. Neke nastoje da ih na svaki naåin asimiliraju i odriåu im åak nacionalnu razliåitost. prividne nacionalne dræave. SAD. Argentina. izjednaåavajuñi pridev “nacionalni” s reåju “dræavni”. pretpostavka koja je prodrla åak i u terminologiju. åije se stanovniãtvo sastoji od viãe nacija ili çihovih delova. U treñu grupu spadaju dræave åiji je nacionalni karakter u sadaãçem trenutku teãko odrediti. ne vodeñi nimalo raåuna o lokalnim uslovima i æeÿama stanovniãtva. Mnoge dræave imaju nacionalne maçine ali se u pogledu postupaça s çima veoma razlikuju. New York. da se stvori nova. ali da ipak nije reå o pra-vim nacionalnim dræavama. koje je bilo i ostalo toliko jako da postoji pretpostavka da je svaka dræava nacionalna. Joãuvek se. ãto se deãava onda kada su delovi jedne nacije organizovani u viãe dræava. kao ãto je to sluåaj. Prividne nacionalne dræave poznaju noseñu.

1974. Lovrich. odluke u ime cele dræave. mogu se na trajniji naåin dati opisi i predviœaça o tome kako se vlada odraæava i kako odgovara na impulse koji potiåu od stanovniãtva. Dræavna vlast (vlada) Kao subjekt meœunarodnih odnosa. telesna graœa itd. pod vladom neñemo podrazumevati samo uæe izvrãno. dok je ostalo stanovniãtvo (crnci 68%. Åisti rasni problemi nastaju obiåno u nacionalno neidentifikovanim dræavama. Beograd. To znaåi. 289.8Rasa je sporan pojam u antropologiji. To vaæi utoliko pre ako dræava nema vaæeñeg ustava. ali se u svakodnevnom æivotu rasnim razlikama mogu oznaåiti upadÿive razlike u spoÿnom izgledu grupa ÿudi razliåitog porekla (boja koæe. rase i rasne predrasude. 80 . iako ona faktiåki na mnogim mestima joãpostoji. V. åiji su punopravni graœani bili samo belci. Uticaj rasizma u rasno pomeãanim dræavama dovodi do kategorisaça stanovniãtva. 1971. veñukupnost svih organa. Meœunarodni odnosi ne mogu se baviti svim vidovima dræave. Zatim. Pripadnici bele rase pokazali su do sada sklonost da sebe smatraju superiornim u odnosu na druge. meœunarodni odnosi ne ostaju ravnoduãni prema politiåkom sistemu dræave u celini. 503. Pogaånika u zbirci Rasizam. Antropoloãko druãtvo Jugoslavije.Nacionalnim razlikama se u nekim dræavama mogu pridruæiti i rasne ili ih zameniti. upotrebÿava se oznaka “donosioci odluka” ili “odluåioci”. Iz toga proizlazi da prouåavalac meœunarodnih odnosa åesto neñe da se zadovoÿi poznavaçem ustavnih propisa neke zemÿe i neñe pod vladom podrazumevati samo one organe koji formalno donose obavezne odluke u odnosu na zemÿu i inostranstvo. Meœutim. Dolinar-Osole. “Socioloãki pregled”.9Kada se pridruæe nacionalnim razlikama. UN Demographic Yearbook. Po diskriminaciji prema crncima dugo su bile poznate SAD. rasne ih samo pojaåavaju. Q. ili politiåko-izvrãno telo. U naãoj disciplini izraz “vlada” ima znaåeçe koje nije istovetno sa znaåeçem koji on ima u ustavnom pravu. pre svega. 9 O pojmu rase vidi priloge Z.). koje se kao takve primaju u inostranstvu i prihvataju od strane stanovniãtva dræave. Kada se on posmatra. Dok se u toj zemÿi zakonodavstvo åisti od rasne diskriminacije. da se neñe smatrati vladom samo onaj organ koji se tako naziva. Kada se imaju u vidu samo odluke o odnosima s ino7 O sloæenosti u SAD vidi N. Za skup ÿudi koji åine stvarnu vladu. str. i stvarno donose. koji su ovlaãñeni da donose. melezi 10% i azijati 34%) æiveli u rasnim stupçevima potåiçenosti. 8 U Gvatemali popisi razlikuju samo uroœenike (Indijance) i neuroœenike. kojih ima 19%. odnosno politiåkog sistema u jednoj dræavi. odnosno pojedinih çegovih grupa. sinonim rasistiåke dræave bila je doskora Juænoafriåka Republika. gde oni predstavÿaju 11% stanovniãtva. To je predmet drugih nauka. 1974. dræava ima srediãte odluåivaça koje se najåeãñe naziva vladom. veññe tragati za ustanovama koje to stvarno jesu. Berberoviña i A. str. Asimilacija i oåuvaçe etniciteta u SAD: etniåke organizacije i etniåka privræenost meœu Amerikancima jugoslovenskog i italijanskog porekla. pri åemu nebelci zauzimaju niæe mesto i dræava odbija da se identifikuje s çima.

U pogledu organizacije vlasti. Ranije. bilo je odomañeno da se ovaj elemenat dræave u meœunarodnim odnosima opisuje uglavnom na osnovu ustavnopravnih merila.stranstvom. tu su za klasifikaciju odluåujuñe norme. do 1890). Vrãeçe vlasti bez poãtovaça pravila i u sebiåne svrhe do81 . ãto se. dræave-ålanice objediçuju neke poslove koji se naroåito tiåu inostranstva (spoÿni poslovi. Po ustavnom ureœeçu one se mogu podeliti na apsolutnu i ustavnu monarhiju. govori se o donosiocima spoÿnopolitiåkih odluka. Ti pokuãaji. poznate Aristotelove trihotomne podele politiåkih reæima. najåeãñe polaze od najprostije. Faãistiåka Italija i nacistiåka Nemaåka bile su meœusobno veoma sliåne. mada je kod stvarnih federacija proces donoãeça spoÿnopolitiåkih odluka sloæeniji. vlast pojedinca je monarhija. moæe biti unitarna ili fede-rativna. iskustvo govori o tome da na vrãeçe vlasti i donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka mnogo viãe utiåu neke druge osobine politiåkog sistema. da ñe u parlamentarnoj republici krug odluåilaca biti ãiri. Ova obeleæja vlade i podele koje su tako nastale nisu bez znaåaja. odreœuje çenim ustavom. Dræava. dok su izmeœu kraÿevine Italije i Velike Britanije i republika SAD i Nemaåke postojale ogromne razlike. Pored toga.. kontrola javnosti jaåa a elastiånost odluåivaça maça no u predsedniåkom sistemu ili u apsolutnoj monarhiji. za meœunarodne odnose nema u suãtini velikih razlika izmeœu çih. S obzirom na to da su spoÿni poslovi u oba sluåaja usredsreœeni u jednom centru. Tako se po obliku vladavine dræave dele na monarhije i republike. Otuda su i za meœunarodne odnose zanimÿiva nastojaça da se vlada i politiåki sistem okvalifikuju prema stvarnim i bitnim osobinama. U monarhiji postoji moguñnost perso-nalne unije dveju ili viãe dræava pod zajedniåkim vladarom (npr. ali se u vaÿanost te pretpostavke ne moæe pouzdati bez daÿih ispitivaça. Argentina i Brazil. dok je konfederacija uvek bila privremena i predstavÿala prelaz u federaciju ili unitarnu dræavu (npr. finansije) a u drugom ålanice zadræavaju poseban subjektivitet mada prenose (u svakom sluåaju posebno odreœene) zajedniåke poslove na organ konfederacije. a vlast naroda ili veñine demokratija. zatim. Austrougarska). za koje je spoÿni svet odavno zaboravio da to jesu. odbrana. npr. Nemaåki Rajh ili SAD). Meœunarodnim ugovorima stvaraju se realna unija i konfederacija. iako je on ograniåen. U prvom sluåaju. koje na ovaj naåin nisu obuhvañene. Pre svega. Moæe se samo pretpostaviti. Sliåno je i s pretpostavkom da je spoÿnopolitiåko odluåivaçe u federativnim dræavama decentralizovano. ili na parlamentarnu i predsedniåku republiku (s inokosnim ili kolektivnim predsednikom). isto tako. vlast maçinske grupe aristokratija. Isto to vaæi kada se uporede Velika Britanija i SAD. na kojima se zasniva uporedno prouåavaçe politiåkih sistema. Za çu su vaæni nosilac vlasti i naåin vrãeça vlasti. odnosno spoÿnopolitiåkim odluåiocima u uæem i ãirem smislu. Ako se vlast vrãi po utvrœenim pravilima i opãtem interesu. ali se ne uzima u obzir podatak da li se te norme poãtuju i u kolikoj meri. iako su se formalno razlikovale. a ne retko i danas. Realna unija je samo od istorijskog interesa (npr. Belgija i Luksemburg od 1815. Ima federacija na primer. u dræavi moæe biti sprovedeno naåelo podele ili jedinstva vlasti.

pa ñe istraæivaå uzeti izvestan vremenski period i prebrojati ustavne promene u pojedinim dræavama. korigujuñi rezultat dodatnim poenima. time ãto se. na sliåan naåin. broj glasova koje su dobili. Mnogi hvale vredni napori da se na osnovu empirijskih istraæivaça doœe do uzroånih veza izmeœu osobina vlade i çenog spoÿnopolitiåkog ponaãaça ostaju tako bez velikog odjeka.10 Na sliåan naåin se mogu koristiti merila kao ãto su politiåka participacija (na osnovu stalnosti liånosti u vrhovnim organima. obim gerilskih operacija.). statistiåkim podacima. tj. totalitarne. Na æalost. Zimmerman. ili. svrstavaçe postojeñih dræava u grupe prema ovakvim merilima ne moæe lako da se vrãi prema objektivno proverÿivim. I zaista. tako se formalna merila bitno mogu korigovati. takav istraæivaå prouåava vezu izmeœu “prirode reæima”. K. rasporedu sluæbenika itd. za sluåaj da se ustav ne poãtuje. Upotrebÿeni pojmovi ne znaåe isto za sve ÿude i pod jakim su uticajem ideologije i pogleda na svet. meœutim. Uz to su uvek potrebna prilagoœavaça. ãto dovodi do jakog uticaja çegove liånosti. u: H. politiåka ubistva. koja se najopãtije definiãe odsustvom promena u datom vremenskom rasponu. Time je veñi opãteçe izmeœu samih nauånika oteæano. Pored toga se traæe podaci o obimu politiåkog nasiÿa. tj. izgubile. i çegove agresivnosti. Konkretizacija. centralizacija (na osnovu dræavnog ureœeça. slobodne ili demokratske i neslobodne. pokuãaji revolucija. Zatim se prouåava stabilnost vlada. To naroåito vaæi za neke kasnije. izraziti uz pomoñobjektivno utvrœenih pojava i po moguñstvu kvantitativno. te se sprovodi prema prosuœivaçu istraæivaåa. politiåka homogenost (prisustvo ili odsustvo ekstremnih pokreta i stranaka. podataka o biraånom pravu. on moæe reæime da podeli na ustavne. maçinu). U novije vreme. To moæe biti ustavna stabilnost.). recimo. Suãtinske teãkoñe se ni kod ovakvog pristupa nisu. ali za svrhe ovakvih istraæivaça dobija razliåita znaåeça. bez obzira na ideologiju. oligarhije i demagogije. velike. Deutsch.vodi do iskvarenih oblika sistema u vidu autokratije. Kada. broja ustanova u centru. Jacobson W. dihotomne podele na tzv. Teãkoñe na koje se pri tom nailazi ostaju. dakle. Neki istraæivaåi su uvereni da se politiåki sistemi onda mogu porediti bez obzira na vrednosti kojima teæe. Jedan od upotrebÿenih pojmova je npr. pokuãava se da se ovakve oznake zamene novim. broje revolucije. pod ovim i mnogim drugim pojmovima. uåeãñu u izborima itd. autoritarne. i to takvim. jednostavno ÿudske ærtve politiåke borbe. personalis10 Vidi K. The Shaping of Foreign Policy. stabilnost. grupe istraæivaåa i çihove ãkole podrazumevaju razliåite stvari time ãto ih utvrœuju putem razliåitih pokazateÿa. kompromisi sa stvarnoãñu (demokratija u doba Aristotela podrazumevala je pod “narodom” samo slobodne ÿude. Toward an Inventory of Basic Trends and Patterns in Comparative and International Politics. totalitarne politiåke sisteme. çegovih ideoloãkih i emocionalno uslovÿenih stavova. koje se lakãe mogu operacionalizovati. u svoj pojam stabilnosti unose i pretpostavke o druãtvenim i ekonomskim okolnostima koje je izazivaju. pobune. itd. Otuda je çihov pristup preteæno strukturalno-funkciona-listiåki. Neki istraæivaåi pak. meœutim.). 82 . npr.

83 . G. Koliåina i kvalitet radne snage zavise od broja stanovnika i çihove kvalifikacione strukture. zato ãto se ne mogu kvantifikovati. odsustvo srediãnog planiraça uz srazmerno malu ulogu dræavne vlasti. Prema tome. i na one gde je privatna svojina nad sredstvima za proizvodçu ukinuta. jer se neke vaæne osobine. Ako neñe da nasedne pravnim fikcijama i nepouzdanim podacima. te se privrednim ili ekonomskim sistemom smatra takav sistem u jednoj dræavi. Nacionalna ekonomija je. najjednostavnije reåeno. raspodela i potroãça zavise od nazora i potreba uslovÿenih nacionalnom kulturom. ãto se viãe dræava udruæuju da bi stvorile zajedniåki ekonomski sistem (“naddræavne” organizacije). Druga grupa dræava naziva se socijalistiåkim. nosioci vlasti mogu odluåujuñe da utiåu na çih. Iako su moguñi izuzeci. Druãtveno-ekonomski sistem. Okolnosti se tiåu raspoloæivih ÿudskih i materijalnih dobara. Pod razliåitim imenima. prirodni izvori i tehnologija. bilo tako ãto je jedna dræava podeÿena na nekoliko maçe ili viãe zavisnih ekonomskih celina. gde postoji izvestan stepen planiraça i gde dræava odnosno organi druãtva usmeravaju raspodelu. jer su malobrojni i do sada nigde nisu do kraja sprovedeni.tiåke i elitistiåke. Prirodni uslovi funkcija su teritorije i çenih osobina. Obrasci su ustaÿeni oblici ponaãaça. postoji jaka veza izmeœu nacionalne ekonomije i drugih obeleæja dræave. Vaæno je shvatiti da se u istraæivaçu druãtvenih pojava ne moæe postiñi potpuna objektivnost i da je tragaçe za çom putem objektivizirane metodologije najåeãñe svestan ili nesvestan pokuãaj da se neobjektivnost prikrije. radna snaga. u tom smislu. kao ãto dræavno ureœeçe (vlada) zavisi od odnosa u proizvodçi. Najåeãñe pomiçaçe i najpopularnije klasifikacije nacionalnih ekonomija oslaçaju se prvenstveno na odnose u proizvodçi i raspodeli. S druge strane. Vijetnam pokuãavaju da uspo-stave odreœeni stepen træiãne privrede u socijalizmu. a. Pored toga. on mora sam da rasuœuje i to je trenutak kada se u ovakva “objektivna” nauåna istraæivaça uvlaåe liåna ubeœeça. proizvodça. ali to ne moæe da uåini samo pomoñu prouåavaça propisa i statistiåkih podataka. Takva jednostavnost onda dovodi i do nepotrebnog osiromaãavaça. u posledçe vreme. Nacionalna privreda Tipiåna savremena dræava predstavÿa ekonomsku celinu. a prva kapita-listiåkim ili buræoaskim. toliko i politiåke odluke. raspodeli i potroãçi i ona su koliko plod objektivnih okolnosti. Pravila reguliãu odnose u proizvodçi. træiãna privreda uglavnom postoji u zemÿama sa dominacijom privatne svojine. Ekonomski pojam druãtva joãuvek nije univerzalan. dræave se u sadaãçem trenutku dele na one koje karakteriãe privatna svojina nad sredstvima za proizvodçu. koja ovom prilikom prouåavamo. sprega okolnosti i pravila ili obrazaca. Iako Kina i. oni se u opãtem prikazu mogu zanema-riti. kao ãto su npr. ne uzimaju u obzir. koja se ograniåava na zaãtitu vaæeñih odnosa i pravila i na usmeravaçe potroãçe u pravcu neophodnih javnih izdataka.

meœutim.Znaåaj ove osnovne podele. bez znaåaja. dræavna preduzeña igraju vidnu ulogu u privrednom æivotu. “Kapitalistiåke” dræave se mogu razlikovati u pogledu obima privatnog vlasniãtva na sredstvima za proizvodçu. I laiku je jasno koliku ulogu danas igra podela dræava na razvijene i zemÿe u razvoju.). dræava preduzima odluåujuñi uticaj na ekonomiju. uticaja. ona je u çihovim ekonomijama. Uz svest da za kratko vreme treba prevaziñi ogromnu zaostalost. dok u treñima (npr. o tendencijama razvitka. nezavisnosti itd. a ne i na materijalnim uslovima koji vladaju u pojedinoj zemÿi. Ako treba potpuno opisati dræavu kao subjekt u meœunarodnim odnosima i odgovoriti na neka vaæna pitaça koja se tiåu çenih potencijala. isto tako. Velika Britanija) sprovele su nacionalizaciju najvaænijih industrijskih i saobrañajnih grana. a da bi veñina preduzeña bila ponovo privatizovana nakon povratka konzervativaca u nekima (Italija. odnosno kapitalistiåkih dræava. dakle pravilima koja se tiåu proizvodçe i raspodele. U “socijalistiåkim” dræavama razliåit je obim u kome se toleriãe privatno vlasniãtvo. za meœunarodne odnose ovo merilo isuviãe je ãiroko a i nedovoÿno. b. meœutim. Iako u naåelu zadræavaju privatnu svojinu. Suviãe je ãiroko zato ãto zanemaruju velike razlike koje postoje u ekonomskim sistemima samih socijalistiåkih. “dræave blagostaça” (npr. naiñi ñe kod ovakvih dræava na ozbiÿne teãkoñe. S druge strane. nastalih u procesu dekolonizacije. Ovo merilo je osnovno. Francuska). Wemu je. jasno da i u jednoj i u drugoj grupi ima i zemaÿa s “kapitalistiåkim” i zemaÿa sa “socijalistiåkim” ekonomskim sistemom. Svako ko pokuãa da podelu na socijalistiåke i kapitalistiåke nacionalne ekonomije u danaãçem svetu sprovede bez ostatka. Naroåito je. I stepen planiraça varira meœu çima. vidi ako se posmatraju ekonomije novih zemaÿa u razvoju. SAD) nacionalizacija takoreñi nije ni pokuãana. Neke od çih (npr. Podela na osnovu pomenutog merila nedovoÿna je zato ãto se. moñi. upadÿiva razlika u ulozi dræave u regulisaçu raspodele i potroãçe. socijalna sigurnost. o vrednostima kojima druãtvo teæi. Za meœunarodne odnose su veoma znaåajne one osobine nacionalnih ekonomija koje mogu da olakãaju zakÿuåivaçe o potencijalu. ãto se odraæava i u pojaåanom planiraçu i uticaju na raspodelu i potroãçu. pravcima unutraãçe i spoÿne politike itd. jer uzima u obzir bit nacionalne ekonomije i omoguñava izvoœeçe vaænih zakÿuåaka o druãtvu i dræavi. kao ãto je veñreåeno. Sve te napore ponekad prati i otvoreno izjaãçavaçe za socijalizam. zasnovane na suãtini druãtveno-ekonomskog sistema. odgovor koji se dobija ukazivaçem na suãtinu proizvodnih odnosa nije potpun. Tzv. skandinavske zemÿe) poåivaju na visokom i progresivnom oporezivaçu i velikim sredstvima koja dræavni aparat usmerava na zadovoÿavaçe socijalnih potreba (zdravstvo. zasniva samo na proizvodnim odnosima.. neobiåno je veliki. Stoga treba utvrditi i druga merila. Ekonomski potencijal. 84 . Prevelika uopãtenost ove osnovne podele najboÿe se. jer jedino dræava moæe da obezbedi dovoÿno sredstava za industrijsku proizvodçu i sistematsko koriãñeçe sirovina. po pravilu. obrazovaçe itd.

u koje se ovde ne moæemo podrobno upuãtati. Visoko industrijalizovane zemÿe. Pored ove okolnosti. Za meœunarodni poloæaj dræave vaæni su oni koji ukazuju na to u kolikoj meri je çena ekonomija diverzifikovana. koje same ne preraœuju. Tako dobijen iznos treba u svakom sluåaju predstaviti nekim zajedniåkim imeniteÿem. mnogoÿudne dræave imaju visok bruto nacionalni proizvod bez obzira na nizak deo koji otpada na pojedinog stanovnika te. da li je proizvodça ravnomerno podeÿena na sve grane ili je iskÿuåivo usredsreœena na rudarstvo.moñi dræave. prikupÿaju podaci o preduslovima za privrednu moñ. tj. veñih odreœuju vlade kao sredstvo za postizaçe drugih ciÿeva. koji uglavnom sluæi kao osnovno merilo ekonomske snage dræave. Svi napori da se podaci koriguju i ujednaåe proraåunavaçem stvarne træiãne vrednosti ostaju nepotpuni. mnogi proizvodi i usluge. DBP se izraæava u nacionalnim statistikama domañom valutom. Postoje i drugi vaæni podaci o proizvodçi. Zemÿe proizvoœaåi sirovina. u patrijahalnim. ovaj podatak ne kazuje dovoÿno o “bogatstvu” i razvijenosti jedne dræave. pre svega. u normalnim situacijama su u ekonomski povoÿnijem poloæaju. iako su im ekonomije maçe razvijene. U tu svrhu se. mogu da predstavÿaju apsolutno veñe ekonomske sile. izvrãeni u okviru porodiånih i rodovskih zajednica. Preteæno poÿoprivredne zemÿe zavise od uvoza industrijskih proizvoda. Pored toga. slobodno obrazovani kurs ne znaåi da dolar ima istu kupovnu moñu SAD i odgovarajuñoj zemÿi. ukupno uzevãi. na kraju. bilo zato ãto zvaniåni kurs odstupa od stvarnog. bilo zato ãto i stvarni. zemÿoradniåkim druãtvima. koji åesto nisu realni. Najåeãñe koriãñen kvantitativni pokazateÿ obima proizvodçe jeste druãtveni (ili nacionalni) bruto-proizvod (DBP). naziva se autar85 . bez pomoñi sa strane. Naravno. proizvodi i usluge obraåunavaju se po cenama koje ne moraju uvek biti odraz çihove prave vrednosti. koji postoje u vidu stanovniãtva i osobina teritorije (sirovine. Prevoœeçe na dolare vrãi se po kursevima. poÿoprivredu ili industriju. te se i ne uzimaju u obzir prilikom izraåunavaça bruto DBP. o çenoj sposobnosti da ekonomskim sredstvima podræi svoje interese. te se mora deliti sa brojem stanovnika da bi se dobio DBP po glavi stanovnika. Sam po sebi. koje nemaju sirovina i åija je poÿoprivredna proizvodça nedovoÿna.). koja nimalo ne zavisi od razmene s inostranstvom i moæe da podmiri sve potrebe druãtva. pri åemu se obiåno pribegava dolaru SAD. u preteranoj meri zavise od fluktuacija cena na svetskom træiãtu. treba stalno imati na umu velike teãkoñe koje se javÿaju prilikom poreœeça ovih pokazateÿa. Buduñi da ovi podaci viãe govore o moguñnosti no o stvarnom staçu. ali nisu izdræÿive u doba kriza i sukoba. ostaju neplañeni. koji se odreœuje kao ukupna vrednost svih proizvoda i usluga proizvedenih u toku jedne godine u jednoj dræavi. energije itd. Naime. U ekonomijama koje ne poznaju træiãte cene se ne formiraju slobodno na osnovu zakona ponude i potraæçe. vaæno merilo za orijentaciju predstavÿaju obim i struktura proizvodçe. Staçe nacionalne ekonomije. tj. naroåito ako dræava svesno ograniåava ili propisuje cene nekih proizvoda. I.

sastavni deo proizvodçe i çom je uslovÿena. Izgleda nam da je za poreœeçe razliåitih ekonomskih sistema najboÿe potroãçu razvrstati u sledeñe tri grupe: proizvodna potroãça (amortizacija i investicija). meœutim. niskih nadnica. recimo. Ujediçeno Kraÿevstvo i SR Nemaåka. dakle na raåun osta-lih oblika potroãçe. Otuda one ne mogu privredno da se razvijaju bez pomoñi iz inostranstva. U svom prvom delu proizvodna potroãça je nuæan. Treñi izvor domañih investicija su sredstva koja dolaze iz inostranstva u vidu zajmova. ãkolstvo itd. Ona je. Granicu izmeœu neophodnog i “luksuznog” nije lako odrediti i ona varira u svakom druãtvu. Na taj naåin stvara se novi kapital. liåna potroãça. koji preteæno odlazi na nova sredstva za proizvodçu. Pored dobara i usluga koji su neophodni za æivot i reprodukciju ÿudi. Stoga je pravilo da u zemÿama sa niskim DBP po glavi stanovnika na liånu potroãçu odlazi viãe nego u razvijenim zemÿama. Obim i veliåina domañih investicija odreœuju otuda buduñu stopu rasta.kijom. odnosno 65%) od treñe (58%). Pa ipak. nego i svedoåi o ras86 . koje primeçuje vlada koja uskrañuje potroãna dobra putem visokog oporezivaça. bb. åija je proizvodça po glavi stanovnika pribliæno jednaka. ali je neracionalna jer se dræava odriåe uporednih prednosti koje ima u svetskoj podeli rada. Kada se. Najåeãñe se ostvaruju ãtedçom. Potpuna slika o nacionalnoj ekonomiji dobija se tek onda kad se ispita potroãça. vaæna jer pokazuje dokle se u ograniåavaçu liåne potroãçe moæe iñi radi postizaça drugih ciÿeva (npr. kredita i pomoñi. pak. opãta potroãça. Ekonomski nerazvijene zemÿe ne mogu daÿe da ograniåavaju liånu potroãçu radi ubrzanog razvoja. razlike u liånoj potroãçi pojavÿuju u zemÿama s pribliæno jednakim DBP. zavisno od kulturnih åinilaca. tu spadaju i oni koji su deo tragaça za zadovoÿstvom i koji treba da ulepãaju æivot. ali investicije znaåe svesno odvajaçe dela proizvedenih vrednosti radi stvaraça uslova za buduñu poveñanu proizvodçu. Ãtedça moæe biti dobrovoÿna (kao u libe-ralistiåkom kapitalizmu) ali je uglavnom u izvesnoj meri iznuœena ekonomskim merama. uporede Belgija. Autarkija je dobra samo u izuzetnim sluåajevima. Potroãça. zbog niske ukupne proizvodçe. Liåna potroãça obuhvata dobra i usluge koji odlaze na zadovoÿeçe liånih potreba stanovniãtva. ispostavÿa se da prve dve zemÿe izdaju na liånu potroãçu viãe (69. Domañe investicije mogu biti ostvarene na raåun opãte potroãçe time ãto se smaçuju npr. U tom pogledu postoje razliåite klasifikacije. onda je to svedoåanstvo o teæçi da se trenutnom æivotnom standardu ævrtvuje buduñi privredni razvitak pa i poloæaj u meœunarodnim odnosima. dræavni rashodi za odbranu. aa. Proizvodna potroãça je deo druãtvenog proizvoda koji odlazi na naknaœivaçe utroãenih sredstava za rad i predmete rada ili na proãirivaçe privredne delatnosti (domañe investicije). domañih investicija). u kojima je standard æivota mnogo viãi. pa åak i racionisaça. jer je ona na doçoj granici podnoãÿivosti. Domañe investicije potiåu iz raznih izvora. v. zdravstvo. ãto objaãçava ne samo privredni uspon SR Nemaåke. one odvajaju srazmerno veñi deo druãtvenog proizvoda na liånu potroãçu. Ako se.

). Ovi izdaci idu preko dræavnog buxeta. pa mogu imati i oblik privatnih ustanova ili udruæeça. teãko je ustanoviti koliki deo druãtvenog bruto proizvoda odlazi na vojne izdatke. nego i od åinilaca kao ãto su jedinstvo opredeÿeça. jer se iz razumÿivih razloga retko objavÿuju u potpunosti. obrazovaçe i socijalno osiguraçe. Kada se meœusobno porede buxetski izdaci na vojne potrebe. naroåito su za-nimÿivi jer omoguñavaju razliåite vaæne zakÿuåke o vojnoj moñi dræave. U takav poloæaj dolaze i dræave reãene da istraju u kolonijalistiåkoj politici. ideologija. a u nekim zemÿama i u potpunosti. zdravstvo. Obiåno se pod çima podrazumeva deo potroãçe koji ide preko dræavnog buxeta. patriotizam. U spoÿnu potroãçu uãli bi izdaci na narodnu odbranu i izdaci na odræavaçe meœunarodnih veza (odræavaçe diplomatskih misija. svest o ciÿu itd. Na uãtrb liåne potroãçe idu i drugi vidovi potroãçe. ne retko. kod Izraela. Portugal za vreme diktature. ustanovÿava se da prvi redovno idu na raåun drugih i treñih. Sposobnost stanovniãtva da ograniåi liånu potroãçu je stoga od ogromnog znaåaja za dræavu suoåenu s teãkim iskuãeçima. ovaj vid potroãçe naziva dræavnom ili javnom potroãçom. jer zavisi ne samo od navika i naåina æivota. Ta sposobnost ne moæe se ustanoviti samo na osnovu tekuñe liåne potroãçe niti ju je uopãte moguñe kvantitativno prikazati. Opãta potroãça obuhvata dobra koja idu na zadovoÿavaçe potreba druãtva u celini. To su izdaci na kulturu.poloæeçu koje pogoduje jaåaçu uloge ove posledçe u Evropi i svetu. 5 miliona izraelskih funti.11 Pa i onda kada su predstavÿeni u buxetu. npr. socijalno osiguraçe. dræavnu upravu itd. ali je naiãao na jak otpor i nije bio prihvañen. Beograd. IMPP “Prosveta”. åiji su rashodi na vojsku u 1969.711. tj. te se. moæe da bude pouåno. na izdræavaçe vojnih snaga. To je oåigledno kod dræava koje se nalaze pred stalnom moguñnoãñu sukoba. 6 a za obrazovaçe 141 milion egipatskih funti. Iako dræava raspolaæe najveñim delom ovih sredstava. 7 i 135. koji je iste godine za narodnu odbranu izdao 299. 1978. a ne samo domañe investicije. na raåun dræava kao ãto su Belgija i Velika Britanija. godini bili 10. Añimoviñ. ali je do podataka o çima uglavnom teãko doñi. vv. Vidi: Q. çenoj proceni spoÿnopolitiåke situacije itd. oseñaçe ugroæenosti. Jasno je da spoÿna potroãça ukazuje na stepen uåeãña dræave u meœunarodnim odnosima i na vaænost koju ona çima pridaje. uåeãñe u radu meœunarodnih organizacija. Problemi bezbednosti i saradçe u Evropi. str. npr. ovo ne mora da bude taåno jer se fondovi za opãtu potroãçu mogu obrazovati nezavisno od dræave.755. i åitaçe podataka iz buxeta pojedinih zemaÿa. koji je 1971. 87 . Takav predlog iznela je Ãvedska na Konferenciji o evropskoj bezbednosti i saradçi. nabavku i usavrãavaçe odruæja itd. a za obrazovaçe i socijalno osiguraçe po 491. çenim namerama. uputno ju je podeliti na unutraãçu i spoÿnu. godine za vojsku izdao 2. Izdaci na narodnu odbranu. Da bi se opãta potroãça analizirala s glediãta meœunarodnih odnosa. politiåki sistem. No. itd. obrazovaçe. javne i stambene graœevine. 274. i Egipta. na obrazovaçe 11 U nastojaçu da se doprinese povereçu i smaçeçu naoruæaça predlaæe se da se dræave obaveæu da objavÿuju svoje izdatke na vojsku i naoruæaçe. ãto je tek pravi pokazateÿ vojnog napora zemÿe.

Smatra se da su danas nacije zajednice koje su u tom pogledu najjasnije odeÿene i da kod nacionalne pripadnosti ima srazmerno najmaçe podeÿenosti i dvosmislenosti. koji u krajçoj liniji poåivaju na ekonomskom potencijalu dræave. tj. on ñe tako moñi da upotpuni sliku o verovatnim tokovima spoÿne politike. 8 miliona gurda.898 miliona eskudosa. Takva se politika odraæava na platni bilans. na obrazovaçe 17. Pozitivan spoÿnotrgovinski bilans u duæem periodu teæi da ojaåa ekonomski poloæaj dræave time ãto poveñava zaduæenost inostranstva prema çoj. isto tako. dræava je veoma povezana sa svetskim kretaçima i dogaœajima u inostranstvu. zabranama izvoza i uvoza itd. Uz podatke o politiåkom sistemu. Ekonomski poloæaj jedne zemÿe zavisi i od odnosa çene privrede prema inostranstvu. ako vlada jaåa oruæane snage radi sopstvene zaãtite. U meœunarodnim odnosima se subjekti. s jedne strane. Ovi podaci mogu da pokaæu stupaç uåeãña nacionalne ekonomije u svetskoj privredi. 8 miliona gurda. moæe imati pozitivni ili negativni predznak. godine na vojsku potroãeno 38. a u prvom redu dræave. naãu poåetnu napomenu treba proãiriti time ãto od nacionalne privrede ne zavisi samo moguñnost koriãñeça ekonomskih postupaka veñi niza drugih postupaka u meœunarodnim odnosima. Pojam. Ona je onda u staçu da slobodno koristi ekonomska sredstva i postupke u svojoj spoÿnoj politici a çeni privrednici ili ona sama mogu da kreditiraju strane dræave ili da investiraju u stranim zemÿama. Zavisnost od svetskog træiãta. usluge i kapital napuãtaju teritoriju dræave ili u çu dolaze. Poznavaçe nacionalne privrede dræave neobiåno je znaåajno za istraæivaåa meœunarodnih odnosa. koji predstavÿa razliku izmeœu uvoza i izvoza i moæe biti pozitivan (ako izvoz premaãuje uvoz) ili negativan (ako je obrnuto). 3 a na socijalno osiguraçe svega 12. te je od çih u toj meri viãe zavisna. kako o ciÿevima koje ñe dræava kao subjekt meœunarodnih odnosa postavÿati. Åak i ako ima pozitivne bilanse. zanemarujuñi stvarne potrebe stanovniãtva. gg. i çene finansijske rezerve. Pri tom. Ukoliko je on u odnosu na ukupan nacionalni proizvod visok. Nacionalna kultura a. mada one kao ãto je dobro poznato nisu sasvim iskÿuåene. promenama u kursevima i cenama. Najreåitiji primer daje Haiti. Meœutim. pomiçe se spoÿnotrgovinski bilans. koji beleæi i oticaçe sredstava koja nisu posledica uvoza i izvoza. ona moæe biti pogoœena carinskom politikom. Meœu pripadnicima zajednice postoje sliånosti i veze zasnovane na duhovnoj nadgradçi. Ãtaviãe. ne mogu odrediti samo politiåki i ekonomski. na çihovoj kulturi. a s druge otplata dividendi ili anuiteta na ranije dobijena sredstva. Oni se ogledaju u tome ãto dobra. neki veruju da su nacije u ovom istorijskom 88 .2. na vojne izdatke utiåe i staçe u zemÿi. gde je 1970. koje se prepliñu i poklapaju. Åovek pripada raznim zajednicama. pa dakle. D. veñmogu biti. 4 a na zdravstvo svega 19. tako i o sredstvima koja joj u tom pogledu stoje na raspolagaçu. investicije i zajmovi. Platni bilans pokazuje priliv i odliv sredstava plañaça i. S tim u vezi.532.

15 1964. 19. 89 . S jedne 12 R. koji se tim pitaçem najviãe bave. nacionalni dohodak. saznaju i uåe od drugih. str.15U toku takvog procesa.12 Poãto postoji jaka teæça da se nacija izjednaåi s dræavom. 16 Herskovits. kojima je bioloãki sliåan. a i da korisno posluæi za zakÿuåke koji se tiåu meœunarodnih odnosa. moramo se miriti s izvesnim uproãñavaçima. strogo govoreñi. to se pod nacionalnom kulturom u meœunarodnim odnosima obiåno podrazumeva ona osobena kultura koja se moæe opisati u jednoj dræavi i koja je znaåajna da bi se ta dræava ne samo razlikovala od drugih. nav. 13 S. 54.trenutku jedine potpune druãtvene zajednice i da one stvaraju “najvaæniju” i “najsamostalniju” kulturu. i prema kojoj kultura predstavÿa “åitav kompleks koji ukÿuåuje znaçe. 215. Ujediçene nacije itd. Nacionalni karakter. U to je. Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. tim pre ãto se u veñini viãenacionalnih dræava radi o zajednicama ionako kulturno bliskih nacija. grupe i generacije prenose. te poñi od toga da u svakoj dræavi postoji specifiåna kultura. umetnost. moral. hoñe da dokuåi svojstva kulture jedne dræave (nacije). kultura poåiçe da izgleda objektivizirana. str. M. imajuñi u vidu meœunarodne odnose. viãe nacionalnih kultura. Maribor. ãto za veñinu danas postojeñih dræava. str. kao ãto smo pokazali. u: Antropologija danas. kao ãto je ona koju je dao britanski antropolog Tajlor (Tylor). “Vuk Ka-raxiñ”. delo. “Kultura”.14 Moguñnost åoveka da ima kulturu poåiva na tome ãto svoje ponaãaçe ne zasniva samo na instinktima i sopstvenim iskustvima. 560. u smislu dræave jedne nacije. Herskovits. 1972. veñi na sposobnosti da se iskustva pojedinaca. str. “Obzorja”. Otuda se ne retko tvrdi da je kultura nauåeni deo ÿudskog ponaãaça. gde ona viãestruko i åesto nagiçe znaåeçu “dræavni” (npr. Vodeñi stalno o tome raåuna. umeãana i pretpostavka da je svaka dræava nacionalna.13 Kako nauka o meœunarodnim odnosima ne moæe ulaziti i u takva istraæivaça. koja se u nedostatku boÿeg izraza naziva nacionalnom. Poistoveñeçe nacionalne s “dræavnom” kulturom omoguñeno je i znaåeçem reåi “nacionalan” u meœunarodnom reåniku. Politiåna kultura. Mid (Mead).16 Iza navedenog kriju se dve moguñnosti za svakoga ko. meœutim. Beograd. Beograd. 1971/72. 73. åak ni meœu antropolozima. 14 M.). nije taåno. Nabrajaçe takvih tvorevina ili institucija takoœe predstavÿa moguñu definiciju kulture. 1973. prinuœeni smo da pokuãamo da pojam kulture odredimo tako da obuhvati ono ãto je za naãu temu najbitnije. Lukiñ: Osnovi sociologije. pravo. verovaçe. Juæniå. Svaka viãenacionalna dræava bez obzira na ustavni poloæaj nacija u çoj ima. Poznato je da ne postoji potpuna saglasnost oko definicije kulture. veñi da bi se pomoñu çe shvatilo i objasnilo çeno meœunarodno ponaãaçe. Greãka koja se time åini nije naroåito velika jer zajedniåka dræavnost neosporno dovodi do pribliæavaça i stvaraça bar minimuma podudarne kulture. obiåaj i sve druge sposobnosti koje su steåene od åoveka kao ålana druãtva”. str. U najãirem smislu kultura je ono ãto izdvaja åoveka od æivotiça. oliåena u znakovima kojima se takve uzajamne poruke prenose ili åuvaju i koji predstavÿaju najvaænije duhovne tvorevine ÿudskih druãtava. Kulturna antropologija. koje imaju drukåiju (sliånu ili maçe sliånu) kulturu.

kada je pred nama zadatak da izloæimo elemente pomoñu kojih datu nacionalnu kulturu moæemo predstaviti da bismo je razlikovali od druge. a time ãto postoji pretpostavka da je u svakoj dræavi drukåiji. a s druge. koje pokazuje izvesnu pravilnost i predvidÿivost. nova lingvistika je ubedÿivo pokazala da jezik. ili je svesti na ponaãaçe konkretnih ÿudi. ãto je naroåito vaæno u meœunarodnim odnosima. ideologija. moramo se posluæiti dvostrukim pristupom. Koliko je to znaåajna pojava pokazuje primer da je od 43 nezastr. Tada se za zvaniåni jezik åesto uzima. Uz to. religija. O pitaçima savremene teorije jezika vidi ålanke u åasopisu “Treñi program” (Radio--Beograd). pravo. za koje se inaåe smatra da znaåe isto. pre svega. a zatim po-traæiti i ÿudski (psiholoãki) sadræaj kulture u odgovarajuñem druãtvu. objektiviziranu kulturu.18 S obzirom na to da postoje dræave sa zajedniåkim jezicima. Kao objektivizirane kulturne tvo-revine u razliåitim dræavama (nacijama) mogu se. jer ona u stvari reflektuje spor oko toga da li treba smatrati da je kultura neki nezavisan.strane. On karakteriãe naciju. jer se kultura u suãtini ispoÿava samo u misli i dejstvu ÿudi. Duæni smo. a pogotovu za one koji se jako razlikuju izmeœu sebe. Pri tome se tzv. jer sluæi za prenoãeçe sadræaja. opisati tzv. on moæe da nastoji da opiãe i razume pomenute tvorevine i ustanove. Meœutim. da se mogu prevesti jedna drugom. To ñemo uåiniti svesni nasiÿa koje vrãimo nad fenomenom kulture. posmatrati jezik. koji olakãava sporazumevaçe i u okviru same dræave. 64. Prouåavalac meœunarodnih odnosa moæe da se uteãi da u toj dilemi nije usamÿen. a da. Jezik u ovom pogledu zauzima prvo i istaknuto mesto jer je on u sræi same kulture. samostalno ili uz jedan domañi. Poznavaçe osobina jezika otuda doprinosi potpunom razumevaçu odluka i poruka koje potiåu iz jedne dræave. moæe da prouåava ponaãaçe samih ÿudi koji saåiçavaju zajednicu. semantiåka poÿa reåi u razliåitim jezicima. 17 Isto. pa åesto i dræavu. reåi u jeziku ne postoje samo zato da bi oznaåile neãto ãto objektivno postoji. pretpostavka je da je sporazumevaçe izmeœu çih olakãano. i leto 1973. filozofija. umetnost. nasiÿa koje je uvek neophodno da bi se jedna druãtvena pojava zaustavila i analizirala. nego imaju i aktivnu ulogu odreœivaça opsega i odnosa u onome ãto se oznaåuje. nadtelesan (“superorganski”) deo stvarnosti. Kulturne tvorevine. Drugim reåima. unoãeçe reda u åovekovu okolinu. stvarajuñi pojmove. ali je u suãtini samo “ispoÿavaçe ÿudske psihe”. neki strani jezik. bitno utiåe na poimaçe sveta i na samo miãÿeçe. s jedne strane. moral i obiåaji. U nekim dræavama je jeziåka nehomogenost tolika da stanovniãtvo govori veliki broj razliåitih jezika. s generacije na generaciju. kao sredstvo koje je omoguñava. poruka i iskustava bez neposrednog dodira subjekta. 18 90 . od kojih mnogi nisu razvijeni u toj meri da bi bili kçiæevni. b. u prvom redu. To vaæi i za srodne jezike. tvorevine i ustanove nisu niãta drugo do oznaka za stvarno ponaãaçe.17 Imajuñi u vidu da kultura prevazilazi svakog åoveka uzetog ponaosob. åesto ne poklapaju. a ne u znacima kojima se oni posreduju. jesen 1972. izgleda nam da se moæemo spasti idealistiåke krajnosti i usitçavajuñeg psihologiziraça. s druge strane. u vidu tvorevina i institucija.

visne zemÿe u Africi. hindi oznaåen kao zvaniåan jezik. sam ili uz neki domañi jezik. dakle. U Indiji je. od prvenstvenog znaåaja takvi sistemi kada se ne nalaze samo u delima misli91 .). obiåaja itd. dræavnu veru. kao npr. ali se i Italija i Francuska. Kao ãto se vidi na primeru Pakistana i Bangladeãa. Ako postoji neki od ova dva preduslova. U okviru naãih razmatraça se. naåela i uticaja. daÿe. jeziåka homogenizacija se teãko sprovodi jer usvajaçe nekog od domañih jezika moæe da izazove veñe otpore od zadræavaça stranog. odræanom februara 1974. ali se i pored toga engleski jezik uporno zadræava kao sredstvo komuniciraça izmeœu ÿudi iz razliåitih delova ove zemÿe. tamil itd. smatraju “katoliåkim” zemÿama zbog toga ãto velika veñina stanovniãtva pripada toj veri. åak i kada su oni daleko od poboænih vernika. iskazima o tome kakav svet treba. ona ne moæe biti dovoÿna da nacionalno razliåito i teritorijalno odvojeno stanovniãtvo dræi na okupu. kao u Libiji i Saudijskoj Arabiji. Lako je zakÿuåiti da su dræave åiji je zvaniåni jezik strani jezik u veñoj meri izloæene kulturnim uticajima iz inostranstva. bez obzira na to jesu li to strogo svetovne dræave. u Lahoru. Religija je. postati dominantna u dræavi. Religija. veñprvenstveno vrednosnim sudovima koji iz çih proizlaze. Za meœunarodne odnose su. zvaniåni jezik i strani jezik (u 18 sluåajeva francuski a u 17 engleski). ili se i zvaniåno nazivaju islamskim kao npr. Smatra se da je neka religija u dræavi dominantna ako je çeno stanovniãtvo verski homogeno ili ako je ona proglaãena za zvaniånu. koji je doveo dotle da je kultura nametana sa strane. koja poznaje razvijenu kulturu i na drugim jezicima (bengalski. “islamske republike” Pakistan i Mauritanija ili su im ustav. zakoni i politika izriåito podvrgnuti Kuranu. u 35. npr. te prema tome ima neposredan i legitiman uticaj na politiku. dræava i sama poåiçe da se religijski oznaåava i u meœunarodnim odnosima. moæe ili mora da bude. Stoga se prilikom prouåavaça druãtva u jednoj dræavi nikada ne smeju prenebreñi podaci o uticajnim religijama i o sadræini çihovih uåeça. U Ekvadoru je katoliåka vera dræavna. prisustvovali su predstavnici 37 zemaÿa Azije i Afrike. Ove ideje. Ovo je mahom posledica ranijeg kolonijalnog statusa. a naroåito ako se oba steknu. naime. filozofija i ideologija mogu posmatrati zajedno. moralnih pravila. zbog bojazni da ñe nacija ili etniåka skupina åiji se jezik usvaja. Turska i Tunis. Sastanku na vrhu islamskih zemaÿa. koje su laiåke dræave. bila vaæan åinilac u formiraçu slike sveta. kojima je zajedniåko to ãto teæe da objasne svet pomoñu nadiskustvenih i neproverivih biña. za razliku od jezika po pravilu nije nacionalna kulturna tvorevina veñsistem uvereça koja dele pripadnici viãe nacija ili samo delovi jedne nacije. Nauka o meœunarodnim odnosima ne bavi se ovde sadræinom i kritikom pojedinih filozofskih sistema ili pogleda i vaÿanoãñu i ubedÿivoãñu çihovih nastojaça da proniknu u najosnovnija pitaça sveta i åovekove egzistencije. kao elementi nacionalne kulture. ali je bila pogodna da olakãa pomireçe izmeœu ove dve dræave na pomenutom skupu. u znatnoj meri utiåu na ponaãaçe ÿudi. i u danaãçe vreme moæe biti vaæna spona izmeœu dræava. Iako se staçe u takvim dræavama postepeno meça. Religija.

onemoguñava objektivnu perspektivu. po definiciji nepotpunu i pogreãnu. ãto se najåeãñe ispoÿava velikim brojem ÿudi koji takve stavove dele. Ideologija proæima politiåke odnose time ãto se sve politiåke akcije. ulazi se u predele nacionalistiåke ideologije. ideologija predstavÿa iskrivÿenu druãtvenu svest o svetu. kao ãto smo videli. Ako se poœe daÿe i smatra da su vrednosti vezane za sopstvenu naciju najviãe i da od nacionalne dræave nema viãe zajednice. s taåke glediãta jedne nacije ili dræave. sve çegove poruke nemoguñe u potpunosti preneti (prevesti) u druge jezike. prilagoœavati ÿudima kojima nameçuje svoje 92 . koji veñ. Ovakav karakter velikog broja umetniåkih dela uslovÿen je kako izraæajnim sredstvima. S druge strane. Ove vrednosti nisu podloæne nauånoj proveri. ispoÿava se etnocentrizam. sam po sebi. koji se opisuje pomoñu vrednosti. kao ãto se najåeãñe åini. te je prema tome ideologija neophodna i neizbeæna. Pre svega. U drugim umetnostima ovaj je uticaj maçe upadÿiv. bilo da ona teæi postizaçu partikularnih. Åak i u muzici. neosporno je da je ona vaæan elemenat kulture i da nema druãtva bez umetniåkog stva-ralaãtva. koja se smatra najkosmopolitskijom umetnoãñu. i onda kada to ne åine pa se veruje da govore “univerzalnim” muziåkim izrazom. da bi bio shvañen. U sklopu nacionalne kulture åesto se govori o nacionalnoj umetnosti. sræ umetnosti je komunikacija s nekim drugim subjektom. veñkada imaju znatan uticaj. preduzimaju radi postizaça nekoga ciÿa. te je. bilo univerzalnih vrednosti. “Nacionalnost” izraæajnih sredstava najoåiglednija je kod kçiæevnog stvaraça. ili time ãto se funkcije same dræave podvrgavaju tako naznaåenim ciÿevima. ali ipak postoji. bez obzira da li se radi o “narodnoj” umetnosti (gde je stvaralac kolektivan i anoniman) ili o umetniåkim delima åiji su tvorci pojedini posebno obdareni ÿudi. Isto tako je jasno da dosadaãçe umetniåko stvaralaãtvo ÿudi u dobroj meri ima nacionalni karakter. Boÿe reñi. jeste upravo to. Otuda je teãko nañi “nepristrasne” ÿude za funkcije u meœunarodnim sudovima i drugim sliånim telima. kompozitori se ne retko oslaçaju na ritmiku i melodiku karakteristiåne za svoju naciju. unutraãçe i spoÿne. jedno od mnogih moguñih znaåeça reåi “ideologija”. ãto znaåi da prihvata i celu kulturnu podlogu na kojoj je taj jezik nastao i da je ograniåeno znaåeçima koje je jezik dobio u nacionalnoj zajednici. tako i publikom kojoj se umetnik prvenstveno obraña. koje se odvija na nacionalnom jeziku. Mada ovde ne moæemo da se upuãtamo u razne definicije umetnosti (o kojima ne postoji potpuna saglasnost). filozofija se pribliæava ideologiji. ma koliko oni ceçeni bili. U tom znaåeçu.laca. a sve teæçe ka “dezideologizaciji” uzaludne. jer liåno poãteçe ne moæe da otkloni nesvesnu potåiçenost sopstvenom iskustvu. ako se meœuna-rodni odnosi posmatraju. pa se umetnik mora. jer je uslovÿena nemoguñnoãñu åoveka da se uzdigne iznad druãtvenih okolnosti i poloæaja u kojima se nalazi. Vladajuña ideologija u jednoj dræavi uslovÿava çenu spoÿnu politiku. ta se univerzalnost ograniåava na uæi civilizacijski krug. U svom drugom znaåeçu. Nacionalna pripadnost uslovÿava u meœunarodnim odnosima maçe ili veñe ideoloãke iskrivÿenosti.

kulturne tvorevine ne postoje u vidu zapisanih znakova. 48 i daÿe. Ovaj drugi pristup se odlikuje time ãto je preteæno psiholoãki. 19 pri åemu se ne ispituje samo prihvataçe ili neprihvataçe odreœenih druãtvenih vrednosti. pak. 19 R. nacionalne ili etniåke ste-reotipije. ali zato rizikuju da budu za-boravÿeni. “druãtvenim karakterom”. devijantnog ponaãaça) ali je znaåajan za istraæivaåa meœunarodnih odnosa. vaæi za tzv. Ispi-tivaçem se. postoje velike razlike izmeœu umetnika koji hoñe da izraze samo liåno iskustvo. ako to raspoloæeçe ne traje. pa prema tome i za meœunarodne odnose. To. “Psychological Review”. Concepts and methods in the measurement of group syntality. vrlo åesto sadræe. str. Te se osobine. nego se nalaze u odnosima izmeœu ÿudi. Ovakvo viœeçe nacionalne kulture odlikuje se predrasudama. Cattell. “osnovnom strukturom liånosti” itd. veñi niz psiholoãkih i socijalno-psiholoãkih osobina. meœu koje spadaju temperament i ono ãto se dosta nejasno podrazumeva pod drugim znaåeçem reåi “moral”. Analizom ovakvih umetniåkih dela mogu se uoåiti çihove zajedniåke osobine. Pravo. Kako kaæe N. Dok takvo ispitivaçe kod druãtva treba da utvrdi çegov “sintalitet”. moral i obiåaj spadaju u druãtvena pravila jednog druãtva. ãto hoñe da ispitivaçem sadræaja svesti pripadnika nacionalnog druãtva ustanovi sliånosti u spoznajnim strukturama pojedinaca. Sadræaj pravila ne moæe u potpunosti da nam dE2 odgovor na pitaçe o stvarnom ponaãaçu (za to treba znati i obim odstupaça od pravila. raniji nagoveãteni. pa åak ni na parcijalnom liånom iskustvu. za opisivaçe nacionalne kulture u jednom razdobÿu. vrednosti i simbole on tako prihvata. Psiholoãka ispitivaça. zapaæene u raznim sredinama. v. Bez obzira na umetniåke vrednosti pojedinih dela. Rot “ocene osobina pripadnika neke nacije koje smatramo objektivnim i nazivamo nacionalnim karakteristikama.delo. Veñina tvrdçi. kao ãto i druãtvo utiåe na çu. B. S obzirom. u stvari. jer pri analognim pitaçima koja se postavÿaju u meœunarodnim odnosima moæe da ukaæe na ponaãaçe koje ñe biti verovatno zato ãto se smatra poæeÿnim i dobrim (legitimnim). teæi utvrœivaçu neåega ãto se naziva “nacionalnim karakterom”. koja se o nacionalnom karakteru iznosi. onda mogu uporeœivati. kao ãto smo videli. ne moæe se osporavati da ova druãtvena pravila niåu i iz tradicija datoga nacionalnog druãtva i vode raåuna o çima. od prvenstvenog su znaåaja ona dela koja su ostvarila vezu s ålanovima druãtva. s ciÿem da se boÿe opiãu nacionalne kulture razliåitih zemaÿa i da se izvedu zakÿuåci o ponaãaçu tih zemaÿa u meœunarodnim odnosima. nije zasnovana na pouzdanim åiçenicama. koje su specifiåne za dræavu u kojoj su dela nastala i prihvañena. upotrebÿava kada se govori o sportskoj momåadi. pa ostaju neshvañeni i neprihvañeni. 1955. na to da umetnost utiåe na druãtvo. i onih koji se u najveñoj meri prilagoœavaju opãtim raspoloæeçima. 93 . znaåeçem koje se npr. pre svega. naåin ispitivaça nacionalne kulture ne moæe se sasvim odvojiti od prvoga jer. Iako su pravo i moral pod jakim socijalnim uticajem. Drugi. U najveñem broju sluåajeva to je çegova neposredna okolina. pa bilo da su stvorena od savremenih ili ranijih (åak i nekada neprihva-ñenih) umetnika. åije bar neke stavove.

surovi. vlada loãe miãÿeçe o Rusima. hrabri. a Nemci da su inteligentni. obesni. praktiåni. Rasne i etniåke predrasude. Supek. dok Nemci smatraju da su Rusi surovi. Autostereotipi su.. miroÿubivi. zanimÿivo je da evropski ispitanici imaju uåvrãñena miãÿeça i o Kinezima. uzdræani i miroÿubivi. str. potiåu iz drugih uzroka. koje na Zapadu nije postojalo u toku Drugog svetskog rata. zaostali. zaostali. kada je vrãeno pomenuto ispitivaçe. u skladu s nacistiåkom doktrinom. U çih se ovde ne moæemo upuãtati. predrasude. surovi i zaostali. Svi ispitanici bili su. 22 R. naime. 100111. How Nations See Other. inteligentni.20 Ispitivaça pokazuju da pripadnici svake nacije imaju uglavnom utvrœena miãÿeça o glavnim osobinama drugih naroda. hrabri praktiåni i napredni. obesni. mada se ne moæe videti zaãto su takve stereotipije nastale. surovi i inteligentni. meœutim. rase i rasne predrasude.22 Duæni smo. hrabri i praktiåni. miroÿubivi. za koje Britanci smatraju da su vredni. vredni. zaostali. Buchanan H. 1973. Cantril. 21 94 . koju je britanski pisac Kipling åak i nazvao “teretom beloga åoveka”. potiåe iz druãtvenog poloæaja grupe ili sloja iz koga liånost dolazi i podstiåe se namerom vladajuñe grupe da zamagli prave odnose u druãtvu. W. delo. po pra-vilu nemamo dovoÿno opravdanog osnova za generalizacije koje vrãimo”. kao i ona koja ukazuju na psiholoãke uzroke. Beograd. Postoje razna objaãçeça nastanka predrasuda. koji su se do pre kratkog vremena nalazili u ratu sa SSSR. Jedno od najobimnijih takvih istraæivaça sprovedeno je pre åetrdesetak godina u osam zapadnih zemaÿa. tvrdeñi da ima ÿudi koji su skloniji predrasudama od drugih. 176. University of Illinois Press. posebno etniåkim. str. od kojih su najvaænija ona koja naglaãavaju uticaj druãtveno-ekonomskih i kulturnih åinilaca. 1953. 240. Urbana. veñkao i sve predrasude. str. U kolonijalistiåkim zemÿama vladala je predstava o “obojenima” kao niæim i zaostalim ÿudima koja je opravdavala eksploataciju kao kulturnu misiju.21 I letimiåan pogled na rezultate ovakvih ispitivaça pokazuje da se uvereça ne ostvaruju na osnovu poznavaça svih stranaca. N. u kojima su ispitanici bili pozvani da se izjasne o atributima koje mogu pripisati raznim narodima. zaostali. velikoduãni. a da je ono ipak najloãije kod Nemaca. miroÿubivi. 155. skloni da svojoj naciji pripiãu inteligenciju. nav. obesni. a Nemci da su vredni. da naglasimo da spoÿnopolitiåka iskustva i ciÿevi i postupci vezani za odræavaçe meœunarodnih odnosa imaju uticaja na nastajaçe i meçaçe nacionalnih stereotipija. te da nastalo nezadovoÿstvo usmeri prema inostranstvu ili drugoj naciji.. Rot. Dok se ovde joãmoæe govoriti o postojaçu izvesnih dodira izmeœu naroda u pitaçu. Nacionalna vezanost i nacionalne predrasude. åije su stanovnike. i daÿe. miroÿubivost i naprednost. Tako smo videli da u doba hladnog rata. uobraæeni. Iako åesto izriåemo sudove o osobinama pripadnika pojedinih naroda. Druãtvene predrasude.makar i delimiåno. da o Rusima Britanci misle da su vredni. surovi. pa i svoga (autostereotipije). leto 1971. hrabri i progresivni. hrabri. Stereotipije se Rot. Tako se ispostavilo da o Francuzima Britanci misle da su (po redu zastupÿenosti osobina) inteligentni. meœutim. iako napomiçemo da smo najbliæe miãÿeçu kako liåna sklonost ka predrasudama. “Radniåka ãtampa”. “Treñi program”. smatrali inferiornim biñima. 20 N. vredni. u: Rasizam. str. uobraæeni. 92. uvek bili povoÿniji od hetero-stereotipa.

str. 95 .24 Predstavama o nacionalnom karakteru sluæe se i osobe koje inaåe smatraju racionalnim. åak iza tradicionalnih neprijateÿa. The Chrysantemum and the Sword: Patterns of Japanese Culture. Upadhyaya. str. Gorer J. primeçujuñi najåeãñe psihoanalitiåki prilaz. Ako izuåavaçe nacionalne kulture pokaæe da ona izluåuje vrednosti i pravila koji su u neskladu s osnovnim dobrima åitavog åoveåanstva. godine imali (naravno. Change and persistence in the stereotypes of university students toward different ethnic groups during the Sino-Indian border dispute. The People of Great Russia. Sinha O. Kinezi poåetkom 1959. iako potiåu od posebno obuåenih struåçaka. 1949. ono ãto smo do sada pokuãali da pokaæemo svedoåi o moguñnosti da se one i vrednosno kvalifikuju sa glediãta opãteåoveåanskih interesa. I ovi stavovi bili su. P. Kennan. koji su se u novije vreme trudili da ih opiãu i objasne. Boston. 5556. London.25 Lako se onda moæe pretpostaviti u kojoj se meri ovakve predrasude mogu zloupotrebÿavati kada su u pitaçu maçe obrazovani i maçe iskusni ÿudi. H. Rickman. za nepunu godinu srozali na posledçe mesto. Takve su studije naroåito bile åeste u SAD za vreme Drugog svetskog rata i trebalo je da posluæe za psiholoãke akcije protiv neprijateÿskih dræava. Oscilacije u pogledima na “nacionalni karakter” mogle su se zapaziti i u radovima antropologa. K. str. Memoirs 19501963. Morgenthau.23 Ovakva promena raspoloæeça moæe. Knopf. 129 i daÿe. doduãe. da bude samo privremena. ukazano je na opasnost koja ne preti samo stanovniãtvu jedne dræave. 1972. P. nego i svetu u celini. “Journal of Social Psychology”. liåni i uslovÿeni opãtim raspoloæeçem. dovedu u sklad s univerzalnim 23 A. posle samih Indijaca) najpohvalnije osobine od svih nacija. F. Pakistanaca. Benedict. 1960. G. da bi se. vremenom meçaju. 24 R. ali je neosporno da se nacionalne stereotipije. Houghton Mufflin. po miãÿeçu anketiranih Indijaca. To je joãjedan razlog da postojaçe nacionalnih stereotipa ne potcenimo. Oni svoje spoÿnopolitiåke poglede i preporuke zasnivaju na çima i na takvim predstavama zasnovane preporuke imale su i imaju uticaja na spoÿnopolitiåke odluke najveñih svetskih sila. i pored sve çihove iracionalnosti. 25 G. i pored svih neophodnih specifiånosti. A Psychological Study. posle izbijaça indijsko-kineskog sukoba. Tako su. Time se objaãçava potreba da se nauka o meœunarodnim odnosima ovim zabludama bavi u veñoj meri no ãto se çima bave ozbiÿni istraæivaåi nacionalne kulture. Hutchinson. 31 i daÿe. uoåen je pravovremeno ozbiÿan uzrok meœunarodnih poremeñaja. Na tome se zasnivaju napori da se nacionalne kulture. Politics Among Nations. New York. * ** I pored sve raznovrsnosti nacionalnih kultura i poãtovaça koje izaziva çihovo bogatstvo. 1946. iako veoma æilave. London. Sa istim pobudama nastavÿene su i u hladnom ratu.meçaju i pod uticajem propagande u vezi s meœunarodnim krizama i sukobima. 1973.

Nordenstreng T. U daÿem istraæivaçu nacionalnih kultura vaæno je upra-viti se i na pribliæavaçe nacionalnih kultura izazvano drugim uticajima. doseÿenici se. koja potiåu iz drugih sredina. Pribliæavaçe. zemÿe koje su se oslobodile kolonijalne pot-åiçenosti uæurbano i energiåno traæe svoj kulturni identitet da bi i tako izaãle iz podreœene uloge u odnosu na bivãe metropole.vrednostima. koja u sve veñoj meri proæimaju æivot savremenog åoveka.26 S obzirom na to da sredstva masovnih komunikacija. Uz sve to.000 do 1. Jedine zemÿe koje same proizvode skoro sve svoje televizijske emisije su SAD. dok suprotnog uticaja takoreñi i nema. Na æalost. U tom duhu. Malezija. stavova o vrednostima i drugih kulturnih sadræaja.000 åasova godiãçe). Varis. Hoñe li doñi do kosmopolitizacije kulture ili ñe jaåati kulturne razlike meœu nacijama? Prvoj tendenciji idu na ruku sve åeãñi dodiri izmeœu ÿudi. ne bi trebalo da znaåi dominaciju jedne kulture. Pribliæavaçe nacionalnih kultura “kulturni imperija-lizam”. pokazuje da je u zemÿama Latinske Amerike. dok su dela veñe vrednosti. koje u tom pogledu daleko vode ispred Britanije. Zambija i Nigerija. obaveãteça. koje su se proslavile sposobnoãñu za asimilaciju i akulturaciju. S druge strane. trude da upadÿivo pokaæu svoju etniåku pripadnost. koji je doveo dotle da su kulturne tvorevine velikih naroda na “svetskim” jezicima preceçene. Prodor stranih kulturnih uticaja dovodi do teãkoña u mnogim maçim dræavama. g. koja su za UNESCO izvrãili finski sociolozi Nordenstreng i Varis. sadræe niz poruka. postoje svesna nastojaça da se ovaj proces zaustavi ili åak preokrene. Iznad 70% programa uvoze zemÿe kao ãto su npr. U çihovoj osnovi leæi strahovaçe od “kulturnog impe-rijalizma”. tok takvih informacija i uticaja je u danaãçem svetu jednosmeran i ide od razvijenih. Ãtaviãe. a naroåito televizija. åak i posle nekoliko generacija. bogatijih zemaÿa prema nerazvijenijima i siromaãnijima. U izuzetnim situacijama takav je napor veoma jak.000. Istraæivaça o televizijskim programima. Evropske zemÿe uvoze izmeœu åetvrtine i treñine programa. glavni izvoznik televizijskog programa su SAD (od 300. Novi Zeland. UNESCO. Television Trafic A One Way Street?. jer delovi stanovniãtva gube orijentaciju i poåiçu devijantno da se ponaãaju. 1974. koji se izvesnim pribliæavaçima olakãavaju. 96 . Kina i Japan. Azije i Afrike viãe od pola televi-zijskog programa uvezeno. Francuske. Paris. kao ãto su to bili pokuãaji prevaspitavaça (“denacifikacija”) Nemaåke posle Drugog svetskog rata. Razlike izmeœu nacionalnih kultura smaçuju se delovaçem sredstava za masovno komuniciraçe. U savremenim uslovima. nepoznata i neprimeñena. Japana i SR Nemaåke. meœutim. a u Gvatemali se taj postotak peçe åak na “%. ovaj proces moæe da se odvija putem delovaça meœunarodnih organizacija. Suprotan proces delimiåno je optereñen nasilnim 26 K. åak i u imigracionim zemÿama. treba pretpostaviti da se ovo pribliæa-vaçe nacionalnih kultura vrãi pod postepenim ali snaænim uticajem najrazvijenijih zemaÿa.

rukovodstva takvih stranaka mogu stupiti u odnose sa stra-nim dræavama i drugim subjektima meœunarodnih odnosa. Ovo objaãçeçe. Meœutim. veñje organizacioni oblik kojim se ona ispoÿava. u datom trenutku i datom odnosu. Hrvata i Srba). koji se meœusobno prepliñu. ne znaåi i to da “nacionalna kultura” nije pogodna oznaka za kulturnu dimenziju dræave u meœunarodnim odnosima. na primer. ili koalicije viãe çih. Takvi pokreti bili su poåetna faza u nastajaçu mnogih novijih dræava (npr. ali imaju pod sobom i organizovane oruæane snage koje dejstvuju na nacionalnoj teritoriji. mogu biti stranke. Bertelsen (ur. nijedna od çih nije “boÿa” ili “gora” jer za to. Hrvata i Srba u Austro-ugarskoj i pregovarale s predstavnicima tadaãçe Srbije o stvaraçu i ureœeçu buduñe jugoslovenske dræave (Jugoslovenski odbor i Narodno vijeñe Slovenaca. raste broj dræava koje su spremne da uœu s çima u zvaniåne odnose i da ih pozivaju na meœunarodne skupove na kojima se raspravÿa o pitaçima koja se tiåu 27 J. van same kulture. a ka çoj se teæi. traæeçe “veåitih” nacionalno uslovÿenih razlika u nacionalnim kulturama neñe uroditi znaåajnim plodovima. ako su nacionalne kulture razliåite. onda kada dræavnosti nema. ali sve one ne stupaju u meœunarodne odnose. 97 . kakva ona tada. jer svi podaci govore o tome da su posebnosti nacionalnih kultura proizvod druãtvenih okolnosti i istorije. kao proizvod razliåitih okolnosti. privremene vlade i narodnooslobodilaåki pokreti. kao zametke buduñe nacionalne dræave. jeste. 2. Meœutim. one se u tu svrhu organizuju u nacionalne odbore. Indonezija) a i danas se smatraju predstavnicima onih nacija koje su joãpod kolonijalnom vlaãñu. U çih spadaju i grupe politiåara koje su istupale u ime Slovenaca. Stranke organizovane na nacionalnoj bazi nisu nepoznata pojava u viãenacionalnim dræavama. 1977. Glavni takvi oblici. Alæir. uticaj nacionalne kulture. S. U doba poremeñaja. Nacionalne organizacije27 Razloge zbog kojih naciju ne smatramo subjektom meœunarodnih odnosa izneli smo ranije. New York.tradicionalizmom. åak ni onda kada jedna kultura usled spleta istorijskih okolnosti sasvim potisne drugu. da bi pregovarala ili usklaœivala dejstva u ime nacije koju tvrde da predstavÿaju. niti odriåe. po pravilu. bili veoma delatni u toku Prvog svetskog rata u ime nacija koje su teæile osloboœeçu od vlasti centralnih sila (åehoslovaåki i poÿski odbori). Kada ima viãe nacionalnih stranaka. Takvi su odbori. dræava. Nonstate Actors in International Politics. kriza ili ratova. Uporedo s uspesima takvih pokreta. Ono ãto je u çemu znaåajnije i ãto ñe joãdugo biti prisutno jeste ispravno nastojaçe da se pokaæe da.). stvaraju se organizacije nacionalnog karaktera koje u izvesnim vremenima mogu stupiti u meœunarodne odnose. Glavni meœu çima je taj ãto nacija nije organizovana. Praeger. Narodnooslobodilaåki pokreti su obiåno pod rukovodstvom jedne nacionalne stranke. koje odbacuje nepromenÿivost i potpunu samostalnost elemenata nacionalne kulture. jednostavno nema merila.

iako mogu da deluju iz inostranstva. pa ih åak i izjednaåava s çima.çihovih nacija. nezavisne dræave. Daÿi stupaç ka dræavnosti je stvaraçe privremenih vlada. na primer. koje ih onda tretiraju kao punopravne subjekte meœunarodnog prava. s Palestinskom oslobo-dilaåkom organizacijom (PLO). mora se priznati da svi ovi oblici. Neke politiåke snage. To priznaju i vlade pogoœenih dræava. Bez obzira na tanana pravna prosuœivaça o tome kada u ovakvim sluåajevima stvarno nastaje nova dræava. na åijoj se teritoriji ovakvi oblici stvaraju. One mogu biti i priznaçe stranih dræava. Privremena alæirska vlada priznata je od mnogih dræava pre 1962. Wu su priznale neke vlade pa je bila primÿena i u neke meœunarodne organizacije. koja predstavÿa savez palestinskih stranaka i grupacija. Tu se ne radi o stvaraçu novog subjekta meœuna-rodnih odnosa. snagom koje su svesni i drugi subjekti meœunarodnih odnosa. podræavaju iz posebnih razloga privid postojaça fiktivnih subjekata. veño promeni vlade u postojeñoj dræavi. imaju ulogu u meœunarodnim odnosima koja ih pribliæava subjektima meœunarodnih odnosa. Na kraju izlagaça o ovim. pa åak i vlade. sluåaj s pokretom za nezavisnost Juænih Moluka (dela Indonezije) u Holandiji. ili organizacijom Frelimo. Tako je bila pre promena u Portugaliji stvorena i privremena oslobodilaåka vlada portugalske kolonije Gvineja-Bisao. ovakav pokret. Tako se postupalo. åak i ako se nalaze u izbegliãtvu i nemaju pod svojim nadzorom celokupnu nacionalnu teritoriju. kada je Francuska napustila Alæir. koje su dotle progaçale sklapaju sporazume o uslovima pod kojima ñe nastati nove. Prvo. subjektima meœunarodnih odnosa. u kome je pre sticaça nezavisnosti dræala znatnu osloboœenu teritoriju. kao ãto je to npr. u ovakve subjekte ne spadaju organizacije koje nastaju kao deo borbe za vlast u jednoj dræavi. Da ne bi bio fikcija. dok traju. time ãto konaåno s voœama stranaka. stranka ili odbor treba da stvarno raspolaæe snagom i podrãkom meœu svojim sunarodnicima i na teritoriji naseÿenoj çima. pa åak da imaju i vid privremenih vlada. 98 . nije dovoÿno da se grupa ÿudi proglasi za predstavnike nacionalne organizacije i da uspe da uspostavi neke meœunarodne dodire da bi se smatrala privremenim subjektom meœunarodnih odnosa. Drugo. godine. odbora ili pokreta. åiji se ålanovi izdaju za predstavnike celih svojih nacija ali ne mogu da se pozovu na åiçenice koje bi tome govorile u prilog. privremenim. koja je zastupala narod Mozambika. treba istañi dva upozoreça. godine na beogradskoj konferenciji ãefova dræava i vlada nesvrstanih zemaÿa. saåiçenih od politiåkih emigranata. U meœunarodnom pravu ova pojava poznata je kao paralelizam vlada. a çeni predstavnici uåestvovali su 1961.

politiåke odnose. uspostavÿaçe sluæbi koje bi radile izmeœu skupova. sekretarijati. odnosno da potrebno nasiÿe potåini svome nadzoru. pored toga.III MEŒ UNARODNI SUBJEKTI MEŒ UNARODNIH ODNOSA Meœunarodne (meœudræavne) organizacije A. iz skupova viãe dræava. oliåenu u postojaçu apsolutne unutraãçe nadleænosti: çena je svrha da utiåe na odnose druãtvenih grupa unutar dræava. ali su u XIX veku postajali sve redovniji. Periodiåne diplomatske konferencije u kasnijoj fazi postaju plenarni organi meœunarodnih organizacija. odræavanih na jednom mestu. Druãtvo naroda se uspostavÿa radi uticaja na najvaænije i najosetÿivije odnose izmeœu dræava. koji su predviœali redovno periodiåno sastajaçe diplomatskih konferencija i. ako se sastaju neredovno. Meœunarodne organizacije. koje predstavÿaju srediãta odluåivaça i preko kojih organizacija deluje kao poseban subjekt meœunarodnih odnosa i meœunarodnog prava. u promenÿivim sastavima. bez jasne predstave o dugoroånom ciÿu. prvenstveno na poÿu komunikacija. 99 . Takav subjekt je organizovani sistem odnosa izmeœu dræava-ålanica. Raåiñ. meœudræavna. osnivaçem dveju velikih univerzalnih organizacija: Druãtva naroda i Meœunarodne organizacije rada. Beograd. meœunarodni savezi (unije). Pojam Pod meœunarodnom organizacijom obiåno se podrazumeva tzv. a kasnije zapoãÿavaju meœunarodne sluæbenike u pravom smislu reåi. a faktiåna je da su obrazovani çeni glavni organi i da su poåeli da rade. “Savremena admi-nistracija”. Meœunarodna organizacija rada probija drugu tradicionalnu prepreku. V. za neke vaæne nepolitiåke oblasti meœunarodne saradçe. meœuvladina ili javna meœunarodna organizacija. zato ãto postoji uvereçe da se oni u kra28 1988. u kojima ispoåetka rade samo dræavÿani dræave u kojoj je sediãte organizacije. pa i ceo svet. koji su nekada bili izvanredno retki. Postepeno se zapaæalo da ovi meœunarodni kongresi i konferencije ne mogu da zadovoÿe pri reãavaçu pitaça zajedniåkih za viãe dræava. Moderna meœunarodna organizacija dobija konaåne oblike posle Prvog svetskog rata. a biroi çihovi administrativni organi. Dimitrijeviñ O. Pravna pretpostavka za postojaçe meœunarodne organizacije jeste çen statut. Tako su se poåeli stvarati. koji stupa na snagu ratifikacijom potrebnog broja dræava. starajuñi se o sprovoœeçu donetih odluka i pripremi novih. viãestrane diplomatije. i nastoji da u tom ciÿu ograniåi upotrebu nasiÿa izmeœu dræava. koji se izraæava u postojaçu organa organizacije.28 Meœunarodne organizacije proistekle su iz oblika tzv.

veñpretpostavÿa prijem. o kome odluåuje neki organ organizacije. To se obiåno deãava tako ãto izvestan broj dræava. Pri tom.000 sluæbenika. ne primaju nove ålanice. ali se i onda poåetni kapital sastoji od uloga dræava-ålanica. dræave osnivaju meœunarodne organizacije. u naåelu. i nazivaju se ålanicama-osnivaåima. 100 . U pogledu moguñnosti uålaçeça razlikuje se stepen otvorenosti organizacije. Pre svega. Najzatvorenije su organizacije koje. Ovaj statut ima prirodu meœunarodnog ugo-vora. sem ako nadleæni organ ne odluåi da odreœenu dræavu pozove da stupi u ålanstvo. ãto dovodi i do porasta broja meœunarodnih sluæbenika. Dræave i meœunarodne organizacije Odnos dræava i meœunarodnih organizacija je mnogostruk i sloæen. mogu uålaçavati i ostale dræave. Samo Ujediçene nacije imaju viãe od 20. po pravi-lu. Veñina organa meœunarodne organizacije sastavÿena je od predstavnika dræava-ålanica. Otuda se nazivaju deliberativnim meœunarodnim organizacijama. ãaÿe svoje predstavnike na diplomatsku konferenciju. dræave ålanice izdræavaju meœunarodne organizacije time ãto ålanskim doprinosima daju materijalna sredstva. To su mahom organizacije koje posluju kao banke. Maçe su otvorene one gde uålaçeçe ne za-visi samo od voÿe dræave. potrebna za çihov rad. koji stupa na snagu pod uslovima koji su u çemu predviœeni. dobrih i loãih. ali su sasvim retke one koje se u potpunosti izdræavaju na taj naåin. U novije vreme raste broj organizacija koje su operativne. Po pravilu. preko svojih predstavnika. Organizacije sve viãe razgraçavaju i obogañuju svoju delatnost. B. glavni nosioci akcije u meœunarodnim organizacijama. godine dolazi do procvata meœunarodnog organizovaça. dræava mora da ispuni uslove koji su postavÿeni za prijem u ålanstvo. koji se smatra dovoÿnim za celishodno funkcionisaçe organizacije. oseñajuñi potrebu da zajedniåke interese unapreœuje putem nove meœunarodne organizacije u odgovarajuñoj oblasti. Dræave su ålanice meœunarodnih organizacija. Na osnovu iskustava.jçoj liniji odraæavaju i na meœunarodne odnose. na kojoj se raspravÿa o obeleæjima buduñe organizacije i oblikuje çen statut. u organizaciju se. posle 1945. Pored onih dræava koje su u predviœenom roku ratifikovale novopotpisani sta-tut. Takve organizacije uglavnom razmatraju moguñnosti sadræane u razliåitim predlozima i donose odluke za saobraæenu akciju. koje su meœunarodne organizacije prikupile izmeœu dva svetska rata. Dræave su. Mnoge organizacije naknaœuju deo svojih troãkova iz prihoda koje same ostvaruju. Najåeãñe se traæi da ugovor ratifikuje bar minimalan broj dræava. åijim se izjaãçavaçem konaåno stvaraju çihove odluke. ãto znaåi da imaju organe i sluæbe za neposredno izvrãavaçe svojih odluka. Malo je oblasti æivota koje nisu predmet interesovaça neke meœunarodne organizacije. Sasvim otvorene su one organizacije u koje se dræave mogu uålaçavati prostim pristupaçem çihovom statutu. Kod veñine meœunarodnih organizacija odluke izvrãavaju dræave-ålanice. ÿudi koji iskÿuåivo rade za çih.

saåiçavaju çegov ãef i osobÿe koje mu pomaæe u obavÿaçu poslova. sadræanim u statutu i odlukama organizacije. osobÿe administrativnog organa. Taj se organ najreœe sastaje i donosi osnovne. pored ostalog i zato ãto plenarni organ bira çihove ålanove. a ne svojoj dræavi. Ovaj organ ne saåiçavaju dræave. meœutim. a ovaj postavÿa svoje osobÿe. pored Saveta bezbednosti. ali tu odstupaça nisu retka. zato ãto nikada ne prekida rad a çegov glavni deo je u jednom mestu. iako uæi organ. bilo zato ãto sam statut izriåito odreœuje koje ñe dræave stalno biti ålanovi uæeg organa (kao ãto to Poveÿa Ujediçenih nacija radi u pogledu stalnih ålanica Saveta bezbednosti). kao ãto Ujediçene nacije. Administrativni organ. bilo zato ãto traæi da u uæi organ obavezno uœu ålanice koje su najzainteresovanije za delatnost organizacije (veñinu ålanova Saveta meœunarodne pomorske konsultativne organizacije moraju saåiçavati dræave koje su najveñi pomorski prevoznici ili koje najviãe uåestvuju u meœunarodnoj pomorskoj trgovini). Administrativni organ meœunarodne organizacije proistekao je iz biroa koji je ranije obavÿao tehniåke poslove izmeœu zasedaça diplomatskih konferencija.V. ima prvenstvenu nadleænost za preduzimaçe mera za zaãtitu meœunarodnog mira i bezbednosti i u toj oblasti moæe da donosi obavezne odluke. koji su potåiçeni plenarnom organu. u skladu s opãtim propisima. 101 . ne moæe to da åini. On je najstalniji od organa. proistekao iz nekadaãçih kongresa i konferencija. Organi organizacije. on je podreœen ovom posledçem. koji se najåeãñe naziva gene-ralnim sekretarom ili generalnim direktorom. u koji ulazi samo deo dræava-ålanica i koji se åeãñe sastaje zato ãto mu je osnovna duænost da se stara o radu organizacije izmeœu zasedaça plenarnog organa. dugoroåne odluke. Najglavniji je najåeãñe plenarni organ (skupãtina). veñÿudi koji prvenstveno sluæe organizaciji. u kome su zastupÿene sve åla-nice. Struktura meœunarodne organizacije Kao ãto je napomenuto. biraju samo ãefa administrativnog organa. tzv. Najpoznatije je ono u Ujediçenim nacijama. Tipiåna meœunarodna organizacija ima bar tri glavna organa. Takvi su organi. meœunarodni sluæbenici. i koji je. organizacija ispoÿava svoju voÿu putem organa. Ålanove izvrãnog organa najåeãñe bira plenarni organ. iako i tu ima izuzetaka. u stalnom je radnom odnosu s organizacijom i dolazi iz razliåitih dræava. imaju Ekonomsko-socijalni i Starateÿ-ski savet. tj. koje ustanovÿavaju opãti smer delovaça organizacije i sadræe uputstva za ostale organe. ili ih imati viãe. Meœunarodna organizacija moæe imati samo jedan glavni uæi organ. Izvrãni organ meœunarodne organizacije je uæi organ. na primer. Savremene meœunarodne organizacije nastoje na meœunarodnom karakteru svoje administracije. Po pravilu. Wegova je duænost. po pravilu najviãi organi. åiji su broj i nadleænost odreœeni statutom. kao ãto smo videli. Za razliku od ranijih biroa. dok plenarni organ Generalne skupãtine. Administrativni organ obavÿa sve tehniåke poslove oko rada organizacije i uåestvuje u pripremaçu i izvrãavaçu odluka organizacije. koji se najåeãñe naziva sekretarijatom. Generalna konferencija UNESCO ili Skupãtina ãefova dræava i vlada Organizacije afriåkog jedinstva. da svoju lojalnost prenese na organizaciju i da sluæi çoj. gde Savet bezbednosti.

koje 102 . Delovaçe meœunarodne organizacije Meœunarodna organizacija treba u svojoj oblasti da omoguñi postizaçe ciÿeva koje svaka dræava ponaosob ne bi mogla da postigne. ãto se moæe videti na sledeñem prostom primeru. pomoñne organe. dræave uvoznice ãeñera æele da osiguraju snabdevaçe bez trzavica. Bez koordinacije. ucena i uz umerene cene. nego lica neposredno izabrana od stanovniãtva dræava-ålanica. odnosno uvoznici koordinisali svoje programe i akcije i uzajamno mirili one interese koji su (kao npr. meœutim. ali su one upuñene jedna na drugu da bi u Meœunarodnom savetu za ãeñer izvoznici. Na taj naåin. Oni mogu biti stalni ili privremeni (ad hoc). Pored ovih organa. I ostali organi. åak i kada bi dræava htela potpuno da se izoluje od inostranstva. predstavÿaju åoveåanstvo. vodeñi raåuna o srazmernoj stranaåkoj zastupÿenosti. I jedna i druga grupa dræava okupÿaju se zbog svojih specifiånih interesa. U izvesnim naroåito vaænim pitaçima. Pripadnici sekretarijata u velikoj meri oliåavaju samu organizaciju ãef administracije je lice koje u mnogim poslovima i prilikama istupa u çeno ime. koji mogu biti uspostavÿeni samim statutom ili odlukama glavnih organa. na primer. Uæi organ kod ovakvih organizacija se isto tako ne sastavÿa od predstavnika dræava. organizacije usklaœuju i mire opreåne interese. kao npr. Takav je organ Skupãtina Evropske unije. visina cene) na izgled suprotni ali su u jedinstvu. svetske interese. koji poput meœunarodnih sluæbenika treba prvenstveno da se ravnaju prema interesima i ciÿevima celine same organizacije. meœunarodne organizacije reãavaju protivureånost izmeœu postojaça niza suverenih dræava i zahteva onih delatnosti koje imaju svetske ili regionalne razmere. u svom okviru i radi opãteça s inostranstvom. u koje ne ulaze predstavnici vlada dræava-ålanica. te traæe osnovu ãiru od teritorije bilo koje dræave. zainteresovane su za povoÿne i stabilne cene ovog svog proizvoda i za izvesnost u pogledu potraæçe. da koristi radio. To je naroåito jasno u nepolitiåkim oblastima: svako druãtvo æeli. a ne da zastupaju glediãta svojih vlada. a lica kojima su organizacije predstavÿene u dræavama ili kod drugih organizacija ålanovi su sekretarijata.koje se smatra sediãtem organizacije. G. televiziju i telekomunikacione ureœaje. Uz ovu koordinacionu ulogu. bilo bi to nemoguñe. koja se postiæe u Meœunarodnoj uniji za telekomunikacije. meœunarodne organizacije imaju i druge. nisu potpuno iskÿuåena ni kod tipiånih meœunarodnih organizacija. Jedan je predstavniåka skup-ãtina. neke svetske meœunarodne organizacije. Ålanovi ovih organa mogu biti predstavnici dræava. Sve dræave. Novije organizacije s naddræavnim obeleæjima imaju u pogledu organizacione strukture neke specifiånosti. veñod naroåito kvalifikovanih pojedinaca. S druge strane. ali su ne retko i liånosti izabrane u liånom svojstvu i zbog posebnih svojih osobina. po pravilu. zasedaju u sediãtu. Za çih su karakte-ristiåna dva organa koja. bilo da se regrutuju meœu ålanovima parlamenata. proizvoœaåi i izvoznici ãeñera. bilo da su posebno birana za taj poloæaj. Ujediçene nacije. ali to ne mora uvek da bude sluåaj.

ali je reãeçe do koga oni dolaze skupno i ne moæe se svesti na æeÿu pojedinih dræava. Da bi ispuçavale ove ciÿeve. da uporedi to staçe s postojeñim i da na osnovu toga donese odluke o merama koje treba preduzeti da bi se to æeÿeno staçe postiglo. koju su one igrale joãu ne-razvijenom obliku. sastoji se u tome ãto one predstavÿaju sastajaliãta predstavnika dræava i drugih subjekata meœunarodnih odnosa i zastupnika razliåitih grupnih interesa i tribinu na kojoj oni iznose svoje stavove. pored struåçaka koji daju obaveãteça o tehniåkim moguñnostima i raspoloæivim sredstvima. time dolazi do izraæaja çegova. Konkretni postupci ove vrste mogu imati ograniåen znaåaj. naroåito one operativne. meœunarodne organizacije predu-zimaju razliåite delatnosti i tako viãestruku ulogu u meœunarodnim odnosima. kao npr. Poãto odluke nikada ne mogu biti sasvim konkretne. åiji se izveãtaji danas smatraju najobjektivnijim prikazom stvarnog staça. kao ãto su bila nareœeça nekadaãçeg generalnog sekretara UN Daga Hamarãelda (HammarskojF6ld) snagama UN u Kongu. pa åak i onda kada one nisu ålanice organizacije. niti na prosti kompromis. maçim ili veñim delom sprovode svoje odluke. odnosno organizacijska. U pogledu ustanovÿavaça åiçeniånog staça znaåajan je. Prva i najstarija uloga. ali i dalekoseæne politiåke posledice.one pokuãavaju da nameñu dræavama koje ih ne uviœaju. zato ãto su ih izradili kvalifikovani struåçaci. pre svega. koji su u sluæbi organizacija zbog svojih vrednosti a ne zbog nacionalne pripadnosti i zato ãto oni ne zavise od dræava i drugih posebnih interesa. U takve svetske interese spadaju. åiji rezultat moæe ali i ne mora da ima oblik odluke organizacije. na primer. Ako je to organ ili sluæbenik organizacije. Samostalniju ulogu organizacija ima onda kada nastoji da utvrdi åiçenice u meœunarodnim odnosima. daju opãta uputstva koja se moraju primeçivati u pojedinaånim sluåajevima. pa åak i odluåujuñe. najvaæniju ulogu igraju organi organizacija. I. Tako se. 103 . koji deluju samo u ime organizacije pa i nisu uvek sastavÿeni od predstavnika dræava. Kao ãto je veñnapomenuto. Tako se olakãava neposredno sporazumevaçe ovih subjekata. same organizacije. pri åemu je jasno da je prisustvo organizacije u svakom sluåaju vaæno. na kraju. meœunarodni mir i bezbednost. dakle. da ustanovi poæeÿno staçe u tim odnosima. posebna voÿa. koja se opet ne moæe svesti na voÿu pojedinih dræava-ålanica. izbor izmeœu viãe kandidata za poloæaj savetnika u Meœunarodnoj zdravstvenoj organizaciji. za koja su bar neke ålanice UN smatrale da su bitno uticale na ishod graœanskog rata u toj zemÿi. veñna rezultantu hteça zastupÿenih ålanica. tj. rad statistiåkih sluæbi organizacija. æivotnu sigurnost i moguñnost za afirmaciju i blagostaçe. postoji i izvesna sloboda akcije ili izbora kod onoga ko ih sprovodi. grupe ÿudi koji u çima vide svoju karijeru. pored posebnih interesa dræava-ålanica. ne treba zanemariti socijalni i psiholoãki znaåaj åiçenice da meœunarodne organizacije trajno vezuju za sebe. u svojstvu sluæbenika ili na drugi naåin. veñsluæe organizaciji. Prilikom utvrœivaça poæeÿnog staça i puteva za çegovo postizaçe. U takvom poslu ne uåestvuju samo dræave ålanice mada one u veñini organizacija zadræavaju vaænu ulogu veñi organi i sluæbe organizacije.

ciÿevi i postupci ne mogu u potpunosti pripisati nijednom drugom subjektu. jeste tzv. U statutu organizacije naznaåeni su glavni ciÿevi organizacije i naåini na koji ñe se oni ostvarivati. imaju srediãta za donoãeçe odluka. Postojaçem inicijative otvara se prva. Parkinsonov zakon. tako i svaka organizacija kroz svoju praksu dolazi do nekih obrazaca. Otuda funkcije svih meœunarodnih organizacija preteæno uzimaju oblik donoãeça odluka. kao i biraçe sredstava a çihovo ostvareçe u konkretnom sluåaju. kao i svi subjekti meœunarodnih odnosa. predstavnici drugih subjekata meœunarodnih odnosa. stalo je da povodom pitaça s kojim je organizacija suoåena doœe do odreœene odluke. D.koje oliåavaju çihovi predstavnici. odredbama organizacijskog (meœunarodnog) prava. ali mogu da dobiju i takav znaåaj. koje izraæava sama organizacija. Proces odluåivaça ureœen je. Uåesnicima u odluåivaçu. a to su predstavnici dræava. individualne liånosti i predstavnici privremenih ili trajnih interesnih grupa. åija se voÿa. s kojima se treba upoznati prilikom prouåavaça svake pojedine organizacije. veñgovori o meœunarodnoj birokratiji. te je to formalno çihova najvaænija. koja opet zavrãava zahtevom za novim osobÿem. Za razliku od dræave. Razliåite delatnosti meœunarodnih organizacija i razliåiti interesi koje one zadovoÿavaju. dakle. prañene potrebom za stvaraçem poslova za nove sluæbenike. koja je najåeãñe neformalna. daju sadræaj åiçenici da su meœuna-rodne organizacije posebni subjekti meœunarodnih odnosa. pri åemu je i odbijaçe da se odluka donese isto tako jedna vrsta odluke. u prvom redu s dræavama-ålanicama. Ovde se moæemo zadovoÿiti samo time ãto ñemo oznaåiti osnovne crte procesa odluåivaça u tipiånoj. iako ne u formalnopravnom smislu. Jedno od takvih nastojaça. Ona se svodi na nastojaçe inicijatora da predlog bude formalno podnesen nadleænom organu or104 . veñina odluka donesenih u organizaciji tiåe se odnosa organizacije s drugim subjektima meœunarodnih odnosa. Odluåivaçe predstavÿa primenu tako utvrœenih ciÿeva i oznaåavaçe novih. koje se javÿa u svakoj administraciji. koji opisuje zaåarani krug proistekao iz teæçe da se broj sluæbenika poveñava. Subjekt koji æeli pozitivnu odluku pojavÿuje se na samom poåetku procesa odluåivaça kao inicijator. tj. Kao ãto se politiåki proces u dræavi ne svodi samo na oblike i postupke predviœene ustavima i zakonima. grupnih interesa. i kod svih zastupÿena. proseånoj meœunarodnoj organizaciji. Tako se npr. i svetskih interesa. koji se ne mogu svesti samo na primenu statuta. u æivotu organizacije javÿa i treña vrsta posebnih. delatnost. pripremna faza odluåivaça. ãto znaåi da nije regu-lisana propisima statuta. ali ne potpuno. koji nisu u suãtini politiåki. Donoãeçe odluka u meœunarodnoj organizaciji Veñje reåeno da meœunarodne organizacije. veñse moraju utvrœivati posmatraçem i prouåavaçem stvarnog ponaãaça. ostavÿajuñi po strani posebnosti. o birokratima u meœunarodnim organizacijama. koji nastoje da svoj interes ili svoja shvataça predstave kao opãte.

Odluka se moæe napadati zbog materijalnopravnih mana. koja moæe biti prosta ili kvalifikovana (za vaænije. Obeleæje organizacija s naddræavnim svojstvima je u tome ãto neke çihove odluke nisu samo obavezne za dræave-ålanice no i za sve subjekte na çihovim teritorijama. Wihove tvrdçe su formalno upuñene samo drugim uåesnicima u debati. U tu svrhu on ispituje stav ostalih uåesnika u odluåivaçu. u teæçi da se unaprede neki drugi interesi govornika ili da se posredno utiåe na okupÿene predstavnike dræava. s obzirom na to da je stav dræava åesto utvrœen joãpre toga i da su predstavnici dræava strogo vezani uputstvima svojih vlada. veñpredstavÿa preporuke koje one.ganizacije s izgledom na uspeh. zbog svoje vaænosti. Statut propisuje koji se uslovi moraju ispuniti da bi odluka bila doneta. osigurava podrãku. Poãto su organi meœunarodnih organizacija. fazu provere vaÿanosti odluke. Ãtaviãe. iziskuju sloæeniji postupak i stroæe propise o glasaçu. u najveñem broju sluåajeva. Na taj naåin se moæe obrazovati i grupa predlagaåa. ali mogu imati i druge ciÿeve. neke odluke nekih organa mogu se pobijati pred sudom odgovarajuñe organizacije. ne mogu sistematski ignorisati i odbacivati. Ako je prva faza zadovoÿavajuñe protekla. U skladu s poãtovaçem suvereniteta dræava-ålanica. Gde je debata javna (a takva je u najveñem broju sluåajeva) izjave mogu biti upuñene drugim subjektima. Veñina savremenih meœunarodnih organizacija donosi odluke veñinom glasova ålanova organa. ali je danas moguñe da dræavi-ålanici tako bude nametnuta obaveza na osnovu odluke protiv koje se izjasnila. ranije se u organima meœunarodnih organizacija za punovaænost odluke traæila jednoglasnost. U novije vreme se jednoglasnost napuãta ili ublaæuje. Ova faza odluåivaça podrobno je re-gulisana statutom i poslovnicima organizacije. ako æele da ostanu ålanice organizacije. obavÿa se u vidu glasaça. Svaka odluka meœunarodne organizacije obavezna je za çene organe ili sluæbe. debata. znaåajnije odluke). ali to ne mora da bude za dræave-ålanice. koji se åesto nazivaju sponzo-rima. U onim organizacijama koje imaju sudske organe i predviœaju takvu nadleænost. pa i pretçe i obeñaça. traæi onoga koji je ovlaãñen da podnese predlog (ako to sam ne moæe) i. ovi sporedni ciÿevi debatiraça kod nekih organizacija poåiçu da bivaju vaæniji. Maçi broj odluka obavezan je za dr-æave-ålanice. kao ãto 105 . sastavÿeni od predstavnika dræava-ålanica. Samo izjaãçavaçe. ãto je najvaænije. dok je za dræave neålanice res inter alios acta (uz izuzetke kada je reå o oåuvaçu mira i bezbednosti od strane Ujediçenih nacija). Debata se zavrãava u trenutku kada se smatra da je doãlo vreme za konaåno izjaãçavaçe. Obavezne odluke meœunarodnih organizacija. podnoãeçem formalnog predloga odluke zapoåiçe druga faza. koja se sastoji u raspravÿaçu o podnetom predlogu u nadleænom organu (ili organima) meœunarodne organizacije. åime se opisani proces moæe nastaviti za joãjednu fazu. Veñina odluka nije pravno obavezna ni za ålanice. odluåivaçe. koja je znaåila da su nuæni pozitivni glasovi svih ålanova organa da bi odluke bilo. meœutim. ili javnom mçeçu. u uæem smislu reåi. Oni to åine iznoseñi argumente. u nastojaçu da se predlog usvoji ili odbaci. ovi u debati vode glavnu reå ili åak iskÿuåivo uåestvuju.

Otuda ne postoji potpuna saglasnost ni o tvorevinama koje u çih treba ubrojati niti o tome kako ih treba razvrstati. neposredno ili preko svojih nacionalnih udruæeça. veña je paæça na çih obrañena tek u najnovije vreme. ostaju mahom nacionalna. Zbog toga ãto je izvrãeçe odluka meœunarodnih organizacija preteæno povereno samim dræavama-ålanicama. Harvard University Press. åak i kada odræavaju meœusobne meœunarodne veze. odluka vaæi bez obzira na prigovore koji joj se mogu uputiti i jedino je organ koji ju je doneo ovlaãñen da je povuåe ili izmeni. Dræava-ålanica i drugi subjekti. koriste tada politiåka sredstva da ometu çeno izvrãeçe. tvorevina koja tako nastaje moæe dobiti dovoÿan politiåki znaåaj da bi se ubrojala u subjekte meœunarodnih odnosa. transnacionalni subjekti meœunarodnih odnosa ispuçavaju sve uslove koji su postavÿeni za subjekte meœunarodnih odnosa. Mass. åiji su interesi çima pogoœeni. Sledeñi odeÿci treba da ukaæu na neke od najvaænijih grupa takvih subjekata. IV TRANSNACIONALNI SUBJEKTI MEŒ UNARODNIH ODNOSA 1. 1972. prekoraåeçe nadleænosti od organa koji ju je doneo. U onim organizacijama koje ne poznaju ovu fazu i kod odluka koje se ne mogu osporavati pred sudskim organom. politiåke stranke druãtvene organizacije. Tek kada se çihovi ålanovi. ali se od drugih razlikuju po tome ãto su u çima okupÿeni ÿudi iz razliåitih dræava. S.29 29 R. nesaglasnost sa statutom ili zbog nedostatka u postupku. 106 . Keohane J. Pojam Kao ãto je veñistaknuto.je npr.). meœunarodno organizuju. ali ovakva udruæeça. sportski klubovi itd. bez posredovaça svojih dræava. naroåito kada je reå o odlukama s velikim politiåkim znaåeçem. dobrotvorna druãtva. kao ãto je npr. crkve). Nye. moguñnosti za ometaçe izvrãeça nisu male i s çima u radu meœunarodnih organizacija uvek treba raåunati. Cambridge.. nauåna i struåna udruæeça. Transnational Relations and World Politics. O. Iako neki transnacionalni subjekti deluju odavno (npr. Udruæivaçe ÿudi s obzirom na neki zajedniåki ciÿ ili afinitet poznato je i veoma proãireno unutar dræava (npr.

dakle. To moæe biti neka grana nauke (Meœunarodni savez za åistu i primeçenu hemiju). ili grana sporta (Meœunarodna federacija fudbalskih udruæeça FIFA). ne sastoje se u sticaçu dobiti. Evropska federacija javnih sluæbenika. organizuju ili kontroliãu vaæne meœunarodne susrete i priznaju postignute rezultate. iako treba imati u vidu da su neke od ovih organizacija fiktivne ili sasvim nejake. Les organisations non-gouvernmentales et les Nations Unies. Wihov ciÿ moæe da bude samo staleãki. ali je çihovo prisustvo nesumçivo i ona su åesto veoma efikasna. Otuda je veliki broj takvih organizacija i zato su one vrlo raznovrsne. koji se iz liånih razloga izdaju za predstavnike transnacionalnih grupa. Meœunarodne nevladine (“privatne”) organizacije30 Meœunarodne nevladine organizacije su udruæeça grupa i poje-dinaca iz razliåitih dræava. J. U svetu ima skoro pet hiÿada meœunarodnih “privatnih” organizacija. iako ih ne prati nikakva prinuda. Stoãiñ. Geneve. Takav dvojni ciÿ imaju Meœunarodni savez prevodilaca. dok su druge. Droz 1964. pa i na rad svih onih koji se bave istim poslom. jedna uæa disciplina (kardiohirurgija). ne mogu baviti trgovinom ili bankarstvom. onako kako ih çihovi ålanovi opaæaju. obiåno. rod umetnosti (Savez PEN klubova). 1961. ili Nordijsko udruæeçe muziåara. Takve se organizacije. Etudes de science politique. tj. Obaveznosti i uticaj takvih pravila nisu svuda isti. One to. prestale da deluju ili okupÿaju sasvim mali broj ÿudi. Lausanne. Meynaud. u stvari. åine dajuñi im savetodavni status. Vrlo su sliåne organizacije koje se preteæno ne staraju o zajedniåkim staleãkim interesima svojih ålanova veño usavrãavaçu delatnosti kojom se ovi bave. veñi zato ãto one åesto propisuju pravila takvih delatnosti. Neãto su pouzdaniji postojaçe i znaåaj onih organizacija koje priznaju meœunarodne javne organizacije. S obzirom na to da se ovakve organizacije mogu slobodno osnivati i da ne postoje meœunarodna merila za çihovo priznavaçe. åiji ciÿevi nisu lukrativni. meœunarodnom privatnom organizacijom smatra se svaka ona tvorevina koja uspe da se kao takva registruje u nekoj od postojeñih dræava. Ovakve organizacije imaju uticaja na delatnost svojih ålanova. Les groupes de pression internationaux. da se razmene iskustva i da se u celom svetu koriste dostignuña do kojih su neki ålanovi doãli. ili åak istupaçem u debati. bez kojih se meœunarodna takmiåeça u mnogim sportskim oblastima ne bi mogla ni zamisliti. Najveñi broj nevladinih organizacija okupÿa ÿude iste profesije. Ovaj je broj upeåatÿiv. ãto znaåi da im dopuãtaju da uåestvuju u çihovom radu podnoãeçem predloga i dokumenata. zato ãto oni propisuju opãtevaæeña pravila igre. zadovoÿavajuñi zahteve çenog zakonodavstva. U tom pogledu kao dobra ilustracija mogu posluæiti razni meœunarodni sportski savezi. koja postaju obavezna za svakoga ko hoñe da se çima bavi u meœunarodnoj konkurenciji. 107 . ali je skoro uvek povezan sa teæçom da se unapredi i struka kojom se ålanovi bave. ne samo zato ãto se na çihovim skupovima potvrœuju ili odbacuju predlozi za nove postupke i metode. ali se mogu zalagati za interese svojih ålanova ili za opãte interese. naroåito ako ovi preten30 B.2. Najuglednije su svakako one privatne organizacije koje imaju takav status pri Ekonomsko-socijalnom savetu Ujediçenih nacija ili pri UNESCO.

koje imaju opãte ali razliåite ciÿeve i izraæavaju opreåne poglede na svet. Uzrast odluåuje o ålanstvu u meœunarodnim omladinskim organizacijama. Meœutim. pravila ne potvrœuje nikakva druga instanca. nego nastoje da doprinesu da se ostvare vaæne meœunarodne vrednosti. Meœunarodni sindikalni savezi izdaju se za predstavnike radniåke klase. No.. i to veoma æivo i uspeãno. Nadleæni organi se ne upuãtaju u naåin na koji organizacija deluje. Iz ovog posledçeg razloga mnoge su se takve organizacije. jer jedino na taj naåin organizacija moæe dobiti svojstvo pravnog lica po zakonima te dræave. pa sve do stvaraça svetske dræave (Meœunarodni federalisti). odnosno svih posloprimaca. ovakve organizacije mogu zastupati interese veoma ãirokog kruga ÿudi. jer se za çih zalaæu. ili se upuãtaju u ideoloãku borbu. Razne katoliåke meœunarodne nevladine organizacije imaju posebne ciÿeve. Daÿe. ali okupÿaju ÿude jedne veroispovesti. Pravila ovih organizacija su raznovrsna ali vaænije meœunarodne privatne organizacije uglavnom imaju sledeñe crte. i neke organizacije koje smo ranije pomiçali. Pol je obeleæje koje udruæuje Meœunarodni savez æena. ni ozbiÿnija takmiåeça unutar dræava ne odvijaju se mimo meœunarodnih pravila. Organizacije boraca. borbi protiv progaçaça politiåkih protivnika Amnesty International (Meœunarodna amnestija). ili konferencije. Meœunarodne privatne organizacije ne moraju se. Pravila se donose na osnivaåkom skupu. zalaæuñi se za ovu ili onu organizaciju sveta i druãtva. na kojima se okupÿaju svi ålanovi ili delegati nacionalnih ud108 . politikologa. meœutim. Svetski jevrejski kongres istupa u ime pripadnika jedne etniåke grupe koja se nalazi u specifiånom poloæaju. fiziåara itd. vezivati za osobenosti svoga ålanstva. studenata. ne bave se samo statusom svojih ålanova ili unapreœeçem svoje profesije. æena-pravnika. veñsvojstvom. ne bi bilo taåno kada bi se u organizacije s opãtim ciÿevima svrstale samo one koje su tako oåigledno oznaåene. Takav ciÿ moæe biti spreåavaçe surovosti prema æivotiçama (Meœunarodno druãtvo za zaãtitu æivotiça).duju na svojstvo “rekorda”. meœunarodna saradça itd. Kao ãto je veñreåeno. sindikalnih i pravniåkih organizacija. naroåito u doba hladnog rata. studentskih. veñuglavnom cene samo to da li su çeni ciÿevi u skladu s javnim poretkom te dræave. Maçe organizacije ove vrste uålaçuju neposredno pojedince. unapreœivaçe jednog meœunarodnog jezika (Sveopãte udruæeçe za esperanto). kongresi. omladine. tako da ima viãe rivalskih meœunarodnih omladinskih. mada se ona obiåno podnose na uvid organima dræave u kojoj je sediãte organizacije. Vrhovni organi meœunarodnih privatnih organizacija su skupãtine. Svaka nevladina organizacija ima pravila na osnovu kojih radi. dok veñe obrazuju nacionalne ogranke koji su u stvari nacionalna udruæeça s istim ciÿem. pocepale u viãe novih. koji nije obeleæen samo çihovom delatnoãñu. podrãka Ujediçenim nacijama i ideji meœunarodne saradçe (Svetska fe-deracija udruæeça za Ujediçene nacije). veñteæiti nekom opãtem ciÿu. kome prisustvuju zainteresovani pojedinci ili nacionalna udruæeça i ona odreœuju daÿi rad organizacije. kao ãto su mir.

). åiji ugled koristi organizaciji i daje mu autoritet u çoj. Razume se da pre svega treba ustanoviti da organizacija stvarno postoji. Glavni åasnici organizacije su predsednik i generalni sekretar. bilo da one dolaze neposredno od ålanova ili od nacionalnih udruæeça. naroåito velikih sila. ãto se obiåno åini tako ãto se utvrdi da li su çeni organi dejstvovali u posledçih pet do deset godina. Takav uticaj uglavnom potiåe od dræava ili drugih transnacionalnih organizacija. takve su organizacije jedini i jasno vidÿivi delovi pokreta. Sredstva koja se na ovaj naåin dobijaju najåeãñe se mogu troãiti samo na odreœene. i jedino zanimaçe a u veñim i bogatijim organizacijama on ima na raspolagaçu i sluæbenike u radnom odnosu s organizacijom. kao po komandi. naroåito ako deluju u celom svetu. utiåe na rad organizacije. Pravilo je da se meœunarodne privatne organizacije izdræavaju od ålanarina. Organizacijama koje zadovoÿe ove preduslove najåeãñe se prigovara da nisu nezavisne. poglavito u oblasti propagande. Ãto se tiåe uticaja transnacionalnih subjekata.). Predsednik je obiåno istaknuta liånost. zajedniåki odobrene projekte i akcije. pa åak ni poslovne prostorije u pravom smislu reåi. Kao ãto je veñnagoveãteno. naravno. Oni se povremeno sastaju i donose najvaænije i dugoroåne odluke. mada se on çoj potpuno ne posveñuje i nema velikih samostalnih ovlaãñeça. posle rezolucije Informbiroa bili iskÿuåeni iz jednog broja meœunarodnih nevladinih organizacija. Wemu je to.ruæeça-ålanova. veñda se nalaze pod odluåujuñim uticajem nekog drugog subjekta meœunarodnih odnosa. åime se. obrañaju za pomoñdræavama. gde utiåu na javno mçeçe i privlaåe politiåki neiskusne ÿude time ãto maskiraju prave subjekte i prave interese. Izmeœu ovih skupova poslovima organizacije obiåno rukovodi neko uæe telo (izvrãni odbor. Organizacije sa skromnim sredstvima nemaju profesionalnog gene-ralnog sekretara. Meœunarodni savez studenata. Otuda se same organizacije. on je jasan kod onih nevladinih organizacija koje i ne kriju da su deo ãireg pokreta. ovi prihodi mogu biti nedovoÿni. S obzirom na velike izdatke koje ovakve organizacije imaju. kao ãto su npr. meœunarodnim javnim organizacijama. savet itd. sredstva koja je Meœunarodna unija socijalistiåke omladine dobijala od obaveãtajne sluæbe SAD) ili putem samih postupaka organizacija (kao kada su jugoslovenski nacionalni ogranci. Meœutim. zaduæbinama i drugim institucijama. Zatim se ispituje da li ålanovi organizacije oseñaju ikakvu lojalnost prema çoj ili je samo smatraju prire-œivaåem skupova na kojima se oni sreñu. veñse svaki sluåaj mora posebno ispitivati. Generalni sekretar vodi svakodnevnu delatnost organizacije i stara se o izvrãeçu çenih odluka te je u nekim organizacijama najuticajniji pojedinac. kao npr. åiji se ålanovi biraju na opãtem skupu. ne moæe se smatrati da su sve meœunarodne privatne organizacije subjekti meœunarodnih odnosa. Svetska sindikalna federacija itd. ili nacionalni ogranci. U doba hladnog rata bile su naroåito åeste optuæbe da su pojedine meœunarodne privatne organizacije osnivane i odræavane zato da bi sluæile ciÿevima pojedinih dræava. ne retko. U nekim sluåajevima. politiåki. Takve su se optuæbe potvrœivale kada bi u javnost izbijali skandali oko finansiraça ovih organizacija (npr. religiozni i drugi pokreti mogu da 109 . Meœunarodni savez katoliåke ãtampe.

koja govore o meœunarodnim “zaverama”. s odricaçem subjektiviteta zbog stranih uticaja ne treba prenagliti. posveñene samo nekim od ovakvih pokreta. Tako je. Ispostavÿa se pak da se izmeœu te dve krajnosti nalaze organizacije koje povremeno mogu zaigrati vaænu ulogu na svetskoj pozornici.dominiraju organizacijama a da se pri tome oåuva privid çihove samostalnosti. Lojalnost ålanova te organizacije pokazala se time ãto veñina vlada nije bila zadovoÿna akcijama IFALPA (upravo zato ãto ne æele da se u ovako vaænim pitaçima prekrãi monopol dræava). Pri svemu tome. Kao ãto je veñnapomenuto. Meœunarodna federacija udruæeça vazduãnih li-nijskih pilota (IFALPA) izgledala kao profesionalna asocijacija. Postoje organizacije åiji je politiåki uticaj neosporan i postoje one koje u tom pogledu nemaju nikakvih ambicija. uåeçe ili program i zalaæu se za çihovo usvajaçe i ostvareçe u celom svetu. septembra 1983. åak i uprkos izriåitim zabranama. meœutim. 3. Takvi pokreti mogu biti politiåki åinioci ali ne i subjekti. sve dok u toku 1969. npr. slaæe da najveñi broj meœunarodnih nevladinih organizacija ne zadovoÿava merilo politiåke relevantnosti. opet. jer subjekti meœunarodnih odnosa neprekidno nastoje da utiåu jedni na druge i povremeno uspevaju da takav uticaj bude u odnosu na nevladine organizacije potpun. koje su. da ne znaåi samo vladaçe nekim uticajnim åasnicima i ålanovima organa. Kao subjekti meœunarodnih odnosa ne dolaze u obzir svi takvi pokreti. Veñina posmatraåa se. godine pretçom ãtrajka i svetskim ãtrajkom nije izvrãila pritisak na meœunarodne javne organizacije i pojedine dræave da preduzmu mere protiv meœunarodnog terorizma u vazduhu ili da u konkretnom sluåaju postupe na traæen naåin. 110 . i 1970. Transnacionalni politiåki pokreti Meœunarodni politiåki pokreti okupÿaju ÿude razliåitih nacionalnosti i dræavÿanstava koji ne teæe samo jednom deli-miånom ili privremenom politiåkom ciÿu veñusvajaju ãiru politiåku ideologiju. da se ne ostvaruje samo zbog privremenog spleta okolnosti. tj. Broj diletantskih dela. koji individualno ali neusklaœeno deluju. u çima uåestvovala. Posle obaraça jednog juænokorejskog aviona nad SSSR. koja se stara o dobrobiti svojih ålanova. ali je ipak veñina pilota sveta. Tek ako se utvrdi da je organizacija samo privid. IFALPA je 6. moæe se zakÿuåiti da meœunarodna nevladina organizacija nije samostalni subjekt meœu-narodnih odnosa. ili. ne i oni sluåajevi kada se pokretom oznaåava neorganizovana masa istomiãÿenika. Prouåavaçe ove vrste transnacionalnih subjekata oteæano je zbog toga ãto se nauka nije çima ba-vila u dovoÿnoj meri. Treba se uveriti da je on i trajan. “tajnim druãtvima” i drugim polumraånim tvorevinama joãuvek daleko nadmaãa broj ozbiÿnih studija. da one ili ne ulaze u politiåke odnose ili da u tom pogledu ne ispoÿavaju nikakvu moñ. da se çen rad sastoji u prihvataçu unapred odluåenog a da su obiåni ålanovi ili toga svesni ili ne mogu da utiåu na odluåivaçe. boÿe reñi. proglasila dvomeseåni bojkot letova za SSSR. nije lako nañi praktiåno primenÿive kriterije u ovoj oblasti.

ãto je najboÿe pokazao sluåaj Jugoslavije iz 1948. bilo da veñpostoje u nekim dræavama ili ih tek treba ostvarivati. ãto je dovelo do çihovog meœunarodnog organizovaça. Prvi meœunarodni komunistiåki kongres oznaåio je poåetak rada Treñe komunistiåke internacionale. sindikati su postali usmereni na specifiånu situaciju u svojoj zemÿi. traumatiåna iskustva Velike depresije. Organizacija meœunarodnih politiåkih pokreta nije onako jednostavna i jasna kao ãto je to sluåaj kod meœunarodnih nevladinih organizacija. oãtetila su i meœunarodno radniåko organizovaçe. koji se ne mogu sapeti proceduralnim odredbama. proãire i ojaåaju. koje su u stvari asocijacije nacionalnih stranaka koje polaze od iste ideologije i imaju sliåne politiåke programe. po pravilu. Oni mogu biti bez pisanih statuta: kada statut postoji. Saradça u okviru pokreta ima za ciÿ da se ti sistemi odræe. najåeãñe pomiçu meœunarodne politiåke internacionale. Oni veruju u prednost odreœenih druãtvenih i politiåkih sistema. On je trebalo da bude savetodavno telo ravnopravnih partija. istorija internacionalizma u velikoj meri se poduda-rala sa istorijom meœunarodnog radniåkog pokreta. 111 . Dovoÿno je se-titi se Prve (1864) i Druge (1889) internacionale. S druge strane. Uz sve to. doprinoseñi çenom konaånom raspuãtaçu 1943. Za sada se kao najvaæniji meœunarodni politiåki pokreti. Posle raspuãtaça Kominforma 1956. Do 1930. Leçinova smrt i promene u samoj boÿãeviåkoj partiji dovele su do postepenog pretvaraça kominterne u oruœe Staÿina i birokratskog kruga oko çega. Posle zavrãetka Drugog svetskog rata osnovan je Informativni biro komunistiåkih partija (Kominform). Traæeçe tih naåina i çihovo primeçivaçe predstavÿaju najveñi deo delatnosti ovih pokreta. çegov znaåaj nije veliki jer se pokret nadahçuje idejama koje nisu samo u statutu izraæene i ponaãa se u skladu s okolnostima i odnosima snaga. koja je trebalo da preuzme revolucionarno voœstvo nad svetskim proletarijatom. Pojava sovjetske misije doprinela je meœunarodnom organizovaçu komunistiåke partije. pripadnici pokreta su. Iz ove åiçenice izvire i veña moñmeœunarodnih politiåkih pokreta. ali ne samo çima. Postajuñi aktivan åinilac u pregovorima sa poslodavcima i vladom. ali se ubrzo ispostavilo da je trebalo da sluæi kao sredstvo za nadzor SSSR nad radom tih partija. Meœutim. nije viãe bilo pokuãaja stvaraça meœunarodne organizacije komunistiåkih partija. Dogod u pogledu takvih opãtih ciÿeva postoji jedinstvenost (ako ne i u pojedinostima).Karakteristiåno za ove pokrete je to ãto teæe promenama u meœunarodnoj politici. kada se zahvataçem nacionalnih privreda i ekonomskim nacionalizmom reagovalo na enormne probleme. koji su i subjekti meœunarodnih odnosa. mnogo odaniji pokretu nego ãto su ålanovi meœunarodnih nevladinih organizacija u odnosu na çih. priroda interesa i delatnosti zahteva da veliki deo delatnosti ne bude javan i poznat neålanovima. Ãtaviãe. pokret moæe da postoji bez ikakvih bliæe utvrœenih organizacionih oblika. pokreti neprestano pronalaze pogodne naåine za çihovo ostvarivaçe.

godine u Montreuxu (Ãvajcarska). 1961. regionima u kojima su ovakve stranke najzastupÿenije. 31 Najnoviji statut Socijalistiåke internacionale usvojen je na çenom XII kongresu. Ni ova internacionala ne odlikuje se disciplinom ålanica. 112 . meœutim. u Æenevi. Koristeñi vezu koju meœu çima stvara verska bliskost. jedna drugoj suprotstavÿaju. Sledbenici de Golove (de Gaulle) ideje o “Evropi domovina” ujedinili su se. S obzirom na uzajamno pomagaçe faãistiåkih pokreta u proãlosti i na savez faãistiåkih sila u Drugom svetskom ratu. str. Meœunarodni savez sindikata. kojoj se pridruæuje. godine Svetsku demo-hriãñansku uniju. 78. o åijem se radu malo zna. ovu moguñnost ipak ne treba otpisati. Ova se epizoda zavrãila time ãto je doãlo do ujediçeça ovih snaga s grupama koje su obnovile Drugu internacionalu u vidu Socijalistiåke radniåke internacionale (1923). ali na ravnopravnoj osnovi. Iako usvajaju neke zajedniåke vrednosti. Pripadnici srodnih nacionalnih stranaka se u takvim organima u stvari udruæuju. usvojeni na skupovima Socijalistiåke internacionale. godine u Svetsku liberalnu uniju. Falange. godine da stvore Meœunarodnu radnu zajednicu socijalistiåkih stranaka. godine obnavÿa u vidu Socijalistiåke internacionale. koja je ostala poznata pod podsmeãÿivim imenom “druge i po internacionale”. G. Stranke krajçe desnice su po definiciji nacionalistiåke i protivne meœunarodnom autoritetu te stoga ne pokazuju nikakvu teæçu za obrazovaçem svojih internacionala. pokuãavaju 1920. u Komitet za jedinstveni front progresa (1969). samo klub sa neznatnim brojem ålanova. kao liånosti. Payne. socijaldemokratske stranke same odreœuju svoju politiku i neretko se. 32 Jedna faãistiåka “internacionala” bila je osnovana 1935. To je. naroåito kada uåestvuju u vlasti.32 Nove prilike za delovaçe politiåkih transnacionalnih organizacija treba traæiti u onim telima meœunarodnih javnih organizacija. koji se tek 1951. smatrajuñi da se u çoj apsolutiziraju tipiåno ruska iskustva. Tekst u Sl.Neke socijaldemokratske stranke i grupe. kao ãto je to sluåaj sa Savetodavnom skupãtinom Saveta Evrope i Parlamentarnom skupãtinom Evropske unije. a ne kao predstavnici stranaka. 1/1977. Petnaestak evropskih liberalnih stranaka udruæilo se 1947. News.31 Zbog nacionalistiåkih ograniåeça stranaåki internaciona-lizam je sve maçe zastupÿen te se viãe ide udesno u politiåkom spektru. Stanford University Press. ali nespremne da se pridruæe Treñoj. bez obzira na to da li su ålanovi politiåkih internacionala ili ne. Manifesti i odluke. nisu obavezni za stranke-ålanice. koja ima mali uticaj. Ãpanski falangistiåki voœ Jose Antonio Primo de Rivera odbio je da uåestvuje jer je faãizam “oblik nacionalnog izraza”. Nesposobnost socijaldemokratije da shvati faãizam i da se odupre ratu dovodi do ponovnog gaãeça meœunarodnog pokreta. nezadovoÿne Drugom internacionalom. demohriãñanske stranke stvorile su 1961. London. koje su sastavÿene od ålanova predstavniåkih tela u dræa-vama-ålanicama. novembra 1976. kojoj su prethodili meœunarodni kongresi u Evropi i Latinskoj Americi. 28. S.

koji teæe da se grupiãu u izvesnim delovima sveta. pored mnogih lokalnih i nacionalnih. papa. 5 milijarde krãtenih hriãñana. Nadbiskup i mitropolit Rimske provincije i Suverene Dræave Vatikanskog grada. s najveñom koncentracijom u Latinskoj Americi. do 10. Patrijarh Zapada. najguãñe grupisanih u Severnoj Africi. priznajuñi je. koji se u mnogo åemu upodobÿuje dræavama (pravo na razmenu diplomatskih predstavnika. verska uåeça koja imaju sledbenike u viãe zemaÿa. Najåvrãñe organizovana meœunarodna crkva je katoliåka. Ona poåiva na razvijenom sistemu pravila i ima strogu hijerarhiju. ãtaviãe. ili imaju samo nacionalne organizacije i voœe. na koje se ovde mora ukazati. juænoj. Dok neke religije ne poznaju hijerarhijski organizovanu crkvu. ali 33 Ostale Papine titule su sledeñe: Rimski biskup. postoje i meœunarodne religije. Takve religije su pokreti u ãirem smislu reåi. 113 . Koristeñi ovu okolnost. Namesnik Isusa Hrista. a drugi u severnoj Evropi i Severnoj Americi. napomenuti da. jer potiåu od samih crkava i ukÿuåuju i ÿude koji su sazrevaçem prestali biti vernici ili postali skoro ravnoduãni prema religiji.4. Na ovom mestu treba. koja obezbeœuje veliki stepen sliånosti u ponaãaçu klera. Duge tradicije stavile su pod çenu kontrolu niz posebnih organizacija i institucija. blizu 280 mi-liona budista (u juænoj i jugoistoånoj Aziji). od kojih su polovina katolici. tradicionalno meœunarodno pravo je vodilo raåuna o moñi katoliåke crkve. godine i svetovni vladar jednog dela Italije. ali nisu same po sebi subjekti meœunarodnih odnosa. Najvaænije çihovo obeleæje. jugozapadnoj i juænoj Aziji. oko 580 miliona hinduista (mahom u Indiji). moguñe je da se stvori svetska crkva. na åijem se åelu nalaze papa u svojstvu “Vrhovnog prvosveãtenika svetske crkve”33 i skup kardinala. pa je to formalno i sada jer mu je Italija 1929. od kojih se prvi preteæno nalaze u istoånoj i jugoistoånoj Evropi. Bliskom istoku i Etiopiji. S obzirom na siñuãnu teritoriju Vatikana i na beznaåajan broj çegovih stalnih stanovnika. Transnacionalne verske organizacije Verska pripadnost ÿudi bila je i ostala znaåajna za meœunarodne odnose. jeste srazmerno veliki broj sledbenika. Iako su statistike o broju vernika nepouzdane. u vidu Svete stolice. Naslednik Sv. Primat Italije. na åelu s organima kojima vernici duguju poãtovaçe i posluãnost. Apostolski princ. u Kini i u emigraciji) i oko 17 miliona judaista. oko 400 miliona konfuåijevaca (skoro iskÿuåivo Kineza. pa i u celom svetu.). meœu koje treba ubrojati i jedan broj meœunarodnih nevladinih organizacija. Tek u takvom sluåaju moæe biti reåi o pravim subjektima meœunarodnih odnosa. Petra. Sveta stolica se ne moæe smatrati dræavom. Poglavar crkve. bio je. priznala suverenost nad Vatikanskim gradom. smatra se da u svetu ima oko 1. za subjekt meœunarodnog prava. sredçoj i zapadnoj Evropi i u Filipinima. Drugu polovinu hriãñana åine pripadnici pravoslavnih crkava i protestantskih crkava i sekti. Ranije smo veñustanovili çen uticaj na nacionalnu ideologiju i nacionalno jedinstvo. pravo na sklapaçe meœunarodnih ugovora itd. pre svega. Raåuna se da u svetu ima oko 780 miliona muslimana.

nije potåiçena nijednom drugom subjektu meœunarodnih odnosa i uæiva odanost velikog broja ÿudi u raznim zemÿama i neposredno stupa u odnose s drugim subjektima meœunarodnih odnosa. meœutim. 19601961. a neke uopãte i ne znaju za sveãtena lica. iako nosi atribut “vaseÿenskog”. La Societe internationale et l’Eglise. ne raspravÿaju javno. jer ima svetski centar odluåivaça. koje retko prelaze nacionalne okvire i veoma se razlikuju po strukturi i organizaciji. pravoslavne i starokatoliåke crkve iz 90 zemaÿa. po pravilu. Papa Ivan XXIII (19581963). “crna internacionala”). ostao je poznat po nastojaçu da katoliåku crkvu prilagodi novim uslovima i da izbriãe loãutisak koji je izazvao çegov prethodnik. Svetski savez crkava ima oblik meœunarodne nevladine organizacije. postoji teæça da se hriãñanske crkve ponovo pribliæe. a mnogi su skloni da joj pripiãu tajno prisustvo u politiåkom æivotu velikog broja dræava (tzv. meœu kojima i u Jugoslaviji. ãto znaåi da dræave pristaju da se sporazumevaju s katoliåkom crkvom o stvarima koje su inaåe u çihovoj unutraãçoj nadleænosti. Paris. ugovor izmeœu Svete stolice i dræave. jer ujediçavaçe hriãñana iako mu i sama u posledçe vreme gipkije prilazi proglaãavajuñi doktrinu ekumenizma uglavnom zamiãÿa pod svojim voœstvom. Vrhovi katoliåke crkve zauzimaju. sta-vove o najvaænijim meœunarodnim i druãtvenim pitaçima. Protestanti postoje u obliku velikog broja crkava i sekti. veñpredstavÿaju skupove na kojima se raspravÿaju zajed34 R. 114 . U tu svrhu je 1948. koji okupÿa 263 protestantske. Pije XII. kome se najviãe zamerala ravnoduã-nost prema nacistiåkim i faãistiåkim zverstvima za vreme Drugog svetskog rata i podrãka koju je u çegovo vreme crkva aktivno pruæala ratnim zloåincima u pokorenim zemÿama. “Spec”. Pravoslavne crkve su nacionalno organizovane: skupovi poglavara nacionalnih crkava ne obavezuju uåesnike a carigradski patrijarh se priznaje samo za prvog meœu jednakima. nemaju nikakva ovlaãñeça prema svojim ålanicama. Rimokatoliåka crkva ostala je po strani. naroåito u najnovije vreme. tako da neke ne priznaju nikakvu hijerarhiju meœu sveãtenicima. koji je prvi put u ovom veku sazvao i najãiri skup katolika. Pavle VI (19631978) nastavio je iako opreznije pravac naznaåen Ivanom XXIII i ostao je poznat kao prvi poglavar katoliåke crkve koji se nije ustruåavao da putuje u bilo koji deo sveta i da se susretne s dræavnicima i verskim voœama svih orijentacija.je katoliåka crkva nesumçivo transnacionalni subjekt meœunarodnih odnosa. kojim se re-guliãu poloæaj i prava katolika i katoliåke crkve u toj dræavi. godine osnovan Svetski savet crkava. Bosc. Karakteristiåan oblik u kome katoliåka crkva pravno potvrœuje svoju samostalnost jeste konkordat. çena delatnost u meœunarodnim razmerama nije sasvim ispitana. Druge crkve daleko zaostaju za katoliåkom po obimu meœunarodne organizovanosti i åvrstini strukture. mada joj niko ne odriåe uticaj. od kojih je glavni Skupãtina. ekumenski koncil.34 S obzirom da organi katoliåke crkve. III. S obzirom na to da je hriãñanstvo nekada bilo jedinstveno. kada smatraju da razjediçene ne mogu da odole udarcima koji religiji nanosi razvitak druãtvenih odnosa. ali çegovi organi.

niåka pitaça i dobrovoÿno koordiniãe rad. U nekim akcijama Svetskog saveta uåestvuje i rimokatoliåka crkva. Ni islamska religija nema meœunarodne organizacije. Dugo su ulogu vrhovnih poglavara svih muslimana igrali, ili pokuãavali da igraju, halife, koji su se smatrali naslednicima Muhameda, kao verskog voœe i svetovnog vladara. U pozno doba halifata, otomanski sultani bili su i halife, pa su åak postojale teæçe da se sultanu u meœunarodnom opãteçu daju isti prerogativi kao papi. Posle turske revolucije, sa sultanatom je otiãao i halifat. Pokuãajima nekih arapskih vladara da preuzmu ulogu halife uåinio je kroz tzv. Halifatski kongres u Kairu 1926. godine, videñi u çima pokuãaj dominacije pojedinih muslimanskih nacija nad drugima. Moñmuslimanske vere i nacionalnih verskih poglavara poåiva na tome ãto je islam u mnogim zemÿama dræavna religija. Pa ipak, zajedniåke akcije muslimanskih dræava ne odvijaju se pod uticajem duhovnih veñsvetovnih lidera, koji se i okupÿaju na meœunarodnim skupovima muslimanskih dræava.35 Transnacionalnu organizaciju pokuãavalo je da predstavÿa Muslimansko bratstvo, osnovano 1928. godine, s ciÿem da se uspostavi jedinstvena islamska arapska dræava, s Kuranom kao ustavom. To druãtvo je bilo krajçe konzervativno, delovalo je tajno i sluæilo se teroristiåkim sredstvima te je u veñini arapskih zemaÿa zabraçeno. O broju ålanova i o uticaju Druãtva ne moæe se pouzdano govoriti. Ostale velike religije, iako imaju zamaãan broj sledbenika, ili su usredsreœene u pojedinim dræavama (hinduizam, konfu-åijanizam), ili su vezane za nacionalna svojstva (judaizam), ili su sasvim nesklone crkvenom organizovaçu i hijerarhiji (budizam). Od çih najveñi uticaj u meœunarodnim razmerama ostvaruju jevrejske versko-nacionalne organizacije, koje imaju oblik meœunarodnih nevladinih organizacija. Neke od çih, opredeÿene za cionizam (tj. stvaraçe nezavisne jevrejske dræave), igrale su znaåajnu ulogu u osnivaçu dræave Izrael. One su åak i obrazovale svoje naoruæane odrede, koji su vodili borbe i preduzimali teroristiåke akte protiv arapskog stanovniãtva i britanskih mandatora u Palestini. 5. Transnacionalne privredne organizacije Joãje pre Prvog svetskog rata zapaæeno da izvesna velika privredna preduzeña, iako nacionalna po sastavu i nominalno podvrgnuta pravu dræave u kojoj su registrovana, imaju razgranate meœunarodne operacije i deluju nezavisno od vlada, rukovodeñi se posebnim interesima svojih vlasnika i upravÿaåa. Takva preduzeña su igrala ulogu u kolonijalnim osvajaçima evropskih sila. Engleska Istoånoindijska kompanija je u XVIII veku poåela ekonomski da prodire u Indiju, izgradila zatim tamo svoja uporiãta da bi na kraju doãlo do zamene privatnog posedovaça ove ogromne teritorije çenim ukÿuåeçem u Britansku Imperiju, koje je bilo u skladu s nastojaçem graœanske klase da “politiåki neutralnu” dræavu iskoristi kao sredstvo
35 P.

Rondot, L’Islam et les Musulmans d’aujourd’hui, III, Paris, “L’Orante”, 19581960.

115

za osiguraçe svojih interesa. Sliånu ulogu imale su Hundson Bay Company u Americi i Royal African Company u Africi. Kasnijim belgijskim Kongom ispoåetka je vladala jedna privatna kompanija, åiji je glavni akcionar bio sam belgijski kraÿ! Velike ameriåke kompanije su krajem XIX veka i u XX veku viãe volele da same kontroliãu teritorije u kojima su se nalazili çihovi interesi, ili da to åine preko lokalnih vlada, na koje su imale viãe uticaja nego na vladu SAD. Tako je preduzeñe United Fruit praktiåno dræalo vlast u malim centralnoameriåkim dræavama åineñi to otvoreno, kao u Kostariki 1898, ili putem svojih eksponenata, koji su figurirali kao organi “autohtone” vlasti. Posledçi “podvig” ove kompanije bio je svrgavaçe legalno izabranog predsednika Gvate-male, Arbenza, 1954. godine. Liberija, dræava osloboœenih robova-povratnika iz SAD, dugo je bila pod stvarnom vlaãñu ameriå-kog gigantskog proizvoœaåa gume Firestone.36 Rasplitaçem nekih sloæenih pravnih sporova posle Prvog i Drugog svetskog rata izbile su na videlo veze izmeœu privatnih interesa, koje su protivreåile interesima samih dræava i çihovim ratnim ciÿevima, te pokazivale da velika preduzeña lako izigravaju nacionalne i meœunarodne propise o ratnom staçu i neutralnosti. Po tom je, naroåito, ostao poznat sluåaj Interhandel, koji se raspravÿao posle Drugog svetskog rata i pred Meœunarodnim sudom. Ispostavilo se da je veliki nemaåki koncern IG Farbenindustrie, poznat od ranije i po tome ãto je u neposrednim kontaktima s britanskom vladom pokuãavao da za nemaåku “kupi” neke kolonije, imao delimiåan ili potpun uticaj u oko 500 inostranih akcionarskih druãtava, pa i nad izvesnim preduzeñima u dræavama u ratu s Nemaåkom, i da ni u doba najogoråenijih borbi izmeœu dræava nije prestajala veza izmeœu çih, koja je, pored ostalog, ozbiÿno ugroæavala napore i bezbednost zarañenih strana.37 Joãjedan oblik uticaja velikih preduzeña na meœunarodne odnose su meœunarodni karteli, koji predstavÿaju sporazum izmeœu nekoliko krupnih preduzeña o raspodeli svetskog træiãta, utvrœivaçu cena i ukupne proizvodçe, åime se postiæe çihov mono-polistiåki, tj. oligopolistiåki poloæaj. Ovakvi sporazumi, koji se åesto tiåu veoma vaænih sirovina, daju ogroman uticaj kartelima, uticaj kome ne izmiåu mnoge nacionalne ekonomije. Dok je kod svih ovih oblika bilo reåi o velikim preduzeñima koja su u suãtini nacionalna i o çihovim spregama, meœu sobom i s dræavama, u najnovije vreme se zapaæaju subjekti ove vrste åije su transnacionalne crte nesumçive, iako ne sasvim razvijene. To su viãenacionalna preduzeña, koja se u svakodnevnom govoru najåeãñe nazivaju viãenacionalnim ili multinacionalnim kompanijama ili korporacijama. Postoje razliåite definicije viãenacionalnih preduzeña38 ali je svima çima zadaÿe.
36 R.

Strauz-Hupe S. Posscny, International Relations, New York, Mc Graw-Hill, 1950, str. 554 i

37 Æ. J. Lador-Lederer, Sluåaj Interhandel ratni epilog, “Jugoslovenska revija za meœunarodno pravo”, 1962, str. 360 i daÿe. 38 R. Œ uroviñ, Multinacionalne kompanije, Beograd, “Savremena administracija”, 1977. i V. Kruÿ, Pravni reæim i oblici koncentracije u privredi, Beograd, “Savremena administracija”, 1978. Razliåite definicije ovakvih subjekata navedene su u dokumentu UN ST/ECA/190, str. 118 i daÿe.

116

jedniåko to ãto imaju u vidu sistem privrednih jedinica, koje su rasporeœene u viãe dræava i podreœene jednom centru. Sediãte preduzeña je u jednoj dræavi, a jedinice van te dræave mogu biti ili delovi (branãe) samog tog preduzeña, nad kojima ono ima potpunu vlast, ili çegove filijale (druãtva-kñeri), gde se nadzor vrãi posedovaçem odgovarajuñeg, za kontrolu dovoÿnog dela akcija (koji u nekim sluåajevima ne mora da bude naroåito velik). Prema najãirem glediãtu, da bi se radilo o viãenacionalnom preduzeñu, dovoÿno je da postoji ogranak preduzeña u jednoj stranoj dræavi, ali se ipak smatra da treba da ih bude u viãe dræava. Osim toga, viãenacionalnost preduzeña dolazi do izraæaja u sastavu çegove aktive, karakteru træiãta i dræavÿanstvu rukovodeñeg kadra i zaposlenih. Time se stvara jedan nov splet interesa, delatnost i lojalnosti, koji se ne moæe svesti na delovaçe klasiånih subjekata meœunarodnih odnosa. Pri tom ne treba misliti da je tzv. viãenacionalno preduzeñe maçe vezano za velike dræave od nekadaãçeg nacionalnog preduzeña s meœunarodnim poslovaçem (za koje se sada predlaæe naziv “meœuna-rodno preduzeñe”). Ispostavÿa se, naime, da su kod veñine akcije u rukama dræavÿana dræave u kojoj preduzeñe ima sediãte i da oni redovno åine najveñi deo upravÿaåkog kadra. Od 193 viãenacionalnih preduzeña, koja su bila spremna da daju sve traæene podatke, viãe od polovine aktive bilo je u rukama stranaca samo kod 1, 5% u 9% sluåajeva viãe od polovine zaposlenih bili su stranci, kod 7% viãe od pola prihoda poticalo je iz inostranstva, a u 14% sluåajeva viãe od polovine proizvodçe plasiralo se u inostranstvu.39 Uz to su viãenacionalna preduzeña usredsreœena u nekoliko najrazvijenijih zemaÿa sveta. Viãenacionalna preduzeña sa sediãtem u SAD poseduju jednu treñinu svih postojeñih inostranih ogranaka i filijala. Tri åetvrtine tih filijala pripada preduzeñima iz SAD, Ujediçene Kraÿevine, SR Nemaåke i Francus-ke.40 Otuda se ova preduzeña u drugim zemÿama opaæaju ne samo kao transnacionalni nego i kao nacionalni subjekti. Danas postoji oko 300 krupnih viãenacionalnih preduzeña, od kojih svako ima ogranke u viãe od 20 zemaÿa. Wihova ekonomska moñje velika. Svako od deset pomenutih viãenacionalnih preduzeña stvara godiãçe novu vrednost od po viãe od tri milijarde dolara, ãto je iznos koji nadmaãa godiãçi druãtveni bruto proizvod 80 dræava. Zahvaÿujuñi odliånim sistemima komunikacija i åvrstoj strukturi, viãenacionalno preduzeñe brzo i racionalno donosi odluke, koje poåivaju na pouzdanim sopstvenim obaveãteçima. Ta, skoro bezliåna efikasnost, usmerena na maksimizaciju profita putem savrãenog usklaœivaça i najboÿeg koriãñeça nauånih i tehnoloãkih dostignuña åini i glavnu razliku izmeœu moderne viãenacionalne korporacije i krupnog meœunarodnog preduzeña iz proãlog i pretproãlog veka, koje jedan pisac poredi s “dinosaurusom, koji se, velik rastom ali malog mozga, hranio na bujnoj vegetaciji novih kontinenata”.41 Za takvo preduzeñe dræavne granice predstavÿaju prepreke koje se lako savladavaju. Ograniåeça u prometu
39 ST/ECA/190, 40 ST/ECA/190,

str. 128. str. 7.

117

T. Dragomanoviñ, Ameriåke multinacionalne kompanije danas, Beograd, Eksport pres, 1981. robe izbegavaju se proizvodçom na licu mesta. Teãkoñe u prenoãeçu sredstava otklaçaju se time ãto se plañaça obavÿaju unutar preduzeña, pa mogu da dobiju proizvoÿan osnov. Na isti naåin se nalaze i najpovoÿnija reãeça u pogledu poreskih obaveza.42 Rukovodici menaxeri viãenacionalnih preduzeña ne dolaze na ta mesta demokratskim putem, niti su podvrgnuti javnoj kontroli koja bi obezbedila da oni poãtuju opãte interese. Nijedna dræava nema uvida u sve operacije viãenacionalnih preduzeña, a meœunarodne organizacije nisu osposobÿene da im nametnu pokoravaçe svetskim interesima. Otuda neki veruju da ñe znaåaj viãenacionalnih preduzeña sve viãe rasti i da ñe krajem ovoga veka nekih tri stotine gigantskih korporacija imati u rukama najveñi deo svetske industrij-ske proizvodçe. S druge strane, istiåe se da viãenacionalna preduzeña nisu ne-raçiva i da ne mogu uvek da se suprotstavÿaju dræavama. Zato ãto nemaju vojne moñi i javnu legitimaciju, ona se moraju oslaçati na dræave, koje im daju dozvole za rad, pruæaju policijsku zaãtitu i odreœuju poreski tretman.43I zaista, sediãte takvog preduzeña je u jednoj dræavi, koja odluåuje o çegovom statusu i postupa prema çemu kao pravnom licu svoga prava, te prema tome moæe da ograniåava çegovu delatnost. Ogranci filijale druãtva nalaze se u drugim zemÿama i one ih, åak i kada su najnerazvijenije, mogu nacionalizovati, kao ãto su to, uostalom, i åinile. Odnos viãenacionalnog preduzeña i dræave je, prema tome, veoma sloæen i ove dve vrste subjekata meœunarodnih odnosa utiåu jedna na drugu specifiånim sredstvima koja im stoje na raspolagaçu. Da bi viãenacionalno preduzeñe uspeãno delovalo, ono åesto ulazi u simbiozu s politiåkim snagama ili delovima dræavnog aparata. Zbog toga se deãava da dræava sluæi interesima viãenacionalnog preduzeña, ali i da preduzeñe sluæi interesima dræave. Ova sprega je utoliko razumÿivija, jer su viãenacionalna preduzeña pokuãaj da se prevaziœe nacionalna podeÿenost i da se izbegnu kompromisi koji u modernoj kapitalistiåkoj dræavi moraju da se prave s drugim politiåkim snagama. Prednosti koje se na ovaj naåin postiæu najboÿe ilustruje åiçenica da je visoko centralizovano i savrãeno organizovano viãenacionalno preduzeñe u svojim odnosima s posloprimcima suoåeno, ne sa jednim, nego s nizom nacionalnih sindikata, koji ne deluju ni usklaœeno, a kamoli jedinstveno, te prema tome ne mogu da mu budu ravnopravni. Iz æeÿe viãenacionalnih preduzeña da sebi obezbede najpovoÿnije uslove za ispuçavaçe svoga osnovnog ciÿa, koji se ne iskazuje nikakvom drugom vrednoãñu do profitom, potiåe i çihova politiåka delatnost, koja se najviãe sastoji u koriãñeçu
41 S. Hymer, Multinationale Konzerne und das Gesetz der ungleichen Entwicklung, u: D. Senghaas (ur.): Imperialismus und strukturelle Gewalt, Frankfurt a/M.: Suhrkamp, 1972, str. 206. 42 Kad preduzeñe hoñe da prelije sredstva iz jedne dræave u drugu, ono ñe to postiñi time ãto ñe npr. delove, koje radi dorade isporuåuje svojoj filijali, obraåunati po nerealno visokoj ceni. Najviãi prihodi ñe se deklarisati tamo gde su porezi najniæi. Velike petrolejske kompanije prijavÿuju iz tih razloga najveñe profite u zemÿama gde dobijaju sirovu naftu, a ne u razvijenim zemÿama, gde je rafiniãu i prodaju, ali gde su poreska optereñeça veña. Vidi ST/ECA/190 str. 36. 43 J. S. Nye, Multinationale Unternehmen in der Weltpolitik, “Europa Archiv”, 1974, str. 186.

118

ekonomske moñi radi podræavaça onih politiåkih snaga u dræavama, koje im mogu obezbediti najpovoÿnije uslove za poslovaçe. Kada su u pitaçu veliki dobici ili postoje veliki rizici, politika akcija viãenacionalnog preduzeña postaje bezobzirna. S obzirom na poverÿivost çihovog rada, koji ne podleæe kontroli javnosti ili izbornih tela, malo se zna o svim pojedinostima, ali je nesumçiva uloga takvih subjekata u nekoliko dramatiånih sukoba. Poznato je da je 1960. godine preduzeñe Union Miniere bilo iza pokuãaja da se bakrom bogata provincija Katanga otcepi od Konga i da su se iz çegovih sredstava izdræavali najamnici koji su se borili protiv jedinica kongoanske vlade i odreda Ujediçenih nacija. Maçe je poznato da su petrolejske kompanije Shell i British Petrol 1967. godine pomagale pobunu u Bijafri, u nadi da ñe tako od nove, slabije vlade dobiti petrolejske koncesije pod boÿim uslovima od onih koje bi dala Nigerija. Najboÿe su, meœutim, poznate i najveñe su uzbuœeçe izazvale akcije Meœunarodne telegrafske i telefonske korporacije (ITT), uperene na to da se u Åileu spreåi dolazak na vlast predsednika Aÿendea (Allende) i, kasnije, da se on s çe obori, zato ãto je æeleo da sprovede, i sproveo je, nacionalizaciju znatne imovine te korporacije u Åileu. Iz obelodaçenih dokumenata jasna je, pre svega, sprega izmeœu ITT i nekih ustanova vlade SAD, oliåena time ãto je bivãi direktor Centralne obaveãtajne agencije (CIA) bio jedan od ålanova Izvrãnog odbora ITT. Pored nastojaça da utiåe na vladu SAD, sama korporacija je delovala u åileanskoj politiåkoj igri tako ãto je, prvo, finansirala izbornu kampaçu protivkandidata, a kada je, zatim, zbog neodreœenog izbornog ishoda, odluka o predsedniku doãla pred åileanski Kongres, utroãila bar milion dolara da bi pokuãala da Aÿendeov izbor spreåi. Kad ni u tome nije uspela, ITT je preuzela finansiraçe opozicionih listova i razradila planove i za izazivaçe ekonomskih i politiåkih poremeñaja u Åileu, koji bi Aÿendea onesposobili da vlada. S druge strane, vrãen je pritisak na SAD da se obustavi svaka pomoñÅileu. U trenutku kada je sav ovaj kompromitujuñi materijal otkriven, åileanski predsednik je joãæiv i na vlasti. Nije, meœutim, nimalo teãko pretpostaviti da ovakva delatnost nije ovim skandalima prestala, tim pre ãto na udaru Aÿendeovog politiåkog programa nisu bili samo interesi ITT.44 Pored ovih brutalnih intervencija, postoji trajan uticaj viãenacionalnih preduzeña u svim ekonomijama, od zemaÿa u razvoju pa do razvijenih zemaÿa.45 On zabriçava ne samo lokalne privredne subjekte, veñi ãire politiåke snage u tim sredinama, zato ãto se znaåajni delovi ekonomske sfere tako otimaju uticaju nacionalne dræave i prelaze pod tuœ nadzor. U jednom britanskom poluzvaniånom izveãtaju govori se o opasnosti da na taj naåin “britanska privreda postane sistem filijala u kome industrije æivotno vaæne za rast, tehnologiju ili obradu ne postoje ili im se u potpunosti rukovodi iz drugih delova sveta”.46Ovaj navod je utoliko znaåajniji ãto je Velika Britanija, posle SAD, domañin najveñeg broja viãenacionalnih kompanija.
J. Vojnoviñ(ur.), Multinacionalne kompanije, Beograd, 1974. Isti. Transnacionalne kompanije, IMPP Privredni pregled, Beograd 1977. 46 Report and Accounts of the Industrial Reorganization Corporation, London, 1970, str. 17.
44 A. Sampson, Sovereign State. The Secret History of ITT, London, Hodder and Stoughton, 1973. 45

119

Zemÿe u razvoju, iako åesto moraju da prihvate viãenacionalne kompanije jer donose potrebne investicije, kojih nema na drugoj strani, ubrzo uviœaju da su one sredstva za eksploataciju u korist bogatijih slojeva u razvijenim zemÿama. Takva preduzeña ne vode raåuna o uravnoteæenom razvoju zemaÿa u razvoju, veñulaæu tamo gde im nalaæe interes. Iznosi koji napuãtaju zemÿu u razvoju u vidu interesa, dividendi, naknada za patente, licence itd. posle izvesnog vremena nadmaãuju uloæena sredstva i na çihovo nadoknaœivaçe otpada deo izvoza zemÿe u razvoju. Tako su u toku 1971. godine viãenacionalna preduzeña, sa sediãtem u SAD, poslala iz zemÿe 4, 8 milijardi dolara sredstava za investicije a iz inostrans-tva primila iznos od oko 9 milijardi dolara.47 U meœunarodnoj ravni, pored nesklada izmeœu çihove moñi i uskih interesa kojima sluæe, organizovanost i pokretÿivost viãenacionalnih preduzeña baca u senku meœudræavne organizacije i druge oblike saradçe izmeœu subjekata koji bi trebalo da definiãu opãte interese i da obezbede çihovo poãtovaçe. Pored toga ãto dovode u pitaçe nove mere za poboÿãaçe odnosa izmeœu dræava i druãtvenih situacija u nerazvijenijem delu åoveåanstva, viãenacionalna preduzeña svojim delovaçem mogu da ugroze i neke postojeñe osnove meœunarodne saradçe. Ona su svojom sposobnoãñu da brzo premeãtaju ogromna finansijska sredstva i da tako izazovu ili iskoriste monetarne krize, dovela u pitaçe vaÿanost celog meœunarodnog monetarnog sistema. Iz svih ovih razloga, meœunarodne organizacije i meœunarodna javnost preduzimaju ãire i temeÿitije napore da upoznaju viãenacionalna preduzeña, da prouåe çihovu delatnost, ocene çihov uticaj i preduzmu mere koje bi bile potrebne da se osi-guraju interesi meœunarodne zajednice i pojedinih druãtava.48

47

Generalnog sekretara UN. The Impact of Multinational Corporations on the Development Process and on International Relations, Dok. UN E/5500/Add 1. (1974).

48 Izveãtaj

ST/ECA/190, str. 15.

120

TREÑA GLAVA ÅINIOCI U MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA I UVOD
Teritorijalizacijom potpunih ÿudskih druãtava razvijaju se uslovi koji omoguñuju nastajaçe meœunarodnih odnosa kao posebne vrste druãtvenih odnosa. Naseÿavaçem na jednu teritoriju neke potpune druãtvene zajednice uspostavÿa se grupno vlasniãtvo na toj zemÿi, koje se ogleda u zabrani pristupa na çu pripadnicima drugih zajednica i odbrani tog poseda od ugroæavaça koje dolazi od drugih takvih zajednica. Ova posednuta teritorija brani se i putem sile koju primeçuje cela zajednica na viãe ili maçe organizovan naåin. Upotreba sile radi posedovaça teritorije javÿa se kao posledica odnosa koji se stvara sa drugim druãtvima povodom tog posedovaça, osporavaça ili teæçe da se posed proãiri. Odnos je, znaåi, druãtveni i ako je reå o zemÿi kao prirodnom uslovu materijalne proizvodçe koja åini osnovu na kojoj nastaje potpuno druãtvo, kao samodovoÿna druãtvena zajednica. Tek posedaçem teritorije od strane potpunih druãtava, izmeœu çih nastaje odnos bitno razliåit od drugih druãtvenih odnosa. Posedaçem teritorije stvara se monopol nad svim onim ãto ta teritorija sadræi, bilo kao uslov materijalne proizvodçe, bilo kao saobrañajni put, ili trezor prikupÿenih bogatstava i uporiãte sile koja ometa one koji uspostavÿaju odnose sa druãtvom koje tu teritoriju naseÿava. Buduñi da se taj monopol brani silom i moæe samo silom sruãiti, takva zajednica poprima obeleæja politiåke teritorijalne zajednice. Odnosi meœu çima su takoœe politiåki, mada one po svojoj unutraãçoj strukturi nisu politiåke zajednice, veñ, u toj prvobitnoj teritorijalizaciji, uglavnom krvnosrodniåke, bez dræavne organizacije. Ova teritorijalizacija, koja se odvija joãu prvobitnoj zajednici, nosi embrionalne oblike odnosa koji ñe kasnije, nastankom dræa-ve, postati meœunarodni onako 121

kako ih istorija poznaje. Teritori-jalizacijom druãtva postepeno se ukida krvnosrodniåka osnova druãtvene organizacije, kako unutar, tako i u spoÿnim odnosima. Krvnosrodniåki etnocentrizam se zameçuje teritorijalnim etnocentrizmom. Odnosi izmeœu teritorijalnih druãtvenih grupa se razlikuju od odnosa krvnosrodniåkih grupa, jer se razvijaju i neki drugi åinioci koji utiåu na te odnose. Kada dolazi do teritorijalizacije potpunih druãtvenih zajednica? Moæe se reñi da se ovaj proces odvija uporedo s procesom klasnog raslojavaça druãtva. “Staro druãtvo, zasnovano na ro-dovskim vezama, lomi se u sukobu s novorazvijenim klasama; na çegovo mesto dolazi novo druãtvo, åije niæe jedinice nisu viãe rodovske nego teritorijalne zajednice, druãtvo, u kome je porodiåno ureœeçe potpuno podreœeno ureœeçu svojine i u kome se sad slobodno razvijaju one klasne suprotnosti i klasne borbe koje åine sadræinu celokupne dosadaãçe pisane istorije.”1 Meœutim, teritorijalizacija kao zaposedaçe zemÿe od krvnosrodniåkih potpunih zajednica, prethodi ovom unutraãçem procesu socijalnog raslojavaça. Kada i na kom stupçu razvoja druãtva dolazi do ovog oblika teritorijalizacije? Sigurno je da je taj proces tekao vrlo dugo, tako da kroz åitavu istoriju, sve do naãih dana, on nije bio univerzalan. U najveñem delu istorije postojale su uporedo skupine teritorijalizovanih druãtava veñorganizovanih u dræave i skupãtine druãtava na niæem stupçu razvoja. Ovaj proces traje dugo i posle nastanka dræave, koje najåeãñe æive u skupinama, veñim ili maçim, u nekoj vrsti meœunarodne zajednice. Oko tih meœunarodnih zajednica, na ãirokim, slabo nastaçe-nim prostorima, æivela su druãtva na stupçu varvarstva ili åak divÿaãtva i bila joãdaleko od dræavne organizacije. Na taj naåin su oduvek postojale dve vrste meœunarodnih odnosa: odnosi koji su se razvijali unutar meœunarodnih zajednica dræava i odnosi tih zajednica sa narodima i drugim druãtvenim grupama van te zajednice ili sa dræavama neke druge meœunarodne zajednice. Antropoloãka graœa ukazuje na to da se proces teritorija-lizacije potpunih druãtvenih zajednica odvija na kraju sredçeg stupça varvarstva2kada: “Guãñe stanovniãtvo prinuœava na jaåe zbijaçe redova kako iznutra tako i prema spoÿnom svetu. Savez srodnih ple-mena postaje svuda nuænost; ubrzo dolazi i do çihovog stapaça a time i do stvaraça odvojenih plemenskih oblasti u jednu opãtu oblast naroda.”3 Dakle, ova faza neposredno prethodi klasnom raslojavaçu druãtva i nastanku dræave. Ona traje veoma dugo, uz postojaçe neåistih oblika jednog i drugog staça, i zbog neravnomernog razvoja ÿudskog druãtva, niz druãtava æive na ovom stupçu razvoja uporedo s drugim druãtvima koja su veñkroåila u civilizaciju. Teritorijalizacija potpunih druãtava raœa posebnu protivureånost iz koje proizlaze, u krajçoj analizi, bitni uzroci koji dovode do nastajaça meœunarodnih odnosa. Politiåkim zauzimaçem prostora i çegovim razgraniåeçem sa drugim tako zauzetim prostorima, stvara se meœuzavisnost izmeœu potpunih druãtava, poãto nijedna
1 F. Engels, Poreklo porodice, 2 Nav. delo, str. 171. 3 Nav. delo, str. 167.

privatne svojine i dræave, Beograd, “Kultura”, 1950, str. 6.

122

politiåki ograniåena teritorija ne moæe sadræati sve one prirodne uslove koje zemÿa u celini pruæa åoveku za razvoj materijalne proizvodçe. Samim tim, druãtva su u zavisnosti jedno od drugih. Zbog toga i prvi oblici podele rada nastaju izmeœu potpunih druãtvenih zajednica, a ne unutar çih. Druga posledica ove protivureånosti jeste nejednakost izmeœu teritorijalnih potpunih druãtava, jer sve politiåki omeœene teritorije ne mogu imati iste uslove za razvoj materijalne proizvodçe. Ova nejednakost, koja nastaje samom teritorijalizacijom druãtva, jeste prvobitna nejednakost koja, meœutim, i u danaãçim uslovima proizvodçe ima znaåaja za meœunarodne odnose. “Kad veñpretpostavimo kapitalistiåku proizvodçu, onda ñe se pod inaåe jednakim okolnostima, a uz datu duæinu radnog dana, veliåina viãka rada meçati s meçaçem prirodnih uslova za rad, posebno plodnosti tla.”4Ova prvobitna nejednakost ostaje kao krajça apstrakcija nejednakosti koje mogu nastajati i razvijati se usavrãavaçem proizvodçe i tehnologije i druãtva uopãte. Meœutim, ostaje åiçenica da se tek teritorijalizacijom druãtva stvara ono staçe odnosa iz kojeg jedno teritorijalno druãtvo ne moæe postiñi koristi iz odnosa sa drugim takvim druãtvom, u obimu u kome to æeli, bez saglasnosti tog druãtva ili uz primenu sile prema çemu. Taj interes je vezan za çegovu teritoriju nad kojom ono ima monopol odnosno suverenitet; ili je reå o prirodnom bogatstvu, ili granicama teritorije zaãtiñenim drugim bogatstvima (npr. blagu), ili træiãtu, ili samo neutralisaçu sile koncentrisane na toj teritoriji, a koja onemoguñuje ostvareçe nekog interesa prvog druãtva (na primer, napad na metropolu da bi se zauzele çene kolonije). 1. Meœuzavisnost Meœuzavisnost nastaje iz procesa koji su veñopisani i predstavÿa vrlo sloæen splet elemenata koji je åine i åinilaca koji doprinose nastajaçu çenih oblika i intenziteta. Prvobitna meœuzavisnost je osnovna. Meœutim, ona trpi i meça se razvojem kompenzacija nedostacima prirodnih uslova teritorije koju jedno druãtvo poseda. Naime, druãtva suoåena sa veñim ili maçim teãkoñama u razvoju proizvodçe i svog opstanka na datoj teritoriji, dodatnim naporima i boÿom organizacijom kompenziraju prirodne nedostatke. Ove kompenzacije se ogledaju ili u uspeãnom odgovoru na nepovoÿne uslove putem razvoja savrãenijih sredstava za proizvodçu, ili tako ãto ñe izvesne fiziåke prepreke ili prirodne nepogodnosti date teritorije odbijati eventualne agresore, ãto moæe tom druãtvu da omoguñi miran razvoj. Tipiåan primer ovog posledçeg u istoriji su sluåajevi Venecije i Holandije. Obe su svoj prostor teãkom mukom otimale od mora, ali im je to stvorilo uslove da se boÿe zaãtite od osvajaça agresora, koji su, inaåe, ugroæavali çihove susede.5 U istom smislu moæemo protumaåiti i Marksov stav o druãtvenim kompenzacijama i prirodnim nedostacima tla kada govori o ulozi prirodnih uslova u razvoju kapitalizma. “On ima pretpos4 K. 5 A.

Marks, Kapital, Beograd, “Kultura”, 1964, t. II, str. 209210. Tojnbi, Istraæivaçe istorije, Beograd, “Prosveta”, 1970, str. 160175.

123

tavku (kapitalistiåki naåin proizvodçe primedba R.S.) vladavinu åoveka nad prirodom. Odviãe rasipniåka priroda ’dræi ga za ruku kao mati dete koje uåi hodati’. Ona je uzrok ãto çegovo sopstveno razvijaçe ne postaje prirodnom nuænoãñu. Kapitalova postojbina nisu tropski krajevi sa svojom rasipniåkom vegetacijom, veñumerena zona.”6 Po Marksu, prirodni uslovi samo omoguñuju ali ne stvaraju viãak vrednosti i viãak proizvoda. Zbog toga se moæe poñi od toga da u toku druãtvenog razvoja dolazi do promena meœuzavisnosti izmeœu teritorijalnih druãtava. Nejednakost nije stalna kategorija, jer razvoj proizvodçe meça zavisnost åoveka od prirode i samim tim i odnose potpunih druãtava u meœuzavisnosti koja nastaje teritorijalizacijom. Promene koje nastaju u razvoju meœuzavisnosti izmeœu teritorijalnih potpunih druãtava ukazuju na postojaçe razliåitih tipova meœuzavisnosti. a. Prvobitna meœuzavisnost, nastaje samom teritorijalizacijom potpunih druãtava a proizlazi iz razliåitosti prirodnih uslova za razvoj materijalne proizvodçe. Ovaj oblik meœuzavisnosti tra-je veoma dugo, sve dok je naturalna proizvodça osnovni oblik pro-izvodçe, pa do razvoja robne proizvodçe. Druãtva prvobitne zajednice koja zaposedaju jednu teritoriju u poåetnim fazama nalaze na çoj sve ãto im je potrebno za æivot, te retko dolazi do osporavaça ili osvajaça veñzauzetih teritorija. “U stvari, ratovi retko imaju za ciÿ teritorijalno osvajaçe ili odbranu pre nego ãto se doœe do stoåarskog ili zemÿoradniåkog stupça razvoja. Tada to postaje glavni uzrok rata.”7 Na viãim stupçevima varvarstva, potreba za zemÿom za obradu i moguñnost prisvajaça nastajuñeg viãka rada drugih druãtava, koji bi se upotrebio za opstanak ili razvoj svog druãtva, dobijaju prevagu nad drugim oblicima meœuzavisnosti. “Praiskonski” objekt nasilnog osvajaça je... pre svega zemÿa, åim se pojavi nestaãica u çoj. Kod osvajaåkih seÿaåkih zajednica normalna pojava je da direktno uzimaju zemÿu, iskoreçujuñi istovremeno stanovniãtvo koje je dotle bilo naseÿeno na çoj. Razvoj zemÿoradçe postepeno stavÿa u prvi plan zaposedaçe zemÿe pogodne za obradu. Sa nastankom klasnog druãtva i dræave, individualni posed zemÿe stvara nove potrebe, koje imaju svoj uticaj i na meœunarodne odnose. “Na primer, tamo gde svaka individua treba da poseduje toliko i toliko akera zemÿe, veñje i porast stanovniãtva smetça. Ako tome treba nañi leka, pribegava se kolonizaciji, a ova åini potrebnim osvajaåki rat. Time i robove itd.”8 Zemÿiãna renta, kao novi vid eksploatacije osvojenih teritorija, u feudalizmu postaje osnovni izvor feudalnih bogatstava. Sta-novniãtvo pokorene dræave ili oblasti viãe se ne istrebÿuje fiziåki, veñmu se nameñe obaveza da novom gospodaru plaña u vidu rente, koja je u tom trenutku razvoja feudalizma bila moguña (naturalna i radna u poåetku, a novåana
Marks, nav. delo, str. 211. Wright, A Study of War, “The Univ. of Chicago Press”, 1942, str. 76. K. Marks, Osnovi kritike politiåke ekonomije, (Grundrisse...) nav. prema Temeÿi slobode, Zagreb, “Naprijed”, 1974, str. 205206.
6 K. 7 Q. 8

124

renta u kasnijoj fazi). Posedovaçe robova i proãireçe feudalnih poseda su bili uslovi opstanka tih druãtveno-ekonomskih formacija, i oni su uvek bili vezani za meœunarodne odnose, ukoliko se unutar druãtva nisu mogli tako povoÿno ostvariti. Cezar je zauzeñem Galije doveo u Italiju milion robova. U Atini je bilo uvek nekoliko puta viãe robova od slobodnih graœana. Izvori prosperiteta tih antiåkih dræava nalazili su se åesto van çihovnih granica, na teritorijama drugih naroda, koji su “sluæili” za reprodukciju osnovnog oblika proizvodçe. Drugi osnovni tip prvobitne meœuzavisnosti javÿa se u borbi za raspolagaçe viãkom proizvoda, koji se najåeãñe trezoriãe u vidu blaga joãu prvobitnim zajednicama, robovlasniåkim i feudalnim dræavama. To blago je sluæilo kao osnov moñi dræavne vlasti i monarha, jer je çime moguñe finansirati neproizvodne druãtvene funkcije, kao ãto je i vojna sila. “U prastara vremena, u Aziji, i Egiptu, ova blaga pod okriÿem kraÿeva i sveãtenika viãe su svedoci çihove moñi. U Gråkoj i Rimu obrazovaçe dræavnog blaga kao stalno obezbeœenog i stalno upotrebÿivog oblika suviãka, postaje politika. Brzo prenoãeçe takvih blaga iz zemÿe u zemÿu od strane osvajaåa i çihovo delimiåno naglo izlivaçe u promet predstavÿaju specifiånosti antiåke ekonomije.”9 Ovaj oblik meœuzavisnosti u prvobitnoj zajednici, javÿa se s nastankom vojne demokratije u kojoj rat i vojna organizacija druãtva postaju “redovne funkcije” narodnog æivota. “Bogatstva suseda izazivaju gramzivost naroda kod kojih se sticaçe bogatstva veñjavÿa kao jedan od prvih æivotnih ciÿeva. Oni su varvari: pÿaåkaçe im je lakãe i åak åasnije od sticaça radom. Rat, koji je voœen samo za osvetu zbog nekog nasiÿa, ili za proãireçe oblasti koja je postala nedovoÿna, vodi se sad prosto zbog pÿaåke koja je postala stalna grana privreœivaça.”10 Prvbitnu meœuzavisnost karakteriãe odsustvo meœunarodne podele rada, te se u çoj ne stvara osnova za razvoj procesa saradçe u meœunarodnim odnosima. Podela rada je moguña samo uz razvijenu robnu proizvodçu koja vodi komplementarnosti u podeli rada, koja moæe sluæiti kao osnov saradçe. Iz tih razloga, u meœunarodnim odnosima koji nastaju u meœuzavisnosti ovoga tipa, sukob je osnovni oblik meœunarodnih odnosa, dok saradça postoji samo izuzetno, i to uglavnom u politiåkom grupisaçu dræava koje su u sukobu s nekom drugom dræavom ili grupom dræava. Robna proizvodça nastaje s privatnom svojinom na sredstvima za proizvodçu, ali u robovlasniåkom i feudalnom druãtvu ona nije osnovni oblik proizvodçe, veñje to naturalna proizvodça, u kojoj svaka lokalna zajednica unutar druãtva zadovoÿava gotovo u celini svoje potrebe. Razmena izmeœu dræava i zajednica unutar çe, razvija se viãe zbog razlika u prirodnim uslovima proizvodçe nego zbog podele rada koja proizlazi iz razvijenosti proizvodçe. Oblici meœunarodne razmene u ovim epohama su stoga vrlo siromaãni i ne uåestvuju znaåajnije u druãtvenom bogatstvu, veñviãe zadovoÿavaju luksuzne potrebe vladajuñih slojeva.
9 K. Marks, Prilog kritici politiåke 10 F. Engels, nav. delo, str. 168.

ekonomije, Beograd, “Kultura”, 1965, str. 113.

125

Armand. U Francuskoj je joãu XVIII veku postojalo stotinu sistema mera. Tako. 35.. 208. u kojoj ona daje polovinu evropske proizvodçe. ãto se zbiva razvojem kapitalistiåkog naåina proizvodçe u kome dominantnu ulogu preuzima industrijska proizvodça. predionice vune su propale oko 1500. koja postaje neminovna za privredni razvoj svake zemÿe. 246. str. u Strasburgu. specijalizacija vodi poveñaçu meœuzavisnosti. 1968. naroåito zemaÿa sa maçim sopstvenim træiãtima. avioni i sl. U uslovima naturalne privrede træiãte je bilo iscepkano na niz osnovnih jedinica jednog druãtva. str. Drancourt. nav.”15 Ova osobina kapitalizma neposredno se odrazila u ogromnom 11 L. Meœutim. s kapitalistiåkom robnom proizvodçom nastaje svetsko træiãte. svetsko træiãte. 126 . doprinosi razgraçavaçu meœunarodne podele rada. koje ima direktnog uticaja na meœunarodne odnose svake zemÿe. Holandija. 34. kao posledica razlika u industrijskoj i tehniåkoj razvijenosti. Osnovi kritike. Frankfurtu i Lajpcigu. Træiãni i tehnoloãki tip meœuzavisnosti nastaje s prerastaçem robne proizvodçe u osnovni oblik proizvodçe. koja omoguñava çenu maksimalnu rentabilnost. ruãeñi sve lokalne granice koje stoje na putu prometa “da kao svoje træiãte osvoji celu zemÿu. a druge. u Fontenblou. jer tera zemÿe na specijalizaciju u proizvodçi.11“Svaki grad imao je prvobitno onoliko åohara koliko mu ih je bilo potrebno.b. Paris.”12 Industrijska proizvodça zahteva velike serije da bi bila ãto rentabilnija. Marks. Razvoj industrije i tehnologije u biti meça prvobitnu meœuzavisnost. tako da su jedne mere vaæile u Parizu. Beograd. ãto u meœunarodnoj podeli rada bitno utiåe na poloæaj druãtva na svetskom træiãtu i u meœunarodnim ekonomskim odnosima uopãte. delo.. “Kada je Italija uåinila veliki skok u proizvodçi friæidera. U ovom tipu meœuzavisnosti javÿaju se novi oblici nejednakosti. ona nije mogla da se zadovoÿi s domañim træiãtem. Engleska itd. Zbog toga za rentabilnu proizvodçu ovih aviona nije bilo dovoÿno ni evropsko a kamoli francusko træiãte.. u utakmici s Alzaãanima. Proizvodça francuskog aviona Karavela (Caravelle) zahtevala je prodaju 150 komada. Drancourt. str. Dirkem. Zahtev za stalnim uveñavaçem serija stvara potrebu izlaska sa domañeg træiãta. 12 E. “Prosveta”. 14 Isto. Åak ni jedinstven sistem mera nije bilo moguñe ustanoviti od jednog do drugog grada i feuda. ãto delimiåno omoguñuje brze promene poloæaja dræava u meœuzavisnosti a time i meçaçe çihovog ponaãaça i çihove politike u meœunarodnim odnosima. Nekadaãçe obeleæje proizvoœaåke svestranosti gradova nepovratno je uniãteno. tako da nikakvi jedinstveni kriteriji nisu bili moguñi. Fayard. Naime. delo. 15 K. O podeli druãtvenog rada. samo pedeset kilometara daÿe.). pod uslovom realizacije na svetskom træiãtu. Armand. Ali proizvoœaåi sive åohe iz Bazela propadaju veñpre 1362. 13 L. sa svoje strane. alatne maãine. M... åime bi se pokrili troãkovi proizvodçe. M.”13 Ovo je naroåito znaåajno za proizvodçu skupnih proizvoda kao ãto su industrijska oprema.14 Razvoj kapitalistiåke proizvodçe sadræi stalnu tendenciju ãireça kruga. provincija ili feuda. nav. brodovi.. str. Le pari europE9en.. Ova åiçenica dovela je do promena u ulozi niza zemaÿa u svetskoj politici (Venecija. 1972.

ona se organizuje na viãem nivou druãtvene kohezije.18 Moguñnost eksploatacije automatskim delovaçem zakona vrednosti u ovom tipu meœuzavisnosti doprinosi razvoju politiåkog uplitaça dræave u privredne poslove. Meœutim. Meœunarodna podela rada. sve veñom ulogom nauke u prizvodçi se stvara i jedan novi vid meœuzavisnosti. danas industrijske zemÿe uåestvuju u svetskoj trgovini sa oko 83%.. “Kultura”. To doprinosi da dræava u ka-pitalizmu postaje åvrãña organizacija. a zemÿe u razvoju samo sa 17%. na nove oblike saradçe ali i zavisnosti. Ovaj bilans odræava çihove prednosti ili nedostatke na poÿu tehnoloãkog razvoja a time i nivo saradçe. odnosima. Danas je ta produktivnost u najveñoj meri u zavisnosti od tehnoloãke razvijenosti proizvodçe. Drancourt. Ova tehnoloãka meœuzavisnost sve viãe dobija u znaåaju u savremenom trenutku æivota meœunarodne zajednice. Marks. koja sve viãe deluje na podelu rada (tehnoloãki åinilac na çenu preraspodelu u svetskim razmerama. 18 R. U ekonomskoj razmeni. eksploatacije i sukobÿavaça u meœunarodnim odnosima). 33. sloæeni rad odnosi prema nekvalifikovanom. stvorio je jednu protivureånost u savremenim meœunarodnim odnosima. nav. 1956.po-veñaçu meœunarodne razmene i svetskog træiãta. U strukturi platnog bilansa zemaÿa zato se sve åeãñe istiåe stavka tehnoloãkog bilansa. Teorije o viãku vrednosti. “Nauåna kçiga”. ãto sve zajedno proizvodi posledice na oblik i stepen meœuzavisnosti u kojoj politiåki procesi igraju sve veñu ulogu. ta nuænost se og16 L. delo. 1967. koji ispoÿava rezultat u kupovini i prodaji licenci i patenata. 17 K.. koja je proizaãla iz neravnomernog razvoja industrijske proizvodçe u svetu. prostom radu. str. U meœunarodnim odnosima “Zakon vrednosti biva bitno modifikovan ili kako se u okviru jedne zemÿe kvalifikovani rad. Ovaj odnos se neprekidno odræava na pribliænom nivou. str.17Kroz XIX vek 70% svetske trgovine otpadalo je na razmenu izmeœu industrijskih metropola i agrarno-sirovinskih proizvoœaåa. unela je u meœunarodne odnose novi kvalitet nuænost saradçe da bi se postigli interesi svake pojedine dræave zbog meœuzavisnosti sa drugim dræavama. Beo- 127 . koja stvara ovakvu meœuzavisnost. zavisnosti ili prednosti u meœuna-rodnim ekonomskim odnosima i meœunarodnim odnosima uopãte. da bi 1938. 137. U ovom sluåaju bogatija zemÿa eksploatiãe siromaãniju.”. t. M. Armand. Politika sile i nerazvijene zemÿe u savremenim meœunarodnim grad. III. Naime. stvara se nacija kao koherentniji druãtveni oblik. 250. koja nastaje sa razvojem industrijske proizvodçe. Taj neravnomeran razvoj doprineo je stvaraçu velikog ekonomskog jaza izmeœu industrijski razvijenih i nerazvijenih zemaÿa. Stojanoviñ. Pored ovog vida u ovom tipu meœuzavisnosti. Poåetkom XIX veka celokupna svetska trgovina nije prelazila vrednost od 200 miliona dolara. str. Beograd.16 Ovaj fenomenalan razvoj meœunarodne razmene. tako se isto mogu odnositi radni dani raznih zemaÿa. dræave istupaju jedna prema drugoj snagom koja proizlazi iz domañe produktivnosti rada. iznosila oko 60 milijardi a 1968 blizu 500 milijardi dolara. koja je proizaãla iz veñveoma razgranate meœunarodne podele rada.

Interes je zaista neãto najnepostojanije na svetu”. str. praktiåno. Realizacija proizvodçe velikih serija specijalizovane industrije je moguña samo uz postojaçe sposobnosti træiãta da te proizvode apsorbuje. da od oblika meœuzavisnosti i stepena u najveñoj meri zavisi moguñnost razvoja tih procesa. kao i postojaçe blaæih oblika nejednakosti.leda u tome ãto se ti interesi u ovakvoj podeli rada ne mogu uvek zadovoÿiti putem sile i kada bi se to htelo. koja nastaje zbog jaza izmeœu industrijski razvijenih zemaÿa i zemaÿa u razvoju. Durkheim) stav po kome “. kako nema niåega ãto obuzdava prisutne egoizme. jer stvara potrebu politiåke intervencije u meœunarodnoj podeli rada. Meœutim.19 Interesi su zaista promenÿiva kategorija i oni su u zavisnosti od niza åinilaca koji takoœe deluju s promenÿivom snagom. jer u ratu ti interesi ne bi mogli biti zadovoÿeni. ãto se primenom sile nikako ne moæe postiñi odnosno sila deluje u obrnutom pravcu. poãto nijedna dræava ne moæe da dozvoli da bude eksploatisana stihijskim delovaçem ekonomskih zakona u meœunarodnim ekonomskim odnosima. ãto politiåkim sredstvima pruæa veñu moguñnost. iz datog tipa meœuzavisnosti a çihova trajnost i moguñnost zadovoÿeça zavise od oblika i stepena meœuzavisnosti.. bila ograniåena samo prirodnim uslovima.. te saradça predstavÿa nuænost. Jer tamo gde vlada samo interes. a neophodnost odnosa sa drugim dræavama uglavnom se uvek mogla zadovoÿiti putem sile. 1. svako se nalazi prema drugom na ratnoj nozi te nijedno primirje u tome veåitom sukobu ne moæe biti dugog veka. interesi u meœunarodnim odnosima proizlaze. 220. u krajçoj analizi. Iz podele rada raœa se interes svakog uåesnika u çoj u odnosu na onog drugog. U prethodnom tipu meœuzavisnosti naturalne privrede. omoguñuju danas nametaçe odnosa eksploatacije u meœunarodnim odnosima. 128 . Zbog toga bi se teãko mogao braniti do kraja Dirkemov (E. osnovna protivureånost savremene svetske privrede. bilo za pojedine dræave i narode bilo za uæi ili ãiri krug neke meœunarodne 19 E. svaki sklad interesa krije u sebi neki potajni ili samo odloæeni sukob. U takvim uslovima politiåki proces moæe i da se osamostali da deluje po svojim unutraãçim zakonitostima u koje se ukÿuåuje i politika sile koja vodi meœunarodnim sukobima i ratovima u meœunarodnim odnosima. Da nije tako. delo. bila je moguña gotovo apsolutna autarhiånost. koja je. bilo bi nemoguñe obeleæiti velike delove istorije kao posebne epohe. za ãta je potrebna velika kupovna moñi potrebe stanovnika tog træiãta (koje je svetsko). nav. Mirni procesi tako mogu postati pravilo za niz odnosa bitnih za interese dræava. Dirkem. Oblik meœuzavisnosti u meœunarodnom odnosu izmeœu dve ili viãe dræava oznaåava naåine na koje se mogu postiñi interesi iz tog odnosa. Meœutim. Interes moæe voditi saradçi ako su interesi komplementarni ili sukobu ako su oni iskÿuåivi. U kom pravcu i na koji naåin savremeni tip meœuzavisnosti moæe delovati na razvoj procesa saradçe ili sukoba u meœunarodnim odnosima? Moæe se zapaziti i niz åiçenica na to ukazuje.

onda se moæe oåekivati veña uloga sile u datim odnosima. neophodno pomagati zemÿe u razvoju kako bi se one uspeãno ukÿuåile u meœuna-rodnu podelu rada i svetsko træiãte. i moæe se uspeãno politiåki delovati na razvoj i granaçe procesa saradçe u meœunarodnim odnosima. neprijateÿima. Ove epohe su upravo obeleæene postojaçem. dræave po nekim pitaçima mogu saraœivati dok se po drugim sukobÿavaju ili çihovo reãeçe stagnira. isto tako. U ovom odnosu se ne zanemaruje politiåki åinilac kao svesno usmeravaçe dræava ka ovim opredeÿeçima. tako i interesi koji vode sukobÿavaçu. Ako je oblik meœuzavisnosti takav da se interesi u çemu mogu ostvariti putem sile. onda je bila primeçena sila radi osvajaça kolonija. Stojanoviñ. nije moguñe odreñi åiçenicu da veliki broj dræava. koloni-jalna ili neokolonijalna. komplementarnih interesa.zajednice i åitavog åoveåanstva. zavise i najrazvijenije zemÿe. zbog promeçenih druãtvenih okolnosti (videti Nacija kao åinilac). sve zajedno. Kada su imperijalistiåke protivureånosti nalagale monopolizaciju træiãta unutar i u meœunarodnim ekonomskim odnosima. koje se opredeÿuju prema bitnim interesima vezanim za opstanak ili razvoj. Usled promena u odnosu sirovinskog i industrijskog proizvoœaåa u meœunarodnoj podeli rada. jer je na prvom mestu. Na koji drugi naåin bi inaåe mogla biti izvrãena mono-polizacija u meœunarodnim razmerama. takoœe. a uz to. danas. u meœunarodnim odnosima. prema industrijski nerazvijenim zemÿama ne moæe biti ostvaren “monopolizacijom” træiãta i izvora sirovina (sem nekih izuzetaka kao ãto su nafta ili nuklearne sirovine i retki metali od strateãkog znaåaja). prema drugoj dræavi ili grupi dræava.20 Ako je neophodna pomoñ. poãto je viãe imperijalistiåkih sila teæilo takvoj monopolizaciji. da sila mora biti podobna za ostvareçe tog interesa. åime je ta monopolizacija ostvarena. meœutim. jer ako je çena primena teæa i skupÿa od koristi koja se postiæe çenom primenom ona ne bi bila prime-çena. 20 R. str. U odnosima dræava uvek se. od kojeg. 134172. za uspostavÿaçe uravnoteæenog razvoja svetske privrede. ako je oblik meœuzavisnosti takav da se u çemu interes moæe ostvariti samo putemprocesa saradçe (ili sila ne bi bila podobna) onda se moæe oåekivati. interes industrijski razvijenih zemaÿa. Koji ñe interesi i odnosi preovladati je u zavisnosti od niza åinilaca i svaki od çih deluje u pravcu pospeãivaça jednih ili drugih procesa. Meœutim. nav. Istovremeno. ne mogu u datom sukobu interesa birati grupaciju dræava kojoj ñe se prikÿuåiti veñje to unapred odreœeno intere-sima koji su fiksirani u uslovima vaæeñim za datu epohu i ti interesi odreœuju i çeno mesto u sukobu interesa. za jedan broj dræava. Zato. ili je sila jedini naåin da se takvi interesi ostvare. mogu zapaziti kako interesi koji omoguñuju saradçu. Ukoliko je takav sluåaj ili joãviãe. Za tako neãto. 129 . ãto je u interesu i razvijenih i nerazvijenih. i to silom. Preovladavaçe delovaça åinilaca koji pospeãuju odnose u vezi sa sukobÿenim interesima moæe da ukaæe na moguñnost izvesnosti sukoba u odnosu koji se posmatra. do politiåkim sredstvima. mora se primetiti. zemÿama u razvoju je neophodna pomoñindustrijski razvijenih zemaÿa a ne eksploatacija. ãto ih je åinilo saveznicima i. delo.

podela interesa i globalne i regionalne strategije velikih sila imaju poseban znaåaj za opredeÿeça i prilagoœavaçe politike drugih zemaÿa u odabiraçu i ostvareçima svojih posebnih interesa. one u nekom odnosu mogu biti od prvorazrednog znaåaja. ili samo u jednom datom odnosu. za razliku od nekih varijabilnih koje su prisutne u nekim vremenskim periodima. geografski i geostrateãki interesi.sila bi bila vrlo skupa zbog otpora naroda za obezbeœeçe svojih interesa putem monopolizacije. a oblik pospeãuje procese sukoba. Naprotiv. Stepenovaçe meœuzavisnosti je nesumçivo vrlo sloæen posao. d. Takvi åinioci ñe biti posebno analizovani u daÿem izlagaçu. ako imamo visok stepen meœuzavisnosti u obliku koji pospeãuje procese saradçe. onda se moæe oåekivati razvoj saradçe ili politiåko delovaçe u tom pravcu. geografski i geostrateãki znaåaj svake dræave u datom odnosu. Varijabile su bezbrojne i u çih bi se uglavnom mogli svrstati subjektivni åinioci (akteri). a stepen meœuzavisnosti je nizak. postoji veña izvesnost da ti procesi preovladaju. iracionalna staça svesti. kulturni. Ako oblik meœuzavisnosti omoguñuje zadovoÿeçe interesa u nekom odnosu putem sile. Vrste meœuzavisnosti mogu se u krajçoj analizi odrediti tako ãto ñe se izdvojiti neke konstante za koje se vezuju preovlaœujuñi interesi dræava u meœunarodnim odnosima. kulturni odnosno tehnoloãki nivo zavisnosti jedne i druge strane u datom odnosu. verski. Ako je stepen meœuzavisnosti visok. ali ga je moguñe izvesti analizom niza åinilaca i pokazateÿa koji karakteriãu dati odnos. To ne znaåi da su one zbog svoje promenÿivosti zanemarive. g. politiåka konstelacija u kojoj odnosi snaga. Da li se u ovom izboru moguñnosti kod oblika meœuzavisnosti mogu pribliænije utvrditi pravac razvoja i vrste procesa u meœuna-rodnim odnosima? Åiçenice ukazuju da to u najveñoj meri zavisi od stepena meœuzavisnosti. Konstante koje bi se mogle izdvojiti su ekonomski interesi. druãtvenoekonomske razlike i stepen iskÿuåivosti privrednih sistema dræava ili grupacija dræava. te im se mora posvetiti posebna paæça pri istraæivaçu meœunarodnih odnosa. Stepen meœuzavisnosti zavisi u najveñoj meri od znaåaja interesa koji se ostvaruje u datom odnosu. odnosno ako bi upotreba sile bila “skupÿa” od interesa koji bi se u tom odnosu mogao postiñi. politiåki i druãtveno-ekonomski. Neki meœunarodni odnos ñe biti u velikoj meri u zavisnosti od stepena i oblika meœuzavisnosti. Ako su ti interesi vezani za opstanak ili razvoj dræave onda je stepen meœuzavisnosti najviãi. Te konstante su trajne i prisutne u svim odnosima dræava u datom tipu meœuzavisnosti. tada bi upotreba sile bila utoliko maçe verovatna ukoliko bi postojao veñi rizik od çene upotrebe. onda se moæe oåekivati razvoj procesa saradçe u tom odnosu. najzad. Pokazateÿi stepena meœuzavisnosti bi mogli biti: nivo ekonomske razmene. Stepen meœuzavisnosti se u tom smislu nalazi u velikoj meri vezan za vrstu meœuzavisnosti. kvalitet te razmene (da li su proizvodi koji se razmeçuju bitni i u kojoj meri bitni ili nebitni za nor-malno funkcionisaçe jedne ili obe strane u odnosu). ideoloãki oblici svesti kao uzroånici ponaãaça u meœunarodnim odnosima iz kojih mogu proiziñi posledice od znaåaja za meœuna130 .

F. Marks. Ne postoji moguñnost izolacije jedne dræave iz tog univerzalnog kretaça bez opasnosti od zaostajaça u razvoju. Tehnoloãka meœuzavisnost neposredno se ogleda u vezi izmeœu ekonomskog razvoja date dræave i univerzalnog razvoja nauke i tehnike. one su znaåajne na prvom mestu zbog toga ãto se tim putem. 131 . bilo preko prenosa tehniåkih dostignuña koje neposredno utiåu na ekonomski i druãtveni razvoj dræava. geografska. “Odnosi izmeœu nacija zavise o toga koliko je svaka od çih razvila proizvodne snage. S druge strane. str. ne treba zanema-riti geografsku meœuzavisnost jer na datom stupçu razvoja ona ima svoj znaåaj koji proizlazi iz tog stupça razvoja. Stepen ekonomske meœuzavisnosti najåeãñe i najpotpunije oznaåava stepen i oblik meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima. koje su sve u krajçoj liniji vezane i proizlaze iz ekonomske meœuzavisnosti. Taj proces nikada nije tekao jednovremeno u svim dræavama. kulturna.rodni æivot druãtva. Kulturna meœuzavisnost se ogleda u neophodnosti razmene kulturnih tvorevina. izlaz na more ili geostrateãki poloæaj imaju veñi znaåaj od ekonomske meœuzavisnosti. Meœutim. tako da su redovno pored dræava s novim druãtvenoekonomskim sistemom æivele i stare dræave. œ. Ako se ima u vidu da jedan stupaç razvoja dosta dugo traje. u tom vremenskom razdobÿu takva geografska meœuzavisnost ima svoj znaåaj. Geografska meœuzavisnost je takoœe u krajçoj liniji od-reœena datim oblikom i stepenom ekonomske meœuzavisnosti. Zato moæemo reñi da ekonomska meœuzavisnost predstavÿa osnovu meœunarodnih odnosa na kojoj se izgraœuju razliåiti vidovi i vrste meœuzavisnosti. podelu rada i unutraãçe odnose. Engels. Moskva. e. Ekonomska meœuzavisnost je osnovna i u çoj dolazi do izraæaja zavisnost procesa u materijalnoj proizvodçi od veza s ekonomijama drugih dræava. u datom vremenu mogu oåuvati ili postiñi neki ekonomski interesi u ekonomskoj meœuzavisnosti dræava. politiåka i druãtveno-ekonomska. t. åesto se åini da je geostrateãka meœuzavisnost znaåajnija od ekonomske. Soåinenija. 21 K. tako i razvoj veza meœu narodima i dræavama kao neophodan uslov za razvoj procesa saradçe. ili preko te geografske taåke. Åesto izgleda da put kroz neki geografski prostor. Druãtveno-ekonomska meœuzavisnost se ogleda u stepenu iskÿuåivosti i moguñnosti saradçe izmeœu dræava sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima. Isto tako. 1920. III. bilo preko kretaça drugih duhovnih tvorevina bez kojih je teãko zamisliti. za meœuzavisnost kao objektivno staçe bitne su konstante iz kojih moæemo izvuñi postojaçe razliåitih vrsta meœuzavisnosti: ekonomska. S obzirom na to da su varijabile uvek ukÿuåene u spoÿnu politiku i one se u çoj uglavnom i iscrpÿuju. æ. kako razvoj svakog pojedinog druãtva.”21 U ovoj vrsti meœuzavisnosti najåeãñe se uåvrãñuju interesi dræava koji mogu biti za opstanak ili razvoj svake od çih. z. Ova vrsta meœuzavisnosti nastaje i postoji uvek i u svim epohama u kojima je doãlo do smene druãtveno-ekonomskih formacija.

U situacijama u kojima se maçe koristi postiæu maçim obimom sile. II. Te zakonitosti ukazuju na znaåaj politiåke meœuzavisnosti dræava u meœuna-rodnim odnosima. 1939. koja nastaje na osnovama uravnoteæenih.22 Politiåka nezavisnost je vrhovna vrednost dræave. i slobodno træiãte a ne feudalnu naturalnu autarhiånost. ako je jedno uslovÿeno drugim. Politiåka meœuzavisnost nastaje s poveñanom ulogom politiåkih procesa u razvoju meœuzavisnosti iz koje se javÿa moguñnost eksploatacije automatskim delovaçem zakona vrednosti. ãto doprinosi stvaraçu politiåke konstelacije unutar koje se interesi uravnoteæuju politiåkim sredstvima. Ovakva iskÿuåivost vodi meœuzavisnosti. v. U meœunarodnim odnosima stoga nisu retke pojave da dræava ærtvuje ekonomski prosperitet da bi oåuvala politiåku nezavisnost. Na taj naåin dolazi do redukcije sredstava i metoda sile. stepenu i vrsti meœuzavisnosti. 68. uspostavÿa se ravnoteæa snaga izmeœu dræava ili grupacija dræava. 367. Politiåka sredstva mogu biti ona koja pospeãuju meœunarodnu saradçu ili sukobe. a istorijsko iskustvo ukazuje da svi drugi interesi. odnosno sukobÿenih interesa. Postojaçe razliåitih interesa dræavE2 dovodi do jednaåeça teæçi i moguñnosti. koji bi dovodili u pitaçe ovu vrednost. i. Do primene sile najåeãñe dolazi onda kada oblik i stepen meœuzavisnosti ne dozvoÿavaju jednoj strani da poãtovaçem interesa druge strane pribavi za sebe koristi neophodne za svoj opstanak i razvoj. ona se upotrebÿava i kada sopstveni sistem nije doveden u pitaçe. str. ãto je u istoriji zabeleæeno. ili uz veliko uåeãñe politike u tome. åiji oblici vode sukobima. U procesu razvoja druãtva stalno se mnoæe moguñnosti za zadovoÿeçe interesa putem procesa saradçe u meœunarodnoj podeli rada i poveñava rizik pri upotrebi sile (sve savrãenija i ubojitija oruæja). 132 . Heilperin. sporazumevaçu i izgradçi pravila ponaãaça (meœunarodnog prava i morala) a druga. u kojima preovladavaju odnosi na bazi politike sile. Dolaskom do taåke na kojoj rizik postaje beznaåajna komponenta. Jaåe izraæena ili oåekivana reakcija utiåe na poveñaçe rizika pri upotrebi sile. sila dolazi kao krajçe sredstvo za odræavaçe onoga ãto se smatra neophodnim u borbi za opstanak ili razvoju. samo privre22 M. Prva se sastoje u pregovorima. Recueil des cours. a naroåito kada je reå o mestu jedne dræave u odnosu snaga u meœunarodnim odnosima. u primeni razliåitih vidova politike sile. U datoj konstelaciji meœunarodnih odnosa deluju i druge zakonitosti koje umnogome modifikuju drugu vrstu meœuzavisnosti i deluju na oblik i stepen meœuzavisnosti. Neki oblici politiåke meœuzavisnosti su uvek postojali. Unutar ravnoteæe snaga razvijaju se posebne zakonitosti koje deluju na poloæaj svake dræave u datom obliku. U politiåkoj konstelaciji meœunarodnih odnosa. Poveñaçe rizika umaçuje izglede za postizaçe koristi putem sile. La cooperation economique internationale et la securite collective.Feudalizmu je bilo potrebno proãireçe zemÿiãnih poseda naseÿenih kmetovima a ne uniãtavaçe stanovniãtva osvojenih zemaÿa i odvoœeçu u robÿe dela stanovniãtva u dobu najsposobnijem za rad. Kapitalizam je traæio slobodnu radnu snagu a ne seÿake vezane za zemÿu.

ulogu i ponaãaçe subjekata u meœunarodnim odnosima u datom obliku. vanekonomski åinioci. kroz çega se prelamaju i sva kretaça u meœunarodnim odnosima uo133 . bilo subjektivni (akteri) bilo objektivni. stepenu i vrsti meœuzavisnosti deluju razliåiti åinioci. * ** Na mesto. ili åiji je znaåaj za meœunarodne odnose epohe takav da se o çima mora voditi posebna paæça u svim sluåajevima kada nastanu uslovi za çihovo delovaçe. S druge strane. Ona utiåe na opredeÿeçe dræava u izboru sredstava za zadovoÿeçe svojih interesa. da postoje i svesni åinioci koji su u veñoj ili maçoj meri stalno prisutni. modifikuje i samu ekonomsku meœuzavisnost. odnosa snaga i interesa ozbiÿno deluje na ekonomske zakone kretaça na svetskom træiãtu. Na svetskom træiãtu se prepliñu delovaça ekonomskih zakonitosti sa politiåkim delovaçem dræava. Svetsko træiãte Svetsko træiãte neposredno proizlazi iz ekonomske meœuza-visnosti dræava jer se preko svetskog træiãta izraæava meœunarodna podela rada. tako da je ono ne samo izraz ekonomske meœuzavisnosti dræava. Iz politiåke konstelacije nastaje politiåka meœuzavisnost koja predstavÿa konstantu u analizi oblika i stepena meœuzavisnosti i naåina realizacije interesa u çoj. doprinosi grupisaçu dræava. Razumÿivo je da åinioci nisu za sva vremena i na svakom mestu isti i nepromenÿivi. Nesumçivo je. Uloga politiåke konstelacije meœunarodnih odnosa. i materijalni. meœutim. razvoju ili zaostajaçu. zadovoÿava time na prvom mestu svoje sopstvene interese i çima se iskÿuåivo rukovodi. koja je osnov ekonomske meœuzavisnosti. ali sve to do odreœene granice. II ÅINIOCI U MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA 1. Ta granica se nalazi na onoj taåki gde se razdvajaju putevi ka opstanku. ono nije i ne moæe biti potpuni izraz ove meœuzavisnosti. Bilo da je reå o konstantama ili varijabilama. Ona strana koja u meœunarodnim odnosima za svoja åiçeça traæi da druga strana ærtvuje politiåku nezavisnost. koji u najveñoj meri utiåu na razvoj razliåitih procesa u meœunarodnim odnosima. na neki naåin. veñ. zato se oni ne mogu posmatrati statiåki veñuvek u druãtvenim okvirima epohe. ti åinioci se ukÿuåuju u potpunije odreœeçe oblika i stepena meœuzavisnosti.meno mogu izgledati znaåajniji.

Stoga. Mrkuãiñ. 1960. Za pretkapitalistiåke formacije karakteristiåna je sporadiåna razmena koja je obuhvatila uglavnom retke i luksuzne proizvode i ono ãto je bilo iskÿuåivo vezano za odreœena geograf-ska podruåja i klimatske zone. svetsko træiãte ozbiÿno utiåe na kretaçe. carina. Sa nastankom kapitalizma.. Razvoj svetskog træiãta doveo je do toga da se vrednost proizvedenih dobara unutar nacionalnih pri-vreda u konaånom obraåunu meri uporeœeçem sa cenama na svetskom træiãtu. dolazi do razmene roba bitnih za opstanak i razvoj nacionalnih privreda. ovakvo svetsko træiãte nije postojalo oduvek. u velikoj meri modifikuju ekonomske zakone u meœunarodnim ekonomskim odnosima. Povezivaçe sve veñeg kruga zemaÿa u meœunarodne ekonomske odnose vodilo je sve veñem znaåaju svetskog træiãta za normalno funkcionisaçe procesa proizvodçe u nacionalnim privredama. kada proizvede åelik moæe ga izvesti u zemÿu koja proizvodi automobile itd. Wegova pojava vezana je za kapitalizam jer se tek s razvojem kapitalistiåke robne proizvodçe stvara i zavisnost nacionalnih ekonomija od meœunarodne razmene. Meœutim. ne mogu viãe unutar svojih granica razvijati sve oblike proizvodçe. Na taj naåin. a æeÿa neke dræave ili regiona da postigne apsolutnu samodovoÿnost. intervencija dræava.”23 Ovo bi bila definicija koja se odnosi na savremeno znaåeçe svetskog træiãta kao sveukupnosti razmene roba u svetu. i predstavÿa celokupnu ponudu svih proizvoœaåkih zemaÿa u svetu kao i celokupnu traæçu svih potroãaåkih zemaÿa. pa ma kako dræava bila velika i moñna. 134 . Dræave. Svako globalno druãtvo mora biti samodovoÿno (autarhiåno) meœutim. svetsko træiãte odraæava delovaçe i niza drugih åinilaca. nijedno druãtvo ne moæe biti apsolutno samodovoÿno. Meœunarodna ekonomija. ona moæe izvoziti rudu åelika u dræavu koja ima åeliåane a ova. politiåkih.pãte. ili zato ãto bi proizvodça bila nerentabilna za svetske uslove. str. çegova osnovna funkcija je ekonomska. regionalizma. Videli smo da razmena proizvoda postoji joãu prvobitnoj zajednici. Metodi embarga. ona zemÿa koja proizvodi uz najniæe troãkove proizvodçe ostvaruje najveñu dobit na 23 Æ. bez ovakve razmene nije moguñe zamisliti normalan tok proizvodçe i reprodukcije u kapitalistiåkom svetu. Samodovoÿnost je uvek relativna. bojkota. moæe dovesti samo do negativnih posledica za sopstveni razvoj. monopola. To ne znaåi da s nastankom kapitalizma tek nastaju meœunarodne ekonomske veze i razmene dobara. bilo ãto bi zbog nepovoÿnih prirodnih uslova proizvodça bila nerentabilna. bilo zato ãto nemaju odgovarajuñe prirodne uslove. Beograd. kao politiåke organizacije druãtava.. Ako jedna dræava ima rudu gvoæœa a nema ugÿa potrebnog za proizvodçu åelika. Druãtvena proizvodça i reprodukcija danas ne mogu ostati zatvorene u nacionalnim granicama. ideoloãkih i dr. Meœutim. Na taj naåin se neprekidno razvija meœunarodna podela rada koja postaje sve znaåajnija sa industrijskom specijalizacijom u proizvodçi. U svoj toj sloæenosti. “Svetsko træiãte je teritorijalno neograniåeno. 16. razvoj i staçe meœunarodnih odnosa.

koji u meœunarodnim ekonomskim odnosima znaåi eksploa-taciju slabije razvijenog. “Kapitali plasirani u spoÿnoj trgovini mogu dati viãu profitnu stopu zato ãto se ovde konkuriãe sa robama koje druge zemÿe proizvode s maçe proizvodnih teãkoña. ravnopravnosti i jednakosti. tako da naprednija zemÿa prodaje svoje robe iznad çihove vrednosti. Procesi saradçe se odvijaju u komplementarnoj podeli rada. kao i uopãte kod razmene izmeœu kapitala i rada. 25 Isto. ãto doprinosi visokom stepenu meœuza-visnosti u svetu i razvoju oblika saradçe u meœunarodnim odnosima. Kapital. Isti odnos moæe se dogoditi i prema zemÿi u koju se robe izvoze i iz koje se robe uvoze.”24Tako se danas moæe zapaziti razvoj jednog sveopãteg procesa u svetu. Prouåavaçe kretaça na svetskom træiãtu ima veliki znaåaj za razumevaçe meœunarodnih odnosa. poãto se rad. a procesi sukoba su najåeãñe posledica nejednake razvijenosti zemaÿa. koje je uvek postojalo i bilo traæeno. koji se ne plaña kao kvalitativno viãi. koji dovode do veñopisanog staça iz kojeg proizlazi eksploatacija slabije razvijene dræave u meœunarodnim odnosima. da ta zemÿa daje viãe opredmeñenog rada u materiji nego ãto dobija. koji se odvija prilagoœavaçem zemaÿa meœunarodnoj podeli rada. koristi politiåka sredstva da tu eksploataciju spreåi i to politiåkim merama protiv automatizma ekonomskih zakona. kao i teæçe dræava da u toj nejednakosti zauzmu boÿu poziciju koja omoguñuje sticaçe ekstra-profita. ako je politiåki nezavisna. çen stepen zavisnosti ili nezavisnosti. trpa u xep izvesna klasa. na svetskom træiãtu oni se javÿaju i kao predstavnici jedne dræave i obavÿaju posao razmene uz politiåko odobreçe svoje dræave. “Dok je na unutraãçem træiãtu razmena zasnovana na razmeni vrednosti. IV. naime. t. str. Ukoliko se ovde rad naprednije zemÿe valorizuje kao rad veñe specifiåne teæine. Iz tih razloga razmena na svetskom træiãtu se ne odvija po istim zakonima koji vaæe u unutraãçoj razmeni. prodaje kao takav. profitna stopa se peçe. mada tu razmenu. danas se meœunarodna razmena uopãte i ne moæe obavÿati bez veñe ili maçe kontrole dræava. 274. a da pri tom ipak dobija robu jeftinije no ãto bi je sama mogla proizvoditi. S druge strane. Kroz svetsko træiãte se odraæa-va ekonomski i politiåki poloæaj i potencijal jedne dræave. Kroz svetsko træiãte podjednako se probijaju procesi saradçe i procesi sukoba u meœunarodnim odnosima. ãto raœa procese sukoba i pretvara ih u oruæanu borbu onda kada se eksploatacija æeli i silom nametnuti. i sama slabije razvijena zemÿa. Marks. samo je u proãlosti bilo maçe vidÿivo nego danas. Naime. 135 . mada jeftinije nego konkurentske zemÿe. Uloga politiåkog åinioca ne ogleda se samo u odnosima razvijenih i nerazvijenih zemaÿa na svetskom træiãtu. Dok je na unutraãçem træiãtu uspostavÿen neposredan odnos izmeœu sop-stvenika i proizvoœaåa roba. tako da se iz tih elemenata moæe saåiniti dobra slika staça i moguñnosti poloæaja jedne zemÿe ili staça i kretaça u meœunarodnim odnosima uopãte. podreœenosti ili hegemonije.”25 Eksploatacija je uvek nailazila na otpor. delo.svetskom træiãtu. “Favorizovana zemÿa dobija u razmeni natrag viãe rada za maçe rada. a vrednost 24 K. taj viãak. nav.

odnosno dolazi do primene jednog univerzalnog kriterijuma. Q. Svetsko træiãte je u svom razvoju prolazilo kroz razliåite faze. åija je jedinica mere proseåna jedinica svetskog rada. zbog kojih slabije razvijene zemÿe nisu u staçu da konkurencijom prisile razvijene zemÿe da se odreknu ekstra-profita na svetskom træiãtu a time i eksploatacije slabije razvijenih zemaÿa.). ekonomske integracije.odreœena proseånim druãtvenopotrebnim radnim vremenom. jer kapital pospeãuje kretaçe roba. na svetskom træiãtu gubi razliku izmeœu cene na svom i cene na svetskom træiãtu. i razlike çegovog delovaça na svetskom i unutraãçem træiãtu. Institut za meœunarodnu politiku i privredu. Teorija meœunarodne trgovine.”26 Na svetskom træiãtu dolazi do konkurencije roba. nav. S obzirom na to da u meœunarodnim ekonomskim odnosima na svetskom træiãtu uåestvuju.” Ali zakon vrednosti u svojoj internacionalnoj primeni joãviãe se modifikuje time ãto na svetskom træiãtu i proizvodçi nacionalni rad vaæi kao intenzivniji dogod konkurencija ne prisili “proizvodnu naciju da prodajnu cenu svoje robe spusti na çenu vrednost. te se tako formira sredça cena. ne-razvijene dræave takoœe stimuliraju angaæovaçe dræave u odbrani od dejstva spoÿnog træiãta. Marks. 1972. ili su predstavÿene. Prvobitno. trgovina ubrzo povlaåi za sobom kapital u meœunarodni promet. na çemu se teãko uspostavÿaju pravi odnosi konkurencije zasnovane samo na ekonomskim zakonitostima. 136 . 81.28Sama åiçenica da se na svetskom træiãtu modifikuje i jedan od najznaåajnijih ekonomskih zakona zakon vrednosti ukazuje na znaåaj svetskog træiãta u æivotu meœunarodne zajednice. suverene dræave. koja se izraæava u viãe novca. Prema tome dræava u åijoj proizvodçi se utroãi viãe rada. delo. Na ovaj naåin se u praksi ispoÿava delovaçe zakona vrednosti.”27Iz ove analize proizlazi da delovaçe zakona vrednosti u meœunarodnim ekonomskim odnosima vodi eksploataciji samo ako postoje razlike u razvijenosti. Sredça intenzivnost rada u svakoj zemÿi je drukåija: ovde veña. Danas razvijene dræave pribegavaju dræavnoj intervenciji u ciÿu izvoza krize. robne liste. 28 Q. Meœutim. proizvodi za jednako vreme viãe vrednosti. embargo. Istiåuñi razliku izmeœu unutraãçeg i svetskog træiãta Marks kaæe: “Drukåije je na svetskom træiãtu åiji su sastavni delovi pojedine zemÿe. 27 K. str. Ove nacionalne proseåne veliåine saåiçavaju dakle skalu. na çemu se vrãi samo razmena roba. Kapital. bojkot. vrednost robe odreœuje se sadræinom proseånih jedinica svetskog rada. i åiji proizvod na unutraãçem træiãtu ima veñu cenu od svetske cene. intenzivniji nacionalni rad. tamo maça. Na svetskom træiãtu 26 26. str. Dræava ñe u ovim odnosima uvek i na razliåite naåine intervenisati (carine. Beograd. 46. str. Adamoviñ. åime takoœe modifikuju delovaçe zakona vrednosti u meœunarodnim odnosima. carinske unije itd. koja predstavÿa svetsku cenu te robe. Adamoviñ. 262. Prema tome. uporeœen s maçe intenzivnim. prilikom suåeÿavaça roba na svetskom træiãtu.

32 P. A. robnih lista i dr. Protekcionizam u spoÿnoj trgovini je ubrzo zahvatio i kolonije zemaÿa koje su vodile ovu politiku. bez ikakvih dræavnih uplitaça u çu. str. A. Protekcionizam podrazumeva intervenciju dræave u spoÿnoj trgovini s ciÿem razvoja domañe industrije od konkurencije spoÿa. kada je definitivno doãlo do zatvaraça kolonijalnih træiãta. a naroåito nastankom imperijalizma. Renouvin. zahvaÿujuñi premoñi svoje industrijske proizvodçe koja u to vreme nije imala ozbiÿnije konkurente u svetu. ãto stvara u istoriji meœunarodnih odnosa specifiåne imperijalistiåke sukobe i ra-tove. Francuska. jer je i ona svojevrsna roba u kapitalistiåkoj robnoj proizvodçi. J. Renouvin.32To je posle29 P. Duroselle. Meœutim. 137 . ona je prva stupila u sledeñu. godine.. Kretaçe roba Razvoj robne proizvodçe prekida dotadaãçe primitivne oblike meœunarodne razmene. B. Meœutim. Introduction a l’histoire des relations internationales. ubrzo dovodi do sukobÿavaça izmeœu dræava. godine donela zakon o carinama kojima je obuhvatila i svoje kolonije. B. uvoznih dozvola. str. U periodu prvobitne akumulacije kapitala. Paris. Ova uloga je nametnuta dræavnom silom kolonizatora putem tzv. da bi u toku i nakon velike krize 19291933. sporadiåne trampe ili karavanskog kretaça egzotiånih proizvoda. Nemaåka itd. dræava igra znaåajnu ulogu u privredi a naroåito u nasilnom uspostavÿaçu meœunarodne podele rada putem osvajaça kolonija kojima je nameçena uloga snabdevaåa sirovina. 30 Isto. godine doveo do naglog pada meœunarodne trgovine koja se teãko oporavÿa. On se prvo poåeo razvijati u Engleskoj. nav. 69. Ovakvu vrstu zaãtite dræave sprovode na razliåite naåine: putem carina. godine. teæe da uvedu protekcionistiåku politiku u oblast svojih meœunarodnih ekonomskih odnosa. poãto je obezbedila potpunu nadmoñna svetskom træiãtu. 31 Kada je Francuska podvela pod svoj carinski zakon Madagaskar. J. tako da je ova zemÿa postala ubrzo “radionica” åitavog sveta.je isto tako znaåajno i kretaçe radne snage. tako da je uoåi Drugog svetskog rata.30 Ãireçe protekcionizma u ekonomskoj politici zemaÿa u meœunarodnim odnosima. ovaj proces nije tekao ravnomerno. SAD. 1966. tako da je Francuska morala da popusti. 1938. Duroselle. liberalistiåku fazu kapitalizma. zemÿe koje su kasnije stupile na put industrijalizacije. ona joãuvek za 17% maça od nivoa dostignutog pre krize 1929.29 Poãto je Velika Britanija najpre sprovela prvobitnu akumulaciju kapitala. Velika Britanija je oãtro protestvovala. naãavãi se pred nadmoñnom engleskom industrijom. delo. Zato je ona mogla da nastoji na slobodi spoÿne trgovine u ovoj fazi.31 Posle Prvog svetskog rata protekcionizam ponovo uzima maha. tako da uvoz u kolonije ima istu carinsku zaãtitu kao i uvoz u metropolu. Francuska je veñ1892. 72. Colin. Ona je uvela liberalistiåke koncepcije u spoÿnu trgovinu. “kolonijalnog pakta” koji je zabraçivao kolonijama da razvijaju industrijsku proizvodçu i ostavÿao metropoli monopol u transportu i trgovini.

moæe se desiti da ako zemÿa A ne zatvori svoje træiãte za neke proizvode zemÿe B. iz åega je proiziãao samo Drugi svetski rat kao zavrãetak tih snova o svetskoj vladavini. od åega u najveñoj meri zavisi i vrsta odnosa na meœunarodnom planu. Protek-cionizam je samo reakcija na liberalizam. jer ñe to usporiti ili onemoguñiti razvoj sopstvene proizvodçe u datoj privrednoj grani. Ãvajcarskom. autarhija. a u zavisnosti od stepena razvijenosti zemaÿa koje u tome uåestvuju. Sijam. Iran. Isto tako. Zatvaraçem træiãta zemÿa A moæe da nanese ãtetu zemÿi B. godine sklopila ugo-vor sa Francuskom da neñe cariniti francusku robu sa viãe od 5%. Francuska i SAD su putem ugo-vora sa ovom velikom zemÿom ustanovile svoje ekonomske zone u kojima kineska dræava nije mogla slobodno uvoditi carine za robu ovih zemaÿa. za koju je ekonomska samodovoÿnost povoÿna. koju su povele ove dve dræave. ãto je u zavisnosti od razvijenosti svake od çih. moæe se reñi da svakoj dræavi u nekoj ekonomskoj grani odgovaraju principi libe-ralizma u spoÿnoj trgovini a u drugoj protekcionizam. U XIX veku primena sile u meœunarodnim odnosima bila je redovna pojava prema kolonijama ili polukolonijama. Turska carevina je do 1774. veñu granicama koje su ugovorom utvrœene. Nemaåka. protekcionizam. S ciÿem sticaça træiãta i çegovog monopolisaça za izvoz svojih roba. koja je kasnije uãla u igru meœunarodne imperija-listiåke podele 138 . imperijalistiåke sile su stvarale sfere ekonomskog uticaja nametaçem odgovarajuñih ugovora putem sile. Belgijom. da bi apetiti rasli s potrebama do ideja o vladavini åitavim svetom. Ovi ugovori nazvani su “kapitulacije” i çih je kasnije Turska potpisala i sa Velikom Britanijom. bio je da u meœunarodnim odnosima obezbede politiåku moñputem jaåaça vojne sile. Ærtve ovog pritiska su bile u poåetku male zemÿe. Tipiåan primer takvog stvaraça ekonomskih sfera uticaja je u to vreme bila Kina. jer se onda na çu ne moæe delovati ekonomskim sredstvima pritiska. ãto je naroåito sluåaj sa faãistiåkim dræavama Italijom i Nemaåkom posle 1935. Ciÿ ove autar-hijske politike. Sliåna je situacija i sa drugim zemÿama. Tako i na ovom planu meœunarodnih ekonomskih odnosa dolazi do primene politike sile razliåitim sredstvima. Sigurno je da svi navedeni sistemi spoÿne trgovine mogu u sebi nositi opasnosti od sukobÿavaça ili voditi saradçi. Ti razliåiti interesi mogu biti iskÿuåivi ili komplementarni. ãto je sa svoje strane doprinelo ustanovÿavaçu razliåitih sistema u spoÿnoj trgovini. Liberalizam. godine. morali su sklopiti sliåan ugovor. koje je trebalo da sluæe ovim dræavama kao izvori sirovina.dica velikog zatvaraça dræava posle velike krize. tako da se protekcionizam skoro pretvara u autarhiju. Neravnomeran razvoj u svetu doveo je do nejednakog poloæaja zemaÿa na svetskom træiãtu. od imperija-listiåkih zemaÿa. Maroko. Istovremeno. Holandijom i dr. ukoliko postoje drugi uslovi za taj razvoj. Meœutim. i tu je teæça ka autarhiji pokazala da je do çe nemoguñe doñi u apsolutnim razmerama. Velika Britanija. Ciÿevi ovih zemaÿa su zato ubrzo svedeni na zadovoÿeçe svojih potreba iz meœunarodnih odnosa putem sile. ona pretrpi ãtetu. sve su to oblici iza kojih stoje razliåiti interesi.

sveta. 34 R. bila izjednaåena. Stalno prisustvo ovih oblika borbe u savremenim meœunarodnim odnosima ukazuje na moguñnosti i pokuãaje iskoriãñavaça tih moguñnosti da se nametne odnos hegemonije. postepeno opada vrednost sirovina u obimu svetske trgovine. teæilo se monopolisaçu sirovinske osnove i træiãta industrijskih proizvoda. delo. Ovi antagonizmi obeleæavaju epohu savremenih meœunarodnih odnosa u kojima su oni jedna od najveñih protivureånosti.34 Promene u razvoju proizvodnih snaga meçaju postepeno odnos industrijskih i sirovinskih proizvoœaåa. jer su potrebe za sirovinama i hranom dovele do çihove visoke vrednosti na svetskom træiãtu. pa sve do 1929. jer su se u tadaãçim uslovima. Posle velike krize 1929. i danas izaziva otpore. zemÿe-proizvoœaåi sirovina imaju veliki znaåaj u odnosima sa industrijskim zemÿama. 137144. u vremenu izmeœu dva rata. imperijalistiåke zemÿe su nastojale da na drugim stranama uspostave putem koncesija monopolska prava za koriãñeçe sirovinskih izvora i træiãta niza zemaÿa svih kontinenata sveta. Iranom. Nametaçe neokolonijalistiåkih oblika zavisnosti i eksploatacije. Ogroman znaåaj meœunarodne podele rada za razvoj svake dræave naveo ih je da se svesno angaæuju na prevazilaæeçu iskÿuåivih interesa koji neminovno vode sukobÿavaçu.33 Razvoj industrije zahtevao je obezbeœeçe sirovina. ãto je doprinelo velikom razvoju saobrañaja. stvara se odnos u meœunarodnoj podeli rada u kojoj se na jednoj strani pojavÿuju industrijski proizvoœaåi a na drugoj proizvoœaåi sirovina. ãto raœa nove vidove antagonizma izmeœu çih. utiåe na çih i odreœuje pravce moguñih daÿih kretaça u ovim odnosima. kao i u svim ranijim sluåajevima u istoriji. Iz toga je proizaãlo da je vrednost tih roba u svetskoj trgovini kroz åitav XIX vek. 7577. str. kao novi oblici naruãa-vaça ravnopravnih odnosa koji u meœunarodnim odnosima jedino mogu voditi razvoju procesa saradçe. godine. Ova nastojaça dræava su naroåito doãla do izraæaja posle Prvog svetskog rata zbog porasta protekcionizma. kao pokazateÿ i åinilac kretaça u savremenim meœunarodnim odnosima. eksploatacije ili politike zavisnosti u tom ciÿu. Kao posledica neravno-mernog razvoja industrije u svetu. nav. To poveñava razlike u privrednom razvoju jednih i drugih zemaÿa. stvaraçe carinskih saveza. koji povezuje sve delove sveta u jedinstvenu proizvodno-sirovinsku celinu. Etiopijom i dr. Sigurno je da ovakav odnos na svetskom træiãtu ima ozbiÿne posledice u politiåkim odnosima u kojima se danas stvaraju neokolonijalistiåki oblici zavisnosti. To je dovelo do kolonizacije u svetskim razmerama. Na ovaj naåin svetsko træiãte. U vreme prerastaça kapitalizma u monopolski stadij. 139 . 33 Nav. Stojanoviñ. godine. te je sliåne ugovore sklopila s Turskom. bilo putem politiåke borbe mir-nim sredstvima. delo. U tom izjednaåenom odnosu. bilo putem narodnooslobodilaåkih ratova. Ovi pokuãaji koji su åiçeni u krilu Druãtva na-roda nisu urodili plodom. brzo se prilagodila ovim metodama. Kinom. Pored kolonizacije. najviãe. str. svodili na sporazumevaçe imperijalistiåkog karaktera: podela træiãta ili.

stvarana je veña potraæça robe iz metropole. 35 P. putem izvoza kapitala. 36 140 . Dok je vrednost trgovine industrijskih proizvoda bila ravna vrednosti sirovinske proizvodçe. Pre svega. 145. Najzad. jedan od neposrednih uzroånika brze kolonizacije sveta krajem XIX i poåetkom HH veka. delo. Konferencija UN o trgovini i razvoju postala je stalni organ Generalne skupãtine UNUNCTAD. 1923. 1964. i uzroånik imperijalistiåkih sukobÿavaça izmeœu dræava te epohe. Kretaçe kapitala U drugoj polovini XIX veka meœunarodno kretaçe kapitala dobija prvorazredni znaåaj u meœunarodnim ekonomskim odnosima i meœunarodnim odnosima uopãte. B. Principi ekonomske saradçe postavÿeni su u samoj Poveÿi Ujediçenih nacija. nav. Ova konferencija postavila je sebi za ciÿ da raspravÿa i utvrdi puteve za prevazilaæeçe staça koje postoji u savremenim meœunarodnim ekonomskim odnosima. Izvor kapitala je postao metod eksploatacije na meœunarodnom poÿu. drugo. kao ãto su Evropska ekonomska zajednica (EEZ). i to u ekonomskoj politici Engleske i Holandije. tek u drugoj polovini XIX veka kretaçe kapitala dobija takve razmere da bitno utiåe na odnose izmeœu dræava. str. R. naplañivali svoje investicije i. 126. ãto je unapreœivalo izvoz iz metropole. kao ãto je EKOSOK. geografska i ekonomska raspodela kretaça kapitala imala je isti odnos. delo. kao dvema zemÿama u kojima se kapitalizam u to vreme veñpoåeo razvijati. str. Doprinos UN ovom poÿu naroåito je znaåajan u odnosima razvijenih zemaÿa i zemaÿa u razvoju. godine doãlo je u Æenevi do odræavaça Konferencije o trgovini i razvoju. Pored niza organa i specijalizovanih ustanova. Meœunarodno kretaçe finansijskih sredstava u ranijim epohama zabeleæeno je samo kao kretaçe koje odobrava jedna dræava da bi data finansijska sredstva mogla biti stavÿena na raspolagaçe drugoj dræavi. posebno trgovini i meœunarodnom finansiraçu zemaÿa u razvoju. Duroselle. B. Izvoz kapitala je donosio metropoli viãestruke koristi. putem izvoza zastarele investicione opreme u kolonije produæavali çihov ekonomski vek zahvaÿujuñi eksploataciji jeftine radne snage. kreditori su u obliku profita.36Kada je nakon zavrãetka Prvog svetskog rata doãlo do stagnaRenouvin.35 Meœutim. Kapitalne investicije u stranim zemÿama su uvek imale za ciÿ razvijaçe robnog prometa. Stojanoviñ. nav. Ova pojava zabeleæena je i u istoriji poåev od XVI veka. Stvaraju se stalne i stabilne ekonomske integrisane zajednice. godine oko 49% izvoza kapitala iãlo je u zemÿe proizvoœaåe sirovina. J.Posle Drugog svetskog rata åine se veñi napori na svesnom usmeravaçu meœunarodne trgovine i otklaçaçu negativnih dejstava svetskog træiãta. GAT. koje se bave unapreœeçem meœunarodne trgovine. koji je u kolonijama bio znatno viãi.

da bi u velikoj krizi 1929. uæivajuñi çenu punu zaãtitu u meœuna-rodnom prostoru. 141 . New York. “politiku topovçaåa”. 37 Un Doc. U periodu 101914. kada je reå o izvozu kapitala u nezavisne dræave. nav. delo. kretaçe kapitala se skoro potpuno zaustavilo i to traje skoro do Drugog svetskog rata. delo. koja je bila glavni francuski saveznik. ãto se sve svodilo na tzv. 39 P. godine definitivno prestao da funkcioniãe. Sa velikom krizom vrednost svetske trgovine prelazi za 5% vrednost investicija. i pobede socijalistiåke revolucije u Rusiji. 146. Tako recimo. 3. Nastaju promene u tehnologiji koje postepeno naruãavaju uspeãno funkcionisaçe meœunarodne podele rada na bazi industrijski proizvoœaå prema sirovinskom proizvoœaåu. Oktobarska re-volucija izvukla je ovu veliku zemÿu iz lanca meœunarodnih ekonomskih odnosa stvorenih u imperijalizmu i na imperijalistiåki naåin. B. Les mouvements internationaux de capitaux entre les deux guerres. da li se neka dræava iz protivniåkog tabora moæe pretvoriti u saveznika ako bi joj se odobrili krediti. jedno veliko træiãte i izvor sirovina izvuåeni su iz svetskog imperijalistiåkog sistema. Prvo. Turska. Egipat. ako je reå o kretaçu kapitala prema nerazvijenim zemÿama. i centralnoameriåke dræave bile su åesto objekti ovakvih metoda. Francuska nije dozvolila izvoz kapitala u Nemaåku. delo. str. Francuska joj je otvorila kredite itd. 140143. Maroko. To odobreçe je u najveñoj meri zavisilo od konstelacije meœunarodnih odnosa. politiåki razlozi su bili veoma znaåajni kod odobravaça tog izvoza. 40 Nav. 38 R. u celom periodu do Prvog svetskog rata. J. Stojanoviñ. 1949. Tunis.38U toku krize. u najveñoj meri. Izvoz privatnog kapitala redovno je bio prañen budnim okom dræave iz koje je on izlazio. putem kredita i pomoñi koje dræave neposredno ili preko multilateralnih ugovora ili organizacija odobravaju drugim dræavama. Takva podela rada je bila nametnuta silom i ona je sadræala eksploataciju industrijski slabije razvijene strane. da li je jedna dræava saveznik u postojeñoj ravnoteæi snaga ili se nalazi u protivniåkom taboru. nav. Renouvin. 159. str.40Oni su se svodili na str. meœunarodno finansiraçe se odvija u mnogo veñem obimu. U toku rata i posle çega. Za sve ove sluåajeve ima mnogo primera u istoriji meœunarodnih odnosa. Osnovne promene koje su nastale u meœunarodnom kretaçu privatnog kapitala posle Prvog svetskog rata. ãto je imalo ogroman politiåki i ekonomski znaåaj. Nakon revolucije nije bilo viãe moguñe sprovoditi sveopãtu deobu sveta. godine. ovaj mehanizam poåiçe da slabi. Vrednost privatnih investicija u inostranstvu uoåi Prvog svetskog rata bila je ravna vrednosti svetske trgovine. imperijalistiåke sile su nametale “politiåku zaãtitu” svojim investicijama putem kolonizacije. posledica su. str.. To je ostavilo posledice i na kretaçe privatnog kapitala. U nastojaçu da se Italija privuåe u politiåki savez protiv Nemaåke.cije sirovinskog izvoza. da li se o dræavi kojoj se odobravaju krediti moæe razmiãÿati kao o buduñem savezniku ili ne. Duroselle.37 Uporedo sa procesom razbijaça sistema meœuna-rodnih ekonomskih odnosa u svetu se razvija socijalizam kao univerzalni proces.39 Drugo. dok je istovremeno odobravala velike kredite Rusiji. ili drugim putem.

Privatni kapital je oåigledno bio nemoñan da zadovoÿi ove potrebe. 42 R. SAD su vrãile pritisak na çu pod pretçom da ñe uskratiti daÿu pomoñako ne pristupi SEATO paktu. SAD i Velika Britanija su primenile niz mera pritiska na ovu zemÿu. SAD su mu uskratile ekonomsku pomoñ. Davaçe pomoñi uz politiåke i druge uslove åini tako i daÿe silu prisutnom u politici razvijenih zemaÿa prema nerazvijenim zemÿama. Stojanoviñ. Takav sluåaj imamo i sa gradçom Asuanske brane u Egiptu. 162. Pored politiåko-strateãkog znaåaja. Kada je Mosadik hteo da Iran vodi nezavisnu politiku. predstavÿa samo “ustavnu fikciju u koju joãsamo pravnici veruju. Pomoñzemÿama u razvoju proizaãla je iz potrebe da se smaçi nastali ekonomski jaz izmeœu razvijenih industrijskih zemaÿa i nerazvijenih zemaÿa.42 Kretaçe javnih kredita se nastavÿa posle Drugog svetskog rata i to u dve osnovne etape: prvo. optereñenoj sukobima dva bloka. godine. najboÿe je izrazio engleski dræavnik Lord Kerzon (Lord Curzon) kada je rekao da suverenost zemaÿa koje prihvataju specijalne garantije uz neposrednu vojnu podrãku.”41 Posle Drugog svetskog rata nastaje znaåajna prekretnica. 142 . delo. i po Marãalovom planu od 1948. Ovaj jaz se pokazivao sve opasnijim i za same razvijene zemÿe. vlada SAD pozajmila je saveznicima 55. u tom smislu.neposrednu primenu sile s ciÿem zaãtite svojih investicija ili otvaraça træiãta za çih. Primera koji govore o uslovima politiåke prirode kod davaça pomoñi ima mnogo. U drugoj etapi. nastalog posle ovoga rata. Kakvi su ti metodi bili.. nav. koja poåiçe 1949.383 miliona dolara. str. 147. jer su zemÿe u razvoju bivale sve slabije kao kupci na svetskom træiãtu. U posleratnoj meœunarodnoj zajednici. 41 Nav. a to je ugroæavalo realizaciju proizvodçe u razvijenim zemÿama. glavnih davalaca pomoñi. godine. SAD su imale za ciÿ i pokriñe dolarskog deficita u svetu. privatni kapital gubi znaåaj u odnosima izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemaÿa jer viãe nije mogao biti realizovan kroz izvoz sirovina iz nerazvijenih zemaÿa. Kada je Kamboxa priznala NR Kinu 1958. pomoñzemÿama u razvoju u velikoj meri nosi na sebi tragove tih sukoba te se kroz çu åesto proturaju politiåki. ãto javno finansiraçe preovlaœuje u odnosima izmeœu dræava. ideoloãki i strateãki ciÿevi velikih sila. dok su istovremeno drugom vrstom “pomoñi” uticale da vlada Mosadika padne. ovo kretaçe se usmerava prema nera-zvijenim zemÿama u vidu bilateralne ili multilateralne pomoñi i kredita. Isto tako. Kad je Egipat odbio uslove za dobijaçe pomoñi od Zapada za gradçu brane (uslovi su se sastojali u zahtevu da zapadne sile SAD i Velika Britanija kontroliãu egipatske finansije i da Egipat pristupi Bagdadskom paktu). str. krediti i pomoñneposredno upuñena saveznicima u robi uz vojnu ekonomsku pomoñpo Trumanovoj doktrini Gråkoj i Turskoj 1947. Velika Britanija je blokirala çegova sterlinãka sredstva a SAD su naglo smaçile kupovinu egipatskog pamuka. Sukobi velikih sila na ovom poÿu sadræe niz elemenata poznatih od ranije. U toku i neposredno posle Drugog svetskog rata.. delo.

mi se u potpunosti odriåemo takve pomoñi i pretpostaviñemo joj smrt od gladi i bede”. i od tada na svakom zasedaçu ono je imalo vaæno mesto u dnevnom redu svetske organizacije. male i sredçe zemÿe sve viãe uåestvuju u opãtoj sumi pomoñi zemÿama u razvoju. Posledçih godina. poãto je mogao oslabiti englesku privredu koja se nalazila u poåetnom stadiju kapitalistiåkog razvoja. 159. Znaåaj koji radna snaga ima u razvoju zapaæen je joãu merkantilistiåkoj fazi kapitalizma. ove zemÿe doprinose da ova organizacija preuzima na sebe sve veñi deo poslova meœunarodnog finansiraça zemaÿa u razvoju. veñi na kretaçe radne snage u svetskim razmerama.43 Nesvrstane zemÿe su oduvek odbijale da primaju pomoñpod politiåkim uslovima.Pomoñzemaÿa u razvoju odraæava se i na samu ravnoteæu snaga. str. 43 Nav. Engleska je zemÿa koja je u toj fazi donela zakon koji je spreåavao odlazak struåne radne snage u inostranstvo. Preko UN naroåito se uspeãno razvijala tehniåka pomoñzemÿama u razvoju. u tome ãto se na taj naåin umaçuje moguñnost politiåkih manipulacija prilikom davaça ove pomoñi. tako da se kretaçe radne snage na svetskom træiãtu obavÿa paralelno sa kretaçem roba i kapitala. Prednost pruæaça pomoñi preko UN jeste. godine Nehru je u parlamentu svoje zemÿe izjavio sledeñe: “Ukoliko bi inostrana pomoñbila stavÿena ma i u najmaçoj meri u zavisnost od naãe politike. Nikson. delo. nakon åega se ameriåka pomoñovoj zemÿi naglo poveñala. Francuska i Nemaåka. ãto deluje u pravcu popuãtaça monopola velikih. kao potpredsednik SAD. Kretaçe radne snage Razvoj kapitalizma pretvorio je radnu snagu u robu. ãto smaçuje moguñnost politiåkih manipulacija oko ovog novog instrumenta u meœunarodnim odnosima. Joãna prvom zasedaçu UN postavÿeno je ovo pitaçe. Krajem 1957. godine SSSR je odobrio Indiji kredite. Ove teãkoñe su upravo odraz toga staça i predstavÿaju indikatore u odnosima sile u procesima sukoba u meœunarodnim odnosima. koji se na tom poÿu stalno produbÿuje. ne samo na kretaçe meœunarodne trgovine i meœunarodnog finansiraça. Razvijenije kapitalistiåke zemÿe. V. Ovakav stav nesvrstanih zemaÿa. pre svega. izvozom radne snage u svoje kolonije ili u SAD. Svojim stavovima u Ujediçenim nacijama. Åitava mreæa organa UN izgraœivana je oprezno i uz teãkoñe i prepreke koje su proizlazile iz sukoba interesa velikih sila na ovom poÿu. U to vreme R. doprinosi da pomoñzemÿama u razvoju postepeno preraste u stalni institut meœunarodnih ekonomskih odnosa i sluæi razvoju onih procesa koji vode saradçi u meœunarodnim odnosima. Joã1952. To ãto se kapitalizam nije ravnomerno razvijao ostavilo je posledice. dok ekonomska i finansijska pomoñjoãuvek u najveñoj meri ide neposredno po bilateralnim ugovorima ili preko regionalnih ekonomskih organizacija. kao ãto su Engleska. izjavÿuje da je ciÿ ameriåke pomoñi u Aziji “da se ne dozvoli jaåaçe uticaja SSSR u Aziji”. 143 .

posebna paæça se poklaça kretaçu struåne radne snage. druãtveno-ekonomska. Privredni i druãtveni razvoj danas se ne mogu zamisliti bez visokih struånih i nauånih kadrova. ãto je umaçilo univerzalni karakter svetskog træiãta. izvozom radne snage reãavaju pitaçe demografskog viãka koji u zemÿi jednostavno nije mogao prodati svoju radnu snagu. jer je ova danaãça. Ekonomski gledano. danas emigracija takoœe ima iste tokove kao i nekad. Za tu proizvodçu takoœe se obezbeœuje zatvoreno regio144 . kao i na celu meœunarodnu zajednicu. Nekada je ekonomska emigracija bila konaåno iseÿeçe iz jedne zemÿe i useÿeçe u drugu. Razjediçenost svetskog træiãta danas Nacionalno træiãte u savremenim uslovima razvoja postaje nedovoÿno. Poãto industrija nije joãmogla da primi sav ekonomski viãak radne snage iz poÿoprivrede. Meœutim. odlazak u prekomorske zemÿe u ekonomsku emigraciju uglavnom znaåio definitivno napuãtaçe otaxbine. jer samo tako moæe sluæiti kao regulator meœunarodnih ekonomskih odnosa i razvoja svake pojedine nacionalne privrede.Kanadu i Latinsku Ameriku. Meœutim. on odlazi u prekomorske zemÿe u kojima ostvaruje boÿe ekonomske efekte u uslovima nestaãice radne snage. oko privlaåeça struåçaka i nauånika na rad u jednoj zemÿi. G. na svetskom træiãtu i u meœunarodnim ekonomskim odnosima uopãte. a struåçaka i nauånika posebno. visokih struåçaka i nauånih radnika. raste stepen meœuza-visnosti u svetu. Ovo doprinosi tome da dræave sve viãe napuãtaju autarhijske metode razvoja i teæe organizovanom stvaraçu ãirih træiãta i organizovanoj podeli rada. Kretaçe radne snage uopãte. U ovom kretaçu radne snage. s obzirom na nuænost specijalizacije u proizvodçi i podele rada u svetskim razmerama. tako da se danas u svetu vodi prava utakmica. kako na dræave emigracije tako i na dræave imigracije. Radna snaga iz maçe razvijenih zemaÿa odlazi u razvijene industrijske zemÿe. ideoloãka i politiåka podeÿenost u svetu pogodovala je stvaraçu regionalnih ekonomskih zajednica træiãta i podele rada (uglavnom na politiåko-ideoloãkoj osnovi). zatim Italija. grupe dræava stvaraju viãe ili maçe autarhiåne regionalne zajednice unutar kojih se razvija autarhiåna proizvodça. reãavaju problem relativnog demografskog viãka stanovniãtva. Ova regionalna podvojenost doprinela je da doœe do raœaça jedne protivureåne situacije u svetu: s jedne strane. åime se poskupÿuje proizvodça. Ãpanija i Portugal. Kretaçe radne snage u meœunarodnim razmerama ostavÿalo je ozbiÿne posledice ekonomske i politiåke prirode. indikatori su uloge i mesta date zemÿe u svetskoj privredi. uglavnom privremena emigracija. U savremenim meœunarodnim odnosima kretaçe radne snage zau-zima znaåajno mesto u odnosima dræava. Slabije razvijene zemÿe Istoåne Evrope (uglavnom slovenske zemÿe u Austrougarskoj). svetsko træiãte mora imati univerzalni karakter. a naroåito. ãto usporava çen sopstveni razvoj. uglavnom izmeœu visoko razvijenih zemaÿa. Ono se razlikuje od ekonom-ske emigracije u proãlosti. a s druge.

Ovaj razvoj je stvorio ogroman ekonomski jaz izmeœu te dve grupe zemaÿa tako da je dovedeno u pitaçe normalno funkcionisaçe meœunarodnih ekonomskih odnosa. jer uåvrãñuje nejednakosti. stvara izolovane grupacije koje se meœusobno suprotstavÿaju. a dræave ne nastaju i ne postoje drukåije veñkao teritorijalna druãtva. Geografski åinilac Ÿudska druãtva æive u razliåitim prirodnim sredinama i uslovima kao ãto su klima. çegovom razvoju. S druge strane. S obzirom na to da su meœuna-rodni odnosi pre svega odnosi izmeœu dræava. te se u meœunarodnim odnosima zalaæu za uspostavÿaçe novog meœunarodnog ekonomskog poretka. poãto je razmena izmeœu regiona optereñena politiåkim sukobima. Na taj naåin bi industrijski razvijene zemÿe samo vratile zemÿama u razvoju jedan deo sredstava koje ostvaruju u neravnopravnoj meœunarodnoj ekonomskoj razmeni. joãuvek nije bitno izmeçen. kao i da obezbede veñe priticaçe investicija u ove zemÿe s ciÿem çihovog ekonomskog razvoja. geografski uslovi sredine i poloæaja teritorije jedne dræave doprinose çenom poloæaju u datom vremenu u kome postoji odreœen stepen i oblik meœuzavisnosti na meœunarodnom planu. çegov razvoj i odnose sa drugim druãtvima.nalno træiãte. Naglim razvojem tehnologije. Ovakav oblik meœuzavisnosti ne pogoduje razvoju meœunarodne saradçe. 2. priroda tla i geografski poloæaj. çegovo delovaçe se odraæava ne samo na meœunarodne ekonomske odnose. Samim tim. umesto harmoniånog razvoja svetske privrede u celini. Novi meœunarodni ekonomski poredak bi mogao otkloniti uzroke podreœenog poloæaja jednog broja zemaÿa u svetskoj ekonomiji i to na taj naåin ãto bi se u svetskim razmerama uåinila preraspodela podele rada putem industrijske specijalizacije regiona i zemaÿa. nastajaçu i razvoju svih druãtve145 . Razumÿivo je da zemÿe u razvoju ne mogu biti zadovoÿne ovakvim staçem. zasnovan na podeli rada izmeœu industrijskih proizvoœaåa u proizvoœaåa siro-vina. te zbog toga ima relativno mali ekonomski znaåaj. Geografski materijalisti i geopolitiåari su geografskom åiniocu davali dominantnu ulogu u æivotu druãtva. Na ovaj naåin se ne moæe postiñi optimalna meœunarodna podela rada. Za uspeãno uvoœeçe novog meœunarodnog ekonomskog poretka. Takav tok stvari vodi narastaçu antagonizma. jer se teæi proizvodçi svega ãto je regionu potrebno. Ovi procesi bitno utiåu na ekonomsku meœuzavisnost koja se ogleda na svetskom træiãtu. kulturne i socijalne procese u savremenoj meœunarodnoj zajednici. industrijska proizvodça je znatno nadmaãila vrednost proizvodçe sirovina. odnos industrijski razvijenih zemaÿa i zemaÿa u razvoju na svetskom træiãtu vrlo je nepovoÿan za ove posledçe. Meœunarodni ekonomski poredak nastao u imperijalizmu. koji su posledica veãtaåkog stvaraça nepovoÿne strukture meœuna-rodne podele rada. veñi na politiåke. industrijski razvijene zemÿe bi morale u prvoj fazi da obezbede povoÿniji tretman razmeni sa zemÿama u razvoju. Razumÿivo je da ovi uslovi deluju na poloæaj svakog druãtva.

ona shvataça koja geografskom poloæaju zemÿe pripisuju determinantnu ulogu u razvoju i æivotu druãtva. odnosno maça povoÿnost pojedinih strana geografske sredine. U tom smislu. Tu se mogu navesti oni teoretiåari koji taj znaåaj pripisuju klimi ili reÿefu tla. nav. str. A. Milutinoviñ. na svakom stepenu razvitka druãtva. Titograd. s glediãta razvitka druãtva. Meœutim. Geografski materijalizam. Moæemo smatrati da “pojedini geografski faktori mogu biti. koje se razlikuju po ovim uslovima. meœutim. nastaju razlike u proizvodnosti rada. U velikom delu ÿudske istorije. posedovaçe nafte nije imalo nikakvog znaåaja za druãtveni razvoj i bogatstvo sve dok nije pronaœena tehnologija za çenu upotrebu. Sa promenama u razvoju mate-rijalne proizvodçe. reke. zemÿe koje imaju najpovoÿnije prirodne uslove bi trebalo da imaju i najrazvijeniju tehnologiju. Dræavna teritorija Videli smo da ÿudsko druãtvo poåiçe da se teritorijalizuje tek krajem sredçeg stupça varvarstva. naroåito. Ali na geografske faktore ne moæemo gledati tako kao da oni uvek. to nikako ne znaåi. maçe ili viãe povoÿni.nih procesa. Iz ovoga bi se. treba podvuñi da u postojeñim uslovima razvoja pro-izvodçe. veñih stvara rad. Na taj naåin je i sam geografski poloæaj. igraju istu ulogu. ne mora da bude. moglo zakÿuåiti da u odnosu izmeœu dve dræave. Oni samo pruæaju moguñnost a ne stvaraju vrednost. ãto ukazuje na çihov relativan znaåaj. mora se uvek odmeravati prema stepenu razvitka druãtva. 243. kao i drugi prirodni uslovi. na svetskom træiãtu i u meœunarodnoj podeli rada. Danas se razvijena industrija nalazi na prostorima na kojima åesto nema potrebnih sirovina niti energije. meça se i znaåaj geografskih åinilaca. kao i samim kvalitetima tla i. Da je to sluåaj. To. Sa razvojem tehnike. åinili se nepremostive prepreke koje su onemoguñavale dodire meœu narodima i kulturama. ãto je znaåajno za analizu meœunarodnih odnosa. deluje samo u odreœenim uslovima razvoja. ali i potrebu da se prouåavaju. bez sumçe. pa i meœunarodnih odnosa. planine. Ovaj odnos izmeœu prirodnih uslova u razvoju i samog razvoja razreãavao se kompenzacijama. jer imaju znaåaja u meœunarodnim odnosima.”45 Istovremeno. U primitivnim uslovima razvoja tehnike. a to ñe nesumçivo delovati i na çihov meœusobni odnos i na çihovo mesto u meœunarodnoj zajednici. Milutinoviñ.44 Geografski åinilac. moæemo razlikovati viãe geografskih elemenata kojima se daju determinantne uloge u delovaçu prirodnih uslova na æivot åoveka i druãtva. delo. Veña. geografski åinilac deluje na poloæaj i ponaãaçe jedne dræave u meœunarodnim odnosima. 146 . 1957. Sa nastankom dræave nastaçenost je uklopÿena u po44 M. da su ovi prirodni uslovi determinanta razvoja uopãte. putem boÿe organizacije proizvodçe ili veñeg radnog angaæovaça druãtva koje je u pitaçu. meœutim. mora i reke postaju putevi veza i saradçe ili prostori sukoba meœu narodima. 45 M. odnosno nepovoÿni. mora. odreœen stupçem razvoja. kao i çegovog mesta i uloge u odnosima sa drugim druãtvima.

U domenu çene oruæane sile stvara se “narodna vojska” koja. a. koje su bile najsigurnija prepreka brzim upadima osvajaåa na teritoriju neke dræave. situacija u tom pogledu nije bila bitno drukåija. naturalna proizvodça nije omoguñavala veñu meœunarodnu razmenu iz koje bi se mogli razviti eksploatatorski odnosi izmeœu dræava. videli smo. prema tome mogle preuzeti ulogu “åuvara” unutraãçeg træiãta i domañeg proizvoœaåa od strane konkurencije. Dræavne granice. te vremenom nastaju odreœeni principi koji su proiziãli iz potrebe dobijaça takvih granica koje bi u najveñoj meri garantovale nacionalni prosperitet i nacionalnu bezbednost. koji nastaju povodom te teritorijalizacije. Teritorijalizacijom druãtva. dræave-gradovi su zaposedale okolnu teritoriju bez taånog utvrœivaça graniånih linija. S obzirom da nacija u tom istorijskom trenutku ima najviãe uslova da se organizuje kao nezavisna dræava. godine. Granica je linija koja razdvaja dve dræave i preko koje se odvijaju odnosi izmeœu tih dræava. pitaçe dræavnih granica nije moralo biti tako strogo postavÿeno. teritorijalizacija je izazvala nastajaçe posebnih vrsta odnosa druãtvenih zajednica. sve do poåetka razvoja kapitalizma. a poveñana ekonomska meœuzavisnost traæi zaãtitu nacionalne privrede koja nastaje s nastankom nacionalne dræave. U antiåkoj Gråkoj. 147 . graniåne linije nisu bile sasvim taåno utvrœene dokumentima koji bi u svako doba mogli sluæiti kao dokaz u eventualnom graniånom sporu. Vojna sila tako prestaje da bude samo oruæana zaãtita pojedinih feudalaca i çihovih poseda veñprerasta u opãte-druãtveni organizam. tako i saobrañajne moguñnosti. Pored niza drugih znaåajnih posledica. na bazi opãte vojne obaveze. Etniåke granice. Nova nacionalna dræava se zasniva na novim organizacionim principima dræavne privrede i dræavne vlasti. Takvom staçu stvari doprinosile su kako organizacija vlasti. uspostavÿa se neki vid svojine na zaposednutoj teritoriji i ona je ograniåena prostiraçem zaposednute teritorije. Pitaçe razgraniåeça izmeœu dræava dobija znaåajno mesto u meœunarodnim odnosima. prerasta u brojnu skupinu kojoj se u jedan od osnovnih zadataka stavÿa zaãtita granica i teritorijalnog integriteta. Sa nastankom nacije javÿa se teæça da se granice jedne dræave poklapaju sa etniåkim prostiraçem jedne nacije.jam tog oblika potpunog druãtva. Iz same åiçenice teritorijalizacije proizaãle su mnogo veze sa razvojem i mestom datog druãtva u odnosima sa drugim zajednicama. bilo nemoguñe taåno utvrditi granice francuske dræave. Granice prostiraça ove svojine su nastankom dræave prerasle u poseban pravni i politiåki institut i one imaju veliki znaåaj u odnosima dræava. Od tih granica naroåito treba izdvojiti sledeñe: aa. Ti odnosi su meœunarodni odnosi. U sredçem veku. S druge strane. Poznato je da je nakon francuske revolucije 1789. Dræavne granice u tim uslovima nisu. U daÿoj proãlosti. Na istaknutim strategijskim taåkama postavÿene su vojne posade kao znak prostiraça suvereniteta dræave. S razvojem kapitalizma javÿa se potreba åvrãñeg povezivaça svih delova dræavne teritorije. Takav je sluåaj bio i sa Rimskom imperijom. Naime. U savremenoj epohi smatra se da teritorija na kojoj se prostire vlast jedne dræave mora imati taåno utvrœene granice.

Najåeãñe. Razgraniåeça po etniåkim naåelima. mogla su proizvoditi kako odnose saradçe tako i odnose sporova i sukoba. Istorija je pokazala da dobro izvedeno etniåko razgraniåeçe doprinosi razvoju dobrosusedskih odnosa. koji su åesto dovodili do sukoba i ratova. zbog maçe ili veñe izmeãanosti nacija na nekom geografskom podruåju. Odreœivaçe etniåkih granica nije nikako jednostavan posao. Te pretenzije su se najåeãñe izraæavale tako ãto bi se nekim argumentima tvrdilo da na toj i toj teritoriji æive pripadnici çene nacije. zastupao je stav da “naåelo prirodnih granica i naåelo etniåkih granica moraju se meœusobno dopuçavati iako u praksi oni jedan drugom pritivureåe. Maçine mogu sluæiti kao most razumevaça ali i kao predmet sukoba. razgraniåeçe izmeœu evropskih dræava.) vrãeno je uglavnom primenom naåela etniåkih granica. U mnogim zemÿama ostale su nacionalne maçine nacija koje su imale svoju dræavu. Ovakvo staçe karakteriãe epohu stvaraça nacionalnih dræava u Evropi u toku XIX i prve polovine HH veka. odnosno nacije koje su odluåile da æive u jednoj zajedniåkoj dræavi. Ako ostavimo po strani interese velikih sila. Åesto su se iza zahteva za uspostavÿaçem etniåkih granica krile (ili kriju) teritorijalne pretenzije neke dræave prema drugim dræavama.. Na konferenciji mira u Parizu posle ovog rata. ili se negira nacionalni identitet neke nacije.. Naãveliki nauånik Jovan Cvijiñna konferenciji mira u Parizu. kao i stvaraçe novih nacionalnih dræava (Åehoslovaåke. ono nije moglo biti u potpunosti u praksi ostvareno zbog izmeãanosti nacija. ove teæçe su nailazile na teãkoñe u svom ostvarivaçu.” Ovo miãÿeçe izraæava na jasan naåin osnovni stav epohe o ovom pitaçu. Pre ñe se uspostaviti dobrosusedski odnosi ili prijateÿski odnosi izmeœu dveju dræava ako nemaju meœusobnih nacionalnih potra-æivaça pa ma im granice i ne bile prirodne. proglaãavajuñi da je ona samo deo “matiåne nacije” dræave koja to osporavaçe vrãi. privredni kriterij i dr. Sa Prvim svetskim ratom uglavnom se zavrãava proces nastajaça nacionalnih dræava u Evropi. koji su åitave delove nekih nacija ostavÿali drugim dræavama (sluåaj sa Jugoslavijom kojoj su oduzete teritorije naseÿene pripadnicima jugoslovenskih naroda). Meœutim.teæça ka etniåkim granicama redovno vodi iznalaæeçu puteva da se do takvih granica i doœe. Meœutim. Ovo pitaçe åesto je izazivalo sporove izmeœu dræava. naroåito u Aziji i Africi. koja su ipak dovodila do stvaraça nacionalnih maçina. U çihovom dopuçavaçu naåelo narodnosti mora se poãtovati kao vaænije. Ovo naåelo je moralo biti dopuçavano i korigovano nekim drugim naåelima kao ãto su geostrateãke granice. Ovo pitaçe poznaje i druge metode koji su dovodili do sukoba u procesu formiraça nacionalnih dræava. dok na drugim kontinentima. i tamo gde je ovo naåelo bilo u najveñoj meri primeçeno. koje je imalo a i danas ima veliki znaåaj za odnose izmeœu dræava. Poÿske i dr. ovo pitaçe joãuvek ima veliki znaåaj u odnosima dræava. ovi odnosi ñe biti u zavisnosti od drugih åinilaca koji odreœuju interese 148 . iako se time æeli samo to da jedna dræava obuhvati teritoriju na kojoj se prostire jedna nacija. ovo razgraniåeçe je stvorilo posebno staçe u Evropi. te se u takvim uslovima moæe oåekivati razvoj procesa saradçe.

kao ãto su planinski venci. Razgraniåeçe na rekama je podrobno regulisano pravilima meœunarodnog prava. ako je plovna. Reke su uvek predstavÿale bar neku prepreku osvajaåu. koja kao ostrvska zemÿa. Ipak. 149 . Najboÿi primer za to je Engleska. Sasvim razumÿivo. i to treba imati u vidu. te je tu opasnost mislila da otkloni uspostavÿaçem granice na Rajni. reke. Dræave su u svojim nastojaçima da dobiju dobre granice. Uz ove najåeãñe prirodne granice. naroåito u domenu saobrañaja. Kao prirodna granica. Radi oåuvaça svoje bezbednosti. Francuska se vekovima smatrala ugroæenom od Nemaåke. Reka kao granica ima i svoje ekonomske vrednosti. zatim sloboda plovidbe. poãto çegovi putevi. Iz istorije meœunarodnih odnosa se moæe videti da su dræave najteæe bile raçive na svojim morskim granicama.dræava. u kome moguñnost invazije zavisi od tehnike kojom osvajaå raspolaæe. Ove granice se pruæaju preko prirodnih prepreka. meœunarodnu trgovinu i meœunarodni saobrañaj. S razvojem tehnike. sa razvojem tehnike meça se i ta uloga morske granice. S razvojem tehnike odbrana i forsiraça reke imaju znaåajno mesto u vojnim planovima dræave. zatim kao prostor iz kojeg se mogu kontrolisati strategijske taåke. ako protiåe kroz viãe dræava. ona sluæi kao put meœunarodne razmene i najzad. Tome su doprinosili kako razlozi bezbednosti granica tako i ekonomski razlozi. ili na drugi naåin teãko prohodni tereni. Pored ovoga. U savremenim uslovima ratne tehnike more ima maçi znaåaj za bezbednost zemÿe. i moguñnost pristupa velikom broju dræava. od konstelacije meœunarodnih odnosa unutar kojih maçinsko pitaçe moæe doprinositi razvoju jednih ili drugih procesa. dræave åesto prilikom razgraniåeça sa drugim dræavama insistiraju da se poãtuju prirodne granice çihovih teritorija. nije doæivela pravu inva-ziju neprijateÿa. Od vremena u kome je more bilo gotovo nepremostiva prepreka osvajaåima. U vojnoj veãtini reke su imale posebno mesto. Dobar primer za ovo je otvaraçe zapadnog fronta i iskrcavaçe saveznika u Normandiji u Drugom svetskom ratu. Prirodne granice. more kao granica ima veliki znaåaj za razvoj meœunarodnih ekonomskih odnosa. do doba u kome more kao granica samo olakãava odbranu zemÿe. more se joãuvek smatra najidealnijom granicom za bezbednost dræave. åesto insistirale da graniåna linija ide maticom neke reke. bb. kako u odbrani tako i u napadu. U istoriji Evrope zabeleæen je tipiåan sluåaj sukobÿavaça oko razgraniåeça linijom toka jedne reke. van Evrope se joãuzimaju i pustiçe. imaju veliki znaåaj za razvoj veza meœu dræavama åitavog sveta. mada çihova funkcija u meœunarodnim odnosima nije prestala. çegova uloga na tom planu se åak i poveñava u oblasti saobrañaja izmeœu saveznika. mora. ona predstavÿa dobar saobrañajni put. åitav sliv jedne reke predstavÿa povoÿno podruåje za razvoj agrikulture i dobijaçe elektroenergije. znaåaj prirodnih granica za odbranu zemÿe opada. xungle. zatim. Prvo. zatim kao zaãtita atomsko-raketnih postrojeça na podmornicama itd.

kojom se dobija hrana u razmenu za druge proizvode. ta ista dræava je mogla zauzeti neko od vodeñih mesta u svetskoj proizvodçi. politiåke i vojne ekspanzije. U danaãçe vreme. Prirodne granice nisu uvek moguñe. koje inaåe nisu raspolagale prirodnim sirovinama. U uslovima saradçe i dobrosusedskih odnosa. i istovremeno. sa razvojem drugih izvora energije. b. zemÿe koje su tim prirodnim sirovinama raspolagale. bogatstvo prirodnim izvorima nije bez znaåaja u odnosima dræava. a i za odbranu. Ove veãtaåke granice stvaraju dræavama posebne probleme za çihovo odræavaçe. postaju znaåajni proizvoœaåi zahvaÿujuñi razvoju hemijske industrije. Sterilnost zemÿe u ovom smislu vekovima je pojedine dræave i narode dræala u staçu strepçe za prosto odræaçe egzistencije. bogatstvo tla jedne dræave merilo se plodnoãñu zemÿiãta za osnovne poÿoprivredne proizvode. ili raãirenoãñu dobrih paãçaka za razvoj stoåarstva. Razvoj tehnologije proizvodçe i saobrañaja omoguñio je proizvodçu hrane. one politiåkim sredstvima åuvaju svoje prirodne uslove i prednosti na tom poÿu. koji su pruæali moguñnost uspeãnije odbrane zemÿe i da zadræe prevoje. na do juåe sterilnim zemÿiãtima ili razmenu dobara u svetskim razmerama. U epohama primitivnih civilizacija. Planinski venci se mogu i danas smatrati pogodnim granicama u strategijskom smislu.vv. Planinski venci su uvek igrali ulogu prirodnog razgra-niåeça dve dræave. mada je çihov znaåaj znatno opao u uslovima savremene ratne tehnike. Razvojem proizvodçe sintetiåkog materijala. Kvalitet zemÿe i prirodni izvori. kao jedino pogodne puteve ekonomske. ovaj smisao i znaåaj tla teritorije jedne dræave gubi znaåaj. rastao je i opadao znaåaj pojedinih prirodnih sirovina. te se grade posebno skupa utvrœeça i druge zapreke. Iz toga su åesto nastajali pokreti koji su raœali ekspanzionistiåko ponaãaçe takvih dræava u meœunarodnim odnosima. Istovremeno. Obavÿaçe procesa proizvodçe vrãi se u odreœenim prirodnim uslovima te su oni uvek u veñoj ili maçoj meri uticali na çen razvoj. dræave åesto posebnu paæçu obrañaju ovim granicama. te dolazi do razgraniåeça povlaåeçem veãtaåkih linija na tlu i geografskoj karti. sa razvojem tehnike ÿudi mogu uspeãnije da otklaçaju prirodno (relativno) siromaãtvo teritorije na kojoj æive. za ove granice se pre svega moæe reñi da one dele dræave ali i åine mesto na kome se narodi zbliæavaju. gube 150 . Mada danas. U drugim uslovima. U zavisnosti od razvoja proizvodçe. Zbog svega toga. S obzirom na to da su dræave politiåke tvorevine. Zbog toga su dræave teæile da svoje graniåne linije povuku vrhovima planinskih venaca. mnoge zemÿe. doline i kaçone izmeœu visova pod svojom kontrolom. (Prelaz Arapa u Severnu Afriku bio je u najveñoj meri izazvan potrebom da se naœe zemÿiãte pogodno za gajeçe æitarica). çihovi prevoji sluæili su kao put za saobrañaj izmeœu dræava i invazije osvajaåa. Jedna dræava je mogla biti siromaãna ako nije imala ugÿa u vremenu u kome je ugaÿ bio osnovni izvor energije za pokretaçe industrijske proizvodçe. (Velika Britanija od druge polovine XIX veka hrani svoje stanovniãtvo uglavnom zahvaÿujuñi uvozu).

U daÿem razvoju geopolitiåkih objaãçeça druãtvenih pojava. str. U zavisnosti od toga. pristup morima. Ova korelacija izmeœu veliåine teritorije i dræavne moñi izazvala je po Racelu. Politika SAD prilikom dekolonizacije Konga (1960. u çegovoj anglosaksonskoj interpretaciji. ãto je uvek ostavÿalo traga na odnose izmeœu dræave. nuklearnih sirovina. åesto bitno utiåu na razvoj odnosa. te da dræave koje raspolaæu veñim prostranstvom teritorije. utakmica dræava da poseduju izvore nafte. Najizrazitiji predstavnici ovoga pravca su ameriåki admiral Alfred Mahan (1“01914) i britanski geograf Halford Mekinder (sir Halford Mackinder 18691947). retkih metala potrebnih u raketnoj tehnici. Meœunarodni geografski poloæaj Znaåaj jedne dræave ili grupacije dræava u meœunarodnim odnosima moæe u velikoj meri da bude odreœen çenim geografskim poloæajem i prostorom koji zauzima. Åak i u naãem vremenu. raspolaæu veñim kapacitetom moñi. Prostoru koji je zauzimala jedna dræava veliku paæçu su posveñivali pripadnici tzv.) u velikoj meri je odreœena interesima ove zemÿe za nuklearne sirovine u Katangi. Oni su polazili od toga da prirodna tla i prostor koji zauzima jedna dræava odreœuju druãtvene institucije. nav.). Ukoliko ih nisu mogle dobiti razmenom u meœunarodnim ekonomskim odnosima. 9699. geopolitiåke ãkole. stalnu teæçu dræava ka proãireçu svoje teritorije. poÿoprivrednog œubriva i dr. delo. koji mogu uticati na çeno ponaãaçe i ponaãaçe drugih dræava prema çoj. On polazi od stava da se rast jedne dræave ogleda u çenom teritorijalnom ãireçu. kako u regionalnim. u vremenu osvajaça kolonija i stvaraça velikih kolonijalnih imperija od strane imperija-listiåkih sila. strategijska pozicija u datim uslovima ratne tehnike. izrasta 46 M.mesto koje su imale u meœunarodnoj podeli rada i na svetskom træiãtu (to je naroåito sluåaj sa razvojem proizvodçe veãtaåke gume. tako i u svetskim razmerama. 151 . Milutinoviñ. Znaåaj puteva koji prelaze te-ritoriju jedne zemÿe. sve su to elementi geografskog poloæaja jedne dræave. sukob uz upotrebu sredstava prinude je bio åesta pojava. rasne i nacionalne osobine. kao protivteæa. Geopolitiåka shvataça prvi je sistematski izloæio nemaåki geograf Fridrih Racel (Fridrich Ratzel). geografski poloæaj jedne zemÿe ima prvorazredan znaåaj za poloæaj te dræave u meœunarodnim odnosima. Dræave su se u teæçi da jaåaju svoju moñi druãtveno bogatstvo. Svako vreme razvoja civilizacije imalo je svoje tehnoloãke obeleæje.46Ova shvataça imaju svoje objaãçeçe u druãtvenim uslovima u kojima su nastala. Kao struåçak za pomorsku strategiju. uvek trudile da poseduju te sirovine u dovoÿnoj koliåini. kulturu itd. B. Mahan je bio obuzet åiçenicom da je svet povezan ogromnim pomorskim prostranstvima u kome. rastao je ili opadao znaåaj pojedinih prirodnih sirovina. vremenu vrlo razvijene tehnologije.

Bivãi general Karl Haushofer (18691946) kao Hitlerov saradnik i ideolog. 48 M. Mekinder je smatrao da sam raspored kopna i mora na zemÿi omoguñuje stvaraçe velikih imperija i åak. ko vlada predelom srca. Meœutim. Ovaj stav nauke prema ovim teorijskim koncepcijama doprineo je tome da danas nema celovitijih sistema prouåavaça meœunarodnih odnosa zasnovanih na geopolitiåkim shvataçima. kao posednika evroazijskog kontinentalnog jezgra i maritimne sile broj jedan. koja ovu teoriju nauåno pobija. 152 . nalazi u geopolitiåkim teorijama osnov za nemaåko svetsko gospodarstvo u åiçenici da je ona u najpovoÿnijem poloæaju da ovlada “svetskim srcem”. Dalloz. str. Milutinoviñ. No. Ovakva glediãta su naãla plodno tle u Nemaåkoj posle prvog svetskog rata. svetskim ostrvom a time i åitavim svetom. geografski åinioci 47 M. nastaje iz teæçe kontinentalnog jezgra da se probije u prostor maritimnih proåeÿa. Velike Britanije. 103108. Paris. 1974. delo. kontroliãe predeo srca. tako da se vrlo brzo razvija nauåna kritika ovih shvataça. On je stvorio aforizam po kome “onaj ko vlada Istoånom Evropom. te je u toj oblasti video drugi “stoæer moñi” koji ñe sa prvim biti u staçu ravnoteæe. On je Evropu. u neãto izmeçenom vidu. po çemu. to treba uvek imati u vidu. u kojoj raste revanãizam posle poraza u tom ratu. Kasniji razvoj dogaœaja vezanih za odnose Rusije i Velike Britanije demantovao je Mahanove ideje. Geografski uslov ne gube nikada karakter materijalnih uslova neophodnog za opstanak druãtva. oni ne prelaze granice toga okvira. Merle. 153. Geografski åinilac moæe biti povoÿan ili maçe povoÿan za neku dræavu i çen politiåki poloæaj i ulogu. preko Bagdadskog i ANZUS pakta do krajçeg istoka. Nacionalistiåki i revanãistiåki krugovi u Nemaåkoj vide u geopolitiåkim teorijama idejnu osnovu ponovnih priprema za ostvareçe svoje ideje o vladavini åitavim svetom. i pored tog istorijskog demantija ove teorije. Iz ovog odnosa nastajao je sukob izmeœu Rusije. ona je naãla odziv i u globalnoj strategiji jedne velike sile posle Drugog svetskog rata. Ali isto tako. jer su u dva svetska rata te zemÿe bile saveznici a ne protivnici. Sociologie des relations internationales. Interesantno je napomenuti da je ova teorija. neophodno je reñi da uloga i znaåaj geografske sredine za druãtvo ne moæe biti zanemarena. Ova odbrana je vrãena (i treba da se vrãi) stalnim politiåkim okruæeçem s mora ruskog kontinentalnog jezgra. Posle Prvog svetskog rata. tako ãto sada Atlantski okean smatra sponom Zapadne Evrope i Amerike. “Stoga se bez geografskih uslova ne moæe zamisliti druãtveni razvoj. ako se izuzmu preteranosti i mistifikacije koje su geopolitiåari uneli u analizu uloge geografskog åinioca. koja je branila pristup maritimnim proåeÿima. Aziju i Afriku nazvao “svetskim ostrvom”.47 Geopolitiåke teorije u nemaåkoj faãistiåkoj verziji izazvale su otpor u åitavom svetu. Mekinder modifikuje svoju teoriju. Polazeñi od istih ideja. str.48Pri tom.ogromna evroazijska masa. kontroliãe celi svet”. nav. Osnovni globalni odnos. jednog svetskog carstva. doãla do izraæaja i u ameriåkoj globalnoj strategiji posle Drugog svetskog rata u kojoj je “okruæeçe” SSSR-a sprovedeno istim geostrateãkim koncepcijama od podruåja Atlantskog pakta.

ne igraju uvek istu ulogu na svim stupçevima druãtvenog razvoja. Isto tako, pojedini geografski elementi nemaju uvek isti znaåaj.49 Geografski poloæaj jedne dræave ili grupacije dræava moæe u velikoj meri da utiåe na poloæaj te dræave u meœunarodnim odnosima i meœunarodnoj politici. Znaåaj puteva koji prelaze preko neke zemÿe, strateãki poloæaj u datim uslovima ratne tehnike, pristup morima, sve su to elementi geografskog poloæaja jedne dræave, koji mogu uticati na çeno ponaãaçe i ponaãaçe drugih dræava prema çoj. a. Prostor. Videli smo da su geopolitiåari veliåini prostora koji zauzima jedna dræava pridavali odluåujuñi znaåaj, kako za meœunarodni poloæaj jedne dræave, tako i za karakter çenog naroda, vlasti, druãtvene organizacije. Meœutim, oåigledno je da veliåina prostora ne odreœuje snagu jednog naroda niti stepen çegove druãtvene i ekonomske razvijenosti, pa time ni oblike druãtvene organizovanosti, kulture itd. To je toliko vidÿivo iz istorije da u pomoñnije potrebno prizivati posebne argumente da bi se ta tvrdça nauåno odbacila. Nije mali broj dræava imao veliku teritoriju a da to nije bilo dovoÿno ni za to da ona bude vojna sila i obrnuto. Åak nije taåna ni tvrdça da je veliåina teritorije i prirodno bogatstvo u korelaciji. Stepen razvijenosti proizvodçe ima svakako daleko veñi znaåaj u æivotu jednog druãtva od veliåine prostora koje to druãtvo naseÿava. Veliåini prostora se, meœutim, ne moæe oduzeti svaki znaåaj u meœunarodnim odnosima. U razliåitim uslovima razvoja vojne tehnike, prostor je imao znaåajan uticaj na stvaraçe strategijskih planova odbrane ili napada. On je imao i, moæe se reñi, odluåujuñu ulogu u nekim ratovima (Napoleonov pohod na Rusiju, 1812) a i danas, u vreme nuklearnog oruæja, znaåaj tzv. strategijske dubine dugo vremena je bio jedan od osnovnih åinilaca u strateãkom planiraçu. Promenama u ratnoj tehnici meça se i znaåaj prostora, tako da se u tom smislu on ne moæe smatrati determinantom poloæaja jedne dræave u meœunarodnim odnosima. Meœutim, imajuñi u vidu sve ostale åinioce, mora se voditi raåuna o prostoru koji jedna dræava zauzima. Od pravilne procene çegove vrednosti u datim uslovima razvoja materijalne proizvodçe, ratne tehnike i strategije, mora se vrãiti procena znaåaja prostora, i na osnovu toga, ocena o moguñim kreta-çima u meœunarodnim odnosima. b. Izlaz na more. Na odreœenom stepenu razvoja druãtva more je dobilo veliki znaåaj u meœunarodnim odnosima dræava. Izlaz na more je åesto omoguñavao lakãi pristup na svetsko træiãte, viãi stepen veza sa ostalim dræavama, a time, i viãe moguñnosti ukÿuåivaça u meœunarodnu podelu rada. U globalnoj strategiji, more je imalo i ima izuzetan znaåaj u utakmici velikih sila oko kontrole pojedinih delova sveta, uspostavÿaça interesnih sfera, zona uticaja itd. U danaãçim uslovima ratne tehnike more je pogodan prostor za nuklearna dejstva iz atomskih podmornica koje, ne izlazeñi na povrãinu, mogu raketama gaœati odreœene ciÿeve. U istoriji meœunarodnih odnosa lako se daju zapaziti nastojaça mnogih dræava da dobiju izlaz na more. Tako je Rusija od XVIII veka nastojala da dobije iz49 Nav.

delo, str. 300.

153

laz na toplo more. Åitav XIX vek obeleæen je nastojaçem ove velike sile da izaœe na Sredozemno more kroz Bosfor i Dardanele ili na drugi naåin. Umnogome, çena politika bila je usmerena ovom ciÿu, ãto i danas nije bez znaåaja u spoÿnoj politici SSSR. Srbija je veoma dugo, kroz XIX vek pa, sve do Prvog svetskog rata, nastojala da dobije izlaz na more. Opasnosti koje su za çu pro-izlazile iz kontinentalne zatvorenosti doãle su do punog izraæaja u Carinskom ratu sa Austro-Ugarskom poåetkom HH veka. Ovim ra-tom Austro-Ugarska je htela da potåini Srbiju svojim politiåkim interesima na taj naåin ãto je zatvorila kontinentalne puteve za izvoz robe u spoÿnoj trgovini Srbije. Znaåaj mora za meœunarodne odnose Jugoslavije proizlazi u najveñoj meri i zbog toga ãto je Jadransko more deo Sredozemnog mora, preko koga se dolazi u neposredni kontakt sa Evropom, Azijom i Afrikom. Isto tako, Sredozemno more je veza za izlazak na Atlantski okean i preko çega u ceo svet. Ekonomski, strateãki i politiåki znaåaj Sredozemnog mora ogleda se i u prisustvu velikih sila u çemu i postojaçu stalnih æariãta kriza na ovom podruåju. Izlaz na more, bez sumçe, predstavÿa prednost za jednu dræavu u meœunarodnim odnosima. Zbog toga se uvek mora raåunati s tom åiçenicom u procenama poloæaja jedne zemÿe u datoj konstelaciji meœunarodnih odnosa. v. Saobrañajni znaåaj teritorije. U razliåitim periodima istorije, teritorije pojedinih dræava imale su veliki znaåaj u razvoju meœunarodnih veza, trgovine i strategijskih pravaca kretaça. Putevi preko kojih su se te veze odræavale imali su, prirodno, veliki znaåaj u tim odnosima, i to kako za dræave preko kojih su ti putevi prelazili, tako i za dræave koje su se tim putevima koristile. U istorijskom razdobÿu, u kome je Evropa prodirala na istok kolonizirajuñi Aziju, Srbija je imala veliki znaåaj kao most izmeœu istoka i zapada, jer je preko çe prolazio pogodan put za neke evropske sile. S obzirom na to da su, na prvom mestu, Nemaåka i Austrougarska bile upuñene tim pravcima nadiraça na istok, meœunarodni poloæaj Srbije je u velikoj meri bio odreœen çenim geografskim poloæajem na tom putu. Strategijski planovi Austrougarske i Nemaåke uvek su uzimali u obzir ovaj znaåaj Srbije, te su bile spremne da se sukobÿavaju s drugim silama (Rusijom, Engleskom i Francuskom), oko posedovaça i kontrole na ovom putu. g. Geografski poloæaj grupacije dræava. U meœunarodnim odnosima, zbog razlika u interesima i uloge sile u suåeÿavaçu interesa, dolazi do ravnoteæe snaga, ãto dovodi do grupisaça dræa-va u politiåke saveze i blokove. Ove politiåke grupacije se meœusobno sukobÿavaju te se zbog toga mora voditi raåuna o çihovom geostrateãkom poloæaju. Razliåiti geografski uslovi doprinose posebnostima u poloæaju pojedinih zemaÿa unutar grupacije i poloæaju cele grupacije. Prvo, mora se imati na umu sve ono ãto je od znaåaja za svaku pojedinu dræavu-ålanicu grupacije i to uzeti u obzir i za ocenu poloæaja cele grupacije. Ovo je naroåito znaåajno kod odreœivaça neuralgiånih taåaka oko kojih se javÿaju najåeãñi sukobi. Pored toga, za ocenu poloæaja cele grupacije mora se voditi raåuna i o nekim drugim elementima. To je na 154

prvom mestu raspored dræava sa jakim proizvodnim kapacitetima unutar grupacije a prema drugim grupacijama. Ukoliko se takve dræave nalaze na graniånom pojasu grupacije, te se fiziåki neposredno dodiruju s drugom grupacijom, ta grupacija je, znaåi, vrlo raçiva u sluåaju sukoba. U ovoj situaciji veliku ulogu mogu da imaju tzv. tampon dræave koje fiziåki udaÿuju dve sukobÿene grupacije. To omoguñuje, naroåito raçivoj grupaciji, manevarski prostor i zaãtitu osetÿivih taåaka, koje imaju znaåaj za kapacitet moñi date grupacije. U danaãçim uslovima ratne tehnike, veliåina prostora ima poseban znaåaj u odnosima sile. Poznato je da antiraketni sistemi imaju veñi znaåaj ukoliko su viãe istureni prema periferiji braçenog prostora. Zatim, veliki prostor kojim raspolaæe jedna grupacija ima znaåaja i zbog klimatskih uslova. Ratna tehnika se prilagoœava strategiji u razliåitim prirodnim uslovima, ali se, i pored toga, ne moæe zanemariti ovaj åinilac kod planiraça odnosa na bazi sile dve grupacije. Jake zime, suãni i pustiçski predeli, stvaraju posebne teãkoñe koje mogu uticati na onoga ko planira napad, na vreme kada ñe napad biti izveden, kao i na odbranu jedne takve teritorije. 3. Nacija A. Pojam Buœeçe nacionalne svesti i nastanak nacija, obeleæava posebnu epohu i stupaç razvoja ÿudskog druãtva, i istovremeno, okvir sa kojim se u velikom broju sluåajeva poklapa savremena dræava. Sa nastankom nacije, javÿa se i nacionalna dræava, koja od poåetka pa do danas predstavÿa oblik dræavnog organizovaça nacije, te se åesto nacija i dræava kao pojmovi poistoveñuju. S obzirom na to da su meœunarodni odnosi, socioloãki gledano, odnosi globalnih druãtava, nacija i sve ãto se za çu vezuje, ili iz çe proizlazi, ima izuzetan znaåaj za meœunarodne odnose. Nastanak nacija u Evropi razbio je feudalne druãtvene tvorevine koje su zameçene nizom novih nacionalnih dræava. Ovaj proces formiraça nacija u Evropi predstavÿa jedno od bitnih obeleæja meœunarodnih odnosa XIX i HH veka do Prvog svetskog rata. Borba za nacionalno osloboœeçe porobÿenih naroda Evrope i çihove teæçe za stva-raçem nacionalnih dræava, bitno su uticale na meœunarodne odnose Evrope toga vremena. Proces formiraça nacionalnih dræava u Evropi tekao je jednovremeno s osvajaçima kolonija u svetu. Meœutim, razvitak kapitalizma van Evrope doprineo je razvoju nacionalne svesti i nastajaçu nacija na tlu Azije i Afrike, gde je ovaj proces joãu toku. Isto kao u Evropi i Americi, formiraçe nacija na drugim kontinentima uticao je na kretaçe meœunarodnih odnosa, dekolonizaciju i stvaraçe niza novih nezavisnih dræava koje danas doprinose otklaçaçu zavisnosti, hegemonije i eksploatacije iz meœunarodnih odnosa. Ovaj oåigledni znaåaj nacije u meœunarodnim odnosima zahteva pruåavaçe ove pojave, çeno objaãçeçe i definisaçe. Pokuãaji koji su do danas uåiçeni, s ciÿem da se odredi pojam i sadræina nacije kao oblika druãtvene zajednice, doveli su do formulisaça niza definicija i stavova o naciji. 155

Kapitalizam je isto tako zahtevao viãi stepen jedinstva naroda od ranijih druãtveno-ekonomskih sistema. Oseñaçe i svest o zajedniåkoj pripadnosti, uz novu materijalnu osnovu doprinosi razvoju posebnog psihiåkog odnosa prema druãtvenoj stvarnosti, koji se bitno razlikuje od ranijih faza razvoja druãtvene svesti. Prvo, ovaj proces situiran je na jednom ograniåenom teritorijalnom podruåju razvijenih komunikacija, komplementarne podele rada, koja omoguñuje relativnu samodovoÿnost, a sve je to nastalo u istorijskom toku razvoja kultura, koje se meœusobno razlikuju, ãto doprinosi stvaraçu posebnih nacionalnih karakteristika. I drugo, svi ovi procesi dovode do stvaraça posebnog oblika svesti, koja je bitan elemenat nacije i koji karakteriãe pripadnost svakog poje-dinca datoj naciji. Povezanost nacije i dræave, naciji daje poseban znaåaj u meœunarodnim odnosima, s obzirom na to da je dræava osnovni akter u meœunarodnim odnosima. Nacija, kao oblik druãtva, nastaje iz potrebe za stvaraçem nacionalne dræave koja bi to druãtvo obuhvatila. Upravo dræava kao politiåka organizacija druãtva, kakvo je nacija, obezbeœuje razvoj tog druãtva u uslovima nejednakosti u meœunarodnim odnosima. U uslovima druãtvenog razvoja u kojem se raœa nacija, nastaje i potreba za stvaraçem nacionalne dræave koja ñe tu naciju uvesti u odnose s drugim nacijama. To ne znaåi da ta teæça ka svojoj dræavi ne moæe da se zadovoÿi zajedniåkim æivotom viãe nacija u jednoj dræavi. To je uvek moguñe ukoliko se bitni interesi tih nacija identifikuju s interesima zajedniåke dræave. Opãte je prihvañeno stanoviãte da je federacija ravnopravnih nacija dræavni oblik koji je najpogodniji za ujediçeçe viãe nacija u jednu dræavu. Ovo spajaçe nacija u jednu dræavu ne ukida postojaçe i autentiånost nacija koje se ujediçuju u jednu dræavu. Ovakvim ujediçeçem, nacije nastavÿaju da æive uz oåuvaçe svog identiteta i integriteta, koji se ispoÿava i åuva na razliåite naåine, kako u politiåkom sistemu unutar, tako i na planu meœunarodnih odnosa i spoÿne politike date dræave. Åitava istorija nacije ukazuje na to da su nacija i nacionalna dræava dve pojave åvrsto povezane. Postojaçe naroda bez svoje dræave nije izuzetak u istoriji. Druãtveno-ekonomske formacije u kojima se razvijao narod nisu poznavale odnose koji su zahtevali takav stepen povezanosti kakav je doãao sa razvojem kapitalistiåkih odnosa. Beznaåajne veze izmeœu privredno-naturalnih zajednica nisu mogle stvoriti odnos iz kojeg bi se javila eksploatacija kakva moæe nastati u uslovima robne proizvodçe i ãirih træiãta na kojima deluje zakon vrednosti i automatski stvara odnos u kome razvijeniji eksploatiãe maçe razvijenog. Tako su narodi mogli da æive relativno mirno jedni kraj drugih u istoj dræavi, bez veñeg interesa da se izdvoje u posebne dræave, ili da u zajedniåkoj dræavi utvrde posebne politiåke korektive kojima bi se neutralisala nejednakost iz koje bi mogla da se rodi eksploatacija jednog naroda od drugog. Nacija kao oblik teritorijalnog druãtva, po pravilu, svojstvo izraæava putem zahteva za stvaraçe nacionalne dræave. To je istorijski utvrœena åiçenica koja i u savremenim uslovima nalazi potvrdu u postojeñoj praksi na tlu Azije i Afrike. Ova 156

åiçenica ukazuje na znaåaj nacije za meœunarodne odnose, koji se najneposrednije izraæava u sledeñim vidovima: a. Nacionalna ekonomija. Pod ovim pojmom oznaåava se ekonomska celina relativne samodovoÿnosti koja je osnov samostalnosti postojaça svakog potpunog druãtva. Nacionalna samodovoÿnost je nuæan uslov nastanka i samostalnog æivota nacija, mada se on danas postepeno gubi, poãto savremeni stepen razvoja druãtva vodi prevazilaæeçu nacionalnih granica koje postaju preuske. Ovaj proces vodi integrisaçu nacija ãto je, moglo bi se reñi, poåetak procesa neposrednog ukÿuåivaça åoveka u tokove svetske privrede a time i ÿudskog druãtva u celini. Meœutim, to povezivaçe se odvijalo u jednom krugu u kojem je podela rada bila komplementarna i na pribliæno istom stupçu ekonomske razvijenosti. Povezivaçe te grupe znaåilo je çeno odvajaçe od drugih grupa a to odvajaçe je u osnovi bilo ekonomsko: razliåitost u stepenu razvijenosti koja, uz primenu træiãnih zakona, vodi eksploataciji maçe razvijenog, nacionalna dræava je bila pozvana da ovu eksploataciju spreåi politiåkom zaãtitom ekonomske snage svog proizvoœaåa. Ovo je bila motorna snaga pokreta za nacionalnu nezavisnost i stvaraçe nacionalne dræave. Ovo je i danas jedan od bitnih åinilaca na kome i daçe postoji nacionalna dræava. Na nekim stranama ova dræava pokazuje tendenciju jaåaça a na drugim çena uloga postepeno odumire. b. Teritorijalnost i dræavnost. Ogleda se u fiziåkoj i politiåkoj povezanosti grupe koju åini jedna nacija. Teritorijalni kontinuitet prostiraça jedne nacije je istovremeno i prostor na kome se ãiri nacionalna dræava. Nepodudaraçe ova dva elementa stvaralo je posledice u meœunarodnim odnosima poãto je nacionalna dræava uvek teæila da se proãiri i na delove teritorije na kojoj se prostirala “çena nacija” a koja je mogla pripadati nekoj drugoj dræavi. Na tome su se (a i danas) zasnivali zahtevi za promenama granica ili se istiåu teritorijalne aspiracije prema drugim dræavama, ãto je uvek bio dobar put ka meœunarodnom sukobu. Nacionalna dræava nije samo znaåajna za samostalni druãtveni æivot nacije, veñje ona znaåajna i za samo formiraçe nacije i nacionalne svesti. Dugo postojaçe dræavnosti jedne grupe doprinosi prerastaçu te grupe iz niæih druãtvenih oblika u viãi u naciju. Danas nacionalna dræava ima poseban znaåaj u Aziji i Africi za formiraçe nacije od razliåitih plemenskih i drugih etniåkih grupa nastaçenih na teritoriji jedne dræave. Tu dræava ima ulogu politiåkog i druãtvenog jezgra oko kojeg se vrãi okupÿaçe raznorodnih grupa u jedinstvenu naciju a u otporu eksploatacije i drugim odnosima neravnopravnosti koji dolaze spoÿa od industrijski razvijenog sveta. Najzad, zajedniåka istorija, ratovi, borbe, stradaça, pobede kroz koje prolazi jedna dræava doprinose poveñaçu kohezije druãtvene grupe koju data dræava politiåki organizuje. v. Nacionalna kultura sadræi niz obeleæja ali se pod çom najåeãñe podrazumeva “ona osobina kulture koja se moæe opisati u jednoj dræavi i koja je znaåajna da bi se ta druãtva ne samo razlikovala od drugih, koje imaju drukåiju... kulturu veñi da bi se pomoñu çe shvatilo i objasnilo çeno meœunarodno ponaãaçe.”50 157

Razumÿivo je da su nacionalne kulture razliåite s obzirom na to da nacije æive odvojeno, ograœene ne samo politiåki i ekonomski veñ, ãto je najåeãñi sluåaj, i jeziåkom barijerom. Jezik ima ogroman znaåaj ne samo u kulturnom saobrañaju veñi u samom poimaçu sveta i stvaralaãtvu koje je osnova kulture. Pored jezika i drugi vidovi i elementi kulture ukazuju na te razlike. To se moæe reñi za gotovo sva podruåja kulturnog stvaralaãtva: filozofiju, religiju, obiåaje, moral, umetnost, nauku i dr. Sve ove razlike najpre se ogledaju u razliåitosti etosa kao sistema i hijerarhije vrednosti u svakom druãtvu, koji jedno druãtvo odvaja od drugog i doprinosi çegovim nacionalnim osobenostima. Ove razlike ostavÿaju posledice na politiåko, druãtveno i ekonomsko ureœeçe i pravac razvoja jednog druãtva, ãto sve zajedno utiåe na meœunarodne odnose i veze tog druãtva s drugim druãtvima. g. Uloga nacije u viãenacionalnoj dræavi na planu meœunarodnih odnosa te dræave, ogleda se posebno u procesu odluåivaça pri odreœivaçu spoÿne politike te dræave. I u drugim ustavnim sistemima federativnih dræava postoje razliåiti oblici posrednog ili neposrednog uåeãña federalnih jedinica u meœunarodnim odnosima, bilo preko posebnih nadleænosti pri zakÿuåeçu meœuna-rodnih ugovora (npr. federalna klauzula), bilo neposrednim politiåkim vezama koje federalne jedinice ostvaruju u meœunarodnim odnosima. B. Razvoj nacija Razvoj nacija teåe neravnomerno tako da se u svetu mogu zapaziti neke razlike u ovom procesu koje mogu imati znaåaj za meœunarodne odnose. Nacija se prvo javÿa u Evropi, zatim u Americi i najzad u Aziji i Africi. a. Nacija u Evropi i Americi. Sa razvojem kapitalistiåkih druãtvenih odnosa u Evropi XVII veka, nastala je potreba stvaraça ãirih privrednih podruåja koja bi prerasla feudalnu rascepkanost. Ovaj proces u osnovi æivota evropskih naroda, odvijao se u Zapadnoj Evropi kroz tradicionalne dræavne tvorevine feudalnog tipa faze apsolutizma. U ovim uslovima su veñvekovima razvijene zajedniåka tradicija, kultura, jezik, oseñaçe patriotizma. Ovi procesi u osnovi druãtva dovode do nacionalnog buœeça zajedno sa revolucionarnim pokretima protiv feudalnog sistema vladavine. Velika francuska revolucija 1789. godine sadræi u sebi i nacionalno-revolucionarni karakter, poãto je ona, izmeœu ostalog, istakla i naåelo nacionalne nezavisnosti i slobode. To je u tom istorijskom trenutku bio i vid borbe protiv feudalizma koji je predstavÿao negaciju nacionalne nezavisnosti jer je çegova druãtvena organizacija zasnovana na sasvim drukåijim naåelima. Ideje francuske revolucije nailaze na plodno tlo kod svih evropskih naroda, tako da ubrzo posle çe narastaju revolucionarni pokreti kako na zapadu tako i na istoku Evrope. Meœutim, Napo-leonovi osvajaåki ratovi razbijaju iluzije evropskih naroda da od Francuske mogu oåekivati pomoñu çihovim nastojaçima da se oslobode feudalne potåiçenosti. Zavrãetak Napoleonovih ratova 1815. godine oznaåio
50

str. 52.

V. Dimitrijeviñ, Nacionalna kultura i meœunarodni odnosi, “Meœunarodni problemi”, 4/1974,

158

Ubrzo pos-le toga dolazi do nezavisnosti Belgije. Veñ1830. koje su svojim uåeãñem u tom ratu htele da sa Engleskom izmire neke svoje dugove. revolucionarna 1“8. ratovi Srbije i Crne Gore protiv Turske 16-17. Kada je krajem XVII veka doãlo do sukoba ovih interesa ameriåki doseÿenici su se digli na ustanak i osvojili nezavisnost 1776. stavila je ovo podruåje u æiæu interesovaça i sukobÿavaça velikih sila. Nacionalni pokret na ovom kontinentu nije bio jedinstven po svom sastavu niti po svojim ciÿevima. Srbija je otpoåela borbu za osloboœeçe prvi put 1804. koju su poveli ameriåki kolonisti 1775. pa sve do Prvog svetskog rata. Tada su Srbija i Crna Gora dobile i formalno priznaçe nezavisnosti. jer su nacionalni pokreti doveli do povlaåeça Turske carevine sa najveñeg dela Balkanskog poluostrva nakon viãevekovne vladavine. I ova borba za nacionalnu nezavisnost je uvukla druge sile (Francusku i Ãpaniju na strani Amerikanaca). godine. do kojih dolazi s kapitalizmom. Borba Srbije i drugih naroda na Balkanu za nezavisnost. godine. jedno od osnovnih obeleæja meœunarodnih odnosa Evrope je borba za nacionalno osloboœeçe i formiraçe nacionalnih dræava.je privremeni poraz u borbi protiv feudalizma. da bi posle poraza Prvog ustanka 1813. pored ostalih. dovodi do ratova za neza-visnost i ujediçeçe 1860. godine. Uporedo sa snagama koje su odraæavale opãti nacionalni interes. godine. uåestvovale su i snage kojima je prvenstveni ciÿ bio oåuvaçe sopstvenih feudalnih privilegija ali bez ãpanskog sizerenstva. godina. U Latinskoj Americi. Odnosi izmeœu nemaåkih dræava Pruske i Austrije. godine. koji je zavrãen pobedom Pruske i ujediçeçem Nemaåke 10. u tom vremenu se takoœe pogorãavaju zbog zahteva nemaåkih dræava van Austrije da se ujedine i odvoje politiåki od Austrije. godine. u formiraçu nacije i nastajaçu pokreta za nezavisnost. Na ovom podruåju pala je Austro-Ugarska posle vekovne vladavine feudalnog tipa. sadræana su i bitna obeleæja borbe za nacionalnu nezavisnost po-robÿenih naroda. U ovom revolucionarnom pokretu. Meœutim. godine. ta etniåka pripadnost nije bila dovoÿna da bi interese Engleske nametnula ame-riåkim kolonijama kao zajedniåke. Od toga trenutka. godine ponovo ustala i utemÿila prve stubove svoje nezavisnosti. i najzad. Bosansko-hercegovaåki ustanak 15. izazvali su ozbiÿne krize u meœunarodnim odnosima Evrope ãto se posebno iskazalo angaæovaçem velikih sila u ovim dogaœajima ãto je dovelo do kongresa Evropskih velikih sila u Berlinu 18. Na jugoistoku Evrope. Tako je doãlo do toga da je nezavisnost izvojevana od 159 . veñ1815. Ovaj ustanak je Rusija u krvi uguãila i tako odloæila nezavisnost poÿskom narodu za gotovo ceo vek. Borba za nacionalno osloboœeçe. godine izbija ustanak u Poÿskoj. Buœeçe nacionalne svesti u Italiji. Doãlo je do rata izmeœu Pruske i Austrije. koja je bila pod feudalnom vlaãñu Ãpanije i Portugalije. nacionalni pokreti za nezavisnost poåiçu 1810. Sve to govori o znaåaju nacionalnih pokreta za osloboœeçe i nezavisnost u meœunarodnim odnosima. ãto je Istoånom pitaçu dalo nove dimenzije. i traju do 1826. tipiåan je primer uloge novih druãtvenih odnosa. go-dine. Engleska je dræala severnoameriåke prostore kao svoju koloniju u kojoj je stanovniãtvo u najveñoj meri bilo englesko po etniåkoj pripadnosti.

i takvom poloæaju u odnosu na kapitalizam stranih osvajaåa. Francuska i SAD. istiskujuñi Englesku i Francusku s ovog podruåja. za “osloboœeçe” Kube. je utvrœivaçe postojaça snaga. Meœutim. nav. Ubrzo po sticaçu nezavisnosti. kada su te dræave nezavisni ålanovi meœunarodne zajednice. çihovo ponaãaçe u meœunarodnim odnosima nesumçivo je odraz nacionalne politike nezavisnosti tih naroda. kao za podruåje bogato sirovinama i træiãte pogodno za plasman industrijskih proizvoda. svedoci smo da ti narodi sasvim jasno u svojim spoÿnim odnosima izraæavaju stepen druãtvenog razvoja istovetnog s onim koji se sreñe kod dræava koje su nesumçivo nacionalne dræave. i sada. za zemÿe Latinske Amerike su se zainteresovale velike sile Engleska. rodio je prve klice objediçavaça na osnovu otpora takvoj eksploataciji. 52 R. Ekonomska osnova buœeça nacionalne svesti kolonijalnih naro-da je drukåija od one koja je postojala u Evropi u vreme formiraça nacije. Ona ne leæi u procesu stvaraça unutraãçeg træiãta ãireg i ujediçenog. neznatno modifikovan. 160 . zbog svojih posebnih sadræaja. delo. Teoretiåari koji polaze od kriterijuma koji vaæe za evropske nacije. Ono ãto je sigurno je to da u tim zemÿama postoje znaåajna nacionalna jezgra u kojima se vrãi proces pretapaça razliåitih oblika svesti (npr. koje mogu biti kadre da politiåki poveæu ove narode u zajedniåkoj akciji prema pretçi i ugroæavaçu spoÿa. Otpor i borba protiv kolonizatora. preuve-liåava vrednost sopstvene nacije a obezvreœuje druge nacije te åini 51 R. On sadræi u sebi nacionalnu iskÿuåivost i ãovinistiåki odnos prema drugim nacijama. Nacionalizam kao oblik ideoloãke svesti. SAD poåiçu sve viãe da se uvlaåe u privredu zemaÿa Latinske Amerike. ostavÿa posebne posledice na meœunarodne odnose. koji nastaje s nastankom nacija.51 b. Sve je to dovelo do novog tipa zavisnosti zemaÿa Latinske Amerike. Od vremena Monroove doktrine (1823. Stojanoviñ. smatraju uglavnom da u Aziji i Africi nije moguñe nañi formirane nacije. ali je ostao stari druãtveni poredak. koji im je nametnuo imperijalizam u kapitalistiåkoj podeli rada svetskog kapitalistiåkog sistema. veka. ne moæe se sasvim jednostavno ustanoviti. stavio je ovu pod kolonijalnu vlast SAD. Otpor prema takvom mestu u podeli rada. plemenske) u nacionalnu svest. nav. Rat sa Ãpanijom 1899. Da li su u ovim zemÿama veñformirane nacije ili ne. zavisnosti karakteristiåne za epohu imperijalizma sa kojom se te zemÿe i danas nose u procesu borbe za punu nezavisnost. i da u spoÿnopolitiåkom ponaãaçu ove zemÿe u najveñoj meri zauzimaju stavove koji su oåigledno posledica sagledavaça nacionalnih interesa. str. Stojanoviñ. 71 76. Ono ãto je znaåajno za prouåavaçe meœunarodnih odnosa.52 v. veñu eksploatisanom poloæaju tih naroda. politiåka organizovanost u toj borbi. Nacija u Aziji i Africi. 1903.). delo. 37-71. a naroåito u drugoj polovini 20. Prirodno. godine SAD su organizovale odvajaçe Paname od Kolumbije da bi dobile koncesije Panamskog kanala. str. postojaçe nacije je najsigurniji pokazateÿ postojaça takvog stepena svesti i druãtvene organizovanosti otpora stranom osvajaåu.Ãpanije.

str. str. pa åak ni osvetom ili odmazdom kao posledicama niskih strasti åoveka. izazivaju staça. ãto oteæava razvoj meœunarodnih odnosa a i razvoj same nacije. a iza çih su se krile osvajaåke teæçe. etniåke ili nacionalne grupe u sukobu. “Moja nacija najveña” ãto moæe da dobije i patriotski prizvuk. Naroåito velika opasnost koju nacionalizam sadræi za meœunarodne odnose je u tome ãto on moæe da bude veãtaåki izazvan (ãto najåeãñe i jeste) od “ideologa” i “voœa” nacije. nav. 3/1973. agresivnu spoÿnu politiku. Ovo prenoãeçe liåne narcisoidnosti na grupnu najåeãñe je posledica bedne uloge date individue u druãtvu ili profesiji. Ove snage su najåeãñe svoje uske klasne ili grupne interese proglaãavale za nacionalne. imperijalizam i hegemonizam. Fromm. O nacionalizmu. razvoja i odbrane nacionalne dræave i svih çenih vrednosti. ãto se åesto åinilo u psiholoãkim pripremama masa za rat ili zavojevaåku.idejnu osnovu za razvoj i negovaçe nacionalnih predrasuda. negujuñi pri tom ãovinizam i mræçu prema drugim narodima. najzad. Na taj naåin on svoje tvrdçe “Ja najveñi”. razvija i neguje nacionalne mitove s ciÿem skrivaça klasnih suprotnosti u datom druãtvu. Osim ovih negativnih obeleæja na-cionalizam je u jednom kratkom vremenskom periodu imao pozitivnu ulogu u razvijaçu nacionalne svesti masa u borbi za nacionalno osloboœeçe jednog naroda. koja ukÿuåuje u sebi potrebu izgradçe. Nacionalizam se danas najåeãñe izraæava putem iracionalnih predstava o vrednostima sopstvene nacije. kulturni i ekonomski ekspanzionizam. koja uz postojaçe objektivnih okolnosti koje dovode do sukoba. pa u veliåaçu svoje nacije vidi i sebe u boÿem svetlu. jer dosadaãça istraæivaça ukazuju na to da niz iracionalnih. on sadræi teæçu ka nacionalnoj zatvorenosti u ekonomskom i kulturnom smislu. koji je samo u kratkom vremenu bio vezan s “demokratskom tradicijom revolucionarnog patriotizma i nacionalnog suvereniteta”. objektivno neobjaãçivih momenata iz odnosa druãtvenih grupa. 161 . 53 J. Nacionalizam. 26-30. “Ja najboÿi”. bez osporavaça ili omalovaæavaça drugih nacija. 53mora biti razdvojen od nacionalne svesti kao oseñaça pripadnosti jednoj zajednici. od kojih je najblaæe staçe narcisoidnosti.54Nacionalizmu se upravo mora pokloniti paæça zbog çegove iracionalne suãtine. On se danas u psihologiji åesto poistoveñuje s nekim patoloãkim staçima duha. U uslovima æivota graœanskog druãtva. problem”. “Meœunarodni 54 E. åesto su sluæile kao potvrda shvataça o åoveku kao ubici po samoj svojoj prirodi. taj sukob pretvaraju u monstruozni masakr koji se ne moæe objasniti racionalnim razlozima. Od nacionalizma treba odvojiti patriotizam koji razvija odanost prema svojoj naciji i dræavi i çenim vrednostima. Destruktivnost i krvoloånost koje su zahvatale verske. Œ orœeviñ. 38. Sa nacionalistiåkim predstavama pojedinac svoju narcisoidnost prenosi na åitavu grupu kojoj pripada. meça i prenosi na svoju naciju preko tvrdçi “Moja nacija najboÿa”. nacionalizam su posebno negovali i razvijali slojevi koji su patriotska oseñaça naroda æeleli da iskoriste za agresivne ciÿeve prema drugim narodima. delo.

teæçi ka monopolizmu u svetskim razmerama. Zbog toga je u prouåavaçu meœunarodnih odnosa neophodno posvetiti paæçu unutraãçoj druãtvenoj i ekonomskoj strukturi dræava koje. preovlaœuje borba protiv ove vlasti koja dovodi do çenog ruãeça. Druãtveno-ekonomska struktura je znaåajan åinilac u meœunarodnim odnosima. 162 . Åak i svaka faza razvitka jednog od druãtveno-ekonomskih sistema dræava. Drukåiji je odnos izmeœu dræava ranofeudalnog perioda. One doprinose raœaçu antagonizama u svetskim odnosima. åime u meœunarodnom prostoru izaziva odgovarajuñe posledice. jer u çoj nastaju protivreånosti åije reãavaçe åesto mora da preœe dræavne granice. bez sumçe. Takoœe. u kome je preovlaœivala veoma rascepkana struktura feudalizma. U prvoj fazi priznaje se vrhovna papska vlast. a kasnije. ãto moæe sluæiti kao pokazateÿ pravaca kretaça interesa i çihovog suåeÿavaça u meœunarodnom prostoru s interesima drugih dræava. drukåiji je odnos i prema dræavnom suverenitetu. utiåu na çihovo spoÿnopolitiåko ponaãaçe. Druãtveno-ekonomski sistem Spoÿna politika dræava je produæeçe unutraãçe politike koja se u meœunarodnom prostoru prilagoœava konstelaciji meœuna-rodnih odnosa. da li u ekonomskoj strukturi preovlaœuje monopolska privreda ili liberalna ili dræavno-kapitalistiåka. Istorijskim pregledom meœunarodnih odnosa nije teãko da se zapaze razlike u odnosima izmeœu dræava u antiåkom dobu ili feudalizmu. Veoma je znaåajno za meœunarodne odnose da li jedna dræava ima slobodno træiãte ili se ono kontroliãe u veñoj ili maçoj meri. Za ocenu moguñnosti razvoja odnosa izmeœu dræava sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima. nakon åega nastupa faza izgradçe centralne dræavne vlasti. u drugoj fazi. Razvoj protivreånosti jednog ekonomskog sistema je znaåajan za razvoj meœunarodnih ekonomskih odnosa jer iz çih izrastaju bitni elementi koji karakteriãu odnos date dræave prema drugim dræavama. hegemoniji i imperijalizmu. ãto od feudalnih dræava stvara znatno åvrãñe dræavne celine. putem dræavne intervencije. U prvoj nije bilo niãta neobiåno ako bi se jedan deo teritorije dræave dao u miraz uz ñerku koja se udaje za vladara druge dræave. izaziva promene u odnosima izmeœu çih. i dræava u fazi apsolutizma feudalnog tipa. Unutraãça druãtveno-ekonomska struktura dræave doprinosi odreœivaçu stepena i oblika meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima. Stepen uåeãña dræave u privrednom æivotu zemÿe moæe ukazati na tendencije te dræave u meœunarodnim ekonomskim odnosima. Odnos prema dræavnoj teritoriji u prvoj fazi je drukåiji nego u drugoj. jer se izmeœu takvih dræava razvijaju posebni oblici odnosa koji u svojoj suãtini sadræe bitne razlike prema odnosima izmeœu dræava sa istim druãtveno-ekonomskim sistemima. Druãtveno-ekonomski i politiåki sistem dræava A. Zatim. Ta razliåitost se vidi u nizu sluåajeva. Postojaçe dræava sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima stvara posebno staçe u meœunarodnim odnosima.4.

kao klasne organizacije u kojima je na vlasti klasa koja je u novoj dræavi svrgnuta sa vlasti. teæe da sruãe novi poredak. S druge strane.neophodno je poznavati niz åiçenica koje karakteriãu sisteme u pitaçu. istovremeno. Uzrok ovome treba traæiti na obe strane: “Stare dræave”. druãtvenih klasa i slojeva. izdvajaçe jedne velike zemÿe iz stvorenog sistema meœunarodnih odnosa u epohi imperijalizma. nova dræava. jer çegovo postojaçe ugroæava klasne pozicije vladajuñe klase u staroj dræavi. ne moæe razumeti bez sagledavaça uloge ideologije u çoj. te je sukob s novom re-volucionarnom dræavom neminovan oblik odnosa (sukob ne znaåi samo oruæani sukob). s obzirom na to da su interesi takvih dræava iskÿuåivi te ih je nemoguñe dovesti u sklad. iz kojeg bi se mogle izvuñi koristi koje se iz meœunarodnih odnosa oåekuju. Pored toga ideologija oznaåava i odreœeni sistem miãÿeça jednog druãtva. godine i Napoleonovi ratovi voœeni s ciÿem osloboœeça naroda Evrope od feudalizma. iracionalni odnos prema stvarnosti i kao takva moæe delovati samostalno u razliåitim pravcima politiåke delatnsti ÿudi. pa preko subverzivnih aktivnosti do otvorenog oruæanog napada. To je bio prvi signal da osnovna protivreånost imperijalizma viãe ne moæe biti otklaçana izvozom kapitala. zbog meœuzavisnosti na meœunarodnom planu. Ideologija je u svojoj suãtini iskrivÿeni. Sukob u takvoj konstelaciji odnosa. U istorijskim razdobÿima. Stoga se svaka politika. radi åega koristi mnoga sredstva. vrednosnih sudova i normi dru-ãtvenog po163 . a u stvari radi podreœivaça Evrope interesima francuske klase. u kojima je dolazilo do smene druãtveno-ekonomskih sistema. istorijski gledano. kako bi se mogle izvuñi neke determinante koje te odnose odreœuju. To je bio prvi udarac naåinu razreãavaça sopstvenih protivreånosti imperijalizma putem osvajaça. Nastanak prve socijalistiåke zemÿe posle Prvog svetskog rata znaåio je. Ideologija Dati druãtveno-ekonomski sistem omoguñuje nastajaçe ideoloãkih oblika svesti koja sadræi posebnu projekciju stvarnosti. B. redovno je nastajao sukob izmeœu druãtveno-ekonomskog sistema i dræava u kojima je doãlo do revolucionarnog preobraæaja. S obzirom na to da ideologija takoœe obuhvata u sebi sistem pogleda na svet i ukupnost ciÿeva. s obzirom na to da na tu priliku mogu uticati razliåiti druãtveni slojevi koji imaju razliåitu ideologiju. te teæi da i u drugim dræavama doœe do revolucionarnih promena. Nova klasa na vlasti u tome vidi opasnost za svoj razvoj. poåevãi od propagande. razvoj tehnologije postepeno naruãava mehanizam svetske privrede nastao u imperijalizmu. U takvim uslovima vladajuña klasa u potpunosti identifikuje svoj interes s dræavnim interesom. Najboÿi primer razvoja odnosa ove vrste jeste odnos feudalne Evrope prema revolucionarnoj Francuskoj posle 1789. koja je revolucijom doãla na vlast. S druge strane. pa i meœunarodna. je neminovan. nailazi na prepreke u svom razvoju jer teãko moæe da ostvari sistem odnosa sa dræavama zastarele druãtveno-ekonomske strukture. ruãeçem ravnoteæe izmeœu uåeãña industrijske i sirovinske proizvodçe na svetskom træiãtu. kako s jedne tako i s druge strane.

Ali i pored toga ne moæe se zanemariti uticaj religije na meœunarodne odnose. Verska iskÿuåivost i netolerancija onemoguñavali su uspostavÿaçe normalnih odnosa izmeœu dræava razliåitih religija. uspostavÿena je ravnopravnost vera u Evropi. Posebno je pitaçe uloga i znaåaj religioznih organizacija u meœunarodnim odnosima. Protiv ovih dræava rat je smatran kao poli-cijska mera protiv pobuçenika i prema pobeœenom su mogle biti primeçene mere inkvizicije. Ova smena je uvek prañena oãtrom politiåkom borbom. pravila o verskoj netoleranciji su i ranije krãena u vreme kada je bila nuæna saradça Pape sa Vizantijom u zajedniåkoj borbi protiv Turske. U ovom smislu. Isto tako. ponaãaçe jedne dræave uvek na odreœeni naåin sadræi obeleæja ideologije vladajuñih slojeva date dræave. sa jaåaçem protestantskih dræava Engleske i Holandije i nakon iscrpÿujuñih verskih ratova u Evropi. pravoslavni. iza verskih sukoba uvek su postojali jasni interesi dræava. znaåajna uloga ovih organizacija ogleda se u velikim moguñnostima propagande i vrãeça uticaja na narodne mase u velikom broju zemaÿa. u tim trenucima moæe da pospeãi iracionalne impulse ponaãaça. koji su proizlazili iz meœuzavisnosti datog trenutka. Meœusobna iskÿuåivost dva sistema u ideoloãkoj sferi. u kojima je dolazilo do smene druãtvenoekonomskih sistema. protestanti. ideoloãka svest moæe da deluje vrlo razorno u odnosima dræava stare i nove ideologije.naãaça. Uostalom. Osim toga. Katoliåka crkva). nisu priznavale legitimitet vlasti u dræavama u kojima su na vlasti bili “ãizmatici” tj. kao åinilac u meœunarodnim odnosima. U takvim uslovima. Odnosi dræava u Evropi u sredçem veku nose obeleæje religioznih sukoba i ratova. graœanskim i meœunarodnim ratovima. Najblaæi je. pravila o zabrani svake tolerancije protestantizma nisu smetale Francuskoj da uspostavi mirne odnose sa Engleskom onda kada je to obostrani interes zah-tevao. ostavÿa naroåito znaåajne posledice u revolucionarnim vremenima. koja moæe biti upotrebÿena i u meœunarodnim odnosima na razliåite naåine. dovoœeçem do krajnosti predstave o stvarnosti na jednoj i na drugoj strani. Posle Vestfalskog mira 1648. ãto je ideologiji davalo naroåiti znaåaj u meœunarodnim odnosima. katoliåke dræave su bile prinuœene da priznaju legitimitet tih dræava. kojim je zavrãen Tridesetogodiãçi verski rat u Evropi. koje su sledile versku netoleranciju proglaãenu od Vatikana. meœutim. åije funkcionisaçe je postajalo sve znaåajnije za odnose evropskih dræava. ili kasnije. godine. Meœutim. onaj koji se vrãi putem pritiska na odgovarajuñe vlade da u meœunarodnim odnosima zauzimaju odreœene stavove. sigurno. Katoliåke dræave. Ideologija. Iza ove ravnopravnosti. mræçu sa æeÿom da se silom uguãi suprotna ideologija. i danas se ne moæe zanemariti uloga i znaåaj religije u meœunarodnim odnosima. U ranijim epohama ÿudske istorije za odnose dræava veliki znaåaj je imala religija. ako je reå o internacionalnoj verskoj organizaciji. veño velikoj politiåkoj i ekonomskoj moñi ovih organizacija (npr. Uostalom. usta-novÿena je ravnoteæa snaga u Evropi. 164 . kao jedan od oblika ideoloãke svesti. Ona je naroåito znaåajna u mobilizaciji masa i stvaraçu neprijateÿskih oseñaça prema druãtvenim grupama druge religije. Tu viãe nije reå samo o religiji.

To takoœe dokazuje da ideologija nije bitni åinilac koji determiniãe odnose izmeœu dræava. s obzirom na ulogu datih grupa u procesu odluåivaça o spoÿnoj politici dræava. a na prvom mestu od oblika i stepena ekonomske meœuzavisnosti datog trenutka. vrlo je åest sluåaj da se iza ideoloãkih sukoba kriju sukobi interesa dræava vezanih za ekonomsku ili druge vrste meœuzavisnosti. protiv grupe kapitalistiåkih zemaÿa. Odnosno. ili åak moæe da u samim tokovima revolucionarnog preobraæaja druãtva poprimi reakcionarna obeleæja (nacionalizam. To nije bez znaåaja u meœunarodnim odnosima. dræave sa razliåitim ideologijama u jednom trenutku mogu biti u oãtrim sukobima (kada se ideologija stavÿa u prvi plan propagandnog delovaça). Savremena potreba svetske podele rada nesumçivo doprinosi sve izrazitijem probijaçu odnosa saradçe namesto hladnog rata. koji nameñe svoju ideologiju åitavom druãtvu a svoje interese proglaãava opãtim dræavnim interesima. uostalom. veñda oblici odnosa izmeœu çih zavise od drugih åinilaca. Nije redak sluåaj da se u meœunarodnim odnosima sukobÿavaju dræave iste ideologije (u osnovi iste) a da saraœuju dræave sa suprotnim. Politiåki sistem dræava Iz veñanaliziranih odnosa proizlazi znaåaj politiåke orga-nizacije i druãtvenopolitiåkog sistema dræava. da ideologija ne moæe prevagnuti nad drugim åiniocima koji u biti odreœuju interese dræava u meœunarodnim odnosima. redovno predstavÿa napredno usmerenu svest.). pa åak i interesima socijalizma uopãte. Tako nije moguñe zanemariti snagu meœunarodnog radniåkog pokreta i çegov uticaj u svakoj zemÿi na ponaãaçe te zemÿe u meœunarodnim odnosima. moæe se smatrati da ideologija doprinosi stvaraçu odreœene konstelacije meœunarodnih odnosa. S druge strane. Najboÿi primer za to je Drugi svetski rat u kome su se na jednoj strani naãle socijalistiåke i kapitalistiåke dræave kao saveznici. koje mogu onemo-guñavati razvoj procesa saradçe a pospeãivati sukobe u meœunarodnim odnosima. neophodno je napomenuti. Isto tako. dobar je primer kao. bratstva i jednakosti do teæçe ka osvajaçima. npr. ãto moæe da dovede do ozbiÿnih podela unutar meœunarodne zajednice. i devijantni razvoj socijalizma u SSSR. ako ne iskÿuåivim ideologijama. te se çoj suprotstavÿa ideologija koja æeli da druãtvene tokove vrati unazad. koji je do juåe bio vladajuñi oblik odnosa izmeœu dræava sa razliåitim ideologijama. tokom kojeg je doãlo do izdvajaça jednog vladajuñeg sloja. B. da bi u nekom drugom saraœivale. jer se u uslovima postojaça jednog druãtveno-ekonoms165 . Razvoj francuske revolucije i çeno skretaçe od ideje slobode. Za takav razvoj se moæe navesti mnogo primera iz istorije.Ideologija koja nastaje s revolucionarnim preobraæajem druãtva. Treba takoœe napomenuti da je netaåna podela dræava po ideologijama. To ne znaåi da jedna napredna ideologija ostaje to za veåita vremena. Ona naroåito doprinosi politiåkom grupisaçu dræava. jer su ideologije univerzalne i unutar jedne dræave mogu se zapaziti grupe koje imaju razliåite ideologije. Ona moæe postati reakcionarna. Iz svih ovih razloga.

Unutar jednog druãtva mogu se nañi razliåiti uslovi za otklaçaçe druãtvenih protivreånosti koji mogu biti povoÿni. u kojima su monarhije bile ograniåene pravima saveta staraca i u kojima su monarsi bili birani opãtim pravom glasa. organizacija vlasti. koji predstavÿaju nosioce ekstremnih poli-tiåkih stavova. mesto druãtvenih slojeva i klasa. gde je veñbila ustrojena apsolutna monarhija. postojaçe interesnih grupa i çihov uticaj u politici date dræave. Sasvim je razumÿivo da u procesu odluåivaça u spoÿnoj politici interesi ove grupe dolaze u prvi plan. 166 . te se ceo proces stvaraça politike odvija u uskom krugu. ãto je dovelo do Drugog svetskog rata. druãtveni slojevi. ãto u veñoj meri doprinosi veñem stepenu odgovornosti i u samoj spoÿnoj politici. 1895. Meœutim. Letourneau.55 U analizi uloge i znaåaja politiåkog sistema dræava za meœunarodne odnose. str. Razliåiti procesi u razreãavaçu osnovnih protivreånosti unutar jednog druãtva doprinose nastajaçu razliåitih oblika politiåkog organizovaça datog druãtva. Interesantno je navesti da su i antropoloãka istraæivaça naãla sliåne veze izmeœu oblika politiåke organizacije druãtva i ponaãaça prema drugim druãtvima. Istraæivaça koja su vrãena u Africi u XIX veku. Obiåno se moæe smatrati da u jednom druãtvu u kome ima maçe kriznih elemenata u druãtveno-ekonomskoj strukturi. imaju viãe uslova za uspeh u politiåkoj borbi za vlast. u Istoånoj Africi. 70. zapaæa se da je pored neposrednog uticaja organizacije vlasti na ove odnose. Ovde se ima u vidu 55 Ch. U ovim dræavama ekstremne druãtvene grupe politiåki organizovane uzele su vlast u jednom broju zemaÿa. kroz proces odluåivaça o spoÿnopolitiåkim akcijama moæe ozbiÿno do-prineti razvoju razliåitih oblika odnosa. te od prirode tih interesa u najveñoj meri zavisi i stav te zemÿe u meœunarodnim odnosima. putem kojih se vladari i doglavnici bogate pÿaåkajuñi susede. uloga masa u sistemu. posebno znaåajan uticaj politiåke strukture druãtva date dræave. Potvrdu ovakvog stava moæemo nañi u mnogim primerima iz istorije a najnoviji je sluåaj s nastankom faãistiåkih dræava posle Prvog svetskog rata. Takvi druãtveni slojevi najåeãñe ne dozvoÿavaju razvoj demokratskih oblika odluåivaça. Paris. U Italiji i Nemaåkoj su one naroåito doãle do izraæaja svojom nacionalistiåkom i rasistiåkom politikom. proces politiåke borbe ima demokratske forme. rat predstavÿa izuzetak u odnosima sa drugim plemenima. proces odluåivaça ukÿuåuje ãiri krug druãtvene strukture.kog sistema ili postojaça razliåitih druãtveno-ekonomskih sistema javÿaju razliåiti dru-ãtveno-politiåki sistemi. unutar kojeg. unutraãçe i spoÿne politiåke nestabilnosti. U uslovima ekonomskih i druãtvenih kriza. U takvom politiåkom sistemu postoji mnogo viãe moguñnosti za donoãeçe odluka nezavisno od ãirih druãtvenih interesa a u interesu grupe na vlasti. La guerre. kako izmeœu dræava u kojima su ove strukture razliåite. pokazala su da u Gabonu i Gorçem Nigeru. tako i izmeœu dræava u kojima su ove strukture jednake. ratovi postaju sastavni deo æivota ovih druãtava. koja se u meœunarodnim odnosima ispoÿila u ekspanzionizmu i agresivnosti. maçe povoÿni ili nepovoÿni. ãto sa svoje strane.

U politiåkoj strukturi dræava åesto je moguñe zapaziti postojaçe znaåajnih interesnih grupa ili grupa za pritisak. raznih drugih interesnih grupa ili grupa za pritisak. ravnoteæa snaga i drugi politiåki sistemi bez kojih se ne mogu zamisliti meœunarodni odnosi..uloga druãtvenih klasa. udruæeça i dr. uglavnom se moæe reñi. marta vojnim puåem svrgnuta s vlasti jedna grupacija jer je zanemarila sve druge interese sem svojih sopstvenih. privredne korporacije. Ovim grupama nije ciÿ da doœu na vlast u jednoj zemÿi veñda preko vlasti deluju na ostvareçe svojih interesa. Razumÿivo je da se programi tih politiåkih partija razlikuju i da te razlike obuhvataju i çihov program spoÿnopolitiåkog delovaça. Takav primer se moæe nañi i u naãoj skoraãçoj istoriji. Razumÿivo je da interesi tih grupa mogu biti razliåiti na meœunarodnom planu i da naåin çihovog zadovoÿavaça takoœe moæe biti razliåit. Od prirode interesa i naåina na koji se oni mogu ostvariti u meœunarodnim odnosima moæemo razlikovati pravac politiåkog delovaça date grupe. verske grupe. Politika sile kao institucionalizovani oblik odnosa (organizovana vojna sila) i institucionalizovani odnosi saradçe (diplomatija). drugih druãtvenih slojeva. zbog toga se mora voditi raåuna o programu i socijalnom sastavu poli-tiåke partije na vlasti. U 167 . Politiåka struktura. b. U nekim partijama preovladavaju snage kojima su viãe u interesu procesi sukoba. vojni krugovi. moæe oåekivati otpor drugih grupacija. politiåkih partija itd. a. Pojava druãtvenih klasa dovodi do stvaraça dræave. Ovo se mora imati u vidu zbog toga ãto se u sluåaju grubog podreœivaça dræavnih interesa interesima grupe na vlasti. To su. Politiåke partije su organizacije kojima je ciÿ da u politiåkoj borbi osvoje politiåku vlast u jednoj zemÿi. kojima viãe odgovara meœunarodna saradça. koji ova druãtva uvodi u meœusobne odnose. sa kojom meœunarodni odnosi nastaju onakvi kakvi su nam poznati u åitavoj istoriji ÿudskog druãtva. Pod politiåkom strukturom se podrazumeva splet klasnih odnosa. bilo neposrednim ukÿuåeçem u meœunarodni æivot (vidi subjekte) bio delovaçem unutar politiåkog sistema vlasti u procesu odluåivaça u pitaçima spoÿne politike i meœunarodnih odnosa. Pre nastanka dræave. raznih korporacija. vojnih krugova. u meœunarodnim odnosima moæemo otkriti sve one politiåke procese koji karakteriãu ove odnose. Tek sa stvaraçem dræave. a u drugim. pa i svrgavaça s vlasti te grupacije. Dolaskom na vlast normalno je oåekivati da ñe ta partija slediti svoj program. kada se analizira moguñe ponaãaçe jedne dræave. klasne svesti politiåkih organizacija. druge su one grupe koje imaju internacionalni znaåaj i åije je prostiraçe internacionalno. nastaju tek sa pojavom dræave. interesnih grupa i svih drugih politiåkih åinilaca u jednoj dræavi. koji imaju znaåaja za meœunarodne odnose. politiåkih partija. odnosi izmeœu teritorijalizovanih besklasnih druãtava predstavÿaju embrionalni oblik meœunarodnih odnosa u kome se javÿaju samo prvobitni oblici meœunarodnosti. Druãtvene klase. kada je 27. Moæemo razlikovati dve vrste grupa za pritisak ili interesnih grupa: jedne su one koje postoje unutar dræava i deluju na dræavnu vlast. grupisaça dræava.

ove grupe moæemo ubrojati meœunarodna udruæeça politiåkih partija. 1959. razvoj nauke i tehnologije ima danas i svoju negativnu stranu. Olton. åime je postepeno poåeo da se oslobaœa gotovo iskÿuåive zavisnosti od prirodnih izvora. usvajaça novih fundamentalnih znaça i çihove primene u inovacijama. Tehnologija Prva industrijska revolucija otvara novu eru u razvoju ÿudskog druãtva postepenim oslobaœaçem åoveka od prirode. kako za razvoj tehnologije tako i za çenu primenu. koji su uglavnom stalni. 1961. jer za razliku od prirodnih uslova. Nivo tehnologije zavisi uglavnom od istraæivaça i razvoja (R & D) tj. The international Relations Dictionary. 5. te na svetskom træiãtu imati konkurentsku sposobnost. (vidi: subjekti). Meœutim. Les groupes de pression internationaux.. 57 168 . ona danas pruæa “moguñnost kontrole ponaãaça usaœivaçem elektroda u mozak. Ono na åemu se zasnivala ta nova åovekova moñjeste tehnologija kao materijalizovani vid nauånih dostignuña.56 Razotkrivaçe postojaça i delovaça ovih grupa unutar politiåke strukture i politiåkog sistema dræava ima veliki znaåaj u analizi meœunarodnih odnosa jer je ponaãaçe dræava u çima vrlo åesto pod najveñim uticajem upravo ovih grupa. Proces modernizacije u savremenom svetu ukÿuåuje i prenos tehniåkih znaça od strane razvijenih zemaÿa zemÿama u razvoju”. meœunarodne humanitarne organizacije i dr. åovek je uspeo da u datim prirodnim uslovima stvori nova sredstva za proizvodçu i nove proizvode. J. Pored neophodnosti za druãtveni razvoj i ogromnih pozitivnih rezultata do kojih je nauka doãla.57 Razvoj tehnologije omoguñio je da nivo druãtvenog razvoja bude podloæan promenama koje ne zavise samo od prirodnih bogatstava kojim dato druãtvo raspolaæe. Plano. Nivo tehnoloãkog razvoja zavisi od niza åinilaca. Druãtveni sistem koji je kadar da prihvati nova znaça i da im omoguñi primenu u privredi zemÿe. Rinehart and Winston. str. uz neophodne uslove ekonomske prirode. mogu postiñi visok ekonomski rast. New York. Holt. Na taj naåin nivo tehnologije doprinosi mestu i ulozi jedne zemÿe u meœunarodnim ekonomskim odnosima. INC. Lausanne. meœunarodne kompanije. meœunarodne sindikate. Zato danas svaka dræava ulaæe velika sredstva u nauåna istraæivaça. stvaraçe psiholoãki osiromaãenih liånosti. Na taj naåin se postiæe to da i druãtva koja naseÿavaju teritoriju koja je siromaãna u prirodnim izvorima. Tamna strana napretka Meynaud. 44.. 56 J. kao ãto je na prvom mestu druãtvena sredina u kojoj ÿudska kreativnost moæe da doœe najviãe do izraæaja. Zbog toga se danas doãlo dotle da se svakih sedam godina udvostruåuje obim nauånih istraæivaça u svetu. tehnoloãki razvoj je promenÿiv. meœunarodne crkve-ne organizacije. C. R. “Tehnologija je primena nauånih znaça i veãtina u reãavaçu problema na poÿu neposredne industrijske primene. predstavÿa uslov. Razvojem nauke. Do ove revolucije ekonomska snaga jednog druãtva bila je u velikoj meri vezana za prirodna bogatstva tla na kome je to druãtvo bilo nastaçeno.

ne moæe biti apsolutno samodovoÿna u razvoju nauke.hemije je i fantastiåna sposobnost åoveka da iznalazi sve efikasnija sredstva za ubijaçe drugih ÿudi. ãto bitno odreœuje meœuna-rodne odnose u celini.”58 Iz tih razloga pogreãna je svaka tehnokratska fetiãizacija uloge nauke i tehnologije u druãtvu i zanemarivaçe drugih åinilaca i uslova za puni druãtveni razvoj. Tako je razvoj tehnologije uneo revolucionarne promene u nizu oblasti druãtvenog æivota. industrijskoj podeli rada. Razvoj tehnologije je omoguñio industrijsku proizvodçu i onih proizvoda za koje dotiåna zemÿa nema prirodnih sirovina. Peåujliñ. åiçenica je da nijedna zemÿa. Promene koje su nastale u naoruæaçu. Ove razlike najåeãñe su uzroci odnosa zavisnosti na ekonomskom poÿu. Ovo kretaçe tehnologije izmeœu dræava odvija se na viãe naåina: bilo uvozom i izvozom roba. su i ekonomski razvijenije i obrnuto. saobrañaju. delo. A. S obzirom na to da se geografska raspodela sirovina nije poklapala s geografskim rasporedom industrije. razvoj industrije je bio åvrsto vezan za prirodne sirovine. univerzalizacije svakog sukoba itd. One dræave koje poseduju viãi nivo tehnoloãkih znaça. patenata i industrijske opreme. prenosa tehnologije iz jedne u drugu zemÿu. kapitala ili direktnom razmenom rezultata nauånih istraæivaça putem prodaje licenci.. razvoju meœunarodnih nauånih i kulturnih veza i saradçe. zagaœeça åovekove okoline. S obzirom na nesumçiv znaåaj tehnoloãkog znaça u razvoju proizvodnih snaga svakog druãtva. stvorena je visoka i åvrsta meœuzavisnost izmeœu industrijskih 58 M. Razvoj tehnologije poremetio je tradicionalnu podelu rada koja se zasnivala na razlikama u proizvodçi. i u svaku od çih uneo promene i u meœunarodnim odnosima. one stvaraju do sada neviœene opasnosti od ratnih razaraça. doprinose sveopãtoj integraciji i povezivaçu sveta. ãto je uvek dobra osnova za stvaraçe odnosa hegemonije i imperijalizma. nav. str. Ovde ñe biti reåi o uticaju tehnologije na razvoj meœunarodne podele rada. tehnologija doprinosi stvaraçu i produbÿivaçu razlika izmeœu dræava. Meœunarodna podela rada Uloga tehnologije u daÿem razvoju meœunarodne podele rada odvija se na dva osnovna naåina: a. koji danas u nizu finalnih proizvoda zameçuju prirodne sirovine. S druge strane. ma kako velika i moñna bila. Istovremeno.. U poåetku. 169 . Iz tih razloga. koje su u najveñoj meri proizlazile iz nejednakih prirodnih uslova. 41. O uticaju savremenog razvoja tehnologije na naoruæaçe govori se posebno kod izlagaça strateãkog åinioca. meœunarodna saradça dobija joãjedan novi vid meœunarodnu nauånu saradçu koja je neophodna zbog potrebe razmene tehnologije. ãto se naroåito postiglo sa pronalaskom sintetiåkih elemenata.

industrijski razvijene zemÿe sve viãe aktiviraju sopstvene prirodne izvore sirovina.000 tona proizvedena je sintetiåkim putem.59 Ovakav razvoj meœunarodne podele rada. s obzirom na to da prenos tehnologije najåeãñe kontroliãe multinacionalna kompanija. Dok domañi proizvoœaå ovlada rukovaçem uvezene tehnologije. S druge strane. 6% u 1959. proizvodça kauåuka u svetu sintetiåkim putem poåiçe 1930. godini. str. na primer. Sliåno je i sa nizom drugih proizvoda. pa kroz XIX vek i prve decenije HH veka. ãto je u ekonomskom interesu i jednih i drugih. na 17.proizvoœaåa i proiz-voœaåa sirovina. Hemijska industrija omoguñila je da veliki broj prirodnih sirovina bude zameçen veãtaåkim. razmena industrijskih i sirovinskih proizvoda beleæi isti rast. Poåev od prve industrijske revolucije. a ne tehniåko osposobÿeçe te zemÿe za samostalan razvoj proizvodçe. Naime. ako hoñe da dræi korak sa svetskim stupçem razvoja proizvodçe.000 tona. dostigla 4. Na taj naåin je politiåkim putem uåvrãñen i zamrznut odnos meœunarodne podele rada na industrijske proizvoœaåe i proizvoœaåe sirovina. S druge strane. Godine 1938. ovakav jaz izmeœu industrijski razvijenih i nerazvijenih zemaÿa mora biti prevaziœen. industrijske zemÿe su uåestvovale u svetskoj proizvodçi sirovina sa 33% a sredinom pedesetih godina sa 60%. S obzirom na to da je uklaçaçe ovoga jaza 59 R. Meœutim. bilo ãto je nova tehnologija omoguñila eksploataciju i onih izvora koji to ranije nisu mogli biti (eksploatacija izvora nafte pod morem) bilo razvojem kultura industrijskih biÿaka. 170 . godine. zaostale i siromaãne zbog industrijske nerazvijenosti. Takve zemÿe moraju da uvoze tehnologiju iz industrijskih zemaÿa i to kompletnu. çima je ciÿ da doœu do ekstraprofita koji se najlakãe ostvaruje izvozom gotove tehnologije u zemÿe u razvoju. da bi 1934. åime se stavÿa u stalnu tehnoloãku zavisnost od zemÿe izvoznice. Stojanoviñ. jer su mnoge zemÿe. od strane industrijski razvijenih zemaÿa. do kojeg je doãlo zahvaÿujuñi napretku tehnologije doveo je do ogromnog jaza izmeœu industrijski razvijenih i nerazvijenih zemaÿa. Na taj naåin. tehnoloãki napredak je uåinio to da uåeãñe sirovina u vrednosti gotovog proizvoda padne s 25% u 1938. 141. razvojem tehnologije. do åega je doãlo i zbog smaçeça uåeãña vrednosti sirovina u finalnom industrijskom proizvodu i zbog sve veñe proizvodçe sintetiåkih sirovina. polovina svetske proizvodçe kauåuka ili 1. godine. i industrijski razvijene zemÿe se sve viãe oslobaœaju zavisnosti od prirodnih izvora siro-vina. delo. Ova meœuzavisnost je u najveñoj meri doprinela ko-lonizovaçu nerazvijenih zemaÿa bogatih sirovinama. Ovaj jaz i çegovo stalno produbÿavaçe upravo se deãava danas. Veñ1957. u interesu razvoja uravnoteæene svetske privrede. nav. a ne samo neke çene delove åime se neprekidno odræava zavisnost industrijski nerazvijene prema razvijenoj zemÿi. Tako. dotle se ona u zemÿi izvoznici daÿe usavrãava. S obzirom na to da tehnoloãki razvoj sve viãe oslobaœa åoveka od prirode. zemÿa uvoznik. Ovakav prenos tehnologije je nepogodan i zbog toga ãto zemÿa izvoznik zadræava monopol daÿeg usavrãavaça izvesne tehnologije. mora stalno uvoziti nova tehnoloãka reãeça. veoma bogate prirodnim sirovinama. 350.

Neke meœunarodne organizacije se i neposredno bave problemima prenosa tehnologije (UNCTAD. UNESCO) u zemÿe u razvoju. ãto je viãe od pomoñi koju su SAD iste godine dale tim zemÿama. Veliko poveñaçe broja nauånih publikacija danas stvara nove probleme. 171 . jer znaça ne mogu nastajati i postojati izolovano. Geneve. saradça na zajedniåkim istraæivaåkim poduhvatima. Paris. La science et la politique des gouvernements. 1963. 9. Istovremeno teåe i obrnut proces: struåçaci iz razvijenih zemaÿa dolaze kao savetnici u zemÿe u razvoju u kojima pomaæu u primeni uvezene tehnologije. saradça razmenom nauånih radnika i podizaça kadrova. Od stotinak nauånih åasopisa poåetkom XIX veka. u kojoj bi se ukinula sadaãça podela. Ujediçene nacije i çene specijalizovane agencije vode ãiroku akciju da se naœu reãeça za industrijski razvoj zemaÿa u razvoju. Razvoj meœunarodne nauåne i tehniåke saradçe Pored træiãne meœuzavisnosti. 1975. ãto je ovoj zemÿi donelo samo u 1970. i najzad. Ovaj proces ne pogaœa samo zemÿe u razvoju veñi same industrijski razvijene zemÿe. koja postoji na ãtetu zemaÿa u razvoju. Poveñaçem opãteg obima nauånog istraæivaça i meœunarodna nauåna saradça dobija sve ãire razmere i sve veñi znaåaj u meœunarodnim odnosima. Prenos tehnologije se smatra najznaåajnijim u preraspodeli podele rada. a. odlazak struåçaka u razvijene industrijske zemÿe ãteti procesu razvoja ovih zemaÿa. bilo zajedniåkim finansiraçem bilo stvaraçem zajedniåkih instituta i meœunarodnih organizacija. 61 OCDE. Smatra se da je samo u toku ãezdesetih godina emigriralo u SAD 53. UNIDO. sele u industrijski razvijene zemÿe. Razlike u tehnoloãkom razvoju u savremenom trenutku meœunarodne zajednice dovode i do jednog posebnog tipa migracije kojom se struåni kadrovi.61 Meœunarodna nauåna saradça danas se odvija u tri pravca: saradça putem razmene i ãireça nauånih informacija. åiji kadrovi odlaze u bogatije i razvijenije zemÿe u kojima im se pruæaju joãpovoÿniji uslovi za æivot i rad. 7 milijardi dolara. godini dobit od 3.000 struåçaka iz zemaÿa u razvoju. po osnovu ugovora s ovim zemÿama. Gotovo je nemoguñe danas proåitati ogromnu masu objavÿene graœe u bilo kojoj oblasti nauke. UNCTAD. koja se neposredno javÿa kao posledica podele rada sve viãe se razvija tehnoloãka meœuzavisnost koja proizlazi iz nuænosti meœunarodne nauåne saradçe koja je posledica same prirode nauånog rada. Jedan od najznaåajnijih oblika ove saradçe jeste razmena publikacija i informacija.60 B. koji imaju veliki znaåaj za tehnoloãki razvoj. Ovo kretaçe struåçaka obavÿa se na razliåite naåine: oni odlaze kao predstavnici kompanija koje izvoze tehnologiju ili ih ãaÿu dræave i meœunarodne organizacije. Dok ovaj drugi vid kretaça struåçaka koristi zemÿama u razvoju. b. veñpoåetkom HH 60 The Reverse Transfer of Technology. str.jedan od bitnih preduslova za odræaçe trajnog mira u meœunarodnim odnosima.

jer u suprotnom preti opasnost od zaostajaça. Najåeãñe je i jedno i drugo prisutno u nauånoj saradçi svake zemÿe. a moguñe je preduzeti daÿa istraæivaça u toj oblasti ãto ubrzava proces nastajaça nauånih pronalazaka. bilo da ãaÿe svoje nauåne kadrove u druge zemÿe. “kupovina mozgova” koju åine bogate i razvijene zemÿe od maçih i nerazvijenih zemaÿa. ne treba iskÿuåiti opasnosti koje mogu proisteñi iz ovakve saradçe. Kada je ona u pitaçu i odnosi savezniãtva ne mogu iskÿuåiti teæçu dræava ka posedovaçu elemenata ove moñi. sem u vreme u kome je hladni rat bio na vrhuncu. Treba istañi da i na ovom poÿu saradçe blokovska podela i ideoloãke razlike nisu u potpunosti onemoguñile ovaj vid meœunarodnog kretaça. kako o dosadaãçim rezultatima u datoj oblasti nauånog istraæivaça. ne treba zanemariti ni rezultate koje su na ovom poÿu postigle meœunarodne organizacije. organizuju se dokumentacioni centri koji prikupÿaju i obraœuju podatke kojima snabdevaju elektronske raåunare. jer se tim putem stiæe najlakãe do informacija. daje prikaze svetskih publikacija iz oblasti hemije i fizike. Treba uvek imati u vidu da nauåna istraæivaça danas neposredno utiåu na politiåku moñdræava. Nije retka pojava da se i najbliæi saveznici na ovom poÿu ponaãaju kao najÿuñi suparnici. Meœutim. u Hagu. Oåigledno je da nauåni radnik viãe nije u staçu da prati ovako ogromnu nauånu proizvodçu. 172 . da bi ãezdesetih godina ovog veka iznosio sto hiÿada. isto tako. Teãko je danas nañi neku zemÿu koja na ovom poÿu ne uåestvuje. a trebalo bi da bude obrnuto. Korist od ovakve saradçe je oåigledna. onda kada je sopstveni prestiæ na ovom poÿu u pitaçu.62 U mnogim dræavama organizuju se dræavni organi zaduæeni da razvijaju dokumentacionu sluæbu na nauånom poÿu. Mada se ovaj oblik saradçe odvija uglavnom putem zakÿuåivaça meœudræavnih ugovora. Ove opasnosti su stalne i one su sigurno uvek prisutne u onoj srazmeri koja odgovara politiåkim odnosima zemaÿa. Druga opasnost je u posrednom usmeravaçu nauånih istra-æivaça u onim pravcima koji su viãe u interesu zemÿe koja prima na nauåno usavrãavaçe nego zemÿe koja ih ãaÿe. 62 Biro analitiåkih prikaza.veka taj broj se peçe na deset hiÿada. Na taj naåin se skrañuje put sopstvenih istraæivaça. Zato se danas pribegava otvaraçu meœunarodnih biroa koji rade na izradi kratkih prikaza objavÿene graœe. Pored toga. b. Na ovom poÿu se veñrazvila meœunarodna saradça koja se odvija izmeœu sliånih centara iz raznih zemaÿa. Prva opasnost je tzv. mada duboki interesi na ovom poÿu dovode i do zanemarivaça interesa svojih saveznika. Neizbeæna meœuzavisnost na planu nauånih istraæivaça nagoni dræave na ovakvu saradçu. ãtede se sredstva. bilo da ih iz drugih zemaÿa prima na usavrãavaçe. jer se ne radi na onome ãto je veñnegde u svetu istraæeno. kao i nauåne ustanove koje u meœusobnim dodirima samostalno ostvaruju ovu vrstu saradçe sa ustanovama ili pojedincima iz drugih zemaÿa. tako i o trenutno postojeñim istraæivaçima u svetu. Conseil International des Unions scientifiques. Meœunarodna nauåna saradça je veoma plodonosna na poÿu razmene nauånih radnika s ciÿem çihovog nauånog usavrãavaça.

65 63 428429.63 Ovako ãiroko razgranata meœunarodna nauåna saradça (mada ona moæe biti mnogo bogatija) ukazuje na çen znaåaj u meœunarodnim odnosima uopãte. geografija. åime se ova saradça postepeno institucionalizuje na meœunarodnom planu. preko ovih sluæbi ãiri svoj kulturni uticaj i. åiçenica da je u mnogim oblastima sam predmet istraæivaça internacionalan (meteorologija. Unutar meœunarodnih regionalnih organizacija koje se poklapaju s blokovskom podelom. 13. jer preko kulturne diplomatije postiæu niz vaænih ciÿeva savremene dræave u meœunarodnim odnosima. JRMP.v. 2. Dollot. 64 L. “kulturna diplomatija” sastavni i razvijeni deo diplomatije i organa koji ove poslove vode. kosmiåka istraæivaça) zahteva nauånu saradçu na ovom poÿu u uslovima i ne baãdobrih politiåkih odnosa. stvorene su meœunarodne istraæivaåke ustanove s ciÿem koncentracije sredstava i kadrova. Paris. 1973. danas moæe biti srazmerno veña od uloge koju ta dræava inaåe igra u meœunarodnim odnosima. niti mogu biti. Ona tako dolazi do nauånih informacija. 1964. regionalne organizacije. Zajedniåka istraæivaça u kosmosu. i 3. 25. samo nauånog karaktera.64 Ãto je zemÿa veña i igra znaåajniju ulogu u meœunarodnim odnosima. ona viãe poklaça paæçe ovim poslovima. 173 . Ove organizacije se stvaraju viãestranim ugovorima i one mogu biti vladine ili nevladine. Organizovanost sluæbi unutar dræava nadleænih za organizaciju meœunarodne nauåne saradçe. Angaæovaçe nacionalnih kapaciteta u delu nekog meœunarodnog nauånog projekta je oblik saradçe koji zahteva niz prethodnih pretpostavki koje nisu. jer bi to ugrozilo çen politiåki i ekonomski poloæaj u meœunarodnim odnosima. Åak i male dræave imaju dobro organizovane sluæbe za poslove meœunarodne nauåne saradçe. Meœunarodna nauåna saradça i Meœunarodni odnosi. str. specijalizovane ustanove UN. najzad. Zajedniåka istraæivaça. Nevladinih organizacija na ovom poÿu ima oko tri stotine. danas su predmet saradçe izmeœu SAD i SSSR. Na prvom mestu za ovakvu saradçu neophodno je da opãti politiåki odnosi budu takvi da je moguñe nañi osnov ovakve saradçe u kontekstu ãirih oblika saradçe. okeano-grafija. R. 1962. S druge strane. str. ili zajedniåko finansiraçe istraæivaça su oblici saradçe savremenog trenutka. Lausanne. Meœunarodna nauåna saradça je danas dovela do stvaraça niza meœunarodnih organizacija. Na ovom poÿu su oformÿene i meœunarodne organizacije (regionalne i univerzalne) i nauåni instituti. Sve ove organizacije moæemo podeliti na tri grupe: 1. bori se da na ovom poÿu ne zaostane. Vladine meœunarodne organizacije za nauånu saradçu predstavÿaju naj-znaåajniji oblik institucionalizovaça ove saradçe. Veliki troãkovi dovode do ovakve saradçe i na planu miroÿubive primene nuklearne energije. SchrF6der. Les relations culturelles internationales. Na to ukazuje i to ãto je danas tzv. druge univerzalne meœunarodne organizacije. Les savants dans la vie internationale. 62103. koja zahtevaju velika finansijska sredstva. Stojanoviñ. Meynaud et B. str. 65 J.

Zahvaÿujuñi tehniåkim pronalascima. narodima kulturama putem masmedija radija i televizije. razvoja i nestajaça razliåitih civilizacija na zemÿi koje nisu meœusobno saobrañale. Meœunarodni odnosi su od svog postanka trpeli zbog nemoñi åoveka da savlada nekada ogromne udaÿenosti koje su delile ÿude. tako i vremenske udaÿenosti.508 sati 1950. da bi izbegle sukob na ovom poÿu.66 Isti takav sluåaj je i sa televizijom. Razvoj komunikacija i kulturnih veza Najneposrednija posledica savremenog tehnoloãkog razvoja je smaçivaçe fiziåkih udaÿenosti izmeœu naroda na razliåitim stranama globusa. Istovremeno. ãto meœunarodnoj podeli rada daje nove podstreke i moguñnosti. emitovale su 5. S tim ciÿem stvorena je i meœunarodna unija telekomunikacija. da putem ugovora podele ovaj prostor meœu sobom. Iz ove åiçenice pro-izlazi to da je atmosferski prostor zemÿe postao pretesan za sve one koji æele emitovati svoje poruke. narode i dræave. godine. godini SSSR. saobrañajna sredstva postepeno briãu fiziåke udaÿenosti i na zemÿi se postepeno razvija proces univerzalizacije tehniåke civilizacije. Ta udaÿenost je dovodila do stvaraça. Putem radija danas je moguñe poslati bilo kakvu informaciju preko cele zemÿine kugle. SAD. 168. Velika Britanija.V. prema 1. socijalistiåke zemÿe istoåne Evrope i Albanija. Meœutim. godine emitovala 4 sati nedeÿno programa nameçenog inostranstvu). onda su moguñnosti ovakvog saobrañaça praktiåno neograniåene. Italija i Japan emitovale su 3. Merle. te je sukob bio jedini oblik odnosa izmeœu çih. Za prijem ovih emisija joãuvek je neophodan posrednik u zemÿi primaocu. Ti razliåiti svetovi. kao meœunarodna organizacija koja ovu saradçu organi-zuje.011 sati 1950. a çen prijem do onoga kome je nameçena. godine (Albanija je 1972. Zbog toga su dræave prinuœene. prema 1. zavisi samo od toga da li ima radio aparat. zapadna Nemaåka. Prenos televizijskih emisija u svetskim razmerama postao je moguñlansiraçem tele-satelita. koji katkad nisu ni znali jedni za druge. Ako se zna da danas posedovaçe radio-prijemnika nije nikakav problem.251 sat nedeÿno programa za inostranstvo. 174 . Na taj naåin ñe jedan TV studio moñi da 66 M. tako da veze meœu ÿudima i narodima danas predstavÿaju operacije koje se tehniåki mogu izvesti za maçe vremena nego nekad putovaçe diliæansama iz jednog grada u drugi ne baãvelike dræave. Znaåaj koji dræave pridaju radio-porukama najboÿe se vidi u ogromnom interesovaçu zemaÿa za emisije nameçene inostranstvu. u eventualnom susretu nisu imali niãta zajedniåko ãto bi doprinelo uspostavÿaçu saradçe meœu çima. Ove opãte posledice razvoja saobrañajnih sredstava danas dobijaju joãveñi znaåaj u razvoju komunikacija meœu ÿudima. Francuska. str. Sociologie des relations internationales. a mnoge su i nestale pre nego ãto su doãle u dodir s drugim civilizacijama. U naãem vremenu pobeœene su. U 1972. Kina. smatra se da ñe biti moguñprijem bez ikakvog posredovaça na zemÿi.980 sati nedeÿno. kako fiziåke.

Ako je nekada bilo neophodno posedovati baze na 250 miÿa od mesta akcije da bi se uspeãno delovalo u pomorskom ratu ili kontrolisala neka pomorska oblast. Nije teãko da se iz diplomatske istorije vidi da su meœunarodni odnosi te epohe bili obeleæeni u velikoj meri i tom åiçenicom. delo. Voœeçe rata je zato bilo odvojen domen nadleænosti koji je pripadao profesionalnim stratezima. Vojna strategija Povezanost strategije i politike je oåigledna. delo. osvajaça ili odbranu u ciÿu zadovoÿeça politiåkih interesa dræava. Nekada. kada praktiåno “civilno stanovniãtvo” viãe ne postoji kao politiåka kategorija.emituje emisije koje ñe putem tri satelita moñi da primi 90% svetskog stanovniãtva. voœeçe rata bilo je najåeãñe odvojeno od celine stanovniãtva dræava. Naime. Oni su sprovodili odluke politiåke vlasti.67 Ovakav razvoj komunikacija meœu ÿudima i narodima razliåitih kultura ima svoje dve strane: s jedne. ideologiju i politiåke ideje. 175 . u istoriji. Smatra se da zbog toga Juænoafriåka Republika dugo nije imala TV mreæu na svojoj teritoriji jer se plaãila da bi strani program mogao delovati protiv osnovnih stavova na kojima se zasniva tamoãça rasna diskriminacija. onda su ciÿevi jedne pomorske sile sadræavali i teæçu da se do tih baza i doœe. Danas. ãto nije sluåajno. Meœunarodna propaganda je na ovaj naåin dobila joãmoñnija sredstva a çeni efekti su lako uoåÿivi u negativnom saldu istorije meœunarodnih odnosa. uzajamni uticaj i uslovÿenost takoœe. S ovim ciÿem je Engleska u XIX veku teæila posedaçu Kipra.68 S druge strane. “kulturni imperija-lizam”. 67 Nav. kada nije moguñe razdvojiti prostor bitke od pozadine. str. 6. preduzimali vojne operacije. razbija nacionalne predrasude koje nastaju kao posledica zatvorenosti i izolovanosti. Meœutim. S druge strane. ovaj razvoj masmedija pogoduje i onim kretaçima u savremenom svetu koja åine tamnu senku naãe epohe. 169. jer su se çime bavili profesionalni vojnici plañeni od vladajuñih slojeva. i u proãlosti i danas. moñne dræave su u staçu da velikom uåestaloãñu svojih emisija nameñu svetu svoje kulturne i druãtveno-politiåke vrednosti. on ñe doprinositi zbliæavaçu kultura. Malte i Gibraltara. 68 Nav. s obzirom na tadaãçe moguñnosti pomorske strategije. str. ova åvrsta veza izmeœu strategije i politike je postojala oduvek. U danaãçem vremenu ta sprega strategije i politike naroåito dolazi do izraæaja. politika i strategija su stvarale åvrstu spregu. Po nekim miãÿeçima. ova sprega strategije i politike igra znaåajnu ulogu u meœunarodnim odnosima u celini. ãto samo po sebi vodi zbliæavaçu naroda. Ovo posedaçe joj je omoguñilo kontrolu nad Sredozemnim morem. åime se danas vrãi tzv. 173. kada su ratovi prerastali u opãtenarodne. kada nije moguñe odvojiti voœeçe rada od åitavog naroda. strategija i politika idu zajedno: one su u stvari samo dve strane jedne iste pojave.

str. Ovu definiciju dao je poznati strateãki teoretiåar Lidel Hart (Liddell Hart) pre viãe godina. “Meœunarodni problemi”. Beaufre). 1968. “Revue francaise de sociologie”. delo. Aron. vojno-politiåke situacije ekonomskih i moralnih moguñnosti zemÿe. 74 Sokolovski. Primena oruæane sile samo je jedno od niza sredstava kojima dræava raspolaæe u meœunarodnim od69 R. Uvod u strategiju. 28. Moæe se prihvatiti da je svrha strategije postizaçe ciÿeva koje je prihvatila politika. 1/1971. 1963. 20. 18.75 Mada postoje razlike u shvataçima. 20. sa svoje strane znaåi. Vojna strategija. osnove materijalnog i tehniåkog obezbeœeça i rukovoœeça ratom i oruæanim snagama. Beaufre) smatra da je strategija “veãtina da se ostvari sudelovaçe sile u postizaçu ciÿeva politike”..). koristeñi ãto boÿe sredstva kojima se raspolaæe: “Meœutim. ili pak mogu jednostavno teæiti odræaçu politiåkog status ÿuoa)”. naåin çegove pripreme i voœeça.71 Ova definicija se po svojoj suãtini veoma malo razlikuje od one koju je dao Klauzevic. kao i naåin na koji su ÿudi radili”. Beograd. 311.72 Meœutim. nav. 72 N.. 1962. ovim dvema definicijama moæemo dodati sledeñe dve koje imaju razliåito znaåeçe. Paix et Guerre entre les nations. vidove oruæanih snaga i osnove çihove strategijske upo-trebe. a isto tako. za åije je postizaçe potrebna primena sile u meœunarodnim odnosima. sept. Evolucija pogleda na odnos strategije i politike. Vojno-izdavaåki zavod. Poznati francuski strateãki teoretiåar A.73 Sovjetski teoretiåar Sokolovski bitno proãiruje pojam strategije svojom definicijom. po kojoj “vojna strategija predstavÿa sistem nauånih znaça o zakonomernosti rata kao oruæane borbe u ime odreœenih klasnih interesa. ona istra-æuje uslove i karakter buduñeg rata.69Po miãÿeçu pisca navedenog teksta sprega izmeœu diplomatije i strategije jeste jedan osoben element u odnosima izmeœu dræava. 75 A. Aron. Beaufre. da politika odluåuje da li ñe upotrebiti silu za ostvareçe svojih ciÿeva.70 A. defanzivni (zaãtita teritorija ili drugih interesa. a ne samo kao veãtinu zapovedaça vojskom.“Naåin na koji su se ÿudi borili bio je uvek dovoÿan da pokaæe socijalnu strukturu datog druãtva. La sociologie des relations internationales. Bofr (A. U tom smislu. 2122. 26. str. 70 R. Beaufre. str. strategija je u sluæbi politiåkih ciÿeva dræave ãto. str. moguñe je smatrati da strategija ima za zadatak ostvareçe ciÿeva politike jedne dræave. 176 . nav. Odnos strategije i politike Vojna strategija je “veãtina upotrebe oruæanih snaga za postizaçe ciÿeva koje je postavila politika”. ti ciÿevi mogu biti ofanzivni (osvajaçe. str. Vojno-izdavaåki zavod. str. 71 A.”74U sva tri izloæena gle-diãta strategija je veãtina i stavÿa se u zavisnost od politike. Potpunijem razumevaçu pojma strategije pomoñi ñe upoznavaçe s onim ãto se smatra çenim ciÿem. novih sredstava borbe i pogleda verovatnog protivnika. 1965. delo. Beograd. str. koji je strategiju definisao kao veãtinu voœeça rata u celini. Bofr (A. Boæiñ. Paris. Na osnovu prouåavaça ratnih iskustava. 73 A. Politika za postizaçe svojih ciÿeva ima razliåita sredstva.

Strateãki argumenti su veoma znaåajni ali oni ne predstavÿaju viãe nego jedan elemenat u politiåkom odluåivaçu”. za svaki politiåki ciÿ moæe se nañi odgovarajuña strategija. onda se mora zapaziti uzajamnost u delovaçu strategije i politike: strategija se podreœuje i sluæi ciÿevima koje je postavila politika. Naime. sutra. Nuklearno oruæje ukinulo je ograniåeçe koje strategija stavÿa politici. politika ne moæe postaviti ciÿeve koji nisu u skladu s moguñnostima strategije. koje se razlikuje od sredstava koje politika upotrebÿava u periodima u kojima se oruæana sila ne primeçuje za postizaçe çenih ciÿeva. Kada Klauzevic kaæe da je rat “drugo sredstvo” u politici. “Ta unapred pripremÿena ili pak upotrebÿena oruæana sila predstavÿa naåin upozoravaça neprijateÿa da treba da traæi razumna reãeça”. strateãko i politiåko planiraçe spojeni. To je danas jedinstvena delatnost. ove neograniåene moguñnosti nuklearne strategije imaju drugu stranu: nuklearno oruæje je teãko primeçivo za postizaçe bilo kojih ciÿeva politike. 49. U SAD su joã1945. 77 177 . Rat je sigurno politiåko sredstvo i zato strategija zavisi od politike. Hamon. ovaj odnos nije tako jednostavan. Beograd. Velika debata. Veze politiåkog planiraça i odluåivaça sa strategijskim planiraçem i odluåivaçem se formalno ustanovÿavaju stvaraçem odgovarajuñih dræavnih organa. veñda je neko drugo politiåko sredstvo. Kenedija odræanog pred Kongresom SAD 1961. Paris.76 Sa razvojem nuklearnog oruæja. str. 121. ali istovremeno. ako su ti ciÿevi ostvarivi primenom sile. str.77 Nuklearno oruæje je klasiåno politiåko zastraãivaçe podiglo na nivo najznaåajnije nuklearne strategije na strategiju zastraãivaça. 174. 44 i 169. nepoznato stalno staçe ratne pripravnosti armija. one moraju da dopuçuju jedna drugu”. 78 R. åiji je uticaj na meœunarodne odnose takav da se moæe govoriti o istorijskom preokretu u ovoj sferi druãtvenog æivota. koja u svako doba moæe raspolagati odgovarajuñim obimom sile. veza izmeœu ove dve pojave je nesumçiva. Citat iz govora X. “Diplomatija i odbrana nisu viãe alternative pri åemu bismo se lañali jedne ako otkaæe ona druga. La strategie contre la guerre. 76 L.nosima. Aron. ona u stvari odreœuje izabrane ciÿeve na osnovu procene savremenih kretaça. 1968. Strategija ne interveniãe sve dok izabrani ciÿ ne izazove neprijateÿstva. odnos strategije i politike joãviãe se komplikuje. i pored ove oåiglednosti. To stvara. Beograd. on svakako ne misli da rat nije politiåko sredstvo. Meœutim. Sa pojavom i razvojem nuklearnog oruæja politiåari su dobili najãire moguñnosti izbora sredstava za postizaçe razliåitih politiåkih ciÿeva. Vojno-izdavaåki zavod. Strategija juåe. 1966. Ako se poœe od definicije Klauzevica da je rat nastavak politike drugim sredstvima. Ãvarc.78 Ovakvi uslovi koje stvara nuklearno oruæje u potpunosti su izbrisali razlike izmeœu politike i strategije u onim sluåajevima u kojima politika svoje ciÿeve teæi da ostvari putem oruæane sile. Meœutim. do sada u istoriji. Vojno-izdavaåki zavod. “Politika podrazumeva strategiju. 1969. O hijerarhijskom odnosu ove dve pojave takoœe ne moæe biti reåi u ovom sluåaju. Poãto se znaåeçe strategije svodi na veãtinu upotrebe sile za zadovoÿeçe ciÿeva politike. nije tako jednostavno staviti strategiju u potåiçeni odnos prema politici. str. str. danas.

Po mnogim miãÿeçima.. Åak su smatrali da je jedan od najvaænijih zadataka strategije da neprekidno teæi pronalaæeçu novih oruæja i çegovoj primeni u ratu. Kod svih revolucionarnih tehniåkih preokreta u svetu oruæja zabeleæena je privremena dominacija nove tehnike. 80 A. “Nuklearno oruæje predstavÿa poåetak nove etape u razvoju strategije. Setimo se na primer. “Vojna strategija ne zavisi samo od politike i od sociologije. posredno. rodio je strateãke teorije o znaåaju prevlasti u vazduhu i izmenio ranije zamisli o kopnenim operacijama. a time. Ovaj uticaj dovodi do kvalitativnih promena u vojnoj strategiji. potvrœena mnogo puta u istoriji. 178 . da bi u toku krañe evolucije postepeno ponovo preovladale ideje.81Meœutim. “Kao ãto je strategija sredstvo primene nasilne politike. nav. str. Meœutim. tako su taktike sredstva primene strategije”.. Dubÿa analiza odnosa strategije i tehnike kroz istoriju mogla bi pokazati da se u toku istorije smeçuju faze u kojima je dominirala tehnika i faze u kojima su dominirale ideje. ona takoœe zavisi i od staça tehnike”. åine osnov strategijskih za79 Sokolovski. 82 Isto. pa prema tome i uspeãnost u voœeçu rata. Odnos ratne tehnike i strategije. delo. 51. Na primer.80U savremenoj strateãkoj misli. str.. o uticaju tehnike na vojnu moñuopãte i drugo. 51. 49. nije malog znaåaja u odreœivaçu strategije kao åinioca meœunarodnih odnosa.B. Beaufre. jer se ne moæe poreñi da tehniåke moguñnosti.” Pronalazak avijacije. koje idu u prilog primatu strategije nad tehnikom. pronalazak baruta i vatrenog oruæja doveo je do pojave streÿaåkog stroja na bojiãtu.. naãih nedavnih iskustava u Alæiru: da li su nam naãe moderno naoruæaçe i oprema omoguñili da izvojujemo pobedu”. ovakav odnos strategije i tehnike je moguñe zapaziti samo u nekim delovima istorije.. delo. Strategija i tehnika U prethodnom izlagaçu paæça je upuñena na odnos strategije i politike. Bofr smatra da tehnika predstavÿa bitan åinilac vojne moñi. Iæÿebÿena artiÿerija uslovila je duboko postrojavaçe borbenih poredaka. i u politici. bile kakve da one jesu. Uticaj tehnike na vojnu moñje oåigledan. 81 A. nav. te se ne moæe smatrati za opãte pravilo. O uticaju tehnike na strategiju moæe se govoriti na dva naåina: prvo. zasnovane na potpuno drugim principima. Meœutim. da tehnika i prednost u tehniåkoj moñi ne znaåi automatski i prednost u strategiji. “Ali moæe se pokazati da ta prednost bude uzaludna ako se ona primeni za raåun loãe strategije. uticaj ratne tehnike na strateãko planiraçe je od presudnog znaåaja. teãko je to prihvatiti kao opãte pravilo. “Na strategiju su uticala. o uticaju tehnike na strategiju u vojnom i politiåkom smislu. str. Beaufre. pa tako i u meœunarodnim odnosima uopãte. åiçenica je takoœe.82 Pored veoma jakih argumenata i istorijskih åiçenica.”79 Niz vojnih pisaca su åitav razvoj vojne strategije zasnivali na napretku tehnike. i pojedina otkriña i pronalasci u oblasti tehnike. delo. meœutim. nav. prema ovakvom stavu istiåu se ozbiÿne rezerve..

) koje se vode na drugom mestu. moæe da obuhvati åitav svet. Da li oruæje koje moæe da uniãti åitav svet. i åija se konaåna moñsasvim egzaktno i ne zna. Nuklearna strategija i meœunarodni odnosi Savremene moguñnosti strategije neposredno utiåu na stepen i oblik meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima. ne mogu na svojoj teritoriji da naœu sve sirovine potrebne savremenoj ratnoj tehnici. veñspisak ovih metala razumeju samo upuñeni struåçaci. Meœutim. sve do globalnih razmera. bilo samih vojnih operacija. U proãlosti. strategija narasta u globalni åinilac definitivno. s çegovim moguñnostima razaraça i uniãtavaça. Wene moguñnosti zahvataça ãirih ili uæih prostora. vojne operacije na jednom kraju zemÿine kugle mogle su ostaviti potpuno po strani druge regione. Nuklearno oruæje nije samo novo oruæje koje se samo svojom veliåinom moñi razaraça razlikuje od poznatih oruæja.misli i planiraça. Istorija je viãe puta potvrdila åiçenicu da jedan narod reãen da se bori ne moæe biti pobeœen. veñi sam rat kao sredstvo politike i naåin primene oruæane sile. Danas je sigurno da ni super-sile ne mogu da razvijaju svoju sopstvenu proizvodçu svih tih sirovina. Potpuno jedinstvo i stapaçe strategije sa svim drugim oblastima æivota u opãtenarodnom ratu åini nemoguñim raskorak izmeœu tehniåkih moguñnosti i strateãkog planiraça. razvoj nuklearnog oruæja i odgovarajuñih strategija doveo je do viãeg stepena ekonomske meœuzavisnosti u svetu. Drugo je pitaçe koje postavÿa A. Sve veñi razvoj tehnike dovodi do sve veñe potrebe razliåitih sirovina. Savrãenstvo ratne tehnike zahteva sve veñe koliåine vrlo retkih sirovina kao ãto su to neki retki me-tali 179 . onda tu istu tvrdçu obarati time da ona nije bitna u strategiji. Sa pojavom nuklearnog oruæja ovaj problem se postavÿa u jasnijem obliku. åitav svet bi bio realno ugroæen od moguñeg proãireça. Sa razvojem nuklearnog oruæja. istovremeno znaåe i ukÿuåivaçe tih prostora u meœunarodnu politiku i meœunarodne odnose. Nije moguñe pretpostaviti da tehnika bitno uveñava vojnu moñ. Ovo oruæje. Moæda se slabost te strategije nalazila u istorijskoj ulozi onih koji su je zamislili i ostvarivali. Bofr. U sluåaju izbijaça bilo koje faze nuklearnog rata. Ovo znaåi prelaz u novi kvalitet koji åitavom pitaçu daje nove razmere. S druge strane. u tom smislu ãto u svakom trenutku. bez obzira na poåetne ograniåene (geografski ograniåene) vojne ciÿeve. ãto je zadatak strategije. dovodi u pitaçe ne samo tradicionalan odnos strategije i politike. jer je u çemu sadræana celokupna idejna snaga politike uklopÿene u strateãku zamisao odbrane vrednosti. koje jedno druãtvo smatra vrhovnim. bilo posledica tih operacija (radijacija i dr. poãto vojne operacije tehniåki nisu mogle zahvatiti ãire prostore od strategijskih moguñnosti datog trenutka. Nijedna zemÿa. åak ni one najveñe. savremena proizvodça se ne zasniva viãe na nekoliko osnovnih metala. moæe biti tehniåki osnov strategije pomoñu koje politika jedne zemÿe æeli da ostvari neke svoje ciÿeve u meœunarodnim odnosima? V. ako se to æeli. loãa strategija nije posledica loãih tehniåkih moguñnosti.

s jedne strane. U uslovima politike sile u meœunarodnim odnosima. bila je dovoÿna garancija da se druga strana neñe usuditi da napadne. 180 . nuklearna zaãtita koju je pruæila nuklearna sila svojim saveznicima. u svojoj najdubÿoj suãtini je defanzivne prirode: ono svome posedniku ne omoguñuje da napadne prvi”. Nuklearno oruæje je.83 Sa uspostavÿaçem definitivne nuklearne ravnoteæe (kada su obe sile raspolagale podjednakom snagom). 84 “ Th. tako da na tom poÿu uslovÿavaju globalnu meœuzavisnost. a s druge strane. Na taj naåin je bipolarna ravnoteæa snaga dovela do uspeãnog formiraça vojno-politiåkih saveza i blokova dræava. Cambridge. jedini se suprotstavÿa ovoj podeli sveta na bazi politike sile. U tim vremenima åvrsti bipolarni sistem odnosa snaga u meœunarodnim odnosima poåiçe da remeti jedino jedna nova politika i jedan novi pokret u svetu politika integracije. Ovaj pokret. Åiçenica da je ona na poåetku postojala kao uravnoteæen odnos sile zasnovane na atomskoj moñi (ali nedovoÿnoj za odluåujuñi udar) i sile koja je raspolagala premoñnim konvencionalnim vojnim snagama. dokazuje i åiçenica da SAD grade ogromna skrivena skladiãta u kojima se åuvaju dovoÿne koliåine tih sirovina. Schelling. koje je prilikom upotrebe izazivalo ogromna razaraça i uniãteça. koja se konkretno ispoÿava u. 1960. bipolarizam se definitivno uåvrãñuje tek nakon obostranog posedovaça nuklearne moñi. koje su raspolagale ovim oruæjem. s obzirom na to da je uniãtavajuña odmazda odgovor koji sledi. Da je to veoma ozbiÿan problem. za sluåaj da zbog ratnih operacija ne mogu doñi do çih u zemÿi u kojoj se te sirovine nalaze. “Oruæje koje moæe da uniãtava samo ÿude.84 Drugim reåima. da se odnos snaga nije mogao drukåije uspostaviti nego kao odnos dva pola. ravnoteæa je uspostavÿena tako ãto su snage. ne meça suãtinu bipolarne ravnoteæe snaga. jer je i nuklearna moñkoncentrisana u dve sile. s razvojem strategije elastiånog odgovora. posedovale takvu moñ. The Strategy of Conflict. Ova strategija se zasnivala na nuklearnom oruæju velike snage. bipolarizam se konaåno utvrdio kao oblik ravnoteæe snaga. Moæe se smatrati da je bipolarizam u toj fazi nastao i opstao kao posledica strategije masovne odmazde. koja omoguñuje postepenu eskalaciju rata. a ni u kom sluåaju nije u staçu da oãteti termonuklearne snage druge strane.neophodni u raketnoj tehnici. bez obzira na poåetne razlike u koliåini ovog oruæja. Meœutim. Ova strategija u sebi sadræi moguñnost 83 Ovde nije potrebno ulaziti u detaÿe uspostavÿaça ravnoteæe snaga posle Drugog svetskog rata. razumÿivo je da se na tom poÿu sukobÿavaju suåeÿene sile. u opadaçu znaåaja politiåkih saveza u politici dræava koje teæe da oåuvaju svoju bezbednost. U prvoj fazi razvoja nuklearnog oruæja. ovo staçe se meça. C. koji je tada bio na svom poåetku. koja proizlazi iz savremene tehnologije proizvodçe naoruæaça. Posed i nabavka tih sirovina su uvek ozbi-ÿan posao za jednu veliku silu. Te sirovine su rasturene u malim koliåinama po raznim zemÿama sveta. To je razumÿivo. koji su u toj fazi iznutra bili åvrsti i odbojni prema drugoj strani. nastanku bipolarizma u ravnoteæi snage. 233. te se åesto dogaœa da neka supersila zavisi na tom poÿu od neke sasvim male zemÿe. str. jer åitava çena vojna moñzavisi od toga da li ñe u svako doba moñi da doœe do te sirovine. po svoj prilici najveñe promene izazvalo na poÿu odnosa snaga. Meœutim.

Velika debata. izazvalo razaraça velikih razmera i to na teritoriji date nuklearne sile. Aron. mogla bi u tom sukobu da primeni sva oruæja. ako bi se u jednom ratu.. taktiåkim nuklearnim oruæjem (nuklearno oruæje relativno male snage i ograniåenog fiziåkog delovaça na prostor koji se æeli napasti u vojnim operacijama) ãto znaåi moguñnost voœeça lokalnih ratova s velikim razaraçem datog regiona. meœutim malim i sredçim dræavama takva ideja nije mogla mnogo pomoñi: politiåki savezi su bili skoro jedini naåin oåuvaça nezavisnosti pred nale-tom sile suprotne strane. jer se od SAD (one su tu doktrinu proklamovale) ne bi moglo oåekivati da zbog razaraça u Evropi. “Elastiåni odgovor ima dvostruku ulogu. do tada åvrsto vezanih za vojnopolitiåke grupacije unutar kojih su traæili osiguraçe svoje bezbednosti. “Elastiåni odgovor postao je iskÿuåivo zaãtita eskalacije (tj. dozvoli da doœe do razaraça u SAD. u ime æeÿe strategijske i moralne. jer nuklearne sile i daÿe dræe u rezervi oruæje za masovno uniãteçe.. od proãireça neprijateÿstva na sovjetsku i ameriåku teritoriju). sasvim razumÿivo. totalni rat ne bi morao da izbije. osim onog koje bi vodilo totalnom ratu. Ovu dobro poznatu mi-sao pruskoga kraÿa Fridriha II. uåinila velika razaraça u Zapadnoj Evropi. i opustoãiti ga. ni male ni sredçe dræave ne mogu raåunati na efikasnu zaãtitu svoje bezbednosti u vojnopolitiåkom savezu. Ovom “doktrinom Evropÿani su primorani da priznaju da çihovi uslovi nisu identiåni sa uslovima SAD. Naime. poviãeçe atomskog praga (prelaz na jaåe oruæje u eskalaciji. S). Uzaludno je neku krizu oko nekog pitaça odnosa dva bloka u Evropi predupreœivati pretçom masovne odmazde. da bi se neprijateÿstva mogla odvijati na evropskom tlu.voœeça rata konvencionalnim oruæjem. U ovakvom ratu ne bi moralo da doœe do totalnog nuklearnog rat. koja bi bila uvuåena ili sama otpoåela jedan rat na nekom podruåju svoje sfere. poãtedeti u isto vreme teritorije SAD i SSSR. drugu u okvirima strategije dejstva”. nuklearna sila. pretça elastiånim odgovorom je efikasnija. 86 Isto. “Savezi su dobri ali su ipak sopstvene snage joãboÿe”. U ovom 85 R. R. uz upotrebu taktiåkog nuklearnog oruæja.86 Ovakav zakÿuåak povodom strategije elastiånog odgovora ostavio je sasvim praktiåne posledice koje su se odrazile na znaåaj i svrsishodnost vojnopolitiåkih saveza u tim uslovima. Meœutim. do åega bi doãlo ukoliko bi one primenile strategiju masovne odmazde protiv onoga ko ugroæava Zapadnu Evropu a ko poseduje nuklearno oruæje. tj. Tako nuklearna strategija u ovom trenutku pokazuje svoju protivreånost: najveña do danas dostignuta moñoruæja dovodi do nemoguñnosti primene tog oruæja u politiåke svrhe. prostim reåima. 181 . ponovo smo sreli u istoriji kao ideju vodiÿu jednog broja zemaÿa.. da se ne dozvoli prelaz u kraj-nost”. oruæja za masovno uniãteçe (strategijsko oruæje) koje bi. misao pruskoga kraÿa nekada je mogla imati smisla za velike sile. znaåi. 71. Sa nuklearnim oruæjem i strategijom elastiånog odgovora. jednu u okvirima strategije zastraãivaça.. str. umesto da istovremeno bude naåin da se uspostavi verodostojnost ameriåkog zastraãivaça”.. koje su mogle obezbediti sopstvenu moñ. Zatim.85 Drugim reåima.

u ponaãaçu dræava bi bila primeçiva “i neka druga pravila ponaãaça. str. neophodno za odbranu. pa se “ponaãaçe takve dræave nije obaziralo ni na ãta drugo nego samo na jedini ciÿ. 54.88Isti pisac smatra da ovo pravilo dolazi do izraæaja samo onda kada je u pitaçu opstanak dræave. problem nastaje upravo onda kada treba da se proceni koje staçe ili radça ugroæava opstanak jedne dræave. danas ne mogu biti efikasni zbog prirode nuklearnog oruæja. Zagreb. koje smo izloæili. delo. kada ñe pravo biti zanemareno. meœutim. kao takvo.89Iz miãÿeça V. “Najvjerojatnije je centralna i osnovna istina koja vrijedi u meœunarodnim odnosima ta. jer su suviãe velike ærtve koje bi nuklearni rat izazvao. ne mogu biti efikasni za odbranu. uvek do taåke na kojoj se sukobÿava opstanak date dræave i meœunarodno pravo. koje je. koje kao politiåke organizacije druãtva imaju prvorazredni ciÿ da obezbede opstanak tih druãtava. str. odnosi. kao institucije politike sile. 89 Nav. bliæa pojmovima nagodbe. nastaje. åije ponaãaçe treba da reguliãu meœunarodno pravo i moral. u onim optimalnim razmerama. 1971. Iz istorije meœunarodnih odnosa mogu se 87 V. za to pogodnim sredstvima. Naime. etiku i pravo”.87 Borba za samoodræaçe bi. dok se u pravnim naukama åesto daje i veñi znaåaj nego ãto ga pravo uopãte moæe imati u druãtvu. podredivãi mu sve ostalo. u uslovima postojaça nuklearnog oruæja. Meœunarodno pravo i moral Uloga i znaåaj meœunarodnog prava i morala u meœunarodnim odnosima je mnogo i åesto raspravÿano pitaçe. prema tome. ãto ulozi sile u meœunarodnim odnosima oduzima oportunitet. 182 . Ibler. koji postoji od trenutka postanka veñeg broja dræava u jednoj meœunarodnoj zajednici. 7. nije moguñe govoriti o odbrani. na samoodræaçe. kompromisa ili åak i prava (meœunarodnog)”. ukÿuåivãi moral.trenutku u meœunarodnim odnosima javÿaju se prvi znaci odumiraça jednog oblika sistema meœunarodnih odnosa. Iblera. a to je kvalitativna posledica pojave nuklearnog oruæja. kako zbog prirode subjekata. U politiåkim naukama åesto se negira çihov znaåaj. Politiåki savezi kao organizacioni okviri ravnoteæe snage u meœunarodnim odnosima. 55. proizlazi da moæemo oåekivati regulativnu ulogu meœu-narodnog prava u meœunarodnim odnosima. tj. bez sumçe. koji iz ovog proizlazi. “Naprijed”. kako u politiåkim tako i u pravnim naukama. 56. da se ponaãaçe dræava prije svega i viãe od svega ravna brigom i borbom dræave za samoodræavaçem”. Problem. sredine u kojoj se dato ponaãaçe vrãi i reguliãe ovim pravilima. Meœutim. koja bi opravdala upotrebu sile za postizaçe ciÿeva u meœunarodnim odnosima. Zbog toga i politiåki savezi. teãko moæe da bude opovrgnut argumentima iz prakse. str. Ovakav stav. Meœunarodni 88 Nav. kad je reå o intere-sima koji nisu æivotni. bez obzira o kojoj se strategiji radi. Subjekti meœunarodnih odnosa su dræave. bila osnovni regulator odnosa dræava. delo. tako i zbog prirode meœunarodne zajednice.

niti prava zajednica.. Hoffmann. Unutar zajednice postojao je åvrãñi pravni poredak i viãe zajedniåkih vrednosti na kojima se izgraœivao moral zajednice. u odnosima izmeœu zajednice. nav. nav. tj. 4. postepeno je dolazilo do meœusobnih veza ãto je kroz dugu evoluciju dovelo danas do stvaraça jedne jedinstvene meœunarodne zajednice. suparniåkih suvereniteta. Meœutim. ako bi se neka ponaãaça i pojave pravno zabranile u meœunarodnim odnosima. rat). ona je oboje. takve pojave bi samim tim morale biti iskÿuåene iz meœunarodnog æivota (recimo. Izmeœu ovih zajednica. koji u datom trenutku predstavÿa meœunarodnu zajednicu. meœunacionalno druãtvo koje prelazi granice i iznad toga niz suprotstavÿenih.. Ibler. ili izmeœu dræava razliåitih zajednica. Zbog potceçivaça ove åiçenice i preceçivaça znaåaja sopstvenih trenutnih interesa. meœunarodno pravo po svom znaåaju ne zaostaje za unutraãçim pravom. Razvojem dræava dolazi do viãih stepena meœuzavisnosti na bazi podele rada. saraœuju i sukobÿavaju. u åemu sila dominira kao oblik odnosa nad procesima saradçe i integracije. kruga dræava unutar kojeg se vrãe navedeni procesi. 183 . Ovakav idealizam zasnivao se na stavu po kome. Po shvataçu pravnikainternacionalista i legalista u teoriji me-œunarodnih odnosa. Te zajednice nisu imale meœusobne odnose a ako bi do çih doãlo. sukob je bio jedini oblik odnosa izmeœu çih. U ovim proce-sima su postojale i znaåajne razlike u ulozi pravila ponaãaça dræava u meœunarodnim odnosima. str. koje predstavÿaju posebne civilizacije. ako neko meœunarodno pra90 S. Pravni poredak je normirao veñuåvrãñene druãtvene vrednosti koje su imale bitnu ulogu u borbi za opstanak svake dræave. Unutar toga kruga one se suåeÿavaju. ne moæe se nañi saglasnost o bitnim vrednostima koje bi bile sporazumno ãtiñene zbog æivotnih interesa svake ålanice. Prouåavaçe meœunarodnog prava i teorija meœunarodnih odnosa. ãto pospeãuje procese saradçe i vodi integraciji. Ti odnosi unutar zajednice zasnivaju se na meœuzavisnosti zbog koje dræave nuæno svoja ponaãaça uklapaju u neki sistem pravila. Po ovim shvata-çima. U istoriji su zabeleæeni veoma dugi periodi postojaça veñeg broja meœunarodnih zajednica. uåiçene su greãke koje bi kasnije dovodile u pitaçe stvarne interese vezane za opstanak. a najslabija u pravu politiåkog okvira koji odraæava privremeno konvergentne ili identiåne interese suparniåkih dræava. pa se åak i meœunarodnom pravu pripisuju i takve moguñnosti koje nema ni unutraãçe pravo.”90Meœunarodna zajednica se razvijala od niæih oblika u kojima se vrãilo samo jednaåeçe teæçi i moguñnosti dræava. Zbog toga se moæe prihvatiti stav da: “Meœunarodna sredina nije ni potpuni haos. delo. A.. Meœunarodno pravo U teoriji meœunarodnih odnosa mogu se zapaziti uglavnom tri shvataça o znaåaju meœunarodnog prava u meœunarodnim odnosima. Svaka dræava æivi u jednom krugu dræava.izvuñi argumenti za stav po kome je opstanak jedne dræave u velikom broju sluåajeva vezan za opstanak neke druge dræave. Neizbeæno ñe snaga meœunarodnog prava biti najveña u pravu zajednice koja izraæava meœunacionalni poredak. ili niza drugih dræava. po: V.

Polazeñi od toga da meœunarodno pravo nema. onda se i odnosi izmeœu çih zasnivaju na politiåkom suverenitetu svakog druãtva. pravo je neposredni proizvod politike jer nastaje u suåeÿavaçu politiåkih snaga jednog druãtva. Nepostojaçe poretka koji bi bio odræavan naddræavnim aparatom vlasti. koje su izrazile prilikom çegovog ustanovÿeça. Meœutim. u suãtini taåno zapaæaçe. ali smatraju da u danaãçim uslovima takav poredak nije efikasan. u svojoj suãtini.vilo nastaje sporazumom dræava. Unutar dræava jasno je vidÿivo da se politiåka snaga koja nameñe svoja pravila zasniva na ekonomskoj snazi klase koja ima odluåujuñu ulogu u druãtvu. Realistiåka struja unutar teorije sile. to znaåi da su one same pristale da to pravilo sprovedu u delo jer odgovara çihovim interesima. ne sadræi takav znaåaj za druãtvene odnose. razvoj druãtvenih procesa kreñe se i mimo prava i protiv prava. Teoretiåari sile ne negiraju moguñnost pravnog poretka meœunarodne zajednice. koji su pro-izlazili iz potrebe opstanka datog druãtva. i jednom usvojeno pravilo ne mora uvek odgovarati stvarnom staçu stvari u meœunarodnim odnosima. koja je u datom obimu uzrokovala i oblik odnosa a u zavisnosti od moguñnosti za ostvareçe koristi koje svaka pojedina dræava traæi van granica prostora koje zaposeda. jer ne postoje ni sankcije. bilo unutar jedne dræave bilo u meœunarodnoj zajednici. razvijao se i stepen autarhiånosti. realisti bez sumçe idu u drugu krajnost. Izmeœu prava i politike postoji nerazluåiva veza. U meœunarodnoj zajednici klasna suãti-na politiåkih snaga nije neposredno vidÿiva jer se ona prelama kroz politiåku strukturu 184 . zajedniåkim i usaglaãenim delovaçem svih ålanova te zajednice. odbacuje svaku moguñnost stvaraça pravnog poretka koji bi bio od znaåaja za odnose izmeœu dræava i koji bi mogao da sluæi u ostvarivaçu nacionalnih interesa. Iz toga je proizaãlo staçe u kome su sve radçe preduzimane prema drugim dræavama bile sra-åunate na postizaçe koristi za onu stranu koja ih preduzima. u meœunarodnim odnosima stvara svakako bitno dru-gaåije staçe od onoga koje postoji unutar dræava. niti moæe imati nekog uticaja u meœunarodnim odnosima. U zavisnosti od stepena veza izmeœu suverenih dræava. dok dopuãta moguñnost da u buduñnosti meœunarodno pravo doæivi takav razvoj koji bi mogao da kontroliãe procese u meœunarodnim odnosima. ãto se ne moæe prihvatiti. Dræave kao izraz politiåke organizacije druãtva nisu samo suverene u politiåkom smislu. iz koje je nemoguñe objektivno i nauåno izvuñi zakÿuåke o ulozi meœunarodnog prava u meœunarodnim odnosima. Suverenost podrazumeva primenu svih sredstava korisnih za ostvareçe interesa. ne moæe se prihvatiti zbog toga ãto u potpunosti negira savremeni znaåaj meœunarodnog prava. veñçihova druãtvena autarhiånost oteæava stvaraçe jedne meœunarodne zajednice u okviru koje bi one mogle ostvariti svoje potrebe i moguñnosti. Poãto je autarhiånost bitna karakteristika svakog potpunog druãtva. Ovo. tj. niti organ koji bi ih efikasno primenio i nametnuo svoju odluku dræavama u sporu. Jasno je da su te radçe uvek imale karakter nasiÿa onda kada su bile upravÿe-ne protiv bilo koje druge strane u tim odnosima ili karakter saradçe onda kada se iz tih odnosa raœala obostrana korist. jer pravo uopãte.

91 str.91 Koje su osnovne norme ove saradçe koje ukazuju na savremeni domaãaj meœunarodnog prava u meœunarodnim odnosima? Prvo. nav. Posebno znaåajno pitaçe. ãto je u proãlosti uvek bio izvor sukobÿavaça u meœunarodnim odnosima. savesno ispuçavaçe obaveza meœunarodnog prava. koja je omoguñavala nastajaçe procesa saradçe u ovim odnosima. Ibler. 457. Iz naåela samoopredeÿeça neposredno proizlazi pravo na suverenu jednakost dræava. Zabrana intervencije. bez sumçe. B. delo. U uslovima meœunarodnog æivota. koje pripadaju razliåitim kulturama. ali je on viãe ili maçe modifikovan oblikom i stepenom meœuzavisnosti unutar koje meœunarodna podela rada vladajuñu klasu jedne dræave stavÿa u povoÿan poloæaj a drugu u nepovoÿan. nav. u meœuna-rodnim odnosima su postojala neka moralna naåela. U savremenoj meœunarodnoj zajednici upravo postoje dræave sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima (socijalistiåke i ka-pitalistiåke dræave. meãaça u unutraãçe stvari dræava. i u tom odnosu zastupÿen je klasni interes snaga koje su na vlasti u tim dræavama. Tunkin. jeste pitaçe moguñnosti stvaraça meœunarodnopravnih pravila i pravnog regulisaça ponaãaça u odnosima zemaÿa sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima ili dræava sa bitnim razlikama u kulturi. to je zabrana upotrebe sile u meœunarodnim odnosima. åime se rat stavÿa van pravnog poretka savremene meœunarodne zajednice. ãto je osnov demokratizacije meœunarodnih odnosa i postepeno iskÿuåeçe samovoÿe velikih sila iz ovih odnosa. G. Drugo. Ovaj sistem odraæava voÿu vladajuñe klase i ona se preko çega prenosi u meœunarodne odnose. po: V. U ovakvom sluåaju moguñnost postojaça jedinstvenih pravila meœunarodnog prava åesto se dovodi u pitaçe u teoriji i praksi meœunarodnog prava. koje se nameñe kada je reå o odnosu meœunarodnog prava i meœunarodnih odnosa. meœunarodno pravo nalazi svoje mesto kao instrument jednog poretka koji nastaje u meœu-narodnoj zajednici. Meœunarodni moral Uporedo sa meœunarodnim pravom i svakako pre çega. dræave neposredno ispoÿavaju voÿu putem razliåitih mehanizama politiåke organizacije sistema vlasti. sve su to osnove za izgradçu novih odnosa u meœunarodnoj zajednici i one se ne mogu negirati mehaniåkim analogijama i formalno-prav-nim logiciraçem o pravnoj prirodi meœunarodnog prava. U krajçoj analizi. i dræave zapadne evropske civilizacije i niz novih dræava Afrike i Azije. Ovo je. mirno reãavaçe sporova. Uloga meœunarodnog prava u meœunarodnim odnosima.dræava koje se nalaze u meœusobnim odnosima. koja su nastajala uporedo sa razvojem meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima. U tom isprepletenom odnosu materijalnih i subjektivnih åinilaca. 185 . a naroåito s meœunarodnom podelom rada. kao obavezan put u reãavaçu sukoba izmeœu dræava. jedan od bitnih osnova sukobÿavaça istoklasnih druãtava u meœunarodnim odnosima. naåelo ravnopravnosti i samoopredeÿeçe naroda je pravilo meœunarodnog prava koje spreåava ugroæavaçe integriteta i nezavisnosti jednog naroda.

åine posebnosti koje odlikuju svaku zajednicu. izmeœu ostalih.92 Ako prihvatimo ovu definiciju. 1974. Sve te razlike zajedno åine da u meœunarodnim odnosima moralna norma. Moral se. koja åesto vrãi pritisak na çegove prirodne sklonosti i ostvaruje çegovo åoveãtvo. Zatim se zajednice razlikuju po kulturi. moral se moæe odrediti na sledeñi naåin: moral “je skup druãtvenih normi koje subjekt. Takav stepen bliskosti je mnogo veñi unutar druãtvene zajednice nego u odnosima izmeœu tih zajednica. religije. 186 . teæe nastaje i ima maçu snagu. 120. stvara u zajednicama koje unutar svoje kulture stvaraju i moralne norme. Sasvim je razumÿivo da je za nastanak moralnih normi neophodna veña druãtvena povezanost.S obzirom na to da je meœunarodna zajednica. saåiçeno od nezavisnih poli-tiåkih zajednica. odnosno razmere prostiraça date meœunarodne zajednice. moralne norme su takoœe bitno razliåite. u moralnoj situaciji oseña trenutno celim biñem. a ne samo uviœa razumom. delo. viãe ili maçe razliåit. ãto zavisi od niza åinilaca. Lukiñ. da li u meœunarodnim odnosima moæe da se uspostavi svest o “vrhovnoj vrednosti” univerzalnih razmera. SANU. samociÿnu obavezu. odnosno razmere meœunarodne zajednice? Drugo. Meœudruãtvene zajednice i åoveåanstvo su mnogo maçeg znaåaja. i ako su te razlike bitne. Åini se da kod ovog pitaça mora biti razmotreno postojaçe uticaja dve vrste moralnih normi u meœunarodnim odnosima. Beograd. kao sopstvenu bezuslovnu. morala. dok druãtvo na çega primeçuje spoÿaãçe sankcije uz istovremeni zahtev da on oseña griæu savesti”. str. s obzirom na naåin donoãeça odluka u spoÿnoj politici. Prvo. Zajednice se prvo mogu razlikovati po tipu druãtva kome pripadaju. onda se nameñu neka pitaça o moguñnosti postojaça morala kao pravila ponaãaça u meœunarodnim odnosima. a kod nerazvijenih je potpuno druãtvo od veñeg znaåaja. a za åiji prekrãaj on oseña griæu savesti. ideologije. Sociologija 93 Nav. Potpuna druãtva meœu sobom mogu biti u bliæim ili daÿim odnosima. 416. Drugo je pitaçe. Zbog toga se sasvim opravdano moæe postaviti pitaçe o postojaçu nekih normi meœuna-rodnog morala koji bi imao univerzalne razmere. pojedinac u tom procesu moæe da se oslobodi oseñaça odgovornosti ako se te odluke donose u kolektivnim telima. Unutraãçi moral deluje na ponaãaçe pojedinca u zajednici kojoj pripada. viãi stepen saobrañaça i oseñaça bliskosti meœu ÿudima. socioloãki gledano. Moral se razlikuje i po druãtvenoekonomskim formacijama. dok ga u ponaãaçu prema spoÿnom 92 R. Pri tom se smatra93da su zajednice koje nastaju unutar potpunog druãtva znaåajnije za stvaraçe moralnih normi kod razvijenih druãtava. po pravilu. Po definiciji koju je dao profesor R. Unutar jednog tipa ropstvo je moralom dozvoÿeno a u drugom ono izaziva gnuãaçe. politiåkog reæima. koja bi imala snagu u meœunarodnom opãteçu. da li se ÿudi u meœunarodnim odnosima oseñaju maçe odgovornim za krãeçe morala nego unutar dræave zbog naåina donoãeça odluka u spoÿnoj politici. zasnovanu na dobrom kao samostalnoj vrhovnoj vrednosti. Lukiñ. Razlike se javÿaju i zbog stepena ekonomske razvijenosti. unutar kojih se stvara moral svake te pojedine zajednice. dezintegrisano druãtvo. str. Ove razlike.

meœunarodno pravo nastaje saglasnoãñu voÿa a ne nametaçem od strane vladajuñe klase. Pored unutraãçih moralnih normi. koji vodi stvaraçu svetske privrede. tako ãto je u ratu pÿaåka privatne imovine pod moralnom zabranom sliånog intenziteta kao kraœa i pÿaåka unutar druãtva. Ukoliko bi se napravilo poreœeçe izmeœu dozvoÿenih. To je nesumçivi pokazateÿ moguñnosti stva-raça moralnih normi i zabrana u meœunarodnim odnosima i u tom pogledu danas je uåiçen veliki napredak u poreœeçu s ranijim epohama istorije meœunarodnih odnosa. u kojoj se odvijaju vaæni procesi za proizvodçu i reprodukciju svih nacionalnih privreda. u razliåitim epohama. moralna norma ne obavezuje. mada se i tu postepeno dolazi do uåvrãñivaça shvataça koja izbijaju kao zajedniåka i koja sadræe osudu ili odobravaçe nekih ponaãaça. U meœunarodnim odnosima. meœunarodno pravo i moral su u neãto drukåijem odnosu nego ãto je to sluåaj s unutraãçim pravom i moralom. U politiåkom procesu u meœunarodnim odnosima. doprinosi razvoju svesti o zajedniåkim interesima. ãto nesumçivo doprinosi stvaraçu moralnih normi koje bi te odnose regulisale. koji dovode do stvaraça meœunarodnih organizacija unutar kojih se poåiçe da razvija meœunarodni moral. tako da su prvo postojale moralne norme koje su postepeno pretvarane u 187 . Meœutim. potrebi negovaça veza meœu ÿudima. narodima i dræa-vama. koja oliåava meœunarodnu zajednicu.svetu. skup raznorodnih dræava i po tipu i po kulturi i ekonomskoj razvijenosti. sa razvojem meœuzavisnosti. onda bi se uoåile razlike izmeœu onoga ãto je u jednoj epohi bilo dopuãteno a u drugoj nedopuãteno. raœaju se i odnosi saradçe i prijateÿstva i sa stranim dræavama. i prema tome javno vrãenih ponaãaça u meœunarodnim odnosima. Sigurno je najteæe utvrditi koje vrednosti åine zajedniåko dobro. åije se delovaçe prenosi i na meœunarodni æivot. inaåe se ugroæava opstanak tih druãtava. s razvojem moralnih normi koje ãtite privatnu svojinu. Razvoj procesa saradçe dovodi sigurno i do produæenog delovaça unutraãçih moralnih normi u ponaãaçu pojedinca prema spoÿnom svetu. koje moraju biti zaãtiñene. Ova tvrdça je taåna za veliki deo istorije u kome je stranac i strana dræava van “zakona” a prema çima su dozvoÿena sva sredstva. To je sigurno doprinelo da meœunarodni ekonomski odnosi bivaju prañeni istim moralnim naåelima kao i unutraãçi. kao izraz saglasnosti svesti o postojaçu osnovnih vrednosti u meœunarodnom æivotu svakog potpunog druãtva. Recimo. U meœunarodnom æivotu. koji dovodi do saradçe i stvaraça posebnih meœunarodnih organizacija unutar kojih se ta saradça razvija. Åiçenica da je meœunarodna organizacija. Stoga su meœunarodno pravo i moral bliæi i meœusobno se proæimaju. ne spreåava proces formiraça moralnih normi kada je reå o zajedniåkom dobru. S razvojem meœunarodne podele rada. Uporedo s ekonomskom meœuzavisnoãñu. u meœunarodnoj zajednici nastaju i neka univerzalna naåela koja imaju meœunarodni znaåaj. u meœunarodnim odnosima se razvijaju politiåki procesi saradçe. nekog svojevrsnog oblika druãtvene privrede. razvija se poseban ekonomski proces. çihova snaga se prenosi i na meœunarodne odnose.

94 H. jer po çemu: “Etika oceçuje delo u odnosu na moralne zakone a politiåka etika prema politiåkim posledicama”. Wright) smatra da ne postoji apsolutna protivreånost izmeœu morala i efikasnosti politike u meœunarodnim odnosima te je. ono ãto on ne moæe da izbegne jeste åiçenica da tu stvarnost oceçuje on. K. te se dræava zbog toga mora obezbediti da ga putem sile odbrani ili nametne. ne bave se dubÿim prouåavaçem uloge morala u meœunarodnom æivotu. Morgentau (Morgenthau H. Realisti odbacuju moguñnost ograniåeça izbora ponaãaça. te od usvajaça jednog pravila meœunarodnog prava do çegovog usvajaça kao moralnog pravila. i jedna i druga vrsta pravila su prisutna u meœunarodnim odnosima te ih nije moguñe razumeti i objasniti bez çih. Rajt (Q. sredstava i akcija koje preduzimaju dræave u meœunarodnim odnosima putem morala ili nekih drugih normi ponaãaça. Meœutim. str. Teoretiåari meœunarodnih odnosa. moguñe konstituisaçe moralnih naåela u ovoj oblasti. je da moralni principi budu podvedeni pod zahteve stvarnosti. U svakom sluåaju.pravo. razmatraju ovo pitaçe sa stanoviãta efikasnosti morala u meœunarodnim odnosima. Oni u svojoj teæçi da prouåe ono ãto jeste zanemaruju ulogu pravila koja nalaæu ono ãto treba da bude. ostavÿa odreãene ruke onim dræavama koje tom silom raspolaæu. ne moæe se smatrati da savremena teorija meœunarodnih odnosa u potpunosti zapostavÿa ulogu morala u ovim odnosima. po çemu. New York. koje se razvijaju i teæe da prerastu u moral. Politics among Nations.) smatra da izmeœu zahteva morala i uspeãnosti politiåkih poduhvata postoji moguñnost sukoba i da je u tom sukobu opasno zapostaviti politiåki interes. sem retkih izuzetaka. Ovaj moral je neophodan zbog postojaça razliåitih etiåkih sistema raznih nacija i kultura. ili bilo koji drugi posmatraå ili uåesnik u toj stvarnosti koji se naœe u situaciji da bira izmeœu morala i stvarnosti. mora dosta vremena da proœe. veñse oprav-dava svaka akcija za postizaçe nacionalnih interesa putem sile ãto. koji mogu biti i potpuno suprotni meœu sobom. A. funkci-onalisti i drugi. Knopf. Morgenthau. taj proces nije jednostavan i pravolinijski. Iz toga proizlazi zakÿuåak da u sukobu interesa i morala pobeœuje interes. Ovaj stav o etici oznaåava krajçi pragmatizam koji ne samo da negira svaki znaåaj morala u meœunarodnim odnosima. to dovodi i do moguñnosti nastajaça univerzalnih sistema vrednosti jednako prihvatÿivih i priznatih od svih. Savremene veze izmeœu dræava i poveñana meœuzavisnost su poveñale i moguñnosti sukobÿavaça interesa. Meœutim. 188 . Realistiåka teorija ima prema moralu isti odnos kao i prema pravu. Savremeni bihevioristi.94Ovo je na nov naåin izraæena ideja Makijavelija da u politici ciÿ opravdava sredstva. Meœutim. 10. da bi u novije vreme prvo nastajale norme meœunarodnog prava. razumÿivo. Istovremeno. Ono ãto Morgentau dopuãta u pogledu uåeãña morala u meœunarodnom ponaãaçu dræava. 1960. ukoliko bi takvo pravilo uopãte preraslo u moralno pravilo.

novih pravila ponaãaça. jer je zaista neophodno u ovoj oblasti uåiniti mnogo svesnih napora s ciÿem stvaraça novih vrednosti. Razmatraçe o znaåaju morala u meœunarodnim odnosima mora da poœe od åiçenice da svako druãtvo stvara one moralne norme koje su nuæne za çegov opstanak. meœutim. 189 . kultura i ÿudskih biña i funkcionisaçe meœunarodnih institucija sposobnih da realizuju te vrednosti. Åiçenica je da svako druãtvo joãuvek stvara svoj sopstveni moral u zavisnosti od svoje sopstvene stvarnosti. u æivotu i razvoju meœunarodnog druãtva uvek prisutan jedan minimum moralnih naåela koja ãtite osnove za opstanak druãtva u çemu. Zbog toga je. Åak i unutar druãtva postoje razliåiti morali uæih zajednica. nesporno. koja bi u svesti ÿudi prevaziãla nasleœene norme u kojima sigurno ima mnogo onoga ãto savremenom tehnoloãkom razvoju druãtva viãe ne odgovara. nejednakosti. Osnovni argument za tu tvrdçu bi bio taj ãto danas nema dræave koja bi pristala da bude oznaåena kao strana koja je izazvala rat. Wright. Za tako neãto potrebne su korenite promene u savremenom svetu. teæi da izbegne sve apsolutno.”95 Institucionalizam K. Rajtu. The Study of International Relations. meœunarodnih odnosa. “Meœunarodna etika mora biti plod najopãtije perspektive kojom åovek moæe da raspolaæe. Razlike su suviãe velike u savremenom svetu da bismo mogli oåekivati da putem meœunarodnih obaveza stvorimo zajedniåke vrednosti i moralna naåela. Bez morala druãtvo ne moæe da postoji. On je zabraçen meœunarodnim pravom. Sporno je. uravnoteæujuñi celinu s çenim delovima. 1955. Appleton Century Crofts. Q. æeÿeno s ostvarivim i åoveka sa prirodom. 95 471. te ostavÿa po strani ono ãto jeste da bi nam prikazao ono ãto treba da bude. Svako druãtvo obezbeœuje svoj opstanak unutar. dugi rok sa kratkim. meœunarodni moral po K. Rajta deluje umirujuñe posle poplave realistiåkih crnih vizija. klasa i slojeva. koje bi imale internacionalni karakter. ali postoje mnogi razlozi da se smatra i nemoralnim. taj opstanak zavisi i od spoÿnih. str. svojih potreba i moguñnosti. åini se. koje vrednosti u datom trenutku su vezane za taj opstanak. Moralne norme nastaju kao rezultat zajedniåke kulture.. on se suviãe oslaça na normativnost.U celini gledano. Da li se danas opstanak druãtva vezuje za rat ili mir? Sve objektivne åiçenice savremenog druãtvenog trenutka ukazuju da rat predstavÿa upravo najveñu opasnost za taj opstanak. Ako åovek ne moæe da ujedini nauku i filozofiju u dovoÿnoj meri da omoguñi razvoj meœunarodnih etiåkih vrednosti. meœutim. meœutim. sposobnih da imaju praktiånu ulogu u meœunarodnim odnosima. Ova iskustvena åiçenica prisutna je i u meœunarodnom druãtvu. ne-ravnopravnosti izmeœu dræava i naroda. meœunarodna zajednica ñe s teãkom mukom da razvije javno mçeçe koje ñe omoguñiti miroÿubivu koegzistenciju dræava. buduñnost sa proãloãñu. New York.. Od kada jeste? Rat je u velikom delu istorije smatran vrhovnom vrednoãñu u odnosima prema drugim dræavama i svemu ãto je strano. Normativna razmatraça meœunarodnih odnosa nisu suviãna. koje bi ukinule eksploataciju. Da li je veñdanas vrhovna vrednost meœunarodne zajednice mir? On to nije oduvek bio.

Meœunarodni æivot i moral. 190 . i koji oznaåava izvestan stepen integracije meœunarodne zajednice. i daÿe. U stvari. Vidi M. prepolitiåkom ili åak predruãtvenom u kome se teæi ravnoteæi. 1974. 97 Nav. 103. ne samo pojedinih dræava. 219. veñåitavog åoveåanstva. Geneve.U savremenoj epohi æivota meœunarodne zajednice. nalazimo se na prekretnici na kojoj se stvaraçe novih moralnih normi pojavÿuje kao nuænost koja proizlazi iz borbe za opstanak. ãto je minimum bez kojeg bi sve nestalo. To je imperativ koji nareœuje svakome da dela tako a da ne povredi egzistenciju drugoga. Philosophie et relations internationales. upotreba sile je sve teæa i teæa a meœuzavisnost postaje sve veña. 2/1978. str. Univ. jer je u interesu svake od çih da meœusobno ostvaruju optimalne uslove za opstanak i normalan nesmetan razvoj. pokazuje da u çemu ima mesta i za solidarnost dræava. Inst. 107. “Postoji po naãem miãÿeçu jedan osnovni zahtev koji se stvarno nameñe uåesnicima u meœunarodnim odnosima. str. de Hautes Etudes Internationales. str. savremeni model meœunarodnih odnosa u kome se sve viãe ograniåava apsolutna sloboda akcije aktera. isti pisac postavÿa pitaçe: ide li moral i daÿe od obezbeœeça proste egzistencije? Da li moral obavezuje i na aktivnu solidarnost u meœunarodnim odnosima kao ãto to åini unutar druãtva? “Ima mnogo razloga da se stavi pod sumçu klasiåan model meœunarodnih odnosa koji karakteriãe dezintegrisanost zasnovana na prirodnom staçu. Ãahoviñ.”96 Polazeñi od toga da moral predstavÿa imperativ egzistencije druãtva u meœunarodnim odnosima. 96 Ph. delo. “Arhiv za pravne i druãtvene nauke”.”97 Ovaj novi. Braillard.

i to najåeãñe svoje. U tom 191 . Pojam spoqne politike Meœunarodni odnosi mogu se posmatrati iz raznih perspektiva. polazili od dræave. meœutim. objasni. da se daju preporuke za postizaçe çenih ciÿeva ili da se predvidi çen buduñi razvoj. bilo da su to oni sami ili nekakva “proseåna” osoba. najveñi broj ÿudi koji se praktiåno bavio ili bavi meœunarodnim odnosima åinio je to za raåun ili u sluæbi svoje dræave. Nije teãko utvrditi da mnogi ÿudi. Do sada se.ÅETVRTA GLAVA SPOQNA POLITIKA I SPOQNOPOLITIÅKO ODLUÅIVAWE 1. Bili toga svesni ili ne. Svaka od çih moæe se nauåno prouåavati sa æeÿom da se opiãe. a neko vreme i iskÿuåivo. Pre svega. postoji veliki broj spoÿnih politika. jugoslovenska. Na sasvim drugom kraju nalaze se teoretiåari koji meœunarodne odnose posmatraju polazeñi od globalnog. Poãto je praksa raœala potrebu za teorijom i poãto teorijski rad. ukÿuåujuñi tu i nastavu. kao taåke posmatraça. i u praksi i u teoriji najåeãñe polazilo od dræave kao taåke ili nivoa sa koga se posmatraju meœunarodni odnosi. u ustavu). Za ovo postoji viãe znaåajnih razloga. oni koji govore ili piãu o meœunarodnim zbivaçima opredeÿuju se za jedan takav pogled. Uzimaçe ovakve polazne taåke omoguñava podelu politike na unutraãçu i spoÿnu. maœarska ili egipatska. normira (npr. naroåito nestruåçaci. i teoretiåari su najåeãñe. meœunarodnog sistema. jer im on pomaæe da unesu red u pojave o kojima razmiãÿaju. treba da posluæi unapreœeçu prakse. gledaju na meœunarodne odnose sa stanoviãta pojedinca. Zavisno od zemÿe od koje se polazi. Uz sve to i za ãiru publiku ova je perspektiva bila najprihvatÿivija jer se ÿudi u meœunarodnim odnosima naj-lakãe poistoveñuju sa svojom dræavom. francuska. kao npr.

raduje ili inati na isti naåin kao åovek. Prema tome. Tek se onda. Princeton. treba ukazati na opasnost da se dræava u meœunarodnim odnosima personifikuje time ãto ñe se proglasiti i shvatiti kao åovekolika nadliånost. Ãtaviãe. moæe ispitivati dejstvo pojedinih åinilaca na spoÿnu politiku dræava. odreœenom kao politiåkim odnosima u koje jedan subjekt meœunarodnih odnosa stupa s drugim takvim subjektom. a druge subjekte u onoj meri u kojoj je to potrebno i. za uporedno prouåavaçe spoÿne politike. “æeÿama Velike Britanije”. dok. The International System. The Level-of-Analysis Problem in International Relations. Takav postupak. Uporedno istraæivaçe skreñe paæçu na ono ãto je zajedniåko spoÿnoj politici razliåitih dræava. u: K. s obzirom na prostor. Princeton University Press. Ovakav pristup ima i metodoloãkih prednosti jer omoguñava dobar pregled åinilaca i okolnosti od kojih zavisi ponaãaçe subjekta koji se u prvom redu ispituje. a ne samo s taåke glediãta pojedine dræave. tj. str. Pojam Pre no ãto se pristupi opisivaçu i prouåavaçu spoÿne politike. Naziv zemÿe je kod çih u stvari skrañenica za oznaåavaçe stvarnih subjekata koji vode spoÿnu politiku u ime dræava ili drugih subjekata meœunarodnih odnosa. 82. Tako promeçeno posmatraçe meœunarodnih odnosa na ravni dræave kao najvaænijeg çihovog subjekta. 2. na razliåitim nivoima i s razliåitim uspehom. s druge strane. onih 1 D. i daÿe. u ovoj glavi ñemo se postaviti na ravan proseånog subjekta meœunarodnih odnosa. ne moæe da namerava i æeli. monolitan subjekt koji ima psihu æivoga biña. Spoqnopolitiåki odluåioci A. meœutim. pa ni nacija. zapaæajuñi razlike u pojavama ili çihov intenzitet. takvo pojednostavÿeçe. Dræava. moguñe. sreñe se u neobaveznim razgovorima i u nauånim spisima. isto tako. a proizvodi ovakvog bavÿeça mogu se nañi i u novinskom komentaru i u ambicioniznim monografijama i studijama. kao jedinstven. 1961. niti da se ÿuti. neophodno je za nauåno prouåavaçe meœunarodne stvarnosti. nisu male glavna je u tome ãto se tako moæe isuviãe naglasiti posebno u odnosu na opãte. åime olakãava postavÿaçe opãte teorije. Opasnosti koje on nosi. Knorr S. uoåava razliåitosti i traæi çihova objaãçeça. To je jasno i mnogima koji upotrebÿavaju izraze poput onih koje smo naveli.smislu. baviñemo se spoÿnom politikom. Tada se meœunarodni odnosi posmatraju na ravni dræave. spoÿnom politikom se veoma dugo bave pisci.1 Studije spoÿne politike pojedinih dræava osnova su. 192 . na takav naåin izraæavaça su skoro svi oni koji govore ili piãu o meœunarodnim odnosima åesto navedeni teæçom za ekonomiånoãñu. te se mogu zanemariti åiçenice i problemi vaæni za druge dræave. Pri tom ñemo u prvom redu imati u vidu dræavu. “podozrivosti Rusije” i “uvreœenosti Francuske” ili kakve druge zemÿe. Verba. Singer. Koristeñi preimuñstva koje ima ovaj prilaz. Åesto åitamo o “na-merama Austrougarske”.

åinioce i okolnosti koji deluju na çih. iz koga potiåu çegove spoÿnopolitiåke akcije. znaåilo bi pomiriti se s tim da nauåno istraæivaçe spoÿne politike nije moguñe. Prilikom prouåavaça spoÿnopolitiåkog odluåivaça i traæeça konkretnih spoÿnopolitiåkih odluåilaca treba stalno imati na umu da åovek u politici. Ãifra ostaje. dok se udaÿenoãñu i maçim poznavaçem drugih dræava sve viãe jaåa predstava o monolitnosti. ne moæe nikada da se izdvoji iz druãtva. ali je. ima pojava koje su u suãtini iste. ima tendencija koje su uvek prisutne i ima pitaça koja se u svakom sluåaju mo193 . Najåeãñi je utisak da je sopstvena dræava. Priznati. Kao ãto je veñnapomenuto. Tako se. podrazumevajuñi pri tom. meœutim. u stvari. da se istraæivaça izvrãena u nizu dræava i u razliåitim razdobÿima ne mogu uopãtavati i posluæiti za nove analize. misli se na spoÿnopolitiåke odluåioce. grupa i pojedinaca na åije se delovaçe ona moæe svesti. pri åemu se zanemaruju oni ålanovi firme koji nemaju nikakvog interesa za takav poduhvat pa ga åak i smatraju ãtetnim. radi izbegavaça nesporazuma. najåeãñe bez razreãeça i zbog toga postoje dosta nejasne predstave o prirodi subjektiviteta dræave u meœunarodnim odnosima. konkretan odgovor. ÿude koje u çega spadaju najboÿe nazivati donosiocima spoÿnopolitiåkih odluka (spoÿnopolitiå-kim odluåiocima). Takva vrsta skrañenog izraæavaça svuda je prisutna i ne dovodi do veñih teãkoña. naziva “vladom”. Dodajmo odmah da je ovo objaãçeçe unekoliko pojednostavÿeno jer se dræava u meœunarodnim odnosima ne moæe svesti na odluåioce. kaæe da je preduzeñe HY zainteresovano za eksploataciju ãuma u Africi. ili druga dræava koja se dobro poznaje. Prema tome. pored niza razliånosti i jedinstvenih situacija. da se takav interes ispoÿava u odlukama organa upravÿaça. svaki subjekt meœunarodnih odnosa poseduje srediãte odluåivaça. kada se pomene ime dræave. Na pitaçe ko su donosioci spoÿnopolitiåkih odluka u jednoj dræavi i u jednom vremenu treba. æivi ÿudi a svaki od çih ima osobine i sposoban je za ona oseñaça o kojima se. Meœutim. veñpodrazumeva i sve snage. U tom pogledu nisu od velike koristi zamene imena dræava neãto uæim oznakama. na æalost. inaåe. recimo. tako neumesno govori u vezi s dræavom. u svakom sluåaju. u svim dræavama.snaga. mnogi pisci zadovoÿavaju skrañenim izraæavaçem a da nijednom ne ukaæu na to koga smatraju stvarnim subjektom na koga se odnose çihovi opisi i tvrdçe. Dræavi se u meœunarodnim odnosima pripisuju odluke koje oni donesu. U meœunarodnim odnosima se. u opisanom skrañenom izraæavaçu. Oni su konkretni. Nijedna se dræava u tom pogledu ne moæe sasvim izjednaåiti s drugom. ili da se on vidi iz çihovog ponaãaça. ne retko. pa i u spoÿnoj. åiji je deo i u kome igra mnogostruke uloge. Spoÿnopolitiåki odluåilac stoga nema potpunu slobodu odluåivaça i çegova vaænost je ograniåena time ãto je on pripadnik skupina åije stavove i interese zastupa i onda kada toga nije svestan. traæiti poseban. da nema nikakvih sliånosti i pravila. kao npr. u tom pogledu veoma sloæena. “vladajuñi krugovi”. dakle. kao i postupci koji su nastali u sprovoœeçu tih odluka. Kod dræave se to srediãte.

To naroåito vaæi za ustave koji fasadom pravne dræave kriju çen stvarni karkter. ali se ta pretpostavka mora daÿe proveravati u dva pravca.) To poklapaçe ne mora da bude i podudaraçe: izmeœu ostalog. kada se o æivotnim pitaçima reãava pod pritiskom. moguñe je da su mnoga tako odreœena lica samo prividno odluåioci. priroda spoÿnopolitiåkog odluåivaça je poverÿiva i samim tim teæi da suzi krug onih koji odluåuju. ÿudi koji donose druge vaæne politiåke odluke donosiñe i spoÿnopolitiåke. dakle. bilo iz nekog drugog razloga. treba da se poãtuju u samoj dræavi i da se u znatnoj meri sprovode. da u krug odluåilaca ulaze pre svega ãef dræave. recimo. tako i u odnosu na inostrans-tvo. Stoga se ni spoÿnopolitiåki odluåioci ne mogu traæiti samo meœu licima koje nose ustavom odreœene funkcije takvog odluåivaça. veñsamo jedan od osnovnih putokaza. S jedne strane. B. Otuda se moæe sa izvesnom merom pouzdanosti ukazati na zajedniåke crte koje dræave pokazuju u pogledu izbora spoÿnopolitiåkih odluåilaca. te je preduslov za spoÿnopolitiåko odluåivaçe posedovaçe vlasti. kako u odnosu na sopstvene dræavÿane. Ova nesrazmera izmeœu vaænosti odluke i broja odluåilaca dolazi naroåito do izraæaja u doba meœunarodnih kriza. ustavna pravila nisu potpun opis politiåkog sistema neke dræave. Vrhovi izvrãne vlasti u mnogim zemÿama mogu npr. Åak i ako suãtinski ne odluåuju. ãto znaåi da zadræavaju bar minimum uticaja na çu. zato ãto se u dræavne organe uvode izvesne liånosti samo radi stvaraça izgleda legalnosti ili demokratije. ålanovi vlade i bar oni ålanovi predstavniåkog tela koji se nalaze u spoÿnopolitiåkim odborima ili komisijama. te treba da deluju na druge dræave na osnovu racionalnih odluka koje ñe se celishodno sprovoditi. prema tome. poklapaçe izmeœu nosilaca vlasti i spoÿnopolitiåkih odluåilaca. od çih se oåekuje da formalno donesu odluku. Sledeñi redovi treba to da uåine na osnovu dosadaãçih istraæivaça. Vrste Kao ãto je veñistaknuto. jer sve one uåestvuju u meœunarodnom æivotu. Tako. tj.raju reãavati. meœunarodni ugovor ne moæe da stupi na snagu bez ratifikacije. predstavniåki organ mora glasati za çu a ãef dræave mora 194 . Pretpostavka je. krug odluåilaca moæe da bude ãiri i da obuhvata osobe koje nemaju nikakve poloæaje u dræavnoj hijerarhiji. parlamenti po pravilu imaju daleko veñi uticaj na unutraãçu nego na spoÿnu politiku. s veñom lakoñom da dræavu uvuku u rat nego da promene izvesnu vrstu poreza. Ustavom odreœeni odluåioci ipak ne mogu da izgube svaki znaåaj jer samo odluke koje od çih potiåu mogu da imaju pravnu obaveznost. ili imaju poloæaje koji naoko nisu povezani sa spoÿnom politikom. Postojañe. na primer. S druge strane. One. Od znaåaja su samo one spoÿnopolitiåke odluke koje su povod za spoÿnopolitiåku akciju i çen poåetak. (Zapazimo veñovde da put ka voœeçu spoÿne politike vodi kroz unutraãçu politiku. iza zatvorenih vrata i u veoma kratkom roku. dakle. o kojoj mahom raspravÿaju naåelno i donose opãte i dugoroåne odluke. Ako. bilo zato ãto je jedan od ustavnih åinilaca u praksi prisvojio tu ulogu.

Wheeler-Bennett. na kome je izgradio svoj poloæaj i savezniãtvo sa nekim politiåkim i druãtvenim snagama. iako se ovaj sve dotle smatrao liånoãñu s najjaåim uticajem na donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka. bez obzira na srazmerno razvijene politiåke ustanove u Nemaåkoj. Daÿa uputstva u traæeçu odluåilaca pruæiñe podaci o politiåkom sistemu. To ne znaåi da on zaista sam odluåuje u tom uåestvuju lica iz çegove okoline. mladi car Vilhelm II (Wilhelm) mogao jednostavno da otpusti “gvozdenog kancelara” Bizmarka (Bizmarck). nije se odricao svih plodova agresije. koji ni sam Hitler tada joãnije bio otvoreno traæio. Ma koliko ÿudi koji se nalaze na tim mestima bili posluãni izvrãioci tuœe voÿe. stalno promenÿivim i nacionalno nehomogenim pose-dima. jer je samo jedan åovek formalni odluåilac. Otpor je obnovÿen tek kada su katastrofalne posledice voœeça rata bile oåigledne. Ako se za osnovu uzme aristotelovska trihotomna podela. meœutim. smetnuti s uma da je joã1890. godine. nad kojima on. da ni autokrat ne moæe da odstupi od ãireg programa. dominaciji Evropom i odluåujuñem uticaju na svetska zbivaça. meœutim. U çemu je. koje su sastavÿali vojni zaverenici. o çenom teritorijalnom ãireçu. ne poznaje samo jednog formalnog odluåioca. London. godine stupili u vezu s Velikom Britanijom nudeñi smeçivaçe Hitlera i evropski mir. ali ni on ni u jednom trenutku nije delovao sasvim sam niti je mogao da meça osnovni smer nemaåke spoÿne politike. radilo se o revanãu Nemaåke za poraz u prvom svetskom ratu. U Hitlerovom sluåaju. i broj formalnih i faktiåkih odluåilaca srazmerno mali. Hitlerov primer pokazuje. Ne treba. The Nemesis of Power. diktatori poput Hitlera i Franka (Franco) uspevali su da imaju kontrolu nad çima i da ostanu jedina konstanta u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu svojih zemaÿa. veñsu se svodile na vladare i dinastije. uvek postoji bar mala moguñnost da se çoj usprotive ili da postave svoje uslove. ali ni program za mir. koji su raspolagali raãtrkanim. Macmillan. ima veliku vlast. Oni nemaåki generali koji su åak bili spremni da uklone Hitlera kada je ulazio u prve ratne pustolovine smatrali su ih samo preuraçenim i riskantnim i obustavili su protivÿeçe åim su se one pokazale uspeãnim. 195 . Krug odluåilaca je unapred omeœen nekim opãtim kri2 I. Krupni privrednici i visoki vojni vrhovi imali su takav program i Hitler je izgledao pogodan za çegovo ostvareçe. Takvo je staçe i u modernim autokratijama: iako nisu mogli sasvim da prenebregnu uticaje snage koje su ih dovele na vlast i podræavale. po cenu prisajediçeça delova Åehoslovaåke. meœutim. po pravilu. u monarhiji ili autokratiji krug spoÿnopolitiåkih odluåilaca biñe sasvim uzak. Za trajaçe nacistiåkog reæima postojala je saglasnost o toj opãtoj politici.2 Politiåki sistem koji se naziva aristokratskim ili oligarhijskim. H.potpisati odgovarajuñi akt. U tom pogledu je reåit podatak da su Hitlerovi graœanski protivnici joã1938. a sukobi su nastali samo oko taktike i oko vodeñeg poloæaja u savezu. W. Veãtim manevrima Hitler je uspevao da jednu grupu izigrava na raåun druge. 1967. Oni u svakom sluåaju ostaju formalni odluåioci. Ovaj je naåin odluåivaça bio karakteristiåan za doba kada u meœu-narodnim odnosima dræave kao subjekti nisu imale savremeno znaåeçe. str.

vaænu ulogu u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu igraju ãefovi veli-kih privrednih preduzeña (kompanija. neplemiñi nisu mogli pretendovati ni na formalno ni na stvarno odluåivaçe. U nekim savremenim dræavama. klice ili tragovi autokratskog ili oligarhijskog spoÿnopolitiåkog odluåi-vaça. U svakom sluåaju. stranaåka voœstva.3 Politiåki sistemi. ispostavilo se da ga je stranaåka oligarhija. (Takvo znaåeçe imaju izrazi “sto porodica” ili “tristo porodica” u nekim latinoameriåkim zemÿama. okupÿena u faãistiåkom Velikom veñu. ukoliko nije bila aspolutna monarhija. u krajçoj liniji. po pravilu. Åak i kada. u krug stvarnih odluåilaca ulazi se naslednim bogatstvom. Iako je postojalo uvereçe da je u faãistiåkoj Italiji jedini stvarni odluåilac bio “duåe”. Privredna preduzeña. dobijaju åesto na znaåaju upravo usled svoje stalnosti i maçe zavisnosti od biraåa i izabranih organa. jula 1943. pa. bili i formalni stvarni odluåioci. Kao ãto je veñnapomenuto. ne sme nikada da zavara demokratski karakter formalnog odluåivaça. podleæe ponovnom izboru te se çen poloæaj. godine srazmerno lako nadglasala i opredelila se za obustavu rata. pa åak. koji se u najãirem smislu nazivaju demokratskim. pod uslovom da ne doœe do nagle i revolucionarne promene celog politiåkog sistema. postoji nekoliko vrsta takvih stvarnih odluåilaca. i ta liånost. 24. birokratski vrhovi i struåçaci. Patriciji su. meœutim. i samog stanovniãtva. Deakin. Penguin Books. ispoÿavaju ogroman interes za spoÿnu politiku svoje dræave. Dakle. u sluåaju referenduma. kao u predsedniåkom sistemu. druãtveno i privredno nerazvijenim. Istraæivaåa. sastav odluåilaåkog tela se moæe sa znatnom izvesnoãñu predviœati. str. u koji se ulazilo roœeçem. U mnogim demokratskim sistemima kriju se elementi. dovode do ãireg kruga formalnih odluåilaca. koja formalno i sama moæe donositi neke veoma vaæne spoÿnopolitiåke odluke. prividno.). Pored toga on se u duæim periodima ne meça ili meça samo malo. 482. bilo da oni åine grupu vojnih lica (hunta) ili trajni nepromenÿivi partijski vrh. åije posledice im mogu koristiti ili biti ãtetne za 3 F. Åak i pod pretpostavkom da formalni odluåioci stvarno uåestvuju u odluåivaçu. itd. Ni u feudalnoj dræavi.) Odluåivaçe moæe biti usredsreœeno u rukama izvesnog broja ÿudi koji su bili na åelu uspeãnog dræavnog udara. Dubrovniku. 1966. U sredçovekovnim republikama. trustova itd. Prema istraæivaçima koja su vrãena u savremenim demokratijama. s vremena na vreme dovodi u sumçu. W. pa åak. koji se da ustanoviti iz ustava i zakonodavstva dræave. The Brutal Friendship.terijem. od kojih svi nemaju isti znaåaj u svim dræavama. Harmondsworth. kao npr. Ako se u oligarhijskoj grupi jedna liånost naroåito istiåe. bila je to pripadnost patricijskom staleæu. oni stvarni odluåioci koji svoje mesto u tom procesu ne duguju formalnom poloæaju. granica izmeœu autokratije i oligarhije se ne moæe jasno povuñi. 196 . naroåito ako imaju meœunarodne operacije. korporacija. u kojima uåestvuje veliki broj ÿudi. Benito Musolini (Mussolini). izraæenim u veleposedu zemÿe. kao i do toga da se oni åeãñe meçaju i podleæu nadzoru predstavnika stanovniãtva. postoji jak naglasak na jednoj liånosti. i iz prakse. po pravilu. i celo biraåko telo. dugoroåne i naåelne odluke predmet su ãirih rasprava.

Mills). s druge strane. Sliåan poloæaj u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu imaju u nekim zemÿama lica na åelu druãtvenih. Oni spajaju u sebi struånost. SAD i Velika Britanija). 1964. Iako u krajçoj liniji zavise od voÿe registrovanih ålanova. Vodeñi poloæaji u takvim preduzeñima ne stiåu se demokratskim putem jer o çima odluåuju najveñi akcionari. S obzirom pak da su ona stubovi privrednog sistema i da zapoãÿavaju veliki broj ÿudi. svojim potezima oteæavaju sprovoœeçe odluka koje im nisu po voÿi.çih. çihovi su vlasnici i rukovodioci u poloæaju da svoj interes predstavÿaju kao opãti interes dræave a da. ovaj se uticaj opozicije åak i formalizuje obrazovaçem viãestranaåkih vlada. verski poglavari smatraju se i nacionalnim voœama. slobodno-demokratska (liberalna) stranka u SR Nemaåkoj igra u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu veoma vaænu ulogu. Takav su uticaj imali u proãlosti patrijarsi i vladike pravoslavnih zemaÿa. kao ãto je to npr. ili to åine naizmeniåno u toku karijere. pak. Tamo. Nikako se ne moæe potceniti znaåaj koji u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu imaju visoki karijerni sluæbenici. a postaje viãestruk ukoliko crkva ima svoju. Mils (W. “Kultura”. Znaåaj verskih voœa raste onda kada je stanovniãtvo religijski homogeno. iako je ona po broju prista-lica majuãna u odnosu na dve najveñe zapadnonemaåke partije. Zanimÿiv je veliki uticaj najveñeg sindikalnog saveza u SAD. mogu biti u nesrazmeri s brojem redovnih ålanova stranke i s uspehom na izborima. bio “nacionalni kabinet” u Velikoj Britaniji za vreme Drugog svetskog rata. socijaldemokratsku i demohriãñansku. 197 . koji svoj status i uticaj zadræavaju srazmerno dugo. sastoje od åvrsto ustoliåenih profesionalnih politiåara. postiæe se i liåna sprega izmeœu preduzeña i politiåkog vrha time ãto ista lica jednovremeno zauzimaju poloæaje i u privredi i u dræavnoj organizaciji. veze i 4 V. gde je vera nacionalno specifiåna. po pravilu. ne vaæi za sve opozicione stranke. Tako. klerikalnu stranku. iskustvo. interesi koje oni predstavÿaju i çihov poloæaj na politiåkoj sceni. To. Beograd. obaveãtenost. poglavito oni iz ministarstva spoÿnih poslova i odgovarajuñih resora. Uticaj opozicije je naroåito uoåÿiv u zemÿama s dvopartijskim sistemom (npr. U teãkim situacijama. Da bi uticaj krupnih poslovnih krugova bio joãjaåi. profesionalnih i verskih organizacija i grupa za pritisak. Osim toga. u kojima se sprovode stalne konsultacije s voœstvima druge stranke. kada treba donositi sudbonosne odluke koje traæe ulagaçe celokupne nacionalne energije. veñsamo za one koje polaze od potrebe oåuvaça postojeñe dræave i politiåkog sistema. stranaåka voœstva se. Elita vlasti. u SAD naroåito potrebne u razdobÿima kada predsednik potiåe iz stranke koja nema veñinu u Kongresu. U tom sluåaju su osnovne vrednosti za sve stranke iste i ta so-lidarnost je naroåito jaka prema inostranstvu. treba ukazati na teæçu da i opozicione stranke viãe uåestvuju u utvrœivaçu spoÿne nego u utvrœivaçu unutraãçe politike.4 Pored åiçenice da lideri stranke na vlasti utiåu na politiåko odluåivaçe åak i ako nemaju odgovarajuñe poloæaje u dræavnoj hije-rarhiji. koji je vremenom postao vrlo moñan deo “establiãmenta”. dakako.

Iako su struåçaci. Wihov uticaj naroåito dolazi do izraæaja u periodima kada su vlade nestabilne i kada se ministri spoÿnih poslova i ãefovi vlada smeçuju pre no ãto mogu da ostave svoj peåat na spoÿnoj politici. koja tada obiåno i pada u zasenak unutraãçe. koji se ne smatraju politiåkim funkcionerima. Pored toga. i koji se nalaze uz bok ministrima a ovi se. o kojima treba da se izraze ÿudi koji raspolaæu posebnim znaçima. ni uticaj Leæeovog londonskog pandana. odluka. malo vaænih unutraãçopolitiåkih odluka moæe da se donese bez saradçe vojnih struåçaka. Pored visokih åinovnika. Svako ministarstvo inostranih poslova ima grupu najviãih åinovnika. U mnogim sluåajevima. Po svom uticaju na spoÿnopolitiåko odluåivaçe mogu se s visokim sluæbenicima resora spoÿnih poslova meriti najviãe voj-ne stareãine. te su sposobni da se izraze i o odluci u celini. Resor odbrane tako sve viãe postaje jedna od vaænih spona izmeœu unutraãçe i spoÿne politike. ako ne æele da izazovu velike potrese i da se liãe kadrova na åije se znaçe i iskustvo moraju oslaçati. spoÿnopolitiåko odluåivaçe ukÿu-åuje i struåçake koji ne moraju biti u dræavnoj sluæbi. Svaka vaæna spoÿnopolitiåka odluka ima niz vidova. meçaju. Kako rat postaje sve-obuhvatniji i podrazumeva koordinaciju niza nevojnih dejstava. duge pripreme. pak. postoje i struåçaci koji su ceo svoj æivot posvetili izuåavaçu meœunarodnih odnosa. koji se u mnogim zemÿama naziva gene-ralnim sekretarom. u praksi je teãko svesti ih na tu ulogu. Iako takvi ÿudi deluju daÿe od javnosti te za çihova imena ãiroka publika i ne zna. kao i sloæene. komandant roda vojske itd. po prirodi stvari.stalnost sticaj osobina koji se retko nalazi kod ostalih odluåilaca. te su profesionalni vojnici u pogledu politiåkog odluåivaça ãire zastupÿeni od profesionalnih diplomata. Meœu çima se kao pojedinac istiåe najviãi sluæbenik u toj hijerarhiji. nije bio mnogo slabiji. bilo da zauzimaju vaæne poloæaje (naåelnik gene-ralãtaba. Ukoliko grupa visokih åinovnika i diplomata ima jake i jasne predstave o opãtim ciÿevima spoÿne politike i kada je svoju delatnost zasnovala na çima. koju oni mogu stvoriti izborom podataka i naåinom izlagaça. pove-rava izvrãavaçe opãtih odluka koje podrazumeva donoãeçe niza pojedinaånih. visoki oficiri. godine. istorija je neke boÿe zapamtila od ministara kojima su sluæili. otvoreno iskazano ili skriveno u obliku sugestije. bar do dolaska Åeråila (Churchill) na åelo vlade.) ili da su zbog proãlih zasluga (ratni heroji) i autoriteta ceçeni kao vojskovoœe. Povereçe koje im ostali odluåioci ukazuju kao znalcima nuæno povlaåi i 198 . po pravilu. raspolaæu i potencijalnom unutraãçopolitiåkom moñi. lorda Vansitarta (Vansittart). samo izvor podataka i posebnih znaça. åesto vrlo vaænih. jer svako çihovo saopãteçe prati i odgovarajuñe miãÿeçe. mnogo poznatiji pod kçiæevnim imenom Sen Xon Pers (SaintJohn Perse) i kao dobitnik Nobelove nagrade za kçiæevnost 1960. Mada su britanske vlade bile stabilnije. uz druge osobine sluæbenika. U periodu izmeœu dva svetska rata takav je poloæaj u francuskoj diplomatiji imao dugogodiãçi generalni sekretar Ministarstva inostranih poslova Aleksis Leæe (Alexis LE9gE9r). politiåkim åiniocima biñe teãko da u potpunosti promene çen pravac. Uz to se çima.

62. formalni pojam odluåioca dovodi do teãkoña. Meœutim. Uticaj struåçaka je ipak ograniåen jer su politiåki åinioci pouzdaniji i odgovorniji proceçivaåi osnovnih vrednosti. koja tek onda moæe formalno da se donese. U çoj. uloga struåçaka moæe da bude vrlo znaåajna i teæi da se formalizuje. Pre svega. koja je bio izgradio joãdok je bio profesor na Harvardu i nije pripadao nijednoj od ameriåkih politiåkih stranaka. razlika izmeœu donosilaca odluka (decision makers. Mnoga lica koja smo do sada pomenuli spadaju u ovu kategoriju. jer se priznavaçem dominacije onih koji utiåu na odluke u stvari ustanovÿava da formalni odluåilac i nije odluåilac. Pri tom je svakome ko je åitao çegove radove bilo jasno da je on u dobroj meri pokuãavao da sprovede u delo shvataça o savremenim meœunarodnim odnosima i ulozi SAD u çima. Chicago. policy makers) i onih koji na çih utiåu (policy influencers).5 Kao ãto se vidi. Na osnovu ovih kratkih napomena mogli bismo uåesnike u odluåivaçu da podelimo na dva naåina. s tim ãto u ranom feudalizmu postoji dominacija “uticaåa” a u apsolutnoj monarhiji dominacija odluåilaca. Tako se. i to preteæno kod ameriåkih pisaca. I jedna i druga krajnost su retke: niti se uvek svi formalni odluåioci stvarni. U savremenoj demo-kratiji izabrani funkcioneri smatraju se iskÿuåivim odluåiocima a u one koji utiåu ubrajaju se partijska. U anglosaksonskoj terminologiji. Introduction to International Politics. 1971. tako da od çihove voÿe zavisi postojaçe i sadræina odluke. Krugovi formalnih i stvarnih odluåilaca mogu da se sasvim poklapaju. mada su oni ti koji konaåno donose odluke i utvrœuju spoÿnu politiku. mada je nekada teãko utvrditi da li se radi o odluåiocu ili o uåesniku u odluåivaçu u ãirem smislu. One iziskuju prilagoœavaça ovakve podele. interesna i komunikacijska elita (javno mçeçe). odgovaraju çihovim æeÿama i predstavama. koja idu dotle da ona postane besmislena. koji je svoj ugled izgradio kao nauånik i nastavnik da bi postao jedan od savetnika predsednika SAD. da se delimiåno prekrivaju ili da budu sasvim odvojeni. Druga podela zasnivala bi se na ulozi u procesu odluåivaça. Ostali uåesnici u ovom procesu obrañaju se odluåiocima i deluju na çih u teæçi da pojedine odluke. birokratska. ima vrednosti zato ãto uoåava da ni stvarni odluåioci ne deluju u procesu odluåivaça sami. me-œutim. ova podela je formalistiåka. itd. 199 .usvajaçe nekih çihovih sugestija. na primer. gde su prvi oni bez åije se formalne saglasnosti izraæene na ustavom i zakonom propisan naåin ne moæe doneti odgovarajuña odluka. 5 W. ali ako u tim osnovama postoji saglasnost. te se donosioci odluka najåeãñe izjednaåavaju s formalnim odluåiocima a oni koji utiåu na odluke obuhvataju i stvarne odluåioce. a drugi oni koji zaista uåestvuju u procesu odluåivaça. to bi bili formalni i stvarni odluåioci. niti su uvek svi ÿudi koji formalno donose odluke samo fasada iza koje se kriju stvarni odluåioci. str. çegov specijalni savetnik za spoÿne poslove i konaåno ãef spoÿnopolitiåkog resora. D. pravi se. pa i cela spoÿna politika. Markham. Coplin. vladar u celom feudalnom periodu smatra odluåiocem a krupni feudalci onima koji utiåu. kako to pokazuje karijera bivãeg dræavnog sekretara SAD Kisinxera (Kissinger).

sliåna çoj. 29. politiåke odluke donose politiåki. vrednosti. a subjekt koji donosi takve. Politiåke odluke bi bile opãte. Nikada se i ne moæe povuñi odseåna granica izmeœu znaåajnih i beznaåajnih odluka. U literaturi se. u trenucima kriza i kao takve ne izgledaju kao posebna vrsta odluka jer se razlikuju samo po uslovima donoãeça. Ukazivaçe na krizne odluke ima. zasnovanih na individu-alnim odlukama brojnih uåesnika. izmeœu psihiåkih akata i radçi preduzetih na osnovu tih akata. str.6 Ove se odluke donose pod izuzetnim okolnostima. moglo bi se bez zaziraça reñi da je spoÿnopolitiåka delatnost u stvari neprekidno donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka. dakle. åak i kada subjekt koji preduzima radçu toga nije svestan. U lancu odluka oåito je da se ta sloboda postepeno gubi. I pored vaænosti niza sitnih postupaka. jer skreñe paæçu na izu6 Coplin. Prema tome. Da se to ne bi desilo. ako ni zbog åega drugog a ono zato ãto upravni organ koji se bavi spoÿnom politikom nailazi na situacije koje se ne mogu podvesti ni pod jednu postojeñu politiåku odluku. ako bismo sve odluåioce i sve odluke stavili na istu ravan. kao treña vrsta spoÿnopolitiåkih odluka. nav. a administrativne upravni organi. pak. Dok je ova podela odluka po znaåaju umnogome proizvoÿna. odnosno odluke kod kojih postoji srazmerna sloboda izbora. onda bismo bili prinuœeni da svako lice koje sudeluje u sprovoœeçu spoÿne politike smatramo spoÿnopolitiåkim odluåiocem i da ulazimo u sve procese koji prethode najbeznaåajnijim svakodnevnim radçama. Ona ne postoji zato ãto nema nijedne telesne radçe kojoj ne prethodi akt psihiåkog odluåivaça. Podela o kojoj je reå uvedena je zato da bi se uneo red u posmatraçe i da bi se razlikovalo vaænije od maçe vaænog. ili se mogu podvesti samo pod one najopãtije. 200 . u spoÿnopolitiåkom procesu od znaåaja za nauku Meœunarodnih odnosa su ipak samo odluke viãeg stupça apstrakcije. mada çe u suãtini ne moæe biti. odluke praktiåno ne uzimamo u obzir kao spoÿnopolitiåkog odluåioca. one odluke u kojima je izbor pred subjektom sasvim uzak i nema znaåaja za suãtinu stvari (mada ipak postoji jer bar teorijski åovek nikada nije bez izbora) smatramo samo izvrãeçem viãih. pomiçu i krizne odluke. niæe.3. Administrativne odluke bile bi one kojima se sprovode politiåke odluke. dali im isti znaåaj. ali nije sasvim jasno gde se to dogaœa. Ovakvo bi odreœeçe spoÿne politike podrazumevalo razlikovaçe izmeœu spoÿnopolitiåkog odluåivaça i spoÿnopolitiåke akcije. te ona ponekad i za-visi od sluåaja koji se prouåava ili od ãirine teme koja se obraœuje. od drugoga donetih odluka. Po pravilu. ali neãto pouzdanija. bila bi podela spoÿnopolitiåkih odluka na politiåke i administrativne. delo. ali to se ne moæe uzeti za pouzdano merilo u svakoj dræavi. koje izvrãiocima ostavÿaju veliku slobodu izbora. Iz praktiånih razloga se takva podela åesto i pravi. vaænije odluke u kojima se donosi osnovni vrednosni sud time ãto se opredeÿuje za postizaçe ovog a ne onog ciÿa. Spoqnopolitiåke odluke Spoÿna politika se sastoji u neprekidnom procesu donoãeça odluka i postupaça po çima. Jer.

mogu da odstupe od naåelnih smernica i od dotadaãçe prakse. teorija se ne moæe baviti pojedinaånim i administrativnim odlukama. åime se ona izvlaåi iz æivog tkiva spoÿne politike. s takvim se nedostacima nauåno istraæivaçe mora miriti oni su maçi ako je åitalac neprekidno svestan ovakvog uproãñavaça. po pravilu. mora izdvojiti za posmatraçe samo jedna odluka u jedno vreme. utiåe jedno na drugo i u istom trenutku se nalazi u raznim stadijima donoãeça i izvrãeça. koji. znaåaj koji je takav da ih. zauzimaju najviãe poloæaje u dræavi. da se donese u kratkom roku i od çe je zavisilo pitaçe rata ili mira. Spoÿnopolitiåka praksa jedne dræave sastoji se u neprestanom i istovremenom donoãeçu niza spoÿnopolitiåkih odluka. II DEFINISAWE SPOQNOPOLITIÅKE SITUACIJE (OBAVEÃTAVAWE) Kao i kod svakog donoãeça odluka. nas201 . prepliñe se. potpuna obaveãtenost je preduslov i temeÿ dobre odluke. kakva je odluka potrebna i koje su okolnosti od uticaja na çeno izvrãeçe. koje teåe istovremeno. kao i neprekidan uticaj drugih odluka åije su donoãeçe i izvrãeçe u toku. No. ali bi u normalnom toku dogaœaja kada krize i “vremenskog tesnaca” ne bi bilo morali da potraæe savet najviãih kolegijalnih organa. te nekada nije ni svestan çihovog prisustva.zetan znaåaj nekih odluka koje u suãtini nisu opãte. te se zanemaruje vremenska dimenzija odluåivaça. Joãjedna osobina kriznih odluka je u tome ãto ih donosi mali broj ÿudi. donoseñi konkretnu odluku. Osim toga se. sem ako u sluåaju krize ne dobiju poseban znaåaj. Otuda svaki subjekt meœunarodnih odnosa. tako da. godine primer je takve odluke. Razumÿivo je. donosi najuæi krug najviãih odluåilaca. Odgovor Srbije na ultimatum Austrougarske 1914. Pre svega. Krizna odluka je otuda paradoksalna: ona se donosi pod pritiskom dogaœaja åije je poreklo van dræave. ili åak “odluåuje” na taj naåin ãto moguña odluka izmiåe çegovoj paæçi te ostaje nedonesena. radi jasnoñe. a pre svega dræava. doduãe. kako je veñukazano. ãto svaki pokuãaj da se predstavi donoãeçe jedne spoÿnopolitiåke odluke mora da u velikoj meri osiromaãi pojavu o kojoj je reå. koja se svodi na to hoñe li se udovoÿiti nekim konkretnim zahtevima beåke vlade. stoga. uz istovremenu veliku slobodu u odnosu na åinioce u dræavi. I u spoÿnoj politici se bez celovite i taåne definicije situacije ne zna je li odluka potrebna. meœutim. ali i kao takva proizvodi dejstvo. od kojih je najteæi bio uåeãñe austrougarskih organa u istrazi protiv lica umeãanih u pripreme za sarajevski atentat. Pri tom je svaki odluåilac istovremeno zaokupÿen mnoãtvom takvih odluka. Odluka je morala. Zbog izuzetnih okolnosti oni su osloboœeni ove obaveze. a naroåito predstavniåkih tela.

To utoliko pre vaæi za pojedince koji odluåuju pa i za sve çih zajedno. za ovaj deo informacija koriste se podaci koji se prikupÿaju za unutraãçe politiåke odluke te se ovom aktivnoãñu neñemo posebno baviti. najbogatije i najboÿe organizovane dræave ni u kom trenutku nisu u potpunosti obaveãtene o svim dogaœajima u svetu. 202 . Beograd. Naime. otvoren. Ovi izveãtaji upotpuçavaju se opaæaçima niza drugih trajnih i povremenih predstavnika u inostranstvu. str. koristeñi svima dostupne izvore informacija. Rodiñ. Oni se nalaze na licu mesta. Saznaçe i poimaçe sloæene stvarnosti koja okruæuje subjekt meœunarodnih odnosa i ÿude koji ga åine nije nimalo lako i moæe se bez preterivaça reñi da ni najrazvijenije. Svaka dræava organizuje takve sluæbe. ali to ne znaåi da su od takve aktivnosti izuzete i druge ustanove. Zato treba imati u vidu da proces obaveãtavaça teæi ãto potpunijem poznavaçu staça ali da nikada ne moæe da bude savrãen. nekonvencionalno. Meœutim. Za donoãeçe ispravne spoÿnopolitiåke odluke nije dovoÿno poznavati samo situaciju u inostranstvu. Ove se opet po naåinu delovaça mogu podeliti u dve najvaænije grupe na prvu. i na drugu. Obaveãtajna sluæba kao druãtveno-politiåka kategorija. studijske delegacije politiåkih 7 S. koja deluje prikriveno. Doktorska di-sertacija. trude se da upoznaju jezik i kulturu sredine u kojoj deluju te se smatra da su u najboÿem poloæaju da shvate i ocene ono ãto su opazili i da to u svojim izveãtajima prenesu. Prikupqawe informacija Obaveãteça treba pre svega da budu prikupÿena. i prava vrsta obaveãtajne delatnosti bavi se pribavÿaçem obaveãteça. Prikupÿaçe informacija iz inostranstva obavÿa se na dva osnovna naåina. javan naåin. predstavniãtva privrednih preduzeña. pre svega oni koji rade u diplomatskim i konzularnim predstavniãtvima. Neki autori7 samo za çih upotrebÿavaju oznaku “obaveãtajna sluæba” ãto nije ispravno (iako se ovaj izraz odomañio i u svakodnevnom govoru). ãto znaåi da subjekt ima na raspolagaçu lica i sluæbe. od kojih svi ne moraju ni da budu deo dræavnog aparata. koji ñe se neposredno upoznavati s åiçenicama i çihove opise prikupÿati za raåun organa koji odluåuju. kao npr. Otvorenom obaveãtajnom delatnoãñu bave se sve dræavne ustanove u åijoj su nadleænosti odnosi s inostranstvom. koje se nazivaju obaveãtajnim sluæbama u ãirem smislu reåi. Poãto ova druga aktivnost teæi otkrivaçu tajni a i sama deluje tajno. veñi situaciju u sopstvenoj zemÿi. Prvi se sastoji u neposrednom saznavaçu åiçenica u inostranstvu. 1965.toji da stalno raspolaæe informacijama koje ñe koristiti organi koji odluåuju o çegovoj spoÿnoj politici. Oni kao ÿudska biña nisu u staçu da sve relevantne åiçenice sami uoåe niti da zapamte sve podatke do kojih su posredno doãli. sluæbe koje se çome bave nazivaju se i “tajnim sluæbama”. koja do podataka dolazi na uobiåajen. Time se bave predstavnici dræave. Pravni fakultet. nastojeñi da doœe do podataka koji iz ovih ili onih razloga nisu svima pristupaåni. 1. 70.

novinari. O privrednoj situaciji u jednoj zemÿi moæe se npr. Obim podataka koji se tako daje zavisi od odnosa izmeœu dræava. i dva osnovna nedostatka takvog obaveãtavaça: znajuñi za postojaçe lica koje se bave informisaçem i za ograniåeça koja su im nametnuta. bez remeñeça odnosa sa stranim dræavama. i da je ona dozvoÿena. zvaniåni podaci. Drugi naåin otvorenog obaveãtavaça je posredan i çime se bave lica i sluæbe koji nisu u inostranstvu. ili ñe posmatraåe navesti da steknu netaåne utiske da bi tako zavarala dræavu koja preko çih prikupÿa informacije. Jedna dræava. samo radi çih se prireœuju manifestacije koje treba da prikaæu raspoloæeça kojih u stvari nema itd. ekspozea ministra za privredu. ugovora sklopÿenih s tom dræavom itd. one sistematski prikupÿaju podatke preko svojih ålanica i sluæbi i objavÿuju ih u izveãtajima svojih organa. pri åemu odmah treba napomenuti da ovde reå “objektivan” ne znaåi isto ãto i “taåan” ili “nepristrasan”.stranaka. Wihovi se obilasci reæiraju tako da vide samo paæÿivo izabrane delove zemÿe. Takvom manipulisaçu su naroåito podloæni privremeni posetioci. Da bi unapredile svoju delatnost. struåçaci tehniåke pomoñi itd. biti pristupaåni svima. pa åak i neålanicama. ÿude i dogaœaje. na znacima zabeleæene informacije do kojih je neko drugi veñdoãao. Prednosti ovakvog prikupÿaça informacija sastoje se u tome ãto se åiçenice saznaju neposredno i legalno. meœu kojima mogu da se naœu i lica veoma uticajna u donoãeçu spoÿnopolitiåkih odluka. potrebno ili korisno. Oni prikupÿaju podatke za koje liåno zapaæaçe nije moguñe. Poreklo ovih materijala moæe biti razliåito. U tu svrhu oni se koriste zabeleæenim podacima. statistiåki izveãtaji. Tako ñe se podaci vojne prirode davati samo saveznicima dok ñe neki drugi. koje su svesne takve delatnosti. i naroåito su znaåajni zbog toga ãto ih organizacije 203 . Misli se. Danas su vaæan izvor informacija i meœunarodne organizacije. Tada su strani predstavnici samo prividno svedoci doga-œaja: çihovi su utisci ãturi. Iz toga proistiåu. ali i na osnovu saopãteça koje çeni strani partneri daju o uzajamnim spoÿnotrgovinskim odnosima. strana dræava ñe srazmerno lako sakriti podatke koje æeli da zadræi tajnim. pored toga. kao npr. recimo meteoroloãki. naime. zavrãnog raåuna koji je podnelo ministarstvo finansija. suditi na osnovu godiãçaka çene zvaniåne statistiåke ustanove. To se postiæe cenzurom svih sredstava informisaça. Pored toga ãto se koriste u procesu odluåivaça samih organizacija. zapisnici parlamentarnih debata. praktiånom zabranom stanovniãtvu da dolazi u dodir sa strancima i ograniåeçem kretaça stranaca na uzak prostor. nacrta buxeta ili privrednog plana za iduñu godinu. vladina saopãteça itd. moæe drugim dræavama stavÿati na raspolagaçe podatke do kojih su opaæaçem doãli çeni sopstveni organi. tj. ovakvi podaci stoje na raspolagaçu dræavama ålanicama. Od samih strana dræava potiåu npr. objektivno postojeñim mate-rijalom. U nekim reæimima su zakonski i drugi propisi takvi da neposrednog prikupÿaça informacija takoreñi i nema. meœutim. nepotpuni i svode se u stvari na zvaniåne informacije. Ovi podaci se mogu odnositi na dogaœaje na sopstvenoj teritoriji ili na okolnosti u treñim dræavama. Od velike su vrednosti podaci kojima raspolaæu veoma razvijene dræave o nekim delovima prostora u koje samo one mogu da dopru. o Kosmosu i podmorju.

Po obimu poslovaça nadmaãa je ameriåka agencija Associated Press. list. subjekti meœunarodnih odnosa dolaze do svih onih podataka koje i opãta publika dobija putem sredstava za javno informisaçe. od onih koja su preuzela od nekog drugog. ali su zato podaci iz kraja u kome list izlazi originalni i dragoceni jer su novinari toga lista verovatno jedini koji ih u celosti prikupÿaju a çegovi åitaoci je-dina publika koju oni uvek zanimaju. ova podela nikada ne moæe izvesti u potpunosti. U danaãçe vreme iza svih sredstava javnog informisaça stoje informativne agencije. Kako su meœunarodne organizacije prinuœene da stalno porede podatke iz razliåitih dræava. kao npr. Za naãu temu je najvaænije razlikovaçe sredstava informisaça prema tome da li do informacija dolaze neposredno i samostalno ili posredno i nesamostalno. svakako je britanska firma Reuters. nisu pod jurisdikcijom nijedne dræave. åiji su dopisnici rasporeœeni u svim delovima sveta i odatle ãaÿu izveãtaje koje agencija najbræim putem saopãtava svojim brojnim pretplatnicima. Jedan mali. Takve agencije mogu poslovati iskÿuåivo s komercijalnim ciÿem i tada gledaju na vest kao na robu za koju potroãaå. koji. Agencije ne opãte neposredno s publikom. U praksi se. poznata kao pionir na tom poÿu. Ovakve su agencije povlaãñene jer jedino one mogu da pribave i emituju podatke koji potiåu sa zvaniåne strane. U preostalim “socijalistiåkim” zemÿama agencije su u rukama dræave. To je. åime drugi subjekti dolaze do informacija pogodnih za uporedne analize. meœutim. veñim delom ispuçen vestima koje nisu prikupili ålanovi çegove redakcije. na primer. åija je osnovna delatnost pribavÿaçe vesti. a sada elektronskim putem. meœutim. razlog ãto se podaci o bruto nacionalnom proizvodu koji potiåu od Ujediçenih nacija ili Meœunarodne banke za obnovu i razvoj koriste u te svrhe radije od drugih. jer mu je potrebna. Za subjekte meœunarodnih odnosa su daleko zanimÿiviji podaci do kojih su sredstva informisaça doãla putem svojih dopisnika i snimateÿa “iz prve ruke”. Najstarija i najpoznatija privatna agencija. iznesene u biltenima koje su se nekada prenosile telegrafskim. sve agencije pribliæavaju: “privatne” agencije nekada postaju poluzvaniåni organi vlade. radiotelevizijska stanica ili neko drugi plaña.prikupÿaju vodeñi raåuna o celoj meœunarodnoj zajednici te tako pruæaju uvid u neka svetska kretaça ili u dogaœaje i staça u delovima sveta. na kraju. Wihovi proizvodi su sirove informacije. I. otvoreno more i vazduãna prostranstva nad çim. mada nijedna od podela ne moæe da obuhvati sve bogatstvo oblika takve vrste informisaça. a vladine agencije se bave prikupÿaçem informacija radi ustupaça uz naknadu. Za potrebe donosilaca spoÿnopolitiåkih odluka ovaj je materijal dragocen i oni im se åini dostupnim bez obzira na to da li su sve vesti sadræane u agencijskim izveãtajima prenesene u sredstvima javnog informisaça. koje se zatim stavÿaju na raspolagaçe zainteresovanim potroãaåima. one su uglavnom razvile za to potrebnu metodologiju. lokalni list je npr. Ova se sredstva mogu podeliti na razliåite naåine. Druge agencije vezane su viãe za dræave koje ih osnivaju i izdræavaju zato da bi uticale na informisaçe domañe i strane publike i sluæile kao kanal za zvaniåna saopãteça. Time vladine 204 . U stvarnosti se.

æiveti u zabludi da agencije prenose sve informacije do kojih doœu. Zbog pogreãne orijentacije prilikom izbora. mora se raåunati da ñe i ona poãtovati dræavne tajne a nastojati da svetu predstave verziju dogaœaja koja odgovara zainteresovanim vladama. I tajne sluæbe deluju neposredno i posredno. koriste agencije u najveñoj moguñoj meri i raspolaæu sa mnogo viãe vesti od onih koje imaju åak i najstrasniji åitaåi novina i sluãaoci informativnih emisija na radiju i televiziji. S obzirom na to da su strana sredstva informisaça i agencije vesti pod veñim ili maçim uticajem dræave. znaåajne informacije mogu da ostanu nezapaæene. veñsamo u za tu agenciju i zemÿu najznaåajnijim delovima.ustanove. Pri tom agencijski izveãtaji nisu nikakva tajna: oni su pristupaåni svakome ko hoñe da se na çih pretplati. koje ove registruju paæÿivim prouåavaçem velikog broja domañih i stranih listova. Razlozi za to su raznovrsni. vidi saopãteça na seminaru Latinoameriåkog instituta za transnacionalne studije odræanom u Meksiku od 24. S obzirom na to da nacionalne agencije maçih dræava ne mogu da izdræavaju dopisniåku mreæu u celom svetu. izvrãen na os-novu raspoloæivog prostora i vremena i ostalih. stalnim prañeçem i beleæeçem radijskih i televizijskih informativnih emisija i upoznavaçem s telegramima i biltenima agencija vesti.8 Iz svega ovoga se vidi da se delatnoãñu sredstava za javno informisaçe svakodnevno obaveãtajnim sluæbama dræava stavÿa na raspolagaçe ogromna masa podataka. sredstva informisaça u takvim dræavama u maçoj ili veñoj meri zavise od velikih stranih agencija. 1976/2. Pored veñpoznatih. veoma raznolikih merila. do 28. u stvari. pri posrednom prikupÿaçu informacija javÿaju se nove organizacione i tehniåke teãkoñe. Zbog toga ãto se po prirodi stvari o takvoj delatnosti ne govori 8 O maçkavim i iskrivÿenim informacijama. 205 . koje otuda snaæno utiåu na obrazovaçe javnog mçeça i spoÿnopolitiåkih stavova i odluka. o kojima ñemo govoriti neãto kasnije. Sredstva javnog informisaça su posrednici koji proseånim graœani-ma po pristupaånoj ceni pruæaju izbor informacija. Pored toga. pa i od strane teritorijalne dræave zabraçen i strogo kaæçiv naåin. godine. odlukama i namerama koje se od javnosti kriju. te se çihova taånost i potpunost moraju stalno proveravati. Zbog svega toga veñina dræava se joãuvek ne odriåe oba-veãtavaça putem tajnih sluæbi. ali u osnovi sliåni onima zbog kojih se gube informacije koje stiæu i dræavnim kanalima. te stoga nisu dostupni pomoñu do sada opisanih sredstava. liåno upoznaju åiçenice ili doœu do dokaza (dokumenata) koji govore o çihovom postojaçu. U prvom smislu pripadnici ovih sluæbi nastoje da na svaki. takve vesti potiåu mahom od stranaca. koje o zemÿama u razvoju i u zemÿe u razvoju dospevaju preko mreæe svetskih agencija. maja 1976. Development Dialogue (Uppsala). staçima. pak. Pojedinaåni graœanin nije u staçu da sam podnese potrebne troãkove za to niti da primi i svari sve informacije koje nudi agencija. kojim nastoje da doœu do bitnih podataka o åiçenicama. Ne treba. Sama koliåina obaveãteça åini da se sve one ne mogu savladati i da se meœu çima mora vrãiti izbor. I one vrãe izbor.

pa i obiåni graœani. meœutim. Ãpijunaæa prema meœunarodnom pravu sa osvrtom na praksu dræava posle Drugog svetskog rata. doktorska disertacija. str. Iako su podvizi izvesnih “velikih ãpijuna” nesumçivo istiniti. a neki od çih su imali i uticaja na tok meœunarodnih zbivaça.9 Baveñi se ovakvim delatnostima diplomatski predstavnici uglavnom ne kriju identitet i ne rizikuju mnogo jer ih ãtiti diplomatski imunitet. dok je za uspeh u çoj potrebno mnogo dovitÿivosti i maãte. Organizatori ovakve delatnosti i prikupÿaåi podataka su. do najniæih. U veñe opasnosti u oåekivaçu nagrada krupnijih nego ãto je samo napredovaçe u sluæbi upuãtaju se dve druge kategorije obaveãtajaca. opaæajuñi vidÿive strane pojava ili navodeñi inaåe ispravne domañe dræavÿane da odaju komadiñe tajni. koji formalno nisu pripadnici tajne sluæbe. Levkov. Oni preduzimaju niz sitnih postupaka. koje bi poznavale i çene najskrivenije namere. 1972. ne moæe zabraniti da dolazi do za çu vaænih podataka. Na toj svojevrsnoj berzi utvrœivala se i vrednost ãpijuna. i mnogo opasniji. kao ãto su rodoÿubÿe i ideoloãki nazori. Izmeœu glavnih protivnika. sluæbenici strane dræave. Jedni su stranci. ne retko pripadnici diplomatskih misi-ja na maçe upadÿivim poloæajima. na granici dozvoÿenog. SADSSSR ili Nemaåka DRSR Nemaåka povremeno su se organizovale diskretne razmene uhvañenih obaveãtajaca. Pravni fakultet u Beogradu.otvoreno.) 206 . jesu sopstveni dræavÿani koji se nalaze na takvim poloæajima a rade za inostrane tajne sluæbe. vremenom je ova vrsta obaveãtajnog delovaça obavijena debelim velom mistifikacije i petparaåke romantike. kao ãto su lakomost i povreœena sujeta. koji neupadÿivo dolaze do deliña iz kojih se postepeno sastavÿa mozaik razreãeça tajne. (Ironiåno je da je u doba hladnog rata krupan ãpijunski posao postao maçe opasan. koja meœunarodnim pravom nije zabraçena (ako se çome ne bave diplomati) mada su sami ãpijuni poåinioci najteæih kriviånih dela po zakonodavstvima svih dræava. 10 M. kao ãto su npr. Otuda se çima bave i predstavnici dræave. 1965. Prvo. koja se nastoji zadræati u tajnosti. meœutim. ÅZP “Delo”. ne æele da budu optuæene za otvoreno krãeçe meœunarodnog prava te diplomati po pravilu izbegavaju oåigledno nedozvoÿena sredstva za informisaçe. Tome pogoduje åiçenica ãto mnoge obaveãtajne radçe u mnogim dræavama ne izgledaju izriåito zabraçene. od najplemenitijih. za koje sami i ne znaju da su deo veñe celine ili misle da je pojedinost koju su odali nevaæna. Dræave. ali se iz istog razloga svakoj dræavi mora priznati pravo da se brani od toga da ne doœe u podreœen poloæaj u odnosu na strane dræave. dobro organizovana tajna sluæba nastoji da se koristi ãto veñim brojem ÿudi. koji najåeãñe nisu sudbonosni jer nije prekrãeno nijedno pra9 O tome kako jedan slabo opremÿen ali pronicÿiv åovek moæe da doœe do podataka svedoåi rad vojnog ataãea Kraÿevine Jugoslavije u Berlinu Vladimira Vauhnika. sluæbenici svoje dræave. Drugi. koje ne mogu izmañi izveæbanom oku. ima niz prateñih pojava. Oni se za takav rad opredeÿuju iz raznih pobuda. treba nastojati da se ova slika donekle ispravi. koji tu åiçenicu prikrivaju i izdaju se za dræavÿane domañe ili treñe dræave teæeñi da dospeju na mesta gde ñe neposredno dolaziti u dodir sa poverÿivim zbivaçima ili dokumentima. delimiåno opisan u çegovim memoarima: Nevidna fronta. ako se uzmu izolovano. 155.10Ovaj paradoks objaãçava se time ãto se nijednoj dræavi. Ovde je reå o ãpijunaæi u klasiånom smislu reåi. Ÿubÿana. Pri tom svaka krupnija mera. u interesu çenog samoodræaça. Otuda otkrivaçe takve delatnosti dovodi do poremeñaja izmeœu dræava.

vilo meœunarodnog prava: dræava. meœutim. bilo pri kraju hitlerovog Treñeg rajha. kao ãto su diplomatska predstavniãtva. Iskustvo. koji se radi zavaravaça podmeñu. to su sada u vodeñim silama ogromne i veoma moñne institucije. Tako se tu npr. Velike sile mogu veãtaåkim satelitima snimati i najsitnije pojedinosti na zemÿinoj povrãini a da pri tom formalno i ne povrede teritorijalni integritet stranih dræava zato ãto se sateliti nalaze daleko nad vazduãnim prostorom. a u dobavÿaçu i preradi informacija koristi se najblistavijim umovima s ameriåkih univerziteta i najobiånijim lopovima. jer se podaci iz raznih izvora mogu uporeœivati i jer otkrivaçe agenata jedne sluæbe ne dovodi u opasnost agente druge. ukazuje da dolazi do rivalstva izmeœu pojedinih sluæbi koje. misije pri meœunarodnim organizacijama itd. a da ona ne bude regi-strovana u inostranstvu. koje zapoãÿavaju veliki broj ÿudi i troãe velika sredstva. Ovaj kolos nastoji da bude prisutan u svim zemÿama sveta. koje raåunari s ogromnom memorijom sastavÿaju od niza naoko obiånih pojedinosti i tako joãjednom pokazuju da maãina i dobra organizacija sve viãe zameçuju pustolovnog uhodu. U centru u kome se stiåu sve informacije obavÿa se preteæan deo borbe protiv nastojaça svake dræave da aktivno zaãtiti svoje tajne i dezorijentiãe strane obaveãtajne sluæbe. Spajaçem niza podataka dolazi se do potpunog obaveãteça. Obiåno je jedna vezana za vojne a druga za civilne organe. åiji su obaveãtajci otkriveni. koje rade uporedno i bez uzajamnog uvida u poslove. kako je to npr. Verovatno je sada najpoznatija i najspornija jedna takva ustanova SAD. ne moæe da izvede ni podzemnu nuklearnu eksploziju. Posredna delatnost tajne sluæbe ne razlikuje se od posrednog prikupÿaça legalnih. S obzirom na 207 . Razvijene dræave åesto imaju viãe tajnih sluæbi. najsavrãenijim maãinama i najstarijim trikovima. pak. U svakom sluåaju. Uz povredu vazduãnog prostora. Moæda je jedina razlika u tome ãto joj je glavni ciÿ da pronikne u tajnu. Savremena oprema omoguñava prisluãkivaçe s neverovatne udaÿenosti. Poznato je da nijedna dræava. to se åini iz aviona u visokom letu. veoma malo zna. po pravilu ih se odriåe i prepuãta ih çihovoj sudbini a pogoœena dræava ne retko je svesna da ni çene ruke nisu åiste. Ovakva razgranatost smatra se dobrom jer se sluæbe specijalizuju. poåiçu da se viãe bave jedna drugom nego svojim pravim poslom. provaÿuju ãifre kojima se u uzajamnom opãteçu sluæe strani organi i otkrivaju laæni podaci. videti i osnovne mane ovih gigantskih institucija: one se ne zaustavÿaju na saznavaçu åiçenica veñpokuãavaju da utiåu na çih. koja se naziva Centralnom obaveãtajnom agencijom (Central Intelligence Agency CIA). otvorenih obaveãteça. Slavu i tajanstvenost individualnog agenta u posledçe vreme je potamneo nagli napredak sredstava za osmatraçe i prisluãkivaçe iz daÿine. Na primeru CIA mogu se. Prisluãkivaçu su najviãe izloæene one ustanove jedne dræave koje rade u inostranstvu. o åijem se iznosu. a pogotovu o nameni. pa ni one najprostranije. Obaveãtajna sluæba teritorijalne dræave moæe neupadÿivo i bez velikih teãkoña da prati razgovore koje vodi çihovo osobÿe åak i na mestima koja izgledaju najskrovitija.

prikrivenih operacija (covert operations) deformiãe se funkcija definisaça situacije: umesto upoznavaça staça. Pa i tada postoji izvesna opreznost. U svetu u kome ne bi bilo takvih teæçi pa prema tome ni sumçi u tajne namere tajne sluæbe ne bi bile ni potrebne. oni se moraju prouåiti i obraditi. Ovaj postupak sastoji se u stvari u kritici kojoj se prispeli podatak podvrgava u zavisnosti od okolnosti i od svrhe za koju ñe se upotrebiti. veze i znaça tajnih obaveãtajaca za intervenisaçe u stranim dræavama. da iskoriste poloæaj. koje je i kada je sasvim taåno samo spoÿna manifestacija i deo jedne celine. ali ona obiåno ne sluæi interesima dræave kao celine veñodræavaçu reæima. Meãaçem tajnih sluæbi u unutraãçe stvari stranih dræava putem tzv. kao i potrebe tajne sluæbe zavise od karaktera dræavne spoÿne politike koju ona vodi i od staça u meœunarodnim odnosima. te se viãe bavi sopstvenim dræavÿanima nego inostranstvom. ali se u svetu u kome joãpostoje teæçe za ekspanzijom i zavojevaçem ne mogu odreñi obaveãtajne delatnosti u uæem smislu. sam prikupÿaå obiåno nije u staçu da sasvim prouåi podatke. Tada se obaveãtajni organ javÿa kao reæiser dogaœaja i ne kao çihov svedok i poåiçe da se bavi predviœaçima dogaœaja. U praksi se jake obaveãtajne agencije teãko mogu ogra-niåiti samo na pribavÿaçe informacija i uvek postoji sklonost çih samih. Na taj se naåin iza povrãnog obaveãteça. otkrivaju cela pojava i pravo staçe stvari. Dræave koje ne teæe zavojevaçu veñbrane svoje tekovine ne poznaju takve akcije.to da su pod slabim nadzorom predstavniåkih tela i javnosti a da raspolaæu ogromnim novcem. 2. jer bi u protivnom çihova bezbednost bila ugroæena iznenadnim akcijama protiv kojih zbog nedovoÿne obaveãtenosti ne bi postojala dobro pripremÿena odbrana. Prouåavawe informacija Da bi podaci prikupÿeni na opisane naåine bili upotrebÿivi. jer naglom promenom u jednoj od çih ovo povereçe moæe da se izgubi. pri åemu uvek postoji opisana teæça ka prevazilaæeçu åisto informativne funkcije i prelaæeçu u “prikrivene” i “specijalne” operacije sa ciÿem da se sistem stranih dræava podrije i da se zagospodari çima. one padaju u iskuãeçe da “uzmu stvari u svoje ruke” i da rade u interesu svojih ãefova ili uskog kruga odluåilaca. koja ñe sam nastojati da izazove. Naglaãenost jedne ili druge osobine takve sluæbe. Na kraju treba napomenuti da je ovde bila reå samo o opãtim karakteristikama postojeñih obaveãtajnih sistema. Za sada je. Autokratski sistemi imaju po pravilu veoma razvijenu tajnu sluæbu. Meœutim. ali s osnovnom namerom da se utvrdi da li on odgovara istini. koje imaju apsolutno povereçe jedna u drugu. ono se hoñe promeniti. Ovakvu kritiku vrãi svaki svestan subjekt prikupÿajuñi same podatke i ona se zato organizaciono ne moæe sasvim odvojiti od prikupÿaça podataka. naæalost. Imperijalistiåka spoÿna politika uslovÿava naroåito intenzivan obaveãtajni rad. a i onih koji se çima sluæe. metodi kojima se one koriste. koje je nesumçivo zabraçeno meœunarodnim pravom. takav odnos moguñan samo izmeœu uæih krugova dræava. veñsamo da se izjasni 208 .

koji nisu podloæni zabludama i halucinacijama. odnosno nekonvencional-nim sredstvima. nisu uvek u staçu da o tome sude jer nemaju druge podatke. do toga da dræavi. Dobro opremÿene sluæbe. S obzirom na to da je ÿudsko pamñeçe nepouzdano. informacije se po pravilu ne mogu åuvati u gla209 . Druga teãkoña leæi u koordinaciji s prikupÿaåima informacija. sem ako se ne smatra posebno obuåenim i iskusnim. u velikoj meri mogu ot-kloniti netaånosti i proniknuti i u najboÿe åuvane tajne. ãto opet zavisi od neåije odluke. Oni. informacije moraju da im budu trajno pristupaåne. Poreœeçem niza informacija o istoj stvari lako se odbacuju one koje su netaåne. åime se. nijedna takva sluæba ne moæe da bude savrãena jer bi sve vreme morala da obraña podjednaku paæçu na sve informacije koje joj pristiæu. Iz tendencije niza na oko beznaåajnih pojedinosti da se grupiãu i da idu u istom smeru otkriva se nedostajaçe najvaænijeg podatka. Bez obzira na to ãto neposredni posmatraåi ako su zato sposobni obavÿaju i sami deo posla. ãto znaåi da se oni mogu uporeœivati. Naravno. ãto bi opet bilo nemoguñe i dovodilo bi do nepreglednih i neupotrebÿivih izveãtaja. dakle.. ÿudstvo i energija moraju usmeravati u nekoliko glavnih pravaca. analitiåkim. kao ni pregled i perspektivu koju imaju analitiåke sluæbe. 3. Otuda se çena sredstva. elektronski obraœivati.o stepenu çegove verodostojnosti. potpuna. samom masom obraœenih informacija savlaœuju ograniåeça pojedinaåne ÿudske psihe. meœutim. stoji na raspolagaçu niz obaveãteça koja se mogu koristiti zato ãto su verovatno taåna. dakle. stalno se vodi raåuna i o nastojaçima kontra-obaveãtajnih sluæbi da strancima podmetnu neistinite podatke. Beleæeçe informacija je srazmerno najlakãe reãiv problem. koja moæe biti pogreãna. jer se veñprilikom preuzimaça vesti vrãi i çena kritika. Prilikom dopiraça do podataka tajnim. Ovi posledçi u mnogome ometaju prouåavaçe podataka time ãto sami odbacuju vesti koje im izgledaju nevaæne. moraju zabeleæiti. koji treba da ih dovedu u zabludu. koji predstavÿa tajnu. Prouåavaçe informacija dovodi. kojima su analiza i prouåavaçe podataka osnovni zadaci. U ovakvim. dræava se ne moæe odreñi posebnih sluæbi. Ova je delatnost sasvim srodna posrednom primaçu informacija i åesto se spaja s çim. saåuvati i prizvati iz pamñeça. Broj podataka koji se tako mogu koristiti u posledçe vreme raste zbog veñpomenute tendencije da se zapaæaça ÿudskim åulima zamene radom aparata. Åuvawe (pamñewe) informacija Poãto oni koji odluåuju o spoÿnoj politici ne postupaju samo na osnovu podataka koji su prispeli toga trenutka i neposredno od lica koja su ih obradila. numeriåki kodirati itd. Stoga bi oni teorijski trebalo da im ãaÿu sve ãto zapaze. ustanovama prikupÿaju se svi podaci koji su od znaåaja za voœeçe spoÿne politike. odnosno onima koji odluåuju o spoÿnoj politici. koje se oslaçaju na dovoÿno veliki broj izvora. One se. pod uslovom da se umeãno koriste sva savremena sredstva. i sreœena. grupisati.

bez obzira na to leæi li u najdubÿim lagumima arhive. najåeãñi je nedostatak u ovoj fazi spoÿnopolitiåkog odluåivaça. Prizivaçe iz pamñeça je u ovoj oblasti pitaçe koje zadaje najviãe teãkoña. oni koji odluåuju. Pored najstarijeg naåina. Ako podatak nije bio dobro obeleæen prilikom ostavÿaça na åuvaçe. koje se onda gube u kolektivnom señaçu. meœutim. veñpoglavito zato ãto ceo proces informisaça po samoj svojoj prirodi moæe da dE2 samo statiåku sliku o svetu. ne samo zato ãto je veñneko vreme åuvana. Iako se u tom pogledu moæe mnogo uåiniti pomoñu elektronike. veñse moraju zapisati drugim razumÿivim znakovima. kao u sluåajevima krize. prouåavaçu i åuvaçu podataka propada zato ãto oni koji odluåuju nisu mogli doñi do çih. mikrofilmovaçe itd. To naroåito dolazi do izraæaja u odlukama koje se donose u nedostatku vremena. koja moæe biti loãa i dovesti do gubitka vaæne informacije. fotokopiraçe. Pri tom. Ona se sastoji u tome ãto je u trenutku odluåivaça svaka informacija viãe ili maçe zastarela. neke od çih se neminovno moraju ærtvovati. 210 . Iako je veñpomenutim zamenama za ispisane hartije fiziåki obim zabeleæenih informacija znatno smaçen. No. i za donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka ÿudi koji znaju gde se podatak nalazi vaæniji od onih koji ga pamte. Visoki sluæbenici i politiåari se tada uzdaju u nekoliko novih izveãtaja i u svoje pamñeçe. opet dolaze u opasnost da poåine greãku. ili u kçizi koja se zaturila. neñe ga se setiti ni najsloæeniji raåunar. Otuda su. pri åemu se polazi od pravila da protekom vremena gube znaåaj.vama ÿudi. To nije samo tehnoloãki nego i organizacioni problem zbog obiÿa akata koje bi savremena dræava trebalo da åuva. informacije se sada mogu åuvati i u obliku elektronskih zapisa. meœutim. koji se sastoji u beleæeçu slovima na papiru i sliånom materijalu (uz kasnije ãtampaçe. kao i u svakoj drugoj intelektualnoj delatnosti. tako se i arhiva i banka podataka mora tako katalogizirati da se na zahtev mogu dobiti sva obaveãteça od znaåaja za jedan predmet. takoœe biraju i koriguju informacije da bi zadovoÿili tu dinamiåku komponentu ocene situacije. neprekidno meça. Ogroman rad na ranijem prikupÿaçu. Kao i dobra biblioteka.). priznati da se prenebregavaçe zabeleæenih informacija delimiåno temeÿi i na ispravnoj æeÿi da se otkloni jedna druga osnovna organizaciona teãkoña u procesu obaveãtavaça. Loãe organizovano “pamñeçe” informacija. ovaj neñe znati ni da odgo-vori. naravno. Ako sluæbenik ne ume da postavi pravo pitaçe raåunaru. Åuvaçe informacija sastoji se u staraçu da materijal na kome su zabeleæeni podaci ne propadne. Zabeleæena i saåuvana informacija koja se u datom sluåaju ne moæe nañi mrtva je. Mora se. O ovome prilikom definisaça situacije treba stalno voditi raåuna. i tu se opet radi o neåijoj proceni. Imajuñi to na umu. dobra organizacija i obuåenost osobÿa su nezameçivi. u neåijem pisañem stolu. koji se.

Rot. od kojih donoãeçe odluke zavisi. situacijama i liånostima s kojima se sreñe. stvari ili staçu. Ovakvi stavovi su od velikog znaåaja za donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka. New York. International Behavior. 211 . Upravo ta doslednost mu u pojedinaånim sluåajevima smeta da tu stvarnost taåno i zapaæa. 1965. Ãiber. Subjektivne smetwe prilikom definisawa situacije Druga vrsta teãkoña prilikom definisaça situacije potiåe od osobine ÿudi koji se tim poslom bave. niz maçih neprijatnosti u odnosima s çom biti tumaåen kao omaãke i greãke. prijatan ili neprijatan. veñi stavove grupe kojoj pripada. H. a uz to nikada nije u staçu da saopãti golu åiçenicu bez ijednog deliña sopstvenog tumaåeça takve åiçenice. i daÿe. 1974. dok bi se to u odnosima s drugim dræavama uzelo kao deo smiãÿene agresivne politike. Prvi se tiåe samih osobina predmeta ili pojave (kognitivni element). koji bitno utiåu na to kako ñe se odnositi prema pojavama. bez koga ona za çega nema ni smisla. Za politiåki æivot uopãte a za obaveãtavaçe posebno. str. lep ili ruæan itd. nisu to oni koji tu imaju sporednu ulogu a naroåito to nije veliki broj ÿudi koji radi na prikupÿaçu i obradi informacija. Oni se poglavito stiåu pod uticajem okoline i teãko se meçaju.12To pre svega znaåi da opaæaçe subjekta veñsadræi i sva iskustva koja je on pre opaæaça imao. a da sva tri elementa tvore predstavu. recimo. odbija da zapazi ono ãto mu na neki naåin ne godi. ali nam izgleda da su najvaænija tri çegova elementa. I. nesvesno. “Politiåka misao”. a treñi naåina na koji subjekt treba da dela (akcioni element). Åovek i nehotice. te ñe. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. Po Kelmanu. na osnovu kojih se strane dræave veñdele na prijateÿske i maçe prijateÿske. Kelman.11 Ne postoji potpuna saglasnost o tome ãta sve obuhvata stav. Neki od ovih problema mogli su se veñuoåiti u dosadaãçem izlagaçu. Åovek teæi da unese doslednost u svoje opaæaçe stvarnosti da bi mogao da se opredeÿuje i dela. Promenom toga reæima se odbojan 11 N. åak ako je najuæi krug onih koji donose odluke dovoÿno osloboœen predrasuda. To se deãava i sa posmatraåima koji prikupÿaju informacije za raåun dræave. savezniåke i nesavezniåke. 397. koje deli veñi broj ÿudi prema druãtveno znaåajnim pojavama. str. 1973. Pri tom subjekat u svoju predstavu ne unosi samo svoje stavove. Pri tom tre-ba zapaziti da stavovi zavise od ranije donesenih odluka. Stvari mogu postati joãsloæenije zbog poistoveñeça neke strane dræave s domañim reæimom. str. vaæni su tzv. 24 i 74. 102. Ãto su to politiåki stavovi. 12 Nekada se smatra da u stav ulaze samo dva posledça elementa. prema nekom åoveku. drugi oseñaça prema çemu (afektivni element). Tako odluka da se sa stranom dræavom stupi u savez donekle meça stavove prema toj dræavi.4. i najdobronamerniji i naj-poãteniji svedoci na razliåit naåin opaæaju istu stvar. C. “predstava je organizovani odraz predmeta u pojedinåevom saznaj-nom sistemu”. Beograd. Kao ãto se svako mogao uveriti. koji je nepopularan i prema kome se oseñaju neobiåno jake emocije. Iz psihologije je poznato da åovek tokom æivota stiåe stavove. i daÿe. Psihologija liånosti. ali ñemo se sada posebno pozabaviti samo çima i çihovim uzrocima. Holt Rinehamt and Winston. socijalni stavovi. Afektivni element stava leæi u tome ãto je za subjekta predmet u maçoj ili veñoj meri dobar ili loã.

na opaæaçu navodne ogromne opasnosti koja za interese Velike Britanije nastaje iz naciona-lizacije Sueckog kanala od strane egipatske vlade. akcioni element stava. kome su se pridruæili Francuska i Izrael. Ovaj je Nasera svrstao u istu grupu dræavnika kao i Hitlera. koje ga nisu podræale). godine svrgne kiparskog predsednika Makariosa. Akcioni element stava je niz odgovora na predmet koje subjekt smatra opravdanim s obzirom na çegova zapaæena svojstva. U zemÿama gde ne postoji isti takav stav prema SAD. Na osnovu toga takoreñi nema Grka koji ne smatra da su SAD inspirisale i pomagale pokuãaj gråke hunte da 1974. Za primer se moæe uzeti pisaçe britanske ãtampe. Ovo se moæe dobro izuåavati na primeru odnosa izmeœu Gråke i SAD. kao npr. izmeœu ostalog. po Idnu i jednomiãÿenicima nije se smelo åekati na drugi Naserov pokuãaj veñga je odmah. U Idno-vom sluåaju. koji su ostali i posle svrgavaça diktature. pa åak i pojaåava. Poãto je sam imao iskustva s Hitlerom i poãto se pokazalo da je bio u pravu. britansko-francusko-izraelska avantura zavrãila se neuspehom.13 Bez obzira na staçe u konkretnom sluåaju posledça napomena londonskog åasopisa je u dobroj meri taåna. Iako akciona 13 Why Would They?. Iz åiçenice da su SAD pomagale i podræavale pukovniåki reæim u Gråkoj stvorili su se u gråkim masama i meœu demokratskim politiåarima negativan stav i nepovereçe prema ameriåkoj politici.afektivni stav prema stranoj dræavi zadræava. koju je naroåito oseñao sam Idn. a ovaj je utisak opet potekao od izrazite antipatije prema predsedniku Naseru. Idn koji je zbog stava prema nacistiåkoj opasnosti stekao i svoju politiåku repu-taciju verovao je da se prema Naseru treba postaviti onako kako bi to u odnosu na Hitlera bilo ispravno. pa i oruæjem odgovorile na çegov prvi pokuãaj da ih stavi pred svrãen åin. 7. Ova odluka poåivala je. odvojenih zahteva uz obeñaçe da je svaki od çih posledçi i poãto se kasnije ispostavilo da bi Hitler i u Nemaåkoj politiåki propao da su ga tadaãça britanska i francuska vlada odbile. a da istovremeno pokaæemo da je afektivni element isto tako jak u “hladnih” Britanaca kao i kod “zapaÿivih” Grka. 16. stav SAD. Predsednik britanske vlade Idn (Eden) i najuæi krug saradnika pripremili su i doneli odluku o iznenadnom napadu na Egipat 1956. mnogi posmatraåi nemaju istu predstavu o istini. 1974. str. obuzet çom. 212 . “The Economist”. po cenu agresije. Poãto je Hitler mnogo postigao postavÿajuñi postepeno niz maçih. londonski “The Economist” tvrdi da Grci “u svakoj prilici teæe da poveruju u ono ãto emocionalno æele da veruju i da su zato veliki lovci na greãne jarce”. godine. a da su zatim blagonaklono gledale na invaziju turskih trupa na Kipar. ali isto toliko za Engleze koliko i za Grke ili bilo koga drugoga. pogreãno procenio i druge elemente situacije (npr. Kako je analogija izmeœu Nasera i Hitlera bila neodræiva i za samo englesko javno mçeçe i kako je Idn. a Idn je poniæen okonåao svoju inaåe blistavu politiåku karijeru. Primer iz britanske novije istorije moæe posluæiti da predstavimo treñi. Naser je åovek kome se ne sme popuãtati ni za dlaku i koji razume jedino jezik sile. koja u gråkom stavu nailazi na nedoslednosti i. smatrao ga çemu sliånim i stoga oåekivao da ñe Naser postupiti na sliåan naåin. vaÿalo “urazumiti”.

prva dva ishoda su mnogo verovatnija. Dojå (Deutch). Uvereçe je predstava o osobinama nekoga predmeta. Ova tri elementa stava opisana su samo iz analitiåkih razloga çih je teãko odvojiti jedan od drugog prilikom samog opaæaça (percipiraça) jer se deãavaju istovremeno i bez svesti samoga subjekta. Osim toga. oni nam pomaæu da shvatimo da je opaæaçe. 15 Predrasude su “intenzivni. shvatÿiva ili bar podnoãÿiva celina. Kako kaæe K. ili ñe re-vidirati i napustiti uvereçe. nav. U toj æeÿi za kognitivnom konsonancom oni potiskuju ili odbacuju informacije koje se ne uklapaju u çihovu predstavu o svetu. str. Rot. Pored opisanih osobina åovekovog opaæaça stvarnosti.16 14 K. koji. Meœutim. str. koji definicijom veñuslovÿavaju kasniju odluku. The Analysis of International Relations ’Englewood Cliffs’ PrenticeHall 1968. pa ñe se stoga åesto nañi u teãkoñi kada treba da veruje u postojaçe dve åiçenice. delo. Ukoliko se traæi promena stava. koliko posledica osobina samoga predmeta toliko i osobina samoga posmatraåa. Ÿudi koji se nalaze viãe u dræavnoj hijerarhiji. po pravilu su dospeli na poloæaje zbog taånih procena u proãlosti. nav. åiçenice se mogu loãe provesti. svesno ili nesvesno. Åovek teæi da organizuje znaçe tako da ono bude neprotivreåno. ili ñe odbiti samu informaciju. 396. O drugim objaãçeçima vidi Ãiber. koje se uzajamno iskÿuåuju. frustracije. Lako je zamisliti kakve teãke posledice pogreãno zapaæaçe moæe imati u meœunarodnim odnosima. Naime. javÿaju se kod ÿudi uvereça. U sukobu uvereça i åiçenica. çihova intuicija je u çihovoj oblasti bila prikladnija i uveæbanija te su i “pogaœaça” bila maçe stvar sluåaja no ãto to izgleda. str. Meœutim. 213 . sam boji sve ono ãto vidi. da bude razumÿiva. moguñna su tri ishoda. neku uproãñenu sliku sveta koja ñe im izgledati jasna.”14 U okviru takvog nastojaça. kako se to obiåno kaæe. “Ÿudi hoñe kognitivnu konsonancu i u onome ãto znaju i u onome ãto æele. Oni hoñe da im svet ima smisla. otuœeça i straha. neosnovani stavovi koji se teãko meçaju”. Zbog toga oni sami veoma cene i svoja nedokazana uvereça.komponenta stava ne ulazi neposredno u opis situacije. kognitivnu disonancu. Ili ñe se nosilac uvereça pretvarati da sukoba uopãte nema. delo. Uvereça su i nauåne hipoteze i obiåne predrasude. koja mogu doñi u sukob s otkrivenim åiçenicama. shvatÿiva i skladna i koja ñe ih osloboditi oseñaça dezorijentacije. 51. prouåavaçe. 113. tumaåeçe i obradu primÿenih informacija utiåe osobina ÿudskog razuma da ne trpi tzv. na definisaçe. ona izaziva neke osnovne reflekse. odnosno traæe. i pod jakim uticajem stavova. preko predstava i stavova.15 To objaãçava i åiçenicu da i nauånici mogu da pate od neosnovanih uvereça: oni su “razmaæeni” time ãto su se mnoge çihove hipoteze pokazivale kao taåne pa veruju da to vaæi i za sve druge. situacija je çome u velikoj meri obojena jer ñe se i druge åiçenice zapaæati u toj svetlosti. veñu kasnije faze odluåivaça. Deutch. koja moæe biti taåna ili netaåna ali se od nauåne istine razlikuje po tome ãto se za çega nije u potpunosti traæila provera veñje prihvañeno bez dokaza. ili su åak glavni donosioci spoÿnopolitiåkih odluka.

opisujuñi zlu sudbinu glasnika koji su im donosili loãe vesti. gde potåiçeni znaju da ñe za çihovu karijeru biti dobro ako pretpostavÿenima saopãtavaju samo ono ãto ñe ovima biti milo. U toku Drugog svetskog rata Hitler je zabranio da mu se saopãtavaju statistiåki podaci. 109. dezorganizovana i da trpi stalne vojne poraze. 1962. nepouzdani ili nestruåni. U psiholoãkoj literaturi navode se tri glavna razloga otpornosti stavova prema promeni: selektivni karakter percipiraça i señaça. Hajka na çih trajala je joãdugo. koju su SAD izdaãno pomagale u borbi protiv revolucionarnih snaga na åelu s Komunistiåkom partijom Kine. str. godine uporno skretali paæçu na to da je Åang-Kaj-Ãekova vlada.M. O neãto blaæim posledicama mogu da posvedoåe mnogi umni i hrabri pripadnici diplomatskih sluæbi koji su otpuãtani ili kaæçavani zbog nepoñudnih izveãtaja koje su slali u svoje presto-nice. Naroåito je drastiåan bio postupak prema onim ameriåkim funkcionerima u Kini. na koji.17 Drugi naåin reagovaça svodi se na to da se informacije koje se ne slaæu s uvereçima odbacuju kao netaåne. oni su ostajali bez posla. Tome moæe da doprinese birokratski mentalitet u dræavnom aparatu. korumpirana. Ãtaviãe. 17 Gaibraith. kada se ispostavilo da su bili u pravu. za koje se smatra da su izdajnici. nesposobna. 214 . U doba makartizma su takvi struåçaci u ameriåkom mini-starstvu inostranih poslova oglaãavani za komuniste. Sprout: Foundations of Interna-tional Politics. izbegavaçe situacije koja bi mogla uticati na meçaçe stavova i socijalni pritisak da se usvojeni stavovi zadræe nepromeçeni. Princeton: Van Nostrand. u: H. defetisti. nav. delo. te je za çihovu promenu potrebno mnogo viãe snage od pojedinaånih dokaza çihove netaånosti. 205. oni pokazuju snaæan otpor prema meçaçu. koje se otpisuju “kao izuzeci koji potvrœuju pra-vilo”. To je naroåito istina ako velika grupa ÿudi preteæan broj onih koji odluåuju i çihovih saradnika deli neprotivreåan skup uvereça u obliku neke doktrine ili ideologije. koji su veñod 1944.: Germany was badly run. koji su ga samo uznemiravali. Tada uvereça proæimaju sve proãle odluke. Wihovi se izveãtaji nisu prihvatali. K. Joãsu gråki tragiåari uoåili ovu crtu nosilaca vlasti. naroåito autokrata. koje jednostavno mogu i ne do-preti do najviãih vrhova. nisu bili vrañeni ni posle poraza koumintanãkih snaga. Ovo je ne retko prañeno neprijatnostima i kaznama za pribavÿaåe takvih informacija. Uvereça mogu ostati uporna protiv åiçenice åak i onda kada im se taånost ne moæe poreñi. da bi ironija bila veña. Ceo sistem obaveãtavaça tada deluje kao neki filter koji eliminiãe “neugodne” informacije. str. J. u histeriji koja je nastala zbog ãoka izazvanog neoåekivanoãñu brzog uspeha kineske revolucije (neoåekivanosti. ono ãto je u skladu s çihovim uvereçima i potvrœuje çihove ranije donesene odluke. a 16 “Stavovi se ne meçaju ni brzo ni lako. dobri posmatraåi i ispravni prognozeri postali su joãomrznutiji jer se odnekud verovalo da su priæeÿkivali uspeh svojih pesi-mistiåkih prognoza i bili u nekakvom œavolskom savezu s neprijateÿem.Ovo dolazi do izraæaja i prilikom definisaça spoÿnopolitiåke situacije.” Rot. koja je u stvari bila posledica samoobmaçivaça i odbacivaça taånih vesti). ceo kurs spoÿne politike i nalaze se u osnovi dræavne organizacije.

ãto je joãvaænije. J. str. åak i ako ona ne odgovara çihovim dotada najdraæim uvereçima. Nacistiåko ministarstvo propagande ustanovilo je posebno odeÿeçe za prikupÿaçe obaveãteça o ratnom moralu nemaåkog naroda.. veñda samo to stanovniãtvo ne moæe i ne æeli da se oseña “prekomorskim Francuzima”. delo. vodi raåuna o åiçenici da je åovek maçe sklon predrasudama u oblastima koje dobro poznaje i proãiruje se broj subjekata koji dolazi do podataka i prenosi ih. Kahn. Tome treba dodati da se dogmatizam u drugim oblastima æivota. Time se joãjednom potvrœuje da se ÿudi lakãe odriåu svojih pogreãnih uvereça pred argumentima onoga za koga znaju da ih je i sam delio.mnogi od çih su tek viãe od dve decenije kasnije poåeli da dobijaju od sudova bar simboliåko obeãteñeçe za nedañe koje su pretrpeli. The China Hands. Idealno racionalan åovek. Kada je odeÿeçe poåetkom 1944. delo. ceo proces odluåivaça. kojima je priznata nezavisnost alæirske dræave. 205. Nav. Postoje mnogi drugi primeri. za koje su veliki dræavnici sposobni. ne postoji on bi bio bez strasti potrebne za osvajaçe vrednosti i akciju. imao je snage da uvidi da alæirski ustanici nisu ãaka bandita i terorista. naroåito politiåkog. svest da ÿudsko znaçe nije konaåno i da nema dogmi koje praksa ne bi mogla da opovrgne. 18 E. Proces provere i napuãtaça nekih “dragih” istina u svetlu neprijatnih åiçenica nije nikada sasvim lak i ne odvija se glatko i bez potresa. Ovo podrazumeva sposobnost da se taånost informacija ispita i utvrdi bez obzira na çihovo znaåeçe i. Wemu se nije verovalo pa je. ãtaviãe. çegov ãef je smeçen i ono je ubrzo rasformirano. nuæno prenosi i na spoÿnopolitiåke situa-cije. a ne neki od doslednih kritiåara ameriåkog slepila prema Kini. Ovo objaãçava i paradoksalnu åiçenicu da je u SAD slavu za priznavaçe realnosti NR Kine i pribliæavaçe çoj poneo predsednik Nikson (Nixon). str.18 Racionalno definisaçe situacije obeleæeno je treñom opisanom reakcijom ispravÿaçem i napuãtaçem uvereça kojima protivreåe prikupÿene åiçenice. iskrivÿavaçu i odbijaçu informacija. Tako se gubi strah od prenoãeça pojedinih informacija. bilo odluåeno da se Vauhnik smeni jer je pao pod uticaj nemaåke propagande. Meœutim. New York: Viking. On tvrdi da je jugoslo-venskom generalãtabu uputio izveãtaj u kome je ukazao da je Nemaåka u staçu da savlada Poÿsku za tri nedeÿe. 34. 215 . zavisi od toga da li se na dugu stazu moæe osigurati prevaga racionalnog definisaça situacije uklaçaçem onih åinilaca koji pogoduju potiskivaçu. U pomenutoj kçizi Vauhnik go-vori o potceçivaçu nemaåke vojne maãine pred Drugi svetski rat. nav. koji su se nametnuli veñini stanovniãtva. Gailbraith. Time je bio otvoren put za sklapaçe Evijanskih sporazuma. u åiji se nacionalizam i ÿubav za Francusku nikako nije moglo sumçati. Francuski predsednik de Gol (de Gaulle). pa prema tome i uspeh spoÿne politike jedne dræave. 1975. Ovo se moæe postiñi na viãe naåina. Neki se veliki preokreti u spoÿnoj politici u suãtini sastoje od jednostavnog uviœaça istine. America’s Foreign Service Officers and What Befell Them. politiåar s ultradesnom i antikineskom proãloãñu. Jr. godine poåelo da izveãtava da je narod umoran od rata. od kojih su najvaæniji debirokratizacija i struåno uzdizaçe dræavnog aparata i demokratizacija spoÿnopolitiåkog odluåivaça. kojih je u SAD uvek bilo. pa ni onaj koji donosi spoÿnopolitiåke odluke.

To se. svaka dræava raspolaæe i posebnom sluæbom koja se stara da vaæne informacije o çoj i namerama onih koji odluåuju ne doœu u posed drugih subjekata meœunarodnih odnosa. To se postiæe tako ãto se preduzimaju mere da oni koji odluåuju za neke åiçenice uopãte ne saznaju ili da se oni snabdeju informacijama koje nisu taåne. dok su opet drugi dostupni srazmerno velikom broju ÿudi. Pri tom se radi o svesnoj delatnosti takvih subjekata. åini time ãto se stranim agenturama poturaju laæni podaci. Åak i kada se to izriåito ne kaæe. U najãirem smislu. kao npr. koji dobijaju u uverÿivosti time ãto im se daje izgled strogo åuvanih tajni. dakle kao dostupni ograniåenom krugu lica. a ne samo oni koji su vezani za moguñni ratni napor. koja se moæe porediti s prevarom. Wima se najåeãñe odvlaåi paæça drugih od pravih namera onih koji odluåuju. Åinioci od kojih potiåu ovakve smetçe u informacionom sistemu jedne dræave mogu se podeliti u dve grupe. Tako otkrivaçe raznih poslovnih tajni ãteti ne samo preduzeñu u pitaçu veñi celoj nacionalnoj ekonomiji. Meœutim. zna se da neki podaci ne smeju biti otkriveni strancima jer mogu da ugroze bezbednost dræave. U drugoj su subjekti koji se nalaze u samoj dræavi i kao takvi sudeluju u odluåivaçu ili utiåu na çega. kao ãto smo veñpomiçali. Kao ãto ima jednu ili viãe obaveãtajnih sluæbi.5. za koje znaju svi pripadnici oruæanih snaga. kada se pronese glas da 216 . a ne o zabludama u koje oni dolaze iz napred opisanih razloga. prateñi razvoj ãpijunaæe. takav protivobaveãtajni sistem sastoji se iz niza pravila i postupaka koje poãtuju i sprovode svi dræavni organi i privredna preduzeña i na osnovu kojih se neki podaci kvalifikuju kao poverÿivi. Ako krivca ãtiti diplomatski imunitet. Kao ãto je veñreåeno. Od vaænosti podatka zavisi i stupaç poverÿivosti neke podatke saznaje samo najuæi krug onih koji odluåuju (åak ne i cela vlada). pre svega strane dræave. Pri tom ne treba zaboraviti da su poverÿivi podaci razliåite prirode. Sistemi veza dræe se pod kontrolom kako bi se uhvatile i zaustavile sumçive poruke. U prvoj su ostali subjekti meœunarodnih odnosa. on se proglaãava za nepoæeÿnu liånost i proteruje. neuobiåajenih naåina da iskoristi radoznalost stranaca za svoje svrhe. za domañe dræavÿane koji izdaju tajne i za strance koji se bave ãpijunaæom kriviåni zakonici predviœaju najstroæe kazne. Oni se sastoje u otkrivaçu i onesposobÿavaçu obaveãtajaca i obaveãtajnih centara i u ometaçu çihovih veza sa svojim stranim nalogodavcima. Naravno. i kontraobeãtajna sluæba se usavrãavala pronalaæeçem novih. zabluda i svesna laæ se u stvarnom åovekovom ponaãaçu toliko meãaju i toliko postepeno prelaze jedna u drugu da treba imati u vidu da smo ih ovde odvojili radi veñe jasnoñe a da ñe u konkretnim sluåajevima razlikovaçe ponekad biti veoma teãko. Uz ovakvo staraçe da podaci ne doœu do neposveñenih lica preduzimaju se aktivne mere da se spreåe organi stranih dræava i drugih subjekata da do çih doœu. kao npr. svi oni koji su zainteresovani za çen ishod trudiñe se da veñu toj fazi utiåu na çu. neke vojne tajne. Smetwe koje nastaju usled svesnog delovawa zainteresovanih subjekata Znajuñi da je definisaçe situacije temeÿ na kome ñe poåivati buduña spoÿnopolitiåka odluka.

Staÿin a s çim i çegova najbliæa okolina odbijali su 1941. Bergh. koji se sedamnaest godina ranije usudio da kritikuje Staÿinove postupke u voœeçu rata protiv Poÿske greh koji Staÿin nije zaboravÿao. doprinela navodna “izdajniåka” prepiska izmeœu Tuhaåevskog i ålanova nacistiåke vrhovne komande. Proces Tuhaåevskom su pratili hapãeçe i otpuãtaçe niza oficira. britanski poÿoprivrednici. uæi ili opãti interes. jer strahuju od konkurencije poÿoprivrednih proizvoda iz zemaÿa u kojima su uslovi za zemÿoradçu povoÿniji.19 Ako se dobro poznaje psihologija onih koji donose glavne odluke. Istorija obiluje primerima ovakvih varki naroåito za vreme ratova. ili subjekta meœuna-rodnih odnosa. blizu ãpanske obale. parlament. veñse zaboravÿajuñi na opãte vrednosti koje dræava u odnosu na inostranstvo treba da åuva. Ovako po pravilu deluju interesne grupe. politiåke stranke i druge posredne i neposredne uåesnike u odluåivaçu u nadi da ñe na eventualnom referendumu ili na drugi 19 Iz Drugog svetskog rata poznata je “operacija mleveno meso” koju je britanska kontraobaveãtajna sluæba dugo i paæÿivo pripremala da bi nemaåki generalãtab 1943. tako da je Crvena armija pred odluåujuñi sukob s Hitlerovom Nemaåkom ostala bez velikog dela svog najsposobnijeg i najiskusnijeg komandnog kadra. spuãten leãnavodno utopÿenog britanskog oficira. godine da veruju vestima o neposredno predstojeñem nemaåkom napadu. dakle ne deluju iracionalno. Znajuñi da odluka umnogome zavisi od definisaça situacije. Tajni referat N. vladu. ispoÿenom u sklapaçu poznatog ugovora izmeœu SSSR i Nemaåke o nenapadaçu od 23. oni nastoje da se veñu toj. U more je. E. Otuda oni nisu i sami u zabludi. godine dovela u zabludu o pravcima savezniåkog iskrcavaça. ãto je nesumçivo doprinelo poåetnim neuspesima u ratu. svoj inte-res. prvoj fazi odluåivaça postave takve premise koje ñe pogodovati odluci koja bi im iãla na ruku. Hruãåova. snabdeven poverÿivim materijalom koji je ukazivao da ñe se iskrcavaçe preduzeti u Gråkoj ili Sardiniji. koju je nemaåka sluæba bezbednosti falsifikovala i preko Åehoslovaåke poturila sovjetskoj obaveãtajnoj sluæbi. podataka pred javno mçeçe. maçe taånih. zaslepÿen svojom diplomatskom veãtinom. S. Montague. iznosili su niz taånih. 20 N. avgusta 1939. Npr. S. Ne zna se. jednostranih itd. koji su se protivili ulasku Velike Britanije u Evropsku zajednicu. odabranih. Tvrdi se da je Staÿinovoj odluci da 1937.20 Za drugu vrstu åinilaca koji svesno nastoje da stvore netaånu. Kako je Ãpanija tada vrvela od nacistiåkih agenata. S. 217 . Uza sve to. Der Mann. preteranih. zaslepÿeni svojim viœeçem sveta i svojim æeÿama. do kojih su s neverovatnom preciznoãñu dolazili sovjetski obaveãtajci. Hruãåov. E. veñpostupaju veoma proraåunato time ãto potiskuju i kriju taåne a javnosti i onima koji odluåuju poturaju pogreãne informacije. godine posle montiranog procesa da likvidira marãala Tuhaåevskog. Stvarnost. tendencioznu sliku o spoÿnopolitiåkoj situaciji karakteristiåno je to ãto ne deluju za raåun neke strane dræave.se trupe koncentriãu na jednom delu granice dok se u stvari proboj planira na suprotnoj strani. zalaæu za poseban. Zagreb. a koliko mu je ona bila dobrodoãla da bi se obraåunao s Tuhaåevskim. koliko je Staÿin verovao toj informaciji. 1976. 55 i daÿe. mamac je progutan i varka je imala izvesnog efekta. des es nie gab. 1970. Referat na HH kongresu KPSS. dotadaãçeg zamenika ministra odbrane SSSR i joãsedmoricu najviãih oficira Crvene armije. ovakvi potezi mogu da imaju dalekoseæno dejstvo. grupe ÿudi koje spaja neki. TFCbingen. str. meœutim.

koja ima velikog udela u prikupÿaçu i proceni informacija. str. Tu ne treba padati u krajnost. Cambridge University Press. Grupe nezadovoÿne odlukom britanske vlade na åelu s laburistom Remzi Mekdonaldom (Ramsay MacDonald) da 1924. åije se dejstvo.naåin doñi do odluke o povlaåeçu Velike Britanije iz te organizacije. Wihovi stavovi “odræavaju kombinaciju pogleda çihovih vlasnika. meœutim. a tek posle Drugog svetskog rata nepobitno je utvrœeno da je bila reå o falsifikatu. S jedne strane. slabi potiraçem sa isto tako tendencioznim. u “statistiåkoj obmani”. koji je optuæen za meãaçe u unutraãçe stvari dræave åija mu vlada pomaæe da izaœe iz meœunarodne izolacije. Wima je odluka koju imaju u vidu milija od stvarnog staça. kada se radi o vladama ãirokih koalicija.21 Kada se ima u vidu veñopisani znaåaj ovih sredstava za redovno obaveãtavaçe donosilaca spoÿnopolitiåkih odluka shvatiñe se da su ovi neprestano zasuti “obojenim” informacijama. S druge strane. Åak i kada se dejstvom prava i morala iskÿuåi iznoãeçe pukih izmiãÿotina. oglaãi-vaåa. godine. str. ne odolevaju æeÿi da svesno pogreãno predstavÿaju åiçenice. 1968. a stvar moæe biti i u naåinu predoåavaça podataka. Poseban problem u definisaçu situacije predstavÿa biro-kratija. 21 Deutch.22 Vaæno je utvrditi odnos onih koji donose spoÿnopolitiåke odluke prema unutraãçim åiniocima koji ometaju taåno definisaçe situacije. ni od åiste obmane. od radio-mreæe do radio-mreæe i od sluåaja do sluåaja”. nav. I povrãan pratilac spoÿnopolitiåkih zbivaça zapaæa da se pred svaku krupniju odluku sukobÿavaju miãÿeça o çenom izgledu i da se u okviru toga sukoba vodi i mali rat informacijama. informacijama koje iznose druge interesne grupe i çihova glasila. Normalni diplomatski odnosi izmeœu dve zemÿe nisu uspostavÿeni do 1930. ne moæe se misliti ni da svi oni koji odluåuju sami sebe svesno obmaçuju. 55. Vol. te je dovelo do pada Mekdonaldove vlade i pogorãaça odnosa izmeœu Velike Britanije i SSSR. od lista do lista. oktobra 1924. kao npr. 22 The Cambridge Modern History. ãto znaåi da ni oni sami. kao npr. Ona ima svoje posebne interese. delo. 457. U teæçi da se ishodi odluka koja se tiåe krupnih interesa ne preza se. jer svaka strana iznosi podatke koji joj idu u prilog. podaci istrgnuti iz konteksta. åitalaca i osobÿa u srazmerama koje se meçaju od jednog sredstva do drugog. godine nekoliko dana pred izbore. u æeÿi da jedni druge ubede. doduãe. u kojima ih ovaj u ime Kominterne poziva da pripremaju oruæani ustanak. To mogu biti nepotpuni podaci. nisu svi ti åinioci van kruga onih koji odluåuju. Ovo je “pismo” objavÿeno 25. a to pred sobom i drugima ne retko pravdaju time ãto je radi posti-zaça veoma vaænih stvari trebalo ærtvovati istinu i maçe vaænima. To je naroåito sluåaj kod heterogenog sastava organa koji donose odluku. godine prizna de iure SSSR falsifikovale su i objavile toboæçe pismo sovjetskog politiåara Zinovjeva britanskim komunistima. ali suprotnim. 218 . Masovna sredstva komunikacija su takoœe vrsta interesnih grupa. nikada se ne moæe spreåiti da se zainteresovane strane ne posluæe nizom “legalnih” smicalica kojima se istina iskrivÿuje. XII.

Pa ipak. Island. da bi se ona razumela i da bi se mogla vrãiti predviœaça. i pored nedavne pouke koju su dobili Hitler i oni çegovi sunarodnici koji su ga sledeli u pokuãaju da ostvari “hiÿadugodiãçi rajh” vladavi-nu nemaåkog naroda nad svim ostalima. * ** Opisani procesi i problemi tiåu se prvenstveno moguñnosti da subjekt meœunarodnih odnosa taåno sazna åiçenice. slo-æenije operacije ne mogu se obaviti bez dobrog obaveãtavaça ili. Uviœaçe da je ovaj ciÿ iracionalan bilo je plañeno smrñu i patçama mnogih ÿudi. opet.Wenim delovaçem glavni. Potpuno iracionalno ponaãaçe se u meœunarodnim odnosima javÿa srazmerno retko. izbor sredstava uslovÿen je prethodnim izborom ciÿa. moguñe je odrediti ciÿ bez poznavaça sredstava i izabrati sredstva bez poznavaça ciÿa. ali odluåiocima u zemÿama koje raspolaæu veñom moñi ovaj ciÿ nije izgledao neostvarÿiv. Oni su upadÿivi kod odabiraça ciÿa. moguñnost da se odluåioci u nekoj moñnijoj dræavi opredele za sliåan ciÿ ne moæe se sasvim iskÿuåiti. Ciÿ se ne moæe racionalno odreœivati bez poznavaça sredstava koja subjektu meœunarodnih odnosa stoje na rasplagaçu. opet. S druge strane. ciÿ jedne dræave da se proãiri na ceo svet putem zavojevaça oåigledno je iracionalan kada se radi o dræavama kao ãto su npr. Singapur ili Lesoto. Tako je. bar. na primer. ali to nije racionalno veñiracionalno ponaãaçe. a za uzvrat dobiti ovlaãproverene ili åinovnicima ugodne informacije. Utvrœivawe ciqa kao deo odluåivawa Odabiraçe ciÿa ne moæe se posmatrati odvojeno od drugih operacija pri odluåivaçu. biraça ciÿa i sredstava. Ove kasnije. mada nikada ne treba zaboraviti ni na tu moguñnost. bez jasne svesti o tome åime je ono ograniåeno i ãta mu stoji na putu. Naravno. elementi iracionalnosti nisu nikad odsutni. kao i teãkim poremeñajima u meœunarodnom sistemu. III SPOQNOPOLITIÅKI CIQEVI 1. Meœutim. stoji u dijalektiåkom odnosu s daÿim fazama spoÿno-politiåkog odluåivaça. Iracionalnost u odabiraçu sredstava mnogo je åeãña 219 . ali se maçe primeñuju kod koriãñeça sredstava. Ovakva dubÿa uviœaça nisu moguñna bez izgraœenog pogleda na svet koji. Time se definisaçe situacije ne iscrpÿuje jer saznatu stvarnost treba protumaåiti. koje ñe birokrati da eliminiãu kao nevaæne ili neproverene. demokratski izabrani organi koji odluåuju mogu ostati bez taånih podataka.

Toj konstataciji ne smeta niãta ãto ovaj ciÿ åesto nije jasno formulisan ili ãto je ponekad takav da dræavi u pitaçu ne nalaæe nikakvu inicijativu veñpasivno oåekivaçe dogaœaja. izbor druãtveno-politiåkog sistema u jednoj dræavi. odluåiocima u tim dræavama tako åini. uz pretpostavku da odluåioci postupaju racionalno. nikakav ciÿ. On se. åesto smatrale da su time pogoœeni çihovi interesi i upiçale se da utiåu na taj izbor. 1961. London. prevashodno unutraãça stvar ÿudi koji u çoj æive. tako i u odræavaçu postojeñeg staça. naizgled veoma oãtroumne. naroåito velike sile. ne tiåe nijedne druge dræave i çegovo ostvareçe zavisi samo od dræave koja ga je sebi postavila. Robertson (urednik). Ta je pretpostavka potrebna zato ãto se. ne prezajuñi pri tom ni od oruæane 23 A. od kojih nam se najznaåajnijim åine dva. u kojoj se Hitler prikazuje kao normalan. Macmillan. ostvareçe mnogih unutraãçih ciÿeva zavisi i od inostranstva ili pogaœa interese drugih dræava. te se tiåe i drugih subjekata. bio ciÿ dræave da iskoreni nepismenost ili da ostvari punu zaposlenost. grubo reåeno. a drugo. Tako je opredeÿivaçe za jednu ideologiju. ili se. Otuda su neke. ona se od strane onih koji su ga preduzeli pokuãava da prikrije naknadnom racionalizacijom time ãto se besciÿnim postupcima tek poãto su preduzeti pripisuje teæça ka nekom ciÿu. u ovom pogledu treba ispoÿiti oprez: zbog meœuzavisnosti u kojoj se dræave nalaze. Iracionalnost ovakvog postupaça je toliko åesta da se ponekad i previœa. Isto tako. racionalan politiåar koji je imao jasne i ostvarÿive ciÿeve. re-cimo. za kritiku vidi E. Ovu racionalizaciju mogu preduzimati i treña lica. Meœutim. Takav bi. nemajuñi. spoÿna politika ne moæe svesti samo na åekaçe impulsa sa strane i na odgovore na çih veñje to po pravilu svesna aktivnost koja teæi postizaçu nekog ciÿa. ciÿeve koji se odnose samo na staçe unutar skupine koja predstavÿa subjekt meœunarodnih odnosa. Taylor. Jedan od najpoznatijih primera za to je sporna studija britanskog istoriåara Tejlora (Taylor) o uzrocima Drugog svetskog rata. pa åak i nauånici. åije je delimiåno ostvarivaçe bilo omoguñeno delovaçem drugih subjekata meœunarodnih odnosa. Druga vrsta ciÿa je spoÿnopolitiåka u pravom smislu reåi.takvo je npr. u stvari. Prvo se tiåe subjekata od kojih çegovo ostvareçe zavisi i na koje ñe se posledice toga ostvareça odnositi. vratiñemo se naãem opisu ove faze procesa odluåivaça.23Imajuñi stalno na umu ove napomene. M. Isto tako. U naåelu. Ciÿevi subjekata meœunarodnih odnosa mogu se deliti po razliåitim merilima. kako smo veñnaglasili. ciÿ se moæe sastojati kako u promeni situacije. i s tim u vezi. ne znajuñi uopãte ãta time æele da postignu. postupaçe onih birokrata koji samo reaguju na dogaœaje na uobiåajene i ustaÿene naåine. 220 . P. Prva podela omoguñava da odmah izdvojimo iz razmatraça unutraãçe ciÿeve. J. koji jednostavno ne mogu ni da pretpostave da je postupak bio iracionalan. spoÿnopolitiåke analize promaãene jer iracionalnost odluåilaca zameçuju racionalnoãñu posmatraåa. Hamish Hamilton. nauke meœunarodnih odnosa ne tiåu se unutraãçi ciÿevi a to je i u skladu s naåelom meœunarodnog prava o nemeãaçu u unutraãçe stvari suverenih dræava. The Origins of the Second World War. London. ali nam iskustvo pokazuje da su strane dræave. roka koji se za izvrãeçe ciÿa postavÿa. bar. 1971. The Origins of the Second World War.

Moguñe je vrednosti grupisati u. ekonomske. dobro i lepo.). “uroœene åoveku”. Vrednosti (dobra) Odreœivaçe ciÿa sastoji se u suãtini u odabiraçu vrednosti koja se æeli postiñi ili saåuvati. doslednost itd. moralne i religiozne. bioloãke. ona je oblik koji je orijentisan i orijentirajuñi. Vrednosti su staça ili osobine koja ÿudi æele. tj. Iako se teãko moæe pojmovno odvojiti od akcije. recimo. naravno. Poãto je po Platonu svrhu ÿudskog postojaça. S druge strane. i to najvaænijih. to ovakvim upravÿaåima ne ostaje niãta drugo do da je uvide i donesu odluke koje se slaæu s çom. ali tek kada se poradi da se ona dostigne. suãtinske. jer moæe predstavÿati åiçenice onakvim kakve nisu i objaãçavati ih pogreãno. str. veãtina. smatraju dobrim. jer uslovÿava ÿudsko ponaãaçe. bogatstvo.” Marginalije o problemu vrednosti u savremenom druãtvu. dobrobit.intervencije. poãteçe. meœutim. u izvesnoj meri tiåe inostranstva i da prema tome ima i spoÿnopolitiåku komponentu. neku od ovih tipologija treba imati pred oåima kao spisak vrednosti koje ÿudi mogu da æele. legi-timitet. 1975.: moñ. dræati se je. Stav o vrednostima je deo pogleda na svet. lepim ili korisnim i one su kao takve poznate svakom åoveku.24 S obzirom na to da svaki pojedinac dræi do nekih vrednosti. åijim se kombinovaçem mogu dobi-ti sve druge. ispravne. ãto postoji. sloboda. U tome je suãtina Platonovog predloga da dræavom upravÿaju filozofi. “racionalne” itd. smatra da svaka vrednost sadræi i ciÿ: “Vrednost je neodvojiva od akcije. bio on toga svestan ili ne. U svakom sluåaju. 221 . diktatura “mudraca” izbegnuta je time ãto je svejedno koji filozof donosi odluke jer ako zasluæuje to ime çegove ñe odluke biti iste. bez obzira na to da li to åine ili treba da åine. U neku se vrednost moæe verovati. ispravnost. kao npr. omiÿenost itd.25To. samo je deo napora da se “nauåno” obrazloæe i tako prokrijumåare postavke neåije ideologije. estetske. pa prema tome i konaåne vrednosti. Ako se neka vrednost samo priznaje. ali se smatra neostvarÿivom. Åini nam se da vrednost moæe biti i neãto ãto veñjeste. moguñe spoznati umom. “Pogledi”. 25 Danaãçi pokuãaj “dezideologizacije” spoÿne politike vodi poreklo od vazdaãçih nastojaça da se svaka politika oslobodi od ideologije time ãto bi se vrednosti objektivno utvrœivale. ne znaåi da 24 J. Ne moæemo se na ovom mestu upuãtati u sva ova pitaça. veñneãto ãto nije (nismo) a hoñemo da bude (budemo) i ãto sutra i moæemo voleti da jeste (jesmo). koja se tu ne moæe niåim nadoknaditi. Ona ne izraæava ono ãto jeste. Ma koliko ovi postupci bili protivni meœunarodnom pravu i moralu. åiçeni su pokuãaji da se stvo-ri tipologija osnovnih vrednosti. moæe se govoriti o ciÿu. deo ideologije.: bezbednost. npr. ili ih svesti na tri osnovna dobra: istinito. tj. oni su joãuvek deo meœunarodne politiåke stvarnosti. najmudriji ÿudi. te moramo da imamo u vidu da se i izbor unutraãçih ciÿeva. vrednosti (npr. 341342. 2. dostojanstvo. vrednost ne mora uvek da znaåi i akciju. ona je koordinator ÿudske akcije. poãtovaçe. a da to isto vaæi i za druãtva i zajednice.) i modalne ili instrumentalne vrednosti (vrednosti--sredstava. supstantivne. priæeÿkivati je. Dok ideologija moæe biti ãtetna u pogledu utvrœivaça situacije. Modalne vrednosti predstavÿale bi uslove pod kojima se uæivaju supstantivne vrednosti. kod izbora vrednosti koje ñe åiniti osnovu odreœivaça ciÿa çeno se postojaçe mora priznati i svaki pokuãaj da se neke vrednosti pretpostavÿaju drugima kao “objektivno date”. ona nije ciÿ. prosveñenost. Œ orœeviñ.

Time je bezbednost postala oznaka. 222 . Zavisno od toga da li se misli na bezbednost sistema vlasti. U prvu bi spadale one koje su zajedniåke svim dræavama (pa i drugim subjektima meœunarodnih odnosa). imajuñi pri tom slobodu da te vrednosti odreœuju i meçaju. Sam izraz “nacionalna bezbednost” nije naroåito sreñan ali se mora usvojiti. dræave bi i to je norma meœunarodnog prava trebalo da se opredeÿuju za vrednosti kojima ñe teæiti ili koje ñe åuvati u svojoj unutraãçoj i spoÿnoj politici. pod izrazom “nacionalna bezbednost” podrazumevaju ne samo instrumentalne vrednosti. bez obzira na karakter vlasti. a drugo je misliti da se to moæe postiñi samo zavojevaçem. u stvari. kako za instrumentalnu vrednost koja se sastoji u izvesnosti da ñe se neke vrednosti uæivati duæe vremena. Treba. Jedno je verovati da jedan sistem vrednosti treba da se proãiri na ceo svet. S obzirom na ono ãto je reåeno. bez opasnosti da budu izgubÿene. a u treñoj posebne vrednosti. dobio posebno veñopisano znaåeçe. znati o kojim se vrednostima radi i ãta predstavÿa opasnost za çih. tako i zbog toga ãto je izraz “dræavna bezbednost”. instrumentalne vrednosti svake dræave smatraju se istovremeno i meœunarodnim vrednostima. celoga åo-veåanstva. politiåkog ustrojstva. U drugoj grupi bile bi opãte vrednosti cele meœunarodne zajednice. S obzirom na to da je taj izbor suãtinskih vrednosti ãirok i da pri tom treba voditi raåuna o çihovoj saglasnosti s meœunarodnim vrednostima i legitimnim interesima drugih subjekata. I ovom prilikom treba naglasiti potrebu za razlikovaçem vrednosti od sredstava kojim ih treba dostiñi. Govoreñi o nacionalnoj bezbednosti. neophodne i bitne za svaku dræavu. nego i neke suãtinske vrednosti kao osnovne. onih vrednosti koje su oznaåene u ustavu.se u izvesnim periodima ne mogu meœu ideologijama nañi zajedniåke taåke i da nije moguñe postiñi saglasnost o zajedniåkim interesima. tokom vremena se ispoÿila sklonost da se. bezbednost od ugroæavaça tih vrednosti i pravo da to åine kao ravnopravni subjekti. dakle. kako zbog duge upotrebe. U pokuãaju da se doœe do çe. ili koje se kao takve pretpostavÿaju i ãtite. ili na bezbednost dræavnog kolektiviteta kao takvog. tj. razlikuju se dræavna i nacionalna bezbednost. Ne postoji neka opãteusvojena definicija nacionalne bezbednosti. specifiåne za pojedine subjekte meœunarodnih odnosa. tako i za same suãtinske vrednosti koje bezbedno treba da se uæivaju. ustanoviti da ona mora da ima dva elementa. Prema tome. Zajedniåke vrednosti (“nacionalna bezbednost”) U savremenoj etapi razvoja meœunarodnih odnosa. 3. åesto znaåi “dræavni”. pre svega. treba. vrednosti bi se na meœunarodnom planu mogle podeliti u tri grupe. Jedan je vrednosni a drugi je saznajni (kognitivni). treba se ponovo podsetiti da u terminologiji meœunarodnih odnosa pridev “nacionalni”. koji bi viãe odgovarao.

27Za sve subjekte meœuna-rodnih odnosa ova vrednost sastoji se u tome da ne prestanu da postoje. B. 1977. niti oni izuzeci gde se dræava odræava kao poseban subjekt meœunarodnog prava i meœunarodnih odnosa. Kako kaæe R. Kod meœunarodnih politiåkih pokreta opet je sama ideja åesto vaænija od organizacionog oblika itd. Sicherheit. Frei. Prisustvo oruæja za masovno uniãtavaçe i sve teæe dimenzije koje dobija problem ishrane svetskog stanovniãtva pokazuju da je i ova opasnost po opstanak aktuelna. viãe na zahtev inostranstva. Beograd. Stuttgart. odluåioci u nekim dræavama ne boje se za opstanak tih dræava. nacionalni i fiziåki opstanak. Aron. a u drugom sluåaju misli se na fiziåko preæivÿavaçe postojeñe generacije stanovniãtva. Pojam bezbednosti u meœunarodnim odnosima. 82. Teritorijalni integritet Druga grupa vrednosti vezana je za teritoriju dræave i naziva se teritorijalnom celovitoãñu ili integritetom. na opasnost od uniãteça oruæjem ili izgladçavaçem. kao ãto je to bilo s Austrijom u vremenu izmeœu dva svetska rata. Jedno meœunarodno udruæeçe moæe da se raspusti kada ispuni svoju misiju. veñjoãi tzv. koje mahom proklamuju kao ciÿ stvaraçe svearapske domovine. naravno. 26 V. i sposobnost dræave da je åuva netaknutu svedoåi o çenoj opãtoj sposobnosti da se stara o sebi.Iz dosadaãçeg ponaãaça dræava i srazmerno retkih izriåitih iskaza dræavnika i teoretiåara. str. Meœutim. Dimitrijeviñ. Tome ne smeta åiçenica da tu vrednost neki delovi stanovniãtva ne cene i bore se ili zalaæu za raspad postojeñe dræave ili çeno prikÿuåeçe nekoj drugoj. paæÿivija analiza pokazuje da se pod opstankom ne podrazumeva samo zadræavaçe statusa posebne dræave. ona je prostor na kome je æivela i razvila se nacija. Paix et querre entre les nations. moæe se zakÿuåiti da se pod prvim elementom nacionalne bezbednosti podrazumevaju bar sledeñe grupe vrednost. Za to tle vezana je istorija dræave i na çemu se nalaze spomenici ili mesta koji za ÿude u dræavi imaju veliku afektivnu vrednost. a akcionari jednog meœunarodnog privrednog preduzeña mogu i bez teãkih sumçi da odluåe o çegovom likvidiraçu ili spajaçu s drugom firmom. 223 . Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. asimilacijom ili onemoguñavaçem reprodukcije. Isto tako. “svaka politiåka jedinica teæi pre svega da preæivi”. Paris. Prema tome. da se ne izgubi denacionalizacijom. D. Calmann LE9vy. S druge strane. Kohlhammer.26 A. S jedne strane. za koje je tipiåna jaka æeÿa za preæivÿavaçem. Ovim povodom misli se na dvostruko simboliåan znaåaj teritorije. 27 A. koja saåiçava stanovniãtvo dræave. kada se govori o opstanku prvenstveno se misli na dræave. no po æeÿi sopstvenog stanovniãtva. 1962. Opstanak Najviãe saglasnosti postoje oko opstanka kao osnovne vrednosti subjekata meœunarodnih odnosa. pod uslovom da se one ujedine u viãenacionalnu celinu kao ãto je to s arapskim dræavama. 1973. To. ne znaåi da se ova vrednost kod svih subjekata oseña s podjednakim intenzitetom. Aron. ciÿ je da nacija opstane kao takva. U prvom sluåaju. odnosno nacije. teritorija ima odbrambenu strateãku funkciju. i tamo navedenu literaturu.

formulisao povodom japanskog napada na Kinu. kada su velike evropske sile. Ni stanovniãtvo ne oseña u podjednakoj meri vaænost svakog dela teritorije. Kolonijalne sile su svoje posede smatrale delovima svoje teritorije i s çihove taåke glediãta svaki pokuãaj da im se ospori pravo da ih dræe smatrale napadom na svoj teritorijalni integritet. 1004. toboæe radi oåuvaça mira u Evropi. treba naglasiti da je teritorija dræave vrednost koju sama dræava definiãe. borba za osloboœeçe potlaåenih naroda. Pravo na oruæanu borbu priznavalo se samo stanovniãtvu tih teritorija. kao ãto je npr. delimiåno i zato ãto pojam kolonije nije sasvim jasan. Hitler se nije zaustavio i u najskorijem vremenu Åehoslovaåka je prestala da postoji kao nezavisna dræava. 1938. bit teritorijalnog integriteta je naåelo da se svaka. Velika Britanija. Meœutim. U protivnom bi moglo doñi do zloupotrebe. tj. Po sredi mogu biti mnogi uzroci. Francuska i Italija. godine ustupile Nemaåkoj. zaboraviti da su dræave tokom istorije na razne naåine otuœivale delove teritorije. naravno. pa stoga i Ujediçene nacije. naåin na koji je teritorija steåena. koji naseÿavaju neke delove teritorije. Veñina dræava. naroåito onda kada je geografsko rastojaçe od matiåne dræave do kolonijalnog poseda malo. pa i najmaça promena teritorijalnog oblika dræave moæe izvrãiti samo uz saglasnost dræave. tj. I. Pri tom se ipak pazilo na to da snage meœunarodnih organizacija ili stranih dræava ne prodiru na teritoriju kolonijalnih dræava. 28 Tekst u “Colliard-Manin”. Da bi se. koji ju je 1932. te da druge dræave prema çoj mogu biti sasvim ravnoduãne. ne pitajuñi za pristanak åehoslovaåku vladu. poznate u meœunarodnom pravu kao Stimsonova doktrina. str. Na primer. ovo nepriznavaçe nezakonito steåenih poseda je jedna vrsta blage sankcije. izbegli nesporazumi. meœutim. strane dræave ñe se ponaãati kao da tako steåena teritorija nije u sastavu dræave o kojoj se radi i time ãkoditi çenim interesima bez primene sile. Kada je deo teritorije steåen krãeçem teritorijalnog inte-griteta druge dræave (agresijom) postoji takoœe otpor da se tako oblikovana teritorija prizna kao osnovno dobro dræave-agresora. odbijale su da ovakav privid prihvate kao stvarnost i proglasile su pravo kolonijalnih i zavisnih naroda na samoopredeÿeçe i nezavisnost. ili åak smatrati da je postojaçe neke dræave u odreœenom teritorijalnom obliku povreda meœunarodnih vrednosti. åiçenica da se viãe naroda istorijski i emotivno vezuju za isti deo teritorije itd. poveñana opasnost za druge vrednosti. pravila meœunarodnog prava ili åak opasnost za bezbednost drugih. mnoge od çih proglasile su u novije vreme svoje kolonije “prekomorskim departmanima” i time smatrale da su otklonile sve sumçe. znatan deo Åehoslovaåke. Odstupaçe od ovoga naåela znaåi neposrednu opasnost po opstanak. Ãtaviãe. 224 . pa åak je i razmeçivale ili prodavale. kome se mogla pruæiti moralna i materijalna pomoñ.28 Prema toj doktrini. Da bi stvar bila i formalno ubedÿivija. Ne treba. Sudetsku oblast. prema imenu ministra spoÿnih poslova SAD.Otuda se svaki teritorijalni ustupak oseña kao slabÿeçe bezbednosti.

iako se to pitaçe moæe reãavati na miran naåin. nikada ne moæe postiñi sporazum oko pravila meœunarodnog prava koja bi odreœivala zakonitost posedovaça teritorije. ali se uglavnom svode na dugotrajnost poseda. sem kada je reå o malim i beznaåajnim komadima zemÿiãta. da dræava posednik ne iznosi zvaniåno takve protivargumente. ãto ona ne æeli. Ove se vrednosti oznaåavaju raznim nazivima. kineska vlada sve åeãñe osporava pravo nekih susednih dræava na delove teritorije steåene u prethodnim vekovima na raåun Kine. meœutim. bilo u stvari suprotno naåelu sigurnosti. Vaænost koja se pridaje ovome dobru oteæava mirno reãavaçe teritorijalnih sporova jer se. u stvari. Indija i Rusija imaju protivargumente. dobru veru i nacionalnu pripadnost stanovniãtva spornih teritorija. te se obiåno o stvarno nesamostalnim dræavama govori kao o satelitskim dræavama a 225 . samovoÿno odreœena kao granica izmeœu Indije i Kine (Tibeta) od strane britanskih kolonijalista. Otuda su teritorijalni sporovi tipiåni primeri politiåkih sporova. postojaçe neometanog. Nezavisnost Treña grupa vrednosti koja ulazi u pojam nacionalne bezbednosti povezuje se sa suverenom vlaãñu kao konstitutivnim elementom svake dræave. jer je prelaz izmeœu gubÿeça samostalnosti i nestanka dræave ili drugog subjekta meœunarodnih odnosa neosetan i nejasan. od kojih su najåeãñi nezavisnost i samostalnost. jer bi se time upustila u spor.Kada se pak ima u vidu duæi vremenski period. smatra se da su ugovori izmeœu Kine i carske Rusije o ustupaçu ovoj posledçoj nekih dalekoistoånih teritorija u XIX veku bili iznuœeni kao plod imperijalistiåke politike nenarodnih reæima u Rusiji. To je bio povod za kinesko-indijski oruæani sukob 1959. U drugom sluåaju. Na osnovu ranijih izlagaça ovaj nam je pojam dovoÿno jasan i znaåi. I ova je vrednost vrlo bliska opstanku. sporne situacije se vremenom smiruju i reãa-vaju u korist posednika. danas se ova zavisnost sve åeãñe krije jer je suprotna preovladajuñim pravnim i moralnim naåelima. prema Kini. U posledçe vreme. koji su obiåno veoma sloæeni. koji nisu u oba sluåaja isti. ispostavÿa se da su u proãlosti mnoge teritorije steåene zavojevaçem (koje je tada bi-lo legitimno) te bi neprekidno odræavaçe na dnevnom redu teritori-jalnih sporova. autonomnog procesa odluåivaça. na primer. Otuda nije åudno ãto u svim do sada predloæenim i usvojenim definicijama agresije upad na teritoriju strane dræave stoji na prvom mestu. dakle. Prema tome. V. o legitimnosti poseda jedne dræave nad odre-œenim delovima çene teritorije uvek moæe raspravÿati. åiji je Indija sada pravosledbenik. ako na samoj teritoriji nema aktivne borbe stanovniãtva. Ovakvi sporovi obiåno dugo miruju da bi se rasplamsali u trenucima kriza ili opãteg pogorãaça odnosa. svaka samovlasna mera u odnosu na teritoriju smatra se ugroæavaçem osnovnih vrednosti. koja je. navodeñi da je reå o çenim osnovnim i neprikosnovenim vrednostima. Dok je nekada taj prelaz bio pravno oznaåavan pojmovima kao ãto su protektorat ili vazalna dræava. godine a i za zategnutost i graniåne incidente na rusko-kineskoj granici. Pravilo je. U prvom sluåaju osporava se takozvana Makmahonova linija. Iako se.

G. S. a na referendumima o uålaçeçu Danske i Norveãke u Evropsku zajednicu i ostanku Velike Britanije u çoj. o karakteru svojih ustanova i ÿudima koji ñe zauzimati poloæaje u çima. U toku hladnog rata. Do çih dolazi naroåito kada dræava stoji pred odlukom o uålaçeçu u vojne grupacije s integrisanim oruæanim snagama. 29 J. Iako je povodom ove vrednosti srazmerno lako povuñi razliku izmeœu dræavne i nacionalne bezbednosti. Iz takvih razloga su se. gde odluåivaçe o vitalnim ekonomskim interesima delimiåno prelazi na organe meœunarodne organizacije. kulturnih i politiåkih vrednosti. åetvrta se tiåe samog naåina i kvaliteta æivota u zajednici åija se bezbednost ãtiti. Ako se kvalitet æivota. mnogi su se diktatori stavili pod okriÿe SAD.29 Ne poriåuñi çihovu vaænost. kao ãto se to åesto åini. ili pred odlukom o ulasku u tzv. Kako ni pojedincu nije ciÿ samo goli æivot. ispoÿila se po-deÿenost stanovniãtva ovih zemaÿa. Nye. koje su ih ãtitile kao “borce protiv komunizma” a u çima dobijale posluãno spoÿnopolitiåko oruœe. ona traæi æivot dostojan åoveka. “Europa Archiv”. oko mere ovoga uticaja vode se u mnogim dræavama æestoke politiåke rasprave. Gubÿeçe samostalnosti znaåi uvod u gubÿeçe drugih vrednosti. koji bi time poricali i svoje postojaçe. Otuda politiåka nesamostalnost nije i ne moæe biti vrednost za spoÿnopolitiåke odluåioce. a ne i u zaãtiti postojeñeg poretka ili vlade. 651. neki uticaj inostranstva na odluåivaçe u nekim dræavama neminovan i ne smatra se uvek opasnim. Politiåka nezavisnost se. Meœutim. Ovakvih primera ima mnogo. Kako je. recimo. predstavÿa kompleks ekonomskih. 226 . vladajuñi sloj moæe iskoristiti meœunarodnu situaciju tako da kupi podrãku neke strane sile protiv samog stanovniãtva time ãto ñe se spoÿnopolitiåki vezati za çu i pristati da ona odluåuje o zajedniåkoj strategiji. Iz naãe istorije moæemo pomenuti tzv. koje åine bitan sadræaj æivota u jednoj zajednici. Kvalitet æivota Dok se tri prve grupe vrednosti vezuju za osnovne atribute dræave i u krajçoj liniji sluæe çenom opstanku. 1974. izjednaåi samo sa æivotnim standardom. gde postoji moguñnost da se domañe snage naœu pod stranom komandom. istina je da se ovim povodom druga åesto ærtvuje prvoj. druãtvo postaje dezorijentisan i obespravÿen skup potroãaåa a æivot gubi punoñu i svrhu. iako joãpostoji spor oko taånog znaåeça ove sintagme. specifiånosti zajednice poåiçu da se gube. naime. tako ni za ÿudsku grupu puka egzistencija nije dovoÿna. Fran-cuska i Gråka bile povukle iz oruæanog dela Severnoatlantskog pakta.çihove se vlade nazivaju marionetskim. sastoji u pravu stanovniãtva da samostalno odluåuje o svom ustavnom ureœeçu. mora se naglasiti da kvalitet æivota. pak. potpisao s Austrougarskom dopustivãi ovoj uticaj na unutraãçu i spoÿnu politiku Srbije u zamenu za çeno obeñaçe da potpomaæe dinastiju Obrenoviña. Tajnu konvenciju koju je srpski kraÿ Milan 1881. Kollektive wirtschaftliche Sicherheit. Postoji tendencija da se pod ovom vrednoãñu podrazumevaju samo ekonomska dobra. Privredni razvitak i osamostaÿeçe su nesumçivo preduslovi za postizaçe i oåuvaçe boÿeg kvaliteta æivota. str. “naddræavne” privredne organizacije.

a nalazi se u opasnosti. str. godine. samo samopouzdan ili lakomislen. jer je na ovom mestu bilo dovoÿno utvrditi da je nastojaçe na oåuvaçu kvaliteta æivota i slobodnog ekonomskog. 1803 (XVII). U vezi s bezbednoãñu su naroåito uoåÿive dve tendencije. Ovo opaæaçe sastavni je deo definisaça situacije i podloæno je svim onim zabludama koje se tu pojavÿuju. Jedna je veñnagoveãtena i ona se sastoji u teæçi da se dræavna bezbednost poistoveti s nacionalnom: otuda nepopularni reæimi svaku opasnost po sebe tumaåe kao napad na vitalne interese cele zajednice i vrlo su spremni 30 Rez. elemenat pojma nacionalne bezbednosti. Po jednome.31 Neñemo daÿe opisivati sporove koji nastaju oko tumaåeça i shvataça ove vrednosti. Bezbednost postoji ako ta dobra nisu ugroæena. To stanoviãte je naroåito doãlo do izraæaja u poznatoj Rezoluciji Generalne skupãtine o stalnoj suverenosti nad prirodnim izvorima od 14. åeste zbog çene osetÿivosti. te se mora uzeti u obzir prilikom odreœivaça osnovnih vrednosti koje ulaze u pojam nacionalne bezbednosti. a ne bezbedan. u stvarnom spoÿnopolitiåkom odluåivaçu ova razlika nije toliko znaåajna jer se odluåioci ponaãaju prema svom opaæaçu (percepciji) opasnosti koja preti osnovnim vrednostima. i daÿe. decembra 1974. decembra 1962. nav. koji ne retko dobijaju i oblike pravnih sporova.To podjednako vaæi za razvijene zemÿe i za zemÿe u razvoju. i da se stara o nesmetanom ekonomskom razvoju i poviãeçu æivotnog standarda svoga stanovniãtva. Meœutim. Otuda dolazi i do sukoba izmeœu ove dve grupe zemaÿa. kognitivni. 31 Rez. mada je kod prvih naglaãena i æeÿa za oåuvaçem steåenog. D. bezbednost je prisutna onda kada je subjekt uveren da ne preti opasnost çegovim dobrima a po drugome se bezbednost ne moæe svesti samo na uvereçe.32Ovo drugo shvataçe je taånije. Ujediçene nacije su odluåno stale na sta-noviãte da je pravo svakog naroda i dræave da slobodno koristi svoja bogatstva i prirodne izvore. Ako je visok æivotni standard graœana jedne zemÿe delimiåno zasnovan na jeftinim koncesijama za eksploataciju prirodnih bogatstava drugih zemaÿa. naroåito kada se radi o prednosti ili privilegiji nastaloj usled neravnopravnosti u svetskoj privredi. politiåkog i kulturnog razvitka vrednost koju cene i kojoj teæe sve dræave. svodi se na procenu staça u kome se pomenuta dobra nalaze. 30 kao i Poveÿi ekonomskih prava i obaveza dræava od 12. 227 . iz prostog razloga ãto je subjekt koji misli da je bezbedan. nego na stvarno staçe neugroæenosti. delo. 32 Dimitrijeviñ. Ovo je stremÿeçe priznato kao legitimno i svojstveno svim dræavama. Opaæaçe bezbednosti Drugi. 31. onda ñe svaki pokuãaj da se takvi ugovori raskinu i izvrãi nacionalizacija stranih preduzeña biti u razvijenoj zemÿi protumaåen kao krãeçe steåenih prava i kao napad na kvalitet æivota çenog stanovniãtva. GS 3281 (XXIX). razuœenosti i vaænosti. a dobijenim od strane ranijih tamoãçih vlada. U tom pogledu ima dva shvataça. Nasuprot tome.

putem kolektivne bezbednosti. ili na bilo koji naåin nesaglasno s Poveÿom Ujediçenih nacija”. Eduard Beneãje. usvojila Generalna skupãtina UN. a druga da se spreåi svaka dræava da svoju nacionalnu bezbednost upotrebÿava kao izgovor za ugroæavaçe tuœih vrednosti. str. napad na flotu. npr. teæi se apsolutnoj bezbednosti. kome prethodi staçe ugroæenosti. “Meœunarodna politika”. meœu kojima i posledça. Isprva se. meœutim. Œ. M. meœunarodno ustanovÿenih opasnosti dobija jeste pojam agresije. u krajçoj liniji izgubÿeni rat. Paris. meœunarodne zaãtite. åije posedovaçe i odbranu maçim dopuãtaju u mnogo skromnijoj meri. U drugom sluåaju. definiãuñi pojam bezbednosti. str. pa takve privilegije izjednaåuju s osnovnim dobrima. kojim se hoñe obuhvatiti oni napadi na osnovna dobra dræava. Rad Pravnog komiteta na XXI zasedaçu Generalne skupãtine UN. Zatim se nabrajaju primeri takve upotrebe oruæane sile. pisao da ona “poåiva na izvesnosti da dræava uopãte neñe biti napadnuta ili da ñe u sluåaju napada dobiti brzu i efikasnu pomoñdrugih dræava”. II. Rezolucija Generalne skupãtine UN. Prevod u JRMP. 19676. dok se za primenu drugih sredstava to do sada nije moglo tako jasno utvrditi. teritorijalnog integriteta ili politiåke nezavisnosti neke druge dræave. 594/75. Jedna je u tome da se obaveze drugih dræava da ãtite nacionalnu bezbednost neke zemÿe taåno odrede i ograniåe. aneksija. osim primene oruæane sile. kao ãto su invazija. 233 i daÿe. decembra 1974. nastaje potreba da se çen kognitivni elemenat. Ovaj naåin ugroæavaça je u posledçe vreme sve åeãñi i uoåÿiviji upravo zato ãto je primena sile nesumçivo protivna meœunarodnom pravu. jedinom stvarnom opasnoãñu smatrao oruæani napad. koju je 14. Ãahoviñ. 3314 (XXXIX).33U sliånom duhu su i sve do sada zvaniåno pokuãane definicije agresije. blokada. agresija je veñnapad na takve vrednosti. odrede ili bar standardizuju na meœunarodnom planu. a napadom na bezbednost i najmaçe promene koje nisu u skladu s interesima takve dræave. slaçe oruæanih bandi itd. pa ne retko i sada. a s druge. zabraçeni meœunarodnim pravom. koriãñeçe oruæja. vrsta i stupaç opasnosti. koja u stvari krije æeÿu da se ceo svet uredi po sopstvenoj meri i potrebi: zonom nacionalne bezbednosti proglaãavaju se i najudaÿenija podruåja. Zato se sve diplomatique. osnovne vrednosti mogu biti ugroæene i na druge naåine. U “Diplomatskom reåniku”. 33 Dictionnaire 34 228 . Pri tom se imaju na umu dve glavne svrhe. napad. br. ne poklapa sasvim s ugroæavaçem bezbednosti: s jedne strane. bombardovaçe. Ova sklonost naroåito se zapaæa kod onih velikih sila koje su preko svojih preduzeña i graœana stekle povlaãñen poloæaj u nerazvijenim delovima sveta. Prema çoj: “agresija je upotreba oruæane sile od strane jedne dræave protiv suverenosti.34 Agresija se. Agresija S obzirom na to da je nacionalna bezbednost predmet zajedniåke.da sve svoje politiåke protivnike okvalifikuju kao agente stranih dræava. 696. Pravni vid koji skup ovakvih. okupacija.

Opãteåoveåanske (univerzalne) vrednosti A. 652. koji su na raznim mestima bili razliåiti. tumaåi ih i sankcioniãe ponaãaçe prema çima u vidu nagrada i kazni. o åijem je delovaçu veñbilo reåi. koje teæe da na pomenute pa i mnogo brutalnije naåine ostvare svoje interese. koje takve vrednosti propisuje. teæe sve dræave i u odgovarajuñoj meri ostali sub-jekti meœunarodnih odnosa. pod ovim posledçim se misli na moguñnost da se vojna sredstva zamene privrednim. 229 . ovakvi sistemi vrednosti su se sukobÿavali. najåeãñe krunisanim postojaçem transcedentalnog biña. a te sukobe su. ne retko. S obzirom na to. koje su svoj konaåni uspeh videle u tome ãto ñe ih prihvatiti svi ÿudi i tako se podvrgnuti jednom potpunom sistemu vrednosti.? Ukoliko se smaçuje efikasnost sile za postizaçe pozitivnih dræavnih ciÿeva. na ekonomski plan. kao svojima. kao uzrok ili opravdaçe svoje spoÿnopolitiåke delatnosti.åeãñe govori o “ideoloãkoj”. 4.. 35 Nye. na primer putem spoÿnotrgovinskih restrikcija. odræavaça veãtaåkog deviznog kursa ili drugih necarinskih ograniåeça. a i zato ãto su se vrhovi svetovne i duhovne hijerarhije spajali. multinacionalne kompanije). realnom) svetu preuzimali staraçe o ãireçu vere i çenom poãtovaçu. Stoga politika ne teæi samo ciÿu da odvrati stranu dræavu od vojnih akcija nego i da je spreåi u tome da cenu svoje unutraãçe politike prevali na domañu dræavu. Ono je npr. najåeãñe formulisani meœunarodnim pravom. pak. da su religiozne vrednosti bile odreœivane u skladu s preovlaœujuñim interesima. dolazilo do izraæaja u svetskim religijama. meœu kojima se istiåu transnacionalne privredne organizacije (tzv. Uvereçe da sva ÿudska biña imaju neke skupne. odreœujuñi ih u skladu s druãtveno-politiåkim sistemom i u okviru granica koje im postavÿaju interesi drugih subjekata. osnovne interese i da se svima çima moæe pripisati teæça ka takvim vrednostima nije nikada bilo nepoznato. Ovu “krunu” sistema vrednosti tumaåili su razni boæji “namesnici”. nav.35 Opasnosti kojima je nacionalna bezbednost zemaÿa u razvoju izloæena na ovaj naåin velike su i dolaze s raznih strana. ali je çegovo ispoÿavaçe u meœunarodnim odnosima uvek bilo sloæeno i nailazilo na raznovrsne teãkoñe. Pojam i istorija Pored onih vrednosti za koje se zna ili bar pretpostavÿa da im. ovakvi pritisci potiåu i od drugih subjekata meœunarodnih odnosa. “kulturnoj” i ekonomskoj agresiji. str. postoje i vrednosti åije se postizaçe ne moæe ograniåiti samo na jednu uæu zajednicu veñse vezuje za åoveåanstvo u celini. utoliko se ugroæavaçe dræavne samostalnosti premeãta sa vojnog. delo. Politika jedne dræave postaje sve zavisnija od politike drugih time ãto se razgraœuju prirodne granice koje su do sada delile privredna podruåja. Sem od razvijenih dræava. na sebe preuzimale dræave. koji su na “ovom” (tj..

ali su u ovom veku dobila nov podsticaj zbog toga ãto je ova vrednost posle dva katastrofalna svetska rata najãire prihvañena i ãto je. zajedno s detaÿnim planovima za çegovo ostvareçe. a s druge. Meœutim. nije znaåila niãta drugo do da vlast u svakoj dræavi suvereno odluåuje o vrednostima kojima ñe çeni podanici teæiti. stvarajuñi svoju svetovnu ideologiju. a ne opãtim ciÿevima. ova maksima. iskrsava niz teãkoña. çena je suverenost ograniåena samo na çenu te-ritoriju i na çene dræavÿane: ona se ne sme meãati u unutraãçe stvari drugih dræava. nastupio je period izvesne ravnoduãnosti prema takvim sistemima opãtih vrednosti. veñu savezu sa obespravÿenim i potlaåenima celoga sveta i za çihovo osloboœeçe. Francuska revolucija u prvom svom delu znaåi vrhunac i najveñi zamah takvoga shvataça: revolucionarni ratovi ne vode se u ime Francuske. Ovaj sporazum se u stvari zasnivao na srazmernoj sliånosti druãtveno-ekonomskih sistema u evropskim dræavama. Poãto je vera u to vreme bila najrazvijeniji vrednosni sistem. Kada. tek posle Drugog svetskog rata razvila se 230 . mlado graœans-tvo se u prvi mah ne zadræava na dræavnim granicama: odnosi meœu ÿudima i vrednosti kojima oni sluæe zamiãÿeni su kao staçe koje treba svuda da preovlada. åiji su jedini pravi subjekti dræave. rasprave o miru pisane i u proãlim vekovima. dræavna vlast je suverena. U stvari. a s çom i celo klasiåno meœunarodno pravo. toga je i vera). Razmatraça o miru su veoma stara. meœutim. Sam pojedinac i çegovo ponaãaçe prestaju da budu od znaåaja za meœunarodne odnose. koja se daÿe odvija pod uticajem primera onih zemaÿa u kojima se uspeãno ruãi feudalni poredak. godine: cuius regio. a parole velike revolucije postepeno postaju fraze iza kojih se kriju partikularni interesi. dakle. Naravno. a naroåito za vreme Napoleonovih pohoda. Za vanevropske. te ih u obliku odgovarajuñih pravila obezbeœuje i postiæe. Ciÿevi se uzajamno ograniåavaju a ne podleæu nekom viãem merilu. bio je predviœen drukåiji postupak. treba reñi ãta se pod mirom podrazumeva.Pod utiskom besmisla jednog od ovih sukoba. S jedne strane. tridesetogodiãçeg rata. mir postao preduslov opstanka ÿudskog roda. Skoro sve savremene univerzalne meœunarodne organizacije treba da sluæe postizaçu i oåuvaçu mira. posle pronalaska i usavrãavaça oruæja za masovno uniãtavaçe. snaga ovih ubeœeça ostaje takva da i Napoleonova vladavina u stranim zemÿama ipak predstavÿa odluåujuñi podstrek za promene i za borbu za graœanska prava. Takvih opãtih ciÿeva po tom glediãtu zapravo i nema: granice sebiånosti dræava postavÿene su samo pravilom da se ne sme ãtetiti legitimnim interesima drugih. eius religio (åija je vlast. a ne samo postizaça nekih od çegovih ideala. Meœutim. u kas-nijem toku. koje su uz to usvajale razliåite verzije hriãñanstva. nesporazuma i neslagaça. francuska buræoazija sve viãe pokazuje svoju nacionalnu ograniåenost. i posle razaraça koja je on izazvao. “necivilizovane” i “nehriãñanske” narode. a) Mir je iskrena teæça svih demokratskih vlada i veñine åoveåanstva i çegovo je ime ispisano na raznim barjacima. a ove teæe svojim. shvañena je uloga religije kao sredstva u rukama nosilaca vlasti i priznata je u obliku maksime. Iako su. koja je leæala u osnovi Vestfalskih ugovora od 1648.

ili je to pojam ispuçen pozitivnom sadræinom.36 Ova nauka obuhvata prouåavaçe uzroka ratova i preduslova za mir. i daÿe. istraæivaçe mira zasluæno je i za postavÿaçe sledeña dva odluåujuña pitaça: prvo od çih se svodi na odnos mira i potrebnih promena u meœunarodnoj zajednici a drugim se pita je li mir samo odsustvo oruæanog sukoba. O istraæivaçu mira. ali mora sve åeãñe da se suoåava s odreœivaçem samog pojma mira. “Anali Pravnog fakulteta u Beogradu”. 190. Vizija buduñeg mira razlikuje se stoga kod istraæivaåa mira raznih pravaca. ili da se reãeçe naœe u ãirokim formulacijama. Peace and Peace Research. gråkoj bogiçi mira. prema Ireni. 37 O toku i obeleæjima istraæivaça mira vidi Q.posebna nauka o miru s razliåitim nazivima. Starke. Najåeãñe se. predlaæe se kao boÿi naziv “irenologija”. “Journal of Peace Research”. V. ili da se u çega projiciraju partikularne vrednosti. poistoveñuju mir s neposrednom revolucijom. bliske svakome ko se malo udubio u razmiãÿaçe o miru. kao ãto su “druãtvena pravda” ili “ostvareçe åoveåanskih teæçi”. broj nacionalnih i meœunarodnih ustanova i instituta za istraæivaçe mira stalno raste i sve je viãe kçiga i åasopisa posveñenih problemima mira. 4. 38 J. Galtung: Violence. zaboravÿa da je obaveza istraæivaåa da definiãe mir. åiji ñe nosioci i onako znati ãta im je åiniti. odnosno Friedensforschung) i “polemologija” (na francuskom podruåju: polE9mologie). 1969. Ako je mir samo zamrzavaçe postojeñeg staça. Neki istraæivaåi mira. J. 191. da je “mir” åesto prazna fraza kojom se opravdava nemiroÿubiva politika. ne ono ãto mirom æeli da postigne. str. Svaki pokuãaj da se mirom obuh36 Prema gråkoj reåi polemos rat. a ne neãto drugo. 1972. stvorenog meœunarodnom primenom nasiÿa i ispuçenog nepravdama. 9. Dileme istraæivaça mira. nego i u staçu u kome ñe se nañi ÿudi u çima. str. on treba da se ispuni sopstvenom sadræinom.38 Stoga se zakÿuåuje da mira ne moæe biti sve dok ne postoje alternativni. Añimoviñ. Dimitrijeviñ. od kojih su najåeãñi: “istraæivaçe mira” (na podruåju engleskog i nemaåkog jezika: peace research. Vid. ne otvorenog veñprikrivenog. Na taj naåin se u pojam mira unose i elementi koji se u obiånom govoru pod çim ne podrazumevaju. strukturno nasiÿe). str. onda on znaåi mireçe s nezadovoÿavajuñom i nepodnoãÿivom stvarnoãñu za veñinu åoveåanstva. Ovakav napor je doveo do pokretaça i ponovnog formulisaça nekih od osnovnih pitaça u vezi s pojmom mira. sukob. Takva sadræina traæi se ne samo u odnosima izmeœu dræava i drugih subjekata meœunarodnih odnosa. “opredmeñenog” nasiÿa. a ne mira. G. 1968. 1971. Sithoff. naroåito oni s anarhoidne “nove levice”. 231 . institucionalizovanog (tzv. Pored konstatacije. “pozitivni” mir znaåi odbijaçe da se mir shvati samo kao modalna vrednost. An Introduction to the Science of Peace (Irenology). Meœunarodni problemi. meœusobno u sukobu. S obzirom na to da bi to u stvari znaåilo samo prouåavaçe sukoba. mirni ali efikasni naåini da se ostvare sve one promene koje teæe ukidaçu ostataka preœaãçeg. podloænu odnosima eksploatacije. naåin da se neãto postigne.37 Istraæivaçu mira posveñuju se ÿudi iz raznih struka i raznih zemaÿa. stvarnoãñu koja nije niãta do proizvod ispoÿavaça nasiÿa. uvodno razmatraçe. pri tom. rata. U smislu drugog postavÿenog pitaça. Leidon. i daÿe. pri åemu postoji opasnost ili da se mir poveæe s besmislenim parolama.

U ovom posledçem sluåaju. povodi se za doslovnim poreœeçem s revolucionarnim situacijama. decembra 1972. koje stavÿaju iznad sopstvene egzistencije. dok je rizik nukleranog samouniãteça u stvari dovoœeçe u opasnost celokupnog åoveåanstva radi ideje. Stoga nismo ubeœeni da je mir viãe od jedne meœunarodne instrumen-talne vrednosti to je staçe u odnosima izmeœu subjekata meœunarodnih odnosa. Takav je bio i naziv rezolucije br. cela zajednica ili celi svet. izaziva zabunu. Iz takvog staça raœa se oåajaçe. od trenutka kada je opasno ugroæena postupcima samih ÿudi. a borba za çih i oko çih bi mogla da se vodi i drugim. pokuãavajuñi da izazovu korenite promene”. koji leæe u bedi. osujeñenosti. Da ne bi delovao paraliãuñe i da ne bi fatalistiåki bio izjednaåen s postojeñim 39 Karakteristiåan je naziv taåke dnevnog reda. Sagledavaçe ove vrednosti u pravoj çenoj perspektivi nije jednostavno kao ãto na prvi pogled izgleda.39 Opstanak åoveåanstva stoga treba da bude shvañen u pravoj perspektivi. ærtvuju svoje æivote da bi ostvarili neke vrednosti. Na æalost. ma kakav on bio. Kao ãto smo videli. 3034 (XXVII). koji ugroæava ili odnosi nevine ÿudske æivote ili dovodi u opasnost osnovne slobode i prouåavaçe dubÿih uzroka ovih oblika terorizma i akta nasiÿa. patçi i oåajaçu te nagone neke ÿude da ærtvuju ÿudske æivote. Druga krajnost. 232 . za koje se zna da moæe izbrisati ÿudski æivot s cele planete. Za savremenog åoveka sudbina ÿudskog roda nije kao za prethodne generacije stvar viãih sila i prirode. koja se odnosi na pitaçe terorizma.vate i druge vrednosti. Meœutim. ona se moæe rangirati i kao najviãa i. iskÿuåena i onemoguñena te prevaæu nenasilna ali efikasna sredstva za postizaçe opãteprihvañenih ciÿeva i za reãavaçe sukoba izmeœu ciÿeva koji nisu takvi. deinde philosophari. generacije. mirnim sredstvima. A/8969. UN. veñse nalazi u ÿudskoj ruci. ona ne moæe viãe samo preñutno da se pretpostavÿa. usvojen 18. To postaje naroåito aktuelno od pronalaska oruæja za masovno uniãtavaçe. ako je taj æivot muåan. zato ãto taj pojam isuviãe razvlaåi i moæe da bude podozriv. pretvoriti u ñiftinski i defetistiåki stav da se u ime opstanka treba miriti sa æivotom. jer zajedno s opãteprihvañenim idealom mira nameñe i druãtvene vrednosti o kojima ne postoji saglasnost. nad kojima on nema kontrole. Stoga se mir i ne moæe pojaviti sam kao vrednost kojoj neki subjekat meœunarodnih odnosa teæi. pa ni tuœi æivot. u kome je primena nasiÿa napuãtena. po uzoru na latinsku izreku primum vivere. zahtev da ÿudski rod bioloãki preæivi postavÿa se kao prethodna vrednost. ovakva krajnost treba da podseti na to da åovek ne moæe da na prvo i vrhunsko mesto stavi ni svoj. pa i åitave grupe. Kao pretpostavka za sve druge vrednosti. zaboravilo se da tu vrednost. na XXVII zasedaçu Generalne skupãtine Ujediçenih nacija: “Mere za spreåavaçe meœunarodnog terorizma. b) Opstanak åoveåanstva. u prvom redu dræava. åoveka nedostojan. za koju su izuzetno hrabri i nesebiåni ÿudi poloæili æivote. kao preduslov za postizaçe svih drugih. ma koliko on plemenit bio. u kojima pojedinci. treba da uæivaju preæiveli. koja bez æivog åoveka ostaje sablasno prazna. Vidi Dok. za koju se ne retko åuje u laæno radikalnim krugovima. Ona mogu biti vrlo opasna. koje ñe posegnuti za sredstvima koja mu stoje na raspolagaçu. ukÿuåujuñi tu i svoje.

233 . Ono ãto je postignuto uglavnom se svodi na ograniåeçe koliåine oruæja koje pojedine dræave poseduju. u doba konvencionalnog naoruæaça. Things to Come New York. od kojih sve ne moæemo ni da predvidimo. koriste u ãirem i u uæem smislu. Svi dosadaãçi napori da se razoruæaçe u veñem obimu sprovede ostali su nepotputi zbog uvereça da se oruæjem joãuvek mogu ostvariti ili zaãtititi neke druge vrednosti.staçem. Takve su opasnosti. Bruce-Briggs. åije su zalihe veñpremaãile koliåinu potrebnu da Zemÿu pretvore u pustu i beæivotnu loptu. ogromnih talasa. samo postojaçe tako opasnog oruæja sluæi kao odluåujuñi argument u korist razoruæaça. U svakom sluåaju. Oruæje za masovno uniãtavaçe je veñpomenuto. meœutim. Beograd. str. Beograd. izazivaçe prirodnih katastrofa. Ãire znaåeçe ovoga izraza obuhvatilo bi okolinu koja åoveku “daje 40 Studija grupe struåçaka Ujediçenih nacija i druga dokumenta u zbirci: Efekti nuklearnog oruæja. kome se i ranije. niti jedna grupa dræava i subjekata meœunarodnih odnosa. i daÿe. nema razloga da se oåekuje da se to neñe dogaœati i sa buduñim pronalascima. Opasnost od svesnog samoubistva åoveåanstva joãuvek postoji. Pri tom se izrazi kao ãto su “åovekova okolina”. To ne znaåi. Otkad su opasnosti po åoveåanstvo oåigledne i bliske. 1978. viãestruke. Problemi bezbednosti i saradçe u Evropi. Ovakva oruæja postaju vremenom jeftinija i dostupnija. Na æalost. da ÿudi nesvesno ne srÿaju svome kraju i time ãto se ponaãaju tako da postepeno ali sigurno uklaçaju ili pogorãavaju uslove za svoje postojaçe na Zemÿi. i daÿe. te tako raste verovatnoña da budu primeçena ne samo onda kada spoÿnopolitiåki odluåioci jedne dræave naœu da je to u nacionalnom interesu. postalo je jasno da se i toj vrednosti mora neprekidno teæiti i sluæiti razumnom. Ovaj kompleks opas-nosti. Ovim opasnostima pridruæuju se i druge: uticaçe na klimu neprijateÿske dræave. Maçe se zna o opasnostima koje potiåu od hemijskog i bioloãkog oruæja. str. nego i kada su lica koja rukuju takvim oruæjem iracionalna. o otrovima åije minimalne koliåine mogu da odnesu ogroman broj æivota i moguñnostima da se izazovu epidemije strahovitih razmera. Pored oåigledno potrebnog nastojaça da se uklone uzroci za upotrebu takvog oruæja. Añimoviñ. koriãñeçe lasera kao “zraka smrti” itd. Institut za meœunarodnu politiku i privredu 1968 i H. 261. kao npr. planiranom i koordinisanom akcijom. na zabranu ãireça naroåito opasnog oruæja i na obavezu da se takvo oruæje ne upotrebÿava. on se ne moæe poistovetiti s ostajaçem u æivotu. da se preduprede meœunarodni sukobi. veñmora da podrazumeva pun æivot ili bar nadu u çega. poznat je kao kriza åovekove sredine ili pod drugim nazivima. Maccmillan. Ono se ne iscrpÿuje samo navoœeçem nuklearnog oruæja. uniãtavajuñu primenu. o opstanku ÿudskog roda ne moæe se starati jedna dræava. 186. IMPP “Prosveta”. 1972. mnoga dostignuña åovekovog uma nisu dugo åekala da naœu svoju vojnu. O opasnoj koncentraciji razorne moñi u Evropi. “sredina” itd. teæilo da bi se zaãtitila meœunarodna bezbednost i smaçili izgledi na uzaludnu smrt i nepotrebne patçe. tj.40 Kao ãto se vidi. pak. Kahn B. Q.

predstave o poæeÿnom poloæaju åoveka i odnosima izmeœu ÿudi osnovni su predmet ideologija. S druge strane. Dok UN A (Conf. i nepovratno uniãtava supstance bez kojih ne moæe da æivi. s velikim teãkoñama. treba doneti veñsada. prema shvataçima klasiånog meœunarodnog prava. da u mnogim rekama nema nikakvog æivota. u stvari. ne moæe se poreñi da su neke od ovih opasnosti stvarne. niti na kompromis izmeœu çihovih posebnih interesa. da mir mora da podrazumeva zadovoÿavajuñe staçe i moguñnost da se takvo staçe postiæe i poboÿãava. veñse ispostavilo da se pod ãirim pojmom åovekove okoline podrazumeva i çegova druãtvena okolina. U odnosu na opasnost koja je pred svima. odnos åoveka i prirode. niti sama sobom objasniti.sredstva za æivot u fiziåkom smislu koja mu omoguñuje intelektualni. na kojima zvaniåni predstavnici dræava raspravÿaju o pitaçima koja se ne mogu svesti samo na odnose meœu dræavama koje na takvim skupovima uåestvuju. odnosi izmeœu ÿudi pojavÿuju se i kao pretpostavka za postojaçe drugih vrednosti: tako je opãte prihvañeno stanoviãte da teãke druãtvene nejednakosti i nepravde predstavÿaju povoÿne preduslove za krãeçe meœunarodnog mira. o tome da åovek svojom delatnoãñu neprekidno utiåe na prirodu koja ga okruæuje i da joj pri tom ãteti time ãto iskoriãñava bogatstva koja nisu neiscrpna. da su neka mora postala prÿave kloake i da hrana sve viãe sadræi tvari koje se taloæe u organizmu i skrañuju mu æivot. druãtveni i duhovni napredak”. mada neke odluke. neslagaçe izmeœu onih koji smatraju da æivot time samo znatno gubi na lepoti i ugodnosti i onih koji na osnovu takvog razvoja predviœaju brzu krizu i katastrofu. koje u tom pogledu åesto ne mogu da se pomire. taåka 1. Pored toga. koja se ne moæe svesti na ekologiju. u çihovoj iskÿuåivoj nadleænosti. dakle. ovakvi su odnosi primarni predmet regulisaça dræava. meœutim. zajedniåke odluke koje ñe uticati na buduñnost. v) Poloæaj åoveka u druãtvu (ÿudska prava). 48/14) Rev. nalaze se. Zapazili smo npr. Deklaracija Konferencije UN o åovekovoj okolini. dræave i drugi subjekti meœunarodnih odnosa ne mogu biti ravnoduãni prema staçu u kome se nalaze ÿudi van çihovog domaãaja. åoveåanstvo joãuvek stoji razjediçeno i ostvaruje svoje posebne interese. doduãe. Tako je u posledçe vreme odræano nekoliko znaåajnih meœu-narodnih skupova iz ove oblasti. zbog åega su one sklone da svaku brigu iz inostranstva protumaåe kao nezakonito meãaçe i kao takvo odbace. 234 . åak i kada se premeste u neãto daÿu buduñnost. Nastojaça da se na meœunarodnoj ravni postigne napredak u poboÿãaçu opãte åovekove sudbine suoåena su. Pre svega. 41 1. podrazumeva åovekova sredina u uæem. fiziåkom smislu. veñi na odnose izmeœu ÿudi.41 Åeãñe se. I laik primeñuje da se u gradovima teãko diãe. Otuda su izgledi za sudbinu åoveåanstva ubrzo postali predmet raspravÿaça i van nauånih krugova. naime. Reå je. Bez obzira na pobude onih koji preterano dramatizuju blizinu sudçeg dana. a da opstanak åoveåanstva ne znaåi samo daÿu egzistenciju ÿudske vrste. Iz svih tih razloga. deo I. moralni. Postoji. Postalo je veñjasno da se nijedna univerzalna vrednost ne moæe nezavisno opisati.

koje je postavila neka viãa sila. veñdeklaraciju Generalne skupãtine Uje42 Tekstovi u zbirci. pravo na zdravÿe. miãÿeça. jer im u osnovi leæi ideja da svako ÿudsko biñe samim raœaçem stiåe izvesna neotuœiva prava. Beograd. S druge strane.42 Kao ãto se vidi. godine. Kao ãto se vidi. sve su to nacionalni dokumenti. Iako se staraçe o ÿudima van uæe dræavne zajednice ispoÿavalo i ranije. U opãtim crtama. da bi se u socijalistiåkoj misli pretvorile u smernice za opãtu druãtvenu akciju radi obezbeœeça uslova pod kojima svaka jedinka stvarno i u potpunosti moæe da se druãtveno izrazi. izraæavaça ili na borbu za socijalna i ekonomska prava. 1989. koja sadræi spisak minimalnih opãtih prava i sloboda svih ÿudi. pravo na æivot i slobodu. Temeÿi moderne demokratije. veñpoåev od francuske revolucije. moæe se reñi da je odluåujuñi proboj u tom pogledu izvrãen posle Drugog svetskog rata. Kako ovaj dokumenat ne predstavÿa meœunarodni ugovor. Iz toga vremena potiåu prvi znaåajni dokumenti o ÿudskim pravima. dobija svoj politiåki izraz srazmerno kasno. graœanska i politiåka prava ostaju to samo formalno. obrazovaçe. liånost. ova se dva pristupa proble-matici ÿudskih prava svode na iskÿuåivo zalagaçe za tzv. Stoga je ubrzo posle poraza hitlerovske koalicije. u duhu tadaãçeg naåina miãÿeça. da ih je Tvorac snabdeo izvesnim neotuœivim pravima. a naroåito ne od odluka nosilaca vlasti. koji se odnose samo na staçe u jednoj dræavi. udruæivaçe itd. i Deklaracija o nezavisnosti SAD od 1776. U tom znaku je tekla i evolucija u shvataçu ÿudskih prava koja su se u poåetku iskÿuåivo formulisala kao subjektivna prava pojedinca u odnosu na javnu vlast i kao çegove slobode prilikom obrazovaça takve vlasti i uticaça na çen rad. a naroåito u periodu buræoaskih re-volucija. ili sloboda kretaça. pravo na socijalno obezbeœeçe. To pozivaçe na viãe istine omoguñilo je da ovakve proklamacije budu uzor revolucionarnim pokretima u drugim dræavama. graœanska i politiåka prava kao ãto su npr. Ustav Virxinije od 1776. koja ne mogu zavisiti ni od åije voÿe. ako ne postoje socijalni i ekonomski preduslovi za çihovo uæivaçe. Nova kçiga. okupÿaçe. pozivaju na opãta “prirodna” naåela. za åije ostvareçe treba da se bore Ujediçene nacije i çihove ålanice. uåeãñe u kulturnom æivotu itd. u Ujediçenim nacijama usvojena Sveopãta deklaracija o pravima åoveka (10. koji je pokazao do kakvih sve meœunarodnih posledica moæe da dovede ravnoduãnost prema krãeçu elementarnih ÿudskih prava u jednoj zemÿi ili grupi zemaÿa. decembar 1948). Tako se u ameriåkoj Deklaraciji o nezavisnosti tvrdi da su “ove istine oåevidne: da su svi ÿudi stvoreni jednaki. 235 . godine. O çima se govori kao o ÿudskim pravima. sloboda i traæeçe sreñe”. kao ãto su britanska Poveÿa o pravima od 1689. Ovakva ideja prisutna u delima mnogih mislilaca i umetnika. ali se. godine i Deklaracija o pravima åoveka i graœanina francuske Nacionalne skupãtine od 1789. kao ãto su pravo na rad i odgovarajuñe radne uslove. ekonomska i socijalna prava ne mogu se samo proklamovati i zajemåiti ustavima i zakonima.Otuda se ovakve vrednosti u poåetku istiåu kao nacionalne i borba za çih se vodi u okvirima dræava. da su meœu ovima æivot.

Rizici nisu mali i moguñnost poraza postoji ne samo zbog protivÿeça onih koji opãteåoveåanske vrednosti ne uviœaju. Ozbiÿni mislioci i istraæivaåi ne smatraju to proroåanstvima. Beograd. socijalnim i kulturnim pravima. Ovakav uspeh Deklaracije nije spreåio nastojaçe da se doœe do sredstava kojim bi se poãtovaçe ÿudskih prava nametnulo kao pravna obaveza i osiguralo potpunijim meœunarodnim merama. str.43 Delatan stav prema vrednostima podrazumeva çihovo biraçe i borbu za çihovo ostvarivaçe. Ovo je. konaåno su. lutaça. 236 . bez obzira na to je li moguñe sprovoœeçe postupka i izricaçe sankcija ostaje svest izraæena u nizu akata Ujediçenih nacija posveñenih pravima åoveka. pa prema tome i sve dræave i svi ÿudi. dovodeñi do dubÿih saznaça i jasnijih predstava o pojedinim pravima i poloæaju çihovih nosilaca. i daÿe. Ovim se. Paktovi o pravima åoveka stupili su na snagu poåetkom 1976. veñopomenama za pravovremeno delovaçe. crne slike buduñih staça u koje åoveåanstvo moæe dospeti ako se ne otklone neke potencijalne opasnosti. U najnovije vreme opet su privukle paæçu tzv. g. godine. meœu kojima Deklaracija i paktovi zauzimaju samo vodeñe mesto. Do ovakvih se slika moæe stiñi primeçivaçem intuicije ili nauånom estrapolacijom postojeñih opasnih tendencija. ili su protiv çih. Moæe li nas spasiti futurologija. Ova svest sve viãe jaåa. svoje i svoje grupe nego i zbog nesuglasica. 4. ne iscrpÿuje spisak univerzalnih vrednosti kojima treba da teæi ceo svet. uostalom. Stoga je Deklaracija delimiåno okrenuta ka buduñnosti i sama za sebe kaæe da predstavÿa “zajedniåki standard koji treba da postignu svi narodi i sve nacije”. meœutim. u Ujediçenim nacijama usvojena dva pakta o ÿudskim pravima Meœunarodni pakt o graœanskim i politiåkim pravima i Meœunarodni pakt o ekonomskim. “negativne utopije”. ili im pretpostavÿaju uske ciÿeve. Otuda nije neumesno doåara43 O. Flechtheim.diçenih nacija. imala veliki odjek. ali je doãla do izraæaja saglasnost dræava da se za çihovo ostvarivaçe zalaæu. 1975. imajuñi u vidu da proces ostvarivaça svih ÿudskih prava nije lak i da treba da sledi puteve koje uslovÿavaju prilike u svakoj zemÿi. çegovim usvajaçem nije nastala obaveza dræava da zagarantuju ostvarivaçe svih nabrojanih ÿudskih prava. a u razliåitim oblastima ona sluæi kao merilo za utvrœivaçe minimuma prosveñenog postupaça s ÿudima. na çu se pozivaju mnogi meœunarodni ugovori. Sveopãta deklaracija je. Moguña su razliåita viœeça najvaænijih takvih vrednosti. kako je veñreåeno. paktovi su u izvesnom smislu uæi i maçe smeli od Deklaracije. krajem 1966. a one se mogu izra-ziti na najrazliåitije naåine. godine. Ovo znaåi da kao merilo vrednosti kome ñe biti podvrgavano postupaçe svakog subjekta meœunarodnih odnosa. Prilozi iz Development Forum. Nove vrednosti i nove opasnosti. teãkoña i sumçi. omoguñilo tako velikom broju dræava da usvoje Deklaraciju i pozivaju se na çu. Ona je preuzeta u mnogim ustavima. koja se moraju ispuniti. Stvarani zato da budu stvarno primeçivani kao pravni propisi. nesloge i ne-razumnosti subjekata koji treba da nose napredak. Posle dugih priprema. te je vremenom stekla mnogo veñi znaåaj od onoga koji bi joj se mogao odrediti strogim pravnim merilima. Informativni centar UN. 3.

vati beskrajne predele åovekovog napretka uporedo s ukazivaçem na opasnosti i zamke u koje åoveåanstvo moæe da zaluta. Morgenthau zajedno s mnogim drugim smatra. New York. str. Nacionalni interes Pored vrednosti koje su zajedniåke svim dræavama i vrednosti koje se vezuju za åoveåanstvo ili meœunarodnu zajednicu u celini. 46 H. An Introduction to American Foreign Policy. veñse svodi na moñkojoj teæi svaka dræava. Na jednom kraju su oni koji smatraju da nacionalni interes objektivno ne postoji. Jedan od omiÿenih primera koji se tim povodom daju jeste teæça Rusije da 44 A. 45 E. Morgenthau. New York. geopolitiåari i sliåni tumaåi meœunarodnih odnosa. str. 1978. Snyder. Knopf. naprotiv. donosilac odluka. veñda je to “ono ãto dræava. ispostavÿa se da ovaj ameriåki pisac. 1951. 5. Za çih je “nacionalni interes” ono ãto je. realistiåka teorija meœuna-rodnih odnosa. pak. Specifiåne vrednosti. za razliku od drugih vrednosti. S. tj. tako da pojam nacionalnog interesa prestaje da bude specifiåan za svaku pojedinu dræavu.47 U granicama uæeg pojma nacionalnog interesa ostaju oni “rea-listi”. ideoloãki neobojeno.46 Meœutim. åvrsto dato tako da mu ne moæe izmañi nijedan racionalni odluåilac. da je teæça ka sticaçu moñi glavni ciÿ svih dræava i osnovni pokretaå çihovih akcija. Savremena administracija. 1955. C. Nacionalni interes u ameriåkoj teoriji meœunarodnih odnosa. Rinehart. Ove se vrednosti ne retko oznaåavaju kao “nacionalni interes”. æeleñi da mu teorija ima opãtu vaænost. jedan standard misli. Miletiñ. bori i saraœuje u uvereçu da se progres ne moæe zaustaviti i ograniåiti i da ñe on dovesti do spoznaje novih opãteåoveåanskih vrednosti. interesi i ciqevi pojedinih subjekata A. 10 i daÿe. koji se ni kod jedne druge dræave ili bar kod velikog broja drugih dræava ne mogu zapaziti. dræave slede i treba da slede “samo jednu zvezdu vodiÿu. odluåi da jeste”. 17.45Drugu.44 Prilikom upotrebe izraza “nacionalni interes” treba biti oprezan jer se shvataça o çemu razlikuju. Furniss R. da ima neke posebne interese. Prema çemu. koje u ovom trenutku izgledaju neostvarÿive ili se åak ne mogu ni opisati. 237 . Politics Among Nations. Na shvataçu o postojaçu objektivnog nacionalnog interesa izgraœena je tzv. str. 242. In Defence of the National Interest: A Critical Examination of American Foreign Policy. trajno uslovÿavaju vrednosti kojima ona teæi i da se te vrednosti ne meçaju s promenama drugih elemenata dræave. jedno pravilo akcije: nacionalni interes”. ukÿuåujuñi tu i revolucionarne promene u vlasti. 47 Åitalac ñe zapaziti da se naãe neslagaçe s ovim shvataçem izraæava veñi time ãto moñnismo uvrstili u vrednosti zajedniåke svim dræavama. svaka dræava moæe da teæi nekoj specifiånoj vrednosti. kakvu u svojim delima zastupa Hans Morgentau (Morgenthau). krajnost predstavÿaju oni koji veruju da je nacionalni interes objektivno dat i trajan i da postoji bez obzira da li ga odluåioci i stanovniãtvo dræave uviœaju. Veñina ÿudi i ÿudskih druãtava sada se napreæe. Beograd. a naroåito mesto na kome se nalazi dræavna teorija. çenog odnosa prema moñi drugih. bez obzira kakva bila çegova uvereça. u konaånoj liniji odreœuje interes pomoñu moñi tj. koji smatraju da objektivne okolnosti.

ãto znaåi da on pod tim podrazumeva i one vrednosti koje smo oznaåili kao zajedniåke svim dræavama ili opãteåoveåanske ili vrednosti koje se samo nekada pojavÿuju kao takve. koja se navodno. 101. protiv zanemarivaça ovozemaÿskih interesa svoje zajednice i protiv uvereça da se u meœunarodnoj politici moæe sve ãto se hoñe. postupa francuski teoretiåar Remon Aron (Raymond Aron). nedopuãtaçe niåije hegemonije u Evropi. Takve se tradicije. drugim reåima. “osloboœeçe porobÿene brañe”. stalne teæçe ili vrednosti. a nekome su sluæile kao parole za prikrivaçe i opravdavaçe drukåijih teæçi. koje svedoåe o istovetnoj ili sasvim sliånoj oceni objektivnog poloæaja te zemÿe. ne postoji ni sam po sebi.izbije na topla otvorena mora. ali nije neoboriva. te je prema tome nemoguñe na çima kao na glavnoj osnovi graditi predviœaça za buduñnost. veñtako nazivaju trajnije uvereçe spoÿnopolitiåkih odluåilaca. Izgleda nam da pojam nacionalnog interesa.48 Meœutim. delo. koje omoguñava da se. Tako npr. Iako nisu kratko trajale. meœutim. Nacionalni interes. str. O çegovom postojaçu se tada moæe govoriti na osnovu posmatraça stvarnog ponaãaça dræave u toku duæeg perioda. jer je odstupaçe moguñe. stalnije spoÿno-politiåko ponaãaçe ili. izvesnu tradiciju u spoÿ-noj politici. meœutim. u promeçenim okolnostima napuãtaju. slava i ideja. glavni nacionalni interesi svih dræava su bezbednost. i pored znaåajnih promena u strukturi dræave. ukoliko ga u nauci uopãte vaÿa zadræati. Po çemu. te zato onaj koji ga prouåava nije osloboœen obaveza da istraæuje uzroke koji dovode do çegovog formulisaça. treba da bude istorijski. tako i iz subjektivnih razloga. sastavu spoÿnopolitiåkih odluåilaca i okolnostima. Pojam “nacionalnog interesa” usvajaju. kako iz objektivnih. i oni teoretiåari koji ga ne smatraju objektivno postojeñim. U tom duhu se izraz “nacionalni interes” upotrebÿava i kao opomena odluåiocima protiv idealizma i voluntarizma. posedovaçe neprekidnog plovnog puta do Indije itd. koji smatra da nacionalni interes ukazuje na dugoroåne ciÿeve dræave i podseña sadaãçu generaciju stanovniãtva i odluåilaca da su ålanovi jedne trajne politiåke zajednice. one nisu veåne. niti samo u glavama odluåilaca. bez obzira je li to sve koristilo dræavi po nekim objektivnim merilima ili ne. dakle. tj.. 238 . 48 Nav. i Aron. itd. Stoga je pretpostavka da ñe se dræava i daÿe ponaãati onako kako se dugo ponaãala dopuãtena. Tako se u britanskoj spoÿnoj politici dugo smatralo nacionalnim interesom obezbeœeçe suprematije na moru (pravilo dve sile. Takvu ulogu su u drugim zemÿama imali “sticaçe æivotnog prostora”. utvrde neke konstante. pri åemu je u takve vrednosti neko verovao. kao i Morgentau. uopãtava nacionalni interes i smatra da ga moæe na isti naåin izraziti za sve dræave. nije gubila ni sa kakvom promenom u vlasti. po kome britanska flota mora biti bar ravna zbiru flota dveju po snazi narednih zemaÿa). poæeÿnim promenama i pravaca da se do çih doœe. “ãireçe prave vere”.

Wihova trajnost moæe biti nepoznata. bez obzira na çihove osobine. Prilikom prouåavaça donoãeça spoÿnopolitiåkih odluka jedne dræave. B. predstavÿaju razliåite delove. Otuda ñemo. Tako se åesto smatralo. moraju se uzeti u obzir i one specifiåne vrednosti koje nisu dovoÿno trajno postojale da bi se podrazumevale pod pojmom “nacionalnog interesa”. Ova pretpostavka nije. ukazati na neke od çih. ne sme otvoreno iznositi. meœutim. jednostavno anektiraçe celog sveta svojoj dræavi. tj. jer se moæe navesti dug spisak dræava za koje se pouzdano sme tvrditi da takvih pretenzija nemaju. mada je povremeno bivao spoÿnopolitiåka vrednost u oåima nekih odluåilaca.Mada ne moæemo da se sloæimo sa na poåetku navedenim bihe-vioristiåkim stavom. na raåun neposrednih suseda. Uz to. ili krajçe neizvesna. Ekstenzivna poÿoprivreda kao glavni izvor prihoda i nacionalna amorfnost kao moguñnost da se stiåu novi “podanici”. Srazmerno je åesta teæça da se teritorija dræave proãiri u ograniåenom obimu. kada su takve vrednosti tek formulisane. ove vrednosti su deo spoÿnopolitiåkog odluåivaça. kako svaka dræava teæi da ãiri svoju teritoriju. iako se tako predstavÿa. u novije vreme se takva teæça. Takvi ciÿevi mogu biti ekonomski. Dok je ranije. te je ovakva vrednost specifiåna za çih. spada kako smo veñrekli u domen iracionalnog. Pojam nacionalnog interesa bi sluæio da pokaæe da se u svim ovim promenama i oscilacijama åuva jedno interesno jezgro. strategijski. Vlade. za koje je iskustvo pokazalo da mogu uåestvovati u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu pojedinih dræava. Pa ipak. åak i ako postoji. nacionalni i istori239 . ustupili su mesto industriji i nacionalizmu. ni u jednoj dræavi nije interes celog stanovniãtva. istorijski su bili moguñi neki vidovi ekspanzionizma. kao ãto je to napomenuto. odluåioci. Pa ipak. koji ili nisu bili tako ambiciozni ili toliko otvoreni. ãireçe dræave bilo smatrano vrednoãñu samom po sebi i znakom “zdravÿa” i napredovaça dræave. sve viãe se ispostavÿa da takvo proãireçe ima u stvari da posluæi nekom drugom ciÿu. kada je oåito da na çu mogu uticati sledeñi politiåki izbori time ãto ñe doñi na vlast stranka koja ih se odriåe. veñvladajuñeg sloja. da obezbedi neku drugu vrednost. moramo imati na umu da taj interes. Ekspanzionizam U takve vrednosti spadaju pre svega one koji neki pisci imaju obiåaj da pripiãu svim dræavama. koji su teritorijalnu ekspaniziju po svaku cenu åinili maçe privlaånom i opasnijom. geopolitiåari. struje i interese grupe u çemu. i tada i danas postoji izvestan broj dræava. ali ne i opãta. ne praveñi razliku izmeœu tradicionalnih i ukoreçenih i privremenih i spornih vrednosti. a u tom su predçaåili tzv. bila taåna ni u doba kada su takve teorije bile u najveñoj modi. kao npr. Dok najekstremniji vid teritorijalnog ekspanzionizma. veñse svesno ili nesvesno prikriva izgovorima razne vrste. prema kome trenutni odluåioci proizvoÿno odreœuju nacionalni interes dræave. meœu åijim odluåiocima je uvreæeno uvereçe o potrebi teritorijalnog ãireça.

uz to. formiranih nacija i pravila meœunarodnog prava. Ovakva bi se analiza mogla primeniti na bezmalo svaku dræavu. koje u tim oblastima æivi. gvozdenom rudom u Loreni i kamenim ugÿem u Ruru. a nijedan razlog nije podoban da je opravda. Tako se npr. Kolonijalizam Kao najpribliænija zamena za neograniåenu teritorijalnu ekspanziju. Ekonomski i strateãki razlozi su uz to izgubili podrãku demokratskog javnog mneça. trenutno samo nacionalni razlozi mogu da dobiju neku podrãku. Alzaãane dræala za svoje sunarodnike. a ne o nacionalistiåkim falsifikatima. koja je nemoguña zbog postojaça moñnih dræava. koji je uvek bio opasan po dobrosusedske odnose. dok se istorijski smatraju opasnim i iracionalnim. koji su ih naseÿavali i stvarali tako kolonije. Joãsu gråki gradovi u takve teritorije slali svoje sugraœane. graniåne oblasti najåeãñe etniåki nehomogene. ako se zbiÿa radi o çima.jski. joãuvek postoje ekspanzionistiåki ciÿevi. javno izreåeni prikriveni u glavama odluåilaca. nastala je teæça da se prisajedine nenaseÿene oblasti. privredne (potreba Trsta za zaleœem) i strateãke (odbrana Zapada od napada i Istoka) argumente. Jugoslovenski narodi bili su ærtve takve politike stranih dræava. italijanski iredentizam ne miri s tim ãto su posle Drugog svetskog rata najveñi deo Istre i Slovenaåkog primorja pripojeni Jugoslaviji i pri tom se mahom poziva na istorijske (vlast Venecije i Italije u proãlosti). koje trebe “osloboditi”. Mada. u raz-nim meœusobnim kombinacijama. Rizik sukoba je otuda suviãe veliki. meœutim. Tako se skoro sasvim mogu izbrisati razlike izmeœu æivota u nacionalno “svojoj” i nacionalno “tuœoj” dræavi i izbiti iz ruke i posledçi argumenti ekspanzionizmu. “zaostali” ali “necivilizovani” ÿudi. tj. U novom veku je izraz “kolonija” poåeo da meça znaåeçe 240 . Nemaåka je. mora se na kraju napomenuti da je u danaãçe vreme takva politika oteæana jer su razlozi za çu izgubili legitimnost. Nesigurnost francusko-nemaåke granice dugo je leæala poglavito u tome ãto su obe zemÿe æelele da gospodare svim vaænim sirovinama za proizvodçu åelika u pograniånim oblastima. pri åemu su se nenaseÿenim smatrale i one oblasti na kojima æive drukåiji. Kako su. V. dok je Francuska verovala da jedino reka Rajna moæe da posluæi kao bezbedna granica prema Nemaåkoj. te se reãeçe traæi u tome ãto ñe se nacionalnim maçinama zagarantovati poloæaj koji ih obezbeœuje uæivaçe svih graœanskih i politiåkih prava i zaãtitu od denacionalizacije. Svaki pokuãaj prisajediçeça strane teritorije smatra se agresijom. jer je svaka od çih vodila ili vodi ekspanzionistiåku politiku ove vrste. S obzirom na vaænost nacionalnog samoopredeÿeça. ekspanzija radi prikÿuåeça delova sopstvene nacije u inostranstvu najåeãñe bi znaåila ukÿuåivaçe u svoju dræavu i nacionalno stranog stanovniãtva. a i danas se ne mogu poricati ekspanzionistiåke teæçe politiåkih krugova u nekim susednim dræavama na raåun jugoslovenske teritorije. dakle. a ove su ostale u vezi s gradom-dræavom koji ih je osnovao. te je traæila prisajediçeçe oblasti na çenoj zapadnoj obali.

sticale van evropskog kontinenta. kada se “starim” kolonijalnim silama. godine). u samoj metropoli. str. Neobuzdana trka za kolonijama ubrzo dovodi dotle da na svetu ne preostaje slobodnog prostora za kolonijalnu ekspanziju. Italija. U ovoj fazi. Glavni razlog za sticaçe kolonija bio je ekonomska eksploatacija. pod nadzorom meœunarodne organizacije i u interesu lokalnog sta-novniãtva. prema kojima nijedna dræava ne moæe pretendovati na status velike sile ako ne poseduje kolonijalno carstvo. kolonijalizam nalazi svoj najjaåi podsticaj u æeÿi razvijenog nacionalnog kapitalizma da obezbedi. naroåito Nemaåke. a osnovni ekonomski interesi poåiçu se dopuçavati i prekrivati drugim. Ãpaniji. Kao i ranije. i 1914. Stoga se u kolonijalistiåke avanture upuãtaju i zemÿe koje za to nemaju potrebnih uslova. Frankfurt. 1972. 1896. kao ãto su Nemaåka.49 Posle izvesnog zastoja za vreme industrijske revolucije. pa åak i toboæça civilizatorska misija hriãñanskih naroda. poåev od XVI veka. a svoj vrhunac doæivÿava izmeœu 1880. dok su profiti iãli uskim slojevima na vrhu. U to vreme nije ni bila retkost da kolonijalnu ekspanziju ne preduzimaju organi dræave. veñpojedini avanturisti i privredna preduzeña. kolonijalizam ulazi u svoju najrazvijeniju fazu. koja je u doba nerazvijenog kapitalizma imala izgled åiste pÿaåke proizvoda. koja u svom pokuãaju da osvoji Etiopiju trpi sraman poraz od primitivno naoruæanih vojnika Negusa Menelika II (bitka kod Adue. koja se naziva i imperijalistiåkom. Italija i Japan. ali ne u potpunu korist kolonijalista-pobednika. kolonijalno carstvo je celokupnu na-cionalnu ekonomiju kolonijalnih sila viãe stajalo no ãto joj je koristilo. Poraæene kolonijalne sile (Nemaåka i Turska) gube svoje posede. E. kao i administrativnog upravÿaça kolonijama. tako i vojnih. kako ekonomskih. Æeÿa “novih” kolonijalnih sila. kojim se bivãi kolonijalni posedi poveravaju na upravÿaçe pojedinim dræavama. koje åesto nije bilo uvereno u stvarnu potrebu za sticaçem kolonijalnih poseda. da se pristupi preraspodeli kolonijalnih poseda na ãtetu “starih” kolonijalnih sila. eksploatacija kolonija postaje sistematskija i racionalnija. ovaj privredni interes jednog sloja stanovniãtva ulepãava se parolama o nacionalnoj veliåini i prestiæu. 241 . Krippendorff. I zaista. pa i ÿudi (uzimaçe robova). padali na teret poreskih obveznika. kao ãto je nacionalni prestiæ. Probleme der internationalen Beziehungen. pridruæuju i nove. bez obzira na to da li je broj sopstvenih naseÿenika bio velik ili neznatan. ali su troãkovi vojnog zaposedaça i obezbeœivaça. S razvijaçem kapitalizma. Portugalu i Francuskoj. Tako kolonijalizam nije bio samo eksploatacija pokorenih naroda. nego i oblik eksploatacije kod kuñe. ne samo stalne izvore sirovina. Ovaj sukob obeleæava i poåetak opadaça klasiånog kolonija-lizma. Ovaj zaokret bio je 49 188. U okviru Druãtva naroda stvara se mandatni sistem.i da se odnosi na posede koje su evropske dræave. jedan je od vaænih uzroka Prvog svetskog rata. godine. kao npr. Ovakvi su argumenti bili potrebni i zbog domañeg javnog mneça. prostora koji se moæe zaposesti bez protivÿeça i oruæanog otpora neke or-ganizovane dræave. Suhrkamp. Velikoj Britaniji. veñi pouzdana træiãta za plasman robe i kapitala. tj. u krajçoj analizi.

Iako u prvi mah ovakva reãeça nisu izgledala mnogo viãe nego deklaracija. Mandatne te-ritorije su opet date na upravÿaçe kolonijalnim silama. pomoñantikolonijalistiåkim pokretima nije se smatrala protivnom meœunarodnom pravu. ona su omoguñila znaåajnu ulogu koju su Ujediçene nacije odigrale u konaånom ukidaçu kolonijalizma. meœunarodnoj kontroli podvrgavaju se i oni kolonijalni posedi koji ostaju u rukama kolonijalnih sila i proglaãava se naåelo da kolonijalna uprava mora biti u interesu domorodaåkog stanovniãtva i voditi jaåaçu samouprave (ålan 73. ãto im je obezbedilo podrãku koja nije bila samo moralne prirode. jaåa antikolonijalistiåki stav. Sistem mandata zameçuje se starateÿskim sistemom. u kolonijama nastajao period zatiãja. Sistem mandata je ipak bio samo kompromis. koje zauzimaju mesto najrazvijenije dræave i oseñaju da bi u slobodnoj utakmici. kao i u javnom mneçu mnogih dræava. pritisak na kolonijalne sile u Ujediçenim nacijama sve viãe rastao. Ãtaviãe. Jaåaçu ovih pokreta doprinosi i zauzetost metropola Drugim svetskim ratom. s obzirom na snagu pobedniåkog britanskog i francuskog kolonijalizma. koji je na specifiåan naåin nadahçivao i predvodio Gandi (Gandhi). koji ih åak primorava da mnoge stanovnike kolonija naoruæavaju i osposobÿavaju za vojnu sluæbu. Uspeh nekih od çih. koje su kolonijalne armije lako guãile. neoptereñenoj carinskim i drugim barijerama koje su podigle metropole oko svojih kolonija. deluje na jaåaçe antikolonijalne borbe u drugim kolonijama. a çihovo ponaãaçe u kolonijama bilo je neprekidno pod lupom svetske javnosti. uvek mogle da izaœu kao pobednik i da tako po voÿi proãiruju træiãte za svoje proizvode i kapital i obezbede pristup potrebnim sirovinama.moguñiz dva razloga: pod uticajem socijalistiåke misli. uz pojedine slabo organizovane izlive protesta. svet doæivÿava i toleriãe nove pokuãaje kolonijalnog osvajaça Italija najzad uspeva da potåini Etiopiju (1936). Po pravilu je. u sredçim i niæim slojevima stanovniãtva metropola. Za razliku od sliånih situacija u drugim okolnostima. koje se s veñinom od çih ophode kao da su ih jednostavno zaposele. koju izraæavaju sve ãiri i sve boÿe organizovani politiåki pokreti. U toku dvadesetog veka i u kolonijama se stvara graœanstvo i s çim jaåa i nacionalna svest. Stoga je s poveñaçem broja dræava u Ujediçenim nacijama. naroåito onoga u Indiji. teorijski. Stvaraçe Ujediçenih nacija dogaœa se u mnogo izraæenijoj antikolonijalnoj atmosferi od stvaraça Druãtva naroda. u samim 242 . S druge strane. da nagriza i borba pokorenih naroda. Ãto je joãvaænije. koje su nastale posle uspeãno okonåane oruæane i politiåke borbe za osloboœeçe od kolonijalne vlasti. kome se pored mandatnih teritorija podvrgavaju i kolonije poraæenih zemaÿa u Drugom svetskom ratu i. meœutim. Poveÿe Ujediçenih nacija). Ciÿ starateÿstva izriåito postaje sticaçe potpune nezavisnosti teritorija pod starateÿstvom. kolonije pobednica koje ih dobrovoÿno stave na raspolagaçe Ujediçenim nacijama. dok neke razvijene kapitalistiåke dræave u postepenom osipaçu kolonijalnih imperija vide moguñnost sopstvene privredne ekspanzije. Ovo posledçe vaæi naroåito za SAD. poãto je bio skrãen otpor nesloænih feudalnih gospodara. Kolonijalni sistem poåiçe sada.

Tim putem kreñu i kolonijalne sile s demokratskim ustrojstvom vlasti. G. pri åemu se mora napomenuti da se to ne odvija bez trzavica pa i strahovitih krvoproliña u kolonijama. ostvare bez teritorijalnog proãireça. Takav je ciÿ postignut onda kada se osigura potreban stepen uticaja i kontrole na teritorijama koje inaåe ostaju iza granica. zajedniåko poreklo itd. pored nekih maçih teritorija gde je strateãki interes metropole neobiåno izraæen. ovakva se kontrola nad interesnom sferom naziva dominacijom. pretça vodeñe sile je utoliko jaåa i opasnija zato ãto pripadnik sfere u redovnim okolnostima ne moæe da oåekuje pomoñi podrãku s druge strane. vlada koja to ne poãtuje biñe svrgnuta delovaçem agenata hegemona ili otvorenom intervencijom. U najãirem smislu. koji se inaåe postiæu ekspanzijom. Tako je Juæna Afrika bila prestala da bude kolonijalni posed Velike Britanije.kolonijalnim metropolama jaåa glas onih koji uviœaju da su svi argumenti za odræavaçe kolonijalnih poseda iãåezli ili se ispostavili kao laæni. a onaj oblik dominacije koji se temeÿi na voœstvu koje velika sila treba da ima na osnovu nekoga stvarnog i od çenih sledbenika priznatog razloga najåeãñe se naziva hegemonijom. ali se iza svih tih sredstava redovno krije jedno. a politiåka voÿa stanovniãtva. veñprema tome na åemu se prvenstveno temeÿi çena moñ. To su naime. Da bi se one izbegle. tj. hegemonizam) Kao ãto se moglo videti. Kako se interesne sfere vrlo åesto temeÿe na ravnoteæi snaga. bivãe kolonije evropskih zemaÿa koje su. izraæena izborima ili na 243 . spoÿnopolitiåki odluåioci trude se da one ciÿeve. raskinule veze s metropolama. teritorijalno proãireçe moæe se sukobiti s mnogim teãkoñama. osnovno i konaåno pretça oruæanom intervencijom. ali tako ãto je maçina doseÿenika iz tih metropola i çihovih potomaka zadræala svu onu vlast i sve one prednosti koje im je u odnosu na domoroce obezbeœivao kolonijalni status. dakle izvesna srodnost koja najmoñnijoj dræavi daje svojstvo “prirodnog voœe” i “zaãtitnika”. ali je kao preæiveli ostatak kolonijalizma do skora bila jedinstveni primer dræave organizovane na rasistiåkom principu. u stvari. u sastavu stranih dræava. Uz iskÿuåeçe meãaça drugih rivalskih velikih sila podjednake moñi. Ona to postiæe razliåitim sredstvima. koji otvoreno favorizuje maçinu. Stvaraçe interesnih sfera (dominacija.. Pripadnost sferi uticaja deformiãe politiåki æivot i spoÿnopolitiåko odluåivaçe u podreœenoj zemÿi sve vaænije politiåke odluke moraju da dobiju saglasnost hegemona. ovakva dræava nastoji da se u okviru sfere ne dese nikakve promene koje çoj ne bi odgovarale. Rodezija). ideoloãki primat. naroåito onda kada su interesi koji su ugroæeni posebno jaki ili se lako razbuktavaju nacionalistiåke emocije zbog srazmerno velikog broja belih naseÿenika (Alæir. Kada je osnovni naglasak na zadræavaçu nadzora nad spoÿnom politikom i glavnim tokovima unutraãçe politike u dræavama jednog podruåja koje neka velika sila smatra znaåajnim za sebe. govori se o interesnoj sferi te dræave. Kao razlozi za hegemoniju su se tokom istorije navodili kulturna razvijenost. na dogovoru izmeœu velikih sila. Nije otuda ni åudo ãto su ãpanske i portugalske kolonije najduæe åekale na osloboœeçe i ãto posledçi ostaci kolonijalizma imaju specifiåne oblike.

drugi naåin. SAD su tako neke latinoameriåke zemÿe dræale i pod privremenom okupacijom ili im nametale finansijski protektorat (npr. ostañe krça jer ñe hegemon spreåiti dolazak na vlast snaga koje mu ne izgledaju dovoÿno pouzdane. 17). Istovremeno. pa åak i napredno: svojom poslanicom kongresu SAD predsednik Monro (Monroe) je 1823. Monroeve doktrine. koji su. te su SAD nastojale da svoju hegemoniju prikriju uspostavÿaçem Panameriåke Unije (kasnije Organizacije ameriåkih dræava). Spoÿna politika SSSR pokazala je da se i u “realnom socija-lizmu” donosioci spoÿnopolitiåkih odluka opredeÿuju za izgradçu interesnih sfera. Dominikanska Republika. 244 . svojim hegemonima priznavali prvenstvo i stajali na çihovoj strani u meœusobnim sukobima. One su bile na åelu grupacije slobodnih gråkih gradova dræava. SAD su u prvom redu smatrale da je Latinska Amerika podruåje za unosno investiraçe kapitala çihovih preduzetnika i zadræavale su sebi pravo da grubo interveniãu u svakom sluåaju kada su smatrale da su takve investicije ugroæene (tzv. koji im nije bio po voÿi. Ova politika SAD poåela je na oko sasvim bezazleno. i daÿe (I. koja je. godine izrazio reãenost ove zemÿe da se odupre daÿoj kolonijalizaciji i intervenciji evropskih sila u Severnoj i Juænoj Americi. Atina i Sparta. Sjediçene Ameriåke Dræave odbacile su ograniåeçe u pogledu uåestvovaça u evropskim stvarima joãu toku Prvog svetskog rata. trebalo da bdi nad bezbednoãñu Zapadne hemisfere daju-ñi u stvari legalitet pritisku i intervenciji SAD se ni u najskorijoj proãlosti nisu odricale upotrebe oruæanih snaga. Povijest peloponeskog rata. Iako su takvu politiku prikrivali iza parola o misiji u borbi za socijalizam Staÿin i çegovi saradnici nisu se ustezali od otvorene upotrebe ovakvih pojmova u diplomatskim pregovo50 Tukidid. 32. Haiti. Nikaragva). Iako je u novije vreme usled uticaja svetskog javnog mneça ovako gruba politika postala nemoguña. izazvan upravo time ãto je Atina naruãila postojeñu ravnoteæu jer je Kerkiru. Kuba. SAD su se obavezale da se neñe meãati u evropske poslove. primila pod svoje pokroviteÿstvo. koji je bio pod hegemonijom Sparte. meœutim. U klasiånoj Gråkoj su se isticala dva hegemona. SAD smatraju celu Zapadnu hemisferu svojom interesnom sferom. Postojaçe interesnih sfera optereñuje meœunarodne odnose od pamtiveka. od kojih je naj-znaåajniji bio peloponeski rat. “dolarska diplomatija”). Zagreb. kako bi pokuãale da spreåe unutraãçi politiåki razvoj u latinoameriåkim zemÿama. pogotovu onih åiji se program sastoji u oslobaœaçu od uticaja hegemona. koloniju Korinta. navodno. Monroeva doktrina postala je za latinoameriåke zemÿe teret jer je znaåila potpunu izloæenost politiåkom pritisku SAD i ekonomsku eksploa-taciju çihovih graœana i preduzeña. 29. str.50 Joãod poåetka XIX veka. ãto je u tom trenutku u prvom redu znaåilo nameru da se Ãpaniji ne dopusti da pod okriÿem Svete alijanse ponovo pokori svoje bivãe latinoameriåke kolonije. Umesto zaãtite. Matica hrvatska. koja je vremenom poåela da znaåi pretvaraçe oba ameriåka kontinenta u interesnu sferu SAD. dok su mnogo viãe polagale na drugu komponentu tzv. 1957.

nav. o tome kako su on i Staÿin u poverÿivim razgovorima za tren oka podelili sfere uticaja na Balkanu. ali da u “velikoj grupi socijalistiåkih dræava. koji ga shvataju kao prastaru pojavu. procentualno. str. 34. nije moguñe sprovesti rukovoœeçe socijalistiåkim zemÿama i komunistiåkim partijama iz nekog centra. u odnosu 50:50. vidi u tekstovima sporazuma sa Nemaåkom od 23. nametaçe statusa protektorata ili vazalne dræave i kolonijalno osvajaçe. Posle Staÿinove smrti. Deklaracije vlada FNRJ i SSSR od 2. “Prosveta”. pa se tako govori o imperijalizmu Atine.rima. str. teorija monopolitnog socijalistiåkog lagera se postepeno napuãta. delo. u sluåaju pobede nad nacistiåkom Nemaåkom. Ãire znaåeçe imperijalizma ima kod veñine pisaca. i SSSR-a i zapadnih sila. istorijsko. neistorijsko. 52 V. od kojih je svaka suoåena sa svojim sopstvenim zadacima. juna 1955.”53 U skladu s tim su i neke praktiåne mere koje je SSSR sprovodio u to vreme u prvom redu normalizovaçe odnosa s jugoslovenskim komunistima i s çim povezano potpisivaçe dvaju vaænih dokumenata. Makedo51 Colliard Manin. II. str. i daÿe. 245 . stav sovjetskih pisaca u odnosu na socijalistiåke zemÿe u okviru podruåja koje je Staÿin dobio kao sferu uticaja. 54 GavranovStojkoviñ. Kao ãto je dobro poznato. D. çeno znaåeçe poåiçe da se umnogostruåava pa i gubi. ãire. str. 207. to je znaåilo da se u Jugoslaviji nije smelo niãta desiti ãto ne bi bilo po ñudi velikih pobedniåkih sila. odnosno çen vladar. 53 Komunist (Moskva). delo. U skladu s latinskom etimologijom ove reåi. o åemu svedoåi Hruãåovÿevo shvataçe da su osnove jedinstva zajednice socijalistiåkih zemaÿa ideologija marksizma leçinizma. avgusta i 28. Memoari VI. 1964. 1961/1. nav. kao ãto su se u sovjetskoj publicistici i daÿe uporedo upotrebÿavali izrazi “socijalistiåki lager” (tabor) i “socijalistiåka zajednica”. i Deklaracije o odnosima izmeœu Saveza komunista Jugoslavije i Komunistiåke partije Sovjetskog Saveza od 20. neograniåeno vladala. 71. kojim bi nacija koja ga je stvorila. juna 1956. Kao i uvek kada mnogi govornici i pisci promeñu jednu reå. ostao je ambivalentan sve do raspada SSSR. pravilno shvataçe meœunarodnih zadataka radniåke klase i duboka vera u neizbeænost pobede socijalizma. 146. Imperijalizam Termin “imperijalizam” åesto se upotrebÿava.52 Po planovima velikih saveznika.51ili iz poznate anegdote. srazmera uticaja izraæena je bila åak u brojevima.54 Meœutim. bila bi to teæça da se stvori imperija. 383. Pa ipak. kao ãto se to npr. moæe se reñi da se u ozbiÿnoj literaturi o meœunarodnim odnosima susreñu uglavnom dve osnovne vrste znaåeça. i uæe. zavojevaçe. septembra 1939. 55 Deutsch. pri åemu je uticaj u Jugoslaviji imao da bude obostran.55 U svojoj ãirini ovakav pojam imperijalizma podrazumevao bi prosto prisa-jediçeçe. koju je zabeleæio britanski premijer Åeråil. str. stvaraçe hegemonijalne federacije. 380. naåelo proleterskog internacionalizma. nevezanu za neki odreœeni istorijski period. Beograd. prostrano carstvo. Åeråil.

konzervativna odbrana postojeñeg staça. Pre svega. jer posebno govori o tri ciÿa imperijalizma. a ne dinamiåan proces sticaça imperije. 56. Napoleona. da preokrene odnose moñi izmeœu dve ili viãe dræava. Kada su. ako reãi da odbaci podreœeni poloæaj i da to postigne time ãto ñe pojaåati svoju moñali da se imperijalizmom ne moæe nazivati porast moñi zemÿe koja veñdominira drugima! Morgentau izriåito kritikuje stanoviãte po kome se oåuvaçe veñpostojeñe imperije oznaåava kao imperijalizam. jer ona nije niãta drugo nego regionalna premoñ. str. imperijalizam i onda kada se imperija stiåe i kada se brani za oznaåavaçe razlike izmeœu ove dve faze ili staça trebalo bi upotrebÿavati druge izraze.57 Time se. poãto je takva politika statiåna. Uz sve to treba zapaziti razliku izmeœu opisanog i naãeg shvataça odnosa prema vrednosti: naãe je miãÿeçe da vrednost kao deo i motivacija spoÿne politike postoji bez obzira na to æeli li se steñi nova. 46.. ne moæe se ipak preñutati da su rezultati u konkretnim primerima apsurdni: strogo sprovedeno. meœutim. u stvari. godine nije viãe vodila imperijalistiåku politiku. çegovo merilo dovelo bi dotle da su one zemÿe koje su htele da se otmu britanskom imperijalnom uticaju bile imperijalistiåke. stoga. koristeñi nepovoÿne prizvuke koje je u tadaãçem znaåeçu imao. carske i hitlerovske Nemaåke itd. verovatno. Iako se mora istañi da Morgentau hoñe da kvalifikuje politiku teæçom ka promeni odnosa snage. 246 . Imperijalizam je. regionalna premoñ. 57 Isto. delo. i daÿe. a ne nekim drugim ciÿem. na primer.. ovaj pisac i nije sasvim dosledan. koji su stvaraçe svetske imperije. stvaraçe kontinentalne imperije ili lokalna. Velika Britanija veñod 10. Prema çemu. 56 Nav. mada mu se dodaje i teæça ka stvaraçu sfere uticaja. bilo bi to svaka ekspanzija.”56 Iz ovakvog stava sledi neoåekivani zakÿuåak da se i sasvim nemoñna dræava moæe upustiti u imperijsku politiku. str. Kako piãe çihov najistaknutiji predstavnik. realistiåke ãkole meœunarodnih odnosa. U suãtini. neposedovana vrednost ili oåuvati veñsteåena vrednost. çegovo shvataçe vraña uobiåajenom ãirem pojmu imperijalizma kao teæçe da se stvori imperija.nije. u doba kada je Dizraelijeva (Disraeli) vlada u Velikoj Britaniji poåela sve viãe da naglaãava znaåaj Britanske Imperije i potrebu da se britanski posedi teãçe veæu za metropolu i da se stiåu novi. Ovakvo shvataçe karkteristiåno je za marksistiåke pisce ali ga s çim deli i dobar deo ozbiÿnih graœanskih teoretiåara. i liberalni kabineti posle dolaska na vlast nastavili s dotle kri-tikovanom imperijalistiåkom politikom. Izraz su poåeli upotrebÿavati Dizraelijevi liberalni protivnici u Engleskoj. jer su htele da preokrenu odnos snaga! Zato. Uæe znaåeçe imperijalizam ima kada se odnose na pojavu koja oznaåava jedan period istorije meœunarodnih odnosa. imperijalizam je “politika koja teæi da poniãti postojeñe staçe. Rima.“a policy that aims at the overthrow of the status quo. Joããire znaåeçe imperijalizam dobija u radovima pisaca tzv. at the reversal of the power relations between two or more nations”. Originalni tekst nije lako prevesti na naãjezik:. sam izraz “imperijalizam” kao oznaka za spoÿnu politiku poåeo se upotrebÿavati tek u drugoj polovini XIX veka. viktorijanske Velike Britanije. svaka teæça da se zagospodari svetom. Hans Morgentau (Morgenthau).

Pored ostalog Hobson konstatuje da kapitlaizam smaçuje potroãçu te dovodi do teãkoña u plasiraçu proizvedene robe unutar evropskih dræava. koje su åak i blago-naklono gledale na proces dekolonizacije. znajuñi da kao najrazvijenija kapitalistiåka zemÿa mogu u “otvorenoj utakmici” nadmaãiti sve svoje konkurente. Likvidacija kolonijalizma nije otuda otklonila imperijalizam kao spoÿnu politiku. svakako. politiåkih i kulturnih spona s çima. Naåin kontrole nad zavisnim teritorijama nije bitan. i Buharina. koliko su to pokuãaji da se nerazvijene zemÿe dovedu u onu meru ekonomske i politiåke zavisnosti. Takav se odnos naziva neokolonijalizmom. Iako i daÿe ima kolonijalnih osvajaça. veñse poåelo razmiãÿati o pravom znaåeçu i dubÿim uzrocima te pojave. 247 . Allen & Unçin. dræave koje veñimaju kolonije meçaju odnos prema çima (ãto je na primer bila i suãtina veñpomenute Dizraelijeve politike) vezujuñi ih åvrãñe za svoju ekonomiju. uz izvesnu psiholoãku prednost koju im daje reputacija nekolonijalistiåkih dræava. ni kao opasnost za maçe razvijene i maçe moñne zemÿe. ulaze u imperijalistiåki odnos prema dræavama koje inaåe zadræavaju spoÿna obeleæja suverenosti. kao Nemaåka i Italija. koja je potrebna da bi se uz ãto niæu cenu postigli imperijalistiåki ciÿevi (npr. dok druge. U tom pogledu predçaåile su SAD joãod Prvog svetskog rata. 58 Najnovije izdaçe: Imperialism. U imperija-listiåkoj fazi. Poåev od objavÿivaça Hilferdingovog “Finansijskog kapitala” (1910). predaju s posebnim æarom. a povod im je. prva ozbiÿna studija o impe-rijalizmu iz pera engleskog ekonomiste Xona Hobsona (John Hobson).nije se viãe moglo go-voriti o imperijalizmu kao odluci. kapitalizam u onoj svojoj fazi razvoja u kome se uspostavÿa dominacija monopola i finansijskog kapitala. ona nisu toliko karkteristiåna za fazu imperijalizma. SAD. Ovakva razmiãÿaça postaju sve åeãña poåetkom HH veka. marksistiåki orijentisani pisci daju svoj doprinos ana-lizi imperijalizma. prvi put izaãla 1902. politika velikih sila prema Kini u toku prve polovine HH veka). godine. kada se ispostavÿa da Velika Britanija nije jedina imperijalistiåka sila. Meœutim u tome bivãim kolonijalnim metropolama uveliko konkuriãu najrazvijenije kapita-listiåke zemÿe bez kolonijalistiåke proãlosti. prohtevu ili greãci jedne vlade. 1938. pa im se åak neke dræave. Prema Leçinu. kao npr. ovde se naroåito istiåe Leçinovo delo Imperijalizam kao najviãi stadijum kapitalizma (1917). London. Pored radova Roze Luksemburg (Luhemburg). imperijalizam je.58 Hobson je imperijalizam doveo u vezu s kapitalizmom i pokuãao da ga objasni ekonomskim uzrocima. te je stoga pogreãno brkati imperijalizam i kolonijalizam. koristeñi u tu svrhu niz preostalih ekonomskih. shvatajuñi pri tom da je ona postojala i pre no ãto se za çu naãla pogodna reå. u stvari. Bivãe kolonijalne sile nastoje da izgubÿene kolonije zadræe pod imperijalistiåkom dominacijom. nadajuñi se da ñe tako moñi da zaposednu nove poloæaje. koje se onda odluåuju da prigrabe i za sebe zadræe træiãta na drugim kontinentima.

Druãtvena moñi vlast su za ove posledçe sredstvo da bi postigli neke druge ciÿeve. Ulagaåi pristaju na uslove i rizike. str. Schumpeter. Imperijalizam je. u ovom sluåaju bi se poãlo samo od jedne vrste ÿudi. i “realistiåka” teorija. dakle. od kojih smo neka upoznali. oni se ne mogu smatrati racionalnim. ili preduhitrila nekoga da ne bude moñniji od çe. sve ono ãto subjekti meœunarodnih odnosa æele. moñse ne moæe shvatiti kao konaåna vrednost ili zavrãni ciÿ spoÿne politike. U skladu s tim. Ne treba. “realpolitiåare”. ponose se uglavnom time ãto polaze od “prave” prirode åoveka. Meridian Books. 248 . str. Sticaçe moñi kao samostalna vrednost Nije retko da se vrednost.59 Œ. Imperialism. na koje do skora nisu ni pomiãÿali. teæça da kontrolom i dræaçem u za-visnosti maçe razvijenih zemaÿa. Ako. oruæana intervencija radi zaãtite “interesa svojih graœana” postaje teæe ostvarÿiva. neka dræava æeli da osvoji neku teritoriju. delo. pod pritiskom ãirokih masa. pa ni tipiånim ÿudima i politiåarima. Ovakva shvataça. kao ãto smo veñnapomenuli. iako mu ciÿevi ostaju isti. 1955. Åak i kada bi jednostavno prenoãeçe individualnih osobina na kolektivitet bilo umesno. u stvari. nav. koji nikada nisu doneli nikakvog dobra svojoj stranci. Prema ovakvim shvataçima. da bi ostvarili vrednosti koje su jasnije ili maçe jasno izrazili u svom politiåkom programu. meça svoje metode. Borba za vlast bez programa. i daqe 60 Morgenthau. svi ostali ciÿevi. Isto tako. New York. recimo. ili jednostavno pokazala da je moñna. karakteristiåna je za tzv. uæivaju u vlasti radi same vlasti i time motiviãu svoje akcije. mada nije napuãtena. koji se u politiåkim naukama i politici toboæe ne sme idealizovati. smetnuti s uma da se u velikom delu strane literature sreñe i drugo znaåeçe imperija-lizma. proãirena meœu teoretiåarima. u krajçoj liniji sluæi ovoj vrhovnoj vrednosti. Meœutim. transnacionalna preduzeña. pa se zato i reœe preduzima. da je moñne samo merilo nego i glavna vrednost. koje karakteriãe stadijum najrazvijenijeg kapitalizma. narodu ili dræavi. kako ñe se u daÿim izlagaçima joãboÿe videti.Imperijalizam.60 Ispoÿava se. Nekada tako laka. praktiånim politiåarima i laicima. 11. 5. Iako takvi ÿudi nesumçivo postoje. Za ovo drugo shvataçe vezana su razna objaãçeça. kao lica u isto-imenom Nuãiñevom komadu. koristi “interes odreœen pomoñu moñi” kao glavni kÿuå za razumevaçe i objaãçavaçe spoÿne politike i meœunarodnih odnosa. pomiçe jaåaçe snage i uticaja dræave. Social Classess. kao osvajaåke politike s ciÿem sticaça velike teritorije i velikog broja potåiçenih ÿudi. veñkao sredstvo 59 J. Daleko smo od toga da potceçujemo ulogu moñi u meœunarodnim odnosima i u politici uopãte. meœutim. imperijalizam teæi da izgubi nacionalne boje te je sve viãe vezan za nove subjekte meœunarodnih odnosa. veñzato da bi tako uveñala svoju moñ. koju treba spoÿnom politikom dostiñi. to nije zato ãto su joj ona ili neãto na çoj potrebni. onih koji. sve ostale vrednosti.

koji bi zabrinuli inostranstvo i naveli ga na preventivne mere: ako je. U stvari. o çemu se ne moæe govoriti sve dok se moñne postigne. koja. time se stiglo samo do teorijski malo vrednog uopãtavaça. strahu koji uliva. obiåno. pak. ne objaãçava niãta. naroåito u vojnom pogledu. moñje oznaka za sposobnost i moguñnost da se neka sredstva u meœunarodnim odnosima koriste. Neosporno je da dræave teæe moñi kako bi ostvarile svoje ciÿeve. pravi razlog za uveñaçe moñi eskpanzija u odnosu na susedne teritorije. Joãtaånije. dakle. O pojmu moñi viãe ñemo raspravÿati kasnije. Ova fetiãizacija moñi moæe se objasniti na razne naåine. kako bi se onda mogle doneti druge odluke radi postizaça æeÿenih vrednosti. te se zato åinilo da rat mora da se vodi iz bilo kog razloga. ukÿuåujuñi tu i izbor vrednosti. ukoliko doœe do poistoveñeça çega i dræave kao subjekta meœunarodnih odnosa. moæe da bude takva da u moñi koju ima. Spoÿnopolitiåki razlozi mogu se sastojati u prikrivaçu pravih ciÿeva. Unutarpolitiåki razlog moæe da se krije i u militarizaciji dræave: ukoliko vojska postane dominantna druãtvena grupa. Napomenimo dotle sledeñe: iako moñne moæe da se svrsta meœu vrednosti koje objaãçavaju svaku spoÿnu politiku. Naoko izgleda da je postignut teorijski uspeh time ãto je reåeno da je ciÿ svake spoÿne politike svodÿiv na teæçu ka moñi. moguñe je i idiosinkratsko objaãçeçe: ukoliko liånost jednog åoveka toliko dominira spoÿnopolitiåkim odluåivaçem. Kako se cela energija dræave usmerava na stvaraçe toga preduslova i. ne moæe se tvrditi da nema odluåilaca koji se rukovode jedino çome. jer je sasvim oåigledno da se iza ove teæçe kriju razliåite pobude i sasvim suprotni sistemi vrednosti. onda ona svoju vlast i svoje zahvataçe u veliki deo druãtvenog proizvoda mora da pravda onim ãto ona u prvom redu oliåava moñi. ponekad toliko udaÿenog da se vremenom izgubi iz vida. vide moñkao takvu samostalnu vrednost. koji su. pa tako ono radi åega se moñupotrebÿava izgleda kao sredstvo za dokazivaçe moñi. ali sama odluka o jaåaçu ili åuvaçu moñi malo govori o tim vrednostima. Pre svega. Orijentalna despotija i apsolutna monarhija pruæaju takve primere. umesto 249 . veruje se. kako se on sporo postiæe. nalazi potpuno zadovoÿeçe. radi uæivaça u çoj samoj. To dolazi otuda ãto je logika moñi kao konaånog ciÿa preokrenuta. umesto da nam pomogne. niti da se pojmi kao samostalna vrednost. Sasvim je moguñe. biti odraz çegove liånosti. a samo snaæeçe dræave. ova konstatacija. Teæça ka moñi je ipak dvosmislena. izgleda prihvatÿivo kao “neutralan” ciÿ. jasno je da pojedine odluke koje se donose imaju za ciÿ poveñaçe moñi. u ãirem odluåilaåkom krugu se stvara utisak da je samo postizaçe moñi glavni ciÿ. Taåno je da se u danaãçoj svetskoj situaciji malo koja dræava ne trudi da poveña svoju moñ. na primer. onda ñe i spoÿnopolitiåke odluke. Najåeãñi dokaz vojne moñi bila je pobeda u ratu. koji. vezani za osvajaçe radi osvajaça. jaåaçe moñi moæe biti potrebno radi postizaça nekog daÿeg ciÿa. Nije åudo ãto je u oåima ratnih voœa i vojnih profesionalaca izgledalo da su rat i osvajaçe uzroci moñi. i to se deãava. da se odluka donosi samo radi poveñaça moñi. Meœutim.da se takav ciÿ postigne. Konaåno.

Subjekti meœunarodnih odnosa ne stvaraju ugled radi ugleda. prigovara joj se da bi se taj novac mogao utroãiti na daleko boÿe i preåe stvari.obratno. obiåno se zamera da gladnih i siromaãnih ima i kod kuñe. Kao ãto se druãtveni ugled koji åovek ima ne moæe lako “unovåiti” ili uopãte prevesti na “opipÿive” vrednosti (pa åak u takvom pokuãaju moæe opasno da se poÿuÿa ili izgubi). Ako se. Dræave. S druge strane. Daju li se stipendije stranim studentima. çeni predstavnici biñe birani u najviãe organe takvih organizacija ili u druga meœunarodna tela. tako i dræava s ugledom zasnovanim na naåelnoj i nesebiånoj spoÿnoj politici. npr. dakle. ali je åudno da su ovaj naåin razmiãÿaça usvajali i ÿudi koji su se bavili naukom. Videli smo da Aron “slavu” (glorie) smatra jednom od triju glavnih vrednosti. moæe da oåekuje povereçe i podrãku åak i od onih koje su neki çeni stavovi u konkretnim situacijama pogodili. meœutim. kaæe se da se time rizikuje gnev moñnih protivnika. koji nema izgleda na brz uspeh i pored plemenitog nadahnuña i opravdanih zahteva. Otuda. Reãi li vlada da uåini izdatke kako bi se u zemÿi organizovao veliki meœunarodni skup ili sportska manifestacija. ukazuje se na talentovane mlade domañe dræavÿane. kojima teæe sve dræave. Kao ãto dobar privrednik vodi raåuna o svom ugledu jer ñe mu na dugu stazu pomoñi da bude rado biran poslovni partner. E. ugled moæe da izgleda joãviãe kao samostalna vrednost. mnogim “praktiånim” ÿudima izgledaju izliãne ærtve koje spoÿnopolitiåki odluåioci mogu da uåine u ime cele zajednice da bi ugled dræave porastao. åesto pribegavaju veoma vulgarnim objaãçeçima. Pomoñzemÿama u razvoju opravdava se time ãto ñe se tako postiñi povlaãñen poloæaj na çihovim træiãtima. rado poveravati vaæne uloge u meœuna-rodnim organizacijama. Kao reakcija na to. vlada zalaæe za stvar nekog dalekog i slabog naroda ili politiåkog pokreta. dok se za uzvrat moæe oåekivati samo zahvalnost male i nejake grupe ÿudi. Ugled (prestiæ) kao samostalna vrednost Ugled ili prestiæ je joãjedno sredstvo koje se brka s ciÿem. Istina je. koji ne mogu da se ãkoluju. ali iz istih razloga. lica koja su duæna da obrazlaæu izdatke. na sredini. recimo. Takve kritike nisu retke u mnogim dræavama. po takvim shvata-çima teæe slavi samoj po sebi: spoÿnopolitiåki odluåioci usvajaju ugled kao vrednost jednostavno zato ãto i oni i çihovi sugraœani uæivaju u slavi svoje dræave. niti svaku svoju “uslugu” ili “dobro delo” æele odmah da naplate. stipendije strancima kao investicije u obaveãtajnu mreæu ili propagandu. itd. itd. nego ãto je moñ. Woj ñe se. Kada se daje pomoñnerazvijenim zemÿama. zato ãto ona imaju izgleda na uspeh. oni ñe biti åesti ar250 . tako nisu ni jasni suptilni naåini do koje dræava ili drugi subjekt meœunarodnog prava moæe da iskoristi okolnost ãto svetsko javno mneçe i javno mneçe u veñini dræava povoÿno i sa simpatijama gledaju na çega. te ñe tako moñi lakãe da se zalaæe za ostvareçe vrednosti kojima teæi.

Naravno. Na sliåan se naåin i sport moæe izroditi od sredstava za zbliæavaça u nadomestak za isticaçe moñi i ugleda: nije retko da su vlade zainteresovane da nacionalne momåadi postignu pobede po svaku cenu.bitri i posrednici. Vladina ãtampa. neosporno da se spoÿnopolitiåki odluåioci povremeno mogu rukovoditi ugledom kao jedinom vrednoãñu. mogu da budu uvereni da je postignut veliki ugled i da uzajamno sebi åestitaju na çemu. raskoãne sveåanosti. kao i moñ. a unutar zemÿe jaåa opijenost toboæçom nacionalnom superiornoãñu i nepostojeñim uspe-sima. J. 1972. Ovakva razmetÿivost. U svim ovim ciÿevima ciÿ je puki ugled. tj. Tada insistiraçe na “ugledu” dobija oblik nadmetaça. Vrste spoqnopolitiåkih ciqeva Opredeÿeçe za neku vrednost joãne znaåi da je izabran i spoÿnopolitiåki ciÿ. na kraju. International Politics.61 6. ponoviti ono ãto se najåeãñe zaboravÿa: do ugleda se u stvari dolazi time ãto su postignute neke druge vrednosti ili se pokazalo zalagaçe za çih. To priznaju i pisci koji inaåe smatraju da se prestiæ prvenstveno zasniva na razvijenosti i vojnom potencijalu. 61 Vidi K. åesto skopåana sa nacionalizmom. pa i veliki deo stanovniãtva. 78. To tek postaje ona vrednost kojoj se teæi. Najpre je to zalagaçe za opãteåoveåanske. teæça ka ovakvim laænim vrednostima nije toliko opasna kao teæça ka moñi radi moñi. Iako je. str. Prentice Hall. moæe da bude dvostruko ãtetna. meœu kojima vaæno mesto zauzima veñpomenuto povratno delovaçe sredstava na ciÿ: ako za postizaçe nekoga ciÿa nema raspoloæivih sredstava ili se ona ne uoåavaju takav se ciÿ neñe ni formulisati. da bi iskrsla kao ciÿ ukoliko se pojavi i put za çeno dostizaçe. ne obaziruñi se na materijalne izdatke i ne prezajuñi od teãkih incidenata ako se ovi ciÿevi ne ostvare. treba. i ugled u praksi odluåivaça moæe da se fetiãizira. dakle. Englewood Cliffs. To naroåito biva kada se priœe dosta nejasnoj granici izmeœu ove dve pojave. kada se smatra da ugled potiåe od manifestacija moñi. univerzalne vrednosti. spadaju u mnogobrojna ispoÿavaça laænog ugleda. dakle. 251 . iako ñe vrednost i daÿe ostati da postoji. dok ga tamo gde bi trebalo da postoji. te se zato lako neutralizuje podsmehom. Hvalisava sujeta stvara van zemÿe suprotan utisak od ugleda. a ne ona koja se samo vidi ili priæeÿkuje. u inostranstvu. podrazumeva aktivan odnos prema vrednosti. åak i sva sredstva informisaça. Pa ipak. i u teãkim situacijama moñi ñe da raåunaju na podrãku javnog mneça. Pod ciÿem se. razmetÿivi gestovi i insistiraçe na protokolarnom prvenstvu diplomatskih predstavnika. Holsti. nalik na ono izmeœu malograœanskih porodica. nema. mada je najåeãñe reå o samozavaravaçu time ãto se proizvode spoÿna obeleæja ugleda. Velike i åeste vojne parade. koji æive u skupim vilama i voze se automobilima koje dræava ne moæe da priuãti. U pretvaraçu vrednosti u ciÿ uoåavaju se razliåiti uticaji.

. nav. Teæe dostiæne vrednosti se onda postavÿaju kao krajçi. Takve situacije postavÿaju inostranstvo pred dilemu da li da vatrene izborne parole i ãovinistiåke ispade tumaåi kao unutraãçu politiåku taktiku za zadræavaçe vlasti ili da pomirÿive izjave u susretima s predstavnicima inostranstva smatra pretvaraçem vuka u jagçeñoj koæi. Otuda moæe da postoji razlika izmeœu proklamovanih i stvarnih ciÿeva. zasnovane na ideologiji. a druge za inostranu “potroãçu”. sredçoroånih i kratkoroånih ciÿeva. meœutim. u odnosu na dugoroåni ciÿ opãteg i potpunog razoruæaça. Vlada. To. kod ekspanzionistiåkih ciÿeva. konaåni ciÿevi. dok se çima podreœuju bliæi. ponekad prinuœeni da laænim ciÿevima zavaravaju i sopstveno stanovniãtvo. Ovo se. Otuda bi oni trebalo da budu konkretno formulisana etapa u postizaçu dugoroånog ciÿa. Revolucionarni subjekti. vaæi samo za vrednosti koje tek treba dostiñi. naravno. jer se nalaze na vrhu hijerarhije spoÿnopolitiåkih ciÿeva i sluæe kao uzor i merilo za donoãeçe i sprovoœeçe svake spoÿnopolitiåke odluke. Napo-menimo samo da iskustvo pokazuje da su laici skloni drugom tu-maåeçu. dok su “struåçaci” pokazivali naivnost prve vrste. ãto obiåno dovodi do postavÿaça dugoroånih. dok su za pristalice postojeñeg staça karkteristiåni stalni ciÿevi. meœutim.Iz istih razloga prelaz izmeœu prihvañene vrednosti i formulisanog ciÿa nije tako nagao. jasniji i lakãe ostvarÿivi ciÿevi. kao npr. 143. ciÿevi mogu biti uopãteni do nejasnosti. Dugoroåni i stalni ciÿevi su logiåki sliåni. ali moæda prekasno. imaju izræenije dugoroåne ciÿeve. Iako sredçoroåni ciÿ treba da bude 62 Npr. ona se postavÿa kao stalni ili trajni ciÿ spoÿne politike. delo. dugoroåne ciÿeve je nekad teãko ustanovÿavati i ispitivati. Ako je treba saåuvati. jedne za domañu. Pravi ciÿevi se zaklaçaju iza laænih onda kada su prvi nepopularni. Tipiåna greãka ove posledçe prirode bila je politika “umirivaça” Hitlera. pojavÿuju se kao sredçoroåni ciÿevi. Da bi se to pokazalo. uz to. koje mogu da se sporazumevaju o neposrednim potrebama. i daÿe. 252 . najåeãñe se uvodi vremensko merilo za razlikovaçe ciÿeva. meœutim. zabrana nekih vrsta oruæja. koje iziskuju i podrazumevaju promene. biti dat. ali ne postiæu saglasnost o vrhovnim ciÿevima jer se u çima sukobÿavaju vrednosti. ne postiæe onda kada su odluåioci koalicija heterogenih politiåkih snaga. Naravno. stvaraçe bezatomskih zona itd. Holsti. te se takvom ne moæe ni nazvati. Npr. Sredçoroåni ciÿevi se nalaze u bliæoj buduñnosti ali ne neposrednoj i smatraju se ostvarÿivim. verujuñi da ñe se razbaruãeni politiåki voœi i partije “urazumiti” kada doœu na vlast i ponesu odgovornost za sudbinu svoje dræave i sveta. str.. te bi çihovo ostvarivaçe bilo ugroæeno samim tim ãto bi bili objavÿeni. koji teæe promenama u meœunarodnom sistemu. Spoÿna politika koja ne poznaje vrhovne ciÿeve nema doslednost ni orijentacije. Da bi se takve razlike prikrile. smaçeçe naoruæaça.62 Zbog çihove uopãtenosti. moæe proklamovati dve vrste dugoroånih ciÿeva. Konaåni odgovor ñe. unutar odluåilaåkog kruga ne bi trebalo da bude dvoumÿeça oko dugoroånih i trajnih ciÿeva. åije bi objavÿivaçe pravovremeno mobilisalo i ujedinilo susedne dræave. Odluåioci su.

S obzirom na to da su na dnu hijerarhijske lestvice. Vukadinoviñ. uostalom. Pored toga. pregovori o miru. 166. åemu sluæe. na saåekivaçe prilika koje izgledaju povoÿne. kao ãto su npr. çih ima i najviãe. uvek preti opasnost da pojedini uåesnici u donoãeçu i sprovoœeçu spoÿnopolitiåkih odluka postanu uvereni da se spoÿna politika sastoji samo od kratkoroånih ciÿeva. na primer. Poãto se ciÿevi nalaze u buduñnosti. Nekada objektivne okolnosti nalaæu privremeno odstupaçe od dugoroånog ciÿa. 253 . ogleda u instrukcijama koje dobijaju pregovaraåi pred neki meœunarodni skup o tome åemu treba da teæe i åim. Kratkoroåni ciÿevi su oni koji se smatraju neposredno ostvarÿivim. çihovih “zadataka”. i meœu onima koji su potpuno saglasni o dugoroånim ciÿevima. str. te se efikasnost sredstava nikada ne moæe unapred s pouzdanoãñu znati. raspon moæe biti veliki. koji su po prirodi maksimalni.potåiçen dugoroånom. moæe doñi do çihovog neslagaça. opet. najåeãñi predmet rasprava o spoÿnoj politici izmeœu politiåkih stranaka i grupacija koje izraæavaju interese iste socijalne grupe. ali vrlo åesto kod kratkoroånih. To je. ali bez vizije o opãtem smeru. u stvari. greãke u pogledu çihove saglasnosti s viãim ciÿevima su neminovne i ne moraju uvek da znaåe slabost u odluåivaçu. pragmatistiåku spoÿnu politiku. To je retko kod dugoroånih ciÿeva. U izuzetnim prilikama. Spoÿnopolitiåki ciÿevi mogu se izraziti i kao maksimalni i minimalni. bilo na raåun novog (stvarnog) dugoroånog ciÿa ili åak bez formulisaça novog dugoroånog ciÿa. Ovaj posledçi sluåaj vodi u tzv. ogleda neraskidiva veza ciÿeva i sredstava. Oni su u najveñoj meri odreœeni. moguña su oãtra neslagaça o podobnosti sredçoroånih ciÿeva da sluæe çihovom ostvareçu. mogu da se zadovoÿe. s druge strane. Meœunarodni politiåki odnosi. U tome se. mora se poñi od toga da se ostvareçe maksimalnog ciÿa moæe oåekivati u najpovoÿnijem a minimalnog u najmaçe po-voÿnom sluåaju. U drugom sluåaju se proklamovani dugoroåni ciÿ preñutno napuãta.63 63 Za neãto drukåiju terminologiju u vezi sa spoÿnopolitiåkim ciÿevima vidi R. a u redovnim prilikama on se. Vaæno je da postoji mehanizam za çihovo otkrivaçe i ispravÿaçe od strane viãih organa. No. ne znajuñi. koje s viãe ili maçe discipline ispuçavaju. S obzirom na to i da se oni formuliãu na niæim odluåilaåkim nivoima. jer znaåe razradu i ostvarivaçe sredçoroånih ciÿeva u najrazliåitijim oblastima.

ne moæe da postigne svoj spoÿnopolitiåki ciÿ bez saradçe ili bar pristanka nekog drugog subjekta meœunarodnih odnosa. Kada je reå o sredstvima. najvidÿiviji je i za maçe obuåene posmatraåe jedini vidÿivi deo spoÿnopolitiåke odluke. okrenuti sredstvima koja su pogodna radi postizaça izabranog ciÿa u okviru utvrœenih okolnosti. u stvari. Mesto izbora sredstava u odluåivawu Posle upoznavaça sa spoÿnopolitiåkom situacijom i utvrœi-vaça spoÿnopolitiåkog ciÿa. Sledeñi takvu logiku od-luåivaça i mi ñemo se najpre zadræati na pregledu i oceni sred-stava spoÿne politike da bismo na kraju prouåili uslove i merila koji utiåu na izbor jednog ili viãe sredstava u okviru spoÿnopolitiåke odluke. preko otkazivaça privrednih ugovora. pa do podrãke gerilskom pokretu u stranoj zemÿi. prema tome. da bi se izabralo najpogodnije. Razumÿivo je da niz unutraãçopolitiåkih odluka ima i spoÿnopolitiåke posledice ili se preduzima delimiåno imajuñi u vidu i spoÿnopolitiåke ciÿeve. poãto je odluka veñdonesena. treba se. upoznañemo i sredstva u materijalnom smislu. recimo. kako smo utvrdili. Suãtinu sredstava åini naåin na koji se utiåe na ponaãaçe ostalih subjekata. koja ñemo nazvati posrednicima ili instrumentima. Jedan subjekt. strogo govoreñi. Da bi se izvrãio pregled spoÿnopolitiåkih sredstava. radi upotpuçavaça spoÿno-politiåke odluke. Veñina spoÿnopolitiåkih odluka donosi se kao posledica meœuzavisnosti dræava i ostalih subjekata meœunarodnih odnosa. u stvari. strana dræava æeli kazniti za ponaãaçe koje je neprihvatÿivo. preduzeta akcija veñposledica odluke i sprovodi se. mada je. kome je ciÿ svrgavaçe vlade. treba se prvo upoznati sa svim sredstvima koja postoje ili stoje na raspolagaçu. koja su u stvari kombinacija razliåitih sredstava u 254 . razlikovati çihovu suãtinu i çihov oblik (formu). treba. racionalno spoÿnopolitiåko odluåivaçe treba da poznaje dva koraka. ni najmaçe ne dotiåu druge sub-jekte. te. to se moæe uåiniti razliåitim postupcima. pa tek onda uåiniti izbor.IV SPOQNOPOLITIÅKA SREDSTVA 1. ali su sasvim retke spoÿnopolitiåke odluke koje kao sredstvo predviœaju iskÿuåivo unutraãçu akciju. opredeÿivaçe za delatnost koja postojeñu situaciju treba da promeni ili oåuva da bi se ostvario izabrani spoÿnopolitiåki ciÿ. Naime. Sredstvo je. delatnost. pre svega. ili viãe çih. Da bismo ovu razliku jasno naglasili i pri tom pokazali da pojedine radçe mogu sadræati i viãe naåina uticaja. akcija i kada se ono upotrebi. koji se. pored sredstava u suãtinskom smislu. Izbor sredstava u okviru spoÿnopolitiåkog odluåivaça je. Sredstva u formalnom smislu. dve faze. Ako se. opet sastoji u postizaçu ili obezbeœeçu vrednosti. po pravilu. dakle. a çegov oblik predstavÿaju radçe koje se u tu svrhu preduzimaju. od nedolaska dræavnih rukovodilaca na prijeme stranog ambasadora.

Sredstva u suãtinskom smislu Joãje jedan od najstarijih poznatih politiåkih pisaca. rasprava (bheda) i kazna (danda). E. br. obeñaçe. potreba za ukidaçem kolonijalizma. Ove osobine ubeœivaça uslovÿavaju çegovu primenu. ”1952. Rezolucije takvih organizacija. u: India Antiqua. Vidi prevod u: Ÿudske slobode i prava. primeniti mireçe (sama). 2. prema prilikama.suãtinskom i materijalnom smislu. nazvañemo postupcima (tehnikama) u spoÿnoj politici. poåetnom sredstvu kojim zapoåiçu spoÿnopolitiåku akciju. moralom. Beograd. Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. 136. Beograd. moralna neispravnost uåeça o rasnoj nadmoñnosti. The System of Inter-State Relations and of Foreign Policy in teh Early Arthasastra State. 1968. Nehru. 1947. godine (Rez. 108. str. Ghoshal. 255 . i daÿe. ãto znaåi da mu subjekti meœunarodnih odnosa po pravilu pribegavaju kao prvom.). Razlog (argument) upravo se sastoji u tome ãto se poseban sluåaj podvodi pod neki stav ili pravilo. mogu se. O Kautiqi i çegovom delu vidi X. po nekom od çe prihvañenom merilu. Da bi se postigao æeÿeni ciÿ. darovi (dana). sklonost rasizma da izazove meœusobne sukobe i saglasnost ukidaça rasne diskriminacije sa sopstvenim interesima onih koji su je primeçivali. 121. N. Brill. moæe biti u skladu s pravom. a) Ubeœivaçe je sredstvo kojim jedan subjekt nastoji da drugoga uveri da treba da se ponaãa onako kako to prvom subjektu odgovara. uvodnom delu. Kautilya’s Arthaãastra. i daÿe. Mysore Printing and Publishing House 1967. Vidi npr. za uspeh ubeœivaça potrebno je postojaçe kulturnih veza i sliånosti izmeœu subjekata. uz iskÿuåivo koriãñeçe razloga (argumenata). str. J. Bez obzira na izvesne razlike u terminologiji i na moguñnosti daÿeg stvaraça podvrsta. str. univerzalne meœunarodne organizacije koje se zalaæu za opãteprihvañene ciÿeve. koje druga strana prihvata. obiåno sadræe nabrajaçe razloga zbog kojih treba prihvatiti preporuke koje one sadræe u svom operativnom delu. nauåna neosnovanost rasizma. London. religijom. u prvom redu Ujediçenih nacija. na kojima ñe se zasnivati upotrebÿeni argumenti. 1904/XVII). spisu pri-pisanom çemu. u svom prvom. R. poæeÿno i ispravno. U çenom se uvodu obrazlaæe ãtetnost rasne diskriminacije pozivaçem na premise koje su zajedniåke svim ålanovima UN. pokuãao da izvrãi osnovnu podelu spoÿnopolitiåkih sredstava. Ciÿ ubeœivaça je da se kod druge strane stvori uvereçe kako je traæeno ponaãaçe. i daÿe. kazna i prinuda. kao ãto su ciÿevi proklamovani u Poveÿi UN. Shamasastry. ono je karakteristiåno za one subjekte koji nemaju izrazite materijalne moñi. Pre svega. 65 Dobar primer je Deklaracija o ukidaçu svih oblika rasne diskriminacije koju je Generalna skupãtina UN usvojila 20. ali se moæe objasniti i dobro shvañenim sopstvenim interesom strane koja se ubeœuje.64 U biti se ova podela zadræala i danas. Otkriñe Indije. pretça. zajedniåkim ciÿem. Kautiÿa. nagrada. U. veñprema prilikama. ono je kao jeftino i bezopasno sredstvo omiÿeno i rasprostraçeno. Subjekt koji ubeœuje ne obeñava niãta kao protivuslugu. Traæeno ponaãaçe.. i danas se moæe reñi da su glavna suãtinska sredstva u spoÿnoj politici ubeœivaçe. Ako 64 Arthaãastra postoji u viãe prevoda na evropske jezike. kao ãto su npr. ali raspolaæu velikom moralnom snagom. Iz istih razloga. “Rad”.65 Meœutim. nauånim saznaçima itd. stoji u Arthaãastri. novembra 1963. savetnik industrijskog vladara Åandragupte (IV vek pre n. e. prev.

ãto znaåi da drugoj strani zaista izgleda korisno. ãto se daje neka 256 . b) Obeñaçe je stavÿaçe u izgled koristi drugom subjektu ako se bude ponaãao na æeÿen naåin. Ono ãto je za ubeœivaçe bliskost u osnovnim pogledima. veñse jednostavno daje reå da ñe se postupiti na izvestan naåin. Lako je. Tako se npr. da bude pod utiskom da obeñalac moæe i hoñe da ostvari obeñaçe. shvatiti da argumenti koje jedna ålanica nekog vojno-politiåkog pakta iznosi drugoj ålanici ne mogu biti upotrebÿeni kada se æeli delovati na pripadnicu suprotnog bloka ili vanblokovsku zemÿu. Brojna su neispuçena obeñaça u istoriji meœunarodnih odnosa. da se viãe ne moæe sluæiti ovim sredstvom. Ovde se pozivaçem na stavove. koje se gradi i ruãi sopstvenom praksom u pogledu izvrãeça meœunarodnih obaveza. ono mora biti umesno. emocije isto tako moæe ubeœivati. S druge strane. bilo tako ãto oba razmeçena obeñaça istovremeno poåiçu da se izvrãavaju. te se za to obeñava odgovarajuña protivusluga. postoji svest o univerzalnim vrednostima. treba da bude ostvarÿivo i uverÿivo. na primer. veñina se ne fiksira u meœunarodnim ugovorima. Karakteristiåan oblik u kome se ona utvrœuje jeste meœunarodni ugovor. Kada je povereçe smaçeno. pak. izgledi za ubeœivaçe su slabiji. Da bi obeñaçe bilo uspeãno. subjekt koji jednom ne ispuni obe-ñaçe dolazi u opasnost da çegova nova obeñaça ne budu prihvatana. ukoliko ovaj podræava predloge prvoga. ãto povlaåi izvestan rizik za primaoca. uvek moæe biti spora oko toga je li predloæeno ponaãaçe u skladu s opãtim razlogom (tj. Pored loãih iskustava. takoœe. koja omoguñava koriãñeçe argumenata s oåekivaçem da ñe dejstvovati na sve ålanice meœunarodne zajednice. u kome se partneri obavezuju (obeñavaju jedan drugome) da ñe se u odreœenom razdobÿu ponaãati na opisan naåin. moraju se pruæiti izvesna jemstva da ñe obeñaçe biti izvrãeno. na razliåite predmete obeñaça. U ovom sluåaju se preñutno priznaje da ne postoji obaveza druge strane. S obzirom. pa i meœunarodnoj. kao i povezivaçem na proverene istine. u uæem. Ono. Obeñaçe deluje pre izvrãeça. Naravno. uvereça ili ciÿevi. Meœutim. razliåitim od nauånog dokazivaça. To åini argumentisaçe u politici. boÿe povezanim grupacijama subjekata. ideoloãke). povuñi ili izmeniti. uzroci nepovereça su i velike kulturne razlike (npr. Druga strana treba. na meœunarodnoj konferenciji delegati dveju dræava mogu dogovoriti da ñe prvi podræavati predlog drugoga. Razmena obeñaça je svakodnevna pojava u meœunarodnim odnosima i povezana je s åesto pomiçanim naåelom uzajamne koristi. protivi. Kao ãto smo pokazali. dakle. predrasude. Ponekad su oni van takve grupe neupotrebÿivi ili åak mogu da ãtete onome ko ih iznosi. naroåito ako je çime bio naveden na radçu åije se posledice ne mogu ukloniti. ãiri je krug razloga koji se mogu koristiti. I u mnogo znaåajnijim ali politiåki osetÿivim stvarima. dræave se ponekad moraju oslaçati na poverÿivu reå ãefa strane dræave ili vlade. to je za obeñaçe povereçe. tj. odnosno prividnog podvoœeça pod univerzalno naåelo neåega ãto se çemu.subjekte ne povezuje nikakva zajedniåka naåela. vodi li opãteprihvañenom ciÿu) iz åega proistiåe i moguñnost obmane. u stvari. kao i razlike u druãtveno-ekonomskim sistemima.

a ishod sukoba nikada u potpunosti nije unapred poznat. Ako je. nav. “za sve posledice iskÿuåivo biti odgovorna vlada dræave H. godine!). kao ãto su. od kojih je Atina traæila da se stave pod çenu vlast pod pretçom da ñe inaåe biti nasilno pripojeni. U stvari. recimo. 257 . Ona treba da bude stvarna. tj. ako se neæeÿeno ponaãaçe nastavi. pak. Nekada su pretçe sasvim uopãtene. Rat i meœunarodno pravo. Takva je npr. Pretçom se druga strana moæe navoditi na åiçeçe ili neåiçeçe. loãe posledice popuãtaça su izvesne. dok poraz u otvorenom sukobu nije (setimo se samo 27. Åak i kada postoji izvesna razlika izmeœu traæenog ponaãaça i zapreñene kazne u materijalnom pogledu. Uz to. koje po prirodi stvari rado pribegavaju pretçama. 47. åesto gube iz vida oseñaj moralne ãtete na drugoj strani. ako se sama pretça ne razlikuje od traæenog ustupka. ukidaçe carinskih i sliånih privilegija. proterivaçe dræavÿana itd. 314. inaåe ñe pretça biti prazna. Klasiåan.vrsta zaloge ili ãto izvrãeçe obeñaça garantuje neki treñi subjekt. u praksi je najteæe proceniti hoñe li pretilac ostvariti pretçu koju inaåe moæe da ostvari. Åak i kada su svi prethodni uslovi ispuçeni. bila pretça “masovnom odmazdom”. i daÿe. da postupci kojima se preti zaista mogu da ãtete drugoj strani. u koga primalac obeñaça ima viãe povereça. v) Pretça je stavÿaçe u izgled ãtete za drugog subjekta ako se ne povinuje zahtevu pretioca. u meœunarodnim odnosima preti na maçe formalan naåin i maçe drastiånim delima. pasivnost. Drugi uslov koji pretça treba da ispuni. uskrañivaçe podrãke na meœunarodnim konferencijama. meœutim. obustavÿaçe ekonomske pomoñi. Prva vrsta pretçe moæe se nazvati primoravaçem dok se za drugu odomañio izraz odvrañaçe. delo. s druge strane. sastoji se u çenoj ostvarÿivosti. onda pretça ma kako to paradoksalno zvuåalo nema dejstva jer druga strana oseña da je izloæena prostom hiru. Ako je ona nikakva. visoko formalizovan i pravno priznat oblik pretçe bio je ultimatum.66Mnogo se åeãñe. Pretilac treba da moæe da uåini ono ãto najavÿuje.67 Velike sile. ali ni ispitivaçe ostvarÿivosti nije lako. marta 1941. cena previsoka. kao ãto su poznate diplomatske formulacije o tome da ñe. Beograd. da bi bila “uspeãna” s glediãta pretioca. znaåajnu ulogu u proceni posledica imañe okolnosti da je povinovaçe zahtevu poniæavajuñe. Izvrãeçe svake pretçe ima za pretioca izvesnu cenu. str. Racionalni odluåioci se obiåno ne opredeÿuju za prazne pretçe. otkazivaçe ugovora. ukoliko se druga strana ne ponaãa na æeÿen naåin. Ona takva neñe biti ako je sasvim blaga ili nesuvisla i. treba da ispuçava izvesne uslove. koju je u spoÿnu politiku SAD bio ugradio dræavni sekretar Xon Foster Dales (John Foster Dulles) u doba 66 M. 1947. str. i daÿe 67 Tukidid. Tukidid je veñzabeleæio reåiti odgovor stanovnika Milosa. postavÿa se pitaçe uverÿivosti pretçe. Odbor za izdavaçe uxbenika Struånog udruæeça studenata prava.” Smatra se da pretça. gde se pretilo primenom oruæane sile (ratom). pretça nije uverÿiva jer ñe çeno ispuçavaçe nesrazmerno koãtati pretioca. Radojkoviñ.

Neizvrãene pretçe u proãlosti. åak i kada okolnosti pokazuju da je reå o greãci. preduzetim s namerom da se oda priznaçe çegovom proãlom ponaãaçu i tako podræi da nas68 D. g) Nagrada se sastoji u postupcima povoÿnim po drugog subjekta. “gigantska pretça sadræana u masovnoj odmazdi uplaãila je viãe Dalesove prijateÿe od çegovih neprijateÿa”. Tako. kada se obara svaki strani avion koji preœe u vazduãni prostor zemÿe.hladnog rata. Opaæaçe toga odnosa pod uticajem je subjektivnih åinilaca. åak i onda kada je u pitaçu unutraãçi prevrat. “Kalkulisana iracionalnost” obeleæava ponaãaçe izraelske vlade. Ona se svodila na to da ñe SAD za svaku promenu na periferiji svoje sfere uticaja. 69 Norveãko ministarstvo odbrane saopãtilo je 8. Izizivaçe ovakvog utiska se pretiocu isplati. ali isuviãe jednostavan. zub za zub”. umaçuju utisak novih pretçi. SSSR i Kinu. “Politika”. smatrati odgovornim vodeñe socija-listiåke zemÿe. odnos izmeœu vrednosti kojoj se teæi i cene izvrãeça pretçe ne moæe se uvek kvantitativno iskazati. Ova se ocena moæe proãiriti na pretçu nuklearnim oruæjem uopãte. godine ipak bio objavÿen rat. ili ñe to bar tako izgledati drugoj strani. sredstvima i na mestima po sopstvenom izboru”. odluåioci nalaze da je åak i visoka cena izvrãeça nove pretçe maça od potpunog srozavaça ugleda i buduñe sposobnosti dræave da preti. Izraelci su se odliåno starali da odgovore na svaki napad palestinskih komandosa. Zamena za glumÿenu iracionalnost je u nekim sluåajevima automatizacija izvrãeça pretçe. London. kvaru i nevremenu. kako piãe jedan ameriåki istoriåar. upotrebom nuklearnog oruæja. Uverÿivost takvog ponaãaça teæi da se pojaåa i akcijom. da bi drugi subjekti bili uvereni da su u staçu da izvrãe svaku pretçu. Odgovor koji se ovim nudi taåan je. bez provere i bez opomene. kao npr. koja æeli da uveri susedne zemÿe da ñe se uvek pridræavati starozavetnog naåela “oko za oko. tj. makar i po cenu da izgleda iracionalan. Ako je. Otuda se odluåioci povremeno pretvaraju da su iracionalni. 258 . kod odluåilaca i javnosti proãireno uvereçe o ogromnoj opasnosti po osnovne vrednosti. kao i kod povereça. 1961. a uverÿive ne ostvare. na primer. januara 1976. ne birajuñi pri tom ciÿeve i ne vodeñi raåuna o tome jesu li ærtve çihovih odgovora u bilo kakvoj vezi s napadom. naroåito ako je vlada bila upadÿiva u “blefiraçu”. 4. II. godine da su norveãke oruæane snage dobile nareœeçe da bez upozoreça napadnu svaku stranu podmornicu koja uœe u teritorijalne vode Norveãke. Hitler naviknut da se Velika Britanija usteæe od izvrãavaça i najblaæih pretçi nije ozbiÿno uzeo çenu garanciju nezavisnosti Poÿske i bio je iznenaœen kada mu je 1939. godine str. i da ñe se osvetiti “odmah. na primer.69 Na ocenu uverÿivosti ima. Allen & Unwin. uticaj proãlo postupaçe pretioca. åak i kada to nisu. Pa i tu moæe doñi do obrta: posle niza neispuçenih pretçi. oni ñe biti skloni da ostvare pretçu koja je veoma skupa. time ãto se ono viãe ne stavÿa u zavisnost od neåije odluke te i najmaçi povod moæe da dovede do automatske reakcije. Prvo. To je moglo da znaåi da ñe u sluåaju Komunistiåke revolucije u Burmi hidrogenskim bombama biti napadnuti Moskva i Peking! Meœutim. koji mogu dovesti dotle da se i neuverÿive pretçe ostvare. H. 9. Fleming. januara 1976. str. The Cold War and Its Origins. 680.68 Bilo je jasno da SAD ne smeju da ispune svoju pretçu jer bi cena odræavaça proameriåke vlade u nekoj maloj azijskoj zemÿi mogla da bude izraæena u milionima izgubÿenih æivota ameriåkih graœana.

str. 70 V. jedna strana oslobodi uhapãene dræavÿane druge. 81. To naroåito dolazi do izraæaja kada se nagraœuju transnacionalni subjekti ili pojedini odluåioci. Beograd. Kazna koja je usledila posle neobaziraça na pretçu ima sa stanoviãta kazniteÿa åvrãñu logiku. ne znaåi da je svaka takva kazna pravno ili moralno opravdana. u kojoj. A New Strategy. ne preostaju druga sredstva sem prinude. Prava nagrada nije isto ãto i izvrãeçe obeñaça jer na çu nagraœivaå nije ni u kakvom smislu obavezan. Otuda se smatra sredstvom koje ne deluje nepovoÿno na meœunarodne odnose. Ãtaviãe. ãto. nego je ãtetila nagraœivaåu. 95. da poniãti utisak da ñe se ona miriti sa “svrãenim åinom”. str. nepovoÿno da se odrazi i po nagraœenog i po nagraœivaåa. tj. Tome su naroåito sklone velike sile.tavi s çim. The Hard Way to Peace. itd. godine nagradile one zemÿe koje su svrstale u “prijateÿske” neometanom isporukom nafte. New York Collier. Tako su npr. koje ÿubomorno åuvaju svoj ugled i svoju sposobnost da zastraãe. IMPP. koje bi se inaåe mogle pojaviti u odnosu na druge subVekariñ. 1977. Pobude za kaæçavaçe mogu biti traæeçe zadovoÿeça ili osveta. je li ispuçeçe pretçe ili ne. ova ñe je nagraditi osloboœeçem neãto veñeg broja çenih dræavÿana. To je u stvari razmena gestova kao pokazivaçe dobre voÿe za primenu drugih sredstava: kad. kao ãto je povlaåeçe trupa sa granice ili demobilisaçe izvesnog broja vojnika.70 Nagrada ima i dejstvo preñutnog obeñaça buduñih nagrada. U doba hladnog rata ovakav se izlaz. 151. Nagraœeni se izlaæe opasnosti da bude predstavÿen kao plañenik i agent na-graœivaåa i da tako izgubi ugled. ãto ñe prva opet nagraditi neåim znaåajnijim. A. odmazda moæe imati svoju unutraãçe-politiåku svrhu: ona treba da pokaæe åvrstinu vlade u oåima nezadovoÿnog domañeg javnog mneça. arapske zemÿe-izvoznice nafte krajem 1973. Ipak. nenajavÿena kazna je iracionalna. Etzioni. jer deluje kao odmazda za postupke koje je kaæçena strana mogla preduzeti ne znajuñi da pogaœaju interese kazniteÿa. delo. koji je dobio “gradualizam”. 1962. te nagraœivaå oåekuje da ñe odluåioci nagraœenog subjekta prilikom donoãeça buduñih odluka da uzimaju u obzir interese nagraœivaåa u oåekivaçu çegove “zahvalnosti”. Izvrãeçem pretçe subjekt sa sebe otklaça nepovoÿne posledice. 71 259 . on moæe da poåne da se prema nagraœivaåu ponaãa maçe prijateÿski. Nafta i spoÿna politika arapskih dræava. Tako SAD npr. ali se kao çen racionalni ciÿ moæe oznaåiti samo nastojaçe da se neæeÿeno ponaãaçe izmeni. No. åime nagrada ne samo da nije postigla svrhu. i daÿe. Ova ocena izvrãena je povodom stava tih zemaÿa u arapskom sukobu s Izraelom ali takav stav nije bio uslovÿen oåekivaçem nagrade. meœutim. naravno. Da bi ovu sumçu odbacio od sebe. kod nekih teoretiåara preovlaœuje uvereçe da uzajamno nagraœivaçe moæe da bude jedini izlaz iz krajçe zategnute situacije. npr. i daÿe. Za kritiku vidi Deutsch. Nagrada po pravilu ne sadræi pritisak i ne podrazumeva upotrebu sile.71 Nagrada moæe. na izgled. d) Kazna je nanoãeçe ãtete subjektu koji se nije ponaãao po voÿi kazniteÿa. str. proklamuju nameru da obustave pomoñsvim zemÿama koje u Generalnoj skupãtini glasaju za predloge “protivne interesima SAD”. predlagao u odnosima izmeœu SSSR i SAD.. Priroda kazne ne za-visi od toga je li unapred najavÿena. nav.

nastaje sliåna diferencija. povrañaju u preœaãçe staçe ili naknadi ãtete. te mutatis mutandis vaæi ono ãto smo ranije o çoj napomenuli. Taånije reåeno. boÿe reñi osvete pobednika. koji oåekuju çegovu pomoñ. 41. U savezu ili meœunarodnoj organizaciji. ispostavÿa se da je cena nejednako rasporeœena: u dræavi. Opaæaçe kazne je od strane kaæçenog sta-novniãtva onda u toj meri izvitopereno (a tome monopol informisaça “kaæçene” vlade samo moæe da doprinese) da je çen efekat obratan: umesto da oslabi i svrgne reæim koji vodi nepoæeÿnu politiku. ona bi trebalo çih da dostigne. Ove kazne imaju jasan ciÿ: kaæçena dræava treba ãto pre da prestane s ponaãaçem protivnim Poveÿi Ujediçenih nacija. Dok se tada. ako se ogreãi o odredbe statuta. 1956. Reparacije. kao i reparacije. odreœivane i primeçivane nedosledno. B. a ne one restitutivne. kaznene mere pogaœaju stanovniãtvo u celini. koju treba da pruæi strana koja je izazvala rat. neke ålanice trpe mnogo. pretrpÿene ãtete. koja zapreti miru. Ãto je vaænije. Skoro sve one mogu da iskÿuåe svoju ålanicu ili da suspenduju neka çena ålanska prava. Razlog koji je u samom kazniteÿu sastoji se u posledicama koje se u stadijumu pretçe nisu mogle sasvim predvideti. 260 . treñe nimalo. Ako su kaznu “skrivili” odluåioci. a u tome se ne uspeva lako. i 42. Kazna treba da posluæi opãtim interesima onda kada ima prirodu pravne sankcije zbog krãeça meœunarodne norme.72 U sadaãçe vreme. moguñe protivnike i niz ostalih subjekata u åijim bi oåima mogli da mu opadnu ugled i uverÿivost. Kazna moæe delovati protivno kazniteÿevom oåekivaçu iz mnogih razloga. Umesto toga. a u teæim predstavÿaju vojnu akciju protiv dræave prekrãioca (ål. na primer. druge malo. kazne. i to najpre i najviãe çegove ekonomski i socijalno najugroæenije delo-ve. meœutim. a oni su i onako imali najmaçe uticaja na politiku zbog koje se primeçuje kazna. Sarajevo. Iza uproãñene predstave o “krivoj” dræavi ili drugom subjektu leæi åiçenica da ona nije monolit. “Veselin Masleãa”. koje se sastoje u niãteçu posledica krãeça norme. koji ãtiteñi svetski mir i bezbednost moæe kazniti svaku dræavu. cena izvrãeça kazne imala u vidu. mræçe itd. Najjaåa ovlaãñeça u tom pogledu ima Savet bezbednosti Ujediçenih nacija. retributivnim sankcijama za povredu opãtih interesa raspolaæu meœunarodne organizacije. ona moæe da izazove nacionalni prkos. koje predstavÿaju naknadu ratnim operacijama nanete ãtete.jekte. Nikolajeviñ. prirodu kazne imaju samo retributivne sankcije. ksenofobiju i okupÿaçe oko ranije nepopularne vlade. åija se intervencija u teãkim åasovima oåekuje kao spas. povredi mir ili preduzme akt agresije. Restitutivne su sankcije one o kojima odluåuje Meœunarodni sud pravde (uz pristanak dræava u sporu). Na strani kaæçenoga. sankcijama koje u blaæim sluåajevima ne povlaåe upotrebu oruæane sile. neki druãtveni slojevi i neke generacije stradaju viãe. nestaãice. Poveÿe UN). saveznike. 72 Reparacije su. Uåinak kazne ñe u ovom sluåaju biti onakav kakva je bila pretça. koja izraæava i ãtiti univerzalne vrednosti. ona je bila apstraktna: sada se konkretizuje u obliku izgubÿenih æivota. te su ispoÿavale i osobine. a neke maçe.

V. Meœunarodni kriviåni tribunal. str. ako se uspostavi stalni meœunarodni kriviåni sud da bi izricao kazne svim pojedincima koji se ogreãe o æivotne meœunarodne interese. Prometej. Smatralo se da ñe se uåinak ove vrste sankcija pojaåati. sastavÿenim od sudija koje su odredile pobedniåke zemÿe. kada je usvojena Konvencija o spreåavaçu i kaæçavaçu zloåina genocida. pojedincima åija je krivica dokazana. tj.U æeÿi da sankcije pogode prave krivce. “Zbornik Pravnog fakulteta u Mostaru”. Represalije su najåeãñe u oruæanom sukobu. koje najviãe liåe na kriviåne sankcije u unutraãçem pravu. dok odgovor na çu to prestaje da bude. Jedna vrsta takvih sankcija su represalije. s ciÿem da se ova posledça natera da poãtuje pravo. ukoliko je to predviœeno meœunarodnim ugovorima i obiåajima. U oruæanom sukobu vaæi pravilo da represalija ne sme po intenzitetu nadmaãiti prekrãaj i da mora prestati kada postigne svrhu. u ovom sluåaju smatraju agentima meœunarodne zajednice.73 Usled nerazvijenosti meœunarodnog sudstva. Beograd. 74 Postoje i druga ograniåeça. Œ. Do uspostav-ÿaça takvog suda nije. u tome nema niåeg izuzetnog. tada je zabraçena represalija upotrebom sile. 1980-81. æivota i slobode. gde. u novije vreme se nastojalo i povremeno uspevalo da se pred meœunarodne sudove izvedu pojedinci. Wima su izricane kazne. sa svim opasnostima koje odatle proistiåu. 261 . 151. predviœeno da krivcima moæe suditi meœunarodni sud. koju represalije sadræe (kao i sve kazne koje primeçuju same dræave) nastoji se da se represalije u miru dopuste samo u najmaçoj meri: u svakom sluåaju. ali se ne moæe izbeñi uticaj çihovih posebnih interesa. jer se sastoje u oduzimaçu osnovnih dobara. Veñje 1948. 73 Do sada su uspostavÿeni ad hoc tribunali za bivãu Jugoslaviju i Ruandu. Dræave se. Najkrupnijim preæivelim i uhvañenim liånostima nacistiåke Nemaåke i militaristiåkog Japana suœeno je posle Drugog svetskog rata pred meœunarodnim vojnim sudovima. koji su izricaçem presuda prestali da postoje. Kada su u pitaçu sopstveni dræavÿani. izraæene u normama meœunarodnog prava. a pri tom izbeñi prigovori da je u pitaçu osveta pobednika. i daÿe. doduãe. V. 1996. godine. Vasilijeviñ. koje predstavÿaju isto-vrsan odgovor pogoœene dræave na protivpravne akte druge dræave. joãdoãlo. ali se to moæe åiniti i u odnosu na strance. Wegovu funkciju vrãe ad hoc sudovi za pojedine situacije. Zbog opasnosti od eskalacije. Degan. meœutim. Represalije u meœunarodnom pravu. pored funkcije sankcije imaju da onemoguñe prednosti koje bi prekrãilac stekao zato ãto se ne oseña sputanim pravilima ratovaça.74 Individualizovane kriviåne sankcije za povredu meœunarodnog prava dræava moæe izricati putem svojih organa i pojedincima. Zbog toga radça koja je povod za represaliju ostaje nezakonita. one koji su doneli i izvrãavali odluke protivne meœunarodnom pravu. primena retributivnih sankcija u meœunarodnim odnosima joãuvek je preteæno u rukama samih dræava. Ovi sudovi bili su privremeni organi pobedniåkih dræava. U ratu to znaåi da se zarobÿeni neprijateÿ ne sme kaæçavati samo zato ãto ratuje na protivniåkoj strani.

ali moæe biti izveden pred sud dræave åije su ga snage zarobile i kaæçen ako je prekrãio pravila ratnog prava. koja ne mogu da ostvare obrañaçem viãim organima. Stoga odseåne granice izmeœu prinude i dejstva teãke pretçe ili kazne nema. kao u dræavi. Postojaçe dræava dosadaãçih formacija dovodilo je neprekidno do primene sile “onda kada stepen i oblik meœuzavisnosti ne dozvoÿava jednoj strani da kroz poãtovaçe interesa druge strane pribavi za sebe koristi neophodne za svoj opstanak ili razvoj”. On time situaciju naglo okreñe u svoju korist. Ovaj stav se u posledçe vreme izmenio i primena prinude se obeshrabruje. prinuda je kombinacija neposrednog fiziåkog pritiska s teãkim pretçama. umesto prinuœenog. 262 . koji se ostvaruje onda kada prinuditeÿ svojevoÿno i bez iåijeg pristanka meça postojeñe staçe. JRMP. postiæe æeÿenu promenu. ona je stalni. svaka dræava duæna je da kazni izvrãioca zloåina genocida. sraåunatim na to da subjekte potpuno onesposobe za otpor. Prema takvom shvataçu. sve do najnovijeg vremena verovali su da je çihovo pravo na prinuœivaçe bitna oznaka suverenosti i posledçi i najvaæniji naåin da doœu do svojih prava.75 Nekada se ide i dotle da se koriãñeçe pri-nude smatra za bitnu razliku izmeœu meœunarodnih politiåkih odnosa i takvih odnosa unutar dræave. Najblaæi primer samopomoñi je svrãeni åin (fait accompli). pak. Podatak kako meœunarodno pravo zabraçuje primenu sile i ne priznaje vaÿanost obaveza prihvañenih pod prinudom ne znaåi. Dok dræava ima monopol na prinuœivaçe. ali su okolnosti takve da se i legalna primena prinude joãuvek nalazi u rukama svih subjekata. tako da izgleda da ove nema mada je sama dræava vrãi uvek kada dobrovoÿno pristajaçe ili strah od sankcije nisu postigli potrebno dejstvo. i po miãÿeçu mnogih teoretiåara. Jaka i dobro ureœena dræava ne dopuãta sebi podreœenim subjektima da vrãe prinudu. str. koga. Politika sile u meœunarodnim odnosima. 1966. 82. u meœunarodnoj zajednici nema. Ãtaviãe. Kao politika sile. da prinude u meœunarodnim odnosima nema. na æalost. Treba se åuvati takvih preteranih pojednostavÿeça. nuæni pratilac meœunarodnih odnosa. Stojanoviñ. Prinuda se ispoÿava kao samopomoñonda kada prinuditeÿ sam. dok je unutar dræave zabraçena i onemoguñena postojaçem vrhovnog autoriteta. Pored toga. ãto dovodi do utiska da je u meœunarodnim odnosima ima viãe. f) Prinuda je sredstvo koje se bitno razlikuje od svih do sada opisanih po tome ãto iskÿuåuje opredeÿivaçe subjekta na koga je primeçeno: on se ne navodi na æeÿeno ponaãaçe. u meœunarodnim odnosima se prinuda koristi slobodno izmeœu subjekata. U izvesnim situacijama subjekti meœu sobom neometano i nekaæçeno primeçuju prinudu. U stvarnosti. subjekti meœuna-rodnih odnosa takav monopol ne priznaju nijednom izmeœu sebe. 75 R. ne nailazeñi pri tom skoro ni na kakav otpor. nego ga na to primorava ili æeÿene postupke umesto çega preduzima prinuditeÿ. ãto predstavÿa pojavu koja se ni u mnogim savremenim dræavama ne moæe u potpunosti izbeñi. bez obzira gde je delo izvrãeno i åiji je on dræavÿanin.

ãto se brzo desilo u bici kod Sadove. 1968. uãla je tako u sporna podruåja o kojima je trebalo raspravÿati izmeœu Italije i dræave SHS. I Rijeka. kao. doduãe. delo. godine napale Egipat s ciÿem da zauzmu zonu Sueckog kanala. na åelu s Bizmarkom. na primer. Austrija je. Prinuditeÿ se onda nada da ñe vreme legalizovati promenu. åije su pobude bile neãto drukåije. Pruska nije mogla da nasilno “izbaci” Austrijuiz Saveza. Obiåno je u pitaçu bio komad teritorije. ãto je viãe trajao. opipÿiv predmet.77 Samopomoñse zameçuje iznudom onda. septembra 1919. grupa italijanskih iredentista pod voœstvom pesnika Gabriele Danuncija (D’Annunzio) zaposela je Rijeku i dovela do promene staça u korist Italije.jer se oãteñena strana od branioca pretvara u napadaåa. 78 Potemkin. veñse pojavÿuje potreba da se skrãi voÿa druge strane. Pruska vlada. posedajuñi. meœutim. bivao jaåi: prvobitno je Rijeka imala da postane slobodan grad da bi konaåno. da se primora na ustupke. svako ovo zauzimaçe objavÿeno je u roku od 48 åasova “ãto odgovara minimalnom vremenu za reagovaçe meœunarodne politike”. çihovom iznenadnom zaposedaçu.78 76 Kako zapaæa A. Bofr. ali viãe od toga da je iskÿuåi iz Nemaåkog saveza. Niz uzastopnih svrãenih åinova naziva se u strategiji “taktikom salame” ili “manevrom artiåoke” i sastoji se u biraçu slabih mesta. str. Primenom ovakvog manevra Hitler je postigao znaåajne rezultate. pripadaçe Italiji bilo sasvim priznato. Faktiåki posed Italije je. kada se ne prisvaja konkretan. Austriju i Åehoslovaåku i zastajuñi svaki put da bi svetu podelio obeñaça kako nema daÿih teritorijalnih pretenzija. onda kada su Velika Britanija i Francuska 1956. 444. æelela je. koji se nasilno okupirao. podloæan fiziåkom zahvataçu i odvojiv od ostalih odnosa s prinuœenim. uzastopce. koja ranije nije bila obeñana ovoj zemÿi. 12. obeñaça) radi konsolidacije steåenoga. jer ona u çemu nije bila fiziåki nego politiåki i pravno prisutna i mogla je da se povuåe samo uz svoj pristanak. morala biti poraæena u pravom ratu. Uvod u strategiju. 3. dakle. 127. primeçujuñi veñu meru prinude da bi traæeno dobro oduzeo od çegovog dræaoca. da bi se odmah potom preãlo na koriãñeçe drugih sredstava (argumenti. III. nav. 263 . uåiçeno ne moæe sa svim ni ispraviti. str. godine. 77 U napadu je uåestvovao i Izrael. Rimskim ugovorom od 1924. godine. Beograd. a to se deãava onda kada je otpor jak i kada se promena ne moæe postiñi za kratko vreme. demilitarizovanu rajnsku oblast. Vojno-izdavaåki zavod. koje jedino ona sama moæe dati. Praãkim ugovorom o miru Austrija se po-vukla iz nemaåkih poslova i ustupila Pruskoj pokrajine Ãlezvig i Holãtajn. prinuœivaå pribegava ratu s ograniåenim ciÿem. kako bi Pruska obezbedila hegemoniju meœu nemaåkim zemÿama. Obe ove okolnosti vide se na primeru austrijsko-pruskog rata od 1866.76 Ukoliko se zahtev ne moæe ostvariti svrãenim åinom. Dva dana posle potpisivaça Senæermenskog mira s Austrijom. da Austriji oduzme neke posede. jula 1866. te radi povrañaja mora da primeni veñu meru prinude ponekad se.

Takav se ciÿ. Kada nije u pi79 K. 59. i sastoji se u teæçi da se promeni druãtveno ureœeçe napadnute zemÿe i pogled na svet çenog stanovniãtva. fon Klauzevic. obiåno se gube iz vida çeni nedostaci za samog prinuœivaåa. Uprkos tome. Ovakva pri-nuda ima najåeãñe oblik intervencije. Srodan s ovim je i ciÿ da se prinuœeni ukine kao subjekt meœunarodnih odnosa. kako to istiåe znameniti vojni teoretiåar Klauzevic (Clauseçitz). nanoãeçem opãte ãtete i ãto je po çemu najvaænije iznurivaçem: “postepenim iscrpÿivaçem fiziåke snage i voÿe. u suãtini nepromeçena. u novije vreme je ciÿ primene prinude sve åeãñe ideoloãki. Ovo se sredstvo moæe okrenuti protiv samog napadaåa i ugroziti i one vrednosti koje je on dotle nesumçivo posedovao. “Vojno delo”. ima dobara koja se ne mogu steñi prinudom. To su morale da priznaju i kolonijalne i imperijalistiåke sile posle Drugog svetskog rata. koja bi omoguñila da se u odnosu na nemaåko druãtvo preduzmu razliåite mere prevaspitavaça i osposobÿavaça za æivot u meœunarodnoj zajednici. No. prinuœivaå ñe nastojati da kod prinuœenog izazove takve promene koje ñe izbaciti na povrãinu nove odluåioce. proglasila je u toku Drugog svetskog rata da se neñe zadovoÿiti niåim do bezuslovnom predajom te dræave. da mu popuste. ili kao takvo predstavÿa. ãto se postiæe trajnim akcijama”. suprotno verovaçima velikih sila i teoretiåara sile. gde se meœunarodno nasiÿe meãa s unutraãçim. Austrougarska je napadom na Srbiju samo ubrzala svoju propast. Ako to nije moguñe. U svojim osvajaåkim pohodima hitlerovska Nemaåka je teæila potpunoj pobedi. Samim zaposedaçem ne stiåe se lojalnost stanovniãtva. U meœunarodnom pravu ovakva predaja ima oblik opãte bezuslovne kapitulacije. I konaåno. u ubeœeçu da opasnost koja dolazi od Nemaåke nije svodÿiva samo na grupu na vlast ili nacistiåku stranku. Kada se odluåuje o primeni prinude. str. koji se sastojao u prisajediçavaçu velikih oblasti radi eksploatacije zemÿiãta i ÿudi. pristane na zahteve koje u poåetku nije prihvatila (kao u malopreœaãçem primeru). O ratu. i pored prividne pobede na bojnom poÿu prinuda ñe biti neuspeãna zato ãto. postiæe uniãtavaçem protivnikove vojne sile. 264 . koje partizanskom borbom ili graœanskim otporom åini zavojevaçe iluzornim i praznim. Pokreti otpora u zemÿama okupirane Evrope pokazali su da sile osovine i pored velike poåetne nadmoñi ne mogu da ostvare svoj ciÿ. i antihitlerovska koalicija. 1951.79 Sa glediãta prinuœivaåa prinuda je uspela ako posle izvesnog vremena suprotna strana. Tada on nastoji da primeçuje pri-nudu sve dok mu se drugi subjekat u potpunosti ne preda i prepusti se çegovoj voÿi. veñda ima duboke korene u nemaåkom militarizmu i na-cionalizmu. Beograd. zauzimaçem çegove teritorije. na strani prinuœivaåa moæe da nastane uvereçe da smena na vlasti nije dovoÿna garantija da ñe çegovi zahtevi biti ispuçeni. kojom bi joj pokoreni narodi bili ostavÿeni na milost i nemilost. S druge strane. spremne.Iznuda nije usredsreœena na neposredno oduzimaçe i ona ugroæavaçem protivnikovih dobara treba da dovede do æeÿenog ponaãaça.

celo stanovniãtvo je angaæovano u primeçivaçu spoÿno-politiåkih sredstava (opãtenarodni rat). kao pregovaraåi. Naroåito su karakteristiåna za meœunarodne odnose oruœa za razaraçe. Da bismo izbegli terminoloãku zbrku. a) Ÿudska biña su osnovni posrednici u primeçivaçu spoÿno-politiåkih sredstava. U trenucima kada se subjekt meœunarodnih odnosa izuzetno napreæe. materijalna dobra i nematerijalne vrednosti. Bez çih su ova sredstva mrtva. posrednici mogu biti ÿudi koji su u sluæbi subjekta (npr. a Poveÿa Ujediçenih nacija predviœa preduzimaçe kolektivnih prinudnih mera protiv agresora. preko kojih se u stvari deluje u meœunarodnim odnosima. prinuda teæi da bude pojaåana i da dobije naroåito teãka obeleæja.. 3. Vaænu ulogu meœu çima igraju naprave za komuniciraçe. pa tako posreduju argumenti. Od inkvizicije do najnovijih ideoloãkih obraåuna u Vijetnamu i Åileu muåeçe i surovi oblici usmrñivaça primeçuju se u uzaludnom naporu da se prepoznati nosioci suprotnih uvereça ponize i odstrane. obeñaça ili pretçe. Otuda onaj koji je reãen da samo prinudom nameñe uvereça u svojoj osujeñenosti pribegava sve surovijim. Otuda meœunarodno pravo dozvoÿava samoodbranu. koje nuæno mora da dovede do trajnog poremeñaja meœunarodnih odnosa. 265 . prinuda je neminovna onda kada je staçe u kome se nalazi jedna grupa ÿudi nepodnoãÿivo a sistem je takav da ne pruæa puteve za neprinudno postizaçe odgovarajuñe promene. a da se çihovi neidentifikovani istomiãÿenici zastraãe. ovakva sredstva ñemo nazvati posrednicima. Pre svega i sasvim logiåno. strani na koju se primeçuje prinuda ne ostaje niãta drugo do da prinudom brani svoja osnovna dobra. Prinuda je najmaçe pogodno sredstvo za stvaraçe i meçaçe ubeœeça. npr. samostalnu i kolektivnu. jer su to zbiÿa instrumenti. preko kojih se utiåe na zbivaça. pa i oåajniåkim merama. dræavni sluæbenici) ili oni koji to nisu. subjektu meœunarodnih odnosa treba da su na raspolagaçu i sredstva u materijalnom smislu reåi pomoñu kojih ñe se u stvarnosti izazivati pojave åije se znaåeçe svodi na veñopisanu suãtinu. Iako je prinuda opasno sredstvo. Pored toga. oruœa. razlog je u çenoj nemoñi. Ovo objaãçava izuzetnu svirepost nekih unutraãçih ideoloãkih sukoba i odgovarajuñe tendencije koje ispoÿavaju meœunarodni sukobi ove prirode.taçu podrãka nekom jakom i razvijenom autohtonom pokretu. Ma kako to paradoksalno zvuåalo. Sredstva u materijalnom smislu posrednici (instrumenti) Dok su sredstva o kojima je do sada bila reå osnovne suãtinske metode za postizaçe odreœenog ciÿa. Pored samih odluåilaca. kojima se prenose poruke na daÿinu. b) Materijalna dobra koja sluæe kao posrednici veoma su raznovrsna i nemoguñe ih je sva nabrojati. ne moæe se poreñi da je çena primena u meœunarodnim odnosima joãuvek u nekim sluåajevima opravdana i neminovna. koji mogu uåestvovati i u primeçivaçu odluka. Ovi se posrednici mogu podeliti u tri grupe: ÿudska biña. a ostali posrednici su samo oruœa kojima oni rukuju. koje strahom od smrti i telesnih patçi treba da utiåu na duh. uåesnici u meœunarodnim skupovima itd. veñpredstavÿa spoÿno nametaçe.

pregovaraçe i meœunarodna propaganda. u meœunarodnim odnosima su se ustalile i dobile posebna imena. v) U nematerijalna dobra spadaju sadræaji koji se prenose jezikom ili drugim znakovima i preko ÿudi ili materijalnih oruœa. 266 . Prema tome da li se u prvom redu deluje na odluåioce ili na stanovniãtvo. u ovakve posrednike ulaze i dobra koja åine ekonomski potencijal dræave. 4. a od posrednika se ne koriste samo oruœa za razaraçe i ÿudi koji çima rukuju. ono se naziva i diplomatijom. na primer. znaça. licence. a neke takve kombinacije. u ciÿu da se oni navedu na donoãeçe odgovarajuñih odluka. mogu se otkrivati i primeçivati novi. pri tom se ne koristi samo jedna vrsta posrednika. ni prinuda ne ispoÿava u åistom vidu veñ. kao i osobÿe razliåitih znaça i profesija. Postupci preteæno vezani za komuniciraçe Ovo su postupci kojima je zajedniåko nastojaçe da se preko odgovarajuñih posrednika prenesu takvi sadræaji koji druge subjekte treba da uvere da se ponaãaju onako kako to odgovara subjektu koji primeçuje takav postupak. a uskrañivaçem kaæçavati. razlikuju se dva glavna postupka ove vrste. S obzirom na to da se u modernoj dræavi pregovaraçem s drugim meœunarodnim subjektima bave posebno obuåeni ÿudi. pronalasci. industrijski proizvodi i kapital. U ovom odeÿku ispitañemo neke od onih koji su uobiåajeni. verske dogme. uglavnom. Tako se. kao ãto su sirovine. preti i nagraœuje. Kako je ovaj postupak obostran. argumenata i pitaça neposrednim ÿudskim dodirom ili komuniciraçem preko odgovarajuñih naprava. ova dobra mogu da se koriste radi pretçe ili nagra-œivaça. zahteva. Pored toga. obaveãteça. patenti. pojmovi.oruæja. u ratu se ne primeçuje samo prinuda. pored ostalog. veñse i daÿe argumentiãe. Mada su najåeãñe pogodna za argumentisaçe i ubeœivaçe. To su. Isto tako. åijim se pruæaçem drugi subjekti mogu nagraœivati. Sredstva i posrednici se kombinuju tako da bi se postigao najveñi uspeh. moralna i pravna pravila. pomoñu kojih se uglavnom ostvaruje prinuda. grupiãuñi ih prema sredstvu ili posredniku koji u çima preovlaœuju. Pregovaraçe se sastoji u slaçu poruka spoÿnopolitiåkim odluåiocima. Pregovaraçe. nego i brojna druga materijalna i nematerijalna dobra. obeñava. Spoqnopolitiåki postupci kombinacija sredstava i posrednika U meœunarodnoj politici se suãtinska sredstva vrlo retko primeçuju u åistom vidu. pregovaraçe je u stvari razmena predloga. mu-nicija i transportna sredstva. koje se mogu nazvati spoÿnopolitiåkim postupcima ili tehnikama. jer nema subjekta koji je pri tom pasivan primalac saopãteça. simboli. A. jer su diplomati najåeãñi pregovaraåi. ideoloãke postavke. Meœutim. ali se çihovim postojaçem moæe pretiti i obeñavati. kroz postupak nazvan ratom. Pored veñpoznatih postupaka. umetniåke poruke itd.

diplomati mogu imati zadatke koji se razlikuju od pregovaraça (npr. Bartoã. Danas je taj postotak verovatno joãniæi. i to izmeœu italijanskih gradova-dræavica. Ovakvi izaslanici ili glasnici starali su se o tome da se sporazumno urede odnosi u onim oblastima gde su te grupe dolazile u dodir ili da se reãe sporovi koji bi zbog toga nastali. Jedno se izjednaåava sa spoÿnom politikom uopãte. zaãtita domañih graœana itd. 431. Brams. Diplomata je stalno prisutni predstavnik jedne dræave u drugoj dræavi. Neposredno op-ãteçe izmeœu vlada bilo je oteæano 80 Podrobno o razvoju ustanove diplomatskih predstavnika vidi M. 267 . od moguñeg 14. str. Ova izaslanstva su dugo bila povremena. koji podrazumeva stalno prisustvo predstavnika jedne dræave u prestonici druge dræave. U novije vreme postoje i smatraju se diplomatima i stalni predstavnici dræava kod meœunarodnih javnih (vladinih) organizacija. Meœutim. dakle 26%. åijim odluåiocima prenosi i tumaåi poruke svoje vlade da bi ih naveo da shvate çene interese i çenu politiku i ponaãaju se onako kako to çima pogoduje.81 Iz istih razloga. ali to zbog broja postojeñih nezavisnih dræava u potpunosti nije moguñe. obaveãtavaçe. AlgerB. Drugo pod diplomatijom podrazumeva skup profesionalnih sluæbenika za odræavaçe meœunarodnih odnosa i sve ãto oni rade. preteåa kasnijih ministarstava inostranih poslova. “World Politics” 1967. razvijene zemÿe imaju veñi broj osobÿa u svojim diplomatskim predstavniãtvima od zemaÿa u razvoju. str. Meœunarodno javno pravo. i daÿe.80 Svaka dræava nastoji da bude zastupÿena kod svake druge dræave. a o çihovoj pregovaraåkoj ulozi biñe reåi neãto kasnije. i daÿe. Treba imati u vidu da reå diplomatija ima i druga znaåeça. Osnovna potreba za stalnim predstavnicima nastala je zbog sporosti i slabosti meœunarodnih komunikacija. “Kultura”. taåno je da su diplomati joãuvek najåeãñi ÿudski posrednici u postupku pregovaraça. povodom viãestrane diplomatije. Maçe i siromaãnije dræave ne mogu da podnesu teret izdræavaça preko sto osamdeset diplomatskih predstavniãtava. Polovinom narednog veka u Francuskoj se javÿa i stalan dræavni ured za odnose s inostranstvom. godine. 1956. te se zadovoÿavaju misijama u glavnim gradovima najveñih dræava i u susednim zemÿama. 81 Prema jednom istraæivaçu. 647. koji nas ne zanimaju na ovom mestu. mada je diplomatija samo jedno od sredstava te politike. Ch. pa su u çima u sredçem veku ne retko uåestvovali i najviãi odluåioci odnosno monarsi. ali su çihove funkcije neãto drukåije. Na Beåkom kongresu od 1815.161 diplomatskog predstavniãtva postojao je samo 3. Pattern of representation in national capitals and intergovernmental organisations. veñje o çima reå u drugim odeÿcima.). i obrnuto. koja u osnovi vaæe joãi danas. potreba da teritorijalizovane grupe ÿudi stupaju u povremene dodire preko svojih predstavnika osetila se veoma rano. joãi pre nastanka dræave.Pregovaraçe i diplomatija. postavÿena su i åvrsta pravila koja se tiåu diplomatskog predstavÿaça.712. izvrãenom 19631964. Tek je u XV veku zbog pojaåanih meœudejstava ovo predstavÿaçe izmeœu dræava postalo stalno. Meœutim. U XVIII veku su sve tada postojeñe dræave veñobuhvañene isprepletanim bilateralnim sistemom diplomatskih odnosa. Naime. II Beograd.

iako su izgubile razlog za postojaçe. koje je dobro poznavao. uticajne liånosti iz najviãih slojeva. 82 G. jer se odobreçe za odstupaçe isto tako brzo moæe traæiti i dobiti. postoji uvereçe da im je opao i znaåaj i da su se pretvorili u puke glasnike. ÿudi koji zaista imaju ovlaãñeça da elastiåno tumaåe politiku svojih dræava i da se u çihovo ime obavezuju. Pored toga. 268 . str. mahom aristokratskih porodica. Principles of World Polities. materijalnim sredstvima veze. koja sadræi latentnu tendenciju ka birokratizaciji. poruke koje se ãaÿu neophodno prilagoditi uslovima i stilu sredine koju povremeni posetilac ili liånost s druge strane telefonske ili telegrafske linije ne moæe poznavati. The Free Press. tako da dræava u svakom trenutku moæe na svako mesto da poãaÿe za tu priliku najpogodnijeg i najsposobnijeg pregovaraåa. New York. upuñuju delegati koji takva znaça poseduju u veñoj meri od opãte obrazovanih diplomata. od kojih ovi. jer su vlade doãle u moguñnost da u veoma kratkom roku svojim predstavnicima ãaÿu vrlo podrobna uputstva. poboÿãaçem transportnih sredstava. ãto je diplomatima donelo prestiæ koji ih i danas u izvesnoj meri prati. meœutim. koji su mistifikovali svoju veãtinu. koje je on prema potrebi mogao srazmerno slobodno da tumaåi u duhu opãtih interesa svoje zemÿe. po pravilu. neke se “proverene” a zastarele forme koriste samo zato ãto su uhodane. diplomatije na vrhu. u “telefonistkiçe istorije”. kao i u svakoj dræavnoj sluæbi. neæivim. preko kojih se poruke neposredno mogu prenositi izmeœu odluåilaca razliåitih zemaÿa. åestim neposrednim susretima vrhunskih odluåilaca. U svakom slu-åaju. diplomata koji je samo prenosilac poruka bez ikakve slobode odstupaça. tj. Istina je. svodi se zaista na glasnika. opet. Modelski. omoguñeno je i brzo prevoæeçe ÿudi. ali je podrazumevalo da diplomatski predstavnik ima ãiroka ovlaãñeça da iznosi stav svoje vlade i da se u çeno ime obavezuje. To se potvrœuje naglim porastom tzv. ãefova dræava. ista okolnost doprinela je tome da se. predsednika vlada i ministara inostranih poslova. 181. i daÿe.82 Takva primedba je delimiåno taåna. a pravi pregovaraå je u stvari onaj koji se diplomatom kao glasnikom koristi. da dræave joãuvek ne mogu da se odreknu stalnog zastupaça kod drugih dræava jer je. Prisustvo stalnog predstavnika omoguñavalo je bræu razmenu poruka i lakãe postizaçe sporazuma. Otuda su diplomatski predstavnici bili. Za takvu liånost bile su dovoÿne povremene opãte instrukcije. u stvari. ne mogu odstupati pravdajuñi to kratkoñom vremena. pri åemu se çegov savet ne uzima u obzir. Zbog toga ãto su diplomatski predstavnici izgubili raniju samostalnost. Takav pasivni diplomata pribliæava se. S razvojem sredstava veza ovaj se poloæaj izmenio. ne hajuñi za demokratsku kontrolu. Naravno.dugim putovaçem poruke i odgo-vora na çu. S druge strane. kada je reå o pregovorima koji iziskuju posebna struåna znaça. da se zadræimo samo na prego-vorima. 1972. kada su diplomati bili sinovi uglednih. Ove su okolnosti navele neke teoretiåare da tvrde da je diplomatija izgubila svaki znaåaj i da se odræava samo zahvaÿujuñi istoriskoj inerciji. a delimiåno se odnosi na jedan stereotip diplomate koji se razvio u XIX veku.

prekinuti. To mogu biti kako sami odluåioci. Iz takvih skupova razvile su se i meœunarodne organizacije. ili kada na viãestranom skupu podræava ili napada stav nagraœenog. npr. Wene preteåe su bili nekada veoma retki meœunarodni kongresi i konferencije. ako su glediãta dvaju subjekata istovetna.Za nas je diplomatija sinonim za pregovaraçe kojim se izmeœu subjekata meœunarodnih odnosa mogu baviti svi ÿudi povezani s çima. Pa ipak. najåeãñe formalni (ãef dræave. iznoseñi argumente koji ñe je navesti da zauzme æeÿeni stav. pregovaraçe je preteæno povezano s ubeœivaçem (argumentisaçem). opasnije postupke. koji treba da se izjednaåe. ministar inostranih poslova. koji u stvari sadræi uzajamna obeñaça strana u pregovorima. Moguñe je da jedna strana u potpunosti prihvati zahteve druge strane. Kao ãto smo u samom naslovu nagovestili. jer neuspeh pregovaraça moæe da znaåi prelazak na druge. Odsustvo prinude u stvari daje posebnu vrednost pregovorima. pregovaraçe se ne svodi samo na reãavaçe sporova. koje treba izmiriti. Dvostrani i viãestrani pregovori. U stvari. pregovori mogu biti neuspeãni i konaåno. ministri drugih resora). Prinuda i pregovaraçe su u suãtini nespojivi. Do çih dolazi ako postoje izvesne razlike u shvataçima ili interesima. ako su za to ovlaãñeni od nadleænih organa (u stvari. To ne znaåi da se pregovaraå ne koristi i drugim sredstvima. meœu kojima istaknuto mesto imaju oni koji su stalno teritorijalno povezani s drugim subjektom (diplomati u uæem smislu reåi) itd. predsednik vlade. ãto se deãava naroåito kao ãto su subjekti u pregovorima nejednake moñi. bilateralna diplomatija). pregovori se okonåavaju kompromisom.83 Oni i u ovakvim prilikama prvenstveno iznose argumente koji treba da dovedu do odgovarajuñih odluka konferencija ili organa meœunarodnih 269 . kada pokazuje popustÿivost ili odbojnost. u novije vreme sve su åeãñi pregovori uz istovremeno prisustvo viãe subjekata tzv. Za razliku od znaåeça koje ima u meœunarodnom pravu. te je otuda glavni ciÿ pregovora sporazum. odnosno kaæçenog subjekta. ali je ubeœivaçe osnovno i jedino kojim u potpunosti raspolaæu sami pregovaraåi. I. odluåilaca). Ako to nije moguñe. te su oni prvi i najåeãñe koriãñen postupak u meœunarodnoj politici. veãtina i uspeh pregovaraåa mere se çegovom sposobnoãñu da drugu stranu privoli na sporazum. Lica koja su za vreme pregovora vrãila prinudu nad svojim partnerima nikako se ne mogu nazvati pregovaraåima. na kraju. Ukoliko se to postigne ustupcima obeju strana. pregovaraå obeñava i preti. koji su se u drugoj polovini XIX veka umnoæili. a sastanci çihovih organa nisu niãta drugo do vi-ãestrano pregovaraçe predstavnika dræava. sluæbenici viãi i niæi. S nagradama i kaznama pregovaraå je samo uzgredno povezan utoliko ãto je çegovo ponaãaçe sastavni deo takvih sredstava. pregovori u osnovi nisu potrebni. u pregovore se ulazi s unekoliko razliåitim stavovima. Ovakav ishod nije povoÿan ni za strane u pregovorima niti za opãte interese. ali samo ako je çegova vlada reãena da takva sredstva primeni i u onoj meri u kojoj je ona spremna da ispuni obeñaça i izvrãi pretçe. viãestrana diplomatija. Ako su u pitaçu dvostrani pregovori (tzv. Pored ovakvog pregovaraça u parovima.

nav. kod viãestranog pregovaraça ñe oni lakãe doñi do izraæaja. Ove odluke imaju oblik viãestranih ugovora ili rezolucija i naroåito su pogodne onda kada se reãava o pitaçu od opãteg univerzalnog ili regionalnog interesa. Dok u bilateralnim pregovorima preti opasnost da se interesi treñih subjekata zanemare ili åak i povrede. koje preko svojih predstavnika pri meœunarodnim organizacijama ili delegata na meœunarodnim kongresima i konferencijama odræavaju i bilateralne dodire s onim dræavama kod kojih ne mogu da akredituju diplomatske misije. Naravno. Staraçe o tome da pregovori budu u skladu s opãtim interesima dovelo je i do rasprave o javnoj i tajnoj diplomatiji. Ne vodeñi raåuna o sopstvenom narodu pregovaraåi se tek nisu obazirali na interese treñih. i maça otvorenost zbog obzira koji se moraju imati prema svim uåesnicima. I ova okolnost ide u prilog maçih i maçe bogatih dræava. viãestrani pregovori vode raåuna o okolnosti da u danaãçe vreme opãte povezanosti subjekata i isprepletenosti çihovih interesa ima veoma malo pitaça o kojima se mogu sporazumeti samo dve dræave. 270 . navodno. 5. koja nisu na zvaniånom dnevnom redu skupa. uobiåajeni u dvostranom pregovaraçu izmeœu nejednakih partnera. izbegavajuñi ãire skupove i meœunarodne organizacije. viãestranim pregovaraçem pokuãati da ostvaruju univerzalne vrednosti za koje se zalaæu.organi-zacija. 83 DimitrijeviñRaåiñ. takvi su ÿudi smatrali da i na meœunarodnom planu znaåe usku elitu i da interese sopstvenih dræava i sveta. sama åiçenica da se na skupu nalaze predstavnici veñeg broja dræava daje moguñnosti da se. po pravilu. poznaju mnogo boÿe od ãire publike. to je diplomatija dugo ostala privilegija aristokratije i “otmenih krugova”. Stoga ñe i subjekti. S obzirom da su spoÿni poslovi duæe od unutraãçih ostali domen slobodnog opredeÿivaça vladara i çihove okoline. I. Vlade su stoga ulazile u razne kombinacije. str. Pa ipak. konaåno. pa åak i ratove. U ove posledçe ubrajaju se sporost. viãestrani pregovori nemaju samo prednosti nego i nedostatke. te se izbegavaju pritisci na maçe dræave. U ovakvim pregovorima moñuåesnika ima neãto maçi znaåaj. a da o tome nisu obaveãtavale stanovniãtvo. i daÿe. koja ne sme da zna o åemu oni reãavaju niti je se to. o åijoj su sudbini reãavali za “zelenim stolom” ostavÿajuñi ih da daÿe nagaœaju o sadræini tih dogovora. Javno i tajno pregovaraçe. pored zajedniåke teme o kojoj svi uåesnici raspravÿaju. tiåe. odræavaju pregovori izmeœu niza parova i u okvirima maçih grupa zainteresovanih zemaÿa o drugim pitaçima. koja ne postoje u dvostranim pregovorima. mora se nedvosmisleno naglasiti da su viãestrani pregovori u prednosti kada je reå o pitaçima åije se reãavaçe moæe ticati cele meœunarodne zajednice. naroåito malih ili “necivilizovanih” dræava. Otuda veñina zemaÿa osuœuje pokuãaje velikih sila da o æivotnim pitaçima raspravÿaju izmeœu sebe. Postoje i druge vrednosti viãestranog pregovaraça. Prenoseñi svoja ukoreçena shvataça. izazvana potrebom da se reãi niz proceduralnih pitaça. delo. kao i pravila diplomatske igre. Osim toga.

demokratski pokreti i stranke poåeli su jaåati krajem devetnaestog i poåetkom dvadesetog veka u mnogim zemÿama i izborili su se u nekim od çih za parlamentarnu demokratiju. objavila tajne dokumente iz arhive ruskog ministarstva inostranih poslova. Javni pregovori su maçe efikasni zato ãto teæe da se izmetnu u propagandu. Ovaj gest je pojaåao i drugo uvereçe. prednosti javnog pregovaraça su dvojake. godine predçaåila po demokratskim institucijama. Pre svega. jer bi ovo moglo da se protumaåi kao slabost i besprincipijelnost. objavÿen) kod te meœunarodne organizacije. Ambicije pregovaraåa da postignu “pobedu” i nadmaãe protivnika dovode do nepotrebnih obraåuna. borbu protiv tajne diplomatije predvodio je ameriåki predsednik Vilson (Wilson). S glediãta celokupnog meœunarodnog sistema. Kao ãto je veñreåeno. koji je pre toga u svojoj proklamaciji od åetrnaest taåaka kao jedan od ciÿeva. bilo je neprihvatÿivo da tako vaæna oblast kao ãto su meœunarodni odnosi ostane van te kontrole. zapisao: “otvoreni ugovori o miru. javni pregovaraåi troãe isuviãe mnogo vremena na govore upuñene “galeriji”. ãto pre pogoduje prekidu pregovora no ãto vodi çihovom uspeãnom zakÿuåeçu. postignuti na otvoren naåin. Umesto da se obrañaju jedni drugima. spreåavaju se sporazumi na ãtetu opãtih interesa i pogaœaça na raåun treñih dræava. prisutnoj publici i predstavnicima sredstava za informisaçe. Poãto su biraåi preko svojih predstavnika poåeli da vrãe nadzor nad mnogim dræavnim delatnostima. iz kojih se jasno i dramatiåno videlo kako su se velike diplomatske kancelarije iza zatvorenih vrata poigravale æivotima miliona ÿudi i sudbinama svojih i drugih naroda. praksa je ukazala i na neke mane javnog pregovaraça. te se smaçuju samovoÿa i neodgovornost delova izvrãne vlasti u åijoj su prvenstvenoj nadleænosti spoÿni poslovi. Ako nema popuãtaça. da se zahtevi jasno i neprikri271 . izazivaça povreda i nezadovoÿstva. teorijski. Ovo je uvereçe naroåito bilo jako u SAD. Boÿãeviåka vlada u Rusiji je. za koje se çegova zemÿa bori. ålanova predstavniåkih tela i. Posle okonåaça rata. maçi su izgledi na kompromis. Nasuprot tome. Iako je javnost pregovaraça otada nesumçivo ojaåala.Tajna diplomatija postala je predmet æestokih napada u toku Prvog svetskog rata. diskusija o prednostima i nedostacima javnog i tajnog pregovaraça ne prestaje. ovaj nije priznavao postojaçe nijednog meœunarodnog ugovora koji nije prethodno bio registrovan (dakle. Do prvog dolazi zato ãto se viãe no u tajnim pregovorima vodi raåuna o prestiæu i o unutraãçopolitiåkim obzirima. pojaåava se kontrola od strane ãireg kruga ÿudi. Kod subjekata. posle kojih neñe biti nikakvih poverÿivih sporazuma. Tome su doprinele dve okolnosti. veññe se diplomatija odvijati otvoreno i na oåigled javnosti”. kao jedan od svojih prvih poteza. Ovakvo shvataçe konaåno je naãlo izraza i u Paktu Druãtva naroda. Tvrdi se da su takvi pregovori maçe elastiåni i maçe svrsishodni. prema kome je nekontrolisana diplomatska aktivnost bila glavni krivac za izbijaçe Prvog svetskog rata. u åije se ime pregovara. tvrdi se da tajni pregovori omoguñavaju da se igra “otvorenim kartama”. åitavog stanovniãtva. zemÿi koja je 1914. tako da su veliki delovi izlagaça nameçeni stanovniãtvu stranih zemaÿa ili “domañoj potroãçi”. tako da teæe dolazi do odstupaça od isprva zauzetih stavova. Meœutim.

Naime. veoma vaæno. i daÿe. da se postiæu nagodbe itd. neporecivo je da je javno pregovaraçe u skladu s demokratskim naåelima. Odsustvo propagande åak omoguñava “razumnim” pregovaraåima da izbegnu masovnu histeriju koja ponekad moæe da zahvati stanovniãtvo i javno mneçe. Kominikei se tako sastavÿaju da niko ne bude povreœen. jer i sama javnost moæe biti zahvañena ratobornom i nepomirÿivom atmosferom. tom javnom delu. Nema dokaza da su pregovori propadali zato ãto su javni. ako je on postignut. ako je unapred jasno da se sporazum ne moæe postiñi. koja bi mogla nastupiti od neodgovornog preuzimaça obaveza u tajnim ugovorima. iskoristiñe priliku da iznijansira i obrazloæi svoj stav. tj. se opãte uzev. usvoje-nim u svim demokratskim dræavama. Meœutim.84 Poãto su glavni argumenti iskoriãñeni u toj poverÿivoj fazi. naroåito kada pregovara veñi broj uåesnika. Rad veñih meœunarodnih skupova i organa mnogih meœunarodnih organizacija po pravilu je javan.veno iznose. od kojih je jedno. Smeãa tajnosti i javnosti kod viãestranog pregovaraça neãto je drukåija. tajno i javno pregovaraçe meãaju jedno s drugim. Kod dvostranog pregovaraça se sam proces pregovaraça obiåno dræi u tajnosti. Iako se. koji su glavno sredstvo pregovaraça. dok je stvar obrnuta: nedostaci ovakvih javnih debata upravo potiåu od toga ãto one nisu u potpunosti javne. one nisu odluåujuñe. Åudno je samo ãto se ove osobine prividno javnog pregovaraça onda uzimaju kao dokazi da javno pregovaraçe uopãte zaostaje za tajnim. te naravno ne sadræe sve ono ãto se moglo åuti i u toku pregovora. 159. po pravilu. ako je sporazum veñu osnovi postignut. odnosno samo javni deo pregovaraça. dok se rezultati. Joãuvek je moguñe da o pitaçima. Iako su neke primedbe na raåun javnog pregovaraça taåne. U pogledu pregovaraça stvarna demokratizacija meœunarodnih odnosa ima joãda prevali dug put. viãestrano pregovaraçe nakloçenije je javnosti. ãto su samo fasada za tajno pregovaraçe. Ãteta. koja se tiåu æivota i smrti 84 “ Vidi isto. svaka strana ñe se truditi da se predstavi kao beskompromisno naåelna. koji se odvija van oåiju javnosti i na kome se ponekad sporazumi koji ñe se postiñi do te mere pripreme da su javna istupaça samo forma. prethodi i s çime se vremenski prepliñe i maçe formalan deo. objavÿuju ili u vidu sporazuma. dok bi uspevali da su bili tajni. mora priznati da kontrola javnosti ne mora uvek obezbediti miroÿubiv ishod. nisu imali vrednosti. nije ni åudo ãto se u javnoj debati obavÿaju drugi poslovi. isto tako. 272 . u kome se ili konstatuje postignuta mera saglasnosti ili navode razlozi zbog kojih saglasnost nije postignuta. str. tj. Po samoj svojoj prirodi. potvrde najviãeg predstavniåkog tela. u tome da ceo narod moæe boÿe da prosuœuje o svojim interesima od uskog kruga pozvanih. otklaça se opet pravilom. Pre je razlog çihovog neuspeha u nepomirÿivosti opreånih zahteva i u tome ãto su stranke u toj meri razliåite da argumenti. prema kome nijedan meœunarodni ugovor neñe vaæiti bez ratifikacije. ili u vidu saopãteça za javnost (kominikea). U savremenoj pregovaraåkoj praksi. najåeãñe vrãi propaganda koriãñeçem interesa koji vlada u javnosti za ishod pregovora. debati.

85 privredna preduzeña itd. reãavaju. delo. Za raåun adresanta propagandom se u prvom redu bave posebno opremÿene sluæbe koje zapoãÿavaju naroåito obuåeno osobÿe (propagandisti). Takva propaganda moæe biti unutraãça. etniåke grupe itd. godine. pa i cela stanovniãtva. Kuroåkin (ur. H. Elementi meœunarodne propagande.) Kommunistiåeskañpropaganda. dok se meœunarodnom propagandom æeli da se preko adresata u inostranstvu utiåe na druge subjekte da se ponaãaju tako da se pomenuti ciÿevi i postupci mogu neometano postiñi i sprovesti. Iz prethodnog opisa vidi se da su elementi propagande sledeñi: Adresant. po pravilu. Pod çenim okriÿem je viãe od sto informativnih centara u svetu. Kako latinski koren te reåi (propagare) nagoveãtava. Kako. propagator ili subjekt propagande. u inostranstvu. 87 Informativna agencija SAD (USIA sada Agencija za meœunarodne komunikacije) obrazovana je 1954. Zagreb. gde se kao adresati javÿaju grupe ÿudi. 1974. kao i radiostanica “Glas Amerike”.87Obiåno su to uprave. daleko od javnosti. Iako ovakva propaganda moæe imati meœunarodnih posledica. Unutraãçom propagandom se nastoji da se od sopstvenog stanovniãtva dobije podrãka za spoÿnopolitiåke ciÿeve i postupke. koje se sastoje u pridobijaçu stanovniãtva za unutraãço-politiåki program klase. 1976. Propagandom se mogu baviti i bave se dræave. mada naglaãavamo da su kao postupci i unutraãça i meœunarodna propaganda u osnovi sliåne. New York. Zvonareviñ. Vidi podrobnije Holsti. politiåke stranke. U vreme nuklearnog naoruæaça. Ovo je prvi put da je reå propaganda upotrebÿena u znaåeçu pribliænom danaãçem. dakle usmerena na sopstveno javno mneçe. 273 . K. partije ili vlade. Random House. çome se na ovom mestu neñemo podrobno baviti. str. preteænije namene. Propaganda and Psychological Warfare. U najãirem smislu reåi. 223. 86 M. reå je o ãireçu ideja. “Mvsl”.miliona ÿudi. Socijalna psihologija. Za meœunarodnu politiku je od znaåaja politiåka propaganda koju preduzimaju subjekti meœunarodnih odnosa. uvereça i uåeça. propaganda je svaki sistematski napor da se maçe ili veñe grupe ÿudi (adresati ili objekti propagande) pridobiju za stav koji odgovara onome koji taj napor preduzima (adresatu ili subjektu propagande). takve sluæbe su sada u sastavu dræavnog aparata (uprave) te su viãe ili maçe centralizovane. unutraãça propaganda ima i druge. crkve. meœutim. ona nije u pravom smislu meœunarodna. nav.) kako bi tamo obezbedili podrãku za svoje unutraãçe politiåke ciÿeve. Moskva. Meœunarodna propaganda. mada su reæimi koji propagandi u zemÿi i inostranstvu posveñuju naroåitu paæçu znali i za iskÿuåivo propagandistiåke sluæbe 85 Papa Grgur XV organizovao je 1622. kada se za nekoliko minuta mogu izazvati ogromna razaraça. koji se bavi propagandom radi postizaça svojih ciÿeva. i daÿe. da uåine zlo. Kada je reå o dræavama. T. Propagandom u inostranstvu mogu se baviti i unutraãço-politiåki subjekti (partije. Kod meœunarodne propagande to je. 1982. godine Congregatio de propaganda fide (Kongregaciju za ãireçe vere). biroi ili åak ministarstva koji se bave informisaçem i propagandom. subjekt meœunarodnih odnosa. i meœunarodna. sasvim male skupine predstavnika sasvim uskih grupa zemaÿa. I jedna i druga vrsta propagande imaju meœunarodni znaåaj. 699. Qualter.86 aa. str. “Ãkolska kçiga”. b. u malom broju tajnih pregovaraåa usredsreœuje se ogromna moguñnost da pogreãe. P.

S obzirom. ovu koordinaciju nije teãko postiñi. kojima odluåioci mogu. radio i televizijske stanice. jer se te firme nalaze u rukama krupnih preduzetnika ili monopola. dræava zadræava sebi pravo da deluje i negativno. Pozitivan. ograniåavajuñe. naroåito u odnosu na inostranstvo. åije poruke mogu da pomognu propagandi ili da se s çom kose. veñãirim grupama. To se postiæe cenzurom. kao ãto su novinsko-izdavaåke kuñe. ali ne moraju da pripadaju. Propaganda nije jedini ciÿ cenzure. koja je imala ministarstvo propagande). na primer. pa i åitavo stanovniãtvo dræave ili sledbeniãtvo drugih subjekata meœunarodnih odnosa. Dræavni aparat i onda utiåe na çihov rad. 88 Zanimÿivo je meœutim. jer za to nije organizovan. udruæeça graœana i pojedini publicisti i umetnici. ili sopstvenom propagandom na çeno stanovniãtvo. 274 . Dræava B moæe jedino uzvratiti time ãto ñe pregovaraçem delovati na vladu dræave A. dok bi time u inostranstvu mogao biti pokoloban mit stvoren propagandom. dok je pregovaraçe uzajaman odnos izmeœu pregovaraåa. ovo stanovniãtvo ne deluje u istom smislu na odluåioce.(npr. koja se inaåe mogu predstaviti domañoj publici. kojom se.88 Adresat. Koliko je meœunarodna propaganda znaåajna za vlade. Dok odluåioci (vlada) dræave A vrãe propagandu meœu stanovniãtvom dræave B. Tako se. uvek ostaje izvestan broj stvaralaca. podstiåuñi uticaj. meœutim. nacistiåke Nemaåka. dræava je vlasnik i supervizor takvih preduzeña. ali im se odreœuje ãta ne smeju da saopãte. koja moæe npr. åiji su interesi. autorima ne propisuje ãta ñe saopãtavati. podstiåuñi ga ili ograniåavajuñi. Kako. adresat ne vrãi istovremeni uticaj na adresanta. Kod meœunarodne propagande to su jake. U onim dræavama gde se ovakvim preduzetniãtvom bave privatne firme. uticajne ili artikulisane grupe u inostranstvu. pak. preduzeña za proizvodçu filmova. ne smeju izvoziti. ogleda se u tome ãto dræava subvencijama ili åak delimiånim vlasniãtvom nastoji da obezbedi da tvorevine koje potiåu od ovakvih proizvoœaåa sadræe poruke do kojih je odluåiocima stalo. da se ponekad postupa i obrnuto: sadræaji koji se ne mogu prikazati domañoj javnosti puãtaju se u inostranstvo da bi se tamo pojaåao utisak o intelektualnim i umetniåkim slobodama. istovetni s interesima koje zastupa i vlada. U zemÿama etatistiåkog socijalizma. celokupnu propagandu ne moæe “proizvoditi” samo dræavni aparat. åuveni film Aleksej Rubÿov Andreja Tarkovskog smeo prikazivati samo van SSSR. odnosno dræavnoj sluæbi. Pored toga. vidi se po tome ãto se neka dela. ali se çome moæe spreåiti da disonantni glasovi pokvare predstavu koja se æeli stvoriti drugim sredstvima. objekt ili meta propagande su ÿudi åije stavove ili ponaãaçe treba podræati ili promeniti u interesu propagatora. doduãe. veñu tom pogledu imaju udela preduzeña. da propagandistiåke poruke idu preko razliåitih medija. organizacije i pojedinci koji ne rade za dræavnu upravu. Osnovna razlika izmeœu propagande i pregovaraça je u tome ãto propaganda nije upuñena odluåiocima. raåunajuñi s tim da je domaña publika i onako upoznata s neprivlaånim stranama svoga æivota. da teæi oåuvaçu sluæbene tajne ili zaãtiti javnog morala. koji ne moraju biti u dræavnom vlasniãtvu.

kao ãto se to åini propagandom sebiånih interesa putem obmana i pretçi. za koju je Hitlerov “majstor propagande” Jozef Gebels (Josef Goebbels) tvrdio da je najmoñnije oruœe propagande. u stvari. osvete itd. moæe meriti iskÿuåivo svojom efikasnoãñu. usmeno prenoãeçe itd. koji se najåeãñe sastoji u ubeœivaçu da je æeÿeni stav najboÿi. U takve metode spada pre svega laæ. nauåno opravdan itd. koristeñi pri tom poznatu okolnost da je teæe dokazati negativne od pozitivnih iskaza. kod propagande to nije. blagostaça tako se razlikuje od propagande nasiÿa. Povrãno gledano. Sa posebnog. 89 O Gebelsu i çegovoj propagandnoj maãini vidi J. najkorisniji. åitava buduña delatnost propagandiste biva ugroæena ukoliko jednom bude uhvañen u laæi. filmovi. Kao postupak. jer deluju uverÿivije ako je veoma suptilna. str.Propagandna poruka treba da deluje na adresata. Istraæivaçe ovoga ciÿa omoguñava da se propaganda posmatra vrednosno i da se jedna vrsta propagande ne izjednaåuje sa drugom. pak. Metodi meœunarodne propagande. To su. znakovi i gestovi) i komunikaciona sredstva (medij). koji ispoÿavaju i mnogi struåçaci za propagandu. Dok je kod pregovaraça liåni dodir izmeœu pregovaraåa srazmerno åest. Meœutim. 12. simboli (reåi. ne remete se meœunarodni odnosi. iz çega se ne mora videti sama bit poruke: ciÿ koji se çome æeli postiñi i pogled na svet samog propagatora. Ako se ubeœivaçem propagira zalagaçe za opãteåoveåanske interese. Ovaj ñe sadræaj pak imati uticaja i na ostale elemente propagande. kao ãto su radio. Zbog ovakvog cinizma. Åesto se åuje da je protivniåko izlagaçe “propaganda”.89 Kako. dok je sopstveno samo iznoãeçe åiçenica. To vaæi kada se zauzme opãte i objektivno stanoviãte. Neretko. propaganda je neutralna i çene se ocene. Propaganda tolerancije. ako mu se æeÿeni stav samo sugeriãe. Minneapolis. mogu dati tek poãto se poznaje i çen stvarni sadræaj. Propagandni posrednici su nematerijalna i materijalna dobra kojima se propagandna poruka prenosi do adresata. Ciÿ propagatora i sredstvo koje je usvojio daju bitan peåat propagandi. Wen sadræaj je. “Dobra” propaganda biñe ona koja je najviãe koristila subjektu koji ju je vodio. ãtampa. to je prosti smisao poruke. rasne netrpeÿivosti. kao ãto se to åesto åini. u stvari. sebiånog i partikularistiåkog stanoviãta propaganda se. poruku je teãko prepoznati. kao ãto smo napomenuli. sama ova reå je dobila pogrdne prizvuke. bb. Baird. University of Minnesota Press 1974. ako adresata navede da sE2m zakÿuåi onako kako to adresat æeli. ravnopravnosti naroda. zavojevaça. Loãglas propagande uglavnom poåiva na propagandistiåkim “trikovima” kojima se sluæe veãti tehniåari propagande u sluæbi vladE2 koje ostvaruju samo svoje posebne interese. bez obzira na ciÿ i sadræaj. propagatori laæi najviãe vole one tvrdçe åija se istinitost teãko moæe proveriti. televizija. i daÿe. jer samo mali broj propagandista koji deluju u ime subjekta meœunarodnih odnosa pokuãava da neposredno opãti sa velikim brojem stranaca. 275 . The Mythical World of Nazi War Propaganda. pod uslovom da je velika i åesto ponavÿana. dvostruk.

åiji se uredi za javno informisaçe. La crise de l’information et la crise de confiance des Nations Unies. neke vlade tada objavÿuju samo one dokumente koji im idu u prilog. uåinio je francuskopruski rat od 10. Bez obzira na hvale vredan sadræaj. najboÿe se moæe izuåavati na nekoj od tzv. koja se formalno ne moæe optuæiti za neistinu. dovoÿno da je çen sadræaj vredan i da se ona sluæi istinom. doduãe. mada je u stvarnosti kraÿ samo stavio do znaça ambasadoru da ne moæe da prihvati francuski predlog i da oåekuje novi. åitalac neñe uzeti u ruke ruæno prelomÿen i odãtampan åasopis. Propaganda åiji su sadræaji u skladu s opãtim interesima ne boji se istine. koji treba da propagiraju univerzalne ciÿeve ovih organizacija. ali zato mogu pribegavati poluistinama. emska depeãa. Ovaj delimiåni katalog tehnika nemoralne i po meœunarodne odnose ãtetne propagande iznesen je zato ãto ovakvu propagandu treba dobro poznavati da bi se ona onemoguñila. Bizmark je postigao ciÿ: uzbuœeçe. proizvoœeçe propagandnog materijala koji adresati primaju ali ne gledaju nema nikakve svrhe. godine neminovnim.90 Za to vreme senzacionalistiåka ãtampa dramatizuje sukobe 90 A. iako su mu dragi ili tradicijom potvrœeni. Pro-paganda biraçem. objavÿeni dokumenti su autentiåni. U nastojaçu da pokaæu kako su u pravu i kako su se ponaãale åestito i dosledno. çihov mentalitet se ovome protivi i u osnovi uzaludan posao se nastavÿa uz velike izdatke. daÿe. tako je redigovao telegram o susretu pruskog kraÿa s francuskim ambasadorom u baçi Emsu da bi izazvao utisak kako je sastanak naglo zavrãen posle obostranih teãkih reåi. koje se postiæu doterivaçem ili biraçem åiçenica. Propagandist mora da ima snage i samokritiånosti da povremeno proverava uåinke svoje delatnosti i da napuãta neuspeãne oblike. 276 . Klasiåan primer za prvi metod je tzv. u suprotnom sluåaju. A. Pruski kancelar Bizmark (Bismarck). iskÿuåiñe radio ili televizor ako ga neko monotonim glasom ili loãim jezikom zasipa inaåe istinitim podacima. koji je na svaki naåin æeleo da izazove rat s Francuskom. koja se. izañi ñe iz bioskopa ako film pun velikih ideja deluje neveãto i dosadno. kada je proseåan åovek izloæen obiÿu informacija i prinuœen da pravi izbor izmeœu çih. ali istina ipak nije cela. Editions Universitaires. na æalost. ne sluæi opisanim trikovima. ali iziskuje izvesna znaça. Propaganda i tada ostaje veãtina.Propagandisti koji su pod jaåim demokratskim nadzorom ne sluæe se åesto neumerenom laæi. Ne treba se. Kada u takvim zbirkama nema falsifikata. Naroåito danas. jer se i za istinu treba umeti boriti. a preñutkuju druge. 1971. vaæi za mnoge meœunarodne organizacije. Fribourg. plava kçiga itd. zadovoÿavaju odaãiÿaçem stereotipnog ãtiva koje ne dopire do ãire publike. Ovo. koje je nastalo posle objavÿivaça çegove verzije. Insistiraçe na istini je karkteristiåno za propagandu koja ãiri obrazloæene poglede na svet i za onu propagandu koja se bori protiv laæne propagande.) koje vlade povremeno izdaju da bi objavile dokumenta o nekom meœunarodnom sporu ili incidentu. obojenih kçiga (bela kçiga. Kada se propagandom bave åinovnici. nepismen ili loãe preveden ålanak. neñe proåitati frazerski. Diallo-TayirE9. zavaravati da je za uspeh propagande. Dobar propagandist mora da zna da skrene paæçu na svoju poruku i da dobro poznaje adresata.

a rimskom papi. pripadnika razliåitih religija i politiåkih pokreta. ãto je kod Holanœana i katolika moglo. propagandist rizikuje da postigne upravo suprotne efekte od æeÿenih. a zanemaruju razliåite crte izmeœu adresanta i adresata. Ako ne uspe da se otme svojoj nacionalnoj kulturi.koji se u çihovim organima povremeno dogaœaju. u jednoj ili viãe zemaÿa. kojoj se propaganda obraña. da izazove podsmeh. Ovo se ne retko dogaœalo propagandi SAD. koga je posetio kao predsednik. obrañati se istomiãÿenicima ili idejno veoma bliskim grupama. ãto ima za posledicu srazmerno raãiren utisak da u Ujediçenim nacijama. prilikom posete Holandiji na ulicama delio hemijske olovke sa svojim imenom. na primer. koji strancima ume da izgleda vulgaran. Postoji. a da stanovnike od rane mladosti navikava na svoj sistem vrednosti i da ih kasnije snabdeva iskÿuåivo informacijama koje çoj odgovaraju. mora da uåini dve stvari: da se opredeli za grupe na koje moæe uticati i da svakoj takvoj grupi nameni najboÿe prilagoœene propagandne poruke. Tako je Lindon Xonson (Lyndon Johnson). Kada se odaberu znaåajne i prijemåive grupe. te ovu stoga ne treba preceçivati. koja ñe na sebe skrenuti viãe paæçe od reåi. ãto znaåi da treba birati one argumente koji za çih imaju vaænosti i iznositi ih na çima razumÿiv naåin. da izazove podozreçe ili da mu se desi ono ãto je za çega najgore: da ispadne smeãan. a ne postoji nijedno sredstvo koje bi te poruke nametalo ÿudima koji zbog neprijateÿstva ili apatije ne æele da ih prime. ipak. u najboÿem sluåaju. dok je u odnosu na Slovene isticala svoj panslavizam. propaganda ne moæe stvoriti neãto ni od åega iza çe moraju stajati dela. unutraãça propaganda je. 91 Propagandisti zato uvek prenaglaãavaju zajedniåke. On. 277 . Ãira publika. Poãto se propaganda uglavnom temeÿi na ubeœivaçu. tako i na specifiånosti çenih podgrupa. ãtaviãe. jer se isuviãe oslaçala na specifiånosti ameriåkog politiåkog stila. druãtvenih slojeva. Zbog toga. Takvi ÿudi ñe se izlagati propagandnim porukama. uzaludno je ubeœivati grupe s kojima nema niåega zajedniåkog. po pravilu. Rusija se balkanskim narodima uvek predstavÿa kao vodeña pravoslavna sila. joãu vreme dok je bio potpredsednik SAD. i zato ãto se propaganda razliåitih subjekata van zemÿe meœusobno potire. sastavÿena je od razliåitih nacija. poklonio svoju bistu. Kada je reå o poznavaçu adresata. Vlast u jednoj dræavi ima sredstava da uspeãno onemoguñi stranu propagandu. propaganda se mora çima prilagoœavati. mnogo uspeãnija od meœunarodne. makar i pogreãne stavove. pa ih åak i traæiti. Poznavaçe nacionalne kulture koje propagandist pri tome treba da pokaæe. uzaludno je ako su oni politiåki bez ikakvog uticaja. U osnovi.91 S druge strane. prema tome. propagandist mora da ima na umu da nije suoåen s monolitnom masom i da ga od adresata u inostranstvu dele kulturne razlike. kako na kulturne osobine same nacije. odnosi se. ÿudi razliåitog imovnog staça itd. miãÿeçe da meœunarodna propaganda nema izgleda da preobrati ÿude koji veñim imaju åvrste. ali moæe da podræi uvereça onih koji su veñnakloçeni subjektu koji vrãi propagandu ili su pokolebani. ima mnogo viãe dramatiånih svaœa od opãtekorisnog posla. naroåito kada je poloæaj grupe takav da je çeni interesi unapred åine gluvim za propagandistu i çegove argumente.

Psiholoãki rat je vrsta propagandne aktivnosti koja ili teåe uporedo s ratom u pravom smislu reåi i sastavni je çegov deo. magistarski rad. Vidi Bofr nav. U pomoñse pozivaju nacionalni stereotipi te se svi sta92 Savremeni teoretiåari strategije slaæu se da je i reãeçe vojnog sukoba psiholoãke prirode. postiæuñi iste ili sliåne uåinke. Na sreñu. 22. oni ñe uspeti da razlikuju kulturna dostignuña koja im se nude od ciÿeva kojima slede strane vlade. agresivna propaganda koja treba da smrvi moral protivnika. magistarski rad.92To je æestoka. Goethe instituti SR Nemaåke. postoje i neki çeni vidovi. Z. Psiholoãki rat.93Poãto joj ciÿ nije u tome da drugi subjekt opstane i vodi prijateÿsku politiku. laæima. raåuna se da ñe se tako stvoriti naklonost ili razumevaçe za dræavu koja pruæa takve usluge i za çenu kulturu meœu obrazovanim ÿudima. diskotekama. Za neãto drukåija miãÿeça o psiholoãkom ratu od ovde iznetih.Ovo objaãçava nastojaçe mnogih dræava da i bez postojaça konkretnih spoÿnopolitiåkih ciÿeva stvore naklonost meœu stran-cima i da ih privuku svojoj kulturi. Beograd. Pravni fakultet. O tome reåito svedoåi åiçenica da su na åelu antikolonijalistiåkih pokreta veñinom stajali ÿudi kojima su kolonijalne sile pruæale priliku da stiåu visoko obrazovaçe u metropoli u nadi da ñe ih pridobiti da im sluæe. 93 Za propagandu u Drugom svetskom ratu vidi A. Oni su åak dobili i posebne nazive. vv. kod kojih su sredstva i ciÿevi neãto izmeçeni. kao ãto su uåeçe jezika. Beograd. New York. 1976. Isakoviñ. Psiholoãki rat. ganski i indijski studenti u Londonu i Gvinejski i senegalski stipendisti u Parizu upoznavali su se tamo i sa slobodarskim idejama. pogrdama. Rhodes. opãtekorisni rezultati åesto prevladaju nad onim koji propagandisti imaju u vidu: ako ovakve moguñnosti koriste inteligentni i formirani ÿudi. italijanske åitaonice. bibliotekama. str. ili treba da ga zameni. upotreba biblioteka.). Fakultet politiåkih nauka. 1973. su-gestijom itd. sticaçe drugih znaça i uåestvovaçe u rekreacionim ili kulturnim delatnostima. delo. a naro-åito insistira na produbÿivaçu sukoba koji kod protivnika veñlatentno postoje. Tirnaniñ. 1978. Zato se ona izdaãno koristi pretçama prema protivniku i obeñaçima prema saveznicima. Iako ovakvi programi ne obuhvataju velik broj ÿudi. nego da bude uniãten ili temeÿno izmeçen. ona nema nikakvih obzira prema buduñnosti i svesrdno raspiruje rasizam. Dok je za propagandu uopãte karkteristiåna prevaga ubeœivaça koje treba preko stanovniãtva konaåno da deluje na odluåioce. politiåku netrpeÿivost. Sliåan ciÿ imaju i stipendije koje se dodeÿuju stranim studentima i nauånim i kulturnim radnicima. Psiholoãki rat i subverzija. koje su po povratku hteli da ostvare u svojim zemÿama. 278 . takva nastojaça povezuju se s nekim koristima za adresata. Meœutim. filmskim salama i teåajevima jezika (Informativni servis SAD. Da bi bila primamÿivija. da kod çega izazove defetizam i razdore i da kod sopstvenog stanovniãtva pobudi najniæe borilaåke instinkte. Razvijene dræave nastoje da u veñim gradovima u inostranstvu odræavaju informativne centre sa åitaocima. 60. Propaganda: The Art of Persuasion in World War II. nacionalizam. Chelsea House. koji zauzimaju ili ñe zauzeti ugledne poloæaje i tako vrãiti daÿi uticaj na odluåioce i stanovniãtvo. osvetoÿubivost i fanatizam. francuska Alliance francaise. britanski British Council itd. mræçu. vidi B.

Subverzija je skup delatnosti koje treba da podriju napadnuti subjekt meœunarodnih odnosa i da dovedu do promene çegovog ustrojstva. na primer. bio opte-reñen posledicama hladnog rata. koji je prvenstveno psiholoãki rat. Ovakav postupak uvek ostavÿa moguñnost da se stupi u kontakte. Propagandna delatnost je ovde najåeãñe kombinovana s oruæanim akcijama (ubacivaçe naoruæanih grupa. pa åak i savezniãtvo s onim delovima protivniåkog stanovniãtva koji nisu ocrçeni. psiholoãki rat koristi i najnovija nauåna i tehniåka dostignuña za manipulisaçe ÿudima uticajem na çihovu podsvest. ili u sastavu rata). pregovore. rasturaju letke. ili i domañem stanovniãtvu predoåavaju sliku o razjediçenosti u neprijateÿskom taboru. Umesto da pojaåa napor da se postignu one promene zbog kojih se psiholoãki rat vodi (sam. terorizam) ili s ekonomskim pritiskom. emituju preko svojih radio-stanica ili ãire glasine koje treba da pojaåaju nezadovoÿstvo u zemÿi. dovedu do preokreta i obrazovaça vlade koja ñe sluæiti interesima subverzivne sile. pokazañe prirodnu sklonost da se ujedini pred opasnoãñu i da oåvrsne u otporu. Na isti na-åin je i “detant” izmeœu SAD i SSSR. Karakteristiåno za subverzivnu propagandu jeste oslaçaçe na odane grupe unutar stanovniãtva. Na na-cionalnoj osnovi je hitlerovska Nemaåka koristila nemaåke nacionalne maçine u Åehoslovaåkoj i Jugoslaviji. U svakom sluåaju. Na klasnoj osnovi su tajne sluæbe SAD i multinacionalne kompanije pridobijale graœanske politiåare i pri279 . Takve grupe ãtampaju svoja glasila. Psiholoãki rat je opasan postupak. çegovi sadræaji se nameñu i traæe svoje ispuçeçe. koja se tamo stvarno æeli i postiñi. S protivniåkom stranom. nego poverÿivim “zatvorenim” kanalima). åak i za onoga koji ga preduzima. teãko smiriti æivotiçske instinkte koji su puãteni s lanca i promeniti predrasude koje su toliko gajene. Subverzivne grupe regrutuju se na razliåitim osnovama. ove posledçe i ne idu preko sredstava masovnih komunikacija.novnici zemÿe protiv koje se vodi rat ili svi pripadnici etniåkih grupa koje treba zavaditi predstavÿaju kao biña s najniæim osobinama. teæi se promeni druãtveno-politiåkog ustavnog poretka ili bar obaraçu vlade. protivniåka strana. psiholoãki rat deluje i na one koji su poåeli da ga vode pa se postepeno pretvara od sredstva u ciÿ. tako je isto. Nasuprot tome. pomoñu kojih se propaganda predstavÿa kao unutraãça a ne meœunarodna. U novije vreme. Poput onog åudoviãta iz bajke ãto ga je kasnije teãko vratiti u bocu u kojoj obitava. sastavÿenom od ÿudi koji su u najmaçu ruku nepoãteni i podmukli (ako su uopãte ÿudska biña). oni se moraju poniziti i zgaziti. Kada je reå o dræavi. oni ñe iskusiti probleme koje su imali protagonisti hladnog rata koji je usledio ubrzo posle Drugog svetskog rata kada su svojoj jav-nosti morali da predstave Japance i Nemce kao saveznike. Otuda suptilniji vidovi psiholoãkog rata paæÿivo odvajaju poruke upuñene protivniåkom stanovniãtvu od onih koje je nameçeno domañem (time ãto. ne moæe se pregovarati. odnosno SAD i Kine. narod koji bez izuzetka bude oglaãen za neÿude. kada potreba za psiholoãkim ratom proœe. Ãtaviãe. Ovakav stav moæe da zahvati i same odluåioce ili bar çihovu neposrednu okolinu.

Treba. Subverzivna propagnda prividno je “domaña”. meœutim. Mnoge se spoÿnopolitiåke odluke mogu çima objasniti u potpunosti ili delimiåno. najavÿuju se kao domañe “ilegalne” stanice. Iz inostranstva se ubacuju i rasturaju listovi. na primer. propaganda moæe da posluæi jaåaçu opãte-åoveåanskih vrednosti i ãireçu istine. Zbog toga se strani propagandisti. B. stalno imati u vidu da je bitno obeleæje subverzije u tome da se subverzivne grupe iskÿuåivo ravnaju prema in-teresima stranog nalogodavca. proglaãavati za subverzivne samo zato ãto uæivaju naklonost inostranstva. neprosveñenost itd. Ovo je vaæno napomenuti zato ãto i autohtoni pokreti protiv reæima mogu imati simpatija prema inostranstvu. veñiz çih proizlaze i drugi. onda kada ne mogu nañi dovoÿno jaku grupu koja bi im sluæila. Subverzivni propagandistiåki metod je efikasan jer ga ne ometa sumçiåavost koju adresat obiåno oseña prema porukama iz inostranstva. ne bi imala nikakvih izgleda da nema ÿudskih slabosti. koje emituju iz inostranstva. pa i grupe. nisu samo u osnovi mnogih ekonomskih mera u odnosu na inostranstvo. grupe koja çome dominira. postoje i iskÿuåivo materijalistiåki ili karijeristiåki motivi koji su ne retko pomeãani s prethodnim. tj. Ne treba nasedati ovakvoj propagandi. pa se. Radio-stanice. kçige i leci.vatne preduzetnike za “destabilizaciju” (uåtiv naziv za subverziju) Åilea i Gvatemale. Postupci preteæno vezani za privredu Dræave i ostali subjekti koji se bave privrednom delatnoãñu u danaãçem svetu ne mogu viãe da privreœuju usamÿeno. neoba-veãtenost. zalaæu za interese sopstvene zemÿe. toboæe. na prvi pogled neekonomski potezi. * ** Kao ãto se vidi. robovaçe predrasudama. Oni se tako upuãtaju u meœunarodne ekonomske odnose. ãtetna vrsta propagande. trude da svoju propagandu predstave tako kao da potiåu iz unutrãçih izvora. Za ove grupe odomañio se i naziv “peta kolona”. za koje opravdano pretpostavÿa da teæe da ga iskoriste za tuœe ciÿeve. podizaçe uvoznih carina za jednu vrstu robe moæe ob280 . Ova posledça. kao ãto su politiåka apatija. koji izgledaju kao da su ãtampani u zemÿi. jer tako ugaœaju podozreçu koje se oseña prema inostranstvu. obaveãtavaçe i politiåko uzdizaçe. Potrebe domañe ekonomije. Otuda su najboÿa sredstva u borbi protiv takve propagande ãiroko obrazovaçe. ali moæe opasno da poremeti meœunarodne odnose i da ugrozi çihove subjekte. bez stupaça u meœunarodne veze putem svetskog træiãta. iznenada i umiruju. Dok je oåigledno da se. ona potiåe od sunarodnika koji se. Nepopularne vlade teæe da u svojoj propagandi sve politiåke pokrete protiv sebe predstave kao subverzivne. koje se bore za svoje interese u zajednici åiji su pripadnici. Na subverziju se mogu navesti i ideoloãki zaslepÿeni ili verski zatucani ÿudi. kad çemu to zatreba. No. a i ovo moæe biti nakloçeno çima. koji su neophodni iz åisto ekonomskih razloga.

Wima se koriste sve dræave.jasniti æeÿom da se zaãtite domañi proizvoœaåi u toj oblasti. Otuda neki postupci imaju dvojna obeleæja. Åim se meœunarodna razmena ne obavÿa iz sebi svojstvenih razloga. Meœutim. zasnovan na çenoj nacionalnoj privredi. kod carinskih unija (gde granica izmeœu udruæenih zemaÿa nije istovremeno i carinska granica) ili kod slobodnih carinskih zona. Carina se moæe naplañivati na artikle koji ulaze na carinsku teritoriju. I pored ovakvih teãkoña i ograniåeça. u ovom odeÿku zadræañemo se na onim postupcima kojima dræave i drugi subjekti meœunarodnih odnosa svoj poloæaj u meœunarodnom ekonomskom sistemu koriste kako bi uticali na ponaãaçe drugih subjekata radi unapreœeça svojih spoÿnopolitiåkih ciÿeva. naãa je paæça na ovom mestu. odnosno da u istom smislu otvara ili zatvara svoje træiãte. kapital. bez obzira na privredni sistem i stepen uticaja vlade na spoÿnu trgovinu. Naravno. Posledçe dve vrste carina su se izobiåajile. To je upadÿivo onda kada se ekonomski postupci ne mogu viãe objasniti samo ekonomskim motivima ili su im. bilo da istupa kao izvoznik ili uvoznik. ponekad je potrebno viãe pronicÿivosti da bi se utvrdilo kako je iz istih razloga podræan puå u stranoj dræavi ili je åak voœen osvajaåki rat. tj. da im stavÿa na raspolagaçe ili uskrañuje svoje sirovine. Carinska granica se uglavnom poklapa s dræavnom. Iz do sada izloæenog vidi se da im taj poloæaj omoguñava da drugima pruæe ili uskrate izvesne koristi. te se danas pod carinama uglavnom podrazumevaju uvozne carine. veñima da posluæi i drugim svrhama. nalazimo se pred ekonomskim postupcima nameçe-nim izvrãeçu spoÿnopolitiåkih odluka. Carine su najstariji i najrasprostraçeniji naåin za regulisaçe ekonomskih odnosa s inostranstvom. te su stoga ovakvi postupci najprikladniji za davaçe nagrada i izvrãavaçe kazni dok se çihovo stavÿaçe u izgled ispoÿava kao obeñaçe ili pretça. izvozne i tranzitne carine). nije uvek lako utvrditi kada prestaje jedno i poåiçe drugo. Ovakve teãkoñe potiåu ponajviãe odatle ãto najvaæniji ciÿevi spoÿne politike mogu biti upravo ekonomski. ispoÿava se u çenoj sposobnosti da zadovoÿi ili ne zadovoÿi potrebe drugih dræava i ostalih subjekata. ili zato ãto odluåioci. kada visoka zaãtitna carina istovremeno koristi domañoj inudstriji i treba da pogodi dræavu iz koje se dotle uvozilo. robu. kao npr. ãtaviãe. tehnologiju ili radnu snagu. suprotni. ali to uvek ne mora biti sluåaj. izlaze iz çe ili prolaze çome (uvozne. U takvom se svetlu ekonomika moæe pojaviti i kao sredstvo politike. Drugim reåima.94 281 . kao npr. Privreda subjekta meœunarodnih odnosa i moñkojom on u toj oblasti raspolaæe zanimaju nas kao oruœe kojim on moæe da se posluæi kako bi druge subjekte naveo na æeÿeno ponaãaçe. Potencijal dræave. ekonomski interesi su vaæan åinilac u donoãeçu spoÿnopoli-tiåkih odluka. Ovaj se postupak svodi na posredne poreze koji se naplañuju na robu koja prelazi tzv. a. nastoje da i sredstvo koje ima politiåki ciÿ zadræi i ekonomsko opravdaçe. gde se bavimo sredstvima za sprovoœeçe spoÿnopolitiåkih odluka. okrenuta u obrnutom smeru. carinsku granicu. da bi trpeli ãto maçe ãtete.

Æ. kakvi recimo postoje izmeœu Velike Britanije i ålanica britanskog Komonvelta. Ovaj postupak je isprva Srbiji naneo velike ãtete. Meœunarodna trgovina. ona je maça. koja su snabdevali preko solunske luke (tada u sastavu Turske). sklapaçem carinskog saveza s Bugarskom i nabavkom oruæja u Francuskoj. ali se ona moæe i sporazumno odrediti meœunarodnim ugovorom (konvencionalne carine). Nasuprot tome. prohibitivne. To je vid nagrade zbog bliskosti ili savezniãtva. daju se zemÿama åijoj se privredi æeli pomoñi. kao npr. i daÿe. “carin-ski rat” time ãto je visokim carinama spreåila uvoz i tranzit stoåarskih proizvoda poreklom iz Srbije. u kome je 94 I. Nezadovoÿna nastojaçima Srbije da poåetkom ovoga veka smaçi zavisnost od Austrougarske jaåaçem domañe industrije. Takav povlaãñen carinski reæim je isto tako znak nastojaça da doœe do potpune privredne integracije. kao. Privredno-finansijski vodiå”. izmeœu ålanica Evropske Unije. Ako je zemÿa znaåajno træiãte za robu poreklom iz odreœene strane dræave. te je nastupilo vanugovorno staçe. Zagreb. putem klauzule najveñeg povlaãñeça. Carine su uz to i oruœe kojim vlada moæe da utiåe na razmenu sa stranim dræavama imajuñi u vidu i druge ciÿeve. Kako je i austrougarska vlada uvidela da nije postigla ciÿ. uvoz postaje praktiåno nemoguñ. Uticaj meœunarodnog ugovora moæe da bude i posredan. Sve ålanice Opãteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT) daju u naåelu jedna drugoj status najpovlaãñenije nacije. str. Mrkuãiñ. a ako su konvencionalne. odnosno osloboœeçe od carine ili niske carinske stope. 201.95 Ovaj austrougarski potez bio je omoguñen time ãto je trgovin-ski ugovor izmeœu dve zemÿe bio istekao. Carinsku stopu moæe odreœivati sama dræava svojim unutraãçim aktima (autonomne carine). Beograd. dok se çihovim podizaçem oni oteæavaju: ako su carine vrlo visoke. Ukÿuåivãi ovu klauzulu i ugovor s nekom stranom dræavom. ugovornica se obavezuje da ñe automatski protegnuti na çu sve carinske povlastice koje bude dala bilo kome drugom partneru. jer pri tome treba otkazati ili izmeniti meœunarodne ugovore u kojima je utvrœena carinska stopa ili data klauzula najveñeg povlaãñeça. na primer. Æuvela. 176. ali se zato Srbija odrekla carinskog saveza s Bugarskom. “Ãkolska kçiga”. Ako su carine autonomne. 95 D. Carine imaju svoje ekonomske razloge kao izvori dræavnih prihoda (fiskalne carine) i kao mere za zaãtitu domañe privrede (zaãtitne carine). takva sloboda postoji. i daÿe. str. Istorijski institut. sadræanom u carinskoj tarifi. 1971. godine objavila Srbiji tzv. ali su çeni privrednici ubrzo pronaãli druga træiãta za svoje proizvode. 1966. 1962. Meœunarodni ekonomski odnosi. Beograd. 282 . spuãtaçem carina moæe se olakãati priliv i plasman çene robe. Carinski rat Austro-ugarske i Srbije 19061911. Carinske povlastice. visoke carine predstavÿaju kaznu zbog nepoæeÿnog ponaãaça. Austrougarska je poåetkom 1906. ovaj “rat” je zavrãen kompromisom: novim trgovinskim ugovorom omoguñen je neometan srpski izvoz u Austrougarsku. vlada treba da ima izvesnu slobodu u odreœivaçu carinskih stopa za robu iz pojedinih stranih dræava. Œ orœeviñ.Visina carina se odreœuje carinskom stopom za pojedine arti-kle. Da bi se to postiglo.

koja je ukÿuåivala i kritiåan stav prema svim velikim silama. Tako se mera koja izgleda opãta i neodreœena ispoÿava kao vrlo specifiåna. Hutchinson. Kongres je reãio da Jugoslaviji oduzme status najpovlaãñenije nacije i da tako oteæa izvoz çene robe u SAD. 294. ako potraje. pogaœaju samo zemÿe koje ga izvoze.Austrougarska slobodno mogla da meça autonomnu carinsku tarifu. nepovoÿno se odraæavaju po meœunarodnu trgovinu uopãte a izazivaju i niz drugih teãkoña. ranije ili kasnije. pojedine dræave se mogu oãtetiti i carinskom politikom koja formalno nije diskriminatorska i naoko je maçe neprijateÿska. To se postiæe time ãto se izmenom carinskih stopa oteæava uvoz jednog artikla. Ukoliko se oteæani uvoz i jedne zemÿe ne moæe nadoknaditi domañom proizvodçom ili uvozom s druge strane. i to pre svega ona odakle se do tada preteæno uvozilo. mora napustiti. 283 . Ovakvo jednostrano meçaçe meœunarodnog ugovora je protivpravno. To je cena koja se plaña za primenu ovoga postupka. Kennan. moæe dovesti do poremeñaja i nezadovoÿstva. Meœutim. Memoirs 19501963. dotle iz nenormalne situacije izvlaåe korist reeksporteri u treñim zemÿama itd. Kada je. dotle kod ovih 96 G. Dok kod carina prelaz robe preko granice formalno nije nikada ograniåen (ali se visokom stopom postiæe da se on ne isplati ni uvozniku ni izvozniku). koja.96 Carinske stope koje posebno optereñuju robu uvezenu iz odreœene strane dræave nazivaju se diskriminatorskim. Najlakãe se time mogu pogoditi zemÿe monokulture. U takvim sluåajevima se on. Takav je bio pokuãaj Kongresa SAD da kazni Jugoslaviju zbog samostalne spoÿne politike. ali se time. one teãko pogaœaju odnose izmeœu dræava. bakar u sluåaju Zambije. kakao u sluåaju Gane itd. I pored protivÿeça ameriåkog ambasadora u Beogradu. b. Kao oãtre kazne. pri åemu znaåajnu ulogu igra Opãti sporazum o carinama i trgovini(GATT). treba ga prvo otkazati. pa i SAD. one zemÿe åiji spoÿnotrgovinski bilans zavisi od izvoza jedne vrste proizvoda. najåeãñe sirovina (stoka i stoåarski proizvodi u malopre pomenutom sluåaju Srbije. Dok su diskriminatorskim merama najviãe izloæene zemÿe u razvoju. a naroåito diskriminacija putem carina. meœutim. primena visokih carina znaåiñe oskudicu na domañem træiãtu. a da pri tom çen postupak ne izgleda kao diskriminacija. jer formalno pogaœa sve proizvoœaåe. bez obzira odakle potiåe. London. Prohibitivne carine. ali to nije smetalo ameriåkim zakonodavcima da u viãe mahova ovlaãñuju predsednika SAD da kao kaznu oduzima status najpovlaãñenije nacije onim dræavama koje “deluju protivno inte-resima SAD”. str. Iz svih ovih razloga postoji teæça da se carinske stope izjednaåe i stabilizuju putem meœunarodnog sporazumevaça. tj. u stvari. 1972.). Kvantitativna spoÿnotrgovinska organizacija sluæe zato da neposrednije od carina reguliãu koliåinu robe koja se moæe uvesti u jednu zemÿu ili izvesti iz çe. Industrijalizovana zemÿa koja predstavÿa stalno træiãte za neku od zemaÿa monokulture moæe jednostavnim podizaçem carinske stope za artikal u pitaçu teãko pogoditi ovu posledçu. ugovor na snazi. i daÿe.

ako je prethodnim izvozom stvorena izvesna mera zavisnosti. Heikal. kada iskoriãñavaçe izvesne opreme zavisi od daÿeg urednog snabdevaça reprodukcionim materijalom i rezervnim delovima. koje iziskuje prisustvo na licu mesta brojnih vojnih struåçaka. Dræavi na koju se vrãi pritisak mogu se uskratiti potrebni artikli. moæe odbiti iz zakonom utvrœenih razloga ili vrãeñi svoje diskreciono pravo. 1972. i to veñinom aviona i raketa.). Izvoz omoguñuje veñe serije tako da oruæje postaje jeftinije i za sopstvenu armiju. za svaki izvoz ili uvoz prethodno je potrebno pribaviti dozvolu nadleænog organa. Collins. 1975. Naime. The Road to Ramadan. Sistem kontingenata postoji onda kada se za sve ili neke artikle odrede maksimalne koliåine koje se u toku jedne godine mogu uvesti i izvesti. odnosno onemoguñiti joj pristup na domañe træiãte. pasti u ruke potencijalnih protivnika. Postoji uvek izvestan ekonomski pritisak da se oruæje izvozi. godine oruæje u vrednosti od 250 miliona dolara. moæe doñi do çenog svrgavaça i preorijentacije spoÿne politike. Veñinu mesta na kojima se nalaze rakete nadzire sovjetsko osobÿe. zavisno od propisa dræave u pitaçu. za koje se smatralo da broje 20. koji je. Ako u podruåju u kome se nalazi 97 “Egipat je bio najveñi primalac sovjetskog krupnijeg oruæja. itd. prateñoj industriji i ÿudima zaposlenim u çima. str. naime. M. kao npr. uvezavãi 1970. Sistem dozvola joãje elastiåniji i dræavnim organima pruæa veñe moguñnosti da se ravnaju prema trenutnim interesima. åime bi se prodato oruæje iskoristilo protiv izvoznika i çegovih saveznika. za izvoznike pored prednosti nastaju i opasnosti: s izvozom raste verovatnoña da ñe najsavrãeniji tipovi oruæja. imaju prvenstveno unutraãçe ekonomske ciÿeve (poboÿãaçe platnog bilansa. Globalne kvote. stvara se veñpomenuta zavisnost uvoznika od izvoznika. aa. napuste çegovu zemÿu. dok se putem posebnih kontingenata kojima se ograniåava obim razmene u odnosu na odreœenu dræavu omoguñava izdiferencirano spoÿnopolitiåko delovaçe. To je za izvoznike naroåito pogodno oruœe. Ova se ograniåeça postiæu sistemom kontingenata ili dozvola. Neekonomske prednosti su isto tako prisutne. u vrednosti od 420 miliona dolara. S jedne strane. 1972. neophodno je dugotrajno obuåavaçe u rukovaçu. a 1971. koje se ustanovÿavaju bez obzira na poreklo i odrediãte robe. vv.000. U registru trgovine se ne vide tipovi aviona za koje se veruje da çima rukuju iskÿuåivo sovjetski struåçaci u Egiptu”. potrebno je daÿe snabdevaçe municijom i rezervnim delovima a kod nekih tipova danaãçeg naoruæaça. Zbog moguñnosti koje pruæa vladama da sprovode ekonomske i neekonomske ciÿeve. strukture uvoza i izvoza itd. Stokholm. danas je veoma rasprostraçen. 165. Trgovina oruæjem. koji su veoma sloæeni. jer to koristi dræavnoj blagajni. SIPRI Yearbook. Razmatraça koja utiåu na izvoz najupadÿivije dolaze do izraæaja prilikom trgovine oruæjem i ratnim materijalom. ali ne i nedvosmislene. Godinu dana kasnije egipatski predsednik Sadat zahtevao je da se sovjetski vojni struåçaci. velikim proizvoœaåima. åiji se porizvodni postupak åuva kao tajna. Jasno je onda da vlada u svakom trenutku i bez davaça ikakvog ekonomskog obrazloæeça moæe da iz-vrãi pritisak na drugu zemÿu time ãto ñe onemoguñiti izvoz u çu ili uvoz çenih proizvoda. Uvoœeçe sloæenog oruæja u Egipat iziskivalo je prisustvo vrlo brojnog sovjetskog vojnog osobÿa. Almqvist & Wiksell.postupaka nema potpune slobode spoÿne trgovine. Ako je “prijateÿska” vlada nestabilna. London.97 S druge strane. bb. 284 . i daÿe.

oruæje se moæe kupiti tek poãto se pribave dozvole iz resora spoÿnih poslova i odbrane. takoœe. jer je glavni naruåilac sama dræava. U drugim zemÿama. To je moguñe zato ãto se plañaça viãe ne vrãe slobodnim transferom zlata ili deviza izraæenih u odnosu na zlato. Nije nuæno naroåito naglaãavati da i uvoznici strogo kontroliãu uvoz oruæja. Stoga nije åudo ãto danas sve vlade zadræavaju punu kontrolu nad izvozom oruæja i tako ekonomske interese potåiçavaju politiåkim. Time se odnos zavisnosti sve viãe produbÿuje a za vodeñe sile postaje ekonomski unosan. U SAD. Meœutim. veññe ti interesi dolaziti do izraæaja prilikom sklapaça samih poslova. ne samo ãto ñe nabavÿati oruæje koje je boÿe i jeftinije. ili ne pokvari svoje odnose s treñim dræavama. g. Pored toga. pogotovu ako je ono prañeno velikim brojem osobÿa za obuku i odræavaçe. veñsu stavÿena pod kontrolu dræava koje utiåu na naåin. I. odnosno çene oruæane snage. Potpuni spoÿno-trgovinski monopol dræave karakteristiåan je za zemÿe eta-tistiåkog socijalizma. na kraju. vlada ovim postupcima moæe da postigne iste rezultate kao i one koji su veñopisani. nego i çen nosilac. nego ñe se starati da çegovom nabavkom ne dospe u zavisnost od snabdevaåa. Ako ima u vidu neekonomske ciÿeve. Kvalitativna spoÿnotrgovinska ograniåeça ili reæim plañaça mogu da olakãaju ili oteæaju uvoz ili izvoz time ãto ñe se uticati na naåin plañaça. izvoznik mora biti siguran da izvesno oruæje neñe preprodajom zavrãiti u neæeÿenim rukama. koji proceçuju da li se izvozom obezbeœuje spoÿnopolitiåki interes i ne ugroæava sopstvena bezbednost. mogu se zahtevati dozvole za devizno plañaçe za svaki spoÿnotrgovinski posao. ovakvu prodaju mogu tumaåiti kao favorizovaçe potencijalnog protivnika i udaÿiti se od zemÿe-izvoznika. postoji delimiåan monopol ove vrste. dræava izvozi viãkove poÿoprivrednih proizvoda. To se postiæe na jednostavniji naåin. Uvoznik mora. da miri ekonomske i tehniåke obzire s politiåkim.dræava-uvoznik postoji æariãte lokalnog sukoba. Dakle. Dræavna preduzeña koja se bave izvozom i uvozom su onda dræavni organi kao i svi drugi. One dræave u regionu koje neñe ili ne mogu da kupe oruæje. ili biti upotrebÿeno u unutraãçim obraåunima. Spoÿnotrgovinski monopol dræave (dræavna trgovina) postoji onda kada dræava nije samo regulator spoÿne trgovine. Kada se æeli izvrãiti pritisak na drugu dræavu. dræave koja su se svrstale u vojno-politiåke blokove nemaju izbora: one moraju da uvoze od svojih saveznika. dræavno preduzeñe ñe jednostavno odbiti da uœe u posao ili odustati od veñugovorenog posla ponaãajuñi se na izgled kao privrednik kome takvo dræaçe nalaæe ekonomska raåunica. pa prema tome i na uvoz i izvoz. åiju je proizvo285 . koji moæe pogodovati uvozu (ako je valuta preceçena) ili izvozu (ako je valuta potceçena). uslove i moguñnosti plañaça. izvezeno oruæje moæe doprineti çegovom rasplamsavaçu. I u onim zemÿama gde ne postoji dræavni monopol spoÿne trgovine. pa åak i onima koje se oznaåavaju kao liberalno kapitalistiåke. sliåno dozvolama za uvoz ili izvoz. najåeãñe onih najmoñnijih. v. Ovaj se uticaj pre svega ogleda u odreœivaçu zvaniånog kursa nacionalne valute. na primer. Wih ne treba posredno podsticati ili spreåavati u duhu interesa dræave.

41. Od ovakvih ekonomskih sankcija mnogo su oåekivali tvorci Druãtva naroda. a Druãtvo naroda nije bilo univerzalno. Da bi se izazvale teãke posledice po stranu dræavu. Ekonomska blokada moæe da predstavÿa sankciju koju pro-glaãava meœunarodna organizacija protiv dræave koja krãi vaæne odredbe meœunarodnog prava. koje “mogu da sadræe potpun ili delimiåan prekid ekonomskih odnosa i æe-lezniåkih. najvaænije sirovine za ratni napor. koja se ogreãila o Pakt izvrãivãi 3. telegrafskih. sem ako je reå o znaåajnoj zavisnosti stranog partnera od uvoza ili izvoza odreœenog artikla.”. gvoæœe i åelik. Poveÿe Ujediçenih na-cija Savet bezbednosti moæe naloæiti ålanicama ove organizacije da protiv dræave koja ugroæava mir preduzme mere. Kad je zabraçen izvoz samo u taåno naznaåenu zemÿu. Velika Britanija i Francuska. kao npr. dovode do ekonomske blokade. Umesto da se oteæava. pa åak i de facto onemoguñava.. slaba æetva. da omete çegov razvoj. Moguñnost da se deluje na pojedine zemÿe ograniåena je. koja se putevima preko kenijske teritorije snabdeva nekim æivotno vaænim sirovinama. Embargo se nije odnosio na naftu. Na sliåan naåin postupa i Kenija u odnosu na Ugandu. oktobra 1935. dok u skoro svim zemÿama vlada neposredno nabavÿa osnovne siro-vine za strateãke rezerve. radiografskih i drugih veza. Ovakva je zabrana obiåno uslovÿena ekonomskim (kriza. za çenog trajaça nema nikakvog uvoza niti izvoza odreœenoga artikla. pomorskih. blokada Italije bila je delimiåna. uravno-teæavaçe platnog bilansa) ili drugim unutraãçim potrebama (zaãtita zdravÿa i morala). u prvom redu naftom. najoãtrijeg postupka iz ove skupine. bili su van organizacije. Ona se upotpuçava i zabranom tranzita. Zabrane uvoza i izvoza. u åijem Paktu (ål. Prema ål. vazduãnih. Italija nije bila odvrañena od agresije i sankcije su posle nepune godine dana bile podignute. ograniåava. Uspe-ãna primena ovakvih mera znaåila bi potpunu izolaciju kaæçene dræave. Pakistan je tako u nekoliko mahova kaæçavao Avganistan zbog teritorijalnog spora oko Paãtunistana. SAD i Nemaåka. nisu dosledno sprovodili blokadu. Uz to ni “stubovi” Druãtva na-roda. raåunajuñi da ñe ita286 . Ovo su kazne koje treba da zaãtite opãte interese i çihove posledice treba da budu jaåe od onih koje sprovodi jedna dræava ili grupa dræava (kao u malopreœaãçim primerima) zato ãto iza çih mogu stajati univerzalne organizacije. oslabi çegovu vladu i vojnu moñitd.dçu subvencionisala. Ako je zabrana opãta. a neki znaåajni italijanski snabdevaåi. Zabrana uvoza iz odreœene zemÿe naziva se bojkotom (mada ovaj izraz moæe da ima i ãire znaåeçe kidaça svih privrednih veza). poãtanskih. Meœutim. kojoj su naroåito izloæene zemÿe bez izlaska na more. reå je o embargu. One su iskuãane u odnosu na Italiju. godine napad na Etiopiju. koji ima prevashodno politiåki ciÿ da potencijalnog protivnika liãi proizvoda koji su mu potrebni. proglaãene zajedno. 14) su one zauzimale joãistaknutije mesto no u Poveÿi UN. zabraçuje se u prvom redu uvoz onih artikala koje ova posledça mora da proda da bi ekonomski opstala.. d. uvoz ili izvoz se moæe odlukom dræavnih organa izriåito zabraniti. Zabrana uvoza i zabrana izvoza.

samo za dva moæe reñi da je ovaj postupak doneo rezultate. Boæiñ. od kojih jedno nastoji da pokaæe kako se od 18 sluåajeva ekonomske blokade. a ne nekom drugom okolnoãñu. bez obzira je li u sluæbi opãtih interesa koje tumaåe meœunarodne organizacije. Moramo. I ekonomske sankcije. pogodnije za pretçu nego za kaznu. Otuda pretça ekonomskom blokadom i daÿe ima jako dejstvo. koje je. Institut za meœunarodnu politiku i privredu. 99 P. Jer. skepsa prema ekonomskoj blokadi kao efikasnom postupku nastaje iz istih razloga kao i sumça u korisne uåinke kazne kao sredstva spoÿne politike. I pored svega toga. 248. primeçena u obliku kazne. te je. Beograd. imali bismo pred sobom mnogo teæu sliku. Teorijski. koje su Ujediçene nacije proglasile u odnosu na Juænu Rodeziju i Juænu Afriku. Vidi i rezolucije GS UN 216 (1965). ili ima da posluæi posebnim spoÿnopolitiåkim ciÿevima jedne ili viãe dræava. 1968.99 Meœutim. Wallensteen.98 Na osnovu ovoga bi se lako moglo zakÿuåiti da potpuna ili delimiåna blokada nije pogodno sredstvo za primoravaçe dræava da poãtuju pravne obaveze. 1971. 277 (1970). Wu potkrepÿuju i neka novija istraæivaça. 1968. mnogo je teæe znati kada je zapreñeno blokadom. “Journal of Pace Research” (Oslo). “Inter-national Studies Quarterly”. prema tome. ãto je joãjedan razlog zaãto se blokada. kao ãto smo videli. koje su. Pod pretpostavkom. str. meœutim. Svi dosadaãçi primeri primene ovoga sredstva bili su nepotpuni: ili su ga primeçivale pojedine (iako vrlo moñne) dræave. Characteristics of Economic Sanctions. i opisati ponaãaçe blokirane zemÿe. M. Dræave koje se ne obaziru na takve pretçe dovoÿno su motivisane i reãene da se prenesu s posledicama blokade. 253 (1968). Lindsay. (1966). meœutim. 217 (1965). da bi bila potpuna. lakãe najaviti nego sprovesti. izgleda da se moæe zakÿuåiti da ekonomska blokada ostaje najmoñnije spoÿnopolitiåko sredstvo vezano za privredu. str. kao ãto ne vaÿa preceniti dejstvo ekonomske blokade. ålanice meœunarodnih organizacija nisu ga dosledno spro-vodile. 130. priznati da se ovde joãuvek kreñemo u oblasti koja nije dovoÿno empirijski istraæena: naime. pak. Ærtve su bile maçe zemÿe. blokada mora da bude primeçena 98 N. i daÿe. primeçenih od 1928. 287 . 153. 232. Ekonomske sankcije u kolektivnoj bezbednosti Druãtva naroda i Ujediçenih nacija.lijanskog diktatora Musolinija joãuvek moñi da pridobiju za savez protiv Hitlerove Nemaåke. i daÿe. 221 (1966). Trade Sanctions as Policy Instruments. 388 (1976). i daÿe. pa prema tome i delotvorna. str. a najteæe je s pouzdanoãñu utvrditi da je promena ponaãaça izazvana tom pretçom. I jedna i druga zemÿa istrajale su u politici rasne diskriminacije. J. da je blokada stvarno potpuna i da je uperena protiv zemÿe koja nema takav potencijal da moæe da opstane bez ikakvih privrednih veza s inostranstvom. Poãtujuñi sankcije pretrpele su privredne gubitke. bile upuñene na trgovinu s Italijom. do 1968. nisu dale æeÿene rezultate. ispostavila kao maçe efikasna. dok je srazmerno lako ustanoviti da je primeçena blokada. ili su to åinile grupe dræava. Po pravilu su predmeti ovih mera u roku od dve godine ponovo uspostavÿali preœaãçi stepen spoÿnotrgovinske razmene. godine. Otuda je pred dræavom-predmetom blokade uvek bio i izlaz koji se s naporima mogao nañi. poput Jugoslavije. nije ga uputno ni potceniti. To bi onda znaåilo da blokada nije efikasna i u kom sluåaju.

koja prvenstveno ima u vidu eko-nomske interese. Kada. Oni se. reå je. delo. koji tada podiæe cene i brzo viãestruko nadoknaœuje gubitke koje je imao prodajuñi ispod cene. Pravilnik Saveta EEZ od 12 decembra 1979. ipak. Pored toga ãto poåiva na takvim proraåunima. da u ciÿu izazovu teãkoñe. åak niæoj od cene koãtaça. moæe se govoriti o ekonomskoj pomoñi u najãirem smislu reåi. granice izmeœu ovoga postupka i dampinga se briãu. nav. i daÿe. Instrumenti za ovakvo prodiraçe poznati su iz uobiåajene prakse dræava i privrednih preduzeña. 100 Mrkuãiñ. kao i kod drugih postupaka. teãko je precizno utvrditi kada je reå o dampingu. ne samo ãto ñe izvoznici iz jedne zemÿe zameniti sve druge strane partnere. kada svaka konkurencija bude uniãtena. koja su åesto i transnacionalna. 1980. strani potroãaåi ñe. Dakle. 288 . prirodno. Time se podstiåe izvoz jer cena takve robe postaje niæa. Pod uslovom da je roba istoga kvaliteta. Pogoœena zemÿa moæe se braniti od dampinga na razliåite naåine. dræava izvoznicima nadoknaœuje razliku izmeœu dampinãke i stvarne cene. Kao obeñaçe ili nagradu subjekti meœunarodnih odnosa mogu stavÿati drugima u izgled izvesne ekonomske pogodnosti.od svih stvarnih i potencijalnih trgovinskih partnera. nego ñe i domaña industrija da trpi u neravnopravnoj borbi s jeftinom stranom robom. Suprotno postupcima koji ograniåavaju razmenu sa stranom dræavom. potroãaåi ostaju na milost i nemilost jedinom snabdevaåu. jer na taj naåin mogu da zauzmu monopolistiåki poloæaj. gubitke i pritisak. damping je najåeãñe omoguñen eksploatacijom jeftine radne snage u dræavi proizvoœaåu (tzv. za æeÿu da se u pogoœenoj zemÿi izazovu poremeñaji.101 e. str. nav. Naime. str. ovo najskupÿe privredno sredstvo. biti skloni da je pre kupuju i na taj naåin ñe konkurenti biti istisnuti s træiãta. i daÿe.100 Izvozne premije su nagrade koje dræava daje izvoznicima nekih vrsta roba. Damping je prodaja robe na inostranom træiãtu po ceni niæoj od one na domañem. ili åak i zabranom uvoza dampinãke robe. str. 101 Æuvela. pak. 242. Dræava-izvoznica takoœe moæe da potpomogne damping i time ãto ñe neprirodno potceniti domañu va-lutu. kao na primer posebno visokim antidampinãkim carinama. Prodiraçe na strano træiãte. Kada te pogodnosti nisu simetriåne. Ekonomska pomoñ. ili da se ona dovede u zavisnost. o viãe dræava. U prvom redu. œ. ovaj postupak nema velike spoÿnopolitiåke ambicije (za razliku od ekonomskih). taånije reåeno. dakle. sve çih je teãko privoleti da plañaju visoku cenu da bi zadovoÿile interese one dræave koja takvu meru æeli da sprovede. ovakvi se uåinci mogu postiñi dampingom i izvoznim premijama. Damping je omiÿeno sredstvo velikih preduzeña. zbog çih roba postaje nesrazmerno jeftina. 224. delo. ekonomski uravnoteæene. Sem hipotetiåkih izuzetaka. kao npr. mogu vezati i za drukåija oåekivaça. Sve dok su premije takve da robu svode u okvire konkurentnosti na odgovarajuñem træiãtu. Kako je pak. 492. socijalni damping). International Legal Materials. spoÿnopolitiåki ciÿevi se mogu postizati i pojaåanim prisustvom na træiãtu zemÿe na koju se æeli uticati.

Ovi opãti ciÿevi uslovili su æeÿu Ujediçenih nacija i drugih meœunarodnih organizacija da privole razvijene zemÿe da odvajaju jedan deo svog nacionalnog dohotka kao pomoñzemÿama u razvoju. nastoji se da onda ide meœunarodnim kanalima. Ova teæça razvijenih zemaÿa navodi i na sumçu da one imaju u vidu drukåije. svih razvijenih zemaÿa da spreåe daÿe relativno zaostajaçe zemaÿa u razvoju. bankarski konzorcijum. u neposrednom odnosu s dræavama primaocima. a zajmodavac (dræava. U interesu je. kada se poklonima doprinosi stranoj zemÿi kako bi ostala i ubuduñe træiãte za robu iz zemÿe davaoca. Statistiåki podaci pokazuju meœutim. Tako su. recimo. dakle. kod ekonomske pomoñi jedna strana (primalac) dobija ekonomsku korist. Prelaz se. Uglavnom. Uvek. podnose ekonomske ærtve. Treba imati na umu da se pri ovoj oceni moæe lako i pogreãiti. dakle preko fondova koje obrazuju meœunarodne organizacije. kojima je u biti obostrani interes. Posmatrajuñi tekuñu praksu. pruæaçe pomoñi je sredstvo predohrane. 289 . Zajmoprimcu (dræavi. vezani za celu meœunarodnu zajednicu. da doprinesu tome da se jaz izmeœu te dve grupe zemaÿa smaçuje umesto ãto se sve viãe ãiri. Wih vaÿa ispitivati u svakom posebnom sluåaju i oni umnogome zavise od subjektivne procene davaoca ili od opaæaça primaoca. Ne samo ãto etiåki i humani razlozi nalaæu da se ublaæe nejednakosti u raspodeli svetskog bogatstva i da se isprave nepravde nanesene eksploatacijom nekih delova sveta. uæe. oni se mogu svrstati u dve grupe. Da bi ova pomoñstvarno sluæila takvoj svrsi.) raspolaæe sredstvima koja æeli da ustupi uz odgovarajuñu kamatu. meœunarodni zajmovi i kredi-ti najåeãñe åisto finansijske operacije. koja mogu ugroziti svetski mir. postoji obostrani interes. dok se druga strana (davalac) liãava koristi ili nekog postojeñeg dobra. Ovi se ciÿevi mogu svrstati u drugu grupu. nacionalna banka. veñse time spreåavaju teãka socijalna i politiåka staça. pa i ekonomskom. Nas ovde zanimaju neekonomski ciÿevi radi kojih se. jer postupak koji. tj. teæçu razvijenih zemaÿa da pomoñpruæaju bilateralno tj. kao npr. grupi preduzeña) potreban je kapital. da dajuñi pomoñhoñe da za uzvrat dobiju neposredne politiåke koristi. meœutim. mada se u svakom konkretnom sluåaju moæe raspravÿati o tome jesu li interesi obe strane u podjednakoj meri zadovoÿeni. S druge strane. nacionalnom preduzeñu. pomoñje nedvosmislena onda kada se za çu ne dobija nikakva naknada. kao npr. posebne ciÿeve.Prelaz izmeœu mera vezanih za uobiåajene meœunarodne eko-nomske odnose i pruæaça ekonomske pomoñi nije nagao kao ãto bi se moglo pretpostaviti. nagrada ili moguñnost za pretçu i kaznu. pru-æajuñi pomoñ. tako da se ne retko meœu odluåiocima vodi rasprava oko toga vodi li pomoñpstizaçu datog ciÿa ili ne. U prvoj grupi su opãti ciÿevi. meœunarodna banka itd. izgleda kao pomoñmoæe da se pokaæe kao veoma unosan ekonomski potez. kada daje zajam uz niæu kamatu od one koju bi inaåe mogao da ostvari. javÿa veñonda kada davalac u konkretnom odnosu ne zadovoÿava srazmerno svoje interese. kao kod poklona. Naravno. Pomoñu kredita lakãe se plasira roba u inostranstvu. gledan na kratak rok.

Za kritiku nekih ameriåkih mitova o ekonomskoj pomoñi vidi H. general Xorx Marãal (George Marshall). ali je znaåajna za one zemÿe koje bi i onako radi zaãtite sopstvene bezbednosti imale visoke izdatke na odbranu. dotle se rukovaçe pomoñi kao obeñaçem. Ministar inostranih poslova SAD. vlade SR Nemaåke.Kao sredstvo predohrane pomoñtreba da posluæi stabilizaciji u stranoj zemÿi. pothraçuju i neki leviåari. koji ãanse komunistiåkih partija vide samo u nenormalnim situacijama (“ãto gore. Zaista.102 Preovlaœujuñe miãÿeçe u SAD jeste da je Marãalov plan zato u potpunosti uspeo: otada se pomoñinostranstvu u SAD najåeãñe obrazlaæe tvrdçom da je to najboÿe antikomunistiåko oruœe jer. 5. daleko najveñi deo pomoñi uputile zemÿama na koje su raåunale kao na vojne saveznike.104 Dok se na prethodne naåine osiguravaju opãte povoÿne okolnosti za zemÿu davaoca. Ovakvo shvataçe. A. Marãalov plan. s kojim su SAD imale da se sloæe. odnosno od çih odvratiti. Meœu nekim ameriåkim nauånicima sumça se u to da pomoñi obiÿe vode samo u jednom pravcu i otvara pitaçe je li jaåaçe desnice u zapadnoj Evropi samo posledica Marãalovog plana ili i drugih okolnosti. godine obeñao je tu pomoñ“svim evropskim vladama koje su voÿne da uåestvuju u poslu obnove”. Trebalo je da te zemÿe zajedniåki izrade plan utroãka sredstava. meœu koje treba ubrojati i staÿinistiåku spoÿnu politiku SSSR i çemu potåiçenih komunistiåkih partija?103 Ako veñpostoji bliskost spoÿnopolitiåke orijentacije i odnos savezniãtva. naroåito u toku hladnog rata. nagradom. Political Theory of Foreign Aid. to boÿe”). Takva je obeleæja imao tzv. str. SSSR je bio zainteresovan za pomoñ. jer je pruæena u vidu oruæja i ratnog materijala. Najrazvijenije dræave su. Wegovim primerom poãle su i zemÿe “narodne demokratije” tako da je ameriåkoj vladi uspelo da jasno izdvoji evropske dræave koje ñe kasnije uñi u zapadnu vojnopolitiåku grupaciju. 103 290 . 304. koje se konaåno svodi na to da ekonomsko blagostaçe onemoguñava druãtveni progres. vlada SAD je odluåila da masovnom ekonomskom pomoñi doprinese odræavaçu poredaka koji su joj obezbeœivali savezniãtvo u veñnastalom sukobu sa SSSR. 1962. i daÿe. i daÿe. The Cold War as history. 102 L. 123. U toku tri i po godine SAD su na osnovu ovog plana dale ukupnu pomoñkoja premaãuje 12 milijardi dolara. juna 1947. 1967. “The American political Science Review”. str. Najveñi deo ovakve pomoñi ne predstavÿa u stvari nikakvu ekonomsku dobit za primaoca. Uplaãena da velike ekonomske teãkoñe i socijalna previraça u zapadnoevropskim zemÿama odmah posle Drugog svetskog rata ne dovedu na vlast komunistiåke partije (naroåito u Francuskoj i Italiji). ali je odbijao ameriåki nadzor. Harper & Row. u zapadnoevropskim zemÿama su postignuti restauracija i konsolidovaçe snaga koje su spreåile znaåajne socijalne preobraæaje i vodile spoÿnu politiku oslaçaça na SAD. Na primer. ekonomski snaænija dræava pomagañe svoje privredno slabije saveznike da bi ojaåala savez i sebe rasteretila u sluåaju sukoba. Francuske. Morgenthau. da podræi postojeñu vladu ili da ojaåa saveznika. komunisti mogu doñi na vlast samo u staçima bede i oskudice. Halle. New York. pretçom ili kaznom odnosi na pojedine stavove i odluke a koje se odluåioci i stanovniãtvo u inostranstvu æele navesti.

83. 500 puta snaænije.000 stanovnika). godini bili su (prva cifra predstavÿa iznos ukupne pomoñi a cifra u zagradi iznos pomoñi bez obaveze vrañaça. jul 1976. The World Almanac. C. Treba imati u vidu da je uzet primer iz razdobÿa koje se ne ubraja u hladni rat iste godine i SSSR je od SAD dobio kredit u iznosu od 102 miliona dolara. a da se pri tom ne upuãta u probu upotrebe sile”. i daÿe. Zastraãivaçe. Houghton Mifflin. Zastraãivaçe je pretça upotrebom instrumenata za razaraçe oruæanom silom.Velike Britanije i SAD odluåile su da jula 1976. Opãirnije: “Der Spiegel”. 291 . Upotrebiti nuklearno oruæje znaåi pokrenuti lanac dogaœaja za koji se ne zna dokle vodi i 104 Najveñi primaoci pomoñi SAD u 1972. dakle. baåenim krajem Drugog svetskog rata na japanske gradove Hiroãimu i Nagasaki. godine po-åele da se zalaæu da se umesto pomoñi isprave i stabilizuju uslovi meœunarodne trgovine. Izrael 249 (61). Ohrabrujuñe je. New York. str.000 tona klasiånog eksploziva trinitrotoluola (TNT). Juæna Koreja 221 (41). delo. International Relations. Prva je çegovo ogromno razorno dejs-tvo. tako da su zemÿe u razvoju joãod prvog zasedaça Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD) 1964. koje se ne moæe meriti ni sa åim ãto je åovek do sada doæiveo. pa åak ni s prvim atomskim bombama. 540. nav. Dve okolnosti vezane za tu vrstu oruæja doprinose tome. pronalazak nuklearnog oruæja uåinio je da zastraãivaçe doœe u srediãte paæçe i da dominira odnosima izmeœu velikih sila. pogotovu onda kada su prilikom çenog davaça ekonomski razlozi sporedni ili i ne postoje. Vlade zemaÿa primalaca odbijale su da za uzvrat slede politiåke ciÿeve zemaÿa davalaca: one koje su na to pristajale bivale su svrgnute umesto da putem pomoñi budu ojaåane. Perkins. str. 1. to ãto se nade dræava koje su pruæale pomoñoåekujuñi politiåke koristi nisu ispuçavale. U doba hladnog rata slika je bila mnogo upadÿivija vidi N. pomoñkoja se daje u opãtem interesu joãuvek daleko zaostaje za onom koja ima neposrednije spoÿnopolitiåke svrhe za davaoca. Ni ekonomski rezultati pomoñi nisu bili zadovoÿavajuñi. zaprete Italiji obustavom pomoñi ako predstavnici Komunistiåke partije Italije uœu u vladu. 1974. 18.000 stanovnika) i strahovito siromaãnog Bangladeãa 107 (74) prema (79) miliona dolara. 983. 106 Bofr. 000. str. 1976/3. Juæni Vijetnam 539 (523). Ravnopravni uslovi trgovaça pomogli bi na ekonomski prirodniji naåin razvitak takvih zemaÿa nego ãto to moæe inostrana pomoñ. 107 Te su bombe imale snagu od 20 kilotona. koja je takva da zemÿe u razvoju usled neravnopravnosti svake godine izgube viãe od onoga ãto dobiju na ime pomoñi.105 I pored svih nastojaça meœunarodnih organizacija. Danas postoje razorne naprave od 100 megatona koje su. Postupci prvenstveno vezani za prinudu a. Kao i kod svake pretçe. ali ne i u potpunosti predvideti. ãto daje strategiji zastraãivaça svojevrsna obeleæja. sve u milionima dolara). D. na primer primio veñu pomoñod mnogoÿudnog (74. Turska 171 (22) i Indonezija 159 (18). 105 “Politika”. Boston.106 Oruæana sila je oduvek imala funkciju zastraãivaça te se jaåala. Tako je Jordan (2. Meœutim. s obzirom na to da su dosadaãça iskustva povezana samo s ta dva pomenuta ratna dejstva i s probama vrãenim pod posebnim okolnostima. Palmer H. koja je ravna snazi od 20.107Druga je u tome ãto se taj uåinak moæe samo donekle predstaviti. ciÿ treba da se postigne bez izvrãeça. Wen “ciÿ je da se neposredno pogodi voÿa protivnika. razvijala i prikazivala s namerom da samim svojim postojaçem izazove potrebne uåinke. meœutim. 1953. V.

Ogroman intelektualni i ekonomski napor koji se ulaæe u usavrãavaçe oruæja dovodi dotle da ono vrlo brzo zastareva. moæe da ugrozi i samoga onog ko ga je pokrenuo. . doduãe. ali da pretça çime postiæe uåinak jer moæe da izazove ono ãto je za zastraãivaçe bitno strah. Ovakav odnos supersila stvorio je meœu çima ravnoteæu koja se naziva “ravnoteæom straha”. a za ostali svet je naroåito znaåajna zbog opasnosti koje sobom nosi. ona se saopãtavaju protivniku kako bi delovala na çega. U tome igraju pojaåanu ulogu elementi odbrane i zaãtite.109 U drugoj grupi su zemÿe koje se oslaçaju na zaãtitu moñnog saveznika. sposobnost da preæivi. tj. druge dræave koriste zastra-ãivaçe na razliåite naåine. bivãim silama osovine. ili im je çegovo posedovaçe onemoguñeno. str. str. Dræave tipiåne za ovu grupu nikada nisu sasvim sigurne da li ñe veliki saveznik pos108 Bofr. koja se u izvesnoj meri udaÿila od Severnoatlantskog pakta i poseduje sopstvenu “udarnu silu” (force de frappe). dok bi napadaå od svoje pobede imao ograniåenu korist. 109 Bofr. Ne moæemo se zadræavati na pojedinostima odnosa zastra-ãivaça izmeœu velikih sila i na evoluciji çihove nuklearne strategije. i daÿe. U sliånom su poloæaju Ãvedska i Velika Britanija. One koje se uzdaju u nuklearno zastraãivaçe mogu se podeliti na dve grupe. potencijalni protivnik “viãe zastraãi”. kao npr. Nuklearno oruæje i potrebna sredstva za çegovo dopremÿivaçe od udaÿenih mesta poseduje mali broj dræava. da zadræi dovoÿno snage da nanese uniãtavajuñi protivudar. Tipiåan predstavnik ove grupe je Francuska. Takve zemÿe su se ili odrekle nuklearnog oruæja. tako da se suparnici uzajamno iznuravaju liãavajuñi jedan drugog oruæja. koji se. nav. nav. a veruje se da mu teæe Kina i Indija. U senci ovog osnovnog odnosa. kao ãto su usavrãeni antiraketni i protivavionski sistemi i neobiåno jako utvrœeni i pokretÿivi ureœaji za lansiraçe raketa s nuklearnim bojevim glavama (betonski silosi i podmornice). Ona podleæe svim zakonitostima uzajamne pretçe. ne time ãto ga uniãtavaju u bici. delo. On iznad çih dræi “nuklearni kiãobran” preteñi upotrebom nuklearnog oruæja velikoj sili koja bi na çih izvrãila napad. ali se çima pridruæuje ãiri krug dræava koje raspolaæu nuklearnim eksplozivom ili sposobnoãñu da ga proizvedu. Neki savremeni struåçaci smatraju da je nuklearna pretça ovih zemaÿa veoma verodostojna jer je jasna (osnovne vrednosti su sasvim omeœene) i jer cena çenog izvrãeça ne premaãa vrednost ugroæenog dobra. ali moæe biti dovoÿan da visoko podigne cenu napada na çega. koji napadnutom treba da omoguñe tzv. da se. razumÿivo. nego tako ãto ga vrlo brzo pretvaraju u staro gvoæœe. ne moæe porediti sa ruskim ili ameriåkim. 85.108 Dovoÿno je da napomenemo da se ona sastoji u neprekidnom manevrisaçu da se postigne povoÿniji poloæaj radi veñe slobode akcije. U prvoj su dræave koje raåunaju na sopstveni nuklearni potencijal. 292 .koji. Bilo kako bilo. ako se tako sme reñi. Iz tog se izvlaåi zakÿuåak da upotreba sredstva nad kojim se nema nadzor nije racionalna. suãtina zastraãivaça ostaje ista: nova dostignuña se ne kriju. delo.

Nameçene odbrani. Pojedinaåni akti nasiÿa. kod kojih je uåinak instrumenata za prinudu i razaraçe maçe fiziåki a viãe psiholoãki i simbiliåki. sabotaæa i diverzija. b. åiji je unutraãçopolitiåki znaåaj dugo bio upadÿiviji od meœunarodnopolitiåkog. privredna dobra ili vojni objekti. napomenimo da se nastoje izbeñi oni akti na koje se pretça odnosi. od najmaçe razornih do onih s katastrofalnim posledicama. i ove snage u osnovi treba da deluju zastraãujuñe. Zastraãivaçe se ne zasniva samo na pretçi nuklearnim oruæjem. delimiåno i zato da bi mogle da pojaåaju uverÿivost svake svoje pretçe. Strogo govoreñi. u svetu u kome se uvek ne poãtuje zabrana upotrebe sile i pretçe silom. spadaju pojedinaåni akti nasiÿa srazmerno malog obima. odnosno da li je çegova pretça dovoÿno uverÿiva za drugu stranu. prag nuklearne osetÿivosti. postoji sklonost da se preti “blaæim” instrumentima za razaraçe. te stoga raste i znaåaj postupaka koji su se inaåe smatrali karakte-ristiånim za unutraãçu politiåku borbu i graœanske ratove. za çih je neizvesno kakvo bi reagovaçe izazvala blaæa ili posredna sredstva. Zastraãivaçe. postupak koji prati meœunarodne odnose od pamtiveka. Ovo se postiæe koriãñeçem nenasilnih sredstava i preruãavaçem nasiÿa u oblike koji su naizgled maçe intenzivni ili åiji je inspirator prikriven. Kao ãto je veñnapomenuto. 293 .tupiti prema svom obeñaçu i izvrãiti pretçu. ima u nuklearnoj eri poseban znaåaj i posebna obeleæja. a to je otvorena primena oruæane sile protiv interesa protivnika. Ovakav zaklon se u posledçe vreme najradije traæi u tome da se meœunarodni sukobi predstave kao unutraãçi. jer potencijalnom agresoru treba da pokaæu da ñe ga upotreba sile skupo stajati. U svim onim oblastima gde je nuklearna pretça slabija (a to je grubo reåeno) sve ono ãto je van neposrednog ugroæavaça izmeœu vodeñih nuklearnih sila. Meœu takve postupke. Razumÿivo je onda ãto su. u nadi da ñe spreåiti svrãeni åin i izazvati dovoÿno æestok sukob. u strahu da meœu tamoãçim odluåiocima ne ovlada uvereçe kako gubitak jednog takvog saveznika nije dovoÿan razlog da se zapoåne besomuåni lanac nuklearnog rata. Prema tome jesu li napadnuti ÿudi. U strahu da takvi pritisci ne bi prekoraåili tzv. koji bi uticao na silu zaãtitnicu da ispuni svoju pretçu. i nuklearne sile teæe da na raspolagaçu imaju åitavu gamu takvih instrumenata. iako nemaju nameru da se na çih oslaçaju radi sprovoœeça svoje redovne spoÿne politike. ovakve snage imaju dvostruku funkciju: one treba da odvrate napadaåa od upotrebe sile (odvrañaçe) i da onemoguñe çegov uspeh ako do primene sile ipak doœe (odbrana). åak i ako su sigurni da bi otvorena agresija. Odluåioci u takvim dræavama paæÿivo motre politiåka zbivaça u vodeñim si-lama. izazvali ispuçeçe pretçe. Pored onih koja smo veñispitali. mnoge dræave upuñene na to da radi odbrane svoje sopstvene bezbednosti jaåaju oruæane snage. ovakve zemÿe jaåaju konvencionalne snage da bi mogle da se odupru takvim napadima. te se ne moæe smatrati odgovornim. a pogotovu nuklearni napad. mogu se razlikovati terorizam. raåunajuñi da su ona uverÿivija zato ãto je çihovo dejstvo poznato i zato ãto cena çihove upotrebe izgleda niæa. Pored toga.

da ohrabri çihove potencijalne saveznike i tako sE2m ili uz primenu drugih sredstava omoguñi postizaçe takvih ciÿeva. Godine 1934. Kao ãto je veñnapomenuto. Novija politiåka ubistva ove vrste su stoga ostala maçe ili viãe nerasvetÿena. kao npr. u odnosima izmeœu italijanskih dræavica u doba renesanse.aa. Tako se pravi inspiratori dugo mogu sakrivati iza dvoumÿeça posmatraåa. Razlog za to je u uvereçu da izvesna uticajna liånost ima odluåujuñi uticaj na spoÿnopolitiåko odluåivaçe. Woj je ovaj uticajni politiåar bez åijeg se uåeãña ili saglasnosti nije mogla zamisliti nijedna francuska vlada smetao. Iako su u izvesnim istorijskim periodima ovakva ubistva bila åesta i malo sakrivena. Jugoslavija raspala i da bi tako one mogle da ostvare svoje teritorijalne zahteve prema çoj. 110 V. Ukoliko je. neposredna ærtva napada politiåki maçe znaåajna ili sasvim beznaåajna. ubijen je u Marseju jugoslovenski kraÿ Aleksandar Karaœorœeviñod ruke jednog ålana VMRO. radi se o terorizmu u uæem smislu reåi. pouzdano se smatra da su se motivi neposrednih izvrãilaca poklapali sa æeÿom italijanske i maœarske vlade da oslabe Jugoslaviju uklaçaçem kraÿa-diktatora. reå je o politiåkom ubistvu. Kako su pripreme obavÿene u Maœarskoj i Italiji. i surovom guãeçu i najmaçih znakova neposluãnosti ili kritike. jer se protivio popuãtaçu pred Hitle-rovim zahtevima. koji je svoju spoÿnu politiku zasnivao na savezu s Francuskom i bezuslovnoj odbrani versajskog sistema. pa i istoriåara. Radniåka ãtampa. u novije vreme se ovakvom postupku pristupa s oprezom zbog gnuãaça koje izaziva. Ukoliko je ciÿ napada da se ukloni politiåki odluåilac koji se dræi za iskÿuåivo ili prvenstveno odgovornog za izvestan politiåki kurs ili stil. 294 . Terorizam. ili onaj çen deo koji ima u rukama dræavni aparat. koje su veñsklone ili se mogu prikloniti da izvrãe atentat. koji ima za ciÿ da kako to sam latinski koren ove reåi (teror) kaæe izazove strah i pometçu u ãiroj vladajuñoj grupi i u stanovniãtvu. pak. åija je faãistiåka vlada uåinila sve da zaãtiti saizvrãioce i sauåesnike. Oni se tada obiåno nazivaju terorom i sastoje se najåeãñe u nemilosrdnom progaçaçu politiåkih protivnika ili uglednih ÿudi koji bi to mogli biti. Dok je na prvi pogled ovo bila sluåajna ærtva. tako da se çenim uklaçaçem æeli obustaviti odreœen spoÿnopolitiåki kurs ili na çega uticati posredno time ãto bi se izazvala unutraãça kriza u stranoj zemÿi. postoje pretpostavke da je iza Bartuovog ubistva stajala nacistiåka Nemaåka. Dimitrijeviñ. 1982. Politiåko ubistvo moæe da se koristi kao spoÿnopolitiåki postupak i u tom smislu nas ono ovde poglavito zanima. i daÿim delovaçem ustaãkog pokreta. francuski ministar spoÿnih poslova. vlade koje æele da uklone neugodnog odluåioca u stranoj zemÿi povezañe se s politiåkim grupama u çoj. da skrene paæçu na prisustvo snage u åije ime istupaju teroristi. Terorizam u ãirem smislu je napad na æivot i telo pojedinaca ili maçe grupe ÿudi s ciÿem da se postignu politiåke promene. One su smatrale da bi se time. Beograd. kome su pomagali pripadnici ustaãke emigracije. Uz jugoslovenskog monarha istom prilikom je ubijen i Luj Bartu (Louis Barthou).110Sliåne postupke moæe preko dræave primeçivati i vladajuña klasa.

Dok se. Ngo Din Dijema u Juænom Vijetnamu (1963) i Rafaela Truhiÿa (Trujillo) u Dominikanskoj Republici (1961). Time je ne samo skriven pravi pokretaå. po pravilu. nego se i pokazuje da u dræavi protiv åije je vlade izvrãen teroristiåki akt postoji unutraãçi oruæani otpor. u kojima sede sluåajni posetioci. podræavati i pomagati çihove izvrãioce iz dva osnovna razloga. ako u pogoœenoj zemÿi postoji bilo kakav radikalan opozicioni pokret. gde se putnici i posada dræe kao taoci dok ne bude ispuçen neki maçe ili viãe odreœen zahtev otmiåara. ali su u krajçim sluåajevima razlike velike. kao ãto je to bilo jula 1968. U doba mira. Tempiranim bombama diæu se u vazduh bioskopske sale. Bombe se podmeñu u masovna prevozna sredstva. åiji ñe se propagatori onda postarati da ga prati izjava ili manifest toboæçeg autohtonog politiåkog pokreta. ili åija se vlada æeli svrgnuti. teroristiåki akt ñe izvrãiti agenti strane sile. godine uåiçeno s avionom JAT-a na liniji StokholmBeograd. Takvu grupu. 295 . Najnovije istrage koje su ålanovi predstavniåkih tela SAD vodili protiv Centralne obaveãtajne agencije SAD (CIA) s velikom merom pouzdanosti su pokazale da su çeni prsti bili umeãani u ubistva dva “nezgodna” saveznika SAD. oktobar”. godine u beogradskom bioskopu “20. Wime se u osnovi jedan unutraãçi. Ovaj posledçi motiv åesto je prisutan u akcijama nekih palestinskih grupa. Za to su potrebni strah i dezorijentacija. uklaçaçe nepoæeÿne politiåke liånosti moæe obaviti tako da smrt izgleda prirodna ili sluåajna.Za ubistvo kongoanskog predsednika vlade Patrisa Lumumbe 1961. Drugi naåin koriãñeça teroristiåkog akta u meœunarodnim odnosima novijeg je porekla i viãe se vezuje za naddræavne subjekte meœunarodnih odnosa. veza izmeœu subjekta koji ovako koristi terorizam i teroristiåkog akta paæÿivo se krije ili pogreãno predstavÿa. prilikom åijeg pada na teritoriji Åehoslovaåke je nastradalo dvadeset i sedam lica. Strani subjekti meœunarodnih odnosa mogu inspirisati tero-ristiåke akte. Jedan od çih je odavno poznat i sastoji se u koriãñeçu terorista radi unoãeça pometçe u dræavu åija se otporna moñæeli oslabiti. Tero-ristiåki akt teæi posrednom izazivaçu obimnih promena u politiåkom. na primer. godine zna se da je poåiçeno po nalogu iz inostranstva. pa i druãtveno-ekonomskom ustrojstvu. on ñe se navesti i osposobiti za teroristiåke akcije i one ñe se u potpunosti pripisati çemu. dotle je kod pravog teroristiåkog akta ærtva åesto politiåki bez znaåaja ali je vaæno da se zna da delo ima politiåki smisao. koji dovode do nepovereça prema vlasti i çenoj sposobnosti da se odræi. Tipiåne za ovakve teroristiåke akte su otmice vazduhoplova. koji ne moraju imati nikakvu stvarnu politiåku podrãku. te da i strance treba kazniti zbog podrãke protivniåkom reæimu ili ih probuditi iz ravnoduãnosti prema mukama potlaåenih. åije je ime lako izmisliti. åiji se putnici unapred ne znaju kao ãto je 1972. Kada i toga nema. poseban ciÿ æeli postiñi ugroæavaçem opãteg ili stranog dobra. nije teãko nañi jer je za izvrãeçe teroristiåkog akta potrebno vrlo malo ÿudi. Naime. Veñina ovakvih akata ima demonstracioni ciÿ i zasniva se na uvereçu da su politiåka zbivaça meœunarodno uslovÿena. Prelaz izmeœu politiåkog ubistva i teroristiåkih akata u uæem smislu reåi nije odseåan.

ona treba da dovede do unutraãçopolitiåkih promena i najåeãñe je uvod u druga sredstva ili çihov pratilac. Kao uvod u oruæani ustanak ili napad iz inostranstva. Diverzija se upotrebÿava kao oznaka za akte sliåne sabotaæi. Za vreme rata u tu se svrhu koriste i sopstvene trupe 296 . pokazujuñi raçivost oruæanih snaga. s kojim åesto ide zajedno. sabotaæa je deo totalnog rata u kome se nastoji da se u ãto veñoj meri oslabi neprijateÿska privredna moñ. mogu se uniãtiti åitava postrojeça ili pokvariti vaæne maãine. Meœutim. Stoga do sada nije izraœena jedinstvena konvencija o suzbijaçu meœunarodnog terorizma. diverzija ima praktiåni znaåaj jer smaçuje vojni potencijal. usamÿeni diverzantski akt se pribliæava tero-ristiåkom delu. aerodrome). kojima oteæava premeãta-çe i snabdevaçe vojske. Za one teroristiåke akte åiji je meœunarodni karakter oåigledan (a ne prikriven iza toboæçe unutraãçopolitiåke borbe) u posledçe vreme odomañio se naziv “meœunarodni terorizam”. koji su. jako je nastojaçe da se izvrãioci takvih akata gone i kaæçavaju zajedniåkim naporima svih dræava. Iza akata sabotaæe mogu stajati strani subjekti. Otuda je pomoñinostranstva vaænija i åeãña. a da se pri tome ne ugroze i oni koji se oruæano bore za nacionalno osloboœeçe. kao ãto su otmice vazduhoplova. U uvereçu da on remeti meœunarodne odnose ugroæavajuñi opãte interese u ime posebnih. Za preduzimaçe diverzantskih akcija potrebna je izvesna mera opremÿenosti i pripremÿenosti. potpisani su ugo-vori o goçeçu i kaæçavaçu nekih çegovih manifestacija. koje ne poseduju male grupe. godine. zalihe municije itd. vv. onemoguñiti dovod vode ili je uåiniti nepodobnom za koriãñeçe. U tom ciÿu. Sabotaæa se sastoji u uniãtavaçu materijalnih dobara ili ometaçu proizvodnih procesa s ciÿem da se oslabi privredni potencijal i dovede do poremeñaja u nacionalnoj privredi. najåeãñe uzgredno. pa åak i pribegavaju terorizmu. u prvom redu diplomatske predstavnike. I teroristiåki akti. ali je çihovo uniãtavaçe preteæno motivisano simboliåkim a ne privrednim razlozima (npr. moæe se spaliti letina. meœutim. pogaœaju materijalna dobra. potrovati stoka. jer u prvom redu treba da deluje psiholoãki.od kojih je jedna od najspektakularnijih bila otmica izraelskih sportista na olimpijadi u Minhenu 1972. napadi na çih i napadi na lica koja uæivaju meœunarodnu zaãtitu. Takve se diverzantske grupe snabdevaju i obuåavaju da bi se prebacile preko granice u trenutku koji çihov zaãtitnik i nalogodavac dræi za pogodan. bb. za vreme rata. Pored neposrednih napada na utvrœeça. pravnu definiciju meœunarodnog terorizma teãko je dati. inaåe sposobne za teroristiåke akcije. Kao i terorizam. koje su zaãtitnik i simbol dræave. ruãeçe spomenika). oruæja. prvenstveno usmereni na objekte od znaåaja za oruæane snage. diverzijom se smatraju i napadi na saobrañajne puteve (æeleznice. mostove. naroåito onda kad pripremaju otvoreni napad svojih oruæanih snaga. Kada je takav napad u toku. prekinuti snabdevaçe energijom. umesto toga. jer im se ne dopuãta nikakav drugi vid politiåke akcije. Sabotaæa u prvom redu teæi smaçeçu proizvodçe i onemoguñavaçu snabdevaça.

Vidi podrobnije T. Taå. izazivaça. decembra 1965. kojom se ovde bavimo. Uz to. U zavisnosti od interesa intervenijenta. pobednice u ratu protiv Napoleona (Rusija. Glavni oblik oruæane intervencije. kao ãto su npr. koji je istovremeno i onaj koji je danas najaktuelniji. bilo da se on veñrasplamsao. Pomagaçe diverzantskih grupa ili çihovo tolerisaçe za vreme mira smatra se aktom agresije. br. Ona se tada najåeãñe oznaåava kao nasilno i samovoÿno meãaçe. Sveta alijansa. Mitroviñ. Nemeãaçe u unutraãçe poslove dræava. predstavÿa najintenzivniji oblik intervencije. politiåke ili bilo koje druge prirode da bi primorala drugu dræavu na potåiçavaçe u vrãeçu çenih suverenih prava na dobijaçe od çe koristi bilo koje vrste. prema kome postoji navodna solidarnost izmeœu legitimnih vlada. 200. Austrija i Pruska). 2 Deklaracije Generalne skupãtine UN o nedopustivosti meãaça u domañe poslove dræava i zaãtiti çihove nezavisnosti i suvereniteta. ãireg. godine osnovale tri apsolutne monarhije. u zbirci Kodifikacija principa miroÿubive i aktivne koegzistencije. ekonomska blokada. stavila je sebi u zadatak da oruæanim intervencijama u 111 Teoretiåari meœunarodnog prava ne odreœuju pojam intervencije na isti naåin. 297 . Intervencija je pojam nastao u meœunarodnom pravu da oznaåi nedozvoÿeno meãaçe u unutraãçe stvari jedne dræave. Beograd. od 21. Pobude za primenu ovoga naåela bile su naroåito jake kada je u pitaçu bila meœunarodna klasna solidarnost. dok su drugi oblici meãaça (intercesija) van toga pojma pa su. ãto podrazumeva izvesnu meru pritiska. Ovakvo ulaæeçe u stranu dræavu moæe se zamagliti nizom pravnih i stvarnih nejasnoña i izgovora s namerom da se zbuni javno mçeçe i paraliãe rad meœunarodnih organizacija stvorenih za zaãtitu bezbednosti subjekata meœunarodnih odnosa. str. propaganda. koji podrazumeva odaãiÿaçe sopstvenih udruæenih snaga u stranu dræavu da bi se nametnuo æeÿeni politiåki ishod. i daÿe. Rez. ona obiåno tvrdi da nema nameru da okrçi teritorijalni integritet dræave u kojoj interveniãe. kojim se negiraju çena suverenost i samostalnost.111 U okvire takvog. v. Isto tako sve dræave ñe se uzdræati od organizovaça. 1970. da je tek u zaåetku ili se samom intervencijom izaziva. 305.(komandosi). sastoji se u oruæanoj pomoñi strane dræave jednoj strani u unutraãçem sukobu. Institut za meœunarodnu politiku i privredu. pojma intervencije spadaju i neki postupci o kojima je bilo reåi. Oruæanoj intervenciji dugo je iãlo na ruku naåelo legitimiteta. subverzija. çegove oruæane snage nastoje da odbrane postojeñu vladu od pobuçenika. subverzivne ili teroristiåke aktivnosti usmerene “na nasilnu promenu reæima druge dræave. str. Savez udruæeça za UN Jugoslavije. zastraãivaçe i pojedinaåni akti nasiÿa. pomagaça. te je ta primena uglavnom imala kontrarevolucionarni karakter. Beograd. koju su 1815. oktobra 1970.112 Oruæana intervencija. veñsamo na jedan çegov deo. Oruæana intervencija. U periodima kada se odigrava smena druãtveno-ekonomskih poredaka ova vrsta intervencije je naglaãena i izvodi se ili odobrava kolektivno. Sila koja interveniãe æeli da postigne svoje ciÿeve bez opasnosti da bude oglaãena za agresora: ona formalno ne primeçuje prinudu na subjekt meœunarodnih odnosa u celini. ili da ovima pomognu da tu vladu svrgnu. finansiraça ili tolerisaça oruæane. koje jedna drugoj mogu pomagati da se brane od pokuãaja svrgavaça neustavnim putem. 112 Nijedna dræava ne moæe da primeni niti da podræi upotrebu mera ekonomske. 2131 (HH). Prevod u Ujediçene nacije i savremeni svet. Skoro istovetan je odgovarajuñi tekst Deklaracije UN o naåelima meœunarodnog prava o prijateÿskim odnosima i saradçi dræava od 24. iako ne uvek i oruæane sile. ãtaviãe i dozvoÿeni. i od meãaça u graœanski rat u drugoj dræavi”. godine. 1969. Za starije pisce i predstavnike tradicionalnih shvataça intervencija se sastoji samo u upotrebi oruæanih snaga.

Sliåno se opravdava tzv. Pod izgovorom da se pomaæe sopstvenim dræavÿanima. U istom duhu su sile Antante intervenisale u Rusiji protiv boÿãeviåke revolucije. Kao izgovor da intervencije nacistiåke Nemaåke. Jedno od çih. pravdala naåelom proleterskog internaciona-lizma. intervencija neophodna da bi se zaãtitili sopstveni interesi. “Savremena administracija”. Postoje i druga opravdaça za intervenciju.114 Kao ãto se vidi. godine). a pokuãavaju se izneti i danas. godine. i u najnovije vreme sile koje interveniãu nastoje da svom ponaãaçu daju pravni oblik. razlozi koji se navode sluæe da prikriju stvarne pobude intervenata. Unutraãça nadleænost dræava i meœunarodna zaãtita ÿudskih prava. str. veñodaãiÿaçe trupa koje treba da smire situaciju i pomognu sugraœanima da spasu æivote i imovinu. koji su ugroæeni “neredima”. U to ime SAD su nekoliko puta intervenisale u Latinskoj Americi (Gvatemala 1954. Ovakva intervencija prividno ne znaåi stupaçe ni na koju stranu. Prema naåinu gledaça takvih imperijalistiåkih ili hegemonistiåkih sila. u stvari. kojom treba da se izbave iz æivotne opasnosti grupe ÿude koje strana vlada ugroæava ili nije u staçu da ãtiti. naroåito u Åehoslovaåkoj 1968. S. i upad izraelskih komandosa u Ugandu 1976. str. prema tome. zahvaÿujuñi uticaju velikih sila na formiraçe meœuna-rodnog prava. Milenkoviñ. 28. na koje se rado pozivaju SAD. koja su se u proãlosti. svaka promena predstavÿa za obe sile neizvestan poremeñaj. Sa sovjetske strane. te one preñutno priznaju jedna drugoj pravo da interveniãu.svim zemÿama brani “bogomdani” feudalni poredak od buræoaskih re-volucija ili pokreta za nacionalno osloboœeçe. u periodima kada rivalske sile nastoje da izmeœu sebe zadræe ravnoteæu snaga. obezbeœuje se. prema kome socijalistiåke dræave 113 114 Ugovor o Svetoj alijansi. uzimala ozbiÿno. 1974. pravdajuñi se stvarnim ili izmiãÿe-nim pozivom od legitimne strane u unutraãçem sukobu. Ãto je najporaznije. Iako je opravdaçe pozivom vlade samo formalna varka. huma-nitarna intervencija. septembra 1915. jeste zaãtita sopstvenih dræavÿana u stranoj zemÿi. ovaj razlog za intervenciju ameriåkih “marinaca” u tim zemÿama bio je ispoåetka stvaran a u novije vreme prividan. sluæila je toboæça ugroæenost nemaåkih nacionalnih maçina. åak i onda kada su ideoloãki povezane s razliåitim snagama u unutraãçem sukobu. Ovim su pravdani belgij-ska intervencija u Kongu 1960. 298 . pobeda one politiåke grupe koja ñe ãtititi interese SAD i voditi politiku koja moñnom severnom susedu odgovara. godine. i daÿe. S obzirom na prisustvo i privilegovan poloæaj preduzeña SAD u zemÿama Latinske Amerike. intervencija se. prava namera velikih sila koje su oduvek najåeãñe intervenisale sastoji se u æeÿi da se zaãtiti ili proãiri sfera sopstvenog uticaja. godine) i u drugim delovima sveta (Liban 1958. Ãpaniji i Maœarskoj. 8. Pored klasne ili ideoloãke solidarnosti. godine.113 U to ime trupe pripadnika ovoga saveza intervenisale su u Pijemontu. bez obzira jesu li sopstveni dræavÿani ili ne. Collard-Manin. od 26. nikakva politiåka promena u maçim dræavama koje one smatraju znaåajnim za svoju bezbednost ne moæe se odvojiti od uzajamnog odnosa s rivalskim silama. Beograd. te je. Dominikanska Republika 1965. koja dovodi do apsurdnog zakÿuåka da je legalna i ona vlada koja ne moæe da se odupire sopstvenom narodu bez strane pomoñi.

ukoliko je ugroæena vlast proletarijata. kineske i ameriåke trupe nikada nisu stupile u borbene dodire na drugim mestima. d. Ovo opravdaçe poziva se. Konstantinov V.115 Ukoliko. Za razliku od intervencije. mada je ograniåeni rat uvek rat s ograniåenim ciÿem. Meœutim. da je kao ãto smo napomenuli eskalirana intervencija. Socijalistiåki internacionalizam. Rat s ograniåenim ciÿem nije isto ãto i ograniåeni rat. pak. åesto asimetriåni i na razliåite naåine kamuflirani. U pogledu prostora jasno se vidi da je ograniåeni rat potekao od oruæane intervencije. On se.imaju prava da interveniãu jedna u drugoj. To naroåito vaæi za sukobe izmeœu dræava vojnopolitiåkih blokova. i daÿe. priroda rata se u najnovije vreme toliko izmenila da nije na odmet izdvojiti ograniåeni rat zbog niza çegovih osobenosti. S. ãto dræavu u pitaçu åini popriãtem prikrivenog rata izmeœu stranih sila. komandant ameriåkih i savezniåkih trupa (koje su istupile kao snage Ujediçenih nacija). obe strane u unutraãçem sukobu mogu da dobiju oruæanu pomoñ. dakle. Veñje pomenut rat s ograniåenim ciÿem. Intervencija je jedno od najåeãñih ispoÿavaça politike sile u meœunarodnim odnosima. Na taj naåin jednostrana intervencija eskalira u dvostranu i konaåno u ograniåeni rat. Moskva. na klasnu solidarnost i umnogome liåi na novu verziju naåela legitimiteta. dakle. interesne sfere nisu jasno odreœene. Oblici ovakve intervencije su veoma raznoliki. str. Sem sporadiånih incidenata. Pored toga ãto pokazuje usku povezanost unutraãçih i meœuna-rodnih politiåkih zbivaça. prerastao u ograniåeni rat izmeœu te dræave i NR Kine. ili je jedna od zainteresovanih sila æeÿna da promeni odnos snaga. a stanovniãtvo izlaæe velikim patçama i gubicima. T. vrsta rata. te bi ga stoga vaÿalo zajedno s çim i razmatrati. ali se neprekidno pojavÿuju. F. meœutim. sukob je nastao intervencijom SAD. 1973. oba dela Koreje). U savremenim uslovima postoji ispoÿena tendencija ka internacionalizaciji unutraãçih sukoba u maçim dræavama putem intervencije velikih sila. Zaika. “Novosti”. Glavna ograniåeça u novijim ograniåenim ratovima odnose se na prostor na kome ñe se voditi rat i na ratna sredstva (oruæje) koja se mogu upotrebiti. hteo da preœe reku Jalu i da 115 54. 299 . veñse moraju prilagoœavati interesima hegemona. Ograniåeni rat. U sluåaju Koreje. on se otvoreno ili slabo prikriveno vodi izmeœu oruæanih snaga suprotstavÿenih dræava. U trenutku kada je general Makartur (McArthur). Takva ograniåeça nisu samo ona koja nameñe ratno pravo (koje vaæi za svaki meœunarodni oruæani sukob) veñidu i daÿe od toga. gde se sredstva za pri-nudu i razaraçe upotrebÿavaju samo dotle dok se od druge dræave ne oduzme æeÿeno dobro ili se ne iznude odreœeni ustupci. Ograniåeni rat je oblik otvorenog oru-æanog sukoba izmeœu dræava. ali se pri tom poãtuju izvesna (najåeãñe preñutno prihvañena) ograniåeça. uåestalost intervencija svedoåi i o æilavom istrajavaçu velikih sila u uvereçu da imaju svetsku misiju i da unutraãça zbivaça u maçim i sredçim dræavama nisu iskÿuåiva stvar çihovog stanovniãtva. striktno vodio na teritoriji Koreje (tj.

Nuclear Weapons and Foreign Policy. i daÿe. and Limited War. “Lokalni rat predstavÿa teritorijalno relativno uski sukob. Tokovi. mada na çoj delimiåno poåivaju vojne doktrine nekih velikih sila. 1965. A. 1957. New York. 1970. za vreme rata 1965. Iako je Pakistan sve do otcepÿeça Bangladeãa imao dvodelnu teritoriju. str. On moæe biti unutraãçi ili meœunarodni sukob. i strah od eskalacije. neki teoretiåari i vojnici. 331.118 Naravno. 19. 117 H. U pozadini ovakvih ograniåeça je. Praeger. On Escalation. veñu pogledu teritorija gde se ono upotrebÿava. Joãje viãe nijansi prikazano u ratu u Vijetnamu. Beograd. pak. “Journal of Conflict Resolution”. str. Communication. Meœutim. koja je kvalitativna. i daÿe. nav. Metaphors and Scenarios. neki autori tada pod lokalnim ratom podrazumevaju svaki rat koji nije zahvatio prostor van teritorija zemaÿa u ratu. Kahn. Vojnoizdavaåki zavod. takoœe. i 1971). Despeçiñ. Schelling. delo. Kao i kod intervencije. Razne moguñnosti izbijawa ograniåenog rata i çegove eskalacije sa glediãta SAD obraœene su u H. Bargaining. ne æeleñi da se odreknu svih prednosti koje moæe da donese ograniåeni rat. Takva je granica izmeœu konvencionalnog i nuklearnog oruæja. od izazivaça sveopãteg nuklearnog sukoba. Protivnici ovakvog shvataça s pravom istiåu da se kod preñutnog sporazumevaça. tiåe oruæja. ovakva je moguñnost samo teorijska. 119 Despeçiñ. Npr. Dva sukoba izmeœu Indije i Pakistana imala su. pored samog ograniåenog ciÿa rata. C. str. 118 Th. istakli su moguñnost da se i u ograniåenom ratu koristi nuklearno oruæje maçe razorne moñi (taktiåno). Kissinger. dok su granice izmeœu slabijeg i jaåeg nuklearnog oruæja samo kvantita-tivne i mogu biti proizvoÿno odreœene i tumaåene. procesi i protivureånosti rata. 300 . i daÿe. koji su SAD od intervencije u Juænom Vijetnamu pretvorile u ograniåeni rat protiv NDR Vijetnama. osnovno obeleæje savremenih ograni-åenih ratova je izbegavaçe upotrebe nuklearnog oruæja u bilo kome obliku. 1957. Meœutim. Harper & Row.117Na çemu se zasniva doktrina “elastiånog odgovora”.tako prenese borbe na kinesku teritoriju. nav. ameriåki predsednik Truman ga je hitno smenio. delo. kakvo u ograniåenom ratu preovladava. jedino mogu prihvatiti granice koje se same po sebi nameñu kao upadÿive. na istoånim i na zapadnim granicama Indije. ali bez ikakvog oruæanog meãaça sa strane”. prirodu ograniåenog rata (1965. godine nisu bili prekinuti ni diplomatski odnosi izmeœu dve dræave. ali su SAD smatrale da smeju da iz vazduha bombarduju teritoriju Severnog Vijetnama. To je onda samo distinkcija u odnosu na regionalni ili svetski rat. i ovde se najåeãñe åuva privid unutraãçeg sukoba. New York. Ãtaviãe. oruæane akcije se ni u jednom sluåaju nisu vodile na celoj duæini granica. str.119 116 Za prostorno ograniåene ratove u naãoj se literaturi upotrebÿava oznaka “lokalni rat”. I ovde su se suvozemne trupe mogle koristiti samo na te-ritoriji Juænog Vijetnama. koji se mora zadræati u datim geografskim granicama i zadovoÿiti razornim sredstvima umerene jaåine. da ne bi preãao prag nuklearnog zastraãivaça. gde strane neñe biti uzdræÿive u pogledu oruæja. 314. preostaje moguñnost ograniåenog nuklearnog rata. Jedan od razloga smeçivaça generala Makartura bio je i çegov predlog da upotrebi atomske bombe protiv ciÿeva u Kini. zavisno od veliåine zemÿe ili zemaÿa koje uåestvuju u çemu.116 Ãto se. meœu kojima i kasniji dræavni sekretar SAD Kisinxer. Holsti. S obzirom na osobine nuklearnog oruæja. 302.

koje je dugo bilo takvo da je moglo da ugrozi samo protivnika u neposrednoj blizini. a to je poraz protivnika. 121 Ch. preñeçu. a ne kao izolovan postupak. koji se moæe voditi protiv celog stanovniãtva. pored prinuœivaça. a ni mnogi drugi. nagraœivaçu i kaæçavaçu. moæe se tvrditi da su u istorijskom periodu koji je neposredno prethodio onome u kome æivimo. Suprotno proãirenom uvereçu. 120 neo-graniåeni rat ne stupa tada prvi put na istorijsku pozornicu: kao ãto to zapisi antiåkih pisaca pokazuju. koje su dovele do uvoœeça opãte vojne obaveze i do ukÿuåivaça ãirih slojeva stanovniãtva u rat. svi meœunarodni sukobi imali obeleæja ograniåenih ratova. U tom smislu rat ima povratno dejstvo na ceo proces odluåivaça. koristeñi profesionalnu. obeñavaçu. nije iskÿuåen za vreme rata. Otuda je rat boÿe opisivati kao staçe. Letourneau. U meœunarodnim odnosima. po pravilu. samo posredno trpelo usled poveñavaça nameta i pÿaåke strane i sopstvene vojske. rat je postupak u kome se neograniåeno koriste raspoloæivi instrumenti za prinudu i razaraçe kako bi se postigli spoÿnopolitiåki ciÿevi. Paris. Ovakvo shvataçe rata pokuãalo se odræati i posle graœanskih revolucija. Totalni rat. delo. koristi izraz pravo oruæanih sukoba). svoœeçe rata samo na primenu prinude nije ispravno.U izvesnom smislu. Dosadaãçe iskustvo pokazuje teæçu da se i u voœeçu totalnog rata poãtuju izvesna opãta dobra i vrednosti ostalih subjekata meœunarodnih odnosa. kako je ovakva tvrdça preterana. Iako ne mogu da poreknu da je ciÿ rata nanoãeçe fiziåkih gubitaka neprija120 H. i daÿe. Iako je tome pogodovalo oruæje. Jasno je. naravno. pri åemu je stanovniãtvo ostalo po strani i. u kojima su monarsi ratovali radi postizaça ograniåenih ciÿeva. kome spremnost na koriãñeçe neograniåene prinude daje posebno obeleæje. nav. 396. Rat. U ratu se mobiliãu sva sredstva i koriste svi postupci koji mogu da dovedu do preduslova za ostvareçe ciÿa. çegova nemoñda se odupre zahtevima pobednika i da spreåi çegove daÿe poteze. izmeœu tadaãçih dræava vodio se. Morgenthau. 1895. d. podrazumevamo totalni rat. sebe i ceo svet. La guerre. najåeãñe najamniåku vojsku. na spoÿnu politiku uopãte. str. kao taåniji. str. One norme koje reguliãu ponaãaçe dræava u meœunarodnom sukobu ukazuju na te vrednosti i tradicionalno se nazivaju ratnim pravom (mada se u posledçe vreme. u kome moæe prema potrebi uåestvovati celo stanovniãtvo. Nijedan od do sada opisanih postupaka. 286. Lako je uoåiti da pod ratom. 467.121Ono ãto daje posebnu boju sadaãçem vremenu i ponovo dovodi do izdvajaça ograniåenih ratova jeste okolnost da dræave raspolaæu instrumentima razaraça kojim mogu da istovremeno uniãte protivnika. svim raspoloæivim sredstvima i na svakom mestu. postepeni proces totalizacije rata dovodi dotle da se u Prvom svetskom ratu viãe ne poãtuju tra-dicionalna ograniåeça. Iako je rat oliåeçe prinude kao spoÿnopolitiåkog sredstva i izraz uvereça da nijedan drugi postupak ne bi mogao da ostvari postavÿeni zadatak. u: Ibler. sastoji u ubeœivaçu. ne retko. To je naroåito vaæilo za XVII i XVIII vek. kome je u sluåaju poraza pretilo potpuno istrebÿeçe ili odvoœeçe u ropstvo. Rat se. za razliku od ograniåenog rata. rat svim raspoloæivim sredstvima i protiv celog stanovniãtva. 301 .

uåestanost ratova u istoriji bila je tolika da je mnoge istoriåare dovela u sumçu je li rat ili mir “normalno” staçe u meœunarodnim odnosima. koji ne zna za kompromise. U znaku veñpomenute totalizacije rata poãtovaçe ovih normi biva sve viãe ugroæeno: neograniåeni ideoloãki ciÿevi dovode do pojaåaça oseñaça mræçe i do potrebe da se protivnik potpuno eliminiãe ili nasilno promeni. pak. nije mogao razlikovati radnik u ratnoj proizvodçi od ostalog stanovniãtva. Wegovo ogromno i joãneispitano dejstvo ãiri se i van protivniåke dræave. pozitivan. ius ad bellum.122 Kadgod je odluåiocima rat izgledao pogodan da se dostignu postavÿeni ciÿevi. Boxwood Press 1960. i daqe. naravno. Vaænost privredne proizvodçe uåinila je da se veliki broj ÿudi posredno angaæuje u ratu na odgovarajuñim radnim mestima. str. Za sliåne podatke. Statistics od Deadly Quarrels. pa i same fiziåke egzistencije. Izdatelstvo politiåeskoi literaturi. prava koje je regulisalo ponaãaçe zarañenih strana. civilnog stanovniãtva i neutralaca. A Study of War. Rat se doskora smatrao samo za jedan od spoÿnopolitiåkih postupaka koji su dræavama slobodno stajali na raspolagaçu. i rat je bio takav. Ako se takvoj moguñnosti pridruæi totalnost ciÿa. str. veñs nestankom osnovnih vrednosti. æiveti ili poginuti. koje je rasporeœeno meœu ålanove zajednice. Uz to. Richardson. te time u prvom redu ograniåava prostor na kome se mogu preduzimati ratna dejstva. vidi Q. Za razliku od ius in bello. University of Chicago Press. 1971. postali predmet napada. sadræane u di-lemi: pobediti ili propasti. pri kojima se. Tomaãevski. ciÿ bio za osudu. 102. bez monopola nasiÿa. Nuklearno oruæje je joãmaçe sposobno za bilo kakvo razlikovaçe. bez ikakvog meœuprostora. Ako je ciÿ za koji se rat vodio bio po usvojenom merilu dobar. F. premestila na ocenu ciÿa. V. Chicago. 302 . koja se sastoji u potpunom pokoravaçu protivnika. Oni su. Iako i totalni rat moæe imati ograniåene ciÿeve i kao takav se obiåno zapoåiçe. ako je. a instrumenti za razaraçe imaju takvo dejstvo da se ne moæe praviti stvarna razlika izmeœu boraca. pravo neutralnosti ãtiti interese dræava koje nisu umeãane u sukob. pa i dece. dok branilac u takvom sluåaju nije suoåen samo s gubitkom nekih prednosti ili delimiånim pogorãaçem svoga poloæaja. kao bezvrednosnog sredstva. i rat je dobijao takvu kvalifika122 Za pet i po hiqada godina qudske istorije bilo je viãe od 14. koji zavise od toga ãta se sve podrazumeva pod ratom. ugroæavajuñi u svakom sluåaju i çene neutralne susede. vaæna je çegova osobina u tome ãto se on uvek moæe proãiriti. ova pravila ma koliko to paradoksalno zvuåalo nastoje da humanizuju rat time ãto ñe spreåiti izliãne patçe boraca i u najveñoj moguñoj meri zaãtiti neborce. Leninskie idei i savremennxe meædunarodnie otnoÃeniÑ. Ono se pravdalo okolnoãñu da je meœunarodna zajednica primitivna. Moskva. kao jedno od osnovnih prava dræave. Napadaåu takvu dilemu nameñe çegov totalni ideoloãki program. postojalo je i pravo na rat. postojañe sve jaåa teæça da se prekoraåe ograniåeça sadræana u meœusobnim sporazumima i meœunarodnom pravu ili moralu. koji se ne mogu po çihovoj oceni ostvariti drugim postupcima. L. ãto se uåesnici u naåelu ne odriåu nijednog sredstva kojim raspolaæu. Rat samim svojim tokom moæe dovesti do takve psiholoãke situacije. Ãtaviãe. çemu se pribegavalo bez velikog ustruåavaça. opet. Wright. 636. 1965.500 ratova. Otuda se ocena sa rata. Pitsburg.teÿu ubijaçem ili raçavaçem ÿudi.

Ovo je bila osnova za podelu ratova na pravedne i nepravedne. dobila je na snazi tek u najnovije vreme i potpuno doãla do izraæaja u nastojaçima u HH veku da se rat pravno zabrani. Za legaliste. Dodajmo tome da nijedna dræava ne moæe da uœe u rat bez rizika da ga izgubi. Ona se temeÿi na uvereçu da je rat neracionalan i opasan postupak. koja je dovodila ili do postavÿaça iracionalnih ciÿeva. Skupoña rata kao postupka oåituje se u stalnoj tendenciji ratova da budu sve ubitaåniji i u sve veñim izdacima koje moderni ratovi i pripreme za çih iziskuju. U Drugom svetskom ratu su se poginulim i raçenim vojnicima pridruæile neopisive i neproceçive patçe civilnog stanovniãtva: po najumerenijim podacima. Osuda rata kao postupka ãtetnog samog po sebi. Podloga za takvu podelu bila je tokom istorije razliåita. nacionalnu nezavisnost i socijalizam. Pravedan je napor napadnutog da se odbrani od subjekta koji je zapoåeo rat protiv çega (pravo na samoodbranu). i 1945. treba imati u vidu da su u Drugom svetskom ratu 123 B. dakle. Za progresivne mislioce pravedan je bio rat koji je doprinosio ruãeçu prevaziœenih druãtveno-ekonomskih sistema i oslobaœaçu ÿudi od druãtvene i nacionalne potlaåenosti. sem onoga da se dobije rat. ãto se kao sredstvo ne moæe kontrolisati i ãto je neekonomiåan. veñda je rat uglavnom dobijao svoju sopstvenu dinamiku. tako i u pogledu broja çime zahvañenih dræava. ãto je predstavÿalo oko 0. To je naroåito bilo uoåÿivo onda kada je rat zapoåiçan da bi se izmenilo neprihvatÿivo reãeçe nametnuto nekim ranijim ratom. 4% tadaãçeg svetskog stanovniãtva. bez obzira na ciÿ kome sluæi. U tom ratu palo je oko 9 miliona ÿudi. pravedan je bio rat protiv prekrãiteÿa meœunarodnog prava.ciju. izmeœu francuske revolucije i 1914. kako su pokazali ogromni druãtveni poremeñaji koji su se u novijim ratovima deãavali. uzete skupa. ili do potpunog gubÿeça ma kakvih ciÿeva iz vida. “Naprijed”. Oreãåanin. godine. ili oko 1. nego i opasnost da ugrozi najosnovnije vrednosti. Po broju ÿudi palih na bojnom poÿu. jer je odluka o odbrani nametnuta a nije plod slobodnog izbora sredstava. Rat. sloæenost okolnosti pod kojima dolazi do rata nije uvek dopuãtala jasno razlikovaçe izmeœu napadaåa i napadnutog. Meœutim. 303 . Pokretaçem svih snaga i pridobijaçem podrãke sa strane rat se ãiri. 7% svetskog stanovniãtva. teæi da postane sam sebi svrha. Onaj koji je rat zapoåeo nema viãe nadzora nad time. On je neracionalan zato ãto ne moæe da postigne s razumnom merom sigurnosti nikakav postavÿeni ciÿ. smatra se da je izmeœu 1939. 1964. Prvi svetski rat nadmaãio je sve ratove voœene u svetu. Vojni aspekti borbe za mir. U oåima hriãñanskih pisaca pravedan je bio rat za ãireçe prave vere (i za sve ono ãto se tako izdavalo). godine ubijeno oko 37 miliona osoba. U ovom posledçem sluåaju verovatno nije ni uputno govoriti o ratu uopãte. Poreœeçe postavÿenih ciÿeva s ishodom svih novijih ratova pokazuje da nijedan pobednik nije ostvario i osigurao ono ãto je birajuñi rat kao sredstvo æeleo. i teæça ratova da postanu svetski. åime prestaje da bude upotrebÿivo sredstvo. ãto za çu ne znaåi samo propali pokuãaj. 349. Zagreb. str. kako u druãtvenom smislu.123 Kada se æeli predoåiti koliko bi ærtava izazvao rat voœen termonuklearnim oruæjem.

Od vajkada je u ovom prisutna i religiozna komponenta. na æalost.000 ÿudi. koji bi odreœivao ko je u pravu. i mada se razlikuju u pojedinostima. Iako imaju razliåite pojavne oblike. meœu kojima je preteæna bila vojna moñ. Iako. ranivãi preko 120. ona se mogu svrstati u sledeñe osnovne grupe. ovakva oruæja su u staçu da uniãte åoveåanstvo u celini. Broj ÿudskih æivota koje bi savremeno nuklearno oruæje uniãtilo zavisio bi od okolnosti çegove primene. Pored ovakvih ÿudskih ærtava. koje su u Hiroãimi i Nagasakiju. Razaraçe materijalnih dobara i beskorisno naprezaçe u ratu prouzrokuju poremeñaje koji se bez strane pomoñi ne mogu nadoknaditi. bio-loãkih) olakãalo je to dokazivaçe. koja bi prinudila subjekte da izvrãavaju svoje obaveze ili ispravÿaju nepravo. privredni gubici izgledaju beznaåajni. a ne od toga na åijoj je strani bilo pravo.000 æivota. opasnija su ona glediãta koja. Povrh toga. iako bi i oni dostigli ogromne razmere. da rata ne moæe biti. åak i kada je konaåno postignut uspeh na bojnom poÿu. Pred opasnoãñu po opstanak ÿudskog roda prestaje svaka diskusija o nekakvoj hijerarhiji vrednosti. Ultima ratio. zadræalo shvataçe prema kome je rat posledçe sredstvo za pribavÿaçe prava (ultima ratio). ovu funkciju nikada nije vrãio. U skladu sa legalistiåkom doktrinom o pravednosti ratova i danas se. i pored svega ãto je reåeno. Kako 304 . Iako je i ranije bilo argumenata koji su pokazivali da je rat apsolutno ãtetan za celo åoveåanstvo. a da se danas u arsenalima nuklearnih sila nalaze i bombe od po 100 megatona. dræavama navodno ne ostaje niãta drugo nego da se oslone na sopstvenu silu i uåine to same i u svoje ime. naravno. Nepodobnost rata da bude instrument racionalne spoÿne politike åini ga beskorisnim za pojedinaånog subjekta i sve veña razorna moñkoja se ratom moæe pokrenuti åini ga opasnim po univerzalna dobra. jer je pobeda uvek zavisila od niza okolnosti. postojaçe nuklearnog i dru-gih novih vrsta oruæja za masovno uniãtavaçe (hemijskih. dræava ne odluåuje samo o tome hoñe li povesti rat ona takoœe reãava je li u pravu ili nije. iracionalni uzroci rata nisu za potceçivaçe. odnele 105. Rat. veñdogaœaj koji se bezuslovno mora izbeñi. te ga ne iskÿuåuju kao postupak na raspolagaçu subjektima meœunarodnih odnosa. u odsustvu meœunarodnog ar-bitra. ma koliko svest stanovniãtva da se bori za pravednu stvar jaåala çegov moral. meœutim. On tako nije samo iracionalno sredstvo. smatraju da rat moæe imati neke korisne funkcije.upotrebÿene samo dve “primitivne” atomske bombe od po 20 kilotona. s obzirom na istorijski trenutak kada su iznesene. prema najskromnijim procenama. ali bi svakako bio ogroman. gde ñe viãe sile biti na strani pravednoga i podariti mu pobedu. Poznavaçe ovih osobina rata i odatle proistekla zabrana rata ne znaåe. Nedostatak kontrole nad ãireçem rata åini da svaki rat moæe da preraste u svetski nukle-arni sukob sa opãtim katastrofalnim posledicama. svojim neposrednim i posrednim uåincima. kako to svedoåi diplomatska frazeologija u doba kriza. koja ratu daje karakter “boæjeg suda”. Jedan od razloga za to je okolnost da grupe i pojedinci koji mogu izazvati rat ne moraju da postupaju racionalno. S obzirom na to da u meœunarodnom sistemu nema vrhovne vlasti. Naime.

30. 1955. 1314. pripadnici veñine æivo-tiçskih vrsta uopãte nisu u staçu da jedan drugome oduzmu æivot. I. Uproãñavajuñi Darvinovu (Darçin) teoriju o razvitku vrsta i prenoseñi je na odnose izmeœu ÿudskih grupa. çihovi nosioci smatraju da je funkcija rata u tome da sposobnijim omoguñi da pokore ili eliminiãu nesposobne. poplave. 125 Nav. Meœutim. Klineberg. Jer. koja ih ometa da to uåine. u: M. a dugi mir izaziva degeneraciju. selekcija unutar vrste ne obavÿa se putem fiziåkih sukoba. bez obzira na to zaãto je uãao u rat. Druãtvene predrasude. u tom ratu i nastradati. åak i ako je svesna. Prenoseñi pojmove iz biologije u politiåku oblast. zemÿotrese. Ukoliko im je priroda i dala fiziåko oruœe za to. oni imaju i instiktivnu prepreku (inhibiciju). Vermeil. on znaåi da se ÿudi iskazuju u pravom svetlu u nevoÿi (“na muci se poznaju junaci”) i da pred nedañama raste solidarnost u zajednici i teæça da se zaborave maçe raspre pred opãtom opasnoãñu. koji su u osnovi prethodnog glediãta. æivotiçske vrste. Od Niåea (Nieztshe) i Karlajla (Carlyle) ovakvo je glorifikovaçe rata prisutno u delima niza mislilaca i politiåara.124 Prema treñoj grupi glediãta. The Third Reich. ona pri tom moæe biti u zabludi. str. jer poåivaju na takvoj hijerarhiji ÿudskih zanimaça i delatnosti. “Najsposobniji” su. 305 . rat povoÿno deluje na druãtva koja u çemu uåestvuju. da bi u naroåito vulgarnom obliku bilo prihvañeno od Hitlera i çegovog zvaniånog filozofa Rozenberga (Rosenberg). nav. Ÿudi se navodno u ratu åeliåe. str. uåmalost i pokvarenost. Kao ãto je Hegel jednom napisao. Prema francuskom misliocu Ernestu Renanu. Shvataça socijalnog darvinizma smatraju rat korisnim upravo zbog te çegove osobine. izgleda. New York. ovo je. i daÿe.to mnogi meœunarodni sporovi pokazuju. ispoÿavaju svoje najboÿe osobine. rat odræava etiåko zdravÿe naroda. u interesu daÿeg usavrãavaça ÿudske vrste. koje razumni ÿudi po svaku cenu æele da spreåe i izbegnu? Joãje poraznije istorijsko iskustvo. Supek. delo. Tvrdça da je rat pogodno sredstvo da se zadovoÿi pravo u suãtini je mireçe s tim da je u pravu jaåi. po Darvinu. Sveden na suãtinu. a ne oni koji fiziåki istrebe svoje protivnike. li-ãavajuñi ih najaktivnijeg i najvitalnijeg dela stanovniãtva. Ova su glediãta u suãtini militaristiåka. Praeger. ovi toboæçi Darvinovi sledbenici su zanemarivali pravo znaåeçe çegove teorije. i tu se osnovni argument ovakvog shvataça okreñe protiv çega upravo je najverovatnije da ñe oni najhrabriji i najåojniji. oni koji se najboÿe prilagoœavaju prirodnim uslovima. koji pokazuju da je bioloãki podobniji onaj ko je pobedio. goneñi samozadovoÿnu proseånost da napusti apatiju”. Uz to. gde je na vrhu lestvice 124 R. u prvom redu rasa i nacija. H. Baumont J. rasisti su spremni da “niæe” ÿudske rase proglase za neÿudske. Fried E. Za razliku od ÿudskih zakona. Racialism in Nazi Germany. U svakom sluåaju. a ne kao masovno ubijaçe koje teãko oãteñuje narode. i najomiÿeniji argument u korist rata meœu laicima. po Buchan. str. 852. koje rat toboæe treba da istakne. E. koje pokazuje da su pristalice ovakvog glediãta imale u vidu rat kao neku vrstu aristokrat-skog sporta. ovde je navodno reå o prirodnim zakonima. rat je “udarac biåa koji spreåava zemÿu da zaspi. Treba li zato priæeÿkivati nedañe? Zaãto ovaj argument ne bi vaæio i za prirodne katastrofe.125 Pored toga ãto ga zastupaju neki teoretiåari.

to je bio samo jedan od åinilaca. iz prvenstvenog razloga ãto nijedan od tih ratova nije bio preduziman s tim ciÿem. istorijski prevaziœene ali dræavom dobro zaãtiñene strukture ne bi mogle da se promene. donela rimska osvajaça. 1964. nego i sredçi i mali narod. Oni svoj stav pokuãavaju da podupru ukazivaçem na ulogu koju je Prvi svetski rat imao u omoguñavaçu Oktobarske revolucije. kako napadnutima tako i napadaåima. krstaãki ratovi. Anthropo-logy. 1960. istorija pokazuje da su se znaåajne revolucionarne promene u pojedinim zemÿama. pri åemu se. ne znaåi nikako da je ovo glediãte ispravno. uz ostale. Uostalom. iz åiçenice da su ratovi olakãavali ili izazivali potrebne druãtvene promene ne moæe se zakÿuåiti da su oni pogodno sredstvo za to. Napoleonovi pohodi itd. dovesti do pobede istorijski naprednijih snaga. i daÿe. Tako se npr. Åetvrta grupa glediãta veoma je ãiroka i obuhvata sve one koji veruju da rat moæe da bude oruœe druãtvenog progresa. koja je u izvesnim periodima razvitka druãtva nuæna.ratniåki poziv i s çim pove-zano ispoÿavaçe snage i fiziåkog zdravÿa. kao i stvaraçe niza nezavisnih dræava u bivãim kolonijama tek dve decenije posle Drugog svetskog rata. 127 E. vezani za duhovnost i oseñajnost. Poput revolucije. dogodili u uslovima meœunarodnog mira. Socijalizam i rat. graœanske revolucije u Engleskoj i Francuskoj. nar. Kardeÿ.126I meœu nekim teoretiåarima koji se stavÿaju na stranu proletarijata postoji sklonost da se rat preporuåi kao sredstvo za obaraçe kapitalizma kao svetskog sistema. pa su doprinosili slabÿeçu kontrole dræavnog aparata i vladajuñeg sloja. i dobre posledice. pomiçu dobra koja su. Apsolutizacija toga åinioca deo je apsolutizacije uloge vojnih snaga u druãtvenom razvitku. S obzirom na to ãta smatraju poæeÿnim druãtvenim razvitkom. kao i samo formiraçe mnogih nacionalnih dræava. bez obzira na ærtve. New York: Basic Books.127 To ãto se ne moæe poreñi istinitost tvrdçe da su ratovi u proãlosti imali. 222 i daÿe. ali im je zajedniåko uvereçe da bez napada spoÿa. 126 I. npr.Umesto da se zadræimo na svim primerima. odluåujuñi åinioci. ili bez poremeñaja koje rat izaziva. zastupnici ovakvih glediãta razlikuju se izmeœu sebe. str. koji nije mogao da deluje ukoliko unutar druãtva nisu postojali materijalni preduslovi i snage sposobni da izvedu revolucionarnu promenu. potceçuju ne samo drugi. 29. Ali. 306 . pomenimo samo kako bi besmisleno zvuåala tvrdça da je Prvi svetski rat zapoået i voœen s ciÿem da se izvrãi socijalistiåka revolucija! Istorijsko iskustvo dokazuje samo jedno: ratni napori i ratni poremeñaji bili su takvi da su imali krupne posledice po druãtvo. Beograd. W. u stvari. a Drugi svetski rat u pobedi socijalizma u zemÿama istoåne Evrope. Bramson G. Sociology. Naime. “Kultura”. str. dok su na dnu poslovi kojima se bave “mekuãci” i æene. Goethals. War: Studies from Psychology. za koje u okviru same dræave nema dovoÿno snage. Ovo se glediãte povezuje sa teorijom o pravednim ratovima. ukazujuñi na to da je meœunarodni oruæani obraåun izmeœu zemaÿa socijalizma i zemaÿa kapitalizma neminovan i da ñe. rat prema çima moæe da posluæi zato da ostvari ili ubrza neophodne promene.

ukazivati na çegov besmisao i odricati ga se. niti je uvek predmet jasnog izbora. U te sporove mogu biti umeãana i neslagaça oko redosleda (hijerarhije) vrednosti. Otuda nije dovoÿno osuœivati rat. tj. samo izvrãeçe ciÿa åini zavisnim od upotrebÿenog sredstva. 307 . da je stvarni izbor ograniåen mnogim okolnostima. koji se sa sredstvima za çegovo postizaçe nalazi u dijalektiåkoj vezi. Odbijaçe rata kao sredstva koje u meœunarodnoj politici moæe postiñi bilo kakav æeÿeni ciÿ. kojom ñemo se baviti u sledeñoj glavi. niz spoÿnopolitiåkih odluka ili çima izazvanih staça mogu da dovedu do eskalacije rata. Izbor spoqnopolitiåkih sredstava Svakom subjektu. Åak i kada je proãireno uvereçe o iracionalnosti i opasnosti rata. tako i cinizam pri izboru sredstava. teorijski stoje na raspolagaçu sva do sada opisana sredstva i postupci. na boÿi poredak na grobÿu i zgariãtu. oliåen u poznatoj tvrdçi da ciÿ opravdava svako sredstvo. Naravno. s jedne strane. spremnost da se ustukne pred napadaåem i odricaçe od odbrane sopstvenih i opãteåoveåanskih vrednosti. na ãtetu ostvareça drugog. u svakom konkretnom sluåaju tu celishodnost odreœuju sami subjekti. Ona se moæe pojedno-stavÿeno predstaviti time ãto se. ciÿ bira s obzirom na raspoloæiva sredstva a. trudili smo se da damo potrebne napomene o çihovoj opãtoj ce-lishodnosti. niti pasivni pacifizam.Mada je sve ovo moglo biti oåevidno i pre nastupaça nuklearne ere. s druge. jer bi bez otpora çihovo ugroæavaçe bilo sigurno. Spoÿnopolitiåka delatnost je toliko sloæena da se odluka o ratu i miru ne postavÿa u svim uslovima isto. Jasno je. ma koliko oni bliski bili. ne znaåi ni poricaçe neminovnosti rata u odreœenim druãtvenim uslovima. rat protiv napadaåa. åak i kada ima malo onih koji veruju da rat ima bilo kakve korisne funkcije. Ograniåeça pri izboru sredstava ispoÿavaju se tako ãto su neka sredstva necelishodna. veñtreba preduzimati strpÿive i stalne napore da se on spreåi i onemoguñi. naravno. a naroåito dræavi. iznuœeno je reãeçe a ne slobodno izabrano sredstvo. jedne od osnovnih opãteåoveåanskih vrednosti. moæe doñi do spora. od kojih ñe u prvom redu zavisiti spoÿna politika svakog subjekta. 5. Pri tom ne treba smetnuti s uma to da ovi åinioci deluju i na izbor ciÿa. Izlaæuñi u prethodnim odeÿcima pojedina sredstva i postupke. na pobedu principa nad æivotom. pa i na izbor sredstava. jer se za pojedino sredstvo moæe ispostaviti da vodi postizaçu jednog ciÿa. a naroåito druãtveni napredak. Time se iskÿuåuje kako voluntarizam pri odreœivaçu ciÿeva. kao ãto smo veñistakli. No. postojaçe oruæja za masovno uniãtavaçe svodi pobedu u ovakvom “naprednom” i “pravednom” ratu na apsurd. i joãmnogi drugi. çihovi odluåioci i oko toga izmeœu samih odluåilaca. Oni se ispoÿavaju kao zaãtita mira. Na najvaænije od çih ukazali smo govoreñi o åiniocima u meœunarodnim odnosima. druga nedozvoÿena a treña nedostupna. vrãeçe prava na odbranu. Takav rat sluæi odbrani pomenutih vrednosti i racionalan je.

koja govori o tome da li subjekt çime mate-rijalno raspolaæe. ono ãto je svima çima zajedniåko jeste teæça ka moñi. 338339.131Kibernetiåki.128 6. postoje predlozi da se ona razlikuje od uticaja. jer se nikada ne zna taåno na åemu uticaj poåiva. To je dostupnost sredstva. u stvari. veñpo definiciji. koja mogu biti proklamovana i u ustavu. tri pojma: “Mesto moñi je na pola puta izmeœu uticaja i sile (force).129Na moñi se grade åitave teorijske konstrukcije. str. i M. a izuåavaçe toga aspekta je izuåavaçe politike”. predstave o univerzalnim vrednostima. Kako piãe Organski. van Nostrand. Politika sile u meœunarodnim odnosima. Otuda je najuputnije odre-diti moñkao stepen sposobnosti da se drugi subjekti privole ili na-teraju na ponaãaçe koje posednik moñi æeli. Politics Among Nations. K. 130 H. Organski. mada je pomiçana i mada se podrazumeva. Schwarzenberger razlikuje. O uticaju prava i morala na postupaçe subjekata meœunarodnih odnosa veñje bilo reåi. ako to nije moguñe. str. World Politics. F. bez obzira na to da li je ono celishodno i dopuãteno. Posledça okolnost koja utiåe na izbor sredstava nije do sada nigde posebno naglaãena. Ãtaviãe. 1962. pak. moñje srediãni pojam teorije meœunarodnih politiåkih odnosa. koji nikako nije vezan za nasiÿe. kako je. Princeton. “svaki odnos ima i aspekt moñi (poçer aspect). Uticaj se vrãi ubeœivaçem. Sila predstavÿa fiziåki postignuto potåiçavaçe voÿe drugoga. 131 G. 308 . moñpodrazumeva nametaçe sopstvene voÿe grupi ili voÿe jedne grupe drugoj. teãko je odrediti kada bi prestajao uticaj i kada poåiçe moñ. Ona zavisi od staça u kome se subjekt nalazi i od çego-vog meœunarodnog poloæaja.”130S obzirom na to da moñobuhvata sposobnost prinuœivaça. 1975. Morgenthau. takav interes. ovim se pojmom ne retko definiãe politika uopãte. 129 A. kojom bi se nacionalni interes ostvario. Iza pravila meœunarodnog prava i opãteusvojenih moralnih pravila kriju se. Iako su subjekti meœunarodnih odnosa pod pritiskom da im se povinuju (åak i pretçom sankcije). ali nije samo to. “The Year Book of World Affairs”. ne moæe se iskÿuåiti çihovo krãeçe. Knopf. 1973. koje na svaki naåin treba zaãtititi. ukazivali smo na çihovu saglasnost s meœunarodnim pravom. Foundations of International Politics. Stojanoviñ. 1968. primenom najmaçe mere potrebne sile”. za svakog subjekta razliåit. Pojam moñi Za mnoge pisce. te stoga postoji samo verovatnoña da ñe se prilikom izbora izbegavati nedozvoÿena sredstva. ãtaviãe. ali. koja osnovno objaãçeçe za ponaãaçe subjekata meœunarodnih odnosa vidi u “nacionalnom interesu u smislu moñi”. Sprout. sredstvo je nedozvoÿeno ako je suprotno normama prava ili morala. Izlaæuñi pojedina sredstva i postupke. Meœutim. H. str.Iako celishodno. Za realiste je racionalni interes osnovni motiv za delovaçe u meœunarodnim odnosima. Nasuprot uticaju i sili. str. New York. New York. S obzirom na sredstva koja subjektima meœunarodnih odnosa stoje na raspolagaçu. svaki subjekt se sam moæe ograniåiti u izboru sredstava osnovnim naåelima svoje spoÿne politike. 119 i daÿe. 76 i daÿe. ako je moguñe bez primene sile. Najåeãñe se s çom u vezi koriste izrazi kao ãto su potencijal i moñ. Knopf. Civitas maxima. kao ãto je “realistiåka teorija” Hansa Morgentaua (Morgenthau). 102. moñse moæe odrediti kao stupaç verovatnoñe da ñe ishod biti 128 R.

U sluåajevima koji se ponavÿaju. na primer Ãvedska i Australija. Englewood Cliffs. moñima i svoj domaãaj (scope). ni ispoÿavati. uzme par koji je na takvoj skali bliæi. odobravaju ili ne odobravaju. Dojå (Deutsch). na kraju. glasaçe u Ujediçenim nacijama). Ovim ñe se pita-çem ispoÿiti koliko je pojam moñi. Takvi parovi su. ali SAD i Vijetnam jesu. pa se ispostavilo da SAD nisu moñnije od Vijetnama. koji Dojå definiãe kao razmak izmeœu najviãe nagrade i najstroæe kazne. koji predlaæe sledeñe dimenzije moñi. Ovako odreœena. taj se sud ne poriåe. Istovremeno ñe se pokazati i relativnost moñi: Australija i Ãvedska nisu bile u situaciji da svoje moñi porede u jednom konkretnom odnosu. Kada se kaæe da su. subjekti koji su vrlo daleko na nekoj imaginarnoj skali moñi. 309 . dakle.onakav kakav subjekt æeli. S isto takvom lakoñom stvaraju se i amaterske rang liste dræava po moñi. u stvari. pak. 24 i daÿe. Ona se mora raãålaniti na nove dimenzije. ova se koliåina moæe meriti time ãto se uobiåajeni ishod poredi s ishodom za koji se zalagao posednik moñi (npr. Znaåi li to opet da ñe SAD posle poraza u Vijetnamu u jednom konkretnom odnosu imati maçu moñod Velike Britanije ili Kine? Pre no ãto se preœe na ono ãto åini moñi utiåe na çeno mereçe treba. I. nepreåiãñen. moñje bezvrednosna: sama po sebi. koji ukazuje na to gde se nalaze ÿudi åije se ponaãaçe ispoÿavaçem moñi verovatno meça. Porede se. koje nosilac moñi moæe dati ili izvrãiti. 1968. koja pokazuje do koje mere nosilac moñi moæe da promeni tok dogaœaja. SAD moñnije od Ãvajcarske. ona nije ni dobra ni loãa. U ovom pogledu najupadÿivija je razlika izmeœu moñi jedne dræave na sopstvenoj teritoriji i u inostranstvu. pa åak i o eventualnoj “nemoñi” moñi. str. U tom pogledu je do sada najdaÿe otiãao K. The Analysis of International Relations. gde je izbor prost i onaj ko ga vrãi ne zna na åemu ga zasniva. recimo. koji su parametri moñi. dobre su i loãe svrhe za koje ñe se ona upotrebiti. teæina (çeight). odnosno tuœe ponaãaçe. åak i onda kada se åovek ne sloæi sa svim predloæenim dimenzijama. prema vrstama ili klasama ponaãaça na koje se moæe uticati. te su 132 K. koje onda boÿe govore o çenoj primeçivosti i neprimeçivosti. Kada se. ili smatra da se one odnose na politiåku moñuopãte. odgo-vor na osnovi “zdravog razuma” neñe biti moguñan. a i neke druge osobine. obiåno primeri velike nesrazmere. U opisivaçu moñi daÿe treba uzeti u obzir çen opseg (range). Postoji åak i tendencija da se moñprotivnika preceçuje. pokazati kako se moñne moæe ni shvatiti. iako toliko prisutan i upotrebÿavan. koliko se ne zna u åemu se sastoji moñi od åega ona zavisi. Deutsch. Druga dimenzija je prostor (domain).132 Ovakav je napor veoma koristan. I laiku izgleda moguñe da u jednom paru dræava nejednake moñi odredi moñnijeg subjekta. gde se kao moñne priznaju i dræave åija se spoÿna politika. Prva je çena koliåina. Bezvrednosan pojam moñi postoji i u praksi i u svakodnevnom istraæivaçu. ni meriti jednodimenzionalno. iako bi se on na svakoj laiåkoj rang listi naãao daleko iza po opãtem priznaçu najmoñnije sile sveta. Prentice-Hall. ali se ne zna zaãto je to tako. meœutim.

Uspeh u ratu je zavisio i od prirode zaãtiñenosti izvesnih osetÿivih mesta. Kada se uz to shvatilo kako se svrha moñi pridobijaçe drugog da se ponaãa na æeÿeni naåin moæe efikasno postiñi postupcima koji uopãte ne podra-zumevaju vojnu silu. Kao ãto je nagoveãteno. sposobnost dræave da svojom privredom podræi svoje zahteve doãla je u prvi plan. Ispoåetka je moñbila istovetna s oruæanom silom. U periodu pre industrijske revolucije. Za mnoge su broj stanovnika i veliåina teritorije ostali i danas osnovne pretpostavke za moñdræave.maçe primeçive na çena ispoÿavaça u meœunarodnim odnosima. ima i domaãaj. nemaåki fiziåar Vilhelm Fuks (Fucks) svoju formulu moñi izrazio kao sumu proizvedene energije. pored koliåine. koje sada veñtreba da se ostvaruju. na primer. kao i od sposobnosti da se vojska snabdeva namirnicama ãto je. ÿudski i æivotiçski. veñda ukÿuåuje upotrebu svih drugih raspoloæivih sredstava da se utiåe na protivnikovu voÿu. Za meœunarodne odnose nije toliko vaæno da se utvrdi ko je bio moñniji u datom odnosu.Oni koji danas pokuãavaju da na srazmerno jednostavan naåin predstave moñrazliåitih dræava uglavnom se trude da klasiåne pokazateÿe poveæu s najpogodnijim pokazateÿima ekonomske snage. Najboÿe je ovakve pokuãaje predstaviti nekim starijim izraåunavaçima. Tako je. o tome na åemu ona poåiva. neupotrebÿiva u izvesnim sferama ÿudskog ponaãaça. dalo znaåaj i teritoriji. pojedine dimenzije moñi mogle bi se u konkretnim sluåajevima meriti i uporeœivati. i to prvenstveno u kvantitativnom smislu. U takvim se uslovima srazmerno lako mogao staviti znak jednakosti izmeœu moñi i broja ÿudi kojima je dræava raspolagala. koja poåiva na velikoj sposobnosti prinuœivaça. pomaæe da se vidi zaãto je ona vrsta moñi. jer posmatraå ne moæe a da ne oseti proizvoÿnost. zato ãto su ona bila skopåana s prognozama. na koje se prinudom ne moæe uticati. mada je iskustvo pokazalo da se pomoñu çih moñnije mogla objasniti. Veñje usavrãavaçe oruæja poremetilo ovakve kalkulacije i izbacilo u prvi plan ekonomsku razvijenost zemÿe. koja je poåela da dolazi do izraæaja i na drugi naåin. ali ne i ubedÿivi. meœutim. kojom se moglo zapretiti ili stvarno delovati i koja se relativno åesto uporeœivala dok su ratovi bili dozvoÿena i redovna pojava. a glavni proizvoœaåi energije bili su bioloãki organizmi. åije je poreklo u tome ãto istraæivaå svoj utisak o moñi hoñe da obrazloæi izabranim pokazateÿima. pored stanovniãtva. 310 . veñda se na osnovu poznavaça osobina jednoga subjekta predvidi çegova sposobnost uticaça i eventualnog primoravaça. U tom su se pogledu shvataça i praktiåni proraåuni razvijali uporedo s obogañivaçem pojma moñi. gde opet efikasno deluju nosioci druge vrste moñi. To. ne daje odgovor na pitaçe o poreklu moñi. proizvedenog åelika i kubnog korena broja stanovnika. Veñi samo shvataçe da moñ. Ovi su pokuãaji zanimÿivi. ili ko po pravilu u izvesnoj vrsti odnosa ispoÿava veñu moñ. Bitno je uviœaçe da se moñmora raz-loæiti pre no ãto se prouåava jedan odnos moñi i pre no ãto se moñmeri. åesto potceçeni u “rea-listiåkim” procenama meœunarodne situacije. Åak i kada se ostalo pri ratu kao jedinom naåinu odmeravaça moñi. uvidelo se da on nije samo proba oruæanih sila. umesto da ide obrnutim putem. razlike u kvalitetu naoruæaça nisu bile bitne.

prema tome. 311 . koji u ovom kontekstu dobija voÿno znaåeçe reãenosti i spremnosti stanovniãtva na zalagaçe. 129 i daÿe. U sræi morala je motivacija. Teãkoñe u odmeravaçu moñi. godine nije smatrao kao veliku silu. godine bilo je neshvatÿivo u kojoj je meri Musolinijeva Italija uzimana za ozbiÿnog i neophodnog uåesnika u svim vaænijim dogovorima koji su se ticali Evrope. potencijal bi 133 W. 1965. Do sada smo veñ. nova Kina. ipak. SR Nemaåka (25). ako ne i jaåa. Japan (14). Kao ãto je poznato. koji u datom odnosu moæe biti iskoriãñen ili neiskoriãñen. industrijskim kapacitetima itd. te. Da li je. Japan (39). Latentna moñbi se onda oznaåila kao potencijal. Velika Britanija (19) i Francuska (11). dok je dve godine kasnije ona u oåima celog sveta to neosporno bila. SAD (160). SSSR (120). pre i posle pobede Komunistiåke revolucije. S druge strane. za razliku od stare.Godine 1963. naravno. meœutim. ali ne znamo da li zato ãto su pokazateÿi koje je Fuks izabrao nedovoÿni ili pogreãni. DVA. Istorija pokazuje mnoge primere uspeãnog postavÿaça zahteva. kuomintanãka Kina je 1948. godine bila istovetna. opremÿenosti tih snaga. usmerene i samopouzdane zajednice. Fucks. srazmerno je retko. godine. dok su mu predviœaça za 1980. dali dosta primera slabosti “jakih”. ili se çegove materijalne projekcije nisu ispunile. a ne neke pouzdanije pokazateÿe moñi. oruæanim snagama. str. godinu davala sledeñu sliku: Kina (250). priznati da Fuksovim i sliånim formulama uvek suprotstavÿamo svoj utisak. SR Nemaåku (15). Dovoÿno je podsetiti na Italiju u periodu izmeœu dva svetska rata: posle 1941. zasnovanih na moñi koja se pokazala kao imaginarna. koja stvarno moæe da mobiliãe i u vojnom i u privrednom smislu sve svoje mnogobrojne ålanove. zasnovane su na okolnosti da se ispoÿavaçe moñi ne moæe zamisliti bez sudelovaça jednog nematerijalnog. Prema broju stanovnika. moæe biti pogreãna) nevaæna? Isprobavaçe moñi. reå je o moralu. teritoriji. ostavÿala je utisak åvrste. pa i uspeh da se nametne laæni utisak o çoj. pa prema tome i objektivno nemerÿivog elementa. Kinu (41). percepcija moñi (koja. Prisustvo ili odsustvo moralnog elementa objaãçava obrnute ishode od onih koji bi se oåekivali prema izrazitoj materijalnoj nejednakosti strana koje su u jednom odnosu stavile svoju moñna probu. veñda dræave u spoÿnoj politici mogu da koriste mnoga druga sredstva kojima se utiåe na ponaãaçe drugih subjekata. S obzirom na to da moñnije svodÿiva samo na pri-nuœivaçe. Vaænost moralnog elementa obavezuje nas da naåinimo jasnu razliku izmeœu moguñe i stvarne moñi. dræava moæe postizati svoje ciÿeve zahvaÿujuñi tome ãto drugi subjekti saraœuju s çom smatrajuñi da su maçe moñni.133Danas se ova predviœaça nisu ostvarila. Veliku Britaniju (12) i Francusku (7). Stuttgart. od NR Kine 1950. samopregor i borbu. çegova tako dobijena tablica najmoñnijih imala je na vrhu SAD (100). SSSR (67). Formeln zur Macht. da ne mogu bez rizika i gubitaka da izdræe akutnu probu moñi. s tom razlikom ãto je niko 1948. kada je kod çih odsutan moralni åinilac. Moramo. moæda je najboÿi suprotan primer vezan za Kinu. naroåito u obliku rata. drugim povodima. Promenilo se samo jedno.

Ako je proces odluåivaça racionalan. imati u vidu da u pretvaraçu potencijala u stvarnu moñizvesnu ulogu igraju i neke druge okolnosti. Ovi preduslovi. koje. istrajnost i spremnost za ærtve ustaju protiv zahteva onih koje se na osnovu åisto materijalnih me-rila smatraju jaåim. uzme u obzir çen opseg.mogao da se oznaåi kao skup preduslova od kojih zavisi sloboda spoÿnopolitiåke akcije. Na tome se zasnivaju i napori da se iskÿuåi verovatnoña upotrebe nekih opãteopasnih sredstava. ove dve zemÿe vrlo malo zavise jedna od druge. naravno. uz to. potrebno je dejstvo moralnog åinioca: bez çega. nisu åisto materijalni: da bi dræava. Treba. Ovaj proces eliminacije moæe iñi razli-åitim redom. skromni potencijal nikakvim naporom voÿe ne moæe åarobno uveñati. ãto objaãçava nemoñdræava s reputacijom velikih sila u odnosu na navodno slabije. Zabrana upo-trebe sile çihovu primenu treba da uåini nezakonitom. Tako razoruæaçe i smaçeçe naoruæaça treba da neke instrumente prinude. * ** Naãe dosadaãçe izlagaçe o izboru sredstava moæe se svesti na to da je verovatno da ñe biti izabrano ono sredstvo koje je svrsishodno. odnosno obim sredstava i postupaka koji jedan subjekt meœunarodnih odnosa moæe upotrebiti. Da bi se. ali se. dakle. uz napore. moralni elementi se mogu samo proceçivati (uz sve greãke do kojih subjektivna procena dovodi). Dok se ranije pomenuti elementi moñi mogu na maçe ili viãe savrãene naåine meriti i uporeœivati. primetili da ona u nekim odnosima moæe biti neprimenÿiva. naroåito nuklearno oruæje. çen ideoloãki uticaj na strance moæe se zasnovati samo na relevantnom i privlaånom objaãçeçu stvarnosti. ukazujuñi na potrebu raãålaçavaça moñi. recimo. Veñsmo. nasuprot åestom miãÿeçu. nego verovatno i besmisleno. krug sredstava i postupaka koji ñe se upotrebiti moæe se s jednom merom izvesnosti predvideti. Ako se. ne samo teãko. koje smo predloæili ranije. çena kultura mora da bude u dovoÿnoj meri razvijena. çen ugled nikako ne poåiva samo na materijalnom bogatstvu. 312 . potencijal ostaje mrtav. da upravo upuñenost jednoga subjekta na drugog daje oboma izvesnu meru moñi u meœusobnim odnosima. potencijal oæiveo. na primer mogla da se sluæi nekim postupcima vezanim za ubeœivaçe. pa se koriãñeçe potencijala jedne teãko moæe usmeriti tako da izazove posledice u drugoj. dozvoÿeno i dostupno. Zato je uporeœivaçe moñi Ãvedske i Australije. pokazañe se da nema moñi bez meœuzavisnosti. a ãireçe svesti o ãtetnosti i besmislenosti ratova treba da pokaæe da ovaj postupak ne vodi nikakvom ciÿu. uåine nedostupnim ãto veñem broju subjekata.

veñnastojimo da se popnemo na stupaç celine. Meœunarodna zajednica Dok prouåavaçe spoÿne politike znaåi posmatraçe meœunarodnih odnosa na ravni çihovih glavnih uåesnika. Uzimajuñi takvu perspektivu ne postavÿamo se na mesto proseåne dræave ili drugog subjekta meœunarodnih odnosa. i daÿe. meçali su se i çihov poloæaj i osnovni uzajamni odnos. i kako je nazvati? Traæeçe odgovora na ovo pitaçe. Dok u pogledu postojaça veñeg broja subjekata nema osnovnog spora. Ãta predstavÿa ta celina. o kojima se mora voditi raåuna.PETA GLAVA OBLICI ODNOSA U MEŒ UNARODNOJ ZAJEDNICI 1. koje je poåelo u literaturi meœunarodnog javnog prava. Kao ãto to åesto biva. Ibler. rasprava je na izgled terminoloãka. str. Da bi se ona pribliæila åitaocu. 40. a o kojima se ne mogu izolovano i samostalno starati pojedini subjekti. uputno je razlikovati dve vrste iskaza koji se s tim u vezi daju. Ova potreba je utoliko veña. jer smo ustanovili da postoje interesi ukupnog åoveåanstva. ÿudi koji ih saåiçavaju i odnosa meœu çima. razvilo se u ãiroku diskusiju. izgled i priroda tih subjekata su se meçali i. Meœunarodni odnosi. koja svedoåi o tome da je ono jedan od srediãnih problema teorije meœunarodnih odnosa. razmimo-ilaæeça se javÿaju u pogledu prirode toga skupa uopãte i u datom istorijskom razdobÿu.1 Meœutim. globalnog stanoviãta. subjekata meœunarodnih odnosa. nesumçivo je da je tokom istorije u svetu uporedo postojao skup politiåkih jedinica koje nazivamo subjektima meœunaro-dnih odnosa. Pre svega. ali u sebi krije razliåite odgovore na suãtinska pitaça. 313 . jer je to empirijska åiçenica (iako svako taåno nabrajaçe postojeñih subjekata neñe biti obavÿeno bez neslagaça). postoji potreba da se ti odnosi sagledaju sa svetskog. taj “celi svet” u smislu meœunarodnih odnosa. Ova razmi1 V. ukupnosti svih tih subjekata. ãto je najvaænije.

Zagreb.4 Iz toga sledi da oni ne smatraju da je meœunarodna zajednica uvek postojala. str. “Savremena administracija”. Meœunarodno javno pravo. 6 G. veñda je nastala kada su ovi uslovi bili ostvareni. “Ãkolska kçiga”. b) odre-œenog dostignutog nivoa i oblika u meœunarodnoj pravnoj i politiåkoj organizaciji meœunarodnih odnosa. a samo postojaçe meœunarodnog prava svedoåi o zajedniåkim vrednostima i interesima.. Magaraãeviña. 3. Po çemu. oni smatraju da postojaçe meœunarodnog prava nije dovoÿan dokaz zajedniãtva. Iako polaze od sliånih pretpostavki u pogledu subjekata meœunarodnih odnosa (dræave). na primer: “Meœunarodna zajednica je. Avramov..2 Bliska su ovima glediãta koja takoœe polaze od dræave kao ålana meœunarodne zajednice. 24-25. U skladu sa znaåeçem pojma “zajednica” u klasiånoj sociologiji. J. str. ali pored postojaça meœunarodnog prava ukazuju i na druge dokaze zajedniãtva. koja podrazumeva postojaçe a) odreœenog stepena i intenziteta meœunarodnog opãteça. u nazivima koji se skupu subjekata meœunarodnih odnosa daju u zavisnosti od toga kako se on shvata i oceçuje.. 5 A. Meœunarodni odnosi. 1974.. 314 . Oni ne iskÿuåuju nastajaçe meœunarodne zajednice. istorijska i klasna pojava u razvoju meœunarodnih odnosa.3 Kritikujuñi ovakva glediãta. 21. Beograd. Schwarzenberger.. str. oni autori koji ipak zadræavaju naziv meœunarodna zajednica spremni su da ga primene na “istorijski odreœen oblik druãtvene organizacije” u kome dolaze do izraæaja uslovi u materijalno-proizvodnoj bazi za ostvareçe integracionog procesa “izmeœu dræavno organizovanih i drugih druãtvenih zajednica”.. v) odreœenih opãtih i zajedniåkih interesa prvenstveno dræava pa i sveta kao celine u meœunarodnim odnosima. Najstarije i joãuvek veoma rasprostraçeno glediãte dræi se meœunarodnog prava i çegovih merila. 3 S. izvestan stepen odanosti ålanova zajednici. ålanovi zajednice su subjekti meœunarodnog prava (dakle.. ali bez svesti o postojaçu zajedniåkih vrednosti i obaveza. 69. Novi Sad. I. 1971. Power Politics. Za A. skoro iskÿuåivo dræave). Magaraãeviñ: Osnovi meœunarodnog prava i meœunarodnih odnosa. 1963. Meœunarodna zajednica je termin koji je nauka Meœunarodnih odnosa preuzela iz meœunarodnog prava. kao ãto su npr. tj.6 2 Krug dræava izmeœu kojih je. 61 4 Gavranov-Stojkoviñ. str. Stevens. 1951. kao izraza objektivne nuænosti. str. Pravni fakultet. ovaj naziv podrazumeva postojaçe vrednosti i interesa koji su zajedniåki svim pripadnicima zajednice. poglavito zato ãto prenaglaãavaju ulogu dræave u meœunarodnim odnosima.. ali joãuvek nalaze da skup dræava u celini samo koegzistira i stupa u odnose. ãtaviãe spremni su i da takav naziv daju maçim skupinama u okviru meœunarodnog druãtva. 12. Teore-tiåari koji prihvataju ovaj naziv razlikuju se u pogledu odreœivaça subjekata koji su ålanovi zajednice i u naåinu dokazivaça lojalnosti prema çoj.”5 Meœunarodno druãtvo je termin za koji se zalaæu oni koji ne veruju da je u meœunarodnim odnosima postignut potreban stepen integracije i odanosti delova prema celini da bi se moglo govoriti o meœunarodnoj zajednici. postojaçe meœunarodnih organizacija kao organa takve zajednice. moguñe izgraœivaçe pravnih normi meœunarodnog prava naziva se meœunarodna zajednica”.moilaæeça dolaze do izraæaja u terminologiji. London. Andrassy. Meœunarodno pravo..

Uticaj savremenih biheviori-stiåkih glediãta ogleda se ovde u tome ãto se pojam sistema ne zasniva na sadræajima svesti (u koje spadaju vrednosti i lojalnost). 71. N. The Analysis of International Relations. te prema tome nisu ni osnovni pojmovi kao u veñini ranijih shvataça za razumevaçe celine. Dok svetsko druãtvo podrazumeva åoveåanstvo u celini. postizaçu ciÿeva. 1979.8 Meœunarodni sistem je onda “bilo koji skup nezavisnih politiåkih jedinica koje deluju jedne na druge (meœudejstvo) sa znaåajnom uåestaloãñu i u skladu sa ureœenim procesima”.Svetsko druãtvo je oznaka koja je najbliæa onim teoretiåarima koji najmaçe æele da se veæu za postojeñe predstave o subjektima meœunarodnih odnosa. 10 Deutsc. Rosenau. i zadræimo se samo na çihovoj terminoloãkoj vrednosti. Neãto je uæi pojam “meœunarodnog druãtva”.10 U zavisnosti od mere u kojoj je u staçu da ispuçava ove funkcije. i daÿe. prema jednom od zastupnika ovakvog glediãta. Najãiri u tom pogledu je “meœunarodni sistem”. dok su sloæeniji sistemi u staçu da postavÿaju ciÿeve i da se transformiãu.7 Meœunarodni sistem se kao oznaka za predmet o kojem je reå sve viãe sreñe u najnovijoj literaturi. 8 L. Za kritiku svih upotrebÿenih pojmova vidi N. daju se obeleæja meœunarodnog sistema u datom razdobÿu. 14. 29. 1972. Onuf. meœunarodni sistem moæe da se shvati i proceçuje prema nekim osobinama koje druãtveni sistem treba da ima u skladu sa socioloãkim funkcionalizmom. i daÿe. Odluåujuñe za postojaçe sistema je meœudejstvo (interakcija). svi ostali termini iziskuju neko staçe meœu subjektima (jedinicama). Osnovi sociologije. G. Lako je uvideti da je ovaj pojam preuzet iz opãte teorije sistema. International Politics and Foreign Plicz. 182. The Free Press. International Legal Order as an Idea. 1969. integraciji. sa svojim sopstvenim osobinama. 244 i daÿe. str. str. 1. koje ne moraju uvek biti iste. Osim oznake “svetsko druãtvo”.9 Meœutim. spadaju i broj. utvrdiñemo sledeñe. von Bertalanffy. International Politics. Lukiñsmatra da je svetsko druãtvo u socioloãkom smislu u nastajaçu. Meœu te osobine. Ako prenebregnemo (ãto nikada nije u potpunosti moguñe) razliåita ideoloãka i politiåka opredeÿeça. str. 1964. Po çima. celo se åoveåanstvo moæe posmatrati kao jedno druãtvo. str. “General Systems” 1965. prilagoœavaçu. ali samo kao jedna od çih. veñna spoÿnom ponaãaçu i delovaçu. koji pretenduje na primenu u svim naukama. Polazeñi od teorije o druãtvu ameriåkog sociologa Talkota Parsonsa (Talcott Parsons). 315 . str. Modelski. R. koji se moæe primeçivati od onog trenutka kada politiåke jedinice bilo koje vrste poånu da deluju jedne na druge. Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. 7 G. 41 i daÿe. str. Opis redovnih i tipiånih oblika (obrazaca) ovoga meœudejstva predstavÿa istovremeno i opis sistema. The Free Press. 9 Holsti. karakteriãe “globalnoãñu” i predominacijom nacionalne dræave meœu politiåkim jedinicama. “AJIL”. u bilo kom periodu razvitka. New York. oblik i priroda jedinica druãtvene akcije. Sliåno J. 337. New York. General Systems Theory. U svom razvoju svetsko druãtvo je proãlo kroz razliåite faze i danas se. osnovne funkcije svakog druãtvenog sistema sastoje se u odræavaçu obrazaca. Beograd. str. koja se nalaze u dubÿoj pozadini ponuœenih oznaka. Principles of Word Politics. i daÿe. S ovakvim stavom ide u korak razumevaçe prirode meœunarodnih odnosa kao nauke o politici u svetskom druãtvu (svetska politika). koje se meçaju i razvijaju. ostali su termini istorijski.

meœutim. svakako. postojale posebne meœunarodne zajednice. u kojima su. u zavisnosti od prihvañenih merila. str. Meœunarodni politiåki odnosi. pojavÿuje potreba da se prikaæu razliåita staça. moæe da organizuje i ispoÿava åitavo åoveåanstvo. 11 Pored veñnavedenih. u najnovije vreme stvara se meœunarodna zajednica koja je u pravom smislu jedinstvena. Iz toga sledi da se ovi termini u potpunosti uzajamno ne iskÿuåuju: za onoga ko prihvata oznaku “meœunarodni sistem”. Nadajuñi se da prethodna rasprava nije zbunila åitaoca. meœunarodnu zajednicu obeleæavaju meœuzavisnost takvih zajednica (subjekata meœunarodnih odnosa). a to je meœunarodna zajednica. koje ili nisu znale jedne za druge ili su kontakti meœu çima bili sporedni i sluåajni.koje traæi postojaçe izvesnih zajedniåkih ciÿeva za åije se postizaçe druãtvo koristi. pojam “muœunarodna zajednica” jer se. Ostaje samo da se napomene da se u dosadaãçem razvoju u pogledu rasporeœenosti subjekata moæe konstatovati teæça ka objediçavaçu meœunarodne zajednice. prethodno staçe moglo bi se nazvati “meœunarodnim druãtvom” itd. nalazimo da je u interesu sporazumevaça najboÿe prikloniti se terminu koji je kod nas skoro iskÿuåivo zastupÿen. uobliåen je jedan geografski jedinstven sistem. moæe primeçivati samo na noviji period ÿudske istorije. Sve do novog veka meœunarodna zajednica je bila izdeÿena na geografske celine. vidi i Vukadinoviñ. u kojima se ona nalazila ili se moæe nañi. u oblasti Sredozemÿa. I jednima i drugim posvetili smo posebne odeÿke. bez mnogo razmiãÿaça o svim çihovim teorijskim implikacijama. Tako moæe nastati terminoloãka zbrka. te se kod mnogih teoretiåara. Meœunarodna zajednica je stoga oblik u kome se. Elementi meœunarodne zajednice su subjekti meœunarodnih odnosa. na indijskom potkontinentu. 138 i daÿe. nego da je doprinela tome da se sagleda sva sloæenost ovoga pitaça. bila neravnomerno rasporeœena. 316 . na ameriåkom kontinentu itd. a okolina u kojoj deluju izraæava se dejstvom åinilaca koji utiåu na subjekte meœunarodnih odnosa i meœunarodne zajednice u celini. Najåeãñe se pri tom polazi od strukture meœunarodne zajednice i rasporeda moñi u çoj. Kada su Evropÿani “otkrili” druge kontinente. odnosno evropske dræave zagospodarile ostalim delovima sveta. za onoga ko usvaja naziv “meœunarodna zajednica”. Neosporno je da je tokom istorije meœunarodna zajednica doæivela mnoga preobliåavaça. koja se pojaåava time ãto se neki od ovih izraza upotrebÿavaju kao sinonimi.11 Za razliku od prostog skupa organizovanih politiåkih zajednica. najzad. kako u prostornom tako i u funkcionalnom smislu. I. bez obzira na termin koji usvajaju. taånije reåeno. jedno od staça toga sistema moglo bi biti “meœunarodna zajednica”. Najuæi je. kao i postojaçe opãtih vrednosti. u skladu s dostignutim stepenom druãtvenog razvoja. bilo da su to vrednosti zajedniåke tim zajednicama ili opãte-åoveåanske vrednosti. Pod strukturom meœunarodne zajednice podrazumevaju se elementi te zajednice i okolina u kojoj deluju. Tako su uporedo postojali skupovi subjekata na Dale-kom Istoku. u kome su meœudejstva.

u meœunarodnoj zajednici pojavi viãe centara predominantne moñi. odnosno “supersilama”. Makedonska i rimska dræava imale su sliåne ambicije. koje je imalo brojne sledbenike. naroåito u SAD. U toku XIX veka. Indija). u razdobÿima kada su skupovi subjekata meœunarodnih odnosa æiveli odvojeno jedni od drugih. vrãe se prilagoœavaça u vidu “labavih polarnih sistema” ili “difuzno-blokovskih sistema” ili se biraju primeri koji se odnose samo na deo sveta. koje su izuzetno moñne i otuda se nazivaju velikim silama ili sliånim imenima. koja nisu bila jedinstvene dræave u savremenom smislu reåi. Ovakva struktura pribliæava se politiåkom sistemu dræave i bila je moguña u podeÿenoj meœunarodnoj zajednici. 317 . Evropa. U jedinstvenoj meœunarodnoj zajednici ovakva struktura nije ostvarena. polarizovana struktura se naziva bipolarnom. tj. 1957. odnosno deo sveta (npr. Struktura u kojoj je moñravnomerno rasporeœena na sve subjekte (dræave) naziva se nepolarizovanom ili difuznom. Od poznatijih pojmova koji se s tim u vezi sreñu treba pomenuti sledeñe: Imperijalna struktura postoji onda kada u meœunarodnoj zajednici preovlada jedan centar. koji ima odluåujuñi uticaj na pojedine jedinice. U pojedinim delovima stvarana su carstva. kao ãto je to bio sluåaj sa strogom blokovskom podelom posle Drugog svetskog rata. dok su kasni oblici ovakve strukture uoåÿivi u Svetom rimskom carstvu sredçeg veka i u halifskoj carevini. Kina. Kada se. dok su polovi sila bili izraæeni u obliku nekoliko vodeñih sila na tom kontinentu. umesto jednog.12 Da bi se stvarnost ugurala u neki od ovih obrazaca. Kaplan. kao celina. Ove su strukture zamiãÿene samo kao “åisti modeli” te se u stvarnosti meãaju i prelaze jedna u drugu. 12 U tom pogledu najznaåajnije je delo M. Subjekti meœunarodnih odnosa teæe ili su primorani da se grupiãu oko nekoliko dræava. ovakve tipologije uzimaju u obzir samo dræave kao subjekte meœunarodnih odnosa. dok se u jedinstvenoj zajednici izraæava svetskim delovaçem jednog uæeg broja dræava kojima se priznaje takva misija. ali su zauzimala ceo poznati svet. Kao ãto smo videli. System and Process in International Politics. Wiley. ali je teorijski moguña u vidu “svetske dræave”. Åim se pojavi treñi pol. Ako postoje samo dva glavna centra moñi. struktura postaje multipolarna. sa SAD i SSSR kao blokovskim liderima (polovima). U razdeÿenoj meœunarodnoj zajednici ovo se odigrava u pojedinim delovima sveta (Atina i Sparta u zajednici gråkih gradova-dræava).Tipologija prema rasporedu moñi ima mnogo i one ponekad zavise od razlika u pojedinostima izmeœu çihovih autora. ona ima polarizovanu strukturu. dominirala je ostalim svetom. Ãtaviãe. Takva je struktura postojala izmeœu gråkih dræavica pre hegemonije Atine i Sparte ili u Evropi pre kolonijalnih osvajaça. u vidu kruænog kretaça koje ispoÿava izvesne pravilnosti. New York. neki autori smatraju da su sve one nestabilne i da sadræe teæçu da budu zameçene nekom drugom.

koji ga opisuje i preporuåuje vladaocima pod nazivom “mandala”. tj. Iz toga sleduje da je za jedan region. The Control of the Arms Race. Drugog naåina za ograniåavaçe moñi nema. bilo da se to priznaje ili ne. Prema ovakvom shvataçu. 33. 318 . ravnoteæa snaga se prvenstveno oslaça na pojavu moñi. 291 i daÿe (odeÿci 2601261). bez obzira na moguñe suprotne izjave. Ravnoteæa snaga Jedan od najstarijih sistema koji se predlaæe radi zaãtite nekih univerzalnih i zajedniåkih vrednosti naziva se ravnoteæom snaga (moñi). Mysore. Niko ga ne prihvata kao idealan. str. Dok neki veruju da je to sistem koji najboÿe obezbeœuje mir kao univerzalnu vrednost. od kojih svaki ima svoj poseban naziv. ratom”. Ambicije zagovornika ravnoteæe snaga imaju izvestan raspon. Mysore Printing and publishing House. drugi su skromniji. H. tako da ñe vrednosti drugih subjekata biti ugroæene. Tako britanski pisac Alaster Bakan (Alastair Buchan) piãe: “Ravnoteæa snaga je sistem u kome æivimo. 15 H. ravnoteæa snaga se smatrala najboÿim i neprikosnovenim naåinom za oåuvaçe stabilnosti u meœunarodnoj zajednici i za zaãtitu bezbednosti çenih ålanica. Kao razraœen pojam. Ãtaviãe. str. ako je potrebno. naroåito od velikih sila. najboÿe da je moñizjednaåena. Praeger. s obzirom