MEŒUNARODNI ODNOSI

1

2

PREDGOVOR ÅETVRTOM IZDAWU
U ovo izdaçe unete su neke izmene koje su bile neophodne zbog znaåajnih promena u åitavom meœunarodnom sistemu posledçih godina. Nema viãe dva bloka, nesvrstanost zbog toga viãe ne funkcioniãe kao izdvojen sistem, nema ni posebnih odnosa izmeœu socijalistiåkih zemaÿa jer je åitav socijalistiåki sistem krahirao i sve te dræave se nalaze u staçu promena. Zbog toga je prestala potreba da se govori o miroÿubivoj koegzistenciji izmeœu dva druãtvena sistema. Pored ovih kÿuånih promena, unete su i izmene u koriãñeçu literature, s obzirom na savremeno staçe stvari u nauci o meœunarodnim odnosima. Autori su se trudili da na ovaj naåin osavremene prouåavaçe meœunarodnih odnosa, u nadi da ñe sledeñe izdaçe obuhvatiti i novo staçe koje ñe nastati iz sadaãçih promena. Beograd, 20. maj 1996. Pisci

3

PRVA GLAVA NAUKA O MEΠUNARODNIM ODNOSIMA 1 PREDMET I PRIRODA NAUKE O MEΠUNARODNIM ODNOSIMA
1. Uvod Posle pola veka, a naroåito ovih decenija posle Drugog svetskog rata, u nauci je naglo poraslo interesovaçe za prouåavaçe meœunarodnih odnosa. Iz ovog interesovaça ubrzo se rodila æeÿa i potreba za stvaraçem jedne samostalne nauåne discipline, koja bi svojim predmetom i metodom bila usredsreœena samo na prouåavaçe pojava meœunarodnog æivota. Prouåavaçe meœunarodnih odnosa oduvek åini sastavni deo prouåavaça druãtva. To je razumÿivo, poãto je meœunarodni æivot sastavni deo æivota svakog druãtva. Tako se i u najstarijim izvorima politiåke misli mogu nañi mnogi stavovi koji se odnose na pojave iz meœunarodnog æivota, a naroåito na pitaça rata i mira, procese sukoba i borbe i procese saradçe u meœunarodnim odnosima. Meœutim, i pored velikog znaåaja koji ovi odnosi imaju u æivotu i razvoju svakog druãtva, dugo se nije razvila posebna nauåna disciplina koja bi iskÿuåivo prouåavala ovu vrstu druãtvenih pojava. S druge strane, to ne znaåi da su meœunarodni odnosi ostali van interesovaça nauke. Oni su prouåavani u nizu posebnih druãtvenih nauka, istoriji i sociologiji, ekonomiji i pravu, kao jedan vid problema koji su ulazili u predmet tih nauka. Pored toga, vrlo se rano razvila posebna istorijska disciplina, koja je istorijski prouåavala ove odnose diplomatska istorija. Isto tako, meœunarodno pravo je prouåavalo u celini pravne probleme meœunarodnih odnosa. Ovakvo staçe nauånog interesovaça za meœunarodne odnose verovatno je posledica uvereça da je ovu sferu druãtvenog æivota teãko podvrñi nekim pravilnostima, zbog velikog znaåaja koji se pridavao ÿudskoj voÿi i drugim subjektivnim åiniocima u çima. S druge strane, meœunarodni odnosi su veoma sloæeni zbog toga 4

ãto se u çima prelamaju svi vidovi druãtvenog æivota. Teãko je izdvojiti neku druãtvenu pojavu koja ne prelazi granice druãtva i u meœunarodnom prostoru ne trpi promene, åije posledice nisu bez znaåaja. Ta polivalentnost meœunarodnih odnosa doprinela je da oni budu predmet prouåavaça niza disciplina. Ekonomija prouåava delovaçe i promene ekonomskih zakona u meœunarodnim odnosima, pravo prouåavaça posebnosti pravnih normi u meœunarodnom æivotu, politiåku transformaciju subjektivnih hteça u ovim prostorima itd. S razvojem sociologije u XIX veku, kao opãte nauke o druãtvu koja prouåava druãtvo u celini i pojave druãtvenog æivota, nastaju preduslovi za stvaraçe nauåne discipline, koja bi obuhvatila celinu meœunarodnih pojava i bila u staçu da sagleda celinu meœunarodnog æiovta druãtva. Samo nekoliko decenija posle Ogista Konta (Auguste Comte, 17981857) i çegovog dela Teåaj pozitivne filozofije (Le cours de philosophie positive), kojim se oznaåava roœeçe sociologije, pojavÿuju se dela o sociologiji rata i mira.1 Kao ãto je i sociologiji bilo potrebno mnogo decenija da se potvrdi kao druãtvena nauka, tako i teorija meœunarodnih odnosa, do danaãçeg dana, vodi bitku za potvrdu svog statusa u porodici nauka. Do naglog porasta interesovaça za nauåno prouåavaçe meœunarodnih odnosa dolazi tek posle Prvog svetskog rata, koji je ostavio snaæne tragove u æivotu åitavih generacija. Velika razaraça, teãki zloåini i do tada nazapamñeno uniãtavaçe ÿudi u neposrednim vojnim operacijama, stvorili su staçe zabrinutosti kao ni jedan rat do tada. Rat je oåigledno definitivno bio prerastao odmeravaçe snaga vojnih jedinica na ograniåenim bojiãtima. Meœutim, izmeœu dva rata stvorena je samo nauåna osnova2 za ono ãto ñe na ovom poÿu doñi posle Drugog svetskog rata. U ovom ratu åovek se po prvi put u svojoj istoriji suoåio s moguñnoãñu samouniãteça. Svest o tome i realnost takve izvesnosti u odnosima koji se razvijaju u tom vremenu dovode na poÿu druãtvenih nauka do naglog uspona prouåavaça ove oblasti druãtvenog æivota. Osnivaju se univerzitetske katedre, instituti, tako da je danas teãko nañi univerzitetski centar unutar kojeg se meœunarodni odnosi ne neguju kao posebna nauåna disciplina. Ovaj razvoj zabeleæio je najveñi uspon na Zapadu, i to u SAD. U Evropi je neãto viãe uraœeno u Velikoj Britaniji, dok se u drugim zemÿama ovo prouåavaçe joãuvek odvija u okviru tradicionalnih deskriptivnih disciplina diplomatske istorije i spoÿne politike. U jednom broju zemaÿa Zapadne Evrope (u Francuskoj, Holandiji, Ãvedskoj, Danskoj i Nemaåkoj), postoje ozbiÿno organizovane nauåne ustanove koje se bave prouåavaçem meœunarodnih odnosa uz primenu savremenih metoda, tako da veñima znaåajnih teorijskih radova sistematskog karaktera. U naãoj zemÿi se na ovom poÿu dosta radi, åemu u najveñoj meri doprinosi Institut za meœunarodnu politiku i privredu u Beogradu svojim brojnim monografs1 Le General Jung, La guerre et la societe, Paris, 1889, Luis Bara, La science de la paix; Ch. Letourneau, La guerre, Paris, 1895. 2 J. Bryse, International Relations, London, 1922, A. E. Zimmern, The Study of International Relations, Oxford, 1931.

5

kim delima. Pored ovoga, pojavili su se i prvi pokuãaji sistematskih teorijskih radova, mada joãnema celovitog teorijskog sistema.3 Proteklo vreme posle Drugog svetskog rata suviãe je kratko da bi se u celini konstituisao analitiåki okvir jedne nove nauåne discipline. Nesaglasnost autora o osnovnim metodoloãkim i epistemoloãkim pitaçima vezanim za ovu disciplinu to najboÿe pokazuje. O predmetu, metodu i prirodi nauke o meœunarodnim odnosima teãko je nañi saglasnost, izuzev ãto se svi slaæu u tome da postoji potreba i moguñnost stvaraça jedne opãte nauke koja bi prouåavala meœunarodne odnose kao posebnu vrstu druãtvenih odnosa. Nesaglasnost o osnovnim metodoloãkim naåelima ove nauke dovodi do velikih razlika u shvataçima samog predmeta ove nauke. Meœutim, u druãtvenim naukama uopãte teãko je nañi opãtu saglasnost o ovim elementima, te, u tom smislu, nauka o meœunarodnim odnosima ne pokazuje neki izuzetak. Meœutim, u ovom sluåaju nema saglasnosti ni o samom imenu ove nauke. Kada je reå o nazivu, onda se najåeãñe javÿa naziv: “Meœunarodni odnosi”, ãto stvara mnoge nesporazume. Kada se kaæe: “Meœunarodni odnosi” onda se pod tim ne podrazumeva samo nauka o meœunarodnim odnosima, veñi ti odnosi u stvarnom æivotu. Da bismo ove nesporazume izbegli, bilo bi moæda najboÿe da za nauku uvedemo termin: “Teorija meœunarodnih odnosa”; “Nauka o meœunarodnim odnosima”. Na ovaj naåin bismo postupili isto kao ãto je to uåiçeno u veñtradicionalnim naukama: “Teorija dræave”; “Nauka o åoveku” itd. 2. Predmet nauke o meœunarodnim odnosima Jedna od prvih definicija predmeta nauke o meœunarodnim odnosima nastala je 1936, u okviru Meœunarodnog instituta za intelektualnu saradçu Druãtva naroda. Ona glasi: “Nauka o meœunarodnim odnosima je pre svega deskriptivnog karaktera. Ona donekle pripada vrsti savremene istorije naroda i kao takva, ona obuhvata sve oblasti kao ãto su ekonomija, trgovina, razmena proizvodçe, dobara, novca, kao i oblasti politike i kulture”.4 Ova definicija je izvrãila veliki uticaj u kasnijem razvoju, te je stvorena åitava ãkola koja je nauku o meœunarodnim odnosima ograniåila na deskriptivni metod, na komentare savremene meœunarodne politike i razliåitih vidova meœunarodnog æivota. Ova definicija izraæava stav koji je na poåecima razvoja nauke o meœunarodnim odnosima bio veoma raãiren. Smatralo se da ova nauka ima enciklopedijski karakter zbog sloæenosti i raznovrsnosti meœunarodnih odnosa. Poãto su ovi odnosi
3 V. Dimitrijeviñ, M. Markoviñ, R. Stojanoviñ, Uvod u prouåavaçe meœunarodnih odnosa, Beograd; Pravni fakultet, 1970, V. Benko, Meœunarodni odnosi, Maribor, “Obzorja”, 1977, V. Gavranov, M. Stojkoviñ, Meœunarodni odnosi i spoÿna politika Jugoslavije, Beograd, “Savremena administracija”, 1972; R. Vukadinoviñ, Meœunarodni politiåki odnosi, Zagreb, “Narodno sveuåiliãte grada”; 1974; R. Vukadinoviñ, Teorija o meœunarodnim odnosima, Zagreb, “CDD”, 1978. 4 L. Ledermann, Considerations epistemoloÿues sur l’ettude des relations internationales, Melange Seferiades, Athenes, 1961, str. 391.

6

diplomatska istorija. Ovi odnosi jesu politiåki i formalno i suãtinski. 7 . da bi jedna nauka nastala. ekonomije. polivalentni karakter meœunarodnih odnosa bi zahtevao. kolonijalna vladavina i voœeçe spoÿnih poslova. ali tako ipak dobijamo jednu nauku koja ñe se baviti samo politiåkim odnosima u meœunarodnim odnosima. i ono ãto ih meça. 1955.7 Ovakvo reãeçe u odreœivaçu predmeta nauke o meœunarodnim odnosima je moguñe. takoœe: V. 481. “Naprijed”. pa se kao naziv ove nauke upotrebÿava termin: “meœunarodni politiåki odnosi”.. Tako izmeçeni. ili razvijala opãte teorije koje bi se mogle primeniti na tu oblast a na osnovu posebnih vrsta podataka ili posebnih stavova”. neophodno je istañi da su meœunarodni 5 Q. demografiju i dr. politiåku geografiju. tako i svoj donekle svojstven metod. meœunarodne organizacije. te zbog toga ova nauka zahteva ãiroku interdisciplinarnu saradçu. Tome joãdodaje ratnu veãtinu. treba da bude nauåno prouåeno i u celini. Pri tome. Interdisciplinarna saradça nauka sve viãe se nameñe. Gavranov. Takva miãÿeça se sreñu i u naãoj literaturi i praksi prouåavaça meœunarodnih odnosa. Tako V. M. gotovo svih postojeñih druãtvenih i niza prirodnih. saradçu i mnogih drugih nauka. jer se u çima suåeÿavaju politike dræava kao osnovnih aktera ovih odnosa. meœunarodna politika. kojim ñe dolaziti do saznaça svoga predmeta. New York.5 Sluæeñi se rezultatima ovih disciplina. Meœunarodni odnosi tu ne pokazuju nikakvu originalnost. str. 10. Suprotno izloæenim shvataçima. ona mora da ima. vojna istorija. poãto nauka ne moæe biti samo skup razliåitih znaça do kojih su doãle druge nauke primenom svojih metoda. Meœunarodni odnosi u sebi sadræe sve oblike druãtvenog æivota. Appleton Century Croffts. Wright) navodi osam disciplina koje imaju konstitutivni znaåaj za nauku o meœunarodnim odnosima. Ibler smatra da meœunarodni odnosi kao nauåna disciplina “treba i mogu da obuhvate samo politiåke odnose u uæem smislu i rad na otkrivaçu pravila ponaãaça izmeœu dræava kad se radi o tim odnosima”. Meœunarodni odnosi. nauka o meœunarodnim odnosima bi po çemu: “Analizovala i sintetizovala brojne discipline. kako svoj prostor u stvarnosti koji nijedna druga nauka ne prouåava u celini.6 Nedostatak ovakvih shvataça je na prvom mestu u tome ãto se na ovaj naåin ne moæe konstituisati jedna nova nauka. Formalno su politiåki. K. 7 of International Relations. 1971. jedna oblast druãtvenih odnosa bi i daÿe ostala van nauånog prouåavaça. uz primenu “enciklopedijskog” metoda. Ako bismo iz çih izdvojili striktno samo odnose politiåkog karaktera po formi.. 10.deo druãtvenih odnosa u celini. V. delo. Stojkoviñ. Meœunarodni odnosi i spoÿna politika Jugoslavije. Zato bi za pravilno razumevaçe ovih odnosa bilo neophodno prouåiti niz oblasti druãtvenog æivota. Ibler. koji u ovim odnosima dobijaju izmeçen lik i suãtinu. postoje miãÿeça po kojima nauka o meœunarodnim odnosima treba da prouåava samo politiåke odnose. Meœunarodni politiåki odnosi. R. oni sadræe sve elemente kao i sami druãtveni odnosi u ãirem smislu. To su: meœunarodno pravo. diplomatiju. oni se odvijaju i na planu kulture. Wright. jer je podela nauka nastala kao rezultat podele rada a ne stvarnosti. Meœutim. str. Rajt (Q. Meœutim. socijalne politike itd. Vukadinoviñ. The Study 6 Nav. S druge strane. Zagreb. meœunarodni ekonomski odnosi. str.

kolektivnu bezbednost. Ako dajemo i razliåitu sadræinu politiåke. åinioce koji deluju na osnovna kretaça u meœunarodnim odnosima. Press. viãe se interesuje za fenomen meœunarodnog organizovaça i integraciju u meœunarodnim odnosima. iako se taj æivot i kretaçe ispoÿavaju u najrazliåitijim sadræajima. U novije vreme. svakako je neophodno prethodno utvrditi ãta je to ãto neki druãtveni odnos åini meœunarodnim. kulturnim. U ovim savremenijim pravcima izloæene su kritici ranije teorije monistiåkog ili pluralistiåkog karaktera koje su jednom ili veñem broju åinilaca pridavale ulogu determinante u meœunarodnim odnosima u kojima. dominira politika sile i odnos snaga. Haas. Burton. kontrola naoruæaça i kolektivna bezbednost su neki od çih. Press. Dræava je. B. “Meœunarodni odnosi su uz to bili ograniåeni konfuzijom koja nastaje izmeœu analize i problema: razoruæaçe. Polazna taåka çegovog razmiãÿaça o predmetu meœunarodnih odnosa je struktura meœunarodne zajednice i funkcionisaçe te celine kao jednog svojevrsnog oblika sistema. onda je neophodno to i u nazivu istañi. Meœunarodni odnosi sastoje se od niza vrsta odnosa i oni su svi meœunarodni zbog neåeg ãto ih odvaja od istovrsnih ali unutraãçih odnosa. 8 . Beyond the Nation State. s razvojem biheviorizma i funkcionalizma. predmet prouåavaça nauke o meœunarodnim odnosima najåeãñe obuhvata prirodu i elemente moñi dræava i drugih aktera u meœunarodnim odnosima. Upravo to ãto ih odvaja od svih drugih odnosa jeste ono ãto ih åini jedinstvenim i zbog toga su oni predmet prouåavaça u okviru jedne nauåne discipline. str.8 Drugi savremeni pisac. smatra da je ovakvo izdvajaçe problema spreåavalo razvoj teorijske analize meœunarodnih odnosa. politiåka organizacija. inaåe. kao druãtvenu pojavu. Stanford Univ. 9 E. 1964. koju moæemo razliåito nazivati sve dotle dok pod nazivom ne sakrivamo i razliåitu sadræinu. Barton (J.odnosi politiåki odnosi. 5. “Teorije” ili “reãeça” u odnosu na te probleme su potpuno odvojeni od opãte teorije meœunarodnih odnosa koja se bavi osvetÿavaçem i objaãçavaçem odnosa izmeœu dræava u bilo kom skupu okolnosti”. Haas. International Relations. ravnoteæu snaga. Cambridge Univ. kao takva. voœeçe i sistem odluåivaça u spoÿnoj politici. tako i svi ti razliåiti sadræaji ukazuju na potrebu prouåavaça celine. U odreœivaçu predmeta istraæivaça.9 8 J. kulturne ili ekonomske odnose. veñdræavu kao ãto postoji. te ñe i nauka o dræavi biti politiåka nauka. predmet prouåavaça je ponaãaçe dræava u meœunarodnim odnosima ili postojaçe i funkcionisaçe sistema u ovim odnosima. A General Theory. ili drugim konkretnim ispoÿavaçima. Dræava ima najrazliåitije funkcije u druãtvu ali niko ne smatra da nauka o dræavi treba da prouåava samo politiåki ili neki drugi vid dræave. U savremenoj teoriji meœunarodnih odnosa u SAD i Velikoj Britaniji. E. 1967. Jedan od predstavnika ovih novijih trendova J. izlaæuñi kritici starija shvataça. Burton). bez obzira na to da li su sadræani u ekonomskim. Kao ãto sociologija prouåava æivot i kretaçe ÿudskog druãtva u celini. poãto se time odreœuje domaãaj istraæivaça i rezultata do kojih se æeli doñi tim prouåavaçima.

nav.. str.. Koje su to meœunarodne pojave koje åine predmet prouåavaça? O ovome se moæe dati jedna opãta definicija. 10. 13 J.U evropskoj teoriji meœunarodnih odnosa mogla bi da se istaknu dva stanoviãta: jedno. Ta disciplina ima za ciÿ da ispita suãtinske åinioce. Merle. “Jugoslovenska revija za meœunarodno pravo”. izmeœu naroda. Burton nav. koje nauci o meœunarodnim odnosima odreœuje maçe ambiciozne ciÿeve. grupa i pojedinaca. 12 J. koje je blisko sistematskom odreœivaçu.14 10 L.. Meœunarodni odnosi su po samoj svojoj prirodi izvanredno sloæeni. vojnih veza i odnosa meœu narodima. delo. kao i kada i kako postaju meœunarodni.. ideoloãkih. str. intelektualnu. str. meœunarodni odnosi kao nauka predstavÿaju “nauåno prouåavaçe meœunarodnih pojava s ciÿem da se utvrde osnovni i drugi åinioci koji ih uslovÿavaju. pravnih. po kojoj bi jedna pojava bila meœunarodna od trenutka kada ona u sebi obuhvata bilo koji odnos koji se prostorno kreñe s obe strane dræavnih granica. politiåke i çima srodne pojave. kao i praksu izmeœu dræave. Moskva 1962. Drugo shvataçe je maçe ambiciozno ali je zato potpuno odreœeno. Vidi takoœe: M. oni obuhvataju u sebi “sveukupnost ekonomskih. kako to åine neki savremeni anglosaksonski autori.. bez sumçe.11 Ove definicije i pored iscrpnosti nisu uspele da pokaæu kada su svi navedeni elementi celine. prouåavaju u svoj svojoj sloæenosti u celini pojave meœunarodnog æivota kao ãto su: intelektualne. str. W. ostajuñi u okvirima istorijske sociologije. Kod Dirozela. ekonomske. On polazi od toga da meœunarodni odnosi “. te se u ovom trenutku svodi u celini na skromne razmere prouåavaça åinilaca koji usmeravaju te odnose. Pojam meœunarodnih odnosa. osnovne snage. drugo. kao i pravila. Prvo shvataçe zastupa u veñoj meri L. Duroselle. diplomatskih. bez pretenzije da se uobliåi teorijski sistem ove nauke. 4/52. dræavama i sistemima dræava. ekonomskim i politiåkim silama i organizacijama koje deluju na meœunarodnom planu”. B. L’Etude des relations internationales. Ledermann. 385. 19451949. Barton. nauåne. socijalne. meœunarodni odnos odreœuje i J. od toga da ova nauka nije dovoÿno razvijena.13 Prethodne definicije ne definiãu sadræinski predmet meœunarodnih odnosa veñodreœuju ono ãto je meœunarodno u bilo kojoj pojavi druãtvenog æivota. koji meœunarodni odnosi åine meœunarodnim. Duroselle). B. B. 114. koji kaæe da “Meœunarodni odnosi prouåavaju.”12 Sliåno ovome. meœu osnovnim socijalnim. delo. mehanizme i institucije koje reguliãu te odnose”.. doktrinarnu i ideoloãku osnovu. str. dogaœaje i situacije koje se tiåu viãe od jedne dræave”. 11 Meædunarodnie otnoãenija posle vtoroj mirovoj vojni. “Revue franE7aise de science politique”. Dirozelu (J. Prema opãte prihvañenom.10 Sliåne stavove moæemo nañi i u sovjetskoj literaturi. Lederman. pored ostalog. 9 . 393. religiozne. politiåkih. 13/67. Po J. probija osnovna ideja da je predmet prouåavaça ove nauke skup åinilaca koji odreœuju odnose. duhovne. XXVI. Polazi se.

budi se interes za prouåavaçe meœunarodnih odnosa na naåin koji bi prevazilazio deskriptivno istorijski metod. Gavranova. Beograd. 34/60. str. str. Osnovi meœunarodnog prava. Colin. 1970. B. 23. Renouvin. Novi Sad. 16 V. uglavnom. prirodi i metodu nauke o meœunarodnim odnosima. str. A. M. bez sumçe. Gavranov. koji je do tada bio vladajuñi. Jovanoviñ. 1965. Beograd. Gavranov. s obzirom na to da se meœunarodni odnosi odvijaju unutar meœunarodne zajednice. R. Visoka ãkola politiåkih nauka. predmet nauke o meœunarodnim odnosima jeste prouåavaçe zakonitosti razvitka meœunarodne zajednice kao oblika politiåke organizacije.15 Svi ovi radovi ukazivali su na probleme u odreœivaçu predmeta nauke o meœunarodnim odnosima. Uvod u prouåavaçe meœunarodnih odnosa. V. Stojkoviñ. i od tada ta politika se sve viãe afirmiãe i uåvrãñuje kao pokret u kome naãa zemÿa igra znaåajnu ulogu svojom predanoãñu i aktivnoãñu u çemu. nav. Duroselle. Nauka o meœunarodnim odnosima kao posebna nauåna disciplina.16 Po shvataçu V. 17 V. delo. uz pregled rezultata do kojih se doãlo u svetu na ovom poÿu. str. B. Metodologija prouåavaça meœunarodnih odnosa. Ninåiñ. Markoviñ. Ibler. Zbog toga se pri likom odreœivaça predmeta istraæivaça najåeãñe izdvaja neka oblast meœunarod14 Dosledna primena ovog stanoviãta doãla je naroåito do izraæaja u kçizi: P. V. 15 Œ. R. M. Rasprava o predmetu. 17. J. One nastaju.U naãoj zemÿi problemi meœunarodnih odnosa oduvek su zaokupÿali paæçu nauke. mada ga malo suæava u tom smislu ãto smatra da su politiåki odnosi “od prvorazrednog interesa za meœunarodne odnose u celini pa samim tim i za nauku o meœunarodnim odnosima. 3/70. str. 23. 10 . Postoji saglasnost o tome da je u srediãtu paæçe nauke o meœunarodnim odnosima pitaçe rata i mira. Ovo pitaçe zaokupÿa paæçu svih ovih autora i meœu çima nema neke suãtinske nesaglasnosti. Paris. ãto je dovelo do uvoœeça ove discipline u nastavne planove pravnih i politiåkih fakulteta u zemÿi. 10. 3/ 63. Neka opãta pitaça nauke o meœunarodnim odnosima i stavovi jugoslovenske teorije. Iblera. poãto polazimo od toga da sve druãtvene pojave dobijaju neke posebnosti izlaskom iz druãtva u meœunarodnu zajednicu. 1964. Prvi radovi teorijskog karaktera u oblasti meœunarodnih odnosa zadræavali su se uglavnom na raspravÿaçu osnovnih metodoloãkih pitaça. Sklop ovih okolnosti doveo je do æivÿeg interesovaça za nauåno prouåavaçe meœunarodnih odnosa. JRMP. Stojanoviñ. Pokuãaji da se odredi predmet nauke o meœunarodnim odnosima nailaze na brojne teãkoñe. nav. delo. Ovome treba dodati i åiçenicu da u tim godinama naãa zemÿa stiåe sve veñi ugled u svetu svojom doslednom nesvrstanom politikom. Introduction a l’histoire des relations internationales. Sliåan ovom shvataçu je i stav V. Prva konferencija nesvrstanih zemaÿa odræana je u Beogradu 1961. “Arhiv za pravne i druãtvene nauke”. zbog toga ãto je teãko odrediti ono ãto neke pojave åini meœunarodnim. prirodni tok razvoja. Pravni fakultet. Dimitrijeviñ.17Na ovaj naåin se. A. “Politiåka misao”. jer oni najbliæe i najadekvatnije odraæavaju druãtvene procese i çihove zakonitosti”. 324. precizno odreœuje predmet. 1965. i meœunarodnih odnosa kao druãtvenih procesa u razvitku meœunarodne zajednice. nav. do kojeg je doãlo ãezdesetih godina. moæe se zapaziti i u naãem iskustvu. Magaraãeviñ. S razvojem sociologije i politiåkih nauka. delo. Stojanoviñ. koji pokazuje svaka nauka od deskriptivnog ka teorijskom. Buduñi da je tradicija istorijskog prouåavaça meœunarodnih odnosa u nas priliåno jaka.

i u tom smislu. Meœunarodni odnosi su rezultat postojaça mnoæine politiåkih 18 R. 2“. poãto bi jedino postojeñe nauke mogle da prouåe celinu. 11 . Ovakva skupina ÿudi. ãto nijedna druga nauka nema za svoj predmet. Osnovi sociologije. neophodno je poñi od ispitivaça suãtine subjekata ovih odnosa. onda nikakva posebna nauka ne bi mogla da odgovori zadacima koji se pred nauku uopãte postavÿaju. Politiåki ograniåeno potpuno druãtvo nastaje u punim razmerama znaåeça tog pojma tek sa nastankom dræave. ukoliko takvih posebnosti ima. ãto ih na taj naåin relativno izdvaja iz celine druãtvenih pojava. Metodoloãki napor da se odrede analitiåki okviri neke posebne nauåne discipline mora da bude usmeren ka istraæivaçu merila kojima bi se utvrdio zadatak te discipline. ãto dovodi do novih pojava karakteristiånih i vezanih za meœunarodni æivot? Ukoliko su meœunarodni odnosi samo izvedeni odnosi. Zato bi moæda bilo najkorisnije i metodoloãki najopravdanije ako bi se poãlo putem utvrœivaça onoga ãto druãtvene pojave åini meœuna-rodnim. nije moguñe povuñi potpunu i strogu granicu izmeœu ovih odnosa. Znaåi. Dræava kao subjekt ovih odnosa je politiåki organizovano potpuno druãtvo. ili svedene na åisto akademske razmere. tako i produæetak tih odnosa van granica dræava. Zato bi se prethodno moralo raspraviti pitaçe prirode odnosa koji se nazivaju meœunarodnim. ili se stvara i neãto posebno. prva posebnost predmeta nauke o meœunarodnim odnosima jeste u tome ãto ona prouåava odnose politiåki razgraniåenih druãtava. Da li su ti odnosi samo neãto ãto je izvedeno iz unutraãçeg æivota druãtva. S druge strane. Ako bi se ovo moglo uspeãno obaviti. Potpuno (globalno ili samo druãtvo) druãtvo u socioloãkom smislu je skup ili grupa ÿudi nastala na zajedniåkim vezama i interesima na odreœenoj teritoriji koju ta grupa naseÿava. da bi åinila potpuno druãtvo. Koje su posebnosti meœunarodnih odnosa prema drugim druãtvenim odnosima? Da bi se odgovorilo na ovo pitaçe. Prema tome. 1965. jer druãtveni æivot åini celinu. neåeg ãto nema nikakvih dodirnih taåaka s druãtvenom celinom. Lukiñ. veñsamo o odreœivaçu posebnosti jednih odnosa u odnosu na druge. mora biti samodovoÿna (autarhiåna). onda bi i mnoge druge teãkoñe oko odreœivaça predmeta nauke o meœunarodnim odnosima mogle biti lakãe otkloçene. Za meœunarodne odnose je bitan odnos koji nastaje izmeœu potpunih druãtava. str. Beograd. pri åemu je nuæno dolazilo do prena-glaãavaça znaåaja nekih pojava i zanemarivaça drugih. ”18 ãto nikako ne znaåi da takva skupina mora biti apsolutno samodovoÿna i da stupaçe u vezu s drugim druãtvima radi ostvareça nekih druãtvenih interesa znaåi da ta druãtvena grupa nije potpuno druãtvo. teritorijalno situiranih i politiåki razgraniåenih.nog æivota. nije reå o odreœivaçu neåeg izolovanog. kako odnosa koji nastaju unutar. ãto znaåi da se unutar çe “vrãe svi procesi koji su ÿudima na datom stupçu razvoja potrebni i moguñi. produæetak van dræavnih granica druãtvenih odnosa koji nastaju unutar druãtva. meœuna-rodni odnosi su odnosi izmeœu dræava sve dok dræave budu oblik politiåkog organizovaça teritorijalnih potpunih druãtava.

U toj sprezi meœuzavisnosti i samodovoÿnosti nastaju razliåiti oblici jednaåeça teæçi i moguñnosti. ako se ima u vidu da su meœunarodni odnosi skoro iskÿuåivo prouåavani samo istorijski. 3. meœunarodni odnosi se razlikuju od svih drugih druãtvenih odnosa po tome ãto nastaju iz protivureånosti koja se javÿa zbog politiåke deobe jedinstvenog prostora koji omoguñuje osnovne uslove za opstanak i razvoj ÿudskog druãtva: materijalnu proizvodçu. Sa razvojem meœunarodnih odnosa i porastom çihovog znaåaja u æivotu druãtva. raspraviti razliku izmeœu odnosa politiåki razgraniåenih potpunih druãtava i odnosa drugih teritorijalnih grupa unutar jedne dræave. Potrebno je. istorija je sve maçe mogla zadovoÿavati potrebe za saznaçem ovih pojava koje su nastajale u meœunarodnim odnosima i sve viãe uticale na æivot druãtva uopãte. odnosno jednog potpunog druãtva. treñe. koji su nastali politiåkom deobom prostora. Oni su politiåki ne samo po formi. takoœe. Jedan subjekt u meœunarodnim odnosima uvek stoji na niæem ili viãem stupçu meœuzavisnosti u odnosu na druge subjekte. s ciÿem otkrivaça zakonitosti koje ih odreœuju. oni su kao takvi politiåki odnosi. Priroda nauke o meœunarodnim odnosima Epistemoloãka razmatraça nauke o meœunarodnim odnosima nameñu nekoliko osnovnih pitaça: da li je ova nauka teorijska ili deskriptivna. Da li postoji razlika izmeœu odnosa autonomnih jedinica unutar unitarne dræave ili federalnih jedinica unutar savezne dræave i meœunarodnih odnosa? Razlike postoje i one se mogu svesti na sledeñe: teritorijalne politiåke grupe unutar dræave ne mogu biti potpuna druãtva dok se u meœunarodnim odnosima nalaze upravo ona u odnosu. To je razumÿivo. Samodovoÿnost svakog pojedinog druãtva ograniåava se meœuzavisnoãñu koja nastaje izmeœu çih zbog nejednakih uslova. da li je ona empirijska ili sintetiåka nauka? I najzad. åinioce koji na çih utiåu i objektivne i subjektivne procese u kretaçu meœunarodnih odnosa i organizovaça oblika ovih odnosa.razgraniåeça druãtava koja stupaju u meœusobne veze radi zadovoÿeça svojih potreba. nauka o meœunarodnim odnosima veoma dugo ostaje na nivou deskriptivne nauke. jer je çihova samodovoÿnost izraæena u takvom obimu politiåkog suvereniteta kakav jedino poseduju dræave. S obzirom na to da su oni rezultat politiåke deobe prostora na zemÿi izmeœu politiåki razgraniåenih druãtava dræava. veñsu u suãtini politiåki. To ukÿuåivaçe meœunarodnih odnosa u celinu druãtvenog æivota nuæno je 12 . da li ona moæe biti teorijska? Drugo. Sama ova åiçenica ukazuje na nuænost meœunarodnih odnosa. da li istraæivaça koja ona vrãi imaju samo teorijski ili praktiåni znaåaj? Na svom razvojnom putu od istorijske ka teorijskoj nauci. Meœuzavisnost je osnova na kojoj nastaju meœunarodni odnosi. tj. Na kraju se moæe zakÿuåiti da nauka o meœunarodnim odnosima prouåava osnovne åiçenice odnosa izmeœu politiåkih teoritorijalnih potpunih druãtava koja su danas dræave stepen i oblik meœuzavisnosti izmeœu çih. Suãtinski.

kao i moguñnost daÿeg saznaça tog predmeta. jer se bavi opisom savremenih zbivaça. U sadaãçem trenutku razvoja nauke o meœunarodnim odnosima postoje dva osnovna metodska pristupa: teorijski i deskriptivni.19 Wegove dobre strane su svakako u tome ãto nam daje opis pojava i na taj naåin priprema teren za çihovo nauåno istraæivaçe. “Nolit”. bez vezivaça za proãlost. 13 . Paris. 20 V. 180. teorijske nauke o meœunarodnim odnosima jedne teorije meœunarodnih odnosa. ima ograniåen domaãaj. 1970. Sama ta åiçenica ukazuje na potrebu nauånog prouåavaça tih odnosa. koji se primeçuje u prouåavaçu diplomatske istorije i istorije meœunarodnih odnosa. bez primene teorijskog metoda. pitaçe se svodi na sledeñe: Da li u sadaãçem trenutku postoji metodoloãka moguñnost uobliåavaça jedne teorije meœunarodnih odnosa? Da bi pokuãao da se naœe odgovor na ovo pitaçe. koji je usmeren na prouåavaçe “savremenih” zbivaça u meœunarodnom æivotu putem opisa pojava za koje istorijski metod nije pogodan.20 Ako se ovoj definiciji doda i stav da: “Teoriju neke nauke saåiçavaju na 19 M. potrebno je da se prethodno raspravi znaåeçe pojma “teorija”. Beograd. opãteg i sistematskog saznaça o stvarnosti. teorijska nauka je organizovano i metodiåno nastojaçe da se racionalno-iskustvenim putem doœe do objektivnog. Deskriptivan poznaje takoœe dva pristupa: prvi. koja se u ovoj oblasti najåeãñe nalaze pod velom tajne. Wegove slabe strane su u tome ãto za opis pojava nema tako pouzdane izvore kao ãto ih ima istorija. jer je druãtveni razvoj zahtevao neposrednije saznaçe pojava koje su prisutne u savremenom trenutku. istorijski. pouzdanog i preciznog. kako bi se moglo ceniti da li se u çega moæe uklopiti sadaãçi stupaç znaça o predmetu meœunarodnih odnosa. Zato sE2m deskriptivni metod. A. kako bi se otklonile opasnosti pogreãnog zakÿuåivaça iz opisa åiçenica onako kako ih vidi çihov savremeni istraæivaå. 1965. Nauåno posmatraçe zahteva stalno povezivaçe sa veñotkrivenim pravilnostima. Prema tome. Miliñ. Ovaj drugi vid deskriptivnog metoda najåeãñe se primeçuje u prouåavaçu meœunarodne politike. La vie internationale. Prethodna izlagaça na neki naåin predodreœuju osnovni stav u opredeÿeçu za teorijski ili deskriptivni metod u nauci meœunarodnih odnosa. Merle. Socioloãki metod. ili sa opãtim druãtvenim zakonitostima.zahtevalo efikasnije prouåavaçe od istorijskog. koju dræave vrlo predano åuvaju. sadaãçost ili buduñnost. Deskriptivni metod ne bi mogao da odgovori zadacima koje nameñe predmet. i drugi. ukazuje na postojaçe neåeg posebnog ãto ove odnose odvaja od drugih druãtvenih odnosa. kako je izloæeno. koje bi moglo dati zakÿuåke teorijske vrednosti. str. Shvataçe predmeta nauke o meœunarodnim odnosima. Po definiciji. kako bi çegova primena bila efikasnija u sluæbi zadataka koje je meœunarodni æivot stavÿao pred çegove uåesnike. odnosno onom çenom delu koji prouåava neka nauka”. kako je definisan. Zato se ovo pitaçe svodi na razmatraçe moguñnosti konstituisaça jedne uopãtavajuñe. Colin. ali nalazi dosta primene i u prouåavaçu meœunarodnih odnosa.

Notre Dame Univ. osnovi koegzistencije dræava i procesa saradçe i integracije u savremenoj meœunarodnoj zajednici. uloga sile u meœunarodnim odnosima.. Bosc.odreœeni naåin opãti stavovi. Do sada je uspeãno sistematizovan niz znaça iz ove oblasti. onda je odgovor pozitivan. str. 34.. 1959. 224. zahvaÿujuñi eksperimentu. Morgenthau. teorija bi bila “jedan racionalno sreœen skup raznolikih elemenata koje je istraæivaå naãao u oblasti saznaça koje prouåava”. Press. str. The Theoretical Aspects of International Relations. Reå teorija ovde se upotrebÿava onako kako se ona shvata u druãtvenim naukama: “jedan operacionalni model koji omoguñava da se razume stvarnost i da se na çu deluje”. Nivo otkrivenih pravilnosti u dosadaãçem prouåavaçu meœunarodnih odnosa omoguñuje konstituisaçe jedne nauåne teorijske discipline. To je naroåito sluåaj s makropojavama u meœunarodnim odnosima. Sociologie des relations internationales. kao i po shvataçu V. 21tada joj se u celini. 21. nav. s tim ãto se ne moæe smatrati da je tu reå o nekim strogim zakonitostima.. Moæe li teorija meœunarodnih odnosa da doœe do zakonitosti koje bi omoguñile predviœaça? Ako se ovom razmatraçu pridoda opãti zakÿuåak koji se moæe odnositi na sve druãtvene nauke. Paris: SPES. mogu ponavÿati bezbroj puta jednu pojavu da bi doãle do statistiåke pravilnosti. Miliñ. 22 H. kao ãto su meœunarodna ravnoteæa. jer u suprotnom. Meœutim. Merle. Dalloz. R. 241. kao ãto su rat. To znaåi da je moguñe od çe oåekivati da predviœa razvoj meœunarodnih odnosa. po Morgentauu. strogih zakona. postoje i shvataça koja se zasnivaju na skromnijim zahtevima prema saznaçu koje se moæe smatrati teorijskim. 21 V. 23 M. malo je pisaca koji mogu osporiti u osnovnim crtama moguñnost teorijskog prouåavaça pojava meœunarodnog æivota i konstituisaçe teorije meœunarodnih odnosa. koja bi ova saznaça produbila daÿim razvojem Limits of a Theory of Inernational Relations. The Nature and 14 . Tako. sem kada je reå o neposrednoj primeni opãtih druãtvenih zakonitosti na ovu oblast druãtvenog æivota. Merle) “teorija treba da obezbedi osnovne principe objaãçeça koje vodi raåuna. dok druãtvene nauke u tom pogledu imaju ograniåene moguñnosti. dosadaãça prouåavaça su doãla do veñeg broja stavova i pravilnosti koje su uoåene u meœunarodnim odnosima. odnos snaga itd. 1974. ako bi se htela konstituisati teorija meœunarodnih odnosa. u ed. Pored ovog shvataça pojma teorije. i daÿe se postavÿa pitaçe moguñnosti predviœaça u oblasti meœunarodnih odnosa. Sliåno: R. doveo je do saznaça da se u druãtvenim pojavama moæe u mnogo veñem obimu doñi do zakonitosti statistiåkog karaktera nego do tzv. Naime. Meœutim. Merlu (M..22 Po M. delo. o najkarakteristiånijim åiçenicama”. ova teorija to ne bi bila u pravom smislu reåi. Razlika izmeœu druãtvenih i prirodnih nauka u ovom pogledu bi se svela na to ãto prirodne nauke.23 Po ovim shvata-çima. Paris. nacionalni interes. mora priznati sposobnost da u svojoj oblasti otkriva zakonitosti. savremeni razvoj druãtvenih nauka. 1968. str. ãto je omoguñilo postavÿaçe niza opãtih stavova o mnogim pojavama. La societe internationale et l’eglise. Miliña o teorijskoj nauci. i nauka uopãte. str. i da prema tome u nauånu teoriju spadaju i nauåni zakoni kao izrazito opãti iskustveni stavovi”. Fox.

Meœutim. mora voditi raåuna o mestu i vremenu nastajaça datih pojava. moæe se smatrati da je veñi broj pojedinaånih zakona otkriven u meœunarodnim odnosima prouåavaçem çihove istorije. Œ orœeviñ. Prirodno. Problemi socioloãkog metoda. evoluciji sredine koja je dovela do çe. mnogi meœu çima su istraæivaçima potvrœeni. Takoœe su u mnogim monografskim studijama i sistematskim radovima prouåeni periodi mirnih odnosa (savezi. str. “Savremena ãkola”. O pitaçima kauzalnosti druãtvenih pojava veoma su izraæeni suprotni stavovi u nauci. Beograd. Åesto se deãava da teorijski sistem prethodi empirijskom istraæivaçu. tj. U savremenom trenutku. U savremenom trenutku se kao zadatak postavÿa åvrãñe povezivaçe empirijskog istraæivaça s nauånim prouåavaçem meœunarodnih odnosa. Politiåki sistem. 15 . Beograd. bez preterivaça u zahtevu da te pravilnosti i stavovi budu u celini empirijski dokazani. onda se ne moæe braniti stav da postoje samo pojedinaåne zakonitosti koje su dovele do neke pojave pod odreœenim okolnostima. Nauka se ne moæe liãiti spekulacije pa ma kako metodi empirijskog istraæivaça bili savrãeni. ravnoteæa snaga). nav. direktorijumi. svakako se moæe smatrati da se mogu izdvojiti opãti stavovi. 520. çihovo prostiraçe na sve pojave iste vrste u meœunarodnim odnosima. Naime.25Ove suprotnosti su najåeãñe rezultat filozofskog opredeÿeça autora. U takvim uslovima moæe da nastane izvesna uzroåna veza.24 Nauka o meœunarodnim odnosima. tako da se mogu smatrati zakonima. a da je nemoguñe doñi do opãtih zakona koji bi delovali uvek pod istim okolnostima. str. 5061. revolucionarnoj tendenciji.sopstvene metodologije. Drugim reåima. Za ostvareçe toga zadatka u ovom trenutku potrebno je sistematizovati postojeña znaça. M. veliki broj nauånika na Zapadu stoji na stanoviãtu da u druãtvenim naukama i nije moguñe doñi do opãtih zakona. svako prouåavaçe nekog staça ili kretaça u meœunarodnim odnosima. teãko je negirati moguñnost istraæivaça zako24 J. Indenterministi smatraju da takvi zakoni uopãte ne postoje. kao relativno mlada nauåna disciplina. S druge strane. a çihovi uzroci i posledice su istorijski utvrœeni. i sasvim razumÿivo. i najstroæi prirodni zakoni pretpostavÿaju odreœene okolnosti u kojima oni mogu da deluju. S druge strane. veñsamo na onu kod koje je otkriveno delovaçe datog zakona. ne moæe pretendovati na zaokruæen i celovit teorijski sistem zasnovan na velikom broju otkrivenih zakonitosti i pravilnosti. delo. Ako hoñemo to isto da osporimo druãtve-nim naukama. koncepti velikih sila. 1962. ne moæe se osporiti opãtost ovim pravilnostima. 51. Lukiñ. str. Uvek se mora pretpostaviti moguñnost trenutne nemoñi metoda da empirijski potvrde neke stavove do kojih se doãlo spekulativnim putem. veñsamo do pojedinaånih. opãte stavove i otkrivene pravilnosti do kojih se do sada doãlo. Veliki broj ratova je prouåen. 25 R. koji se ne mogu odnositi na sve pojave iste vrste. Œ uriñ. Uostalom. ne moæe se oåekivati da ñe ta veza dovoditi do nastajaça te pojave i u drugim uslovima. ako je moguñe prouåiti i utvrditi uzroåne veze koje su nastale izmeœu datih okolnosti i jednog rata. ne bi bilo korisno da se nauka svede samo na teorijski izraz empirije.

577. dok je sasvim drugo pitaçe da li ih je nauka otkrila ili ne. 1965.26 U poåetnoj fazi. jer ih nijedna druga nauka ne prouåava. Svakako da to ne moæe da bude mehaniåka sinteza. One obiåno poåiçu kao veãtina ili istorija. New York. åinioci koji na ove odnose deluju i subjekti. Ovih nekoliko izdvojenih pitaça ukazuju na to da je nauka o meœunarodnim odnosima i analitiåka i sintetiåka. sukoba i borbe. razlikuje od drugih druãtvenih nauka samo po stupçu razvijenosti sopstvenih metoda i teorije. kojima je poricano (i joãse ponekad poriåe) nauånost i moguñnost da postanu nauke. oni koji vode ovu “borbu”. ova nauka i nema svoj odreœeni predmet. Hall.nitosti koje bi bile primenÿive na sve ratove i u proãlosti i u sadaãçosti i u buduñnosti. 26 E. U drugom nizu pitaça. Kroz tu fazu su proãle i sociologija. koja u veñoj ili maçoj meri moæe ignorisati rezultate drugih nauka u svom sopstvenom radu. koju samo ona istraæuje. te se. nauka o meœunarodnim odnosima ih mora sopstvenim metodima prouåavati. Prentice 27 F. 16 . najåeãñe se nailazi na miãÿeçe da ova nauka ima za zadatak da putem sinteze znaça do kojih su doãle druge nauke omoguñi nauåno objaãçeçe pojava meœunarodnog æivota. u zavisnosti je od çene razvijenosti u metodoloãkom smislu reåi. jer inaåe çe ne bi ni bilo. International Politics. Mc Neil. meœuzavisnost. Ista sudbina åekala je i mladu disciplinu o meœunarodnim odnosima. sasvim jasno se izdvajaju dva niza pitaça koja iz çenog predmeta proizilaze. Jedan niz obuhvata temeÿne åiçenice na kojima nastaju meœunarodni odnosi. koji bi svojim metodima mogla da istraæuje putem prouåavaça sopstvene prakse. Zatim postaju uopãtavajuñe kroz filozofiju i najzad. te umaçuju moguñnost nauke za koju se bore. str.”27 U ovom smislu. Da li je nauka o meœunarodnim odnosima sintetiåka ili analitiåka? Odgovor na ovo pitaçe moguñe je dati jedino ako se ispita da li ova nauka ima sopstvenu praksu. Schuman. Schuman) doãao do zakÿuåka da “Nauka o meœunarodnim odnosima oåigledno nije posebna grana saznaça veñpre jedna eklektiåka disciplina. B. K. ãto dokazuje istorija. Drugim reåima. koji obuhvata politiåko ponaãaçe uåesnika meœunarodnih odnosa. Tako je 1953. na çih se primeçuje metod sinteze da bi se ove pojave svestrano saznale. L. 1953. vode borbu da postanu nauke”. politiåke nauke. Bilo kako se shvatao predmet ove nauke. prema tome. Teãko je nañi neku drugu nauånu disciplinu. The Nature of Human Conflict. Ãuman (F. svodeñi tako ove nauke na enciklopedije znaça iz oblasti koju bi trebalo da prouåavaju. mada çihova graœa pokazuje otpor nauånom metodu. S druge strane. najåeãñe podlegnu slabosti. politiåke oblike i procese saradçe. Rajt je primetio da sve “discipline teæe danas da postanu nauke. ili ne. kao ãto su. Bitno je utvrditi da u meœunarodnim odnosima vladaju neke zakonitosti. F. str. sociolozi i politikolozi su skromno priznavali zavisnost ovih nauka od drugih disciplina. 3. te su se åesto zadovoÿavali time ãto bi ove svoje nauke svodili na mehaniåku sintezu rezultata do kojih su doãle druge nauke. U kolikoj meri ñe jedna nauka u tome uspeti.

Ova istraæivaça treba da na prvom mestu pokaæu ono ãto jeste. U najstarijim delima kineske i indijske filozofije rat predstavÿa stalni predmet razmiãÿaça o çemu samom. str.28 Po jednom drugom miãÿeçu. ovo istraæivaçe moæe biti teorijsko ili praktiåno na tri naåina: 1. ili o çegovom prevazilaæeçu i iskÿuåeçu iz æivota ÿudskog druãtva. Dirkheim) koji je smatrao da. Geneve. u pogledu ciÿa. Inst. delo.30 S obzirom na savremeni znaåaj nauke i tendenciju ãto bræih primenÿivosti nauånih rezultata u praksi. Ciÿ ovih istraæivaça je da objasni i opiãe putem sopstvenih metoda predmet koji je jedan vid ÿudskog ponaãaça. 66. de Hautes Etudes Internationales. tj. pisac ne prihvata stanoviãte po kojem bi ova istraæivaça imala za ciÿ neposredno uticaçe na politiåku akciju nosilaca politiåke vlasti. 6364. Univ. 30 Ph. to je da pokaæe. U delima velikih gråkih filozofa Platona i Aristotela. u pogledu naåina.Na kraju ovih razmatraça. 1960. Nauka mora davati rezultate svojih istraæivaça i imati u vidu potrebe æivota datog druãtva. To se moæe razumeti s obzirom na to da ti odnosi veoma dugo nisu poznavali druge oblike do ratove.. “Ono ãto empirijsko istraæivaçe moæe uåiniti kao primeçena nauka. str.29 U pogledu ciÿa. H. Philosophie et Relations Internationales. 3. Ph. stavovi koji bi nauku izdvojili iz neposredne druãtvene akcije danas ne bi mogli opstati. 2. S druge strane. Politics among Nations. i da se ãto je viãe moguñe pribliæe tom saznaçu. postavÿa se pitaçe da li prouåavaçe koje preduzima nauka o meœunarodnim odnosima ima za ciÿ samo saznaçe predmeta ili mu je i ciÿ da pomogne u preduzimaçu neposrednih politiåkih akcija. II RAZVOJ NAUKE O MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA 1. 28 H. savremeni istraæivaå meœunarodnih odnosa moæe nañi zaåetke ideja i misli koje se mogu slediti Morgenthau. 21. Filozofija i meœunarodni odnosi Interesovaçe filozofije za meœunarodne odnose uglavnom je bilo ograniåeno na razmiãÿaçe o problemima rata i mira. Braillard. saznavãi moguñnosti i posledice jedne akcije. i da omoguñi predviœaça u meri u kojoj je to moguñe. sukobe i odsustvo svake saradçe u periodu mira. 1974. New York. ako sociologija ima samo teorijske ciÿeve. ono ãto moæe da se uåini i ono ãto ne moæe”. Braillard. str.. ovaj pisac usvaja stanoviãte Dirkema (E. koji nije bio niãta drugo do pauza izmeœu dva rata. 29 17 . nav. Knopf. Morgentau smatra da nijedno prouåavaçe meœunarodnih odnosa u HH veku ne moæe odeliti saznaçe od akcije i teæiti saznaçu kao jedinom ciÿu. u pogledu predmeta. ne bi vredelo da joj se posveti ni jedan sat vremena.

b. Paris. o garnizonima. oåi u oåi: ja æelim ovde da govorim o tvrœavama. i ãpijunima koji stalno podræavaju stvari koje åine ratno staçe. nav. moæemo slediti daleko u istoriji filozofije novoga veka sve do Makijavelija (N. Druga znaåajna teorija åije korene moæemo nañi u filozofiji. 1970. 18 . Hobs. Osnovna ideja Hobsa lako se moæe slediti i nañi kod velikog broja filozofa apologeta rata. zaoãtrenog oruæja. koji se vode radi zadovoÿeça materijalnih interesa. smatrao je da ratovi izmeœu gråkih dræava.sve do novoga veka i prepoznati u savremenoj filozofiji. TraitE8 de polE8imologie. topovima koji su na granicama çihovih kraÿevstava. Kod Aristotela se nalaze zaåeci rasistiåkih i geografskih teorija o druãtvu i on se zbog toga smatra najstarijim ideologom kolonija-lizma. Sirey. 15881679) i sa çegovom teorijom “prirodnog staça” poåiçe da se povlaåi nit teorije sile u meœunarodnim odnosima. Morgenthau) i R. 1971. i na taj naåin nastaje “druãtveno staçe”. Meœutim. Payot. U tom odnosu oni su videli da tiranije i nedemokratski reæimi åeãñe vode rat nego demokratske dræave. Ideja o zlu ukoreçenom u åoveku prisutna je. jeste teorija o psiholoãkim i bioloãkim korenima ÿudske agresivnosti kod åoveka. 33 G. 5758. Ovo staçe se prevazilazi u unutraãçim odnosima druãtva putem zakÿuåeça druãtvenog ugovora koji nameñe pravila ponaãaça. u filozofiji odvajkada. Wegova åuvena teorija o “prirodnom staçu” u kome ÿudi æive u odnosima koje karakteriãe rat svakog protiv svih. 32 T. a çen utemeÿivaå u evropskoj filozofiji je opet T. On je delio narode na civilizovane i na varvare i iz te podele izvlaåio zakÿuåak da civilizovani narodi mogu slobodno pokoravati varvare. Bouthoul. Leviathan. Machiavelli. i danas u realistiåkoj teoriji i teoriji sile H. 33 ali u çenom najåistijem vidu mi je nalazimo kod filozofa nemaåke klasiåne filozofije Hegela. Hobbes. ostaje vladajuña za meœunarodne odnose i u çima ona nalazi stalno svoju potvrdu. Meœutim.31 a. Paris. koja se smatra glavnim uzroånikom rata. Korene realistiåkih teorija i teorije sile. moæe se reñi. ne mogu biti moralno dozvoÿeni.32 Iz toga slede stavovi da u meœunarodnim odnosima kao “prirodnom staçu” nema niåega ãto bi bilo zabraçeno dræavama u borbi za svoje interese. Bouthoul. na ãta su se obavezali potpisivaçem druãtvenog ugovora. delo. tek sa Hobsom (T. Hobbes. u meœunarodnim odnosima “prirodno staçe” je jedino moguñe staçe i çega karakteriãe stalni rat zbog toga ãto nije moguñe dræavi (republici) nametnuti voÿu neke naddræavne vlasti: “U svakom trenutku kraÿevi i liånosti koje dræe suverenu vlast su zbog çihove nezavisnosti u stalnoj sumçi i u staçu i stavu gladijatora. Kasnije. u filozofiji 31 G. 5971. str. 14601527) koji se smatra zaåetnikom politiåkog realizma. Arona. XIII. Platon i Aristotel su doãli do izvanrednog zapaæaça o odnosu politiåkog realizma i spoÿne poli-tike. Morgentaua (H. koje se karakteriãe postojaçem druãtvenog mira i u kome se ostvaruje bezbednost svakog ålana druãtva na osnovu poãtovaça meœusobnih interesa. sa svojom idejom da je u samom åoveku zlo koje u “prirodnom staçu” nema granica u svom ispoÿavaçu i u çemu vlada rat svakog protiv svih. str. Istovremeno.

. sliåno kao ãto to åini dræava u odnosima pojedinaca. Po34 59. Spencer) smatra da u åoveku postoje agresivni nagoni koji ga teraju da pobeœuje u borbi za æivot. Pear. 35 T.u kojoj preovlaœuje apologija rata. Æ. Paris. str.. uvrãñuje. 19 . Ruso (J. Paris. ãto ideje o organizaciji meœunarodnog mira nalazimo i kod onih koji smatraju rat zakonitim staçem stvari.”34 Kasnije. nala-zimo iste ideje o ukoreçenosti rata u ÿudskoj prirodi. str.35 I kod drugih evolucionista moæemo nañi stanoviãte po kome je rat “rezultat agresivnih instikata kod åoveka”. Teãko bi bilo izraditi jednu listu svih filozofa-pacifista jer bi ona uvek bila nekompletna. koji je nauånim metodima istraæivao æivot åoveka i doãao do sliånih zakÿuåaka koji su ostavili ogroman uticaj i na razvoj nauke o meœunarodnim odnosima. v. isto. nerazumni i katkad nesvesni. tako da u socioloãkom prouåavaçu pojava meœunarodnog æivota. UNESCO. skriveni ili slabo vidÿivi uzroci a koji su. 72. koja bi raspolagala vlaãñu nad dræavama i koja bi mogla prav-nim putem da reguliãe odnose izmeœu dræava. Izgleda da on ima svoj koren u ÿudskoj prirodi. nav. Polazi se åesto od toga da je “rat samo realizacija ÿudske borbenosti”37 a da ispod izvesnih ciÿeva “.38 Ova shvataça predstavÿaju. koji se inaåe ne moæe smatrati apologetom rata veñnaprotiv. koji su izlaz iz stalnih sukoba u meœunarod-nim odnosima videli u stvaraçu jedne svetske federacije ili svetske vlade. delotvorniji i stvarniji”. J. Spenser (H. Nasuprot Spenseru. J. Princ. Frojda (S. str. Le rF4le de la guerre. Meœu pacifistima istiåu se posebno “federalisti”. 17601825). bez sumçe. u filozofiji se razvijaju i suprotna shvataça. 36 Ch. Tako H. Jedan od najveñih predstavnika ovih ideja je socijal-utopist Sen-Simon (Saint Simon. str.36 U ovom istom vremenu sociologija beleæi veliki uspon u svom razvoju. du droit. Kant. Åak i E. jeste ideja o stalnom meœunarodnom miru putem organizacije naddræavne vlasti koja bi regulisala odnose meœu dræavama. delo. H. postoje u dubÿim i tamnijim delovima duha uzroci koji su nagonski. tako da je teãko izdvojiti one koji se mogu smatrati “åistim” pacifistima od onih koji pored mira i ratu daju veliki znaåaj u æivotu druãtva. psiholoãki åinilac meœu odluåujuñe. 145. Letourneau. Ono ãto u ovim teorijama moæemo zapaziti kao nit koja se neprekidno provlaåi kada se razmatra pitaçe organizacije meœuna-rodnog mira.. kaæe da: “Rat nema potrebe da ima neki poseban motiv. delo. 1906. filozofsku anticipaciju nauåne teorije S. po: J. 37 38 Nav. razvojem Darvinove teorije evolucije i çenim uticajem na filozofiju. Rousseau) polazio od toga da je åovek po prirodi dobar i da ga druãtveni uslovi åine zlim. meœutim. 1957. Lagorgette. metaphis. L’Etude psyhologique des etats de tensions et des conflits. Uporedo sa ovakvim shvataçima. Krapotkin je smatrao da su fundamentalni nagoni u åoveku oni koji ga navode na saradçu a ne na sukob. a naroåito rata (koje se uglavnom oslaça na istorijsko-so-cioloãki metod). Kant. U evropskoj filozofiji je nasuprot Hobsu Æ. Lagorgette. ove ideje su åeãñe i nauåno argumentovanije. E. takoœe.. 72. To uglavnom zbog toga. Freud). nav.

M. Grotius. narodna suverenost u dræavi. 41 A. koje nosi sa sobom mlada graœanska klasa u borbi protiv feudalizma. Colin. Beograd. I. 2. Meœunarodno pravo i meœunarodni odnosi Jedna od prvih oblasti meœunarodnog æivota koja je postala predmet nauånog prouåavaça. str. 17981857). Grocius (H. jednakost. neograniåena privatna svojina. razvitak i ãireçe meœunarodnih ekonomskih. 67. Nije nerazumÿivo zaãto baãu Holandiji u ovom vremenu dolazi do preobraæaja antiåkih shvataça o prirodnom pravu kao skupu normi koje “izviru iz razuma. Paris. Meœunarodno javno pravo.red çega. A. Kant (17241804) i Fihte (Fichte. meœunarodno pravo nije postojalo kao celovit pravni sistem. 40 moguñe je pratiti ovu ideju sve do savremenih institucionalistiåkih teorija koje u organizaciji i postojaçu institucija vide reãeçe problema mira i rata meœu narodima. Basch. ãireça svetskog træiãta i internacionalizacije odnosa proizvodçe i razmene. Pacifisme et internationalisme. “Kultura”. “Savremena administracija”. E. jer je rat bio jedini redovan oblik odnosa izmeœu dræava. Avramov. tu su i O. Meœunarodno javno pravo. 1954. viãe izdaça. Osnovi meœunarodnog prava. Prudon (Proudhon. bila je pravna oblast. Ove ideje. zemÿi koja zajedno sa Engleskom koraåa u prvim redovima novog narastajuñeg kapitalistiåkog druãtva. sem nekih minimalnih normi obiåajnog karaktera i malog broja ugovora. 1927.39 Mada meœu çima postoje razlike koje se uoåavaju u razvoju ove misli od Lajbnicove “duhovne meœunarodne republike” i univerzalne monarhije Fihtea do Kantovog “neprekidnog mira” putem organizacije “druãtva nacija”. Razumÿivo je stoga ãto su Grocius i drugi predstavnici ãkole prirodnog prava obratili paæçu na izuåavaçe rata i moguñnosti 39 Videti izvanredan pregled pacifistiåke filozofije u: M.41 Pojava meœunarodnog prava se vezuje za vreme postepenog razvoja meœunarodne podele rada. Paris. S. 17. 1965. 20 . 17621814). Novi Sad. koja je stvarala uslove za meœunarodnu saradçu. Merle. Univerzitet u Novom Sadu. U tom procesu druãtvenog kretaça. Holandski pravnih H. Bartoã. 40 B. Beograd. “Moderno meœunarodno pravo je proizvod kapitalistiåkog naåina proizvodçe. 1966. politiåkih i drugih odnosa. Sa razvojem pozitivizma u filozofiji narastaju zahtevi za em-pirizmom u nauci. Les doctrines politiques des philosophes classiques de l“Alemagne. Videti takoœe: M. a u nemaåkoj klasiånoj filozofiji Lajbnic (Leibnitz. Comte. Magaraãeviñ. str. 16461716). Kont (A. koji jedini otkriva ono ãto je u suãtini ÿudske prirode”: sloboda. ãto je u savremenoj fazi razvitka nauke naãlo svoj izraz u savremenim socioloãkim teorijama biheviorizma i funkcionalizma i teorije sistema kao posebne kibernetske granice funkcionalizma. 18091865). naãle su najpogodnije tlo u Holandiji. str. postepeno su doveli do toga da se oni ureœuju posebnim druãtvenim normama pravilima meœunarodnog prava”. 15831645) smatra se osnivaåem meœunarodnog prava i çegove prve teorije ãkole prirodnog prava. t. 4663. U ranijim epohama.

te je u jednom dugom istorijskom periodu bio jedina nauåna disciplina koja je. nav. et de la paix. Meœutim.çegovog uklapaça u regule meœunarodnog pravnog sistema. 15. Ova shvataça moæemo slediti i nañi kod savremenih teoretiåara meœunarodnih odnosa. str. Prvi koraci ka regulisaçu ovih odnosa uåiçeni su uvoœeçem pravila o slobodi mora i slobodi meœunarodne trgovine. to “prirodno staçe” ñe biti prevaziœeno. Merle. ova nauka se bavi tim 42 H. Tako se od samog poåetka razvoja meœunarodnog prava. ãto je u saglasnosti s kretaçima prirode”. Le droit de la guerre. pa to ne moæe biti ni priroda ni razum koji tu prirodu otkriva.42 Kod nastavÿaåa i sledbenika teorije prirodnog prava moæemo takoœe nañi niz korisnih zapaæaça o bitnim pojavama meœunarodnih odnosa. mada su ona prvobitno nastala i razvila se u meœunarodnom pravu. Razvoj nauke meœunarodnog prava nesumçivo je doprineo saznaçu o meœunarodnim odnosima. H. Grotius. Mada su ove teorije protivureåne. Iz tog saznaça meœunarodne stvarnosti pozitivisti su doãli do ideje o meœunarodnom pravu kao skupu normi koje dræave svojom voÿom utvrœuju. delo. Sa razvojem pozitivizma u meœunarodnom pravu. jer ñe na taj naåin iz çega izrasti pravno organizovana meœunarodna zajednica (instituciona-lizam). naprotiv. 21 . 49. pored istorije. te je tako doãao do interesantnih ideja za meœunarodne odnose. str. Meœutim. prouåavala ovu oblast druãtvenog æivota. Grocius je u svojim radovima teæio iznalaæeçu pravila koja bi regulisala voœeçe rata. posveñuje paæça bitnim pojavama meœunarodnog æivota. poãto ne postoji nikakva naddræavna vlast koja bi te odnose re-gulisala pravilima koje bi morali svi poãtovati. po: M. Te norme nisu rezultat niåeg ãto bi se nalazilo iznad te voÿe. Pozitivizam u meœunarodnom pravu je umnogome doprineo razvoju kako realistiåkih. åemu naroåito doprinosi ãkola prirodnog prava. tako i institucionalistiåkih teorija u nauci meœunarodnih odnosa. samo dve strane jednog istog stava: u meœunarodnim odnosima vlada “prirodno staçe” (realizam) ali ako se dræave sporazumeju o pravilima ponaãaça koja ñe regulisati prava i obaveze dræava. on se pospeãuje. one su. kao ãto su rat i mir. “Ako se uzmu u razmatraça prvi utisci o prirodi. osnovni pravci u prouåavaçu meœunarodnih odnosa razvijaju se uporedo s teorijom “prirodnog staça” u kome suverene dræave pribavÿaju “same sebi pravdu” sredstvima koja im stoje na raspolagaçu. u çoj se ne nalazi niãta ãto u celini osuœuje rat. nastajaçe potrebe utvrœivaça odnosa saradçe u meœunarodnim odnosima navodi dræave da uzajamnim sporazumima i ugovorima reguliãu te odnose. nav. To je zato ãto se rat vodi da bi se oåuvao svoj æivot ili svojih ålanova i za odræavaçe ili sticaçe stvari potrebnih za æivot. Gavranov. Stojkoviñ. s obzirom na to da se meœunarodno pravo bavi na prvom mestu prouåavaçem ovih odnosa s ciÿem çihovog pravnog regulisaça. nav. Prouåavaçe pravila koja treba da reguliãu neke odnose nije moguñe bez prouåavaça suãtine tih odnosa kao druãtvenih pojava. delo. Pravnim regulisaçem rata dobio bi se prostor za pravno regulisaçe mirnih odnosa unutar kojih je bio jedino moguñrazvoj meœunarodne trgovine. koji se i u mnogo kasnijim radovima iz ove oblasti mogu nañi u viãe ili maçe izmeçenom vidu. u stvari. M.

i mada zbog toga jednostrane. jer su i ove teorije doprinele saznaçu nekih vidova meœunarodnih odnosa. tako isto i za opãtu istoriju i velike sisteme filozofije istorije Hegela (G. bilo kao opãti stavovi ili polazne pretpostavke u metodoloãkom postupku istraæivaça meœunarodnih odnosa. One su opremile rad na teorijskom prouåavaçu meœunarodnih odnosa do-voÿnom koliåinom materijala za stvaraçe polaznih pretpostavki u teorijskom formulisaçu opãtih stavova ove nauke. Diplomatska istorija i spoÿna politika Najstarija od istorijskih disciplina koja se neposredno i posredno bavi prouåavaçem odnosa izmeœu dræava je svakako diplomatska istorija. i u ovom sluåaju ne moæe se nikako zanemariti znaåaj nauke meœunarodnog prava. Sama reå “diplomatija” doãla je od gråke reåi “diploma” koja oznaåava “akt savijen dvostruko i koji dolazi od suverena”. Joãu delima gråkog istoriåara Tukidida i çegovoj analizi procesa koji su se razvijali u Peloponeskom ratu. tj. one su doprinele razvoju teorijske nauke o meœunarodnim odnosima. Razumÿivo je da su diplomatska istorija i istorija meœunarodnih odnosa discipline koje su u najveñoj meri i neposredno dovele do potrebe konstituisaça teorije meœunarodnih odnosa.43 Prema tome. A. vladara i çihovih vlada. koje se bave iskÿuåivo prouåavaçem pojava meœunarodnih odnosa kao ãto su diplomatska istorija i istorija meœunarodnih odnosa. poãto se nauka meœunarodnog prava svodi na prouåavaçe pravnih normi. doãlo je do poistoveñivaça stvarnih odnosa s normativnim modelom odnosa. u kojima i savremeni istraæivaå meœunarodnih odnosa moæe nañi znaåajne sinteze i zapaæaça iz istorijskog mate-rijala. çihov skoro iskÿuåivi oblik je bio diplomatski. Ovo se podjednako moæe reñi kako za specija-lizovane istorije. razvoju nauke o meœuna-rodnim odnosima. Meœutim. 3. pokazuje se ogroman znaåaj koji ima istorija u raspoznavaçu i raãålaçavaçu komplikovanog spleta meœunarodnih odnosa. a ne odnosa koje te norme reguliãu. viãe je okrenuta onome ãto bi trebalo da bude nego onome ãto jeste. s kojim je nastao i idealistiåki prilaz meœunarodnim odnosima uopãte. Ovo je naroåito sluåaj s razvojem i vladavinom pozitivizma u meœunarodnom pravu. prema tome. Hegel) i istraæivaça istorije Tojnbija (A. Istorija i meœunarodni odnosi Istorija. S obzirom na to da su se meœunarodni odnosi nekada odvijali gotovo iskÿuåivo kao odnosi suverena. diplomati su predstavnici suverena preko kojih se razmeçuju “diplome” a “diplomatska istorija je imala za zadatak da otkriva 22 . Toynbee). s obzirom na to da se bez istorijskog metoda ne moæe zamisliti prouåavaçe niza makropojava iz ove oblasti.odnosima uglavnom primenom normativnog metoda. uopãte gledano. Ona i danas doprinosi saznaçu i nauånom objaãçeçu ovih pojava. koje mogu imati veliki znaåaj u teorijskom prouåavaçu meœunarodnih odnosa. Naime. najviãe je doprinela saznaçu o pojavama meœunarodnih odnosa i.

Meœutim. s obzirom na to da se ne upuãta u analizu uloge druãtvenih. Taj çen nedostatak ima i svoje dobre strane. Glavnu ulogu u meœunarodnim odnosima za diplomatsku istoriju imaju “ãefovi dræava.46 “Spoÿna politika kao nauka prouåava aktivnosti pojedinih dræava.44 U svom razvoju. odnosa sila. politiåkih. 44 Isto. koriste se diplomatski arhivi. Prvi svetski rat i Oktobarska revolucija unose bitne promene u ovu sferu odnosa. ideja i materijalnih i subjektivnih åinilaca koji deluju na meœunarodne odnose. Stojkoviñ. koji zahteva podelu rada i u meœunarodnim razmerama. 216. tako da diplomatska istorija viãe nije mogla da odgovori potrebama za poznavaçem onoga ãto se zbiva u meœunarodnim odnosima i ãto je dobijalo sve veñi znaåaj u æivotu druãtva uopãte. Liåne oso-bine diplomata su najåeãñe predmet çihovih podrobnih analiza. B. 1217. str. Meœunarodni odnosi i istorijske discipline. te se nisu mogli objasniti i razumeti samo prouåavaçem diplomatskih dokumenata. jer je proizaãao iz istorijskog dokumenta. mi-nistri inostranih poslova i çihov diplomatski aparat. ona ne dozvoÿava proizvoÿnost u analizi. koja izvore svoga saznaça nalazi uglavnom u sredstvima javnog informisaça. Diplomatski odnosi i dokumenti su samo “finalizacija” jednog sloæenog procesa u druãtvu u celini i u politiåkim organima unutar kojih se donose odluke. po: M. str. åesto jedini izvori. kulturnih i drugih åinilaca od znaåaja u kreiraçu spoÿne politike svake zemÿe. S druge strane. ãto donosi kapitalistiåki naåin proizvodçe. ãto se ogleda u tome da je podatak koji iznosi diplomatska istorija po pravilu taåan. S jedne strane. 45 nav. delo. çi43 Littre. Meœutim. Graœanska demokratija i u toj oblasti uvodi nove oblike. 46 M. nav. Diplomatska istorija se morala okrenuti prouåavaçu kretaça meœunarodnih ekonomskih odnosa. koji oznaåavaju kraj iskÿuåive nadleænosti suverena u çoj. “Anali Pravnog fakulteta u Beogradu”. diplomatska istorija je postepeno proãirivala poÿe svoga prouåavaça tako da je u çega ukÿuåivala osnovne komponente spoÿne politike jedne zemÿe. nav. Ona na taj naåin zameçuje diplomatska istorijska dokumenta sa zvaniånim interpretacijama koje daju vlade zemaÿa o svojoj spoÿnoj politici. Gavranov. 46. 45. Iz tih razloga meœunarodni odnosi nisu mogli ostati samo “diplomatski” odnosi. str. i V. ona ostaje jednostrana u ocenama. delo. M. tj. ekonomskih.45 Ova ograniåenost diplomatske istorije u pogledu izvora i predmeta istraæivaça ima svoje dobre i loãe strane. skupinu sluæbenih ili tajnih dokumenata pomoñu kojih su vladari saobrañali meœu sobom”. kao i vojna i politiåka sredstva u toj politici. Uporedo s diplomatskom istorijom. Sociologie des relations internationales. dvostrane i viãestrane odnose dræave. str. a ponekad i dnevna ãtampa”. Merle. jer zahteva da çeni zakÿuåci budu argumentovani istorijskim dokumentima. Jankoviñ.i objaãçava diplomatske dokumente. 23/1964. sa revolucijama krajem XVIII i u prvoj polovini XIX veka. 23 . meça se i sistem odluåivaça u spoÿnoj politici. u ovom istom vremenu dolazi do razvoja novih. Kao glavni. bogatijih oblika meœunarodnih odnosa. Merle. posle Prvog svetskog rata poåiçe da se razvija prouåavaçe spoÿne politike.

uporedo s razvojem diplomatske istorije i spoÿne politike. IVIII. hegemoniju i imperijalizam u meœunarodnim odnosima. a zbog potreba istorijskog prouåavaça pojava meœunarodnog æivota. prevlast. M. Renouvin. ideoloãki. analiza sadræaja i dr. B. Renuvena i Æ. uloge opãtih druãtvenih kretaça.49 U zajedniåkoj kçizi P. istorijsko prouåavaçe meœunarodnih odnosa podrazumeva istraæivaçe svih åinilaca. ovaj istorijski pristup unosi nove metode u istraæivaçe. 47. 14. Renouvin)48 Istorija meœunarodnih odnosa. A. Sa pojavom viãetomog dela P.hovo delovaçe u odnosima s drugim dræavama. koji su pored staça u meœunarodnoj zajednici uslovÿeni i nizom faktora unutraãçeg razvoja dræave”. 50 Introduction a l’etude des relations intrnationales. Istorija meœunarodnih odnosa U samoj promeni naziva sadræana je i suãtina promene koja je nastala sa pojavom novog metodoloãkog postupka koji je doveo do stvaraça istorije meœunarodnih odnosa. materijalnih i subjektivnih. naroåito u oblasti politike sile. 1960. “savremene istorije”. 48 P. demografski. borbe za prestiæ. Tada se primeçuju metodi razvijeni u sociologiji i politiåkim naukama. kao ãto su statistiåki. Stojkoviñ. 24 . naroåito onda kada se istraæuju skoraãçi dogaœaji o kojima su dokumenti joãuvek obavijeni velom dræavne tajne. ali motivisano çihovim sopstvenim interesima. u okvirima opãteg staça u meœunarodnoj zajednici i meœunarodnim odnosima. Ovaj metodoloãki postupak ne zanemaruje sve ono ãto prouåava diplomatska istorija. åiji je osnovni nedostatak nepouzdanost podataka koji se daju u javnost. Gavranov. Duroselle)50 oni izlaæu osnovne åinioce koje treba imati u vidu kada se prouåava istorija meœunarodnih odnosa (geografski. delo. str. Meœutim. Histoire des relations internationales. B. B. Paris. Renuvena (P. razvila se nova istorijska disciplina Istorija meœunarodnih odnosa. Istovremeno. s obzirom na to da u oblasti spoÿne politike tajna diplomatija joãuvek izmiåe kontroli predstavniåkih tela. Merle. jer se ona u stvarnosti svodila na prouåavaçe tzv. str. i uz diplomatsku istoriju posle Prvog svetskog rata predstavÿa znaåajan vid nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa. Meœutim. nav. ekonomski. t. Ovi nedostaci diplomatske istorije i spoÿne politike ne iskÿuåuju ove metode iz nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa ni u ovom trenutku u kome je nauka o meœunarodnim odnosima razvila niz metoda za prouåavaçe savremenih staça i kretaça u meœunarodnim odnosima. ali on zahteva mnogo viãe. liånosti dræavnika itd.47 Spoÿna politika se razvila u posebnu disciplinu. 1966. Colin. intervju. nav. 49 M. Paris. Na taj naåin se oni pribliæuju metodima koji se primeçuju u jednom delu 47 V. nedostaci koji su proizilazili iz metoda prouåavaça diplomatske istorije nisu mogli biti izbegnuti prouåavaçem spoÿne politike. u kome su dali svoje priloge poznati francuski istoriåari. uloga liånosti). delo. finansijski. Dirozela (J.

25 . te prevazilaze diplomatsko-istorijski metod. kao i analizi pojedinih perioda istorije meœunarodnih odnosa XIX i XX veka. Mada istorijsko prouåavaçe ne moæe sasvim da zadovoÿi potrebe za poznavaçem meœunarodnih odnosa. III ÃKOLE U NAUCI O MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA U toku savremenog razvoja teorije meœunarodnih odnosa razvile su se i uåvrstile ãkole razliåitih pravaca. To su na prvom mestu: Srbija na istoku Svetozara Markoviña i produbÿena analiza klasiåno-druãtvene sadræine spoÿne politike Srbije u delu Dimitrija Tucoviña Srbija i Albanija. Pored diplomatske istorije. pojavÿuje se veliki broj monografskih radova posveñenih analizi dvostranih odnosa naãe zemÿe s drugim zemÿama. koji je bio vladajuñi u ovoj vrsti radova toga vremena. U tom smislu. Ãuleka. pojavÿuje edicija “Srpski narod u XIX veku”. u jednoj ili drugoj formi. Jovanoviña i Diplomatska historija u dva toma od V. vrlo razvijena i ima relativno dugu tradiciju. te se pored niza monografskih radova. V. koje izraæavaju kako razliåite teorijske stavove. Izmeœu dva rata nastavÿa se tradicija velikog interesovaça za prouåavaçe diplomatske istorije. Tri toma ovog posledçeg dela daju produbÿenu sliku meœunarodnog poloæaja Srbije toga vremena. mogu se navesti i studije koje prevazilaze istorijski metod analizom åinilaca koji su delovali na spoÿnu politiku i meœunarodni poloæaj Srbije. jer je prvenstveno ograniåeno na proãlost. ãto najåeãñe odgovara filozofskom opredeÿeçu autora. Kruÿa i Historija diplomacije. dok su za Evropu karakteristiåni istorijsko-socioloãki pristupi problemima meœunarodnih odnosa. U ovom istom razdobÿu pojavÿuju se i dva sistematska dela Diplomatska istorija moderne Evrope u dva toma od J. Joãu XIX veku pojavÿuju se dela iz oblasti diplomatske istorije. Posle Drugog svetskog rata izlaze dva uxbenika (Diplomatska istorija V. do Prvog svetskog rata. ono ima i danas veliki znaåaj u istraæivaçu meœunarodnih odnosa. i Spoÿaãçi odnoãaji Srbije novijega vremena. U naãoj zemÿi je istorija meœunarodnih odnosa. u kojoj je u oko dvadesetak kçiga izloæen i meœunarodni poloæaj Srbije i srpskog naroda kroz ceo XIX vek. tako i opãta shvataça o bitnim epistemioloãkim i metodoloãkim problemima ove nauke. moæe se reñi da se u SAD razvijaju ãkole empirijskog karaktera.nauke o meœunarodnim odnosima. åime svoja istraæivaça åine joãkorisnijim za istraæivaçe meœunarodnih odnosa u celini. Meœu çima se naroåito istiåu studije Jovana Ristiña Diplomatska istorija srpsko-turskih ratova 1618. Iblera).

koja se danas u najåistijem vidu odræava i razvija u Evropi (naroåito u Francuskoj). 54 Nav. a naroåito biheviorizma. “Revue FranE7aise de Sociologie”. neophodno je poznavati niz åiçenica: fiziåke determinante (prostor.53 S druge strane. 52 Isto. Moæe se åak reñi da danas istorijska sociologija predstavÿa okvir vrlo uspeãne kritike savremenih bihevioristiåkih i funkcionalistiåkih teorija u sferi nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa. poãto su. Istovremeno. on trpi uticaj biheviorizma.Razmatraçe teorijskih pravaca u nauci o meœunarodnim odnosima je sastavni deo prouåavaça ove oblasti druãtvenog æivota. Tako. ili samo jedan åovek. Paris. Istorijsko-socioloãka ãkola Ova ãkola. funkcionalistiåki i marksistiåki. Aron. str. kao i naåin na koji su ÿudi u çemu radili”. prema tome. tj. ona mu maçe-viãe uspeãno odoleva. naroåito smeçivaçem tipova ako to smeçivaçe postoji”. populacija. politiåki sistem). Sociolog. po çemu. 1962. U dosadaãçem razvoju nauke o meœunarodnim odnosima mogu se izdvojiti. smatrajuñi da je u srediãtu toga predmeta proces donoãeça odluka: “Onoliko koliko postoji mnoæina suverenih jedinica (ãto je suãtina meœunarodnih odnosa). sept. trpi uticaje drugih socioloãkih pravaca. izvori) i druãtvene determinante (ideologija. dræave “politiåke jedinice koje predstavÿaju ÿudske zajednice zasnovane na jednoj teritoriji”. Aron teæi da zapazi korelacije izmeœu razliåitih oblasti druãtvenog æivota i pojava u çima. po çemu. i viãe ili maçe omeœiti. “Naåin na koji su se ÿudi borili bio je uvek efikasan da se pomoñu çega odredi socijalna struktura datog druãtva. druãtvena struktura. 26 . Aron. 1.51 Da bi se razumelo ponaãaçe dræava u meœunarodnim odnosima. zbog rezultata koje su one u tom prouåavaçu do sada postigle. 1963. sledeñe ãkole i teorijski pravci u ovoj nauci: istorijsko-socioloãki pravac. 315. 53 Paix et guerre entre les nations. 311. Aron. postoji uvek korelacija izmeœu vojne organizacije druãtva i druãtvene organizacije i strukture. sediãte prouåavaça meœunarodnih odnosa biñe teorija odluåivaça. Calman Levy. traæi u istoriji “redovne odnose. psiholoãki. odluåuje o sudbini miliona ÿudi”.52 R. La sociologie des relations internationales. kada treba da odredi predmet istraæivaça nauke meœunarodnih odnosa.54 51 R. str. U ovom smislu. jedan od znaåajnijih predstavnika istorijske sociologije u Francuskoj. kritiåki odnos prema çima je neophodan zbog filozofskog opredeÿeça i ideoloãke obojenosti koja ne moæe biti iskÿuåena i pored proklamovane “nauåne neutralnosti”. R. On veoma oãtro kritikuje svoœeçe dræava i drugih aktera meœunarodnih odnosa na algebarske simbole. vrlo je uspeãna kritika bihevioristiåke sociologije koju je razvio R. delo. Meœutim. prouåavaça naåina na koji nekoliko ÿudi.

55 Ovo çegovo delo podeÿeno je u åetiri odeÿka: Teorija.: R. Ako se 55 Opãirniju kritiku ovog dela vid. ravnoteæe snaga. predodreœene su da budu protivnici. mora se primetiti da to samo po sebi nije dovoÿno da bi se doãlo do navedenog teorijskog objaãçeça suãtine meœunarodnih odnosa. Stojanoviñ. ili mira”. str. kao takva. s obzirom da su meœudræavni. Odnosi izmeœu dræava imaju jednu originalnu crtu koja ih razlikuje od svih drugih odnosa: oni se odvijaju u senci rata ili. pisac objaãçava ponaãaçe aktera u meœunarodnim odnosima i tu se najviãe zapaæa uticaj biheviorizma na çegove stavove. pa i pored toga razvoj druãtvenih odnosa poprima obeleæja koja mogu biti suprotna tim pravilima. moñi slava. politika sile. mogu podeliti na konkretne prostor. Meœutim. Aron je dao u svom poznatom delu Mir i rat meœu narodima (Paix et guerre entre les nations). “Ambasador i vojnik æive i simbolizuju meœunarodne odnose. Aron. Sociologija. 27 . Istorija i Prakseologija. on zakÿuåuje da je meœunarodna politika. predstavÿaju odluåujuñu ulogu u borbi dræava za postizaçe svojih ciÿeva. Aron posveñuje ozbiÿnu paæçu prouåavaçu nastajaça pojedinih oblika.. “Politiåka misao”. kao ãto su nastanak blokova.56 Polazeñi od toga. Duænost sociologa bi bila da izbegava apstraktno rezonovaçe i da svoje tvrdçe zasniva na åiçenicama. Druãtveni odnosi unutar dræave regulisani su vrlo efikasnim pravilima. U teorijskom delu Aron definiãe koncepciju svoje teorijske analize.. on ipak ostaje do kraja veran metodima istorijske sociologije. On smatra da je nemoguñe pristupiti socioloãkom prouåavaçu ponaãaça aktera u meœunarodnim odnosima bez istorijskih prouåavaça.Svoju osnovnu koncepciju meœunarodnih odnosa R. Zbog toga je sprega diplomatije i strategije osoben fenomen vezan za meœunarodne odnose. 56 R. ako se upotrebi jedan taåniji izraz. svode na diplomatiju ili rat. To je tako jer u meœunarodnim odnosima nema efikasnog arbitra koji bi mogao da prinudi dræave da poãtuju pravila igre i koji bi ih ograniåavao u izboru sredstava. odnosi izmeœu dræava sadræe u suãtini alternativu rata. instituta i procesa u istoriji meœunarodnih odnosa. diplomatije izmeœu dva bloka i unutar blokova. iza kojih stoji monopol fiziåke sile date dræave. jer sila uvek stoji na raspolagaçu dræavama. Paix et guerre. Ne upuãtajuñi se na ovom mestu u raspravu o tome da li u meœunarodnim odnosima postoji efikasan zakon i efikasan sudija. ÿudi i duãe. koji se. 18. po çemu. kojim dræava raspolaæe. U odeÿku “Sociologija”. Poãto one nisu podreœene jednom zakonu i sudiji. 3/66. On u centar ove analize stavÿa “pravila igre” u meœunarodnim odnosima i zakÿuåuje da je tu reå o odnosima politiåkih jedinica od kojih svaka zadræava za sebe pravo da sebi pribavi pravdu i da sama sebi bude gospodar u odluåivaçu o svom ponaãaçu u toj igri.. Aron odbacuje pravo i moral i smatra da bi bilo idealistiåki ne videti da u meœunarodnim odnosima sila i moñ. Kada je reå o sredstvima za postizaçe ovih ciÿeva. U ovim odnosima politiåke jedinice teæe da postignu odreœene ciÿeve koji se. Cela meœunarodna politika sadræi jedan sudar voÿa zato ãto nastaje u odnosima dræava koje se slobodno opredeÿuju u svom ponaãaçu. Pridræavajuñi se ovog metodoloãkog uputstva. i na jednom viãem nivou na opãte ciÿeve bezbednost.

Samo sociolog koji upotrebÿava istorijski metod mogao bi postati savetnik vladaoca”. 58 Nav. str. jednostavno predstavÿa u konkretnom sluåaju primenu Maks Veberove (Max Weber) ideje. str. svrstava u ranije poznate okvire finansiraça politiåkih ciÿeva glavnih aktera meœunarodne ravnoteæe snaga. oãtro kritikuje antropoloãki i psiholoãki pristup u prouåavaçu pojava meœunarodnog æivota. te uvodi ostale faktore od vaænosti za odabrane ciÿeve i da odstupaça od primeçenih politika razmatra u svetlosti kompleksa sila. kao ãto je pomoñzemÿama u razvoju. 438. on izraæava pesimizam. ispituje i moguñnost prevazilaæeça politike sile u meœunarodnim odnosima. a metodi. Pored toga ãto prihvata neke metode biheviorizma. Meœutim. Arona. 438439. delo. 444. Ova potvrda. ona ne mogu pruæiti nikakav materijal pomoñu kojeg bi dokazala uzrok i posledicu. sigurno je da ñe se neke situacije po-navÿati”. delo. onda se moæe reñi da ovaj odeÿak predstavÿa primer najviãeg dometa istorijsko-socioloãke analize. on se teãko oslobaœa klasiånih merila diplomatske istorije. str. Prakseologiji. Aron zakÿuåuje da samo istorijska sociologija a ne parcijalne analize ni apstraktne teorije moæe izraziti problem u onom obliku u kojem dræavnici treba da se suoåe sa çim. delo.58 “Uz pretpostavku da imamo jedno diplomatsko poÿe. delo. ciÿevi i instrumenti te politike objaãçavaju se s obzirom na unutraãçe faktore i na opãtu situaciju. nav. putem jaåaça uloge meœunarodnog prava. ali ograniåiti se na prvi tip (unutraãçe faktore) mnogo je opasnije nego ograniåiti se na drugi tip”. Pored toga. Tu filozofskoideoloãko opredeÿeçe uvek igra znaåajnu ulogu. Pri tom. str. Aron ispituje ulogu razliåitih åinilaca koji odreœuju ponaãaçe dræava u meœunarodnim odnosima. Ibler. 59 Nav.57 Aron smatra da prouåavaçe mnoæine faktora koji deluju na meœunarodne odnose mora proñi kroz istorijska poreœeça bez kojih se ne moæe doñi do otkrivaça nekih pravilnosti u politici bilo koje zemÿe.ima u vidu ideoloãka opredeÿenost R. 60 Nav.60 Osnovne slabosti istorijske sociologije se teãko mogu izbeñi insistiraçem çenih predstavnika na pluralistiåkom objaãçeçu druãtvenih pojava. Tako on i politiku nesvrstavaça spuãta na nivo klasiåne neutralnosti. Isto tako. “Kad su ova izuåavaça odvojena od politiåkog prouåavaça. a neke nove pojave u meœunarodnim odnosima. U åetvrtom odeÿku. Meœutim. a naroåito onda kada proceçuje ulogu velikih sila i mesto malih i sredçih dræava u meœunarodnim odnosima. 28 . da istoriåar poåiçe primenom “ciÿasvesne” sheme. ideoloãki stav mu åesto ne dozvoÿava da zapazi promene koje danas deluju u meœunarodnim odnosima. Pluralistiåki prilaz pretpostavÿa izbor åinilaca i davaçe prednosti nekima od çih. u odreœenom smislu. Svako izuåavaçe koje je ograniåeno na jedan ili na drugi tip objaãçeça nepotpuno je. i da iste dræave ostaju u çemu. jer ne vidi moguñnost da meœunarodno pravo postane efikasan regulator odnosa izmeœu dræava.59 Sledeñi ova svoja razmiãÿaça. jer se ne mogu zanemariti kulturo57 V. on je çegov veliki kritiåar. 451.

a meœu çima. diplomatija zasnovana na sili imperijalizma. Strogo gledano. politiåki sistem. Meœutim. Zato nije moguñe zasnovati neki opãti stav. A. jer se ne moæe sa sigurnoãñu oåekivati po-navÿaçe u buduñnosti. Schwarzenberger. koja svoje inspiracije nalazi i u najstarijim izvorima ÿudske misli. 14. one ne bi mogle biti uvrãtene u ãkolu istorijske sociologije. poçer) jeste sposobnost pojedinca. pravilnosti i zakonitosti iskÿuåivo na istorijskom iskustvu. realistiåke i institucionalistiåke teorije. proizvodne moguñnosti. po çemu. ni po rezultatima do kojih su doãle. demografska osnova. a naroåito se to åini onda kada je reå o realistiåkoj i institucionalistiåkoj teoriji. Ovakve monistiåke pristupe uglavnom kritikuju sociolozi istorij-ske ãkole. Sa razvojem pragmatizma u ameriåkoj filozofiji. insistiraçe na cikliånom kretaçu istorije tako ãto se “istorija po-navÿa” ne moæe prerasti status nauåne hipoteze. London Stevens.61 Moñ sadræi niz elemenata. sila. Power Politics. Ãire gledano. odreœuje meœunarodne odnose. Prema definiciji savremenih teoretiåara meœunarodnih odnosa na Zapadu. sila postaje åinilac od prvorazredne vaænosti u meœunarodnim odnosima. meœu kojima su najbitniji: geografski poloæaj. vojni i upravni imaju najznaåajniju ulogu. Osnov politike sile leæi u tome ãto ñe grupe u okvirima meœunarodnog druãtva. odnosno moñ(puissance. 29 . grupe ili dræave da nametne svoju voÿu drugome. Da bi ostvarile svoje nacionalne interese. Isto tako. Metodoloãki. savezi. 61 G. ideologija. silu i moñ. oslaçajuñi se pri tom na sredstva sile u sluåaju nepokoravaça. Na toj osnovi nastaju odnosi u kojima vladaju naoruæaçe.loãki uticaji i razliåiti vrednosni sistemi. odnosno saåuvale svoje vrednosti. i jedne i druge u istoriji traæe potvrdu svojih hipoteza i na tim potvrdama grade svoje teorijske stavove. saobrañajne i komunikacione moguñnosti. Suãtina politike najåeãñe se traæi u delovaçu politiåkih snaga. dok ove ãkole grade teorijsku konstrukciju uglavnom na jednom osnovnom åiniocu. koje vode meœusobnu borbu. Teorija sile i realistiåka teorija meœunarodnih odnosa U politiåkim naukama raãireno je shvataçe da je politika samo proces koji nastaje u borbi za vlast. pre nastojati da se upravÿaju prema svojim interesima i voÿi nego prema savesti i potrebama meœunarodnog druãtva. 1951. istorijsko-socioloãkom metodu moæemo pri-druæiti i neke teorije koje su se razvile u SAD i Velikoj Britaniji. Svi ovi elementi se nalaze u meœuzavisnosti. Savremena nauka o meœunarodnim odnosima. dræave moraju neprekidno jaåati svoju moñ. najåeãñe zapaæa stavove koji ulozi sile daju prevagu. s ciÿem da zauzmu vladajuñe mesto u druãtvu. u suãtini se ove ãkole ne razlikuju u biti ni po metodoloãkom pristupu. Takva shvataça su u joãveñoj meri dobila u znaåaju u prouåavaçu meœunarodnih odnosa koje se uglavnom razvilo na Zapadu. vojna moñi dr. ravnoteæa snaga i rat. koji. strateãki poloæaj. dogod ono ne preraste u meœunarodnu zajednicu. str. kao ãto su teorija sile. poãto je glavna osobina ove ãkole pluralistiåki prilaz. Bliæe upoznavaçe sa çima ñe to najboÿe i pokazati.

“Politiåki realizam polazi od toga da je politika. jer oni mogu biti razliåiti. koji su u uzroånoj vezi s politikom sile jer ih ona i odreœuje i obezbeœuje. 691. str. “Sociologija” 1/67. Politics among 64 30 .U nauci o meœunarodnim odnosima mogu se razlikovati dva osnovna pravca u teoriji sile. Pareto). takoœe. New York. str. drugi zanemaruju uzroke koji dovode do primene sile u meœunarodnim odnosima. i ona se svodi na to da silu smatra bitnom i odluåujuñom za odnose izmeœu dræava. 63 H. Drugim reåima. Morgenthau). 1967. Oni stoje na stanoviãtu da su meœunarodni odnosi politiåki odnosi. Naime. “Realisti” polaze od “stvarnog staça” stvari u meœunarodnim odnosima. delo. Jedan broj teoretiåara silu smatra jedinim efikasnim sredstvom za zadovoÿeçe bitnih interesa dræava (realisti). odreœena objektivnim zakonima åiji se koreni nalaze u prirodi åoveka”. u svojim politiåkim raspravama prihvata neke ideje roœene kod Makijavelija. koji smatra da se sve ÿudske vrednosti uglavnom svode na materijalna dobra. ti zakoni su nepromenÿive konstante u åitavoj istoriji. A. koje se i danas mogu nañi kod savremenih ameriåkih “realista”. “Meœunarodna politika je uvek bila od svih priznata za ono ãto jeste. TraitE9 der sociologie gE9nE9rale. Aron. V.62 Ova dva pravca u teoriji sile ne razlikuju se u biti. A7 518. Jedan od prvih ameriåkih dræavnika i politiåkih mislilaca. izuzev u naãoj epohi od nekih pravnika zanetih svojim koncepcijama ili nekoliko idealista koji meãaju svoje snove sa realnoãñu”. od vremena antike pa sve do naãih dana. 1960. Prema tome. Zbog toga je bitno posedovati silu i moñ. str. za politiku sile. On je. Osnovna razlika je to ãto teorija “åiste politike sile” odstraçuje sve mitove koji navode dræave da jaåaju svoju moñ. Hamilton (jedan od tvoraca ameriåkog ustava). moñ. nepotrebno je traæiti posebne uzroke za prisustvo sile u meœunarodnim odnosima: ona je u çima çihova bit. Lako se dE2 zapaziti veliki uticaj V.63 Realistiåka teorija meœunarodnih odnosa u SAD ima znaåajnu tradiciju. zakÿuåuje Morgentau (H.64 S druge strane. To stvarno staçe je stalno i nepromenÿivo. Prema tome. Miliñ. V. 4. isticao egoistiånost ÿudske prirode. samo preruãeno stremÿeçe za ovim jedinim pravim i univerzalnim ÿudskim dobrima. oni smatraju da dræava polazi od svojih nacionalnih interesa. Pareto. nav. veñusled Nations. poãto proizilazi iz ÿudske prirode u kojoj dominira instinktivni pokretaå borbe za moñ. jer zasnivaju svoju koncepciju o ulozi sile u meœunarodnim interesima na jednom motivu nacionalnom interesu. “Realisti” u ovom sluåaju ostaju “monisti“. te se u meœunarodnim odnosima moæe sve ostvariti. Iracionalna druãtvena situacija ne postaje usled sukoba nespojivih razliåitih vrednosti. Sociologija iracionalnosti i sile. Morgenthau. Pareta (V. kao i druãtvo u celini. razvoj psiholoãkih teorija u sociologiji daje misaonu i nauånu osnovu ameriåkom rea-lizmu u meœunarodnim odnosima. Lausanne-Paris. Knope. 62 R. kao i ubeœeçe da dræave koje poãtuju moralne norme u meœunarodnim odnosima nuæno ærtvuju svoje sopstvene interese. odnosno vlast: “Sve ostale vrednosti su u stvari. a da je politika zasnovana na moñi i sili. prirodno nastajaçe neprijateÿskih teæçi kod susednih dræava. çihova suãtina. 11.

Kennan. odvelo je u drugu krajnost. Paris. str. “Realizam” u teoriji meœunarodnih odnosa najneposredniju inspiraciju nalazi u delima ameriåkog teologa R. nakon stvaraça Druãtva naroda u kome se videlo ostvareçe neke vrste “druãtvenog ugovora”. R. Les fondements moraux et juridiques de la politique E9trangE9re amE9ricaine. nav. sila je uvek neposredni ciÿ. Oni se ne mogu sloæiti sa stanoviãtima lega-lista i institucionalista da je moguñe iskÿuåiti silu iz meœuna-rodnih odnosa putem razvoja meœunarodnog prava i institucija koje bi razvijale meœunarodnu saradçu. str. 27. Fox.65 Ovakav stav nesumçivo nalazi svoje mesto kod vodeñeg teoretiåara “realizma”. On istiåe da ameriåka politika åesto nije vodila dovoÿno raåuna o ulozi sile i nacionalnih interesa u meœunarodnim odnosima. u studiji Fondation Nationale des Sciences Politiques.66 Istorijski posmatrano.nepomirÿive borbe razliåitih grupa za ãto veñe raspolagaçe istim univerzalnim dobrima”. Oni se mogu nadati da ñe ovaj ideal ostvariti putem sopstvenih unutraãçih snaga. 92. 67 G. koje u srediãte politiåkog procesa stavÿaju borbu za moñi silu. prosperitet ili samu silu. 1954. krajçi uzrok borbe za silu i moñ nalazi se u nepromenÿivoj ÿudskoj prirodi. jer se spoÿna politika nikada ne sme zasnivati na legalistiåkom idealizmu koji poklaça suviãe povereça pravnim i moralnim principima. Kenana (G. Oni se odvajaju od çih po tome ãto razliåito odreœuju uzroke takvog staça stvari. brzina uspona SAD u meœunarodnoj hije-rarhiji sila posle Drugog svetskog rata nametala je potrebu objaãçeça mesta i uloge ove sile u meœunarodnim odnosima i novoj konstelaciji snaga u meœunarodnoj zajednici. Ali kad god se bore da ostvare svoj ciÿ putem meœuna-rodne politike. 2. ekonomske ili kao druãtveni ideal. Dræavnici i narodi mogu konaåno æeleti slobodu. to je nesumçiva reakcija na pacifistiåki i legalistiåki idealizam koji je cvetao izmeœu dva rata u nauci meœunarodnog prava. filozofske. Realities of American Foreign Policy. koji je u svojim kritikama legalistiåkih i idealistiåkih shvataça meœunarodnih odnosa polazio od teoloãke koncepcije åovekove prirode. Razoåaraçe koje je moralo doñi nakon takvog idealizovaça stvarnosti. uzroci nastanka “realistiåke” teorije mogu se traæiti u dvema åiçenicama: prvo. Princeton. kaæe sledeñe: “Ma koji da su konaåni ciÿevi meœunarodne politike. delo.. T. po çegovom miãÿeçu. H. koja je po dogmama hriãñanskog uåeça optereñena 65 W. Oni mogu da definiãu svoje ciÿeve kao religiozne.67 “Realizam” kao teorijski stav u nauci meœunarodnih odnosa ima svoje posebno mesto u odnosu na druge teorije. ka skoro potpunoj negaciji meœunarodnog prava i meœunarodnih institucija u meœunarodnim odnosima. Po çima. ãto je. Morgenthau. str. Morgentaua. Kennan). Istorijska uslovÿe-nost “realistiåkih” teorija najboÿe se moæe osetiti u stavu X. S druge strane. 1954. te je nemoguñe oåekivati da u toj oblasti moæe neãto da se izmeni. 66 H. kojim je trebalo savladati “prirodno staçe” koje je vladalo u meœunarodnim odnosima. putem boæanskog posredovaça ili kroz prirodni razvoj ÿudskih poslova.. 31 . Nibura (R. bezbednost. jednog od eminentnih predstavnika ove ãkole. koji u svom glavnom delu Politics among Natons. Niebuhr). oni to åine putem borbe za silu”. bila greãka.

meœunarodna politika je nuæno politika sile”. Morgentaua Politika meœu na-rodima (Politics among Nations) je sinteza “realizma” i predstavÿa dokumentovan izvor ovog teorijskog pravca u nauci o meœunarodnim odnosima. 31. Aron. str. politiåkih institucija i kulture. 580. te zbog toga sve teorije koje veruju u mir meœu narodima putem prava i osuœuju upotrebu sile ne mogu biti priznate kao nauåne. 32 . jer ono u takvim uslovima ne moæe imati nikakvog uticaja. nav. Zato. ãto dovodi do ravnoteæe snaga. Realisti insistiraju na tome da je osnov spoÿne politike dræava nacionalni interes koji se ãtiti i ostvaruje putem sile i koji se odraæava u jedinstvu teritorije. 69 H. Morgentau. Najveñe i najznaåajnije delo H. imati puno povereçe u te koånice i çihovu efikasnost u odræaçu mira znaåi biti idealista. po çegovom shvataçu. ne postoji dræava koja je stvorena i koja se odræava bez upotrebe sile. Meœunarodno pravo u vrlo ograniåenom obimu sputava ambicije dræava. strategija i diplomatija su samo dva vida borbe za postizaçe najveñeg moguñeg kapaciteta moñi. tj. nav. Pitaçe rata i mira ne moæe biti reãeno ni najsavremenijim pravnim mehanizmom sistemom kolektivne bezbednosti. nadograœuje na ovoj teoloãkoj osnovi svoj sistem “realistiåkog” pogleda na meœunarodne odnose. Izmeœu nacionalnih dræava. Meœunarodno pravo se nalazi na primitivnom stupçu razvoja prava (kao ãto je to bilo unutraãçe pravo u druãtvima vojne demokratije.69 U spoÿnoj politici dræava. uspostavÿa se ravnoteæa snaga koja je u tim uslovima jedini realistiåki naåin odræaça mira. koja je jedino u staçu da u krañim razmacima obezbedi razvoj mirnih odnosa. Pored osnovne determinante nepromenÿive ÿudske prirode optereñene instinktivnom potrebom borbe za moñ. i one se meœusobno dopuçuju. Prema 68 R. Zbog toga je åovek u svom ponaãaçu u druãtvu egoist i sklon nasiÿu. koje teæe da uveñaju svoju moñ. str. Morgentaua moguñe je da se zapaze osnovni temeÿi na kojima on izgraœuje svoj sistem. kao i svaka politika. H.prvobitnim grehom. delo. koja u krajçoj analizi odreœuje meœunarodne odnose nadograœuje se zaokruæena ãema interes-sila-interes koja se u meœunarodnim odnosima realizuje putem jednaåeça teæçi i moguñnosti. Stoga. diplomatija je samo forma mirnog naåina borbe za moñ. Prema tome. delo. “Stremÿeçe ka moñi je osnovna crta meœunarodne politike. Zajednice ÿudi konstituisane u dræavi joãsu gore u tom pogledu. jer za razliku od pojedinaca.68 Bliski prijateÿ i saradnik uåenika Nibura. Wegova dela predstavÿaju veñdugi niz godina primer i najdosledniji razraœeni sistem “realistiåke” teorije u nauci o meœunarodnim odnosima. prema tome. Poãto meœunarodne odnose smatraju samo procesima u kojima dolazi do sticaça i deobe sile. ono ne moæe da odgovori svrsi. Morgenthau. dræave nisu u staçu da slede norme hriãñanskog morala koje taj egoizam i nasiÿe ograniåavaju. kada se nalazilo negde izmeœu morala i prava) te. Iz ovog kratkog pregleda teorije H. realisti dolaze do zakÿuåka da u çima nema uopãte mesta meœunarodnom pravu. reãeçu vrlo komplikovanih i razvijenih oblika odnosa izmeœu suverenih dræava.

Sledstveno svom teorijskom stavu. on zatvara krug svog teorijskog sistema. a takoœe se mogu zadovoÿiti na razliåite naåine. Interesi nikako ne mogu biti veåne i nepromenÿive vrednosti. Ova kçiga predstavÿa na neki naåin teoriju primeçenu na praksu meœunarodnih odnosa. Da li ko veruje da bi Sjediçenim Dræavama bilo svejedno kada bi ruski imperijalizam marãirao kao ãto je to radio u XVIII i XIX veku pod ideoloãkim barjakom i podrãkom hriãñanstva umesto boÿãevizma. On polazi od hipoteze da je sovjetska ideologija potpuno podreœena onome ãto su uvek bili “veåiti interesi Rusije”. 33 .”70 Poãto smatra interese stalnim i nepromenÿivim. a ne vide da je to u stvari borba sile i sile i da bi ta borba postojala bez obzira na ideoloãke razlike koje danas dele te dve sile. te je i sam Morgentau åesto prinuœen da u teorijsku analizu uvodi nove momente koje pronalazi u istoriji meœunarodnih odnosa. a da car joãuvek vlada Rusijom koja bi bila danas politiåki i tehnoloãki ista kao ãto je i ova danaãça. sem druãtveno--politiåkog sistema u SSSR.. Morgentaua: U odbranu nacionalnog interesa (In Defence of the National Interest). Ova teorijska koncepcija doãla je do primene u sledeñoj kçizi H.Morgentauu “Ideja interesa je stvarno bit politike i nije podloæna uslovima vremena i mesta. on zakÿuåuje: “Pretpostavimo za trenutak da su Leçin i Trocki umrli u progonstvu. 1951. pa. borbu belog i crnog. po çegovom miãÿeçu. polemiãuñi tako sa onima koji u meœunarodnim odnosima vide i procese saradçe a ne samo sukobe i ratove. 77. druãtvenog i ekonomskog sistema u formiraçu nacionalnog interesa dræava. u kome ostaje uloga sile kao posledica nepromenÿivosti ÿudske prirode u kojoj je sadræan instinkt borbe za moñ. Osnovni nedostatak ove teorijske konstrukcije je u tome ãto svodi sve politiåke pojave na jednu borbu za moñ. te je zbog toga posebno interesantna. te on izraæava æaÿeçe zbog toga ãto ih neki ameriåki politiåari nisu svesni. Kao osnov analize u ovoj kçizi sluæe “gvozdeni zakoni” i “elementarne istine” u meœunarodnoj politici koji. New York. Ovi zakoni su po svojoj objektivnoj vrednosti ravni zakonu gra-vitacije. Morgentau odriåe svaku ulogu oblika vladavine. prema tome. str. jer oni nastaju prema potrebama jednog druãtva. 71 H. Mnogi u SAD greãe (po miãÿeçu Morgentaua) kada te odnose pokuãavaju da objasne kao borbu dobra i zla. jer se svodi na pitaçe: ãta bi bilo da je sve ostalo isto. Morgenthau.”71Ovakvo hipotetiåko razmiãÿaçe nikako ne moæe opstati. determiniãu ponaãaça dræava u meœunarodnim odnosima. Takva jednostranost u objaãçavaçu druãtvenih pojava uproãñava stvarnost. i çihove spoÿne politike. 8.. In Defence of the National Interest. Primeçujuñi ovaj stav na posleratni sukob. svetla i tame. Naroåito se ovaj zakÿuåak moæe primeniti na odnose SAD i SSSR. Veliki nedostatak ove teorije je upravo u tome ãto ne æeli da vidi promene koje nastaju u razvitku ÿudskog druãtva. ãto je u zavisnosti kako od politiåke 70 Nav. promene koje meçaju u biti zahteve i moguñnosti jedne dræave. u kojoj se pored teorijskih analiza mogu slediti i politiåki stavovi samog autora u nizu pitaça meœunarodne politike. str. delo.

Kakve su ozbiÿne promene nastale u odreœivaçu nacionalnog interesa u trenutku prelaza kapitalizma u çegov monopolski stadijum? Nisu li kolonije u to vreme bile osnovni interes imperijalizma? Porediti ove “nacionalne interese” s onim koji su postojali u feudalizmu ili li-beralnom kapitalizmu ne izgleda moguñe. çeno ponaãaçe ñe biti isto u razliåitim periodima istorije. oslaçajuñi se na prouåavaçe prakse. otiãle u drugu krajnost preuveliåavaçem nekih proseca u meœunarodnim odnosima. Ili. Najzad. Danas se nikako ne moæe smatrati da reka Rajna ima isti strateãki znaåaj u odnosima Francuske i Nemaåke kakav je imala prethodnih vekova. Za nauåno prouåavaçe uloge sile u meœunarodnim odnosima. Zbog svega toga teãko je odræiva tvrdça da su interesi stalne kategorije koje nisu u zavisnosti od vremena i mesta. jer ono podleæe zakonitostima ove politike. koja moæe da obezbedi sve potrebne uslove za razvoj i opstanak toga druãtva. Ono ãto nekim interesima daje spoÿni izgled nepromenÿivosti. To je samo jedno pitaçe u kompleksu problema uloge sile u ovim odnosima. nije li sasvim lako zapaziti razlike na tom poÿu u vreme u kome joãnisu bile formirane nacije u Evropi i kasnije. çenom znaåaju. napredak tehnologije moæe da omoguñi da se na jednom do juåe sterilnom tlu razvije materijalna proizvodça. neophodno je utvrditi druãtvene uslove u kojima se politika sile raœa i na osnovu toga doneti zakÿuåke o çenom prisustvu. Oni su podloæni promenama koje nastaju delovaçem zakonitosti druãtvenog razvitka. to je ãiri druãtveni kontekst unutar kojeg dolazi do formulisaça ili ostvareça nekog interesa. pacifistiåkih i legalistiåkih shvataça. odsustvu i moguñnostima çenog nestajaça iz meœunarodnih odnosa. Ako u meœunarodnim odnosima neka dræava sledi politiku sile. Nastale u kritici utopistiåkih. U istoriji takva staça su najåeãñe uzrokovala agresivno ponaãaçe i osvajaåku politiku u meœunarodnim odnosima. one su. zakonitosti su stalne i obrnuto. Za teorijsko objaãçeçe politike sile u meœunarodnim odnosima nije dovoÿno raspravÿati samo o postojaçu efikasnih pravila ponaãaça koja bi spreåila primenu sile u meœunarodnim odnosima.organizacije druãtva. kao ãto je to sluåaj i sa drugim pojavama druãtvenog æivota. tako i od tehnoloãkog stupça proizvodçe na kome se dato druãtvo nalazi. U odreœenim uslovima razvoja proizvodnih snaga. a naroåito uloge sile. kojim su evropske dræave takoœe reãile niz svojih graniånih pitaça? Nekadaãçe znaåeçe strateãkih granica sa promenama koje su nastale u tehnici naoruæaça sada trpi ozbiÿne promene. to vaæi za sve druãtvene pojave: kada postoje isti uslovi. Realistiåke” teorije bez sumçe imaju svoj znaåaj u razvoju nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa. moguñnostima delovaça. te kao takvi meçaju politiåku kartu Evrope u posledçih sto godina çene istorije. zadræimo se na fundamentalnim interesima koji proizilaze iz samog opstanka jedne dræave kao teritorijalnog oblika potpunog druãtva. Meœutim. 34 . Moæe li se porediti ovo staçe nastalo s formiraçem nacionalnih dræava u Evropi sa staçem koje je nastalo Vestfalskim mirom 1648. Ali. ako uzmemo teæçe dræava u odnosu na promene dræavnih granica. kada nacije istiåu svoje zahteve koji ubrzo prerastaju u princip narodnosti. jedna dræava moæe da se naœe u situaciji da na çenoj teritoriji nema prirodnih uslova za razvoj takvog tehnoloãkog tipa proizvodçe.

çeni osnovni stavovi mogu da imaju negativne posledice u formiraçu sistema miãÿeça. Drugim reåima. to joãne znaåi da je ona osnova meœunarodnih odnosa. dok bi se u suprotnom ostalo na opisu prakse. B. sila nije niti moæe biti osnova koja odreœuje meœunarodne odnose. koji preko politiåkog sistema vlasti moæe da ima uticaja na razvoj meœunarodnih odnosa u kojima ne treba zanemarivati delovaçe subjektivnih åinilaca. ne moæe tvrditi da ta pojava predstavÿa osnovu åitavog poretka stvari u druãtvu. Institucionalistiåke teorije U objaãçavaçu prirode i suãtine meœunarodnih odnosa oduvek je bilo prisutno miãÿeçe da se ovi odnosi. Ovim se nikako ne misli da je moguñe iñi putem teorijskog uopãtavaça bez prouåavaça prakse. postoje uslovi koji omoguñuju da se mirnim sredstvima putem meœunarodne saradçe postignu neki interesi. Lako se dE2 zapaziti u istoriji da sukob i saradça predstavÿaju samo krajçe taåke ovih odnosa i da se izmeœu tih taåaka razvijala razgranata mreæa odnosa koji su iãli razliåitim putevima. Meœutim. sporova. Pored toga. pa åak i ako preovlaœuje u epohi ÿudske istorije koju poznajemo. postavÿa se pitaçe druãtvene funkcije “realistiåke teorije”. Prema tome. veñsamo to da se. Nesumçiva je çena ideoloãka obojenost i doktrinarna pristrasnost. Drugim reåima. i ono postoji. i uslovi koji dovode do primene sile s ciÿem çihovog ostvareça. ãto moæe da dovede do uopãtavaça oblika ispoÿavaça jedne druãtvene pojave. pritisaka. veñsamo jedan od oblika u kojima se ti odnosi javÿaju. za razliku od drugih druãtvenih odnosa. postoje uslovi u kojima sila moæe biti podobna za ostvarivaçe dræavnih interesa i uslovi u kojima ona to ne moæe biti. koji se takoœe mogu mirnim putem reãavati. Znaåi. unutar kojih je dolazilo do saradçe u vezi sa nekim pitaçima i do sukoba u vezi sa drugim itd. to je u zavisnosti od niza okolnosti koje se razvijaju u meœuzavisnosti. Od oblika i stepena meœuzavisnosti zavisi u krajçoj liniji i oblik odnosa izmeœu strana u çoj.Samo se na taj naåin moæe objasniti jedna pojava. nalaze u “prirodnom staçu”. uz primenu najrazliåitijih sredstava: mirnih naåina saradçe. Ovo delovaçe je naroåito moguñe. u pospeãivaçu kretaça koja u materijalnoj osnovi imaju uslove za primenu politike sile u meœunarodnim odnosima. ako se samo sila uzima kao osnova za teorijsko objaãçeçe meœunarodnih odnosa. ako se jedna pojava åesto sreñe u datoj praksi druãtvenih odnosa. zanemarujuñi uzroke koji su je uslovili. Nesumçivo je da sila ima znaåajno mesto u meœunarodnim odnosima i da je kroz åitavu çihovu istoriju snaæno uticala na çih. sukoba. U meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima razvijaju se razliåiti oblici u kojima dræave zauzimaju svoje mesto u sistemu meœunarodne zajednice. jer je sila nesumçivo samo krajça taåka u rasponu koji predstavÿa meœunarodne odnose. Da li je moguñe ostvariti interese kroz saradçu ili sukob. onda se dolazi do çihove uproãñene slike. Najzad. jer ne postoje odgovarajuñe institucije koje bi svojom delat35 . te da ona ima determinantnu ulogu u çemu.

zbog toga ãto dræave ne pristupaju ravnoteæi iskreno. Kada kritikuje ravnoteæu snaga kao instituciju za odræavaçe meœunarodnog mira. niti su kao takve dorasle potrebama koje treba da zadovoÿe u meœunarodnim odnosima. veñu çoj vide moguñnost da uveñaju svoju moñi da.72 Stoga bi. veñprvi veñi neuspesi Druãtva na-roda (rat u Etiopiji. “American Journal of International Law”. nisu dovoÿno efikasne niti dovoÿno dobro organizovane. nastajale su i institucije koje su upravo proizilazile iz sukoba. Q. te institucije bi bile: meœunarodno pravo. tako da se ona moæe svrstati u red lega-listiåkih i idealistiåkih pristupa prouåavaçu meœunarodnih odnosa. usmerilo je ispitivaçe nekim drugim pravcima. suverenost. i ako postoje. meœu pravnicima internacionalistima zavladalo je uvereçe da se putem meœunarodnog prava. on se i danas javÿa u savremenoj teoriji meœunarodnih odnosa. Meœutim. Osnovna osobina ovog teorijskog pravca je da u organizaciji institucija meœunarodne zajednice vidi izlaz iz stalnih kriza u koje ovi odnosi zapadaju zbog prisustva politike sile i çenih posledica. organizovano druãtvo deluje preko svojih institucija s ciÿem zaãtite oãteñenog i kaæçavaça onoga koji je ugrozio vrednosti drugoga. Naime. Hitlerova okupacija Rajnske oblasti i anãlus u Austriji) poÿuÿali su ovo uvereçe da se putem prava i pravne zabrane oruæanih sukoba moæe iskÿuåiti politika sile iz meœuna-rodnih odnosa. Institucionalistiåka teorija je naãla neposrednu inspiraciju u meœunarodnom pravu. Rajt kaæe da ona nema uslove da odræava mirne odnose. 36 .noãñu mogle da obezbede meœunarodni mir. Wright) smatra da su meœunarodni odnosi oduvek poznavali razliåite institucije pomoñu kojih je u çima odræavano mirno staçe i koje su spreåavale izbijaçe sukoba. mogu iskÿuåiti sukobi iz meœunarodnih odnosa. kad to postignu. Ovakvo iskustvo s Druãtvom naroda. Unutar jedne dræave. tako da su dræave prinuœene da vode i napadaåke ratove da bi zaãtitile svoje interese. Ovakav naåin gledaça na meœunarodne odnose izrazio je joãMonteskije (Montesÿuieu). koje s Druãtvom naroda dobija instituciju koja bi trebalo da obezbedi çegovu efikasnu primenu. do sada nisu bile dovoÿno dobro organizovane. ponaãaçe pojedinaca je re-gulisano nizom pravila iza kojih stoje odgovarajuñe institucije koje obezbeœuju poãtovaçe ovih pravila. Tako se doãlo do osnovne ideje institucionalista da meœunarodne institucije. kako bi se dobilo objaãçeçe za ovaj nesklad izmeœu meœunarodnog prava i stvarnosti. nakon stvaraça Druãtva naroda. Rajt (Q. dok one institucije koje ugroæavaju te vrednosti. rat itd. Rajt naroåitu paæçu poklaça 72 3/1943. Po çemu. Wright. po çemu. ravnoteæa snaga. Pored ovakvih institucija u meœunarodnim odnosima. on je postojao i mnogo pre çega. o ÿudskim pravima. Jedan od glavnih predstavnika ove teorije u nauci meœunarodnih odnosa K. Balance of Power and International Law. U meœunarodnim odnosima takve institucije. kao ãto je rat. zbog prihvataça ideja roœenih u pravnom idealizmu izmeœu dva rata. da bi iz çih bila iskÿuåena politika sile. koje treba da urede odnose izmeœu dræava i da spreåe sukobe izmeœu çih. treba iskÿuåiti iz meœunarodnih odnosa. Ukoliko neki pojedinac svojim ponaãaçem prekrãi ova pravila. trebalo stvoriti institucije koje bi vodile raåuna o åoveånosti. poremete ravnoteæu u svoju korist.

ãtaviãe.73 Iz ovog stava prema ravnoteæi snaga Klod izvodi zakÿuåak da je nemoguñe porediti sistem kolektivne bezbednosti sa ravnoteæom snaga u pogledu znaåaja za odræavaçe meœunarodnog mira.meœunarodnim organizacijama koje nastaju izmeœu dva rata i posle Drugog svetskog rata.. Claude Jr. Univerzalizacija svetskih odnosa saradçe i sukoba. 37 . postojeñe organizacije regionalnog karaktera (npr. Oni polaze od toga da uspeh meœunarodnih organizacija leæi u tome ãto u svetu neprekidno jaåa meœuzavisnost dræava. 1962. Oni smatraju da Poveÿa UN predstavÿa solidnu osnovu za razvoj institucija u meœunarodnim odnosima. jer one mogu delovati na uravno-teæavaçe interesa putem razliåitih mehanizama. nego ãto bi to bio sluåaj s jednom organizacijom koju bi saåiçavale sve dræave sveta. str. Kloda (I. tako i voÿu da donose svoje odluke samo na osnovu procene sile. meœu kojima je svakako viãi stepen razlika i nejednakosti nego izmeœu zemaÿa jednog uæeg regiona. dok druga iskÿuåuje silu iz meœunarodnih odnosa. koji ozbiÿno kritikuje ravnoteæu snaga u meœunarodnim odnosima. Klod vidi u tome konaåno reãeçe za iskÿuåeçe sile iz meœunarodnih odnosa. dok drugi smatraju da su univerzalne organizacije korisnije za oåuvaçe mira. U tom smislu. Elementi koji åine nacionalnu silu treba da budu dovoÿno jasni da dozvole realnu procenu relativne snage dræava i dovoÿno postojani da dozvole da ove procene posluæe za izvestan period vremena kao baza politike”. sliånost problema koji ih potiskuju. Ovom shvataçu se u priliånoj meri pribliæava i shvataçe ameriåkog pisca I. Dosadaãça praksa na ovom poÿu moæda daje viãe za pravo ovim drugima. koja je danas oåigledna. Random House. New York. ovim piscima izgleda prihvatÿiva. ãto stvara potrebu usklaœivaça odnosa u pravcu ostvareça interesa svake pojedine dræave. Claude Jr. Power and International Relations. Organiza73 I. Arapska liga.). razvojem kulturne i tehniåke saradçe i razvojem sistema kolektivne bezbednosti. Regionalisti polaze od toga da izmeœu dræava jednog regiona postoji viãi stepen bliskosti i razumevaça. koje bi sadræale razliåite vidove na-dleænosti i zadataka na planu oåuvaça svetskog mira. U ovom smislu moglo bi se smatrati da institucionalisti daju ozbiÿan doprinos sagledavaçu moguñnosti za razreãavaçe protivureånosti meœunarodnih odnosa. On im pridaje veliki znaåaj za odræavaçe meœunarodnog mira. 91. Jedni su prista-lice organizacije na regionalnim osnovama. te da je stoga nemoguñe zamisliti uspeãno regulisaçe odnosa unutar jednog geografskog regiona a da se ne vodi raåuna o svetskim odnosima u celini. Meœu institucionalistima postoji razlika u stavovima oko organizovaça ovakvih meœunarodnih institucija. Prva je oåigledna posledica politike sile. Naime. Univerzalisti smatraju da svet saåiçava jedinstvo svih uslova za æivot dræava. sluæi ovima kao argument za dokazivaçe svojih stavova. tako da meœunarodna organizacija jednog regiona ima mnogo viãe uslova za efikasno delovaçe u pravcu razreãavaça protivureånosti na tom uæem podruåju. ideja svetske vlade. On kaæe da oni “koji donose odluke o meœunarodnim odnosima treba da imaju kako slobodu. uz primenu federalnih naåela.

Naprotiv. ali ako u meœunarodnim odnosima postoje sukobÿeni interesi. to se mora odraziti i na postojaçe i delaçe meœunarodnih institucija. regionalne organizacije su neophodne ali one ne mogu uspeãno funkcionisati ako nisu ukÿuåene u univerzalnu meœunarodnu organizaciju. Ukoliko u meœunarodnim odnosima preovlaœuju procesi sukoba. iznalaæeçu reãeça van sukoba. Ono ãto se moæe prihvatiti kod institucionalistiåke teorije je çen u suãtini idealistiåki pristup meœunarodnim odnosima. te se poboÿãaçe ovih meœunarodnih institucija moæe smatrati kao put u organizovaçu meœunarodne zajednice ka preovladavaçu anta-gonizama u meœunarodnim odnosima. Organizacija afriåkog jedinstva i dr. Ali. takoœe u svetskim razmerama. Psiholoãke teorije Kao ãto u opãtoj sociologiji na Zapadu uglavnom dominira psiholoãki pristup prouåavaçu druãtvenih pojava.) ne pokazuju da unutar jednog regiona postoje veñe moguñnosti za regulisaçe odnosa izmeœu dræava i pored bliskosti koja je nesumçiva. Stepen antagonizma. zbog oåigledne povezanosti savremenog sveta i meœuzavisnosti. S druge strane. koji oznaåava odreœeno staçe u meœunarodnim odnosima. Isto tako. tako i u teoriji meœunarodnih odnosa ovaj pristup ima veliku primenu. sasvim razumÿivo. ometati funkcionisaçe sistema kolektivne bezbednosti. negde na sredini. nosioci ove teorije zanemaruju åiçenicu da su meœunarodne institucije poslediåne pojave u odnosu na procese i kretaça u meœunarodnim odnosima. 2. meœunarodna organizacija kolektivne bezbednosti moæe biti savrãeno ustrojena. uslovi koji nastaju u osnovi meœunarodnih odnosa. Na primer. Takav je sluåaj sa nekim zapadnoevropskim organizacijama. pospeãivañe stvaraçe meœunarodnih organizacija i çihov uspeãan rad. po formi i po suãtini. Najboÿi dokaz za ovakvu tvrdçu su upravo sluåajevi stvaraça Druãtva naroda i Ujediçenih nacija. Istina je. verovatno. reflektuje svoj uticaj na moguñnost delovaça meœuna-rodnih organizacija. a koji doprinose saradçi. savezi i blokovi sila i koji svakako ometaju rad ovakvih organiza-cija. kao ãto su Zajedniåko træiãte i neke druge. Naime.cija ameriåkih dræava. Treba imati u vidu da unutar jednog regiona postoje veñe sliånosti ali i razlike u interesima koji se najåeãñe baãunutar regiona i stvaraju. ono 38 . unutar kojih su nastajali sistemi ravnoteæe. Åiçenica je da su sukobi åeãñi meœu susedima nego meœu udaÿenim dræavama. moæe se oåekivati nastajaçe sistema ravnoteæe snaga koji ñe.74 Teãko je ovaj pravac obeleæiti kao jedinstven sistem. kojima je ciÿ odstraçivaçe antagonizma. Ono ãto se moæe prihvatiti od institucionalista je to da se u meœunarodnom organizovaçu vidi jedan proces koji vodi svesnom usklaœivaçu odnosa izmeœu dræava. neki regionalni sporazumi pokazuju izuzetnu sposobnost i vitalnost u obavÿaçu funkcija organizacije meœunarodne saradçe. regionalne organizacije su åak na niæem stupçu sposobnosti za vrãeçe ovih funkcija i od samih Ujediçenih nacija kao svetske organizacije.

preovlaœuju u ovoj nauci. mora postojati i drugi. 3334. javÿa se sa svojim istraæivaçem S. u svom radu S one strane principa uæivaça. 75 39 .ãto ga odlikuje u celini. 1974. 76 E. To znaåi da uz Eros postoji i instinkt smrti”. jeste objaãçeçe pojava meœunarodnog æivota na psiholoãkoj osnovi. Zagreb. Wegovi prethodnici nisu bili sloæni u tome koje instinkte treba izdvojiti kao determinante za ÿudsko ponaãaçe. str. Veoma je teãko taåno izvrãiti klasifikaciju savremenih teorija psiholoãke orijentacije. Stoga je svaka klasifikacija maçkava i moæe sluæiti samo kao putokaz u lavirintu ovih studija. Ova nova dihotomija izmeœu Erosa (instinkta æivota) i Tanatosa (instinkta smrti). U prvoj fazi svoga rada on je uspeo da sve instinkte svede na dva osnovna: instinkt samoodræaça i libido. Izgleda kao da je neophodno da uniãtimo neku drugu stvar ili osobu. 254. Frojd izvlaåi zakÿuåak o sliånom uzroku koji dovodi do sukoba izmeœu druãtvenih grupa. koje. i to one bihevioristiåkog pravca. nav. Jerotiñ. str. Anatomija ÿudske destruktivnosti. jer se one ne javÿaju u sasvim åistim oblicima. suprotan instinkt koji teæi razbiti te celine i odvesti ih natrag u çihovo prvobitno neorgansko staçe. Instinktivistiåke teorije U istoj epohi u kojoj sociologija prihvata filozofske stavove o ÿudskoj prirodi kao uzroåniku druãtvenih sukoba i rata i. Frojd (S. po: E. koji nauånim metodima i prouåavaçem æivota åoveka dolazi do teorije koja objaãçava sukobe izmeœu pojedinaca i druãtvenih grupa instinktom agresivnosti. poåeo je u biti da meça svoju teoriju instikata uvoœeçem dihotomije izmeœu Erosa i instinkta smrti. II. t.76 Iz ovog stava o instinktivnoj agresivnosti kod pojedinca. i socijalno-psiholoãke teorije. U savremenoj teoriji meœunarodnih odnosa uglavnom dominiraju instinktivistiåka objaãçeça kada je reå o meœunarodnim sukobima i ratu. str. da bi se zaãtitili od teæçe za samouniãteçem”. “Naprijed”. A. nav. Smatra se da je Frojd zaåetnik teorije agresije. to je sasvim sigurno. on u Novim uvodnim predavaçima (1933) piãe o delovaçu destruktivnog instinkta koji je filogenetski uåvrãñen u åoveku. Nelagodnosti u kulturi. S. BIGZ. åija interesantnost i znaåaj ne mogu biti zanemareni. i åije je delovaçe zbog toga nezadræivo i neizmenÿivo: “åini se da spreåena agresija ukÿuåuje ozbiÿnu povredu. Vrlo obimna bibliografija moæe se nañi u studiji UNESCO-a De la nature des conflits. Vidi takoœe V. doãao sam do zakÿuåka da osim instinkta za oåuvaçe æive tvari i za povezivaçe u sve ãire celine. kao i prouåavaçe psiholoãkih åinilaca koji deluju na ove pojave. 1975. Beograd. U toj fazi svoga rada on nije obrañao paæçu na agresivnost i destruktivnost kod åoveka. moæe se reñi. Godine 1920. Sam Frojd to objaãçava na sledeñi naåin: “Poåevãi od nagaœaça o poåecima æivota i od bioloãkih paralela. ostaje na istom nivou nauåne provere ovoga stava kao i ranije filozofija. Fromm. Psihoanaliza i kultura. Paris. Ovaj svoj stav o ratu izneo je u pismu koje je 74 1957. da ne bi uniãtili sebe. Fromm. Freud.75 U svom daÿem radu na razradi ove dihotomije. Freud). 252. delo. zameçuje prvobitnu izmeœu instinkta samoodræaça i libida.

79 Naime. iako nisu na to primorane ekonomskim potrebama.poslao A. nav. polaze od istih zakÿuåaka o agresivnosti kao sastavnom delu prirode æivih biña. Lorenc. Sve grabÿive æivotiçe su evolucijom stekle prirodne inhibicije protiv ubijaça pripadnika sopstvene 77 E. 40 . to nagoni nekog Aleksandra Velikog ili Napoleona da ærtvuju milione æivota i pokuãaju da ujedine svet pod sopstvenom vladarskom palicom”. To bi sluæilo kao bioloãko opravdaçe za sve odvratne i opasne impulse protiv kojih se borimo. Lorenz) O agresivnosti. str.78 Osnovu za ovakav stav Lorenc nalazi u objaãçeçu da u åovekovoj evoluciji nije delovala selekcija koja bi dovela do stvaraça inhibitornih mehanizama. “Vuk Karaxiñ”. ako se ove sile okrenu uniãtavaçu vaçskog sveta. åovek od prirode nije bioloãki opremÿen da bi bio grabÿiva æivotiça. mada se hrani mesom. tako da çegov znaåaj ima dvostruki smisao. 169. Moramo priznati da su oni bliæi prirodi nego naãa otpornost prema çima. O agresivnosti. 173. pod naslovom: Åemu rat?.”77 Frojdova teorija agresivnosti se reafirmiãe ãezdesetih godina. delo. koja iako se razlikuju od Frojdovih. ãto je naroåito zabeleæeno pojavom dela K. Ali jedan od instinkta smrti i daÿe deluje unutar organizma. to dovodi dve politiåke partije ili religije sa veoma sliånim programima spaseça da se ogoråeno bore. delo. a ponajviãe i samog åoveka. str. Meœutim. dovela su do niza novih shvataça. On se åak usuœuje da åitavu ÿudsku istoriju posmatra u najveñoj meri kao posledicu bioloãkih i psiholoãkih determinanti åovekove prirode. Fromm. Beograd. Organizam takoreñi ãtiti sopstveni æivot uniãtavaçem çemu stranih æivota. Lorenca (K. godine. Koristeñi se rezultatima ovih istraæivaça. Einstein) 1933. Novija. On kaæe: “Instinkt smrti pretvara se u destruktivni instinkt kada se uz pomoñposebnih organa usmerava prema vaçskim objektima. Åak smo poåinili herezu kada smo poreklo savesti pripisivali ovom kretaçu agresivnosti prema unutar. 1979. veoma opseæna istraæivaça ponaãaça æivotiça. “Nerazumevajuña i nerazumna ÿudska priroda navodi dve nacije da se takmiåe. te zahteva posebnu paæçu. organizam ñe biti rastereñen i efekat mora biti koristan. Iako je u ovom pismu u osnovi obuzet pacifistiåkim idejama. koje danas vrãi veliki uticaj u nauci i u javnosti. U drugu ruku. u ovoj internalizaciji destruktivnog instinkta nastojali smo nañi izvore mnogih normalnih i patoloãkih pojava. 78 K. Primetiñete da nije mala stvar ako ovaj proces ide paralelno: to je apsolutno nezdravo. 79 Nav. onda on mora biti prisutan i kod æivotiça. Ako je ovaj instinkt bioloãki ugraœen u æivim organizmima. Lorenc objaãçava ponaãaçe åoveka pomoñu analogije s ponaãaçem æivotiça. on u stvari izraæava do kraja svoje osnovne stavove o instinktivnoj uslovÿenosti åovekove destruktivnosti koja vodi i takvim pojavama kao ãto je rat. 274. str. Frojdova teorija o instinktu smrti nije mogla biti nauåno dokazana. za ãto je takoœe potrebno nañi objaãçeçe. kasnija istraæivaça ponaãaça æivotiça nisu potvrdila ove çegove hipoteze. Ajnãtajnu (A. savremeni biolog K. koji bi spreåavali ubijaçe pripadnika sopstvene vrste.

S obzirom na to da su prirodni instinkti nepromenÿive konstante. Posebno treba biti obazriv prema tvrdçi da “danaãçi civilizovani åovek” pati od “nedovoÿnog praæçeça nagona agresivnosti”. ne postoje izgledi da åovek iz druãtvenog æivota iskÿuåi destruktivna ponaãaça. Zapaæaça do kojih su doãli neki istraæivaåi u etnologiji veñtridesetih godina. delo. u kojima je ona na nedvosmislen naåin pokazala da Frojdova teorija libida moæe da vaæi za jednu sredinu a da je potpuno neprimeçiva u nekoj drugoj druãtvenoj sredini”.85 “Zaokret je naroåito vidÿiv objavÿivaçem kçige Karen Horney Novi putevi psihoanalize i drugih. Jerotiñ. inaåe slabe. 52. delo.86 80 Nav.80 Jedina koånica razarajuñem delovaçu instinkta agresije jeste åovekova sposobnost da oseña odgovornost. Pear.84 Instinktivistiåke teorije danas trpe ozbiÿne kritike. jer opravdava najveñe zloåine koji su vrãeni i koji mogu biti vrãeni. 170. to åoveåanstvo nije nikada u potpunosti prevaziãlo moguñnost samouniãteça. da u sebi ne krije neke ozbiÿne opasnosti. mada je funkcionalno povezan s individualnom agresijom. s jedne strane. ubijaça i uniãtavaça. 41 . stvara apatiåno raspoloæeçe i prepuãtaçe sudbini pred moguñnoãñu nuklearnog samouniãteça åoveåanstva. jer u modernoj zajednici ne postoji nikakav opravdani mehanizam za agresivno praæçeçe. 84 “ Nav. jer takva opasnost i ne postoji. 86 V. delo. sopstvene otkoåne mehanizme i. str. Ovo je ujedno najopasniji od svih zakÿuåaka instinktivistiåkih teorija. Vidi: V. 148.83 Ova teorija bi se mogla primiti kao interesantan pokuãaj objaãçeça nekih krupnih pitaça åovekovog æivÿeça. jer su posledica neurofizioloãke strukture åoveka. opravdava ratove. UNESCO. isto.82 Ovaj borbeni entuzijazam zaokupÿa ÿudske grupe koje se bore protiv zajedniåkog neprijateÿa. veñi pripadnika sopstvene vrste”. str. “Postoje dokazi da su prvi izumiteÿi kamenog oruœa odmah koristili svoju novu alatku ne samo za ubijaçe divÿe æivotiçe. 174 85 i 181182. 81 Nav. 171. 1957. Ovde se Lorenc sasvim pribliæava Frojdu. str. antropologiji i sociologiji. T. Meœutim. nav. poãto je åovek opremÿen sposobnoãñu apstraktnog miãÿeça. 82 Nav.81 Åovekov instinkt agresije odraæava se u “borbenom entuzijazmu”. on ima sopstveno opera-tivno ponaãaçe. delo. 83 Nav. ukazuju na to da agresivnost i konkurencija u nekim kulturama ne postoje kao dominantni oblici ponaãaça. bioloãke sposobnosti za borbu stvaraçem oruæja. 194. delo. L’E9tude psychologique des E9tats de tensions et des conflits. kako od drugih psiholoãkih ãkola (biheviorizma) tako i u biologiji. on je mnogostruko pojaåao svoje. 173. delo. on stvara specifiåne oseñaje zadovoÿstvu“. iz åega proizilazi moral kao skup pravila koja ga ograniåavaju u ponaãaçu. on je kao takav izraz kolektivne agresije. H. str. Ona. dok to sa negrabÿivim æivotiçama nije sluåaj. str. str. kao seksualni nagon ili bilo koji drugi jak instinkt. koji je pravi “autonomni instinkt”. Paris. a s druge strane. Jerotiñ.vrste. str. neurofiziologiji. Poãto moral nema snagu prirodnog instinkta.

1962. moæe li se pojmom agresije obuhvatiti kako ponaãaçe i reakcija åoveka koji brani svoj æivot. Rani radovi. On se opravdano pita. F. 89 K. kada polemiãe s Bentamom (Bentham). Simon and Schuster.Najargumentovaniju i najiscrpniju kritiku instinktivis-tiåkih teorija dao je E. na primer. a. æelimo da znamo ãta je psu korisno. 2862. Ovaj vid agresije je specifiåan za åoveka i gotovo da ga nema kod sisara. tj. nav. on kaæe: “Princip korisnosti nije Bentamovo otkriñe. Vidi takoœe: K. Kapital I. 1961. meœu kojima su naroåito interesantna ona u oblasti neurofiziologije i antropologije. Polazna taåka çegove kritike je sE2mo odreœivaçe pojma agresije. meœutim.89 Hipotezu od koje je poãao. 87 E. K. koju je izrazio u jednom svom drugom radu.88 Marks je na viãe mesta ukazao na tu dvojnost åovekove liånosti. Ekonomski i filozofski rukopisi iz 1“4. koju deli sa svim æivotiçama: ona je filogenetski uåvrãñena i deluje automatski u vidu napada ili bekstva onda kada su vitalni interesi ugroæeni. E. onda je tu u pitaçu prvo ÿudska priroda uopãte. Prva. From izraæava svoje poimaçe Marksove ideje o dvojnosti ÿudske prirode. 506. “Naprijed”. E. 23. odnose itd. Marks. str. a ne s beskrajno promenÿivom. Beyond the Chains of Illusion. On ovu vrstu agresije naziva defanzivnom ili benignom agresijom. onda moramo temeÿno prouåiti pseñu prirodu. str. te je svrha sama sebi. kako to environmentalistiåka teorija pretpostavÿa”. 1947. Marks. From u svojoj najnovijoj kçizi Anatomija ÿudske destruktivnosti. “Kultura”. New York. Ako. On je samo bez duha reprodukovao ono ãto su Helvecije i ostali Francuzi XVIII veka duhovito izrazili. tako i ponaãaçe razbojnika koji ubija u pÿaåki svoju ærtvu? Postavÿajuñi ovaj problem. ona je reakcija na pretçe odræavaçu jedinke ili vrste.87 Ovim svojim stavom E. Wu smatra bioloãki adaptivnom jer ona nastaje zajedno sa uzrokom koji ju je izazvao. E. Kad taj princip primenimo na dva åoveka. Zagreb. ãto znaåi da je filogenetski programirana agresija. From ispituje u nizu istraæivaça. E. From smatra da su socijalni uslovi ti koji åoveka opredeÿuju da li ñe u svom ponaãaçu izabrati destruktivnost ili saradçu. 88 42 .. From za svoju hipotezu uzima stav da se kod åoveka moraju razlikovati dve potpuno razliåite vrste agresije. nije filogenetski uåvrãñena i nije bioloãki adaptivna. a potom ona koja se meça u svakoj istorijskoj epohi”. My Encounter with Marx and Freud. Marks. U Kapitalu. kakva Fromm. Engels. Neurofizioloãka istraæivaça su pokazala da: “Mobili-zacija agresije u odgovarajuñim povrãinama mozga u sluæbi je æivota. Beograd. delo. te socijalne prilike deluju “povezano s åovekovom bioloãki determinisanom egzistencijalnom situacijom i potrebama koje iz çih izviru. neizdiferenciranom psihom. destruktivna i okrutna ponaãaça mogu se smatrati malignom formom agresije. From. Meœutim. u kome kaæe da se “Marks suprotstavÿa dvema stanoviãtima: istorijskom prema kojem je ÿudska priroda supstancija koja postoji od samog poåetka istorije i relativistiåkom prema kojem ÿud-ska priroda nema nikakvih sebi svojstvenih osobina i predstavÿa samo odraz druãtvenih uslova”. str. 31. Ona. str. Za razliku od ove vrste agresije. Sama ova priroda se ne moæe iskonstruisati iz principa korisnosti. kada çime hoñemo da ocenimo sve ÿudske radçe. pokrete.

Rajta. a naroåito u SAD. æeÿa. delo. Scott): “Osoba koja ima sreñu da æivi u okolini koja je ne stimuliãe na borbu neñe patiti od psiholoãkog ili nervnog oãteñeça zato ãto se nikada ne bori”. izazvano spoÿnom stimulacijom. Antropoloãka istraæivaça ukazuju na to da postoje velike razlike u agresivnosti primitivnih ÿudskih zajednica. i obrnuto. 94 J.91 b. nav. Åovek u ratu ima najviãe moguñnosti da isprazni napetost koja traæi agresivna ponaãaça. Aggression. åak i miãÿeçe i oseñaj. prvobitne ÿudske zajednice na skupÿaåkom nivou. Socijalno-psiholoãke teorije u teoriji meœunarodnih odnosa uzimaju za osnovu objaãçeça sukoba u druãtvu “staçe tenzije”. do koje je on doãao na osnovu posmatraça 653 plemena koja æive na zemÿi. Pear. shvataçe.postoji kod æivotiça i åoveka bioloãki prilagodÿiva. defanzivna reakcija”. nije neophodna povezanost ova dva staça: moguñe je da postoji staçe napetosti a da ne doœe do sukoba. 1934. str. t. nav.92 B. 126. slika. 43 .93Iz ovakvog staça moguñe je oåekivati nastajaçe sukoba. primitivnom lovaåkom i primitivnom poÿoprivrednom nivou su maçe ratoborne od onih na viãem nivou. zabrinutosti ili sklonosti nasiÿu. Osnovna ãema objaãçeça ovih teorija je sledeña: tenzija agresija sukob rat. a te razlike su u vezi sa stepenom druãtvene razvijenosti koji su te zajednice postigle. P. str. Skota (J. ove teorije se zadovoÿavaju åiçenicom postojaça staça tenzije bez ulaæeça u neposredne uzroke nastajaça toga staça.94 Biheviorizam se zasniva na premisi da je predmet ÿudske psihologije ponaãaçe ili delovaçe ÿudskih biña. London. Man. Bihevioristiåke teorije Pored instinktivistiåkih teorija u psihologiji su se razvile i socijalno-psiholoãke teorije. Po çegovom miãÿeçu. str. u çihovoj subjek90 E. on je iz psihologije izbacio sve subjektivne pojmove koji se ne mogu neposredno posmatrati. 92 E. Meœutim. Chicago. Frommu. 1945. 91 . str. nav. Morals and Society. Nav. str. Univ. Naime. P. I. Fromm. 104. a ono ãto ove teorije preuzimaju iz teorije agresivnosti je potreba za praæçeçem. i ne postoje dokazi o spontanoj unutraãçoj stimulaciji”. po E. “Svi naãi dosadaãçi dokazi pokazuju da je borbeno ponaãaçe meœu viãim sisarima.90 E. Flugel. Druãtva prvobitne zajednice. Staçe tenzije (napetosti). S. kao ãto su “oseñaçe. delo. unutar kojih bihevioristiåka teorija danas dominira u graœanskoj sociologiji na Zapadu. koja postoji kod åoveka. Fromm. najåeãñe se opisuje kao staçe uznemirenog iãåekivaça. U hladnom ratu se åak namerno odræavalo staçe napetosti a izbegavao svaki sukob koji bi mogao voditi ratu. ukÿuåujuñi i åoveka. Kao i svojevremeno pozitivizam. nav. O agresiji je bilo veñreåi. From uglavnom prihvata analizu K. From navodi i zakÿuåak jednog od najistaknutijih istraæivaåa agresije X. E. 93 T. H. P. delo. Press. 134. koje je rezultat druãtvenih okolnosti a ne nasleœenih instinktivnih staça. koja se pribliæavaju klasiånom druãtvu. delo. rat koriste kao najåeãñi oblik odnosa sa drugim druãtvima. 109. J. Scott. 1958. dok su sasvim razvijena zemÿoradniåka i stoåarska druãtva najratobornija.

istraæivaçe kriza. oni proãiruju pojam uåesnika ovih odnosa prouåavaçem çihovog ponaãaça. imaju neke predstave çihove ili strane zemÿe. To je sloæen posao koji obuhvata popis i opis åiçenica. Odluke se donose na osnovu ovih predstava a ne realnosti. 44 . sistematisaçe åiçenica s ciÿem da se izvuku åiçenice tipiåne za pojavu koja se prouåava. str. 49. W. kvantifikacija åiçenica i izrada modela. i biheviorizam kao i instinktivizam stavÿa u srediãte prouåavaça ponaãaçe pojedinca i iz çega izvlaåi zakÿuåke znaåajne za objaãçeçe ponaãaça aktera u meœunarodnim odnosima.. po kome je druãtvena pojava kolektivna pojava. str. tzv. Svi oni koji donose odluke. Teãko je prihvatiti.98 Biheviorizam kao teorija ne moæe se odvojiti od postupka nauånog istraæivaça.. New York. meœunarodnoj trgovini. istraæivaçe ratnog pustoãeça”.95Meœutim. mogao saæeti u tri osnovne faze: prikupÿaçe i obrada åiçenica. 4/1971. delo. te da se ona ne moæe drukåije ni razumeti. Dræave su rasporeœene u dva niza jedan koji je sadræao dræave o kojima su prikupÿene informacije. realnost åine rezultati ovih odluka”. i prouåavaçe ponaãaça u toku i posle rata. 96 H. koji åini sastavni deo ove teorije i çenog metoda. koja se odvaja u celini od individualnih stavova. U posmatraçu meœunarodnih odnosa. Predstavnici ovog istraæivaça smatraju da se ponaãaçe moæe raãålaniti na sledeñi naåin: “Ponaãaçe koje prethodi. 12 i 17. da se analizom ponaãaça pojedinaca mogu objasniti ponaãaça velikih druãtvenih grupa kakve su dræave. 99 koja se bavi problemima integracije u meœunarodnim odnosima. Ovaj zbornik radova sadræi studije o javnom mçeçu. kritiåko odabiraçe i proveravaçe verodostojnosti izvora i najzad. Meœutim. Prikupÿaçe åiçenica nije jednostavan posao i ne sastoji se samo u jednostavnom zbiraçu podataka o pojavi koja se ispituje. Bihevioristi. Añimoviãñ. Teorija biheviorizma potpuno je suprotna Dirkemovom shvataçu. smatraju da se druãtvena pojava uvek moæe svesti na individualno ponaãaçe. s ciÿem da se putem selekcije ponaãaça naåine modeli pogodni za analizu i posmatraçe. Boulding. moæe se reñi da u centru istraæivaça bihevioristiåke ãkole stoji proces donoãeça odluka u meœunarodnim odnosima i spoÿnoj politici dræava. pregovorima.. Istraæivaçe mira. International Community. i drugi 95 E. odnosno moæe da vodi ratu. tzv. str. “Meœunarodni problemi”. 1965. a. Na jednom primeru moæe se videti kako je taj posao sloæen. Revue Internationale des sciences sociales. Kelman (ur). predstavama koje postoje kod uåesnika meœunarodnih odnosa jednih o drugima. Elder. Ovaj postupak bi se. Jedan od znaåajnih radova ove ãkole96skoro je u celini posveñen istraæivaçu procesa donoãeça odluka. meœutim. Od pojedinaca do globalnog druãtva postoji serija ponaãaça neograniåenog broja postojeñih ili moguñih uåesnika. i naroåito. istraæuju se åinioci koji pospeãuju saradçu meœu dræavama. U jednoj studiji. 99 R. Fromm. New York. veñna prvi pogled. veñsamo kao ponaãaçe pojedinaca. Cobb. 1970.. uglavnom. “Ove predstave o stvarnosti predstavÿaju najznaåajniji deo meœunarodnog sistema i on se ne moæe razumeti bez çih.97 Biheviorizam je imao i veliki uticaj na istraæivaçe mira. Meœutim. Ch. International Behavior. nav. 98 Vidi Q.tivnoj definiciji”. 3/1965. 97 K. 435.

Prikupÿene åiçenice se ne predaju subjektivnoj oceni istraæivaåa. Tako je geografska udaÿenost data u broju miÿa izmeœu prestonica. Imajuñi to u vidu. 102 J. koji se åesto upotrebÿavaju u analizi konkretnih meœunarodnih odnosa. 45 . Intergovernmental Organization in the Global System 18151964. priroda politiåkog sistema.100Na jednom primeru ovo ñe se najboÿe videti. U ovom modelu posmatra se ponaãaçe dva ili viãe uåesnika u meœusobnim odnosima. trgovina. 1970. Zatim je za ta dva niza napravÿen spisak åinilaca koji doprinose saradçi. stepen razvijenosti pomoñu bruto nacionalnog dohotka itd. 6569. uåeãñe u meœunarodnim organizacijama itd. kao i one åinioce koji mogu uticati na izbor uåesnika u procesu odluåivaça. Svaki od ovih åinilaca je po moguñnosti kvantifikovan i izraæen putem indeksa. 2/1970. autor zakÿuåuje da ñe doñi do prestanka poveñaça broja meœuna-rodnih organizacija. u nekom konkretnom sluåaju.. Za kriterijume kojima se meri intenzitet odnosa uzet je broj sklopÿenih ugovora izmeœu çih. 101 J. b. Pored pri-kupÿaça ovih åiçenica. zatim veze izmeœu graœana tih zemaÿa. Daÿa çihova obrada sastoji se u kvantifikaciji i to uglavnom statistiåkim metodima. koja su nastala kao rezultat primene drugih metodskih postupaka. D. Singer. oni najåeãñe ispituju osobine uåesnika koji u tom procesu mogu uticati na odluke. Singer. D. New York. str. telegrami itd. 65. razmena studenata. tradicija odnosa i dr. International Politics and International Policy. Jedan od najdoslednijih sledbenika biheviorizma101analizira stopu rasta meœunarodnih organizacija od poåetka XIX veka. Kod prouåavaça procesa odluåivaça. Teorija igara je neposredna primena bihevioristiåkog metoda. D. Jedan od osnovnih stavova biheviorista jeste da se nijedna pojava ne moæe nauåno objasniti bez prethodnog posmatraça i mereça. str. i odreœeni su kriterijumi po kojima se meri intenzitet odnosa izmeœu datih dræava. koje omoguñava stvaraçe modela pomoñu kojih se objaãçavaju pojave u stvarnosti. telefonski razgovori. The Behavioral science. stepen razvoja. i tako doñi do opãte teorije koja bi bila efikasnija od svih drugih objaãçeça. U åinioce koji doprinose saradçi ubrojani su: geografska udaÿenost. jer ne moæe biti stalno poveñavan broj dræava. kultura. tu-rista. v. dopisivaçe. Singer.102 Oni su do sada napravili viãe modela.koji je obuhvatio dræave Atlantskog pakta. Osobina bihevioristiåkog postupka dolazi do punog izraæaja tek u postupku kvantifikacije ovako prikupÿenih åiçenica. Model oznaåava apstrahovanu stvarnost datu u jednoj shematizovanoj predstavi slici. stupaç ekonomske razmene... “International Organizations”.. On zakÿuåuje da postoji korelacija izmeœu broja meœunarodnih organizacija i veliåine meœunarodnog sistema i broja dræava u çemu. bihevioristi se naroåito trude da doœu do saznaça o reagovaçu raznih druãtvenih grupa i slojeva na pojedine probleme meœunarodnih odnosa. Ovo posmatraçe nema samo za ciÿ da sazna i opiãe dato po100 J. Od svih modela izloæiñemo samo teoriju igara. Smatra se da obradom åiçenica moæe biti saåiçen model pomoñu kojeg bi mogao biti objaãçen åitav niz istih ili sliånih pojava koje nastaju. Rosenau. The Behavioral Science Approach to International Relations u ediciji: J.

J. predstavÿaju doprinos na putu ka viãem stepenu metodoloãkog prilaza meœunarodnim odnosima. Prvo. jednoj po meœunarodne odnose opasnoj teoriji i drugo. on se uspeãno suprotstavio instinktivizmu. delo. Game Theory and The Analysis of International Conflict. koji treba samo da ilustruje savremene preokupacije bihevioristiåke sociologije meœunarodnih odnosa na Zapadu. 1971. kao i çihova obrada. model integracije. pored toga. str. Obojica ñe biti kaæçeni ako nijedan ne prizna. Zbog toga su i rezultati do kojih se dolazi primenom metoda biheviorizma nepotpuni i jednostrani. jer su veze u meœunarodnim odnosima izmeœu vlada nedovoÿne a u sukobima su i nepostojeñe.naãaçe. biñe teæe kaæçen.105 Ovaj primer igre pokazuje da ñe obe strane izgubiti najviãe ako vode raåuna samo o sopstvenim interesima. Nema ponaãaça koje objektivno postoji odvojeno od liånosti koja se ponaãa. i arbitrerni. “Meœunarodni problemi”. str. 5396. Na ovim sasluãaçima on svakome od çih nudi slobodu ako prizna i oda drugoga. “zatvoreniåka dilema”. Interesantno je napomenuti da u meœunarodnim odnosima. 104 V. 66. osnovne protpostavke biheviorizma su teãko prihvatÿive. strogost i metodiånost u prikupÿaçu åiçenica. Ako. drugi zatvorenik prizna. jer su nastali na osnovu zakÿuåivaça o ponaãaçu sasvim slobodno izabranih aktera i slobodno izabranih tipova 103 J. biñe kaæçeni za teæe delo i tako nastaje tzv. korelacija rata itd. sukobi spadaju u igre u kojima zbir nije ravan nuli jer dobitak jedne strane ne mora da znaåi gubitak za drugu stranu. koja omoguñuje primenu elektronskih raåunara. pak. grafiåki model. delo.106 Ne moæe se poreñi åiçenica da je biheviorizam doprineo prouåavaçu meœunarodnih odnosa. nav. Eksperimentalna igra i simulacija. str. 3/1968. Meœutim. Oni su. U meœunarodnoj politici upravo i jeste najveña teãkoña u tome ãto se ne moæe unapred znati strategija druge strane. statistiåki model. Dimitrijeviñ. kao ãto su model socijalne komunikacije. Rosenau. Nemoguñe je odvojiti åoveka i çegovo ponaãaçe od çega samog.104Ova igra se najboÿe predstavÿa tako ãto se prikazuje odnos dva zatvorenika uhapãena za delo koje su zajedniåki uåinili i koje istraæni organ sasluãava odvojeno. “Fundamentalno razlikovaçe u teoriji igara je ono koje daje klasifikaciju igara na tri osnovne grupe: igre sa istim interesima. postoji niz drugih modela. Forward.103 Meœutim. onda bi mogli svoje ponaãaçe prilagoditi tome i tako nañi najboÿe reãeçe za obojicu. 105 Nav. ostaje nekaæçen. ako prizna. od çegove liånosti u celini. 65. London. 46 . Ako obojica priznaju. Ako bi oba zatvorenika unapred znali moguñe ishode. u ediciji. Harsanyi. Macmillan. koja bi mogla nastati i biti sliåna ili ista kao saåiçeni model igra. teorija igara je najrazvijenija i ima najveñu vrednost u oblasti igara sa zbirom nula: u igri u kojoj dobitak jedne strane predstavÿa gubitak druge strane. 106 Vidi: N. Mnogo povoÿniji ishod bi se mogao oåekivati za obojicu ako bi imali moguñnosti odræavaça meœusobnih veza. ali pod uslovom da drugi zatvorenik ne prizna. The Field of Nations. 371. u kojoj svako od çih. str. veñi da predvidi moguñe ponaãaçe u nekoj buduñoj situaciji. igre sa suprotnim interesima i igre sa meãanim interesima”. C. po ovoj teoriji. Pored ovog modela.

Press. ali ne moæe biti korisno za nauåno objaãçeçe. nikakve odgovornosti. Pitaçe stvaraça jednog globalnog modela izgleda nije moguñe reãiti zbog obima i obiÿa åiçenica koje se nameñu iz stvarnosti meœunarodnih odnosa. åak ni traåak slobode”.107Ovo je zakÿuåak koji podjednako vaæi kako za instinktivistiåke. integracija. jednostranosti. From. Mitrany). 110 E. Putem modela moæe se apstrahovati veliki broj åiçenica prikupÿenih tokom istraæivaça. Vidi se da duænosti koje preuzima meœunarodni sistem broj 1 postaju pod imenom “funkSystem. Konkretizaciju i primenu ove teorije minuciozno je sproveo u teoriji meœunarodnih odnosa E. 3. sposobnog da posluæi kao instrument analize. Beyond the Naton-State. nav. Meœutim. i ovog puta pokazuje nedostiænim. str. 83. tako i za bihevioristiåke teorije. Koji kriterijum se upotrebÿava u izboru åiçenica. odnosno shema najboÿe pokazuje taj proces integracije i dezintegracije u meœunarodnim odnosima. Haas. u çihovoj modernoj kibernetskoj verziji. 1973. on nema nikakvog udela u vlastitom æivotu. Funkcionalistiåke teorije Za uvoœeçe funkcionalistiåke teorije u nauku o meœunarodnim odnosima zasluæan je D. J. nije moguñe osloniti se na shemu koja se saåiçava na osnovu posmatraça jednog ili dva odnosa. ponaãaça i odnosa? Ovaj kriterijum ne moæe izbeñi uticaj filozofsko-ideoloãkog opredeÿeça. Mitrani (D. Iako su jasne razlike izmeœu instinktivistiåke i bihevio-ristiåke teorije. Contemporary International Theory and the Behaviour of States. Oxford. 107 E. Zbog povezanosti i meœuzavisnosti pojava. Has (E. jer svaki model ima svoj sopstveni ciÿ da reãi jedan vid jednog problema. str.109 Funkcionalisti. nastoje da taåno utvrde znaåeçe meœunarodnog sistema. 1943. Press. one su u neåemu sasvim bliske: nijedna od çih ne vodi raåuna o liånosti samog åoveka: “Bilo da je åovek rezultat uslovÿenosti. te se tako isticaçe nauåne neutralnosti. takoœe. delo. 1965. 52. Rankel. ili rezultat evolucije æivotiça. Slika. 108 koji je u svojoj stu-diji u vreme Drugog svetskog rata izloæio ideje o preovladavaçu podela i sukoba u meœunarodnim odnosima “mreæom meœunarodnih odnosa i organizacija u kojima ñe interesi i æivot svih nacija biti postepeno integrisani”. Univ. moæe biti izmeçena u jednom sistemu (koji predstavÿa meœunarodna organizacija). London. Stanford. Meœutim. nije dovoÿno samo identifikovati funkcije. izmeœu funkcija i aktera koji ih ostvaruju. A Working Peace 109 47 . Nepovezanost modela vodi. to je sve. Oni definiãu takav sistem kao skup odnosa izmeœu jednog broja funkcija koje vrãi jedan broj meœunarodnih aktera.odnosa izmeœu aktera. i pomoñu te sheme objaãçavati celinu meœunarodnih odnosa. Haas) u svojim studijama o meœunarodnoj integraciji. Functionalism and International Organization. jer se jedan druãtveni sistem izdiæe iznad niza odnosa. Stvaraçe modela moæe biti korisno kao metodski postupak u prikupÿaçu åiçenica.110 On ispituje kako sredina (koju åine dræave ålanice). on je odreœen iskÿuåivo uslovima izvan çega. Univ. koju bihevioristi podvlaåe. Mitrany. 108 D.

sistem je izmeçen veñprema tome u kom stepenu je postignuta integracija. one mogu postati autonomni faktori u jednom kasnijem staçu. Tako. E. Naime. Strukture sistema su: 1. delo.cija” ciÿevi nacionalnih aktera u svojoj sredini (II i III u zavisnosti od toga da li je proces integracioni ili dezintegracioni). Svojevremeno. regio-nalne i svetske organizacije.111 Ãto se tiåe “funkcija” sistema. str. Wihovi ciÿevi tako odluåuju o obliku novog meœunarodnog sistema. Has zapostavÿa druãtveno-ekonomski sistem i çegove posledice na odnose meœu dræavama. zahtevi koje dræave upuñuju meœunarodnim organizacijama i meœunarodnom pravu (koje je. takoœe. od Mitranijeve ideje o integraciji dræava kao jedinom izlazu iz sadaãçeg staça meœunarodnih odnosa do Hasove analize konkretnih integracionih procesa. delo. Pribliæavaçe kapitalistiåkih zemaÿa Zapadne Evrope nesumçivo je i posledica zajedniåkog interesa 111 Nav. Has objaãçava ovu shemu na sledeñi naåin: politika dræave ålanice predstavÿaju input vrednosti (daje se naãa transkripcija. kako bi utvrdio moguñnost nastanka meœunarodnog sistema koji bi se mogao kontrolisati. Autput vrednosti mogu usmeriti ili izmeniti sredinu. onda je reå o disfunkcijama). Privremene meœunarodne organizacije smatramo kao “strukture”. ali s obzirom na proces povratne reakcije. tj. prihvañena pravila meœunarodnog prava i 2. Has je na iskustvu prouåavaça integracije u Zapadnoj Evropi. 8. jer domañi termin nije u potpunosti usvojen input = ulaz output = izlaz). Prema tome da li su funkcije ostvarene ili ne (ako ne. 77. po ovoj teoriji jedna od najznaåajnijih struktura u sistemu). çegove nacionalne. pribliæio je funkcionalizam siste-matskoj teoriji. 48 . Istovremeno. Zato je za çega vaænija ocena pravca kretaça procesa nego ocena funkcionalne uloge integracije koje veñpostoje u nekom obliku. Mitrani je zapostavÿao politiåku moñkao prisutan elemenat meœunarodnog sistema. obratio veñu paæçu samim procesima koji vode integraciji. Suãtina naãe analize je da predvidi kada i kako ñe se to dogoditi”. “Ono ãto kara-kteriãe jedan dati sistem.112 Razvoj funkcionalistiåkog prilaza prouåavaçu meœunarodnih odnosa. Kolektivne odluke organizacija su autput vrednosti. U novoj verziji funkcionalizma. çihovi ciÿevi idu ka novom meœunarodnom sistemu. to je tip input i autput koje preovlaœuju u datoj epohi. str. tj. Duænosti koje sadræi sistem I (vid. Nedostatak takve analize je oåigledan. on ne unosi u analizu ulogu i znaåaj odnosa koji postoje izmeœu socijalistiåkih i kapita-listiåkih dræava i uticaj tog odnosa na samu zapadnoevropsku integraciju. to su “duænosti” koje akteri nameñu “strukturama”. nacionalni ciÿevi u novoj “sredini” II ili III u zavisnosti od toga da li je proces bio integracioni ili dezintegracioni. shemu) postaju pod imenom “funkcije” ili “disfunkcije”. jer bi ona moæda doprinela razumevaçu uspeha integracionih procesa u Zapadnoj ka-pitalistiåkoj Evropi. 112 Nav. çegov pravni sistem. kada razmatra integraciju u okviru Zapadne Evrope. ali samo ako su povratnom reakcijom (Feedback reaction) unete u proces odluåivaça svake dræave ålanice.

Ono ãto se moæe smatrati doprinosom ove teorije razvoju teorije meœunarodnih odnosa. Meœutim. to je uoåavaçe nastajaça sistema meœunarodnih odnosa unutar kojih nastaju svojevrsne pravilnosti. Teæça funkcionalista da zahvate meœunarodne odnose u jedan globalni sistem je druga krajnost u odnosu na æeÿu biheviorista da ispitaju pojedinaåna ponaãaça i pojave meœunarodnog æivota. Osnovna slabost funkcionalizma u meœunarodnim odnosima je upravo u tome ãto u svom sistemu nije u staçu da izdvoji ono ãto jeste proces od znaåaja za meœunarodne odnose od svih ostalih pojava. opãta teorija sistema se smatra jednim od dva do sada najznaåajnija prodora u saznaçe. Ajnãtajnovom teorijom re-lativiteta i opãtom teorijom 49 . Ovaj interes je nesumçivo nadnacionalan. Naime. koji omoguñuju uspeãnije i taånije çihovo prouåavaçe. U funkcionalizmu dolazi do ogromnih teãkoña upravo onda kada treba odrediti “sredinu”. Na taj naåin se pred teorijom meœunarodnih odnosa stavÿaju nepremostive teãkoñe. koji svi zajedno i svaki posebno. Opãta teorija sistema U razvoju nauke. ÿudskih i druãtvenih faktora. i same sisteme. kao specifiånu vrstu druãtvenih odnosa. ali se na ovaj naåin ne moæe doñi do opãte teorije meœunarodnih odnosa. Funkcionalizam zbog toga nije “video” elemente. Na ovaj naåin se metodski mogu uspeãno zahvatiti neki pravci meœunarodnih odnosa. Oni su uspeãno ukazali na znaåaj ovih sistema za meœunarodne odnose. jer çegova sadræina åini da se razliåiti nacionalni interesi potru pred zajedniåkim interesom. çihov uticaj na politiku subjekata. daju “ton” sredini o kojoj je reå.tih zemaÿa da oåuvaju kapitalistiåki sistem. u aktere. “duænosti”. a biheviorizam celinu. ciÿeve i najzad. po kojima se odnosi u ovakvim sistemima odvijaju. te je prinuœen na arbitrernost. nove tipove odnosa koji nastaju s novim socijalnim i ekonomskim tipovima aktera. Ova arbitrernost je utoliko veña. Ta arbitrernost se moæe svesti na minimum ako se sistem ograniåi na neki od znaåajnih oblika meœunarodnih odnosa: politiåko-strategijske odnose. ta “sredina” mora da sadræi skup svih prirodnih. meœunarodni odnosi su celina svih pojava koje ih åine i ne mogu se razumeti izdvajaçem jedne ili druge strane. odnose snaga i ravnoteæu i çene tipove. 4. zato ãto on zanemaruje istorijske i druãtvene osobenosti ovih procesa i ne prodire u suãtinu meœuna-rodnih odnosa. Ova autonomnost meœunarodnih sistema je sve prisutnija u meœunarodnim odnosima. ãto je osnovna pretenzija funkcionalizma. kao i uzajamno delovaçe aktera i sistema. a funkcionalisti su zasluæni ãto su u çihovo prouåavaçe uneli niz specifiånih metodoloãkih postupaka. Te teãkoñe su funkcionalizam dovele do arbitrernosti u odreœivaçu onoga ãto spada u “sredinu”. tako da se “zaguãuje” åiçenicama.

po kome su sve pojave povezane u jedan sisem unutar kojeg se ispoÿava meœuzavisnost meœu çima i uslovÿenost od okruæeça. Frankel. istina je verovatno negde na sredini. Wiener. jer je do tada dræana kao vojna tajna SAD. 115 A. i u tom smislu. zbog åega ga mnogi smatraju çenim osnivaåem. S obzirom na osnovni stav. 50 . koja je upravo do sada bila dezintegrisana zbog razliåitih metodoloãkih moguñnosti. Lefevre. Oxford Univ. odnosno sredina u kojoj se razvija neki sistem jeste jedinstveno u svojoj sloæenosti.sistema Norberta Vinera (Norbert Wiener). Zaslugu za ulazak ove metodologije u ove nauke najviãe imaju Talkot Parsons (Talcot Parsons) i Dejvid Iston (David Easton). åiçenica je da ova teorija sve viãe osvaja i intelektualno privlaåi nauåne radnike.114Mada postoje i suprotna miãÿeça. 1973. Mathematical Aspects of General Systems Analysis u General Systems “Yearbook of the Society to General System Research”. str. Na taj naåin sistem predstavÿa sloæenu celinu skup pojedinaånih elemenata koji se nalaze u interakciji. 3. New York. Opãta teorija sistema nuæno pretpostavÿa interdisciplinarno prouåavaçe jer okruæeçe. jer omoguñuje integraciju nauke. 118 J. Rapport.116 U politiåkim naukama na Zapadu.117Primena ove teorije u meœunarodnim odnosima se poklapa sa çenom primenom u politiåkim naukama. çoj se moæe pripisati onaj znaåaj koji smo veñistakli. Vol. D. Contemporary International Theory. te tako predstavÿa novi kvalitet. New York. U marksistiåkoj literaturi postoje i drugaåija miãÿeça. Antisistem. jer sve velike teorije sadræe sistematizovana znaça teoriju i metodologiju. 113 koja je napisana krajem dvadesetih godina a objavÿena tek 1948. Beograd. a tek kasnije u druãtvenim. sistemska teorija poåiçe re-lativno brzo da se primeçuje nakon objavÿivaça Vinerovog dela. Svaki sistem ima svoju strukturu. Easton. New York. Cybernetics or Control and Communication in the Animal and the Machine. smatra da Opãta teorija sistema pre “predstavÿa pristup i metodologiju nego teoriju u smislu koji se ovom terminu pripisuje u nauci”. Anatomija nauånogo znanija. ostvaruje funkciju i predaje informacije ili ih preraœuje. 1948. The Structure of Social Action. Moskva. tako da joãuvek ne moæemo smatrati da su Opãtu teoriju sistema marksisti potpuno prihvatili. Ona predstavÿa veliki napredak. ali se one ipak sve svode na to da sistem åini ukupnost elemenata ili istovrsnih grupa elemenata. I. koji je razradio ovu teoriju. a ne prosti zbir sastavnih elemenata. 116 A.118 Ãta se podrazumeva pod sistemom i kakva je moguñnost çegove primene u meœunarodnim odnosima? Postoje brojne definicije sistema.115 S druge strane. Nesumçivo je da ova teorija ima najveñi znaåaj zbog çenog metoda. Parsons. Press. 117 T. Rakitov. 1953. Razumÿivo je da Opãta teorija sistema biva prvo prihvañena i primeçena u prirodnim i tehniåkim naukama. The Political System. New York. 1949. 114 A. tako da i na Istoku i na Zapadu sve åeãñe nailazimo na veñu ili maçu primenu metodologije teorije sistema. 1969. 1966. 1973. Tako je sistem 113 N. Anatol Rapport. XI.

meœu sistemima i u sloæenom sistemu. sistem se nalazi na niæem ili viãem nivou. veze sa okruæeçem sve viãe se granaju. onda nema ni veza izmeœu datih sistema. meœunarodni politiåki sistem. jer sistem ne moæe funkcionisati ako je on prosta masa sastavnih delova. Meœuzavisnost je neophodna u ustrojstvu jednog sloæenog sistema. Burton.sposoban da prima impulse koji dolaze od sastavnih elemenata. 1957. Ako nema meœuzavisnosti. primat ima sistem koji je na viãem nivou. on ne podleæe uvek samokontroli. Isto tako. Znaåi. System and Process in International Politics. meœunarodni pravni sistem i sistem 119 M. Meœunarodni sistem je takoœe hijerarhijski ustrojen i to u dva smera: a) u odnosu razliåitih elemenata sistema postoji primat ekonomske meœuzavisnosti. sistem odnosa dræava jednog regiona nalazi u okruæeçu globalnog sistema ravnoteæe snaga. meœunarodnog ekonomskog sistema itd. Tako se. Ako bismo strukturu meœunarodnog sistema shvatili kao odnos i veze koje postoje izmeœu globalnog meœunarodnog sistema i podsi-stema: meœunarodni ekonomski sistem. nemoguñe je zanemariti povratni uticaj sekundarnog sistema i elemenata na primarne. U odnosu na meœuza-visnost. W. recimo. Sve sisteme moæemo posmatrati u odnosu jedan na drugi. meœunarodni politiåki si-stem. b) u odnosu sistema i podsistema postoji primat ekonomskog sistema nad drugim sistemima zbog broja i kvaliteta veza koje ovaj sistem ima sa çima. Systems. tako da izmeœu çih nastaje hijerarhijski odnos: npr. Kaplan. 51 . eventualno. Theorising Across System: Linkage Politics Revisited (1971). Rosenau. 1968. tako da je sve maçe moguñe funkcionisaçe jednog sistema nezavisno od sredine u kojoj opstoji. Diplomacy and Rules (1968). Isto tako. Primena opãte teorije sistema u prouåavaçu meœunarodnih odnosa naãla je mesto u brojnim radovima119 u kojima se meœunarodni sistem posmatra kao veliki sloæeni sistem. Zbog çegove heterogenosti. Sredina meœunarodnog sistema je pak sveukupnost druãtvenih i prirodnih elemenata. J. u kom smislu se oni nalaze na razliåitim nivoima. O. Utvrœivaçe primata se vrãi na osnovu broja i znaåaja veza koje jedan sistem ima sa drugim sistemima odnosno elementima. N. a s rastom meœuzavisnosti. koji odreœuju meœuzavisnost elemenata meœunarodnog sistema i tako åine osnovu na kojoj on postoji. veñ. Young. i u odnosu na çega on je çegov podsistem i nalazi se u meœuzavisnosti u odnosu na çega. Sistem mora biti otvoren prema sredini (okruæeçu). meœunarodni ekonomski sistem. States. Elementi koji åine sistem moraju biti relativno nezavisni. dinamiåki i hijerarhij-ski povezan. jer je sastavÿen od elemenata (dræava) koji su veoma nezavisni. grupa elemenata koja åini sastavni deo nekog drugog sistema. inaåe ne moæe opstati kao sistem. Svaki sistem je deo nekog viãeg sistema. Systematic Approach to International Politics. ali i da predaje nove impulse koji utiåu na odnose samih elemenata. J. univerzalnog i regionalnog sistema kolektivne bezbednosti. jer bez çega nema celine odnosno sistema. meœunarodni pravni sistem i neki H sistem koji bi se hijerarhijski mogao postaviti u istu ravan sa ova tri sistema. funkcionisaçe jednog sistema nije moguñe objasniti van çegovog okruæeça. U tom sluåaju on ne bi bio sistem.

Recimo. staçe druãtvene svesti (nacionalne. Marksistiåki pristup meœunarodnim odnosima Ono ãto u zamahu nauånog prouåavaça meœunarodnih odnosa privlaåi paæçu jeste veliki interes ove nauke za marksistiåki pristup prouåavaçu meœunarodnih odnosa. Prvo pitaçe koje traæi odgovor jeste: kako i zaãto nastaju meœunarodni odnosi? U marksistiåkoj literaturi se åesto moæe sresti miãÿeçe da meœunarodni odnosi nastaju s pojavom klasnih druãtava. a.. verske). Meœutim. S obzirom na to da je meœunarodni sistem u veñoj meri heterogen zbog visokog stepena nezavisnosti çegovih elemenata. psiholoãke osobine liånosti znaåajnih u sistemu odluåivaça itd. prouåavani istorijskim metodama. 41 i M. uglavnom. str. Objektivni bi bili: geopolitiåki. U meœunarodnom sistemu mogu se zapaziti nizovi parametara koji utiåu na veze izmeœu sistema i podsistema. prema tome. Zbog toga se åesto pribegava analizi nekog od podsistema ili preduzima analiza niza sistema koji se tada uklapaju u jednu celinu. podsistem 2 (meœunarodni politiåki sistem). kako je to uradio M. 123124. ostaju ozbiÿne opasnosti od ãematizovaça stvarnosti. ali da nije moguñe istraæiti niz znaåajnih åiçenica bez kojih se ne moæe razumeti spoÿna politika dræava. tada bismo u daÿoj razradi priãli istraæivaçu funkcionalnih podsistema koji nastaju usled interakcija izmeœu si-stema i podsistema u prvom nivou. do koje moæe dovesti nekritiåka primena sistemske teorije. geostrateãki poloæaj. Primena sistemske teorije u istraæivaçu meœunarodnih odnosa ima svoj metodoloãki smisao. 52 . Sociologie.H koji se nalazi na kraju ovog otvorenog lanca i omoguñuje da se ispred çega pojave joãneki podsistemi. Kaplan. koji su. Subjek-tivni bi bili: sistem odluåivaça kod aktera. stupaç razvijenosti aktera.120 Opãta teorija sistema ukÿuåena kao metodoloãki okvir moæe da pruæi mnogo viãe nego ãto je do sada ostvareno çenom primenom u sklopu funkcionalistiåke filozofije. tehnoloãka nezavisnost i niz drugih. nacionalni karakter. Razumÿivo.. svetsko træiãte. usled interakcija sa drugim podsistemima unutar globalnog meœunarodnog sistema. tako da bez primene elektronskih raåunara nije moguñe zami-sliti uspeãno savladavaçe zadataka. delo. Merle. ni sami meœunarodni odnosi. jer omoguñava nauåno istraæivaçe savremenih meœunarodnih odnosa. primena si-stemske teorije u meœunarodnim odnosima je veoma teæak i sloæen posao. Ovi funkcionalni oblici podsistema (ravnoteæa i kolektivna bezbe-dnost) bi u povratnoj akciji delovali na podsistem u prvom nivou a ovi na sam globalni sistem. Sve ove parametre bismo mogli podeliti na objektivne i subjektivne. str. mogao bi da izazove nastajaçe no-vih podsistema: ravnoteæe snage i kolektivne bezbednosti. 5. pa. ova teorija trpi ozbiÿne kritike koje se na Zapadu uglavnom svode na primedbu da se pomoñu çe moæe sagledati globalni sistem. nav. “Osnovna teza koja proizlazi iz dela 120 Frankel..

u sluåaju vrlo razvijene industrijalizacije. i da nestaju s nestankom klasa.122 Ovakvo shvataçe se obrazlaæe stavovima o Pariskoj komuni i onima koji su izneti u Komunistiåkom manifestu (“S padom suprotnosti klasa u okviru nacija pada i neprijateÿski stav meœu narodima”).121 I u naãoj literaturi moæe se sresti shvataçe da su meœunarodni odnosi uslovÿeni klasnom borbom. a naroåito druãtveno-ekonomski sistem. I ovaj autor ukazuje na to da je ovakav pristup meœunarodnim odnosima siromaãan i nepotpun: “Mnoga podruåja socijalnih odnosa danas u meœunarodnim odnosima ne mogu se objasniti iskÿuåivo fenomenima klasne borbe. Pravni fakultet u Beogradu. 123 Nav. Drugo. ono prioritetom klasne borbe”. Neki autori smatraju da se. borbe za spoÿna træiãta itd. kao i ukazati na ostale faktore koji mogu ograniåiti ili izmeniti çen uticaj. u stvari. treba ispitati ideo-loãke i psiholoãke uslove. naroåito u veoma industrija-lizovanim zemÿama. 1971. Marksistiåke teze moraju biti preispitane i to u sledeñem: prvo treba definisati u kom obimu druãtveno-ekonomska struktura zemÿe odreœuje çenu spoÿnu politiku. da unutraãça politika odreœuje spoÿnu politiku.Marksa.123 Da bismo ukazali na kontinuitet ovog shvataça sve do istorije novoga veka. Znaåaj spoÿnih odnosa zajednica u prvobitnoj zajednici naveo je Marksa da zakÿuåi “proces razmene robE2 se ne pojavÿuje najpre u krilu prvobitnih zajednica. str. da kao takvi predstavÿaju nastavak klasne borbe u meœunarodnim razmerama. kao ãto je druãtveno-ekonomska struktura.. Tu poåiçe trampa i odatle prodire prema unutraãçosti zajednice koju onda podriva”. Miloãeviñ. 34. spoÿna politika ne rukovodi istim principima. bilo one koji predstavÿaju samostalne snage u meœunarodnim odnosima. str.122 Marksova i Engelsova antropoloãka razmatraça ukazuju na çihovu teæçu da pojave objasne u çihovom nastajaçu. treba prouåiti mikrofaktore koji deluju na definisaçe i izvrãavaçe spoÿne politike i çihov odnos prema makrofaktorima. Ovaj tip meœuzavisnosti posebno je jasan u periodu kolonijalne eksploatacije. delo. Ostaje da se vidi u kojoj meri grupni interesi nastavÿaju da odreœuju spoÿnu politiku.. Engelsa i Leçina jeste. bilo one koji predstavÿaju vezu s druãtveno-ekonomskom strukturom. Treñe. “Revue internationale des sciences sociales”. 1861. Åetvrto. 122 S. Prihvatiti takav pristup znaåilo bi preñutno prihvatiti da se od perioda evropske industrijalizacije XIX veka naovamo. naroåito o nacionalnom karakteru. nego tamo gde one prestaju. smatrajuñi da klasno izrabÿivaçe unutar druãtva vodi izrabÿivaçu nacija. Wiatr. na çihovim granicama. nije niãta znaåajnije dogodilo u istoriji ÿudskih odnosa”. treba voditi raåuna o trajnim åiçenicama æivota nacije. Smatra se i da su Marks i Engels meœunarodne odnose teorijski reãavali “ako ne iskÿuåivo. doktorska disertacija. Sociologie et E9tude des rations internationales.” Tradicional-ni uticaj druãtvenoekonomskog sistema na spoÿnu politiku ispoÿava se kao projekcija druãtvenih interesa (posebno klasnih interesa) u meœunarodnoj oblasti. kako bi se saznale opãte zakonitosti koje bi vaæile za sve pojave iste vrste. Marksovo i Engelsovo shvataçe meœunarodnih odnosa i çegov znaåaj za savremene meœunarodne odnose. 53 . 1/1974 (UNESCO). na onim retkim taåkama gde one dolaze u kontakt s drugim zajednicama. navedimo 121 J.

Meœutim. b. kao ãto su 124 K. Beograd. Prilog kritici politiåke ekonomije. Izabrana dela. 38. str. 321. 125 K. 1956. odnose izmeœu pojedinaca i dr. Marks.”127 U Engelsovim vojnim radovima i drugim delima. F. Beograd. “Kultura”. suãtinski znaåaj za nauånu analizu meœunarodnih odnosa. i drugo. versko shvataçe. politiåke. a åesto i zahteve za preispitivaçem marksizma. filozofske teorije. Drugo pitaçe koje kod marksista izaziva kontraverze. nacionalistiåkoj ideologiji.125 U delima klasika se zaista ne moæe nañi tvrdça koja odvaja jednu politiku od druge. U socioloãkoj literaturi mogu se sresti stanoviãta da se na ovaj naåin kod sociologa marksista preuveliåava uloga druãtvenih klasa a zanemaruje uticaj druãtvene osnove. a naroåito potpunih druãtvenih zajednica.stav po kome: “Francuska osim opãtih kriza prolazi kroz svoje sopstvene nacionalne trgovaåke krize. pravne. takoœe. 172. Anti-DFChring. i Marks i Engels i Leçin ukÿuåuju i samog pojedinca u one åinioce koji mogu delovati na meœunarodne odnose.126 U pismu Blohu Engels kaæe: “Ekonomsko staçe je osnovica. koje su. Ovako se “zamagÿuje i uticaj drugih vaænih elemenata nadgradçe. t. Marks. postoje uglavnom dva shvataça: jedno. str. Britanska vladavina u Indiji. Engels. a pogotovu odrazi ovih stvarnih borbi u mozgu uåesnika. da osvoje nova træiãta i ostvare nove profite”. prema kome je “jedan jedini ruãilaåki rat mogao da opustoãi jednu zemÿu za vekove i da je liãi celokupne çene civilizacije”.. 127 297. moæe se doñi do dosta teorijskih stavova koji se odnose na naoruæaçe.. meœutim. nacionalnim pokretima. str. Osamnaesti brimer Luja Bonaparte. I. Izabrana dela. “Naprijed”. 126 K. mnogo viãe odreœene i uslovÿene opãtim staçem svetskog træiãta nego lokalnim francuskim åiniocima”.124Za ovo shvataçe je takoœe karakteristiåan i stav o britanskoj vladavini u Indiji. 1949. kao nacionalnim interesima. veñcitirano. koje smatra da za razumevaçe i objaãçeçe meœunarodnih odnosa treba modifikovati marksistiåku teoriju. Drugim åiniocima. strategiju. Marks. Ove “dve politike” se mogu posmatrati odvojeno da bi se boÿe razumele i prouåile. Klasici su viãe puta govorili o ovim osobinama kao o åiniocu o kome se mora voditi raåuna. koje stoji i daÿe na stanoviãtu da se u meœunarodnim odnosima u proãlosti u osnovi nalazi “sukob eksploatatorskih klasa koje vladaju u raznim druãtvima i koje teæe da utvrde i proãire svoju vladavinu. 488. Zagreb. vojnu silu. Vjatr smatra da je marksistiåka teorija zanemarila niz mikrofaktora na raåun makrofaktora koji mogu delovati na meœunarodne odnose. kao i delova druãtvene nadgradçe.. Zahtev Vjatra da je neophodno voditi raåuna o nacionalnom karakteru. nije niãta novo za marksistiåku teoriju. Treña oblast u kojoj se mora produbiti marksistiåka teorija jeste delovaçe mikrofaktora na meœunarodne odnose. str. ili o ulozi liånosti u pismu Ãtarkenburgu. 54 . str. odnosi se na vezu meœunarodnih odnosa s klasnom borbom unutar dræava. pridaje se. “Kultura”. Spoÿna i unutraãça politika su dva lica jedne pojave i one se meœusobno prepliñu i utiåu jedna na drugu.. U vezi s tim. ali na tok istorijskih borbi vrãe svoj uticaj i u mnogim sluåajevima odreœuju çihov oblik i razni momenti nadgradçe i çeni rezultati.

Ona marksistima nameñe obavezu da mu priœu krajçe paæÿivo i uz prouåavaçe ne samo onoga ãto su klasici marksizma rekli povodom nekog konkretnog dogaœaja. Lukiñ. kao ãto je nastanak druãtvenih pojava porodice. oni nisu negirali povezanost klasne borbe i meœuna-rodnih 128 F. dræava. koji kaæe: “. 122. Engels. Bilo da je reå o ratu ili saradçi. u kojima odnosi predstavÿaju izukrãtana. uopãte. str. Podela åoveåanstva na nacije i dræave nije iskÿuåivo rezultat klasne borbe jer kada bi klasna borba sama dejstvovala. Marks i Engels nisu tvrdili da odnosi izmeœu globalnih druãtava nastaju sa nastankom klasa unutar çih. veñi çihovih fundamentalnih radova o druãtvu i åoveku. dræave itd. 475. str. jesu li oni samo nastavak klasne borbe koja se vodi unutar zemaÿa na meœunarodnom prostoru? Meœunarodni odnosi nastaju na odreœenom stupçu druãtvenog razvoja koji treba utvrditi. prihvatiti stav da se ove razlike mogu videti tek od ãezdesetih godina. One se mogu zapaziti u åitavoj istoriji meœunarodnih odnosa. Izmeœu ove dve krajnosti razvija se åitav niz razliåitih procesa. I najjaåa druãtvena organizacija. potrebno je ispitati pojavu pojedinih procesa. Pismo J. Kad je reå o nastanku meœunarodnih odnosa. Osnovi sociologije. kako samih uåesnika. svojine. Istovremeno. veñi nacionalnim i. Wiatr. Blohu. U svojim fundamentalnim delima. Ova miãÿeça u savremenoj marksistiåkoj teoriji130 ukazuju na znaåaj ovog pitaça za marksistiåku teoriju uopãte. delo. danas se ne moæe objasniti iskÿuåivo klasnim borbama. Beograd. R.129Teãko je. a naroåito za teoriju meœunarodnih odnosa.posledçi dogaœaji navode na misao da nema direktnog automatskog odnosa izmeœu druãtveno-ekonomskog sistema i spoÿnopolitiåke orijentacije: moæemo videti da od ãezdesetih godina dræave s istim druãtveno-ekonomskim sistemom vode çihovu spoÿnu politiku u pravcima koji su sve viãe razliåiti”. 1965. Antropoloãki pristup omoguñuje da se doœe do neophodne graœe znaåajne za utvrœivaçe geneze nastajaça druãtvenih odnosa uopãte. Prvo pitaçe koje se nameñe jeste: da li su klasici marksizma smatrali da meœunarodni odnosi uopãte nastaju sa nastankom i nestankom druãtvenih klasa. Unutar çih postoje razliåiti oblici odnosa: krajçi vidovi su meœunarodna saradça i rat. trebalo bi da vodi do jedinstvene svetske dræave i nacije nego je rezultat delovaça drugih åinilaca. Marks se sluæio antropoloãkim istraæivaåkim materijalom a Engels u radovima znaåajnim za politiåku teoriju i filozofiju. meœutim. Izabrana dela.. Prouåavaçe raznih vidova prvobitne zajednice bio je i veliki zadatak koji su sebi postavili i Marks i Engels. str.nacije. Savez udruæeça pravnika Jugoslavije.128 Sliåno ovom stanoviãtu je i miãÿeçe Vjatra. politike. nav. tako i objektivnih i subjektivnih åinilaca sredine u kojoj se ovi odnosi razvijaju. 130 J. procesa proizvodçe i potpunih druãtvenih zajednica”. 129 304306. i to istorijski i antropoloãki. kulturnim åiniocima. oni su jedinstveni u stavu da ti odnosi postoje i pre nastanka klasnih druãtava.. kao krajçim vidovima ovih odnosa. 55 . sloæena delovaça.

jer je posledica agresivne prirode åoveka. U ovom smislu. odnosi nacija u nekim druãtvenim situacijama. Na kraju. a u nekim situacijama i veñi znaåaj za æivot druãtva od samih klasnih odnosa. i R. zavojevaça i uniãtavaça ÿudi i dobara. Meœutim. Åak i mnoge teorije koje se ne oslaçaju na psiholoãke osnove smatraju da je svaka rasprava o nestanku rata iz druãtvenog æivota åista utopija. “Naprijed”. Marks i Engels su smatrali da ñe do socijalistiåke revolucije doñi u celom svetu a ne samo u jednoj ili jednom broju zemaÿa. Marks i Engels su ovo svoje shvataçe najjasnije izrazili u Komunistiåkom manifestu: “Nacionalna odvajaça i suprotnosti naroda sve viãe iãåezavaju veñs razvitkom buræoazije. svetskim træiãtem. Ovi stavovi iz Komunistiåkog manifesta se upravo odnose na meœunarodnu zajednicu zemaÿa u kojima je veñost131 H. ona nije beznaåajna za prouåavaçe druãtva. 1970. Paris. Sledeñe pitaçe na koje treba dati odgovor jeste: da li se moæe smatrati da su meœunarodni odnosi postojali i u prvobitnoj zajednici u besklasnom druãtvu. rata. 190. tek tada ñe za çu opet poåeti proces unutraãçeg razvitka.132 v. Danas su u mnogim teorijskim sistemima meœunarodnih odnosa i sociologije raãirena shvataça da je rat veåita pojava. pleme. geografsko-istorijski nastale provincije ili regioni. 288 i daÿe. kada Engels govori o Poÿskoj.” Izabrana dela. Garody. kako radi zadræavaça vlasniãtva. sa slobodom trgovine. kritikuje se i marksizam koji rat posmatra kao istorijsku pojavu koja je u jednom trenutku druãtvenog razvoja nastala i koja ñe u jednom drugom trenutku. Politiåko-teritorijalne grupe regioni i provincije i..odnosa izmeœu dræava. Zato se najåeãñe postavÿa pitaçe: da li se odnosi besklasnih druãtava u proãlosti uopãte mogu smatrati meœunarodnim odnosima i da li ñe oni u buduñem besklasnom druãtvu nestati? Horizontalnoj stratifikaciji druãtva marksistiåka sociologija nije posvetila toliko paæçe kao vertikalnoj. ukida se eksploatacija jedne nacije od strane druge”. to su krvno-srodniåke. 1963. tako i radi çegovog sticaça”. narod. kada nestanu uslovi koji su je stvorili. rod. La manifeste diffE9rentialiste. Takvi su.. str. tek kada bude opet odluåivala svojom sudbinom kao samostalna nacija. Dosadaãçe izlagaçe ukazuju na potrebu da se raspravi da li ñe i kada nestati meœunarodnih odnosa. Lefevre. to su teritorijalne grupe globalne teritorijalne zajednice nacija i dræava. odnosno etniåke grupe porodica (horda). Zagreb. Zatim. nestati iz druãtvenog æivota. str. U meri u kojoj se ukida eksploatacija jedne individue od strane druge. 132 Na primer. Marks nije iskÿuåivao tu moguñnost: “Rat je zato jedna od najprvobitnijih delatnosti svake od ovih samoniklih zajednica. str. on kaæe: “Tek kada Poÿska ponovo izvojuje svoju nezavisnost. 1970. smatrajuñi da klasno izrabÿivaçe unutar druãtva vodi izrabÿivaçu i u meœunarodnim odnosima. jer odnosi izmeœu horizontalnih grupa mogu da imaju isti. odnosa klasnih globalnih druãtava. 56 . 1416. ona ñe moñi da pomaæe socijalnom preobraæaju Evrope. Paris. jednoobraznoãñu industrijske proizvodçe i æivotnih odnosa koji çoj odgovaraju. to su naseÿa.131 Horizontalne druãtvene grupe moæemo klasifikovati na sledeñi naåin: prvo. najzad. Le grand tournant du socialisme. recimo.

133 “Metod se obiåno shvata kao naåin na koji se u nauci dolazi do saznaça predmeta koji ona prouåava. Osnovi kritike politiåke ekonomije (Grundrisse.”134 On se sastoji iz tri elementa: prethodnog znaça o predmetu koji se istraæuje. Metod u najãirem smislu obuhvata tri osnovne komponente: a) opãti pristup. Napori koji se åine da se odredi metod teorije meœunarodnih odnosa ne znaåe to da ñe on biti potpuno samostalan i razliåit u odnosu na metode drugih druãtvenih nauka. ãto objektivnijeg saznaça. “Naprijed”. naåin istraæivaça stvarnosti radi sticaça ãto istinitijeg. Po jednoj drugoj definiciji: “Metod (od gråke reåi “methodos” put. 60. Metodologija druãtvenih nauka. Lukiñ. zakonitih veza i odnosa”. Zbog toga bi bilo potrebno da se utvrdi na koji naåin se prilazi prouåavaçu meœunarodnih odnosa. 135 R. Postoji opãti nauåni metod koji svaka nauka prilagoœava prouåavaçu svog predmeta. nav. onda se mora voditi raåuna o åiçenici da su i metodi joãnerazvijeni. åije razreãavaçe se moæe traæiti u hegemonistiåkoj. NIU Sluæbeni list SFRJ Beograd.135 133 K... 120. Osnovi sociologije. i pruæa kÿuå za objaãçeçe ustanovÿenih pravilnosti. c) tehniåke metode”. Peåujliñ. Kada se ima u vidu da je teorija meœunarodnih odnosa mlada nauåna disciplina. kao i pronalaæeçu novih. koji se principi moraju poãtovati da bi prouåavaçe u ovoj oblasti postiglo svoje ciÿeve. str. eksploatatorskoj i ekspanzionistiåkoj politici u meœunarodnim odnosima. Marks. str. “Plodonosnost istraæivaça koje je rukovoœeno teorijom leæi u tome ãto teorija pruæa osnovu. ãto dovodi u meœusobnu vezu åiçenice u kojima otkriva dubÿe. 183. postupka nauånog istraæivaça i sredstava pomoñu kojih se dolazi do saznaça pojava koje jedna nauka prouåava.). b) metodoloãki postupak. te napori istraæivaåa u ovoj oblasti moraju biti usmeravani i prema stalnom istraæivaçu i proveravaçu postupaka koji su veñustanovÿeni. IV METOD NAUKE O MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA 1. 57 . Nauåno istraæivaçe bilo koje oblasti druãtvenog æivota pretpostavÿa povezanost teorije i empirijskog istraæivaça. po: Temeÿi slobode. 134 M.varen komunizam liãen protivureånosti. Pojam Sloæenost pojma meœunarodnog æivota zahteva da se meto-doloãki vrlo paæÿivo pristupi çihovom prouåavaçu. 1976.. skrivenije suãtinske osobenosti socijalnih pojava i situacija. traæeçe) oznaåava naåin miãÿeça. str. Zagreb.. polaznu nit.

neophodno je izgraditi poseban teorij-ski okvir koji mora biti ãiri od empirijske graœe i ne sme biti sveden na obim koji je neposredno proveren. “Arhiv za pravne i druãtvene nauke”.. koje otkrivaju çenu prirodu. Uvod u prouåavaçe meœunarodnih odnosa. istraæivaåki postupak sadræi i odreœivaçe predmeta istraæivaça. Ovde ñe biti posebno reåi o operacionalnom odreœivaçu predmeta kome je ciÿ utvrœivaçe postupka nauånog istraæivaça. druãtvenih i politiåkih kretaça odreœene istorijske epohe”. uz principe istorijskog materijalizma. M.138 Da bi se doãlo do dijalektiåki druãtvene celine ne moæe se ostati na prouåavaçu empirije jednog ili drugog åinioca koji deluje na meœunarodne odnose. Operacionalna. Œ. jednoobraznosti. neophodno je utvrditi skup osnovnih åiçenica koje izviru iz suãtine problema i koje ukazuju na razvojne procese datih druãtvenih odnosa. nav. Markoviñ. gvozdena ’stopostotna’ neposredna empirijska proverÿivost. koje se imaju iznalaziti i utvrœivati i da pri tome reåene zakonitosti i principi svakako imaju udela i primene. delo. 137 Nav. Stojanoviñ.. R. 246.”. str. 11. radna definicija 136 Œ.. Metodologija prouåavaça meœunarodnih odnosa. svakako. 34/1960. i ne postoji mehaniåka. sam æivot”.. Posledça verifikacija je sama istorija. str. Ovo odreœivaçe moæe biti teorijsko i operacionalno. specifiåne. bilo je veñreåi. kao skupu pojava o suãtini meœunarodnih odnosa. Ninåiñsmatra da “polazna taåka meœunarodnih odnosa treba. da bude temeÿna marksistiåka analiza opãteg istorijskog okvira u kome ti odnosi postoje. M. osnovnih ekonomskih. åiniocima. zavisno od toga. 58 . O teorijskom odreœivaçu predmeta. Zato je moguñe da jedan niz åiçenica iskazuje viãe a drugi maçe. Markoviñsmatra da “pored opãtih zakonitosti druãtveno-ekonomskog razvitka u meœunarodnim odnosima se ispoÿavaju i druge. tj.136Iz ovog stava proizlazi zakÿuåak o potrebi da se pored osnovnih åinilaca koji deluju na meœunarodne odnose otkriju i “çihov meœusobni odnos i promene u specifiånoj teæini. Dimitrijeviñ. str. Peåujliñ.137 Pored ovih opãtih zahteva koji se postavÿaju u odnosu na metod nauke o meœunarodnim odnosima. 255. 44. meru i naåin na koji deluju jedni na druge i na meœunarodni razvitak u celini itd”.. 139 M. “Empirijski istraæivati to znaåi tragati za reprezentativnim celinama koje moæemo neposredno (iskustveno) posmatrati i koje u sebi sadræe jake karakteristiåne druãtvene celine. ili oblika odnosa. Bilo da je reå o celini. da shvati çihovo znaåeçe. solidna prethodna “oprema” za daÿa nauåna prouåavaça. “Na kraju krajeva. jednog teorijskog koncepta. konstante... ili da ista åiçenica baca viãe ili maçe svetla. niti je moguñe zadovoÿiti se izborom vidova problema. Utvrœivaçe metodskog postupka je upravo zbog toga neophodno da bi se doãlo do saznaça jedne pojave.. 138 V.Prethodna izlagaça veñukazuju na znaåajan fond znaça proizaãlih iz dela o problemima meœunarodnog æivota. ako ne zakonitosti a ono pravilnosti. istorijska evidencija. str. zakonitostima.139 U opãtem nauånom metodu. delo. To je. Ninåiñ.

Prouåavaçe zakonitosti meœunarodnih ekonomskih odnosa mora zauzeti znaåajno mesto u prouåavaçu meœunarodnih odnosa. e. ekonomske i druge moñi. odnos druãtveno-ekonomskih sistema. Priroda interesa se najåeãñe vezuje za druãtveno-ekonomski sistem svakog pojedinog uåesnika u datom odnosu. Istorijsko prouåavaçe meœunarodnih odnosa i pojava u çima je neophodno zbog toga ãto se iz ovih pojava ne moæe uopãte prouåavati primenom drugih metoda. a. U meœunarodnim odnosima dolazi do dodira razliåitih 59 . kao i moguñnost za razvoj procesa saradçe ili procesa sukoba u çima. Da li se ti interesi mogu ostvariti putem procesa saradçe ili putem negiraça interesa drugih uåesnika. unutar istog druãtveno-ekonomskog sistema mogu da se razvijaju razliåiti interesi. b. ideologija. te ih je neophodno ustanoviti. Odnos snaga u meœunarodnim odnosima. dozvoÿavaju izdvajaçe jednog broja indikatora. kao i opãti stavovi klasika marksizma. d. Istorijsko prouåavaçe mora biti dopuçavano i proveravano istraæivaçem savremene prakse meœunarodnih odnosa. v. æ. neophodno je istraæivati stepen nejednakosti koja se odraæava u razliåitim vidovima æivota meœunarodne zajednice. Odnos snaga je mnogo sloæeniji i on obuhvata odnos interesa. politiåke. Ãira graœa o meœunarodnim odnosima. vojne sile. pritiska ili osvajaça. œ. Zato je potrebno prouåavati u meœunarodnim odnosima sve ono ãto je u neposrednom ili posrednom dodiru s drugim odnosima kao i çihov meœusobni uticaj. jer se preko ekonomskih zakona prvo izraæavaju nejednakosti u ovim odnosima. åije istraæivaçe moæe doprineti saznaçu meœunarodnih odnosa. Meœutim. ideoloãke) je svakako znaåajan indikator kretaça u meœunarodnim odnosima. Istraæivaçe prirode interesa uåesnika meœunarodnih odnosa s ciÿem saznaça puteva çihovih zadovoÿeça. korisno je proveravati ustanovÿene pravilnosti u meœunarodnim odnosima s opãtim druãtvenim zakonitostima do kojih su doãle druge nauke. S obzirom na to da su meœunarodni odnosi politiåki odnosi. jer se sve dræave ne razvijaju na isti naåin i nemaju sve iste moguñnosti za razvoj. kao i teorijski stavovi do kojih se doãlo u nauci o meœunarodnim odnosima. Nejednakost na raznim poÿima ostavÿa ozbiÿne posledice na ponaãaçe dræava. Nivo svesti (nacionalne.predmeta se sastoji u odreœivaçu pokazateÿa ili indikatora koji se mogu ispitivati i proveravati i koji predstavÿaju spoÿne izraze opãteg koncepta. g. putem primene sile. Zbog toga je istraæivaçe interesa dræava sloæen posao koji zahteva svestrano prouåavaçe razliåitih åinilaca. U tom smislu. Meœunarodni odnosi se ne mogu prouåavati na zadovoÿavajuñi naåin ako se ne dovedu u vezu s celokupnim druãtvenim odnosima. odnosa i politiåke konstelacije unutar koje oni mogu biti ostvareni. Istorijsko prouåavaçe moæe da omoguñi utvrœivaçe nekih pravilnosti putem ispitivaça niza pojava iste vrste u toku istorije meœunarodnih odnosa. Ovaj odnos se mora prouåavati znatno kompleksnije. kako bi se izbeglo çegovo svoœeçe na odnos i deobu sile u meœunarodnim odnosima.

do koje se dolazi ovakvim prouåavaçem. prelazi se na postavÿaçe polaznih pretpostavki (hipoteza).druãtava. Veñje reåeno da savremeni istraæivaå meœunarodnih odnosa mora da se posebno pozabavi razvijaçem metoda prouåavaça ovih odnosa. U pozitivistiåki orijentisanoj nauci na Zapadu. moraju se prouåavati sredstva koja se primeçuju u ovim odnosima. ãto moæe imati poseban znaåaj. åime se suæava put ka saznaçu celine. S obzirom na to da su odnosi izmeœu politiåkih jedinica dræava. kvalitet i uåestalost veza i saobrañaja izmeœu çih. Ovaj razvoj tehnike istraæivaça doveo je do svojevrsnog ãematizovaça nauånog rada. s obzirom na to da se ovi tehniåki metodi uglavnom mogu primeniti na mikropojave. Prikupÿaçe åiçenica nije jednostavan posao. S druge strane. 60 . To se takoœe odnosi i na razvijaçe tehnike istraæivaça. uz upotrebu elektronskih raåunara. z. na pojave koje imaju relativno mali znaåaj (åesto i beznaåajan). Ovim putem se samo ukazuje na niz neophodnih prouåavaça koja bi u svakom konkretnom sluåaju bila dopuçavana novim indikatorima vezanim za svaku posebnu situaciju. Od ovog odnosa snaga moæe da bude u zavisnosti i krajçi ishod odnosa i preovlaœivaça jednih procesa na ãtetu drugih. doñi do empirijske graœe koja bi omoguñila proveru hipoteza i tako doprinela nauånom objaãçeçu. Polazne pretpostavke se postavÿaju na osnovu prethodnih znaça. veñsamo da je treba uklopiti u nauåni koncept celine istorijsko-materija-listiåke teorije primeçene u prouåavaçu meœunarodnih odnosa. Ove kritiåke primedbe na raåun tehniåkih metoda za prikupÿaçe åiçenica ne znaåe da tehniku treba odbaciti. Da bi se preãlo na nauåno objaãçeçe pojava koje se prouåavaju. Nakon odreœivaça predmeta istraæivaça. çegovog uklapaça u opãti teorijski okvir i operacionalnog definisaça. Izdvajaçe ovih pokazateÿa ne znaåi da je tako zatvoren krug prouåavaça meœunarodnih odnosa. nauåno prouåavaçe se stoga ograniåava samo na çih. Ovako ograniåena stvarnost. Ovom prilikom biñe izloæeni neki tehniåki postupci u prikupÿaçu åiçenica. od posmatraça pa do kibernetike. postaje to joãviãe kada se zna da u ovakvom istraæivaçu znaåajnu ulogu ima prethodno teorijsko i filozofsko opredeÿeçe pri izboru predmeta istraæivaça. teorije. U tehnici istraæivaça sadræana je i suãtina teorije koja sluæi kao osnova analize. kulturnom. procesi integracije u razliåitim oblastima druãtvenog æivota ekonomskom. obim. neophodno je prikupiti åiçenice. koji mogu imati znaåaja u istraæivaçu meœunarodnih odnosa. opãtih stavova. s obzirom na moguñnost sukobÿavaça progresivnih i nazadnih druãtvenih organizacija. politiåkom. kako je to u opãtoj nauånoj metodologiji predviœeno. veoma su se razvile razliåite tehnike istraæivaça.

“Sve druãtvene pojave imaju svoju istorijsku stranu i ãto su znaåajnije to je ova. pravilnosti koje su se javÿale u razliåitim tipovima druãtva. da bi se uoåile zajedniåke crte. Ako se ima u vidu da istoriju ne interesuje samo opis jedne pojave veñi uzroci koji su do çe doveli. 61 . koje su. Tehniåki postupci A. po pravilu. po pra-vilu. blokada. Istorijsko prouåavaçe Savremene tendencije u prouåavaçu meœunarodnih odnosa koje su se razvile u okvirima bihevioristiåkih i funkcionalistiåkih teorija. odnosi snaga. Kako saznati i objasniti rat kao druãtvenu pojavu bez istorijskog prouåavaça? Åiçenica da ova pojava postoji od ranih dana druãtvenog æivota zahteva upravo çeno prouåavaçe u celokupnoj istoriji. drugi tipovi sile. To je naroåito sluåaj sa najznaåajnijim pojavama meœunarodnih odnosa. pa i antropologiji i paleontologiji. bez obzira na vreme i prostor. u velikoj meri iskÿuåuju istorijsko prouåavaçe pojava koje ulaze u predmet istraæivaça meœunarodnih odnosa. takve da se uopãte ne mogu ispitivati drugim empirijskim metodima. ne moæe imati nikakvog znaåaja za razumevaçe i objaãçeçe savremenih zbivaça. S druge strane. Neop-hodno je saznati razlike u razvoju ove pojave. s obzirom na to da je okrenuto proãlim dogaœajima. Meœutim. Zbog toga se çihovi savremeni oblici ne mogu dovoÿno nauåno objasniti ako se ne poznaje çihov razvoj”. velike meœunarodne integracije itd. kao ãto je sluåaj sa veñinom prirodnih pojava. posebno i zbog toga ãto je ono zamena za eksperiment koji je neprimenÿiv u ovim sluåajevima (ne moæe se eksperimentalno proizvesti jedan rat da bi se nauåno prouåavao). Istorija se pre svega bavi pojedinaånim objaãçeçima. onda bi nauka o meœunarodnim odnosima morala imati veliki interes za istoriju. Polazi se od toga da istorijski materijal nema nikakve vrednosti za prouåavaçe savremenih pojava meœunarodnog æivota. druãtvene pojave nastaju u jednom kontekstu razliåitih druãtvenih. ekonomske ãpekulacije meœunarodnih razmera. materijalnih i duhovnih okolnosti. neophodno je prethodno utvrditi neki analitiåki okvir. nekih zajedniåkih elemenata. koja ne mogu imati vrednosti za nauåno prouåavaçe kome je ciÿ utvrœivaçe opãtih stavova i zakonitosti i koje bi tako moglo da objasni sve pojave iste vrste. Smatra se da istorijsko prouåavaçe. Istraæivaçe niza ovih pojava u istoriji omoguñuje otkrivaçe nekih pravilnosti. Niz drugih pojava u meœunarodnim odnosima zahteva ovakvo istorijsko prouåavaçe. dubÿa.140Posebno je ovo taåno za pojave meœunarodnog æivota. i kod istorijskog prouåavaça meœunarodnih odnosa s ciÿem çihovog nauånog objaãçeça. Zbog toga se one ne mogu svesti na numeriåke indekse i eksperimentalne operacije. Sve ove pojave gotovo je nemoguñe prouåavati pre nego ãto “postanu” istorija.2. sis140 Isto. uprkos razlikama. Meœutim. kao ãto su rat. ãto sve zajedno moæe da doprinese proveri hipoteze do kojih se doãlo u prethodnoj fazi prouåavaça. meœunarodni odnosi su redovno u srediãtu interesovaça istorijskog prouåavaça.

buduñi da je teorija meœunarodnih odnosa i analitiåka nauka. Za neposrednu primenu u prouåavaçu meœunarodnih odnosa. staçu na frontovima itd. tako da je tu reå o neprekidnom uzajamnom proæimaçu. dokumenti o razgovorima dræavnika. çegovoj snazi. i teorija mora da odgovara istorijskom iskustvu. odnosa snaga. moralu. s obzirom na çen. Oni su to radili tako 62 . zbog sloæenosti meœunarodnih odnosa. najznaåajniji su rezultati istorijske sinteze. sintetiåki karakter. istorijska prouåavaça se dopuçuju rezultatima posmatraça savremenih pojava. s obzirom na çihovu polivalentnu sadræinu: kulturne. koji takoœe proizlazi iz polivalentnosti pojava meœunarodnog æivota. s ciÿem da se iz saopãteça datih preko sredstava javnih komunikacija izvuku elementi koji bi doprineli stvaraçu stvarne slike o neprijateÿu. Ovo je neophodno zbog toga ãto bez teorije nije moguñe odabrati ono ãto je znaåajno u istorijskom materijalu za objaãçeçe date pojave. jednim delom. ãto je od velikog znaåaja za samu nauku o meœunarodnim odnosima. ono se do-puçuje prouåavaçem çenog savremenog oblika. vojne i druge implikacije. U tom smislu. Meœutim. ekonomiji. S druge strane. kao ãto su diplomatske note i druge izjave. S obzirom na to da nije moguñe automatski primeniti istorijsko znaçe o jednoj pojavi. kritiåko odabiraçe i proveravaçe izvora i istorijska sinteza. do koje se dolazi u zavrãnoj fazi istorijskog prouåavaça. Istorijski pristup podrazumeva tri osnovne faze: pronala-æeçe izvora. ona je prinuœena da sintetizuje razliåita znaåeça tih pojava. smatrañe se osnovom za koriãñeçe istorijske graœe u prouåavaçu meœunarodnih odnosa. Najåeãñe.tematizovati znaça. tako da se nedostaci istorijskih znaça. Analiza sadræaja Jedan od naåina prouåavaça koji uspeãno dopuçava istorijsko prouåavaçe meœunarodnih odnosa jeste analiza sadræaja (Content analysis). Buduñi da je istorija zainteresovana za saznaçe proãlih pojava u celini. Istoriåar mora da objasni delovaçe svih åinilaca koji su doveli do neke pojave u meœunarodnim odnosima. Posebna paæça analitiåara u SAD za vreme Drugog svetskog rata pridavana je porukama nemaåke propagande i çenim efektima. ekonomske. ti dokumenti (koji su objavÿeni javnosti) ne sadræe pravo staçe stvari. pri åemu analiza sadræaja moæe biti korisna u analizi celine. politiåke. åiji je naroåit znaåaj u analizi dokumenata o savremenim zbivaçima. koja se nikako ne mogu automatski primeniti na savremene pojave. veñsamo jedan deo onoga ãto je bilo predmet razgovora ili pregovora. Ovaj metod se naroåito razvio u toku Drugog svetskog rata. prouåava savremena zbivaça primenom razliåitih metoda. uloge i znaåaja pojedinih dræava u meœunarodnoj politici. naime. B. pregovorima koje vlade zemaÿa ili drugi subjekti saopãtavaju javnosti. metodoloãki princip je i u ovom sluåaju isti: teorijske postavke do kojih se doãlo razvojem nauke o meœunarodnim odnosima. dopuçuju novim znaçima steåenim iz neposrednog prouåavaça savremenosti. konstituisati teoriju.

142 Analizom propagande mogu se ustanoviti trajni politiåki i ideoloãki ciÿevi. Prouåavaçem meœunarodne propagande mogu se dobiti znaåajni podaci o namerama dræava. mesto i znaåaj pojedinih oblasti druãtvenog æivota (privrede.141 Ovom analizom se æeli prodreti u stvarni sadræaj date poruke. Takoœe su dobijeni podaci o znaåajnim neslagaçima ova dva saveznika sila osovine. 141 V. uz primenu elektronskih raåunara. moæe da obuhvati razliåite elemente: procenu uloge. te zato mora biti predmet posebnog prouåavaça u okviru nauke meœunarodnih odnosa. ili sadræanih u dokumentima. Potrebno je. metod ana-lize sadræaja se pokazao korisnim. kao i vreme kada ga Nemci misle upotrebiti. Primena analize sadræaja moæe se pokazati veoma korisnom u raãålaçavaçu diplomatskih dokumenata. M. istañi da ona nije sama dovoÿna za kompleksnu analizu poruka datih preko sredstava masovnih komunikacija. kao i oni koji su rezultat dnevne politike. meœutim. 63 . vojske. U ovom smislu. nav. Tako su dobijeni podaci o pripremama novog oruæja. meœusobnim odnosima itd. delo. Zato je neophodno dopu-çavaçe rezultatima do kojih se doãlo primenom znaça iz izvorne graœe druge vrste i drugih izvora. ukoliko se uklapa u celinu saåiçenu na osnovu kompleksne analize date situacije. Ovo je znaåajno zbog moguñnosti kvantifikacije istorijskih podataka koji bi. Ovako dobijen rezultat moæe da ima teorijski znaåaj. politiåkih programa znaåajnih politiåkih organizacija i partija itd. 18.) u politiåkom planiraçu datih druãtvenih snaga. informacije iz sredstava masovnih komunikacija. str. str. a viãe na izraæene misli”. do kojih se dolazi putem sredstava masovnih komunikacija. Analiza sadræaja je “posebna forma kvantitativne semantike. Analiza sadræaja u prouåavaçu meœunarodnih odnosa ima naroåiti znaåaj za izuåavaçe: meœunarodne propagande. Na osnovu nesinhronizovane propagande zakÿuåeno je da one nisu organizaciono povezane. izjava dræavnika. Socioloãki metod. ãto primenom klasiånih istorijskih metoda nije bilo moguñe. Primeçen za vreme Drugog svetskog rata. Dimitrijeviñ. 1965. Na osnovu toga moæe se predvideti ponaãaçe date dræave. politike. Stojanoviñ. diplomatskih i drugih dokumenata. kulture i dr. 438. R. moguñe je govoriti o primeni ove analize i u preispitivaçu istorijskih dokumenata a ne samo savremenih. Zatim. jer se posle rata pokazalo da je dao taåne rezultate.ãto su poredili poruke nemaåke propagande sa porukama profaãistiåkih listova u SAD. “Nolit”. Iz ovog poreœeça su mogli da izvuku zakÿuåke o stepenu uticaja ove propagande ili stepenu veza izmeœu ovih listova sa centrima u Nemaåkoj. klasifikaciju informacija u sklopu celine znaça o datoj pojavi. Miliã. Meœunarodna propaganda je znaåajno sredstvo u meœunarodnoj politici. dobijeni su podaci o odnosima izmeœu Nemaåke i Italije. s obzirom na moguñnost ispitivaça mase ovih podataka. mogli dati nove podatke. znaåaja i namera snaga koje stoje iza datog izvora informacija. Analiza sadræaja informacija o razliåitim pitaçima od interesa za prouåavaçe meœunarodnih odnosa. koja se maçe odnosi na stil odreœenog teksta. 142 V. Markoviñ. Beograd.

ekonomskom prouåavaçu. koja ide do krajçih elemenata reånika.Naåin na koji se analizira sadræaj moæe biti: kvantitativna semantika i predmetni registar. opisanom u literaturi.”144 Za meœunarodne odnose je od posebnog interesa pojavÿivaçe reåi koje oznaåavaju elemente saradçe. nav. delo. Miliñ. Kenedi (J. str. U tako saåiçen klasifikacioni sistem ukÿuåuje se materijal za analizu sadræaja. str. to ñe se najboÿe videti. 144 Nav. delo. Dugim radom na analizi elemenata åinilaca. Danas se sve åeãñe u ove svrhe upotrebÿavaju elektronski raåunari. 4“. Kada je predsednik SAD. da ñe se aktivnost takoœe odvijati u veñem obimu i da je vrednost poruke u veñoj meri pozitiv-na nego negativna. tj. sile moñi. 8 Na ovaj naåin se doãlo do analize poruke iz koje se vidi da iza çe stoji snaga (potency) (visok indeks 45. do pojedinih reåi po çihovim morfoloãkim vrstama i grupama znaåeça. 1). “Kvantitativna semantika je statistiåka analiza reånika i stila. odbir i kvantifikacija poruka preciznija. 7 Vrednost 18. zatim. Izrada predmetnog registra podrazumeva utvrœivaçe glavnih. vrednost (pozitivan ili negativan utisak poruke). ili sukoba. Tada je elektronski raåunar na Stanfordskom univerzitetu (“Stanfordov opãti istraæivaå”). solidarnosti. najåeãñe kontekstualne veze izmeœu pojedinih reåi.. Pribliænost ñe biti veña ukoliko je priprema klasifikacione ãeme bila boÿa. politikoloãkom. staça i kretaça u meœunarodnim odnosima. programiran da meri pozitivna i negativna zapaæaça o tri glavna åinioca: snaga (jaka ili slaba). socioloãkom. koji omoguñuju upotrebu velikog broja pojmova. godine. bitnih sadræaja neke poruke koja se analizira. simbola. najznaåajnija za ocenu karaktera date poruke. 7 Aktivnost 25. Na jednom primeru. nameru koja preovlaœuje a koja je. naroåito onih ãto imaju kÿuånu ulogu u ispitivanom obliku simboliåkog opãteça. Kennedy) dao izjavu kojom je objavio blokadu Kube “Stanfordov opãti istraæivaå” za nekoliko minuta izraåunao je sledeñe: Pozitivan Negativan Snaga stava 45. Izvrãena je mehaniåka analiza sadræaja putem raåunara svih dokumenata SAD i SSSR u vezi s raketama koje je SSSR instalirao na Kubi 1962. Na ovaj naåin se doãlo do zakÿuåka ãta stvarno stoji iza poruke: da li je reå samo o pretçi iza koje ne stoji 143 V. prema tome. Jedna poruka najåeãñe sadræi jednu osnovnu poruku. tako da se kvantifikovana graœa ubacuje u elektronski raåunar iz kojeg se dobija odgovor o pribliæno stvarnom znaåeçu poruke.. leksiåkog sadræaja. 490. 7 16. razumevaça. koji mora da prethodi analizi. 1 3. 7 7. izraœuje se poseban klasifikacioni sistem. 64 .143 Semantiåka analiza se sastoji u utvrœivaçu znaåeça reåi koje su upotrebÿene u tekstu koji se analizira. çihovom celovitom istorijskom. X. aktivnost (aktivan ili pasivan).

korelacija i kovarijacija imaju najãiru primenu u druãtvenim naukama. ãto znaåi da on ispituje oblike pojava u masi sluåajeva. Pitaçe je da li dobar poznavalac meœunarodnih odnosa nije u staçu da doœe do sigurnijeg odgovora na osnovu poznavaça istorije. sluæi se statistiåkim podacima. ako je moguñe da se do çih doœe. str. statistiåki metodi verovatnoñe (zakon velikih brojeva). sredçe vrednosti i uzorka ne bi mogle nañi neke osobenosti u primeni kod prouåavaça meœunarodnih odnosa. “Analiza åinilaca je statistiåka manipulacija meœuzavisnih promenÿivih da bi se odgovorilo na pitaçe: koji åinioci odgovaraju najviãe posmatranom sluåaju.”147 145 Nav. Oni pomaæu proveri hipoteza i ãto egzaktnijem saznaçu pojava u onim oblastima u kojima je ovaj metod primenÿiv. ekonomske snage. str. U tom pogledu se za metode verovatnoñe. Da bi analiza sadræaja odgovorila svojoj svrsi. Forward. 65 . Analiza sadræaja ne bi smela da bude samo osnov ãirih teorij-skih zakÿuåaka. V.. Macmillan. 1971. uzorka. dohotka. tj. izolovana od celine sadræaja koji se prouåava i izvan prikupÿene graœe do koje se doãlo u prouåavaçu date poruke. Na taj naåin. delo. bez nekog prilagoœavaça potrebama prouåavaça meœunarodnih odnosa. 490491. s obzirom na to da se najveñi broj zakonitosti i pravilnosti kod druãtvenih pojava uglavnom izraæava statistiåki. te oblike meri i odreœuje a çihove odnose podvrgava matematiåkoj obradi s ciÿem da izrade pokazateÿe koji sluæe kao kriterijum i da se utvrdi kvantitativni znaåaj osobenosti u masi. 20. 146 N. diplomatskog iskustva i poznavaça niza åinilaca od znaåaja za donoãeçe odluke o ponaãaçu u datoj situaciji. kao i neposrednim podacima o datoj poruci. Statistiåki metodi “Statistiåki metod je prema svojoj najuspeãnijoj definiciji kvantitativni metod istraæivaça masovnih pojava. a. Analiza demografskih kretaça. sredçe vrednosti.sila? Da li se u tom smislu preduzimaju velike aktivnosti i koja je vrednost date poruke.”146 Statistiåki metodi imaju danas veliku primenu u druãtvenim naukama. mogli bi se izdvojiti metod ana-lize åinilaca i metod korelacije. The Field of Nations. proizvodçe znaåajnih proizvoda za vojnu moñitd. U prouåavaçu meœunarodnih odnosa svi statistiåki metodi mogu imati znaåaja.145 Ovaj rezultat analize sadræaja veñna prvi pogled izaziva sumçu zbog svoje ãturosti. Ona bi uvek morala biti dopuçavana analizama do kojih se doãlo drugim metodima prikupÿaça åiçenica. ona ne sme da bude izdvojena od stvarnosti. Od statistiåkih metoda koji mogu biti posebno interesantni za prouåavaçe meœunarodnih odnosa. London. kao pravilnosti koje se uoåavaju u najveñem broju sluåajeva kod date pojave.

transferu tehnologije itd. Peåujliñ. ãto moæe da doprinese pribliæavaçu egzaktnosti pri utvrœivaçu bitnih åinilaca.U opisanom sluåaju.148 Ono ãto pada u oåi pri analizi åinilaca statistiåkim metodom jeste. politiåka i vojnostrategijska povezanost (ili potreba povezivaça). Mnogi elementi koji odreœuju stepen i oblik meœuzavisnosti. pa se u potpunosti osloniti na ovaj metod. On se moæe uspeãno primeniti u istraæivaçu odnosa stepena i oblika meœuzavisnosti i odreœenog oblika meœunarodnih odnosa. Moæe se iskazati ekonomska snaga jedne dræave. moguñe je izvrãiti matematiåku operaciju u kojoj bi oblik i stepen meœuzavisnosti (X) bio funkcija razvoja procesa saradçe ili sukoba (Y) u formuli X = F (Y). registrovano je 236 osobina za 82 dræave za åije se odnose æele izvuñi bitni åinioci koji te odnose odreœuju. proizvodnoj kooperaciji. b. nav. hrabrost i spremnost stanovniãtva da se bori. ideale. dva mogu da se smatraju bitnim åiniocima: ekonomski razvoj i vojna moñ. takoœe. Ovako se ne moæe ustanoviti kauzalni odnos izmeœu ovih pojava. ãto je u celini gledano. U tom sluåaju. ali se moæe utvrditi moguña veza. Postoje mnoge promenÿive koje se ne mogu meriti. prvo. Ãkara. do kojih bi se doãlo na osnovu znaça steåenih na drugi naåin. kulturna saradça. 20. znaåajan doprinos pribliæavaçu saznaça kauzalnih odnosa iz147 Q. str. Izborom promenÿivih koje utiåu na stepen i oblik meœuzavisnosti moæe se otkriti çena povezanost sa datim oblikom meœunarodnih odnosa ili primenom sredstava u çima. ali se ovim putem moæe ustanoviti korelacija meœu promenÿivim koje se uzimaju kao predmet analize. ideoloãke veze ili razlike i niz drugih (videti daÿe u tekstu). Na taj naåin mnoge znaåajne promenÿive ostaju van domaãaja statistiåkog metoda. kao ãto su podela rada (izraæena u razmeni. delo. Na ovaj naåin.). a posebno i zbog toga. jer bi se mnoge hipoteze. Statistiåki metodi. integracijama. Posebno interesantan statistiåki metod u prouåavaçu meœunarodnih odnosa bi mogao biti metod korelacije. moguñnost ispitivaça velikog broja promenÿivih (varijabila) zahvaÿujuñi primeni elektronskih raåunara. str. statistiåki metodi mogu ozbiÿno doprineti prouåavaçu meœunarodnih odnosa. 148 N. ali se ne moæe brojåano izraziti spremnost stanovniãtva na ærtve u borbi za ideje. 66 . odnosno meœusobni uticaj koji moæe odvesti do funkcionalne veze. Drugo. pri åemu teorija i filozofsko opredeÿeçe ne mogu biti zanemareni. odabiraçe promenÿivih rezultat subjektivnog opredeÿeça. ovim putem mogle joãjednom proveriti. i ovde se pokazuje da ne treba iñi u krajnost. nav. Otkrivaçe korelacije je. Razumÿivo je da bi bilo vrlo teãko ustanoviti egzaktnim ili matematiåkim putem funkcionalnu zavisnost u ovom odnosu. Uz pomoñJelskog raåunarskog centra za analizu åinilaca doãlo se do 13 izdvojenih åinilaca od prvorazrednog znaåaja za ove odnose. Metod korelacije. Forward. stavove. mogu da izazivaju promene u odnosima izmeœu dræava u ãirokoj skali odnosa od saradçe do sukoba. Od ovih trinaest. Metodologija. 217. po: M.

u kojima se ponovo preæivÿavaju i “glume” stvarni dogaœaji. da bi se ispitali uåinci takvih promena. 622 i daÿe. s prvenstvenim ciÿem da se predvidi çihov ishod. C. M. 156 i daÿe. 1965. Ovaj metod se razvio iz tzv. Uz upotrebu maketa i karti. Meãajuñi ponaãaçe i osobine svakog od vaænih aktera dolazi se onda do istih ili razliåitih ishoda. The History of Human Conflict. G. Vidi: O. Tako se do kraja mogu sprovoditi alternative koje su stvarnim uåesnicima bile na raspolagaçu. da postigne pobedu. G. New York. koje je dobro dokumentovano istorijskom graœom. preko ovih do kauzalnih. jedinstvena. North. pa u model unositi kontrolisane izmene nekih promenÿivih (npr. 150 Nekoliko simulacija imalo je za predmet ispitivaçe izbijaçe Prvog svetskog rata. Mc Neil. O ishodu onda odluåuju veãtina. Prentice Hall. ili ãtaviãe. jer çeni uåesnici ne treba nikoga da podraæavaju. ili åak koristeñi prave manevre sa æivom silom. Na taj naåin se stvarni dogaœaji mogu boÿe raãålaniti. To je ciÿ svake nauke. Od moguñih veza do funkcionalnih i. koji se primeçuju u psihologiji i psihoterapiji. N. Simulacija i eksperimentalna igra bi trebalo da zamene eksperiment kao metod koji se sastoji u veãtaåkom izazivaçu dogaœaja pribliæno onakvih kakvi su stvarni dogaœaji.meœu pojava meœunarodnog æivota. veñispituju buduñi dogaœaji. International Politics and Foreign Policy. u kome uloge stvarnih subjekata preuzimaju sami istraæivaåi. pa åak i teæi od çih. The Free Press. Holsti R. U klasiånoj ratnoj igri. dok se kod åiste simulacije on zna unapred. ispituju se moguñnosti koje pruæaju razliåite sopstvene zamisli u uslovima koji su najbliæi onima koji se predviœaju. Englewood Cliffs. pa se ona ãto je moguñe vernije predstavÿa u vidu modela. An attempt to simulate the outbreak of World War. ponaãaçe jednog subjekta). tj. u: E. te je na osnovu çih teãko uopãtavati. ratne igre (Kriegspiel). a. Simulacija (podraæavaçe) vodi poreklo od drugih eksperimenata. koja je odavno poznata u vojsci kao naåin da se unapred provere prednosti i nedostaci strategijskih i taktiåkih planova. Zbivaça u meœunarodnim odnosima su istorijska. R.150Za razliku od simulacije. Eksperimentalna igra je maçe “kruta” od simulacije. 67 . Rosenau. stavÿa se u ulogu “neprijateÿa” i trudi se da se u skladu s poznavaçem åiçenica i pravilima veãtine ponaãa najracionalnije. za osnovu se takoœe uzima deo stvarne istorije (npr. The Nature of Human Conflict. ãto omoguñava zakÿuåivaçe o uticaju izabranog åinioca. F. igrom se ne rekonstruiãu proãli. raåunari. Kada su u pitaçu meœunarodni odnosi. pa i nauke o meœunarodnim odnosima. ali ih nisu izabrali. i to najsposobnijih. u: J. ali se i to je najvaænije moæe iñi i daÿe.149 b. B. veñda se ponaãaju onako kako im to nalaæe najboÿe shvañen interes onoga koga predstavÿaju. jedan od oficira. str. Predmet ovakvih igara 149 Isto. Zbog toga se ne moæe prikupiti dovoÿno obilan empirijski materijal za statistiåko iskazivaçe i za-kÿuåivaçe. Eksperimentalna igra. C. I. jedna meœunarodna kriza). najzad. str. Hermann. snaga ili sreña uåesnika. Simulacija i eksperimentalna igra Istraæivaåki postupci pod ovim nazivima nastali su iz æeÿe da se umaçe teãkoñe koje proistiåu iz srazmerno malog broja subjekata meœunarodnih odnosa.

Altrok. 1910. Kao ãto se moglo oåekivati. V. R. 63 i daÿe. “Meœunarodni problemi”.mogu biti razreãeça nekih postojeñih kriza ili zategnutih situacija. Beograd. 1968. J. V. N. uporeœivaçe. Banks A. str. 152 M. Uåesnici igre tada preuzimaju uloge glavnih odluåilaca umeãanih dræava i drugih subjekata i datu situaciju na osnovu jednog labavog scenarija daÿe razvijaju. analiza sluåajeva i dr. u: Proceedings of the International Peace Research Association Second Conference. ali je u meœuvremenu oduãevÿeçe çima popustilo. Prilikom ovog ispitivaça primeçuju se pravila do kojih se doãlo u opãtoj metodologiji druãtvenih nauka. Fun and games. ili stavovi uåesnika u odluåivaçu u spoÿnoj politici dræava koje se prouåavaju itd. koje se na osnovu poznatih åiçenica i tendencija ekstrapoliraju u buduñnost. R. str. Groom A. ista igra se ponavÿa s razliåitim ÿudima u predviœenim ulogama. 153 B. u oblasti teorijskih saznaça dosadaãçe iskustvo s ovim postupcima nije pokazalo niãta drugo do da se razliåite liånosti (izabrane za uåesnike) ponaãaju razliåito u istim situacijama. Da bi se pribavilo viãe podataka. gde omoguñava da se boÿe predvide i uzmu u obzir odgovori stranih dræava na planirane inicijative i postupke. Van Gorcum. Tako se moæe primeniti ispitivaçe (intervju) onda kada postoji interes da se saznaju stavovi pripadnika razliåitih druãtvenih grupa o nekim pitaçima meœunarodne politike. Meœutim. 151 K. The validity of games for the study of conflict. postoji i niz drugih metoda za åiju primenu nije neophodno neko naroåito prilagoœavaçe predmetu meœunarodnih odnosa. o odgovornosti koju nose stvarni uåesnici istorijskih zbivaça. 1978. Eksperimentalna igra i simulacija u izuåavaçu meœunarodnih odnosa. To su ispitivaçe. Pri tom. Ratna igra. çihova vrednost za nastavu i za planiraçe politike je nesumçiva jer omoguñavaju boÿe upoznavaçe toka dogaœaja i boÿe predviœaçe posledica sopstvenih akcija. International 68 . Assen.151 Ovi postupci su bili poåetkom sedme decenije ovoga veka u velikoj modi meœu istraæivaåima na Zapadu. Tvrdi se da igra moæe tako da predstavi situacije do kojih jedan istraæivaå napreæuñi maãtu ne bi sam doãao.152 * ** Pored ovih metoda koji su prilagoœeni istraæivaçu pojava meœunarodnog æivota. Najveñi nedostatak eksperimentalne igre je u tome ãto çeni uåesnici ne mogu da imaju oseñaj o velikom riziku. “Journal of Conflict Resolution”.153 crisis gaming the CONEX experience. Dimitrijeviñ. H. 85 i daÿe. Otuda je eksperimentalna igra postala sastavni deo dugoroånog planiraça i u resoru inostranih poslova. uzimaju se u obzir i sve slabe strane ovih metodskih postupaka. 3/1968. Oppenheim. I. Svi ovi metodi mogu se primeniti u prouåavaçu meœunarodnih odnosa onda kada se çihova primena moæe smatrati korisnom. Bonoma. “Uredniãtvo ratnika”. pa se onda moæe ispitivati i uticaj çihovih liånih osobina na ishod. Schlenker T.

uåesnicima u meœunarodnim odnosima. Wolfers. Iz razloga koje ñemo navesti smatramo da je trenutno “najboÿi termin” subjekt iako ni on nije bez mana pa ñemo ga zato u sledeñem tekstu koristiti. nije reå o predstavÿaåima nego o samim dramatis personae. pa se ti nosioci radçe jednostavno i odreœuju kao “oni za koje se prikladno moæe reñi da igraju na meœunarodnoj sceni”. ali ga nijedan pisac dosledno ne koristi. naziva akterom (eng. akter). a ne stvarno delaçe u svoje ime. åesto se ne ide daÿe od te metafore. koja. Ono se moæe postaviti i ovako: ãta je to subjekt 1 A. Ãtaviãe. prividno uåestvovaçe u zbivaçima. rus. naroåito onoj na engleskom jeziku. 1959. subjektivnim åiniocima. verovatno zato ãto bi se mogao prevesti reåju “glumac”. veñje trebalo i da nagovesti suãtinu pitaça o kome se raspravÿa. Oåigledno je. 83. Theoretical Aspects of International Relations South Bend. The Actors in International Politics. da ako ostanemo pri teatarskim poreœeçima. naime. Umesto toga. R. Fox. u: W. I u naãoj publicistici moæe se naiñi na ovaj naziv (“Glavni akteri bliskoistoåne krize” i sl. actor.). nije bio izazvan samo potrebom da se ukaæe na ãarolikost terminologije. opet. franc. 69 . T. str. veoma åesto osnovna jedinica u meœunarodnim odnosima. University of Notre Dame Press. pa åak i o “partnerima” i “ñelijama”. Ovaj pregled razliåitih oznaka za pojam o kome je reå.1 Otuda i ne zaåuœuje ãto se u inostranoj literaturi. onaj subjekt koji ulazi u çih.DRUGA GLAVA SUBJEKTI MEŒ UNARODNIH ODNOSA I POJAM I VRSTE Prostor ili poÿe u kojima postoje meœunarodni odnosi mnogi pisci porede s pozornicom ili arenom po kojoj se kreñu nosioci radçe. nagoveãtava predstavÿaçe. acteur. u naãoj literaturi se govori najåeãñe o subjektima.

da bi se kasnije uvidelo da postoje i drugi subjekti meœunarodnog prava (meœunarodne organizacije. te nije mali broj dela u kojima se ova oznaka uopãte i ne upotrebÿava. pojam subjekta je za çih nepotreban. svetovna ali i teritorijalno maçe uobliåena. na koje ñemo ukazati u treñoj glavi. iz velikog broja åinilaca. u tim odnosima uåestvuju i carstva. sakralna vlast sa znaåajnim svetovnim prerogativima. izdvajaju se oni koji svesno.meœunarodnih odnosa i ko su sve subjekti meœunarodnih odnosa? Pre no ãto se pokuãa odgo-voriti na ova pitaça treba dati dve napomene. jer oni meœunarodne odnose iskÿuåivo definiãu kao odnose izmeœu dræava. S druge strane. No. i katoliåka crkva. Stoga je pojam subjekta meœunarodnih odnosa potreban. posle Prvog svetskog rata sve je jasnije da postoje formacije i pokreti koji deluju van okvira i van potpune kontrole dræava i ne mogu se svesti samo na çih (u prvom redu meœunarodne organizacije). ali se postepeno poåelo uviœati da su i pre i posle toga perioda u meœunarodnim odnosima srazmerno samostalno uåestvovali i akteri koji nisu bili dræave. za mnoge pisce. Pre svega. pa priznati subjektivitet i drugim tvorevinama koje takve osobine ispoÿavaju. Ovo je uvereçe bilo razumÿivo u vreme kada se prouåavaçe meœunarodnih odnosa tek poåelo razvijati. pitaçe subjektiviteta u meœunarodnim odnosima uopãte se i ne postavÿa. naroåito starije. Osim toga. mada su ova dva pojma povezana jer pravo mora da sledi druãtvenu stvarnost. vaÿa imati na umu da subjekti meœunarodnih odnosa nisu isto ãto i subjekti meœunarodnog prava. Odanost i obaveze sredçovekovnog Evropÿanina bili su mnogo maçe jasni no kasnije i bili su raspodeÿeni meœu ovim uåesnicima evropskih zbivaça. pa i ona koja nisu znaåajna za meœunarodne odnose. uslovÿavaju ih i uåestvuju u çima. Subjekt meœunarodnog prava traæi se odgovorom na pitaçe ko moæe biti nosilac meœunarodnih prava i obaveza. ali je taj pojam. stajao pored pojma dræave. iako se ne odriåe znaåaj i prvenstvo dræave u tom pogledu. kao ãto se dugo smatralo da je dræava jedini subjekt meœunarodnog prava. Kada se govori o subjektima. Poãto drugi uåesnici u tim odnosima uopãte i ne dolaze u obzir. u ãiri krug åinilaca koji utiåe na meœunarodne odnose. voÿno i samostalno deluju u meœunarodnim odnosima a ne toliko 70 . tako je i u meœunarodnim odnosima izostavÿaçe pojma subjekta bilo posledica uvereça da su dræave jedini subjekti meœunarodnih odnosa. naroåito u XIX veku. pojam subjekta. U stvari. u stvari. u sredçem veku dræava imala u evropskim meœunarodnim odnosima drukåiju prirodu i ulogu od one koju je dobila posle reformacije i tridesetogodiãçeg rata i Vestfalskih ugovora (1648) pored svetovne i teritorijalno opre-deÿene feudalne dræave s monarhom (vrhovnim sizerenom) na åelu. Subjekti meœunarodnih odnosa spadaju. koja su se tada smatrala svetskim. Tako je npr. treba utvrditi one osobine koje je åine takvom. uloga dræave u meœunarodnim odnosima od velike je vaænosti za izgradçu toga pojma poãto nema spora da je ona takav subjekt. imajuñi pri tom u vidu da one ne moraju da poseduju sva obeleæja dræava. dok je za subjekte meœunarodnih odnosa odluåujuña sposobnost izvornog i stvarnog delovaça u svetskim razmerama. pojedinac).

u stvari. To ñe biti jasnije kada nabrojimo osobine koje prema dosadaãçim iskustvima treba da imaju subjekti meœunarodnih odnosa. koji se sastoje od ÿudi. nauka o meœunarodnim odnosima ne moæe poñi od stava da sve dræave. Drugim reåima. neke dræave ne mogu ispuçavati ovaj uslov. pored ostalog i zato ãto se pojavÿuje potreba da se kao subjekti izdvoje one tvorevine koje redovno. u prvom redu od neke dræave. osnovnih åinilaca kao ãto su nacija i klasa u subjekte meœunarodnih odnosa. Nezavisnost Subjekt meœunarodnih odnosa mora biti nezavisan od drugih takvih subjekata. Pa i kada se tako bliæe odredi pojam subjekata. Iako se zovu dræave. opãtem smeru kretaça. iako formalno imaju pozitivno zakonodavstvo. Ova nezavisnost nije sloboda od objektivnih okolnosti i odnosa snaga u svetu veñsubjektivna neometenost u odluåivaçu. ona mora da ima srediãte odluåivaça. reå je o statistiåkim oåekivaçima. Kada se imaju u vidu i subjekti koji nisu dræave. i uz to ispoÿavaju sledeñe uslove: 1. stalno i u svim uslovima tako deluju i da se çihov broj svede na onaj koji omoguñava teorijsku ana-lizu. ali isto tako. S druge strane. proklamovanom nezavisnoãñu. oruœe 71 . Ovde nije reå o postojaçu pravno obaveznih odluka (normi) niti se pak moæe traæiti apsolutno prihvataçe i izvrãavaçe kolektivne voÿe. dakle grupe ili zajednice. po pravilu. usvajaju i sprovode u delo. veñkonstataciju da oni u meœunarodnim odnosima ne deluju na neposredan naåin kao drugi åak i maçe vaæni åinioci. Isto kao u prethodnom sluåaju. ne moæemo se zadovoÿiti formalnom. Otuda uslovi za postojaçe subjektiviteta u meœunarodnim odnosima nisu ni apsolutni ni nepromenÿivi. ostaju nezavisne sve dok to proklamuju svojim pravnim aktima. Kao i u druãtvu uopãte.oni koji odluåujuñe utiåu na çih. prelaz izmeœu çih i åinilaca nije lako pouzdano utvrditi. da je ocena veoma teãka i uz to veoma obojena sklonostima i raspoloæeçima oceçivaåa. koji se ubrajaju u subjekte. niti pak traæiti apsolutnu nezavisnost. a ne o ponaãaçu u svakom konkretnom sluåaju. veñpredstavÿaju odreœenu meru saglasnosti koja o tome postoji u literaturi. kojima je svojstvo dræave jednom priznato. 2. ne moæe odricati subjektivitet onim dræavama koje iz raznih razloga ne uæivaju potpunu slobodu spoÿnopolitiåke akcije. on se moæe nañi kod nekih meœunarodnih organizovanih religija i politiåkih pokreta. Organizovanost Grupa ÿudi mora biti organizovana i to tako da je sposobna da donosi odluke koje se pripisuju celoj zajednici i koje çeni pripadnici. Prilikom çihovog razmatraça treba imati u vidu da neukÿuåivaçe nekih veoma vaænih. To su oni åinioci. ne znaåi odricaçe ili umaçivaçe çihovog znaåaja. U doba hladnog rata je npr. pala sumça na veliki broj meœunarodnih nevladinih organizacija da su. uviœa se da nezavisnost tek kod çih ne moæe da bude pretpostavÿena. Za razliku od meœunarodnog javnog prava. o glavnini.

W. a uzeñemo za primer baãpolitiåke stranke. u vidu praznog postupka koji se sprovodi u organu odluåivaça. Ako pak odluåivaça u stvari nema. 1976. subnacionalni subjekti. ima stranaka koje su organizovane u tzv. naravno. Prelaz izmeœu jakog uticaja drugog subjekta i niãteça subjektiviteta veoma je tanan. a naroåito politiåkim strankama. 3. ali ne i lako. Jako. u kome uåestvuju ÿudi i snage koje delu-ju po tuœim nalozima. politiåke internacionale: ove mogu biti subjekti meœunarodnih odnosa. S druge strane. doprinose obrazovaçu kolektivne voÿe toga ãireg subjekta. S obzirom na to da neki “unutraãçi” subjekti stupaju u dodire s inostranstvom. ali su nacionalne stranke ålanice samo çihovi sastavni delovi. utvrditi da li je strani uticaj samo odlika procesa odluåivaça. Dræava ñe npr. priznaju svojstvo subjekta meœunarodnih odnosa. Kao ãto se vidi. veñse naredbe za delatnost dobijaju pravo od hegemona. u stvari. jer “meœunarodni” u stvari znaåi “meœudræavni”. privremena ili trajna osobina procesa odluåivaça. a ne oni koji uåestvuju u politiåkim odnosima unutar politiåkih sistema koji nisu meœunarodni. pa åak i odluåujuñe prisustvo stranih uticaja u odluåivaçu ne moæe se iskÿuåiti ni kod mnogih dræava u åiju se nezavisnost i subjektivitet uopãte ne sumça to je jednostavno. ima pisaca koji i çima. Meœunarodni karakter Treñe obeleæje subjekata meœunarodnih odnosa svodi se. 72 . Nonstate Actors in the Global System. koji. ili tog procesa uopãte nema. neke stranke u nekim dræavama i u nekim politiåkim internacionalama. na zahtev da to budu meœunarodni subjekti. struånih ili staleãkih razloga. Bitno je. u meœunarodnim odnosima ne deluju neposredno nego uåestvuju u obrazovaçu odluka u dræavama u kojima postoje. Crkva ñe osnovati svetovnu organizaciju da bi putem çe za svoj program pridobila i one koji nisu vernici i koji sumçiåavo gledaju na çenu delatnost. opet. ali tako da izgleda da se to åini iz humanitarnih. osnovati i izdræavati meœunarodno udruæeçe koje ñe propagirati çene ciÿeve. organizovanih u dræave. reå je samo o maçe ili viãe uspelom pokuãaju da se stvori prividan subjekt meœunarodnih odnosa. u toj meri utiåu na odluåivaçe. pojam dræave neophodan je radi stvaraça pojma subjekta meœunarodnih odnosa jer je reå o odnosima specifiåno obeleæenim teritorijalnom podeÿenoãñu sveta i postojaçem teritorijalno odreœenih druãtava. Pri tom. odnosno ima ga samo prividno. Ovi se pokuãaji preduzimaju zato ãto je subjektima u izvesnim situacijama stalo da neku meœunarodnu akciju vode tako kao da ne potiåe od çih. da se izmeœu çihove i dræavne voÿe. nisu subjekti meœunarodnih odnosa. te prema tome subjekt meœunarodnih odnosa moæe biti samo onaj koji stupa u odnose koji prevazilaze i presecaju dræavne granice. Mansbach i dr. da ne odluåuju same nego izvrãavaju voÿu vlada tih velikih sila. tj. The Web of World Politics.SAD. Prentice-Hall.2Meœutim. odnosno SSSR. Englewood Cliffs. Ovaj se zahtev krije veñu samom nazivu.. Otuda tzv. odnosno voÿe 2 R. takvi subjekti. oni koji se iskÿuåivo kreñu u okvirima politiåkog sistema jedne dræave.

3 Meœutim. u kojima bi ove “nacionalne” politiåke partije mogle biti organizovane kao sastavni delovi. i dræave. recimo.internacionale. Kod organizacija koje zastupaju naciju teæça ka samostalnom subjektivitetu najjasnije je izraæena onda kada je proces prevazilaæeça “nacionalnosti” u toku. bez uzimaça dræave kao merila nemoguñe je povuñi granicu izmeœu 73 . S jedne strane. pa da ipak u tome nema elemenata meœunarodnog subjektiviteta. U tom pogledu su upadÿive dve okolnosti u savremenim meœunarodnim odnosima. koja je povezana s teæçom da se i sam naziv discipline. tako da se lako moæe pogreãiti. niko i ne pomiãÿa da sve stranke ubroji u subjekte meœunarodnih odnosa jer je jasno da u tom pogledu postoje ogromne razlike izmeœu. Poãto je teãko odluåiti se izmeœu nacije. koje joãnema. veñna osnovu ãirokih i neobaveznih dogovora u praksi deluju çihovi sastavni delovi. preñutati da su uslovi u kojima deluju “nacionalni” politiåki pokreti i stranke u razliåitim zemÿama i u okvirima razliåitih meœunarodnih ãirih subjekata nejednaki. U viãenacionalnim dræavama nacija moæe ispoÿiti organizovanost u vidu federalne jedinice. ne stvara od te partije subjekt meœunarodnih odnosa veñje to osobina odluåivaça. nemaju. Socijalistiåke stranke u Italiji. tako i apriornim potvrœivaçem çihovog subjektiviteta. ne moæe praviti skoro nikakva razlika. Kongresne partije u Indiji i Institucionalne revolucionarne stranke u Meksiku. Razmotrimo sledeñi primer. Velike Britanije. åvrstu strukturu ni oruœa za neposredno delovaçe. S druge strane. “meœunarodni odnosi” zameni nazivom “svetski odnosi” ili “svetska politika”. Uostalom. politiåke internacionale. stranke i pokreti koji ih åine. kako apriornim negiraçem. ona je u stvari organizacija koja oliåava naciju. To se mora ispitati u svakom pojedinaånom sluåaju. pojaåane meœunarodne dodire. obrañaçe meœunarodnim organizacijama) moæe da nastupi staçe u kome nova dræava joãne postoji ali se realistiåki ne moæe govoriti o nepostojaçu novog subjekta meœuna-rodnih odnosa. pak. O tome. dakle. Prema dosadaãçim merilima nacija se ne bi mogla smatrati subjektom meœunarodnih odnosa jer nije organizovana. To ipak ostaju odluke ãirih subjekata a åiçenica da je voÿa jedne stranke dominantna. politiåke organizacije druãtvenih grupa koje nisu na vlasti pokazuju sklonost da neposredno stupaju u meœunarodne dodire na drugi naåin od politiåkih organizacija koje su na vlasti i u tom se pogledu mogu koristiti dræavom. Ako. po pravilu. meœutim. neki se pisci opredeÿuju za subjektivitet onog organizacionog oblika koji u prelaznoj fazi postoji u vidu oslobodilaåkog pokreta. organizovana nacija hoñe da se emancipuje i s tim ciÿem preœe na odluåne akcije (oruæanu borbu. treba stalno voditi raåuna i ne smatrati ni ovakve subjekte iskÿuåenim iz kruga subjekta meœunarodnih odnosa ako ispuçavaju sve druge postavÿene uslove. Ne treba. jer odsustvuje nezavisnost i samostalno ulaæeçe u meœunarodne odnose. Kada postoji nacionalna dræava. ili izmeœu uloga koje su u Komunistiåkoj internacionali igrale komunistiåke partije SSSR i npr. koja se tako organizuje. stranke itd.. Ima i sklonosti da se izbegne pozivaçe na dræavu prilikom odreœivaça subjekata meœunarodnih odnosa.

organizacije podzemÿa itd. pa-tuÿastih dræava. Uostalom. Dileme u vezi s politiåkim znaåajem i moñi javÿaju se naroåito u vezi s meœunarodnim nevladinim organizacijama. nav. Davis M. ipak. Drugim reåima. 4 Ibler. str. Postojaçe ili nepostojaçe ovoga preduslova kod subjekta meœuna-rodnih odnosa biñe åesto predmet spora. Pored zahteva da se kod subjekta meœunarodnih odnosa i ÿudi koji ga åine mogu utvrditi specifiåni interesi. str. svi subjekti koji nisu potåiçeni nekoj viãoj vlasti ulazili bi u tzv. åesto je u nedoumici kada treba da raspravi subjektivitet tzv. ne smatraju takvima jer nemaju nikakve moñi.5 3 O. ãto znaåi da se mogu okvalifikovati kao nosioci politiåkih interesa koji su sposobni za politiåku akciju. 74 . Benko. 49. i meœunarodno pravo. Hoffmann. Contemporary Theory in International Relations.). str. Ako se moñodredi kao sposobnost da se drugi subjekti privole da postupaju po æeÿama onoga koji ispoÿava moñ. svetske odnose. jer bi to znaåilo da je subjekt meœunarodnih odnosa i ona grupa koja je iz raznih razloga faktiåki nezavisna ali ne ulazi u meœunarodne odnose (npr. delo. Politiåki znaåaj S obzirom na to da se pod meœunarodnim odnosima u prvom redu podrazumevaju meœunarodni politiåki odnosi. Englewood Cliffs. 5 V. 4. Rosenau V. New York. koji nisu u potpunosti jednaki s interesima nekog drugog subjekta. 179. moñje pojam koji je teãko odre-diti. Maribor. subjekti tih odnosa moraju biti politiåki relevantni. onda moæemo da potvrdimo da u praksi postoji teæça da se neke tvorevine. Prentice-Hall. koje inaåe poseduju ostala svojstva subjekta meœunarodnih odnosa. Izgleda nam. Young. S. One se obiåno priznaju za subjekte meœunarodnog prava ali se ipak ne primaju u neke vaæne meœunarodne organizacije. gde je jasno da postoje ogromne razlike izmeœu Meœunarodne federacije sindikata i Meœunarodne konfederacije babica. odnosno da ulazi u odnos moñi. 1960. The Analysis of International Politics. The Actors in World Politics. ali je teãko odrediti mesto koje na tom kontinuumu zauzimaju Meœunarodna trgovinska komora ili Meœunarodno udruæeçe za vazduãni transport (IATA). str. mnogi traæe da taj subjekt poseduje izvesnu moñ. da joãuvek ne moæemo ukidati ovaj uslov. Mednarodni odnosi.“svetske” i “unutraãçe” politike. “Obzorja” 1977. The Free Press 1972. U ovom sluåaju reå je o shvataçu prema kome se politiåki odnosi uopãte definiãu kao odnosi moñi. koje raspolaæe formalnim i zato jasnijim kriterijumima. East. 6. 125 i daÿe. Mora se ipak priznati da su nastojaça ove vrste razumÿiva i opravdana i da bi se åak moglo tvrditi da je posebno isticaçe uslova da subjekt neposredno stupa u odnose koji prevazilaze granice jedne dræave nepotrebno ako taj subjekt ispuçava uslov da je nezavisan. pri-mitivna plemena. koji su obeleæeni upravo time ãto nema priznate vrhovne vlasti. u: J.4Kao ãto je pokazano na drugom mestu.

Dræava Kao ãto smo napomenuli. Kod çih najviãe zbuçuje okolnost ãto se i reå “nacija” i reå “narod”. åiçenica da ona zauzima odreœeni deo Zemÿe. Ovi nazivi nisu najpogodniji i ne zvuåe najlepãe na naãem jeziku. pa ni ostali subjekti. ali su prihvañeni i moraju se koristiti u nedostatku boÿih. Tipiåni i tako reñi jedini nacionalni subjekt meœunarodnih odnosa je sama dræava. Ono ãto je karakteristiåno za dræavu i ãto je razlikuje od ostalih subjekata meœunarodnih odnosa jeste teritorija. preko) pokazuje da ovi posledçi subjekti povezuju ÿude preko. ne mogu odrediti. I zaista. 75 . Stoga se prilikom odreœivaça pojma dræave i opisivaça dræava ovom prilikom nastoji na onim obeleæjima koja su svim dræavama zajedniåka i neophodna da bi ulazile u meœunarodne odnose. koji su koren upotrebÿenih prideva. bez posredstva çihovih dræava. najvaæniji subjekt meœunarodnih odnosa. Åak i veñina pisaca koja priznaje postojaçe drugih subjekata uverena je da je dræava glavni. bez dræave se meœunarodni odnosi. II NACIONALNI SUBJEKTI MEŒ UNARODNIH ODNOSA 1.5. dræava je daleko najboÿe ispitani subjekt meœunarodnih odnosa i nauka meœunarodnih odnosa u najveñoj meri se bavi upravo odnosima izmeœu dræava. Ÿudi koji je saåiçavaju nazivaju se çenim stanovnicima (stanovniãtvo) a srediãte odluåivaça kod dræave jeste vlada. ãto znaåi da ona ne ulazi u osobine i funkcije koje dræava inaåe ima. jer su ÿudi koji ih åine na teritoriji jedne dræave ili çeni dræavÿani. nacionalni subjekti su oni koji su teritorijalno ograniåeni jednom dræavom. Smatra se da su istovremenim postojaçem (sticaçem) ovih triju okolnosti ispuçeni minimalni uslovi za postojaçe dræave. ne uzimaju u pravom znaåeçu. a zanemaruju se osobine specifiåne samo za pojedine dræave ili grupe dræava. Latinski prefiks trans(iznad. Vrste Subjekti meœunarodnih odnosa mogu se podeliti na nacionalne. Osim toga. Nauku meœunarodnih odnosa dræava zanima samo kao subjekt tih odnosa. Transnacionalni subjekti nastaju udruæivaçem ÿudi iz razliåitih zemaÿa. Meœunarodni subjekti nastaju udruæivaçem dræava (odnosno ÿudi putem svojih dræava) i dræave su çihove ålanice. meœunarodne i transnacionalne. po miãÿeçu mnogih autora dræava je jedini subjekt meœunarodnih odnosa. veñkao sinonimi za reå “dræava” ili “zemÿa”! Prema tome. iznad dræavnih granica. kao ãto smo videli.

i u ålanstvu Ujediçenih nacija ima dræava s veoma malom teritorijom. Libija i Kuvajt. 5 km2! Meœutim. Najmaçe takve dræave. npr. Na osnovu tih funkcija stvorena su i merila za opisivaçe i uporeœivaçe dræavnih teritorija. Intenzivna poÿoprivreda i agrotehniåke mere dovode do veñih prinosa na slabijoj zemÿi a potrebe za odreœe76 .000 km2). A.000 km2). Najåeãñe se pomiçe veliåina teritorije. pri åemu je ovaj posledçi zemÿa s veoma malom teritorijom (16. Kvalitet. podzemÿa. Saudijska Arabija. a.139 km2). Kina (9. 976.353 km2) i Brazil (8. nije samo stanovniãtvo. koja se kvantitativno izraæava veliåinom çene povrãine a ne zapreminom ukupnog prostora koji zauzimaju. Tu se u prvom redu misli na ekonomsku vrednost zemÿiãta.965 km2). isto tako. imaju specifiåna kulturna obeleæja (nacionalna kultura). odnosno 1. za koje teritorija ispuçava niz vaænih funkcija. To. pa neke do skora veoma siromaãne zemÿe pretvaraju u najbogatije. bez kojih nema dræave. Malta (316 km2). Antarktik) ne moæe biti dræava. Razlike izmeœu postojeñih dræava su u tom pogledu upadÿive. veñina modernih dræava ima i neke druge zajedniåke karakteristike znaåajne za meœunarodne odnose. Osim toga dræave. a naroåito nacionalne dræave. Kasnije su se pri tom sve viãe morali uzimati u obzir uslovi koji postoje za stoåarstvo. Nuæno je i kvalitativno odrediti povrãinu jedne dræave. vode i podmorja. U tom pogledu su otkrivaçe i eksploatacija nafte naåinili pravi preokret u meœunarodnom znaåaju pustiçskih zemaÿa kao ãto su npr. dræava ne moæe biti ni sama vlada. Isto tako. vazduha) koji naseÿava i koristi zajednica ÿudi (stanovniãtvo) i koji se nalazi pod vlaãñu vlade te dræave. SAD (9. ãto pokazuje primer vlada u izbegliãtvu. Vaænost teritorije vidi se iz toga ãto dræave s neznatnom povrãinom pod svojom vlaãñu (patuÿaste dræave) imaju sporan status i ne smatraju se uvek subjektima meœunarodnog odnosa i meœunarodnog prava. vode. S razvojem industrije jaåa pak uloga teritorije kao izvora sirovina. stupaç razvoja pojedine zemÿe i tehnoloãki razvoj u svetu su od ogromnog uticaja. I u ovom pogledu. pusta teritorija (npr. kao ãto je rat. 511. koje se moæe razvijati i na maçe plodnoj zemÿi i u teæim klimatskim uslovima ili mu pribegavaju zemÿe s malobroj-nom poÿoprivrednom radnom snagom. Osvrnimo se na neka od çih. kao ãto su npr. Singapur (581 km2) i Bahrein (598 km2). Nekada se pod tim u prvom redu podrazumevao odnos obradive zemÿe prema neobradivoj. Teritorijalno grupisaçe je vajkadaãça osobina ÿudskih druãtava. 561. Meœu dræavama s najveñom povrãinom su Kanada (9. Veliåina. Barbados (430 km2). koje na svetskom træiãtu dobijaju veñu vaænost od poÿoprivrednih proizvoda. Pored ovih obeleæja. u koloniji ili teritoriji pod starateÿstvom.Sama.: Maldivska Ostrva (298 km2). b. One su uglavnom privredne celine i predstavÿaju u maçoj ili veñoj meri zatvorene ekonomske sisteme. kao i kvalitet obradive zemÿe u pogledu prinosa koji je mogla dati. Dræavna teritorija Dræavna teritorija je deo prostora (kopna. imaju povrãinu od svega 61 km2. San Marino i Monako. 363. koje se priznaju samo u izuzetnim situacijama.

a. jezera) igra veliku strategijsku ulogu i vojna doktrina svake zemÿe prilagoœena je çemu. npr. Poloæaj dræavne teritorije uslovÿava i konfiguraciju çenog tla i klimu koja na çoj preovladava. u kojoj se nalazi najvaænija prometnica zapadne hemisfere. dugo je bilo odluåujuñe bogat-stvo ribom. Najmnogoÿudnije dræave sveta su Kina (1030. Maltu. oko åijeg posedovaça se kreñe sloæena diplomatska igra åitavog devetnaestog stoleña. uran).nim sirovinama podiæu znaåaj nekih rudnih bogatstava (nafta. Strategijski znaåaj kvaliteta teritorije svodi se delimiåno na jedan vid ekonomskog: naime. Od mesta dræave moæe zavisiti çeno uåeãñe u svetskoj trgovini i çena izloæenost oruæanim napadima. i meœunarodnih odnosa. On odreœuje çene susede. koje je jedinstveno za svaku dræavu. Dræava se u prvom redu opisuje mestom koje zauzima. u povoÿnijem poloæaju da igraju posedniåku trgovinsku ulogu ali da su zato i ugroæene velikim migracijama i ratnim pohodima. SAD izazivaju otcepÿeçe Paname od Kolumbije da bi od nove dræave dobile u posed zonu Panamskog kanala. Indija 77 . Smatra se da su dræave smeãtene na glavnim komunikacionim (tranzitnim) pravcima. Egipat i Aden kao vaæna uporiãta i luke na putu za Indiju i Daleki istok. ostaju sa srediãtem ili glavninom teritorije u. pa u suãtini. reke. U boÿem ñe poloæaju biti dræava s osnovom za dovoÿnu proizvodçu hrane i raznovrsnom sirovinskom bazom. ãire uzev. dok postoje. v. oni se ipak u biti ne meçaju i dræave. ravnice. tiåe se çenog poloæaja na planeti. Raspored masa na teritoriji (planinski venci. zato ãto ÿudi åine subjektivni elemenat dræave i nosioci su svih druãtvenih. 1 miliona). Velika Britanija zaposeda Gibraltar. Ãto se tiåe morskih prostranstava. koje se tradicionalno uzima kao jedan od osnovnih pokazateÿa moñi dræave. poloæaj dræave ima razliåite posledice. Ono obeleæje teritorije. åija se mineralna bogatstva sada mogu iskoriãñavati. Geografski poloæaj. pa prema tome i vrstu uticaja koje ñe dræava trpeti. Iako oblik i poloæaj teritorije jedne dræave trpe izmene. istom podruåju. U meœunarodnim odnosima. B. pored teæçe da se proãiri teritorija. no u posledçe vreme sve veñi znaåaj dobija podmorje. u krizi i oruæanom sukobu dobija naroåitu vaænost poÿoprivredna i sirovinska samodovoÿnost teritorije. u ovom pogledu postoje velike razlike. kao ãto istorija pokazuje. koji su od strateãkog i privrednog znaåaja. Treba pri tom imati u vidu da. Neke takve taåke su u istoriji igrale veliku ulogu. Kao i kod teritorije. koji su uslovÿeni konfiguracijom Zemÿine povrãine. Stanovniãtvo dræave Stanovniãtvom dræave smatraju se ÿudi koji na çenoj teritoriji trajno prebivaju a ne svi oni koji se u datom trenutku zateknu na çoj. Broj stanovnika kvantitativno je merilo. tj. Bosfor i Dardaneli. u meçaçu teritorijalne slike igra ulogu i æeÿa da se postigne boÿi poloæaj. Za meœunarodne odnose su znaåajne kvantitativna i kvalitativna obeleæja stanovniãtva u pojedinim dræavama. koja omoguñava nesmetano snabdevaçe strategijskim materijalom. da u rukama dræave budu neke taåke i uæa podruåja. na raåun drugih (ugaÿ).

2). Veñi stupaç pismenosti i obrazovaça obeñava veñu produktivnost rada i boÿe iskoriãñavaçe ÿudskih potencijala. 1%). ili grupa dræava. ili åak i opada (Nemaåka 0. 78 . 6%. SAD (234. ni sam broj stanovnika ne ka-zuje mnogo o uticaju koji dræava ima u meœunarodnim odnosima. S druge strane. Gvineja Bisao 4. Austrija 0%. Danska 0.000). 1%. u skladu s opãtim porastom åoveåanstva. ãto. misli na odnos polova. ali se u toj organizaciji nalaze i zemÿe kao Sejãeli (64. Broj stanovnika u svakoj dræavi teæi po pravilu da se uveña. 5) i Indonezija (155. 3%. u nekim zemÿama broj stanovnika stagnira (Ãvajcarska 0%. starost stanovniãtva (proseånu starost i rasporeœenost grupa). 2%.000). pre svega. U teoriji meœunarodnih odnosa znatna se paæça posveñuje nacionalnom sastavu stanovniãtva. U tom pogledu.000). Kvalitativne osobine stanovniãtva mogu biti takve da nisu specifiåne za jedno stanovniãtvo. 5). meœu kojima su i kvalitativne osobine stanovniãtva.(733. Ove dræave nisu ålanice Ujediçenih nacija. Maœarska 0. Dominika (74. 5%) i çihovo stanovniãtvo ñe se ako stopa ostane konstantna udvostruåiti veñza dvadesetak godina. Kao ãto ni veliåina teritorije. 3%. 3%). Libija 4. veñzajedniåke svim ÿudima u razliåitom stepenu. a ne preseÿeçem. Druga vrsta podataka ukazuje na osobine koje su. pored ostalog. naroåito onda kada razlike nisu tolike kao ove koje postoje izmeœu nabrojanih grupa dræava. Nikaragva 3.000). Tu se. Belgija 0. Puki broj stanovnika bio je mnogo vaæniji za ekonomski i vojni potencijal dræava u vreme kada je glavni izvor energije bio u naporu ÿudskih miãiña i kada je oruæje bilo takvo da je samo neznatno uveñavalo fiziåku snagu ratnika. promene u broju stanovnika izazvane prirodnim uzrocima. b. jer se ÿudi najviãe mnoæe u ekonomski zaostalim podruåjima.000) i Grenada (91. koja pokazuje broj umrlih u istom periodu. Bugarska 0. same ili u odgovarajuñim srazmerama. pismenost i stepen obrazovaça. Posle industrij-ske revolucije znaåaj samog broja stanovnika sve viãe opada i raste uticaj drugih åinilaca. Tek poznavaçe odnosa polova i starosnih grupa omoguñava predviœaça o broju lica u aktivnoj vojnom sluæbi. Razlika izmeœu ovih dveju stopa predstavÿa stopu prirodnog prirasta stanovniãtva. stepen urbanizacije (karakter naseÿa). 9%. veñprema tome koje se pitaçe ima na umu. Ova tendencija nije u svakoj zemÿi ista te se predviœaça o buduñem broju stanovnika moraju zasnivati na stopi nataliteta. i stopi mortaliteta. Ova je stopa u nekim zemÿama vrlo visoka (Obala Slonovaåe 4. tj.000) i Lihtenãtajn (22. svojstvene samo stanovniãtvu nekih dræava. doprinosi çihovom daÿem osiromaãeçu. Andora (21. Stoga su veoma pogodne za numeriåko izraæavaçe i poreœeçe. Na drugom kraju skale su patuÿaste dræave. Pri tom se u prvom redu misli na uroœene osobine ili na osobine koje se u druãtvu izjednaåavaju s uroœenima. Venecuela 3. Nije teãko pokazati da su ovi podaci zanimÿivi za meœunarodne odnose. zato ãto se stiåu bez odluåujuñeg uticaja sopstvene voÿe. Ukupan porast svetskog stanovniãtva nejednako je rasporeœen. San Marino (20. koja predstavÿa broj æivoroœene dece na 100 stanovnika u toku jedne godine. kao npr. 3%. dræave se mogu svrstati u tri grupe.

ali to ne znaåi da do stvaraça nacija u Africi neñe doñi ako to zahteva druãtveni razvoj. Argentina. odnosno kao stvaralac nove. UN Demographic Yearbook 1971. delimiåno i zato ãto su mnoge dræave na tom kontinentu nasledile granice koje su kolonijalne sile nekada samovoÿno povukle izmeœu svojih poseda i sfera uticaja. izjednaåavajuñi pridev “nacionalni” s reåju “dræavni”. ganskoj ili kenijskoj6naciji. Novi Zeland). ali da ipak nije reå o pra-vim nacionalnim dræavama. da stanovniãtvo bude nacionalno homogeno. Oni se nazivaju nacionalnim maçinama. ne-retko zataãkava ili otvoreno poriåe pokuãajima da se dræava proglasi nadnacionalnom. svojstvo koje druge nacije na istoj teritoriji nemaju. ne vodeñi nimalo raåuna o lokalnim uslovima i æeÿama stanovniãtva. Moguñe je. ili nacionalne dræave u pravom smislu reåi. Prividne nacionalne dræave poznaju noseñu. Primeri takvih dræava mogu se najåeãñe nañi u Africi. Ovakve dræave su u suãtini sliåne nacionalno homogenim dræavama. veliki broj dræava spada u grupu nacionalno nehomogenih dræava. koje imaju svoju dræavu. Joãuvek se. da se stvori nova. New York. viãa nacija ili stvaraçem neåiste. ali se ne mogu nacionalno odrediti (npr. U frankistiåkoj Ãpaniji se iãlo dotle da se ispoÿavaçe nacionalnih svojstava Katalonaca i Baskijaca zabraçivalo i gonilo. åije stanovniãtvo joãnije razvilo nacionalnu svest i joãuvek se mahom plemenski identifikuje. kao ãto je to sluåaj. Neke nastoje da ih na svaki naåin asimiliraju i odriåu im åak nacionalnu razliåitost. recimo. dakle. jer ne poznaju razliåite nacionalne grupe na svojoj teritoriji. 501. ne moæe govoriti o nige-rijskoj. sa arapskim zemÿama. To moæe biti jasno iz samog naziva dræave ili iz ustavnih dokumenata. str. Pa ipak. s druge strane. “dræavnu” naciju. Danska (Danci) ili Japan (Japanci). SAD. Devetnaesti i dvadeseti vek obeleæeni su nastojaçem nacija da formiraju svoje dræave. pretpostavka koja je prodrla åak i u terminologiju. Jugoslavija je bila viãenacionalna dræava koja je u nekim periodima pokuãavala zvaniåno da se predstavi kao nacionalno neutralna. To su dræave åije stanovniãtvo u potpunost ili u ogromnoj veñini pripada jednoj naciji npr. 1972. åije stanovniãtvo preteæno predstavÿaju doseÿenici iz drugih dræava i çihovi potomci. Obeleæje ovih dræava je u tome ãto se doseÿenici nisu dugo dræali u nacionalnim grupama prema svom poreklu. U treñu grupu spadaju dræave åiji je nacionalni karakter u sadaãçem trenutku teãko odrediti. U prvoj su mnoge novonastale dræave. åije se stanovniãtvo sastoji od viãe nacija ili çihovih delova.7 6 Afriåko stanovniãtvo Kenije saåiçava pet grupa plemena. Viãenacionalnost se. Mnoge dræave imaju nacionalne maçine ali se u pogledu postupaça s çima veoma razlikuju. meœutim. Ona ima dve glavne podgrupe. sa ukupno preko 40 plemena. jugoslovenske nacije. ãto se deãava onda kada su delovi jedne nacije organizovani u viãe dræava. Vaæno je pak dodati da se u praksi viãenacionalnim dræavama ne smatraju i one koje na svojoj teritoriji imaju delove drugih nacija. prividne nacionalne dræave. dok im druge omoguñavaju nesmetan nacionalni æivot. 79 . veñse meãali i “pretapali” pod uticajem zajedniåke kulture. U drugu podgrupu spadaju imigracione dræave. koje je bilo i ostalo toliko jako da postoji pretpostavka da je svaka dræava nacionalna.U prvu grupu spadaju nacionalno homogene dræave.

To znaåi.9Kada se pridruæe nacionalnim razlikama. åiji su punopravni graœani bili samo belci. 1971. koje se kao takve primaju u inostranstvu i prihvataju od strane stanovniãtva dræave. veñukupnost svih organa. sinonim rasistiåke dræave bila je doskora Juænoafriåka Republika. dræava ima srediãte odluåivaça koje se najåeãñe naziva vladom. Za skup ÿudi koji åine stvarnu vladu. upotrebÿava se oznaka “donosioci odluka” ili “odluåioci”. Dolinar-Osole. Zatim. str. Dok se u toj zemÿi zakonodavstvo åisti od rasne diskriminacije. odnosno pojedinih çegovih grupa. dok je ostalo stanovniãtvo (crnci 68%. iako ona faktiåki na mnogim mestima joãpostoji. 1974. UN Demographic Yearbook. melezi 10% i azijati 34%) æiveli u rasnim stupçevima potåiçenosti. i stvarno donose. Uticaj rasizma u rasno pomeãanim dræavama dovodi do kategorisaça stanovniãtva. gde oni predstavÿaju 11% stanovniãtva. pod vladom neñemo podrazumevati samo uæe izvrãno. kojih ima 19%. To je predmet drugih nauka.Nacionalnim razlikama se u nekim dræavama mogu pridruæiti i rasne ili ih zameniti. “Socioloãki pregled”. odluke u ime cele dræave. Iz toga proizlazi da prouåavalac meœunarodnih odnosa åesto neñe da se zadovoÿi poznavaçem ustavnih propisa neke zemÿe i neñe pod vladom podrazumevati samo one organe koji formalno donose obavezne odluke u odnosu na zemÿu i inostranstvo. mogu se na trajniji naåin dati opisi i predviœaça o tome kako se vlada odraæava i kako odgovara na impulse koji potiåu od stanovniãtva. 9 O pojmu rase vidi priloge Z. koji su ovlaãñeni da donose. Berberoviña i A.). Kada se imaju u vidu samo odluke o odnosima s ino7 O sloæenosti u SAD vidi N. odnosno politiåkog sistema u jednoj dræavi. pre svega. Pogaånika u zbirci Rasizam. Po diskriminaciji prema crncima dugo su bile poznate SAD. Pripadnici bele rase pokazali su do sada sklonost da sebe smatraju superiornim u odnosu na druge. pri åemu nebelci zauzimaju niæe mesto i dræava odbija da se identifikuje s çima. 8 U Gvatemali popisi razlikuju samo uroœenike (Indijance) i neuroœenike. Meœunarodni odnosi ne mogu se baviti svim vidovima dræave. veññe tragati za ustanovama koje to stvarno jesu. ili politiåko-izvrãno telo. Åisti rasni problemi nastaju obiåno u nacionalno neidentifikovanim dræavama. Meœutim. Lovrich. ali se u svakodnevnom æivotu rasnim razlikama mogu oznaåiti upadÿive razlike u spoÿnom izgledu grupa ÿudi razliåitog porekla (boja koæe. str. meœunarodni odnosi ne ostaju ravnoduãni prema politiåkom sistemu dræave u celini. telesna graœa itd. 289. Antropoloãko druãtvo Jugoslavije. 503. Kada se on posmatra. V. Beograd. 1974. rasne ih samo pojaåavaju. To vaæi utoliko pre ako dræava nema vaæeñeg ustava. Q. 80 . rase i rasne predrasude. da se neñe smatrati vladom samo onaj organ koji se tako naziva. Dræavna vlast (vlada) Kao subjekt meœunarodnih odnosa. Asimilacija i oåuvaçe etniciteta u SAD: etniåke organizacije i etniåka privræenost meœu Amerikancima jugoslovenskog i italijanskog porekla.8Rasa je sporan pojam u antropologiji. U naãoj disciplini izraz “vlada” ima znaåeçe koje nije istovetno sa znaåeçem koji on ima u ustavnom pravu.

Austrougarska). mada je kod stvarnih federacija proces donoãeça spoÿnopolitiåkih odluka sloæeniji. U monarhiji postoji moguñnost perso-nalne unije dveju ili viãe dræava pod zajedniåkim vladarom (npr. vlast pojedinca je monarhija. U pogledu organizacije vlasti. Ima federacija na primer. Realna unija je samo od istorijskog interesa (npr. iako je on ograniåen. bilo je odomañeno da se ovaj elemenat dræave u meœunarodnim odnosima opisuje uglavnom na osnovu ustavnopravnih merila. govori se o donosiocima spoÿnopolitiåkih odluka. isto tako. tu su za klasifikaciju odluåujuñe norme. u dræavi moæe biti sprovedeno naåelo podele ili jedinstva vlasti. a vlast naroda ili veñine demokratija. ili na parlamentarnu i predsedniåku republiku (s inokosnim ili kolektivnim predsednikom). Ako se vlast vrãi po utvrœenim pravilima i opãtem interesu. Otuda su i za meœunarodne odnose zanimÿiva nastojaça da se vlada i politiåki sistem okvalifikuju prema stvarnim i bitnim osobinama. Ti pokuãaji. dræave-ålanice objediçuju neke poslove koji se naroåito tiåu inostranstva (spoÿni poslovi. ali se u vaÿanost te pretpostavke ne moæe pouzdati bez daÿih ispitivaça. Isto to vaæi kada se uporede Velika Britanija i SAD. Nemaåki Rajh ili SAD). Moæe se samo pretpostaviti. dok su izmeœu kraÿevine Italije i Velike Britanije i republika SAD i Nemaåke postojale ogromne razlike. do 1890). Ova obeleæja vlade i podele koje su tako nastale nisu bez znaåaja. Pored toga. zatim. a ne retko i danas. Sliåno je i s pretpostavkom da je spoÿnopolitiåko odluåivaçe u federativnim dræavama decentralizovano. finansije) a u drugom ålanice zadræavaju poseban subjektivitet mada prenose (u svakom sluåaju posebno odreœene) zajedniåke poslove na organ konfederacije. najåeãñe polaze od najprostije. odnosno spoÿnopolitiåkim odluåiocima u uæem i ãirem smislu. Dræava. Za çu su vaæni nosilac vlasti i naåin vrãeça vlasti. ali se ne uzima u obzir podatak da li se te norme poãtuju i u kolikoj meri. na kojima se zasniva uporedno prouåavaçe politiåkih sistema. Argentina i Brazil. ãto se. moæe biti unitarna ili fede-rativna. Meœunarodnim ugovorima stvaraju se realna unija i konfederacija. Po ustavnom ureœeçu one se mogu podeliti na apsolutnu i ustavnu monarhiju. kontrola javnosti jaåa a elastiånost odluåivaça maça no u predsedniåkom sistemu ili u apsolutnoj monarhiji. odreœuje çenim ustavom. Faãistiåka Italija i nacistiåka Nemaåka bile su meœusobno veoma sliåne. iako su se formalno razlikovale. odbrana. Tako se po obliku vladavine dræave dele na monarhije i republike. Ranije. poznate Aristotelove trihotomne podele politiåkih reæima. iskustvo govori o tome da na vrãeçe vlasti i donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka mnogo viãe utiåu neke druge osobine politiåkog sistema.stranstvom. S obzirom na to da su spoÿni poslovi u oba sluåaja usredsreœeni u jednom centru. vlast maçinske grupe aristokratija.. Belgija i Luksemburg od 1815. za meœunarodne odnose nema u suãtini velikih razlika izmeœu çih. da ñe u parlamentarnoj republici krug odluåilaca biti ãiri. za koje je spoÿni svet odavno zaboravio da to jesu. U prvom sluåaju. koje na ovaj naåin nisu obuhvañene. dok je konfederacija uvek bila privremena i predstavÿala prelaz u federaciju ili unitarnu dræavu (npr. Pre svega. Vrãeçe vlasti bez poãtovaça pravila i u sebiåne svrhe do81 . npr.

slobodne ili demokratske i neslobodne. ili. U novije vreme.). velike. u: H. totalitarne. pod ovim i mnogim drugim pojmovima. 82 . Neki istraæivaåi su uvereni da se politiåki sistemi onda mogu porediti bez obzira na vrednosti kojima teæe. izraziti uz pomoñobjektivno utvrœenih pojava i po moguñstvu kvantitativno. tj. Zatim se prouåava stabilnost vlada. i çegove agresivnosti. pobune. I zaista. Jacobson W. pokuãava se da se ovakve oznake zamene novim. The Shaping of Foreign Policy. maçinu).10 Na sliåan naåin se mogu koristiti merila kao ãto su politiåka participacija (na osnovu stalnosti liånosti u vrhovnim organima. broj glasova koje su dobili.vodi do iskvarenih oblika sistema u vidu autokratije. Toward an Inventory of Basic Trends and Patterns in Comparative and International Politics. Upotrebÿeni pojmovi ne znaåe isto za sve ÿude i pod jakim su uticajem ideologije i pogleda na svet. korigujuñi rezultat dodatnim poenima. K. oligarhije i demagogije. Konkretizacija. personalis10 Vidi K. podataka o biraånom pravu. politiåka homogenost (prisustvo ili odsustvo ekstremnih pokreta i stranaka. svrstavaçe postojeñih dræava u grupe prema ovakvim merilima ne moæe lako da se vrãi prema objektivno proverÿivim. te se sprovodi prema prosuœivaçu istraæivaåa. jednostavno ÿudske ærtve politiåke borbe. Pored toga se traæe podaci o obimu politiåkog nasiÿa. pokuãaji revolucija. rasporedu sluæbenika itd. politiåka ubistva. centralizacija (na osnovu dræavnog ureœeça. kompromisi sa stvarnoãñu (demokratija u doba Aristotela podrazumevala je pod “narodom” samo slobodne ÿude. tj. broja ustanova u centru. on moæe reæime da podeli na ustavne. izgubile. Uz to su uvek potrebna prilagoœavaça. Time je veñi opãteçe izmeœu samih nauånika oteæano. bez obzira na ideologiju. time ãto se. dakle. meœutim. totalitarne politiåke sisteme. uåeãñu u izborima itd. Suãtinske teãkoñe se ni kod ovakvog pristupa nisu. meœutim. recimo. statistiåkim podacima. Mnogi hvale vredni napori da se na osnovu empirijskih istraæivaça doœe do uzroånih veza izmeœu osobina vlade i çenog spoÿnopolitiåkog ponaãaça ostaju tako bez velikog odjeka. çegovih ideoloãkih i emocionalno uslovÿenih stavova. obim gerilskih operacija. tako se formalna merila bitno mogu korigovati. ali za svrhe ovakvih istraæivaça dobija razliåita znaåeça. koje se lakãe mogu operacionalizovati. npr.). Teãkoñe na koje se pri tom nailazi ostaju. takav istraæivaå prouåava vezu izmeœu “prirode reæima”. pa ñe istraæivaå uzeti izvestan vremenski period i prebrojati ustavne promene u pojedinim dræavama. koja se najopãtije definiãe odsustvom promena u datom vremenskom rasponu. Na æalost. Otuda je çihov pristup preteæno strukturalno-funkciona-listiåki. stabilnost. na sliåan naåin. Deutsch. Kada. To naroåito vaæi za neke kasnije. dihotomne podele na tzv. itd. autoritarne. Jedan od upotrebÿenih pojmova je npr. Zimmerman. u svoj pojam stabilnosti unose i pretpostavke o druãtvenim i ekonomskim okolnostima koje je izazivaju. grupe istraæivaåa i çihove ãkole podrazumevaju razliåite stvari time ãto ih utvrœuju putem razliåitih pokazateÿa. broje revolucije.). i to takvim. To moæe biti ustavna stabilnost. za sluåaj da se ustav ne poãtuje. ãto dovodi do jakog uticaja çegove liånosti. Neki istraæivaåi pak.

dræave se u sadaãçem trenutku dele na one koje karakteriãe privatna svojina nad sredstvima za proizvodçu. postoji jaka veza izmeœu nacionalne ekonomije i drugih obeleæja dræave. koja se ograniåava na zaãtitu vaæeñih odnosa i pravila i na usmeravaçe potroãçe u pravcu neophodnih javnih izdataka. i na one gde je privatna svojina nad sredstvima za proizvodçu ukinuta. toliko i politiåke odluke. Nacionalna privreda Tipiåna savremena dræava predstavÿa ekonomsku celinu. a. kao ãto su npr. Druga grupa dræava naziva se socijalistiåkim. Prirodni uslovi funkcija su teritorije i çenih osobina. prirodni izvori i tehnologija. oni se u opãtem prikazu mogu zanema-riti. Koliåina i kvalitet radne snage zavise od broja stanovnika i çihove kvalifikacione strukture. a prva kapita-listiåkim ili buræoaskim. Najåeãñe pomiçaçe i najpopularnije klasifikacije nacionalnih ekonomija oslaçaju se prvenstveno na odnose u proizvodçi i raspodeli. S druge strane. gde postoji izvestan stepen planiraça i gde dræava odnosno organi druãtva usmeravaju raspodelu. sprega okolnosti i pravila ili obrazaca. Okolnosti se tiåu raspoloæivih ÿudskih i materijalnih dobara. Druãtveno-ekonomski sistem. kao ãto dræavno ureœeçe (vlada) zavisi od odnosa u proizvodçi. Pored toga. u posledçe vreme. najjednostavnije reåeno. Pod razliåitim imenima. odsustvo srediãnog planiraça uz srazmerno malu ulogu dræavne vlasti. Iako Kina i. ne uzimaju u obzir. bilo tako ãto je jedna dræava podeÿena na nekoliko maçe ili viãe zavisnih ekonomskih celina. Prema tome. 83 . Ekonomski pojam druãtva joãuvek nije univerzalan. jer su malobrojni i do sada nigde nisu do kraja sprovedeni. nosioci vlasti mogu odluåujuñe da utiåu na çih. te se privrednim ili ekonomskim sistemom smatra takav sistem u jednoj dræavi. Nacionalna ekonomija je. Takva jednostavnost onda dovodi i do nepotrebnog osiromaãavaça. træiãna privreda uglavnom postoji u zemÿama sa dominacijom privatne svojine. jer se neke vaæne osobine. ãto se viãe dræava udruæuju da bi stvorile zajedniåki ekonomski sistem (“naddræavne” organizacije). on mora sam da rasuœuje i to je trenutak kada se u ovakva “objektivna” nauåna istraæivaça uvlaåe liåna ubeœeça. u tom smislu. G. zato ãto se ne mogu kvantifikovati. proizvodça.tiåke i elitistiåke. Iako su moguñi izuzeci. Vijetnam pokuãavaju da uspo-stave odreœeni stepen træiãne privrede u socijalizmu. Obrasci su ustaÿeni oblici ponaãaça. Ako neñe da nasedne pravnim fikcijama i nepouzdanim podacima. koja ovom prilikom prouåavamo. Vaæno je shvatiti da se u istraæivaçu druãtvenih pojava ne moæe postiñi potpuna objektivnost i da je tragaçe za çom putem objektivizirane metodologije najåeãñe svestan ili nesvestan pokuãaj da se neobjektivnost prikrije. Pravila reguliãu odnose u proizvodçi. raspodela i potroãça zavise od nazora i potreba uslovÿenih nacionalnom kulturom. radna snaga. raspodeli i potroãçi i ona su koliko plod objektivnih okolnosti. ali to ne moæe da uåini samo pomoñu prouåavaça propisa i statistiåkih podataka.

I stepen planiraça varira meœu çima. ona je u çihovim ekonomijama. nastalih u procesu dekolonizacije. jer uzima u obzir bit nacionalne ekonomije i omoguñava izvoœeçe vaænih zakÿuåaka o druãtvu i dræavi. U “socijalistiåkim” dræavama razliåit je obim u kome se toleriãe privatno vlasniãtvo. Ako treba potpuno opisati dræavu kao subjekt u meœunarodnim odnosima i odgovoriti na neka vaæna pitaça koja se tiåu çenih potencijala. “Kapitalistiåke” dræave se mogu razlikovati u pogledu obima privatnog vlasniãtva na sredstvima za proizvodçu. dok u treñima (npr. Za meœunarodne odnose su veoma znaåajne one osobine nacionalnih ekonomija koje mogu da olakãaju zakÿuåivaçe o potencijalu.). zasnovane na suãtini druãtveno-ekonomskog sistema. nezavisnosti itd. 84 . ãto se odraæava i u pojaåanom planiraçu i uticaju na raspodelu i potroãçu. bez znaåaja. Neke od çih (npr. jer jedino dræava moæe da obezbedi dovoÿno sredstava za industrijsku proizvodçu i sistematsko koriãñeçe sirovina. S druge strane. o tendencijama razvitka. dræava preduzima odluåujuñi uticaj na ekonomiju. Velika Britanija) sprovele su nacionalizaciju najvaænijih industrijskih i saobrañajnih grana. neobiåno je veliki. vidi ako se posmatraju ekonomije novih zemaÿa u razvoju. Ekonomski potencijal. zasniva samo na proizvodnim odnosima. Uz svest da za kratko vreme treba prevaziñi ogromnu zaostalost. dræavna preduzeña igraju vidnu ulogu u privrednom æivotu. SAD) nacionalizacija takoreñi nije ni pokuãana. Prevelika uopãtenost ove osnovne podele najboÿe se. za meœunarodne odnose ovo merilo isuviãe je ãiroko a i nedovoÿno. Suviãe je ãiroko zato ãto zanemaruju velike razlike koje postoje u ekonomskim sistemima samih socijalistiåkih. a ne i na materijalnim uslovima koji vladaju u pojedinoj zemÿi.. odnosno kapitalistiåkih dræava. obrazovaçe itd. skandinavske zemÿe) poåivaju na visokom i progresivnom oporezivaçu i velikim sredstvima koja dræavni aparat usmerava na zadovoÿavaçe socijalnih potreba (zdravstvo. Tzv. dakle pravilima koja se tiåu proizvodçe i raspodele. socijalna sigurnost. kao ãto je veñreåeno. Sve te napore ponekad prati i otvoreno izjaãçavaçe za socijalizam. isto tako. po pravilu. Iako u naåelu zadræavaju privatnu svojinu. odgovor koji se dobija ukazivaçem na suãtinu proizvodnih odnosa nije potpun. meœutim.Znaåaj ove osnovne podele. b. Francuska). naiñi ñe kod ovakvih dræava na ozbiÿne teãkoñe. moñi. Naroåito je. Ovo merilo je osnovno. Stoga treba utvrditi i druga merila. meœutim. upadÿiva razlika u ulozi dræave u regulisaçu raspodele i potroãçe. a da bi veñina preduzeña bila ponovo privatizovana nakon povratka konzervativaca u nekima (Italija. uticaja. I laiku je jasno koliku ulogu danas igra podela dræava na razvijene i zemÿe u razvoju. “dræave blagostaça” (npr. jasno da i u jednoj i u drugoj grupi ima i zemaÿa s “kapitalistiåkim” i zemaÿa sa “socijalistiåkim” ekonomskim sistemom. pravcima unutraãçe i spoÿne politike itd. o vrednostima kojima druãtvo teæi. Podela na osnovu pomenutog merila nedovoÿna je zato ãto se. Wemu je. Svako ko pokuãa da podelu na socijalistiåke i kapitalistiåke nacionalne ekonomije u danaãçem svetu sprovede bez ostatka.

mnogoÿudne dræave imaju visok bruto nacionalni proizvod bez obzira na nizak deo koji otpada na pojedinog stanovnika te. Preteæno poÿoprivredne zemÿe zavise od uvoza industrijskih proizvoda. Postoje i drugi vaæni podaci o proizvodçi. U tu svrhu se. koji postoje u vidu stanovniãtva i osobina teritorije (sirovine. koje nemaju sirovina i åija je poÿoprivredna proizvodça nedovoÿna. ostaju neplañeni. Staçe nacionalne ekonomije. u normalnim situacijama su u ekonomski povoÿnijem poloæaju. U ekonomijama koje ne poznaju træiãte cene se ne formiraju slobodno na osnovu zakona ponude i potraæçe. koji åesto nisu realni. Tako dobijen iznos treba u svakom sluåaju predstaviti nekim zajedniåkim imeniteÿem. DBP se izraæava u nacionalnim statistikama domañom valutom. koji se odreœuje kao ukupna vrednost svih proizvoda i usluga proizvedenih u toku jedne godine u jednoj dræavi. na kraju. Za meœunarodni poloæaj dræave vaæni su oni koji ukazuju na to u kolikoj meri je çena ekonomija diverzifikovana. veñih odreœuju vlade kao sredstvo za postizaçe drugih ciÿeva. ovaj podatak ne kazuje dovoÿno o “bogatstvu” i razvijenosti jedne dræave. u preteranoj meri zavise od fluktuacija cena na svetskom træiãtu. Svi napori da se podaci koriguju i ujednaåe proraåunavaçem stvarne træiãne vrednosti ostaju nepotpuni. naziva se autar85 . bilo zato ãto zvaniåni kurs odstupa od stvarnog. ali nisu izdræÿive u doba kriza i sukoba. te se i ne uzimaju u obzir prilikom izraåunavaça bruto DBP. I. te se mora deliti sa brojem stanovnika da bi se dobio DBP po glavi stanovnika. tj. prikupÿaju podaci o preduslovima za privrednu moñ. koja nimalo ne zavisi od razmene s inostranstvom i moæe da podmiri sve potrebe druãtva. Pored toga.).moñi dræave. pre svega. mnogi proizvodi i usluge. o çenoj sposobnosti da ekonomskim sredstvima podræi svoje interese. Pored ove okolnosti. vaæno merilo za orijentaciju predstavÿaju obim i struktura proizvodçe. zemÿoradniåkim druãtvima. bez pomoñi sa strane. energije itd. Visoko industrijalizovane zemÿe. Buduñi da ovi podaci viãe govore o moguñnosti no o stvarnom staçu. iako su im ekonomije maçe razvijene. Zemÿe proizvoœaåi sirovina. proizvodi i usluge obraåunavaju se po cenama koje ne moraju uvek biti odraz çihove prave vrednosti. u patrijahalnim. Prevoœeçe na dolare vrãi se po kursevima. da li je proizvodça ravnomerno podeÿena na sve grane ili je iskÿuåivo usredsreœena na rudarstvo. Naime. treba stalno imati na umu velike teãkoñe koje se javÿaju prilikom poreœeça ovih pokazateÿa. bilo zato ãto i stvarni. naroåito ako dræava svesno ograniåava ili propisuje cene nekih proizvoda. Naravno. u koje se ovde ne moæemo podrobno upuãtati. izvrãeni u okviru porodiånih i rodovskih zajednica. pri åemu se obiåno pribegava dolaru SAD. koji uglavnom sluæi kao osnovno merilo ekonomske snage dræave. Sam po sebi. slobodno obrazovani kurs ne znaåi da dolar ima istu kupovnu moñu SAD i odgovarajuñoj zemÿi. Najåeãñe koriãñen kvantitativni pokazateÿ obima proizvodçe jeste druãtveni (ili nacionalni) bruto-proizvod (DBP). ukupno uzevãi. tj. poÿoprivredu ili industriju. koje same ne preraœuju. mogu da predstavÿaju apsolutno veñe ekonomske sile.

koje primeçuje vlada koja uskrañuje potroãna dobra putem visokog oporezivaça. åija je proizvodça po glavi stanovnika pribliæno jednaka. Proizvodna potroãça je deo druãtvenog proizvoda koji odlazi na naknaœivaçe utroãenih sredstava za rad i predmete rada ili na proãirivaçe privredne delatnosti (domañe investicije). nego i svedoåi o ras86 . U svom prvom delu proizvodna potroãça je nuæan. recimo. ali je neracionalna jer se dræava odriåe uporednih prednosti koje ima u svetskoj podeli rada.kijom. odnosno 65%) od treñe (58%). razlike u liånoj potroãçi pojavÿuju u zemÿama s pribliæno jednakim DBP. opãta potroãça. Treñi izvor domañih investicija su sredstva koja dolaze iz inostranstva u vidu zajmova. Autarkija je dobra samo u izuzetnim sluåajevima. niskih nadnica. Granicu izmeœu neophodnog i “luksuznog” nije lako odrediti i ona varira u svakom druãtvu. dakle na raåun osta-lih oblika potroãçe. vaæna jer pokazuje dokle se u ograniåavaçu liåne potroãçe moæe iñi radi postizaça drugih ciÿeva (npr. aa. ali investicije znaåe svesno odvajaçe dela proizvedenih vrednosti radi stvaraça uslova za buduñu poveñanu proizvodçu. Domañe investicije mogu biti ostvarene na raåun opãte potroãçe time ãto se smaçuju npr. liåna potroãça. one odvajaju srazmerno veñi deo druãtvenog proizvoda na liånu potroãçu. kredita i pomoñi. Ujediçeno Kraÿevstvo i SR Nemaåka. v. Otuda one ne mogu privredno da se razvijaju bez pomoñi iz inostranstva. ispostavÿa se da prve dve zemÿe izdaju na liånu potroãçu viãe (69. domañih investicija). pak. bb. U tom pogledu postoje razliåite klasifikacije. zbog niske ukupne proizvodçe. dræavni rashodi za odbranu. zdravstvo. Ona je. Pored dobara i usluga koji su neophodni za æivot i reprodukciju ÿudi. Izgleda nam da je za poreœeçe razliåitih ekonomskih sistema najboÿe potroãçu razvrstati u sledeñe tri grupe: proizvodna potroãça (amortizacija i investicija). Ekonomski nerazvijene zemÿe ne mogu daÿe da ograniåavaju liånu potroãçu radi ubrzanog razvoja. Kada se. sastavni deo proizvodçe i çom je uslovÿena. Pa ipak. Najåeãñe se ostvaruju ãtedçom. Potpuna slika o nacionalnoj ekonomiji dobija se tek onda kad se ispita potroãça. onda je to svedoåanstvo o teæçi da se trenutnom æivotnom standardu ævrtvuje buduñi privredni razvitak pa i poloæaj u meœunarodnim odnosima. jer je ona na doçoj granici podnoãÿivosti. zavisno od kulturnih åinilaca. koji preteæno odlazi na nova sredstva za proizvodçu. Liåna potroãça obuhvata dobra i usluge koji odlaze na zadovoÿeçe liånih potreba stanovniãtva. tu spadaju i oni koji su deo tragaça za zadovoÿstvom i koji treba da ulepãaju æivot. meœutim. Ako se. ãto objaãçava ne samo privredni uspon SR Nemaåke. Ãtedça moæe biti dobrovoÿna (kao u libe-ralistiåkom kapitalizmu) ali je uglavnom u izvesnoj meri iznuœena ekonomskim merama. Obim i veliåina domañih investicija odreœuju otuda buduñu stopu rasta. ãkolstvo itd. pa åak i racionisaça. u kojima je standard æivota mnogo viãi. Stoga je pravilo da u zemÿama sa niskim DBP po glavi stanovnika na liånu potroãçu odlazi viãe nego u razvijenim zemÿama. Domañe investicije potiåu iz raznih izvora. Na taj naåin stvara se novi kapital. Potroãça. uporede Belgija.

ne retko. 87 . svest o ciÿu itd. i åitaçe podataka iz buxeta pojedinih zemaÿa. Opãta potroãça obuhvata dobra koja idu na zadovoÿavaçe potreba druãtva u celini. naroåito su za-nimÿivi jer omoguñavaju razliåite vaæne zakÿuåke o vojnoj moñi dræave. uputno ju je podeliti na unutraãçu i spoÿnu. 6 a za obrazovaçe 141 milion egipatskih funti. str. koji je 1971. Obiåno se pod çima podrazumeva deo potroãçe koji ide preko dræavnog buxeta. a ne samo domañe investicije. Da bi se opãta potroãça analizirala s glediãta meœunarodnih odnosa. Ta sposobnost ne moæe se ustanoviti samo na osnovu tekuñe liåne potroãçe niti ju je uopãte moguñe kvantitativno prikazati. Añimoviñ. oseñaçe ugroæenosti. npr. Izdaci na narodnu odbranu. ovo ne mora da bude taåno jer se fondovi za opãtu potroãçu mogu obrazovati nezavisno od dræave. na obrazovaçe 11 U nastojaçu da se doprinese povereçu i smaçeçu naoruæaça predlaæe se da se dræave obaveæu da objavÿuju svoje izdatke na vojsku i naoruæaçe. koji je iste godine za narodnu odbranu izdao 299. jer se iz razumÿivih razloga retko objavÿuju u potpunosti. Na uãtrb liåne potroãçe idu i drugi vidovi potroãçe. ideologija. godini bili 10. javne i stambene graœevine. No. obrazovaçe. obrazovaçe i socijalno osiguraçe. U takav poloæaj dolaze i dræave reãene da istraju u kolonijalistiåkoj politici. Jasno je da spoÿna potroãça ukazuje na stepen uåeãña dræave u meœunarodnim odnosima i na vaænost koju ona çima pridaje. U spoÿnu potroãçu uãli bi izdaci na narodnu odbranu i izdaci na odræavaçe meœunarodnih veza (odræavaçe diplomatskih misija. 274. kod Izraela. dræavnu upravu itd. ovaj vid potroãçe naziva dræavnom ili javnom potroãçom. tj. Beograd. a u nekim zemÿama i u potpunosti. vv.711. ali je naiãao na jak otpor i nije bio prihvañen. itd. a za obrazovaçe i socijalno osiguraçe po 491. uåeãñe u radu meœunarodnih organizacija. na raåun dræava kao ãto su Belgija i Velika Britanija. Problemi bezbednosti i saradçe u Evropi. patriotizam.). To je oåigledno kod dræava koje se nalaze pred stalnom moguñnoãñu sukoba. Kada se meœusobno porede buxetski izdaci na vojne potrebe. socijalno osiguraçe. jer zavisi ne samo od navika i naåina æivota. IMPP “Prosveta”.755. ali je do podataka o çima uglavnom teãko doñi. To su izdaci na kulturu. çenim namerama. npr.11 Pa i onda kada su predstavÿeni u buxetu. nego i od åinilaca kao ãto su jedinstvo opredeÿeça. Ovi izdaci idu preko dræavnog buxeta. te se. Takav predlog iznela je Ãvedska na Konferenciji o evropskoj bezbednosti i saradçi.poloæeçu koje pogoduje jaåaçu uloge ove posledçe u Evropi i svetu. Vidi: Q. 1978. Sposobnost stanovniãtva da ograniåi liånu potroãçu je stoga od ogromnog znaåaja za dræavu suoåenu s teãkim iskuãeçima. moæe da bude pouåno. ãto je tek pravi pokazateÿ vojnog napora zemÿe. i Egipta. ustanovÿava se da prvi redovno idu na raåun drugih i treñih. pa mogu imati i oblik privatnih ustanova ili udruæeça. politiåki sistem. Portugal za vreme diktature. na izdræavaçe vojnih snaga. 7 i 135. zdravstvo. godine za vojsku izdao 2. çenoj proceni spoÿnopolitiåke situacije itd. Iako dræava raspolaæe najveñim delom ovih sredstava. åiji su rashodi na vojsku u 1969. nabavku i usavrãavaçe odruæja itd. teãko je ustanoviti koliki deo druãtvenog bruto proizvoda odlazi na vojne izdatke. 5 miliona izraelskih funti.

a s druge otplata dividendi ili anuiteta na ranije dobijena sredstva. isto tako. 4 a na zdravstvo svega 19. Najreåitiji primer daje Haiti. usluge i kapital napuãtaju teritoriju dræave ili u çu dolaze. Pri tom. promenama u kursevima i cenama. a u prvom redu dræave. kako o ciÿevima koje ñe dræava kao subjekt meœunarodnih odnosa postavÿati.532. godine na vojsku potroãeno 38. Ukoliko je on u odnosu na ukupan nacionalni proizvod visok. Åovek pripada raznim zajednicama. tj. na çihovoj kulturi. koji beleæi i oticaçe sredstava koja nisu posledica uvoza i izvoza. S tim u vezi. ako vlada jaåa oruæane snage radi sopstvene zaãtite. naãu poåetnu napomenu treba proãiriti time ãto od nacionalne privrede ne zavisi samo moguñnost koriãñeça ekonomskih postupaka veñi niza drugih postupaka u meœunarodnim odnosima. koji u krajçoj liniji poåivaju na ekonomskom potencijalu dræave. gde je 1970. koji predstavÿa razliku izmeœu uvoza i izvoza i moæe biti pozitivan (ako izvoz premaãuje uvoz) ili negativan (ako je obrnuto). on ñe tako moñi da upotpuni sliku o verovatnim tokovima spoÿne politike. pa dakle. Pozitivan spoÿnotrgovinski bilans u duæem periodu teæi da ojaåa ekonomski poloæaj dræave time ãto poveñava zaduæenost inostranstva prema çoj. Smatra se da su danas nacije zajednice koje su u tom pogledu najjasnije odeÿene i da kod nacionalne pripadnosti ima srazmerno najmaçe podeÿenosti i dvosmislenosti. investicije i zajmovi. Meœutim. Poznavaçe nacionalne privrede dræave neobiåno je znaåajno za istraæivaåa meœunarodnih odnosa. 3 a na socijalno osiguraçe svega 12. Ona je onda u staçu da slobodno koristi ekonomska sredstva i postupke u svojoj spoÿnoj politici a çeni privrednici ili ona sama mogu da kreditiraju strane dræave ili da investiraju u stranim zemÿama. moæe imati pozitivni ili negativni predznak. Uz podatke o politiåkom sistemu. Oni se ogledaju u tome ãto dobra. pomiçe se spoÿnotrgovinski bilans. koje se prepliñu i poklapaju. Ãtaviãe.898 miliona eskudosa. zanemarujuñi stvarne potrebe stanovniãtva. gg. veñmogu biti. dræava je veoma povezana sa svetskim kretaçima i dogaœajima u inostranstvu. mada one kao ãto je dobro poznato nisu sasvim iskÿuåene. na obrazovaçe 17. Ekonomski poloæaj jedne zemÿe zavisi i od odnosa çene privrede prema inostranstvu. 8 miliona gurda. ona moæe biti pogoœena carinskom politikom. na vojne izdatke utiåe i staçe u zemÿi. s jedne strane. Meœu pripadnicima zajednice postoje sliånosti i veze zasnovane na duhovnoj nadgradçi. tako i o sredstvima koja joj u tom pogledu stoje na raspolagaçu. Zavisnost od svetskog træiãta. neki veruju da su nacije u ovom istorijskom 88 . D. 8 miliona gurda. Pojam.2. te je od çih u toj meri viãe zavisna. Nacionalna kultura a. Ovi podaci mogu da pokaæu stupaç uåeãña nacionalne ekonomije u svetskoj privredi. ne mogu odrediti samo politiåki i ekonomski. zabranama izvoza i uvoza itd. i çene finansijske rezerve. U meœunarodnim odnosima se subjekti. Takva se politika odraæava na platni bilans. Åak i ako ima pozitivne bilanse. Platni bilans pokazuje priliv i odliv sredstava plañaça i.

to se pod nacionalnom kulturom u meœunarodnim odnosima obiåno podrazumeva ona osobena kultura koja se moæe opisati u jednoj dræavi i koja je znaåajna da bi se ta dræava ne samo razlikovala od drugih. Ujediçene nacije itd. veñi da bi se pomoñu çe shvatilo i objasnilo çeno meœunarodno ponaãaçe.trenutku jedine potpune druãtvene zajednice i da one stvaraju “najvaæniju” i “najsamostalniju” kulturu. str. nav. oliåena u znakovima kojima se takve uzajamne poruke prenose ili åuvaju i koji predstavÿaju najvaænije duhovne tvorevine ÿudskih druãtava. kojima je bioloãki sliåan. åak ni meœu antropolozima. 1971/72. Herskovits. Lukiñ: Osnovi sociologije. koji se tim pitaçem najviãe bave. verovaçe. veñi na sposobnosti da se iskustva pojedinaca. Mid (Mead). kao ãto je ona koju je dao britanski antropolog Tajlor (Tylor). hoñe da dokuåi svojstva kulture jedne dræave (nacije). moral. 1972. Beograd. “Vuk Ka-raxiñ”. U to je. 15 1964. u smislu dræave jedne nacije. nacionalni dohodak. saznaju i uåe od drugih. tim pre ãto se u veñini viãenacionalnih dræava radi o zajednicama ionako kulturno bliskih nacija. prinuœeni smo da pokuãamo da pojam kulture odredimo tako da obuhvati ono ãto je za naãu temu najbitnije. Maribor. kultura poåiçe da izgleda objektivizirana. meœutim. Nacionalni karakter. a i da korisno posluæi za zakÿuåke koji se tiåu meœunarodnih odnosa. 215. str. grupe i generacije prenose. 89 . koja se u nedostatku boÿeg izraza naziva nacionalnom. 19. koje imaju drukåiju (sliånu ili maçe sliånu) kulturu. nije taåno. Greãka koja se time åini nije naroåito velika jer zajedniåka dræavnost neosporno dovodi do pribliæavaça i stvaraça bar minimuma podudarne kulture. imajuñi u vidu meœunarodne odnose. Poistoveñeçe nacionalne s “dræavnom” kulturom omoguñeno je i znaåeçem reåi “nacionalan” u meœunarodnom reåniku. obiåaj i sve druge sposobnosti koje su steåene od åoveka kao ålana druãtva”. 13 S.15U toku takvog procesa. te poñi od toga da u svakoj dræavi postoji specifiåna kultura. Savez udruæeça pravnika Jugoslavije.12 Poãto postoji jaka teæça da se nacija izjednaåi s dræavom. str. Vodeñi stalno o tome raåuna. umetnost. 14 M. gde ona viãestruko i åesto nagiçe znaåeçu “dræavni” (npr. 73. moramo se miriti s izvesnim uproãñavaçima. 560. str. viãe nacionalnih kultura.13 Kako nauka o meœunarodnim odnosima ne moæe ulaziti i u takva istraæivaça. Beograd. Juæniå.14 Moguñnost åoveka da ima kulturu poåiva na tome ãto svoje ponaãaçe ne zasniva samo na instinktima i sopstvenim iskustvima. 54. strogo govoreñi. kao ãto smo pokazali. Politiåna kultura. Svaka viãenacionalna dræava bez obzira na ustavni poloæaj nacija u çoj ima. 16 Herskovits. ãto za veñinu danas postojeñih dræava. M. delo. pravo. Poznato je da ne postoji potpuna saglasnost oko definicije kulture.). Otuda se ne retko tvrdi da je kultura nauåeni deo ÿudskog ponaãaça. “Kultura”. Nabrajaçe takvih tvorevina ili institucija takoœe predstavÿa moguñu definiciju kulture. Kulturna antropologija. S jedne 12 R. “Obzorja”. U najãirem smislu kultura je ono ãto izdvaja åoveka od æivotiça. 1973. i prema kojoj kultura predstavÿa “åitav kompleks koji ukÿuåuje znaçe. str.16 Iza navedenog kriju se dve moguñnosti za svakoga ko. umeãana i pretpostavka da je svaka dræava nacionalna. u: Antropologija danas.

Uz to. Jezik u ovom pogledu zauzima prvo i istaknuto mesto jer je on u sræi same kulture. 64. samostalno ili uz jedan domañi. nova lingvistika je ubedÿivo pokazala da jezik. a time ãto postoji pretpostavka da je u svakoj dræavi drukåiji. i leto 1973. od kojih mnogi nisu razvijeni u toj meri da bi bili kçiæevni. a zatim po-traæiti i ÿudski (psiholoãki) sadræaj kulture u odgovarajuñem druãtvu. neki strani jezik. on moæe da nastoji da opiãe i razume pomenute tvorevine i ustanove. ideologija. jer ona u stvari reflektuje spor oko toga da li treba smatrati da je kultura neki nezavisan. jesen 1972. moæe da prouåava ponaãaçe samih ÿudi koji saåiçavaju zajednicu. a pogotovu za one koji se jako razlikuju izmeœu sebe. Kao objektivizirane kulturne tvo-revine u razliåitim dræavama (nacijama) mogu se. kao sredstvo koje je omoguñava. pa åesto i dræavu. ali je u suãtini samo “ispoÿavaçe ÿudske psihe”. u vidu tvorevina i institucija. 17 Isto. bitno utiåe na poimaçe sveta i na samo miãÿeçe. jer sluæi za prenoãeçe sadræaja.strane. opisati tzv. åesto ne poklapaju. a ne u znacima kojima se oni posreduju. s jedne strane. koji olakãava sporazumevaçe i u okviru same dræave. nego imaju i aktivnu ulogu odreœivaça opsega i odnosa u onome ãto se oznaåuje. stvarajuñi pojmove. s generacije na generaciju. 18 90 . Tada se za zvaniåni jezik åesto uzima. O pitaçima savremene teorije jezika vidi ålanke u åasopisu “Treñi program” (Radio--Beograd). umetnost. tvorevine i ustanove nisu niãta drugo do oznaka za stvarno ponaãaçe. To ñemo uåiniti svesni nasiÿa koje vrãimo nad fenomenom kulture. jer se kultura u suãtini ispoÿava samo u misli i dejstvu ÿudi. Duæni smo. poruka i iskustava bez neposrednog dodira subjekta. U nekim dræavama je jeziåka nehomogenost tolika da stanovniãtvo govori veliki broj razliåitih jezika.17 Imajuñi u vidu da kultura prevazilazi svakog åoveka uzetog ponaosob. nadtelesan (“superorganski”) deo stvarnosti. ili je svesti na ponaãaçe konkretnih ÿudi. objektiviziranu kulturu. unoãeçe reda u åovekovu okolinu.18 S obzirom na to da postoje dræave sa zajedniåkim jezicima. a da. pretpostavka je da je sporazumevaçe izmeœu çih olakãano. Prouåavalac meœunarodnih odnosa moæe da se uteãi da u toj dilemi nije usamÿen. a s druge. izgleda nam da se moæemo spasti idealistiåke krajnosti i usitçavajuñeg psihologiziraça. da se mogu prevesti jedna drugom. Kulturne tvorevine. To vaæi i za srodne jezike. pravo. filozofija. s druge strane. posmatrati jezik. Poznavaçe osobina jezika otuda doprinosi potpunom razumevaçu odluka i poruka koje potiåu iz jedne dræave. reåi u jeziku ne postoje samo zato da bi oznaåile neãto ãto objektivno postoji. za koje se inaåe smatra da znaåe isto. nasiÿa koje je uvek neophodno da bi se jedna druãtvena pojava zaustavila i analizirala. moral i obiåaji. ãto je naroåito vaæno u meœunarodnim odnosima. b. kada je pred nama zadatak da izloæimo elemente pomoñu kojih datu nacionalnu kulturu moæemo predstaviti da bismo je razlikovali od druge. moramo se posluæiti dvostrukim pristupom. u prvom redu. Pri tome se tzv. Koliko je to znaåajna pojava pokazuje primer da je od 43 nezastr. pre svega. Drugim reåima. semantiåka poÿa reåi u razliåitim jezicima. koje pokazuje izvesnu pravilnost i predvidÿivost. On karakteriãe naciju. religija. Meœutim.

iskazima o tome kakav svet treba. ona ne moæe biti dovoÿna da nacionalno razliåito i teritorijalno odvojeno stanovniãtvo dræi na okupu. åak i kada su oni daleko od poboænih vernika. Turska i Tunis. dakle. Za meœunarodne odnose su. Sastanku na vrhu islamskih zemaÿa. zbog bojazni da ñe nacija ili etniåka skupina åiji se jezik usvaja. ili se i zvaniåno nazivaju islamskim kao npr. zvaniåni jezik i strani jezik (u 18 sluåajeva francuski a u 17 engleski). filozofija i ideologija mogu posmatrati zajedno. koje su laiåke dræave. sam ili uz neki domañi jezik. Ako postoji neki od ova dva preduslova. Religija. obiåaja itd. Nauka o meœunarodnim odnosima ne bavi se ovde sadræinom i kritikom pojedinih filozofskih sistema ili pogleda i vaÿanoãñu i ubedÿivoãñu çihovih nastojaça da proniknu u najosnovnija pitaça sveta i åovekove egzistencije. Ove ideje. moralnih pravila. U Ekvadoru je katoliåka vera dræavna. naime. Stoga se prilikom prouåavaça druãtva u jednoj dræavi nikada ne smeju prenebreñi podaci o uticajnim religijama i o sadræini çihovih uåeça. kao elementi nacionalne kulture. tamil itd.). Kao ãto se vidi na primeru Pakistana i Bangladeãa. daÿe. i u danaãçe vreme moæe biti vaæna spona izmeœu dræava. “islamske republike” Pakistan i Mauritanija ili su im ustav. npr. ali se i pored toga engleski jezik uporno zadræava kao sredstvo komuniciraça izmeœu ÿudi iz razliåitih delova ove zemÿe. u 35. Iako se staçe u takvim dræavama postepeno meça. prisustvovali su predstavnici 37 zemaÿa Azije i Afrike. hindi oznaåen kao zvaniåan jezik. zakoni i politika izriåito podvrgnuti Kuranu. od prvenstvenog znaåaja takvi sistemi kada se ne nalaze samo u delima misli91 . koja poznaje razvijenu kulturu i na drugim jezicima (bengalski. moæe ili mora da bude. jeziåka homogenizacija se teãko sprovodi jer usvajaçe nekog od domañih jezika moæe da izazove veñe otpore od zadræavaça stranog. veñprvenstveno vrednosnim sudovima koji iz çih proizlaze. ali se i Italija i Francuska. Religija. u Lahoru. koji je doveo dotle da je kultura nametana sa strane. bez obzira na to jesu li to strogo svetovne dræave. ali je bila pogodna da olakãa pomireçe izmeœu ove dve dræave na pomenutom skupu. bila vaæan åinilac u formiraçu slike sveta. Smatra se da je neka religija u dræavi dominantna ako je çeno stanovniãtvo verski homogeno ili ako je ona proglaãena za zvaniånu. dræavnu veru. te prema tome ima neposredan i legitiman uticaj na politiku. Religija je. a naroåito ako se oba steknu. odræanom februara 1974. U Indiji je.visne zemÿe u Africi. kojima je zajedniåko to ãto teæe da objasne svet pomoñu nadiskustvenih i neproverivih biña. dræava i sama poåiçe da se religijski oznaåava i u meœunarodnim odnosima. kao u Libiji i Saudijskoj Arabiji. Lako je zakÿuåiti da su dræave åiji je zvaniåni jezik strani jezik u veñoj meri izloæene kulturnim uticajima iz inostranstva. postati dominantna u dræavi. za razliku od jezika po pravilu nije nacionalna kulturna tvorevina veñsistem uvereça koja dele pripadnici viãe nacija ili samo delovi jedne nacije. kao npr. naåela i uticaja. smatraju “katoliåkim” zemÿama zbog toga ãto velika veñina stanovniãtva pripada toj veri. U okviru naãih razmatraça se. u znatnoj meri utiåu na ponaãaçe ÿudi. Ovo je mahom posledica ranijeg kolonijalnog statusa.

Ideologija proæima politiåke odnose time ãto se sve politiåke akcije. koja se smatra najkosmopolitskijom umetnoãñu. a sve teæçe ka “dezideologizaciji” uzaludne. prilagoœavati ÿudima kojima nameçuje svoje 92 . ideologija predstavÿa iskrivÿenu druãtvenu svest o svetu. koji se opisuje pomoñu vrednosti. ãto znaåi da prihvata i celu kulturnu podlogu na kojoj je taj jezik nastao i da je ograniåeno znaåeçima koje je jezik dobio u nacionalnoj zajednici. Ako se poœe daÿe i smatra da su vrednosti vezane za sopstvenu naciju najviãe i da od nacionalne dræave nema viãe zajednice. s taåke glediãta jedne nacije ili dræave. veñkada imaju znatan uticaj. bilo univerzalnih vrednosti. onemoguñava objektivnu perspektivu. jedno od mnogih moguñih znaåeça reåi “ideologija”. Ove vrednosti nisu podloæne nauånoj proveri. ili time ãto se funkcije same dræave podvrgavaju tako naznaåenim ciÿevima. ispoÿava se etnocentrizam. neosporno je da je ona vaæan elemenat kulture i da nema druãtva bez umetniåkog stva-ralaãtva. koje se odvija na nacionalnom jeziku. ako se meœuna-rodni odnosi posmatraju. U drugim umetnostima ovaj je uticaj maçe upadÿiv. sræ umetnosti je komunikacija s nekim drugim subjektom. Vladajuña ideologija u jednoj dræavi uslovÿava çenu spoÿnu politiku.laca. kao ãto smo videli. jer liåno poãteçe ne moæe da otkloni nesvesnu potåiçenost sopstvenom iskustvu. bilo da ona teæi postizaçu partikularnih. ali ipak postoji. te je. da bi bio shvañen. Pre svega. sve çegove poruke nemoguñe u potpunosti preneti (prevesti) u druge jezike. sam po sebi. jer je uslovÿena nemoguñnoãñu åoveka da se uzdigne iznad druãtvenih okolnosti i poloæaja u kojima se nalazi. po definiciji nepotpunu i pogreãnu. “Nacionalnost” izraæajnih sredstava najoåiglednija je kod kçiæevnog stvaraça. ta se univerzalnost ograniåava na uæi civilizacijski krug. ma koliko oni ceçeni bili. jeste upravo to. ulazi se u predele nacionalistiåke ideologije. tako i publikom kojoj se umetnik prvenstveno obraña. i onda kada to ne åine pa se veruje da govore “univerzalnim” muziåkim izrazom. Åak i u muzici. kao ãto se najåeãñe åini. kompozitori se ne retko oslaçaju na ritmiku i melodiku karakteristiåne za svoju naciju. filozofija se pribliæava ideologiji. S druge strane. Ovakav karakter velikog broja umetniåkih dela uslovÿen je kako izraæajnim sredstvima. Nacionalna pripadnost uslovÿava u meœunarodnim odnosima maçe ili veñe ideoloãke iskrivÿenosti. Boÿe reñi. pa se umetnik mora. Isto tako je jasno da dosadaãçe umetniåko stvaralaãtvo ÿudi u dobroj meri ima nacionalni karakter. preduzimaju radi postizaça nekoga ciÿa. U sklopu nacionalne kulture åesto se govori o nacionalnoj umetnosti. Otuda je teãko nañi “nepristrasne” ÿude za funkcije u meœunarodnim sudovima i drugim sliånim telima. koji veñ. U svom drugom znaåeçu. bez obzira da li se radi o “narodnoj” umetnosti (gde je stvaralac kolektivan i anoniman) ili o umetniåkim delima åiji su tvorci pojedini posebno obdareni ÿudi. te je prema tome ideologija neophodna i neizbeæna. unutraãçe i spoÿne. U tom znaåeçu. Mada ovde ne moæemo da se upuãtamo u razne definicije umetnosti (o kojima ne postoji potpuna saglasnost). ãto se najåeãñe ispoÿava velikim brojem ÿudi koji takve stavove dele.

koje su specifiåne za dræavu u kojoj su dela nastala i prihvañena. vaæi za tzv. B. meœu koje spadaju temperament i ono ãto se dosta nejasno podrazumeva pod drugim znaåeçem reåi “moral”. U najveñem broju sluåajeva to je çegova neposredna okolina. naåin ispitivaça nacionalne kulture ne moæe se sasvim odvojiti od prvoga jer. kao ãto i druãtvo utiåe na çu. str. 1955. pa ostaju neshvañeni i neprihvañeni. Sadræaj pravila ne moæe u potpunosti da nam dE2 odgovor na pitaçe o stvarnom ponaãaçu (za to treba znati i obim odstupaça od pravila. “Psychological Review”. S obzirom. “osnovnom strukturom liånosti” itd. v. za opisivaçe nacionalne kulture u jednom razdobÿu. kulturne tvorevine ne postoje u vidu zapisanih znakova. onda mogu uporeœivati. vrednosti i simbole on tako prihvata. Concepts and methods in the measurement of group syntality. pre svega. nacionalne ili etniåke ste-reotipije. 93 . 19 pri åemu se ne ispituje samo prihvataçe ili neprihvataçe odreœenih druãtvenih vrednosti. postoje velike razlike izmeœu umetnika koji hoñe da izraze samo liåno iskustvo. Ovaj drugi pristup se odlikuje time ãto je preteæno psiholoãki. upotrebÿava kada se govori o sportskoj momåadi. veñi niz psiholoãkih i socijalno-psiholoãkih osobina. Analizom ovakvih umetniåkih dela mogu se uoåiti çihove zajedniåke osobine. To. nego se nalaze u odnosima izmeœu ÿudi. Kako kaæe N. Rot “ocene osobina pripadnika neke nacije koje smatramo objektivnim i nazivamo nacionalnim karakteristikama. pak. Iako su pravo i moral pod jakim socijalnim uticajem. Bez obzira na umetniåke vrednosti pojedinih dela. 19 R. 48 i daÿe. pa prema tome i za meœunarodne odnose. na to da umetnost utiåe na druãtvo. i onih koji se u najveñoj meri prilagoœavaju opãtim raspoloæeçima.delo. pa åak ni na parcijalnom liånom iskustvu. raniji nagoveãteni. kao ãto smo videli. nije zasnovana na pouzdanim åiçenicama. Ovakvo viœeçe nacionalne kulture odlikuje se predrasudama. Cattell. Dok takvo ispitivaçe kod druãtva treba da utvrdi çegov “sintalitet”. ako to raspoloæeçe ne traje. “druãtvenim karakterom”. vrlo åesto sadræe. znaåeçem koje se npr. Psiholoãka ispitivaça. zapaæene u raznim sredinama. Te se osobine. devijantnog ponaãaça) ali je znaåajan za istraæivaåa meœunarodnih odnosa. ne moæe se osporavati da ova druãtvena pravila niåu i iz tradicija datoga nacionalnog druãtva i vode raåuna o çima. Pravo. u stvari. s ciÿem da se boÿe opiãu nacionalne kulture razliåitih zemaÿa i da se izvedu zakÿuåci o ponaãaçu tih zemaÿa u meœunarodnim odnosima. od prvenstvenog su znaåaja ona dela koja su ostvarila vezu s ålanovima druãtva. teæi utvrœivaçu neåega ãto se naziva “nacionalnim karakterom”. Veñina tvrdçi. koja se o nacionalnom karakteru iznosi. ali zato rizikuju da budu za-boravÿeni. åije bar neke stavove. ãto hoñe da ispitivaçem sadræaja svesti pripadnika nacionalnog druãtva ustanovi sliånosti u spoznajnim strukturama pojedinaca. pa bilo da su stvorena od savremenih ili ranijih (åak i nekada neprihva-ñenih) umetnika. Ispi-tivaçem se. Drugi. jer pri analognim pitaçima koja se postavÿaju u meœunarodnim odnosima moæe da ukaæe na ponaãaçe koje ñe biti verovatno zato ãto se smatra poæeÿnim i dobrim (legitimnim). moral i obiåaj spadaju u druãtvena pravila jednog druãtva.

Dok se ovde joãmoæe govoriti o postojaçu izvesnih dodira izmeœu naroda u pitaçu. Rasne i etniåke predrasude. Tako smo videli da u doba hladnog rata. inteligentni. hrabri praktiåni i napredni. W. Svi ispitanici bili su. rase i rasne predrasude. u kojima su ispitanici bili pozvani da se izjasne o atributima koje mogu pripisati raznim narodima.makar i delimiåno. delo. potiåe iz druãtvenog poloæaja grupe ili sloja iz koga liånost dolazi i podstiåe se namerom vladajuñe grupe da zamagli prave odnose u druãtvu. åije su stanovnike. surovi i inteligentni. 22 R. surovi. Autostereotipi su. zaostali. iako napomiçemo da smo najbliæe miãÿeçu kako liåna sklonost ka predrasudama. 155. zaostali. mada se ne moæe videti zaãto su takve stereotipije nastale. Rot. Postoje razna objaãçeça nastanka predrasuda. nav. How Nations See Other. a Nemci da su inteligentni. Urbana. skloni da svojoj naciji pripiãu inteligenciju. Tako se ispostavilo da o Francuzima Britanci misle da su (po redu zastupÿenosti osobina) inteligentni. pa i svoga (autostereotipije). Iako åesto izriåemo sudove o osobinama pripadnika pojedinih naroda. miroÿubivi. za koje Britanci smatraju da su vredni. predrasude. hrabri. po pra-vilu nemamo dovoÿno opravdanog osnova za generalizacije koje vrãimo”. str. Nacionalna vezanost i nacionalne predrasude. velikoduãni. uobraæeni. u: Rasizam. koje na Zapadu nije postojalo u toku Drugog svetskog rata. “Treñi program”. Jedno od najobimnijih takvih istraæivaça sprovedeno je pre åetrdesetak godina u osam zapadnih zemaÿa. 21 94 . meœutim. koju je britanski pisac Kipling åak i nazvao “teretom beloga åoveka”. 1973. zaostali. praktiåni. a Nemci da su vredni. obesni. i daÿe. N. veñkao i sve predrasude. str. surovi. U kolonijalistiåkim zemÿama vladala je predstava o “obojenima” kao niæim i zaostalim ÿudima koja je opravdavala eksploataciju kao kulturnu misiju. University of Illinois Press. Cantril. naime. smatrali inferiornim biñima. meœutim. hrabri i praktiåni. uvek bili povoÿniji od hetero-stereotipa.. 92. hrabri. Stereotipije se Rot. 240. 100111. kao i ona koja ukazuju na psiholoãke uzroke. da naglasimo da spoÿnopolitiåka iskustva i ciÿevi i postupci vezani za odræavaçe meœunarodnih odnosa imaju uticaja na nastajaçe i meçaçe nacionalnih stereotipija. leto 1971. tvrdeñi da ima ÿudi koji su skloniji predrasudama od drugih. vredni. 1953. miroÿubivost i naprednost. zaostali. “Radniåka ãtampa”.. Druãtvene predrasude. hrabri i progresivni. od kojih su najvaænija ona koja naglaãavaju uticaj druãtveno-ekonomskih i kulturnih åinilaca. 176. miroÿubivi. Supek. obesni. miroÿubivi. u skladu s nacistiåkom doktrinom. posebno etniåkim. vlada loãe miãÿeçe o Rusima. dok Nemci smatraju da su Rusi surovi. U çih se ovde ne moæemo upuãtati. uzdræani i miroÿubivi. Buchanan H. kada je vrãeno pomenuto ispitivaçe. vredni.21 I letimiåan pogled na rezultate ovakvih ispitivaça pokazuje da se uvereça ne ostvaruju na osnovu poznavaça svih stranaca. str. surovi i zaostali. str. koji su se do pre kratkog vremena nalazili u ratu sa SSSR. potiåu iz drugih uzroka. a da je ono ipak najloãije kod Nemaca. obesni. te da nastalo nezadovoÿstvo usmeri prema inostranstvu ili drugoj naciji. uobraæeni. zanimÿivo je da evropski ispitanici imaju uåvrãñena miãÿeça i o Kinezima. da o Rusima Britanci misle da su vredni.20 Ispitivaça pokazuju da pripadnici svake nacije imaju uglavnom utvrœena miãÿeça o glavnim osobinama drugih naroda.22 Duæni smo. 20 N. Beograd.

za nepunu godinu srozali na posledçe mesto. iako potiåu od posebno obuåenih struåçaka. * ** I pored sve raznovrsnosti nacionalnih kultura i poãtovaça koje izaziva çihovo bogatstvo. åak iza tradicionalnih neprijateÿa. Memoirs 19501963. ono ãto smo do sada pokuãali da pokaæemo svedoåi o moguñnosti da se one i vrednosno kvalifikuju sa glediãta opãteåoveåanskih interesa. 1960. Rickman. Morgenthau. P. “Journal of Social Psychology”. Ako izuåavaçe nacionalne kulture pokaæe da ona izluåuje vrednosti i pravila koji su u neskladu s osnovnim dobrima åitavog åoveåanstva. posle samih Indijaca) najpohvalnije osobine od svih nacija. str. Sa istim pobudama nastavÿene su i u hladnom ratu. nego i svetu u celini.24 Predstavama o nacionalnom karakteru sluæe se i osobe koje inaåe smatraju racionalnim. 31 i daÿe. K. 5556.25 Lako se onda moæe pretpostaviti u kojoj se meri ovakve predrasude mogu zloupotrebÿavati kada su u pitaçu maçe obrazovani i maçe iskusni ÿudi. doduãe. koji su se u novije vreme trudili da ih opiãu i objasne. Oscilacije u pogledima na “nacionalni karakter” mogle su se zapaziti i u radovima antropologa. po miãÿeçu anketiranih Indijaca. primeçujuñi najåeãñe psihoanalitiåki prilaz. 24 R. Kinezi poåetkom 1959. ukazano je na opasnost koja ne preti samo stanovniãtvu jedne dræave. Oni svoje spoÿnopolitiåke poglede i preporuke zasnivaju na çima i na takvim predstavama zasnovane preporuke imale su i imaju uticaja na spoÿnopolitiåke odluke najveñih svetskih sila. Houghton Mufflin. London. 1973. Sinha O. str. liåni i uslovÿeni opãtim raspoloæeçem. 1946. 129 i daÿe. vremenom meçaju. ali je neosporno da se nacionalne stereotipije. Tako su. da bude samo privremena. Boston. 95 . F. A Psychological Study. 25 G. dovedu u sklad s univerzalnim 23 A. Politics Among Nations. Na tome se zasnivaju napori da se nacionalne kulture. godine imali (naravno. The People of Great Russia. uoåen je pravovremeno ozbiÿan uzrok meœunarodnih poremeñaja. G. str. London.23 Ovakva promena raspoloæeça moæe. Takve su studije naroåito bile åeste u SAD za vreme Drugog svetskog rata i trebalo je da posluæe za psiholoãke akcije protiv neprijateÿskih dræava. P. i pored sve çihove iracionalnosti. To je joãjedan razlog da postojaçe nacionalnih stereotipa ne potcenimo. Knopf. 1949. Pakistanaca. da bi se. Benedict. 1972. The Chrysantemum and the Sword: Patterns of Japanese Culture. New York. i pored svih neophodnih specifiånosti. Change and persistence in the stereotypes of university students toward different ethnic groups during the Sino-Indian border dispute. Hutchinson. H. iako veoma æilave. I ovi stavovi bili su. Time se objaãçava potreba da se nauka o meœunarodnim odnosima ovim zabludama bavi u veñoj meri no ãto se çima bave ozbiÿni istraæivaåi nacionalne kulture. Upadhyaya. Kennan. Gorer J.meçaju i pod uticajem propagande u vezi s meœunarodnim krizama i sukobima. posle izbijaça indijsko-kineskog sukoba.

a naroåito televizija. Japana i SR Nemaåke. pokazuje da je u zemÿama Latinske Amerike. g. Novi Zeland. glavni izvoznik televizijskog programa su SAD (od 300.000. Iznad 70% programa uvoze zemÿe kao ãto su npr. Jedine zemÿe koje same proizvode skoro sve svoje televizijske emisije su SAD. Kina i Japan. Ãtaviãe. Francuske. koja u sve veñoj meri proæimaju æivot savremenog åoveka. Prodor stranih kulturnih uticaja dovodi do teãkoña u mnogim maçim dræavama. zemÿe koje su se oslobodile kolonijalne pot-åiçenosti uæurbano i energiåno traæe svoj kulturni identitet da bi i tako izaãle iz podreœene uloge u odnosu na bivãe metropole. åak i u imigracionim zemÿama. ne bi trebalo da znaåi dominaciju jedne kulture. Razlike izmeœu nacionalnih kultura smaçuju se delovaçem sredstava za masovno komuniciraçe. koji je doveo dotle da su kulturne tvorevine velikih naroda na “svetskim” jezicima preceçene. Na æalost. U daÿem istraæivaçu nacionalnih kultura vaæno je upra-viti se i na pribliæavaçe nacionalnih kultura izazvano drugim uticajima. obaveãteça. Evropske zemÿe uvoze izmeœu åetvrtine i treñine programa. koji se izvesnim pribliæavaçima olakãavaju. dok suprotnog uticaja takoreñi i nema. treba pretpostaviti da se ovo pribliæa-vaçe nacionalnih kultura vrãi pod postepenim ali snaænim uticajem najrazvijenijih zemaÿa. 96 . U savremenim uslovima. doseÿenici se. Nordenstreng T. kao ãto su to bili pokuãaji prevaspitavaça (“denacifikacija”) Nemaåke posle Drugog svetskog rata. U izuzetnim situacijama takav je napor veoma jak.vrednostima. Pribliæavaçe nacionalnih kultura “kulturni imperija-lizam”. stavova o vrednostima i drugih kulturnih sadræaja. postoje svesna nastojaça da se ovaj proces zaustavi ili åak preokrene. Zambija i Nigerija. sadræe niz poruka. S druge strane. U çihovoj osnovi leæi strahovaçe od “kulturnog impe-rijalizma”. Pribliæavaçe. Malezija.000 åasova godiãçe). meœutim. Suprotan proces delimiåno je optereñen nasilnim 26 K. 1974.26 S obzirom na to da sredstva masovnih komunikacija. åak i posle nekoliko generacija. dok su dela veñe vrednosti. Uz sve to. Varis. koja su za UNESCO izvrãili finski sociolozi Nordenstreng i Varis. koja potiåu iz drugih sredina. koje su se proslavile sposobnoãñu za asimilaciju i akulturaciju. nepoznata i neprimeñena. trude da upadÿivo pokaæu svoju etniåku pripadnost. U tom duhu. koje u tom pogledu daleko vode ispred Britanije.000 do 1. Hoñe li doñi do kosmopolitizacije kulture ili ñe jaåati kulturne razlike meœu nacijama? Prvoj tendenciji idu na ruku sve åeãñi dodiri izmeœu ÿudi. Azije i Afrike viãe od pola televi-zijskog programa uvezeno. a u Gvatemali se taj postotak peçe åak na “%. Paris. bogatijih zemaÿa prema nerazvijenijima i siromaãnijima. Istraæivaça o televizijskim programima. UNESCO. ovaj proces moæe da se odvija putem delovaça meœunarodnih organizacija. tok takvih informacija i uticaja je u danaãçem svetu jednosmeran i ide od razvijenih. Television Trafic A One Way Street?. jer delovi stanovniãtva gube orijentaciju i poåiçu devijantno da se ponaãaju.

Ono ãto je u çemu znaåajnije i ãto ñe joãdugo biti prisutno jeste ispravno nastojaçe da se pokaæe da. rukovodstva takvih stranaka mogu stupiti u odnose sa stra-nim dræavama i drugim subjektima meœunarodnih odnosa. U doba poremeñaja. 97 . U çih spadaju i grupe politiåara koje su istupale u ime Slovenaca. uticaj nacionalne kulture. mogu biti stranke. kao proizvod razliåitih okolnosti. a ka çoj se teæi. po pravilu. traæeçe “veåitih” nacionalno uslovÿenih razlika u nacionalnim kulturama neñe uroditi znaåajnim plodovima. onda kada dræavnosti nema. kriza ili ratova. ako su nacionalne kulture razliåite. bili veoma delatni u toku Prvog svetskog rata u ime nacija koje su teæile osloboœeçu od vlasti centralnih sila (åehoslovaåki i poÿski odbori). ali imaju pod sobom i organizovane oruæane snage koje dejstvuju na nacionalnoj teritoriji. Narodnooslobodilaåki pokreti su obiåno pod rukovodstvom jedne nacionalne stranke. Takvi su odbori. jer svi podaci govore o tome da su posebnosti nacionalnih kultura proizvod druãtvenih okolnosti i istorije. u datom trenutku i datom odnosu. Glavni takvi oblici. New York. Hrvata i Srba). Glavni meœu çima je taj ãto nacija nije organizovana. Meœutim. na primer. ili koalicije viãe çih. koje odbacuje nepromenÿivost i potpunu samostalnost elemenata nacionalne kulture. one se u tu svrhu organizuju u nacionalne odbore. Indonezija) a i danas se smatraju predstavnicima onih nacija koje su joãpod kolonijalnom vlaãñu. 1977. jeste. Nacionalne organizacije27 Razloge zbog kojih naciju ne smatramo subjektom meœunarodnih odnosa izneli smo ranije. veñje organizacioni oblik kojim se ona ispoÿava.tradicionalizmom. Hrvata i Srba u Austro-ugarskoj i pregovarale s predstavnicima tadaãçe Srbije o stvaraçu i ureœeçu buduñe jugoslovenske dræave (Jugoslovenski odbor i Narodno vijeñe Slovenaca. åak ni onda kada jedna kultura usled spleta istorijskih okolnosti sasvim potisne drugu. niti odriåe. Bertelsen (ur. Alæir. ali sve one ne stupaju u meœunarodne odnose. koji se meœusobno prepliñu. Praeger. kakva ona tada. raste broj dræava koje su spremne da uœu s çima u zvaniåne odnose i da ih pozivaju na meœunarodne skupove na kojima se raspravÿa o pitaçima koja se tiåu 27 J. Nonstate Actors in International Politics. Stranke organizovane na nacionalnoj bazi nisu nepoznata pojava u viãenacionalnim dræavama. S. Takvi pokreti bili su poåetna faza u nastajaçu mnogih novijih dræava (npr. stvaraju se organizacije nacionalnog karaktera koje u izvesnim vremenima mogu stupiti u meœunarodne odnose. privremene vlade i narodnooslobodilaåki pokreti. dræava. 2. Meœutim. Kada ima viãe nacionalnih stranaka. Ovo objaãçeçe.). van same kulture. Uporedo s uspesima takvih pokreta. da bi pregovarala ili usklaœivala dejstva u ime nacije koju tvrde da predstavÿaju. jednostavno nema merila. nijedna od çih nije “boÿa” ili “gora” jer za to. kao zametke buduñe nacionalne dræave. ne znaåi i to da “nacionalna kultura” nije pogodna oznaka za kulturnu dimenziju dræave u meœunarodnim odnosima.

na åijoj se teritoriji ovakvi oblici stvaraju. privremenim. Bez obzira na tanana pravna prosuœivaça o tome kada u ovakvim sluåajevima stvarno nastaje nova dræava. åak i ako se nalaze u izbegliãtvu i nemaju pod svojim nadzorom celokupnu nacionalnu teritoriju. pa åak da imaju i vid privremenih vlada. koja predstavÿa savez palestinskih stranaka i grupacija. Drugo. odbora ili pokreta. Wu su priznale neke vlade pa je bila primÿena i u neke meœunarodne organizacije. u kome je pre sticaça nezavisnosti dræala znatnu osloboœenu teritoriju. Daÿi stupaç ka dræavnosti je stvaraçe privremenih vlada. saåiçenih od politiåkih emigranata. To priznaju i vlade pogoœenih dræava. a çeni predstavnici uåestvovali su 1961. treba istañi dva upozoreça. podræavaju iz posebnih razloga privid postojaça fiktivnih subjekata.çihovih nacija. koje su dotle progaçale sklapaju sporazume o uslovima pod kojima ñe nastati nove. godine. time ãto konaåno s voœama stranaka. nije dovoÿno da se grupa ÿudi proglasi za predstavnike nacionalne organizacije i da uspe da uspostavi neke meœunarodne dodire da bi se smatrala privremenim subjektom meœunarodnih odnosa. snagom koje su svesni i drugi subjekti meœunarodnih odnosa. stranka ili odbor treba da stvarno raspolaæe snagom i podrãkom meœu svojim sunarodnicima i na teritoriji naseÿenoj çima. sluåaj s pokretom za nezavisnost Juænih Moluka (dela Indonezije) u Holandiji. Neke politiåke snage. One mogu biti i priznaçe stranih dræava. ovakav pokret. kada je Francuska napustila Alæir. pa ih åak i izjednaåava s çima. ili organizacijom Frelimo. pa åak i vlade. åiji se ålanovi izdaju za predstavnike celih svojih nacija ali ne mogu da se pozovu na åiçenice koje bi tome govorile u prilog. 98 . kao ãto je to npr. imaju ulogu u meœunarodnim odnosima koja ih pribliæava subjektima meœunarodnih odnosa. u ovakve subjekte ne spadaju organizacije koje nastaju kao deo borbe za vlast u jednoj dræavi. mora se priznati da svi ovi oblici. Prvo. Tako je bila pre promena u Portugaliji stvorena i privremena oslobodilaåka vlada portugalske kolonije Gvineja-Bisao. iako mogu da deluju iz inostranstva. subjektima meœunarodnih odnosa. Privremena alæirska vlada priznata je od mnogih dræava pre 1962. U meœunarodnom pravu ova pojava poznata je kao paralelizam vlada. na primer. nezavisne dræave. Tu se ne radi o stvaraçu novog subjekta meœuna-rodnih odnosa. veño promeni vlade u postojeñoj dræavi. Da ne bi bio fikcija. Tako se postupalo. dok traju. godine na beogradskoj konferenciji ãefova dræava i vlada nesvrstanih zemaÿa. koje ih onda tretiraju kao punopravne subjekte meœunarodnog prava. s Palestinskom oslobo-dilaåkom organizacijom (PLO). Na kraju izlagaça o ovim. koja je zastupala narod Mozambika.

Raåiñ. 99 . politiåke odnose. a faktiåna je da su obrazovani çeni glavni organi i da su poåeli da rade. Pravna pretpostavka za postojaçe meœunarodne organizacije jeste çen statut. Takav subjekt je organizovani sistem odnosa izmeœu dræava-ålanica. pa i ceo svet. meœunarodni savezi (unije).28 Meœunarodne organizacije proistekle su iz oblika tzv. Moderna meœunarodna organizacija dobija konaåne oblike posle Prvog svetskog rata. odnosno da potrebno nasiÿe potåini svome nadzoru. za neke vaæne nepolitiåke oblasti meœunarodne saradçe. Periodiåne diplomatske konferencije u kasnijoj fazi postaju plenarni organi meœunarodnih organizacija. ako se sastaju neredovno. koji su nekada bili izvanredno retki. oliåenu u postojaçu apsolutne unutraãçe nadleænosti: çena je svrha da utiåe na odnose druãtvenih grupa unutar dræava. iz skupova viãe dræava. Beograd. osnivaçem dveju velikih univerzalnih organizacija: Druãtva naroda i Meœunarodne organizacije rada. Pojam Pod meœunarodnom organizacijom obiåno se podrazumeva tzv. u kojima ispoåetka rade samo dræavÿani dræave u kojoj je sediãte organizacije.III MEŒ UNARODNI SUBJEKTI MEŒ UNARODNIH ODNOSA Meœunarodne (meœudræavne) organizacije A. koji stupa na snagu ratifikacijom potrebnog broja dræava. Postepeno se zapaæalo da ovi meœunarodni kongresi i konferencije ne mogu da zadovoÿe pri reãavaçu pitaça zajedniåkih za viãe dræava. Meœunarodne organizacije. a biroi çihovi administrativni organi. Tako su se poåeli stvarati. zato ãto postoji uvereçe da se oni u kra28 1988. koje predstavÿaju srediãta odluåivaça i preko kojih organizacija deluje kao poseban subjekt meœunarodnih odnosa i meœunarodnog prava. i nastoji da u tom ciÿu ograniåi upotrebu nasiÿa izmeœu dræava. ali su u XIX veku postajali sve redovniji. koji su predviœali redovno periodiåno sastajaçe diplomatskih konferencija i. Druãtvo naroda se uspostavÿa radi uticaja na najvaænije i najosetÿivije odnose izmeœu dræava. viãestrane diplomatije. a kasnije zapoãÿavaju meœunarodne sluæbenike u pravom smislu reåi. pored toga. odræavanih na jednom mestu. u promenÿivim sastavima. Meœunarodna organizacija rada probija drugu tradicionalnu prepreku. “Savremena admi-nistracija”. koji se izraæava u postojaçu organa organizacije. starajuñi se o sprovoœeçu donetih odluka i pripremi novih. sekretarijati. uspostavÿaçe sluæbi koje bi radile izmeœu skupova. V. meœudræavna. Dimitrijeviñ O. meœuvladina ili javna meœunarodna organizacija. prvenstveno na poÿu komunikacija. bez jasne predstave o dugoroånom ciÿu.

u naåelu. Samo Ujediçene nacije imaju viãe od 20. Dræave su ålanice meœunarodnih organizacija. Dræave i meœunarodne organizacije Odnos dræava i meœunarodnih organizacija je mnogostruk i sloæen. Malo je oblasti æivota koje nisu predmet interesovaça neke meœunarodne organizacije. glavni nosioci akcije u meœunarodnim organizacijama. oseñajuñi potrebu da zajedniåke interese unapreœuje putem nove meœunarodne organizacije u odgovarajuñoj oblasti. po pravi-lu. To su mahom organizacije koje posluju kao banke. o kome odluåuje neki organ organizacije. ãaÿe svoje predstavnike na diplomatsku konferenciju. koji stupa na snagu pod uslovima koji su u çemu predviœeni. Mnoge organizacije naknaœuju deo svojih troãkova iz prihoda koje same ostvaruju. åijim se izjaãçavaçem konaåno stvaraju çihove odluke. ÿudi koji iskÿuåivo rade za çih. B. dræava mora da ispuni uslove koji su postavÿeni za prijem u ålanstvo. Najzatvorenije su organizacije koje. U novije vreme raste broj organizacija koje su operativne. na kojoj se raspravÿa o obeleæjima buduñe organizacije i oblikuje çen statut. Po pravilu. ali su sasvim retke one koje se u potpunosti izdræavaju na taj naåin. Veñina organa meœunarodne organizacije sastavÿena je od predstavnika dræava-ålanica. koje su meœunarodne organizacije prikupile izmeœu dva svetska rata. Pri tom. potrebna za çihov rad. sem ako nadleæni organ ne odluåi da odreœenu dræavu pozove da stupi u ålanstvo. koji se smatra dovoÿnim za celishodno funkcionisaçe organizacije. 100 .jçoj liniji odraæavaju i na meœunarodne odnose. posle 1945. preko svojih predstavnika. Otuda se nazivaju deliberativnim meœunarodnim organizacijama. Pored onih dræava koje su u predviœenom roku ratifikovale novopotpisani sta-tut. i nazivaju se ålanicama-osnivaåima. Na osnovu iskustava. Maçe su otvorene one gde uålaçeçe ne za-visi samo od voÿe dræave. u organizaciju se. Pre svega. Dræave su. dræave osnivaju meœunarodne organizacije. U pogledu moguñnosti uålaçeça razlikuje se stepen otvorenosti organizacije. Organizacije sve viãe razgraçavaju i obogañuju svoju delatnost. dobrih i loãih.000 sluæbenika. Ovaj statut ima prirodu meœunarodnog ugo-vora. godine dolazi do procvata meœunarodnog organizovaça. dræave ålanice izdræavaju meœunarodne organizacije time ãto ålanskim doprinosima daju materijalna sredstva. Takve organizacije uglavnom razmatraju moguñnosti sadræane u razliåitim predlozima i donose odluke za saobraæenu akciju. Najåeãñe se traæi da ugovor ratifikuje bar minimalan broj dræava. ne primaju nove ålanice. ali se i onda poåetni kapital sastoji od uloga dræava-ålanica. ãto dovodi i do porasta broja meœunarodnih sluæbenika. ãto znaåi da imaju organe i sluæbe za neposredno izvrãavaçe svojih odluka. Sasvim otvorene su one organizacije u koje se dræave mogu uålaçavati prostim pristupaçem çihovom statutu. To se obiåno deãava tako ãto izvestan broj dræava. veñpretpostavÿa prijem. mogu uålaçavati i ostale dræave. Kod veñine meœunarodnih organizacija odluke izvrãavaju dræave-ålanice.

Izvrãni organ meœunarodne organizacije je uæi organ. Organi organizacije. on je podreœen ovom posledçem. kao ãto smo videli. u skladu s opãtim propisima. On je najstalniji od organa. koji se najåeãñe naziva gene-ralnim sekretarom ili generalnim direktorom. na primer. tj. ima prvenstvenu nadleænost za preduzimaçe mera za zaãtitu meœunarodnog mira i bezbednosti i u toj oblasti moæe da donosi obavezne odluke. Wegova je duænost. gde Savet bezbednosti. meœutim. iako i tu ima izuzetaka. u stalnom je radnom odnosu s organizacijom i dolazi iz razliåitih dræava. ili ih imati viãe. åiji su broj i nadleænost odreœeni statutom. biraju samo ãefa administrativnog organa. Savremene meœunarodne organizacije nastoje na meœunarodnom karakteru svoje administracije. u koji ulazi samo deo dræava-ålanica i koji se åeãñe sastaje zato ãto mu je osnovna duænost da se stara o radu organizacije izmeœu zasedaça plenarnog organa.V. ali tu odstupaça nisu retka. Taj se organ najreœe sastaje i donosi osnovne. dok plenarni organ Generalne skupãtine. bilo zato ãto traæi da u uæi organ obavezno uœu ålanice koje su najzainteresovanije za delatnost organizacije (veñinu ålanova Saveta meœunarodne pomorske konsultativne organizacije moraju saåiçavati dræave koje su najveñi pomorski prevoznici ili koje najviãe uåestvuju u meœunarodnoj pomorskoj trgovini). meœunarodni sluæbenici. Ålanove izvrãnog organa najåeãñe bira plenarni organ. veñÿudi koji prvenstveno sluæe organizaciji. saåiçavaju çegov ãef i osobÿe koje mu pomaæe u obavÿaçu poslova. tzv. imaju Ekonomsko-socijalni i Starateÿ-ski savet. i koji je. Tipiåna meœunarodna organizacija ima bar tri glavna organa. po pravilu najviãi organi. pored ostalog i zato ãto plenarni organ bira çihove ålanove. pored Saveta bezbednosti. Ovaj organ ne saåiçavaju dræave. koje ustanovÿavaju opãti smer delovaça organizacije i sadræe uputstva za ostale organe. iako uæi organ. sadræanim u statutu i odlukama organizacije. Generalna konferencija UNESCO ili Skupãtina ãefova dræava i vlada Organizacije afriåkog jedinstva. Struktura meœunarodne organizacije Kao ãto je napomenuto. da svoju lojalnost prenese na organizaciju i da sluæi çoj. 101 . Administrativni organ obavÿa sve tehniåke poslove oko rada organizacije i uåestvuje u pripremaçu i izvrãavaçu odluka organizacije. dugoroåne odluke. Najpoznatije je ono u Ujediçenim nacijama. Za razliku od ranijih biroa. koji se najåeãñe naziva sekretarijatom. organizacija ispoÿava svoju voÿu putem organa. Takvi su organi. proistekao iz nekadaãçih kongresa i konferencija. Administrativni organ meœunarodne organizacije proistekao je iz biroa koji je ranije obavÿao tehniåke poslove izmeœu zasedaça diplomatskih konferencija. a ovaj postavÿa svoje osobÿe. Meœunarodna organizacija moæe imati samo jedan glavni uæi organ. kao ãto Ujediçene nacije. Administrativni organ. bilo zato ãto sam statut izriåito odreœuje koje ñe dræave stalno biti ålanovi uæeg organa (kao ãto to Poveÿa Ujediçenih nacija radi u pogledu stalnih ålanica Saveta bezbednosti). Najglavniji je najåeãñe plenarni organ (skupãtina). a ne svojoj dræavi. zato ãto nikada ne prekida rad a çegov glavni deo je u jednom mestu. osobÿe administrativnog organa. u kome su zastupÿene sve åla-nice. ne moæe to da åini. Po pravilu. koji su potåiçeni plenarnom organu.

ucena i uz umerene cene. a ne da zastupaju glediãta svojih vlada. u koje ne ulaze predstavnici vlada dræava-ålanica. dræave uvoznice ãeñera æele da osiguraju snabdevaçe bez trzavica. Takav je organ Skupãtina Evropske unije. predstavÿaju åoveåanstvo. meœunarodne organizacije reãavaju protivureånost izmeœu postojaça niza suverenih dræava i zahteva onih delatnosti koje imaju svetske ili regionalne razmere. Ålanovi ovih organa mogu biti predstavnici dræava. u svom okviru i radi opãteça s inostranstvom. To je naroåito jasno u nepolitiåkim oblastima: svako druãtvo æeli. Pripadnici sekretarijata u velikoj meri oliåavaju samu organizaciju ãef administracije je lice koje u mnogim poslovima i prilikama istupa u çeno ime. bilo bi to nemoguñe. da koristi radio. organizacije usklaœuju i mire opreåne interese. ali to ne mora uvek da bude sluåaj. Uz ovu koordinacionu ulogu. Pored ovih organa. svetske interese. Jedan je predstavniåka skup-ãtina. Oni mogu biti stalni ili privremeni (ad hoc). a lica kojima su organizacije predstavÿene u dræavama ili kod drugih organizacija ålanovi su sekretarijata. Bez koordinacije. pomoñne organe. Novije organizacije s naddræavnim obeleæjima imaju u pogledu organizacione strukture neke specifiånosti. vodeñi raåuna o srazmernoj stranaåkoj zastupÿenosti. bilo da su posebno birana za taj poloæaj. kao npr. Delovaçe meœunarodne organizacije Meœunarodna organizacija treba u svojoj oblasti da omoguñi postizaçe ciÿeva koje svaka dræava ponaosob ne bi mogla da postigne. bilo da se regrutuju meœu ålanovima parlamenata. visina cene) na izgled suprotni ali su u jedinstvu. U izvesnim naroåito vaænim pitaçima. G. zasedaju u sediãtu. Ujediçene nacije. veñod naroåito kvalifikovanih pojedinaca. nisu potpuno iskÿuåena ni kod tipiånih meœunarodnih organizacija. koja se postiæe u Meœunarodnoj uniji za telekomunikacije. koje 102 . ali su ne retko i liånosti izabrane u liånom svojstvu i zbog posebnih svojih osobina. meœutim. odnosno uvoznici koordinisali svoje programe i akcije i uzajamno mirili one interese koji su (kao npr. televiziju i telekomunikacione ureœaje.koje se smatra sediãtem organizacije. po pravilu. koji mogu biti uspostavÿeni samim statutom ili odlukama glavnih organa. åak i kada bi dræava htela potpuno da se izoluje od inostranstva. te traæe osnovu ãiru od teritorije bilo koje dræave. ãto se moæe videti na sledeñem prostom primeru. na primer. meœunarodne organizacije imaju i druge. ali su one upuñene jedna na drugu da bi u Meœunarodnom savetu za ãeñer izvoznici. I ostali organi. zainteresovane su za povoÿne i stabilne cene ovog svog proizvoda i za izvesnost u pogledu potraæçe. proizvoœaåi i izvoznici ãeñera. Sve dræave. I jedna i druga grupa dræava okupÿaju se zbog svojih specifiånih interesa. Za çih su karakte-ristiåna dva organa koja. Na taj naåin. neke svetske meœunarodne organizacije. S druge strane. Uæi organ kod ovakvih organizacija se isto tako ne sastavÿa od predstavnika dræava. koji poput meœunarodnih sluæbenika treba prvenstveno da se ravnaju prema interesima i ciÿevima celine same organizacije. nego lica neposredno izabrana od stanovniãtva dræava-ålanica.

Ako je to organ ili sluæbenik organizacije. ne treba zanemariti socijalni i psiholoãki znaåaj åiçenice da meœunarodne organizacije trajno vezuju za sebe. kao npr. æivotnu sigurnost i moguñnost za afirmaciju i blagostaçe. åiji rezultat moæe ali i ne mora da ima oblik odluke organizacije. daju opãta uputstva koja se moraju primeçivati u pojedinaånim sluåajevima. pa åak i onda kada one nisu ålanice organizacije. odnosno organizacijska. koju su one igrale joãu ne-razvijenom obliku. u svojstvu sluæbenika ili na drugi naåin. Poãto odluke nikada ne mogu biti sasvim konkretne. na kraju. ali je reãeçe do koga oni dolaze skupno i ne moæe se svesti na æeÿu pojedinih dræava. Konkretni postupci ove vrste mogu imati ograniåen znaåaj. da uporedi to staçe s postojeñim i da na osnovu toga donese odluke o merama koje treba preduzeti da bi se to æeÿeno staçe postiglo. Da bi ispuçavale ove ciÿeve. posebna voÿa. Tako se olakãava neposredno sporazumevaçe ovih subjekata. Kao ãto je veñnapomenuto. U takvom poslu ne uåestvuju samo dræave ålanice mada one u veñini organizacija zadræavaju vaænu ulogu veñi organi i sluæbe organizacije. pored posebnih interesa dræava-ålanica. naroåito one operativne. grupe ÿudi koji u çima vide svoju karijeru. sastoji se u tome ãto one predstavÿaju sastajaliãta predstavnika dræava i drugih subjekata meœunarodnih odnosa i zastupnika razliåitih grupnih interesa i tribinu na kojoj oni iznose svoje stavove. koja se opet ne moæe svesti na voÿu pojedinih dræava-ålanica. za koja su bar neke ålanice UN smatrale da su bitno uticale na ishod graœanskog rata u toj zemÿi. veñsluæe organizaciji. pa åak i odluåujuñe. U pogledu ustanovÿavaça åiçeniånog staça znaåajan je. najvaæniju ulogu igraju organi organizacija. Samostalniju ulogu organizacija ima onda kada nastoji da utvrdi åiçenice u meœunarodnim odnosima. time dolazi do izraæaja çegova. izbor izmeœu viãe kandidata za poloæaj savetnika u Meœunarodnoj zdravstvenoj organizaciji. Tako se. åiji se izveãtaji danas smatraju najobjektivnijim prikazom stvarnog staça. zato ãto su ih izradili kvalifikovani struåçaci. rad statistiåkih sluæbi organizacija.one pokuãavaju da nameñu dræavama koje ih ne uviœaju. ali i dalekoseæne politiåke posledice. da ustanovi poæeÿno staçe u tim odnosima. U takve svetske interese spadaju. koji su u sluæbi organizacija zbog svojih vrednosti a ne zbog nacionalne pripadnosti i zato ãto oni ne zavise od dræava i drugih posebnih interesa. I. meœunarodni mir i bezbednost. kao ãto su bila nareœeça nekadaãçeg generalnog sekretara UN Daga Hamarãelda (HammarskojF6ld) snagama UN u Kongu. pre svega. dakle. koji deluju samo u ime organizacije pa i nisu uvek sastavÿeni od predstavnika dræava. meœunarodne organizacije predu-zimaju razliåite delatnosti i tako viãestruku ulogu u meœunarodnim odnosima. tj. pored struåçaka koji daju obaveãteça o tehniåkim moguñnostima i raspoloæivim sredstvima. same organizacije. pri åemu je jasno da je prisustvo organizacije u svakom sluåaju vaæno. 103 . Prilikom utvrœivaça poæeÿnog staça i puteva za çegovo postizaçe. veñna rezultantu hteça zastupÿenih ålanica. na primer. niti na prosti kompromis. postoji i izvesna sloboda akcije ili izbora kod onoga ko ih sprovodi. maçim ili veñim delom sprovode svoje odluke. Prva i najstarija uloga.

dakle. Odluåivaçe predstavÿa primenu tako utvrœenih ciÿeva i oznaåavaçe novih. iako ne u formalnopravnom smislu. jeste tzv. o birokratima u meœunarodnim organizacijama. Za razliku od dræave. koje izraæava sama organizacija. Postojaçem inicijative otvara se prva. s kojima se treba upoznati prilikom prouåavaça svake pojedine organizacije. te je to formalno çihova najvaænija. ciÿevi i postupci ne mogu u potpunosti pripisati nijednom drugom subjektu. pripremna faza odluåivaça. Kao ãto se politiåki proces u dræavi ne svodi samo na oblike i postupke predviœene ustavima i zakonima. Razliåite delatnosti meœunarodnih organizacija i razliåiti interesi koje one zadovoÿavaju. Tako se npr. ãto znaåi da nije regu-lisana propisima statuta. stalo je da povodom pitaça s kojim je organizacija suoåena doœe do odreœene odluke. koja je najåeãñe neformalna. delatnost. tj. grupnih interesa. ali ne potpuno. proseånoj meœunarodnoj organizaciji. koje se javÿa u svakoj administraciji. ostavÿajuñi po strani posebnosti. daju sadræaj åiçenici da su meœuna-rodne organizacije posebni subjekti meœunarodnih odnosa. kao i biraçe sredstava a çihovo ostvareçe u konkretnom sluåaju. prañene potrebom za stvaraçem poslova za nove sluæbenike. u æivotu organizacije javÿa i treña vrsta posebnih. Jedno od takvih nastojaça. veñse moraju utvrœivati posmatraçem i prouåavaçem stvarnog ponaãaça. Donoãeçe odluka u meœunarodnoj organizaciji Veñje reåeno da meœunarodne organizacije. odredbama organizacijskog (meœunarodnog) prava. kao i svi subjekti meœunarodnih odnosa. tako i svaka organizacija kroz svoju praksu dolazi do nekih obrazaca. individualne liånosti i predstavnici privremenih ili trajnih interesnih grupa. Subjekt koji æeli pozitivnu odluku pojavÿuje se na samom poåetku procesa odluåivaça kao inicijator. koji nastoje da svoj interes ili svoja shvataça predstave kao opãte. imaju srediãta za donoãeçe odluka. U statutu organizacije naznaåeni su glavni ciÿevi organizacije i naåini na koji ñe se oni ostvarivati. ali mogu da dobiju i takav znaåaj. Ovde se moæemo zadovoÿiti samo time ãto ñemo oznaåiti osnovne crte procesa odluåivaça u tipiånoj. Proces odluåivaça ureœen je. u prvom redu s dræavama-ålanicama. koji se ne mogu svesti samo na primenu statuta. åija se voÿa. veñina odluka donesenih u organizaciji tiåe se odnosa organizacije s drugim subjektima meœunarodnih odnosa.koje oliåavaju çihovi predstavnici. Uåesnicima u odluåivaçu. Otuda funkcije svih meœunarodnih organizacija preteæno uzimaju oblik donoãeça odluka. a to su predstavnici dræava. i kod svih zastupÿena. koji opisuje zaåarani krug proistekao iz teæçe da se broj sluæbenika poveñava. pri åemu je i odbijaçe da se odluka donese isto tako jedna vrsta odluke. Parkinsonov zakon. D. koja opet zavrãava zahtevom za novim osobÿem. Ona se svodi na nastojaçe inicijatora da predlog bude formalno podnesen nadleænom organu or104 . koji nisu u suãtini politiåki. veñgovori o meœunarodnoj birokratiji. i svetskih interesa. predstavnici drugih subjekata meœunarodnih odnosa.

meœutim. u najveñem broju sluåajeva. dok je za dræave neålanice res inter alios acta (uz izuzetke kada je reå o oåuvaçu mira i bezbednosti od strane Ujediçenih nacija). u teæçi da se unaprede neki drugi interesi govornika ili da se posredno utiåe na okupÿene predstavnike dræava. Svaka odluka meœunarodne organizacije obavezna je za çene organe ili sluæbe. Obeleæje organizacija s naddræavnim svojstvima je u tome ãto neke çihove odluke nisu samo obavezne za dræave-ålanice no i za sve subjekte na çihovim teritorijama. ne mogu sistematski ignorisati i odbacivati. ranije se u organima meœunarodnih organizacija za punovaænost odluke traæila jednoglasnost. Ova faza odluåivaça podrobno je re-gulisana statutom i poslovnicima organizacije. Maçi broj odluka obavezan je za dr-æave-ålanice. ãto je najvaænije. neke odluke nekih organa mogu se pobijati pred sudom odgovarajuñe organizacije. Veñina savremenih meœunarodnih organizacija donosi odluke veñinom glasova ålanova organa. Na taj naåin se moæe obrazovati i grupa predlagaåa. ali to ne mora da bude za dræave-ålanice. ali je danas moguñe da dræavi-ålanici tako bude nametnuta obaveza na osnovu odluke protiv koje se izjasnila. Gde je debata javna (a takva je u najveñem broju sluåajeva) izjave mogu biti upuñene drugim subjektima. U skladu s poãtovaçem suvereniteta dræava-ålanica. Veñina odluka nije pravno obavezna ni za ålanice. zbog svoje vaænosti. U tu svrhu on ispituje stav ostalih uåesnika u odluåivaçu. ovi sporedni ciÿevi debatiraça kod nekih organizacija poåiçu da bivaju vaæniji. fazu provere vaÿanosti odluke. u nastojaçu da se predlog usvoji ili odbaci. Samo izjaãçavaçe. ali mogu imati i druge ciÿeve. koja moæe biti prosta ili kvalifikovana (za vaænije. U novije vreme se jednoglasnost napuãta ili ublaæuje. kao ãto 105 . åime se opisani proces moæe nastaviti za joãjednu fazu. Debata se zavrãava u trenutku kada se smatra da je doãlo vreme za konaåno izjaãçavaçe. obavÿa se u vidu glasaça. koja se sastoji u raspravÿaçu o podnetom predlogu u nadleænom organu (ili organima) meœunarodne organizacije. ili javnom mçeçu. znaåajnije odluke). U onim organizacijama koje imaju sudske organe i predviœaju takvu nadleænost. ovi u debati vode glavnu reå ili åak iskÿuåivo uåestvuju. Poãto su organi meœunarodnih organizacija. debata. s obzirom na to da je stav dræava åesto utvrœen joãpre toga i da su predstavnici dræava strogo vezani uputstvima svojih vlada. Wihove tvrdçe su formalno upuñene samo drugim uåesnicima u debati. podnoãeçem formalnog predloga odluke zapoåiçe druga faza. Ãtaviãe. odluåivaçe. u uæem smislu reåi. Statut propisuje koji se uslovi moraju ispuniti da bi odluka bila doneta. Oni to åine iznoseñi argumente. veñpredstavÿa preporuke koje one. iziskuju sloæeniji postupak i stroæe propise o glasaçu. koji se åesto nazivaju sponzo-rima. traæi onoga koji je ovlaãñen da podnese predlog (ako to sam ne moæe) i. Odluka se moæe napadati zbog materijalnopravnih mana. koja je znaåila da su nuæni pozitivni glasovi svih ålanova organa da bi odluke bilo. Ako je prva faza zadovoÿavajuñe protekla.ganizacije s izgledom na uspeh. sastavÿeni od predstavnika dræava-ålanica. Obavezne odluke meœunarodnih organizacija. osigurava podrãku. ako æele da ostanu ålanice organizacije. pa i pretçe i obeñaça.

nesaglasnost sa statutom ili zbog nedostatka u postupku. Transnational Relations and World Politics. moguñnosti za ometaçe izvrãeça nisu male i s çima u radu meœunarodnih organizacija uvek treba raåunati. IV TRANSNACIONALNI SUBJEKTI MEŒ UNARODNIH ODNOSA 1. åak i kada odræavaju meœusobne meœunarodne veze. odluka vaæi bez obzira na prigovore koji joj se mogu uputiti i jedino je organ koji ju je doneo ovlaãñen da je povuåe ili izmeni. bez posredovaça svojih dræava. tvorevina koja tako nastaje moæe dobiti dovoÿan politiåki znaåaj da bi se ubrojala u subjekte meœunarodnih odnosa. 106 . sportski klubovi itd. Iako neki transnacionalni subjekti deluju odavno (npr. ali ovakva udruæeça. transnacionalni subjekti meœunarodnih odnosa ispuçavaju sve uslove koji su postavÿeni za subjekte meœunarodnih odnosa. O. 1972..je npr. Cambridge.). Udruæivaçe ÿudi s obzirom na neki zajedniåki ciÿ ili afinitet poznato je i veoma proãireno unutar dræava (npr. S. Pojam Kao ãto je veñistaknuto. ostaju mahom nacionalna. prekoraåeçe nadleænosti od organa koji ju je doneo. nauåna i struåna udruæeça. Mass. politiåke stranke druãtvene organizacije. crkve). Otuda ne postoji potpuna saglasnost ni o tvorevinama koje u çih treba ubrojati niti o tome kako ih treba razvrstati. ali se od drugih razlikuju po tome ãto su u çima okupÿeni ÿudi iz razliåitih dræava. Harvard University Press. Tek kada se çihovi ålanovi. Keohane J. koriste tada politiåka sredstva da ometu çeno izvrãeçe. U onim organizacijama koje ne poznaju ovu fazu i kod odluka koje se ne mogu osporavati pred sudskim organom. kao ãto je npr. dobrotvorna druãtva. Nye. naroåito kada je reå o odlukama s velikim politiåkim znaåeçem. neposredno ili preko svojih nacionalnih udruæeça. åiji su interesi çima pogoœeni. Zbog toga ãto je izvrãeçe odluka meœunarodnih organizacija preteæno povereno samim dræavama-ålanicama. meœunarodno organizuju. Sledeñi odeÿci treba da ukaæu na neke od najvaænijih grupa takvih subjekata.29 29 R. veña je paæça na çih obrañena tek u najnovije vreme. Dræava-ålanica i drugi subjekti.

bez kojih se meœunarodna takmiåeça u mnogim sportskim oblastima ne bi mogla ni zamisliti. Lausanne. ne samo zato ãto se na çihovim skupovima potvrœuju ili odbacuju predlozi za nove postupke i metode. ali je skoro uvek povezan sa teæçom da se unapredi i struka kojom se ålanovi bave. dakle. zadovoÿavajuñi zahteve çenog zakonodavstva.2. koja postaju obavezna za svakoga ko hoñe da se çima bavi u meœunarodnoj konkurenciji. J. meœunarodnom privatnom organizacijom smatra se svaka ona tvorevina koja uspe da se kao takva registruje u nekoj od postojeñih dræava. zato ãto oni propisuju opãtevaæeña pravila igre. prestale da deluju ili okupÿaju sasvim mali broj ÿudi. Takve se organizacije. tj. åine dajuñi im savetodavni status. Les organisations non-gouvernmentales et les Nations Unies. Takav dvojni ciÿ imaju Meœunarodni savez prevodilaca. ili Nordijsko udruæeçe muziåara. iako treba imati u vidu da su neke od ovih organizacija fiktivne ili sasvim nejake. jedna uæa disciplina (kardiohirurgija). Evropska federacija javnih sluæbenika. rod umetnosti (Savez PEN klubova). Vrlo su sliåne organizacije koje se preteæno ne staraju o zajedniåkim staleãkim interesima svojih ålanova veño usavrãavaçu delatnosti kojom se ovi bave. U svetu ima skoro pet hiÿada meœunarodnih “privatnih” organizacija. ne mogu baviti trgovinom ili bankarstvom. ili grana sporta (Meœunarodna federacija fudbalskih udruæeça FIFA). Meynaud. Otuda je veliki broj takvih organizacija i zato su one vrlo raznovrsne. Meœunarodne nevladine (“privatne”) organizacije30 Meœunarodne nevladine organizacije su udruæeça grupa i poje-dinaca iz razliåitih dræava. Ovaj je broj upeåatÿiv. dok su druge. Najuglednije su svakako one privatne organizacije koje imaju takav status pri Ekonomsko-socijalnom savetu Ujediçenih nacija ili pri UNESCO. ne sastoje se u sticaçu dobiti. Neãto su pouzdaniji postojaçe i znaåaj onih organizacija koje priznaju meœunarodne javne organizacije. Ovakve organizacije imaju uticaja na delatnost svojih ålanova. Les groupes de pression internationaux. onako kako ih çihovi ålanovi opaæaju. 107 . koji se iz liånih razloga izdaju za predstavnike transnacionalnih grupa. Stoãiñ. åiji ciÿevi nisu lukrativni. ali je çihovo prisustvo nesumçivo i ona su åesto veoma efikasna. Droz 1964. Obaveznosti i uticaj takvih pravila nisu svuda isti. Najveñi broj nevladinih organizacija okupÿa ÿude iste profesije. U tom pogledu kao dobra ilustracija mogu posluæiti razni meœunarodni sportski savezi. iako ih ne prati nikakva prinuda. Geneve. organizuju ili kontroliãu vaæne meœunarodne susrete i priznaju postignute rezultate. Wihov ciÿ moæe da bude samo staleãki. obiåno. pa i na rad svih onih koji se bave istim poslom. da se razmene iskustva i da se u celom svetu koriste dostignuña do kojih su neki ålanovi doãli. ãto znaåi da im dopuãtaju da uåestvuju u çihovom radu podnoãeçem predloga i dokumenata. S obzirom na to da se ovakve organizacije mogu slobodno osnivati i da ne postoje meœunarodna merila za çihovo priznavaçe. ali se mogu zalagati za interese svojih ålanova ili za opãte interese. To moæe biti neka grana nauke (Meœunarodni savez za åistu i primeçenu hemiju). veñi zato ãto one åesto propisuju pravila takvih delatnosti. 1961. ili åak istupaçem u debati. u stvari. Etudes de science politique. naroåito ako ovi preten30 B. One to.

mada se ona obiåno podnose na uvid organima dræave u kojoj je sediãte organizacije. borbi protiv progaçaça politiåkih protivnika Amnesty International (Meœunarodna amnestija). Razne katoliåke meœunarodne nevladine organizacije imaju posebne ciÿeve. vezivati za osobenosti svoga ålanstva. veñsvojstvom. Pravila se donose na osnivaåkom skupu. Maçe organizacije ove vrste uålaçuju neposredno pojedince. Meœunarodni sindikalni savezi izdaju se za predstavnike radniåke klase. meœutim. pa sve do stvaraça svetske dræave (Meœunarodni federalisti). meœunarodna saradça itd. naroåito u doba hladnog rata. ali okupÿaju ÿude jedne veroispovesti. jer se za çih zalaæu. veñteæiti nekom opãtem ciÿu. Meœunarodne privatne organizacije ne moraju se. Svetski jevrejski kongres istupa u ime pripadnika jedne etniåke grupe koja se nalazi u specifiånom poloæaju. Meœutim. Kao ãto je veñreåeno. podrãka Ujediçenim nacijama i ideji meœunarodne saradçe (Svetska fe-deracija udruæeça za Ujediçene nacije). omladine. Takav ciÿ moæe biti spreåavaçe surovosti prema æivotiçama (Meœunarodno druãtvo za zaãtitu æivotiça). Iz ovog posledçeg razloga mnoge su se takve organizacije. jer jedino na taj naåin organizacija moæe dobiti svojstvo pravnog lica po zakonima te dræave. i to veoma æivo i uspeãno. No. Pravila ovih organizacija su raznovrsna ali vaænije meœunarodne privatne organizacije uglavnom imaju sledeñe crte. ili konferencije. Pol je obeleæje koje udruæuje Meœunarodni savez æena. studentskih. na kojima se okupÿaju svi ålanovi ili delegati nacionalnih ud108 . Organizacije boraca. tako da ima viãe rivalskih meœunarodnih omladinskih. Vrhovni organi meœunarodnih privatnih organizacija su skupãtine. koje imaju opãte ali razliåite ciÿeve i izraæavaju opreåne poglede na svet. dok veñe obrazuju nacionalne ogranke koji su u stvari nacionalna udruæeça s istim ciÿem. ili se upuãtaju u ideoloãku borbu. veñuglavnom cene samo to da li su çeni ciÿevi u skladu s javnim poretkom te dræave. politikologa. ne bave se samo statusom svojih ålanova ili unapreœeçem svoje profesije. odnosno svih posloprimaca.duju na svojstvo “rekorda”. unapreœivaçe jednog meœunarodnog jezika (Sveopãte udruæeçe za esperanto). kome prisustvuju zainteresovani pojedinci ili nacionalna udruæeça i ona odreœuju daÿi rad organizacije. kongresi. sindikalnih i pravniåkih organizacija. ni ozbiÿnija takmiåeça unutar dræava ne odvijaju se mimo meœunarodnih pravila. æena-pravnika. Daÿe. koji nije obeleæen samo çihovom delatnoãñu. pocepale u viãe novih. i neke organizacije koje smo ranije pomiçali. Nadleæni organi se ne upuãtaju u naåin na koji organizacija deluje. ne bi bilo taåno kada bi se u organizacije s opãtim ciÿevima svrstale samo one koje su tako oåigledno oznaåene. zalaæuñi se za ovu ili onu organizaciju sveta i druãtva. Svaka nevladina organizacija ima pravila na osnovu kojih radi. ovakve organizacije mogu zastupati interese veoma ãirokog kruga ÿudi. studenata. pravila ne potvrœuje nikakva druga instanca. Uzrast odluåuje o ålanstvu u meœunarodnim omladinskim organizacijama.. kao ãto su mir. fiziåara itd. nego nastoje da doprinesu da se ostvare vaæne meœunarodne vrednosti.

veñse svaki sluåaj mora posebno ispitivati.ruæeça-ålanova. Ãto se tiåe uticaja transnacionalnih subjekata. naroåito ako deluju u celom svetu. Generalni sekretar vodi svakodnevnu delatnost organizacije i stara se o izvrãeçu çenih odluka te je u nekim organizacijama najuticajniji pojedinac. posle rezolucije Informbiroa bili iskÿuåeni iz jednog broja meœunarodnih nevladinih organizacija. Meœunarodni savez studenata. utiåe na rad organizacije. Kao ãto je veñnagoveãteno. sredstva koja je Meœunarodna unija socijalistiåke omladine dobijala od obaveãtajne sluæbe SAD) ili putem samih postupaka organizacija (kao kada su jugoslovenski nacionalni ogranci. Takve su se optuæbe potvrœivale kada bi u javnost izbijali skandali oko finansiraça ovih organizacija (npr. kao po komandi. Pravilo je da se meœunarodne privatne organizacije izdræavaju od ålanarina. Izmeœu ovih skupova poslovima organizacije obiåno rukovodi neko uæe telo (izvrãni odbor. meœunarodnim javnim organizacijama. naroåito velikih sila. obrañaju za pomoñdræavama. Meœunarodni savez katoliåke ãtampe. Zatim se ispituje da li ålanovi organizacije oseñaju ikakvu lojalnost prema çoj ili je samo smatraju prire-œivaåem skupova na kojima se oni sreñu. bilo da one dolaze neposredno od ålanova ili od nacionalnih udruæeça. ãto se obiåno åini tako ãto se utvrdi da li su çeni organi dejstvovali u posledçih pet do deset godina. Sredstva koja se na ovaj naåin dobijaju najåeãñe se mogu troãiti samo na odreœene. i jedino zanimaçe a u veñim i bogatijim organizacijama on ima na raspolagaçu i sluæbenike u radnom odnosu s organizacijom. Otuda se same organizacije. pa åak ni poslovne prostorije u pravom smislu reåi. ovi prihodi mogu biti nedovoÿni. Glavni åasnici organizacije su predsednik i generalni sekretar. Takav uticaj uglavnom potiåe od dræava ili drugih transnacionalnih organizacija. Meœutim. Organizacije sa skromnim sredstvima nemaju profesionalnog gene-ralnog sekretara. U nekim sluåajevima. ne retko. poglavito u oblasti propagande. gde utiåu na javno mçeçe i privlaåe politiåki neiskusne ÿude time ãto maskiraju prave subjekte i prave interese. religiozni i drugi pokreti mogu da 109 .). ne moæe se smatrati da su sve meœunarodne privatne organizacije subjekti meœunarodnih odnosa. on je jasan kod onih nevladinih organizacija koje i ne kriju da su deo ãireg pokreta. politiåki.). kao ãto su npr. Organizacijama koje zadovoÿe ove preduslove najåeãñe se prigovara da nisu nezavisne. Razume se da pre svega treba ustanoviti da organizacija stvarno postoji. Predsednik je obiåno istaknuta liånost. mada se on çoj potpuno ne posveñuje i nema velikih samostalnih ovlaãñeça. savet itd. zaduæbinama i drugim institucijama. åiji se ålanovi biraju na opãtem skupu. Oni se povremeno sastaju i donose najvaænije i dugoroåne odluke. naravno. åiji ugled koristi organizaciji i daje mu autoritet u çoj. Wemu je to. Svetska sindikalna federacija itd. U doba hladnog rata bile su naroåito åeste optuæbe da su pojedine meœunarodne privatne organizacije osnivane i odræavane zato da bi sluæile ciÿevima pojedinih dræava. kao npr. åime se. S obzirom na velike izdatke koje ovakve organizacije imaju. takve su organizacije jedini i jasno vidÿivi delovi pokreta. zajedniåki odobrene projekte i akcije. ili nacionalni ogranci. veñda se nalaze pod odluåujuñim uticajem nekog drugog subjekta meœunarodnih odnosa.

Kao ãto je veñnapomenuto. jer subjekti meœunarodnih odnosa neprekidno nastoje da utiåu jedni na druge i povremeno uspevaju da takav uticaj bude u odnosu na nevladine organizacije potpun. slaæe da najveñi broj meœunarodnih nevladinih organizacija ne zadovoÿava merilo politiåke relevantnosti. da ne znaåi samo vladaçe nekim uticajnim åasnicima i ålanovima organa. “tajnim druãtvima” i drugim polumraånim tvorevinama joãuvek daleko nadmaãa broj ozbiÿnih studija. opet. IFALPA je 6. npr. Prouåavaçe ove vrste transnacionalnih subjekata oteæano je zbog toga ãto se nauka nije çima ba-vila u dovoÿnoj meri. nije lako nañi praktiåno primenÿive kriterije u ovoj oblasti. Takvi pokreti mogu biti politiåki åinioci ali ne i subjekti. koji individualno ali neusklaœeno deluju. sve dok u toku 1969.dominiraju organizacijama a da se pri tome oåuva privid çihove samostalnosti. Postoje organizacije åiji je politiåki uticaj neosporan i postoje one koje u tom pogledu nemaju nikakvih ambicija. s odricaçem subjektiviteta zbog stranih uticaja ne treba prenagliti. koja govore o meœunarodnim “zaverama”. boÿe reñi. Tako je. da se ne ostvaruje samo zbog privremenog spleta okolnosti. septembra 1983. Broj diletantskih dela. Treba se uveriti da je on i trajan. posveñene samo nekim od ovakvih pokreta. Kao subjekti meœunarodnih odnosa ne dolaze u obzir svi takvi pokreti. proglasila dvomeseåni bojkot letova za SSSR. da se çen rad sastoji u prihvataçu unapred odluåenog a da su obiåni ålanovi ili toga svesni ili ne mogu da utiåu na odluåivaçe. uåeçe ili program i zalaæu se za çihovo usvajaçe i ostvareçe u celom svetu. Meœunarodna federacija udruæeça vazduãnih li-nijskih pilota (IFALPA) izgledala kao profesionalna asocijacija. åak i uprkos izriåitim zabranama. Pri svemu tome. Lojalnost ålanova te organizacije pokazala se time ãto veñina vlada nije bila zadovoÿna akcijama IFALPA (upravo zato ãto ne æele da se u ovako vaænim pitaçima prekrãi monopol dræava). Transnacionalni politiåki pokreti Meœunarodni politiåki pokreti okupÿaju ÿude razliåitih nacionalnosti i dræavÿanstava koji ne teæe samo jednom deli-miånom ili privremenom politiåkom ciÿu veñusvajaju ãiru politiåku ideologiju. moæe se zakÿuåiti da meœunarodna nevladina organizacija nije samostalni subjekt meœu-narodnih odnosa. da one ili ne ulaze u politiåke odnose ili da u tom pogledu ne ispoÿavaju nikakvu moñ. ali je ipak veñina pilota sveta. meœutim. Ispostavÿa se pak da se izmeœu te dve krajnosti nalaze organizacije koje povremeno mogu zaigrati vaænu ulogu na svetskoj pozornici. koje su. ne i oni sluåajevi kada se pokretom oznaåava neorganizovana masa istomiãÿenika. Posle obaraça jednog juænokorejskog aviona nad SSSR. 3. Tek ako se utvrdi da je organizacija samo privid. u çima uåestvovala. Veñina posmatraåa se. ili. godine pretçom ãtrajka i svetskim ãtrajkom nije izvrãila pritisak na meœunarodne javne organizacije i pojedine dræave da preduzmu mere protiv meœunarodnog terorizma u vazduhu ili da u konkretnom sluåaju postupe na traæen naåin. i 1970. koja se stara o dobrobiti svojih ålanova. 110 . tj.

priroda interesa i delatnosti zahteva da veliki deo delatnosti ne bude javan i poznat neålanovima. koji su i subjekti meœunarodnih odnosa. oãtetila su i meœunarodno radniåko organizovaçe. Prvi meœunarodni komunistiåki kongres oznaåio je poåetak rada Treñe komunistiåke internacionale.Karakteristiåno za ove pokrete je to ãto teæe promenama u meœunarodnoj politici. proãire i ojaåaju. Traæeçe tih naåina i çihovo primeçivaçe predstavÿaju najveñi deo delatnosti ovih pokreta. ali se ubrzo ispostavilo da je trebalo da sluæi kao sredstvo za nadzor SSSR nad radom tih partija. Postajuñi aktivan åinilac u pregovorima sa poslodavcima i vladom. Oni veruju u prednost odreœenih druãtvenih i politiåkih sistema. sindikati su postali usmereni na specifiånu situaciju u svojoj zemÿi. Posle raspuãtaça Kominforma 1956. koja je trebalo da preuzme revolucionarno voœstvo nad svetskim proletarijatom. mnogo odaniji pokretu nego ãto su ålanovi meœunarodnih nevladinih organizacija u odnosu na çih. Dogod u pogledu takvih opãtih ciÿeva postoji jedinstvenost (ako ne i u pojedinostima). Uz sve to. traumatiåna iskustva Velike depresije. najåeãñe pomiçu meœunarodne politiåke internacionale. ãto je dovelo do çihovog meœunarodnog organizovaça. ali ne samo çima. Organizacija meœunarodnih politiåkih pokreta nije onako jednostavna i jasna kao ãto je to sluåaj kod meœunarodnih nevladinih organizacija. po pravilu. pokreti neprestano pronalaze pogodne naåine za çihovo ostvarivaçe. Leçinova smrt i promene u samoj boÿãeviåkoj partiji dovele su do postepenog pretvaraça kominterne u oruœe Staÿina i birokratskog kruga oko çega. Saradça u okviru pokreta ima za ciÿ da se ti sistemi odræe. ãto je najboÿe pokazao sluåaj Jugoslavije iz 1948. 111 . koje su u stvari asocijacije nacionalnih stranaka koje polaze od iste ideologije i imaju sliåne politiåke programe. Ãtaviãe. Za sada se kao najvaæniji meœunarodni politiåki pokreti. On je trebalo da bude savetodavno telo ravnopravnih partija. koji se ne mogu sapeti proceduralnim odredbama. pripadnici pokreta su. Pojava sovjetske misije doprinela je meœunarodnom organizovaçu komunistiåke partije. kada se zahvataçem nacionalnih privreda i ekonomskim nacionalizmom reagovalo na enormne probleme. pokret moæe da postoji bez ikakvih bliæe utvrœenih organizacionih oblika. Posle zavrãetka Drugog svetskog rata osnovan je Informativni biro komunistiåkih partija (Kominform). S druge strane. Meœutim. Iz ove åiçenice izvire i veña moñmeœunarodnih politiåkih pokreta. Dovoÿno je se-titi se Prve (1864) i Druge (1889) internacionale. Do 1930. çegov znaåaj nije veliki jer se pokret nadahçuje idejama koje nisu samo u statutu izraæene i ponaãa se u skladu s okolnostima i odnosima snaga. doprinoseñi çenom konaånom raspuãtaçu 1943. nije viãe bilo pokuãaja stvaraça meœunarodne organizacije komunistiåkih partija. Oni mogu biti bez pisanih statuta: kada statut postoji. bilo da veñpostoje u nekim dræavama ili ih tek treba ostvarivati. istorija internacionalizma u velikoj meri se poduda-rala sa istorijom meœunarodnog radniåkog pokreta.

u Æenevi. godine u Montreuxu (Ãvajcarska). koje su sastavÿene od ålanova predstavniåkih tela u dræa-vama-ålanicama. godine obnavÿa u vidu Socijalistiåke internacionale.31 Zbog nacionalistiåkih ograniåeça stranaåki internaciona-lizam je sve maçe zastupÿen te se viãe ide udesno u politiåkom spektru. Ni ova internacionala ne odlikuje se disciplinom ålanica. Stranke krajçe desnice su po definiciji nacionalistiåke i protivne meœunarodnom autoritetu te stoga ne pokazuju nikakvu teæçu za obrazovaçem svojih internacionala. koja ima mali uticaj. 28. pokuãavaju 1920. o åijem se radu malo zna. 78. Ova se epizoda zavrãila time ãto je doãlo do ujediçeça ovih snaga s grupama koje su obnovile Drugu internacionalu u vidu Socijalistiåke radniåke internacionale (1923). ali na ravnopravnoj osnovi. Manifesti i odluke. koji se tek 1951. meœutim. kojoj su prethodili meœunarodni kongresi u Evropi i Latinskoj Americi. Petnaestak evropskih liberalnih stranaka udruæilo se 1947. kao ãto je to sluåaj sa Savetodavnom skupãtinom Saveta Evrope i Parlamentarnom skupãtinom Evropske unije. socijaldemokratske stranke same odreœuju svoju politiku i neretko se. usvojeni na skupovima Socijalistiåke internacionale. novembra 1976. To je. bez obzira na to da li su ålanovi politiåkih internacionala ili ne. ovu moguñnost ipak ne treba otpisati.Neke socijaldemokratske stranke i grupe. Tekst u Sl. godine Svetsku demo-hriãñansku uniju. str. News. Payne. naroåito kada uåestvuju u vlasti. Pripadnici srodnih nacionalnih stranaka se u takvim organima u stvari udruæuju. demohriãñanske stranke stvorile su 1961. G.32 Nove prilike za delovaçe politiåkih transnacionalnih organizacija treba traæiti u onim telima meœunarodnih javnih organizacija. Nesposobnost socijaldemokratije da shvati faãizam i da se odupre ratu dovodi do ponovnog gaãeça meœunarodnog pokreta. Stanford University Press. godine da stvore Meœunarodnu radnu zajednicu socijalistiåkih stranaka. godine u Svetsku liberalnu uniju. samo klub sa neznatnim brojem ålanova. ali nespremne da se pridruæe Treñoj. koja je ostala poznata pod podsmeãÿivim imenom “druge i po internacionale”. S. kao liånosti. Meœunarodni savez sindikata. smatrajuñi da se u çoj apsolutiziraju tipiåno ruska iskustva. London. nisu obavezni za stranke-ålanice. Koristeñi vezu koju meœu çima stvara verska bliskost. 31 Najnoviji statut Socijalistiåke internacionale usvojen je na çenom XII kongresu. u Komitet za jedinstveni front progresa (1969). Falange. nezadovoÿne Drugom internacionalom. S obzirom na uzajamno pomagaçe faãistiåkih pokreta u proãlosti i na savez faãistiåkih sila u Drugom svetskom ratu. kojoj se pridruæuje. 1961. 32 Jedna faãistiåka “internacionala” bila je osnovana 1935. a ne kao predstavnici stranaka. regionima u kojima su ovakve stranke najzastupÿenije. Sledbenici de Golove (de Gaulle) ideje o “Evropi domovina” ujedinili su se. Iako usvajaju neke zajedniåke vrednosti. jedna drugoj suprotstavÿaju. 112 . Ãpanski falangistiåki voœ Jose Antonio Primo de Rivera odbio je da uåestvuje jer je faãizam “oblik nacionalnog izraza”. 1/1977.

na koje se ovde mora ukazati. koja obezbeœuje veliki stepen sliånosti u ponaãaçu klera. pored mnogih lokalnih i nacionalnih. jugozapadnoj i juænoj Aziji. od kojih su polovina katolici. Sveta stolica se ne moæe smatrati dræavom. Transnacionalne verske organizacije Verska pripadnost ÿudi bila je i ostala znaåajna za meœunarodne odnose. smatra se da u svetu ima oko 1. papa. Na ovom mestu treba. moguñe je da se stvori svetska crkva. Najåvrãñe organizovana meœunarodna crkva je katoliåka. Bliskom istoku i Etiopiji. 5 milijarde krãtenih hriãñana. Petra. ali nisu same po sebi subjekti meœunarodnih odnosa. Iako su statistike o broju vernika nepouzdane. ili imaju samo nacionalne organizacije i voœe. Poglavar crkve. oko 580 miliona hinduista (mahom u Indiji). ali 33 Ostale Papine titule su sledeñe: Rimski biskup. Najvaænije çihovo obeleæje.4. koji teæe da se grupiãu u izvesnim delovima sveta. oko 400 miliona konfuåijevaca (skoro iskÿuåivo Kineza. postoje i meœunarodne religije. Koristeñi ovu okolnost. na åijem se åelu nalaze papa u svojstvu “Vrhovnog prvosveãtenika svetske crkve”33 i skup kardinala. Patrijarh Zapada. pravo na sklapaçe meœunarodnih ugovora itd. Namesnik Isusa Hrista. Raåuna se da u svetu ima oko 780 miliona muslimana. Takve religije su pokreti u ãirem smislu reåi. na åelu s organima kojima vernici duguju poãtovaçe i posluãnost. tradicionalno meœunarodno pravo je vodilo raåuna o moñi katoliåke crkve. blizu 280 mi-liona budista (u juænoj i jugoistoånoj Aziji). u Kini i u emigraciji) i oko 17 miliona judaista. a drugi u severnoj Evropi i Severnoj Americi. bio je. od kojih se prvi preteæno nalaze u istoånoj i jugoistoånoj Evropi. najguãñe grupisanih u Severnoj Africi. Dok neke religije ne poznaju hijerarhijski organizovanu crkvu. Apostolski princ. do 10. koji se u mnogo åemu upodobÿuje dræavama (pravo na razmenu diplomatskih predstavnika. Naslednik Sv. Nadbiskup i mitropolit Rimske provincije i Suverene Dræave Vatikanskog grada. jer potiåu od samih crkava i ukÿuåuju i ÿude koji su sazrevaçem prestali biti vernici ili postali skoro ravnoduãni prema religiji. priznajuñi je. Drugu polovinu hriãñana åine pripadnici pravoslavnih crkava i protestantskih crkava i sekti. Primat Italije. Ranije smo veñustanovili çen uticaj na nacionalnu ideologiju i nacionalno jedinstvo. napomenuti da. priznala suverenost nad Vatikanskim gradom. juænoj. Ona poåiva na razvijenom sistemu pravila i ima strogu hijerarhiju. Duge tradicije stavile su pod çenu kontrolu niz posebnih organizacija i institucija. za subjekt meœunarodnog prava. sredçoj i zapadnoj Evropi i u Filipinima.). jeste srazmerno veliki broj sledbenika. pa je to formalno i sada jer mu je Italija 1929. meœu koje treba ubrojati i jedan broj meœunarodnih nevladinih organizacija. pa i u celom svetu. Tek u takvom sluåaju moæe biti reåi o pravim subjektima meœunarodnih odnosa. godine i svetovni vladar jednog dela Italije. u vidu Svete stolice. S obzirom na siñuãnu teritoriju Vatikana i na beznaåajan broj çegovih stalnih stanovnika. ãtaviãe. verska uåeça koja imaju sledbenike u viãe zemaÿa. s najveñom koncentracijom u Latinskoj Americi. pre svega. 113 .

a mnogi su skloni da joj pripiãu tajno prisustvo u politiåkom æivotu velikog broja dræava (tzv. S obzirom na to da je hriãñanstvo nekada bilo jedinstveno. Paris. nije potåiçena nijednom drugom subjektu meœunarodnih odnosa i uæiva odanost velikog broja ÿudi u raznim zemÿama i neposredno stupa u odnose s drugim subjektima meœunarodnih odnosa. od kojih je glavni Skupãtina. Vrhovi katoliåke crkve zauzimaju. postoji teæça da se hriãñanske crkve ponovo pribliæe. Pije XII. pravoslavne i starokatoliåke crkve iz 90 zemaÿa. Bosc. Pravoslavne crkve su nacionalno organizovane: skupovi poglavara nacionalnih crkava ne obavezuju uåesnike a carigradski patrijarh se priznaje samo za prvog meœu jednakima. “Spec”. La Societe internationale et l’Eglise. koji okupÿa 263 protestantske. jer ujediçavaçe hriãñana iako mu i sama u posledçe vreme gipkije prilazi proglaãavajuñi doktrinu ekumenizma uglavnom zamiãÿa pod svojim voœstvom. Svetski savez crkava ima oblik meœunarodne nevladine organizacije. koji je prvi put u ovom veku sazvao i najãiri skup katolika. kojim se re-guliãu poloæaj i prava katolika i katoliåke crkve u toj dræavi. ekumenski koncil. 114 . kome se najviãe zamerala ravnoduã-nost prema nacistiåkim i faãistiåkim zverstvima za vreme Drugog svetskog rata i podrãka koju je u çegovo vreme crkva aktivno pruæala ratnim zloåincima u pokorenim zemÿama. tako da neke ne priznaju nikakvu hijerarhiju meœu sveãtenicima. godine osnovan Svetski savet crkava. ostao je poznat po nastojaçu da katoliåku crkvu prilagodi novim uslovima i da izbriãe loãutisak koji je izazvao çegov prethodnik. jer ima svetski centar odluåivaça. çena delatnost u meœunarodnim razmerama nije sasvim ispitana. sta-vove o najvaænijim meœunarodnim i druãtvenim pitaçima. III. ugovor izmeœu Svete stolice i dræave. ali çegovi organi. 19601961. Papa Ivan XXIII (19581963). veñpredstavÿaju skupove na kojima se raspravÿaju zajed34 R. ãto znaåi da dræave pristaju da se sporazumevaju s katoliåkom crkvom o stvarima koje su inaåe u çihovoj unutraãçoj nadleænosti. Rimokatoliåka crkva ostala je po strani. mada joj niko ne odriåe uticaj.34 S obzirom da organi katoliåke crkve. iako nosi atribut “vaseÿenskog”. Druge crkve daleko zaostaju za katoliåkom po obimu meœunarodne organizovanosti i åvrstini strukture. nemaju nikakva ovlaãñeça prema svojim ålanicama.je katoliåka crkva nesumçivo transnacionalni subjekt meœunarodnih odnosa. naroåito u najnovije vreme. koje retko prelaze nacionalne okvire i veoma se razlikuju po strukturi i organizaciji. ne raspravÿaju javno. Karakteristiåan oblik u kome katoliåka crkva pravno potvrœuje svoju samostalnost jeste konkordat. “crna internacionala”). U tu svrhu je 1948. kada smatraju da razjediçene ne mogu da odole udarcima koji religiji nanosi razvitak druãtvenih odnosa. Protestanti postoje u obliku velikog broja crkava i sekti. Pavle VI (19631978) nastavio je iako opreznije pravac naznaåen Ivanom XXIII i ostao je poznat kao prvi poglavar katoliåke crkve koji se nije ustruåavao da putuje u bilo koji deo sveta i da se susretne s dræavnicima i verskim voœama svih orijentacija. meœutim. a neke uopãte i ne znaju za sveãtena lica. po pravilu. meœu kojima i u Jugoslaviji.

niåka pitaça i dobrovoÿno koordiniãe rad. U nekim akcijama Svetskog saveta uåestvuje i rimokatoliåka crkva. Ni islamska religija nema meœunarodne organizacije. Dugo su ulogu vrhovnih poglavara svih muslimana igrali, ili pokuãavali da igraju, halife, koji su se smatrali naslednicima Muhameda, kao verskog voœe i svetovnog vladara. U pozno doba halifata, otomanski sultani bili su i halife, pa su åak postojale teæçe da se sultanu u meœunarodnom opãteçu daju isti prerogativi kao papi. Posle turske revolucije, sa sultanatom je otiãao i halifat. Pokuãajima nekih arapskih vladara da preuzmu ulogu halife uåinio je kroz tzv. Halifatski kongres u Kairu 1926. godine, videñi u çima pokuãaj dominacije pojedinih muslimanskih nacija nad drugima. Moñmuslimanske vere i nacionalnih verskih poglavara poåiva na tome ãto je islam u mnogim zemÿama dræavna religija. Pa ipak, zajedniåke akcije muslimanskih dræava ne odvijaju se pod uticajem duhovnih veñsvetovnih lidera, koji se i okupÿaju na meœunarodnim skupovima muslimanskih dræava.35 Transnacionalnu organizaciju pokuãavalo je da predstavÿa Muslimansko bratstvo, osnovano 1928. godine, s ciÿem da se uspostavi jedinstvena islamska arapska dræava, s Kuranom kao ustavom. To druãtvo je bilo krajçe konzervativno, delovalo je tajno i sluæilo se teroristiåkim sredstvima te je u veñini arapskih zemaÿa zabraçeno. O broju ålanova i o uticaju Druãtva ne moæe se pouzdano govoriti. Ostale velike religije, iako imaju zamaãan broj sledbenika, ili su usredsreœene u pojedinim dræavama (hinduizam, konfu-åijanizam), ili su vezane za nacionalna svojstva (judaizam), ili su sasvim nesklone crkvenom organizovaçu i hijerarhiji (budizam). Od çih najveñi uticaj u meœunarodnim razmerama ostvaruju jevrejske versko-nacionalne organizacije, koje imaju oblik meœunarodnih nevladinih organizacija. Neke od çih, opredeÿene za cionizam (tj. stvaraçe nezavisne jevrejske dræave), igrale su znaåajnu ulogu u osnivaçu dræave Izrael. One su åak i obrazovale svoje naoruæane odrede, koji su vodili borbe i preduzimali teroristiåke akte protiv arapskog stanovniãtva i britanskih mandatora u Palestini. 5. Transnacionalne privredne organizacije Joãje pre Prvog svetskog rata zapaæeno da izvesna velika privredna preduzeña, iako nacionalna po sastavu i nominalno podvrgnuta pravu dræave u kojoj su registrovana, imaju razgranate meœunarodne operacije i deluju nezavisno od vlada, rukovodeñi se posebnim interesima svojih vlasnika i upravÿaåa. Takva preduzeña su igrala ulogu u kolonijalnim osvajaçima evropskih sila. Engleska Istoånoindijska kompanija je u XVIII veku poåela ekonomski da prodire u Indiju, izgradila zatim tamo svoja uporiãta da bi na kraju doãlo do zamene privatnog posedovaça ove ogromne teritorije çenim ukÿuåeçem u Britansku Imperiju, koje je bilo u skladu s nastojaçem graœanske klase da “politiåki neutralnu” dræavu iskoristi kao sredstvo
35 P.

Rondot, L’Islam et les Musulmans d’aujourd’hui, III, Paris, “L’Orante”, 19581960.

115

za osiguraçe svojih interesa. Sliånu ulogu imale su Hundson Bay Company u Americi i Royal African Company u Africi. Kasnijim belgijskim Kongom ispoåetka je vladala jedna privatna kompanija, åiji je glavni akcionar bio sam belgijski kraÿ! Velike ameriåke kompanije su krajem XIX veka i u XX veku viãe volele da same kontroliãu teritorije u kojima su se nalazili çihovi interesi, ili da to åine preko lokalnih vlada, na koje su imale viãe uticaja nego na vladu SAD. Tako je preduzeñe United Fruit praktiåno dræalo vlast u malim centralnoameriåkim dræavama åineñi to otvoreno, kao u Kostariki 1898, ili putem svojih eksponenata, koji su figurirali kao organi “autohtone” vlasti. Posledçi “podvig” ove kompanije bio je svrgavaçe legalno izabranog predsednika Gvate-male, Arbenza, 1954. godine. Liberija, dræava osloboœenih robova-povratnika iz SAD, dugo je bila pod stvarnom vlaãñu ameriå-kog gigantskog proizvoœaåa gume Firestone.36 Rasplitaçem nekih sloæenih pravnih sporova posle Prvog i Drugog svetskog rata izbile su na videlo veze izmeœu privatnih interesa, koje su protivreåile interesima samih dræava i çihovim ratnim ciÿevima, te pokazivale da velika preduzeña lako izigravaju nacionalne i meœunarodne propise o ratnom staçu i neutralnosti. Po tom je, naroåito, ostao poznat sluåaj Interhandel, koji se raspravÿao posle Drugog svetskog rata i pred Meœunarodnim sudom. Ispostavilo se da je veliki nemaåki koncern IG Farbenindustrie, poznat od ranije i po tome ãto je u neposrednim kontaktima s britanskom vladom pokuãavao da za nemaåku “kupi” neke kolonije, imao delimiåan ili potpun uticaj u oko 500 inostranih akcionarskih druãtava, pa i nad izvesnim preduzeñima u dræavama u ratu s Nemaåkom, i da ni u doba najogoråenijih borbi izmeœu dræava nije prestajala veza izmeœu çih, koja je, pored ostalog, ozbiÿno ugroæavala napore i bezbednost zarañenih strana.37 Joãjedan oblik uticaja velikih preduzeña na meœunarodne odnose su meœunarodni karteli, koji predstavÿaju sporazum izmeœu nekoliko krupnih preduzeña o raspodeli svetskog træiãta, utvrœivaçu cena i ukupne proizvodçe, åime se postiæe çihov mono-polistiåki, tj. oligopolistiåki poloæaj. Ovakvi sporazumi, koji se åesto tiåu veoma vaænih sirovina, daju ogroman uticaj kartelima, uticaj kome ne izmiåu mnoge nacionalne ekonomije. Dok je kod svih ovih oblika bilo reåi o velikim preduzeñima koja su u suãtini nacionalna i o çihovim spregama, meœu sobom i s dræavama, u najnovije vreme se zapaæaju subjekti ove vrste åije su transnacionalne crte nesumçive, iako ne sasvim razvijene. To su viãenacionalna preduzeña, koja se u svakodnevnom govoru najåeãñe nazivaju viãenacionalnim ili multinacionalnim kompanijama ili korporacijama. Postoje razliåite definicije viãenacionalnih preduzeña38 ali je svima çima zadaÿe.
36 R.

Strauz-Hupe S. Posscny, International Relations, New York, Mc Graw-Hill, 1950, str. 554 i

37 Æ. J. Lador-Lederer, Sluåaj Interhandel ratni epilog, “Jugoslovenska revija za meœunarodno pravo”, 1962, str. 360 i daÿe. 38 R. Œ uroviñ, Multinacionalne kompanije, Beograd, “Savremena administracija”, 1977. i V. Kruÿ, Pravni reæim i oblici koncentracije u privredi, Beograd, “Savremena administracija”, 1978. Razliåite definicije ovakvih subjekata navedene su u dokumentu UN ST/ECA/190, str. 118 i daÿe.

116

jedniåko to ãto imaju u vidu sistem privrednih jedinica, koje su rasporeœene u viãe dræava i podreœene jednom centru. Sediãte preduzeña je u jednoj dræavi, a jedinice van te dræave mogu biti ili delovi (branãe) samog tog preduzeña, nad kojima ono ima potpunu vlast, ili çegove filijale (druãtva-kñeri), gde se nadzor vrãi posedovaçem odgovarajuñeg, za kontrolu dovoÿnog dela akcija (koji u nekim sluåajevima ne mora da bude naroåito velik). Prema najãirem glediãtu, da bi se radilo o viãenacionalnom preduzeñu, dovoÿno je da postoji ogranak preduzeña u jednoj stranoj dræavi, ali se ipak smatra da treba da ih bude u viãe dræava. Osim toga, viãenacionalnost preduzeña dolazi do izraæaja u sastavu çegove aktive, karakteru træiãta i dræavÿanstvu rukovodeñeg kadra i zaposlenih. Time se stvara jedan nov splet interesa, delatnost i lojalnosti, koji se ne moæe svesti na delovaçe klasiånih subjekata meœunarodnih odnosa. Pri tom ne treba misliti da je tzv. viãenacionalno preduzeñe maçe vezano za velike dræave od nekadaãçeg nacionalnog preduzeña s meœunarodnim poslovaçem (za koje se sada predlaæe naziv “meœuna-rodno preduzeñe”). Ispostavÿa se, naime, da su kod veñine akcije u rukama dræavÿana dræave u kojoj preduzeñe ima sediãte i da oni redovno åine najveñi deo upravÿaåkog kadra. Od 193 viãenacionalnih preduzeña, koja su bila spremna da daju sve traæene podatke, viãe od polovine aktive bilo je u rukama stranaca samo kod 1, 5% u 9% sluåajeva viãe od polovine zaposlenih bili su stranci, kod 7% viãe od pola prihoda poticalo je iz inostranstva, a u 14% sluåajeva viãe od polovine proizvodçe plasiralo se u inostranstvu.39 Uz to su viãenacionalna preduzeña usredsreœena u nekoliko najrazvijenijih zemaÿa sveta. Viãenacionalna preduzeña sa sediãtem u SAD poseduju jednu treñinu svih postojeñih inostranih ogranaka i filijala. Tri åetvrtine tih filijala pripada preduzeñima iz SAD, Ujediçene Kraÿevine, SR Nemaåke i Francus-ke.40 Otuda se ova preduzeña u drugim zemÿama opaæaju ne samo kao transnacionalni nego i kao nacionalni subjekti. Danas postoji oko 300 krupnih viãenacionalnih preduzeña, od kojih svako ima ogranke u viãe od 20 zemaÿa. Wihova ekonomska moñje velika. Svako od deset pomenutih viãenacionalnih preduzeña stvara godiãçe novu vrednost od po viãe od tri milijarde dolara, ãto je iznos koji nadmaãa godiãçi druãtveni bruto proizvod 80 dræava. Zahvaÿujuñi odliånim sistemima komunikacija i åvrstoj strukturi, viãenacionalno preduzeñe brzo i racionalno donosi odluke, koje poåivaju na pouzdanim sopstvenim obaveãteçima. Ta, skoro bezliåna efikasnost, usmerena na maksimizaciju profita putem savrãenog usklaœivaça i najboÿeg koriãñeça nauånih i tehnoloãkih dostignuña åini i glavnu razliku izmeœu moderne viãenacionalne korporacije i krupnog meœunarodnog preduzeña iz proãlog i pretproãlog veka, koje jedan pisac poredi s “dinosaurusom, koji se, velik rastom ali malog mozga, hranio na bujnoj vegetaciji novih kontinenata”.41 Za takvo preduzeñe dræavne granice predstavÿaju prepreke koje se lako savladavaju. Ograniåeça u prometu
39 ST/ECA/190, 40 ST/ECA/190,

str. 128. str. 7.

117

T. Dragomanoviñ, Ameriåke multinacionalne kompanije danas, Beograd, Eksport pres, 1981. robe izbegavaju se proizvodçom na licu mesta. Teãkoñe u prenoãeçu sredstava otklaçaju se time ãto se plañaça obavÿaju unutar preduzeña, pa mogu da dobiju proizvoÿan osnov. Na isti naåin se nalaze i najpovoÿnija reãeça u pogledu poreskih obaveza.42 Rukovodici menaxeri viãenacionalnih preduzeña ne dolaze na ta mesta demokratskim putem, niti su podvrgnuti javnoj kontroli koja bi obezbedila da oni poãtuju opãte interese. Nijedna dræava nema uvida u sve operacije viãenacionalnih preduzeña, a meœunarodne organizacije nisu osposobÿene da im nametnu pokoravaçe svetskim interesima. Otuda neki veruju da ñe znaåaj viãenacionalnih preduzeña sve viãe rasti i da ñe krajem ovoga veka nekih tri stotine gigantskih korporacija imati u rukama najveñi deo svetske industrij-ske proizvodçe. S druge strane, istiåe se da viãenacionalna preduzeña nisu ne-raçiva i da ne mogu uvek da se suprotstavÿaju dræavama. Zato ãto nemaju vojne moñi i javnu legitimaciju, ona se moraju oslaçati na dræave, koje im daju dozvole za rad, pruæaju policijsku zaãtitu i odreœuju poreski tretman.43I zaista, sediãte takvog preduzeña je u jednoj dræavi, koja odluåuje o çegovom statusu i postupa prema çemu kao pravnom licu svoga prava, te prema tome moæe da ograniåava çegovu delatnost. Ogranci filijale druãtva nalaze se u drugim zemÿama i one ih, åak i kada su najnerazvijenije, mogu nacionalizovati, kao ãto su to, uostalom, i åinile. Odnos viãenacionalnog preduzeña i dræave je, prema tome, veoma sloæen i ove dve vrste subjekata meœunarodnih odnosa utiåu jedna na drugu specifiånim sredstvima koja im stoje na raspolagaçu. Da bi viãenacionalno preduzeñe uspeãno delovalo, ono åesto ulazi u simbiozu s politiåkim snagama ili delovima dræavnog aparata. Zbog toga se deãava da dræava sluæi interesima viãenacionalnog preduzeña, ali i da preduzeñe sluæi interesima dræave. Ova sprega je utoliko razumÿivija, jer su viãenacionalna preduzeña pokuãaj da se prevaziœe nacionalna podeÿenost i da se izbegnu kompromisi koji u modernoj kapitalistiåkoj dræavi moraju da se prave s drugim politiåkim snagama. Prednosti koje se na ovaj naåin postiæu najboÿe ilustruje åiçenica da je visoko centralizovano i savrãeno organizovano viãenacionalno preduzeñe u svojim odnosima s posloprimcima suoåeno, ne sa jednim, nego s nizom nacionalnih sindikata, koji ne deluju ni usklaœeno, a kamoli jedinstveno, te prema tome ne mogu da mu budu ravnopravni. Iz æeÿe viãenacionalnih preduzeña da sebi obezbede najpovoÿnije uslove za ispuçavaçe svoga osnovnog ciÿa, koji se ne iskazuje nikakvom drugom vrednoãñu do profitom, potiåe i çihova politiåka delatnost, koja se najviãe sastoji u koriãñeçu
41 S. Hymer, Multinationale Konzerne und das Gesetz der ungleichen Entwicklung, u: D. Senghaas (ur.): Imperialismus und strukturelle Gewalt, Frankfurt a/M.: Suhrkamp, 1972, str. 206. 42 Kad preduzeñe hoñe da prelije sredstva iz jedne dræave u drugu, ono ñe to postiñi time ãto ñe npr. delove, koje radi dorade isporuåuje svojoj filijali, obraåunati po nerealno visokoj ceni. Najviãi prihodi ñe se deklarisati tamo gde su porezi najniæi. Velike petrolejske kompanije prijavÿuju iz tih razloga najveñe profite u zemÿama gde dobijaju sirovu naftu, a ne u razvijenim zemÿama, gde je rafiniãu i prodaju, ali gde su poreska optereñeça veña. Vidi ST/ECA/190 str. 36. 43 J. S. Nye, Multinationale Unternehmen in der Weltpolitik, “Europa Archiv”, 1974, str. 186.

118

ekonomske moñi radi podræavaça onih politiåkih snaga u dræavama, koje im mogu obezbediti najpovoÿnije uslove za poslovaçe. Kada su u pitaçu veliki dobici ili postoje veliki rizici, politika akcija viãenacionalnog preduzeña postaje bezobzirna. S obzirom na poverÿivost çihovog rada, koji ne podleæe kontroli javnosti ili izbornih tela, malo se zna o svim pojedinostima, ali je nesumçiva uloga takvih subjekata u nekoliko dramatiånih sukoba. Poznato je da je 1960. godine preduzeñe Union Miniere bilo iza pokuãaja da se bakrom bogata provincija Katanga otcepi od Konga i da su se iz çegovih sredstava izdræavali najamnici koji su se borili protiv jedinica kongoanske vlade i odreda Ujediçenih nacija. Maçe je poznato da su petrolejske kompanije Shell i British Petrol 1967. godine pomagale pobunu u Bijafri, u nadi da ñe tako od nove, slabije vlade dobiti petrolejske koncesije pod boÿim uslovima od onih koje bi dala Nigerija. Najboÿe su, meœutim, poznate i najveñe su uzbuœeçe izazvale akcije Meœunarodne telegrafske i telefonske korporacije (ITT), uperene na to da se u Åileu spreåi dolazak na vlast predsednika Aÿendea (Allende) i, kasnije, da se on s çe obori, zato ãto je æeleo da sprovede, i sproveo je, nacionalizaciju znatne imovine te korporacije u Åileu. Iz obelodaçenih dokumenata jasna je, pre svega, sprega izmeœu ITT i nekih ustanova vlade SAD, oliåena time ãto je bivãi direktor Centralne obaveãtajne agencije (CIA) bio jedan od ålanova Izvrãnog odbora ITT. Pored nastojaça da utiåe na vladu SAD, sama korporacija je delovala u åileanskoj politiåkoj igri tako ãto je, prvo, finansirala izbornu kampaçu protivkandidata, a kada je, zatim, zbog neodreœenog izbornog ishoda, odluka o predsedniku doãla pred åileanski Kongres, utroãila bar milion dolara da bi pokuãala da Aÿendeov izbor spreåi. Kad ni u tome nije uspela, ITT je preuzela finansiraçe opozicionih listova i razradila planove i za izazivaçe ekonomskih i politiåkih poremeñaja u Åileu, koji bi Aÿendea onesposobili da vlada. S druge strane, vrãen je pritisak na SAD da se obustavi svaka pomoñÅileu. U trenutku kada je sav ovaj kompromitujuñi materijal otkriven, åileanski predsednik je joãæiv i na vlasti. Nije, meœutim, nimalo teãko pretpostaviti da ovakva delatnost nije ovim skandalima prestala, tim pre ãto na udaru Aÿendeovog politiåkog programa nisu bili samo interesi ITT.44 Pored ovih brutalnih intervencija, postoji trajan uticaj viãenacionalnih preduzeña u svim ekonomijama, od zemaÿa u razvoju pa do razvijenih zemaÿa.45 On zabriçava ne samo lokalne privredne subjekte, veñi ãire politiåke snage u tim sredinama, zato ãto se znaåajni delovi ekonomske sfere tako otimaju uticaju nacionalne dræave i prelaze pod tuœ nadzor. U jednom britanskom poluzvaniånom izveãtaju govori se o opasnosti da na taj naåin “britanska privreda postane sistem filijala u kome industrije æivotno vaæne za rast, tehnologiju ili obradu ne postoje ili im se u potpunosti rukovodi iz drugih delova sveta”.46Ovaj navod je utoliko znaåajniji ãto je Velika Britanija, posle SAD, domañin najveñeg broja viãenacionalnih kompanija.
J. Vojnoviñ(ur.), Multinacionalne kompanije, Beograd, 1974. Isti. Transnacionalne kompanije, IMPP Privredni pregled, Beograd 1977. 46 Report and Accounts of the Industrial Reorganization Corporation, London, 1970, str. 17.
44 A. Sampson, Sovereign State. The Secret History of ITT, London, Hodder and Stoughton, 1973. 45

119

Zemÿe u razvoju, iako åesto moraju da prihvate viãenacionalne kompanije jer donose potrebne investicije, kojih nema na drugoj strani, ubrzo uviœaju da su one sredstva za eksploataciju u korist bogatijih slojeva u razvijenim zemÿama. Takva preduzeña ne vode raåuna o uravnoteæenom razvoju zemaÿa u razvoju, veñulaæu tamo gde im nalaæe interes. Iznosi koji napuãtaju zemÿu u razvoju u vidu interesa, dividendi, naknada za patente, licence itd. posle izvesnog vremena nadmaãuju uloæena sredstva i na çihovo nadoknaœivaçe otpada deo izvoza zemÿe u razvoju. Tako su u toku 1971. godine viãenacionalna preduzeña, sa sediãtem u SAD, poslala iz zemÿe 4, 8 milijardi dolara sredstava za investicije a iz inostrans-tva primila iznos od oko 9 milijardi dolara.47 U meœunarodnoj ravni, pored nesklada izmeœu çihove moñi i uskih interesa kojima sluæe, organizovanost i pokretÿivost viãenacionalnih preduzeña baca u senku meœudræavne organizacije i druge oblike saradçe izmeœu subjekata koji bi trebalo da definiãu opãte interese i da obezbede çihovo poãtovaçe. Pored toga ãto dovode u pitaçe nove mere za poboÿãaçe odnosa izmeœu dræava i druãtvenih situacija u nerazvijenijem delu åoveåanstva, viãenacionalna preduzeña svojim delovaçem mogu da ugroze i neke postojeñe osnove meœunarodne saradçe. Ona su svojom sposobnoãñu da brzo premeãtaju ogromna finansijska sredstva i da tako izazovu ili iskoriste monetarne krize, dovela u pitaçe vaÿanost celog meœunarodnog monetarnog sistema. Iz svih ovih razloga, meœunarodne organizacije i meœunarodna javnost preduzimaju ãire i temeÿitije napore da upoznaju viãenacionalna preduzeña, da prouåe çihovu delatnost, ocene çihov uticaj i preduzmu mere koje bi bile potrebne da se osi-guraju interesi meœunarodne zajednice i pojedinih druãtava.48

47

Generalnog sekretara UN. The Impact of Multinational Corporations on the Development Process and on International Relations, Dok. UN E/5500/Add 1. (1974).

48 Izveãtaj

ST/ECA/190, str. 15.

120

TREÑA GLAVA ÅINIOCI U MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA I UVOD
Teritorijalizacijom potpunih ÿudskih druãtava razvijaju se uslovi koji omoguñuju nastajaçe meœunarodnih odnosa kao posebne vrste druãtvenih odnosa. Naseÿavaçem na jednu teritoriju neke potpune druãtvene zajednice uspostavÿa se grupno vlasniãtvo na toj zemÿi, koje se ogleda u zabrani pristupa na çu pripadnicima drugih zajednica i odbrani tog poseda od ugroæavaça koje dolazi od drugih takvih zajednica. Ova posednuta teritorija brani se i putem sile koju primeçuje cela zajednica na viãe ili maçe organizovan naåin. Upotreba sile radi posedovaça teritorije javÿa se kao posledica odnosa koji se stvara sa drugim druãtvima povodom tog posedovaça, osporavaça ili teæçe da se posed proãiri. Odnos je, znaåi, druãtveni i ako je reå o zemÿi kao prirodnom uslovu materijalne proizvodçe koja åini osnovu na kojoj nastaje potpuno druãtvo, kao samodovoÿna druãtvena zajednica. Tek posedaçem teritorije od strane potpunih druãtava, izmeœu çih nastaje odnos bitno razliåit od drugih druãtvenih odnosa. Posedaçem teritorije stvara se monopol nad svim onim ãto ta teritorija sadræi, bilo kao uslov materijalne proizvodçe, bilo kao saobrañajni put, ili trezor prikupÿenih bogatstava i uporiãte sile koja ometa one koji uspostavÿaju odnose sa druãtvom koje tu teritoriju naseÿava. Buduñi da se taj monopol brani silom i moæe samo silom sruãiti, takva zajednica poprima obeleæja politiåke teritorijalne zajednice. Odnosi meœu çima su takoœe politiåki, mada one po svojoj unutraãçoj strukturi nisu politiåke zajednice, veñ, u toj prvobitnoj teritorijalizaciji, uglavnom krvnosrodniåke, bez dræavne organizacije. Ova teritorijalizacija, koja se odvija joãu prvobitnoj zajednici, nosi embrionalne oblike odnosa koji ñe kasnije, nastankom dræa-ve, postati meœunarodni onako 121

kako ih istorija poznaje. Teritori-jalizacijom druãtva postepeno se ukida krvnosrodniåka osnova druãtvene organizacije, kako unutar, tako i u spoÿnim odnosima. Krvnosrodniåki etnocentrizam se zameçuje teritorijalnim etnocentrizmom. Odnosi izmeœu teritorijalnih druãtvenih grupa se razlikuju od odnosa krvnosrodniåkih grupa, jer se razvijaju i neki drugi åinioci koji utiåu na te odnose. Kada dolazi do teritorijalizacije potpunih druãtvenih zajednica? Moæe se reñi da se ovaj proces odvija uporedo s procesom klasnog raslojavaça druãtva. “Staro druãtvo, zasnovano na ro-dovskim vezama, lomi se u sukobu s novorazvijenim klasama; na çegovo mesto dolazi novo druãtvo, åije niæe jedinice nisu viãe rodovske nego teritorijalne zajednice, druãtvo, u kome je porodiåno ureœeçe potpuno podreœeno ureœeçu svojine i u kome se sad slobodno razvijaju one klasne suprotnosti i klasne borbe koje åine sadræinu celokupne dosadaãçe pisane istorije.”1 Meœutim, teritorijalizacija kao zaposedaçe zemÿe od krvnosrodniåkih potpunih zajednica, prethodi ovom unutraãçem procesu socijalnog raslojavaça. Kada i na kom stupçu razvoja druãtva dolazi do ovog oblika teritorijalizacije? Sigurno je da je taj proces tekao vrlo dugo, tako da kroz åitavu istoriju, sve do naãih dana, on nije bio univerzalan. U najveñem delu istorije postojale su uporedo skupine teritorijalizovanih druãtava veñorganizovanih u dræave i skupãtine druãtava na niæem stupçu razvoja. Ovaj proces traje dugo i posle nastanka dræave, koje najåeãñe æive u skupinama, veñim ili maçim, u nekoj vrsti meœunarodne zajednice. Oko tih meœunarodnih zajednica, na ãirokim, slabo nastaçe-nim prostorima, æivela su druãtva na stupçu varvarstva ili åak divÿaãtva i bila joãdaleko od dræavne organizacije. Na taj naåin su oduvek postojale dve vrste meœunarodnih odnosa: odnosi koji su se razvijali unutar meœunarodnih zajednica dræava i odnosi tih zajednica sa narodima i drugim druãtvenim grupama van te zajednice ili sa dræavama neke druge meœunarodne zajednice. Antropoloãka graœa ukazuje na to da se proces teritorija-lizacije potpunih druãtvenih zajednica odvija na kraju sredçeg stupça varvarstva2kada: “Guãñe stanovniãtvo prinuœava na jaåe zbijaçe redova kako iznutra tako i prema spoÿnom svetu. Savez srodnih ple-mena postaje svuda nuænost; ubrzo dolazi i do çihovog stapaça a time i do stvaraça odvojenih plemenskih oblasti u jednu opãtu oblast naroda.”3 Dakle, ova faza neposredno prethodi klasnom raslojavaçu druãtva i nastanku dræave. Ona traje veoma dugo, uz postojaçe neåistih oblika jednog i drugog staça, i zbog neravnomernog razvoja ÿudskog druãtva, niz druãtava æive na ovom stupçu razvoja uporedo s drugim druãtvima koja su veñkroåila u civilizaciju. Teritorijalizacija potpunih druãtava raœa posebnu protivureånost iz koje proizlaze, u krajçoj analizi, bitni uzroci koji dovode do nastajaça meœunarodnih odnosa. Politiåkim zauzimaçem prostora i çegovim razgraniåeçem sa drugim tako zauzetim prostorima, stvara se meœuzavisnost izmeœu potpunih druãtava, poãto nijedna
1 F. Engels, Poreklo porodice, 2 Nav. delo, str. 171. 3 Nav. delo, str. 167.

privatne svojine i dræave, Beograd, “Kultura”, 1950, str. 6.

122

politiåki ograniåena teritorija ne moæe sadræati sve one prirodne uslove koje zemÿa u celini pruæa åoveku za razvoj materijalne proizvodçe. Samim tim, druãtva su u zavisnosti jedno od drugih. Zbog toga i prvi oblici podele rada nastaju izmeœu potpunih druãtvenih zajednica, a ne unutar çih. Druga posledica ove protivureånosti jeste nejednakost izmeœu teritorijalnih potpunih druãtava, jer sve politiåki omeœene teritorije ne mogu imati iste uslove za razvoj materijalne proizvodçe. Ova nejednakost, koja nastaje samom teritorijalizacijom druãtva, jeste prvobitna nejednakost koja, meœutim, i u danaãçim uslovima proizvodçe ima znaåaja za meœunarodne odnose. “Kad veñpretpostavimo kapitalistiåku proizvodçu, onda ñe se pod inaåe jednakim okolnostima, a uz datu duæinu radnog dana, veliåina viãka rada meçati s meçaçem prirodnih uslova za rad, posebno plodnosti tla.”4Ova prvobitna nejednakost ostaje kao krajça apstrakcija nejednakosti koje mogu nastajati i razvijati se usavrãavaçem proizvodçe i tehnologije i druãtva uopãte. Meœutim, ostaje åiçenica da se tek teritorijalizacijom druãtva stvara ono staçe odnosa iz kojeg jedno teritorijalno druãtvo ne moæe postiñi koristi iz odnosa sa drugim takvim druãtvom, u obimu u kome to æeli, bez saglasnosti tog druãtva ili uz primenu sile prema çemu. Taj interes je vezan za çegovu teritoriju nad kojom ono ima monopol odnosno suverenitet; ili je reå o prirodnom bogatstvu, ili granicama teritorije zaãtiñenim drugim bogatstvima (npr. blagu), ili træiãtu, ili samo neutralisaçu sile koncentrisane na toj teritoriji, a koja onemoguñuje ostvareçe nekog interesa prvog druãtva (na primer, napad na metropolu da bi se zauzele çene kolonije). 1. Meœuzavisnost Meœuzavisnost nastaje iz procesa koji su veñopisani i predstavÿa vrlo sloæen splet elemenata koji je åine i åinilaca koji doprinose nastajaçu çenih oblika i intenziteta. Prvobitna meœuzavisnost je osnovna. Meœutim, ona trpi i meça se razvojem kompenzacija nedostacima prirodnih uslova teritorije koju jedno druãtvo poseda. Naime, druãtva suoåena sa veñim ili maçim teãkoñama u razvoju proizvodçe i svog opstanka na datoj teritoriji, dodatnim naporima i boÿom organizacijom kompenziraju prirodne nedostatke. Ove kompenzacije se ogledaju ili u uspeãnom odgovoru na nepovoÿne uslove putem razvoja savrãenijih sredstava za proizvodçu, ili tako ãto ñe izvesne fiziåke prepreke ili prirodne nepogodnosti date teritorije odbijati eventualne agresore, ãto moæe tom druãtvu da omoguñi miran razvoj. Tipiåan primer ovog posledçeg u istoriji su sluåajevi Venecije i Holandije. Obe su svoj prostor teãkom mukom otimale od mora, ali im je to stvorilo uslove da se boÿe zaãtite od osvajaça agresora, koji su, inaåe, ugroæavali çihove susede.5 U istom smislu moæemo protumaåiti i Marksov stav o druãtvenim kompenzacijama i prirodnim nedostacima tla kada govori o ulozi prirodnih uslova u razvoju kapitalizma. “On ima pretpos4 K. 5 A.

Marks, Kapital, Beograd, “Kultura”, 1964, t. II, str. 209210. Tojnbi, Istraæivaçe istorije, Beograd, “Prosveta”, 1970, str. 160175.

123

tavku (kapitalistiåki naåin proizvodçe primedba R.S.) vladavinu åoveka nad prirodom. Odviãe rasipniåka priroda ’dræi ga za ruku kao mati dete koje uåi hodati’. Ona je uzrok ãto çegovo sopstveno razvijaçe ne postaje prirodnom nuænoãñu. Kapitalova postojbina nisu tropski krajevi sa svojom rasipniåkom vegetacijom, veñumerena zona.”6 Po Marksu, prirodni uslovi samo omoguñuju ali ne stvaraju viãak vrednosti i viãak proizvoda. Zbog toga se moæe poñi od toga da u toku druãtvenog razvoja dolazi do promena meœuzavisnosti izmeœu teritorijalnih druãtava. Nejednakost nije stalna kategorija, jer razvoj proizvodçe meça zavisnost åoveka od prirode i samim tim i odnose potpunih druãtava u meœuzavisnosti koja nastaje teritorijalizacijom. Promene koje nastaju u razvoju meœuzavisnosti izmeœu teritorijalnih potpunih druãtava ukazuju na postojaçe razliåitih tipova meœuzavisnosti. a. Prvobitna meœuzavisnost, nastaje samom teritorijalizacijom potpunih druãtava a proizlazi iz razliåitosti prirodnih uslova za razvoj materijalne proizvodçe. Ovaj oblik meœuzavisnosti tra-je veoma dugo, sve dok je naturalna proizvodça osnovni oblik pro-izvodçe, pa do razvoja robne proizvodçe. Druãtva prvobitne zajednice koja zaposedaju jednu teritoriju u poåetnim fazama nalaze na çoj sve ãto im je potrebno za æivot, te retko dolazi do osporavaça ili osvajaça veñzauzetih teritorija. “U stvari, ratovi retko imaju za ciÿ teritorijalno osvajaçe ili odbranu pre nego ãto se doœe do stoåarskog ili zemÿoradniåkog stupça razvoja. Tada to postaje glavni uzrok rata.”7 Na viãim stupçevima varvarstva, potreba za zemÿom za obradu i moguñnost prisvajaça nastajuñeg viãka rada drugih druãtava, koji bi se upotrebio za opstanak ili razvoj svog druãtva, dobijaju prevagu nad drugim oblicima meœuzavisnosti. “Praiskonski” objekt nasilnog osvajaça je... pre svega zemÿa, åim se pojavi nestaãica u çoj. Kod osvajaåkih seÿaåkih zajednica normalna pojava je da direktno uzimaju zemÿu, iskoreçujuñi istovremeno stanovniãtvo koje je dotle bilo naseÿeno na çoj. Razvoj zemÿoradçe postepeno stavÿa u prvi plan zaposedaçe zemÿe pogodne za obradu. Sa nastankom klasnog druãtva i dræave, individualni posed zemÿe stvara nove potrebe, koje imaju svoj uticaj i na meœunarodne odnose. “Na primer, tamo gde svaka individua treba da poseduje toliko i toliko akera zemÿe, veñje i porast stanovniãtva smetça. Ako tome treba nañi leka, pribegava se kolonizaciji, a ova åini potrebnim osvajaåki rat. Time i robove itd.”8 Zemÿiãna renta, kao novi vid eksploatacije osvojenih teritorija, u feudalizmu postaje osnovni izvor feudalnih bogatstava. Sta-novniãtvo pokorene dræave ili oblasti viãe se ne istrebÿuje fiziåki, veñmu se nameñe obaveza da novom gospodaru plaña u vidu rente, koja je u tom trenutku razvoja feudalizma bila moguña (naturalna i radna u poåetku, a novåana
Marks, nav. delo, str. 211. Wright, A Study of War, “The Univ. of Chicago Press”, 1942, str. 76. K. Marks, Osnovi kritike politiåke ekonomije, (Grundrisse...) nav. prema Temeÿi slobode, Zagreb, “Naprijed”, 1974, str. 205206.
6 K. 7 Q. 8

124

renta u kasnijoj fazi). Posedovaçe robova i proãireçe feudalnih poseda su bili uslovi opstanka tih druãtveno-ekonomskih formacija, i oni su uvek bili vezani za meœunarodne odnose, ukoliko se unutar druãtva nisu mogli tako povoÿno ostvariti. Cezar je zauzeñem Galije doveo u Italiju milion robova. U Atini je bilo uvek nekoliko puta viãe robova od slobodnih graœana. Izvori prosperiteta tih antiåkih dræava nalazili su se åesto van çihovnih granica, na teritorijama drugih naroda, koji su “sluæili” za reprodukciju osnovnog oblika proizvodçe. Drugi osnovni tip prvobitne meœuzavisnosti javÿa se u borbi za raspolagaçe viãkom proizvoda, koji se najåeãñe trezoriãe u vidu blaga joãu prvobitnim zajednicama, robovlasniåkim i feudalnim dræavama. To blago je sluæilo kao osnov moñi dræavne vlasti i monarha, jer je çime moguñe finansirati neproizvodne druãtvene funkcije, kao ãto je i vojna sila. “U prastara vremena, u Aziji, i Egiptu, ova blaga pod okriÿem kraÿeva i sveãtenika viãe su svedoci çihove moñi. U Gråkoj i Rimu obrazovaçe dræavnog blaga kao stalno obezbeœenog i stalno upotrebÿivog oblika suviãka, postaje politika. Brzo prenoãeçe takvih blaga iz zemÿe u zemÿu od strane osvajaåa i çihovo delimiåno naglo izlivaçe u promet predstavÿaju specifiånosti antiåke ekonomije.”9 Ovaj oblik meœuzavisnosti u prvobitnoj zajednici, javÿa se s nastankom vojne demokratije u kojoj rat i vojna organizacija druãtva postaju “redovne funkcije” narodnog æivota. “Bogatstva suseda izazivaju gramzivost naroda kod kojih se sticaçe bogatstva veñjavÿa kao jedan od prvih æivotnih ciÿeva. Oni su varvari: pÿaåkaçe im je lakãe i åak åasnije od sticaça radom. Rat, koji je voœen samo za osvetu zbog nekog nasiÿa, ili za proãireçe oblasti koja je postala nedovoÿna, vodi se sad prosto zbog pÿaåke koja je postala stalna grana privreœivaça.”10 Prvbitnu meœuzavisnost karakteriãe odsustvo meœunarodne podele rada, te se u çoj ne stvara osnova za razvoj procesa saradçe u meœunarodnim odnosima. Podela rada je moguña samo uz razvijenu robnu proizvodçu koja vodi komplementarnosti u podeli rada, koja moæe sluæiti kao osnov saradçe. Iz tih razloga, u meœunarodnim odnosima koji nastaju u meœuzavisnosti ovoga tipa, sukob je osnovni oblik meœunarodnih odnosa, dok saradça postoji samo izuzetno, i to uglavnom u politiåkom grupisaçu dræava koje su u sukobu s nekom drugom dræavom ili grupom dræava. Robna proizvodça nastaje s privatnom svojinom na sredstvima za proizvodçu, ali u robovlasniåkom i feudalnom druãtvu ona nije osnovni oblik proizvodçe, veñje to naturalna proizvodça, u kojoj svaka lokalna zajednica unutar druãtva zadovoÿava gotovo u celini svoje potrebe. Razmena izmeœu dræava i zajednica unutar çe, razvija se viãe zbog razlika u prirodnim uslovima proizvodçe nego zbog podele rada koja proizlazi iz razvijenosti proizvodçe. Oblici meœunarodne razmene u ovim epohama su stoga vrlo siromaãni i ne uåestvuju znaåajnije u druãtvenom bogatstvu, veñviãe zadovoÿavaju luksuzne potrebe vladajuñih slojeva.
9 K. Marks, Prilog kritici politiåke 10 F. Engels, nav. delo, str. 168.

ekonomije, Beograd, “Kultura”, 1965, str. 113.

125

s kapitalistiåkom robnom proizvodçom nastaje svetsko træiãte. 208. u utakmici s Alzaãanima. predionice vune su propale oko 1500. Paris. koja omoguñava çenu maksimalnu rentabilnost. åime bi se pokrili troãkovi proizvodçe. Tako. 126 .. 15 K. svetsko træiãte.. Fayard. Armand. Osnovi kritike. ãto se zbiva razvojem kapitalistiåkog naåina proizvodçe u kome dominantnu ulogu preuzima industrijska proizvodça.. Engleska itd. nav. “Kada je Italija uåinila veliki skok u proizvodçi friæidera. Frankfurtu i Lajpcigu. 35. O podeli druãtvenog rada. Razvoj industrije i tehnologije u biti meça prvobitnu meœuzavisnost. Ali proizvoœaåi sive åohe iz Bazela propadaju veñpre 1362. Ova åiçenica dovela je do promena u ulozi niza zemaÿa u svetskoj politici (Venecija. Zahtev za stalnim uveñavaçem serija stvara potrebu izlaska sa domañeg træiãta. delo. M. 13 L. str. specijalizacija vodi poveñaçu meœuzavisnosti. sa svoje strane. Åak ni jedinstven sistem mera nije bilo moguñe ustanoviti od jednog do drugog grada i feuda. Le pari europE9en. str. 34. brodovi. koje ima direktnog uticaja na meœunarodne odnose svake zemÿe. Proizvodça francuskog aviona Karavela (Caravelle) zahtevala je prodaju 150 komada.”12 Industrijska proizvodça zahteva velike serije da bi bila ãto rentabilnija.11“Svaki grad imao je prvobitno onoliko åohara koliko mu ih je bilo potrebno. delo. provincija ili feuda.. Holandija. U Francuskoj je joãu XVIII veku postojalo stotinu sistema mera. tako da su jedne mere vaæile u Parizu. Armand. ãto u meœunarodnoj podeli rada bitno utiåe na poloæaj druãtva na svetskom træiãtu i u meœunarodnim ekonomskim odnosima uopãte.. M. a druge. str. koja postaje neminovna za privredni razvoj svake zemÿe. “Prosveta”. U ovom tipu meœuzavisnosti javÿaju se novi oblici nejednakosti. 14 Isto. avioni i sl. 1972. ona nije mogla da se zadovoÿi s domañim træiãtem.b. nav. u Fontenblou. str.. pod uslovom realizacije na svetskom træiãtu. Drancourt. Marks. 246. U uslovima naturalne privrede træiãte je bilo iscepkano na niz osnovnih jedinica jednog druãtva.”13 Ovo je naroåito znaåajno za proizvodçu skupnih proizvoda kao ãto su industrijska oprema. Dirkem. Drancourt. samo pedeset kilometara daÿe. 12 E.. Træiãni i tehnoloãki tip meœuzavisnosti nastaje s prerastaçem robne proizvodçe u osnovni oblik proizvodçe. Zbog toga za rentabilnu proizvodçu ovih aviona nije bilo dovoÿno ni evropsko a kamoli francusko træiãte. u Strasburgu. naroåito zemaÿa sa maçim sopstvenim træiãtima. jer tera zemÿe na specijalizaciju u proizvodçi.). 1968.14 Razvoj kapitalistiåke proizvodçe sadræi stalnu tendenciju ãireça kruga. alatne maãine. Naime. ãto delimiåno omoguñuje brze promene poloæaja dræava u meœuzavisnosti a time i meçaçe çihovog ponaãaça i çihove politike u meœunarodnim odnosima. kao posledica razlika u industrijskoj i tehniåkoj razvijenosti. doprinosi razgraçavaçu meœunarodne podele rada.”15 Ova osobina kapitalizma neposredno se odrazila u ogromnom 11 L. Nekadaãçe obeleæje proizvoœaåke svestranosti gradova nepovratno je uniãteno. Beograd. u kojoj ona daje polovinu evropske proizvodçe. tako da nikakvi jedinstveni kriteriji nisu bili moguñi. Meœutim. ruãeñi sve lokalne granice koje stoje na putu prometa “da kao svoje træiãte osvoji celu zemÿu.

“Kultura”. M. iznosila oko 60 milijardi a 1968 blizu 500 milijardi dolara. a zemÿe u razvoju samo sa 17%. 18 R. koja sve viãe deluje na podelu rada (tehnoloãki åinilac na çenu preraspodelu u svetskim razmerama.17Kroz XIX vek 70% svetske trgovine otpadalo je na razmenu izmeœu industrijskih metropola i agrarno-sirovinskih proizvoœaåa. U strukturi platnog bilansa zemaÿa zato se sve åeãñe istiåe stavka tehnoloãkog bilansa. Meœutim. 1956. Stojanoviñ. koji ispoÿava rezultat u kupovini i prodaji licenci i patenata.18 Moguñnost eksploatacije automatskim delovaçem zakona vrednosti u ovom tipu meœuzavisnosti doprinosi razvoju politiåkog uplitaça dræave u privredne poslove. Danas je ta produktivnost u najveñoj meri u zavisnosti od tehnoloãke razvijenosti proizvodçe. 1967. “Nauåna kçiga”. Meœunarodna podela rada. Naime.po-veñaçu meœunarodne razmene i svetskog træiãta. stvorio je jednu protivureånost u savremenim meœunarodnim odnosima. dræave istupaju jedna prema drugoj snagom koja proizlazi iz domañe produktivnosti rada.”. Ovaj bilans odræava çihove prednosti ili nedostatke na poÿu tehnoloãkog razvoja a time i nivo saradçe. ona se organizuje na viãem nivou druãtvene kohezije. delo. Poåetkom XIX veka celokupna svetska trgovina nije prelazila vrednost od 200 miliona dolara. Pored ovog vida u ovom tipu meœuzavisnosti. Teorije o viãku vrednosti. str. tako se isto mogu odnositi radni dani raznih zemaÿa.. na nove oblike saradçe ali i zavisnosti. sloæeni rad odnosi prema nekvalifikovanom.. da bi 1938. str. Marks. U ekonomskoj razmeni. koja je proizaãla iz neravnomernog razvoja industrijske proizvodçe u svetu. odnosima. unela je u meœunarodne odnose novi kvalitet nuænost saradçe da bi se postigli interesi svake pojedine dræave zbog meœuzavisnosti sa drugim dræavama. eksploatacije i sukobÿavaça u meœunarodnim odnosima). Armand. koja je proizaãla iz veñveoma razgranate meœunarodne podele rada. 33. Beo- 127 . t. Ova tehnoloãka meœuzavisnost sve viãe dobija u znaåaju u savremenom trenutku æivota meœunarodne zajednice. III. 250. Beograd. danas industrijske zemÿe uåestvuju u svetskoj trgovini sa oko 83%. Politika sile i nerazvijene zemÿe u savremenim meœunarodnim grad. nav. zavisnosti ili prednosti u meœuna-rodnim ekonomskim odnosima i meœunarodnim odnosima uopãte. 137. To doprinosi da dræava u ka-pitalizmu postaje åvrãña organizacija. ãto sve zajedno proizvodi posledice na oblik i stepen meœuzavisnosti u kojoj politiåki procesi igraju sve veñu ulogu. Drancourt. str. koja nastaje sa razvojem industrijske proizvodçe. koja stvara ovakvu meœuzavisnost. Taj neravnomeran razvoj doprineo je stvaraçu velikog ekonomskog jaza izmeœu industrijski razvijenih i nerazvijenih zemaÿa.16 Ovaj fenomenalan razvoj meœunarodne razmene. Ovaj odnos se neprekidno odræava na pribliænom nivou. stvara se nacija kao koherentniji druãtveni oblik. ta nuænost se og16 L. 17 K. prostom radu. sve veñom ulogom nauke u prizvodçi se stvara i jedan novi vid meœuzavisnosti. U ovom sluåaju bogatija zemÿa eksploatiãe siromaãniju. U meœunarodnim odnosima “Zakon vrednosti biva bitno modifikovan ili kako se u okviru jedne zemÿe kvalifikovani rad.

ãto politiåkim sredstvima pruæa veñu moguñnost. 1. poãto nijedna dræava ne moæe da dozvoli da bude eksploatisana stihijskim delovaçem ekonomskih zakona u meœunarodnim ekonomskim odnosima. omoguñuju danas nametaçe odnosa eksploatacije u meœunarodnim odnosima. bila je moguña gotovo apsolutna autarhiånost. U kom pravcu i na koji naåin savremeni tip meœuzavisnosti moæe delovati na razvoj procesa saradçe ili sukoba u meœunarodnim odnosima? Moæe se zapaziti i niz åiçenica na to ukazuje. Meœutim. jer stvara potrebu politiåke intervencije u meœunarodnoj podeli rada. Interes je zaista neãto najnepostojanije na svetu”. ãto se primenom sile nikako ne moæe postiñi odnosno sila deluje u obrnutom pravcu. Oblik meœuzavisnosti u meœunarodnom odnosu izmeœu dve ili viãe dræava oznaåava naåine na koje se mogu postiñi interesi iz tog odnosa. Meœutim. Da nije tako. interesi u meœunarodnim odnosima proizlaze. te saradça predstavÿa nuænost. delo. Mirni procesi tako mogu postati pravilo za niz odnosa bitnih za interese dræava.. u krajçoj analizi. Dirkem. nav. U prethodnom tipu meœuzavisnosti naturalne privrede. Interes moæe voditi saradçi ako su interesi komplementarni ili sukobu ako su oni iskÿuåivi. svaki sklad interesa krije u sebi neki potajni ili samo odloæeni sukob. Jer tamo gde vlada samo interes. praktiåno. Iz podele rada raœa se interes svakog uåesnika u çoj u odnosu na onog drugog. za ãta je potrebna velika kupovna moñi potrebe stanovnika tog træiãta (koje je svetsko).leda u tome ãto se ti interesi u ovakvoj podeli rada ne mogu uvek zadovoÿiti putem sile i kada bi se to htelo. svako se nalazi prema drugom na ratnoj nozi te nijedno primirje u tome veåitom sukobu ne moæe biti dugog veka. U takvim uslovima politiåki proces moæe i da se osamostali da deluje po svojim unutraãçim zakonitostima u koje se ukÿuåuje i politika sile koja vodi meœunarodnim sukobima i ratovima u meœunarodnim odnosima. Zbog toga bi se teãko mogao braniti do kraja Dirkemov (E. 220. bilo bi nemoguñe obeleæiti velike delove istorije kao posebne epohe. jer u ratu ti interesi ne bi mogli biti zadovoÿeni. kao i postojaçe blaæih oblika nejednakosti. kako nema niåega ãto obuzdava prisutne egoizme. koja nastaje zbog jaza izmeœu industrijski razvijenih zemaÿa i zemaÿa u razvoju. Durkheim) stav po kome “. 128 .19 Interesi su zaista promenÿiva kategorija i oni su u zavisnosti od niza åinilaca koji takoœe deluju s promenÿivom snagom. a neophodnost odnosa sa drugim dræavama uglavnom se uvek mogla zadovoÿiti putem sile. Realizacija proizvodçe velikih serija specijalizovane industrije je moguña samo uz postojaçe sposobnosti træiãta da te proizvode apsorbuje. osnovna protivureånost savremene svetske privrede.. koja je. bilo za pojedine dræave i narode bilo za uæi ili ãiri krug neke meœunarodne 19 E. iz datog tipa meœuzavisnosti a çihova trajnost i moguñnost zadovoÿeça zavise od oblika i stepena meœuzavisnosti. da od oblika meœuzavisnosti i stepena u najveñoj meri zavisi moguñnost razvoja tih procesa. bila ograniåena samo prirodnim uslovima. str.

delo. Usled promena u odnosu sirovinskog i industrijskog proizvoœaåa u meœunarodnoj podeli rada. interes industrijski razvijenih zemaÿa.zajednice i åitavog åoveåanstva. dræave po nekim pitaçima mogu saraœivati dok se po drugim sukobÿavaju ili çihovo reãeçe stagnira. ili je sila jedini naåin da se takvi interesi ostvare. prema industrijski nerazvijenim zemÿama ne moæe biti ostvaren “monopolizacijom” træiãta i izvora sirovina (sem nekih izuzetaka kao ãto su nafta ili nuklearne sirovine i retki metali od strateãkog znaåaja). koje se opredeÿuju prema bitnim interesima vezanim za opstanak ili razvoj. meœutim. i moæe se uspeãno politiåki delovati na razvoj i granaçe procesa saradçe u meœunarodnim odnosima. Istovremeno. nav. Meœutim. za jedan broj dræava. takoœe. do politiåkim sredstvima. Na koji drugi naåin bi inaåe mogla biti izvrãena mono-polizacija u meœunarodnim razmerama. 134172. jer ako je çena primena teæa i skupÿa od koristi koja se postiæe çenom primenom ona ne bi bila prime-çena. onda je bila primeçena sila radi osvajaça kolonija. ne mogu u datom sukobu interesa birati grupaciju dræava kojoj ñe se prikÿuåiti veñje to unapred odreœeno intere-sima koji su fiksirani u uslovima vaæeñim za datu epohu i ti interesi odreœuju i çeno mesto u sukobu interesa. od kojeg. koloni-jalna ili neokolonijalna. zavise i najrazvijenije zemÿe. onda se moæe oåekivati veña uloga sile u datim odnosima. str. poãto je viãe imperijalistiåkih sila teæilo takvoj monopolizaciji. jer je na prvom mestu. 129 . u meœunarodnim odnosima. isto tako. Preovladavaçe delovaça åinilaca koji pospeãuju odnose u vezi sa sukobÿenim interesima moæe da ukaæe na moguñnost izvesnosti sukoba u odnosu koji se posmatra.20 Ako je neophodna pomoñ. komplementarnih interesa. mogu zapaziti kako interesi koji omoguñuju saradçu. Koji ñe interesi i odnosi preovladati je u zavisnosti od niza åinilaca i svaki od çih deluje u pravcu pospeãivaça jednih ili drugih procesa. ãto ih je åinilo saveznicima i. Kada su imperijalistiåke protivureånosti nalagale monopolizaciju træiãta unutar i u meœunarodnim ekonomskim odnosima. U ovom odnosu se ne zanemaruje politiåki åinilac kao svesno usmeravaçe dræava ka ovim opredeÿeçima. mora se primetiti. Za tako neãto. ãto je u interesu i razvijenih i nerazvijenih. Zato. Stojanoviñ. Ako je oblik meœuzavisnosti takav da se interesi u çemu mogu ostvariti putem sile. 20 R. ako je oblik meœuzavisnosti takav da se u çemu interes moæe ostvariti samo putemprocesa saradçe (ili sila ne bi bila podobna) onda se moæe oåekivati. U odnosima dræava uvek se. Ove epohe su upravo obeleæene postojaçem. prema drugoj dræavi ili grupi dræava. neophodno pomagati zemÿe u razvoju kako bi se one uspeãno ukÿuåile u meœuna-rodnu podelu rada i svetsko træiãte. danas. za uspostavÿaçe uravnoteæenog razvoja svetske privrede. zbog promeçenih druãtvenih okolnosti (videti Nacija kao åinilac). da sila mora biti podobna za ostvareçe tog interesa. sve zajedno. åime je ta monopolizacija ostvarena. zemÿama u razvoju je neophodna pomoñindustrijski razvijenih zemaÿa a ne eksploatacija. Ukoliko je takav sluåaj ili joãviãe. nije moguñe odreñi åiçenicu da veliki broj dræava. neprijateÿima. tako i interesi koji vode sukobÿavaçu. i to silom. a uz to.

politiåki i druãtveno-ekonomski. Da li se u ovom izboru moguñnosti kod oblika meœuzavisnosti mogu pribliænije utvrditi pravac razvoja i vrste procesa u meœuna-rodnim odnosima? Åiçenice ukazuju da to u najveñoj meri zavisi od stepena meœuzavisnosti. kulturni odnosno tehnoloãki nivo zavisnosti jedne i druge strane u datom odnosu. najzad. Konstante koje bi se mogle izdvojiti su ekonomski interesi. Vrste meœuzavisnosti mogu se u krajçoj analizi odrediti tako ãto ñe se izdvojiti neke konstante za koje se vezuju preovlaœujuñi interesi dræava u meœunarodnim odnosima. ideoloãki oblici svesti kao uzroånici ponaãaça u meœunarodnim odnosima iz kojih mogu proiziñi posledice od znaåaja za meœuna130 . a stepen meœuzavisnosti je nizak. podela interesa i globalne i regionalne strategije velikih sila imaju poseban znaåaj za opredeÿeça i prilagoœavaçe politike drugih zemaÿa u odabiraçu i ostvareçima svojih posebnih interesa. iracionalna staça svesti. ako imamo visok stepen meœuzavisnosti u obliku koji pospeãuje procese saradçe. g. ali ga je moguñe izvesti analizom niza åinilaca i pokazateÿa koji karakteriãu dati odnos.sila bi bila vrlo skupa zbog otpora naroda za obezbeœeçe svojih interesa putem monopolizacije. Varijabile su bezbrojne i u çih bi se uglavnom mogli svrstati subjektivni åinioci (akteri). onda se moæe oåekivati razvoj procesa saradçe u tom odnosu. za razliku od nekih varijabilnih koje su prisutne u nekim vremenskim periodima. tada bi upotreba sile bila utoliko maçe verovatna ukoliko bi postojao veñi rizik od çene upotrebe. politiåka konstelacija u kojoj odnosi snaga. Ako su ti interesi vezani za opstanak ili razvoj dræave onda je stepen meœuzavisnosti najviãi. odnosno ako bi upotreba sile bila “skupÿa” od interesa koji bi se u tom odnosu mogao postiñi. postoji veña izvesnost da ti procesi preovladaju. kvalitet te razmene (da li su proizvodi koji se razmeçuju bitni i u kojoj meri bitni ili nebitni za nor-malno funkcionisaçe jedne ili obe strane u odnosu). Te konstante su trajne i prisutne u svim odnosima dræava u datom tipu meœuzavisnosti. To ne znaåi da su one zbog svoje promenÿivosti zanemarive. geografski i geostrateãki interesi. Takvi åinioci ñe biti posebno analizovani u daÿem izlagaçu. a oblik pospeãuje procese sukoba. kulturni. geografski i geostrateãki znaåaj svake dræave u datom odnosu. verski. Ako oblik meœuzavisnosti omoguñuje zadovoÿeçe interesa u nekom odnosu putem sile. te im se mora posvetiti posebna paæça pri istraæivaçu meœunarodnih odnosa. Neki meœunarodni odnos ñe biti u velikoj meri u zavisnosti od stepena i oblika meœuzavisnosti. Pokazateÿi stepena meœuzavisnosti bi mogli biti: nivo ekonomske razmene. d. Stepen meœuzavisnosti se u tom smislu nalazi u velikoj meri vezan za vrstu meœuzavisnosti. onda se moæe oåekivati razvoj saradçe ili politiåko delovaçe u tom pravcu. Stepenovaçe meœuzavisnosti je nesumçivo vrlo sloæen posao. druãtvenoekonomske razlike i stepen iskÿuåivosti privrednih sistema dræava ili grupacija dræava. Ako je stepen meœuzavisnosti visok. one u nekom odnosu mogu biti od prvorazrednog znaåaja. Stepen meœuzavisnosti zavisi u najveñoj meri od znaåaja interesa koji se ostvaruje u datom odnosu. Naprotiv. ili samo u jednom datom odnosu.

rodni æivot druãtva. kako razvoj svakog pojedinog druãtva. Zato moæemo reñi da ekonomska meœuzavisnost predstavÿa osnovu meœunarodnih odnosa na kojoj se izgraœuju razliåiti vidovi i vrste meœuzavisnosti. bilo preko kretaça drugih duhovnih tvorevina bez kojih je teãko zamisliti. bilo preko prenosa tehniåkih dostignuña koje neposredno utiåu na ekonomski i druãtveni razvoj dræava. t. u datom vremenu mogu oåuvati ili postiñi neki ekonomski interesi u ekonomskoj meœuzavisnosti dræava. F. koje su sve u krajçoj liniji vezane i proizlaze iz ekonomske meœuzavisnosti. politiåka i druãtveno-ekonomska. åesto se åini da je geostrateãka meœuzavisnost znaåajnija od ekonomske. Ne postoji moguñnost izolacije jedne dræave iz tog univerzalnog kretaça bez opasnosti od zaostajaça u razvoju. Stepen ekonomske meœuzavisnosti najåeãñe i najpotpunije oznaåava stepen i oblik meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima. Druãtveno-ekonomska meœuzavisnost se ogleda u stepenu iskÿuåivosti i moguñnosti saradçe izmeœu dræava sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima. Engels. Soåinenija. 131 . Geografska meœuzavisnost je takoœe u krajçoj liniji od-reœena datim oblikom i stepenom ekonomske meœuzavisnosti. tako da su redovno pored dræava s novim druãtvenoekonomskim sistemom æivele i stare dræave. izlaz na more ili geostrateãki poloæaj imaju veñi znaåaj od ekonomske meœuzavisnosti. Taj proces nikada nije tekao jednovremeno u svim dræavama.”21 U ovoj vrsti meœuzavisnosti najåeãñe se uåvrãñuju interesi dræava koji mogu biti za opstanak ili razvoj svake od çih. œ. Kulturna meœuzavisnost se ogleda u neophodnosti razmene kulturnih tvorevina. Moskva. podelu rada i unutraãçe odnose. z. one su znaåajne na prvom mestu zbog toga ãto se tim putem. Ako se ima u vidu da jedan stupaç razvoja dosta dugo traje. 21 K. tako i razvoj veza meœu narodima i dræavama kao neophodan uslov za razvoj procesa saradçe. ne treba zanema-riti geografsku meœuzavisnost jer na datom stupçu razvoja ona ima svoj znaåaj koji proizlazi iz tog stupça razvoja. e. III. ili preko te geografske taåke. Meœutim. geografska. Tehnoloãka meœuzavisnost neposredno se ogleda u vezi izmeœu ekonomskog razvoja date dræave i univerzalnog razvoja nauke i tehnike. u tom vremenskom razdobÿu takva geografska meœuzavisnost ima svoj znaåaj. “Odnosi izmeœu nacija zavise o toga koliko je svaka od çih razvila proizvodne snage. æ. za meœuzavisnost kao objektivno staçe bitne su konstante iz kojih moæemo izvuñi postojaçe razliåitih vrsta meœuzavisnosti: ekonomska. Ova vrsta meœuzavisnosti nastaje i postoji uvek i u svim epohama u kojima je doãlo do smene druãtveno-ekonomskih formacija. Åesto izgleda da put kroz neki geografski prostor. S obzirom na to da su varijabile uvek ukÿuåene u spoÿnu politiku i one se u çoj uglavnom i iscrpÿuju. Marks. kulturna. str. S druge strane. Ekonomska meœuzavisnost je osnovna i u çoj dolazi do izraæaja zavisnost procesa u materijalnoj proizvodçi od veza s ekonomijama drugih dræava. Isto tako. 1920.

i. Heilperin. u kojima preovladavaju odnosi na bazi politike sile. U procesu razvoja druãtva stalno se mnoæe moguñnosti za zadovoÿeçe interesa putem procesa saradçe u meœunarodnoj podeli rada i poveñava rizik pri upotrebi sile (sve savrãenija i ubojitija oruæja). sila dolazi kao krajçe sredstvo za odræavaçe onoga ãto se smatra neophodnim u borbi za opstanak ili razvoju. U datoj konstelaciji meœunarodnih odnosa deluju i druge zakonitosti koje umnogome modifikuju drugu vrstu meœuzavisnosti i deluju na oblik i stepen meœuzavisnosti. Recueil des cours. sporazumevaçu i izgradçi pravila ponaãaça (meœunarodnog prava i morala) a druga. ãto doprinosi stvaraçu politiåke konstelacije unutar koje se interesi uravnoteæuju politiåkim sredstvima. Politiåka meœuzavisnost nastaje s poveñanom ulogom politiåkih procesa u razvoju meœuzavisnosti iz koje se javÿa moguñnost eksploatacije automatskim delovaçem zakona vrednosti. åiji oblici vode sukobima. Postojaçe razliåitih interesa dræavE2 dovodi do jednaåeça teæçi i moguñnosti. ãto je u istoriji zabeleæeno. koja nastaje na osnovama uravnoteæenih. 132 . ona se upotrebÿava i kada sopstveni sistem nije doveden u pitaçe. 367. U meœunarodnim odnosima stoga nisu retke pojave da dræava ærtvuje ekonomski prosperitet da bi oåuvala politiåku nezavisnost.22 Politiåka nezavisnost je vrhovna vrednost dræave. v. Dolaskom do taåke na kojoj rizik postaje beznaåajna komponenta. Politiåka sredstva mogu biti ona koja pospeãuju meœunarodnu saradçu ili sukobe. La cooperation economique internationale et la securite collective. U situacijama u kojima se maçe koristi postiæu maçim obimom sile.Feudalizmu je bilo potrebno proãireçe zemÿiãnih poseda naseÿenih kmetovima a ne uniãtavaçe stanovniãtva osvojenih zemaÿa i odvoœeçu u robÿe dela stanovniãtva u dobu najsposobnijem za rad. a istorijsko iskustvo ukazuje da svi drugi interesi. uspostavÿa se ravnoteæa snaga izmeœu dræava ili grupacija dræava. koji bi dovodili u pitaçe ovu vrednost. Na taj naåin dolazi do redukcije sredstava i metoda sile. 68. ako je jedno uslovÿeno drugim. stepenu i vrsti meœuzavisnosti. Ovakva iskÿuåivost vodi meœuzavisnosti. Unutar ravnoteæe snaga razvijaju se posebne zakonitosti koje deluju na poloæaj svake dræave u datom obliku. odnosno sukobÿenih interesa. str. Jaåe izraæena ili oåekivana reakcija utiåe na poveñaçe rizika pri upotrebi sile. Neki oblici politiåke meœuzavisnosti su uvek postojali. a naroåito kada je reå o mestu jedne dræave u odnosu snaga u meœunarodnim odnosima. Do primene sile najåeãñe dolazi onda kada oblik i stepen meœuzavisnosti ne dozvoÿavaju jednoj strani da poãtovaçem interesa druge strane pribavi za sebe koristi neophodne za svoj opstanak i razvoj. U politiåkoj konstelaciji meœunarodnih odnosa. i slobodno træiãte a ne feudalnu naturalnu autarhiånost. 1939. Poveñaçe rizika umaçuje izglede za postizaçe koristi putem sile. II. u primeni razliåitih vidova politike sile. Kapitalizam je traæio slobodnu radnu snagu a ne seÿake vezane za zemÿu. samo privre22 M. ili uz veliko uåeãñe politike u tome. Prva se sastoje u pregovorima. Te zakonitosti ukazuju na znaåaj politiåke meœuzavisnosti dræava u meœuna-rodnim odnosima.

stepenu i vrsti meœuzavisnosti deluju razliåiti åinioci. ulogu i ponaãaçe subjekata u meœunarodnim odnosima u datom obliku. Uloga politiåke konstelacije meœunarodnih odnosa. koja je osnov ekonomske meœuzavisnosti. na neki naåin. odnosa snaga i interesa ozbiÿno deluje na ekonomske zakone kretaça na svetskom træiãtu. II ÅINIOCI U MEŒ UNARODNIM ODNOSIMA 1. Svetsko træiãte Svetsko træiãte neposredno proizlazi iz ekonomske meœuza-visnosti dræava jer se preko svetskog træiãta izraæava meœunarodna podela rada. tako da je ono ne samo izraz ekonomske meœuzavisnosti dræava. ili åiji je znaåaj za meœunarodne odnose epohe takav da se o çima mora voditi posebna paæça u svim sluåajevima kada nastanu uslovi za çihovo delovaçe. Bilo da je reå o konstantama ili varijabilama. da postoje i svesni åinioci koji su u veñoj ili maçoj meri stalno prisutni. zadovoÿava time na prvom mestu svoje sopstvene interese i çima se iskÿuåivo rukovodi. koji u najveñoj meri utiåu na razvoj razliåitih procesa u meœunarodnim odnosima. ono nije i ne moæe biti potpuni izraz ove meœuzavisnosti. Na svetskom træiãtu se prepliñu delovaça ekonomskih zakonitosti sa politiåkim delovaçem dræava. Iz politiåke konstelacije nastaje politiåka meœuzavisnost koja predstavÿa konstantu u analizi oblika i stepena meœuzavisnosti i naåina realizacije interesa u çoj. i materijalni. S druge strane. ali sve to do odreœene granice. Ona utiåe na opredeÿeçe dræava u izboru sredstava za zadovoÿeçe svojih interesa. Razumÿivo je da åinioci nisu za sva vremena i na svakom mestu isti i nepromenÿivi. vanekonomski åinioci. veñ.meno mogu izgledati znaåajniji. meœutim. Ona strana koja u meœunarodnim odnosima za svoja åiçeça traæi da druga strana ærtvuje politiåku nezavisnost. kroz çega se prelamaju i sva kretaça u meœunarodnim odnosima uo133 . bilo subjektivni (akteri) bilo objektivni. * ** Na mesto. Ta granica se nalazi na onoj taåki gde se razdvajaju putevi ka opstanku. zato se oni ne mogu posmatrati statiåki veñuvek u druãtvenim okvirima epohe. razvoju ili zaostajaçu. Nesumçivo je. doprinosi grupisaçu dræava. ti åinioci se ukÿuåuju u potpunije odreœeçe oblika i stepena meœuzavisnosti. modifikuje i samu ekonomsku meœuzavisnost.

134 . kada proizvede åelik moæe ga izvesti u zemÿu koja proizvodi automobile itd. Na taj naåin se neprekidno razvija meœunarodna podela rada koja postaje sve znaåajnija sa industrijskom specijalizacijom u proizvodçi. çegova osnovna funkcija je ekonomska. Druãtvena proizvodça i reprodukcija danas ne mogu ostati zatvorene u nacionalnim granicama. Svako globalno druãtvo mora biti samodovoÿno (autarhiåno) meœutim. Beograd. To ne znaåi da s nastankom kapitalizma tek nastaju meœunarodne ekonomske veze i razmene dobara. Stoga. ona zemÿa koja proizvodi uz najniæe troãkove proizvodçe ostvaruje najveñu dobit na 23 Æ. Na taj naåin. intervencija dræava. Dræave. bilo ãto bi zbog nepovoÿnih prirodnih uslova proizvodça bila nerentabilna. razvoj i staçe meœunarodnih odnosa. i predstavÿa celokupnu ponudu svih proizvoœaåkih zemaÿa u svetu kao i celokupnu traæçu svih potroãaåkih zemaÿa. moæe dovesti samo do negativnih posledica za sopstveni razvoj. Za pretkapitalistiåke formacije karakteristiåna je sporadiåna razmena koja je obuhvatila uglavnom retke i luksuzne proizvode i ono ãto je bilo iskÿuåivo vezano za odreœena geograf-ska podruåja i klimatske zone. svetsko træiãte odraæava delovaçe i niza drugih åinilaca. Meœutim. nijedno druãtvo ne moæe biti apsolutno samodovoÿno.”23 Ovo bi bila definicija koja se odnosi na savremeno znaåeçe svetskog træiãta kao sveukupnosti razmene roba u svetu. Videli smo da razmena proizvoda postoji joãu prvobitnoj zajednici. kao politiåke organizacije druãtava. Mrkuãiñ. Samodovoÿnost je uvek relativna.. politiåkih. ili zato ãto bi proizvodça bila nerentabilna za svetske uslove. ovakvo svetsko træiãte nije postojalo oduvek. “Svetsko træiãte je teritorijalno neograniåeno. ne mogu viãe unutar svojih granica razvijati sve oblike proizvodçe. str. bojkota. regionalizma. Sa nastankom kapitalizma. Ako jedna dræava ima rudu gvoæœa a nema ugÿa potrebnog za proizvodçu åelika. Meœutim. carina. Razvoj svetskog træiãta doveo je do toga da se vrednost proizvedenih dobara unutar nacionalnih pri-vreda u konaånom obraåunu meri uporeœeçem sa cenama na svetskom træiãtu. U svoj toj sloæenosti. ideoloãkih i dr. dolazi do razmene roba bitnih za opstanak i razvoj nacionalnih privreda. Wegova pojava vezana je za kapitalizam jer se tek s razvojem kapitalistiåke robne proizvodçe stvara i zavisnost nacionalnih ekonomija od meœunarodne razmene. bilo zato ãto nemaju odgovarajuñe prirodne uslove.. u velikoj meri modifikuju ekonomske zakone u meœunarodnim ekonomskim odnosima. Povezivaçe sve veñeg kruga zemaÿa u meœunarodne ekonomske odnose vodilo je sve veñem znaåaju svetskog træiãta za normalno funkcionisaçe procesa proizvodçe u nacionalnim privredama. Meœunarodna ekonomija. bez ovakve razmene nije moguñe zamisliti normalan tok proizvodçe i reprodukcije u kapitalistiåkom svetu. pa ma kako dræava bila velika i moñna. monopola. 1960. svetsko træiãte ozbiÿno utiåe na kretaçe. ona moæe izvoziti rudu åelika u dræavu koja ima åeliåane a ova. a æeÿa neke dræave ili regiona da postigne apsolutnu samodovoÿnost. Metodi embarga. 16.pãte.

“Dok je na unutraãçem træiãtu razmena zasnovana na razmeni vrednosti. Kapital. 25 Isto. koje je uvek postojalo i bilo traæeno. S druge strane. nav. Iz tih razloga razmena na svetskom træiãtu se ne odvija po istim zakonima koji vaæe u unutraãçoj razmeni. koristi politiåka sredstva da tu eksploataciju spreåi i to politiåkim merama protiv automatizma ekonomskih zakona. prodaje kao takav. koji se ne plaña kao kvalitativno viãi. danas se meœunarodna razmena uopãte i ne moæe obavÿati bez veñe ili maçe kontrole dræava. t. Isti odnos moæe se dogoditi i prema zemÿi u koju se robe izvoze i iz koje se robe uvoze. da ta zemÿa daje viãe opredmeñenog rada u materiji nego ãto dobija. Procesi saradçe se odvijaju u komplementarnoj podeli rada. profitna stopa se peçe. “Kapitali plasirani u spoÿnoj trgovini mogu dati viãu profitnu stopu zato ãto se ovde konkuriãe sa robama koje druge zemÿe proizvode s maçe proizvodnih teãkoña. Dok je na unutraãçem træiãtu uspostavÿen neposredan odnos izmeœu sop-stvenika i proizvoœaåa roba. çen stepen zavisnosti ili nezavisnosti. mada jeftinije nego konkurentske zemÿe. 274. koji u meœunarodnim ekonomskim odnosima znaåi eksploa-taciju slabije razvijenog. ravnopravnosti i jednakosti. ãto doprinosi visokom stepenu meœuza-visnosti u svetu i razvoju oblika saradçe u meœunarodnim odnosima. kao i teæçe dræava da u toj nejednakosti zauzmu boÿu poziciju koja omoguñuje sticaçe ekstra-profita. koji se odvija prilagoœavaçem zemaÿa meœunarodnoj podeli rada.”25 Eksploatacija je uvek nailazila na otpor. IV. podreœenosti ili hegemonije. Ukoliko se ovde rad naprednije zemÿe valorizuje kao rad veñe specifiåne teæine. a vrednost 24 K. na svetskom træiãtu oni se javÿaju i kao predstavnici jedne dræave i obavÿaju posao razmene uz politiåko odobreçe svoje dræave. mada tu razmenu. koji dovode do veñopisanog staça iz kojeg proizlazi eksploatacija slabije razvijene dræave u meœunarodnim odnosima. ako je politiåki nezavisna. a procesi sukoba su najåeãñe posledica nejednake razvijenosti zemaÿa. poãto se rad.svetskom træiãtu. Prouåavaçe kretaça na svetskom træiãtu ima veliki znaåaj za razumevaçe meœunarodnih odnosa. Marks. tako da naprednija zemÿa prodaje svoje robe iznad çihove vrednosti. taj viãak. kao i uopãte kod razmene izmeœu kapitala i rada. Naime. Uloga politiåkog åinioca ne ogleda se samo u odnosima razvijenih i nerazvijenih zemaÿa na svetskom træiãtu. trpa u xep izvesna klasa. 135 . tako da se iz tih elemenata moæe saåiniti dobra slika staça i moguñnosti poloæaja jedne zemÿe ili staça i kretaça u meœunarodnim odnosima uopãte. str. Kroz svetsko træiãte podjednako se probijaju procesi saradçe i procesi sukoba u meœunarodnim odnosima. “Favorizovana zemÿa dobija u razmeni natrag viãe rada za maçe rada. naime. Kroz svetsko træiãte se odraæa-va ekonomski i politiåki poloæaj i potencijal jedne dræave. ãto raœa procese sukoba i pretvara ih u oruæanu borbu onda kada se eksploatacija æeli i silom nametnuti. i sama slabije razvijena zemÿa. a da pri tom ipak dobija robu jeftinije no ãto bi je sama mogla proizvoditi. delo. samo je u proãlosti bilo maçe vidÿivo nego danas.”24Tako se danas moæe zapaziti razvoj jednog sveopãteg procesa u svetu.

46. Adamoviñ. Danas razvijene dræave pribegavaju dræavnoj intervenciji u ciÿu izvoza krize. i razlike çegovog delovaça na svetskom i unutraãçem træiãtu.”26 Na svetskom træiãtu dolazi do konkurencije roba. intenzivniji nacionalni rad. Na svetskom træiãtu 26 26. vrednost robe odreœuje se sadræinom proseånih jedinica svetskog rada. Na ovaj naåin se u praksi ispoÿava delovaçe zakona vrednosti. koja se izraæava u viãe novca. Svetsko træiãte je u svom razvoju prolazilo kroz razliåite faze. na çemu se teãko uspostavÿaju pravi odnosi konkurencije zasnovane samo na ekonomskim zakonitostima.odreœena proseånim druãtvenopotrebnim radnim vremenom. koja predstavÿa svetsku cenu te robe.” Ali zakon vrednosti u svojoj internacionalnoj primeni joãviãe se modifikuje time ãto na svetskom træiãtu i proizvodçi nacionalni rad vaæi kao intenzivniji dogod konkurencija ne prisili “proizvodnu naciju da prodajnu cenu svoje robe spusti na çenu vrednost. odnosno dolazi do primene jednog univerzalnog kriterijuma. str. Marks. 28 Q. embargo. jer kapital pospeãuje kretaçe roba. Ove nacionalne proseåne veliåine saåiçavaju dakle skalu. 136 . nav. ili su predstavÿene. S obzirom na to da u meœunarodnim ekonomskim odnosima na svetskom træiãtu uåestvuju. 262. robne liste. proizvodi za jednako vreme viãe vrednosti. 1972. åime takoœe modifikuju delovaçe zakona vrednosti u meœunarodnim odnosima. trgovina ubrzo povlaåi za sobom kapital u meœunarodni promet. Sredça intenzivnost rada u svakoj zemÿi je drukåija: ovde veña. Adamoviñ. Istiåuñi razliku izmeœu unutraãçeg i svetskog træiãta Marks kaæe: “Drukåije je na svetskom træiãtu åiji su sastavni delovi pojedine zemÿe. Prvobitno.”27Iz ove analize proizlazi da delovaçe zakona vrednosti u meœunarodnim ekonomskim odnosima vodi eksploataciji samo ako postoje razlike u razvijenosti. Prema tome dræava u åijoj proizvodçi se utroãi viãe rada. 27 K. tamo maça. suverene dræave.28Sama åiçenica da se na svetskom træiãtu modifikuje i jedan od najznaåajnijih ekonomskih zakona zakon vrednosti ukazuje na znaåaj svetskog træiãta u æivotu meœunarodne zajednice. 81. te se tako formira sredça cena. ekonomske integracije. i åiji proizvod na unutraãçem træiãtu ima veñu cenu od svetske cene. delo. uporeœen s maçe intenzivnim. str. zbog kojih slabije razvijene zemÿe nisu u staçu da konkurencijom prisile razvijene zemÿe da se odreknu ekstra-profita na svetskom træiãtu a time i eksploatacije slabije razvijenih zemaÿa. Meœutim. Beograd. åija je jedinica mere proseåna jedinica svetskog rada. na çemu se vrãi samo razmena roba. bojkot. Dræava ñe u ovim odnosima uvek i na razliåite naåine intervenisati (carine. Institut za meœunarodnu politiku i privredu. carinske unije itd. prilikom suåeÿavaça roba na svetskom træiãtu. Teorija meœunarodne trgovine. ne-razvijene dræave takoœe stimuliraju angaæovaçe dræave u odbrani od dejstva spoÿnog træiãta. na svetskom træiãtu gubi razliku izmeœu cene na svom i cene na svetskom træiãtu. str. Q.). Prema tome. Kapital.

Nemaåka itd. Renouvin. Francuska. A. Zato je ona mogla da nastoji na slobodi spoÿne trgovine u ovoj fazi. tako da je uoåi Drugog svetskog rata. Renouvin. ona joãuvek za 17% maça od nivoa dostignutog pre krize 1929. 1938. B. delo. 31 Kada je Francuska podvela pod svoj carinski zakon Madagaskar. jer je i ona svojevrsna roba u kapitalistiåkoj robnoj proizvodçi. ona je prva stupila u sledeñu. Paris. Ovakvu vrstu zaãtite dræave sprovode na razliåite naåine: putem carina. On se prvo poåeo razvijati u Engleskoj. Kretaçe roba Razvoj robne proizvodçe prekida dotadaãçe primitivne oblike meœunarodne razmene. kada je definitivno doãlo do zatvaraça kolonijalnih træiãta. poãto je obezbedila potpunu nadmoñna svetskom træiãtu. sporadiåne trampe ili karavanskog kretaça egzotiånih proizvoda. zemÿe koje su kasnije stupile na put industrijalizacije. A. str.29 Poãto je Velika Britanija najpre sprovela prvobitnu akumulaciju kapitala. godine doveo do naglog pada meœunarodne trgovine koja se teãko oporavÿa. naãavãi se pred nadmoñnom engleskom industrijom.. 72. ubrzo dovodi do sukobÿavaça izmeœu dræava. Francuska je veñ1892. Duroselle. 30 Isto. B. Meœutim. nav. Duroselle. godine. Protekcionizam u spoÿnoj trgovini je ubrzo zahvatio i kolonije zemaÿa koje su vodile ovu politiku. bez ikakvih dræavnih uplitaça u çu. U periodu prvobitne akumulacije kapitala. a naroåito nastankom imperijalizma. Meœutim. 137 . J. Ova uloga je nametnuta dræavnom silom kolonizatora putem tzv. 1966.je isto tako znaåajno i kretaçe radne snage. zahvaÿujuñi premoñi svoje industrijske proizvodçe koja u to vreme nije imala ozbiÿnije konkurente u svetu. ãto stvara u istoriji meœunarodnih odnosa specifiåne imperijalistiåke sukobe i ra-tove. uvoznih dozvola. 69.32To je posle29 P. tako da uvoz u kolonije ima istu carinsku zaãtitu kao i uvoz u metropolu. tako da je ova zemÿa postala ubrzo “radionica” åitavog sveta. Protekcionizam podrazumeva intervenciju dræave u spoÿnoj trgovini s ciÿem razvoja domañe industrije od konkurencije spoÿa. godine. ovaj proces nije tekao ravnomerno.30 Ãireçe protekcionizma u ekonomskoj politici zemaÿa u meœunarodnim odnosima. str. “kolonijalnog pakta” koji je zabraçivao kolonijama da razvijaju industrijsku proizvodçu i ostavÿao metropoli monopol u transportu i trgovini. SAD. da bi u toku i nakon velike krize 19291933.31 Posle Prvog svetskog rata protekcionizam ponovo uzima maha. Ona je uvela liberalistiåke koncepcije u spoÿnu trgovinu. 32 P. Colin. dræava igra znaåajnu ulogu u privredi a naroåito u nasilnom uspostavÿaçu meœunarodne podele rada putem osvajaça kolonija kojima je nameçena uloga snabdevaåa sirovina. J. teæe da uvedu protekcionistiåku politiku u oblast svojih meœunarodnih ekonomskih odnosa. liberalistiåku fazu kapitalizma. Introduction a l’histoire des relations internationales. tako da je Francuska morala da popusti. robnih lista i dr. Velika Britanija je oãtro protestvovala. godine donela zakon o carinama kojima je obuhvatila i svoje kolonije.

moæe se desiti da ako zemÿa A ne zatvori svoje træiãte za neke proizvode zemÿe B. Ciÿ ove autar-hijske politike. ona pretrpi ãtetu. Ti razliåiti interesi mogu biti iskÿuåivi ili komplementarni. ãto je naroåito sluåaj sa faãistiåkim dræavama Italijom i Nemaåkom posle 1935. U XIX veku primena sile u meœunarodnim odnosima bila je redovna pojava prema kolonijama ili polukolonijama. za koju je ekonomska samodovoÿnost povoÿna. Sigurno je da svi navedeni sistemi spoÿne trgovine mogu u sebi nositi opasnosti od sukobÿavaça ili voditi saradçi. Velika Britanija. Liberalizam. morali su sklopiti sliåan ugovor. protekcionizam. Nemaåka. autarhija. Sliåna je situacija i sa drugim zemÿama. jer ñe to usporiti ili onemoguñiti razvoj sopstvene proizvodçe u datoj privrednoj grani. Maroko. koje je trebalo da sluæe ovim dræavama kao izvori sirovina. Ovi ugovori nazvani su “kapitulacije” i çih je kasnije Turska potpisala i sa Velikom Britanijom. sve su to oblici iza kojih stoje razliåiti interesi. i tu je teæça ka autarhiji pokazala da je do çe nemoguñe doñi u apsolutnim razmerama. od imperija-listiåkih zemaÿa. bio je da u meœunarodnim odnosima obezbede politiåku moñputem jaåaça vojne sile. veñu granicama koje su ugovorom utvrœene. ukoliko postoje drugi uslovi za taj razvoj. Sijam. godine. Turska carevina je do 1774. ãto je u zavisnosti od razvijenosti svake od çih. da bi apetiti rasli s potrebama do ideja o vladavini åitavim svetom. godine sklopila ugo-vor sa Francuskom da neñe cariniti francusku robu sa viãe od 5%. moæe se reñi da svakoj dræavi u nekoj ekonomskoj grani odgovaraju principi libe-ralizma u spoÿnoj trgovini a u drugoj protekcionizam. Ãvajcarskom. Tako i na ovom planu meœunarodnih ekonomskih odnosa dolazi do primene politike sile razliåitim sredstvima. koja je kasnije uãla u igru meœunarodne imperija-listiåke podele 138 . Neravnomeran razvoj u svetu doveo je do nejednakog poloæaja zemaÿa na svetskom træiãtu. Ærtve ovog pritiska su bile u poåetku male zemÿe. Francuska i SAD su putem ugo-vora sa ovom velikom zemÿom ustanovile svoje ekonomske zone u kojima kineska dræava nije mogla slobodno uvoditi carine za robu ovih zemaÿa. Holandijom i dr. imperijalistiåke sile su stvarale sfere ekonomskog uticaja nametaçem odgovarajuñih ugovora putem sile. tako da se protekcionizam skoro pretvara u autarhiju. iz åega je proiziãao samo Drugi svetski rat kao zavrãetak tih snova o svetskoj vladavini. od åega u najveñoj meri zavisi i vrsta odnosa na meœunarodnom planu.dica velikog zatvaraça dræava posle velike krize. Tipiåan primer takvog stvaraça ekonomskih sfera uticaja je u to vreme bila Kina. ãto je sa svoje strane doprinelo ustanovÿavaçu razliåitih sistema u spoÿnoj trgovini. Belgijom. Meœutim. jer se onda na çu ne moæe delovati ekonomskim sredstvima pritiska. S ciÿem sticaça træiãta i çegovog monopolisaça za izvoz svojih roba. Zatvaraçem træiãta zemÿa A moæe da nanese ãtetu zemÿi B. Istovremeno. Isto tako. Protek-cionizam je samo reakcija na liberalizam. koju su povele ove dve dræave. Ciÿevi ovih zemaÿa su zato ubrzo svedeni na zadovoÿeçe svojih potreba iz meœunarodnih odnosa putem sile. Iran. a u zavisnosti od stepena razvijenosti zemaÿa koje u tome uåestvuju.

Na ovaj naåin svetsko træiãte. kao i u svim ranijim sluåajevima u istoriji. stvaraçe carinskih saveza. str. godine. Etiopijom i dr. zemÿe-proizvoœaåi sirovina imaju veliki znaåaj u odnosima sa industrijskim zemÿama. eksploatacije ili politike zavisnosti u tom ciÿu. kao novi oblici naruãa-vaça ravnopravnih odnosa koji u meœunarodnim odnosima jedino mogu voditi razvoju procesa saradçe. Ovi pokuãaji koji su åiçeni u krilu Druãtva na-roda nisu urodili plodom. Posle velike krize 1929. U tom izjednaåenom odnosu. Iz toga je proizaãlo da je vrednost tih roba u svetskoj trgovini kroz åitav XIX vek. bilo putem narodnooslobodilaåkih ratova. 137144. Ogroman znaåaj meœunarodne podele rada za razvoj svake dræave naveo ih je da se svesno angaæuju na prevazilaæeçu iskÿuåivih interesa koji neminovno vode sukobÿavaçu.34 Promene u razvoju proizvodnih snaga meçaju postepeno odnos industrijskih i sirovinskih proizvoœaåa. godine.sveta. nav. Stalno prisustvo ovih oblika borbe u savremenim meœunarodnim odnosima ukazuje na moguñnosti i pokuãaje iskoriãñavaça tih moguñnosti da se nametne odnos hegemonije. Iranom. u vremenu izmeœu dva rata. brzo se prilagodila ovim metodama. utiåe na çih i odreœuje pravce moguñih daÿih kretaça u ovim odnosima. bila izjednaåena. postepeno opada vrednost sirovina u obimu svetske trgovine. bilo putem politiåke borbe mir-nim sredstvima. U vreme prerastaça kapitalizma u monopolski stadij. Ovi antagonizmi obeleæavaju epohu savremenih meœunarodnih odnosa u kojima su oni jedna od najveñih protivureånosti. svodili na sporazumevaçe imperijalistiåkog karaktera: podela træiãta ili. delo. 139 . To poveñava razlike u privrednom razvoju jednih i drugih zemaÿa. To je dovelo do kolonizacije u svetskim razmerama. te je sliåne ugovore sklopila s Turskom.33 Razvoj industrije zahtevao je obezbeœeçe sirovina. 34 R. najviãe. Kao posledica neravno-mernog razvoja industrije u svetu. kao pokazateÿ i åinilac kretaça u savremenim meœunarodnim odnosima. Ova nastojaça dræava su naroåito doãla do izraæaja posle Prvog svetskog rata zbog porasta protekcionizma. Stojanoviñ. str. Nametaçe neokolonijalistiåkih oblika zavisnosti i eksploatacije. imperijalistiåke zemÿe su nastojale da na drugim stranama uspostave putem koncesija monopolska prava za koriãñeçe sirovinskih izvora i træiãta niza zemaÿa svih kontinenata sveta. koji povezuje sve delove sveta u jedinstvenu proizvodno-sirovinsku celinu. ãto je doprinelo velikom razvoju saobrañaja. delo. Kinom. Pored kolonizacije. pa sve do 1929. 33 Nav. jer su potrebe za sirovinama i hranom dovele do çihove visoke vrednosti na svetskom træiãtu. i danas izaziva otpore. Sigurno je da ovakav odnos na svetskom træiãtu ima ozbiÿne posledice u politiåkim odnosima u kojima se danas stvaraju neokolonijalistiåki oblici zavisnosti. 7577. ãto raœa nove vidove antagonizma izmeœu çih. teæilo se monopolisaçu sirovinske osnove i træiãta industrijskih proizvoda. jer su se u tadaãçim uslovima. stvara se odnos u meœunarodnoj podeli rada u kojoj se na jednoj strani pojavÿuju industrijski proizvoœaåi a na drugoj proizvoœaåi sirovina.

putem izvoza zastarele investicione opreme u kolonije produæavali çihov ekonomski vek zahvaÿujuñi eksploataciji jeftine radne snage. i to u ekonomskoj politici Engleske i Holandije. naplañivali svoje investicije i. R. 36 140 . Principi ekonomske saradçe postavÿeni su u samoj Poveÿi Ujediçenih nacija. Konferencija UN o trgovini i razvoju postala je stalni organ Generalne skupãtine UNUNCTAD. J. Duroselle. tek u drugoj polovini XIX veka kretaçe kapitala dobija takve razmere da bitno utiåe na odnose izmeœu dræava. Dok je vrednost trgovine industrijskih proizvoda bila ravna vrednosti sirovinske proizvodçe. Pored niza organa i specijalizovanih ustanova. 126. Ova pojava zabeleæena je i u istoriji poåev od XVI veka. Izvor kapitala je postao metod eksploatacije na meœunarodnom poÿu. posebno trgovini i meœunarodnom finansiraçu zemaÿa u razvoju.35 Meœutim. stvarana je veña potraæça robe iz metropole.Posle Drugog svetskog rata åine se veñi napori na svesnom usmeravaçu meœunarodne trgovine i otklaçaçu negativnih dejstava svetskog træiãta. godine oko 49% izvoza kapitala iãlo je u zemÿe proizvoœaåe sirovina. i uzroånik imperijalistiåkih sukobÿavaça izmeœu dræava te epohe. ãto je unapreœivalo izvoz iz metropole. godine doãlo je u Æenevi do odræavaça Konferencije o trgovini i razvoju. nav. Izvoz kapitala je donosio metropoli viãestruke koristi. kao dvema zemÿama u kojima se kapitalizam u to vreme veñpoåeo razvijati. str. geografska i ekonomska raspodela kretaça kapitala imala je isti odnos. putem izvoza kapitala. Ova konferencija postavila je sebi za ciÿ da raspravÿa i utvrdi puteve za prevazilaæeçe staça koje postoji u savremenim meœunarodnim ekonomskim odnosima. 1964. koje se bave unapreœeçem meœunarodne trgovine. kao ãto je EKOSOK. GAT. delo. Najzad. Kretaçe kapitala U drugoj polovini XIX veka meœunarodno kretaçe kapitala dobija prvorazredni znaåaj u meœunarodnim ekonomskim odnosima i meœunarodnim odnosima uopãte. 145. delo. 1923.36Kada je nakon zavrãetka Prvog svetskog rata doãlo do stagnaRenouvin. 35 P. Meœunarodno kretaçe finansijskih sredstava u ranijim epohama zabeleæeno je samo kao kretaçe koje odobrava jedna dræava da bi data finansijska sredstva mogla biti stavÿena na raspolagaçe drugoj dræavi. Stojanoviñ. Stvaraju se stalne i stabilne ekonomske integrisane zajednice. drugo. koji je u kolonijama bio znatno viãi. Kapitalne investicije u stranim zemÿama su uvek imale za ciÿ razvijaçe robnog prometa. Doprinos UN ovom poÿu naroåito je znaåajan u odnosima razvijenih zemaÿa i zemaÿa u razvoju. kreditori su u obliku profita. Pre svega. B. str. nav. jedan od neposrednih uzroånika brze kolonizacije sveta krajem XIX i poåetkom HH veka. kao ãto su Evropska ekonomska zajednica (EEZ). B.

imperijalistiåke sile su nametale “politiåku zaãtitu” svojim investicijama putem kolonizacije. 38 R. 146. ili drugim putem. U toku rata i posle çega. da li se o dræavi kojoj se odobravaju krediti moæe razmiãÿati kao o buduñem savezniku ili ne. “politiku topovçaåa”. posledica su. J. Nastaju promene u tehnologiji koje postepeno naruãavaju uspeãno funkcionisaçe meœunarodne podele rada na bazi industrijski proizvoœaå prema sirovinskom proizvoœaåu. New York. 37 Un Doc. str. U nastojaçu da se Italija privuåe u politiåki savez protiv Nemaåke. Osnovne promene koje su nastale u meœunarodnom kretaçu privatnog kapitala posle Prvog svetskog rata. da li je jedna dræava saveznik u postojeñoj ravnoteæi snaga ili se nalazi u protivniåkom taboru. Oktobarska re-volucija izvukla je ovu veliku zemÿu iz lanca meœunarodnih ekonomskih odnosa stvorenih u imperijalizmu i na imperijalistiåki naåin. Tunis. 159. Maroko. 39 P. 141 . da li se neka dræava iz protivniåkog tabora moæe pretvoriti u saveznika ako bi joj se odobrili krediti. delo. Vrednost privatnih investicija u inostranstvu uoåi Prvog svetskog rata bila je ravna vrednosti svetske trgovine. ovaj mehanizam poåiçe da slabi. kretaçe kapitala se skoro potpuno zaustavilo i to traje skoro do Drugog svetskog rata. godine. i centralnoameriåke dræave bile su åesto objekti ovakvih metoda. putem kredita i pomoñi koje dræave neposredno ili preko multilateralnih ugovora ili organizacija odobravaju drugim dræavama.39 Drugo. Stojanoviñ. str. 140143.cije sirovinskog izvoza. jedno veliko træiãte i izvor sirovina izvuåeni su iz svetskog imperijalistiåkog sistema. U periodu 101914.40Oni su se svodili na str. 1949. ãto je imalo ogroman politiåki i ekonomski znaåaj. ãto se sve svodilo na tzv. Izvoz privatnog kapitala redovno je bio prañen budnim okom dræave iz koje je on izlazio. 40 Nav. Sa velikom krizom vrednost svetske trgovine prelazi za 5% vrednost investicija. str. Francuska joj je otvorila kredite itd. meœunarodno finansiraçe se odvija u mnogo veñem obimu. godine definitivno prestao da funkcioniãe. u celom periodu do Prvog svetskog rata. uæivajuñi çenu punu zaãtitu u meœuna-rodnom prostoru. delo. delo. Renouvin.38U toku krize. Nakon revolucije nije bilo viãe moguñe sprovoditi sveopãtu deobu sveta. To je ostavilo posledice i na kretaçe privatnog kapitala. 3. nav. dok je istovremeno odobravala velike kredite Rusiji. Tako recimo. Les mouvements internationaux de capitaux entre les deux guerres. u najveñoj meri. i pobede socijalistiåke revolucije u Rusiji. Prvo. Turska. Duroselle.37 Uporedo sa procesom razbijaça sistema meœuna-rodnih ekonomskih odnosa u svetu se razvija socijalizam kao univerzalni proces. Takva podela rada je bila nametnuta silom i ona je sadræala eksploataciju industrijski slabije razvijene strane. Za sve ove sluåajeve ima mnogo primera u istoriji meœunarodnih odnosa. politiåki razlozi su bili veoma znaåajni kod odobravaça tog izvoza. koja je bila glavni francuski saveznik.. kada je reå o izvozu kapitala u nezavisne dræave. B. nav. ako je reå o kretaçu kapitala prema nerazvijenim zemÿama. Francuska nije dozvolila izvoz kapitala u Nemaåku. da bi u velikoj krizi 1929. Egipat. To odobreçe je u najveñoj meri zavisilo od konstelacije meœunarodnih odnosa.

Pored politiåko-strateãkog znaåaja. SAD su mu uskratile ekonomsku pomoñ. delo. pomoñzemÿama u razvoju u velikoj meri nosi na sebi tragove tih sukoba te se kroz çu åesto proturaju politiåki. 41 Nav. krediti i pomoñneposredno upuñena saveznicima u robi uz vojnu ekonomsku pomoñpo Trumanovoj doktrini Gråkoj i Turskoj 1947. a to je ugroæavalo realizaciju proizvodçe u razvijenim zemÿama. vlada SAD pozajmila je saveznicima 55. SAD su imale za ciÿ i pokriñe dolarskog deficita u svetu.neposrednu primenu sile s ciÿem zaãtite svojih investicija ili otvaraça træiãta za çih. U drugoj etapi. Kada je Mosadik hteo da Iran vodi nezavisnu politiku. dok su istovremeno drugom vrstom “pomoñi” uticale da vlada Mosadika padne. u tom smislu.”41 Posle Drugog svetskog rata nastaje znaåajna prekretnica. jer su zemÿe u razvoju bivale sve slabije kao kupci na svetskom træiãtu. ideoloãki i strateãki ciÿevi velikih sila. godine. Isto tako. Velika Britanija je blokirala çegova sterlinãka sredstva a SAD su naglo smaçile kupovinu egipatskog pamuka. koja poåiçe 1949. str. U toku i neposredno posle Drugog svetskog rata. Takav sluåaj imamo i sa gradçom Asuanske brane u Egiptu. optereñenoj sukobima dva bloka.42 Kretaçe javnih kredita se nastavÿa posle Drugog svetskog rata i to u dve osnovne etape: prvo. str. 162.. Ovaj jaz se pokazivao sve opasnijim i za same razvijene zemÿe. 147. privatni kapital gubi znaåaj u odnosima izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemaÿa jer viãe nije mogao biti realizovan kroz izvoz sirovina iz nerazvijenih zemaÿa. 42 R. Kada je Kamboxa priznala NR Kinu 1958. godine. predstavÿa samo “ustavnu fikciju u koju joãsamo pravnici veruju. Davaçe pomoñi uz politiåke i druge uslove åini tako i daÿe silu prisutnom u politici razvijenih zemaÿa prema nerazvijenim zemÿama. U posleratnoj meœunarodnoj zajednici..383 miliona dolara. nav. Stojanoviñ. 142 . nastalog posle ovoga rata. Pomoñzemÿama u razvoju proizaãla je iz potrebe da se smaçi nastali ekonomski jaz izmeœu razvijenih industrijskih zemaÿa i nerazvijenih zemaÿa. delo. Sukobi velikih sila na ovom poÿu sadræe niz elemenata poznatih od ranije. ãto javno finansiraçe preovlaœuje u odnosima izmeœu dræava. Kad je Egipat odbio uslove za dobijaçe pomoñi od Zapada za gradçu brane (uslovi su se sastojali u zahtevu da zapadne sile SAD i Velika Britanija kontroliãu egipatske finansije i da Egipat pristupi Bagdadskom paktu). Privatni kapital je oåigledno bio nemoñan da zadovoÿi ove potrebe. Kakvi su ti metodi bili. glavnih davalaca pomoñi. Primera koji govore o uslovima politiåke prirode kod davaça pomoñi ima mnogo. SAD su vrãile pritisak na çu pod pretçom da ñe uskratiti daÿu pomoñako ne pristupi SEATO paktu. ovo kretaçe se usmerava prema nera-zvijenim zemÿama u vidu bilateralne ili multilateralne pomoñi i kredita. i po Marãalovom planu od 1948. SAD i Velika Britanija su primenile niz mera pritiska na ovu zemÿu. najboÿe je izrazio engleski dræavnik Lord Kerzon (Lord Curzon) kada je rekao da suverenost zemaÿa koje prihvataju specijalne garantije uz neposrednu vojnu podrãku.

godine Nehru je u parlamentu svoje zemÿe izjavio sledeñe: “Ukoliko bi inostrana pomoñbila stavÿena ma i u najmaçoj meri u zavisnost od naãe politike. 159. delo. 43 Nav. Åitava mreæa organa UN izgraœivana je oprezno i uz teãkoñe i prepreke koje su proizlazile iz sukoba interesa velikih sila na ovom poÿu. kao ãto su Engleska.43 Nesvrstane zemÿe su oduvek odbijale da primaju pomoñpod politiåkim uslovima. izjavÿuje da je ciÿ ameriåke pomoñi u Aziji “da se ne dozvoli jaåaçe uticaja SSSR u Aziji”. str. Engleska je zemÿa koja je u toj fazi donela zakon koji je spreåavao odlazak struåne radne snage u inostranstvo. Ove teãkoñe su upravo odraz toga staça i predstavÿaju indikatore u odnosima sile u procesima sukoba u meœunarodnim odnosima. ove zemÿe doprinose da ova organizacija preuzima na sebe sve veñi deo poslova meœunarodnog finansiraça zemaÿa u razvoju. U to vreme R. godine SSSR je odobrio Indiji kredite. u tome ãto se na taj naåin umaçuje moguñnost politiåkih manipulacija prilikom davaça ove pomoñi. Posledçih godina. Ovakav stav nesvrstanih zemaÿa. Krajem 1957. Joãna prvom zasedaçu UN postavÿeno je ovo pitaçe. male i sredçe zemÿe sve viãe uåestvuju u opãtoj sumi pomoñi zemÿama u razvoju. ãto smaçuje moguñnost politiåkih manipulacija oko ovog novog instrumenta u meœunarodnim odnosima. kao potpredsednik SAD.Pomoñzemaÿa u razvoju odraæava se i na samu ravnoteæu snaga. 143 . tako da se kretaçe radne snage na svetskom træiãtu obavÿa paralelno sa kretaçem roba i kapitala. ãto deluje u pravcu popuãtaça monopola velikih. Nikson. V. i od tada na svakom zasedaçu ono je imalo vaæno mesto u dnevnom redu svetske organizacije. ne samo na kretaçe meœunarodne trgovine i meœunarodnog finansiraça. Prednost pruæaça pomoñi preko UN jeste. mi se u potpunosti odriåemo takve pomoñi i pretpostaviñemo joj smrt od gladi i bede”. koji se na tom poÿu stalno produbÿuje. To ãto se kapitalizam nije ravnomerno razvijao ostavilo je posledice. izvozom radne snage u svoje kolonije ili u SAD. doprinosi da pomoñzemÿama u razvoju postepeno preraste u stalni institut meœunarodnih ekonomskih odnosa i sluæi razvoju onih procesa koji vode saradçi u meœunarodnim odnosima. veñi na kretaçe radne snage u svetskim razmerama. Razvijenije kapitalistiåke zemÿe. pre svega. Francuska i Nemaåka. Preko UN naroåito se uspeãno razvijala tehniåka pomoñzemÿama u razvoju. Znaåaj koji radna snaga ima u razvoju zapaæen je joãu merkantilistiåkoj fazi kapitalizma. Svojim stavovima u Ujediçenim nacijama. Kretaçe radne snage Razvoj kapitalizma pretvorio je radnu snagu u robu. nakon åega se ameriåka pomoñovoj zemÿi naglo poveñala. poãto je mogao oslabiti englesku privredu koja se nalazila u poåetnom stadiju kapitalistiåkog razvoja. dok ekonomska i finansijska pomoñjoãuvek u najveñoj meri ide neposredno po bilateralnim ugovorima ili preko regionalnih ekonomskih organizacija. Joã1952.

Poãto industrija nije joãmogla da primi sav ekonomski viãak radne snage iz poÿoprivrede. oko privlaåeça struåçaka i nauånika na rad u jednoj zemÿi. Za tu proizvodçu takoœe se obezbeœuje zatvoreno regio144 . reãavaju problem relativnog demografskog viãka stanovniãtva. Slabije razvijene zemÿe Istoåne Evrope (uglavnom slovenske zemÿe u Austrougarskoj). åime se poskupÿuje proizvodça. posebna paæça se poklaça kretaçu struåne radne snage. odlazak u prekomorske zemÿe u ekonomsku emigraciju uglavnom znaåio definitivno napuãtaçe otaxbine. Kretaçe radne snage uopãte. indikatori su uloge i mesta date zemÿe u svetskoj privredi. Kretaçe radne snage u meœunarodnim razmerama ostavÿalo je ozbiÿne posledice ekonomske i politiåke prirode. Nekada je ekonomska emigracija bila konaåno iseÿeçe iz jedne zemÿe i useÿeçe u drugu. na svetskom træiãtu i u meœunarodnim ekonomskim odnosima uopãte. Radna snaga iz maçe razvijenih zemaÿa odlazi u razvijene industrijske zemÿe.Kanadu i Latinsku Ameriku. izvozom radne snage reãavaju pitaçe demografskog viãka koji u zemÿi jednostavno nije mogao prodati svoju radnu snagu. uglavnom izmeœu visoko razvijenih zemaÿa. kako na dræave emigracije tako i na dræave imigracije. a s druge. G. visokih struåçaka i nauånih radnika. raste stepen meœuza-visnosti u svetu. U ovom kretaçu radne snage. Razjediçenost svetskog træiãta danas Nacionalno træiãte u savremenim uslovima razvoja postaje nedovoÿno. Ono se razlikuje od ekonom-ske emigracije u proãlosti. Ovo doprinosi tome da dræave sve viãe napuãtaju autarhijske metode razvoja i teæe organizovanom stvaraçu ãirih træiãta i organizovanoj podeli rada. kao i na celu meœunarodnu zajednicu. ideoloãka i politiåka podeÿenost u svetu pogodovala je stvaraçu regionalnih ekonomskih zajednica træiãta i podele rada (uglavnom na politiåko-ideoloãkoj osnovi). Meœutim. s obzirom na nuænost specijalizacije u proizvodçi i podele rada u svetskim razmerama. jer je ova danaãça. uglavnom privremena emigracija. on odlazi u prekomorske zemÿe u kojima ostvaruje boÿe ekonomske efekte u uslovima nestaãice radne snage. Ãpanija i Portugal. tako da se danas u svetu vodi prava utakmica. danas emigracija takoœe ima iste tokove kao i nekad. Privredni i druãtveni razvoj danas se ne mogu zamisliti bez visokih struånih i nauånih kadrova. svetsko træiãte mora imati univerzalni karakter. ãto je umaçilo univerzalni karakter svetskog træiãta. U savremenim meœunarodnim odnosima kretaçe radne snage zau-zima znaåajno mesto u odnosima dræava. druãtveno-ekonomska. jer samo tako moæe sluæiti kao regulator meœunarodnih ekonomskih odnosa i razvoja svake pojedine nacionalne privrede. Ova regionalna podvojenost doprinela je da doœe do raœaça jedne protivureåne situacije u svetu: s jedne strane. a naroåito. Ekonomski gledano. grupe dræava stvaraju viãe ili maçe autarhiåne regionalne zajednice unutar kojih se razvija autarhiåna proizvodça. a struåçaka i nauånika posebno. Meœutim. ãto usporava çen sopstveni razvoj. zatim Italija.

zasnovan na podeli rada izmeœu industrijskih proizvoœaåa u proizvoœaåa siro-vina. priroda tla i geografski poloæaj. stvara izolovane grupacije koje se meœusobno suprotstavÿaju. joãuvek nije bitno izmeçen. odnos industrijski razvijenih zemaÿa i zemaÿa u razvoju na svetskom træiãtu vrlo je nepovoÿan za ove posledçe. Geografski åinilac Ÿudska druãtva æive u razliåitim prirodnim sredinama i uslovima kao ãto su klima. Takav tok stvari vodi narastaçu antagonizma. 2. industrijska proizvodça je znatno nadmaãila vrednost proizvodçe sirovina. Geografski materijalisti i geopolitiåari su geografskom åiniocu davali dominantnu ulogu u æivotu druãtva. a dræave ne nastaju i ne postoje drukåije veñkao teritorijalna druãtva. Razumÿivo je da ovi uslovi deluju na poloæaj svakog druãtva. poãto je razmena izmeœu regiona optereñena politiåkim sukobima. veñi na politiåke. S obzirom na to da su meœuna-rodni odnosi pre svega odnosi izmeœu dræava. çegovo delovaçe se odraæava ne samo na meœunarodne ekonomske odnose. jer uåvrãñuje nejednakosti. Razumÿivo je da zemÿe u razvoju ne mogu biti zadovoÿne ovakvim staçem. Na taj naåin bi industrijski razvijene zemÿe samo vratile zemÿama u razvoju jedan deo sredstava koje ostvaruju u neravnopravnoj meœunarodnoj ekonomskoj razmeni. te zbog toga ima relativno mali ekonomski znaåaj. kao i da obezbede veñe priticaçe investicija u ove zemÿe s ciÿem çihovog ekonomskog razvoja. Ovi procesi bitno utiåu na ekonomsku meœuzavisnost koja se ogleda na svetskom træiãtu.nalno træiãte. industrijski razvijene zemÿe bi morale u prvoj fazi da obezbede povoÿniji tretman razmeni sa zemÿama u razvoju. Ovakav oblik meœuzavisnosti ne pogoduje razvoju meœunarodne saradçe. koji su posledica veãtaåkog stvaraça nepovoÿne strukture meœuna-rodne podele rada. nastajaçu i razvoju svih druãtve145 . te se u meœunarodnim odnosima zalaæu za uspostavÿaçe novog meœunarodnog ekonomskog poretka. kulturne i socijalne procese u savremenoj meœunarodnoj zajednici. umesto harmoniånog razvoja svetske privrede u celini. çegov razvoj i odnose sa drugim druãtvima. çegovom razvoju. geografski uslovi sredine i poloæaja teritorije jedne dræave doprinose çenom poloæaju u datom vremenu u kome postoji odreœen stepen i oblik meœuzavisnosti na meœunarodnom planu. Samim tim. Na ovaj naåin se ne moæe postiñi optimalna meœunarodna podela rada. Meœunarodni ekonomski poredak nastao u imperijalizmu. S druge strane. Ovaj razvoj je stvorio ogroman ekonomski jaz izmeœu te dve grupe zemaÿa tako da je dovedeno u pitaçe normalno funkcionisaçe meœunarodnih ekonomskih odnosa. Novi meœunarodni ekonomski poredak bi mogao otkloniti uzroke podreœenog poloæaja jednog broja zemaÿa u svetskoj ekonomiji i to na taj naåin ãto bi se u svetskim razmerama uåinila preraspodela podele rada putem industrijske specijalizacije regiona i zemaÿa. Naglim razvojem tehnologije. jer se teæi proizvodçi svega ãto je regionu potrebno. Za uspeãno uvoœeçe novog meœunarodnog ekonomskog poretka.

Geografski materijalizam. meœutim. odnosno maça povoÿnost pojedinih strana geografske sredine. Meœutim. koje se razlikuju po ovim uslovima. meça se i znaåaj geografskih åinilaca. na svetskom træiãtu i u meœunarodnoj podeli rada. jer imaju znaåaja u meœunarodnim odnosima. Moæemo smatrati da “pojedini geografski faktori mogu biti. moglo zakÿuåiti da u odnosu izmeœu dve dræave. posedovaçe nafte nije imalo nikakvog znaåaja za druãtveni razvoj i bogatstvo sve dok nije pronaœena tehnologija za çenu upotrebu. ne mora da bude. bez sumçe. Milutinoviñ. mora. str. Ovaj odnos izmeœu prirodnih uslova u razvoju i samog razvoja razreãavao se kompenzacijama. da su ovi prirodni uslovi determinanta razvoja uopãte. kao i çegovog mesta i uloge u odnosima sa drugim druãtvima. treba podvuñi da u postojeñim uslovima razvoja pro-izvodçe. reke. a to ñe nesumçivo delovati i na çihov meœusobni odnos i na çihovo mesto u meœunarodnoj zajednici. odnosno nepovoÿni. mora i reke postaju putevi veza i saradçe ili prostori sukoba meœu narodima. Ali na geografske faktore ne moæemo gledati tako kao da oni uvek. putem boÿe organizacije proizvodçe ili veñeg radnog angaæovaça druãtva koje je u pitaçu. U primitivnim uslovima razvoja tehnike. åinili se nepremostive prepreke koje su onemoguñavale dodire meœu narodima i kulturama. veñih stvara rad. meœutim. moæemo razlikovati viãe geografskih elemenata kojima se daju determinantne uloge u delovaçu prirodnih uslova na æivot åoveka i druãtva.nih procesa. Tu se mogu navesti oni teoretiåari koji taj znaåaj pripisuju klimi ili reÿefu tla. naroåito. ãto ukazuje na çihov relativan znaåaj. 45 M. Veña. Iz ovoga bi se. U velikom delu ÿudske istorije. odreœen stupçem razvoja. ali i potrebu da se prouåavaju.”45 Istovremeno. zemÿe koje imaju najpovoÿnije prirodne uslove bi trebalo da imaju i najrazvijeniju tehnologiju. Milutinoviñ. to nikako ne znaåi. U tom smislu. geografski åinilac deluje na poloæaj i ponaãaçe jedne dræave u meœunarodnim odnosima. ona shvataça koja geografskom poloæaju zemÿe pripisuju determinantnu ulogu u razvoju i æivotu druãtva. Sa nastankom dræave nastaçenost je uklopÿena u po44 M. 146 . To. nastaju razlike u proizvodnosti rada. A. igraju istu ulogu. Na taj naåin je i sam geografski poloæaj. na svakom stepenu razvitka druãtva. deluje samo u odreœenim uslovima razvoja. s glediãta razvitka druãtva. mora se uvek odmeravati prema stepenu razvitka druãtva. kao i samim kvalitetima tla i. Danas se razvijena industrija nalazi na prostorima na kojima åesto nema potrebnih sirovina niti energije. nav. planine. 1957. Sa razvojem tehnike. pa i meœunarodnih odnosa. Sa promenama u razvoju mate-rijalne proizvodçe.44 Geografski åinilac. Dræavna teritorija Videli smo da ÿudsko druãtvo poåiçe da se teritorijalizuje tek krajem sredçeg stupça varvarstva. 243. ãto je znaåajno za analizu meœunarodnih odnosa. delo. Da je to sluåaj. Titograd. maçe ili viãe povoÿni. Oni samo pruæaju moguñnost a ne stvaraju vrednost. kao i drugi prirodni uslovi.

Sa nastankom nacije javÿa se teæça da se granice jedne dræave poklapaju sa etniåkim prostiraçem jedne nacije. graniåne linije nisu bile sasvim taåno utvrœene dokumentima koji bi u svako doba mogli sluæiti kao dokaz u eventualnom graniånom sporu. Pitaçe razgraniåeça izmeœu dræava dobija znaåajno mesto u meœunarodnim odnosima. a. Takvom staçu stvari doprinosile su kako organizacija vlasti. U savremenoj epohi smatra se da teritorija na kojoj se prostire vlast jedne dræave mora imati taåno utvrœene granice. U daÿoj proãlosti. Dræavne granice. U sredçem veku. pitaçe dræavnih granica nije moralo biti tako strogo postavÿeno. Iz same åiçenice teritorijalizacije proizaãle su mnogo veze sa razvojem i mestom datog druãtva u odnosima sa drugim zajednicama. Ti odnosi su meœunarodni odnosi. godine. Poznato je da je nakon francuske revolucije 1789. te vremenom nastaju odreœeni principi koji su proiziãli iz potrebe dobijaça takvih granica koje bi u najveñoj meri garantovale nacionalni prosperitet i nacionalnu bezbednost. a poveñana ekonomska meœuzavisnost traæi zaãtitu nacionalne privrede koja nastaje s nastankom nacionalne dræave. Etniåke granice. videli smo. U antiåkoj Gråkoj. Naime. teritorijalizacija je izazvala nastajaçe posebnih vrsta odnosa druãtvenih zajednica. Teritorijalizacijom druãtva. Granice prostiraça ove svojine su nastankom dræave prerasle u poseban pravni i politiåki institut i one imaju veliki znaåaj u odnosima dræava. Od tih granica naroåito treba izdvojiti sledeñe: aa. Na istaknutim strategijskim taåkama postavÿene su vojne posade kao znak prostiraça suvereniteta dræave. S druge strane. prerasta u brojnu skupinu kojoj se u jedan od osnovnih zadataka stavÿa zaãtita granica i teritorijalnog integriteta. S razvojem kapitalizma javÿa se potreba åvrãñeg povezivaça svih delova dræavne teritorije. uspostavÿa se neki vid svojine na zaposednutoj teritoriji i ona je ograniåena prostiraçem zaposednute teritorije. bilo nemoguñe taåno utvrditi granice francuske dræave. Dræavne granice u tim uslovima nisu. koji nastaju povodom te teritorijalizacije. Granica je linija koja razdvaja dve dræave i preko koje se odvijaju odnosi izmeœu tih dræava. na bazi opãte vojne obaveze. sve do poåetka razvoja kapitalizma. dræave-gradovi su zaposedale okolnu teritoriju bez taånog utvrœivaça graniånih linija. U domenu çene oruæane sile stvara se “narodna vojska” koja. situacija u tom pogledu nije bila bitno drukåija. 147 . Nova nacionalna dræava se zasniva na novim organizacionim principima dræavne privrede i dræavne vlasti.jam tog oblika potpunog druãtva. tako i saobrañajne moguñnosti. Pored niza drugih znaåajnih posledica. prema tome mogle preuzeti ulogu “åuvara” unutraãçeg træiãta i domañeg proizvoœaåa od strane konkurencije. Vojna sila tako prestaje da bude samo oruæana zaãtita pojedinih feudalaca i çihovih poseda veñprerasta u opãte-druãtveni organizam. koje su bile najsigurnija prepreka brzim upadima osvajaåa na teritoriju neke dræave. naturalna proizvodça nije omoguñavala veñu meœunarodnu razmenu iz koje bi se mogli razviti eksploatatorski odnosi izmeœu dræava. Takav je sluåaj bio i sa Rimskom imperijom. S obzirom da nacija u tom istorijskom trenutku ima najviãe uslova da se organizuje kao nezavisna dræava.

ili se negira nacionalni identitet neke nacije. Najåeãñe. Poÿske i dr. proglaãavajuñi da je ona samo deo “matiåne nacije” dræave koja to osporavaçe vrãi. naroåito u Aziji i Africi. Ovo naåelo je moralo biti dopuçavano i korigovano nekim drugim naåelima kao ãto su geostrateãke granice. Razgraniåeça po etniåkim naåelima. Maçine mogu sluæiti kao most razumevaça ali i kao predmet sukoba. ovo razgraniåeçe je stvorilo posebno staçe u Evropi. i tamo gde je ovo naåelo bilo u najveñoj meri primeçeno. U mnogim zemÿama ostale su nacionalne maçine nacija koje su imale svoju dræavu.. razgraniåeçe izmeœu evropskih dræava. Sa Prvim svetskim ratom uglavnom se zavrãava proces nastajaça nacionalnih dræava u Evropi. Pre ñe se uspostaviti dobrosusedski odnosi ili prijateÿski odnosi izmeœu dveju dræava ako nemaju meœusobnih nacionalnih potra-æivaça pa ma im granice i ne bile prirodne.teæça ka etniåkim granicama redovno vodi iznalaæeçu puteva da se do takvih granica i doœe. Ovo pitaçe åesto je izazivalo sporove izmeœu dræava. zbog maçe ili veñe izmeãanosti nacija na nekom geografskom podruåju. odnosno nacije koje su odluåile da æive u jednoj zajedniåkoj dræavi. Odreœivaçe etniåkih granica nije nikako jednostavan posao. Meœutim. mogla su proizvoditi kako odnose saradçe tako i odnose sporova i sukoba. privredni kriterij i dr. Ovo pitaçe poznaje i druge metode koji su dovodili do sukoba u procesu formiraça nacionalnih dræava. U çihovom dopuçavaçu naåelo narodnosti mora se poãtovati kao vaænije. koji su åitave delove nekih nacija ostavÿali drugim dræavama (sluåaj sa Jugoslavijom kojoj su oduzete teritorije naseÿene pripadnicima jugoslovenskih naroda). zastupao je stav da “naåelo prirodnih granica i naåelo etniåkih granica moraju se meœusobno dopuçavati iako u praksi oni jedan drugom pritivureåe. Istorija je pokazala da dobro izvedeno etniåko razgraniåeçe doprinosi razvoju dobrosusedskih odnosa. dok na drugim kontinentima. Ako ostavimo po strani interese velikih sila.. Ovakvo staçe karakteriãe epohu stvaraça nacionalnih dræava u Evropi u toku XIX i prve polovine HH veka. Naãveliki nauånik Jovan Cvijiñna konferenciji mira u Parizu. kao i stvaraçe novih nacionalnih dræava (Åehoslovaåke. koji su åesto dovodili do sukoba i ratova. Te pretenzije su se najåeãñe izraæavale tako ãto bi se nekim argumentima tvrdilo da na toj i toj teritoriji æive pripadnici çene nacije. ovo pitaçe joãuvek ima veliki znaåaj u odnosima dræava. Na konferenciji mira u Parizu posle ovog rata.” Ovo miãÿeçe izraæava na jasan naåin osnovni stav epohe o ovom pitaçu. iako se time æeli samo to da jedna dræava obuhvati teritoriju na kojoj se prostire jedna nacija. Meœutim. ovi odnosi ñe biti u zavisnosti od drugih åinilaca koji odreœuju interese 148 . ove teæçe su nailazile na teãkoñe u svom ostvarivaçu. Åesto su se iza zahteva za uspostavÿaçem etniåkih granica krile (ili kriju) teritorijalne pretenzije neke dræave prema drugim dræavama. ono nije moglo biti u potpunosti u praksi ostvareno zbog izmeãanosti nacija.) vrãeno je uglavnom primenom naåela etniåkih granica. koje je imalo a i danas ima veliki znaåaj za odnose izmeœu dræava. te se u takvim uslovima moæe oåekivati razvoj procesa saradçe. koja su ipak dovodila do stvaraça nacionalnih maçina.

S razvojem tehnike. reke. bb. Iz istorije meœunarodnih odnosa se moæe videti da su dræave najteæe bile raçive na svojim morskim granicama. Prirodne granice. dræave åesto prilikom razgraniåeça sa drugim dræavama insistiraju da se poãtuju prirodne granice çihovih teritorija. Dobar primer za ovo je otvaraçe zapadnog fronta i iskrcavaçe saveznika u Normandiji u Drugom svetskom ratu. more kao granica ima veliki znaåaj za razvoj meœunarodnih ekonomskih odnosa. Prvo. Od vremena u kome je more bilo gotovo nepremostiva prepreka osvajaåima. Reka kao granica ima i svoje ekonomske vrednosti. Najboÿi primer za to je Engleska. meœunarodnu trgovinu i meœunarodni saobrañaj. nije doæivela pravu inva-ziju neprijateÿa. do doba u kome more kao granica samo olakãava odbranu zemÿe. i to treba imati u vidu. van Evrope se joãuzimaju i pustiçe. znaåaj prirodnih granica za odbranu zemÿe opada. Dræave su u svojim nastojaçima da dobiju dobre granice. Radi oåuvaça svoje bezbednosti. Kao prirodna granica. kao ãto su planinski venci. Ove granice se pruæaju preko prirodnih prepreka. Razgraniåeçe na rekama je podrobno regulisano pravilima meœunarodnog prava. U vojnoj veãtini reke su imale posebno mesto. åitav sliv jedne reke predstavÿa povoÿno podruåje za razvoj agrikulture i dobijaçe elektroenergije. Ipak. xungle. poãto çegovi putevi. ili na drugi naåin teãko prohodni tereni. te je tu opasnost mislila da otkloni uspostavÿaçem granice na Rajni. u kome moguñnost invazije zavisi od tehnike kojom osvajaå raspolaæe. naroåito u domenu saobrañaja. more se joãuvek smatra najidealnijom granicom za bezbednost dræave. U savremenim uslovima ratne tehnike more ima maçi znaåaj za bezbednost zemÿe. Francuska se vekovima smatrala ugroæenom od Nemaåke. 149 . mada çihova funkcija u meœunarodnim odnosima nije prestala. Uz ove najåeãñe prirodne granice. zatim sloboda plovidbe. ako je plovna. sa razvojem tehnike meça se i ta uloga morske granice. Tome su doprinosili kako razlozi bezbednosti granica tako i ekonomski razlozi. Pored ovoga. ona sluæi kao put meœunarodne razmene i najzad. kako u odbrani tako i u napadu. Reke su uvek predstavÿale bar neku prepreku osvajaåu. U istoriji Evrope zabeleæen je tipiåan sluåaj sukobÿavaça oko razgraniåeça linijom toka jedne reke. mora. Sasvim razumÿivo. zatim kao prostor iz kojeg se mogu kontrolisati strategijske taåke. koja kao ostrvska zemÿa. zatim. ako protiåe kroz viãe dræava. od konstelacije meœunarodnih odnosa unutar kojih maçinsko pitaçe moæe doprinositi razvoju jednih ili drugih procesa.dræava. çegova uloga na tom planu se åak i poveñava u oblasti saobrañaja izmeœu saveznika. zatim kao zaãtita atomsko-raketnih postrojeça na podmornicama itd. i moguñnost pristupa velikom broju dræava. åesto insistirale da graniåna linija ide maticom neke reke. S razvojem tehnike odbrana i forsiraça reke imaju znaåajno mesto u vojnim planovima dræave. ona predstavÿa dobar saobrañajni put. imaju veliki znaåaj za razvoj veza meœu dræavama åitavog sveta.

kojom se dobija hrana u razmenu za druge proizvode. bogatstvo prirodnim izvorima nije bez znaåaja u odnosima dræava. gube 150 . çihovi prevoji sluæili su kao put za saobrañaj izmeœu dræava i invazije osvajaåa. koji su pruæali moguñnost uspeãnije odbrane zemÿe i da zadræe prevoje. S obzirom na to da su dræave politiåke tvorevine. za ove granice se pre svega moæe reñi da one dele dræave ali i åine mesto na kome se narodi zbliæavaju. U danaãçe vreme. ili raãirenoãñu dobrih paãçaka za razvoj stoåarstva. Razvoj tehnologije proizvodçe i saobrañaja omoguñio je proizvodçu hrane. Sterilnost zemÿe u ovom smislu vekovima je pojedine dræave i narode dræala u staçu strepçe za prosto odræaçe egzistencije. (Prelaz Arapa u Severnu Afriku bio je u najveñoj meri izazvan potrebom da se naœe zemÿiãte pogodno za gajeçe æitarica). a i za odbranu. te dolazi do razgraniåeça povlaåeçem veãtaåkih linija na tlu i geografskoj karti. U uslovima saradçe i dobrosusedskih odnosa. Kvalitet zemÿe i prirodni izvori. i istovremeno. (Velika Britanija od druge polovine XIX veka hrani svoje stanovniãtvo uglavnom zahvaÿujuñi uvozu). postaju znaåajni proizvoœaåi zahvaÿujuñi razvoju hemijske industrije. doline i kaçone izmeœu visova pod svojom kontrolom. Obavÿaçe procesa proizvodçe vrãi se u odreœenim prirodnim uslovima te su oni uvek u veñoj ili maçoj meri uticali na çen razvoj. b. Zbog svega toga. one politiåkim sredstvima åuvaju svoje prirodne uslove i prednosti na tom poÿu. mnoge zemÿe. rastao je i opadao znaåaj pojedinih prirodnih sirovina. bogatstvo tla jedne dræave merilo se plodnoãñu zemÿiãta za osnovne poÿoprivredne proizvode. ta ista dræava je mogla zauzeti neko od vodeñih mesta u svetskoj proizvodçi. Razvojem proizvodçe sintetiåkog materijala. Istovremeno. ovaj smisao i znaåaj tla teritorije jedne dræave gubi znaåaj. Zbog toga su dræave teæile da svoje graniåne linije povuku vrhovima planinskih venaca. sa razvojem tehnike ÿudi mogu uspeãnije da otklaçaju prirodno (relativno) siromaãtvo teritorije na kojoj æive. dræave åesto posebnu paæçu obrañaju ovim granicama. zemÿe koje su tim prirodnim sirovinama raspolagale. U epohama primitivnih civilizacija. kao jedino pogodne puteve ekonomske.vv. sa razvojem drugih izvora energije. politiåke i vojne ekspanzije. Prirodne granice nisu uvek moguñe. Ove veãtaåke granice stvaraju dræavama posebne probleme za çihovo odræavaçe. te se grade posebno skupa utvrœeça i druge zapreke. koje inaåe nisu raspolagale prirodnim sirovinama. U drugim uslovima. Jedna dræava je mogla biti siromaãna ako nije imala ugÿa u vremenu u kome je ugaÿ bio osnovni izvor energije za pokretaçe industrijske proizvodçe. U zavisnosti od razvoja proizvodçe. Planinski venci su uvek igrali ulogu prirodnog razgra-niåeça dve dræave. mada je çihov znaåaj znatno opao u uslovima savremene ratne tehnike. Planinski venci se mogu i danas smatrati pogodnim granicama u strategijskom smislu. na do juåe sterilnim zemÿiãtima ili razmenu dobara u svetskim razmerama. Iz toga su åesto nastajali pokreti koji su raœali ekspanzionistiåko ponaãaçe takvih dræava u meœunarodnim odnosima. Mada danas.

151 . ãto je uvek ostavÿalo traga na odnose izmeœu dræave. 9699. Kao struåçak za pomorsku strategiju. rastao je ili opadao znaåaj pojedinih prirodnih sirovina. str. pristup morima. Oni su polazili od toga da prirodna tla i prostor koji zauzima jedna dræava odreœuju druãtvene institucije. kao protivteæa. retkih metala potrebnih u raketnoj tehnici. B. u vremenu osvajaça kolonija i stvaraça velikih kolonijalnih imperija od strane imperija-listiåkih sila.). Mahan je bio obuzet åiçenicom da je svet povezan ogromnim pomorskim prostranstvima u kome. nuklearnih sirovina. sukob uz upotrebu sredstava prinude je bio åesta pojava. rasne i nacionalne osobine. nav. On polazi od stava da se rast jedne dræave ogleda u çenom teritorijalnom ãireçu. delo. tako i u svetskim razmerama. Dræave su se u teæçi da jaåaju svoju moñi druãtveno bogatstvo. Åak i u naãem vremenu. te da dræave koje raspolaæu veñim prostranstvom teritorije. u çegovoj anglosaksonskoj interpretaciji. utakmica dræava da poseduju izvore nafte. raspolaæu veñim kapacitetom moñi. sve su to elementi geografskog poloæaja jedne dræave.46Ova shvataça imaju svoje objaãçeçe u druãtvenim uslovima u kojima su nastala. koji mogu uticati na çeno ponaãaçe i ponaãaçe drugih dræava prema çoj. Milutinoviñ. Geopolitiåka shvataça prvi je sistematski izloæio nemaåki geograf Fridrih Racel (Fridrich Ratzel). izrasta 46 M. poÿoprivrednog œubriva i dr. Najizrazitiji predstavnici ovoga pravca su ameriåki admiral Alfred Mahan (1“01914) i britanski geograf Halford Mekinder (sir Halford Mackinder 18691947). Svako vreme razvoja civilizacije imalo je svoje tehnoloãke obeleæje. kako u regionalnim. åesto bitno utiåu na razvoj odnosa. stalnu teæçu dræava ka proãireçu svoje teritorije. U zavisnosti od toga. vremenu vrlo razvijene tehnologije. Ova korelacija izmeœu veliåine teritorije i dræavne moñi izazvala je po Racelu. geografski poloæaj jedne zemÿe ima prvorazredan znaåaj za poloæaj te dræave u meœunarodnim odnosima. Meœunarodni geografski poloæaj Znaåaj jedne dræave ili grupacije dræava u meœunarodnim odnosima moæe u velikoj meri da bude odreœen çenim geografskim poloæajem i prostorom koji zauzima. kulturu itd. Ukoliko ih nisu mogle dobiti razmenom u meœunarodnim ekonomskim odnosima. U daÿem razvoju geopolitiåkih objaãçeça druãtvenih pojava. Politika SAD prilikom dekolonizacije Konga (1960. strategijska pozicija u datim uslovima ratne tehnike. Prostoru koji je zauzimala jedna dræava veliku paæçu su posveñivali pripadnici tzv. Znaåaj puteva koji prelaze te-ritoriju jedne zemÿe.mesto koje su imale u meœunarodnoj podeli rada i na svetskom træiãtu (to je naroåito sluåaj sa razvojem proizvodçe veãtaåke gume. geopolitiåke ãkole. uvek trudile da poseduju te sirovine u dovoÿnoj koliåini.) u velikoj meri je odreœena interesima ove zemÿe za nuklearne sirovine u Katangi.

po çemu. “Stoga se bez geografskih uslova ne moæe zamisliti druãtveni razvoj. Interesantno je napomenuti da je ova teorija.47 Geopolitiåke teorije u nemaåkoj faãistiåkoj verziji izazvale su otpor u åitavom svetu. kao posednika evroazijskog kontinentalnog jezgra i maritimne sile broj jedan. geografski åinioci 47 M. Polazeñi od istih ideja. Dalloz. neophodno je reñi da uloga i znaåaj geografske sredine za druãtvo ne moæe biti zanemarena. u kojoj raste revanãizam posle poraza u tom ratu. doãla do izraæaja i u ameriåkoj globalnoj strategiji posle Drugog svetskog rata u kojoj je “okruæeçe” SSSR-a sprovedeno istim geostrateãkim koncepcijama od podruåja Atlantskog pakta. kontroliãe celi svet”. nastaje iz teæçe kontinentalnog jezgra da se probije u prostor maritimnih proåeÿa. to treba uvek imati u vidu. 103108. Mekinder je smatrao da sam raspored kopna i mora na zemÿi omoguñuje stvaraçe velikih imperija i åak. oni ne prelaze granice toga okvira.ogromna evroazijska masa. delo. tako ãto sada Atlantski okean smatra sponom Zapadne Evrope i Amerike. Ovaj stav nauke prema ovim teorijskim koncepcijama doprineo je tome da danas nema celovitijih sistema prouåavaça meœunarodnih odnosa zasnovanih na geopolitiåkim shvataçima. str. Ovakva glediãta su naãla plodno tle u Nemaåkoj posle prvog svetskog rata. On je Evropu. ako se izuzmu preteranosti i mistifikacije koje su geopolitiåari uneli u analizu uloge geografskog åinioca. kontroliãe predeo srca. Bivãi general Karl Haushofer (18691946) kao Hitlerov saradnik i ideolog. Merle. Geografski åinilac moæe biti povoÿan ili maçe povoÿan za neku dræavu i çen politiåki poloæaj i ulogu. nalazi u geopolitiåkim teorijama osnov za nemaåko svetsko gospodarstvo u åiçenici da je ona u najpovoÿnijem poloæaju da ovlada “svetskim srcem”. 1974. te je u toj oblasti video drugi “stoæer moñi” koji ñe sa prvim biti u staçu ravnoteæe. Milutinoviñ. Ova odbrana je vrãena (i treba da se vrãi) stalnim politiåkim okruæeçem s mora ruskog kontinentalnog jezgra.48Pri tom. Mekinder modifikuje svoju teoriju. jer su u dva svetska rata te zemÿe bile saveznici a ne protivnici. Aziju i Afriku nazvao “svetskim ostrvom”. tako da se vrlo brzo razvija nauåna kritika ovih shvataça. ko vlada predelom srca. Velike Britanije. i pored tog istorijskog demantija ove teorije. Sociologie des relations internationales. Geografski uslov ne gube nikada karakter materijalnih uslova neophodnog za opstanak druãtva. koja ovu teoriju nauåno pobija. str. No. jednog svetskog carstva. Kasniji razvoj dogaœaja vezanih za odnose Rusije i Velike Britanije demantovao je Mahanove ideje. 152 . Paris. Osnovni globalni odnos. koja je branila pristup maritimnim proåeÿima. On je stvorio aforizam po kome “onaj ko vlada Istoånom Evropom. svetskim ostrvom a time i åitavim svetom. ona je naãla odziv i u globalnoj strategiji jedne velike sile posle Drugog svetskog rata. 48 M. nav. 153. Posle Prvog svetskog rata. u neãto izmeçenom vidu. Iz ovog odnosa nastajao je sukob izmeœu Rusije. preko Bagdadskog i ANZUS pakta do krajçeg istoka. Meœutim. Ali isto tako. Nacionalistiåki i revanãistiåki krugovi u Nemaåkoj vide u geopolitiåkim teorijama idejnu osnovu ponovnih priprema za ostvareçe svoje ideje o vladavini åitavim svetom.

ne igraju uvek istu ulogu na svim stupçevima druãtvenog razvoja. Isto tako, pojedini geografski elementi nemaju uvek isti znaåaj.49 Geografski poloæaj jedne dræave ili grupacije dræava moæe u velikoj meri da utiåe na poloæaj te dræave u meœunarodnim odnosima i meœunarodnoj politici. Znaåaj puteva koji prelaze preko neke zemÿe, strateãki poloæaj u datim uslovima ratne tehnike, pristup morima, sve su to elementi geografskog poloæaja jedne dræave, koji mogu uticati na çeno ponaãaçe i ponaãaçe drugih dræava prema çoj. a. Prostor. Videli smo da su geopolitiåari veliåini prostora koji zauzima jedna dræava pridavali odluåujuñi znaåaj, kako za meœunarodni poloæaj jedne dræave, tako i za karakter çenog naroda, vlasti, druãtvene organizacije. Meœutim, oåigledno je da veliåina prostora ne odreœuje snagu jednog naroda niti stepen çegove druãtvene i ekonomske razvijenosti, pa time ni oblike druãtvene organizovanosti, kulture itd. To je toliko vidÿivo iz istorije da u pomoñnije potrebno prizivati posebne argumente da bi se ta tvrdça nauåno odbacila. Nije mali broj dræava imao veliku teritoriju a da to nije bilo dovoÿno ni za to da ona bude vojna sila i obrnuto. Åak nije taåna ni tvrdça da je veliåina teritorije i prirodno bogatstvo u korelaciji. Stepen razvijenosti proizvodçe ima svakako daleko veñi znaåaj u æivotu jednog druãtva od veliåine prostora koje to druãtvo naseÿava. Veliåini prostora se, meœutim, ne moæe oduzeti svaki znaåaj u meœunarodnim odnosima. U razliåitim uslovima razvoja vojne tehnike, prostor je imao znaåajan uticaj na stvaraçe strategijskih planova odbrane ili napada. On je imao i, moæe se reñi, odluåujuñu ulogu u nekim ratovima (Napoleonov pohod na Rusiju, 1812) a i danas, u vreme nuklearnog oruæja, znaåaj tzv. strategijske dubine dugo vremena je bio jedan od osnovnih åinilaca u strateãkom planiraçu. Promenama u ratnoj tehnici meça se i znaåaj prostora, tako da se u tom smislu on ne moæe smatrati determinantom poloæaja jedne dræave u meœunarodnim odnosima. Meœutim, imajuñi u vidu sve ostale åinioce, mora se voditi raåuna o prostoru koji jedna dræava zauzima. Od pravilne procene çegove vrednosti u datim uslovima razvoja materijalne proizvodçe, ratne tehnike i strategije, mora se vrãiti procena znaåaja prostora, i na osnovu toga, ocena o moguñim kreta-çima u meœunarodnim odnosima. b. Izlaz na more. Na odreœenom stepenu razvoja druãtva more je dobilo veliki znaåaj u meœunarodnim odnosima dræava. Izlaz na more je åesto omoguñavao lakãi pristup na svetsko træiãte, viãi stepen veza sa ostalim dræavama, a time, i viãe moguñnosti ukÿuåivaça u meœunarodnu podelu rada. U globalnoj strategiji, more je imalo i ima izuzetan znaåaj u utakmici velikih sila oko kontrole pojedinih delova sveta, uspostavÿaça interesnih sfera, zona uticaja itd. U danaãçim uslovima ratne tehnike more je pogodan prostor za nuklearna dejstva iz atomskih podmornica koje, ne izlazeñi na povrãinu, mogu raketama gaœati odreœene ciÿeve. U istoriji meœunarodnih odnosa lako se daju zapaziti nastojaça mnogih dræava da dobiju izlaz na more. Tako je Rusija od XVIII veka nastojala da dobije iz49 Nav.

delo, str. 300.

153

laz na toplo more. Åitav XIX vek obeleæen je nastojaçem ove velike sile da izaœe na Sredozemno more kroz Bosfor i Dardanele ili na drugi naåin. Umnogome, çena politika bila je usmerena ovom ciÿu, ãto i danas nije bez znaåaja u spoÿnoj politici SSSR. Srbija je veoma dugo, kroz XIX vek pa, sve do Prvog svetskog rata, nastojala da dobije izlaz na more. Opasnosti koje su za çu pro-izlazile iz kontinentalne zatvorenosti doãle su do punog izraæaja u Carinskom ratu sa Austro-Ugarskom poåetkom HH veka. Ovim ra-tom Austro-Ugarska je htela da potåini Srbiju svojim politiåkim interesima na taj naåin ãto je zatvorila kontinentalne puteve za izvoz robe u spoÿnoj trgovini Srbije. Znaåaj mora za meœunarodne odnose Jugoslavije proizlazi u najveñoj meri i zbog toga ãto je Jadransko more deo Sredozemnog mora, preko koga se dolazi u neposredni kontakt sa Evropom, Azijom i Afrikom. Isto tako, Sredozemno more je veza za izlazak na Atlantski okean i preko çega u ceo svet. Ekonomski, strateãki i politiåki znaåaj Sredozemnog mora ogleda se i u prisustvu velikih sila u çemu i postojaçu stalnih æariãta kriza na ovom podruåju. Izlaz na more, bez sumçe, predstavÿa prednost za jednu dræavu u meœunarodnim odnosima. Zbog toga se uvek mora raåunati s tom åiçenicom u procenama poloæaja jedne zemÿe u datoj konstelaciji meœunarodnih odnosa. v. Saobrañajni znaåaj teritorije. U razliåitim periodima istorije, teritorije pojedinih dræava imale su veliki znaåaj u razvoju meœunarodnih veza, trgovine i strategijskih pravaca kretaça. Putevi preko kojih su se te veze odræavale imali su, prirodno, veliki znaåaj u tim odnosima, i to kako za dræave preko kojih su ti putevi prelazili, tako i za dræave koje su se tim putevima koristile. U istorijskom razdobÿu, u kome je Evropa prodirala na istok kolonizirajuñi Aziju, Srbija je imala veliki znaåaj kao most izmeœu istoka i zapada, jer je preko çe prolazio pogodan put za neke evropske sile. S obzirom na to da su, na prvom mestu, Nemaåka i Austrougarska bile upuñene tim pravcima nadiraça na istok, meœunarodni poloæaj Srbije je u velikoj meri bio odreœen çenim geografskim poloæajem na tom putu. Strategijski planovi Austrougarske i Nemaåke uvek su uzimali u obzir ovaj znaåaj Srbije, te su bile spremne da se sukobÿavaju s drugim silama (Rusijom, Engleskom i Francuskom), oko posedovaça i kontrole na ovom putu. g. Geografski poloæaj grupacije dræava. U meœunarodnim odnosima, zbog razlika u interesima i uloge sile u suåeÿavaçu interesa, dolazi do ravnoteæe snaga, ãto dovodi do grupisaça dræa-va u politiåke saveze i blokove. Ove politiåke grupacije se meœusobno sukobÿavaju te se zbog toga mora voditi raåuna o çihovom geostrateãkom poloæaju. Razliåiti geografski uslovi doprinose posebnostima u poloæaju pojedinih zemaÿa unutar grupacije i poloæaju cele grupacije. Prvo, mora se imati na umu sve ono ãto je od znaåaja za svaku pojedinu dræavu-ålanicu grupacije i to uzeti u obzir i za ocenu poloæaja cele grupacije. Ovo je naroåito znaåajno kod odreœivaça neuralgiånih taåaka oko kojih se javÿaju najåeãñi sukobi. Pored toga, za ocenu poloæaja cele grupacije mora se voditi raåuna i o nekim drugim elementima. To je na 154

prvom mestu raspored dræava sa jakim proizvodnim kapacitetima unutar grupacije a prema drugim grupacijama. Ukoliko se takve dræave nalaze na graniånom pojasu grupacije, te se fiziåki neposredno dodiruju s drugom grupacijom, ta grupacija je, znaåi, vrlo raçiva u sluåaju sukoba. U ovoj situaciji veliku ulogu mogu da imaju tzv. tampon dræave koje fiziåki udaÿuju dve sukobÿene grupacije. To omoguñuje, naroåito raçivoj grupaciji, manevarski prostor i zaãtitu osetÿivih taåaka, koje imaju znaåaj za kapacitet moñi date grupacije. U danaãçim uslovima ratne tehnike, veliåina prostora ima poseban znaåaj u odnosima sile. Poznato je da antiraketni sistemi imaju veñi znaåaj ukoliko su viãe istureni prema periferiji braçenog prostora. Zatim, veliki prostor kojim raspolaæe jedna grupacija ima znaåaja i zbog klimatskih uslova. Ratna tehnika se prilagoœava strategiji u razliåitim prirodnim uslovima, ali se, i pored toga, ne moæe zanemariti ovaj åinilac kod planiraça odnosa na bazi sile dve grupacije. Jake zime, suãni i pustiçski predeli, stvaraju posebne teãkoñe koje mogu uticati na onoga ko planira napad, na vreme kada ñe napad biti izveden, kao i na odbranu jedne takve teritorije. 3. Nacija A. Pojam Buœeçe nacionalne svesti i nastanak nacija, obeleæava posebnu epohu i stupaç razvoja ÿudskog druãtva, i istovremeno, okvir sa kojim se u velikom broju sluåajeva poklapa savremena dræava. Sa nastankom nacije, javÿa se i nacionalna dræava, koja od poåetka pa do danas predstavÿa oblik dræavnog organizovaça nacije, te se åesto nacija i dræava kao pojmovi poistoveñuju. S obzirom na to da su meœunarodni odnosi, socioloãki gledano, odnosi globalnih druãtava, nacija i sve ãto se za çu vezuje, ili iz çe proizlazi, ima izuzetan znaåaj za meœunarodne odnose. Nastanak nacija u Evropi razbio je feudalne druãtvene tvorevine koje su zameçene nizom novih nacionalnih dræava. Ovaj proces formiraça nacija u Evropi predstavÿa jedno od bitnih obeleæja meœunarodnih odnosa XIX i HH veka do Prvog svetskog rata. Borba za nacionalno osloboœeçe porobÿenih naroda Evrope i çihove teæçe za stva-raçem nacionalnih dræava, bitno su uticale na meœunarodne odnose Evrope toga vremena. Proces formiraça nacionalnih dræava u Evropi tekao je jednovremeno s osvajaçima kolonija u svetu. Meœutim, razvitak kapitalizma van Evrope doprineo je razvoju nacionalne svesti i nastajaçu nacija na tlu Azije i Afrike, gde je ovaj proces joãu toku. Isto kao u Evropi i Americi, formiraçe nacija na drugim kontinentima uticao je na kretaçe meœunarodnih odnosa, dekolonizaciju i stvaraçe niza novih nezavisnih dræava koje danas doprinose otklaçaçu zavisnosti, hegemonije i eksploatacije iz meœunarodnih odnosa. Ovaj oåigledni znaåaj nacije u meœunarodnim odnosima zahteva pruåavaçe ove pojave, çeno objaãçeçe i definisaçe. Pokuãaji koji su do danas uåiçeni, s ciÿem da se odredi pojam i sadræina nacije kao oblika druãtvene zajednice, doveli su do formulisaça niza definicija i stavova o naciji. 155

Kapitalizam je isto tako zahtevao viãi stepen jedinstva naroda od ranijih druãtveno-ekonomskih sistema. Oseñaçe i svest o zajedniåkoj pripadnosti, uz novu materijalnu osnovu doprinosi razvoju posebnog psihiåkog odnosa prema druãtvenoj stvarnosti, koji se bitno razlikuje od ranijih faza razvoja druãtvene svesti. Prvo, ovaj proces situiran je na jednom ograniåenom teritorijalnom podruåju razvijenih komunikacija, komplementarne podele rada, koja omoguñuje relativnu samodovoÿnost, a sve je to nastalo u istorijskom toku razvoja kultura, koje se meœusobno razlikuju, ãto doprinosi stvaraçu posebnih nacionalnih karakteristika. I drugo, svi ovi procesi dovode do stvaraça posebnog oblika svesti, koja je bitan elemenat nacije i koji karakteriãe pripadnost svakog poje-dinca datoj naciji. Povezanost nacije i dræave, naciji daje poseban znaåaj u meœunarodnim odnosima, s obzirom na to da je dræava osnovni akter u meœunarodnim odnosima. Nacija, kao oblik druãtva, nastaje iz potrebe za stvaraçem nacionalne dræave koja bi to druãtvo obuhvatila. Upravo dræava kao politiåka organizacija druãtva, kakvo je nacija, obezbeœuje razvoj tog druãtva u uslovima nejednakosti u meœunarodnim odnosima. U uslovima druãtvenog razvoja u kojem se raœa nacija, nastaje i potreba za stvaraçem nacionalne dræave koja ñe tu naciju uvesti u odnose s drugim nacijama. To ne znaåi da ta teæça ka svojoj dræavi ne moæe da se zadovoÿi zajedniåkim æivotom viãe nacija u jednoj dræavi. To je uvek moguñe ukoliko se bitni interesi tih nacija identifikuju s interesima zajedniåke dræave. Opãte je prihvañeno stanoviãte da je federacija ravnopravnih nacija dræavni oblik koji je najpogodniji za ujediçeçe viãe nacija u jednu dræavu. Ovo spajaçe nacija u jednu dræavu ne ukida postojaçe i autentiånost nacija koje se ujediçuju u jednu dræavu. Ovakvim ujediçeçem, nacije nastavÿaju da æive uz oåuvaçe svog identiteta i integriteta, koji se ispoÿava i åuva na razliåite naåine, kako u politiåkom sistemu unutar, tako i na planu meœunarodnih odnosa i spoÿne politike date dræave. Åitava istorija nacije ukazuje na to da su nacija i nacionalna dræava dve pojave åvrsto povezane. Postojaçe naroda bez svoje dræave nije izuzetak u istoriji. Druãtveno-ekonomske formacije u kojima se razvijao narod nisu poznavale odnose koji su zahtevali takav stepen povezanosti kakav je doãao sa razvojem kapitalistiåkih odnosa. Beznaåajne veze izmeœu privredno-naturalnih zajednica nisu mogle stvoriti odnos iz kojeg bi se javila eksploatacija kakva moæe nastati u uslovima robne proizvodçe i ãirih træiãta na kojima deluje zakon vrednosti i automatski stvara odnos u kome razvijeniji eksploatiãe maçe razvijenog. Tako su narodi mogli da æive relativno mirno jedni kraj drugih u istoj dræavi, bez veñeg interesa da se izdvoje u posebne dræave, ili da u zajedniåkoj dræavi utvrde posebne politiåke korektive kojima bi se neutralisala nejednakost iz koje bi mogla da se rodi eksploatacija jednog naroda od drugog. Nacija kao oblik teritorijalnog druãtva, po pravilu, svojstvo izraæava putem zahteva za stvaraçe nacionalne dræave. To je istorijski utvrœena åiçenica koja i u savremenim uslovima nalazi potvrdu u postojeñoj praksi na tlu Azije i Afrike. Ova 156

åiçenica ukazuje na znaåaj nacije za meœunarodne odnose, koji se najneposrednije izraæava u sledeñim vidovima: a. Nacionalna ekonomija. Pod ovim pojmom oznaåava se ekonomska celina relativne samodovoÿnosti koja je osnov samostalnosti postojaça svakog potpunog druãtva. Nacionalna samodovoÿnost je nuæan uslov nastanka i samostalnog æivota nacija, mada se on danas postepeno gubi, poãto savremeni stepen razvoja druãtva vodi prevazilaæeçu nacionalnih granica koje postaju preuske. Ovaj proces vodi integrisaçu nacija ãto je, moglo bi se reñi, poåetak procesa neposrednog ukÿuåivaça åoveka u tokove svetske privrede a time i ÿudskog druãtva u celini. Meœutim, to povezivaçe se odvijalo u jednom krugu u kojem je podela rada bila komplementarna i na pribliæno istom stupçu ekonomske razvijenosti. Povezivaçe te grupe znaåilo je çeno odvajaçe od drugih grupa a to odvajaçe je u osnovi bilo ekonomsko: razliåitost u stepenu razvijenosti koja, uz primenu træiãnih zakona, vodi eksploataciji maçe razvijenog, nacionalna dræava je bila pozvana da ovu eksploataciju spreåi politiåkom zaãtitom ekonomske snage svog proizvoœaåa. Ovo je bila motorna snaga pokreta za nacionalnu nezavisnost i stvaraçe nacionalne dræave. Ovo je i danas jedan od bitnih åinilaca na kome i daçe postoji nacionalna dræava. Na nekim stranama ova dræava pokazuje tendenciju jaåaça a na drugim çena uloga postepeno odumire. b. Teritorijalnost i dræavnost. Ogleda se u fiziåkoj i politiåkoj povezanosti grupe koju åini jedna nacija. Teritorijalni kontinuitet prostiraça jedne nacije je istovremeno i prostor na kome se ãiri nacionalna dræava. Nepodudaraçe ova dva elementa stvaralo je posledice u meœunarodnim odnosima poãto je nacionalna dræava uvek teæila da se proãiri i na delove teritorije na kojoj se prostirala “çena nacija” a koja je mogla pripadati nekoj drugoj dræavi. Na tome su se (a i danas) zasnivali zahtevi za promenama granica ili se istiåu teritorijalne aspiracije prema drugim dræavama, ãto je uvek bio dobar put ka meœunarodnom sukobu. Nacionalna dræava nije samo znaåajna za samostalni druãtveni æivot nacije, veñje ona znaåajna i za samo formiraçe nacije i nacionalne svesti. Dugo postojaçe dræavnosti jedne grupe doprinosi prerastaçu te grupe iz niæih druãtvenih oblika u viãi u naciju. Danas nacionalna dræava ima poseban znaåaj u Aziji i Africi za formiraçe nacije od razliåitih plemenskih i drugih etniåkih grupa nastaçenih na teritoriji jedne dræave. Tu dræava ima ulogu politiåkog i druãtvenog jezgra oko kojeg se vrãi okupÿaçe raznorodnih grupa u jedinstvenu naciju a u otporu eksploatacije i drugim odnosima neravnopravnosti koji dolaze spoÿa od industrijski razvijenog sveta. Najzad, zajedniåka istorija, ratovi, borbe, stradaça, pobede kroz koje prolazi jedna dræava doprinose poveñaçu kohezije druãtvene grupe koju data dræava politiåki organizuje. v. Nacionalna kultura sadræi niz obeleæja ali se pod çom najåeãñe podrazumeva “ona osobina kulture koja se moæe opisati u jednoj dræavi i koja je znaåajna da bi se ta druãtva ne samo razlikovala od drugih, koje imaju drukåiju... kulturu veñi da bi se pomoñu çe shvatilo i objasnilo çeno meœunarodno ponaãaçe.”50 157

Razumÿivo je da su nacionalne kulture razliåite s obzirom na to da nacije æive odvojeno, ograœene ne samo politiåki i ekonomski veñ, ãto je najåeãñi sluåaj, i jeziåkom barijerom. Jezik ima ogroman znaåaj ne samo u kulturnom saobrañaju veñi u samom poimaçu sveta i stvaralaãtvu koje je osnova kulture. Pored jezika i drugi vidovi i elementi kulture ukazuju na te razlike. To se moæe reñi za gotovo sva podruåja kulturnog stvaralaãtva: filozofiju, religiju, obiåaje, moral, umetnost, nauku i dr. Sve ove razlike najpre se ogledaju u razliåitosti etosa kao sistema i hijerarhije vrednosti u svakom druãtvu, koji jedno druãtvo odvaja od drugog i doprinosi çegovim nacionalnim osobenostima. Ove razlike ostavÿaju posledice na politiåko, druãtveno i ekonomsko ureœeçe i pravac razvoja jednog druãtva, ãto sve zajedno utiåe na meœunarodne odnose i veze tog druãtva s drugim druãtvima. g. Uloga nacije u viãenacionalnoj dræavi na planu meœunarodnih odnosa te dræave, ogleda se posebno u procesu odluåivaça pri odreœivaçu spoÿne politike te dræave. I u drugim ustavnim sistemima federativnih dræava postoje razliåiti oblici posrednog ili neposrednog uåeãña federalnih jedinica u meœunarodnim odnosima, bilo preko posebnih nadleænosti pri zakÿuåeçu meœuna-rodnih ugovora (npr. federalna klauzula), bilo neposrednim politiåkim vezama koje federalne jedinice ostvaruju u meœunarodnim odnosima. B. Razvoj nacija Razvoj nacija teåe neravnomerno tako da se u svetu mogu zapaziti neke razlike u ovom procesu koje mogu imati znaåaj za meœunarodne odnose. Nacija se prvo javÿa u Evropi, zatim u Americi i najzad u Aziji i Africi. a. Nacija u Evropi i Americi. Sa razvojem kapitalistiåkih druãtvenih odnosa u Evropi XVII veka, nastala je potreba stvaraça ãirih privrednih podruåja koja bi prerasla feudalnu rascepkanost. Ovaj proces u osnovi æivota evropskih naroda, odvijao se u Zapadnoj Evropi kroz tradicionalne dræavne tvorevine feudalnog tipa faze apsolutizma. U ovim uslovima su veñvekovima razvijene zajedniåka tradicija, kultura, jezik, oseñaçe patriotizma. Ovi procesi u osnovi druãtva dovode do nacionalnog buœeça zajedno sa revolucionarnim pokretima protiv feudalnog sistema vladavine. Velika francuska revolucija 1789. godine sadræi u sebi i nacionalno-revolucionarni karakter, poãto je ona, izmeœu ostalog, istakla i naåelo nacionalne nezavisnosti i slobode. To je u tom istorijskom trenutku bio i vid borbe protiv feudalizma koji je predstavÿao negaciju nacionalne nezavisnosti jer je çegova druãtvena organizacija zasnovana na sasvim drukåijim naåelima. Ideje francuske revolucije nailaze na plodno tlo kod svih evropskih naroda, tako da ubrzo posle çe narastaju revolucionarni pokreti kako na zapadu tako i na istoku Evrope. Meœutim, Napo-leonovi osvajaåki ratovi razbijaju iluzije evropskih naroda da od Francuske mogu oåekivati pomoñu çihovim nastojaçima da se oslobode feudalne potåiçenosti. Zavrãetak Napoleonovih ratova 1815. godine oznaåio
50

str. 52.

V. Dimitrijeviñ, Nacionalna kultura i meœunarodni odnosi, “Meœunarodni problemi”, 4/1974,

158

Veñ1830. godine ponovo ustala i utemÿila prve stubove svoje nezavisnosti. Bosansko-hercegovaåki ustanak 15. Uporedo sa snagama koje su odraæavale opãti nacionalni interes. Srbija je otpoåela borbu za osloboœeçe prvi put 1804. pored ostalih. do kojih dolazi s kapitalizmom. koji je zavrãen pobedom Pruske i ujediçeçem Nemaåke 10. godine. Ubrzo pos-le toga dolazi do nezavisnosti Belgije. godine. godine. Kada je krajem XVII veka doãlo do sukoba ovih interesa ameriåki doseÿenici su se digli na ustanak i osvojili nezavisnost 1776. Tada su Srbija i Crna Gora dobile i formalno priznaçe nezavisnosti. I ova borba za nacionalnu nezavisnost je uvukla druge sile (Francusku i Ãpaniju na strani Amerikanaca). Sve to govori o znaåaju nacionalnih pokreta za osloboœeçe i nezavisnost u meœunarodnim odnosima. Na jugoistoku Evrope. Borba za nacionalno osloboœeçe. Na ovom podruåju pala je Austro-Ugarska posle vekovne vladavine feudalnog tipa. stavila je ovo podruåje u æiæu interesovaça i sukobÿavaça velikih sila. i najzad. pa sve do Prvog svetskog rata. dovodi do ratova za neza-visnost i ujediçeçe 1860. izazvali su ozbiÿne krize u meœunarodnim odnosima Evrope ãto se posebno iskazalo angaæovaçem velikih sila u ovim dogaœajima ãto je dovelo do kongresa Evropskih velikih sila u Berlinu 18. Tako je doãlo do toga da je nezavisnost izvojevana od 159 . koje su svojim uåeãñem u tom ratu htele da sa Engleskom izmire neke svoje dugove. ratovi Srbije i Crne Gore protiv Turske 16-17. Meœutim. Nacionalni pokret na ovom kontinentu nije bio jedinstven po svom sastavu niti po svojim ciÿevima. Borba Srbije i drugih naroda na Balkanu za nezavisnost. tipiåan je primer uloge novih druãtvenih odnosa. godine izbija ustanak u Poÿskoj. i traju do 1826. godine. U ovom revolucionarnom pokretu. godine. u formiraçu nacije i nastajaçu pokreta za nezavisnost. ta etniåka pripadnost nije bila dovoÿna da bi interese Engleske nametnula ame-riåkim kolonijama kao zajedniåke. jer su nacionalni pokreti doveli do povlaåeça Turske carevine sa najveñeg dela Balkanskog poluostrva nakon viãevekovne vladavine. godine. Odnosi izmeœu nemaåkih dræava Pruske i Austrije. Ovaj ustanak je Rusija u krvi uguãila i tako odloæila nezavisnost poÿskom narodu za gotovo ceo vek. U Latinskoj Americi. godine. koja je bila pod feudalnom vlaãñu Ãpanije i Portugalije. Buœeçe nacionalne svesti u Italiji. koju su poveli ameriåki kolonisti 1775. Doãlo je do rata izmeœu Pruske i Austrije. jedno od osnovnih obeleæja meœunarodnih odnosa Evrope je borba za nacionalno osloboœeçe i formiraçe nacionalnih dræava. ãto je Istoånom pitaçu dalo nove dimenzije. Od toga trenutka. Engleska je dræala severnoameriåke prostore kao svoju koloniju u kojoj je stanovniãtvo u najveñoj meri bilo englesko po etniåkoj pripadnosti. godina. nacionalni pokreti za nezavisnost poåiçu 1810. sadræana su i bitna obeleæja borbe za nacionalnu nezavisnost po-robÿenih naroda. uåestvovale su i snage kojima je prvenstveni ciÿ bio oåuvaçe sopstvenih feudalnih privilegija ali bez ãpanskog sizerenstva. revolucionarna 1“8. da bi posle poraza Prvog ustanka 1813.je privremeni poraz u borbi protiv feudalizma. go-dine. u tom vremenu se takoœe pogorãavaju zbog zahteva nemaåkih dræava van Austrije da se ujedine i odvoje politiåki od Austrije. veñ1815.

stavio je ovu pod kolonijalnu vlast SAD. str. Stojanoviñ. Otpor prema takvom mestu u podeli rada. smatraju uglavnom da u Aziji i Africi nije moguñe nañi formirane nacije. Ono ãto je sigurno je to da u tim zemÿama postoje znaåajna nacionalna jezgra u kojima se vrãi proces pretapaça razliåitih oblika svesti (npr. zavisnosti karakteristiåne za epohu imperijalizma sa kojom se te zemÿe i danas nose u procesu borbe za punu nezavisnost. nav. Nacija u Aziji i Africi. rodio je prve klice objediçavaça na osnovu otpora takvoj eksploataciji. ne moæe se sasvim jednostavno ustanoviti. Rat sa Ãpanijom 1899. Nacionalizam kao oblik ideoloãke svesti. Ekonomska osnova buœeça nacionalne svesti kolonijalnih naro-da je drukåija od one koja je postojala u Evropi u vreme formiraça nacije. plemenske) u nacionalnu svest.Ãpanije.52 v. 160 . 1903. Ono ãto je znaåajno za prouåavaçe meœunarodnih odnosa. zbog svojih posebnih sadræaja. Ubrzo po sticaçu nezavisnosti. koji nastaje s nastankom nacija. kao za podruåje bogato sirovinama i træiãte pogodno za plasman industrijskih proizvoda. istiskujuñi Englesku i Francusku s ovog podruåja. Da li su u ovim zemÿama veñformirane nacije ili ne. a naroåito u drugoj polovini 20. politiåka organizovanost u toj borbi. Francuska i SAD. kada su te dræave nezavisni ålanovi meœunarodne zajednice. delo. neznatno modifikovan. je utvrœivaçe postojaça snaga. Meœutim. postojaçe nacije je najsigurniji pokazateÿ postojaça takvog stepena svesti i druãtvene organizovanosti otpora stranom osvajaåu. ostavÿa posebne posledice na meœunarodne odnose. za “osloboœeçe” Kube. str. godine SAD su organizovale odvajaçe Paname od Kolumbije da bi dobile koncesije Panamskog kanala. ali je ostao stari druãtveni poredak. i takvom poloæaju u odnosu na kapitalizam stranih osvajaåa. Od vremena Monroove doktrine (1823. koji im je nametnuo imperijalizam u kapitalistiåkoj podeli rada svetskog kapitalistiåkog sistema. delo. 52 R. Sve je to dovelo do novog tipa zavisnosti zemaÿa Latinske Amerike. SAD poåiçu sve viãe da se uvlaåe u privredu zemaÿa Latinske Amerike. svedoci smo da ti narodi sasvim jasno u svojim spoÿnim odnosima izraæavaju stepen druãtvenog razvoja istovetnog s onim koji se sreñe kod dræava koje su nesumçivo nacionalne dræave. i da u spoÿnopolitiåkom ponaãaçu ove zemÿe u najveñoj meri zauzimaju stavove koji su oåigledno posledica sagledavaça nacionalnih interesa.). 71 76. Prirodno. preuve-liåava vrednost sopstvene nacije a obezvreœuje druge nacije te åini 51 R.51 b. veñu eksploatisanom poloæaju tih naroda. Otpor i borba protiv kolonizatora. On sadræi u sebi nacionalnu iskÿuåivost i ãovinistiåki odnos prema drugim nacijama. Teoretiåari koji polaze od kriterijuma koji vaæe za evropske nacije. Stojanoviñ. 37-71. Ona ne leæi u procesu stvaraça unutraãçeg træiãta ãireg i ujediçenog. nav. veka. çihovo ponaãaçe u meœunarodnim odnosima nesumçivo je odraz nacionalne politike nezavisnosti tih naroda. koje mogu biti kadre da politiåki poveæu ove narode u zajedniåkoj akciji prema pretçi i ugroæavaçu spoÿa. za zemÿe Latinske Amerike su se zainteresovale velike sile Engleska. i sada.

ãto oteæava razvoj meœunarodnih odnosa a i razvoj same nacije. str. a iza çih su se krile osvajaåke teæçe. Destruktivnost i krvoloånost koje su zahvatale verske. Ovo prenoãeçe liåne narcisoidnosti na grupnu najåeãñe je posledica bedne uloge date individue u druãtvu ili profesiji. “Moja nacija najveña” ãto moæe da dobije i patriotski prizvuk. nacionalizam su posebno negovali i razvijali slojevi koji su patriotska oseñaça naroda æeleli da iskoriste za agresivne ciÿeve prema drugim narodima. razvija i neguje nacionalne mitove s ciÿem skrivaça klasnih suprotnosti u datom druãtvu. od kojih je najblaæe staçe narcisoidnosti. 38. nav. Sa nacionalistiåkim predstavama pojedinac svoju narcisoidnost prenosi na åitavu grupu kojoj pripada. 53mora biti razdvojen od nacionalne svesti kao oseñaça pripadnosti jednoj zajednici. delo. koji je samo u kratkom vremenu bio vezan s “demokratskom tradicijom revolucionarnog patriotizma i nacionalnog suvereniteta”. str. objektivno neobjaãçivih momenata iz odnosa druãtvenih grupa. imperijalizam i hegemonizam. on sadræi teæçu ka nacionalnoj zatvorenosti u ekonomskom i kulturnom smislu. agresivnu spoÿnu politiku. “Ja najboÿi”. bez osporavaça ili omalovaæavaça drugih nacija. koja uz postojaçe objektivnih okolnosti koje dovode do sukoba. U uslovima æivota graœanskog druãtva. Naroåito velika opasnost koju nacionalizam sadræi za meœunarodne odnose je u tome ãto on moæe da bude veãtaåki izazvan (ãto najåeãñe i jeste) od “ideologa” i “voœa” nacije. etniåke ili nacionalne grupe u sukobu.idejnu osnovu za razvoj i negovaçe nacionalnih predrasuda. ãto se åesto åinilo u psiholoãkim pripremama masa za rat ili zavojevaåku. kulturni i ekonomski ekspanzionizam. pa u veliåaçu svoje nacije vidi i sebe u boÿem svetlu. åesto su sluæile kao potvrda shvataça o åoveku kao ubici po samoj svojoj prirodi. razvoja i odbrane nacionalne dræave i svih çenih vrednosti. jer dosadaãça istraæivaça ukazuju na to da niz iracionalnih. Ove snage su najåeãñe svoje uske klasne ili grupne interese proglaãavale za nacionalne. Œ orœeviñ. meça i prenosi na svoju naciju preko tvrdçi “Moja nacija najboÿa”. On se danas u psihologiji åesto poistoveñuje s nekim patoloãkim staçima duha. izazivaju staça. 26-30. 53 J.54Nacionalizmu se upravo mora pokloniti paæça zbog çegove iracionalne suãtine. O nacionalizmu. taj sukob pretvaraju u monstruozni masakr koji se ne moæe objasniti racionalnim razlozima. koja ukÿuåuje u sebi potrebu izgradçe. negujuñi pri tom ãovinizam i mræçu prema drugim narodima. Nacionalizam. 161 . Osim ovih negativnih obeleæja na-cionalizam je u jednom kratkom vremenskom periodu imao pozitivnu ulogu u razvijaçu nacionalne svesti masa u borbi za nacionalno osloboœeçe jednog naroda. pa åak ni osvetom ili odmazdom kao posledicama niskih strasti åoveka. Fromm. Na taj naåin on svoje tvrdçe “Ja najveñi”. problem”. “Meœunarodni 54 E. najzad. Nacionalizam se danas najåeãñe izraæava putem iracionalnih predstava o vrednostima sopstvene nacije. 3/1973. Od nacionalizma treba odvojiti patriotizam koji razvija odanost prema svojoj naciji i dræavi i çenim vrednostima.

162 . Åak i svaka faza razvitka jednog od druãtveno-ekonomskih sistema dræava. jer u çoj nastaju protivreånosti åije reãavaçe åesto mora da preœe dræavne granice. Zbog toga je u prouåavaçu meœunarodnih odnosa neophodno posvetiti paæçu unutraãçoj druãtvenoj i ekonomskoj strukturi dræava koje. u drugoj fazi. nakon åega nastupa faza izgradçe centralne dræavne vlasti. åime u meœunarodnom prostoru izaziva odgovarajuñe posledice. drukåiji je odnos i prema dræavnom suverenitetu. jer se izmeœu takvih dræava razvijaju posebni oblici odnosa koji u svojoj suãtini sadræe bitne razlike prema odnosima izmeœu dræava sa istim druãtveno-ekonomskim sistemima. Takoœe. U prvoj fazi priznaje se vrhovna papska vlast. Drukåiji je odnos izmeœu dræava ranofeudalnog perioda. ãto od feudalnih dræava stvara znatno åvrãñe dræavne celine. Druãtveno-ekonomski sistem Spoÿna politika dræava je produæeçe unutraãçe politike koja se u meœunarodnom prostoru prilagoœava konstelaciji meœuna-rodnih odnosa. Unutraãça druãtveno-ekonomska struktura dræave doprinosi odreœivaçu stepena i oblika meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima. Veoma je znaåajno za meœunarodne odnose da li jedna dræava ima slobodno træiãte ili se ono kontroliãe u veñoj ili maçoj meri. hegemoniji i imperijalizmu. Zatim. teæçi ka monopolizmu u svetskim razmerama. Druãtveno-ekonomski i politiåki sistem dræava A. i dræava u fazi apsolutizma feudalnog tipa. bez sumçe. Stepen uåeãña dræave u privrednom æivotu zemÿe moæe ukazati na tendencije te dræave u meœunarodnim ekonomskim odnosima.4. Razvoj protivreånosti jednog ekonomskog sistema je znaåajan za razvoj meœunarodnih ekonomskih odnosa jer iz çih izrastaju bitni elementi koji karakteriãu odnos date dræave prema drugim dræavama. izaziva promene u odnosima izmeœu çih. U prvoj nije bilo niãta neobiåno ako bi se jedan deo teritorije dræave dao u miraz uz ñerku koja se udaje za vladara druge dræave. Ta razliåitost se vidi u nizu sluåajeva. ãto moæe sluæiti kao pokazateÿ pravaca kretaça interesa i çihovog suåeÿavaça u meœunarodnom prostoru s interesima drugih dræava. One doprinose raœaçu antagonizama u svetskim odnosima. putem dræavne intervencije. Postojaçe dræava sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima stvara posebno staçe u meœunarodnim odnosima. a kasnije. da li u ekonomskoj strukturi preovlaœuje monopolska privreda ili liberalna ili dræavno-kapitalistiåka. Druãtveno-ekonomska struktura je znaåajan åinilac u meœunarodnim odnosima. Istorijskim pregledom meœunarodnih odnosa nije teãko da se zapaze razlike u odnosima izmeœu dræava u antiåkom dobu ili feudalizmu. utiåu na çihovo spoÿnopolitiåko ponaãaçe. preovlaœuje borba protiv ove vlasti koja dovodi do çenog ruãeça. Odnos prema dræavnoj teritoriji u prvoj fazi je drukåiji nego u drugoj. Za ocenu moguñnosti razvoja odnosa izmeœu dræava sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima. u kome je preovlaœivala veoma rascepkana struktura feudalizma.

To je bio prvi udarac naåinu razreãavaça sopstvenih protivreånosti imperijalizma putem osvajaça. Uzrok ovome treba traæiti na obe strane: “Stare dræave”. izdvajaçe jedne velike zemÿe iz stvorenog sistema meœunarodnih odnosa u epohi imperijalizma. te teæi da i u drugim dræavama doœe do revolucionarnih promena. s obzirom na to da na tu priliku mogu uticati razliåiti druãtveni slojevi koji imaju razliåitu ideologiju. U takvim uslovima vladajuña klasa u potpunosti identifikuje svoj interes s dræavnim interesom. Stoga se svaka politika. Najboÿi primer razvoja odnosa ove vrste jeste odnos feudalne Evrope prema revolucionarnoj Francuskoj posle 1789. kao klasne organizacije u kojima je na vlasti klasa koja je u novoj dræavi svrgnuta sa vlasti. iz kojeg bi se mogle izvuñi koristi koje se iz meœunarodnih odnosa oåekuju. nailazi na prepreke u svom razvoju jer teãko moæe da ostvari sistem odnosa sa dræavama zastarele druãtveno-ekonomske strukture. istorijski gledano. iracionalni odnos prema stvarnosti i kao takva moæe delovati samostalno u razliåitim pravcima politiåke delatnsti ÿudi. nova dræava. jer çegovo postojaçe ugroæava klasne pozicije vladajuñe klase u staroj dræavi. kako s jedne tako i s druge strane. u kojima je dolazilo do smene druãtveno-ekonomskih sistema. ne moæe razumeti bez sagledavaça uloge ideologije u çoj. B. poåevãi od propagande. je neminovan. Pored toga ideologija oznaåava i odreœeni sistem miãÿeça jednog druãtva. S druge strane. teæe da sruãe novi poredak. druãtvenih klasa i slojeva. radi åega koristi mnoga sredstva. redovno je nastajao sukob izmeœu druãtveno-ekonomskog sistema i dræava u kojima je doãlo do revolucionarnog preobraæaja. S obzirom na to da ideologija takoœe obuhvata u sebi sistem pogleda na svet i ukupnost ciÿeva. Ideologija Dati druãtveno-ekonomski sistem omoguñuje nastajaçe ideoloãkih oblika svesti koja sadræi posebnu projekciju stvarnosti. koja je revolucijom doãla na vlast. Ideologija je u svojoj suãtini iskrivÿeni. kako bi se mogle izvuñi neke determinante koje te odnose odreœuju. Nova klasa na vlasti u tome vidi opasnost za svoj razvoj. Nastanak prve socijalistiåke zemÿe posle Prvog svetskog rata znaåio je. godine i Napoleonovi ratovi voœeni s ciÿem osloboœeça naroda Evrope od feudalizma. razvoj tehnologije postepeno naruãava mehanizam svetske privrede nastao u imperijalizmu.neophodno je poznavati niz åiçenica koje karakteriãu sisteme u pitaçu. pa preko subverzivnih aktivnosti do otvorenog oruæanog napada. To je bio prvi signal da osnovna protivreånost imperijalizma viãe ne moæe biti otklaçana izvozom kapitala. s obzirom na to da su interesi takvih dræava iskÿuåivi te ih je nemoguñe dovesti u sklad. a u stvari radi podreœivaça Evrope interesima francuske klase. U istorijskim razdobÿima. te je sukob s novom re-volucionarnom dræavom neminovan oblik odnosa (sukob ne znaåi samo oruæani sukob). pa i meœunarodna. vrednosnih sudova i normi dru-ãtvenog po163 . istovremeno. Sukob u takvoj konstelaciji odnosa. zbog meœuzavisnosti na meœunarodnom planu. ruãeçem ravnoteæe izmeœu uåeãña industrijske i sirovinske proizvodçe na svetskom træiãtu. S druge strane.

dovoœeçem do krajnosti predstave o stvarnosti na jednoj i na drugoj strani. U takvim uslovima. pravila o verskoj netoleranciji su i ranije krãena u vreme kada je bila nuæna saradça Pape sa Vizantijom u zajedniåkoj borbi protiv Turske. Posebno je pitaçe uloga i znaåaj religioznih organizacija u meœunarodnim odnosima. Uostalom. ako je reå o internacionalnoj verskoj organizaciji. ãto je ideologiji davalo naroåiti znaåaj u meœunarodnim odnosima. meœutim. U ranijim epohama ÿudske istorije za odnose dræava veliki znaåaj je imala religija. Isto tako. Osim toga. ponaãaçe jedne dræave uvek na odreœeni naåin sadræi obeleæja ideologije vladajuñih slojeva date dræave. koji su proizlazili iz meœuzavisnosti datog trenutka. åije funkcionisaçe je postajalo sve znaåajnije za odnose evropskih dræava. u kojima je dolazilo do smene druãtvenoekonomskih sistema. Meœutim. protestanti. Odnosi dræava u Evropi u sredçem veku nose obeleæje religioznih sukoba i ratova. i danas se ne moæe zanemariti uloga i znaåaj religije u meœunarodnim odnosima. Ali i pored toga ne moæe se zanemariti uticaj religije na meœunarodne odnose. nisu priznavale legitimitet vlasti u dræavama u kojima su na vlasti bili “ãizmatici” tj. sigurno. katoliåke dræave su bile prinuœene da priznaju legitimitet tih dræava. sa jaåaçem protestantskih dræava Engleske i Holandije i nakon iscrpÿujuñih verskih ratova u Evropi. kojim je zavrãen Tridesetogodiãçi verski rat u Evropi. Tu viãe nije reå samo o religiji. Katoliåka crkva). ili kasnije. ostavÿa naroåito znaåajne posledice u revolucionarnim vremenima. mræçu sa æeÿom da se silom uguãi suprotna ideologija. U ovom smislu. koje su sledile versku netoleranciju proglaãenu od Vatikana. uspostavÿena je ravnopravnost vera u Evropi. Protiv ovih dræava rat je smatran kao poli-cijska mera protiv pobuçenika i prema pobeœenom su mogle biti primeçene mere inkvizicije. Ova smena je uvek prañena oãtrom politiåkom borbom. Meœusobna iskÿuåivost dva sistema u ideoloãkoj sferi. graœanskim i meœunarodnim ratovima. Najblaæi je. znaåajna uloga ovih organizacija ogleda se u velikim moguñnostima propagande i vrãeça uticaja na narodne mase u velikom broju zemaÿa. Katoliåke dræave. Ideologija. onaj koji se vrãi putem pritiska na odgovarajuñe vlade da u meœunarodnim odnosima zauzimaju odreœene stavove. kao jedan od oblika ideoloãke svesti. kao åinilac u meœunarodnim odnosima. 164 . Posle Vestfalskog mira 1648. iza verskih sukoba uvek su postojali jasni interesi dræava. Ona je naroåito znaåajna u mobilizaciji masa i stvaraçu neprijateÿskih oseñaça prema druãtvenim grupama druge religije. godine. pravoslavni.naãaça. koja moæe biti upotrebÿena i u meœunarodnim odnosima na razliåite naåine. Uostalom. veño velikoj politiåkoj i ekonomskoj moñi ovih organizacija (npr. Verska iskÿuåivost i netolerancija onemoguñavali su uspostavÿaçe normalnih odnosa izmeœu dræava razliåitih religija. ideoloãka svest moæe da deluje vrlo razorno u odnosima dræava stare i nove ideologije. pravila o zabrani svake tolerancije protestantizma nisu smetale Francuskoj da uspostavi mirne odnose sa Engleskom onda kada je to obostrani interes zah-tevao. Iza ove ravnopravnosti. usta-novÿena je ravnoteæa snaga u Evropi. u tim trenucima moæe da pospeãi iracionalne impulse ponaãaça.

redovno predstavÿa napredno usmerenu svest. da bi u nekom drugom saraœivale. dobar je primer kao. i devijantni razvoj socijalizma u SSSR. te se çoj suprotstavÿa ideologija koja æeli da druãtvene tokove vrati unazad. Nije redak sluåaj da se u meœunarodnim odnosima sukobÿavaju dræave iste ideologije (u osnovi iste) a da saraœuju dræave sa suprotnim. To takoœe dokazuje da ideologija nije bitni åinilac koji determiniãe odnose izmeœu dræava. Treba takoœe napomenuti da je netaåna podela dræava po ideologijama. To nije bez znaåaja u meœunarodnim odnosima. moæe se smatrati da ideologija doprinosi stvaraçu odreœene konstelacije meœunarodnih odnosa. s obzirom na ulogu datih grupa u procesu odluåivaça o spoÿnoj politici dræava.). Ona naroåito doprinosi politiåkom grupisaçu dræava. To ne znaåi da jedna napredna ideologija ostaje to za veåita vremena. ili åak moæe da u samim tokovima revolucionarnog preobraæaja druãtva poprimi reakcionarna obeleæja (nacionalizam. pa åak i interesima socijalizma uopãte. uostalom. da ideologija ne moæe prevagnuti nad drugim åiniocima koji u biti odreœuju interese dræava u meœunarodnim odnosima. Isto tako. bratstva i jednakosti do teæçe ka osvajaçima. jer se u uslovima postojaça jednog druãtveno-ekonoms165 . ãto moæe da dovede do ozbiÿnih podela unutar meœunarodne zajednice. Iz svih ovih razloga. Tako nije moguñe zanemariti snagu meœunarodnog radniåkog pokreta i çegov uticaj u svakoj zemÿi na ponaãaçe te zemÿe u meœunarodnim odnosima. Politiåki sistem dræava Iz veñanaliziranih odnosa proizlazi znaåaj politiåke orga-nizacije i druãtvenopolitiåkog sistema dræava. npr. S druge strane. tokom kojeg je doãlo do izdvajaça jednog vladajuñeg sloja. Razvoj francuske revolucije i çeno skretaçe od ideje slobode. ako ne iskÿuåivim ideologijama. Odnosno. Najboÿi primer za to je Drugi svetski rat u kome su se na jednoj strani naãle socijalistiåke i kapitalistiåke dræave kao saveznici. Savremena potreba svetske podele rada nesumçivo doprinosi sve izrazitijem probijaçu odnosa saradçe namesto hladnog rata. veñda oblici odnosa izmeœu çih zavise od drugih åinilaca. jer su ideologije univerzalne i unutar jedne dræave mogu se zapaziti grupe koje imaju razliåite ideologije. Za takav razvoj se moæe navesti mnogo primera iz istorije.Ideologija koja nastaje s revolucionarnim preobraæajem druãtva. B. koji je do juåe bio vladajuñi oblik odnosa izmeœu dræava sa razliåitim ideologijama. a na prvom mestu od oblika i stepena ekonomske meœuzavisnosti datog trenutka. koji nameñe svoju ideologiju åitavom druãtvu a svoje interese proglaãava opãtim dræavnim interesima. vrlo je åest sluåaj da se iza ideoloãkih sukoba kriju sukobi interesa dræava vezanih za ekonomsku ili druge vrste meœuzavisnosti. koje mogu onemo-guñavati razvoj procesa saradçe a pospeãivati sukobe u meœunarodnim odnosima. neophodno je napomenuti. protiv grupe kapitalistiåkih zemaÿa. dræave sa razliåitim ideologijama u jednom trenutku mogu biti u oãtrim sukobima (kada se ideologija stavÿa u prvi plan propagandnog delovaça). Ona moæe postati reakcionarna.

Razliåiti procesi u razreãavaçu osnovnih protivreånosti unutar jednog druãtva doprinose nastajaçu razliåitih oblika politiåkog organizovaça datog druãtva. U ovim dræavama ekstremne druãtvene grupe politiåki organizovane uzele su vlast u jednom broju zemaÿa. koja se u meœunarodnim odnosima ispoÿila u ekspanzionizmu i agresivnosti. Paris. mesto druãtvenih slojeva i klasa. putem kojih se vladari i doglavnici bogate pÿaåkajuñi susede. proces politiåke borbe ima demokratske forme. kroz proces odluåivaça o spoÿnopolitiåkim akcijama moæe ozbiÿno do-prineti razvoju razliåitih oblika odnosa. U takvom politiåkom sistemu postoji mnogo viãe moguñnosti za donoãeçe odluka nezavisno od ãirih druãtvenih interesa a u interesu grupe na vlasti. zapaæa se da je pored neposrednog uticaja organizacije vlasti na ove odnose. druãtveni slojevi.55 U analizi uloge i znaåaja politiåkog sistema dræava za meœunarodne odnose. te se ceo proces stvaraça politike odvija u uskom krugu. La guerre. ãto sa svoje strane. postojaçe interesnih grupa i çihov uticaj u politici date dræave. maçe povoÿni ili nepovoÿni. Interesantno je navesti da su i antropoloãka istraæivaça naãla sliåne veze izmeœu oblika politiåke organizacije druãtva i ponaãaça prema drugim druãtvima. ratovi postaju sastavni deo æivota ovih druãtava. proces odluåivaça ukÿuåuje ãiri krug druãtvene strukture. koji predstavÿaju nosioce ekstremnih poli-tiåkih stavova. uloga masa u sistemu. Potvrdu ovakvog stava moæemo nañi u mnogim primerima iz istorije a najnoviji je sluåaj s nastankom faãistiåkih dræava posle Prvog svetskog rata. u Istoånoj Africi. pokazala su da u Gabonu i Gorçem Nigeru.kog sistema ili postojaça razliåitih druãtveno-ekonomskih sistema javÿaju razliåiti dru-ãtveno-politiåki sistemi. tako i izmeœu dræava u kojima su ove strukture jednake. gde je veñbila ustrojena apsolutna monarhija. str. ãto je dovelo do Drugog svetskog rata. 166 . unutraãçe i spoÿne politiåke nestabilnosti. Takvi druãtveni slojevi najåeãñe ne dozvoÿavaju razvoj demokratskih oblika odluåivaça. 70. te od prirode tih interesa u najveñoj meri zavisi i stav te zemÿe u meœunarodnim odnosima. Sasvim je razumÿivo da u procesu odluåivaça u spoÿnoj politici interesi ove grupe dolaze u prvi plan. kako izmeœu dræava u kojima su ove strukture razliåite. U Italiji i Nemaåkoj su one naroåito doãle do izraæaja svojom nacionalistiåkom i rasistiåkom politikom. u kojima su monarhije bile ograniåene pravima saveta staraca i u kojima su monarsi bili birani opãtim pravom glasa. Meœutim. Ovde se ima u vidu 55 Ch. Unutar jednog druãtva mogu se nañi razliåiti uslovi za otklaçaçe druãtvenih protivreånosti koji mogu biti povoÿni. ãto u veñoj meri doprinosi veñem stepenu odgovornosti i u samoj spoÿnoj politici. rat predstavÿa izuzetak u odnosima sa drugim plemenima. unutar kojeg. 1895. Letourneau. imaju viãe uslova za uspeh u politiåkoj borbi za vlast. Istraæivaça koja su vrãena u Africi u XIX veku. organizacija vlasti. Obiåno se moæe smatrati da u jednom druãtvu u kome ima maçe kriznih elemenata u druãtveno-ekonomskoj strukturi. U uslovima ekonomskih i druãtvenih kriza. posebno znaåajan uticaj politiåke strukture druãtva date dræave.

pa i svrgavaça s vlasti te grupacije.uloga druãtvenih klasa. Politiåke partije su organizacije kojima je ciÿ da u politiåkoj borbi osvoje politiåku vlast u jednoj zemÿi. grupisaça dræava. Dolaskom na vlast normalno je oåekivati da ñe ta partija slediti svoj program. raznih drugih interesnih grupa ili grupa za pritisak. marta vojnim puåem svrgnuta s vlasti jedna grupacija jer je zanemarila sve druge interese sem svojih sopstvenih. Pre nastanka dræave. sa kojom meœunarodni odnosi nastaju onakvi kakvi su nam poznati u åitavoj istoriji ÿudskog druãtva. politiåkih partija. Druãtvene klase. interesnih grupa i svih drugih politiåkih åinilaca u jednoj dræavi. Razumÿivo je da interesi tih grupa mogu biti razliåiti na meœunarodnom planu i da naåin çihovog zadovoÿavaça takoœe moæe biti razliåit. Razumÿivo je da se programi tih politiåkih partija razlikuju i da te razlike obuhvataju i çihov program spoÿnopolitiåkog delovaça. b. ravnoteæa snaga i drugi politiåki sistemi bez kojih se ne mogu zamisliti meœunarodni odnosi. kada se analizira moguñe ponaãaçe jedne dræave. bilo neposrednim ukÿuåeçem u meœunarodni æivot (vidi subjekte) bio delovaçem unutar politiåkog sistema vlasti u procesu odluåivaça u pitaçima spoÿne politike i meœunarodnih odnosa. klasne svesti politiåkih organizacija. a. verske grupe. odnosi izmeœu teritorijalizovanih besklasnih druãtava predstavÿaju embrionalni oblik meœunarodnih odnosa u kome se javÿaju samo prvobitni oblici meœunarodnosti. uglavnom se moæe reñi. Moæemo razlikovati dve vrste grupa za pritisak ili interesnih grupa: jedne su one koje postoje unutar dræava i deluju na dræavnu vlast. koji imaju znaåaja za meœunarodne odnose. vojnih krugova. u meœunarodnim odnosima moæemo otkriti sve one politiåke procese koji karakteriãu ove odnose. Ovo se mora imati u vidu zbog toga ãto se u sluåaju grubog podreœivaça dræavnih interesa interesima grupe na vlasti. Politiåka struktura. U nekim partijama preovladavaju snage kojima su viãe u interesu procesi sukoba. udruæeça i dr. moæe oåekivati otpor drugih grupacija. U politiåkoj strukturi dræava åesto je moguñe zapaziti postojaçe znaåajnih interesnih grupa ili grupa za pritisak. politiåkih partija itd. Ovim grupama nije ciÿ da doœu na vlast u jednoj zemÿi veñda preko vlasti deluju na ostvareçe svojih interesa. Pojava druãtvenih klasa dovodi do stvaraça dræave. Politika sile kao institucionalizovani oblik odnosa (organizovana vojna sila) i institucionalizovani odnosi saradçe (diplomatija). zbog toga se mora voditi raåuna o programu i socijalnom sastavu poli-tiåke partije na vlasti. vojni krugovi. Pod politiåkom strukturom se podrazumeva splet klasnih odnosa. drugih druãtvenih slojeva. raznih korporacija. koji ova druãtva uvodi u meœusobne odnose. a u drugim. U 167 . Od prirode interesa i naåina na koji se oni mogu ostvariti u meœunarodnim odnosima moæemo razlikovati pravac politiåkog delovaça date grupe. nastaju tek sa pojavom dræave. To su. privredne korporacije. druge su one grupe koje imaju internacionalni znaåaj i åije je prostiraçe internacionalno. kojima viãe odgovara meœunarodna saradça. Takav primer se moæe nañi i u naãoj skoraãçoj istoriji. kada je 27. Tek sa stvaraçem dræave..

uz neophodne uslove ekonomske prirode. meœunarodne sindikate.57 Razvoj tehnologije omoguñio je da nivo druãtvenog razvoja bude podloæan promenama koje ne zavise samo od prirodnih bogatstava kojim dato druãtvo raspolaæe. Na taj naåin nivo tehnologije doprinosi mestu i ulozi jedne zemÿe u meœunarodnim ekonomskim odnosima. mogu postiñi visok ekonomski rast. predstavÿa uslov.. meœunarodne kompanije. INC. Nivo tehnoloãkog razvoja zavisi od niza åinilaca.56 Razotkrivaçe postojaça i delovaça ovih grupa unutar politiåke strukture i politiåkog sistema dræava ima veliki znaåaj u analizi meœunarodnih odnosa jer je ponaãaçe dræava u çima vrlo åesto pod najveñim uticajem upravo ovih grupa. 1961. 44. jer za razliku od prirodnih uslova. åime je postepeno poåeo da se oslobaœa gotovo iskÿuåive zavisnosti od prirodnih izvora. Tamna strana napretka Meynaud. Zato danas svaka dræava ulaæe velika sredstva u nauåna istraæivaça. meœunarodne crkve-ne organizacije. Plano. Rinehart and Winston. åovek je uspeo da u datim prirodnim uslovima stvori nova sredstva za proizvodçu i nove proizvode. ona danas pruæa “moguñnost kontrole ponaãaça usaœivaçem elektroda u mozak. Proces modernizacije u savremenom svetu ukÿuåuje i prenos tehniåkih znaça od strane razvijenih zemaÿa zemÿama u razvoju”. Razvojem nauke. Ono na åemu se zasnivala ta nova åovekova moñjeste tehnologija kao materijalizovani vid nauånih dostignuña. Zbog toga se danas doãlo dotle da se svakih sedam godina udvostruåuje obim nauånih istraæivaça u svetu. kako za razvoj tehnologije tako i za çenu primenu. Pored neophodnosti za druãtveni razvoj i ogromnih pozitivnih rezultata do kojih je nauka doãla. te na svetskom træiãtu imati konkurentsku sposobnost. 57 168 . The international Relations Dictionary. 56 J. New York. str. stvaraçe psiholoãki osiromaãenih liånosti. tehnoloãki razvoj je promenÿiv. Nivo tehnologije zavisi uglavnom od istraæivaça i razvoja (R & D) tj.. Olton. kao ãto je na prvom mestu druãtvena sredina u kojoj ÿudska kreativnost moæe da doœe najviãe do izraæaja. razvoj nauke i tehnologije ima danas i svoju negativnu stranu. “Tehnologija je primena nauånih znaça i veãtina u reãavaçu problema na poÿu neposredne industrijske primene. R. usvajaça novih fundamentalnih znaça i çihove primene u inovacijama. C. (vidi: subjekti). Do ove revolucije ekonomska snaga jednog druãtva bila je u velikoj meri vezana za prirodna bogatstva tla na kome je to druãtvo bilo nastaçeno. Druãtveni sistem koji je kadar da prihvati nova znaça i da im omoguñi primenu u privredi zemÿe. Tehnologija Prva industrijska revolucija otvara novu eru u razvoju ÿudskog druãtva postepenim oslobaœaçem åoveka od prirode. Holt. meœunarodne humanitarne organizacije i dr. Na taj naåin se postiæe to da i druãtva koja naseÿavaju teritoriju koja je siromaãna u prirodnim izvorima. Les groupes de pression internationaux. Meœutim. koji su uglavnom stalni. Lausanne. 1959. J.ove grupe moæemo ubrojati meœunarodna udruæeça politiåkih partija. 5.

Razvoj tehnologije poremetio je tradicionalnu podelu rada koja se zasnivala na razlikama u proizvodçi. Ove razlike najåeãñe su uzroci odnosa zavisnosti na ekonomskom poÿu. One dræave koje poseduju viãi nivo tehnoloãkih znaça. koji danas u nizu finalnih proizvoda zameçuju prirodne sirovine. Ovo kretaçe tehnologije izmeœu dræava odvija se na viãe naåina: bilo uvozom i izvozom roba. zagaœeça åovekove okoline. Promene koje su nastale u naoruæaçu. O uticaju savremenog razvoja tehnologije na naoruæaçe govori se posebno kod izlagaça strateãkog åinioca. delo. ãto je uvek dobra osnova za stvaraçe odnosa hegemonije i imperijalizma.hemije je i fantastiåna sposobnost åoveka da iznalazi sve efikasnija sredstva za ubijaçe drugih ÿudi. saobrañaju. nav. åiçenica je da nijedna zemÿa.”58 Iz tih razloga pogreãna je svaka tehnokratska fetiãizacija uloge nauke i tehnologije u druãtvu i zanemarivaçe drugih åinilaca i uslova za puni druãtveni razvoj. Peåujliñ. ãto se naroåito postiglo sa pronalaskom sintetiåkih elemenata. razvoj industrije je bio åvrsto vezan za prirodne sirovine. prenosa tehnologije iz jedne u drugu zemÿu. tehnologija doprinosi stvaraçu i produbÿivaçu razlika izmeœu dræava. i u svaku od çih uneo promene i u meœunarodnim odnosima. 41. Istovremeno. su i ekonomski razvijenije i obrnuto. S druge strane. S obzirom na to da se geografska raspodela sirovina nije poklapala s geografskim rasporedom industrije. Iz tih razloga. univerzalizacije svakog sukoba itd.. Razvoj tehnologije je omoguñio industrijsku proizvodçu i onih proizvoda za koje dotiåna zemÿa nema prirodnih sirovina. patenata i industrijske opreme. one stvaraju do sada neviœene opasnosti od ratnih razaraça. ãto bitno odreœuje meœuna-rodne odnose u celini. razvoju meœunarodnih nauånih i kulturnih veza i saradçe. ma kako velika i moñna bila. kapitala ili direktnom razmenom rezultata nauånih istraæivaça putem prodaje licenci. stvorena je visoka i åvrsta meœuzavisnost izmeœu industrijskih 58 M. doprinose sveopãtoj integraciji i povezivaçu sveta. ne moæe biti apsolutno samodovoÿna u razvoju nauke.. Ovde ñe biti reåi o uticaju tehnologije na razvoj meœunarodne podele rada. Meœunarodna podela rada Uloga tehnologije u daÿem razvoju meœunarodne podele rada odvija se na dva osnovna naåina: a. S obzirom na nesumçiv znaåaj tehnoloãkog znaça u razvoju proizvodnih snaga svakog druãtva. Tako je razvoj tehnologije uneo revolucionarne promene u nizu oblasti druãtvenog æivota. 169 . U poåetku. koje su u najveñoj meri proizlazile iz nejednakih prirodnih uslova. industrijskoj podeli rada. str. A. meœunarodna saradça dobija joãjedan novi vid meœunarodnu nauånu saradçu koja je neophodna zbog potrebe razmene tehnologije.

Takve zemÿe moraju da uvoze tehnologiju iz industrijskih zemaÿa i to kompletnu.proizvoœaåa i proiz-voœaåa sirovina. Ova meœuzavisnost je u najveñoj meri doprinela ko-lonizovaçu nerazvijenih zemaÿa bogatih sirovinama. razmena industrijskih i sirovinskih proizvoda beleæi isti rast. tehnoloãki napredak je uåinio to da uåeãñe sirovina u vrednosti gotovog proizvoda padne s 25% u 1938. Veñ1957. Ovakav prenos tehnologije je nepogodan i zbog toga ãto zemÿa izvoznik zadræava monopol daÿeg usavrãavaça izvesne tehnologije. Naime. jer su mnoge zemÿe. str. od strane industrijski razvijenih zemaÿa. Dok domañi proizvoœaå ovlada rukovaçem uvezene tehnologije. a ne tehniåko osposobÿeçe te zemÿe za samostalan razvoj proizvodçe. pa kroz XIX vek i prve decenije HH veka. Ovaj jaz i çegovo stalno produbÿavaçe upravo se deãava danas. S druge strane. åime se stavÿa u stalnu tehnoloãku zavisnost od zemÿe izvoznice. Sliåno je i sa nizom drugih proizvoda. proizvodça kauåuka u svetu sintetiåkim putem poåiçe 1930. 170 . industrijske zemÿe su uåestvovale u svetskoj proizvodçi sirovina sa 33% a sredinom pedesetih godina sa 60%. zaostale i siromaãne zbog industrijske nerazvijenosti. 350. ako hoñe da dræi korak sa svetskim stupçem razvoja proizvodçe. nav. ovakav jaz izmeœu industrijski razvijenih i nerazvijenih zemaÿa mora biti prevaziœen. Na taj naåin. razvojem tehnologije. u interesu razvoja uravnoteæene svetske privrede. na primer. do åega je doãlo i zbog smaçeça uåeãña vrednosti sirovina u finalnom industrijskom proizvodu i zbog sve veñe proizvodçe sintetiåkih sirovina. S obzirom na to da je uklaçaçe ovoga jaza 59 R. i industrijski razvijene zemÿe se sve viãe oslobaœaju zavisnosti od prirodnih izvora siro-vina. S obzirom na to da tehnoloãki razvoj sve viãe oslobaœa åoveka od prirode. 141. Meœutim. do kojeg je doãlo zahvaÿujuñi napretku tehnologije doveo je do ogromnog jaza izmeœu industrijski razvijenih i nerazvijenih zemaÿa. Hemijska industrija omoguñila je da veliki broj prirodnih sirovina bude zameçen veãtaåkim. veoma bogate prirodnim sirovinama. çima je ciÿ da doœu do ekstraprofita koji se najlakãe ostvaruje izvozom gotove tehnologije u zemÿe u razvoju. a ne samo neke çene delove åime se neprekidno odræava zavisnost industrijski nerazvijene prema razvijenoj zemÿi. godine. dostigla 4. Tako. godine. Poåev od prve industrijske revolucije.000 tona. 6% u 1959. s obzirom na to da prenos tehnologije najåeãñe kontroliãe multinacionalna kompanija. polovina svetske proizvodçe kauåuka ili 1. godini. da bi 1934. S druge strane. Na taj naåin je politiåkim putem uåvrãñen i zamrznut odnos meœunarodne podele rada na industrijske proizvoœaåe i proizvoœaåe sirovina. dotle se ona u zemÿi izvoznici daÿe usavrãava. na 17. bilo ãto je nova tehnologija omoguñila eksploataciju i onih izvora koji to ranije nisu mogli biti (eksploatacija izvora nafte pod morem) bilo razvojem kultura industrijskih biÿaka. ãto je u ekonomskom interesu i jednih i drugih. mora stalno uvoziti nova tehnoloãka reãeça. Stojanoviñ. Godine 1938.59 Ovakav razvoj meœunarodne podele rada. delo.000 tona proizvedena je sintetiåkim putem. zemÿa uvoznik. industrijski razvijene zemÿe sve viãe aktiviraju sopstvene prirodne izvore sirovina.

61 Meœunarodna nauåna saradça danas se odvija u tri pravca: saradça putem razmene i ãireça nauånih informacija. koji imaju veliki znaåaj za tehnoloãki razvoj. saradça na zajedniåkim istraæivaåkim poduhvatima. 171 . koja postoji na ãtetu zemaÿa u razvoju. po osnovu ugovora s ovim zemÿama. La science et la politique des gouvernements. Jedan od najznaåajnijih oblika ove saradçe jeste razmena publikacija i informacija. i najzad. Veliko poveñaçe broja nauånih publikacija danas stvara nove probleme. 1963.jedan od bitnih preduslova za odræaçe trajnog mira u meœunarodnim odnosima. 61 OCDE. sele u industrijski razvijene zemÿe. UNCTAD. 7 milijardi dolara. Gotovo je nemoguñe danas proåitati ogromnu masu objavÿene graœe u bilo kojoj oblasti nauke. ãto je ovoj zemÿi donelo samo u 1970. ãto je viãe od pomoñi koju su SAD iste godine dale tim zemÿama.60 B. godini dobit od 3. Ujediçene nacije i çene specijalizovane agencije vode ãiroku akciju da se naœu reãeça za industrijski razvoj zemaÿa u razvoju. b. 9. Dok ovaj drugi vid kretaça struåçaka koristi zemÿama u razvoju. bilo zajedniåkim finansiraçem bilo stvaraçem zajedniåkih instituta i meœunarodnih organizacija. Od stotinak nauånih åasopisa poåetkom XIX veka. str. Smatra se da je samo u toku ãezdesetih godina emigriralo u SAD 53. Ovaj proces ne pogaœa samo zemÿe u razvoju veñi same industrijski razvijene zemÿe. UNIDO. jer znaça ne mogu nastajati i postojati izolovano. Neke meœunarodne organizacije se i neposredno bave problemima prenosa tehnologije (UNCTAD. veñpoåetkom HH 60 The Reverse Transfer of Technology. u kojoj bi se ukinula sadaãça podela. a. odlazak struåçaka u razvijene industrijske zemÿe ãteti procesu razvoja ovih zemaÿa. åiji kadrovi odlaze u bogatije i razvijenije zemÿe u kojima im se pruæaju joãpovoÿniji uslovi za æivot i rad. Istovremeno teåe i obrnut proces: struåçaci iz razvijenih zemaÿa dolaze kao savetnici u zemÿe u razvoju u kojima pomaæu u primeni uvezene tehnologije. koja se neposredno javÿa kao posledica podele rada sve viãe se razvija tehnoloãka meœuzavisnost koja proizlazi iz nuænosti meœunarodne nauåne saradçe koja je posledica same prirode nauånog rada.000 struåçaka iz zemaÿa u razvoju. Razlike u tehnoloãkom razvoju u savremenom trenutku meœunarodne zajednice dovode i do jednog posebnog tipa migracije kojom se struåni kadrovi. Prenos tehnologije se smatra najznaåajnijim u preraspodeli podele rada. UNESCO) u zemÿe u razvoju. Poveñaçem opãteg obima nauånog istraæivaça i meœunarodna nauåna saradça dobija sve ãire razmere i sve veñi znaåaj u meœunarodnim odnosima. 1975. Geneve. Ovo kretaçe struåçaka obavÿa se na razliåite naåine: oni odlaze kao predstavnici kompanija koje izvoze tehnologiju ili ih ãaÿu dræave i meœunarodne organizacije. saradça razmenom nauånih radnika i podizaça kadrova. Razvoj meœunarodne nauåne i tehniåke saradçe Pored træiãne meœuzavisnosti. Paris.

Meœunarodna nauåna saradça je veoma plodonosna na poÿu razmene nauånih radnika s ciÿem çihovog nauånog usavrãavaça. jer u suprotnom preti opasnost od zaostajaça. ne treba iskÿuåiti opasnosti koje mogu proisteñi iz ovakve saradçe. Treba uvek imati u vidu da nauåna istraæivaça danas neposredno utiåu na politiåku moñdræava. Korist od ovakve saradçe je oåigledna. Najåeãñe je i jedno i drugo prisutno u nauånoj saradçi svake zemÿe. Mada se ovaj oblik saradçe odvija uglavnom putem zakÿuåivaça meœudræavnih ugovora. isto tako. bilo da ãaÿe svoje nauåne kadrove u druge zemÿe. bilo da ih iz drugih zemaÿa prima na usavrãavaçe. jer se ne radi na onome ãto je veñnegde u svetu istraæeno. b. ne treba zanemariti ni rezultate koje su na ovom poÿu postigle meœunarodne organizacije. Neizbeæna meœuzavisnost na planu nauånih istraæivaça nagoni dræave na ovakvu saradçu. onda kada je sopstveni prestiæ na ovom poÿu u pitaçu. a moguñe je preduzeti daÿa istraæivaça u toj oblasti ãto ubrzava proces nastajaça nauånih pronalazaka. Prva opasnost je tzv. Conseil International des Unions scientifiques. Meœutim. ãtede se sredstva. 172 .veka taj broj se peçe na deset hiÿada. Ove opasnosti su stalne i one su sigurno uvek prisutne u onoj srazmeri koja odgovara politiåkim odnosima zemaÿa. Kada je ona u pitaçu i odnosi savezniãtva ne mogu iskÿuåiti teæçu dræava ka posedovaçu elemenata ove moñi. Zato se danas pribegava otvaraçu meœunarodnih biroa koji rade na izradi kratkih prikaza objavÿene graœe.62 U mnogim dræavama organizuju se dræavni organi zaduæeni da razvijaju dokumentacionu sluæbu na nauånom poÿu. Oåigledno je da nauåni radnik viãe nije u staçu da prati ovako ogromnu nauånu proizvodçu. kako o dosadaãçim rezultatima u datoj oblasti nauånog istraæivaça. sem u vreme u kome je hladni rat bio na vrhuncu. jer se tim putem stiæe najlakãe do informacija. da bi ãezdesetih godina ovog veka iznosio sto hiÿada. Na taj naåin se skrañuje put sopstvenih istraæivaça. Treba istañi da i na ovom poÿu saradçe blokovska podela i ideoloãke razlike nisu u potpunosti onemoguñile ovaj vid meœunarodnog kretaça. a trebalo bi da bude obrnuto. Nije retka pojava da se i najbliæi saveznici na ovom poÿu ponaãaju kao najÿuñi suparnici. Pored toga. 62 Biro analitiåkih prikaza. u Hagu. mada duboki interesi na ovom poÿu dovode i do zanemarivaça interesa svojih saveznika. organizuju se dokumentacioni centri koji prikupÿaju i obraœuju podatke kojima snabdevaju elektronske raåunare. daje prikaze svetskih publikacija iz oblasti hemije i fizike. Teãko je danas nañi neku zemÿu koja na ovom poÿu ne uåestvuje. “kupovina mozgova” koju åine bogate i razvijene zemÿe od maçih i nerazvijenih zemaÿa. Na ovom poÿu se veñrazvila meœunarodna saradça koja se odvija izmeœu sliånih centara iz raznih zemaÿa. Druga opasnost je u posrednom usmeravaçu nauånih istra-æivaça u onim pravcima koji su viãe u interesu zemÿe koja prima na nauåno usavrãavaçe nego zemÿe koja ih ãaÿe. kao i nauåne ustanove koje u meœusobnim dodirima samostalno ostvaruju ovu vrstu saradçe sa ustanovama ili pojedincima iz drugih zemaÿa. tako i o trenutno postojeñim istraæivaçima u svetu.

ili zajedniåko finansiraçe istraæivaça su oblici saradçe savremenog trenutka. SchrF6der.64 Ãto je zemÿa veña i igra znaåajniju ulogu u meœunarodnim odnosima. koja zahtevaju velika finansijska sredstva. danas su predmet saradçe izmeœu SAD i SSSR. 64 L. Dollot. Lausanne. 173 . preko ovih sluæbi ãiri svoj kulturni uticaj i. R. stvorene su meœunarodne istraæivaåke ustanove s ciÿem koncentracije sredstava i kadrova. 65 J. bori se da na ovom poÿu ne zaostane. Ona tako dolazi do nauånih informacija. 2. S druge strane. geografija. specijalizovane ustanove UN. JRMP. åiçenica da je u mnogim oblastima sam predmet istraæivaça internacionalan (meteorologija. Ove organizacije se stvaraju viãestranim ugovorima i one mogu biti vladine ili nevladine. 25. Na ovom poÿu su oformÿene i meœunarodne organizacije (regionalne i univerzalne) i nauåni instituti. niti mogu biti. “kulturna diplomatija” sastavni i razvijeni deo diplomatije i organa koji ove poslove vode. Unutar meœunarodnih regionalnih organizacija koje se poklapaju s blokovskom podelom. Paris. jer preko kulturne diplomatije postiæu niz vaænih ciÿeva savremene dræave u meœunarodnim odnosima. Veliki troãkovi dovode do ovakve saradçe i na planu miroÿubive primene nuklearne energije. Sve ove organizacije moæemo podeliti na tri grupe: 1. kosmiåka istraæivaça) zahteva nauånu saradçu na ovom poÿu u uslovima i ne baãdobrih politiåkih odnosa. Meœunarodna nauåna saradça je danas dovela do stvaraça niza meœunarodnih organizacija. Meœunarodna nauåna saradça i Meœunarodni odnosi. Zajedniåka istraæivaça u kosmosu. Les savants dans la vie internationale. 13. Zajedniåka istraæivaça. Na prvom mestu za ovakvu saradçu neophodno je da opãti politiåki odnosi budu takvi da je moguñe nañi osnov ovakve saradçe u kontekstu ãirih oblika saradçe. 1964. ona viãe poklaça paæçe ovim poslovima. str. okeano-grafija. str. najzad. i 3. åime se ova saradça postepeno institucionalizuje na meœunarodnom planu. Organizovanost sluæbi unutar dræava nadleænih za organizaciju meœunarodne nauåne saradçe.v. Stojanoviñ. Les relations culturelles internationales. 1962.63 Ovako ãiroko razgranata meœunarodna nauåna saradça (mada ona moæe biti mnogo bogatija) ukazuje na çen znaåaj u meœunarodnim odnosima uopãte. regionalne organizacije. samo nauånog karaktera. Vladine meœunarodne organizacije za nauånu saradçu predstavÿaju naj-znaåajniji oblik institucionalizovaça ove saradçe. str. jer bi to ugrozilo çen politiåki i ekonomski poloæaj u meœunarodnim odnosima. Angaæovaçe nacionalnih kapaciteta u delu nekog meœunarodnog nauånog projekta je oblik saradçe koji zahteva niz prethodnih pretpostavki koje nisu. druge univerzalne meœunarodne organizacije. 1973. Åak i male dræave imaju dobro organizovane sluæbe za poslove meœunarodne nauåne saradçe. Meynaud et B. danas moæe biti srazmerno veña od uloge koju ta dræava inaåe igra u meœunarodnim odnosima. 62103. Na to ukazuje i to ãto je danas tzv. Nevladinih organizacija na ovom poÿu ima oko tri stotine.65 63 428429.

a mnoge su i nestale pre nego ãto su doãle u dodir s drugim civilizacijama.251 sat nedeÿno programa za inostranstvo. saobrañajna sredstva postepeno briãu fiziåke udaÿenosti i na zemÿi se postepeno razvija proces univerzalizacije tehniåke civilizacije. da putem ugovora podele ovaj prostor meœu sobom. Znaåaj koji dræave pridaju radio-porukama najboÿe se vidi u ogromnom interesovaçu zemaÿa za emisije nameçene inostranstvu. Ako se zna da danas posedovaçe radio-prijemnika nije nikakav problem. Francuska. U naãem vremenu pobeœene su. prema 1. Ta udaÿenost je dovodila do stvaraça.011 sati 1950. tako i vremenske udaÿenosti. Zahvaÿujuñi tehniåkim pronalascima. Italija i Japan emitovale su 3. 168. u eventualnom susretu nisu imali niãta zajedniåko ãto bi doprinelo uspostavÿaçu saradçe meœu çima. Merle. zavisi samo od toga da li ima radio aparat. da bi izbegle sukob na ovom poÿu. emitovale su 5. godini SSSR. Putem radija danas je moguñe poslati bilo kakvu informaciju preko cele zemÿine kugle. socijalistiåke zemÿe istoåne Evrope i Albanija. narode i dræave. Sociologie des relations internationales.980 sati nedeÿno. 174 . Ti razliåiti svetovi. Velika Britanija. te je sukob bio jedini oblik odnosa izmeœu çih.66 Isti takav sluåaj je i sa televizijom. Istovremeno. kao meœunarodna organizacija koja ovu saradçu organi-zuje. S tim ciÿem stvorena je i meœunarodna unija telekomunikacija. zapadna Nemaåka. kako fiziåke. Meœunarodni odnosi su od svog postanka trpeli zbog nemoñi åoveka da savlada nekada ogromne udaÿenosti koje su delile ÿude. godine. U 1972.V. onda su moguñnosti ovakvog saobrañaça praktiåno neograniåene. ãto meœunarodnoj podeli rada daje nove podstreke i moguñnosti. Zbog toga su dræave prinuœene. godine emitovala 4 sati nedeÿno programa nameçenog inostranstvu). Za prijem ovih emisija joãuvek je neophodan posrednik u zemÿi primaocu. smatra se da ñe biti moguñprijem bez ikakvog posredovaça na zemÿi. godine (Albanija je 1972. Iz ove åiçenice pro-izlazi to da je atmosferski prostor zemÿe postao pretesan za sve one koji æele emitovati svoje poruke. koji katkad nisu ni znali jedni za druge. Kina. Prenos televizijskih emisija u svetskim razmerama postao je moguñlansiraçem tele-satelita. razvoja i nestajaça razliåitih civilizacija na zemÿi koje nisu meœusobno saobrañale. Razvoj komunikacija i kulturnih veza Najneposrednija posledica savremenog tehnoloãkog razvoja je smaçivaçe fiziåkih udaÿenosti izmeœu naroda na razliåitim stranama globusa. str. tako da veze meœu ÿudima i narodima danas predstavÿaju operacije koje se tehniåki mogu izvesti za maçe vremena nego nekad putovaçe diliæansama iz jednog grada u drugi ne baãvelike dræave. SAD.508 sati 1950. Meœutim. narodima kulturama putem masmedija radija i televizije. a çen prijem do onoga kome je nameçena. prema 1. Na taj naåin ñe jedan TV studio moñi da 66 M. Ove opãte posledice razvoja saobrañajnih sredstava danas dobijaju joãveñi znaåaj u razvoju komunikacija meœu ÿudima.

uzajamni uticaj i uslovÿenost takoœe. U danaãçem vremenu ta sprega strategije i politike naroåito dolazi do izraæaja. Nekada. åime se danas vrãi tzv.67 Ovakav razvoj komunikacija meœu ÿudima i narodima razliåitih kultura ima svoje dve strane: s jedne. 67 Nav. delo. kada nije moguñe razdvojiti prostor bitke od pozadine. 169. politika i strategija su stvarale åvrstu spregu.emituje emisije koje ñe putem tri satelita moñi da primi 90% svetskog stanovniãtva. u istoriji. Danas. Po nekim miãÿeçima. 175 . ãto samo po sebi vodi zbliæavaçu naroda. Meœunarodna propaganda je na ovaj naåin dobila joãmoñnija sredstva a çeni efekti su lako uoåÿivi u negativnom saldu istorije meœunarodnih odnosa. ideologiju i politiåke ideje. razbija nacionalne predrasude koje nastaju kao posledica zatvorenosti i izolovanosti. onda su ciÿevi jedne pomorske sile sadræavali i teæçu da se do tih baza i doœe. ovaj razvoj masmedija pogoduje i onim kretaçima u savremenom svetu koja åine tamnu senku naãe epohe. Voœeçe rata je zato bilo odvojen domen nadleænosti koji je pripadao profesionalnim stratezima. kada nije moguñe odvojiti voœeçe rada od åitavog naroda. Nije teãko da se iz diplomatske istorije vidi da su meœunarodni odnosi te epohe bili obeleæeni u velikoj meri i tom åiçenicom. 6.68 S druge strane. “kulturni imperija-lizam”. ova åvrsta veza izmeœu strategije i politike je postojala oduvek. s obzirom na tadaãçe moguñnosti pomorske strategije. Malte i Gibraltara. S ovim ciÿem je Engleska u XIX veku teæila posedaçu Kipra. strategija i politika idu zajedno: one su u stvari samo dve strane jedne iste pojave. osvajaça ili odbranu u ciÿu zadovoÿeça politiåkih interesa dræava. Ako je nekada bilo neophodno posedovati baze na 250 miÿa od mesta akcije da bi se uspeãno delovalo u pomorskom ratu ili kontrolisala neka pomorska oblast. ova sprega strategije i politike igra znaåajnu ulogu u meœunarodnim odnosima u celini. jer su se çime bavili profesionalni vojnici plañeni od vladajuñih slojeva. kada su ratovi prerastali u opãtenarodne. preduzimali vojne operacije. Oni su sprovodili odluke politiåke vlasti. Meœutim. S druge strane. on ñe doprinositi zbliæavaçu kultura. str. kada praktiåno “civilno stanovniãtvo” viãe ne postoji kao politiåka kategorija. Smatra se da zbog toga Juænoafriåka Republika dugo nije imala TV mreæu na svojoj teritoriji jer se plaãila da bi strani program mogao delovati protiv osnovnih stavova na kojima se zasniva tamoãça rasna diskriminacija. 68 Nav. str. voœeçe rata bilo je najåeãñe odvojeno od celine stanovniãtva dræava. i u proãlosti i danas. delo. Vojna strategija Povezanost strategije i politike je oåigledna. 173. Ovo posedaçe joj je omoguñilo kontrolu nad Sredozemnim morem. Naime. moñne dræave su u staçu da velikom uåestaloãñu svojih emisija nameñu svetu svoje kulturne i druãtveno-politiåke vrednosti. ãto nije sluåajno.

311. 1962. str. po kojoj “vojna strategija predstavÿa sistem nauånih znaça o zakonomernosti rata kao oruæane borbe u ime odreœenih klasnih interesa.73 Sovjetski teoretiåar Sokolovski bitno proãiruje pojam strategije svojom definicijom. str. U tom smislu.70 A.71 Ova definicija se po svojoj suãtini veoma malo razlikuje od one koju je dao Klauzevic. ona istra-æuje uslove i karakter buduñeg rata. str. naåin çegove pripreme i voœeça. sept. 73 A.75 Mada postoje razlike u shvataçima. 20. str. Beaufre).. Odnos strategije i politike Vojna strategija je “veãtina upotrebe oruæanih snaga za postizaçe ciÿeva koje je postavila politika”. str. nav.69Po miãÿeçu pisca navedenog teksta sprega izmeœu diplomatije i strategije jeste jedan osoben element u odnosima izmeœu dræava. novih sredstava borbe i pogleda verovatnog protivnika. Moæe se prihvatiti da je svrha strategije postizaçe ciÿeva koje je prihvatila politika. koristeñi ãto boÿe sredstva kojima se raspolaæe: “Meœutim. sa svoje strane znaåi.72 Meœutim. za åije je postizaçe potrebna primena sile u meœunarodnim odnosima. vidove oruæanih snaga i osnove çihove strategijske upo-trebe. 70 R. Vojno-izdavaåki zavod. Vojna strategija. Uvod u strategiju. a ne samo kao veãtinu zapovedaça vojskom. osnove materijalnog i tehniåkog obezbeœeça i rukovoœeça ratom i oruæanim snagama. Beaufre. delo. Aron. 18. “Revue francaise de sociologie”. delo. 28.”74U sva tri izloæena gle-diãta strategija je veãtina i stavÿa se u zavisnost od politike. 2122. Politika za postizaçe svojih ciÿeva ima razliåita sredstva. Evolucija pogleda na odnos strategije i politike. Poznati francuski strateãki teoretiåar A. vojno-politiåke situacije ekonomskih i moralnih moguñnosti zemÿe. 1968. moguñe je smatrati da strategija ima za zadatak ostvareçe ciÿeva politike jedne dræave. Beaufre. 75 A. 1963. da politika odluåuje da li ñe upotrebiti silu za ostvareçe svojih ciÿeva. 26. 74 Sokolovski. ovim dvema definicijama moæemo dodati sledeñe dve koje imaju razliåito znaåeçe. Primena oruæane sile samo je jedno od niza sredstava kojima dræava raspolaæe u meœunarodnim od69 R.. Beograd. Bofr (A. a isto tako. 176 . nav. str. 71 A. ti ciÿevi mogu biti ofanzivni (osvajaçe. Potpunijem razumevaçu pojma strategije pomoñi ñe upoznavaçe s onim ãto se smatra çenim ciÿem.“Naåin na koji su se ÿudi borili bio je uvek dovoÿan da pokaæe socijalnu strukturu datog druãtva. Bofr (A. Boæiñ. 20. Vojno-izdavaåki zavod.). Paix et Guerre entre les nations. Beograd. 72 N. “Meœunarodni problemi”. koji je strategiju definisao kao veãtinu voœeça rata u celini. Paris. Na osnovu prouåavaça ratnih iskustava. Ovu definiciju dao je poznati strateãki teoretiåar Lidel Hart (Liddell Hart) pre viãe godina. Aron. Beaufre) smatra da je strategija “veãtina da se ostvari sudelovaçe sile u postizaçu ciÿeva politike”. La sociologie des relations internationales. strategija je u sluæbi politiåkih ciÿeva dræave ãto. ili pak mogu jednostavno teæiti odræaçu politiåkog status ÿuoa)”. kao i naåin na koji su ÿudi radili”. str. defanzivni (zaãtita teritorija ili drugih interesa. 1/1971. 1965.

Kenedija odræanog pred Kongresom SAD 1961. on svakako ne misli da rat nije politiåko sredstvo. ove neograniåene moguñnosti nuklearne strategije imaju drugu stranu: nuklearno oruæje je teãko primeçivo za postizaçe bilo kojih ciÿeva politike. ona u stvari odreœuje izabrane ciÿeve na osnovu procene savremenih kretaça. 78 R. Strategija ne interveniãe sve dok izabrani ciÿ ne izazove neprijateÿstva. La strategie contre la guerre. nije tako jednostavno staviti strategiju u potåiçeni odnos prema politici. Citat iz govora X. To je danas jedinstvena delatnost. strateãko i politiåko planiraçe spojeni. Velika debata. ali istovremeno. danas. str. i pored ove oåiglednosti. ako su ti ciÿevi ostvarivi primenom sile. Ako se poœe od definicije Klauzevica da je rat nastavak politike drugim sredstvima. Ãvarc. Poãto se znaåeçe strategije svodi na veãtinu upotrebe sile za zadovoÿeçe ciÿeva politike. Strateãki argumenti su veoma znaåajni ali oni ne predstavÿaju viãe nego jedan elemenat u politiåkom odluåivaçu”. Nuklearno oruæje ukinulo je ograniåeçe koje strategija stavÿa politici. nepoznato stalno staçe ratne pripravnosti armija. Vojno-izdavaåki zavod. do sada u istoriji. str. Beograd. 44 i 169. Meœutim. 1966. 174. 121. 1969. “Diplomatija i odbrana nisu viãe alternative pri åemu bismo se lañali jedne ako otkaæe ona druga. ovaj odnos nije tako jednostavan. “Politika podrazumeva strategiju. Vojno-izdavaåki zavod. Strategija juåe.77 Nuklearno oruæje je klasiåno politiåko zastraãivaçe podiglo na nivo najznaåajnije nuklearne strategije na strategiju zastraãivaça. Meœutim. politika ne moæe postaviti ciÿeve koji nisu u skladu s moguñnostima strategije. sutra. za svaki politiåki ciÿ moæe se nañi odgovarajuña strategija. 77 177 . odnos strategije i politike joãviãe se komplikuje. “Ta unapred pripremÿena ili pak upotrebÿena oruæana sila predstavÿa naåin upozoravaça neprijateÿa da treba da traæi razumna reãeça”.nosima. koja u svako doba moæe raspolagati odgovarajuñim obimom sile.78 Ovakvi uslovi koje stvara nuklearno oruæje u potpunosti su izbrisali razlike izmeœu politike i strategije u onim sluåajevima u kojima politika svoje ciÿeve teæi da ostvari putem oruæane sile. U SAD su joã1945. Kada Klauzevic kaæe da je rat “drugo sredstvo” u politici. str. Sa pojavom i razvojem nuklearnog oruæja politiåari su dobili najãire moguñnosti izbora sredstava za postizaçe razliåitih politiåkih ciÿeva. Paris. onda se mora zapaziti uzajamnost u delovaçu strategije i politike: strategija se podreœuje i sluæi ciÿevima koje je postavila politika. O hijerarhijskom odnosu ove dve pojave takoœe ne moæe biti reåi u ovom sluåaju. veñda je neko drugo politiåko sredstvo. koje se razlikuje od sredstava koje politika upotrebÿava u periodima u kojima se oruæana sila ne primeçuje za postizaçe çenih ciÿeva. åiji je uticaj na meœunarodne odnose takav da se moæe govoriti o istorijskom preokretu u ovoj sferi druãtvenog æivota. Beograd. To stvara. Veze politiåkog planiraça i odluåivaça sa strategijskim planiraçem i odluåivaçem se formalno ustanovÿavaju stvaraçem odgovarajuñih dræavnih organa.76 Sa razvojem nuklearnog oruæja. veza izmeœu ove dve pojave je nesumçiva. str. 49. Rat je sigurno politiåko sredstvo i zato strategija zavisi od politike. one moraju da dopuçuju jedna drugu”. Naime. 1968. Aron. Hamon. 76 L.

jer se ne moæe poreñi da tehniåke moguñnosti.. O uticaju tehnike na strategiju moæe se govoriti na dva naåina: prvo. i pojedina otkriña i pronalasci u oblasti tehnike. “Ali moæe se pokazati da ta prednost bude uzaludna ako se ona primeni za raåun loãe strategije. Iæÿebÿena artiÿerija uslovila je duboko postrojavaçe borbenih poredaka. o uticaju tehnike na strategiju u vojnom i politiåkom smislu. Beaufre. posredno. pronalazak baruta i vatrenog oruæja doveo je do pojave streÿaåkog stroja na bojiãtu. tako su taktike sredstva primene strategije”.B. str. delo. 51. i u politici. åine osnov strategijskih za79 Sokolovski. potvrœena mnogo puta u istoriji. a time. 51. Åak su smatrali da je jedan od najvaænijih zadataka strategije da neprekidno teæi pronalaæeçu novih oruæja i çegovoj primeni u ratu. str. ona takoœe zavisi i od staça tehnike”. “Na strategiju su uticala. åiçenica je takoœe. nav. delo. ovakav odnos strategije i tehnike je moguñe zapaziti samo u nekim delovima istorije. uticaj ratne tehnike na strateãko planiraçe je od presudnog znaåaja. “Nuklearno oruæje predstavÿa poåetak nove etape u razvoju strategije.”79 Niz vojnih pisaca su åitav razvoj vojne strategije zasnivali na napretku tehnike. meœutim.. Na primer. naãih nedavnih iskustava u Alæiru: da li su nam naãe moderno naoruæaçe i oprema omoguñili da izvojujemo pobedu”. str. 81 A. Bofr smatra da tehnika predstavÿa bitan åinilac vojne moñi. Po mnogim miãÿeçima. delo. o uticaju tehnike na vojnu moñuopãte i drugo.” Pronalazak avijacije..81Meœutim.. “Vojna strategija ne zavisi samo od politike i od sociologije. bile kakve da one jesu. nije malog znaåaja u odreœivaçu strategije kao åinioca meœunarodnih odnosa. 49.80U savremenoj strateãkoj misli. da tehnika i prednost u tehniåkoj moñi ne znaåi automatski i prednost u strategiji.. Beaufre. nav.. 178 . Meœutim. Odnos ratne tehnike i strategije. pa prema tome i uspeãnost u voœeçu rata. Uticaj tehnike na vojnu moñje oåigledan. zasnovane na potpuno drugim principima. 80 A. nav. “Kao ãto je strategija sredstvo primene nasilne politike. koje idu u prilog primatu strategije nad tehnikom. Meœutim. 82 Isto. prema ovakvom stavu istiåu se ozbiÿne rezerve. rodio je strateãke teorije o znaåaju prevlasti u vazduhu i izmenio ranije zamisli o kopnenim operacijama. Strategija i tehnika U prethodnom izlagaçu paæça je upuñena na odnos strategije i politike.82 Pored veoma jakih argumenata i istorijskih åiçenica. da bi u toku krañe evolucije postepeno ponovo preovladale ideje. pa tako i u meœunarodnim odnosima uopãte. Setimo se na primer. teãko je to prihvatiti kao opãte pravilo. te se ne moæe smatrati za opãte pravilo. Dubÿa analiza odnosa strategije i tehnike kroz istoriju mogla bi pokazati da se u toku istorije smeçuju faze u kojima je dominirala tehnika i faze u kojima su dominirale ideje. Ovaj uticaj dovodi do kvalitativnih promena u vojnoj strategiji. Kod svih revolucionarnih tehniåkih preokreta u svetu oruæja zabeleæena je privremena dominacija nove tehnike.

vojne operacije na jednom kraju zemÿine kugle mogle su ostaviti potpuno po strani druge regione. istovremeno znaåe i ukÿuåivaçe tih prostora u meœunarodnu politiku i meœunarodne odnose. Nije moguñe pretpostaviti da tehnika bitno uveñava vojnu moñ. bilo samih vojnih operacija. Da li oruæje koje moæe da uniãti åitav svet. poãto vojne operacije tehniåki nisu mogle zahvatiti ãire prostore od strategijskih moguñnosti datog trenutka. strategija narasta u globalni åinilac definitivno. Moæda se slabost te strategije nalazila u istorijskoj ulozi onih koji su je zamislili i ostvarivali. ne mogu na svojoj teritoriji da naœu sve sirovine potrebne savremenoj ratnoj tehnici. Nijedna zemÿa. u tom smislu ãto u svakom trenutku. koje jedno druãtvo smatra vrhovnim. razvoj nuklearnog oruæja i odgovarajuñih strategija doveo je do viãeg stepena ekonomske meœuzavisnosti u svetu. jer je u çemu sadræana celokupna idejna snaga politike uklopÿene u strateãku zamisao odbrane vrednosti. Sve veñi razvoj tehnike dovodi do sve veñe potrebe razliåitih sirovina. Meœutim. Ovo znaåi prelaz u novi kvalitet koji åitavom pitaçu daje nove razmere. i åija se konaåna moñsasvim egzaktno i ne zna.) koje se vode na drugom mestu. onda tu istu tvrdçu obarati time da ona nije bitna u strategiji. savremena proizvodça se ne zasniva viãe na nekoliko osnovnih metala. U sluåaju izbijaça bilo koje faze nuklearnog rata. Ovo oruæje. Nuklearna strategija i meœunarodni odnosi Savremene moguñnosti strategije neposredno utiåu na stepen i oblik meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima. dovodi u pitaçe ne samo tradicionalan odnos strategije i politike. moæe da obuhvati åitav svet. Istorija je viãe puta potvrdila åiçenicu da jedan narod reãen da se bori ne moæe biti pobeœen. U proãlosti. veñspisak ovih metala razumeju samo upuñeni struåçaci.misli i planiraça. sve do globalnih razmera. loãa strategija nije posledica loãih tehniåkih moguñnosti. Sa razvojem nuklearnog oruæja. Wene moguñnosti zahvataça ãirih ili uæih prostora. moæe biti tehniåki osnov strategije pomoñu koje politika jedne zemÿe æeli da ostvari neke svoje ciÿeve u meœunarodnim odnosima? V. åitav svet bi bio realno ugroæen od moguñeg proãireça. Drugo je pitaçe koje postavÿa A. Potpuno jedinstvo i stapaçe strategije sa svim drugim oblastima æivota u opãtenarodnom ratu åini nemoguñim raskorak izmeœu tehniåkih moguñnosti i strateãkog planiraça. åak ni one najveñe. bez obzira na poåetne ograniåene (geografski ograniåene) vojne ciÿeve. bilo posledica tih operacija (radijacija i dr. Savrãenstvo ratne tehnike zahteva sve veñe koliåine vrlo retkih sirovina kao ãto su to neki retki me-tali 179 . Danas je sigurno da ni super-sile ne mogu da razvijaju svoju sopstvenu proizvodçu svih tih sirovina. ako se to æeli. Sa pojavom nuklearnog oruæja ovaj problem se postavÿa u jasnijem obliku. veñi sam rat kao sredstvo politike i naåin primene oruæane sile. s çegovim moguñnostima razaraça i uniãtavaça. Nuklearno oruæje nije samo novo oruæje koje se samo svojom veliåinom moñi razaraça razlikuje od poznatih oruæja. S druge strane. ãto je zadatak strategije. Bofr.

koji je tada bio na svom poåetku. za sluåaj da zbog ratnih operacija ne mogu doñi do çih u zemÿi u kojoj se te sirovine nalaze. ne meça suãtinu bipolarne ravnoteæe snaga. Na taj naåin je bipolarna ravnoteæa snaga dovela do uspeãnog formiraça vojno-politiåkih saveza i blokova dræava. s obzirom na to da je uniãtavajuña odmazda odgovor koji sledi. Moæe se smatrati da je bipolarizam u toj fazi nastao i opstao kao posledica strategije masovne odmazde. bila je dovoÿna garancija da se druga strana neñe usuditi da napadne. str. razumÿivo je da se na tom poÿu sukobÿavaju suåeÿene sile. Åiçenica da je ona na poåetku postojala kao uravnoteæen odnos sile zasnovane na atomskoj moñi (ali nedovoÿnoj za odluåujuñi udar) i sile koja je raspolagala premoñnim konvencionalnim vojnim snagama. The Strategy of Conflict. koja proizlazi iz savremene tehnologije proizvodçe naoruæaça. jer je i nuklearna moñkoncentrisana u dve sile. koje je prilikom upotrebe izazivalo ogromna razaraça i uniãteça. “Oruæje koje moæe da uniãtava samo ÿude. Te sirovine su rasturene u malim koliåinama po raznim zemÿama sveta. Ova strategija u sebi sadræi moguñnost 83 Ovde nije potrebno ulaziti u detaÿe uspostavÿaça ravnoteæe snaga posle Drugog svetskog rata. 84 “ Th. koja omoguñuje postepenu eskalaciju rata. da se odnos snaga nije mogao drukåije uspostaviti nego kao odnos dva pola. po svoj prilici najveñe promene izazvalo na poÿu odnosa snaga. jedini se suprotstavÿa ovoj podeli sveta na bazi politike sile. Cambridge. bipolarizam se konaåno utvrdio kao oblik ravnoteæe snaga. te se åesto dogaœa da neka supersila zavisi na tom poÿu od neke sasvim male zemÿe. u svojoj najdubÿoj suãtini je defanzivne prirode: ono svome posedniku ne omoguñuje da napadne prvi”. ravnoteæa je uspostavÿena tako ãto su snage. Meœutim. s razvojem strategije elastiånog odgovora. Ova strategija se zasnivala na nuklearnom oruæju velike snage. U prvoj fazi razvoja nuklearnog oruæja. a ni u kom sluåaju nije u staçu da oãteti termonuklearne snage druge strane.84 Drugim reåima. dokazuje i åiçenica da SAD grade ogromna skrivena skladiãta u kojima se åuvaju dovoÿne koliåine tih sirovina. Nuklearno oruæje je. s jedne strane. Schelling. posedovale takvu moñ. a s druge strane. tako da na tom poÿu uslovÿavaju globalnu meœuzavisnost. koji su u toj fazi iznutra bili åvrsti i odbojni prema drugoj strani.neophodni u raketnoj tehnici. nastanku bipolarizma u ravnoteæi snage.83 Sa uspostavÿaçem definitivne nuklearne ravnoteæe (kada su obe sile raspolagale podjednakom snagom). nuklearna zaãtita koju je pruæila nuklearna sila svojim saveznicima. u opadaçu znaåaja politiåkih saveza u politici dræava koje teæe da oåuvaju svoju bezbednost. Posed i nabavka tih sirovina su uvek ozbi-ÿan posao za jednu veliku silu. jer åitava çena vojna moñzavisi od toga da li ñe u svako doba moñi da doœe do te sirovine. bipolarizam se definitivno uåvrãñuje tek nakon obostranog posedovaça nuklearne moñi. Da je to veoma ozbiÿan problem. U uslovima politike sile u meœunarodnim odnosima. To je razumÿivo. 1960. C. 233. koje su raspolagale ovim oruæjem. bez obzira na poåetne razlike u koliåini ovog oruæja. Ovaj pokret. koja se konkretno ispoÿava u. ovo staçe se meça. Meœutim. 180 . U tim vremenima åvrsti bipolarni sistem odnosa snaga u meœunarodnim odnosima poåiçe da remeti jedino jedna nova politika i jedan novi pokret u svetu politika integracije.

do åega bi doãlo ukoliko bi one primenile strategiju masovne odmazde protiv onoga ko ugroæava Zapadnu Evropu a ko poseduje nuklearno oruæje. Naime. S). Uzaludno je neku krizu oko nekog pitaça odnosa dva bloka u Evropi predupreœivati pretçom masovne odmazde.. Zatim. Velika debata. koje su mogle obezbediti sopstvenu moñ. osim onog koje bi vodilo totalnom ratu.86 Ovakav zakÿuåak povodom strategije elastiånog odgovora ostavio je sasvim praktiåne posledice koje su se odrazile na znaåaj i svrsishodnost vojnopolitiåkih saveza u tim uslovima.. da bi se neprijateÿstva mogla odvijati na evropskom tlu. U ovom 85 R. “Elastiåni odgovor ima dvostruku ulogu. misao pruskoga kraÿa nekada je mogla imati smisla za velike sile.. “Savezi su dobri ali su ipak sopstvene snage joãboÿe”. znaåi. pretça elastiånim odgovorom je efikasnija. do tada åvrsto vezanih za vojnopolitiåke grupacije unutar kojih su traæili osiguraçe svoje bezbednosti. jer se od SAD (one su tu doktrinu proklamovale) ne bi moglo oåekivati da zbog razaraça u Evropi. nuklearna sila. 86 Isto. Tako nuklearna strategija u ovom trenutku pokazuje svoju protivreånost: najveña do danas dostignuta moñoruæja dovodi do nemoguñnosti primene tog oruæja u politiåke svrhe. Sa nuklearnim oruæjem i strategijom elastiånog odgovora. totalni rat ne bi morao da izbije. ponovo smo sreli u istoriji kao ideju vodiÿu jednog broja zemaÿa. “Elastiåni odgovor postao je iskÿuåivo zaãtita eskalacije (tj. mogla bi u tom sukobu da primeni sva oruæja.voœeça rata konvencionalnim oruæjem. tj. Ovom “doktrinom Evropÿani su primorani da priznaju da çihovi uslovi nisu identiåni sa uslovima SAD. jednu u okvirima strategije zastraãivaça. koja bi bila uvuåena ili sama otpoåela jedan rat na nekom podruåju svoje sfere. drugu u okvirima strategije dejstva”. uåinila velika razaraça u Zapadnoj Evropi. jer nuklearne sile i daÿe dræe u rezervi oruæje za masovno uniãteçe. da se ne dozvoli prelaz u kraj-nost”. oruæja za masovno uniãteçe (strategijsko oruæje) koje bi. prostim reåima. poviãeçe atomskog praga (prelaz na jaåe oruæje u eskalaciji. uz upotrebu taktiåkog nuklearnog oruæja. 71. taktiåkim nuklearnim oruæjem (nuklearno oruæje relativno male snage i ograniåenog fiziåkog delovaça na prostor koji se æeli napasti u vojnim operacijama) ãto znaåi moguñnost voœeça lokalnih ratova s velikim razaraçem datog regiona. U ovakvom ratu ne bi moralo da doœe do totalnog nuklearnog rat. poãtedeti u isto vreme teritorije SAD i SSSR. u ime æeÿe strategijske i moralne. umesto da istovremeno bude naåin da se uspostavi verodostojnost ameriåkog zastraãivaça”. R. izazvalo razaraça velikih razmera i to na teritoriji date nuklearne sile. sasvim razumÿivo. 181 .85 Drugim reåima. ni male ni sredçe dræave ne mogu raåunati na efikasnu zaãtitu svoje bezbednosti u vojnopolitiåkom savezu. i opustoãiti ga... od proãireça neprijateÿstva na sovjetsku i ameriåku teritoriju). Ovu dobro poznatu mi-sao pruskoga kraÿa Fridriha II. str. Aron. dozvoli da doœe do razaraça u SAD. Meœutim. meœutim malim i sredçim dræavama takva ideja nije mogla mnogo pomoñi: politiåki savezi su bili skoro jedini naåin oåuvaça nezavisnosti pred nale-tom sile suprotne strane. ako bi se u jednom ratu.

89Iz miãÿeça V. 55. u ponaãaçu dræava bi bila primeçiva “i neka druga pravila ponaãaça. Ibler. teãko moæe da bude opovrgnut argumentima iz prakse.trenutku u meœunarodnim odnosima javÿaju se prvi znaci odumiraça jednog oblika sistema meœunarodnih odnosa. str. pa se “ponaãaçe takve dræave nije obaziralo ni na ãta drugo nego samo na jedini ciÿ. danas ne mogu biti efikasni zbog prirode nuklearnog oruæja. jer su suviãe velike ærtve koje bi nuklearni rat izazvao. problem nastaje upravo onda kada treba da se proceni koje staçe ili radça ugroæava opstanak jedne dræave. Zbog toga i politiåki savezi. kao institucije politike sile. a to je kvalitativna posledica pojave nuklearnog oruæja. nije moguñe govoriti o odbrani. koji iz ovog proizlazi. Zagreb. kao takvo. koje smo izloæili. Problem. delo. u uslovima postojaça nuklearnog oruæja. bila osnovni regulator odnosa dræava. Ovakav stav. bliæa pojmovima nagodbe. nastaje. bez sumçe. Meœunarodni 88 Nav. ukÿuåivãi moral. prema tome. u onim optimalnim razmerama. 182 . proizlazi da moæemo oåekivati regulativnu ulogu meœu-narodnog prava u meœunarodnim odnosima. 54. kako zbog prirode subjekata. Iz istorije meœunarodnih odnosa mogu se 87 V. uvek do taåke na kojoj se sukobÿava opstanak date dræave i meœunarodno pravo. ãto ulozi sile u meœunarodnim odnosima oduzima oportunitet. koje je. Subjekti meœunarodnih odnosa su dræave. kako u politiåkim tako i u pravnim naukama. etiku i pravo”. ne mogu biti efikasni za odbranu. kada ñe pravo biti zanemareno.87 Borba za samoodræaçe bi. dok se u pravnim naukama åesto daje i veñi znaåaj nego ãto ga pravo uopãte moæe imati u druãtvu. Politiåki savezi kao organizacioni okviri ravnoteæe snage u meœunarodnim odnosima. neophodno za odbranu. za to pogodnim sredstvima. U politiåkim naukama åesto se negira çihov znaåaj. Naime. Iblera. koja bi opravdala upotrebu sile za postizaçe ciÿeva u meœunarodnim odnosima. delo. Meœutim. sredine u kojoj se dato ponaãaçe vrãi i reguliãe ovim pravilima. na samoodræaçe. Meœunarodno pravo i moral Uloga i znaåaj meœunarodnog prava i morala u meœunarodnim odnosima je mnogo i åesto raspravÿano pitaçe. 56.88Isti pisac smatra da ovo pravilo dolazi do izraæaja samo onda kada je u pitaçu opstanak dræave. 7. “Naprijed”. tako i zbog prirode meœunarodne zajednice. koje kao politiåke organizacije druãtva imaju prvorazredni ciÿ da obezbede opstanak tih druãtava. podredivãi mu sve ostalo. da se ponaãaçe dræava prije svega i viãe od svega ravna brigom i borbom dræave za samoodræavaçem”. kompromisa ili åak i prava (meœunarodnog)”. åije ponaãaçe treba da reguliãu meœunarodno pravo i moral. odnosi. 1971. bez obzira o kojoj se strategiji radi. tj. “Najvjerojatnije je centralna i osnovna istina koja vrijedi u meœunarodnim odnosima ta. kad je reå o intere-sima koji nisu æivotni. str. koji postoji od trenutka postanka veñeg broja dræava u jednoj meœunarodnoj zajednici. meœutim. 89 Nav. str.

rat). ako neko meœunarodno pra90 S. meœunarodno pravo po svom znaåaju ne zaostaje za unutraãçim pravom. sukob je bio jedini oblik odnosa izmeœu çih. Te zajednice nisu imale meœusobne odnose a ako bi do çih doãlo. ako bi se neka ponaãaça i pojave pravno zabranile u meœunarodnim odnosima.izvuñi argumenti za stav po kome je opstanak jedne dræave u velikom broju sluåajeva vezan za opstanak neke druge dræave. ãto pospeãuje procese saradçe i vodi integraciji. Unutar zajednice postojao je åvrãñi pravni poredak i viãe zajedniåkih vrednosti na kojima se izgraœivao moral zajednice. Po shvataçu pravnikainternacionalista i legalista u teoriji me-œunarodnih odnosa. niti prava zajednica. nav. U istoriji su zabeleæeni veoma dugi periodi postojaça veñeg broja meœunarodnih zajednica. str. Pravni poredak je normirao veñuåvrãñene druãtvene vrednosti koje su imale bitnu ulogu u borbi za opstanak svake dræave. nav. ona je oboje.. a najslabija u pravu politiåkog okvira koji odraæava privremeno konvergentne ili identiåne interese suparniåkih dræava. delo. ili niza drugih dræava. uåiçene su greãke koje bi kasnije dovodile u pitaçe stvarne interese vezane za opstanak. koje predstavÿaju posebne civilizacije. pa se åak i meœunarodnom pravu pripisuju i takve moguñnosti koje nema ni unutraãçe pravo.”90Meœunarodna zajednica se razvijala od niæih oblika u kojima se vrãilo samo jednaåeçe teæçi i moguñnosti dræava. Razvojem dræava dolazi do viãih stepena meœuzavisnosti na bazi podele rada. suparniåkih suvereniteta. A. Ti odnosi unutar zajednice zasnivaju se na meœuzavisnosti zbog koje dræave nuæno svoja ponaãaça uklapaju u neki sistem pravila. Meœunarodno pravo U teoriji meœunarodnih odnosa mogu se zapaziti uglavnom tri shvataça o znaåaju meœunarodnog prava u meœunarodnim odnosima.. Neizbeæno ñe snaga meœunarodnog prava biti najveña u pravu zajednice koja izraæava meœunacionalni poredak. 183 . Po ovim shvata-çima. Svaka dræava æivi u jednom krugu dræava. po: V. U ovim proce-sima su postojale i znaåajne razlike u ulozi pravila ponaãaça dræava u meœunarodnim odnosima. 4. u odnosima izmeœu zajednice. meœunacionalno druãtvo koje prelazi granice i iznad toga niz suprotstavÿenih. koji u datom trenutku predstavÿa meœunarodnu zajednicu. Zbog potceçivaça ove åiçenice i preceçivaça znaåaja sopstvenih trenutnih interesa. Zbog toga se moæe prihvatiti stav da: “Meœunarodna sredina nije ni potpuni haos. takve pojave bi samim tim morale biti iskÿuåene iz meœunarodnog æivota (recimo. postepeno je dolazilo do meœusobnih veza ãto je kroz dugu evoluciju dovelo danas do stvaraça jedne jedinstvene meœunarodne zajednice. Ovakav idealizam zasnivao se na stavu po kome. Izmeœu ovih zajednica. u åemu sila dominira kao oblik odnosa nad procesima saradçe i integracije. kruga dræava unutar kojeg se vrãe navedeni procesi. Meœutim. ne moæe se nañi saglasnost o bitnim vrednostima koje bi bile sporazumno ãtiñene zbog æivotnih interesa svake ålanice. tj. Prouåavaçe meœunarodnog prava i teorija meœunarodnih odnosa. Hoffmann. Ibler.. saraœuju i sukobÿavaju. ili izmeœu dræava razliåitih zajednica. Unutar toga kruga one se suåeÿavaju.

u meœunarodnim odnosima stvara svakako bitno dru-gaåije staçe od onoga koje postoji unutar dræava. pravo je neposredni proizvod politike jer nastaje u suåeÿavaçu politiåkih snaga jednog druãtva. Realistiåka struja unutar teorije sile. Meœutim. zajedniåkim i usaglaãenim delovaçem svih ålanova te zajednice. Dræave kao izraz politiåke organizacije druãtva nisu samo suverene u politiåkom smislu. Nepostojaçe poretka koji bi bio odræavan naddræavnim aparatom vlasti. Poãto je autarhiånost bitna karakteristika svakog potpunog druãtva. U zavisnosti od stepena veza izmeœu suverenih dræava. razvoj druãtvenih procesa kreñe se i mimo prava i protiv prava. onda se i odnosi izmeœu çih zasnivaju na politiåkom suverenitetu svakog druãtva. Izmeœu prava i politike postoji nerazluåiva veza. dok dopuãta moguñnost da u buduñnosti meœunarodno pravo doæivi takav razvoj koji bi mogao da kontroliãe procese u meœunarodnim odnosima. u svojoj suãtini. to znaåi da su one same pristale da to pravilo sprovedu u delo jer odgovara çihovim interesima.vilo nastaje sporazumom dræava. ãto se ne moæe prihvatiti. niti organ koji bi ih efikasno primenio i nametnuo svoju odluku dræavama u sporu. ne moæe se prihvatiti zbog toga ãto u potpunosti negira savremeni znaåaj meœunarodnog prava. Suverenost podrazumeva primenu svih sredstava korisnih za ostvareçe interesa. U meœunarodnoj zajednici klasna suãti-na politiåkih snaga nije neposredno vidÿiva jer se ona prelama kroz politiåku strukturu 184 . bilo unutar jedne dræave bilo u meœunarodnoj zajednici. Ovo. i jednom usvojeno pravilo ne mora uvek odgovarati stvarnom staçu stvari u meœunarodnim odnosima. Jasno je da su te radçe uvek imale karakter nasiÿa onda kada su bile upravÿe-ne protiv bilo koje druge strane u tim odnosima ili karakter saradçe onda kada se iz tih odnosa raœala obostrana korist. jer ne postoje ni sankcije. koje su izrazile prilikom çegovog ustanovÿeça. niti moæe imati nekog uticaja u meœunarodnim odnosima. odbacuje svaku moguñnost stvaraça pravnog poretka koji bi bio od znaåaja za odnose izmeœu dræava i koji bi mogao da sluæi u ostvarivaçu nacionalnih interesa. tj. u suãtini taåno zapaæaçe. razvijao se i stepen autarhiånosti. Iz toga je proizaãlo staçe u kome su sve radçe preduzimane prema drugim dræavama bile sra-åunate na postizaçe koristi za onu stranu koja ih preduzima. Polazeñi od toga da meœunarodno pravo nema. Teoretiåari sile ne negiraju moguñnost pravnog poretka meœunarodne zajednice. realisti bez sumçe idu u drugu krajnost. ali smatraju da u danaãçim uslovima takav poredak nije efikasan. koji su pro-izlazili iz potrebe opstanka datog druãtva. veñçihova druãtvena autarhiånost oteæava stvaraçe jedne meœunarodne zajednice u okviru koje bi one mogle ostvariti svoje potrebe i moguñnosti. iz koje je nemoguñe objektivno i nauåno izvuñi zakÿuåke o ulozi meœunarodnog prava u meœunarodnim odnosima. jer pravo uopãte. koja je u datom obimu uzrokovala i oblik odnosa a u zavisnosti od moguñnosti za ostvareçe koristi koje svaka pojedina dræava traæi van granica prostora koje zaposeda. Unutar dræava jasno je vidÿivo da se politiåka snaga koja nameñe svoja pravila zasniva na ekonomskoj snazi klase koja ima odluåujuñu ulogu u druãtvu. ne sadræi takav znaåaj za druãtvene odnose.

koja je omoguñavala nastajaçe procesa saradçe u ovim odnosima. 91 str. B. po: V. Ovaj sistem odraæava voÿu vladajuñe klase i ona se preko çega prenosi u meœunarodne odnose. Iz naåela samoopredeÿeça neposredno proizlazi pravo na suverenu jednakost dræava. U uslovima meœunarodnog æivota. delo. a naroåito s meœunarodnom podelom rada. U ovakvom sluåaju moguñnost postojaça jedinstvenih pravila meœunarodnog prava åesto se dovodi u pitaçe u teoriji i praksi meœunarodnog prava. Ibler. 457. kao obavezan put u reãavaçu sukoba izmeœu dræava. u meœuna-rodnim odnosima su postojala neka moralna naåela. G. Ovo je. sve su to osnove za izgradçu novih odnosa u meœunarodnoj zajednici i one se ne mogu negirati mehaniåkim analogijama i formalno-prav-nim logiciraçem o pravnoj prirodi meœunarodnog prava. nav. U savremenoj meœunarodnoj zajednici upravo postoje dræave sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima (socijalistiåke i ka-pitalistiåke dræave. Zabrana intervencije. i u tom odnosu zastupÿen je klasni interes snaga koje su na vlasti u tim dræavama. U krajçoj analizi. dræave neposredno ispoÿavaju voÿu putem razliåitih mehanizama politiåke organizacije sistema vlasti. Posebno znaåajno pitaçe. Tunkin. U tom isprepletenom odnosu materijalnih i subjektivnih åinilaca. koje se nameñe kada je reå o odnosu meœunarodnog prava i meœunarodnih odnosa. mirno reãavaçe sporova. ãto je osnov demokratizacije meœunarodnih odnosa i postepeno iskÿuåeçe samovoÿe velikih sila iz ovih odnosa. naåelo ravnopravnosti i samoopredeÿeçe naroda je pravilo meœunarodnog prava koje spreåava ugroæavaçe integriteta i nezavisnosti jednog naroda. jeste pitaçe moguñnosti stvaraça meœunarodnopravnih pravila i pravnog regulisaça ponaãaça u odnosima zemaÿa sa razliåitim druãtveno-ekonomskim sistemima ili dræava sa bitnim razlikama u kulturi. meœunarodno pravo nalazi svoje mesto kao instrument jednog poretka koji nastaje u meœu-narodnoj zajednici. meãaça u unutraãçe stvari dræava. ali je on viãe ili maçe modifikovan oblikom i stepenom meœuzavisnosti unutar koje meœunarodna podela rada vladajuñu klasu jedne dræave stavÿa u povoÿan poloæaj a drugu u nepovoÿan. koje pripadaju razliåitim kulturama. jedan od bitnih osnova sukobÿavaça istoklasnih druãtava u meœunarodnim odnosima. Meœunarodni moral Uporedo sa meœunarodnim pravom i svakako pre çega. nav. bez sumçe. Drugo. åime se rat stavÿa van pravnog poretka savremene meœunarodne zajednice. savesno ispuçavaçe obaveza meœunarodnog prava. koja su nastajala uporedo sa razvojem meœuzavisnosti u meœunarodnim odnosima. Uloga meœunarodnog prava u meœunarodnim odnosima. 185 .dræava koje se nalaze u meœusobnim odnosima. i dræave zapadne evropske civilizacije i niz novih dræava Afrike i Azije. to je zabrana upotrebe sile u meœunarodnim odnosima. ãto je u proãlosti uvek bio izvor sukobÿavaça u meœunarodnim odnosima.91 Koje su osnovne norme ove saradçe koje ukazuju na savremeni domaãaj meœunarodnog prava u meœunarodnim odnosima? Prvo.

koja bi imala snagu u meœunarodnom opãteçu. Beograd. Po definiciji koju je dao profesor R.92 Ako prihvatimo ovu definiciju. ideologije. ãto zavisi od niza åinilaca. religije. i ako su te razlike bitne. åine posebnosti koje odlikuju svaku zajednicu. unutar kojih se stvara moral svake te pojedine zajednice. Takav stepen bliskosti je mnogo veñi unutar druãtvene zajednice nego u odnosima izmeœu tih zajednica. Meœudruãtvene zajednice i åoveåanstvo su mnogo maçeg znaåaja. Zatim se zajednice razlikuju po kulturi. a za åiji prekrãaj on oseña griæu savesti. delo. str. da li se ÿudi u meœunarodnim odnosima oseñaju maçe odgovornim za krãeçe morala nego unutar dræave zbog naåina donoãeça odluka u spoÿnoj politici. s obzirom na naåin donoãeça odluka u spoÿnoj politici. stvara u zajednicama koje unutar svoje kulture stvaraju i moralne norme. 120. socioloãki gledano. 186 . morala. moralne norme su takoœe bitno razliåite. odnosno razmere prostiraça date meœunarodne zajednice. Zbog toga se sasvim opravdano moæe postaviti pitaçe o postojaçu nekih normi meœuna-rodnog morala koji bi imao univerzalne razmere. 1974. Moral se razlikuje i po druãtvenoekonomskim formacijama. Unutar jednog tipa ropstvo je moralom dozvoÿeno a u drugom ono izaziva gnuãaçe. Lukiñ. 416. Zajednice se prvo mogu razlikovati po tipu druãtva kome pripadaju. odnosno razmere meœunarodne zajednice? Drugo. pojedinac u tom procesu moæe da se oslobodi oseñaça odgovornosti ako se te odluke donose u kolektivnim telima. Prvo. zasnovanu na dobrom kao samostalnoj vrhovnoj vrednosti. politiåkog reæima. viãe ili maçe razliåit. Potpuna druãtva meœu sobom mogu biti u bliæim ili daÿim odnosima. Sasvim je razumÿivo da je za nastanak moralnih normi neophodna veña druãtvena povezanost.S obzirom na to da je meœunarodna zajednica. Unutraãçi moral deluje na ponaãaçe pojedinca u zajednici kojoj pripada. dok ga u ponaãaçu prema spoÿnom 92 R. dezintegrisano druãtvo. str. u moralnoj situaciji oseña trenutno celim biñem. samociÿnu obavezu. izmeœu ostalih. dok druãtvo na çega primeçuje spoÿaãçe sankcije uz istovremeni zahtev da on oseña griæu savesti”. teæe nastaje i ima maçu snagu. Sociologija 93 Nav. viãi stepen saobrañaça i oseñaça bliskosti meœu ÿudima. po pravilu. Åini se da kod ovog pitaça mora biti razmotreno postojaçe uticaja dve vrste moralnih normi u meœunarodnim odnosima. a ne samo uviœa razumom. Lukiñ. Moral se. Drugo je pitaçe. a kod nerazvijenih je potpuno druãtvo od veñeg znaåaja. Ove razlike. Razlike se javÿaju i zbog stepena ekonomske razvijenosti. onda se nameñu neka pitaça o moguñnosti postojaça morala kao pravila ponaãaça u meœunarodnim odnosima. Pri tom se smatra93da su zajednice koje nastaju unutar potpunog druãtva znaåajnije za stvaraçe moralnih normi kod razvijenih druãtava. da li u meœunarodnim odnosima moæe da se uspostavi svest o “vrhovnoj vrednosti” univerzalnih razmera. SANU. moral se moæe odrediti na sledeñi naåin: moral “je skup druãtvenih normi koje subjekt. koja åesto vrãi pritisak na çegove prirodne sklonosti i ostvaruje çegovo åoveãtvo. Sve te razlike zajedno åine da u meœunarodnim odnosima moralna norma. kao sopstvenu bezuslovnu. saåiçeno od nezavisnih poli-tiåkih zajednica.

Meœutim. Pored unutraãçih moralnih normi.svetu. tako ãto je u ratu pÿaåka privatne imovine pod moralnom zabranom sliånog intenziteta kao kraœa i pÿaåka unutar druãtva. meœunarodno pravo i moral su u neãto drukåijem odnosu nego ãto je to sluåaj s unutraãçim pravom i moralom. Åiçenica da je meœunarodna organizacija. doprinosi razvoju svesti o zajedniåkim interesima. u kojoj se odvijaju vaæni procesi za proizvodçu i reprodukciju svih nacionalnih privreda. razvija se poseban ekonomski proces. potrebi negovaça veza meœu ÿudima. kao izraz saglasnosti svesti o postojaçu osnovnih vrednosti u meœunarodnom æivotu svakog potpunog druãtva. U meœunarodnom æivotu. Stoga su meœunarodno pravo i moral bliæi i meœusobno se proæimaju. u razliåitim epohama. u meœunarodnim odnosima se razvijaju politiåki procesi saradçe. s razvojem moralnih normi koje ãtite privatnu svojinu. skup raznorodnih dræava i po tipu i po kulturi i ekonomskoj razvijenosti. åije se delovaçe prenosi i na meœunarodni æivot. Sigurno je najteæe utvrditi koje vrednosti åine zajedniåko dobro. koji dovodi do saradçe i stvaraça posebnih meœunarodnih organizacija unutar kojih se ta saradça razvija. tako da su prvo postojale moralne norme koje su postepeno pretvarane u 187 . To je sigurno doprinelo da meœunarodni ekonomski odnosi bivaju prañeni istim moralnim naåelima kao i unutraãçi. Ukoliko bi se napravilo poreœeçe izmeœu dozvoÿenih. koje moraju biti zaãtiñene. meœunarodno pravo nastaje saglasnoãñu voÿa a ne nametaçem od strane vladajuñe klase. onda bi se uoåile razlike izmeœu onoga ãto je u jednoj epohi bilo dopuãteno a u drugoj nedopuãteno. ãto nesumçivo doprinosi stvaraçu moralnih normi koje bi te odnose regulisale. ne spreåava proces formiraça moralnih normi kada je reå o zajedniåkom dobru. raœaju se i odnosi saradçe i prijateÿstva i sa stranim dræavama. koja oliåava meœunarodnu zajednicu. mada se i tu postepeno dolazi do uåvrãñivaça shvataça koja izbijaju kao zajedniåka i koja sadræe osudu ili odobravaçe nekih ponaãaça. Ova tvrdça je taåna za veliki deo istorije u kome je stranac i strana dræava van “zakona” a prema çima su dozvoÿena sva sredstva. Uporedo s ekonomskom meœuzavisnoãñu. To je nesumçivi pokazateÿ moguñnosti stva-raça moralnih normi i zabrana u meœunarodnim odnosima i u tom pogledu danas je uåiçen veliki napredak u poreœeçu s ranijim epohama istorije meœunarodnih odnosa. nekog svojevrsnog oblika druãtvene privrede. koji dovode do stvaraça meœunarodnih organizacija unutar kojih se poåiçe da razvija meœunarodni moral. inaåe se ugroæava opstanak tih druãtava. u meœunarodnoj zajednici nastaju i neka univerzalna naåela koja imaju meœunarodni znaåaj. i prema tome javno vrãenih ponaãaça u meœunarodnim odnosima. moralna norma ne obavezuje. narodima i dræa-vama. sa razvojem meœuzavisnosti. S razvojem meœunarodne podele rada. U politiåkom procesu u meœunarodnim odnosima. Razvoj procesa saradçe dovodi sigurno i do produæenog delovaça unutraãçih moralnih normi u ponaãaçu pojedinca prema spoÿnom svetu. U meœunarodnim odnosima. Recimo. koji vodi stvaraçu svetske privrede. çihova snaga se prenosi i na meœunarodne odnose.

Realistiåka teorija ima prema moralu isti odnos kao i prema pravu. da bi u novije vreme prvo nastajale norme meœunarodnog prava.94Ovo je na nov naåin izraæena ideja Makijavelija da u politici ciÿ opravdava sredstva. K. Oni u svojoj teæçi da prouåe ono ãto jeste zanemaruju ulogu pravila koja nalaæu ono ãto treba da bude.) smatra da izmeœu zahteva morala i uspeãnosti politiåkih poduhvata postoji moguñnost sukoba i da je u tom sukobu opasno zapostaviti politiåki interes. mora dosta vremena da proœe. Rajt (Q.pravo. A. Knopf. Morgentau (Morgenthau H. te se dræava zbog toga mora obezbediti da ga putem sile odbrani ili nametne. str. 94 H. Ono ãto Morgentau dopuãta u pogledu uåeãña morala u meœunarodnom ponaãaçu dræava. Istovremeno. Morgenthau. jer po çemu: “Etika oceçuje delo u odnosu na moralne zakone a politiåka etika prema politiåkim posledicama”. Politics among Nations. sredstava i akcija koje preduzimaju dræave u meœunarodnim odnosima putem morala ili nekih drugih normi ponaãaça. moguñe konstituisaçe moralnih naåela u ovoj oblasti. ne bave se dubÿim prouåavaçem uloge morala u meœunarodnom æivotu. Wright) smatra da ne postoji apsolutna protivreånost izmeœu morala i efikasnosti politike u meœunarodnim odnosima te je. New York. 1960. koji mogu biti i potpuno suprotni meœu sobom. koje se razvijaju i teæe da prerastu u moral. to dovodi i do moguñnosti nastajaça univerzalnih sistema vrednosti jednako prihvatÿivih i priznatih od svih. taj proces nije jednostavan i pravolinijski. Meœutim. U svakom sluåaju. ili bilo koji drugi posmatraå ili uåesnik u toj stvarnosti koji se naœe u situaciji da bira izmeœu morala i stvarnosti. Ovaj moral je neophodan zbog postojaça razliåitih etiåkih sistema raznih nacija i kultura. Meœutim. Ovaj stav o etici oznaåava krajçi pragmatizam koji ne samo da negira svaki znaåaj morala u meœunarodnim odnosima. te od usvajaça jednog pravila meœunarodnog prava do çegovog usvajaça kao moralnog pravila. ukoliko bi takvo pravilo uopãte preraslo u moralno pravilo. ne moæe se smatrati da savremena teorija meœunarodnih odnosa u potpunosti zapostavÿa ulogu morala u ovim odnosima. razumÿivo. ono ãto on ne moæe da izbegne jeste åiçenica da tu stvarnost oceçuje on. po çemu. 10. razmatraju ovo pitaçe sa stanoviãta efikasnosti morala u meœunarodnim odnosima. Iz toga proizlazi zakÿuåak da u sukobu interesa i morala pobeœuje interes. funkci-onalisti i drugi. sem retkih izuzetaka. ostavÿa odreãene ruke onim dræavama koje tom silom raspolaæu. Realisti odbacuju moguñnost ograniåeça izbora ponaãaça. Teoretiåari meœunarodnih odnosa. i jedna i druga vrsta pravila su prisutna u meœunarodnim odnosima te ih nije moguñe razumeti i objasniti bez çih. veñse oprav-dava svaka akcija za postizaçe nacionalnih interesa putem sile ãto. Savremeni bihevioristi. Savremene veze izmeœu dræava i poveñana meœuzavisnost su poveñale i moguñnosti sukobÿavaça interesa. je da moralni principi budu podvedeni pod zahteve stvarnosti. Meœutim. 188 .

nesporno. Ova iskustvena åiçenica prisutna je i u meœunarodnom druãtvu. koje bi imale internacionalni karakter. Moralne norme nastaju kao rezultat zajedniåke kulture. sposobnih da imaju praktiånu ulogu u meœunarodnim odnosima. nejednakosti. koje bi ukinule eksploataciju. Åiçenica je da svako druãtvo joãuvek stvara svoj sopstveni moral u zavisnosti od svoje sopstvene stvarnosti. Rajtu. Da li je veñdanas vrhovna vrednost meœunarodne zajednice mir? On to nije oduvek bio. te ostavÿa po strani ono ãto jeste da bi nam prikazao ono ãto treba da bude. meœutim. Osnovni argument za tu tvrdçu bi bio taj ãto danas nema dræave koja bi pristala da bude oznaåena kao strana koja je izazvala rat. Wright. Svako druãtvo obezbeœuje svoj opstanak unutar. Normativna razmatraça meœunarodnih odnosa nisu suviãna. 95 471. buduñnost sa proãloãñu. uravnoteæujuñi celinu s çenim delovima. Razmatraçe o znaåaju morala u meœunarodnim odnosima mora da poœe od åiçenice da svako druãtvo stvara one moralne norme koje su nuæne za çegov opstanak. teæi da izbegne sve apsolutno. Rajta deluje umirujuñe posle poplave realistiåkih crnih vizija. Da li se danas opstanak druãtva vezuje za rat ili mir? Sve objektivne åiçenice savremenog druãtvenog trenutka ukazuju da rat predstavÿa upravo najveñu opasnost za taj opstanak. åini se.U celini gledano. dugi rok sa kratkim. str. svojih potreba i moguñnosti. meœunarodnih odnosa. Åak i unutar druãtva postoje razliåiti morali uæih zajednica. 189 . On je zabraçen meœunarodnim pravom. Bez morala druãtvo ne moæe da postoji. meœutim. Q. kultura i ÿudskih biña i funkcionisaçe meœunarodnih institucija sposobnih da realizuju te vrednosti. The Study of International Relations.. Razlike su suviãe velike u savremenom svetu da bismo mogli oåekivati da putem meœunarodnih obaveza stvorimo zajedniåke vrednosti i moralna naåela. klasa i slojeva. jer je zaista neophodno u ovoj oblasti uåiniti mnogo svesnih napora s ciÿem stvaraça novih vrednosti. Ako åovek ne moæe da ujedini nauku i filozofiju u dovoÿnoj meri da omoguñi razvoj meœunarodnih etiåkih vrednosti. Za tako neãto potrebne su korenite promene u savremenom svetu. meœunarodni moral po K. meœunarodna zajednica ñe s teãkom mukom da razvije javno mçeçe koje ñe omoguñiti miroÿubivu koegzistenciju dræava. meœutim. koje vrednosti u datom trenutku su vezane za taj opstanak. æeÿeno s ostvarivim i åoveka sa prirodom. on se suviãe oslaça na normativnost.”95 Institucionalizam K. New York. ali postoje mnogi razlozi da se smatra i nemoralnim. Od kada jeste? Rat je u velikom delu istorije smatran vrhovnom vrednoãñu u odnosima prema drugim dræavama i svemu ãto je strano. novih pravila ponaãaça. Sporno je. Zbog toga je. Appleton Century Crofts. u æivotu i razvoju meœunarodnog druãtva uvek prisutan jedan minimum moralnih naåela koja ãtite osnove za opstanak druãtva u çemu. taj opstanak zavisi i od spoÿnih.. koja bi u svesti ÿudi prevaziãla nasleœene norme u kojima sigurno ima mnogo onoga ãto savremenom tehnoloãkom razvoju druãtva viãe ne odgovara. “Meœunarodna etika mora biti plod najopãtije perspektive kojom åovek moæe da raspolaæe. ne-ravnopravnosti izmeœu dræava i naroda. 1955.

U stvari. pokazuje da u çemu ima mesta i za solidarnost dræava. 97 Nav. jer je u interesu svake od çih da meœusobno ostvaruju optimalne uslove za opstanak i normalan nesmetan razvoj. str. upotreba sile je sve teæa i teæa a meœuzavisnost postaje sve veña. veñåitavog åoveåanstva. nalazimo se na prekretnici na kojoj se stvaraçe novih moralnih normi pojavÿuje kao nuænost koja proizlazi iz borbe za opstanak. “Arhiv za pravne i druãtvene nauke”. de Hautes Etudes Internationales. i daÿe. Vidi M. 96 Ph. 190 . ãto je minimum bez kojeg bi sve nestalo. ne samo pojedinih dræava. isti pisac postavÿa pitaçe: ide li moral i daÿe od obezbeœeça proste egzistencije? Da li moral obavezuje i na aktivnu solidarnost u meœunarodnim odnosima kao ãto to åini unutar druãtva? “Ima mnogo razloga da se stavi pod sumçu klasiåan model meœunarodnih odnosa koji karakteriãe dezintegrisanost zasnovana na prirodnom staçu. Ãahoviñ. Braillard. Philosophie et relations internationales. delo. i koji oznaåava izvestan stepen integracije meœunarodne zajednice. 103.U savremenoj epohi æivota meœunarodne zajednice. str. Meœunarodni æivot i moral. Geneve. savremeni model meœunarodnih odnosa u kome se sve viãe ograniåava apsolutna sloboda akcije aktera. str. To je imperativ koji nareœuje svakome da dela tako a da ne povredi egzistenciju drugoga. “Postoji po naãem miãÿeçu jedan osnovni zahtev koji se stvarno nameñe uåesnicima u meœunarodnim odnosima.”96 Polazeñi od toga da moral predstavÿa imperativ egzistencije druãtva u meœunarodnim odnosima. 219. 1974. 107. 2/1978. prepolitiåkom ili åak predruãtvenom u kome se teæi ravnoteæi. Univ. Inst.”97 Ovaj novi.

normira (npr. postoji veliki broj spoÿnih politika. naroåito nestruåçaci. jer im on pomaæe da unesu red u pojave o kojima razmiãÿaju. Na sasvim drugom kraju nalaze se teoretiåari koji meœunarodne odnose posmatraju polazeñi od globalnog. francuska. meœunarodnog sistema. objasni. Poãto je praksa raœala potrebu za teorijom i poãto teorijski rad. ukÿuåujuñi tu i nastavu. Svaka od çih moæe se nauåno prouåavati sa æeÿom da se opiãe. da se daju preporuke za postizaçe çenih ciÿeva ili da se predvidi çen buduñi razvoj. kao taåke posmatraça. bilo da su to oni sami ili nekakva “proseåna” osoba. Zavisno od zemÿe od koje se polazi. Pojam spoqne politike Meœunarodni odnosi mogu se posmatrati iz raznih perspektiva. polazili od dræave. Za ovo postoji viãe znaåajnih razloga. meœutim. U tom 191 . Uzimaçe ovakve polazne taåke omoguñava podelu politike na unutraãçu i spoÿnu. i teoretiåari su najåeãñe. Bili toga svesni ili ne. kao npr. jugoslovenska. a neko vreme i iskÿuåivo. maœarska ili egipatska. Do sada se. Nije teãko utvrditi da mnogi ÿudi. Pre svega. treba da posluæi unapreœeçu prakse. oni koji govore ili piãu o meœunarodnim zbivaçima opredeÿuju se za jedan takav pogled. i to najåeãñe svoje. najveñi broj ÿudi koji se praktiåno bavio ili bavi meœunarodnim odnosima åinio je to za raåun ili u sluæbi svoje dræave. i u praksi i u teoriji najåeãñe polazilo od dræave kao taåke ili nivoa sa koga se posmatraju meœunarodni odnosi. u ustavu). gledaju na meœunarodne odnose sa stanoviãta pojedinca. Uz sve to i za ãiru publiku ova je perspektiva bila najprihvatÿivija jer se ÿudi u meœunarodnim odnosima naj-lakãe poistoveñuju sa svojom dræavom.ÅETVRTA GLAVA SPOQNA POLITIKA I SPOQNOPOLITIÅKO ODLUÅIVAWE 1.

onih 1 D. The Level-of-Analysis Problem in International Relations. spoÿnom politikom se veoma dugo bave pisci. takvo pojednostavÿeçe. Tek se onda. u: K. a druge subjekte u onoj meri u kojoj je to potrebno i. s druge strane. Prema tome. Verba. u ovoj glavi ñemo se postaviti na ravan proseånog subjekta meœunarodnih odnosa. Singer. na razliåitim nivoima i s razliåitim uspehom. Princeton. ne moæe da namerava i æeli. Pri tom ñemo u prvom redu imati u vidu dræavu. sreñe se u neobaveznim razgovorima i u nauånim spisima. odreœenom kao politiåkim odnosima u koje jedan subjekt meœunarodnih odnosa stupa s drugim takvim subjektom. Pojam Pre no ãto se pristupi opisivaçu i prouåavaçu spoÿne politike. i daÿe.smislu. na takav naåin izraæavaça su skoro svi oni koji govore ili piãu o meœunarodnim odnosima åesto navedeni teæçom za ekonomiånoãñu. tj. åime olakãava postavÿaçe opãte teorije. dok. To je jasno i mnogima koji upotrebÿavaju izraze poput onih koje smo naveli. Spoqnopolitiåki odluåioci A. Knorr S. s obzirom na prostor. The International System. Tako promeçeno posmatraçe meœunarodnih odnosa na ravni dræave kao najvaænijeg çihovog subjekta. te se mogu zanemariti åiçenice i problemi vaæni za druge dræave. a ne samo s taåke glediãta pojedine dræave. “podozrivosti Rusije” i “uvreœenosti Francuske” ili kakve druge zemÿe. Dræava. niti da se ÿuti. raduje ili inati na isti naåin kao åovek. treba ukazati na opasnost da se dræava u meœunarodnim odnosima personifikuje time ãto ñe se proglasiti i shvatiti kao åovekolika nadliånost.1 Studije spoÿne politike pojedinih dræava osnova su. Uporedno istraæivaçe skreñe paæçu na ono ãto je zajedniåko spoÿnoj politici razliåitih dræava. baviñemo se spoÿnom politikom. Tada se meœunarodni odnosi posmatraju na ravni dræave. Naziv zemÿe je kod çih u stvari skrañenica za oznaåavaçe stvarnih subjekata koji vode spoÿnu politiku u ime dræava ili drugih subjekata meœunarodnih odnosa. 192 . neophodno je za nauåno prouåavaçe meœunarodne stvarnosti. Ovakav pristup ima i metodoloãkih prednosti jer omoguñava dobar pregled åinilaca i okolnosti od kojih zavisi ponaãaçe subjekta koji se u prvom redu ispituje. moguñe. str. pa ni nacija. nisu male glavna je u tome ãto se tako moæe isuviãe naglasiti posebno u odnosu na opãte. Ãtaviãe. 82. uoåava razliåitosti i traæi çihova objaãçeça. Princeton University Press. meœutim. Åesto åitamo o “na-merama Austrougarske”. za uporedno prouåavaçe spoÿne politike. monolitan subjekt koji ima psihu æivoga biña. 2. zapaæajuñi razlike u pojavama ili çihov intenzitet. isto tako. Opasnosti koje on nosi. Takav postupak. kao jedinstven. a proizvodi ovakvog bavÿeça mogu se nañi i u novinskom komentaru i u ambicioniznim monografijama i studijama. “æeÿama Velike Britanije”. Koristeñi preimuñstva koje ima ovaj prilaz. 1961. moæe ispitivati dejstvo pojedinih åinilaca na spoÿnu politiku dræava.

recimo. Najåeãñi je utisak da je sopstvena dræava. traæiti poseban.snaga. u svakom sluåaju. pored niza razliånosti i jedinstvenih situacija. Nijedna se dræava u tom pogledu ne moæe sasvim izjednaåiti s drugom. ÿude koje u çega spadaju najboÿe nazivati donosiocima spoÿnopolitiåkih odluka (spoÿnopolitiå-kim odluåiocima). åiji je deo i u kome igra mnogostruke uloge. Meœutim. Dodajmo odmah da je ovo objaãçeçe unekoliko pojednostavÿeno jer se dræava u meœunarodnim odnosima ne moæe svesti na odluåioce. svaki subjekt meœunarodnih odnosa poseduje srediãte odluåivaça. veñpodrazumeva i sve snage. Dræavi se u meœunarodnim odnosima pripisuju odluke koje oni donesu. Oni su konkretni. pa i u spoÿnoj. inaåe. da nema nikakvih sliånosti i pravila. znaåilo bi pomiriti se s tim da nauåno istraæivaçe spoÿne politike nije moguñe. Spoÿnopolitiåki odluåilac stoga nema potpunu slobodu odluåivaça i çegova vaænost je ograniåena time ãto je on pripadnik skupina åije stavove i interese zastupa i onda kada toga nije svestan. kao i postupci koji su nastali u sprovoœeçu tih odluka. ne moæe nikada da se izdvoji iz druãtva. Tako se. Prilikom prouåavaça spoÿnopolitiåkog odluåivaça i traæeça konkretnih spoÿnopolitiåkih odluåilaca treba stalno imati na umu da åovek u politici. tako neumesno govori u vezi s dræavom. Prema tome. kada se pomene ime dræave. Priznati. konkretan odgovor. mnogi pisci zadovoÿavaju skrañenim izraæavaçem a da nijednom ne ukaæu na to koga smatraju stvarnim subjektom na koga se odnose çihovi opisi i tvrdçe. U meœunarodnim odnosima se. podrazumevajuñi pri tom. U tom pogledu nisu od velike koristi zamene imena dræava neãto uæim oznakama. dakle. dok se udaÿenoãñu i maçim poznavaçem drugih dræava sve viãe jaåa predstava o monolitnosti. meœutim. ili druga dræava koja se dobro poznaje. Kod dræave se to srediãte. ima pojava koje su u suãtini iste. ili da se on vidi iz çihovog ponaãaça. u stvari. ali je. grupa i pojedinaca na åije se delovaçe ona moæe svesti. æivi ÿudi a svaki od çih ima osobine i sposoban je za ona oseñaça o kojima se. ima tendencija koje su uvek prisutne i ima pitaça koja se u svakom sluåaju mo193 . Takva vrsta skrañenog izraæavaça svuda je prisutna i ne dovodi do veñih teãkoña. pri åemu se zanemaruju oni ålanovi firme koji nemaju nikakvog interesa za takav poduhvat pa ga åak i smatraju ãtetnim. Na pitaçe ko su donosioci spoÿnopolitiåkih odluka u jednoj dræavi i u jednom vremenu treba. najåeãñe bez razreãeça i zbog toga postoje dosta nejasne predstave o prirodi subjektiviteta dræave u meœunarodnim odnosima. Ãifra ostaje. åinioce i okolnosti koji deluju na çih. kaæe da je preduzeñe HY zainteresovano za eksploataciju ãuma u Africi. da se istraæivaça izvrãena u nizu dræava i u razliåitim razdobÿima ne mogu uopãtavati i posluæiti za nove analize. “vladajuñi krugovi”. u opisanom skrañenom izraæavaçu. u tom pogledu veoma sloæena. radi izbegavaça nesporazuma. u svim dræavama. naziva “vladom”. iz koga potiåu çegove spoÿnopolitiåke akcije. kao npr. da se takav interes ispoÿava u odlukama organa upravÿaça. na æalost. Kao ãto je veñnapomenuto. misli se na spoÿnopolitiåke odluåioce. ne retko.

o kojoj mahom raspravÿaju naåelno i donose opãte i dugoroåne odluke. B. od çih se oåekuje da formalno donesu odluku. Åak i ako suãtinski ne odluåuju. jer sve one uåestvuju u meœunarodnom æivotu. poklapaçe izmeœu nosilaca vlasti i spoÿnopolitiåkih odluåilaca. prema tome. ali se ta pretpostavka mora daÿe proveravati u dva pravca. krug odluåilaca moæe da bude ãiri i da obuhvata osobe koje nemaju nikakve poloæaje u dræavnoj hijerarhiji. Tako. Sledeñi redovi treba to da uåine na osnovu dosadaãçih istraæivaça. bilo iz nekog drugog razloga. meœunarodni ugovor ne moæe da stupi na snagu bez ratifikacije. Ova nesrazmera izmeœu vaænosti odluke i broja odluåilaca dolazi naroåito do izraæaja u doba meœunarodnih kriza. Ako. kako u odnosu na sopstvene dræavÿane. ili imaju poloæaje koji naoko nisu povezani sa spoÿnom politikom. dakle. iza zatvorenih vrata i u veoma kratkom roku. veñsamo jedan od osnovnih putokaza. s veñom lakoñom da dræavu uvuku u rat nego da promene izvesnu vrstu poreza. ãto znaåi da zadræavaju bar minimum uticaja na çu. na primer. priroda spoÿnopolitiåkog odluåivaça je poverÿiva i samim tim teæi da suzi krug onih koji odluåuju. Stoga se ni spoÿnopolitiåki odluåioci ne mogu traæiti samo meœu licima koje nose ustavom odreœene funkcije takvog odluåivaça. ustavna pravila nisu potpun opis politiåkog sistema neke dræave. ÿudi koji donose druge vaæne politiåke odluke donosiñe i spoÿnopolitiåke. Ustavom odreœeni odluåioci ipak ne mogu da izgube svaki znaåaj jer samo odluke koje od çih potiåu mogu da imaju pravnu obaveznost. Otuda se moæe sa izvesnom merom pouzdanosti ukazati na zajedniåke crte koje dræave pokazuju u pogledu izbora spoÿnopolitiåkih odluåilaca. ålanovi vlade i bar oni ålanovi predstavniåkog tela koji se nalaze u spoÿnopolitiåkim odborima ili komisijama. S druge strane. da u krug odluåilaca ulaze pre svega ãef dræave. kada se o æivotnim pitaçima reãava pod pritiskom. te je preduslov za spoÿnopolitiåko odluåivaçe posedovaçe vlasti. parlamenti po pravilu imaju daleko veñi uticaj na unutraãçu nego na spoÿnu politiku. To naroåito vaæi za ustave koji fasadom pravne dræave kriju çen stvarni karkter. (Zapazimo veñovde da put ka voœeçu spoÿne politike vodi kroz unutraãçu politiku. One.) To poklapaçe ne mora da bude i podudaraçe: izmeœu ostalog. te treba da deluju na druge dræave na osnovu racionalnih odluka koje ñe se celishodno sprovoditi. Postojañe.raju reãavati. Vrste Kao ãto je veñistaknuto. dakle. zato ãto se u dræavne organe uvode izvesne liånosti samo radi stvaraça izgleda legalnosti ili demokratije. treba da se poãtuju u samoj dræavi i da se u znatnoj meri sprovode. Od znaåaja su samo one spoÿnopolitiåke odluke koje su povod za spoÿnopolitiåku akciju i çen poåetak. Vrhovi izvrãne vlasti u mnogim zemÿama mogu npr. recimo. Pretpostavka je. predstavniåki organ mora glasati za çu a ãef dræave mora 194 . moguñe je da su mnoga tako odreœena lica samo prividno odluåioci. tako i u odnosu na inostrans-tvo. bilo zato ãto je jedan od ustavnih åinilaca u praksi prisvojio tu ulogu. S jedne strane. tj.

na kome je izgradio svoj poloæaj i savezniãtvo sa nekim politiåkim i druãtvenim snagama. mladi car Vilhelm II (Wilhelm) mogao jednostavno da otpusti “gvozdenog kancelara” Bizmarka (Bizmarck). godine. Otpor je obnovÿen tek kada su katastrofalne posledice voœeça rata bile oåigledne. smetnuti s uma da je joã1890.2 Politiåki sistem koji se naziva aristokratskim ili oligarhijskim. po cenu prisajediçeça delova Åehoslovaåke. ali ni on ni u jednom trenutku nije delovao sasvim sam niti je mogao da meça osnovni smer nemaåke spoÿne politike. meœutim. Daÿa uputstva u traæeçu odluåilaca pruæiñe podaci o politiåkom sistemu. po pravilu. Takvo je staçe i u modernim autokratijama: iako nisu mogli sasvim da prenebregnu uticaje snage koje su ih dovele na vlast i podræavale. str. jer je samo jedan åovek formalni odluåilac. Ma koliko ÿudi koji se nalaze na tim mestima bili posluãni izvrãioci tuœe voÿe. a sukobi su nastali samo oko taktike i oko vodeñeg poloæaja u savezu. To ne znaåi da on zaista sam odluåuje u tom uåestvuju lica iz çegove okoline. Za trajaçe nacistiåkog reæima postojala je saglasnost o toj opãtoj politici. nad kojima on. veñsu se svodile na vladare i dinastije. koje su sastavÿali vojni zaverenici. nije se odricao svih plodova agresije. i broj formalnih i faktiåkih odluåilaca srazmerno mali. Oni u svakom sluåaju ostaju formalni odluåioci. godine stupili u vezu s Velikom Britanijom nudeñi smeçivaçe Hitlera i evropski mir. H. 1967. U Hitlerovom sluåaju. U tom pogledu je reåit podatak da su Hitlerovi graœanski protivnici joã1938. ima veliku vlast. koji su raspolagali raãtrkanim. bez obzira na srazmerno razvijene politiåke ustanove u Nemaåkoj. diktatori poput Hitlera i Franka (Franco) uspevali su da imaju kontrolu nad çima i da ostanu jedina konstanta u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu svojih zemaÿa.potpisati odgovarajuñi akt. Macmillan. Veãtim manevrima Hitler je uspevao da jednu grupu izigrava na raåun druge. Ne treba. o çenom teritorijalnom ãireçu. Hitlerov primer pokazuje. da ni autokrat ne moæe da odstupi od ãireg programa. Krug odluåilaca je unapred omeœen nekim opãtim kri2 I. Wheeler-Bennett. koji ni sam Hitler tada joãnije bio otvoreno traæio. u monarhiji ili autokratiji krug spoÿnopolitiåkih odluåilaca biñe sasvim uzak. meœutim. U çemu je. ali ni program za mir. Ovaj je naåin odluåivaça bio karakteristiåan za doba kada u meœu-narodnim odnosima dræave kao subjekti nisu imale savremeno znaåeçe. meœutim. Ako se za osnovu uzme aristotelovska trihotomna podela. London. stalno promenÿivim i nacionalno nehomogenim pose-dima. The Nemesis of Power. W. Krupni privrednici i visoki vojni vrhovi imali su takav program i Hitler je izgledao pogodan za çegovo ostvareçe. uvek postoji bar mala moguñnost da se çoj usprotive ili da postave svoje uslove. ne poznaje samo jednog formalnog odluåioca. dominaciji Evropom i odluåujuñem uticaju na svetska zbivaça. 195 . Oni nemaåki generali koji su åak bili spremni da uklone Hitlera kada je ulazio u prve ratne pustolovine smatrali su ih samo preuraçenim i riskantnim i obustavili su protivÿeçe åim su se one pokazale uspeãnim. radilo se o revanãu Nemaåke za poraz u prvom svetskom ratu. iako se ovaj sve dotle smatrao liånoãñu s najjaåim uticajem na donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka.

3 Politiåki sistemi. kao i do toga da se oni åeãñe meçaju i podleæu nadzoru predstavnika stanovniãtva. i samog stanovniãtva. neplemiñi nisu mogli pretendovati ni na formalno ni na stvarno odluåivaçe. vaænu ulogu u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu igraju ãefovi veli-kih privrednih preduzeña (kompanija. 24. Harmondsworth. naroåito ako imaju meœunarodne operacije. prividno. bilo da oni åine grupu vojnih lica (hunta) ili trajni nepromenÿivi partijski vrh. U sredçovekovnim republikama. Kao ãto je veñnapomenuto. klice ili tragovi autokratskog ili oligarhijskog spoÿnopolitiåkog odluåi-vaça. po pravilu. po pravilu. podleæe ponovnom izboru te se çen poloæaj. 1966. Deakin. åije posledice im mogu koristiti ili biti ãtetne za 3 F. Penguin Books. Iako je postojalo uvereçe da je u faãistiåkoj Italiji jedini stvarni odluåilac bio “duåe”. pa. Benito Musolini (Mussolini). birokratski vrhovi i struåçaci. kao u predsedniåkom sistemu. Åak i pod pretpostavkom da formalni odluåioci stvarno uåestvuju u odluåivaçu. pa åak. W.) Odluåivaçe moæe biti usredsreœeno u rukama izvesnog broja ÿudi koji su bili na åelu uspeãnog dræavnog udara. Dubrovniku. u krug stvarnih odluåilaca ulazi se naslednim bogatstvom. koji se u najãirem smislu nazivaju demokratskim. U svakom sluåaju. koja formalno i sama moæe donositi neke veoma vaæne spoÿnopolitiåke odluke. itd. Prema istraæivaçima koja su vrãena u savremenim demokratijama. u kojima uåestvuje veliki broj ÿudi. korporacija. bili i formalni stvarni odluåioci. Privredna preduzeña. koji se da ustanoviti iz ustava i zakonodavstva dræave. Ni u feudalnoj dræavi. Ako se u oligarhijskoj grupi jedna liånost naroåito istiåe. u koji se ulazilo roœeçem. Dakle. Åak i kada. i ta liånost. oni stvarni odluåioci koji svoje mesto u tom procesu ne duguju formalnom poloæaju. dugoroåne i naåelne odluke predmet su ãirih rasprava. meœutim. od kojih svi nemaju isti znaåaj u svim dræavama. i iz prakse. s vremena na vreme dovodi u sumçu. Istraæivaåa. ne sme nikada da zavara demokratski karakter formalnog odluåivaça. stranaåka voœstva. jula 1943. postoji nekoliko vrsta takvih stvarnih odluåilaca. okupÿena u faãistiåkom Velikom veñu. druãtveno i privredno nerazvijenim. u sluåaju referenduma. str. ispostavilo se da ga je stranaåka oligarhija. The Brutal Friendship. Patriciji su. i celo biraåko telo. u krajçoj liniji. U mnogim demokratskim sistemima kriju se elementi.terijem. 482. bila je to pripadnost patricijskom staleæu. kao npr. 196 . postoji jak naglasak na jednoj liånosti. dobijaju åesto na znaåaju upravo usled svoje stalnosti i maçe zavisnosti od biraåa i izabranih organa. Pored toga on se u duæim periodima ne meça ili meça samo malo. trustova itd. ukoliko nije bila aspolutna monarhija. granica izmeœu autokratije i oligarhije se ne moæe jasno povuñi. pa åak. izraæenim u veleposedu zemÿe. dovode do ãireg kruga formalnih odluåilaca. (Takvo znaåeçe imaju izrazi “sto porodica” ili “tristo porodica” u nekim latinoameriåkim zemÿama. sastav odluåilaåkog tela se moæe sa znatnom izvesnoãñu predviœati. ispoÿavaju ogroman interes za spoÿnu politiku svoje dræave.). pod uslovom da ne doœe do nagle i revolucionarne promene celog politiåkog sistema. U nekim savremenim dræavama. godine srazmerno lako nadglasala i opredelila se za obustavu rata.

klerikalnu stranku. S obzirom pak da su ona stubovi privrednog sistema i da zapoãÿavaju veliki broj ÿudi. Da bi uticaj krupnih poslovnih krugova bio joãjaåi. koji je vremenom postao vrlo moñan deo “establiãmenta”. svojim potezima oteæavaju sprovoœeçe odluka koje im nisu po voÿi. Takav su uticaj imali u proãlosti patrijarsi i vladike pravoslavnih zemaÿa. 197 . veze i 4 V. Tamo.çih. dakako. iskustvo. çihovi su vlasnici i rukovodioci u poloæaju da svoj interes predstavÿaju kao opãti interes dræave a da. slobodno-demokratska (liberalna) stranka u SR Nemaåkoj igra u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu veoma vaænu ulogu. Beograd. SAD i Velika Britanija). Sliåan poloæaj u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu imaju u nekim zemÿama lica na åelu druãtvenih. 1964. koji svoj status i uticaj zadræavaju srazmerno dugo. Elita vlasti. U teãkim situacijama. postiæe se i liåna sprega izmeœu preduzeña i politiåkog vrha time ãto ista lica jednovremeno zauzimaju poloæaje i u privredi i u dræavnoj organizaciji. pak. iako je ona po broju prista-lica majuãna u odnosu na dve najveñe zapadnonemaåke partije. bio “nacionalni kabinet” u Velikoj Britaniji za vreme Drugog svetskog rata. Mills). To. Uticaj opozicije je naroåito uoåÿiv u zemÿama s dvopartijskim sistemom (npr. gde je vera nacionalno specifiåna. Iako u krajçoj liniji zavise od voÿe registrovanih ålanova. s druge strane. verski poglavari smatraju se i nacionalnim voœama. mogu biti u nesrazmeri s brojem redovnih ålanova stranke i s uspehom na izborima. U tom sluåaju su osnovne vrednosti za sve stranke iste i ta so-lidarnost je naroåito jaka prema inostranstvu. Mils (W. obaveãtenost. poglavito oni iz ministarstva spoÿnih poslova i odgovarajuñih resora. ili to åine naizmeniåno u toku karijere. u kojima se sprovode stalne konsultacije s voœstvima druge stranke. “Kultura”. kao ãto je to npr. Tako. Osim toga. a postaje viãestruk ukoliko crkva ima svoju. socijaldemokratsku i demohriãñansku.4 Pored åiçenice da lideri stranke na vlasti utiåu na politiåko odluåivaçe åak i ako nemaju odgovarajuñe poloæaje u dræavnoj hije-rarhiji. Nikako se ne moæe potceniti znaåaj koji u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu imaju visoki karijerni sluæbenici. treba ukazati na teæçu da i opozicione stranke viãe uåestvuju u utvrœivaçu spoÿne nego u utvrœivaçu unutraãçe politike. ne vaæi za sve opozicione stranke. sastoje od åvrsto ustoliåenih profesionalnih politiåara. Vodeñi poloæaji u takvim preduzeñima ne stiåu se demokratskim putem jer o çima odluåuju najveñi akcionari. stranaåka voœstva se. ovaj se uticaj opozicije åak i formalizuje obrazovaçem viãestranaåkih vlada. Znaåaj verskih voœa raste onda kada je stanovniãtvo religijski homogeno. Oni spajaju u sebi struånost. po pravilu. kada treba donositi sudbonosne odluke koje traæe ulagaçe celokupne nacionalne energije. Zanimÿiv je veliki uticaj najveñeg sindikalnog saveza u SAD. u SAD naroåito potrebne u razdobÿima kada predsednik potiåe iz stranke koja nema veñinu u Kongresu. veñsamo za one koje polaze od potrebe oåuvaça postojeñe dræave i politiåkog sistema. profesionalnih i verskih organizacija i grupa za pritisak. interesi koje oni predstavÿaju i çihov poloæaj na politiåkoj sceni.

pak. te su profesionalni vojnici u pogledu politiåkog odluåivaça ãire zastupÿeni od profesionalnih diplomata. i koji se nalaze uz bok ministrima a ovi se. nije bio mnogo slabiji. koja tada obiåno i pada u zasenak unutraãçe. Iako takvi ÿudi deluju daÿe od javnosti te za çihova imena ãiroka publika i ne zna. Ukoliko grupa visokih åinovnika i diplomata ima jake i jasne predstave o opãtim ciÿevima spoÿne politike i kada je svoju delatnost zasnovala na çima. jer svako çihovo saopãteçe prati i odgovarajuñe miãÿeçe. po prirodi stvari. odluka. godine. komandant roda vojske itd. Svaka vaæna spoÿnopolitiåka odluka ima niz vidova. Kako rat postaje sve-obuhvatniji i podrazumeva koordinaciju niza nevojnih dejstava. istorija je neke boÿe zapamtila od ministara kojima su sluæili. samo izvor podataka i posebnih znaça. Uz to se çima. o kojima treba da se izraze ÿudi koji raspolaæu posebnim znaçima. Po svom uticaju na spoÿnopolitiåko odluåivaçe mogu se s visokim sluæbenicima resora spoÿnih poslova meriti najviãe voj-ne stareãine. Resor odbrane tako sve viãe postaje jedna od vaænih spona izmeœu unutraãçe i spoÿne politike. spoÿnopolitiåko odluåivaçe ukÿu-åuje i struåçake koji ne moraju biti u dræavnoj sluæbi. Pored toga. visoki oficiri. U periodu izmeœu dva svetska rata takav je poloæaj u francuskoj diplomatiji imao dugogodiãçi generalni sekretar Ministarstva inostranih poslova Aleksis Leæe (Alexis LE9gE9r).) ili da su zbog proãlih zasluga (ratni heroji) i autoriteta ceçeni kao vojskovoœe. Pored visokih åinovnika. lorda Vansitarta (Vansittart). ako ne æele da izazovu velike potrese i da se liãe kadrova na åije se znaçe i iskustvo moraju oslaçati. po pravilu. koji se u mnogim zemÿama naziva gene-ralnim sekretarom. koju oni mogu stvoriti izborom podataka i naåinom izlagaça. ni uticaj Leæeovog londonskog pandana. Wihov uticaj naroåito dolazi do izraæaja u periodima kada su vlade nestabilne i kada se ministri spoÿnih poslova i ãefovi vlada smeçuju pre no ãto mogu da ostave svoj peåat na spoÿnoj politici.stalnost sticaj osobina koji se retko nalazi kod ostalih odluåilaca. bar do dolaska Åeråila (Churchill) na åelo vlade. Povereçe koje im ostali odluåioci ukazuju kao znalcima nuæno povlaåi i 198 . bilo da zauzimaju vaæne poloæaje (naåelnik gene-ralãtaba. u praksi je teãko svesti ih na tu ulogu. raspolaæu i potencijalnom unutraãçopolitiåkom moñi. Mada su britanske vlade bile stabilnije. duge pripreme. meçaju. Svako ministarstvo inostranih poslova ima grupu najviãih åinovnika. åesto vrlo vaænih. Meœu çima se kao pojedinac istiåe najviãi sluæbenik u toj hijerarhiji. Iako su struåçaci. te su sposobni da se izraze i o odluci u celini. pove-rava izvrãavaçe opãtih odluka koje podrazumeva donoãeçe niza pojedinaånih. malo vaænih unutraãçopolitiåkih odluka moæe da se donese bez saradçe vojnih struåçaka. postoje i struåçaci koji su ceo svoj æivot posvetili izuåavaçu meœunarodnih odnosa. koji se ne smatraju politiåkim funkcionerima. U mnogim sluåajevima. politiåkim åiniocima biñe teãko da u potpunosti promene çen pravac. otvoreno iskazano ili skriveno u obliku sugestije. kao i sloæene. mnogo poznatiji pod kçiæevnim imenom Sen Xon Pers (SaintJohn Perse) i kao dobitnik Nobelove nagrade za kçiæevnost 1960. uz druge osobine sluæbenika.

Markham. Coplin. a drugi oni koji zaista uåestvuju u procesu odluåivaça. Mnoga lica koja smo do sada pomenuli spadaju u ovu kategoriju. I jedna i druga krajnost su retke: niti se uvek svi formalni odluåioci stvarni. Druga podela zasnivala bi se na ulozi u procesu odluåivaça. koji je svoj ugled izgradio kao nauånik i nastavnik da bi postao jedan od savetnika predsednika SAD. mada su oni ti koji konaåno donose odluke i utvrœuju spoÿnu politiku. da se delimiåno prekrivaju ili da budu sasvim odvojeni. 62. Pri tom je svakome ko je åitao çegove radove bilo jasno da je on u dobroj meri pokuãavao da sprovede u delo shvataça o savremenim meœunarodnim odnosima i ulozi SAD u çima. Chicago. i to preteæno kod ameriåkih pisaca. Tako se. tako da od çihove voÿe zavisi postojaçe i sadræina odluke. koja je bio izgradio joãdok je bio profesor na Harvardu i nije pripadao nijednoj od ameriåkih politiåkih stranaka. ali ako u tim osnovama postoji saglasnost. çegov specijalni savetnik za spoÿne poslove i konaåno ãef spoÿnopolitiåkog resora. U savremenoj demo-kratiji izabrani funkcioneri smatraju se iskÿuåivim odluåiocima a u one koji utiåu ubrajaju se partijska. odgovaraju çihovim æeÿama i predstavama. itd. koja tek onda moæe formalno da se donese. Uticaj struåçaka je ipak ograniåen jer su politiåki åinioci pouzdaniji i odgovorniji proceçivaåi osnovnih vrednosti. Pre svega. koja idu dotle da ona postane besmislena. te se donosioci odluka najåeãñe izjednaåavaju s formalnim odluåiocima a oni koji utiåu na odluke obuhvataju i stvarne odluåioce. jer se priznavaçem dominacije onih koji utiåu na odluke u stvari ustanovÿava da formalni odluåilac i nije odluåilac. ova podela je formalistiåka. ima vrednosti zato ãto uoåava da ni stvarni odluåioci ne deluju u procesu odluåivaça sami. One iziskuju prilagoœavaça ovakve podele. me-œutim. interesna i komunikacijska elita (javno mçeçe). policy makers) i onih koji na çih utiåu (policy influencers). Krugovi formalnih i stvarnih odluåilaca mogu da se sasvim poklapaju. pa i cela spoÿna politika. 5 W. gde su prvi oni bez åije se formalne saglasnosti izraæene na ustavom i zakonom propisan naåin ne moæe doneti odgovarajuña odluka. formalni pojam odluåioca dovodi do teãkoña.5 Kao ãto se vidi. na primer. razlika izmeœu donosilaca odluka (decision makers. to bi bili formalni i stvarni odluåioci. mada je nekada teãko utvrditi da li se radi o odluåiocu ili o uåesniku u odluåivaçu u ãirem smislu. vladar u celom feudalnom periodu smatra odluåiocem a krupni feudalci onima koji utiåu. niti su uvek svi ÿudi koji formalno donose odluke samo fasada iza koje se kriju stvarni odluåioci. str. Introduction to International Politics. pravi se. Na osnovu ovih kratkih napomena mogli bismo uåesnike u odluåivaçu da podelimo na dva naåina. Meœutim. s tim ãto u ranom feudalizmu postoji dominacija “uticaåa” a u apsolutnoj monarhiji dominacija odluåilaca. uloga struåçaka moæe da bude vrlo znaåajna i teæi da se formalizuje.usvajaçe nekih çihovih sugestija. Ostali uåesnici u ovom procesu obrañaju se odluåiocima i deluju na çih u teæçi da pojedine odluke. 1971. U çoj. D. U anglosaksonskoj terminologiji. 199 . kako to pokazuje karijera bivãeg dræavnog sekretara SAD Kisinxera (Kissinger). birokratska.

niæe.6 Ove se odluke donose pod izuzetnim okolnostima. U literaturi se. te ona ponekad i za-visi od sluåaja koji se prouåava ili od ãirine teme koja se obraœuje. mada çe u suãtini ne moæe biti. Politiåke odluke bi bile opãte. Ukazivaçe na krizne odluke ima. one odluke u kojima je izbor pred subjektom sasvim uzak i nema znaåaja za suãtinu stvari (mada ipak postoji jer bar teorijski åovek nikada nije bez izbora) smatramo samo izvrãeçem viãih. 29. ali nije sasvim jasno gde se to dogaœa. jer skreñe paæçu na izu6 Coplin. moglo bi se bez zaziraça reñi da je spoÿnopolitiåka delatnost u stvari neprekidno donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka. Ona ne postoji zato ãto nema nijedne telesne radçe kojoj ne prethodi akt psihiåkog odluåivaça. Administrativne odluke bile bi one kojima se sprovode politiåke odluke. pomiçu i krizne odluke. zasnovanih na individu-alnim odlukama brojnih uåesnika. Po pravilu. bila bi podela spoÿnopolitiåkih odluka na politiåke i administrativne. izmeœu psihiåkih akata i radçi preduzetih na osnovu tih akata. Nikada se i ne moæe povuñi odseåna granica izmeœu znaåajnih i beznaåajnih odluka. U lancu odluka oåito je da se ta sloboda postepeno gubi. Da se to ne bi desilo. åak i kada subjekt koji preduzima radçu toga nije svestan. ili se mogu podvesti samo pod one najopãtije. ako bismo sve odluåioce i sve odluke stavili na istu ravan. nav. kao treña vrsta spoÿnopolitiåkih odluka. Dok je ova podela odluka po znaåaju umnogome proizvoÿna. a subjekt koji donosi takve. odnosno odluke kod kojih postoji srazmerna sloboda izbora. koje izvrãiocima ostavÿaju veliku slobodu izbora. ali to se ne moæe uzeti za pouzdano merilo u svakoj dræavi. pak. dakle. Spoqnopolitiåke odluke Spoÿna politika se sastoji u neprekidnom procesu donoãeça odluka i postupaça po çima. odluke praktiåno ne uzimamo u obzir kao spoÿnopolitiåkog odluåioca. Jer. politiåke odluke donose politiåki. a administrativne upravni organi.3. Prema tome. u spoÿnopolitiåkom procesu od znaåaja za nauku Meœunarodnih odnosa su ipak samo odluke viãeg stupça apstrakcije. delo. dali im isti znaåaj. od drugoga donetih odluka. u trenucima kriza i kao takve ne izgledaju kao posebna vrsta odluka jer se razlikuju samo po uslovima donoãeça. vrednosti. sliåna çoj. ako ni zbog åega drugog a ono zato ãto upravni organ koji se bavi spoÿnom politikom nailazi na situacije koje se ne mogu podvesti ni pod jednu postojeñu politiåku odluku. onda bismo bili prinuœeni da svako lice koje sudeluje u sprovoœeçu spoÿne politike smatramo spoÿnopolitiåkim odluåiocem i da ulazimo u sve procese koji prethode najbeznaåajnijim svakodnevnim radçama. ali neãto pouzdanija. 200 . Ovakvo bi odreœeçe spoÿne politike podrazumevalo razlikovaçe izmeœu spoÿnopolitiåkog odluåivaça i spoÿnopolitiåke akcije. I pored vaænosti niza sitnih postupaka. vaænije odluke u kojima se donosi osnovni vrednosni sud time ãto se opredeÿuje za postizaçe ovog a ne onog ciÿa. Iz praktiånih razloga se takva podela åesto i pravi. str. Podela o kojoj je reå uvedena je zato da bi se uneo red u posmatraçe i da bi se razlikovalo vaænije od maçe vaænog.

Zbog izuzetnih okolnosti oni su osloboœeni ove obaveze. I u spoÿnoj politici se bez celovite i taåne definicije situacije ne zna je li odluka potrebna. ali i kao takva proizvodi dejstvo. Odluka je morala. II DEFINISAWE SPOQNOPOLITIÅKE SITUACIJE (OBAVEÃTAVAWE) Kao i kod svakog donoãeça odluka. meœutim. s takvim se nedostacima nauåno istraæivaçe mora miriti oni su maçi ako je åitalac neprekidno svestan ovakvog uproãñavaça. te nekada nije ni svestan çihovog prisustva. Osim toga se. No. radi jasnoñe. doduãe. kakva je odluka potrebna i koje su okolnosti od uticaja na çeno izvrãeçe. koji. kao i neprekidan uticaj drugih odluka åije su donoãeçe i izvrãeçe u toku. Pre svega. Joãjedna osobina kriznih odluka je u tome ãto ih donosi mali broj ÿudi. te se zanemaruje vremenska dimenzija odluåivaça. Razumÿivo je. zauzimaju najviãe poloæaje u dræavi. mora izdvojiti za posmatraçe samo jedna odluka u jedno vreme. Krizna odluka je otuda paradoksalna: ona se donosi pod pritiskom dogaœaja åije je poreklo van dræave. koje teåe istovremeno. sem ako u sluåaju krize ne dobiju poseban znaåaj. prepliñe se. åime se ona izvlaåi iz æivog tkiva spoÿne politike. Spoÿnopolitiåka praksa jedne dræave sastoji se u neprestanom i istovremenom donoãeçu niza spoÿnopolitiåkih odluka. stoga. donoseñi konkretnu odluku. a pre svega dræava. Pri tom je svaki odluåilac istovremeno zaokupÿen mnoãtvom takvih odluka. kako je veñukazano. koja se svodi na to hoñe li se udovoÿiti nekim konkretnim zahtevima beåke vlade. da se donese u kratkom roku i od çe je zavisilo pitaçe rata ili mira. nas201 . od kojih je najteæi bio uåeãñe austrougarskih organa u istrazi protiv lica umeãanih u pripreme za sarajevski atentat. ali bi u normalnom toku dogaœaja kada krize i “vremenskog tesnaca” ne bi bilo morali da potraæe savet najviãih kolegijalnih organa. Otuda svaki subjekt meœunarodnih odnosa. a naroåito predstavniåkih tela. ili åak “odluåuje” na taj naåin ãto moguña odluka izmiåe çegovoj paæçi te ostaje nedonesena. godine primer je takve odluke.zetan znaåaj nekih odluka koje u suãtini nisu opãte. Odgovor Srbije na ultimatum Austrougarske 1914. ãto svaki pokuãaj da se predstavi donoãeçe jedne spoÿnopolitiåke odluke mora da u velikoj meri osiromaãi pojavu o kojoj je reå. teorija se ne moæe baviti pojedinaånim i administrativnim odlukama. utiåe jedno na drugo i u istom trenutku se nalazi u raznim stadijima donoãeça i izvrãeça. tako da. uz istovremenu veliku slobodu u odnosu na åinioce u dræavi. mogu da odstupe od naåelnih smernica i od dotadaãçe prakse. donosi najuæi krug najviãih odluåilaca. znaåaj koji je takav da ih. potpuna obaveãtenost je preduslov i temeÿ dobre odluke. po pravilu.

Oni kao ÿudska biña nisu u staçu da sve relevantne åiçenice sami uoåe niti da zapamte sve podatke do kojih su posredno doãli. 202 . sluæbe koje se çome bave nazivaju se i “tajnim sluæbama”. Neki autori7 samo za çih upotrebÿavaju oznaku “obaveãtajna sluæba” ãto nije ispravno (iako se ovaj izraz odomañio i u svakodnevnom govoru). Pravni fakultet. predstavniãtva privrednih preduzeña. kao npr. Naime. str. studijske delegacije politiåkih 7 S. Rodiñ. ãto znaåi da subjekt ima na raspolagaçu lica i sluæbe. pre svega oni koji rade u diplomatskim i konzularnim predstavniãtvima. nekonvencionalno. Oni se nalaze na licu mesta. Za donoãeçe ispravne spoÿnopolitiåke odluke nije dovoÿno poznavati samo situaciju u inostranstvu. koja do podataka dolazi na uobiåajen. Beograd. Saznaçe i poimaçe sloæene stvarnosti koja okruæuje subjekt meœunarodnih odnosa i ÿude koji ga åine nije nimalo lako i moæe se bez preterivaça reñi da ni najrazvijenije. javan naåin. Prvi se sastoji u neposrednom saznavaçu åiçenica u inostranstvu. To utoliko pre vaæi za pojedince koji odluåuju pa i za sve çih zajedno. Otvorenom obaveãtajnom delatnoãñu bave se sve dræavne ustanove u åijoj su nadleænosti odnosi s inostranstvom. Ovi izveãtaji upotpuçavaju se opaæaçima niza drugih trajnih i povremenih predstavnika u inostranstvu.toji da stalno raspolaæe informacijama koje ñe koristiti organi koji odluåuju o çegovoj spoÿnoj politici. ali to ne znaåi da su od takve aktivnosti izuzete i druge ustanove. Prikupqawe informacija Obaveãteça treba pre svega da budu prikupÿena. 1. Svaka dræava organizuje takve sluæbe. koristeñi svima dostupne izvore informacija. otvoren. Prikupÿaçe informacija iz inostranstva obavÿa se na dva osnovna naåina. koja deluje prikriveno. i prava vrsta obaveãtajne delatnosti bavi se pribavÿaçem obaveãteça. nastojeñi da doœe do podataka koji iz ovih ili onih razloga nisu svima pristupaåni. Doktorska di-sertacija. od kojih svi ne moraju ni da budu deo dræavnog aparata. koji ñe se neposredno upoznavati s åiçenicama i çihove opise prikupÿati za raåun organa koji odluåuju. najbogatije i najboÿe organizovane dræave ni u kom trenutku nisu u potpunosti obaveãtene o svim dogaœajima u svetu. koje se nazivaju obaveãtajnim sluæbama u ãirem smislu reåi. Time se bave predstavnici dræave. 1965. trude se da upoznaju jezik i kulturu sredine u kojoj deluju te se smatra da su u najboÿem poloæaju da shvate i ocene ono ãto su opazili i da to u svojim izveãtajima prenesu. Poãto ova druga aktivnost teæi otkrivaçu tajni a i sama deluje tajno. Zato treba imati u vidu da proces obaveãtavaça teæi ãto potpunijem poznavaçu staça ali da nikada ne moæe da bude savrãen. Ove se opet po naåinu delovaça mogu podeliti u dve najvaænije grupe na prvu. za ovaj deo informacija koriste se podaci koji se prikupÿaju za unutraãçe politiåke odluke te se ovom aktivnoãñu neñemo posebno baviti. veñi situaciju u sopstvenoj zemÿi. i na drugu. Meœutim. 70. Obaveãtajna sluæba kao druãtveno-politiåka kategorija.

Danas su vaæan izvor informacija i meœunarodne organizacije. Misli se. statistiåki izveãtaji. kao npr. vladina saopãteça itd. struåçaci tehniåke pomoñi itd. U nekim reæimima su zakonski i drugi propisi takvi da neposrednog prikupÿaça informacija takoreñi i nema. one sistematski prikupÿaju podatke preko svojih ålanica i sluæbi i objavÿuju ih u izveãtajima svojih organa. na znacima zabeleæene informacije do kojih je neko drugi veñdoãao. meœu kojima mogu da se naœu i lica veoma uticajna u donoãeçu spoÿnopolitiåkih odluka. Wihovi se obilasci reæiraju tako da vide samo paæÿivo izabrane delove zemÿe. praktiånom zabranom stanovniãtvu da dolazi u dodir sa strancima i ograniåeçem kretaça stranaca na uzak prostor. nacrta buxeta ili privrednog plana za iduñu godinu. Prednosti ovakvog prikupÿaça informacija sastoje se u tome ãto se åiçenice saznaju neposredno i legalno. Pored toga ãto se koriste u procesu odluåivaça samih organizacija. zvaniåni podaci. o Kosmosu i podmorju. recimo meteoroloãki. i dva osnovna nedostatka takvog obaveãtavaça: znajuñi za postojaçe lica koje se bave informisaçem i za ograniåeça koja su im nametnuta. Da bi unapredile svoju delatnost. biti pristupaåni svima. potrebno ili korisno. Drugi naåin otvorenog obaveãtavaça je posredan i çime se bave lica i sluæbe koji nisu u inostranstvu. suditi na osnovu godiãçaka çene zvaniåne statistiåke ustanove. ovakvi podaci stoje na raspolagaçu dræavama ålanicama. zapisnici parlamentarnih debata. Ovi podaci se mogu odnositi na dogaœaje na sopstvenoj teritoriji ili na okolnosti u treñim dræavama. ugovora sklopÿenih s tom dræavom itd. koje su svesne takve delatnosti. objektivno postojeñim mate-rijalom. pri åemu odmah treba napomenuti da ovde reå “objektivan” ne znaåi isto ãto i “taåan” ili “nepristrasan”. novinari. Takvom manipulisaçu su naroåito podloæni privremeni posetioci. Tada su strani predstavnici samo prividno svedoci doga-œaja: çihovi su utisci ãturi. i naroåito su znaåajni zbog toga ãto ih organizacije 203 . ekspozea ministra za privredu. Poreklo ovih materijala moæe biti razliåito.stranaka. To se postiæe cenzurom svih sredstava informisaça. O privrednoj situaciji u jednoj zemÿi moæe se npr. strana dræava ñe srazmerno lako sakriti podatke koje æeli da zadræi tajnim. bez remeñeça odnosa sa stranim dræavama. naime. moæe drugim dræavama stavÿati na raspolagaçe podatke do kojih su opaæaçem doãli çeni sopstveni organi. zavrãnog raåuna koji je podnelo ministarstvo finansija. ali i na osnovu saopãteça koje çeni strani partneri daju o uzajamnim spoÿnotrgovinskim odnosima. ÿude i dogaœaje. Od samih strana dræava potiåu npr. ili ñe posmatraåe navesti da steknu netaåne utiske da bi tako zavarala dræavu koja preko çih prikupÿa informacije. i da je ona dozvoÿena. samo radi çih se prireœuju manifestacije koje treba da prikaæu raspoloæeça kojih u stvari nema itd. meœutim. Obim podataka koji se tako daje zavisi od odnosa izmeœu dræava. Oni prikupÿaju podatke za koje liåno zapaæaçe nije moguñe. Od velike su vrednosti podaci kojima raspolaæu veoma razvijene dræave o nekim delovima prostora u koje samo one mogu da dopru. pa åak i neålanicama. nepotpuni i svode se u stvari na zvaniåne informacije. U tu svrhu oni se koriste zabeleæenim podacima. pored toga. Iz toga proistiåu. Tako ñe se podaci vojne prirode davati samo saveznicima dok ñe neki drugi. Jedna dræava. tj.

poznata kao pionir na tom poÿu. list. Za naãu temu je najvaænije razlikovaçe sredstava informisaça prema tome da li do informacija dolaze neposredno i samostalno ili posredno i nesamostalno. meœutim. razlog ãto se podaci o bruto nacionalnom proizvodu koji potiåu od Ujediçenih nacija ili Meœunarodne banke za obnovu i razvoj koriste u te svrhe radije od drugih. åija je osnovna delatnost pribavÿaçe vesti. jer mu je potrebna. sve agencije pribliæavaju: “privatne” agencije nekada postaju poluzvaniåni organi vlade. iznesene u biltenima koje su se nekada prenosile telegrafskim. åime drugi subjekti dolaze do informacija pogodnih za uporedne analize. svakako je britanska firma Reuters. subjekti meœunarodnih odnosa dolaze do svih onih podataka koje i opãta publika dobija putem sredstava za javno informisaçe.prikupÿaju vodeñi raåuna o celoj meœunarodnoj zajednici te tako pruæaju uvid u neka svetska kretaça ili u dogaœaje i staça u delovima sveta. nisu pod jurisdikcijom nijedne dræave. od onih koja su preuzela od nekog drugog. mada nijedna od podela ne moæe da obuhvati sve bogatstvo oblika takve vrste informisaça. radiotelevizijska stanica ili neko drugi plaña. otvoreno more i vazduãna prostranstva nad çim. Agencije ne opãte neposredno s publikom. Po obimu poslovaça nadmaãa je ameriåka agencija Associated Press. Ova se sredstva mogu podeliti na razliåite naåine. one su uglavnom razvile za to potrebnu metodologiju. I. a vladine agencije se bave prikupÿaçem informacija radi ustupaça uz naknadu. lokalni list je npr. ova podela nikada ne moæe izvesti u potpunosti. Wihovi proizvodi su sirove informacije. a sada elektronskim putem. na kraju. ali su zato podaci iz kraja u kome list izlazi originalni i dragoceni jer su novinari toga lista verovatno jedini koji ih u celosti prikupÿaju a çegovi åitaoci je-dina publika koju oni uvek zanimaju. koje se zatim stavÿaju na raspolagaçe zainteresovanim potroãaåima. To je. Jedan mali. Najstarija i najpoznatija privatna agencija. meœutim. Druge agencije vezane su viãe za dræave koje ih osnivaju i izdræavaju zato da bi uticale na informisaçe domañe i strane publike i sluæile kao kanal za zvaniåna saopãteça. veñim delom ispuçen vestima koje nisu prikupili ålanovi çegove redakcije. U stvarnosti se. koji. Za potrebe donosilaca spoÿnopolitiåkih odluka ovaj je materijal dragocen i oni im se åini dostupnim bez obzira na to da li su sve vesti sadræane u agencijskim izveãtajima prenesene u sredstvima javnog informisaça. U preostalim “socijalistiåkim” zemÿama agencije su u rukama dræave. Ovakve su agencije povlaãñene jer jedino one mogu da pribave i emituju podatke koji potiåu sa zvaniåne strane. Takve agencije mogu poslovati iskÿuåivo s komercijalnim ciÿem i tada gledaju na vest kao na robu za koju potroãaå. åiji su dopisnici rasporeœeni u svim delovima sveta i odatle ãaÿu izveãtaje koje agencija najbræim putem saopãtava svojim brojnim pretplatnicima. U danaãçe vreme iza svih sredstava javnog informisaça stoje informativne agencije. Time vladine 204 . Za subjekte meœunarodnih odnosa su daleko zanimÿiviji podaci do kojih su sredstva informisaça doãla putem svojih dopisnika i snimateÿa “iz prve ruke”. kao npr. U praksi se. na primer. Kako su meœunarodne organizacije prinuœene da stalno porede podatke iz razliåitih dræava.

Pored toga. Zbog svega toga veñina dræava se joãuvek ne odriåe oba-veãtavaça putem tajnih sluæbi. sredstva informisaça u takvim dræavama u maçoj ili veñoj meri zavise od velikih stranih agencija. odlukama i namerama koje se od javnosti kriju. Razlozi za to su raznovrsni. do 28. staçima. I one vrãe izbor. kojim nastoje da doœu do bitnih podataka o åiçenicama. 205 . ali u osnovi sliåni onima zbog kojih se gube informacije koje stiæu i dræavnim kanalima. stalnim prañeçem i beleæeçem radijskih i televizijskih informativnih emisija i upoznavaçem s telegramima i biltenima agencija vesti. 1976/2. Sredstva javnog informisaça su posrednici koji proseånim graœani-ma po pristupaånoj ceni pruæaju izbor informacija.8 Iz svega ovoga se vidi da se delatnoãñu sredstava za javno informisaçe svakodnevno obaveãtajnim sluæbama dræava stavÿa na raspolagaçe ogromna masa podataka. u stvari. Pored veñpoznatih. o kojima ñemo govoriti neãto kasnije. Zbog pogreãne orijentacije prilikom izbora. Ne treba. Development Dialogue (Uppsala). koje o zemÿama u razvoju i u zemÿe u razvoju dospevaju preko mreæe svetskih agencija. koje ove registruju paæÿivim prouåavaçem velikog broja domañih i stranih listova. pa i od strane teritorijalne dræave zabraçen i strogo kaæçiv naåin. znaåajne informacije mogu da ostanu nezapaæene. S obzirom na to da su strana sredstva informisaça i agencije vesti pod veñim ili maçim uticajem dræave. veoma raznolikih merila. godine. koriste agencije u najveñoj moguñoj meri i raspolaæu sa mnogo viãe vesti od onih koje imaju åak i najstrasniji åitaåi novina i sluãaoci informativnih emisija na radiju i televiziji. koje otuda snaæno utiåu na obrazovaçe javnog mçeça i spoÿnopolitiåkih stavova i odluka. S obzirom na to da nacionalne agencije maçih dræava ne mogu da izdræavaju dopisniåku mreæu u celom svetu. I tajne sluæbe deluju neposredno i posredno. te se çihova taånost i potpunost moraju stalno proveravati. Zbog toga ãto se po prirodi stvari o takvoj delatnosti ne govori 8 O maçkavim i iskrivÿenim informacijama. te stoga nisu dostupni pomoñu do sada opisanih sredstava. veñsamo u za tu agenciju i zemÿu najznaåajnijim delovima. vidi saopãteça na seminaru Latinoameriåkog instituta za transnacionalne studije odræanom u Meksiku od 24. maja 1976. liåno upoznaju åiçenice ili doœu do dokaza (dokumenata) koji govore o çihovom postojaçu. takve vesti potiåu mahom od stranaca. pri posrednom prikupÿaçu informacija javÿaju se nove organizacione i tehniåke teãkoñe. pak. U prvom smislu pripadnici ovih sluæbi nastoje da na svaki. Pri tom agencijski izveãtaji nisu nikakva tajna: oni su pristupaåni svakome ko hoñe da se na çih pretplati. Sama koliåina obaveãteça åini da se sve one ne mogu savladati i da se meœu çima mora vrãiti izbor. mora se raåunati da ñe i ona poãtovati dræavne tajne a nastojati da svetu predstave verziju dogaœaja koja odgovara zainteresovanim vladama. izvrãen na os-novu raspoloæivog prostora i vremena i ostalih.ustanove. Pojedinaåni graœanin nije u staçu da sam podnese potrebne troãkove za to niti da primi i svari sve informacije koje nudi agencija. æiveti u zabludi da agencije prenose sve informacije do kojih doœu.

155. do najniæih. Jedni su stranci. ali se iz istog razloga svakoj dræavi mora priznati pravo da se brani od toga da ne doœe u podreœen poloæaj u odnosu na strane dræave.10Ovaj paradoks objaãçava se time ãto se nijednoj dræavi. opaæajuñi vidÿive strane pojava ili navodeñi inaåe ispravne domañe dræavÿane da odaju komadiñe tajni. Prvo. sluæbenici svoje dræave. koje bi poznavale i çene najskrivenije namere. U veñe opasnosti u oåekivaçu nagrada krupnijih nego ãto je samo napredovaçe u sluæbi upuãtaju se dve druge kategorije obaveãtajaca. koja meœunarodnim pravom nije zabraçena (ako se çome ne bave diplomati) mada su sami ãpijuni poåinioci najteæih kriviånih dela po zakonodavstvima svih dræava. koji neupadÿivo dolaze do deliña iz kojih se postepeno sastavÿa mozaik razreãeça tajne. kao ãto su npr. Oni preduzimaju niz sitnih postupaka. ima niz prateñih pojava. Tome pogoduje åiçenica ãto mnoge obaveãtajne radçe u mnogim dræavama ne izgledaju izriåito zabraçene. ne æele da budu optuæene za otvoreno krãeçe meœunarodnog prava te diplomati po pravilu izbegavaju oåigledno nedozvoÿena sredstva za informisaçe. koji tu åiçenicu prikrivaju i izdaju se za dræavÿane domañe ili treñe dræave teæeñi da dospeju na mesta gde ñe neposredno dolaziti u dodir sa poverÿivim zbivaçima ili dokumentima. koja se nastoji zadræati u tajnosti. Levkov. (Ironiåno je da je u doba hladnog rata krupan ãpijunski posao postao maçe opasan. delimiåno opisan u çegovim memoarima: Nevidna fronta. za koje sami i ne znaju da su deo veñe celine ili misle da je pojedinost koju su odali nevaæna. ne retko pripadnici diplomatskih misi-ja na maçe upadÿivim poloæajima. ÅZP “Delo”. Dræave. ako se uzmu izolovano. Drugi. koje ne mogu izmañi izveæbanom oku. Iako su podvizi izvesnih “velikih ãpijuna” nesumçivo istiniti. od najplemenitijih. pa i obiåni graœani. koji najåeãñe nisu sudbonosni jer nije prekrãeno nijedno pra9 O tome kako jedan slabo opremÿen ali pronicÿiv åovek moæe da doœe do podataka svedoåi rad vojnog ataãea Kraÿevine Jugoslavije u Berlinu Vladimira Vauhnika. Izmeœu glavnih protivnika.) 206 . i mnogo opasniji.otvoreno. jesu sopstveni dræavÿani koji se nalaze na takvim poloæajima a rade za inostrane tajne sluæbe. meœutim. vremenom je ova vrsta obaveãtajnog delovaça obavijena debelim velom mistifikacije i petparaåke romantike. Pravni fakultet u Beogradu. 10 M. Pri tom svaka krupnija mera. SADSSSR ili Nemaåka DRSR Nemaåka povremeno su se organizovale diskretne razmene uhvañenih obaveãtajaca. meœutim. Ovde je reå o ãpijunaæi u klasiånom smislu reåi. a neki od çih su imali i uticaja na tok meœunarodnih zbivaça. na granici dozvoÿenog. Otuda otkrivaçe takve delatnosti dovodi do poremeñaja izmeœu dræava. Otuda se çima bave i predstavnici dræave. dobro organizovana tajna sluæba nastoji da se koristi ãto veñim brojem ÿudi. dok je za uspeh u çoj potrebno mnogo dovitÿivosti i maãte. koji formalno nisu pripadnici tajne sluæbe. Organizatori ovakve delatnosti i prikupÿaåi podataka su. treba nastojati da se ova slika donekle ispravi. Ãpijunaæa prema meœunarodnom pravu sa osvrtom na praksu dræava posle Drugog svetskog rata. doktorska disertacija. str. kao ãto su rodoÿubÿe i ideoloãki nazori. Oni se za takav rad opredeÿuju iz raznih pobuda. u interesu çenog samoodræaça. 1972.9 Baveñi se ovakvim delatnostima diplomatski predstavnici uglavnom ne kriju identitet i ne rizikuju mnogo jer ih ãtiti diplomatski imunitet. Ÿubÿana. Na toj svojevrsnoj berzi utvrœivala se i vrednost ãpijuna. sluæbenici strane dræave. 1965. ne moæe zabraniti da dolazi do za çu vaænih podataka. kao ãto su lakomost i povreœena sujeta.

Iskustvo. kao ãto su diplomatska predstavniãtva. S obzirom na 207 . ukazuje da dolazi do rivalstva izmeœu pojedinih sluæbi koje. to se åini iz aviona u visokom letu. Velike sile mogu veãtaåkim satelitima snimati i najsitnije pojedinosti na zemÿinoj povrãini a da pri tom formalno i ne povrede teritorijalni integritet stranih dræava zato ãto se sateliti nalaze daleko nad vazduãnim prostorom. provaÿuju ãifre kojima se u uzajamnom opãteçu sluæe strani organi i otkrivaju laæni podaci. Obiåno je jedna vezana za vojne a druga za civilne organe. Verovatno je sada najpoznatija i najspornija jedna takva ustanova SAD. Spajaçem niza podataka dolazi se do potpunog obaveãteça. a da ona ne bude regi-strovana u inostranstvu. to su sada u vodeñim silama ogromne i veoma moñne institucije. koja se naziva Centralnom obaveãtajnom agencijom (Central Intelligence Agency CIA). Obaveãtajna sluæba teritorijalne dræave moæe neupadÿivo i bez velikih teãkoña da prati razgovore koje vodi çihovo osobÿe åak i na mestima koja izgledaju najskrovitija. Uz povredu vazduãnog prostora. kako je to npr. poåiçu da se viãe bave jedna drugom nego svojim pravim poslom. a u dobavÿaçu i preradi informacija koristi se najblistavijim umovima s ameriåkih univerziteta i najobiånijim lopovima. Razvijene dræave åesto imaju viãe tajnih sluæbi. koje zapoãÿavaju veliki broj ÿudi i troãe velika sredstva. Slavu i tajanstvenost individualnog agenta u posledçe vreme je potamneo nagli napredak sredstava za osmatraçe i prisluãkivaçe iz daÿine. jer se podaci iz raznih izvora mogu uporeœivati i jer otkrivaçe agenata jedne sluæbe ne dovodi u opasnost agente druge.vilo meœunarodnog prava: dræava. meœutim. po pravilu ih se odriåe i prepuãta ih çihovoj sudbini a pogoœena dræava ne retko je svesna da ni çene ruke nisu åiste. veoma malo zna. Ovaj kolos nastoji da bude prisutan u svim zemÿama sveta. U centru u kome se stiåu sve informacije obavÿa se preteæan deo borbe protiv nastojaça svake dræave da aktivno zaãtiti svoje tajne i dezorijentiãe strane obaveãtajne sluæbe. åiji su obaveãtajci otkriveni. pak. najsavrãenijim maãinama i najstarijim trikovima. Na primeru CIA mogu se. koje rade uporedno i bez uzajamnog uvida u poslove. Prisluãkivaçu su najviãe izloæene one ustanove jedne dræave koje rade u inostranstvu. Poznato je da nijedna dræava. Ovakva razgranatost smatra se dobrom jer se sluæbe specijalizuju. koje raåunari s ogromnom memorijom sastavÿaju od niza naoko obiånih pojedinosti i tako joãjednom pokazuju da maãina i dobra organizacija sve viãe zameçuju pustolovnog uhodu. o åijem se iznosu. videti i osnovne mane ovih gigantskih institucija: one se ne zaustavÿaju na saznavaçu åiçenica veñpokuãavaju da utiåu na çih. bilo pri kraju hitlerovog Treñeg rajha. Tako se tu npr. Savremena oprema omoguñava prisluãkivaçe s neverovatne udaÿenosti. Moæda je jedina razlika u tome ãto joj je glavni ciÿ da pronikne u tajnu. Posredna delatnost tajne sluæbe ne razlikuje se od posrednog prikupÿaça legalnih. U svakom sluåaju. otvorenih obaveãteça. koji se radi zavaravaça podmeñu. ne moæe da izvede ni podzemnu nuklearnu eksploziju. a pogotovu o nameni. pa ni one najprostranije. misije pri meœunarodnim organizacijama itd.

Tada se obaveãtajni organ javÿa kao reæiser dogaœaja i ne kao çihov svedok i poåiçe da se bavi predviœaçima dogaœaja. metodi kojima se one koriste. U praksi se jake obaveãtajne agencije teãko mogu ogra-niåiti samo na pribavÿaçe informacija i uvek postoji sklonost çih samih. kao i potrebe tajne sluæbe zavise od karaktera dræavne spoÿne politike koju ona vodi i od staça u meœunarodnim odnosima. sam prikupÿaå obiåno nije u staçu da sasvim prouåi podatke. Za sada je. oni se moraju prouåiti i obraditi. Meœutim. veze i znaça tajnih obaveãtajaca za intervenisaçe u stranim dræavama. Meãaçem tajnih sluæbi u unutraãçe stvari stranih dræava putem tzv. Na kraju treba napomenuti da je ovde bila reå samo o opãtim karakteristikama postojeñih obaveãtajnih sistema. koje imaju apsolutno povereçe jedna u drugu. ono se hoñe promeniti. Imperijalistiåka spoÿna politika uslovÿava naroåito intenzivan obaveãtajni rad. prikrivenih operacija (covert operations) deformiãe se funkcija definisaça situacije: umesto upoznavaça staça. Autokratski sistemi imaju po pravilu veoma razvijenu tajnu sluæbu. da iskoriste poloæaj. pri åemu uvek postoji opisana teæça ka prevazilaæeçu åisto informativne funkcije i prelaæeçu u “prikrivene” i “specijalne” operacije sa ciÿem da se sistem stranih dræava podrije i da se zagospodari çima. koje je i kada je sasvim taåno samo spoÿna manifestacija i deo jedne celine. ali ona obiåno ne sluæi interesima dræave kao celine veñodræavaçu reæima. naæalost. a i onih koji se çima sluæe. otkrivaju cela pojava i pravo staçe stvari. U svetu u kome ne bi bilo takvih teæçi pa prema tome ni sumçi u tajne namere tajne sluæbe ne bi bile ni potrebne. Naglaãenost jedne ili druge osobine takve sluæbe. koja ñe sam nastojati da izazove. 2. koje je nesumçivo zabraçeno meœunarodnim pravom. Pa i tada postoji izvesna opreznost. ali s osnovnom namerom da se utvrdi da li on odgovara istini. jer bi u protivnom çihova bezbednost bila ugroæena iznenadnim akcijama protiv kojih zbog nedovoÿne obaveãtenosti ne bi postojala dobro pripremÿena odbrana. Ovakvu kritiku vrãi svaki svestan subjekt prikupÿajuñi same podatke i ona se zato organizaciono ne moæe sasvim odvojiti od prikupÿaça podataka. Dræave koje ne teæe zavojevaçu veñbrane svoje tekovine ne poznaju takve akcije. te se viãe bavi sopstvenim dræavÿanima nego inostranstvom. one padaju u iskuãeçe da “uzmu stvari u svoje ruke” i da rade u interesu svojih ãefova ili uskog kruga odluåilaca. veñsamo da se izjasni 208 . ali se u svetu u kome joãpostoje teæçe za ekspanzijom i zavojevaçem ne mogu odreñi obaveãtajne delatnosti u uæem smislu.to da su pod slabim nadzorom predstavniåkih tela i javnosti a da raspolaæu ogromnim novcem. Prouåavawe informacija Da bi podaci prikupÿeni na opisane naåine bili upotrebÿivi. Na taj se naåin iza povrãnog obaveãteça. Ovaj postupak sastoji se u stvari u kritici kojoj se prispeli podatak podvrgava u zavisnosti od okolnosti i od svrhe za koju ñe se upotrebiti. jer naglom promenom u jednoj od çih ovo povereçe moæe da se izgubi. takav odnos moguñan samo izmeœu uæih krugova dræava.

ÿudstvo i energija moraju usmeravati u nekoliko glavnih pravaca. potpuna. odnosno onima koji odluåuju o spoÿnoj politici. Otuda se çena sredstva. Druga teãkoña leæi u koordinaciji s prikupÿaåima informacija. numeriåki kodirati itd. informacije moraju da im budu trajno pristupaåne. Naravno. One se. ãto znaåi da se oni mogu uporeœivati. nijedna takva sluæba ne moæe da bude savrãena jer bi sve vreme morala da obraña podjednaku paæçu na sve informacije koje joj pristiæu. Prilikom dopiraça do podataka tajnim. samom masom obraœenih informacija savlaœuju ograniåeça pojedinaåne ÿudske psihe. Ova je delatnost sasvim srodna posrednom primaçu informacija i åesto se spaja s çim.. do toga da dræavi. ustanovama prikupÿaju se svi podaci koji su od znaåaja za voœeçe spoÿne politike. koji predstavÿa tajnu. Prouåavaçe informacija dovodi. kao ni pregled i perspektivu koju imaju analitiåke sluæbe. Bez obzira na to ãto neposredni posmatraåi ako su zato sposobni obavÿaju i sami deo posla. stoji na raspolagaçu niz obaveãteça koja se mogu koristiti zato ãto su verovatno taåna. Dobro opremÿene sluæbe. koji treba da ih dovedu u zabludu. 3. nisu uvek u staçu da o tome sude jer nemaju druge podatke. S obzirom na to da je ÿudsko pamñeçe nepouzdano. koja moæe biti pogreãna. grupisati. ãto opet zavisi od neåije odluke. pod uslovom da se umeãno koriste sva savremena sredstva. koje se oslaçaju na dovoÿno veliki broj izvora. odnosno nekonvencional-nim sredstvima. Beleæeçe informacija je srazmerno najlakãe reãiv problem. jer se veñprilikom preuzimaça vesti vrãi i çena kritika. meœutim. stalno se vodi raåuna i o nastojaçima kontra-obaveãtajnih sluæbi da strancima podmetnu neistinite podatke. saåuvati i prizvati iz pamñeça. i sreœena. Åuvawe (pamñewe) informacija Poãto oni koji odluåuju o spoÿnoj politici ne postupaju samo na osnovu podataka koji su prispeli toga trenutka i neposredno od lica koja su ih obradila. U ovakvim. moraju zabeleæiti. kojima su analiza i prouåavaçe podataka osnovni zadaci. dakle. Oni. Broj podataka koji se tako mogu koristiti u posledçe vreme raste zbog veñpomenute tendencije da se zapaæaça ÿudskim åulima zamene radom aparata. informacije se po pravilu ne mogu åuvati u gla209 . Stoga bi oni teorijski trebalo da im ãaÿu sve ãto zapaze. Ovi posledçi u mnogome ometaju prouåavaçe podataka time ãto sami odbacuju vesti koje im izgledaju nevaæne. Iz tendencije niza na oko beznaåajnih pojedinosti da se grupiãu i da idu u istom smeru otkriva se nedostajaçe najvaænijeg podatka. Poreœeçem niza informacija o istoj stvari lako se odbacuju one koje su netaåne. analitiåkim. elektronski obraœivati.o stepenu çegove verodostojnosti. ãto bi opet bilo nemoguñe i dovodilo bi do nepreglednih i neupotrebÿivih izveãtaja. u velikoj meri mogu ot-kloniti netaånosti i proniknuti i u najboÿe åuvane tajne. koji nisu podloæni zabludama i halucinacijama. dakle. sem ako se ne smatra posebno obuåenim i iskusnim. dræava se ne moæe odreñi posebnih sluæbi. åime se.

opet dolaze u opasnost da poåine greãku. oni koji odluåuju. Iako se u tom pogledu moæe mnogo uåiniti pomoñu elektronike. koja moæe biti loãa i dovesti do gubitka vaæne informacije. Pri tom. O ovome prilikom definisaça situacije treba stalno voditi raåuna. i tu se opet radi o neåijoj proceni. No. To nije samo tehnoloãki nego i organizacioni problem zbog obiÿa akata koje bi savremena dræava trebalo da åuva. najåeãñi je nedostatak u ovoj fazi spoÿnopolitiåkog odluåivaça. Pored najstarijeg naåina. dobra organizacija i obuåenost osobÿa su nezameçivi. takoœe biraju i koriguju informacije da bi zadovoÿili tu dinamiåku komponentu ocene situacije. fotokopiraçe. koje se onda gube u kolektivnom señaçu. neprekidno meça. Prizivaçe iz pamñeça je u ovoj oblasti pitaçe koje zadaje najviãe teãkoña. meœutim. Mora se. u neåijem pisañem stolu. Ako podatak nije bio dobro obeleæen prilikom ostavÿaça na åuvaçe. ili u kçizi koja se zaturila. pri åemu se polazi od pravila da protekom vremena gube znaåaj. Ogroman rad na ranijem prikupÿaçu. bez obzira na to leæi li u najdubÿim lagumima arhive. Visoki sluæbenici i politiåari se tada uzdaju u nekoliko novih izveãtaja i u svoje pamñeçe. tako se i arhiva i banka podataka mora tako katalogizirati da se na zahtev mogu dobiti sva obaveãteça od znaåaja za jedan predmet. 210 . neñe ga se setiti ni najsloæeniji raåunar. To naroåito dolazi do izraæaja u odlukama koje se donose u nedostatku vremena. Kao i dobra biblioteka. Ona se sastoji u tome ãto je u trenutku odluåivaça svaka informacija viãe ili maçe zastarela. koji se.). Åuvaçe informacija sastoji se u staraçu da materijal na kome su zabeleæeni podaci ne propadne. Loãe organizovano “pamñeçe” informacija. kao u sluåajevima krize.vama ÿudi. Iako je veñpomenutim zamenama za ispisane hartije fiziåki obim zabeleæenih informacija znatno smaçen. priznati da se prenebregavaçe zabeleæenih informacija delimiåno temeÿi i na ispravnoj æeÿi da se otkloni jedna druga osnovna organizaciona teãkoña u procesu obaveãtavaça. ne samo zato ãto je veñneko vreme åuvana. i za donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka ÿudi koji znaju gde se podatak nalazi vaæniji od onih koji ga pamte. mikrofilmovaçe itd. neke od çih se neminovno moraju ærtvovati. veñpoglavito zato ãto ceo proces informisaça po samoj svojoj prirodi moæe da dE2 samo statiåku sliku o svetu. ovaj neñe znati ni da odgo-vori. kao i u svakoj drugoj intelektualnoj delatnosti. Zabeleæena i saåuvana informacija koja se u datom sluåaju ne moæe nañi mrtva je. Imajuñi to na umu. koji se sastoji u beleæeçu slovima na papiru i sliånom materijalu (uz kasnije ãtampaçe. veñse moraju zapisati drugim razumÿivim znakovima. naravno. meœutim. prouåavaçu i åuvaçu podataka propada zato ãto oni koji odluåuju nisu mogli doñi do çih. Otuda su. informacije se sada mogu åuvati i u obliku elektronskih zapisa. Ako sluæbenik ne ume da postavi pravo pitaçe raåunaru.

C. 24 i 74. Promenom toga reæima se odbojan 11 N. Ãiber. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. Oni se poglavito stiåu pod uticajem okoline i teãko se meçaju. I. 397. str. “predstava je organizovani odraz predmeta u pojedinåevom saznaj-nom sistemu”. 1965. 1974. ali nam izgleda da su najvaænija tri çegova elementa. te ñe. bez koga ona za çega nema ni smisla. prijatan ili neprijatan. prema nekom åoveku. a da sva tri elementa tvore predstavu. 102. “Politiåka misao”. Holt Rinehamt and Winston. i najdobronamerniji i naj-poãteniji svedoci na razliåit naåin opaæaju istu stvar. Psihologija liånosti. H. dok bi se to u odnosima s drugim dræavama uzelo kao deo smiãÿene agresivne politike. Beograd. stvari ili staçu. Rot. i daÿe. ali ñemo se sada posebno pozabaviti samo çima i çihovim uzrocima. Subjektivne smetwe prilikom definisawa situacije Druga vrsta teãkoña prilikom definisaça situacije potiåe od osobine ÿudi koji se tim poslom bave. koje deli veñi broj ÿudi prema druãtveno znaåajnim pojavama. od kojih donoãeçe odluke zavisi. socijalni stavovi.4. recimo. Stvari mogu postati joãsloæenije zbog poistoveñeça neke strane dræave s domañim reæimom. vaæni su tzv. International Behavior. str. drugi oseñaça prema çemu (afektivni element). Ãto su to politiåki stavovi. 211 . Iz psihologije je poznato da åovek tokom æivota stiåe stavove. Upravo ta doslednost mu u pojedinaånim sluåajevima smeta da tu stvarnost taåno i zapaæa. odbija da zapazi ono ãto mu na neki naåin ne godi. Neki od ovih problema mogli su se veñuoåiti u dosadaãçem izlagaçu. Ovakvi stavovi su od velikog znaåaja za donoãeçe spoÿnopolitiåkih odluka. lep ili ruæan itd. Åovek teæi da unese doslednost u svoje opaæaçe stvarnosti da bi mogao da se opredeÿuje i dela. savezniåke i nesavezniåke.11 Ne postoji potpuna saglasnost o tome ãta sve obuhvata stav. Kelman. Kao ãto se svako mogao uveriti. a uz to nikada nije u staçu da saopãti golu åiçenicu bez ijednog deliña sopstvenog tumaåeça takve åiçenice. koji je nepopularan i prema kome se oseñaju neobiåno jake emocije. nisu to oni koji tu imaju sporednu ulogu a naroåito to nije veliki broj ÿudi koji radi na prikupÿaçu i obradi informacija. Po Kelmanu. na osnovu kojih se strane dræave veñdele na prijateÿske i maçe prijateÿske. åak ako je najuæi krug onih koji donose odluke dovoÿno osloboœen predrasuda. Afektivni element stava leæi u tome ãto je za subjekta predmet u maçoj ili veñoj meri dobar ili loã. nesvesno. i daÿe. To se deãava i sa posmatraåima koji prikupÿaju informacije za raåun dræave. koji bitno utiåu na to kako ñe se odnositi prema pojavama. Tako odluka da se sa stranom dræavom stupi u savez donekle meça stavove prema toj dræavi. Prvi se tiåe samih osobina predmeta ili pojave (kognitivni element). Pri tom subjekat u svoju predstavu ne unosi samo svoje stavove. niz maçih neprijatnosti u odnosima s çom biti tumaåen kao omaãke i greãke.12To pre svega znaåi da opaæaçe subjekta veñsadræi i sva iskustva koja je on pre opaæaça imao. Za politiåki æivot uopãte a za obaveãtavaçe posebno. Åovek i nehotice. situacijama i liånostima s kojima se sreñe. str. 1973. Pri tom tre-ba zapaziti da stavovi zavise od ranije donesenih odluka. 12 Nekada se smatra da u stav ulaze samo dva posledça elementa. veñi stavove grupe kojoj pripada. a treñi naåina na koji subjekt treba da dela (akcioni element). New York.

Akcioni element stava je niz odgovora na predmet koje subjekt smatra opravdanim s obzirom na çegova zapaæena svojstva. Kako je analogija izmeœu Nasera i Hitlera bila neodræiva i za samo englesko javno mçeçe i kako je Idn. pa åak i pojaåava.afektivni stav prema stranoj dræavi zadræava. koje ga nisu podræale). godine. kome su se pridruæili Francuska i Izrael. Iz åiçenice da su SAD pomagale i podræavale pukovniåki reæim u Gråkoj stvorili su se u gråkim masama i meœu demokratskim politiåarima negativan stav i nepovereçe prema ameriåkoj politici. Idn koji je zbog stava prema nacistiåkoj opasnosti stekao i svoju politiåku repu-taciju verovao je da se prema Naseru treba postaviti onako kako bi to u odnosu na Hitlera bilo ispravno. 212 . godine svrgne kiparskog predsednika Makariosa. izmeœu ostalog. “The Economist”. po cenu agresije. mnogi posmatraåi nemaju istu predstavu o istini. britansko-francusko-izraelska avantura zavrãila se neuspehom. ali isto toliko za Engleze koliko i za Grke ili bilo koga drugoga. pa i oruæjem odgovorile na çegov prvi pokuãaj da ih stavi pred svrãen åin. U zemÿama gde ne postoji isti takav stav prema SAD. str. Naser je åovek kome se ne sme popuãtati ni za dlaku i koji razume jedino jezik sile. po Idnu i jednomiãÿenicima nije se smelo åekati na drugi Naserov pokuãaj veñga je odmah. Za primer se moæe uzeti pisaçe britanske ãtampe. akcioni element stava. koja u gråkom stavu nailazi na nedoslednosti i. Iako akciona 13 Why Would They?. kao npr. Ovaj je Nasera svrstao u istu grupu dræavnika kao i Hitlera. vaÿalo “urazumiti”. pogreãno procenio i druge elemente situacije (npr. obuzet çom. londonski “The Economist” tvrdi da Grci “u svakoj prilici teæe da poveruju u ono ãto emocionalno æele da veruju i da su zato veliki lovci na greãne jarce”. smatrao ga çemu sliånim i stoga oåekivao da ñe Naser postupiti na sliåan naåin. Poãto je sam imao iskustva s Hitlerom i poãto se pokazalo da je bio u pravu. Ova odluka poåivala je. 16. a da su zatim blagonaklono gledale na invaziju turskih trupa na Kipar. Ovo se moæe dobro izuåavati na primeru odnosa izmeœu Gråke i SAD. 1974. a da istovremeno pokaæemo da je afektivni element isto tako jak u “hladnih” Britanaca kao i kod “zapaÿivih” Grka. Primer iz britanske novije istorije moæe posluæiti da predstavimo treñi.13 Bez obzira na staçe u konkretnom sluåaju posledça napomena londonskog åasopisa je u dobroj meri taåna. a ovaj je utisak opet potekao od izrazite antipatije prema predsedniku Naseru. Predsednik britanske vlade Idn (Eden) i najuæi krug saradnika pripremili su i doneli odluku o iznenadnom napadu na Egipat 1956. 7. a Idn je poniæen okonåao svoju inaåe blistavu politiåku karijeru. odvojenih zahteva uz obeñaçe da je svaki od çih posledçi i poãto se kasnije ispostavilo da bi Hitler i u Nemaåkoj politiåki propao da su ga tadaãça britanska i francuska vlada odbile. koju je naroåito oseñao sam Idn. U Idno-vom sluåaju. Na osnovu toga takoreñi nema Grka koji ne smatra da su SAD inspirisale i pomagale pokuãaj gråke hunte da 1974. Poãto je Hitler mnogo postigao postavÿajuñi postepeno niz maçih. stav SAD. na opaæaçu navodne ogromne opasnosti koja za interese Velike Britanije nastaje iz naciona-lizacije Sueckog kanala od strane egipatske vlade. koji su ostali i posle svrgavaça diktature.

komponenta stava ne ulazi neposredno u opis situacije. otuœeça i straha. frustracije. Ova tri elementa stava opisana su samo iz analitiåkih razloga çih je teãko odvojiti jedan od drugog prilikom samog opaæaça (percipiraça) jer se deãavaju istovremeno i bez svesti samoga subjekta. Meœutim. oni nam pomaæu da shvatimo da je opaæaçe. preko predstava i stavova. na definisaçe. koja moæe biti taåna ili netaåna ali se od nauåne istine razlikuje po tome ãto se za çega nije u potpunosti traæila provera veñje prihvañeno bez dokaza. Meœutim. Osim toga. ili ñe odbiti samu informaciju. neosnovani stavovi koji se teãko meçaju”. pa ñe se stoga åesto nañi u teãkoñi kada treba da veruje u postojaçe dve åiçenice. prouåavaçe. sam boji sve ono ãto vidi. Ÿudi koji se nalaze viãe u dræavnoj hijerarhiji. odnosno traæe. prva dva ishoda su mnogo verovatnija. “Ÿudi hoñe kognitivnu konsonancu i u onome ãto znaju i u onome ãto æele. nav. Deutch. str. ili ñe re-vidirati i napustiti uvereçe. shvatÿiva ili bar podnoãÿiva celina.16 14 K. åiçenice se mogu loãe provesti. koji definicijom veñuslovÿavaju kasniju odluku.15 To objaãçava i åiçenicu da i nauånici mogu da pate od neosnovanih uvereça: oni su “razmaæeni” time ãto su se mnoge çihove hipoteze pokazivale kao taåne pa veruju da to vaæi i za sve druge. 396. Oni hoñe da im svet ima smisla. Rot. Naime. Åovek teæi da organizuje znaçe tako da ono bude neprotivreåno. U sukobu uvereça i åiçenica. po pravilu su dospeli na poloæaje zbog taånih procena u proãlosti. neku uproãñenu sliku sveta koja ñe im izgledati jasna. Zbog toga oni sami veoma cene i svoja nedokazana uvereça. Kako kaæe K. veñu kasnije faze odluåivaça. kako se to obiåno kaæe. delo. 213 . 15 Predrasude su “intenzivni. tumaåeçe i obradu primÿenih informacija utiåe osobina ÿudskog razuma da ne trpi tzv. Pored opisanih osobina åovekovog opaæaça stvarnosti. nav. Uvereça su i nauåne hipoteze i obiåne predrasude. 113. Ukoliko se traæi promena stava. 51. çihova intuicija je u çihovoj oblasti bila prikladnija i uveæbanija te su i “pogaœaça” bila maçe stvar sluåaja no ãto to izgleda. str. O drugim objaãçeçima vidi Ãiber. moguñna su tri ishoda. situacija je çome u velikoj meri obojena jer ñe se i druge åiçenice zapaæati u toj svetlosti. Dojå (Deutch). javÿaju se kod ÿudi uvereça. svesno ili nesvesno. da bude razumÿiva. Uvereçe je predstava o osobinama nekoga predmeta. delo. Lako je zamisliti kakve teãke posledice pogreãno zapaæaçe moæe imati u meœunarodnim odnosima. ona izaziva neke osnovne reflekse.”14 U okviru takvog nastojaça. i pod jakim uticajem stavova. str. kognitivnu disonancu. ili su åak glavni donosioci spoÿnopolitiåkih odluka. koliko posledica osobina samoga predmeta toliko i osobina samoga posmatraåa. koje se uzajamno iskÿuåuju. U toj æeÿi za kognitivnom konsonancom oni potiskuju ili odbacuju informacije koje se ne uklapaju u çihovu predstavu o svetu. The Analysis of International Relations ’Englewood Cliffs’ PrenticeHall 1968. Ili ñe se nosilac uvereça pretvarati da sukoba uopãte nema. koji. koja mogu doñi u sukob s otkrivenim åiçenicama. shvatÿiva i skladna i koja ñe ih osloboditi oseñaça dezorijentacije.

str. Ãtaviãe. Naroåito je drastiåan bio postupak prema onim ameriåkim funkcionerima u Kini. 214 . ceo kurs spoÿne politike i nalaze se u osnovi dræavne organizacije. nav. koje jednostavno mogu i ne do-preti do najviãih vrhova. delo. oni su ostajali bez posla. Tome moæe da doprinese birokratski mentalitet u dræavnom aparatu. izbegavaçe situacije koja bi mogla uticati na meçaçe stavova i socijalni pritisak da se usvojeni stavovi zadræe nepromeçeni. nepouzdani ili nestruåni. gde potåiçeni znaju da ñe za çihovu karijeru biti dobro ako pretpostavÿenima saopãtavaju samo ono ãto ñe ovima biti milo.: Germany was badly run. u: H. te je za çihovu promenu potrebno mnogo viãe snage od pojedinaånih dokaza çihove netaånosti.17 Drugi naåin reagovaça svodi se na to da se informacije koje se ne slaæu s uvereçima odbacuju kao netaåne. Uvereça mogu ostati uporna protiv åiçenice åak i onda kada im se taånost ne moæe poreñi. O neãto blaæim posledicama mogu da posvedoåe mnogi umni i hrabri pripadnici diplomatskih sluæbi koji su otpuãtani ili kaæçavani zbog nepoñudnih izveãtaja koje su slali u svoje presto-nice. godine uporno skretali paæçu na to da je Åang-Kaj-Ãekova vlada.Ovo dolazi do izraæaja i prilikom definisaça spoÿnopolitiåke situacije. koji su ga samo uznemiravali. koja je u stvari bila posledica samoobmaçivaça i odbacivaça taånih vesti). 109. ono ãto je u skladu s çihovim uvereçima i potvrœuje çihove ranije donesene odluke. Ceo sistem obaveãtavaça tada deluje kao neki filter koji eliminiãe “neugodne” informacije. Sprout: Foundations of Interna-tional Politics. dezorganizovana i da trpi stalne vojne poraze. defetisti.M. da bi ironija bila veña. Hajka na çih trajala je joãdugo. naroåito autokrata. To je naroåito istina ako velika grupa ÿudi preteæan broj onih koji odluåuju i çihovih saradnika deli neprotivreåan skup uvereça u obliku neke doktrine ili ideologije. 17 Gaibraith. opisujuñi zlu sudbinu glasnika koji su im donosili loãe vesti. u histeriji koja je nastala zbog ãoka izazvanog neoåekivanoãñu brzog uspeha kineske revolucije (neoåekivanosti.” Rot. oni pokazuju snaæan otpor prema meçaçu. dobri posmatraåi i ispravni prognozeri postali su joãomrznutiji jer se odnekud verovalo da su priæeÿkivali uspeh svojih pesi-mistiåkih prognoza i bili u nekakvom œavolskom savezu s neprijateÿem. U psiholoãkoj literaturi navode se tri glavna razloga otpornosti stavova prema promeni: selektivni karakter percipiraça i señaça. 1962. Ovo je ne retko prañeno neprijatnostima i kaznama za pribavÿaåe takvih informacija. Princeton: Van Nostrand. korumpirana. Joãsu gråki tragiåari uoåili ovu crtu nosilaca vlasti. K. nesposobna. kada se ispostavilo da su bili u pravu. 205. str. koji su veñod 1944. Wihovi se izveãtaji nisu prihvatali. nisu bili vrañeni ni posle poraza koumintanãkih snaga. koju su SAD izdaãno pomagale u borbi protiv revolucionarnih snaga na åelu s Komunistiåkom partijom Kine. a 16 “Stavovi se ne meçaju ni brzo ni lako. J. Tada uvereça proæimaju sve proãle odluke. na koji. U doba makartizma su takvi struåçaci u ameriåkom mini-starstvu inostranih poslova oglaãavani za komuniste. U toku Drugog svetskog rata Hitler je zabranio da mu se saopãtavaju statistiåki podaci. koje se otpisuju “kao izuzeci koji potvrœuju pra-vilo”. za koje se smatra da su izdajnici.

çegov ãef je smeçen i ono je ubrzo rasformirano. svest da ÿudsko znaçe nije konaåno i da nema dogmi koje praksa ne bi mogla da opovrgne. åak i ako ona ne odgovara çihovim dotada najdraæim uvereçima. nuæno prenosi i na spoÿnopolitiåke situa-cije. ceo proces odluåivaça. J. Time je bio otvoren put za sklapaçe Evijanskih sporazuma. 205. Neki se veliki preokreti u spoÿnoj politici u suãtini sastoje od jednostavnog uviœaça istine. Time se joãjednom potvrœuje da se ÿudi lakãe odriåu svojih pogreãnih uvereça pred argumentima onoga za koga znaju da ih je i sam delio. Ovo podrazumeva sposobnost da se taånost informacija ispita i utvrdi bez obzira na çihovo znaåeçe i. Nav. Wemu se nije verovalo pa je. Tako se gubi strah od prenoãeça pojedinih informacija. 215 . ãto je joãvaænije. nav. veñda samo to stanovniãtvo ne moæe i ne æeli da se oseña “prekomorskim Francuzima”. Meœutim. Nacistiåko ministarstvo propagande ustanovilo je posebno odeÿeçe za prikupÿaçe obaveãteça o ratnom moralu nemaåkog naroda. pa prema tome i uspeh spoÿne politike jedne dræave. ne postoji on bi bio bez strasti potrebne za osvajaçe vrednosti i akciju. za koje su veliki dræavnici sposobni. Gailbraith. Kada je odeÿeçe poåetkom 1944. U pomenutoj kçizi Vauhnik go-vori o potceçivaçu nemaåke vojne maãine pred Drugi svetski rat. koji su se nametnuli veñini stanovniãtva. zavisi od toga da li se na dugu stazu moæe osigurati prevaga racionalnog definisaça situacije uklaçaçem onih åinilaca koji pogoduju potiskivaçu. str. 34. kojima je priznata nezavisnost alæirske dræave. 1975. Ovo se moæe postiñi na viãe naåina. bilo odluåeno da se Vauhnik smeni jer je pao pod uticaj nemaåke propagande. politiåar s ultradesnom i antikineskom proãloãñu. New York: Viking. Francuski predsednik de Gol (de Gaulle). Kahn. pa ni onaj koji donosi spoÿnopolitiåke odluke. Proces provere i napuãtaça nekih “dragih” istina u svetlu neprijatnih åiçenica nije nikada sasvim lak i ne odvija se glatko i bez potresa. Idealno racionalan åovek.. vodi raåuna o åiçenici da je åovek maçe sklon predrasudama u oblastima koje dobro poznaje i proãiruje se broj subjekata koji dolazi do podataka i prenosi ih. a ne neki od doslednih kritiåara ameriåkog slepila prema Kini. od kojih su najvaæniji debirokratizacija i struåno uzdizaçe dræavnog aparata i demokratizacija spoÿnopolitiåkog odluåivaça. str. Jr. u åiji se nacionalizam i ÿubav za Francusku nikako nije moglo sumçati. imao je snage da uvidi da alæirski ustanici nisu ãaka bandita i terorista. delo. Postoje mnogi drugi primeri. On tvrdi da je jugoslo-venskom generalãtabu uputio izveãtaj u kome je ukazao da je Nemaåka u staçu da savlada Poÿsku za tri nedeÿe. kojih je u SAD uvek bilo. Ovo objaãçava i paradoksalnu åiçenicu da je u SAD slavu za priznavaçe realnosti NR Kine i pribliæavaçe çoj poneo predsednik Nikson (Nixon). ãtaviãe.18 Racionalno definisaçe situacije obeleæeno je treñom opisanom reakcijom ispravÿaçem i napuãtaçem uvereça kojima protivreåe prikupÿene åiçenice. Tome treba dodati da se dogmatizam u drugim oblastima æivota. The China Hands. delo. godine poåelo da izveãtava da je narod umoran od rata. 18 E. America’s Foreign Service Officers and What Befell Them.mnogi od çih su tek viãe od dve decenije kasnije poåeli da dobijaju od sudova bar simboliåko obeãteñeçe za nedañe koje su pretrpeli. iskrivÿavaçu i odbijaçu informacija. naroåito politiåkog.

kao npr. U drugoj su subjekti koji se nalaze u samoj dræavi i kao takvi sudeluju u odluåivaçu ili utiåu na çega. pre svega strane dræave. Tako otkrivaçe raznih poslovnih tajni ãteti ne samo preduzeñu u pitaçu veñi celoj nacionalnoj ekonomiji. a ne o zabludama u koje oni dolaze iz napred opisanih razloga. Od vaænosti podatka zavisi i stupaç poverÿivosti neke podatke saznaje samo najuæi krug onih koji odluåuju (åak ne i cela vlada). kada se pronese glas da 216 . svi oni koji su zainteresovani za çen ishod trudiñe se da veñu toj fazi utiåu na çu. Kao ãto ima jednu ili viãe obaveãtajnih sluæbi. Ako krivca ãtiti diplomatski imunitet. takav protivobaveãtajni sistem sastoji se iz niza pravila i postupaka koje poãtuju i sprovode svi dræavni organi i privredna preduzeña i na osnovu kojih se neki podaci kvalifikuju kao poverÿivi. koja se moæe porediti s prevarom. dakle kao dostupni ograniåenom krugu lica. Smetwe koje nastaju usled svesnog delovawa zainteresovanih subjekata Znajuñi da je definisaçe situacije temeÿ na kome ñe poåivati buduña spoÿnopolitiåka odluka.5. za koje znaju svi pripadnici oruæanih snaga. Naravno. Åinioci od kojih potiåu ovakve smetçe u informacionom sistemu jedne dræave mogu se podeliti u dve grupe. U najãirem smislu. Uz ovakvo staraçe da podaci ne doœu do neposveñenih lica preduzimaju se aktivne mere da se spreåe organi stranih dræava i drugih subjekata da do çih doœu. To se postiæe tako ãto se preduzimaju mere da oni koji odluåuju za neke åiçenice uopãte ne saznaju ili da se oni snabdeju informacijama koje nisu taåne. Sistemi veza dræe se pod kontrolom kako bi se uhvatile i zaustavile sumçive poruke. svaka dræava raspolaæe i posebnom sluæbom koja se stara da vaæne informacije o çoj i namerama onih koji odluåuju ne doœu u posed drugih subjekata meœunarodnih odnosa. za domañe dræavÿane koji izdaju tajne i za strance koji se bave ãpijunaæom kriviåni zakonici predviœaju najstroæe kazne. kao npr. Åak i kada se to izriåito ne kaæe. zna se da neki podaci ne smeju biti otkriveni strancima jer mogu da ugroze bezbednost dræave. i kontraobeãtajna sluæba se usavrãavala pronalaæeçem novih. kao ãto smo veñpomiçali. prateñi razvoj ãpijunaæe. koji dobijaju u uverÿivosti time ãto im se daje izgled strogo åuvanih tajni. neke vojne tajne. Kao ãto je veñreåeno. åini time ãto se stranim agenturama poturaju laæni podaci. Pri tom se radi o svesnoj delatnosti takvih subjekata. To se. Wima se najåeãñe odvlaåi paæça drugih od pravih namera onih koji odluåuju. dok su opet drugi dostupni srazmerno velikom broju ÿudi. Meœutim. Oni se sastoje u otkrivaçu i onesposobÿavaçu obaveãtajaca i obaveãtajnih centara i u ometaçu çihovih veza sa svojim stranim nalogodavcima. a ne samo oni koji su vezani za moguñni ratni napor. on se proglaãava za nepoæeÿnu liånost i proteruje. neuobiåajenih naåina da iskoristi radoznalost stranaca za svoje svrhe. U prvoj su ostali subjekti meœunarodnih odnosa. zabluda i svesna laæ se u stvarnom åovekovom ponaãaçu toliko meãaju i toliko postepeno prelaze jedna u drugu da treba imati u vidu da smo ih ovde odvojili radi veñe jasnoñe a da ñe u konkretnim sluåajevima razlikovaçe ponekad biti veoma teãko. Pri tom ne treba zaboraviti da su poverÿivi podaci razliåite prirode.

des es nie gab. Tajni referat N.19 Ako se dobro poznaje psihologija onih koji donose glavne odluke. dakle ne deluju iracionalno. britanski poÿoprivrednici. blizu ãpanske obale. 217 . Npr. U more je. Tvrdi se da je Staÿinovoj odluci da 1937. Der Mann.se trupe koncentriãu na jednom delu granice dok se u stvari proboj planira na suprotnoj strani. odabranih. iznosili su niz taånih. ãto je nesumçivo doprinelo poåetnim neuspesima u ratu. Ovako po pravilu deluju interesne grupe. ovakvi potezi mogu da imaju dalekoseæno dejstvo. E. Hruãåov. ispoÿenom u sklapaçu poznatog ugovora izmeœu SSSR i Nemaåke o nenapadaçu od 23. 1970. dotadaãçeg zamenika ministra odbrane SSSR i joãsedmoricu najviãih oficira Crvene armije. uæi ili opãti interes. 1976. tako da je Crvena armija pred odluåujuñi sukob s Hitlerovom Nemaåkom ostala bez velikog dela svog najsposobnijeg i najiskusnijeg komandnog kadra. snabdeven poverÿivim materijalom koji je ukazivao da ñe se iskrcavaçe preduzeti u Gråkoj ili Sardiniji. parlament. Referat na HH kongresu KPSS. tendencioznu sliku o spoÿnopolitiåkoj situaciji karakteristiåno je to ãto ne deluju za raåun neke strane dræave. politiåke stranke i druge posredne i neposredne uåesnike u odluåivaçu u nadi da ñe na eventualnom referendumu ili na drugi 19 Iz Drugog svetskog rata poznata je “operacija mleveno meso” koju je britanska kontraobaveãtajna sluæba dugo i paæÿivo pripremala da bi nemaåki generalãtab 1943. Istorija obiluje primerima ovakvih varki naroåito za vreme ratova. 55 i daÿe. E. S. Stvarnost. 20 N. Staÿin a s çim i çegova najbliæa okolina odbijali su 1941. oni nastoje da se veñu toj. Ne zna se. veñse zaboravÿajuñi na opãte vrednosti koje dræava u odnosu na inostranstvo treba da åuva. godine dovela u zabludu o pravcima savezniåkog iskrcavaça. Zagreb. meœutim. jer strahuju od konkurencije poÿoprivrednih proizvoda iz zemaÿa u kojima su uslovi za zemÿoradçu povoÿniji. TFCbingen. maçe taånih. mamac je progutan i varka je imala izvesnog efekta. godine posle montiranog procesa da likvidira marãala Tuhaåevskog. Proces Tuhaåevskom su pratili hapãeçe i otpuãtaçe niza oficira. zalaæu za poseban. svoj inte-res. podataka pred javno mçeçe. Bergh. koju je nemaåka sluæba bezbednosti falsifikovala i preko Åehoslovaåke poturila sovjetskoj obaveãtajnoj sluæbi. zaslepÿeni svojim viœeçem sveta i svojim æeÿama. doprinela navodna “izdajniåka” prepiska izmeœu Tuhaåevskog i ålanova nacistiåke vrhovne komande. ili subjekta meœuna-rodnih odnosa. Kako je Ãpanija tada vrvela od nacistiåkih agenata. vladu. S. Uza sve to. Montague. koji se sedamnaest godina ranije usudio da kritikuje Staÿinove postupke u voœeçu rata protiv Poÿske greh koji Staÿin nije zaboravÿao. koliko je Staÿin verovao toj informaciji. a koliko mu je ona bila dobrodoãla da bi se obraåunao s Tuhaåevskim. spuãten leãnavodno utopÿenog britanskog oficira. prvoj fazi odluåivaça postave takve premise koje ñe pogodovati odluci koja bi im iãla na ruku. str. do kojih su s neverovatnom preciznoãñu dolazili sovjetski obaveãtajci. veñpostupaju veoma proraåunato time ãto potiskuju i kriju taåne a javnosti i onima koji odluåuju poturaju pogreãne informacije. godine da veruju vestima o neposredno predstojeñem nemaåkom napadu. Hruãåova. Znajuñi da odluka umnogome zavisi od definisaça situacije. avgusta 1939. grupe ÿudi koje spaja neki. preteranih. Otuda oni nisu i sami u zabludi. koji su se protivili ulasku Velike Britanije u Evropsku zajednicu. S.20 Za drugu vrstu åinilaca koji svesno nastoje da stvore netaånu. jednostranih itd. zaslepÿen svojom diplomatskom veãtinom.

S druge strane. Ona ima svoje posebne interese. te je dovelo do pada Mekdonaldove vlade i pogorãaça odnosa izmeœu Velike Britanije i SSSR. oglaãi-vaåa. str. Wihovi stavovi “odræavaju kombinaciju pogleda çihovih vlasnika. 22 The Cambridge Modern History. nisu svi ti åinioci van kruga onih koji odluåuju. nav. 21 Deutch. doduãe. S jedne strane. 218 . ne moæe se misliti ni da svi oni koji odluåuju sami sebe svesno obmaçuju. Grupe nezadovoÿne odlukom britanske vlade na åelu s laburistom Remzi Mekdonaldom (Ramsay MacDonald) da 1924. Ovo je “pismo” objavÿeno 25. U teæçi da se ishodi odluka koja se tiåe krupnih interesa ne preza se. To mogu biti nepotpuni podaci. kada se radi o vladama ãirokih koalicija. meœutim. u “statistiåkoj obmani”. koja ima velikog udela u prikupÿaçu i proceni informacija. ali suprotnim. od radio-mreæe do radio-mreæe i od sluåaja do sluåaja”. Normalni diplomatski odnosi izmeœu dve zemÿe nisu uspostavÿeni do 1930. a to pred sobom i drugima ne retko pravdaju time ãto je radi posti-zaça veoma vaænih stvari trebalo ærtvovati istinu i maçe vaænima. Poseban problem u definisaçu situacije predstavÿa biro-kratija. To je naroåito sluåaj kod heterogenog sastava organa koji donose odluku. delo. Masovna sredstva komunikacija su takoœe vrsta interesnih grupa. Wima je odluka koju imaju u vidu milija od stvarnog staça. u kojima ih ovaj u ime Kominterne poziva da pripremaju oruæani ustanak. godine nekoliko dana pred izbore.naåin doñi do odluke o povlaåeçu Velike Britanije iz te organizacije. Cambridge University Press. od lista do lista. 457. godine. 1968. a stvar moæe biti i u naåinu predoåavaça podataka. koji je optuæen za meãaçe u unutraãçe stvari dræave åija mu vlada pomaæe da izaœe iz meœunarodne izolacije.21 Kada se ima u vidu veñopisani znaåaj ovih sredstava za redovno obaveãtavaçe donosilaca spoÿnopolitiåkih odluka shvatiñe se da su ovi neprestano zasuti “obojenim” informacijama. ni od åiste obmane. I povrãan pratilac spoÿnopolitiåkih zbivaça zapaæa da se pred svaku krupniju odluku sukobÿavaju miãÿeça o çenom izgledu i da se u okviru toga sukoba vodi i mali rat informacijama. ne odolevaju æeÿi da svesno pogreãno predstavÿaju åiçenice. åitalaca i osobÿa u srazmerama koje se meçaju od jednog sredstva do drugog. kao npr. 55. Vol. oktobra 1924. ãto znaåi da ni oni sami. a tek posle Drugog svetskog rata nepobitno je utvrœeno da je bila reå o falsifikatu. slabi potiraçem sa isto tako tendencioznim. u æeÿi da jedni druge ubede. XII. Åak i kada se dejstvom prava i morala iskÿuåi iznoãeçe pukih izmiãÿotina. Tu ne treba padati u krajnost. åije se dejstvo. kao npr. podaci istrgnuti iz konteksta. godine prizna de iure SSSR falsifikovale su i objavile toboæçe pismo sovjetskog politiåara Zinovjeva britanskim komunistima. str.22 Vaæno je utvrditi odnos onih koji donose spoÿnopolitiåke odluke prema unutraãçim åiniocima koji ometaju taåno definisaçe situacije. nikada se ne moæe spreåiti da se zainteresovane strane ne posluæe nizom “legalnih” smicalica kojima se istina iskrivÿuje. jer svaka strana iznosi podatke koji joj idu u prilog. informacijama koje iznose druge interesne grupe i çihova glasila.

Ovakva dubÿa uviœaça nisu moguñna bez izgraœenog pogleda na svet koji. elementi iracionalnosti nisu nikad odsutni. Ove kasnije. stoji u dijalektiåkom odnosu s daÿim fazama spoÿno-politiåkog odluåivaça. opet. da bi se ona razumela i da bi se mogla vrãiti predviœaça. moguñnost da se odluåioci u nekoj moñnijoj dræavi opredele za sliåan ciÿ ne moæe se sasvim iskÿuåiti. demokratski izabrani organi koji odluåuju mogu ostati bez taånih podataka. bar. moguñe je odrediti ciÿ bez poznavaça sredstava i izabrati sredstva bez poznavaça ciÿa. slo-æenije operacije ne mogu se obaviti bez dobrog obaveãtavaça ili.Wenim delovaçem glavni. a za uzvrat dobiti ovlaãproverene ili åinovnicima ugodne informacije. ali se maçe primeñuju kod koriãñeça sredstava. ciÿ jedne dræave da se proãiri na ceo svet putem zavojevaça oåigledno je iracionalan kada se radi o dræavama kao ãto su npr. Iracionalnost u odabiraçu sredstava mnogo je åeãña 219 . Pa ipak. Potpuno iracionalno ponaãaçe se u meœunarodnim odnosima javÿa srazmerno retko. kao i teãkim poremeñajima u meœunarodnom sistemu. bez jasne svesti o tome åime je ono ograniåeno i ãta mu stoji na putu. III SPOQNOPOLITIÅKI CIQEVI 1. biraça ciÿa i sredstava. i pored nedavne pouke koju su dobili Hitler i oni çegovi sunarodnici koji su ga sledeli u pokuãaju da ostvari “hiÿadugodiãçi rajh” vladavi-nu nemaåkog naroda nad svim ostalima. Time se definisaçe situacije ne iscrpÿuje jer saznatu stvarnost treba protumaåiti. izbor sredstava uslovÿen je prethodnim izborom ciÿa. * ** Opisani procesi i problemi tiåu se prvenstveno moguñnosti da subjekt meœunarodnih odnosa taåno sazna åiçenice. mada nikada ne treba zaboraviti ni na tu moguñnost. S druge strane. Ciÿ se ne moæe racionalno odreœivati bez poznavaça sredstava koja subjektu meœunarodnih odnosa stoje na rasplagaçu. Singapur ili Lesoto. Island. Utvrœivawe ciqa kao deo odluåivawa Odabiraçe ciÿa ne moæe se posmatrati odvojeno od drugih operacija pri odluåivaçu. na primer. Tako je. ali to nije racionalno veñiracionalno ponaãaçe. Oni su upadÿivi kod odabiraça ciÿa. Meœutim. Naravno. koje ñe birokrati da eliminiãu kao nevaæne ili neproverene. opet. ali odluåiocima u zemÿama koje raspolaæu veñom moñi ovaj ciÿ nije izgledao neostvarÿiv. Uviœaçe da je ovaj ciÿ iracionalan bilo je plañeno smrñu i patçama mnogih ÿudi.

J. Otuda su neke. postupaçe onih birokrata koji samo reaguju na dogaœaje na uobiåajene i ustaÿene naåine. nemajuñi. re-cimo. grubo reåeno. On se. naroåito velike sile. bar. 220 . nikakav ciÿ. Meœutim. roka koji se za izvrãeçe ciÿa postavÿa. Ta je pretpostavka potrebna zato ãto se. pa åak i nauånici. Hamish Hamilton.23Imajuñi stalno na umu ove napomene. The Origins of the Second World War. u ovom pogledu treba ispoÿiti oprez: zbog meœuzavisnosti u kojoj se dræave nalaze. vratiñemo se naãem opisu ove faze procesa odluåivaça. Toj konstataciji ne smeta niãta ãto ovaj ciÿ åesto nije jasno formulisan ili ãto je ponekad takav da dræavi u pitaçu ne nalaæe nikakvu inicijativu veñpasivno oåekivaçe dogaœaja. ona se od strane onih koji su ga preduzeli pokuãava da prikrije naknadnom racionalizacijom time ãto se besciÿnim postupcima tek poãto su preduzeti pripisuje teæça ka nekom ciÿu. 1961. i s tim u vezi. U naåelu. Jedan od najpoznatijih primera za to je sporna studija britanskog istoriåara Tejlora (Taylor) o uzrocima Drugog svetskog rata. Druga vrsta ciÿa je spoÿnopolitiåka u pravom smislu reåi. spoÿna politika ne moæe svesti samo na åekaçe impulsa sa strane i na odgovore na çih veñje to po pravilu svesna aktivnost koja teæi postizaçu nekog ciÿa. kako smo veñnaglasili. Isto tako. nauke meœunarodnih odnosa ne tiåu se unutraãçi ciÿevi a to je i u skladu s naåelom meœunarodnog prava o nemeãaçu u unutraãçe stvari suverenih dræava. u stvari. racionalan politiåar koji je imao jasne i ostvarÿive ciÿeve. London. a drugo. Taylor. ostvareçe mnogih unutraãçih ciÿeva zavisi i od inostranstva ili pogaœa interese drugih dræava. koji jednostavno ne mogu ni da pretpostave da je postupak bio iracionalan. izbor druãtveno-politiåkog sistema u jednoj dræavi. 1971. ali nam iskustvo pokazuje da su strane dræave. te se tiåe i drugih subjekata.takvo je npr. ili se. Isto tako. åesto smatrale da su time pogoœeni çihovi interesi i upiçale se da utiåu na taj izbor. spoÿnopolitiåke analize promaãene jer iracionalnost odluåilaca zameçuju racionalnoãñu posmatraåa. ciÿeve koji se odnose samo na staçe unutar skupine koja predstavÿa subjekt meœunarodnih odnosa. ne prezajuñi pri tom ni od oruæane 23 A. Tako je opredeÿivaçe za jednu ideologiju. bio ciÿ dræave da iskoreni nepismenost ili da ostvari punu zaposlenost. ne tiåe nijedne druge dræave i çegovo ostvareçe zavisi samo od dræave koja ga je sebi postavila. P. prevashodno unutraãça stvar ÿudi koji u çoj æive. Prva podela omoguñava da odmah izdvojimo iz razmatraça unutraãçe ciÿeve. åije je delimiåno ostvarivaçe bilo omoguñeno delovaçem drugih subjekata meœunarodnih odnosa. od kojih nam se najznaåajnijim åine dva. Iracionalnost ovakvog postupaça je toliko åesta da se ponekad i previœa. tako i u odræavaçu postojeñeg staça. ciÿ se moæe sastojati kako u promeni situacije. u kojoj se Hitler prikazuje kao normalan. The Origins of the Second World War. Takav bi. M. Ciÿevi subjekata meœunarodnih odnosa mogu se deliti po razliåitim merilima. Ovu racionalizaciju mogu preduzimati i treña lica. Prvo se tiåe subjekata od kojih çegovo ostvareçe zavisi i na koje ñe se posledice toga ostvareça odnositi. naizgled veoma oãtroumne. odluåiocima u tim dræavama tako åini. Macmillan. London. Robertson (urednik). ne znajuñi uopãte ãta time æele da postignu. za kritiku vidi E. uz pretpostavku da odluåioci postupaju racionalno.

ali tek kada se poradi da se ona dostigne. smatra da svaka vrednost sadræi i ciÿ: “Vrednost je neodvojiva od akcije. dræati se je. moguñe spoznati umom. bioloãke. dobrobit. “racionalne” itd. ãto postoji. 341342. estetske. neku od ovih tipologija treba imati pred oåima kao spisak vrednosti koje ÿudi mogu da æele. koja se tu ne moæe niåim nadoknaditi. Moguñe je vrednosti grupisati u. veãtina. 221 . ispravne. Iako se teãko moæe pojmovno odvojiti od akcije.). Œ orœeviñ. i to najvaænijih. suãtinske. bogatstvo. oni su joãuvek deo meœunarodne politiåke stvarnosti.: bezbednost. Ona ne izraæava ono ãto jeste. jer moæe predstavÿati åiçenice onakvim kakve nisu i objaãçavati ih pogreãno. Modalne vrednosti predstavÿale bi uslove pod kojima se uæivaju supstantivne vrednosti. “uroœene åoveku”. recimo. ispravnost. samo je deo napora da se “nauåno” obrazloæe i tako prokrijumåare postavke neåije ideologije. moæe se govoriti o ciÿu. Ma koliko ovi postupci bili protivni meœunarodnom pravu i moralu. Åini nam se da vrednost moæe biti i neãto ãto veñjeste.” Marginalije o problemu vrednosti u savremenom druãtvu. str. dobro i lepo. moralne i religiozne. priæeÿkivati je.: moñ. pa prema tome i konaåne vrednosti.24 S obzirom na to da svaki pojedinac dræi do nekih vrednosti. Poãto je po Platonu svrhu ÿudskog postojaça. najmudriji ÿudi. doslednost itd. poãtovaçe. tj. lepim ili korisnim i one su kao takve poznate svakom åoveku. Ako se neka vrednost samo priznaje. smatraju dobrim. 25 Danaãçi pokuãaj “dezideologizacije” spoÿne politike vodi poreklo od vazdaãçih nastojaça da se svaka politika oslobodi od ideologije time ãto bi se vrednosti objektivno utvrœivale. dostojanstvo. ili ih svesti na tri osnovna dobra: istinito. sloboda. vrednosti (npr. 1975. åiçeni su pokuãaji da se stvo-ri tipologija osnovnih vrednosti. åijim se kombinovaçem mogu dobi-ti sve druge. U tome je suãtina Platonovog predloga da dræavom upravÿaju filozofi. Vrednosti su staça ili osobine koja ÿudi æele. S druge strane. supstantivne. to ovakvim upravÿaåima ne ostaje niãta drugo do da je uvide i donesu odluke koje se slaæu s çom. U neku se vrednost moæe verovati. legi-timitet. deo ideologije. bez obzira na to da li to åine ili treba da åine. tj.intervencije. te moramo da imamo u vidu da se i izbor unutraãçih ciÿeva. bio on toga svestan ili ne. veñneãto ãto nije (nismo) a hoñemo da bude (budemo) i ãto sutra i moæemo voleti da jeste (jesmo). 2. prosveñenost. naravno. ona je koordinator ÿudske akcije.25To. kod izbora vrednosti koje ñe åiniti osnovu odreœivaça ciÿa çeno se postojaçe mora priznati i svaki pokuãaj da se neke vrednosti pretpostavÿaju drugima kao “objektivno date”. diktatura “mudraca” izbegnuta je time ãto je svejedno koji filozof donosi odluke jer ako zasluæuje to ime çegove ñe odluke biti iste. npr. vrednost ne mora uvek da znaåi i akciju. Dok ideologija moæe biti ãtetna u pogledu utvrœivaça situacije. Stav o vrednostima je deo pogleda na svet.) i modalne ili instrumentalne vrednosti (vrednosti--sredstava. Ne moæemo se na ovom mestu upuãtati u sva ova pitaça. ona je oblik koji je orijentisan i orijentirajuñi. u izvesnoj meri tiåe inostranstva i da prema tome ima i spoÿnopolitiåku komponentu. kao npr. omiÿenost itd. Vrednosti (dobra) Odreœivaçe ciÿa sastoji se u suãtini u odabiraçu vrednosti koja se æeli postiñi ili saåuvati. ona nije ciÿ. meœutim. ekonomske. jer uslovÿava ÿudsko ponaãaçe. “Pogledi”. poãteçe. a da to isto vaæi i za druãtva i zajednice. ali se smatra neostvarÿivom. U svakom sluåaju. ne znaåi da 24 J.

dobio posebno veñopisano znaåeçe. U pokuãaju da se doœe do çe. vrednosti bi se na meœunarodnom planu mogle podeliti u tri grupe. kako zbog duge upotrebe. razlikuju se dræavna i nacionalna bezbednost. onih vrednosti koje su oznaåene u ustavu. politiåkog ustrojstva. dræave bi i to je norma meœunarodnog prava trebalo da se opredeÿuju za vrednosti kojima ñe teæiti ili koje ñe åuvati u svojoj unutraãçoj i spoÿnoj politici. Time je bezbednost postala oznaka. tj. Treba. tokom vremena se ispoÿila sklonost da se. kako za instrumentalnu vrednost koja se sastoji u izvesnosti da ñe se neke vrednosti uæivati duæe vremena. ili koje se kao takve pretpostavÿaju i ãtite. koji bi viãe odgovarao. Prema tome. åesto znaåi “dræavni”. ili na bezbednost dræavnog kolektiviteta kao takvog. Jedno je verovati da jedan sistem vrednosti treba da se proãiri na ceo svet. bez opasnosti da budu izgubÿene. U prvu bi spadale one koje su zajedniåke svim dræavama (pa i drugim subjektima meœunarodnih odnosa). u stvari. S obzirom na to da je taj izbor suãtinskih vrednosti ãirok i da pri tom treba voditi raåuna o çihovoj saglasnosti s meœunarodnim vrednostima i legitimnim interesima drugih subjekata. neophodne i bitne za svaku dræavu. Zavisno od toga da li se misli na bezbednost sistema vlasti. ustanoviti da ona mora da ima dva elementa. bez obzira na karakter vlasti. specifiåne za pojedine subjekte meœunarodnih odnosa. S obzirom na ono ãto je reåeno. treba se ponovo podsetiti da u terminologiji meœunarodnih odnosa pridev “nacionalni”. I ovom prilikom treba naglasiti potrebu za razlikovaçem vrednosti od sredstava kojim ih treba dostiñi. instrumentalne vrednosti svake dræave smatraju se istovremeno i meœunarodnim vrednostima. pre svega. treba. pod izrazom “nacionalna bezbednost” podrazumevaju ne samo instrumentalne vrednosti. Jedan je vrednosni a drugi je saznajni (kognitivni). nego i neke suãtinske vrednosti kao osnovne. 222 . bezbednost od ugroæavaça tih vrednosti i pravo da to åine kao ravnopravni subjekti. Zajedniåke vrednosti (“nacionalna bezbednost”) U savremenoj etapi razvoja meœunarodnih odnosa. a drugo je misliti da se to moæe postiñi samo zavojevaçem. 3. znati o kojim se vrednostima radi i ãta predstavÿa opasnost za çih. Ne postoji neka opãteusvojena definicija nacionalne bezbednosti. tako i zbog toga ãto je izraz “dræavna bezbednost”. imajuñi pri tom slobodu da te vrednosti odreœuju i meçaju. U drugoj grupi bile bi opãte vrednosti cele meœunarodne zajednice. dakle. a u treñoj posebne vrednosti. celoga åo-veåanstva.se u izvesnim periodima ne mogu meœu ideologijama nañi zajedniåke taåke i da nije moguñe postiñi saglasnost o zajedniåkim interesima. Sam izraz “nacionalna bezbednost” nije naroåito sreñan ali se mora usvojiti. Govoreñi o nacionalnoj bezbednosti. tako i za same suãtinske vrednosti koje bezbedno treba da se uæivaju.

kada se govori o opstanku prvenstveno se misli na dræave. Kohlhammer. Jedno meœunarodno udruæeçe moæe da se raspusti kada ispuni svoju misiju. naravno. 223 .26 A. Prisustvo oruæja za masovno uniãtavaçe i sve teæe dimenzije koje dobija problem ishrane svetskog stanovniãtva pokazuju da je i ova opasnost po opstanak aktuelna. 26 V. Kako kaæe R. na opasnost od uniãteça oruæjem ili izgladçavaçem. Opstanak Najviãe saglasnosti postoje oko opstanka kao osnovne vrednosti subjekata meœunarodnih odnosa. Frei. Meœutim. da se ne izgubi denacionalizacijom. teritorija ima odbrambenu strateãku funkciju. koje mahom proklamuju kao ciÿ stvaraçe svearapske domovine. Paris. Tome ne smeta åiçenica da tu vrednost neki delovi stanovniãtva ne cene i bore se ili zalaæu za raspad postojeñe dræave ili çeno prikÿuåeçe nekoj drugoj. veñjoãi tzv.27Za sve subjekte meœuna-rodnih odnosa ova vrednost sastoji se u tome da ne prestanu da postoje. S druge strane. nacionalni i fiziåki opstanak. odluåioci u nekim dræavama ne boje se za opstanak tih dræava. Ovim povodom misli se na dvostruko simboliåan znaåaj teritorije. 27 A. a u drugom sluåaju misli se na fiziåko preæivÿavaçe postojeñe generacije stanovniãtva. 1977. 82. pod uslovom da se one ujedine u viãenacionalnu celinu kao ãto je to s arapskim dræavama. i tamo navedenu literaturu. Beograd. za koje je tipiåna jaka æeÿa za preæivÿavaçem.Iz dosadaãçeg ponaãaça dræava i srazmerno retkih izriåitih iskaza dræavnika i teoretiåara. B. paæÿivija analiza pokazuje da se pod opstankom ne podrazumeva samo zadræavaçe statusa posebne dræave. D. Isto tako. Teritorijalni integritet Druga grupa vrednosti vezana je za teritoriju dræave i naziva se teritorijalnom celovitoãñu ili integritetom. niti oni izuzeci gde se dræava odræava kao poseban subjekt meœunarodnog prava i meœunarodnih odnosa. ciÿ je da nacija opstane kao takva. ne znaåi da se ova vrednost kod svih subjekata oseña s podjednakim intenzitetom. Dimitrijeviñ. a akcionari jednog meœunarodnog privrednog preduzeña mogu i bez teãkih sumçi da odluåe o çegovom likvidiraçu ili spajaçu s drugom firmom. 1973. i sposobnost dræave da je åuva netaknutu svedoåi o çenoj opãtoj sposobnosti da se stara o sebi. Sicherheit. Stuttgart. ona je prostor na kome je æivela i razvila se nacija. 1962. Kod meœunarodnih politiåkih pokreta opet je sama ideja åesto vaænija od organizacionog oblika itd. U prvom sluåaju. Aron. Aron. Paix et querre entre les nations. Za to tle vezana je istorija dræave i na çemu se nalaze spomenici ili mesta koji za ÿude u dræavi imaju veliku afektivnu vrednost. asimilacijom ili onemoguñavaçem reprodukcije. “svaka politiåka jedinica teæi pre svega da preæivi”. Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. viãe na zahtev inostranstva. moæe se zakÿuåiti da se pod prvim elementom nacionalne bezbednosti podrazumevaju bar sledeñe grupe vrednost. Pojam bezbednosti u meœunarodnim odnosima. S jedne strane. kao ãto je to bilo s Austrijom u vremenu izmeœu dva svetska rata. odnosno nacije. koja saåiçava stanovniãtvo dræave. Calmann LE9vy. To. str. Prema tome. no po æeÿi sopstvenog stanovniãtva.

28 Tekst u “Colliard-Manin”. Da bi stvar bila i formalno ubedÿivija. formulisao povodom japanskog napada na Kinu. Ãtaviãe. ovo nepriznavaçe nezakonito steåenih poseda je jedna vrsta blage sankcije. poznate u meœunarodnom pravu kao Stimsonova doktrina. zaboraviti da su dræave tokom istorije na razne naåine otuœivale delove teritorije. koji naseÿavaju neke delove teritorije. I. Po sredi mogu biti mnogi uzroci. Velika Britanija. Kada je deo teritorije steåen krãeçem teritorijalnog inte-griteta druge dræave (agresijom) postoji takoœe otpor da se tako oblikovana teritorija prizna kao osnovno dobro dræave-agresora. kao ãto je npr. tj. poveñana opasnost za druge vrednosti. te da druge dræave prema çoj mogu biti sasvim ravnoduãne. mnoge od çih proglasile su u novije vreme svoje kolonije “prekomorskim departmanima” i time smatrale da su otklonile sve sumçe. Sudetsku oblast. str. Odstupaçe od ovoga naåela znaåi neposrednu opasnost po opstanak. kada su velike evropske sile. pa stoga i Ujediçene nacije. prema imenu ministra spoÿnih poslova SAD. pravila meœunarodnog prava ili åak opasnost za bezbednost drugih. ili åak smatrati da je postojaçe neke dræave u odreœenom teritorijalnom obliku povreda meœunarodnih vrednosti. odbijale su da ovakav privid prihvate kao stvarnost i proglasile su pravo kolonijalnih i zavisnih naroda na samoopredeÿeçe i nezavisnost. koji ju je 1932. strane dræave ñe se ponaãati kao da tako steåena teritorija nije u sastavu dræave o kojoj se radi i time ãkoditi çenim interesima bez primene sile. borba za osloboœeçe potlaåenih naroda. Da bi se. U protivnom bi moglo doñi do zloupotrebe. 1004. naåin na koji je teritorija steåena.Otuda se svaki teritorijalni ustupak oseña kao slabÿeçe bezbednosti.28 Prema toj doktrini. izbegli nesporazumi. kome se mogla pruæiti moralna i materijalna pomoñ. delimiåno i zato ãto pojam kolonije nije sasvim jasan. Ne treba. Pravo na oruæanu borbu priznavalo se samo stanovniãtvu tih teritorija. Kolonijalne sile su svoje posede smatrale delovima svoje teritorije i s çihove taåke glediãta svaki pokuãaj da im se ospori pravo da ih dræe smatrale napadom na svoj teritorijalni integritet. Na primer. Hitler se nije zaustavio i u najskorijem vremenu Åehoslovaåka je prestala da postoji kao nezavisna dræava. toboæe radi oåuvaça mira u Evropi. Meœutim. 1938. åiçenica da se viãe naroda istorijski i emotivno vezuju za isti deo teritorije itd. tj. godine ustupile Nemaåkoj. znatan deo Åehoslovaåke. naroåito onda kada je geografsko rastojaçe od matiåne dræave do kolonijalnog poseda malo. naravno. Pri tom se ipak pazilo na to da snage meœunarodnih organizacija ili stranih dræava ne prodiru na teritoriju kolonijalnih dræava. pa i najmaça promena teritorijalnog oblika dræave moæe izvrãiti samo uz saglasnost dræave. meœutim. Ni stanovniãtvo ne oseña u podjednakoj meri vaænost svakog dela teritorije. bit teritorijalnog integriteta je naåelo da se svaka. pa åak je i razmeçivale ili prodavale. Francuska i Italija. treba naglasiti da je teritorija dræave vrednost koju sama dræava definiãe. 224 . ne pitajuñi za pristanak åehoslovaåku vladu. Veñina dræava.

sem kada je reå o malim i beznaåajnim komadima zemÿiãta. Otuda su teritorijalni sporovi tipiåni primeri politiåkih sporova. Ovakvi sporovi obiåno dugo miruju da bi se rasplamsali u trenucima kriza ili opãteg pogorãaça odnosa. od kojih su najåeãñi nezavisnost i samostalnost. kineska vlada sve åeãñe osporava pravo nekih susednih dræava na delove teritorije steåene u prethodnim vekovima na raåun Kine. Prema tome. prema Kini. samovoÿno odreœena kao granica izmeœu Indije i Kine (Tibeta) od strane britanskih kolonijalista. navodeñi da je reå o çenim osnovnim i neprikosnovenim vrednostima. autonomnog procesa odluåivaça. åiji je Indija sada pravosledbenik. Dok je nekada taj prelaz bio pravno oznaåavan pojmovima kao ãto su protektorat ili vazalna dræava. svaka samovlasna mera u odnosu na teritoriju smatra se ugroæavaçem osnovnih vrednosti. Otuda nije åudno ãto u svim do sada predloæenim i usvojenim definicijama agresije upad na teritoriju strane dræave stoji na prvom mestu. jer je prelaz izmeœu gubÿeça samostalnosti i nestanka dræave ili drugog subjekta meœunarodnih odnosa neosetan i nejasan. smatra se da su ugovori izmeœu Kine i carske Rusije o ustupaçu ovoj posledçoj nekih dalekoistoånih teritorija u XIX veku bili iznuœeni kao plod imperijalistiåke politike nenarodnih reæima u Rusiji. Vaænost koja se pridaje ovome dobru oteæava mirno reãavaçe teritorijalnih sporova jer se. dobru veru i nacionalnu pripadnost stanovniãtva spornih teritorija. nikada ne moæe postiñi sporazum oko pravila meœunarodnog prava koja bi odreœivala zakonitost posedovaça teritorije. Iako se. dakle. o legitimnosti poseda jedne dræave nad odre-œenim delovima çene teritorije uvek moæe raspravÿati. ãto ona ne æeli. Na osnovu ranijih izlagaça ovaj nam je pojam dovoÿno jasan i znaåi. U prvom sluåaju osporava se takozvana Makmahonova linija. U posledçe vreme. ako na samoj teritoriji nema aktivne borbe stanovniãtva. da dræava posednik ne iznosi zvaniåno takve protivargumente. na primer. postojaçe neometanog. koji su obiåno veoma sloæeni. iako se to pitaçe moæe reãavati na miran naåin. u stvari. Pravilo je.Kada se pak ima u vidu duæi vremenski period. danas se ova zavisnost sve åeãñe krije jer je suprotna preovladajuñim pravnim i moralnim naåelima. sporne situacije se vremenom smiruju i reãa-vaju u korist posednika. Ove se vrednosti oznaåavaju raznim nazivima. ali se uglavnom svode na dugotrajnost poseda. I ova je vrednost vrlo bliska opstanku. te se obiåno o stvarno nesamostalnim dræavama govori kao o satelitskim dræavama a 225 . koja je. bilo u stvari suprotno naåelu sigurnosti. ispostavÿa se da su u proãlosti mnoge teritorije steåene zavojevaçem (koje je tada bi-lo legitimno) te bi neprekidno odræavaçe na dnevnom redu teritori-jalnih sporova. To je bio povod za kinesko-indijski oruæani sukob 1959. koji nisu u oba sluåaja isti. jer bi se time upustila u spor. godine a i za zategnutost i graniåne incidente na rusko-kineskoj granici. meœutim. V. U drugom sluåaju. Indija i Rusija imaju protivargumente. Nezavisnost Treña grupa vrednosti koja ulazi u pojam nacionalne bezbednosti povezuje se sa suverenom vlaãñu kao konstitutivnim elementom svake dræave.

Kvalitet æivota Dok se tri prve grupe vrednosti vezuju za osnovne atribute dræave i u krajçoj liniji sluæe çenom opstanku. koje su ih ãtitile kao “borce protiv komunizma” a u çima dobijale posluãno spoÿnopolitiåko oruœe. Meœutim. a ne i u zaãtiti postojeñeg poretka ili vlade. S. åetvrta se tiåe samog naåina i kvaliteta æivota u zajednici åija se bezbednost ãtiti. iako joãpostoji spor oko taånog znaåeça ove sintagme. Iz takvih razloga su se. Politiåka nezavisnost se. kulturnih i politiåkih vrednosti. Otuda politiåka nesamostalnost nije i ne moæe biti vrednost za spoÿnopolitiåke odluåioce. ispoÿila se po-deÿenost stanovniãtva ovih zemaÿa. Kollektive wirtschaftliche Sicherheit.çihove se vlade nazivaju marionetskim. Privredni razvitak i osamostaÿeçe su nesumçivo preduslovi za postizaçe i oåuvaçe boÿeg kvaliteta æivota. U toku hladnog rata. Ako se kvalitet æivota. sastoji u pravu stanovniãtva da samostalno odluåuje o svom ustavnom ureœeçu. naime. 226 . str. kao ãto se to åesto åini. “naddræavne” privredne organizacije. Tajnu konvenciju koju je srpski kraÿ Milan 1881. pak. tako ni za ÿudsku grupu puka egzistencija nije dovoÿna. Iako je povodom ove vrednosti srazmerno lako povuñi razliku izmeœu dræavne i nacionalne bezbednosti. Do çih dolazi naroåito kada dræava stoji pred odlukom o uålaçeçu u vojne grupacije s integrisanim oruæanim snagama. Kako ni pojedincu nije ciÿ samo goli æivot. Gubÿeçe samostalnosti znaåi uvod u gubÿeçe drugih vrednosti. predstavÿa kompleks ekonomskih. ona traæi æivot dostojan åoveka. potpisao s Austrougarskom dopustivãi ovoj uticaj na unutraãçu i spoÿnu politiku Srbije u zamenu za çeno obeñaçe da potpomaæe dinastiju Obrenoviña. Nye. koji bi time poricali i svoje postojaçe. mnogi su se diktatori stavili pod okriÿe SAD. “Europa Archiv”. izjednaåi samo sa æivotnim standardom. 29 J. recimo. koje åine bitan sadræaj æivota u jednoj zajednici. Iz naãe istorije moæemo pomenuti tzv. gde postoji moguñnost da se domañe snage naœu pod stranom komandom. Ovakvih primera ima mnogo.29 Ne poriåuñi çihovu vaænost. mora se naglasiti da kvalitet æivota. Kako je. neki uticaj inostranstva na odluåivaçe u nekim dræavama neminovan i ne smatra se uvek opasnim. G. Postoji tendencija da se pod ovom vrednoãñu podrazumevaju samo ekonomska dobra. vladajuñi sloj moæe iskoristiti meœunarodnu situaciju tako da kupi podrãku neke strane sile protiv samog stanovniãtva time ãto ñe se spoÿnopolitiåki vezati za çu i pristati da ona odluåuje o zajedniåkoj strategiji. ili pred odlukom o ulasku u tzv. gde odluåivaçe o vitalnim ekonomskim interesima delimiåno prelazi na organe meœunarodne organizacije. 1974. Fran-cuska i Gråka bile povukle iz oruæanog dela Severnoatlantskog pakta. o karakteru svojih ustanova i ÿudima koji ñe zauzimati poloæaje u çima. druãtvo postaje dezorijentisan i obespravÿen skup potroãaåa a æivot gubi punoñu i svrhu. a na referendumima o uålaçeçu Danske i Norveãke u Evropsku zajednicu i ostanku Velike Britanije u çoj. specifiånosti zajednice poåiçu da se gube. istina je da se ovim povodom druga åesto ærtvuje prvoj. 651. oko mere ovoga uticaja vode se u mnogim dræavama æestoke politiåke rasprave.

30 kao i Poveÿi ekonomskih prava i obaveza dræava od 12. Otuda dolazi i do sukoba izmeœu ove dve grupe zemaÿa. iz prostog razloga ãto je subjekt koji misli da je bezbedan. godine. str. samo samopouzdan ili lakomislen. koji ne retko dobijaju i oblike pravnih sporova. mada je kod prvih naglaãena i æeÿa za oåuvaçem steåenog. kognitivni. 1803 (XVII). 31 Rez. a dobijenim od strane ranijih tamoãçih vlada. i da se stara o nesmetanom ekonomskom razvoju i poviãeçu æivotnog standarda svoga stanovniãtva. onda ñe svaki pokuãaj da se takvi ugovori raskinu i izvrãi nacionalizacija stranih preduzeña biti u razvijenoj zemÿi protumaåen kao krãeçe steåenih prava i kao napad na kvalitet æivota çenog stanovniãtva. Ako je visok æivotni standard graœana jedne zemÿe delimiåno zasnovan na jeftinim koncesijama za eksploataciju prirodnih bogatstava drugih zemaÿa. delo. Ujediçene nacije su odluåno stale na sta-noviãte da je pravo svakog naroda i dræave da slobodno koristi svoja bogatstva i prirodne izvore. naroåito kada se radi o prednosti ili privilegiji nastaloj usled neravnopravnosti u svetskoj privredi. svodi se na procenu staça u kome se pomenuta dobra nalaze. Bezbednost postoji ako ta dobra nisu ugroæena. To stanoviãte je naroåito doãlo do izraæaja u poznatoj Rezoluciji Generalne skupãtine o stalnoj suverenosti nad prirodnim izvorima od 14. nav. nego na stvarno staçe neugroæenosti. Ovo opaæaçe sastavni je deo definisaça situacije i podloæno je svim onim zabludama koje se tu pojavÿuju. te se mora uzeti u obzir prilikom odreœivaça osnovnih vrednosti koje ulaze u pojam nacionalne bezbednosti. U tom pogledu ima dva shvataça. 32 Dimitrijeviñ. GS 3281 (XXIX). politiåkog i kulturnog razvitka vrednost koju cene i kojoj teæe sve dræave. a nalazi se u opasnosti.To podjednako vaæi za razvijene zemÿe i za zemÿe u razvoju. Jedna je veñnagoveãtena i ona se sastoji u teæçi da se dræavna bezbednost poistoveti s nacionalnom: otuda nepopularni reæimi svaku opasnost po sebe tumaåe kao napad na vitalne interese cele zajednice i vrlo su spremni 30 Rez. razuœenosti i vaænosti. åeste zbog çene osetÿivosti. a ne bezbedan. U vezi s bezbednoãñu su naroåito uoåÿive dve tendencije. Meœutim. jer je na ovom mestu bilo dovoÿno utvrditi da je nastojaçe na oåuvaçu kvaliteta æivota i slobodnog ekonomskog.32Ovo drugo shvataçe je taånije. 31. decembra 1974.31 Neñemo daÿe opisivati sporove koji nastaju oko tumaåeça i shvataça ove vrednosti. decembra 1962. Nasuprot tome. elemenat pojma nacionalne bezbednosti. Opaæaçe bezbednosti Drugi. u stvarnom spoÿnopolitiåkom odluåivaçu ova razlika nije toliko znaåajna jer se odluåioci ponaãaju prema svom opaæaçu (percepciji) opasnosti koja preti osnovnim vrednostima. 227 . i daÿe. Po jednome. bezbednost je prisutna onda kada je subjekt uveren da ne preti opasnost çegovim dobrima a po drugome se bezbednost ne moæe svesti samo na uvereçe. D. Ovo je stremÿeçe priznato kao legitimno i svojstveno svim dræavama.

M. bombardovaçe. ili na bilo koji naåin nesaglasno s Poveÿom Ujediçenih nacija”. U drugom sluåaju. meœunarodno ustanovÿenih opasnosti dobija jeste pojam agresije. Pri tom se imaju na umu dve glavne svrhe. usvojila Generalna skupãtina UN. åije posedovaçe i odbranu maçim dopuãtaju u mnogo skromnijoj meri. Ovaj naåin ugroæavaça je u posledçe vreme sve åeãñi i uoåÿiviji upravo zato ãto je primena sile nesumçivo protivna meœunarodnom pravu. kome prethodi staçe ugroæenosti. okupacija. koja u stvari krije æeÿu da se ceo svet uredi po sopstvenoj meri i potrebi: zonom nacionalne bezbednosti proglaãavaju se i najudaÿenija podruåja. npr. koriãñeçe oruæja. br. dok se za primenu drugih sredstava to do sada nije moglo tako jasno utvrditi. 696. Prevod u JRMP. pa ne retko i sada. decembra 1974. 594/75. str. odrede ili bar standardizuju na meœunarodnom planu. “Meœunarodna politika”. blokada.33U sliånom duhu su i sve do sada zvaniåno pokuãane definicije agresije. meœu kojima i posledça. koju je 14. vrsta i stupaç opasnosti. meœunarodne zaãtite.34 Agresija se. kojim se hoñe obuhvatiti oni napadi na osnovna dobra dræava. definiãuñi pojam bezbednosti. u krajçoj liniji izgubÿeni rat. jedinom stvarnom opasnoãñu smatrao oruæani napad. Isprva se. 19676. zabraçeni meœunarodnim pravom. U “Diplomatskom reåniku”. Zatim se nabrajaju primeri takve upotrebe oruæane sile. Œ. pa takve privilegije izjednaåuju s osnovnim dobrima. Pravni vid koji skup ovakvih. a napadom na bezbednost i najmaçe promene koje nisu u skladu s interesima takve dræave. str. 33 Dictionnaire 34 228 . Prema çoj: “agresija je upotreba oruæane sile od strane jedne dræave protiv suverenosti. a druga da se spreåi svaka dræava da svoju nacionalnu bezbednost upotrebÿava kao izgovor za ugroæavaçe tuœih vrednosti. a s druge. Ova sklonost naroåito se zapaæa kod onih velikih sila koje su preko svojih preduzeña i graœana stekle povlaãñen poloæaj u nerazvijenim delovima sveta. Eduard Beneãje. 233 i daÿe. Jedna je u tome da se obaveze drugih dræava da ãtite nacionalnu bezbednost neke zemÿe taåno odrede i ograniåe. slaçe oruæanih bandi itd. aneksija. pisao da ona “poåiva na izvesnosti da dræava uopãte neñe biti napadnuta ili da ñe u sluåaju napada dobiti brzu i efikasnu pomoñdrugih dræava”. Rad Pravnog komiteta na XXI zasedaçu Generalne skupãtine UN. teæi se apsolutnoj bezbednosti. Rezolucija Generalne skupãtine UN. meœutim. Agresija S obzirom na to da je nacionalna bezbednost predmet zajedniåke. Zato se sve diplomatique. napad. osnovne vrednosti mogu biti ugroæene i na druge naåine. Ãahoviñ.da sve svoje politiåke protivnike okvalifikuju kao agente stranih dræava. ne poklapa sasvim s ugroæavaçem bezbednosti: s jedne strane. putem kolektivne bezbednosti. 3314 (XXXIX). II. Paris. nastaje potreba da se çen kognitivni elemenat. osim primene oruæane sile. teritorijalnog integriteta ili politiåke nezavisnosti neke druge dræave. napad na flotu. agresija je veñnapad na takve vrednosti. kao ãto su invazija.

4. na sebe preuzimale dræave. Ovu “krunu” sistema vrednosti tumaåili su razni boæji “namesnici”. kao uzrok ili opravdaçe svoje spoÿnopolitiåke delatnosti. delo.35 Opasnosti kojima je nacionalna bezbednost zemaÿa u razvoju izloæena na ovaj naåin velike su i dolaze s raznih strana. kao svojima. postoje i vrednosti åije se postizaçe ne moæe ograniåiti samo na jednu uæu zajednicu veñse vezuje za åoveåanstvo u celini. ne retko. ovakvi sistemi vrednosti su se sukobÿavali. na primer putem spoÿnotrgovinskih restrikcija. da su religiozne vrednosti bile odreœivane u skladu s preovlaœujuñim interesima. koje su svoj konaåni uspeh videle u tome ãto ñe ih prihvatiti svi ÿudi i tako se podvrgnuti jednom potpunom sistemu vrednosti. nav. Sem od razvijenih dræava. odræavaça veãtaåkog deviznog kursa ili drugih necarinskih ograniåeça.åeãñe govori o “ideoloãkoj”. 35 Nye. ovakvi pritisci potiåu i od drugih subjekata meœunarodnih odnosa. o åijem je delovaçu veñbilo reåi. utoliko se ugroæavaçe dræavne samostalnosti premeãta sa vojnog.. osnovne interese i da se svima çima moæe pripisati teæça ka takvim vrednostima nije nikada bilo nepoznato. najåeãñe formulisani meœunarodnim pravom. dolazilo do izraæaja u svetskim religijama. koji su na “ovom” (tj. S obzirom na to. tumaåi ih i sankcioniãe ponaãaçe prema çima u vidu nagrada i kazni. koje takve vrednosti propisuje. 229 . realnom) svetu preuzimali staraçe o ãireçu vere i çenom poãtovaçu. meœu kojima se istiåu transnacionalne privredne organizacije (tzv. koji su na raznim mestima bili razliåiti. koje teæe da na pomenute pa i mnogo brutalnije naåine ostvare svoje interese. Uvereçe da sva ÿudska biña imaju neke skupne. pak. a te sukobe su. “kulturnoj” i ekonomskoj agresiji. Pojam i istorija Pored onih vrednosti za koje se zna ili bar pretpostavÿa da im. najåeãñe krunisanim postojaçem transcedentalnog biña. multinacionalne kompanije). Opãteåoveåanske (univerzalne) vrednosti A. str. Politika jedne dræave postaje sve zavisnija od politike drugih time ãto se razgraœuju prirodne granice koje su do sada delile privredna podruåja. Ono je npr. pod ovim posledçim se misli na moguñnost da se vojna sredstva zamene privrednim. Stoga politika ne teæi samo ciÿu da odvrati stranu dræavu od vojnih akcija nego i da je spreåi u tome da cenu svoje unutraãçe politike prevali na domañu dræavu. ali je çegovo ispoÿavaçe u meœunarodnim odnosima uvek bilo sloæeno i nailazilo na raznovrsne teãkoñe. na ekonomski plan.? Ukoliko se smaçuje efikasnost sile za postizaçe pozitivnih dræavnih ciÿeva. teæe sve dræave i u odgovarajuñoj meri ostali sub-jekti meœunarodnih odnosa.. 652. a i zato ãto su se vrhovi svetovne i duhovne hijerarhije spajali. odreœujuñi ih u skladu s druãtveno-politiåkim sistemom i u okviru granica koje im postavÿaju interesi drugih subjekata.

bio je predviœen drukåiji postupak. nesporazuma i neslagaça. a) Mir je iskrena teæça svih demokratskih vlada i veñine åoveåanstva i çegovo je ime ispisano na raznim barjacima. treba reñi ãta se pod mirom podrazumeva.Pod utiskom besmisla jednog od ovih sukoba. åiji su jedini pravi subjekti dræave. a s çom i celo klasiåno meœunarodno pravo. Skoro sve savremene univerzalne meœunarodne organizacije treba da sluæe postizaçu i oåuvaçu mira. posle pronalaska i usavrãavaça oruæja za masovno uniãtavaçe. S jedne strane. dræavna vlast je suverena. Francuska revolucija u prvom svom delu znaåi vrhunac i najveñi zamah takvoga shvataça: revolucionarni ratovi ne vode se u ime Francuske. koja se daÿe odvija pod uticajem primera onih zemaÿa u kojima se uspeãno ruãi feudalni poredak. Takvih opãtih ciÿeva po tom glediãtu zapravo i nema: granice sebiånosti dræava postavÿene su samo pravilom da se ne sme ãtetiti legitimnim interesima drugih. Poãto je vera u to vreme bila najrazvijeniji vrednosni sistem. francuska buræoazija sve viãe pokazuje svoju nacionalnu ograniåenost. tridesetogodiãçeg rata. i posle razaraça koja je on izazvao. Razmatraça o miru su veoma stara. koje su uz to usvajale razliåite verzije hriãñanstva. a s druge. Ciÿevi se uzajamno ograniåavaju a ne podleæu nekom viãem merilu. nastupio je period izvesne ravnoduãnosti prema takvim sistemima opãtih vrednosti. nije znaåila niãta drugo do da vlast u svakoj dræavi suvereno odluåuje o vrednostima kojima ñe çeni podanici teæiti. Za vanevropske. a ove teæe svojim. ova maksima. a parole velike revolucije postepeno postaju fraze iza kojih se kriju partikularni interesi. stvarajuñi svoju svetovnu ideologiju. u kas-nijem toku. Sam pojedinac i çegovo ponaãaçe prestaju da budu od znaåaja za meœunarodne odnose. toga je i vera). çena je suverenost ograniåena samo na çenu te-ritoriju i na çene dræavÿane: ona se ne sme meãati u unutraãçe stvari drugih dræava. veñu savezu sa obespravÿenim i potlaåenima celoga sveta i za çihovo osloboœeçe. meœutim. ali su u ovom veku dobila nov podsticaj zbog toga ãto je ova vrednost posle dva katastrofalna svetska rata najãire prihvañena i ãto je. a naroåito za vreme Napoleonovih pohoda. U stvari. Meœutim. iskrsava niz teãkoña. eius religio (åija je vlast. Ovaj sporazum se u stvari zasnivao na srazmernoj sliånosti druãtveno-ekonomskih sistema u evropskim dræavama. dakle. Meœutim. “necivilizovane” i “nehriãñanske” narode. snaga ovih ubeœeça ostaje takva da i Napoleonova vladavina u stranim zemÿama ipak predstavÿa odluåujuñi podstrek za promene i za borbu za graœanska prava. mir postao preduslov opstanka ÿudskog roda. rasprave o miru pisane i u proãlim vekovima. koja je leæala u osnovi Vestfalskih ugovora od 1648. Iako su. te ih u obliku odgovarajuñih pravila obezbeœuje i postiæe. godine: cuius regio. a ne opãtim ciÿevima. Naravno. shvañena je uloga religije kao sredstva u rukama nosilaca vlasti i priznata je u obliku maksime. tek posle Drugog svetskog rata razvila se 230 . a ne samo postizaça nekih od çegovih ideala. Kada. mlado graœans-tvo se u prvi mah ne zadræava na dræavnim granicama: odnosi meœu ÿudima i vrednosti kojima oni sluæe zamiãÿeni su kao staçe koje treba svuda da preovlada. zajedno s detaÿnim planovima za çegovo ostvareçe.

predlaæe se kao boÿi naziv “irenologija”. strukturno nasiÿe). institucionalizovanog (tzv. naroåito oni s anarhoidne “nove levice”. 231 . Peace and Peace Research. prema Ireni. pri tom.37 Istraæivaçu mira posveñuju se ÿudi iz raznih struka i raznih zemaÿa. Vizija buduñeg mira razlikuje se stoga kod istraæivaåa mira raznih pravaca. naåin da se neãto postigne. Na taj naåin se u pojam mira unose i elementi koji se u obiånom govoru pod çim ne podrazumevaju. poistoveñuju mir s neposrednom revolucijom. meœusobno u sukobu. Vid. sukob. Ovakav napor je doveo do pokretaça i ponovnog formulisaça nekih od osnovnih pitaça u vezi s pojmom mira.38 Stoga se zakÿuåuje da mira ne moæe biti sve dok ne postoje alternativni. 1968. stvarnoãñu koja nije niãta do proizvod ispoÿavaça nasiÿa. Neki istraæivaåi mira. mirni ali efikasni naåini da se ostvare sve one promene koje teæe ukidaçu ostataka preœaãçeg. da je “mir” åesto prazna fraza kojom se opravdava nemiroÿubiva politika. a ne neãto drugo. J. V. ne otvorenog veñprikrivenog. Dimitrijeviñ. stvorenog meœunarodnom primenom nasiÿa i ispuçenog nepravdama. Najåeãñe se. Pored konstatacije. “Journal of Peace Research”. istraæivaçe mira zasluæno je i za postavÿaçe sledeña dva odluåujuña pitaça: prvo od çih se svodi na odnos mira i potrebnih promena u meœunarodnoj zajednici a drugim se pita je li mir samo odsustvo oruæanog sukoba. 190. Añimoviñ.36 Ova nauka obuhvata prouåavaçe uzroka ratova i preduslova za mir. a ne mira. str. str. zaboravÿa da je obaveza istraæivaåa da definiãe mir. Starke. on treba da se ispuni sopstvenom sadræinom. “Anali Pravnog fakulteta u Beogradu”. 1972. str. An Introduction to the Science of Peace (Irenology). pri åemu postoji opasnost ili da se mir poveæe s besmislenim parolama. Sithoff. broj nacionalnih i meœunarodnih ustanova i instituta za istraæivaçe mira stalno raste i sve je viãe kçiga i åasopisa posveñenih problemima mira. åiji ñe nosioci i onako znati ãta im je åiniti. 38 J. “opredmeñenog” nasiÿa. uvodno razmatraçe. ili je to pojam ispuçen pozitivnom sadræinom. G. gråkoj bogiçi mira. ali mora sve åeãñe da se suoåava s odreœivaçem samog pojma mira. kao ãto su “druãtvena pravda” ili “ostvareçe åoveåanskih teæçi”. rata. Svaki pokuãaj da se mirom obuh36 Prema gråkoj reåi polemos rat. onda on znaåi mireçe s nezadovoÿavajuñom i nepodnoãÿivom stvarnoãñu za veñinu åoveåanstva. U smislu drugog postavÿenog pitaça.posebna nauka o miru s razliåitim nazivima. podloænu odnosima eksploatacije. Ako je mir samo zamrzavaçe postojeñeg staça. Leidon. ili da se u çega projiciraju partikularne vrednosti. 1969. O istraæivaçu mira. nego i u staçu u kome ñe se nañi ÿudi u çima. 9. Takva sadræina traæi se ne samo u odnosima izmeœu dræava i drugih subjekata meœunarodnih odnosa. od kojih su najåeãñi: “istraæivaçe mira” (na podruåju engleskog i nemaåkog jezika: peace research. Meœunarodni problemi. 4. odnosno Friedensforschung) i “polemologija” (na francuskom podruåju: polE9mologie). i daÿe. bliske svakome ko se malo udubio u razmiãÿaçe o miru. i daÿe. Dileme istraæivaça mira. 37 O toku i obeleæjima istraæivaça mira vidi Q. 191. 1971. Galtung: Violence. S obzirom na to da bi to u stvari znaåilo samo prouåavaçe sukoba. ili da se reãeçe naœe u ãirokim formulacijama. ne ono ãto mirom æeli da postigne. “pozitivni” mir znaåi odbijaçe da se mir shvati samo kao modalna vrednost.

pretvoriti u ñiftinski i defetistiåki stav da se u ime opstanka treba miriti sa æivotom. jer zajedno s opãteprihvañenim idealom mira nameñe i druãtvene vrednosti o kojima ne postoji saglasnost. pa i åitave grupe. patçi i oåajaçu te nagone neke ÿude da ærtvuju ÿudske æivote. Takav je bio i naziv rezolucije br. 3034 (XXVII).39 Opstanak åoveåanstva stoga treba da bude shvañen u pravoj perspektivi. Druga krajnost. åoveka nedostojan. koje ñe posegnuti za sredstvima koja mu stoje na raspolagaçu. povodi se za doslovnim poreœeçem s revolucionarnim situacijama. cela zajednica ili celi svet. ærtvuju svoje æivote da bi ostvarili neke vrednosti. izaziva zabunu. To postaje naroåito aktuelno od pronalaska oruæja za masovno uniãtavaçe. u prvom redu dræava. u kome je primena nasiÿa napuãtena. pokuãavajuñi da izazovu korenite promene”. za koju se ne retko åuje u laæno radikalnim krugovima. veñse nalazi u ÿudskoj ruci. Stoga se mir i ne moæe pojaviti sam kao vrednost kojoj neki subjekat meœunarodnih odnosa teæi. treba da uæivaju preæiveli. ma kakav on bio. usvojen 18. ma koliko on plemenit bio. ukÿuåujuñi tu i svoje. od trenutka kada je opasno ugroæena postupcima samih ÿudi. Vidi Dok. Ona mogu biti vrlo opasna. koja se odnosi na pitaçe terorizma. Da ne bi delovao paraliãuñe i da ne bi fatalistiåki bio izjednaåen s postojeñim 39 Karakteristiåan je naziv taåke dnevnog reda. Iz takvog staça raœa se oåajaçe. UN. koja bez æivog åoveka ostaje sablasno prazna. ovakva krajnost treba da podseti na to da åovek ne moæe da na prvo i vrhunsko mesto stavi ni svoj. Meœutim. nad kojima on nema kontrole. U ovom posledçem sluåaju. Kao pretpostavka za sve druge vrednosti.vate i druge vrednosti. mirnim sredstvima. generacije. a borba za çih i oko çih bi mogla da se vodi i drugim. Stoga nismo ubeœeni da je mir viãe od jedne meœunarodne instrumen-talne vrednosti to je staçe u odnosima izmeœu subjekata meœunarodnih odnosa. koji ugroæava ili odnosi nevine ÿudske æivote ili dovodi u opasnost osnovne slobode i prouåavaçe dubÿih uzroka ovih oblika terorizma i akta nasiÿa. na XXVII zasedaçu Generalne skupãtine Ujediçenih nacija: “Mere za spreåavaçe meœunarodnog terorizma. ona ne moæe viãe samo preñutno da se pretpostavÿa. u kojima pojedinci. deinde philosophari. decembra 1972. za koje se zna da moæe izbrisati ÿudski æivot s cele planete. Za savremenog åoveka sudbina ÿudskog roda nije kao za prethodne generacije stvar viãih sila i prirode. ona se moæe rangirati i kao najviãa i. Sagledavaçe ove vrednosti u pravoj çenoj perspektivi nije jednostavno kao ãto na prvi pogled izgleda. koji leæe u bedi. za koju su izuzetno hrabri i nesebiåni ÿudi poloæili æivote. dok je rizik nukleranog samouniãteça u stvari dovoœeçe u opasnost celokupnog åoveåanstva radi ideje. osujeñenosti. Kao ãto smo videli. zaboravilo se da tu vrednost. kao preduslov za postizaçe svih drugih. koje stavÿaju iznad sopstvene egzistencije. Na æalost. A/8969. iskÿuåena i onemoguñena te prevaæu nenasilna ali efikasna sredstva za postizaçe opãteprihvañenih ciÿeva i za reãavaçe sukoba izmeœu ciÿeva koji nisu takvi. 232 . zato ãto taj pojam isuviãe razvlaåi i moæe da bude podozriv. ako je taj æivot muåan. zahtev da ÿudski rod bioloãki preæivi postavÿa se kao prethodna vrednost. pa ni tuœi æivot. po uzoru na latinsku izreku primum vivere. b) Opstanak åoveåanstva.

veñmora da podrazumeva pun æivot ili bar nadu u çega. pak. str. planiranom i koordinisanom akcijom. Q. uniãtavajuñu primenu. O opasnoj koncentraciji razorne moñi u Evropi. str. Pored oåigledno potrebnog nastojaça da se uklone uzroci za upotrebu takvog oruæja. da se preduprede meœunarodni sukobi. Ovaj kompleks opas-nosti. Problemi bezbednosti i saradçe u Evropi. “sredina” itd. i daÿe. na zabranu ãireça naroåito opasnog oruæja i na obavezu da se takvo oruæje ne upotrebÿava. izazivaçe prirodnih katastrofa. To ne znaåi. koriãñeçe lasera kao “zraka smrti” itd. Ovim opasnostima pridruæuju se i druge: uticaçe na klimu neprijateÿske dræave. 186. postalo je jasno da se i toj vrednosti mora neprekidno teæiti i sluæiti razumnom. i daÿe. poznat je kao kriza åovekove sredine ili pod drugim nazivima. 261. 1972.40 Kao ãto se vidi. Oruæje za masovno uniãtavaçe je veñpomenuto. 233 . Otkad su opasnosti po åoveåanstvo oåigledne i bliske. kao npr. tj. niti jedna grupa dræava i subjekata meœunarodnih odnosa. åije su zalihe veñpremaãile koliåinu potrebnu da Zemÿu pretvore u pustu i beæivotnu loptu. on se ne moæe poistovetiti s ostajaçem u æivotu. od kojih sve ne moæemo ni da predvidimo. U svakom sluåaju. nema razloga da se oåekuje da se to neñe dogaœati i sa buduñim pronalascima. Maccmillan. o opstanku ÿudskog roda ne moæe se starati jedna dræava. viãestruke. te tako raste verovatnoña da budu primeçena ne samo onda kada spoÿnopolitiåki odluåioci jedne dræave naœu da je to u nacionalnom interesu. Ãire znaåeçe ovoga izraza obuhvatilo bi okolinu koja åoveku “daje 40 Studija grupe struåçaka Ujediçenih nacija i druga dokumenta u zbirci: Efekti nuklearnog oruæja. Añimoviñ. Ono se ne iscrpÿuje samo navoœeçem nuklearnog oruæja. IMPP “Prosveta”. Pri tom se izrazi kao ãto su “åovekova okolina”. Kahn B. teæilo da bi se zaãtitila meœunarodna bezbednost i smaçili izgledi na uzaludnu smrt i nepotrebne patçe. Maçe se zna o opasnostima koje potiåu od hemijskog i bioloãkog oruæja. Ono ãto je postignuto uglavnom se svodi na ograniåeçe koliåine oruæja koje pojedine dræave poseduju. Bruce-Briggs. ogromnih talasa. koriste u ãirem i u uæem smislu. nego i kada su lica koja rukuju takvim oruæjem iracionalna. 1978. Institut za meœunarodnu politiku i privredu 1968 i H. Opasnost od svesnog samoubistva åoveåanstva joãuvek postoji. mnoga dostignuña åovekovog uma nisu dugo åekala da naœu svoju vojnu.staçem. Svi dosadaãçi napori da se razoruæaçe u veñem obimu sprovede ostali su nepotputi zbog uvereça da se oruæjem joãuvek mogu ostvariti ili zaãtititi neke druge vrednosti. Things to Come New York. kome se i ranije. Beograd. Beograd. Takve su opasnosti. Na æalost. da ÿudi nesvesno ne srÿaju svome kraju i time ãto se ponaãaju tako da postepeno ali sigurno uklaçaju ili pogorãavaju uslove za svoje postojaçe na Zemÿi. meœutim. samo postojaçe tako opasnog oruæja sluæi kao odluåujuñi argument u korist razoruæaça. o otrovima åije minimalne koliåine mogu da odnesu ogroman broj æivota i moguñnostima da se izazovu epidemije strahovitih razmera. u doba konvencionalnog naoruæaça. Ovakva oruæja postaju vremenom jeftinija i dostupnija.

Dok UN A (Conf. da su neka mora postala prÿave kloake i da hrana sve viãe sadræi tvari koje se taloæe u organizmu i skrañuju mu æivot.41 Åeãñe se. koja se ne moæe svesti na ekologiju. odnos åoveka i prirode. nalaze se. 234 .sredstva za æivot u fiziåkom smislu koja mu omoguñuje intelektualni. na kojima zvaniåni predstavnici dræava raspravÿaju o pitaçima koja se ne mogu svesti samo na odnose meœu dræavama koje na takvim skupovima uåestvuju. S druge strane. åoveåanstvo joãuvek stoji razjediçeno i ostvaruje svoje posebne interese. Tako je u posledçe vreme odræano nekoliko znaåajnih meœu-narodnih skupova iz ove oblasti. niti sama sobom objasniti. u çihovoj iskÿuåivoj nadleænosti. I laik primeñuje da se u gradovima teãko diãe. Postalo je veñjasno da se nijedna univerzalna vrednost ne moæe nezavisno opisati. U odnosu na opasnost koja je pred svima. taåka 1. prema shvataçima klasiånog meœunarodnog prava. Iz svih tih razloga. da u mnogim rekama nema nikakvog æivota. veñse ispostavilo da se pod ãirim pojmom åovekove okoline podrazumeva i çegova druãtvena okolina. predstave o poæeÿnom poloæaju åoveka i odnosima izmeœu ÿudi osnovni su predmet ideologija. i nepovratno uniãtava supstance bez kojih ne moæe da æivi. 48/14) Rev. s velikim teãkoñama. koje u tom pogledu åesto ne mogu da se pomire. niti na kompromis izmeœu çihovih posebnih interesa. mada neke odluke. moralni. Deklaracija Konferencije UN o åovekovoj okolini. Bez obzira na pobude onih koji preterano dramatizuju blizinu sudçeg dana. zajedniåke odluke koje ñe uticati na buduñnost. fiziåkom smislu. u stvari. Otuda su izgledi za sudbinu åoveåanstva ubrzo postali predmet raspravÿaça i van nauånih krugova. dræave i drugi subjekti meœunarodnih odnosa ne mogu biti ravnoduãni prema staçu u kome se nalaze ÿudi van çihovog domaãaja. zbog åega su one sklone da svaku brigu iz inostranstva protumaåe kao nezakonito meãaçe i kao takvo odbace. Pre svega. o tome da åovek svojom delatnoãñu neprekidno utiåe na prirodu koja ga okruæuje i da joj pri tom ãteti time ãto iskoriãñava bogatstva koja nisu neiscrpna. doduãe. naime. treba doneti veñsada. Pored toga. deo I. Postoji. 41 1. neslagaçe izmeœu onih koji smatraju da æivot time samo znatno gubi na lepoti i ugodnosti i onih koji na osnovu takvog razvoja predviœaju brzu krizu i katastrofu. ne moæe se poreñi da su neke od ovih opasnosti stvarne. veñi na odnose izmeœu ÿudi. druãtveni i duhovni napredak”. v) Poloæaj åoveka u druãtvu (ÿudska prava). a da opstanak åoveåanstva ne znaåi samo daÿu egzistenciju ÿudske vrste. odnosi izmeœu ÿudi pojavÿuju se i kao pretpostavka za postojaçe drugih vrednosti: tako je opãte prihvañeno stanoviãte da teãke druãtvene nejednakosti i nepravde predstavÿaju povoÿne preduslove za krãeçe meœunarodnog mira. podrazumeva åovekova sredina u uæem. ovakvi su odnosi primarni predmet regulisaça dræava. Reå je. åak i kada se premeste u neãto daÿu buduñnost. meœutim. Nastojaça da se na meœunarodnoj ravni postigne napredak u poboÿãaçu opãte åovekove sudbine suoåena su. Zapazili smo npr. dakle. da mir mora da podrazumeva zadovoÿavajuñe staçe i moguñnost da se takvo staçe postiæe i poboÿãava.

godine. da su meœu ovima æivot. sve su to nacionalni dokumenti. veñpoåev od francuske revolucije. da ih je Tvorac snabdeo izvesnim neotuœivim pravima. graœanska i politiåka prava kao ãto su npr. i Deklaracija o nezavisnosti SAD od 1776. udruæivaçe itd. Tako se u ameriåkoj Deklaraciji o nezavisnosti tvrdi da su “ove istine oåevidne: da su svi ÿudi stvoreni jednaki. ako ne postoje socijalni i ekonomski preduslovi za çihovo uæivaçe. pozivaju na opãta “prirodna” naåela. da bi se u socijalistiåkoj misli pretvorile u smernice za opãtu druãtvenu akciju radi obezbeœeça uslova pod kojima svaka jedinka stvarno i u potpunosti moæe da se druãtveno izrazi. Stoga je ubrzo posle poraza hitlerovske koalicije. graœanska i politiåka prava ostaju to samo formalno. za åije ostvareçe treba da se bore Ujediçene nacije i çihove ålanice. koje je postavila neka viãa sila. Nova kçiga. sloboda i traæeçe sreñe”. Beograd. dobija svoj politiåki izraz srazmerno kasno. ali se. 1989.42 Kao ãto se vidi. ova se dva pristupa proble-matici ÿudskih prava svode na iskÿuåivo zalagaçe za tzv. ekonomska i socijalna prava ne mogu se samo proklamovati i zajemåiti ustavima i zakonima. izraæavaça ili na borbu za socijalna i ekonomska prava. Iako se staraçe o ÿudima van uæe dræavne zajednice ispoÿavalo i ranije. obrazovaçe. a naroåito u periodu buræoaskih re-volucija. Kao ãto se vidi. u Ujediçenim nacijama usvojena Sveopãta deklaracija o pravima åoveka (10. u duhu tadaãçeg naåina miãÿeça. 235 . koji se odnose samo na staçe u jednoj dræavi. uåeãñe u kulturnom æivotu itd. Iz toga vremena potiåu prvi znaåajni dokumenti o ÿudskim pravima. Ovakva ideja prisutna u delima mnogih mislilaca i umetnika. U opãtim crtama. godine i Deklaracija o pravima åoveka i graœanina francuske Nacionalne skupãtine od 1789. Temeÿi moderne demokratije. koja ne mogu zavisiti ni od åije voÿe. miãÿeça. kao ãto su britanska Poveÿa o pravima od 1689.Otuda se ovakve vrednosti u poåetku istiåu kao nacionalne i borba za çih se vodi u okvirima dræava. jer im u osnovi leæi ideja da svako ÿudsko biñe samim raœaçem stiåe izvesna neotuœiva prava. U tom znaku je tekla i evolucija u shvataçu ÿudskih prava koja su se u poåetku iskÿuåivo formulisala kao subjektivna prava pojedinca u odnosu na javnu vlast i kao çegove slobode prilikom obrazovaça takve vlasti i uticaça na çen rad. ili sloboda kretaça. S druge strane. pravo na zdravÿe. Kako ovaj dokumenat ne predstavÿa meœunarodni ugovor. pravo na æivot i slobodu. Ustav Virxinije od 1776. koji je pokazao do kakvih sve meœunarodnih posledica moæe da dovede ravnoduãnost prema krãeçu elementarnih ÿudskih prava u jednoj zemÿi ili grupi zemaÿa. moæe se reñi da je odluåujuñi proboj u tom pogledu izvrãen posle Drugog svetskog rata. decembar 1948). okupÿaçe. pravo na socijalno obezbeœeçe. veñdeklaraciju Generalne skupãtine Uje42 Tekstovi u zbirci. liånost. kao ãto su pravo na rad i odgovarajuñe radne uslove. To pozivaçe na viãe istine omoguñilo je da ovakve proklamacije budu uzor revolucionarnim pokretima u drugim dræavama. a naroåito ne od odluka nosilaca vlasti. koja sadræi spisak minimalnih opãtih prava i sloboda svih ÿudi. godine. O çima se govori kao o ÿudskim pravima.

bez obzira na to je li moguñe sprovoœeçe postupka i izricaçe sankcija ostaje svest izraæena u nizu akata Ujediçenih nacija posveñenih pravima åoveka. Ova svest sve viãe jaåa. konaåno su. dovodeñi do dubÿih saznaça i jasnijih predstava o pojedinim pravima i poloæaju çihovih nosilaca. str. uostalom. Otuda nije neumesno doåara43 O. omoguñilo tako velikom broju dræava da usvoje Deklaraciju i pozivaju se na çu. Ovakav uspeh Deklaracije nije spreåio nastojaçe da se doœe do sredstava kojim bi se poãtovaçe ÿudskih prava nametnulo kao pravna obaveza i osiguralo potpunijim meœunarodnim merama. te je vremenom stekla mnogo veñi znaåaj od onoga koji bi joj se mogao odrediti strogim pravnim merilima. Stoga je Deklaracija delimiåno okrenuta ka buduñnosti i sama za sebe kaæe da predstavÿa “zajedniåki standard koji treba da postignu svi narodi i sve nacije”. meœutim. koja se moraju ispuniti. socijalnim i kulturnim pravima.diçenih nacija. krajem 1966. ali je doãla do izraæaja saglasnost dræava da se za çihovo ostvarivaçe zalaæu. na çu se pozivaju mnogi meœunarodni ugovori. u Ujediçenim nacijama usvojena dva pakta o ÿudskim pravima Meœunarodni pakt o graœanskim i politiåkim pravima i Meœunarodni pakt o ekonomskim. teãkoña i sumçi. Ona je preuzeta u mnogim ustavima.43 Delatan stav prema vrednostima podrazumeva çihovo biraçe i borbu za çihovo ostvarivaçe. 236 . meœu kojima Deklaracija i paktovi zauzimaju samo vodeñe mesto. paktovi su u izvesnom smislu uæi i maçe smeli od Deklaracije. ili im pretpostavÿaju uske ciÿeve. lutaça. Beograd. Stvarani zato da budu stvarno primeçivani kao pravni propisi. Do ovakvih se slika moæe stiñi primeçivaçem intuicije ili nauånom estrapolacijom postojeñih opasnih tendencija. Posle dugih priprema. 3. Rizici nisu mali i moguñnost poraza postoji ne samo zbog protivÿeça onih koji opãteåoveåanske vrednosti ne uviœaju. Ovo je. “negativne utopije”. nesloge i ne-razumnosti subjekata koji treba da nose napredak. crne slike buduñih staça u koje åoveåanstvo moæe dospeti ako se ne otklone neke potencijalne opasnosti. Ovo znaåi da kao merilo vrednosti kome ñe biti podvrgavano postupaçe svakog subjekta meœunarodnih odnosa. Moguña su razliåita viœeça najvaænijih takvih vrednosti. Nove vrednosti i nove opasnosti. çegovim usvajaçem nije nastala obaveza dræava da zagarantuju ostvarivaçe svih nabrojanih ÿudskih prava. imala veliki odjek. Moæe li nas spasiti futurologija. Ovim se. U najnovije vreme opet su privukle paæçu tzv. Prilozi iz Development Forum. Flechtheim. Ozbiÿni mislioci i istraæivaåi ne smatraju to proroåanstvima. i daÿe. ili su protiv çih. a one se mogu izra-ziti na najrazliåitije naåine. imajuñi u vidu da proces ostvarivaça svih ÿudskih prava nije lak i da treba da sledi puteve koje uslovÿavaju prilike u svakoj zemÿi. pa prema tome i sve dræave i svi ÿudi. Sveopãta deklaracija je. Paktovi o pravima åoveka stupili su na snagu poåetkom 1976. svoje i svoje grupe nego i zbog nesuglasica. veñopomenama za pravovremeno delovaçe. g. godine. 1975. a u razliåitim oblastima ona sluæi kao merilo za utvrœivaçe minimuma prosveñenog postupaça s ÿudima. kako je veñreåeno. 4. Informativni centar UN. godine. ne iscrpÿuje spisak univerzalnih vrednosti kojima treba da teæi ceo svet.

New York. 46 H. S. An Introduction to American Foreign Policy. jedan standard misli. Prema çemu. 1951. Nacionalni interes Pored vrednosti koje su zajedniåke svim dræavama i vrednosti koje se vezuju za åoveåanstvo ili meœunarodnu zajednicu u celini. str. Miletiñ. kakvu u svojim delima zastupa Hans Morgentau (Morgenthau). 10 i daÿe. trajno uslovÿavaju vrednosti kojima ona teæi i da se te vrednosti ne meçaju s promenama drugih elemenata dræave. 1955. åvrsto dato tako da mu ne moæe izmañi nijedan racionalni odluåilac. bori i saraœuje u uvereçu da se progres ne moæe zaustaviti i ograniåiti i da ñe on dovesti do spoznaje novih opãteåoveåanskih vrednosti.vati beskrajne predele åovekovog napretka uporedo s ukazivaçem na opasnosti i zamke u koje åoveåanstvo moæe da zaluta. In Defence of the National Interest: A Critical Examination of American Foreign Policy. realistiåka teorija meœuna-rodnih odnosa. ukÿuåujuñi tu i revolucionarne promene u vlasti. veñda je to “ono ãto dræava. odluåi da jeste”. naprotiv. ideoloãki neobojeno. str. koji se ni kod jedne druge dræave ili bar kod velikog broja drugih dræava ne mogu zapaziti. çenog odnosa prema moñi drugih. 17. u konaånoj liniji odreœuje interes pomoñu moñi tj. 45 E.46 Meœutim. bez obzira kakva bila çegova uvereça. Rinehart. pak. svaka dræava moæe da teæi nekoj specifiånoj vrednosti. C. Furniss R. Nacionalni interes u ameriåkoj teoriji meœunarodnih odnosa. Ove se vrednosti ne retko oznaåavaju kao “nacionalni interes”. tako da pojam nacionalnog interesa prestaje da bude specifiåan za svaku pojedinu dræavu. str. za razliku od drugih vrednosti. Snyder. ispostavÿa se da ovaj ameriåki pisac. Politics Among Nations. a naroåito mesto na kome se nalazi dræavna teorija.44 Prilikom upotrebe izraza “nacionalni interes” treba biti oprezan jer se shvataça o çemu razlikuju.45Drugu. Specifiåne vrednosti. Beograd. jedno pravilo akcije: nacionalni interes”. Jedan od omiÿenih primera koji se tim povodom daju jeste teæça Rusije da 44 A. 5. Savremena administracija. veñse svodi na moñkojoj teæi svaka dræava. koje u ovom trenutku izgledaju neostvarÿive ili se åak ne mogu ni opisati.47 U granicama uæeg pojma nacionalnog interesa ostaju oni “rea-listi”. geopolitiåari i sliåni tumaåi meœunarodnih odnosa. Na shvataçu o postojaçu objektivnog nacionalnog interesa izgraœena je tzv. Veñina ÿudi i ÿudskih druãtava sada se napreæe. 242. krajnost predstavÿaju oni koji veruju da je nacionalni interes objektivno dat i trajan i da postoji bez obzira da li ga odluåioci i stanovniãtvo dræave uviœaju. New York. Za çih je “nacionalni interes” ono ãto je. da je teæça ka sticaçu moñi glavni ciÿ svih dræava i osnovni pokretaå çihovih akcija. Morgenthau. 1978. 47 Åitalac ñe zapaziti da se naãe neslagaçe s ovim shvataçem izraæava veñi time ãto moñnismo uvrstili u vrednosti zajedniåke svim dræavama. koji smatraju da objektivne okolnosti. Na jednom kraju su oni koji smatraju da nacionalni interes objektivno ne postoji. Morgenthau zajedno s mnogim drugim smatra. Knopf. donosilac odluka. da ima neke posebne interese. tj. interesi i ciqevi pojedinih subjekata A. 237 . dræave slede i treba da slede “samo jednu zvezdu vodiÿu. æeleñi da mu teorija ima opãtu vaænost.

dakle. sastavu spoÿnopolitiåkih odluåilaca i okolnostima. po kome britanska flota mora biti bar ravna zbiru flota dveju po snazi narednih zemaÿa). u promeçenim okolnostima napuãtaju. one nisu veåne. str. protiv zanemarivaça ovozemaÿskih interesa svoje zajednice i protiv uvereça da se u meœunarodnoj politici moæe sve ãto se hoñe. “osloboœeçe porobÿene brañe”. bez obzira je li to sve koristilo dræavi po nekim objektivnim merilima ili ne. slava i ideja. koje svedoåe o istovetnoj ili sasvim sliånoj oceni objektivnog poloæaja te zemÿe. Tako se u britanskoj spoÿnoj politici dugo smatralo nacionalnim interesom obezbeœeçe suprematije na moru (pravilo dve sile. ukoliko ga u nauci uopãte vaÿa zadræati. Izgleda nam da pojam nacionalnog interesa.48 Meœutim. Iako nisu kratko trajale. te zato onaj koji ga prouåava nije osloboœen obaveza da istraæuje uzroke koji dovode do çegovog formulisaça. uopãtava nacionalni interes i smatra da ga moæe na isti naåin izraziti za sve dræave. jer je odstupaçe moguñe. niti samo u glavama odluåilaca. koje omoguñava da se. i Aron. 48 Nav. posedovaçe neprekidnog plovnog puta do Indije itd. itd. U tom duhu se izraz “nacionalni interes” upotrebÿava i kao opomena odluåiocima protiv idealizma i voluntarizma. “ãireçe prave vere”.izbije na topla otvorena mora. Takve se tradicije. stalne teæçe ili vrednosti. Takvu ulogu su u drugim zemÿama imali “sticaçe æivotnog prostora”. koja se navodno. stalnije spoÿno-politiåko ponaãaçe ili. glavni nacionalni interesi svih dræava su bezbednost. Pojam “nacionalnog interesa” usvajaju. ali nije neoboriva. meœutim. Tako npr. tako i iz subjektivnih razloga. ne postoji ni sam po sebi. Nacionalni interes. O çegovom postojaçu se tada moæe govoriti na osnovu posmatraça stvarnog ponaãaça dræave u toku duæeg perioda. i pored znaåajnih promena u strukturi dræave. te je prema tome nemoguñe na çima kao na glavnoj osnovi graditi predviœaça za buduñnost. kao i Morgentau. delo. Stoga je pretpostavka da ñe se dræava i daÿe ponaãati onako kako se dugo ponaãala dopuãtena. utvrde neke konstante. ãto znaåi da on pod tim podrazumeva i one vrednosti koje smo oznaåili kao zajedniåke svim dræavama ili opãteåoveåanske ili vrednosti koje se samo nekada pojavÿuju kao takve. veñtako nazivaju trajnije uvereçe spoÿnopolitiåkih odluåilaca. postupa francuski teoretiåar Remon Aron (Raymond Aron). nedopuãtaçe niåije hegemonije u Evropi.. 101. treba da bude istorijski. drugim reåima. a nekome su sluæile kao parole za prikrivaçe i opravdavaçe drukåijih teæçi. izvesnu tradiciju u spoÿ-noj politici. poæeÿnim promenama i pravaca da se do çih doœe. kako iz objektivnih. i oni teoretiåari koji ga ne smatraju objektivno postojeñim. 238 . Po çemu. tj. koji smatra da nacionalni interes ukazuje na dugoroåne ciÿeve dræave i podseña sadaãçu generaciju stanovniãtva i odluåilaca da su ålanovi jedne trajne politiåke zajednice. nije gubila ni sa kakvom promenom u vlasti. meœutim. pri åemu je u takve vrednosti neko verovao.

da obezbedi neku drugu vrednost. na raåun neposrednih suseda. ni u jednoj dræavi nije interes celog stanovniãtva. Takvi ciÿevi mogu biti ekonomski. spada kako smo veñrekli u domen iracionalnog. ove vrednosti su deo spoÿnopolitiåkog odluåivaça. prema kome trenutni odluåioci proizvoÿno odreœuju nacionalni interes dræave. Uz to. åak i ako postoji. i tada i danas postoji izvestan broj dræava. za koje je iskustvo pokazalo da mogu uåestvovati u spoÿnopolitiåkom odluåivaçu pojedinih dræava. nacionalni i istori239 . bez obzira na çihove osobine. struje i interese grupe u çemu. Pojam nacionalnog interesa bi sluæio da pokaæe da se u svim ovim promenama i oscilacijama åuva jedno interesno jezgro. ne praveñi razliku izmeœu tradicionalnih i ukoreçenih i privremenih i spornih vrednosti. te je ovakva vrednost specifiåna za çih. koji ili nisu bili tako ambiciozni ili toliko otvoreni. kao npr. Wihova trajnost moæe biti nepoznata. Pa ipak. jednostavno anektiraçe celog sveta svojoj dræavi. geopolitiåari. istorijski su bili moguñi neki vidovi ekspanzionizma. ukazati na neke od çih. Ekstenzivna poÿoprivreda kao glavni izvor prihoda i nacionalna amorfnost kao moguñnost da se stiåu novi “podanici”. ali ne i opãta. ustupili su mesto industriji i nacionalizmu. sve viãe se ispostavÿa da takvo proãireçe ima u stvari da posluæi nekom drugom ciÿu. veñvladajuñeg sloja. ãireçe dræave bilo smatrano vrednoãñu samom po sebi i znakom “zdravÿa” i napredovaça dræave. koji su teritorijalnu ekspaniziju po svaku cenu åinili maçe privlaånom i opasnijom. a u tom su predçaåili tzv. bila taåna ni u doba kada su takve teorije bile u najveñoj modi. Pa ipak. meœutim.Mada ne moæemo da se sloæimo sa na poåetku navedenim bihe-vioristiåkim stavom. iako se tako predstavÿa. Dok je ranije. tj. Srazmerno je åesta teæça da se teritorija dræave proãiri u ograniåenom obimu. meœu åijim odluåiocima je uvreæeno uvereçe o potrebi teritorijalnog ãireça. Ekspanzionizam U takve vrednosti spadaju pre svega one koji neki pisci imaju obiåaj da pripiãu svim dræavama. kako svaka dræava teæi da ãiri svoju teritoriju. Dok najekstremniji vid teritorijalnog ekspanzionizma. Vlade. u novije vreme se takva teæça. strategijski. moraju se uzeti u obzir i one specifiåne vrednosti koje nisu dovoÿno trajno postojale da bi se podrazumevale pod pojmom “nacionalnog interesa”. Prilikom prouåavaça donoãeça spoÿnopolitiåkih odluka jedne dræave. kada su takve vrednosti tek formulisane. ne sme otvoreno iznositi. moramo imati na umu da taj interes. Tako se åesto smatralo. mada je povremeno bivao spoÿnopolitiåka vrednost u oåima nekih odluåilaca. Otuda ñemo. predstavÿaju razliåite delove. odluåioci. jer se moæe navesti dug spisak dræava za koje se pouzdano sme tvrditi da takvih pretenzija nemaju. kao ãto je to napomenuto. B. ili krajçe neizvesna. veñse svesno ili nesvesno prikriva izgovorima razne vrste. Ova pretpostavka nije. kada je oåito da na çu mogu uticati sledeñi politiåki izbori time ãto ñe doñi na vlast stranka koja ih se odriåe.

Ekonomski i strateãki razlozi su uz to izgubili podrãku demokratskog javnog mneça. graniåne oblasti najåeãñe etniåki nehomogene. ako se zbiÿa radi o çima. Kako su. Joãsu gråki gradovi u takve teritorije slali svoje sugraœane. Nesigurnost francusko-nemaåke granice dugo je leæala poglavito u tome ãto su obe zemÿe æelele da gospodare svim vaænim sirovinama za proizvodçu åelika u pograniånim oblastima. S obzirom na vaænost nacionalnog samoopredeÿeça. Ovakva bi se analiza mogla primeniti na bezmalo svaku dræavu. jer je svaka od çih vodila ili vodi ekspanzionistiåku politiku ove vrste. a ove su ostale u vezi s gradom-dræavom koji ih je osnovao. U novom veku je izraz “kolonija” poåeo da meça znaåeçe 240 . trenutno samo nacionalni razlozi mogu da dobiju neku podrãku. dok se istorijski smatraju opasnim i iracionalnim. meœutim. te je traæila prisajediçeçe oblasti na çenoj zapadnoj obali. Tako se npr. u raz-nim meœusobnim kombinacijama. dakle. koje trebe “osloboditi”. javno izreåeni prikriveni u glavama odluåilaca. koji je uvek bio opasan po dobrosusedske odnose. Mada. a nijedan razlog nije podoban da je opravda. nastala je teæça da se prisajedine nenaseÿene oblasti. uz to. koja je nemoguña zbog postojaça moñnih dræava. joãuvek postoje ekspanzionistiåki ciÿevi. formiranih nacija i pravila meœunarodnog prava. tj. mora se na kraju napomenuti da je u danaãçe vreme takva politika oteæana jer su razlozi za çu izgubili legitimnost. Jugoslovenski narodi bili su ærtve takve politike stranih dræava. privredne (potreba Trsta za zaleœem) i strateãke (odbrana Zapada od napada i Istoka) argumente. gvozdenom rudom u Loreni i kamenim ugÿem u Ruru. V. koje u tim oblastima æivi. koji su ih naseÿavali i stvarali tako kolonije. dok je Francuska verovala da jedino reka Rajna moæe da posluæi kao bezbedna granica prema Nemaåkoj. a ne o nacionalistiåkim falsifikatima. ekspanzija radi prikÿuåeça delova sopstvene nacije u inostranstvu najåeãñe bi znaåila ukÿuåivaçe u svoju dræavu i nacionalno stranog stanovniãtva. Alzaãane dræala za svoje sunarodnike. te se reãeçe traæi u tome ãto ñe se nacionalnim maçinama zagarantovati poloæaj koji ih obezbeœuje uæivaçe svih graœanskih i politiåkih prava i zaãtitu od denacionalizacije. Svaki pokuãaj prisajediçeça strane teritorije smatra se agresijom. “zaostali” ali “necivilizovani” ÿudi. italijanski iredentizam ne miri s tim ãto su posle Drugog svetskog rata najveñi deo Istre i Slovenaåkog primorja pripojeni Jugoslaviji i pri tom se mahom poziva na istorijske (vlast Venecije i Italije u proãlosti). a i danas se ne mogu poricati ekspanzionistiåke teæçe politiåkih krugova u nekim susednim dræavama na raåun jugoslovenske teritorije. Nemaåka je. Kolonijalizam Kao najpribliænija zamena za neograniåenu teritorijalnu ekspanziju. Rizik sukoba je otuda suviãe veliki. Tako se skoro sasvim mogu izbrisati razlike izmeœu æivota u nacionalno “svojoj” i nacionalno “tuœoj” dræavi i izbiti iz ruke i posledçi argumenti ekspanzionizmu.jski. pri åemu su se nenaseÿenim smatrale i one oblasti na kojima æive drukåiji.

E. 241 . dok su profiti iãli uskim slojevima na vrhu. godine. a svoj vrhunac doæivÿava izmeœu 1880. I zaista. naroåito Nemaåke. godine). eksploatacija kolonija postaje sistematskija i racionalnija. Krippendorff. sticale van evropskog kontinenta. tj. Ovakvi su argumenti bili potrebni i zbog domañeg javnog mneça. Ãpaniji. Stoga se u kolonijalistiåke avanture upuãtaju i zemÿe koje za to nemaju potrebnih uslova. Kao i ranije. kao ãto je nacionalni prestiæ. jedan je od vaænih uzroka Prvog svetskog rata. pa i ÿudi (uzimaçe robova). Poraæene kolonijalne sile (Nemaåka i Turska) gube svoje posede. Ovaj zaokret bio je 49 188. padali na teret poreskih obveznika. kako ekonomskih. ali ne u potpunu korist kolonijalista-pobednika. nego i oblik eksploatacije kod kuñe. Velikoj Britaniji. Italija i Japan. Tako kolonijalizam nije bio samo eksploatacija pokorenih naroda. kojim se bivãi kolonijalni posedi poveravaju na upravÿaçe pojedinim dræavama. Æeÿa “novih” kolonijalnih sila. tako i vojnih. U okviru Druãtva naroda stvara se mandatni sistem. ne samo stalne izvore sirovina. prema kojima nijedna dræava ne moæe pretendovati na status velike sile ako ne poseduje kolonijalno carstvo. kolonijalizam ulazi u svoju najrazvijeniju fazu. U ovoj fazi. U to vreme nije ni bila retkost da kolonijalnu ekspanziju ne preduzimaju organi dræave. 1972. ovaj privredni interes jednog sloja stanovniãtva ulepãava se parolama o nacionalnoj veliåini i prestiæu. pa åak i toboæça civilizatorska misija hriãñanskih naroda. str. pridruæuju i nove. kada se “starim” kolonijalnim silama. koja u svom pokuãaju da osvoji Etiopiju trpi sraman poraz od primitivno naoruæanih vojnika Negusa Menelika II (bitka kod Adue.49 Posle izvesnog zastoja za vreme industrijske revolucije. ali su troãkovi vojnog zaposedaça i obezbeœivaça. koja je u doba nerazvijenog kapitalizma imala izgled åiste pÿaåke proizvoda. Ovaj sukob obeleæava i poåetak opadaça klasiånog kolonija-lizma. koje åesto nije bilo uvereno u stvarnu potrebu za sticaçem kolonijalnih poseda. Neobuzdana trka za kolonijama ubrzo dovodi dotle da na svetu ne preostaje slobodnog prostora za kolonijalnu ekspanziju. a osnovni ekonomski interesi poåiçu se dopuçavati i prekrivati drugim. u krajçoj analizi. i 1914. veñpojedini avanturisti i privredna preduzeña. kolonijalizam nalazi svoj najjaåi podsticaj u æeÿi razvijenog nacionalnog kapitalizma da obezbedi.i da se odnosi na posede koje su evropske dræave. Suhrkamp. Frankfurt. prostora koji se moæe zaposesti bez protivÿeça i oruæanog otpora neke or-ganizovane dræave. kolonijalno carstvo je celokupnu na-cionalnu ekonomiju kolonijalnih sila viãe stajalo no ãto joj je koristilo. bez obzira na to da li je broj sopstvenih naseÿenika bio velik ili neznatan. Probleme der internationalen Beziehungen. kao i administrativnog upravÿaça kolonijama. Glavni razlog za sticaçe kolonija bio je ekonomska eksploatacija. Italija. u samoj metropoli. da se pristupi preraspodeli kolonijalnih poseda na ãtetu “starih” kolonijalnih sila. S razvijaçem kapitalizma. koja se naziva i imperijalistiåkom. Portugalu i Francuskoj. 1896. kao npr. poåev od XVI veka. kao ãto su Nemaåka. pod nadzorom meœunarodne organizacije i u interesu lokalnog sta-novniãtva. veñi pouzdana træiãta za plasman robe i kapitala.

koji ih åak primorava da mnoge stanovnike kolonija naoruæavaju i osposobÿavaju za vojnu sluæbu. Poveÿe Ujediçenih nacija). uvek mogle da izaœu kao pobednik i da tako po voÿi proãiruju træiãte za svoje proizvode i kapital i obezbede pristup potrebnim sirovinama. Stvaraçe Ujediçenih nacija dogaœa se u mnogo izraæenijoj antikolonijalnoj atmosferi od stvaraça Druãtva naroda.moguñiz dva razloga: pod uticajem socijalistiåke misli. uz pojedine slabo organizovane izlive protesta. da nagriza i borba pokorenih naroda. U toku dvadesetog veka i u kolonijama se stvara graœanstvo i s çim jaåa i nacionalna svest. a çihovo ponaãaçe u kolonijama bilo je neprekidno pod lupom svetske javnosti. ona su omoguñila znaåajnu ulogu koju su Ujediçene nacije odigrale u konaånom ukidaçu kolonijalizma. koje se s veñinom od çih ophode kao da su ih jednostavno zaposele. dok neke razvijene kapitalistiåke dræave u postepenom osipaçu kolonijalnih imperija vide moguñnost sopstvene privredne ekspanzije. Za razliku od sliånih situacija u drugim okolnostima. Iako u prvi mah ovakva reãeça nisu izgledala mnogo viãe nego deklaracija. s obzirom na snagu pobedniåkog britanskog i francuskog kolonijalizma. kao i u javnom mneçu mnogih dræava. Ãtaviãe. Uspeh nekih od çih. svet doæivÿava i toleriãe nove pokuãaje kolonijalnog osvajaça Italija najzad uspeva da potåini Etiopiju (1936). Ciÿ starateÿstva izriåito postaje sticaçe potpune nezavisnosti teritorija pod starateÿstvom. kolonije pobednica koje ih dobrovoÿno stave na raspolagaçe Ujediçenim nacijama. neoptereñenoj carinskim i drugim barijerama koje su podigle metropole oko svojih kolonija. u samim 242 . koje su kolonijalne armije lako guãile. koju izraæavaju sve ãiri i sve boÿe organizovani politiåki pokreti. koje su nastale posle uspeãno okonåane oruæane i politiåke borbe za osloboœeçe od kolonijalne vlasti. meœunarodnoj kontroli podvrgavaju se i oni kolonijalni posedi koji ostaju u rukama kolonijalnih sila i proglaãava se naåelo da kolonijalna uprava mora biti u interesu domorodaåkog stanovniãtva i voditi jaåaçu samouprave (ålan 73. kome se pored mandatnih teritorija podvrgavaju i kolonije poraæenih zemaÿa u Drugom svetskom ratu i. u kolonijama nastajao period zatiãja. S druge strane. pomoñantikolonijalistiåkim pokretima nije se smatrala protivnom meœunarodnom pravu. Sistem mandata zameçuje se starateÿskim sistemom. Stoga je s poveñaçem broja dræava u Ujediçenim nacijama. Po pravilu je. ãto im je obezbedilo podrãku koja nije bila samo moralne prirode. Ovo posledçe vaæi naroåito za SAD. Jaåaçu ovih pokreta doprinosi i zauzetost metropola Drugim svetskim ratom. koji je na specifiåan naåin nadahçivao i predvodio Gandi (Gandhi). koje zauzimaju mesto najrazvijenije dræave i oseñaju da bi u slobodnoj utakmici. meœutim. deluje na jaåaçe antikolonijalne borbe u drugim kolonijama. naroåito onoga u Indiji. jaåa antikolonijalistiåki stav. Kolonijalni sistem poåiçe sada. teorijski. Sistem mandata je ipak bio samo kompromis. Ãto je joãvaænije. poãto je bio skrãen otpor nesloænih feudalnih gospodara. Mandatne te-ritorije su opet date na upravÿaçe kolonijalnim silama. pritisak na kolonijalne sile u Ujediçenim nacijama sve viãe rastao. u sredçim i niæim slojevima stanovniãtva metropola.

Takav je ciÿ postignut onda kada se osigura potreban stepen uticaja i kontrole na teritorijama koje inaåe ostaju iza granica. Tim putem kreñu i kolonijalne sile s demokratskim ustrojstvom vlasti. Rodezija). Da bi se one izbegle. U najãirem smislu. a onaj oblik dominacije koji se temeÿi na voœstvu koje velika sila treba da ima na osnovu nekoga stvarnog i od çenih sledbenika priznatog razloga najåeãñe se naziva hegemonijom. To su naime. Tako je Juæna Afrika bila prestala da bude kolonijalni posed Velike Britanije. izraæena izborima ili na 243 . Ona to postiæe razliåitim sredstvima. pri åemu se mora napomenuti da se to ne odvija bez trzavica pa i strahovitih krvoproliña u kolonijama. Uz iskÿuåeçe meãaça drugih rivalskih velikih sila podjednake moñi. pretça vodeñe sile je utoliko jaåa i opasnija zato ãto pripadnik sfere u redovnim okolnostima ne moæe da oåekuje pomoñi podrãku s druge strane. ali se iza svih tih sredstava redovno krije jedno. Kako se interesne sfere vrlo åesto temeÿe na ravnoteæi snaga. pored nekih maçih teritorija gde je strateãki interes metropole neobiåno izraæen. u sastavu stranih dræava. teritorijalno proãireçe moæe se sukobiti s mnogim teãkoñama. ovakva se kontrola nad interesnom sferom naziva dominacijom. Pripadnost sferi uticaja deformiãe politiåki æivot i spoÿnopolitiåko odluåivaçe u podreœenoj zemÿi sve vaænije politiåke odluke moraju da dobiju saglasnost hegemona. Nije otuda ni åudo ãto su ãpanske i portugalske kolonije najduæe åekale na osloboœeçe i ãto posledçi ostaci kolonijalizma imaju specifiåne oblike. ali tako ãto je maçina doseÿenika iz tih metropola i çihovih potomaka zadræala svu onu vlast i sve one prednosti koje im je u odnosu na domoroce obezbeœivao kolonijalni status. tj. Kada je osnovni naglasak na zadræavaçu nadzora nad spoÿnom politikom i glavnim tokovima unutraãçe politike u dræavama jednog podruåja koje neka velika sila smatra znaåajnim za sebe. ali je kao preæiveli ostatak kolonijalizma do skora bila jedinstveni primer dræave organizovane na rasistiåkom principu.kolonijalnim metropolama jaåa glas onih koji uviœaju da su svi argumenti za odræavaçe kolonijalnih poseda iãåezli ili se ispostavili kao laæni. koji se inaåe postiæu ekspanzijom. hegemonizam) Kao ãto se moglo videti. govori se o interesnoj sferi te dræave. bivãe kolonije evropskih zemaÿa koje su. vlada koja to ne poãtuje biñe svrgnuta delovaçem agenata hegemona ili otvorenom intervencijom. Stvaraçe interesnih sfera (dominacija. zajedniåko poreklo itd. a politiåka voÿa stanovniãtva. veñprema tome na åemu se prvenstveno temeÿi çena moñ. ostvare bez teritorijalnog proãireça. spoÿnopolitiåki odluåioci trude se da one ciÿeve. ideoloãki primat. G. Kao razlozi za hegemoniju su se tokom istorije navodili kulturna razvijenost. osnovno i konaåno pretça oruæanom intervencijom. dakle izvesna srodnost koja najmoñnijoj dræavi daje svojstvo “prirodnog voœe” i “zaãtitnika”. ovakva dræava nastoji da se u okviru sfere ne dese nikakve promene koje çoj ne bi odgovarale. na dogovoru izmeœu velikih sila.. u stvari. raskinule veze s metropolama. koji otvoreno favorizuje maçinu. naroåito onda kada su interesi koji su ugroæeni posebno jaki ili se lako razbuktavaju nacionalistiåke emocije zbog srazmerno velikog broja belih naseÿenika (Alæir.

izazvan upravo time ãto je Atina naruãila postojeñu ravnoteæu jer je Kerkiru. 244 . i daÿe (I. Umesto zaãtite. ãto je u tom trenutku u prvom redu znaåilo nameru da se Ãpaniji ne dopusti da pod okriÿem Svete alijanse ponovo pokori svoje bivãe latinoameriåke kolonije. Iako su takvu politiku prikrivali iza parola o misiji u borbi za socijalizam Staÿin i çegovi saradnici nisu se ustezali od otvorene upotrebe ovakvih pojmova u diplomatskim pregovo50 Tukidid. koji su. 29. 1957. SAD smatraju celu Zapadnu hemisferu svojom interesnom sferom. koja je vremenom poåela da znaåi pretvaraçe oba ameriåka kontinenta u interesnu sferu SAD. Dominikanska Republika. koji je bio pod hegemonijom Sparte. koloniju Korinta. kako bi pokuãale da spreåe unutraãçi politiåki razvoj u latinoameriåkim zemÿama. Kuba. Spoÿna politika SSSR pokazala je da se i u “realnom socija-lizmu” donosioci spoÿnopolitiåkih odluka opredeÿuju za izgradçu interesnih sfera. koja je.50 Joãod poåetka XIX veka. One su bile na åelu grupacije slobodnih gråkih gradova dræava. meœutim. Ova politika SAD poåela je na oko sasvim bezazleno. dok su mnogo viãe polagale na drugu komponentu tzv. Iako je u novije vreme usled uticaja svetskog javnog mneça ovako gruba politika postala nemoguña. Istovremeno. Haiti. Monroeve doktrine. godine izrazio reãenost ove zemÿe da se odupre daÿoj kolonijalizaciji i intervenciji evropskih sila u Severnoj i Juænoj Americi.drugi naåin. Zagreb. SAD su tako neke latinoameriåke zemÿe dræale i pod privremenom okupacijom ili im nametale finansijski protektorat (npr. SAD su u prvom redu smatrale da je Latinska Amerika podruåje za unosno investiraçe kapitala çihovih preduzetnika i zadræavale su sebi pravo da grubo interveniãu u svakom sluåaju kada su smatrale da su takve investicije ugroæene (tzv. Postojaçe interesnih sfera optereñuje meœunarodne odnose od pamtiveka. pogotovu onih åiji se program sastoji u oslobaœaçu od uticaja hegemona. “dolarska diplomatija”). SAD su se obavezale da se neñe meãati u evropske poslove. navodno. svojim hegemonima priznavali prvenstvo i stajali na çihovoj strani u meœusobnim sukobima. te su SAD nastojale da svoju hegemoniju prikriju uspostavÿaçem Panameriåke Unije (kasnije Organizacije ameriåkih dræava). Atina i Sparta. 32. Nikaragva). Matica hrvatska. U klasiånoj Gråkoj su se isticala dva hegemona. koji im nije bio po voÿi. od kojih je naj-znaåajniji bio peloponeski rat. Povijest peloponeskog rata. primila pod svoje pokroviteÿstvo. str. Monroeva doktrina postala je za latinoameriåke zemÿe teret jer je znaåila potpunu izloæenost politiåkom pritisku SAD i ekonomsku eksploa-taciju çihovih graœana i preduzeña. Sjediçene Ameriåke Dræave odbacile su ograniåeçe u pogledu uåestvovaça u evropskim stvarima joãu toku Prvog svetskog rata. trebalo da bdi nad bezbednoãñu Zapadne hemisfere daju-ñi u stvari legalitet pritisku i intervenciji SAD se ni u najskorijoj proãlosti nisu odricale upotrebe oruæanih snaga. 17). ostañe krça jer ñe hegemon spreåiti dolazak na vlast snaga koje mu ne izgledaju dovoÿno pouzdane. pa åak i napredno: svojom poslanicom kongresu SAD predsednik Monro (Monroe) je 1823.

Memoari VI. ostao je ambivalentan sve do raspada SSSR. Deklaracije vlada FNRJ i SSSR od 2. 146. Åeråil. pa se tako govori o imperijalizmu Atine. vidi u tekstovima sporazuma sa Nemaåkom od 23. procentualno. bila bi to teæça da se stvori imperija. str. to je znaåilo da se u Jugoslaviji nije smelo niãta desiti ãto ne bi bilo po ñudi velikih pobedniåkih sila. u sluåaju pobede nad nacistiåkom Nemaåkom. 380. nametaçe statusa protektorata ili vazalne dræave i kolonijalno osvajaçe. II. 53 Komunist (Moskva). zavojevaçe. 52 V. neistorijsko. 55 Deutsch. str. prostrano carstvo. 54 GavranovStojkoviñ. kao ãto su se u sovjetskoj publicistici i daÿe uporedo upotrebÿavali izrazi “socijalistiåki lager” (tabor) i “socijalistiåka zajednica”. ãire.51ili iz poznate anegdote. str.52 Po planovima velikih saveznika. pri åemu je uticaj u Jugoslaviji imao da bude obostran. i uæe. i Deklaracije o odnosima izmeœu Saveza komunista Jugoslavije i Komunistiåke partije Sovjetskog Saveza od 20. 207. Pa ipak. kojim bi nacija koja ga je stvorila. neograniåeno vladala. pravilno shvataçe meœunarodnih zadataka radniåke klase i duboka vera u neizbeænost pobede socijalizma. Ãire znaåeçe imperijalizma ima kod veñine pisaca. juna 1956. srazmera uticaja izraæena je bila åak u brojevima. naåelo proleterskog internacionalizma. Kao i uvek kada mnogi govornici i pisci promeñu jednu reå. ali da u “velikoj grupi socijalistiåkih dræava. o åemu svedoåi Hruãåovÿevo shvataçe da su osnove jedinstva zajednice socijalistiåkih zemaÿa ideologija marksizma leçinizma. 1964. kao ãto se to npr. çeno znaåeçe poåiçe da se umnogostruåava pa i gubi. teorija monopolitnog socijalistiåkog lagera se postepeno napuãta. od kojih je svaka suoåena sa svojim sopstvenim zadacima. delo. U skladu s latinskom etimologijom ove reåi. o tome kako su on i Staÿin u poverÿivim razgovorima za tren oka podelili sfere uticaja na Balkanu.54 Meœutim. delo. koju je zabeleæio britanski premijer Åeråil. septembra 1939. i SSSR-a i zapadnih sila. 71. nije moguñe sprovesti rukovoœeçe socijalistiåkim zemÿama i komunistiåkim partijama iz nekog centra. avgusta i 28. u odnosu 50:50. Makedo51 Colliard Manin. 245 . Posle Staÿinove smrti. 34. nav. nevezanu za neki odreœeni istorijski period. i daÿe. odnosno çen vladar. 1961/1. 383. “Prosveta”. Beograd. juna 1955. str. istorijsko. koji ga shvataju kao prastaru pojavu. nav. D.”53 U skladu s tim su i neke praktiåne mere koje je SSSR sprovodio u to vreme u prvom redu normalizovaçe odnosa s jugoslovenskim komunistima i s çim povezano potpisivaçe dvaju vaænih dokumenata. Kao ãto je dobro poznato. Imperijalizam Termin “imperijalizam” åesto se upotrebÿava. moæe se reñi da se u ozbiÿnoj literaturi o meœunarodnim odnosima susreñu uglavnom dve osnovne vrste znaåeça. stav sovjetskih pisaca u odnosu na socijalistiåke zemÿe u okviru podruåja koje je Staÿin dobio kao sferu uticaja. stvaraçe hegemonijalne federacije. str.rima.55 U svojoj ãirini ovakav pojam imperijalizma podrazumevao bi prosto prisa-jediçeçe.

Izraz su poåeli upotrebÿavati Dizraelijevi liberalni protivnici u Engleskoj. i daÿe. imperijalizam je “politika koja teæi da poniãti postojeñe staçe. verovatno. Hans Morgentau (Morgenthau). Joããire znaåeçe imperijalizam dobija u radovima pisaca tzv. str. a ne dinamiåan proces sticaça imperije. ako reãi da odbaci podreœeni poloæaj i da to postigne time ãto ñe pojaåati svoju moñali da se imperijalizmom ne moæe nazivati porast moñi zemÿe koja veñdominira drugima! Morgentau izriåito kritikuje stanoviãte po kome se oåuvaçe veñpostojeñe imperije oznaåava kao imperijalizam.nije. delo.“a policy that aims at the overthrow of the status quo. str. stoga. Imperijalizam je. Velika Britanija veñod 10. Uz sve to treba zapaziti razliku izmeœu opisanog i naãeg shvataça odnosa prema vrednosti: naãe je miãÿeçe da vrednost kao deo i motivacija spoÿne politike postoji bez obzira na to æeli li se steñi nova. konzervativna odbrana postojeñeg staça. Kada su. ne moæe se ipak preñutati da su rezultati u konkretnim primerima apsurdni: strogo sprovedeno. çegovo shvataçe vraña uobiåajenom ãirem pojmu imperijalizma kao teæçe da se stvori imperija. svaka teæça da se zagospodari svetom. ovaj pisac i nije sasvim dosledan. neposedovana vrednost ili oåuvati veñsteåena vrednost. godine nije viãe vodila imperijalistiåku politiku. na primer. u stvari. at the reversal of the power relations between two or more nations”. 57 Isto. Iako se mora istañi da Morgentau hoñe da kvalifikuje politiku teæçom ka promeni odnosa snage. çegovo merilo dovelo bi dotle da su one zemÿe koje su htele da se otmu britanskom imperijalnom uticaju bile imperijalistiåke. stvaraçe kontinentalne imperije ili lokalna. Pre svega. Kako piãe çihov najistaknutiji predstavnik. bilo bi to svaka ekspanzija. Rima.”56 Iz ovakvog stava sledi neoåekivani zakÿuåak da se i sasvim nemoñna dræava moæe upustiti u imperijsku politiku. poãto je takva politika statiåna. jer su htele da preokrenu odnos snaga! Zato. 246 . a ne nekim drugim ciÿem. Ovakvo shvataçe karkteristiåno je za marksistiåke pisce ali ga s çim deli i dobar deo ozbiÿnih graœanskih teoretiåara. Napoleona. imperijalizam i onda kada se imperija stiåe i kada se brani za oznaåavaçe razlike izmeœu ove dve faze ili staça trebalo bi upotrebÿavati druge izraze. 56. koji su stvaraçe svetske imperije. meœutim. Uæe znaåeçe imperijalizam ima kada se odnose na pojavu koja oznaåava jedan period istorije meœunarodnih odnosa. realistiåke ãkole meœunarodnih odnosa. viktorijanske Velike Britanije. da preokrene odnose moñi izmeœu dve ili viãe dræava..57 Time se. u doba kada je Dizraelijeva (Disraeli) vlada u Velikoj Britaniji poåela sve viãe da naglaãava znaåaj Britanske Imperije i potrebu da se britanski posedi teãçe veæu za metropolu i da se stiåu novi. sam izraz “imperijalizam” kao oznaka za spoÿnu politiku poåeo se upotrebÿavati tek u drugoj polovini XIX veka. regionalna premoñ.. Prema çemu. U suãtini. 56 Nav. koristeñi nepovoÿne prizvuke koje je u tadaãçem znaåeçu imao. Originalni tekst nije lako prevesti na naãjezik:. i liberalni kabineti posle dolaska na vlast nastavili s dotle kri-tikovanom imperijalistiåkom politikom. 46. jer ona nije niãta drugo nego regionalna premoñ. carske i hitlerovske Nemaåke itd. jer posebno govori o tri ciÿa imperijalizma. mada mu se dodaje i teæça ka stvaraçu sfere uticaja.

Pored radova Roze Luksemburg (Luhemburg). veñse poåelo razmiãÿati o pravom znaåeçu i dubÿim uzrocima te pojave. U imperija-listiåkoj fazi. i Buharina. koje se onda odluåuju da prigrabe i za sebe zadræe træiãta na drugim kontinentima. koristeñi u tu svrhu niz preostalih ekonomskih. prvi put izaãla 1902. kao Nemaåka i Italija. SAD. kapitalizam u onoj svojoj fazi razvoja u kome se uspostavÿa dominacija monopola i finansijskog kapitala. koliko su to pokuãaji da se nerazvijene zemÿe dovedu u onu meru ekonomske i politiåke zavisnosti. imperijalizam je. dok druge. ni kao opasnost za maçe razvijene i maçe moñne zemÿe. Poåev od objavÿivaça Hilferdingovog “Finansijskog kapitala” (1910). u stvari. 1938. London. koje su åak i blago-naklono gledale na proces dekolonizacije. Ovakva razmiãÿaça postaju sve åeãña poåetkom HH veka.58 Hobson je imperijalizam doveo u vezu s kapitalizmom i pokuãao da ga objasni ekonomskim uzrocima.nije se viãe moglo go-voriti o imperijalizmu kao odluci. Prema Leçinu. svakako. pa im se åak neke dræave. Allen & Unçin. Iako i daÿe ima kolonijalnih osvajaça. 247 . kada se ispostavÿa da Velika Britanija nije jedina imperijalistiåka sila. Naåin kontrole nad zavisnim teritorijama nije bitan. predaju s posebnim æarom. ulaze u imperijalistiåki odnos prema dræavama koje inaåe zadræavaju spoÿna obeleæja suverenosti. ovde se naroåito istiåe Leçinovo delo Imperijalizam kao najviãi stadijum kapitalizma (1917). znajuñi da kao najrazvijenija kapitalistiåka zemÿa mogu u “otvorenoj utakmici” nadmaãiti sve svoje konkurente. koja je potrebna da bi se uz ãto niæu cenu postigli imperijalistiåki ciÿevi (npr. politika velikih sila prema Kini u toku prve polovine HH veka). a povod im je. prohtevu ili greãci jedne vlade. Bivãe kolonijalne sile nastoje da izgubÿene kolonije zadræe pod imperijalistiåkom dominacijom. te je stoga pogreãno brkati imperijalizam i kolonijalizam. ona nisu toliko karkteristiåna za fazu imperijalizma. godine. Likvidacija kolonijalizma nije otuda otklonila imperijalizam kao spoÿnu politiku. Meœutim u tome bivãim kolonijalnim metropolama uveliko konkuriãu najrazvijenije kapita-listiåke zemÿe bez kolonijalistiåke proãlosti. shvatajuñi pri tom da je ona postojala i pre no ãto se za çu naãla pogodna reå. Takav se odnos naziva neokolonijalizmom. Pored ostalog Hobson konstatuje da kapitlaizam smaçuje potroãçu te dovodi do teãkoña u plasiraçu proizvedene robe unutar evropskih dræava. nadajuñi se da ñe tako moñi da zaposednu nove poloæaje. U tom pogledu predçaåile su SAD joãod Prvog svetskog rata. 58 Najnovije izdaçe: Imperialism. kao npr. uz izvesnu psiholoãku prednost koju im daje reputacija nekolonijalistiåkih dræava. politiåkih i kulturnih spona s çima. prva ozbiÿna studija o impe-rijalizmu iz pera engleskog ekonomiste Xona Hobsona (John Hobson). dræave koje veñimaju kolonije meçaju odnos prema çima (ãto je na primer bila i suãtina veñpomenute Dizraelijeve politike) vezujuñi ih åvrãñe za svoju ekonomiju. marksistiåki orijentisani pisci daju svoj doprinos ana-lizi imperijalizma.

onih koji. kao ãto smo veñnapomenuli. Social Classess. oruæana intervencija radi zaãtite “interesa svojih graœana” postaje teæe ostvarÿiva. sve ono ãto subjekti meœunarodnih odnosa æele. na koje do skora nisu ni pomiãÿali. Nekada tako laka. kao osvajaåke politike s ciÿem sticaça velike teritorije i velikog broja potåiçenih ÿudi. u ovom sluåaju bi se poãlo samo od jedne vrste ÿudi. oni se ne mogu smatrati racionalnim. Meridian Books. Daleko smo od toga da potceçujemo ulogu moñi u meœunarodnim odnosima i u politici uopãte. 5. Schumpeter.60 Ispoÿava se.59 Œ. recimo. to nije zato ãto su joj ona ili neãto na çoj potrebni. Sticaçe moñi kao samostalna vrednost Nije retko da se vrednost. ponose se uglavnom time ãto polaze od “prave” prirode åoveka. iako mu ciÿevi ostaju isti. nav. veñkao sredstvo 59 J. moñse ne moæe shvatiti kao konaåna vrednost ili zavrãni ciÿ spoÿne politike. kao lica u isto-imenom Nuãiñevom komadu. pa se zato i reœe preduzima. Iako takvi ÿudi nesumçivo postoje. pa ni tipiånim ÿudima i politiåarima. str. sve ostale vrednosti. str. teæça da kontrolom i dræaçem u za-visnosti maçe razvijenih zemaÿa. i “realistiåka” teorija. karakteristiåna je za tzv. pomiçe jaåaçe snage i uticaja dræave. transnacionalna preduzeña. Imperijalizam je. Ne treba. 1955. Ovakva shvataça. narodu ili dræavi. ili preduhitrila nekoga da ne bude moñniji od çe. neka dræava æeli da osvoji neku teritoriju. Åak i kada bi jednostavno prenoãeçe individualnih osobina na kolektivitet bilo umesno. od kojih smo neka upoznali. Meœutim. imperijalizam teæi da izgubi nacionalne boje te je sve viãe vezan za nove subjekte meœunarodnih odnosa. Isto tako. “realpolitiåare”. smetnuti s uma da se u velikom delu strane literature sreñe i drugo znaåeçe imperija-lizma. dakle. 248 . New York. U skladu s tim. meœutim. koristi “interes odreœen pomoñu moñi” kao glavni kÿuå za razumevaçe i objaãçavaçe spoÿne politike i meœunarodnih odnosa. ili jednostavno pokazala da je moñna. praktiånim politiåarima i laicima. delo. da bi ostvarili vrednosti koje su jasnije ili maçe jasno izrazili u svom politiåkom programu. koju treba spoÿnom politikom dostiñi. svi ostali ciÿevi. mada nije napuãtena. koji nikada nisu doneli nikakvog dobra svojoj stranci.Imperijalizam. u krajçoj liniji sluæi ovoj vrhovnoj vrednosti. Ulagaåi pristaju na uslove i rizike. i daqe 60 Morgenthau. Borba za vlast bez programa. da je moñne samo merilo nego i glavna vrednost. veñzato da bi tako uveñala svoju moñ. Prema ovakvim shvataçima. pod pritiskom ãirokih masa. Ako. u stvari. 11. meça svoje metode. Druãtvena moñi vlast su za ove posledçe sredstvo da bi postigli neke druge ciÿeve. koje karakteriãe stadijum najrazvijenijeg kapitalizma. proãirena meœu teoretiåarima. kako ñe se u daÿim izlagaçima joãboÿe videti. koji se u politiåkim naukama i politici toboæe ne sme idealizovati. uæivaju u vlasti radi same vlasti i time motiviãu svoje akcije. Imperialism. Za ovo drugo shvataçe vezana su razna objaãçeça.

ali sama odluka o jaåaçu ili åuvaçu moñi malo govori o tim vrednostima. moguñe je i idiosinkratsko objaãçeçe: ukoliko liånost jednog åoveka toliko dominira spoÿnopolitiåkim odluåivaçem. Pre svega. dakle. time se stiglo samo do teorijski malo vrednog uopãtavaça. naroåito u vojnom pogledu. a samo snaæeçe dræave. vezani za osvajaçe radi osvajaça. onda ñe i spoÿnopolitiåke odluke. i to se deãava. nalazi potpuno zadovoÿeçe. ova konstatacija. pravi razlog za uveñaçe moñi eskpanzija u odnosu na susedne teritorije.da se takav ciÿ postigne. jasno je da pojedine odluke koje se donose imaju za ciÿ poveñaçe moñi. onda ona svoju vlast i svoje zahvataçe u veliki deo druãtvenog proizvoda mora da pravda onim ãto ona u prvom redu oliåava moñi. Sasvim je moguñe. Spoÿnopolitiåki razlozi mogu se sastojati u prikrivaçu pravih ciÿeva. pak. koji su. Nije åudo ãto je u oåima ratnih voœa i vojnih profesionalaca izgledalo da su rat i osvajaçe uzroci moñi. izgleda prihvatÿivo kao “neutralan” ciÿ. ne moæe se tvrditi da nema odluåilaca koji se rukovode jedino çome. Orijentalna despotija i apsolutna monarhija pruæaju takve primere. kako bi se onda mogle doneti druge odluke radi postizaça æeÿenih vrednosti. strahu koji uliva. da se odluka donosi samo radi poveñaça moñi. Joãtaånije. obiåno. Ova fetiãizacija moñi moæe se objasniti na razne naåine. veruje se. Neosporno je da dræave teæe moñi kako bi ostvarile svoje ciÿeve. umesto 249 . umesto da nam pomogne. koja. ukoliko doœe do poistoveñeça çega i dræave kao subjekta meœunarodnih odnosa. pa tako ono radi åega se moñupotrebÿava izgleda kao sredstvo za dokazivaçe moñi. U stvari. ponekad toliko udaÿenog da se vremenom izgubi iz vida. koji. kako se on sporo postiæe. ne objaãçava niãta. koji bi zabrinuli inostranstvo i naveli ga na preventivne mere: ako je. u ãirem odluåilaåkom krugu se stvara utisak da je samo postizaçe moñi glavni ciÿ. Teæça ka moñi je ipak dvosmislena. moæe da bude takva da u moñi koju ima. To dolazi otuda ãto je logika moñi kao konaånog ciÿa preokrenuta. Taåno je da se u danaãçoj svetskoj situaciji malo koja dræava ne trudi da poveña svoju moñ. jaåaçe moñi moæe biti potrebno radi postizaça nekog daÿeg ciÿa. Meœutim. Unutarpolitiåki razlog moæe da se krije i u militarizaciji dræave: ukoliko vojska postane dominantna druãtvena grupa. moñje oznaka za sposobnost i moguñnost da se neka sredstva u meœunarodnim odnosima koriste. jer je sasvim oåigledno da se iza ove teæçe kriju razliåite pobude i sasvim suprotni sistemi vrednosti. Kako se cela energija dræave usmerava na stvaraçe toga preduslova i. Napomenimo dotle sledeñe: iako moñne moæe da se svrsta meœu vrednosti koje objaãçavaju svaku spoÿnu politiku. radi uæivaça u çoj samoj. Konaåno. o çemu se ne moæe govoriti sve dok se moñne postigne. na primer. biti odraz çegove liånosti. Naoko izgleda da je postignut teorijski uspeh time ãto je reåeno da je ciÿ svake spoÿne politike svodÿiv na teæçu ka moñi. O pojmu moñi viãe ñemo raspravÿati kasnije. Najåeãñi dokaz vojne moñi bila je pobeda u ratu. ukÿuåujuñi tu i izbor vrednosti. niti da se pojmi kao samostalna vrednost. te se zato åinilo da rat mora da se vodi iz bilo kog razloga. vide moñkao takvu samostalnu vrednost.

oni ñe biti åesti ar250 . obiåno se zamera da gladnih i siromaãnih ima i kod kuñe. ali je åudno da su ovaj naåin razmiãÿaça usvajali i ÿudi koji su se bavili naukom. moæe da oåekuje povereçe i podrãku åak i od onih koje su neki çeni stavovi u konkretnim situacijama pogodili. na sredini. koji ne mogu da se ãkoluju. ukazuje se na talentovane mlade domañe dræavÿane. nego ãto je moñ. ugled moæe da izgleda joãviãe kao samostalna vrednost. tako i dræava s ugledom zasnovanim na naåelnoj i nesebiånoj spoÿnoj politici. Ugled (prestiæ) kao samostalna vrednost Ugled ili prestiæ je joãjedno sredstvo koje se brka s ciÿem. zato ãto ona imaju izgleda na uspeh. E. kaæe se da se time rizikuje gnev moñnih protivnika. Pomoñzemÿama u razvoju opravdava se time ãto ñe se tako postiñi povlaãñen poloæaj na çihovim træiãtima. meœutim. Subjekti meœunarodnih odnosa ne stvaraju ugled radi ugleda. Kao ãto dobar privrednik vodi raåuna o svom ugledu jer ñe mu na dugu stazu pomoñi da bude rado biran poslovni partner. mnogim “praktiånim” ÿudima izgledaju izliãne ærtve koje spoÿnopolitiåki odluåioci mogu da uåine u ime cele zajednice da bi ugled dræave porastao. tako nisu ni jasni suptilni naåini do koje dræava ili drugi subjekt meœunarodnog prava moæe da iskoristi okolnost ãto svetsko javno mneçe i javno mneçe u veñini dræava povoÿno i sa simpatijama gledaju na çega. lica koja su duæna da obrazlaæu izdatke. Daju li se stipendije stranim studentima. stipendije strancima kao investicije u obaveãtajnu mreæu ili propagandu. recimo. rado poveravati vaæne uloge u meœuna-rodnim organizacijama. itd. ali iz istih razloga. Kao reakcija na to. prigovara joj se da bi se taj novac mogao utroãiti na daleko boÿe i preåe stvari. Videli smo da Aron “slavu” (glorie) smatra jednom od triju glavnih vrednosti. itd. Takve kritike nisu retke u mnogim dræavama. Otuda. npr. vlada zalaæe za stvar nekog dalekog i slabog naroda ili politiåkog pokreta. dakle. niti svaku svoju “uslugu” ili “dobro delo” æele odmah da naplate. çeni predstavnici biñe birani u najviãe organe takvih organizacija ili u druga meœunarodna tela. kojima teæe sve dræave. Kao ãto se druãtveni ugled koji åovek ima ne moæe lako “unovåiti” ili uopãte prevesti na “opipÿive” vrednosti (pa åak u takvom pokuãaju moæe opasno da se poÿuÿa ili izgubi). dok se za uzvrat moæe oåekivati samo zahvalnost male i nejake grupe ÿudi. Reãi li vlada da uåini izdatke kako bi se u zemÿi organizovao veliki meœunarodni skup ili sportska manifestacija. Woj ñe se. Istina je. Kada se daje pomoñnerazvijenim zemÿama. Ako se.obratno. åesto pribegavaju veoma vulgarnim objaãçeçima. S druge strane. po takvim shvata-çima teæe slavi samoj po sebi: spoÿnopolitiåki odluåioci usvajaju ugled kao vrednost jednostavno zato ãto i oni i çihovi sugraœani uæivaju u slavi svoje dræave. Dræave. koji nema izgleda na brz uspeh i pored plemenitog nadahnuña i opravdanih zahteva. te ñe tako moñi lakãe da se zalaæe za ostvareçe vrednosti kojima teæi.

To naroåito biva kada se priœe dosta nejasnoj granici izmeœu ove dve pojave. teæça ka ovakvim laænim vrednostima nije toliko opasna kao teæça ka moñi radi moñi. dakle. Pa ipak. åak i sva sredstva informisaça. da bi iskrsla kao ciÿ ukoliko se pojavi i put za çeno dostizaçe. univerzalne vrednosti. Ovakva razmetÿivost. 251 . 78. te se zato lako neutralizuje podsmehom. podrazumeva aktivan odnos prema vrednosti. tj. str. moæe da bude dvostruko ãtetna. pa i veliki deo stanovniãtva. Vrste spoqnopolitiåkih ciqeva Opredeÿeçe za neku vrednost joãne znaåi da je izabran i spoÿnopolitiåki ciÿ. kao i moñ. dakle. meœu kojima vaæno mesto zauzima veñpomenuto povratno delovaçe sredstava na ciÿ: ako za postizaçe nekoga ciÿa nema raspoloæivih sredstava ili se ona ne uoåavaju takav se ciÿ neñe ni formulisati. Holsti. nema. Tada insistiraçe na “ugledu” dobija oblik nadmetaça. U svim ovim ciÿevima ciÿ je puki ugled. Na sliåan se naåin i sport moæe izroditi od sredstava za zbliæavaça u nadomestak za isticaçe moñi i ugleda: nije retko da su vlade zainteresovane da nacionalne momåadi postignu pobede po svaku cenu. razmetÿivi gestovi i insistiraçe na protokolarnom prvenstvu diplomatskih predstavnika. i ugled u praksi odluåivaça moæe da se fetiãizira. 1972. Vladina ãtampa. spadaju u mnogobrojna ispoÿavaça laænog ugleda. 61 Vidi K. Velike i åeste vojne parade. kada se smatra da ugled potiåe od manifestacija moñi. ne obaziruñi se na materijalne izdatke i ne prezajuñi od teãkih incidenata ako se ovi ciÿevi ne ostvare. To priznaju i pisci koji inaåe smatraju da se prestiæ prvenstveno zasniva na razvijenosti i vojnom potencijalu. mada je najåeãñe reå o samozavaravaçu time ãto se proizvode spoÿna obeleæja ugleda. mogu da budu uvereni da je postignut veliki ugled i da uzajamno sebi åestitaju na çemu. koji æive u skupim vilama i voze se automobilima koje dræava ne moæe da priuãti. na kraju. a unutar zemÿe jaåa opijenost toboæçom nacionalnom superiornoãñu i nepostojeñim uspe-sima. a ne ona koja se samo vidi ili priæeÿkuje. i u teãkim situacijama moñi ñe da raåunaju na podrãku javnog mneça. International Politics. Prentice Hall.bitri i posrednici. treba. ponoviti ono ãto se najåeãñe zaboravÿa: do ugleda se u stvari dolazi time ãto su postignute neke druge vrednosti ili se pokazalo zalagaçe za çih. Hvalisava sujeta stvara van zemÿe suprotan utisak od ugleda. Englewood Cliffs. U pretvaraçu vrednosti u ciÿ uoåavaju se razliåiti uticaji. Iako je. J. Najpre je to zalagaçe za opãteåoveåanske.61 6. To tek postaje ona vrednost kojoj se teæi. Pod ciÿem se. Naravno. åesto skopåana sa nacionalizmom. iako ñe vrednost i daÿe ostati da postoji. dok ga tamo gde bi trebalo da postoji. neosporno da se spoÿnopolitiåki odluåioci povremeno mogu rukovoditi ugledom kao jedinom vrednoãñu. raskoãne sveåanosti. u inostranstvu. nalik na ono izmeœu malograœanskih porodica.

unutar odluåilaåkog kruga ne bi trebalo da bude dvoumÿeça oko dugoroånih i trajnih ciÿeva. pojavÿuju se kao sredçoroåni ciÿevi. Pravi ciÿevi se zaklaçaju iza laænih onda kada su prvi nepopularni. kod ekspanzionistiåkih ciÿeva. Teæe dostiæne vrednosti se onda postavÿaju kao krajçi. Iako sredçoroåni ciÿ treba da bude 62 Npr. moæe proklamovati dve vrste dugoroånih ciÿeva. jedne za domañu. Npr. åije bi objavÿivaçe pravovremeno mobilisalo i ujedinilo susedne dræave. Otuda moæe da postoji razlika izmeœu proklamovanih i stvarnih ciÿeva. naravno. Odluåioci su. Sredçoroåni ciÿevi se nalaze u bliæoj buduñnosti ali ne neposrednoj i smatraju se ostvarÿivim. Da bi se takve razlike prikrile. ona se postavÿa kao stalni ili trajni ciÿ spoÿne politike. Revolucionarni subjekti. meœutim. zasnovane na ideologiji. koje mogu da se sporazumevaju o neposrednim potrebama. Dugoroåni i stalni ciÿevi su logiåki sliåni. ponekad prinuœeni da laænim ciÿevima zavaravaju i sopstveno stanovniãtvo. meœutim. koje iziskuju i podrazumevaju promene. ali ne postiæu saglasnost o vrhovnim ciÿevima jer se u çima sukobÿavaju vrednosti. nav. jer se nalaze na vrhu hijerarhije spoÿnopolitiåkih ciÿeva i sluæe kao uzor i merilo za donoãeçe i sprovoœeçe svake spoÿnopolitiåke odluke. Napo-menimo samo da iskustvo pokazuje da su laici skloni drugom tu-maåeçu. jasniji i lakãe ostvarÿivi ciÿevi. To. stvaraçe bezatomskih zona itd. Takve situacije postavÿaju inostranstvo pred dilemu da li da vatrene izborne parole i ãovinistiåke ispade tumaåi kao unutraãçu politiåku taktiku za zadræavaçe vlasti ili da pomirÿive izjave u susretima s predstavnicima inostranstva smatra pretvaraçem vuka u jagçeñoj koæi. i daÿe. dok su “struåçaci” pokazivali naivnost prve vrste. dok se çima podreœuju bliæi.. Vlada. koji teæe promenama u meœunarodnom sistemu. ali moæda prekasno.Iz istih razloga prelaz izmeœu prihvañene vrednosti i formulisanog ciÿa nije tako nagao. zabrana nekih vrsta oruæja. meœutim. ãto obiåno dovodi do postavÿaça dugoroånih.62 Zbog çihove uopãtenosti. Otuda bi oni trebalo da budu konkretno formulisana etapa u postizaçu dugoroånog ciÿa. te se takvom ne moæe ni nazvati. najåeãñe se uvodi vremensko merilo za razlikovaçe ciÿeva. sredçoroånih i kratkoroånih ciÿeva. dugoroåne ciÿeve je nekad teãko ustanovÿavati i ispitivati. ne postiæe onda kada su odluåioci koalicija heterogenih politiåkih snaga. uz to. konaåni ciÿevi. 143. dok su za pristalice postojeñeg staça karkteristiåni stalni ciÿevi. Spoÿna politika koja ne poznaje vrhovne ciÿeve nema doslednost ni orijentacije. smaçeçe naoruæaça. kao npr. 252 . Naravno. imaju izræenije dugoroåne ciÿeve.. Da bi se to pokazalo. delo. Holsti. a druge za inostranu “potroãçu”. verujuñi da ñe se razbaruãeni politiåki voœi i partije “urazumiti” kada doœu na vlast i ponesu odgovornost za sudbinu svoje dræave i sveta. Konaåni odgovor ñe. te bi çihovo ostvarivaçe bilo ugroæeno samim tim ãto bi bili objavÿeni. ciÿevi mogu biti uopãteni do nejasnosti. Ovo se. vaæi samo za vrednosti koje tek treba dostiñi. u odnosu na dugoroåni ciÿ opãteg i potpunog razoruæaça. biti dat. Ako je treba saåuvati. Tipiåna greãka ove posledçe prirode bila je politika “umirivaça” Hitlera. str.

åemu sluæe. U izuzetnim prilikama. raspon moæe biti veliki. Spoÿnopolitiåki ciÿevi mogu se izraziti i kao maksimalni i minimalni.S obzirom na to da su na dnu hijerarhijske lestvice. Poãto se ciÿevi nalaze u buduñnosti. a u redovnim prilikama on se. moguña su oãtra neslagaça o podobnosti sredçoroånih ciÿeva da sluæe çihovom ostvareçu. s druge strane. To je. na primer. ogleda u instrukcijama koje dobijaju pregovaraåi pred neki meœunarodni skup o tome åemu treba da teæe i åim. i meœu onima koji su potpuno saglasni o dugoroånim ciÿevima. opet. moæe doñi do çihovog neslagaça. Nekada objektivne okolnosti nalaæu privremeno odstupaçe od dugoroånog ciÿa. na saåekivaçe prilika koje izgledaju povoÿne. 253 . ali bez vizije o opãtem smeru. U tome se. u stvari. ogleda neraskidiva veza ciÿeva i sredstava. uostalom. Kratkoroåni ciÿevi su oni koji se smatraju neposredno ostvarÿivim. U drugom sluåaju se proklamovani dugoroåni ciÿ preñutno napuãta. 166. Pored toga. Ovaj posledçi sluåaj vodi u tzv. jer znaåe razradu i ostvarivaçe sredçoroånih ciÿeva u najrazliåitijim oblastima. ne znajuñi. pragmatistiåku spoÿnu politiku. To je retko kod dugoroånih ciÿeva. te se efikasnost sredstava nikada ne moæe unapred s pouzdanoãñu znati. bilo na raåun novog (stvarnog) dugoroånog ciÿa ili åak bez formulisaça novog dugoroånog ciÿa. mora se poñi od toga da se ostvareçe maksimalnog ciÿa moæe oåekivati u najpovoÿnijem a minimalnog u najmaçe po-voÿnom sluåaju. Meœunarodni politiåki odnosi.63 63 Za neãto drukåiju terminologiju u vezi sa spoÿnopolitiåkim ciÿevima vidi R. koji su po prirodi maksimalni. Vaæno je da postoji mehanizam za çihovo otkrivaçe i ispravÿaçe od strane viãih organa. str. mogu da se zadovoÿe. No. çihovih “zadataka”.potåiçen dugoroånom. çih ima i najviãe. greãke u pogledu çihove saglasnosti s viãim ciÿevima su neminovne i ne moraju uvek da znaåe slabost u odluåivaçu. pregovori o miru. najåeãñi predmet rasprava o spoÿnoj politici izmeœu politiåkih stranaka i grupacija koje izraæavaju interese iste socijalne grupe. Oni su u najveñoj meri odreœeni. ali vrlo åesto kod kratkoroånih. kao ãto su npr. uvek preti opasnost da pojedini uåesnici u donoãeçu i sprovoœeçu spoÿnopolitiåkih odluka postanu uvereni da se spoÿna politika sastoji samo od kratkoroånih ciÿeva. Vukadinoviñ. S obzirom na to i da se oni formuliãu na niæim odluåilaåkim nivoima. koje s viãe ili maçe discipline ispuçavaju.

Jedan subjekt. u stvari. akcija i kada se ono upotrebi. delatnost. Veñina spoÿnopolitiåkih odluka donosi se kao posledica meœuzavisnosti dræava i ostalih subjekata meœunarodnih odnosa. da bi se izabralo najpogodnije. od nedolaska dræavnih rukovodilaca na prijeme stranog ambasadora. koji se. a çegov oblik predstavÿaju radçe koje se u tu svrhu preduzimaju. treba. po pravilu. dakle. Razumÿivo je da niz unutraãçopolitiåkih odluka ima i spoÿnopolitiåke posledice ili se preduzima delimiåno imajuñi u vidu i spoÿnopolitiåke ciÿeve. Kada je reå o sredstvima. Naime. strana dræava æeli kazniti za ponaãaçe koje je neprihvatÿivo. Ako se. opredeÿivaçe za delatnost koja postojeñu situaciju treba da promeni ili oåuva da bi se ostvario izabrani spoÿnopolitiåki ciÿ. treba se prvo upoznati sa svim sredstvima koja postoje ili stoje na raspolagaçu. Da bi se izvrãio pregled spoÿnopolitiåkih sredstava. recimo. Da bismo ovu razliku jasno naglasili i pri tom pokazali da pojedine radçe mogu sadræati i viãe naåina uticaja. ali su sasvim retke spoÿnopolitiåke odluke koje kao sredstvo predviœaju iskÿuåivo unutraãçu akciju. Sredstvo je. Mesto izbora sredstava u odluåivawu Posle upoznavaça sa spoÿnopolitiåkom situacijom i utvrœi-vaça spoÿnopolitiåkog ciÿa. prema tome. pored sredstava u suãtinskom smislu. opet sastoji u postizaçu ili obezbeœeçu vrednosti. Sredstva u formalnom smislu. Sledeñi takvu logiku od-luåivaça i mi ñemo se najpre zadræati na pregledu i oceni sred-stava spoÿne politike da bismo na kraju prouåili uslove i merila koji utiåu na izbor jednog ili viãe sredstava u okviru spoÿnopolitiåke odluke. okrenuti sredstvima koja su pogodna radi postizaça izabranog ciÿa u okviru utvrœenih okolnosti. kome je ciÿ svrgavaçe vlade. radi upotpuçavaça spoÿno-politiåke odluke. koja su u stvari kombinacija razliåitih sredstava u 254 . poãto je odluka veñdonesena. kako smo utvrdili.IV SPOQNOPOLITIÅKA SREDSTVA 1. to se moæe uåiniti razliåitim postupcima. racionalno spoÿnopolitiåko odluåivaçe treba da poznaje dva koraka. te. ni najmaçe ne dotiåu druge sub-jekte. pa do podrãke gerilskom pokretu u stranoj zemÿi. dve faze. ili viãe çih. preko otkazivaça privrednih ugovora. mada je. Izbor sredstava u okviru spoÿnopolitiåkog odluåivaça je. koja ñemo nazvati posrednicima ili instrumentima. pa tek onda uåiniti izbor. najvidÿiviji je i za maçe obuåene posmatraåe jedini vidÿivi deo spoÿnopolitiåke odluke. treba se. preduzeta akcija veñposledica odluke i sprovodi se. u stvari. ne moæe da postigne svoj spoÿnopolitiåki ciÿ bez saradçe ili bar pristanka nekog drugog subjekta meœunarodnih odnosa. Suãtinu sredstava åini naåin na koji se utiåe na ponaãaçe ostalih subjekata. upoznañemo i sredstva u materijalnom smislu. pre svega. strogo govoreñi. razlikovati çihovu suãtinu i çihov oblik (formu).

1904/XVII). str. Ciÿ ubeœivaça je da se kod druge strane stvori uvereçe kako je traæeno ponaãaçe. Shamasastry. obiåno sadræe nabrajaçe razloga zbog kojih treba prihvatiti preporuke koje one sadræe u svom operativnom delu. mogu se. uvodnom delu. London. koje druga strana prihvata. nauånim saznaçima itd. Beograd. i daÿe. moæe biti u skladu s pravom. godine (Rez. 2. “Rad”. O Kautiqi i çegovom delu vidi X. ali se moæe objasniti i dobro shvañenim sopstvenim interesom strane koja se ubeœuje. U çenom se uvodu obrazlaæe ãtetnost rasne diskriminacije pozivaçem na premise koje su zajedniåke svim ålanovima UN. nauåna neosnovanost rasizma. obeñaçe.. savetnik industrijskog vladara Åandragupte (IV vek pre n. moralom. moralna neispravnost uåeça o rasnoj nadmoñnosti. Kautilya’s Arthaãastra. primeniti mireçe (sama). J. uz iskÿuåivo koriãñeçe razloga (argumenata). Bez obzira na izvesne razlike u terminologiji i na moguñnosti daÿeg stvaraça podvrsta. potreba za ukidaçem kolonijalizma. veñprema prilikama. pretça. i daÿe. Razlog (argument) upravo se sastoji u tome ãto se poseban sluåaj podvodi pod neki stav ili pravilo. stoji u Arthaãastri. nagrada. Beograd. Brill.suãtinskom i materijalnom smislu. rasprava (bheda) i kazna (danda). poåetnom sredstvu kojim zapoåiçu spoÿnopolitiåku akciju. darovi (dana). ono je karakteristiåno za one subjekte koji nemaju izrazite materijalne moñi. Nehru. zajedniåkim ciÿem. Iz istih razloga. R. 1947. u prvom redu Ujediçenih nacija. Subjekt koji ubeœuje ne obeñava niãta kao protivuslugu. kao ãto su ciÿevi proklamovani u Poveÿi UN. kao ãto su npr. 65 Dobar primer je Deklaracija o ukidaçu svih oblika rasne diskriminacije koju je Generalna skupãtina UN usvojila 20. E. str. prev. a) Ubeœivaçe je sredstvo kojim jedan subjekt nastoji da drugoga uveri da treba da se ponaãa onako kako to prvom subjektu odgovara. sklonost rasizma da izazove meœusobne sukobe i saglasnost ukidaça rasne diskriminacije sa sopstvenim interesima onih koji su je primeçivali. na kojima ñe se zasnivati upotrebÿeni argumenti. Vidi prevod u: Ÿudske slobode i prava.). U. kazna i prinuda. spisu pri-pisanom çemu. Vidi npr. religijom. Rezolucije takvih organizacija. nazvañemo postupcima (tehnikama) u spoÿnoj politici.65 Meœutim. 136. Ghoshal. Kautiÿa. i daÿe. Ove osobine ubeœivaça uslovÿavaju çegovu primenu. The System of Inter-State Relations and of Foreign Policy in teh Early Arthasastra State. pokuãao da izvrãi osnovnu podelu spoÿnopolitiåkih sredstava. Ako 64 Arthaãastra postoji u viãe prevoda na evropske jezike. e. po nekom od çe prihvañenom merilu.64 U biti se ova podela zadræala i danas. 108. str. ono je kao jeftino i bezopasno sredstvo omiÿeno i rasprostraçeno. 255 . Pre svega. 1968. ali raspolaæu velikom moralnom snagom. Sredstva u suãtinskom smislu Joãje jedan od najstarijih poznatih politiåkih pisaca. u: India Antiqua. univerzalne meœunarodne organizacije koje se zalaæu za opãteprihvañene ciÿeve. novembra 1963. ”1952. br. Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. Otkriñe Indije. u svom prvom. prema prilikama. Mysore Printing and Publishing House 1967. Da bi se postigao æeÿeni ciÿ. ãto znaåi da mu subjekti meœunarodnih odnosa po pravilu pribegavaju kao prvom. Traæeno ponaãaçe. N. za uspeh ubeœivaça potrebno je postojaçe kulturnih veza i sliånosti izmeœu subjekata. i danas se moæe reñi da su glavna suãtinska sredstva u spoÿnoj politici ubeœivaçe. 121. poæeÿno i ispravno.

na primer. Naravno. naroåito ako je çime bio naveden na radçu åije se posledice ne mogu ukloniti. ono mora biti umesno. uzroci nepovereça su i velike kulturne razlike (npr. treba da bude ostvarÿivo i uverÿivo. Ponekad su oni van takve grupe neupotrebÿivi ili åak mogu da ãtete onome ko ih iznosi. takoœe. Lako je. Kada je povereçe smaçeno. Da bi obeñaçe bilo uspeãno. emocije isto tako moæe ubeœivati. te se za to obeñava odgovarajuña protivusluga. koje se gradi i ruãi sopstvenom praksom u pogledu izvrãeça meœunarodnih obaveza. Pored loãih iskustava. bilo tako ãto oba razmeçena obeñaça istovremeno poåiçu da se izvrãavaju. S obzirom. boÿe povezanim grupacijama subjekata. Kao ãto smo pokazali. ãto znaåi da drugoj strani zaista izgleda korisno. dræave se ponekad moraju oslaçati na poverÿivu reå ãefa strane dræave ili vlade. koja omoguñava koriãñeçe argumenata s oåekivaçem da ñe dejstvovati na sve ålanice meœunarodne zajednice. Razmena obeñaça je svakodnevna pojava u meœunarodnim odnosima i povezana je s åesto pomiçanim naåelom uzajamne koristi. Meœutim. moraju se pruæiti izvesna jemstva da ñe obeñaçe biti izvrãeno. pa i meœunarodnoj. S druge strane. To åini argumentisaçe u politici. postoji svest o univerzalnim vrednostima. uvek moæe biti spora oko toga je li predloæeno ponaãaçe u skladu s opãtim razlogom (tj. razliåitim od nauånog dokazivaça. to je za obeñaçe povereçe.subjekte ne povezuje nikakva zajedniåka naåela. da bude pod utiskom da obeñalac moæe i hoñe da ostvari obeñaçe. tj. odnosno prividnog podvoœeça pod univerzalno naåelo neåega ãto se çemu. Karakteristiåan oblik u kome se ona utvrœuje jeste meœunarodni ugovor. Brojna su neispuçena obeñaça u istoriji meœunarodnih odnosa. vodi li opãteprihvañenom ciÿu) iz åega proistiåe i moguñnost obmane. na meœunarodnoj konferenciji delegati dveju dræava mogu dogovoriti da ñe prvi podræavati predlog drugoga. Tako se npr. u uæem. subjekt koji jednom ne ispuni obe-ñaçe dolazi u opasnost da çegova nova obeñaça ne budu prihvatana. kao i razlike u druãtveno-ekonomskim sistemima. povuñi ili izmeniti. dakle. ideoloãke). Ovde se pozivaçem na stavove. U ovom sluåaju se preñutno priznaje da ne postoji obaveza druge strane. protivi. u kome se partneri obavezuju (obeñavaju jedan drugome) da ñe se u odreœenom razdobÿu ponaãati na opisan naåin. Obeñaçe deluje pre izvrãeça. uvereça ili ciÿevi. ãto povlaåi izvestan rizik za primaoca. Ono ãto je za ubeœivaçe bliskost u osnovnim pogledima. veñse jednostavno daje reå da ñe se postupiti na izvestan naåin. veñina se ne fiksira u meœunarodnim ugovorima. ãiri je krug razloga koji se mogu koristiti. Druga strana treba. izgledi za ubeœivaçe su slabiji. b) Obeñaçe je stavÿaçe u izgled koristi drugom subjektu ako se bude ponaãao na æeÿen naåin. da se viãe ne moæe sluæiti ovim sredstvom. na razliåite predmete obeñaça. shvatiti da argumenti koje jedna ålanica nekog vojno-politiåkog pakta iznosi drugoj ålanici ne mogu biti upotrebÿeni kada se æeli delovati na pripadnicu suprotnog bloka ili vanblokovsku zemÿu. I u mnogo znaåajnijim ali politiåki osetÿivim stvarima. u stvari. predrasude. kao i povezivaçem na proverene istine. Ono. pak. ãto se daje neka 256 . ukoliko ovaj podræava predloge prvoga.

u praksi je najteæe proceniti hoñe li pretilac ostvariti pretçu koju inaåe moæe da ostvari. Uz to. 47. od kojih je Atina traæila da se stave pod çenu vlast pod pretçom da ñe inaåe biti nasilno pripojeni. visoko formalizovan i pravno priznat oblik pretçe bio je ultimatum. cena previsoka. Radojkoviñ. s druge strane. da postupci kojima se preti zaista mogu da ãtete drugoj strani. åesto gube iz vida oseñaj moralne ãtete na drugoj strani. Takva je npr. proterivaçe dræavÿana itd. loãe posledice popuãtaça su izvesne. v) Pretça je stavÿaçe u izgled ãtete za drugog subjekta ako se ne povinuje zahtevu pretioca. Prva vrsta pretçe moæe se nazvati primoravaçem dok se za drugu odomañio izraz odvrañaçe. Izvrãeçe svake pretçe ima za pretioca izvesnu cenu. Beograd. Pretilac treba da moæe da uåini ono ãto najavÿuje. Åak i kada su svi prethodni uslovi ispuçeni. bila pretça “masovnom odmazdom”.vrsta zaloge ili ãto izvrãeçe obeñaça garantuje neki treñi subjekt. str. postavÿa se pitaçe uverÿivosti pretçe. kao ãto su poznate diplomatske formulacije o tome da ñe. ako se neæeÿeno ponaãaçe nastavi.” Smatra se da pretça. U stvari. Racionalni odluåioci se obiåno ne opredeÿuju za prazne pretçe. 1947. uskrañivaçe podrãke na meœunarodnim konferencijama.66Mnogo se åeãñe. meœutim. dok poraz u otvorenom sukobu nije (setimo se samo 27. gde se pretilo primenom oruæane sile (ratom). marta 1941. pak. str. Ako je ona nikakva. Åak i kada postoji izvesna razlika izmeœu traæenog ponaãaça i zapreñene kazne u materijalnom pogledu. treba da ispuçava izvesne uslove. Drugi uslov koji pretça treba da ispuni. u koga primalac obeñaça ima viãe povereça. pretça nije uverÿiva jer ñe çeno ispuçavaçe nesrazmerno koãtati pretioca. ali ni ispitivaçe ostvarÿivosti nije lako. sastoji se u çenoj ostvarÿivosti. Odbor za izdavaçe uxbenika Struånog udruæeça studenata prava. ukidaçe carinskih i sliånih privilegija. godine!). Ako je. koje po prirodi stvari rado pribegavaju pretçama. znaåajnu ulogu u proceni posledica imañe okolnosti da je povinovaçe zahtevu poniæavajuñe. 257 . pasivnost. koju je u spoÿnu politiku SAD bio ugradio dræavni sekretar Xon Foster Dales (John Foster Dulles) u doba 66 M.67 Velike sile. Ona treba da bude stvarna. u meœunarodnim odnosima preti na maçe formalan naåin i maçe drastiånim delima. kao ãto su. otkazivaçe ugovora. ako se sama pretça ne razlikuje od traæenog ustupka. delo. tj. Tukidid je veñzabeleæio reåiti odgovor stanovnika Milosa. obustavÿaçe ekonomske pomoñi. Rat i meœunarodno pravo. Ona takva neñe biti ako je sasvim blaga ili nesuvisla i. da bi bila “uspeãna” s glediãta pretioca. Pretçom se druga strana moæe navoditi na åiçeçe ili neåiçeçe. “za sve posledice iskÿuåivo biti odgovorna vlada dræave H. i daÿe 67 Tukidid. i daÿe. Nekada su pretçe sasvim uopãtene. a ishod sukoba nikada u potpunosti nije unapred poznat. ukoliko se druga strana ne ponaãa na æeÿen naåin. nav. 314. Klasiåan. recimo. onda pretça ma kako to paradoksalno zvuåalo nema dejstva jer druga strana oseña da je izloæena prostom hiru. inaåe ñe pretça biti prazna.

januara 1976. str. H. Opaæaçe toga odnosa pod uticajem je subjektivnih åinilaca. The Cold War and Its Origins. Prvo. da bi drugi subjekti bili uvereni da su u staçu da izvrãe svaku pretçu. kod odluåilaca i javnosti proãireno uvereçe o ogromnoj opasnosti po osnovne vrednosti. To je moglo da znaåi da ñe u sluåaju Komunistiåke revolucije u Burmi hidrogenskim bombama biti napadnuti Moskva i Peking! Meœutim. Zamena za glumÿenu iracionalnost je u nekim sluåajevima automatizacija izvrãeça pretçe. 4. “Kalkulisana iracionalnost” obeleæava ponaãaçe izraelske vlade. oni ñe biti skloni da ostvare pretçu koja je veoma skupa. Ako je. godine ipak bio objavÿen rat. zub za zub”. a uverÿive ne ostvare. Fleming. 9. Allen & Unwin. preduzetim s namerom da se oda priznaçe çegovom proãlom ponaãaçu i tako podræi da nas68 D. makar i po cenu da izgleda iracionalan. ali isuviãe jednostavan. uticaj proãlo postupaçe pretioca. sredstvima i na mestima po sopstvenom izboru”. 680. bez provere i bez opomene. åak i kada okolnosti pokazuju da je reå o greãci. kao i kod povereça. i da ñe se osvetiti “odmah. Hitler naviknut da se Velika Britanija usteæe od izvrãavaça i najblaæih pretçi nije ozbiÿno uzeo çenu garanciju nezavisnosti Poÿske i bio je iznenaœen kada mu je 1939. time ãto se ono viãe ne stavÿa u zavisnost od neåije odluke te i najmaçi povod moæe da dovede do automatske reakcije. na primer. Izizivaçe ovakvog utiska se pretiocu isplati. naroåito ako je vlada bila upadÿiva u “blefiraçu”. SSSR i Kinu. odluåioci nalaze da je åak i visoka cena izvrãeça nove pretçe maça od potpunog srozavaça ugleda i buduñe sposobnosti dræave da preti. upotrebom nuklearnog oruæja. Uverÿivost takvog ponaãaça teæi da se pojaåa i akcijom. tj. Ova se ocena moæe proãiriti na pretçu nuklearnim oruæjem uopãte. na primer. umaçuju utisak novih pretçi. London. kako piãe jedan ameriåki istoriåar. kada se obara svaki strani avion koji preœe u vazduãni prostor zemÿe. “gigantska pretça sadræana u masovnoj odmazdi uplaãila je viãe Dalesove prijateÿe od çegovih neprijateÿa”. koji mogu dovesti dotle da se i neuverÿive pretçe ostvare.69 Na ocenu uverÿivosti ima. ne birajuñi pri tom ciÿeve i ne vodeñi raåuna o tome jesu li ærtve çihovih odgovora u bilo kakvoj vezi s napadom. Tako. godine da su norveãke oruæane snage dobile nareœeçe da bez upozoreça napadnu svaku stranu podmornicu koja uœe u teritorijalne vode Norveãke. 69 Norveãko ministarstvo odbrane saopãtilo je 8. 258 . g) Nagrada se sastoji u postupcima povoÿnim po drugog subjekta. Ona se svodila na to da ñe SAD za svaku promenu na periferiji svoje sfere uticaja. “Politika”. kvaru i nevremenu. Odgovor koji se ovim nudi taåan je.68 Bilo je jasno da SAD ne smeju da ispune svoju pretçu jer bi cena odræavaça proameriåke vlade u nekoj maloj azijskoj zemÿi mogla da bude izraæena u milionima izgubÿenih æivota ameriåkih graœana. Pa i tu moæe doñi do obrta: posle niza neispuçenih pretçi. Neizvrãene pretçe u proãlosti. januara 1976. ili ñe to bar tako izgledati drugoj strani. kao npr. smatrati odgovornim vodeñe socija-listiåke zemÿe. koja æeli da uveri susedne zemÿe da ñe se uvek pridræavati starozavetnog naåela “oko za oko. 1961.hladnog rata. godine str. II. Izraelci su se odliåno starali da odgovore na svaki napad palestinskih komandosa. åak i kada to nisu. odnos izmeœu vrednosti kojoj se teæi i cene izvrãeça pretçe ne moæe se uvek kvantitativno iskazati. Otuda se odluåioci povremeno pretvaraju da su iracionalni. åak i onda kada je u pitaçu unutraãçi prevrat.

str. kao ãto je povlaåeçe trupa sa granice ili demobilisaçe izvesnog broja vojnika. ali se kao çen racionalni ciÿ moæe oznaåiti samo nastojaçe da se neæeÿeno ponaãaçe izmeni. nav. itd. 81. godine nagradile one zemÿe koje su svrstale u “prijateÿske” neometanom isporukom nafte. te nagraœivaå oåekuje da ñe odluåioci nagraœenog subjekta prilikom donoãeça buduñih odluka da uzimaju u obzir interese nagraœivaåa u oåekivaçu çegove “zahvalnosti”. delo. Otuda se smatra sredstvom koje ne deluje nepovoÿno na meœunarodne odnose. koji je dobio “gradualizam”. Tome su naroåito sklone velike sile. The Hard Way to Peace. nenajavÿena kazna je iracionalna. 1962. i daÿe. 95. jedna strana oslobodi uhapãene dræavÿane druge. New York Collier. To je u stvari razmena gestova kao pokazivaçe dobre voÿe za primenu drugih sredstava: kad. da poniãti utisak da ñe se ona miriti sa “svrãenim åinom”. 71 259 .. Priroda kazne ne za-visi od toga je li unapred najavÿena. 70 V. npr. jer deluje kao odmazda za postupke koje je kaæçena strana mogla preduzeti ne znajuñi da pogaœaju interese kazniteÿa. je li ispuçeçe pretçe ili ne. meœutim. on moæe da poåne da se prema nagraœivaåu ponaãa maçe prijateÿski. Za kritiku vidi Deutsch. tj. ova ñe je nagraditi osloboœeçem neãto veñeg broja çenih dræavÿana. u kojoj. Tako su npr. proklamuju nameru da obustave pomoñsvim zemÿama koje u Generalnoj skupãtini glasaju za predloge “protivne interesima SAD”. d) Kazna je nanoãeçe ãtete subjektu koji se nije ponaãao po voÿi kazniteÿa. odmazda moæe imati svoju unutraãçe-politiåku svrhu: ona treba da pokaæe åvrstinu vlade u oåima nezadovoÿnog domañeg javnog mneça. Tako SAD npr. arapske zemÿe-izvoznice nafte krajem 1973. Nagrada po pravilu ne sadræi pritisak i ne podrazumeva upotrebu sile. Ãtaviãe. ãto. Izvrãeçem pretçe subjekt sa sebe otklaça nepovoÿne posledice. Ipak. Ova ocena izvrãena je povodom stava tih zemaÿa u arapskom sukobu s Izraelom ali takav stav nije bio uslovÿen oåekivaçem nagrade. A. Prava nagrada nije isto ãto i izvrãeçe obeñaça jer na çu nagraœivaå nije ni u kakvom smislu obavezan. str. A New Strategy. Etzioni. Kazna koja je usledila posle neobaziraça na pretçu ima sa stanoviãta kazniteÿa åvrãñu logiku. Da bi ovu sumçu odbacio od sebe. i daÿe. No.71 Nagrada moæe. To naroåito dolazi do izraæaja kada se nagraœuju transnacionalni subjekti ili pojedini odluåioci. nego je ãtetila nagraœivaåu.70 Nagrada ima i dejstvo preñutnog obeñaça buduñih nagrada. Beograd. Pobude za kaæçavaçe mogu biti traæeçe zadovoÿeça ili osveta. 1977. åime nagrada ne samo da nije postigla svrhu. na izgled. kod nekih teoretiåara preovlaœuje uvereçe da uzajamno nagraœivaçe moæe da bude jedini izlaz iz krajçe zategnute situacije. ãto ñe prva opet nagraditi neåim znaåajnijim. koje ÿubomorno åuvaju svoj ugled i svoju sposobnost da zastraãe. naravno. ne znaåi da je svaka takva kazna pravno ili moralno opravdana. U doba hladnog rata ovakav se izlaz.tavi s çim. str. 151. Nafta i spoÿna politika arapskih dræava. predlagao u odnosima izmeœu SSSR i SAD. IMPP. ne preostaju druga sredstva sem prinude. nepovoÿno da se odrazi i po nagraœenog i po nagraœivaåa. koje bi se inaåe mogle pojaviti u odnosu na druge subVekariñ. Nagraœeni se izlaæe opasnosti da bude predstavÿen kao plañenik i agent na-graœivaåa i da tako izgubi ugled.

Skoro sve one mogu da iskÿuåe svoju ålanicu ili da suspenduju neka çena ålanska prava. moguñe protivnike i niz ostalih subjekata u åijim bi oåima mogli da mu opadnu ugled i uverÿivost. kaznene mere pogaœaju stanovniãtvo u celini. nastaje sliåna diferencija. Dok se tada. boÿe reñi osvete pobednika. te mutatis mutandis vaæi ono ãto smo ranije o çoj napomenuli. Ove kazne imaju jasan ciÿ: kaæçena dræava treba ãto pre da prestane s ponaãaçem protivnim Poveÿi Ujediçenih nacija. sankcijama koje u blaæim sluåajevima ne povlaåe upotrebu oruæane sile. retributivnim sankcijama za povredu opãtih interesa raspolaæu meœunarodne organizacije. 260 . treñe nimalo. meœutim.jekte. kao i reparacije. na primer. ona je bila apstraktna: sada se konkretizuje u obliku izgubÿenih æivota. koju treba da pruæi strana koja je izazvala rat. Ako su kaznu “skrivili” odluåioci. 72 Reparacije su. pretrpÿene ãtete. cena izvrãeça kazne imala u vidu. Na strani kaæçenoga. 1956.72 U sadaãçe vreme. Uåinak kazne ñe u ovom sluåaju biti onakav kakva je bila pretça. U savezu ili meœunarodnoj organizaciji. odreœivane i primeçivane nedosledno. Umesto toga. i to najpre i najviãe çegove ekonomski i socijalno najugroæenije delo-ve. ispostavÿa se da je cena nejednako rasporeœena: u dræavi. povrañaju u preœaãçe staçe ili naknadi ãtete. neki druãtveni slojevi i neke generacije stradaju viãe. a u tome se ne uspeva lako. neke ålanice trpe mnogo. koji oåekuju çegovu pomoñ. a ne one restitutivne. Poveÿe UN). ona moæe da izazove nacionalni prkos. a oni su i onako imali najmaçe uticaja na politiku zbog koje se primeçuje kazna. ona bi trebalo çih da dostigne. Restitutivne su sankcije one o kojima odluåuje Meœunarodni sud pravde (uz pristanak dræava u sporu). Kazna treba da posluæi opãtim interesima onda kada ima prirodu pravne sankcije zbog krãeça meœunarodne norme. nestaãice. saveznike. 41. “Veselin Masleãa”. povredi mir ili preduzme akt agresije. koji ãtiteñi svetski mir i bezbednost moæe kazniti svaku dræavu. Razlog koji je u samom kazniteÿu sastoji se u posledicama koje se u stadijumu pretçe nisu mogle sasvim predvideti. Sarajevo. a neke maçe. kazne. Nikolajeviñ. koje predstavÿaju naknadu ratnim operacijama nanete ãtete. Iza uproãñene predstave o “krivoj” dræavi ili drugom subjektu leæi åiçenica da ona nije monolit. Reparacije. Ãto je vaænije. ksenofobiju i okupÿaçe oko ranije nepopularne vlade. åija se intervencija u teãkim åasovima oåekuje kao spas. Opaæaçe kazne je od strane kaæçenog sta-novniãtva onda u toj meri izvitopereno (a tome monopol informisaça “kaæçene” vlade samo moæe da doprinese) da je çen efekat obratan: umesto da oslabi i svrgne reæim koji vodi nepoæeÿnu politiku. Taånije reåeno. prirodu kazne imaju samo retributivne sankcije. Najjaåa ovlaãñeça u tom pogledu ima Savet bezbednosti Ujediçenih nacija. i 42. koja zapreti miru. a u teæim predstavÿaju vojnu akciju protiv dræave prekrãioca (ål. koje se sastoje u niãteçu posledica krãeça norme. B. ako se ogreãi o odredbe statuta. druge malo. te su ispoÿavale i osobine. mræçe itd. Kazna moæe delovati protivno kazniteÿevom oåekivaçu iz mnogih razloga. koja izraæava i ãtiti univerzalne vrednosti.

gde. Kada su u pitaçu sopstveni dræavÿani. a pri tom izbeñi prigovori da je u pitaçu osveta pobednika. dok odgovor na çu to prestaje da bude. koji su izricaçem presuda prestali da postoje. ako se uspostavi stalni meœunarodni kriviåni sud da bi izricao kazne svim pojedincima koji se ogreãe o æivotne meœunarodne interese. Beograd. V. 73 Do sada su uspostavÿeni ad hoc tribunali za bivãu Jugoslaviju i Ruandu. ali se to moæe åiniti i u odnosu na strance. Ovi sudovi bili su privremeni organi pobedniåkih dræava. Veñje 1948. Prometej. Zbog opasnosti od eskalacije. tj. Wima su izricane kazne.74 Individualizovane kriviåne sankcije za povredu meœunarodnog prava dræava moæe izricati putem svojih organa i pojedincima. 1996. godine. “Zbornik Pravnog fakulteta u Mostaru”. koje najviãe liåe na kriviåne sankcije u unutraãçem pravu. V. Jedna vrsta takvih sankcija su represalije. Represalije u meœunarodnom pravu. ukoliko je to predviœeno meœunarodnim ugovorima i obiåajima. ali se ne moæe izbeñi uticaj çihovih posebnih interesa. predviœeno da krivcima moæe suditi meœunarodni sud. u novije vreme se nastojalo i povremeno uspevalo da se pred meœunarodne sudove izvedu pojedinci. 151. str. 1980-81. primena retributivnih sankcija u meœunarodnim odnosima joãuvek je preteæno u rukama samih dræava. koju represalije sadræe (kao i sve kazne koje primeçuju same dræave) nastoji se da se represalije u miru dopuste samo u najmaçoj meri: u svakom sluåaju. meœutim. U ratu to znaåi da se zarobÿeni neprijateÿ ne sme kaæçavati samo zato ãto ratuje na protivniåkoj strani. pored funkcije sankcije imaju da onemoguñe prednosti koje bi prekrãilac stekao zato ãto se ne oseña sputanim pravilima ratovaça. Najkrupnijim preæivelim i uhvañenim liånostima nacistiåke Nemaåke i militaristiåkog Japana suœeno je posle Drugog svetskog rata pred meœunarodnim vojnim sudovima. Dræave se. U oruæanom sukobu vaæi pravilo da represalija ne sme po intenzitetu nadmaãiti prekrãaj i da mora prestati kada postigne svrhu. s ciÿem da se ova posledça natera da poãtuje pravo. kada je usvojena Konvencija o spreåavaçu i kaæçavaçu zloåina genocida. Zbog toga radça koja je povod za represaliju ostaje nezakonita. Œ. Wegovu funkciju vrãe ad hoc sudovi za pojedine situacije. jer se sastoje u oduzimaçu osnovnih dobara. sastavÿenim od sudija koje su odredile pobedniåke zemÿe. tada je zabraçena represalija upotrebom sile. Represalije su najåeãñe u oruæanom sukobu. koje predstavÿaju isto-vrsan odgovor pogoœene dræave na protivpravne akte druge dræave. Vasilijeviñ. joãdoãlo. æivota i slobode. u ovom sluåaju smatraju agentima meœunarodne zajednice. izraæene u normama meœunarodnog prava. Smatralo se da ñe se uåinak ove vrste sankcija pojaåati. Degan. Do uspostav-ÿaça takvog suda nije.73 Usled nerazvijenosti meœunarodnog sudstva. Meœunarodni kriviåni tribunal. i daÿe. 74 Postoje i druga ograniåeça. doduãe. sa svim opasnostima koje odatle proistiåu. pojedincima åija je krivica dokazana. 261 . u tome nema niåeg izuzetnog.U æeÿi da sankcije pogode prave krivce. one koji su doneli i izvrãavali odluke protivne meœunarodnom pravu.

tako da izgleda da ove nema mada je sama dræava vrãi uvek kada dobrovoÿno pristajaçe ili strah od sankcije nisu postigli potrebno dejstvo. Najblaæi primer samopomoñi je svrãeni åin (fait accompli). On time situaciju naglo okreñe u svoju korist. 75 R. Kao politika sile. u meœunarodnoj zajednici nema. koja ne mogu da ostvare obrañaçem viãim organima. ãto dovodi do utiska da je u meœunarodnim odnosima ima viãe. Ovaj stav se u posledçe vreme izmenio i primena prinude se obeshrabruje. Dok dræava ima monopol na prinuœivaçe. dok je unutar dræave zabraçena i onemoguñena postojaçem vrhovnog autoriteta. Politika sile u meœunarodnim odnosima. 262 . prinuda je kombinacija neposrednog fiziåkog pritiska s teãkim pretçama. Postojaçe dræava dosadaãçih formacija dovodilo je neprekidno do primene sile “onda kada stepen i oblik meœuzavisnosti ne dozvoÿava jednoj strani da kroz poãtovaçe interesa druge strane pribavi za sebe koristi neophodne za svoj opstanak ili razvoj”. Ãtaviãe. sve do najnovijeg vremena verovali su da je çihovo pravo na prinuœivaçe bitna oznaka suverenosti i posledçi i najvaæniji naåin da doœu do svojih prava. svaka dræava duæna je da kazni izvrãioca zloåina genocida. Pored toga. na æalost. koga. sraåunatim na to da subjekte potpuno onesposobe za otpor. Prema takvom shvataçu. 82. postiæe æeÿenu promenu. i po miãÿeçu mnogih teoretiåara. f) Prinuda je sredstvo koje se bitno razlikuje od svih do sada opisanih po tome ãto iskÿuåuje opredeÿivaçe subjekta na koga je primeçeno: on se ne navodi na æeÿeno ponaãaçe. ãto predstavÿa pojavu koja se ni u mnogim savremenim dræavama ne moæe u potpunosti izbeñi. Treba se åuvati takvih preteranih pojednostavÿeça. Stojanoviñ. nuæni pratilac meœunarodnih odnosa.75 Nekada se ide i dotle da se koriãñeçe pri-nude smatra za bitnu razliku izmeœu meœunarodnih politiåkih odnosa i takvih odnosa unutar dræave. Podatak kako meœunarodno pravo zabraçuje primenu sile i ne priznaje vaÿanost obaveza prihvañenih pod prinudom ne znaåi. str. 1966. nego ga na to primorava ili æeÿene postupke umesto çega preduzima prinuditeÿ. kao u dræavi. ali su okolnosti takve da se i legalna primena prinude joãuvek nalazi u rukama svih subjekata. Stoga odseåne granice izmeœu prinude i dejstva teãke pretçe ili kazne nema. u meœunarodnim odnosima se prinuda koristi slobodno izmeœu subjekata. Prinuda se ispoÿava kao samopomoñonda kada prinuditeÿ sam. subjekti meœuna-rodnih odnosa takav monopol ne priznaju nijednom izmeœu sebe. pak. da prinude u meœunarodnim odnosima nema. ne nailazeñi pri tom skoro ni na kakav otpor. umesto prinuœenog.ali moæe biti izveden pred sud dræave åije su ga snage zarobile i kaæçen ako je prekrãio pravila ratnog prava. bez obzira gde je delo izvrãeno i åiji je on dræavÿanin. ona je stalni. U izvesnim situacijama subjekti meœu sobom neometano i nekaæçeno primeçuju prinudu. koji se ostvaruje onda kada prinuditeÿ svojevoÿno i bez iåijeg pristanka meça postojeñe staçe. U stvarnosti. Jaka i dobro ureœena dræava ne dopuãta sebi podreœenim subjektima da vrãe prinudu. JRMP.

onda kada su Velika Britanija i Francuska 1956. Praãkim ugovorom o miru Austrija se po-vukla iz nemaåkih poslova i ustupila Pruskoj pokrajine Ãlezvig i Holãtajn. koje jedino ona sama moæe dati. 127. podloæan fiziåkom zahvataçu i odvojiv od ostalih odnosa s prinuœenim. uãla je tako u sporna podruåja o kojima je trebalo raspravÿati izmeœu Italije i dræave SHS. jula 1866. Austriju i Åehoslovaåku i zastajuñi svaki put da bi svetu podelio obeñaça kako nema daÿih teritorijalnih pretenzija. da Austriji oduzme neke posede. 78 Potemkin. delo. ali viãe od toga da je iskÿuåi iz Nemaåkog saveza. prinuœivaå pribegava ratu s ograniåenim ciÿem. ãto je viãe trajao. Uvod u strategiju. koji se nasilno okupirao. morala biti poraæena u pravom ratu. nav. str. Beograd. jer ona u çemu nije bila fiziåki nego politiåki i pravno prisutna i mogla je da se povuåe samo uz svoj pristanak. Dva dana posle potpisivaça Senæermenskog mira s Austrijom. grupa italijanskih iredentista pod voœstvom pesnika Gabriele Danuncija (D’Annunzio) zaposela je Rijeku i dovela do promene staça u korist Italije. Obiåno je u pitaçu bio komad teritorije. kada se ne prisvaja konkretan. 77 U napadu je uåestvovao i Izrael. str.76 Ukoliko se zahtev ne moæe ostvariti svrãenim åinom. I Rijeka. kako bi Pruska obezbedila hegemoniju meœu nemaåkim zemÿama. Pruska nije mogla da nasilno “izbaci” Austrijuiz Saveza. da bi se odmah potom preãlo na koriãñeçe drugih sredstava (argumenti. svako ovo zauzimaçe objavÿeno je u roku od 48 åasova “ãto odgovara minimalnom vremenu za reagovaçe meœunarodne politike”. 263 . pripadaçe Italiji bilo sasvim priznato. godine.78 76 Kako zapaæa A. Pruska vlada. Prinuditeÿ se onda nada da ñe vreme legalizovati promenu. Obe ove okolnosti vide se na primeru austrijsko-pruskog rata od 1866. opipÿiv predmet. ãto se brzo desilo u bici kod Sadove. veñse pojavÿuje potreba da se skrãi voÿa druge strane. septembra 1919. posedajuñi. demilitarizovanu rajnsku oblast. na primer. 1968. Faktiåki posed Italije je. koja ranije nije bila obeñana ovoj zemÿi. na åelu s Bizmarkom. obeñaça) radi konsolidacije steåenoga. da se primora na ustupke. doduãe. III. åije su pobude bile neãto drukåije. meœutim. Bofr. 444. Rimskim ugovorom od 1924. a to se deãava onda kada je otpor jak i kada se promena ne moæe postiñi za kratko vreme. godine.77 Samopomoñse zameçuje iznudom onda. Primenom ovakvog manevra Hitler je postigao znaåajne rezultate. Vojno-izdavaåki zavod. dakle. 3. 12. te radi povrañaja mora da primeni veñu meru prinude ponekad se. godine napale Egipat s ciÿem da zauzmu zonu Sueckog kanala. uåiçeno ne moæe sa svim ni ispraviti. Austrija je. kao. æelela je.jer se oãteñena strana od branioca pretvara u napadaåa. çihovom iznenadnom zaposedaçu. Niz uzastopnih svrãenih åinova naziva se u strategiji “taktikom salame” ili “manevrom artiåoke” i sastoji se u biraçu slabih mesta. primeçujuñi veñu meru prinude da bi traæeno dobro oduzeo od çegovog dræaoca. bivao jaåi: prvobitno je Rijeka imala da postane slobodan grad da bi konaåno. uzastopce.

fon Klauzevic. U meœunarodnom pravu ovakva predaja ima oblik opãte bezuslovne kapitulacije. spremne. suprotno verovaçima velikih sila i teoretiåara sile. I konaåno. i antihitlerovska koalicija.Iznuda nije usredsreœena na neposredno oduzimaçe i ona ugroæavaçem protivnikovih dobara treba da dovede do æeÿenog ponaãaça. 1951. koje partizanskom borbom ili graœanskim otporom åini zavojevaçe iluzornim i praznim. u ubeœeçu da opasnost koja dolazi od Nemaåke nije svodÿiva samo na grupu na vlast ili nacistiåku stranku. Kada nije u pi79 K. str. i pored prividne pobede na bojnom poÿu prinuda ñe biti neuspeãna zato ãto. ili kao takvo predstavÿa. “Vojno delo”. Takav se ciÿ. 264 . Srodan s ovim je i ciÿ da se prinuœeni ukine kao subjekt meœunarodnih odnosa. postiæe uniãtavaçem protivnikove vojne sile. proglasila je u toku Drugog svetskog rata da se neñe zadovoÿiti niåim do bezuslovnom predajom te dræave. koji se sastojao u prisajediçavaçu velikih oblasti radi eksploatacije zemÿiãta i ÿudi. pristane na zahteve koje u poåetku nije prihvatila (kao u malopreœaãçem primeru). Austrougarska je napadom na Srbiju samo ubrzala svoju propast. Samim zaposedaçem ne stiåe se lojalnost stanovniãtva. prinuœivaå ñe nastojati da kod prinuœenog izazove takve promene koje ñe izbaciti na povrãinu nove odluåioce. 59. Ako to nije moguñe. O ratu. veñda ima duboke korene u nemaåkom militarizmu i na-cionalizmu. u novije vreme je ciÿ primene prinude sve åeãñe ideoloãki. To su morale da priznaju i kolonijalne i imperijalistiåke sile posle Drugog svetskog rata. zauzimaçem çegove teritorije. No. U svojim osvajaåkim pohodima hitlerovska Nemaåka je teæila potpunoj pobedi. obiåno se gube iz vida çeni nedostaci za samog prinuœivaåa. Beograd. kojom bi joj pokoreni narodi bili ostavÿeni na milost i nemilost. na strani prinuœivaåa moæe da nastane uvereçe da smena na vlasti nije dovoÿna garantija da ñe çegovi zahtevi biti ispuçeni. ima dobara koja se ne mogu steñi prinudom. gde se meœunarodno nasiÿe meãa s unutraãçim. Ovakva pri-nuda ima najåeãñe oblik intervencije. Uprkos tome.79 Sa glediãta prinuœivaåa prinuda je uspela ako posle izvesnog vremena suprotna strana. Pokreti otpora u zemÿama okupirane Evrope pokazali su da sile osovine i pored velike poåetne nadmoñi ne mogu da ostvare svoj ciÿ. Kada se odluåuje o primeni prinude. nanoãeçem opãte ãtete i ãto je po çemu najvaænije iznurivaçem: “postepenim iscrpÿivaçem fiziåke snage i voÿe. u suãtini nepromeçena. Ovo se sredstvo moæe okrenuti protiv samog napadaåa i ugroziti i one vrednosti koje je on dotle nesumçivo posedovao. da mu popuste. koja bi omoguñila da se u odnosu na nemaåko druãtvo preduzmu razliåite mere prevaspitavaça i osposobÿavaça za æivot u meœunarodnoj zajednici. kako to istiåe znameniti vojni teoretiåar Klauzevic (Clauseçitz). ãto se postiæe trajnim akcijama”. i sastoji se u teæçi da se promeni druãtveno ureœeçe napadnute zemÿe i pogled na svet çenog stanovniãtva. Tada on nastoji da primeçuje pri-nudu sve dok mu se drugi subjekat u potpunosti ne preda i prepusti se çegovoj voÿi. S druge strane.

Od inkvizicije do najnovijih ideoloãkih obraåuna u Vijetnamu i Åileu muåeçe i surovi oblici usmrñivaça primeçuju se u uzaludnom naporu da se prepoznati nosioci suprotnih uvereça ponize i odstrane. Da bismo izbegli terminoloãku zbrku. celo stanovniãtvo je angaæovano u primeçivaçu spoÿno-politiåkih sredstava (opãtenarodni rat). veñpredstavÿa spoÿno nametaçe. U trenucima kada se subjekt meœunarodnih odnosa izuzetno napreæe. prinuda teæi da bude pojaåana i da dobije naroåito teãka obeleæja. ovakva sredstva ñemo nazvati posrednicima. strani na koju se primeçuje prinuda ne ostaje niãta drugo do da prinudom brani svoja osnovna dobra. ne moæe se poreñi da je çena primena u meœunarodnim odnosima joãuvek u nekim sluåajevima opravdana i neminovna. a ostali posrednici su samo oruœa kojima oni rukuju. kojima se prenose poruke na daÿinu. Bez çih su ova sredstva mrtva. Ovo objaãçava izuzetnu svirepost nekih unutraãçih ideoloãkih sukoba i odgovarajuñe tendencije koje ispoÿavaju meœunarodni sukobi ove prirode. Ovi se posrednici mogu podeliti u tri grupe: ÿudska biña. a) Ÿudska biña su osnovni posrednici u primeçivaçu spoÿno-politiåkih sredstava. pa tako posreduju argumenti. 3. npr.. jer su to zbiÿa instrumenti. Sredstva u materijalnom smislu posrednici (instrumenti) Dok su sredstva o kojima je do sada bila reå osnovne suãtinske metode za postizaçe odreœenog ciÿa. koje strahom od smrti i telesnih patçi treba da utiåu na duh. materijalna dobra i nematerijalne vrednosti. oruœa. Pored samih odluåilaca. Iako je prinuda opasno sredstvo. Ma kako to paradoksalno zvuåalo. pa i oåajniåkim merama. a da se çihovi neidentifikovani istomiãÿenici zastraãe. Otuda onaj koji je reãen da samo prinudom nameñe uvereça u svojoj osujeñenosti pribegava sve surovijim. Otuda meœunarodno pravo dozvoÿava samoodbranu. b) Materijalna dobra koja sluæe kao posrednici veoma su raznovrsna i nemoguñe ih je sva nabrojati. Pre svega i sasvim logiåno. subjektu meœunarodnih odnosa treba da su na raspolagaçu i sredstva u materijalnom smislu reåi pomoñu kojih ñe se u stvarnosti izazivati pojave åije se znaåeçe svodi na veñopisanu suãtinu. Pored toga. preko kojih se utiåe na zbivaça. a Poveÿa Ujediçenih nacija predviœa preduzimaçe kolektivnih prinudnih mera protiv agresora. uåesnici u meœunarodnim skupovima itd. prinuda je neminovna onda kada je staçe u kome se nalazi jedna grupa ÿudi nepodnoãÿivo a sistem je takav da ne pruæa puteve za neprinudno postizaçe odgovarajuñe promene. Naroåito su karakteristiåna za meœunarodne odnose oruœa za razaraçe.taçu podrãka nekom jakom i razvijenom autohtonom pokretu. posrednici mogu biti ÿudi koji su u sluæbi subjekta (npr. Vaænu ulogu meœu çima igraju naprave za komuniciraçe. samostalnu i kolektivnu. kao pregovaraåi. preko kojih se u stvari deluje u meœunarodnim odnosima. 265 . obeñaça ili pretçe. dræavni sluæbenici) ili oni koji to nisu. razlog je u çenoj nemoñi. Prinuda je najmaçe pogodno sredstvo za stvaraçe i meçaçe ubeœeça. koje nuæno mora da dovede do trajnog poremeñaja meœunarodnih odnosa. koji mogu uåestvovati i u primeçivaçu odluka.

4. u ciÿu da se oni navedu na donoãeçe odgovarajuñih odluka. a neke takve kombinacije. mogu se otkrivati i primeçivati novi. Kako je ovaj postupak obostran. grupiãuñi ih prema sredstvu ili posredniku koji u çima preovlaœuju. verske dogme. Isto tako. Pregovaraçe.oruæja. åijim se pruæaçem drugi subjekti mogu nagraœivati. Meœutim. ova dobra mogu da se koriste radi pretçe ili nagra-œivaça. v) U nematerijalna dobra spadaju sadræaji koji se prenose jezikom ili drugim znakovima i preko ÿudi ili materijalnih oruœa. ideoloãke postavke. pri tom se ne koristi samo jedna vrsta posrednika. pregovaraçe i meœunarodna propaganda. kao i osobÿe razliåitih znaça i profesija. nego i brojna druga materijalna i nematerijalna dobra. pojmovi. Mada su najåeãñe pogodna za argumentisaçe i ubeœivaçe. kao ãto su sirovine. Tako se. razlikuju se dva glavna postupka ove vrste. a od posrednika se ne koriste samo oruœa za razaraçe i ÿudi koji çima rukuju. obaveãteça. Sredstva i posrednici se kombinuju tako da bi se postigao najveñi uspeh. pronalasci. jer nema subjekta koji je pri tom pasivan primalac saopãteça. Pored veñpoznatih postupaka. u ovakve posrednike ulaze i dobra koja åine ekonomski potencijal dræave. moralna i pravna pravila. ono se naziva i diplomatijom. Prema tome da li se u prvom redu deluje na odluåioce ili na stanovniãtvo. U ovom odeÿku ispitañemo neke od onih koji su uobiåajeni. u meœunarodnim odnosima su se ustalile i dobile posebna imena. industrijski proizvodi i kapital. obeñava. znaça. veñse i daÿe argumentiãe. pored ostalog. kroz postupak nazvan ratom. simboli. patenti. Pregovaraçe se sastoji u slaçu poruka spoÿnopolitiåkim odluåiocima. na primer. mu-nicija i transportna sredstva. S obzirom na to da se u modernoj dræavi pregovaraçem s drugim meœunarodnim subjektima bave posebno obuåeni ÿudi. uglavnom. pregovaraçe je u stvari razmena predloga. a uskrañivaçem kaæçavati. preti i nagraœuje. jer su diplomati najåeãñi pregovaraåi. To su. 266 . koje se mogu nazvati spoÿnopolitiåkim postupcima ili tehnikama. ni prinuda ne ispoÿava u åistom vidu veñ. ali se çihovim postojaçem moæe pretiti i obeñavati. pomoñu kojih se uglavnom ostvaruje prinuda. A. u ratu se ne primeçuje samo prinuda. argumenata i pitaça neposrednim ÿudskim dodirom ili komuniciraçem preko odgovarajuñih naprava. licence. Postupci preteæno vezani za komuniciraçe Ovo su postupci kojima je zajedniåko nastojaçe da se preko odgovarajuñih posrednika prenesu takvi sadræaji koji druge subjekte treba da uvere da se ponaãaju onako kako to odgovara subjektu koji primeçuje takav postupak. Spoqnopolitiåki postupci kombinacija sredstava i posrednika U meœunarodnoj politici se suãtinska sredstva vrlo retko primeçuju u åistom vidu. umetniåke poruke itd. Pored toga. zahteva.

dakle 26%. åijim odluåiocima prenosi i tumaåi poruke svoje vlade da bi ih naveo da shvate çene interese i çenu politiku i ponaãaju se onako kako to çima pogoduje. te se zadovoÿavaju misijama u glavnim gradovima najveñih dræava i u susednim zemÿama. postavÿena su i åvrsta pravila koja se tiåu diplomatskog predstavÿaça. Meœutim. Ovakvi izaslanici ili glasnici starali su se o tome da se sporazumno urede odnosi u onim oblastima gde su te grupe dolazile u dodir ili da se reãe sporovi koji bi zbog toga nastali. II Beograd. obaveãtavaçe. “Kultura”. i daÿe.712. ali su çihove funkcije neãto drukåije. Treba imati u vidu da reå diplomatija ima i druga znaåeça. i to izmeœu italijanskih gradova-dræavica. 647. Na Beåkom kongresu od 1815. koji podrazumeva stalno prisustvo predstavnika jedne dræave u prestonici druge dræave. potreba da teritorijalizovane grupe ÿudi stupaju u povremene dodire preko svojih predstavnika osetila se veoma rano. koji nas ne zanimaju na ovom mestu. 267 . pa su u çima u sredçem veku ne retko uåestvovali i najviãi odluåioci odnosno monarsi. Osnovna potreba za stalnim predstavnicima nastala je zbog sporosti i slabosti meœunarodnih komunikacija. Pattern of representation in national capitals and intergovernmental organisations. Bartoã. koja u osnovi vaæe joãi danas. Jedno se izjednaåava sa spoÿnom politikom uopãte. 431. Polovinom narednog veka u Francuskoj se javÿa i stalan dræavni ured za odnose s inostranstvom. Brams. Drugo pod diplomatijom podrazumeva skup profesionalnih sluæbenika za odræavaçe meœunarodnih odnosa i sve ãto oni rade. 1956.Pregovaraçe i diplomatija. preteåa kasnijih ministarstava inostranih poslova. U XVIII veku su sve tada postojeñe dræave veñobuhvañene isprepletanim bilateralnim sistemom diplomatskih odnosa. mada je diplomatija samo jedno od sredstava te politike. str. veñje o çima reå u drugim odeÿcima. Maçe i siromaãnije dræave ne mogu da podnesu teret izdræavaça preko sto osamdeset diplomatskih predstavniãtava. 81 Prema jednom istraæivaçu. Danas je taj postotak verovatno joãniæi.161 diplomatskog predstavniãtva postojao je samo 3. zaãtita domañih graœana itd. joãi pre nastanka dræave. Meœunarodno javno pravo. U novije vreme postoje i smatraju se diplomatima i stalni predstavnici dræava kod meœunarodnih javnih (vladinih) organizacija.81 Iz istih razloga. Tek je u XV veku zbog pojaåanih meœudejstava ovo predstavÿaçe izmeœu dræava postalo stalno. Ova izaslanstva su dugo bila povremena.80 Svaka dræava nastoji da bude zastupÿena kod svake druge dræave. razvijene zemÿe imaju veñi broj osobÿa u svojim diplomatskim predstavniãtvima od zemaÿa u razvoju. Neposredno op-ãteçe izmeœu vlada bilo je oteæano 80 Podrobno o razvoju ustanove diplomatskih predstavnika vidi M. Diplomata je stalno prisutni predstavnik jedne dræave u drugoj dræavi. ali to zbog broja postojeñih nezavisnih dræava u potpunosti nije moguñe. godine. i daÿe.). a o çihovoj pregovaraåkoj ulozi biñe reåi neãto kasnije. izvrãenom 19631964. od moguñeg 14. diplomati mogu imati zadatke koji se razlikuju od pregovaraça (npr. i obrnuto. “World Politics” 1967. Meœutim. str. Ch. AlgerB. taåno je da su diplomati joãuvek najåeãñi ÿudski posrednici u postupku pregovaraça. povodom viãestrane diplomatije. Naime.

To se potvrœuje naglim porastom tzv. kao i u svakoj dræavnoj sluæbi. predsednika vlada i ministara inostranih poslova. Modelski. meœutim. ne mogu odstupati pravdajuñi to kratkoñom vremena. Istina je. åestim neposrednim susretima vrhunskih odluåilaca. 1972. da dræave joãuvek ne mogu da se odreknu stalnog zastupaça kod drugih dræava jer je. koja sadræi latentnu tendenciju ka birokratizaciji. pri åemu se çegov savet ne uzima u obzir. ista okolnost doprinela je tome da se. tako da dræava u svakom trenutku moæe na svako mesto da poãaÿe za tu priliku najpogodnijeg i najsposobnijeg pregovaraåa. Ove su okolnosti navele neke teoretiåare da tvrde da je diplomatija izgubila svaki znaåaj i da se odræava samo zahvaÿujuñi istoriskoj inerciji. svodi se zaista na glasnika. ãto je diplomatima donelo prestiæ koji ih i danas u izvesnoj meri prati. a delimiåno se odnosi na jedan stereotip diplomate koji se razvio u XIX veku. iako su izgubile razlog za postojaçe. Principles of World Polities. neæivim. neke se “proverene” a zastarele forme koriste samo zato ãto su uhodane. Naravno. S druge strane. tj. Prisustvo stalnog predstavnika omoguñavalo je bræu razmenu poruka i lakãe postizaçe sporazuma. a pravi pregovaraå je u stvari onaj koji se diplomatom kao glasnikom koristi. diplomatije na vrhu.82 Takva primedba je delimiåno taåna. koje je dobro poznavao. Zbog toga ãto su diplomatski predstavnici izgubili raniju samostalnost. i daÿe. New York. 82 G. Otuda su diplomatski predstavnici bili. koji su mistifikovali svoju veãtinu.dugim putovaçem poruke i odgo-vora na çu. u “telefonistkiçe istorije”. preko kojih se poruke neposredno mogu prenositi izmeœu odluåilaca razliåitih zemaÿa. ãefova dræava. po pravilu. U svakom slu-åaju. 268 . The Free Press. postoji uvereçe da im je opao i znaåaj i da su se pretvorili u puke glasnike. ali je podrazumevalo da diplomatski predstavnik ima ãiroka ovlaãñeça da iznosi stav svoje vlade i da se u çeno ime obavezuje. materijalnim sredstvima veze. 181. kada je reå o pregovorima koji iziskuju posebna struåna znaça. ÿudi koji zaista imaju ovlaãñeça da elastiåno tumaåe politiku svojih dræava i da se u çihovo ime obavezuju. Za takvu liånost bile su dovoÿne povremene opãte instrukcije. str. poruke koje se ãaÿu neophodno prilagoditi uslovima i stilu sredine koju povremeni posetilac ili liånost s druge strane telefonske ili telegrafske linije ne moæe poznavati. da se zadræimo samo na prego-vorima. kada su diplomati bili sinovi uglednih. diplomata koji je samo prenosilac poruka bez ikakve slobode odstupaça. mahom aristokratskih porodica. Takav pasivni diplomata pribliæava se. koje je on prema potrebi mogao srazmerno slobodno da tumaåi u duhu opãtih interesa svoje zemÿe. jer su vlade doãle u moguñnost da u veoma kratkom roku svojim predstavnicima ãaÿu vrlo podrobna uputstva. S razvojem sredstava veza ovaj se poloæaj izmenio. u stvari. omoguñeno je i brzo prevoæeçe ÿudi. od kojih ovi. jer se odobreçe za odstupaçe isto tako brzo moæe traæiti i dobiti. Pored toga. uticajne liånosti iz najviãih slojeva. poboÿãaçem transportnih sredstava. upuñuju delegati koji takva znaça poseduju u veñoj meri od opãte obrazovanih diplomata. opet. ne hajuñi za demokratsku kontrolu.

najåeãñe formalni (ãef dræave. Odsustvo prinude u stvari daje posebnu vrednost pregovorima. ali je ubeœivaçe osnovno i jedino kojim u potpunosti raspolaæu sami pregovaraåi. Dvostrani i viãestrani pregovori. npr. a sastanci çihovih organa nisu niãta drugo do vi-ãestrano pregovaraçe predstavnika dræava. u pregovore se ulazi s unekoliko razliåitim stavovima. Lica koja su za vreme pregovora vrãila prinudu nad svojim partnerima nikako se ne mogu nazvati pregovaraåima. pregovaraçe je preteæno povezano s ubeœivaçem (argumentisaçem). opasnije postupke. jer neuspeh pregovaraça moæe da znaåi prelazak na druge. U stvari. koji treba da se izjednaåe. pregovori se okonåavaju kompromisom. To mogu biti kako sami odluåioci. iznoseñi argumente koji ñe je navesti da zauzme æeÿeni stav. bilateralna diplomatija). Ukoliko se to postigne ustupcima obeju strana. veãtina i uspeh pregovaraåa mere se çegovom sposobnoãñu da drugu stranu privoli na sporazum. kada pokazuje popustÿivost ili odbojnost. koji su se u drugoj polovini XIX veka umnoæili. viãestrana diplomatija. u novije vreme sve su åeãñi pregovori uz istovremeno prisustvo viãe subjekata tzv. Ako su u pitaçu dvostrani pregovori (tzv. ãto se deãava naroåito kao ãto su subjekti u pregovorima nejednake moñi. prekinuti. ako su glediãta dvaju subjekata istovetna. odnosno kaæçenog subjekta.83 Oni i u ovakvim prilikama prvenstveno iznose argumente koji treba da dovedu do odgovarajuñih odluka konferencija ili organa meœunarodnih 269 . te su oni prvi i najåeãñe koriãñen postupak u meœunarodnoj politici. Ovakav ishod nije povoÿan ni za strane u pregovorima niti za opãte interese. I. pregovaraå obeñava i preti. te je otuda glavni ciÿ pregovora sporazum. pregovaraçe se ne svodi samo na reãavaçe sporova. meœu kojima istaknuto mesto imaju oni koji su stalno teritorijalno povezani s drugim subjektom (diplomati u uæem smislu reåi) itd. koje treba izmiriti. Moguñe je da jedna strana u potpunosti prihvati zahteve druge strane. Pa ipak. ili kada na viãestranom skupu podræava ili napada stav nagraœenog.Za nas je diplomatija sinonim za pregovaraçe kojim se izmeœu subjekata meœunarodnih odnosa mogu baviti svi ÿudi povezani s çima. Kao ãto smo u samom naslovu nagovestili. odluåilaca). Ako to nije moguñe. na kraju. Za razliku od znaåeça koje ima u meœunarodnom pravu. To ne znaåi da se pregovaraå ne koristi i drugim sredstvima. ako su za to ovlaãñeni od nadleænih organa (u stvari. ministri drugih resora). pregovori mogu biti neuspeãni i konaåno. koji u stvari sadræi uzajamna obeñaça strana u pregovorima. Do çih dolazi ako postoje izvesne razlike u shvataçima ili interesima. Pored ovakvog pregovaraça u parovima. ministar inostranih poslova. Iz takvih skupova razvile su se i meœunarodne organizacije. S nagradama i kaznama pregovaraå je samo uzgredno povezan utoliko ãto je çegovo ponaãaçe sastavni deo takvih sredstava. ali samo ako je çegova vlada reãena da takva sredstva primeni i u onoj meri u kojoj je ona spremna da ispuni obeñaça i izvrãi pretçe. pregovori u osnovi nisu potrebni. sluæbenici viãi i niæi. Prinuda i pregovaraçe su u suãtini nespojivi. predsednik vlade. Wene preteåe su bili nekada veoma retki meœunarodni kongresi i konferencije.

po pravilu. te se izbegavaju pritisci na maçe dræave.organi-zacija. kod viãestranog pregovaraça ñe oni lakãe doñi do izraæaja. nav. izbegavajuñi ãire skupove i meœunarodne organizacije. Pa ipak. konaåno. pored zajedniåke teme o kojoj svi uåesnici raspravÿaju. 5. U ovakvim pregovorima moñuåesnika ima neãto maçi znaåaj. i maça otvorenost zbog obzira koji se moraju imati prema svim uåesnicima. viãestrani pregovori vode raåuna o okolnosti da u danaãçe vreme opãte povezanosti subjekata i isprepletenosti çihovih interesa ima veoma malo pitaça o kojima se mogu sporazumeti samo dve dræave. Javno i tajno pregovaraçe. Postoje i druge vrednosti viãestranog pregovaraça. U ove posledçe ubrajaju se sporost. str. navodno. odræavaju pregovori izmeœu niza parova i u okvirima maçih grupa zainteresovanih zemaÿa o drugim pitaçima. I. Osim toga. kao i pravila diplomatske igre. naroåito malih ili “necivilizovanih” dræava. Ove odluke imaju oblik viãestranih ugovora ili rezolucija i naroåito su pogodne onda kada se reãava o pitaçu od opãteg univerzalnog ili regionalnog interesa. I ova okolnost ide u prilog maçih i maçe bogatih dræava. koja nisu na zvaniånom dnevnom redu skupa. 83 DimitrijeviñRaåiñ. viãestranim pregovaraçem pokuãati da ostvaruju univerzalne vrednosti za koje se zalaæu. 270 . mora se nedvosmisleno naglasiti da su viãestrani pregovori u prednosti kada je reå o pitaçima åije se reãavaçe moæe ticati cele meœunarodne zajednice. takvi su ÿudi smatrali da i na meœunarodnom planu znaåe usku elitu i da interese sopstvenih dræava i sveta. Prenoseñi svoja ukoreçena shvataça. Staraçe o tome da pregovori budu u skladu s opãtim interesima dovelo je i do rasprave o javnoj i tajnoj diplomatiji. Naravno. S obzirom da su spoÿni poslovi duæe od unutraãçih ostali domen slobodnog opredeÿivaça vladara i çihove okoline. poznaju mnogo boÿe od ãire publike. a da o tome nisu obaveãtavale stanovniãtvo. uobiåajeni u dvostranom pregovaraçu izmeœu nejednakih partnera. sama åiçenica da se na skupu nalaze predstavnici veñeg broja dræava daje moguñnosti da se. to je diplomatija dugo ostala privilegija aristokratije i “otmenih krugova”. koja ne postoje u dvostranim pregovorima. Vlade su stoga ulazile u razne kombinacije. pa åak i ratove. Otuda veñina zemaÿa osuœuje pokuãaje velikih sila da o æivotnim pitaçima raspravÿaju izmeœu sebe. i daÿe. izazvana potrebom da se reãi niz proceduralnih pitaça. tiåe. koje preko svojih predstavnika pri meœunarodnim organizacijama ili delegata na meœunarodnim kongresima i konferencijama odræavaju i bilateralne dodire s onim dræavama kod kojih ne mogu da akredituju diplomatske misije. Ne vodeñi raåuna o sopstvenom narodu pregovaraåi se tek nisu obazirali na interese treñih. koja ne sme da zna o åemu oni reãavaju niti je se to. viãestrani pregovori nemaju samo prednosti nego i nedostatke. delo. Stoga ñe i subjekti. Dok u bilateralnim pregovorima preti opasnost da se interesi treñih subjekata zanemare ili åak i povrede. o åijoj su sudbini reãavali za “zelenim stolom” ostavÿajuñi ih da daÿe nagaœaju o sadræini tih dogovora.

izazivaça povreda i nezadovoÿstva. tako da teæe dolazi do odstupaça od isprva zauzetih stavova. S glediãta celokupnog meœunarodnog sistema. demokratski pokreti i stranke poåeli su jaåati krajem devetnaestog i poåetkom dvadesetog veka u mnogim zemÿama i izborili su se u nekim od çih za parlamentarnu demokratiju. Ovakvo shvataçe konaåno je naãlo izraza i u Paktu Druãtva naroda. jer bi ovo moglo da se protumaåi kao slabost i besprincipijelnost. Poãto su biraåi preko svojih predstavnika poåeli da vrãe nadzor nad mnogim dræavnim delatnostima. koji je pre toga u svojoj proklamaciji od åetrnaest taåaka kao jedan od ciÿeva. Tvrdi se da su takvi pregovori maçe elastiåni i maçe svrsishodni. Javni pregovori su maçe efikasni zato ãto teæe da se izmetnu u propagandu.Tajna diplomatija postala je predmet æestokih napada u toku Prvog svetskog rata. Ovaj gest je pojaåao i drugo uvereçe. Do prvog dolazi zato ãto se viãe no u tajnim pregovorima vodi raåuna o prestiæu i o unutraãçopolitiåkim obzirima. teorijski. Tome su doprinele dve okolnosti. Meœutim. prednosti javnog pregovaraça su dvojake. Ovo je uvereçe naroåito bilo jako u SAD. Kao ãto je veñreåeno. Ambicije pregovaraåa da postignu “pobedu” i nadmaãe protivnika dovode do nepotrebnih obraåuna. Nasuprot tome. praksa je ukazala i na neke mane javnog pregovaraça. Ako nema popuãtaça. maçi su izgledi na kompromis. postignuti na otvoren naåin. pojaåava se kontrola od strane ãireg kruga ÿudi. u åije se ime pregovara. objavÿen) kod te meœunarodne organizacije. bilo je neprihvatÿivo da tako vaæna oblast kao ãto su meœunarodni odnosi ostane van te kontrole. da se zahtevi jasno i neprikri271 . objavila tajne dokumente iz arhive ruskog ministarstva inostranih poslova. te se smaçuju samovoÿa i neodgovornost delova izvrãne vlasti u åijoj su prvenstvenoj nadleænosti spoÿni poslovi. åitavog stanovniãtva. zemÿi koja je 1914. za koje se çegova zemÿa bori. prisutnoj publici i predstavnicima sredstava za informisaçe. diskusija o prednostima i nedostacima javnog i tajnog pregovaraça ne prestaje. posle kojih neñe biti nikakvih poverÿivih sporazuma. javni pregovaraåi troãe isuviãe mnogo vremena na govore upuñene “galeriji”. Pre svega. borbu protiv tajne diplomatije predvodio je ameriåki predsednik Vilson (Wilson). Umesto da se obrañaju jedni drugima. tako da su veliki delovi izlagaça nameçeni stanovniãtvu stranih zemaÿa ili “domañoj potroãçi”. Boÿãeviåka vlada u Rusiji je. Kod subjekata. Iako je javnost pregovaraça otada nesumçivo ojaåala. godine predçaåila po demokratskim institucijama. veññe se diplomatija odvijati otvoreno i na oåigled javnosti”. tvrdi se da tajni pregovori omoguñavaju da se igra “otvorenim kartama”. ovaj nije priznavao postojaçe nijednog meœunarodnog ugovora koji nije prethodno bio registrovan (dakle. iz kojih se jasno i dramatiåno videlo kako su se velike diplomatske kancelarije iza zatvorenih vrata poigravale æivotima miliona ÿudi i sudbinama svojih i drugih naroda. prema kome je nekontrolisana diplomatska aktivnost bila glavni krivac za izbijaçe Prvog svetskog rata. kao jedan od svojih prvih poteza. spreåavaju se sporazumi na ãtetu opãtih interesa i pogaœaça na raåun treñih dræava. Posle okonåaça rata. ålanova predstavniåkih tela i. ãto pre pogoduje prekidu pregovora no ãto vodi çihovom uspeãnom zakÿuåeçu. zapisao: “otvoreni ugovori o miru.

se opãte uzev. isto tako. iskoristiñe priliku da iznijansira i obrazloæi svoj stav. koja bi mogla nastupiti od neodgovornog preuzimaça obaveza u tajnim ugovorima. u tome da ceo narod moæe boÿe da prosuœuje o svojim interesima od uskog kruga pozvanih. usvoje-nim u svim demokratskim dræavama. Po samoj svojoj prirodi. ako je on postignut. U pogledu pregovaraça stvarna demokratizacija meœunarodnih odnosa ima joãda prevali dug put. Pre je razlog çihovog neuspeha u nepomirÿivosti opreånih zahteva i u tome ãto su stranke u toj meri razliåite da argumenti. tj. ako je unapred jasno da se sporazum ne moæe postiñi. dok je stvar obrnuta: nedostaci ovakvih javnih debata upravo potiåu od toga ãto one nisu u potpunosti javne. mora priznati da kontrola javnosti ne mora uvek obezbediti miroÿubiv ishod. ãto su samo fasada za tajno pregovaraçe. dok bi uspevali da su bili tajni.84 Poãto su glavni argumenti iskoriãñeni u toj poverÿivoj fazi. U savremenoj pregovaraåkoj praksi. ili u vidu saopãteça za javnost (kominikea). dok se rezultati. veoma vaæno. po pravilu. te naravno ne sadræe sve ono ãto se moglo åuti i u toku pregovora. nisu imali vrednosti. prethodi i s çime se vremenski prepliñe i maçe formalan deo. najåeãñe vrãi propaganda koriãñeçem interesa koji vlada u javnosti za ishod pregovora. one nisu odluåujuñe. neporecivo je da je javno pregovaraçe u skladu s demokratskim naåelima. 159. naroåito kada pregovara veñi broj uåesnika. jer i sama javnost moæe biti zahvañena ratobornom i nepomirÿivom atmosferom. debati. 272 . od kojih je jedno. svaka strana ñe se truditi da se predstavi kao beskompromisno naåelna. odnosno samo javni deo pregovaraça. Rad veñih meœunarodnih skupova i organa mnogih meœunarodnih organizacija po pravilu je javan. Joãuvek je moguñe da o pitaçima. objavÿuju ili u vidu sporazuma. potvrde najviãeg predstavniåkog tela. viãestrano pregovaraçe nakloçenije je javnosti. Kominikei se tako sastavÿaju da niko ne bude povreœen. ako je sporazum veñu osnovi postignut. Nema dokaza da su pregovori propadali zato ãto su javni. Meœutim. str. Ãteta. Iako se. koja se tiåu æivota i smrti 84 “ Vidi isto. da se postiæu nagodbe itd. Naime. tj. u kome se ili konstatuje postignuta mera saglasnosti ili navode razlozi zbog kojih saglasnost nije postignuta. otklaça se opet pravilom. Kod dvostranog pregovaraça se sam proces pregovaraça obiåno dræi u tajnosti.veno iznose. tajno i javno pregovaraçe meãaju jedno s drugim. prema kome nijedan meœunarodni ugovor neñe vaæiti bez ratifikacije. nije ni åudo ãto se u javnoj debati obavÿaju drugi poslovi. Odsustvo propagande åak omoguñava “razumnim” pregovaraåima da izbegnu masovnu histeriju koja ponekad moæe da zahvati stanovniãtvo i javno mneçe. Smeãa tajnosti i javnosti kod viãestranog pregovaraça neãto je drukåija. koji su glavno sredstvo pregovaraça. i daÿe. koji se odvija van oåiju javnosti i na kome se ponekad sporazumi koji ñe se postiñi do te mere pripreme da su javna istupaça samo forma. Åudno je samo ãto se ove osobine prividno javnog pregovaraça onda uzimaju kao dokazi da javno pregovaraçe uopãte zaostaje za tajnim. Iako su neke primedbe na raåun javnog pregovaraça taåne. tom javnom delu.

crkve. Zvonareviñ. H. P. godine. 1974. str. koji se bavi propagandom radi postizaça svojih ciÿeva. koje se sastoje u pridobijaçu stanovniãtva za unutraãço-politiåki program klase. 1982. b. Iako ovakva propaganda moæe imati meœunarodnih posledica. delo. unutraãça propaganda ima i druge. U najãirem smislu reåi. takve sluæbe su sada u sastavu dræavnog aparata (uprave) te su viãe ili maçe centralizovane. “Ãkolska kçiga”. i daÿe. Elementi meœunarodne propagande. po pravilu. mada su reæimi koji propagandi u zemÿi i inostranstvu posveñuju naroåitu paæçu znali i za iskÿuåivo propagandistiåke sluæbe 85 Papa Grgur XV organizovao je 1622. Ovo je prvi put da je reå propaganda upotrebÿena u znaåeçu pribliænom danaãçem. kada se za nekoliko minuta mogu izazvati ogromna razaraça.) Kommunistiåeskañpropaganda. çome se na ovom mestu neñemo podrobno baviti. ona nije u pravom smislu meœunarodna. str. Kada je reå o dræavama.87Obiåno su to uprave. sasvim male skupine predstavnika sasvim uskih grupa zemaÿa. Moskva. 273 . Pod çenim okriÿem je viãe od sto informativnih centara u svetu. gde se kao adresati javÿaju grupe ÿudi. etniåke grupe itd. dok se meœunarodnom propagandom æeli da se preko adresata u inostranstvu utiåe na druge subjekte da se ponaãaju tako da se pomenuti ciÿevi i postupci mogu neometano postiñi i sprovesti. meœutim. kao i radiostanica “Glas Amerike”. 699. Random House. subjekt meœunarodnih odnosa. Zagreb. pa i cela stanovniãtva. Kuroåkin (ur. Unutraãçom propagandom se nastoji da se od sopstvenog stanovniãtva dobije podrãka za spoÿnopolitiåke ciÿeve i postupke. Propaganda and Psychological Warfare. daleko od javnosti. Iz prethodnog opisa vidi se da su elementi propagande sledeñi: Adresant. reãavaju.miliona ÿudi. propagator ili subjekt propagande. nav. Qualter. i meœunarodna. dakle usmerena na sopstveno javno mneçe. Kod meœunarodne propagande to je. New York. reå je o ãireçu ideja. Meœunarodna propaganda. T. preteænije namene. Propagandom se mogu baviti i bave se dræave. 1976. uvereça i uåeça. Za raåun adresanta propagandom se u prvom redu bave posebno opremÿene sluæbe koje zapoãÿavaju naroåito obuåeno osobÿe (propagandisti). 85 privredna preduzeña itd. da uåine zlo. propaganda je svaki sistematski napor da se maçe ili veñe grupe ÿudi (adresati ili objekti propagande) pridobiju za stav koji odgovara onome koji taj napor preduzima (adresatu ili subjektu propagande). 86 M. partije ili vlade. godine Congregatio de propaganda fide (Kongregaciju za ãireçe vere). “Mvsl”. Kako latinski koren te reåi (propagare) nagoveãtava. Kako. I jedna i druga vrsta propagande imaju meœunarodni znaåaj. Takva propaganda moæe biti unutraãça. Za meœunarodnu politiku je od znaåaja politiåka propaganda koju preduzimaju subjekti meœunarodnih odnosa. biroi ili åak ministarstva koji se bave informisaçem i propagandom.) kako bi tamo obezbedili podrãku za svoje unutraãçe politiåke ciÿeve. Vidi podrobnije Holsti.86 aa. u inostranstvu. mada naglaãavamo da su kao postupci i unutraãça i meœunarodna propaganda u osnovi sliåne. U vreme nuklearnog naoruæaça. Propagandom u inostranstvu mogu se baviti i unutraãço-politiåki subjekti (partije. 223. Socijalna psihologija. 87 Informativna agencija SAD (USIA sada Agencija za meœunarodne komunikacije) obrazovana je 1954. politiåke stranke. K. u malom broju tajnih pregovaraåa usredsreœuje se ogromna moguñnost da pogreãe.

åije poruke mogu da pomognu propagandi ili da se s çom kose. ne smeju izvoziti. dok bi time u inostranstvu mogao biti pokoloban mit stvoren propagandom. da propagandistiåke poruke idu preko razliåitih medija. Propaganda nije jedini ciÿ cenzure. Koliko je meœunarodna propaganda znaåajna za vlade. preduzeña za proizvodçu filmova. ograniåavajuñe. åuveni film Aleksej Rubÿov Andreja Tarkovskog smeo prikazivati samo van SSSR. naroåito u odnosu na inostranstvo. Kod meœunarodne propagande to su jake. Dræavni aparat i onda utiåe na çihov rad. podstiåuñi ga ili ograniåavajuñi. 88 Zanimÿivo je meœutim. radio i televizijske stanice. kao ãto su novinsko-izdavaåke kuñe. Tako se. objekt ili meta propagande su ÿudi åije stavove ili ponaãaçe treba podræati ili promeniti u interesu propagatora. istovetni s interesima koje zastupa i vlada. koja se inaåe mogu predstaviti domañoj publici. podstiåuñi uticaj. S obzirom. da teæi oåuvaçu sluæbene tajne ili zaãtiti javnog morala. Osnovna razlika izmeœu propagande i pregovaraça je u tome ãto propaganda nije upuñena odluåiocima. adresat ne vrãi istovremeni uticaj na adresanta. kojom se. Pored toga. da se ponekad postupa i obrnuto: sadræaji koji se ne mogu prikazati domañoj javnosti puãtaju se u inostranstvo da bi se tamo pojaåao utisak o intelektualnim i umetniåkim slobodama.88 Adresat. doduãe. koji ne moraju biti u dræavnom vlasniãtvu. celokupnu propagandu ne moæe “proizvoditi” samo dræavni aparat. veñu tom pogledu imaju udela preduzeña. dok je pregovaraçe uzajaman odnos izmeœu pregovaraåa. ali ne moraju da pripadaju. udruæeça graœana i pojedini publicisti i umetnici. Dræava B moæe jedino uzvratiti time ãto ñe pregovaraçem delovati na vladu dræave A. ovo stanovniãtvo ne deluje u istom smislu na odluåioce. Pozitivan. na primer. koja je imala ministarstvo propagande). nacistiåke Nemaåka. kojima odluåioci mogu. pa i åitavo stanovniãtvo dræave ili sledbeniãtvo drugih subjekata meœunarodnih odnosa.(npr. To se postiæe cenzurom. åiji su interesi. koja moæe npr. autorima ne propisuje ãta ñe saopãtavati. ali im se odreœuje ãta ne smeju da saopãte. ovu koordinaciju nije teãko postiñi. raåunajuñi s tim da je domaña publika i onako upoznata s neprivlaånim stranama svoga æivota. uvek ostaje izvestan broj stvaralaca. uticajne ili artikulisane grupe u inostranstvu. U zemÿama etatistiåkog socijalizma. Dok odluåioci (vlada) dræave A vrãe propagandu meœu stanovniãtvom dræave B. ali se çome moæe spreåiti da disonantni glasovi pokvare predstavu koja se æeli stvoriti drugim sredstvima. vidi se po tome ãto se neka dela. odnosno dræavnoj sluæbi. veñãirim grupama. organizacije i pojedinci koji ne rade za dræavnu upravu. ogleda se u tome ãto dræava subvencijama ili åak delimiånim vlasniãtvom nastoji da obezbedi da tvorevine koje potiåu od ovakvih proizvoœaåa sadræe poruke do kojih je odluåiocima stalo. jer se te firme nalaze u rukama krupnih preduzetnika ili monopola. Kako. 274 . dræava je vlasnik i supervizor takvih preduzeña. pak. ili sopstvenom propagandom na çeno stanovniãtvo. jer za to nije organizovan. meœutim. U onim dræavama gde se ovakvim preduzetniãtvom bave privatne firme. dræava zadræava sebi pravo da deluje i negativno.

Ako se ubeœivaçem propagira zalagaçe za opãteåoveåanske interese. Propaganda tolerancije. Ovaj ñe sadræaj pak imati uticaja i na ostale elemente propagande. bez obzira na ciÿ i sadræaj. Zbog ovakvog cinizma. Neretko. Ciÿ propagatora i sredstvo koje je usvojio daju bitan peåat propagandi. koristeñi pri tom poznatu okolnost da je teæe dokazati negativne od pozitivnih iskaza. Povrãno gledano. bb. To su. propaganda je neutralna i çene se ocene. kod propagande to nije. ako adresata navede da sE2m zakÿuåi onako kako to adresat æeli. koji se najåeãñe sastoji u ubeœivaçu da je æeÿeni stav najboÿi. kao ãto su radio. simboli (reåi. åitava buduña delatnost propagandiste biva ugroæena ukoliko jednom bude uhvañen u laæi. kao ãto se to åesto åini. U takve metode spada pre svega laæ. zavojevaça.Propagandna poruka treba da deluje na adresata. str. ãtampa. dvostruk. To vaæi kada se zauzme opãte i objektivno stanoviãte. pak. koji ispoÿavaju i mnogi struåçaci za propagandu. u stvari. Loãglas propagande uglavnom poåiva na propagandistiåkim “trikovima” kojima se sluæe veãti tehniåari propagande u sluæbi vladE2 koje ostvaruju samo svoje posebne interese. Baird. i daÿe. Istraæivaçe ovoga ciÿa omoguñava da se propaganda posmatra vrednosno i da se jedna vrsta propagande ne izjednaåuje sa drugom. rasne netrpeÿivosti. iz çega se ne mora videti sama bit poruke: ciÿ koji se çome æeli postiñi i pogled na svet samog propagatora. mogu dati tek poãto se poznaje i çen stvarni sadræaj. ne remete se meœunarodni odnosi.89 Kako. Sa posebnog. televizija. poruku je teãko prepoznati. znakovi i gestovi) i komunikaciona sredstva (medij). kao ãto smo napomenuli. Dok je kod pregovaraça liåni dodir izmeœu pregovaraåa srazmerno åest. blagostaça tako se razlikuje od propagande nasiÿa. ravnopravnosti naroda. jer samo mali broj propagandista koji deluju u ime subjekta meœunarodnih odnosa pokuãava da neposredno opãti sa velikim brojem stranaca. nauåno opravdan itd. kao ãto se to åini propagandom sebiånih interesa putem obmana i pretçi. Propagandni posrednici su nematerijalna i materijalna dobra kojima se propagandna poruka prenosi do adresata. pod uslovom da je velika i åesto ponavÿana. 12. University of Minnesota Press 1974. za koju je Hitlerov “majstor propagande” Jozef Gebels (Josef Goebbels) tvrdio da je najmoñnije oruœe propagande. filmovi. Meœutim. Kao postupak. sama ova reå je dobila pogrdne prizvuke. u stvari. to je prosti smisao poruke. jer deluju uverÿivije ako je veoma suptilna. 275 . sebiånog i partikularistiåkog stanoviãta propaganda se. Minneapolis. Metodi meœunarodne propagande. ako mu se æeÿeni stav samo sugeriãe. najkorisniji. “Dobra” propaganda biñe ona koja je najviãe koristila subjektu koji ju je vodio. osvete itd. Åesto se åuje da je protivniåko izlagaçe “propaganda”. Wen sadræaj je. propagatori laæi najviãe vole one tvrdçe åija se istinitost teãko moæe proveriti. usmeno prenoãeçe itd. dok je sopstveno samo iznoãeçe åiçenica. 89 O Gebelsu i çegovoj propagandnoj maãini vidi J. The Mythical World of Nazi War Propaganda. moæe meriti iskÿuåivo svojom efikasnoãñu.

Ovo. 276 . koje je nastalo posle objavÿivaça çegove verzije.) koje vlade povremeno izdaju da bi objavile dokumenta o nekom meœunarodnom sporu ili incidentu. a preñutkuju druge. Bizmark je postigao ciÿ: uzbuœeçe. iako su mu dragi ili tradicijom potvrœeni. najboÿe se moæe izuåavati na nekoj od tzv. mada je u stvarnosti kraÿ samo stavio do znaça ambasadoru da ne moæe da prihvati francuski predlog i da oåekuje novi. jer se i za istinu treba umeti boriti. Pruski kancelar Bizmark (Bismarck). Diallo-TayirE9. 1971. Editions Universitaires. Ovaj delimiåni katalog tehnika nemoralne i po meœunarodne odnose ãtetne propagande iznesen je zato ãto ovakvu propagandu treba dobro poznavati da bi se ona onemoguñila. proizvoœeçe propagandnog materijala koji adresati primaju ali ne gledaju nema nikakve svrhe. Fribourg. u suprotnom sluåaju. La crise de l’information et la crise de confiance des Nations Unies. vaæi za mnoge meœunarodne organizacije. Ne treba se. Bez obzira na hvale vredan sadræaj. obojenih kçiga (bela kçiga. Insistiraçe na istini je karkteristiåno za propagandu koja ãiri obrazloæene poglede na svet i za onu propagandu koja se bori protiv laæne propagande. Naroåito danas. Propaganda i tada ostaje veãtina. iskÿuåiñe radio ili televizor ako ga neko monotonim glasom ili loãim jezikom zasipa inaåe istinitim podacima. koji je na svaki naåin æeleo da izazove rat s Francuskom. ali istina ipak nije cela. çihov mentalitet se ovome protivi i u osnovi uzaludan posao se nastavÿa uz velike izdatke. koja se formalno ne moæe optuæiti za neistinu. åitalac neñe uzeti u ruke ruæno prelomÿen i odãtampan åasopis. ne sluæi opisanim trikovima. ali iziskuje izvesna znaça. U nastojaçu da pokaæu kako su u pravu i kako su se ponaãale åestito i dosledno. Propagandist mora da ima snage i samokritiånosti da povremeno proverava uåinke svoje delatnosti i da napuãta neuspeãne oblike. A. Kada se propagandom bave åinovnici. neke vlade tada objavÿuju samo one dokumente koji im idu u prilog. godine neminovnim.Propagandisti koji su pod jaåim demokratskim nadzorom ne sluæe se åesto neumerenom laæi. kada je proseåan åovek izloæen obiÿu informacija i prinuœen da pravi izbor izmeœu çih. ali zato mogu pribegavati poluistinama. neñe proåitati frazerski. objavÿeni dokumenti su autentiåni. Klasiåan primer za prvi metod je tzv. zavaravati da je za uspeh propagande. Dobar propagandist mora da zna da skrene paæçu na svoju poruku i da dobro poznaje adresata. daÿe. nepismen ili loãe preveden ålanak. tako je redigovao telegram o susretu pruskog kraÿa s francuskim ambasadorom u baçi Emsu da bi izazvao utisak kako je sastanak naglo zavrãen posle obostranih teãkih reåi. Kada u takvim zbirkama nema falsifikata. uåinio je francuskopruski rat od 10. Pro-paganda biraçem. na æalost. plava kçiga itd.90 Za to vreme senzacionalistiåka ãtampa dramatizuje sukobe 90 A. Propaganda åiji su sadræaji u skladu s opãtim interesima ne boji se istine. åiji se uredi za javno informisaçe. doduãe. koji treba da propagiraju univerzalne ciÿeve ovih organizacija. emska depeãa. izañi ñe iz bioskopa ako film pun velikih ideja deluje neveãto i dosadno. zadovoÿavaju odaãiÿaçem stereotipnog ãtiva koje ne dopire do ãire publike. dovoÿno da je çen sadræaj vredan i da se ona sluæi istinom. koja se. koje se postiæu doterivaçem ili biraçem åiçenica.

te ovu stoga ne treba preceçivati. koga je posetio kao predsednik. koji strancima ume da izgleda vulgaran. kojoj se propaganda obraña. odnosi se. joãu vreme dok je bio potpredsednik SAD. pa ih åak i traæiti. ÿudi razliåitog imovnog staça itd. Kada je reå o poznavaçu adresata. propagandist mora da ima na umu da nije suoåen s monolitnom masom i da ga od adresata u inostranstvu dele kulturne razlike. u jednoj ili viãe zemaÿa. a ne postoji nijedno sredstvo koje bi te poruke nametalo ÿudima koji zbog neprijateÿstva ili apatije ne æele da ih prime. ãtaviãe. Tako je Lindon Xonson (Lyndon Johnson). uzaludno je ako su oni politiåki bez ikakvog uticaja. On. sastavÿena je od razliåitih nacija. dok je u odnosu na Slovene isticala svoj panslavizam. mora da uåini dve stvari: da se opredeli za grupe na koje moæe uticati i da svakoj takvoj grupi nameni najboÿe prilagoœene propagandne poruke. a zanemaruju razliåite crte izmeœu adresanta i adresata. tako i na specifiånosti çenih podgrupa. ãto je kod Holanœana i katolika moglo. prema tome. i zato ãto se propaganda razliåitih subjekata van zemÿe meœusobno potire. po pravilu. Ako ne uspe da se otme svojoj nacionalnoj kulturi. Poãto se propaganda uglavnom temeÿi na ubeœivaçu.koji se u çihovim organima povremeno dogaœaju. unutraãça propaganda je. Rusija se balkanskim narodima uvek predstavÿa kao vodeña pravoslavna sila. propagandist rizikuje da postigne upravo suprotne efekte od æeÿenih. uzaludno je ubeœivati grupe s kojima nema niåega zajedniåkog. druãtvenih slojeva. obrañati se istomiãÿenicima ili idejno veoma bliskim grupama. miãÿeçe da meœunarodna propaganda nema izgleda da preobrati ÿude koji veñim imaju åvrste. ali moæe da podræi uvereça onih koji su veñnakloçeni subjektu koji vrãi propagandu ili su pokolebani. ãto ima za posledicu srazmerno raãiren utisak da u Ujediçenim nacijama. prilikom posete Holandiji na ulicama delio hemijske olovke sa svojim imenom. kako na kulturne osobine same nacije. Kada se odaberu znaåajne i prijemåive grupe. ãto znaåi da treba birati one argumente koji za çih imaju vaænosti i iznositi ih na çima razumÿiv naåin. propaganda ne moæe stvoriti neãto ni od åega iza çe moraju stajati dela. a rimskom papi. propaganda se mora çima prilagoœavati. u najboÿem sluåaju. 277 . naroåito kada je poloæaj grupe takav da je çeni interesi unapred åine gluvim za propagandistu i çegove argumente. Takvi ÿudi ñe se izlagati propagandnim porukama. Poznavaçe nacionalne kulture koje propagandist pri tome treba da pokaæe.91 S druge strane. a da stanovnike od rane mladosti navikava na svoj sistem vrednosti i da ih kasnije snabdeva iskÿuåivo informacijama koje çoj odgovaraju. Vlast u jednoj dræavi ima sredstava da uspeãno onemoguñi stranu propagandu. da izazove podsmeh. mnogo uspeãnija od meœunarodne. da izazove podozreçe ili da mu se desi ono ãto je za çega najgore: da ispadne smeãan. Ovo se ne retko dogaœalo propagandi SAD. makar i pogreãne stavove. koja ñe na sebe skrenuti viãe paæçe od reåi. poklonio svoju bistu. 91 Propagandisti zato uvek prenaglaãavaju zajedniåke. Postoji. ima mnogo viãe dramatiånih svaœa od opãtekorisnog posla. Zbog toga. ipak. U osnovi. pripadnika razliåitih religija i politiåkih pokreta. jer se isuviãe oslaçala na specifiånosti ameriåkog politiåkog stila. Ãira publika. na primer.

Chelsea House. francuska Alliance francaise. italijanske åitaonice. kao ãto su uåeçe jezika. pogrdama. vv. koje su po povratku hteli da ostvare u svojim zemÿama. 1973. diskotekama. osvetoÿubivost i fanatizam. politiåku netrpeÿivost. agresivna propaganda koja treba da smrvi moral protivnika. vidi B. ona nema nikakvih obzira prema buduñnosti i svesrdno raspiruje rasizam. laæima. 22. 93 Za propagandu u Drugom svetskom ratu vidi A. Zato se ona izdaãno koristi pretçama prema protivniku i obeñaçima prema saveznicima. 1976. O tome reåito svedoåi åiçenica da su na åelu antikolonijalistiåkih pokreta veñinom stajali ÿudi kojima su kolonijalne sile pruæale priliku da stiåu visoko obrazovaçe u metropoli u nadi da ñe ih pridobiti da im sluæe. Propaganda: The Art of Persuasion in World War II. da kod çega izazove defetizam i razdore i da kod sopstvenog stanovniãtva pobudi najniæe borilaåke instinkte. opãtekorisni rezultati åesto prevladaju nad onim koji propagandisti imaju u vidu: ako ovakve moguñnosti koriste inteligentni i formirani ÿudi. nego da bude uniãten ili temeÿno izmeçen. Sliåan ciÿ imaju i stipendije koje se dodeÿuju stranim studentima i nauånim i kulturnim radnicima. koji zauzimaju ili ñe zauzeti ugledne poloæaje i tako vrãiti daÿi uticaj na odluåioce i stanovniãtvo. upotreba biblioteka. Za neãto drukåija miãÿeça o psiholoãkom ratu od ovde iznetih. nacionalizam. 278 . Isakoviñ. oni ñe uspeti da razlikuju kulturna dostignuña koja im se nude od ciÿeva kojima slede strane vlade. sticaçe drugih znaça i uåestvovaçe u rekreacionim ili kulturnim delatnostima. Dok je za propagandu uopãte karkteristiåna prevaga ubeœivaça koje treba preko stanovniãtva konaåno da deluje na odluåioce. Pravni fakultet. takva nastojaça povezuju se s nekim koristima za adresata. Z.93Poãto joj ciÿ nije u tome da drugi subjekt opstane i vodi prijateÿsku politiku. 60. magistarski rad. Rhodes. ganski i indijski studenti u Londonu i Gvinejski i senegalski stipendisti u Parizu upoznavali su se tamo i sa slobodarskim idejama. postoje i neki çeni vidovi.Ovo objaãçava nastojaçe mnogih dræava da i bez postojaça konkretnih spoÿnopolitiåkih ciÿeva stvore naklonost meœu stran-cima i da ih privuku svojoj kulturi. kod kojih su sredstva i ciÿevi neãto izmeçeni. Meœutim. raåuna se da ñe se tako stvoriti naklonost ili razumevaçe za dræavu koja pruæa takve usluge i za çenu kulturu meœu obrazovanim ÿudima. Oni su åak dobili i posebne nazive. Beograd.). mræçu. britanski British Council itd. New York. Na sreñu. U pomoñse pozivaju nacionalni stereotipi te se svi sta92 Savremeni teoretiåari strategije slaæu se da je i reãeçe vojnog sukoba psiholoãke prirode. Vidi Bofr nav. Psiholoãki rat. str. Psiholoãki rat i subverzija. a naro-åito insistira na produbÿivaçu sukoba koji kod protivnika veñlatentno postoje. Fakultet politiåkih nauka. Beograd. delo. magistarski rad. Tirnaniñ. su-gestijom itd.92To je æestoka. Psiholoãki rat. 1978. Goethe instituti SR Nemaåke. Razvijene dræave nastoje da u veñim gradovima u inostranstvu odræavaju informativne centre sa åitaocima. postiæuñi iste ili sliåne uåinke. ili treba da ga zameni. Psiholoãki rat je vrsta propagandne aktivnosti koja ili teåe uporedo s ratom u pravom smislu reåi i sastavni je çegov deo. Iako ovakvi programi ne obuhvataju velik broj ÿudi. filmskim salama i teåajevima jezika (Informativni servis SAD. bibliotekama. Da bi bila primamÿivija.

psiholoãki rat deluje i na one koji su poåeli da ga vode pa se postepeno pretvara od sredstva u ciÿ. Takve grupe ãtampaju svoja glasila. Ovakav stav moæe da zahvati i same odluåioce ili bar çihovu neposrednu okolinu. Otuda suptilniji vidovi psiholoãkog rata paæÿivo odvajaju poruke upuñene protivniåkom stanovniãtvu od onih koje je nameçeno domañem (time ãto. emituju preko svojih radio-stanica ili ãire glasine koje treba da pojaåaju nezadovoÿstvo u zemÿi. na primer. Ãtaviãe. ili i domañem stanovniãtvu predoåavaju sliku o razjediçenosti u neprijateÿskom taboru. teãko smiriti æivotiçske instinkte koji su puãteni s lanca i promeniti predrasude koje su toliko gajene. åak i za onoga koji ga preduzima. Subverzija je skup delatnosti koje treba da podriju napadnuti subjekt meœunarodnih odnosa i da dovedu do promene çegovog ustrojstva. Na isti na-åin je i “detant” izmeœu SAD i SSSR. koja se tamo stvarno æeli i postiñi. bio opte-reñen posledicama hladnog rata. oni ñe iskusiti probleme koje su imali protagonisti hladnog rata koji je usledio ubrzo posle Drugog svetskog rata kada su svojoj jav-nosti morali da predstave Japance i Nemce kao saveznike. kada potreba za psiholoãkim ratom proœe. U novije vreme. rasturaju letke. Propagandna delatnost je ovde najåeãñe kombinovana s oruæanim akcijama (ubacivaçe naoruæanih grupa. Psiholoãki rat je opasan postupak. pa åak i savezniãtvo s onim delovima protivniåkog stanovniãtva koji nisu ocrçeni. Subverzivne grupe regrutuju se na razliåitim osnovama. Ovakav postupak uvek ostavÿa moguñnost da se stupi u kontakte. ili u sastavu rata). ne moæe se pregovarati. S protivniåkom stranom. pokazañe prirodnu sklonost da se ujedini pred opasnoãñu i da oåvrsne u otporu. çegovi sadræaji se nameñu i traæe svoje ispuçeçe. odnosno SAD i Kine. pregovore. ove posledçe i ne idu preko sredstava masovnih komunikacija. narod koji bez izuzetka bude oglaãen za neÿude. Poput onog åudoviãta iz bajke ãto ga je kasnije teãko vratiti u bocu u kojoj obitava. psiholoãki rat koristi i najnovija nauåna i tehniåka dostignuña za manipulisaçe ÿudima uticajem na çihovu podsvest. protivniåka strana. teæi se promeni druãtveno-politiåkog ustavnog poretka ili bar obaraçu vlade. Na klasnoj osnovi su tajne sluæbe SAD i multinacionalne kompanije pridobijale graœanske politiåare i pri279 .novnici zemÿe protiv koje se vodi rat ili svi pripadnici etniåkih grupa koje treba zavaditi predstavÿaju kao biña s najniæim osobinama. Kada je reå o dræavi. koji je prvenstveno psiholoãki rat. U svakom sluåaju. Na na-cionalnoj osnovi je hitlerovska Nemaåka koristila nemaåke nacionalne maçine u Åehoslovaåkoj i Jugoslaviji. oni se moraju poniziti i zgaziti. tako je isto. terorizam) ili s ekonomskim pritiskom. Nasuprot tome. sastavÿenom od ÿudi koji su u najmaçu ruku nepoãteni i podmukli (ako su uopãte ÿudska biña). nego poverÿivim “zatvorenim” kanalima). Umesto da pojaåa napor da se postignu one promene zbog kojih se psiholoãki rat vodi (sam. dovedu do preokreta i obrazovaça vlade koja ñe sluæiti interesima subverzivne sile. pomoñu kojih se propaganda predstavÿa kao unutraãça a ne meœunarodna. Karakteristiåno za subverzivnu propagandu jeste oslaçaçe na odane grupe unutar stanovniãtva.

veñiz çih proizlaze i drugi. zalaæu za interese sopstvene zemÿe. Subverzivna propagnda prividno je “domaña”. a i ovo moæe biti nakloçeno çima. koji su neophodni iz åisto ekonomskih razloga. kad çemu to zatreba. koji izgledaju kao da su ãtampani u zemÿi. Postupci preteæno vezani za privredu Dræave i ostali subjekti koji se bave privrednom delatnoãñu u danaãçem svetu ne mogu viãe da privreœuju usamÿeno. Na subverziju se mogu navesti i ideoloãki zaslepÿeni ili verski zatucani ÿudi. postoje i iskÿuåivo materijalistiåki ili karijeristiåki motivi koji su ne retko pomeãani s prethodnim. obaveãtavaçe i politiåko uzdizaçe. stalno imati u vidu da je bitno obeleæje subverzije u tome da se subverzivne grupe iskÿuåivo ravnaju prema in-teresima stranog nalogodavca. bez stupaça u meœunarodne veze putem svetskog træiãta. Radio-stanice. Nepopularne vlade teæe da u svojoj propagandi sve politiåke pokrete protiv sebe predstave kao subverzivne. No. Treba. koje emituju iz inostranstva. najavÿuju se kao domañe “ilegalne” stanice. ãtetna vrsta propagande. neprosveñenost itd. ne bi imala nikakvih izgleda da nema ÿudskih slabosti. podizaçe uvoznih carina za jednu vrstu robe moæe ob280 . Subverzivni propagandistiåki metod je efikasan jer ga ne ometa sumçiåavost koju adresat obiåno oseña prema porukama iz inostranstva. Ne treba nasedati ovakvoj propagandi. toboæe. ali moæe opasno da poremeti meœunarodne odnose i da ugrozi çihove subjekte. neoba-veãtenost. nisu samo u osnovi mnogih ekonomskih mera u odnosu na inostranstvo. Otuda su najboÿa sredstva u borbi protiv takve propagande ãiroko obrazovaçe. na primer. Ova posledça. propaganda moæe da posluæi jaåaçu opãte-åoveåanskih vrednosti i ãireçu istine. kçige i leci. proglaãavati za subverzivne samo zato ãto uæivaju naklonost inostranstva. kao ãto su politiåka apatija. Dok je oåigledno da se. onda kada ne mogu nañi dovoÿno jaku grupu koja bi im sluæila. robovaçe predrasudama. za koje opravdano pretpostavÿa da teæe da ga iskoriste za tuœe ciÿeve. pa i grupe. jer tako ugaœaju podozreçu koje se oseña prema inostranstvu. Zbog toga se strani propagandisti. B. grupe koja çome dominira. pa se. Potrebe domañe ekonomije. Iz inostranstva se ubacuju i rasturaju listovi. ona potiåe od sunarodnika koji se. Oni se tako upuãtaju u meœunarodne ekonomske odnose. Ovo je vaæno napomenuti zato ãto i autohtoni pokreti protiv reæima mogu imati simpatija prema inostranstvu. iznenada i umiruju. na prvi pogled neekonomski potezi. Mnoge se spoÿnopolitiåke odluke mogu çima objasniti u potpunosti ili delimiåno. koje se bore za svoje interese u zajednici åiji su pripadnici.vatne preduzetnike za “destabilizaciju” (uåtiv naziv za subverziju) Åilea i Gvatemale. Za ove grupe odomañio se i naziv “peta kolona”. trude da svoju propagandu predstave tako kao da potiåu iz unutrãçih izvora. meœutim. tj. * ** Kao ãto se vidi.

izlaze iz çe ili prolaze çome (uvozne.94 281 . nije uvek lako utvrditi kada prestaje jedno i poåiçe drugo. a. izvozne i tranzitne carine). u ovom odeÿku zadræañemo se na onim postupcima kojima dræave i drugi subjekti meœunarodnih odnosa svoj poloæaj u meœunarodnom ekonomskom sistemu koriste kako bi uticali na ponaãaçe drugih subjekata radi unapreœeça svojih spoÿnopolitiåkih ciÿeva. ãtaviãe. Ovakve teãkoñe potiåu ponajviãe odatle ãto najvaæniji ciÿevi spoÿne politike mogu biti upravo ekonomski. Posledçe dve vrste carina su se izobiåajile. Potencijal dræave. Naravno. Ovaj se postupak svodi na posredne poreze koji se naplañuju na robu koja prelazi tzv. ekonomski interesi su vaæan åinilac u donoãeçu spoÿnopoli-tiåkih odluka. Åim se meœunarodna razmena ne obavÿa iz sebi svojstvenih razloga. te su stoga ovakvi postupci najprikladniji za davaçe nagrada i izvrãavaçe kazni dok se çihovo stavÿaçe u izgled ispoÿava kao obeñaçe ili pretça. Drugim reåima. nalazimo se pred ekonomskim postupcima nameçe-nim izvrãeçu spoÿnopolitiåkih odluka. kao npr. I pored ovakvih teãkoña i ograniåeça. tj. U takvom se svetlu ekonomika moæe pojaviti i kao sredstvo politike. tehnologiju ili radnu snagu. Meœutim. ponekad je potrebno viãe pronicÿivosti da bi se utvrdilo kako je iz istih razloga podræan puå u stranoj dræavi ili je åak voœen osvajaåki rat. te se danas pod carinama uglavnom podrazumevaju uvozne carine. Carina se moæe naplañivati na artikle koji ulaze na carinsku teritoriju. Carine su najstariji i najrasprostraçeniji naåin za regulisaçe ekonomskih odnosa s inostranstvom. Wima se koriste sve dræave. suprotni. kao npr. ali to uvek ne mora biti sluåaj.jasniti æeÿom da se zaãtite domañi proizvoœaåi u toj oblasti. bez obzira na privredni sistem i stepen uticaja vlade na spoÿnu trgovinu. Carinska granica se uglavnom poklapa s dræavnom. da im stavÿa na raspolagaçe ili uskrañuje svoje sirovine. robu. veñima da posluæi i drugim svrhama. da bi trpeli ãto maçe ãtete. kada visoka zaãtitna carina istovremeno koristi domañoj inudstriji i treba da pogodi dræavu iz koje se dotle uvozilo. Otuda neki postupci imaju dvojna obeleæja. carinsku granicu. zasnovan na çenoj nacionalnoj privredi. To je upadÿivo onda kada se ekonomski postupci ne mogu viãe objasniti samo ekonomskim motivima ili su im. kod carinskih unija (gde granica izmeœu udruæenih zemaÿa nije istovremeno i carinska granica) ili kod slobodnih carinskih zona. Iz do sada izloæenog vidi se da im taj poloæaj omoguñava da drugima pruæe ili uskrate izvesne koristi. Privreda subjekta meœunarodnih odnosa i moñkojom on u toj oblasti raspolaæe zanimaju nas kao oruœe kojim on moæe da se posluæi kako bi druge subjekte naveo na æeÿeno ponaãaçe. naãa je paæça na ovom mestu. kapital. gde se bavimo sredstvima za sprovoœeçe spoÿnopolitiåkih odluka. bilo da istupa kao izvoznik ili uvoznik. odnosno da u istom smislu otvara ili zatvara svoje træiãte. ili zato ãto odluåioci. okrenuta u obrnutom smeru. nastoje da i sredstvo koje ima politiåki ciÿ zadræi i ekonomsko opravdaçe. ispoÿava se u çenoj sposobnosti da zadovoÿi ili ne zadovoÿi potrebe drugih dræava i ostalih subjekata.

Visina carina se odreœuje carinskom stopom za pojedine arti-kle. Ako su carine autonomne. Nezadovoÿna nastojaçima Srbije da poåetkom ovoga veka smaçi zavisnost od Austrougarske jaåaçem domañe industrije. Carine su uz to i oruœe kojim vlada moæe da utiåe na razmenu sa stranim dræavama imajuñi u vidu i druge ciÿeve. 1971. ona je maça. “Ãkolska kçiga”. Zagreb. uvoz postaje praktiåno nemoguñ. str. str. sklapaçem carinskog saveza s Bugarskom i nabavkom oruæja u Francuskoj. 176. Nasuprot tome. koja su snabdevali preko solunske luke (tada u sastavu Turske). u kome je 94 I. Mrkuãiñ. “carin-ski rat” time ãto je visokim carinama spreåila uvoz i tranzit stoåarskih proizvoda poreklom iz Srbije. kao npr. Beograd. jer pri tome treba otkazati ili izmeniti meœunarodne ugovore u kojima je utvrœena carinska stopa ili data klauzula najveñeg povlaãñeça. Sve ålanice Opãteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT) daju u naåelu jedna drugoj status najpovlaãñenije nacije. Ovaj postupak je isprva Srbiji naneo velike ãtete. na primer. 95 D. prohibitivne. Da bi se to postiglo. daju se zemÿama åijoj se privredi æeli pomoñi. Meœunarodni ekonomski odnosi. i daÿe. kao. Austrougarska je poåetkom 1906. i daÿe. 282 . To je vid nagrade zbog bliskosti ili savezniãtva. ali se ona moæe i sporazumno odrediti meœunarodnim ugovorom (konvencionalne carine). Beograd. Uticaj meœunarodnog ugovora moæe da bude i posredan. takva sloboda postoji. Carinske povlastice. ali su çeni privrednici ubrzo pronaãli druga træiãta za svoje proizvode. izmeœu ålanica Evropske Unije. Carinsku stopu moæe odreœivati sama dræava svojim unutraãçim aktima (autonomne carine). Ako je zemÿa znaåajno træiãte za robu poreklom iz odreœene strane dræave. ovaj “rat” je zavrãen kompromisom: novim trgovinskim ugovorom omoguñen je neometan srpski izvoz u Austrougarsku. Carine imaju svoje ekonomske razloge kao izvori dræavnih prihoda (fiskalne carine) i kao mere za zaãtitu domañe privrede (zaãtitne carine). godine objavila Srbiji tzv. 1966. Istorijski institut. odnosno osloboœeçe od carine ili niske carinske stope. Meœunarodna trgovina.95 Ovaj austrougarski potez bio je omoguñen time ãto je trgovin-ski ugovor izmeœu dve zemÿe bio istekao. Takav povlaãñen carinski reæim je isto tako znak nastojaça da doœe do potpune privredne integracije. Privredno-finansijski vodiå”. visoke carine predstavÿaju kaznu zbog nepoæeÿnog ponaãaça. vlada treba da ima izvesnu slobodu u odreœivaçu carinskih stopa za robu iz pojedinih stranih dræava. te je nastupilo vanugovorno staçe. 201. a ako su konvencionalne. sadræanom u carinskoj tarifi. putem klauzule najveñeg povlaãñeça. Kako je i austrougarska vlada uvidela da nije postigla ciÿ. 1962. ugovornica se obavezuje da ñe automatski protegnuti na çu sve carinske povlastice koje bude dala bilo kome drugom partneru. Æ. Æuvela. ali se zato Srbija odrekla carinskog saveza s Bugarskom. spuãtaçem carina moæe se olakãati priliv i plasman çene robe. dok se çihovim podizaçem oni oteæavaju: ako su carine vrlo visoke. Ukÿuåivãi ovu klauzulu i ugovor s nekom stranom dræavom. kakvi recimo postoje izmeœu Velike Britanije i ålanica britanskog Komonvelta. Œ orœeviñ. Carinski rat Austro-ugarske i Srbije 19061911.

Tako se mera koja izgleda opãta i neodreœena ispoÿava kao vrlo specifiåna. bez obzira odakle potiåe.Austrougarska slobodno mogla da meça autonomnu carinsku tarifu. dotle iz nenormalne situacije izvlaåe korist reeksporteri u treñim zemÿama itd. u stvari.96 Carinske stope koje posebno optereñuju robu uvezenu iz odreœene strane dræave nazivaju se diskriminatorskim. pogaœaju samo zemÿe koje ga izvoze. primena visokih carina znaåiñe oskudicu na domañem træiãtu. ranije ili kasnije. a naroåito diskriminacija putem carina. Kennan. Kongres je reãio da Jugoslaviji oduzme status najpovlaãñenije nacije i da tako oteæa izvoz çene robe u SAD. Dok su diskriminatorskim merama najviãe izloæene zemÿe u razvoju. Prohibitivne carine. Memoirs 19501963. meœutim. koja je ukÿuåivala i kritiåan stav prema svim velikim silama. jer formalno pogaœa sve proizvoœaåe. str.). pa i SAD. ali se time. Dok kod carina prelaz robe preko granice formalno nije nikada ograniåen (ali se visokom stopom postiæe da se on ne isplati ni uvozniku ni izvozniku). U takvim sluåajevima se on. To se postiæe time ãto se izmenom carinskih stopa oteæava uvoz jednog artikla. Meœutim. Ovakvo jednostrano meçaçe meœunarodnog ugovora je protivpravno. Industrijalizovana zemÿa koja predstavÿa stalno træiãte za neku od zemaÿa monokulture moæe jednostavnim podizaçem carinske stope za artikal u pitaçu teãko pogoditi ovu posledçu. Iz svih ovih razloga postoji teæça da se carinske stope izjednaåe i stabilizuju putem meœunarodnog sporazumevaça. tj. Kvantitativna spoÿnotrgovinska organizacija sluæe zato da neposrednije od carina reguliãu koliåinu robe koja se moæe uvesti u jednu zemÿu ili izvesti iz çe. Kao oãtre kazne. 283 . pri åemu znaåajnu ulogu igra Opãti sporazum o carinama i trgovini(GATT). To je cena koja se plaña za primenu ovoga postupka. ali to nije smetalo ameriåkim zakonodavcima da u viãe mahova ovlaãñuju predsednika SAD da kao kaznu oduzima status najpovlaãñenije nacije onim dræavama koje “deluju protivno inte-resima SAD”. pojedine dræave se mogu oãtetiti i carinskom politikom koja formalno nije diskriminatorska i naoko je maçe neprijateÿska. Ukoliko se oteæani uvoz i jedne zemÿe ne moæe nadoknaditi domañom proizvodçom ili uvozom s druge strane. bakar u sluåaju Zambije. Takav je bio pokuãaj Kongresa SAD da kazni Jugoslaviju zbog samostalne spoÿne politike. Najlakãe se time mogu pogoditi zemÿe monokulture. mora napustiti. 1972. nepovoÿno se odraæavaju po meœunarodnu trgovinu uopãte a izazivaju i niz drugih teãkoña. najåeãñe sirovina (stoka i stoåarski proizvodi u malopre pomenutom sluåaju Srbije. kakao u sluåaju Gane itd. dotle kod ovih 96 G. moæe dovesti do poremeñaja i nezadovoÿstva. b. treba ga prvo otkazati. Hutchinson. I pored protivÿeça ameriåkog ambasadora u Beogradu. 294. ugovor na snazi. Kada je. London. one zemÿe åiji spoÿnotrgovinski bilans zavisi od izvoza jedne vrste proizvoda. i daÿe. ako potraje. one teãko pogaœaju odnose izmeœu dræava. koja. a da pri tom çen postupak ne izgleda kao diskriminacija. i to pre svega ona odakle se do tada preteæno uvozilo.

kao npr. kada iskoriãñavaçe izvesne opreme zavisi od daÿeg urednog snabdevaça reprodukcionim materijalom i rezervnim delovima.postupaka nema potpune slobode spoÿne trgovine. Postoji uvek izvestan ekonomski pritisak da se oruæje izvozi. S jedne strane. Globalne kvote. aa. Naime. i daÿe. 1972. Ako je “prijateÿska” vlada nestabilna. pasti u ruke potencijalnih protivnika. velikim proizvoœaåima. Stokholm. moæe odbiti iz zakonom utvrœenih razloga ili vrãeñi svoje diskreciono pravo. 284 . napuste çegovu zemÿu. Heikal. Sistem kontingenata postoji onda kada se za sve ili neke artikle odrede maksimalne koliåine koje se u toku jedne godine mogu uvesti i izvesti. za izvoznike pored prednosti nastaju i opasnosti: s izvozom raste verovatnoña da ñe najsavrãeniji tipovi oruæja. Uvoœeçe sloæenog oruæja u Egipat iziskivalo je prisustvo vrlo brojnog sovjetskog vojnog osobÿa. 1972. str. ako je prethodnim izvozom stvorena izvesna mera zavisnosti. ali ne i nedvosmislene. Jasno je onda da vlada u svakom trenutku i bez davaça ikakvog ekonomskog obrazloæeça moæe da iz-vrãi pritisak na drugu zemÿu time ãto ñe onemoguñiti izvoz u çu ili uvoz çenih proizvoda. Razmatraça koja utiåu na izvoz najupadÿivije dolaze do izraæaja prilikom trgovine oruæjem i ratnim materijalom. odnosno onemoguñiti joj pristup na domañe træiãte. åime bi se prodato oruæje iskoristilo protiv izvoznika i çegovih saveznika. i to veñinom aviona i raketa. 1975.97 S druge strane.). jer to koristi dræavnoj blagajni. Ako u podruåju u kome se nalazi 97 “Egipat je bio najveñi primalac sovjetskog krupnijeg oruæja. danas je veoma rasprostraçen. vv. London. 165. a 1971. bb. Trgovina oruæjem. koje iziskuje prisustvo na licu mesta brojnih vojnih struåçaka. strukture uvoza i izvoza itd. za koje se smatralo da broje 20. stvara se veñpomenuta zavisnost uvoznika od izvoznika. Dræavi na koju se vrãi pritisak mogu se uskratiti potrebni artikli. koje se ustanovÿavaju bez obzira na poreklo i odrediãte robe. koji su veoma sloæeni. koji je. The Road to Ramadan. imaju prvenstveno unutraãçe ekonomske ciÿeve (poboÿãaçe platnog bilansa. neophodno je dugotrajno obuåavaçe u rukovaçu. naime. Almqvist & Wiksell. Ova se ograniåeça postiæu sistemom kontingenata ili dozvola. moæe doñi do çenog svrgavaça i preorijentacije spoÿne politike. M. godine oruæje u vrednosti od 250 miliona dolara. SIPRI Yearbook. To je za izvoznike naroåito pogodno oruœe. zavisno od propisa dræave u pitaçu. U registru trgovine se ne vide tipovi aviona za koje se veruje da çima rukuju iskÿuåivo sovjetski struåçaci u Egiptu”.000. potrebno je daÿe snabdevaçe municijom i rezervnim delovima a kod nekih tipova danaãçeg naoruæaça. Sistem dozvola joãje elastiåniji i dræavnim organima pruæa veñe moguñnosti da se ravnaju prema trenutnim interesima. Godinu dana kasnije egipatski predsednik Sadat zahtevao je da se sovjetski vojni struåçaci. prateñoj industriji i ÿudima zaposlenim u çima. åiji se porizvodni postupak åuva kao tajna. Veñinu mesta na kojima se nalaze rakete nadzire sovjetsko osobÿe. itd. uvezavãi 1970. Zbog moguñnosti koje pruæa vladama da sprovode ekonomske i neekonomske ciÿeve. Collins. za svaki izvoz ili uvoz prethodno je potrebno pribaviti dozvolu nadleænog organa. Izvoz omoguñuje veñe serije tako da oruæje postaje jeftinije i za sopstvenu armiju. Neekonomske prednosti su isto tako prisutne. u vrednosti od 420 miliona dolara. dok se putem posebnih kontingenata kojima se ograniåava obim razmene u odnosu na odreœenu dræavu omoguñava izdiferencirano spoÿnopolitiåko delovaçe.

vlada ovim postupcima moæe da postigne iste rezultate kao i one koji su veñopisani. jer je glavni naruåilac sama dræava. takoœe. oruæje se moæe kupiti tek poãto se pribave dozvole iz resora spoÿnih poslova i odbrane. na kraju. nego ñe se starati da çegovom nabavkom ne dospe u zavisnost od snabdevaåa. U drugim zemÿama. Ako ima u vidu neekonomske ciÿeve. Stoga nije åudo ãto danas sve vlade zadræavaju punu kontrolu nad izvozom oruæja i tako ekonomske interese potåiçavaju politiåkim. Pored toga. I u onim zemÿama gde ne postoji dræavni monopol spoÿne trgovine. odnosno çene oruæane snage. veñsu stavÿena pod kontrolu dræava koje utiåu na naåin. ili biti upotrebÿeno u unutraãçim obraåunima. ne samo ãto ñe nabavÿati oruæje koje je boÿe i jeftinije. dræava izvozi viãkove poÿoprivrednih proizvoda. Spoÿnotrgovinski monopol dræave (dræavna trgovina) postoji onda kada dræava nije samo regulator spoÿne trgovine. pa åak i onima koje se oznaåavaju kao liberalno kapitalistiåke. veññe ti interesi dolaziti do izraæaja prilikom sklapaça samih poslova. Dakle. Time se odnos zavisnosti sve viãe produbÿuje a za vodeñe sile postaje ekonomski unosan. Kvalitativna spoÿnotrgovinska ograniåeça ili reæim plañaça mogu da olakãaju ili oteæaju uvoz ili izvoz time ãto ñe se uticati na naåin plañaça. da miri ekonomske i tehniåke obzire s politiåkim. Ovaj se uticaj pre svega ogleda u odreœivaçu zvaniånog kursa nacionalne valute. U SAD. g. Uvoznik mora. na primer. I. dræavno preduzeñe ñe jednostavno odbiti da uœe u posao ili odustati od veñugovorenog posla ponaãajuñi se na izgled kao privrednik kome takvo dræaçe nalaæe ekonomska raåunica. izvoznik mora biti siguran da izvesno oruæje neñe preprodajom zavrãiti u neæeÿenim rukama. Nije nuæno naroåito naglaãavati da i uvoznici strogo kontroliãu uvoz oruæja. koji moæe pogodovati uvozu (ako je valuta preceçena) ili izvozu (ako je valuta potceçena). dræave koja su se svrstale u vojno-politiåke blokove nemaju izbora: one moraju da uvoze od svojih saveznika. mogu se zahtevati dozvole za devizno plañaçe za svaki spoÿnotrgovinski posao. Meœutim. uslove i moguñnosti plañaça. v. Kada se æeli izvrãiti pritisak na drugu dræavu. sliåno dozvolama za uvoz ili izvoz. One dræave u regionu koje neñe ili ne mogu da kupe oruæje. pa prema tome i na uvoz i izvoz. ovakvu prodaju mogu tumaåiti kao favorizovaçe potencijalnog protivnika i udaÿiti se od zemÿe-izvoznika. najåeãñe onih najmoñnijih. nego i çen nosilac. postoji delimiåan monopol ove vrste. To se postiæe na jednostavniji naåin. Wih ne treba posredno podsticati ili spreåavati u duhu interesa dræave. ili ne pokvari svoje odnose s treñim dræavama. Dræavna preduzeña koja se bave izvozom i uvozom su onda dræavni organi kao i svi drugi. izvezeno oruæje moæe doprineti çegovom rasplamsavaçu. åiju je proizvo285 . Potpuni spoÿno-trgovinski monopol dræave karakteristiåan je za zemÿe eta-tistiåkog socijalizma.dræava-uvoznik postoji æariãte lokalnog sukoba. koji proceçuju da li se izvozom obezbeœuje spoÿnopolitiåki interes i ne ugroæava sopstvena bezbednost. pogotovu ako je ono prañeno velikim brojem osobÿa za obuku i odræavaçe. To je moguñe zato ãto se plañaça viãe ne vrãe slobodnim transferom zlata ili deviza izraæenih u odnosu na zlato.

a Druãtvo naroda nije bilo univerzalno. najvaænije sirovine za ratni napor. telegrafskih. Embargo se nije odnosio na naftu. godine napad na Etiopiju. dovode do ekonomske blokade. Umesto da se oteæava. oktobra 1935. kao npr. Kad je zabraçen izvoz samo u taåno naznaåenu zemÿu. One su iskuãane u odnosu na Italiju. koje “mogu da sadræe potpun ili delimiåan prekid ekonomskih odnosa i æe-lezniåkih. a neki znaåajni italijanski snabdevaåi. reå je o embargu. najoãtrijeg postupka iz ove skupine. Da bi se izazvale teãke posledice po stranu dræavu. sem ako je reå o znaåajnoj zavisnosti stranog partnera od uvoza ili izvoza odreœenog artikla. u åijem Paktu (ål. d. za çenog trajaça nema nikakvog uvoza niti izvoza odreœenoga artikla. koja se putevima preko kenijske teritorije snabdeva nekim æivotno vaænim sirovinama. pa åak i de facto onemoguñava. Moguñnost da se deluje na pojedine zemÿe ograniåena je. Ekonomska blokada moæe da predstavÿa sankciju koju pro-glaãava meœunarodna organizacija protiv dræave koja krãi vaæne odredbe meœunarodnog prava. nisu dosledno sprovodili blokadu. Velika Britanija i Francuska. Poveÿe Ujediçenih na-cija Savet bezbednosti moæe naloæiti ålanicama ove organizacije da protiv dræave koja ugroæava mir preduzme mere. 41. uravno-teæavaçe platnog bilansa) ili drugim unutraãçim potrebama (zaãtita zdravÿa i morala). kojoj su naroåito izloæene zemÿe bez izlaska na more. Uspe-ãna primena ovakvih mera znaåila bi potpunu izolaciju kaæçene dræave. Zabrana uvoza iz odreœene zemÿe naziva se bojkotom (mada ovaj izraz moæe da ima i ãire znaåeçe kidaça svih privrednih veza). uvoz ili izvoz se moæe odlukom dræavnih organa izriåito zabraniti. koji ima prevashodno politiåki ciÿ da potencijalnog protivnika liãi proizvoda koji su mu potrebni. Meœutim. Pakistan je tako u nekoliko mahova kaæçavao Avganistan zbog teritorijalnog spora oko Paãtunistana. slaba æetva. bili su van organizacije... da omete çegov razvoj. SAD i Nemaåka. Ovo su kazne koje treba da zaãtite opãte interese i çihove posledice treba da budu jaåe od onih koje sprovodi jedna dræava ili grupa dræava (kao u malopreœaãçim primerima) zato ãto iza çih mogu stajati univerzalne organizacije. Na sliåan naåin postupa i Kenija u odnosu na Ugandu. Zabrana uvoza i zabrana izvoza. oslabi çegovu vladu i vojnu moñitd. radiografskih i drugih veza. poãtanskih. vazduãnih. Ona se upotpuçava i zabranom tranzita. ograniåava.”. u prvom redu naftom.dçu subvencionisala. raåunajuñi da ñe ita286 . 14) su one zauzimale joãistaknutije mesto no u Poveÿi UN. proglaãene zajedno. Zabrane uvoza i izvoza. dok u skoro svim zemÿama vlada neposredno nabavÿa osnovne siro-vine za strateãke rezerve. Uz to ni “stubovi” Druãtva na-roda. koja se ogreãila o Pakt izvrãivãi 3. Ovakva je zabrana obiåno uslovÿena ekonomskim (kriza. Ako je zabrana opãta. Italija nije bila odvrañena od agresije i sankcije su posle nepune godine dana bile podignute. Prema ål. zabraçuje se u prvom redu uvoz onih artikala koje ova posledça mora da proda da bi ekonomski opstala. Od ovakvih ekonomskih sankcija mnogo su oåekivali tvorci Druãtva naroda. gvoæœe i åelik. pomorskih. blokada Italije bila je delimiåna.

1971. 277 (1970). da bi bila potpuna. do 1968.99 Meœutim. te je. koje je. “Inter-national Studies Quarterly”. nisu dale æeÿene rezultate. meœutim. M. lakãe najaviti nego sprovesti. Institut za meœunarodnu politiku i privredu. Po pravilu su predmeti ovih mera u roku od dve godine ponovo uspostavÿali preœaãçi stepen spoÿnotrgovinske razmene. priznati da se ovde joãuvek kreñemo u oblasti koja nije dovoÿno empirijski istraæena: naime. 153. imali bismo pred sobom mnogo teæu sliku. kao ãto smo videli. i daÿe. primeçena u obliku kazne. samo za dva moæe reñi da je ovaj postupak doneo rezultate. pa prema tome i delotvorna. Svi dosadaãçi primeri primene ovoga sredstva bili su nepotpuni: ili su ga primeçivale pojedine (iako vrlo moñne) dræave. izgleda da se moæe zakÿuåiti da ekonomska blokada ostaje najmoñnije spoÿnopolitiåko sredstvo vezano za privredu. 221 (1966). Ærtve su bile maçe zemÿe. str. 1968. ili ima da posluæi posebnim spoÿnopolitiåkim ciÿevima jedne ili viãe dræava. ispostavila kao maçe efikasna. od kojih jedno nastoji da pokaæe kako se od 18 sluåajeva ekonomske blokade. godine. Characteristics of Economic Sanctions. ålanice meœunarodnih organizacija nisu ga dosledno spro-vodile. Beograd. bez obzira je li u sluæbi opãtih interesa koje tumaåe meœunarodne organizacije. a najteæe je s pouzdanoãñu utvrditi da je promena ponaãaça izazvana tom pretçom. 287 . ili su to åinile grupe dræava. Boæiñ. kao ãto ne vaÿa preceniti dejstvo ekonomske blokade. mnogo je teæe znati kada je zapreñeno blokadom. i daÿe. da je blokada stvarno potpuna i da je uperena protiv zemÿe koja nema takav potencijal da moæe da opstane bez ikakvih privrednih veza s inostranstvom. Ekonomske sankcije u kolektivnoj bezbednosti Druãtva naroda i Ujediçenih nacija. i daÿe. To bi onda znaåilo da blokada nije efikasna i u kom sluåaju. 388 (1976). Wu potkrepÿuju i neka novija istraæivaça. koje su Ujediçene nacije proglasile u odnosu na Juænu Rodeziju i Juænu Afriku. skepsa prema ekonomskoj blokadi kao efikasnom postupku nastaje iz istih razloga kao i sumça u korisne uåinke kazne kao sredstva spoÿne politike. “Journal of Pace Research” (Oslo). pak.lijanskog diktatora Musolinija joãuvek moñi da pridobiju za savez protiv Hitlerove Nemaåke. koje su. 130. bile upuñene na trgovinu s Italijom. primeçenih od 1928. 232. Vidi i rezolucije GS UN 216 (1965). I jedna i druga zemÿa istrajale su u politici rasne diskriminacije. poput Jugoslavije. I pored svega toga. blokada mora da bude primeçena 98 N. Moramo. 253 (1968).98 Na osnovu ovoga bi se lako moglo zakÿuåiti da potpuna ili delimiåna blokada nije pogodno sredstvo za primoravaçe dræava da poãtuju pravne obaveze. Otuda pretça ekonomskom blokadom i daÿe ima jako dejstvo. Dræave koje se ne obaziru na takve pretçe dovoÿno su motivisane i reãene da se prenesu s posledicama blokade. pogodnije za pretçu nego za kaznu. Wallensteen. ãto je joãjedan razlog zaãto se blokada. Lindsay. J. a ne nekom drugom okolnoãñu. 248. meœutim. I ekonomske sankcije. Pod pretpostavkom. nije ga uputno ni potceniti. Poãtujuñi sankcije pretrpele su privredne gubitke. prema tome. 1968. dok je srazmerno lako ustanoviti da je primeçena blokada. Trade Sanctions as Policy Instruments. str. 99 P. Teorijski. Otuda je pred dræavom-predmetom blokade uvek bio i izlaz koji se s naporima mogao nañi. 217 (1965). str. (1966). Jer. i opisati ponaãaçe blokirane zemÿe.

Instrumenti za ovakvo prodiraçe poznati su iz uobiåajene prakse dræava i privrednih preduzeña. 288 . nav. Sve dok su premije takve da robu svode u okvire konkurentnosti na odgovarajuñem træiãtu. Dakle. granice izmeœu ovoga postupka i dampinga se briãu. Time se podstiåe izvoz jer cena takve robe postaje niæa. socijalni damping). kada svaka konkurencija bude uniãtena. kao npr. Pod uslovom da je roba istoga kvaliteta. mogu vezati i za drukåija oåekivaça.100 Izvozne premije su nagrade koje dræava daje izvoznicima nekih vrsta roba. pak. jer na taj naåin mogu da zauzmu monopolistiåki poloæaj. International Legal Materials. teãko je precizno utvrditi kada je reå o dampingu. Ekonomska pomoñ. taånije reåeno. ekonomski uravnoteæene. prirodno. nego ñe i domaña industrija da trpi u neravnopravnoj borbi s jeftinom stranom robom. moæe se govoriti o ekonomskoj pomoñi u najãirem smislu reåi. ovakvi se uåinci mogu postiñi dampingom i izvoznim premijama. dræava izvoznicima nadoknaœuje razliku izmeœu dampinãke i stvarne cene. gubitke i pritisak. str.od svih stvarnih i potencijalnih trgovinskih partnera. Kada. Oni se. sve çih je teãko privoleti da plañaju visoku cenu da bi zadovoÿile interese one dræave koja takvu meru æeli da sprovede. da u ciÿu izazovu teãkoñe. Pored toga ãto poåiva na takvim proraåunima. Kada te pogodnosti nisu simetriåne. potroãaåi ostaju na milost i nemilost jedinom snabdevaåu. dakle. 242. strani potroãaåi ñe. reå je. 1980. i daÿe. 492. biti skloni da je pre kupuju i na taj naåin ñe konkurenti biti istisnuti s træiãta. za æeÿu da se u pogoœenoj zemÿi izazovu poremeñaji. zbog çih roba postaje nesrazmerno jeftina. 224. Suprotno postupcima koji ograniåavaju razmenu sa stranom dræavom. kao na primer posebno visokim antidampinãkim carinama. Damping je omiÿeno sredstvo velikih preduzeña. koja prvenstveno ima u vidu eko-nomske interese. U prvom redu. i daÿe. nav. Damping je prodaja robe na inostranom træiãtu po ceni niæoj od one na domañem. Sem hipotetiåkih izuzetaka. spoÿnopolitiåki ciÿevi se mogu postizati i pojaåanim prisustvom na træiãtu zemÿe na koju se æeli uticati. o viãe dræava. åak niæoj od cene koãtaça.101 e. Prodiraçe na strano træiãte. 100 Mrkuãiñ. ipak. delo. ne samo ãto ñe izvoznici iz jedne zemÿe zameniti sve druge strane partnere. ili da se ona dovede u zavisnost. ili åak i zabranom uvoza dampinãke robe. str. kao i kod drugih postupaka. 101 Æuvela. ovo najskupÿe privredno sredstvo. Kako je pak. Kao obeñaçe ili nagradu subjekti meœunarodnih odnosa mogu stavÿati drugima u izgled izvesne ekonomske pogodnosti. Pravilnik Saveta EEZ od 12 decembra 1979. Naime. str. Dræava-izvoznica takoœe moæe da potpomogne damping i time ãto ñe neprirodno potceniti domañu va-lutu. damping je najåeãñe omoguñen eksploatacijom jeftine radne snage u dræavi proizvoœaåu (tzv. ovaj postupak nema velike spoÿnopolitiåke ambicije (za razliku od ekonomskih). Pogoœena zemÿa moæe se braniti od dampinga na razliåite naåine. delo. œ. koji tada podiæe cene i brzo viãestruko nadoknaœuje gubitke koje je imao prodajuñi ispod cene. koja su åesto i transnacionalna.

Ovi se ciÿevi mogu svrstati u drugu grupu. gledan na kratak rok. recimo. izgleda kao pomoñmoæe da se pokaæe kao veoma unosan ekonomski potez. kao kod poklona. dakle. teæçu razvijenih zemaÿa da pomoñpruæaju bilateralno tj. tj. Ne samo ãto etiåki i humani razlozi nalaæu da se ublaæe nejednakosti u raspodeli svetskog bogatstva i da se isprave nepravde nanesene eksploatacijom nekih delova sveta. dok se druga strana (davalac) liãava koristi ili nekog postojeñeg dobra. pa i ekonomskom. da dajuñi pomoñhoñe da za uzvrat dobiju neposredne politiåke koristi. Da bi ova pomoñstvarno sluæila takvoj svrsi. svih razvijenih zemaÿa da spreåe daÿe relativno zaostajaçe zemaÿa u razvoju. meœunarodni zajmovi i kredi-ti najåeãñe åisto finansijske operacije. mada se u svakom konkretnom sluåaju moæe raspravÿati o tome jesu li interesi obe strane u podjednakoj meri zadovoÿeni. pru-æajuñi pomoñ. posebne ciÿeve. kod ekonomske pomoñi jedna strana (primalac) dobija ekonomsku korist. Treba imati na umu da se pri ovoj oceni moæe lako i pogreãiti. Ovi opãti ciÿevi uslovili su æeÿu Ujediçenih nacija i drugih meœunarodnih organizacija da privole razvijene zemÿe da odvajaju jedan deo svog nacionalnog dohotka kao pomoñzemÿama u razvoju. tako da se ne retko meœu odluåiocima vodi rasprava oko toga vodi li pomoñpstizaçu datog ciÿa ili ne. Posmatrajuñi tekuñu praksu. Pomoñu kredita lakãe se plasira roba u inostranstvu. 289 . Uglavnom. Wih vaÿa ispitivati u svakom posebnom sluåaju i oni umnogome zavise od subjektivne procene davaoca ili od opaæaça primaoca. pomoñje nedvosmislena onda kada se za çu ne dobija nikakva naknada. kao npr. meœunarodna banka itd. Tako su. nagrada ili moguñnost za pretçu i kaznu. meœutim. pruæaçe pomoñi je sredstvo predohrane. dakle preko fondova koje obrazuju meœunarodne organizacije. bankarski konzorcijum. veñse time spreåavaju teãka socijalna i politiåka staça. Naravno. u neposrednom odnosu s dræavama primaocima. Uvek. kada daje zajam uz niæu kamatu od one koju bi inaåe mogao da ostvari. Prelaz se. podnose ekonomske ærtve. uæe. Nas ovde zanimaju neekonomski ciÿevi radi kojih se. nacionalnom preduzeñu. nastoji se da onda ide meœunarodnim kanalima. nacionalna banka. grupi preduzeña) potreban je kapital. javÿa veñonda kada davalac u konkretnom odnosu ne zadovoÿava srazmerno svoje interese. kada se poklonima doprinosi stranoj zemÿi kako bi ostala i ubuduñe træiãte za robu iz zemÿe davaoca. Zajmoprimcu (dræavi. koja mogu ugroziti svetski mir. Statistiåki podaci pokazuju meœutim. da doprinesu tome da se jaz izmeœu te dve grupe zemaÿa smaçuje umesto ãto se sve viãe ãiri. a zajmodavac (dræava. oni se mogu svrstati u dve grupe.Prelaz izmeœu mera vezanih za uobiåajene meœunarodne eko-nomske odnose i pruæaça ekonomske pomoñi nije nagao kao ãto bi se moglo pretpostaviti. Ova teæça razvijenih zemaÿa navodi i na sumçu da one imaju u vidu drukåije. U interesu je. kao npr. U prvoj grupi su opãti ciÿevi. jer postupak koji. vezani za celu meœunarodnu zajednicu. postoji obostrani interes. kojima je u biti obostrani interes.) raspolaæe sredstvima koja æeli da ustupi uz odgovarajuñu kamatu. S druge strane.

Ministar inostranih poslova SAD. The Cold War as history. jer je pruæena u vidu oruæja i ratnog materijala. Najrazvijenije dræave su. Halle. 102 L. koje se konaåno svodi na to da ekonomsko blagostaçe onemoguñava druãtveni progres. i daÿe. Harper & Row. s kojim su SAD imale da se sloæe. Uplaãena da velike ekonomske teãkoñe i socijalna previraça u zapadnoevropskim zemÿama odmah posle Drugog svetskog rata ne dovedu na vlast komunistiåke partije (naroåito u Francuskoj i Italiji). meœu koje treba ubrojati i staÿinistiåku spoÿnu politiku SSSR i çemu potåiçenih komunistiåkih partija?103 Ako veñpostoji bliskost spoÿnopolitiåke orijentacije i odnos savezniãtva. nagradom. Najveñi deo ovakve pomoñi ne predstavÿa u stvari nikakvu ekonomsku dobit za primaoca. 1962.104 Dok se na prethodne naåine osiguravaju opãte povoÿne okolnosti za zemÿu davaoca. Ovakvo shvataçe.102 Preovlaœujuñe miãÿeçe u SAD jeste da je Marãalov plan zato u potpunosti uspeo: otada se pomoñinostranstvu u SAD najåeãñe obrazlaæe tvrdçom da je to najboÿe antikomunistiåko oruœe jer. Francuske. str. odnosno od çih odvratiti. daleko najveñi deo pomoñi uputile zemÿama na koje su raåunale kao na vojne saveznike. general Xorx Marãal (George Marshall). 304. Political Theory of Foreign Aid. Meœu nekim ameriåkim nauånicima sumça se u to da pomoñi obiÿe vode samo u jednom pravcu i otvara pitaçe je li jaåaçe desnice u zapadnoj Evropi samo posledica Marãalovog plana ili i drugih okolnosti. vlada SAD je odluåila da masovnom ekonomskom pomoñi doprinese odræavaçu poredaka koji su joj obezbeœivali savezniãtvo u veñnastalom sukobu sa SSSR.Kao sredstvo predohrane pomoñtreba da posluæi stabilizaciji u stranoj zemÿi. A. naroåito u toku hladnog rata. 123. pretçom ili kaznom odnosi na pojedine stavove i odluke a koje se odluåioci i stanovniãtvo u inostranstvu æele navesti. komunisti mogu doñi na vlast samo u staçima bede i oskudice. u zapadnoevropskim zemÿama su postignuti restauracija i konsolidovaçe snaga koje su spreåile znaåajne socijalne preobraæaje i vodile spoÿnu politiku oslaçaça na SAD. SSSR je bio zainteresovan za pomoñ. i daÿe. pothraçuju i neki leviåari. dotle se rukovaçe pomoñi kao obeñaçem. Na primer. 5. godine obeñao je tu pomoñ“svim evropskim vladama koje su voÿne da uåestvuju u poslu obnove”. Trebalo je da te zemÿe zajedniåki izrade plan utroãka sredstava. 1967. juna 1947. 103 290 . to boÿe”). da podræi postojeñu vladu ili da ojaåa saveznika. “The American political Science Review”. ali je odbijao ameriåki nadzor. vlade SR Nemaåke. Morgenthau. str. U toku tri i po godine SAD su na osnovu ovog plana dale ukupnu pomoñkoja premaãuje 12 milijardi dolara. New York. Wegovim primerom poãle su i zemÿe “narodne demokratije” tako da je ameriåkoj vladi uspelo da jasno izdvoji evropske dræave koje ñe kasnije uñi u zapadnu vojnopolitiåku grupaciju. ekonomski snaænija dræava pomagañe svoje privredno slabije saveznike da bi ojaåala savez i sebe rasteretila u sluåaju sukoba. Za kritiku nekih ameriåkih mitova o ekonomskoj pomoñi vidi H. koji ãanse komunistiåkih partija vide samo u nenormalnim situacijama (“ãto gore. ali je znaåajna za one zemÿe koje bi i onako radi zaãtite sopstvene bezbednosti imale visoke izdatke na odbranu. Takva je obeleæja imao tzv. Zaista. Marãalov plan.

str. 1953. Boston. koja je takva da zemÿe u razvoju usled neravnopravnosti svake godine izgube viãe od onoga ãto dobiju na ime pomoñi. to ãto se nade dræava koje su pruæale pomoñoåekujuñi politiåke koristi nisu ispuçavale.000 stanovnika) i strahovito siromaãnog Bangladeãa 107 (74) prema (79) miliona dolara. Wen “ciÿ je da se neposredno pogodi voÿa protivnika. 83.107Druga je u tome ãto se taj uåinak moæe samo donekle predstaviti. Kao i kod svake pretçe. s obzirom na to da su dosadaãça iskustva povezana samo s ta dva pomenuta ratna dejstva i s probama vrãenim pod posebnim okolnostima.000 tona klasiånog eksploziva trinitrotoluola (TNT). tako da su zemÿe u razvoju joãod prvog zasedaça Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD) 1964. Danas postoje razorne naprave od 100 megatona koje su. Turska 171 (22) i Indonezija 159 (18).000 stanovnika). Treba imati u vidu da je uzet primer iz razdobÿa koje se ne ubraja u hladni rat iste godine i SSSR je od SAD dobio kredit u iznosu od 102 miliona dolara. meœutim. pomoñkoja se daje u opãtem interesu joãuvek daleko zaostaje za onom koja ima neposrednije spoÿnopolitiåke svrhe za davaoca. Tako je Jordan (2. zaprete Italiji obustavom pomoñi ako predstavnici Komunistiåke partije Italije uœu u vladu. Postupci prvenstveno vezani za prinudu a. Juæni Vijetnam 539 (523). 107 Te su bombe imale snagu od 20 kilotona. ciÿ treba da se postigne bez izvrãeça.105 I pored svih nastojaça meœunarodnih organizacija. Juæna Koreja 221 (41). razvijala i prikazivala s namerom da samim svojim postojaçem izazove potrebne uåinke. 291 . 1. 105 “Politika”. Perkins. pronalazak nuklearnog oruæja uåinio je da zastraãivaçe doœe u srediãte paæçe i da dominira odnosima izmeœu velikih sila. nav. Upotrebiti nuklearno oruæje znaåi pokrenuti lanac dogaœaja za koji se ne zna dokle vodi i 104 Najveñi primaoci pomoñi SAD u 1972. koje se ne moæe meriti ni sa åim ãto je åovek do sada doæiveo. godini bili su (prva cifra predstavÿa iznos ukupne pomoñi a cifra u zagradi iznos pomoñi bez obaveze vrañaça. C. Houghton Mifflin. str. Izrael 249 (61). sve u milionima dolara). ali ne i u potpunosti predvideti. Ni ekonomski rezultati pomoñi nisu bili zadovoÿavajuñi. Vlade zemaÿa primalaca odbijale su da za uzvrat slede politiåke ciÿeve zemaÿa davalaca: one koje su na to pristajale bivale su svrgnute umesto da putem pomoñi budu ojaåane. Ravnopravni uslovi trgovaça pomogli bi na ekonomski prirodniji naåin razvitak takvih zemaÿa nego ãto to moæe inostrana pomoñ. 983. Opãirnije: “Der Spiegel”. a da se pri tom ne upuãta u probu upotrebe sile”. 1974. 540. delo. New York. Meœutim. 106 Bofr. pogotovu onda kada su prilikom çenog davaça ekonomski razlozi sporedni ili i ne postoje. D.Velike Britanije i SAD odluåile su da jula 1976. dakle. pa åak ni s prvim atomskim bombama. baåenim krajem Drugog svetskog rata na japanske gradove Hiroãimu i Nagasaki. i daÿe. International Relations. 18. Dve okolnosti vezane za tu vrstu oruæja doprinose tome. str.106 Oruæana sila je oduvek imala funkciju zastraãivaça te se jaåala. na primer primio veñu pomoñod mnogoÿudnog (74. Zastraãivaçe je pretça upotrebom instrumenata za razaraçe oruæanom silom. 1976/3. Ohrabrujuñe je. Zastraãivaçe. Palmer H. Prva je çegovo ogromno razorno dejs-tvo. jul 1976. 000. V. godine po-åele da se zalaæu da se umesto pomoñi isprave i stabilizuju uslovi meœunarodne trgovine. U doba hladnog rata slika je bila mnogo upadÿivija vidi N. koja je ravna snazi od 20. 500 puta snaænije. ãto daje strategiji zastraãivaça svojevrsna obeleæja. The World Almanac.

85. potencijalni protivnik “viãe zastraãi”. Takve zemÿe su se ili odrekle nuklearnog oruæja. U sliånom su poloæaju Ãvedska i Velika Britanija. nego tako ãto ga vrlo brzo pretvaraju u staro gvoæœe. sposobnost da preæivi. nav. i daÿe. a veruje se da mu teæe Kina i Indija. On iznad çih dræi “nuklearni kiãobran” preteñi upotrebom nuklearnog oruæja velikoj sili koja bi na çih izvrãila napad.koji. druge dræave koriste zastra-ãivaçe na razliåite naåine. Ogroman intelektualni i ekonomski napor koji se ulaæe u usavrãavaçe oruæja dovodi dotle da ono vrlo brzo zastareva. ona se saopãtavaju protivniku kako bi delovala na çega. da zadræi dovoÿno snage da nanese uniãtavajuñi protivudar. 292 . str. a za ostali svet je naroåito znaåajna zbog opasnosti koje sobom nosi. Iz tog se izvlaåi zakÿuåak da upotreba sredstva nad kojim se nema nadzor nije racionalna. . suãtina zastraãivaça ostaje ista: nova dostignuña se ne kriju. Ne moæemo se zadræavati na pojedinostima odnosa zastra-ãivaça izmeœu velikih sila i na evoluciji çihove nuklearne strategije. U senci ovog osnovnog odnosa. delo. Nuklearno oruæje i potrebna sredstva za çegovo dopremÿivaçe od udaÿenih mesta poseduje mali broj dræava. Tipiåan predstavnik ove grupe je Francuska. da se. Ona podleæe svim zakonitostima uzajamne pretçe. ali da pretça çime postiæe uåinak jer moæe da izazove ono ãto je za zastraãivaçe bitno strah. Dræave tipiåne za ovu grupu nikada nisu sasvim sigurne da li ñe veliki saveznik pos108 Bofr. nav. Ovakav odnos supersila stvorio je meœu çima ravnoteæu koja se naziva “ravnoteæom straha”. delo. ili im je çegovo posedovaçe onemoguñeno. koji napadnutom treba da omoguñe tzv. ako se tako sme reñi.108 Dovoÿno je da napomenemo da se ona sastoji u neprekidnom manevrisaçu da se postigne povoÿniji poloæaj radi veñe slobode akcije. bivãim silama osovine. Neki savremeni struåçaci smatraju da je nuklearna pretça ovih zemaÿa veoma verodostojna jer je jasna (osnovne vrednosti su sasvim omeœene) i jer cena çenog izvrãeça ne premaãa vrednost ugroæenog dobra. ali moæe biti dovoÿan da visoko podigne cenu napada na çega. koja se u izvesnoj meri udaÿila od Severnoatlantskog pakta i poseduje sopstvenu “udarnu silu” (force de frappe). razumÿivo. moæe da ugrozi i samoga onog ko ga je pokrenuo. tako da se suparnici uzajamno iznuravaju liãavajuñi jedan drugog oruæja. str. tj. ne moæe porediti sa ruskim ili ameriåkim. ali se çima pridruæuje ãiri krug dræava koje raspolaæu nuklearnim eksplozivom ili sposobnoãñu da ga proizvedu. ne time ãto ga uniãtavaju u bici. dok bi napadaå od svoje pobede imao ograniåenu korist. U tome igraju pojaåanu ulogu elementi odbrane i zaãtite. kao npr. kao ãto su usavrãeni antiraketni i protivavionski sistemi i neobiåno jako utvrœeni i pokretÿivi ureœaji za lansiraçe raketa s nuklearnim bojevim glavama (betonski silosi i podmornice). doduãe. koji se. U prvoj su dræave koje raåunaju na sopstveni nuklearni potencijal. Bilo kako bilo.109 U drugoj grupi su zemÿe koje se oslaçaju na zaãtitu moñnog saveznika. One koje se uzdaju u nuklearno zastraãivaçe mogu se podeliti na dve grupe. 109 Bofr.

i nuklearne sile teæe da na raspolagaçu imaju åitavu gamu takvih instrumenata. izazvali ispuçeçe pretçe. 293 . od najmaçe razornih do onih s katastrofalnim posledicama. delimiåno i zato da bi mogle da pojaåaju uverÿivost svake svoje pretçe. b. mogu se razlikovati terorizam. iako nemaju nameru da se na çih oslaçaju radi sprovoœeça svoje redovne spoÿne politike. za çih je neizvesno kakvo bi reagovaçe izazvala blaæa ili posredna sredstva. mnoge dræave upuñene na to da radi odbrane svoje sopstvene bezbednosti jaåaju oruæane snage. postupak koji prati meœunarodne odnose od pamtiveka. postoji sklonost da se preti “blaæim” instrumentima za razaraçe. te stoga raste i znaåaj postupaka koji su se inaåe smatrali karakte-ristiånim za unutraãçu politiåku borbu i graœanske ratove. ovakve snage imaju dvostruku funkciju: one treba da odvrate napadaåa od upotrebe sile (odvrañaçe) i da onemoguñe çegov uspeh ako do primene sile ipak doœe (odbrana). Pored toga. ima u nuklearnoj eri poseban znaåaj i posebna obeleæja. privredna dobra ili vojni objekti. Zastraãivaçe se ne zasniva samo na pretçi nuklearnim oruæjem. Ovakav zaklon se u posledçe vreme najradije traæi u tome da se meœunarodni sukobi predstave kao unutraãçi. kod kojih je uåinak instrumenata za prinudu i razaraçe maçe fiziåki a viãe psiholoãki i simbiliåki. Pored onih koja smo veñispitali. odnosno da li je çegova pretça dovoÿno uverÿiva za drugu stranu. Ovo se postiæe koriãñeçem nenasilnih sredstava i preruãavaçem nasiÿa u oblike koji su naizgled maçe intenzivni ili åiji je inspirator prikriven. a to je otvorena primena oruæane sile protiv interesa protivnika. Kao ãto je veñnapomenuto. Nameçene odbrani. Odluåioci u takvim dræavama paæÿivo motre politiåka zbivaça u vodeñim si-lama. u strahu da meœu tamoãçim odluåiocima ne ovlada uvereçe kako gubitak jednog takvog saveznika nije dovoÿan razlog da se zapoåne besomuåni lanac nuklearnog rata. Prema tome jesu li napadnuti ÿudi. u svetu u kome se uvek ne poãtuje zabrana upotrebe sile i pretçe silom. åak i ako su sigurni da bi otvorena agresija. Meœu takve postupke. i ove snage u osnovi treba da deluju zastraãujuñe. Strogo govoreñi. te se ne moæe smatrati odgovornim.tupiti prema svom obeñaçu i izvrãiti pretçu. raåunajuñi da su ona uverÿivija zato ãto je çihovo dejstvo poznato i zato ãto cena çihove upotrebe izgleda niæa. a pogotovu nuklearni napad. U strahu da takvi pritisci ne bi prekoraåili tzv. koji bi uticao na silu zaãtitnicu da ispuni svoju pretçu. u nadi da ñe spreåiti svrãeni åin i izazvati dovoÿno æestok sukob. U svim onim oblastima gde je nuklearna pretça slabija (a to je grubo reåeno) sve ono ãto je van neposrednog ugroæavaça izmeœu vodeñih nuklearnih sila. Zastraãivaçe. Razumÿivo je onda ãto su. spadaju pojedinaåni akti nasiÿa srazmerno malog obima. napomenimo da se nastoje izbeñi oni akti na koje se pretça odnosi. sabotaæa i diverzija. Pojedinaåni akti nasiÿa. jer potencijalnom agresoru treba da pokaæu da ñe ga upotreba sile skupo stajati. prag nuklearne osetÿivosti. åiji je unutraãçopolitiåki znaåaj dugo bio upadÿiviji od meœunarodnopolitiåkog. ovakve zemÿe jaåaju konvencionalne snage da bi mogle da se odupru takvim napadima.

Razlog za to je u uvereçu da izvesna uticajna liånost ima odluåujuñi uticaj na spoÿnopolitiåko odluåivaçe. kao npr. Tako se pravi inspiratori dugo mogu sakrivati iza dvoumÿeça posmatraåa. 294 . Dimitrijeviñ. koji je svoju spoÿnu politiku zasnivao na savezu s Francuskom i bezuslovnoj odbrani versajskog sistema.110Sliåne postupke moæe preko dræave primeçivati i vladajuña klasa. jer se protivio popuãtaçu pred Hitle-rovim zahtevima. Beograd. Novija politiåka ubistva ove vrste su stoga ostala maçe ili viãe nerasvetÿena. i daÿim delovaçem ustaãkog pokreta. One su smatrale da bi se time. Kako su pripreme obavÿene u Maœarskoj i Italiji. neposredna ærtva napada politiåki maçe znaåajna ili sasvim beznaåajna. Kao ãto je veñnapomenuto. kome su pomagali pripadnici ustaãke emigracije. 1982. reå je o politiåkom ubistvu. Terorizam u ãirem smislu je napad na æivot i telo pojedinaca ili maçe grupe ÿudi s ciÿem da se postignu politiåke promene. tako da se çenim uklaçaçem æeli obustaviti odreœen spoÿnopolitiåki kurs ili na çega uticati posredno time ãto bi se izazvala unutraãça kriza u stranoj zemÿi. Iako su u izvesnim istorijskim periodima ovakva ubistva bila åesta i malo sakrivena. ubijen je u Marseju jugoslovenski kraÿ Aleksandar Karaœorœeviñod ruke jednog ålana VMRO. koje su veñsklone ili se mogu prikloniti da izvrãe atentat. Godine 1934. Woj je ovaj uticajni politiåar bez åijeg se uåeãña ili saglasnosti nije mogla zamisliti nijedna francuska vlada smetao. pak. da ohrabri çihove potencijalne saveznike i tako sE2m ili uz primenu drugih sredstava omoguñi postizaçe takvih ciÿeva. Dok je na prvi pogled ovo bila sluåajna ærtva. Oni se tada obiåno nazivaju terorom i sastoje se najåeãñe u nemilosrdnom progaçaçu politiåkih protivnika ili uglednih ÿudi koji bi to mogli biti. koji ima za ciÿ da kako to sam latinski koren ove reåi (teror) kaæe izazove strah i pometçu u ãiroj vladajuñoj grupi i u stanovniãtvu. postoje pretpostavke da je iza Bartuovog ubistva stajala nacistiåka Nemaåka. Politiåko ubistvo moæe da se koristi kao spoÿnopolitiåki postupak i u tom smislu nas ono ovde poglavito zanima. vlade koje æele da uklone neugodnog odluåioca u stranoj zemÿi povezañe se s politiåkim grupama u çoj. radi se o terorizmu u uæem smislu reåi. Uz jugoslovenskog monarha istom prilikom je ubijen i Luj Bartu (Louis Barthou). ili onaj çen deo koji ima u rukama dræavni aparat. u novije vreme se ovakvom postupku pristupa s oprezom zbog gnuãaça koje izaziva. da skrene paæçu na prisustvo snage u åije ime istupaju teroristi. 110 V. Jugoslavija raspala i da bi tako one mogle da ostvare svoje teritorijalne zahteve prema çoj.aa. Radniåka ãtampa. pa i istoriåara. u odnosima izmeœu italijanskih dræavica u doba renesanse. i surovom guãeçu i najmaçih znakova neposluãnosti ili kritike. Terorizam. pouzdano se smatra da su se motivi neposrednih izvrãilaca poklapali sa æeÿom italijanske i maœarske vlade da oslabe Jugoslaviju uklaçaçem kraÿa-diktatora. åija je faãistiåka vlada uåinila sve da zaãtiti saizvrãioce i sauåesnike. Ukoliko je. francuski ministar spoÿnih poslova. Ukoliko je ciÿ napada da se ukloni politiåki odluåilac koji se dræi za iskÿuåivo ili prvenstveno odgovornog za izvestan politiåki kurs ili stil.

Takvu grupu. Veñina ovakvih akata ima demonstracioni ciÿ i zasniva se na uvereçu da su politiåka zbivaça meœunarodno uslovÿena. Prelaz izmeœu politiåkog ubistva i teroristiåkih akata u uæem smislu reåi nije odseåan. gde se putnici i posada dræe kao taoci dok ne bude ispuçen neki maçe ili viãe odreœen zahtev otmiåara. oktobar”. åiji ñe se propagatori onda postarati da ga prati izjava ili manifest toboæçeg autohtonog politiåkog pokreta. po pravilu. teroristiåki akt ñe izvrãiti agenti strane sile. Time je ne samo skriven pravi pokretaå. 295 . Ngo Din Dijema u Juænom Vijetnamu (1963) i Rafaela Truhiÿa (Trujillo) u Dominikanskoj Republici (1961). godine u beogradskom bioskopu “20. podræavati i pomagati çihove izvrãioce iz dva osnovna razloga. nego se i pokazuje da u dræavi protiv åije je vlade izvrãen teroristiåki akt postoji unutraãçi oruæani otpor. nije teãko nañi jer je za izvrãeçe teroristiåkog akta potrebno vrlo malo ÿudi. Tipiåne za ovakve teroristiåke akte su otmice vazduhoplova. Bombe se podmeñu u masovna prevozna sredstva. Dok se. prilikom åijeg pada na teritoriji Åehoslovaåke je nastradalo dvadeset i sedam lica. ali su u krajçim sluåajevima razlike velike. åije je ime lako izmisliti. on ñe se navesti i osposobiti za teroristiåke akcije i one ñe se u potpunosti pripisati çemu. Naime. Strani subjekti meœunarodnih odnosa mogu inspirisati tero-ristiåke akte. Ovaj posledçi motiv åesto je prisutan u akcijama nekih palestinskih grupa. kao ãto je to bilo jula 1968. veza izmeœu subjekta koji ovako koristi terorizam i teroristiåkog akta paæÿivo se krije ili pogreãno predstavÿa. Za to su potrebni strah i dezorijentacija. godine zna se da je poåiçeno po nalogu iz inostranstva. Tero-ristiåki akt teæi posrednom izazivaçu obimnih promena u politiåkom.Za ubistvo kongoanskog predsednika vlade Patrisa Lumumbe 1961. Wime se u osnovi jedan unutraãçi. uklaçaçe nepoæeÿne politiåke liånosti moæe obaviti tako da smrt izgleda prirodna ili sluåajna. poseban ciÿ æeli postiñi ugroæavaçem opãteg ili stranog dobra. U doba mira. ako u pogoœenoj zemÿi postoji bilo kakav radikalan opozicioni pokret. te da i strance treba kazniti zbog podrãke protivniåkom reæimu ili ih probuditi iz ravnoduãnosti prema mukama potlaåenih. koji ne moraju imati nikakvu stvarnu politiåku podrãku. Kada i toga nema. Jedan od çih je odavno poznat i sastoji se u koriãñeçu terorista radi unoãeça pometçe u dræavu åija se otporna moñæeli oslabiti. u kojima sede sluåajni posetioci. åiji se putnici unapred ne znaju kao ãto je 1972. pa i druãtveno-ekonomskom ustrojstvu. koji dovode do nepovereça prema vlasti i çenoj sposobnosti da se odræi. ili åija se vlada æeli svrgnuti. Tempiranim bombama diæu se u vazduh bioskopske sale. Najnovije istrage koje su ålanovi predstavniåkih tela SAD vodili protiv Centralne obaveãtajne agencije SAD (CIA) s velikom merom pouzdanosti su pokazale da su çeni prsti bili umeãani u ubistva dva “nezgodna” saveznika SAD. Drugi naåin koriãñeça teroristiåkog akta u meœunarodnim odnosima novijeg je porekla i viãe se vezuje za naddræavne subjekte meœunarodnih odnosa. godine uåiçeno s avionom JAT-a na liniji StokholmBeograd. dotle je kod pravog teroristiåkog akta ærtva åesto politiåki bez znaåaja ali je vaæno da se zna da delo ima politiåki smisao. na primer.

za vreme rata. Kao i terorizam. inaåe sposobne za teroristiåke akcije. naroåito onda kad pripremaju otvoreni napad svojih oruæanih snaga. umesto toga. prvenstveno usmereni na objekte od znaåaja za oruæane snage. I teroristiåki akti. prekinuti snabdevaçe energijom. potpisani su ugo-vori o goçeçu i kaæçavaçu nekih çegovih manifestacija. koji su. Za one teroristiåke akte åiji je meœunarodni karakter oåigledan (a ne prikriven iza toboæçe unutraãçopolitiåke borbe) u posledçe vreme odomañio se naziv “meœunarodni terorizam”. bb. Kada je takav napad u toku. najåeãñe uzgredno. Sabotaæa u prvom redu teæi smaçeçu proizvodçe i onemoguñavaçu snabdevaça. diverzijom se smatraju i napadi na saobrañajne puteve (æeleznice. mostove. meœutim. godine. kojima oteæava premeãta-çe i snabdevaçe vojske. diverzija ima praktiåni znaåaj jer smaçuje vojni potencijal. aerodrome). pa åak i pribegavaju terorizmu. pravnu definiciju meœunarodnog terorizma teãko je dati. pogaœaju materijalna dobra. Iza akata sabotaæe mogu stajati strani subjekti. pokazujuñi raçivost oruæanih snaga. Diverzija se upotrebÿava kao oznaka za akte sliåne sabotaæi. mogu se uniãtiti åitava postrojeça ili pokvariti vaæne maãine. ona treba da dovede do unutraãçopolitiåkih promena i najåeãñe je uvod u druga sredstva ili çihov pratilac. koje su zaãtitnik i simbol dræave. moæe se spaliti letina. ali je çihovo uniãtavaçe preteæno motivisano simboliåkim a ne privrednim razlozima (npr. zalihe municije itd. Pored neposrednih napada na utvrœeça. onemoguñiti dovod vode ili je uåiniti nepodobnom za koriãñeçe. potrovati stoka. sabotaæa je deo totalnog rata u kome se nastoji da se u ãto veñoj meri oslabi neprijateÿska privredna moñ. oruæja. napadi na çih i napadi na lica koja uæivaju meœunarodnu zaãtitu. Za preduzimaçe diverzantskih akcija potrebna je izvesna mera opremÿenosti i pripremÿenosti. koje ne poseduju male grupe. kao ãto su otmice vazduhoplova. U tom ciÿu. Otuda je pomoñinostranstva vaænija i åeãña. Stoga do sada nije izraœena jedinstvena konvencija o suzbijaçu meœunarodnog terorizma. U uvereçu da on remeti meœunarodne odnose ugroæavajuñi opãte interese u ime posebnih. a da se pri tome ne ugroze i oni koji se oruæano bore za nacionalno osloboœeçe. u prvom redu diplomatske predstavnike. jako je nastojaçe da se izvrãioci takvih akata gone i kaæçavaju zajedniåkim naporima svih dræava. jer im se ne dopuãta nikakav drugi vid politiåke akcije. Sabotaæa se sastoji u uniãtavaçu materijalnih dobara ili ometaçu proizvodnih procesa s ciÿem da se oslabi privredni potencijal i dovede do poremeñaja u nacionalnoj privredi.od kojih je jedna od najspektakularnijih bila otmica izraelskih sportista na olimpijadi u Minhenu 1972. Za vreme rata u tu se svrhu koriste i sopstvene trupe 296 . jer u prvom redu treba da deluje psiholoãki. ruãeçe spomenika). s kojim åesto ide zajedno. Takve se diverzantske grupe snabdevaju i obuåavaju da bi se prebacile preko granice u trenutku koji çihov zaãtitnik i nalogodavac dræi za pogodan. Kao uvod u oruæani ustanak ili napad iz inostranstva. usamÿeni diverzantski akt se pribliæava tero-ristiåkom delu. Meœutim. vv.

Isto tako sve dræave ñe se uzdræati od organizovaça. Savez udruæeça za UN Jugoslavije. ekonomska blokada. Taå. Beograd. Intervencija je pojam nastao u meœunarodnom pravu da oznaåi nedozvoÿeno meãaçe u unutraãçe stvari jedne dræave.(komandosi). ona obiåno tvrdi da nema nameru da okrçi teritorijalni integritet dræave u kojoj interveniãe. iako ne uvek i oruæane sile. koji podrazumeva odaãiÿaçe sopstvenih udruæenih snaga u stranu dræavu da bi se nametnuo æeÿeni politiåki ishod. Austrija i Pruska). v. Rez. 1969. kao ãto su npr. Vidi podrobnije T. godine. subverzivne ili teroristiåke aktivnosti usmerene “na nasilnu promenu reæima druge dræave. bilo da se on veñrasplamsao. sastoji se u oruæanoj pomoñi strane dræave jednoj strani u unutraãçem sukobu. Pomagaçe diverzantskih grupa ili çihovo tolerisaçe za vreme mira smatra se aktom agresije. çegove oruæane snage nastoje da odbrane postojeñu vladu od pobuçenika. Uz to. i daÿe. Sila koja interveniãe æeli da postigne svoje ciÿeve bez opasnosti da bude oglaãena za agresora: ona formalno ne primeçuje prinudu na subjekt meœunarodnih odnosa u celini. Ona se tada najåeãñe oznaåava kao nasilno i samovoÿno meãaçe. godine osnovale tri apsolutne monarhije. Mitroviñ. predstavÿa najintenzivniji oblik intervencije. Institut za meœunarodnu politiku i privredu. str. oktobra 1970. i od meãaça u graœanski rat u drugoj dræavi”.111 U okvire takvog. ili da ovima pomognu da tu vladu svrgnu. Glavni oblik oruæane intervencije. 200. Skoro istovetan je odgovarajuñi tekst Deklaracije UN o naåelima meœunarodnog prava o prijateÿskim odnosima i saradçi dræava od 24. 2131 (HH). pomagaça. decembra 1965. 2 Deklaracije Generalne skupãtine UN o nedopustivosti meãaça u domañe poslove dræava i zaãtiti çihove nezavisnosti i suvereniteta. ãireg. br. 112 Nijedna dræava ne moæe da primeni niti da podræi upotrebu mera ekonomske. str. koju su 1815. stavila je sebi u zadatak da oruæanim intervencijama u 111 Teoretiåari meœunarodnog prava ne odreœuju pojam intervencije na isti naåin. zastraãivaçe i pojedinaåni akti nasiÿa. pobednice u ratu protiv Napoleona (Rusija. subverzija. koje jedna drugoj mogu pomagati da se brane od pokuãaja svrgavaça neustavnim putem. kojom se ovde bavimo. dok su drugi oblici meãaça (intercesija) van toga pojma pa su. od 21. prema kome postoji navodna solidarnost izmeœu legitimnih vlada.112 Oruæana intervencija. politiåke ili bilo koje druge prirode da bi primorala drugu dræavu na potåiçavaçe u vrãeçu çenih suverenih prava na dobijaçe od çe koristi bilo koje vrste. Pobude za primenu ovoga naåela bile su naroåito jake kada je u pitaçu bila meœunarodna klasna solidarnost. U zavisnosti od interesa intervenijenta. Sveta alijansa. Ovakvo ulaæeçe u stranu dræavu moæe se zamagliti nizom pravnih i stvarnih nejasnoña i izgovora s namerom da se zbuni javno mçeçe i paraliãe rad meœunarodnih organizacija stvorenih za zaãtitu bezbednosti subjekata meœunarodnih odnosa. Beograd. veñsamo na jedan çegov deo. finansiraça ili tolerisaça oruæane. Oruæana intervencija. ãto podrazumeva izvesnu meru pritiska. Nemeãaçe u unutraãçe poslove dræava. koji je istovremeno i onaj koji je danas najaktuelniji. kojim se negiraju çena suverenost i samostalnost. te je ta primena uglavnom imala kontrarevolucionarni karakter. 1970. u zbirci Kodifikacija principa miroÿubive i aktivne koegzistencije. propaganda. izazivaça. Prevod u Ujediçene nacije i savremeni svet. Oruæanoj intervenciji dugo je iãlo na ruku naåelo legitimiteta. da je tek u zaåetku ili se samom intervencijom izaziva. pojma intervencije spadaju i neki postupci o kojima je bilo reåi. 305. 297 . U periodima kada se odigrava smena druãtveno-ekonomskih poredaka ova vrsta intervencije je naglaãena i izvodi se ili odobrava kolektivno. Za starije pisce i predstavnike tradicionalnih shvataça intervencija se sastoji samo u upotrebi oruæanih snaga. ãtaviãe i dozvoÿeni.

Kao izgovor da intervencije nacistiåke Nemaåke. na koje se rado pozivaju SAD. Unutraãça nadleænost dræava i meœunarodna zaãtita ÿudskih prava. Collard-Manin.svim zemÿama brani “bogomdani” feudalni poredak od buræoaskih re-volucija ili pokreta za nacionalno osloboœeçe. Prema naåinu gledaça takvih imperijalistiåkih ili hegemonistiåkih sila. Pod izgovorom da se pomaæe sopstvenim dræavÿanima. a pokuãavaju se izneti i danas.113 U to ime trupe pripadnika ovoga saveza intervenisale su u Pijemontu. Ãto je najporaznije. intervencija se. septembra 1915. prava namera velikih sila koje su oduvek najåeãñe intervenisale sastoji se u æeÿi da se zaãtiti ili proãiri sfera sopstvenog uticaja. ovaj razlog za intervenciju ameriåkih “marinaca” u tim zemÿama bio je ispoåetka stvaran a u novije vreme prividan. godine) i u drugim delovima sveta (Liban 1958. te one preñutno priznaju jedna drugoj pravo da interveniãu. 1974. Milenkoviñ. 8. uzimala ozbiÿno. 298 . Iako je opravdaçe pozivom vlade samo formalna varka. pravdala naåelom proleterskog internaciona-lizma. Ovim su pravdani belgij-ska intervencija u Kongu 1960. Sa sovjetske strane. i upad izraelskih komandosa u Ugandu 1976. str. pravdajuñi se stvarnim ili izmiãÿe-nim pozivom od legitimne strane u unutraãçem sukobu. razlozi koji se navode sluæe da prikriju stvarne pobude intervenata. koja su se u proãlosti. i u najnovije vreme sile koje interveniãu nastoje da svom ponaãaçu daju pravni oblik. naroåito u Åehoslovaåkoj 1968. pobeda one politiåke grupe koja ñe ãtititi interese SAD i voditi politiku koja moñnom severnom susedu odgovara. od 26. nikakva politiåka promena u maçim dræavama koje one smatraju znaåajnim za svoju bezbednost ne moæe se odvojiti od uzajamnog odnosa s rivalskim silama. koja dovodi do apsurdnog zakÿuåka da je legalna i ona vlada koja ne moæe da se odupire sopstvenom narodu bez strane pomoñi.114 Kao ãto se vidi. Ãpaniji i Maœarskoj. veñodaãiÿaçe trupa koje treba da smire situaciju i pomognu sugraœanima da spasu æivote i imovinu. Beograd. godine. “Savremena administracija”. Dominikanska Republika 1965. S. godine. bez obzira jesu li sopstveni dræavÿani ili ne. Jedno od çih. prema tome. godine). U to ime SAD su nekoliko puta intervenisale u Latinskoj Americi (Gvatemala 1954. Postoje i druga opravdaça za intervenciju. jeste zaãtita sopstvenih dræavÿana u stranoj zemÿi. i daÿe. koji su ugroæeni “neredima”. godine. Ovakva intervencija prividno ne znaåi stupaçe ni na koju stranu. 28. svaka promena predstavÿa za obe sile neizvestan poremeñaj. te je. str. intervencija neophodna da bi se zaãtitili sopstveni interesi. kojom treba da se izbave iz æivotne opasnosti grupe ÿude koje strana vlada ugroæava ili nije u staçu da ãtiti. Sliåno se opravdava tzv. huma-nitarna intervencija. u stvari. Pored klasne ili ideoloãke solidarnosti. åak i onda kada su ideoloãki povezane s razliåitim snagama u unutraãçem sukobu. S obzirom na prisustvo i privilegovan poloæaj preduzeña SAD u zemÿama Latinske Amerike. prema kome socijalistiåke dræave 113 114 Ugovor o Svetoj alijansi. U istom duhu su sile Antante intervenisale u Rusiji protiv boÿãeviåke revolucije. sluæila je toboæça ugroæenost nemaåkih nacionalnih maçina. u periodima kada rivalske sile nastoje da izmeœu sebe zadræe ravnoteæu snaga. obezbeœuje se. zahvaÿujuñi uticaju velikih sila na formiraçe meœuna-rodnog prava.

Ograniåeni rat. a stanovniãtvo izlaæe velikim patçama i gubicima. Za razliku od intervencije.115 Ukoliko. Rat s ograniåenim ciÿem nije isto ãto i ograniåeni rat. åesto asimetriåni i na razliåite naåine kamuflirani. U savremenim uslovima postoji ispoÿena tendencija ka internacionalizaciji unutraãçih sukoba u maçim dræavama putem intervencije velikih sila. pak. Oblici ovakve intervencije su veoma raznoliki. T. Pored toga ãto pokazuje usku povezanost unutraãçih i meœuna-rodnih politiåkih zbivaça. uåestalost intervencija svedoåi i o æilavom istrajavaçu velikih sila u uvereçu da imaju svetsku misiju i da unutraãça zbivaça u maçim i sredçim dræavama nisu iskÿuåiva stvar çihovog stanovniãtva. Takva ograniåeça nisu samo ona koja nameñe ratno pravo (koje vaæi za svaki meœunarodni oruæani sukob) veñidu i daÿe od toga. da je kao ãto smo napomenuli eskalirana intervencija. Ovo opravdaçe poziva se. F. ali se neprekidno pojavÿuju. sukob je nastao intervencijom SAD. Meœutim. ukoliko je ugroæena vlast proletarijata.imaju prava da interveniãu jedna u drugoj. Na taj naåin jednostrana intervencija eskalira u dvostranu i konaåno u ograniåeni rat. U trenutku kada je general Makartur (McArthur). striktno vodio na teritoriji Koreje (tj. str. ili je jedna od zainteresovanih sila æeÿna da promeni odnos snaga. On se. Veñje pomenut rat s ograniåenim ciÿem. U pogledu prostora jasno se vidi da je ograniåeni rat potekao od oruæane intervencije. kineske i ameriåke trupe nikada nisu stupile u borbene dodire na drugim mestima. interesne sfere nisu jasno odreœene. komandant ameriåkih i savezniåkih trupa (koje su istupile kao snage Ujediçenih nacija). Glavna ograniåeça u novijim ograniåenim ratovima odnose se na prostor na kome ñe se voditi rat i na ratna sredstva (oruæje) koja se mogu upotrebiti. 299 . i daÿe. d. Konstantinov V. veñse moraju prilagoœavati interesima hegemona. te bi ga stoga vaÿalo zajedno s çim i razmatrati. na klasnu solidarnost i umnogome liåi na novu verziju naåela legitimiteta. hteo da preœe reku Jalu i da 115 54. ãto dræavu u pitaçu åini popriãtem prikrivenog rata izmeœu stranih sila. dakle. Moskva. To naroåito vaæi za sukobe izmeœu dræava vojnopolitiåkih blokova. dakle. Sem sporadiånih incidenata. obe strane u unutraãçem sukobu mogu da dobiju oruæanu pomoñ. S. 1973. Socijalistiåki internacionalizam. U sluåaju Koreje. Zaika. Ograniåeni rat je oblik otvorenog oru-æanog sukoba izmeœu dræava. vrsta rata. gde se sredstva za pri-nudu i razaraçe upotrebÿavaju samo dotle dok se od druge dræave ne oduzme æeÿeno dobro ili se ne iznude odreœeni ustupci. meœutim. ali se pri tom poãtuju izvesna (najåeãñe preñutno prihvañena) ograniåeça. oba dela Koreje). priroda rata se u najnovije vreme toliko izmenila da nije na odmet izdvojiti ograniåeni rat zbog niza çegovih osobenosti. on se otvoreno ili slabo prikriveno vodi izmeœu oruæanih snaga suprotstavÿenih dræava. prerastao u ograniåeni rat izmeœu te dræave i NR Kine. mada je ograniåeni rat uvek rat s ograniåenim ciÿem. “Novosti”. Intervencija je jedno od najåeãñih ispoÿavaça politike sile u meœunarodnim odnosima.

Protivnici ovakvog shvataça s pravom istiåu da se kod preñutnog sporazumevaça. Nuclear Weapons and Foreign Policy.118 Naravno. 119 Despeçiñ. A. delo. Praeger. ali su SAD smatrale da smeju da iz vazduha bombarduju teritoriju Severnog Vijetnama. 1957. koji se mora zadræati u datim geografskim granicama i zadovoÿiti razornim sredstvima umerene jaåine.117Na çemu se zasniva doktrina “elastiånog odgovora”. na istoånim i na zapadnim granicama Indije. Dva sukoba izmeœu Indije i Pakistana imala su. Takva je granica izmeœu konvencionalnog i nuklearnog oruæja. On Escalation. 1965. To je onda samo distinkcija u odnosu na regionalni ili svetski rat. jedino mogu prihvatiti granice koje se same po sebi nameñu kao upadÿive. Harper & Row. Vojnoizdavaåki zavod.tako prenese borbe na kinesku teritoriju. koji su SAD od intervencije u Juænom Vijetnamu pretvorile u ograniåeni rat protiv NDR Vijetnama. Jedan od razloga smeçivaça generala Makartura bio je i çegov predlog da upotrebi atomske bombe protiv ciÿeva u Kini. Meœutim. nav. ne æeleñi da se odreknu svih prednosti koje moæe da donese ograniåeni rat.116 Ãto se. godine nisu bili prekinuti ni diplomatski odnosi izmeœu dve dræave. Npr. preostaje moguñnost ograniåenog nuklearnog rata. Holsti. Communication. oruæane akcije se ni u jednom sluåaju nisu vodile na celoj duæini granica. “Journal of Conflict Resolution”. Iako je Pakistan sve do otcepÿeça Bangladeãa imao dvodelnu teritoriju. veñu pogledu teritorija gde se ono upotrebÿava. Meœutim. On moæe biti unutraãçi ili meœunarodni sukob. 118 Th. 302. i ovde se najåeãñe åuva privid unutraãçeg sukoba. i daÿe. 331. tiåe oruæja. str. Ãtaviãe. dok su granice izmeœu slabijeg i jaåeg nuklearnog oruæja samo kvantita-tivne i mogu biti proizvoÿno odreœene i tumaåene. kakvo u ograniåenom ratu preovladava. Beograd. i daÿe. za vreme rata 1965. pak. nav. Schelling. delo. and Limited War. meœu kojima i kasniji dræavni sekretar SAD Kisinxer. mada na çoj delimiåno poåivaju vojne doktrine nekih velikih sila. i strah od eskalacije. 1957. 19. Kahn. zavisno od veliåine zemÿe ili zemaÿa koje uåestvuju u çemu. pored samog ograniåenog ciÿa rata. ovakva je moguñnost samo teorijska. koja je kvalitativna. U pozadini ovakvih ograniåeça je. C. osnovno obeleæje savremenih ograni-åenih ratova je izbegavaçe upotrebe nuklearnog oruæja u bilo kome obliku. Kissinger. i daÿe. S obzirom na osobine nuklearnog oruæja. str. Metaphors and Scenarios. 117 H. ali bez ikakvog oruæanog meãaça sa strane”. I ovde su se suvozemne trupe mogle koristiti samo na te-ritoriji Juænog Vijetnama. 314. Despeçiñ. str. Joãje viãe nijansi prikazano u ratu u Vijetnamu. 1970. neki autori tada pod lokalnim ratom podrazumevaju svaki rat koji nije zahvatio prostor van teritorija zemaÿa u ratu. 300 . takoœe. i 1971). Kao i kod intervencije. ameriåki predsednik Truman ga je hitno smenio. str. prirodu ograniåenog rata (1965. neki teoretiåari i vojnici. istakli su moguñnost da se i u ograniåenom ratu koristi nuklearno oruæje maçe razorne moñi (taktiåno). od izazivaça sveopãteg nuklearnog sukoba. New York. Bargaining. New York. Razne moguñnosti izbijawa ograniåenog rata i çegove eskalacije sa glediãta SAD obraœene su u H. gde strane neñe biti uzdræÿive u pogledu oruæja. procesi i protivureånosti rata. Tokovi.119 116 Za prostorno ograniåene ratove u naãoj se literaturi upotrebÿava oznaka “lokalni rat”. “Lokalni rat predstavÿa teritorijalno relativno uski sukob. da ne bi preãao prag nuklearnog zastraãivaça.

sebe i ceo svet. svi meœunarodni sukobi imali obeleæja ograniåenih ratova. na spoÿnu politiku uopãte. u kojima su monarsi ratovali radi postizaça ograniåenih ciÿeva. One norme koje reguliãu ponaãaçe dræava u meœunarodnom sukobu ukazuju na te vrednosti i tradicionalno se nazivaju ratnim pravom (mada se u posledçe vreme. d. izmeœu tadaãçih dræava vodio se. 1895. kome je u sluåaju poraza pretilo potpuno istrebÿeçe ili odvoœeçe u ropstvo. koristeñi profesionalnu. Otuda je rat boÿe opisivati kao staçe. pri åemu je stanovniãtvo ostalo po strani i. za razliku od ograniåenog rata. Rat. Jasno je. str. Rat se. Paris. Dosadaãçe iskustvo pokazuje teæçu da se i u voœeçu totalnog rata poãtuju izvesna opãta dobra i vrednosti ostalih subjekata meœunarodnih odnosa. 301 . postepeni proces totalizacije rata dovodi dotle da se u Prvom svetskom ratu viãe ne poãtuju tra-dicionalna ograniåeça. koristi izraz pravo oruæanih sukoba). kao taåniji. Nijedan od do sada opisanih postupaka. Iako je tome pogodovalo oruæje. U tom smislu rat ima povratno dejstvo na ceo proces odluåivaça. Lako je uoåiti da pod ratom. pored prinuœivaça. U meœunarodnim odnosima. naravno. koje su dovele do uvoœeça opãte vojne obaveze i do ukÿuåivaça ãirih slojeva stanovniãtva u rat. Iako je rat oliåeçe prinude kao spoÿnopolitiåkog sredstva i izraz uvereça da nijedan drugi postupak ne bi mogao da ostvari postavÿeni zadatak. svoœeçe rata samo na primenu prinude nije ispravno. Morgenthau. Iako ne mogu da poreknu da je ciÿ rata nanoãeçe fiziåkih gubitaka neprija120 H. nagraœivaçu i kaæçavaçu. str. obeñavaçu. La guerre. çegova nemoñda se odupre zahtevima pobednika i da spreåi çegove daÿe poteze. a ne kao izolovan postupak. koje je dugo bilo takvo da je moglo da ugrozi samo protivnika u neposrednoj blizini. podrazumevamo totalni rat. To je naroåito vaæilo za XVII i XVIII vek. U ratu se mobiliãu sva sredstva i koriste svi postupci koji mogu da dovedu do preduslova za ostvareçe ciÿa. po pravilu. Ovakvo shvataçe rata pokuãalo se odræati i posle graœanskih revolucija.121Ono ãto daje posebnu boju sadaãçem vremenu i ponovo dovodi do izdvajaça ograniåenih ratova jeste okolnost da dræave raspolaæu instrumentima razaraça kojim mogu da istovremeno uniãte protivnika. kako je ovakva tvrdça preterana. 120 neo-graniåeni rat ne stupa tada prvi put na istorijsku pozornicu: kao ãto to zapisi antiåkih pisaca pokazuju. rat je postupak u kome se neograniåeno koriste raspoloæivi instrumenti za prinudu i razaraçe kako bi se postigli spoÿnopolitiåki ciÿevi. samo posredno trpelo usled poveñavaça nameta i pÿaåke strane i sopstvene vojske. ne retko. svim raspoloæivim sredstvima i na svakom mestu. preñeçu. 467. kome spremnost na koriãñeçe neograniåene prinude daje posebno obeleæje. Suprotno proãirenom uvereçu. 121 Ch. u: Ibler. delo. sastoji u ubeœivaçu. a ni mnogi drugi. u kome moæe prema potrebi uåestvovati celo stanovniãtvo. Letourneau.U izvesnom smislu. moæe se tvrditi da su u istorijskom periodu koji je neposredno prethodio onome u kome æivimo. najåeãñe najamniåku vojsku. rat svim raspoloæivim sredstvima i protiv celog stanovniãtva. nije iskÿuåen za vreme rata. nav. i daÿe. a to je poraz protivnika. 396. koji se moæe voditi protiv celog stanovniãtva. Totalni rat. 286.

str. Ako je ciÿ za koji se rat vodio bio po usvojenom merilu dobar. Statistics od Deadly Quarrels. civilnog stanovniãtva i neutralaca. Ãtaviãe. dok branilac u takvom sluåaju nije suoåen samo s gubitkom nekih prednosti ili delimiånim pogorãaçem svoga poloæaja. æiveti ili poginuti. uåestanost ratova u istoriji bila je tolika da je mnoge istoriåare dovela u sumçu je li rat ili mir “normalno” staçe u meœunarodnim odnosima. pa i dece. a instrumenti za razaraçe imaju takvo dejstvo da se ne moæe praviti stvarna razlika izmeœu boraca. 302 . 636. Nuklearno oruæje je joãmaçe sposobno za bilo kakvo razlikovaçe. postojalo je i pravo na rat. vidi Q. ciÿ bio za osudu. naravno. Pitsburg.122 Kadgod je odluåiocima rat izgledao pogodan da se dostignu postavÿeni ciÿevi. A Study of War. i rat je dobijao takvu kvalifika122 Za pet i po hiqada godina qudske istorije bilo je viãe od 14. postojañe sve jaåa teæça da se prekoraåe ograniåeça sadræana u meœusobnim sporazumima i meœunarodnom pravu ili moralu. str. Za sliåne podatke. çemu se pribegavalo bez velikog ustruåavaça. nije mogao razlikovati radnik u ratnoj proizvodçi od ostalog stanovniãtva. Rat samim svojim tokom moæe dovesti do takve psiholoãke situacije. Ono se pravdalo okolnoãñu da je meœunarodna zajednica primitivna. 1965. Ako se takvoj moguñnosti pridruæi totalnost ciÿa. Wegovo ogromno i joãneispitano dejstvo ãiri se i van protivniåke dræave. F. 102. kao jedno od osnovnih prava dræave. Otuda se ocena sa rata. Iako i totalni rat moæe imati ograniåene ciÿeve i kao takav se obiåno zapoåiçe. bez ikakvog meœuprostora. opet. V. Vaænost privredne proizvodçe uåinila je da se veliki broj ÿudi posredno angaæuje u ratu na odgovarajuñim radnim mestima. prava koje je regulisalo ponaãaçe zarañenih strana. sadræane u di-lemi: pobediti ili propasti. koja se sastoji u potpunom pokoravaçu protivnika. Izdatelstvo politiåeskoi literaturi. i daqe. ugroæavajuñi u svakom sluåaju i çene neutralne susede. Richardson. pa i same fiziåke egzistencije. Uz to. ako je. University of Chicago Press. koji se ne mogu po çihovoj oceni ostvariti drugim postupcima. ius ad bellum. Napadaåu takvu dilemu nameñe çegov totalni ideoloãki program. Wright. koji zavise od toga ãta se sve podrazumeva pod ratom. pri kojima se. Rat se doskora smatrao samo za jedan od spoÿnopolitiåkih postupaka koji su dræavama slobodno stajali na raspolagaçu. vaæna je çegova osobina u tome ãto se on uvek moæe proãiriti. kao bezvrednosnog sredstva. Za razliku od ius in bello. ãto se uåesnici u naåelu ne odriåu nijednog sredstva kojim raspolaæu. pozitivan. pravo neutralnosti ãtiti interese dræava koje nisu umeãane u sukob.500 ratova. veñs nestankom osnovnih vrednosti. pak. Oni su. Leninskie idei i savremennxe meædunarodnie otnoÃeniÑ. postali predmet napada. Tomaãevski. L. premestila na ocenu ciÿa. te time u prvom redu ograniåava prostor na kome se mogu preduzimati ratna dejstva. Boxwood Press 1960. bez monopola nasiÿa. i rat je bio takav. U znaku veñpomenute totalizacije rata poãtovaçe ovih normi biva sve viãe ugroæeno: neograniåeni ideoloãki ciÿevi dovode do pojaåaça oseñaça mræçe i do potrebe da se protivnik potpuno eliminiãe ili nasilno promeni. koje je rasporeœeno meœu ålanove zajednice. ova pravila ma koliko to paradoksalno zvuåalo nastoje da humanizuju rat time ãto ñe spreåiti izliãne patçe boraca i u najveñoj moguñoj meri zaãtiti neborce. 1971. koji ne zna za kompromise. Moskva.teÿu ubijaçem ili raçavaçem ÿudi. Chicago.

On je neracionalan zato ãto ne moæe da postigne s razumnom merom sigurnosti nikakav postavÿeni ciÿ. Po broju ÿudi palih na bojnom poÿu. Onaj koji je rat zapoåeo nema viãe nadzora nad time. Oreãåanin. smatra se da je izmeœu 1939. Vojni aspekti borbe za mir. ãto se kao sredstvo ne moæe kontrolisati i ãto je neekonomiåan. Prvi svetski rat nadmaãio je sve ratove voœene u svetu. U Drugom svetskom ratu su se poginulim i raçenim vojnicima pridruæile neopisive i neproceçive patçe civilnog stanovniãtva: po najumerenijim podacima. ili do potpunog gubÿeça ma kakvih ciÿeva iz vida. jer je odluka o odbrani nametnuta a nije plod slobodnog izbora sredstava. teæi da postane sam sebi svrha. 4% tadaãçeg svetskog stanovniãtva. Pokretaçem svih snaga i pridobijaçem podrãke sa strane rat se ãiri. Dodajmo tome da nijedna dræava ne moæe da uœe u rat bez rizika da ga izgubi. nacionalnu nezavisnost i socijalizam. bez obzira na ciÿ kome sluæi. tako i u pogledu broja çime zahvañenih dræava. 303 . dakle. 7% svetskog stanovniãtva. i 1945. Skupoña rata kao postupka oåituje se u stalnoj tendenciji ratova da budu sve ubitaåniji i u sve veñim izdacima koje moderni ratovi i pripreme za çih iziskuju. godine ubijeno oko 37 miliona osoba. str. ãto je predstavÿalo oko 0. godine. Meœutim. treba imati u vidu da su u Drugom svetskom ratu 123 B. uzete skupa. i teæça ratova da postanu svetski. Ovo je bila osnova za podelu ratova na pravedne i nepravedne. 1964. kako u druãtvenom smislu. nego i opasnost da ugrozi najosnovnije vrednosti. Pravedan je napor napadnutog da se odbrani od subjekta koji je zapoåeo rat protiv çega (pravo na samoodbranu). To je naroåito bilo uoåÿivo onda kada je rat zapoåiçan da bi se izmenilo neprihvatÿivo reãeçe nametnuto nekim ranijim ratom. kako su pokazali ogromni druãtveni poremeñaji koji su se u novijim ratovima deãavali. pravedan je bio rat protiv prekrãiteÿa meœunarodnog prava. åime prestaje da bude upotrebÿivo sredstvo. ãto za çu ne znaåi samo propali pokuãaj. Za legaliste. “Naprijed”. dobila je na snazi tek u najnovije vreme i potpuno doãla do izraæaja u nastojaçima u HH veku da se rat pravno zabrani. Rat. sloæenost okolnosti pod kojima dolazi do rata nije uvek dopuãtala jasno razlikovaçe izmeœu napadaåa i napadnutog. koja je dovodila ili do postavÿaça iracionalnih ciÿeva. Ona se temeÿi na uvereçu da je rat neracionalan i opasan postupak. Zagreb. Poreœeçe postavÿenih ciÿeva s ishodom svih novijih ratova pokazuje da nijedan pobednik nije ostvario i osigurao ono ãto je birajuñi rat kao sredstvo æeleo.123 Kada se æeli predoåiti koliko bi ærtava izazvao rat voœen termonuklearnim oruæjem. Za progresivne mislioce pravedan je bio rat koji je doprinosio ruãeçu prevaziœenih druãtveno-ekonomskih sistema i oslobaœaçu ÿudi od druãtvene i nacionalne potlaåenosti. Osuda rata kao postupka ãtetnog samog po sebi. Podloga za takvu podelu bila je tokom istorije razliåita.ciju. U oåima hriãñanskih pisaca pravedan je bio rat za ãireçe prave vere (i za sve ono ãto se tako izdavalo). U tom ratu palo je oko 9 miliona ÿudi. 349. izmeœu francuske revolucije i 1914. veñda je rat uglavnom dobijao svoju sopstvenu dinamiku. U ovom posledçem sluåaju verovatno nije ni uputno govoriti o ratu uopãte. ili oko 1. sem onoga da se dobije rat.

ovu funkciju nikada nije vrãio. smatraju da rat moæe imati neke korisne funkcije. dræavama navodno ne ostaje niãta drugo nego da se oslone na sopstvenu silu i uåine to same i u svoje ime. Nepodobnost rata da bude instrument racionalne spoÿne politike åini ga beskorisnim za pojedinaånog subjekta i sve veña razorna moñkoja se ratom moæe pokrenuti åini ga opasnim po univerzalna dobra. koji bi odreœivao ko je u pravu. Poznavaçe ovih osobina rata i odatle proistekla zabrana rata ne znaåe. u odsustvu meœunarodnog ar-bitra. privredni gubici izgledaju beznaåajni. ma koliko svest stanovniãtva da se bori za pravednu stvar jaåala çegov moral. prema najskromnijim procenama. Razaraçe materijalnih dobara i beskorisno naprezaçe u ratu prouzrokuju poremeñaje koji se bez strane pomoñi ne mogu nadoknaditi. Naime. Jedan od razloga za to je okolnost da grupe i pojedinci koji mogu izazvati rat ne moraju da postupaju racionalno. naravno.000 æivota.upotrebÿene samo dve “primitivne” atomske bombe od po 20 kilotona. na æalost. Iako je i ranije bilo argumenata koji su pokazivali da je rat apsolutno ãtetan za celo åoveåanstvo. ovakva oruæja su u staçu da uniãte åoveåanstvo u celini. ona se mogu svrstati u sledeñe osnovne grupe. koja ratu daje karakter “boæjeg suda”. zadræalo shvataçe prema kome je rat posledçe sredstvo za pribavÿaçe prava (ultima ratio). U skladu sa legalistiåkom doktrinom o pravednosti ratova i danas se. koja bi prinudila subjekte da izvrãavaju svoje obaveze ili ispravÿaju nepravo. bio-loãkih) olakãalo je to dokazivaçe. åak i kada je konaåno postignut uspeh na bojnom poÿu. gde ñe viãe sile biti na strani pravednoga i podariti mu pobedu. a da se danas u arsenalima nuklearnih sila nalaze i bombe od po 100 megatona. jer je pobeda uvek zavisila od niza okolnosti. da rata ne moæe biti. Povrh toga. meœutim. S obzirom na to da u meœunarodnom sistemu nema vrhovne vlasti. meœu kojima je preteæna bila vojna moñ. te ga ne iskÿuåuju kao postupak na raspolagaçu subjektima meœunarodnih odnosa. koje su u Hiroãimi i Nagasakiju. postojaçe nuklearnog i dru-gih novih vrsta oruæja za masovno uniãtavaçe (hemijskih. ranivãi preko 120. odnele 105. Broj ÿudskih æivota koje bi savremeno nuklearno oruæje uniãtilo zavisio bi od okolnosti çegove primene. a ne od toga na åijoj je strani bilo pravo. kako to svedoåi diplomatska frazeologija u doba kriza. Iako. Nedostatak kontrole nad ãireçem rata åini da svaki rat moæe da preraste u svetski nukle-arni sukob sa opãtim katastrofalnim posledicama. ali bi svakako bio ogroman. dræava ne odluåuje samo o tome hoñe li povesti rat ona takoœe reãava je li u pravu ili nije. Kako 304 . Pred opasnoãñu po opstanak ÿudskog roda prestaje svaka diskusija o nekakvoj hijerarhiji vrednosti. On tako nije samo iracionalno sredstvo. s obzirom na istorijski trenutak kada su iznesene.000 ÿudi. iako bi i oni dostigli ogromne razmere. Rat. i mada se razlikuju u pojedinostima. Ultima ratio. iracionalni uzroci rata nisu za potceçivaçe. Od vajkada je u ovom prisutna i religiozna komponenta. Pored ovakvih ÿudskih ærtava. svojim neposrednim i posrednim uåincima. i pored svega ãto je reåeno. Iako imaju razliåite pojavne oblike. opasnija su ona glediãta koja. veñdogaœaj koji se bezuslovno mora izbeñi.

I. New York. str. po Buchan. i daÿe. Praeger. Racialism in Nazi Germany. Ova su glediãta u suãtini militaristiåka. Druãtvene predrasude. Kao ãto je Hegel jednom napisao. koje pokazuje da su pristalice ovakvog glediãta imale u vidu rat kao neku vrstu aristokrat-skog sporta. Tvrdça da je rat pogodno sredstvo da se zadovoÿi pravo u suãtini je mireçe s tim da je u pravu jaåi. pripadnici veñine æivo-tiçskih vrsta uopãte nisu u staçu da jedan drugome oduzmu æivot. U svakom sluåaju. i tu se osnovni argument ovakvog shvataça okreñe protiv çega upravo je najverovatnije da ñe oni najhrabriji i najåojniji. goneñi samozadovoÿnu proseånost da napusti apatiju”. E. ovi toboæçi Darvinovi sledbenici su zanemarivali pravo znaåeçe çegove teorije. Sveden na suãtinu. 305 . delo. a ne oni koji fiziåki istrebe svoje protivnike. a dugi mir izaziva degeneraciju. rat povoÿno deluje na druãtva koja u çemu uåestvuju. Jer. Prema francuskom misliocu Ernestu Renanu. i najomiÿeniji argument u korist rata meœu laicima. 1314. oni imaju i instiktivnu prepreku (inhibiciju). gde je na vrhu lestvice 124 R. str. bez obzira na to zaãto je uãao u rat. rat odræava etiåko zdravÿe naroda. u prvom redu rasa i nacija. Uz to. The Third Reich. ispoÿavaju svoje najboÿe osobine. “Najsposobniji” su. selekcija unutar vrste ne obavÿa se putem fiziåkih sukoba. a ne kao masovno ubijaçe koje teãko oãteñuje narode. on znaåi da se ÿudi iskazuju u pravom svetlu u nevoÿi (“na muci se poznaju junaci”) i da pred nedañama raste solidarnost u zajednici i teæça da se zaborave maçe raspre pred opãtom opasnoãñu. 30. Za razliku od ÿudskih zakona. Klineberg. jer poåivaju na takvoj hijerarhiji ÿudskih zanimaça i delatnosti. oni koji se najboÿe prilagoœavaju prirodnim uslovima. Prenoseñi pojmove iz biologije u politiåku oblast. rasisti su spremni da “niæe” ÿudske rase proglase za neÿudske. izgleda. li-ãavajuñi ih najaktivnijeg i najvitalnijeg dela stanovniãtva. Shvataça socijalnog darvinizma smatraju rat korisnim upravo zbog te çegove osobine. çihovi nosioci smatraju da je funkcija rata u tome da sposobnijim omoguñi da pokore ili eliminiãu nesposobne. Meœutim. Ÿudi se navodno u ratu åeliåe. åak i ako je svesna. koja ih ometa da to uåine. Supek. ovo je. Uproãñavajuñi Darvinovu (Darçin) teoriju o razvitku vrsta i prenoseñi je na odnose izmeœu ÿudskih grupa. ona pri tom moæe biti u zabludi. 125 Nav. 1955. Vermeil. zemÿotrese. 852. rat je “udarac biåa koji spreåava zemÿu da zaspi. u: M. ovde je navodno reå o prirodnim zakonima. da bi u naroåito vulgarnom obliku bilo prihvañeno od Hitlera i çegovog zvaniånog filozofa Rozenberga (Rosenberg). str. po Darvinu. koji pokazuju da je bioloãki podobniji onaj ko je pobedio.124 Prema treñoj grupi glediãta. Od Niåea (Nieztshe) i Karlajla (Carlyle) ovakvo je glorifikovaçe rata prisutno u delima niza mislilaca i politiåara. nav. H. Fried E. poplave. Treba li zato priæeÿkivati nedañe? Zaãto ovaj argument ne bi vaæio i za prirodne katastrofe.125 Pored toga ãto ga zastupaju neki teoretiåari. koji su u osnovi prethodnog glediãta. koje razumni ÿudi po svaku cenu æele da spreåe i izbegnu? Joãje poraznije istorijsko iskustvo.to mnogi meœunarodni sporovi pokazuju. uåmalost i pokvarenost. u tom ratu i nastradati. æivotiçske vrste. Ukoliko im je priroda i dala fiziåko oruœe za to. u interesu daÿeg usavrãavaça ÿudske vrste. Baumont J. koje rat toboæe treba da istakne.

Apsolutizacija toga åinioca deo je apsolutizacije uloge vojnih snaga u druãtvenom razvitku. krstaãki ratovi. nar. iz prvenstvenog razloga ãto nijedan od tih ratova nije bio preduziman s tim ciÿem. donela rimska osvajaça. Kardeÿ. Naime. bez obzira na ærtve. kao i stvaraçe niza nezavisnih dræava u bivãim kolonijama tek dve decenije posle Drugog svetskog rata. uz ostale. Åetvrta grupa glediãta veoma je ãiroka i obuhvata sve one koji veruju da rat moæe da bude oruœe druãtvenog progresa. koji nije mogao da deluje ukoliko unutar druãtva nisu postojali materijalni preduslovi i snage sposobni da izvedu revolucionarnu promenu.126I meœu nekim teoretiåarima koji se stavÿaju na stranu proletarijata postoji sklonost da se rat preporuåi kao sredstvo za obaraçe kapitalizma kao svetskog sistema. Anthropo-logy. Sociology. pomiçu dobra koja su. u stvari. Oni svoj stav pokuãavaju da podupru ukazivaçem na ulogu koju je Prvi svetski rat imao u omoguñavaçu Oktobarske revolucije. pomenimo samo kako bi besmisleno zvuåala tvrdça da je Prvi svetski rat zapoået i voœen s ciÿem da se izvrãi socijalistiåka revolucija! Istorijsko iskustvo dokazuje samo jedno: ratni napori i ratni poremeñaji bili su takvi da su imali krupne posledice po druãtvo. War: Studies from Psychology. odluåujuñi åinioci. kako napadnutima tako i napadaåima. Napoleonovi pohodi itd. str. i dobre posledice. 1960. koja je u izvesnim periodima razvitka druãtva nuæna. Beograd. Ali. rat prema çima moæe da posluæi zato da ostvari ili ubrza neophodne promene. 126 I. kao i samo formiraçe mnogih nacionalnih dræava. potceçuju ne samo drugi. nego i sredçi i mali narod. Goethals. to je bio samo jedan od åinilaca. Uostalom. graœanske revolucije u Engleskoj i Francuskoj. 1964. ili bez poremeñaja koje rat izaziva. zastupnici ovakvih glediãta razlikuju se izmeœu sebe. dovesti do pobede istorijski naprednijih snaga. 127 E.Umesto da se zadræimo na svim primerima.ratniåki poziv i s çim pove-zano ispoÿavaçe snage i fiziåkog zdravÿa. pri åemu se. dogodili u uslovima meœunarodnog mira. za koje u okviru same dræave nema dovoÿno snage. istorija pokazuje da su se znaåajne revolucionarne promene u pojedinim zemÿama. W. Tako se npr. 29.127 To ãto se ne moæe poreñi istinitost tvrdçe da su ratovi u proãlosti imali. i daÿe. pa su doprinosili slabÿeçu kontrole dræavnog aparata i vladajuñeg sloja. 222 i daÿe. str. ukazujuñi na to da je meœunarodni oruæani obraåun izmeœu zemaÿa socijalizma i zemaÿa kapitalizma neminovan i da ñe. Poput revolucije. 306 . New York: Basic Books. Socijalizam i rat. ali im je zajedniåko uvereçe da bez napada spoÿa. istorijski prevaziœene ali dræavom dobro zaãtiñene strukture ne bi mogle da se promene. npr. Bramson G. iz åiçenice da su ratovi olakãavali ili izazivali potrebne druãtvene promene ne moæe se zakÿuåiti da su oni pogodno sredstvo za to. dok su na dnu poslovi kojima se bave “mekuãci” i æene. ne znaåi nikako da je ovo glediãte ispravno. Ovo se glediãte povezuje sa teorijom o pravednim ratovima. “Kultura”. a Drugi svetski rat u pobedi socijalizma u zemÿama istoåne Evrope. vezani za duhovnost i oseñajnost. S obzirom na to ãta smatraju poæeÿnim druãtvenim razvitkom.

kojom ñemo se baviti u sledeñoj glavi. tako i cinizam pri izboru sredstava. Izbor spoqnopolitiåkih sredstava Svakom subjektu. U te sporove mogu biti umeãana i neslagaça oko redosleda (hijerarhije) vrednosti. iznuœeno je reãeçe a ne slobodno izabrano sredstvo. çihovi odluåioci i oko toga izmeœu samih odluåilaca. a naroåito druãtveni napredak. niti je uvek predmet jasnog izbora. Oni se ispoÿavaju kao zaãtita mira. 307 . naravno. jedne od osnovnih opãteåoveåanskih vrednosti. Otuda nije dovoÿno osuœivati rat. druga nedozvoÿena a treña nedostupna. u svakom konkretnom sluåaju tu celishodnost odreœuju sami subjekti. Pri tom ne treba smetnuti s uma to da ovi åinioci deluju i na izbor ciÿa. veñtreba preduzimati strpÿive i stalne napore da se on spreåi i onemoguñi. od kojih ñe u prvom redu zavisiti spoÿna politika svakog subjekta. vrãeçe prava na odbranu. samo izvrãeçe ciÿa åini zavisnim od upotrebÿenog sredstva. teorijski stoje na raspolagaçu sva do sada opisana sredstva i postupci. Na najvaænije od çih ukazali smo govoreñi o åiniocima u meœunarodnim odnosima. i joãmnogi drugi. kao ãto smo veñistakli. na boÿi poredak na grobÿu i zgariãtu. Takav rat sluæi odbrani pomenutih vrednosti i racionalan je. ciÿ bira s obzirom na raspoloæiva sredstva a. moæe doñi do spora. ukazivati na çegov besmisao i odricati ga se.Mada je sve ovo moglo biti oåevidno i pre nastupaça nuklearne ere. Spoÿnopolitiåka delatnost je toliko sloæena da se odluka o ratu i miru ne postavÿa u svim uslovima isto. jer bi bez otpora çihovo ugroæavaçe bilo sigurno. s jedne strane. åak i kada ima malo onih koji veruju da rat ima bilo kakve korisne funkcije. spremnost da se ustukne pred napadaåem i odricaçe od odbrane sopstvenih i opãteåoveåanskih vrednosti. ma koliko oni bliski bili. na ãtetu ostvareça drugog. tj. koji se sa sredstvima za çegovo postizaçe nalazi u dijalektiåkoj vezi. trudili smo se da damo potrebne napomene o çihovoj opãtoj ce-lishodnosti. Naravno. Åak i kada je proãireno uvereçe o iracionalnosti i opasnosti rata. a naroåito dræavi. na pobedu principa nad æivotom. Odbijaçe rata kao sredstva koje u meœunarodnoj politici moæe postiñi bilo kakav æeÿeni ciÿ. Izlaæuñi u prethodnim odeÿcima pojedina sredstva i postupke. pa i na izbor sredstava. da je stvarni izbor ograniåen mnogim okolnostima. No. niti pasivni pacifizam. ne znaåi ni poricaçe neminovnosti rata u odreœenim druãtvenim uslovima. Ograniåeça pri izboru sredstava ispoÿavaju se tako ãto su neka sredstva necelishodna. niz spoÿnopolitiåkih odluka ili çima izazvanih staça mogu da dovedu do eskalacije rata. rat protiv napadaåa. jer se za pojedino sredstvo moæe ispostaviti da vodi postizaçu jednog ciÿa. Jasno je. Ona se moæe pojedno-stavÿeno predstaviti time ãto se. Time se iskÿuåuje kako voluntarizam pri odreœivaçu ciÿeva. s druge. oliåen u poznatoj tvrdçi da ciÿ opravdava svako sredstvo. 5. postojaçe oruæja za masovno uniãtavaçe svodi pobedu u ovakvom “naprednom” i “pravednom” ratu na apsurd.

postoje predlozi da se ona razlikuje od uticaja. Organski.128 6.”130S obzirom na to da moñobuhvata sposobnost prinuœivaça. moñse moæe odrediti kao stupaç verovatnoñe da ñe ishod biti 128 R. Najåeãñe se s çom u vezi koriste izrazi kao ãto su potencijal i moñ. svaki subjekt se sam moæe ograniåiti u izboru sredstava osnovnim naåelima svoje spoÿne politike. kako je. moñje srediãni pojam teorije meœunarodnih politiåkih odnosa. str. Pojam moñi Za mnoge pisce. Ãtaviãe. Kako piãe Organski. To je dostupnost sredstva. 129 A. Posledça okolnost koja utiåe na izbor sredstava nije do sada nigde posebno naglaãena. moñpodrazumeva nametaçe sopstvene voÿe grupi ili voÿe jedne grupe drugoj. veñpo definiciji. F. predstave o univerzalnim vrednostima. van Nostrand. Ona zavisi od staça u kome se subjekt nalazi i od çego-vog meœunarodnog poloæaja. 1968. ako je moguñe bez primene sile. Knopf. koja osnovno objaãçeçe za ponaãaçe subjekata meœunarodnih odnosa vidi u “nacionalnom interesu u smislu moñi”. str. ako to nije moguñe. New York. ovim se pojmom ne retko definiãe politika uopãte. tri pojma: “Mesto moñi je na pola puta izmeœu uticaja i sile (force). za svakog subjekta razliåit. Uticaj se vrãi ubeœivaçem. Foundations of International Politics. 1973. teãko je odrediti kada bi prestajao uticaj i kada poåiçe moñ. 76 i daÿe. Za realiste je racionalni interes osnovni motiv za delovaçe u meœunarodnim odnosima. Morgenthau. Stojanoviñ. str. ãtaviãe. kao ãto je “realistiåka teorija” Hansa Morgentaua (Morgenthau). World Politics. ono ãto je svima çima zajedniåko jeste teæça ka moñi. Schwarzenberger razlikuje. Knopf. pak. ali nije samo to. K. bez obzira na to da li je ono celishodno i dopuãteno. Civitas maxima. O uticaju prava i morala na postupaçe subjekata meœunarodnih odnosa veñje bilo reåi. te stoga postoji samo verovatnoña da ñe se prilikom izbora izbegavati nedozvoÿena sredstva. Iza pravila meœunarodnog prava i opãteusvojenih moralnih pravila kriju se. u stvari.Iako celishodno.129Na moñi se grade åitave teorijske konstrukcije. Otuda je najuputnije odre-diti moñkao stepen sposobnosti da se drugi subjekti privole ili na-teraju na ponaãaçe koje posednik moñi æeli. str. 102. H. 119 i daÿe. kojom bi se nacionalni interes ostvario. S obzirom na sredstva koja subjektima meœunarodnih odnosa stoje na raspolagaçu. ukazivali smo na çihovu saglasnost s meœunarodnim pravom. koja govori o tome da li subjekt çime mate-rijalno raspolaæe. Meœutim. Sila predstavÿa fiziåki postignuto potåiçavaçe voÿe drugoga. ali. primenom najmaçe mere potrebne sile”. New York. mada je pomiçana i mada se podrazumeva. koje na svaki naåin treba zaãtititi. Politika sile u meœunarodnim odnosima. a izuåavaçe toga aspekta je izuåavaçe politike”. Izlaæuñi pojedina sredstva i postupke. Nasuprot uticaju i sili.131Kibernetiåki. jer se nikada ne zna taåno na åemu uticaj poåiva. 130 H. sredstvo je nedozvoÿeno ako je suprotno normama prava ili morala. 1975. 308 . koji nikako nije vezan za nasiÿe. Sprout. 131 G. 338339. “The Year Book of World Affairs”. Politics Among Nations. 1962. ne moæe se iskÿuåiti çihovo krãeçe. i M. koja mogu biti proklamovana i u ustavu. “svaki odnos ima i aspekt moñi (poçer aspect). Princeton. takav interes. Iako su subjekti meœunarodnih odnosa pod pritiskom da im se povinuju (åak i pretçom sankcije).

Deutsch. te su 132 K. U sluåajevima koji se ponavÿaju. odgo-vor na osnovi “zdravog razuma” neñe biti moguñan. åak i onda kada se åovek ne sloæi sa svim predloæenim dimenzijama. glasaçe u Ujediçenim nacijama). pa åak i o eventualnoj “nemoñi” moñi. koji su parametri moñi. S isto takvom lakoñom stvaraju se i amaterske rang liste dræava po moñi. gde je izbor prost i onaj ko ga vrãi ne zna na åemu ga zasniva. iako toliko prisutan i upotrebÿavan. Kada se kaæe da su. Prva je çena koliåina. ili smatra da se one odnose na politiåku moñuopãte. recimo. str. na primer Ãvedska i Australija. u stvari. 24 i daÿe. Znaåi li to opet da ñe SAD posle poraza u Vijetnamu u jednom konkretnom odnosu imati maçu moñod Velike Britanije ili Kine? Pre no ãto se preœe na ono ãto åini moñi utiåe na çeno mereçe treba. Ovako odreœena. koji Dojå definiãe kao razmak izmeœu najviãe nagrade i najstroæe kazne. Ona se mora raãålaniti na nove dimenzije. koji ukazuje na to gde se nalaze ÿudi åije se ponaãaçe ispoÿavaçem moñi verovatno meça. U opisivaçu moñi daÿe treba uzeti u obzir çen opseg (range). Prentice-Hall. ni meriti jednodimenzionalno. pa se ispostavilo da SAD nisu moñnije od Vijetnama. teæina (çeight).onakav kakav subjekt æeli. meœutim. gde se kao moñne priznaju i dræave åija se spoÿna politika. koje nosilac moñi moæe dati ili izvrãiti. uzme par koji je na takvoj skali bliæi. Takvi parovi su. I laiku izgleda moguñe da u jednom paru dræava nejednake moñi odredi moñnijeg subjekta. Kada se. moñje bezvrednosna: sama po sebi. pak. koje onda boÿe govore o çenoj primeçivosti i neprimeçivosti. na kraju. taj se sud ne poriåe. koliko se ne zna u åemu se sastoji moñi od åega ona zavisi. Ovim ñe se pita-çem ispoÿiti koliko je pojam moñi. 1968. Druga dimenzija je prostor (domain). koji predlaæe sledeñe dimenzije moñi. SAD moñnije od Ãvajcarske. pokazati kako se moñne moæe ni shvatiti. U ovom pogledu najupadÿivija je razlika izmeœu moñi jedne dræave na sopstvenoj teritoriji i u inostranstvu. iako bi se on na svakoj laiåkoj rang listi naãao daleko iza po opãtem priznaçu najmoñnije sile sveta. obiåno primeri velike nesrazmere. ni ispoÿavati. odnosno tuœe ponaãaçe.132 Ovakav je napor veoma koristan. koja pokazuje do koje mere nosilac moñi moæe da promeni tok dogaœaja. ona nije ni dobra ni loãa. U tom pogledu je do sada najdaÿe otiãao K. ali se ne zna zaãto je to tako. Porede se. Dojå (Deutsch). Bezvrednosan pojam moñi postoji i u praksi i u svakodnevnom istraæivaçu. ali SAD i Vijetnam jesu. moñima i svoj domaãaj (scope). dobre su i loãe svrhe za koje ñe se ona upotrebiti. subjekti koji su vrlo daleko na nekoj imaginarnoj skali moñi. a i neke druge osobine. Englewood Cliffs. ova se koliåina moæe meriti time ãto se uobiåajeni ishod poredi s ishodom za koji se zalagao posednik moñi (npr. Postoji åak i tendencija da se moñprotivnika preceçuje. odobravaju ili ne odobravaju. I. 309 . prema vrstama ili klasama ponaãaça na koje se moæe uticati. dakle. Istovremeno ñe se pokazati i relativnost moñi: Australija i Ãvedska nisu bile u situaciji da svoje moñi porede u jednom konkretnom odnosu. The Analysis of International Relations. nepreåiãñen.

U takvim se uslovima srazmerno lako mogao staviti znak jednakosti izmeœu moñi i broja ÿudi kojima je dræava raspolagala. jer posmatraå ne moæe a da ne oseti proizvoÿnost. Åak i kada se ostalo pri ratu kao jedinom naåinu odmeravaça moñi. neupotrebÿiva u izvesnim sferama ÿudskog ponaãaça. proizvedenog åelika i kubnog korena broja stanovnika. To. Ispoåetka je moñbila istovetna s oruæanom silom. ÿudski i æivotiçski. U periodu pre industrijske revolucije. ne daje odgovor na pitaçe o poreklu moñi. nemaåki fiziåar Vilhelm Fuks (Fucks) svoju formulu moñi izrazio kao sumu proizvedene energije. dalo znaåaj i teritoriji. Za meœunarodne odnose nije toliko vaæno da se utvrdi ko je bio moñniji u datom odnosu. na koje se prinudom ne moæe uticati. umesto da ide obrnutim putem. koje sada veñtreba da se ostvaruju. 310 . Kada se uz to shvatilo kako se svrha moñi pridobijaçe drugog da se ponaãa na æeÿeni naåin moæe efikasno postiñi postupcima koji uopãte ne podra-zumevaju vojnu silu.Oni koji danas pokuãavaju da na srazmerno jednostavan naåin predstave moñrazliåitih dræava uglavnom se trude da klasiåne pokazateÿe poveæu s najpogodnijim pokazateÿima ekonomske snage. sposobnost dræave da svojom privredom podræi svoje zahteve doãla je u prvi plan. koja je poåela da dolazi do izraæaja i na drugi naåin. åije je poreklo u tome ãto istraæivaå svoj utisak o moñi hoñe da obrazloæi izabranim pokazateÿima. razlike u kvalitetu naoruæaça nisu bile bitne. veñda ukÿuåuje upotrebu svih drugih raspoloæivih sredstava da se utiåe na protivnikovu voÿu. ali ne i ubedÿivi. Kao ãto je nagoveãteno. Bitno je uviœaçe da se moñmora raz-loæiti pre no ãto se prouåava jedan odnos moñi i pre no ãto se moñmeri. Veñi samo shvataçe da moñ. Ovi su pokuãaji zanimÿivi. zato ãto su ona bila skopåana s prognozama. veñda se na osnovu poznavaça osobina jednoga subjekta predvidi çegova sposobnost uticaça i eventualnog primoravaça. mada je iskustvo pokazalo da se pomoñu çih moñnije mogla objasniti. Za mnoge su broj stanovnika i veliåina teritorije ostali i danas osnovne pretpostavke za moñdræave. pored stanovniãtva. i to prvenstveno u kvantitativnom smislu. ili ko po pravilu u izvesnoj vrsti odnosa ispoÿava veñu moñ. kao i od sposobnosti da se vojska snabdeva namirnicama ãto je.maçe primeçive na çena ispoÿavaça u meœunarodnim odnosima. o tome na åemu ona poåiva. pomaæe da se vidi zaãto je ona vrsta moñi. meœutim. ima i domaãaj. åesto potceçeni u “rea-listiåkim” procenama meœunarodne situacije. U tom su se pogledu shvataça i praktiåni proraåuni razvijali uporedo s obogañivaçem pojma moñi. gde opet efikasno deluju nosioci druge vrste moñi. Tako je. koja poåiva na velikoj sposobnosti prinuœivaça. Uspeh u ratu je zavisio i od prirode zaãtiñenosti izvesnih osetÿivih mesta. pojedine dimenzije moñi mogle bi se u konkretnim sluåajevima meriti i uporeœivati. pored koliåine. a glavni proizvoœaåi energije bili su bioloãki organizmi. Veñje usavrãavaçe oruæja poremetilo ovakve kalkulacije i izbacilo u prvi plan ekonomsku razvijenost zemÿe. na primer. kojom se moglo zapretiti ili stvarno delovati i koja se relativno åesto uporeœivala dok su ratovi bili dozvoÿena i redovna pojava. uvidelo se da on nije samo proba oruæanih sila. Najboÿe je ovakve pokuãaje predstaviti nekim starijim izraåunavaçima.

zasnovanih na moñi koja se pokazala kao imaginarna. koja stvarno moæe da mobiliãe i u vojnom i u privrednom smislu sve svoje mnogobrojne ålanove. nova Kina. Vaænost moralnog elementa obavezuje nas da naåinimo jasnu razliku izmeœu moguñe i stvarne moñi. Prisustvo ili odsustvo moralnog elementa objaãçava obrnute ishode od onih koji bi se oåekivali prema izrazitoj materijalnoj nejednakosti strana koje su u jednom odnosu stavile svoju moñna probu. Kinu (41). kada je kod çih odsutan moralni åinilac. oruæanim snagama. industrijskim kapacitetima itd. ipak. Stuttgart. ostavÿala je utisak åvrste. opremÿenosti tih snaga. Kao ãto je poznato. s tom razlikom ãto je niko 1948. Velika Britanija (19) i Francuska (11). naroåito u obliku rata. od NR Kine 1950. teritoriji. Latentna moñbi se onda oznaåila kao potencijal. Da li je. moæe biti pogreãna) nevaæna? Isprobavaçe moñi. koji u datom odnosu moæe biti iskoriãñen ili neiskoriãñen. te. da ne mogu bez rizika i gubitaka da izdræe akutnu probu moñi. Formeln zur Macht. dræava moæe postizati svoje ciÿeve zahvaÿujuñi tome ãto drugi subjekti saraœuju s çom smatrajuñi da su maçe moñni. kuomintanãka Kina je 1948. percepcija moñi (koja. pre i posle pobede Komunistiåke revolucije. 129 i daÿe. moæda je najboÿi suprotan primer vezan za Kinu. veñda dræave u spoÿnoj politici mogu da koriste mnoga druga sredstva kojima se utiåe na ponaãaçe drugih subjekata. 1965. SR Nemaåku (15).133Danas se ova predviœaça nisu ostvarila. naravno. ali ne znamo da li zato ãto su pokazateÿi koje je Fuks izabrao nedovoÿni ili pogreãni. dali dosta primera slabosti “jakih”. S obzirom na to da moñnije svodÿiva samo na pri-nuœivaçe. Do sada smo veñ. pa i uspeh da se nametne laæni utisak o çoj. ako ne i jaåa. SAD (160).Godine 1963. SSSR (67). a ne neke pouzdanije pokazateÿe moñi. Promenilo se samo jedno. za razliku od stare. Teãkoñe u odmeravaçu moñi. priznati da Fuksovim i sliånim formulama uvek suprotstavÿamo svoj utisak. dok su mu predviœaça za 1980. ili se çegove materijalne projekcije nisu ispunile. SR Nemaåka (25). Moramo. SSSR (120). dok je dve godine kasnije ona u oåima celog sveta to neosporno bila. Istorija pokazuje mnoge primere uspeãnog postavÿaça zahteva. Prema broju stanovnika. srazmerno je retko. reå je o moralu. koji u ovom kontekstu dobija voÿno znaåeçe reãenosti i spremnosti stanovniãtva na zalagaçe. Japan (14). pa prema tome i objektivno nemerÿivog elementa. usmerene i samopouzdane zajednice. Fucks. meœutim. U sræi morala je motivacija. DVA. çegova tako dobijena tablica najmoñnijih imala je na vrhu SAD (100). str. godine. prema tome. S druge strane. zasnovane su na okolnosti da se ispoÿavaçe moñi ne moæe zamisliti bez sudelovaça jednog nematerijalnog. godine bilo je neshvatÿivo u kojoj je meri Musolinijeva Italija uzimana za ozbiÿnog i neophodnog uåesnika u svim vaænijim dogovorima koji su se ticali Evrope. Veliku Britaniju (12) i Francusku (7). Japan (39). 311 . godine nije smatrao kao veliku silu. potencijal bi 133 W. samopregor i borbu. drugim povodima. Dovoÿno je podsetiti na Italiju u periodu izmeœu dva svetska rata: posle 1941. godine bila istovetna. godinu davala sledeñu sliku: Kina (250).

ne samo teãko. çen ugled nikako ne poåiva samo na materijalnom bogatstvu. potencijal oæiveo. moralni elementi se mogu samo proceçivati (uz sve greãke do kojih subjektivna procena dovodi). Veñsmo. primetili da ona u nekim odnosima moæe biti neprimenÿiva. nasuprot åestom miãÿeçu. naravno. nego verovatno i besmisleno. pa se koriãñeçe potencijala jedne teãko moæe usmeriti tako da izazove posledice u drugoj. koje. Treba. dakle. Ako je proces odluåivaça racionalan. ukazujuñi na potrebu raãålaçavaça moñi. uzme u obzir çen opseg. ãto objaãçava nemoñdræava s reputacijom velikih sila u odnosu na navodno slabije. Dok se ranije pomenuti elementi moñi mogu na maçe ili viãe savrãene naåine meriti i uporeœivati. Ako se. imati u vidu da u pretvaraçu potencijala u stvarnu moñizvesnu ulogu igraju i neke druge okolnosti. a ãireçe svesti o ãtetnosti i besmislenosti ratova treba da pokaæe da ovaj postupak ne vodi nikakvom ciÿu. ove dve zemÿe vrlo malo zavise jedna od druge. uåine nedostupnim ãto veñem broju subjekata. odnosno obim sredstava i postupaka koji jedan subjekt meœunarodnih odnosa moæe upotrebiti. recimo. istrajnost i spremnost za ærtve ustaju protiv zahteva onih koje se na osnovu åisto materijalnih me-rila smatraju jaåim. skromni potencijal nikakvim naporom voÿe ne moæe åarobno uveñati. Zabrana upo-trebe sile çihovu primenu treba da uåini nezakonitom. da upravo upuñenost jednoga subjekta na drugog daje oboma izvesnu meru moñi u meœusobnim odnosima. pokazañe se da nema moñi bez meœuzavisnosti. koje smo predloæili ranije. uz napore. krug sredstava i postupaka koji ñe se upotrebiti moæe se s jednom merom izvesnosti predvideti. Ovaj proces eliminacije moæe iñi razli-åitim redom. na primer mogla da se sluæi nekim postupcima vezanim za ubeœivaçe. * ** Naãe dosadaãçe izlagaçe o izboru sredstava moæe se svesti na to da je verovatno da ñe biti izabrano ono sredstvo koje je svrsishodno. uz to. çen ideoloãki uticaj na strance moæe se zasnovati samo na relevantnom i privlaånom objaãçeçu stvarnosti. Tako razoruæaçe i smaçeçe naoruæaça treba da neke instrumente prinude. 312 . Na tome se zasnivaju i napori da se iskÿuåi verovatnoña upotrebe nekih opãteopasnih sredstava. Zato je uporeœivaçe moñi Ãvedske i Australije. Da bi se. ali se. çena kultura mora da bude u dovoÿnoj meri razvijena. nisu åisto materijalni: da bi dræava.mogao da se oznaåi kao skup preduslova od kojih zavisi sloboda spoÿnopolitiåke akcije. potrebno je dejstvo moralnog åinioca: bez çega. Ovi preduslovi. dozvoÿeno i dostupno. naroåito nuklearno oruæje. potencijal ostaje mrtav.

uputno je razlikovati dve vrste iskaza koji se s tim u vezi daju. razvilo se u ãiroku diskusiju. Pre svega. ÿudi koji ih saåiçavaju i odnosa meœu çima. izgled i priroda tih subjekata su se meçali i. postoji potreba da se ti odnosi sagledaju sa svetskog. o kojima se mora voditi raåuna. rasprava je na izgled terminoloãka. Dok u pogledu postojaça veñeg broja subjekata nema osnovnog spora. jer je to empirijska åiçenica (iako svako taåno nabrajaçe postojeñih subjekata neñe biti obavÿeno bez neslagaça). i kako je nazvati? Traæeçe odgovora na ovo pitaçe. a o kojima se ne mogu izolovano i samostalno starati pojedini subjekti. subjekata meœunarodnih odnosa. Meœunarodni odnosi. Ova potreba je utoliko veña. Kao ãto to åesto biva. ali u sebi krije razliåite odgovore na suãtinska pitaça. taj “celi svet” u smislu meœunarodnih odnosa.PETA GLAVA OBLICI ODNOSA U MEŒ UNARODNOJ ZAJEDNICI 1. Uzimajuñi takvu perspektivu ne postavÿamo se na mesto proseåne dræave ili drugog subjekta meœunarodnih odnosa. 40. ãto je najvaænije. Ãta predstavÿa ta celina. Ova razmi1 V. veñnastojimo da se popnemo na stupaç celine. Da bi se ona pribliæila åitaocu. Ibler. 313 . razmimo-ilaæeça se javÿaju u pogledu prirode toga skupa uopãte i u datom istorijskom razdobÿu. globalnog stanoviãta. jer smo ustanovili da postoje interesi ukupnog åoveåanstva. meçali su se i çihov poloæaj i osnovni uzajamni odnos. koja svedoåi o tome da je ono jedan od srediãnih problema teorije meœunarodnih odnosa. i daÿe. koje je poåelo u literaturi meœunarodnog javnog prava. nesumçivo je da je tokom istorije u svetu uporedo postojao skup politiåkih jedinica koje nazivamo subjektima meœunaro-dnih odnosa. str. Meœunarodna zajednica Dok prouåavaçe spoÿne politike znaåi posmatraçe meœunarodnih odnosa na ravni çihovih glavnih uåesnika. ukupnosti svih tih subjekata.1 Meœutim.

str. ålanovi zajednice su subjekti meœunarodnog prava (dakle. ovaj naziv podrazumeva postojaçe vrednosti i interesa koji su zajedniåki svim pripadnicima zajednice. oni smatraju da postojaçe meœunarodnog prava nije dovoÿan dokaz zajedniãtva.. “Savremena administracija”. 24-25. 3 S. Meœunarodno pravo. 1951.6 2 Krug dræava izmeœu kojih je. str. Teore-tiåari koji prihvataju ovaj naziv razlikuju se u pogledu odreœivaça subjekata koji su ålanovi zajednice i u naåinu dokazivaça lojalnosti prema çoj. U skladu sa znaåeçem pojma “zajednica” u klasiånoj sociologiji.. ali pored postojaça meœunarodnog prava ukazuju i na druge dokaze zajedniãtva. Magaraãeviña. oni autori koji ipak zadræavaju naziv meœunarodna zajednica spremni su da ga primene na “istorijski odreœen oblik druãtvene organizacije” u kome dolaze do izraæaja uslovi u materijalno-proizvodnoj bazi za ostvareçe integracionog procesa “izmeœu dræavno organizovanih i drugih druãtvenih zajednica”. moguñe izgraœivaçe pravnih normi meœunarodnog prava naziva se meœunarodna zajednica”. London. 3.”5 Meœunarodno druãtvo je termin za koji se zalaæu oni koji ne veruju da je u meœunarodnim odnosima postignut potreban stepen integracije i odanosti delova prema celini da bi se moglo govoriti o meœunarodnoj zajednici.. 1963. Oni ne iskÿuåuju nastajaçe meœunarodne zajednice. 314 . Zagreb.4 Iz toga sledi da oni ne smatraju da je meœunarodna zajednica uvek postojala. Najstarije i joãuvek veoma rasprostraçeno glediãte dræi se meœunarodnog prava i çegovih merila. poglavito zato ãto prenaglaãavaju ulogu dræave u meœunarodnim odnosima.. 1974.. Po çemu. Meœunarodno javno pravo. u nazivima koji se skupu subjekata meœunarodnih odnosa daju u zavisnosti od toga kako se on shvata i oceçuje.. Power Politics. Meœunarodna zajednica je termin koji je nauka Meœunarodnih odnosa preuzela iz meœunarodnog prava. tj. ãtaviãe spremni su i da takav naziv daju maçim skupinama u okviru meœunarodnog druãtva. Stevens. 1971. veñda je nastala kada su ovi uslovi bili ostvareni. 6 G. Avramov. kao ãto su npr. Meœunarodni odnosi. ali bez svesti o postojaçu zajedniåkih vrednosti i obaveza. Schwarzenberger. Novi Sad. 61 4 Gavranov-Stojkoviñ.2 Bliska su ovima glediãta koja takoœe polaze od dræave kao ålana meœunarodne zajednice. Pravni fakultet. J. b) odre-œenog dostignutog nivoa i oblika u meœunarodnoj pravnoj i politiåkoj organizaciji meœunarodnih odnosa.3 Kritikujuñi ovakva glediãta. Iako polaze od sliånih pretpostavki u pogledu subjekata meœunarodnih odnosa (dræave).. istorijska i klasna pojava u razvoju meœunarodnih odnosa. str. I. skoro iskÿuåivo dræave). v) odreœenih opãtih i zajedniåkih interesa prvenstveno dræava pa i sveta kao celine u meœunarodnim odnosima. izvestan stepen odanosti ålanova zajednici. Za A.. kao izraza objektivne nuænosti.moilaæeça dolaze do izraæaja u terminologiji. Magaraãeviñ: Osnovi meœunarodnog prava i meœunarodnih odnosa. 5 A. ali joãuvek nalaze da skup dræava u celini samo koegzistira i stupa u odnose. postojaçe meœunarodnih organizacija kao organa takve zajednice.. str. Beograd. 12. str. 21. Andrassy. 69. “Ãkolska kçiga”. koja podrazumeva postojaçe a) odreœenog stepena i intenziteta meœunarodnog opãteça. na primer: “Meœunarodna zajednica je. a samo postojaçe meœunarodnog prava svedoåi o zajedniåkim vrednostima i interesima.

svi ostali termini iziskuju neko staçe meœu subjektima (jedinicama). str. meœunarodni sistem moæe da se shvati i proceçuje prema nekim osobinama koje druãtveni sistem treba da ima u skladu sa socioloãkim funkcionalizmom. Najãiri u tom pogledu je “meœunarodni sistem”. daju se obeleæja meœunarodnog sistema u datom razdobÿu. prema jednom od zastupnika ovakvog glediãta. G. str. Neãto je uæi pojam “meœunarodnog druãtva”. Ako prenebregnemo (ãto nikada nije u potpunosti moguñe) razliåita ideoloãka i politiåka opredeÿeça. The Free Press. oblik i priroda jedinica druãtvene akcije. 14. koja se nalaze u dubÿoj pozadini ponuœenih oznaka. celo se åoveåanstvo moæe posmatrati kao jedno druãtvo. New York. 1964. ostali su termini istorijski. “General Systems” 1965. Za kritiku svih upotrebÿenih pojmova vidi N. i zadræimo se samo na çihovoj terminoloãkoj vrednosti. 1969. 1979. Odluåujuñe za postojaçe sistema je meœudejstvo (interakcija). Dok svetsko druãtvo podrazumeva åoveåanstvo u celini. str. Lako je uvideti da je ovaj pojam preuzet iz opãte teorije sistema. 182. 1. spadaju i broj. koje ne moraju uvek biti iste. i daÿe. postizaçu ciÿeva. prilagoœavaçu. te prema tome nisu ni osnovni pojmovi kao u veñini ranijih shvataça za razumevaçe celine. Po çima.10 U zavisnosti od mere u kojoj je u staçu da ispuçava ove funkcije. International Politics and Foreign Plicz. N. i daÿe. Osnovi sociologije. 244 i daÿe. Sliåno J. 9 Holsti. sa svojim sopstvenim osobinama. Opis redovnih i tipiånih oblika (obrazaca) ovoga meœudejstva predstavÿa istovremeno i opis sistema. osnovne funkcije svakog druãtvenog sistema sastoje se u odræavaçu obrazaca. von Bertalanffy. koji se moæe primeçivati od onog trenutka kada politiåke jedinice bilo koje vrste poånu da deluju jedne na druge.9 Meœutim. The Free Press.Svetsko druãtvo je oznaka koja je najbliæa onim teoretiåarima koji najmaçe æele da se veæu za postojeñe predstave o subjektima meœunarodnih odnosa. Modelski.7 Meœunarodni sistem se kao oznaka za predmet o kojem je reå sve viãe sreñe u najnovijoj literaturi. The Analysis of International Relations. U svom razvoju svetsko druãtvo je proãlo kroz razliåite faze i danas se. str. ali samo kao jedna od çih. International Legal Order as an Idea. Savez udruæeça pravnika Jugoslavije. Onuf. New York. S ovakvim stavom ide u korak razumevaçe prirode meœunarodnih odnosa kao nauke o politici u svetskom druãtvu (svetska politika). 10 Deutsc. International Politics. i daÿe. str. 7 G. Principles of Word Politics. str. 337. “AJIL”. koje se meçaju i razvijaju. Rosenau. veñna spoÿnom ponaãaçu i delovaçu. 1972. u bilo kom periodu razvitka. R. Osim oznake “svetsko druãtvo”.8 Meœunarodni sistem je onda “bilo koji skup nezavisnih politiåkih jedinica koje deluju jedne na druge (meœudejstvo) sa znaåajnom uåestaloãñu i u skladu sa ureœenim procesima”. 71. str. 315 . 29. karakteriãe “globalnoãñu” i predominacijom nacionalne dræave meœu politiåkim jedinicama. 8 L. Polazeñi od teorije o druãtvu ameriåkog sociologa Talkota Parsonsa (Talcott Parsons). Uticaj savremenih biheviori-stiåkih glediãta ogleda se ovde u tome ãto se pojam sistema ne zasniva na sadræajima svesti (u koje spadaju vrednosti i lojalnost). 41 i daÿe. Beograd. Meœu te osobine. General Systems Theory. Lukiñsmatra da je svetsko druãtvo u socioloãkom smislu u nastajaçu. koji pretenduje na primenu u svim naukama. integraciji. utvrdiñemo sledeñe. dok su sloæeniji sistemi u staçu da postavÿaju ciÿeve i da se transformiãu.

u najnovije vreme stvara se meœunarodna zajednica koja je u pravom smislu jedinstvena. Neosporno je da je tokom istorije meœunarodna zajednica doæivela mnoga preobliåavaça. meœutim. a to je meœunarodna zajednica. moæe da organizuje i ispoÿava åitavo åoveåanstvo. Ostaje samo da se napomene da se u dosadaãçem razvoju u pogledu rasporeœenosti subjekata moæe konstatovati teæça ka objediçavaçu meœunarodne zajednice. koja se pojaåava time ãto se neki od ovih izraza upotrebÿavaju kao sinonimi. Najåeãñe se pri tom polazi od strukture meœunarodne zajednice i rasporeda moñi u çoj. postojale posebne meœunarodne zajednice. str. Sve do novog veka meœunarodna zajednica je bila izdeÿena na geografske celine. I jednima i drugim posvetili smo posebne odeÿke. Tako su uporedo postojali skupovi subjekata na Dale-kom Istoku. nalazimo da je u interesu sporazumevaça najboÿe prikloniti se terminu koji je kod nas skoro iskÿuåivo zastupÿen. najzad. 138 i daÿe. odnosno evropske dræave zagospodarile ostalim delovima sveta. Pod strukturom meœunarodne zajednice podrazumevaju se elementi te zajednice i okolina u kojoj deluju. bila neravnomerno rasporeœena. pojam “muœunarodna zajednica” jer se. uobliåen je jedan geografski jedinstven sistem. Nadajuñi se da prethodna rasprava nije zbunila åitaoca. taånije reåeno. Iz toga sledi da se ovi termini u potpunosti uzajamno ne iskÿuåuju: za onoga ko prihvata oznaku “meœunarodni sistem”. u kojima se ona nalazila ili se moæe nañi. Meœunarodni politiåki odnosi. 11 Pored veñnavedenih.11 Za razliku od prostog skupa organizovanih politiåkih zajednica. pojavÿuje potreba da se prikaæu razliåita staça. u zavisnosti od prihvañenih merila. koje ili nisu znale jedne za druge ili su kontakti meœu çima bili sporedni i sluåajni. za onoga ko usvaja naziv “meœunarodna zajednica”. u kome su meœudejstva. u kojima su. Kada su Evropÿani “otkrili” druge kontinente. na indijskom potkontinentu. bez mnogo razmiãÿaça o svim çihovim teorijskim implikacijama. Elementi meœunarodne zajednice su subjekti meœunarodnih odnosa. 316 . prethodno staçe moglo bi se nazvati “meœunarodnim druãtvom” itd.koje traæi postojaçe izvesnih zajedniåkih ciÿeva za åije se postizaçe druãtvo koristi. nego da je doprinela tome da se sagleda sva sloæenost ovoga pitaça. bez obzira na termin koji usvajaju. vidi i Vukadinoviñ. kao i postojaçe opãtih vrednosti. te se kod mnogih teoretiåara. bilo da su to vrednosti zajedniåke tim zajednicama ili opãte-åoveåanske vrednosti. a okolina u kojoj deluju izraæava se dejstvom åinilaca koji utiåu na subjekte meœunarodnih odnosa i meœunarodne zajednice u celini. jedno od staça toga sistema moglo bi biti “meœunarodna zajednica”. kako u prostornom tako i u funkcionalnom smislu. Tako moæe nastati terminoloãka zbrka. Najuæi je. moæe primeçivati samo na noviji period ÿudske istorije. svakako. I. na ameriåkom kontinentu itd. Meœunarodna zajednica je stoga oblik u kome se. u skladu s dostignutim stepenom druãtvenog razvoja. meœunarodnu zajednicu obeleæavaju meœuzavisnost takvih zajednica (subjekata meœunarodnih odnosa). u oblasti Sredozemÿa.

ali su zauzimala ceo poznati svet. Kao ãto smo videli. struktura postaje multipolarna. u razdobÿima kada su skupovi subjekata meœunarodnih odnosa æiveli odvojeno jedni od drugih. Wiley. Makedonska i rimska dræava imale su sliåne ambicije. koje su izuzetno moñne i otuda se nazivaju velikim silama ili sliånim imenima. koji ima odluåujuñi uticaj na pojedine jedinice. dok su kasni oblici ovakve strukture uoåÿivi u Svetom rimskom carstvu sredçeg veka i u halifskoj carevini. ona ima polarizovanu strukturu. Ove su strukture zamiãÿene samo kao “åisti modeli” te se u stvarnosti meãaju i prelaze jedna u drugu. koje je imalo brojne sledbenike. Ako postoje samo dva glavna centra moñi.Tipologija prema rasporedu moñi ima mnogo i one ponekad zavise od razlika u pojedinostima izmeœu çihovih autora. Ãtaviãe. 1957. ali je teorijski moguña u vidu “svetske dræave”. u vidu kruænog kretaça koje ispoÿava izvesne pravilnosti. 12 U tom pogledu najznaåajnije je delo M. Indija). dok se u jedinstvenoj zajednici izraæava svetskim delovaçem jednog uæeg broja dræava kojima se priznaje takva misija. New York. Od poznatijih pojmova koji se s tim u vezi sreñu treba pomenuti sledeñe: Imperijalna struktura postoji onda kada u meœunarodnoj zajednici preovlada jedan centar. U razdeÿenoj meœunarodnoj zajednici ovo se odigrava u pojedinim delovima sveta (Atina i Sparta u zajednici gråkih gradova-dræava). neki autori smatraju da su sve one nestabilne i da sadræe teæçu da budu zameçene nekom drugom. U jedinstvenoj meœunarodnoj zajednici ovakva struktura nije ostvarena. odnosno deo sveta (npr. Subjekti meœunarodnih odnosa teæe ili su primorani da se grupiãu oko nekoliko dræava. Takva je struktura postojala izmeœu gråkih dræavica pre hegemonije Atine i Sparte ili u Evropi pre kolonijalnih osvajaça. Åim se pojavi treñi pol. System and Process in International Politics. U pojedinim delovima stvarana su carstva. Kaplan. umesto jednog. Evropa. Ovakva struktura pribliæava se politiåkom sistemu dræave i bila je moguña u podeÿenoj meœunarodnoj zajednici. U toku XIX veka. u meœunarodnoj zajednici pojavi viãe centara predominantne moñi. koja nisu bila jedinstvene dræave u savremenom smislu reåi. kao ãto je to bio sluåaj sa strogom blokovskom podelom posle Drugog svetskog rata. Struktura u kojoj je moñravnomerno rasporeœena na sve subjekte (dræave) naziva se nepolarizovanom ili difuznom. dok su polovi sila bili izraæeni u obliku nekoliko vodeñih sila na tom kontinentu. Kina. dominirala je ostalim svetom. 317 . odnosno “supersilama”. polarizovana struktura se naziva bipolarnom. kao celina.12 Da bi se stvarnost ugurala u neki od ovih obrazaca. sa SAD i SSSR kao blokovskim liderima (polovima). Kada se. vrãe se prilagoœavaça u vidu “labavih polarnih sistema” ili “difuzno-blokovskih sistema” ili se biraju primeri koji se odnose samo na deo sveta. ovakve tipologije uzimaju u obzir samo dræave kao subjekte meœunarodnih odnosa. tj. naroåito u SAD.

ako je potrebno.13Od XVIII veka pa sve do Prvog svetskog rata. bez obzira na moguñe suprotne izjave. 33. ravnoteæa snaga se prvenstveno oslaça na pojavu moñi. pa ga smatraju pogodnim za zaãtitu zajedniåkih vrednosti. koji ga opisuje i preporuåuje vladaocima pod nazivom “mandala”. Kao razraœen pojam. Ãtaviãe. pa åak i iskrene namere çenog nosioca. Bull. uravnoteæena. Niko ga ne prihvata kao idealan. od kojih svaki ima svoj poseban naziv. ratom”. Dostup-nost sredstava uticañe åak i na proãireçe tih ciÿeva. London. The Control of the Arms Race. ravnoteæu snaga nalazimo veñu spisima indijskog politiå